14 Дана 1975

Мајскн празници су на прагу. Свуда сс осећа нека активност, неко вшчекивање Л>уди желе да негде отпутују, да дочекају, да на Пра зник рада забораве свакодневне бриге и vHecy у овај град букетс ивећа, радост и ведра дица. На своје зградс п фабрикс пстаћм he црвене заставе, јер мај ie увек црвен п пролећнп. Увек је био ме сец младости, лнпотс и жеље да се жртвс пале за сло боду и прогрссивна стрем- .veifca радничкс класе не забораве. Тих мајеких празничннх днна v целој земл,и одјекнваће звуци револуционаш^ них песама, а мирис цвећа к свечано расположење ући ће у све домовс. И у нашем граду иразник he бши тгоослављен и обеле жен многоброданм спортским надметањима и култур нозабавннм приредбама. Традиционална опиггинска штафета Светозарево — Па раћин, биће први позлрав наилазећем празнику. Вече пред празник &Ље осветљено пламенима бакљада н ло горских ватри на Кеју и Ка раВорђевом брду п испуњено песалом, речима и игром младих. Y рано.мајско југро,. већ V-3 сата, док још сунце не освоји природу. поћи ће из летници на традиционални уранак код Кнеселачке. чесме.’ где ће уз пријатељске разоговоре и разна споргска такмичења провести првп дан Маја. Осталпх празннчних дана бићемо по пзлетппггнма и планинама, у зелеиилу, у природп. Дани од 5. до 9. маја биће пспуњени пасетама п урс ђивању спомен-обележја падим борцнма, iep онп cv тн којн су нам изборилп слободу, сунце н мир. Поред то га, 8. маја запалиће омладп на .\oropcKV ватру на КараЉорЈЈеврм &PAV, и крај ње „звестн културно — забавки ггрограм. 15. маја биће одржана све чана седница Општннског комнтета СК доводом обеле жавања 30-те годишн»ицс од Осннвачког конгреса КП Србије. Пре Седшше отворнће се изложба посвећена Светозаги/ Марковпћу, а увече ће бити изведена' и свечана позоришна представа посвећена овом великану соцнјалистичке мисли. На овој свечаној седницн he о значају обележавања 30. годишн>ице КП Спбије и победе над фашизмом говорити Петко Лековић, секретар Комитета. За учеснике овог свсчаног скупа биће Взведен и пригодан' културнп програм. 16. маја, н наредних дана, по свим организацијама удруженог рада п школама одвијаће се ирославе у част јубиларне годшшвицс побене над фашизмо.м. 18. маја, кроз град he про ћи штафета младости, која he собом понети председнику Титу ц наше поздраве.за Јвегов рођендап, Уочи Дана младостп бнће свечана академија, a 25. мај биће обележен смотром ила дости, слетом, падобранским kwom и ‘ омладинским вашаром у Поточцу. Д. Анђелић ДАНА ГОДИНА П БРОЈ 31 ПАРАБИН 29. АПРИЛ 1979. ИЗЛАЗИ СВАКОГ ДРУГОГ VTOPKA ЦЕНА 1 ДИНАР ЛИСТ СОЦИЈАЛИСТИЧКОГ CABE3A РАДНОГ НАРОДА ОПШТИНЕ ПАРАБИН СА VII СКУПШТИНЕ САВЕЗА СИН ДИКАТА ОПШТИНЕ ПАРАБИН РАЗВОЈ ПРИВРЕДЕ - ПРИОРИТЕТАН ЗАДАТАК • На Скупштини, која је одржана 19. априла 1975. говорили су и другови МИЛУТИН МИЛОШЕВИН, п отпредседник РК ССРНС и Л>¥БИСАВ СТАМЕНКОВИН, представник Републичког већа Синдиката • Усвојени су: Извештај о досадашњем раду, Правила организације синдиката и Савеза синдиката Општи не и Акциони програм ф Верифико ван је избор новим члановима В ећа Савеза синдиката Општине ф ¥водно излагање поднео је друг РАНКО НИКОЛИВ, председник Већа © Конференцију је у име омл адине и пионира, поздравила СВЕТЛАНА БОКИН, ученица ЦОК „Иво Лола Рибар" Пошто је указао на исходишта политичке акције Синдиката, садржана у Уставу п контресшш документима СКЈ и ове организацпје, друг Ранко Николић је v свом излагању најпре одредио задатке Скупштиие: „Наш задатак је да на данашњој Скупшпиш конкретизујемо задатке Савеза синдпката Општине у наредном периоду, чије основе пропзлазе из поменушх докумената. Од । правилног утврБивања и договора о конкрстним задацима, као јг од љпховог доследног спровођеља v нашој свакод- , Јгевној пракси, тгаЈнепосрзднпјс |зависп углед Савеза снндпката п поверење којс наша организација има код радничкс класе. Бнло бп плузорно, међутмм, очекнвати да се данас могу дефинисатн задацц свих основних организацпја синдиката и руководстава у Општпни, што значи да се процес угврђиваља и непосредног спро вођења задатака мора пнтензивно наставитн п после ове Скупштине. Иако нема области друштвеног и привредног ж-ивота која не представља предмет активности Синдиката, у даљем нзлагању настојађехсо да укажемо само на основне задатке, а имајући у виду да у наредном, перподу предсгоји обавеза основннх организација синдиката и синдиката радних организација у 1зи нзложенс податке, друг привреде, којп су дуж/и да Николић је рекао: се бршгу о привредн. 'То прак- „Изложенп подацп педвос- тично значн, да је свако на мислено говорс о неповољнпм свом месту и у граштама свокретањпма у прпвредп наше јпх надлежности пре свега ду» Општине. Према томе, како нз жан да своје обавезе. раднс ттоказател>а о пословању прпв- ц др\те способностп, подреди реде у прошлој годинн, тако интересима прнвреде. Само и из плана привредног п дру- изузетни напори допринеће изштвеног развоја Опшпше у вршаваљу па и премашивању овој Уодпнјг, за оргашгзацпју плана прнвредног и друштвеСпндпката пропзлазс крупнп ног развоја у овој годинп. Реп одговорни задацл. Стагнаии- зултате иаше полЈГГичке актмвја v развоју прнвреде. може ности, оценлгваћемо у наредсе превазпћи свестоаним ан- пом псриоду. V првом реду са гажоваљем свих субјектлвнпх становишта остваривања проснага у привредп п оинх ван нзводштх задатака." Нови производни капацитети Затнм јс изложена перспек-конфекције у оквиру чексшлпгва даљег развоја привреде: не пндустрије и др. Ови задаСнгашо: М. I-IauIi ЈУГОСЛОВЕНСКА ННВЕС1НЦИ0НА БАНКА ЛАРАЋНН „Остварнвање стабнлнијих пословнпх резултата у овој годннп бтггиа је претпоставка за реалннје програмирање прнвредног развзја за период 1976. — 1980. године. Поред постојања реалнпх могућносTII за повећање пропзводње, уз порсат продуктЈгвности п екопомичностп на већ постојећим капашггетима, постоје доста повољнп услови за изградњу н пуштање у рад нових производних капашпета. Сматрамо да нећемо погрепштц ако кажемо да у том правцу до сада нисмо тпплп нн довољно смело ни довољно организовано. Поред скорог пуштања у mt могу оити успеппто реалп * зованн само гдруженмм снагама привреде. Томс ће допрпнети свакако п удружена сред ства за развој прлвреде п oiварање новнх радних места. Остваривање ових задатака створиће II услове за адекватан развој друиггвених делатностп, за решавање комуналних проблема, за поспешиваљи и повећаље обима стамбенс пзградње. Поред стварања материјалннх услова. на бржп развој друшгвеннх делатносгн утицаће и новп одттоси v овој 'области створснп осннвањс.м самоуправнмх иитересних заједница.” ПРВОМАЈСКА Делегати н гости прате уводно излагање нелини, да својнм програмима дефиншпу конЈфетне задатке којк he представљатн предмег шихове активности." Неопходан је бржи развоЈ привреде Полазећк од околноот« да политичка снтуација у одређеној. средини зависи у највећој мери од економске стабплности, за организацију синдиката. he п даље приоритетан задатак бнти даље унапређењс и развој прнвреде, утолцко пре што н»еп положај у нашој Општпни ни?е , задовољавајући, о чему јс у излагаљу бпло доста’ речи. Коментаришурад погона за производњу металних ужади, Предузећа ,3удућност’' и Фабрике адхггивл са тенденцијом даљег прошпрен>а производшЕХ капацтпета у оквиру »Дгроекспорта”, у току су послови на повећаљу транспортних капацитета код предузећа „Стазцард”, већ у идућој години очекује се почстак изградље нове фабрнке цемента капацитета од око 800.000 тона годшпљс производње. ,На бржи.,раст привреде у наредном, периоду утицаће интеграција предузећа- у области грађевинарства и грађевинског занатства, нова мешаошада у Сппској фабрицц сгакла, нови пословнп простори у ИВТ • »јБранко- • Крзмановић”, itHTenpamioiia кретања ц развој Даљи развој самоуправних односа Иисистирајућп на улагања макснмалних напора за побољ шаље пословнпх резултата « бржи развој привреде, ни једног момента не смемо нзгубити из вида да се бол>п резул * тати motv оствариватп само у условима развнјенпх самоутгравних односа — наставио је друг Николић. Стога је развој непосредног самоугтравл>аи>а и дал>е један од прворазоедних задатака Синдиката. Баш збогмогућностидау процесу афирмације непосредног самоуправљања у основним оргамизацн јама удружеиог рада може долазити до противречених внтереса, Синдпкат мора да де- .лује као интегрирајуђм фактор, да указује на мопгћности и непосредно се ангажује на превазнлажењу тих противречности. На даљем афирмисању непосредног самоуправљања не инсистирамо стога пгго сматрамо да је развој непосредног самоуправљања сам себи цпл>, већ зато што |е то једана алтернатвва нашег бржег друшт веног напретка. Ha caACOvnpaHHoj остови мопа се усавпшавати спстем рас поделе дохотка и личних доходака, у складу са привцц. пом расподеле према раду и пезултатима рада. Без доследнс расподеле према резудтатпма вада нема нтт оствапивања уставног ттоинтшпа о овдадавам»у иелином олноса' друштвепе репродукшце од стране (Наставак- на 3. страни) Другови, Јдраво! Уз овај црвени дан, суштину нашу лепу, поносно биће, где маљеви руке и позлаћени сан новоставну књигу пишу: светоткрнће. Племениту зубљу, ми у^ себп исту, носимо данас, да преображај цвета свуда око нас у љуоав спокојну, чпсту за све којн жњу и кују овог лета. - — : Слобода нам у очи светлост долева, па мисли наше чежњиво сутра буде, а радосно срце ватромег изгрева од празничних дана, штедро за свс л>удс. Гле, овога .маја зоримо још јачц, ко жива тврђава младости у строју! Свету нашу груду ико л” прекорачп, ковница хероја бићемо у боју! He дамо, друговп, овај црвени дан, суштину нашу лепу, поносно биће, где маљеви руке it позлаћенп сан новоставну књнгу тиипу: светоткрпНс. . Дрпгомар Болић Ч1111111«|11111111111||||||11|Ш1111||||||||||>||||||||||1|11Н11111|||||||1||||1||||||||||1||||1||1|||||1Н1111|1111|>|11111|||||||1|||||||> СКУПШТИНА ОПШТИНЕ ПАРАКИН I ЧЕСТИТА 1. МАЈ иеђунаши празнмн gam ■ РАДНИМ ЉУДИМА И ТРАТ5АНИМА ОПШТИНЕ ПАРАКИН I I llllllllllllliUllllllllllllllllllllllllllllllWIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIlllllllllllllilllltillllllllllllilililllitlllUIIIUIIillHIIIHHIIIIIlf

CTPAHA 2 14 ААЦд СА СКУПШТИНЕ САВЕЗА УДРУЖЕЊА БОРАЦА НОР-а БОРАЧКА ОРГДНИЗАЦИЈА HE ПОСТОЈИ САМА ЗА СЕБЕ Редовна изборна Скупштина СУБНОР-а општине Параћин одржана је 20. априла 1975. године • Скупшгини су присуствовали ДОБРИВОЈЕ БОШКОВИП, заменик секретара Извршног комитета Председннштва ЦК СКС, НИКОЛА FIAYHOB ИБ, председник Већа удруженог рада Скупштине СР Србије, МИЛО Ш ЖИВАНОВИН, представник ОО СУБНОР-а Светозарева и представници друштвено-политичких организација Општине. • Након усвајаЈад, Статутарла одлуке о начнну органнзован *а п упутрапимтм олноснма СУБНОР-а Општнне Пароћпш п Послопнпка о раду скгпшmine, равноправан ie нзвештај о раду 00 СУБНбР-а u падзориог одбора. • Реферат о наре^нпм задаШ<ма прочитала јс Бојака Јовановнђ, д^садашЈ&п предсел1шк општвнског одбора Савеза борада, у коме се, између оеталог, каже: ..Овогодшипд’ нзборну Скупшпшу наше борачке организаjurje одржавамо у оквнру јуипдарнс 30-то годЈпшмпде велтсе победе ослободилачких <нага пад фашизмом. Наша гхобода је скупо плаћена. 1.706,000 Југословена спрадало је у друто.м светском рату. Зато .иорамо чврсто чувати поруку палпх у НОБл’ и нашој реаолуикјп п тоеноснтк је на младе генерације ла се храб- ■рост, муке. naTibc п смрт напшх парола за слоболу нпкада ис заборапс. јср за срећпу младост v слободној и пезапнсиој домошпш моге ла захпале само онпма којн су сс храбро и iieceSiiMHO борпли за нашу лспшу н cpchimiv будућIIOCT ... Наш пзборнп пернод протекао јс у врс.ие у ко.ис cv свс прогрсспвпе снагс, па н наше борачкс оргашвацпјс. у нашем друштпу максималпо се ангажовале и усмсрнлс споју цслсжупну активпост на cnponobeihy ставова н задатака ттокрепупг Писмом друга Тнта п Извошног бпроа Прелседнпштва СКЈ. плговог говопа Полнтпчком актцвг Србпје н спровођеша акиношгх iiporpa.ua, ко.јц су пам далн всру и поузланл да истоа1с.ио v борбк за бржи и прогреснопији разво.1 економског самогпоавпог counia.wcT«4Kor друштва н ла радничка класа лобнје место п улогу v сошгјалчстнчком друштпг која јој п npimaAa. И пооед извеснпх слабост« п ттропуста у раду ОО СУБ НОР-а. ипак акшгвност v целпнп 1П!Јс пзостала, наоочито ка да се рали о значајнпм задацпма п .кљрпгим пптаидгма ко ја cv сс рсшавала п спровол«ла V иашој Општтш и шпрс.” Функционисањс делегатскси' система — задатак Говорсћп дал»е о парсдппм задацима борачкс организацнје» другарица Јоваповпћ је рекла: „У садацпдем тренутку кала сс води битка за конкретну тгрЈшепу уставнпх начела у праксп, копкретно cnpoBobcibc конгрестшх одлука, смсршгца оконо.мског н дргшгвеног раззоја зелгл>е п пашс Комунс, функциошЈсаљс делегатског прЈпптча јсстс основнп задатак и борачкс организацпје па љеговом коЈгкреттго.м рсализовању заједно са свпм лруштвено-политЈГЧкнм организацијама. Савсз бораца као дпгиггвепо-политпчка органпзашпа ко ја сс бавн свим питањима ве- ::аш1М за развој нашс друштвепо-полигичкс заједницс, пма н својс спедпфичнс залаткс, иосебпо кад сс рали о материia.uio.xt иоложају бораца НОР-а iHixoBoi појачаној здравствсној занппти. стамбенпм mrfaiMLxia, помоћн око школовања лснс. а поссбно око ibirxoBor запошл»аваља. Инвалндско борачка зашги- •ra 6iL\a јс стално у спсдтпитг пажнл cbilx друштвсно-полн- •гнчкЈЈх заједница и оогаинзапнја почсв од фслсрашпс па до 0ПШТ1ШС, што ie ус.\сдпло OApebeiio повећањс шгвалп v ckiix п пензшскпх попмања. али јг порсл тога материјалшт бораца положај бораца пијс до краја у потпуностп рсшен. Овпм проблс.хш.ма борапа ОО СУБ НОР-а посвстпо је поссбпу паж н>г ублажавајуђм пх прско Фопла за лопунску борачку заштпту, који јс до сала поотојао прп Скутиитнни отиитппе, пружајућп пм сталпс н повремсне помоћн, посебно ошгм породииама којс су спромашпог стажа иди имају дсЈП’ па школованл’ н пздржаваљу Biuiic чланова породпце којн не npjiBpcbyjy, чппг су прпходи по чланг домаћпнства нпскн. Скупигпша name on игпгне палазп се меВу оним оппгптна.ма v иашој Републццк којс cv иајоол>с рсшпле питање допгпскс боиачко ннвалпд * скс заштнтс, xfebvnnt служба оргапа vrmaBft дала ie предлог да сс овај Фонд расфорхшра а да средства за соштјалнс дслатности остану па рачунг буџета Скупштннс огшгптс . Још има нерешених стамбених проблема бораца И лргга uirraiba лахтевап’ всћг ангажованост 00 СУБ НОР-а у нарсдном перноду за iuixobo успешно рсшаваше. 0 томс сс у рсфсратх- каже: „Стамбсно rnnaibc учссппка НОР-а од 1941. до 1943. годние и РВИ п од 1. до 6. група пнвалплиостп и самохраннх породгш.а палпх борпца, привсдсно је скоро крају. МсБутим, сада сс поставл>а проблем решапања стамбсннх пптаља учес тшка НОР-а од 1944. п 1945. го дипс н ратннх взјнпх ннвалнда од 6. до 10. групс ]гнвалнднос * тп, јер, и ако ic од рата до данае. прошло 30 годпиа. пма још персшсцнх стамбенпх пктања. 00 СУБ НОР-а и нашс борачке органнзацпјс акгпвпо су раднлс на регулпсаљу^здрав ствснс заштитс свих бораиа којп cv ступплп у HOP до 15. маја 1945. голнне, а којп раинјс нпсх’ бпли .члраЕствено осипранп по друго.м основу. Ову' врсту oarrypaiba добилп су сви учсонпип НОР-а непо« среднн ползопривреднм пропзвођачп, uno |е свакако допрпиело доста всћем активирању све категорпјс бораиа. не само у иорачкнм органпзацпјама пего п у свим осталпм друштнсно-полптпчким оргаппзацпјама, месппм п пптерсснпм заједнииа.ма свога .мсста у коме жпвс." Гонорсћп о општспародној одбрашг Бојппа Јовановпћ јс рекла: „Активиост па прнпрсмама стаповшшЈТва за одбрану зсмл»с у случају рата, јс 'јсдан од најважни|пх задатака, нс само борачкс оргаппзацпјс него п свп.х структура нашег друштва јер еталну обуку стаповништва захтевајх; промепс и повине саврсменог пачпна ратовања што јс усгварп најве1га гаранцпја за очунањс тековнна нашс рсволуције п соппјалистнчког самоуиравног vpebeiha name друштвенс заје.мшцс. Ово.м задатку V 6v- 'xvhe морамо послетнгп поссбиу пажљу к организовати obv активпосг у оквпру Coiuija.\nсгнчког савсза па челу са СК. Једап од всома значајштх задатака па лал>ем развијању рсволуцпопарпнх гралпипја јсстс да 00 СУБ НОР-а сва шсгова иаллсж!1а по.моНна тсла и свс основпс борачкс оргапп« заипјс н ла.х»с усмсрс своју свестранг актнвност на олр« жавању п x*pebcn»y iiccrojchnx спомеп обслсжја палпх бораиа н гтолпза1кг HODJix за 63 попт« Tiy.uix у НОБл- пз нашсг трала као и наролин.м херојнма Браикх * Крс.мановпћу п Момчплу Поповпћу. Ko.in.ua за 30 тодпна рада и Ж1гвл»с1Ба у слободп нпсмо успели да подигнсмо спомсп обелсжјг! на ппB0V љпхових лнчиоспк Неговамс револуционарних трздпиија н васгшгање .иладих гспсрацнја у рсоолуционарном 11 патриотско.м луху .мора да ЈОСИПУ БРОЗУ ТИТУ, БЕОГРАД Слободан Нирнћ, новоизабранп прсдседник ОО СУБНОР-а буде саставнп део пзграђиваља couiija.u!CTii4Kiix личносш V самоуправном социјалистичко.м друштву. Морамо да се боримо да стика паше револуције будс велнко и л>удско правило живљења п noHainaita у данашњсм вре.мену и паштгм свакодиевнп.м акцнјвма и теж љама. Савез борнћс гично порука бораиа наше опшгинс се за доследно и снер cnpoBobeibc ставова и великог впзионара > и органнзатора пашс- оружанс ревблуцпје и са.иоуправие coцпјалистичке изградње друга Тнта, рекла је па крају свог излагања. Y днскусију су се укл>училп п другови Илпја Божић, Драгол>уб Гајпћ; Жнпомир Јо Biiii, Be.bKo JaibaroBiih, п Бо жндар Manih којп су сс освр иулп на досадашњн рад 00 Другу Маршалу Председнику ЦК СКЈ и Председиику СФР Југославије Ми. делегати Скутитинс. Савеза удпужења бораца иародноослободилачкот. рата општине Параћин, који _ нрсдсгмљамо ЗЈОО бораца НО рата са територијс onuiTUHC, шаљемо Ти са oeot свсчаног и радног скупа, срдачпе и пла.чене поздраве са жсљом da hoc joiu dyio иодша у борби за изградњу nauiei самоуправног социјалистичкш друштва, исто онако усчешно као што си нас водио у четворогодишњој ооужаној борби за ослобоћења и стварање ноае. Социјалпстичке Федеративне Републике Југославијс. И са oeot скупа, као и увск, Ти нзражавамо пуио поверсњс и дајемо пчну побршку у Tenbut иапопимп за оживотворењс Одлука X кошреса СК JyiocAaeuje и обећавамо да ћсмо свим снагама носпешити innnuieњс постављених задатака на Конгресу СУБНОР-а и на тај начин дати свот допринос нашој ошитој ствари. • Оштро осућујемо фалсификовањс исгоријс — злонамерно ома.1оважаван>е наше наооднооахобобилачке борбе и њенс жртве и обећавамо da he мо се одлучнд супротстављати сваког дезинформацији. било са које стране долазила, а које имају за циљ да умање значај и улогу нашс Ћартије и Армије у борби за ослобођење чаше земље испод јарма. фашистичких окупатора ti домаћих издајника. јер смо ми живи сведоци и учесшаџс те бообе, који смо с Тобом на челу успешно во* 11 победоносно завошили. Обсћавамо такоће, да ћемо још упорније радитп па упознавању наших млаћнх генерација са пстином о нпшој Револуцијц, а огорчено борити прбтив изврта- ^»!1^°ри,ских чи*еница, јер су оне исиисиване wолкрвљу и крвљу натих дочгова, rnbi су у њој па.ш. /лмвео нам. драш наш друже ТИТО! Параћин, 20. апрцда 1975. ' * Делегахи Скупштрне СУБНОР-а Ошитиис ПараЛин СУБ НОР-а и заложплн ссда нпх хсројама Бранку Крсмано борачка организацпја поведс вићу п Момчилу Поповићу. uchy брпгу за очгван«с посто- Заузет јс став^ да бп треоало ichnx и подпзан-с’ нсвпх спо- ла сс c.uaibn орој^ запослених .иен обслсжја. Прслложепо јс пснзионера како он се стота ла се Hiro ripe upiicivnii пзгра запослсноспг о.иладине у Опш спо.исп обслсжја парод- тппп Параћин позсћала. ДИ>П APVr Реч Добривоја Бошковића дпскуспји јс узсо рсч Добрпвојс Бошковић. Он јс пајпрс нстакао да јс учиibeii договор iiJMcby ЦК СКС п рспубличког одбора .СУБ НОР-а ’ Србпјс, да сс овој јубпларној 30-го roAJiuiibimii ос Aooobcn.a од фашпзма па свп.и ГОДПШ1М1М скупштпнама опШтинскнх одбора СУБ HOPa ynyhyjy прсдставннип ових (квору.ма. ради пригуствоваiba. тс је он добпо .залатак ла прпсуствујс овој Скупиггппп. Затн.и јс указао на утпсак којц јс стекао сдушајућп рс- <|>срат лругарчцс Бојанс Јова iioBiih о разлпип изнстпх ппraiba и проблсма пзнстпх ца Скупштнн у Нупријн и па овој ссднпип. Разлмка се. оглс да у то.ис што Пхирнјска ор ганизаиија впшс глједа у булуп иост ц на предстојећс задаткс својс органпзаипје док се овдс впше констатују vcnecii н недостаип у раду- Нагласио јс да наша Револуција трајс п данае, а да ic Народноосло бодплачка борба од 1941. — 1945. бпла љеп пајславнпјп лсо, борба за ослобођењс ц ствараље повс Социјалнстичкс Југославије. Затп.м јс говорно о задацпма којс јс iipca ко.иуппстс поста вио копгрес СКЈ на комв су донетс резолуцпјс које треба .\а заживс у пракси како бп се убрзао развој пашет дру радну снагу и да јс запошља вамо. Наглашавц да треба ко рпсткги могућност запошљава н>а у пол>опривреди. У ову граиу прпвредс треба више улагатн путем крсдита, како би са што брже развијала. Треоа више улагатц у механп зацију пољопртгвреде хг подизати индустрнју за прсраду нндустрнјскпх прозивода, за конзервашгју и пулппрање. јер сс таква роба можо пла сратп на пностраном тржишштвеног ypebeiba” односно "co ту. Говорећи о развоју сточар iuija.ui3.ua. Дужност јс, како ства.. јг гговећање сточног.хфон7 Савеза “ко.ииниста, тако п. да^ .лстпче. сс. да је^раш. задпо свпх друштвсно-пол1тгчких ор гаштзашца, па н организаш1је Савеза бораца, да се свсстра ио зљхажу за остваренл нашс Рсволуције. Друг Бошковнћ је у својој речи велпку пажњу пбклонно .ucbynapoAHiiM одиосима. a no ссбно јс говорпо о енсргет’ ској крнзи у свету, која co одражава п на сптуацију у нашој земл>п. Говорећн о проблему незапо сленостн пстакао јо да ђс Западна Немачка враћатп радни ке којп немају пст годпна бо равка a .ueby њи.ма је доста нашпх раднпка кој« су на при Bpc.ue.noM раду у овој зс.мљи провслн 3—5 годнна. Највећа брига бићс запошљавањс бра чнпх парова, ако се већ тамо налазе оба брачна друга, неће дозво.мгтп школовање деце.та ко да ћс нх то прпморатп да папустс ову земљу. Ми смо ду жнн да прихваткмо ту нашу да^ .истпуе. сс. да је^раш,. задпо требе општенародне • одбр.ад/; вео.иа важио инвсстнрати ову грану пронзводње." Друг Бошковић сс затим ло такао нашгса Јакубовског п Apvnix војнпх рукозодиоца СССР-а о значају иашс Народноослободплачке борбс у ко јнма сс о tiainof борбп протпв фашиз.иа шиие веома ма ло и то па крају напнса. Долаје, да сс ЈугОславпја довољно псказала п доказала кроз На родноо%\ободилачку борбу алп да п.ма п данас непрпјатсља. који омаловажавају њен доп ринос победк над фашизмо.и. На. крају ддскуспје друг Бошковпћ јс посебно пстакао да паргцја пе постоји салшза ссбе већ за иарол п читаву Југославију п да се борн за пз градњу сошцалиспшког уреbeH»a, а псто tjuco ц борачка оргалшзација пе посто.ји сама за себе веИ се мора укључива тн у решавањс свнх проолема друштва. М. Михајловпћ ОПШТИНСКИ ОДБОР САВЕЗА УДРУЖЕЊА БОРАЦА НОР-а Илија Божнћ. Радпсав Благојсвић. Мнлан Богдановпћ, Светислав БогосављевнИ, Петар Буразер, Анка Бу ћа, Зора Гајић, Станко Глигоријевић, Славољуб ГашиН, Драгољуб Доситпјсвић, Миодраг Днннћ, Радоипр БорВсuiili, Рпста ЈЗорђевиП, Милнја Живковић, Боја Јовановнћ, Велп.мпр Јовановнћ, Bvpab Josainih, Жнваднн Joвановнћ, Миле Јоваповнћ, Сретен ЈовановиН, Драго KanTap, др Драгољуб Коцкћ. Жнка Костпћ, Брана Диагутиновић, Божпадр Матнћ, Миливојс Марковић, Радисав МихаЈловић, Радомир Марјаиовнћ, Радомир Ннколић, Светпслав Нпколић, Живота Ннколнћ. Владан Петиовић, Александар Пантнћ. Данчло Радуснн, Младен Ракпћ, Станоје' Родосавл>евић, Бора ПугпЉ, Л>убивојс Смнљаraih, Милак СпаспН, Славољуб Стевић, Милан Савнћ, Радомпр СтаноЈевић, Стевлп Стојклвић, Стеван Ромчсвић, Никола СтоЈаковић, МихаЈло Урошсвић, Мнлорад Филиповнћ II Слободан Hiipnh. ПРЕДСЕДНИШТБП ОПШТИНСКОГ ОДБОРЛ САВЕЗА БОРАЦЛ Петар Буразер, Зора Гајпћ, Славољуб Гашпћ. Милнвоје Живковић, Велимпр Јовановнћ, Бурађ Јованпћ, Драго Кантар, Драголзуб Коцпћ. Бора Рупић, Даннло Радусин, Стеван Ромчевић, Мидан Спасић, Стсван СтоЈкоBiih и Слободан Нпрнћ. За председннка Је нзабраи СЛОБОДАН НИРИБ, за погппсдседника БУРАБ ЈОВАНПН, а за сскретара СЛАВко глшин. Са ттријема код председника СО-е Пријем код председника Скупштине општине .Председник Скупштине огаптине друг Слободан Миливојешћ, приредио је прошлог петка, 25. априла 1975. у просторијама Скушптине опшпше пријем за новоизабрано руководство Сазеза удружеља бораиа НОР-а. На прнјеиу је било речи и о подкзању спомеи-фонтаке на утлу испред зграде Скушотине општине и Суда и пзградњи спомен дома ЈНА којп ће носкти име народног хероја Браака Крсманоавћа. ПРЕД ДАН ПОБЕДЕ НАШИ НА ПАРАДИ Ове roAinie кад прослав.шмо тридесетогодншнлшу слободс п побеле над фашизмом 9. маЈа у Београду одржаћс сс велнка војиа парада па којој he учествовати » представници Штаба територијалнс одбраие name Општинс Божидар Петровпћ. десеггар. роћен 1948. п> динс. Боривојс Божиновић, деДРАГИЦА БАШЧАРЕВИН НА ПАРАДИ ПараДинском падобранскои асу Драгици Башпа ревић спггло је јаги једно признање из Савеза вазду хопловнпх оргаиизаццја Србије. Драгаца he 9. априла дефиловатп на све чаној паради поводом Да иа ослобођеаа у ешалону иародне технике, раме уз раме са најболмм асовииа неба аз цем Југославцје. сетар, роћен је 1946. roairac н Бласттшр ПаЈић, воднпк, petal 1911. годпне. Нашв учесанци ва аармд

СТРАНАЗ (Нвсгшк са 1. стране) стваралалл дохотка. Истини за вољу у нашој досадашњоЈ прак си се тога принцнпа иисмо држали, већ у великом броју организација удруженог рада о расподели дохопса још увек сдлучују оргакн управљања или колепцални нзвршни органи, или се пак личнн доходак у току годмне нсплаћује на основу процена очекиванпх резултата. Оваквом праксом, радници су стављени у полоacai да резултате свога рада у протекло] години сазнају тек »13 периодичннх обрачуна или још драспичније — заврш ног рачуна, када преостаје да се само констатује остварена расподела. Ћше се једино н може тумачитн расподела оствареног дохотка У 1974. години, која је остварена, као што смо већ констатовали, на штету остатка дохотка. На одлучивању о расподели дохотка од стране радника не Јшсистирамо само због тога 1пто ће се тиме обезбедити Behn остатак дохотка, већ више Све ефикасније информисање Веома значаЈна претпоставка за развој самоуправних односа и за непосредно одлучнвање раднпх л»уди о раду п резултатима рада јестс благовремено, потпуно п објективно информпсање. Осннвањем опш тинског листа „14 дана", сгвореии су условн за потпуније Јшформисање. Оно што је најзначајније, је могућност да уиутрашљп живот пг рад организација удруженог рада, месних заједнчца са^оуправних интересних заједница, друштвено-полптлчких органпзација и. Скупштнна опитгне, буде Јгзложен јавности. За само голину дана излажења, овај лист је одиграо веома зпачарго улогу, подстакавши ннтересовање радтгх a>vaii п грађана н за збивања ван cBoie организације удруженог рада н Auvre самоуправне средине. Међу * 7им, значајан допринос. потпуннјем цнформисањг ,\a‘)v листови радннх органнзацнја, раз гласне станнце, повремене пнДелегатски систем и Синдикат Друг Ранко Николић је доста^опширно говорио о делегаткхом систему, и- улози. Синднката У н>ехту и истакао: „За остварнвање делегатског оистема улога Синдиката ie од посебног значаја. Пре свега неопходно је оспособл>аваље радника за вршење самоуправних и др\т1тх друштвених функција, обезбеђење демократског поступка утврђпвања каидидата за чланове делегација и делегате и остваривање пуног утииаја на кадровску полипгку. Y свему томе мора се попгговати приншт јавности који опет с друге стране укључује контролу рада п одгаворност делегата. У суштппи самоуттрављаље је пеодвошво. од контроле и одговорностн. Следствено томе, треба, наглашавамо поново, сагледати резултате једногодишњег функционисања делегатског система имајући у виду пре свега улогу и задатке које ie цма ла и које је у том. пепподу оргварила основна опганизанија удруженог рада. Већ досадашља пракса v раду делегација,_ показала ic да cv делегације нашле своје место v отпш средзинама у којима су самоуттоавни односп развијенији. Отуда активност Спнднхата на афирмисаљу делегаBERV САВЕЗА СИНДИКАТА ЈУГОСЛАВИЈЕ БЕОГРАД Драги другови, Ставове VII Конгреса Савеза синдиката Југославија схватамо као инспирацију da jotu брже и одговорније наставимо са спрово^њем у живот уставних начела у праоцу овладавања целином дохотка од стране радничке класе. У том погледу лт смо данас, на нашој редовној Скупштиии, дали критичку оцену досадашњс акгивности Синдиката иа развоју самоуправних социјалистичких друштвених односа у удруженом раду, noчстних корака на разме/ш рада, наших напора на стабилизацији привреде, на смањењу социјалних разлика и заштити стандарда радника, на чему ћемо сс и даље ангажоаати. ' Поред истакнутог, посебну пажњу у нсииој даљој актмности поклониИемо афирмацМји делеипског система, дугорочном планирању привредног и друштвеног развоја, утврћивању мерила за стицањс и расподелу аохотка и личних доходака, условима рада и живота радника, њиховом стручном ббразовању и марксистичком васпитању за успеилно вршење самоунравних и других друштвених функција. Hapahtui, 19. априла 1975. . ДЕЛЕГАТИ И ГОСТИ VII СКУПШТИНЕ САПЕЗА СИНДИКАТА ОПШТИНЕ ПАРАЕИН због тога пгао се таше обезбеђује доследаија примена принципа расподеле према резултатима рада. Без доследне расподеле према резултатнма рада, тешко је очекиватн KaKo осетније повећање физичког обима пронзводње, тако и оствариваље већег дохотка. Расподелу дохотка и личних доходака, морамо учмшгги до те мере стимулативном, да она покреће све учеснике у процесу производње н процесу друштвене репродукције уопш те, уз веће стваралачке напоре. Од стамулативне расподе- <ле у највећој мери зависе npoAVKTiEBHocT рада и економичност рада. Никакав програм штздње не може да доведе до жељеног повећања еко номичности уколико системом расподеле личних доходака сваког појединца <не буде стављен у зависност од економичностп рада. Нашој тгоивпеди, пггедња ,ie гголико потребнија што јс још увек присутна тендениија даљег пораста цена енерniie, репроматеријала и сировина. формације, биллгени и други облзти информисања. Поред развијања постојећих облпка информисања, у наредном перноду, мораћемо више него до сада и чешће него до сада, да упражњавамо метод непосредног ииформисања на зборовима радника п граћама. С друге стране све облике инфор.мисања морамо учи нитп благовременијнх!, са циљем да они допру до радних л>уди и грађана пре доношења коначиих одлука н да за н>ихово усвајање располажемо 1£нхов1Ш предлозима, мтппљеibicua и ставовЈша. Са посебном пажњом треба прићм информисању делегација и делегата, водсћп ра<1уна да се rpjHinie ннформисања не органпчавајг само на питањнма лз дневног реда и са Друге странс обезбеђујућн условс да лелсгапије и делегати могу Да се поавовремвно обавесте о ставовима и кнтеоеснма својс самоуггравне базе.” ција и де.\егатског спстема уопште, не може ■ се здвијати мзоловано, без . истовременог развоја самоуправних односа v свим срсдинама п на свнм ннвонма. Рад самоуправних контрола Саставнп део борбс за разBoi самоуправнпх односа п афнрмацију делегатског спстема је п стално јачање самоуправне радничке контроле и другпх облпка друштвене само заштите. Органп самоуправне раднпчке контроле cv већ наш лн своје место у лобром броју организација удруженог рада. У тим органнзацпјама или се откривају друштвено^недозвол>ене појаве илн ie таквих појава свс мање. Потреба за iaчањем овнх облпка деловања, утолико је оправданија ако ilmsmo у виду појаве пожара v Свпској фабрццп стакла, разних хаварија у процесу производње у Фабоицп иемента у Поповцу, крађа друштвене имовпне v предузећу „Градитељ”, проневеве у пведузећима „Шумадија” н „Поморавл»е”, одуговлачење са нспитнваљсм пооекла имовине н дру гих дсвпјанпшх појава. Синдикат се мора заложити да се активност самауправних рндничких котггрола осети у овим организацијама удруженог рада и посебно у самоуправним зппересшш заЈедницама." Морамо нудити и своја решења Када је реч о (наредним задапнма посебна пажња присут них је задржана на будућој активиости Синднката: ,Да би ове одговорне и значајне задатке Сиидикат лгогао да оствари, неопходно је да се посебна пажња посвети организанионом и политнчком ос пособљавању кадрова и то не само путем нзбора одговарајућих л»удн V руководства, већ и различитим обдицима оспособљавања читавог чланства и руководстава. Успостављањем нове организаиионе стпхлктуре на принцигту једна основна организација удруженог рада — једна основна организација синдиката, створени су предуслови за садожајниш и ефикасиији рад Сндиката. Ранко Нпколић чита реферат. Он је поново изабран за председника ОСВ У нарсдном псрноду не можемо да се задовол>ава.мо тпме да у Сииднкату критпкујемо OApcbenc предлогс, одреЈЖга решења, већ мора.мо да крипгкујући предлоге државних if ca-MovnpaBHJix органа нудитп п cBoia решења. To још више наглашава потребу кадровског јачања Снндиката, поред осталог, ангажовање стручн»ака разппх профпла, који бп проФесионално радплп у Синдикату. Једна од слабостн која се пспољавала у раду Спидиката у протеклом перподг а коју .морамо брзо превазићп у наредном периоду је форумскп пад. Стога ће.мо актпвност Синдиката v одрсђеној средпии, оцењиватп у првом реду, према активпостп осповнс органпзанијс Спндпката и ciniдпкалне органпзаши *е раднс органпзацпјс у целшш, а нс ттоема бооју састанака п садржпшт рада снндикалнпх руководстава. Само актпвшш анга * жовањем укупног чланства Сшг диката, можемо оствартггп задатке којп inicy пп лакп нп малп. Посебно морамо афпрмисатп Основну организацију снндиката, као основну ћелију снндикалног опганпзовања и актнвности. Истина v већим радннм организаипјама, постоје основнс организацпјс спндиката са всликнм бројем чланства којс своју актпвпост морају да псполавају прстежно преко сш1дтгкалних подруж гпвда као ужих организацпонпх облика. Међутпм, у највсћем броју случајсва, радк сс о nocToiaibv bcaiikilx основних органпзацнја удруженог рада у ко.јнма постојс сви условп за организовањс внше основПравила организације синдиката и Савеза синдиката Друг Раде Мнлановнћ, доеадашн»н секретар Општинског синдикалног већа, образложио је предлог Правнла организанп је синдиката и Савеза синдиката општине Параћин, о којима је вођена дискусија по органнзацнјама спндиката. Оцењујућп ту дискусију, он је истакао: „Јавна расправа је пмала за цил» да квалнтетио допринесс коначпој обради Правнла, с једне стране, и да сс на овај иајнепосредннјн начпн упознају члановн п оргапп сннднката са предложеним променама, с дру ге странс. Чшвепнца да па конференцпјама основнлх организација сш< лпката и пленарним сединцама Већа није бпло крупппјих прпмедби II захтева у погледу нзмена II допуна предложеног нацрта Правила, говори о томе да су Правпла о организацији син диката и Савеза синдиката грађена на бази огшггеусвојене платформе и програмске оријентације Савеза синдиката Ср> бијз и документта X конгреКонференцнју је у име омл?дпне п пионнра поздравила Светлана Бокпћ, ученица ЦОК „Иво Лола Рибар" ннх организаиија удруженог рада, а самим тим и више основних организаццја спшдиката. Тиме бп се свакако ство« ри.\п услови II за потпунијс остваривање непосредног самоуправљања! Решавање стамбених проблема Друг Николић је затим говорио о афир.мацпјп струковног организованл Синдпката н ф\71кшгонисању таквс органнзаиије, као и о лпчном н друштвеном станларду, а посеб но о стамбеној полнтнцн, о којој је рекао: „Иако се станови градс пешто брже пего тгоотеклих голипа, темпо изградљс joui увек нпје такав Да може задовзЛД1ГИ нараслс потребс. Нс оадв се о недостатку соедсгава гледанс у целпни већ најче iuhc о њпховом нсрациона \ ном коришћењу. Уместо ла се расположива средства удружују, обичпо сс чека да се сна акумулнрајг а за то преме н*пхова рсална вредност спада п цена стапова расте. На овај иачин нндпректно се гтиче на смањење обима стам беног фонда што опет има сва како негативан уптај на стан дард радних људи. Оснивањем самоуправне интересне заједпице становаи>а, створенп су лслсвп за yilouiciBc реда у ову област. Сама чињепица да јс у процесу олчучпвања у овој области укл»учеп већн број радннх људи, v првом реду раднпка пз непосредне произволње, дотгоинеће ранпопалш!- јем коришНењу средстава за стамбену пзградљг. Ова околност, као II тс да се коначно очекује да део спедстава намењен солндарној стамбеној ЈгзграАњп х' Српској фабртпдп стакла и Индустрпји вунених тканина „Бранко КрсмановнВ”, будс при^учен средствима за овс намене у Ошптини, поспешпће се изградња станова за оне којпма су онп пајпотребнпјп. Само доследшш оствариваљем задатака које данас буде.мо утврдтЕ\и прпорптетнпм као it њиховом даљом конкрстизаинјом у основнпм организацпјама синднката н другпм облтпшма спндпкалпог органпзовања п деловања. створићемо условс за дал>с јачањс улоге радннчке класс п остварпвањс >веног радничко-класног задатка — завршио јс лруг Николнћ. са СКЈ, Статута н програмске актнвностн Скупштине општине п другпх докумената друштвено-полЈггнчких организаццја Општине, да. су се кроз јавну расправу темељно искристалисали и усагласилп захтевп чланова н организацпја синдиката и да су тп захтевп поштованп приликом пзрадс прсдлога овнх Правнла. Оигурно да стојп п чињеннца да је јавна расправа о овом документу пмала за цил> п директ но ангажовање чланства у реализацијп нове улоге синдиката. Y току дпскуснје по овом документу, која је у већпнп основних организација синдпката дошла до изражаја на редовН1ш скушптинама, доминпрало је мишљење да нацрт Правила реално поставља потребе полнтичког дсловаља органпзације оиндиката у нашој Општинп, одражава досадашња нскуства, п употребу за променама, прлазећн од новнх односа н улоге сицдшсата.” Незапосленост прераста и у политички проблем Говорећи о проблемима запошљавања, друг Ранко Бранковнћ је нзнео карактеристичне бројке и показател»е: „Тренутно у Заједници за запошљавање имамо око 2200 радппка којн траже стално запослење. Од овог броја 1100 су без квалифнкација, од којих * опет 1000 су жене, међу којпма 600 без икакве стручне спреме. Ситуацмја се још впше заоштрава када се пма у виду да ie међу незапосленима 800 са средњом. вншом н виооком школском спремом и да he ilm се ивс годинс придружиги још. 300—400 нових младнћа и девојака који he ове годинс напуститп школске клуue. To занста предсгавља један тежак проблем, како 1100 младнх којн су у најлепшем цвету младосУи, луни снаге и мту> знјазма, маште и стваралаштва, обезбедити ла п они нађу посао. Морам да кажем да сс ож( с правом oopahaiv друштвено-полптнчкпм органпзацијa I (Наставак на 4. страпн) ПРЕДСЕДНИКУ САВЕЗА КОМУНИСТА ЈУГОСЛАВИЈЕ ДРУГУ ЈОСИПУ BPO3V ТИТУ Бе оград Драш друже Тито, Данас смо на VII рсдооној скупштини Саасза синл диката Описгине критички оценили досадашњс резултате на спровоћењу у живот сгавоаа л Конгреса CKI и VII Конгреса ССЈ. V протеклом периоду посгигли смо ночетне резулrare на реализацији уставних начела о удруженом раду и делегатском систему, а свс су виднији и резултати наших напора на смањењу соцпјалних разлика и заш-. тити стандарда радника. Будите уверени, друже Тито, да Немо у наредном периоду још више padtcru на cnpoeobetby задатака који су утврћешс на конгресима Савеза комуниста и Савеза синдиката, a пре свега на даљем развоју самоупраоних социјалистичких друштвених односа v удруженом раду и Комуни. Користимо прилику да Вам као најзаслужшием борцу наших народа против фашизма честитамо јубилариу 30-ту годишњицу ослобоћења naiue земље и нобеде над фашизмом. Извршавамо спремност радничке класе и радних људи наше Опиаине да у сваком тренутку ношени идеалима наше Рееолуције, станемо у одбрану њених тековина. Параћин, 19. априла 1975. ДЕАЕГАТИ И ГОСТИ VII СКУПШТИНЕ САВЕЗА СИНДИКАТА ОПШТИНЕ ПАРАЋИН Оспособити раднике за вршење самоуправљачких функција Првп учесннк у дискусијп био је Михајло Атанацковић, секретар синдпката СФС. Он је најпре говорио о прогтеклим изборима у организацији синднката Српскс фабрике стакла и пстакао да јс при изборнма поклоњена посебна пажња да се на одговорне дужности изаберу најбољи калрови који гарантују оствариватвс новс улогс синдиката. „Када говорп.мо о кадровима, наставио је он, нс с.мемо битп задово.шш досадашњим знање.м п искуством. већ се морамо п дал»е пуно посветптп уздизању кадрова у сиидикату. кроз предаваша, семпнаре, курсеве, а посебно пре ко нндивмдуалног уздизања. Бсз тог знања снндтгкални актп впста не може утицатп на примене функннје сгшдпката у пзшсм друштву п не може успешно волнти органнзацију снндпката, нарочито после уставних промена”. Он сс пасебно осврнуо на критпчке прпмедбе раднпка на рад синдпкалнпх органнзашпа II нстакао да та крнтпка долази, с једис стране, од омих снага које желе да синдикат као организацпја радничке класе буде још борбенпја у својим захтеви.ма н акцији, а, с лруге стране, од онпх којн стоје на суттротнпм позицпјама, дакле. антисамоуправних снага. Y прво.м случају, ту крптику морамо уважавати и своју актпвМихајло Атанацковнћ ност прнлагоБаватн тим захтсвтгма. Када је о другој критицц реч чикеница је да је „спндикат фактор са којпм cv онп у сукобу, јер не дозвољава да наметшу своју вол»у, свој стил, свој *полнтичкн став у развоју нашег друштва. Спндикат ieno лнтичка организација радипчке класс, а они су устварн у сукобу са радшпжом класом, јер је прско сипдиката пападају, a то мп морамо добро зматп, запамтитп п тако сс према њпма поставнти”. Драгић МпхајловиИ, пз „Шумадпјс”, v својој дпскуспји је посебну пажњу посвстпо развоју самоуправнпх односа у сложени.м организацнјама удруженог рада и покушајимапо једЈгнаца да у таквим срединама намстну своју вол>у и интсресс, а таквпм појавама синднкат мора да сс супротставља. Борнвоје Снбпновић је поздравио Скупштппу у пме СкупБорпвојс СибпновпВ штинс Тпговог фонда v нашој Општпнп. Говорећп о друштвеној актпвностп о овом питању истакао јс: „Нема сумњс да смо мп у односу на осталс општпнс у Рспублтшн постиглп значајнс резултате на финансијском јачању Тнтовог фонда захваљујућп ^макснмалном залагању свих лргшгвено-политичкнх органпзацпја, у првом рс, ду Спндиката и Савеза комунпста. Веома брзо јс схваћена суштнна п зпачај Титовог. фоала од страпс раднпх организацпја II раднпх људи паше Општмнс”. Милентнје Пачарнз, дслегат Удружс!ва пснзионера, говорио је о мппулом раду ц како сс on схвата код нас, пстичућн прн том разнс слабости. Затим јс говорио о ралу Удружења п рекао: „Мп који радимо у удружењима пснзпонера, ми више водпмо брпгу о .\>удпма, да оно мало новца што пмамо искорпстпмо за станове, за одмо* рс, за оне који пмају мањс пен зпјс, то јс просго однос хумаUOCTIU Овс годпне he више пснзиопсра добнгп становс” О проблему пензнонера говорпо јс њпхов лрупг лслсгат Жпвота ВучковнН. ђ

CTPAHA 4 14ДАНА (Наставак са 3. стране) лш. Одмах ћу да кажсм да непапосленост прераста и у полнтнчки пробле.м. Y прошлој годн JIH ми смо нмали стопу запослс лости 5,91 ,11.мррал1 да каже.м да је-ода најнпжа у овом penioiiy а и шнра. У овој годшш нланира се стопа запосленостп 3,7% иди укупно треба да будс 470 новпх радшк места. Очи гледно је да имамо веома малу сгопу запослсиости а проблсм је ту”. Указујући затнм на мравцс решаваља овог проблсata, он је посебну пажљу посветио значају п улозн Друштвевог договора о запошљавању на територијн општнне Параћнн, који се налази на јавној днскусији. Душан Данпловпћ. са Железннце, јс говорпо о модернизацији железнице и о спровође- »у уставннх праншта у живот: ,,М« желимо и настојимо да ce y iocth спроведу уставие одредбе, да радницп у OOYP-нма одлучују о дохотку, као резултату свог зајсдничког удружсног рада. Овај принцип јс утврђен самоуправним актима, али ми ra још не ocehaмо довољно у праксп, јер није дослсдно спроведсн у дело. Же лезничарп сматрају да такође постојс извесни пропусти који су ршљени при самоуправним регулпсању комплнкованс матсри|с међуекономских односа OOYP-а, где има недоречених п погрешно постављених од«оса коЈп на вештачки начнн доводс свс ООУР-с у равноправнс односе у доходовању. Желбз Јшчарп сматрају да.се одредбе Устава по шггању одлучипања радшгка о дохотку у ООУР-пма морају ирецизно и доследио сттровеспт у дело, тако да сваки железничар.буде конкретио заинтересован за резултат свог рада и за резултат OOVP-а коме прттада.” вих 160 у Рашевихш. Сада уку- развоја предвићено је и отвара пно имамо 3500 телефона на те- ------------------------ ----- ---------- ритор1ци Општине. У даљем ра звоју предвиђамо стапна про* ширења, тако да до 1980. пусniMO још 3000 а до 1985. још 2000 укупно, бисмо дотле нмалц 8000 телефона. За повезиар« н>с нбвпх’ пошта, као нпр. Рашевица, Трехшвевица, Видово Борити се против оних који злоупотребљавају своја самоуправна права Испред Савеза синднката Србпјс присутне је поздравио друг Лзуба Стаменковић. По љс говпм рсччма, пајважнпји задатак спнднката у нареднбм псрподу је оствариваље Устава Ji стављање радног човека у положај да овлада чптавом друштвеном репродукцнјом. Без активностп спндиката радни чо век то не може да остварп т< за то јс потребна његова стхлна ангажованост. Говорећн о појавама форма.чизма у раду синдпката, он је истакао потребу сталнс борбс за превасходан упшај ралног човека у свим акшцама н код свих тпггања о којнма се решава на жгвоу рад не оргапизаинјс н Опшпгне. Истакао јс да синдикат олређсiiy пажњу .мора да посветп проблслш.ма раднс дисииплпие, том проблс.му мора да се пруступп озбиљно п борптп сс протпв оних којп злоупотребљавају сво ја самоуправна права н вуку свој прогрссивгп развнтак назад. Уколико влада клпма остварнвања постављених задатака, можсмо сс надатн да ћемо остварити Biniiii ннво лпчних доходака. Треба динамизирати прпвреду, како бпсмо повећа.дп број запослених уошпте, неопходно је остварити већу одго- •ворност запослених за незапо- ^слене. У радним организација * &ia ce oceha затвореност када је у питању пријем нове радне снаге, зато јс неопходно макснмално нскористити постојеће капацитете. Залажући се за новн квали * тет у планирању, лруг Стаменковпћ јс нагласио да' друштвсни план привредног н друштвеног развоја треба да буде план свих радннх л>удн, а његова реализација треба да обезбеди веhy запослено-ст. Задатак снндпката у наредном периоду, по његовим речнма, је п ста&на тг упорна борба за бржн развој Општнне у свим областима привредног'п друштвеног жп * вота. Y дискусијн је учествовао и друг Топлида Недељковић, генерални директор ФЦ »Нови Поповац”. Он је најпре говорио о иривредним кретањима у нашој Општини и посебно истакао да су цене производа, посебно код Стакларе и Цементаре, у сталном раскораку са ценама репроматерпјала. о чему бн наши представнмци у републичкнм органима требалн ла повсду рачуна. Посебиу пажљу треба, по његовнм речпма. посвепгги радној дисциплинн, као п расподелп лнчних доходака, јср ту још нма доста проблема. Л»уба Стаменковић Упознао је присутне са новпм инвестшшјама у Це.ментарп, од посно са нзградњом трепс фабрике за производњу цемента у Поповцу, чиме ће се производтва дуплирати. Бура Јоваиовић, нз ПТТ прсдузсћа, јс говорпо о актпвности сипдпката ове основне органпзације удружсног рада. Посебно сс осврнуо на спровођењс уставних амандмаиа. стамбену политнку, запошл>аван>е, одмор и рекреацију раднттка, а говорно је и о проблелшма друштвс не исхране. Посебну пажњу је посветно плану развоја: „OOYP ПТТ Параћнн прати развој н модернизапију ПТТ саобраћаја. Инвестициона улагања углавном су оријентисана на модернизаиију телефоније, а нисмо заборавили ни остале гране нашс делатности. У задњој етапи проширења, чије је пуштан>е капацитета још у току, дато је на употребу 1800 телефона на територији града и ноСАША БУКИБ: Бесане ноћи 6ап>ичке — сећања — Прошло је тридесет година од како је • фашизам заустављеи и срушен, а траговн љеговог „блнц-похода” су још увек присутнп. Они су v људима којн и данас живе са својим давним времешша неусахлих страхота која су сс притајнла уступајући место овом времену. Omi су tv, крај нас, у додиру смо са њп.ма, размпшљамо заједно п волимо свет заједно. Пунп смо дивллња према њпховој снажној вољи да живе заједно као фшггастпка рођена у доконзј прнчи. Можда пх п нема много, сакрили се у општој аношшностп људској. Повремено се сакупс на ко.меморацијама у Маутхаузену, Даха^, Аушвпцу, Јасснбвцу, Бањишт. Онда букиу сликс онолнко снажно колико то можс успомепа да учшпг. А успомепс су немпрпе, разлете се као по кавс- .зу, ударају по срцу, понекад успеју да изађу па се брзо врате натраг и ту остзну прп мирепс. Пролсће 1975. годнпс. Рано је стигло, увукло оз у млака јутра, кроз ошкрикута окна. Опијенн топлином наглог сунчевог нзласка корачамо тротоаром у вревп суботњег пијачног рптуала. Седамо за сто v проветреној кухнњп и прагнмо гукаље тфвнх гугутки, причамо невезано о сваколневннм темама а ја бмх ла о једном ван>е са Главном централом планиранп су новн и савременији ВФ преносни системи a за повезивање главног транзитног центра коаксиалан кабл чи ји су радови у току. Планом и сва остала заннтсресована села, а таквих за сада има 15. Једном речју, пело подручје бићс аутоматнзовано и повезано са АТЦ Параћин ВФ преносннм системима. Постојеће сеоскс цситрале мењају се са централама већег капацптета. Плано.м развоја предвнђа се п око 30 нових раднпх мсста. Приступити изради средњерочних програма развоја Учешће у дискусији је узео и друг Милутнн Милошевпћ, потпредседннк Републичке конфсреншгје ССРН Србнјс. Оц је нај аре нстакао да ову Скупштнну одржавамо у јубиларној години, у годшш када прослављамо 25 година од увођења самОуправљања. У том периоду смо, у поређењу са .многнм друпш земљама постнгли велике резул тате. Када говоримо о наредним задацима, наставно је он, треба имати у виду изражајкије еконо.мске тешкоће, нз којих произлазе и многе друге. Избоз наших пропзвода опада, што слабн платнп оиланс са иностранством. Због тога ,морамо да рачунамо на сопствснс снаге и резервс у свим органпзаш1јама удруженог рада. У овој годпнп смо прппуђени да говорн.мо о штедњн али нма сс утисак да се на томс мало ради. Свака радна органнзаипја треба да сачини свој сопствени програм штедње. Друг Милошевић јс затпм говорио о прнпремама новог средњорочног плана развоја, пошто јс ово завршна годнпа претходног средњерочног плана. Свака организаинја улружсног рада треба да има свбј план развоја, с тн.м што у овом послу морамо учинптн напор да до планова дођемо кроз пајдуб.^у аналнзу досадашљих потрсба н могућпости, како би плановп бнлтг што реалпнји. Сагледавање проблема са којима се сада сусрећемо п №пхово рсшавање морају да пађу олНа крају свога рада, Скупштина је усдојнла Иззештај о досадашњем раду. Правнла о организовању п Лкиионн прогМилутнп Милошевић говарајућс место развоја. * Скупштнна је дравне телеграме у плановн.ма упутпла поздругу Титу и Већу Савеза синдиката Југосла вије. рам, а исто тако дала је разрешницу досадашњнм члановима и всрпфиковала пзбор псвпм члановнма Всћа п Надзориог одбора. Од.мах након завршстка рада Скупштппс, одржапа је I ссднпиа новопзабраног Bcha Савеза сппднката општнне, на кбјој јс за председнпка Bcha нзабрап друг Ранко Николић, досадашњн председннк, а за секретара Тпхолшр Фплиповнћ, кнжењер пз ИВТ „Бранко Крсмановпћ”. Прнредила: М. Михвјловнћ Сиимпм: М. Илић Делегати прате ток седницс те истом: како је било на Бањици и Маутхаузену четрдесет и четврте? Како да натералс Стеву Стојковића да о томе развезе разговор, знам да он то уме, пријатно и занимљиво, без патетпке и фатализма. Дуга је то прича-одмахује руком. Како је страшно и сада рећи да је неко био логораш, заточеник смрти. број у стравнчној картотепи фашистнчке душегупке? He један дан, не једна година, читава вечносг се грозоморним ашболима који израњају нз времена давно прошлог. А о томе никад дово.^но разговора. Књи ге су налисане алп не и испнсане до краја, зато смо запањени пред богатством животних истина које су набпјене у две речн: концентрацпонп логори. Савремен н Матхаузен: Поглед на један од нацистнчких логора свет у захукталости пролази крај њнх a они тврдокорно стоје са ојађежш цјпјизмом пркосе угашеним рефлекторпма, спуВЕНЕ САВЕЗА СИНДИКАТА ОПШТИНЕ ПАРАНИН Костадин Аксентијевић, Милан Аћимовић, Стш Аранђедовић, Емил Будцсалић, Антон Блажевић, Драго мир Вељковић, Душица Вељковић-Кркић, Мирко Вел»ић, Милан Вукобратовић, Момчило Вељковић, Жнвота Byчковић, Драгољуб ГаЈић, Радомир ДеЈановић, Милош Димитријевнћ, Душан Даниловић, Драгољуб Давидовић, Милорад БбрђевиП, МилнвоЈе Бурђевић, Мномир Бокић, СофиЈа Иваиовић, Нада' Јовановић, Крстимир Крстић, Борђе Кржа, ПантелиЈа Костовски, Александар Кељало, Драгица Кривокапић, Слободан Лекић, Во.!ин Милоше- • вић, Милан Марковнћ, Милан П. Марковић, Добрила Мнлетић, Драгкца Митровић, Миросшгка Митровић, Бо- ■ гоје МклошевМћ, Ллександар Н. Миленковић, Миодраг ' Матић, Адександар Миленковмћ, Милојко Милошевић, Драгослав Мијатовнћ, Ранко Ннколић, Лзубиша Николић, Живојин Недељковић, Лзубомпр Ненић, Срећко Пеушћ, Борђе Петковпћ, Душан Петровић, Миодраг Петровић, Драган Радић, Лзубнша Радојковић. Милета Раденковић; Живота Стефановић.Стојан Стефановић, Слободан Сто јановић, Слободан Симић, Топлица Стојановић, Ружица Симоновић, Слоббдан Трифуновић, Тихомир Филиповић, Војислав Хаџић, Живојин Цакић, Јован Цветковић. Чла * нови Већа синдиката су и председници Председништва Јединствене органрзацмје синдиката „Шумадије’’ и „13. октобра”. ПРЕДСЕДНИШТВО Ранко Николић, Тихомир Фидиповић, Милош Ди.ммтрнјевић, Душан Петровић, Душан Даниловић, Лзубомир Неннћ, Мподраг Петровић, Мплан Р. Марковић, Драго * л>уб Давидовић, Лзубица Нлколић, Драган Радић, Др Сто^ јан Стефановић, Војисдав Хапић, Ружица Симоновић, Душтгца Кркић-Вељковцћ, Александар Кењало, Драгољуб ГаЈнћ, Слободан Трифуковић п Нада Јовановић. НАДЗОРНИ ОДБОР Лаубисдв Борђевић, Славко Кнеселац, Борнсав Матпћ, Борне Павловић, Јовица СтанишиН, Сретен Стошнћ, РадпвоЈе СамарџиН ПРЕДСЕДНИЦИ И СЕКРЕТАРИ ОПШТИНСКИХ ОДБОРА СТРУКОВНИХ СИНДИКАТА ОГШГГИНЕ СИНДИКАТ РАДНИКА ДРУШТВЕНИХ ДЕЛЛТНОСТИ Председник: Петровић Душан — „Дуне" СИНДИКАТ РАДНИКА УСЛУЖНИХ ДЕЛАТНОСТИ Председник: Милош Димитријевић Секретар: Слободан Лукнћ СИНДИКАТ РАДНИКА ПОЛзОПРИВРЕДНО ПРЕХРЛМ- " БЕНЕ ДЕЛАТНОСТИ Ј Председник: Лзубомир Ненић Секретар: Радмила Којчић • СИНДИКДТ РАДНИКА САОБРАЈ1АЈА И ВЕЗЕ ; у Председпик: Душан Даниловнћ .илг.лу:ир-. Секретар: Живомпр Мадковпћ ' •• • • ОПИСМЕЊАВАЊЕ ПРИМЕР ИЗ Већ толпко пута је речено да је вол»а госпбдар човекове личностн. Наравно нскб је jwa ви« ше неко мање. Међугим код радунке Томић п Јулијане Јевдосиђ била је вр ло нзражеда. Ове две радлице Графичког издавачког пр^дузећа .,В\ж Караиић’’ у познијиаг годинама су самоиницијатпвно заврпптле ооновну школу и добпле основно образовање, којс је неопходно сваком грађаннну. ИШШОДЕ И поред обавеза у предузећу п кући, мар.шшошћу и залагањем Радунка и ЈулиЈана су рећале добре оцене, и тако дале најлепцш пример остали.ч раднпцима који су у сличној ситуацији, да воља побеђује ис знање. За тај успех Основна организација синдиката ваграднла та је са по 1000 динара. М. Д. штеним ралшама и избледелим геслом: арбајт нахт фрај! По негдашњим апедтпла’ цешша ветар ћарлија разносећи праманове цвећа и јурећи у празне бараке- куда се утиснуо мирис крвп и смрти. Шљунак открива бојажљпве кораке који сс мотају око угаслих крематоријума чија хладноћа делује апокалшггично. Са бањпчког брда поглед лута по вндокругу испуњенњм обрисима велеграда којн потмуло брујп у свп.м тачкама. Змијасте колонс возила гамижу по булеварима и около скверова. Маринкова бара губп зимско снвпло а пашњаци се претапају у пад»не Авале, а онда на све стране шнрина. Плато v Јајннцима осушен налетима ветра. Прве иразде cv узоране. А некада, крај лета. Почеле су првс кнше да ромнњају када је Специја-Апа полиција пунила логор па Баљицн. Иза затворских капија постоји само стрелпште, а са ове стране бесанс ноћи и сваки сумрак крвав. Болничка кола су стизала око шсст навече. Y крцати.м coба.ма настаје тајац па жамор, вика и лупа вратима. Прознвка са стварпма, понекад без н»их. Свсједно. Аутомобпл нде правпм нутсм до раскрсшше: десно је Марннкова бара, лево град Иде се десно. Како цзгледа очскивањс с.мртп? — питам п осећам како срце удара. На моменте обично-слеже Стсва рамешгма. Помириш се са том чињелнцом п умпрање. Агентн издвајају прозванс. Одједном узвик: умирађс те ви као пеи! — пљусну ударац. један за другим. Крваве л»уде извлаче иззграде. Усобиостаде стра- • шна празнина у којој одзвањају акордв далеких рафала. Данас је нешто мнрнијн дан. Чекан»а,ос тају иста све.што се вече брже прпближава. Агенти. су тачност научили бд Немаца. па не само тачност, всћ су нх одменили у пословима егзекуције, то раде веома цедантно са пуно самозадовољства. Нема рн Вујкрвића, уместо њега навраћа Чарапић, ништа- мањс цнничан и иротаичан пре- .ма „кдлцгн11СТ1Г4:<им свиљама”. А у даЛзицп, отуд од стране града, грувају експло зије сваког дана. Црвена армија је у Румупији, савезнички авибни наддећу град и cejy бо.мбе које насумице рију градбка насел>а п завлаче се чак по подрумима зграда. Пботајс вруће на сваком м^сту, mi полнцијски час није чист од нзценаЉет^а. Руководство собе је неспокојно: додуше, чују се гласони о одласку у Маутхаузен. композиције су већ спремне на железннчкој сташти, рапжирна станнца ради даноиоћно, можда су стрељања зато и престала код Маринкове баре. Свс чешће аутомобил скрсће улево, прс.ма граду. Чарапић ступа са уздржаном охолошhv. Његово лицс, огрезло у злобну гримасу. остаје х.\алпо — питомо. „Сазна.\н смо ла су сс Нсмци доеепгли да демонтпраље бомби ураде логораши са Бањице сећа сс Стево — то јс најједноставније н веома јевтино. После исколико неуспелих таквих операипја о.кабирање мора да буде пажљц * пијс. нека рад^ то стручнијн комуннсти". Потребна су шеснаесторица. О бскству нн говора, за сваког одбеглог петорицу ћемо стреллтп. Чарапић пссматра какав he ефекат оставитк овај познати . ултиматум. He морају се сала пријављивати, сачекађс се до с\тра. Све ово одједном постаје прнхватл.нвије. а у свести заточеинка се Јавм искра пркоса: ла лн је случајно кроз от* ворен прозор долутала пакла „Вардара"? Hoh се навук-ui на логор. као сач изнад кога гин>а море првених жеравниа. — наставпћс сс — .

CTPAHkS 14 ДAHA РАД ОПШТИНСКОГ СУДА Y ПРОШЛОЈ ГОДИНИ: 3A ДЕЛЕГАЦИЈЕ И ДЕЛЕГАТЕ ПрОШЛОЈ години Недовољна ефикасноо • Y прошлом броју нашсг листа упозналн смо читаоце са фннансијским рсзултатима оствареннм у прнвредп у 1974. - години, а да би нх обавестнлн и о стању у непривредннм делатносткма замолнлн смо ДРАГОСЛАВА 'НИКОЛИНА, аналитнчара Службс друштвеног књнговодства, да одговори на неколико пнтаља везаних за ту тему. . Општпнскп суд у Параћшгу све радис органпзаиијс нспри- л имао јс укупно вреде имају позитпвие фипап- ’;’67 "J?™'010' °А. 4CL? Ј.е ре' спјскс рсзултатс. Неприврсда шен0 б-9’2 случаја. БроЈ иеу целинп ЈС осгварила у 1974. Р,сшС1ШХ предмста пзноси 3.37з. годннп 7.400.000 дниара срсдДАНAC СЕДННЦА СКУПШТННЈ ОПШТННЕ • Из вашс АНАЛИЗЕ О HE* ПРИВРЕДНИМ КРЕТАЊИМА Y 1974. ГОДИНИ можс сс запазити да су фннансијскн ре* зултатн у непрнвредннм дела * тностима повољнпји од резултата у привредн. Можсте лп ми одговорити шта је разлог таквом кретању? — Да, тачно је да су фннаибкјскп резултатп у негфивреди v 1974. години оол>н од прп вреде, јер укупап прнход у пспрпврсди растс по стопи од 43,6 одсто. а привреди од 34,1 одсто у односу на претходну годину. Доходак у 'непривреди расте по стопи од 44,9 а у прп вредп по стопи од -13,3 одсто. Осилт тога, фондовн у непрм * кретања у непрнвреди. Даклс, ннструментк порескс полптпке. ннетру.ментп расподеле, повсћана активност Пепрнвреде и повећане цеиз су основнп факторн који утичу на nooo.vшани положај ^свпх делатностп у непрпвреди. • На какав положај мислите? — Такав фннансијски резул * тат омогућујс јачање материјалне баз *с * у нспрпвредп, јастава за прошнрсну репродукцнју и сматрам да*јс то солпдна база која омогућујс да сс раднс органнзацнје боље опремс у нарсдном псрподу, како би повећале обн.м пословања н квалнтетппје пзвршавале сво је услух^. Мислкм да та срел * ства треба у том правцу усмераватн. Што се тичс прбсска ЛИЧ1ШХ доходака кол запослених’ могу рсћи да он нзносп 2460 дннара, што такођс сматрам- солндним лнчним дохотком. Али бпх напоменув да је v делатностп школа оп још увск Y односу на 1973. годпну вите сс радило п члановн раднс за* једницс cv се впшс залагали. Ипак, коефпцијент иеажуриостн износи 6,5 одсто, што значп да јс доста впсок, п да суд iniје у потпуности пзвршно свој програм рада у 1974. тодинп. Узроии cv разлпчпте прнродс: од субјектпвних разлога до објективнпх нсмогуНностп. Недовољан број судпја у Општпнском суду п одлазак нсколпко радника, иегатпвно сс одразпо па ефикасност сула у прошлој годпни. Чпњсннца да се један број- нашпх грађзна За данас јс заказана XI рсдевна зајсдннчка ссдuiuia свих всћа Скупшпшс општипс Параћнн, за коју јс прсдложен слсдсћи днсвни ред: —.Аналмза приврсдппх кретаља п нспрпврсдних кпстања по завришпм рачунпма за 1974. годину; — Извсштај о раду Општинскс зајсдшшс г,г'г»азовања за 1974. годнну; — Извсшта.ј о раду Општинскс заједнн *' кглтурс Општннс ГГараћин за 1974. годину; — Извештај о раду Општинскс зајсдинпс Љнзнчкс културс за 1974. годпну; — Извештај о раду Општинског суда у Папаћпну за 1974. годину; — Извсштај о раду Општпнског јавног тгжилаштва за 1974. годшп’; пајнижп у односу на осталс „алазп v иностранствг, отсжаделатности и да пзносп 2134 вало ЈС 'нормалаи рад п рочп- --------- ---------------------------- ----------дннара, н ако јс баш у овој шта Су морала бптп одлагапа, одсто а фондовп за 99,5 одсто • делатпостн квалпфшсацнона а Tq уоприносило пагомилау односу на предходну годину. структу-ра пајповољппја. saH>v нерсшенпх предмета. • А, шта је са здравством? . До<тавна сл*жба с“.“ла ’’’У Како оно стоји? Је лооро радила II траженп изЈ вештаји нису на времс лоста- — Здравствена делатност јс нљанп. Велпки број сведока чаља лнчипх доходака, јер cv лпчнп дохоци повећанн за 38,2 у односу на предходну годину. • • Да ли- јс то јсдини разлог што су фондовн тако брзо порасли? •вредп су скоро дуплирани а у привредн су мањн за 19,2 олсто. Овакав финансијски ре- __ пс> то даи од до. зудтат у непривредн омогућем ■ ОСИА1 тога п Друштвени и самоупр^ спораглавном финанспрају непрнвредне делатпости, за 39,2 одсто у односу на претходну годину * Међутнм, и повсћаиа ак- — Нс, то је један од разлопа су .— Годшињп пзвешгај о раду Самоуправнс нитерсснс заједшше за запошл>аван.с за 1974. годнну; — Информацнја о сксплоаташтјн псска ц шл»унка пз корпта Велпке Моравс Општпне Параћнн; у њеном току кроз полручјс зумн о расподсли дохотка лнчне дохотке и фондове омогућнли таква кретања. тивност некнх радшх оргапи- • Кад Јс то так0- можете зација на рслацнјн сарадљс за нам рећи са коликнм средстви ирганизацпјамаудруженограда ма за проширену репродукципорастом прихода од граћана и ЈУ располаже непривреда, и ко грађанско-правиих лнца што лика је виснна лмчнпх дохосе такођс приписује повеИању дака код запослених? Мислим актпвностн непривреде, као н на просечни лични доходак. ли знатно поправнла сво.ј поло- са није одазнвао суду. а сул је жаЈ» јер бележп пораст дохо- ц.мао проблсма н са радо.м встка за 67,2 одсто v одпосу па штака, јср јс вештачсњс у ком прошлу годпну. Фондови су плнковапијнм сдучајсвпма псовишс пего учестворострученп. ма AVro трајало,’ Лнчнн дохоцп cv повећанп за * Пп. 28,9 одсто 11 просек јс 2284 дн- Све jc гој т шало на рад Оп нара. Оваква кретања у здрав- штинског с\да \ • jY-. ству омогућена cv зиатним no- V потпуности нс из■ р• I растом првхода ол здравстве- протрам радаи и< J^Yp»P ^о ног оспгураља радннка и здра- ,ie послове. вствсног осигурања зс.мљорал- 197о. годпнг прсдвнКис с • ника, повећано.м актнвношћу рс за отклањањсЈЈаведеннх н Медицпнског центра н квали- достагака н r*P ood^ia- . . тетннјим обављап»с.м здравстве Дим«тријеви — Предлози одлука: о помоћи за школовањс о прсстанку важностн Одлукс деип у.мрлих ратнпх и мирно * порастом цена услуга, омогућена cv таква фпнанспјска — Најпрс да вам кажсм да них услуга. лопскпх војнпх пнвалнда; о пзменама н допунама Оллукс о детаљном урбанистачком плану насела ..Партпзан", „Ауто-пут" п „Глождак1*; о допунском матернјалном обезбсђењу учесннка НОР-а п рапнјих ратова п чланова њпховпх породпца; о пзменама и допупама Одлуке о админпсгратпвни.м таксама; — Предлозп закључака: о обезбеВељу срсдстава за изградњу водовода у селпма Доње Впдово. Чепуре п Шаваи; о давању сагласностн на закључељс уговора о рсгулацнјп рекс Црннце кроз ПараНнн: Душнца Анђслпћ ИЗ РАДА ОПШТИНСКОГ ЈАВНОГ ТУЖИЛАШТВА ОДРЖАНА СКУПШТИНА ЗАЈЕДНИЦЕ ДЕЧЈЕ ЗАШТИТЕ Ш1Е1Е ОД ПР№РЕАН01 НРИМИНААД У протеклој годшш Општнн- жилаштво примило јс 121 криско јавно тужплаштво посту- вичну пријаву, а оптужено јс пило је по 11’99 прсдмета. Регис- 64 лнца за 76 кривичних дела. .тровано јс 668 лица као извр- За проневеру је оптужено 14 Јшиоап кривпчнах дела, што је лпца, за злоупотребу пбложајд јприблнжно са бројем предмста 6 за крађу 15 лмца и тако даље. ‘у 1973. годинн. t Mebv оптуженима има .16 поY прошлој годшш остало је’ словођа, 26 одговорних лица it ЗАШТИТЕ Седница Скупшгннс заједннцс соипјалпс заштите одржана јв' 25. априла v просторијама Леро клуба. на којој cv гсвојени предлозп: Одлукс о стопп лопрпноса за сош!ја.\ну заштнту v 1975. години, Дру- — Допуна детал>нс разраде јужпог дела од садашњс Тагар Богдановс улнце; — Одговори на постављена питања. Седнииа Скупштине Општпнскс заједнпис дечјс заштпте о- штденог логовсра о основама држана јс 24. априла у просто- поипике опште п заједнпчкс ријама Дома техппкс. потрошнл у 1975. годпни, ОдНа Скупштшш су усвојеап Лукс о фпнансијско.м нлапу за предлози Одлуке о стопи до- 1975. годпну Опшпшскс зајеприноса за дечју заштиту у дницс социјалнс заштитс и 1975. годину, Друштвеног дого- Предлог одлукс о социјалној вора о основама полнтике оп- заштитп граБана на подручју нерешено 75 предмета којн he бити разматранп у овој години, a 219 крнвпчнпх прпјава се односп на пепознатс пзвршноцеY свом раду тржплаштво је сарађнвало са органхша гоње * ња Организације унутрашљих послова Парађин, Службом лруштвенмх прихода, Службом друштвеног књнговодства, приврсдним н друпш организацпјама, п та сарадња сс очекујс хао вр,\о успешна. Што се привредног крпминала тпче Општинско јавно ту22 спољних лица која нису у радном односу у организацији која је претрпела штету. Впспна материјалне штетс у привредЈном криминалу износн 250.890 динара, што је доста впше у односу на штету нз 1973. годинс. Општинско тужилаштво he к у будуће давати приорнтет предметима привредног криминала, с обзиром да се радн о крпвичним делњма од пасебнс друштвенс опасности. М. Димитријевић ЕКСПЛОАТАЦИЈА ШЉУНКА И ПЕСКА НА МОРАВИ УСКОРО ТЛКСЕ HA IIECAK Последњих година експлоатација песка и шљунка из корн * та Велике Мораве добпја неслућене размере, ,\а је задњи тренутак да се учини нешто радикланпјс у том правцу. Песак н шљунак као рудно благо може битн врло утнцајан па пораст дохотка комуне, само ако сс планскн и систематскп експлоатише. Опаскост од пре * с^пштан»а не постојп јер вода врло брзо рсгенерншс песак. Позната јс чињеница да се једаи број rpabaua иеосновано богати коршпћењем овог руд * ног блага, зато што шшхта иисмо учшшли да то спречнмо. Један кубни метар песка прс * даје сс и по 10, а на „Грзи' * и 200 динара. Годишње сс извадн н одвезс из корнта рекс 10.000 кубних метара овог матсрија * ла. Сем „Стандарда", „Градитс * ла" и ,Лута” из Светозарева нико више шхјс имао дозволс за -слободно КЈоришћење. Међу тнм најезда приватних лпца, аутопревозника и другнх експлоататора, копала јс последiwix година без пкаквог рсда и плана, и тако стварала доЗбог свега овога Извршни са* вет Скупштине општине Параћнн, разматрајући ннформацнiy Одељења за ишспекцијскЈ? надзор, донео је закл>учак да се наложн Заводу за привредш< развој Скупштннс да у сарадњи са Службом друптгвеш<х прнхода нспита н рредложи најпогоднијп нач>ш експлоатацијс шљунка н песка у кориту реке Мораве. Секретарпјат за скупштинскс послове сачиниће нацрт Одлуке о сксплоатацији песка н шљунка према тезама Завода за привреднп м друштвени развој н Службс друштвених прихода, а Орган управе надлежан за водопрнвреду нзвршиће наплату такса за цзвађени материјал из корита рекс. М. ДимитрнјевиН ште it задничке потрошње у општинс Параћин. 1975. и Одлуке о фпнансијском На Окупштинп јс разматран плану прихода и расхода за Извештај о раду Општнп1975. годину. ског одбора Црвеног крста за Поред тога потпнсани cv Са- 1974. годнну п програм рада моуправни споразулш о обав.ва Ја 1975. годину. љу стручних, фпнансијских п Прел заједннчке седшше свнх всћа, биће одржане п одвојене седшшс већа. На седншш Beha удружено? рада биће разматрана предлози одлука о вршењу делатности сличних привреди и о условима за обављањс домаћс радиности од сгранс грађана на терпторијп општннс Параћин, док he сс на седшши Beha месних заједница разматратн Информацпја о стању п проблемпма v области нмовпнско-правннх односа насталих самовласним заузећем зе.мљншта у лруштвеној својинн. Y овом броју лнста дајемо осврт само на неко.шко пнтања која су предмет раз.матрања данашљс седнице. о пекнма смо писалн у претходннм бројевнма, док he a току седницс п о осталим значајннјнм пптаљпма са ссдннцс бптп речп у нарсдном броју нашег лнста. административнпх послова у остваривању права на додатак на децу у Општпнској заједнпхџ< дечје заштитс и Самоуправни споразулт о удружпвању у Републичку зајсдницу дечје заштитс. М. М. ЈАВНА ДИСКУСИЈА О ДОКУМЕНТИМА ЗАЈЕДНИЦЕ ЗДРАВСТВЕНОГ ОСИГУРАЊА Y сали Општннског синди * калног већа у Параћину 22. априла је одржан заједиичкп са станак делегата Скупштинс ОсМ. М. СА ЗБОРА ЧЛАНОВА СК ФАБРИКЕ ЦЕМЕНТА 5А БОЉЕ ЦЕМЕНТАШКО СУТРА © Збор чланова СК фабрикс цемента „Нови Поповац", одржан је 22. априла @ Комунисти су разматрали анализу о активностн чланова СК на остварењу производних задатака и успостављању економских односа на уставним прннципима. Аналпза јс прнпрсмљена на новне 17 Репгоналнс заједн.ше ссшурања раднпка и зсмљо- 1аннза“,Чс СК. послс разматра радника и пзвршних оргаиа раДНН1|°®е“”нтрОдс“^™13№ друштвено-по.штвчких органи- ₽£«,' т£«к° ,,С,ОВР запија општинс Парашш. * * Y своз! краћем нзлагању Бранислав Јовановић, управник Стручне службе заједнпцс оспНеостварени планови Усагласити односе OOYP-a V нашој оптшини бнло је покушаја да се делимично контрц лишс. сксплоатаинја песка и шл>унка, али то није дало скоро никакве резултатс. Контрола је иршена делимично, таксе су неуредно наплаћиване и то само на једном месту, а било јс и покушаја малверзације. гурања радника п земљорамш * здор чдановн СК аналпзнрака у Папаћину )С упознао прп јуђн остварељс пропзводнпх сутне са нацртшма следећпх до- задатака констатовао јс да је кумената: Статута решоналнс плап пропзводњс у 1973. годпзаједнице осигуршва радппка цц реалнзован са 97,2% у 1974. II зсмл>ораднш<з, Правплника о уодпнп са 99,7%, да јс у прво.м условнма 41 пачину остварпва- тродесечју овс године план рења здравственс заштнтс оспгу- алпзован са 102,3%. Посматрараннх лпца, Одлуке о висинп jyhn наведенс цифре долазп накнада личног дохотка за вре- сс д0 погрешног заклучка да ме привременс спречеиостп за кодбачај плана ппје забрпљарад, Одлуке о впсинп стопс до- вајућп, што су комуштстп олприпоса за земљораднпчко оси- ЛуЧно одбацплн. Х'“з<^р&Л“о».< Vapouii овакве сптуацијс лсnLvSi иа жс у „ссавесном п недомаНипиа зборовима “ЕЗЖм рсчнма пеопходблему. ]јујс са осталнм фабрикама цсОдређено je да се јавна дп- мента, впдећс сс да је овај скусија по иаиртнма помену- ПрОценат пскоришћеностп нстпх општих аката одржи печат 110д ппвоа осталпх цементара. ком маја месеца, да члановп Развојној политпци фабрнкс делегапнја на зборовпма буду поклоњена јс пуна пажња. тумачи поменутих докумената. Прпмарнп задатак комуппсга и да се све примедбе пзнете у -------------------- -----------------— току јавне дискусије доставе у одређеном року Стручној служби заједнице здравственог осигураља раднпка и зем- ^шрадника — фплијалс у Параћину. М. М. п осталих радпих људи у наредном периоду јс изградља none линнје од 2000 топа клинксра. Ова ппвестпцпја стајаће иешто преко 90 лшлнјардн ста рпх дннара, јср како кажу цементаши. то јс цемеиташко бол»с сутра. Оцењујућн лруштвено-екопомске односе између ООУР-а збор је закључио „да су онп формално регулнсанп самоу * правшш актнма п одлукама органа управљања”, што говорп да јс овде задовољена само форма лок јс садржнна другачпја. На ово.м плану сс пспо * л>ава тежња за иентралпз.мо.м па ннвоу Раднс органнзацпјс. Расправљајућп о проблеми * ма односа нзмеђу OOYP-a, Збор јс закључио да сс комуннстн нису довољно заложнлп у овој областн друштвено-екоПО.МСКИХ односа, а поготову ко* муннстп којп су днректно одговорнп и комуипстп на руководећнм местима. Такођс је предмет аналнзебп ло н непзвршавање одлука п закључака органа управљања, Самоуправнс радничке контроле II органнзацпјс СК. Разматрајућп овај пробле.м констатовано је да се Самоуправна раднпчка контрола у свом раду пнјс у потпуностп снашла у методу рада и прпступу, и да ис постојп пра вилап однос према раду п налазпма п предлозима Самоу * правие радшгаке контролс, a прксутна јс и одбојност према контроли. Збор комунпста једногласно је усвојпо предложене за^учке којпма . сс налажс { основшш органпзацијама СК да рашчнсте са неактивним члановима, да сс.актнвннјс н планскијс ради на пријему новнх чланова v Савез комуниста, ггрвенствено раднпка нз непосреднс пропзводње. Један од главнп.х задатака у наредном перподу јс н ангажовање комунпста на сгварању добрпх међуљудских односа, на залагању комуннста за сфикасно п правовремено сггровоћеље одлука п закључака органа уттрављања. Само * управне радничкс контролс и органнзације СК. Предлог за ефикасннје пословање Збор чланова СК такође је усвојно предлог мера за побољ тање ефпкасностн пословања у радној органпзацнјп. Програм мера дат је у пет бнтних слсмената и то: измена постоjehe органпзапнје ООУР-а, утврђнвањс п расподела дохотка II личнпх доходака, кадровска полнтпка, руковођење и пословно ннформисањс. Рсчено је да.ћс ова.ј програм мера вероватно наићи на отпор код поједннаца. јер he сс некн наћи погођени реорганизацпјом раднпх места и да комунпстн пе смсју да поклекну пред новонасталплг проблемнма п да ohii треба да буду пропагаторп овог прсдлога. Овај предлог мсра iinu he прсл Радничку скупштину па копачно усвајање. Радниип комунистп пз Фабрпке цемента кренули су одл^но у борбу за бољс цсмснташко сутра. Главнп цнл> јс двоструко повећаљс пропзводн»е • и с.\!ан.ењс шкарта на 2—3%. Успуг нх чекају проблс- .мп који су .се у међувремспу појав1Е\и. Верујемо да ће нх успешно преброднтп одлучном и правовременом акцпјом. М. Илпћ

CTPAHA 6 РЕПОРТАЖА ИЗ СРПСКЕ ФАБРИКЕ СТАКЛА Балет у фабричкој хали Мприсава пролећна noh. Око фабрике вртлог звукова п мнриса млакс бујпце што сс вал>а према лету п плени, оппја, заводи. Нпт па шгг псвпдљпвпх стсна пуца, у ваздуху. a тело постајс свс осорнпје п разузданијс у жсљи да некуда полетн. Приблнжавамо сс фабрнчком кругу и уједначенп ритам машниа, сусрећс нас својом грандиозпом звучпом rpabcBiniOM што се стално обнавља. На вратпма нас дочекују љубазнп пор тири и нуде своју помоћ воднча кроз фабрику. Трећа смена тек што јс ступила на рад н преузела „кормпло пад успјаиим пећима- -бродовима што пловс рекама врслог течног стакла. „На палуби'' четвртс ванекоја пронзводп улошке за терmqc боце, дочекује нас „оркестар„ стаклодувача. Необнчнп оркестар чпја нечујна музика очвршћава у стакла, — To јс помало и ументнчки посао, кажс Драгнша Стефановић, мајстор из Чепура којп већ 25 годпна радп на овом месту. Ту чбвек мора да има п префињеш! осећај, да осетп колпко јс довољно ваздуха за једну боцу. To јс врло напоран посао, који сс учп годинама. Исто то нам потврђујс п Зорап Савић, полуквалпфикова1Ш стаклодувач, који објашњава да школско знањс овог заната јс педовољпо п да сс свс у практнчном раду учи. — За једну готову боцу само помоћнпк .мора да направп јсданаест радњп. сазпајсмо од Мплана Kojnha, млађег помо * hiiiiKa. Y току смеис направи се ц по 1500 уложака за термос боцс које сс пзвозс па западно тржпште. И док сс стаклсна свпла л»еска на врховима „лула", четврта пећ у својој ужареној утроби ваља новс колпчнне, мумлаНашп саговорпицп: В. Марковић, Е. Обрадовић и М. Стојадиновић М ДА.НД . Сннмцн са посете Стаклари (М. Илнћ) јућп ко аждаја. А Лзубомир, Градибор, Мнливоје као дражс и хушкају својим ла.ма” ту велнку „неман". Y плавнм блузама пли јбих, раздрљени и знојави да „лубез радтшцп четвртс вапс журс да nonyne норму. — И усрсд зпме лш смо овако обучени, јер раднмо у условпма где температура достпже п до 40 степснп, кажс Слободан Дрпнић, набирач стакла. Преко лета јс нарочпто опасно због промаје п внсоких темпсратура. И тако док обилазпмо јадног по једног радника Топлицу, Ми одрага, Младена, да на.м пзмсђу два покрета кажу нешто више о свом зашшању време пеосетно прође. Hnc.no моглп да пзбројпмо колпко јс пропзвода паправљено еамо верујемо да ћс нор.ма бпти пспуњена. Прс пего што смо нзашли засталп смо још једном и поглс далп на радплнште. Учпиило пам сс да прпсуствујсмо проби модсрпс балстскс представе у фабричкој халп. Пластпчност покрета, рацпоналност н вештпна са којо.м су радницп пзводплп својс послове задпвпли су пас. М. ДнмптријевиВ ПРИМЕРИ Банетове иновације ПРЕТПРАЗНИЧКА ПОСЕТА НА РАДНОМ MECTY ИАИААЗЕ Б0А>И ДАНИ Кад се зелени ватро.метп ја бланова падвнјају над реком онда јс спгурно да смо већ дубоко зашли у пролеће п да смо близу 1. мају — Празнн ку рада. Тада обично cvmhhh ра.мо резултатс. нстпчемо доб ре II вољене трудбенике... пок лањамо слободп н .миру своја дела. На тек започетом солигеру према Штофари затекли смо раднпке Грађевннског производног предузећа „13 октобар” OOYP „Граднгел>”, како стрп л>пво п зналачки подижу спра тове-.мењају лпце свога града. Вељко Марковић, висококва лификованп ар.мирач нз Плапс, Празник радног народа до чекује већ 18 година .у с®ом предузећу. Овај 1. мај дочеку je са великим радкам искуо твом, са великом вољом и ев тузијазмом за бол>е условера да, због чега је врло ангажо ван у друштвен&оолитичком животу свог предузећа. (Миодраг Обрадовић, квали фиковани зидар из Дрсновца верује да he се v новој инте граиионој целини „13 октобар” посветити више пажње раднику и личним примањима. Миодраг тренутно има вр ло низак ЛИЧШ1 доходак, са којим издржава четворочлапу породицу, која сс додуше „по маже” и пол»опрнвредом. Пред празпик рала с ппавом се на да да предстојс „бол>и даниза грађевинце". Висококвалификованн тесар Милија ргојаднновић из Давидовна, већ тридесет годинз се ве<ре по скелама и спрато вима у грађевинарству. Радио је и на великим објектима као пгго cv Фабрика каблова у Светозареву, термоценпзала у Вреопима и Великом Црл»аhv. ’ Фабрику цемента V По noBiiv ■ итд. Његбво искуство такође за попттоваље, али и његове примедбе што се тиче срганизацијс пословања. Искрени и отворенн, као и остали жихови другови са гра \илишта. на крају оазговора Вељко, Миолраг и МилиЈа че стигали су Празнпк рада свим радннм људима нашс општпне. ГРАБЕВИНСКО ПРОИЗВОДНО ПРЕДУЗЕНЕ „13. ОКТОБАР" ■WBMM - >1КОРЛН Y новоформирано Грађевинско производно предузеће „13. октобар" гледа се са пуно оптимизма © Већ су му поверени и први радови иа изградњи улица и канализације у граду, као и на изградњи нове ламеле, иза Робне куће „Београд", која ће почети да се зида почетком маја. Порсд објеката којп се већ Бранислав Јовановнћ — Banc, квалификованп мсталостругар п внсококвалифпкованп мс талоглодач пма 29. година. Y мс талској радпоншш Фабрпкс ста кла, ради непунпх 10 годниа. Према годлнама старости, a још вишс према годпнама радног пскуства, нс бп сс могло закључпти да јс мсталац Бапс, толико стскао знања у свом по слу да може стваратн нсшто ново. Међутим, баш његове стваралачкс способностп даро * Брапислав Јовановић требс да увозп опрсму овс врсте. Y пробндј производњп наш изум дао јс задово.А»авајућс резултате и фабрика стакла he прсдузстп одговарајућс мсреда сс ii3v.\i заштнти. о Да лп је то Ваша прва п јсдши иновација? — Нс, п прошлс годинс сзм гз no.Moli Мнливоја БорБсвића, ir Радомпра Станојевнћа, урадпо јсдан техничкп изум којп јс Фабрика патентпрала п за који с.мо награђенп пре.ма правнлнику фабрнке за техничкс пзу.мс и унапређења. Но го је већ прошло, боље да сс вратпмо на најновију нновацпју, ато је у.нпверза.\иа угаоно-ротациопа стсга. Она сс у Фабрпшг упо трсбљава па брусилчцп за равно брушењс. Због спецпфично стп производшс магнстнн сто ко јп пдс уз брусилицу не можс да сс употреби јср су калупп којс треба радптп овални п перавпи. Нивелацпја површнне калупа код брушења захтсва да раИЗ „ПАРЛБИНКЕ . граде ГПП „13 октобар” преу алика imiebv Једног н другог 3ehe радове на 113граЈи1 V- \PS -Лупа Не 6уАС Deha °Л вот кР'иа згР«е Скупшптне. .кдног стотог дела милиметра. општнпс, ватрогасног дома и Наша универзална стега задо- joiil неКолико објеката којп вољава ове услове. Казао сам су v фазп ПрОјектовања. to наша, jep сам јс пзрадпо уз би углавном бпли нови посло помоћ техничара Душа.ча Илића. ви за ову годпну, норед већ ттостојећих које су интегрнса Ова послсдња речсница мајс * иа предузећд још ранпје запо тор Банета, ннје једппа која о- чс-'атдајс његову скромносг. У току Што се перпесктпвног плацслог разговора увек јс пстп- на Разв°ја тиче, посебан акцс цао несебичну по.моИ другова паТ сс ставља на модерниза са којпма je capabnsao. Исто ,1ПЈУ средстава за проттзводтако указао јс на то да кад je Y нарелном перполу тгое реч о новаторствг онда v Фа- ^V3e^c lie уложитп око -.000.000 бришт гвек има људп којп све- A>lVaPa за куповпну меха-ннза срдпо помажч п Aajv подстрека шЧе- Наоавпће се већп оро.| OHiuia којп желс истто пово да 1,ов|,х возила за ПОТР“= створс п унапреде производњу у Фабрнцп. MebyniM, има п таквих којп се супротпо понашају што може пегатнвпо да утирацијс и шл»ункаре, неколико булдожера и ровокопача, као и* великп кран за потребе ви сокоградње. Тренутно се највише .инвес тира у OOYP Нискоградња, a то је п разумљиво с обзиром на повереие послове v граду. Поступно ће се модернизова тп п осталп OOYP-n. Сппфно да у овом периоду органпзовања и консолидоваља раднп л»уди у „13 октобру” наилазс на одоеђене теш коће п проблеме. Један од та квих ie п чедовољан број ви сскостручннх људи. Ево шта нам је о томе рекао Мирослав Псрић, вршилац дужиостп геневалног директооа: — Тренутно сс сусрећемо М. Димитријевић Мирослав ПерпВ, ВД директора „13. октобра“ са пробледгом недостатка ви сокостручног кадра, који би налгдобро дошао у овом треиутку. Чине се покушаји да се о<н и обезбеди, али одзпв није мно го задовољавајући.. Услови којс обезбеђујемо су врло доб рп и надамо се да ћемо и тај проблам ускоро решиги. М. Димитријевић КРОЗ РАДНЕ ОРГАННЗАЦНЈЕ OOYP-a у Параћину бпће дат на усвајање збору радних л»уди валс су му углед у радном колективу којн међу 3500 хпљаде запослених има велики број врснпх мајстора н стручп»ака. — Y Фабрицп нам рекоше тобратнлп смо се мајстор Банету — да сте направилн нов, веСматрам да новаторс, поготову сада у Међународној години проналазака, треба помоћи, трс ба 1Ш пружитн прнлику да радс, једном речи треба п.мати вп ше повереља у a»vac. Д. Г. ФТМ „ПРОЛЕТЕР": Охрабрујући почетак Прнпреме за нросдаву Радни слан, међуљудски односп. радпа п техиолошка дисцпплина нагло су сс побољшали, послс избора новог руковод ства, чуло се на поеледњем збору радиика овс радне оргапизацијс. на комс јс утврђепа листа кандилата за новп радппчки савет. Вршнлац дужности дпректора Томислав Арсмћ позвао јс све радне људе п дру ји lie ову органпзацију ттредстављатн на нивоу Индустрије вуиашх ткашша „Бранко Крсмаиовић”. Радници су изабрали Радничку скупштпну, Радпичку контролу Арбитражу, Одбор за расподелу п Одбор за међуљудске односе у удруженом раду. Што -сс тичс пронзводног пла на за ову годину он износи милпјарду п двеста милиона старих дпнзра, што је за сто милиона впшс него у прошлој дпни. гом. м. Пример подмлађивања СК Y OOYP „Параћпнка" вршс се овпх дана опссжнс припреме за што успешннју прославу трндесетогодпшњицс ослобођеља name зе.мљс. По речима Анђелка Којчпћа, дппло.мираног нжењера - - технолога, даштвено политичкс органнзацивс впшс народноослобод11лачкс је у фабрици да се максималпо рл лпггтттл ПТТ борбс II заветс које нам јс она заложе како би се превазишла 1111 --------- ПАРАНИН На последњем састанку Основне организације Савеза комуниста у овом радном колектнву у чланство су прпмљена четирн омладинца, а на једном од следећих састанака организација ће размотритп још трииове молбе за пријем. Иначе, ова партијска организацпја је пример како треба подмлађи * вати своје редове. Од укупног броја комуниста прско 50 одсто су омладинци. оставнла. ома користан, уређај којп је - ------- г ----------------— саставпп део опреме за израду ни од 1. до 9. маја протећп ћс калупа, п да се такозване „цан- V знаку многобројнпх спортгле" ие морају више увозпти. ских, културних, политичких и Реците нам пешто вишс о том раднвх манифестација такмпуспеху. ‘ чарског карактера које ће бптп повонастала снтуаипја и повраДрагап Митровић тп0 углед Фабрнци текстплнпх мапшна „Пролетер”. Поред осталпх акција у темсл»итом сређивању односа у фабршш предвиђа се омасовљава- №с партијске органнзацпје, нарочпто пз редова омладпнаца, — Y заједницн са тсхничаром саставнн део заједничких свсДеси.миром Јеремићем, - обја- ча«остп овог колектива са шљава Бранислав Јовановић, ПИК-ом fiynpnja. На свечаној копструисао сам уређаје за ре- академији, која се одржава тпм зан>е навоја па алатима за из- поводом, биће уручена многа раду грла боца свпх врста. Код прнзнања н награде заслуждим пас је израда навоја вршена ралници.ма и боршша у изградстругом па сс добијала недо * ,М| соцнјалпзма. вољпа квалитетпа поврпшна на у оквпру прославс, за раднивоја. Због краткоће павоја рад ке овог колектнва у комс има ници нису могли на времс да доста учесника НОБ-а, органпзаустављају машине. Наш уре- зовдно је, такоће, више посета ђај ради вео.ма квалитетне па- споменшџша наше револуције. воде јер има својс граничпике ца гробовима стрел>аних у Кра који не дозвољавају веће него гујевцу, Краљеву, Каднњачп и ш»о је потребно крсталс главе друпш споменшхама> они ће ургђаја. Поред тога нови уге- имата велнки историјски час bain скрапују време нзраде иа- . , .г Ј воја па a.wiv који се зове цан- «» «>ме he још једном непо гле, па фабрика неће илати по- средно упозната крваае трагоПрви помогли изградн>у хале На седници Радничког савета затам низ активности друштве- ооур птт параћпн одржаној но политцчких организациЈа, ___ F н 41 радне акцпје п други облиип априла донста je одлука о стабплпзацпје, рекао нам је финансира»у пзградње хале Славољуб Мнлетпћ, предсел- спор«ч>ва Y Параћшгу. Оллучено нтгк Радничког савета у ФТМ је да се на име фи11ансираил ” * м. Димитријевпћ овог објекта пз средстава заједничке потрошњс издвоји 50.000 OOYP КОНФЕКЦИЈА СЛОГА" Изабрани органи управљања динара и да се на довровољпој базп прикупе средства од ПТТ радапка приликом исплате лич них доходака у једном од наредних месеца. Ово је прва радна оргавнаациЈа ва твржторнји наше општнне коЈа је одлу- „МЛАДИ РАДНИКСА МОУПРАВЛјАЧ" У СТАКЛАРИ V Акцији „Млади радник-самоуправљач” у Српској фабрипи стакла укључено је свих 960 омладпнаца, колпко их има у овој органнзапији. КрптерчЦу- .ми су заиста строги, алт! зато су н првн резултатп задовол»авајуђн, чак бол»и него ирошле године. Међу најакпганпјим ом ладинцима истиче'се Мчпослав чила да помогне нзградњу с као вог објекта. На предлог цен- naAW>i акцнји. тпиастлг палтппсог сжвета OAAV- >*r* “wJ Ј На Збору радних људи у „Сло ______ . . пГ одржаном 17. априла иза- тралног радничког савета одлу брани су оргата управљања, во ка о измени и допуни статута Матејнћ. радник П OOYP-a. Дванаест омлалинаца из Стакларе по трећи пут ће ове годнне учествовати на радној акцпЈн стаклара Југославије на изградњу пруге Београд — Бар. Прошле године је ова бригада добила Плакету Десетог конгре |бол»а бригада на м. м. ■

ИЗ ФАБРИКЕ ШТОФОВА фабрике, које се и данас кори- завртних радова, јер одговорсте. Услови под којима се pa- нп л>удн у Фабрнци по први пут Хапа нове дораде — лепотица краја Де: ниске таванице, веома мало светлости, впсок степеп влажности, испаравања и различита температура, су врло тешкп. • Радови на пзградњи просторија за смештај новс дораде одвијају сс по предвиђеном плану • Старт производње биће поклон граду за Дан ослобођења. Y Фабрпци штофова „Бранко Крсмановић", поклања сс много пажље осавремењавању начииа производ1ве, хмпијенckici и технолошким условима укојимарадниципроводе својс осмочасовно радно воеме. Као доказ те бриге је зидање нове хале дораде, Koja he бити, по речпма Стевана Зарића, електротехнпчара, један од најлепших и на1’савременијих објеката ове врсте на путу од Београда до Ншпа. Под кровом he битп 14300 метара квадратнпх простора на коме ће се сместитн: приручш! магацин сирове нзаткане готове робе, ншивачница, магацин ишнвене тканинс, мокра дорада, сува дорада, завршна контрола, ађустирање, магацин готове робе, дезинатура, мушки и женски саништо утнче н на здравље запослених п иа кпацитет производ ње. Зато се и прпшло изградњи нових радних просторија. Иако хала нпје још завршена већ може да се види да ће бити пуна светла, јер су куполе крова од плекснгласа, сва инфраструктура (ваздух, вода. пара и електричне инсталације, биће смештена у канале испод и постројења што ће испарења и топлоту свестн на мннималhv количнну, а њена вискна од 8,5 метара омогућује н инстакористе пројекат транспорта као систем најекономничпијег протока материјала кроз процес производње. — Ми CAio веома задовољии пројектом Института за саобраћај н транспорт Економског бироа из Београда, и сма * трам да скраћење временског пута од 3,5 пута довол>на је гаранција за успех. To је један од најбол>их елабората те врсте који смо прихватили, рекао је Србобран Радосављевић, генерални директор ИВТ „Бранко Крсмановнћ". Средства за финансираке ове СУМИРАНИ РЕЗУЛТАТИ РАДА ДЕЛЕГАЦША Y ШТОФАРИ ИЗАБРАНИ НОВИ ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ Мандат председавајућим иди, и ја као делегат нисам моњиховим замешицпма у свпм делегацијама у Фабрпцн штогао увск дх. се изјашњавам по неким питањпма, и да износим 1 . Adu као ,,„став" ctud делсгацПЈс делсгацнје када тако фова истекао je првог алрила. ннје 1ш. било органЈизовано. СаКако је то и предвпђено, ка- ----- л ПОРТРЕТИ тарни део са купатплима. гардеробама и све станице за ин- • лиран><? модерних и великпх ма ’ - шина. Када про!1зводн»а буде кренула очекује се 12—15 метара тканпне за 24 часа уместо фра структуре. Пролазећи крозфабричка одел>ен>а, не лгожемо да се отмемо утиску да је овде све подређено жел>п да се створе што бољп услови рада и да се што више произведе. На пример, садашња зграда дораде зидана је још 1919. године, за потребе кланице. Касније су њене просторијс преуређене за потребс 7,5 колико се сада производи. Коментариеање овакве чињени це није ни потребно. Поред повећања производњс очекује се да ће нова постројеРадили смо ударнички Свакн Празник рада 1. мај, радни л>удн наше општине до чекују радним победама. To јс традиција која трајс непре КЈГдно од ohilx дана после ос лобођења када јс ваљало пору Шено обновити п ново, напрс дније, саградпти ц када сс ударнпчкц радпло н градило. Да се BpaxiLMo у протлост у тај за нас веома зиачајнп перпод социјалпстичкс цзградње, посетили смо тскстилну раднтшу, а сада пензионерку, Марицу Вукојевић. И она је јсдна од многобројних радш! ка Фабрпке штофова који шт-. су штеделп себе да њихова Фабрпка, ibiixoB град и шира домовмна чврсто корачају пу тем којп је трасирала Комунистичка партија. „Сећам ‘ се ‘ првих дана слободе-каже Марина Вукојевпћ. — НајвеНа нам је брига тада бнла како да што пре оспосо ovlxio фабрику .да. прризводи. бзло; је- радптп за вспску ■ па и за осталп нарол. Нпјс нам бнло тешко п сви смо сложно радилп. Са пстп.м жаром иас тавилп с.мо п када се рат.завр ишо. Benvire да за нас што фарце порука Партпјс „док тпаје обнова нема охмора" био задатак којп смо савесно вез комуппста и Синднкат су органпзапије које су позване изградњс и куповпну опреме Савеза комуниста и Синдиката Аа тс с,\абостп што пр.е отклосу обезбеђена. Први део маши- фабрике, разматрале су пред- Ve 11 на томе се ради» завршио • * ---------------------------- • je своје-излагање друг Петродровске комисије организације Савеза комуниста п Синдиката на већ стиже у мају месецу. Да логе и предложиле делегацијаби чптошша представпли вели- ма нова руководства, односно чину п могућност нове хале, на преседавајуће за делегацнје, на вешће.мо пример: деловп маши- састанку који су одржани у не за сушење и карбонизира-. свп.ч делегацијама 20. априла. ње, која стиже идућег месеца, биће довезеип на пет камиона са приколицама. Када се то конструише достићп ће висину ња утнцатп и на смаљење вре- једноспратне куће. И овде вименског пута од улаза сировииа јс потрсбап ко.ментар. у почетну пропзводну фазу до Д. Анђелпћ извршавали. Радидп смо као радници у осталим фабрнкама н по шеснаест сатп када је то било потребно”. Y тнм данима Марица Вуко јевић била је, како нам каже, тридесет два пута • ударник. Поред многобројиих дру nix признања одликована јс п Орденом рада II реда. „То је тачно — каже она — да сам .вишс пута била ударник, алн ннсам само ia. Y на шој фабрицн бнло је много ударника. Лзудн су радили и нису жалилн зној. Она вреднц текстилна рад нпца ударничкп је радила не само за разбо.јем већ п у дру штвено-политичким организаштјама. Зато су jbi осталн чла нови колектива поклонилипо верење и биралп ie у Синдпкално руководство, руководства Органпзацпјс жена, Савеза комуниста итд. ЕКОНОМСКИ школСКИ ЦЕНТАР „БОРИС КИДРИЧ" Дан школе свечано Счстанци делегација искоришћени су и за разматрање једногодишњег рада делегације. Марпца Вукојевић haj није био овако развијен, стандард није бно такав да су л>уди пма.\ц аутомобнле па да путују II негде дал»е. Врс мс сс мсња п тако треба да буде. Млађн треба лепше да живе". — А шта бп стс младпма по ручили? „Син п снаја ми раде у Фаб рпцц штофова п знам шта се просАавА>ен Наставници u ученици Школског центра „Борнс Кпдрич" свечано су прославилп 11. април, Дан школе. Тај празннк обележен је нпзом сиортских такмнчења и свечано.м акаде Miiioxi. Сала Градског аматерског позорпшта бнла јс мала да прпмн све ученнке, њпхове ро дитељс п гостс којп су дош/Ui да прпсуствују акаде.мпјн. Ybo — Како се тада прослављао све тамо градн, какве модер 1. мај? . .. . .. ■ “ ' ------------- „Весело п свечано као и сз да. Цвећем смо кптИх\и машн не и фабрику. Оргапизовалп смо свечане скупове. Бнло ie музике II весело. И »шнп ми се да смо празтшк, како да кажем, колективнпје поослав љали. Било ie више заједнич ПХ НЗЛеТа. nv4KOBa у ближој околпнн града. Тада саобране машнне замењују нашеста ре и К.ОАПКП су хнтнјенски и другп условп за рад бољп не го некала. Па нека младп све то чувају и нека се борс дап дал»с натгоедују. Нека се так мпчс и баш ми ie драго што чујем да ie у Фабрпии п овс годпнс органнзовано такмнчс њс за младе раднике” дно пзлагањс и ана.ииу ха ученика дао је Јован новић, днректор Центра, ферат о животном путу са Кидрпча,- чије ilmc успс Иваа ре Бори носп Присуствовали смо састанку делегације I OOYP-a и ево шта смо забележили. — Период од годнну дана прошао је и делегати пз пет јединица удруженот рада коли ко их има у овом OOYP-y, оценили су да нису постигнути резултати који су се очекивали. Седнице су одржаване, али ннсу биле сасвнм ефикасне. Материјал који се разматрао, однооно излагачи н тумачи по појединим питањима * нису увек били јасни. А осећао се н недостатак просторија. Састанш! у .мензн без озвучења обично су завршавани, а да свп нису моГЛ11 да се чују. Предложено је да се обезбеди озвучење. Овом састанку присуствовао је и предссднпк Јединствене ор ганизације сгшдиката Мнодраг Петровић којиЈе говрећп о раду делегације * из.међу осталог рекао: „Ми смо већ уочили пробле * ме и предузимају се мере да сс то што хнтније реши. Договори ли смо се да једно лице буде ангажовано са задатком да радп на пословима делегацнјс. На тај начин знаће се тачно шта he да се радп ц како да се радп. Он he позивати пресславајуће п са њнма се договаратп како да се органпзују састаиш! делегацпја п о којим питањима he делегације да расправљају. To се до сада iuije могло да равнћ. На седнпцама делегација, ко је су раније биле одржаване, била су указиван»а од стране делеганиЈе да се неке стварн исправе, али се то врло споро радило јер није било одговорних за такав рад. Делегати из делегација тражили су и образложења како се ради и каква је повратна информацнја по > заузетим ставовима делегације. Није свеједно да ли се прихвата став нлн не, каква је судбп- . на II какви су ставови на скупштинама Општпне или шггере- ’ сш!х заједница усвојене. Ако , се то не обезбеди онда читав . систем рада делегација пије на . оном пуп\ Kojji су творхш Ycтава поставили јер примарно је та веза нзмеђу делегаиије ■ II делегата до скипштина будс таква да сс обострано размс- . H>v.iy пнформацпје. На састанцима делегација по OOYP-има делегације су на ( предлог Кадоовске комисијс Фабрикс изабрали нове члано * ве, председавајуће делегацпја п њихове заменнке. Y I QOYP-y прдседавајући је Станислав Радић, а заменпк Радич МиленкозпП. Y II OOYP-v председавајућп ie То.мислав Милошевић, а за меник Милнвоје БорВевић. Y III ООУР-у прессдавајућп је Миоашр Жмвуловпћ а заменик Толшслав Вељковпћ. Y IV OOYP-y председавајућп је Живота Јовановнћ а замсшгк Добривоје Марковнћ. У V OOYP-y председавајућп је Вера Бабић а заменпк Јо* ванка СтојановиИ. (Р. В.) УГОСТИТЕЉИ и КОМОРА О TYPH3MY И УГОСТИТЕЉСТВУ ДО 1980. ГОДИНЕ 1000 нових нревета у Шумаднјп Ооиорављу школа, прочптала је Гордана Јовановић, заменпк директора школс. Послс тога похвалсип су најактпвнпјп професорп, ученицп 11 по.моћни службенп ци. Посебно су похваљенн чла новн редакцијс листа „Младп економпст”, који су пзложплп доста труда u вол>е да ово гла спло школскс омладине успе шно цзлази. Анализпрајућп до садашње резултатс у погледу оцена, залагања и актнвности у ваншколскпм делатностпма, економци се с правом надају још бољем сутра. Драган Петровић ИЗ УСВОЈЕНОГ ПРИВРЕДНОГ ПЛАНА 90 МШ1И0НА ЗА СТАМБЕНУ ИЗГРАДЊУ V областп стамбене нзградње у 1975. години у нашој Општи-нп планирано је да ћс сс за стамбену изградњу утрошптп око 90 милиона дцнара. Од овс ЛЕПО И КОРИСНО ■ Највпше лежајева добнће АранВеловац 500 п Светозарево 200, док ће се у Рековцу градитп нови хотел са 50 кревета ■ Сисевац н Грза такође he добити нове капацитете s Туристнчке агенције одводе домаће госте у иностранстсо ■ Туристичка села даљи правац и оријентацпја у домаћем туризму ■ Градиће се п нови слгештајни капацитетм за одмор и рекреацнју радника. Y хотелу „Колиба" на Грзи бити 500 нових кревста, Крагуодржаиа је седни- јевац 127, Кнић 50, Баточина за туризам п уго-. 120,' Топола 80, Светозарево 200, регионалне Привре- Рековац 50 док he се новп ка18. априла * ца Савета ститељство дне комре седништва Крагујевац ц ПредМеђуопштинскс туристичкс конференцијс за регион Шумадијс и Поморавља. Овом скупу поред осталих присуствовали су: Илија Букић, потпредседнпк Републичке при вредне коморе, Мил>ко Панић, секретар Туристичког савеза Србије, Мића Стојановић, секретар Савета за туризам при РПК СР Србије, Братимир СтоЈаиовић, председник Привредне коморе Крагујевац.Слободан МиливојевциН, председник Ску пштине општине и Ранко Нико лић, председник Општинског скндикалног већа. На овом ску пу разматрано је н усвојено ви ше докумената, као што ie из мећу осталих, и План развоја туризма и угостител»ства за регион Шумадије и Поморавља до 1980. године, а било је речи и о актуелним питањима из обдасти организоваља одмора, опоравка и рекреације радника као и о припреми угостителг ства пред туристичку сезону. — Но 1980. године на подручју Ретоиалне привредне коморе Крагујевац, истакао је у - свом излагању Никола Милетнћ, секретар Савета за туризам и угостителлтво, изградиће се иише угостителлких објеката или he се постојећи доградитм. Тако he Аранћеловац допацитетп изградити у Сисевцу, Грзи II долинп Ресавске nehnне. Највећи подухват јс сигурно изградња савремене фабрике хране до 1978. године у Крагујевцу капацитета 50 хиљада оброка дневно. Како је речено, овај објекат има ширп карактер јер ће храном снабдевати радне и друге организације у KpaiyjeBUY и ближој околшш, па је затражена н помоћ од РИВ-а у виду пореских олакши ца за изградњу објекта, a no* моћ ће доћп и од Скуппггпне општине Крагујевац као и уче * шћем радних организација у пнвестацијама. Миљко Панић, секретар ТСС, у свом излагању истакао ie. предстојећу реорганизацију и улогу Туристичких организациja у реализацији Програма до 1980. Једаи од задатака ове организације јс да сс аткивно укључе н стварању интересних заједница за одмор н рекреацију радника како у оквиру општина тахо и на ширим регионима. На тај начин јачом материјалном базом моћи ће се више гоадити како би се реали зовао плаи изградње смештај * них капацитета у планинама и бањама за активан одмор и р& креацију радника под повољним условима. Рачуна се да he се удружешш средствп.ма на тс риторији уже Србије пзграднти око 10.000 новпх лежајева. На нашем подручју као локалитетп спомшбу се Руднпк, Јужнп Кучај и Јухор, где треба подизати смсттајне објектс са теренпма за спорт н ро креацнју. — Сеоскп туризам је један од задатака, пстакао јс Панић, који треба да добије своје ме сто у петогодишњем плану развоја. Ои сс показао као добар у СР Словенијп а сада се тако нешто прппре.ма да добије Behn. карактер у ваљевском краЈУ-' Угосштељп п туристпчкп рад пицп на свом заједнпчком састанку нстаклп су проблем одвођења домаћнх туриста на разна путовања у пностранству уместо да сс развија домаћп туризам. Последице су познатс. Стеченс девпзе преко таквих аранжмана односе се пз земл>е у моменту када се чинс напори да се стабилпзује прнвређивање. Осагм тога истакнут је и проблем који се јавља у сарадњп између трговине н угостителг ства. Наш гост кога доводимо, плаћа папсиоп само 100 динара, али У трговннп потроши три пута више. Људп који воде трговину упорно одбијају сарадљу и .учешће у инвестицијама, када се, на пример, радп о пропаганди илп пзградњи иових објеката. Свп досадашњи покушаји су пропали, чудо се на седници Савета за туризам и угоститељство Привредне коморе Крагујевац и Међуопшгин ске туристичке кснференције за регион ШумадЛје и Поморавља. tanvan става poh Трговннско предузећс „Шгмадија” пз Параћина отворнло је, ових дана у главној улпцп, адаптирану продавпицу. Устварн, то је прва Робна кућа у Параћину, отворепа још 1958. годпнс и за ондашње прплпке бпла јс главно место гдс су се грађанн снабдевалп. Међутим, одговорни лудп пз .Шумадпје" поштујући потребе потрошача, љпхов укус п захтеве за што савре.менијом и укуснијом робо.чС уложњи! су 500.000 динара у преуређењс постојећпх просторпја п куповпну нове н модернс опреме. Поред 200 метара квадратннх продајног простора, богатог асортнмана робе на одсљењпма обуће, конфекције, метраже п парфпмерпјс, уведсно јс п *нон-стоп радпо врсме што ћс спгурно упЕцатп на промет. С обзиром да јс промет у 1974. годинп, п поред не баш савременнх услова рада, пзносио око 7.000.000 дпнара, у 1975. сс с правом очекује промет од 1 мнлијардс старпх дииз реновпране „гооне купе" Ова продавница, својим богатим осветљеним, укусно аранжираним излозима, љубазним продавиима. н лепо уређенпм продајнгм простором украспла је, не само главну улицу, нсго п град. P. Весић суме у друштвсном сектору угpomuhe се 35 милиона. На основу података са којима се располаже v овој годпнп наш град добиће 521 стан. Од овог броја 221 је у друштвеном сектору. Извоћач радова биће ГП „13. октобар” који ic започео градњу 119 станова, a v близини Фабрпке штофова зграду са 46 етана за потребе саме фаирикс. Код аутобуске сганицс завршепо ie 23 стана за потребе Фабрнке цемента, код Цнглане завршава се 12 станова. Y бнвшем возном парку „Град11тел»а” започета ie нзградља још 38 станова, а у току су н прппреме за пзградњу ioui 60. ГраБевпнскн комбинат „Градптељ" пз Горњег Мплановца јс здвршио два солитера са укупно 102 стана који ће ускоро Guru усељенн. Из програма стамбене изградње сазнали смо п то, да ће се ускоро отпочетп са изградibOM ламеле од 71 стана непо cpcvio до робне куће „Београ V’’. Фонд солпдарностп закључпо ic уговор о пзградњп 30 комфорних станова. Ииаче пз овог Фонда 16 станова ie веђ подељено. ИЗ ФАБРИКЕ ЦЕМЕНТА P. Becnh Завршена школа са.-\’оуправљача Прв Центоу за образовање кадрова, донедавно ie радила Школа самоуттрављача „Мпле нтије Поповпћ * ’. Школу је по хађало 34 полазника. .вепином младп радници пз нспосредцр пронзводње. Са успехом ie заврпгило 25 полазника, који су одслушадп 20 тема и успешно израдили завоипш тест. Ол 51 Могућег поена нз .завошнбм твсту, про сек ic 42 позна, што свакако говорп о добром успеху шко ле самоуправљача.

CTPAHA 8 Ss> 5 Са посете Товарнику (Сннмци: Ж. Пантпћ) ПОТОЧАЦ И TOBAPНИК-ПОБРАТИМИ Ha дан пробоја Сремског фронта Поточац it Товарннк, село у Вуковарској општини, СР Хрватска, 12. априла потппсали cv повсл»у о братимљељу ова два насеља, па сабору меснпх заједнииа п свих друштвепо-полп тпчкнх органнзацнја у Товарнп ку, поводом тридесстогодишљице ocAooobeiba и пробоја Сремског фронта. У тнм судбоноснн.м данпма пред крај рата, кад сс у пороbajHilM боловнма рађала пова земл>а, иа пепрегледној сре.мској равннцп у редовима нарол но-ослободплачкс воЈскс нашло сс п 150 бораиа пз Поточиа, ол којих су 27 заувек осталц па сремскнм бојиштнма. Из тпх дана п потпчс пријатељство U л>убав л>удп ова два ссла, којн су н званнчно обаB1IAII чнн братнмл>сн>а. О.младинци из Поточиа положилп су венап на споменпк палих бораца на дан пробоја Срсмског фронта — 12. апрпла. а послс свечаног збора и потписнвања повсл>с настављене cv споргскс свечаностп омладинаца. Тако је Поточац добчо још једног побратима, поред Вашпиа, села у шпдској општпнп са којим сс братпмпо прошлс године. Следсћп сусрст трију збратпмљених села бићс 25.'.маја у Поточцу. Мподраг Мнлићсвић-Мшца Врапчапе јс одвајкада 6n.w познато као земл>орадтшчко на cc.bc, а Врапчашш као »рсднп поллпрнвредшши. Једаи од угледипјпх пол>опрпврсдника у ово.м пасељујс М. Дп.мнтријевић ЛИК УЗОРНОГ ПОЉОПРИВРЕДНИКА Мишина скромност и ренош и Миодраг Мнлнћевић-Миша, стар 52 године, иначе, рођсни ПараЛинац. Ника Миша има ссдам хек тара равничарскс землл, у шталп тренутно гај-и четпри товденнка, а прошлс годинс јс испоручио задрузп десст угојеппх грла. Под дстелпно.м 1гма два хектара, а под репом намерава да засеје још једап хектар. Скроман по природп, нс во ли да се о љему мпого говори и тешком 'муком је ,дриз пао" некс своје рекордс. у производњп шсћерне репе, ка Ла је са јсдног хектара имао и по 7 вагона приноса. Учествовао је неколико пута и на поллпрпвредпим сајмовпма.о чему сведочс дипломе и пбх валницс, Тек при крају разговора са зналн смо и чнњеннцу да-је чнка Minna јсдан од оснивача земљораднпчке задругс у Параћину, која се касннје прппојила „1. мају”, односно сада „Агроскспорту”. Био је 1бсп дугопод11шњп предссдник Задружног савета, председннк Управног одбора и остао кен највернији кооперант. Неколнко сувопарних чињс нпца нс можс много да кажу о једном човеку. Ипак освет .шпемо бољс лик Мише Мнли ћсвића, ако кажемо и то да он вије са.мо узоран поллприв редник. већ и актпван друш твенополитички радник још од 1953 годинс. Бпо је на раз ним дужностима, а сада је предссдавајућп v дслегацији Мссне заједиицс. Зналго да природа пољолри вредних послова не дозвољава друштвсно ангажЈОвањс, алн Миша јс успео и то да .ломнри”, као што ће сигур но- успстн да оборп још којп рекорд у пронзводњи. • М. Дпмитрпјевнћ iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiniiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiniiiiiiiiiiiiiiiimimiini СА НАШИХ ПОЛзА Поолећа сетва у завршној фази Пољопривреднс органпзацн * јс у нашој општпнп успешно cv 'окончалс пролећну cctbv на својпм економпјама. OOVP — Пољопрнвредна пропзвод1бз, која послујс у саставу предузећа „Агроекспорт". како нам је рекао днрскгор Драгаи МплојевпИ — засејала је овог пролећа сунцокрег п соју ца 50 хектара. пиварскп јечам на 200 хектара, шећерну penv на 100 хектара п кукуруз такоћс иа 100 хектара. Пшеипца п јсуам добро 'напредују. Сви.м усевнма сада јс потребна киша. У OOYP — Пол>олрпвредна кооперација „Слога", која послује v саставу Прехрамбено индустријског комбината у Ry прнји. засејано јс шећерне репе на 26 хектара, сунцокрета на 49 и јечма на 31 хектар. Директор „Слоге" Петар Ада мовић, такође наглашава да је сада неопходиа киша јер сс код пшенице већ осећа нзнуреност због свакодневннх ветрова а шсћерна репа зауставља пораст. Код усева за; белсжена је појава штеточина јер им погодује суша na ic извршена хелшјска заштита. Инднвпдуалнк пољопривредии пропзвођачн још hhcv заврпшлн сетву кукуруза. Mebvтнм, очекујс се да ће се и v приватном сектору посао обавпти успешно и на време јер пма довољно трактора, семепа п вештачког bvdpHBa. Д..Г. ПЛАНОВИ Hobo wДоње Мутннце За пет година Доња Мутшша lie добити неко.шко модерших објеката, који ћс битно про.мепитп садашњн изглед села. V нерспективном плану развоја, осим зграде Основнс школе у коју јс инвестирано око 3300000 дпнара, изграднћс се и гравитацнони водовод. Порсд водовода у школи и у сслу he иити постављсно неколпки јавпих чесми. Y току овс годпнс Мутничани ће асвалтиратп двс удпце у дужпни од 2 кнломеillllllllllllliliillilliiiiillllilllllllllliliilliillllillllillliilliillillllllilllllililllllllllllllllillllllllllliilllllliililllllllilllllllillllllllllllllllllllllllllllliillllllllllliliiilillllililllllilllllllllllll OOYP „ЈУХОР", РАШЕВИЦА Касни се са удруживањем На подручју земљораднпчке задруте ООУР „Јухор” Рашеви ца прилпчно се касни са пот •иисивањем самоуправног спо разума о удруживању индпви дуа.\ннх произвођача. Шта јс ^зрок овоме упптадп смо Мп тра, изградитп бензиску пу.мпу и велпку вагу за мерење пољопрнвреднпх производа. С обзиром на показане успсхс омладинаца и спортпста и физнчкој културп ће сс датп заслужено место. Наиме, постојећп фудбалскп терен ће се оградити бетонском оградом, којп ћс кастшјс моћп да сс користи п за другс манпфестацнје н прнрсдбе. Овај подухват ће вероватно коштати око 50000 динара. лутина ГлигорнјевиВа, днректора. — Каснн се пз оправданих разлога. Наиме, због већ позна те политичкс расцепканости на овом региону нисмо сме.\ида преиаг.мшо, док сс ситуацпја Почетак изградњс Дома културе предвнђа се за 3 годпне. До.м he имати салу за скупове, библиотекг, самопослггу и кафану. Ha Kpajy реализациЈС перспек тпвног плана асвалнтраће се кружни пут који води преко Ле шја, Разбојпшта и Петрушпис до Доњс Мутнлцс. Ово су велике инвестпцијс. рекао пам јс Мпладин Стефапо ви!1. председник Извршног одбора Скутптине Мссне заједни це у Дбљој Мутниип. Надамо сс да Немо средствп.ма нз месног самодопрпноса, нашом радном снагом п уз помоћ одговарајућих организашца успетл да реализујемо усвојенн плап пзградњс села за’ пет годпна. М. Димитрнјевић 6o.bc не разјаснп. Овнх дана одржали смо састанке са по љопривредним произвођачнма V Својнову и Рашевици, а ус коро ћемо и v Трешњевиш! и Сињем Виру. Добар број пол>о привредпика јс већ потписао пзјаве, ц надамо се да ћемодо 8. маја приступитп свечаном потписпваљу Самоуправиогспо разума. М. Д. БЕЛЕШКА ICAKO ПРОПАДАЈУ СТАНОВИ Belt неколико година у центру села Стубице препуштена је зубу времена зграда са чстири стана у којој су становали просветни радници. По њиховом исељењу зграда је затворена, а о њеном одржавању лзгледа нико не води рачуна. И док се свуда осепа недостатак стамбеног простора, Стубичани „широкогрудо" дозвољавају да им пропадају проcropufe које би могле врло корисно да се упатребе и претеоре у друштвене просторије за културно-забавни живот села. А олгладина се дотле забавља outue него јадно no кафанама п сумњивнм местима. Б. ЈовановнН Карикатуре У овом броју рад су Бра * нислава Боклћа Кана, наста вника ликовног вастггања ц сликара (одабране са Првоапрк 1ске пзложбе карикатург). ВЕСТИ ИЗ СЕАА ДОЊА МУТНИЦА: Изградња школскс зграде Главни подухват у Доњој Мутнпцп јс пзградња нове школ ске зграде. Предрачунска вредност радова крећс * сс око 350,000 дпнара.Нова школа бпће опремљена саврсмешш настав1шм средствима н имаће 6 учноннца, два кабпнета и библиотеку. Завршетак радова се плаУочи 1. маја организоваће се свечана академиЈа на којој ће узетн учешће о.младинци п ппонири овога села. У част 9. маја, Дана победе. оградиће се споменик палим борцима у Народноослободилач ком рату. Y овој акцији ће заједно учесгвовати омладина села „ Фабрике цемента, који ће известп земљане радове, a материјал н металну ограду обезбедиће Фабрика. Мећутим, младдша Поповца предстојн још читав низ акција ннра за почетак иове школске године. Из месног самодопрнноса нздвојено јс 30.0000 дннара за до вођењс nnjahe воде у школу. М. Или11 ЧЕПУРЕ: Активни и после квиза Културно у.метничко друштво нз Чепура, које бројн 45 члано ва н нма 4 секцнје, ових дана се интензпвно припрема за неколико наступа по селима наше општпнс. Првс приредбе аматера пз овог села очекујс сс п> четко.ч маја. Као што сс впдп аматерска дслатност у овом селу не јењана inr послс квпза. Д. Марковпћ РАШЕВИЦА: Ново игралиште Решевачки фудбалерп п омла динцп са нестрпљењем очекују завршетак радова иа повом urралзшпу, за којс још недостају потребна средства, да сс терен огради ц бетонирају трибпнс. Вероватно ће то бнти једно оД најбол>их ссоскпх спортских пгралЈпита. 3. Мнлетнћ ПОПОВАЦ: Акције на уређењу села Поповчани сс вреднб нрцпремају да обслежс предстојећс мајске празникс. ’ на уређењу базена, спортских терена м других јавних површина, јавља Веселпн Ннко,и€д^ шеф меснс казделарије. ДРЕНОВАЦ: Фискултурна сала Радови на нзградњи фескултурне сале у Основној школи у Дреновцу напредују. Завршета^ се очекује за крај октобра, када ће ученицп п омладинци п> чети да је користе у циљу свестранијег развоја фпзнчке културе на селу. А». Урошевић ИЗГРАДЊА ФАБРИКЕ АДИТИВА РАДОВИ НАПРЕДУЈУ У једном од прошлих бројева нашег листа писали смо о почетку градње Фабрике адитива, али да би смо . обавестили. наше читаоце како напредују радовп, обпшли смо градилиште, а касније и разговаралн са Драганом Милојеви&ем, дирекгором „Агроекспорта" OOYP Самостална производња. — У почетку пролећа временске прилике утицале су ; на темпо радова, јер терен је био расквашен п машине - потребне за рад нпсу могле да-дођу до градплишта. Порсд тога, чскали смо н иа елсктрнчну снершју, односно, да се изгради трафо станнца. Сада када се време стаби лнзовало, н сви прнпре.мнп радрвп обављени изградња нормално тече. Бетонскс конструкшцс су готове н Гра-.' Бевинско предузеће „Трудбеник” кнтензивно обавља зиидаљс. Завршетак Фабрике очекујсмо, највероватније, до ' краја гоДнне,' али ипак све завнсп од брзнне извођеља. занатских радова. За сада никаквих другнх проблема пема, опрема јс набављена. значп требало бп свс да бу де иа време готово. • • •. Ај А* •

W MBA CTPAHA 9 После послздве вечерље предсгаве, а* на- ■ ротато кад је била ведра и тиха ноћ, Јошка, цвпач карата у градском биоскопу „Славица”, седео је пред великхш вратнма широм отворене ^але, која сс ветрила, н одхшрао се. ПоЗДкад Је седео сам а. понекад у друштву са мвлпцнонером Савом, кад јс ова] био на дежурству. Кад би седели заједно, на столииама које је Јошка пз салс пзнео, најчешће су посматралн впсоку зграду која сс зидала преко пуга биоскопа и разговарали — или о згради или о филму који се давао. Сава нијс- много волео да вде у биоскоп — вишс је волео о веком филму са Јошком да •поприча. Кад је, пак, ссдсо сам, Јошка ic најчешће размншљао. О свему је размиш«. лао, а највише о годинама Koje су прошлс. Чнпнло Siy се да је раније векако све било другачије, односно да сс све променндо. па сс чак н филмови вишс нс пинказују каквн су се некада приказивалн. Па нпак, чини се да је највише о пензији размишљаб, јср му је, ето, остало још са.мо неколико мссеци рада... Тако размишљајућп Јошка је понекад одлазио врло далеко — сећајућн сс и свог депгњства, јер тада је и рођена та његова л»убав, та његова страст, та прпврженост биоскопу и филму. А Јешкин животнш пут био је некако од почетка трновит. Јер он се прс свега родио као девето дете неког берберина I! уз то глувонем. Али иако је бпо глувонем, није му сметало да са децом из комшнлгка нде у биоСжоп и гледа прве фплмове о Тарзану. Највише се и одушевљавао гледајућн такве. филмове. Y таквом једном трансу, кал му је бнло девет гбдпна, док је мајмуп Чнга све редом rabao тортама, Јошка јс. и проговорио. Наравно, није проговорио сасвим чпсто — то му се није десило нн послс две, пи после пет годнна, никад му се, у ствари није десило. Јер и данданас говорп с велнкпм напрезањем. Као младић Јошка је радпо разне послове. Одмах после рата из неког напуштеног пемачког тенка' извадно је радио, који је послс адаптирао за кућну употребу. После тога је неко време поправл>ао радио апарагс. • Ондв је радио у културној екппп прп Комитету, која се брннула за културно-иросветни рад у тек ослобођсном граду. Састављао је хор, одабирао песме које ће да се свнрају и певају. јер су сс многс песмс за времс para компро.митовалс, и водпо бригу о разним приредбама. И тако свс до отварања другог бпоскопа у граду... Y граду je још од 1934. годпне постојао само један бпоскоп — „Круна" који је после ослобођеља добпо име „Авала”. А једап бноскоп — као пн јсдан. Карте се зачас распродају па још толико л»уди остане пред вра тнма. Зато је у Одбору одлучено да сс отворп још један биоскоп. За годшгу и no лана биоскоп је био саграђен. Свечано отварање јс било на неки државни празник, приказнвала се „Ханка”, а фнлм је дпчно пуштао Јошка,-Јсрји је у међувремену завршио кпноапаратерски курс. Отада започињс блпстава Јошкина карпјера, бпоскопџијска п филмацијска, која траје, ево, скоро три деценије. Y почетку Је Јошка пуштао само фнлм. Бцо.је,у,своЈОЈ кабинп п руковао апаратураЖ...gpjspr Ј.е бплр укупно",три. После јс почео да пупгга п разне рекламе и обавештења (забрањено пушење у салп, не грицкај семсн ке) као и забавну музику између чинова. Y то време у „Славици” их је’ радило укупно четворо — Паја, предратнн цепач карата,’ Ми цнка као чистачица, Вера као благајница и он, Јошка. Иначе, Јошка се никад није женио. Могло би се чак рећи да се жена увек некако ПРИЧА „14 ДАНА' РАЗМНШЉАЊА ЈОШКЕ ФНЛМАЏНЈЕ клонио. Кроз читав његов живот су прошле само две пли три жене, мада је наЈДуже остала та Мишпса, са којом је Јошка некако иставремеио почео да ради у „Славици". Та њпхова веза од почстка је лпчша на праву фнлмску романсу. Нанме, још од првог дапа, Јошка јс увртео у главг да бн та Мицика била идеална глумица. Мало по мало к онп се зближише. Y почетку су причалн о фплмовима. о глумцима, а затим су се и у сексуалном смислу зближили. А у тнм њиховпм оргпјама било је изгдсда Accra секси сцена. Она је,. наиме долазила прс подне ла почпсти салу, а 'послс бп одлазнла пза биоскопа да се -иСтушира. Мтшика јс много волсла да се ryuinpa. Јошка бн се ту случајно задесно па бн јој додавао саупи са мирисом јоргована, ц не говорсћп ништа, по чињао да сс свлачн. Сексуалнн однос су запбчин>али одмах. без нкаквс предигре, ту у Miiuhkv да отрује. као што је било сно троу салу. Ту су са јсднс столице прелазили на другг, из партера у ложу, нз ложе на галсрпју, са галерије Опет у партео. све док Јошка није изгледао као уморни Индпјанац. Онла су поново одлазпли нза сале п кгпали се, али сада заједно. Тако је то било. Али ту јс била „ благајпипа Вера, која ic Јошку од првог дана волела до лудпла. Ста *\но му је говорпла да ће Мпшгку ла отрује, као што је бнло Рно тоовање у фнлму „Ноћ Лукреиије Bopunic”. Сва тита јс чпнила та Вера, само да кол Мицике створп лдгбомору. Чпм распрода каптс она оде код Јошкс у кабшту. Једпо.м је бнла толпко пасртљива да се 'Јошка збунно па је уместо паследње ролнс филма пустпо прву, па су тако главнп љубавнпцц прво умрли a онла сс поново појавилп, што је публпкг сасвпм збуппло. Од тада јс Јошка почео да се затвара у кабипп пзпутра. Мало по мало па је Јошка почео да водн п другс пословс. Правио јс сппскове фплмова којс трсба откупитп, састављао репертоар, поручивао чувевс фнлмове. Затим је у бпоскопском холу поставл>ао фотографије нај познатнјпх глумаца. И тако. мало по мало и једне годинс Јошка је био предложеп ла буде пзабран за првог дпоектора биоскопског предузећа „Славица". Међутпм. шцс ду- ■ го остао на тој дужностп. Нсколпко афсра ко.је су после љеговог поставл>сЈва нзбпле, толпко су mv пољуљалс углсд, да је убрзо био смењен. Све је заправо почело једног лста па мору, кад је Јошка од нског туристе купио фотографскн апарат. Кажу да је тим апаратом направно па стотнне снимака разннх девојчурака, које су маштале о филму. Свс тс девојкс оп је доводио у.свој малп атсл>с пза бпоскопскс сале и ту их слпкао у разнпм по- . залта. После нм је правио фотографије за разгтс тсонкурсс лепотс и фплмскс рубпнке. Знале су то и Мнцика и благајшша Вера, претиле му, али on сс није много обазпрао на њпхове претње. Затнм је за неку од тпх својих многобројнпх старлета, пзвесну Kahy, којој је, кажу, две године давао п бесплатну карту за ложу, једно пре подне дао спсцијалну представу нс ког љубавног фплма. Причало сс да су глсдаоци бнлп само н>пх двојс а апаратурс су радиле схме. И на крају, то му је ваљда био п највсћп грех откупио је за приказнваљс некп дански фил.м са доста голншавнх сцена, протнв ког су сс побунплк п родитсљи II шко лске власти, па чак и Соцнјалистички савез. Изгледа да јс због тога филма Јошка п бно с.мењсн са дужпости дирсктора. . Тако јс Јошка прс десстак годнна постао пепач карата. Можла бп Јошка остао н бсз службс, алп v међувремену сс пепзчонисао стари дугогоди1Шћ)< иепач Паја, па је њсгово мссто осталр упражњсно. Иначе, Мшхика јс п да.де брисала прозорс п врата. чистнла иод п јсдном псдсљпо га премазпвала колома сом. Вера благајнпца јс продавала карте, a Лзуба звани „Купер”, кога је Јошка обучпо, бпо је киноапаратер. Директор биоскопа сада јс био Пеђа Сокић. који јс завршио Академију за фчлм и позорпште. Без обзира што је прошао кроз свс фазс рада v јсдном биоскопу, од киноапаратера до директора, Јошка је највишс волео посао на коме је н најдужс остао. посао иепача карата. Заправо уживао је у њему. Ужпвао је да шета салом док сс филм приказује, да опомиње пушачс да не пушс. да доводи до седпшта one којп су закаснпли плп да опомињс који су звпждали. смсјали се и добапнвалп док је представа бпла у току. Јошку су. ппачс, всома ценплп у граду. Иако јс бпо иепач карата. всома су поштовали његово мишљсњс о филму. Многи су долазилп код н>ега само да бп сазнали какав ће сс фплм давати слсдеће недељс. A он је увск давао нсти одговор: „Солидан”. За њега јс заправо сваки филм био солидаи. Као да ппјс бпло смешнпх, ратних, л>убавнпх или аваи туристнчких фплмова. Бпло је довољно само да зна ко од глумана нгра у филму. пли, реUHMO, ко је режирао фплм. Због свега тога v граду је важио за правг фплмску снциклопеднју.' И то како за филмовс којн су се давали тако и за one којн се тек снпмају, н.\п lie се сниматн. Између осталог, рецимо, имао је тачну евидсицију свих фплмова којн су се давали v „Славпци” — када су се приказивалн, ко јс пграо од глумаца, колико га је гледалаца гледало и друго. Од глумаиа Јошкин највсћч л>убимац је бпо Клерк Гсбл. Нарочито га волео у филму „Могамбо”, који је глслао двадесст и трп пута. Нс само што јс зпао до летаља сваку сптницу нз тог филма, него је знао скоро сваку сцепу како почнњс н како сс завршава. Толпко јс обожавао Клсрка да јс једно времс чак и бркове штуцао као Клсрк. Од нашпх, међутим, обожавао јс Бату, Л>\- бншу и Бебу Лончар. Шта је Јошка радно кад нијс бно у бноскопу? Тога као п да ннје бпло. Јер, како сванс дан па до дубоко у ноћп. док се пе завршп послсдп.а вечерња представа, и још најмањс пола сата, оп је бпо у бпоскопској салн. Стално се тамо вртео п нетто радио. Нпсу га прпвлачплс нп кафапс, нп чаршпја, нп фулбалске утакмицс локадног тпма, шппта. Једп по бн понекад одшетао до об.и1жп>ег киоска где су сс продавалс hobiric, у којима јс чптао само филмскс рубрпке. Лко, пак, није био у биоскопу, онда је седео са Мшшком у свом малом стапу. Она би му понекад правпла шгп’ од зс.к! па су је јели са јогуртом. Послсдњих мессци нпсу скоро уопштс причалн док су билп заједно. Он би најчешћс селсо у јслпој својој зслсној фотељн п слушао вссти са свог малог трамзистора, који јс добпо за двадссстоголпшњп рад у биоскопу а она бл нсппо радпла. Ипачс, Мицика јс једно врсмс била и благајннца, јер је благајница Всра отишла па трудпичко болова- >БС. Тада сс Мпишш испуппо животпи сан; да ссдп у малој и нпској просторнји и кроз округло прозорчс даје картс. Јошка је, у стварп. много волео ту своју зелену фотељу, коју јс једис године * готово пшчупао пз пламена. Јер „Славица" сс једiiOM Ji запалпла. Изненада је букнуо пожар II све јс изгорело. Те нсдсље се давао ,Аламо”. Осталп су само зилови и лео крова. Готово у послсдњем трснутку Јошка je пз пламена пзвукао једну апаратуру и зелену фотељу. Он јс тада, кажу, целс ноћи седео па прап/ бпоскопа п плакао као дете. Причало сс још да је за свс био крпв неки непажљиви гледалац, који јс опушак од цигарете оставио нсугашсп... Но, све је брзо обновљено! Тала, кад сс пзградпла садашња сала, постављено јс п bc.uiko скнемаскоп платно. 0 свему томс размпшљао јс једне вечери Јошка, гледајући у шпром отворена врата и прозоре, који су му увек личилп па велике рупе у зиду. Cchao се свега, свакс ситнице пз свог богатог филмског живота, питајућн се пстовремепо, како ће бсз свега тога живетп кад ускоро одс у пензнју, како ће без бноскопа н иез глсдалаиа, којн му свакс вечери долазс у посету... Како he без свс онс деце, која звпждс, која се радују, која се од срца смеју н навијају за својс љубнмце... Није ли помало iiecpchan, necpchan што he остати без свега тога, бсз свпх тих својнх ма лнх, дивних, филмских представа? Тако размншљајућн Јошка осети кораке нза себе па се окрете п спазп милпционара Са ву. Прнближавао му се споро, лаганпм корацпма. — Одмараш, Јошка, одмараш?... — Ето, да пзветрим мало. — Зар данас не раде зидарп — упита Сава а Јошка подпже главу ка новој впшеспратиицп која се дизала преко пута бпоскопа н тек тада примстп да су скелс у мраку п да вечерас на њима нсма пекога. — Нс знам зашто вечсрас нс радс — речс Јошка. Чекај. баш сам луд, па данас јс нсдеља — рече наједном Сава н обриса зној са чсла. Онда одмахну руком, још нешто рече п пође ннз улпцу. Истога тренутка Јошка устаде п загледа се у небо и учинп му се да је до сада безброј пуга гледчр. нсбо, чак и у разним фплмо внма, алп да никад, нп у најлегтшпм колор филмовима, није бнло тако звездано, тако раскошно II чисто, тако шпроко п лепо, као всчерас — над п*м, над бпоскопом и над градом... Ннкола Корбутовски ЂАЧКИ КУТАК ----------------——------- - ј Путева је много а само је један прави Измећу жеље да сс одрасте К жеље да се никада не уђе у озбиљан и одговоран свет од реслнх, треба изабрати пут ко- _ји ће задовољити све наше мдадалачке снове и омогућити сигуран животни ток. Свахо од нас ће на ту другу обаЛу одраслих понети бар мрвицу дехињства ка© сећање ка> *< лрору шарени дани п поспве априли. Налазим се на првбј раекрсиади сврга живота. Путева је много, а само је један онај пра ви. Тешко ми је већ сада да зрело, без маштања, размишљам о нећему тако'велпком п значајном, као пгго је мој будући позив. Можда због година у кбјима се цалазим, можда Рад Зорана Јеремића ОШ иБранко Крсмановнћ" До&а.Мупздца зоог проблама који ме муче, јавила се v мени жел>а да будем психолог. Зашто баш то? Сваки човек има своје бриге и проблеме. Y таквим тренуцима тешко се влада собом II често се чине многе непомишљене ствари. Зато се у мени и јавила жеља да помогнем тим људпма који су можда за тренутак пзгубили пспхпчку равнотежу којнма је живот на нео тешке ударце- Желим да им помогаем да се врате у оквире свога детињства н младо- ,сти. Мпслпм да бпх нм на леп пачин показала излаз пз тих проблема п пружнла л»убав коjv онп обпчно немају. Сматрам да сваког човека треба ра зуметл ма колпко проблем био безначајан за нас. Волела бпх да помажсм тпм л>удима својпм савстпма и да их упућујем на прави пут. Алн, то сх' само жеље којс he сс можда- завршпти са концем живота. тамо гдс се завршавају стазс. Добросављевић Милка VI1I-3 , Основна школа „25 мај" Поповац Ветар Ђетар је вралолан прави, Љуљушка цветиће у трави, М милује маслачак no белој глави, Затим мрси косу моју Уз пут помирише ружу коју, Па на мору лаћа љуља, И посети v славуја. МилоЈевић Снежана VII-2 ОШ „РадоЈе Домановић" Мама, драга мама ■ Овим радом Софија Ракић је освојила прво место на општинском такмичењу у лепом говору. Мајка је. велика реч, мила и топла. Мајка је жена беле и црне коже која воли подједнако и беасрајно. Она не мисли на себе. Бди над нама од првог плача до својс смрти. Нема старе мајкс, нити малс мајчине љубави. Њена љубав нас храбри, дајс нам снагс да учимо, растемо и бранимо слободу. Њена осеИања није прогутало ово атомско доба, њена сс љубав није расплинула. Мене моја мајка воли, као што јс својс детс волела нека мајка из каменог доба. Када сам тужна или болесна, увек nahc за .чене неку лепу реч. Њене благс очи мс убек прате, њене нежне рукс мс увск .милују. Њен живот као да није снољашњи, och уиутрашњи, yepedepehen на љубав ti pad на иослу и у кући. Она ме инспирише дубоким тсжњама ка највншим идеалима. И зато, када се њене уморне руке буду помешале са земљом тихог гробља, а очи са у модрс различке расцветале, увек ћу сс осећати да ме itparc и ?реју њепе очи, а њене руке скрећу са pbaeoz пута. V грудима моје мајке куца једно вслико срцс, пуно љубаои — .иајчинске љубави. И зато мајку нико не можс да замени. Мајка је била честа инснирација песника, писаг/а и сликара — што је и данас, a 6uhe и увек — најленtuu цвет у башти дачјег живота и иајдражи лик на страннца.ча .чногнх Kibtiza. У сваком срцу мајке и нашс срцс куца. To срцс је често било рањавно и крварпло јс, a краари и данас у многим далеким земљама, где човек још није нашао своје место под сунцем. Годинама јс лило крваве сузе срце мајке Вијетна.чске пли срце црнс лшјке из жарке Африке, алп jeditoia дана се и оно насмешило и сада чува свој осмех, нс дозоољава никол/е да га збрписе.са лица. Moj'a najeeha жеља је да лица свих мајки краси осмех ц da њихова иајаећа брига будемо ми — њихова деца, њпхова љубаа. Нека ocehajy топлипу најнежнијег блана све чупаве глаапцс: белс, црнб жуте, и нека нико не гази то аслнко, најееће н најчистије срце — срце мајке. Софија РакиИ ОШ „Бура ЈакшмИ” ITapahmi ми Румени су и нежни цветови мака, Као часови сунчевих залазака. Moiа румена крв пламти и воли, Као румена еатра што образо.и гори, МИ, ОКРЕНУТИ ПРЕМА ЗВЕЗДАМА СТВАРАМО НЕБО ЗАТИШЈА. Роксанда Павковпћ, уч. VIII-1 ОШ ,Л1омчило ПоповнН-Озрен'' Параћин npbu дани месеца маја Оде месеп апрпл п априлилп. Осташе нам последњи дани тог четвртог месеца. На прагу је првп дан тог дугоочекпвапог маја. Тај први дан јс Први мај, пра зннк свих радних л»удн којп еу се вековпма борили за свој ја права. Сада када нх имају н када жпвс у мнру п срећп нека ; га славс. Нска тог дапа epeha буја ко вода у рецп, пека ветар иирп пољсм 11 чсстптке пек пам , носи. Наредпмо встру, пека тот првог мајског дапа, залелуја свс заставс. Заставс са трп боје, заставс са укрштеннм српом н чекпћем и свс дуге заставс ко је тога даиа зпаче празнпк. Нска то будс једап једшш цвет. Тада будпмо свп истн, тада будимо свп л»уди. Нека нс посгојс нздвајања пз лруштва. Будимо сви cpehiui п вссслп. Оклтимо цвећс.м паше крајсвс. Ybn мо и закорачпмо у сваки кутак земље осе. Тада је празнпк свнх раднпх л»удп. Тада смб свн срећнм п веселп. Тада мгчимо на један цвет. Цвет братства и ]еднпства. Сдавпца НикодијевцН VI ОШ „BYK Караџнћ" Треипвевнца Рад Раддшде ТапасковиНОШ „Момчпло Поповнћ" Параћин Пролеће У П0Л>7 РАСТЕ ТРАВА V ТРЛВП МПРПСНО ЦВЕНЕ, СУНЦЕ ТОПДО ГРЕЈЕ, ДОШЛО ИЛМ ЈЕ ПРОЛЕНЕ. Ejiima Кадрнћ ЗШ „Бурп Јпкшнћ" Ilapahiui

CTPAHA'IO ПРВА САМОСТААНА ИЗАОЖБА БРАНИСААВА НИКОАИНА Село с друге стране Y оквиру завршне прнредбе квиза „Сусрети села" 75” у холу Позоришга бпла је отворена Прва самостална изложба слнка Браннслава Николпћа младог етмоуког-слнкара из Шалудовца.‘Изложба јс каонпјс препесеенач! постављена у холу Пословне зграде па кеју. Николић је изложпо пстиасстак радова у уљу, насталпх годпну дана уназад, јер треба знатп да се овај младп човек тек одскора бавп слпкањем. Ако бн требало издвојитп успешннје експопатс опда да помеисм слпке: Пролеће, Прал>с, После погреба, Сељак п птпце... Међутнм још је рано говорп * тп о првпм вредностнма слпка * ра Бранпслава Нпколића/ који очигледно врло брзо савладава фазу крнсталнзовааа свог уметнпчког пзраза. . Мирослав ДнмнтрпЈевпћ ВЕСТИ ИЗ KYATYPE Градско аматерско позорипгге је 23. и 29. априла учествовало на зонској Смотри аматерскнх позоршпта Србије, са представама „Људи” и „Женидба и удадба ’. На смотри учествују позоришта из Ниша, Алексшша, Алексиначких Рудара, Параћина и Нупријс, са 11 представа. Труд аутора окренут је селу, одакле су п црпљенп већ добро познатп мотивп за ово прво скромно објављепнје. И поред присупшх нота нспптаног и вн ђеног, аутор тсжи оригпналности, која се огледа у психолошкнм настојањнма. Напме, Нпколнћ одабнра карактерпстпчне моменте из сељачке везаности за земљу п на свој начин пх обрађује, иотенцпрајућн прп гушенг драматпчност проблема, коју постнжс чврстом равнотежом облпка п боја у композтшјп. Y жељв да нам кажс нешто Biiuic о погребпма, одласцима у свет, сновнма н суши, у слпкању овог младнћа осећају сс п трагови наративног п експреспојшстичког. _____ Y ОРГАНИЗАЦИЈИ БИБАИОТЕКЕ Fgfmaho твмивм редатоторо Репгонално таклшчеље рецитатора одржано је 24. априла у сали Градског аматерског позоришта. Учествовали су представници општпна: Велнка Плана, Свплајнац, Свстозарево, Рековац, Деспотовац п Параћнн. По пропозицијама такмнчпле су се две групе: млађн узраст до 15 година п омла дпнцп. Прво место у групп млађег узраста прппало је Александру Станковићу ученицп ОШ из Велпкс Планс, а друго Нади Миловановић, ученици О1П „Бура Јакшић” из Параћина. Победннк у групн старнјег узраста је Мплан Јовановић, студент из Параћина, а другопласпрана је Лзпљана Међаши, ученниа Гнмназпје нз Свилајнца. Овп побсднпцн ће представљатн регпон По.моравља, Левча п Ресавс иа Републнчком такмичењу рецптатора, које ће п крајем меседа маја одржатп у Велпкој Пални.___________ Четврта Првомајска изло жба слика н скулптура параћннскнх уметника бипе отвс> рена 29. априла у нзложбеноЈ гадерији Пословне зграде на кеју и трајаћс све до 10. Maja. Излагаће следећи уметниШ!: Миодраг Анђелковић, Слободак СтоЈановнћ, Бора Лскић, Миомир Мкрковић, Душан Ру* жић, Велинка Стаменковић, Рајко Божић, Зоран Ивановић н Милан Микић. Јуче је одржана седница Извршног одбора Отпптинске зајсднице културе опиппне Параћпн, на кој‘ој су разматрана следећа питања: утврђивањс предлога Програма разво1а културних делатности. за 1975. годину, утврђивање предлога Фннансијског плана ОЗК за obv годпну, као и предлога Статута Заједнице. Један песник -једна песма БОРБЕ ПЕТКОВИН, роћеп је 1940 године у Поточцу. Завршно је правшз факултет. Поезију пише join из ђачкпх дана. Објавио је две збирке сонета: Тмпни у таласе и Сонети с лева. Песме су му шгалшане у разним часошгсима и листовима, a п емитоване на радију. Y ПРИПРЕМИ Монографија о Бранку Крсмановићу Уокоиру ЗО-го.мишишс oeAoGobeiw name зсмље ir чобедс пал фашизмом п еО-ГОА1Ш1и.1|це pobeiaa Врапка KpcMairaralha. до краја године. а наЈоероват- »пје 1о 13. оитобра, годтшмшо ослобоВс».а ПараНнна V каланл; ЈСАН. оаогралске пмаоачкс .куће. loahllbe in штампе репрезеигативна мопографша о жшкпу ОВРГ познатог рсволуц.гапара и народиог хсроЈа, чији сс живог угасио па почстку ратног внхора, 1941. годинс. мопопифпја трсба nomynuje да освсг.ш лпк оаог помгатог прашког студснта. иорца нз Шпанског граВанског рата п члана Главпог штаба НОПО за Србију н н-сгону улогу V покрсту I! иа тај пачин he прслставл»ат1! прилог паiuoj послсратној мсторпографпјп н допринос нзучавшку развоја НОБ-е v Поморављу. Y овој нубликаиији пс само да he npuir пут бнти прикуплспп и спстсматнзоваин па јсдиом месгу сви познати it нспознатк догаћајп везанп за Браика, нсго he, исгопрсмсно, бнш отргнуш од заборава многп значајнн фрагментп и дстаљн из његовог кратког алн всома динамичпог рсоолуционарвог жшота. Лугори- иве публнкакијс, Драгомир БодиИ, профссор у пснзпјп, Мплојс Грбоппћ, соиполог, н Ннкола Корбутовскн, повипар, који дужс времспа радп на прикупмићу qiabe за ову кшпу за празинчин број iiauter листа издвојпли су један занимљив прнлог, којн објављујс.мо у целини. Смрт у оку смисла Слутим уобичајени■ повод за роћење, за смрт; Мозкда исувише обузет мшиљу о icpajy, о почетку, Реците ми слободно, ако знате, у koju to врт Траг мој се усели захваљујући пеком необузданом нретеку; Уосталом, и да прихвшим то: збивања у чулима, ван чула; Ово: јесам ту, нисам ту; јава претворена у ватру; Као: збивају се ту иеке tape, узбу1зења, жеља уснула; Уосталом, и да нрихватимо то: и подигну те и сатру Смнслом обузети познаници а мени и бесмислено је блиско; Можда Ну управо ту пружити свој допринос, одужити дуг; И зашто вама узвишено мени да пс будс ниско! Сутра вољено, данас мрско; вшис ни нознато не нрепознајем: Лају птице на испружене шапе ветра; чудан је то круг: Ако то схватате; ја не; вшие слутим, мада се не.. . 4., < • предајем;- ■ 0 једми В|иив lag»ЈнвиииГ У броју 8 „Дилштровца”, којп носн датум 28. сепге.мбар 1937. годнне, на четвртој странн, v две колоне, објављен је дужп магшс Браика Крсмановића „Секцнја артил»сpuj’e Милетнћ”, потписан са КРСМАНОВИК — верзалио. Колико је до сада утврђено то јс први п вероватно једини Бранков новинарскн прнлог — пе само у „Димнтровцу", него уопште. Јер, није заиста познато да јс Бранко прс или касније, у било којпм друпш новштама, објавно још којп прплог плп чланак п у крјој мерп га јс инторесовало повпнарство п публмцистика. Hainic „Секција артиљерије Мнлетић” је, по свему судепи, од његовог аутора па- ■ иисаи нз.мсћу 24. августа, када ј’с започела чувена бптка у Арагопским брдпма, у којој је п Браико учсствовао, п 28. септембра 1937. годннс, када j’e број 8 „Димитровца" пзашао из штампе. Дакле, у тпх 34 дана Бранко j'e написао чланак, алп када, ког дана тачно — да лп у предаху борбе пли између два окршаја, самошшцијативно илп га j'e замолпо лично урсд1шк (у то време „Дтгмптровац” је уређивао блпзак Бралков прнјател * и саборац покојпи Вељко Влаховнћ, са кој*пм јс у Прагу сгудирао, који га јс примпо у Партнју и са*'којпм j‘e дошао у Шпанпју) — на сва та иитања се пе може погздано одговоритп. Можда j’e Вељко Влаховић, чвци ј’с члапак, узгред речено, такође објављен у овом броју „Дпмптровца” („Јапанска ннвазија на Далеком пстоку”), једиоставнр затражио од свога дугогодпшњег пријатслза п колегс нз Прага, да напишс овај члгчнак', Исто тако поставља се п пптањс како јс Бранко паппсанп чланак доставпо Вел>- ку? Да mi му је лично однео. мада је за то постојало мало могућности, јер се редакшпа тада палазила у Мадрндру (V Веласкезопој улпшО, а Бранко се у то време палазно на најнстуреиијем лслу фроша. .Димптровац", лист батамна аДкмшров". излално је у Мадриду ол 1. uaia 1937. годнне. Покрспуо га је Благојс Пароопћ, тадд прелсташгак Пентпалиог комитета КПЈ у Шпанији. После Пароппћеве cupnt. лисг јо дпа мсссиа уређпвао Карло Mpaaonuh а кала јс on отпшао у болницу, лист Jo npevaeo Ве.чко ВлаxoBtih, који је управо нзашал тп Лолнкце п излдиао га ло храја, до 31. деоеибра 1937. године, хадл јс пшиао it последЈмт, дванаесга fioof) ематраЈући га на(позват|||ш за тако ксшто, јер Је Браико у лреме пнп,«ча нзпг.са всћ био јеми од команлира v .протпш- иклпско! батерији .Мнлетпћ", urro Је osaj ■фкстао it Ч1П1ПО. млп mv јс послео по некоме (но коме?) — такоБе јс остала неутврђена чињсница. У току прнкупл»ан»а матерпјала о Бранку Крс.мановпћу, педавно пре.минулн Вел»- ко Влаховић, је ауторима овог напнса обећао да he по повратку из Швајцарскс разговаратп са 1Ј>има око иружања података о свом добром познанику, саборцу п Чланак „Сскција артиљерије Милетпћ” у „Димнтровцу" нријатељу, кога јс особнто iieinio и поштовао, међугим, иеумптна смрт је онемогућила овај сусрет, којн бп вероватно пружно одговоре на многе, овакве и сличне, дклемс. Y сваком случају iiainic Бранка Крсмановпћа „Секција артпљерије Милетнћ” је п садржајан п ннтересантан и, што је можда п највећа вредност члаика. веома информативан п пун веродостоппос чињенииа, што само још једном доказује да му је avTop пришао озбнљно и одповопио. У напису се ретиструје низ занимљивих дета * л>а и констатација, из којих се може закључитн под каквим условима се ратовало иа шпанским боЈ'шитима и колша! j‘e доnpinioc у тнм борбама био ове јединтше. На самом почетку написа Бранко КрсмановиП, као искусан ратник, јер j’e за собом пмао већ двс велике битке — на Харами и Брунети — објашњава зашто ie потребпа антнтанковска врста оружја” која бп, у ствари, омогућила бржи развој пешаднје и „разбијала сваки напад непријател>а . Затим саопштава да је батерцја формкрана на иницпјативу „Врховне команде Народис арлшје”. V следећем пасусу Бранко набраја командирс тек формиране „анпгганковске батерије" п то Лазу, (Латиновића), Мирка (Ковачевића), Бранка и Чипса (непознатог борца), koj’ii су прекаљенн борцн. са богатим пскуством. Зато он тврди да тек н»иховим доласком из Мадригереса, код Албасете, гдс су апрпла и маја бнли на курсу, пастаје ^жнвот нове младе антитанковске батсрпје”. Из написа затим сазнајемо да j'e батсрнја пошла v борбу 6. јула 1937. године н то у саставу пољске бригаде »Домбровски” и да је прву борбу.имала 12. јула код Виланова де Пардпла, постигавши изванредан успех. Батернја затим иде из боја V бој — 14, 15. и 17. јуда — како Бранко ппше — бслежећи успех за успехом. Тенкови или митраљези, пешадија или којбпца разбпјени су на све стране од удара звених граиата”, вели он. Затнм Бранко дал»е пише да су сви ови успссп аититанковске секције” натерали команданте да овој јединици доставе још оружј'а' „к прошире је у артил>еријску групу”. Јер, како пшпе он ,дред Сарагосом "пас чекају веллке задаће. Пожутела Лрагонска брда препуна су утврђења. која се морају разбити... ** Алп одмах затим Бранко у овом напнсу копстатује да је батерија и те задатке успешно извршила, дакле пред Сарагосо.м, што се види нз речи команданта днвизијс окупљешш командирима: ,Лнти-тенковска секција j’e извршила у потпуности свој’ задатак. Стрељала је тако прецизно да су се фашнсти вшпе бојалн њихових топова Hero лштраљеза.” Вероватно задовољап пзреченим похвалама Бранко свој напис „Секццја артиљеpHj’e Милетић” завршава следећим речима: „Те похвале пеће умањити активнрсг нашег одличног војног састава, већ напротив, појачатп, учврстити у убеђењу да морамо и дал»е бнтн такви у интересу ствари радног марода, у шггересу победе'. Можемо слободно рећи да је .днпгпнковска секција „Милетић” о којој пише и у xoj’oj je био неколико месеци и Бран> ко Крсманзвић, join са неколицином студената (Лаза Латиновић, Мирко Коваче * вић, Јоже Бресквар н други) била јелра од најелзггнијих јединица у току целот Шпанског грађанског рата. Y њој сс Бранко налазио, као један од љенпх командира, од првог дана, па свс до краја 1937. године, када је повучен у штаб брпгаде. „Бранка сам срео на фронту”, прича siaM Обрсн Стишковић, такође шпански борац. ,,У то време бпо је скро.ман, врло приступачан, сви су га веома ценилн. Својом блискошћу и непосредношћу освојно је л»уде. Свима нам је било жао кад јс отпшао...” Y ствари, Бранко је повремеБранко Крсмановић н Вељко Влаховић у Шпанији 1937. године но и даље до^^зно у своју бившу јединнцу, што је бихгзнак да су га за њу везивале лепе успомене. Једно време Бранков друг нз Прага Лаза Латиновнћ, био је командант целс тс јединице, јер је био вероватно војнички најспособниЈИ, док је Бранко бпо политнчки комесар. Рецнмо још да је на почетку јединица имала само три топа и јсдан противавпо<нскп мптра^\>ез а касннје је добпла још неколнко оруђа. Са једшшцом протитенковске батерцје „МиЛетић” Бранко је ратовао цело лето 1937. године, све до почетка зиме. Обишао је са 1бом све фронтове, јер је јединица увек деаствовала тамо где јс било најпотрсбније, постнжући свуда изванредне резултате. Може се рећн да су овакви ре> зултати постнгнути у великој мери и Бранковом заслугом, који је, према речима својих сабораца, био један од наших најспособннјих и најхрабријих војника, не само у тој батерији, него у читавој бри« гади. Али, вратимо се члалку „Секција артиљерије Милетић”. Није познато да ли је V иекој другој прилици, као студеет у Прагу или као борац у Шпаиији. Брагаао написао- и објавио још који саој прилог. Објазљени чланак у ЈКимитровцч” је вероватао Једини покушај Bpamta Кртаво. вића — иовшара и репортеоа... Доагаиш-БОДИН МнаоЈе ТРЛППИН . . , Никода КОРБУТОВСКИ

14 ДАНА СТРАНА И ■е >< \ $ I* ДРУГА СРПСКА ЛИГА — ЈУГ Нова побепа 1епинства\ Јединство — Раднички Стадпон Једннстм. Глсдадаца 15W. Времс и терек погодпп за нгру. Стрсл * вн: Богданомћ у 2. п Грбовмћ у 68. мнцуту СуднЈа Батиинћ (Горнм Мнла. номи). Једмнстм: Богосав.мвнћ —, Живкоvih 6 (Драшховнћ 6), Цонмћ 6, Мплановнћ 8, Пвтковнћ 7, Be *KOanh 7. Срсгековцћ 5, (Васнћ 6), Лрпзовнћ 6, Гр> бовпћ ?. Богдановиђ 7, Пеливаноинћ 6 (Свилајнац) 2:0 (1:0) JCAUHCIDO ЈС ПрСКПЦуДО CCpiljy BIICOких нобеда ка домаћсм терсну. Гостн иа СиплаЈнца ошутовали су са само два toxa у мрежп н могу uinii јихпплнн евом голману којн јс у многоие убла- -.»no irapaj. Прогппник Јслннства моп>а јс само дс.\пмично да сс носп са доиа hiiiiiiMa у прпом тслувремеиу. док се, такоређп иису. вндслп у другом полу времсну које јс у пошупостн првпало 1елн11ству. ШУМАДИЈСКО-ПОМОРАВСКА ЛИГА СЕШ MM3 ЈПМНЕ Рембас — Текстилац 2:1 (0:1) Игралнппе Рсмбаса у Ресавицп. Гледклвцв преко 300. СудпЈа Јовановпћ ш Лвпом. За Тскстилац стрелац:' Перпћ 2- Тестнлаи: Ayxiih 7, Дрсноваковић 7. Трајковиђ 5, Жнвковнћ 7. М. Стојаиовнћ 8, Арсовски 8, РаЈпћ 6, Мплосавдевпћ 8. Станховнђ 7, X. СтоЈаиоваћ 8 к Перпћ I. Опене тренера: Р. Всљковиђа. Фудбалерк фабрике штофова су ј» *ан од тимова који је у пролећно.м до лу првенства започео да пгра у промен мгаој формп. И као no неком правплз тоновпла сс јесеља слабосг да се утах >пша губп прп крају irrpe. Тако је Ohio п у Ресавипп где су за протпвнпкг пмали тп-м рудара „Рембас". Нсугодап тротпвнпх алн добром нгро.м могао јс и да се победн. Свп су сс за.\агалп, кас &а јс чптав тпм добпо лекипју после ;.\абс нгре протпв Гоча. Мрежа до.маћпна сс прва затресла и гол разликом 37:28, док јс Напредак из Дреновиа при диу табелс на 15. месту са 17 бодова ц гол.разликом 29:57. На први гол co инје апгого чекало Само што је пбчела утакиниж у другом мххуп'. посло једио соло ахцвје Богда * ноапћа, резултат је глаено 1:0 за Јединство. Када се очеХ1гвала права канонада ха протшничхп гол и xiniia головЗ, напзли Једпхсгва су сп.\аснулп п папад је прилпчно млахо деловао. Прел храј првог код\тЈре.мсна ,лготбв.мне" су дпе пеома лепе шансе коЈе су нажалост огн * ште у цсповрат. ApvTO полупрсме у потпуности је прн * нало Јслпнству uno јо и сгворнло Accra гол сптдицнја, алк домађкнп су се овог пута показалп неефнкаснп. Нско- .Miko узбуллнвнх ситуацчја пред голо.м iipoTiuiiiiiKa ннсу моглс да загреју прц. cynic мавијаче. Срсђо.м, пајбомг стрелац Друге српске днге — ј\т. Грбоинђ у 68. .мпнуту оОрадовао јс домаћс пашр јачс ефектнпм годо.м који Је право ма ло рсмск-дело спретностн. Лопта је пош ла са срелннс игра.\ншта вођена нскуо инм Богдаповпћем, н нашла сс десстак метара од гола поред салге корнер лцiiiijc. На правом месту нашао сс голгетер Једпнства. Грбовнћ, којц је мајстор. схи изведспим ударцеи нскоса послао лопту под саму прсчку. Послс утакмнпа са Севојном ц Рад. ннчкнм стнчо се угисах да су се нграчн Једнпства уморнлн н да нпсу у онакој форми хао што су стартовадп. Надајмо се да је то само прнвидко к да ће већ нарвдна кола поправктп стечени утпсак. М. Илић КОШАРКА — ЖЕНЕ ДРУГА СРПСКА PYKOMETHA ЛИГА Првн пораз Текстнлца Обилићево (Круш.) — Текстилац 37:32 (17-16) Стадпои малих спортова. Глсдалвца око 100. Суднјс: Нво Тсодоспјевпћ н Дра гол>уб МорпЈвп нз КрагуЈевца * Иклуч«- ња: Обнлнћево 9 минута, Тектнлац 2 мнкута. Ссдмерци: Обилмћсво 4/37. Тсктплац 11/10. Техтплац: Touitb, Јапнћ. Бурнћ, Свк * лар 6, Мклстнћ 14, Буднсалић Т 4, Сшн ховић, MuAojKomih 1, Јовановнћ 2, Бу * днсалнћ П 5, Уроиквпћ п Јеленпћ. Y оквиру VIII хола Друте српскс рукомстнс лпгс рукомстзши Тскстплца гостовзлн су у Крушсвцу и у cyqiery са cKiniOM OOiLMihcco изгубплп сусрег са 37:32. To је првп пролећнн пораз ,,што. фараиа”. Бнла јс то срло лспа. дина« мнчца пгра у којој јс постнгнуто 69 голова. а у којој је Тскстплац пропустио шаксу .vs забелсжи н трећу нобсду у IOCTII.M3. Пираћппнн су п.малк пгру у рукама у npsiLx лвадссетак мнпута. хада су п водклп са 15:11. У тнм трекуипма играо се руко.мег на праволигашком нпвоу. И умесго да сс тн.м тс.мпом наста* вк, „штофарцн" еу попустилп. Домаћи пграчп су HCKopiKTii.Mi опуштеност гос« Tilly н до крзја Првог полувремгна постнжу 6 голова гмегопно, док room само један. Утахмииа Је за „Техстплап' * нзпОлена у том 'делу кгре. Добро.м и смпремом игром у тп.м\ Тскстилаца нстакао се Зоран Мклетнћ, којн јс посгигдо 14 гоаом. HincpecaHran је и полатак да јс иаш ок реализовао скоро свс пенх\с, од 11 дао Је 10 голова. Порсд ibera добро су се ксгак ли Свнлар п Т. Буднсалић. Утакмпиа је однграка под рефлскто рпма тако да су голманн ценавикпутп на светло прпмнлп пеуобпчајспо доста голова. У слсдсћем колу Текстплаи пб ново гостује. Илс v Бупрнју где, по оие нн познавзоца рукбмета. ..штофарце" нс очскуЈе тежак задатак. Радннчкк је \ апасној аонп за псгплаљс а квзлнта! нграча ис обећава нзнснаБсп^. Всћ 3. маја по подкс у 17 часопа Текстплац на соом терену дочскујс лидера са табслс. ГПгварц.т цз Светозарева. Штофаршг се добро прнпремају • да врате јесенп др гостпма из Светозарева. Оптпмпзам влада, јер у пгру co пОново враћа Бобап Марковнћ a irrpahe н Петровпћ. Р. Весић СТЕВО МАРИН НОВИ САВЕЗНИ РУКОМЕТНИ СУДИЈА Наш град је ових дана добио првог савезног ру кометног сулију. После успешно положеног усме ног теста за савезног су дпју, Стево Марић, је до био зван»е савезног судије. За наш град је то једно лепо признање ц ве .ипсл успех, јер Параћин јс град са десетогОдншњтш рукометним искуством. Напредак — Омладинац (Станово) 1:1 (0:0 Игралшпте Напретха. Вре.мс логодно за нгру. Гледалвпа 700. Напрсдак: Мплпвојевпћ, С. Миладпновпћ. Л>. Миладлповпђ. Кркнћ, Стојаповпђ, Слмнћ, Добрнјевнћ, Мплошевпђ, Јерсмић. Мнлутпновнћ, Милепковпћ. Дреноваи: На утакмнин са Омладннисм пз Станова, гледали смо добар ц пнгересантап фудбал. Првц у вођство дошли су 1ОСТП. преко пајбодсг нграча утакмпис Павловића. До нзјодначец>а дошло јс после учесИовп расиоред у павалп „штофараиа' талнх иапада домаћпна кала јс Мплск * као да је дао внше полста. Цептарфор Kon»h изјсдпачно н спасао част НаПерпИ, којп јс no задатку оовг пута »рсткз. urpao крпло први пуг се уппсао у лнсгу стрслаца. To јс ујсдно п љсгои првп погодак од како је дошао ш ЛрмпЈс -Домаћшш су послс једнс лспс комби кацпјс пзједначплн па 1:1. Мећупш. Д. Пстровпћ Лига подручја иесмотрена urpa у cdom meciiaccrcpuj Светозарево од стране Трајковића коштала је бод Сасвнм заслужено Aocybcnii пенал дома- «■ ev ncKOp'icTiu" и ш6е.,ежи.ш поио рс,, волс .геп,р„ „p6^„„„1K1,: адод ..1. Овом побсдом Ремоас јс пре- Будућносг (Главпца), Шуиадија (ТрсшТ«ОТ„ЛВД коЈ„ је пос.1е хх„ ко. в Ио„оссдап (Пар.ћ.т> к ц.. в ™ -шести,- месту м И бодвва. (Попопац). Р. Весић БОРАЦ — ПАРТИЗАН (МАЈУР) 3:1 СШТОШЕ МШШВЕ ОКК Параћин — КК Металац (Смедерево) 79:33 (43:19) НА МЕБУОПШТИНСКОМ ТАКМИЧЕЊУ ОСНОВНИХ ШКОЛА Y РУКОМЕТУ ПОПОВАЦ ТРЕЋИ Игралнппе ОКК Параћнн. Гледмвца 200. ОКК Пвраћпн: С. Петровнћ 4, 3. TopiuHCKH 23, Мирчић 13, В. Петровнћ 3, Мапојловнћ 1, А. Торканскк 2, Рпанђ —, СретеповнН 22, Стсфвповнћ 4, Гараповска 9. Параћнпске кошаркаиише на сгарту су иобсднлс скнпу Металиа нз Смедерсва. Гошће у овом д^лу ннсу могле да траже нпшта сем часног порала. јер је БУДУЂНОСТ ВОДИ У .Mini noAppija Свсгозареио, главну реч водс чегнрп паша ШУМАДШЛ — БОРАЦ (Иванковаи) 1:0 (0:0) Булућност јс у 11 холу у Стрмостену подслила. бодоие са домаћом Бел»аппцо.м рсзултатом 2:2. Цсмепт јс бно домаИпп скшш Младости нз Јовца и „угостпо" пх резултатом 3:1. За сам врх табеле до краја првенИгралпште Шумадије. Терец погодан за нгру. Глсдалаца 500. Шу.маднјо: Радосављсвпћ. Стојановнћ, Матнћ I, Eopbeeuh. Ннколпћ, Стсфановнћ, Мнленковнћ, Мклуповнћ. БлпгоЈеanil, Мнхијловнћ. Матнћ II. ’ С1ва највероватпијс he се борнти Будућ Борац; Бурић, М. Церовић, ност, Шумадпја. Ноиоселац н Моравац Костић, Мшнмћ, Гвозденовић, 113 Крушара. Марковић, МилошсвиИ, Радусин, Бандука, Б. Церовнћ, To ’ доровић. НОВОСЕ.\АЦ — РУДАР (С. РУДНИК) 4:1 (2:1) Гост нз Мајура бидп су рслативно лак „залогај" за дама he играче. Борац је без лшого напора победио Партазан са . . _ 3:1, головима Баидуке 2 и Mu- ’’ * ’* Pv4’p н™»"1ићЛОЦЈевића. Новоселац: МплоЈковпћ, Снашђ, Нгралкштс Текстплца. Глсдалаца Стрс.гци за Новосслац: Костнћ 3 п 200. ПсТреипмвнца: Шумаднја јс у овој проснственој yraKMiiuii са муко.м успела ла освоји оба бодп. Сви јуршпк домаhux нграча на протнонички гол остајздп су бсз резултата до 70. мпнута када јс нздмоћност до.маћнх хруннсана поготко.м Матић II. Гостујућп Борап показзо се као врло жилав nponiDiniK и умало је могао да разлпка у квал1пегу очнгледна. Кошаркашнив ОКК Параћнна ове се- *оне боре сс за улазак у Прву савезну лпгу, која he од ндгће такмнчарске сеаонс бнгн подел>еиа у трн групе. однесе једвн бод у Иванковац. Домаће лево крнло Тодоро днђ. Пешпћ, Шалетнћ, Давпдовпђ. Нлпђ. виђ зарадио је на овој утакмп Стаиковнћ (МплпвоЈевпћ). Косшђ. Анци црвенп картоп. Борад се тренутно налазн на тиђ. Памортпац (Нпколвћ). Новоселац је на свом терену убед4. месту са 28 бодова И ГОЛ ра- лпво савладао госте пз Сснског Рулзликом 56:29. Остала два наша нпка. Први у вођство дошлм су госпг. представника у шумадпјско-по- нпо је уједно п значило препород у моравској ЛИГИ доста су заб- домаћнм редовнма. Најефпкаснпји играч стали за водећим Гочом. Тек- иа утакмшш бпо јс новпца Косшћ. костилац јс на 6. месту са 24 бода Ј” 1® постш-ао три гола за спој тпм. Извод после Будућноет Шумадија Новоселац Мораваи Цвмент Ж. Милошевнћ из табелс 11. кола II 7 2 2 11 6 2 3 1! 6 2 3 11 6 2 3 11 4 3 4 31:1« 30:18 27:17 20:17 14:19 и 14 14 14 11 ЦУДО ПЕРОВНЋ ВИЦЕШАМПНОН СРБНЈЕ Мнодраг Перовнћ, учеиик ЕШЦ „Борис Ккдрнч' *, постао јс внцс. (шдшион Србнје у иудоу. Ову ласхаву титулу Перовпћ је освојио на Јуннорском првенству Србпјс у иудоу, којс Је одржано 20. апрпХа у бупријк. На првсксгву Је учествовало 13 екши a 50 такмичара. □одел.синх у жлтезорнје. Перовић јс освојцо татулу у срсддвој кагсгоријп у nej борбн, од којих је четири рсалнзовао у своју корист нпонима, док је финкмЈу борбу нзгубио на поеке. Врелмо Јв »бележнти успсх овог младог иуднсте u каратпсте. инач» врло доброг учсмика. и озогодншљег шампиона на првепству Карато клуб« „Црница". Свакако је за жадењс што морамо да забелсжкмо го. Д* јс Перовић на овОм проекству бранпо боЈо ћупријског Цудо клуба н уједно да ce i«kU.mo да ће се остварити жс-va овог и.\адог п свестраног спортисте ,\а Параћин доСиЈе. порсд xapaic и иудо хлуб. М. И. Судсћп нре.ма пгрн у првој утак.М1тн домаће KouiapKauniuc још увек нису ушлс у такмичарску форму. Гошће су мОглс да прстрпс убедљнвијн пораз да лпје бнло неколпко неспрстних ннгерБенција н нанада до.маћпх кошаркашнцз Стуиовн тпма Славииа Срстсновнћ, Једена Торњански и Пвана Мнрчпћ, поснле су и овог нута игру потпомогнутс млаћнм колегнницаз1а, .мсђу којнма се највише пстакла Гордапа Торљански. М. Илић V освовној шко.мг ,Ј5. мај' * у Поповпу посебна пажња поклагЈа се сггорту, о чему говоре п добрп резултатп слрртских eKima, а понајвпше успеха ц.мала је жснска рукометна екнпа. Ha OBoroAifwibe.M Оппггпнском такмн чењу основних школа рухомет&нппк ОШ ,,25. мај” одбранпле еу прошлогоAiiiuiby типлу опшгкнсхог првака. He Опшгинско.м првенству учествовало су CKiioDiic школс нз Дон>е М\тнице. Снкнpirae, AoiMr Вклова. Поповпа н Пзраbuna. Са тнтулом најиол>|<х у општннл рукомсташиис ОШ пз Поповиа стекле су право да ргестпују на међуопшткнском таклшчењу које је одржано у Светозареву. Од 11 скнпа Поиовчапке су освојпле трсћс место. што је свакако леп ус. иех. Hajuo.ba рукометашниа на тп»ш<- ру бнла јс Гордана Мнленковнћ, која јс на трн утакмние постпгла 16 годова. За овакав леп успех свакако треба похпалип< н наставника фпзнчког васпнraiba Бокић Јефту, коЈп је и тренер скнпе. Y оквпру прославе Дана школе к Да на млалостн органнзоваће се нпз спортскпх сусрега на којнма ће учествовагн ociiOBKc к средње школе пз целе Општнпе. С. Миловановнћ Друга српска рукометна лига (жене) ГРЗА — КАБЛОВИ 10:25 Р^гхометна екппа Грза. пз Доц>е Mvrтше. убедл>иво Је нзгубпла од Каблооа нз Светозарева. Муппгчапхе гшсу цма« ле ДОВОМ1О нскуства п знања да сс су« протставе јачнм противнпцЈша. Грза се трспупгно налазп на прсгпос. лел»Бе.м месту са 4 бода нз 9 утакмлцз, нза Грза је екипа Слоге без освојснвх бодова. док Морава из Рпбара је бола за трп бода од Мупшчанкп. ПОСЛЕДЊИ СПОРТСКИ РЕЗУЛТАТИ КОШАРКЛ — МУШКАРЦИ ОКК Параћин — Морава (Ну» прија) 67:70. КОШАРКА — ЖЕНЕ Мајланпек — ОКК Параћшг 60:68. ФУДБАЛ Тнмочашш (Књажевац) — Једцнство 0:1. Младн радник (Бачнна) — На^ предак 3:1. ГИМНАЗИЈАЛКЕ ТРЕБЕ На републпчким шрама срелн.ошко лаиа у Београду. кошаркаишие ГнмназнЈб „13. октобар”. оспојпле су треће мссто. Y полуфнна_\у параћпнске пгм. назлјалкс сзвлалале су екшту Економске школе цз Тптовог Ужниа. ШАХ: КУП МАРШАЛА ТИТА ТЕКСТИЛАЦ ИЗГУБИО У оквпру такмичежа шахпстз Зонс Крушевад за Куп Маршала Tina, шахпс гп Текспглпа одпгралп су трл суерета, алп су у полуфнналу проптв болег про гивнпка пзгубнлн сусрет п тпме ce опростплп од овогодпппвег тахмпчека □? Kfn. Y полуфпналу пзгубпл« су од „14 октобра’* са 2,5:1Д Ево и поЈедннвчннх рвзултата нј по луфинала: Милошевпћ — Дшшћ 1:0 MiueitKOBiih — Марннковнћ 0:1 Пстковпћ — Ранчковић 1:0 п Здравковпћ — Пстковскп 0:1 npBOii.Mmon.iHii су шахпстп Тскстнлиа. Р. В. Мнтнћ — Мнлашовћ !/2:1/2 Потровић — Здравковпћ 1/2:1/2 Трновап — Петровнћ 1/2:1/2 Гвоаденовнћ — Схшпћ 1:0 На првој таблк пграо је Miniih којп је мајеторски кандндат са Молошевн ћем хоји нма I хатегорцју. Осталп ша хпстп .ддтофараца" су без категорпје ј односу на Крушевллне хојп пмају 1 односно II категорцЈе. У чвгврг фпиалу шахкста Техстплца огралп су с* шахвсгомд Борца вз Па ра1шха. Сусрст св завршпо керешено 1:2 алп бомш рмултапша ш прм трп ( ' габеле за дал»е такмнчеле пласпрао сс Гекстплац. Ево ir тих поједнпачнпх розултата: Руко.чхЈташнцс ОШ „25. мај“ Попооац СТРЕЉАШТВО СРЕДЊОШКОЛСКН ТУРННР V оквпру прославе Дана ЕШЦ ,Ј5о рис Кгдрпч", одржан Је турнпр сред- »ошколских стрелачкпх друлшпв. На гурннру су учествовалс мутпкс и жвнске вхипе: гпмназпје „13. октобар’*. ЕШО „Борпс Кпдрнч" п ЦОК „Нво Лола Рнбар". ИздаЈе OK ССРН ПАРАНИН Ypebyje Редакциини одбор Еклшш резултатж: ЕШЦ 833. Гкмнвзпја 830. ЦОК 258 кругом. Резултвтн мушких ехкпа: ЕШЦ 467. Гнмнвзпја 444. ЦОК 156'хругова. Рвзултатц жепскпх акнпа: ЕШЦ 316, Ггшназнја 385. ЦОК 92 хрута. ПоЈвдижжчпн рвзултатп мушхарцк; Којнђ Зорав 166 (ЕШЦ). Мпловановпћ Мпрослав 136 (Гпмназпја), Мплојевпћ Ивад 151 (ВШЦ). ПоЈедвтчпи рмултатв девоЈкм Кротпћ Љпљана 140 (Гнмхвзпја). Аранђвло вић Злата 139 (ЕШЦ), Сгамепковпћ Дпв иа 137 (ЕШЦ). Вршвлап лужност гдавнш в одговпрног уредникв Bopbe ПетковаВ Адреса Недакције: (lapahHR. Б. Крсмннонића 16 1ел 83494 Штампа „ГЛЛС’ Неоград, Вл«|коннћем 8 Тел.: 333 ЗМ

МАЛИ OFAACH Путовања ЈБалкантурс" Параћпи организује сваког месеца излете у земљи и ино странству. У мају имамо излете до Солуна 15. Maja, (двоиподневни са полупанстганом), 430 дпнара. Обавештења на телсфон 83-670. Продаја На продају попатајн у разним бо]'а.ма. Радивоје Мнлошевић, Параћпн, Љубљанска '18 Радницима у иностранству Вн нама пошаљнтс ад* ресу, а ми ћемо вама уредно слати лнст „14 дана. . Редакцнја ФУДБАП - ОПШТИНСНЕ ЛИГЕ ОПШТИНСКА КНАЛИТЕТНА ЛИГА РЕЗУЛТЛТИ II. КОЛА Д. Матнца; Једпнсгво — Морава 3:3 Ратаре: Јединспо — Слога 5:2 Шавац: Морава — Борац 4:0 Чспуре: Хајдук — Херој 3:3 (ретистроваио 3:0) Рашсвица: Младост — Лешјанпн 0:3 Забрега: Полет — БСК (одложено) РЕЗУЛТАТИ 14. КОЛА Ратаре: Слога — Једпнство ДМ 2:3 Г. Видово: Моравац — Хајдук 3:2 Бусиловац: ХероЈ — Полет 2:0 Булдпс: БСК — Младост 2:2 Лсшје: Лешјанни — Морава 2:2 Поповац: Борац — Једпнство (Р) 7:1 Табсла после 14. кола 1. Морава 14 10 2 1 39:13 25 2. Херој 14 7 4 3 29:19 18 3. Младост 14 6 5 3 35:21 17 4. Једикство (ДМ) 14 7 3 4 27:22 17 5. Слога 14 7 2 5 39:35 16 6. Палет 13 6 3 4 24:15 15 7. Мораиац 14 6 2 6 25:31 14 ДРУГА ОПШТИНСКА ЛИГА — ЗАЈ1АД РЕЗУЛТАТИ 7. КОЛА Стрижа: Зе.мљорадппк — Радничкн 3:1 Текпја: Црнп Бпсерп — Слобода 2:2 Поточаи: Јухор — налрсдак одложсно РЕЗУЛТАТИ 8. КОЛА Поточаи: Јухор — Будућност 1:3 Својново: Напрсдак — Црнн Бисери 3:2 Бусиловаи: Слобода — Зсмљораднпк 0:3 РАСПОРЕД УТАКМПЦА ЖЕНСКЕ КОШАРКАШКЕ ЕКИПЕ ОКК ПАРЛНИН 4. 05. 1975. Параћнн ОКК Параћин — Крушевац 11. 05. 1975. Светозарево Партнзан — ОКК Параћнн 18. 05. 1975. Параћнн ОКК Параћин — Слога 25. 05. 1975. Крагујсвац Радшшки — ОКК Параћнн 1. 06. 1975. Параћпп ОКК Параћнн — Бораи 8. 06. 1975. Параћпп ОКК Параћнн — Ссвојио 22. 06. 1975. Бсоград Партпзан — ОКК Параћин 26. 06. 1975. Смедерево Мсталац — ОКК Параћнн 17. 08. 1975. Параћнп ОКК Параћш! — Мајданпек 24. 08. 1975. Крушевац Крушсвац — ОКК Параћнн 31. 08. 1975. Параћин ОКК Параћпн — Партизан (Светозарзди) 3. 09. 1975. KpXVCDO Слога — ОКК Параћин 7. 09. 1975. Hapahiin ОКК riapahmi — Радиичкн 14. 09. 1975. Чачак Борац — ОКК Параћии 21. 09. 1975. Ссвојно Севојно — ОКК Параћнн 28. 09. 1975. Параћпп ОКК Параћин — Партизан (Београд) РАСПОРЕД УТЛКМИЦА МУШКЕ КОШАРКАШКЕ ЕКИПЕ ОКК ПАРЛН1Ш 4. 05. 1975. Алсксапдровац Вснтпл — ОКК Параћнн 11. 05. 1975. Параћин ОКК Параћнн — Жслезничар 18. 05. 1975. Гор>вн Мпланоиац Таково — ОКК Параћпн 25. 05. 1975. Параћии ОКК Параћпн — Слога 1. 06. 1975. Лучапп Младост — ОКК Параћлн 8. 06. 1975. ПараЈшн ОКК ПараШш — ДрагачевЈ 3. 08. 1975. Параћпн ОКК Параћнн — Морава (В. Плаиа) 10. 03. 1975. Параћнн ОКК Параћнн — Борац 17. 08. 1975. Пупрпја Морава — ОКК Параћнн 24. 08. 1975. Параћкн ОКК ПараИин — Вснтнл 31. 08. 1975. Чачак Жељезн1гчар — ОКК Параћмн 7. 09. 1975. Параћшг ОКК Параћин — Таково 19. 09. 1975. Ужичка Пожсга Слога — ОКК Параћнн 21. 09. 1975. Параћш< ОКК Параћнн — Младост 28. 09. 1975. Гуча Драгачево — ОКК Параћни ДРУГА ОПШТ1ШСКА ЛИГА — ИСТОК РЕЗУЛТАТИ 7. КОЛА 8. Јђдинство (Р) 14 9 2 7 31:37 U 9. ЛешЈштн 14 4 2 8 23:30 10 10. Борац 14 4 2 8 24:33 10 11. БСК 13 4 1 8 30:45 9 UXbJayk 14 1 210 12:37 4 Мириловац: Развптак — ИСК 3:1 Г. Мутница: Младост — Железннчар 1:0 Плвна: Исток 63 — Омладннац 2:0 Поповац: Напредак (Стубнца) — Радних 1:3 РЕЗУЛТАТИ 8. КОЛА Поповац: Напредвк* (Стубица) — Развитак 1:2 Д. Мутннца: Железнпчар — ИСК 2:2 Давпдовац: Радннк — Исток 63 2:0 Буљанс; Омладннац — Младосг 0:3 1*абела после VIII кола 1. Радппк 9 6 1 О 27:13 13 2. ИСК 9 6 1 2 22:13 13 3. Развитак 9 5 0 4 25:22 10 4. О.младпнац 9 5 0 4 22:20 10 5. Исгок 63 9 4 1 4 19:22 9 6. Жслсзнпчар 9 3 ■» 4 17:15 8 7. М.\адост 9 2 1 6 15:29 8. Напредак 9 1 2 6 16:30 4 0 0 Уредник једног локалног листа, на по четку ове године, позва свог теренског репортера и рече му: — Ваш први данашњи задатдк је да прошетате градом и интервјуишете неко лико грађана. Свима ћете поставити исто питање: Шта очекујете од овс године? На основу тих одговора написаћете чланак за сутрашњи број. И још нешто. Молим вас, кад већ излазите у град, кугпгге ми четири батерије за 7ранзистор и један ножић за бријање, марке „Супер-силвер”. Ево, узми * те новац! — Y реду, друже уредничс. Први грађанин, један средовечан чо век, који се са корпом пуном поврћа враћао са пијаце, одговори: — Од ове годтгне очекујем да заустави пораст цена, иначе, ја лично, ако до тога не дође, нз зћам како ћу да састављам крај с крајем. Погледајтб молим вас, овај зелениш у мојој корпи. За њега сам дао округло пет 'иљада и седам стотина старих динара. Уникум! Умало што нисам пук’о на ребра кад ми сељак, ОД кога сам куттио зелениш, рече: „Шта се буниш, Чича? Зар су то неке велике nape, педесет и седам динара”. Видите, друже новинару, сељаци на пијацп ни за живу главу неће да рачунају са старим парама, они све по иовом: два динара, пет динара, осамнаест динара, и тако даље. Ваљда због тога да би им роба * v очима купца изгледала јефтннија. Јаој, што нисам нека власт! Једна грађанка, млађа жена, била је кратка у свом одтовору: — У овој годиии не очекујем ништа добро, јер су цене наставиле да расту почев од првог јануара. 1 Дрггп грађанин, одприлике исто: — Ваљда ће се наћп неки начпн и средство да се овом дивљану цена стане на пут. Само, не допада ми се како ie noчело у овој години. Нема дана а да нешто не поскупп. Просто ме стпах да уклдгчим радио и да завирн.м v новине. Уместо да 4vie.\r благу вест како је нека роба појеЉтинила, обично чујем илн прочитам како је нешто поскупело илп како сс ппипрема поскупљење овој или аној роби. Па сад живи како знаш и можеш. Следећп одговор гласп: — ништа ja Друго, друже жпинару, не очекујем у овој години него да се врстп мир у свету н да цене почну да силазе с висине на коју су се попеле. Или бар да се даље не пењу, јер ако овако наставе, попеће се на небо. И остали интервјуисани грађани и гра ђанке, н»их десетак на брбју, отпеваше исту тужну песму: — Скупоћа! Високс цене! Угрожеи стандард живота. И ова година, како је поче ло, не обећава ништа добро у том погледу. Вративши се у редакцпју, репортер прочита уреднику одговорс интервјуисаних грађана и грађанкп. Урсдник плану као упаљени барут: — Ето, видите какви су неки људи. Ку кају на скупоћу на сав глас, као да је она наш југословенскп специјалитет. Каква кратковидост! Ти л>уди нису у стању да схвате да су скупоћа п инфлација захватиле цео свет. Е, тако је то кад се иа за* коне развитка друштва гледа уско, кроз призму својих личних интереса. Ја мислим друже Мирко, да не би требало да пшпете чланак на бази одговора интервју. мсаних грађана. — Y реду, дпуже уредниче. — Нисте заборавили да хги купите батерије и ножић за бријање? — А не, како бих заборавпо. Само морам да вам кажем да cv поскупели и батерије и ножићи за бријање. — Од када, човече? — Од јуче. — Безобразлук! Колико се сећам оба артикла су недавно поскупела, и сад опет молпм вас... — Е, друже уредниче, штакћете. Такви су данас закони друпггвеног развитка у целом свету, као пгго сами рекосте, — рече репортер и с муком придави смех који га је већ голицао у грлу. — Ипак, ја дубоко верујем да свако поскупл>еље има своје ’ оттоавдан^е у контексту кретања цена на светском тржишту, друже Мирко, — стадс да се вади уред ник, али нијс могао да се извади. Чедомир Д. Јовановић | Општинска конференција СК, | Општинска конференција ССРН, | Општинско синдикално веће, g Општински одбор СУБНОР-а, | Општииска конфренција ССО | и Редакција листа „14 дана'1 РАДНИМ ЉУДИМА И ГРАБАНИМА ОПШТИНЕ ПАРАНИН ЧЕСТИТАЈУ 1. МАЈ ПРЛЗИИК 1'ЛЛЛ Б¥РАБ ЈОВАНИН Повеља и њеми добитници (80) Ппше: Љиљана Савић Популарног олшљсног, свнма добро познатог и пзузетно иељеног чика Буђу, у нашем граду познају н Мз\ади п стари. За старије је он бно пример како се у тешким и одсудним тренуцима остајс човек, а за млађе. нз прнча старијнх, узор како сс треба боритп за слободу. Данас га срепемо чссто, увек доброиамерпог, расположспог да посаветује и да правн прсдлог. п нажалост. све чешће болесиог. Јер, херојске године рата, у којима је БураБ био срцс.м, душом ц телом ангажовап потпуно, бројне опасности u велики пспит, храбрости, одлучпостп н јуиа- .штва, оставили су траг на тслу овог чо 'вска, које су непријатљскп меци више пута скрнавилп. Разговср са н>нм је \гвек инспиративаи. Y иаш град дошао је 1955. године. Ho iberoa животнп пут је напорак и водио је кроз многа тешка пскушела. Роћен је 1920. године у Велнкој Жгљевици (Босански Нови) у‘раднпч2со сељачкој породпцн. Сиротиња од детинства, a нстанчан осећај за правду од детињства чине овог изузетног човека монументалним. После основне школе одлазп на рад v рудник у Љешљамима 1935. године н ту остаје до _ капитулацнје. Међу рударима се упознаје са напредним идејама и у YPC-и се још више прнблпжава проблемима радничке класе и остаје за увек дубоко везан и гвредан кеннм идеалима. 1Трвог августа 1941. годпне одлази у Пјзртнзански покрет а каснпјс у Каранскн батаљон. Нешто касннје прелази у Друпг крајншки одред „Доктор Младен Стојановић’ који је у то време деловао на Козари н одатле носи дубоке успомене одапости п херојизма. Y Првој крајишкој пролетерској бригади и остаде до ослобођења и поносан је што она 21. маја слави 34 годкнс свог оснивања. Учествовао је у безброј битака п за четири тодинс ратовања само стотинак дана ннје био у ДЈвгу барута. Бег се кланл, јер је био осуђен на смрт, трагедија породп- . не (смрг седморице браће, три зета, мучко убиство сестре),.а каеније и смрт 14-то месечне ћеркице, коју су усташе мучки убиле, а рођеног брата одвели у Дахау, улили су дгу још више одлучносги ца херојске подвиге којих има много у његовом партпзанском стажу. Има нечег дивнот v односу овог Мовека према тим данима. Тепгко се одлучуде да нздвоји догађај, а 'на инсистнрање. поашн»е акпију паљења авиона на Рајловцу 1942. године, акпију када ie са тројицом партизана убио 23 иемачка официра и заробио б пратиоца. Кад поворио о пробоју Сремског фронта’ у очпма му заблиста пламен помешан са тугом. Тенкиста, који ie три пута горео v три тенка, и увек, срећом, био спашен бегом кроз доњтг излдз и. поред драге во ље, не може то да заборави. Слобода га јс својим непоновљивчм бљеском, затекла у Затребу, тачније v Зиданом мосту. Отада, па до данас, он је на фронту пзградње бољих и праве,\нијих односа. Сдужбовао је у Нуприји, Крушевцу н другим местима где је на дужноств Binuer офшџгра стварао н прекаљивао младе у које има иеизмерно поверење. Y нашем граду, кога сматра својнм, живи жпвотом активисте. Свим својим биће.м, н ако оронулог здравља (рањаван је три ггута ‘тешко и једнолт лакше) он жи- . ви за сутра у које јс веровао и у огњу бројних бптака. Такав је чика Буђа — чо век узор за младс и старије. BYKOCAB СТОШИН — ТЕНКОВАЦ Y нашем граду, помало заборављен, живи Вукосав Стошић-Тенковац борац П пролетерске бригаде, човек чије је херојство ушло у анегдоте. Из родне Рашевице на обронцима Јухора, кренуо је пз детгавства беде, глади и не.маштине у фабрику, да би обезбедио парче хлеба, јер на комад хлеба није могао рачунатн. Како га је живат ставл>ао на тешке испите истрајности и одлучност, био је прекаљен да на позив Партије и пајсмелијих крене трновнтим и крвавим путем који кроз дуге четири године кривуда до наше слободе. Још у детињству испуњеиом неправдама схватио је да се свет дели на богате п сиромашне и да су међу њима непремостиве разлике. Истипа, н»ему, неуком сељачету није било јасно 1пта значе класне разлике. Он јц је осећао срцем и често патио због тога. Касније, када је каљење било потпуно, био је’ одлучан у брисању разлика и стварању лепих ддна за будуће сељачпће и децу пролетера из предграђа. Y Беличкој партизанској чеги, v коју је најпре отишао, па до сдавие Друге пролатерске бригаде, н до слободе, сејао је смрт за силнике и освајаче туђих домова. Надимак Тенковац, по ко.ме га ми познајемо, добио је не као борац на тенку већ као отгообан мајсто за унипттеке непријател>ских челичних сила Koie су сејале смрт и још внше пзазивале мржњу. Слободу, у коју је.веровао п за.коју се борио, као и милионп људи шпром света. дао је своју младост и срећан је због тога. Поверење, које је стекао v рату, донело му је и нове одговорне задатке у миру. V Левчу је био задужен за чишћеке. остатака четничких и осгалих издајничкЈпс елемената. У сећању савременика - жпви сећање на дане када јс Тенковац преваспитивао оне који су сс оглушнлп о свешњу домовипе и слободс. Каснчје, у стварању нове Југославије, лавао је свој пунн дошзинос. Но, тешко детињство, хсројскс годпр? и дружење оа смрћу, глађу, олово.м u сном о слободи, оставили су неизбрпсчвс трагове. Нарушили су здравље човека који је срцем ишао против челика. Данас ie всзан за постељу. помало забооављен ол нас, али са дивниМ гспоменама на.хеодске дане када ie ствапана Нова Југославија без глади. беде н вазликв за које ово полуглално селшче богатог Поморавл«

ЈУБИЛЕЈ 30. ГОДИНА KU СРБМЈЕ Y врсме док су јединице воднле последњс окршајс са остацдша фашистпчких окупатора од 8. до 12. ма ја 1945. годнне у Београду јс одржаи Оснивтчкн кон грес КП Србнје. На Конгресу јс говорио п друг Tino. Он је указао на основнс задатке Даљсг рсволуционарног развоја: учвршћеи>е иароднс властни учвршћствс братства и јединства,' нзградња разоренс зсмле. Братство и једип ство нашпх народа и наро диости јс пстакнуто као најважнија гаранција name слободс ц будућности. Обнова п пзградња земље, учвршћивањс и дал>а изградња народис властп захтевали су огромне напо рс нашс радничке класе, свпх раднпх л>удн п rpaba на. На челу са Комунистн чком партнјо.м, односно Савезом комуниста, радничка класа Србије постигла јс велпкс раднс победс и остварила крупне резулта тс v изградњп социјалистнчког самоуправног друш тва. Зато, прославл»ајући ову јубиларну годишњицу, 30 година слободе и соцн јалнстпчког рада, подсећа мо се на први оснивачкп конгрес КП Србије и речи друга Тита изговорене на то.м Конгресу. Подсећамо се на задаткс које смо та да себн поставили и ’ на године у којима смо те и другс задатке нзвршавалп. Зато је ово н прнлика да сумирамо велпкс резултате наше социјалистичкс самоуправне изградње ииз разнмо непоколеблзпву же лу и решеност да се још више и плодотворније ангажујемо у даљој пзградњн нашег друштва. Комуннстн наше Општине придружују се општем слављу У Републици и це лој Југославији. Улажу се радни напори и постижу запаженп резултати. За 15. ма] 1975. годинеза казана јс свечаиа седнпда Општинског ко.хнггета СК у сали Аматерског позорн шта. Y холу Позоршнта бнће отворена изложба о jKfiBoty н делу Светозара Марковнћа, истакнуте лич постн нашсг соцпјалнстнчког покрета. Секретар Комнтета, друг Петко ”Лекови11, поднећс рс ферат поводом 30-годшиљи цс Осштвачког конгреса КП Србије. Истакнутим друштвеиополјггпчким радннцпма на шс средине onhc уручене прнгоднс значкс, као знак признања за њихов допринос v послсратној соцнјалистнчкој пзградњи. Y оквнру културно-умет нпчког дела Програма про славе, хор учемика ОШ „Радоје Домановнћ" извеш ће неколико рсволуционарних песама, а ученици Гимназије „13 октобар"прп годнп решпал. Нареднпх дана бићс одр жани скуповн комуниста и других РЗДНИХ л>уд» у ВС ћнм радним колективима. Поред рсферата пзвешће се и култ^грно-уметничкп програм. ИВТ »ЈБранко Крс мановић”. Општсм славл>у прикључују се I! свс три срсдње школе. Порсд осталих ак frHBHOcTii реализује се и пригоднп наградни темат на тел1у „30 годпа КП односно СК Србије”. Тако се и оредњошколска и друга омладина н овом прљшком удружује са раднич ком класом и свим радним дудима н грађанима v јсдин ствеии фронт name соци јалистпчкс самоуправнс из градње. • Слободан Лнђелковић ГОДИНА П БРОЈ 32 ПАРАНИН 13. МАЈ 1975. ИЗЛАЗИ СВАКОГ ДРУГОГ VTOPKA ЦЕНА 1 ДИНАР ЛИСТ СОЦИЈАЛИСТИЧКОГ САВЕЗА РАДНОГ НАРОДА ОПШТИНЕ ПАРАНИН п ДАН МЛАДОСТН Младост нема граница. Она је непрекидна све жина света, баш као и поезија. Топле и плахе, чвр сте и поуздане младалачке руке непрекидно граде, подиж1 тају за4^и динстртТ. . ИСК1 РИ ј вл>а херс: ђрДаћ’( ање за yBE^ilO есмртна , .осежуI; утока! аХ лавимо tai и надахњују. БезброЈне тековине ос- ^^оеволуција, сло&јДа, оратвтао и јепразннци и/с^е’ ц»аи празник до« ЈпбкрлебРПМ-ћ V CH&I 1чке £да РЕАЛИЗАЦИЈА СТАВОВА ПРЕДСЕД НИШТВА ЦК СКС О НОВИМ РЕГИОНИМА Y СРБИЈИ шим । мнш №■ дутеве1’ 6муни< I Бро^с k oj^ji fcvjip'asij 6] од> [СТИЧВ lhocthX Мрбога АуЗносј есот сам ггији и ги и ве -----___ »шупраса лете|Схарним Км^адости^дочека^ЈЕ и 5 који доЛћзе као npiteи=тобеде/^ »ујемо текм хероја и 6opj ова го, ’bai^o, ј |азв< (јубилеје: ^■faALjpjjAgceTOj Цр| iKoXcd iHyU •сдавши бАуед Ж&Ти: ЛаАастјг,- за< ia n/feAHHci ! и?акццје. смохерф1< ма, шкрЈ.£а' срца1^® Н<ЗМ тиЛ^ ли и |ине гваш lao смзавезе др Народндуспомене иа Е^чији ejaj и гдућност i<ao једин^^ 4i-ia hi 1О Jt. poX jelcAoi К&еУ !бнухдраж. ЋњојГне •бије. $ ! Лпразнике7већ •беде над Лаши ачког конгреса црве <арнЈ ше историЈе. ПОДИГНИМјО^ и поВђенквоје јјатспобе-' Јоји. I ницаfaiiier биghrxe0^a<Mii смо _ ---- ---------- 1упр^ав^ан>а — револуцпје која траје у нама и за нас. ПОВОДОМ 13. МАЈА ДАНА СЛУЖБЕ БЕЗБЕДНОСТИ ДРУШТВЕНД СЛМОЗЛШТИТА Послсднхих годпна нашсдру штво је чиинло посебне напоре ца афирлшсању и развијању начела самозаштнте и ховом ожнвоЋворењу. Развод самоуправних дсмократских односа v свнм 'областима нашег . друштвеиог живота, условио. јс квалптетнијп прилаз начину заштитс друшгвених п лнчних добара и вредности, Такав прилаз заштите друштва садржан је и у концепгу друштвене самозаштите који не изражава не ку своју посебну концепцију и суштину, већ представља само примену ндсја самоупра вног друштва у погледу одиоса тог друшгва према свему шјо може да га угрози. Као функција самоуправља ља, и као један од бипшх услова његове сигурности н нелисп1чких демократски.х односа, од радни.х људи и гоађа на до највпшнх opraua федерацтгје. Значајац фактор v организовању н ocTBapneav-v друштвене самозаштите представл-ају друштвено-политичке od ганпзације СКЈ, ■ Социјалнстнчки савез радног народа, Савез социјалистичке омладнне, Савез удруженл бораца HOP и Савез резервних војних старсшипа. Њихова улога је веома конкретна: развнјање буд ности према иепрпјатељском деловању и другим лруштвеноштепиш активпостнма и гсмеравање политпчке актпвиости. Систематски друштвено-политички рад у (областа самозаштнте мора да пма сна жнпји васпитни утицај, • нарочито на младе, да доприш^ си бољем схаватању суштине ® Полазећи од ставова на седници Председништва ЦК СКС, која је претходног дана одржана, политички активи Шумадије и Помрравља су на заједничком састанку 29. априла 1975. године у Крагујевцу закључили да је оправдано ствара ње јединственог региона за досадашње регионе Крагујевац и Свегозарево @ Cue послове на организовању новог региона треба обавити до краја јуна ® Скуцу у Крагујевцу су присуствовали и републички фун кционери, међу којима су били и другови ДОБРИВОЈЕ БОШКОВИБ, МИАУТИН МИЛОШЕВИБ, СВЕТОМИР ЛАЛОВИБ и РИСТА ЈОВАНОВИН. Образлажући опсежну аналнзу о лруштвсно-еконо.мској оправданости удруживања тумадпјско-поморавскнх општппа у међуопштннску регпоналну заједницу пред представницима Ј2 општпна, друг Радмило Богдановић, председнпк Скупштипе Решоналне заједнице Светозарево, посебно је нстакао: „Тренутак у ко.ме се сада иа лазимо и задаци које очекују будућу регноналну заједнпцу палажу да се што пре пзвршс припреме и конституише скупштпна регионалне заједнпце са одговарајућпм органима и телнма. Наимс, прсд нама су озбиљнп послови доношења про грама средљорочног и дугорочног прпврсдног п друштвеиог развоја општнна, прп че.му је врло важно да сс усагласе про гра.ми за шнре подручје’и тнме пзбегну могуће мањкавоспг програма за терпторију поједп mix општипа. Спгурно је даима места далеко чвршће.м ц шнрсм повезпвању привреде ових 12 општппа, што би треба ло усмеравати дугорочпим про грампма развоја, планпрање.м зајсднпчких улатаља, усаглаша ва1вем тсх-нолоiuко-тсх11ичкпх могуђности за појединс гранс и групацијс пропзводн.с птд. Повезапост са усаглашавањем програ.ма развоја стоји и питањс органпзацпје школова ља стручнпх кадрова за потребе прпврсдс будућег регнона и шире од тога. Садашљи регпони су узана подручја за свеобухватмијс пла iinpaibc „ распорсд школа па другом ступњу вишпх п впсоких школа, што је веома актуелиа проблематика у пптерс СНИ.М заједницама образоваља на нашем подручју. На пивоу ловог региона могуће јс рациовална органпзацпја средљег, вишсг и впсоко школства, скоро до заокружења читавог спсте.ма. закл>учно са стварањем будућег унпверзнтетског цснтра v Кратујевцу. Рационално орга!низована школска мрежа п њена усаглашспост са потребама привредс до могућих гранпца, императиб је О Y времену од 20. до 31. маја треба да сс усагласе ста вови из општина, односно да сс у материјал о удруживању захтева радних л>удп п чптавог- vpaae прихватљиве прпмсдбс и нашсг подручја. Област здравства такође тражн хптна пеше ња v смпслу реоргапизацијс здравствене службе, а у цпд»у правплног распореда капацпте та, ефнкасног пружања услуга и рационалног трошења средстава која раднп л>уди пздваjajv за овс потребс. Сличне су процене потреба n v области културе, спорта, турпзма и свим другнм, прп чему се полазн од .прннцнпа да све ове областн не трпе уоквнравап>е у границе општпна, а регионално организовање снгу£по може да поспешп и убрза динамику њиховог развоја. Ово нсколико пабројаних vcлова и послова, којп већ стоје пред друштвено-полптичкнм ак тнвпма II радпп.м људнма v on штинама, уз све што је паведсно у материјалу, указује на noTpcov организовања v што краћем могућем року, уз ствараљс услова да пова региопалпа заједнпца Шумалпје и Поморавља тпто пре буде конституисана п да отпочне са радо.м”. Послс доста жпве дпскусије, v истој су учсствовали и друговп Рпста Јовановпћ, председ ппк Друштвсно-полптпчког ве ha Скупштпнс CPC u Светомир Ладовић, члан Извршног комитета ЦК СКС, закључено је да се са матсријало.м о концепци јама удруживања у повп регпон ндс на пзјашњавање по општинама. Овс пословс he ппа титп п ус.меравати посебно Коордпнацпопо тело, у ко.мс су представннци општипа оба рептона. Утврђснц су II роковн предстојсћнх послова: предлозп. О Y времену од 1. до 20. јуна требало би да се извршн потписивање Друштвеног дого вора о удруживању 12 општппа у Мећуопштинску регионал iiv заједшту Шумадије и По моравља п да се изврши пзбор делегата за Скупштипу овс Ре гпоиалне заједннце. © У вре.мен\' ол 20. до 30. јуна, најпре бп сс пзвршпло конституисање региопалних ор гана дргштвено-полптпчкпх ор ганпзација. а затпм бп лошло до констнтУпсања Мсђуопш, тпнске решоналнс заједннце Шимадпјс п Поморавља. Y ИЗБОРИ Y ССРН ДАНЛС СЕДНИЦЛ ОПШТИНСКЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ Behimii ссла тине одржаис нашс Опш прсткандпдацноне конференције месннх оргагшзација, као п Одлука о оргапизаиија, ССРН, на којпма су разматрапи: Правнлнпк општинскс оргапизацпјс ССРН, правпла мссппх органпзација, као п Одлука о броју чланова Општпнскс конфсренцнје. Евидентирани су и могућп кандидати за одговорнс фупкцпјс у мсснпм органпзација.ма у општинској конферепцпји ССРН. А за данас је заказапа седниуа Општинскс конфсрснцп јс на.. —којој he сс__ ------ yCBOJUTII :----- Правила’ Општписке оргагшза цпје ССРН Одлука о броју чланова Општпнскс копфсрси ® Y времепу ол 5. до 20. ја о навсденом матернјалу сгтрављаИс сс у друштвено литичкпм органпзатгјама скупштипама општипа. pano ције п пачппу љнховог пзбора, Одлуку о органпзовању ор гана п тсла Општцнске коифе ренцијс, Друштвепи договор о основама полптпкс, зајсдни чке и општс иотрошњс у 1975. годннп.^а разматраћс сс п Друштвспп договор о запо шљавању. ЈУГОСЛОВЕНСКА ННВЕСТИЦНОНА БАНКА ПАРАЋНН нХ? АРуштвене самозаштвте, раззаштита има карактер Hajuin- “''Л килтопе ре друштвенс активности. Из вИЈању безоедиости културе градња система на њешш основама се не може залгислнти без најширег учешћа радннх л»уди и грађана, у чему је и суштина друштвене самозаштнте. Друштвена самозаштнтапре дставља организован систем мера и активпостн усмеренич на заштити сопијалпстичког са.моуправног система. самоуправннх права радннх л>уди н лругих права и слободе човекз, друштвене нмовинс. обсзбеђепл личнс и имовилскс снп'р;1остл раднпх л»удн и граbana развијенс патриотске свести друштвепс орговорнссти II дисциплнне и социјалнстнчког морала н засннва сс на активном одпосу, брнзн п стаоан»у свих друштвеиих чннилаца који су иосиоци социјаграђана, социјалистичког патриогизма, друштвене и личне одговорностн и дисцнплине. Друштвена самозаштита ,је садржајно опредељено деловаље свнх друштвеннх фа-кто ра п представља најшири одбрамбенп мехаиизам самоуправног друштва, које се оогаттзовано брапи, пдешо-полптичким, самоуправиим, васпнтним, ној>.матпвш!м, превентивннм н репресивпкм мерама. Посебан интерес дртшгтва v .целпни је да одиосн п постппак према странцима п apv гим лнцпма која лолазс v поcctv радним н другим оргаии зацијама, по било ком ооиову, буде јодинстввн, контролисап н т?ко оогаппзовпч ла ПРВОМАЈСКИ.. Мајскц. празппцп су н ове годпне обелсжопп рапиоврснпм се непчогуЈш било коква штс- ж прпгодппм програмимћ. Свуда је’ било песме п ралостн, а тратна актнвност по радпу орга- Aimnoimmi Првомајскп уранак код Кнеселачкс чесмс био јс низацију или нашу заједнииу. 17 почетак свеопштсг вссеља. Сннмно: М. Илнћ

CTPAHA 2 14 ДАНА CA СКУПШТИНЕ СИЗ СОЦИЈАЛНЕ ЗАШТИТЕ Помоћ социјадно угроженим дицима ■ На основу ОДЛУКЕ О СОЦИЈААНОЈ ЗАШТИТИ ГРЛБАНА НА ПОДРУЧЈУ ОПШТИНЕ ПАРАНИН, која Јс усвоЈена 25. апрнла па Скупштшш пвтсреспс зајсдџнце за соцнЈалну зашпггу,' соцпЈалну заштнту добијају лнца која сс налазе у стању социјалис потребе а непрекндно двс годкне живс на терпторвЈи иаше Оппгпше. Послове непосрсдиог остваривања ттрава нз социјалнс заштнтс н vcavtc соцнјалног рада у Опигтинн вршп ЦЕНТАР ЗА СОЦШАЛНИ РАД „ПАРАНИН". Корпсшшн соцпјалнс заштпте према узроввма п стаљу co цијалнс потрсбс су: дсца лпше’ на родвтељског стараља, омстена v фпзпчком в пспхпчком развоју, васпнтно запуштска деца чнји је развој ометен породнчнвм прнлпкама, затим од расла лвца матсријално иеобез беВена и за рад псспособна лнпа, стара дпуа без поролвчиог стараља. ипвалндпа лнна. лтгца са друштвено вегатвввим понашањем, као п остала лвпа Права нз основне Права на сталну матервјалву помоћ имају лвца која су noiпу-но нсспособва за рад н која немају всопходва средства за издржавањс, у пуном извосу ако су бсз пкакввх првхода, односво, у висинв разлике взмеђу прихода којп остварују и пуног пзпоса ко.јв бм и.м прнпа дао да немају првходс. Потпуно неспособнв.м за рад сматра се лице чнја је радна способност у.мањена прско 75 одсто у трајању од шест месецн, мушкарцп старији од 65 година, жена старнја од 60 година, дете до навршенс 15-тс годинс, односио до 19-с годпне жввота, ако сс палази па рсдовпом шко ловању или оспособљавању за рад, и жена послс nopobaja v трајању од годину дана. Неспособност за рад, утврђујс Стручна комнсија коју образује Скупштпна Општипскс за једницс соцпјалне заштитс. С.матра сс да лнцс нема исоп * ходна срсдства за нздржавањс ако лнчви доходак одволлпрв вредне делатвости п Другнх рсдовних прихода лиховог домаћинства, по члаву домаћннстства није всћн од 25 одсто од републичког мипималног доходка раднвка, плп ако сродвик који јс по закону обавсзан да га нздржава. а пе жввп са в»им у пстом домаћипству, пема могућвости да га вздржава. Стална новчана помоћ Матсријална помоћ у вилу сталне новчанс по.моћи обсзбеђујс се v месечном пзвосу као осповна новчана помоћ, додатак за школовакс п оспособљаваљс за рад, додатак члановнма домаћннства и поссбан дода/ак. Освовна повчапа помоћ прнпада са.мо једном члану дома11ннства, корпснпку по моћи. По иравплг сс даје V новцу алн може бити п v натури, трајпо плп за одређено у сташу сош!јалпс потрсбе пза звапе лругн.м узроцима. Постојс два облпка соппјалпс заштптс и то: основна социјална заштнта која обухвата сталну матернјалну помоћ, помоћ за оспособљаваљс за рад, смештај v устаповн социЈалмс заштпте илн v Apyrv породтгцу н услугс сошгјалног рада, и прошнрсна социјална заштнта v оквпру које сс дајс поврсмсна матсрнјална помоћ. — кућна нсга п помоћ у кућн. социјалне заштите време v цслостн илн делимич« но. Внсипа помоћи v пуно.м пзносу јс 50 одсто од ошшкп * ског лпгнлмалног лнчиог Дохотка радника. Додатак за члано вс домаћпнства. који су неспособни за рад са осповном помоћи у укупном пзносу, можс да износп пајвншс општпнски мшшмалпи лпчни доходак раднпка увеИан за 30 одсто. СлеniLM лицима припала додатак на туђу негу и помоћ и новчана по.моћ у завмсности од св> псиа ouirchciba внда. Лпца амс штсна у vcraiioBv социјалис заштнтс илп другу породнцу имају права на поссбап додатак у мсссчном пзносу од 5 одс то ол рспгблнчког мнннмалног лтпгног лохотка. Помоћ за оспособљавање за рал, као правз »з осповпе социјалне заштнтс обезбеђује сс инпалидннм лвjULMa v biiav упућиваша v одго варајућу установу радн оспосоu.vanaiba за рад. Смештај у установама социјалне заштите Права на смештај v устапоbv сошгјалнс заштнтс п.мају самохрапа, оболела н пзпсмогла пли хронично оболела Anna, прп чсму сс узнмају v обзпр њпхове стамбенс н породнчнс прпликс, депа лишепа полптсљског старања, деиа чи- ,јп јс развој ометеп породнч * ним прпликама, дсна тешко омстспог психмчког развоЈа и дсца срсдљсг степвна психичкс заосталосп! чпји су роднтељп песпособтш за рад илп имају јелпо нлн’ вишс дспс млађе од 15 годпна а живс у ИСТО.М домаћпнствг. Трошковп смешта|а v устлhobv соцпјалнс заштнтс и другс породице. за лнца која сс смештају. падају на тсрет прпхода нлн пмовнпс корнспика, сродника којн по закону оба везни да их пздржавају v оквиру ibirxoBirx могућности нли Отипшскс заједдаце социјалне заштите. За то време кориошпоу прнпада п повремена нов чана помоћ чнји се пзнос поједдшачно утврђујс. Проширена заштита Поврсмспа повчапа по.моћ као впд соиијалнс заштнтс при знајс co лицима ко.ја сс изузетпо nabv v стању социјалнс по требс. Можс да сс дајс у повну. натурп, позајмпци, или у 1ICKOM другом облшсу. В(1ШС пу та годшшвс пстом лпцу, с тим Hiro v укуппом износу ие можс да npebc пзнос ол 100 одсто од општпнско миннмалног АПЧНОГ дохотка радника. Корисшши« ма основнс повчанс помоћп јсдпом годишњс прнпада поврсмена новчана помоћ за купови ну огрева до нзиоса повчапе помоћв. ¥ случају с.мртп матсрпјалво пеобсзбеђепих лица, установи или 4мшу којс је вршнао сахрану прппада накнада за неопходно учињене трош кове. Право па кућну нсгу и uoMoh цмају самохраиа, стара, нзнемог.ла и хрОнична оболела лнпа која rmcv v стаљу да сс сама о ссбн старају. Корисппк соцпјадпс заштптс је дужап да пријави Цснтру за соцпјалнп рад сваку про mciiv која iiacTWiii у домаћииству. а која јс ол утпцаја на остварсио право пз соцпјалнс заштитс нлп обнма тог права, v pokv од 8 даиа од промене. ¥ случају да то не учини, дужан јс ла падокнадн трошковс псзакоппто пзвршспе нспла те на оспову овс Одлуке, а у складу са правплпма п.мовппског прапа. Милмца Михајловнћ ЦРТИЦА Мишко и његова песма У мом колшшлуку станује породица Томи. Добри, честнтн u nouiTCHU људи. Њих је петоро. Пети је Мишко. Малшиан. својих nicer do седам годича. Плавокос. Сув и еижњаст дсчкић, плавнх немирних очију « уаек у покрсту. Но, нисам хтео то. Желсо сам нешто друго да вам иснрнчам о Мишку односно „Мишу” како га ја зовем. Хладан децембарски дан. A on, маскиран у правог правцатог партпзана са пушком у руци, трчи по колпипј скпм дворшитима и псва „Златпборс tuiipti своје грачс, п прихвати младе партпзанс... ” Зна on цслу ту пес.иу, и многе другс, папамст. Пискав дсчнјп глас одлсже даоришти.ча. Мп, старпји, слушамо с пажњом. Днвпмо .чу се у срцу и dytuu. А та, пссма подссћа па исшто лспо и вслико. Подсећа на one аелике храбрс борце који су уз ову несму, и многс другс, пзнсли па својпм плсћи.иа брсмс Револуције. Мшико, nmi „Миш" (како га ја зовем) зна пх пз дсдинпх прича. A oeaj их, гсао п многи други, памти. Хчинимо join вшис да их пико od пас ппкад ne забоpaeu. Мнлош Двмнтрнјевнћ СА СКУППТГИНЕ ИНТЕРЕСНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ ЗА ОСНОВНО ОБРАЗОВАЊЕ И ВАСПИТАЊЕ ОСНОВНА МЕРИЛА ЗА РАСПОДЕАУ Ссдштца Скупштине шггсрссне заједнпцс основног образовања и васпмтања одржана Је 28. апрпла 1975. године у сали Већа техникс. На Скупштини је усвојен Програм рада заједннцс за 1975. годину, Правилник о основама и мсрилима за расподелу средстава заједнпце и Фннанснјски план за 1975. годину. Свс овп документп су претходио билп на јавпој дпскусијн. Правилником о осповним мс рили.ма за расподслу средстава заједнице, Заједштца основног образовања и васпптања финанопра програм рада органпзација удруженог рада које ооављају образовно-васпптну де латност, стручне и зајсдппчке службс. Бро.ј раднпка за пзвршаванл програма рада утврБу је сс на основу броја ученпка, броја оде.^ења и обим^ послова. ¥ предметној наставп приз наје сс један радннк за 22 ча са, а у наставн математике п јсзнка за 20 часова. Бро.ј одсл»ења се утврђујс са једним разрсдом може оитп 34 ученика, v одсл>ен>у са два разрсда иајвпшс 25 учешгка и у одеље ibv са трп плп чепЈри разреда пајвишс 20 ученика. Потребаи број радника па основу критсријума овог Правнлника vtbPђује школа спстематизацијом радш!Х места најкаснијс до краја маја за следећу годпну. Основпца за утврђивањс средстава за личне дохотке јесте стручна спрема, квалифпкацп ја, стручнп ИСГН1Т и радио мес то. За радппкс који радс са непуним радннм временом о6ea6ebviv сс срсдства за личнн доходак пропорцпонално по уложеном 'радпом времену. Основтха за- обрачун средстава матерпјалипх тротпкова јесте Недеља Црвеног крста јс ове годпне одржана, како у пслој земљи тако н у нашој Општпни, под паролом „благовремена помоћ". Прослава се одвнја.\а V разнљм програм ск1гм акпшноспша што јс у тссној вези са значајем годн не у којој сс одржава. Ово је годнна јубплеја: 100 годипа од осшгвања оргаиизације Црвсног крста на тлу Југосла вије, тридесетогод1ШГЊ1!ца ос лобођења name земље н годп на победе над фашпзмом. ¥ прославу Недељс Црвеног крс та уклотпЈо сс и 8. мај, међу народпп дан Црвеиог крста, 9. мај Дап победс пал фашпз мом п 11. мај даи Добровољ пих давалаца крвн. ¥ пастоЈању да у овој јубиларној годшш свс манифес тације добпју свој пунп замах п да се омогући упознавање пајшпре јавностн са радом и постојањем органпзације Црвеног крста, Опптшска орга ннзација Црвеног крста усме рнла јс своју актнвиост, па јачањс основних оргаинзаштја Црвеног крста. иа доношење Статута п Правтма основних оргздшзашгја Црвеног крста. Зато јс Извршнп одбор црве ног крста донео програм рада п упутпо га свпм школама.ос могу се користити у друге сврхе. Иеутрошена средства за ма теријалне трошковс преносвсе у наредну годнну за исте свр. хе. Обрачун средстава за лпчнс дохоткс, матсријалие трошкове и прековрсменп рад вршп се на оснрву података школе. Ha ociiOBv обрачуна укупних срсдстава са корпснишша срелстава склапа се уговор. ¥говорепа фипансијска срсдства обезбсђују сс школама сваког месетш v једнакнм месечним ратама. Уколпко Зајсдница осповног образоваља н васпитаi&a но остварИЈЈ плаиирана средства, по фннансијском пла пу корпс1шипма средстава, про пснтуалио he сс умањпти срелброј одсљсња са парним гре- ства за дотнчну календарску јаЈБем, број nci-урених одсљења годпну, са обавезом да се до ван матпчнс школс п број нас- краја jairvapa следепе године тавннка који живе н раде на пспунс обавезс предвнђене уселу. Средства обрачуната на говором. имс матернјалних трошкова не М. Михајловић ПОВОДОМ 100 ГОДИНА ПОСТОЈАЊА ЦРВЕНОГ КРСТА ПОКРЕНУТО НИЗ АК11И1А новним оргашгзацијама Црве пог крста друштвено-политич ким и привредним организацијама. Правовремено је достављоп иропагандни матери * јал: плакате, маркице, значке н умножена предавања о Цр веном крсту. ¥ току Недељс органпзован је масовни упис чланства у Организацију, при купљањс добровољног прило га уз учешће шгонира, о.мла ддше н осталих. а у сарадњн са Центром за дечју заштиту н социјалпм рад извршен је обплазак, старпх болесних и снромашнпх лнца п подела поклона. ¥ свим насслд1ма установама н прнвредним ор ганизацијама у току месеца маја, оргаппзоваће сс акција на хпгпјенизаццји жпвотне н, раднс срсдпис. Сачшшће сс списак социјалио п здравствс но угроженс деце која ће би ти послата па летоваљс. И добровољнпм даваошша крвп је у току недсљс посвећс на пбсебна пажња. Сачпњена је лтгста са бројем даваља кр вп даваоцпма су подељена ол говарајуБа признања. Након cbijx овпх акппја Оп ШТ1ШСК1Г одбор Црвеног крс та he сулгмрат/г резултаге јг послатп пзвеиггај Републичком одбору Црвеног крста СР Србије. М. Мнхајловнћ „КР¥ШИК“ И ШТОФАРА САРАДЊА НА ПРНКУПЉЛЊУ КРВН Фабрнка штофова „Бранко Крсмановпћ” и Фабрикд тскстилних матпна „Крушик” из Ваљева су добри сарадннци у прнкупљању крвп. Крајем прошле годпнс Ваљевшг су, својим драгоцспнм капнма помогли ПараВпнцпма, a 28. апрпла ове годннс, 7 чланова Клуоа добровољних давалаца крви нз Штофаре узвратило је помоћ Ваљевцима. Дслегацију наших штофараца сачшвавалн су радпп * Ш1 »з свпх одељсња. Р. В. iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiimiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiimm .......................................................... . .... .................................................................... .. .... . САША БУКИБ: Бесовне нобаи баљи^ке (10 — сећање — Крај решетака на прозорпма разбијснн облаци плове просграиством в губс се у оквирима од црвоточиих дасзка. Нсздрава атмосфсра баљичкс ноћи цепа сс у мрачпс сатс којп се нелшрпо претачу један у другн. ¥ крцатој десеткн can оборио ii3i«vpene л»уде у којима сс гроана јава лана претвара у трзаљс * јауке н у прнвнднн мпр блажонства. Понеко сс прснс н отвореиим очи.ма продирс у тмасто нсбо нзнад логора v коме почпва свсколики свст слободе која сс не плаши бесконачностп и упорно хоћс да се одлепп од смрти што будна стражарн пажљввијс од читавс војскс жапдарма в агсвата. Л рава јссев жубори у овемогуЈпсм таласвма као замсва за свсжс гробовс Y Бари п Јајиншша. Блвзвна смртн н вс плашв много колвко мнсао о п»ој. Човек сс са в»ом удружв у напору ла схватв немнвоввост тога. Од велвког броја логораша на Бањпцв пећнна јс младвх. „HuaMao сам тала нсшто прско дсадссет годнна — ссћа сс Стсва Стојковвћ, веомз мало ла сс зрело размишл>и о преставку младостп." Руководство собс јс одлучЈио: прихватгггп предлог Чараппћа. О бекству с« >’ не размишља, петоро стрел *&нкх је сувишс скупа цсна. умретн кол Барс им< v егссплозпјп заостале мвнс јс у стштпни свеједно. Зато јс шеснаесторо спремно да noby у град. А бомбардовања Бсограда су честа. Мсталвн звук аввова употпуљујс pariiv атмосфсру која се v вслмквм градовпма исказујс на свсцвфпчап пачнч: сврснс зајаучу, свет сс разбсжв ва свс стравс, завуче сс по подрумвма н скловвштвма в апатвчко очекује срсћну околпост да бомбе баш ibiix промаше. А много вх је којс всексплодврају, вапросто склпзиу по површини ilui се заглнбс по подрумвма влв дворлштима остављајућв за собом језу од могућностп да, сада нли после мало, сксплодирају. Сутрадав су напуствли логор у пратњв жандарма, у камнову покрнвеним вепроМатхаузен: детаљ нз музеја зкрвом иврадом, окружсвн бајонеткма неднћеве српске страже. Са бањпчког брда спушају се влажнвм коловозом према граду. Пролшче слика града. у вндокруг јутра улазе порушене згрзде, кзроваие улвцс, заплашенн свет у нервозп окупавионог протнцана дана. Према cehawv. више интуицнјом, осећају да су у близинв Сајмшвта. По изласку пз калшова окупала их свстлост новог ввдокруга, кота одавно вс ввдсше. „Колпко јс тај посао дслпкатан, о томс не треба ви говорнтн — сећа сс Стсва, ц сада осећам дрхтањс рукс док палимо цигарету — ушди смо у лугачак блок зграда, кроз пеколпко улаза до дворпшта. Бо.мба сс забила дубоко у землш остављајуђи узав отвор да би се дошло до н>е. Отвор зину као рака, она тог транутка и јестс, потребва су само људска раскомадана тела’'. ¥ грчу прилазе хладном и прљавом гвожђу * Чвтп! _сс да јс то звер крволочва која сс баш сада првмврвла п пре.мвшлл својвм инстиктом када ће да окочв и својпм канџама раскомада cbojv жртву. Посао је, ва први поглсд, јсдноставан: трсба лагаво .п пажљиво отворвтп мехаввзам за актпвирапе, овсмогућвтн да ударва пгла дођс до детонатора а онда нзвућв динамш * напол»е п бомба јс нсмоћна, востајс гомила гвожђа са којом ц деца могу да сс играју. Тешкоћа је у томе што сс чвтав мсхаввзам дсформшрс од удара, треба добро запетв1. употребитн сплу да сс искривљсвв трафовп одвпју;. звср сс бранв, одбија нападе, гребс н уједа, режв н фркће. He мпсли сс пи о чсму, већ само о iboj, тражв сс скрпвева онага да сс она савлада. Времс в место постају вс* важна комповевта жнвота. Логоравш остају сами, свн сс куда разбеже, нлп уда.\>с а црва рупа са бо.мбо.м постајс старовременска арсна у којо| 'гладијато * рп водс битку за живот којн за нског нема нарочнту вредност. Када се све то векако заврпш сви одахну. стражари постају некако пнтомији, разговорљнвијв, нема толике надмености. чак и понека цигарета долетв. Стрпају нх у калшонс. прсдају логорским чуварима и констатуЈУ Да је један раднв дан успешно завршсв. Какав цинпзам! Повскад дотрчп жева пз суссдства в дотурп им комад хлсба п суве парчвће спра. „Жваћсмо хлсб м осећамо да ннс.мо салш, то ппје обвчва самплост, то јс већ четврта годипа рата, далеко нлн блпзу водп се светски рат, зна сс за партпзане, no В1умама па и у са.мом граду. Од. прве лвннјс фронта делс вас мерљпвс да- .biiHc. Посматрам стражара којв иас пратв: млад, разоацаи, тупог израза. До малочас утегауг у прнстојпу гвиформу. Давас са вешто ближс пртшакао. зури v мене кроз љут дим „Вардара”, као да бв хтсо нсшто да каже. Ја га погледам ис* заиптересоваво, са пвполаштавап»см, добвЈам жел»у да га увредим. Прнјате.^у, одакле св? — глас му јс родбинскв мекан. шта тс јс брига одакле сам — оссћам храброст као да у рукама пс држп пушку окревут прсма менп. — Нс лутв сс брс, ја служкм српску владу”. Гледао га је Стсва у недоумици да лп да разговара Дал>с плп са овнм да ззвриш лвјалог и тп.мс покажс ко јс оч и шта прслставлл? ,.О каквој српској вдадл сс радв? — Српска влада? Тп служпш Нсмце, какву српску владу. —- Па, ако Aobv чвојп, ja ћу и н>нх служвтп —. цокулом згазп опушак цвгарстс. Колвко смо впско валв, подслплп с.мо сс у двс rpviic, бар опс пвдљнвс: заточсннкс смрти п слуге. Спа хсрора1111 ШГ° ПМа 11 rpchllx: б°!Рапа и Од места разговора до сплета гралскнх улпца само пеколпко корака. Поаичсви магвчном снагом слободног крсгаша прсмсравају даљпну која је све нрз1>1 п краv ЛОГОРУ чекају таопи. Пег по пет. II оолвичка кода сваког дана у шест предвече. чаја'’више CKVna нена за лсссгак кора- (наставнће се)

<!=■»

14 AAHA CTPAHA 3 ИЗ СТАКЛАРЕ Чехословачке cv отказалс сваxv помоћ 11 imKaxBV докуменмладима што cy ce сетили оних ШТОФАРЦИ ПО ПЕТИ ПУТ Y КРАПИНИ напигх почетничкнх мука, и СЛДВЉЕ У ХАЛАМА ф 25 година рада прве аутоматске машине Y Фабрнцн стакди, уочп Празннка рада, на свсчан начнн обслежсна јс 25-годншн»нца нуштања у рад прве ауто.матскс машннс. То.м прнлнком одржана јс спсчана ссднниа Радпнчког савста, којој су порсд прсдставника Фабрнкс, прнсуствовалп н пензнонерн којн су раднлн на монтнраљу тнх првих постројења. Свс присутнс госте ноздравно јс ЖИВОТЛ СТЕФАНОВИН н парочито нстакао да пионпрскн рад првих мајстора ЈОВАНА РАЦКОВИБА, МИХАЈЛА МИЛоКОВИКА, ЈОЖЕ ПОЛАКА. РАДОМИРА СТЕФАНОВИКА, РАДОМИРА ФИЛИПОВИтаџнју пнсу послалс... Tenino јс бпло... ЛО.МНЛП су се делови, а првс боцс су лпчплс на кпфлс. Радпло сс п дању н ноћу. Нпјс сс знало за одмор, само да сс мцдшна пусти у што нам кроз ову свсчаност одају прпзнање за рад н труд којн смо уложплн у нашу заједничку фабрнку. Послс свечаностп домаћинп су провслп госте кроз свс поНА, НИКОЛЕ ИЛИПА п других Аутоматска машпна за правл>ење боца, која јс у рад пушiciia 1950. годнпс, нпје бнла прва само у Фабртш сгакла нсго к прва машнна тс врстс у зсмл»п. Прелаз са ручпе п ручномашннске израдс иа масовпу аутоматску пронзводњу боца, теглим! чаша значно је револуцнју v домаћој нндустрпјп стакла. Конкретно, v параћииској Фабрнцн конструпсанлм новнх машипа пропзволља је повећана са 4000 комала бона v једној сменп на 11000 бопа. Нскада је аутоматска лнппја ззпошљавала 23 раднпка, а дапас тај истн погон пма прско 840 раднпка од којпх су преко 300 ВКВ п КВ радшшп. План прпнзводњс за 1975. *је 44 мнли’ нсћс бнтп никада заборављен. јардс п 800 милиона дпнара чли изражено v тонама пз.чоси 115.000 тбна стакла. У паставку свсчанс ссдннце <*вс прнсутне је, v имс пензионсра, поздравно Јован Рацко * вип, један ол учесннка монтнрања првс „Шкодине” машннс. Са пуно носталгнје н поноса говорио је о првнм данима изградње и борбс за већу продуктнвносг: — Тешко јс, друтови, било на почетку, јер нпсмо имали радног нскуства. ннти техипчкс документацнјс о стакларскп.м машиналта. Било јс мо.меиата када нисмо зналп који лео гдс треба да монтпрамо, јер у то време била је Рсзолуцнја’ Информбнроа н фнрмс из ФТМ „ПРОЛЕТЕР HA НОВОЈ СТАЗИ Замсна руководства у Фабршш „Пролстер” недавно је нзвршсна п сада се у овој Органнзацијн удружсног рада улажу напори да сс насталс тсшкоћс саннрају. 0 томс смо разговаралм са 1IOBILM дпрсктором Фабрнкс Томпславом Лрспћем, дипломпранпм екопомнстом. Ha imтаље, којпм сс проблемпма моменталпо поклања пајвсћа пажц>а дпректор Арсић је пзмеby осталог рекао: „Најважшпп задацп нашс Органнзацпјс удруженог рада су проналажсљс нових послова, обсзбсћпвањс трајнпх обртних срсдстаиа као п срсдстава за кредЈГглраљс купаиа иашс о/титше. Фаирика текстллнпх машнна ..Пролстер” јс дедини произвођач опремс за бојењс у нашо! зсмљп, па свс тешкоћс које пратс пндустрпју одражавају се на нашс целокуљш пословање. Мп планирамо да овс п захтсва веће ангажовањс средстава, па је такво кредатираљс пракса v целишт код свнх пронзвођача оваквс опреме у свст\\ Поред овога, пеопходно is потребно обезбедитп стручну радн7 снагу, пре свега машннскс пнжењере н друге стручњакс са високом стручном спремом, нзвршпти спецнјалнзацију рада, прошпрнтџ асортнмап Јтпонзводњс н успоставн * тн кооперативну сарадњу са сродшш органпзашиама удруженог рада у пашој земллт. Д.Г. ТОД1ШС пропзведемо опрему у вредности од 25 мплнона дина- „СТАНДАРД" ра. Послове смо обезбедплп за шест мессци, а водс сс прего * вори са купџима о заклучпваh»v нobilx послова за друго полугође. Поред овога чшшмо напоре да обрадп.мо ашострано тржиште на којс досада писмо H3BO31LUI мада за то постоје реалнп услови. Да бнсмо свс задаткс успсшно реалнзовалп потребио је да иам све друшгвено полгггпчке снаге у пашој општинп као и ширег подручја помогиу v обезбеБивању трајнпх сбртпнх средстава као « средстава за кредптирањс купаца наше орреме. Ово пз разлога што је наша пропзводња спецнфична Са свечапости у Стаклари (П. Будисалић) рад. Послс напорннх шест. мссеци успелн смо да доопјемо први боцу. п то добру боцу. Дапас, када се славп 25 годпиа рада првс аутоматскс машнне. мн пензионсрп, захваљујемо се гонс Фабрнкс да н.м покажу шта се постпгло п ураднло за прошлих 25 годппа. А, много се постнгло и урадило. To зиају сви. Д. Анђслнћ МЛАДИ Y ФАБРИЦИ ШТОФОВА Сваке суботе на радним акцијама Млади радннцн члановн Савеза соцнјалцстичкс омладине овс Фабрпкс прилшлп су једиу вс.шку обавсзу од колектива. Поверен им јс задатак да срушс ограду поред рекс Црнпцс чији he ток кроз фабричкн круг бпти рсгу- \iican. Како смо незваннчно сазнали вредност радова, које lie младп својнм рукама урадшп, нзноспћс око 50 старпх мплпона дннара. — Сваке суботс када нс радпмо органпзујсмо радне акцнје, истиче предссдник ССО Фабрикс, Мпловап Радојсвпћ. На акцпју јс прво пзашло Прсдседнпштво а затпм су то прпхватплп и осталп омладипцп. Посао је педесет посто пзвршен и да нмамо алат за лаљс радовс задатак бп у рекордном року завршилп. Када смо обпшлп радилнште уверилп смо сс у то. Сви стубовн п оградс од метала скпнутп су и спаковани а па градплншту је урсдно као да сс пншта нс руши. Остала јс само зсмља висинс пола метра да се уклошг, али за то јс потрсбан алат. Најпрс трсба да сс скпне слој бетоиа а затим из цементнс везс ослободптп цнглс. To lie спгурно младн урадитп паредппх субота када he co обавитп преосталп радовп. Р. Beciih Сто нових цшдивика Послс заједничког састанка лредставника .Скутшгпше опш тпно, друштвеночпо.мггпчкпхп привредннх органзација на Грзи, на коме јс закључено да организацију транспорта у лашој општини треба пренетп на предузећс „Стапдард”, у овом колективу оу преузетс свс шшцијативе за што бр- /Kv реализацнју закључака. Y даље.м плану развоја „Ста идард" ве.ип<у пажњу покла iba дру.мском транспорту. За којп мессц хпл»аду новпх тона приспећс и ојачатп постојећс капацитетс. Куповпна пових камнопаза хтева п запослењс повс рад пс снагс. Тако he у јесеп стаидард” запослнти још 65 возача „Ц" н „Е" катсгорпјс, 5 квалнфпксваиих п високо- • квалнфикованх аутомсхашгчара, 2 моптнрача 1тма, 2 кон 'гролора, 3 физпчка радннка 11 пет возача прпправнпка „Ц” н „Е” категорије, Направљсна јс п органпзацпона шема тс penic аутостаницс у Поповцу која he имати сервис, мотсл ресторап и одељењс општпх послова. Ссрвпс lie запошљава in 20 раднпка, мотел ресто ран 10 п одељењс општнх пос лова 7 радннка. „Стандард” lie v наредном иериоду оргаппзовати целоку пан транспорт са подручја Оп штине п довоз роба п спровнна са другпх подручја. Годцш 1бс сс са нашсг подручја одвезе 400 .хиљада тона пемеита п 60 хиљада тона готовнх стакларскпх, као п другнх пропзвода шјо очиго говорп о доброј перспектнви овог по духвата. М. Димнтријсвнћ ФАБРИКА ЦЕМЕНТА: Ремонт у погону II Y Фабрнцп иемента „Новп Поповац” почео јс ремонт у погону П на целој тсхполошксј ПРИЈАТЕЉСТВО ПРОТКАНО САРАДЊОМ Овог .маја, тачнијс 9. Maia на Дан ослобоћења Хрватског Загорја и Крашшс, дслегацнја од четрдесст ипофчраиа прпсуствоваћс прославн која се овс годинс уклапа у прославу трндесетогодншњнце ослобођења п 50 годпна ол постакка Крашшске тектилне индустрије. Н’а пнццнјатпву директора двс фабрпкс v ПараНпну н Крапннп, маја 1971. годннс „штофарцн” су први пут отншлн v гостс друговима у КТИ. Величанствени дочек, у коме је учествовао чнтав град, зрирепен је ПараНпнццма који су трн дана билн гостп „штофарцима" Крашше. Штофовн cv нас, зближилп, сећају се члановн првс делегације. И од тада до ланас свакога маја Параћпнци cv гости Крапине, а октоора домаhurni Крапинаца. Пред полазак делегацијс, коју су самн радницн одаоралн, разговарали смо са некима од њнх и ево шта смо забележили: Милош Дракуловић, ВКВ текстилнн .мајстор, бно јс члан и прве делегациТе која ie посетнла Крапину. — Раднпци су нсто као мн. Раде за преди * лицом, разоојем, стругом, чешљарпцом у предионпцн и за пеглом. Интереси cv нам заједтшчки да тржшиту н купцима испоручпмо «ајбол>е штофовс. Уз то, брипу о истнм проблсмпма: самоупраиљању, жпвотнпм п радпим условима. О 1O.MC смо пгјвншс и разговарали, ccha сс Дракуловић. Жнвојпн МпладинопиН, КВ тскстилни раднпк v прелпони1*и чешљаног вунспог прсдпва: — Први пут идем v посету нској фабрнцп. Другови cv ми гказалп поверењс н потруднћу се да када сс вратпм пзнесем што впше утпсака и запажањз пз живота п радамојпх ко лега. Посебно Ну сбратити паж ibv како раде. и како cv плаћснн v камгарн предпонитш, пошто н ia на таквом мссту раднм. Осим тога пнтересује ме и како cv се амандмански конститупсали. Чуо сам да имају добру органпзацију рала п да квалитетно пропзводс штофовс. Ето, чулп смо два мншљења о посетп друговима у Крашгни. Када се будг вратплп донеће пуно нових \'тисака јер ове голине ова позната фабрика што фова н трпкоа славп н 50 годнна рада. V саставу делегацнје која је отпутовала v Крапинг па прославу Дана ослобођења, поред преставника Фабрпкс штофона cv н секретар OK СК Псгко ЛсковпН и предссдник ОК ССРИ Нпкола Внћпћ. Р. Всснћ ШТОФАРЦИ И СТАКЛАРЦИ ЗАЈЕДНО У МАКАРСКОЈ Y јсдном ОД npolULUlX бројева пнсалм смо да he овс годнне радницн Фабрикс што фоза н Фабрнке стакла лето ватп на мору одвојено. Mcbyтим на пнтервенцпју снндиката таква одлука ic повучена 11 овс ГОД1ШС радннцн нз фабрике лстоваЋс заједно у Макарској. Како смо сазналн у Синдцкату Фабрике штофова. упис јс seh почео н ннтересовањс је велнко. Пансион са свнм осталим дажбпнама и прево зом стајс 88 дпнара. Становаibc јс v приватној радпиости а исхрана је организована у сопствено.ј режији. Овс годинс летовањс је ор ганпзовано v пст смена. по 14 дапа. Број раднпка у смснама ппјс ограцичен, и за све he битп места. Проблем јс у превозу, али до мора сс може стићп п прпватипм колпма, возом нли аутобусима којп рсдовно саобраћају v том правцу. Р. Bccnh лпннјп са npareliiiM уреБајнма. Поред овога предвпђа сс рушс1бс нзградње днмкака v впспini од 25 метара. Рок за довршстак овнх послова је трндссст дана. ЗЕДИНА ЦЕМЕНТАШКА ШКОЛА Y ЈУГОСЛАВИЈИ Y Фабрпцн цемента поклаља сс велЈГка пажња оспособ л>аван»у стручног кадра, потре бног за рад v osoi врсти делатпостјг. При Центру за стручно образоваљс кадрова „БорпсКп лрнч” већ другу школску гсдп HV радп одељење ,дементаша”. Школу no.xaba 30 учешша, ко јн he послс завршепс школс Mohn да сс запосле V фабрпка ма цемента шпром целе земље. Иптерссантап ie податак даје v овом случају прпвреда бнла одлучујућа у cisapaiHV програма, што значп. обучаза кадронс којп cv iboj потоебип u ко јнма може да обезбсдп радно место. Школа прима ученпке сваке чствртс годпнс. чимс се нзбегава могућност незапослс ностп овс врстс стручњака. Поред рсдовног школовања, Цементара оргапизгјс п шестомессчну ттрактпчнч обчку ра дпика пементаша. Са практпчном применом теоријс раднн пп сс упозиају дпректно кроз процес пропзводње. „Цсменташка” школа ie ic дппи вернфиковани центар v Србији, а једпна школа овс струкс у Југославпјп. ЗА ДЕЛЕГАЦИЈЕ И ДЕЛЕГАТЕ ЗАКЉУЧЦН 0 КРЕТАЊНМА У ПРНВРЕДН Н ВАНПРНВРЕДН СКУШИТИНА ОПШТИНЕ ПАРАШШ. на Заједничкој ССДН1ШИ свих всћа, одржаној дана 29. 4. 1975. године, разматрала јс Лна.моу крсганл прнвредс к пспривредс по завршннм рачупнма за 1974. 1ОД1шу па јс констатовала: — Да јс рслродуктнвна спосооносг привредс опала н да uoschaibc дохотка пс карактсрншс свс организацлјс удружсцог рада. — Да фондооска срсдства к аморгнзација ие обсзбсђују uh просту рспродукцнју и да је поссб * ио забршкавајуИс uno су издзајана у фопдове опх\а у односу иа ирстходиу годјиц за вишс од 19»/.. — Да сс нсадскиатио пратп укупзп приход м дд су сс услоин npiiBpcbiiDaiba, оосебко у индус * тријк зиатпо погоршали. Залихс готових npoiuвода п iprouiificKc робс су иараслс и пастаиљају са расгом a itociojchu обим обртинх срсдстава је нсдовољан за пормалпо пословакл. — Да су нвто лпчпи дохоцк расли бржс од пораcia грошкова aciiuoia. — Да су погражизања Dcha ол ибаисза и да послсднцс 1ЈС.ШКВЈ1ДНОС1И и ,\а.Бе сгоје као оална прстња бржсм 11 успсиишјсм Kpciaity прнврсдс Општкнс. Оцсљујућп рсзудтатс пословаЈва у 1974. годшш као забрињавајућс, Скуиштнпа олатра да јс псопходна свсстраиа. хитна н снергичпа акција свпх д^уштвсиих п друштвеио-полптнчких снага Општипс, како бп сс саглсдалс, спрсчилс п отклонилс свс слаиостп субјскшвиог карактсра. Y том смнслу нсопходио јс апалпзичка ироиспа najuiiiiuijiix фактора у свакој оргаинзацији удруженог рада и шкспшлио аигажовакл на ирсвазклажсњу проилсма који су прпвредна крсташа пратнлп у прогсклој години као п уклашиБС у основс но.ииккс приврсдцих креташа у 1975. год. а у оквиру одговарајућсг развоја ширс друипвспо *полнтпчк5 зајсдцицс. Скупштппа јс усвојила слсдсћс: ЗЛКЉУЧКЕ 1. Да се усвоји Анализа привредиих xpciaua и кретаи>а у областп пафпврсдс, по завришим рачушша за 1974. годцну; 2. Имајућп у вмду свс тсжс условс пословаи>а приврсдс иашс Опшпшс, Сскрстарпјат приврсдно-полнтнчког актнва проширсп са дирскторима основжк организацпја удружсног рада, јсдиом мсссчно да разматра кретаиа у области прпвредс уз прсдузпмаил одговарзјућпх мера у циљу убланшлаиа и отклашаи>а насгалих тсшкоћа у пословању — OOYP-a; 3. Да сс зависно од пословпих одпоса п досадаuubiu међусобннх араижмаиа, изгрздс конкрстнији н одређснији односи измсђу бапака п депоненатд у Dean са депоноваљсм повчзнпх срсдсгава no Diilk iby код одргћспс бзпкс, како бп по&ховнс банкс. касппјс моглс да дсо оонх средстава, пласирзју као дугорочнс крсдитс; * 4. Да сс од пословних банака затражн да псгапају могућпост iipcieapaiba кракторочшк у дугорочнс крсдмтс; 5. Да сс сачннп аиализа Kpciaiba боловаља у прплреди н предчажс одговарајућс мсрс у цц.Бу смаЈвека iicTiLx. с обзнром ца тспдепцнју хмковог пораста. која су поссбпо изражепа у првом кварталу 1975. годинс; 6. Да сс будућс Hiinccriipaibc вршп сад!О уз о6сјGcbcibc срсдстава. олпосно iniBCCTiiuiijc мора ла буду покривсис; 7. Да сс до краја маја пзвршп аналнга досадашилг радз, одиосно улога н актнвност пословних банака п Оспгуравајућсг завода на подручју Општнне н извршп прсструктуцранл цстих за активно учсшћс у развоју прввредс нашс општннс; 8. Да сс поведс акццја штедњс преко ocuobiulx оргаиизација удруженог рада н другнх орпишзацмја. уз пктнвно учсшћс сшсс друштвено-политичких организацпЈа н Скупштине општинс, н да сс уложи махсисмуи наиора па ibciiOM остварива1ву; 9. Да органпзацнјс удруженог рада које нмају слободна средства за стамбену изргадњу иста обједине радц брже изградњс станова за својс радннке, чимс на најнспосредннјп пачнн поспсшују пословапе новоформнранс радие организаинјс „13. октобар"; 10. Да нспрпврсдис раднс органшаиијс. а прс свега Самоуправнс интсреснс зајсдшше к фондовк објединс с.\обдиа срсдства радн усмераваиа и кормшћсita нстих од странс прнврсдс; 11. Да сс због исопходностн обсзбсђсша кадрова н упшаја хоји тај момсиат нма на дал>п развој приврсдс, инспстира на темс ла пораст личшос доходака npaiu порасг трошкопа жнво1а, алн у складу са noвсћаиоз! продуктивпошћу, uncAibOjt it pauiioiiaaiuijiiM iiocaoBaibCAi; 12. Да cc посебно иагласп зпачај KOBCliaiba лнквндности прнврсдс ii активност филнјалс Југословснскс iiiiBecTiuiiioitc банкс иа компсизацноним пословима са (.угсстнјом да сс са таквом активношћу иастави и иредлогом ..Jvrooamin” да н сама ипцира слнчну актнвност. Поссбно трсба иисистиратн да сс иа ком иеизацноипм договорнма iiaby cdc оргапизаипјс пашо Општпнс; * 13. Да сс посспно изучи положај органпзаипја којс су поеловалс са губнгком, п прсдложс копкрстие мсрс; 14. Да сс изучи могућиост. да сс из фопда заједнпчкс иотроиивс дсо срсдстава, прснссс u укл»рш у пословни фонд са инлем да помогис прсвазнлажсњу тренутннх тешкоћа у пословалу: * 15. Из показатсл-а пронзлазп да сс псгатшша крсiaiba »рпвредс нпсу адскватно одразила па нспрнврсду. ипо јс свакако резултат п иачина фнпапснраЈва п околности ла јс и прнвреда у расподслн срсдстава па фондовс п лнчпс дохотке погодовала лнчппм дохоин.ма на рачун фовдова; 16. КоистатуЈс сс да су бруто лнчнн лохонп. псто лнчни дохоии и фоидовн псприврсдс расли; 17. Да, трсба поссбно истаћн. исприврсда пма coлилис захвате. као резултат сопствснс активиости; 18. Y нарсдном нсриолу зрсба усагласитп крстаиа у нсприврсл11 са олговарајуИим крсташша приврсдс. СКУПШТПНА ОПШТННЕ ПАРАНИН Број 020 - 11/75 од 29. 4. 1975. годмне П Р Е Д С Е Д II 11 К, Слободан MiiAiiBOjcBiih, дши. Bcicp.

CTPAHA 4 14 ДАНА ГОРЊЕ ВИДОВО Петогодншњн шган II мсштапн Горљсг Бндииа усвијпди су псрспсктнвни плоп развија ссла, који irpcAiinba пзrpaAibv tionitx иОјската за нарсдннх псг годнна. У овој голнни треба да се завриш зппочсто neiiouiipaibc Дома културс, којс полразгмева окрсчељс свнх простивмја. пабавку сслншта v салп, јпрс- .мап>с чптаонпцс, и повећањс књнжног фонда. V том цпл»у Рсновнрани Дом културс у Горњем Видову ВЕСТИ ИЗ СЕЛА ЧЕПУРЕ: Очувати путеве На састанку Скупшпшс Мсснс заједницс у Чспуру, која јс одржана 29. априла, расправљало се о експлоатацијп шљупка „ псска на Моравп. Донег јс закључак да се при днком нзрадс одлгкс о сксплоатанијп шљупка и псска предвиди и могућност одржаваља нутева у сслу, ко.ји су iiyito корншћенн н већ разрованн од тешкнх кампона u другпх вознда. Д. МарковнИ омладинска органнзаипјн јс организоиала акипју нрнкупл»ања књнга у сслу, која јс гек па свом почетку. Са отварањем самоуслугс сс касни, пако постоји уговор са „Шу.мадијо.м", алн he у овој годнпн опа всроватпо бити отворепа. Асфалтнрадо кружног пута иредвнђа сс за пдућу годпиу, а јсдан кпломстар, колика дсоСИКИРИЦА: Реновирање Дома културс Сикирпчанп предвпБају да v ивој годпнп. поред осталог, извршс н најнужнпје поправке на До.му културе. Роповпраћс се чнтаоница, кровна конструк цпја, сала, а и увсшћс сс вода у амбуланту. У овс радовс Мссна зајсдниna he пнвестпратп преко4мпли ипа старпх дипара. М. МатнН ПОТОЧАЦ: Перспективни план развоја на днскусији V Поточиу сс ових дана дпскутује о перспектпвном плану развоја села за нарсдних лесст година. На следећој Скупштпни Мсснс зајсднпцс овај план зрсба да сс усвоји. БУСИЛОВАЦ: Бачка кухиња У Основној школп „Бранко Крсмановић” v Буспловцу ускоро he co отворнти ђачка кухиња. Модерно опрсмљена кухиња пзградиће сс срсдствима Меспс заједнпцс, Основнс школс 11 Црвепог крста. нзградње ИН| iiiiun прнпада Горњс.м Видову, коштаћс око 800.000 дипарј. Поставл>ањс бстопског моста па потоку v селу, гакођс |с важан објекат у плапу, као it orpabiiBaibc фудбалског шрдлпштп н гробл>а. Интсрссантно јс лапомснутп да јс Горље Bitдово можда јсдпно ссло нд шпрем pernonv којс има два гроблш. Други ново гробљс настало је после обилппх поплава ко.јо су о.мсталс нор.малио укопаваље мртвнх. Л ој<о дворпшта Осповнс школс neh јс поставлсна бстопска ограда. Што сс тичс развоја културс и фпзичкс културс v наредаом псрподу. направљсп Јс а.мбпЦиозап план нзградње. Порсд ueli по.меиутог огоаВпвања фудбал * ског пгралншта, предвнђа сс н бетонирање кошаркашког lepciia. Интсресантнд јс можла и чшвсннца да омладшшп I'opiber Впдова цмају иитсрссовања п за теннс, јср су предводпли пзградп»у п овог терепа. Недавпо јс оправљсна и разгласна сташша v сслу, н како нам речс Гвозден Жнваповић, студент, формира!1С се „редакniiia” која he прнпрс.маи; свакодпевип програм. М. Дпмитријсви!) Иначс, са асвалтирањем пута Голубац — Желсзничка станииа Сикнрнца каснп сс скоро годнну дана. Прсосталп кпло- .метар пута до сташшс бпИс довршеп у току овог лста. ДОБРОВОЉНА ОМЛАДИНСКА АКЦИЈА Y СТРИЖИ ДА СЕЛО АВМВВВЕ Овнх дана јс v Стрижн покреиута велика акцпја урсђивања, чишћења п улепшавањс села. Омладннци овога села још једном he показатп ентузпјазам своје младости. Ради11с сс на уреЈјиваљу главнс улицс, уредптп простор око Дома културс, орсзатн руже н украсно шибл^ Школско двориштс добићс 113 глсд лспог. парка, а сала Дома културс бпћс светлп]а и чнстнја.' Трсба додатп п то, да јс већп број младпх током прошлс годјшс учествовао на о.младппским радннм акццјама широм земл»с, тто јс леп пример друшм сслима нашс опшпте. 3. Бркић OOYP „СЛОГА" СИКИРИЦА was« Осповпа оргавнзација УДРУ * женог рада „Слога" пз Сикнрнцс удружујс зс.мљоралнпкс са тсрпторнјс 12 ссла нашс општипс. Трепугпо уговорс о Улружпвању ппднвпдуалиих прог нзвођача потппсало јс око 90 пол>опр1!врсдш1ка. С обзпром jut територпју коју покрива број удружс.чпх зсмљорадннка пнјс задовољавајуИн. Јсдап ид разлига скро.мшог идзлва јс свакако и тренутно стаљс на тржишту. Наимс, неповолтнс цене и псповољан пласмап стоке yniUcLVt су да се полонрпврсдпп пропзвођачи пс одлучују тако брзо. — Другп разлог јс и тај, iiii’o и.мамо добар број пољоприврсдшша који н.мају са иама везано трогодпшље^ уговоре, који п.м Taicobc сбезбсbyjy вс.мпсс предпости, рскао Из „Слогнне** лабораторијс нам јс Петар Адамовић, днректор задругс. Верујемо да lie сви они послс пстека вишегодишљсг vro вора потписати самоуправнн споразум. Имамо и шест захтева од произвођача за подпзањем об јеката за тов стокс. Комисија lie ускоро пзаћи на герен п мнслпм да hcMo свима одобритп кредитс. Иначе, пропзводља млека јс пзгледа најуноснији посао у ООУР „Слога“. За годпну дана, задруга од млека нма при нос 30 Mibuioiia. Млско са подручја Снкнрицс пма 3,7 масних јсднннца н једко јс од најквалнтетннјих на шпрем регнону. М. ДиАшгријевнћ BcaiKO Јанковнћ ЛИКОВИ Y3OPHHX ПОЉОПРИВРЕДНИКА „ОШЕ ПА№‘ ОД МУЗАР>Е За Всл»ка Јанковпћа из Снкирицс њсговп мештанн кажу да је један од најболшх пољопривредника v селу. Кад смо га посетилп гвео нас јс v прострапо п лспо vpebeiio дворпште. И заиста још са капије се уочава брлжл>пва рука вредпог домаћина: свака ствар је п.мала својс мссто и значај. — Ја пс.мам много пољоприврсдних машина ц вишс сам се оггрсделпо за сточарство, објашњава нам Вељко, трндссетогодншњак нспуцалнх дланова п оћаљена лпца. Док разговарамо о пољопривредннм '■смама occhaxio да горн од несгрпл>ења да пам покаже свој ма.\. Всља нма пет хектара обрадпвс земље. Од тога је два н по хсктара засејао под kvkvрузом, а око хектар н пи под детелнном. Наравно и за осталс културс нашло сс још доста мсста. Иџак, највећи прнход Вељко нма од сточарстпа. Y току годпнс нспоручн задрузн и преко 100 прасадн до 25 кнлограма. Прошле годшгс јс само од тога имао добкт од око милион и триста хиљада старих динара. Затнм јс испоручно ri два товљеннка од преко 700 килограма ко]н cv му донелн око два мп.\нона „суве nape". Карикатурс Бранислава Koiuiha-Кана Тренутно v штали затеклп смо седам говсда а од тога су три музарс. За млеко сзаког месеца Вељко уз.мс преко двсста хп.^ада дннара. — Велпкп јс то посао, жалн сс вреднн саговорннк н показујс на.м скономско дворпште. Додушс, вслику помоћ ,имам и од оца Милорада п мајке Дафинс, којп су већ дубоко v годннама. Свс то што видите ураднлп с.мо за ссдам гохпна, колпко нма како смо сс пселнли овдс. Недавно смо vbcah н воду. Алп смо зато трпсли. Трпелп н раднлп. Ја писам викад отншао на море п v ■ кафану! х Вел>ко и.ма п лвоје деце. спна ц ћерку, који cv баш v зрсмс разговора понспели из школс. Интересгјемо сс какви су ђаци. Деца пам одговарај’.’ мало скромно, мало ctiia.vhbo, a роднтељп поносно, да cv одлпчни ученицн. — Али никако пс мис.чнм да остављам сина на miaibv. Само ако хоће да учп o.Morvhiifiv му да побегнс а.\ по.вонончреде. кажс Вељко ЈаиковнН. иај&ољи пољоприврсдннк v Сцкцрцци iicnpahajvhn нас домаћинал. М. Дилштријсвић ЂАЧКИ КУТАК IIIIIIIIIIIllIllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllIHIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIHIIIIIII НЗМНШЉЕНА ПРНЧА Рад Славнцс Цветковпћ, ОШ „Момчнло Попош|11“ Био јс леп сунчан дан. Cv:me јс обас!авало брдопито место глс |е седсла група дечака н девојчица. Внсоко лрво је шнрнло прпјатаи хлал лок cv гранс тпхо •шу.меле. Еека, мутпа од јучерашље кише .\\- чала јс v брзацпма. Бнла сам v групн дечака ц девојчица који cv прнчалн. махом нзмпшљибс прнче. Вг.еме је пролагпло, а- сказаљке cv неуморно мсњале места. Cvhuc јс бацало своје зракс алп сада са запада. Био јс рсд иа мене да пспричам неку прнчу пли iua.\y. Заглсда.\а сам сс у мутnv реку и почсла своју измпшљену прпчу: — Хдадно зпмско јутро. Нсбо је било TAtvpiio, а снег прекрио зе.мљу белп.м прскриваче.м. Гранс прекривепс ледом и спеголг л>ул»алс су сс па вегру. Корачала сам полако. Бпла сам умопна, промрзла и посустајада сам безброј цута. Журпла сам цил»у. Нпсам сс бојала Нсмаца. Порука јс бпла сакрнвсна у плетенпцама. Од{сдно.м у даљпни сам прпмстнла зелеие униформе н шлемове. Бнлн су то Немцп. Снег ie шкрипао иод мојнм ногама. Нисам размишљала јср времена. нпје бнло. Хитро сам заобпшла колону и погрчала иартпзашша. Стигла сам неповрсђена. a noрука је дошла v правс рукс. Задпхано п усплахнрено објас1шла са.м да стнжу Нелшн. Партпзанн cv нх снре.мно дочскалп и уништилп — завршпла сам прпчу *. Дсчаци cv мс глсдалн задпвљено а дсвојчнцс су сс тнхо смсјале знајућн да ic поича нзмншљена. Сунце је лагапо клонуло нза суседнпх брда a ми смо сс полако враћалн ку1111, заб<зравл>ајућп на пзмпш * .bene прнчс. Јалранка СтефзновнИ VfI-2 ОШ „Ралојс Доманозпћ", ITopahini ЧЕЖЊА Драга Домовпно, далско сам од тебс v загрљају вдажпих црнпх зидова. Овде. гдс влада бсда шћућурена v углоБима тамшше, где снва самртна |утра са собом одводе много живота, гдс подовп н металне рсшеткс прозора тресу од тутља сурове стражарске чпзмс и његовог пакосног с.мсха, чезнем за тобо.м, за твојим јутарњнм бнсерима измаглица, за твојим вечерњнм крвавнм небом, за мирисом мора, за ветровпма тво{их планпна, за Лзудима ко1II гордо корачају твојпм нпкад поробљеннм стазама. Чезнем за распламсалом буктнњом борбе твојнх ослободнлаца, твојнх ДРАГИ ВЕТРЕ Драш ветре, Пријатељу мој; Однсси мс нсгдс далско, Далеко у непознат крај. До реке, До река где јутарња роса Y.uuea nechc, Тамо где Сунце no земљи taehe Однеси Л1С тамо гдс рата нема. Тамо гдс луди за par нису чули Покажи ми путсве с.гаае Зс.иљине кугле .иале. Снежана Мплојевнћ, VH-2 ОШ „Радојс Домановн11” СЈАРИЦА Hoh. Тишина. Цео град ciiaea На небу хиљаду звончића звонс, По прозорима свила се тлшна Са.мо на једном свстиљке горе. У соби лгалој крај топле nehu Старица седи тужна н не.ча На крилу дрхси рупчик крвави. Једино сећање на налог сина. И док тако старица седи, По њеној соби tayiba се тмина... Vomae ?а злотвори клети, Убшис јој јединца сина. . . Снежана Марксвић, уч. VI-! ОШ „М. Поповиђ-Озрен' * Параћин чпнова, који не клецају пиед нспријатедем, пред смртоносном игром куршу.ма, игпо.м са жнвотнма. И, ако мојс нме evrpa буде прочнтапо нз сппска отписапих, знај Домовпно, нс воле тс само опи који спавају цд тпом тврдом камену, чпЈом сс ковљу тн патапаш, веђ н ја, и сви они другп којп лсбдс пред смрћи. на тананој паучини жпеота. далско од тебе, v туВсм, непозпатом свету. Но, ако тс опсг внднм прекрпвецу небом слободе, горду н јаку као сива стена, ковану рукама Оратства. волећу те и за тебс жпвет:. * Домовино моја драга! Зорпца Васковнћ, уч. VI-1 ОШ „Момчило Попорић-Озрен” ЗАААЗАК СУНЦА Бнло јс лсто. Ближицо. сс крај једном сунчаном дану. Сунцс јс кренуло на запад. Као да сс негдс журпло, свс бржс сс спу штало према површшш мора. Одјсдном постали јс црвепо. Лнчило је на велику ужарсиу f куглу. Посмахрао са.м cyinw како полако тонс у море и собом носн својс последibe зраке. Отшпло ie ла огреје другу страну зем- .be и донесе радост и мнран сан деци. Нснад Тодороввћ, IV-1 УСПОМЕНА Осећам пеку тежину у душп. Чујем крнкове срца. Впднм ма * глу пред собом. Прсдампом беспућс, каљаво, пусто. Иза мсис завичај, успомене, срушсна љубав. Ох. некада је тамо иза мене пупила младост. звала ме, љубпла својим уснама среће, a сада у мојој души царује туга. Крварс уздаси крвљу заборава. Чујем зов илаппна којс сстављам. Пустнтс ме, не привлачитс мс. Прошло ic време када стс то чинмлс. Baui зов мн удара у слспоочнице, цепа мп срцс, угљспнше душу. Впдим нскрс како шикљају потоцпма светлостп. Зрачак наде! Суццс! И оио he постатн успомсна Бсспуће у иелоглсд’ Бсскрај! Корачам, напуштам успоменс, бежнм ол ibiix. Нсма впшс младостн. И опа јс успомеиа. Прошлост јс кошмар, а будуВност понор без дна. Снежана ЛЗаркоинћ, VI-1 О. Ш .Момчпло (lonoBtih — Озран"

14 ДАНА СТРАНА 5 I. ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ Члаи 1. Друштвеним договором о кадровској полипшн v Општиг.ц Параћпн (дал»с: Договор) засноваппм па ралппчко-класно] соииЈалпстнчкој 1< самоуправној опрсдсљеностн обезбеђгЈс сс органпзована сарадња и јсдинствсно nonauiaibc свих лруштвсно-полптпчкнх п других оргапизацнја, органа, организацпја удружсиог рада, .мссних заједница, самоуправнпх пнтсрсснпх зајсдннПа I! Скупштипс Општнпе v остваривању начела утврђенс кадровскс полнтике; нсдслјшост моралнз-полнгичкпх п стручнпх ква ЛЈГГета прп пзбору л»удп на руководсћа радна мсста п усаглашапатс пчзграма уздпзаља кадрова са нрограмн.ма приврсдног п друштвсног развоја Општиис Параћпп. Члап 2. Овнм Договором утврђују сс: — основпи крптерпјумп за остварнвањс кадровскс полптнкс, — иачнн 11 условп за пзбор кадрова на функцнјс I! руководсћа радна месга у дпуштвенополнтпчкпм п другпм оргашгаацпјама, органима, органпзацпјама удруженог рада. мссним зајсдннцама, самоуправннм пнтересннм зајсдннцама п Скупштшш Општнне, — начнн плапнраша и усмсравања образовања кадрова, __ развпјањс, органпзовзњс п функцнонисање кадровскс службе и свндентце кадрова, __ обавсзе учсснпка Договора н мсра за нлгово рстварнваљс. Члан 3. Учесинш! овог Договора обавезују се Да начела п критерпјуме као н утврђенс мерс за спровођсњс раднпчко-класне кадровске политпкс и другс мерс 1! . задаткс из овог Договора ближс урсде своупм норматнвним актпма. II. ОСТВАРИВАЊЕ НАЧЕЛА И КРИТЕРИЈУМА КАДРОВСКЕ ПОЛИТИКЕ Члап 4. Полазећц од утврђеиих начела кадровске поритикс да сс одговорнс лужности и пословп v доуштвспо-полптпчкнм Организацнјама, органпма. органнзацијама удруженог рада. меснпм заједницама, смоуправним пнтереснпм заједницама п Скупштинп Опнгтннс поверавају раднпм л>удпма са одговарајућим моралпоиолитичкпм, радним и стручним квалитетпма, учесшшн Договора приликом избора кадрова на функцнје, односно радна места, придржаваће сс следећих критерпјума: — да cv кандидатн v праксп Потврдилн своје идејно-полнтнчко опредељење за револуционарни курс Савеза комунпста, за одлучујући положај и улогу раднпчке класе, >а' брптство „ једпнство н пупу равноправност народа u народности, за очувањс н раdBHjaibc тековина социјалистичкс револупије, за јачаљс п остварпвање система општснароднс одбранс п државнс безбедности, — да Лаидидате одликује нстрајност п дослсдност v оствариваљу социјалистичких начела, — да. кандидатп nocexyjv сгручне н другс одговарауће раднс способности за обавл»ан»е задата *ка п дужностхх на функцпјама за које се бирају. — да кандидатн на основу свога залагања, рада и личне одговорности уживају поверење средине ко.ја их бира. Учесници Договора обавезују се да се на руководећа радна места не бнрају личностн које не прнхватају револуционарни курс Савеза комуниста као пи оне личносT1I којс су злоупотребиле службенн положај ил11 су осуђиване за кзнвична дела против народа п државе. Члан 5. Учесницн Договора се обавезују да у вођењу кадровскс политике доследно остварују начела демократског избора кадрова, прннципе ограничења мандата, заменљи вости, реизборности, дспрофеснона.\пзацијс и декумулацнјс функција. Члан 6. Све јавне футсције подлежу општој Apv штвено.ј контролп као п примени начела опозива, сменљивост н подношења оставке. Члац 7. Прклнко.м избора чланова руководстава друштвено-политнчких организација, њиховнх органа и тела п органа н тела месних заједннца, Скупштине Општлне н самоуправних ннтересних заједннца, учесницп Договора обезбеђиваИс одговарајућу заступљеност кадрова у погледу њиховог састава а посебно: — да свуда гдс јс могуНс буде остварсна радничка већнна. — Аа се бирају л»удн са револуционариим искуством н младц људи који су доказалп своју класну свсст п конкретну активност у друштву, — да нзбор жсна будс сразмеран њиховој улозн у производњп друштвепим дслатностима и полптнчкол! животу. III. ИЗБОР 1САДРОВА НЛ ФУНКЦИЈЕ И РУКОВОДЕПА РАДНА МЕСТА Члан 8. Друштвено-политичкс организашцс, органн, организацијс удруженог рада, меснс зајсднице, самоуправпе пнтересне заједниНс и Скупштина Општине остварују п прнмењују пачела кадровскс политнке самосгалио и одговорио уз мсђусобно консултовање, договарање п дсмократско усаглашавање ставова. Чдан 9. Избор кадрова на функције у органима н оргаНизацијама пз члана 1. овог Договора, врши се на оспову критеријума из овог Договора и ближих критеријума разређсПолазећн од основних начела (Одсљак 8) и члана 124 Устава СФРЈ, основних вачсла (Одсљак 8) н члана 137 Устава СР СрбиЈс, члана 395 ц 397 Статута општннс Парапип, као и стасова, закључака и резолуцпјс X конгреса СКЈ н VII конгреса СКС. РезолуинЈс П конгреса самоуправљача Југославијс н Заклучака друштвено-политнчкпх организаднја н Скупштине општиис Параћпп о кадровској полпгпцп, Оп ДРУШТВЕНИ ДОГОВОР о кадровскод политицн у општини Парађми • Јавна дискусмја о овом докумеиту водићс се до 25. маја овс годнне. Истовремено, до тада сс продужава и дискусија о Друштвеном до говору о запошљавању. них у ворматпвнпм актнма у докумснтима потпнснпка. Члап 10. О кандидатима за друштвене фуикције врше се потребнс консулташцс у организаппјама којс врше пзбср’ у којама могу учс , ствовати основнс органнзашгјс удруженог рада, друштвсно-политпчкс оргапизације. са моуправне интереснс зајсдннце, меснс зајсдннце п другс одговарајућс п запнтсрссоване организаинјс и органц сагласио карактсру ц прнродп функцпјс. • Члан 11. Учесншш Договора обезбеђпваћс да сс прнликом нзбора функционера закључи спо разум са организацнјом из којс кандидат долазп v иил»у блнжсг утврВпваља уставног права раднпка да сс по престанку функцнје. вратп на рад у hctv организацију, на псто нли друго радно место којс одговара његовпм стручним н раднпм способпостпма. Члап 12. Учесници Договора стараћс се да сс. кадровн којп су дужс обавллли друштвенс функнијс п дал»с по редовном престанку вршења тпх функција, друштвено-политичкп ангажују према својим могућностима. Члан 13. Ради сталног праћења кадровскнх промена, припремања одговарајућих аиализа и обезбеђивања међуообнс сарадње ергани н организацијс из члана 1. овог Договора образују своја кадровска тсла — кадровскс комисије, п утврђују им блпже задаткс. Члан 14. Учесници Договора у складу са законом имају посебну улогу у спровођењу поступака за истицање и утврђиваљс предлога кандидата за функције у Скупштини спштинс и месипм заједницама и обезбећивању прпмене кадровскпх крнтеријума и начела при лнком љпховог кандидован.а. Члан 15. Учесници Договора залагаће се да критеријуми и начела овог Договора буду доследно примењивони и прилнком избора функционера п чланова оогана друштвених организација, друштава п'удружења. Исто тако, посебно he се залагати да сс у образовању, култури, јавној управи. средствима јавног информисања, судству, правобранилаштву. органима безбедиостн, контроле п друпш друштвеним делатностима обезбедм избор кадрова који порсд знања 'и стручностп имају и одгаварајуће раднс, пде јнс н морално-политнчкс квалптсте. Ч.\ан 16. Начин и услове за пзборе руководећих кадрова v организацијама удруженог рада II другим органпзацијама и заЈедницама утврђују раднп л»удп ових организација и заједница своји.м самоуправним споразумима “и другнм одговарајућим актима a v складу са Уставом, законима п овим Договором. Члан 17. Учесници Договора дужни су да за избор на руководећа и друга радна места v организацијама удруженог рада ц друглм органнзацпјама п зајсдницама ближе утвр- — морално-политички квалитетп, — степен п врста стручне спрсме, — радно искуство, — поступак за избор п начин консулто * вања раднпх људи, — условн за одлазак и.\и смањнвање са руководећнх раднпх места. Организацпјс ст/ дужнс да за радиа Meera из става 1 својп.м актима пропншу рсизборност. Оргаинзацијс су обавезне ла радна Meera руководплаца за комерш1ја.\не. техпнчке, финансијско-рачуноводствене, аналптич« ко планске, развојис, кадровскс, самоуправис и опште послове. утврле као руководећа. Члан 18. Учесгашп овог Договора могу када то захтевају организацијс удружсног рада и другс органнзацнје н заједппце учествоватп V консултацијама п предлагању кандпдата за руноводећа 'радиа места V и»има. Учесници такођс могу дати шшцијативу за учешће у консултацијама и предлагању кандидата за руководећа радна места од посебног друштвеног интереса која су као таква утврђена законом одиосно статутима заједница н организација. Члан 19. Органвзације удруженог рада н друге организације п заједниив радн побољшања квалификационе структурс запослеинх утвр ђују својнм нормативним актима степен п врсту стручне и школске спреме за сва радна места у складу са производнпм, технолошким н развојним потрсбама. штинска конферанција Социјалистичког савсза, Општинска конфоренција Савеза комунпста, Већс савеза синдикатд општинс, Општинска конференција Савеза соцпјалнсп1чкс омладинс, Општинскп одбор СУБНОР-а, Скупштина Општнпс, оргапизације удруженог рада, меоне заједннис п самоуправнс ннтореснс заЈсдшшс Општпнс Параћин, закључују. Члан 20. Слободна радна места попуњавају се радницима који вмају одтоварајућу стручну спрему v складу са чланом 19 и нспуњавају остале предвнђене услове. Раднпцима којн обављају рад на раднпм мсстима за која немају предвиђену стручну спрему одрсднћс се рок у комс сс имају дошколовати односно доквалифпковатп како G1I могли продужнтп са радом на тнм раднпм местнма. Изузетно, одрелбс прстходног става нс односс сс на ралникс са радним стажом преко 25 година н старије од 45 година. Члап 21. Y цпљу обезбеБивања јединственог прнступа v вођењу класнс кадровскс политикс и усаглашаваља ставова тгриликом избора функционера за највишс функцнје и радника на руководећа радна места у органвзацијама п орпшма пз члаиа 1. оврг Договора, при Општннској конференциЈН Соцн * јалистпчког савеза образује сс Координацн они одбор за шггања кадровскс политикс у Општпнп Параћнн. Члан 22. Коордннациони одбар за питања кадровске политнке броји 15 чланова. , Y Координацпонп одбор за питања кадровске политике делегирају: — Општинска конференцнја Савеза комуниста 2 делегата — Всће Савсза спндпката Општине 4 делсгата — Општинска конференција ССРН 3 делегата — Општннски одбор СУБНОР-а 1 делегата / — Општинока конференција Савеза соц. омлад. 1 делегата — Скупштина општине 3 делегата Председник Општинске конферениије Co цијалистичког савеза ie no положају председник Координацпоног одбора за питања кадровске политике. Мандат чланова Координационог одбора за шггања кадровскс политпке траје 4 године. Члан 23. Коордпнашгонп одбор за пнтан»а кадровскс полптикс на иницијативу учеопика Договора или по сопственој пншшјативп, разматра шггања од општег значаја за утврђнвањс и остваривање класнпх н де.мократских прннципа у области кадровс^ полмтике у циљу конкретпзовањз крптеријума кадровскс полнтике. Коордннационп одбор разматра предлоге, дајс мпшљења н сугестије о датпм предлозима за решавање одређенпх кадровскпх питања н мишљењс о оправданости преласка радника из Једне у другу органнзацнју на подручју Општинс. За раднике којн на подручју Општинс прелазс из једне у другу оргапизацију, органнзацнја код које прелазе, пре коначне одлуке о удруживању Рада јс дужна да затражи мпшљењс Коордпнацпоног одбора. Члан 24. Координацнонп одбор за питања кадровске полнтикс доноси пословник о свом раAYЧлан 25. Оргаппзацпја удруженог рада п само гправнс интереснс заједнице су обавезнс да прнлпком пзбора п именовања ннокос них органа, затраже мтнљење Координа цпоног одбора за питањс кадровскс политнке, о подобностп кандндата чијп се избрр односно пменовање вриш. Y случају да нс прихвата мшиљење Коор дпнацпоног одбора оргаинзације пз претходног става су дужнс да то образложе. Приликом пзборл радника за остала руководећа радна места, организације из претходног става могу да затражс мишлењс Коордннацпоног одбора. Координацнонп одбор може да доставп мишљење учеоницима овог Договора u када они то од њега не затраже. Члан 26. Учесници овог Договора и Коордпнацпони одбор за пптања кадровскс политикс. могу покренутп иницпјатпву за понпштај односпо опознв оДлукс о пзбору кадрова на одређенс функцпјс н руковдећа радна места, ако сс угврдц да је приликом избора парушеп демократскп поступак пли да је пзоор пзвршсц У оупротности оа начелпма утврђеис кадровскс полптпке односно протпвно одредбама овог Договора н одговарајућих норматнвппх аката учесника. IV. ПЛАНИРАЊЕ КАДРОВА Члаи 27. Организацпје удружемог рада н Скупштине општине угврђују годшпње, оредњороЧпе II дугорочне планове кадрова у склаAV са својнм програмима прпвредног ц друшгвеног развоја. Плаиови потрсба у кадровима саставни cv део прсниводннх прсмрама и програма iipiiepcAJior и друштвелог развоја. Члап 28. ILvaiuipaibCM кадрова у оргаппзашцама удружепог рада обезбсђују сс условп за ста лно поОалшаил квлифнкацпоис структурб запослсннх у складу са самоупрашшм развојсм друшгвспнх идноса " потрсбама ndвс тсхнологпјс II научиих достпгпућа, за под стиишвс стпаралачког рада п за одговарајуће врсдновањс п рацпонаЛ1Ш|с киршићсп.с стручнпх кадрииа, Члам 29. Плановима кадрова у Општшш утврђују се: тренутпс и дугорочнс потребс у кадровпма у свпм областима дпуштвспог рада, образовањс калрова у складу са потрсбама прнвреднпх it друштвених дслатности, cTpv4Ho усавршавањс и дошколаваЈвс запослених и професпонално усмераваље омладпнс. Члап 30. На основу дугорочнпх планова кздрова у Општшш сс обезбсђују условп за стипендцрање н крсдтггирањс учснпка п студсната, њихово усмеравањс п препошсњс обавсза према одрсђенпм организацијама уд* ружсног рада, објслшвавањс средстава за стнпепдирање и кредптирањс, обезбеђење посебних срсдстава за школовап>с талената као и услова за прпјем приправншса. Члап 31. Скупштпна општинс, Основна привредна комора, самоуправнс ннтереснс заједницс образоваља п самоуправпс ннтсреонс заједиицс запошљаваља, пратс планпраљс калрова у брганизацијама удружсног рада и лруштвеним службама, процесе који сс јавл>аЈу у променама и усавршавању технологпје п ’развоју профпла заипмања и на основу тога разраБују методологију п технику 'планирања кадрова н обезбеђују »ихово школовање п укључпвањс у пропзвод- «и процсс. V. ОБРАЗОВАЊЕ КАДРОВА Члан 32. Учесници Договора борнће се да маркснзам као идеолошка и научна основа coцијалистичког самоуправног друштва увек буде идејна основа васпптно-образовне делатности. Опште — стручно. друштвсно-скопомско II марксистичко образовањс чинс јединствену целпну у припреми радника за продукTiiBinijn рад н коришћсње научних и културних достпгнућа, самоуправно одлучивап>е ц друштвснр-политичко деловањс. Члан 33. Организације удруженог рада и -другс организације и заједницс на основу усвојеннх планова кадрова и утврђенс политпкс програмпрају свс потребнс вмдовс образовања радника. Члан 34. Опште — стручно и друштвено-економско образовање засновано на марксизму, органпзацнје улруженог рада п друге организацпје п заједнице обезбеђују прско редовних школа, радннчких универзитета, дру гнх образовнпх институцпја и самосталио. Члан 35. Самоуправне пнтересне заједншхе образовања у цпљу унапређеља наставног процеса обезбебују условс за даље марксистичко образовањс п стручно усавршавање наставног кадра. Члан 36. Учесници овог Договора ради стварања услова за стручно образоваљс младих радника којн су се афирмисали својнм способцостнма п допрпносом у производњн II самоуправл>ан>у залагаће се да организацијс удруженог рада п друге органпзаццје п заједнице издвајају срсдства за Титов фонд н другс фондове за њихово школовање као н за школовање деце радпика. Члан 37. Учеснпци Договора, а нарочито Apvrnтвено-политпчке организације, посвећпваћс посебну пажњу марксистичком образовању кадрова путем развијања одговарајућпх об- .\11ка образовања (школа, сслшнара, курссва п Др.) као и стварањем друтих потребнпх услова. VI. КАДРОВСКЕ СЛУЖБЕ II ЕВИДЕНЦИЈЕ КАДРОВА Члап 38. Радц успешног вођен>а кадровске полптпкс, органпзације удруженог рада и другс организацнје и заједнпце образоваће одговарајуће кадровскс службе или на друш начпп обезбедптц eobcibc кадровскс поли * •гнке. Члан 39. Задатак кадровскпх службп је нарочнто да: — npimpCMajv прсдлоге планова калрова, — прате развој п усмеравањс кадрова, — припрсмају предлогс програма за реалпзован« сталног лруштвепо-скономског и маркспстичког образовања, — пратс жпвотпс п раднс условс п прсдлажу мсрс зл ibiixoBo побољшањс, — прппрсмају аналпзе нсопходпс за допошењс одлука у овој областп и _вршс лруге стручнс пословс у области кадровскс политнкс. Члап 40. Кадровске службс у организацпјама удруженог рада н друшм органпзацијама и заједницама са већим бројем запослеппх треба да у сво.м саставу нмају потребан upoi стручнпх кадрова, а пословп кадровскпх служби у цнл>у рсализацпје задатака пз прстходног члана у мањнм организацпјама Ji зајединцама могу се поверптп п одрсђеннм стручним радницима односно можс сс вођењс овпх послова обезбеднтц v оквиру нзвршавања п другпх раднпх задатака. (Наставак ва 6. страип)

CTPAHA 6 14 ДАНА (Наставак са 5. стране) Члан 41. Полазећи од потрсбс да се кадровска полнтнка мора засппватп на стручно-аналнтпчком II научно *пстражнвачко.м раду учесннцц овог Договора могу образовати зајсдннчке стручнс службс за кадровскс пословс. Задацнзајсдничкс стручпс службе за кадррвске пословс, начпп ње.чог органпзова * ља, фпнаадспрања п пружаља услуга утврbyjy сс споразумом плп другим актом. Члан 42. Учеснпип Договора установићс и одговаpajyhv сталну свпдепцпју кадрова за своје потребе као ц јединствену свиденцију кадрова за зајсдппчкс потребс. Y оквиру јсдпнствеис евпденцнјс нз претходног става водп сс п посебиа евидснција кадрова за одговорнс функцпје а на предлог органа који сс старају о воВсњу кадровскс ПОЛ1ГП1КС у органпзацнјама *улружсног рада, друштпсно-полтггичкпм оргамизаштјама и другнм организзцнјама и заједнпцама. Евпденцпја кадрова из става 1 омогућнће шпри увнд у стањс кадрова у Општннн. праћењс нзмена у поједтшм структурама и служнтп као основа планпрања и основа кандпдовања кадрова за нзбор на поједине самоуправнс, полнтпчкс п другс одговорнс дужности односно функцпјс. Јсдинствену свнденцнју падроза водп Завод за прнврсднн и лруштвени развој нлтг другп oproBapajvhn оргап управе а поссопу свнлспцпју калрова за олговорнс функцпјс, свака од лруштвено-полнтнчкнх и друштвенпх организацпја, за својс потрсбс. VII. СПРОВОБЕЊЕ ДОГОВОРЛ Члан 43. Учссници овог Договора н Координацнопп одбор за питања кадровскс полптпке залагаћс сс за покрстањс полнтнчке одговорностн протнв посилаца појава кршења Договора, гтротнв поснлаиа монопола, приватизацнје и субјектнвнзма у кадровокој полнтипи. Члан 44. Праћсње спровођсња овог Договора вршн се преко Коордннашгоног одбора за гштања кадровскс полнтнкс. Y том цнљу 'Коордпнацпонн одбор, иа-. рочнто: — прати рад на спровођењу Договора н о томс подносн извсштај учссшшима н обапештава нх о стању ц проблсмнма v везн са спровоБењем Договора најмањс. јсдно.м годишње, — дајс објашњсња за прпмсну Договора п у томс пружа одговарајмћу помоћ оргаипзацнјама којс раде на њсговом спровођењу. — припрема прсдчогс за измспу п допуну Договора н вршц другс пословс којс му повсрс нлц од н»е тражс учссншш Договора. VIII. ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ Чла« 45. Поступак за нзмеиу п допупу овог Договора можс покренутп свакн од учесника уз обавезу да захтев са прсдлознма и разлозпма за нз.мену п допуну доставн свнм учссннцпма 11 Коорлинацпоном одбору за пптања кадровскс политнкс. Нацрт предлога за мзмсиу н допгну Договора прнпрема КоордннацЛонп одбор за питања кадровскс полптнкс а из.мена he сс с.матрати усвојеном кад је усвоје cdii учесници Договора. Члап 46. Адмнннстратнвнс и друге пословс за потрсбе Коордкнаиноног одбора за пптања кадровске полптике обавл»а служба ОК ССРН-а под руководство.м прслссдинка Координацпоног одбора. Члан 47. Друштвенп договор ступа на снагу даном потписивања од ст.ранс учссника, Друштвеиц договор објавићс се у „Општннском службеном гласннку *. ПОТПИСНИЦИ: ЗАНИМЉИВЕ ЛИЧНОСТИ ЈРИЦКО" САКУПЉАЧ Случај јс хтсо да се упозна- .мо са JMIM. Зовс се Pncnih Душан алп свп којп га позна.ју, знају га впшс пол иадимко.м „Грпцко”. Запослсп ,јс у „Вслмотрапсу” 11 радп на радном MecTv кондуктера у аутобусу. Y своје слободно време, којег мало пма icp ради вишс ол оса.м часова дневно, бапи се нумпз.матнко.м, фплателијом. Ра зговарали с.мона брзину јерје морао мапут. Позвао нас јс да гапосетпмо идатом приликом к разгледамо њсговс збнрке. Прпхватилп смо позпв и олрсВеног дана и сата појавклп смр сс прсд вратима његовс icyhc. Всссл.ак по прнродп л>убаз> ио нас јс сачекао у одређено времс. Увео нас је v кућу н дуго нам прпчао о оном свом ду гогодпшњем хобију ц донсо нам јс да поглсдамо iberocv збиркг повчанпца и мсталног новца као и марака, а такоВе п всћу колнчину разних значака. Азнје, Африкс, Јужнс и Севсрнс Амерпкс. Исго се идноси :< Душан Рнстић „Грнцко“ па маркс, и значке. Поставл-а .мо му прво питањс: На првн поглсд с.мо задивљс ini и чудимо си како долази до свега овог. Прсд нама је Honan, маркс и значкс из разних лржава свста, peba сс новац почсв од старог Рпма, Внзан * тп.је, залн.м нивчаннцс европских држава, Блиског исгока, • Како cic сс одлучилп да сакупл»атс свс ово? * — Знатс шта, свакн човск occha склоносг прсма пском хобнју, а менс је увек гзбу Вивало и привлачило скупља1вс сгарог повца. маркпна а од скоријо Ji значака. У почегку мало а касннје све вишс и b:i шс. Можда, нс зпам да опншем права осећања која у ме ни нзазпва овај интсресантан „посао”, али надам се да ће тс мс разумсти... • Тсшко је бнтн пумид.мати чар и фплателиета, па како до лазигс до старог новца и .марака? * — To јс тачно да сс долазн тешко до свсга овог. погребно јс за то доста нремена, пуио прича и voebintaiba. На руку mu идс Moi ПО31 iB кондуктера, Vbci: сам са нугнпцнма, пнтам нх за старс новчанице, маркс, значкс, и Olin ми допосс јер сам прсма 1;>пма коректан н по штујем пх, па мп сс онда они na iai начип рсвашшграју, узBpahaiv својом пажњом. • Ko.ia вам |с ковчашша или марка поссбно драга, и да лн бисгс их продали? — Што сс тичс продајс то не долази v обзнр. До сада сам пмао впшс прилика да cv ми нудили Bchc своте 'новца за мо ју зиирки плп дсловс ње. алп ннсам прпстао на продају. В> лим свс ове прсдмстс што нмам и не бгтх умсо да правнм разлнку .\ieby 1г.пма. Врсмс сдмиче, гледамо на сат, већ јс прошло вншс од часа v разгледању, a то нисмо пп осстплтг. Пуно тога је преглсдано лстимпчно, јер немамо врсмена. водпмо рачуна да домаћшт треба да пођс на пут, те му л убазно захваљујемо на позивг и полазпмо задовод>нн јер смо нмалн п шта видстп. Срђан Узслац ИЗ ШТОФАРЕ СКУПШТИНЕ ФЕРИЈАЛНОГ САВЕЗА ЈУГОСЛАВИЈЕ ОРГАНИЗАЦИЈА Y ПАРАНИНУ Обавсштавамо свс члановс Ферпјалног савеза Југославнјс, као п будућс члановс, да he сс Скупштина Феријалног савеза Југославијс органнзације v Параћину, одржатп 14. маја у просторпја.ма Извнђачкс организацнјс са почетком у 16. часова. Радп вашсг ннтерсса, удобнпјег и бољег летовања корпстптс попустс за лстовањс које вам обсзбеђујс Фернјалтш савсз Југославпје у свим лстовалпштима и* одмаралпшпша шпром Југославијс. Фсрпја.\нп савез Југославнјс • •'' • • Органнзација у Параћнну Y недељу ШТЛФЕТЛ У ПЛРАКИИУ 300 РЛДНИКА 6И СЕ РЕКРЕШОМ МЕСНЛ ЗЛЈЕДНИЦА ЗА ГРЛД ПАРАБИН, РАСПИСУЈЕ КОНКУPC За секретара меснс заједшшс Условп: Внша стручна спрсма правног смера — Најмањс 5 годнпа радног пскусгва на руководећп.м послови.ма — Да јс морално полнтпчкн подобан за обављањс овог посла. Коикурс остајс отворен 8 дана од дана објављивања. Молбс са потребним докуменпша подносе се Месној зајсдпици за град Параћнн. Месна заједннца за град Параћнн Савезпа штафета мла достн са чсстнтка.ма марода и о.младине Југосла впјс за роНспдан прсдседнику Тнту, стмжс у Параћин у недељу, 18 .маја v 11,40 часова. На пола часа прс љеног доласка, ппрнирп, о.младина н гра ђани нашсг града поздравнНс долазак локалнпх штафета. Домаћин Савезнс шта фетс младости биће СгоЈан Динић, новонзабрани предссдннк Општинскс конферснцијс ССО. ПУТОВАЊЛ „Балкантурс" Параћнп. организује сваког месеца излете v земљи и и:<остранству. У мају п.мамо два поласка и то: ТРСТ (двоиподневнп са полу панагоном). 16. маја 400 динара и 30. маја СОЛУН (двоиподнсвнн са полу пансионом) 420 динара.' Обавештења па телефон 83-670. Актнван одмор н рскреацнја нијс пова ствар за радног чо века и опа све впшс улазп на врата радннх колектива. Y почетку, као и свака новпна тсшко улази у практичну примспу, истакао јс Љубнша КорнпН, човск којп је задужен да сс бави овпм послом.' — Мпслнм да јс „лед" пробнјен н да сс овај облпк рекрсацијс из годннс у годину свс вншс упражљавати, онако како и стварамо условс за актпвап одмор II рекреацпју. Започелп смо сасвнм скромно кроз познвање радника да сс бавс рскреацнјом у фпскултуршш салама. Одзив јс на почетку био скромна, а сада јс бно такав да су екнпс чекалс на ред. Гужвс су стално па вратнма фискултурннх сала у школама „Бура Јакшнћ" п „Радоје Домановнћ". Већ дужс вре.ме у цекнм службама н одсљсњпма оргаинзовано сс нзводс вежбс ,у току радног времена. Такав „одмор" у току рада показао сс као добар п како смо сазнали on he сс н дал>с упражњаватн. Међутпм, већ двс ‘годннс за врс мс лета група састављепа од фнзнчки слабијнх радннка одлазп на десетодневно одмараibc п рекреацпју у планпнс. Л>у дн су сс враћали .много чплнјн п спремнпјн за посао. Билп су пупи леппх утнсака и рсчи похвала зашто јс то тако, шггали с.мо Kopiinha: — Наука јс далеко отпшла п нма доказаних ствари да сс кроз вежбс и „активап" одмор преко облика бављења разним спортовима п гнмнастнком тело одмара. Односно долазп до равнотсжс „уморннх" м „иеуморннх" делова тела. На базп таквнх сазнања и тестова, одмарамо се по утврђепом пла- »уаЕразличпто сугвежбе којс ко рнсте за рекреацнју. Miionipiicv зналп да правплно употреое вежбс алн јс то сада всћ ушло у праксу. Корннћ нам јс пзпео п Kpalin програм којп he бити реалнзован у току маја. Искористнћесс лепо времс и свако по поднс организоваћс сс разнс нгре на терспима Спортског друш * тва. Всп прско одсљења ствара ју сс скппс којс ће пграти малп фудбал, рукомст, одбојку и атлетпку. Играњс неће иматн карактер такмпчења већ кроз пгру л>уД1! he сс, како сс то ка жс, одмаратп п пгратпонеигре којс пајвишс волс, а покушаће сс ir са HOBiLM об.итхша. Али свс то на научшш основ^ма. , На крају да додамо и то да па улазу у Фабрнку од недавпо стојс пспнсане таблс са по- □иви.ма да сс људп бавс рекреацпјом као што су: „Ако хоћеш бпти здрав — трчп", Корак дужн — жнвот дужи" нтд. До сада сс према грубој рачуннцп кроз органнзовану рекреацију ук,\>у»пио преко 300 раднпка од 2300'колнко јс запослено, у овом колсктнву. Тај број he сигурно бпти већи када отпочну нгре на спортском терену „Текстплца". XYMOPECKA: КОЈЕ ИМЕ ДА ТИ СИНУ? О Г Л A С за нзбор васпитача Цеитар за дечју заштнту п соцнјални рад „Параћнн" у Параћину н овс годннс организује летовањс дсис па Грзп п мору. За ова лстовања потрсбно је: — За лстовањс па Грзп: — у првој с.мс::п (од 2. ло 17. јула) — 7 васпнтача — у другој смсип (од 17. јула до 1. августа) — 7 васпптача — у трећој смсии (од 1. до 16. августа) — 7 васпп« тача — у четвртој смепн (од 16. до 31. августа) «— 7 васпптача — За лстовањс на мору — у Зеленшш — од 27. јула до 12 августа — 13 васшпача Запнтересовани за лстовањс на мору обавезно треба да буду добрп плнвачп. Запптсрссоваии за лстовањс па Грзн трсба да при пријављпвању водс рачупа о времену када ученпци њн * ховс школс лстују, пошто he сс при избору II то узнмати у обзир. Свим васпитачпмз биће обезбсћен превоз, смсштај п исхрану, одмор и рскреацију дснс Ул. Мирослава Јоцнћа впо за Грзу, односно 40 дпнара дневно за море. Прнјављивањс сс вршп до 20. маја 1975. године на обрасцу који сс може добптп код руководноца JYP-а за нсхрану од.мор п рекреацпју деце ¥л. Мирослава Јоцића бр. 1 (преко пута Пшназпје). Многобројнн разлози често доводс до тога — ла лсца буду лишс * иа родитсљског старања, — да остарела лица, песпосовна да сс о ссбп старају. остану сама. Y цнљу збрињавања, путсм породнчног смсштаја, Центар за дечју заштиту и соцнјалнн рад v Параћпну позпва заинтсресованс грађанс за прихват децс нлн старих да сс пријавс Цснтру, Ул. Његошсва 45. Послс прнјав.мшања, у сменог iiaii пнсменог, Центар lie утврдити по добност н могућностн пријављених п завнспо од тога у наредном пернђду, уз накнаду, вршнтн смештај деце илп старих. Зашггересованн могу добнтп ближа обавештсња од соцпјалннх радчнка Цснтра . Све је почело па месец дапа пред ро1зен>с мога снна! Тачнпјс јсдног попол * иева када смо ја н моја жена шеталн 1радскнм зелсннло.м. Ја мпслнм да he битн мушко, говорнла мп је жена. Било мп је лтло да то чујем нако нисам нмао шшгга протнв ћсркс. Ипак нзбацнх: Е, с... — Ваљда ја.знам, одреза оиа. Осећам га. иемнрап је, а само мушкарчнћн cv немнрнп... а јсси лн разлшшљао какво hc.Mo му нмс латн? — Име! — згранух се, то ннсам. — И бољс, великодушно npebc преко тог мог пропуста, даћемо му iutc Зоран. — Зоран! А зашто баш Зоран? Да сс тако зове мој отац нлн деда па ајдс, алн... ама баш ннко сс из наше фамилнјс нс зовс Зоран, зашто Зорап! копкало мс јс. — Зар то Јшје лепо пме. Прекидс мс у мојнм мислима н»ен глас. Данас сс свако друго детс зовс Зоран. — А, не, не, осетих се пекако norobeu тиме, ниси то ти изабрала зато што јс лепо нме... — Мајке ти, нскревел»н се на меис. — Мајке ми! потврднх. To име. то Зоран... подсећа те... — Баш сам радознала... на кога? — На ког од твојнх момака. бившнх, јс All? — Сад се насмејала. — Луд си мнли! Тн знаш да си ми сва лубав, прва и последтм. Па да, овај, прнзнадох, алц мнло мн је бнло што је тако, промрмљах н пол>убнх јс у ходу у образ. Тада сам се одлу * чно да нашем будућем сину дам то имс. Времс је пролазнло паклено споро. Напокон дошао је к тај дан дуго очекиван, а ипак тежак. Седели смо онако сви фавшлијарно у холу болнице п чекалц исход. Мучну 'тишнну прекиде беоа. — A onhc то јуначнна, зпам ја, огањ жпви, таква иам јс крв, зваћсмо га Mir лош no јунаку Милршу Обнлићу. — А нс мој спн lie сс зватн Зорап, то јс моја н жепнна жеља. —- А одкуд зпаш да lie баш ла оудс мушко, огласц сс с подсмсхом ташта? .— Е. с, ја као да пс знам, одговорнх л»уто. — Чекајтс људн мој упук нма да будс јунак огласц сс мој отаи, зваћемо га Тапаснјс, по Танасију. — Фуј, Танаско, огласп сс сгрина, — Јсрелшја’ — А, Јсрсмпја. зпао сам да сн волсла оног Јсремнју, дрекну љубоморно стрнц. — Црнп Боко, ја то због Тозовца... — Глупостп! Огласп се таст. — Грегори he сс зватн... Као Грегорп Пек. — Застарело. — чуо оам тстку — најлспше 1шс јс Стнв. — Ко Стпв Мск Квш1! Сјајно! — подржа кума. — Mope какав Стнв?! Загрмс мој кум. Ваљда сс ја пнтам. — Харп, Хари, ћу му дати имс. — По Бслофонтену. — Ух. — чуо сам глас ујнс, а послс тога свн cv по пеко имс нзбацпвалн, узвикнвалн. И свс се своднло на сно упућено менн. — Ако пс даш снну то имс, да знаш ппсмо вишс род. Настао је комшар, галама, csaba, свп су желелп да се љихова жсла нспунп. — Наједпом!?... Зачуо сс глас докгора. — Људп стапптс мало, зар вас «с ннтсрссујс рсзултат. Пришао мн јс п пружпо руку. Дружс, чсститам добилн сте Нсрку, обс су у добром сгању! Ненад Милев

СТРАНА 7 14 ДАНА ДРУГА СРПСКА ЛИГА — ЈУГ КОШАРКА — ЖЕНЕ КАРАТЕ једннство незадржив о Корак ка елити ЈОРГА У ф Јединство — Хајдук Вељко 1:0 (0:0) ■ ОКК Параћнп — КК Крушсвац 83:59 (34:33) Стаалох Јединства. Гледалаца 1500. Терен погодан за iirpy. Сгрелац за Јсдшгпво Аризоиић v «5. мпнуту »и јегаклсстсрнп- Жути хартокн: Apiuoonh Ј, Нелнмновпћ. Сулија Мплмћевић (Жнткоми). ЈединсЈБо: БогосавллвнИ 7, Живкоnnh 7. 7 (Bacuh —), Паунопнћ ?. Пегковмћ 8, Вслковпћ 6 (Борђевић 7) Богдановић 7. Мнлаковић 7, Грбоrich 7, Пелпвановић 7. Apruoeuli 7. (Оиене трепер (Цекић). На Прззнпк рада Једишиво се пије прос.\звпло.' Умало јс могло да сс дееи ла Хајлук Велхо у «<>1 Неготнн олиесе бод. Утахлпша сс већипом одвнја Да па половини тсрспа гостпју. Нажалост. 1галмоН п ннпцпјативу до.мађини нису пскористнли. Лопта као да јс била зачараиа н ннјс хтела у гол. Ммо робројне статпве н пуно такмнчарскс сређе спасло јс Хајдук Вељка од пораза са већоа гол разликом. Друто полуврсмо обпловало јс праком каноиздом папзда п шутева па гол гостију. Нажалост све прплпке остале су пепсхоришћенс. V 84. минуту најбољи стрелап Српсхе лиге дохопао сс лоптс и извео пра ви слалом хроз протнвшгпсу одбрану. к хада јв бпо у ндеалној позштји да шутпра на гол, нехо га је срушно и енсргнчни судија Мнлиђевпћ похазао је иа белу тачху. Једанасстерац је успешпо нзвео Аризовић н тимс су два бода остала у Параћниу. М. Плић ф ЛЕМИНД - ЈЕДИНСТВО 0:2 (0.0) ШУМАДИЈСКО-ПОМОРАВСКА ЛИГА БШУКА У ФОРМИ Помоћнк терев Дубочнцс. Глсдалаца 1500. Стрелцн Богдановнћ у 62 м Васић у 67 мннуту. Суднја Блнгојевнћ (Hinn), Једннство: Богосављевнћ, Живковнћ, Драшковнћ. Борђсвпћ, Вељковнћ, Васнћ, Мндановпћ, Грбовић, ПсливаноИгралнште ОКК Параћгаг. Гледвлаца 300. ОКК Пвраћпк: Пстровпћ 4, J. Topндкскк 18. Мнрчнћ 6, В. Пстровнћ 6, МаноЈловић, Торумнскп 4, Павловић 4, Лллпћ 2, Сретсповнћ 32, Тарвновска 7. Аугсајлср у овом мечу Крушсвац по' штеио јс памучно кошаркашнцс ОКК Параћнн к лилера на табели. Y другом иолуврсмсну стварк су дошас на своје место. Расположена С.ивица Сретеновпћ. уз помоћ Јелене Торњансхи и ос талих играчниа направнла Је разлпку од 24 поена. Еккпа Параћина могла јс да забележк и убедлнвију победу али је била ослабљспа нснгранлм Стефановнheac. Д. СтоЈановнП КОШАРКА МУШКАРЦИ ПОБЕДА У ГОСТНМА КК ВЕНТПЛ — ОКК ПАРАНИН 73:76 ОКК Параћин: Стефановић 9, Хворостански, Tlajimh, Васпћ, Тарановскк 4, MiwihCBith 17, Caaith 9, Томић 12, Стеванић 4, Мпљковић 4, Павловић 11, Стојановпћ 6. Параћкнскп кошаркаши забележи.ш еу важну победу иа- гостовању у Алек санлровцу. Домаћк кошаркашк пружк ли су спажак отпор, нарочпто на почстку утах-мице. Котаркашн, ОКК Параћпк, су преузслн вођстао у 18 мипуту Јгрвог полуврсмена п задрииули га до краја. Трснер Miuiihcsiih је успсшинм измена.ма успео да разбије ош лру к на момепте np.vaay зокску одбраму домаћпка. Д. Стојановић УСПЕХ ШТОФАРСКНХ CTOHO1EHHCEPA У Дому ЈНА 6. маја завршено је опттннеко такмичењс у стохои тенису, које се одвијало у оквиру Радничкоспортских пгара. Учсстпсвало су скнпс из „Параћинкс" Фабрике исмента, Фабрике стакла, „Слогс" и ИВТ-а. Прко место у укупном пласману припадо је одмгчној екипк Штофарс која је победила стакларас са 5:0. Другопласкрана екнпа је мз СФС, а трећепласирана из Цементарс. Боје за Штофару браншн су: Светпслав Анђелкоапћ, Душан СтоЈковпћ п Бранислав Eox:aimh. Овим успе.хоч ИВТ-а пласирала се за Зонсхо такмкчењс, хоје ће сс током мссеиа маја одржатн у Свилајниу. ПАРАЋИНУ Стнгло је и зваиичко одобрсн»е Ка. pare сане-ia Србијс којии co потврђујс олобрежс о органнзовауву карате такмичења за Куп Помораам. Ово такмнче!И ће уб) *дуће постати традицпонално, н ммаћо за цил. да окупи кајбо.м каратпсте из нсле Југослаоије. Оно што ho овогодпшмем првенству дати поссбну драж, бићс прпсустао апсолутног првака Европе др Илије Јорге. (Мајстор 4 дан) хојп већ постај« спнопим карато спорта, хахо у нашој земж тако к ван 1ве. Поред Јорге доћи he и репрсзе1ггативац Слобо Вуче« нпћ Смајстор 3 дан). Значај опог такмнче1ва је у томе што he co по први пуг наћн ха Једиом месту све најбол>е скипо из целе Србпјс. Из Београда долазо ехппе. Црвенн звсзда, Студент. Медииинар, Стулснтскк град. Представнпак Нпша су Студеит к Борац. Екипс из средн>е Ср бнјс. Из Бсограда долазс extme: ПрвеIlpiriraa пз Параћнна. Како смо сазналп ол оргакпзатора овог велнког првспства. такмичеке ће сс одржатк 1. јука у сали ОП1 „Стеван Јаховлевнћ’1. 3. Ивановнћ РУКОМЕТ • Борац Млади Радник (Бачина) 4:0 (3:0) Игралшито ФК Борца. Глсдалаца 300. Терен подссан за нгру. Стрелци: Бандук 2, Цсровић и Харазпи. AoAtaiui фудбалсрп, заигрхш су од самог почстка полстно. Рсзултат овакве нгрс су п чстпрп гола у мрсжн гостхју, од xoji« су три nocniniyra у првом полувремспу. Врсдно је помспуп! it бсзброј стоорешсс шапсм прсд голом гостнју хојс су брзоплстошћу нграча осталс неискоршићеис. Госш cv игрхм« панично и смушс * но тс нпсу показали иску озбиљнију намеру да угрозс гол Бурнћа. С. Стсфановпћ ?//.Z .st:t . ® Борац — Напредак 3:0 (2:0) Игралшитс ФК Борац. Глсдалаца 200. Стрслцп: Бапдука 2, Церовић. Борац: Вурнћ (СтојкошЛ), Kocnih, Ннколнћ, Мишић (Милошсвпћ), Тодоровнћ, Mirpковнћ, Гвоздсновић, Радуспн, Бапдука, ЦсровиИ, Харазпн. У правој првеиствсиој утакмЈШН победа јс- засдужспо прнпала домаћем Борцу. <По itrpir и шалсама фудбхчсрп Борца моглп су да поспгтпу и 6o-v.ii рсзултат. Напрсдак јо свс до прниЛ4Н0Г гола пграо добро it угрожавао повремено гол домаћнх. Послс вођстоа у првом полуврсмсну са два нула, Борац јс заиграо ко.мотнкје. Ефнкаснијп од осталих кз иавалног реда домаћпх, био јс цеитарфор Бандуха којп јс постхгао два гола. Интсресаитао јс ’ напомси^ти да јс од укупно 67 голова, колико јс постнгао Борац, само Бандука јс 37 пута био реалнзазор. С. Стсфаковнћ в Текстилац — Жупа 1:1 (0:0) казао слабнјп фудбал. Гостп су првн попвлв, да би иентарфор Напретка Ми лошсвпћ изјсдначно ефекппсм галом. Очскнвало сс да he ломаћн постнћк н волсћн гол „ тиме обезбсднтп два бода, међутм водсћп гол к два бода припао је гостима из Мкјатовца. Д. Петровић вић, Богдановић. „Зелени” хао да не знају за мклост. ПротпБПИЦн падају за редом. Лесковачкн Лсминд поклекнуо јс иа свом тсрсну. Послс пораза Новог Пазара у Свстозареву. Јслипство воли са четнрп бода разлике' нсг.ред Новопазараца. О. ваква разлнка у бодовнма лајс могућност нгрчима Једннства да лакшс лпшу н то је свикако једно вслпко пснхнчко pacrcpehcibc. м. и. ОПШТИНСКО ПРВЕНСТВО ¥ СТРЕЉАШТВУ МАСОВНО II КВАЛНТЕТНО ОПШТИНСКА КВАЛИТЕТНА ЛИГЛ Рсзултатн 15 колв Рсзултати 16 кола Д. Видово: Д. Вндово: ХаЈдук — Јединство ДМ 2:3 Слога — Хајдук 2:2 Поповзд: Борац — Сдога 2:0 Д. Мугнпиа: .■.................... гл. ... Једниство — Пблет " ' 3:2 Ратаре: Једннство — Лешјанпн 2:1 Г. Вндово: Моравац — Младост 2:1 Шавац: Морала — БСК 3:0 Буспловац: Херој — Морава 2:1 Tpeiiubcsnua: Младоет — Херој 2:1 Бул>ане: БСК — Једннсшо Р 2:1 Забрега: Лешје: Полет — Моравац 2:0 Лешјанмн — Боран 3:3 Првснство нашс оиштипс у гађању вазлушном пуигком олржано је 27. апрнла. На праснству јс учестгоохчо 13 скипа- у свим катсгорпјхма са преко такмичара, којнма јс то ујсдпо Omao I« квалнфнкационо такммчемл за рспублмчко првенсгво. На рси\-0лмчком првенству у Бсогрхху нашс бојс Opainihe 20 стрслапа. ТРИ УШТОПНА П0РАЗА и ТЕКСТНЛЛЦ — ПИВАРЛЦ (СВЕТОЗЛРЕВО) 23:18 ТАББ.ХЛ 1. Морава 16 12 2 2 43:15 26 2. Јединство ДМ 16 9 3 4 33:26 21 3. Херој 16 X • 4 4 32:22 20 4. Младост 16 7 5 4 38:24 19 5. Слога 16 8 2 6 41:38 18 6. Полет 15 7 3 5 28:18 17 7. Мораваи 16 7 7 27:34 16 В.Јединство Р. 16 6 2 8 34:40 41 9. Боран 16 3 3 8 29:36 13 10. Лешјаннн 16 4 3 9 27:35 11 11. БСК 15 5 1 - 9 32:49 11 12. Хајдук 16 1 2 13 15:42 4 ДРУГА ОПШТИНСКА ЛИГА ИСТОК Резултатк 9 кола Резултатп 10 кола ЕКИПГ1П РЕЗУЛТАТИ: Сенпорн: 1. СФС.640. .2. Глаапца 611, 3. Буљанс са 270 хругова. Јунпори: 1. „Гнмназнја са 470, 2. ЕШЦ ..Борпс Кпдркч” 309 п 3. мссто <е пркпало лругој скипи ГнмпазпЈс са 400 кругова. Јупморкс: 1. Гимназија 425, ЕШК Борпс Кплрнч 379 и 3. место ЕШЦ ,.Борнс Кидрич" П 379 хругова. П|го1пгрн: ОШ „Стеван Јаков.\ *евпћ" 407 хругова. Ппонпркс: ОШ „Стсван Јаков.усвић” 398 кр\топа. На ово.ч тах-Minieifcy 8 стрелаца јс оспојнло назип ..Добар стрелац”, лок Јс Миомир Ковачспиђ освојио тнтулу „Оллнчан стрслац”. С. Здравковнћ Лилер си табсле у Другој српскоЈ рукометној лнгн у оквнру XX хола бпо је гост „и1тофараца", н са врло врућсг тсреиа успео јс да одпссс лва врло важна бода. Рукомсташн „Тскстплца ** као да су изгубили самопоуздан>с. Послс пораза у Крушевцу од „Обплпћева", у Бупријк од „Радинчког”, н прошлс hcac.vc ол „Пнварца”, „Текстилац" jo H3iy6iio rpehe .мссто. Трснср Мкливојс Стамболић, кстичс. да сс утак- ■мипе "губс—угтатигом—обог иссмотрспе нгрс у другом половрсмсну. „Ми чапрн.мер,' водимо it -еа 'четрм гола ралЛ1ГХС н лежсрпом игро.м дозволимо да нам протпшпгх спгурну побслу претиорк у пораз.” Пртгстилн смо, да су „штофарцп” и порсд жсљс за побсдом попуштали it зоог mxviix сваВа мсђу »грачпма у тоху самс пгре. И док сс онп ме *>усобом прспкру npOlKBHHK xopiicni npir лкку it даје голове. 6л овс „опакс болести” болују crii играчп у тнму и трсбаћс лоста труда да сс то прсболн. Оскм тога, забрии>апајућс јс и то ,\а нграчн нсмају довол-но копдп ниЈе. Утак-мика са „Пиварцем” била Је јсдца од слабијкх утакинца. Одиграиа јс no KiuuiiOM времсну уз малм број глслалаца. Гостп су водилк чак it са 7:2, да бп ..штофарци" изједначили иа 11:11 н тмм резултатом отпшлп па одмор. 11 да сс у другом делу играло како треба „Тскстилаи" ис бп диживсо пораз. „Тскслиаи": Томпћ. Јапић, Пегpoiih 2. Свплар 2, МнлстнН 7. Т. БуAiicxiiih 3. Bypiili, MitAojKOBiih 4, Јоnaiioubh, II. Будмсх\и11, Станкоаиђ к JOACIIIlh. KOM1UI1JCKH ДЕРБН ПРИПЛО ДОМЛШШУ B РААНИЧКИ - ТЕКСТНЛЛЦ 30:28 (16:14) V оквпру XIX хола рукомсташн „Тскстилца" гостонали су у Нупрнји глс су. у јсдној проссчно) игрн, плгубнлп два бода. Мало јс псдосгајало ла пшчуиају два бода. xmi јс нскуство трсисра Божапића, пначс Параћинма п ранијсг трепсра ,.ипофараца”. доста помогло Купричаннма да освојс два пах;на бода. Порату јс' допрнпело if io. што је Тексп!лац II зшнгта играо са играчем ман>е. Р. Вссић МАЈСКИ СУСРЕТИ БЕРБЕРА И ФРИЗЕРА КРУШЕВЦА И ПАРАНИНА Траднцнја се наставља Beh пунпх 12 година берберм п фрц. зсрп нашс Ошптнпс састају се на спорн сви прсгходии, у ост,х\о.ч. одржавају сс поподо.м Даиа млалосги, 25. маја. ПОСЛЕДЊИ СПОРТСКИ РЕЗУЛТЛТИ Фудбал Једтшство — Младост (Лгчапи) 1:1. Слога (Баточпна) — Борап 2:2 Напредак — Тскстплац 2:2. Текстшац: Лукнћ, Трајховнћ 6, ApcjioeaxoBiih 6, Томмћ. М. Сгојвно- "»h 7, Арсовски 5, Милосављсвнћ 5, Живковнћ 7, CraiiKoiuih 6, X. СтоЈано w’h 7 к ПерпИ 6. Онснс: трснср Р. Be.bKOBiih. До-маИи тсрсп као да јс еннгма за ло.маћс фудбхчсрс, кахо речс Један лубитсл, „црвсиих”. Правн разлог чоме остзјс тајна, ади сс може кооствтвати дд co у Клубу јапл.ају раз- »а MiniLMH>a, a Hit днсцмплмна саtuix играча пијс таква да може да обсзбеди добру нгру и победу. Текспиац јс слабии играиа нзгубно своје мссго у »рху, па постоји Бојааак да cube још ннжс, ахо сс на- ■ стави са слабнм игрхма (нарочито код xyhc) н да сс тако опростс од вишег раша. Дв подсспшо, прннх °слм клуби на храју првенсгва оддлу Зонско такзшчак, колнко he лати ц Помораосхо-шумаднјска аона Чачак. Р. Вссић Мириловац: Развктак — Железннчар 7:0 Изеор: ИСК — Омладмнац 4:4 Г. Мупшца: Младост — Радмик 0:1 Плана: Исток 63 — Напредак 3:1 By.wuie: Омладмнац Ш — Жсљсзннчар 3:1 Плана: Исток 63 — Развнгак 1:2 Стубниа: Напредак — Младост. ГМ 5:1 Девндовац: Радннк — ИСК 4:0 (Прехинута) ТАБЕЛА 1. Рздник 10 7 1 2 28:13 15 2. Омладинац 11 7 1 3 31:12 15 3. Развитак 11 у — 4 34:23 14 4. ИСК 10 6 2 2 26:17 14 5. Исток 63 11 5 1 5 23:25 10 6. Жељезнмчар 11 3 2 6 18:25 8 7. Напредах 11 2 2 7 22:34 6 8. Младост 11 1 1 9 13:38 3 тском борплиипу и над hixxobckilm та. блама са caojnw колсгхма нз Kpyuicnца. Лепа традкцнја чувенс аваигарде ралнпчке хласс. Нс зпа сс тачио ко јс ове сусрете замислно, хо их је првк спровсо, али је спгурио “ Ауга традшшја доказује оправданост. Нашп фрмзери н бсрбсрп. а вероватно је то случај и са холсгхма нз Крушсвца, наилазе на пуну подршку н матсрпјхшу по.моИ друштвено полнП1ЧКНХ органнзацнја. Овогод1гш1ћп „Мајскн сусрети” као Бсрбсри и фрпзерн Крушевиа поссTuho Tlapahint 18. маја, да би се у спортским вештинама надметхм! са својим холсга.ма. док ћс нм овн узпратнтк поссту 25’. маја. Бпланс јс, како нам рскошс. за наше бербсрс н фрнзсрс позитпвзп. — И озе годинс,. труднћемо се свим сплама да одржимо позитивап бпланс oriix такмнче>м, да можда повећмо „бод разлпку” н на тај начпн сс оду. жпмо за несебнчпу помоћ у разумепа1ћс наше срсдппс, рекао нхм је Мплан МнленковнИ, члан Одбора за организацију „Мајскнх сусрета". Б. О. Кошарка — Мушкарцн ОКК „Параћип" — Жслсзннчар (Чачак) 73:86. Кошарка — жспс Партизан (Светозарсво) — ОКК Параћнн 53:66. Рукомст Трулбснпк (Сталаћ) стплац- 20:23. — ТсхНапрсдак — Јединство (Мијатовац) 1:2 (0:0) Иградиштс Папрсхка. Тсрсп погодан lirpy. Гледалаца 800. Налрсдв!;: .МклоЈевић. Милосааљеw*h. Кркић, Глигпић. Сгојаловнћ, Б. Мхлосав.^вић. Савнћ. МнлоЈковнћ, Ми лошевнђ. HecTopoviih. Ж. Кркпћ. *• мој. Дреноми: Домаћи Напредах је за. разлику од прошлнх нсде.^а поТАБЕАА 1. Будућност. 9 6 1 2 20:15 13 2. Зем-уорадннк 10 5 7 3 25:12 12 3. Раднцчхи 9 5 1 3 25:13 11 4. UpHii Бисери 10 4 3 3 18:24 11 5. Слбболд 9 3 1 5 17:31 7 б.Јухор 9 7 1 6 18:18 5 7. Напредак 8 2 1 5 10:20 5 ДРУГА ОПШТИНСКА ЛИГА ЗАПАД Резултати 9. кола Резултати 10. кола Лебнна: Будуђкост — Радннчки 1:0 Текпја: Црпн Бисерп — Будућноет 2:2 Стрпжа: Земљорадник — Напредак 3:2 Буспломц: Слобода — Радничкн 2:7 ТакнЈа: Црни Бисери — Јухор 2:5 е. р Поточац: Јухор — Землорадннк 0:0 Издаје OK ССРН ПАРАПИН УреВуЈе Релакпионв олЛпр Вршнлаи лужности глаиног и одговпрно! уредника Борђе ПетхопиП Адрссв Редакцн1е: Параћин Б. KpcMHiuiRwha 16 Гел 83-694 Са прошлогодшињих сусрета Штампа НГЛАСМ Белград, Вла|кпхнћевв 8 Тел.1 335-384

Првомајскн уранак Традицпја првомајских уранака из прсдратннх дана, када су напредни радшши Стакларе одлазилп на Кнеселачку чес муп прослављалп свој празнпк, наставља сс из годиме у годнну. V рани.м јутарљнм часовима 1. маја камионима п тракторима радници Стакларе и грађани иашег града отншли су па зборно место. И овс годнне одзив јс био велики, неколпко стотина граbai-ia сјатнло се код Кпеселачке чссмс. Са ранораниоцима Guam су п прсдседннк Скупштнне Опцјтннс Слободан Миливојевић, секретар Општпнског комитета СК, Петко Лековић, председник Синдикалног већа, Ранко Николић. Играло сс 11 веселпло уз обилно мсзе и ппћс. Коло се впло иа платоу пспред чесме, а на крају развпло се и козарачко коло. Раноранпоцп са уранка крснулп су кроз град да поздравс свс граВанс п честитају пм празник. Домаћипи U органпзаторн уранка као н до сада било је Добровољно ватрогасно друштво Стакларе. Првп мај бпо је дан за излете и изласке у природу. По селдма нашс Општнне органпзоване су логорске ватре, бакл>адс, културно умстнпчкп програмп-. Излетпшта у околшш бпла су препуна. Највише излетника бпло јс на Грзп. ФОТО-РЕПОРТАЖА вмишшигаЕчиопм Становн радннцима Најрадоснијп за Први мај били су, свакако, радницн који су добилп кључеве од новнх станова. Бол>е честит кс није бнло за 109 новнх иосилаиа станарских права. У фабрици стакла урученн су кључеви од 45 станова у Фабрицн цемента 29, Фабрици штофова 7, Фонду зз уређење градског земљишта 9, Медицинском центру 4 итд. На фотографији П. БудисалнИа је момснат са свечаног уручивања кључева у СФС, 29. апрнла. ПРВОМАЈСКН ПРНЈЕМ Председник Општннског син дикалног већа Ранко Николић и прсдседнпк CO Слободан Милпвојевић, 30. апрнла приреди лн су прпјем за предс.''\ник->дру штвенополитичких и радних организација. На пријему пред седник CO упознао је присутне са макетом п плановима за нзградгау спомсн фонтане на про стору нспред зградс Скупштине општнне. На прнјему су председницима Општинског спндпкалног ве ћа и Општинс уручени комплети јсдногодишњег издања бро јева листа „14 Дана”. СВЕЧАНО ЗА ДАН ПОБЕДЕ Тридссетогодишњмца калнту лаипје фашпзма свсчано је о бележена у нашој Општини. По селима су организовапе логор скс ватрс, бакљаде, културно у мстничкп програми. Цснтралпа прослава извсдснз јс у салк Градског аматерскси позоришта. На свечаностп су учествовалп младп из средњпх школа, Поповна, Шалудовца и Гарнпзона ЈНА, са културно у метннчким програмо.м. Окупљеним омладинцњма u омладинкама својс ратнс успо Припремио: Миливоје ИЛИЋ мсне евоцпрао јс Слободан Нп рић, председник СУБНОР-а оп штпне Параћин. На сам 9. маја положени су венци на спомснике н спомеп обслсжја из првог и другог светског рата. Један број орга низација олложно је полагаљс венаца за 15. мај због нсврсме на којс јс владало 9. маја. i Посета Матхаузену Најбољи радницп из Српскс фабрнке стакла, ИВТ .ЈБранко Крсмановпћ”, Фабрикс пемента „Нови Поповац’1 и ученицп срсдњнх школа, боравилп су 2, 3, 4. и 5. маја у Аустрији и Мађарској. Y Аустрији су посстили концентрационп логор Матхаузен и присуствовали комеморативним свечаностпма. Са младима био је и Стеван Стојковић прсживели логораш из Матхаузена. МЕђУГРАДСКА ШТАФЕТНА ТРКА ТрадшЈионална штафетна тр ка Светозарево — Нуприја — Параћин стартовала је ове годнне у Светозареву. Поредак у Параћину после 20 километара је следепи: Света зарево са резултатом 52:58,45, Параћин 54:15,18. Ранијих го дина за прво и друго место бо риле су се екипс Hynpuje н Светозарева, а Параћин јс бпо аутсајдер. Трсћепласирана је екипа Еуприје са резултатом 55:30,55. На овој трш< оборен је ранији рекорд стазе. Камен темељац нове школе У Доњој Мутници, 29. априла, положен јс калУећ темсљац за нову школску зграду. Стара зграда оштсћенг јс прплнком послсдњег зсмљотреса. Камен тсмсљац тУоложпо јс Јанићпјевић Прсдраг. прсдседник Збора радних л>удп Основне школа „Бранко Крсмановнћ”. | Свечапостп су присуствовалп предссднпк Скупштппе општипе Слободан Мнливојевнћ, председник Општпн скс конференцнје ССРН Ннкола Впћић, представницп самоуправннх интересних заједнпца, радних органпзација и друпг ГОСП1. Нова зграда бпћс завршена током јесенп п имаће 6 учионииа 2 кабпнета и библиотеку. Радове на градњн школс изводн Грађевинско предузећс '„13. .октобар”.

ПОСЛЕДЊЕ ВЕСТИ Заказана седннца Скупштнне општнне Председлнк Скупштинс општпнс друг Слободан МилнвоЈевнћ заказао јс за понедељак, 2. јун 1975. зајсд- >iH4Kv ссдницу cbiix већа Скупштнне општпнс, на чијем- he дневном реду бнтн следсћа питања: — пословнп рсзултат при« вредс по перподнчном обраMvftv за перпод јануар —- март 1975. годпнс; ГОДИНА II БРОЈ 33 ПАРАБИН 27. МАЈ 1975. ИЗЛАЗИ СВАКОГ ДРУГОГ YTOPKA ЦЕНА 1 ДИНАР ЛИСТ СОЦИЈААИСТИЧКОГ САВЕЗА РАДНОГ НАРОДА ОПШТИНЕ ПАРАБИН — друштвсиоскономска оп равланост удружнвања шумалнјско • поморавскпх оппггпна у међуопшпшску рсгнопалну заједницу; — прсллозп друштвенпх договора о запошљавању и о кадровској политшди v Општшш; — Информашпа о спровођењу мера п прописа о основама друшгвсне самозаштитс; — прсдлог. завршног рачгна бгџета Општнне за 1974.; — Извсштај о раДу Јавног правобоанилаштва Општине за 1974.; — Годшшвп програм рада .Заједннце осповног- образовања п вастштатва Општине; — Програм развоја kvaтгрннх делатностн за 1975. На овој селнтгтпс бпћс раз матрано п вјгшс предлога одлука. Након зајсдничке седнипе, биће одржане н поссбнс седнице сва трп већа СО с. Дан младости свечано прослављен И овај Дан мдадосш и рођендан друга Ћгта у нашој Општшш је обележен 1HI3OM прпгодних културнпх, заоавних п спортских маннфестацпја. Истина, због нзвеских непредвлђшшх окод. иостн, нису пам све ове омладинске-мајске свсчаности текле. оиако како смг» желелн н како су их организаторп залшслили, алн то кије могло да умањп радост младих што обележавају свој наЈдражн празник. Можда је ппак најлепше било међу Поточанима, пошто су на овом већ традмционалном омладннском вашару имали прилпке да поз лваве своје побратиме нз Товарника н Вашица, који су им дошли у госте да заједно прославе најдражи празннк свнх наших народа и народности. Верујемо да су псто тако радоснц били н оргаштзатори веома успелог V пздобранског купа младости, на коме су по први пут узели учешће падобранци из читаве наше зе.мл>е. Најодважнији су скочплн и 25. маја после подне на Стадион .Јединства" у оквиру смотре физичке културе борећи се за пехар Hamer града. На Грзи је одржан оријентациони крос. Основна школа „25. мај” V Поповцу прославила је свој Дан школе, а ученици су на асвалту у граду имали прилике да покажу своје ликовне могућности. 0 свему томе читајто опширннје у нарсдном броју. ЈУГОСЛОВЕНСКА ННВИТНЦНОНА БАНКА ПАРАЋНН Са свечанс седницс Општинског комитета СК ТРИДЕСЕТОГОДИШЊИЦА ПРВОГ ОСНИВАЧКОГ КОНГРЕСА ' КОМУНИСТИЧКЕ ПАРТИЈЕ СРБИЈЕ Говорећп о жнвотном путу, улозн ЛРУга Тнта v нзградњи нашег соинјалистнчког друштва. друг Драган Вел>ковић је, пз.меВу осталог, рекао: „Лмчност лр\та Тита. чнјс је нме давно прешло граннце рддт чоик им РЕМШИИ £ВИ • Свечаној проширеној ссдннцн Општинског ко мнтета СК посвећеној 30-годпшњици I конгреса КПЈ, присуствовалн су, уз другс госте, и делега ти Првог конгреса КП Србије друговн ДОБРИВОЈЕ БОШКОВИН п БРАНКО ЦВЕТКОВИН, као и МИЛУТИН МИЛОШЕЕИН, потпрсдседник РК ССРН Србнје и БОГОМИР МИЛОШЕВИП, секретар Међуопштинске конференције СК О Са свечане седннце упућени су поздравнн телеграмн другу Тнту „ Централно.м комитету СКС, a четрдесеторицп чланова СК који имају партијскн стаж дужн од 30 година уручене су златпе значке СКЈ © Реферат је поднсо друг ПЕТКО ЛЕКСВИН> се?:р ?тлх> Комнт тПј а у нулгуриом кро« граму су учествовалп хоровн основнпх школа „Момчило Поповнћ" н „Гадојс ДомановиИ” и уче ницц Гнмназвје „13. октобар”. Пошто је дао осврт на зна- фсстација. Штрајкова.\и су v сталној опасностн од хапшсчај I Конгреса КПС, друг Пет радшшн v електричној центра- ња и судскнх прогона. ко ЛековпН је, говорећп о рев> лн, металски bi обућарски рад- По повратку »гз Шнаније луцнонарном помрету v нашој ници. Мопалну и полјпмчкј/ по- Бранко Кромановић је гточеог средннн, истакао: моћ овнм акцн.јама пружили да окупља око сеое напрсдне „У нашој средини паршјска су камушгстн, који су те годи- л»уде. Преносећи нм иокуства и сннднкална актнвност v ме- пе послали свог делегата на шпанског (рата прнпре.мао нх јс Вуратном периоду одвн.јала се Други кошпрес Комунистичке за предстојећп обрачун са фаV <редовима напредног радни партије Југославнјс ко.ји јс шизмо.м. На вест о присгунању штва. Борба протпв буржоаске одр1жан v Вуковарг. To је био .Тугославије Тројно.м пакт\’, експлоатаипје воднла је иатен- прекаљени народни трпбун Бранко КрсмановиИ је са.гру * зивно на чнтавом нашем тере- Милош Илић, који је no по- по& комуниста нсгшоивао антнну, а посебно v праду Параћп- вратку са Конгреса одржао пр- фашнстичке пароле по целом hv, ко.ји _је, si ако је био ре- вд; Оонивачку скупшпгну пар- граду з< v Јгросторпјама фабрилативно мали, пмао знатну кон- тијскс организације, о чему су ка стакла п штофова. Двалеценцрацију радника. и „Радничкс новине” писалс, сет сед.мог марта фабричк.с стјБило је много нерешеннх тш- као о богатом партијско^ ра- рене озџачиле cv najasv мартања. као што cv: незапослс- ду у Моравоком округу. товскнх ле.монстрација. Y току ност, нискс надннце и низак Крнстатација је да cv ксму- поподнева де.монстрацпје cv сс ниво животног стандарда ши- шгсти v том периолг доследно роких радннчкнх и сељачклх и непоколебнво нзвршавалч (Наставак на 3. странп) маса. задатке који cv сс јављали у Јачање Колгунисгичке партије Југославије v легалном псриоду њеног рада oceha се п на нашем подручју. Долазн ло првих штрајкова са захтевима за ттодизањс надница зг побољшање услова живота. Токо.м 1920. годинс v Параћшгс сс збио читав низ таквих MamiРад V периоду илегалности Посебно тешкн vcaobh рада били cv V Фабрици штофова Gpahc Теокаревића, где су „женс и дсца на својим плећнма носили тегобе рада” како cv написале „Радннчке новипе” v јуну 1935. године. Оно што карактерише ооновну идејну ко.м поненту читавог тог -времена садржано је v прогласу за раднички збар којп је одржан дванаестог јуна 1936. годпне, v коме поред осталог стојн и ово: „огромним жртвама поднесеиим до сада, н упркос ттрогоннма од crpasie реакције, раднички покрет доказао ie, а својом исцрајпошћу v барбн v дал>пм догађајима доказа!1е и у будуће, да је нсптски и прави носилац жеља н народне борос за’болл! жтвот и лепшу будућност", Борба протнв међЈ^ародног фашнзма и фашизацнја паше зе.мље води се н на нашем подручју. 1940. године комунисги одржавају састанкс којима ттрисуствујс К истакнути реводчциона/р Бранко К-рсмановић. Те исте годнне органнзовака је прославр 1. маја, као једап од најзначајннјих vcnexa komvhhcта, jqp се тада цео рад одвијао И v условнма. велнких ттрогона комунисти оу наставили са радом. Тражени cv и налажени новп облици активности, раднло се‘млегално, врло често и ван града, код Слатинске чесме и Кнсселачког потока на пример. Одржанс cv н двс првомајскс свечаности уз надзор полицнје. Новооснована Независна радничка партија v Београду, представљала је облнк легалног рада Комуннстнчке партијс. На тај начин се нао тавл>а борба за радничка права. Y центру ове 6oipGe наше средине налазн се Српска фабрнка стакла. Ту јс КУД „Иван Цанкар” чије се деловање oceha у целом граду: низ прнредаба н других Biacrvna иа који-. ма се певају борбене песме, рецптују стихови греволуционар ннх пссннка, изводе окечевн са социјално.м тематнком. Партијска оргапнзација, н ако бројно мала, веома је активна. Повезује се са партијским центрнма у Јатодипи, Крагујевцу и Београду. Отуда стижу Јрнструктори који пома * жу оргаиизован>е разних маииФ“стација и активноспи. Долазн до снажне сшрсгс комуниста и синднкгиишх организација. rtpouecv сребпвања ун^тар — партијског живота и партнјској актнвности. Ко.миннсти су 1920. годнне v ПараНину на избарима добилп око. 20 одсто укупног броја гласова. To јс уједно и највећн проценат бирача опредељеннх за комушгсте у читавом Моравском округу. СЕДНИЦА ОПШТИНСКЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ ССРН УСВОЈЕНА НОВА ПРАВИЛА © Ошптннска конференција ССРН, на својоЈ седннци од 13. маја 1975. годнне усвојила је Правила Социјалнстичког савеза радног народа Општине Параћин О Исто тако, усвојене су н две пратсће одлуке, о броју и начину избора чланова OK ССРН н о органнзовању органа и тела Конференције. Образлажући Правнла ССРН друг Никола ВиГшћ је указао на развојин пут Соцнјалнстнчког савеза од Народног фронта, као масовне ^ушавене ор ганнзацпје са којом бу нзвоје ване бројне победе v оа^ободп лачкој борби, у обнови п изграднл! наше соцнјалнстичке за јсднице, до фронта социјалнс тичких снага, као пнтегралног дела самоуправног система. Говорећп о значају овог до кумеита, он је истакао да су „поставкама Правнла ССРН ут врђени врло сшурни пугеви ндејног н акутног јединства свих организованих coipi јалистнчких снага па челу са Савезом комуниста н створени су реални vaobii да се v окин« ру ССРН у потпуности реализује уставна функција сваког пашег радног човека п грађанн на”. Да би сс постављени задацн пзвршили, као п да бп се v no тпуностп обезбеднла neorybiiaa itpaua .радпих л>уди «п грађана и постнгла-одговоркост н ciwШТАФЕТА МЛАДОСТИ Y ПАРАДИНУ Обавеза: наставити Титовим путем! • На митшну посвећеном Штафети младости, у наше.м граду, коме је присуствовало вшпе хиљада грађана, омладннс н пнонира у недељу, 18. маЈа, говорпо јс ДРАГАН ВЕЛјКОВИП, потпрсдседник Скупштине општине • Поздравнн телеграм са рођенданскнм чсстнткама грађана и омладшгс Параћина другу Тнту прочптао Је СТОЈАН ДИИИК, председник ОК ССО • Штафету је до свечане трпоинс допсо МИРОСЛАВ BY4KOBHR. радник Српске фабрике стакла © Прс доласка савсзне Штафете младости из свнх насеља, радннх колсктива, школа и друштвених организација пристнглс су локалнс шта« фете, a no њеном нспраћају извсден је краћн културно-уметшгчки програм. ТЕЛЕГРАМ ТИТУ Драги друже Тпто, Пионири, омладина. радни л»у’ДИ и остали гра ђанн Општнне Параћнн, окупљенк на мнтингу по подом Твог 83. рођендана. vnyhvlv Ти најнскре« није честитке са жел>олт да нас, још дуго водиш у срсћннју будућност. Сза ппша достнгнућа V протеклом периоду всзана су за Твоје пме п Савез комуниста Југославије. Наш самоуправни другштвени развој, доживл>авајућн пуну афирмацнју упођењем делегатског система, још једном потврђује ТвоЈе стваралачке и визионар ске способности. За срећу, за прогрес, за лепшу будућност наших народа и народностп, за добробнт човечанства, живн нам, вол>ени друже Тнто, Још много годнна. Пионири, омладнна, рад ни л>уди п грађанн општнне Параћнн хронпзованост v раду» Правили.ма cv предвиђене н органнза цноне промене v начину констн туисања органа и одлика актп вности Соцнјалистичког савеза. Органи и тела Опппинске ко нференцпје ССРН консуитуишу се на делегатском принцшту. КонАеренција бројн 117 чланова, а њих делетрају: месне ор ганизације ССРН 57, друштвено-полптнчке органнзације 35, друштвене органмзације, друштва и удружења грађана 18, ор ганизације од посебног друштвеног интереса 3, а њенн чла нови cv по положају председник и секретар Месне конференције ССРН прада, председник ДруппЂежнтоиигпсчког већа CO и главни н одговорнн уре днпк Ошптинског листа „14 Да на” Параћпн. Општинска конференцпја из свог састава бпра председника, потпредседника н секретара, као и свсу извршно-политнчкн орган, Председннштво од 19 (Наставак на 2. странн) пашс зсмље цЈтостало снмбол борца за мпр ц равноправнос.т v свету. ствараиа ic v тешкн.м н пресудннм псторпјски.м трс нуцнма парола Ј\тославгпе. Виталношћу пролстсра и лухом гепеја, Тпто јс прихватио пајтсжс ц на.јодгопорннјс задаткс којс mv јс Комунпстнчка партија постављала н ко|е јс он увск савсспо п бсспрекорно извршавао. Дсисинјама Тито активпо гчсствује v cTBapaihv псторијс папода Jvгославијс. Чнтав свој жпвот, свс својс стваралачке снаге. сву своју љубав и снтузпјазам ствараопа и рсводуцнонара, Лруг Тито }е поклонпо радннч кој класн п омладппн. Зато ie он жпва легенда човечанства и лнчност чијс жпвотно дело изазива поштовањс. Титов жи вот. испуњеи радом, борбо.м п стварањем, преточсн је у свс токове нашсг друштва, vrpabeH у све фабрпке, пруге, мостовс, школс, болнццс, домове култу’рс ц друге бројне објектс. Његов топао и другарски однос према људн.ма је нскрен ц непосредап и зато ми следи.мо н>сгов п\т, пут револушце, упорно, доследно. непоколебљиво. Њсгова лд бав према човеку п безгранпчна несебичност. могла је кроз дуги низ годнна борбе и сгваДраган Велжовић говори на мптингу рања да изгара, да нс сагорн, Тито је био и остао инспиратор свих наншх победа, снага наше младостп и први борац револуцпје која тече. Он је увек волео хиаде п веровао младцма. Y њпма ie вндео бескомпромиснс борце, кака v рату, тако н V социјалистичкој пзгралњи наше зе.мл>е. И као пајлепши дар младој генерацијп, том непресушно.м извору спаге и револушб' ја, он ic поклонпо свој рођендан младнма, као дан чаше младостп, ведринс, снагс ц воље. Зато ie 25. мај наш двострукн празштк: Дан младо-' стп н рођендап друга Тпта. Наше младе генерације, сво: јнм радпим победама п прпврженост no.uiTiuiii СКЈ. на нај- (Наставак па 2. странн)

CTPAHA 2 14 АЛНА (Настаг.ак са 1. странс) 6o.su начпп нзражава захвалносг APvrv Tiitv. што ic свој пођсплап поклоаио младима као п.и.хов празппк. To је учпнио човек н рсволуцнопар којп волп свој иарод. човск који је бпо I! осгао ciiaia name младостп". On 1© загпм говорпо о актуслпом пилптичком TpCUyiKy u нстакао: „Порукс пз Пнсма друга Тнга и Извршпог инроа Пре/Ксслшппгпа CICJ. Устав н Резолуцпје X конгрсса СКЈ. прсдстав.мју управо траснран н ocbctscihi hvt нашсг Aa.ser co1ш.|алпст11чког са.могправног ра.звоја 11 мн сс дцслсдно ц упорпо залажсмо за оживотFopcii,c оипх доку.мснат v свакодпсвној полтпчкој ираксн. Дслсгатскн снстсм одлгчн ван»а као облнк пепосрслпе дсмократЈце ралппх л»улн, сгвара услопс ла радпнчка класа. прсдвоБена СКЈ као ibeiiou авангарлом. овлада иелокуппом лруштпспом рспролгкцијом. чимс he паш лал»н са.миvnpantui развој join вншс добилп’ v свомс ннтепзитсту. СКЈ мора стално актнвнрати пргсншцале ралничке класе у удргжеиом pa.w. јачати њсво јелинство кроз борбг за њене тттсрссс. нсторнјске н ланатн-с. животпс. Y roi свакоднсвnoi полнгнчкој борбн, СК мора поссбиу пажн»у ла посвсћгје млалој гспсрацијн, Koia прсузнма одговорност за дал.и сокнјалнствчкм самогпоавпи пазвој наше зсмлл. .Тачањс СКЈ као авапгарле раднпчке класе. vncK јс бнло и мора бнтк v фуикппјн сопнјалнстнч ке револгппје п iscinix nn.seва. лаклс у фгпкпијн na.ser равоја самогправппх дргштве- •ннх олноса. Свакој иашој pavioi побслн. Koia ппетстав>а синтезу зпаi».a снагс чврстннс п нспоколебл *нвост:1 на плапу coiniiaПараћмнт остаћс mu као поссбно лрага успомена. Када би мс опст позвалн ла учсствујем па парадп, бсз рсчи бпх прихватпо јср учсшИс на паралн. свеча * нп корапи Булсваром Pcboavцнјс. лсфплс прсд Прсдсслннком Тптом нспгцлвају човека ПОССО1ШМ I1O11OCO.M. Власпнтр Псјнћ, хсмнјскп лаборант у Фабрнин ис.мснта бно ic замсннк коман^хнра вола. — Ја сам од 1959. годпнс члап Савсза ксмуннста, алп учешћс у овој иарадп јс за мепс највсИс прнзнанч?. Пролсфиловатн нспрсд друга Turn н показатц му снагу тсриторнјалис одбране испуљава човека чудио.м снаго.м н мнли * пом. V нассљу сс оссћало праВО браТСГНО II iCAHHCTBO, н парада ic потпуно оправдала свој назив, јср вратнли смо сс v својс градовс широ.м Југославпјс, богагнји за неко прпјатс.у»ство, за ново нскуство. V сшалону Народпс тсхннкс || једна плавокоса дсвојка прсдсгзвл>ала ic Параћин. Buna јс то ДрагНца БешчареппИ, наша позната падобранка. Као п остали, nvna утпсака од коjiix пикако да кзлвоји најјачи. Тсппсо ic, јер cv свн подједнако лепн н драги. — Сама парада јс својсврстац ложивљај. .За .мопс јсдан од најлражвх, јср нмала сам част, да зајсдпо са осталим у чсспнцнма. поздравим пашсг Маршала. Било јс папорно, алн лспо. Коптакти Mcby уче сшшпма су билп пспосредни и искрснп. Тако могу само браНа која и.мају јелан ццд.: очувати слободу н јсдпнство. Радомир Милотевпћ, радш<к Фабрпкс штофова: У строју поред друга Тита Y сшслонв.ма koih су 9. маја свечанпм. .младалачкнм н гнпким кораком пролефнловалн нспрсл свог ВОЛ.СНОГ команданта Тпга, иалазнло сс и седморо Параћипапа чнја су срећна..ц узлипцта чсла говорн- 'ла^.-. Овако ћемо, збк)ени, ра Л’с.бУЛ- раме. поноснн. н неприiaic.va ако затрсба. дочскатн. Парала није била само с.моipa паоружања него н смотра млалостн. одлучиости п скагс uauicr нарола којн he само братством н јсдппством стнћи ло свпх побсда. Разговор који с.мо волнли са учсснкиима нз наитсг града, био ic нспужси мнзгнм cehaн»нма на исзаборавис данс провсдспс v пассл»у на благим бањнчкп.м падннама. — УчснјИс иа парали ic за Moue вслика част — пекао ic Борнвојс Божпновић. ВКВ млинар сировина у Фабршш „Новп Поповац”. Захвалан сам Штабу тсрнторнјалне одоранс н свим љулнма града Параћипа, тто су ми омогу * ћили ла учествују и овом свечаном лсфнлсу, н дд позлравнм друга Тита, ту изузстну лпчност н хсроја, нс само name .3CM.VC iicio н чнгавог свста. ripujaic.vc којс сам тако стекао нпкада нсћу заборавптн. — Срсћац сам uno сам прсл став.^ао ПараНнн и Српску фабрнку стакла у вслкчанствсној манифсстаинјн чслнка, снагс н младости, ccha сс Божндар Пстровнћ. V насслу, мсђу прсдставн1тнма свих наliinx рсп^хЈЛнка н покрајина, научпо сам како треба пеговатц братство и јсдинство. Зблкжно сам сс и спријатеД.Н0 са многкма, а сусретк са нашпм врхупскн^ спортистима ЛЕВИ luiiiiimiiiuiniiiHiiiiiiiiiiiiiuiiiiiiiuiiiiiiiiiiiiiiiiuiiiiiiinnniiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiniiiiiiiiiniiiiiiiic УГАО | • • 5 Д<1 би ппстло просјак micv iu потребни жиранти. f У људе сс к.1€о док их нијс завсо. Сада они њсга = куну. I Кориспији јс моиопо 1 над luirpiuaAta цсго над иаф- = Прсма ncKti.\t, за carta нсзваЈшчним. нрсдвићањима, = до 1985. /одпнс, па рслацији Параћин — ћунрија — Све- = гозарево. умссго аутобуса користићс сс трамвај. Обавс- = штавају се Врапчанци, који порсд пута иа оеој рслаци- г јц поседују обрадчас naapimiHc.da блаЈоарсмено сазида- = /у КЛКВЕ-ТАКВЕ ко.шбе. како би им muunma каснијс = за накнаду исплапиа tiapc, II ТЕ КЛКВЕ. | Мсштани околних ce.ia обсћа.ш cv da he пијаце Е »рс? капијама фабрике стак.ш и штофгња ускоро иачс- = ти да рабс it за dpyiy cMaty. Вероватно v ooioeopy са = инспекцијским служба.ча. = ЛУША s iilliiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiinmiiniiiuiimiiiiimiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiimiiiiiiiiiiiiiiiiin лпсгнчког прсображаја нашс ЛСМЛ.С, мц сс пскрепо радујемо, алп свака од њих истовре мспо прстставља н обавезу да пастапимо започстим путе.м, Тптовп.м путс.м, icp паша рсволуцпја јс процсс сгалне борГ»с за vnanpebene самоуправпих одпсГса. то јс акцпја у коici чопск преображава п ссбе. One голинс. када заједпо са свпм слобохарскпм иародпма свста славнмо ЗО-годпшљицу побсле пад фашпзмом, којн ic хтсо ла поробк свсг и уннш тп д\’х слобохарскпх народа, мп v Јггославнјп стојпмо па узвгппнии спога развоја, понсспн па постнгнутс кпупне рсзглтате v пзградр>п зе.мље п сосћнп што нас у новс ралнс '•пбе\с во\п паш воменк лргг Тпто. nncKa.vcrin борап за mud. счоболг п равпоправност у CBCTV. Следс11и курс СКЈ н учсћп сс па Тптопом дслу, пзражавамо спрс.мност да V нарслном nepilUAV join лослсдинјс нзвршапамо cue постављснс залаткс п свакодпевном конкретио.м акшпо.м борн.мо сс за ожпвотRoncibc Устава и Рсзолуцнја X конгрсса СКЈ. Друг BcvKoniih је на Kpajv v имс грдђана и раднш љули паше опнпинс обсћао лругу Титу „да ћсмо братство н јслтшство п сопкјалпстнчке саMovnnaBHc охносс брапнтн као највсћг тековипу рсволупнЈе и салржннс свлга жпвота’’ ла ћсмо жсгову мнсао гтрстворнтт< v де.АО. Прндружујсмо сс искрспнм местпткама свнх ралппх л»ули uainc ЗСМЛ.С н чествтамо Тп 83 рођсилап. наш novenu лргже Тпто. са жсљом ла вам бгдсш злрав н ла нас ioni лут голпиа ВОЛВ1П нове ралнс побслс — завршио ic лр\т Всл»копкћ. М. Мпхајлоппћ М. Нлнћ ТАКМИЧЕЊЕ „БИРАМО НАЈБОЉУ ЈЕДИНИЦУ Y ЈНА“ НАГРЛДЛ НАЈБ0Љ01 СТРАЖН IN MEMORIAM Y пашој Лрмијн јс у tokv такмичењс „Бирамо пајбол.у јелшпту", којс нма за ннљ побо.\.шавап.е и јачаи>е борбеис п моралнс способностн П.СППХ прппадннка. Такмпчс- >вс јс-дало одличпс рсзултатс к прсдставл>а join јсдан пзраз спрс.мности п гоговост наших оружапих cuara да стапу на бршшк својс ДО.МОВШ1С. И Гарннзон пз Парађина узсо јс учешћс у ово.м свеопштсм такмкчен»у, п постпгао је всо.ма запажспс резултатс. Иан.мс, у част Дана побсдс _ 9. маја, нзасланпк Прсдссдннка Рспублпкс лруг Милан Васнћ, уручио ic овој једшппш награду н диплому за иајбо л»у стражу у Другој армнЈскоЈ областн. Испред јсдииицс иагралу јс примно заставнкк Брапко Цвстковић, — Жслелн смо ла постнгнсмо П1то бол-с рсзултате, каже Мнлојс Пујин. капстан првс класс, н после разговора са војнпчннм колсктпвом прио нулн с.мо на рал свим снагама. Крнтерпју.ми су запста врло строгн, н овај успех ic за пас утолико значајнпји. Y току самог такмичења војннпк су пока.залн изузетио залаган>с н вол»у, а поссбно су сс пстакли: Сланко Богомолсп, којн је лобио значку „Прнмеран војнпк” н пстиасст лапа м гаради — Учествовати на парадп ie вслнка почаст за сваког човека. Пгн сам прсдивпнх утнсака. Y нассл»у гле с.мо билп смсштепн владало ic вслпко прнјатсљство. Упознао са.м псколико врхупских спортнста, icp сам x'MccTBOBao у roi груmi. Поссбно мс ic пмпресио * ипрало достпгпуђс name војнс техникс. Ва самој парадц уз звукс авнопа, тенкова н друnix вознла оссћзо сам сс noiiociuiM, што и ia сачпњавам тај чслпчни бедсм којн he пггнтигн iiauiv земљг, ако неко покуша ла нарупш љсн мпр. Још јелан радннк из Фабрике штофова био ic учеснпк v свсчаном дсфилеу. Ангела Ростохар јс у разговору иарочито нстакла срдачан однос Беorpabaiia према учсснпцпма. — Иако јс генералпа проба почела у трн сата ујутру па улппама јс бпло људи као да је поднс. И.малн смо утпсак да улнца Булевар Револуције. пијс уопштс спавала и лд сс ппко због тога нпјс л>утио. Чак су нам пз својих кућа нзпосплп воду ц освежавајућа nnlia на чс.му смо нм бплн всома захвалпн. Поссбпо сам бпла срсћна кала ca»i прошла крај трибина гдс ie био друг Тпто. Тнх пст-шсст дана боравка у Београду остаћс мп у другом ссћању. Парала је прошла. утнспи су сс среднли али свакп учеспнк понсо ie са собо.м јсдну мнсао: ако земл»и затреба, бнћемо опст ту једпнсгвеин. сложнп н попосни што прнпада- .мо јсдном борбеном н храбром наролу. Д. Лнђелиђ Сузбијање пренцшајз janitor оревоза Закон о јавном превсиу у друмском саобраћају ступио је иа снагу 22. де- »смбра прошлг голнне. По оиом зако1п_’ пооштреие су калие за све rpabaне којн се бапе кршакм услртд у јаriiom прсвозу. Мећутим, пропгирена су н права граћана ка оба&шпае ове делатпостк, тако да сада rpabanwn можс арипгп! јавпк прсвоз сгаари моторни.м козилом до S тона уместо лосадаш1м<х 5 топа. Услуте у превозу могу се ар. шпта it .тракторнма са приколццам«. Према овом Закону грађанпн може корпстнти само једно моторпо возпло. Л, ако преаоз обавл>а за своје потрсбе. иаЈвеђа коснвост тог вознда може 6irru до 3 тове, к дужан је да то пријавн органу надлежвом за саобраћај. V лоеледпе ареме зивтно је пооштреиа акхшјв саобраћајне ннспецкијв. па је поднето вхше аахтем аа покретшм поступка. Ом захтеае еоппвнсотсусгва. разводпик Славко Пстковпћ, који јс награђсн дссстоднсвни.м одсуством, као н војник Марко Тсшнћ. И Aa.sc hc.Mo сс трудип< да оправдамо ово поверсље н награду, и постпгнемо join 6o.se рсзултатс. To ћс бнтп наш допринос 'самоуправном социјалпстичком развоју м мирољубивој саралњп у свсту, рскао пам јс паш саговорпик. М. Д. ЖИВА АКТИВНОСТ Y ГАРНИЗОНУ V част ТрндесетогодЈппн»нцс побсде нал фашнзмом у ГарннзоЈП’ се спроводн ннз културних и спортсгатх мапнфсстапија. Нславно је завршено квиз- -такмичсње „Тнто — путсвн наше ттобеде''. у коме је х^чсствовао велнлнкн 6poi војппка. Па крају квнза за најбол»у скппу проглашена ie е Kima „Метеор' * Koiv су сачињавалн војници: Eopheвић, Мпхалчнћ, Ешкић и Шахшговпћ. Они су показалн највнше знажа н умешности и заслужно освојили ггрво месго пспрсд „Борца", „Ситала", „Окгана" ... Вслико niiTcpecoBaibe влала и за спортска такмиче п.а Koia сс управо прпводе крају. Од дисцнплина су за CTpi.scnc: малн фудбал, атлспгка. одбојка, шах к стрс saniTRo. Ykoahko Aobe до нсрешеннх резултата нз.мсby скипа, борбу ћс одлучнтп пајбољи стрслцп. Ова спортска надметања су на нскн иачнц се\екција пајбољпх за прсдстојећс мсћугарнпзопскс сусрсте пред Свеармпјско такмнчење војпнка. М. Дпмитрнјевмћ (Паставак са 1. стране) чланова. н Налзопни одбоп од з чланова. ПрслвкБсно ic ла Конферен iiwja образује слсдсћс компси ic: Кохшсију за опиггенародну одбрану,- KoMircniy за кадровску полнпгку ССРН и Комисв Ју за cnpoBobeisc избора. Као^ посебне одд|гке активно сти, Конференција образује сле дсће секцнје: за друтптвену ак тнвпост жена; за пољопривиеду н ссло; за ттривреду к разпо! лРАпггвено економскнх односа; за образовањс, културу, фнзи чку културу н информпсање; за соцнјално — здравствсна шгга н>а и за стамбену полнтику и комуналну делатност. Копфсрснцпја образујс и сле дсћс коорлкнаппопс одборе: за актнвност меснпх заједнкца; за функционмсањс делегатског сп стема и праћење актпвностн и развоја самоуправних кнтерес ннх зајсдшша; за кадровску по литику: за прославу државннх празника к значајних датума; за отптснародку одбраку и са мозапгтмту; за активност друш твсннх органнзација. друпггва улрЦ-ксња и спецнјализованнх органнзација; за заштнту чове кове средтгне; Конферешшја је размапрала и предлог Друштвсног договора о запошљавању на територнјп Оп штипе Ilapahini. На крају свога рада, Конфсреншгја ic за главног и одгоRopnor уреднкка Огшггипског лнста „14 ДАНА” именовала Борђа Петковића, досадашњгг вршиоца овс ауж,ности. ИЗБОРИ Y ССРН На седницц Месне конференпије ССРН града, која је одржана 16. маја. усвојена су Правпла Месне организације ССРН, као » одлуке о начзгну н об.иши.ма организовања и одлуке о броју чланова МК ССРН и ibiixoBo.M пзбору. Истовре.мено ie усвојем п роковник одржавања пзборинх конференција по подружшгцама ССРН. Y свим подружницама Мес не организације ССРН града в у ,1едно.м броју села одржапе су нзборне конферениије, лок ће се у осталкм изборп одржатн наредних дана. KiJ сулнја за рекршаје у Параћину веома брзо :< ефикасно решааа, а хазне су прнмерпе. Тако је Алсксацдар MapiwKOBHh, нз Псћинаиа кажњен са 5.000 дкпара и ОАузнманем добитв ол 67.004 дпнара због вршена превоза преко лругог дкпа. Лазар Исаилетић иа Параћина кажihra је са 10.000 дкнара и одузиманлм теретног моторнот аознла. Часлав Стааковкћ па Параћинв каЖ1мн је са 5.000 динара н одузпма1км моторног вознла игд. Већи број захтева је у току в tn 1м<ма be ускоро бнтм донета оддука. Оцењује се да је кајаећн број моторш« возила за вршеље превоза ол страпе граћана одузет у Параћлну н да је акција кнслекције м казнева подитика допрннела сузбнјању меоправданог богаћема поједннаца. Д. Петровнћ Јавно правобранплаштво name општине у 1947. години има ло јс у раду укутшо 1532. прсд .мета. С обзиро.м да пз претходне годјшс заостало 608 .предмета, opoi пријављенпх прсдмста у прошлој годинн био је 924. Прилив прсдмета није много већи у односу на прошлу годину, али парничнп прсдмсти нпак показују тендснцнју повећања. Код парница преовлаћива.\п су спорови v вези заузећа лруштвене имовтгне на терену, а било је 268 прсдмета. чмја је врсдност укупно износила 441152 динара. Y односу па п|»отеклу годнну вредност спорова је знатно нижа. Од 139 предмета v 1974. годнни добијеко је 58 спорова * изтубљено 25, а на другп пачпп решено 56 спорова. У уппсник о парницама по платннм иалозима било је завсдсно 66 предмета. а у односу на прошлу годнну не прпмећује се неко знатно повећатве. Ванпарпнчних предмета је бнло 64, али како је нз 1973. ПША 10ВАН0ВНЋ - БАНЕ Минуле срсдс, 21. маја ове годннс прсстало је да куца још једно племснпто срце. У саобраћајној нссрећк на домаку Бсограда настрадао је к заувек се растао од пас Страхпжа Јовановић-Бане.. Рођен је ту крај нас, 1929. године у снромашној радннчкој породнциРеалку је такоВс у Параћину завршио, да бн уписво машннство на Београдском уневерзитету. Y међуврсмену Је дошло u до отварања Саобраћајног факултета на коЈн ће Бане прећп и тако наставитп вероватно жпвотну опсеспју, мзучавајући фи песе тс пионнрске науке у По дштломпрању крађе времс радио је v Светозарсву у Фабрици каблова да би ускоро прсшао у Параћин у Фабрпку стакла. Овдс му се отварају шпроке могућности за рад и потврђиван.е на тако желлном послу. Интензнвио и упорно радп. доказује економску оправданост оргаинзованог сав ременог унутраптњег транспорта као не.мпновног пратиопа све савремешјег ттривређнвања. За релативно кратко преме Банс успсшко рсшава уиутрашњи транспорт амбалажпог стакла, и тако практично н»егота гсорпја о ’ економској опраиРАД ЈАВНОГ ПРАВОБРАНИЛАШТВА Y ПРОШЛОЈ ГОДИНИ дакости аа битиеаке, ове у нас младе науке, добнја трајни печат и заслужеио поверење, и све жише захтева за њено решавање иа свом рсгиону. Бапетоним кониепцијама управо се окончава решавашс унутрашњих транспорта у дорадн Фабрихе стакла. Амбнциозан, виспрен пун ннтензитета, ненсцрпан у из налажењу сте bovrx могућности за што савремени|а решеља Бане одлази за Београд. После Панчева и Железнпчког институга успева коначмо да реализује саоЈ животни саи, и у склогту Економског бироа добија заслужено повереље, и посгаје директор Института за саобраћај и транспорт, у ко мс 5ане хао стваралац успева и даје науци сопстжжк допринос. V родном граду кије одбно ни Једну молбу и аахтев за стручну помоћ. . X Фабрини пггофова. „Станлард * н Још неким оргакизатгијама започео Је решнвв1ве савременот саобраћаја w унутрашњгг транспорта. Нама је био и остаће у сећању као Бане, изванредан друг, изузегно надарена лнчиост. као Бане чиЈим смо се успесима и мц поносилп. јер, и ако је живео и стварао V Београду, он је свнм својим телом ибићем прнпадао нама — Параћи> ну, што је приликом сусре-. та са њим било веома уочљиво. V напону своЈнх људских и стваралачких могућности. V времену када наука у пас добпја своје место под сунцсм, и када Бане подако н снгурно постаје исто што и савремени саобраћај и тракспорт, онкојн језакета жнвео, 21. маја навече, припнћењем псконске снаге као да ie назирао тиагедп- ,iy — СВОЈОЈ НАЈВЕНОЈ ЉУБАВИ САОБРАНАЈУ — ДАРУЈЕ СОПСТВЕНИ ЖИВОТ. Љубнша XJbannMadk Коордпнацпоно тело ОК ССРН \тврднло јс ма својој последњој седшгап предлот за нове функпионере OK ССРН. За председннка је предложен другМилош Дракуловпћ, ВКВ радник Фабрпке штофова, a за секретара Лзуба Рашковпћ, предссднтпс Отштгнскот суда. РАСПОРЕД НЗБОРНИХ КОНФЕРЕНЦИЈЛ МО ССРН ПО СЕЛИМА Y петак, 30. маЈа: ПоповапЈСтубкца, Забрега, Бошњане, Бу.^ане, Шалу довал, Горља Мутница, Крежбинатх, Бустгдовац н Голтбовап. V суботу, 31. маја: Сикирппа, ТТлана, Мприловац, Лешје, Доња Му тттца. Клачевпца, Извор п Текпја. ‘ Све пзборнс копферен ције почињу у 19 часова. године 120 парница заостало, opoi предмета ове врсте је износно 184, од чега је завршемо 119. Што се предмета извршема тичс нлгхов број је износИо 222 и ту посебан лробле.м ттредстављају предметн којн се одпосе на наплату нзвршене тражбинс путем лродаје непо кретности кзвршепика-пореских обвсзника на јавној тражбп. Тсшкоћу ход епровођења пзвршен»а представллју и про менс боравкаизвршеннка, ггрнв ремеиа одсуствовања у пно страпсту јггд. Да би се поставленп задаци око заштпте вмошше у дру. штвеној својинп успешно кзврпшли у протеклој годинм, Правобранвлаштво је настојало ла развије коордзшационк рад са сродним органпма и службама. затнм пружаље сгручне помоћи и даван« миш љења око конкрепшх случајева, што се оцељује хао vcпешан рад. М. Днмвтријевнћ

НДАНА СТРАНА 3 ДОБИТНИЦИ ЗЛАТНЕ ЗНАЧКЕ Када сте н како прнмљенн у Партнју? СТЕВО ДУЈАНОВИБ, neii знонер: — Y Паргији сам од 1942. годпне. За менс јс таба бпло нешто пајвећс постатн члан Партије, јер то нијс бнло ла ко постатн. Морао сп ла сс докажеш као човск, другу. борац. комунпста ... Y врс ме пријема у ITaprniv Сшо сам лгшкомптраљезац. • ЗОРА ГАЈИП, пензионср: — Када јс отпочсо рат no стала сам скојевка. Радпла сам на терену п па теоену сам сазнала да см постала члан Партпјс. Бпла сам пре jcpehna. Иако јс ино рат, рклб’ tc4'ведро н вессло. ТАЗИН СТАМЕН, службе нпк CO: — Данас је за мене двоструко славље. Добио сам златну значку, а јуче лш је ћерка добнла партијску књи жицу. Y чланство Партије примљен сам ппе ттдадесет једну годпну као позадин ски радник. To је било сри знање за мене и мог оца ко ји је био прва жртва рата, као симпатизер НОР-а. ИЛИЈА ВЕМИН, пензиоиер: — Током рата „јурио" сам везу са комунистима, јер мс јс псирпјатсљ сталго прогаљао. У то рреме био сам по опрсдељсту комуниcia, иако ниса.м био члан Партијс Члан Ко.мунисгичке партијс пистао сам 1945. гадипс као поипадник КНОЈ I. ацрила у Свстозарсву. . (Наставак са 1. стране) прошнрнле и на околна села, као што је Стрнжа и Доње Видово”. Првн дани устанка „V нашој орсдкнп, наставио ie друт Лековић, v гсловнма окупацнје, квкслиншке онагс cv се организовале и Успоставнлс пунктове сво.је власти. Хапшења, депортације, пљачка, страх ■|< тсрор сручилн CV сс свом жестином на иарод читавог краја. Угтркос веома тешким услови.ма ко.муннстн cv иастазилн « још више ојачалн своју активност. Бранко Крсмановнћ јс одржавао састанке на којпма јс говорио о устанку и предстојећој борби. Y мају, је одржан састанак на коме ,је у нл говом реферату било речи о припремама за гстанак. Ова актпвност добнла ic v сназч доласком н радом у овом Kuaiv друга Петра Стамболића. 11оло» впном маја, у кући Бранкз Крсмановића, олржан ic ioui јсдан састанак са опмпатпзерима НОП-а, на комс ie прочитан Мајски проглас Покрајинскот комптета Комуиистнчке иартп * јс Југославије за Србнју, v komo co говорат o прнпремама за лпзање устанка н почстак соцнјалисгичке револуцаце. После напада Немачке па Совјетскн савез д-руг Петар СтамболнИ разматрао је са комунистима Параћнпа новонасталу cnrvamiiv ii прнпремс за формирањс партнзанскнх одреда. Број члапова партнје се стално повећавао. Прстежно су то били младн Л»УДТ1 113 редова раднкка и интелектуалаца. Било нх ie всћ преко 30, пгго јс ггресудно vn<- пало на форм-ирањс партпзан * скс чете ол 40 бораца, 28. јула 1941. године. Послератна активност комуннста Говорећн о послератној ак тивноств колтвиста, друг Лековнћ је наставно: „Наша орсдвна, наша Општвва, са комуниствма, радничком класом, сввм ралвпш л»гдпма п граћанима, чврсго јс држа.\а своје борбено mccio v једпнствсном наступајућсм фронту ооцијалпствчке взпралњс нашег друшгва. Равноправiio са другим крајсввма и л»у двма у Орбв.јп н Југославнји, поднооилн смо све тешкоћс, радовалм се победама н уфкивалн у резултатима. - Ушли смо у обнову н взгралн.у зсмл>е са одговорношћу co цијалпстнчких стваралаца в свсшћу да, радећи н ствапајуbn v нашој средини, изграђујемо si богатвмо себе, и, пстоврсмено, „ једнако. свс крајеве наше земље, вндећн и у сваком другом крају наш непосредни социјалиствчкн цвл> и интерес. Изграднд! соцпјалистичког самоуправног снстема пришлп смо енаргично и одговорно. Пвсмо друга Тита, Устав и копдресне резолуције далм су снажан подстицај нашим радним напорима. Ц. резултати нису нзостали. Остаарили смо значајне резултате на јачању самоуправних односа и јачању yrnuaia радних л>уди на сва битна питања развоја. На изборе за делегације н делегате изашло ie преко 90 одсто бирача. Y погледу структуре изабраних делегаиија и делегата у свему cv остваЈрене интеншпе Устава о доминантној већини радника из непосредне производње и заступљености жена и омладине. Y току избора у Савезу комуниста постигнута је потребна радничка већина: у Конференцији СК Општине изабрано ie 62,37 одсто радника из неттоЦЕНТРАЛНОМ КОМИТЕТУ САВЕЗА КОМУНИСТА СРБИЈЕ БЕОГРЛД Драги другови, Окупљени на свечаној седници посвећеној тридссетогодишњици Првог конграса Комупистичке партије Србије, упућујемо вам срдачне другарске поздравс. Поносни смо iuto припадамо генерацијама које су за само 30 година измениле лик name друттвсне заједнице, и изградилс нове, хумапе социјалистичке самоуправне односс. Евоцирајући успомене на протекли тридесетогодишњи период и сагледавајућп резултате у натој послератној изградњи, изражавамо спремност da heAto се и у будуће, као и до сада, борптц за даљи развој социјалистичких самоуправних односа, за афирмацију делегатског система и непрестано јачање улоге радпичкс класе у нашем друштву. TlapahuH, 15. мај 1975. КОМУНИСТИ ОПШТИНЂ ПАРАЋИП Борбенн тт ове чете бно ie релатввно кратак. Трајао ie непуна два месеца, Доласком другова Петра Стамболнћа м Петко Лскови]1 чнта рефсрат на свечаној ссдници Колпггета Фндипа K.bajnha превази1зене cv уиупрашњс тсшкоћс п слабосгп чстс, па јс она развпла швроку активпост. Зајсдпнчкс мерс Немаца пстоколонаша н полвцпјс hbcv успслс ла omctv глрсрастање чстс у -олрсд. Извссво врсмс олред ic полпо успсшнс акцвјс протвв окупатора в њсговвх помагача, ,алв ic појачаним акцпјо.м Нсмапа п издајством буржоазвјс створева всома тсшка свтуашпа ко.ја сс ирссулно олразвла на лал,и опстанак олрсла, тс сс он као олред гаоп. McbvTiiM, п порсл овог тсшког уларпа. отпој? иаоода окупатспу и домаћпм пздајнвипма пасгављсн ic н лал>е свс до коиацчог oc.\ooobcn>a 13. октобра 1974. годинс. срслнс производњс н зсмљоралпвка, a v структгрв Оплппнског комвтста СК има 66,6 одсто радппка в земљорад1шка. Браввслав Кокаљприма Ордеп заслугс за народ са срезрном звездом, којим јс одлпкован поводом 30. годншњицс правосудних органа Пнсмом друга Тига направл>ен је крупан заокрет у прилазу тштању развоја Органи * зације Савеза комувиста. To најбоље показује боој од 903 новопримљена члана до краја прошле године. Од укупног броја новопримљених 485 је радника, 91 пољопривредни произвођач, 626 омладинаца в 117 жена. Познтивне темденције настављене су н v првом тромесечју ове године: у Савез комуниста примљено ie 150 нових чланова, од чега 52 радннка, 31 земљораднвк и 106 омладннаца « омладинки. , Данас, наша Оргаипзација СК бројзч близу 3.000 чланова v 87 основпих органнзаиија СК. Всома смо близу пуног озтварсња поставл»еног задатка, да свака основна органпзација vдружсног рада пма своју основну оргавпзацвју Савсза комуниста. Свако село у Општнни има партијск^ оргавизацпју. Y npniBpcAiioi ооластп забслсжвлп смо п белсжпмо значајне резултате. Само v tokv по слсдњих нсколнко годипа дргштвевп гтроизвод општнпе увсћан је за ввше од 2 пута. V току 1974. годипе приврела ic остварпла гкупав приход v изпосу од 1.720 мвлвопа Ainiapa, што ic за 438 мплиова више v олносу на 1973. годнну. Овакав псраст остварсн ic V3 повећаnv прввредн!’ активносг за 9 олсто, са порастом пооизволљс по фнзичком oobmv за 7 одсто в порастом продуктввностн рада за 2,3 одсто. Извршена cv велика улагаља v произволњу в модернизацпју паше ввдустрпје. Зпатна пажња поклоњсма ie пољопривреди — веома ic шпензпвав пропес удружнвања по.мпрвврсднвх пронзво1>ача. Само v vpa.w ПараИпну, v протсклвх трилсссг годнна, взграђено јс преко 1.200 ставова у друштвспој својипп, у опШП9Ш1 ic narpabeiio 15 осповпи.х п срелтн1х школа, блпзу 120- км модорппх улииа в гипсва. Ociiobiiv pikoav noxaba о.ЗЗО a срсджу 2.058 хчсппка, које об разујс и васпптава 417 цросвстнн.х радппка. Истовремсни, лок јс послс рата v отнитвнп бвло само nicer лскара општс иракНаредни задаци комуниста ..Друтариис н ApvroBii, Пред нама су многобројнв, вео.ма KpyiTiiB, сложеш! ц копкрстнв задаин. Y рату, крвл>у и муком venoстав.мсно братство н једвпство нашнх народа н пародностп морамо п надаљс чгватв н ја чатв. Самоуправни соцпјалнзам. пз ражен најкопкретнвјс v iicnoсредном одлучивању о сввм битппм гпгтап.пма привредног и друштвеног развоја, обезбсbyjc максимално развијањс 4.тваралачке пппцнјативс снаког радног колскгпва п појсдинаца. Мслрамо сс изборитв ДОК СТОЈИМО Минут ћутања. Стојкмо усправнн као беде.ми в мислимо. Мпслпмо ва оне којих нема, на оне који су поли за ово нашс данас. И док стојимо, горди, поноснв што смо потомци таквих људи, мислвмо на њих. На пале! Ови су у нашим срцима, нашој души. Iio спмо их. в увек ћемо вх носитн као светлс и часне ликове name Револуције. Иако сс векоме и за тренутак учини да смо их забораввлк, вара се! He заборављамо вх п никад их нећемо заборавитв. И онда, када кажемо СЛАВА ИМ, оста ју нам да нас подстичу за још већн и бржн разво| нашсг самоуправног социјалистичког друштва. Minna Димптријевић YCKOPO Фељтон о Бранку Цветковићу Порсд друга Добрпвоја Бо шковпћа, са нашег подручја ПРЕДСЕДНИКУ СКЈ ЈОСИПУ БРОЗ¥ ТИТУ БЕОГРАД Apaiu друже Tiao, Окупљени иа свечаној ссд/шци nocechcnoj тридессто1одишњнци Оснчбачко1 конгрсса Комупистичке партијс Србије, упућујсмо Ти срдачне другарске ноздравс, и захвалност за Твој dyiotodmuihti самопрегоран и несебичап допринос социјалнстичкој револуциЈи и изградњи нашег самоупраоног друштва. Користимо прнлику да Ти честитамо тридесетогодшип>Ш1У нобсдс над фаишзмом и наступајући 83 pohenda/i. Евоцирајући успомене на протсклч псриод п саглсdaeajyltu чостигнуте резултате у нашој послератној чзградњи, изражавамо спремност да hc.uo сс и у будуИе, као и до сада, борити за доследно спровоћсњс Резолуцпје X конгреса СКЈ и Устава СФРЈ, за даљн развој сочијалистичкпх самоуправних односа и ненрестано јачањс улогс радничкс' класс у нашем друштву. napahtut, 15. V 1975. КОМУНИСТИ ОПШТИНЕ ПАРАЕНН сс, давас у огпитинп радв 43 лскара, од којпх 18 спсцијалнста. Ојачанв cv фондовв за дечју ii соивјалву зашпиу. за KVATVPV в фвзвчку kvatvdv, за фннансЈћраљс образовања п злравства, комуналну взгрздn»v, путнп п друпт фоидопн. На тај пачин стварају сс свс поволдевјп условп за још бржс рсшаваљс стално растућпх потреба у области жпвотпог и друштвсвог стандарда наитх радннх људи ii ipabana”. за права ралиог човека, за њсгово потпуно ов\адавање резултатима сопственог рада, за јачањс самокттравпо удружсног рада и делсгатског спстсма. Одбрапа нашс соиијаднстчке самоуправнс заједнише ic вајсвст.шја дужпост, највсћа част п нспрвкосновено право сваког нашег рздног чбвека н rpabainnia. Морамо сс взборвтп за још снажппји спстс.м свспародне одбранс v коме ће свакн паш раднп човек и ipabaнин битп потггуно спрсмац вој1ШК и бооац на бранику name слободе и нсзависности, naiiiet ториторијалног интепритета, вашег соцв.јалистичког самоуправног развоја и несврстаие спол.не полптике иадпе земље. Све ове и друге задатке постикићемо са нашом радничком класом и љеном авангардом — јаклм Савезо.м комуннста, н другим радним људпма в грађанвма. Морамо стално стваралачкв примењпватп п развијатв марк сизам, идсјно и тсоретскп оспособљаватп чланство Савеза комуниста, јачатв једпнство в акциону способност Савсза комуписта, наше радннчке класс и цслог друштва. Само тако ћемо остварпти све one задатке који су прсд нас поставили и постављају — п Првп (оснивачки) конгрес Ко.мунпстичкс партије Србнје Писмо друга Tirra, партијскп концресв « YcraB. Задаци ieev многооројни, сложенп и тешK1I, али смо им мн дораслн. Морамо iix остваритн сопственим снагама, јер смо их сами себи поставнли, а за њихово остварење, пред целом раднкчком класом, свим раднпм л>удима и грађаннма, одговорност chocilmo пре свсга ми колпгвпсти — завршио је друг Лековнћ. јс на I (оснпвачком) Конгресу КП Србије учествовао је п друг Бранко Цветковић, текстилни радник. сада у пензп ји. Y наредним бројевпма на шег лпста објавнћемо краћи фељтон о друштвено-полптич ком п радном ангажовању друга Цветковнћа. Овом прпликом објављујемо њсгову фотографију са члановпма Културно-уметинчког дру штва „Абрашевић" пз Београда прпликом iMixoBor гостоваiba у Параћину, где су за члапове Саваза комуннста ИВТ „Бранко Крсмановнћ" пзвели програм на свечаностп поводом 30. годпшљпце КП Србијс. Посебна занпмљпвост јс у то.мс што је нскалашње КУД „Абрашсвпћ" у част његовог оца Драгољуба Цистковића, позпатог раднпчког трпбуна п продавца радппчке штампе, пзпсло програм 1925. годпнс у Лссковцу. ДОБИТНИЦИ ЗЛАТНЕ ЗНАЧКЕ САВЕЗА КОМУНИСТА Алексић Драгиша. Аиenh Видојко, Бјелнћ Миле. Бглат Душан, Буразер Петао, ЕемнН Илп1з, Гајић Зора, Гору-'овчћ Живак, Грбовнћ /Буби * ша. Дојчнпопић Јапко. Дујановпћ Стево. Беннћ Светкслав, Бокпћ Драгнша, Борђевмћ Риста. Букић Бура, Жпвачгвић Радомир. Нвкозић Стапојло. Искрсновпћ Сибин. Јапковић Нпкола, ЈовановиИ Бурађ. Јовнћ Надежда. Јоп-^новпћ Bolava. Јовановпћ Всапмир, Кантап Дпаго. Кова«евиН Раде. Марковић Будпмир. Николић Живо1ин, Павловић Бранко, Павловнћ Никола, Перовић Радомир, Петковић Витомир, Heiјјопип Божило, Стањевић Гиоз деч. Ракпћ Родолд/б. Савпћ Мплан. Сто1аковић Никола, Тазнћ Стамен, гТ»атуп Јоже, Лилиповчђ Кластнмир, Цветковић Бранко, ПОДРШКА НОВОМ РЕГИОНУ Општшгеки кшштет СК, на својој седннш! која је одржана 17. маја 1975. дао је подршку спровоћењу у живог ставова Председништаа ЦК СКС о фор мпрању ПОШ1.Ч региона у СР Србнја п познтнвно оцсппо досадаипм- пркпре- .мс на стварању новог региона за Шумадпју ii Поморавл>с са сслпштсм у Крагујсвиу. Комптсг јс на овој ccainiuii посебну пажњу nocncnio разматрашу матери- •ала за сслннцу Koii<t>cpciiiiuje СК у RC3H са крстаипма привредс у прошлој п првом кпаргалу one голипс. Пзвршнн одбор Општппскс конфсрснциЈс ССРН па својој ceaiuiuw ол 21. маја 1975. разматрао јс матернјал о стварању новог pci nona зд Шумадпју ii Поморавде н лао пупу полршку Konucnunjii opianii.iOBaiba па ово.\< pcriiouy. Пстоврсмспо. vTBpbcini су преллсзн за пајолгоиорппје фуикинјс у OituiТППСКОЈ КО11фсрСНЦ11ЈИ ССРН, чијп јс пзбор у току. • • • Belie Савсза сппдиката Omuriuic та- ■■obc јс подржало opraiiiiaonaibe на ноиом pcniony ii. па сво|ој ссдинци ол 21. маја. зак.1>учнло ла подржп и предложснп коипепт opraniuoeaiba синдииалис opraniiaauiijc па овом нпвоу. Dehc јс иначе па ово| седипии поссОпу пажи.у посветило крета|м<ма; у ирнпрсдп за првп квартал ова годннс.

CTPAHA 4 14 ДАНЛ Десетнм конгресом Савеза комуннсга Југославнје успешно cv разрешене многе ндсјно — полтгтпчке дилсмс о дал»см разво * ју самоуправпнх сошцалистичких односа. Створена јс нзванредно повољна политичка кли.ма зз актнвност спплпката. прошнрене су могућностн за полптпчко и самоуправно ангажовањс радничкс класе у свпм областнма друштвсног жпвога. Тптова полнткка јачажа класннх оонова Савсза комуниста к јачање друштвенс улогс ралпкчке класс уоппггс, добпла јс nynv потврду' v рсдовпма Савеза комуннста, пајшпром чланству синдиката и у исдом нашсм лруштву. Са правом можсмо рсћи ла шгкад ннсу постојалп тако повол *н условп за рад сннднката као послс усвајан»а повог Устава п гтосле Десстог конгрсса Савсза ко.муннста Југославнјс. To пас и чнин поссбно одговоргппч. Нови’ Усгав јс упсо квалитетне про.мспе у друштвепо-ексномскс олносс н полптпчкн систем. Стварамо OOYP, прокламовано јс неотуђнво право радпика да располажс дохотком. констптгнсалн смо самоуправне пнтерсснс зајсднппс. Самоуправно споразу.мсван-е » лрпнтвено договаран *с јс афнрмнсано v мнот.м областнма друштвсног жнвога, а делегаинјс н скупштнпс засповане на дслегатском прнниипу, почсде су своју актв * ност. Свс тс промене пајдпректннје утнчу иа положај и дрмптвсну улогу снндвкзта, на садржај н мстод њсговог рала. Но процеси су тек отворенн, за »ихову рсалпзацпју се треба тек нзборнтп. Годишња скутшптша спндпката Отитинв Параћвн а касннјс Всће, полазсћп ол нскустава if резултата, морају посвстити иуиу пажњу пнтањнма и проблсмнма ко.ш дзнас тнпгге радног човека и на којс он тражи одговоре п од снндтгката. Морамо поссбно утврдитн како оспособити са.мо сниднкалну организаиију за тако сложене залатке. Морамо заузетп ставовс о дал»ем прпврелном развоју паше OnniTime, удргжпвању рада и средстава, о стицању н расподслп лохотка н личннх доходака. о дал»см изграћквашу самоуправнпх односа. жнвотном стапларду радника н оспособ>ава1ву радвпка за самоуправљан>е. Неједнаки услови у којнма OOYP стичу доходак Полазећи од тога, спнд|гкат ће се на свим нивонма актпвно ук.м-»1нтв у разрадн, доношсњу н спровођсњу свн.х докумената, како би сс брже решавадн навсдени проблемп а посебно они за које је » по Уставу одговорна синдикална органпзацнја. Морамо се активно залагати за одговарајуће промене у систе.му, а у складу са индевнма развојне по.ипвке допрнноситц објектнвнзирању услова привређнван>а н стнпању лохоткз, Успешно рспгавање овпх ттроблсма једап је од битних прсдуслова за Aa ve развијање система дохотка, за доследнију прнмецу сошгја.\11стпчких начсла расподелс према раду. Велпки проблсм у расподсли дохотка прсма резултатима рада су неједнакн усло- »и у којнма OOYP сгичу доходак. Данас је то преоккиација сваког запосленог раднн' ка.' Док јсдне групацијс уз огро.мне напоре п под врло тешкмм условкма ..зарађују1 свој дочодак (СФС), другс д,о њега долазс мвого лакшс. Нсопходно јс да сс стшднкалнс организацнјс на свим ннвонма укл>у че у pcmaBaibc nix проблсма јср су то битни прсдусловн за дал»с развпјање система дохогка н њсгово criinaibc. Стпнагве н расподела дохотка н лнчннх доходака постају посебно значајнн у садапЈњпм услови.ма, када основне организације удруженог рада располажу укупнпм дохогком и својим га олцжама распоређује н дсле. И ако смо доста учинили на зашпгп« стандарда радника са ниским примањима, све могућности нису нсцрпљене, поготову у маљим радним организацијама, те остаје и иадаље задатак синдиката на решавању проблема радника са ниоким пртшан»ид<а, јер је расподела према раду оживотворена само у оним деловима производње где се ДОКУМЕНТИ АКЦИОНИ ПРОГРАМ ОРГАНИЗАЦИЈЕ СИНДИКАТА ОПШТИНЕ ПАРАЋИН ■ Овај Акциони програм усвојен јс прошлог мссеца па VII скупштшш Савеза с|шднката Отшгпше. О његовом спровођењу у жттот бнћс речи и па семпиару за актнвистс синдкквта који пс сс одражтк 6, 7. н 8. јуна 1975. учннак мсрп пормом. Сва рсжија пд н органнзаторп пропзводњс, од пословође до днректора. осталп су нзвап мсреља рсзултата рала и расиодслс прсма раду. Недостатак мерпла за стнмулатквно - на- 'Трађпвањс лопрписо јс ла лпчни дохоии у свнм OOVP ис забслежс и одговарајућц нсопходан пораст у 1974. год. На другој cipriiiii ннфлацпја и порасг трошкова %живота o6icKTffwio су тражплн запггиту стапларда радпнка са ппским прпман.нма. И тако кад раднпк па ралном мссгу iinic V положају да бол»с ради н вншс заради, он се „чуваа допу-нскс зараде тражи па свс другс страие (..Градитс.\»,,| ФТМ „Пролетер" нтд.). To сс најбол *с occha кро.з ралну п тсхнолоitiKv днсиннлнну, по изгуб.^еннм сатџма. засто.Јнма, кзостанцнма са посла, олносно огромним бројем изгубљених радннх лана. Кез неоправлаппх нзостајап.а са посла ,а због поврсдс на ралу. профсспопалпих болеегн нзгуб.^ено јс у СР Србпјп 65 мнлпо на радних лана, ако nobc.Mo од тога да и нашс ралнс оргапи.заипјс пмају доста ,.болсси|их“ раднпка, колпко јс у томс Maiba пронзволња, изгуб.\>ен1< доходак. мач,е срсдстава за молсрннзаппју, за пова радна ме« ста, мажс за личпс дохоткс за стаидарл? To су проблсми о ко.јнма морзмо расиравл>ап< на сви.м ннвонма v снндпкату. тражнти ре* lueiba, давати одговорс и водпти акцнју за промену rraiba. На свнм ралшгм мсстп.ма гдс сс рад мсрн — а у прпвреднпм органпзацпјама сс .морају лаВи .мернла за сва радна места, не смс битп ограничењз за рсзултатс рада, нсма ограничења пц за лн»тс доходкс којн произилазе из резглтата рада. Трсба сс н.зборити да највсћу подршку нмају онн раднп * ни којн v таквим условима највшпе зараbyiy, nouiTo највтне допрнпосе сгвараљу дохотка. У онпм делатностнма н органнзаиијама и на оним радннм местима где се кпдквпдуални рад нс може мернтп. лкчне до.хотке треба всзатн за резултате рада у прнврсдн. Друиггвенн лого®орн v области дохотка мора.ју се дограђиватн. усавршаватп н усклађпватн на бази досадашњих пскустава, новнх уставнпх решсња и ставова X конгреса СКЈ. OOVP треба да закључују самсуправне споразуме п у оквнру групаццје, а ралне заједнппе друипвенкх делатностп у оквиру са.мохправнс пнтересне ззјед.пппс. Овнм споразу.мима реп лшпу се, такође, услови стипања н расподеле ’ дохотка. Трајно унапреВељс услова рада и живота радника Трајан је залатак снндиката ла се на бази Relic пронзвод1ве н дохотка. подизанл продуктЈгеностн рада, као и ефикасннјег коришћсн»а средстава за рад, борп за стално гнапрсђење услова рада и жнвота, матернјалног н социјалиог положа.ја радннка. Соинјална полнтика мора постатн битан чнни * лаи у друштвено-еконо.мском развоју. Синликат се мора акпгвније и нспосредније ангажовати v доношсњу самоуправних споразума којима се утврћуп * међусобни односи радника и peuraeaiv питака од интереса за положај радника и услове рада. Код запошл>авања свако радно место мора бити једнако доступно свима који испуњавају услове. Органнзашпе синдпката -оносе- -деоодговорпостп за дослсдно осгвар„вап.с овог начсла и за поштовање конкурса п јавно оглашавањс слободпнх радтп« места. Основпс органнзацпјс снндиката cv дужнс да обсзбсде Ла .сс v самоуиравис сп.оразулус уградс нормс којс рсгулишу радпу и сопијалну спгурпост радшгка. Битан чиинлац сгандарла јс, порсд осталог, if стамбспо пнтац,е радпика. V области стаповања улога радннка мора бити одлучујућа. па сс сипдикат мора заложнтн за: — noRcliaihc обпма н сфикасностн стамбенс нзградњс, раппонално корншНење срслстава. као н реалпзовањс начсла солидарносп! једном речју брже задовољење потреба раднпка за рсшаиаљем стамбенпх проблема. Са правом трсба очскнвати да lie самоуправно конегнтупсана нова самоуправла интересна заједннца становања дати свој itvhh допрннос ла.^ем развоју и унаггређељу односа у овој области; — Унапређељс н развој лруштвене исхрапс тако да свакн ралнмк буде н>оме обухваћеп. и то пс као што сада нмамо да оброк замељујемо ноичаним накнадама него сгварањс таквнх услова како би се у свим радннм н другпм органпзашгјама обезбедио топаб оброк; — AncRim, нсдсљин и годишњн олмор радппка пеопходио јс изграћивати више простора за одмор радника. Бнтан утццај па пронзводн>у нма здравствена заштпта, треба настојатп касталпом гговећању здрав * ственс к раднс способностп рзлнпка. жене и омладнне. за поводчгнју заштнту матерннства, унапрећења положаја п^нзпонсра и пнвалнда рада и лр. Свестрапо ооразовање радннка за рад н за самоуправл»ање Свсстрано образовање раднпка за рад и за самоуправл»ање јс битан услов за подизањс продуктивностн рада, дохотка к лнчних лохолака, матерпјалног прогреса друштва и даљег развоја самоуправнпх срцнјалнстнчкнх односа. Y tv сврху синднкат ће cRojv актнвност у наредном периоду усмеритц на: — Прелузн.мањс свих мера за обезбсћеже матернјалннх и лругнх усдова за рад Клуба самоуправ.^ача; — ОбразовзЈћс радпвка мора бнгн. саставзн део проррама - развоја органпзацијаудруженог рада; — Стварањс услова да радшши у улруженом раду преко пнтерссних зајсднипа одлучују о впспнн н намени дохотка који издвајају за усмсрсно обрззоваЈвс, на програмс и садржајс и целокуппо кретање усмерсног образовања; — Да политнка стнпендпрања и крсднтирања поссбно буде окренута радншшма и радшгчкој дспп којима су матернјалнн услови препрека за дал *с образовање; — Да сви впдовн образовања буду прожети маркснстичкнм погледом на свет; — Унапређењс културног нивоа радника к стваралачке способности радннка, стварање услова ла се радннцн користе културним добрнма и шпре културна сазнања; — Информисање радннка као нераздвојне компонентс са.моуправл»ања. Потребио је обезбедити објективно, свестрано и благо * времено информисање о свим питањима жввота и рада од OOYP па до највипшх форума у Федерацији.----- —----- ----------------- - Обезбедити одлучујућу улогу чланства у полнтици синдиката У складу са својом улогом у самоуправиом систему синдикат се мора и даље изграђпвати тако да будс способан да ефикасно остварујс својс задаткс »» омогући мепосредно и дсмократско усклађивање интеса. радннка н радппчкс класс у јсдгшствснк класии интсрсс. Тп пнтересп морају бити пзражспн кроз ставовс сипдиката н постану оспова самоупрзвних оллука па свн.ч ннвон.ма организованог самоуправног друштва. Свс организаиијс и органи синдикатл морају сс, у склалу са Статутом Савсза синднката Југославијс н Статутом Савеза снндлката Рспубликс органнзоватн н деловатп дако да радшши оргзпизоватш у осповнс оргатшзашџс спндиката булу ноаг лац сннднквлне активностн и акцијс. Heпосредни.м учсшћем основних органнзздија у-изграђивању и остваривању ставова снндиката. деловањсм синдпкалнпх организаini.ia Ма делсгатском приникпу, треба да се обсзбеди одлх-чујућа улога чланства у полјг Tjfuif С|гндпката, а сами.м тпм н јединственб деловање снндпкалнс оргаинзапије. Скупитгне синдиката сс морају афирмисати као облик непосредног логоворања чланства за утврђнван»е заједничкнх ставова о свим акција.ма сннднката. Трсба усталитп праксу а чланство снндкката навикнути да се пре доношела значајних политичких одлуха, организује јавна дискусија v основним организацијама, да сс путем лемократеке расправе констнтушлу прсдлозп и мишљења организаиија н на базн пол1гп1чког опредељења дефпнишу ставови. Та«о заузети ставовп обавезивали бн све члановс, органпзацпје н органе сигндиката, хоји учествују у заједшгчкој акцијп. Делегат сппдпкалне организапије је дужан да учествујс актпвно v ралу и своје организапијс и органа чнји је члан. Мора се повећатп одговорност делегата н органа сннднката пред органгаацијом. А када не делују у складу са статутом или су пасив« нн, организацнјс треба ла траже замену и позпвати нх на одговорност. Оргаппзовашсм у спндикате w делован<ем у групаипјама и међугрупацијама треба да се омогући непосрелно изражавање и остварнвање конкретннх тпгтереса појединнх делова удружс.пог рала и демократско утврђнвање заједничких ингереса. Снндикатн ће актнвно и одговорно учсствоватп у и> грађнвању и остваривању јединствене полиT4IKC Савеза сшгднката. Даља изградња п свестрано јачање општеиародне одбране, бсзбедности и друштвенс самозаштите трајан је п свакодневни задатак свих органпзацнја и органа оннди; ката. Посебно се морамо заложти у припремама н оспособ.^авању организација удруженог рада п paAHifx заједнпца за пронзводњу, одбрану п рад у ратнпм условтша. Y борби за дал>п развој само^прав^анл ускладу са Уставо.м СФРЈ основнс' ‘t'ttflAftкалне органнзаиијс треба ла поспсте’’|ј,$х;^- ну пажн>у оствариваљу и раду самоуправне радннчке конгролс. Досадашља искуства ноказују да су овп органп онравдали своје постојањс, алп лс у свпм деловнма OYP и друпгм облицн.ма удруженог рада. Још попсгдс пмамо неразу.мевањс Јвене суштине и отпора који сс појављују у различитпм формама. Неопходио јс да Синдпкат критички анализира досадашнш рад раднптсе контроле помогпе н да пуну подршку та.мо где је она потрсбно. Задатак синдиката je да усмерава рад раднпчкс контроле да врши контролу како сс остварују оддуке зборова, самоуправних и другнх органа, како се примењују огппти акти, самоуправни споразумп, какво п дали јр тачно информисање радника о стању н послован»у организације, да ли су одлуке руководиоца у склзду са датим овлашћењима итд. Треба настојати да се нормативнп акти о раду радннчке контроле допуне и усвоје на збо- -ровима-радника. itiiiiHiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiimuiiiiiiiiiiijmiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiuiuiiniifiii iе, 1с 01 ’ј V ј 1 САША БУКИН: Бесане ноћи бањнчке (III) — сећвља — Који је ово дан како се налазимо на приладша смртн? Време постаде неважно, сатп као да су одмнцалн у таласпAfa који се губе у даллшама. Јуче су бнли на вађењу бомбе на Бањнчком брду, у вили једног нндустрпјалца, квпслчнга. Кућа му јс на спрат окружена зсленнм оазама парка по комс су гслери разбацали покпдано лишће. Из развал>ене половине спрата стравнчно извирује прашњавн памсштај којп јс, овакзв какав је, задржао хладпоћу дсгсиерпсаног буржоаског жпвота. Нска тс, комунистнчке свиње, прппазс на опо што днрају — поручно је газда кога пнсу вилелп, али cv добро зналп како нзгледа. А мп смо за инат ло.мплп шта с.мо дохвапјдн — ттрисећа се Стева са задовољсгвом н оправданим гнушаЈвсм којс сс нн ло данас није угасило. Ропали смо алаго.м по меканпм, наводио, псрснјскпм ћилимовпма, сакатпли крпсталвс вазс п псопали уштогљенс преткс, светачкн укочеие на слнкама no kv ћннм „кабЈП1СП1.ма". Стражар је и данас некако мскав, ny шка као да је празна нехајно внсн о нскрмвљено раме н покат-кад ззмлатара као отхинути рукав. Изгледа да није много л>ут после јучерашнлг ра.зговора. Mora© је мирне душе да пуца v мене, каже Стева, имао je оправдаља дд рапортцра покушају бекства. Таква формалност је лргредна. Бришућп хладан зној за iicnvцалог образа посматрам га зплчзјно: јуче је обећао да ће удесиги да се видим са мајком. А мајка Тпна остала ie далеко од овог пакла. са материнском бригом која нараста v рану. И она има своје бесане ноћи бањичке, дуга^гхе сате, сузне Стсван СтоЈковић на степеницама смрти у Матхаузеку после 30 годиш очи. Имао је утисак да је у свакој гомнлн рођака. птто бујпцом навале на ло« горску капију, н опа, па се та мисао изгуби у гтразном надању што пече хао жеравица на длану. И тако из дана у дан. У свакодневној бици за парче живота које остаје за њима и пред њима увек се наметне преча брига а.\и мисао.и слика родитељске куће и породичне. атмосфере тин>а као нагорелн пањ. — Еј, прикане, удесио сам. Матк ћс да тн дође данас — стражар почеша нос и покретом руке показа у део облпжи>ег шиблл. Стсва се трже од изненадног удара срца хоје лупи у једном једином удару и. као, да засталс. Онда таласк крви запљуснуше свс крвне капиларе, просгруји живост н свс одједном постаде на мах подношллг во. Нсглс пспод пода остаде демонтнра * на бомба, кротка и податна: као кнт улов.\,ен и испружсн на палубн рибарског чамца. Л ако јс провокаштја? Умеју онк да се играју најтананнјпм л»удским осећањпма. Нау^тлп cv од Немаца како да 1 такву љубав прстворе у мучилнште и ; пакао. Коначпо је пред н»ом, збуњсн као нскада очекујућп казпу за просуто јело, упрљанс панталоне. Њено дугуласто лице сс тешко навикава па ралост овог момента. Стојн н опа збуљена и уплашепа, можда у том момспту и не размишлл да јс пред иллг могао да стоЈп дух н»еног стгна којп јс лолутао са јајпнског . стрелншта. Трагови брпга н пеизвесноет су упечатљиви, то је оно што ое на матерЈшском лицу најупечатл>квнје распознаје и оцртава. Сгсва, тај мирнп дечак, једпнап, сада јс израстао V трагичност својих голина, са похабалим логорашким прњама испод којпх још увек живн кошчато измучсно тело. Круг живота се размакнуо око њнх таман тоднко колико је потребно да се поразговара о томе шта ће бити н како се дочапати слободе. Свашта су радиле те мајке за своју децу — сећа сс Стсва обијале прагове окупаторсклх каниедаркја, плакале и | преклиљалс, хватале свв могуће всзс к родбинске конце. Цена тога нмје била важна. Одлазиле са танким надањмма, трагале за сламкама v мору рата и окупације. Једног момента мајка. Тина- помену и Бећаревића. Стева се намрштп. Име Бећаревића јв већ синоним злочина. Човек који је бременит жртвама. Зар он да спасава младог раднпка, комунисту, који је боравком на Бањипи упознао праве вредносп« људске храбростн? Зар да од његовог лажног милосрђа завиои дагова слобода? Нкси смела то ла радиш — обрецнуо св на мајку која у недоулпшн посматра aiна. Би mv жао. Можда она све то и не разуме до краја. Она ипак жели да га FHAif слоболног, лалско овог грозног ВЈГ докруга у ко.мс се нацртао стража-р са пушком о рамену? — Мислиш ли тк да he оин мсне једноставно да нзвсду на каштју. да сс рукују са мном и пожеде ми cpchaii пуг у шуму? Да ме пусге да пдем куд хоћу. Знају они. мајко, ко сам ја. нначс мс не бн лржалп овде. на Багмши. Зпају онп добро гдс ћу ја да се упутн.м право олавдс. Бол.с је врабац v руцп, пего голуб на грани. Запзмтн да he онп са мно.м v прву јаругу па нож под грло. А онда he ла сс хвале како су учинилн хумано дело, тако ћс тп рећи, и тн ћеш жпвети у на.\н да сп ме спасла. Оваква бујнца нпјс бпла упуђена само н»ој вс11 варлшвој всрн да сс јсдноставнпм род1!тел»скнА( налањпма може савладати лукавство и злоба. — Ако не верујеш томе, тамо, Бсћаревнћу. покушала са.м преко Цаке Протића. Ои јс наш чо« век, разу.мсћс п помоћи. Мајка се оч)г глсдно нн.јс тако лако предавада. Стева ©дмахује главом н нсма жс.\>с да- се дале надмепе са н»ом н убсђује је у узалуд * ност. Таквп људн, као Цака Пропф су већ евоју „самилост" показалп целом свету, па н Х11Д *адама мајкн као што је ова овде, прсд »1<м. (Паставићс сс)

и-джжж СТРАНА 5 МЛАДИ Y ШКОЛАМА Пажња марксистичком образовању и васпитању Два изузетна културна догађаја Y ПОСЕТИ ДАВИДОВАЧКОЈ ШКОЛИ БИАИ СМО ТРЕћИ У РЕПУБАИЦИ . Основна оргашиацпја Санеза социјалистичке омладцне Економског школског цептра „Борис Кидрнч” спада v ред најак.тивнцј11х омладпнских оргаjpaamija v нашој општпнн. Којим се задацпма послс Конгрсса о.младпне поклања пајвећа паж»а шггалп смо председника младнх Драгана Тодорсанha. „Поред редовног рада на организацноном учвршђнвању о младинске органпзацијс v нашој ШКОЛИ BCAIIKV пажњу посветилп смо марконсгнчко.м образовању и васпнтању младих. ¥ зкмским месецима радила је ОлиадЈгнска политичка школа која је обухватпла 45 ученика, ма да ie ннтерссовање било знатно веће. Овпх дана школа је успешно завршнла рад м V оквиру мајскмх празннка полазннцима cv подел.ене днпломе. Исто тако наша органнзација је преддожнла Оснозној органнзацнјн Савеза koaiyниста за npiijeAi v чланство већи број ученица п учепика. Наш предлог је усвојен и пепосредно нспред Празника рада приА(Л>ено је 37 ученика м ученица тако да сада у Савезу комуниста HAiaAio 67 чланова рачунајућп ту н 12 професора. ■ Чиме сте се руководили су ван партнјске организације. Поред тога води се рачупа и о актнвностн v о.младпиској органпзацијн, v раду секција, v добровољниА! радним и лругн.м акцнјама које се v аашој школн организују. ■ Колико ученицн учествују V раду органа <самоуправл<ш>а к наставкичком већу? „¥ Разредннм већнма имамо по два ученнка нз сваког одсљења а нсто толнко и v НаставннчкоА! већу. ¥ радној зајсднпцн v пуном саставу представља нас пет ученика, а псто толпко и v де.Аегацнј« раднс зајсднипе. Нашп другови v Овпх дана култура нашега града забележила је два зна чајна догађаја на путу своје афнрмације. ¥ оквпру акштје „Позоришта Србнје”, наше Градско ал!атерско позорпште гостова ло је v главно.м граду и у Дому културе Хтудентски Основна школа v Давндовцу спада v ред најуређенијнх шко ла у Србијп. Прошле године ,је добила тп.ећг Јрептбличку паграду за хређен»е школске средине. Шта је то што ову ссоску школу нздваја од осталпх на пашсм регпону, пнталп смо — Наша школа има сталну нзложбу, једну доста богатт завпчајну збиркг експоната разврстаннх по наставнпм ибласпћма, која је врло добро оцењена прошле годпне ол рспублагчке комиснје. Tv смо свп уложили агного труда и са малим средствима успели смо да град вело вана ЖИЈИ na Новом Београду пз- „Женидбу н удадбу” ЈоСтерије Поповића, у рсBopba Бурђевића. Ова представа јс снимљена и бнће елпгговапа једне од нарсднпх субота на II програму Радио — Београда. Поред глумаца, представили су сс н ликовни ствараоцн. OBHA1 органнма hhcv обпчнн по- Млади ........... —параћински F----------- - песннк сматрачи већ активно учеству- Мирослав Днмитријевнп, ноjv v доношењу омука закљт- винар нашег лпста, освојио чака и ставова. Нарочтгго када је друг\г награду на Фестива је реч о настави, venexv. ученн- лу југословенскс ноезијс мла ка н дисциплпни”. лих v Врбасу за песму „Вра Д.Г. ћа се отац пз дућана’. ВЕСТИ ИЗ KYATYPE Основци у каравану младих Станко Јовмћ 'направнмо објашњава «ик. Ходншш ову лепт збнрку, нам „аш саговордавидовачке школс Матична бнблиотека „Др Внћентије Ракић” v Параћнну одазвала се позиву Матичне испуњени cv зидним новинама, пртежнма и литерарним радовима ученика. ДодуЈие школа је прилично стара, алн v јбој сс осећа брижност и чистоћа. ¥ дворишту су направљене фискултурне справе, саобраћзјнн ПОЛ31ГОН, као н лехња учионица. гдс учензшк радо одлазе. — Све ове успехе школа сигурно не бн могла да постнгне ла 1шје добре сарадње родитс- .ba н школе. Роднтељн н мештанн овога села радо на.м по.мажу, хвали се давндовачки „учо” Станко Јовић. Када Caio прошле годинс постављали ограду око школе свн cv добровољно дош.\.п да помажу. ¥ томе cv се нарочито нстицали: Боса Рајић, Петар Благојевић, Радивоје Рајић. Миодраг Радовановић, Мплан Јаћимовић, Веселин Мпланоbe да сс инсталпра водовод, за i.oin cv всћ срсдства одобрена. ГГорсд опалог учснпци lie лобитн п купатило. Размогрпће Експонати сталне изложбс за очигледну наставу прнликом предлагања ваших библнотекс „Светозар Маркодругова за приДем v Савсз ко- чпђ” из Зајечара н за тради- ? ционалну маннфестацију „Свет ------------ — у речн — свет v слнцн 1975”. прнјаввла Ochobhv школу „Моајчнло Поповнћ-Озрен", ко пи.м комцертом ученнка школе, и изложбом дохумената о развоју ове школе. Станка Јовића. наставника раз- вић, Мишша Стојановић и редне наставе v једином мешо- други. внтоА! одељењу. V tokv ове године v школи се и могућност целодневног боравка, јер lie бити изграђена и модерна ћачка кухнња. На крају наше посете давидовачкој школп при.мећујемо да велнка заслуга прппала баш наше.м саговорнккА' врсдном просветном раднпку Јовнћу. М. Днмитријевић муниста? . „Интересовање ученнка за црнјем v Савез комуннста је велико. Међутим, Омладинска организација се руководила да се v Савез комушгста приме ученпцн са солпдннм постигну- ■пт успехом v школи. Трсба поменути да cv пекп панш друговн два па и трп пута Cuја задовољава основни услов — да у ч.\анство Дечјег одел»ења Бнблпотеке има највећн бтој чланова (преко 300). Ученнни lie литерарном м сс такмнчитн v лнковном стваЗАБЕЛЕЖЕНО Y ПРОЛАЗУ Подстанар основвм« школе лн на листи кандндата за прн- ралаштву. јем, алн због успеха ]ош vbck КЊИГЕ Y ПРАВЕ PYKE Учешће на такмичењу в,^с*°^Такић'Библиотске „Ар дактилографа ових дана vhn ће 439 новнх књнга које јс Републнчка заједннца култу Y Acckobuv ie 11. маја одр- ne V циљу популарвдашчс жано таклшчење дактплогра- књнжевног стваралаштва н Фа где су гзеле учешНе свс преводплаштва доделила Бпоекономскс школе нз Србнје. лиотешг ма корпшпење. ЈГо cv ТакАШчетве јс трајало два да- пова нздања дела нз ооласти ЖЈГаш.Економскп центар ie поезије, приповедачке прозе, седкш v екшшом пласмаиу. романа. есејнстнке, кљпжевпс Поред дактилографа, на так- крнтнке и драмс -нздатнх v мНчењу су учествовалп н чла- 1973. годкни. нови драмскс, рецптаторске п музпчкс секције, које су прпгодннм програмом репрезентовале Параћин. •¥ченицима су додељене AnСВЕЧАНОСТ Y MY3I14KOJ ШКОЛИ Музичка школа „Мнленко плоА1е н поклони V знак за- Живковнћ” која задњнх гохвалности за неговање добрпх лнна показује нзванреднс реMebyuiKOACKiLx односа. зултате. свсчано је обележила Драган Петровић свој дан — Дан школе, прпгод Нова основна школа „Момчило Поиовпћ-Озрен” у насељу „Глождк" пма всо.ма прострапо школско дворнште. ¥ њему нс.ма зслспнла, цвсћа, стаза п сиортских тсрена јер је школа тек почсла да живп, обзиром да су сс учепици у њу уселпли прс годину п но дапа. Разуме се да школско двориштс тек трсба да сс сређује, односно да се у њему засадп зслснило и цвсће, а игралишта изграде. Вредне руке ученпка и чланова радног колектива већ су почеле овај обнман посао којп треба да траје неколико годнна. Прошле јссснн школа је добила ограду, а овог пролећа заједно је више ол три стотнне садница украсног дрвећа. Међутим, труд и напоре \ченика озбпљно кочи мала, трошна и неугледпа зграда, каквих јс сада тешко наћп v селпма, а која се налази у једиом делу школског дворншта v сеици савре.менс школске зграде. Прс внше година овај кућерак подигао јс један радник Фабрике стакла. да себи н својој породицп обсзбедп прнвремепо кров иад главом. Ову зграду ваљало. јс срушнти, а њеном власнпку обезбедити пов прпстојан стан. МеВути.м, нссљење се отегло већ пеколнко годииа. Рсшељс ннје нађено док је школска зграда зпдапа, па сво ни касније када су сс ученпци уселили. Да лк lie се ова.ј проблсм решптн нли lie сс његово решењс н даље одуговлачити? Тешко је одговорити на ово питање. Спор изАшђу запнтсресованих страна никако да сс решн. Моментално. како пам јс рекао дирсктор школе Вукаднн Савић, овај случај се налазп код Јавпог прапобраниоца, јср питањс треба решити преко суда који треба ла одредп правичну накнаду. Колпко ћс то тра- - јатп тешко је прслвидетп. МеВутим, решавању овог случаја могла би да помогне Фабрнка сгакла. Власник куће и његова супруга су радннцп у помснутој организаиији удруженог рада. Познато јс ла Фабрпка стакла задњих годпна всома успешно рсшава стамбене пробле.ме својих радника. Ако би н овом радипку доделпла стан по.могли бп му да пма прнстојнс гсловс за жпвот. а Основној школи „Моашило Поповић” омогућилп бп да несметано уређујс шкодско двориштс којс користн више од 800 ученика. Д. Г. ............................................................................................................................................................................................................ 1IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIII..... IIIIIIIIIIIIIIII...................... IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIII....... IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIII..... . ИЗЛОЖБЕ Живот и лело Слетозара Марковића • Y среду, 15. маја 1974. у холу Градског аматерског позоришта отворена јс изложба о животу и раду велнкана српске социјалистичке лшслк ' Светозара Марко вића • Изложбу је пригодшш нзлагањем које обављујемо * у целини, отворно ДРЛ ГАН ВЕЛзКОВИН, потпредседник Скуп штине општине Параћин. Другарице н друговн. Прошло је сто година од смртн Светозара Марковнћа, једне од најистакнутијих днчностп у полптичкој н културној историјн Србије XIX веку. Дозволитс мп зато да. отварајућн obv пзложбу у оквнру свсчаног обелсжавања стогодпш1М1цс његове смртв, укажем на најзначајнмје момсптс пз љсговог жнвота и рада. .Светозар Марковнћ рођсп је 22. септембра 1846. голипс. Осповпу школу учно је-у Рековпу н Јагодиин, гимназпју v Крагујевцу н Београду, а студпрао у Петрограду н Цпрмху. Жквео јс к стварао у Јагодшш, Крагујевцу и Београду, а као пзгиаппк и у Новом Саду. Тамновао је у пожаревачко.м затвору. Умро јс у Трсту, 10. марта 1875. годпне. тражсћи лека својој тешкој болести. Пошто је волео Јагоднну вншс него било којн другп град у Србнјк, сахраћен је у н>ој по сопственој жсљи, 16. марта 1875. године. Другариис п друговп, полптичко деловање Свстозара МарковнИа почињс у тада неразвнјеној Србији на снтно.м сељачко.м пољопривредо.м, па нешто- развнјенијим занатством и свега два пндустрпјска предузећа са незнатни.м бројсм пндустријских радника. ¥ томе се н оглела снага и величина његовс личности, јер је, потичући пз неразвијепе средине, дубље и много јасније од својих савременнка у Србијп, схватно друштвену суштпну и противурсчпост своје епохе п задатко којс опа поставља пред радне људе Србпјс тога доба. Схвативши то, он је ушао у једну бсзкомпромпсну борбу против свега опога што ннје ваљало у тадашњој Србпји. Крнтнковао је монар.хнју п њену нациопалну II економску политпку, школски спсте.А1, бнрократију п владајућа схватања у културн. Цсо програм свога дсловања изДраган Вељковпћ отвара нзложбу разно јс речима: „Да ударпмо па свс што је старо у Србпјп, да сјоушимо старо н ударимо темеље за нову зграду”. CBOjjiaпор на промсни стања и односа у СрбпЈн резимнрао је следећн.м речима: „Менп јс нсувпше тсшка, уска та зграда у којој се данас српскп парод гушп н ја са.м отпочео борбу протнв јбс“. За врсме свог кратког века п пстогодишњсг пернода ннтснзивпог полптпчког рада он јс заузсо ставовс по свим основннм пнтањнма * свога времсна. Према јсдпом саврсмснпку „човск се мора чудитп у обпму сабранога знања, п богатству идсја, које су се такорсћи ројплс пз њсговс главе. Мпслц својс оп јс излагао лако и вешто као нико прс љега. Он нх је шпрпо с л>убавл»у н одушевљењем''. Јсдпом речју он јс иадрастао среднну у којој јс жнвсо и геннјалпо захватпо основпс проблеме свога доба. Иако по свпм пптаљпма није имао адекватна решења, иако су опа поиекад нспотпупа п нстачпа, успсо јс да око внталпнх проблелта покрснс iqiipoKc народне масе. Занста јс потребап иапор да бп човек нз данашње перапективе нскрсно доживео и схватио шта јс у то врсме значндо преузстн па ссбс тако огроман терст. ¥з то Свстозар је био готово сам, са пскоаико младпх А>удп, својпх ПСТОА1Ишљеника. „Сам протпв свнју“ како јс н ои говорио; Сам против династнчког тсрора, монархпјс, бпрократпје, трговачкс буржоазпјс, буржоаскс интелпгенцпје, против свега што јс пмало власт, сплу, и повац, као и прсдрасуде. А колнко јс само. у ти.м мАадп.м годппама, стнгао ла уради! УрсБпвао јс псколико напредннх листова у Србијп, стварао кооператпвс, бно у прогопству п лежао у тамннцн, осинвао полптнчкс органпзације н удружсња п наппсао впшс обпмнпх и знаменптих дсла н огромап број чланака и расправа о акту- • слннм полптичким пптањима. И површно набрајањс питања па којима сс МарковиН ангажовао, која је иницпрао, одбацујући доктрпнарна начела. указујс на обпмну активност пред којом сс мора стати са чуђењем. Оштрс рсчи Светозара Марковпћа, упуИпваис преко миогих научнпх спнса и лпстова, жсстоко су осуђнвалс свс обмане којима је владајућа класа држала српскн парод у заосталости, спро.маштву н мраку. Својпм говорима п јавнпм истушша залагао сс за стварањс савеза ссљака и радннка, а радпицпма је предлагао штрајк као пајбољн начин класне борбс. Тражио је аграрну рсформу да вслнкопоседници вратс зсмљу сељацнма. Борио се да се о.младина усмерава ка новпм пдеалима и васшггава новим садржајсм. Нпко није као оп тако чпсто п племецпто говорпо о жепп ц љепој равноправностн, залажући сс да жепс добпју право гласа и учешћа у јавноА! жпвоту. Борећп се протпв владавпне монарха п чпиовничког апарата узвикивао јс: „Србпја — то нпје кнез, нису мпнпстрп, hhcv пачелнпш! н капетанн. Србнја — то је народ српски што жпвн у Србпји, по чпјој вол»п или боље по чијсм трпљсљу постаје кнез и министар и падАсжатељства н сав данашњи државни порсдак". Када дапас сагледамо целокупно стваралаштво Светозара Марковића уочавамо да готово нијс било ннједне друштвене областп коју он нијс захватно, без обзира да ан сс ради а спољнпм »ан унутрашњим проблеАШма, о политпчком, привредно.м илп друштвсном питању. Свстозар Марковић је надмапшо све својс савремснике својпм моћнпм талентом и опсежним знање.м полптнчких н социјалШ1х наука и богатим општим образовањем. Ако томе дода.мо његову изванредну храброст, снажиу енергију, висок морал и велико одушсвљењс, добићемо слпку једног моНпог бораца за социјалнп преображај својс зсмљс. ¥ псторпјп полнтичког живота, револуцпонарне мпслп п борбс у Србпји XIX века, не.ма човека који је тоаико значпо, п iniao утицај, као што је iiAiao Свстозар Марковпћ. Родоначслпик рсволуцпонарнс соццјалистнчке мислп он јс плснно својнм пдејаА^а најпапрсднпје духове тадаљих нараштаја. Њсгове пдејс иоспле су деценпјама чптавс гсперације. Тс пдсјс преузсо јс дс.мократскп, револуцпонарпи радннчкп покрст Србнје и њихов домашај траје до данашњег дана, јср соција.шзам п самоуправа за којп се Светозар први почсо боратп у Србијп, посталп су данас стварност. Аутснтпчнпм архивскпА! доку.ментима, од којпх јс зпатац број првп пут откривен, затп.4 фотоаћма ji кљигзаш, ова нас изложба на рељефан пачин упознаје са жпвотом п дсло.м Свстозара Марковнћа. И у садржајно.А1 н у естетско-технпчком погледу овде су прсзснтнранп подацп који.пружају могућност да сс сагледа чптав опус и дело јсднс од пајпозиатпјпх лнчности пашо псторијс Светозара Марковнћа. Проглашавам пзложбу отвореном п молим посетноцс да разглсдају ibciic експонате.

CTPAHA6. 14 ДАХЛ Први квартал 1975. годпнс караткеришв сс истим проблелшма посА1атрајући привреду оппгпгне у целЈцги, који су билн и крајем 1974. годтшс. Укупан приход у односу на исги период прошле године већи је за 32,8 одсто. Исто тако имамо и пораст утрошеннх средстава за 37,8 одсто доходака за 21,8 одсто што нам показује да опет утрошсна срсдства иајбрже расту, а доходак иајспорпје као што је бкло и у 1974. годшш. Доходак у овом псриоду нешто бржс расте нсго што је растао у 1974. годинп чему јс поссбпо допринело побољшањс рсзултата пословања у нашој најве ћој оргашиацпји — Фабрицп стакла. И даље сс запажа пораст оптсрећења привредс посма тран кроз уговорнс и законске обавсзе којс у односу на нсти период прошле годпне цмају индекс 136,1 гдс код поједнппх органпзаццја то прелазн сваку меру. Тако на пример тај нндскс код Земл>орадннчке задруге Рашевнца изиоси 727,8 „Универзал" Буспловац 453,8 „Грза" 375,7 птд. Основнс карактернстпкс овог пернода су брз пораст залиха и педовршене пропзводњс (Фабрика штофова), велике тешкоће у наплати потражпвања, што је изазвало и повећану блокаду жиро рачупа. Оваква ситуаццја на одређен начип епутава прпвредну актпвност јер су у поједннн.м органпзацпјама свс сцаге ангажоване да пе бн сс само превазнтла ова снтуација. И ако је ово општа каратксрнстн * ка за гелу прнвреду name општнпс, ипак, све радне оргаипзацнјс и.мају својс спецпфнчне проблемс па ће.мо покушатн да пх укратко нзнесе.мо. ИВТ „Бранко Крсмановић" Y ИВТ „Бранко Крсмановић" највећн део пробле.ма потнче од велпкнх залиха, које су у односу на впше годпна уназад достигле највшии ниво и то како по фпнанснјској врсдности тако исто н по фпзнчком обпму. Ово сс мосебно одиоси на камгарн тканпне, лок штрајган тканине имају рсалнзацију на нивоу производњс. Радн смаљења залнхс а и могућности боље рсалпзацпје једна с.мена у камгарн производњн јс укпнута и пребачена у штрајгап. У овом нс бп било посебних проблема да производи у штрајгану нпсу нпско акумулативнп а у одређеннм случајевнма ио могу да покрију пи цену коштања. Данас је цена вунс већа за око 14 одсто у одпосу на светску цену јер су преко дпрекцнје за матсријалнс резерве купљенс веће колпчипо него што су потребне, тако да то негатпвно утнче на целу грану. Покрснут јс поступак да сс кзвршп регрсспрање цене вунс. Једав од узрока повсћања залпха у метражној роби су н велике залпхс у конфскцијп која вршп распродају готовс робс. Y радној оргаинзанији чннс се поссбни напори за нзпалажсшо .могућиостн пласмана преко извоза где јс вслики потснцијалнп купан СССР. Да бп сс ово постпгло потрсбна је додатна листа v робној раз.менн коју утврђују држашш орга« ни. Y колектпву су свесни отежаних услова привређивања тако да сс чине посебни иапо рн у мскоришћаваљу унутрашњих резсрви посебно прско организованс акцпје штсдшс. Y овом тренутку вслнка одговрпост јс на организацији СК п другпм друштвено-полптичким организацијама као и руководства па правилном п благоврс.меном информисашу чланова колсктива п стварању такве ат.мосферс ла сс са.мо крајњим напорнма можо прсвазићп ова снтуаинја. Нсдограђеност економскнх олпоса вз.међу ООУРа још вишо јс дошла до „зражаја тако ла јс органнзација СК прсдузела нницнјативу за хитчо разре шавање овбг питања. Ова радна организација палазп сс v процесу мзградње н модернпзацнјс дораде тако да су повећана нздаваља за кнвестициона улагања у царину, што још впшс отсжава сп туацију. 'Лко овомс дода.мо да he процгс модернизацпјс створити н техполошки вншак ва око 150 л>удп којима сс мора обезбедитп посао, а уз то да сс нс очекује побол>шање у пласману до сспте.мбра мсссиа, опда сс може најбољс схватнтп дсликатност целокуппс ситуацијс и оправдапост нзвсснс нервозе н иеспгуриости међу радннцн.ма. ФЦ „Нови Поповац" Резулатн којп су остваренн у Т кварга- \у 1975. годинс у Фабрнци цс.мепта „Новп Позовац *' показују врло велпко смањењс остат <а дохотка. Првснствени разлог за ово је гкок цепа горива транспорту и материјалу >а паковање, што није праНено адскватним повећање.м продајннх иена цемснту. Како су зд 14. априла на основу одлукс Савезинх ор гана повсћанс нсне цсмснту у просску за 17 зсто то се очекујс у наредно.м периоду побол> Jiaibe резултата пословања п да he рална ор- •аннзацнја на крају 1975. годппс остварнтн устатак дохотка око 30 мнлпона лппара. Што :е тичс произволшс опа је углавпом па нпвоу иана док је рсализаццја всћа у односу на ]роизводн>у за око 8. одсто. Овдс трсба истаМ< проблсм cxiaibciba рсализацијс на мало злносио преко продавнние цсмснта. Разлог :мањеи>а рсалнзације прско продавнвце је »бог високе цепс подвоза ол фабрнке до прокавнице п већсг опшпшског порсза на про лст у односу па лруга блнжа мсста, тако ла е цемспт у Параћнну готово најскупљн. Лко :с желн ла се попсђа промст прско пролавпнio исмспта псопходно јс прспспнтатп писн <у цена подвоза и општипског порсза па про- •1CT. У 1шљу дал>сг noacha.va пронзводњс п ско1ОМИЧП0С1Н пословања и прнпрсмп јс програм > изгралњп још јслног повог капашггета за фопзводњу исмепта (noh од 2.00 т/24х). Како >ва Јшсвсгицпја прппала рангу каппталнс 1НТСНЗНВНИХ нпвсстппија проблсм оЗезбсБсва средстава нс можс да будс рсшеп бсз ан- ■ажовања шнрс друштвепс полнтичкс зајеккнице впшс бшЈкарских »псппупнја као н фугих нзвора срсдстава. Овај објскат he контатн око 850 мнлпона дпнара. Од овог 35 >дсто обезбсдкћс сс од извоћача радова и испбручиоца опреме. Сопствено учешће к )рочавањс купаца пзносиће 150 хшлиона, 2Р Србнја трсба да обезбедп 100 мнлиока a IvrocAoneircKc Инвестшшонс банке н Југобаика Свстозарсво по сО шшгона. СЕДНИЦА ОПШТИНСКЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ СК ПРИВРЕДНА КРЕТАЊА ЗА ПРВА ТРИ МЕСЕЦА 1975. ■ На седннци Општннске конференцкје СК, која Је одржана 24. маја 1975. године, размотрена су кретања прнвреднпх и »епрнвредних делатностн по завршним рачуннма за 1974. годнну п за први квартал one годнне, кво и нека друга актуолна питан,а. V овом броју објављујемо пзводс нз матернјала за седницу, који сс о/ј носе на актуслнн тренутак паше привредие снтуацнје, док ћсмо потпунији нзпештаЈ св овс седннце објавитп у паредном броју листа Очекују сс одлукс од другпх седишта Југобанке и одлукс Бсоградскс банке. На пницијатпву оргапизацијс СК ирнпре * ма сс доградња органпзованотсп па начелпма Устава са реоргаинзацпјом OOYP — заједЈшчки пословн н постављање.м прсцнзнпјих разрганнчености у економскпм односима .ме by OOYP. Посебну аткивност показала је органнзација СК у рашчншћавању одређелих појава радпс п технолошкс неднсциплнне која се огледала у -нсмарности појединаца и групе при извршавању својпх обавеза и одржаваљу п редовном процесу пронзводњс што јс доводпло до великнх застоја, кварова п прегоревања одређснпх ypebaja због чега ннјс .могла да буде остварена всћа пронзводња. Српска фаорика стакла Српска фабрика стакла у ово.м периоду бележи поссбно добре резултате а нарочнто остварење у остатку дохтка. Познато је да јс 1974. година бнла врло тешка за овај колетктнв где је инфлапија односила све резултате из послован.а. Наглп скок цена калцинпраној содн, мазуту, попан бутан racy, амбалажп за паковање, транспорту и врло велнка захватања по прошгсима друштвеио полнтлчких заједннца а првсиствено на нцвоу републике, нису и адекватно npaheini u цена.ма фипалних производа од стакла. Y I квап талу 1975. голпнс долазп до смирпвања пораста цена рспроматерпјалу, мада п.ма одрећеног п опадање пена (калцнннра сода) алп псто тако и скокова (слсктрпчна енергија). Успостављањем равнотеже измеБу набавннх и продајнпх цена мада за овс задње са велпкпм закашњење.м, с.мањељем вре.мена траја ља ремонта »застоја н шкарта н иоло.ма условпли су да остатак дохотка и.ма нагли скок за овај пернод. Производња се одвпја прс.ма предвнђеном плану а реализација пратп пронзводњу тако да бар за сада пема повећања залнха. Остварени резултати лпкако нс бп смелп да делују самозадовољавајућс на члановс колектива јср у наше.м привреБивању постоји join мно го тешкоћа и порсд предузимања хитних мс ра за бржс caBAabiiBaibc пфлације. Y нарсд« ио.м перноду бнће врло заоштреп нроблсм пласмана п то како робе шнроке потроипБС, односно трговачког н угоститељског стакла, тако исто и стаклене а.мбалажс. Вслпкп скок цена п впсока опорезнвања алкохолних пића изазвао јс врло впсокс малопродајне ценс овнх пронзвода ,што јс довсло и до смањења продајс. Смањењем ове продаје аутрматскп сс смањујс и потреба за боца.ма у којс се пу не ова nuha. Како радиа органнзашцја оства рује врло велику пропзводњу (план 610 хшлпона дннара н 127.000 т уовсћањс залнха бпло бп катастрофално тако да јсдан од главнпх задатака свих, а посебно продајних сектора, јс да се одржп плас.мап на нивоу пропзводљс. Како јс дома11е тржнштс у рестриктивној потрошњп. то се мора посветити н посебпа пажња извозу који јс за I квартал врло добар. Резултатп којн сс постнжу у производ њн су одраз 31 јсдног адскватнијсг награГзиваља прсма раду. Организацпја СК н друге друштвено-полнтпчкс органнзацијс нипииралс су воБење стимулатпвног награђнвања за лобро пропзведен ко.мад што јс дало врло лобрс резултатс. Исто тако на ннпцнјатнву организацијс СК тај систе.м стнмулатнвног паграБивања проширен је п на дргс учсснпкс у репродукцпоном процесу а не само иа осио rv пронзводње, тако да 'се почпњс са лоследнпјим вредновањс.м рада што he довестп до још бољнх резултата. Посебап проблс.м са којпм сс борпла и борп ова радна оргаппзацнја јс nuraibc нелпквпдностп. V задњс врсмс жнро рачун јс бно вншс пута блокиран и то првепствено ол банака због захтсва за повраћај краткотрајпнх крсднта. Узрок овомс је нелнквпдност њенпх купаца. Инвестнциопн програ.ми ирсдвпБени за ову голпну нс остварују се у оној дннамнци како јс npeABiibeiio јер још inicv затворене свс конструкцнје фпианспрања, а овле се ни кад пијс улазило у инвестпцпје без покрнћа а поготову данас на то ннко и нс помншља. ОТП „Атекс" — „Шумадија" Пос.матрање.м проблсматпке у ОТП .Дтекс" — „Шумадија" може сс закључнт да се н поред повећања про.мета за 19 одсто осећа стаrnaiuija у промсту ,јср долазн до смањења продајс no фнзнчком обпму код одређеппх структура робе. Овлс јс пајшггересантније запажањс да, п ако промст прехрамбене робс растс по вредпости, код нскпх роба порсл фпзнчког опадања има ц предноснп пад (шеhep, ул»с, маст, мссо, кафа, капдпт п вафл пропзволи и слпчно) шго показује да цепс п.мају бнтап утицај на промст, па .макар то бплп п прсхрамбспи пропзводи. Осетан пал oceha сс кол мстражпс тсктсплнс робе док конфскппја п.ма нецгго болп пласман. Слична сигулпнја јс н са памсштајем п белом технико.м чпја сс продаја одржава једнно помоћу крелита. Всликн проблсм са којпм сс борн ова радна орпишзација је недостатак обртних средстава II то како краткорочних тако и дугорочпих. По завршном рачуну за 1974. годпну прс ма ТОС обрасцу педостајућа трајна обртна средства износе око 24,5 мнлпоиа дипара. ГК „13. октобар" । Y радној организацпји „13. Октобар" ко.ја је настала ујслшвавањсм „Граднте.^а'’, „Прогреса", „Пролетера" (монтажа) п дела „Стандарда" тек се вршп консолпдација. Првн квартал овс организашгјс завршнлс су са.мостално и позптпвно. Збирни укупан приход износп око 12 мнлиона а остатак дохотка око 640.000 динара. Главнп задаци 'и проблемн у наступајућем перноду су даља кадровска јачап>а, унутрашље сређпвање и обезбеђењс послова. Кад говорн.мо о умутрашњем сређрва * iby морамо нматц у внду одре15ене негативнс појаве пренете из ранијих предузећа. Овде сс првснствено мисли па групс и појединцс који су чак п отуђнвали општс друштвену имошшу »на што суинтервенисалип органи Сс крстарнјата унутрашњих послова. Недовољпо запошљавањс капацитета односи сс првенствено на високу градњу ,док осталн ООУР-п за сад п.мају доста добру запослсност. Прпликом говора о интеграцнјн сматрало се да he co моћи постпћп далеко бол>а запосленост н то првенствано стамбеном изград- !Бо.м на че.му јс до сада највише п бпла запослена високоградња бившег „Градитеља”. Међутим, недостатак рашчишћених и слободних локаццја плп превелнка оптерсћеност ко.муналним п другп.м дажбинама, пс гарантују уопштс да ћс сс моћн под садашњнм условнма приступнти нзградњп „Ламеле" где ће цена бити н преко 6.000/м2, а двособни ста нови преко 90 м2. Лко желпмо да ово предузеће можс да преуз.мс и успешно завршп овај СА КОНФЕРЕНЦИЈЕ ЈЕДИНСТВЕНЕ ОРГЛНИЗАЦИЈЕ СИНДИКАТА СРПСКЕ ФАБРИКЕ СТАКЛА IMПИЕ ME IIIEH о Иа прошнреној седницп Конфсренцнјс јединствепе oprainiзациЈе синдиката СФС, којој су присуствовали и члановп извршнпх одбора основнпх органнзацнја снндиката, разлштрана јс Аналнза о спроведеним пзборилза у једпнственој организацијп снндиката н усвојен Програм друштвенс акцијс штсдње ® Изабранп су дслегатп за IV конгрес Савеза сшгдиката раднпка пндустрије п рударства Југославпјс, делегати за IV Скупштппу синднката раднпка кндустријс и рударства Србнје н чданови Међугрупацијског одбора неметала Југославпјс н Србнје О Усвојен Је Програм друштвенс акцпје штсдњс, којн објављујемо у ширпм нзводима. Програм друштвенс акцпјс штедњс нзнео је Михајло Атанацковпћ, секретар Прсдседнп * штва Једпнствене организацпјс спндпката. Y програму сс нстиче да сс под штсдњо.м, пре свега, подразумева бол>е ц рационалније управљање и располагаљс жпвпм радом, производњом која има npoby на домаћем и страиом тржишту, борба за добрс еконо.мске п здравс пословс, залагањс за ДЕЛЕГАТИ За делегата IV конгрсса Савеза сцидцката радника нндустрије и руларства Југославпје изабрап је Нсдељко ГуњеBiih. За члана Mcbypenyo« личког одбора за немета лс Југославпјс нзабран јс Внтомнр Ивашппевнћ. За члана Републпчког одбора сипдпката радтш * ка нндустријс и рударетва Србнјс нзабран је МцхаЈло Атаиаиковић. За дслегатс IV Скупштнне спндпката радпи« ка Србнје пзабранн cv МихаЈло Аатанацковнћ н Миоослав ГаЈић. За чланове МсБуогпитнп ског одборд за неметале Србпје изабрани cv Жир.ота Стсфановнћ и Мнлан Марковпћ. свол! дслокругу рада, морају да улажу, изузетне папоре да сада, када је усвојен план за 1975. годнну, дослсдно остварују плапскс задатке уз рсдовhv штсдЈву, прнхватајући програм штедње којп је сада v изради. На седнпци Радничког савета од априла месеца овс годнiie закључено је да сс задужуIV сви директори OOYP-а да са cBojiLM сарадннцпма и службама направе конкретнс програме уштеде v односу па пла« нпрапу потрошљу п трошкове, који треба да буду разраbeiiii no обласпгча и капацитетнма. Ha iiiibov раднс. организације форлшран јс координационп одбор за усмеравадБе п праћењс штедње. To тсло пије постојало до сада и сматра сс да ћс умногомс помоћп око npaheiba п остварпвања штед' ibe у пракси. од којс се очскује пораст продуктивностп ра да укупног дохотка и личног дохотка. Лкцију штедње трсба расподслу пре.ма раду п радпом допрпносу, Beha пословна заинтересованост, а иарочито пропзводна актпвност која во дн ка впсокој продуктивности. Говорпо јс о акцпји која јс у Фабрици покренута у правuv шгедње накои хгногнх промена које су иасталс кра.Јем прошле п почстком овс годппс, пре свега, смањсљем набавппх пена снровппа, повспавапролајних цеиа скраћепог ремоита П. П nchti, укључивааа П „Олпворо" машинс. Прорачунатп су плапови пронзводкс којн треба да се остваре V ово! годинп. Сви радшппт, сходно својпм могућнос тима, начину дсловања и у Карнкатура: Б. Бокнћ-Кан! посао, што подрааумева да и пзг]заЈ5ени нови буду продаги, потребпо jo још једнсш преиспитатн сва ко.мупалиа оптерећења динаапјку уплате комуна.м1ја и изврцштк прерројекторањс прсдвиђених станова у функиионалније. Завршне напомене Из свега напрсд пзложеног види се да је привреда сптуацпја врло тсшка и озбил»на и ако постпгнути цпфарски рсзултати нпсу по« ражавајућп. Из првнх мссеин пословаља види св ла се .многе поставкс пз Резолгцијс о економској п социјалној политнцпза 1975. голнну за коју је Савсз комуниста лао вдејну и подитичку подршку пе остварују. Дубл>с и свестраније аналнзс .морале би открити свс узроке овак * вом стању, али н без тога можемо закључрти да је органнзација СК потпуно свеспа сложеностп даншињс скопомскс сптуације. Најве« ha гарапција да he сс успети ла се обузда ннфлаипја п да сс стабнлпзују односи у прнврсдн п на тржишту јс ла сва потражња (лпчна, општа заједничка ппвестпциона) буде у гранпца.ма остпареног н зарађеног дохотка. Да бп сс остварно што већн доходак СК he се прс свсга изборнтн да пе .може да буде одлучнвања ми.мо удруженог рада. Ово ће се првснствено постнНи ако nch добре почетне рсзултате всзанс за дслсгатскн спстем н дал»с негујемо п усавршавамо, јер пе смсмо се задоволнти са.мо нзборо.м делегацнја и деле гата п добром структуром пстих. Савез комуниста, као авацгарда раднпчке класс, лс сме бпти неутралап према одређеШ1.М појава.ма које делују па умањеже дохот« ка. Према то.мс,, у борби за повећаље продуктивности рада, за achy и бољу радну п технолошку дисцпплнну за органнзовану акинју штдеше, за раздвајањс рада од нерада, за адекватно награЈзивањс прс.ма раду, за афцрмацпју сгручностп н знања, за борбу протнв демагоглјс, стихије и неорганпзованости, за адекватпу кадровску полптку. Савез комуниста he снагом ауторптста и својом способноiuhy предњачити у разрешавању ових питања. Од специфичностп срслпне * зависиће п правац борбс. За то све ООСК морају да на* праве својс програмс који he служпти као подлога за лсловањс свпх осталпх оргацнзованнх соцпјалнстпчких снага. схватитн као свесну н шцроко органнзовану и прпхваћену ак цију за рационалнијс понашаље, за доследпу прпмену Ycтава, одлука X конгреса СКЈ, Конгреса спидиката н усвдјене’ политикс скономске стабнлнзацпје. Говорећп о задацима синдн * ката у области штедње, друг Лтанацковић је рекао да he Сштдикат моратп да буде не само покретач ннпцпјативе већ н носилац TV.Maneiba значаја штедњс. Изабранп у органе н тсла спндиката v ООУР бпће обавсзш! да допринссу пзрадн програма штедње ц да прате и усмеравају његову практнчну прнмену. БЕСПЛАТНИ ОДМОР Комиснја за жпвогне п раднс услове прн Конференцпји сиудцката СФС сачпнила јс Предлог крптеријума за бесплатно слање радника на море it у баљс. Предлог јс усвојен на седшодп Спндпката од 12. маја 1975.. По то.м критеријуMV право на бесплатан од-мор на мору и Y бањс нмају: Радшши са-10 годнна радног стажа; Радшшп који раде саAin у породпци; Радници бсз пеоправда них изостапака за последњу годпну дана; Радницп који пнсу днсциплпнскп кажњавани за последшу годнну дана II koiп активно учеству« iv v друштвено-полптачком раду, зборовнма п opramixia у које су биранп. Сви члаиовп колектпва Koin су добри радннин п који су са гспехом п на премс пзвршавалп постављенс залатке, п мнвалплн рала, лобровол * пн даваопн крви. радни« ци са ннскпм лнчннм прпмап.пма и сопијално угрожсни. V дискуспјг су СС укл>учи.\1< и представшши ООУР-а п нз * пслп none преллогс на по.чу штсдњс. како би сс убрзала пз4 рада програма н правплнпм pvKQBobcibCM рсалпзовало све што јс договорспо. М. Мпхајловнћ

М ДАНА СТРДНА 7 ПОСЛЕ ПОСЕТЕ КРАПИНИ УРУЧЕНА ПОВЕЉА ПОБРАТНМСТВА Као што смо у прошлом бј»Ју п»сад]» делегацнја ИВТ tSpaspco Крсмановнћ” бнла је теи дана гост дру^ошша нз Крапинске текстилне индустрнје. Тнх дана Крапина н КТИ славцли су јубнлеје. Град ie просдзвно 30 годпна жпво« та у миру и слободп, а фаб^ рика 50 година свог постојан>а. Одлукрм Радничког савета ТКИ на свечаној седпицн, ца KPjol cv бнли присутнп и нашн тектплпн, прнјател»пма чз Парађппа vpyiena ic Повем о прбрцтимству. на и атоменик Матији Гупцу. Кумровец j'e у Спомск-дому добпо пмпозантан објекат. To је право ре.мек део грађевинара. Стеван Ромчевнћ, ихсељер ir шеф бојачншхе: Мнодраг Пстровнћ, предселннк Једннственс органпзацпје скндихата Фабрике штофова нмало ie част да прнмп По- ■ел»у. Тпм поводом посетнлп смо друга Петровића п — ијто нам ie рскао: сно — Домаћини су пас примнлн као сдоје најдраже госте. Програм је био богат н разноврстан. Разговарали смо о свему * Муус нас нстп проблемп. Залихе готове робс расту, продаја н паплата ie проблем којп решавају на слнчан начин као и ми. Посебно сам се пнтересрвао о раду подружпице Савеза пнжењера н техпнчара. И ту има пробле.ма као и код нас, како *д акти- — Y Крапини смо дочекани као правп пријатељн. Оно што сам за трн дана дожмвео тешко 1е оппсатн. И.малп смо органпзоване разговоре н том прплико.м смо размењалн искуства. Што се тнче плата, оне су код њих већс. Њпхов просек је нешто преко 2600 динара. По повратку посетпли с-мо Јасеновац. Тог недсл> * ног поподнева био је пун ђаКа којн су аутобуаша дошлп да впдс споменик и мучнлипГ те пашпх родољуба којп — оставнли својс животс тлу злогласносиог логара Јассновцу. И данас сам на под утпско.м те страхоте. Ето то су нам реклп некп од чланова делегашцс која ie ___ .. , ____ ____ трп дапа боравпла у Крапнвпрамо чланство. Чуо сам н нп. Оггштн утисак је: пријем пеке ствари из обдасти друшт ’ — Крапинцп су нас велп« чанствсно примилн. И порел напорног пута и програма који ]'е био разноврстан, био сам весео п срећан нарочнто v .момепту када сам прпмио Повељу о побратнмству. To ie велика част за све цас. Наше пргајатељство проткамо кроз међусобнс посете ioin втгше ie угршћено побратнмством. Први пут бно сам v дслегацији. али сам одмах осетио да су свп радтпшн спремни ла сараfcvjv и да ће наше прнјател»ст во дуго ла траје. Y октобру долазе нам Крапнпцн у госте и трулпћемо сс да пх дочекамо као пајдражс прп1 *ател»е. веног стандарда. Дотацнјс за превоз нема. то су се самн радници пзјаонилн. Али, зато крсднте за стамбену нзградтву може добнти овако. без обзира где гради стан. Машине су пм нове и нмају савре^енг технологнју. Y оквнру овс фабрике постојн трпкотажа н конфсктла али се много н<2 хвалс тнме. је био изванредан. Примајућп Повељк^ п побратимство Властнмир Миладнновнћ, члан делегаци1е нз одељсља камгарна пун је утнсадса: раднпцц Фабрнке штофова прнмнлп су још једну обавсзу да петогодншњу сарадњу ioin 6o.sc ојачају н своје npiijV тељењс v октобру дочекају онако како cv omi билц дочсканн п угошћетш v Краиннц. Да поред радних резултата н организованостп. покажу и ону лругу страпу' ла покажу п богатство своје . околттнс, културнпх п псгорнјекнх споменнка. Р. Веснћ ТЕКСТИЛНО ПРЕДУЗЕНЕ „ЈЕДИНСТВО' СА XI ИНТЕРНЕ ИЗЛОЖБЕ ШТОФОВА ТРГОВЦИ И ЕФНФЕКЦИОНАРИ ЗААОВОЛ.НИ асортнманом .БУДУННОСТ" нови погон АЛУЧЕЛИЧНИХ УЖАДИ Јаворка Савић, квалифккована радннца у продавницп чешљаног предттва пуна је утп сака. Y tokv разговора сазпали смо ла ie ова. иначе вредна преља, искорнстнла ла впдн како' се радн у камгарп одељењч V Кратшпн. Опрезно у другом кварталу Y Тестнлно-иидустрнјском предузећу „Јединство" плаииИеплаћени лични дохоци од __ рана пронзводња за ово тро- — Мало сам сс зачуднла месечјс изиосила јс 3.690.200 1. јануара до 31. марта износс 764.269 дипара. Имајућн v впду тешку снтуацију на тржишту око плас.мапа текстилних пропзвода, остварена реалнзацпја v овом како мушкарин радс за предп- дмнара, а остварена производлицнма. Некако организовани- ња 3.788.867 динара, што зна1*е радс. Раднтшп за предилн- Ч11 да јс извршењс пребачено цама само навезују нити icoie за 2 одсто. Остварењу пдана ------- .------ - ----------- -— се ncKHAaiy. Остале послове производњс долринело јс и перподу била је впше радц ттомоћна колона. Чннн tq, што су‘ отклоњене неке задовољавајућа. Mir се да је тако могуће ла се субјективне слабости, сман>ен к внше стотггна вре- је дрој болован>а н побољша- .?на радпа дисциплина. него Хрватско Загопје је у проле Укупан V- ------- прнход у овој годнће депо. TIvho ie wcTopiiicKiix нн износн 3.588.400 лпнара, a ir култур-нпх епоменнка. Виде- остварени доходак 1.742.011 диМеђутим, у другоА! кварталу, с обзиром на летљи период, доћи ће до стагнације. што lie се вероватно одразнтн н на пословатве v целнни. ла сам Ainrv стару 400 годи- »ара. — Врло важну улогу v љем раду предузећа нмаће мерс штедње, рекао нам даје <<7Јф!СМА УРЕДНИШТВУ Драгољуо Марковић, директор. Међутим, јелан број раднпка Још пе схвата довољно, и на отпад нам одлазп у просску 7 — 8 пдоцената. Y прнзешшм просторнјама Вилс број 2 у Фабрпцн штофова од 11. до 18. маја ове годнне прнређена је XI по реду интерна пзложба новс колекиије штофова за слсдећу модну сезопу јссен-знма 1975/76. годину. На овој нзложби порсд штофова изложеип су бнлп и трпкотажпп пронзводи ТП „Једннство”. Из разговора са шефом продајне службе Мнлаиом ToAopoBiilic.M дозпали смо следеће: — На овогодпшњој смотри изложнлн с.мо 40 нових артикала у 300 дезена. Штофови су пзрађенн од чпсте рунске вунс и доминнрају карирани штофови у свим ппјансама, Наша креатпвна служба пратпла је моду прско сајмова у Франкфурту и Паризу п преко модипх часоппса, тако да јс на овој интерној изложби заступљспа мода у свету у „малом". Лпчно сматрам да cv креацпјс врло уопеле. Иитсресовали смо сс да нам кажу нешто више п о штофовпма којс су трговцм одабралн и који су највише гласова добнли. Рекли су нам да је ту прс свега штоф за мушка одсла од чисте вуце „Мајкл” затпм „Икар” н „Стенс”. Ова задња два нзрађена су у седам дезена. Р. Веснћ Ml РДДНЕ 0РГАНИЗАЦМ1Е СРПСКА ФАБРИКА СТАКЛА: Изградња вентилациопог снстема Y аутоматском погону Српскс фабрнке стакла у tokv јс пзградња спстема за вентнла * ипЈу, који lie обезбедити боле условс рада. Радовс изводи „Гоша” пз С.мсдеревскс Палапкс. Тренутно јс vpaben са.мо један дсо вентилацнје на крову погона. а кал се радовв буду завршили површниа пентилацпоног простора lie битп 44S метара квадратнпх. ФАБРИКА ЦЕМЕНТА: ХУМАНОСТ НА ДЕЛУ Друже уредниче. Овим путем желим да изразим своју најискренију захвалност друговима који су ми пружили другарску номоћ приликом моје изненадне болвсти у Кранинп измећу 8. и 9. маја 1975. годинс: Другу Драгомиру Симићу, раднику Кончаоне крјп ме је нашао у бссвссном стању и указао прву noMoft. Одуставши од Јостовања био ми је као пратилац иа путу до куће. Другу Стсвану Ромчмићу, шефу Бојачнице који је у 3 часа ујутру отшиао да тражи лскара да би ми се указала лекарска помоћ. Друговима Миодрагу Пехровићу, председнику Председншитва Јединствене организације синдиката и Момчилу Павловићу, секретару Фабричког комитета Савеза комуниста, који су напустили другарско вече да би ми указали помоћ и цело време били крај моје постеље. Другу Србобрапу Радосављевићу, директору Фабрике штофова, ко}и је интервеписао и довсо лекара нз другог места да би ми се указала лекарска noAtoli и побринуо сс за мој 'повратак кући, Још јсданпут вам другови од свег срца хвала! Радосав Соколрвић, продавац у киоску Фабрикс 'ИВТ „Бранко Крсмановић" Ако ч>нмо пада, њс н ра. би с.мо успсли да смасамо један проценат от- \'штедилп бнсмо годнш8 мнлнона старпх дина- ^главном радници су свеснп стања v нашој прпвреди предузећу н верујем да Добар рад ватрогасаца ПАЖЊА НЕТАЧНА ВАГА Драга рсдакцијо, Стапујем у самачкој зградн Фабрнкс стакла. V ц»сиој близпни налази се самоуслуга у којој сс, поред пас станара поменуте зграле снаодевају и многн граванн из овог краја. Све бп то било добро да се у овој продавнпци ис закида на мери. Порсд тога што вага inije тачно наштсловаиа, шго трговнп не обрачунавају како трсба, н хигнјсна је на врло нцском нивоу. Пошто њиховом лошем односу пре.ма потрошачпма нс адогу да стансм па пут, користим ову рубрику да преко ње упозорпм куппс да избсгавају снабдсвањс у овој самоуслузи. На тај пачин про.мст би се мало смањио, што би надам се, позитнвно деловало па попашаље л>уди запослених у овој самоуслузи. Братислав Тпмнћ, техннчар у СФС Параћнн Ових дана v Предузећу ,,Ev дућност’, врше се послеАН»е пробс за пуштање још 1едд1ог повог погона за производњу алучеличних ужади за развођењс електричне енерпце. Ову ужад Фабрика каблова ,Моша Пнјаде” у Светозареву нема у свом асоришану, тако да овај погоп представља на неки пачнн допуну „Кабловке”. Кад се последње припреме обаве и пробнп рад завршп, Погон алучеличнпх' ужадц запошљаваћс око 30 радника, којн lie раднти у две смене. Y првој годинп очекује се укупан прпход од преко 3 милијарде старнх динара. Кроз годину дана са увећавањем капацнтста чкупан ггрцход ће порасти за 50 П|роцената, очекују у „Будућност” Иначе, овај артнкал нма лепу перспектпву и веома јс тражен на тржишту н сигурно да за десетак годнна неће бптн пикаквнх проблема са пласманом. Што се тиче пословања у протекла три месеца је остварсн бол»и резултат него v нсто.м периоду прошле годпне. Укупан тшход нзноси вишс од 4.000.000 динара. Доходак је вс11И за 450.000, а остатак дохотка са.мо за 10.000 динара, због повсћања законских п у говорнпх обавсза. Лпчнп доходак је тсплаћен за 250.000 дннара впшс нсго у пстом тромесечју прошлс годпне. За ово вре.ме повећан ie п број запосленпх у овом предузећу од 126 на 139 радника. Ипак, јсдан проле.м остајс перешен у овом предузећу. Са укпдањсм плетарског погопа добар број радника остао јс тавило, рскао нам ic Борнца qc3 посла, алп нико ннје наТодоровић, секретар предузећа, пустно предузеће и остао на план he бптп премашсн, а с удици. Са почстком рада новог погона многн lie у љсму добитн запослењс, али то неће битн довољно за потпуно решење овог проблсма. њнм биће и већи остатак дохотка н вишс пара v фондовима. Иначе „Извор” једну трећину укупнс производњс рсали * 3vje на подручју Бруса, Алекспнца н Крушевца, захвал«ују ћн квалктету својнх пронзвода. „ВОДОВОД": Шира водоводна мрежа Још 21365 метара водоводиих цеви поставиНе се у нашнм ОМААДИНСКЕ РАДНЕ АКЦИЈЕ улнцама логлсдно време, За прстходне двс годинс Лобровољно ватрогасно друшгво постигло јс впдис резултате. Пр1Ш.вено јс 16 младих радннка за којс је организован чстпредвиђено ie планом проширивања водоводнс мреже canna ш смо у прелузећу „Воловод". Ту ie грачунато и ловршен.с већ започетс мреже као н поставл>ан>с новнх цеви у 67 улпиа. Сеоскн водовод најесен п воро.мессчнн курс, који cv сви lie мере штедње дати одређене резултатс. М. Дилштрнјсвнћ полазннци успешно завршилп. Што се техничког напретка тиче Друштво ,јс солндпо опремљсно, алн мора сс још много учпннти, чуло се на псдавиој скушцтпнп патрогасаца у Це- .ментарп. Инвестиционп програм изградње ссоског водовода v ссли.ма Шавац, 4envp.e и Дон»с Вндово, гсвојен је ол стране Млади стаклари на Јасеновцу На веза предлог органнзације Сасоцнјалистичке омладнне Српске фабрнке стакла у Па« раћину, 1971. године формпрана јс бригада младих стаклара пз свих југословенсшЕч фабрика стакла. која је тс године учествовала на изградњп пруге Београд — Бар, а затим и 1973. и 1974. годпне. Тако су младн стаклари пз Македонпје, Србијс, Хрватскс и Словенпје далп свој допринос v шградњп нашс зе.мље и паставпли ковање и раднс орга-нпзацнје „Водовода”, нсговаљс братства ai једннства као и од месних зајсдшша по- наших народа н народностн за менггнх села. Y tokv јс набав- којс су животс далп њихови ка матернјала за прву етапу вршњаци у народноослободи’ ПРВО ТРОМЕСЕЧЈЕ Y „BYKY KAPAIJHHY“ ВЕЋИ ДОХОДАК И УЛАГАЊА У Графичко нздавачком пре дузећу »Вук Караџић” у првом тромессчју пословало сс .мпого успешније пего у пстом псрноду прошле годннс. Остварен ]'е укупап прпход ол 7.148.905,00 дпнара а доходак пзносн 2.516.699,00 динара, што јо у односу па пстн псрпод прошле године впше за 739.752,60 динара. Разлика код лнчнпх доходака је 471.334,95 динара. ТакоВс се noneliao п број запосленпх од 147 на 165 радника. Прсма постављсном плапско.м задаткч за 1975. годниу очекује се укупан прпхол од 2.5 милпјардс. а доходак од 880 мнлпона старих дпнара. Шго сс 1П1ВССТПЦПОННХ улагања тичс, у опој годтгнп уложићс сс 2.000.000 дпнара, и то углавпом v onpeMv за проишpeihc капацитста у „офсст" тсхнпцп штампс. Уколпко се v току овс годивс реши проблем недостатка пословног простора, сума ннвсспшпоиих улаганш бићс далеко веђа. М. Д. „ИЗВОР": YcneuiHO у првом тромесечју Прво тромессчјс овс годппе у Пекарско.м ирсдузећу „Извор” успешно ic завршено. Фпзички обпл! пронзводње пребачсн јс за 4,13 одсто v односу па iicTii псрнод прошлс годтше. Лко сс опп.\( те.мпо.м 6vac паснзградње главног довода. Боро Лскпћ: Ваза на клавнру (Јсдна од паЈуспеппшјих слнка ua IV првомајској изложби) Средства cv обезбеђена, са.мо се чска на 1‘есењс дане. да се обере лстнна. како сс нс бн плаћале надокнадс. Укупна вредност -радова креће се око милнјарду н пет сто хиљада старпх дпнара. Што сс тпчс проширкваил градскс водоводие мрсже, у овој годпни планнрано је да сс она проширн за још- 7860 метара. Израдићс сс довод од растеретнс коморе до Макснма Горког, ко.мс бп сс мпого добнло. јор у случају да дођс до квара вода пс бп нестајала v целом граду, веИ Gn дрјгнм коаком могла да обезбсђу.јс нормалап довод. Водовод he такођс бити нзграђен п v делу Македопскс. Драгослава Тодоровнћа, 27. јула, Космајскс, Кај.макчаланске, Пећке, Косовскс, Тптопралске као и другпм улццама. СТАНДАРД: Пример подмлаГзиваља Савеза комуниста Још псторо омлалинаца нз Комуналног прелузећа „Стаилард” прпмлепо ic v чланство СК, пре неколико дана. Партцјска органпзапија оиог прслузећа сада нма преко половине омладппаца, ц пример ie лоброг подмлаБнвања редова СК, М. Днмигријевић лачкој борбл. Живомнр Живковић, раднцк у С.ц1жб11 заштитс на раду у параћпнској Фабрнцп стакла учествовао је у акцпјама три годинс п о својнм утнсшша каже: ,,Y tokv учествовања на изградњп пругс Београд — Бар, v брпгади младих стаклара Jvгославпје склопљсна cv хшота познанства и пријател>ства која се п данас одржавају. Били су то лепп дани за нас младс, данп који сс не забораиљају, без обзира што време пролазн. Јближплп смо сс, мада смо нз разнпх крајева Југбславије, из разнпх органпзација удружсног рада, са раздичнтнм квалпфпкацнјама п радних места. И дан данас се многн од нас реловпо Aoniicyiv. Рекао бпх и то ла смо сс v брнгадп веома орзо зилпжавали и бплп једнњ ствспп, као да с.мо дуго бнли зајсдно. Зато јс брнгада младих стаклара Југославцјс на пзгралњи постизала пзванредне гез^лтате. Наш раетанак увек је ипо тужан н тсшко је све оппсатн. To трсба впдетн на тек онла стварати утнсак о свп .ма пама. Сви жслпмо да се попово састанемр али треоа дати прплпку П1 осталим цашим дру говнма да сс упозпац; ц зСлиже". Прплнка за зблпжавање i>pv- • acfihc сс всћ овс годпне, јер lie брпгада младнх ста-к.\а|ра Југославнјс опет кренугп у акппју. Овог путп на гвадплпште „Јассновац 75”. Д.г.

СТРАНА-Д' 14 ДАНА' Y ПОСЕТИ НАШИМ СЕЛИМА Бошњане шмш ренесансу Бошљанс obilx даиа дожнвљава велпки преображај, читаву, „малу penecaHcv”, како нам рекоше његовн мештанп v разговору, једног поподнева цспред лепо уређсног Дома културе. — За Дан побсдс завршнлн смо плато испред Дома култуБошњашш v разеовору са нашнм сарадником ЗА РИБОКРАДИЦЕ Нзречене новчане казне Y јсдцом од прошли.х бројспа пнсххи с.мо о акиији Риболовачког друштва ..Мрена' * на порни.^авашу паших рска, и о проблсму да сс рскс зашпис од рибокрадица. Лпсловало сс на савсст л>уд!1 склопих овом „послу", али нсдозвољспо хвагаљс рноа свс впшс узнма маха. Да Gn сс томс стало иа пут, судија за прскршајс општинс Паpahini, нзрскао јс ових дана псколнко ошгрих, али -заслужсннх, казнп рибокрздицаиа на рсци Мораап код Чепура и Дои>ег Впдова. Највншом новчаном казпом, од 3.000 динара. ц одузпмаљсм чамца каиовсп јс Гадивојс Тошковнћ нз Чспура. Казна.ма од по 2.000 динара камивспп су Зоран Всл11чкови!1. Жпвојии Мпјајловић п Борнвојс Оорадовнћ нј Доњсг Дан културс у Бошљану ре, објашњава пам Мнлован Лнтнћ, председнкк Скупштине Месне заједннце. Добровол>ном акцијо.м смо градили и земљалс радовс за Спомен-чесму палнх бораца, која he бнтк подигнута v овој годшш. Boav смо Bcli довслн, а н средства су прнпремљена. To је са.мо део онога што join треба да се урадп v овом мссту. Од важнијнх послова прсдстојп асфалтирање главнпх улпца v селу у дгжпнн од кплометап и iro, нзградња сеоског споцтског центра иза зграде Дома културе, који he пматп тсрене за одбојод рукомет и кошарку, затнм уређење парка V центру села, довођење тслефона ол 40 бројева <ггд. Поред овога, Пол>оттрпвредна задруга „Агроекспорт” направнђс једап објекат v ко.ме he бпти с.мештена апотека. магацнн за откуп пољоцриврсдннх производа, млекара и магацин за репроматеријал. — Велпка заслуга за постнгнуте резултате у комуиалној пзградњи прппада сви.ма нама, а нарочпто Мпловану Антнћу, вредном човеку п својеврсном сптузнјасти, објашњава нам Живојнп Јапнћевнћ. — МсВутпм, пе нде све тако глатко v Бошњану. жалп сс Мпрослав Весић, председник омладнпс. Y селу нарочпто меБидова. Казном од 1.000 дннара кажiteii јс, опсг, Радивојс Тошковнћ. О 1оку јс посгупак против Мњчорада EopbCBiiha н Радојнцс Пантића нз До1всг Видова н Добрија Гсоргнјевнћа из Параћнна. Оваквом казксно.и политико.м, орган за прскршајс иружа пуну подршку Удружсљс cnoprciuix рнболоваиа „Мрс па" у Параћину, у рсшавашу овог зла. Међу наведсним лиин.ма некн су и раннјс кажњаванн. алн далско блаЖ11М казнама, мсђугљм. како јс код нских пронађена уловмна рнба н ло 40 кллограма. овнм прскршајпма дат јс поссбан третман у одмсраважу внснно казне. Д. Пстровкћ by младпма н најмлаБим влада пнтсресовањс за књпгу, алн мп скоро да п немамо чигаопнцу, а књнжни фонд је внше него оскудан. To морамо такоbe хитно да решнмо н омогућн« мо лашим младим сусрађанима ту лепу забаву и потребу. По огорчсњу н младих н старнјпх, са којима смо разговарали, сазнали смо да је, нпак, најтежи пробле.м недостатак спортског терена. To је „хронпчна бољка” Hainer спортског живота, јалају се нашн саговорнкцн. Са „АгроекспорЈом” агмалго viobop ioni од пре десетак годнна, којн пх обавезујс да нам направе фудбалско игоралтаите. јер с.мо ми њн.ма далн стари терсн да разоравају. Ипак, нп до дапас нисмо добпли нгра.\нште. Прпнуђени с.мо да свс у*акмнцс нграмо ван, на туђим iepeннма, тако да с.мо вечпто у гости.ма. А успесн Hanskx фудба.\ера за служују да добпјемо „једанпст V жнвог\ ” и ми прпстојан терен за фгдбал, рсзипгкоако нзјављују мештапн Бошњана. II тако, док панлазс летњи мссепп, Бошњанцш ркуре да нх макснмалпо нскористе, да што Bimie граде п промене нзглед свом <....... М. Дплштријсвић Савет OYP „Здравље” Медицпнскн центар Параћнн, распвсује ЈАВНУ ЛИЦИТАЦИЈУ ЗЛ ПРОДАЈУ ДВЛ ВОЗИ ЛА ОПЕЛ РЕКОРД КАРЛВАН Почетна цсиа вознла је 20.000,00 дннара. Оба возила су у возно.м ста љу. Лицигација lie сс олр жатп дана 5. јуна 1975. годпнс у општс.м одсеку Меднцпнског центра у зградн Зубнс полпклшш ке ул. Мајора Марка бб. Учеснпци на лицитаци јц су обавезпп, да прс по чстка лнцнтацпЈС, поло же на благајни Центра 10 одсто од почетнс цене возила. Возила сс могу видети сваког дана сем суботе и нсдсље, ол 7 до 14 часова у кругу болппцс. ВЕСТИ ИЗ СЕЛА ИЗВОР: Асвалт и у Извору Са првим летшш данима v Извору ће почети аофалткрање улица v селу V дужини од 5 километара. Пројекат ie завршен, а тзедрачунска дредност радова пзносн 120.000 'динара. Самодопринос ic заведен крајем прошле годнне по стопи од '16 посто на прнход нз пољопрнвреде и 3 посто из радног односа. II. Миловановнћ ПЛАНА: Радови на путу теку нормално Радовн на путу Плана — Мириловац теку иармално. Завршен је један кндометар пута све до асфалтног слоја, а путће бнти широк 5 метара. Укупна вредност радова нзноси динара 600.00. Ж. Векић СВОЈНОВО: Граде аутобуско стајалиште Својноин су V ово.м крају познатн кар веома сложни a>vah. Недавно су од самодоттрнноса нзграднлп асфалтнн пут од Дома кудтуре до главног пута Гнље — Варварнн. Сада добровољним радом и личннм средствима пзграГзују аугобуско стајалнште. До сада cv аутобусе чекалл у пол>у под ведрмм пебо.м, изложенн невремену. Оно што ic посебно в-редно нажње v овој акцнјн је добра сарадња мештана и просветннх радннка пз овог ссла, која можс да послужн као леп пример. Слободан Спаснћ НЗ „ПРВОГ МЈА” ЗДЈЕДНО НА РАДУ - ЗАЈЕДНО НА ШМУ Преко 50 чланова колектива „Агроекспорт” Београд OOYP Коопсрашла „1. Mai” Параћпн п удруженн пољопрпвреднн произвођачн. посетилп су Новосадски пољопрнвреднн сајам. Ова посета сајму псговремено је бпо I! прпјатан пзлет. По повратку посећсн ie и разгледан споменнк НОБ-а на Фрушкој Горн — Иришком венцу. Добро организована посета сајму утицала је да пољопривреднн удруженн ггронзвоћачн изразе жељу да се током ове годнне органнзује вишедневнн излет до неке суседне земље радп упознавања, нре свсга достнгнућа v пољопривредној производњн. Сретен Стошић ЧЕПУРЕ: Пољопривреднике у партију Основна органнзацаца Савеза комуниста у Чепуру недавно је у чланство примила ]’ош пет пољопрнвредннка. Сада партијска оргаипзација овога села има десет пољопривредних произвођача. Д. Марковнћ ГОРЊЕ ВИДОВО: Свечаност у част Дана победе Y част Дана победе v Горњем Видову одржана јс прикладна свечаност, на којој cv окупљешш ученодцша говооилн прежнвели борцп п учесниши народноослободнлачке борбе. Затим cv омладинцц овога села положнли венац на г.помен плочу палвш бортгма, после чега cv свц прнсутни запгралн Козарачко коло нсстред До.ма културе. Живорад Микнп ИЗ „ПАРАБИНКЕ" Поспа има - застоја нема Y Фабрици бо.мбона и ратлука „Параћпнка” после пнформације о пословању за прво тромесечје 1975. године финанспјскн показатељн cv доста добри. План фнзпчког обима производње је остварен са 88 одсто, што значи v односу на прст.ходну 1974. за 91 одсто. Мевутнм, план реализације бележп остварсње од 87 одсто, a v односу на нстп пернод прошлс године од 90 одсто. Најмањс онижење нланнране реалнзашце бележи rpvпа бомбона 80 одсто и ратлука 86 одсто. Повећана је планирана реалнзација само код обландп, од 103 одсто. Важап показатељ за саглсдавање успеха су п залпхе производа које нмају утнцај на коефицнјенат обртаја обртних средстава. По показатсљпма залп.хс бележе повећањс за 30 одсто у односу на почетну залнху од 1. јануара 1975. године. НајвеНе повећање залиха појављује се код завијеипх бомбона 153 одсто, затнм код ратлука 148 одсто, а иајмахвс код осталпх бомбона 93 одсто. — Разлог за стварањс залнха, како нам ic рскао друг Вндојко Арсић, директор „Параћинкс", пропстпче нз општс отежанс ситуацијс која сс створнла на тржншту, v прошла трп мессца (јануар, фсбруар п март) пашп производн су сс мање трошнлн на тржншгу. Можс сс pehn да јс јануар био нзразито повољан месец у рсалпзацијп, а фебруар н март нзразнто слабији у односу на претходпс годинс. Поред отежанс прпврсднс снтуације, залихс сс стварају и због тога што трговина много озбиљније прнлази пабавци OOYP МЈУХОР“ РАШЕВИЦА Потписан самоуправни споразум о удруживању Y Основној организаццји улруженог рада „Жупскн рубин”, „Јухор” Рашевица 8. Maja обављсно је свечано потгшоива1ве Самоуправног спораз^ ма о удружпвању индивидуал-' них пронзвођача. Споразум је потпнсао 41 пољопривредни произвођач са подручја ' ове Зсмљорадничке задругс. Највише 'потписника је из Својновд 21, затпм из Рашевипе 12, из Сињег Вира 6, а из ТрешЛевице 2 пољоприврслннка. — С обзиром на подручје које покЈрива паша Задруга. број удружених пол>опр;<вредппка је добар, али мн ј>емо и даље настојапг да он буде што већн, рекао пам јс Душан Бурђевић, пол>опрнвредни техиичар. Пронзвођачн се највише vдружују v областк виноградарства и това јунади, као и за гајење жнтарнца. робе тј. купује само онолико колнко јој тржиште захтева. He ствара ни минпмалне залихе. Да бн се пзбегло стварање залиха, неке фабрике вршиле су распродају својнх производа. ппр. „Краш” је продавао po6v no сниженнм ценама нз 1974. године, „Слобо да” Оснјек сннзила је за 25 одсто, док су неке фабрнке слале својс радпике колектнвВећ је скоро постала пракса ла сви „Параћинкини” производн изло * • женп на Новосадском ■ пољопривредном сајму добпју напраде. И ове. 1-одпнс то сс показало тачннм. Двадесст послатп.х производа добило ie 8 златшЕх, 8 сребрнпх н 4 бропзанс медаље. Поссбно прпзнањс, као једипој v грамп, „'ГЈараћпнка" је добпла Златну плакету п Дппло.му ' за квалитст. по па пеплаИени одмор. Y нашој фабрнцц инје такав случај. Посла нма. Фабрика добро ради I! засгоја нема. Yicynan прп.ход као пословно-скономска велпчина у „Параћинкп” је остварен са 91 одсто, а трошковс са 76 одсто. Значи, код овс OOYP, како V односу на план тако н у односу на остварсњс у истом периоду прошлс годнпе, остатак добнтп ie позитнваи ц далско uchi! би био да cv се производња н рсалпзацнја одвијалс у оквпру плана. Душица Апђслнћ АКТУЕЛНО ее заа нут двавлвој градњм На тсриторијп општппс Tlapahiiii изграВсmi су, парочито послсдњи.х 10 година, многп објекти који ппсу легално одобрспп од падлежннх органа. Тб јс такозвана дивл>а плп про тивправна градња, која јс узела маха и прсдставља озбпљаи проблсм. Y жсљи да чптаоцс опшпрно пнформишемо о овој интсрссаитпој теми, обратнлп смо се за мпшљењс надлежним оргапнма ц службама. Извршнн савет Скупштине општинс Пара1нш, на својнм последњпм ссдницама, предузео је мерс да се у пајскорпјс времс почнс са решавањс.м пнтаља бесправпс градњс, обзпро.м да јс она, својом структуром н обимом, почсла да бива камен спотпцања у дал>ој изградњп Параћина. Потпрсдседипк Извршног савета, друг Милојс Вуковпћ, упознао пас је са првпм мсрама којс су предузстс да сс саглсда право сгањс ствари и ко.мпдсксно направп увпд о објектп.ма саграЈзсннм бсз дозволс. Y ту сврxv, формирано јс неколико група састављсiiiix од грађевнпскпх н урбаппстпчкп.х стручљака, којс и.мају задатак да у целом граду попншу в спи.мс свс објсктс прављснс послс 1968. ол тврдог матсрпјала. To је зато што сс до сада нпјс имало ко.мплстан увпд на цсо град, Bcli су коптролисани само поједпнцц и то на основу пријава испскцпјске службс судији за прскршајс. Након тог попнса, слаборат he се предатн урбаннстнчкој службп, која he стручно, у складу са постојеНим урбашгстнчким, napmice yicAanajv v урбанпстнчкп плап трала осгатп материјала *. To значн да he oiui објектп којп јалзпш плановЈша града, пзвршнти сслекцнју гдс cv, с тпм што he граћанп за њпх мораги да плате све дажбпне прсдвнћене у легалној градњн: комуналнје, допрннос за ypebeiLe граБсвииског земљншта, адмппнстративис таксе нтд. На тај начин he сс озаконпти постојањс бесправпо подпгнутп.х зграда, тј. власннци he добитп дозволс за љнхову пзградњу. Y оним случајсвпма гдс пијс могуће усаглашаватп са урбанистичкн.м плановнма, приступиhe сс рушењу, а уколико сс радп о стамбеним просторкјама, тражпћс се нова, што безболнија, решења. Укратко, 'то јс тск почетак рада па рсшавању проблема протнвправне градњс у Параhiuiy. Један од узрока: Нема генсралног урбанистичког плана Из жељс да не прејудицпрамо облпкс и коначна рсшсња започете акцпјс, обратилп смо сс и другпм стручшш службама, којс пс својпм услугама помоћи што ефнкаснијем сузбнјању’ даљс днвл>е градњс у Параћину ц евнден тнрање постојеће. Y Урбаннстлчком заводу од днрсктора Дре новаковића, сазналн смо следећс: — ПараНпи пс.ма генерални Урбаппстнчкн план а главпн узрок томс је помањкање срсдстава за његову изграду. Даље, решоналнн плаи Крагујевиа јс прпмарап за решење локалног генералног Урбаннстпчког плана. Касни се у планирању дугорочнпх пнвестнцнја. Такође, политика стамбснс изградље не ус.мерава правнлно пнднвидуалнс пнвестпцнје за градњу. To су укратко, узроцп појаве бесправне градње, која по речима друга Дрсноваковпћа, ппје питањс Урбанистпчког завода. Скупштина општинс је компетептна да решава to miraibe, са чпјим се рсшавањем каспи, а Урбапнстичкп завод ће реаговати онако како оргапн н стручне службе Опшпше одлуче. Потребно је деловати ефнкасно и енергично и не би се смсло искључпво рушењем бес правно поднгнутих објеката решаватп то пита н»с. Вслпке ннвестицпје и екппс стручних служби чш!с тек почетак рада на коначном урбанистпчком решењу Параћпна, а самим тпм и решења бесправне градње. Потпунију слнку правог стања ствари и плапова за будуће акцпје лобили смо у разговору са представннци.ма инспекцнјске службе Скуттштпне општинс. Начслпнк службс Станојло Богдановић и Станко Николић, грађсвннскн инжењср и ниспектор, опшпрно су нам и свеобу.хватпо указалн на постојећу ситуацију н па потребие мсре за рсшење многнх пнтања у нзградњн Параћина. Најпрс су констатовалн непосрсднс проилемс и штсте коју папосн дивља градња. To су, из.међу остали.х, следећс констатације: — Нерационално коришћење градског про стора у којн су генерације уложпле велпка ма теријална н духовна срсдства; — Неправилан распоред маса у простору кварн ликовно обликовање града; — Стварају сс великп санитарно-тсхппчки проблеми, a то погодујс поскупљењу комуналних услуга; — Код масовнс појавс дпвљс градње дсгралирају се прописи који пмају за цпљ усклзђивањс изградњс града. Ови закључцп су пзвсдсни на основу трогодшшвег нспптивања ц пскуства грађевинских инспектора. Табеларни преглсд случајева бесправне градње у Параћину речпто говори о чињеипчном стању и раду инспекцијске слу жбе. ' Рушења и казне нису једини лек Y 1972. годинн открнвено је 65 случаја бесправне градње и дата су решења о обустави градње. Сдедсћих 1973. и 1974. годнне повећава сс 1БИХОВ број на 73 односно 80. Од тога су v 1972. годпни поднета 57 решења о рушењу, 1973. годннс 17, a 1974. годннс, повећава сс њнхов број на 73 односно 80. Од тога су у 1972. годшш донета 57 решења о рушењу, 1973. године 17, a 1974. годцне 60. Порушено је, идући редоследом ових годпна 22,11 и 2 објскта. Такођс су поднете прпјаве и кажњено јс за бесправну градњу 12 грађана у 1972. годшш, v 1973. годинн 46, а у 1974. годинн 69. Из овнх цнфара се намеће закључак да је бесправна градња у порасту, а да решења о рушењу и казпсне мсрс цнсу права н сфпкасна рсшењз тог проблема. Значп, потребно је трајни.м мерама онемогућптп дпвљу градњу која је само последица других нерешенпх пптања у гра ду. To су, најпре, недостатак генсралног урбанистпчког плана, спорост н одуговлачење са његовом пзрадом, затим, постојећа грађевин * ска оператива је расцепкана н споро гради становс којп су потрсбни впшс него што тржшшгге можс стварно да прода. Ефскасност стручннх служби, гдс грађевппарп, урбапнстк п правнпцп трсба сложно да дслују, као н тс.х нпчка опрс.мљепост ц ипвсстнцпјс, такође су јсдап од фактора којп је довсо до појаве лпвл>с градње. Свп ти, rope навсдспн проблемк почеће ускоро да се рсшавају. Одговорнн а>удн су с.хватили да је крајњс врсмс да се стапе на пут стихпјском подпзању објеката и да јс до сада примељнвана казнсна полптнка промашила свој цнл>. Код Судпјс за прскршајс, руководплац тог органа друг Душан Петковнћ, рекао нам је да је ifeiLxoB досадашњп рад донсклс п потсги цао подпзање бесправннх објската. Нанце, пзречене казпс нису бнле адскватнс учињеniL\i прекршајпма, а осим тога, rpabaiui су плагпвши казну, углавном мшшмалну, сматрали да је тпмс на некп начнп добијсна легалпост изградљс објската којп су подпгнутк. Потрсбно јс да сс казнена политика пооштрц II да сс дејствујс у договору са Извршни.м савстом CO Параћин, да сс благоврсмено открију случајсвп протнвправпе изградње објеката, 'п да сс исти срушс одмах у почетку. Рушсњс v почстку је далеко ефнкаснпје од било каквог кажњавања, које, у крајњем случају, не сузбија појаву дивљс градње. Стичс сс утисак да су одговорни органк најзад на путу да свсстрапо н правилно размотрс ситуацпју, саглсдају важиост рсшавап>а тих проблема, потрсбу п правс мере које јс нсоп-ходно прсдузсти. Рал, обнмап и тежак, тек предстоји. На почстку he сигурпо бптп по здрављсн од свпх rpabaiia, а добри рсзултати нестрпљпво очскивапи, јер нема житсља нашега града који пс жслп да он пдс напред у свом развоју. Десапка Милосављевић

14 ДАНА СТРАНА 9 Y ДЕРБИ CYCPETV ЈУЖНЕ ГРУПЕ ДРУГЕ СРПСКЕ ЛИГЕ Драма на зшом my • Јединство — Јагоднпа 3:2 (1:2) Стадион Једивстаа. Глслалаца 3.500. Стрелцн за Једнн ство: Грбовић у 32, Богдано вић у 86. н Пелнвановић у 89. »шнуту, за Јагоднну Бошковић Y п Петковић у 44. минуту * СудиЈа Рнстнћ (Hiiui). Једннсгво: Богосавл^свић 6, Живковић 7, Драшковић 8. Цокпћ 7, Петковић 8, Вељкивнћ 7 (Васић), Богдзновић 8, Мплановић 8, Грбовнћ 9, Пс ливановић 8, Аризовић 8, (Па уновпћ 8). Дерби Јужне групс лругс српске лиге почео јс у кзван редној атмосфери. Препун ci a дион и одлнчно врсме обсћа вали су правн фудбалски спе ктакл. На први гол нијс сс дуго чекало. Једанаестн мпнут игре и груба грешка домаћс одбране омогућила јс Бошко вићу да постигне гол м да тпме Јагодина поведе. Отада, развила се изванредна игра и навијачи су ималм пунораз лога Да навијају за своје л>у бимце. Изједначујући потодак постигао је Грбовић изванрелштм ударцем под тгрсчку, мало ремек-дело. Овај гол дао јс надс домаћнм навијачнма, тако да се стадион ирстворио1 у нраво вулканско гротло. На жалост, радост домаНпх павијача ирекннуо је играч Јагодинс Петковић који је, без по муке. савладао голмана БогосављевнИа. Нсшто прс постнгпутог гола. повреВсн јс и кагштсн домаћнх Лрнзовпћ, којн јс морао ла напусти тсрен. Друго полувреме обсђавало је много борбс н атрактпван фудбал, али, на жалост, јака кпша је покварила свс рачуницс, н на моментс јс нзгле дало да сс игра ватерполо, a нс фудбал. Јака кнша донела јс и „кншу” ненскорпшћеннх шансн за Једпнство. Узалуднн су били сви напа Ли ло 86 мннута. Лопта једно ставно није хтела у мрежу, a а тада је нзванредии Богдано внћ из једне гужве савладао противннчког голмапа. Утакмипа ■ се блпжнла кра- пакмнис ПсливавовпН постн ју п жпвци су попушталн. жс победоноснн гол. Пре\ сам крај утакмпцс Пс- Драма јс »пак завршснаса лпвановиђ; поетижс гол пзоф .хепнендо.м, а могла јс умало сајда, којн јс суднја пониш- ла сс претворн у својсврсну тпо. Послс овакс оллгке суди’ бруку само захва.^ујућн нгра је пастала је јуржава по тс- чнма Јелкнства који пикако рену н свс јс прстило да сс пе могу ла б\лу достојанствс претворн v велпкп нниилснт. ци. Срсћо.м, ситуашпа сс смнри ла н у послслљпм секундама М. Или!1 ДРУГЛ СРПСКЛ ЛИГЛ — ЈУГ Ј8ДИИСТВ0 I ирнзи КОШАРКА — ЖЕНЕ Кошаркашице без премца S ОКК Параћин — Слога (Краљсво) 112:89 (51:30) Игралпигте ОКК ПвраЈнтп. ОКК ПЛРАГ1ПН: С. Пстровмћ «. 1. TopiMKCKM 32. МпрчиП 2, B. Пстроиић 4. А. Торнанскм —. ПавловпК —. <\алић 13, Срстсцожнћ 33, Crobaiiowih 16. Тараиовска 4. KoiuapKaiimiis у својој групн нлтајг rt4 *Miia. To докал\’јс добрим нграма н пизом победа. Vkomiko сс опако нпСТ88И нашс кошаркашицс najaepoBdiin«jc ла ће се од нлуће такчнчлрскк ссЈоис 1акм1|'ипи v Гзисчној лнгн. Гошће io Kpa.vroa иису могле дч пргже оЛнжијн отпор домаћнм коui9u>Kaniiuia *<a. могу сз-мо да лахаале iicntpy. која пнјс знзла ла проrianiK. ппо раалпка ннјс била acha. Најсфикаснпје и irajOo.vc у тиму napatnniKii бнлс cv Јслека Тср1«лискн н Слввнпа Сретспоаић. лок noxnaie заслужују и остзлс чланицс скшк. м. и КОШАРКА — МУШКАРЦИ • КК Таково — ОКК Параћин 103:70 (52:29) ОКК ПАГЛћНН: Стефаноаић 3. Хао. ростамстси, Пактнћ, Васић 2. Твраиожскн 10, ЖииаиоамА, Cemih 25, Точшћ 1г. 4, Ми *-ковнћ 2, Папло * »нћ 4. Стојановиђ 2. Ггтрљи Милаттааи је бмг» папрси тгргн и зд фгдбжгре ч зд коп«аркли»е. V накдабнјој нгри napahtiunn су аожпиелн праку катастрофу- Милантгадh:i cv у ПОППИОСТ1« налпгралк на»п«! K*uiiap>. *aiiK-. кајн током утакмкке ннcv 1ППС5К пк јсдну ум*жбацу н лопчал-пау акцнју. A. С. РУКОМЕТ ШУМАДИЈСКО-ПОМОРАВСКА ЛИГА Нашн тнмови осредњн ф Металап (Г. Мплнаовац) — Једпнство 1:0 (0:0) • Борац — Шумадштац (Наталинци) 4:1 (1:1) Игралнште Бориа. Гледалапа 400. Стралшг. Бзндука 2, Радуснн и Гвочденозић за Борап. Боран *. Бурпћ, Миколић, Костић, Мвшић, Гвозденовнћ, Мврковић, Тодоровић, Радуснн, Бандука, Цсроппћ, Бакић (Харажнн). • Слога (Деспотовац) — Текстилац 4:2 (2:0) • Слога (Баточшга) — Напрс * дак 0:0 (утакмица прекинута) Наши прсдставннин у Шрииијскопоморавској лиги прспилн су осрелн *. Борац је па свом терену савладао убедл>нво Ш^ *мадннца из Иаталмпаиа. Тренутно па табслп Бораи заркма ЛР¥ГО место пза Гоча са једиим болом разлнкс п бо.%ом гол диферепцпјом. Најoo.vii стрслап Борна, Канлука н овота пута је нзрстпстао протнвшгчку мрежуТекстилан је у прошлом колу бно гост у Деспотовоу и изгубчо сусрст н трснугно се налазп па осмом мегту « 27 бода п смаљпо својс тапсс за борбу за крх табеле. Ттакмица Y Баточнни: Слога — Hanoслак (Дреноизи) прекшпта јс у 26. мпнуту због вевремсна. Трс»цт’<о јс Напредак последн.н на табрлн са 18 бодова и угакмнпом манл. Стнлнон Таком. Глелалаца 5оп. стрг лац Бурнћ у М. минуту. Суднјв Жив. коипћ (Крушевап). ЈЕДПНСТПО: Бог«ч-ав«пнћ 6. Жнгповић 6. ApaniKoanh 6, Партжић 6. Петковпћ 6, KophcRith 6. Коглвнпвчћ 7. МплаповпИ 7, Грбпапћ 6, ПслтшииEHh 6, АрНЗОВНћ 6. Y дре после.мх утакмипе Јелипстио је Јстпбто трн бола. nocACAn.y утакмпку у FopiwM Mti/aiionity, .чсленм" су изгубилн са голом постигнутнм првд i.paj утакмнце. Спгче св утисах да је Једкнствз .члпало у хрпзу и да бн послздњн доn.hajii моралп ла забршгу tcxuhmi.** руковолство н самс пграчс. јер лако мо:ке ла се десп да Јслмнство псганс б» * шампнопскс ткттлс. Y сваком с»уч.чју не бн постојећу снтуаиију трсбаао лраматптонати, алн пе бк тосбало олако гхватптп ситуацпју у хојој се иалази Јсднпство. М. II. ОПШТИНСКА КВАЛИТЕТНА ЛИГА ЛИГА ПОДРУЧЈА СВЕТОЗАРЕВО ГлатаннжтилиТрешњевце Резултати XVII кола ЛМПЈЕ: Aeiiijniniii — Слогл 4:2 ПОЛОВАП: Бораи — БСК 3:1 РАТАРЕ: Јелипстко — Хсрој 5:0 ШАВЛЦ: .Морнвн — Моравац 5:1. TPErtrtbF.IWnt Vr •Млндпгг Јслппстпо 5:2 ЗАДРУГД: Полст — Хадук — олложепа Резултатн XVIII колд Д. ВНДОВО: Слога — Пплст 3:1 Г. ВНДОВО: Морапач — Јглпистио Г 0 1 Д. MVTHHUA: Једннство — Морапп 1:2 БТСИЛОВАЦ: Хсро.1 — Порац 5:1 БУЉАНЕ; БСК — Леп|Јанпн 2:1 Табгла: 1 Морава 2. Младост IS 11 9 5 4 50:17 36:26 30 23 3. Херој IS 9' 4 5 37:28 4. JeAiiiiciBci ДМ IS 9 3 '6' 36:33 21 5. Слога IK 9 2 7 46:43 20 6*. Јсднпство Р IK 8 2 4П.-40 18 7 Полет 16 7 3 6 2O:2i 17 8. Морапац IK 7 •> 0 28:40 16 9. Борац 13 6 3 0 33:42 It 10. Лепт.анпн IK 5 3 in 32:30 13 II. КСК 17 1 in .35:53 13 12 Хајдук 17 1 2 14 15:45 4 • Главица: Будућност — Шу * деновпћ, Т. Борђевић. Г. Стсфаповнћ, To.MHb, Д. Стсфановнћ н М. Борђевнћ. Борба за треће место ® Текстнлап — 14. октобар (Крушевац) 32:30 (15:16) Нгралинпс Текегплца. Глсдалаца .300. ]'лсдала1!« 300. Сулнјс Марковпћ и ТЕКСТМЛЛЦ: Томиђ. ЈапнП, Петрпriili 3. Свнлар 3. Бурнћ, Т. Булнсалнћ 5. МчАСГић 11, Мнлојкивпћ 9. Јоаиносн>1. П. Будисалнћ 1, Cpcjuh н Јслсннћ. Гукомсташк Техстндаиа у ХХП коА1 на с.аом тсрену дочекам! су CKii.iy 14 октобар мз Круигсвиа. Гости cv no др\П1 iiyi покдекли и тнме омоцИнлк ниофар1џ<.ма лв се поно *о борс за треhr место којс су всћн део првепства држа mi. Ток vraiaiime је бпо узбул *иа. 1остм су мран пове.Ан н всћн део гтакuinie KMa.Mi'cy у воћству. Домаћм пг. рачн .inpaui су смкрено н ирсл крај ракмнис кехорнгтилн су нсрвозу гогтмју н угак.мицу решклм у сжоју коDIICT. Гостп су тохом ^чахмице игралн ш-раозно. а мрел F.paj cv почем« да Hipajy грубо к проаоммрају домаћпне. Смква снгуаинја могла је да се претiv-pii у иниплен! а\н счнрена нгра доunlunia м Kopcirnic сулијс инеу лозвплплс ла ло нсжс.чеиш нниилента дође. HaiGo.vn nojcAHiiuu бплп cv Зорач Ммлетмћ, којн јс рсалим»вао 10 седмепппа м Мнлојкоакћ којм јс пз мгре ixx'iHrao лспст голока. Тлкоће. пихвале заслужују к остпан птрачи хот су л.1 mi MaxciiMVM ол себс ипо је за сва. к; nouia.w. Г. Baciih PYKOMET — ЖЕИЕ © Слога (Пнћевац) — Грза 9:15 У Apvioj Min« Ззпач за жсие наступају м pvKOMcraunitie пл Доње Мупп«- ие. У прошлом колу гостова\е cv V r«i<1icnuv н сааладвлс ломаћу Слогу рез, лтатом 15:9 Tpcuvnio сс налазс иа мрстпогАедн. **м мссту са осам ипдова. Турнир основних школа у рукомсту мадија (Трешњевица) 7:2 (6:2) БУДУБНОСТ: В. Петровић. Л>. Ха. иић, Томић, Диннћ, В. Xnmih. Иаанковић, М. Јоваиовић. Ракић, Д. ЈомНовнћ, Бо1лаиовпћ, Pajiih. НОВОСЕЛЛП: Поморшпги, Илкћ. МплоЈковвћ, Шал?тнћ, Mapjaiionuh, Дпвидовић, Гагпћ. Мплпвојсвпћ.-Ипкодпћ, Гаднћ, Мврјановнћ. ДРУГЛ ОПШТИНСКА ЛИГА — ИСТОК Извод из табеле: • Поповац: Цеметгт — Ново- 1. Будућност 16 10 3 3 48:30 23 селац (Параћин) 2. Новоселаи 16 S 3 5 39:22 19 3. Мораваи 16 8 3 5 26:29 19 ЦЕЛ1ЕНТ: РаднсажА.гапћ, Остојвћ, 4. Шумалнја 16 8 2 6 44:29 18 Томић, Марковпћ, €. Стефановнћ, Мла 5. Цемент 16 6 5 5 24:25 17 Резултлти XI кола Д. Муттша: Жсл-е.чпгчар — Гздмкк 1:1 Нзвор: НСК — Напредак 2:4 Г. Мутнииа: Млалоет — Истох 63 0:1 Мнрпловап: Разпитак — Омлалкнац ср 3:0 Табела 1. Радних 12 8 2 2 33:14 18 2. Ра.чнтак 12 8 - 4 37:13 16 3. Омлилнпаи 12 7 1 4 31:25 15 4. ИСК 12 6 2 4 28:15 14 5. Нсток 63 12 6 1 5 26:25 12 6. Же. *еан1<чар 12 3 3 6 19:26 9 7. Напредак 12 3 2 7 26:36 К 8. Млалост 12 1 1 10 13:41 3 ПЕХАР ПРИПАО ОШ .СТЕВЛН ЈЛКОВЛјЕВИК’ ПОД ПОКРОВИТЕ,1оСТВОМ ГП „13. ОКТОБАР" Спортске игре грађевпнара Копсултативна ссднииа поводом ор- учествоватп само по један мајстор кз lainiaoBaita VII спортских игара гра- свакс радпс оргапизацнје. ДРУГА ОПШТИНСКА ЛИГЛ — ЗЛПЛД Резултатн XI кола Табсла: 1. Будућност 2. Земмралнкк 10 7 11 6 1 2 2 3 32:15 15 29:14 14 Лсбкна: Булућност — Слобола 12:0 3. Раднички 10 6 1 3 26:1.3 13 4. Црни Бксетк II 4 3 4 20:28 11 Стрпжа: Зем.н>рзлнтс — Ц. Бпсстп 4:2 5. С Аобода 10 3 1 6 17:43 7 6. Јухор 9 2 1 6 18:18 5 Тскија: Ралнкчкн — Напредак 1:0 7. Напредак 9 2 1 6 10:21 5 V оквиру Дана ичалосп« и маккмх праанкха Рухометни хлхб Текетнлаи пргашоовао јс 17. маја на crom терену турнвр. основнкх школа у рукомету. Устварн бнла је то прмлмха да vC окепк ста»к пгкола к РК ..Тестмлац”. Како јс логпворсио iciMcbv рукмволства „Шчофараца" ' и naciaauiiха којн раде на псговап.у рукометпс »ррс тгрнир he бмтн Tpa.\Miiuoiia\nii. м одржаваће се у часг Дапа ос.лобоbcw-a riarahinia. ria оаогодпиибем rypiii’PY 'чество- »а\е cv само гралехе шхоле ОШ „Стеми .Таховд.евкћи, »Т*вдп|с Дпмаипвкћ". „Момчмло Поповнћ — Озрсм" н .Бура jBxumh". Typmip је окржан no хуп скстему. V првом сусретр еастачс су се екмпс .Глдоје Домамовић" н .Бура Јакшиђ" •5:9 полувремс 6:3. Y лрутом сусрету •r.iine OUT „Стсаам Јахпм>свнћи и .Мпмчило Попоинћ-Озрсп" 25:11 (11:5). V Фн|>ам1с>м cvcpciy nrpaw cv ехнne O1II Хтеми Јихоамвкћ” п Гадоје Лпмацп *|ф 25:15 (14:7). Према прпкаланоЈ игрн најбо *п руxuMCTaiuii cv учс1П11|н ociiobiic школс .Стсиац JaxoBvcmih * која јс бсз веће vvkc у фппалу саалалала лругок m О1П .РаАОЈс Ломв1кжнћ". Y ек1<пн .Стсвак Јакоп. *см1ћ" мча и нскоамк«, врло талеитоааннх рукомсташа. Оаом прнликом мстнчемо Радоанћа. Пекпћа н Анђелкпвпћа. Y скмпн .Рало- |с Домаиоппћ" ппгебно се нстакао Hcuiiih. Челебкћ н Богланокп)!. Утакмнцс су BO'M'e еулшс коЈн су нелавпо са успехом положили судијске испкте. Р. Becuh РЕПУБЛИЧКО ПРВЕНСТВО ¥ ГАБАЊУ ВАЗДУШНОМ ПУШКОМ Са Једцог од ранијих сусрета бербсра Крушевца н Параћнна ФУДБАЛСКИ СУСРЕТ БЕРБЕРА КРУШЕВЦА И ПАРАНИНА ПОБЕДИЛИ ГОСТИ V нашем граду јс 18. маја 1975. одржан тралицнонални гусрет бербера и фрпзсраКру шевца и Параћина. Том при аиком јс олнграпа фудбалска утакмица, у којој су победн ли гости са резултатом 4:3, ели је ^жупни билапс досадаш њих сусрста is да.мз мозитивап за нашс бербере. После спортског сусрста па скромној свечвностп колегама из Крушевца су подељени скромнн поклонн, дарови наших радних организацпја. Параћинци ће узвратнтн по ссту I. јун?, »шме ћс се наставити ова лспа, јединствена траднннја ■— рекао нам јс Жива Итвтовнћ, члан Организационог одбора. Бевппара Шумадпјс н Поморав.м, чпјн јс покровигел« овс голинс Комбннат „13 октобар” из Параћниа, олржа па Јс 16. маја 1975. Седнпцп . су прпсустповалк члановн Сскрегарпјата Међуоиштинског' одбора Сицдкката граћевпнара к илдустрнје граћевннског матернјала Шумадије и Поморавм, представшшн Грађевпнског Кошбината „.3 октобар? из Параћнна, представипци Опипипског всћа ашдиката у Параћшгу и прсдставпици радiiifx oprainuauuja пашсг региопа. Осс тодпнс спортскс пгре ће co одржап« 28 — 29. јуна. Поргд |рлмсгап,а у мкопш спортскнм дцсцнплшпма, организоваћс се и смотра хултурнрг сгваралашт/а, кво и ралпо такм!<чеп>с тосара, зндара. врмпрача ц скеларо. По пропозпцнјама иа такмичску he Споје 3i<aihc п спретност такмпчарн he, у ceAMO'iacoBHOM радпом времену, показати у зндалу пове зграде солкдарностп. IbnxoB рал he на крају бкш оцепеп ол стране сгручне комиснје. На седишцг с\> усвојене пропозкцкјс так.мнче1м којс су усклађене са савезпн.м, а пркиутнп су сс заложпли за rionrroBaibc „фер плеја" од стране свих такмичара. Изабрапи ty члановн Оргаппзаикопог одбора чнји је председнпх Мпрослав Псрпћ, дкректор Комбкната „13 октобар” као п прелседнипп комнснја које he ла прате ■Јакмнчепс. Прсдвнћа сс и учешће так мпчара 113 око 40 ОУР-а. Пријавлпван*е exmia треба ее обави до 5. јун»- м. м. Пионирке на савезном такмичењу На републкчком прванству Y raba- №у ваздушноч пупгком пно»п<рска еки. па Параћнна плаенрала се за Савезно такмшеже са ccboJiihux 445 хругова, што је 25 кругова втпс од норме за Сапезно првенство. Екппу су сачннанале учен1П|с осмовмс школс »Стеван laKOn-^ennh *: Драгака Маркоанћ. НаталнЈа Рнстић и Вссна Mapxoaiih. Прва екнпз јуппоркм. коју су сачиihana.ie учепнпе Гимнаанје освојпла је 887 хругова, док је прва јршорсха еккпа освојила 993 кругоаа што је за 7 поена испо\ порме за санвзно првсиство. Jyiniopcxy екипу сачнжавали су учсшпц« ЕШЦ чБорнс Кнлр1гГ. Можемо ла будемо задовол-нп резултаткма хоЈе су постиглп iiaimi стрел ни, јер је све то постинуто за лве годпне кнтепзнвиог рада Стре.мчког сввеза општнпе, мшшмална средства н тешке услове за рад. С. Здрввковкћ НздаЈе OK ССРН ПАРАШ1Н Ypebyje: Рсдакционк колеп<јум ГлаБцп к одговорпн урсдннк БорВс Петковнћ Адрсса РСдакЦпЈс: Параћпн Б. Крсмвровнћа 16 Тел. 83-694 Штамга: „ГЛАС“. Београл, Влајкочићсва 8 Тсл. 335-384. Тцраж: 10.000

ФОТО-РЕПОРТАЖА ПАРАЋИНСНЕ МАЈСКЕ СВЕЧАНОСТИ (II) Припремио: М. ИЛИЋ 30 ГОДИНА КН (РБИЈЕ Параћнн сс ових дана прндружпо просдави 30. годншшшс 1 (оспивачког) копгрсса Комунистпчкс партпјс Србијс. ¥ салн Градског амагсрског позоршита одржана јс свсчана седнпиа Општпнског комитета СК, а одржане су н свечане сслнпис орпшизацпја Савсза комуниста наших всћих раднпх органпзација (ИВТ „Бранко Крсма-новнћ", Српска фабрнка- стакла, Фабрпка цемеита „Нови Поповац" it 3OOYP „Шумадпја"). Свечапостп су искорпшћснс да сс ода прпзнање члано * внма Савсза комунпста који су у Партнјп дужс од трнлссет голнна. Њима јс Комптст доделио златнс значкс СКЈ. ¥ ИВТ „Бранко Крсмановпћ" ова свечаност јс пскорпшћспа ла сс јсдап број младпх примп у Савез комуппста. ¥ културпом дслу свсчапостн, омлалннцп — учсшши Гвмназнјс „13. октобар" пзвслп су прпгодаи решггал, a рсволуипонарнс песмс пзводнлп су чланови хорова основinix школа „Момчпло Поповпћ-Озрсн" и „Радојс Домановпћ". Штофарцп су за ову прилнку апгажовалн мсшовитн хор и глумцс Културпо-умстничког лруштва .Абрашсвић" нз Бсограла. Горс лсво: Никола Јанковнћ, пснзионер Фабрнке штофова п првоборан уручујс партијске књнжицс новопрнмљеннм члановнма СК: — Горс десно: Радмнла Мнлснковнћ, омладинка Стакларс, чита поздравнп телеграм другу Тпту: — Доле: нз културно-уметннчког програма. ШТАФЕТА МЛАДОСТИ -ПОЗДРАВ ТИТУ Савсзиа штафета дошла је V naurv опшвнну нз Варваpinia, ¥ Дреновцу штафсту је преузео ГагарЈш Томић, учсник Осповнс школс „Стсван Јаковљевнћ”. Штафста је на nyrv до Параћнна била свуда бурно поздрављспа и засипапа цвсћем, Порсд Савсзнс штафетс, поздравс и честиткс дпугу Тнту поснле су и локалнс штафсте, радннчка која јс кренула пз Поповца, сеоска која је обншла сва ссла, ђачка и осталс. Савезна штафета је наставила сво.ј ттут прско Нупрн * је, а од. трибине првн hoc.iiлац штафете бнла је Дарннка Мплетнћ нз Крежбпнца. Традиционалнн падобрански К¥П младости, петн по реду, огпочео је 21. маја на аеродро.му Давидовац. Овогодишњи Куп младости добио је југословснскн карактер и на њему учествују екипе нз целс Југославијс. Гости на падобранском KYП¥ су падобранни из Варшаве са којима qy параћпнскн падобранип дугогодишљи сараджгци. Ово до сада је најмасовније такмичење и на н»ему ^'чествује преко 80 падобранаца који се боре за прелазни пехар. На свечаном отварању присутни су- ојсуи гости нз радних и друштвено политичких организација, предсгавници Ваздухопловног савеза и представници Југословенског ратног ваздухопловства. Падобраноки Куп мла * дости отворио је потпредсед тпс општине Драган Вељко * вић. Први •фенажЈШ скокови показали су .да ће ове године битн жустра-и лспа борба и да ће победник битн неизвестан до послсдњег скока. ¥ екнпном пласману, прва места су освојиле А и Б репрезентација Ваздухопловног савеза Југославије, а од појединаца најбољи су били чланови ових екнпа Драго Бунчнћ и Виктор Купљеник. НЕДЕЉА БЕЗБЕДНОСТИ У САОБРАЋАЈУ ¥ оквиру безоедности у саобраћају, поред нцза сусрета, пригодннх свечаностн и такмичења, нашим улицама cv ред одржавали н малп caoopahajmi, пионири н пионирке наших основнпх школа, међу којима и ове две девојчице које је снммио наш фоторепортер. Прсдседннк Скупштине општине Параћин је на прнје.му за раднике Станипе мнлпдоје уручио <на|јбол>ем милиционару Цвстку Симићу као поклон малокалибарску пушку. fflpjiis младмх f Ш Ооновна организација СК у Економском школском центру „Бормс Кидрич” примила је 30 нових чланова и то 5 професора и 25 ученика. чнма и тгзразио наду да ће новн комунистн бнтн носиоцн нових н прогресивних тежњи и доброг успеха. 14. маја, у част Дана прбе, и 30-то годишњнце од Оспивз ког конгреса Комунистнч: партије Србнје, новим члан вима ^тручене су партијс! књнжиие. После пријема новнх ч.\ ва ова организација бр преко шездесет чланова. ¥ оквиру пријема одрл је и предавање на теагу гатски систем v гираксл”, a давач је био Васковић Зи мир, ^еник треће године. На крају скупа учениц> се обратио и директор шк Јован Ивановнћ пригодннм СМОТРА ПРВЕ ПОМОБИ Општи1нска смотра екипа прве помоћи одржана је 18. маја у сали Основне тколе „Стеван Јаковљевић”. Ha ipeгионалном такмичењу представљаће нас у омладинасој коикуреншгјн екипа села Дреновац, а у пионирској екнпа ОШ „Стеван Јаковл>евић". EKime су показале солидно знање и технику у указивању прве памоћи унесрећеним у удесима, природним катастрофама... КЊИЖЕВНО ВЕЧЕ Чланови КњрЈжевног клуба „Чукарица” из Београда, 17. ма|а гостовали су у Параћину и приредили књижевно вече. Гостовање београдских песнмка и прозаиста је у оквмру сарадн>е књнжевннх клубова ји Hamer града н „Чукарице". Кн>ижевно вече одржано је у сали До.ма ЈНА. Бора Младеновић, Душанка Додик, ДеСаика Лалпћ, Милован Алексић и Драгомир Бодић, побрали су аплаузе окупљених слушалаца.

Последње вести СЕДНИЦАОК ССО Y суботу, 7. јуна, одржана је седпица Општинскс конференције Савеза ооцпјалпстичхе омладннс, на коме јс поднета пнфор.мација о актнвноспша омладнне од протеклс до ове седшше, a разговарано јс и о наредннм задацнма младнх. Чланови Конференццјс cv iSKobe раз.мотрпли и друш * твене договорс о кадровској полЛтшш н о запошљаванд * на територнјн Општинс. Исто тако, дата јс подршка предузстим мерама на vдружнвању v нови рсгнон Шу.мадијс п Поморавља. За чланове Међуопштинске кон ференшпс ССО изабранп cv Стојан Дннић, Зоран Перић н Снсжана Антевска. За новог секретара Општинске конференције, уместо Мнливоја Живпћа који ie поднсо оставку. изабран ie Мирослав Вучковпћ, а за но ве члановс Прсдседништва Сишппа Рајић, Љубнца Николнћ и Јаков Бурић. За нове члановс Репгбличке конференцнјс ССО Србије изабранн cv Стојан Диннћ и Слободанка Станковић. ЗАКАЗАНА КОНСТИТУИРАЈУНА СЕДНИЦА OK ССРН На јучорашњој селницп Извршног одбора Општннске конфереашпс ССРН донета јс'одлука да сс зајсдннчка седница досадашњег и новог састава Општинске конферснције ССРН закаже за четвртак, 19. јуи 1975. На овој KOHCTirryirpajvboj седницн бнћс размотрен Извештај о раду организапијс ССРН општпне Параћпн за период јуи 1973. — јуц 1975. и усвојен Програм нарсдне активности овс оргапизације. Истовремено, бићс извршен нзбор најолговорнијнх Функционера Конферсиције (председнпк, потпрсдседннк. секретар), члаповп Прелседишитва, као и члановн помоћннх тела. Прсдлозп за састав новнх органа и тела Конференцнје, о којн.ма је на јгчерашњој седипци Извршног одбора бг/ло рсчи, проћн ће још јелпом кроз дпскусију на Коордптацпопом тслу за кадPOBCKV полптику. Постоји потпуна сагласност о томс да сс за пајодговорннје функип.је у Конференцнјн кандидују друговп Милош ДракуловнН, ВКВ радннк НВТ „Бранко К-рсмапо * внћ”, Љуба Рашковић, предссдник Суда н Мило.Је Илић, секретар Завода за комуналне пословс н vp6aннзам (о њима огшшрннјс на стр. 2.). СЕМИНАР ЗА СИНДИКАЛHE АКТИВИСТЕ Y Опсевцу јс 6, 7. н 8. јуна одржан семннар за спнди * калне акпгапстс name Општине (председницн основппх организашпа. председнкци и семретари једннствених ор гднизацнја и општинских одбора, члановн Beha СС Отшгпшс ai др.). ОбраБено јс вшие актуелнпх тема, а предавачи су билп саветницн Већа ССЈ Стеван Чакшнран н Мића Радовић, Бранко Стојановић, секретар Ко.миаце у Већу СС Ср.бије и Лзубиша Грбовић, начемшк Одељења НО. Синдикалнн активисти cv нмали прилике да разговаграју о актуелним тгроблемима развоја Komvhc са другом Слободаном Миливојевиће.м, председннком Скупштинс отнпгне. V уводном мзлагању друга Мнлоша Дракуловмћа, прсдседннка Всћа удруженог рада CO, kao и у прегледиој инфор маинји Службс друштвеног књиговодства датп су основпи показателнт прнвредних крста- »>а за прва три мессца овс годнне. Пошто јс дао осврт на претхолну годнну, друг ApaKVAoвић, јс посебно указао на отсжанс условс приврсбнваља и наставио: „Са овако отежаним условима привређивања прпврсда name Огтштпнс наставља свој рад у 1975. ГОД1ШИ и за прва трн месеца остварујс укупап прпход од 463 мплиона, шго је втипе него у пстом псрноду прошлс тодине. за 105 милнона плн за 29,3 одсто. ПовсИап укупап приход јс резултат, углавном, пораста цена готовпх пропзвода (стакла, цемспта), a маљнм делом продуктнвности рада. Међутпм, повећана утрошсна средства за 79 мплиопа илн за 32,9 одсто, указују. на чиљенпцу да јс ггрпврсла, и поред извесног повсНања иена готових пропзвода, пословала са пеадеквапшм порастом пспа готовнх производа у односу па пораст цсна рспродукцнопог п другог матерпјала и пораста цена погонскс енсргијс. , Тако је у првом кварталу овс године оствареп дохолак од 144 мнлпона н оп јс већи, него у нстом периоду прошлс године, само за 26 милиопа плн за 22,0 одсто. ЈУГОСЛОВЕНСКА ННВЕСТНЦНОНА БАНКА ПАРАЋНН ГОДИНА И БРОЈ 34 ПАРАКИН 10. JYH 1975. ИЗЛАЗИ СВАКОГ ДРУГОГ YTOPKA ЦЕНА 1 ДИНАР ЛИСТ СОЦИЈАЛИСТИЧКОГ САВЕЗА РАДНОГ НАРОДА ОПШТИНЕ ПАРЛНИН Са седнице Скупштиие општине ДАНА ЗА ДЕЛЕГАЦИЈЕ И ДЕЛЕГАТЕ: СЕДНИЦА СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ ПРИВРЕДНД КРЕТАЊА Н УДРУЖНВДЊЕ НА РЕГНОНУ • На седници Скупштине општине, која је одржана 2. јуна 1975. године разматрано је више актуелних питања, од којих су најзначајнија: пословни резултати привреде за период I—III 1975. и удруживан>е шумадијско-поморавских опш тина у међуопштинску регионалну заједницу @ Размотрени су и друштвени договори о запошљавању к кадровској политици, као и про грами рада интересних заједница основног образовања и културе Остварена укупна аку.мулацпја нзносп 162 милпона (са амортнзацијом ол 17 милпона) п већа јс од прбшлоголишњс за 20,7 одсто. Од тога јс прппало друштвеној заједнпци п осталнм кориснпцпма 48 мплпона, што је впшс, него у првом кварталг 1974. годннс, за 25,4 одсто, а прнврсдп 114 мплпона, што јс впше за 18,8 одсто. Односно, учгшће прнвредс у укудној акумулацпјп јс, и у овом псрподу, сматсно за 1,10 поена у корпст лруштвенс заједиице. Иптернп доходак, којп сс расподсл»ујс на личпс дохотке и фондозс, износп 114 мплиона II всћп је од прошлогоди * uiibci- за 18,6 одсто. Пораст овог дохотка јс мап»п од пораста укуппог прпхода за 2.16 поена, а од дохотка за 1,05 посна. Расподсла пнтсрног дохотка у прва трп мессиа ове године указује на већп пораст остатка дохотка, којп је веИн за 26,7 одсто. од пораста нсто лиMinix доходака, којн су већн за 15,9 одсто и допрпноса нз лпчнпх доходака, којп су већп за 9,5 одсто. IIoBchaibc остатка дохотка настало јс, углавном, повећа1вем ових средстава код Срискс фабрпкс стакла, која су ucha за 5,4 пута од прошлого * Л1Ш11М1Х. Остатак лохотка за фопдовс кол осталс двс, name Bphc фабрнкс јс мањп од прошлогодпшњег и то код Фабрп * кс штофова за 24,1 одсто, a Y уводном пзлагању друга Миодрага Мнлошевића, члана комптета, дата јс вео.ма запажена апалпза прнашања и задатака комуннста у вези са иривредним кретаимша. Дајући осврт на прпв|рслна кретаiba у прошлој годнни, он је истакао: Општа слика на крају 1974. године је да ie у прпвредп смањепа акумулативност тако да су фондовн у впдпом опадању и то првепствспо код индустрије, где су мањи за око 22 одсто, док на ппвоу цслс привредс за 19 одсто. На овакво стањс су утицалп брз пото пзцосн 157,3 одсто а пр прописнма Фсдсрацпје свега 115,0. 1-1а основу тога и пспрпвреда Са седнпце Општтшске конферснцнје СК раст цсна репроматеријала н већа захватања за општу н заједничку поцрошњу. Та захватања cv najeeha na нивоу репубхике п п.мају пндекс 344,4 док па нивоу општинс СА СЕДНИЦЕ ОПШТИНСКЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ СК HDBE КИЦИШШ НОМУНИСТЛ На седницн Општинскс конференције СК. која је одржана 24. маја, ценгрална тема разговора била су кретања у привреди у 1974. и I кварталу 1975. године н задаци комунпста у вези са тмм в Y усвојеним закључцима дато је вишс нових иницијатива, од којих је најзначајннја: УДРУЖИВАЊЕ СРЕДСТАВА ЗА СТАМ BEHY ИЗГРАДЊУ ■ Седннцц је присуствовао н друг ВИТА ПЕТКОВИН, члан Политичког ак тива ЦК СК Србије. у пашој општнпн бележи — лалеко боље резултагс иего "aZme у бо!л, * з“ привреда, што се видп и га 1 “ остварсша фоидопа који су >»ггенз«вн,Че привреВивање и већи за 99,5 одсто у одпосу за побољшање услова стпцана 1973. ГОД1ШУ, . ља дохотка ефикаснијпм ко« ____ код Фабрпке цемента за 67,1 одсто. Са губнтком оу, пак, први квартал овс године заврпшлс трц ралпс организацнјс: Зсмљорадничка залоуга „Слога", „Стапдард" п Бсрберско-фрпзсрска задруга. ч Повећапс залихе прати и повећање потражпваЕБа из пословног односа којс ie веће за 95 ми.шона илп за 31,7 одсто. Повсћањс потраживаља јс всо.ма неповолхно за нашу прнвреду, јср name радне оргаппзацпјс пемају велпкс могућноотп да утужују купце услед смап»еног пласмана својих пропзвода. Због тога јс привреда наше Општинс нзворе финансирања тражпл« у овом периоду путсм средстава краткорбчнпх кредпта, којп су већи од прошлогодпшњпх за 88,8 одсто и путем срсдстава добављача, која су већа за 93 мплпона илн за 48,8 одсто. Пораст обавеза нз послов * пог одиоса, одвосно пораст обавсза прсма добавл^ачп.ма погоршава условс прпЕрсНивап.а, јср сс добављачп нс устручавају да утужују name радпс оргаппзацпјс. Приврсда v ово.м перноду бслсжп п неповолту днпампку кредтгга, јср су дугорочнп кре лптн за обртпа срсдства мањп за 24,8 одсто, а краткорочни пећп за 88,8 одсто. а познато пам ie колпко су дугорочпи крсдптн noBo.simjii за приврсд па улагања." „Неопходно је, с тога, да Jianic радпе органнзаццје своју пословну политпку усмере, у Ш1Л>у повећања дохотка, на noBehaibe пропзводње и услуга и na nooo.bmaibe квалкгета пстпх, као н на смањеп>е трошкова матерпјалпс репродук- ' цијс II то путсм разппх акцпја Заоштрава сс питање ликвидности Затп.м је пстакао ла на рсзултате привредних кпетап,а v нашој Општини имају зпачајпог ушцаја и кретања залпха, потражпвања и обавсзс цз пословпог односа, новчаннх срел става Л крсдпта: „Зпатап пораст укупш1х залпха од 43,2 одсто (а у томс залнха матернјала за 33,7 одсто, залпха псловршспс пропзводње за 47,4 одсто и залиха готових пронзвола за 58,4 одсто), као и знатио сман>сн»е иовчаних средстава на жпро рачунг (за 65,9 одсго) указује па озбпљно заоштравањс пптан»а ликвидностп. Нал.ме, знатио повећање залпха готових пронзвода (за 45 милпона, у односу на први кварггал 1974.) видно су у.мањнле пословни резултат name прпвреде. Само залихе текстил ппх пронзвода износе 57 м«- лиопа и већс су од прошлого * лпшњнх за 4,5 пута, залпхс „Параћппке"' за 2,5 пута, а залнхс ФТМ „Пролетср" за два пута. Када сс ова проблематика разматра на оргаппзацији СК, онда морамо пре свега размотрнтп noiiainaibc комуннста. Задацн комуниста у овој областп прецнзно су одређенн резолуцијама X конгреса СКЈ п VII конгреса СКС. Ти задацц нису са.мо задацн него и обавезе, како је прецпзирапо на X конгресу, где се између осталог каже: „Десети конгрес СКЈ истпче обавезу комуЈшста да се у даљем развоју система соцнјалнстичких самоуправ них односа непосредном акциЈом стално ангажују и упорно боре за пораст продуктивности рада и за интепзнвннје привређивање. To је битан у* слов за повећање дохотка OOYP ц друштва у целини, за стални раст животног стандарда и за noBehaibe лпчних доходака радннх људи. Комунп * штедње или путем стимулатив« ннх .метода паграђивања" — завршпо је друг Дракуловић. У дискуспјц по ово.м питан>у учествовали су и друговц Миодраг Милошевић, Томпслав Тамбурић, Apani НиколпН и Радисав Авра.мовпИ, лслегат Bcha општппа Скупштннс СРС пз Дсспотовпа. Реч јс узео и Ннкола Пауповнћ, предссдппк Beha удружспог рала Скупшпте СР Србпје, и noccdno vKasao na то да се не остварује Рсзолушпа о економској полптипп, као и да се споро остварујс уставна кониспција о удружепом раЛу. тс јс пеопходпа акција свпх лруштвсппх чпннлаца па ства рању услова да удружспп рад овлада целипом свога лохотка. Исто тако, нс поштују сс пн извсонн всћ усвојснп друштвспп договорп и самоуправни споразуми. Кала сс ради о цспама, рскао ic on. морамо сс запптати треба лп ла пам првп it једипн излаз из пасталих тсшкоћа буду захтсвн за поBchaibe иепа. Иа крају јс упозорпо на потребу да свс палнс оргапизаlUijc којс v својпм програ.мпма прсдвиђају ппвестпцнјс одмах саглсдају п могуИпости за обсзбсВс1Бс потребпих срсдста ва. пошто се прппрс.мају проПИСИ којп lie у всзи са ннвестшшјама бнтп вео.ма оштрн. Скупштппа ie прпхватпла поднсгу ннфор.мацнју, уводно нзлагац.с и предлогс извршног савета свога Одбора, за друштвечш план п претреднн развој, у којима се углав.чом прн- (Наставак ка 3. страни) ришћењем капацитета, рационалнијом органмзацнјом производње, рацноналниЈом употребом средстава, сталном штедн>ом, бригом за побол>шан>с квалифнкационе структуре запослених, за модерпкзацнЈу технолошких поступака н за ширу и бржу примепу научних достигнућа”. Да би комуnncni могли да пзвршс тако постав.Бене обавезс онн својпм личним примером па радиом п другим меспша морају да буду носноци тнх остварења. • Комунистп су се у многим радним организацнјамд изборили за ефикасније привређнвање Анализирајућн резултате пз прошле године, можемо впдети да су се комунистц у мношм радним оргапизацпјама нз бррпли за ефикаснпјс прпвреbiiBaibe, алп ла је тс резултате у мпого.ме девалвирала скономска нсстабилност и ннфлација. Зад1Б1гх годипа a iiapoЧ1гго од почстка снергетскс кризе у целом свету oceha се пестабилност која сс преиела н на иашу економпју. Ово је потпуно разумл>иво ако се зна да смо ми земља отворене еко номије и светскц потреси морају да сс реперкутују н на name условс прпвређпвања. Међутпм, поставља сс ттптањс да лн смо мн у потпуности успелц да пскористнмо свс предностп које нам пружа паш самоуправнн coipij&uicrai чкн систем п песврстана спољна полтггика. Дубл>е аналнзе и to Apynix форума II инсшгу * ilHja дале би потпунији одтовор на ово питањс. Ми можемо да констатујемо да се нпкада не радц тако добро да не можс бо?оС, да увек можемо Biuue да уштедшчо иего што смо то урадилн, да увек потрошња може да буде рационалнија него што јестс птд. Y том смислу ми трсба себи да постатшмо задатке, да утврдцмо носноце и рокове нзвршсња задатака па да кроз аналпзе утврдимо како смо их извршплп и какве мере трсба дал>с предузнмати. Какве he резултате постићи организацпјс СК и њени члаповп, завпоц прс свега од ibiiхове идејио-политичкс и стручно-образовие спремс. Зато ie н један од задатака свих члапова СК и 1шдши1дуално уз* дизаЈБе. Тако паоружанп зпа1бсм иа основама марксизма (Наставак на 2. странн)

CTPAHA 2 14 ДАНА (Наставак са 1. стране) к \сњ1ПП1.1ма. KOMViiiicTn he се Mohn оллучпо супpurerавнтп свим апп1са.могправ;шм појавама. Таки he моћн. пз.међу оста\oi, врло \ако ла TciiAciiiuije формалпо) robaaaiba opiann »ов.ива одрслбама Устава, чсга v nauroj среднпп. VO4C прн \а00YP пма н • Појавс oTybiisaiba срсдстава » стварап>а скоиомскпх neirrapa вз рпнмјег пернода још iniey cAiiammicane писта he siopani да бр.к> и на прсме pcaryjc да сс заустапн \а^>п одлпв којн ]| овако ot.iiромашепу пппврсду цОл угицајем пестабплнос! ц и ппфлаmric join BIHI1C испрпл>ујс. Рсзултати постппнтп v првнм мсссцпма 1975. . годнне. npahcmi су п шсспп.м карактс * рнстпчпим крстањнма, Нанмс, јслпа сс слпка добпја када сс yuopebvjv ncrii псрподн овс п прстходпс голпис, а лргга ако сс гпорсдс проссчна крсгапш пз прошлг годипс са садашibiiM трсндовима. Прс свсга • Нвшв прнвредв сс cyxofl A>aRa са проблсмом лнквндности Таквпм појавама којс сс оi.\c\ajv v нслогоађеностн скономскнх McbycoGinix одпоса, v псразумсванд * лапашњсг трснутка. плп лругп.м впдовп.ма опортупистичког noiiauiaiba. Савсз комушг era he се накнсргпчннјс супротставити и спровссти акluijy која he слпмн1111сатц ноclone тих појава. Исто тако. кс С.МСМО заборавитн да појавс orybiiBaiba н ствараља екопомски.х цснтара нз paimjci псрнода још ппсу едпмнннса * нс н ла удруженн рад нсма још пуп vbha и контролг нал банкама н оснггравајућнм заводнма, гдс сс мора прсиспитати KoiiCTirryiicaibe пстнх и условитн ла њн.хова организованосг булс у avxv Устава, олirociio гдс улружснн рад vjcuiibvjc cnoia срсдства и унрав л,а шша v свом ннтерссе н интсрссу целс зајсдпнцс. Прсбројавашс срслстапа прнвреде .. , н псприврсдс v финанспјскпм Мнодраг МилошевнН подносн пнституш1јама само погодујс уводно излагаме Сдслсћп проблсм са којим сс секобљава наша приврсда јс nirraibc апквнлно«. ги. Пословнц рсзултат из 1974. годппс iniјс омогуНпло стпарапл аку.мулацпјс која сс vikx.ii у послиинп фонл, порзсг пспа рспролипсријала и остварсњс Bcinix залнха усдовплс cv слаол нлатсжц\' Moh прпчрсдс. Огсжани плас.мац омопНава nocran.baibc оштријих услова паплатс, тако ла погражпвац.а нз пословпог односа paerv з» скоро 32 одсто. Овакаа cirrva iinja ic условиха ла.м- задужсПОСт прпврсдс И TO IIPBCHCTBCiio преко краткорочнпх крсдцта којп су за 88.8 одсто ио. iichaini v oaiiocv na псти псрпод прошлс годинс. Додајсмо овоме. да и.мамо пораст захватаљс пз прпнрсде у пнд\- порсза и Аонрпноса којц сс угдавном прпп пзмирују тако ла јс пптаљс aiikbiiahoctii noстало јсдан од врло 'inopnii.aвајуђпх фактора. Лко знамо да cv v припрсми проппси no којима he рсзултатп v npiinрслн бптн ра>|упатп на бази паплаћспс a пс као ло сад факт^рисанс рсалпзацијс опда he пам бнтп Још јаснпјс од колпког ana-iaia ic паплата продатс роис. Прсма томс, ирсд .\>удпма Koin сс бавс овом проблематпком, nrro cv прло тсшкп п озби win задацн, да бп сс ова сптуаппја донеклс поправпла потрсбпа ie мпого всћа п одговорпија мсbycoona акипја ислс n unc npn врсле прско бапака, путем раз mix врста удружпвап»а, ства. рап>а ПОВ11Х KOMiicii.Kuuioiiiix кругова. McbycoGnor пспомагап.а n слпчпо. Iloipcono ie нсiinrarn cbc Moryhnocni претваpaiba краткорочппх KpCAJira'y дугорочнс којп cv v онадап.у. Hero тако, lipeiicniniiiKiibc захватап.а na iiiibov oiiiiitiiiic mix задатака. с тим ла морамо. то-,\а гражнмо н ол nannix лслсгата v рспублнчкој скуиiirrniui да исго niiTaibc поставе за niiBo рспублнчкич захвата * п»а. Само добро iipiinoc.M.vcnji моћи Исмо спремно да дочскамо none проппсс о наплаћспој рсалпзаццјц, у случајевпма ла ово тггап<с нс схватпмо ПрЛо O3QII.WIO, TCniKOhc Koic сад пмамо ouhe join ache. Стално npahcibc н ynanpebiiBan.c основа и мсрнда за врсдно пањс рада Иптспз1Ш1111Јс прпврс1л1вап>сдарда свпх м-дц — запршио јс могукс јс оствариги ------------ -------п бол»ом друГ MllAOUICBIlIl. расподелом према раду. To захтсва сталпо npahcibc н V* • О задрузк у Поточцу: то Је кримипвл Ношто јс Пстар Лдамовнћ. у ПМС IltKCUlIc компсијс, кзпсо ставове у всзп са ла\>им рачвојс.м cinyauiijc око форMiipaiba задругс у Поточцу п ihcnoj лал>о| псрспсктиви, углакним ПДСПТПЧ11С сс ,\oca.\aniКАНДИДАТИ ЗА ОДГОВОРНЕ ФУНКЦИЈЕ Y OK ССРН Прсдссдпик п.пм овом рио члан СКС као: сгавоппма Комптста. о ннтан.у јс поесбно говои лруг Вита ПстковиК, Полнтнчког актива ЦК п, n.iMcby осталог, -ста одуговлачснд- претварања истнх v службу самоууравно v- MO>KCMu копстаговатп ла има дружоног рала. Констнт\-пса- мо смпрпвапл пораста цена п.с самоуправнпх пнтерсских рспродукпноног матсршала, зајсдпниа и самоуправних ,,ако 1с лвчампка в утрошсппх фондова, уз постојањс буџет- средстава нспно вспа. Ова кон скнх ннституција, омогућава статацпја пропзплазп пз чпњсла сс срсдсгвп.ма удружепнм *' а >с изЈвсћц пораст псилц излвојспим пз прпврсдс it дал>е манппулншс и да сс фппзнснрају одрсБснс стварп. зашто сс v суш.тнпи нијс нзјаснпо УдружсцЦ рал. Да би nanpcbnuaihc оспова п мсрпда за врсдповап.с рада прсма ibeгово.м кпапнтстл- п квалнтсту. Подешчућп ствараАаштво, уводсћп стпмулзшвпс ОДЛ11КС naipabiiBaii.a, СК he сс најбо- ,ve пзборпгп прогпн уравниловкс п паразптског стнцања ЛНЧП11Х лоходака шго има врло нсповол41с послсдиис на се то слнминисало, СК he сс па бпо из.мсђу I II Ш квартала прошлс годнпс. McbyniM, успорепа рсализација готових пропзвода п псадскватпс nene довслс су до остварнва11»а мап>ег дохотка код појсдппнх II дал»с залагатн н борптн да Р£'',|,,х оргаппзаппја пего што ----------- ic qhq За |[сти псрпод прошлс ApyillTBClIOCKOIlO.MCKII одпоси na.Mcbv удружсног рада п лруiiiTBCHiix лслатности. копсгмTviicainiM кроз ингсреснс за- за'\,,Ха.он. то како к°л готовс icAiiinic (злравство, образова- Р°ос олсто гако псто п ibe, navKa, култура. физнчка '»‘•’Aa«Pi»c»ic производнл култура; спорт и лруто) fivay олсто " ™л,,ха м“териЈала продуктпвпост пад и да.г»н цеAOKyiinii развој. Тсма расподслс јс врло повол»на за наступ разпнх врста лсмагога којпма сс одмач прнкључују п крнтпзсри који су спрсмнн ла зансмарс свс што јс лобро урађоно. Ако сс ово join поУ дпскуспјп по ово.м iniian.v । чсствовалп cv Впдојко Лрсић, Драган Bc.vkobiiIi, Срба Радо сап,ЋСвн11 п Пстко AckobiiIi. Ко11<|>ерспппја је затп.м vcbo* јила закл»учкс, којс објавл-ујс.мо као поссбап прплог. Конфсрепцпја јс дозма!рала предлог Лруштвеног договора о кадровској полптнцн, чије је образлс!Жеп>с дао Милан Панпћ. Hero тако, усвојпда јс ИзвсштаЈ о фппанс1гјском пословању OK СКС за 1974. и Фппапсијски плап OK СКС за 1975. YTBpbcn ic п повп распорел зад\ жсња чланова Полпти * чког акчпва за оргаппзацпје п активс СК. „Не можс oprainuaiuija да будс било чпја nphiija. II ти ipeua jacno pehii А^уднма. Послс ioia, аки желс, пска iypaју, алп па свој рпзпк а нс па лрушгвспц. He да сгворс трloniincKii сскгор па ла павуку in некпх радпих органпзацпја тргонипу V Јалругу. Унелп су no 30 — 60 хпл»ада старих дпнара, а павлачс у задругу aiiiaiioiickv робу, друштнсну пмивпну. Тс стпари пс могу да се Ч1П1С. Коикају сс са лруштвспом ПМО1Ш11О.М. Опп чувају пмопику, Olin пс уносс UMOBHny, nch nap лссспша хп.^ада, а узпмају робу од. радннчкс к.хасс у .мнлионс.кој врелпосг||. To ic копкањс са друштвсIIOM HMORiniOM. To јс кримнпал. To сс пс можс дозволити. Ако хоћс ла помаже директора задругс, пска га помажс са својс IMIBC. а цс са срсдствнма папшх ралппх оргаиизациia. Сутрадан нс можс да сс паплатп, нсма шта, и онда отппсуЈсмо. Чцји то зној мк огппсујсмо? Ko то пма право ла сс тако пгра? Да ли смсIV то комунмстк ссбн да лозволс? И у Својнову, и у Рапгсвпии, п у Поточпу, н у бпло ко.м месту.” Мнлош Дракуловић, је ви СмКиква \лф|1ковани ралннк v Mii.wcTpifin Rxiiciiiix ткаiMina „Бранко Крсмановић". Poben ic 1942. годпкс Члан је Саксза KoMvuircra1 ол 1965. 1.>дппс. До сада јс био на »ишс о иоворппх срупк niiia како v својој ралпој cpi-aiiii.<aiinjii -I3KO n na:i п.с. Поред осгалог бп > јс члап Ралпичког савсга, Управнт o.v'op.i, сскпстар Основнс on raiiiinaiinjc Савеза komvhikта, секрстап Сскрстарпјата фабрнчкс ко1|фсрснц1|јс СК, »1лан OnniTiiiicKor ком,.гета СК п члан McbvonuiniHiKor сскрегарпјага СК. СТУБИЦА *V Ull’> 11V I 11 IIV Ml I4Z,\ lll/VIUIIV ,. ,<. . ЛТ. , » и'=Р=а^ код таквп да сс доходак стиче сло болпо.м и uipcKTHOM размсном рала па оспову лохотка који ic остварсн v глружсно.м рал\- а прсма упапрсд логоворснп.м плановнма рада н развоја, .. Уколнко ово прс п потпуннјс остпарнмо утолико ћс.мо нматп Maibc потрсба ла полс33,7 одсто, Огсжац пласмап робе ie првснствено код роба које служс iinipoKoi погрошњи гдс предп.ачц’ Фабрикд штофова са залпхама 4,5 пута всliiiM у OAiiocv. na ncrii перпод пришлс голХ|Иб!“КаЛ Сс ridcXiaграју залихс најпспово.^ппјс јс то што сс кол oinix роба miiuicmq око pacTcpchciba npn- |,а врсдс n epahaiba прпврелп олчпјс залихс растг нс прслвиг доглслно времс смањсpebennx средстава која cv DIIIIIC hena. Ла нлп нсодмерено захва * п»е псго II дал»1! пораст, а код роба као па прпмср стакло, пастајс cTaniauiija пролајс гако ла he п ту у нарсдном псстварпо пистојс прско- рполу бпгн пораст заднха. мсрпа захватања пз прнвредс Како нсма егзпстспцијс сд ропоказују нам п подаин којп бо.м која псма својс мссто на су па почстку овог нзлаган.а тржпшту. то сс код pcinanaiba нзнетп. Како сс га тсндспцпја овс пробАсматнкс мора радипасгавл>а н дал>с, Савсз ко.му- ти v впшс праваиа. ■ Мора сс прснспитатн пронзволни програм, асортиман и днтст робс ква Прс свега мора сс прсиспитап! пропзводни програм. асор тнмац н квалитсг робс. Аналпзс no ови.м пптањнма лаћс па.м одговор какву робу пропзводпмо, II да ли је потребпа пз.мспа програма. Овдс сс прст поставл.а ла јс тржпштс добро нспптано и да су способini л»улп у ко.мсрцпјалнвм службама. мада су чссто онн глав ini камсн спотицања. Према томс, мора сс бсз обзира па створспа npcAyucbciba пзврши * in усгал>спа апалнза комсриијалпог ка\ра н тржишта. Једац од слсдсћих задатака v овом правцу јс орнјснтаинја па пзвоз. РсзолуцпЈом о ско * ко радпс и тсхполошкс псднс * цнплпне, сто од.мах врло повол *пс к-лпмс за стварап>е крпзних ситуацпја. Органпзацпја СК мора бптп тако оспособ- .vena ла прва ступп v акцц.ју против rope навсдсппх појава, а иојсдинис којн cv носиопн плн пцспноатори таквог стања јавно разоблпчпти. СК ic увск oiio ‘а upaev KOMVHHCTH4KV upiiTiiKv и самокритнку која мора битк усмсрена у cviiirniiv стварн. мора бити iipiiiiiui * пнјслиа н бсскомпромиспа у борбп протпв сАабости, стваралачка у тражсњу одговора на поставл,спс проблемс, отво * рспа н другарска, када сс ралп о човску а ппкако да пма цпд> компромитоваља човскове лпчпостн. Задатак чланова СК јс да буду првп v рсдовн.ма биткс коју води радппчка класа н сви радни л»уди за остварсњс всћс и рс1ггабпАнпјс пронзвол * ibe, за бол»с Kopinuhcibc капацптсга и радног врсмепа, за већу радну дпсциплину. echv ПРИСУСТВО СЕДНИЦЛМА КОНФЕРЕНЦИЈЕ IfO.MCKOi п соцпј пн за 1975. ic да 11звоз шлу годпиу сто, а увоз ПОЛ1ГГ11 * голкпу. зацртано v oaiiocv на пропорастс за 10 олза свега 4 одсто. Мсђутпм, 1ТрВ1! мссспи овс голинс на iiiibov цслс зс.мљс показују сасвпм обрн\та крстања, тако ла сс сад прсдузп * мају OApcbenc мерс за стиму. лацпју пзвоза ц лругс погодностп кок OOYP-а којс буду ilmoac трстмап прстсжпог VBOзпнка. Главпи разлог стагпацпјс пзвоза је то што на ломаћсм тржишп’ пмамо врло впсокс цспс, icp углавпом всНину субјектпвппх и објектпвнкх TcuiKoha рсшавамо на тај начпп што лижс.мо иепс док на инострано.м тржшпту имамо објсктпвпз1грапс крптерпјумс, всћу KoiiKypcnmijv п тра жн сс бол>на квалпгст. У цпл»у стабпАизаппјс јсдап од првоpaSpcAinix залатака ie п нзвоз. Прпвреда пашс општинс врдо мало пзвозп it скоро јслнпп 1I3BO3HHK јс Српска фабрмка стакда, која he овс годипс извести робе v * врсдпосгн прско 30 мплпона дппара. продуктивпост СКОНОМ1П1- IIOCT. uno he HCMIDIOBHO ловсстп до Bchcr животпог станKoiicbcpeinuija ic размотрпла n nocconv информацнју о npncvcTBv сслшша.ма Конференинјс. Како сс дешавало да један број члапова пс лобијс материјалс за сслшшс иа време, јсдал ол закључака ic да сс Комнтет постара за грелпо обавепггавап>с члапсва и доставл>а1ве матсрнјала. Исто тако, закл»учено је ла сс од органнзаинја СК затражп ла слсдеНс члаповс Конфорсшш.јс замспс: Ралнвојс Гајић, Борпсав Радошсвнђ, Слободанка Марковић, Мплица HiikoahIi, Радомир Mapковић, Радомир МиладпHOBiih it Бранко Јоианопнћ. Затражепо јс да органпзацпјс пзрекну пдејНОЧ1ОЛПТПЧКС мерс оним члаповима СК који су псзправлапо одсгствовалп га ссдипиа. Тридесет новнх чланова CO Почстком маја у Суботини ic на свсчап начнп прнмљено v Савсз соцнјалпстпчке омладпнс још 30 омладинаиа, који су том прпликом добилн омладпнске књпжипе. Свсчапостп су прнсуствовалн представнпцн лруштвсно- -ттолитпчких органнзапија ово Ha nocACAibiLM взборимаза скупштннске ооганс изабран ic за делегата Скгпштпнс Општинс, а затим и за прсдссдника Beha улружспог рал.а Скугпптппс Оппгги * нс. Потпредседник ПРВЕ ЗВАНИЧНЕ ОЦЕНЕ О НАШЕМ AIICTY ПОДРШКА КОЈА ОБАВЕЗУЈЕ ■ На нсдавно одржаноЈ Мссној конфсренцијн СК нашсг грала разговарало сс о пнфор.мксаности rpabana и члапова СК у мссној зајсдницц Парађиц ■ Ово је први озбилишји критички прнлаз мссту н улозн коју наш лист има па пољу информнспњп. Y част младосш лруштво прпредбу 25. маја Дана Културноу.метничко „Будућност" дало је за мештане свога ссла, na . KQioj cv паступнли члапбвп свпх • сскццја. Ово Културно уметпичко дру штво псдавпо ic попово ожппсло своју актнвност, а за Honor прсдседнпка јс нзабрап Брапко Јовановић. Друштво бројп 25 чданова из скоро свпх друштвснпх структура. ВЕСТИ ИЗ KYATYPE На Рспублпчком фестпвалу аматерскнх позоришта у Паланцп жири, састављен од чланова из редова култури-их ралннка са подручја СР Србије, додслио јс нагрздг за најбол>у женску улогу Горданн Михајловић, глумшш Градског аматерског позорншта пз Параћина. За улогу Симонс, Јеврејкс у дра.мц „Лзудп" Вслимира Суботпћа, nauia ла јс највншс нања, како од од жирнја. глумипа побрааплауза ;i при.т публпке тако н ЛЕВИ УГАО У прсзентпрапој Ипформаппји, а. н у уводном пзлагању лруга Лзубишс Терзнћа, пстакпуто јс ла јс паш лпст попу11ПО вслпку празпипу у поглсду потрсба за нптспзивппјнм пформпсањем, којс су. се у nainoi срслппн створнлс усIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIK тавним промснама ским системом. и дслсгатРазгђсност Уместо ашауза убирао је хонораре. За opaibc no дучш нијс потрсиан tuyt. пснтара одлучнвања, потреба ла сс у патој комуналној зајслкиии а поссбно па iiiibov града, вршп обједпкавање. a прс свсга праћењс п усмеравањс овс самоуправљачкс актпвностп, днктнрала јс взнаРсдакиијн јс поссбно указано па потрсбу ла сс join вишс пишс о акпијама којс сс водс у органнзацијама vaружспог рала и мсонпм зајслштама. као и па пеопход * ност да сс пс пншс само о сшптппски.м форумама лруштвсно-политичкнх организациia, nch, да сс пишс чсшћс п о акцијама п актпвноспсма у организапија.ма СК н подружшгцама Соинјалистнчког савсјс да до Прсподио је псстручно. Приас.т су ia стручно. Прско iioIik јс чостао засзда. Bch сутрадан остао н бсз coiicrecnoi ?незда. Позајми i.iaoy на је лупај о зпд. Гидинама су .чу r.tcoa.in upoj npcic. С<гдл нх ок мекроз рсшетке. V хозслу „С.шаија' нроја са koimokom craic од itlOO 6.000 старнх динара, завнсно оо вс.шчичс. За epc.we за. Затпм, пстакнуто јс да у дисту мора бптп шппе члапака о томс шта he сс у псрспск тивп збпватп, а нс са.мо о тоБпблиотека ..Д/р Вићентијс Ракић" годпнама сарађује са Аптерарннм секцијама основпих н срсдљих школа V нашсм граду. Резултати тс сараAibc су свс масовпијс ц успешппјс зајсдничкс акцпјс, као и noBchaiio иптсрссовањс за маппфсстацнјс п програмс Бпблпотекс. Y знак сарадме Де чје OAC.veibc п Одсл»еп»с одраслпх корпсннка, додслилп су AirrcpapniiM сскцијама xtMirc у пзносу од 3.000 динара којпма he бптп narpabcii најболи! младп лптератц паших средibiix п осповпих школа. Овп.м прпмсром треба да иду и другс устаповс п ипстптуцнје којс по овом пли оном miTaibv iapabvjv са учспшшма nannix шкоАа. рата Kn.toipa.M npojunot брашна доиија.ш смо за туцс цнгарет ttaimpa. НАРАВОУЧЕНЈНЕ: ко тебе каменом, ц/ ibcra иројом са кајмаком. ЛУША лажсњс таквог обм<ка информнсања којп ћс пружитн rpa- мс urra сс ЛСС1ио, впшс члаћаппма всћп увид у рад овнх нака који hc мобилпсатц на свс зпачаЈшгЈпх лруиггвеппх акшџу, који ћс указиватн на ч1П1плаца. рсшавањс проблс.ма, а нс са- _____ .__ , . ____ Кроз аналнзу јздногодшпњсг мо сувопарно констатовањс лп Дома спнлнката. На селнипзлажења нашег листа. мсс- чткспппа. цц cv усвојенн Програм разпа конфсрснтца јс пмала мо- - ------ гућпостп да саглсда 'и педос- ‘таткс у H.CMV и ла на ibcron садржа! стави одређепс крнтнчхс примедбе. Порел осталог. истиче сс нсРпходност да техстовп буду Нсма су.мњс да he исказапе На крају ссдпипе с___«... још сажетији, јошкрптнчнп- крнтичкс при.мелбе помоћк да- су срсдства за штампан>с Kajii v односу напојаве н проб- .soj нзградтвп конпешшје на- талога нсторијскпх спомеппка \еме са којпма сепаша срс- шсг листа п побољшапд- ilc па тсрпторнјп нашс огтшгнпс. ....Ацва у сво.ме ралу сусрећс. •""? •/ говог садржаја. у долпнн реке Цршше. Tpcha ссднпца Скупштинс Општппскс еамоуправне кнтсреснс зајсдштс културс одржапа јс 27. маја у малој саУ AiicKvciijii cv учсствовалн воја кудтурнпх лслатностп паЖппојин Томпћ, Слободан Лн- omimmc за 1975. голину. ћслкопнћ, Божпаар Мадић, Сгатут Са.моуправпс као it уредних нашсг Bopbe Петковпћ. Л1ОДИ11, . ппгсрсслпсга нс 3aiCAiimic културс п Фпнан. сијски план ja 1975. голнну. олобрепа Л»уба Рашковпћ, ie липло мпранп правнпк. на дсжпо сп< председннка Онштпнског суда 1' ПараНиж *. Poben јс 1931. годпнс. v Параћпне. Члаи јс Савеза кому-нисга. од 1958 голпне. Дргг- Рашко внћ ic cnoiv ЛП\’П1ТВеНО-ПОАП тичку актпвпост нспо>аваоу општнпн Свнлајпац, гле ic такоВс био прсдседнш; Општипског суда. Поред iora био ic секрстар Отптинског онндикалног всћа, члан Оп1ПТ1ШСКС кон(|>еронц|гје СК, замсник секрета-ра органка СК, члан Извршног одбора ССРН п na ApvFHM дужнос * ти.ма п функипјама. Такођс је врло запажено љегово лрупптвено политнчко ангажован>с и v nainoi срсдннн. Секретар Милојс Плмћ, јс дипломџ рани правннк. на лужностн руково.уиоца ООУР-а v Заво д\- за уобанизам. Poben ie 1934. у Будапу. Y Савсзу комуппсга јс од 1958. голпнс. V ДруШТВСНО *ПОЛИП1ЧК11М ор гаипзацпјама обављао ie низ функција. Бно је члап Општпнског спндпка.игог ве ha п Меснс конферашшјс ССРН. Tpciivnio ic лелегат Самоуправнс пнтересле зајсднипс за vcmcpcho обра.зо вањс v Bchv коонсника vcнча п члан ПрГтрелно no М1ТНЧКОГ актппа стпгпнеПа pahiiii.

14 ДАНА СТРАНА 3 (Наставак са 1. стране) хватају оцепс прнврсдних крсraiba дате v заједничкнм закл»учцнма Општинске конференцнје СК н Опигтннског снп дикалног Beha, којс објављу * јемо у* цслшш у овом opoiv нашсг лнста. Удруживање у нови регион Скупшпша јс затнм разматрала н усвојила Анализу о друштвено-скономско| оправданости удруживања шумадијскопоморавскпх ошптнна v међуопштннску регноналну заЈедннцу, друштвснс договорс о удруживању it о угврђнваљу броја делегата н сазнвању Скупштнне МеБуопштинске рс гионалне заједцицс Шумаднје н Поморавлл. ОбразлажуИн ове документс, друг Бранислав Кокал», прслседннк Извршног савета CO, јс посебно пстакао: „Удружнва1ће.м нашпх општнна у једну мсНуопштинску penioiiaAHv заједнпцу стварају се оитис претпоставкс за самоуправну интеграццју и no всзнваљс посплаца пропзводјнс, друштвспог рала, политич * ких и осталнх активностн. 0* вн.м се стварају могућностп самоуправног повезпвања н удруживања па шнрем просто. ру којс бн бнло засновано на шнрој магеријалној основн u макснмално.м нскорпшћавању свпх матернјалнпх, просторПОСЕБНЕ СЕДНИЦЕ ВЕНА Заједничкв селштц" Beha удруженог рала н Већа мссннх зајсдМШ(В Ha дисвном релу јс бнла Оллука о OApcbunaiby подручја у којнма на формираке тржншпс цснс експропрнсапог полоприврслног зсм мшгта утичу ОКОЛНОС1П. као ипо су близина пассља. саобраћајницс, туристпчка мсста (пз члана 43. Закона о експропрнјаипјн) ц најмањем процеиту умањсња тржпшнс иене на тим подручјпма. Ова тачк.1 је олложеиа (н то по друтк пут!) н формлрана јс no- :ебна комнснја која сс заједно са IhepiiniiLM езветом CO за слсдсћу оеднкиу припремитп првхватљпви- /чи прсллогом оллукс. ОИЧ • -ч ■ I' Ссдннца Beha улружсног рада На ссднпии Beha удруженог рада којн Јс предссдмао Мнлош Дрвкуловпћ, усвојенс су кзмеие и догг/не Лруштпспог договора о гсклаН iaa- »»•у располсле лнчннх доходакз у опцпнпскнм opiaiiiLMa СО-с Параћнн. Зсдинца Beha мссппх заједница Под председннштвом Душана Раuiba. одржана је одвојена седнниа Beha меснкх заједпииа. на хо- |ој је једина тачка дневног реда била Информацпја о проблемпма |»вие хмгиЈепе у трвду и остжлим nawMtua ua подручЈу Опигпгнс, са преллогом мера. После живе дпс- *усије, веђине прпсутнпх делегата, Информаипја је усвојена. О овим проблемима опплгрннЈе ђемо пнсатп у иаредном броју. ннх н л>удских могућмостн КО је пружа овај регион. Оваквнм удруживашем органпзоваће сс ефикасннје и рацноналније apineibe функцпја onumina v саставу регнона п подпКп на biiiuii шгво заловољавањс зајслничкнх потосба радкпх л»уА11 it rpabaiia. V оваквој репкжалној заједницн сгворнћс се услови да сс v пуној мерн pea.iif3v.ic comiiaлнстпчко начсло узајамности н солиларностп На овај начин очекујс сс реалпзовање широких могућности органпзовап>а и вршеља фушшна опттина v областпма привредс, ооразовања, здрзБственс н соцпјалнс заштнтс, запошл>авап>с, кулп,- рс, физнчкс културс. пнформиcaiba. паучно-истраживачког рада, пла-нпрања и п«'згрзмн * рања развоја, друштвсно-политпчког усмеравања и лсловаif>a организованих субјективннх спага, однооно у свнм областнма у који.ма сс и до сада, алп v нсдовол»ној меви у односу на погребс. capabnвало илн осећала потреба за тсшњом сарадњом. По сво.м гсографском, ,\ovштвено-скономском н полнтичком положају регнон Шу.малнјс ц По.морав.\>а прслставља јсдну цслпну која треба поновнпм органпзовањс.м да на новпм уставнпм прппцнпима пружп н омогућн осгвариваibe join већпх резултата самоуправног логовараља н одлучцваља п пружп већс могућ. ностн за прпврсдни п остали развој овог дсла Србнје." За дслсгатс рсгиопалнс скупСАВЕТОВАЊЕ О ОРГАНИЗАЦИОНИМ ПИТАЊИМА СРВС Y малој сали Синдиката 3. јупа одржано јс савстовањс о Органнзацнонпм питап>нма Савсза рсзервннх војнттх старешина, којсм су, као гостп, прпсуствовали лруг Антон Саршен, секретар Савезног одбора СРВС Југославпјс, гсиерал Никола Радошевић, председнпк Кадровскс комиспје Репгблнчког олбора СРВС Ннкола Biihnh, предссдпик OK ССРН, Бранпсдав Кокаљ, председннк Извршпог савста CO, Љубкша Грбовић, пачелник Олс-beiba -за народпу одбрану, члшговп Прсдсскннштва општинског одбора СРВС, прсдселпнин основнпх органпзацпја СРВС и радппм оргаппзаипјама и сскретарп актпва СК у ооновним органпзација.ма СРВС. Заједннчки сншгак учесиика Савстовања СРВС Днскусија v којој је учествовало 12 дискутаната. пмала јс за цил> унапређење рада у основнјш оргашгзацијама СРВС. После саветовања гостп су обишлп Основну организапију СРВС, Српску фабрику стакла п Трговинско предузеће „Шутла« днја“ и са руководпоцима ов»х оргашиација boailwi разговор. С. Здравковић ипчгнс нзабрани су: Милош Дракуловић, Илија Нупуђија, Драгомнр Мплојевић, Томислав Марннковић, Л>пл»ана Балетић, Слободан Миливојевић, Душан Раднћ, Драган ВељковнН и Владимир Севнћ. Скупштнна јс затим разма * трала предлог Друштвсног до говора о запошљава!Н.у на тернторијн Општцне, који је образложно Милан Паннћ и предлог Друштвеног договора о кадровској полптиии V Опшпши, којп је образложио Ранко Николић. Исто тако, размотрсни cv програми рада нктерссних заједнпца основног образовања и културс. које су образложили секоетарп заједница Миодраг Радовановић и Мплпвоје Вучковић. Скупштппа ic усвојпла Инфор.мацију о спровођењу мера и прописа о осноиама друштвенс самозаштите, Завршнм рачун Буџета Општннс за 1974, Извештај о раду Јавног правобраннлаштва општинс Параlinn за 1974. годпну, као и внше одлука: о накнадн трошкова и нзпбљенс зарадс суднја поротника, о внсини н услови * ма за 41сплату накнадс п дневница војнп.м обвезннцп.ма н обвезпнцима цпвнлнс заштнте, о средствнма за фпнансираљс Службс друштвених прихода п о ОПШТИ.НСКИ.М органима у правс, посебпнм . опгапи.ма и стручној службн Скупштине. На крају рада, Скупштина јс усвојила пнформашпу о нзrpa.xibii спо.мсн-фонтанс н датс одговорс на постављена пјг тања лслсгата. ДРУШТВЕНЛ САМОЗАПГГИТА Друштвена самозаштпта остварује се акпгвностима радннх л>уди, грађана, организачија удруженог рада ц другах са.моупавних оргаиизација и заједжша. Самозаштита се усмерава на непосредну заштнту друштвеке имовине, права и интереса радних људи, односно органи* зација. За коорднпирањс актнвности друштвене самозаипите у нашој Општини образован је Одбор за друштвену самозаштиту и друштвени надзор, којн је до сада показао солплнуактивност и расправљао о ннзу тпггања као што cv: проблсми хонорарног рада у лруштвеппм делатнрспша, обим и карактер личнлх примања, стањс непокретности у друштвеној CBojinin 1! тако дал>с. Донето јс внше закључака ради свођења у нормалне оквире склапања пословнпх односа пзмсђу радннх органнзаиија и прнватног сектора. Инвестшшонп радовн нећс се у бгдућс уступити прпватном сектору. сем ако то нису услуге машс вредности, раднс НОВА 0РГАНИЗАЦ11ЈА УИРАВЕ С0 Крајем прошлс годинс мзгласан јс Закон о упавн којн је донео нсколнко важнпјпх промена у органнзацнјп п финанснрању оргапа управе. По том Закопу свакп орган управс је финанснјскн п самоуправно самосталан. Пошто је до сада постојао заједпнчкп орган управл>ања за све органе управс н зајсдничкп старешнна органа, бпло је потребпо да сс одлука о оргапизовању Органа управе у општини усклади са запоном. Новом одлуком утврђена јс оргапнзашгја п делокруг основних органа управс поссбиих органа п хскрсгарнјата скупштпнс. Самоуправннм н фкнансијскнм осамостаљнваљем органа створена јс могућност ла радпицн непосредно рстварују своја права у гранппама утврђеннм законоМ без пзбора органа управљања. Истовремсно тп.мс cv створенн п условп за јачаљс одговорностн сваког органа за стањс у областп друштвсног жпвота за којн су основапп. Новом одлуком нзвршена је н концентраиија поЈеднннх послова, који су до сада обављани од стране два нли вншс органа. Тако се пословн из области нмо * вннско-правннх одпоса концснтрншу кол Сскрстарпјата за управно правнс послове. Прсдузпмшвсм дсла тнх послова, као и послова урбанпстичкс опсратнве од Завода за комуналне послове н урбапнзам v Параћпну. С друге стране, пословн грађсвинског сган.а, матичнс евпдеиппје п пздавања увсрсња за здравствену заштиту стокс концситрпшу сс кол Сскрстаријата за општу \т1раву и заједнпчкс послове. Пословн писарниис, архнвпранл н чгваља архпвскс rpabc, лостављања штсмена н лругнх, такоће cv скониентрпсанн, укл>учујући ту п дсо послова пз СскретарнЈата за лруштвене приходс. Што се фннапспрања рада oprainnaiinic тиче свакп оргап ћс добнрти средства непосредно in буиста прсма унапред угврђеппм крнтсрнјумпма. Органи cv јсдпно обавезни ла самоуправпнм споразумом обавсзно удруже н рсгулншу пачнп употрсбс срсдстава заједничкс потрошњс памењснс за CTau6eiiv пзградљг, као п начнн расподелс сопственнх прпхода. Што се радног времена органа тпчс одлуком ic дата могућиост да сс у појсдтпшм органнма уз сагласпост ТСТа ск^гтгагп,пе УТВРА" АРУГО радно место. мислпло на евснтуално обавллп>е појединих послова мимо радног времсна нли пак обављање noicдинпх послова од стране радннх органа у већим ооганизашцама удруженог рада, како би сс пзбегло губљен»е радног времсна радника због обављаља одређених послова. Конкретно се мисли на пријем разнпх поднссака, захтева п уручивања разннх аката. Oeaj Закон о управи ступа на снагу 1. јуда. организације ће б>ггн обавсзнс да Комисији за друштветш надзор подносс тромесечне нзвештајс * о ск,\оп.\>сним пословима, као и пзвештаји о раду раднкчких н ннтерннх контрола и друго. Одбор за друштвену заштпту и друштвени надзор разма« трао јс впшс пута н стање нспокретности у друштвеној својини. Стање друиггвеис самозаштите у организаш!јама удружсног рада је разлнчкто у завпсностп од развнјености сампх организацпја. Од 40 органнзација удруже * ног рада у нашој Општинн н>ттх 30 су прсдвиделе постојање органа друштвене самозаштпте, а код 10 је доношењс v току. Треба одмах напоменутц да v делокругу и начину рала самоуправннх р&дничких коптрола влала шарешио.Код неких тштања постоји нејасноћа, непознавање п замена на ллежностп. Са.моуправне радничке контроле у овнм органнзацнјама cv само нстпиале појаве нттроблемс н предлагалс у внду мсра на охчучивање раднич * ким саветима, зборовима и лругим органима. Y Фабрици цемента од предложених ме« ра 90 одсто јс прпхваћено, a констатанијс и поднети нзвештајп чак 100 одсто. Можс сс копстатоватц даје активност органа управе н лругих органа на пословпма са-мозаштитс у протсклом пеpiiOAV био па завидној висиini. Број npiiBinniiix дела на пггету приврслс сс cMaibiio од 92 на 52 случаја v прошлој го.апни, али to ic још нсзадовољавајућс. Значи, потребна ic већа сарадља самоуправних ралнпчких контрола и самоуправннх органа са органима roibcita. Y наредн.м псриоду посебну пажњу трсба посветпти органнзовању рсдовних ц чсшћпх договора прсдставннка самоуправних ралничкнх контрола органа управс, органа правоcvba, службе Апчштвеног књиговолства. и Олбора за лруш * tbchv самозаштнту н зпуштвсни надзор. организовањг инс« TpvKTiiBHux савстовања за прслставнпкс самогправних раднпчких коптрола. спсђивању евиденцијс нспохостпостп у ApvtuTBeHoi и.мовтпш. ннсистпратц ла сс оснпвањс. оргапнзаиија н рал самоуправних ралпнчкнх контпоАа норматнвпо псттлпшс v свнм организаии * јама и заједннцама. М. Д. ИДУБИ ДАН МЛАДОСТИ ПРОСЛАВИНЕ СЕ САДРЖАЈНИЈЕ И БОГАТИЈЕ Поволо.м прославс Дала Младостн ндућс годппс, 5. јуна јс олржан сасганак прсдставнн * ка школа са подручја нашс оппггппс и сскрстара самоуправнпх пнтсрссних зајсднпца за културу, физпчку културу п образовањс. па комс cv утврВенс осповнс конкспшчс прославс 25. маја — Дапа младостп, по којнма ово тпеба ла булс цептра\на прослава млалих у пашој општпнн на којој бп сс манпфсстовала лоcTnnivha па пол>у физичког развоја, лспотп п свсжшп« младостп која сс пазвпја у самоуправпом соипјалнзмг. Пмсновап јс О\бор за прос * даву Дана младости од 10чланова. којп he ло трилесетог августа one годппс ионудпти пову всрзнју плаиа просхаве. Поссбнс комиспјс озога Одбора бићс залежепс ла пзраде дста wnijr поограме ло 15 сспте.мбра. Одбоп за прославу би поново сагледао читав плаи и пот-лио Огтштннском О'бору за прославу. после чега би се npncTvruiAo реалпзацнјн ц увежбавању. Како сс чуло па састанку, програм ттрссдаве ндућег Празнпка младости по садожају, обнму и концепцији бпће далеко богатиш тг салржајниш. т< у њему ћс узетп учешће школска, раднпчка н сеоска омладЈгна. М. Д. ЗАКЉУЧЦН 0 КРНАЊНМА У ПРНВРЕДИ Н НЕПРНВРЕДН Конферениија СК Општннс Параћин, на својој VI редовној седнкци, одржвној 24. маја 1975. годнне, и Веће Савеза синднката Општине, иа својој ссдницп од 2L маја 1975. годпне, разматрајући craibe и проблемс у ■езн са приврсднпм н. iicnpiiopcAiniM крстањи.ма у 1974. годнни ц I кварталу 1975. годпне у светлу ставова X хонгрсса СКЈ, VII конгреса СК Србпјс и Устава. утврдклм су следећс ЗАКЉУЧЦИ 1. Комунпстн, зајелпо са осталнм радннм .^удлма, морају још интензивппјс паставитн са акиијама којс су усмерене на повећани: пропзво.увс, продуктнвпости н економпчностн пословаид. уз оптпшишо Kopnuihcibc ка пашпста м фопда гал»ог времеиа. * 2. Конферснцнја СК в Всћс Савсза синднката Општине сматрају да сс, како у OOYP-а тако н самоуправМ1Ш радннм заједницама још увек всома мало пажнх: поклања изна.1ажен>у п корншНсњу уЈцтраипинч резсрви, а аоссбно мало iuta акција ua плану штедп«. Отуда комунпстн п осталк раднн луди морају енергпчно и ло краја одговорно подржати акцију на хојој се сада auraЖУЈУ друштвено-политпчхе oprainuaiuijo ‘и самоуправин очтаии, на израдн ко1жретних програма ште.им: у спим средикама. Мора сс обезбеднтн стално npaheibe остваривања uch донстпх програма штели>с и њиховог фннан сијског ефекта. * Предузети мерс да OOYP н радпс заједипце којс иису донегс — усвојилс програмс шгслјбс да то идмах учине, а самоуправинм сиоразумпча о расподсли лнчпнх доходака предвидстн стнмулвтнвпс облике iiaipabiioaiba у ш<лу поспешива>м штедпл у свим обласпша рада. 3. V ииљу uno адскоатнијсг вгедноваЈса рада, komvkhciii н друш радцп људм морају се стално залшати м дал>е нзграђпване систе.ма расподеле према раду. Постојеће самоуправне споразу.мс и договорс треба стално усавршавати на прпнциппма Устава к Лруштвеног до1овора о располели дохотка н лнчнпх доходака, хако би се обезбедцло да сваком раднику у OOYP пршада лнчнп доходак, сразмерно резултатпма његовог рада к iberoBOM лпчном доприлосу. који јс текућпм н мииулим радом допрннео повећању дохотка својс ООУР-а. Трсба у том правцу слсдлти позитивне прпмсрс стнмулативних облнка itarpabiinaita којц инсу seaaiHl само за квалитст н квантитст чропзпомис nch п за смањсње зрошкова пословања, уштсду шггеријала н горпва, мазпва н Kopimihciba калацнтста и ралног времепа. 4 Конфереицпја СК н Behc Савсза синдиката Општнне позитнвно oueibyjv настојапл комуниста н лрушх радццх л»удн на no6o\>uiaiby ралнс и технолошке дпсциплннс. \Tipano због тога што су реаултатн biiahii Немамо Bchiix застоЈа у производ1М1. хаварија н друго као uno смо 1О ималн у педаиној прошлости. олн на комуиистнма и осталич радннм лудима стоји ц далл обавеза ла сс радна н зсхпалошка AiicuuiiAiiiia подпжс на још тпин сс радиа п тсхполошка AiicmuiAiiiia подиже на још виши ниво. Још увск има појава да се носиоцн раднс н техно * лошкв НСД11С111111Л11ПС познваЈу на самоупраамии п своја самоуправна п[/ава ц ibiimc покушавају да покрију својс посгупкс II neoAtOHopaii олиос према раду и средствпма рада. Нс смсмо 11стнцати своја права а обавсзе занемарпвати Kpajibc је врсмс да повгчсмо паралслу iinueby самоуправл>а1Ба са je.wic cipane, п радпе и технолошкс неЛНСШ111Л1111С са другс сгранс, јср самоуправљадо тражп лнсок стспеи самод||С1111пли1№ п одговорзп одпос према радним задаиима сваког рилиог човска. 5. кокферсиција СК u Behc Саисзз спнд||хата Општнпс наражаваЈу забрннутост због повећши ззлнха код нскпх раднич opiainuauiija (ИВТ „Бранко Крсмановић”. „Ilapahiiiixa ' п др.) те vxaaiiv ua потребу да комунистн II друт рзлиц људц niniuiipajy ц подржс копкрстпс мсрс којс сс предузнмају на плану iiKiiiBiiiijcr олмоса продајннх ц других службн којс сс брину о пласмаиу it продајн roioaiix протвода. Н\жно јс предузима1ие одpebcuiLx мера ua плаиу cuccipaiuijc и Go.w обрадс хако * домаћег тако и страног тржгапта, како би дошло до urro лакшег и бржег пласмана нашкх готовкх пропзвода на тржшпту. У тлм смислу треба где год је то могуће н дозвол>авају техничкн и технолошки условп вршитн преоријентацнју пронзводње и пропзводнкх програма на оне арткхАе који имају место за пласман на тржишту. 6. Код већег броја OOYP-a неликандност је веома нзражена. Y том смислу псопходпо је, порсд друпсс мера, прнјављиватн дуговаил н потгаж1!ваи>а на пнвоу Републнхе радк компензаинјс, јер су у тим оквирпма моп ћности за рсшаван.с ових проблема знатно всћег Овај проблсм he бшп још biiuic изражен од 1. јануара 1975. годпнс када па снагу сгупају новп законскн прописн према којима he се резултатн nocAoaaiba обрачхванати пс па бази фзктурнсане. већ иаплаћскс реалнsamije. Y везп са тим тг«ба олмах почети са прерачуHasaibeM у всзи сагледаоа1ва положаја OOYP-a на базн uanaaheiie реалнзаинјс. тс са тим положајем н craibeu упознатн cue радпе људе како би што спрсиннјс дочскалн крај ове и почетак парслие голнпе. 7. 1>Ј1<ферепц||ја СК н Bche Савсза сннднката Опитше обавезују кому|Н1стс п лругс рздпе л>уде, ангажоване у самоуправпим органнма и службама пословинх бапака, да се до храЈа ангажују у нзна.\ажењу мо гућиостк за KpcAiiTiipaibc и o6c36cbcu>c трајних обртних средстава OOYP-a. * 8. ¥ некни радннм ортан11заипјама евидеитне су по- |аве крађе, прпвредног кримпнала и друшх вндова отгbe»>a друштвскс имовнис те у ииљу успешие борбс протки obilx појава Конфсренинја СК н Bche Сааеза скндиката Општнне указују па потребу повећанс будriocrii комуниста н осталпх радиих .иулн па заштитп друштвсне пмовпке. 9. Пошто се налазпмо непосрехио прсд коркшћеље ГОД1ШПМ1Х одмора КопфС| снцнЈа СК ii Behc Савеза сннднката Опшпим укизују на потрсбу да сс због нарас.мгх тешкоћа roAiiuiibii одморн корнсте тако да сс што маље одразе на релултате п процес 11роилаолн>е, јер нам иску« ства гоиорс да резултатн у том перподу могу бшн unaiно ueuoBOTbiuiJii. 10. Y цнлу што брже п ефккаснпје стамбенс пзградње треба ипо пре npucrymmi објсдгпмвању средстава намекених за стамбсну изградњу. а међусобна права н обавезе учесннка у фннансирању регулмсати самоуправиим споразумом. 11. Из првнх месецц пословања у 1975 години може се видети да сс многе поставке из резолуиије о економској по.штнии за ову годииу, за коју је Савез ко.муннста дао кдејну основу. нс остоаруц . Евидентиа је чп>кен11ца да се настављају TCiiAenmiJe да-ver оптеpeheiba прнвреде. Y пези с him Копфе епипја СК ц Всћс Саиеза синдпката Општине прсллажу следсће: * Прво. ангажовати делсгатс Схупипнне СР Србпје 11 рспубличких кнтсрссннх заједнипа in naiue Отитнне. да покрену разматраи>с овог mrraiba иа репу^Сличком ннноу. пошто јс таква полнтпка у днректиој супротпостк са сгвовима цз резолиција VII коигреса СК Србнје н X конпсса СК 1ггославиЈс Друго, сачнпнтн аналнзу onrepeheib? н ззхватап>а за опигту н заједннчку потротнл па нпиоу Општине како бн сс сагледале xtoryhnocru растерсПсња привреде. 12. Конституисмм OOYP-a тражн лалд разралу н AOipaAihy McbvTiiM, код неких ОУР-а има окчсвапл п дн\ема па долазп до тога ла дохолак u пзда.ш: остаје у.уа.мн ол радннчкс класс. Y опаквом craiby нмамо viiynap OYP-a нерашчишћсие односс imicbv OOYP-a па се јавл>а формолпзам. што је супротпо општпм un.veвнма ЛЈГштва. Ралин људц цис\' у могућиости да рас полажу резултатима свога рада, uch још гвск то лруги раде уместо imix. V таквнм opraiiinauniaMn потребно је xwnio пред\-зен1 n.\roi4ipaivhc мсре за промет овахвог iTaiba н одпоса. 13. V uuvy што стабпл||цјсг н бржег развојз потребно је о роху нзралнтп дггорочкс н грслн.о-очпе прогрзме развоја у Onuiriiiin. 14. Нзборнтн се у свим структурама п па свнм иивокмз Општнне за e.\iiMiiiii<caibc iinaecTminoinix подухватп бсз покрпћа. 15. Проблем iicnanocAenocTii v iiainoi Onuiriiiin ie врло н.|ражс>1. пз ic iivxraii макспмзлпн наппр ia ibet-ono прев&1!1\ажс1нс Порсл <x:ia\iix nacioiaiwi, noipcGiio ic UHiaacneaibc iki цлпачажшм moiyhnocni -in отваI aibc iiobiix радпнх смсна i »шцч puuimi opronit uiiihјама ко|е раде y JcAiin| илп дш. сменс a пма ибјектцциих могућности за oreapaibe друга hah ipchc cuciic.

СТРЛНА 4 14 ДАНА ИЗ ЦЕМЕНТАРЕ Добии производни резуптати „МЛАДИ РАДНИК-САМОУПРАВЛоАЧ" Y ЦЕМЕНТАРИ Пропзводни резудтатн v Фа- Селинка Живковић-најбоља бртши цемента, за пст месецп ове године. сасвпм cv добрн. Y npoccKV cv забслежспа оства pcjba изнад плапа за 3 — 5 одсто код прокзводње клинкера и пе.мента а и реализашпа ie такође била на кстом iiiibov. Овн резглтатп cv већи, како cv нам пекли, iep cv iu псри ода v комс се поред пронзволif»e обављао н рсмонт nocipoјсња. Међутпм. порс \ лобопх pe.ivлтата, финанснјскн ефектн ниcv одговарајући због повсНаиих обавеза радне органнзапк је и знатпих трошкова за арсме ремонта — заменом сгарнх н дотрајалпх делова на машпнама. Ако сс наставп као до сала, nocroie vcaobii да се осгваон н пребашс план. којн ie већп ОЛ 1ТРОШЛОГОЛТП11ЛСГ. Р. Ремонт старог погона Y tokv ie ремонт v старом погону Исмснтара. Ра \ови fo* јн cv започетн v првој похо винн Maia завртенн cv кол \и инје број I, а на лнннјц број П cv v закаиш>сњ\' зиог непред впђснпх послова на лпмњаку. Нанмс. гместо 15 метара. колп ко ie бпло предвнђсно да сс разнла if сазнла. учпњено ie ИЗ „СТАНДАРДА" ШТЕДЊОМ Д0 ДОХОТКА • На седннцама Радничког савста Предузећа за ко.муналнс услуге. транспорт и нзградљу „Стандард", 16. и 17. маја 1975. годинс усвојенс су конкретне мерс на пол»у штсдн>с којс he колсктив примсп.ивати у 1975. Да би се лнчни доходак исплаћивао на бази рала потребно je више залагања на с.мањењу трошкова услуга чнме би се повећала продуктпвност рада, До сада јс бпло проттуста код обрачуна дохотка ien су дохопи нсплаћпванн на рачун фонлова. Доходак којп се булс остварио на базн повећања цена услута улпва he сс у фондовс чиме ће фонловн јачати. Изузетак he бити кол оннх оргаинзапија које нмају ннзак доходак ц мала лична прнман>а. Y парслном псрноду трсба појачати коптролу матернјалних трошкова пословапл, јср досада нпјс довољно стнму.хпсаиа штедпл, због тога што сс материјалнн трошкови inicy обрачунавалп посебно по јелпнпиама (вознлима) всћ кумулативно. Повсћаном контродом н евнденцнјом трсба да се утврдн ко колико троцги н ко колнко привређује. Код планирања нма покушаја да се нереалним планиран>ем реалпзуЈу већи лични дохони, па је закл>учсно да сс од премашаја плана за личнс дохотке у наредном периоду издваја 20 одсто a 80 одсто за фондове чиме се уствари стнму.шшс повећапл производ јбс односно ттре.машај плана и упућујс на рсалније планкрање. Поједини лелови предузећа у досадашњој расподели нису били везани за остваривањс доходака у оквиру својих доходака. всћ ie долазпло до .извог- Нонстнтуисана иитересна с,¥^хг- заднш за развој оривреое Y салн Сипл11ка.\ног всћа олр да Илић, Божа Станковнћ, Ллс На последњој седнппн Рад- жана ic 5. ivua 1975. голнне ксандар Максимовић, Стипс нлчког савета ..Извор" кап ва- Прва скупштина Интересис за- Брннк, Пстар Адамовић. Тихо * жннјс 1Л1тан>с трстпрано ie н јсднаше за развој прпврсде н мир Фнлпповнћ н делегат Гра гтитањс хиггслс — сре\сгана. oreapaibc новвх радннх мсста. фкчко — издавачког предузс« матернјаха н економичннје ко Јсдногласннм одлукама. већпнс ha „Вук Kapaunh”, Koiii join pKUiheibc свкх маппгна у про- лелсгата »звршен јс пзбор рад- нпје делегпран. нзволњн и трапспорту. них тела (ралиог прсдседниш- На крају ссдннцс усвојена је Наглашено је ла сс мсрс тва, вернфикашгоне н кандпда- п Препорхка Приврсдно-полнтн штеджс слровсду «1 код угро- цчонс компспје), ппсдседника, чког актива општнне Параћин шка погонских матсријала: 6v- потпрсдссднпка и чланова Из- о додслп крсдпта V внсини го тана, пропана, електрнчне снер вршпог одбора ове Првс cKvn- дпнпвег прилпва средстава Когије и кол утрошака vra»a у шпше Интересне заједннце. По .муналнам предузећу „Стаидастаром noroiiv. рсд тога усвојснн су Послов- рд” за kviiobiihv тпанспортних Админнстративни трошковп чпк о радг Првс скулшшне оредстава. Наи.мс, ппе.ма дуго бнће сведснп на мнпимум, као ове Интереснс зајсдшшс, Извс рочној политшш развоја на и код пријема разних лнстова штај всрнфпкационе и кандп * ннвоу^општинс, прсдузећс ..Ста it часописа, којн hiicv нсоп- дационс комиспјс, Извештај ндард’, после издвајања некнх ходнн, у пропагаплн и рекла- вернфикашгоне комиснјс н Ста лслатности којс обавл>а, трсмн заправо свуда гдс се може тутарна оллука о организаци}!! ба да прерастс v транспортнг заштсдетп. н падг зајсдшшс. органнзацпју на базп реалннх — Уштеда ћс се огледагн н За ппехссдника пзабран је потреба за овом делатношћу. у бол>ој оргапизацнји послова- Пера Плнћ, делсгат СФС, а за Проџтрењем трапсттортпог кан»а, у бољсм пскоришћењу већ потпрелседнпка Мклутпн Глпго патџггста запослпдо бн се око постојећс ралне снаге, набавпн рнЈевиђ. делегат OOYP ,Jvxop”, 127 нових радннка разллчитнх основннх сировнна лоброг квл Нзврешнн олбор сачнн»аваће де профила, који су сада дсфицн лптега, кажс Борниа Тодоро- вег ччапова- Стева Мплутино« тарпп у Заводу за запошљававпћ, секретар прсдузећх внћ, Миломпр Мпленковнћ,Гра нл. то на дгжинп од 35 Meiapa. Како cv нам рек^и, ови ie један од ouiiMifiiiiix ремонта v старом noroiiv. Замсплж: cv .многп дотрајали дсловн н угpabenn нови, па се очекује зна тно сигурнпјп рад посгројсња до краја годпнс. За ови врсмс обав.мспа cv мања улагања на нреорпјетаuiijii некпх постројења за нро нзводњу филтсра koiii ic исоп * ходап v пзградњи н асфалиира ibv пгтсва. Ускоро треба да no чне производња овог нсјпходиог материјала v изградњи irvтсва. Р. М. Рекордпа производња Y мају V фабриин иемснта ..Новк Поповац" пећ број трп радила је пунпм капаинтетом v мају без застоја и оправкп па сс очекгје својсврснк рекорд v ИрОНЗВОДЖП. План ол двалссстчстнрн хил»ада тона клннкера за овзј мессц бнће пребачен. Taxobc ic v мају забслсжспо и најмањс одсуство ралннка са посла. што јс битно утииало на пронзводнд’. Очиглелно ла радпиип бо.мс с.хватају својс раднс обавезс. М. Днмнтријсвнћ прслпвања доходака — ло некс „лажнс” солпдарностн — а свс јс то значпло смањење ИЗ „ПАРАНИНКЕ" Успех кроз штедњу Данас кала се акпнја штед- >bc спроволн у свакој радној организаццјн, када сс доносс конкретнс мсрс за смањешс трошкова пословања и када сс свн радпи л»удн трулс да повсћају продуктпвност . a самим тим и повсћајг лоходак. посетилн смо „ПзраНннку“ да сазнамо на којп начпп се онн прнкључују акцнји. Посгојн чнгав нпз мера које се предузимају да би се што ефнкаснвје и успешннјс радпло, реклн су нам у фабришЈ, али издвојићемо неке које сматрамо да ће највишс допрннсти акцијн. Можда би на почетку, трсбало пстаћп да технолошка н радна дисциплина по одсље * њпма највшпс може да утпче на neAokvmiy пронзводњу, и да ће акценат бити баш на томс. Затпм, на крају сваког мссеиа подиосиће се извештај о ^трошку сировина и амбалаАКТУЕЛНО Сслкнка ЖивковиН Акцнја „Млади радннк — са.моуправл>ач" v Цеменгарц започела ie почетком апрнла и окупнла око 100 омладинаиа н.ч овог колектп ва. који cv ioui Go.vc прно * нули на iiocao v борби за звањс најбољсг. Bch ira самом старту први рсзултатн су задоволлвајући: одржавањс ц чпсто * ha ралннх места ic no6o.v шана. CMatbcn ic број пзостапака п закаппкавтка на ЛПЧН11Х прнмања онпх којк впше радс, што у наредном псриоду не би смело да будс пракса. И кроз нсквалптетно вршсњс услуга умањпвао би се доходак којп ie заједнпчкп покриван. Убудуће у.мањења због нсквалптетног и нсодговорног рада сносиће поједннцн и њихова једшиша удруженог рада. Осповна карактерпстнка овог програма и основнс ннтепипје су усмеренс ка oo.vcm 11 одговортптјсм односу према раду и имовпнн. М. Мпхајлопић же. о колнчнпама пропзвода V залихама, нзвештај колнка јс рсжија због кварова маши * на нлн нсдостатка сировина свакоднсвна евнлснцкја колн * ко ic yrpouicuo матсрнјала бићс обавсзна. Да бн сс поспеишла акција, npcABiibcno јс ла сс организу * ју разпа так.мнчсн»а нзмсђу смена п одсљсња Y погледу продуктнвности, хвалнтета, уш теде, лпчнс хнгијенс, хигијене 11 чшпћом маппгна н лр. a свс прпмедбе радника пзнстс на конфсрспиијал1а по одел,сњпма да сс најхнтније размотрс и решс. На крају. потребно ic истаћн да ће залужсња, битн одштампана и истакнута ira вкдном мссту како бн раднн лудц билн упознап! са н»нма Ji да бн пз њих моглц ла саглелајг својс задатке. Д. Л. посао, а прпмсћена ic 11 всћа друштвено-политичка акгпвпост младпх. Срсдипом маја компснја ко.ја прати и бодује такмпчсњс младпх v фабрнцп црогласпла јс за најбољсг младог радника v апрнлу Сслннку ЖнвковиН, пз Забрсгс. Рсзултати за мај мсссц пису join сумирапн тако да победнпк iom ппјс познаг. На крају тромсссчиог такмичења изабраНс се најбол»и .Mcbv мајбољима који he добнтн пагралу п призна|вс, као н псгнасстоднсвно летовање у Макарској. Омладнна Цементаре тек треба да се кскаже п докажс. Рсзултатп рала и н»сно досадашњс учешће v Apvuirвено.м животт cv задово.^авајућн, ако сс нма на уму ла \о прс лвс гсјмгнс омладпнска оргапнзаинја пнјс inr постојала v oeoi ралној организаипјн. Постојн п ninmniaTHRa да се формпра к\-лт\'П11о-умстпкчког лрсштво v Фабршш запгто се већ ncniiTviv моn’hnocni 11 калпови. М. Димптријсвнћ „БУДУБНОСТ" Отворићемо нова радаа Са 1’кидањем плстарског погона v предузс!1у „EvAy-hiiocr без посла ie остало око 120 раднпка. Мсђутим. 70 радиика јс преквалнфпковано за обавл,а>ис другпх послова на амбалажн стакла, у трапспорту, у произволњн конфскиијс, на прспаковањ\’ робс и тако даA'C. Ллп join 50 радпика нсма своја радна мсста. — Права ic .мука yjnpv гдс ће.мо да распорслнмо тс л»удс, којп практично жнвс ол дохотка којн остварују дттс радис једшпшс, кажс Д^агослав Мркић, днрсктор. Новн погон алучс.м!чннх у жади у Поповцг запослпБс око трнлесстак раднпка у три смспс. алп за join јелан ирој радннка псма места. Зашто сс v предузећу „Будућност" озбиљпо размишља о отварању новнх капацптста, којп бн поред овнх радника моглц да запослс п један број са Завода за запош.уавањс. — По отварању погона v Поповпу, у да.1«см разговору рс- „ИЗВОР" Формирана партијска организација Y Пекарском прсдузећу „Из вор" недавно је формшрана Ос новна оргашпација Савсза комртста од 11 часова. За сскрегара ie нзабрап Ypoiu Караћ. квалнфпкованп пекарскн радннк, за замепнка МилнЈа Ружпћ, возач. п за благајника Будимир Мнхвјловић. магациопер. — Haimi нареднн задацц су пуно сложени п обгвшп. кажс Урош Kapah, повоизабранп сс> крстар. Примнћемо јслан број младпх комуннста. чијс молбс смо Bch добпли. Повсшћемо вншс рачуна око органпзоваiba. Трудпћемо сс да нашпм ра« днЈшима обезбелимо топли об рок. прсвоз, као п повећаљс регреса за годпшпл одморс. „СЛОГА": Погребни нови радннцн Y току ivna месеца ООУР конферениија ..Слога * ’ према vказаним потребама примпће на одрсђено времс једац број раднпка. О отварању новнх радних месга недавно ie расправд.ао Раднпчкп савст. нзвестно нас је Станимир Маркопнћ, сскретар у „Слоги”. О ИНТЕГРАЦИЈИ ШТОФАРЕ И „ЈЕДИНСТВА" ИЗИИЈЊЖЊЕ1СЕПТЕМБРУ Bch одавио сс говорн о ин- И порсд Toia што овс две теграпијн Индустрије вунсннх раднс организацнјс још нису тканина „Бранко Крсмановић” сјсдшненс онс мевусооно доп Текстплног прсдузсћа .Jo- оро capabviv на свп.м нкво * дппство". По раннјсм догово- има. ру до рсферендума ic трсбало Тако he раднипп »Једннда дође 15. маја, алп због ве- ства" .Mohn овс годннс да лнког броја бдсутннх раднп- тују на мору у одмаралииггл. ка који cv отншлп на одморс ма Фабрикс штофова. по врло нлн иоловап»а постојала јс поволшим иенама. До сада бојазан ла пзјашњавањс нс таквих услова нијс било и успс. раднипп су сс сналазили- како МсВутим. па ПОСЛСДН.СМ про- јс ко зпао н имао могућнооти. пшрсном састанку комиспја Интсресоваље ic велико и за cnpoBobcitc внтеграцпјс и исћ сс вршн уписиванл. прелставнпка лруштвено-полн- Прва смена ралнпка пз ,Јетичкнх органпзацнја ових двс- лннства” оллази на морс крају колскгива ,\оговорсно је ла јем јуна, а лруга крајем авгусс пзјаипБавањс раднпка оба- ста. вп 25. ссптембра ове голипс. М. Д. ЈУБИЛЕЈ: ДВАДЕСЕТОГОДИШЊИЦА ШТАМПАРИЈЕ Главна свечаност у јулу Ова годнна ic јубндарна за н свсчану. поту прослави v радникс Графичког пздавач- Шта.мпаријн. ког прсдузећа „Вук Караџић", Y ту часг всћ ic одржан којс постојп н радн већ двс турнир графичара на koaic cv лсцсппје. Јубилсј графпчара учесгвовале скппе „Савременс поклапа сс н са тридесстого- алминкстрацијс” пз Бсограда, ЛИ1111МП1О.М побсдс пад фашпз- „БудућноспГ пз Зрењанина, мом што лајс још јсдну лраж „Младостн" пз Пупрнјс п екипа ломаћина. места као пам лирсктор Мпкнћ, мн hcMo 03611.V110 проана \H3iiрати свс натпс могућпостн за отварањс повп.х рад.шх мсста. II локаипја повог погона јс, чпнн мц сс, neepehno рсшење. Да јс оп на перпферн* јп града, могућности за н>сгово проширивање н јачшве бпле бп далско всћс. Која су то нова решења за опај број паших раднпка, ме знамо. само ће.мо настојати да тај проблсм што пре рсшпмо М. ДнмнтријевнИ OOYP ПТТ ПАРАБИН: Добар рад Синдиката Основна организацнја син- трошку Јелннствснс органнза' днката у OOYP ПТТ Параћнн пнје ПТТ Светозарево пошапа свом послсдњем састанку на одмор два добра. радлонела јс одлуку да једном ника. а на пут v Совјетски броју својпх раднкка обезбс. Савез тројпиа радника. који Au бесплатно десетодневно лс- би сносилн једну половину товање. Напме, из срсдстава трошкова. а другу бп обезбеснндиката нздвојено je no днлп синдикална подружшша. 1.300 динара по раднпку, а дс- Y току јулскпх празника сетодневнн одмоп корнстиће оргапизоваће сс излет до Coшест раднпка овс Основнс .циа, гдс he се поред оеталог органпзацијс удружсног рада. положитп вепац па Српском На истом састанку је пред- гробљу. ложено ла се на одмор о М. Д, ВОЈНИЧКИ ПОРТРЕТИ Славко Богомолец Y иашој Армлји пнјс тсшко битп добар војнпк. нпго битп најболи. Како нзмеђу тоанкпх дивних. срчаннх н npiLMepiinx младиha нз свпх крајева нашс 3CM.be посташ најбол>п? О томс смо раз1оваралЈ! са Славком Бого.мплцем, вој ннком из пашег Гарннзона којп ic недавпо лобио значку „Иримсрац војннк”. ц петнаест лана одстства. Богомолеп јс pobeii v LLn.bKOBHhy. у MebvMvpiv. Кол кућс пма po.vrre.be коin ћс се сигурно склно обрадовати кад им једпнипа свог снча noiua.be захвално писмо v комс им чсстита што cv нашој Армпјн пос- \али јслног оваквог војнпка. — Ово прпзнатћс ме ic iaко <чбрадова\о н обавелало \а будем ioui бо.мт, кажс E'-roMoieu. Какп постатк ппиметч вој|»»п<? Tv иема вликс та1- пс. Бити vpewn п савссно па настави. дужностп. испуUeirrpaAiia свсчапост одржаhe се послс првог по.цтођа, када сс саглсдају пословпи ре зултатн. Том прплпком стари * јим и заслужпим радшшпма ohIic полељснс паграле. захвал nunc п друга iipnanaiba за нессбично залаган»с у изградњн самоупрзвнпх соппјалистичкнх одпоса v прсдузсћу. • — Y tokv је израда правкл * нпка по комс he сс пзвршптн iiarpabiiBaihc ралннка. рекао иам ic Драгаи Живковнћ, предсслпнк Радннчког савета. Поссбпа признања лаћсмо н младнм ралттима самоупралљачпма. што he спгурно представљати стнмуланс за љпхов дал>н рад и залагаље. Иначс, у Штампарпјн јс усвојеп акниопп програм штсдп»с који npcABiiba максплгалпу уштеду матсрнјала п врсмсна, ц свакако he /»гтн лобрс рсзултатс. С обзпром па општи пораст цсна н норме cv повсlianc ол 10—20 посго. М. Д. ннтп cbo'ic задаткс н обавсзс. поштоватн старешгше н другове. значи нашу Армиiy, одговара нам овај скром« нп млади11. О рал\- војннка Славка Богомолца п>еговс старешинс и дрхтовп нмају најпохвалијс рсчн. Од њпх сазпајсмо ла ic Славко настаbv заврпшо олличним vcncхо.м » ла сс свгла пстнпао вслнким залагањсм и nenv1к>ван>ем залатака. Зато ic лобпо значку п „Прнлтераи рпЈник”. Koiv носс само нзјбол>и. М. Д.

14 ДАЦА СТРАНА3 „ПОЗОРИШТА СРБИЈЕ" Y СТУДЕНТСКОМ ГРАДУ HA Н. БЕОГРАДУ ТРЕНУТАК ПАРАЋИНСКЕ КУАТУРЕ • Представа „Женидба н удадба" снимљена и за Радио • Изложба параћииских сликара и књижевно вечс С Домаћин параћинским посленнцима културе био је др Новица Богдановић, председник CO Нови Београд Y оквнру акцнјс „Позорпшта Србпјс' *, коју су оргаинзовалн Другн. програм Радпо Београла, Дом културс „Стулептскп грал' н „Полптнка Експрес’* ПараНин јс имао свој тпснутак културс 23. апсвој. На Новом Бсограду гостовало је Градско аматсрско поаорииггс. Књнжсвнп клгб ..Мнрко Бан»ев!1ћ ** и Лнковнп к \уб. Лкшсја „Позоршпта Србнјс" покренута је крајсм прошле године. тачније 6. децембра, хада је наступало крагујевачко Позорпштг. Од тала па ло завршетка. 30. маја гостовало је 30 професноналннх н амаСа снцмања у Студнју X терскнх позорпшипх ансамбала. Порсл позорпшта »з гралова Србнје, наступалн су п песниии и слнкарн, који су вма.и! свој лнтерарни н слнкарскп трснутак нре прсдстава. До.маИинн п оргапизаторн ове лепе п корнснс акцнјс дали су пуни публнцнтет сваком гостоваљу што јс v сваком случају корак папрсд у дсмстроиолмзацнјн културс. Сппмањс у Студију 10 Чгапови Градског а.матерског позорншта прсдставнли cv сс студснтској публпци прсх\ сгаво.м „Жспилба и удадба" од Јовапа Стеријс Поповића. Ова представа пашег позо * рпшта ciiiLM.tocna је п за ра- . uio пзвођењс у Стулнју 10 Радно Бсограла. Радиорсализа иију преузео је редптсл> прелставс Bopbe Бурђевнћ, рсдител, и публнциста из Бсограда. Само снимањс протекло ј‘с у најбоље.м реду, мада cv свп учеоншш по први пут стали пред студнјски микрофон. представа је емнтована v су боту 7. јхгна у редовно.м ^рамском тер.мнну Другог нрограма Радио Београда. На представн у Дому културе на Новом Београду нпјс било слоболзпгх места, а па.г бол»а илустрација ннгорссоваil.a је податак да је у сали бпло гледалаца који су ссдслн па полу. Нзваирсдна н пажљива публнка зиала јс да са захвалноirihy прими представу н ла јс богато пагралп аплаузнма, што јс стпмулатнвио дслова- 'о на глумпе, који.ма јс ово била најоолс однграна прсд. става „Жспндбс и удадбс". Топао пријем за пссннке н сликаре Учесншш у културном трснутку Параћнна бнлн су н параћннски слпкарн чланови Лн * ковног клуба: Зоран ИвановнН, Милан Мнкић, Слободан Стојановић, академскп вајар, Душан РужиН, Миодраг ЛнВсл KODiib, Миомир МмрковнН, Bopa Лскнћ н Милнвојс ШИспановић. Њихова остварења изазвала су пажњу код гледалаца и јпг Tcpccoeaise, пгго су потврдп * ла многобројна пптања постављспа ауторпма послс отва рања нзложбе. Песници н приповсдачи, члановп књнжсвпог клуба „Мирко Бадавић". Зорица Мнладпновић, Славољуб ОбраловиН, Небојша Тоиић, Мпливојс Нлпћ, Пстар Кухтичек и Борнца Тодоровић, представплн су сс својпм наЈНОвпјим псстшчким и прознпм остварсњи.ма. Студенти, љубнтсл,!! лепс рсчи, топло cv примнлц нашс песнике и прнповедачс п награднли их заслуженим аплаузо.м. Посленнцлма параНинскс кул туре до.маћин иа Новом Београду бпо ic прсдссдннк Скупlimine Др Новица БогдаповвИ, којп ie топлим рсчп.ма пожслео добродошлицу и захвално сс cbilm учеснпцпма акцн.јс „Позорншта Србијс“. Културни тренутак параћннске среднне постигао ic жсл>ени ефекат ц свакако Да су сусрсти оваквс прпроде са дру ги.м срединама преко потрсбни, јср постигнути резултатн у нашој културн заслужују Behn публпцитст II пажњу од one која нм јс ло сада указивапа. М. Илић Д. АнђелиП БОСНЉКЛ ПЕТРОВИГ1, глумица 1'радског аматсрског поЈоришта: — Гостомжс у Бсограду је за све нас поссбак лож!Шјм>Ј. Цело прсме смо пгралн пол аплаузпма. Сала јс Лнла прспунн посетплаца. тако да се п на поду седсло. Heпосредан контакт коЈн се створно пзмећу ms н публпкс, просто иас је иосно и мн смо нгралн бол>с исго нкада. To нам Јс чак к реднгсл». Bopbe Бурђсвпћ прнзнао. Разговори послс прсдставс зааршени су oinuTOM констатакмЈом да су потребна оваква гостовања и да свакк лобро припремлен хомад трсба да BiiAif шкрокк круг гледалаца. САША БУКИП, упраишк Позорншта: — Мн оваквс акцнје прихватамо као покушај ла сс разбнЈу иекп оквнрн измсђу елнтпе п unipc културс, да се лруштвсно врсднуЈу KcniiicKi! коалитетп п да се срсднпс подстпчу па праан квалнтспш амптсризам. Гостовањс v Студентском граду Јс Hajoo.vii моменат, с обзиром да је он ЈугославиЈа у малом. СадржаЈ малнфсстациЈс нама одговара, Јер мн ге активностн (лнковнм, књижсв1П1 it позориш>п1 амвтеризам) у послсдж врсмс псгујемо и нмамо псрспсктивс. Поссбно нсшчемо ннкцнЈаткву Радно-Београда да шнроком круту слушалвца покажс позоршшт рал аматсра п чједно улозна аматсрс са ралијом кап мсдијумом. Свс Muint<)wcTaiuijc су успеле н пзазвале су Hirrcpccoeaibc. Нарочнго позоршика прсдстава, коЈа Је успсла да покх;с све квал1ггстс позорпшкмх аматсра, прс свега. пенаметлиш пртизам н шарм које Јс Др Новпца Богдановнћ, председник CO Новн Бсоград, поздравља уметнике Студснтп разглсдају изложбу публика гтрнхватпла са поссбннм одушсвд>сн>ем. ЗахваљуЈуВи сснзнбклитету те публике, хласичнд рампа ннјв постоЈвлв, што свслочс вплаузн и спонтвнс реакције младе Бсоградскс оублнке. МИЛИВОЈЕ ВУЧКОВНБ. секрвтар ЗаЈед1гмцс културс: Оваквн сусрстн показују ла су н малн градови пуни културнш вредности. Доказ^ овог су н нзЈавс посстплаца: iisiicitabeiiu смо да тико малп град iuia талнкн ороЈ вредннх слнкара, вајара, књнжсшшка, глумаиа ... Мнслнм да cv овс акпије потрсбнс н да значе правс стимулациЈс нашнм ствараоцима. Свако од иас бно Је срећан игго је своЈим радом представ.иао култ\-ру Параћнна, и lino Је то прслставл>а1м: бпло успсишо, кпалнтстно н запажсно. СЛОБОДАН СТОЈЛНОВНП, академски вајар: — Одушспл.си сам интсрссоваи>см публнкс за сва иаша прсдставл>аiba. Очнгледно је да Је, та прстежно студентска, публпна. зрела публнка која може да пратн сваху маиифсстацију (ликовпу. xibiiжевну, позорншнх’). НаЈвншс ме је импрсснонирао non начпн жпвмпл студспата у том драгул-у apxirrcKToncKiix објската: позоришпа сала, двс галсрнје, вслнка 'ттаоница, дстља позорнпца . . . Радо бих сс одазвао позиву ла нзлаже.м у тим галернЈама Јер, по разумсва№у младе публпкс. осстио сам да бк моја \-мсгност бнла схва ћена к ложив5>спа. Иначе, акцнЈу оваквс врстс прнхватам >| сл!атрам корнспом и потребпом. УСПЕХ МЛАДИХ ПЕСНИКА Параћннцн међу најбољнма Параћннска култура у послс Aibc врс.мс добија свс вишс публнцитетау јавностп, чему мно го допрнаоси н активан рад лнтсрарни.х ствараоца, чланова Кљнжсвног клуба „Мнрко Баљс вић”. Иако овај клуб живи н радн непуне двс голине успсхс којс ла разним фестнвалима посзнје постнжу њсгови члановп, су доказ да у ње.му постоје вслики стваралачки IIOTOlimijcLUL Највсћи домст у афир.мпсаљу поетске речн постнгнут је на Фестпвалу југословенске посзијс младнх у Врбасу, којп сс олржава сваке године у .мају мссецу. Песници Џемал Асипи. војннк, и Мирослав Димитријевић, новинар нашсг листа, ушлн су овојнм пес.мама у најужи избор и конкурпсали за јслну од награда. Y великој копкуренцпјн Мнрослав Димттријевић освојио је друпг награду. у вредностн од 1500 динара. стручног жирија. који су сачињавалппозматн југословенски кн>ижевннцн са председннком Оскаро.м Давичом. Џемаљ Асипи, паставннк албанског језпка, рођен је у Тетову. Посзнју је почео да mime још у ђачкпм даннма. Y наш град је дошао пре годину дана на одслужеље војног роко. Овпх дана се враћа у свој родни грал алн ћс Параћин понети, у свом срну, јср Враћа се отац из дућана Нагриза синац свстлосну греду Себично врстено на крају дана Хоћс и моју влас да упреде Враћа сс отац из дућана Ко страшни eoha дрвореда Биљнога царства духовна храна Преко замки и заседа Враћа се отац из дућана Нагриза сипац свстлосну греду Л воИњак нлави шљива рана Са целим иожем у сто.чаку ВраГга сс отац из дућана Мирослав Дн.мнтрнјевнћ Из мрака Са чстири странс света Рскли су: јсдна звер је иолудела, и верује да ће да заузме сбст. He! И наше цеви сеју с.чрт. Част стару треба чувати, крвљу што у нама тече. Наше су ране слатке ко слобода скупа. Ко сс дрзнс че.ча му поератка. И непрцјатељу осташе костн fia Козарц, Сутјесци, Зеленгори Као свсдоци тог ере.чена. (Са албанског чревео аутор) Џемал, Асипн јс песму, којом јс постигао занажсн успсх на феспгаалу у Врбасу, напнсао V »ему. Џемаљ Лсипн Радовк оба учссника овепеоничке смотрс ушлн су у фестивалскн Збошшк. Поред успеха у Врбасу, Мпрослав Димитрпјевнћ јс учествовао и ма конкурсу Књнжсвног клуба „Бура Јакшић" из Свстозарева па комс јс, пес.мо.м „Мојп свс.мнрскн преци”, освојно лругу иаграду. Д. А. IIIIIIIIIIIIIII1IIIIIIIIIHII САША БУКИН: Бесане ноћп бањичке (IV) — сећањс — У ноћима, које се као тамни беочуг обавија около логора, размишљало се о све.му н свачему у намери да се смрт потнсне v страну. не да се од ње побегие већ ла се надмудри и украде што јс год Moiyhe више жнвота. Снгницс постаJV вредности а крупна стпчка питаља прерастају у идеале чија врсдност охмах novacre да пркос подгреје да роди бунг, прави балкански, хајдучкн. Чудо јс како мијс било страха, ма.\одушностп као да, ван овнх решстака нс постоји жнвот који свс нуди? Kao и увек, у тест поподис iinaata су болипчка кола, чула сс лупа и вика, а онла пес.ма и пркос. Y прозивкама нема грчеља и преклшиања, јсдан фсномен који је запаљујуНс врсдан помсна. После тридссет година покушавам да извршим невешту психо-анализу посматрајућн начиц на којц се о то.мс прнча. Иишта нарочиго. Свс јс нор.мално. Y то.м времену, у тим часовЈсма. Послсијбих дана у дессткн сс причало о логорима растуреним по читавој Eupora. Принудни рад је познати метод окупатора. он нешто гради, ттрекраја, форпификује. Слнкс дугих ко.мпозипнја гакижу по несигурним шинама. на север, на исток, допиру до логораша као једна неминовност која сс ослнкава као спассн>с. Од лштрохеских рафала до логорскнх жниа — чнтава вечност у којој живот прохуји зачас. Л на Бањшш као ла су стрехаља усахла. Или јс ‘ то интермспо условљен захукталошћу ослободтачког рата? Ево, веИ неколико дана, поподнс глуво је. По ходтшима струји жамор заједно са повотарцсм. псвнним као лечнјп доднр. Y собу су банулп пзпснада, када је већ noh запрепиа. Почела ic прозпвка, необично луга. — Спремај сгварп! Ц.злази, бржс, брже! — лупа вратнма, псрвозна. баг ципсла, рспертирамс пушака. Изхазн.мо у ходпнк по пнерцији, сакупл»амо сгвари којс пс врсдс мпого — ccha сс Стева. стајс.мо у колонп која сс по- .мичс прсма нзлазу. Трпамо сс, паврат- -ианос, v ка.мпопе који брујс моторима. по.мирегпг са hg*» ihom да јс ре\ коначно лошао. Падошс ннралс уз муклн топот и мргвачка тнншна падс као врео сач. Y урлнку мотора крстошс кроз капнју н лру.мом према надоле. Пут јс доволупо знап да сс и. тако затворспп, сналазп.мо. V npcrpnajniM ка1»х:ернјама таласамо сс гњсчсНк једнс другс, стнснутих вилнца. Y деловн.ма раз.мншљаља родн се мисао: само да сс умре љулскп, пс као скотовн. Рчскрснииа јс Bch близу. Зачудо, камноHII ’скрспушс према граду, далско за нама остадс пут за Јајннцс. Hoh постајс гушћа, као да v пра.мсновима долећс одпскуд. Кроз разрсз на ииралп пеко прнмсти одсјај жслезипчкс пругс чијс шине сабласно трожавају нз тмастнх громада парка и шумице на Кошутн»аку. Писак локомотивс надјача жамоп и буку камиона. To подсети на даљннс којс су увек мамнлс човекову машту... Дугачка композииија нрппх вагона укочено стоје V xah.viom маршевском поретку док унаоколо лупају олбо i inmii металним зоуцима н дуго.м, дугом рсрсзонанцом. ^крцааањс je трајало дуже- Иако јс лрска стражара постала жешћа тсшко нзлазимо начнн да сс брзо смеспшо у мс.мљнвс вагонс којн миришу на ћубрс п хтљену прашину. Вероватно н стаја је достојанственнјс товарена, полшшл>амо увређени негдс дубоко и душп. Тнскањс пе престајс, логорашп сс пакују у масу која посгајс бсзоблнчна. Онда мук. Врата сс трсском затварају. Рсза звскну уз првс комснтарс па нс.мачком јсзпку. Жандарма вшпс исма, сада смо немачко власшпптво. Y папрегнуто.м шпчекнвању да воз крепс мсшкољпмо сс тражеИп најбол>п положај тсла. П\т he свакако битн всома луг. Нско прстпоставн да he пруга бнтн порушепа, плн he партпзани напасти конвој. Остадс бсз олјска. Кроз прозор па вагопу. долута тракд светлости. Тада .ми јс дошла мисао да сс иском јавпм — Стева покушава ла сс cent лстаља. На парчету папцоа, са тсшком MVKOM, наппсах кратку поруку гјаку у Београлу. Шта га знам. .можда he нско.м случајпошћу то до љсга н стн!ш?“ У.јко, крсћем за Маутхаузсн, за сада са.м добро“. Нс зпа.м како ми јс пало напамсг да баш тај \огор поменс.м, Негдс из подсвести јс изроино. мада сам знао ла јс то душегупка за политпчкс затворсппке. Нскако са.м сс догурао ло прозора п хартнју хптно v .мрак, са one стране гдс нијс бнло ппкога. Занпмљнво та цсдул»а јс ипак дошла ло ујака. Како? Јсдна ст^- ленткиња јс сутралан пролазпла тула и пашла парчс паппра. Ујаку imic хтсла да кажс пи ко јс ни како сс зове. Вероватпо сс уплашнла тога. Послс рата сам покушавао ла ic паћем, а\ц нпсам успсо. Захваљу јyhn таквој аконнмностп успоставпо сам малу п безначајну везч» са светом ко.јп сам папустпо. Данас, када о томс разговарам, впдим komiko у рату случајнослм могу бшн велнке. . Воз се тргао као v агониЈи и кренуо. Пре.ма оссћају крећс се на сечер, Они. крај прозора бацају погледе на контупре града који остаје н чпје сс оветле силуете оцртавају на рсчно) површини изнад којс у лаганом, уморном рнтму тутњи воз преко гвозденог моста. Опроштај пред непзвесношБу преседа људс као брптка сабл>а, остајс само варљнва нада у времс којс је пред њима. Банатска равннна, успавана черннм пулсевима, гута железнс тракс са застанцима на згуреннм постаја.ма. Воз јс стајао веома луго као да се vuopno од протскле ноћи. Дан бљсшти у сунцу. уморнк логораши су ве!1 мучепи жсђу која сс полако прмкра\а. Около вагона не.ма Нс.маца, скло1шлн сс у хлал зслспих кестсиова, уместо љп.х Bojiiiiuu нскс \сташкс регименте. падмепо бацају погчслс н, по уста/^еном .манпру псују ко.мунистс. олош српскн! Једап од љпх поднжс поглсд: Ноћас hc.Mo мп вас свс под пож! — покрстом руке npcbc преко закопчаиог грла. Мн сс озбпљно заглсдасмо. ccha сс Стева. To јс, заксга Moryhc. у сушгпнп њихов је иосао зајсдпички. овдс. плц v крематоријуму, за ibiix ic свсјсдно. Један од наших сс прогура ло отвора и позва нсмачког sojiuiKa којп ic нсзапнтерссовано пос.матрао наш днјалог. Објасип му шта нас чека ако се усгашкс прсгње остваре. Овај сс без рсчц окретс п улал>п стотмиак .мстара. Нова зсбња опсчс пас, нова кланкиа ic на лохоат рукг нздајника. Таква смрг бц бпла понижава|ућа. бнло какав коментар јс неопходан. Зачудо, воз крсну. За пама остадс стаппна н црнс усташкс кошуљс. Одахнгсмо. Лагана вожша потраја псколнко кјг лометара а онда застанак. Y дал»11|1н rpynyuic првс дстопаппје. А Маут.чаузсн? To |с носсбна нрича леиспричана до краја...

CTPAHA 6 14 ДАНА Y ПОСЕТИ НАШИМ СЕЛИМА m ■»№ nun До Горње Мутницс сс да- модоприноса у радној сиази, нас долазп по џомоасгом п нсурсђеном путу, алц за кратко време гостољубивпм мсштанима овог планинског ссла стизаће се асфалто.м, зашто сс предузпмају крајњп напори. Горња Мутнпца нијс велпко сели, али су његовп граbann сложнц и актнвни. Послсдњи пзраз њихове једцц * ственостп је oceajaibe првог мсста v опшпшском сеоском квпзу, кала cv Мугннчанн показалн највнше знања, акцпјс и умешностп. — Најважнији задатак v овој годинп је асвалтнран.с пута до Лешја у дужинп од 4 кнлометра, каже СтаноЈло Букнћ, предссдннк Скупштине Меснс заједннце. Управо истпче месни самодопринос којим смо сакупплп око 550.000 дивара. Фабрнка исмснта „Нови . Поповац14 обсзбедиНе матернјал у вредности од 400.000 динара. Очекујсмо такође н помоћ Путног фонда наше општине што he бпти ловољно за изградњу овог објекта. — Што сс дал>Их планова uric, разговор наставља Милоје Витановић, предссднпк Меснс оргаппзацпјс ССРН рсновЈграћсмо п Дом културс, заправо поправнћсмо кровну конструкцпју п другс просторијс. За то ђс нам бптц потребно завођсље месног сашто всрујсм да he наши граbaiui нрп.хватпти. Управо сс врши насппање пол»скл1.х ц прилазнп.х путева. Ту акцпју пзводнмо свакс годинс. Очигледно да план кому * налнс изградње за ову годпну у Горњој Мут-ницн ппје обнмап, веН врло реалап, што је 1ош једна гарашшја да he бнтн н остварсн. Жсл>а нам јс да уведемо и волу у куће, кажс Мнлап Шуrnli, сскретар Мсспе зајсднпцс. Пројскат јс урађсн н већ се јавнло 40 ннтересената, a да бп сс почело пзградња водовода тај број трсба ла бу дс прско 60. Ипак, веоујемо да he прп крају годинс п овај услов битп нспуњсн. Раловс бн пзводило Прслузсћс за водбвод и канализацпју „Водовод". Најбољи читаоци — пољопривредницн Кад с.мо скрснулп разговор на културпа збпваља v селу, паши саговорнпци пожуришс да сс по.хвалс „Златнпм гласом Кучаја", так.мпчеплм псвача аматера које сс олржава сваке јессни. Ово такмпчсњс нз годипе у годпну постајс свс масовпкјс п окуеља добар квалитсг још нсафпр.ми. санпх псвача. Нашн саговорници из Горње Мутницс Као што смо ппсали у прошлом броју, Омладинском вашару у Поточцу присуствовали су и представ * ници збратимљених села Вашице н Товарника. Објављујемо писма која су гости упутили својим домаћинЈша, Поточанима, после повратка својим до> мовима. АКТИВУ САВЕЗА СОЦИЈАЛИСТИЧКЕ ОМЛАДИНЕ, Драги наши побратми! Y РАШЕВИЦИ Отворена иова пошта • Y Рашсввцп јс 31. маја пуштспа у рад нова ПТТ једншша са ауто.матском телефопском централом. од 100 бројсва 0 Још око стотпну молби за увоћењс тслсфопа О Свсчаност у част отварања новс поштс Рашевпцд са 480 домова свс вншс добпја изглсд саврс.мепо Vpcbcuor села. Кроз п,у пролазп асфадпш пгг којп повсзујс Светозарсво и Варварин, заправо отвара врата у свст св1ш прекоморавским сслп.ма. Здравствсна станнца, зпотска, ветерпнарска станица, дом кул турс, школа, зсмљорадпичка задруга — само јс дсо онога што данас постојп v РашсвпЦ11, што јс неопходно јсдном модсрном сошЈЈалистичком сслу. ПоследЈБн успех предузнм- •wibux Рашсвчаиа јс отварањс поштс са аутоматско.м телефонском цситрало.м од сто бројева. До нсдавно је Рашсвица нмала само шест тслсфона. Y договору са Трешњевицом и уз заједешчко улаган>с пикла ie још једиа нова ПТТ |ед»- ница. Рашевица јс узсла 60 бројева а Трешљевица 40. Мсђупш, постојн још око сготину молбц за увође&е телефона, што свакако представља велико оправдаи>с п папредак. ¥ поиггански објекат уложено је преко 1.000.000 динара из средстава Мсспс заједнице и rpabana Рашевице и Трешњевпцс. Самс просторијс су модерно ypcbenc п спабдсвснс свпм срсдствима за брзу и ефикасну услугу. Вулс Мнлосављевнћ, прсссца врпцу Тако he rpabaini Рашевнцс моћи да корпстс свс ПТТ услуге, v сво.м месгу чпмс јс избрисана још јсдна разлика између ссоске и градскс срсД1ГНС. М. Димитријевић Поточац Ипак, централно мссто културс ie сеоска читаоница, која пма око 1000 књига, тслсвизор, радио II шах гаршг турс. — Интересантап јс податак да највсћп број читалапа овс сеоскс бпблиотекс су пољо * прпврсдшшп, рскао нам јс књпжничар Радисав Бошковпћ. Људи сс увсчс сакупс у читаоници, прелистају днсвну штампу, npoKOMCHTapnuiv noлптпчкс Aorabajc. pacnuryjv co o cbc.mv ii однграју понску napnijy uiaxa. Шах jc овдс врло популарпа игра и ускоро he cc y obom сслу регнстровати шаховскц клуб. Спорзски центар испред Дома културе V овој ГОДИНИ nOKAOIIIlhc сс поссбпа пажља и -гпортском жпвоту ссла. Испрл.-, Дома културс изградпћс сс тсрспн за одбојку, кошарку, пукомст ц мали фулбал. Овај подухват лсжи нз добровољпим ралпп.м акцпјама омладпнс овога села. А средства cv дслиашчно обезбеГзена од наградс за освојено прво место у квпзу „Сусрстц ссла“. И Фудбалском тиму прсдстојп реорганнзовањс, стабплпзацнја н „поход ка врху”. Некала сс „Младост" нз Горibe Мутнпцс далеко vcnciuiiir је такмичпла у општппској лпгн. Сада јс то. само сснка нскадашњег тпма^ За сада су стрслци најуспсшнпјп спортистп. Стрсљачка дружина „Стрслац", која броји 35 члапова такмичи сс всћ нсколпко годнна п постиже запаженс рсзултатс. Најбољн V скипи су свакако: Милија Мнцкпћ, Драгиша Пауновић, Драгољуб Всмић, Мнлмја Арсић, Станпмнр Павловић и другн. Тако би укратко изглсдао живот у Горњој Мутшшн у овим спарни.м летљнм данн.ма licnyibciiiiM брнгом и радом па засејаним љпвама и опрскапим виноградпма. Текст: М. ДимптријсвнН Снпмцн: М. Илић Слободни смо да вам се одмах на nonerKV лашсг писма захвалимо на срдачном и пријатељском doncKv и uciipaitajy приликом нашс недавне посетс вашсм месту у част Дана младости 25. маја ове годпнс. Том приликом још вишс и дхЈбље смо учврстили name братимство и пријатељство које обострано треба да негуЈемо п чувамо. р Оссћамо се дужнима да пзразимо ц искрсно жаљење што смо на захтее возача и воће пута морали тако рано кренути од вас и растати се када су расчоложење и нрцЈателски разговори били врло срдачни и за нас нсзаборавни. к Ми, Актив омладине Товарник, смо дчбоко уверени сУсР^та-као што су досадашњи 'били, долазити и убуоупс, н да ћемо на тај пачин још вишс учерстити uatac брапсчљсњс. На крају желимо да вас обавестимо да наш Лктпв 70дн,,е одржава традиционалпи турнир у малом б" "a" поссВ"° дРаг° Вч-'О дп Л1ОЖС.ЧО чзAichy остпјШх поздравити и вашу екипу која би се такмичила на дан 4. 7. ове године у час Дана борца. Примите топлс братскс поздраве од aicruea омладине Товарпик ц цсле младе шсг места. Секрстарнјата генерације наПрсдседник, Здравко Опачић, с. р. СЛВЕТ OYP „ЗДРАВЛаЕ” МЕД1Ш11НСКН ЦЕНТАР ПАРАНИН распнсујс К О Н К Y Р С за пријом радпика: 1. Вишс дскара општс ■ мсдпцинс за рад у здравствснпм стапнца« ма у граду ii на сслу; 2. јсдног лппло.мираног фармацсута са завршеннм стажо.м плп за стажираље; 3. впшс лскара — стажера. Лични ло.ходак по Самоуправном споразу.му о расподслн лохотка н днчни.х доходака. Остали условн по опоразуму. Конкурс важн 15 дана од дана објављпвања. Молбс се подносе на OYP „Злравље” Медп * шшскн neirrap Параћшг (са пазнаком „за копкурс”). ВЕСТИ ИЗ СЕЛА ДОЊА МУТНИЦА: ОграБивањс фудоалског игралншта Краје.м jyna V Дои>ој Мутппцц трсба ла отпочие ограbiieaibc н ypcbcibc спортског тсрсна, зашто јс .матсријал у врсдностц 60000 дпнара всћ npimpcM.vcii. ПостојсКс игралиштс he бптп прошпрсно. како бп сс каснпјс урслнла још два тсрсна за одбојку н кошарку. М. ПЛАИА: Реконструкција електричне мреже Y Плани he током овог мессца почетп реконструкција електрпчнс мрежс у дужнни од 5 километара. Прсдрачунска впсдност радова пзноснти 1300000 дпнара. Ж. Векић Организација Савеза бораца Поточац Драш нријатељи, „П сс "°А ,С "ашег Ч обавсчставаг°и у 0,30 чс° V ">ГУ д°Вр° ,,рошл"- у Вашицу смо стчжелчмо да во.ч сс за.хвалчмо ча~вс~ о.ча ron.io.il прч/е.иу ч гостонрч.мству које сте чач vraan.«!. Свн учеснчци от братског похода cv пео.ма задовољии наии/.м иовч.м сусрето.ч. Очч чосебчо чсгичх’ срдачност са којо.ч смо дочекачч н чсчраОечч. Из чзја- % v‘'ЛЈ;." дп СУ с.кло"љена "паа "P'liarc bcrea hito чам жач Лигп.- " Ч"љ- На свс "»с /е оставп.Ја спажач утчсак .часовност на eaiuoi прослаач. С.чатраио да 1спчп^СМва С "^во” "ос" "аз"в ОмладччскЛшичр. icp чрчсу ство о.чладчнс to u itorephyic. Ооо ic vicdiio 1араччч1а Г>а he баш ти млади частаочтч оно тта су старц]ц започели. д Драги пријатели, надамо се da he сс наша сарадња и oa.be одвиЈати иа опште задовољство свих иас. Мора- .40 сс потрудитида нронаћемо нове форме сарадње како би и наши сусрети били својсврсна манифестација постигнутих резултата. На крају примите искрсне и братскс поздраве од свих учссника Каравана пријатсљства као и од осталих граћана иашег мсста. Учесници каравана Вaunitfa """""......... 000............ ,0....... 0,00,..... „..... ........ ,00.................. 000.........00,0,..... ......... 00..... .. Y ДОЛИНИ МИРА Далеко, у долини мира где никад није било никакеог пира, где људи живе спокојно, мирно једнога дана фаишсти, вуци до зуба наоружани, осулн аатру, желећи цсо народ да сатру. Тужни као зимско аечс, зб\њене очи у талш светле. Ио цветној лиоади и мекој rpaeu tiocyru крвљу дечаци лежс. Долази бескрајна noh. Слободац МилојевнН, V' ОШ „Вук КараииН" Поточац КЊИГЕ Q Иптерпрстирањем овог рада Вссна Илпћ, ученкца Основнс школе „Бура Јакшнћ” освојпла је прво место у другој узрасној групи (III ц IV разрсд) на Рсгноналном такмпчсњу основннх школа у лепом говору. Весна Илић сам дохватио њсгову торбу да би је узео. Алекса му то није дозволио н њихову расправу за време часа приметио је учител>. Опоменуо нх јс. Њсгов друг ннјс хтео да каже праву нстнну око чега сс спорс, већ је рекао да му је он силом узсо књигу па му јс псда. ¥читсл> јс казнпо Алексу после часова да остапс у учионици „у затвору” како су се тада деца кажњавала. И када јс с њпма поразговарао зашто и како сс то свс догодило. Алекса је тек тада пмао прилнкс да му кажс праву истину. ¥ч1ггсљу јс било жао свог учснпка п пошто јс схватио колико оп жслп кљигс. Од тада, па падал>е кроз цео његов живот дружељс с кљпго.м ннје престајало. Y својој младости најрадијс јс читао књпгс од Максима Горког п Џека Лонлона. Од те двојице вслвкпх ппсаца МикнИ је највишс учио. Бавио се разнпм занп.мањима, али му је књига била пераздвојнп друг. Касннјс јс и сам почео да пишс. Његов велики део прича памењсн јс деци ц младнма. Од како сам постала ђак и ЗЕКА У шумици, зека скачс, и ^у.маке", он прескачс. За њим јурс, нсета два, da yxearre, зекана. СимиН Светлана, IV р. ОШ „Вук КарацнН * Рашевииа . - научила да пишем и > прочнтала сам всликп број прнча од многих нашпх п стпа ппх raicaua. HajBiiuic uit се допадају „Истшште приче" оар дсо таквпх прпчпца налазп се и у иашој чшашш’ М„ смо пх чнта-и, 1, продуољивали на часовима матепњег 1еи ка. Јсдиа од таквих je и причица Кљиге. Допала ми се по! сеоно, jep сс у ,вој говори о животу „ де-ппаству садшш пнсца Алексс Мнкпћа. Његово детињство је било јако тешKO. Kao najcrapiijH од деветоро деце доста сс мучпо Често тча у кући inije бпло ни довољпо хлсба, a он је желео кк.пге. Књпге су у то време бпле нсдоступне многима дечацпма сличннм н.ему. Али жећ за анањем вукла га је напред. Када ,е првп пут отпшао с оцем у град и када је пред пзлогом књпжарс стао опчнњен књигама. једдна жеља му је бнла како лд пх сс до.могне. Ссдсо је у школској клупн с друго.м богатвЈИХ ромггеља ко|и нијс толико чезнуо за књигом као on, a увск nx ie пмао, jep му нх je отац куповао. Једном прнликоч \руг му je лао књигу да прочита, па да му је сутрадјп врати, алп се убрзо предомпслпо тражио му је, чак је чмтам Мнкпћ прнповсла п тсгобнпм и mvhhilm путевима живо * та, којпма јс п сам прошао, алп н о малпм п пајвсћнм радоспша човскове победс и среће. Он прнча искрено, топло и увер,stibo. Прпповедачсво око све прати, ц оида када у помамној нгрп ватре и оружја — у рату — опасности вребају са свих страна. Као партпзан корачао је у колонн заједно са другнм малшпашша који су, уместо ђачке торбе, nyuiKv и бомбс посили. ПОгледом бн их најчешће питао како им ie. Ако би го и речЈу учннио. можда би их ^редио. Јер они су бил борци. као и сви друп1| бомбашп и курири, пушкомнтоаље" ци II одлпчни стрелцп, извиђачи и каткад првн нападачн на упоришта и непријатељска гнезда. е изпадачн па Неизбриспва су сећања на тс п таквс дечаке „ чнце, којп су сс угледалп на пајхрабрије » који cv втпе ’ Врањица". ’ Ј плетснпцама и „Пнонирка нз Весна Илић, Ш р. ОШ »Бура Јакшић" ПОТОЧИБ Поточић јс плаве боје, њсга многе, ктице волс. Нсшто брбља, као рода. У њему је систра вода. Had њим се врбе клате, da га ceojiui, MvniM лишћем, у Јесен по,злате. Светлана Марјановић, IV р. ОШ „Вук Караџић, Рашевица ПРОЛЕБЕ Дошло нам је пролсИс; Свуд миршие трава, Љубичице цветај\>, А меда још спава. На ливади зеленој, Тихо буба зуји, А у шуми вссело, Певају славуји. Aenrupuhu аесело, Шстпју no tfochy, И причају свпЈча, О драгом npoaehy. Драган Мнловаповић, \ II разпед ОШ w25. мај“ — Поповац

14 ДАНА СТРАНА 7 ДРУГА СРПСКА ЛИГА — ЈУГ ■ «■111 ипш шкш ® Јединство — Прва Петолстка (Трстеннк) 4:1 (2:1) Стадион Јсдинства. Глсдалаца 1.000. Стрслци: Барацкн у 4. мннуту за Прву Петолетку, Грбовнћ у 35. к 37. Богдановић Y 63. и ПсливановнН у 85. ашнугу за Јединство. Суднја Mapковнћ (С.мсдерсвска Паланка). Једннство: Богосављевић 7, Жнвковић 8, Драшковић 8, Пауповнћ 7, Пстковић 7, ЦонмН 7 (СретеновиП 6), Васић 7, Милановнћ 7 (Bopbemih 7), Грбовић 9, Пелнвановић 9, Богдановић 8. (Оцспс трунср Цскнћ). Играч утакмнцс Грбовнћ. Лобрп резултатп у два послс\н»а кола говоре да фкншп припала Јсдинству. To су доказали п победом над Првом Пстолстком цз Трстсника. Првп I! пзјслпачујућп го\ ла Јединство постигао јс Грбовнћ, Koiii јс рсалнзатор и лругоггола. Првн гол Грбовић је посгпгао главом, док јсдруп< гол постигнут its јелне гужве у нспосредној блнзннн гол лнннје. На полувремс отишло се са резултатотм 2:1 у кортгст Једниства. Y другом полувре.мсну Јединство јс форспрало јак темпо, којн нпјс одговарао гостнма п у 63. минуту Богдановпћ на центаршуг Грбовпћа постнжс трећн гол. ШУМАДИЈСКО-ПОМОРАВСКА ЛИГА ДОБРА ИГРА НАПРЕТКА 9 Шумадинац (Наталинци) — Напредак 1:2 Навредак: Мклојввнћ, Р. Мплосаи л-евпћ. Мнлвдпновнћ, Kpiuih, Глишнђ. Д. Милосав.кв11ћ, Мнлупшовнћ, Добрнјсвнћ, Мплошевпћ, МнлоЈ ковић Airnih. Малрсдак пз Дрсповца прцјатно јс НЈНспалио сиојс навнјаче. V гостима кол Шумадпнаца id Наталпнаца Дреновчпип су освојплп два бода. ’Turin сс ла сс чред крај првснства Чапрсдак разиграо н заиграо ,.С8ОJt ’ нгру. ОПШТИНСКЛ КВЛЛПТЕТНА лигл Рсзултатн XVIII кола Гзшевнца: Младост — Полет 1:1 Буденс: БСК — Слога 4:3 Лсшје: Лсшјанин — Хсрој 3:2 Ноповаи: Борзи — Мораваи 4:0 1 атарс: Јелинство — le.MtiiCTHO ДМ 5:1 Шабан: Морава — Хајлук с. р. 3 0 Резултатн XIX кола Д. Вкдово: Слога — Младост 9:2 Забрега: Полет — Морава 4:3 Д. Мутнши: Гединство — Борап 1:1 Г. Вкдово: Моравац — Лсшјанин 2:2 Бусиловаи: Херој — БСК 5:2 Чспуре: Хајдук — Једпнсгво с. р. 0Ј Табела: 1. Морава 20 15 2 2 56:21 32 2. Младост 20 9 6 5 49-36 24 3 Херој 20 .0 4 6 44:32 24 4 Слога 20 10 2 8 58:39 22 5 Полег 19 9 4 6 40:30 22 6 Једпнство Р 20 9 4 7 38:32 22 7 1едипст ДМ 20 10 2 S 58.49 8 Борап 20 7 4 9 38 43 18 ’ Мораван 20 7 3 10 30:46 17 10. ЛешЈанип 20 6 4 10 37:43 16 11 БСК 20 7 1 .2 46:67 15 12 Хајдук 19 1 2 16 15:15 4 APYTA ОПШТИИСКЛ ЛИГЛ - исток Рсзултати XII кола 'h'PHAOBau- Развигак _ Радннк 3 1 by.saxe: О.младинап — Напредак ср 3:0 Л Мутинпв; Же^езничар — Истов 63 32 IhBop: ИСК — Младоег 4:0 Резултатн XIII кола '1видоваи*. Радних — Омладинаи 8.0 Извор: Млвдост — Развитак 1:12 П\ана: Исток 63 — ИСК 10:2 f тубгаи: Напредак — Жемнптр ср 3:0 Табсла: 1 Р»»витах 14 10 4 52:26 20 Радник 14 9 2 3 42:17 20 ‘ ОчАалинпп 14 8 1 5 34:3 * 4 иск 14 7 2 5 34:35 16 Нстох 63 14 1 1 6 38:311 14 « Xe.sejHH'ian 14 4 3 7 22:31 11 1 Нлпрелвк 14 4 2 К 29-30 .0 • Мгадост 14 1 1 .2 14 57 3 Судија Марковић у 80 мвнуту правн грубу грсшку. Досуђеи јс слободни ударац, скраћспи корнср, којн су играчн Јелннства искорпстилн н постнглп гол. Суднја прнзпајс поголдк, алц касннје на интервешшју играча гостнју псмппптава гол. Нс жслпмо ла V међуврсмсну рсђалс су сс многобројнс шансс и могло је ла сс деси ла гостц прпмс join којн гол. улазимо v нсправпост одлуке, алп свакако ла се онакве су лијскс ол\уке псгативмо олражавају па iirpy. Hoc ,\с vi»n гол nocniniyr je y 86 мппуту. a рсализатор jc otio Пслнвановић, којп cc лепо ослоболпо пграча нз протнвничкс олбранс и пласнрао лопту порсд немоћног голмапа. М. Илић • У недељу 1. јуна у сали ОШ ,.С. ЈАКОВЛ>ЕВИБ" одржан је под покров1ггсл.ством ИНВЕСТИЦИОНЕ БАНКЕ, карате „Куп Поморавл>а'', на ко.ме Је узело учсшће пет скппа нз Београда, Ннша, Чачка, Светозарева и Параћтша. Младост (С. Паланка) Стадиок крај Кубрушннце. Стрслии Грбовпћ у 12 н 82 мпнуту ц Нслнпаiroaifh у 78. мпнуту. Судијп Срећко вић (Крвгујсвац) Једппство; Eorocan.vcanh 7, Жнпковић 7. ApaiuKomih 7, Пауповић 7. ПетковпИ 8, Цонпћ 7. Богдановпћ 7 (Сретсновић), Мклпиовнћ 7, Грбожић 9, ncAimairoanh 8. Bacnh 7 (HopbcBiih 7) Јединство нис је у протлом колу прнјатно |<з><енад|<Ао н обраловало. V утакмпци са сккпом Mvuocni из Смедерсвскс Паланкс показалп су своју праву вре,м<ост н убсдм<во савладалн домаћина. Y Напрстку су сс у овој угакмнцк ■поссбпо истакш Антнћ. повраишх кз Текстилиа. н Мнлошевнћ, којн Је двоструки стрелац на овој утакмнцп. Први гол MiiAoiuemih јс постпгао у прио.м полувремсиу ш јсдке соло акциЈс, док јс другн тол постпгнут у ’ другом полувремепу. Стрелац јс такођс ино Милишсвкћ. X’ Петровпћ' ДРУГА ОПШТИНСКА ЛИГА — ЗАПАД Резултати XII кола Лсбппв: Будућност — Напрслак 9:1 Текп1а: Радничкн — Ц. Бнссрп 7:0 Б\тиловв1<; Слободл — Јухор одло;кс11п Резултатп XIII кола СвоЈново: Напрсд.ак — Слоболв 3:0 Стрнжв: Зсмљороднпк — Будућнокт 4:1 Поточвп: Јухор — Радтгпш 1:1 Табела: 1. Будућност 12 8 1 3 43:20 17 2. Рвднпчкн 12 7 2 3 34:14 16 3. Землгораднпк 12 7 2 3 33:15 16 4, Цркк Биссрп 12 4 3 5 20:35 11 5. Слободв 11 3 1 7 17:46 7 6. Напредвк 11 3 1 7 13:30 7 7. Јухор 10 2 2 6 19:31 6 Последње вести ФУДБАЛ Текстнлап — Побсда (Бслогпевац (1:1) Рембас (Ресавииа) — Борац 3:2 КОШАРКА — МУШКАРЦИ ОКК „aTIpahini ** — Слога (Ужп чка Пожега) 73:69 ОКК „Параћпн" — Гуча 74:78 КОШАРКА — ЖЕНЕ ОКК „Параћпн" — С \ога (Ужи 63:34. РУКОМЕТ ..Прва петолстка" (Трсгеник) — Текстилац 25:21. IN MEMORIAM Вем Ивић 13. Јуна овс годинс насршава се година дана од како Јс на траптчан иачш! изгубио живот ВЕЛИМИР- -ВЕЛ>Л ИВИН, дугогодишњл просветнн н друштвено-по лнтичкп радцик. Прсрана с.мрт угасила |с живот човска коЈн |е био узоран на радиом месту, савсстан вас rm—иеаиЕ — Јединство 0:3 (0:1) Bepuruniio Кдипство излазн нз крнзс. која јс пзступнла у прсгход>п<м колп.ма. Сада можс да се мирпи]с спскује крај првенс1ва, јер јс сгворсна лобра залнха у бодовкма, a Јелннсгво јс свом гданпо.м конкуренту Новом Пазару нзмакла за чепфн бода. Надајмо сс ла ће „аслсни" смоћк снагс дл v фннкшу покажу своју прану вредност, јер сада су се веропатно ослободнли погшчке npccuje, шго јс до поглед>к утакхпшс у мпо. 1К.м мимснгнма био н прссулди факiop за нсхол игрс. М. If. ЛИГА ПОДРУЧЈА СВЕТОЗАРЕВО БУДУЋНОСТ ШАМПИОН Резултап! .0. кола: Трсши»св111|в: Шумадијп — Бел.ашп1в 4:0 Нопопац: Цсмснт — Гулар 2:1 Глапнцз: БулуИпост — Новоселац 1:0 Пзвод из' 1.1 Булу liHocr 2. Моравац 3. Новоселац 4. ШумадпЈа 5. Цсмепт табеле: 18 II 18 9 18 9 18 9 8 7 3 4 51:37 25 4 5 30:32 22 3 6 40:23 21 2 7 48:30 20 5 6 26:28 19 У лигк подручја Свстозарсво завршсно јс првснс1во. Шхмппон јс по;»- нат, a to jc ckiuia Будућности кз Главпцс. Главнчанн су уједно к најубојнтијн тпм. Током првснства постпглк су 5. гол. док јс најбод.а олOpjuia 6ic\a iu Новосс.МЈа која jc прнмпла 23 голв. Новосслаи jc по за вршетку првенства на другом месту. И остала наша два предсгавцпка Шу мадцЈв и Цемспт заузели су завилпа места у горњем делу табеле. Ова сезона за нашс предстаннкхс била јс успсшпа, а надајмо се да ћс тпко бити к кдућс. МАЛЕ ВЕСТИ Тнхомнр Стојаиовнћ. поштопоша у ООУР ПТТ Параћнп. освојио јс прво место у брзом ходању. Ласкаву татулу стекао јс у такмпчељу поштоношз олр жаноч у Рековиу 1. јуна. Овом побслом Тнхомир Стојановпћ стекао је право гчестловапл па рспублнчком такмпчењу које lie сс одржати 15. јупа у Крушевцу. V ревашп сусрету бсрбера п фрнзера Параћпна и Крушевца. којн јс одржап у Крушевиу, параћикскк берберк и фрнзерп кзтубклн су фудбалсху утакмицу од својкх холега са 5:1. Оваутакмнца одиграна Је у охниру традниионалнкх ..Majcxiu сусрета бербера н фрпзера Крушевца н Параћнна”. питач младнх, нскрск дрр к прпјатељ, ко|н ниЈе знао за умор и којн 1е целог cede дао својој поррдпци, шко All и радиим колскпгвнма у коЈима је радио н руковолно. Колектнв Основнс школе ,Л1омчило Поповић-Озрен” v Параћину изгубно Јс за увск лтарл.ивог и упорнот члана, колегу, друга н прм« јател>а. а породнца родител>а и супруга. Колектив Основне школе „Момчило Поповнћ-Озрен’' у Параћину КУП ПОМОРАВЛвА Y KAPATEY С1ШП гш мшнп К\п јс са одушехл-сп>см прапио охо 300 гледолаца. који су нмалн прплнкс ла чозлраве добар харате чему је нарочтгго допрннел својпм KopcxTiiiiM cybcncM наш позпатн реxaiy и борбу са својнч хлупскпм лруго.м, вршњахом и побрао схе аплаузе како глслалапа тако н харатпста. Y CKiimioJ конкуреицнји. ваша exwЕкцпа каратс кдуба ..Црпииа" прсзентлп1Ри1| н 1111тсрнл1111О11ални су дпја Слободан Bymiiuili (мајстор 3. данв). TaxMinieibc је отворко днректор школе Драгол.уб Ilncrxonuh к ујелno прсдао ноклои органпзатора — Слободану Вучнннћу. Најчлађн члам „Црнкце", Нсша ПаиловпН кзвсо јс КОШАРКА — ЖЕНЕ © ОКК Паракин — Борац (Чачак) 96:83 (49:27) ОКК Параћин: Пстровкћ С, ТорihniicKii I 19. Мнрчпћ 16, Петровнћ В. 14f InpiMiHCKii Л. 9, IlaBAoniih. Лалнћ 8. CpcTciiooiih 16, Стсфакови1| 14. KoiuapKauiiiite ОКК Ilapahini canлалзлс cy join јсдпог iipciciiAcina за улазак y Сансзну лпгу. Прсд разнграннм Параћинкама нграчнпе Борца .моралс су ла положс „оружје". Побсла изражепа са .3 КОШАРКА — МУШКАРЦИ О кк „Младост“ — ОКК Параћин 53:78 (27:29) ОКК riapahini: Хиоростанскк, Пантнћ 2, ЖниаповпН 12, Cicnaimh 16, Ccniih 25. Mii.sKoniih, Павлипн1| 1б' СтоЈановкћ 7. Пча, 1. јуц 1975. Кошаркашн ОКК Параћин insoleвали су свосју трећу побелу у гостпма протнв Младостк пз Лучана. Утакмица јс нграна у сугедпоЈ Гучи због недостатха тсрена. PYKOMET ТРИ УТАКМИЦЕ ТРИ ПОБЕДЕ 21. октобар — (Крагујсвац) _ Текстилац 28:33 (15:17) Тскстплпц: Toinih, СтаноЈсжпћ. Пстровић 7. Свилпр 5, Буднсалпћ 4. 3. МилетпН 8. 3. МплоЈковпћ 4. Б\-рић 1, П Будмсввл-евпћ 4, Срсјнћ ц JcAcinih. КрмуЈсвап, 25. маЈа. Рукомегаиш Тскстплиа прсл крај првенства у Другој српској лигп свс 6o.se пграју. Бодовс освајају п у гостнма. Онога пута два бола донслп су hi Крагујсвпа гле cy Bosom пгром по белилн скипу 20. октобра са резултатом 33:28. Малп растом ломаћиик су у пападима вешто !<знуђпвалп седмерцс у чему су пм лоста по.мопс н суднје, Јер су сваки продор ха голу проглашавалс пеналнма. Тако да јс у корпсг домаћпна лосуђено чак 18 седмераиа ол чега су ломаћнпи 6 промапшлн. Техстн лап је пмао 7 neuaia n cue јс нскорнстпо. Шест пенада спгурпо Јс рсалнзовао Милетић Г Б. Текстнлац — Дискос (Александровац 34:19 (19:10) Стаднон Техстнлиа. Гледалаиа 150. Судмје Рпстић it Tpxy.sa из Крушевцв. Селмерцц 10 (7) за Тсхсптлап. ТекстпллгТ: Томпћ, Jainih 1. Петровић 5, Свнлар 1, Б Марковић 8, Byрнћ 1. 3. Мплетнћ 6. МилоЈковнћ 10. СреЈнћ, П. Буд||салнћ I, Јовановпћ 1. и Јеленнћ. Exiuia дискоса нз Алексап уровиа у мгрн са ..шгофарпи.ма" mije много гохазала, сем у почетху када су повелп 5:4. Поред врло топлог п супчаног времена нграчп Текспииа демонстриралп су нгру која je »vobo-swab л>убнтем рукомета. па, иојачзна Момчнлоч Мнлачнћем к Драгаиом Гничсаићеч ко|к су диUi.«« in ЈПД, плвтпла је схојс пенскуство ipchtiM мссгом, jep се .могла пласнрати mhoio бол.с. Прип »1СС1О н пслнкп пс.хар оскп. јнла је скнпа Студе1ггског грала И.1 Бсоргала. иа челу са вкце1иампноном кишева прслногги могла је битн к уисл. *нпнја. алц ipcncp Bopbcnnh jc прсд крај yiaKuiinc пружпо iiisincy ч онпм играчнцзма којс чсшћс гсдс на хлупн. Копмркашнцс uaiirer тнма бн ла убудућс •nipnilic нграју у одбракн. jep пе може сс увск поисћнрати доОрнм н npeiniiitiiM нападом. Д. CToJanoRiih У првом noiynpcMtny iniiura cc niljc Логаћало Kuuicna jc бпло ,м;по, играло cc споро ii iiesainui.biiBO. Ilamu KoinapKauni стално cy нодплм ca 2—6 noena разлпкс. Тако re игр,«ло до срсдпнс лругого полупр.-мсиа. кала су ломаћтш jioKyiua.Mi npccinnov ла резултаг прсокрепу у евоју >-орпст.. Мсђутпм v AiipeXTiiiiM луели * ма iiaiiiu KoniapKainii пмали cv biiiiic cnare ii атрактпвно.м н ефикиспим aacpuiHiiUOM peuiiian олчј сусрет у слоју корнст. Д. СтоЈаноиић Утакмпиа јс рсшспа у првом полупрсмсиу. Разлпка ол левст голова нскоришћсна јс да се у нгру убаие ц млаћс снагс Прсма нзјаан трснера Mnuinoja СтамболнИа. млале гпаге оправлалс cy noBcpciM. Зораи Мплојкоппћ, eeicpaii у фннншу прпсистпа игра спе 6o.se. Постпгао јс 10 голова а да није бнло пеколпко n.»n'6.seniix лоптн снгурно бн дап n aiune. Y игрн јс доста noxaiao it Бобан Марковпћ којп јс дао 8 голова. У иападу јс пгрзо нзпрсно п еа линпје шест метара бко ic iicnorpenniBit стрелаи. Зорзн Мклетнћ у овом сусрету јс подбаппо Дао је са.мо A голова што јс зз п«гок могућпости мало. Лобро.ч олбрано.м на голу сс кстакао младк Јеленић хојн јс пеколнхо шута у атрактивно.м стплу олбрапно. Порех №ега добро је шрао н Јанмћ као н млади JoRauoniih Г. Веснћ Трудбеттк (Ствлаћ) — Текстплац 20:23 (10:15) Внћевац: Рукомсташп Грулбеннка in Сталаћа хао до.маћп|ш пграју у liuћевпу Јер немају свој терен. Гостп ш Параћнна су у једној осре.ммИ пгрп освојнлп лва бода. Текстнлац Је водмо са 4:1, када je nonycnio 11 у првом полувршмну лозволно ла ломаћи пз- •јеАначо па 16:16. Car ло резултата 19:19 мгра је 6п- \а первозна алп је са исколпко прецпзннх шутева Петровпђа. а затпм Мклојковмћа. судбппа мзмаћпх бнла рсшена Од 12 пенала .дитофарпи' * по* ново пет промзш1’ју. што може да се оснетн ако се пе схватп oi6usim у иаредкнм утакмпиама. Г. В. Каратисга Црницс: Аца Милачнћ у борбн са Божовићем Евроис Радомиром Божовкћсм. Apv ia jc бнла cKiuia ..Партнзана’’ in Сксгозарсга, хоја јс лоспсла у финалс iioGcaiiduih скнпу iu Чачка. Y поЈсдпначној KoiiKypciiuiijn стартовала су ■tcinopima караикта ,.Црkiiiic”: Зораи н Товтслвв Пвановић, Лиа Мнлачмћ, м Перовић Миодраг. 11 порсд лобрнх порби иашнх харатнста. медал-у јс једпно добпо Аил .Мплачић. зз оснојсио трсћс место. Апсодулп< noGe.Miiix jc члаи СтуденicKor грала. Рвдомир Божовић којч је у фниалиој борбн сахладао хлуп« ског друга Јоваиа Гвдуловнћа. На крају тлк_мичс1ка велпкн пехар побсли11'1кој cximii прсдао јс Благојс Пвапоаић. потпрсдссдмпк клуба „Цр |||<цв". OiyiiieB-vciiK прпхазанкм бор «мма н бескомпромксном органпзаш«- јом (за хоју С.у imila.vciiii члановк Карате клуба ..Ilpinunt") jotu јслдом смо осешли значај и лспоту овог спорia којн v пашсм гралу лобија схе wi- ■пс npiiKi.iMiiia Т. Ипановнћ ПРЕЦИЗНИ СТРЕЛЦИ Crpe.sa<iKn caac.i onuirinie tK.syqiio cc y прослану Дана млалосц| n 30 голнна побслс пзд фаишзмом „25-то мајсккм стрслачкпм lypimpoM ' На туринру је учсововахо 16 cKima ш 8 eipe.ssi'iKiix лружнпа. што је ваи С8НХ o'lcKimaiba. Taitaiimcisc сс олннЈало у конкурен iliijti iiiioiinp.i јуннора и ссинора. Д|1СЦ11|1Л1|па јс била rabaitc ваз.цшHOM пушком CCPIIJCKC npOlllRO.Mhe. У категорпји јупиора najOo.sa -је онла скнпа ГммиазнЈе „13. октобар", лок су Јуниоркс ЕШЦ „Борнс Кпдрич" билс naj6o.se у cboJoj xareio. pnjii. Mcby ссииорнма iiajniiinc успсвд имала jt CK1111.1 Српскс фобрикс сти кла, лруш јс бпла ckiiim НВТ „Брвн ко Крсмаповчћ", а трсћс мссто приначо јс стрслцпма Фабрикс Цемента. Снојим рсЈултатпма. cipcAim O1I1 ..Стсвап Jaxon.scBiih" nc saocrajy много 11.13 cRoiiix старијнх другова у категирнјн јупнора. Зпзи.с Одлнчан стрсла.ц па овоч. такмнчс|>.у освојиАо је 7 'учесннхз лок јс 10 лобнло авап4 Лобар стрелац. С. Злрзвковнћ МАЛИ ОГЛАСИ Пролајем гтан v Map шала Тпга 51. Сгач ic vcevrtR Угтнтатн иа телсфон 51 — 830 илн v Hope Станковпћа 51 (:<ол rpoG.va). Продајем .Заставу" 750” ксправну, лобро очувануЦсна повољна. Јовапош|11 Милија нао тапппк Н. Колошпа on. 2 Поповаи Продајем двс .Заставс 750" у возном craib'.. може и v деловнма. Цена по договору. Драгољуб Савић. Чеиуре Издајс OK ССРН ПАРЛШ1Н Ypebyje: Редакинонн колетјум Главнв н одговорни уредннк Борђс Петковнћ Лдреса Рслакцнјс: Параћип Б. Крсмаковнћа 16 Тел. 83-694 Штампа: .ГЛАС". Берград, Влајковићева 8 Тел 335-384. Тцраж: 10.000

ПАДОБРАНСКО ТАКМИЧЕЊЕ ЗА ПЕХАР ГРАДА На сам роћендал друга Тнта. 25. маја, одржано јс такмпчење у падобранству за пехар Параћпна. Градскп стадион бно је прсмалп ла при.ми свс занитсрссоване, којн су желели да впдс надметањс асова „плавнх виснна *. Преко 6.000 гледалаца са одушевљењем пратило јс таклшчење пајбољнх падобранаца. Првп налет авнона и прво одушевљењс. Од авионских врата „одлепио" сс наш падобранскн ас Славко Годић ц полетсо одушсвљеној масп. Још док јс био у ваздуху проломпо се гро.мки аплауз. Учитсл. параћинских падобранаца приземл>но се уз оваипјс присутнпх гледалаца. Зати.м су се ређали скокови осталнх такмпчара. Било је доста погодака у сам цил>, што јс загревало глсдалачке длановс. Када је авион нспразнпо свој први „товар", главну реч на стадиону преузелп су нај.млаБп. Они cv и.малп 5 бнциклистичкпх минута. Нпје било важно ко lie првн стићи, важно јс бпло учествовати а сваког бшшклнсту очскнвала јс по једна награда. Послс лруге турс падобранаиа и сабирања постнгну« тих резултата проглашени су најбол»п. Председник општнне Слободан МнлоЈевнћ, уручпо је псхар Влади Крајчнновићу, а другопласирани бпо је Јоснп Bvtinih, члап скипс Ратиог ваздухопловства-, док јс трсћс мссто прппало госту пз Варшаве Марск Шугзда. Потпрсдссдник СО-с Драган ВслгковиИ, (на слпцц доле прнредио јс пријс.м за члановс скипе Пон.скс која јс учествовала на V палобранском Купу младостн п борила сс за псхар града. Тротоарн и улице, 25-то мајског преггоднева билн су рсзервисанс за нртачс и бнциклис тс. Сви који cv желели да vwe ствују па Бициклијадп, могли су да се укључс, а услов је био дотсрати бицнкл ннјс важно какав. На старту cv се натлп сви узрастн, од полста раца до встерапа. Бил-о јс всдро и весело и наравно за iiaiуспсшније следилс ov награде. Л>^-битељн upraita кредо.м по зидовњма и тарабама л.малн су овог пута прилнку да своје UP тачке мајсторијс п практично покажу на тротоару нспред ро бне кућс „Београд”. Дечашг н девојчице свих уз раста, шаренн.м кредама преплавпли су плато и оживелн га цртежима. Плато испрсд робне куће „Београд” лкчио ]с на тек проиветалу .мајску башгс. Најуспешнијн -међу цртачнма кредом no Tporoapv били су ученнцн ОШ „Бура Јакпшћ”. ФОТО-РЕПОРТАЖА Пригфемио М. Илић Траднциона.иш Омладинскн вашар v Погочцу, 25. .Maia, ове годинс био јс свсчанпјн пего икала. Mcb\ rocfu.Ma па ».аша ру бнли су и прсдставшшн збрат».м.у>сн11х села Вашпца и По точац. Славл>е јс опзочело слстски.м вежбама којс су изводпли учвниин основнс школс „Вук Kapaunh” из Поточца. Пото.м је одржан мнткнг, на ко.ме јс го ворио ц прсдссдник ССРН, Аруг, Никола Bnhiih. Окупдлвим мештани.ма топлс братскс поздравс нз Вашица прснсо јс Нлија Бачанин, предссдкик С^НОР-а, a id Товарннка Иван Аиливојволнћ, прсдседник Меснс заједницс. Гостп из Товарннка и Вашица ттрложн.и< cv венац „а спо.меник лзгинули.м учсснпци- .ма Др\тог светског рата. Након обав.^ених протоколаpin« дужности, суорет збрати- .мљених села претворио сс v огпитенарздно вессље, којс јс трајало до дубоко у ноћ. ОРИЈЕНТАЦИОНИ КРОС НА ГРЗИ Y ннзу манифестаннја које су одржане поводо\1 прос\аве Дана .мла« дости, на Грзи [е организоваио крос гакмичеп>с пол назтгво.м „Потрчи по својс здравље”. Y оријентаиноном кросу гчество вало је 40 тркача: .млалиha, девојака. „ветерана”. За све учеснике бнла су обезбеђенс награде. а за најбоље печено јагње! ДАН ШКОЛЕ У ПОПОВЦУ V основној школи „25 мај” v Поповш ннзом свечаности и такмичења обележенн cv мајскл пра зници. Организовапа су такмнчења за свсзналице Општинско такмпчеме v физиии 'за ученикс бсно внпх школа, спортски су срети ... 'На Дан шко\с 25 маја Јпведеиа јс и свечана ака де.мнја са којс ва.м лоHOC11MO фотогпафију.

ЈУБИЛЕЈ 25 година самоуправљања I Ових лана се навршав^ 25 година од'дапа када су Основннм закоком о управл>ан>у државшш привред ним прсдузећима и вишим привредним удружсњнма од стране радиих колектива фабрике. рудннци и друга прнвредна предузећа предати на ynpae.wiibe радницнма. Био ie то преломни тренутак v псторији ЈУГО' словенског друштва. Парола „Фабрпке радншџша постала је стварност. Већ на V конгресу' КП.Т је истакнута неопходност . истражнваЉа соиијалистич ког развитка и истакнути проблеми прелазног периода од централистичког на сам.оуправни систем. • Већ тада се V пракси наше зем ље показало ла ie пенггралистичко-бирократскн ме- • тод управљања привредом ометао радничку класу да оствари улогу водеће Дру штвене снаге. Видело се да то ,/туторство" и централистички мегод управљања представљан>а кочницу слободном развитку истинских социјалистичких односа у друигпву. Први раднички савет је изабран 1950. године v Фабрици цемента у Солину. Овом, у то време заиста сензационалиом, догађаЈУ претходила је одлука заједничке седнпце Владе и Синдиката Југославије, на којрј ie донето Упутство о оснивању н раду радннчкпх савета Y државним привредним предузећима. Ово је уједно био и први писани документ у историји радничких савета. Потписан је 23. децембра 1949. и упућен одборима синднката са цнл>ем да се изаберу први експериментадни раднички савети. Шест месецц каоније аиа лиза ie показала да ie пракса потврдила оправда1гост постојања радничких савета и да треба донети закон. који би и правно нормирао улогу, место и задатке органа самоутгрављања V Југославији. Пог врдило се, наиме, да су новп органи заиста прави облик демократије, ппеко кога се једино може спровести у живот исторнјска мпсија пролетаријата да преобрази свет. Уочи исггоријског заседан»а Народне скурштине, на којој је донет наведени Закон, у радничким савети ма је већ било 14382 радника, међу којима 9856 из. непосредне производње, и то најбољих радника. Треба рећи да су први кораци самоуправљања били тешки, јед ie оно почело да делује у најтежмм подинама за југословенску привреду. Касније, из године Y годину, надлежност, права и материјална осно * ва самоуправљаља све више се повећавају. А данас, практично, ни једна одлука у колективима OOYP не може се донепг miimo самоуправе струкггуре. I Ранко Николић, председник Већа Савеза синдиката ЈУГОСЛОВЕНСКА ННВЕСТНЦНОНА БАНКА ПАРАЋНН ДАМА ГОДИНА II БРОЈ 35 ПАРАНИН 24. ЈУН 1975. ИЗААЗИ СВАКОГ ДРУГОГ YTOPKA ЦЕНА 1‘ДИНАР ммвМвмншмв ЛИСТ СОЦИЈАЛИСТИЧКаг САВЕЗА РАДНОГ НАРОДА ОПШТИНЕ ПАРАНИН |^9И^И91^911ИИИИ1^9 Будућа спомен-фонтана (фото-монтажа, испред зграде суда н зградс управс ИЗВРШЕНО КОНСТИТУИСАЊЕ ОПШТИНСКЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ СОЦИЈАЛИСТИЧКОГ САВЕЗА РАД НОГ НАРОДА ■ На заједнлчкој седншш досадашн>ег и новог састава Општинске конференције ССРН, која је одржана 19. јуна 1975. год1ше извршено Је њено конституисањс, усвојен Извештај о досадашњем раду и Акциони програм за иарсд ни период н За предссднпка конференцпје је изабран друг Милош Дракуловић, за потпред седника друг Лзуба Рашковић, а за секретара друг Милоје Илић в Седници су присуствовали друговн Милутин Милошевић, потпредседник Драгутин Максимовпћ, секретар РК ССРН Ср бијс. Пошто је дао краћи осврт на досадашњу активносг Социјалисптчког савеза, друг Никола Вићић, досадашњи председнтгк Социјалистичког савеза, ie посебно истакао услове v којима се ова активност одвијала и указао на наредне задатке: „ТеЈжина и сложеносг задатака. као и одговорност за њцхово успешно ‘ реализовање обавезивале ov нас на најширу мобилизацију свих субјективних снага- и imdcobo активирање на задацима пз Програма политичке активностч. За хваљујући врло погодној политичкој клими, нараслој свести наших радних л>удн п способносгима да осете када јс одлучни тренутак за учвршћиваље позиције самоуправл>ан>а и власти радничке класе, изборне активности су обављене на потпуно задовољавајући иачин. Недостаци које смо имаmi су замема/рујући. И друпим крупним акцијама јединство радних л>уди и грађана и.свих оргаигизованнх снага биЛо ie на висини. Но, морамо констатовати да је трансформација ССРН тек почела и да започетн процес треба наставити кроз акциЈе, којих ће v наредном периоду бити више. Hvt до потпуне оспособљености Co цијалисгичкоЕ савеза за обавл>ање задатака у духу Статута РК ССРН CpGirie п Правила организаци.је ССРН огаптине не сме да буде дуг с обзиром на динамику лруштвених кретања и значај задатака које Социјалистички савез као фронт треба да обави. Полазећи од конотатације, да постоје свА прсдусловн за утврђивање nnipcr и амбицио знијрг програма полнтичке ак* тивности Социјалистичког савеза наше опшпшс, дозволите ми да подсетим на неке најважнцје, којп у сваком случа« ју, Mopaiv да будч у жижи Hamer интересовања и ангажовања. Отпочели смо одлучну битку за опровођење уставних начела и резолуција X и VII конгреса СК. Наша определ»енрс7 јесте. да v целокуттном животу друштва обезиеднмо дрмннантну vaofv ралничке класе и удруженог рада. Ефикасност нашег политичког оистема почнва на веома развијеном самоуправном механизму. Да под сетимо, v OOYP и месжш и радним заједницама конституисано је преко 150 делегацнја са преко 1600 радннх људн и грађана. Y Скунштини опттине и скупиггинама СИЗ као и скупштинама месних заједница обухваћено ie преко 2500 лд^дн. Доста велнки број л»удн нзабран ie у самоуправне радничке контроле. Y OOYP и радним заједницама велик« број радних л»уди и у органима упоављања одлучује о своме дохотку, његовој расподели и условима свога рада. На организованим социјалистичким снагама, а посебпо Социјалистичком савезу и Савезу синдиката. на челу са органнзацијом СК, лежи огром * на одговорност за успешно функционисање, овако развнјеног .механизма у духу устава". Функционисање делегатског система Друт Вићнћ ie затим говорио о конститунсаљу основнмх органнзација удруженог рада, месних и интереснцх заједннца. као и о развоју са.моуцпавнтгх односа v Комунп, посебно о делегатском систему: „Извршена анализа о резултатима v функционисаЈву делегатског снсте.ма v нас указуједанмамо прве резултате, a и пропусте « нсдостатаке. Heма делегацнје у нашој општи- ■ .<■ , -1-L-J I. ■■■■■■ нн која v потпуности испуња- . ва своју функцију у духу Yc- . тава. Има делегацпја које ни- | cv ни покушале да буду акти- * внс. Слабост свих делегацпја ie v томе, што при заузимању ставова не траже смернице од изборне основе — радних дуди п грађана, којн, то се зна, ■. своје ставове заузимају иа •: зборовнма радних л»уди. Таквп ■ позитивни прпмори оу веома ретки и треба да је јако ннте- ј ресантно, па чак и животио пн 1 тан»е, да се тра1жн став збора радних л>уди. Ми ‘ се залажемо за оживотворење уставннх начела и резолуција X и VII конгреса Сајвеза комуниста. Оживотвореље је ствар праксе, а не с вербалне подршке. Вербалну подрш^у смо дали v tokv ia- g BHiix раоправа o овим доку- | ментима, па v овој фазн тре- L ба конкпетно радитн на њихо- k во.м ожлвотворењу у самоуп- ’ равној праксн. Поигго смо питање функционнсања делегат- ■ ског система v нашој срсдини Н недавно аналптпчки разматра- 1 ли. нашлн одређено стање н П утврднлн правцс даљих акција, са ових неколико запажања желели смо да још ]едном . • истакнемо идејно-полнтнчки и друштвени значај. овога задат- ; ка и да утврдимо, да питање функционисања делегатског си- ;• стема мопа да буде стално i присутно у свим акцнјама Coццјалнстичког савеза, јер ie Ј Социјалистнчки савез за|едно 3 са Синдикатом и агајодговорни > ји за то. Y контексту оживотворења уставЈгих начела спада и пп- !ј татве друштвеног договаоаи.а ј и самоуправног споразумевања. } После доношења иових уста- iј ва самоуправно договарање И н опоразумевање cv nocraAJl ч пајефикаскпји метод усагла * 9 шавања шггереса и самоупра- М вних односа v сшш овластн- Н ма друштвеног живота. Задаии W (Наставак на 3. странп) Tpudecer година је прошло од дана када је фаши- » зам као идеологија изгубио тло чод ногама, силе осовине су једна за другом капитумирале, други светски ? рат, који су оне започме, окончан је иобедом напред- ј них снага социјализма и де.иократије. Са светске позор- - нице је као копрена скинут вео новог поретка који је I фашизам проповедао и обећавао чоробљеним народима, ј а човечанство дпасено мрачњаштва, терора, геноцида.- ј Народи бивше Југославије 'су априла 1941. године | остављени на милост ч нелшлост фаишстичким окупаторима, зе.чља раснарчана, расчламсавао се братоубилачки рат, глад и беда су харали. стрелишта и кон- С центрациони логори су ницали широм зе.чље — прети^ \ ло је биолошко уништење наших народа. V таквој ситуацији и под такеим околностима Комунистнчка иартнја Југославије на челу са другом Ти~ тбм иреузима судбину народа у своје руке, као организована класна авангарда нозива га на устанак и за- ; почиње нсравноправну н бескомпромисну борбу протнв окупатора н do.nahttx нздајника. Четвртог јула 1941. године Централни ко.интст Ко~ мунистичке партнјс Југославнје, на седници одржаној у Београду. доноси одлуку о дизању устанка, а већ ј 7. јула 1941. годинс nyua прва пушка у Белој Цркви код Крупња. Жикица Јодановнћ „Шпанац" хицем на f непријатеља отпочињс борбу, која he следеће чстири £ године однетн мпого жртава, али која he сс победоносио заврншти creapatbc.il нове Југослаепје, заједнице у борбч збратчмљеччх свчх њенчх чарода. На npeo.it и ;• dpyio.it засебању АВНОЈ-а у Бихаћу ч Јајцу постаељени . су темељч 6ydyhez ypeheiba чаше зе.иље, а токо.и Ha- • родчопслобобчлачког рата ччкла је ноеа чарорна еласт, ј i-oja he no заершетку para створитч Социјалистичку i Феберативчу Републчку Југослаеију. Током борбе ства- | рала се а чова Армчја. Od пречх партизачскчх odpeda јула 1941. године, створече су бригабе, dtieu3tije ч кор- , чусч, da би ча крају рата у четчри ар.иије бпло близ\г мчлчон војчика. Дачас чма.чо саеремену Ap.itujy, on- < ре.иљечу чајсаеременијо.м onpe.ito.it. територијалчу odбрану, какеу чема нчко у сеету, остеарчлч с.ио гесло: ' народ ч Армпја су једно. Токо.п протеклих 30. година, кроз nepuode обчове и ti3?padtbe, ncTozodnuiibitx планова, пнбустријске и соци- 1 јалистичке изградње зе.иље, створени су ноеч A>ydtt tt I odnocu, стеорено je благостање које uauiti napodtt y ceo- <; joj историји никад нису чмали. Od порутене, tmdycтрчјскч заостале, за оеај краткч nepnod постали смо , nndycTpujcKii’ разепјена земља са милпочско.и раднччко.и класом, која власт бржи у ceoju.it pvKa.ita. Hoped ; братстеа и jeduucrea нароба и народности које је у ј борби искоеачо, ми dauac tt.ita.ito tt еласт рабничке кла- е се, која са својом aeamapdoM, Саеезо.и комучиста Jv- Ј гослаеије са dpyzo.it Turo.it на челу, конкретно cnpoeodti у бело, кроз cucre.it самоупраељања преко deAezara и делегација, непосредни утицај ча сеа збиеања и сее ■; токоее daA>e соиијалистичке uszpadHie и odnoca у ча- ’ ute.it dpyiurey. На томе na.it могу заеибети и неке coцијалистичке разеијене земље, а служимо за пример 5 многим тек ослобоћеним и неразвијеним Hapodu.ua који i желе da natuei искустео користе у ceo.it разеоју. Vzaed који Социјалистичка Југослаеија tt.ua у сеету, ј њен глас који се tt те како поштује, њена принципијелна политика, посебно ауторитет dpyza Тита, нама служи па част и ми с.ио на сее то поносни. И током протеклих rpudeeer година od победе itad фашизмом било је у сеету локалних ратоеа и ексцеса i који су угрожаеали .иир и обеспокојаеали наше наро- : de, али на сееошите забоеољстео сее то сс заершаеало | no6edo.it Hanpedmix cAo6odoA>y6uettx снага, којима с.ио ; mu daeoAtt за npaeo it пуну nodptutzy. Тешко на.и nada icada констатујемо da ce фашистичке .uerode користе tt после rpudeeer zodtiua od његоее nponacru, y чеким dpжaвaмa као turo je Чиле, Јужноафричка Унија н dp. Kod Hatuux itapoda ствара посебан гнев nojaea непоштовања ме1^ржавних уговора od стране наших сусеda, npe.ua коju.ua имамо коректне обносе, а који do3- вољавају da се на њиховој територији праве неофашистичке deMOHcrpatiiije и провокације против наше земље, увежбавају терористичке фашистичке групе padti ; убацивања у нашу земљу tt слично. Hauta жеља je da у миру грабимо бољи живот чаluuM рабним љубима, али нас ипак забрињава брсме- , нитост ситуације у свету. Eydno прати.ио све што се v свету deutaea, трудимо ce da do најгорег никад не dohe, април 1941. се неће никаб поновити, и зато гајимо, развијамо и усавршавамо нашу борбено-одбрамбену способност и спремност, padu очувања свега оног што смо docad створили и turo he.uo убудуће изграћивати. Hatuti Jbydtt нису конзервативцп, али npturyjy славне Tpadutfuje свих нашњх Hapoda, посебно dozahaje ti dary.ue из наше нове историје. Четвртог јула слави.ио Дан борца, dan Kada је на себници ЦК КП Југославије бонета суббоносна • одлука о dueaiby itapoda на устанак. Тога dana се морамо сетити и евоцирати усномене иа све оне борце наше Револуције, који су своје животе уградили у све оно што с.ио револуцијо.и стскли, a turo cadatuibe генерације уживају tt љубо.иорно морају чуearn: слобобу, равноправност, братство-јефинство, самоуправљање ttrd. Обићићемо и vpedithe.uo тробове и спо.иен' обележја, окитићемо их tfeehe.it и одати и.и dyжни пијетет. . ' Ced.ua 'јул, Дан устанка itapoda Србије, такоће ће.ио обележити пригобним чрограмом tt и.злети.иа о.илабиче иа историјска места из НОБ-е, opzauti3oeaibe.it забавннх < и снортских прпредби, логорски.и earpa.ua a npedaeaibttма р значају празиика. Савсз удружсња 'бораиа Hanodпо-ослобобилачког рата и о.илабиискс организацијс имају иосебан забатак у ooiau:i3oeaib\f нрославе оеих празчика у овој јубиларнбј zoduutt. Слободан Пнрић

CTPAHA 2 14 ЛАНЛ • ЗАКАЗАНА СЕДНИ ЦА СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ За понедсљак. 30. јуп, казапа јс ХШ редовна једничка ссдпнца свпх заза- ,веha. Скупштнне општипс, за Kojv ie прелложсно да раз- .матра следеНа питања: — Преддог Програма рада Скупштпне општине за перпод јуни 1975. — јуни 1976. (угврђнвање прсдлога за јавиу днскуснју); — Годишњв пзвештај о ралу Извршног савста СОс: — Нцформаинја о напла * тп прнхола лруштвено-полптачкпх, самоуправних вн тсреснпх заједнииа н фонлова п ibiixoBa расподела на корнсннкс; — Крстан>с 'осталнх лнчнпх прн.мања н лпчпц дохопи пи квалвфикаиноној стружтурп у Општнни у 1974. годпшг. — Ипформаиија о могућностима yniica. ученика у I разрсл средн>их школа у школској 1975/76. годнну: — Одлука о урсђајној основц основних елемената за изградњу ц уређење прн градског насел *а Текнја; — Одлука о ратној органпзацпјп п делокругу Скуп Ca ссднице Месне конференцнје ССРН МЕСНА КОНФЕРЕНЦИЈА ССРН Мзабдано пово иунсводство □ Прва седнииа новоизабране Мсснс конференцнје ССРН одржана »је 10. Јуна □ Друг ДУШАН РАДИН поднео Је Извсштај о раду Мссне конфсрспцнјс у протеклом перноду штпне општнне њених органа н бдлука о задацнма Органа управе, посебнпх оргапа- н сгручнс службе СО е v областн народие одбранс; — Решење о давању сагласностп ка Статут самоуправне ннтересне заједнице културе Onurrime Параћин; — Избори п именовања. За заједничку седницу Beha улружепог рада и Всћа .месних заједница: која he сс такођс олржати, прел ложеп јс следећи дневни рел: — Програ.м нзраде катастра вода и подземннх објеката за тернторију Општнне Параћпн; — Оллука о изменама и допунама Одл^тсс о накналама за извршене услуге и Kopiiiuhcibc података у областн премера и катасгра зе.мл>пи1та; — Одлука о престанку важсња Одлукс о геодетском снимању н катастру подзе.мннх 1гнста *пццја и објската на подручју Општинс ПараЈшн; Y свом нзлагаку лруг Раднћ се осврнуо на рад МК ССРН v протеклом мандатном периолу н пагласно да јс решено лоста проблема у граду алп да he нх и дал>е бити јер ова наша општпна жнвп п развч * ја се. Зато he сс организацпја Соиијалнстичког савеза труди * тк ла проппгрп capaaibv са OK ССРН, Месном зајсднпцом, OK СК п ла v својој актнвчо * '’тц апгажујс што вишс граbaiia којп lie сс дктивно укл.\'чптп v решавање проблсма незаннх за жпвот нашег града. Нарочнто ћс помагатп на ожнвљавањг привредних акштја н тслвуздвађе се у сва би* тна збиваља на нашем полручјг. Порсд * тога, полазећк од ттрограмских задатака који про истичу из Статута и Правпла ССРН о остваривањг усвоје- „е политикс нашег лал»ег coшгјалпстичког п самоуправног развоја. Месна копференипја је усвојила и Акцпони план за период jyiiii 1975. — јуни 1979. године. Соиијалнстичкн савез радпог народа посгајс један од незаменљквих стубова наше са.моуправпе соии.јалпстпчке дс мократијс, масовна органпзаинја у којој радни л»удн н гра Ванн слободпо н одговорно остварују својс внтеоесе развнјају социјалнстпчке моиправпе односс. Зато calle ССРН грала Параћнна v наПОСЛЕДЊА ВЕСТ СЕДНКЦА tMIHHCU КОНФЕРШЦНЈЕ № . Y с\боту, 21. јуна, одржана je проширена седнииа Општинскс конферснцијс СК, на којој је доминкрало питање стан>аЈ< проблема општснародне одбранс, друштвене безбедностц и самозаштите у Општнни и задацц ко.муниста у вези са тим питањима. Уводно пзлагање на ову тему, коje је представљало образложење и допуну опсежне Ана« лизе о нстнм питањпма. поднео је друг Лзубмша Грбовић, предссдпик Ко.мисије Општинпредседник Комиснје отпнтинске конференције СК за народну одбрану. Y лискусији су учествова.\и лруговн Бора Стефановић, Станко Здравковнћ и Петко Лековнћ. Конферснција је усвојила посебне закључке у којнма ус.мерава далу актввност комунпста на овом плану. Конферешшја je усвојнла Друштвени договор о запошл»аван>у на територнји Ошптнне. YcBojewa јс Одлука о орга * низовању Међуогпптинске конфсрснцијс СК Шумадпје и Поморавља и нзвршенс су измеие и допунс Статутарне одлуке ОрганизацнЈс СК општннс Параћпн. За члановс МсБуопштинске конференцијс СК изабрапп су: Петар АдамовнН, Сретен Бошковић, Мирослав Вучковић, Петко Лековић, Раде Максимовић, Радомир Нпколић, Гордапа Станковић и Слободаи Нирић, а предложенн су п чланови комисија овс Коифсрениије. За новог члана Председништва Опитшске Конференипје СК нзабрана је другарица Светлана Милићевић. Конференцнја је на крају свога рада потврднла одлуку Општинског комнтета СК о кзрпиању пдејпо-полтггичке мсрс послсдња опомена Стевану РашиНу. лоскорашЈвем секреTapv Мссне оргапизаиије СК V Поточцу. Ошнирннји пзвештај са ове седшше објавнћс.мо у наредпом броју. рслном перноду актнвностп по свспгтн посебпу пажн>у даљем јачаљу олговорностп самоуправннх органа у јачаљу само * управнпх друштвенрх олкоса п нспоспсдне соцналнстнчке де мократијс. Месна организаиија ССРН у наредном псриолу ангажоваћс сс много више jv рсшаваљг комуналних проблема града, и v првом рсду паставнћс запо * чсту aKiuiiv везану за пзград * h>v улппа. каналнзацију и рсгулацнјг корпта Црпиис н организоваћс акцпју заловол»ења мссног самодопрнноса за дал»у нзградњу комуналких об» јеката. Информпсаље раднпх л>уд1< ч грађана у протеклом периоди није бнла на завидној висини, зато ћс сс МК ССРН v наредном периоду нарочпто за ложнти за побол>шан>с рада средстава и установа за пнформпсаке, у ттрвом реду локалног лпсга «14 ДАНА", као п зборова, секцпја, олбора н ЛР. Ову су само некп од задатака пз Акцноног програма, који у наредном периоду очскују Мссну конференцију. Међутим, оно urro је најбнтније је то што lie се МК акTIIBHO укључити V све акцнјс које имају за цил побољшање услова живота грађана и раЛНПХ л»уди на подручјг града ПараћЈша. преко својих органа и тела пратиће сва крстања v друииу а своју активностобавезно ће усмераватн v Avxv идејно-полнтнчких ставова СКЈ. Дискусија по нзвештајпма н програму активностн била је вео.ма жпва н разноврсна. Дпскутанти су расправљалп о многим проблемима: ггродужеЈве самодоприноса, комуналпа нзградња, нзградња терена за дсчпју забавг и рекреацтгју, урсВења Жабара, насеља прс-- ко пруге, н др. Ипак. сви схг сс дискутантн сложили да је лоста урађено у протеклом периоду, али да још треба мно * го рада да Параћин добије изглед правог града. — Зато јс потрсбно да сви ставовн МК буду заснованп на жел»а * ма и могућностп радних л»уди и да интерес радничке класе мора да буде схваћеи и прихваћен од свих л»удп, као љихов сопствени- интерес _ како је то рекао Младен Радуновић, председлнк Месне заједнице. На крају седшше дата је разрешницд старом Извршном одбору МК ССРН н извршен избор новог руковдства. За прсдссдннка пзабрац је Вукадин Савић, за потпредседника Зијад Кадрић а за секретара Станојло Богдановић. Дутшгца Анђелић ЛЕВИ"............................................. УГАО ћутање јс злато од 14, а пузањс од .24 карата. Ко пева 3.W не мцслц — ко пузи нсма потребе да мисли. Пузање није заразна eeh наследна болест. Да би стигао до јсднакости мораш da npobcia кроз разлике. На странпутицама не врсди трошити асфалт. Кад јсдном ностанеш најболи, иаоврсмсио постајеш и нспоправљив. Гледај тако да ншита не видиш. Што ншчс roticiu свс дубле видши. Ишита пс радн a.i говори шта трсба. Јсдино јот пијанца жебног нреко воде не можеш ItpCficcTlI. . Butite врсдн јсдан com, hcio читал базсн ситне рибс. Луша alllllllllllll umuiuuiiiiiiiiiiiiuiiiuiiiiiR ecSsxu„THTn°«P^„A NECHE ЗА1ЕДНИЦЕ Н ССРН Соиијалистички савез, хако месна рукоподства, тако и Општинска конференцнја и ibeiin органп н тела, посветилц cv v протекло.м перподу пуну пажи.у фу„. Kiuioiiiicaibv Meciiirx заЈедипца, хоје, уз удружспн рад, представља|у Једиу ол пајзпачајпнјпх- асоццјација Hauler самоупрапног друштва. v којима радни људи ц граDatiii ociuapviv своје сваколисвпе зајслнпчке потребе 11 _,,|1ТСРССС< Yuartpcbeioc и.ихооог рада, н.ихово оспособл»ава|ћс лп Преузму све сложеније к одговорније задатке на плапу рсализоваиа заједничких потреба н захтева грађана п лалег развоја, хахо села. тахо н грала — представлло је ста.иш задатак и брнгу ру. ховодстава ц члаистпа ССРН. На заједмнчким седницама мсспнх руководстапа друштвсноподитичкнх организацнЈа к месппх заједиииа (тзв. пленартпс ссднпца), органнзопаних v охвиру ССРН. утврђнвана )е јсдппсгвсна полптика прсд поле значајннје пол1ггпчке акHiilc xoic cv кроз мсспу зајсдкпцу, заједничкнм ittuioТом rpabaiia. реаладоване. ЗахваљуЈућп таквом одноcv прсма задаипма. мсснс заједницс су у протеклом nepiiOAv постпгле запажепс рсзултате у комуналној изrpaaibii, хултурпом преображају среднне. развоју школстпа. vnaiipcbciby здравствспс п социјалис заштнте. услужипх дслатностп и на подмкрењу друтнх потреба rpabaiia. Наравно. активност н темпо рззвоја нема у свнм месннм заједнииама нстк ток. iiiith се у свима њима лостнжу истоврснн резултатн.У оинм средннама, где долазе дО изражаја nuiiuiijaniBe rpabaiia, где постојн Јелинстпо лруштвено-полигнчкпх чннилаца, где постоји спремност да се хроз самолопоннос и друге видове мЈ^лничког ангажоваи.а и улагаи>а личних средстава проблемк решавајс. позитивнп резултатк нису нзосталн. 1 OHUM пах средкиама (мала су у нашој општннн тзхое мвлобројне), где нема акЈнвног односа према ’,еРе1“е,",м проблемима, нема ни озбил>нијих резултата на ооезбеђнвашч 6o.mix услова живота и рала грађанз. 1° се нарочнто лоше одразидо тамо где у друштвено- •пол11Т||<|ким стЈ»ухтура.ма није остварено јединствено udRSSS ер'лп,,е- г" KOMYHAAHA ИЗГРАДЊА поз',т,,ва,» Р“¥Атат у овој ахпгвности треба посебно гказати на чшмнииу да се хомуналној изградibH. ко|а представм пентрално место у програмсхој орпјентацијц месних заЈедница у схоро свпм нашим селима, покданл пуна пажна. Чиљеиица да су сва наina насела већ повезана добрпм асфалтним путеинма . са |ралом (та мрежа he у паредних пар годниа бпти комплетно остварсна). чиме су селима створени услови за попсзпван>е са градом на свнм секторима (од бо- ■ лег прнвредног хонтахта до хултурно-забавпог и спорт- . ског жиоота) грвори о пзузетном напору да се преnaaiiby и последњи остацн аутархичности сеоске среди- ' ис п цлна псрспектнва ioui чвршће веже за токове ’ самоупрапног соцнјалпстнчког преображаја нашег- дру. ► штва. Вредаи пажње ie и податах да је управо заједничхим напором и улаган.има месних за|едница п Елехтродистркбуиије Параћнн (учешће 50»/» према 50»/.) у схо- ■ ро свп.м наишм селнма извршена реконструкиија електромреже. пошто постојећа није могла да задовол>и , нарасле погосбе села, како на прпредном плану, тахо и иа планг побол>шан>а жнвотног стандарда радних л»ули па селу. Спремпост ла се па прццципима солидарности уллжс иа решаваљу заједнкчкнх проблема за внше села, xoja је изграћена прц договору за изградњу водовода за села Дои>е Впдово, Шавац и Чсгц ре, заслужује да > булс поссбно истахнута и полржапа. На планг комуналие нзграднл присутне су и друге ||||иц||јат11пс (адаптација домова хултуре и урсђење просторнја за друштвени живот, школскн простор, здравственс стациие и др.). За CR3KV ic похвалу ппо су у скоро свпм наишм месним заЈСАнииама ссм рсткнх пзузетака, (Трсшњеanna it Citibit Впр, imp.) завелсни мсснн схмодоприноск за пнше голина. што отвара перспехтнву даљег разво- , ja нашег ссла. Поступио стварање навике да се зајслинчкпм средствпма rpabaiia подмврују виталне погре * бе у мссним заједнпцама, на чсму је Соинјалнстички ! сапсз v прстходном псриоду нисистџрао, показало се као всома добра оријснташНа из којс he у наредном периоду да произађу још бољи резултапп Скуппгтииа omirriiHC је. у граиниама својих • могућностк, кздвајањсм посебкнх средстава. поспеилшала ову жнву актпвност на плапу комуналне изградње. МЕСНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ СЕ OKPERY И ДРУГИМ ПРОБЛЕМИМА Оно што представља посебак квалитет у ахтнвностн месних aaieainiua јесте њнхова све већа брнга и о дру. гк.4 проблс.ми.ма села. Све чешђа су пздвајања средстава ха nocucimtnaibe ^културног н спортсхог жпвота. , иису пцу!е рстка издвајан>а ни за решавап,е соцпјалнпх , питања нтл. Узгред да наломенемо да је Опшпшска конфсреншпа ССРН спојсвремено на јсдној од својих седлкца \*право ово питање поссбно лотенцирала и у својој активностн настојала да се овај став и реалкзуЈе. Постнгнуги cv почетнн резултатн на ангажоваљу меснпх зајсднниа Y припреми, оспособл>аван>у и обуци станоан1шггва на плану опиггенародне одбране и лруштвеке самозашпгге. Добро је што V месжш заједнпцама сазрева потреба ла иедовпто н дугорочно сагледавају своје проблеме к да хроз планове развоја пстичу приоритет у решава- »у нстнх. Више меснпх заједпииа су ве!> донеле петогодишн>е програме развоја, а у друтнма је тај посао Извршнн олбор OK ССРН, а посебпо Коордпнаипонн одбор ха актнвност месних заједниаа. пратио је н усмеравао ie активност мссннх заједшша. Уочене слабости , у раду (узурппрање самоуправшгх права, нераиионал1К) , трошен« срсдстава. сукоби око концслцнЈа рада п развоја итд.) петЈтане су на саветовањима хоја су одржа- ' аана за мсспа руховодства дргиггвено-политичхих организација ц месних зајелнииа. Затнм, остваривани су н непосреднп коптактн измећу месннх заједнпца п дру- !Ј1тпено-пол1гг1!чких оргашоација, с једне стране, и функпионсра ССРН крлз обнласке и прпсуствован>има седиииама v месним оргаппзацнјама ССРН и 'меснпм зајсдницама као » пленарипм седнпиама. Одржано је . н више саветован.з по регионима (за шпие села), на којима ic пеловитнје разматрана актуелна проблематпка полопривреде и села. : Јсдна ол слабости у нашем раду ie што ннсмо истра« јалп у Ш1пиијпт1!ва.ма на та1шнчешша меспих заједни * па. Исто тако. значај вницпјатива на фупкиионалннЈем rciuanaibv пекнх организаииошге тпгтања, нпр. воћсил материјално-фннанснјског пословвна (стваранл . сервпса niiie реалпзовано), те на том плаиу пма joui увех досга слабости. Мнслпмо да су прошАогодншн>им акцијама на нзме« । жша самоуправне структуре у меснпм заједкнцама и пзборима нових еамоупрапшгх тела и органа v њима створсие предпостапкс и за дал>п развој самоуправних односа v мссним зајсд|пша><а. Раппје слабости ма том илаиу /изражсн форумскк г«Л савста меских заједни. ца, појаве лидсрског понашанл председ1шка савета који су се чссто лепгпшнсалп м£О предссднвци мсспих заједницз, залоставлгаљс зборопа бирача итд.) биле cv озбиљна ксушицз у paaaojv мссних заједница. Полазећн управо од тих слабости, Соцнјалистички сапез Је инсистнрао на конспгтуисалу скупштина месвих заједнпца, као извршиих органа зборова ралпих љулл и rpabaна и извршнкх одбора, као нзвгаинкх органа скупштм- ><а. V већини месних заједннпа тада су изабраин н MHoni apvhi органи скупштина: самоупрапна коитрола, савет потрошача, мировно ochc, одбор за самозаштиту и др. Тако разуђена самоуправна структура месних мЈслнииа да.\а ie на старп’ V првој годкии делованл, задовол>авајуће резултате. На1веђи број оргапа меснпх за)едЈ1ица добро се снашао. Кшективни дгх у оллучп- »»any п BObetbv круппих ахипја н ма реализомпу сиојих програма осеђа ее, пре спега, у добро организонанмм месним за|едн1шама као што су, порсд гралске, још и меснс заЈедкнце: Плана, Забрега. Дрсновац, Горibe Видрво. Поповац, Cr<-6inia. Дојм Впдово и др. Ску. пштине месних заједница ангажују се по стшм хрупним питапкма. мада још увек нису пскоре>Бене све слабосп * пз претхолног neptcAa о којима је иапрел било Нарапно. у каредно.м nepno.v бисмо морали iour вепу пажму да пок\онимо ке само афнр.маикјп скгпштииа. већ н нлннх тела « органа. ОПШТЕНАРОДНА ОДБРАНА И ДРУШТВЕНА САМОЗАШТИТА Општенародна одбраха. еамозаштита п друштвенл *® ЈеАан ОА значајннх задатака оргажиаинје ССРН и пелинк. Констелаопја мећгмародних олио- . ca je тахвз. да м*т«а хнтензпвно бавллже овнм проблемом. како OK ССРН и њених органа и тела, тахо и месних органкзација ССРН. Поред хотсгетних анализа актшностп месша оргахизапија ССРН. друштвених организацпја, удружела, друштава. > посебпо месннх заједнпца, Општннска хохференција ССРН, хао непосредни носплац акипја ,Сгсретк села" и 1973. и 1975. у обавезни део овог тажмичења уклучила je п ахтуелне теме пз области хоннепаија. општенародне одбране. У 1973. годинн узета ја хао те.ма КоппепциЈа општенародпе одбране п псп« холошхи рат, као и осповка .-шања пз области прм помоћн. V 1975. годишг узета је тема из област ппвилне заштпте. Овакав вид \-позиаваи,а еа „дејно-поаитичхо.ч суштином концеппије ОНО је веома погодаи jep се ouon'hvie велихом броју људи (близу 50.000) да се упозна(у са лом на веома погодан иачпн. Питам спштенародне одбрапе п самозаштите је ла1- "о®®31™" * 0 са друпгм активноспгма Сошгјалистнчког еавеза. Проблематпка општенародие одбра- ,',-<.,7.~СаЛ"^3аШТНТв ₽м«атрана је тохом хонспгтуисаЈМ 3аЈеАН”Ца' "Рипрема за „зборе, констгггупсала самох-правнта пктересних злЈеднпца и хиза других ак- »лД?.?1ВКОСТИ кж НАеЈК0М> моралнополитичком и психолошхим припремама станопништва за одбраЈИ’ и саг?^3ГпЛУ видно je појачала у месшш органнзацпјама П₽еп° преАаван,а и практичнпх вежбп и обухе ССРН‘ Л ВИЛН^ мшпгг®- . Непосредиз акппзноет ОК CCFH и нених органа одвиЈала се у сарадњи са Гаржаја v прославама 22. децембра — Дана ЈНА. Сваке С® разгов°Р” гезервипх к активнпх старешнна ЈНА са младдма на тсму: Живот у' нашоЈ ™ №еНВжСТрУч,,а' “оР«лио-пол1т<чка н техкичха способност да бранн и одбрани нашу соцнјалнстпчхи заЈедшгцу. Рсдовио се оргахизују посете Гарнизону ЈНА у Параћину. писање нвградиих темата нз области сошчалисшчхе револушје н живота у Лрмпјн, свечаних ахадемта. лругарсхе вечери младпх са пркпздппцпма Гарнизона. пзложбе нз ближе прошлости итд. V 1973. годинк Општинска хопференцнја је бнла книццјатор за реактпвираље Олштннског стрељашхог савеза, а месне организацпје ССРН су биле носпоцп послова на оснивањг стрељачких друштава. Захаа.\>ујући несебнчном амгажоваљу Општпнсхог одбора стре.шчког •савеза, стреллиггао je у наглом успону. Екгампн Јединип постпжу 3aAOBO.taBajvhe резултатс у тахмпче- №има. Постпгнута је задоволлвај\ћа масовност. Тренутно v 20 стрелгачких дружмна има око 400 активтган чланова. Из објективних разлога активност Соиијалпстичког савеза v нзвештајном периоду у области општенародне одбране. самозаштмте и друштоене безбедности била је .мања v односу ка ахтивностк у ранијим годкнама. V првом делу мандата ове конференцнје више пажње посвећивано ie масовннм прттремама стаповнпштвз пре * кр .месне заједнице н друпгх органкзованнх социјалнстичхих снага. H’ourro је претходви пернол бпо крцат задаци.ма на доношеч»у Устава, Статута. пркпрема за кзборе, изборп.ма и конститунсању Скупштпнс општппс и №еких органа н СИЗ. то су ахипје у овој областп спедене на моралнополитичке, психолошхе u безбедно * сне прштреме. ОваЈ део пркпрема чпкн значајан део припрема, алк не све шго Је могло да ее учнни. Нелосредни задацн. хоје ССРН има, произклазе нз еавременог тренутха кога намеће међународка по.мггичха ситуаиија, до масовпе припреме становкпштва. пре свега, v месно! заједниин добијају приорнтет за пзвршење. Нови пачхн хонституисала Општинске конференикје, »ених оргаха и тела и извршиих органа меснкх хонференпи|а ССРН обезбеђује далеко бол>п садржај рада v ово1 области друштвеног жЈшота и омогућују веома знача!не ефехте. Јср, пословп на прштреми Иа- ' шег становнкштва за одбракч земље захтеваЈу, управо, овакву оЈХганцзованост CQ2H какву постижемо. Она обезбеђује својеврсну ттоделу рада и најнепосредпије ангажовање csitx конститутивних делова CCPR и н.нхових органа н тела на извршен« задатака у прппре- .мама за одбрану свога члаиства, и на пркпремк свпх осталнх радипх ^уди к грађана, којн су ван овнх организација. Посебна погодност за још успешније извршам задатака из- области ОНО. самооаштпте и друиттвене безбедкостн су формиранс комисије за опиггенародну одбрану v мееним заЈедвпцама. Рсзултати месппх зајед * хпца v овој областп су задовол>авајући. Од свих фактора из областк опцггенародне одбране. самозаштите и друштвене безбедиостк веома Је важан — спремност нашег човека да браки оно што Је стече< но кроз социЈалкстпчку изградљу. Y нашој општикн ie nocTJmtv’T веома впсок степеп спремностп. Haunt раднп лгли и грађанп су своју спремност доказалк хроз бројнв манифестације, хако учешћсм у ахцпја.ма које обезбеђујџ дал>и у.азвој својнх ралника, тахо и у показнваи.у солидарпости обесирављеннм. експлоатмсамим и пртчименим народ!ша чнЈа Је слобода узурпирана сд страие јачих и хегемоннстичхи расположенкх. СЕНАЊЕ НА УСТАНИЧКЕ ДАНЕ 1941 ГОДИНЕ Чобанче у устаничкој ватри Кад је прва устаничка пушка у Србији загрмела 1941. године, 7. јула, Милан Спасић-Миланче, борац Прве пролетерске, имао је само 14'година. Био је слуга- -чобанин код једног богаташа у Цветојевцу код Крагујевпа. Као и свако дете Миланче није знао скоро ништа о полипши, сем да je његова земља поробл>ена. И осећао је доструки срам и поннжен>е: немачку и газдинску чилму. V босоногом дечаку бес је све вкше растао, али нншта се није могло значајiHije учтшити, рука нејака а газдииски штап тврд. — Једнс вечерп, сећа сс Миланче Спасић, у село је дошло неколико партизана. Говорили су окупљеном народу о слободи, о потреби да се брани земља од <жупатооа и домаћих издајника. Говорили су и о партизанској борби. Позвали cv добровољце да н.м приступе Ја сам тада осегно испгтпггост њихових тзечи, иако чисадгзнао ни ко cv партизани. И реигио сам да и.м прнступим. Када гао од побе-' љим Комарцима другови нн су хтели ни да чују о приман»у. „Ти си још мали. п> ворили cv ми. He можеш ни пушку обесити о раме”. АмШ, ја сам се расплакао и објаснио да внше не моту назад код газде и да немам куд. Одмах мн је долељен једац друг, мој први учител* у руковаљу пушком. Требало је што пре да схватам „градиво" јер увече јс ттредстајао први напад на немачку станицу — моје прво ватрепо крштење. Нс знам како са.м схватио „градиво" али се сећам ла ме је први xirraii скоро ' оборио на земљу, јер ме је кундак врло јако ударио у раме: Миланче је касније чвршhe стегао путку н срце н прешао славан пут Прве пролетерске бригаде, Игман ски марш н друга света бојгапта наше револуштје. М. ДпмнтрнЈевић

14 ДАНА СТРАНА 3 (Наставак са 1. сгране) Ссшјалистчког савеза v изЈрађатању снстема друштвеног договарања п самоуправног споразумеваЈва v изгра- .ћиваау ocehaiba одтоворностп за њпхово спровођење v откла н>аљу негативности ит. су велнки. Због тога' актнвпистп на овом план\’ треба да заузму значајно место у будућем ра ду". око 2200 лица. Број незапослених из месеца v месец расте. Стопа запошљаватБа је најнижа v Репубмши Србији. Привремена иезапосленост прераста у трајну. на који начин проблем незапослености превазплази економску и couhibahv компоненту и лобија полнти * чку лнмензнјуЛгжност је Сонпјалпстичког савеза и осталих организованпх снага да vthhv на већу coсгао, насгавио Је друг Ввћвћ, хоје ie изражено у неким месним заједницама и срединама, остављали су довољно просточ ра за деловање класног непријатеља, кога нисмо увек моглн на времс да препознајемо и разобличујемо. Нови залаци нмперативно захтевају дргкчисамоуправна нормативна акта, неке се супротстављају ортани зованој кадровској полктици; којасеводи у духу закључака 53. седнице ЦК СК Орбије игд. Преко таквих аномалија најчешће смо прелазили са доста високом дозом толеранцнје. нмперативно захтева|у друкчи- Нови начин органнзоваља јп однос Соппјалкстичког са-. Сошцалистнчког савеза па левеза гтрема сиагама које се су----- - ------- -------------- — Јачање материјалне основе комуне Затнм ie упозорио на потре * бг бржсг развоја матсшпзлнс основе Komvhc. како бп - сс пропуст из ранијег периода ко је смо на овом плану има.\и, брже отк.\ањалк: лидарност запосленнх нс- ,.И поред бројних тешкоћа које и.мамо v привреди због поскупдења нена реппо-матерн јалу. енергеппп! и гориву, внсоке стопс ннфлације, све присутније нелнквндностн птд. абјектнвне снаге Комунг. моpaiy се заложи-п! да прнвреда Отпптнне ожнви нзградњом нових капаиптета. Поред већ утврђсннх мера као дгго су: побол>шан>е радно- -технолошкс днсциплине, пове * ћаље продуктнвностн рада, економичносп! п ннтензнвпоста рада, штедњс, нскоришИезапослснима. Н <рл>е, Co»”iiaлистички савез зајслно са Спндпкатом општине тпеба да бу ле носплац акипје прш$уп.\»а * iba средстава за развој прнвреде и отварање нових раднпх места. Средства бн се прпкупљала на бази опшгинског зајма нли наменске ште^ве. Приорнтет v дббијањг средстава и.мале би ООУР кдје отварају нове капзиитете v којимз ћс се запос.мпи већп odoj младих. На разннм нивоп.ма друштве- - протставллју самоуправљању. Облпци супротстављања обухватају веома широку област иаше политнчке актнвиостн. Нске снаге не noiurviv v довоAiHoi мери name соинјалпстпчке законе, неке нгноришу у довол>ној мери наше социјалистичке законе, неке игноришу легатском приништу нма за претпоставкг макси.мално • јелинство свих организованпх социјалистичкпх снага. Таква организованост подразумева и поттп-hv способност Сошпалнстичког савеза да бУде саставни део самоуппавног сошиалнтичког система". Двадесет година Ha Kpaiv пзлагања. бнло ie речи о iy6n.\eiv самогправљан>а, којн ових дана свечано обележавамо: ,,CouKia.vicni4KK савез данас самоуправљања да треба искористити све могућности коЈе постоје, а које .морамо признати нису увек иокоришћене. Ми смо о томс разговарали и, ако неко ннје искористио своју шансу да се брже развије, а нмао је, то су овс средње и релатавно мале. оргаппзације. И.мали смо мале раднс организаиије које су биле ембриони, које 'су имале добар старт и да су искоришћеие све могућности за бржи развој, за крупније реконструкннје, за улагања, hopak смо нмати, поред ове три фабрнке, и неколико средњнх фабркка, које би упослнле Behn број раднкка.” Зато, сматра он, у дал>ем развоју треба првенствену паж н>а унчтрашњнх пезервн, ут-' корнстпти свн предуслови да . врћнвања оквпра потрошље v НО--ПОЛНТИЧКПХ организацнја, -------------------------- --—е-------- Скупштине општпне н органп- лелхче у врло значајној фази зацнја гдрмженог рала помно наше револуодје. Ових лана се ппате крстања v nairioi прнвредн, ' ц изражава сс спремност, да се пргжи помоћ свакој радној’ органнзатпн која без своје конвицс западке v тешкоће. Такав узајамни однос и солидарност на ширем плаhv треба да пперасте v пракcv, јер се са.мо тзко моги псдруштвеним делатностима и службама према могчћностнма прнвредс птд. Соцнјалпстнчки савез треба да подржи нзражене нницијатпве на удруж-нвању орслстава свих ч фондова и неангажованпх средстава радних н интереснкх зајсднпца за прижањс помоћи оргаипзацнјама удруженог рада у ццa»v превазилажеља новопастаАНХ ПрООЛСМа V IMIXOBO.M пословању. Смаљена репродуктпвна способност пппвреде пајнепосреднпјс сс одражава на отварањс нових радннх места, што утичс на порасг нсзапосленнх. Тренутно се на евиденцији незапослеипх налази наша привреда има тренд развоја KQjii одговара нашим у куттнихт потенцијал11.ма. Y току су прштрсме за доношењс програма сред1ворочног и дугорочног прнвредног п друштвеног развоја. Досадаunui резултатн у пашој оппггнни на овомс плану су пезадовољавајући. To значп, да сх^јектпвнс снагс Mopajv са впшс одговорности пристгпнти гставном концспту планирања друштвено-економског развоја наше отптнне. Обавезс друштвено-политнчких организација су утолико веће када се зна, да већн број ма никаквс ве". организација неразвојне иланоЗа обједињавање пољопривредне v једну организацију ■ ГовопеЈш о томе ла повећан>е пронзво yibc хране н.мз п стратешкп и счлно.мскп зпачај за целу нашу заједницу, ДЈхт ВићиН ксгакао:. .Довећањс исонзводњс хране .има стратсшки економскн значај за ue.w iiaiuv cawovnравну заједницу. Прнродни условн за развој пољопрнвреде у нашој опшпгнн омогућује нам Да СС ШНРС -VK.tVUILMO у производни програм, који може најдиректннје да \гшче’на .решење низа проблема v нашој привреди. До сада ie на внше места нстпцано да овако организована пољопривреда у нашој опшгннп кроз 4 пољзпппвредне организацпје н 3 крупна систе.ма не може да обезбеди потпуну консолидацнју снага, средстава, кадрова и других потенцијала за потпуније нзвршење задатака у овој области. Стога треба нзучитн могућност обједир>аван»а наше пољопривреде v једну јединствену органнзацију, а за тим укључнваЈве v један од система, ако је то потребно. Тако организована пол>опривреда била би способнија да ефикаснЈле решава делнкатне задатке у овој области Удруживање земљорадника тече контанунрано п почетни резул тати су задовољавајући". је значаја за младе и најмлаСоцијалистички савез и друштвене делатности Друг Вићић је затнм говорио о актквпостк Социјалистпчког савеза на конституисање самоуправнп.ч .ц интереснпх заједница за дслатпост од посебног дргштвсног пнтереса указао на нарсдне задатке ови.м областнма: и V „Социјалистичкп савез се ангажовати v рсформч ће о& прослављамо 25-tv годшињииу самогпоавл»ања. Прве 1>лнце самоЈЈтравних дргштвених односа пале cv на плодно тле и донеле нзузетне резултате у ткупним дргштвеннм кретањнма н престижу Јхтославије v свету. Фазе к-роз које ie ттрошло name друштво v pa3Boiv самоуправннх друштвених односа ста вл»ало је радннчку клас\» v све повољннјн дргштвено-екопомскп положај да одлучује о be да v 1биховом форлшрању као комплетннх социјалистичкпх личностп вјшјс места мора да nabc принцнп n.iejiiocni у настави и маркспстпчко васпитање. рсзултатима и условнма свога рада. Нова фаза ooeaoebvie доминаитнч * VAorv гдргженог пада v одлучпван»у о цјлини друштвене пепродукциЈе. Остваривање овог принципа социјалистичког само\гправл>ан»а је наш задатак. Његово успешно извршење ie гаранциЈа да ће нашс друштво изграђнватн сво iv будућност како њему најбол>е одговара. Друг Внћнћ је на крају изразио захвалност на сарадњп и несебнчном ангажовању пгредседници.ма месних организациia ССРН, чланови.ма Општинске конференцпје ССРН, Извршном одборч Конференцпје, као н активпстима села и града. основни кадрови, мањнм радннм Код њнх пак, су стручнк само онн могу преМилутин Милошсвпћ је поиово Нерешени проблеми пољоприврсде и здравства заслужују већу пажњу изабран за дузећа, јор малима да члана РК ССРНС сетио на кретања v ^ољопривл-опрнвредс, он. јс најпре подрсди токо.м послератннх година и исгакао значајну улогу коју су у прсображају пол *о привреле имале лруштвено-полнтнчкс организацијс. Управо њпховпм ангажовањем, у пол»о1грппрели cv постпгнути значајнп резултати, пре свега, на осавремењавању пољопривредме производње. „Дакле, наставио је он, дошли смо до једног степена када мбжемо рећп ла пољоттрпвреда није она полтоггриврела коју смо наслеЛИЛ1Г, већ је то једна друга пољопрпвреда, без обзира нгго нисмо задовољнн. без обзира на све резерве које нмамо, a које cv још увек ненскоришћене. С тим у вези остаје да \-4hhilmo следећи квалитетнији корак. да се ту посгигну већи резултати. Мислим да је шанса врло велпка. пре свега v томе што ове годтгне треба да се усвоје дугорочни програми .развоја свпх дртштвенополитичких заједница. У.тим плановнма домпнираће производња хране, снровнна и енергије. У следећпх десет година ове областн треба да се утроструче, док за остале области предвпђено је да се улвоструче. Заједница he v ове области уложити значајна средства и треба битп спреман да се та средства рационалпо н организовано пскорпсте.” Ha Kpajv свог излагања указао јс на то да сс решење проблема не може тражити IICK.SV4HBO од руковолстава друштвено-полчтпчкнх организаиија, мада је у то.ме улога руководстава значајна, всћ је неопходно ангажовање свих радннх л>уди п грађана. Конференција је затнм усвојила друштвене договорс о запошљавању п о кадрозској политиш! v Огшггинп. које ie обпазложно друг Божндар Мадић. Исто тако, vcBojeiin су и локументи о констнтупсању МеbvoniuTiiHCKC конференције ССРН Шумаднјс п Поморавља. Изабрани су органи и тсла Опшптнскс конфсреицнје ССРН, члановн MebvonurriiHCKc конФеренцнје ССРН, а за лслегата Републнчкс конферециијс ССРН Србијс пзабран је друг.Мнлутнц Милошевпћ. управо јс најтеже направе првн корак, да сачнне програм, да внде себс v садашњим економским прњшкама у земљи, да впде себе на садашњем тржиш ту, да виде ссбс у перспективи на тржшиту.” Он је затим говорио о ттроблемима незапослености и истакао да је узрок томе што јс проценат запосленостп тако споро пшао не само у спором прпвредном развоју, већ и v томе што су v фабрпкама обављепе рсконструкцпјс н модернизацпја производље која пије доводпла до повећања o6iL\ta запосленостп. ГовореИп о пробле.мима пољопрпвреде, он је најпре потПосле реферата друга Вићића, учешће у дискусији је узело више учесннка седннце. Проблемп v прлвопривредн и здравству извели су пред говорницу вишс делегата. — Сгањс пољопрнвреде код пас ннје добро, то сви знамо. Зато предлажем да новоизабрано руководство поклонп више паж!ве нама земл»орадницима. Потребно је да се сви нреиспнтамо, да внднмо зашто пољопрнврсда не нде напред, — рекао је Добросав Младсновић, пз Стриже. — Уназад шест до седам година живели смо од виноградарства, али појавила су се нека откупна предузећа која ниоу ништа улагала у унапрсbeibc ове гране пољопривреде него Biihnh, досадашњн прсдседник, подноси уводно излагање гледала само своју коИсто морају да се тако, све наше школе v далеко ' већо.ј мери заложе v оствапивању задатака јавне и културне делатности школе v својим срединама. Затвореносг школе према средннп ie v супротности са ооновнил« захтевима нашег соцнјалистичког ства. рист. To нама није користило па смо пскрчили многе винограде, на општу штету, јер смо хш крај веома ногодан за воћарство и виноградарство, — истакао јс Мнлупш Станојевић, из Трешњевице. Радомнр Павловнћ, из Сисевца, је говорио о томе да је ово нассље занемарено од сгране општинског руководства. Посебно је указао на пробле.ме здравственс службе. О здравству је говорио и Благоје Ннколић, из Параћнна, и поставпо питање: „Питам се да ли здравствена служба служи Hawa нли ми болесни њима? Мислим да ми н«епе услугс њ\аћамо кад од својнх личннх прпxtaiba одвајамо допринос за здравство.” Вишс пажње усклађивању посебних са општим интересима Ранко Ннколпћ, предссдник Beha Савеза синднката, напраје краћн резн.ме онога што ypabcHO у протеклом периоду Ji нагласно да је један од најважнијих задатака у наредном перноду решавање проолема незапослености: „ових дана на евиденцији Заједнице запошл>аван>а нмамо око 2200. незапослених, не рачунајући ту младе који су ових дана завршили школску годину па се још нису пријавили. И ту смо учинилк напоре. Конституисали сл!о ннтересну заједннцу за развој прнвреде и отваран»е нових радних места, усмерили смо средства на јачаље теретно-транспортног предузећа, које треба Аа запосли око стотину радника, квалификованих и вноококвалифинеког удружења, мора да будс чврста и да заиста преносимо интерссс тих људи, њихова мшиљења и да се према тим ннтересима усаглашавамо и доносимо одлуке. Кад каже.м да се усаглашавамо, ово кажем из тог разлога, што свака ООУР, сваки појединац ко- •ји је удружио свој рад у ту основну организацију, свака основна органнзација ССРН, месна заједница, имају разлпчите интересе у односу на цекованнх. а овнх дана потписушкол- јемо нови Друштвени договор о запошљавању који he увести Здравствена заштита ie об- више реда у овој области. Поласт са најслаженијим проб- ред осталог, рачунамо да ће. лемима. Пре свега, суочени након усвајања овог Договора смо са погрешном политиком V развоју здравствене службе. Упорно се форсира болаичко лечеље на рачун основне здравствене заштите. Иеадекватна развнјеност здравствене заштнте прераста у неким мссним заједницама и ОУР a посебно v граду, и v проблем по.ттичкс природс. Активнрст Соцнјалистнчког наше радне организације примитп око 160 приправника годишње.” Милош Дракуловић је говорио о наредним задацима Соцкјалистичког савеза и посебно на његову улогу на усаглашавању појединачних, посебних и општих интереса. „Када се ради о функционнсању ПРЕДСЕДНИШТВО OK ССРН: Милош Дракуловпћ. председнпк, Л>уба Ранковпћ, потпредседник, Милојс ИлиН, секретар, Петар АдамовпИ, Константин АксентијсBiih, Снежана АнтпН, Слободан Велжовић, Радмила Вучковнћ, Славољуб Годић, Милорад Д. Диниђ, Bopbeenh Си ннша, Рапко Иветпћ, Радпвоје МиленковпИ. Добривојс Миловаповић, Борпвоје Петровић, Мвлоје Пунн, Велпмнр вановиИ, Борнвојс Петровић, Милојс Пупн, Велнмир РадивоЈевпН, Вукадпп- Савнћ, Драгиша Станковнћ, Зорана Стевановић, Слободан Нирић. НЛДЗОРНИ ОДБОР: Матпја Арсеннјевић, Стојап Вељковнћ, Живан Горуновић, Зора Нсдсл>ковн11 п Дапнло Рад\снн. ЧЛАНОВИ МЕБУОПШТИНСКЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ ССРН: Слободан Всл»ковић, Милош Дракуловнћ, Божндар Мадић, Драгиша Станковић, Зорана Стевановпп. ДЕЛЕГАТ V РЕПУБЛИЧКОЈ КОНФЕРЕНЦИЈИ СРБИЈЕ: Милутин Милошевић. ССРН Милош Дракуловмћ, новонзабрани председник ОКССРН КОМИСИЈА ЗА ОПШТЕНАРОДНУ ОДБРАНУ: је Пунн, председннк, Бранислав Бегуш, Бранко МилоГајић, разовања v цслини. Позпато је, да је наш школски спстем, а поссбно срсднзошколски и високошколски. пеадскратно . постављсн. Раскорак пз.мсђу потреба привредс за кадровпма и кадрова којс оспособљавају средл»с школс и пскн факгл- ' тетн јс очигледан. Измсђч осталог, to ic свидентан разлог што јслан број младих људи Avro чска па свиденцнјн незапослсних. Хиперпродукција сре дтбсг кадра код занимања хслплских тсхничара, трговаца, матураната гимиазпја и неких других је свакако и одраз крутог систсма и прсдимензиоиираног средњег школства. Основно школство у нашој општини из годипс v годину постиже све запажсније резултатс. Има и нзражених слабости. Поред осталог већа пажња мора да сс обрати процесу васпитаља. Од поссбног савеза v псправљан»ч погрешне пнтересннх заједница и остаполитпке v овој областн, v no- лнх инспггуцкја нашег самотпуној здравственој заштптн упоавног друштва, мислнм да земљорадннка, у стварању vc- морамо ндејно-полнтнчку оплова да се осповиа здравстве- релељеност tv н практпчно на заштита првближп њеним остварпватп. Да веза нз.међу лину. Због тога те ннтересе морамо свести на један општи, заједничкн друштвени интерес који садржатн унутар себе све наше пнтересе. Зато не смемо увек ићи главом кроз зид, тај је ннтерес мој и такав мора бити, јср ипак морамо ценптп н уважаватп и оне супротне иптересе п лшш љења, и на основу тога кзгракорнсницнма, cv задаци дуго- нас, jep смо ми сада овде и ђнвати заједничке ставове и рочног карактсра и захтевају делегати неке организације иаи заједничку полнтпку.’ врло енергнчнс мерс. , Култура, физичка култтра, здш°шаА'с1«о™равш.м° органи- Могућности развоја мањих радних организација зоваљсм добилн cv v лруштвепом значају и трстману. Материјална основа *а њпхов раз- лупгн --------------- - Boi је поСблдпана, v односу на ннк Републичке конференцнје оиу kojv су имале пре неко- ССРН Србије, је најпре нсталпко годкна. Програми рада као да је неопходно што реалvicaavjY ла ie обсзбсВсн такав нијс оценити оно што је до тренд развоја којп је адеква- сада учшвено, како бпсмо што тан рсалнпм л!огућностк.ма". прецнзније одредили послове и задатке којн нам предстоје. Осврт на неке слабости Осврћући се на пзпето мишљењс о заостајаљу прпвреле паше Општпне, он је нстакао Учествујућн v дискуснји Ми- вредна структура Општнне. упш Мклошевнћ, потпредсед- Чпњеннца да се индусгријска Станко Здравковић, Светолик Јовановпћ, Драгупш Милошевић н Дмптар Бургуз. КОМИСИЈА ЗА КАДРОВСКУ ПОЛИТИКУ Y ССРН: Л>уба Ранковић, председннк, Знјад Кадрић, Славољуб Милосављевић, Стојан Николић, Слободапка Станковпћ, Војислав Хаџић, Борђе Шљивић. КОМИСИЈА ЗА СПРОВОБЕЊЕ ИЗБОРА: Милоје Нлић, председннк, Душан Бањац .Славољуб Годић, Мнрослав Лешњак, Боривоје Петровић и Жнвојин То.хшћ. СЕКРЕТАРИЈАТ СЕКЦИЈЕ ЗА ДРУШТВЕНУ АКТИВНОСТ ЖЕНА .Зорана Стевановић, председнпк, Снежана Антић, Зора Гајић, Љиљана Гајић, Зорппа Жнвановпћ, Жнвана Јанпћнјевнћ, Ружица Јањевић, Др Јелена Јездић, Бојана Јовановпћ, Љпљана Manili, Славица Матовић, Зора Недељковић, Боса Петровнћ, Гордана Станковнћ и Драгана Стојановић. СЕКРЕТАРИЈАТ СЕКЦИЈЕ ЗА ПРИВРЕДНИ РАЗВОЈ И ДРУШТВЕНО-ЕКОНОМСКЕ ОДНОСЕ: ПЕТАР АДАМОВИБ, председнпк, Стојан Алекспћ, Сиппша BopbcBiili, Михајло Живковић, Мплан Марковпћ, Биљана Мплојсвић и Драгић Мпхајловић. СЕКРЕТЛРИЈАТ СЕКЦШЕ ЗА ОБРЛЗОВАЊЕ, KYATYPY, ФИЗИЧКУ КУЛТУРУ И ИНФОРМИСАЊЕ: Зоран Радојсвић. предссднпк, Радослав Весиђ, Мплпвоје Вучковић, Жнвота БорђевнН, Ивко Ивковпћ. Мплован Јсфтћ, Љубпша Корпић, Радмпло Лазић, Гордана Мпхајловпћ, БорВс Пстковнћ, Олга Радић, Мнодраг Раловановић, Мплутин Рнстић, Драгиша Станковпћ и Жпворад Стјковпћ. СЕКРЕТЛРИЈАТ СЕКЦИЈЕ ЗЛ СОЦШАДНО-ЗДРЛВ- * СТВЕНА ПИТЛЊА: Раде Раловановнћ, прсдсслнпк, Миомкр Лранђсловпћ. Драган Јањевпћ, Дуптан Мплопановнћ, Свстпслав Николић, Миодраг Петровић н Др Живојпн РадовнИ. ♦ Y досадашњем раду да „то што Параћин нијс „Наша недовољна припрем- ишао брже у свом лривреднбм љоиост, неодлучност и не{еднн развоју, разлог томе је припроизводња која се заснивала на домаћпм сировинама такоbe спорнје развијала. Имали смо производњу неметала (стак ло, цемент, текстнл) и можемо •рећц да ни у другим општннама са таквом пр!гаредном структуром развој није био бржн. To наравно пе треба да нам служп као сатисфакЦија и да са тнм будемо спокојни, напротнв, то показује СЕКРЕТАРШАТ СЕКЦНЈЕ ЗЛ СТАМБЕНУ ПОЛНГНКУ И КОМУНАЛНУ ДЕЛАТНОСТ:, Мнлојс Вгковић председпнк, Бранислав Бранковпћ, Бранпслав Јопановић, Петар Мнтровић, Боривоје Пстровић, Михајло Урошевић н Мирослав Фнлпповнћ. СЕКРЕТАРИЈАТ СЕКЦИЈЕ ЗЛ ПОЉОПРИВРЕЛУ И СЕЛО: Божндар Бокић, председиик, Мплутпн Г.шгорнјевић, Мнхајло Мпловаповић. Момир Мнлутнновић, Добросав Младеновић, Мплосав Стајпћ и Новпца Танпћ.

CTPAHA 4 14 ДАНА AKTYEAHO 00СЛ0 CAMO ЗА 561РАДНИНА ■ Проблем незапослсностн ко' остаје и дал>е актуслан ■ * запослпће се 430 радшпса н ређсио и 50 прштравннка Према евнденцијн службс Скупштине Основнс заједнице на нашем подручју посао чека 2.127 радннка, док је прнвре * ди потребно са.мо 561 радпик. Посебно забрвљаба податак да је много иезапослепих без квалифнкација. Најтеже сс запошљавају неквалификованс раднине којнх на евндешшји незапослених нма 1.115. Све оне имају мало пзгледа да лоby до посла. Трсба додатп податак да посао тражс н онн којн имају 2 — 6 хектара зо мл»е. Таквнх јс укупно око 90. Овн л>удп са села нс првхватају било какав пооао, бирају га, а рад у грађевинарству најчешћс одбијаЈу. Ciifypo се надају да ће наћп iickji лакши посао. Тражсћн праву слику о стан»у незапосленостн, на евпден * Цији Завода нма п 371 радник са средњом стручном спремом. Слабе су могућностп запошл>аван>е економскнх тсхппчара 98, хсмвјских тсхнпчара 91 в матураната гнмназпје 92. На посао чека и 22 машинска техничара. 13 граВевппскпх в 12 полопрпвредпих. Оспм њпх, на списку незапосленпх јс 190 Anna са завршенпм курсевима (дактилографскн п стснографски) а и 172 раднпка мсталскс струке. Највпшс радннка током овс годинс примпћс ИВТ „Бравко „СУСРЕТИ ДРУГАРСТВА РАДНИКА ИНДУСТРИЈЕ И РУДАРСТВА Републичкн одбор Савеза син диката радника индустрнјс н рударства у сарадњи са синдикалним организацијама у радннм организацијама н већи.ма синдиката опгнтина v септембру ц окгобру организу * ју у Крагујевцу традиционалнс „CYCPETE ДРУГАРСТВА 75”. Y оквиру радничког стваралаштва ликовнс уметности сусрети ће се одржати у Крагујевцу 18, 19, и 20. септе.мбра под покровитељством Ошднка * та Завода „Црвена Застава". А Краллво he бпти град домаћин н организатор „Сусрета друтарства'' у области ‘драмског стваралаштва. Ова маннфестацнја се олржава V октобру, у оквнру Октобарскпх свечаностп, које се сваке го' дине одржавају у ово.м граду у знак сећања на 6000 стрел>а * иих |радол>уба. Драмски сусрети почсће 26. септембра a завршитп проглашењсм победника 14. октобра. Како сазнајемо од синдтгкалних руководилаца, у „Сусрети- |п је всћ годввама евидеитан Y нашој опиггпнп овс годинс а неодређено врсме, 81 на одКрсмановић" 136, Српска фабрика стакла 83, ГПП „13 октобар'' 69, Фабрика ценеггна 43. Остале мање привредне организације примиће од 1 — 20 радннка. На основу овога можс се закључити да је укупан ФАБРИЧКИ ОДБОР СИНДИКАТА ШТОФАРЕ АКЦИЈА ЗА ТИТОВ ФОНД Препорука Већа савеза Синдиката општине Параћпн брзо се нашла на двевном реду Председништва Једннствене ор ганпзације синдиката Фабрпке штофова. Акцнја је прихваћена н ових дана се на ссдпина.ма извршних одбора снндикалиих организацнја у јсдннпцама удруженог рада врше припремс, да се у Тнтов фонд за стипендирање радника и лспс радника прикључе н онн радницк којн у прошлоголиипвој акцијц то ннсу учиннлп. Како смо сазналн акција треба ла сс заврши до краја овог мсссца. Прсма подашша службс сннлнката фабрнке, од 2270 радника у акцију сс укљ\^чпло 910 радника, што пре.ма оцспн сипдтгкалЈШх руковолплаца нпјс задовољавајућс. Очсма другарства” v лпковном стваралаштву Фабрику пггофова he и овс године представл>ати Боро Лекић, раднпк, који се овпх дана вратпо са одслужсља војпог рока. Р. Веспћ „СТАНДАРД" Помоћ за дом омладине Адаптација Дома омладине Ко.мунално прсдузсћс ,.Стандард" помоћп ће са 2000 динара, одлучено јс на послсдњој седницн Радчшчког савега одржамог 13. јуна 1975. године. Очекује сс материјалпа по .моћ п лругих радних органн * зација. М. Дилштријевнћ број планираних псгфеба за кадровима нсдовољан у одно * су на потребе. Трсба истаћн ла је планирано свсга 50 приправничкнх места а одредбама Друштвеног договора требало јс да будс око 260 приправнпка на подручју овс За* једницс. Од 58 радних организашгја колико је Завод анксткрао 22 органвзашгје удружсног рада плавпрало јс пријем нових радннка. Неке органпзацијс нс.мају плановс о кадровпма, а многн планови су само на пашвру. Изглела да онн нс схватају ла је судбина везапосленвх раднкка у рукама запосленвх. Зоран Бркић кнвало се да ћс сс већп број радника својнм новчаннм приноснма укључктн v акцнју која бн омогућнла децн радннка п самн.м раднпцима дал»с школовање н дошколовањс. Првн ООYP Пронзводња преднва има 910 радпика и у Фонд се укључило 347. V другом ООVP Производња тканпна од 810 запосленпх у Фонд се упнсало 349 радни * ка. Y III ООУРу од 154 упнса * ло се 83 радннка, у IV OOYP-y Зајсдничке службе од 358 укл»учопо је 100 a у V ООУР-у * Менза и Обдаништс од 47 у Фопд је уписано 31 радннк. Р. Веснћ УСПЕШАН РАД ШКОЛЕ САМОУПРАВЛзАЧА Трећа генераиЖа штофарапа полазника Школе самоутг рав^ача „Милентнјс Поповнћ“ успсшно јс завршнла наставу. Свечапо уручивањс диплома обавићс сс на Дан самоуправљача 27. јуна. ЦЈестомесечну наставу похађалп су претсжно младп л»уди, квалификовани радници и техничари, којн cv веома ин* тензивно I! са кнтересовањем пратнли нзлагања и постављали разна пиггања везанпх за радну органпзацпју, за аманд- .манско констит\’нсан>е, за ОУРе и др. Некн одњихсусе по првн пут срели са ндсјама мархсизма. Зато су са посебном пажњом п жељом да буду што боље кнформнсанн о садашњем друштву, редовио похађалп наставу н живо учесгвовалн у днскуспјама. Тај њн.хов труд бићс награђен ЛПпло.мама и троднсвним пзлето.м до светлнх места -паше Народноослободплачке борбе: Козаре н Спо.меннка палнм Крајишницима v Бз»>а Луцк, Д. А. ДЕЛЕГАЦИЈА КАМГАРНА Y ПОСЕТИ НОВОЈ ВАРОШИ 120 тона предива ■ Дслегацпја од 30 радпика из I OOYP-a Пронзводп>а предпва цз Фабрикс штофова борпвпла је два дана у Новој Варошп ■ Штофарци су бпли гости тамошн>е Трикотаже са којом сарађују више од петнаест годпиа Иако су сс у Трикотажи мсњалн руководноцк. пословно- •технкчка сарадња сс infjc прекидала, истакао је у разговору Слободан Гајић, вођа пуга, којн рали у ИВТ-у на пословнма око продајс трико предива. . — Наш колектпв годиппве за потребе трнкотажс v Новој Варошп испоручујс 120 тоиа преднва у вредпосгат од 15 мнлиопа дннара. До пре две три годинс та количнна предива је била довољна, алп задњнх годкна нашп пријатељи су прошнрнлп капацптсге « око 40 тона сировнпа употпун>ују ШКОЛА САМО¥ПРАВЛ»АЧА из ста кларе на екскурзији Оживљујемо усппмене -ји не оживи стварност Школа самоуправљача прн нашој Фабрнцн, овпх дапа јс успсшно завршена. Послс тестнрања група од ^О-так наших раднпка којпма јо придодато нсколнко најбољнх омлаД1П1КП п о.младиниа, кренула је на тродневну скскурзнју у посету Кумровецу, Јассиовиу и Козари. Своје утнске са скскурзије, изнео нам је’Стојаисвић Жпвота, полазник И1ко\с самоуправл>ача: Врло прпјатнс угпскс на менс јс осташто Кумровсц, родпо мссто лруга Тпта, гдс с.мо посстилн Маршалову родну кућу и Спомсн- -до.м. Ту нам јс приказан и филм о жнвоту к раду друга Тнта. После тога кренулп с.мо у Јасеноваи, где смо обишлн гробницу паших родољуба. Након краћег пзлагања стручпог водпча о лоцирању логора и броју жртава у п»ему, прнказан нам је филм о масовном упиштавању логораша, као и начпни које су злочинцн у тс сврхс користпли. Најдубљп утисак Jia мене оставно јс прпзор одвођења логораша на обалу Савс, на посебно припремљенс скслс гдс су пх ударалп у главу тсшким дрвсним мадевпма ол чега су лобањс прскалс, а онп мртвп падали у Саву да би наставнли пут прс.ма пеком спруду ллп врбаку. Корнстилк су такођс п циглану. уместо за печсње опека. за спал»пван>е жртава. На месту гдс је бпо логор. подигнут је споменнк у облику тулппана, који симболизујс жпвот као цвет којп ивета н вене, али опет проивста ла бн још лепше бнло. Y подножју цвета има 6 базена воде, којн допуњују спмбол жнвота. Наставл>ајућн пут пре.ма Козари, ужива.хи смо у вожњп пењућн сс внјугавим путем прсма врху. Много смо слушалп о Козари; о борби партпзана п звсрствнма фашиста. Гледали с.мо са страхопоиттоваљем у ону шуму, у оне огромне јелс, којс су многс куршуме задржалс у својпм псдрнма. Ево, можда је баш овај густиш био склоништс неком борцу у зассди, или некој жени са лететом. Пол таквим утисцима стнгли смо до пиља. A rope, ма вр.ху Козаре, угледали смо всличанствени спомснпк, пред којим смо сви застали усхићени. Бнла је то грађевнна од преко 30 метара впсине са 20 уздужних рсбара неједнаке дужине, који симболизују жнвот и смрт. Ту се налази н маузолеј где су нсписана имена прско 24.000 погинулих на Козарп, од којих око 11.000 дсце. Ту јс и всчпн пламен, кога је упа.\но друг Тито прплпком отварања спо.меника 1972. године. Воднч нам је нспричао да су ту Немцн у 3 стрсљачка строја ггрочешљали планнну ц убнјали свс жпво на шта су наишли. Данас јс још увск жпва јсдна жена Koja je том прпдпко.м била избодена н свесна када су јој заклали дете а онда баш!вши га мајци, реклн: „Ево тн.мајке, када се пробуди нека те подоји". Тако је завршен п последњи час наше школс, са већнм сазнањем о папвама и стра« дањнма нашег народа и join јачом вољом да пе дозволи.мо да се то пкала впшс понови. /Кивота Стојановић куповпном спнтетичког прелпва. Чсдомир Јовановић, радник у олсљсшу камгарна, пун је утисака после повратка нз Новс Варошп. И поред тога што крај око Нове Вароши спада v неразвијене у •нашој Релублицн, л»уди су много вреднн. Полиглп су врло лепу фабрпку која јс опремљена саврсмсним машинама. Овај колектив запошл>ава 363 радника it у рбжнји имају 37 стручннх радника. Лнчни доходак се исплаћује према резултатк.ма рада. Посебна брнга води сс о вредним п продуктивннм радницима. Чули смо од директора фабрихе да на основу бодова око 70 радника одлази бесплатао на од* мор. Осим тога имају потпуно бесплатну исхрану. Како нашс одељење израђује трико прсдиво за потребе Т.рикотаже имао сам прилике да чујем мишљења и о нашем квалитету. Сви су нстакли да јс квалитет лобар. Међутнм, има и пских грешака. Овом приликом истакао бих да се највише појавл.ују неегално обојент« апарати нз фарбаре, има нсшто и нсравномерних прсдпва, а појављују се и ма * спс флеке што јс крајиа немарност наших л>удп у завршним фазама. Поред топлог пријема, лепо проведсног нзлета радници Фабрике штофова кстичу да су овакве посете и всома корнсис. Пре месец дана што * фарци су бпли у Краинни у посети "крапинскнм текстилци * ма а ево већ су стиглн да nocere н лругове у Новој Варо ши. Прнјатељства се шире алн it сарадња. Р. Весић iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiniiiiniiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiimiiiiiiiiiiiiniim СУСРЕТИ И ВИБЕЊА Човек из Биографгаје Данас сам се сусрео са чтпса Бранхом Цветковиће.м. Бранко „Соцпјал”, тако је познат и, тај надимак је ласкаво занпмљив јер је настао у једно бурно време дака су се стварали л>уди-радници као што је он. Већ неколико година је пензионер, станује у оном деду града који се више окреће према зеленим оазама моравскс земље него према гаравим фабрпчкпм силуетама. Игpa се по ваздап са унуцима пнтомпм патријархалним гсстовпма. ттратн збиван.а око себс отпмајућп од жпвотног темпа све оно тито сс може сачуватн од заборава. Својом болром фиггром пркосн годинама док нспол паочара пскачу приче, толпко садржајпс п пупе а\тептнчностп. Од чега почстп у љсговом казпвању? Утркујсмо сс, ја v пптањпма он у одговорима, па сс тако прогањамо по њсговом жпвоту као по шумском честару. Можла јс • пајлакше узстп љегову биографпју, читко исппсану, в хронолошкв псписатн п пореБатп чпн>епинс, алп човск онда постапе поета јер се пзмеВу редова појаве топлс ремпннсцснцпјс које нас патсрају на ннтпмнпјн дожпвљај. Много се тога заборавнло; прскрило патпном. Та прошлост, о којој прича.мо. јс ђаволскп провокативна, много вма порука. пребогата људскпм# вредвоствма. Рађањс таквог жввота јс ладеко за вама а крај је изгледа још даљн. Ово се попраћа сугествпнвм смсшком. На старој фотографпјв авалпзпрамо лик iberoBor oua, Драголуба Цветковића. Млннарског ралвика, пролавпа ралшпке пггампе. Буржоаску нпје хтео никако. Снажиа, скергвчна л>уднна, са косматпм брковвма, као да је стваран у поетској визвјв Максвма Горксг плн свшао са платна велнког Ајзештајва. Као да је рођеи за пркос. Ту је н факснмпл плаката поевећен јубвлеју: десет година продавања „Радничких новина”. Уводну реч на забави даће Коста Стаменковић, великан радничког покрета. Учествује и културно уметничко друштво „Абрашевић” у хотелу Круна, на Богојављење' текуће године « позива се грађанство да присуствује свечаности, јер штампа коју је Цветковић продавао уздиже и крепи радничку класу у својој ослободилачкој борби”. Y сећању су остале прославе првомајских празнвка, раднгтчкп скупови, бојкот посланнчких избора, зборовв, штрајковв, растурање летака са паролама: Радни народе, не слушај противнике. Они те лажу. Будимо сложни. Победићемо. Потпис: Месна организација независне радничке партвје. А Бранко је гледао оца и листао странице „Радннчких новннам да би их заједпо са њпм растурао по лесковачки.м удвцама. А имало је и шта да се прочвта у твм новинама. To је читава Брчнков отац Драгољуб Цветковић прода» је ргдничку штампу испред зграде полнције v Лесковцу антологпја радничког живота који је ха* гактериствчан за оно време и средниу. Кг сваком кораку слике сурове експлоатације, насиља и понижаванл. Цсо пауков свет велепоседника, газда н послодаваца сплео мреже и из прикрајка чека своје жртве које се копрцају у лепљивој отровној мрежв. Августа месеца исте годвне „Радничке новине” доносе белешкв Димитрија Туцовића у којима стоји: рђав ваздух, гдадовање и ноћни рад жена и деце — то је ваша фабрика — радничко око не ужива више лепоту природс. Да * њу у фабрици, ноћу у постељи, ноћу у фабрици, да н»у у постељи. Фабрика својим звуком ремети јутром и вечером тиху сеоску идплу. За њима иде социјализам! Онда опет иста вест: машина је младој радннии захватила косу н стала. Иако јв једва спасла жввот радница је кажњена због штете изазвзне застојем машине. Y фабрици, дању у постељи. Фабрика своiom страшвије слике: послодавци туку младе радннке, врше уцене и нагоне млађе раднице на простхггуцију. Отац, Драгол.уб, продајс новпне испред зграде полицнје. Наплази газда Василије Манојловвћ, бербсрин, н насрће на продавпа „псујућн му оца и матер што затрова лесковачкв свет растурајући ваше новвис ударио га је штанглом трв пута”. » Онда Aa.bc: прссудом лссковачког суда осуbyje сс продавац Цветкдвић ка врсменску казку затвора и гласног растурања новвна, Али, свеједво, продаваћо сс дувањем у рог! Y взборној кампањи појављујс се н капдпдатска лнста напреднкх полвтичких странака. На њима је, поред Косте Стаменковпћа, в Драгутин Цвстковпћ „Совнјал”. Изборпв плакати врве од борбетшх воклвка, народу треба отворити очи да направп разлпку пзмеђу демагопгје и истинскс лолитнчкс вдеје: Поручите св господину минвстру да га нећемо гласујемо добацује владином агвтатору сељак на предпзборном скупу. Па што сте онда дошлп — љутку сс овај. Несме дошли, ми је смс дотеранв 11 .Лвстамо Kibury која је описала _то време. Пуно фотографија. Неми документи, на једној је група жена и деце, радника фабрике, поређана мршава тела укочено стоје поред објективом апарата који мора да приближи тај пркосни, ледени израз. Маса радника на првомајском уранку. Свула, око KJix, разбаиаве пароле, на црвеном платну: Први мај — радннчкп празник... Колико поноса у овим сећањима? Сиромашни продавац је постао дедегат на Конгресу уједињења 1919. године и Вуковарском конгресу комуниста 1920. тодине. Данас чика Бранко закључује: тако сам сс од малена у породици свога оца спонтано васпитавао, заинтересовао и заволео идеје и циљеве радничке класе... Од јула, 1932. године Бранко је у Параћину, у фабрици штофова, носећи за coбом успомена из динамичног детињства заједно са уопоменом на свога оца. Ту га је затекла окупација и ратно расуло ап* рилских дана четрдесет и прве. Сећа се оиог мучног дана када је, у Лебану крај Лесковца, расформиран возарски батаљок старе југословенске војске и када су многц његови другови кренули у трагичан пут ропства. Вратио се у Параћин у коме су почели да се нижу дани окупације и борбе. Онда је постао комуниста са свим обавезама к задацима, конспиративних састанака. познапстава са многнм ратним друговима, посебно са другарвцама Љубикком Милосављевнћ п Мацом Јагодцћ. Кретало се и радило взмеђу полпцпјских часова шпијуна в пемачких патрола четничких „црних тројки”. Тада је у 'фабрици формирана н прва партпјска ћелпја и сви су зналн ко је Вранко „Соцвјал", знали су то и власвици фабрвкс. Ту јс и слвка Једне провокације: лемолврава просторија V којој je радио. Случајно га јс бомба мимоишла, свуда крш п отпацв ол зидова и построЈен»а. Почшвс хајка па комунисте и патриоте. Хапшсље п депортацијс. Фебруарски покол> јс чстнвчком камом однео вреднс жввотс многих комуниста-бо« раца. Летнмичва првссћавл пзазввају ду- ^ожнв*' ,а1' Трагично јс то и данас. 1944. године постао је члан партије. Револуција буктв на све стране, заједно са пелим народом и комунисти дају свој бороени удсо. Животне стазе, започете у данпма лесковачког подмебља, вијугају некуда у будућност. — наставиће се — САША БУКИБ

14 ДАНА СТРАНА 5 Спомен фонтана На простору исцред Скупптинс отитвне нзградићс :е Спомен фрнтана која ће ia оимодичан начгин, своји.м архптсктонско-скуптура.М1Им »блшшма. обе.\ежлтЈ1 30 гоиша победс над фашизмом < представљатп братство . п јединство нашпх парода. Пречнпк фонтане нзносп1е око 13 метара, висина 1,5 мстара, a onhc ’ паправл>ена од бетона и мермера. \о подножја. односии до тисцина, централног дела зве уметничке творевнне, гтизаћс се преко степенп * aira обложеног бслн.м мермером. Плато око писннна 5иће изведен v техници мо- ?аика инспприсаног флоралннм светом, а пет волоскока опле.мењнваће целу ко.мкхзицију. Из разнграностп водених \укова. као симбол победс, једнакости н прогрестоиих :трс.мл>ења. лижс се према г Председник CO Слободан Миливојсвић на једној од седннца делегатима објашњава пројскт спо.мен-фонтане ’небу шест бронзаних фигура које на својим рукама вп соко дижу вечни огањ Рево4’ЦЦ.јс. Идејнн 1гројекат фонтанс \алц су Слободан Стојаповић, академскн вајар р Рахослав Прокић, апхигекта. Средства за цзградњу овог импозантног облика обсзодиће сс приАозпма наших тадних н друштвено-полнтичких органпзашгја. • Д. А. ПОМОћ ОБОЛЕЛОМ ДРУГУ Солидарност на делу Боголшр Милић, градски пош тоноша од пре неколико месеци болује од остепорозе (пороз костнју). С’ обзиром да / је оболење теже природе, a поред тога колено леве ноге ободело је и од менискуса, Богомир је био на лечен/v v ћупријској Болнипи. Због тежине болести Богормир јс ишао ' и на специјалистичкн Богомпр Милић преглед код специјалисте за ортопеднју примаријуса Ивана Др Кскнћа у Београду. Специ.јалпста јс Бого.миру поед ложио лечење v Рисну v трајан»у од два месена. Савет Мсд1шивског пентоа v Параћину одобрио је лечен>е о трошку Центра лечењс у трајању од 20 дана. Међутим, лични дохолак Кптмчпп Милнћа нзлоси свега 2.000,00 динара а има четвооочлану пооодицу и сам ради. па није био v MorvhHOCTH да издржи о сво.м tdouikv остатак лсчен»а, какомујс то препоручио специјалиста. Због тога јс по вечима Радомира Дејановића. тосдсединка Основне органи * заиијс снндиката на седнкпи одржаној 6. 6. 1975. године одлучено да сви запошљенп оалниии v ООУР ПТТ Саобраhaia IJapahjiH, по.могну свом другу како би могао ла лечењс’ успешно тгоиведс крају. Наимс. одлтчено јс да сваки раднпк ол личног лохотка ла по 50,00 динара. поред тога, тшг добоа радника тоебалб ie ла о tdouikv Синднката nvтује на . излет v . СССР. a nvr no ieAHOM излетнпку коштл 1400.00 дтгнара. пет такође добКРОЗ РАДНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ OOYP КОНФЕКЦИЈА „СЛОГА” У новим просторијама — до краја године До краја године, како се очекује у Основној организацији удруженог рада Конфекције „Слога”, доћп ће до пресељавања у зграду ресторана друштвене исхраше Индустрије вунених тканина „Брапко Кре.мановић, а ресторан ће бити пресељен у фабрички круг. Y овим просторијама радници Конфекцијз „Слога’’ добиће далеко бол>е услове за рад, што ће се одразптп и па производњу. „ИЗВОР” Брига за радннке У сезони годишњих одмора маља предузећа се труде да својим радницима обезбеде РМЕНД У П1Ш1ЕНУ № БУЛШОСТ CTB1P1 Ово је јсдан од најбољих радова на конкурсу О пштинског комитста СК поводом ЗО-годшшвпце КП Србије и победе над фашизмом „Најстварнија и најнеизвесннја док Јс мењам ВатрОМ руКО.М 4ILV1C год стигнем речима и бомбом да ми буде пријател, кад с.мо већ ту” Не.ма тог песншса којп је није с љубавлу описао. Нема камена у времену х д којн ___ пије осетио н»ено стварањс. Револуипја. Буднла се с првн.м капима кпше у вредним детнњв.м очпма. Горела јс пламено.м будућности да сс никал нс угасн. Из пепсда је изгарала чудеоном снагом л>удске рсшености до постанка вагре. Бнла јс ндсал, и идеал је остала. За време рата наш народ је својим невиђенпм херојнзмом показао колико пенп своју слоболу и пс познајс страх. Његова мепоколебл>ивост да пстраје и одбрани сво ју часг бнла јс јача од сваког оружја. Она рих радника а и са слабијц.м здравственим стањем добнло је од Синдиката по 1300,00 динара за бањско лечење за време кооишћења годишњсг олмора. Сви ови другови одрекли су сс помоћи синднката v . BoroMHDOBv kodhct. Да кажс и то. ла је синдикална оогаппзашиа и Богомипг дала ча баљско лечење 1300,00 динара. Порсд ове по.моћи врсни друговп п другапчие ггонкгпили су суму од 15.500,00 дпнара. Ево шта каже Богомир Милић о помоћи коју је добио: ..Ја сам гестом мојих другаоииа н другова нз ПТТ Параћин вео.ма задовод>ан и посебно свима захвалан. Њихова хгманост, пажња и солидар * ност је заиста вредна пажњс. Y животу се таква пажња ретко ложнвл»ава". Кад смо питали ла лп cv свп радниии према одлуцп Спнликалне органпзаипјс уплати« лп по 50,00 дннара, лобнлп смо одговор ла само лва радннка хтелп ла. лају помоћ другу. Запста чудно! нису сво.м Ллександао Кнсжсвић Колико штеде радпици у октобру"? „13 • МОЖЕ СЕ И ВИШЕ УШТЕДЕТИ Y Акцпји штсдње, о ко»ој сс говори на сви.м нивопма, v цнл>у стабилизацнје name прнврс * .де, интересовали смо се мсђу што бо.\»е услове одоора. Пекарско предузеће „Извор" на п.ме регреса за годишњи одмор одваја по 82 хиљаде старих дннара, којн се даје прилико.м поласка. Уколмко предузеће акумулира више средстава по полугодишњем обрачуну овај пзнос биће повећан и накнадно исплаћен радннцима. OOYP „ЈУГОПЕТРОЛ” — ПАРАКИН: Нове пумпе — комплетна услуга Ових дана треба да се тгустс V рад нове пумпе на бензинској станицп према Нупријп, модерно опремљене и снабдевене свим аларапша за комплетну услугу потрошача. Чека се само и званично одобрењс комисије за контролу мера. С. Узелац раДниипма Грађевинског прсдузећа „13 октобар” на радилкшту СО/6 код Штофарс. Бранислав -Јанковнћ. зидар: — Конкретно. на мо.м градилншту ситуашџа је задовол»а« вајућа. Уштсда граВевннског материјала јс доеј^а, по мојој опени. Нпсам п>римегно случајеве раоипништва и несавесног руковања материјалом. МилоЈе Миха|ловиђ, висококвЗдификовани зидар: И поред покренуте акцнје штедње, чини ми се да иије све учињено v то.м правцу. Мислп.м да сс .мањи број раднкка не односн најсавесннје прсма материјалу п техкиии. Y сваком случају акција i.e лаАа вслпке резултате, бар на мом градилишту. Y односг на раннје године, поготовг 1972. и 1973. резултатп су неупореднво бол>и. Нацко СтојаноаиН висококвалификовани зидар: — Ова зграда коју мп градпмо биће завршена пре пока. Miic.vhm да и то на неки начин 1х>вори о штедлмвоспп мојпх другова, за које мислмм ла cv досад, rroroTOBv у време штелње. ‘показалп савестаи однос . према раду. И. АнђелковиН: Епилог ГПП „13. ОКТОБАР" Потреоне јаче машине ■ Грађевинско-производно предузећс „13. октобар" тренутно гради или довршава 155 станова ■ До краја годнне почећс изградња још 80 нових станова Рачуна сс да lie ова пословна година донети десетак милијардс старих динара укупног прихода. Од уговорених послова треба споменути заграду ламеле. To he битп објекат од пет ламела, а Предузеђе је за сада утоворило изградњу двс у вредности милијарду и по старих Aimapa. Предузеће he такођс преузети изградњу новог крила, Управне зграде, чија иредрачун * ска вредносг пзносц. око 600 мнлиона сгарих динара. Управо се завршава пројекат за стамбену зпрадг v центру града коју инвестира Фабрн ка сгакла.. Очекује се да he и овај објекат битп поверен „13 октобру". Сви капацитетп у нискоградњн су заузетп, али је направллц малп застој у нзгралтћи улица, због недостатка великнх грађевинскпх ма * шина. Предузећс је уговорило куповину неколико машина, али се још чека на твихову испоруку. To је за сада основнп ра.т лог успорености у извођењу радоЕа на улицама и каналнзацијн. М. ДимитриЈсвпћ га је воднла из рова у ров, из водс v воДУ; из ноћи у noh. II тако пунс четпрн годцне. Било је то врс.мс када јс младо жито класало на бескрајним златним no.vnMa а светлост залазећег *сунца обасјавала долинс. ■ Негде у подножју ннцала је трава, неизгажена и топла, пуна мприса и зсленила. Далеко одатлс, где је шума скривала пстакнута пгезда н врисак птииа, допирала јс песма онпх који су стојсћп умирали. Ноћ јс бпла прстворепа у дап a он јс нсстајао с дрвим знацима ’зорс. Чуднс су бплс приче малих славуја. Уздизалс су сс внсоко нзнад пакла и остајалс запнсанс . па крвавом нсбу. Та.мо, нспод раширенпх крила, ја\ап народ је стварао црвену будупност. Као пољс сунцокрета што јс окренуто једном пзвору светлости у надахнућу ведрннс. Као ватра која сс бори протпв ватре н сагорсва јс. Срце. Иста крв у разлпчптпм крвотоцима. С.мрт као пут до живота. А они су зпали ла умиру. Глсдали с.мо их како су проговарали за исторпју и ако су и.м пробадали душе. Љубили смо нх голс далско ол свакс вечности јсдпе пссхватљиве та.ме . uno сс као плашт надвила над iicbuiloinlry поносне земље. II онп су јс рукама стварали. Смрт су претворплк у празнпк јср cv знали да noh сваког трепугка можс вратнтп н помнловатп својс обалс којс су.осталс жсл>нс iiquoBiior додпра, они су пестајали у свом коначном облику. Из пепела стотпнс хпл>ада родољуба подпгпута јс пова Југославија, слободпа н псзависпа. Као псчурка ннцали cv повн мостовп, болпиис, П1КОЛС, фабрикс. Као јсдап, парод јс крепуо путсм сопствспс пзградп.с својс бидућпостп, путсм coimjaлизма. • Тамо гдс су сс водплс крвавс борбе полигнути су споменипи оннма који су палп. Гдсдајућн тс живс лсгенде човек у души occha попос niro се надазн на том мссту. Велпко је оно. Нсгдс далско, у процвсталом парку, чуic сс жагор усхпНепнх .мадшиапа копг су изашли да сс пграју па априлско.м сунцу. Руке су п.м сс пспрљалс од псска а.мт су образи чистн и румсни. Јсдна вссслост про лепног дана провејава као дух кроз слободну зе.мљу. Недалеко одатлс, гдс сс свстла никад нс гасс н гдс јс увек бучпо и всличанствено, радп велпка фабрпка. Човск сс по.мало уплашп њснс велпчинс. Унутра опет човск. Рукс су му сталпо у покрсту 11 чннн се као’ да говорп језиком кога маппгнс добро познају. Нс бојп сс усијаног гвожђа што тсчс порсл њсгових ногу II завршава у калупима. Као ол шалс он покреће ииновскс плоче и гонп пх нспред себс. Снага у његовпм рукама јс пеизрештва... A он je са.мо радник, предссдннк ралннчког савета и комуниста. Његова свест о напорима којс мора да улажс и прогрес је вслпка... Он јс лео јсдног мора нстих луди. Дапас, свс всћи број младпх л.удп одлази у рсловс Савсза кохципста у ту остаје лајућп свој лопрпнос љсговом напретку. Данас је то част за сваког доброг п са- .мопрегорног омладинца. Битп члаи ове мнлпонске партнје представл>а обавезу која јс најсвстлија па свсту. Свстлост н>ене пстине стварана јс трндссет вслпкнх година... А живот течс далс. До фабрике јс школа. Стотинс младих нараштаја у једно.м тренутку стварностц. Жпвот којн настајс и који he чувати тековпне херојског времена. У imixobhm очима одапост прсма самом ссби п задатку који je npoiiL\ocT поставила. У љиховим корапнма одлучност прсма nyrv слободс, јср слобода јс всчпта борба за слободу. Она је надахнута, јсдппа н најпстппитпја. Она је загрљај .младпћа н девојкс у врслппи nohii, осмсх на ^лнцу мајкс која доји дстс, улпца у којој тротоарп спавају. И тако свс сс крсћс нсумптно ка врс- .мену којс нас очскује да га дотакпемо. Онн ко.ји су претпоставилн то времс свстлс. Револуција их је родила. Ватра, коју је она запалкла, данас још увек пламтк jacmijoM no игдс светлошћу. Једиом he можда некн летп.н встар дувати ипско онпх месга, где онн сада лежс... Јсдном he нека .ма_\а птпца слстети jra H.iixoR гроб... А дотле, — хи.^аде црвснпх карапфнла за онсгчијпм рукага су првп п\т првепе књчжипе. Свула пова. досгнгцућа, ка свс страпе ‘ борба за безбрижнкјс сутра. Једап занос којн вншс нс можс престатп. Поново lie се пробудптп роса у очпма заспалог дечака. On ће да поглсла напрсд у зелену свстлост, у псприкосповсну будућност која из годинс у голипу постајс све већа. Јучс смо мало застали, није важно — сутра Не.мо трчатн бржс, руке Немо испружити напрел... II тако, корачамо сигурним корациЈдд кроз ватру нс плашећи сс пспсла, јср знамо да he II ово доба иматп свог псснпка. Мирослап Чоп, уч. Ш р. ЦОК „Иво Лола Рибар", ПараИнн У Hapaliiuiy иреко пута Фабрике штофова, rpcha у.шца десно. носи назив Јосип Ерјавец. Појсдинп tpabanu, а нарочито Mjahu нараттај, нс знају ко је био Jocuit Ерјавец. Pohen је 1910. године у Дољу при Храсиику. Основну школу и столарски занат завршио јс у Храсиику а подофицирску школу у Буприји. Као начредан млад човек пршиао јс одмах радничком покрету, а збо1 ceoi aicTuenot партијског рада бно је вшие пута xantueii и малтретиран од режимскс иолицијс. V Пара/тн јс дошао јуна месеца 1941. Јодинс са групом протераних Словеиаца. ПараИннци су нх ор свсг срца нримили и покушали су да својнм разумееањем ублаже тугу и uccpehy људи које су Немци отерали са родног опнншта. Јосин Ерјавец, као члан Комунисгичке партије Југославијс и неустраишви борац за слободу одмах се распитивао како da dohe do нартизанског одреда. Viiyru.iu су га у село Доњу Мутнццу, али код Мири.10вца срета иатролу из четннчког одреда Жикс звано1 „Горски вук" и бива ухапшен. V то време у Доњу Мутнццу стиже ПаpahiiHCKO-hynpiijcKii одред са намероЈЛ да нападнс путнички воз из Зајечара у коме су се налазили Немци. Народу који се окуиио у сслу обратио ,сс Бора Петровнћ, ко.чандант партизанског одреда, п позвао нх на устанак против окупатора. Mehyru.\t, Жика „Горски вук" савстовао је народ да ие дижс устанак јср још нијс вре.чс за покрет. Због таквог нереволуциоиарнот и неправилног става донста је одлука да се Жика убије. Као први добровољац јавила се Живка Дамњановнћ, комесар одреда, алц је задатак нзвришо Раша „Ирногорац", рудар из Сењског рудника. On је неустрашиво чрптао столу за кдјим cv седели четници и њихов ко.пандант Жпка, подигао путко.чптраљез и пред свпма убио овог народног издајицу. Послс тога четници су предали оружје партпзанима п ослободшш Јосипа Ерјавца. Пошто је пслобоћен Јосип јс заједпо са иартизанима напао воз. Y тој борби пстакао се своio.M храброшћу. Због тога је, посла napTiijcKot састанка постављен за командира првс чете, чији је комесар био Раде Ниo.iiih ,Ј1пкула", радник Фабрике стакла и доказани борац. Ова чета, од 40 добро наоружаних бораца, добијала /е врло важне задаткс које is са успехом обавља- 'ч. нпр. напад на рудник Сисевац и жсљс.шичку стапицу, борбе са петоколонашц. л/а и жандарлшма, рушење моста код села Дреновац и друго. По причању јсдног оо ирсжиеелих, Бранка Обреновп/ia, Јосип Ерјаеец је био страх и трепет за издајнике и ncTOKO.irwiic, добар стратег борац, ’ и ко.муниста. У тим бурним и нсизвссним данп.ча чстницн су на сваки начин гледали да ликвидирају партизане. Главну улогу у овој прљавој борби одиграли су Радомир и Дракче Вучковић из Горње Мутнице, зати.и Златоје Добрић и Добросав Ulyruh. Они су са својом групо.ч, на препад, напали napСпомен-плоча Јосипу Ерјсвцу тизане на Црном врху, убили 9, а заробпли и затворпли у подрум основпе школе у Гopiboj Мутници 36 иартизана. Јосип Ерјавсц пезнајући шта сс догаha, ишао јс са делом чсте према Горњој Мутници. Ceti су чули пушкарање али ппсу ни слутилп да сс то борс иартизанц. Ишли су лпјпно пс .uuc.ielni на опаспост. Лли. код места „Белс аоде" чекало их јс пзненаБсњс — Ko.ioeoha издајпика Дракчс. ПучковпН са добро наоружаном пратњом. На подмукао начип привукли су се паргизанима, и с ле!т мучки, прво пуцали у лсћа „Пепију”, а затпм ца осталс борце, V својој суровости, нису били задовољни смрћу Јосиповом, Hcio су ia полумртва баццли у провалију дубоку око 50 метара. Тако се завришо жпвот јсдног младог, папредног и Комунистичкој партијп обаnor борца, Јосппа Ерјавца „.Пспија": На месгу његовс погибпјс дапас стојп спомен плоча, а речп ,Ја писам крао. ја нисам клао, за бољп живот живот сам дао". подсећајући да се слобода ii.mha.ta краљу и жизотима. Његое гроб увек /е oKtiheii свежп.ч цоеће.ч, јср \tiiom излстшчш, планпнари и млади цвеИем сс одужују ово.ч аеликом хероју за ово слободпо супце поо који.ч живе. Мкхајло Ypoiueuuh

CTPAHA 6 14 ДАНА Y ПОСЕТИ НАШИМ СЕЛИМА mu Стрижа ie HEWTiit нема сумњс неју- £трн1ш ређеније и најлепшс село ' у нашој оттштинн. Главна улпиа је ипгрока, асвалтирана, са коловозом, зеленим појасом у ивећу и бмшсклистичком . стазом. Нове куће. лепо уређена дворншта и неонско светло у селу, чинс да Стрнжа лпчп на малу варошипу. надомак Параћину. Село ie решило пнтање водовода, тако да данас Мотив цз Стрнже свако домаћинство нма здраву boav за пиће. Извршена ie и • реконструкнија електричне мреже, а четири нозе продавнице омогућавају да се мештани добро и на време снабдевају. Штајош недостаје Стрпжн? О томе с.мо разговоралп са њеним грађаннма, које смо ту затекли у овој радној сезони. — Школа јс наш следсћн подухват, кажс Мподраг ДачнИ. председник Извршног одбсра Скупштине Меснс зајсднпцс. Y овој години почоће изградн>а новс школске зграде која треоа да кошта око 1300.000 дннара. Стара зграда је направљена још 1929. годпнс. алн је рал да се гради у дворишту старе школе, у самом цснгпу. Асвалтирање сеоскнх путева ie један од важнијих задатака у плану изврадње нашег га места. За то ћемо увестн самодопринос, о чему ће се грађани изјаснити на следећем референдуму/ Са овим би Стрижа регулисала све комуналне објекте које може једно насеље да и.ма, чули смо од саговорника Миодрага Дачића. — Y цил»у улепша-вања и vpe 15ен>а среднне Стрижанп се такмнче у акцијп „Бнрамо најлсгшјс двориште‘', дознали смо од Добросава Младсновпћа, дс легата v Всћу месних заједннГОРЊА МУТНИЦА IIYHA МОСТОВА Горња Мутница лсжи на обалама мале планинске речице Суваре, која, иако, сада плитка' и тиха, уме да буде опасна н хнровпта. Кад се провалс летњи пл>ускови са кучајске странс, Сгвара надођс и руши све пред собом. Ту ћудљпву речицу Мутннчанн су премостплп са 14 малнх бстонских мостова н нпзом * Дрвеннх импровнзоварвх прслаза. Верујемо да ,ово село у томе држи својеврспн рекорд, чак н у шнрој околнни. ИЗ 1915. ГОДИНЕ И, ШЦ, EU... Стање се вратоломно мењало. Изванредно храбра Црногорска војска, која је успешно штптила отс-супницу српскс војске на делу терпторије Црнс Горе н која је нс пријатељу нанела страховптс губптке у бор бама па Мојковцу, морала изненада да оду стане од даље борбс. Палом Ловћсна крал> Нј<кола јс нарсдио Црногорској војсцп да обуставн сваку даљу борбу, a он ie са својом Владом прешао у Италнју. Впсоко храбар ri чсстпт црногорскн народ пије лако при.мво ову краљеву и владнпу одлуку, па су МНПП! ирногорци ПОШ.Ш HVTCM Голготс заједно са осталим српским нароло.м. Да ш* бп нспрпјагсљ пресскао отстгпницу српскс војскс па ово.м делу фронта. српскс јслшшце су п овдс успоставпле фронт н тако омеле брзо напрсдовање неприја1ел»ских трупа. II овде јс пспрнјатељ наишао- на пов и пелнкн отпор српскнх група. Мада јс српска^ војска бнла премо * рена и глађу захваћена ппак је то бнла наљућена сојска која је сада имала само једну мисао. Тоталан oupam;i< са непрнјатељско.м EoicKO.v. А отсппало сс само по наређсњу Вр.ховне комапле. Због псзог распорела повхачсља опет се појавиле бсспутне планинс, г.ле сс кшло, и то не без опасносги, у колони no јелан. II нс знам где н кад колона је одједном стала. Једна .железннчка једнница ппјуцима је разбнјала велику стену да бп направила узани пролаз, која се уз ве.\ики тресак срушнла у дубоку проваллју. Неки шаљнвција пз наше колоне, да би се насмсјао желсзнпчари.ма објавио гласшш звижavkom полазак воза, а други још снажнкгласом додаде: Откочн задн>и вагон. Железничарп схватпше да је ово алузија на 1БНХОВ, до скора спокојан жпвот и почеше да псују виновнике ' свим могућим псовкама. Кад колона проће ово крптично место. шаљиврнје се опет огласе снажнпм звиждуком да воз улази у кривпну илн тунел, а овај други продорно додаде: Ko411 полако. Опет железничари стократно пб новише псовке. али колона V3 општи смех продужи даље. , После неколико дана марша на превоЈИ.ма стеновпте плашше са ретким додиром .н рстким пушкарањем са непрнјатељскнм трупама, које су врло полако н опрезне наступале, наше одељење је заменила дру. га заштитна јединпца па смо за два дана стигли на прилазу Л>еша, где смо одмах по ставплн логор. Тако смо најзад пзбпли у npiLMopcKH појас Албаније. Били смо доста проређени. Слабији органпзмн страдалп су у маршу, јер се никако нпјс .могло по.моћп. По поставл>ан>у лоropa npiLUiLvn смо по шаку-две, завпсп колп ка је шака била, кукурузног брашна, што је за нас тада прсдстављало посластицу. Зна чн по парче качамака је обезбеђено, a то ове ппплике није мала ствар. Одмах' су плануле сиромашне ватре, овде дрва није довоу H>ai забрањен iep је страдала од земдотреса. Y тоц^ су преговорн са Поштом нз Параћина да се овде монтнра аутоматска телефонска цептрала са- 100 бррјева, што ће иајвероватннје ускоро почети. Реповирање Дома културетакођс ie У плану. Са ..Шумадијом" нз^ Параћина нмамо уговор о отваран>у самоуслуге у селу, која ће За најбољу алеју добнја се награда па. Акцпја ie наишла на добар рдјек и резултати се већ показују. Л>уди у главној ули нп дужни су да. поред свог дворишта, уређују и алеје у зеленом појасу. на улнци, које внднте v нвећу. Предвидели с.мо н пет натрада, које ће да /тослуже као стнмуланс, како би ова акци * ја и.мала дужи век. Алн није све „ивеће" v Стрнжн. наглашава Добросав Младеновић. Кафански живот мноио утиче на- друга културна збпвања. Y селу mia пуно кафана, које све вишс прнвлаче младе и чине их незапнтвресованнм за остале акиије. Забавне приредбе. нгранке и дру nt облпцн културног леловања све су ређе, а п блпзпна града угнче да омладнна ман-е мислп о културп свог Meera. Па н моја делегација врло слабо ради. До сала се свега два-три пута састала. Разлог вероватно лежп v презаузетости делегата, који су ангажовани на радном месту и њнви. На следећем састанку партијске органпзације то пнтање мора да се раз.матра. Текст: М. Димптријевић Снимио: М. Илић ВЕСТИ ИЗ СЕЛА РАШЕВИЦА: Све внше удружених пољопривредника Број удружешгх пољопрпвредника у Ооновној организацији удруженог рада, „Жупскн Рубин” Рашевииа стално се повећава, После потппсивања Самоуправног споразума, још једанаест пол»опривредних промзвођача са овог региона удружлло се са задругом. Удруживаље се утлавном врши у области сточарства и шгноградарства, обавестио нас јс Душан Бурђевић, пол>опрпвpewn тсхничар. ГОРЊЕ ВИДОВО: Завршена политичка школа Y с\-бот\- 14. јуна на свечан начин су подељене дипломс деветнаесторшш полазннка полнтнчке школе — члановнма Савеза комуниста јгз Горњег Видова. који су предавапа похаВали у претходна три месеца. На пстој свечаностн у редсве Савеза комуниста примл>ено је још 9 пових чланова, а црвенс књпжнис и липломс предао јс Драгослав Глишнћ, сскрстар парпгјскс оргапизације. Жнворад 'Микић СТУБИЦА: Културна освежења за лето На последњем састалку културно-уметничког друштва у Струбицп разгозарамо је и о нарединм К1ултурним акцијама. Договорено је да се направп летњч програм рада Кул турно уметничког друштва и припреми неколико приредбн. Стубица he ускоро да добнје нову киноапаратуру, н по свему с\’дећи у спарнкм летjmlm мсссиима бић& довол>но културног освежења. Браннслав Јовановић ПЛАНА: 1 Шта је разлог? Y Планн има 21 удружени ползопрпврелшгк у OOYP „Сло га” из Сшшрице. С обзиром иа број домаћинстава који пзноси око 450, број удружених по.^огтрнвредника нтје задовол>аваjyhir. IIнтересоваке постоји, алн Јшак треба нспитати разлоге неловољног одзива инднвпгдуалнчх произвођача. Жарко Векнћ ШАЛУДОВАЦ: Ускоро асвалт Асфалпграње пута Шалудовац — Буллне у дужинн од 3 километра треба да отпочне већ среднно.м овога месеца. Средства v висини од 1.-600.000 дтмара за пзвођењс радова cv обезбеђена из месног самодопрпноса п Путиог фоида Скупшгпне Општине. Д. Тодоровић љно било. н качамак је почео да пућка у мањеркама. После вечере настало је обавезно требљење поред оскудних ватри, а затим, сем страже, свс је утонуло у дубок сан. Сутрадан стајао сам на стражи порсд оивака. који је био плитко ошанчен и поред кога су са друге стране пролазпле разне Јединице на путу за Драч. Био сам весео, jep сам сматрао- да сам се отарасао планина и да he сада све поћи на бол>е. Само. ово моје добро расположење помутп Један живи костур, о.мотан кожом.коју су прекрили неки дооњци од унпформе и кезећи се на мене рече: — Шта чекаш. легни да те закопамо, јер кад ми прођемо нема ко други да те закопа. Нутим и гледам га док он са својима оххшче. Нисам имао толко огледало да вндим како нзгледам, а ни он да впди како пзгледа. Мпслим само да овај корача до првог од!ора, до прве ватре, гдс lie заспатп п више се неће пробудити. Доцније ме позвао командкр преко разводнпка страже, који мп. је давао смену. Тамо затекох још једног ооолелог војника. Ко.манднр нам даде објаве и један заједнпчки акт, којн сам ја понео, с тим да се јавнмо некој команди у Can Бовани ди Мелуа, не сепам се више како се зва\а, и да ће нас они узетп у обзпр за прво укрцавање. пошто су .савезнпчки боодови већ поче- .ш да пристижу у ово албанско пристаниште. Близу бнвака одвајао се и гпт за СанБовани и нас двојица одмах кренусмо на пут. Жнка Антић „1. MAT Сарадња са ПОЛ.Оирпвредницима • Основна организација удруженог радо Полчптрнвредна ко операција „1. мај“ која послује у саставу предузећа .Агро експорт *' поклања велику пажњу сарадњк са пндивидуалНИЛ1 пољопривредним произвођачима • Резултат тога Је пораст уговора о кооперацнји у пољопрнвредној и сточарској пропзводњи. О томе директор ООУР-а Радомнр Перовић каже: — Поред пољоттрпвредних произвођача са којима имамо дугорочну производну сарадњу, а н»нх пмамо око 180, ми обављамо и сарадњу са пољопрнвредним ироизвођачима по краткорочним једногоД1Ш1ЊИМ уговорнма. По једном ц другом оонову v овој години нмамо склопљених vгоовра за око 30 одсто више него у протеклој години. V протеклој годинн смо имали око 1300 уговора са поллпрпвредним произвођачнма, а ове године за око 30 одсго више. Посебно ie повећање гговара * ња у ратарској пропзводњи a нарочшго у гтроизводњи кукуруза. Веровално што су сетвене површине у ттротеклој години нешто ниже него v ранијнм годинама. Проиводња шећерне. репе остала је на нивоу протекле године, иако су цене нешто повећане, за разлику што ie смањен број радне онаге на селу, па нисмо успели .да ову производњу доводг но механизујемо. Међутим, ггро изводња кукуруза ie повеђана како уговорена тако и неуговорона за 20 одсто. Нарочито је карактеристично да у овој години нмамо веће и бол>е снабдевањз ползопривредних произвођача са вештачким ђубриво.м. Тако смо v OHoi години пздалп жигромамкала око 650 тона према 550 тона v протеклој голини, а- мешаног ђубрива 300 тонс према 250 тона v протеклој годјјни. Карактеристнчно ie повећање хибрндно! ссмена .кукуфуза. Y npoTCKAoi 1ОДИНИ смо укупно мздали 35 тона хибридног семена кукуруза у овој голннп преко 24 тоне. Y це.мшн узевши са овпм тввН?тцем саг?а; лн>е и бољим снабдева!вем репро.матершала можемо бџти делнмично задоволвни. Интересантно Је рећи да је стање усегза задовољавајуће. Репа је лепо никла, добро напреду}е н сада ie v знатно бол»ем порасту нсго v истом раздобл»у протекле годнне. Hero би се могло рећи н за кукуруз. Од сточарске производн>е и.мамо ззатно већц број уговора него што смо ималп V протекло! * години. Тако за прва четирп месеца ове годи * не уговорену пропводњу за око 60 одсто више од vtoboрене производње у протеклој години. Међутим, моментално је дошло до извесног ’застоја у уговарању сточарства због несређеног стања на тржишту и досга ниске цене товне јунади. Но сматрам да ће се ситуација у друго половини ове годтгне 'ипак нешто поправити. Д. Г. ПРИМЕРИ: !(■ условн - добре ше Већ годинама Здравствена станнца у Сикирици успешно и беспрекорно пружа све здраЈзственс услуге за десет хнљада становшгка з<з шест села овог подручја наше општкне. Чекаонпца амбуланте увек је пуна, али сви стигну да дођу до лекара, да се пожале и посаветују са њим. Пацијенти имају високо миiiL'Deibe о особљу амбуланте, a и како не би, кад доктор Милун Саздановнћ увек је расположен да сваког саслуша и прегледа. — Садамнаест година радпм у овој Здравственој сташици, каже доктор опште праксе Саздановић, и веза нзмеђу мене и ње неће шгкада бпти пре кинута, јер још као стипендиста овде сам дошао n oqтао до данас. Кроз ордпнацгг- -о ју дневно ггрође н ттреко педесет л>уди, а некад п шице. To -* ннје тежак посао за нас, само су иам потребнп добрп услови рада. И заиста у амбулантп још нема воде, нп сви потребни санитарни уређаји. Алн Сикиричани he ускоро н тај проб лем да реше. Тако he Здрдвствена станкца у Снкчриш! добнти нормалне услове рада, а. грађани ће, верујемо, бпти задоволлш- 1 ји. . ’ Живорад Мпкпћ ОРА „МОРАВА .75“ БРИГАДЕ СТАРТОВАЛЕ И овс године Омладинска радна акција „Морава 75’* привукла јс велики број девојака и младића из свп.х крајсва name земхе. Тренутно у овој сменн >ша прско петсто омладпнаца сврстаних у једанаест бригада: ,Л1илош Матијевић’* пз Београда, „Каријенски батаљон" из Херцсг-НовОг, Сима Петронијевић” из Врања, „Хероји Косова" пз Ораховца, „Тоза Драговић" из Крагујсвца, „Црни Врх 45" пз Бора н другс. Народплишту код Спкпрпчког потока затеклп смо нсколико бригаднра: ведрс и хптрс рукс младосгп кротплс су hyл.^иву Мораву. Тренутно се највишс пстичу омлалшши пз Београда и имају највећп број бодова ,алн ни осталс брпгаде не заостају много за водећп.м, тако да је до проглашења најбоље, резултат крајње неизвестап. Најмлађа бригддирка у смени је Ана Бокпћ, чстрнаестоИ3 КРаг¥Јевца> којој је ово прва радна акомлаАинц» Y насељу нмају пзванреднс услове и смештај и богат културно уметничкп живот. за што сс побрннуо Борис Радан. ж??ртски жив°т Y насељу је такође ннтензнван: турннрп умо КОШ4РЦИ, одбојци, показују да младост не зна за Повећавају се кубпцц зсм.^с, залпхе бодова, а верује.мо и 9РОЈ ударничкпх значки. Живорад Мнкнћ

14 ДАНА СТРАНА 7 СИЗ ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ВЕСТИ ИЗ KYATYPE ЗА НАЈМЛАБЕ Иривнпнин о награђивзњу шнола Изврппш одбор СИЗ основ- Свака активносг, како шконог ооразовања п васптггања лс тако ц поједпнаца — обраjra својој седншш од 12. јупа зовног особл>а' н ученика, боусвојно јс Нацрт правплнпка дује сс позитивним и легатио награВпватву школа према bhiLm поенрма. Сабпрањем порезултатпма рада н тнмс пс- знтивнпх поена, школа која ти ставио на јавну дискуспју освојп највише поена бићс која he сс волитн преко лс- најбоља н пршташће јој одгота. Уствари, Нацрт he бити napajvha награда у новчаном н прсдмст разматрања Скуп- нзносу. Тако напрпмер, првопгпгне која lie га усвојптп на пласирака школа добиће седшшп крајсм августа месс- 100.000 дпнара, другопласпрана иа. 70.000, трсћепласнрана 50.000 ц Овакав докумеит ло сада четвртопласирана 30.000 дппа * није постаб у Заједншш обра- ра. Првоплааграна школа бизовања и његов цнл> је стиму- ће аутоматскн предложена п латнвно награђивање школ- за републнчкг паграду „25; скнх * срсдина н појединаца за мај". показане резултате у току Поједпначне награде у свашколске године. Средства секој школп доделпће сс н трообезбеђују кз укупног прнхо- јнцц радника којн покажу нај да СИЗ, а износ не сме битн бол>е резултате на основу бо* мањи од 1 одсто од укупног довања. Оснм тога награднће прихода. се и трн просветна радника у сарАдња интересних заједница OWiH ив нпнм Две ннтересне заједнице, основног образовања и васгпгган>а и дечје непосредне заштнте, започеле су сарадњу на заједничком послу око решаван>а тпггања ђачких кухтпва. О овоме је било говора на заједничкој седшппг извршних одбора обе интересне заједннце, одржане 29. маја, на којој је прихваћен и Програм развоја ђачких кухиња на подручју наше оппгпгне до 1980. године. Интересна заједшша дечије заштате v реализацији свог дела програма учествоваће v инвестицпјама, док ће интересна заједница основног образован>а решавата кадровско питање, као што су куварице и остало особље за целодневни боравак деце v школп. To је укратко резиме заједничког договора iia коме ће раднти заједшаде у наредном средњоро * чном плану до 1980. годнне. Уводно излагаље на овом саста^ку дао ,је Мподраг Радовановић, секретар Заједнпце образоваља који је у кратким цртама најпре годорио о crafty ђачких кухиња: — Y нахшш школама данас имамо развијенн рад ђачких кухиња, али је то недовол>но с обзиром да је овим оброком обухваћено нешто више од 45 одсто деце. Од седам матичких школа само две немају кухињу. To су школе у Доњој Мутншш н Доњем Вндову мада и тамо постоје услови да се организује рад. Y току ове школске године месечно се, преко ђачких кухиња, хранљ\о просечно 3100 ученика што је незадовољавајуће. Ociim тога бесплатан днсвни оброк добија 320 ђака или 10 одсто од допунског оброка. Месечиа уплата за допунске оброке ученика — износила је 30,00 динара. Y досадашњем раду јавл>ају се проблемп v већини школа око норешеног питања личног дохотка куварица. Оснм тога, смештајни услови су врло скученп и нефункциона.кни, нарочито у истуреним одељењима. Y наставку заједничке седнице о ггрограму за дал>и развој ђачких кухнња говорио је секретар Заједнице дечије заштите, Станшшр Шутић који је прн томе истакао: Y програму смо пошли од података којп су сада на терену у школама. До 1980. године планиралп смо ла се преко ђачких кухиња храни 4800 ученика илн нешто преко 90 одсто шго се сматра задовољавајућим. Осим тога планнрали с.мо да се број деце у дневном боравку у школској 1979/80. годнни од 120 повећа на 470 деце. Y том плану предвиБамо да у наппш градским школама, где кма услова, већ почев од 1977/78. године одпочне рад кухиња са ,60 ученика, најпре v школи „Радоје Домановић" запш „Бура Јакшић" и „Момчило Поповић". Y садашњој кухињи преко пута Техничког школског центра издаје се 290 оброка за социјално угрожвну децу што се сматра као задовол>авајуће. Реалнзација Програма везана је и за инвестициона улагања која треба да за наредних пет година изнесу нешто преко 1,6 милиона динара, а како је договорено та средства обезбеднће Интересна заједница дечје заштите. После упознавања и дискутовања делегата на Скупштинама н грађана на зборовима о овом значајном документу, Програм ће се усвојитн. | Р. Весић општннп, који.на основу мере Јва рсзултата 'знања ученика, по избору Извршног одбора a на основу расгшсаног конкурса буду прпјављепи за такмичсјбс. Налрадс ћс износнти: 300, 200 и 100 дииара. Ha ociiobv постнгнутих рсзултата вршиће се избор за додељнвање других прпзнања и то: За звањс педагошког савстпнка (три наставнпка) и за републнчку нагоаду „25. .мај" (награда за јсдног наставннка). Према Наирту Правилника, сви наставшпш којн сс пријаве iia Конкурс бпће награ * 1?енн са 500 динара. О праћењу резултата ц објектнвном мерењу брине се Извршнн одбор у заједнипи са Просветним саветницима и инспекторнма, којн по службеннм дужностима већ контро лишг олређене актнвностн у школама. На крају да кажемо н то да нови Правилник важи од школске 1975/76. године. Како се очекује, стимулација ће доста допрннети да се актпвностп н квалитет наставе уздпг не на још виши ниво, а за резултате појединаца м саме образовне средине v школама обезбеђује се додатна средства за награђивање. Ова начкн награђтгвања, свакако, треба поздравиги. Р. Весић Просветнн радници с пажњом слушају прсдавача УСПЕХ НА „МАЈСКИМ СУСРЕТИМА" Y оквиру МајскЈГх сусрета на конкурсу „Дечјнх новина” из Горњег Милановца п „Другарчета” пз Ниша. Љиљана Алексић, учешта V разреда Основне школе из Бгсиловца освојила је специјалну награду за песму на тему .Друже војничс, 25. мај и твој Је празшп<”. Предавања »а знржовета® радпике Y оквиру .марксиспгчког обоазоваља ттросветннх радника у Параћину су 18. јуна борави-ui професори Бсоградског универзитета Др Ннкола Поткоњак, Др Влада Тешић н ЈИилија КнежевиН, главни и одговорни уредшпс „Просветног прегледа", који су одржали предавања за просветне раднике из наше Опшпгне. 0рга<шзатор ових успешних предавања је Центар за марксистичко образовање при Раднинком утгверзнтету. Књижевни кл/уб ,Дрвена Застава” из Крагујевца, одржао је 13. маја. V просторијама Дома Ар.мије књнжевно вече. Окупл>еннм омладЈгнцима, учешпшма и војницима своје радовс су читалп Зоран своје раловс cv читали:3оран ЖивадиновнП. Лазар Радуновнћ, Жнка Радивојсвнћ. Анлреја Вељковнћ, Раднца ЈефтиН и Радмпло Лечнћ. Поред focthJv ралове су читалн и чланови Књнжевног клуба „Мнрко Банлвић”: Зорп * ца Мнладиновпћ, СлађанаТрај * ковнћ п Миливојс Илпћ. После чптања cbilx састава развила се жпва дпскусија између чланова клубова ц прнсутних љубитеља лепс речи. Те.ма о којој је највишс днскутовано бнла је радничка поезија, њена афнрмисаност и перспектнва. X / ' Татјана Блажевић Народно позориште ш Београда гостовало је v нашем граду са балетско-поетским реситалом „V баштама Гранаде”. Представа је била право освежење v бвим данима када је позоришна сезона при крају. Овнх дана излази из штампе друга збирка песама Мирослава Димитријевића нашег младог песника, „Моји свемирски преци”. Издавачтт ове збирке су Са.моуправна ннтересна заједнтша културе н Библиотека н ,Др Вићентпје Ракић”. Награде основцима ДЕВЕТНАЕСТ „ЗМАЈЕВАЦА" Ове године навршава седвалесет и друга година излажења популарног дечијег листа .З.мај”, а ових дана завршен је двадесет и други по реду наградни конкурс за најболе ликовне п књнжевне гтрилоге најмлађих стваралаца. Параћински ученнии основних школа, тачније учениин Основне школе, „Радоје Домановнћ" и њихов професор Л>и.^ана Гајић могу бцтн задовољни овогодишњим резултатима конкурса. Литерарни прилозп деветнаест младих noera из Параћнна награђенп су кЊЈГтама а у групи „Најбољи” .међу иаЈбо.мглта” запаженоместо заузела- је Татјана Блаже * внћ, ученииа IVs разреда ОШ „Радојс Домановић". За нашс нај.млађс читаоце награђену „Шарену песму” доноси.мо у целпни: ШАРЕНА ПЕСМА Зелене шуме, зелене траве, зе/гене очи у малог Славе. Црвене руже, црвене лале, чрвене усне У Нене MtLie. Плавс љубичице, плаве реке, плава хаљима, у једне секе. Жу *г сунцокрет, жут маслачак, зсуте бркове. има мачак. Бео јасАШн, бела бела рада, бео шеширић носи Влада. Црна ноћ, црна врана, црну косицу tt-ita Слаћана. Још. нам само треба Весна ба процвета ова песма. Поред тога, Л>к.\»ана је учествовала и на Мајским сусретима народа п народности који су одржани 24. и 25. маја 1975. године у Дпмитровграду. — Сусрети су ми се вео.ма допали и остаће ми дуто у сећаљу — рекла нам је Лзил>ана. Нарочито предаја награда пред многобројном публлком. Ипак, најдража ми је братство и једннство које се осећало на свако.м кораку, у сваком контакту нзмеђу учесника ове манифестације. ДРУЖЕ ВОЈНИЧЕ, 25. MAJ ЈЕ И ТВОЈ ПРАЗНИК Друже војниче, у пролећном дану, Кад сунце почне сипати свој благи сјај, и птице полете над шума.ча честитамо ти 25 мај. Јер то је твој празник , ссворио си га у борби ти, темеље му ударио у планини. И тако кроз целу борбу на челу си био храбар ц смсо. А данас кад нламти мир, и цвета најленше ifeehe. поклошАемо ти га за 25. мај са жељом за yaiexe jota веће. Лшљана Алекспћ, V раз. Бусиловац Даница СабиН VI/3 ОШ „Момчило Поповпћ'* Параћин Ж И В о т На небу засветле заезда CuhyiuniiM светлим сјајс.ч Од тебе узимам мало A све тц жиаоте дајем. И ову звсзду са нсба Узмвш ми ркивоте * Откинст јс са њега IIа смрт ме оптужио без иоротс. JauiTO твом крају име смрти даде? Зашто ми звсзду са неба украдс? Д’*г1ака Јанковић VIII/2 ОШ .Радоје ДоманооиИ" ПариВхш СЛОБОДА СЛАВИ ТРИДЕСЕТИ РОБЕНДАН Тешка магла диже се са успаваних цветова и травс. Први зраци сунца милују озебле гране дрвећа. Мирис цвећа и набујале траве прожима шулгу. Из првнх чобанских колиба излазн дкм, а клепетуша као тежак мал> спупгга се на ову лепоту и тишину. Надимдју се-груди/пуни срце, разиграва душа. Мир. ‘Прнрода пева, делуја, грли. Сокови живота бујају у сваком њепом делу. Белина дана открива пробућена сгабла. Још једам дан пун живота, чедности, лепоте .Па.зар је некада бнло другачије? Зар је требало Јтшутп за ово мало лепоте и радости? Истипа тешка и сурова. Истина без милосгц и страха. Гииуло се, копала земл*а ноктнма, гризао камен, топиле очи. Ветрпћ милује листиће, обара главице цвећа, поиекад као какав чобалин засвпра кроз гране дрвећа. Требало је издржатн. Како? Може лл човек бити јачи од самог себе? Можс ли издржати кад сиага излази кроз отворс раиа, кад душа одлази псконском Ј1звор1шпу. Небески огаљ топли ову лепоту. Проcio да човек не поверује. Варвари. БалкаЈпхи — увек смо мп били ти који су братгли a hhcvo пападалн. Пре пстспј гидвва, пре сто годнна, . црс тридесет година. Пре тридесет годинаноћ без краја, милости и страха. Пламени језици незаситп гутају и траже. Душа и тело судба света који живп за себе. Јурпш, грч, бол, јаук, Пре тридесет година. На оближљпм гранама поскакују весело два врапца. Звонни гласовп се бестцдно пробијају у сваки део природе. Блеје јагањцп. Плаво небо све ово покрива а сунце удахftyje TOftVory. Пушп се знојава кошул>а орача и као точак дим обавпја шиблл. Песма, радост, живот. Слобода славн трпдесети ро- »ендан... Зорпца Иванковнћ, VIII ОШ »ЈЗура Јакшић" Параћпн Слободан Јсрсмић VIII/1 ОШ „Браико КрсмаиоDiih'* Дон.а Муткпца Тридесет година слободе моје земље • Три деценије је прошло од тог лсторијског тренутка, три деценпјс је прошло од како се наш народ ослободпо авети фашнзма, тридесет годпна је прошло од оног дана када су сви л»удп полетели у један велшш, бескрајно срећан загрљај, „јер свитао је дан победе, рађао се као фешпсс iia пепела, из мара људских жртава н реке крви и бола“. Свнтао је дан победе над фашизмом, над тнм крвнпцнма. нељуднма, који су за собом остављали мрачну сллку para, рушевине и згарпшта у.место домова, кјрв, жртве, јаук... Три децешце живпмо под окрпљем црвене, разбуктале слободе, трн деце.чије наша земл»а слободно цвета v миру, развија се и пзграђује. Свакнм даном постаје богатија за још једну »зфађепу фабрнку, за још један облакодер који ће постатн удобан дом многим породццама. за још један пут на коме ће цветатн саобраћај, за још једиу нову школу у којој \ ће млади стнцати знан>е, учпти се чува братство и јсдипство земљс, како се 6paije њене грашше н кцко се преносп Јнено нме у спсту. Алн нијс напрсдак нашг поносне отаџ бине само у томе. Њена пол>а и оргушце газиле су многе непријатељске чизме, пако наш народ није желео par. И данас у слободи наша земља не жели par, алп ако он којим случајем закуца на наша врата, као one 1941. годнне, умећемо да се одбранпмо, јер у ових 30 годпна слободе у нашнм фабрикама је пропзведеио најсавременије оружје, много пушака, великнх топова, тешких тенкова, брзпх авиона, најмодернијпх машпна и много, много другнх ствари, које је створила вредна рука Југословена, у слободп у миру, када небом уместо црнпх непријатељских авиоиа мнрно плове облацп, када се уместо згаришта и рушевина узднжу нови градоnil и када уместо поља крви и жртава цветају руже и маслачци. И када гледам свс те лепе дарове ове наше крваво стечене слободе, дајем себп, ц не само себп већ читавој Југославпјп, завет да hV чуватп њепе.тековпне н браиитп ако устреба »>ену незавпоност мнр ц слободу. Виолста МмлоЈковиђ VTI/3 ОШ „Сгсван Јаковљевић” УСПABАНКА Вече је. Звездс нрве сјаје. И лишће сада полако тушка, у малој соби поред прозора иајчина рука колевку љушка. Тишина свуд је, само зрикавац зриче, а чедо полако хвата сан уз звуке мајчине нриче. Зачу се песма. Блага, тиха и нежна успаванка. Чедо заспа. Из собе лагано toahe мајка. Јасмина Мплетаћ VI/2 ОШ „Радоје Домановић" Слађана Бабић VII/1 ОШ „Бранко Крсмано * внћ", Доп>а Мутннца ПТИЦА Највшие tia свету, волим птицу у лету, золим кад цвркућс, чокрај моје кућс. Мнлс Антпћ VI/4 ОШ „РпдоЈе Дсмановић'1 Параћнн

CTPAHA 8 14 ДАНА 1975. — ГОДИНА ТЕХНОЛОШКИХ ИНОВАЦИЈА И ЗАШТИТЕ ПРАВА ИНДУСТРИЈСКЕ СВОЈИНЕ Шта ciw ми Munn Ha ochobv нницпјатнвс Савсзног одбора Сннднката ралнпка пндустрпјс и рударства Југославијс U поституте сагласкостн друштвспо-полнтнчкнх оргапизацпја н прсдставничких тсла органа Фслерацнјс. крајем прошле голнне. тачнпјс 10. дсисмбра, на седпи * ini Савсзног всНа донета јс Одлука о проглашењу 1975. за roAiiiiv технолошкнх нновацпја н заштитс права индчстрнјскс својинс V Југославији За прслседпнка Одбора нзабран ic Мнка Шппљак. прсдселник Већа снндпката Јггославијс. Налазпмо сс всћ v срсдппи годнне к са правом сс можемо хтштатн к аналпзирати шта с.мо, урадилп v годннп технолошкнх пновапнја. Тамо где cv већ познати резглтатц треба их изнетп у јавност п похвалптн, а тамо гдс ннје нпшта урађено ннје касно да се отпочне. Само у овој областп нпје нпкала касно, јер је то задатак који је сталан и саставнп део проиеса производње п рада. Нарочито је значајно да се створп повол»на кли.ма како би у свакој средини зажнвео гулисању статуса новагора, ра цпонатора п друго. Скоро смо v вашнм новинама прочиталп ла сс у Српској фабриип стакла таквп облици рада упражњавају п награћују. У другпм ООУРгцма. изгледа тога нема. Ипак, овим трсба неко да се и позабавн, прс свсга удружеЕва инжен>ера и тсхнччара, синдикати и СК. Зато вас ттозивамо да иас позовстс и испричате шта сте па овом пол»у урадплп. Радо Иемо о то.мс пнсатн у иашим новпна.ма, јср један од зада * така штампс је да овакав рад афирмпшс. Носноце овог стваралаштва рада овакако треба тражитп мећх * вреднпм и прсданпм раднгашма. Р. Весић ОВИХ ДАНА Y ГРАДУ АПОТЕКА ПРЕСЕЉЕНА ПРЕКО ПЕТСТО НОВИХ средњошколАца KOMYHAAHO ПРЕДУЗЕБЕ „СТАНДАРД' ИДУЋЕ ГОДИНЕ ЗАЈЕДНИЧКО ПЕТОВАЊЕ es Радшши Комуналног предузећа „Стандар.д" ускоро he до« бпти п топлн оброк Почетком овог мсссца, Градска апотека преселила се из старих просторнја и сада се налазп па углу Ламеле. Апотека ,)е прссел>сна због рушења зграде у којој се до сада на\азпла. Beh идућег лета радници Ко- Просторије нове апотскс муналног предузећа „Стандарл" Mohn ће организовано да летују V јелном од иаших одмаралишта на Грзн илн Сисевцу. Напме, Прсдузећс ћс закупитп један број соба н обезбедптп остале услове за одмарање, сазналп смо од Данпла Стојановића, днректора. Овс године радници he acЗбог спеиифичности послова н локације погона. исхраиа се неће моћи организовати на једном месту, већ пре.ма постојеИим условима. М. Димитријевић Просторије у којима се налазн ноВа Апотека обухватају ISO квадратних хгетара. Нови смештај је привременог карактера, jep нзгралњо.м зграде до Робне куће „Београд" Градска апотека добиће 280 квадратних метара и биће отоки.мна HatмодерниЈи.м уређаЈи.ма и средствима. Сваке године, када школско зпоно оглааи крај школске године, вслики бро.ј ученика са свсдочанствпма о завршеној основној школи, нађс ,се можда, по првп пут, прсд једиом животком oaavkom. Куда пос * ле основнс школе? Толико хте- >ba, школа, занпмања, али како изабрати оно право? Треба у мети изабрати позив који he љихов живот испуњавати задоволлтвом и који he v њима открити и оплеменити стваралачке могућностц. Понекад баш та прва самостална одлука може .младу лнчност да учинн незадовољно.м' и неспрсмно.м за будући живот. Зато, пре сваке оддукс трсба раз.мислити о својил! предиспозицијама и изаорати свој прави свет и праву школу. А љих има доста. Y овом кратком чланку нзнепемо податке о упису V средље школе на нашсм подручју. Економски школски центар .Борис Кидрич” уписаће v први разред 1975776. године 120 ученика, који ђе се образовати за економске техничаре и 60 товатп по свом нзбору ц у - - -------- својој режији. Y oahocv па ова, врло важан сасгавни део прошлу годнну регрес за гос'!нслу потРебн1< Ainuibe одморс повећан ie од с\ конкретни кораци у орга- 500 на 600 динара, „ нсплаћсн низовању и подстицају нова- сви.м радннцима торства. To ie нарочито важно MehyTiLM, велики број радника ту помоН не иокорнсти v намељснс сврхе. Једнима, са нпжн.м ah4hilm дохоцима, тај цесп пропзводњс, отклонпла 11 Утроше SF--=- кушајп да се овакав облнк Иначе, до краја годннс v \r$S!e* VT,n*’ Због VTimaja „Стандарду" бити рсшено Услов" нису " тп-ап.е топлог оброка. Ову ?4 ГанаЧдз П ’0 л 7? BVAP """luIjaT”Bv ie покренула ОсвиЛ" е1 аЛ;’'6 75 В'ЛЕ 11ои,а органнзација синдиката негуЈе, да се ocHyjv актнви овог прсдузећа и оча ie пвив,п,шка3оЧ па™п™Рад” Пра Хваћеи“ ™ сп"5' зборовпмаТавплнпк о награђнвању п рс- дннх људи. у време када сс бори.мо са тешкоћама, а разне нновације п поваторства cv добро дошла ла би се усавршнли проСА СЕДНИЦЕ ОПШТИНСКОГ ОДБОРА ЦРВЕНОГ КРСТА ЦРВЕНИ КРСТ У АКЦИЈИ D На последњој седнкцн ООСК одржаној 14. јуна анализиран Је ИзвештаЈ о раду у протеклој години, и усвојен План рада за ову годину, коЈи се увелико реалнзује □ Закаш * н>ење анализе рада у протеклоЈ години, и усвајање Плана рада за ову годину, како јс нстакиуто, дошло је услед објективннх разлога. МАЛИ ОГЛАС ПАРАНИНСКА ПИЈАЦА — НАЈСКУПЛзА Параћинска пијаца јс всроватчо јсдна од најокупљнх у По.морав.у>у. Цсне пронзвода на ibemiM тсзгама равиају се скоро са цена.ма београдских тржница. Свакодневно кроз гшјацу проће у просеку око 2000 учесннка,- чак из Крагујевца, Рековца, Крушевца ... И по снабдсвеностн ова пијаца пе заостаје «н за једном већо.м и nch први производн овде се могу пабавити. Сваког дана овдс има aobo.v но количппс свпх полопрнвредннх производа. Краставцн сс треиутно- продају по цегги од 8 дштара, парадајз од 16 — 20 дннара, трешњс, јагоде по 10 динара по килограму it тако даље. За адаптацнју пијаце п повсћањс продајних .мсста ^трошепо јс_ недавно око 80.000 динара, обавестио пас је Милија Мплстнћ, управник овог погона комуналног прсдузећа „Стандард”. Поссбно пажња се посвећујс мггијени продајног простора н редарсгву. До недавно јс овде бпло много прскупаца и накупаиа, алл послс бол>е сараджс са Тржншном пнспскиијо.м тај број је знатпо смањен. м. д. Анализпрајући рад у протекло.м пориоду, речено ie, да је бпо успешан о чему сведоче .многобројне акције: курсевц прве помоћн, 16 прсдава1ва на тему здравотвеног просвеliiieaiba н лр. Такође су мзвођене п масовпе акције: Heдеља борбе против рака н туборкулозе, Недел>а Црвеног крста, Лкција добровољног лавања крвп ... Посебна пажт&а у прошлој годинп поклоњена је социјалној делатности о чему сведочп п цпфра од 130.000 дкнара која ie коришћена за помоН незбрпнути.м лшшма. Јсдна од значајних акнија бпла ic п сАац»е деце на летовап>с на морс v сарадњн са Центро.м за дечпју зашпггу и социјалнп рад. у Баошпћима на мору боравило је 158 детета. Такоћс јс за похвалу н податак да је оргапизацпја омасовл>епа п да јс бројала преко 13.000 актнвнвх п по.мажућих чданова. У плапу рада за текућу голпну, irpmiaipHo место заузима.ју здравствсна лслагпосг ц то: здрапствсно проовећпвање жепскс сеоске омладинс, курссвп куИне псгс. основпс хнnijcne. прве помоћи птд. Y сарадњи са Центром за дсчију заштптч д соштјални рад одржаћс Cv курсевп за добровољне социјалне раднике, акција со.хндарности са остарелЈш лишша. Са просветнпм раднпцнма и осталим актпвисти.ма повешће се акције за прикупљање одеће. обуће. школских уџбеника, прибора. ч Поссбна пажља поклопнће се раду са подмлатком и о.младином п то кроз курсевс за подизање здравствене културе н припреме за указивање прве помоћи. Организаппја Црвсног крста почетком октобра месеца конституисаћс и Скупштину на делегатском пршшипу на че- .му сс већ спроводс п првс акције. На састанку Општинског одбора донета је одлука да се Скуттштнни предложи братимл>ен>с са ОЦК нз Ва.\>епа, чиме би се потврдида и продубила вшиеголпшња плодна capa.iiba. Током лнскусије ставл>епс су примсдбе и па некс пропустс у раду којп се морају псправити v оној годпни. Указапо јс да ову организацпју очскује и чт!з акштја које моРаЈУ ла постнгну свој потпунп vcnex. Поготову цгто јс ово јубиларна голнна за овг хуманг органпазцнју, тј. 100 година од фор.мнрања прве организаиије Црвеног крста на тлу Југославпјс. М. И. Продајем телевизор марке Еи ,ЈСриста.СЧ1 у потпуно исправном стан»у. Цена врло повољка. Уптггатииа телефон 61-832 само у поподневни.м часовима. ученика трговачке струке. Учег ници ћс се примати на основу постигнугог vcnexa v VI, VII иVIII разреда основне школс. Центар за стручно образовање кадрова „Иво Лола Рибар” he v наредној школској години уписати 270 учеипгка у први разред и то: 60 за .металску струку, 30 за стакларску. 120 за текстилну и 60 ученика за хемијске техничаре. Гимназија „13. октобар” примиће 140 нових ученика. а пријем ће се обавити на ochobv успеха који су показали у основној школи. Из ових података се да закључити да ће Параћин, са почетком нове шкодске године, добнти преко 600 нових ученп * ка. н да са гораво.м носи назнв град ђака. ТДИСМА УРЕДНИШТВУ А- л. toy слуие саоШзи знали? Драга редакцијо, У .иноггил новосаграћеним улшса.иа постављсн.:' Cv caoopaitajHu зцаии којима се забрцњујс рролаз кампоиа Ч1ЦП носиаосг прелази 10 тона. Metiyru.M, сваког дана v тим улццама срепемо возила која прелазс и 30 тона. лато сс пигам че.иу служе саобраЛајни знаци и прописи, jep сви аооро знамо колико средстава издвајамо ос наишх рдата за изградњу нових улица да ои сс ослоооокли олата и рупа. За сваку јс похвалу што cv dpv- ?ови из иргана оезбеоности, no завртетку улнца, постаeiijiu знаке изричитс наредбс о дозвољеном онтсрексњу улпца, a.in Huje за похзалу то што људи то нс поттују. лоог свега овог миш.Ђења сам да би одговорни требало оа пооттрс .исре предострожности и да на вре.ис снречс нрекршио *"., пначс hc.no ускоро и.иати ископане и оштепене y.uiifc. У Глождаку се ннр. ech npu.uehx'ie da коловоз no4iubc да нуца ч нопушта. Надам се da he одговорни другови прочптати oeaj чланак и da he се нсшто предузеги у том погледу. Вубл Павловп11. ПараЈшн. Исрс^а 38 ИЗ МЕДИЦИНЕ ННФАРНТ ЈИШ Ш Е£ 53 - КОМНЛЕКС ОБОЉЕЊА СРЦА И ВРВНИХ СУДОВД Пишс: прнм. др Милвсав БогдановиН ■ Како прспознати, cnpcmmi н лечитн најчешћс болестн савременог човека. ■ Природнн лсковн cv некад бољи од најмодернијих медикамената ■ Здравствена просвсћеност — више од пола здравља. Од каквог зпачаја може да будс благоbdcmcho утврВнвањс почстка болссти. свсдочс ободеља крвннх судова која данас нмају застрашујућс размсре у целом свету. Узроци обољсња крвних судова су промене у знловима крвних судова. Неки саставни лсловп ткпва се илн гмножавају или постају сасвнм другачкји. Промене сс моrv испољитн нди у внду масних наслага, v закосчаваљу пли зачепљнвању. V целом свету послелњих’ година. пнфаркт јс у порасту. Обол>сн>а српа н крвних судова где све видннјс мссто има пнфаркт у нндустриЈски газвпјсниЈим зсмља.ма на првом су мес tv као узрок смртп. У нашој асмљи као узрок смрти, узрок инвалпдпзкрапгз п пзос тајања са посла, такође су на првом месту. Изгледа ла јс учесталост појава ннфар * кта сичаног мншкћа све већа. што versa, ри .мо:ке шачитн бо.чу обавештеносг v овом игобхе.му, поред таччнје дпјагпозе п дужег човечјег века. Инфаркт срца настајс као послсднца noDCMohcHc циркулаиијс крвн, крвних судова срчаног мпшнИа. Поремећајп пнркулаиије настајс као послелица грча крвног су ла српа, тромбозс (запал>ен>а зидова крвннх судова) Ji смболпјс (зачепљсња крвних судова). Смаљено снабдсвап>с срчаног мишнћа xpB.bv, услсд артсриосклсротпчпог сужења срчаинх артсрија доводи до псремијс (с.маibcibc доласка крви у срчани мишић) и довол” А° клшшчкс појавс пекторалнс ангпне. Ова сс ситуаиија можс дал>с комплпковати коронарним спозмо.м пди повсћано.м потрсбом срчаног мшннћа за кисеоником услед повећања мстаболизма илп наппезања. * Ако артериосклероза ловедс до наглог зачсгиења пеке важнијс срчанс артернјс насгупа тнпичан инфаркт срца. Клиничка слика болести Сваки пацијснт са кнфарктом срчаног иишнћа озбиљно је болестан. У всћнни слу чајева постојн неподношљнво јак бол у пределу срца, који стеже и обично зрачн V врат, главу, дсђа и једну или другу руку. Бол ie тппнчпо у везп са осећајем понтпо ка. Често се јавља и отежано дисање. знојење, убрзани пулс, пад крвног притнска. Болесник постајс блед >ми плаз у лицу, долази до шока. Мука и повраћање ннсу ретки. Мећутим, код некнх болесннка почетак ннфаркта је благ са мало бола или без бола, а углавно.м са симптомима жслудачног чапада. Често ти боловп могу бнти врло јако изражонн, а некад слабијп« док у око 40 одсто случајева нема болова. У том слу- • чају болест се открива само помоћу електрокардиограма. Иако се у всћини случајева јавл>аЈу пролазна оштећења срчанс фгикцпје, срчанн ипфаркт се мора сматра * п< озбиљном болешћу, која се завршава н тренутном смрћу „срчана кап”. Шта повећава ризнк од инфаркта Нс бисмо смсли чскатп да настутш инфаркт, веђ би трсбало да сс више позабави.мо његовп.м ппедупређсшем. Овде је мно го помогло проучаван»с такозванс спидсмнологијс срчанпх обољења. Познато нам је, на оскову запажања лекара који су у шпис земал>а пратпли жмвот различнтпх радних група, да постоји inis болести којс воде срчаном ннфаркгу. Hainpc јс утврпепо да су у годпнама оск-уднце, после првог светског рата и другог свстског рата, срчани ппфаркти и смболпјс били пзузетно ретки. Упорсдо са брзим owtaBA.aibe.M нор.мадних услова нсхрана. 6poj нових обољсња ол пнфаркта сс скоковито повсћао. Нарочито код л>уди којп су годинама бп ли подвргнутн нсдоволшој исхрани. Тако су се, на пример, код некадашњих ратних зароољсника и заточеннка концентрационих логора развили у року од неколпко .мсccipr после нормалпзацпјс исхраис свежц н тешки ннфаркти. To само показујс да фактору исхране, пако то многи у последље време оспоравају, припада занста всликн значај код настајања пнфаркта. Дачас јс утврћеиа чињеница да је прско.мерна телесна тсжина нарочито опасна, поготову уколико је повезана са повишепим крвним притпском. Тада говорпмо о сумиранд/ такозваних фактора ризика. Ана лиза статистичких података осигуравајућих друштава показала јс да је проссчан животни .век липа са прекомерном тсжииом знатно краћк у односу па просечнп век осигураника чија је тсжпна нормална, iuh испод нормале. Уколико су присутнп и шећерна болест, гихт, урођени пли стечени поремећајп у размени масноћа — којк се пспољаваЈу v повиШењу разних масноћа и масних супстании у крви. Од ввлике важности је ниво холестерола у крви. Уколнко овај премашн 250 мг на 100 ццм крви i веГг се с.матра патолошкп.м, пошто сс тако повећава и ризпк новнх пнфаркта. погогово ако постојс ц другн факторн који утпчу на појаву болссти. У некнм гтородица.ма карак1српстичан je повишен ниво холестсрола у крвп. тако ла се у таквим породица.ма ннфаркт јавља 1ош у детињству. Чланови овнх породтгаа пмају и краћк проссчпи. вск. Доказано је такоБс да су женс у генсратпвном периоду свог жнвота релатнвно заштпћене од ннфаркта срчаног мишпћа. Мсђутим. послс менопаузе. лакле просечно после 50 годпиа, и код жена сс нагло иовсВава опасност од инфаркта, да би у седмој лецснији живота овај ризпк чак био већи него код мушкараца. Као што знамо жпвот моде.рпог чоиска протиче у сталној журбн п грознпчавостн и пспуЈвен је маљим и већн.м узбуђењима, љутњама. разочарењи.ма и сскпрацпјама. Томе још треба додати штсту коју нам наносе: неразуман начин живота. непосто|а. њс раз.\икс измеБу дана п iiohn. пепрекидпи дтховни папор као па прнмср, слушаibe радија, читатвс повпна п слпчпо, нсолмарањс чак ни у слободнпм часоввма, затим напрсгиутост пажњс при гправљању брзпм моторнн.м возилпма итд. Све то наравно непово.\.но утпчс на живчани систем, нарочито иа овај п>сгов дсо на којн нс уrune наша вол>а п који само псодрсђено и уопштено допцре до нашс свсстп. Непрекпдно надражпвање ц прегадраживаше живчаног скстема утичс преко живаиа крвних судова на сталпо^напзмсиично проширивање и сужавање зпдова ковннх судова. Пр&ма томе, главни каидидатп за ову врсту обо.уења су л»удп са појачаном осет- . љнвошИу крвннх судова, лак.\е лудц којц због тежине олговорностн на послу нпкад немају мнра ни одмора. (Наставак у цдућем броју)

14 ДАНА СТРАНА9 Из нашнх ООУР Y перноду од 17—20. jy на о. г. v нашој радној ор- . ганнзацпји, одржанн су зборовн радннх л»уди на којима јс усвојсн Самоуправнн споразум о заштнти на раду п донета одлука о колекгивном учлањењу у органнзацију Црвеног крста. Поред тога на зборовима је разматрано пословање радне органнзаннје за период јануар — мај и расподела за мај 1975. г. У НОВОМ СВЕТПУ Лист „Наше стакло' * /е покренут баш у време када је самоуправлање ширило себи путеве и када је боље информисање било радна и друштвена потреба радних људи Фабрике. И, ево, шта је, измећу осталог, писало на првој страници у уводнику првог броја нашег листа: Да бн већина радника искорнстила годишње ОД' море у летњим месешша у првом OOYP се од 20. јуна присгутшло снстематском слан>у радннка на одмор. V наредним месепима he се свака catena' комплетно одмарати по 20 календарскпх дана, што he сваком раднику омогућитв да одс на море или у једну од бања. Обавештеин смо од оператнвног руководства I OOYP да се у последњих 20-так дана веома повећао проценат боловања, те се они, с цравом, питају да ли је узрок томе све већа температура у погону, стварна болест, илц пак пољопривреднц радови који су у пуном ј?ку. I Због све веће потребе тржиЈпта за „оливото" чашама, као. н повећане акумулације на П вани је ових дана уместо YF машине по стављена још једна ремонигована оливото машина. Ових дана група радника новог погона. запалпла је повећу го.милу пуцвалда у ,подруму, а затим аноннмно позвала ватрогасце на пнтервенцпју. Када су ватротасии отигли дочекали су их аплаузом. Ово је прпмер како се не треба шалити. a itiix he ова неукууна шала скупо стајатп, јер ће се сви ускоро наћп пред суднјом за прекрша.]с. —©— Блнзу места прошлогодишњег катастрофалног пожа ра у МГР дежурни ватрогасац је 18. јуна затекао 4 радника са запаљеним цигарета.ма. На његову мол бу да- их погасе реаговали су крајње некоректно. Почели су да праве шалс на његов рачун, заборављајући нач све оне недаће које су изазване, можда баш на овај начин. Нека свима као упозорење послужи и то да је ових дана изашао нови закон о пропгвпожарној заштити по коме пушен>е на месту где је оно забраљено повлачи казну од 20 - дана затвора или 1000 нових динара. СА ЧЕТВРТОГ КОНГРЕСА СИНДИКАТА РАДНИКА ИНДУСТРИЈЕ И РУДАРСТВА ЈУГОСЛАВИЈЕ ! ЗА СТАБШ1НИ1Е ПРИВРЕ1ИВЛЊЕ-ПР0ПУКТИВННЈИ РАД ■ Четврти конгрес Спнднката радника ин дустрије и рударства Југославије одржан је 19. и 20. јуна у Беогпаду. Конгрес је разматрао пи тање развоја самоуправљања, самоуправног удруживања и повезивање рада, шггања о друштвеном договарању и самоуправном споразумевању и стицању и расподели дохотка и зарада. Раду конгреса присуствовало је 395 делегата, .од чсга 10 члановн Савсзног и Републнчког одбора синдиката, a 295 су делегати бирани у основнпм оргатшзацнјагла спнднката радних ор ганизацнја широм наше земље. Испред наше раднс организацнје Конгресу је присуствовао делегат ГУЊЕВИН НЕДЕЛзКО, вкв гравер, секретар Фабричког комитета СК. ч По повратку са конгреса разговарали смо са другом Гуњевићем и он нам је изнео своје утлске и запажања о нај важнпјим пнтањима која су третпрана на ово.м скупу. — На Конгресу је раз.матран већи број питања и донето Accra зак.5Ј\чака. Констатовано је углавном да Остновне оргажиашце синдиката морају још више да се боре како би створиле што achy .xtorvhiiocT Недељко Гуљевпћ ле године мзгубљено 65 милиона радннх дана због изостајан>а са посла, па је стављеп задатак Оиндикату да посвети пажњу начнну и .мерили.ма награђнвања, који ће стимулнсатп радннке на што мање изостајање са посла. Iio питању Друштвеног стандарда радника речено је да се у те сврхе нздвајају ве.\ика средства, али да се она ipouie за све друго само не за оно чему cv намењена. Ту се vr.\aвноМ' мислило на ср_едства за дечпју заштиту. О Ha ochobv искустава н утнсака које сте стекли на Конгресг, шта бнсте моглн да предложиге Савезу синдиката наше радне органпзације? Нашој синдикалној оргашззацијп бнх предложио да да још већи значај продуктивносгл рада, јер како је на Конгресу констаговано за стабплност привреде кључни проблем је нпска продукпшност рада. Знам да је код нас на том питан>у доста рађено, али ту се може учннити још н внше јер резерве постоје. Наша организаццја треба више да се укл»учи у рад на доношевдг споразума на пг.воу стакларске Јгндусп>ије, обзиром да је no тоа? пнтању већ започето нешто да се Радп, нмамо доста прпл^едби. па бп требало упореднти свс сгакла * ре и истггатп разлог велпкнх разлика у лпчн-пм примаљима радника. Када је било речи о раду збооова радних л»уди, на Конгресу су позитнвно оцењени баш ошј начини рада, који се и код нас примешују па бих предложио нашим синдикалним органнзацнјама да г.страју на доградњи н усавршавању тог облпка договарања и одлучивања. На крају mofv рећн да сам на ochobv нзлагања и дискгсп- ,ја свнх делегата стекао закључак да наша Синдикална организација радн добро, али ла се још мора повезатп са Општином и Заједницом за дечиjv заштиту, како бн се по.могло женама да узму још веће учешће v раду дргштвено-полнтнчких организација. радницима да сс укл>уче v пепосредно одлучпвањс о расподели дохотка и планнрањх . Речено је да радншш врло мало V4ecTBviv у доношењу споразу.ма, већ да се то углавном чини ван организације удруженог рада. О споразумима је, такође, речено да их има' у великом броју, алн да се они недовољно поштују. Питање о коме ’ је највлшс дискутовано односило сс на различите личне дохотке v основним оргаипзацијама истих граиа и где су услови послован»а нсти. Y том смислу донет , је зикључак да се направи споразум између таквих организаццја како би се лакшс вршиЛо упорсђивање и устаjiobilao кош cv фактори разлог диспропорцијама у личним при мањима радннка. На Конгресу је. такође. констатовано да .је у току прошY AYTOMATCKOM noroHY Sor пренииа струје велнки губици Задњих месец дана долазило ,је до честнх прекнда ел. енергије пгго је доводило до застоја комплстног технолошког ироцеса производњс погона. Сами прекиди су бпли релативно краткн, осим једног који је трајао нешто дуже, али су утицали на нормалан процес производње, јер за време прекида долази до захлаБеља стакла п док се изврши нормализашЈЈа пронзводње рада практнчно прође једна смена. Гледано ’фннансијски, због оваквих честих застоја OOYP-II је изгубила производњу у нредности преко 100 мнлиона eraрих дпнара. За по.менуте прекиде постојс објективни разлозп али многи радннци се питају да ли су поменути застојп моглн да буду краћп. Најчехцће је ло прекида долазило због невремена а било нх је и ван домена наше фабрнке. Уз максимално залагање радника, у -првом реду електричара н радника OOYP-II, одржава се нормалан процес производље, те поред напред наведсншх тсшкоћа планскп задаци се испуњавају, мада би онн овакако бпли н знатно бол>и да није бнло ошгх пробле.ма. Билтен • РАДНОГ КОЛЕКТИВА СРПСКЕ ФАБРИКЕ СТАКЛА_________ Годмна I | Памћим. 11 1954 годиие | f>oo| 1 Y3 ПРВИ БРОЈ „Тешко би било дати уводну реч а не објаснити околности под којима се наш лист paha. Нема су.чи>е да је радничко самоуправлање једна од највиших и највиталнијнх достиЈнућа у наше.ч друштвеном животу. Предаја нредузећа радничким колекткви.ча на управљање израз је name социјалнстичке стварностн и 'знак поверења у људе који производе и својим радом hajy садожнну и с.чисао нашем друштвено.и животу. Али управљатк, стварно управљати, није ни мало лак задатак. Ако • су велика права пренета на. непосредне ироизвоћаче, jota су им всће дужности. Привреда ја сложени нојам исру- • њеи динамичтсм догаћајима, који често не зависе само од нашс воље. Да би се овладало техником нроизводњс, ; да би се схватили и искористилц еконо.иски закони, да • би наши радници могли актнвно да учествују у доноше- • њу закључака и одлука у ор?аннма радничког само~ управљања, да би се једном речју пословало no прин- • ципима name социјалистичке економике, неопходно је . потребно бпти добро наоружан основнпм економским знањем ц сналажљпвошћу, вољом п енергијом; у противном dozahaju се окрећу противу људи-произвоћача и они постају пасиени чзвршиоцп стихијних радњи. Значи, треба бити способан управљач — констпуг^ивна cnaia у колепспву, која држи судбину предузећа у својим рукама, зна шта хоће и у ком се npaei/y xpetie. СаAio nod тпм условима одговориће.мо поверепим забацтча, радничко самоуправљање ојачаће још вите, паш ко- ■ лехтив dahe друштву велики допринос у борби зп' no- I dtname .чатеријалног благостања трудбеника, а себи he ‘ обезбебити већа материјална сребства. . Ето. у светлу тих околности треба пос.чатрати стварање овог лпста. првог за 50 година просперитета фабрике стакла у Параћину." За na.xta је 21 гобина и „Наше стакло' * је постало потреба и навпка сваког члана нашсг колектива, те се i из тога може извући закључак da смо do cada успешно ! извршавалп забатке постављене у увобнпку. Обузети жељом da и набаље 'унапреИујемо „Наше , стакло", ‘ сво нас са овп.ч бројем у саставу листа „14 | дана". Можда he неко помислити da овим губи.ио самосталпост, da he.no се утопити и тематнком удаљити од потреба пашег човека. Али, ми мора.по бпти реални ц без сентименталних > осећања везанпх за dyiozodtimtbe поссбчо постојање n I папребовање „Нашег стакла", taupe caz.iedarn пнтерес ■ и потребе нашнх читалаца. Пре свсга, на овај начпн се пздава/бс „Натег стакла" nptt.iazobaea чздавању листа „14 dana”: Уместо једанпут месечно, uamu padnuqti he брже долазити do информација, јер „14 дапа" излази сваког оругог уторка. Тираж чеће впше бптп 2.500 примсрака всћ 10.000 a то претпоставља бољп пзбор тема о Фабрпци, јер ћемо имати taapii круг чпталаца. Сеа она пнтања посебног •• карактера, која су важна и занимљива ca.no за name н раднике, 6nhe у eehoj мери не?о do cada обраћивана и S третарапа путем „Информација". Са заједничким наступом и урећењем поједшшх [I рубрика избећи ћемо буплирање некпх написа. која су !• у docadamtbe.n посебпо.и пзбавању бпла стално присутна 1 и изазивала непотребне трошковс. На крају, epe.ne ц c.aedehti бројевп листа су пред ч нама a to he бпти иајбољи судија da лц смо у нашим ’ na.nepa.na успелп. П. И. I МА1У Остварена произволња на нивоу плана Ообра пропаја амбалажног стакла ■ Основни план радне организацијс за месец мај пребачен fe no количини за О,4’/о a no вредности за О,29/о. Ако упоредимо остварену пронзводњу у мају ове године са производњом из маја прошле године, имамо већу производњу по количини за 3,41 *19, a no вредности за 34Д’/«. Као што вндимо резултати у производн>и су у целини добри и остварена производња у овом месецу је већа за 341.803 ди нара од априлске производње. Иначе, посматрајући производњу no OOYP-iwa имамо следећу ситуацнју: I OOYP je пребацила план производње по количини за 10Ј8°/о а подбацила no bpeдности за 7,8%. Ова OOYP је, углавном, по дбашхла план због тога што јс планирано Љ од 1. маја уместо УГ машине дође нова Оливото машина која би давала око 1300.000 дин. всћу производњу месечно.Ме оутим, ова замена није извршена у предвиђеном року, јер су закаснили делови за нову оливото машину који су рађени у МИн-у. Поред овог објектнвног разлога постојали су и субјективни разлози којн су у одређеној мери утицали на величину производље. Пре свега, стара Оливото машина је постигла слабу производњу због ниских учинака (94,8%) и велнког шкарта (42,8%), затим на IV ванп јв било проблсма са извозним асортиманом на ручној пре си, а и било је проблема са производњом ибсрфанга на му-ранци. Треба рфи и то да су часови застоја и шкарт повећани у односу на прошли месец. И на крају треба посебно истаћи проблем који се односи на цео погон, a то је велика колпчпна упаковане робе коју магацпн није могао да пре узме због недостатка магацинског простора. Због овога и приказана производња је ман>а, а и ова роба причпњава велике тешкоће погону у редовној пронзводњи. П OOYP је подбацпла план производње по количини за 0,1%, а пребацила по вредностн за 3,1%. Међутцм, ова OOYP би дала још већу производњу да није дошло до два већа прекпда у производљи у току месеца због провале облака. Наиме, пошто кров није још у потпуности завршен вода је скоро поплавила погон (па је морала да се искључп струја) што је прилично умањило производњу. Поред овога ИС-8 машина је слабије радила због квара хонивел регулације а ИС-а машина је дала слабу производљу јер смо на њој освајали производку .дарфем” бочице. Иначе, и застоји и шкарт оу повећаии у однооу на прошли месец. Овако остварена производња у месацу мају није нешто посебно допринеда бољем извршељу пданоких задатака за период ја нуар—мај. Тако имамо да је основни план производње на ннвоу радне органпзације за период јануар — мај ове годкне пребачен по количини за 1,5%, a no вредности ® Током два месеца реализација амбалажног стакла је изнад производње 7,7’/о а трговачког испод производње за 15°/о © На нивоу радне организације вредност остварене продаје је премашила вредност производње за 2 одсто ® За период јануар—мај резултати у области промета повољни Како се и очекпвало, пласман амбалажног стакла је побољшак (пзвршење у односу на производљу нзноси 107,7%) јер је, углавно.м, наступнла сезона ове робе. Реализацнја боца за пнпо, за сада, се одвија у складу са љиховом производњом, а код боца за воћне сокове долазп, што је за ово доба године нормално, до с.ман»ен>а залиха. Једино је код тегли п ситне амбалаже нешто другачија ситуација, трджња је у опадању, али та појава у овом тренутку не треба да забрињава. Треба истаћп да је током маја испоручена релапгано скромна количпна боца купцнма из Италије и Грчке, као и да постоји тенденција за повећање нзвоза ове робе. _ Код трговачког асортимана настављена ,ie стагнација тражње (извршење реалпзаЦЦЈс у односу на дррвдврд^у ианрси 85%) која је отпочела у апрплу месецу. Наиме, овај асортиман је закорачио у несезону, што је морало да има одраза на обим његове продаје. Ипак, постоји вероватноћа да ће садашњи пораст залпха трговачког асортимана, након краћег временског периода, бнти неутралнсан, алц под условом да захтеви тржпшта у наступајућем перподу буду реално квантифицирани и усклађиванн са капацптетним могућностима OOYP-a I. Пре.ма томе, ннвестпцнонп пораст продаје трговачког стакла трсба очекивати од септембра — мссеца који означава почетак сезоне код всНег дела трговачког асортвмана. Извоз трговачког стакла у мајг месецу оствареп је само на тржтпип' Западнс Немачке; а глапнп артиклв су тер.мос улошци и „Кракле” стакло. Остала роба (чаше, итд.), релатпвпо јс маљс бнла заступљена у нзвозу током протсклог месеца. За пернод јануар — мај реализација је већа од пропзводње за 1,5% с тнм што је извршење код OOYP-a I 95,8 а код OOYP-a П 103,4%. To на одређенн начин указује на релативан пораст залиха трговачког стакла, а смањења залпха амбалаже. Међутим, уколико сс тржпшту буде прљхазило са становишта његовнх потреба, платежне способностн н апсорпцпоних могућности за дужп временскп перкод, раскорак нзмеђу производњс ц реалнзацпје биће знатно мањи. Мр. ек. Стојан Алексић >

CTPAHA 10 14 ДАНА ПРИМЕНА НОВИХ CAMOYIIPABHHX CHOPA3YMA Својом ПОЛЈГГНКОМ, принциniLMa, основама и мерплпма, уиутрашња расподела је област веома значајна н утпцајна на развој самоуправљанл r повсћање пословних рсзултата, ут<олпко се то оружје правилно, зналачкп и поштсно употребљава. Али дешава се, каткада да IflIM IE CIM-IIIE Ш0 Hl Е1ШИ1 KOMEHTAP гих разлота »само због погрешног решења неке појединостина пример, нерсално утврђенс ценс за један арпткал, неадекватно одобрсне основе за одређенп вид сшмулисања, погрешне оцеие неког Јивршиоца, или једносгавно због недограbenocrn некнх питања, спремinr да нападну пео оистем и мдејама и корисним предло шга да се мења и допуњава, зима усмсрсним на усавршава- дотерује и усавршава и то i&e система и начина унутрахи * увек са цил>ем да унутрашн>а расподеле. Овде, као уоста- расподела постане свс јача Трећа смена-да или не ? њс ИСПААНЕНИ НЕТО ЛИЧНИ ДОХОДАК ПО РАДНИКУ ЗА А П Р И Л 1975. ГОДИНЕ Један проблем хоЈи се про * набавку нових махшша испре * теже ход нас, у цвлом нашем чила су се два мо.мента. Прво, друштву, добмја у последње средства а друго простор. И» ' унутрашЈБа расподела, наро- методологшу уиутрашње расчтгго ако ту jLua гпггања нејас- поделс п тиме н оне поставкс них, недовол<но дефинпсаннх н К°ЈС су добре и којс сјг сс гонедограђених, послужн и као лпнама неговале и усавршаватерен за критизерске ставове, ле. стварање забуне, псгериваЈвс неке своје правде, затим за Због ових и слнчних nojasa покушаје да се извуче втгшс врло је тешко пројектоватп н него што је покрпвено ралом, увестн такав систем Ji метод —за ------------ ---- испол>авањс- нског по дру- унутрашње расподелс, којк ће гом основу незадовол>ства нлн попуностн задовољити свс OOYP ВСС ВКВ и вшс KB и ССС ПК н нсс . НКВ Укупно I 4589 3052 2351 1863 1646 2213 II 4295 2988 2488 1987 2098 2392 III 4590 3042 2370 1845 2019 2677 IV 4143 2781 2096 1867 1583 2152 Укупно: 4286 3003 2330 1906 1756 2315 лом п кад је у пЈггању стак- учињене неправде н за тптз захгеве свнх радннка. - __ _ другнх негапгвних појава. И- Наша Фабрика је увек бп- ')аРс,^а техиика п ма међу нама ц таквнх који да колектпв радни^ л>удк, от- 1а п ллпаи-п и * ја пословања, ннкада ННСМО су, нз неразумевања нлп дру- ворен према свмм напредним мировали, јер је увек агмало CTPYKTYPA ЛИЧНИХ ДОХОДАКА ПО OOYP ЗА МЕСЕЦ АПРИЛ 1975. ГОДИНЕ I II III IV 000 днн. % 000 дии. % 000 дин. % 000 дин. % Укупан пзнос за лнчне дохотке издвојен нз оствареног дохотка 4.000 100 2.800 100 1.700 100 1.900 100 1. Износ старт. л. д. 2.093 52 1.350 48 786 46 1.015 54 2. Накнаде л.д. (боловање, год. одморн додатак за ноћни рад п стаж и др.) 466 12 360 13 161 9 168 9 3. Рслтонтн (поссбно уговоренп) 227 14 4. Зараде на радним .меспша пре.ма пеновнишша радова пзнад стартних .UI4HHX дох. 587 14 544 19 437 26 287 15 5. Укупна додатна стнмулација 268 7 72 3 39 2 45 2 — оств. произ. на полуга која подпжс м мобплнше ствараоцс н пзвршиоце на већа залагања, већи доходак п лнчне лохоткс према резулта * тнма рада. Таквим памсрама с.мо бплн руковођени и када смо припремали допунс самоуправнпх споразума које прн.мењујемо од 1. априла овс годнне. Наиме, још у прошлој годнни па свим органи.ма заузелп ' смо став да треба даље да усавршавамо наш систем и мстод унутрашње расподслс, бпрајућн такве осиове п мерпла, који ће што јс .могуће вишс да заинтересују радннка у цпљу повећања пропзводтБС, реалпзацнје и дохотка и с.мањен.а утрошака, шкарта, полома, 6. По основу: — оств. пронзводњс преко прос. учин. — кретање шкарта — кретањс застоја — нзвршење по асортиману — оств. дохотка преко прос. \’ЧИН. — кретања застоја — оств. лохо'т. —нзбор зборовнма) најбољих извршилаца (нзузев ВСС, ВШС и послов. — нзбора — оцене изврш. (ВСС. ВШС и послов.) (на зборовима пајбољпх нзвршплаца (изузев ВСС, ВШС н послов. оцене извршил. (ВСС, ВШС н послов.) — остварења продаје стакла и наплате Остатак за линеррасподелу 474 17 53 3 ■ 385 20 застоја « трошкова. За крсатнвне, организационе, сложемнје и одговорнпјс пословс за које се в!с могу унапред утврЛИТ11 чврста мерила, договорено је ла се разрадн метол Queue појединих извришлаца према унапред утврђеним критеријумима. Додатнпм стнмулатнвшш методама требало је још већи број радшгка зависно од н>кховог утицаја н доприноса, a уз реалне норматпвс и цсновнпкс, везатн за конкрстне осjiobc и мерила, прн чему би из укупно оствареног H3iroca за личне лохоткс рслатнвно мањи пзноси остали за линеарну расподелу свнм раднпцима. На бази урсдпо припрсмљеиог матерчјала уз потребна усмена образложења, раднпцп су »а зборовима усвојилн све допунс којс су сс одтгосплс на додатнс стмулатнвпс мстоде ук.^-чу-јућтг j! повећањс старгних лнчннх доходака за 21% на свнм радним местпма. Примена од месецдана, to jeer само једна исплата према ус војеним додатннм стимулатпвНИ.М основама ц мерплттма је кратак период за комплскснпјс и тачнијс сагледаАање њнховог дејства, тгако сс, vaiiMaiyhn у обзпр остварене боље пословРАЗГОВОР УГОДНИ не рсзултатс, може рсћи су рад<НН Л>УД!1 покрспути всће учинке и штедњу. ла на ПОСЛЕ ТРИ ДЕЦЕНИЈЕ ■ У протеклом перподу променпли смо лик Фабрике. To бољс виде л>уди, коЈн се ретко срећу са њом. Њихове нзјаве испуњавају поносом и задовољством оне, који су раслн п уздизали се заједно са Фабриком. Приближава.мо се удици 13. октобар, која води у Фабрику. — Немојте ми ншита рећи, молим вас; покушаћу сам да се снаћем... Ево, на овом простору са десне и леве стране биле су њиве саћене обично кукурузом, пасуљем и кромциром. Тога више нема! — Да, тога вишс нема: ово је споменик подигнут 1966. године радницима uaiac Фабрике, који су се мећу првима дигли на аружје и погинули у народноослободилачкој борби: АИМИТРИЈЕ МАРЈАНОВИП, ФРАНЦ РОЗИН. МИХАЈАО ИЛИБ н РАДОМИР НИКОЛИВ. V овој згради, чзграћеној I960, тодннс, су сада комерццјални, чривредно-рачупски и аналитичко-ллански ссктор. Пре тога је ту била iiauia Стакларско-индустријска школа са иптернатом. Ово преко пута су раднички станови, тзе. „нлава зграда", усељена 1959. годинс. Дсо те њиве смо. као што endure, урсдчли у игралшита за кошарку ti фудбал за иаш клуб „Борац". Аатапим кораком идемо даље. — Гле, „Мичхова еила” сгоји. Извинитс, тако с.чо опда назвали oey 3zpadv, зато што је у њој становао власник бивше Фабпике сукна н ?ајтана... II овдс, на другој страни, био је празан простор обрастао травом. — — Сада јс ту рссторан друштвенс исхране. — — Ено улаза v Фабрику. Н ранијс се ту умзило у Фабрику, само јс зграда била .чања и портирница у виду ходника више удесно. Улазимо у Фабрику. — Дозволиге аш бл вас утнлм са ранијим paaiopedoM објеката. Сећам се да је право од улаза 6nw топиоличка хала a десно чоред рскс зграда за бораду стакла и електрцчна цсктрала; мшто даљс, низеодно од дрееног мостића, налазиле су сс штале за коње и „гараже” за фијакер и шпедитерска кола. Лево је била управна зграда у којој је на I спрату становао директор Фабрике. Измећу овс зграде и топионичке халс пружао се широки простор све до гасогенератора који су се еидели од улаза — портирнице. Ено старог димн>ака који је у то врече био једини! Изгледа да је од старих објеката, као сведок нрошлости, само jota он остао, jep cee oeo taro еидим не могу да препознам! — ~ У праву сте. Фабрика је променила своје лице а тиме и снагу. Уочи другог светског рата имали смо трн иећи за точљењс, данас их јс 13. Производња је износила 2.500 тона стакла, сада 50 иута еише. Тада смо имали 600 а данас 3.350 рад: иика. Овакав разеој засниеао се на промени услова пословања: изграћеии су чови погони за чроизводњу амбалажног стакла и стакларске оиреме а прошле wduue пуtuTctia је у pad нова ауто.чатска мсшаоиица за ирипрему сировина. Поред старог јединог димњака никло јс још седам. Пре 15 тоднна подигнуте су ноее хале 3d ироизводњу и дораду стакла за домаћинство и угоститељство. У старој елсктричној централи оста^с су само зачстављене водне турбине из 1911. године, које сада њчају музејску вредност. Дизел агрегати и колтресори имају од 1971. iodane нову зграду. Где су биле штале сада су гаражс за моториа, трантортна и путничка возила. Подигнута је на другом месту пре 25 ?одина ноаа гасогенераторска станица, која сс euuie не употребљава, јер су нам сви капацитети прешли ча употребу економичнијег ?орива — мазута и бутана. Од предратних објеката остала је још само стара бпусионица која броји своје задње дане, јср ће у овој Години бити срушена. — Ово је био део разговова са 41>аеком који је пре рата живеа у Параћину. и чослв толико година се поново срсо сп Фпбриком. П. И. време, поготову на кашем региону, нови значај и нове днмензије. Реч је о недовол *ном искоришћавању постојећих капацитета V привреди. Лко знамо да Је наш град Један од последњих у Србији по стопи запослености онда решавање тог проблема изискује пажњу не само директно заинтересованих у привреди већ учсстBoeaibc у решаваљу тог, тако важног задатка, морају узети све друштвено-политичке организације у граду као и сви заинтересоватш форуми и тела. Како је то тпггаже и н»егово решавдње постало акутнн проблс.м и наше уже друштвенс заједиице, то се оно наш ло, у последн>е време на дневл*з 113 такве ће се сам по |е наме- • увести трећу смсну тј. чстири брип * де коЈе бн пратиле смене у пропзводним погопима. Таквп захтеви су, с обзиром на потрсба у алатима свс бројниЈе и гласније од производних погона a то је уЈеДНо и тем» ° којој руководство III ООУР-а све чешћс размишља и дискутује. Поставл»а се међутим питање како ће људи реаговати на ту новину и какве ће сфекте нзазвати Један такав, морамо одмах рећи, нспопуларан потез. Постојс опречна лшшдења о оправданостн овак ве Једне мере. Поборннци идеје о увоВсњу треће смене у гвозденој калупари тврде да јс то решсњс и увоза алата н потпуног искоришћавања hum рсдовима многнх наших састанака. Један од фактора .. ------s— -------Г------——— стабилнзације привреде пред- постојсћих калацитета. Значн ставља управо максимално добило ’ би се више гарнитура искорпшћавањс свих располо- алата са истим машинама. И живих техничкнх ресурса јед- још један адут Млади л»уди, не радне организације. Унут- којих на жалост има доста на рашње резервс наших ттреду- евиденциЈи завода за запош * зећа у недовољном искориш- л»авање нашли би своје место ћавању постоЈећнх хапаците- под сунцем и били ук^У4®™ та могу бити знатно смаљене у привреду после дугог чекаједшш оптималнпм решава- ња на посао. Против ове идеЈе њем нскоршићаватва истих. су угдавном раднтпш који са* Оба наша производна погона да раде у Аве смене а којн углавном су то пптање, пи- опет тврде да израда алата, татве ефикасног коришћења због сложености и прецизносмашинског парка који се по-. ти посла искључује трећу смеседује, решила. Сваким даном ну. Мишљења с.мо да треба тћихова производња постаје увестн трећу смену али да се све већа и већа и постављени при томс не заборави она, стапланови иа време се оствару- ра .Договор кућу гради”« ју и врло често премашују. Обим производње I и II OOYP-a добија раст који сваког од нас радује али и све нас којк пратимо и на индиректан начин учествуЈемо на остварвању таквнх замашннх плансћва, нас из III ООУР-а обавезује да и ми са нашс стране учшшмо све да ту пронзводњу и даље поспешујемо, јер су нам и задаци ц циљевн заједннчкп. Један од начина да својим производнма и услугама помогнемо реализацнју планова пашнх производних погона Је да максимално обезбеђујемо Мирко Јовановић КВАЛИФИКАЦИОНА CTPYKTYPA ;y корак са АУТОМАЈИЗАЦИЈОМ Савремена аутоматизација ослобађа човека фкзичког рада алн захтева боле знањс — већу стручност. Из тих разлога се у оделеп»у топдека задњих потребс v алапша тих пого-...”®£°АИКО г°Дггна» Упоредо „са — • ---------------- градгБом савремених пептг за И поред тога, потребно је, као стални задатак. npanmi и стручно аиалзонрати оснобс и мсрнла који су усвојени сиоразумима, уз нстовремену разраду ове матсријс нрвим иде« јама и предлозима, те уколнко V њима има фактора већс на. Нормално је и познтивно што су 1ВНХОВИ захтсви у алатнма сваког дана све бројиији, како количински, тако и у поглсду квалнтета, јер псправни алати и алати направљени у право време представљају битан чинилац пропзводњс. И.мајући у виду податак да смо у протеклом периоду дали велкка девизна срсдства за набавку стакларског алата у ипостранству враћамо сс проблему који је у почетку пстакнут а који у гвозденој калупарн нма посебно место, јер у том оделењу капацптети и њкхово искоришћавање директно утичу на малопређашњу опаску о колпчинн увезеиог алата. Маш1шскЈ{ парк гаоздене лупаре. овакав какав Јс, стнмулативности, ићи на дал.у гурно да нијс у стању лопуну споразума према утвр- опскрбк пронзводне погонс ђено.м поступку. алатима у ОН°Ј количини П. Илић којој је то н.има потребно. касиЛа са V За ВЕЛИКО ИНТЕРЕСОВАЊЕ ЗА ЛЕТОВАЊЕ HA MOPY Бесплатан одмор за 112 радваика ■. Прсдсединштво Синдиката у заједници са Службом за друштвени стандард и Комисијом за животнс и радне услове ооезбедили су ове године коришћен>е годишњих одмора за нашс раднике на мору у Макарској и у бзњама: ВрљачкоЈ, Соко, Матарушкој и Нпшкој бањи. Летоватве је организовано у 5 смена по 14 дана, у времену од 25. јула до 3. септембра. Цсна пансиона на мору за сваког члана раднс организа * штје, као U за нсзапослспог члана породннс и лецу од 8 — 18 година. је 7.800 динара нли за 14 дана 126.000 старих дниара. (У нену ie урачунат и превоз). Синдикат регресира за прву if пету смену по 3.000 старнх динара дневно а за 2, 3. и 4. смену по 2500 динара. ' Члановима колсктива којп пмају право на регрес, омогућено јс коришћењс годиш- »ег одмора на кредит у 4 pare. Колико ови услови одговарају члановима колектива наг бо.ме говори податак да ie за море овс годнне уписано 380 радника са члановима породице, или 1009« више него иједне године до сада. За летовање v бањама условл су нешто другачиЈП, jep су закупљенн само лежаЈеви У сменама и времену исто као за морс. док псхрану организују сами ра\ници. MebyntM. ibiiMa ie омогућено да сс слу же кухшћама V становима где су одсели, уз надокнаду ол 300 ст. дннара дпевно. За 15-одневнп боравак корисник vnaahyic no 45.000 старих динаоа (3.000 дневно), док снндикат рсгреси; ра 37.500 старих динара). За оан»с ie уппсано укупно 127 радника и члана породипе. На терет средстава нз Фонда заједнпчке потрошп>е у закупљена одма)ралишта упућена cv 112 ралника. Критеријуме на основу којих су нзабранк радницн за бесплатно детовање усвојила ie Конфсрениија Јединствене организашпс Снидиката а онн се односе, углавном. на радни стаж. 6poi запосленнх у породнци. радну дисциплпш’. друштвенополитичку активност. тежнну радног места, да ли 1е инва * лнд рада сош<јално угрожен и тд. Ha xpaiv треба напоменутн п то да право на коришћењг топл»еп,с сгакла, радило и на поболаиаљу квалификационе структурс радника топара. Неквалкфикованп раднпци који су ранпје радплн на местима топара нпсу могли битн отпуштенн, јер бп то би.м> нељудскн и нехгман однос према л>удпма који су годннама вредно радплп, алп ie зато са доста стрпљеља, постепено како ко ол љих оде v пепзију. кли из неких других разлога папусти ово оделење, био замењтшан топаром са средњом нли индустријском школом. To су углавном младн људи којн су, након приправничког стажа од 6 месеци, били потпуно оспособљени да рукују пећима, да се прихвате великс одговорностп — iep пећ која топи дневно стотинак то* па стакла, где једна непажња може проузроковати милионске губитке, захтева велику стручност, а пгго је још важније висок' морал и технодошку дисциплину. Примера ради наведимо пода так да је у овом одеде»у пре десетак година било свега око 10% КВ топара, док је данас проценат КВ топара и топара са средњо.м стручном спремом порастао на око 70%. Цнл> ове акцијс ie да с« кроз пар година добије потпуно квалификована радна снага, јер технологија прокзводње 113 дана у дан иде напред к немпновно захтева већу стру * ЧЈКЈСТ. Примаљс приправника прсдcras.va дугорочно решење јер сс ради о младим и псрспектпвшш раднншша. В. А. ИЗДАВАЧКИ САВЕТ „НАШЕГ СТАКЛА": Милупш Ристпћ, (прелселник), Мирчета Станковић,. Ратко Мнлетић. Жнвота Стојановић, Добрп Мијајловић Драгаи Милосав.девић. Властимир Антић, Милена Митровић. Мирко Јовановнћ, Мнодраг Радовановнћ. Гојко Toпетар ИлиП Добрил. ншш ове радне организације. Милетнп (уредник).