14 Дана 1975

I BF0J4S •„14 ДАНА’ СТРАНА 15 УСПЕХ НАШИХ ВАТРОГАСАЦА НА РЕПУБЛИЧКОМ ТАКМИЧЕЊУ Параћинскн ватрогасцн опет иду даље Наша Професионална ватро гасна једнница постигла је још један изванрсдан успех заузев ппг друго мссто у конкурении * јп 18 профсспоналних скипа па Осмом републичком ватрогасном такмичешу које је олржано 27. 1< 28. ссптембра у Аранђсловцу. • Од могућих хпл»аду бодова Параћннш! су освојилн 846, илп свсга један бод мање од првопласиране „Слободс" нз Чачка. Y девстобоју и сувој всжин нашп су били потпуно равноправнн nponiBinimi најбољег, алп у последн»ој дисциплини, .мокрој всжбп, осталн су „краћп” за бод. Па и порсд тога успех ннје ништа маљи, напротнв, ово до сада је највнши до мет параћинскнх ватрогасаца. Срсбрна медаља и крпсталнп пехар омогућили су им учешће на савсзном такмичсњу. Уколн ко се оно нс одржи, јер има н таквих пзглсда, Параћшшп има ју највећс шапсе, судећи према резултатнма да пду директно па међународио такмичењс. Иза нас су остали тралн * ционално најбољс јединеде из Крал»ева, Крушсвиа и других градова, каже Гвозден Јанковић, командир. Наша скипа је млада н без довол»но пскуства, што значн да успссп и правн рсзул тати рада тск предстојс. — Свакако конкурсннпја јс била велнка. Мојн младпћи н.мали су помало и трему, алп младост нх јс понсла н побсли ла, рскао нам јс Браннслав Гајић, старсшина. Гвоздеп Јанковнћ, Живота Марковић, Мнрослав Милојко внН, Бракко Нпколић, Милош Николић, Мирол>уб Николић, Душан Нагулић, Михајло Ст© пановнћ, Зоран Тијанић и Драгол>уб АнђелковиИ заслужују сва признања н чсстпткс, завршио јс старешнна. Свакако и од нас. Али би мо жда бнло боље да погледа у каквнм околностима живе н раде ови младпћп. И.мају лн макар пристојне услове, јер на такмичењу може се и посустати којн минут, алп у правом пожару ватра нећс да чека нз њнх. М. Димнтријевић НЕДЕЉА БОРБЕ ПРОТИВ ТУБЕРКУЛОЗЕ Y Недељн борбе против турбеколозе која јс трајала ол 21. до 28. септсмбра чланови Општннског одбора Црвеног крс" та. обшпли су 22 болеспнка на Грудном олеллн>у Општс болнние у Параћину. Том прилчком су им подс.мјни скромни поклон паксти. Порсд тога, обиђсио јс 18 плућних болесннка у граду п селпма Kojinta су такођс полздснн поклони. Y оквнру тс axiuijc патропажнс сестрс 1<з Медншшског центра у Параћмну активностн Ирвсног крста, одржадс су прсдаватва о ■прбскулози у градским основннм школама. М. М. СТАКЛАРА Пријатељсна посета Сарадња наше радне органпзашгЈе за „Патент-комерцом" Рачс Крагујевачке траје већ го дину дана. Ова сарадња јс од обостраног интерсса јер поред техничко-пословне сарадње пред ставља и сарадњу на остварнвању новпх програма. Y цнљу игго шчрег п ближег \ч1ознаваља п продубљиваља пријате.мких односа овпх двсју радних органпзација, Сипднкат Је органпзовао поссту једпе групе раднпка „Патснткомсрца” нашој ралној органпзацпји Тако је у суботу, 4. октобра група од око 80 радннка стнг ла у нашу фабрпку где им је приређен прпјатељскн дочск. После краћег разговора са прсд ставнниима наше радне органи зациЈс гости су обишли ггровз водне погоке. Надамо се да ће оваквнх сусрета битп внше и да ћс ова сарадља бити још плодоносннја но досада. IN MEMORIAM КОНСТАНТИН—КОСТА РИСТИЋ ПО.МОННИК ДИРЕКТОРЛ ЗЛ ОПШТЕ И ФИНЛНСИЈСКЕ ПОСЛОВЕ ПРЕДУЗЕНА .ВОДОВОД” — ПЛРЛКИК Е С Т И Т A 13. ОКТОБАР ■=■ ДАН ОСАОБОЂЕЊА Радним л>удима и пријатељима Општине Параћин изухпш чомк, pojum.v. при Ј.тељ и apvt. Празпнна иастала после ibcra, болна Јс свима који су га познавалн, јер су сви моралн дв га воле. Косгу — тихог. ненаметљпвог, осећајног и пажљивог. 1 Рођсн у породшш занат. лпје, са првкм сазнакнма суочава сс са жјтвстннм проблемпма и тешкоћама, прн * хвата мх и иалазк излазе м задоволвства у раду н одрицању. Учеснпк у Револуцији, учс слик v послератном развоЈу пршреде, развијао се са н.ом и у своЈоЈ струин зау« зео, улорношћу и радом, припадаЈући место * Раио Је паучпо да цени рад, да цснј< л»уде, да пома« же другнма. Смкрен, тактичаи, мар.мга, стварао Је изу зстне одцосс v породЈшк, у друштву н срсдцни у којсј јс радио. Однос сарадника према њему. иако Јс бно веома поигговап if ueibcij, ниЈс бно као однос према руководио * цу, Јср ок сам ниЈе успостав љао такве односс. Нккадд се ннје трудпо да буде шеф, већ Јс бно, пре свега, човек: да по.могнс око набавкс знм шшс, да уради нскс свако * днсвнс пословс, невезане за оловку 1< хартнцс, да се заузме за лечење дстета раднн ка, да помогне и саветом и делом. Физкчки нежан, крх * ког тсла али скажне ђом, стизао fe све да уРаА”» нз свој пачнн — тнхо н непа ладно. Пле.мсннт какав Јс бно, необично јс волео цвеће, па Јс ту љубап прснео н на сарадшпсе. Зпајућв то, букетп ружа и каранфила прекрнлп су »егсв гроб, мако јс то мала захвалност за све онч што јс Коста учинно за *УдеСвим радпнм л»удима п грађаннма Параћина 13. ОКТОБАР - ДДН ОМОБОђЕЊА СРПСКА ФАБРИКА СТАКЛА ИПДУСТРИЈА СТАКАА - ПАРАЋИН

СГРАНА 14. ,„14 ДЛНА” БРОЈ43 УЗ ИЗЛОЖБУ ЛИКОВНИХ ДЕЛА ИЗ УМЕТНИЧКЕ КОЛОНИЈЕ СИСЕВЛЦ Уметничне нолоније ПРЕД V ОКТОБАРСКЕ CYCPETE ПОЗОРИШНИХ АМАТЕРА Октобар и октобарски еусрети „Чоеек je оно tttro jc creopuo" (Audpe Малро) Poheue као udeja o зајсдничком pady сАнкара eau echux tpadcKttx tfCHTapa, y.itcrituHKc KOAOHttjc cy tcua.tc ceoj балеки скеиеалент y tiAtiuutcu nojaea.ua y сликарстеу XIX еска. To jc, itpc сеега, сликар^ ска uiKo.ia y Барбизону y ’ Француској, чије jc осноено zcc.io oteto da cc откријс noon стил, осесжи креоток сликарстеа ita аутснгични.и изеоpu.ua, упозна npupoda и људска сеакобнсоица, затим колонијеа сликара и.ипрссиониста нсбалеко od Будимпеште и најзаб, почетко.и oeoz еска ликовиа колонија у Cuhcey, Kod Hituia. Kao taro jc познато. Hadexda nerpoeuh je Kod itac 1904. zodune y Cuhcey осноеала upey уметничку колонију, која jc eeh od ca.uoz почстка tcuaла југослоеенски карактср. Она npedcrae.ba „ydpywtteaibc itanpeduux у.истника, 'чији наnopu Ko.topuuiy цслу бецекиjy почетка јеоне u'oee у.иетitocru". Прес у.истничке колонијс оргаиизоеанс Kod иас послс ослобоћења, 50-тих zoduua, itocttAc су у почетку избестан „ро.иантични нризвук”. Основанс od снтузијаста — сликара, вајара и јаених padnuKa, one cy ttMOAC пуну nodptuKy u разу.иееање cpedtinc y којој cy настале. Развијајући еелику atcrtieност на нлану ликоеног образовања, opMHueyjyhu низ значајних изложби дела учесника колонија оеа генерација која је „стеорила” колонијс доказала јс и њихоеу потрсбу и њи.хоеу нужност. Још уеек је недоеољно учињено на истражиеању социолошког значаја и функције умстничких колонија, иако је за послсбњих деадесстак toduna оспоеап знатан број оеих институција, али је сеакако иоссбно питањс какае је угицај у.иетничких колонија ita развој Haute саере.иене у.иетности и, обрнуто, da ли јс разеој саеремене и.четности утицао и на фор.иирање ликоених колонија oduocno на такеу фор.иу aukoohoz жиеота код нас. Аако je, .utic.itt.it, toeopunt афир.иатиено о jediioj акцији која у суштини то и јссте јср досадашњи рсзултахи рада уметничкнх колонија то н показују. MehyrttAt, мећу људииа који пратс pad оенх колонија и којп су за ibtixoe pad заинтерссовани разви.ш су сс углавно.и два .uttui.beiba: ослобоћен од њих и.иа прилику да се за одрћен период ангажујс са.ио на стеаралачко.и послу, сликању или вајању. Изнео сам са.ио daa od осликог броја могућих мшиљења. Али без обзира којс јс Mtutubeibc и која je копцспција od колонија npttxeahena си7урно јс да без чврстог npoipa.ua и no њему нанрављеног плана nche бити tin odpeheних рсзултата, јср сс послс deadccexoioduiuibux искустава у раду уметничких колонцја на .иожсмо забоеољити нроцссо.и развоја оеих установа, eeh са.ио tbuxoeiiM акцнja.ua и резултати.иа. Заборављају1т за тренутак колонијс (tun можда акцснтиpajyhu их joui више) хтео бих да каже.и неколико ргчи о односу padittt човек — умстност. Велика панори који сс чинс да сс нрс.иости понор које једно савре.исно ликовно дело прео, мишљење da колони- одваја od__ живота подразу.ис- . _ ја треба da 6ydc pacadutiK и еају и разеијање и y3du3an>c носилац сеих акција у epedu- dpyuiTea ка у.иетности. Значани у којој се налази а којс јан .иомснат може.ио eudevu се одпосс иа ликоепу култуНАПОМЕНА ру у најшире.и с.иислу; 'друго, da колонија .иора da tt.ua чисто радни Kaoatvrcp, у најижем gwkc.iv тс речи. Прво мшиљењс tt.ua корснс и црпи искуства из docadatuibcz рада неких колочија, које су боравак сликара, еајара H.1U ликоених критичара и других културних радника у њиховој средпни користили за оживљавање ликоеног живота и за ликоено образовањс најширих слојева граћана преко нрсдаеања. се.иинара. разговора, упознаеања са тсхника.иа рада ито. Или које су ангажоеала у.истникс који су ту иоравили на остеарењу дела ликоене синтсзс. Apyzo .ииисЂвње cc oduocu Овај tckct jc прнпре.мљсн за ita udejy da у.иетник odeojeit каталог радова колонијс Спссваи. od граоског жиеота u сеакоditcenux обаееза које тај жиеот доноси и упраео нотпуно Душап Ружић: Стара кућа у Снссвцу у то.ис тто сс праео рабног чоеска на у.иегност нс doeoди у есзу са еану.иетничким 3axTcett.ua којс умстносг .иожс да испољи било на .иора.1но.и, dudaKTtiuKo.u плану и што сс чини ништа да би сс подржалс оес еаиу.иетничкс ко.ипонентс: друштео cc нс oceha обаесзни.и da itydu унапрсд утерbcuy у.истничку садржину, јср то исизбсжио боји у.истност еану.иетнички.и захгсео.ч. 36oz тога сс парола о нраеу радног чооека на у.истност нс спушта иа ниео нросечности, ech сасеи.4 супротно као општс-културио и у.иетничко узбизањс радног човска од гренутка каба он будс иоседоеао разеијсно .иишљење о у.иетности и будс способап да 'сс npc.ua њему odpehyje. To значи нс еаспитаваги no.uohy у.иетности него еаспитаеати за у.иетност. Cuzypuo сс може pchu da jottt уеск стоји.ио на ca.utt.it почсци.иа jeduoz оби.ииог и dyzorpajuoz посла. али јс сигурно да трсба бити сеестаи да јс тај посао еелика нада Када се, пре пет годииа, родила идеја о једној искључиеој .ианифсстацији нозоршиног карактера, нико нијс предностаељао da he она постати трабиција са којом ech .иоже- .ио да сс нодичи.ио и v ишрој okoauhu. Qua јс постала празиик културс и cadaitubocru и захеаљујући кеа.истсту и кеантитсту a itpc ceeta, жели културних радника riapahuua da zpad будс стецишгс позоршиних рабника из читаес земл>с ttvro иас стаеља у центар културних збиеања у оес ранојсссњс дане. Саојо.и ере.иеиско.и локацијо.и Сусрети су и сеојсерсна ко.пе.иорација прош^ лости, оис која јс присутна нс као dary.u eeh као нотрсба саерс.исибсти из којс израња снлет идеала који су jeduy исгоријску епоху учпнили noчетко.и peeooytfuje која траје. Зато јс наша позоришна сцена постала свет који се еоли и који трага за ееличино.и скривено.и у .bydicua и ibtcxoett.it xreibtt.ua, жудњама и дсли.иа. Сеака нозорииша прсдстаеа на Cycpcru.ua јс и прича и порука која се најадскеатније прихвата, јер сс прихеата ко.иплеписи 6uhe.it. За протек.гс чстири годинс она јс културна трибина, политичка гоеорница, састајалшитс заљубљеника, и на еисини и у деорани. У сеетлу рсфлектора 6.beuiTa.iu су анонимни јунаци iLiu dera.hu жиеота којс ПРЕД АКЦИЈУ с.ио састаељали у ли>заик, у- ћсњима иа сцеии обелсжимо век онако како fe то трсбало: еелику годшињицу победе над п како је еремс захтееало. Зато јс сеаког окхобра град Пара/шн био културна мецена прско осам стотина аматера из Храатскс, Боснс и Херце7OOUHC, Cdoaeiuije, Војводине и уже Србије. Посматра.ш с.ио пајболм а.иатерска ocreapeiba, пзузетна глу.иачка надахнућа радника, ћака студсната, tinтелектуалаца. Диаили се изузет!ш.и режијским pcuicibu.ua, с.иели.и TcarapcKiLu концепциja.ua и нијс на.и било ии на крај па.иети da сс подс.исхнс- .ио npo.uautaiv или неуснелој и.иитацији. Жеља da сс itoiodu свсчаност тренутка и укључи у нртодност .ианифсстацијс јс осноано друштвсно .исрило no комс су сс tfcnu.ni до.исти такеос позоришног аамтериз.иа. Са такенм расположењима и искуссеом дочекујемо и петс no реду Октобарске сусрсте у нестрнљењу da uoetut euфашизмом и шесг еекоеа настанка града Параћина. Те dec гобшињице се сретно спајају у победу историјс и прогрсса у сееошита крстања ха напрсд. Иако oeozoduutibc itpcdcraee itchc бити гола илустрација историје to ttche умањити чар сеокацијс, цппротие, искрена и топла људска рсч изгоаорсна на нозоришни.и dacKa.ua и прснсссна маси z.teda.iai{a јс у исто ереме a cchaibc на идсје и ибеале, жртес и хсројстеа, поруке и рсзултатс који су на у.иу C6u.it тснерација.иа па и нама. Деанаестос октобра отеарају сс ерата Позоршита cetcu ilatuuM paditti.it љубима, о.иладини и учсницима са жел»о.и da и oeozoduutiba .ианифестаtfuja onpaeda udejy која je itpc ner zodtiua постала deo ceconuiTc сесчаности це.1окуnue бруштеенс cp^dtiue. Саша Букпћ СУСРЕТИ С УМЕТНИЦИМА Младост проведена на позорппцп JtaKsre 75“ Лкинја Месец књнгс 75. одржава сс од 15. октобра до 15. новсмира, а те.ма јс Књнгс н рсволуција. Библотека „Др Впћснтпје Ракић” укл>учујс се у ову југословенску акјјпју низом .манифестација. Поред учешћа на отварању „Мсссц кншгс 75”, Библпотека he предложитп нај бол>с библиотоке и појединце за награду рспублнчких организацпја. ПостојсНнм чптасиш * кама повсћаћс 'фонд књига, a — На нозорници жиеи.и nvttuiiLu жиеото.и, слободнијс и искреније, тако почињс причи о себи ГОРДАНА МИХАЈЛОВИП, dyzotodttuuba глу.иица Градско1 а.иатерског нозоришта. V свакој ноеој улози откривам и deo ceojc личности, дсо сзојс судбинс. Позориште .ии јс y.iGio најбољс годинс, у нолут.иини сцспс остала је .иоја .иладост. Од.иах после матурс, из школскс клупе, Гордана јс do ttua у Позориште, и у ње.иу јс ech decev zoditHa. За to ерс- .ис одиграла јс селшм број улога. учсстеоеала на сеи.и с.по тра.иа dpaxtcKoz а.иатсрског стваралаштеа са параћински.и ансамблом и доби.га нсколико драгоцених признања. На фестиеалу у Коеину 1969. годннс do6ttjia јс ttazpady за најбољу женску улогу у дpaua „Ко he da cnacti орача". Гордана Мнхајловнћ покрснуНе рад чптаонпис у Рашевиии н Буљану. У зајсдшти са СИЗ културе и образовања п листа „14 даза у.истност it еслика itada за г„а" распнсала јс награднп кондруипео. У то.ие трсоа тражитера, који после радног еремена одлази.ио па пробс и улаже.ио ноее напорс, можда ecФренка Гилорија. Затим награ- ho ____ uezo __наГ_______ радпом месгу, об- __ da за улогу у „Рабо Србин tide јашњаеа na.it azpo.iuia deeojKa у војнике'>, Борс Hocuha, а на Гордана. смотри у C.uedepcecKoj Паланти и с.иисао изистенцијс у.иетничких колонија. Прсд њи- .иа је пут пајтеипбег dodupa padnoz чоеска са y.ucruotuhy. Оеа жаришта еаспитања ytcyса и еаспитања за у.истност треба актиеирати и понубити tt.it ноес cnaic u нова дејстеа. поља 36oz сосга тога сеи смо раdocitu што јс данас нред ita.ua нрезентоеан pad учссника овс у.иетничкс колонпјс у Сисојеецу, pad у.иетника који су иоказали ое.тки напор и постигли лспс резултате у осгеариеању сеојих хуманпх порука. Мо.ма Павловић ____ г.. _____________ — За параћииску нублику оеа ци и награду за улогу Симоне наша позната гЛумица кажс da . __________ у npcdcraetv „Љуби", Вслпмира јс јсдна од најбољих прсд кокурс за ученикс основних шко- Cyuoriiha. jo.it je do cada играла,- и даије ла. Долелићс сс наградс нај- ’ • --------- ----- ------- -- ------ — вреднијим читаоцима и школа- .ма којс имају највећп број уписаних ученнка. V времс трајања Лкцпјс одржаНс cc Behn број књижевнпх печерп п прсдаваља, а иредви- !>а сс и 1остован.с позпаппх ппсаца Дссанкс Макснмовпћ, Оскара Давпча, Бранка lionuha, liopba Радншића, ко.јп he у паши.м вслики.м колектпвима говоритп радпицнма стиховс о револуипјп и слободп. Књижсвнн к\уб „Мпрко EaibCBiili” оргаппзоваћс нсколпко лптсрарних сусрста са средњошколннма. М. Дпмнтријевнћ .byoae npc.ua zav.uu траje ech читаеу децснију, посебно npe.ua озбиљтси и тсшким дра.иски.и тскстови.иа, каже Гордана. Нисам се трудила da ради.и но узору на неког еелиkoz глумца, ech da са.ипстално tuzpahyjc.u своју глу.иачку личност. Belt послс иреог utnaiba зна.и ovnptuuKC како hy da oдиграм неку y.tozy, u 'ако ми cc оиа donadne padu.u ita iboj ceti.u cptje.u. Hajeehc признање за .ucuc, je cuzypuo, аплауз. A.tu .ue epeha непажња публикс, која нс зна да поштуја труд нас а.иасеаки ноеи сусрет са ibo.u oxрабрује да и da.be настаеи. По tbeiio.it мшиљсњу неопходно јс освсжити ансамбл млади.и талентоеани.и људима, којих .itchy tta.ua tt.ua миого. По11060 трсба ератши eeh искуcite глу.ицс у иитсрссу поное-. itoz проиеата позоришног еота у ПараЈишу. C.tedehu сусрет са жиГОРДАНОМ МИХАЈАОВИН очекујемо у прсдстави „Из .ирака' Мирослаеа Фелбмона, ка Октобарски.и cycpcvu.ua позортиних аматсра, у којој titpa једну од itocchtix улога. М. ДилштриЈеввћ ПРИЧА „14 ДАНЛ“ СУСРЕТ У АУТОБУСУ Путовао сам локалнхш аугобусом из Панчева за Бсоград, где амо сваког југра одлазио на посао. Ссдео сам на свом седхппту и прелиставао новине. Пред сам полазак, када су сва места всћ била заузета, на вратп.ма се појави нсхакав пијанац клатећи сс и посрћући. Бпо је то писок, мршав човек, разбарушене црне ко сс, п необрнјаног лнца. Под руку га је држаи\а о.ман>а, скромно обучена жена, истурсшгх и лспо нзвајаних груди и благнх плавпх очију пз којих је избијала нека топлппа, и чпјс су скдадпс ирте лица показивалс некадашњу лспоту. Ппјаиац се једва држао на ногама, те жсна завапи: — Моднм Вас, једно место за мог мужа! — Тп сп јсдна глупача!, Рече овај осорпо, ломеИи јсзпком. — Зар нс вндјпп да су сва мсста заузета? — Та Миланс, мораш сестк; виднш да ти инје добро. Нсколико гласова пасмсјашс се овој нанвној опаскл. — Нс, сасвим ми јс дооро, протествовао jc nnjaiui. Када сам luijan оссћа.м се днвно. Ипак, нскакав младпћ устадс да му уступи MCCIO. — Hchy да ссди.м! Инатио сс пнјанап. — Нисзм ја какав старац да бпх морао седстн. Пош1о је он одбнјао ла седне, понгдплн су ссднипс жспи. — He, хвала; Остаћу да стојнм. Остаћу драгн с iQoo.M. Crajehii yj itcra прнпијзла му сс цслпм 1СЛ0.М и прплржавала га да пе посрис. He * како јс успевзла да гл одржи на пога.ма, док је он својом крупном, дугачком руком држао обгрљену око паса. Мнлан је настављао: — Хеј, Мирјана! Сетио сам се нечега. ЈСада ћемо опет запевати ону нашу „Твој осмех срео сам на путу“? Када сам те први пут сусрео као кафанску певачицу, певала сн баш ту песму и због н>е сам те заволео. Жена му је нешто усплахирено шапутала на уво, али or је био упоран. — Мирјана! Отпеваће.мо! — Касније. Код куће... Чуло се н-ено преклнњање. — He! Продра се овај грубо. Хоћу да певамо сада. — И почео певатп својим бучним, к од пића промуклт! ласом, кроз који се лепота стихова једва осећала: — „Твој ос.мех срео сам на путу. Био јс тако диван, насмсјан н олаг..." Најпре tiixjlm гласом, а онда свс снаж * нпје она поче да га пратн: — „Грудн мн јс прострелио, срце пора * нио, боло.м задојпо”. Њен нзраз показивао је стпд што мора певати овако међу подсмешљивнм путниши ма, алп у псто вре.мс н заловољство што jc оп држп загрљену и што mt се гласовн спајају у једно: Њеп глас звучан и танан, пробијао се кроз мужевљсву впку и чино да пес.ма, ппак, будс лепа. Из аутобуса зачу се пљесак. Нсколпко се гдасова обратише женн с молбо.м да пева још, као да сс налазе у некој кафанн где се песме могу наручитп. Као пас који гледа у сво га господара, она ушггно погледа мужа, очскујућп шта he јој наредити. Али пнјанац лубоморан што н даљс ннјс у цснтру пажњс узвикну: — Хе! Нећете певатп! Одавно јс прошло то време када јс моја жепа певала у кафани; певала р.лшш беспосличарн.ма и лењивцима. Нзвукао сам је нз тог блата и научии поштеном женом. Сада сп жсна угледно! занатлије, права до.маћниа, а нс каква ка фанска дрол>а — зар не? Рсци да ли је тако!? — Да, у праву сп драш, рсче жсна покор * no. Hehy псваги. Настао је тајац и у аутобусу све се смкрило. — Ко је овај човек, пнтао јс некакав пу* тннк нспред менс свога суседа? Да дц га познајеш? — Да, он ми је сусед, али сада нс желнм да ме спазк. Он је радномсханпчар, до* бар мајстор и нма своју радљу: сзмо се одао пићу. Hchc далеко допфатн. — Да лп јс она стварно била кафанска псвачнна? — Усзео је пз кафане, и што је напросто невероватно показала сс ваљаном, какву тај човек нпјс нп заслужио. Напросто га обожава и слепа је за све њсговс мане. По * иустљива јс према њему и угађа му као каква дадиља. Труди се‘ да нспушт сваку његову жсљу. Мало јс таквпх. — Обнчно лошп мужевн нмају добре жсне, прозбори први путпих замп1ил>гно. Лутобус јс лагано пристпзао на цнл» свога пута н иајзад стадс. Путшши почеше снлазитп. Спшао је к Мплан са својом же * но.м. Лагано cv сс удаљавали са сташше. Он јс ишао 1с\атеИн cc, а опа га јс придржавала испод рукс. — Лх, само да cnmiexio што пре. Чи.м до bewo к мамп од.мах ћеш лећи у кревсг. Дуго послс овог путовања нпса.м срео ini Милана, пп itcronv жену. Готово да бејах н заборавио на и>пх, кал једном прнликом, када сам путовао истом рслацнјо.м, сусрстох Мпрјапу. Опет сам седсо у агтобусу и прслиставајући новинс чекао ilciob полазак. Возило јс нспуљавало трупкаи>с ногу ц једполнчна га* ла.ма. Нека жена мс уппта, да лп јс место крај менс слободно п посади сс па њ. По две.ма ве.Счким торбама видсло се да путује да.\еко. Ја је иоглсдах пажлчЈво и њено лице учинн хш сс олнекуд познато. Тек noun© ухватих ibcii поглед, још увек топао и благ, сетпх сс ко јс она. Била јс то жена оног пијаног занатдије, с којим смо заједно пкповади — али каква промена! Беше с.мршала н чинило сс да јс остарала за чпгавпх 10 голнна од како јс бејах последни! пгт пплео. Ја савих сзојс новипе и покушах да повсдсм разховор: •— Путујетс ди rocnobo на далскп пут? V Француску. — Идсте лп талго у посету? — Идем тамо на рад. — А шта јс с Вашпм мужем? — Он јс болестан. — А шта је с вашом радњом? — Моралп смо је продати, због .лугова. Нема.мо средстава за живот. Ох, како мн је тетко, сав је утучен. Очи јој се напунише сузама н она заћу« ти. Кута.\а јс све до краја рута, сва покривена непрознрним вело.м туге... Онда је а<« шла „ нечујно се изгубила v мноштву у<> комешаних путника. Петар Кухтичех Милорад Бокпћ-Млађн: Снссвац I

БРОЈ 43 ,14 ДАНА' СТРЛНА 13. ДРАГОМИР БОДИЋ: У чаршији Ако у снови.ма има си.мболнке — која је постада суштнна многнх или чак свих мојих псса.ма, зашто нс бн такве снмболике било н у стварном жнвоту. у природним немпповностнма: годишњнм лобп.ма, флорн, фаунк, зсм ли, водн, ваздуху, безваздушју, једном рсчи v свим догађајпма, збиваљнма. Зато сс, сво. н окрећем стварном стан»у ствари, ка догађајпма који сс независно од сваке фнлозофијс, мојс кли протнвпнчкс, одвнјају у овом граAY-Пре свсга морам рспн да пикада нпсам бпо тако усамл»ен као сада, у овој чаршијн пуној трговаца и малкх нндуст.ријалаиа бонбонама и платном. Овако моје стање може сс објаснитн двојако: ненавикнутошћу јсдног усамденнка на нову средпну и нсразумеваием извссног понашања, које је за овдашњс при лике сасвн.м природпо, алн за мене бурлсссног и комнчног. Лзуди овде мисле да је нско домаћнн и ’»овек од „реда" само ако у шетњс н посете издази увечс, најчешће неде.мам, и то свечано обучен. А они који се понашају као ја, очиглсдно је, не могу бити права госпола. По нзношеном одслу, у очсвнм цокулама гместо цштела, гологлавог и неуредно обријан, а бсз праве н нсговане брадс. морао сам чаршији пасти у очн и будити њену радозналост. Истпнк за вол>у, морам рећи да ме инсу терали из свога друштва нити избегавали, адн сам им био нсобичан за све време мога боравка у граду. Но, ипак су они више мнслнли о мени странцу и друкчнјем, необином, који не поштујем чаршијскн ред, него ја о њн.ма истим, свакодневним, строго патрнјархалннм; кад мн прилнзе и кад ссде са мном у крчми. кад говоре и кад ћуте, кад ме не примећују к кад ме добро загледају, кад прнчају колико су мудри и кад мнсле да ннсу. Сви. онк, и нс слуте да баш тако дотерани, чпсти. претерано уљудни, пенаметљнво радознали, оставл»ају нза ссбс нејасан и празан траг. Да је бар 'у кога траг био отворен н ја* сан. па .макар и np.san, бнло би мн много занимл>ивије и лепшс. Y тнм хладпнм п бсзбој иим прнлнкама почсо сам се питати: Гдс је прнјатна и топла сиротнња?.. Опа са перпферн.је града, нзглсда, ретко снлази у чаршкју. А ја, још од првог дана нсувише заузет прнпремањсм за штампу другог кздања свога „Лзубавног цнклуса", дуго сам одлагао да одсм међу те прнјатнс снромахе и пссннкс. Новом свету псрифсријс прнблпжно мс сасвнм пзнснада непланирано познанство прс трн дана са .младнм човеком који је искрсно жслео бнтн госполарсм својс судбинс. Најпрс сам примстно како ме пратн иско непознато лиис, друкчнјс од осталпх. ади не злурало радознало веИ прнјатс.\>скл. Када сам сс ноћас касно враћао из крчмс Бсла лађа, нз сснке велкког ораха где сам становао. пскрсhv. као пз 3cm.sc да пзннче, .мој пратилаи. Пре- •KiiHvr. v разлшшљатву тргох сс ^латено. :Онај којн ме јс чнтав дан упорно следно по- ■че да муца: „Господипс. прнјатсљу, од када сам сазнао... жслпм са вама да говорим о извссним стваонма"... .Забога. алп ко стс Ви, што ме тако пресрсћете? Морам замолити газдарииу да ми после овога. још ноћас, пребаје од страха”, рекох љутнто. „Фабрички ткач, алк себе не сматрам горнм од других бар што се тнче духа, способностн да се снђе у себе и у отити смисао свега”. Одмах ми је било јасно шта се догађа у души овог млалог човека. Мишљење које је имао о себи самом представљало је, пре свега. супротност чаршијског духа, а затим и притајено огорчење због убогбг личног живота и заннмања које ннко нс ценн. Сатисфакцију за такво својс стањс он је тражно нскључиво v премоћн свога духа и свога мншљења које јс било врло популарно и општс. „Моја соба је шупа кроз коју цурн кшиа на моју постељу, па сс, всћ дуго мокрена. распарала и трунс. Лли, верујте, ке јаднкујем много због тога нз трп разлога: Прво. кнша која иури чссто пала и на моје лнне, те .могу, каткад. и неумнвеп а. нпак, добро освежен, поћи на посао; друго надам се да ће ми CYTPA које прнжељкујем, донетн на дар чак и малу кућу са вртом н лишити ме заувек беспарице; и трсће, задовољан сам што ме је прнрода, изузстно, обдарила једном лепом светиљком у душн. Захваљујућн баш тој унутрашљој светиљци открнвам у себи право богатство и могу себи да кажем: He, ниск ти, при> јатељу, сиромашан! Без овнх мнсли и светлог духа не бих могао бити богатијн чак и да добијем оно што жарко желим, нарочнто ових киишкх дана: свој атеље за стихове и гарсоњеру на последњсм спрату пове зграде иза фабрикс намењсне фабричккм чиковниинма". „Наставнтс, слободно наставитс! Ништа се није догодндо. Опо мало прс, било је само изHCHabcihc, нпкако страх", оправлавао сам сс због начина на којн сам мало прс одбрусио изнснадном познанпкг. „Пошао сам за Вама јер се овле нема са К1Ш разговаратн. Всћина људи нз чаршије јс бсз правог нмена н правс речи. Говоре само иза тсзге н у кругу породице, воде свакоднев но конвеиционалс. истс разговорс. А за кафанскнм столом само ћерстају бсз салржннс. Њихов говор је јсдпак Нутан>у, а њнхово понаша11>с гмизањс. Нема мзглсда да сс икада могу усправнти прсма cvhuv. Алн опи to не желс. И што јс најгорс, рођспк као мумнје, они и нс знају шта су то жсл»е. Жнвс, управо, нагонскн, по иавицн." ,Да. то је .мртво море” бсз сопствснс свестп, којим управља нсвкдљива рука вегстирања.” „Не лути мс што сам бно чссто прсдмст њихове поругс. всћ очајањс што сам мзван своје перифернје и фабричкс радиошше сасвнм усамљен, што сам бсз саговорннка. A моје комшнјс н другарп — сиротиња која би могла нешто да кажс — више су него што се можс замнслитн обузетк собом, крововнма који прокишњавају.” „Нссумњнва супротност. Бсзбрижни и снтукрани жнве у докомпш бсз идеЈа и жнвотног жара. А онн чнје су тавашше цеднљке за кишу носе у ссби снажвс мнсди н вслику љубав према сунцу”. ,Лако сам Вас прспознао по подсмешл»нвом држању чаршије. He радн сс о могућностима, које нссумњиво нсматс, већ о томе ла се не желнтс спознатн у смисао удобне фотс ле, капута од велура постав.^сног крзном и уштирканлх оковратника са круткм фкжбај ннма н шшшевнма.” „Та господа и госпођс не могу бити вите јеле и, борови, то је ван свакс сумкс. Али ваздушна струја која допире од вас из предграђа, надајмо се, пробудиће нз учмалостн н успавану чаршију". „Може битн. Али сам радостан што всћ са* да, захваљујући Вама, могу бити ван мртвила некорисне али злоћудне госпоштинс, врло опа сне по жпвот од кдеја и духа. Морам приз нати, као зора, кзо источнк ветар ослободилн сте ме пз окова облачнне н ноћк. Зар не да сс всћ осећам 6o.sc? Причали смо о врло кон кретним стварн.ма, а као да смо измншљали нови свет. Осим тога улили сте мн веру да се може заталасатн и тако мртва чаршија као што јс наша”. Прве звсздс су почслс да се race. Свићс „Небо дана је већ на дохват рукс. Сала можемо поћи. а ја ћу, прс иего заспнм, покушати да мирно размнслпм о свему што смо говоркли. Дођнтс сутра увсче к мени, ако не желнте ла наш другн сусрст препустнмо слу чају н независностн. Понесите ми н који ру« копкс". Нисам могао одмах заспати. Надолазиле су мн чудне слнке пред очн. које би, можда могле бити и повод за пссму: Небо је бсз таласа. Бродовн су као облаци, усндрени а одлазе... Тражим их. а нксам на обали. Отварам длаи, н кад се зацрни људима једноставно обучсни.м по каранфнл у реверу. V очн.ма ласте, а под прстн.ма ново сунпе сја. Mope је, али га нема. И бролова нема али зачас из луке крену. Сунчана грудва у души расиветава само очи свуда у мени... Сутрадан, у CAiypax, мој пријател, песник лонео је у речено време дебелу свеску својих стихова. Y почетку радознало, касније све више удубл^ен, не у стил, већ у судбину ткача крај разбоја, са пријатељима и девојкама, у no.sy, y соби, ретко на сунцу, више на кмшн if шгчи. — у ткм стнховима нашао са.м и део своје судбнне. Није то био ни Боддер, ни Пушкни. ни Јакшнћ. нк Абрашевић, нн Жучни, али, је носно песннка у душн који највише кисне: и кад спава, и кад руча. и кад пише, н кад мксли; алн н пссника којх волн цвеће н лето. ссннцс и шумс, празнккс и no.synue. Y миоштву стихова које сам прочитао бнло је сугестпвннх песама. искреног унутрашњет живота, песама ослобођеннх хладне форме подражавања. Тамо где је изгледао по тсми бсзлнчан, он је, устварн. дао п налнчнију поезк ју, која може да узбудк, понесе. Био је то прост и једноставан стнл, без декоратнвннх елемсната п живл>е нлустраш/је, али искрен и нспосрсдаи. (Нз необјављене књпте „Аутобпографија душе") РАДНИЧНА ЛИРА С Т Р A X Ружо ti3 врта moi. Због тебе остадох без сна. Из твога цвета извире живот • .40/. У твом пуполку назирсм своју смрт. V твомс .тсту зслснс боје оглсдам лицс. Y жилама твојим траж1/м склониште а бодљс твојс дају ми страх. Ружо пз врта moi. Због тебе остадох без сна. Из твога цвста извирс живот мој. У твом пуполку назирсм ceoiv смрт. Томкслав Тодоровић, рабник у „Параћинки” МУЗИКА ЊЕГОВОГ КЛАВИРА Чујсм тонове K.taeupa, У мом срцу његова мс рука днра, A он coupa, ceupa Бстовена, Шопена, И.шча, нске своје мелодије, Безимсне, каже само моје. И свако вече док свира До мене допнре музика С његовог клавира. И док ме зове на ирозор, Пита.ч се да ли волим Њега само док свира Ил * само музику њсгоеот клавира. Тоновн скачу, јаучу, плачу А ја га молпм да нс ceupa, Да остави музику клавира. Дд л’ еоли.ч /beta само док ceupa, ил* само музику његоеог клаеира! If Јоеорим речн узеишене Нејасне, слатке, А тоноеи их гасс и ирескачу. He иргжај аш рукс. He iwccrai da ceupatu, Jep ја еоли.и... ja еолим Музику теог клаеира. Мкра Трифуновић О Б A A A Да нема љубаеи He би било суза ии радости, Да нема обала He би било ни река, Да нема обала Сеуда би постојало море. Али ти ниси има.за обала у мени Био сам бескрајно теој, Сеу лепоту жиеота Теби сам иоклонио, А ти си сее одбаци.1а као обичну бсзередну стеар. Била еи обала мога жиеота Од које се он одбио као талас, Ношен лубаеним еихором лгладости и разбио у безброј сићушних каиљица. Ти си остала иста Обала за мене Терда, хладна. Жиеет * ћу само када ме се сетиш, Нли можда нећу ни ту yvcxv имат'. Живота Стојановић Сриска фабрика стаклл Параћин УМЕТННК Н ДЕТП БОРО ЛЕКИН Је pobcn у Добр\чш< код Псћн 1951. го днме. Зпвршно Јс СредЈву техничку текстилну школу Сада ради у ИВТ „Бранко Крс.маиовпћ" као помоНник мајстора у OOYP Предионнца чешл»ане вуне. До сада Је н.мао 14 групнпх и самосталних пзложбн. Пзлагао Је у Параћ/гну. Свстозареву, Београду, КрагуЈсвиу, Књажсвцу н Рнбницл (СР Словеннја). СЛИКЕ ИЗ ПРОИЗВОДЊЕ — Сликарство је за мснс унутрашње задово^ење потребе коју оссћа.м ол pane млалости. Желим да истакнсм да свака уметност, порсд тога што треба да буде доступна сваком човску, треба да је и разумљива. • Шта мнслЈГге о сликарству у нашој Oiminnni и о дал>нм перспскпгаама? — Лнковна VMCTHOCT је у нашем крају у фази органнзовања и почетни резултати су добри. Колико ми је познато наш град има умстнике у разким правцима сликања. To је добро и они напредују. Д|гковнн клуб који је конституисан има у својим редовп.ма праве ентузијастс. Разумевање је прнсутно и то треба нскорнстити. Оснм тога нмамо и већи број та« лената које треба усмерити и помоћи. • Какви су Вашк дал>н плановн у сликарству? — До краја годнне гтрипремам једну самосталну изложбу. Тренутно радим на припреми скииа из производње. Раднм један нов стид сликања и као такав ннсам познат napahiniCKoj публицн. Осим тога, спреман сам да учествујем и на групним изложбама, уколико мс буду позвали. Б. Лекић: Ваза на клавиру . 1Л..чж....”ч.ччл 1 лчТчлЛч.ч.141414114111.11ТтТтч!».«■.* лл..»..••V.лч»»..ч«..•..« ДЕЦИ ОМЛАДИНИ, РАДНИМ I ЉУДИМА И ГРАЂАНИМА | ОПШТИНЕ ПАРАЋИН ЧЕСТИТАМО I 13. ОКТОБАР, I ДАН ОСЛОБОЂЕЊА Општинске заједнице дечје и социјалне заштите и Центар за 1 дечју заштиту и социјални рад I ^mrfTTmTTffrffffffffrrfffTrfffffffffTfffffffffffrTTffff9ff9fffffffff^rTrrrrrrrrrrrrvrrrrrrrrrrrrrrrTrfTrfff3fff999f9fffnrf9fffTfTfnf^nff, I РАДНИМ ЉУДИМА И ГРАЂАНИМА 1 1 0ПШТИНЕ ПАРАЋИН } ЧЕСТИТАМО I 13. ОКТОБАР, ДАН ОСЛОБОЂЕЊА I Самоуправне интересне заједнице | основног образовања и васпитања, | културе и физичке културе

CTPAHA 18 „14 ДАНА* БРОЈ 43 СЛОБОДАН АНЂЕЛКОВИЋ ВРЕЛО КАМЕЊЕ Лсжао са.м опружсв на гуменом душеку. Рукс су скоро аутоматски у спором ујслначсвом ритму паралс заталасаву масу, а киша разбвјеввх капв хладнла .мп јс Aeba. Спрсда су у вепрсквднвм колонама взввралв таласи. као ваборн опуштсвс сввлсвс хал»вве и најахива * лп на моју главу. Загљурво сам линс у славу гуму в само покаткад поглслао вспрсд ссис да нс скрсвсм са правца. Богдан јс плввао поред мевс. — Испашћс тв душа, момчс, — кажсм му. — Ухватв сс за лушек. — Маска нешто ввјс у рсду, улази вода, — одговорвх хватајући сс за лушек. — Бога ми. пазп. Нс.мој нвкада сам ла ндсш овако далско. — Бво сам в дал»с. Boh трећег дава по доласку ствгао сам довдс. Послс сам вшао све дал»с. Чак тамо ло овс стсвс. Ввдвш? — Овс вслпкс. мало лссво? Да, око њс јс в всколвко мањвх, али сс одавлс не ввдс. Уступво сам му мссто ва душеку, а ја сам стајао у водп држсћн се.за гумсну иввцу. Пуствлв смо таласс да нас лагано гурају. — Замнсли да тс овако далеко ухватн грч? — рскох. — А можда има в морсквх паса? — Појсо сам толвко рвба, — узвратв кроз с.мсх, — да нв цео Пс бвх могао да вратв.м дуг мору. Једном мс ухватво« Бво сам далеко 6л обалс н нвјс п.мало с.мвсла ввкатп. Наравно, очскввао сам вајгоре. Тв знаш да нс всрујсм у Бога, а тада са.м се прекрство. Утрнуо сам и умврво сс. Ја волвм борбу ако она вмз нскс сврхе. Овде нвшта нвјс заввсвло од менс. — Је ли тачво да у твм мо.мснти.ма чвтав жввот пројурв кроз главу? — Менв је прво пала на па.мсг та тврдв>а, али ја нвса.м видсо своју прошлост; пред очв Прсдраг Димитријевић: Амбвјент II .ма ми је заиграла слвка ове наше обале. Ввдео сам како ме таласв носе пре.ма вама, и као да сам се радовао том сусрету... Легао сам на лсђа да се не трошим узалуд. Хтео сам да одложвм крај колвко сс може. И вал>да ми је баш то оссћањс препуштености самом себи дало снагу. Скоро да ми јс бвло мвло што сам сам. He волвм сузе. Нвсам одуста * јао ол борбе јер је сматрам својом људском дужношћу. Нешто као рањсна звер... — Ипак, свгурно ти је бвло жао живота? — Па, јесте. Глсдао сам у плаво вебо, чвсто као око. Као јсдво вслвко око којс ме равнодушно посматра и бвло ми је крвво што оно остаје послс мснс. Вама нвсам завидео: в ви ћсте Једном за мно.м; можда и глупљс него ја. На прагу туђс кућс као лопов, или у неком смрдљивом јакру. Пучвва ми је пзгледала као .мекани покров.Вас he можла обесвти, или he вас нестати у ројевима мува, као убвјенв пас. Док сам тако лсжао нска рвба ми је лотакла врат. „Полако, мала моја, сачскај”, корио сам је гласво. Олјсдном јс вавшао вслвки талас и подвгао .мс. Ивствктввво сам замахнуо и рука.ма и вогама и зачудво се када сам осетво да јс грча нсстало. Звачв, још вијс вре.мс, помисило сам. Послс сам дуго плввао до најблвже обалс. Кала са.м најзад стао на чврсто тле, легао сам ва врсли ка.мсн и ту остао око два сата. Тск тада сам осство велвкв VMop и страх. Прсдвече сам кренуо обалом. Тога дана више нисам хтео да изазввам судбвну. Када сам лошао блпзу вас, запливао сам, али сасвим уз обалу. — А да смо билв зајсдво? — рскох. — Бвло бв rope. Покушао би да ме спасеш. a ia бих те грчевито стегао и отишлн бисмо заЈедно. А можда бвс.мо плакалп као деца, тада се свашта догађа. Зато сам и рекао мало * пре да један од нас nobe душеком. — Јеси ли долазио јрш којн пут до тог места? — Јссам. Одмах сутрадан. Мвслпо сам само да сс првблпжим. Плввао сам опрсзво као да сам се бојао да не пробулвм ђавола. Касвнјс сам ншао све даље. Сада одлазнм до стене без одмора. — Ту сс заустављају и вајодважнпји. — Отишао сам и дале, алн пре.много је. Исцрпљује. Повово с.мо заузелв стара места п поеле дужсг влввања стигли до велвке стевс на чнјем врху јс стражарво галсб. — Да свратвмо? — прсдложнх. — Можемо. Попслв смо се до врха. Галеб је закрештао и одлетео. Плажа се једва назпрала кроз густу измаглвну. — Ввдим!. Вељко, ову л»удску масу. Као мраввжак. Ако си Meby в>нма в сам постајсш мрав. Можемо поћи и дзлл к навћв ћсмо на супротву обалу, а та.мо јс всто мраввњак. Можла је само .мањи нлв већи. Јсдвно ако крсвсмо прсма вучввв, алв тамо псма гдс да се ствгвс н увск св на всто.м месту. Дошлв смо до шв.у>атог камсва којв јс вв* рво вз водс в Богдан рсчс да Немо ту ловп тв. Ухватво са.м сс за камен в ослободво поло ввну дешска, ва смо зајсдпо лсжалв ва љсму и одмаралв сс. Плввао је лагано тамо — а.мо са главом у волв. На всквм мсстима јс остајао лужс. Пратво сам га душеком. Нсколпко пута јс долазпо до швљатог камсна и опст оллазво. Олјс * дво.м сс скувво, ваправво трзај и заровво Плава псраја су замлатарала у ваздуху. За всслао сам према том мссту. Изронво јс послс нсколико трснутака ва 'корак ол мевс в нружво мв всликог * црвог јсжа. Јсдво.м се задржао лужс под водом, па сам сс забрввуо. Hcuito јс ударвло у душск п ја сам склвзнуо у воду. Њсгова глава јс нзраљала вспод душска и двзала га уввс. — Дуго си остао, — кажем му. — Бво јс чврсто првлсвљен за дво... Нож сам вскрввво... Вредав јс... Оваквп сс ре:ко налазе. Овај јс завста бво мвого већв ол осталвх, а боја му јс бвла нска чудва мсшаввва плаве в зелене. Ввшс није ровво па сам узео њсгову мас« ку и нсраја и покушао всшто да уловвм. Плввао сам дуго и осматрао, а кала сам угледао јслног ва прилвчној дубввв, заронво сам, алп већ послс всколпко замаха рукама осетво сам бол у грудвма, па са.м окрсвуо назад. Покушао сам још псколвко пута, алн бсз рсзултата. Y повратку смо засталв код стснс да сс мало одморвмо, а онла смо наставвли прс.ма плажв. Бо1дан сс држао за задв,в крај душека на комс са.м ја лсжао в всслао вз свс снагс док сс ввсам у.морво, па јс он пуство душск п запливао. Када с.мо ствглв на обалу око вас сс окупвла гомвла дсцс и свв су хтелн да пвпну јсжсвс, а познашшп су тражплв да вм покло * нвмо. Богдан јс лсгао па душск и задремао, а ја сам однео јежеве ло водс в почсо да вх чвствм. Ка.мевом бвх првтвскао жввотнњу за тле, а овда јој дрвеввм швљком сквдао бодл»с. Около су стајала дсиа в пратпла свакв мој покрет. Сувис јс пекло в вспод велвког сламвог шсшпра нвз чело мм је иурво зној. Радво сам пажл>вво в споро да би прсдстава за лсцу што дужс трајала. Ужпвао сам у љвховој радоств и приссћао се поједиввх дстаља из свог дствњства. Посвађалв су сс око отпалвх бод * л»в. Гурнут, један дечак јс стао ногом ва тск очвшћевог јежа, сломио га, опла јс восрнуо, ссо ва гомвлу бодл>в в почсо да врвшгп. Остали су сс смејалв, док нски ш.мугнушс уплашсвв. — Могу лв да поглсдам јсдан? —, чуш женски глас на руско.м. Поглсдао сам ва ту страпу и ввдсо ову Чсхвшу са којом сам јутрос разговарао. — Можеш. Пазв само да се нс убодсш. — Волсла бпх да повссем јсдав за Праг. — Пођи са мвом да вх ловвмо. — Купвла бих, али их у граду ве.ма. — Ја висам трговац. — Када ћеш опст ићв? — Нешто касније. — Могу ли поћн и моје другарнце? — Ми ће.мо нх донети. Довршавао сам чвшћеље јсдног велнког. Овда са.м га полако прао у водн. Подсећао ме ва куполу. Свстс Софвје у Цариграду. Чехв1ва га је ошшавала пажљиво и разглсдала са сввх страна. Богдан је вспод подуспуштенвх очввх капака посматрао шта радвмо. — Располажв са њвм како хоћсш, — рече мв твхо. Рскао сам јој да може да га узме ако желв. Навикнута на грубљу шалу са Југословенвма изгледа није поверовала. Држала је јежа н дал>с у рушт в гледала ме смешећи се. Тск када сам поновво да га заиста може узсти, почсла је да мн захваљује. Рскао сам да је тог јсжа уловво мој првјатељ м да-њему треба да захвалв. Нијс добро разумела, алв сс окрсвула прсма љему и рскла да је срсћна што овако лепу ствар може понетн као поклов од јсдног Југословева. Пвтала је да ли с.мо мнслнли на н»у када с.мо вх ловвлв? Рекли смо да јес.мо и свим с.мо се смејалп. Очиство сам и последњсг. Пвтао са.м Богдава хоћс ли са мном у волу? Рекао је да је у.моран и да неНе. Чсхвња је нзгледа мислпла да се ми спремамо у лов па је поновнла да хоћс са нама. — Кажи јој да хш је веома жао што нећу .моћи да пођсм са вама због пре.морености, — рече Богдан, — али верујсм да ће све испасти како вал»а, јер имам пуно поверење у тебе. Изгледа да је разумела с.мисао његових речв и почела гласио да се смеје. Питала је да ли с.мо браћа на шта смо потврдно климнулв главом. — Само са.м ја лепшв, — рекао сам озбвљно. Гледала је час једног, час другог, узела је јежа и без речн пошла према другарвцама, које су лежале недалеко од нас. Мнслио сам да се неће вратнти. Ушао сам у воду и запливао. Када сам одмакао, приметио сам да је пошла за мно.м. — Примп мс у своју дружину, ве.шки ловче, — речс задвхано. Попрскао сам је водом. — Срећан сам, * прпнцезо, ако могу нешто да учвни.м за тебе. Прсд нама ће се море отaopirni. а јежсви предавати без борбе. — Даћемо сваком Чеху по један, — рече. — По два: једно мушко, једно женско. Док сам размишљао куда да је одведем, рскох да јс првмам. и упитах је за име: — Хана’ — одговорп всссло. — Ја сам Всљко. Хана п Вељко. Нс звучи иаш лоше. (Одломак) Y ПОСЕТИ ДЕЧЈЕМ ОБДАНИШТУ „БАМБИ" „КУТЛАЧА ЗА БАТННАЊЕ Н ННФЛАЦНЈУ" — Ја пмам три годвне и још једну вслику, објашњава нам Драган шврсћв ручвис да вам покажс колико јс вслика та ње гова годвна. — Moia је годнна већа, прнтрчава Бојана вспред свог другара, напрсжућн се да још више размакнс ручицама. Тако с.мо успоставвлн први контакт са ма.\ишаннма Дечјег обданвшта „Бамбв" нз Параћвна. Радозвале очвие срдачно су нас дочекввалс, јер је то бвла в прплвка да сс прекиве час и повсдс слободан разговор. Били с.мо изненађенв орвгвналнвм одговорвма деце, која немају нв трв-четнри годинс. Дсчје „мудрости” в духоввтостп остале су дубоко у нашим срцвма, а нарочвто у срци.ма њнховвх васпнтача. Другарица Зорица Несторовић, главна сестра у Обданншту, испрпчала нам је и ову духоввту „авсгдоту” вз свог дружсња са децом: — Једна девојчпца занета у игри са својом другарвцом. заузевит ,.озбнл>ан став" овако је објаспвла намену кутлаче: „Ово је кутлача за бапгнаил и иифлаиију". Мадишане из „Бамбвја” посетили смо у време Дсчјс нсдсље. Виделв смо како живе и раде. Од ЈБИХОввх васпитача чули смо и шта још псдостајс Обданиш * ту, какви су дал»и плавови... — „Бамби” постоји од 1971. годввс и има 266 уписане деце, У јаслвцама 76, у забаввшту 65 в 125 малншана распоређсних по узрасним групама, објашња ва нам Властимнр Крстић. глав tin васпитач. Дсца проводе у Об дапшпту 9,5 часова ц и.мају врло добрс условс за развој, почсв ол оброка до здравсгвене заштвтс. Додушс, прилвчно је тес^ по, јср смо бпли првнуђеви да прпмамо и преко одређевог бро ја. Јслвом нсдсл»во са децом ра» ди в лодопег. Звамо да то ш<је лово.бво, алн за сала всмамо бол»с рсшсњс, јср твх стручња’ ка пс.ма. Сва дсца су, ссм из јаслица, обухваНсна паставнвм програ« .мом пре.ма сво.м узрасту. Иначс, колвко с.мо могли да прпметвмо, дспа која взађу вз Обдаввшта постпжу бољс резултате п лакшс савлађују градвво у школи. Свгурпо да тренутнп капаивтвтс нпсу ни вздалска довол»ни да приме сву дсцу. Бпло је чак случајева да јс човек лошао да пријави детс којс сс још ннје вп родило. Зато се предузвмају мсре да сс у што скорпје времс взгради if друга згрзда, која бп умно гоме олакшала тренутно стаibc, сазиалп с.мо па крају. М. Дилштрнјевић ............................. PREDUZECE ZA FROIZVODNJU, KOOPERAC1JU I PROMET PARACSlN ЧЕ СТИТА 13. ОКТОБАР ДАН ОСЛОБОЂЕЊА РАДНИМ ЉУДИМА И ГРАБАНИМА ОПШТИНЕ ПАРАНИН 5iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiimiiiiiimiiiiiiiiiiiiiiiiiiiitiiiiiiiiiiiiiiiiiii<iiiii>iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiniiiiiiiiiiiiiiiiiiii Ulllllll tkhObSsCCAty tiftCQUSC/lC’ ;. r. v i: ao <\ Li иКпa p л Кн 11 ЧЕ СТИТА 13. ОКТОБАР ДАН ОСЛОБОЂЕЊА РАДНИМ ЉУДИМА И ГРАБАНИМА ОПШТИНЕ ПАРАВИН Jinillllllllll ......................................................................................... .

БРОЈ 43 .14 ДАНА' СТРАНА 1» ЂАЧКА СТРАНА МОЈ ГРАД У СЛОБОДИ I ««««<«««<««««««£ ПАРАЋИН У СЛОБОДИ PAT ПИСМО НЕПОЗНАТОЈ ДРУГАРИЦИ ТРИДЕСЕТ ГОДИНД СУНДА СЛОБОПЕ Ш MOION ЗЕМЉОМ Пусти ми/еунце Пусси који зрак I ПараНин град. Сутра јс јсдан Саечани дан, Мој град слави слободни Тридесети — роћснадан. I i 13. октобар 1944. годнне... Параћин у колевик слободс отвара своје сањнвс очи npiLxta у наручјс зраке сунца које сс paba на нстоку. Црвсни барјак вијори сс на встру н иоздравља слободно нсбо. Жубори Црнииа ирвена од крви. Ymccto продор- »шх митраљеза, шарсни пстлови будс rpabauc. Свула сс оссћа дах слободе. ¥ далдши сс чујс громка псс.ма ударпика. н Нако јс моја оловка можда псАостижна да ппшс тако слав1IC рслове кз исторнјс, нако су моје мнслн ioui увск пунс крnnita н лутака, покушаћу да тн објаспим шта јс слобода у моjoi 3C.M.V>II. Јучс сам луто размншмла о томс. Слобода јс тако вслика рсч. To нијс нсшто што сс ломн, што пестајс. To јс нешто што сс волп, чува и брани. Пнсала сам тн како жнвн.м у дпвном граду, како свуда ничу зградс да би сс купалс у облаинма, како у ксстсновима ромпнл всче прнкрадајгћи сс са планпна. Нсправсдно је што сс куруза псва о богатој јессни. - . . _ Јсссњс руменило сс завукло у СиЈплице he б.иалати дуљс и сочно грожђс. шарено цвсће. Као да ннјс почетак! луди he певати Из крви пвстају маковк, из ^РЧСМ nynu.it срсће. камспа ничу ружс. Голуб мн. ра полсти до нсба, и слободс. Псва.ч и ja. nceaj Застансш, осврнеш се на до- -- ти- се' ле. н вцднш: зградс, мостови. г .... болнпцс, школс. Зар је могуће cPCT,tu oyduto лш. да је то она нста земља? Зар су и они борци, којн су уздиг- »утих чсла смело јуришали на теиковс, доживслн да сада, у Па Живсћу ја, Живећеги и ти. хладу липс, крај неког парка, да прнчају о минулим данкма? Зар ђс.ио сс одужити добри буде.ио ми. 3 Блнста Параћип озарсн сунчевим зрацима. Најзад, скинут му је јарам окупатора и до.маћих нздајника, под чијим теретом јс мучно стењао пуне 4 годинс. Строј омладнница с алатом у рукама журп да што прс зацили ранс свога 1рада. Људп су изашли на улкпс ла дочекају слободу. прво слоболно јутро. Yauue прскри dchc ивећем лнчнле су на најлепшс алеје у парку. Живот у граду почео је да сс будн. Замаха сива рука фабричког димњака. Пружн својс вслпкс прстс плавом сло бодномнебу. Запнштивоз објављујућп улазакуслободни град. Уместо окупаторских авкона плаветно нсбо прслсћу велике ппшс’, a ирнс облакс заменшпс белн, којп нсжно пловншс небом. Опет школско звопо објавн почсгак часа н ђачнћп журно похнташе да сс поиово загрле са својим старнм другарииама, клупама. Л данас... Данас те гледам, мој милн градс. Нов си I I I су II онп најснромашнпјн до- .-------- ... _ _ живслн да корачају v удобнш! у Tim тревуци.ма писам ссћала чизмама? почетка. А почело је једног јутра. Јут- Лепо јс живсти у слободној земљп. Лспо је слушати зујаке Драпгаа Живановић YII3 О Ш „Стеван Јакоаљсвић" ПараНин 1< леп као најлспшп пвст. Као лапгас тп се пшриш на сунцу слоболс. Расти н лаљс .мој милн градс, и нек те v’bck грејс сунцс слободс! Добрнла Станковић VIIz3 ОШ „Стеван Јаков.ч>свић" ра над мојом земљом су увек плава и лспа. Ово ic бпло кр- пчсла " опнЈати сс мприсом ваво! Крваво јутро је освануло божура. Зато трсба цсппти жрнад челнчннм тснковпма и го- тос слободе. лоруким ссљашкма... ј^с сам дуго размншлала о А онда бороа, рат к крв. Чс- Томе. И увидсда сам да јс слоТ11ри годнна н милион лешсва. бода нешто најважнијс најлсп« Попшуо-Јс Јсдан Бошко, Јсдан шс —- — -------- Мирко, Јелнца. Мнра. Јсдна ic мајка немо селсла крај свог по најјаче на свсту. Ја par нисам видсла Аг су ми рсклц Да на џшш Да му у.иссто срца У ipydiuta стоји Пак.хсна маншна. Ја рат писам вндсла А.ш су ми рскли Да сатру бљујс Да сто рука има I! да убија њилш. Ја par нисам видсла А.ш су ми рекли ■ Да на аждају личи Алм да нијс чз бајке 11 да ис разлнкујс крв Од сузс -............. мајке. — Олнвера Мошоркнац V« О Ш „Радојс Домановић' * Параћин ПЕВАМ * Певам рушеног огњпшта гледајућн на стубу свог обсшсног сина — једннца. II ннјс плакала... Y овој борбп л.удп ппсу у.\шрали. Они су са.мо пестајалн, да би њиховс пдеје остајалс у нашим срцпма. И иеки другн спн бн папустно мајку и отпшао у рат. Y рат. којн ic као аждаја тражпо жртвс. А требало је милнон жпвота да се IbCFOB гнсв стнша ... Слобода! Најзад јс та рсч ол1екнула планином н оузвањала празннм н порушеинм градом. Они што су остали п всровали да неће прежпвсти рат, бнлп су јединп који су сс радовалп. И дошла ic слобола. Слобола. алн каква? Са порушсним кућама, босоногп.м лсчацима. угл»снпсанпм костпма н лобањама. Н поново. из почстка. Још много зноја и новп метар пругс. удараиа пи јгком и join јсдач ryiic.i, loin јсдпа ингла н зграла до облака. Песма it зној. Младићн радс п псвају. Певају о слоболп. о ■ крзју рата. Језеро позлаћсног класја сс ibiime на встру. Жутп брк ку- | Птици у летл’. ?»>»>>»»>»»»»»>»»»»»>»»»»>>»»»«>»>>»»>>»»>>»»»»>»»»;»»»»»• * Певам Сваком цеету, Слободи што се буди, — Слобод/L Певам Суром камсну, Свакој мећи и размсћи — Домовини. МОЈ ГРАД - ПАРАЋИН Родии граде, тн што си сс роВесна Маркоапћ VIIt ->H° "? »бали рекс Црннпс коОШ „РадоЈс Домановнћ" Ј« •100Р0 пам™ TB0)Y бурну исПараћии торшу, тск пре тридссст голипа си сазнао шта значп бити 1 Прсдраг Мклогковић уч. V3 ОШ ,Л1. Поповић" — Озрсн” (Мириловац) срсћап. жпветп у слободп. Ол свог pobcita си гледао само патље и сузе. Преко твојих леђа су газнли многп освајачи далскпх земаља. али они ннсу ■ остајали у тсбп дуго. Рушнлп I су ie, алп иису успели да сру« •> ше твојс хероГско cpue. Ти сп '•) увск нипао већн и лепшн као •,-b да пркоснш својнм нспријател>нма. Од најезда Tybiuia храр Р бро су те бранклп твојн спновн 11 кћерп. Многи од љих су у K'V-7 твоје тсмсљс уградпли својс дана си освануо у дуго жед»еној и сањаној слободк. Црвена од крви текла је Црнниа, причајућн свнма о хсројству становника јодног слоболарског града. Изградкли су те, мој рол нп грале и бно си и лспши и већн нсго нкад- Постао сп пз пепела да бпх ја могла да жнвим. н ја, и онн, и тн. н сви други. Y твомс срцу, ја знам. постоји јслна рана која боли п која никада нсће зарастн. To ic бол за онима којн су те највнше волсли и којп су својим живо * Соња Иванмшевић уч. V3 ОШ „С. Јаковљевић" тима боду. Псвам Жутом класју И слатком грожћу, — Богатстсу. Пееам Незаборавном божуру, И б\ ксту ружа, — Лспоти. Скежана Смиљанић Vils О Ш „М. Поповић — Озрсн” костк н залили земљу својом I крвл»у. Многс женс су осталс бсз мужсва, ссстрс без браћс н ■ очсва.' Једни су умирали, друп! се pabaan, а ти си жнвео [ градс Волелн су те градс, н јеотк\т1.\»ивали твоју слоВесна Марког.ић VI1-3 ОШ „Стевап Јаковнћ” ЦРВЕНИ ОКТОБАР 'V | лан дсо жпвота су поклонклн теби. II сада су се' храбро бо- • рилн против поробљнвача који су четирн године харали твојим улицама. Слобода, та реч будућностп, улпвала нм јс храброст и самопоуздање да пстрају. Ослободпли су тс п једног октобарског САОБОДА Слобода је вода Славуј на грани Слобода је сунцс Плави јорговани. Оливера Мошорннаи V« О Ш Радојс Домановић Параћин ?«««««««<«««<««««««««««<«<««««««««««««««««<«« i««««««««««««««««««««««««««««««««««««««««««««««««"««««ij 5 ПРОСВЕТНИ РАДНИК ЗОРА ЈЕЗДИН i 1 ШЦДММ 1РЕНУТАК ПОСЕТА ТИТУ X I I Y пре првим данн.ма слободс. 30 године. нову народну власт н све раднс луде н граћане нашс домовине очс кнвали су многобројнп за дацн. Упоредо са напори.ма да сс привреда обновп ваљадо ic радитп и на норма лизовању стан>а v друпш областнма. a пре свега у школству. Зато су просвет * ни радшшн. захваћени општил! снтузијазмом, свссрдно прнонули па посао да окупљају и васпитавају.мла дс генерацијс, јер су зна ли да су новој социјалисн’. чкој Југославијп потребнп II новн кадрови. Mcbv при * светннм рад1пшн.ма који су у нашс.м граду бнлн пнонп рн обновс и лал>еГ развоја школсува бцла јс п Зора Је зднћ, сада уч1псл>ица у пс нзији. — Haul град ic — сећа се учитељица Зора, тада имао јсдтг ochobhv школу. Било нас јс око 20 учнтеља, а радилн смо у старој шко лској згради. v којој су са да смештенн Раднички уннверзшет н Матична бкблм отека. Услови за рад били су веома тешки. iep сд; у истој згради радиле Гнмна зија л Шкода ученика у прп врсдн. Раднли смо v смсна ма, а учионицеа cv биле оп рсмљенс дотрајалпм намештајем. Нисмо ималн ни дово.^ан боој таблп а о дру гим уч1шша и да не гово piLxto. Ипак нам рад инјс тсшко падао, iep с.мо били слободни. Нсповољне условс за извођеке наставе на докнађивалн смо самопрсгоPHILM радом. Активност просветних рад ника v тим ланкма није до дазнла до |цражаја само у школн. Очекивао их је активан рад v свим друштвс ПО-ПО.М1ТИЧКИМ организација ма. За mix ic исто тако ва жан задатак био опнсмења ван>е одраслих. Зора ЈездиБ и њсне колегнннцс и кохсге, сада свп пензионисани просветни радниш!. организовали су v граду по рсонн ма аналфабетске тсчајсвсна којпма јс опнсмењено вшис дссетииа одраслих. Порсл тога, радно је и вслнки број читалачкпх група на који.ма су читанс књитс и днсвна штампа. Y iiauioj школи поклањала сс вечика пажња и збриља вању лсце, каже Зора ЈезAiih.’ Всома брзо организова ли смо ђачку кухнљу v ко јој су сс хранили нс само основци всН н ученици Гп мназнјс и Школс ученнка v приврсди. Y томе су нам вслпку по.моћ пружиле дру ШТВСНО-ПОЛ1ПНЧКС организа iuijc. Организација АФЖ ор ганизовала ie стално дежур ство жена до.маћлца и рад ника v Бачкој школској ку хињн. Онс су раднлс зајед но са просвстним раднкци .ма без икакве надокнадс. На пнтањс која јој је пајдража успомсна нз првнх послсратних годпна учитсл>1Ша Зора јс веома брзо од говорнла: — Оно што ia. а слободна сам рећн н моје колеге и наши тадашњи ученици, кнкада нећемо заборавпти је прнјем код друга Тита. Бкло јс то нсочикивано. Одлучилп смо да на крају шко дске године поврсдс.мо четврти разред Основне школс на екскурзнју до Бсограда и Бердапа. Некако спорнта но постављено ie пктанл: Зашто нс бнсмо посетили лруга Tirra? Да ли бн он имао времсна да нас прими? Није ли то нескромна жем? Одлучнлп смо да те лсграмом замолимо за прн јем. Били с.мо пријатно изiteiiabeHii када ie нз Београ да стигао одговрр да ће нас друг Тито npiLMUTii. Нс знам ко се више радовао: учсншш 11ЛК .мп» одрасли. A о посетп шта да вам кажсм? Тешко јс опксатн како пас је срдачно и топло прпмпо друг Тнто у Белом двору н поклонио нам два дивна часа. О себк н о свом раду у Зора Јездић I I I I I I Листопади cv почели ла палс слатка сазвсжВа, да се руменс. а кукурузи да шуште последше арнјс пред бсрбу. Октобар. Најјсдријн месец. И славо.м. II жртвама. И побсдом. У зидинама љегових минута остали су најстрашнији и најсветлији Tpeuymi нсторије мога народа. Октобар са хризантсмом. Октобар нза нишана у пакленнм ходницима цевн. Октобар на уснама рањеннка к у звезди јурншннка. Најскупли мессц Револуције. Пред ро« јсвима, киша.ма и у полморнн * пама. неустрашиви’ крагујевачки baun на всликом часу исторнјс. ослободиоип Бсограда моје зем.де и мога града. „Пролазим гробље.м, а ветар ми шумн! Ту лсже загрл>сни цвећс и куршуаш”. Мнслим да је то најлепши сшггаф љп.ма, знаним и незнаним јунацима чије гробове заснпа жути jcccibu смет. Али сло бола нема епитафа. II зато внсоко стрсми неокрзнута у својој светлости. А над мапом хум ки љсни csihobm загрљенн, са ирвсним заставама. Y тридесатом црвеном октобру .моја Домовпна цвста. Драпша Јокић VII« ОШ „Бура Јакшнћ” Параћпн PE3YATAT KOHKYPCA Стручни жири за лктерарне прилоге преглсдао је прнспеле радове к одабрао један број за објављнвање и наградс. To Је учинно ц жнри за ликовно стваралаштво. Коначне резултатс коикурса објавићемо у наредном броју. 1 1 1 Прсдраг Динић, V« ОШ ,М Поповић" полјггичким оргаккзацијама. v Општшш к Срезу, у којн.ма јс бпла одборннк, учнтемша Јездић нпјс же лела посебно да говори, ис тичућп да јој јс то бнла н дужност као просветног ра лнкка. Ипак, рсћи ћс.мо да ie за всома успешан рад v иаставп добплн више признања и зван>е просвстног саветника. На крају разговора чули с.мо још и ово: — Јако мц је жао што нисам II данас у настави, . јер, пскрено вам каже.м, децу много ВОЛН.М. Иначе, МПСЛ1Ш да сада нашс школе нмају веома добрс <»усло ве за рад: новс школске зграде, савремени намештај, учњ\а и нормалан број уче нпка v разреду. Тако нешто .ми смо прс тридссет годнна .моглн само да иаслућујемо. Y таквнм условима за рад. просвстни радницц не трс« ба да жале труд да улнвају учснииима — CBojiut васпи танииима нс само знање, нећ и да их васпитавају V соцнјалнстичко.м духу, да 6v ду чуварп ц градптелвп сво јс до.мовинс, као што су то покада били борци у народпоослободилачкој брбп и гонерашАЈе којс су у послера тним годннама улагалс папоре у обнови и изградљи домовтше. I 5 Параћннскн основцк код друга Тита 1950. школи uikomi ни ван ван њс, и.с, уу друштвс- друштвс--• Д. Г. $

CTPAHA 20 ,14 ДАНА' БРОЈ 43 ЈУГОБДННЛ ПЛРЛБИН САДАШЊИМ И БУДУЋИМ ШТЕДИШАМА ЧЕСТИТАМО ДАН ОСЛОБОЂЕЊА 13. ОКТОБАР iiiiiiiiiiuiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiitiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiniiiiii ИЗ МЕДИЦИНЕ Утицај апкохолних пића на организам човека He постоји нн јсдан човек који бн подно * сио алкохол без последнца. Познато је да уношење адкохола у органнзам увск доводн до непријатности: главобољс, пагона за повраћан»е и другнх тегоба. To је прпродиа одбрана од алкохола као отровне материјс. Ипак, многи пију алкохо.ша пића пз сујстс да не изгле * дају слабићп у друштву, или из унутрашњих потреба да олакшају нску животну снтуацију, без обзира на полношљнвост или нсподношљивост оргаиизма. Тако се ствара навика са осећа»е.м заборава и лоброг расположења и већнх фнзичких способности, што је знак да је штетно дејство алкохола почело, јер је медицински доказано да је алкохол отров без обзира у којој колнчини се узи.ма а осећање си* гурности je само привидно. Утврђено јс да алкохол погађа прво мождане ћелије а први знак је лажно осећање сна ге доброг расположења и повећање активности. Физнчки рад изгледа лашкк, али се ефекат смањујс, рсмсти сс вид оштећује функцнја готово свих чула а оштећују се ман>е или више и сви органи. Најпре настају болести због поремећаја исхране. обољење јетре, туберкулоза, обољење срца, и бубрега, органа за варење, полних органа, итд. Човек који пије запоставља исхрану. или зато што је у пијаном стању нема осећај глади, пли зато што му је важннје ла прибави средстава за пиће него за храну. Послс дуже употребе алкохола настајс запаљење желуца, ирева па се унета храна правилно не користи и долазн до потхраљености, тако да се на ослабљени органнзам надовезују и болести хоје нису у директној повезаностн са штетним делова1вем алкохолннх пнћа. И код акутних тровања, а поготово увек оштећена, нарочито када јс алкохолнза.м праћен и неправнлном нсхраном, ^етра постепено а скгурно оболн, после вншегодишЈвсг узиман>а алкохола прслази у цнрозу, настаје порсмеhaj фупкцијс јетрс, у почстку сс повсћава a затн.м смањујс са нагомнлаван>см тсчностп у сто.маку. Y оваквом стању нкје могуће много учшшти у слшслу оздрав.^еља, а познато јс да највећн број алкохоличара још у релатнвно младнм година.ма долазн у овакво стање. Побољшање а често н зиатан опоравак могућ јс само уколпко сс прекннс са уношељсм алкохола још у почегку обољела јетре. __ — Прикупља дннарскс и девнзнс штедне улоге уз мак снмалну камату; * — Отвара жнро н тскућс рачуне rpabaiia и вршн свс услугс по њи.ма, уз всо.ма повољис условс; — Прн.ма на вншсгодишљс орочавањс динарска и дсвизна срсдсгва rpabaiia са Kojitxia може да сс обсзбеД11 пснзија, повсћана пснзија. спшенднја за школова * н>е деце, нздржавањс за родитељс и др.; — Врши откуп дсвиза; — Одобрава креднте за стамбену пзградњу и куповнну станова; — Одобрава кредите за нол»опривредну опрсму (тракторе, прнкључнс машнне н осталу мсхацпзацију) ц креднтс за приврсднс oGjcKic у иољопривреди (прнврсднс зградс, стајс и др.); — Одобрава крсдигс за уцапрсБењс угостнтсљскс, занатскс и другс прпврсдне делатностн; — Одобрава крсднтс за иабавку аутомобкла до.маћс пронзводњс н ауто.мобпла који сс монтпрају у пашој зсмл»и; — Одобрава крсднгс за куповину намсштаја, техничке и другс ипдустрнјске робе трајне потрошњс; — Одобрава н кредитс н за ванрсднс потребе — готовинске и др.; — Најмлађин штсдишама поклања штсднс каснцс; — Уплатс и исплатс по дннарској штсдњн за рачун Југо банкс вршс и свс поштс па тсрпторпји Прслузећа ПТТ саобраћаја нз Свстозарсва; * — О.могућујс да сс са шгсдно.м Kibii/KHUo.M Југоианкс .можс поднћн уштсђсвнна од свих пословних јсднннца Југобанкс к свнх банака у зсмл>п; — Гарантује тајпост штсдннх улога; — Брзо, ефнкасно к тачно обавла свс банкарскс услугс. ЛОБРОДОШЛИ V ЈУГОБАНКУ Алкохолнзам ствара повољан терен за појаву туберкулозе плупа н обољење другпх оргаиа. Дуготрајно узнмање алкохола, неуредан жпвот и нерсдовно узнмање хранс, ослабА»ује одбрамене способностп оргаппз.ма. Оштећсње, односно запал»сн»с жнваца честа је појава код алкохолнчара. Најчешћс те гобс су утрнулост, болови и грчеви у рукама и ногама, затто често окрив.1»ује.мо рсуматнзам. Акутно пијанство може се добро свршнтн, мада је врло често почетак тешкс болести — алкохолизам. Треба и.мати у внду да се при акутном троваљу од алкохолних пића н стваpajy и таквн душсвни поре.мећајн којн доводе до теппшх злочЈша. У акутном пијанству у почетку долазк до безбрижности, са.мопоуздања и предузнмљивости, али опада пажња, оштсћени су расуђивалн и орнјентација. Психичкс функније су нз.мењенс. Болесник није свестан поступка па долази до самоповређнвања и тешких злочина. После дужег уношења алкохолних пића јавља се тешка душевно растројство са халушшаиијама уз привиђање нереалних слпка. Болесник остаје неупадл>нв за околину, обавља своје послове, па се и труди да од околине сакрнје своје тсшко ста»е и психичкс дожнвљаје. Делиријум тременс *је најпознатије o6o.se- »е код алкохоллчара при којем настаје тешки душевнн поре.мећај који н околнна запажа. Настаје поремећај оријентацнје у врс.мену и простору па се у болници осећа као у кафани. наручује пића, „часте болсснинн” a болесннчко oco6.se с.матра кафанским прнјаTe.sn.Ma. Болесник .може да буде весео и ако осећа ужасан страх, нскада се понаша као да је на радно.м месту, крсће сс и чпин све покрете, очајннчкн се брани, прн че.му може да повреди себе пли неког другог из околнне. Злоупотреба алкохолннх niiha може да се заврши н на други начнн, у впду алкохолнс пзлапелости, услсд оштећсња можданих ткнва, при чс.му долазп до c.\a6.sciba памћења н опадања осталпх нсихичкпх функипја. Уз слабнјс naxiheibc. најчситће се јавља неразумљмв говор, покрети постају незграпнн са дрхтаји- .ма руку, ногу н главе. После многих нспитнвања схваћено је да Је алкохолнзам болест као н свака друга н прихваћено је да се лечн као и свака друга боАссг. Без обзира како је дошло до болести, ПРЕВОЗ, ОПТЕРЕНЕЊЕ ВОЗИЛА И KOMYHAAHE ДЕЛАТНОСТИ „СТАНДАРД« Ч Е С Т И Т A 13. ОКТОБДР ДДН ОСЛОБОЋЕЊД Радним људима н грађанима општине Параћин AKTYEAHA ТЕМА Безбедност Првог октобра 1975. годнне навршава се годнна дана од crynaiba на снагу Закона о основама безбедностн саобраћаја на путевима. Овај закон регулншс и урсђујс пнтања која сс односс па бсзбсдност caoopahaja на путсвк.ма. а uc и на бсзбсдиост другпх врста саобраћаја (железнкчки, ваздушнн, поморскп и рсчнп caoopahaj), оснм уколико се иекс одрсдбе поменутог закона не односе на обавсзу рсгулмсања поиашања и насталих обавсза, гдс сс путевн укрштају са жслсзничким пругама. ЈТо.мспутим законом одрсВени су услови којн.ма морају да одговарају јавни путеви, основна правнла caoopahaja на путевнма, снсте.м саобраНајних знакова, основнн услови за cnmaibc права за управљањс моторним возилкма н основнн условк којнма морају да одговарају вознла у caoopahajу а којн су јединствснн за целу тернторкју Соцнјалн * стичкс Фсдсратпвпс Рспуб.мже југославнје. Mnui.bcibc јс да јс обавсза да сс старају о саобраћају органн унутрашњих послова, јавна тужилаилва. судови н судија за прскршајс. McbyniM, овај закоп обавсзујс радн безбсдности н урсдног одвнјања саобраћаја па путсвпма п спрсчавање н отклањање опасности за учссникс у саобраћају, друштвено иолитнчкс зајсдниис ц њнховс органс, органнзацнјс улружсног рада н друге органнзаипјс и са.мс rpabanc да сс старају за унапре * beibc caoopahajа н прсдузн.мањс потрсбннх мсра за урслпо олвнјање саобраћаја и спрсчава>вс саобраћајпнх нсзгода н друтх опасиостн v саобраћају. Обавсза органнзацнјс удружсног рада н другнх органнзација п органа којн се старају о caoopahajу на јавппм путсвнма састојн сс у прсдузнмању потрсбннх мера да путеви буду способнн за бсзбсдан н несмстанн саобраћај и отклањањс нсдостатака на путу где чешћс долазп до саобраћајннх незгода. Старају се да возачн возпла нспуњавају пропнсанс. злравствене и друге услове, неопходне за безбедно управ.\>ан>е возилом. што је и обавеза поједпнаиа који учествују у саоморају се прсдузимати све меднцннске мере, као и соцнјалнс мсре, у цнл»у нзлечења оболслпх болссннка. Сваки други став је погрешаи н нсху.ман. Разуме се да је актпвно учешћс при лсчсњу алкохоллчара неопходно. Y тнсгово актнвно учешћс, као и код сваке другс болестн, алп још н внше, спада његова чврста рсшсност и прппре.мљсност да нстраје у лечењу бсз обзнра којн га могивп нагоне на лсчење. Успсх лсчсња као и код сваке друге болестп завпси од придржавања савета за уредно лечењс, а н од тога да лн је лсчење предузето док ннсу оштећснк многк органн. Треба веровати да су лечења и нзлечења ове болести апсолулно .могућа, иако су врло дуготрајпа. као I! код многпх другнх хроннчнкх обол>сња. Прпснлно лечење je потребно са.мо на почетку код тежих случајсва, док тешко оболсли не схватс корисност н значај лечсња за себс н породнцу. Као и код сваке друге болести успсх лечења завнсн и од тога у ком стадију.му је исто предузето и у какво.м су стању поједини органн. Са.мо у почетку, .ман>с.м 6pojy случаЈева потребно је болничко лсчсње н кспитивање, док се највећн број успешно лечи у саветовалиштима за лвчење алкохоличара, уз уредно узњмање лекова и прнхватање савста. При то.ме је важан пози * тиван упшај породице а болесник. н поред вскушсња која га окружују, треба да се сво.м сногом борп за оздравл>ење. Особнто је важно иагласнтн да се код употребе лекова не с.ме узимати алкохол ни у малим количина.ма јер долази до тсшких напада којн могу да угрозе жнвот. Поред мсдпцинске потребна је и социјална рсхабилитаинја и про.мена става друштва н околине где болссник радк к живи. Нарочито је важан став пре.ма болесннку његовог ранијег друштва, које чссто распал»ује страстн и сујстс болссннка, заднркнваље.м и ну* beibe.M да поново пијс н постане његов члап. Породпца је псобичпо важна у лечењу која нс бн требало да пружа разлоге за узнмањс алкохола већ, напротив, да олакшава излечс ње уз ствараљс добрнх односа. Прнмаријус др Милисав Богдановић саобраТшја браћају да са својс странс прсдузму потребне мсрс да возила буду у истом стању. има« ју прогшсане ypebaje и опрему, тс на овај начин сви учесници са своје странс допринесу да сс нс доведс у опасност здрављс или жквот других лнца, посебно нсмоћннх лица, безбсдност деце и инвалнда п других обаве. за свнх учесника. да не омстају саобраћај, нс оштећују пут илп објсктс на путу. Овај закон у потпуности не обухвата проблсматк * ку путсва већ са.мо осиовпс услове којима јавни путсвн морају да одговарају док остала пнтања рсгулпшу републичкнм односно покрајинск1ш прописима н од.\\ кама општннCKiix :скупштнна. Да би се број жртава н унесрсђенпх смањно а'Ј! штста која пастаје, како пмовннске тако и нси-мовинскс природс, у саобраћајпнм удсикма., потребпо јс, бсз обзнра на всћ ранија упозорења приликом разматрања нацрта к прсднацрта овог закона п после ступаља на снагу, упознатн о правн.ма н обавсзама свс учссппке у саобраћају па њнхово понашањс, као учесника, јср казнсне одредбе којс cv пооштрснс у односу на основнн закон о бсзбедпости caoopahaja на путе> ви.ма, којн је прсстао да важп ступањем на снагу овог закона, нису, допрннслп да се број саобраћајпих улеса смап,п. всћ мапроткв дошло је до повсћажа истпх на подручју ове Општинс. која јс и спсппфична, с обзиром на ibcn положај у олпосу на caoopahaj којк сс олвпја. како на аутопуту тако п на друт.м путевнма. ПУТ, ВОЗАЧ и возило Кала сс говоТјн д бС-ЧбСДиок^Ј! саббраћаја на путевнма присутиа су трн осповна фактора: пут, возач, н возпло. а, како јс папоменуто. п обавсзс на одрсђено попашаље стоје н код организацнја удружепог рада, друп<х организација н оргапа и грађана. Када сс говори о путевпма мислн се на јавне путеве а „јавни је изгпаћсна иовршина од општег значаја за саобраћај Kojv свако може слободно да користи под услоetiMa одрећеним законо.м јср ностоје и 'ограничења за коришћење путева која су npoiuiсана овим законо.ч. Возило као фактор којп утиче на безбедност саобраћаја може битн укључено у саобраћај под условнма, којс предвића овај закон, технкчкц исправно и са прсдвнђсном опрс.мо.м. Трећн фактор у саобраћају јссте човек кога неупућени плентифнкују са возачс.м моторпнх вознла, мада треба посеоно пос.матратн како возача као човска тако и осталс .syде којн па бнло којп пачип« учествују у саобраћају на п\’тевпма, јср олрслбс овог закопа п ibiix обавсзују. Учесшшп у саобраћају дужпи су да поступајг v складу са ттроппспмћ д правпли.ма caoopahaja, саобраћајннм зпакови.ма постав- .scHH.M на путу п зиапн.ма и иапсдба.ма којс дају овлашћсна лниа и у c.wiajy када ти.ме одступају од прописанпх правпла caoopahaja кли значења саобраћајннх знакова постављенпх па путу. Под учесннком у саобраћају подразу.мева сс лпцс, којс у саобраћају на rn’Ty ynpae.sa возилом плп сс налазп у вознлу које тсра, јашс животињу која се креће по путу, као пешак нлц која послове свог радног места вршп на путу, док је возач као учесннк у caoopahajу лпцс којс на путу управља моторнн.м вознло.м, било ла пспуњава услове да сс укључи у caoopahaj нли не, да учсствујс у саобраћају са возачком дозволо.м илн без возачкс лозволс. Постоје online н посебне одредбе о рсгулисању саобра * ћаја на путевн.ма од којих општс одрсдбе обавезују све учеснпкс да сс на одређени начин понашају у саобраИају. лок посебне одредбе односс се на сваког учесппка. регу. лишућн његова права п дужностп у саобраћају. Сам закон осим уводиих олрсдби 1< прелазних и завршнпх одрсдбн садржп осам поглавља п то олрелбс којс сс олпосс на пу- -тевс, одрсдбс о правплнма caoopahaja, одред * бе о саобраћајнпм знаковн.ма, олрсдбе о дужноств.ма у случају саобраћајпс незгоде, одредбе о возачима, одрсдбс о вознлима, поссбни.м мсрама бсзбс.мшсти н казнснс одредбс. Правкла саобраћаја обаиезуЈу спс учеснике у саобраћају па нсто понашањс. бсз обзира да ли сс ради о нашсм нлн страно.м држављанпну, док казнснс олрелбс трпе нзвссиа одступаља у односу на страпс држав- .saiic под условом рештроаитета и за нашс лржавл>апс, уколпко су прскршајс кзврши * ли у страној државп а за нсти ннсу кажњсни, .могу бнтн кажњени по пропнсима, прслBiibCHiiM овнм законо.м, пол услово.м ла се такво понашање које п саикционисано у тој зе.мљн npcABiiba као прекршај п по паше.м закону. У удућем броју: Правила caoopahajу

БГОЈ4Ј J4 ДАНА- CTPAHA-21 РЕПОРТАЖА ИЗ ЛЕБИНЕ ИДУЋЕ ГОДИНЕ АСВАЛТ ЛЕБИНА У БРОЈКАМА Лебина пма 232 домаћинстава и око 1 300 становннка. О скономској моћи ссла можда н ови подаци могу рсћн цсшто вишс: 16 трактора, 6 путничких возила п око 70 телсвпзора. Jeceibc ужегло сунцс над По морављем. Шуштс лепо узрели кукурузи своју последњу ру ковст пред сечу. Од аугопуга по хоме рсже мрћевите плехане звери, пут за Лебину постаје све стрмпји и кривудав. Питоми пејзажи кроз којс пролазнмо типнчни су за цаше крајеве. Шпроке падине нша * ране впноградима. детелином, кукурузо.м, благе косс н шумовптн BiicoBii... Србцја хоју су опевалп н наслнкади многв нанш уметншш. Лебина нас лочскује засгавом тишине. Главном улнцои нн Дом културс У Лебшш Мотпв 1<з Лсбинс жнвс душс. Сезока бсрбс опустела јс село. У. слободној шс тњн запазили с$о вслнкн број раскрсница. Маио необичпо за планннско седги Ускоро he авс битп пошл>уп чсне п путединасипани, сазнали смо 113 рззговора са мешташша. ' Алн то јс само почстак сређивања nyitec мрсже у селу. Најважнпјв; задатак је асвал« тпрањс пуца до Стриже од 4 киломегра.. — Всћ »дуће годинс почеИсмо овај за нас врло важан об* јекат. кг/жс Брапислав Мпли * hcBiih, г|редссд1шк Скупшпшс Месне здједшпхе. Мн смо јо дино се>\о без аутобуса у иа шој опАгппш н изградзвом ао валта отворилн бисмо нова врз та нашем селу. Y ову сврху већ је заведсн самодопринос и средства су почсла да присгижу. А раЧунамо на помоћ ,Ду гобапке" и Путног фонда CO. Такође планирамо и доград п»у Дома хултуре. Окрсчићемс салу уреднтн позоршту и иабавнти још један број *седишта. Y сеАу имау.о и чнсту нзвор ску водс. Покренуће.мо м актшју за пзградњу воловода. Само то ће лоћи вероватно као * није, јер још ннсмо наиравичв ИВЕРЈЕ: ПУТ ИЛИ АЕРОДРОМ — Y Лсбнну аутобус добе само када почне квиз ,.Су сретн села”, иако смо удаљени од Параћсна само трн ‘кпломстра ваадушпе лпније. Изглсда да на.м сс впшс ио плати да граднмо аеролром него пут» кажс у шалн Бра. ннслав Милн11свнћ, лредседник Скупштинс Месне заједпицс. ПИСЦИ Y НЕДОУМИЦИ Књигс из ссоске читаоницс у Лсбшш прсссљснс су у школску бнблиотеку, али фогографијс дссетак писаца н даље Bii’cc на зндов1гла широм отворенс просторнјс. Изгледа да се писцн на овом „конгресу” договарају да н оии i-чсствују у дсбровол>!1ој акцији 'чншИења ко рова око Дома кл/лтуре Алн њу нико до сада нпје покренуо, па су ппсип у недоумиин. Нсћс нх ни у акцнјн ни у школској 'штаоннци. средаорочни плаи развоја до 1980. годнне, и нешто више урадили на уређењу среднне. Разлог је нссугласица међу чла новнма у Извршном одбору Скупштпне Месне заједшшс, рскао је иа крају наш саговор нпк. По завршстку јесење радне сезоне омладшши овога села □риступнће припремама да спре.нно дочекају сеоски хвиз „Сусрсти села". Добровољним акцијама урсдићс простор око Дома културе и у »лму, a noчећс сс н са прнпремама сек« ција у КУД-у. Омладпнска организација овога села броји око 60 члано ва, и овај квиз требало бк да будс поссбно успешан, очекују млади Лсбинс. Од Толшслава Нлпћа, Мсмнра Добросавллвнћа, Слободана Сшшћа, Драгос лава Ристмћа н оста_\нх v ом* ладЈШСком руководству очекује сс миого веће ангажовање по до сада. Ипак, овако кратки сусрети не могу да дају праву слику стазва о овом селу. Верујемо да ће.мо ibv нматн после нсколико мссецЈ! кала се међуљудс * KJI односп буду среднли, a OAL\a дина прионула на посао. М. Днлштријевић ЛИКОВИ Y3OPHHX ПОЛЛПРИВРЕДНИКА ИЕ1Ш СЕ ЧШ ЕРМП У великој фамиллји Величко внћа у Голубовцу, међу вред ннм људпма ј I полоЕгрнврсдтв! Ш1ма, цењем је и Бранко Всли чхожић, угледан и добар дома ћин. Иако има педесст и трв т;о сам п већп број грла, алп вачком узорном домаЊшу, ко броста" да тако чшиш н ове годнне. КрлпЕо биље пмам у изобиљу, а највише садим детелину. Бранко Велнчковић годнне н оптсрећсн је тешкн.м аоачовима ,.још је држећи чо вск”, хрепак м внталан. Као да граговч ратовања по босанскнм врлетима у заершиим борбама за ocAooobeitc зе.мл>с нсирп syjyhn рад на звнви и сталнс Зриге за детнну, hiicv осгавили зидљиве траговс на лицу чнка Бранка. Пространо дворшптс, сређено ч чисто. До пута башта са пс зрћем и ивећем а иза н>с „вар5ург” и трахтор, двс „неопход че” машннс у савремсном сеоском домаћинству. Чика Бранка је ,.чист пољоприврсдннк", ка ко рече и живи на 7 хектара 1емл>1Ш1та од којих је 5,5 хек гара обрадиво. Овоголишњим приносо.м пш« шшс није заловол>ан јер са пре ко јсдног хектара убрао је све га две хнл>адс килограма шно ниие. — Додуше кукур\’з обсћава So.wi род, што he мало ублажв ги овогодишњу cirryauHjy, ха же наш саговорнпк. Тренутно нмам трн товл>енЈгка од по 400 килохрама. Раннјнх година тоНијс ово сав кашпал овог про гсдог домаћина. Поред тога у њсговој стајп нма и свнња пра cn.sa, крава... Велики мал, зато у кућп Брапка Величковнћа живи сед моро чланова, нли четрнаест руку којс стижу да све на вреие заврше. — Знам ла треба да се удру- >kilm. одговара па нахис тггање, 1ли писам до сада бно задово * ■ban услугама задругс „Слога" п то је јсдннп разлог игго сам остао неудружсн. Уколико дође io про.менс н задруга почнс пс .’птвавати дата o6ehaiba пољопрнвредннцима сигурно hy се даружнпг. Сазпадосмо да се повлачн па \ако нз активног друштвено * политкчког живота и место ус гупа млађнма и хитријима, хао iuto јс рсд. А својевремено чпка Бранкс је био председннк Месне зајед жше. одборннк, благајник.. Сала је још члан делсгације Месне заједницс. Још се не пре даје. М. Дшпггрнјевић УСПУТНЕ БЕЛЕШКГЕ т ч .<.гл • • дају се према ради.пииту не МОЋ И НЕМОЋ РЕКЕ Како сс свс сиретн& уклала у шаренило боја што иктобар 'псштедилшце расипа крајолику uaiped путникаиамерника. кога је џомбааи путелак довео до Мораве. Разбацане с.тке у нереду учажтие природу атељее.м немарног сликара који се скл^нио некуд иа предах иосле шшорног pada, Колико год да тражим рску она. са сшдљпро склања у врбак, угихнули ду јој таласи, испрлао у даљшш, чема вшие one прозрачности. зеленкастс влаа^ности taro се uydti блановишб погледима занублености, Пут премл Чепуру је рупа do pyne. Gniptainu сапутници упорно сс нфају da и асвалт’ 'ча трака јфне у село. Онда ће бити лоаие, аутобус he dohu do delta, бицикло.и зачас у град. А ie на домаку, рухом da * оохеасиш, прам& кови фабричког du.ua tzao do Had ce/toae лелујају. Шкрипе суви лисфови, крцкају -кола са арњееилк., берба кукуруза само ит није почела... Иза завијуоха израња у.иорно зо ленило иао ћути nod налегом •врелог, jeceibez побнева. Сусрећемр кола са псском tea којих траза eujyza као змија што се спрема da кошуљу променб. Мир је у селу, padmi је дан^ Па ипак кроз отворена врааа нсвидлмви радио anapar бљује музику no жељи слушалаац, онба рикну хармонпка нији звуци се ломе no плотовима а остаци се разле7еше као јато гавранова што г.охрли у чиста нсбеса. Избисмо на насип, ја и Toја Марковић. Морам da искоpuciujA његову жељу da лш иокаже тај крај. Зажелих се da euduxt реку, ту вечиту уо иомену наших ћачких dana. Стоје ли још мали проплаицч, еоосницс са уморним ептлима и инспирацијом о eadcничарсеим hepraxta — лепоти цама коЈе не paha чоаек, всћ мдабалачки сан? Има ли плиhaxa са муљевитим дном^ врбака са солшЈшма, белутака ко гушчије јаје? Od ceeta toia салц> црвоггочна скела, рухна и рогобатна што респретно лолш мутне заеесла/е моравскс воде. Доскора јс Hadнено шетала тамооеамо, сама v сеојој уображеноап, a od чако је почео мост da сс граdu, она се повукла панижс, зајсдно са ужетом, зараћалнм и начетим. Јасно ми је od.uax да је Морава иостала иемоћна. Булбожсри су је сузши, у.иесто eodcHoi нространства бобисмо рсчно хоршанце прсмеипено дрвеним брвно.ч od обичних чамових, дасака уку цшалх скоро са пола ексера. Док пролазимо itai.ua ветар дојаха od Јухора ли, или са друге стране, па сс река наје жи od dodupa, али се смири као укро11ена зв$р. Tloped dupetza заустављене dee рибице, мртве, као симбол нечега што није карактериссично за ово место, мало даље набута л& шина тражи кајкраћи пуг ни seodHO. Ттроба рске изривена, први пуг је као на dAany. To jet datzie, та тајна која сгвара трозоомрае приче о водени мвилама ц вилењацима што грле deuaxe, мусавс и безбрижне. Истина је у моћним ма шинама, алажним Z3eo3deiiu.u лопахама које пребацају ку бике с места на место, отварајући тфтеве мосту и 6ydyhoj трацр. пута која мора пр& ко eode. Све што с.ио ближе градилириту све смо вшие у убећењу da је чоеек Hadjauao и наша Мораву која се cada свети пашњацима и кукурузиtuni.ua. Али и то.ие су a>ydu досжршли, направили високи насив, толико еелики da се моторчетом момчићи шетају у празничне done, фасцшшрајући девојке из cycednoe села. Бехонски стубови већ оцртавају мост, спретне руке padника београдске „Mocroipad ње" плету венцс od геозбених штапова и наливају цементом, куцају снажнп.и чекићима no daiuuauuM рамовима исnod којих се paha фигура нечега о чему су n»ydu преко реке вечито сањали. А сањали су о стази, можба не оваквој, која he ttx doeccnt на граДску пијацу, dexypном лекару, пореској упраеи. A eparuhe им учитеље, вето ринаре, роћаке из белога света, zocre из ydaa>enux атара. Колико zod da су волели рску, толико су се и на њу љушли. псовали јој све no ашску и молили бога da 6ydecnpofleha кротка, топла и питка, и пи тома da могу do колена da је прегазе. Са ко.шко пажњс застану на срсд поља и загл& би ли у памети оцртали силуету моста која је, бар за сада, гомила набацаног гвожћп и бстонски стубови. Vuanped се радујемо победн над иустим снобилш јер he врс.ис које долази бити јачс од сснти- .иснталности и елегичносги. BpahaAto сс у село. Млади багрењар јс сачувао свежину и зсленило игличастих листића, они трспере у складној симфонији обичног радно? дана. У кафани при задружном дому неколико младића испија 'хладно пиво, са неколико речи успостависмо контакт и невезано причамо о баналним телшма. Просторија ишарана нападним молерајем а за шанком се цакле флаше са жесгоким пићима. Још увек пео nta трешти у искрзаним тоноеима што се .uetaajy са буко.м залуталог аутомобила. Ускоро ће радници са моста да заврше pad и nocrahe joui тише у сму. Река ће оноа nadohu od јесењих киша, таласи he се стидљиво npueyhu бетон^ ским стубовима, кренуће даље према изрованој обали da би се смирили у дубоким бра 3da.ua што машине направише. Дан npetoe у nonodne, сад ueuiTo краће но обично. Y сусрег нам dobe неколико жена са празним корпицама. и замотуљцима. od хартије. Онда похрлише Иаци са бициклгила aandapajyhu блузама и њихов жагор распара јесењу тшиину. Саша Букић РАПОРТ С KYKYPY3- НИХ ПОЉА ДОБРИ ПРИНОСИ „ЖУТОГ ЗЛАТА" Лепо сунчано време које је потрајало задњпх дана омогућило је да кукуруз на нашн.м пољима добро сазри. Y најво ћем јеку је берба .ркутог злата" а судећи према првим подацп via из наших задруга н коопера цнја приноси су врло добрп. На пол>има дреновачхог ата6а прнносн се крећу од 60 до ) мстарскпх центн по хектару. у прекоморавско.м крају прпно сп су такође слпчни. као п на пољима другнх задруга. За десетак дана берба се охончава и прпонуће се па по> сао око јесење сетве. Углавном све пољопрнвреднс оргаиизацпје спремне су за почстак овог слсдсћсг задатка. CM. Д. *£iiiiiiiiiiiiiiiiiiimiiimiiiiiiiiiiiiiiuimi....... ф ©©мг poJjoprivredna proizvodnja-pairaSin ! ЧЕСТИТА I I 13. ОКТОБАР I ДАН ОСЛОБОЂЕЊА I РАДНИМ ЉУДИМА И ГРАШИМ I ОПШТИНЕ ПАРАЋИН | . ....................................................................................................................................................................................................................................................... a - ■ ПОЉОПРИВРЕДНО-ИНДУСТРИЈСКИ К0МБИНАТ „НУПРИЈА" — НУПРИЈА s Настао интегрисањем пољопривредних и прехрамбених ор- ! ганизација у средњем Поморављу, Комбинат је преузео улогу | носиоца развоја у овој области на подручју региона са тенден- | цијом даљег удруживања и повезивања сродних организација. | Здружене OOYP Комбината: ф Фабрика шећера „Данило Димнтријевић” • Индустрија месних производа и конзерви ,Јухор-експорт“ • Фабрика бомбона и ратлука „Параћинка" ® Фабрика кекса и вафла „Раваница" 1 ® Пољопривредно добро „Добричево” ® Кооперација „Напредак” ® Кооперацнја „Слога" 9 Угоститељско-турнстичка и производна оргапнзацпја i „Слога“” 9 Служба заједничких послова ПИК-а. СРДАЧНО ЧЕСТИТАЈУ 13. ОКТОБАР — ДАН ОСЛОБОБЕЊА СВИМ ГРАБАНИМА И РАДНИМ ЉУДИМА ПАРАНИНА И HYПРИЈЕ И СВИМ СВОЈИМ ПОТРОШАЧИМА, КООПЕРАНТПМА И ПОСЛОВНИМ ПРИЈАТЕА.ИМА И САРАДНИЦИМА. ■IlllllllllllllllllllllllllllllllllllllllinilUIIUIIIIIIIIIIiniUinillllllUnilllUllllllllinilllllinilllllUnilUniinillllllllllllltlllllllllllllllllllllllllllUIIIIIIIIIIIIrtllllllllllllllllllllllllllle

CTPAHA 22 БРОЈ 43 M ДЈНА* ФОТОРЕПОРТАЖА СЕОСКА ОЛИМПИЈАДА ® Текичани по трећи пут победници 9 Преко 700 учесника на олимпијским сеоским играма ® Идућа сеоска олимпијада одржаће се у По повцу © Најбољи из општине иду у Крагујевац Четвртс ссоске олимпијске игре опшпгне Параћин одржане су 4. и 5. октобра у Текнјн која је прошлс године била по бедник. Овогодншњн побсдник јс такођс Тскија која је бнла и нај.масовнија скипа. Првог дана олнмпијаде одржана су такмичења у народно.м вишебоЈу, кросу, стрељаштву, бацању бо.мбе, народном рвању, док су другог дана irrранс утакмице у одбојци, мало.м фудбалу и пајснажннјк су надвлачилн конопац. Најмнтересантније такмичен»е првог дана било је народнн вншебој који се састоји нз вишс днсцнплнна: скок у дал» »з места — трупачки, бацање камсна' с рамена, бацање потко * вице у цил>, брзо стругање облнца н трчање прско природннх прспрека. Поред иародног вншсбоја посебну пажњу јс прпвукло и народно рваЈве када су најснажннји момцн села одмеравали снаге. Нп остале днсцнплине нису бнле незанимл»нве, јер чим је у питању престиж, борба доби ја праву драж. Овогодишње такмичсње оку пило је преко 700 так.мичара у десет днсцштлина док су најмасовннји били домађннк којн су овога пута и по трећи пут узастопце победилн у укупном пласману, чнмс је прелазни пе хар ОСИС-а отишао у трајно власннштво. Текнчани су се показали. и као добри домаћннн. За разлн ку од прошлс годинс када су се нека од такмичења одржавала у Параћину, ове годинс сва так мичења су одржана у Текији. Други дан сеоскс олимпијаде протскао је у знаку игри са лоптом: одбојка и малм фуд« бал. Терсн за одбојку н мали фудбал, поред учесника, „оку тгирали" су it навнјачи који су бучно бодрили мештане. Y сва ком случају владала је права спортска атмосфера, о чему сведочи и податак да није дошло до једног ннцидснта ц песпоразу.ма. За најуспешније екипе н појединие уследила су н призна * ња у внду диплома, по.хвалнииа и .мсдаља. Признања екипама уручио је Драгослав Обрадовић, прсдссдник Организацн оног одбора ОСИС-а. Организациони одбор ОСИСА одлучио је да се идуће годинс олимпијскс ссоскс игре одрже у Поповцу, јер Поповац јс другопласнрана екнпа, јср јс Текн ја као победннк ранијих такмнчења већ два пута организовала ссоску олимпијаду. Најбољс пласпране скипс н појединцп са Општннске сеоскс олимпнјаде браннће боје наше општнне на рсгиона.\ној сеоској олн.мпијадп која сс овс годнне одржава у Крагујсвцу крајем октобра месеца. Треба напомепутп да he фпналпп део ОСИС-а бнтп одржан током пдуће годнне у Светозареву. На крају некоректно би било неспомснути да је у сарад н»и са Текијом главни оргаки Шах: Рашевица S; Стрижа 7; затор била Заједница за фн« Давидовац 6; Текија 5; Чепурс зичку културу. Горн>е Видово 3; Поповац 2; Доње Видово 1 бод. ПЛАСМАН ЕКИП/У Генерални пласман екипа 1. Текија 111, 2. Поповац 84; 3. Чепуре 65; 4. Стрижа 64. 5. Рашсвииа 61; 6. Доњс Вцдово 54; 7. Горње Видово 51; 8. Запрега 36. 9. Давидовац 28; 1О. Буљанс 11; 11. Ратарп 2. Пласман екипа у појединим дксцип.мша.ма: Народнп шпиебој: Текија 52; Рашевнна 26; Поповац п Сгрижа 24; Чепуре 19; Горње Вндово 18; Доље Вндово 16; Забрега 13; Давидовац 5 бодова Стрељаштво: Поповац 9; Текн ја 8; Горње Видово 7; Чепурс 6; Рапевића 5; Стрпжа 4; Доње Видово 3; Буљане 2; Давидовац 1 бод. Крос: ТекијЈа и Поповац 14; Стрижа 8; Чспуре 7; Забрсга и Горње Видово 6; Доље Видово 5; Буљане 4 н Ратари 2 бода. Бацањс бомбе: Чепуре 9; Текија 8; Поповац и Доље Видово 7; Горње Видово 5; Забрега 4; Рашсвица 3; Стрижа 2 бода. Народно psaibe: Доње Biuobo 8; Тскнја 7; Стрижа 6; Рашевн * ца 5; Горље Вндово 4; Забрсга 3; Поповац 2; Давидовац 1 бод. Стонп теннс: Поповац 9; Чепуре 8; Текнја 7; Доње Biuobo 6; Булане 5; Стрпжа 4; Давидовац 3; Горње Видово 2; Забрега 1 бод. Одбојка: Поповап 7; Чепуре 6; Забрсга 5; Стрижа 4; Давндовац 3; Текија 2; Доње Вндово 1 бод. Мали фудбал: Рашевипа 9; Поповац 8; Доњс Видово 7; Гор ње Видово 6; Чепуре 5; Забрега 4; Текнја 3; Давндовац 2; Стрижа 1 бод. Надвлачсње конопца: Текнја 5; Стрнжа 4; Рашевина 3; Iloповац 2 п Чепуре 1 бод. Медаљс најбољим појединцима Стрсљаштво: Слободан Милојковић и Славнца Обреновнћ из Поповца. Eanaibe бомбе: Слободан Гајић пз Стриже. Крос јуниорн: Драгиша Ннколнћ нз Стриже. Крос сеннорн: Новица ЛазнН из Бул>ана. Рвање: Предраг Мклетић из Стрижс, Добривоје Јовановић — Рашевица. Новнца Милојковић — Доње Вндово, Милан Трифуновић — Забрсга п Драган Стефановић из Горљег Видова. EanaiBc камена с рамсна: Радивоје Никодијевић из Текије. Eauaibc потковице: Радул Гру јић 113 Тскпје. Скок удал>: Куцљак Мирослав из Поповца. flllllCllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllli Југосп^венска итеестициона банка Параћин | Пословним | пријател>нма и | свим грађанима | средњег Поморавља, | Ресагае и Аевча | честитамо IОКТИБЛРСНЕ ПРДЗНИКЕ I... |i||||||||||!|||||lllllllllllllllllllllllllllll!lllllllllllll!!!ll!l!lim

БРОЈ 43 Ј4 ДАНА* CT?AHA 23 ПРИЛОГ ЗА ИСТОРИЈУ ПАРАНИНСКОГ СПОРТА УМЕСТО РДДОСТИ - НЕИЗВЕСНОСТ • Успех кошаркашнца кскован на траднцијп ■ Изузстни ентузкјазам и предал рад формула успеха ■ Параћпкскп љубитслиг кошарке нажалост нећс моћн да глсдају врхунску жснску кошарку У псгоријп спорта у пашсм ска кошаркашка скнпа. Послс . Нажалост, пропнсп за такграду досала су само падобрап цсздесстих голпна када се ,.уга1Ш моглп да сс похвалс да су спо” кошаркашки клуб псрионмалп својс прсдставникс у врху, с од скора то могу ла гчнне п кошаркашнцс ОКК „Параћпн”. Нанме, у протеклој сезонн нзшс кошаркапшцс пзборилс су право такмпчсња у Пр вој савезној лнги — Исток. Успех вредан хвалс и ласкан>а. Међутнм овај успех није дошао изненада. Параћин јс град кошапке п спорта. Ол 1950. — 1960. године у Параћпну су постојалс мушка и жепдпчно cv се јављалс joui двс кошаркашкс екппс. Међутнм. 13. октобра 1970. годинс роднла сс иниш1јатнва да се поново формира кошаркашкп клуб. Кошаркашкн ентузијасти ндсју су спровелн у дело 15. новембра пстс годинс предвођенн ондаипћилт наставником физнчког взспитања у Гимназијп Алсксапдром Мплпћевиће.м. Од тада почпњс иова квалигетпа кошаркашка нсторкја. Радом до признања Miraeibe у првој савезној лпгп Јасно кажу да свс утакмице мо раЈу да сс одиграју у дворапама. Пошто ПараИин нс поседује одговарајућу дворану кошар кашицс ОКК „Параћнн" мораhe да пграју свс угакмшхс на странп. Поред исдостатка дво ранс за одиграваЈБС утакхптс |ош увск нпјс обезбећсна mi сала за трснипге. Свакако да ће оваква еитуаuiija у мвогоме одмоПн нашим кошаркашицама. Поред тога, овакав начин пграња изискујс п велпкс финанспјске издаткс. У.место радовањс у клубу влада неизвесност. ЗА КОШАРКАШИЦЕ ПАДОБРАНЦЕ И ВАТРОГАСЦЕ РЕЧ ДВЕ О ФУДБАЛУ II ЈОШ ПО НЕЧЕМ СА МИЛОСАВОМ ПЕТКОВИНЕМ. КАПИТЕНОМ ЈЕДИНСТВА Витезна ' зеленои пољу ■ Изузетно фер игром п спортским dpxaibCM постао је прави љубимац нараћи"~':с публике. Женску екипу кошаркашког клуба преузео je Божпдар Бор ђевпћ наставник физнчког васпитања у ОШ „Радојс Домановић”. Од некадашњнх његових талентованих ученика успео је да направн нзврсне кошаркаиппхе. Свакако да јс овај ннтузпјас та — тренер и најзаслужнија лпчност за овај успех п њему смо се обратилн са питаљем како се постнгао овакав успех. Замолпли смо тренера Борђе вића да нам пзнесе и своју оцс ну протеклог првенства. Опстати и поред лоших председника CO Почелп смо са велпким ен тузпЈазмом. Радило се много и стално. Y тиму су остале оне кошаркашпцс коЈе су могле н — Пре свега, радплп смо под нснормалнпм условима. Свака* ко да је драстпчан пример да немалто купатнло којс је неопходно потребно, затим играчн * цс после утаклппхе и трентпгга немају нп 'чај... Свс су то спт не „крутшпс”. To сс одразпло п на пгру. Због неповољних услова пзгубилп смо п три утакмипе у првснству. Када смо добнли бољс услове током овог лета II тренирали свакоднсвно. Главш! нк биће жс неко услова цнл. у наредној сезоопстанак у лиги. Мои да сс запита да лн Председник Скупштине општине. Слободан Миливојевић приредио је 7. октобра пријем за женску кошаркашку екппу ОКК „Параћнн", поводом улајс то нормзлно када се зна да ска у прву лигу. за падобранце добрп резултатп нису пзостажелеле да раде. II захваљуЈућн Доказали смо да смо каЈботоме успелп смо да сс овако бр * Ј so пластгоамо у највгапп ранг ља скнпа у лнгн. нако смо зау * такмпчеља. ЗСЛ11 друго место. се у лиш, поред Параћннки, налазе н Црвсна Звсзда, Вождовац, Партпзан нз Бсограда, Студент пз Ниша, Севојио нз Тнтовог Ужнца, Унпверзнтет нз Прнштннс it Радннчкп КрагуЈевца. Објскпгвно гледано из Прнштннс II Ралничкн по квалптету нахшш кошаркашпцама место би било у самом врху, међупш педостатак домаће публнке умногомс ће се одразпти на резултате. Поводом оваквс ситуације тренер Борђевнћ нам је нзјаАеро клуба „Нана Крила" и за професпоналну ватрогасну чету која је на последтвем републичком такмичењу освојила друго место. Председннк CO поздравио је све госте и пожелео им још пупо добрих спортских резултата н да увек лостојно бранс боје града.’ На топлнм речима председinnca CO захвалила се Ивана Мирчић, капитен женске екипе ОКК „Параћнн”: поред свих недаћа и неповољних услова које нас прате, ми обсћавамо да ћемо се свим срцем борити за боје Harner града, како би се у следећој к наредних годпна борили v пајвише.м рангу такмичеље. Што се пас тиче то је могуће, наша екнпа је у просеку стара свега 17. голина". Верујемо да he њс кошаркашшхе да he се све оне дато обећанспунитн и свпм срцем борити за боје нашег града. Параћинкс најефикаснијс Првопласпрана екипа Партнзана из Београда на последњој утакмицн изгубнла је оба бода од параћинки. које су их у потпуностн декласпрале. Ова угакмица је уједно п оправдан>е тврдњи да је наша екппа бпла најбоља у протеклој сезони. • Илустрације радн треба напоменутп да су параћннске ко шаркашице уједно бпле п најефикасније, постигле су кош. док су бсограВанкс 1491 постпгле 1328 кошева. Интерссантно је папоменутп н то да је највећи број утакмииа решен са прско девсдесет кошева a вио: — Тренутно на.м Је потребна помоћ цслог града. He са.мо ма тсријална него и морална. јер нс би смо жслелп да сс само „прошета.мо” кроз Прву савсзну лнгу. На крају, једпно на.м остаје ШУМАДИЈСКО ПОМОРАВСКЛ ЛИГА Можда је пред налетом name атомске срс и овај днвни ро.мантични фудбал отишао неповратно у музеј. Можда јс свс мзјбс спортиста, којп га схватају као нгру и внтешко надметањс, а впшс оннх који ратују иа зеленом пол»у. Зато није случајно што је Милосаа Петковић, центархалф и капитен Јединства постао љубимац параћинске публпке. Његови фудбалски квалитети нису никада оспораванп и снгурно Је да прелазс оквнре тима у ком игра, али његово понашаље на терену је понашање витеза у тој фудбалској арени. Јединство му је прва и наЈвсћа фудбалска л>убав. Почео је у подмладку 1967. године a већ 1969. са непункх 18 годипа постао је првотимац. Од тада до данас зелени дрес обдачио је око 500 пута. Данас је капитен и тренутно најбољи играч параћпнског српсколнгаша, а99БРОДОВГ БОРЦД _ -------------- ---------- ла сс надамо да he очекивапа често су на семафорпма „гос- помоћ града и стићи товале” и стотке. добимнце града iiche Међутим, не би требало да тп кроз Прву савезну се кошаркашицс препустс еу- да he тамо н остатп, форпји, јер 19. октобра већ no- ilm је и место. чпње првенство. R н да се прошсталигу, веП јер тамо М. ИлнИ ЈЕДИНСТВЕНА СРПСКА ЛИГА „Зедснп" су it пегу утакшзду v овом делуг првонства ре.мпзпwj-r-r ___ ралн. Y Лазаревцу од домаће Пети реми пролећнп део првенства. • КОЛУБАРА (Лазаревац) — Јсдинство: БогосављевпН, НеЈединство 0:0 дељковпћ, Милићевић. Пауно- _ впћ, Петковић М, Пеливаиовић, Bh (LP" ти картони: Недсљковић п Пс- зовић), ГрбовиИ, БорВевић, Боглнвановпћ. дановпћ. Интересантно је споменутн ла Једннство тренутно заузима пето место на табелп са девет бодова колико има и Мајданпек. О Борап — Партнзан (Глоговац) 0:4 (0:1) Игра.\иштс Борца Гледалаиа 200. Терен тврд can за пгру. и иеполсБорац: Сготјковнћ 4, Добријевпћ 5, Kocnih 5, МншиИ 6, ГвоздсповнН 4, Рајц 5, Цеповиђ I 5, (Мнхајловпћ 5), БоKith 5, Hoiuih 5, Сврзић 5, Хаpaaim 5. Послс солндннх резултатаос тварсннх у првих псколико кола, ослабл»ени Борап је на свом терену претрпсо правн дебакл. До ногу јс потучен од борбенпх гостију нз Глоговца. Укрштене речи бр. 3 Наредну утакмицу Јединство пгра код кућс 12. октобра, протнв титовоужнчке Слободе. не- хтгтолтатлтл л тл1 кадашњег друголигаша. Гостн НА „УИгАоИЈАА *! пз Титовог Ужшха у првом де- у КРАЛзЕВУ СРПСКА СТОНОТЕНИl ЛИГА лу првенства ннсу сс показали како се то ол њнх очекивало и сада се палазе на дну табеле са пет бодова. Вероватно да he овај сусрет бити интересаптан « добро посећен. Домаћи тим нграо је испод сваког очекнвана и за такву лгру пс.ма речп анравдап *аHaevnpor љима госги су зналачки користнлп немоћ домаћнх. Овако високп пораз требало би да буде опо.мспа свпма онима којк водс бригу о овом клубу и ујсдко аларм за општс амгажовањс свих: треиера играча п управс. Гости су врло’ лако дошди до првог гола послс неспоразу.ма домаћнх око намештања офсајд замке. На 2:0 гости су повнсили на самом почетку другог полунрс.мена. ГвоздеповиН јс старчовао са закашн>с1вем што је центарфор гоотију искорпстио it погодно саме paui.ve. Tpehit го\ је постнгнут на слнчан начпп. Пет минута пре краја меча гостн су запечатпли седбнну до.маћнх н поставилн коначан резултат 4:0- НАШИ НА ЧЕТВРТОМ MECTY Радничко спортске нгрс органа управс Поморавља и Шума\ије одржане су ове годнне [. у Крадеву од 3—з. октобра. Yчествовалс су 22 скнпс са овог Рсгиона, које су се такзппшле у Борад - Ћшок (Зајетар) 5:4 ФУДбалу. р^омету, одГ 4 оојцп, стрсл»аштву шаху п стоСтонотшшсери Бориа у дру- ,,ом ТС,ШСУ- >.м колу Друге орпске сточоте- У укупном пхасману скипа Ор тсерске диге успелп су једва гана управе name CO заузела ie 1 Hiirjynaiy победу од гостују- чевтрто, врлодобро место. Најбо : екипе Тпмок пз Зајечара " ' Играчпма Борца спстем играа у три сета партнја не одгохра U превремено губе живие гго се одразпло на игру и у 'пшу против „Нишпромета” и ротив Тимока. Тренутно се Борац палазн на смом месту табеле са два бода з две утакмице. (Р. Ванек) л»е се показала наша одбојкаш ка екппа која. је потукавшп екн пу Краљева ц Светозарева, заузела ттрво место и пехар у трајно власнтпптво. Успешно су се такмнчили стонотснисери н стрелцп који су заузелп пето место, као п шахнсти који су сс сместплп на шестом месту. (М. Д.) ПОТРЕБНЕ ФУДБАЛСКЕ СУДИЈЕ (С. Стефановнћ) ПРВА ОПШТИНСКА ФУДБАЛСКА ЛИГЛ РЕЗУЛТАТИ УП КОМ Мораваи — Хајдук 1:5 Јешнстоо — Борац 0:4 Зем.мраднпх — БСК 4:2 Развптак Ралпички 1:1 Лсшјшпш — РадЈШК 0:0 Еудућпост 0:3 ТАБЕЛЛ: Омлзднкзц — 1. Боржл 7 6 1 — 38:6 13 2. Гадничхк 7 4 2 1 20:11 10 3. Лешјапмн 7 4 2 1 16:11 10 4. Будућност 7 3 3 1 19:13 п 5. Једннство 7 3 2 2 13:17 8 6. Гадшис 7 3 1 3 15:11 7 7. БСК 7 2 2 3 18:18 6 8. ХаЈдук 7 2 2 3 9:14 6 9. Морав&ц 7 1 4 2 10:16 6 10. Землоралник 7 2 5 16:19 4 11. Развптах 7 1 1 5 4:21 3 12. Омладпнаи 7 1 — 6 7:28 ■» .ш остао је онакав какав је био ц увек: тнх. скроман и пенаметљнв. Могао је да у својој 24. годпни носп лрес нског прволпгашког клуба, алп је остао веран траду на Црннци, јер ппак can тај новац који му je nyben иије могао да замени ту срслппу која га нзузетно волн it поштује. Док разговарамо и нс покушава да сакрије колпко полп фудбал н све њсгове чари: — Када бих поново бпрао. опет бих био фудбалер. Увек п.ма нешто ново да се дожпвн, непгто што се памтп. Нпјс ни случајно што свн они који једном заволс фудбал остају везапн за њега — каже популарпи Петко. А фудбал то су и успомепс на ону величанствену утакмпцу са Полимљем, када је ЈсДШ1СТВО коначно пзборпло стаtvc српсколпгаша. то је н сваки пораз на .зелсном” пол»у, којн остаје као свој лнчнп, па се дуго носи у срцу. Па ппак, како кажс Петковпћ, паду нс смеш никада да изг^бнш, јер и пораз је саставпп део пгре. Bch следеће недеље јс прилика ла сс поново нскажсш п допесеш радост тпм л»уднма коin сс веселе и тугују заједно са тобом. He само фудбалер, Пегковпћ јс и марљив раднпк ТУП „Грза”. Волн да се oopie, да прошета, да прпча о фудбалу, јер све је то саставнп део н>сгове младостн. онда. када фудбалу кажс оно пеизбежно збого.м, н тал остаће всзап за њега. Можда да учн младе да постану као н on при.мерпи н лобрп фудбалерп — н људн. С. Драгутпповић ВОДОРАВНО: Латикски — Део, удео; 4. Истоветно; 7. Наша прва глумица; 9. Див; 10. Стари народ; 12. Мушко име; 13. Једна држава; 15. Фарбао, 17. Црквена титула; 18. Оквир са жљебовима v којем су смештенп намотаји у којп.ма се индукује струја; 21. Грчки: теорија вредности; 23. Страно женско н.ме; 26. Табак са KvnomiMa; 28. Латпнски: Државнн порез; 31. Муслиманско мушко име; 32. Врста песме; 33. Град у Алжиру; 34. Место у Војводиии; 35. Дођи; 36. Зладарска тнтула; 37. Латннскп-вода. УСПРАВНО: 1. Песннчки израз за пламен; 2. Страна валута; 3. Пожуда; 4. Староссдеоцм нз Балкану; 5. Наше м. и.ме; 6. Послератна војна органнзанија код пас; 8. Једињеље yr.vemiKa са метали.ма; 11. Немачки — Шта; 14. Отац Слонепачки; 16. Кидан; . 17. Појсо; 19. Грчко слово; 20. Holina птпца: 22. Koilckii ход: 23. Наша покрајппа; 24. Јсдна електрода; 25. Ужичанин; 26. Магнезпјумов силпкат; 27. Мстропола у Јужној A.Mepinni; 29. Мушко имс; 30. Жспско п.мс. Фудбалске судије посталс су тражена „роба“. Само за сућеље фулбалских утакмица у општинскнм лигама потребно је 30 фудбалскпх судија. За суђење у међу- * општински.м лигама н шумадијско-по.моравској потребно је још гоАИко. Ову чињенпцу сазналм смо од председника Удружеља фудбалскпх судпја огшгтнно Параћнн, Радмила Лазића. У међувремену организовано је неколико фудбалскнх курсева, недавно je Једна група од десеторнце полазника завршпла фудбалскп курс п већ увелпко воде фудбалске дуеле. У савезу фудбалскпх судпја сазна.ш смо да he отворити сгалну суднјску школу у којој бн се школовале бгдуће фудбалске суднје пз редова бнвшнх фудбалера и младих којп желе да се баве дељењем правде на зеленом пол>у. За спе занитсресоване Савез фудбалскнх суднја даваће свакпдневно пнформацнје од 18—19 часова у просторијама Савеза фудбалскпх судпја. ДРУГА ОПШПШСКА ФУДБАЛСКА ЛИГА Резултатн VII колл ОФК Бумпе — Млвдост (С) 0:| Истох 63 — Јухор 2:2 ИСК — Напрсджх ет. 1:4 Нжлрвддк Слободв 3:0 Же.^езкпчар — Младост (Г.М) ох\ожсно 1. Напреддк (Ст.) 2. Јухор 3. Истох «3 4. ИСК 5. Напредак 6. Слобода (С.) 7. Младост ГС) 8. Muuoct (ГМ) 9. ОФК Eysanc 10.Зем.мрзлнпх 11.Впхор 0 0 23:9 0 0 29:9 12:14 14:11 12:15 14:11 11:12 16:19 13:29 12 1! 0 Издаје OK ССРН ПАРАНИН ¥рећУЈе: Редакцпонп колегијум Главнв п одговорни уредник Борђе Петковнђ Ллреса Редакције: Параћин Б. Крсмановнђа 16 Тсл. 83-694 Шталгпа: „ГЛАС * Београд, Влајковићева 8 Тел 335-384. Тпраж: 10.000

М ОКТОБАРСКИ 1 СУСРЕТИ ПОЗОРИШНИХ АМАТЕРА 12. октобар, 17 и 19,30 часова 15. октобар, 17 н 19,30 часова АМАТЕРСКО ПОЗОРИШТЕ — ПРИЈЕДОР Фадил ХаџнИ — Хнтлср у партпзапама Ко.мслнја која својнм познашм мотивом партиз-лискс позорницс на сфскгап начнн нсмс ва фашпзам п „вслнког фирсра" онако како одговара мснталитсту и расположоћу бора * на у прсдаснма ратпнчких похода. ПрсдсгаИз представе „Хитлер у Партизанима” ва пуна духа п компкс која олговара карактеру своцнран.а херојске пр -пхости. 13. октобар, 17 и 19,30 часова АМАТЕРСКО ПОЗСЧШТЕ — ВРАЊЕ Еора Станковпћ-Ташана Гости из Врања доносс јсдиу прнчу нз њиховог подневм која јс веза|ја за судбипе старог Врања у комс сс прсплпИу цивнлпзаЦИЈС И СВОЈНМ II lll!.\5>HB!IM II НСВИДЛаИВИМ животним токовн.ма утичу на судбпнс л>уди, нарочпто жене о.члаши.сг врсмена које у својпм сснзибилннм бпћмма најјачс изражавају своју, п опште л»удску. трагику. 14. октобар, 17 и 19,30 часова АКАДЕМСКО ПОЗОРИШТЕ „БРЛНКО КРСМАНОВИН" — БЕОГРАД Антун Шољан-Диоклецнјанова палача Ова прсдстапа јс пнтерссантан сцсдоки приказ давних нсторијских епоха у којнма вслнки • логаВаји и велпки људи бстављају порукс it плсјс за будућа врс.мсна. Модерна игра београдскпх студеиата је учннила obv предстану високпм до.мето.м позорншног аматерпзма. Из представс „Врсло срце” ДРАМСКИ СТУДИО ДОМА KYATYPE — ЧАЧАК Марип ДржпИ-Скз-п Аматери Дома културе у Чачку ирнхватилн су сс умепшчког задатка да оживе ренссансно врс.мс v којем јс бујао дннамичаа жнвот са људнма и imixobiim страсгп.ма. дахлс, једио времс којс врвп колоритом догаНаја н ликопа шго сс вртоглаво крсНу v просгору н па сцеии позоришта. . 16. октобар, 17 и 19,30 часова АМАТЕРСКО ПОЗОРИШТЕ — ВЕЛИКА ПЛАНА Џон Патркк-Врсло срцс Једна на изглсд. обичва ратна пркча о болеснпма и рањсннма којп суочени са с.мрћу блвају у cirryaunju да сс протпву с.мрти боре н на свој спеиифнчан нашш. Све је у овој дралш и смешно и озбил>но. зависн како ову прнчу гледалац на крају прнхвата п потпуно ДОЖИВ11. 17. октобар, 17 II 19,30 часопа НАРОДНО АЦЛАТЕРСКО ПОЗОРИШТЕ — СМЕДЕРЕВСКА tlAAAHKA Пстар Кочпћ: Јазавац пред судо.м у Паланци 1906. године. Y представи јс оживљсна Паланка почет * ком овог века када јс путујућа трупа извела позпато дсло Пстра Кочпћа у ко.мс до.минира пркос и ВПТ&Л1ПСТ босанског ссл>ака у времсну сурове експлоатацијс од стране Аустроугарске. To је борба која јс аутентнчна за сна времспа пркоса и бунта. Из „Ташанс” 18. октобар, 17,30 и 19,30 часова КУЛТУРНО-УМЕТНИЧКО ДРУШТВО ФАБРИКЕ КАБЛОВА СВЕТОЗАРЕВО Стеоан Сремац: Зона Замфирова Прсдстава која је рало глсдаиа у свим аремеиима п средкнама. Доцосп одјек старог Ншиа у ко.ме су се раћалс и у.мпрале љубави а остајале прнјатас прпчс о њима. Зоиља и хумор чинс ову прсдставу прпјапвш доживдајем. Овл јс прво учсшИс аматсра из Свстозарева на iiojopinuiiiiM сусрсти.ма код нас. 19. октобар, 17,30 и 19,30 часова НАРОДНО АМАТЕРСКО ПОЗОРИШТЕ — КИКИНДА Браннслав Нушпћ: Сулпвиво лнцс А.матсри пз К11КШ1ДС су п до сада приказивали највећп домст свог рада на сцснн у нашем граду. Познатп као пзврсни глумшг. зга чслу са редигсљем Драганом Јовнћсм, owe доносс ново вићеевс Нушпђа чија актуслносг прераста све вре.мснске н другс днстанцс. a представу чине изузетним тренутком нашнх Сусрета. 20. октобар, 17,30 и 19,30 часова АКАДЕМСКО KVATVPHO- -УМЕТНИЧКО ДРУШТВО НИШ Фрзнцускп Лргбал: Аапиртп * Ппви пит ча no.iopmuiioi смотрн учсствују п стуленгп ТТшнког универзптета доносећк мо\прап п атрактпван ттриказ дела пз псра ппспа кпш ппе *ставл»а светло име евпопске књчжевно/ти. Представа пуна млахалачког трагања за мо *грннм спснскпм нзразом уппт m inibe квз мггет овоголпппксг рспертоара По зсрншннх сусрста. V току трајања V октобарских сусрета позоришиих аматера у холу Позорншта биће постав љена изложба уметпичких дела из Колонијг Спсојевац Скупштина општине и друштвено- -политичке организације Општине 21. октобар, 17,30 и 19,30 часова ГРАДСКО АМАТЕРСКО ПОЗОРИШТЕ — ПАРАНИН Мпрослав Фелдман: Из мракв Ова представа нас преносн у времс пред; ратно када су прогонп комуннста означавали почстак оппгге друштвене трагедије и личИз „Сумњивог лица” Јшх дра.ма у који.ма долпппера пркос п отпор мрачшш сплама буржоаског режи.ма старе Југославпје. V тнм тренуци.ма л»уди се кале м ii3 мрака пзбнјају на светло животне позорнице. Читава та прича је н значајна евока ШЈЈа тс прошлости п такшгх љулл којн eV своја духовна стре.мљења уткалн у рсволупију. Слободан Букнћ честитају Из прсдставе „Лавнрннт” 13. ОКТОБАР -ДАН ОСАОБОЂЕЊА Радним људима и грађанима општине Параћин . 1 I

wodoiwihiia „новом ПИПОВЦУ" Од данас v okbhpv нашег лпста почпњс да пзлази н ,Ј1овн Поповац”, лнст Фабппкс цемента v Попоицу. Њсгоанм доласко.м за корак с.мо ближп реалнзаиијн конiicniinic о стварању јсдинствсне функционалнс целппс од фабричких н ошитннског лнста. Чнтаоцпма ic познато да је првн корак v ово.м правцу пачнњсн од стране Српскс фабрпкс сгакла, чнји лпст „Наше стакло” већ вишс .мсссцн излазн заједно са нама. Управо пскуства 'која с.мо стсклп кроз сарадibv са Редакцијом стакларског лнста пагнала cv нас да нницирамо долазак п остзла два фабричка лпста и да даљс наставимо удргжспо. Шта се добија ф\ нкционалним повезиваљс.м фабоичких н општинског лнста? Аналпзом садржаја установпли смо да када се нз фабрпчкнх лпстова пзбаце општс тс.мс п вестп нз Комуне обнм штадшаног материјала обухвата мање од четрдесет повипарскнх шлајфнп „ да сс њпмс могу покрити четири сграннцс општннског листа. Тн.ме смо дошлн до закључка да јс С<ол>с лва пута месечно пздатн по две страншхс v опНЈтинско.м. него Tai ncni маTepiiiaA пласиратн јсдном .месечно као фабрички луст, пошто оттштинскн лист покрива све запослене v Кому ии, па и радннкс највећпх холектива. Тако објављена инфор.мацн] *а је благовре.мснпја а њено дејство ic далеко пгире, јер прелази оксире фабричког круга. Има пуно разлога којп говори v прнлог потреби ла чтгтава Комуна пратн зблвања v нашим највећлм колективпма, iep ггтраво од кретања v н>има зависе п збпвања v свим лр\ткх! самоуправним оргаллзаннја.ма и за1сднлцама. С дргге странс, одмах смо се из1‘аснили за то ла фабрнчки лнстови треба да задрже CBoie специфнчности, ла их тнме не укпдамо. Њнх he и дал>е припремати исте екипе, задржаће сопстзене „здавачке савете. сноснће свако CBoie материјалне п личне расходс. Yrnuai радиих л>ули нз колектива на №их може да се и даље v потпуности остварује, они остају првенствено њихово гласнло. Сарадншш оппгпгнског ли era he v наредно.м периоду моћн више пажње да посвете раду мањнх колектива, самоуправних заједннца и догађајнма из Комуне, док he се радници инфор.мативних служби v радн!ш колективима више посветити друmi облицима инфор.хшсаил (дневне информашпе, разгласна станица, фотоиовине, повре.мене инфор.мацгце и сл.). Ово cv само неки момеитн кош иду V прилог Функционалном повезивању Фабричких и општинског листа. Увеоешг смо да ћемо тако х^^женм ioni успепгниje остваривати одговорчу друштвену функхшју tcoia нам ie поверена. Из тнх разлога и поздравл>амо долаззк „Новог Поповца". ПОСЛЕДЊА ВЕСТ СЕДНИЦЛ OK ССРН И ОСВ За четвртак, 30. октобар 1975. заказана је заједничка седннца Општинске коиференције ССРН и Опнгпшског синдикалног већа, на којој ће се разматратн више актуелних питања, углавном непосредно везаних за предстоjehe нзборе посебних делегација м делегата за самоуправне интересне заједнице. Као што је познато, почетком децембра треба да се изврши избор ових делегацнја у свим основним организацијама удруженог рада и радним заједницама, као н у свим месшш заједнтшама. До садашње јединствене делегације за скупштине друштвено-политичкнх заједница и за скупштине ннтересних заједница показалс су у првим дани.ма свог функцпонцсања позитивне резултате, али је један од уоченнх недостатака и обнмност послова који су mi у овом периоду били наметнути. Због тога се формирање посебних делегација за самоуправне шпереснс заједнпце очекује као квалитетно нови корак у развоју делегатског система. Према припремденом прсдлогу, поред постојећих делегација, билс би изабранс још две делегације, једна за шггереспс заједннцс којс нмају ваипрнвредни карактер (образоваи>с, култура, здравство и сл.), а друга за иптереонс заједнице које вмају привредни карактер (стамбена област, елсктропривреда, путеви и сл.). На седници he бити дата оцена активности у области само управног органпзовања у Општини, усвојиће се Правпла о поступку и избору делегација н делегата за скупштнне СИЗ и органе самоуправне контроле и Програм непосреднс ахтивности за спровођеље мзбора за скупцггинс СИЗ са роковима изборних радњп. ДАНА СВЕЧАНА СЕДНИЦА СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ смгаљш - НЕШНН ДЕО НАШЕГ ЖИВЉЕЊА На са.м Дан ослобођеа, 13. октобра одржана је свечана ссдница Скупигпше опигпше, којој су присуствовалн и представнкци организациЈе удруженог рада, кзвршнн оргаии друштвено политичкнх организациЈа, првоборшг нашсг краја, као и делегацпје из Крапине н Сплита. Поред других rocnijy, седгаши су ттрисуствовали друговк ДОБРИВОЈЕ БОШКОВИБ, заменнк секретара Извршног ко.мнтета Председништва ЦКС, МИЛУТИН МИЛОШЕВИБ, потпрсдссдннк Републичкс конфсренције ССРН Србијс, МИОДРАГ ФПЛИПОВИН. секрстар Међуотптинске конфсреиције СКС Шу.маднје и Поморавм и НПКОЛЛ ПАУНОВИБ, делегат у Bchy рспублика и покрајпна Скупигпшс СФРЈ. Учеснике свечанс седнице поздравно јс МИЛАН АРТИН, секретар Општннског колпггета СК Хрватске из Кратшс н представшгк омладннс и пионнра. После прнгодног рефсрата, председшгк Скуппгпше Oniunntc СЛОБОДАН МИАИВОЈЕВИЕ YPX'hiio је представницима радних колекпгаа и поједтппшма овогодншње традштоналне октобарске награде. Уметпичкм програм нзвслк су учешшн осповних школа и гости из Сплита. Говорећк о значајннм годдпшБнцама којс су овом свсчапошћу обелсжспе, др\т Слободан Миливојевић је рекао: ЛИСТ COЦИJАЛИСТИЧКОГ САВЕЗА РАДНОГ НАРОДА ОПШТИНЕ ПАРАБИН Другарице и друговн, драгк гости, Поздравл>ајући Вас, поздравл>ам празнлчни Дан слободс овога града и његове околине, поздравлзам јуби.\арну грнлесетогодишњицу победс нал фашизмом, као празник свог слободољубивог човечанства, поздрављам јубиларну годнну овога древног града чије се име V историјским списима помиње од пре 600 година. Прос-\ављајући трострукн празник — Дан о.лобођеља, Са свечапс седнице СОе добрпх међупародних односа са социјалистичкнм зсмља.ма, са дубоком вером v интернационалнзам доживљавамо тешко разочарење. Долази до идеолошког сукоба са земљама источног блока, које 1948. године доносе злогласну резолуцију Инфор.мбироа, уперену проткву Једне младе социјалн стичке земл»е v мо.менту када нашег града, тридесетогодишњицу победе над фашизмом и 600 година имендана Параћнна дозволнте ми Да поздравнм дслегације и представнике братских репуб.мЈка Хрватскс и Словенијс. Овога .мо.менга CBouiipajvhii протекле три децекије само кроз значајније инсерте логађаја » промена, који су сс збнли, имамо разлога да будемо задовољни. Када с.мо преко Humana отпратпли кукастс крстове, затворилп смо мрачне странице једког злочина v историји слободол>убивог човсчанства. На зе.мљг посутој крвa»v п пепелом. на згариштима, требало ic почети изнова. Билп смо голих руку, оснромашени до беде, али истовремено пунп ентузијазма. елана и вере у саме себе. Требало ie обновити све ратом опустошено и разорено и пристушгги изградњи зсмл»е v жел>и и настојању да ухватимо корак са напреднијим земл>а.ма Европе. Бнли смо свесни чнњенице да с.мо на ннвоу заостале аграрне земље. По њеној обнови поставилн смо себи цил> да изградпмо напредну индустријско-аграрну земљу. Засукали смо рукаве и користећи своје сопствене снаге и могућностн, на свим пол>има почели с.мо отпочетка. Поучени искуством из рата ц револуције, прихватајући концепцн * ју нашег иајвећег сграгега, врховног ко.манданта Мартала Тита, приступили смо реализацнји његове мислн: „Спремај сс за рат као да ће га сутра бити а ради као да га сто година неће бити”. Јачали смо нашу вародну ap.Miijv п јачали п>ене потенцијале. Подизали пругс п путеве, изграБивали хидроелектране, борилн се за освајањс руднпх блага к стварање енергетских капацитета, грчевпто се борили да поставњмо темел>е развоју name индустрије. Радовали се сваком завртњу код пзградње паших првенаца, фор.МЈфалп смо добровољне радне брпгаде, градили и обнавл>али земл>у; једно за други.м ницадо је н расло. Tv је Железнкк, „Раде Кончар", ,Ј5уро Баковић", „Гоша”, железаре. п нпз другнх објеката на којпма смо заједничким снагама манифестовали братство и једннсгво наших народа и југосло * венску солцдарност. И када смо бпли v пуно.м напону обнове и изградње, када ie свс ннцало из нашег јединства, из зноја н жуљевитих руку, када су нам најсавршенија техника била сопствена плећа, name су очи 6il\c упрте v тај пови свет Притисак it са Истока и са Запада 9 Аоследним соцнЈалистичиим дејама и односима у пуном полету изградње новог друштва, v тежњи за развшањем ie хтела и желела највшпс да ствара. Отвара се јелна тешка пана, тежа од ратнпх. Цеви напшх сабораца биле cv уперене па нас, почело ie звецкање opvжјем на нашим граннцама, почеле cv да падају « прве жртпс њених поноснцх чувара. Био је то само увод v страховнт економски прнтнсак који прежпвл>ава наша земл>а. Лавовски део националног дохотка опет се нашао на позшшјама из ратних дана. Издржали с.мо тешке годнне економског прнтпска са Истока и са Запада. Цена и једннх и другнх Оила је иста. Тражене cv концесије са право.м мешања v name ynvтрашње уређење и одступањс од нашег социјалисшчког курса. За нас ie то био новн идеолошки и еконо.мскп рат. Навикнутн из револуције да трпимо, савладалп смо екоиомску кризу. Васпитани од Партије да пшемо за идеале доCinur смо идеолошку битку. Оно што cv многи сматралп немогућпм постаје стварност. Делегација СССР-а на челу са Хрушчовом долази 1956. годцне на помирење v Југославпју. Бно ie то додазак „брега Мухамеду”. Београдском декдарашпом почшдо нови односи социјалистичкпх земаља са нашом земл»ом. Требало ie само то издржати и показати и Истоку и Западу. Да 11нтегритет ове земл>е и соцпја^чпстнчкп курс њеног развоја не признају никакве вредности и да cv били и осталл пскл>учнви. Југословенској по.игпшп cv mirpo&i отворена врата v свет. Поред полптнчке афпр.мације, дожпвл>ава брз економскп развој. Paasiiia се .међународна трговина, туризам, бродоградња, нпчу нови капацнтети, расте друштвени и лпчни стандард. Са стандардом се рађају и новп пробле&ш: пугеви пам nocraiv тесни, недостаје нам много што шта V пнфраструкTvpn, v свакодневном жпвогуТрсба нам много впше кплова- (Наставак на странц 3) ГОДИНА II БРОЈ 44 ПАРАВИН 28. ОКТОБАР 1975. ИЗЛАЗИ СВАКОГ ДРУГОГ YTOPKA ЦЕНА 1 ДИНАР Слободан Нпрић открнва Спомен-фонтапу слободе Y ЧАСТ ДАНА ОСЛОБОБЕЊА Ж« ЖИИА сми wmnA □ На углу испред зграде Опшпшског суда и зграде Скуп- , игпше огпитине у присуству око 15 хпл>ада грађана н омла * ,мше Слободан Rnpith, прсдседннк Опшпшског одбора Савсза удружења бораца НОР-а, открно јс 13. октоора, па сам Дан ослобоИен>а нашсг града м њсгове околинс СПОМЕН ФОНТАНУ СЛОБОДЕ, рад академског вајара Слободана Стојановпћа, к архнтектс Радослава Прокића. Свечаности су присуствовалн и другови ДОБРИВОЈЕ БОШКОВИН, за.менпк секретара Извршног комнтета Предссдннштва Цсптралног комптста Савеза комуниста Србије и НИКОЛА IIAYHOBIIR, члан дслегацмје СРС у Већу рспублика к покрајпна Скупшпше СФРЈ. По откривању Фоптане изведен Је краћн културно-уметнпчки програм. Друг Слободан Rirpnh је обраћајућн сс присутнпма, између осталог, рекао: Другови к другарлце, омладнно наша, На данашњи дан пре тридесет и једне годпне, 13. октобра 1944. годнне, једннпце 64. стредачког корпуса Црвене Армкје су без борбе ушле у наш град. Тога дана је Параћш< ослобођен it тај дан грађадш нашега града славе као Дан oc.yo бођења. Имајућн у вцду значај овог јубнлеја у годјпш кала обележавамо трпдесетогодпшlumy победе над фашизмом п ослобођењс чптаве name земље, морал<о да се подсетимо на тешке али слазне и надчовечанске напоре које су ггрежиbc.ui југословеиски народи за време Народноос.Аободплачке борбе и Револуције. Побсда над окупатором извојевана Је зххвх^јући спремностн народа да се бори и истраје до краја, организоваиом снагом Ко мунисткчке партије н друга Тнта, који су BOAiLMi name народе v тој надчовечанској борби. To cv бнли дани великих историјскпх збпвања на путу стварања новнх револуционар * нпх вредности и односа, који су остали као тра^на инспирацнја v пос.\.ератној стваралачкој мзгрдљи југословенског connјалистнчког само^тераиног друштва. Решеност за бескомпроАшону борбу и -масовии ору жани устанах бљш је велика и каглашена, јер је наш народ знао да је то оваплоћен>с вековних револуционарнпх тежн»н за слободо.м if нсзависношћу и да he v тој борби победити, стварајгћп нераскндиво братство п јздшство, под руководством монолитне Комунистнчке партије Југославије и друга Тита. На позпв Комунистичке партије, верни свнови радЈчичкекла се, чланови Партнје и СКОЈ-а са осталим родол>убввим граbaHinta, започсли су прппреме (Наставак на стр. 2) ЈУГОСЛОВЕНСКА ННВЕСТНЦНОНА БАНКА ПАРАЋНН

CTPAHA 2 14 ДАНЛ bPOJ 44 Ca свечаног отварања спо.мсн фонтане С«М ОТРМЕМ СПОМЕН ФОНТАНА СЕДНИЦА ПРЕДСЕДНИШТВА OK ССРН KOBE ИНТЕРЕСНЕ ЗЛЈЕДНИЦЕ ■ Прошнрена ссднпца Предссдншптва Општинске конферснцпје ССРН, којој су прнсуствовалм п секретарп, предссдinimi скуппгпша, изврапшх одбора и самоуиравних коитрола са.моуправних шггерссних заједнмца, као п чланови Координационог одбора за функцпопнсање делегатског сјгстема II праћсље развоЈа са.моуправиих интерсснмх зајсдштца, одржана 20. октобра, била Јс посвсћеиа оцени активности на самоупрзвном организовању и предлогу инициЈативпе rpvne за формиран>с нових самоуправпнх шисресинх заједтша. (Наставак са стр. 1) за „ародии устанак. Први задаци cv бплн: прнкупљањс ору жја, упознаваље са прогласо.м Централног комнтета о днзаљу народа на оружани устанак, раскринкавање пропагандних мера, којс је окупатор прсдузшмао заједно са издајицама народа рали одржавања каквог-таквог реда у поробљеиој земл»и, оргаштзовањс саботажс и диверзија на објекте којима се окупатор служио, психохошки припремао народ на °PVжани устанак, који је прсдстојао. Свтш тим акпијама v Параћину је до пред крај јуна 1941. године руководио шпански бо рац и Народтги хсрој Бранко Крсмановпћ. Када ie формп * ран Главнп пгтаб Народноосло бодилачкс војске и партизаисих одреда Србнје, ол је као комесар тог штаба био задужен и активно радио на формпраљу Другог шумаднјског и Ваљевског партнзанског одро да, на ком је задатку и пошнуо крајем августа истс године. На терону По.моравља у то вре.мс јс радио каи инсгруктор Покра.цшског комнтета Партије за Србнју друг Пстар СтамболиН, који је руководио формлрањем Параћинскоћупријско-рударскс партизанскс чете јула 1941. годпнс, једне од првих у Србијп, која је брзо прерасла v партизански одрсд са 800 пушака и 40 пушкомитраљеза. Јсзгро тог Одрсда су чинилј! већино.м и радници из Парађина, Нуприје и рудари Ссн> скорссавског угљеног басеаа. Прве акције партизанског одреда су биле бројне и врло ефикасне, тако да јс устанички покрет брзо стекао много симпатпја, не схмо код ралничке класе, всћ и код сиромашког сељаштва, одакле је почсо да регрутујс борце за Олрсд. Као пгго свака акција изазива и реакиију, тако |с гралска буржоазија пре\вођена трговцима и каппталистима ставила себе v службу окупатора, увп* СА ВИСИНЕ И ако jo rpabcniuiCKO пронз- ■одко предузсћс „13. октобар” еложеппја организација, ca*ioуправнп односи су за сада сасвјвј залопол>амЈућп, пзјалио Је за „14 ДАНА" предссдЈШК Рдлничхе скупштине ооог холектива Мнлош ULwmiih, са 15-ог ссрата. ЗЛ НЕВЕСТЕ Ако се услоји јсдак {ош у»ех незванмчзн предлог, опда ће cdc будуће шаде пеиесте Шумалпје Поморавлл, Ресаве п Левча, прс вснчаиа моратн са иладожеилм, кумогнгма н сватоопма да посете Ресапску пећшгу. Да практнчно внде где he кх одвестп ово ДА кад ста- «у пред мапгчарз. СМОТРА Посло успетпно изкдене вежбе, папзда — одбрапе, предДА Y ЛКЦШИ МЕВУНЛРОДНЕ ГОДННЕ ЖЕНЛ HE БИХ ОСТЛО ПО СТРЛНИ, ОДЛУЧНО CAM дл НА ДАН ИЗЛЛЖЕЊА ЛПСТА, ИМЕ ЉУБШПА ПРОМЕНИМ ¥ ЉУБИЦА. ЛЛН СА.МО ОД « ДО 18. ЧЛСОВА ЗЛ СВАКИ СЛУЧАЈ. ђајући оплсиост која јој прети од развоја устанка против окупатора, штитсћи своје егоиспгчке кнтерссе. Није чудода су се орзо нашли на истим позшгајама п раме уз раме са окуттатором отпочели припреме за сузбијанл устанка и ликвидацнју партизанског одреда. Захвх^ујх-ћи геогарфско-стра тегпјском положају тсрена на коме јс наш Одред оперпсао и њетовом значају за окупаторе, уз помоћ контрареволуционарних снага града и села * крајем септе.мбра 1941. одред јс војиичкл разбнјен. Остатак сс повгкао на терен прско Мораве, одаклс ic нзвестам број тгретиао у Sochv и постао језгро Првс и Лруге пролстерске бригаде. Иако cv акције одреда рслатттвно кратко Tpaiaxe, онс cv показале да је Хнтлерова раттга машипа преосетљпва на гепилски начин ратоваља и да |о| ]’е радн заштите главних ко муннкапија тгжно потребио ангажопаље броргих и јачих снага. Такође, посто.Јање Одпеда је учипило ла су сс јасио поларизовалс снаге певолгционарнс п слободолдгбиве, на icA'Hoi, и снаге коЈГтпареволуштје, излактва и чепптгјатеља наро\а. иа дрггој странп. Пламеи устанка сс у нашем крају није угасчо после разбијаља Одреда, всћ је тињао чнтаво времс рата, да би v јесен 1944. године букнго свом жестипом и по ослобођењу града, дао хнљале нових бораца дпвпзијама Народноослоболилачкс војскс, којс су учсствова.\е у борба.ма за коначно ослобоћен»с наше зсмље. Преко 350 грађана нашс Општине је дало Ж1гвотс v борбама ттротив окупатора и домаћих издајника, борећи се за слободу коју ми сада уживамо. Данас када прослављамо 13. октобар, Дан ослобоћсња Пара ћнна it Тридесет година победе над фашизмо.м, ссћамо се пдailx бораца у Народноослободилачкој борби и Револуцији и одајемо им дужну пошту и захвалност, а раш сећаља на ibirxoDc жртвс, ово) и будућмм генерација.ма полигли смо овај ливни монумент на најлепшс.м .месту у граду и назвали га „Фонгаио.м слободс”. Алегорије седних СО-е Слободан Мкливојевић, извршио је смотру припадипкл једшшца Тсриторнјалнс одбраис ц Ц|пшлнс aanrni * тс. Молнм друга прелседника да нззрши смотру сгановиика неких luuuiix иаседе, који сиакодпсвпо са успсхом изводе во жбс, одлазак — долазак својпм куПама по блату до коле1Ш. За друга прсдсед|П1Ха чизмв су обсабсђенс. О.ЛАКШИЦ.А На терпторнји шсст опигпла Поморавл>а, Ресаве и Левча, према подацпма Мећуоппгпшског Завода за залош.%аваке( реп1Стрована су 7Л72 пезапос-' лена. Ахо преживе још којп иесео, онда ће им бити лахше да чекају ред за посао. Јер ће хх Фабрнкд бо.мбона „Параћпнка' * обеабеђхватп својпм hobku пропзводом гуиом зз жвакаае. Као што ic познато, крајсм прошле године основане су самоуправис Јтнтсресне заједЈите у области образоваил, културе, физпчкс културе, здравства, социјалне и дечје заштптс п запошљавања. Hciuто ранијс oaavkom Скупштине општинс основана јс Самоупраина интсрссна зајсднипа за уређпванмз грађстгнског земљпшта ц Зајелннца сталовања, тако да на територпји Огштгнс сала делотјс довет иитсресних заједтпша. Y скл-пштине самоупоавнпх пнтерссних заједнниа изабрано је око 500 делегата, укључујући и члаттове самоуттравних контрола. Свака скупигтина је до сала одржала по 3 — 4 ссдшгце. Извршни одбори се вео.ма чссто састају. Делегати се добро окдттљају и није било CAvuaieBa одлагања седиппа. Међутим, код неких ckvuштина се истичс као проблем да мноп< делегати, пре одржаван»а ссдтпша, не хтгознаЕу CBoie делегацијс са питаљи.ма која ће се на њима разматрати. Као оттоавлаље за овакав поступах, изиосн се да cv Д®- легатп бирани одвише лелегаiniia месиих заједница или <*> иовних организација удтгсженог рала, па httcv v могућности да сами ODrairoraviy ове састанке. Све ckvitiiithhc cv vc BoiuAe осиовна нормативна акта неопходна за нормалан рад за?сднииа, а неке од н»их су веТј ставпле на iaewv днску * спју прогпамс разво1а облао тп за које cv основане. Предссдннштво је размотрило н ВЈпие тпггаља из текућс активности. Поред осталог. дата је car ласност на одлазак Борђа Петкоппћа, досалаплвег уредника Оппгпшског \иста.,14 ДАНА”, иа рад у 0a6piiKV це.ментз „Новп Поповац” и иппцпра канлидатгра Слободапа Саше Букића npotbecona кљи * жевности. садашљсг дпое ктопа ОШ „Бура Јакшић” за долазак на мео то гредника листа. Преузимање дужпости обачиће се ca 1. јануаром 1976. Када се ради о финансира- »V самоуправних Јпггересних заједнипа све скхттштнне су позитивно оцениле пзворе финансирања, сем скуппгпгне Осјјовног образовања н васпитања, која сматра да не.ма равY недостатху докдза yaoipcOn штсдну К1М1ЖЈШу. Скннули иу наочарс — сид глсда овоја посла. Он mix за реч — о<ш »era за yiwi. Песилшста к у iiexpoaoty акдн omyxuumy. Лечнлн га од глаас — умро Је од глади. Да бк постао днпироп — мораш прво да будеш бубањ. Нема смрти без суђена даиз — ии жнвота бсз мегдакз. Са покера прешао ]е на штпревку. И Аехшшари су посталн пробирлшш. Гдс мп је памет бмлд кад се оно Црннца пзлнла. ноправпог договараља када су у mrraibv пословп, потрсбе и и цсна образовног рада, већ Скузштша оиштппс стопама Буиета VTBpbvje прихоле заједнице, једиим дслом п из нсловол»но сиггрних извора н скупшпша Заједннис за фи3ii4Kv Ky.vrypv scoia сматпа да су -извори Зајелнпцс сиптнијп, али ла обзпром на потребс v области Физмчкс долтуре та средства нпсг ловол>на за подмирење нараслих потреба спортских опганизашт, пре свега, ФК „Јединства", АсроKAv6a ,.Нлша кппла” и женскс екитте ОКК „Паоаћин”. којп cv cBoiuM резултатнма отшплп у втппп раиг такмичежа. Посебно јс указано на потребу јачања стручних служби зајсдница. Добрс и квалнтетне стручне службе cv претпостаква за самоуправно функционисањс и дедовагде самоуп- ■равне интересне заједнице. Оне су дужнс да ттоипвемају плаловс и ттрограме рада и вазвоја, да подстичу и шпшииа- .IV доношење одлука и утвв * ђивање политике од стоане самоуправиих органа СИЗ. Њих твеба довести v положа! да обављају CTPV4HC послОве за потрсбс скутгштина и њених органа и да 6vav под њиховом контролом. Само тако органчноване ctdvuhc агежбе могу бити rapauuuia за успешно <bvHKinroinicaw>c скутгштина СИЗ. Y предлогу радне групе о оснивању мових самоуправнмх интересних заједница истичв се потреба да се на нашој терптарији фор.мирају нове самоуправнс интсргсне заи'елн1«< цс и то за локалие и некатегорисане путсве, за одмор н крсациЈу радкика и за инфор« Miicaibe, а на са.мој седници усвојен је « предлог да се иииinipa и формиоање заЈедшгас за Texiiiiukv културу. Председништво је на овој седништ извршило делегирањс представника Опшпгнске конференције ССРН v координационе одбоос и утврлило предлоге канднлата за предссднн ке ових одбора. СА СЕДНИЦЕ ПРЕДСЕДНИШТВА ОПШТИНСКОГ СИНДИКАЛНОГ ВЕКА Недавно је v малој сали Син диката одржана седница Пред седннштва Опшгинског синднкалног већа на којој је разматран и усвојен прсдлбг о фор.мирању нових самоуправ * них интереоиих заједница. До срслинс идуће године мора се формирати 18 интерссних заједнииа. Најпрс he се v нашој Отппппги формиратн Интерссна заједница за одмор н рекpcamiiv, Интерссна зајелнииа за штформисатве п Иитересна заједитпш газдоваља зс.мљнштем. Код овог питања Всће ]'с дало преллог да сс убудуће делегати.ма ннтересних заједница ire Aaiv нпкакве налокпаде, сс.м делегатима коЈи долазе из села, а и кол љих да се мерила усагласе. Разговарано Је и о активности сиидиката v десет основнпх органпзашНа удпуженог рада из наше Огтштине. АкииЈе којс Је водио Синдп * кат v овим колективи.ма углавном су све vcneae, речеио је на саднипи, што ie ioin један доказ да је ова друштвено-по литичка организација добила своЈ пуни зпачај и улогу Y нашем друштву. После разматраља Извештаја о девето.месечном послопан»у Већа, одобрено ie 30000 динара на име финансирала Meђуопштинског већа Савсза спндиката. На крају cv се присутни сло жили да Веће пок.\они обвезншхе федерашпе за изградљу Хале спортова. М. Анмитријевић ОД 1. НОВЕМБРА HA TAAACY РАДИО-СВЕТОЗАРЕВА ХРОНИКА ГРАДОВА Програмскп и Издавачки савет Радио-новннскс установс .ЈНови пут" прихватилп су концспцију срсдњорочног развоја Установе до 1980. године и, с ти.м у Beau, промснс којс трсба реализовати у идућој години. Јсдна од тнх про.мена односила се на програм радија. Зампсао да од 1. јануара 1976. годинс свих шсст гралова у По.морављу, Рссавп к Лсвчу у оквиру Днсвника јслном нсдсл>но нмају своју хронику, рсализоваћс сс nch од 1. нове.мбра овс годинс. На овај начик Радно-Светозарсво чшп< напоре ла ралпе л»улс детал>нијс ттформишс о многим логађа|има на полручју шсст гралова н отшгп::!'’. Пг?’.п припре.мл»еној иовој шеми хронике 'п1 ч •................. у овпм дани.ма: Попедслзак — Параћпн Уторак — Буприја Среда — Свстозарсво Чствртак — Деспотовац Петак — Рекован Субота — Свилајнац Дакле, од 1 новембра, у оквип *.- ^псспчка Ралио- -Светозарева, сваког радног дапа од 16 до 16 часова н 20 минута налазиће сс хроннка једног од шест градова Поморавља, Ресаве и Левча. СА САВЕТОВАЊА СЕКРЕТАРА ОО СК ННЕ 31НЗБОРЕ В V сшш До.ма JIIA 18. октобра одржано Је сапетовања са секретарима основних организацмја Савеза комуниста на подручју Општине. На саветоваљу ie разговарано о предстојећим нзборима vCK. Договорен ie начин и облик почетних приапема, a vckopo ће доћи до нових саветовања л договора. За рсализацију ОриЈентационог програма идеолошко-полипрјког рада у ОО СК утврђено ie да се у свим ОО СК обради прсдвиђених девет те матских цслина, да се овај пад реализује сопственим спа гама, V3 неопходну помоћ Оп штинског актива предавача, Општинског комитета и лите оатуре Градске библиотеке. При реалпзаци] *и овог Поогра .ма .мора се најтесније повешва ти теорнја са праксом, а оспо собљаваље .младих чланова СК мора се спроводити упорелоса остало.м омлалином. Вечсрша политичка школа раднће v Стубипи, Плапи. Заб рези, Лсшју Клачевици. Велики део пажњс посвећен ie nirraitv деловања вепских заједница на нашој тернгоријп. Општинскп ко.митет СК при crvniio ie пзради аналпзс о дсловандг obiix заједннца, а из ИЗ ГИМНАЗИЈЕ „13. ОКТОБАР" СТАЖЛАВ МНЛАДННОВКЋ НСКЉУЧЕН НЈ КОЛЕКТНВА о На збору радних људи у Гимназпјн „13. октобар", одржаном 22. октобра, гласањем Је донета одлука да се СТАНИСЛАВ МИЛАДИНОВИН, профссор ове ипсоле искључи нз радне организациЈе, као морално неподобан за вршењс на* ставничкс фуикцнје. На бази предлога парти1ских срганизација срсдн>их школа, а посебно партијске оргаиизације Ги.мназије покренут ie ттоступак за утврђивање мопално — политичке подобности професора Станислава Миладиновића, о чему ie јавности већ обавештена. Ова школа ie добила преко заступника просвстног инспектора и инспекшра СУП-а обавештење о то.ме да ic поменутн професор v cnoiству хопорарпог наставника .матс.матикс v Економскпм школском центру „Борис Кидрич" обарао ученике, затим их ie сам припре.мао и испитивао. Иако ie од професора Гимназије захтевано да не сгтремаiv својс ученикс, профссор Миладиновић сс оглушно о тај захтсв и извршио icahv недозвољену радн>у» која ie осуЈзена од стране свих радника Гнмназије. Колсктив ове школс и партијска организација. пре свега, тежили cv да саглеAajv .моралнн лик професора п утврдили cv да ie професоо Миладиновић прекршио дозвољене нор.ме, користећи н злоупотребившн сво! положај из користољубља. Ha Tai начин ie прекршио етику просветног падиика социјалистичког дру штва и довео себе v пол.»ка| ia 6vac оглашеЛ од стране радне органпзаци|е -неподобним за обављање наставничког позива. Радна организацнја ценнла ie .матернјал Ко.мисије за радна права којн теоети Михалиновића и јединствено га ocvauла. На тај начин ie санесно иоступила, ппхазећи од основних пршиџша социјалистичког њсних констатација и закључа ка произићи ће дал>н задапи чланова СК. (М. Д.). 285 НОВИХ КОМУНИСТА Од 1. јаиуара ове године бро.ј чланова Савеза ко.муииста Органнзаиије СК Огшггине попео се за девет мессцн од 2.824 на 3.109 чланова. Прнмл»ено ie 426 нових чланова. из других организашпа ван наите Општмне дошло је 63, а отишло 151 лице пскл»учено ic из Савсза ком\”ннста 19, брисано ic са евнленшпе 22. својгвол»но ic naoTuiy натгстплоб, исто томгко ie и vmpao. Ол 3.109 чланова колико сада 6noin Организашпа Савеза' KoMVHHcra наше Огпптпне 1308 чланова cv радншш. Enoi' поЛЈОпг|тврсдних ппоиззођача је далеко мањн, 192. лок ом\адина до 27 rovim има 9П4 Осталих чланова СК има 1ft0Q. М. Д. друштва и социјалистичке шко ле v Kojoi не .mofv радитн љгди који се бавс пезаконити.м радња.ма. Из доказног .материјала види се нспобитно да ie пооФесор Миладиновић, спремајгћи своје ученике за новац и испиTvivhu их на поправно.м испиту кршио норме попашања, нарушио свој vtaca а и углед школе, и да ie због тога дошао v £VKo6 са друштвено признатпм нор.ма.ма понашања. Оваквпм сиремањем својих учсника успоставл>ен ie један субјективаи однос Koiu ie ели.минисао професора Миладиновића као сб* 1ективног испитивача. Ynopebvivhn захтеве о мора<\но-политичко.м ahkv професора, одпосно радника v наше.м ApyniTBV са поччн.гном радњом професора Миладиновића, види се сва тсжина прекршаја, јер је релација професор-ЈЈЧСНик обс«вређена ти.ме uiio ie Милалиноомћ користио CBoi положај v Ек» ИО.МСКО.М школском центру V односу на учеиике. О то.ме с.мо разговаралч са Драгољубом Арсићсм, директоро.м Гимназије „13. октоГ.ар”. који нам ie, на Kpaiv. рекао да ie па збору радннх лдгди овс школе, ко.ме cv npucvCTBOF>a.\u делегатн нз других шко\а п vueuimu, потснцирано шпаљс AjVAU попут МиладиновиНа. коiux свакако има н v други.м школама и тражиће се од no литичких организанија стилна акција и онемогућиваи»е бп\о каквог вида злоупотоебе поло жаја. М. МихаЈловић

БРОЈ44 14 ДАНА СТРЛНЛ 3 шоумше (Наставак са 1 стр.) - мти и нлшег иш та електрпчнс спсргнјс за домаћинства, тслсфонскпх лннија и цснтрада, водовода п капализације. Сваки раст личног стап дарда неупоредиво сс вишс одражава v захтсвпма за побољ * шањс друштвеног стандзрда. Л>утимо сс што не.мамо модсоан ХОТСЛ, ДОМ KVATVpC, спортckv халу, дом омладине. Хгелп бн вншс дечјих јаслица, модерпнји до.м здравља. вншс паркопа, паркинга. иличнс p'acBcic п мпого што шта друго. II СВС TO KPIlTIIKViCMO. Доб’Ч> it што ie свс то тако, iep ћс ге ц многс ствари бржс и иол«е решавати v оквнрима постојсћих .iiorvhnocrn. Развој самоуправпих односа к самоуправљање посгали cv саставни део нашсг жпвљења Тако сс развнјала п развија соцнјалпстнчка Југославија v протсклс трп лсценнјс до даПредссднпк СО-е Слободан Мн лнвојсвић говорн на свечаној ССДННЦП нас. Развој самоуправпнх односа и самоуправљања посталп су саставнн ц нераздвојиви део кашег живл>сп>а. Са поносом .'.1ожс.мо копстатоватп да сс дух и ндеја са.иоуцравл>ања преносп п одражава и v зе.ид>ама лалеко ван наших грашша. To јс само потврда цсправног кретања v naine.it разwoiv н доказ ла сс точак проipeca не можс зауставити. Југославпја јс v мсВупародној полптицц стскла посебап углсд п признањс захваљујући својпм iirHiHUiiniijcAiiiLM ставовнма. задагањсм за Ашрољхоиву коегзиcreiimiiv н за несврставање. Органнзованс нссврстане земле cv постадс противтежа нс1ОЧНО.М и западном блоку и значајан полцтички фактор светског јавног мнења. Мн овом приликом када говорнмо о сви.м oBiui пстинама, дужни смо да истакнемо и то, да оваква политика Југославиic не иде сви.ма у прнлог. Погађа лнтересе многих кругова н средина чнја cv схватаља неспојнва са социјалистичким СА ПРОСЛАВЕ ДАНА ГИМНАЗИЈЕ „13. ОКТОБАР" Ускоро стогодишњица формирања Учсннци шмназнјс „13. окто бар" свечано cv прославпли Дан школс п петогодишњпцу поновног формирања Гпмназн ie. Уједно њихова прослава ie иила ук5А'чивањс у свеопштг iipocAaBv Дапа осдобођења Па раћнна. Поводом великог к значајног јубвлеја, 30 годвна слобо де, учешши су радпли наградни тс.мат „Слободо све је без тсбс пишта, шшгга је с тобом све”. Haioo.wi састав биз Са свечаие академнје: спрелиш дочекујемо стогодишњнцу моралом. Ми с.мо н tv морали да плаћамо дуг нашој принципијелности. Вишс центара v свету, финанскраних од оних који сс новцем боре противу прогреса v жел>и да одрже својс привплегијс, упорно сс трудс да иам нанесу што впше зла. При томе се служс опро6aim.it методама политнчкс ливерзпјс. Полазнс тачкс cv нм распал>квап>с националнс н всрскс мржњс. да би када кроценс ситуацпју повољном, прибсгли Ji најбргталннјем наси- *v. По ово.м питању XXI ссдннпа ie дала iacaii курс политикс СКЈ, а конпептца општенароднс олбране cmvpHv гаnaniiiijv бсзбедпостп пашс ОтаибЈшс. Послератнн разво| нашс средине Сва ова крстања v прпвредко-полптичком развоју земл>е као цслннс са свнм рсперкгсиia.ua као последицом догађаја нм .itebvnapoAiioi полптпчкој сценп адекватио су сс одражавале на жпвот, рад п развој iiauier грала п илговог подручia. Завршетак .рата и прпликс које су тада владале дају носсбно обслсжје тог периода. Привреда, а лоссбно itiuvcrpn * in, дају снажан пмпулс раз&о * ју. Међу 1ћима поссбпо ie значајна Иидустрија вунспих ткаiiiiua, са всћ формираном рад * инчко.м класом. и СФС којс ову KOMVHV И 1BCHV прнврсду издижу на ннво водећих на лпстч у Републици, према иационалноч лохотку но главп становникз. Каснијс сс развија и знатно увећава својс капацнтете Фабрика цсмснта са тендснтпом даљсг раста и јачан»а, док Фабрика штофа и стакла делс судбину овнх групација у земл^и, са поссбнпм vTimaic.M мсђународног тржишта. Тај псгативан тренл је перподично јаче hah мање пзр^жсн а.\п ie v задњс врс.ме увек присутан. Ту су проблеми спровина, енергетикс, пласмана и свцх осталпх пропратних последнца. Потепцијалнс могуНности нзразито иогатог пољопрпвредног подручја нису никада бнлс довол>но коришћене п без мкаквих ттоерадних капацитста, чпја сг прва клица сада тск почшвс ла !авл>а. Туриза.м овог краја Duben јс v социјализму са поссбно.м перспектнвом на овом подручју. Нскада пзразнто оазбнјсно занатство било је обележјс пашс чаршије. Развој индустрнје 11 општа кретаља довслп cv га v позишпу тпхог v.uiipaiba. а ми смо мало пли ништа ннсмо учшшлп да то бар ублажн.мо. Развој свнх друштвснпх делатностп је лзразит. Показател>и позитивних кретања су неупоредивн са било којим пндекснма ранијих врсмена. Од пет лекара данас iix нма прско 50, и више од 300 медицинског особља. Од једне четвороразредне основне школе сада v граду и.ма.мо 4 осмогодшпње са условима рада који су на европском нивоу. Tv cv три средње школе, Раднички vhhверзитет, Позорнште, Бнблноаека, Музичка школа, интензиван развој физичке културе. ie Роксандс Павловнћ ученице првог |разреда, док су пригод ним наградама награђенп п радови Слободанке Стапковић ученпце IV ц Светдане Apcnh ученпце И годинс. Младн песницп cv овог пу та добро „наоштрили" пера и овогодишЈва ласкава титула „Најбољп песник Гимназије” прппала ie Дрцнки Ранђелознћ ученицц I године. Kibnra ма за успешну поези]у нагпа ђени cv 11 слсдеће ученице Разво] ко.муналних делатности н комунална изградн»а бе.\ежс шнроке захвате адц шпса* ко доволшо v односу на жеље н потребе које сс не поклапаiv са рсалним .могућностима. Трговачкц примат у поморавл>у Трговпна заслужгте noceuiiv иажњу. Од тргова. nanabvpa и ћспенака израсла ie модерпа саврсмена трговина. Са лепо уреоешш продавнхшама, cxv.ovcAvraua, са лвс робпе Kvhc од 5.000 м» корпсног продајног иростора. Параћин јс и ланас HHTcpccairraii за чшаву своју okoahhv it граг<<гирајгћа полручја Бољевиа, Тсмннћа, Ражп,а н њнховс ближе окочпне. Tilmc јс залржао трговачкп прнмат v Поморавлу. јср ic стодсНнма, порсд занагства, био чувсп као промсгни цснтар са трго.м. Везујућп се за прошлост овога града. дужпи с.мо да овом приликом са ппјстстом изнсссмо н податкг нз његовс историјс. Стицајсм оko.vhoctii ова јубнларпа голпна поклапа сс са првим ппсап.чм трагови.ма о flapahiniv прс 600 годнна. Њсгово nocroiaibc бслежи сс join v лоба Pn.M.vana као Sarmaies-Mutacio Sarmatorum — што у прсводу значи станииа за замспу кон,а. Гсо- |рафски HOBO.VHO лоцирап ил старом Цариградском nviv повсзујс путсвс Моравско-вардар * скс доАине правцсм север — iyr. Са истока повезује Зајсчар преко Честобродичке клнсуре са Параћпном, а са запада наce.va испод Јухора. Ha pacirpcniiiin путсва обично cv се н градпла пассл>а. a то пм јс одређивало и карактсп љнхобог развоја. Гсографски поло- ¥чесш1кс свсчанс ссдницс поздравл»а прсдставннк пионира и омладинс жај на раскршћу пгтсва ie саобраћајем и промстом стварао услове за развој трговинс. С.матра сс да имс Параћпн потичс no имеиу Парак. По предању река Црнпца ie некада бпла ПРОСЛАВЉЕН ДАН ОСНОВНЕ ШКОЛЕ „МОМЧИЛО ПОПОВИП-ОЗРЕН” БОГЛТ ПРФГРАМ Основна шка.\а „Момчило Поповић — Озреп”, прославила је^свсчано Дан школе 9. септсмбар. Истог дана 1953. годнСвстдана Apcnh, I, Ракић Зора II, Невена Јоваповић IV, Рок санда Павковић I и Вања Го ворко I годнна. Mebv рецитаторима пајбоља ie бпла Весна Kvc.baja уче.шца П годинс, док ie Apvro местп припало Радо.миру Марковпћу ученику IV годипе’ и Темељко кић Радмпли ученици 11 годи не. На Дап ослобоВења и шкоде одржана ic свсчана академша са пригодшш културно VMCT пнчкпм програмом. На акадсми in ie говорио п дпректор ппсо ле Драгољгб Apcnh о panuojv Гпмпазпје н том прн.шком на помснуо да he за три голине Гпмназија сдавптп стогодишњи uv од првог формирања Гимпа зије. Дирсктор Apcnh ic пзмс bv осталог рекао да овај зна чајап јубнлсј представл,а и всahkv обавезу на npoiniipeiuv п onvoaiby стеченс рспутацпје. Y оквиру прославс Дапа гим пазпје „13. октобар”, одржана су н многобројна такмичеша у спортскпм дпсциплпна.ма. Свс чарско расположеље је прош ло п сада ie v Гпмпазпјп рад ha ат.мосфера. Стогодпшњпцу треба дочскати са што Сољпм vcncxo.M ц што Behn.it зпшвем. V сваком случају трсба оправ латп стогодпшњн репомс М. ILi.th ве.ииса ц са обалс на обалу сс могло само превозом. Tv долази по опису крупна људпна Парак н поставља код данаши>ег моста на Црницн свој Срод no коме и само месго добија назив Параћинов брод који се црви пут помињс v повељи из 1375. годиис. Врсменом сс формира трг и већ 1452. године v повсл>и Bvpba Бранковнћа, iauд»а се vmccto Параћиновог бро- .13. Параћннов трг са панаВуром, што зпачн да се join v to трсмс Параћин iniic сматрао ссАом. Свакако да из прахтич1,’их разлога касшпс остајс само назив места Параћин. без оних лругпх обелсжја које ie раннје iLMao. О значају Параћина, као трговачког места, говори и повел»а Дсспота Стсвапа нз 1427. 1ОЛИНС. по којој гступа Манастирг Св. Антанасија приходе са паринаршшс из ссла Изво« ра. Та чпнчмпша указује на значај овс саобраћајшшс преко Честобродицс пз ссла Manana. гдс јс била иаринарница за \ всзепу doov ппе но што стижс па ПараНинов трг. Србија v то врсмс јс свој промст II тргопнiiv ооавл>ала ппеко лва правца из ппостранства п то прско Виднна „з Бчгарскс и прско Дунава из Pvtivimjc. Ho. како ie v то врс.мс Смедсрсво бнло под Маиари.ма. to ic главпи увоз ишао преко Видина и Честобродице. Роба јс парпњсиа v селу Извопу а тск пото.и долазнла v Параћип па трг. У то времс гАавнп увознп артнкал бнлп cv co и риба. Историја ивог дрсвног града ic везама за остаткс п архсолошкс нскопнне четрнасст манастпра на овој icpiiTopiijii. no којима ic п na- .:ивап Мала Свста Гора. Имаivhn v biiav ла cv v то впеме мапастири били главни култур1.11. приврсднп, па и војннчкк пснтри. љихов значај к истоуијат овога града трсба кроз ibiix и иенитп. Ето, такав ic бно тај паш град v протсклих 30 годпна, који обслежавају пас п наше савре.мсннке. такав ic био стоАсћп.ма уназад према сачуваiiiiM писаним траговима и докумениЕма. Лли вратимо се садашљсм T’penvTKV. вратпмо се чашсм славллг са најлепшпм жсља.ма за даљи проспспптет свих нас, за добрс људске одпосс, за једннство и братство CBifx наших иарода и наролноdu, за даљи проиват cauovnоавне Социјалистичкс Југославнје. V нме мпра v свету и са жел>ама за добро здравл>с н луг жпвог нашсг во.^епог Предсслпика Тита; пека Вам ic cpehaii ir радостан дапашљи празник. не Момчнло Поповић проглашен је за народног хероја. Овогодишња прослава протск.\а је у знаку велпког јубшлеја 30 годпма слободе. Поводам овог зпачајног јубилеја ученпци петпх разреда crcix градскпх основних школа такмичили су се у познавању Поморавља у НОБ-у. Такмпчење се одвпјало у Два Двла: тшсмени II усмени. Y фина^шом делу такмвЈчења пастутаип су ученпцп ochobmjlx школа Бура Јакшпћ” п „Радоје До.мановнћ *'. Послс равноправнс борбс пред BopniLii навијачима најболж су бпли ученнцп шкодс „Бура Јакшпћ”. Haj.u.iabu сликарп пз градскчх школа радплн су цртсжс за прпгоднс паградс ц иајбол»п су билп браћа Отовић учсппип.ОШ „Радоје До.иановић”, док је трећа папрада прппала zKiiBojiniv ДимптријсшЛу, ученпку ОШ „Момчило ПопопиН — Озрсн". Током прославе Дана школе међу ученнцидш и наставшцнма нашла се н Зора Поповпћ. pobciia сестра наподног хероја Мо.ичнла Попошта, која је у разговору са учснпшша и наставннцпма своцпрала успомена на брата, Модршла Поповпћа. Укл>учујући се у прослоду, спорт.гсгп — кошаркашц п кошаркаишде такмпчплн су се за звап>с шајбољпх у'д»ду. Најбоља је била жепска екппа „Стеван Јаковљевпћ”, док јс пајбол>а мушка екппа ,Л1омчн * ло Поповпћ — Озрен”. Славдс ic завршепо свечаno.ii академпјом за учешпсе и родитеље када cv подедене ц пагрпдс најуспешш!Ј1ш појелппцима it скипама. М. И. Са дочека пријатеља из Хрватске КАРАВАН ПРИЈАТЕЉСТВА ИЗ КРАПИНЕ ТРАДИЦИОНАЛНО ПРИЈАТЕЉСТВО ТЕКСТИЛАЦА ■ Октобарски сусрст радника Крапинске текстплне пндустриЈс и Индустрије вуненнх ткашша „Браико Крсмановић" у Параћину трајао је од 11. до 14. октобра. За то време гости су обншли паш град и ширу околпиу и пл:алп нпз сусрста са својпм колсгама, параћинскн.м тскстилшша н раднпцнма СФС, са којима су раз.иенили пајновија вскуства Гостпма из Хрватскс прнреbcn јс свечаш! дочек у просторијама друштвснс нсхранс, ir> слс чсга су прпсуствовали .музичко| приредбп, коју су пзнсли учешши Музичкс школсиз Параћипа. Другога дана, оргаиизовг.н је обплазак Мапастпра Манасије, Ресавскс псћине ц излс * тишта па Борско.м језеру, а заTH.it су гостп присуствовали угакмнцн на Стадиопу »Једпнство”. Y понелсл»ак, трсћсг данаборавка, гостн су обишли пронзводнс халс својпх до.маћина, а затим су сс сусрели са раднпцнма Српскс фабрпке стакла. На свечаној селнпии Радничке ск^тшгтине Фабрикс штоФова. 13. октобра, уз прпсуство бројних званииа, Пове.уом брати.мљсња крунксано је иетогодиппБс пршателство изиеY ЦЕНТРУ ЗА ОБРАЗОВАЊЕ КАДРОВА НОВИ КАБИНЕТИ Поводом прославс 13. октобра, Центар за образозан>е кадрова „Пво Лола Рибар" постао је богатпји за три кабинета В 9. октобра на скромној свечаности, уз прпсуство гостију из друштвсно-политичких н раднпх организацпја. прсдати су на употребу кабинетн за физику п биологпЈу, кабнпет за машнне п опрсиу за хемнјску индустрнју и кабннет прсдмета за цемснтау струку.- Сва средства за изградњу кабинста за физнку п бпологију н кабш<ета за машипе и опрсму хемијске индустрије обезбедила ie сама школа. Фабрнка цемента v Поповцу из својкх средстава изграднла ie кабинет за цементну rpvny прсд- .мета у свом кругу. Са разглсдања новог кабпнста Y пзградњу кабинета за фпзику н onoAontiv Цептар је удожио 30.000 дпнара, док јс кабннст за машипс п опрсму за хемнјску пндустрију стајао 120.000 динара. Овај кабинет реа.\пзовап ic V3 noitoh ФТМ „Пролстср", којн јс пзрадпо свс машпнс много јефгинпјс псго што јс то првобптпо бпло noiiybeiio од пројсктапта. 11о речима днрсктора Центра Владсте Жпвановпћа посебну похва.1у заслужују ц члаповп кодсктпва Томислав ПетковиН, Лрналдо KoKvna, Всра БранкоBith и Иван Вндановнћ којп cv псссбпчни.м залага!вем v-чсстг.овалн у onpcitaibv кабппста. Поред новоопрсмљепнх кабппста, у tokv ic изградња кабпнста за учеппкс енергетскс струке, који треба да буде завршсн ло 29. нове.ибра, a v реалпзацнјн овог пројекта учесгву1’с п Савсз спергетпчара Србијс са 20.000 динара. by KpaniuicKc текстилпе нндустрије н IIВТ „Бранко Kpc.uaповић”. Y говору прпдпком уручпвтна Повсл,с, гснералнп днректор Србобрап Ралосављевић, нстакао је зпачај п корпсност овакпих сусрета, којн доказуjv да јс чгвањс тековнна револуцијс, братства и једпнства наишх нарола и пароднос тк правилац iivt којп је зацртала Комупнстичка партнја Јчтославпјс на чслу са Apyro.it Тнтом. Присуство гостију v свечаiin.it октобарскпм даппма, када је Папзћин ппослпвл.ао тридссстјсдну roAinnibimv жпво та у миру и сдободи п јубилар ну трндесетогодишњпцу победс ><ад фашпзмом, само јс увеличало свс општс слављс. нс camo штофараца пего п чптавог града. М. Д. За ученике тскстилне струке v оквиру Фабрпке штофова изградићс се још јсдан нови кабинет за текстилну групу предмста. Ова акшпа реализоваће се уз помоћ НВТ „Бранко Крсмановић’’. Свакако да су акције коЈе се спроводе па опремању специјализованнх кабинета значајне п неопходпо потрсбне, јер савремсна п модсрна настава незампслпва ic без у1шла за кабпнстску паставу. Y разговору ocoo.ba Цептра са друштвено’ полптпчкши радпнци.иа пстакнуто јс. да су v oBo.it Центру спрсмни да увек o.iBoic срсдства н вре.ме да се настава молсрнпзује. Међутнм, нсдостагак школског простора v мпогомс онемогуНава нормал no ii3Bobcibc наставс. Уједно јс пстакнуто да свп одговорпп факторп v граду морају да сс апгажују na pcincibv питаља простора Цсптра за образован»с калрова, јср v противном за трп годннс nehe xtohii да се ревсрпфпкује, a то зпачн да би морала да прекинс свој досалашњн плодопосап рад. М. ILnili

CTPAHA 4 14 ДАНА БРОЈ 44 ДЕЛЕГАТСКА ХРОНИКА < ДЕЛЕГАТСКА ХРОНИКА G ДЕЛЕГАТСКА ХРОНИКА®ДЕЛЕГАТСКА ХРОНИКА ® ДЕЛЕГАТСКА ХРОНИКА ЗАЈЕДНИЧКА СЕДНИЦА СВИХ ВЕНА CO МАЊИ УКУПАН ПРИХОД ■ Као што Caio чнтаоце већ обавсстили у прошлом броју, на заЈеднпчкоЈ седници свих всћа Скупштннс општпнс, која Је одрж ана 9. октобра, у врсмс закључсња спечаног броЈа пашег листа, поред доношења одлуке о додсли ОКТОБАРСКИХ НАГРАДА OIL ШТИНЕ ПАРАКИН, разматрано Је и впшс другпх актуелЈшх питања. О хшопша од н>пх мп смо ппсалн у претходнпм бројевима нашсг лпста. тс ћемо у овом кзвештају само обрадптп оне моменте и тштања о којтша до са да Hiije бнло рсчн. Скупшпша је најпре размотрила анализс о пословаљу прпвреде и друштвених делатности за првих шест месеци ове године. Аутоо презентпраних анализа је Служба друштвеног кн»иговодства, експозитура у Параћшгу, а уводно излагање по ови.м питањима поднео је Драган Вел»ковиђ, потпредседник Скупш * Председшшггво Скуппгпше ошптпне тине оппггине. Пошто је изнео основне показатеље о привредним кретањи.ма у овом периоду, он је посебно указао на кључне проблеме са којн.ма се прнвреда сусреће: „Привреда name Опшгине је у ово.м периоду пословала v условима повсћане неликвидности, у оквиру које су доминирала три проблема: велнке залнхс пораст дужпичкоповерплачкпх односа и педостатак новчапнх средстава. Знатна обртпа средства ттривреде су всзана у залихама. Укупне залпхе су повећане, v односу на исти псриод прошле годнне, за 32,5 одсто. a v оквиру тога су. као последпиа отежане реализацпје. ззлпхе готовнх пропз * вода већс за 72 одсто. Због повећанпх залиха готових пронзвола привреда је у првом полугођу ове годпнс остварила мањи укупан прихол за 7,8 одсто. Пораст дужнпчко-поверплачких односа је иешто успоренији у односу нз претхолнп псриод услед пз.мене закона у всзи отписа гк> тражпвања преко одреоеног рока, као припрема ралних организатшја на ттрелазак обрачуна финансијског резултата на бази наплаћене реализације, али отписом привреда иаше Општине изгубила Је добар део дохотка. Смањена новчана средства су упућивала привреду да нзворе финансирања тражп путем крелита, и то. пре свега, краткорочннх. Структура крелита које наша привреда користи је забрињавајућа, iep краткорочни кредити, у oahocv на прошлу годитту бележе пораст од 20,2 одсто. а дугорочни се истовремено смањују за 17,2 одсто. Иста ситуацнја и v трећем кварталу Проблематика залиха и потраживања од купаца ни:« битно измењена ни у протеклом, трећем кваргалу. Радие организације са по већаним залнхама бележе и дал»е љихов раст. што је случај са фабриком штофа, а оне расту п код других. на при.мер, код Српске фабрике стакла, што је забрињавајуће за иашу приврсду. Прелузете мере ол страие са.мвх радних организзција на њиховом сман>ењу нсће иматн битне ефекте, а има и залиха којс ћс се на крају годнне трајно отписивати. Потраживања од купаца имају, такође, нсгатнвну тендечцију. У првом полугођу само у ооластн ивдустрије знатно повећана потражпвања и.мале су следећс радне оргапизације: Српска фабрика стакла, Графичко предузећс „Вук Караџић", .Јединство”, Фабрика текстилних машина „Пролетер", Изпор”, Елсктролпсгрубиција н „Параћннка”. Са преласком обрачуна фкнанспјског рсзултата на базн наплаћснс рсалнзацнјс од 1. I 1976. годнне овакво кретање може имати делекосежне последпџе н појаву губптка код многих раднпх организација. Пооштрсне меРс у вези отппса потраживања прско одређеног рока су већ нмале такав утицај у прво.м полугођу, јер је псправка фпнанснјског резултата непосредни гзрок насталог губнтка код „Универзала” и ,Југопетрола”. Из тога произилазп обавезан правац кретања наше привреде и to v рационалнијем прнвређнвању, смањењу залнха и дужннчко- -повернлачких односа. Смањење залиха готових производа не сме бити брнга само радinix организација, јер прс.ма карактеристикама које се нспољавају на нашем полручју, друштвено-полнтпчке организације у Општпнл I! пословнс банке не би смслс да остану ваи домашаја решапања овог кључног проблема. На прнмер. Фабрпка текстилнпх машнна „Пролстср” нс може реипгги проблем залиха бсз помоћи бавака.” Кретања у потрошљи Затим је указао На крстања у ванпрггвреди п поссбну пажњу делегата задржао на проблему потрошње: „Општп бпланс потрошље за 1975. годппу је реално поставл>ен на бази развоја привред- 'не активностн за ову годину. Међутим, приврена активност се није одвијала онако како се то и очекивало. Наиме, пораст укупног прихода привреде заостаје за 8 индексшгх поена од реално могућсг раста услед отежане продаје у иидустрији. Осим тога, доходак привреде је умањен за 12 милиона динара, услед отпнса пспраживања од купаца преко одређет1ог рока. Такве тендениије кретања утицале су на успоренији пораст личних доходака, што је од уппхаја на успорене приходе из привредс за општу и заједничку потрошњу. Про.мет робе, на који се плаћа nopea на промет и акумулпрају средства за општу н заједпичку потрошњу, је у опадању. У таквој ситуацији средства за општу п заједничку потрошњу нису остварена онако како је то отиитим билансом средстава предвиђено. Ово је највише погодило Буиет Општине и интересну заједницу основног образовања. Расположива средства остампс интересних заједница мање више пружају могућност за извршавање задатака осталих друшавених делатности." Скушптнна је прихватила поднете информације и закључке којн су јој презентиранп од стране пзвртпних органа друштвено-политичких организација Општнне и њеног Извршног савета. V ствари, то су актуелпзирани закључии Општинске конференцнје СК, са седншхс од 24. маја 1975. године. Скугппткиа је усвојила п Аналпзу о пословању банака на нашој тернторпји, као н зак л»учке v пези са овом проблематиком, које објављујемо као посебан прилог у овом броју. Усвојен јс II Програм рада CKvnumnie Општине Параћпн за псриод јуни 1975. — ју« ini 1976. ГОДЈ1НС, којп смо својевремено објавнли у целшш п којп се до сада налазпо на јавној дискуспји. Планирање до 1980. Божидар Мадпћ, члан Извршпог савета СО-с, поднео је Информацнју о пзрадп друштвеног плана општипс Параћпн за псриод 1976.—1980. Истакнуто 1'с да ће преднацрт Друштвеног плана Оппггине бпти завршен ло 20. октобра п да he, након разматрања у Извршном савету r на Општем сабору, битн ставлеп на јилну дискусију најкаснпје до 1. новембра ове голтгне. Прихватајуђи поднету Информацпју, Скуптптина је обавезала месне заједниие да до 15. октобра доставе тражене податке Секрстарпјагу за принреду, друштвене службе и финансије, а делегатима Већа мссјвгх заЈсдница је наложено да предузму потребне мере како би се ова обавеза меснпх заједшша извршила у ттредвпђеио.м року. Исто тако, прспоручепо је ооновним органнзацијама удружсног рада н другим са- .моуправ1Н1м оргатшзацпјама и за.1елтпша.ма ла прснстиггају својс првобптпе верзпје плалова развоја до 1980. годпне, у смпслу отварања всћег броја радних места. Затражсно је од свпх субјеката планира * тва да своје плапове ставе на јавпу дискуcnjv најкаснијс до 1. повсмбра ове годпме. Скупштинн јс бпо прсзенпгран Извештај о остварапш приходкма п извршсњу распо * дсле прихода опште, заЈедничке н друге потрошње за прво полугође ове годкне. 0 овоме шггаљу ie поссбно говорпо друг Миодраг Радовановиђ, секрстар Самоуправне шгтереснс заједниис осповпог образовања и вастиггања, који јс указао на тешкоће на које ова заједнпца наилазн у фпнанспраљу потрсба основног школстпа. Скупштина је усвојила Информацију о обезбеђењу срсдстава и о току изградњс значајних инвестшшонпх објеката. Кретања у запошљавању Образдажући Информацију о кретапима у области запослености п запошљаваља са предлозима мсра за интензивирање запошљавања, друг Нпкола Вићић, секретар Међуопшпгнске самоуправне интересне заједшше заггошљавања, је посебно указао на мере хоје треба предузети v областп запошљавања: „Мислнмо да су прелложене мсре: попун>впање спстематпзованпх а нспопуљенпх рад- >тх места, 6ose коришћсње производних капацитета и боља пропзводпа ори|ентациЈа, укпдаље прековременог н хопорарног рада, рсгулисан>е тпггања запош^авања пензионепа, као и пензнонера v радпом односу, пензионпсање свих лица коЈа cv за то пспунила услове, исплате лнчних доходака ттпеко штедних књижнца, наменска штсдња ;ггд. само део могућностн Koie трсба искористити за пнтензнвтгпање запошљаватва. Најважннје мере већ су садржане v поограмима друтптпеио-полптпчких и самохчтоавних снага у ОУР које се олносе на искошпцћавање унутраипвих резеови. V спровође»лу овога плана, мнслнмо на Оперативнп план за запошл»аван>е, треба шггензивнратн активности на спровођен.у програма штедње у органнзацијама гдргженог рада. Мпслтшо, такође, да се у већпнп колектнва чине грешке што се, попед осталих рестрнкпија, вршп н рестрикиија радне снаге. Без освежења кочектива младим л»удима, V3 чију младост пду ентузнјазам, полет и тежтва за доказпвањсм, не можемо да се уклоппмо у савремепе, производне и самоуправне токове. Јачање самоуправних друштвених односа 1е пресудан фактор и у разрешењу проблема незапослености. Демократизација кадровске полптпке је такође реална предпоставка за брже разрешсње проблема о којпма дапас водпмо расправу. ДОКУМЕНТИ 1МП СО-е 0 НПвШ HUU Скупштпна Општппс Параћнн, на заједничкој .седнтши Beha удружсног рада, Већа месннх заједннца н Друштвено-политичког већа, одржаној дана 9. октобра 1975. године, а на предлог Привредно-политпчког актива Општине Парађнн, након разматраља Аналпзе о пословању банака, донела је следеће ЗАКЉУЧКЕ: • На седници је констатовано да је веома корисно разматрање пословаља банака и да Је било места да се оваква анализа разматра и знатно раније. Стога је проистекло М1ппл»ење да пословаЈве банака, са становишта »иховог утицаја и доприноса развојџ привреде у Општпни треба разматрати бар једном годишље и то по правилу по усвајан»у завршних рачуна, јер су подапи пз заврптннх рачуна комплетни и поузданији, те пружају могућности компдекснијег сагледавања чптаве прквреде проблематике у Опиггтппг. • CsoinM пословањем .Југобанка" и ,Југословенска шгаеститшона банка" дале cv видан допрпнос развоју ттрввреде у Отппппш. Међутим, произилази да је тај допринос, с обзиром иа могућностп банака, могао да буде знатно већи. Behn допринос банака привредном развоју може се постпћп у услови * ма веће сарадње банака п заједничким наступањем v финансирању потреба привреде. V uiia.v саоадње бамака v наредном периоду потребно је формипати координапионо тело од прелставника баиака, па се н ieAiio.i к другој банци ттрепоручује да то одмах учине. Сарадљи банака v нарсдном периоду видимо допринос мора латп Осповиа органпзацнја СК банака п СДК. •Оцењено јс да садашњс сппвс у погле * ду депоновања средстава непривреде и лрупттвено-полнттгчке заједкпце треба задржати. јер пренос депозита са једне иа другу банку унео бп неспгурности код плас.мана средстава. • Констатовано јс да динампка раста привреднс ахтивпости ни.је праћена покрићем адехватним средствнма. Стоји као чињс * шгаа да се инвеспшиона опрема, koJv про нзводн метална шигстрија, не може пласирати на тржиште без кредн^гираља купана. Па ипак, за пласман ове оттреме 1ош vbck није наћено рсшење. Стога се препоручује банкама да се одмах укључе v разрешавање овог проблема. Поготову. што из изјава представника банака произплази да су у про теклом периоду располагалп средствпма за Зато и предлажемо, да се у наредном периоду од стране Координационог одбора за сдровођенл Оперативног плана за запош * л>авање, уз најнспосреднијс апгажовање делсгата ове Скутптине, дслсгата друштвеноПОЛИТИЧК1ГХ организација н осталих субјективних снага, са проблсмпма у области запош.^аватва и нсзапослсности упознају сви радш! колективи и затражп imucobo непо срсдно ангажовшве у тражењу решсња". Остала питања На истој ссдшши усвојена Је и ИнформацнЈа о упксу учеппка у први разред средiuix школа у' школскоЈ 1975/76. години, Одлу« ка о броју члаиова копкурснпх колшспЈа за пзборе дпректора у школама и центрима за усмерено образовање. Одлука о впсгатп иакнаде за полагаље возачких пспита, про * дајноЈ ценп рептстарскпх таблица и осталих образаца, Одлука о допунама Одлуке о смер> ннцама, мералта к основним решењима за из * градњу, реконструкциЈу п урсђсљс града н Рсшење о образовању Координационог одбора за праћење оствареља стабилпзацпЈе н те> куће економске полнтике. Дата је сагласност на статуте Музичка школе „Милскко Жпвковмћ", Центра за образовање кадрова „Иво Лола Рибар", Центра за дечју запгпггу и социјални рад и Гимназије ,13. Октобар". За новог начелника Сетсретаријата за општу управу и заједнпчкс послове нменован је МилоЈс Илпћ, дипломирани правник, а за начелника Секретаритата за привреду, дрхип« твене делатности и финансијс Божпдар Мадић, диплоАпсрани ттравннк, којп су изабраmi и за члапове Извошчог савета Скупшпгне општине. За судпје Оптптинског суда поново су изабрани Анка МнхаЈловпћ, Жнворад Видовнћ, и Радомир Вељић, а са дужностп cv.wie Опигпгнског суда разпешен јв Сто1ан CmiOHOBiih због одласка у пензију. За члана Комиспје за пнвалпдску п борачку запггиту пменован ie Мчлан Спасић, члан Општинског одбооа СУБНОР-а а за члана друтостспсне компсије Савста остггупаника за стамбешг пзградњу почзпонепа Тихо« мир Фплиповнћ, радник ИВТ „Бранко Крсмановић". Новн члановп Комисије за ттраћење к спровођење Друштвеног договора о кадповској политтшн су Бпанислав Пветковић, Жнвојпн Нпколпћ п Божинка Томпћ, а новк предселник Коордпнационог тела за праћеље остваривања стабплизацпје и текуће економске политЈше ie Мнлош Дракулопић, a члан овог тела је Драго.мир Милојевић. Новп члап Скупштине ишересне зајелнтше за развој привледе и отварањс нопих падних места је Раде КовачекпИ, радник ТУП „Грза". Лзубомир Рашковнћ је к.мснован за члана Комнсије за праћењс спровоћеља Друштвеног договора о запошљаваљу- Именовани су и чланови Конкурснпх комнсија за ттменоваље директора средњих тпкола и дата сагласносг за избор Мколпгра МпркошЊа за дпректора Школе за осповно обпазоватБе п васпптагће „Радоје Домановић". ове сврхе, која су, највсроватније, ангажо * вана за друге потребе. • На посебан пробле.м у обезбеђењу потребних средстава наилазе мање прпвредне ’ организацнје којс, по правилу, немају својв представнике у органима банака. Полазећи од окоаности да у овим привредним организацијама постоје могућности за запошљава- »е већег броја радника, Општина има посе * бан интерес за развој и потпуније коришђо * »е капашгтета у тим организацијама, па се препоручује банкама да у обезбеђењу потребних средстава обезбеде повољнији третман мањих привредних организација. • Из структуре II обпма извора и пласмана средстава на овом подручју видп се да he у наредном периоду, за подмпрење потреба прпвреде ове Општине, бпти потребно ангажовање средстава из извора ван овог по дручја. С обзиром да ангажовање средстава са других подручја захтева постојаље квалнтетних програма, препоручује се привредним организацијама да свој развој и пословање у наредном периоду остварују израдом чврстих програма, који би били подобни за ангажовање средстава не само нз овдашњих, већ и из других извора. Такво понашаље привредних органпзација захтева пуно ангажовање руководећих структура и стручнпх служби. • Коистатовано је да стручне службе банака могу п морају дати већи допринос пружању помоћи радним организаппјама, како код обрале захтева за обсзбеђсљс средстава, тако II v погледу побољша!ћа ликвндности приврслних органпзацнја изналшкељем мо * гућности за набавку путе.м компензација и асигнацпја. Такођс, стручпс службс морају дати видан допринос у повезивању рада т< средстава, с обзиром да сс твпхова активност одвпја на ширем подручју. Ради оствариваiba овакве улоге стручпих слчжби, констатовано је ла је стручна служба .Југобапке” у Параћину нсдовољно самостална и оператпвна, па је пзражен захтев за повећањем самосталности те службе. • Ради веће ефикасности у привређнва- »у, потребно је брже реаговап.с крслнтнпх одбора банака на захтсв и потрсбс привреде. У том смислу, замерсно је појави да сс од стране кредитпих одбора захтева да тражиоци средстава претхолно пспуне све услове, па да се тек онда разматраји таквп захтеви. С обзиром да од оллуна крелитних одбора најчешће зависи обезбеђсже срелстава из других изнора, препоручује се банкама да убудуће уведу праксу условног обезбеђења средстава, наравно уз остпареље разумпих рокова за пспуњељс услова за хогнппђењс олобренпх средстава.

БРОЈ 44 14 ДАНА СТРАНА 5 ДЕЛЕГАТСКА ХРОНИКА > ДЕЛЕГАТСКА ХРОНИКА > ДЕЛЕГАТСКА ХРОНИКА » ДЕЛЕГАТСКА ХГОНИКА > ДЕЛЕГАТСКА ХРОНИКД На послелЈвој седници Извршног савета Скупштине оппггине, која је одржана 23. октобра 1975. разматрапа је ИнформацпЈа о проблематицп залиха, паплатн потраживања од купаца н кретању отпте и заједипчке потрошп>е за псриод Јануар — ссптембар 1975. године, која је урађена по заклучку овог органа са једне од ранијих сздница и коју у целкни објављујемо у овом броју, пошто подаци из јбс и проблеми хоји су н>о.м покренути заслужују ангажовање свих радних л>уди по основним организацијама удруженог рада, самоуправних структура и друштвсно-политичких организација. Нису презентирани у вези са њом никакви посебни за* кл»учци, всћ је формирана Комисија у саставу Божидар Мадић, начслмик Сс * кретаријата за привреду, друштвене службе и финансије, Радомир Мнљаковић, начедник Секретаријата друштвених прихода и Миодраг Радовановнћ, секретар Самоуправне интересне заједнице основног ооразовања и васпитаван»а и стављено јој у задатак да до 10. новембра дА реалну процсну остварења прихода до краја ове године ц предложи конкрстна решења за отклањање насталих проблема. Иначе, и референт по овом питању Божпдар Мадпћ и учесници у дискусији Радомпр Миљаковић, Драги Ннколић и Бранислав Кокал> су указали на сву озбиљност која у вези са проблематиком залиха, потраживања и притицаља средстава опште п заједничке потрошње стоје, у првом реду пред организацијама удруженог рада у којнма су проблеми залпха н потраживања посебно израженн, а п пред Комуном у целини. Поред овог питања, Изврппги савет Је размотрио још и посебну информацију о оствареним приходпма и извршеним расходпма за пернод јануар — септембар 1975. године, донет је закл»учак о приступању акцијн на ажурнран»у бирачкнх спвскова, vrBpben јс пред лог Одлуке о нзрадн урбанистпчхнх пла иова, закључено је да сс учествује у статистпчком потшсиван.у зграда грађених у режнјп пндпвидуалннх власника и о порушеним зградама у овој години, а било јс рсчп п о пеким другим питањима. 1. ПРОБЛЕМАТИКА ЗАЛИХА И ПОТРАЖИВАЊА ОД КУПАЦА У TPEREM KBAPTAAY 1975. ГОДИНЕ Извршшс савст Скупштпне општине раз- .матрајући привредна кретања по псриодичном обрачуну за прво полугође, крсгаље online II заједнкчкс потрошње, од чега зависи финансирање потрсба буцета, фннансирање друштвених делатности, као и положај друштвеннх делатностп у нзвршаваљу својих задатака кроз облнке фннансирања интерсснпх заједница је на основу матерпјала и дискусија констатовао: • Да је привредна активност могла бпти израженија да није дошло до осетног пораста залнха у нндустријп. о Да су потраживања од купаца врло висока и да представл>ају с.метњу у раду радних органпзаиија привреде. односно да са растом залпха свнх облика чнне привреду још неликвиднијом. • Да због неадекватног раста привредне делатности, при чему треба нагласити да је општа и заједничка потрошња за 1975. годину општим билансом средстава рсално планирана и да су могућности привреде омогућавале његову реализацију, није дошло до такве реализациЈе, па су се буџет и основно образовање нашли у незавидном положају. • Да осетаи раст потраживања од xvnaца може у идућој голини са преласком обрачуна финансиЈског резултата на базп наплаћене реализацпје, знатно да умањи финансијске ефекте прпвреде. Због свега овога Извршни савет је наложио Служби друпггвеног књиговодства и Секретаријату за привреду, друштвене службе и финансије Скупштине опшпше да пренсшгта н утврди пре доношења периодпчних обрачупа за девет месеци тенденцију кретан>а залтпса и потраживаља од купаца. На базп таквпх кретања да се оцени положај привреде и положај буиета и основног обра * зоватва, како бп Извршнп савет благовремено предузео одређене мере. ПОЛОЖАЈ ПРИВРЕДЕ На бази прикупљсннх података, на базп хтвида п праћења привпедпе активпостн пропзлазп да јс тенденцпја кретања залпха у ,\ал>см порасту, потражпвап>а од Kvnaua такође. Нелнквидност ппивредс сс све више заоштрава. Лко се npebc на обрачун фииансијског резултата по наплаћеној реализацији, под условом да се прпмељују иста приншти који су важнлп за обрачуи по фактурисаној реализацпји у претхолном периолу, прпвреда Општпне, односно највећп број радних организапија, би приказали негатпван финансијски резултат. AKVMyAannja за проширену репродукцпју. која би се остварила по заврптом paqvnv не би била ни приближно довол>на да покрије пораст залиха. Из овога пропзлази ла привреда у илућој годшш неће бити фпнапсијскп способна да улаже срелства v сво1 развој. A то значи да можемо у нарелном перподу очехивати стагнацију плп чак опадац>с привредне ахтивности. Стога се пр^клаже да се сви факторп у Оппгпти. поред фактора у раднп.м организапијама, a то значи комплетна полтгтика н фпСА СЕДНИЦЕ ИЗВРШНОГ САВЕТА СКУГППТИНЕ ОШПТИНЕ Запихе, потранвања а потрошња нансијери ухључе у ову проблематику п заједничким снагама Haby таква решења кахо би се пословна 1975. година успешно завршкла н створили повољни услови за добар старт у 1976. години. На основу изражајно нсгативне тенденцпЈе по псриодичном обрачуну за шест мессип, посматрано јс хретање залпха и потраживања од купаца за девет месецн код пет радних организација нз областп нндустрије и једне пз области занатства. Само one радне органнзације су у првом полупЉу имале повсћане залихс за 64 мплиона динара и тнме, углавНО.М, допринсле да на нквоу привреде укупан прпход буде мањи за 8 индексипх поена. Код нстах раднпх организација учешће потраРадна организација I квартал 1975. II квартал 1975. III кпартал 1975. Разлпка у односу на II квартал динара индекс Српсха фабрика стахла 42.600 55,488 64.830 + 9.342 116,5 Фабрика штофова 57.056 74.254 94.641 + 20.387 1275 „Параћинка” 3.815 3.635 2.852 — 783 78.5 .Јелннство” 4.202 5.371 5.118 — 253 95,3 ФТМ „npoAerep ** 3.160 6.529 7.425 + 896 113,7 „Будућносг" 5.868 6.197 . 5.477 — 720 88,4 Yxynno: 116.701 1 51.474 180.343 + 28.869 119,1 Овакво хретање залпха Је утолпко неповољније што ттрпвредна актпвност, са растом у првом кварталу ол 3,8 одсто п у првом поAyroby од 6 одсто у перноду јул — септембар показује тендеитппу стагнације, олносно ход некнх радних организацтпа п опадаље, што је карактеристпчно за летњп пеонод. На бази предузетпх мера ход „Параћтшке”. „Јединства” и „Будућности” и то путем смањења цена и нзналажењем новпх начипа у продајп, смањене су залпхе готовпх производа, а очехгје се, у нарелном перноду. imiхово join всће смаљеље. Тако, на птшмер. Фабрика бомбона » ратлука „Параћинка” прсдузима мере на inmoy групацијс да се гкпне порез на промет на пропзводе ол шећера, а врше се и ппеговарања са ттпоизвођачима сирупа и амбалаже да Kopuryjv споје цене на ниже, како би и цене ттропзвола ове фабрике биле још ннже. •Међутим, рстале три радне организашЈЈе нпсу нашле ефнкасне мере у циљу' смањеља залмха својих производа о чему говорн дал>и пораст ibtixobiix залиха. Фабрика штофова нма највећи пораст залиха у трећем кварталу н то за 20 .\шлнона. Мишљење одговорних у фабрнцп је да се побољшање реализације не очекује пре ссптембра 1976. годнне, а решење очекују доно * шењем пнструмената друштва. Поставља се питање да лн са.мо на овај начин треба очскиватп побољшање положаја Фабрике штофова? Снижсње цена репро.материјала треба иеминовпо да повучс и с.машење цена готовкх производа. Ово важи и за Фабрпку стакла, обзиром на пад цена калцнраној содп, a пораст залпха стаклене амбалаже. Y изузетно тешком положају налази се Фабрика текстплних маштта „Пролетер”, јер од ухупних залиха на дан 31. августа од 7.425 хил>ада линара, нсуговорена пропзводн>а износи 5.494 хиљада дпнара. Ова неуговорена производња се неће мопп да реалпзујс без кредптирања купаца, јер је у шггаљу производхва за XT опрему за текстплну пндустрију. Инвеспшиона банка је одобрила овој радној организацији креднт ол 1.260 хиљада линара за продају ових апарата на кредит. Радна организација је нашла купце за два anapara и у том смислу ће с.мањпти своје залихе за 3 милиона Ainiapa. Да би се радна организација растеретила свпх залнха хоје су pabeHe без уговора, a mia нзгледа да пх прода на исти начип, потребно је обезбеђењс ло пунског износа кредчта од банака. „Шумадпја” хао трговинско предузеће сс не бави производњом, па како њене залихе немају харахтер залиха у пропзводнпм радРадна оргашсзација I квартал II квартал III квартал Разлика у односу на II квартал дпнара пндекс 1 2 3 4 5 6 Српска фабрнка стакла 177.192 165.132 105.748 — 59.384 64,0 Фабрика штофопа 76.827 69.522 60.000 — 9.522 86,3 „ПараНпнка” 9.064 9.083 7.368 — 1.715 81,1 .Једпнство” 3.844 3.088 3.611 + 523 116,9 ФТМ „ГТролетер” 5.490 5.681 4.565 — 1.116 S0.4 „БудуНност” 11.792 9.371 11.286 + 1.915 120.4 Yxynno: 284.209 261.877 192.578 — 69.299 73,5 Y трећем кварталу су, у односу на прво полугође. четирн раднс органнзацпје смањпле своја потраживања од купаца. Међутим. две радне органпзацпје п то .Јединство" и „Будућност" су повећале потраживања. По миталзељу самих радних органпзацпја наплата потраживања је веома отежана, a одвијала се обиласком купаца, телеграфсхом нлн телефонском опомеиом, компензацијама, па п утужпвањем при vjmv се, гтлавпом, живан>а од купана у ексгерној реализацијп се кретало од 5133 одсто до 9039 одсто. Y периоду јул — септембар запажа се тенденција пораста залнха готовнх производа ход ових радних организаинја, јер су у односу па прво noAyrobe повеђане за 29 мнлизна плп за 19,1 одсто. Карактсрпстична су кретања ових залпха код три радне oprainiзације, јер ове из квартала у квартал имају тенденцију пораста, што значи ла се знатак део протгзводње лагерује. To је случај са Фабриком стакла, Фабрпком штофова и ФТМ „Пролетер”. Остале три радне организације су нешто смањилс својс залихс. али су оне још увек у yxwHo.M износу изражајнс. Кретање залиха по кварталима види се из сАедећет прегледа (у хил>алама дпнара); ним организацпјама са аспекта њпховог покрића, лпквидности радне оргапизације, могућности улагања у лаљс проширење обп.ма послова и коначно у смпслу orvbena дохотха плаћањем камате па rybc облнке финан * сираља и неадскватпог остварсља коефпцијента обрта обртнпх срслстава, њсне задкхе заслужују посебну пажњу. Hainte, залихе ол 95 мпАиона динара на дап 31. августа, под услово.м да буду задржане на пстом нпвоу до краја године уз про- .мет од 400 .мпАнона говорс ла ћс коефицијент обрта обртнпх срелстава бптп 4,2 птто представља нпзак косфтпшјент за трговпнг. Напомгавемо да је v раниптм годнпама рална опrainiaaini.ia пмала коефицијепт 6 па п 7. Y том смислу. any с.мислу побол>шања поло * жаја радне органпзацијс потрсбно је преду * зетп олговарајуће мерс, одпосно такпе пабав- •<с којс би омогућавале пећп косЊииијепг обрта обртних срелстава. Оспм тога, распоред залпха би требало пзвршптп по појелиШ!м јсдшпша.ма v смпслу захтева потрошача. Напме, познато је да сс нека роба налазп у пеким једшшцама која nehc бпти продата, a у другим иста недостаје, а може сс продатп. Впњете у овом броју: Жпвка Цветановпћ Потребно је значп у овој радној органнзацији мењати са.му организацију рада. И кретања потражнвања су проблематична. Код посматраних радннх оргапнзаццја кретањс потражпван>а по кварталима и.ма следећу тепдепцпју (у хиљадама Ainiapa): наплазпло па несолвентне раднс органпза * цпје, па се реалнзовање платшк налога одвијало споро. И поред тгзвесног смањења потраживања ход већег броја раднпх органнзација она су још увек велпка кочнипа даллг пословзн>а, јер у укупнпм потражпваљима, потраживања на основу којпх се врши исправка фпнанспјског резултата пзносе п до 60 одсто. Радни људи се мораЈу озбиљно позабавити и проблемом затшха учешће потраживања преко 45 дана Српска фабриха стахла 57,7% „Параћинха" 37,2«/о „Јединство" 56,9% „Пролетер” 18,5% „Будућносг 60,7% Фабрика штофова није доставила податхе Оваква тенденпија кретања потраживаља од купаца довешће радне организације на крају године у отежан положај, а у идућој годнни, са преласком обрачуна финапсијсхог резултата иа бази наплаћене реализације, и у положај да прихажу негативан фпнансијски резултат. Још всћа активност у наплатп потраживања, а нарочнто у наплати oinix потраживања преко 45 дана, могла би, донекле, да ублажи негативне финансијске ефекте и омогућп раднтш организацијама благовремено измирВне својпх обавеза. 2. КРЕТАЊЕ ОППГГЕ И ЗАЈЕДНИЧКЕ ПОТРОШЊЕ ЗА ПЕРИОД JAHYAP — СЕПТЕМБАР 1975. ГОДИНЕ Осгварпвање опште и заједничхе потрошше у всома уској је вези са привреднои ахniBHouihy у Општинн. С обзнром на пословне резултате привреде у овом перподу, a посебно због релатпвно високпх залиха у привреди Општине, о чему је бпло речп у првом лелу ове ипформацпје у првих девет мссепи one године прнходп огпите п заједнпчкс потронпве, предвиђени оптптпм билансом ове потроипБе нису остварени. При том, пешто поводнпје се остварују прпходи самогправшгх шггересних заједшша (заједнпчка потрошжа) од прихода дргпггвено-политпчкпх зајелнипа (општа потрошља), што сс видп из следећпх прегледа: Приходи самоуправних интересних заЈеднцца 1974. 1975. Ухупни приходи 110.805.975 136.256.713 Републпка 57.519.388 71.475.181 Општнна 50.810 297 62.351332 Остало 611.888 878.039 Нсраспоређено 1.864.402 1552.161 Приходи Аруштвепо-полтггчких заједница Укупни приходп 1974. 47.224.070 1975. 43.280.837 Буцет Републпке 13.755.819 11 894319 Буиет Опиггине 24.613.196 22.962321 Заједнкца образовања 4.423.119 1302.649 Осталнм iniTcpeciniM заједнниама 1.765.446 3358832 Фонловима 1.160.404 843.238 Остало 1.324.R61 2.544.841 Исраспоређено 181.225 174.737 Као што се тп прегледа види, укупни прпходи самоуправнпх заједнпца у односу на пстп пернлд 1974. годтше већи су за прехо 25 милпона динара, пли за 23 олсто, при че.му стопа раста прихода ових чајелнипа у Општтпш пзносп 22 одсто а у Рспублици 24 одсто. MebyniM, приходп друпггвено-полптпчких заједнпца маљи су у односу на псти период прошле годнне за око 4 мплиона дпнара. Због опадаља прихола лриптвено-полнтичкпх заједнипа, укупнп прпходп намењенп заловол.сп>у отпте п заједничке потпошљс већп су v односу на пстп период 1974. годппе за 21,5 мпднона, плп само за око 13 одсто. Што сс укупнпх прпхода Огпппше тиче, онп показују 3a6pnn>anaivha кретан.а. Y одiiocv па псти псппол 1974. гомпте всћп cv за 9 милиопа 262 хиљадс новпх дпнара илп за 10 олсто. Упорелпмо ли овг стопу са стопом од 18,4 олсто колико је општтш бплансом прелвпђено попећање оппггс, заЈелнпчке п другс потроппве, онла је очпглелио ла се приходи за све впдове потрошп.е остваргју пспод предвпђшва. Годиппмт план прпхода самоуправшпс итгтереснпх зајелтппга. у пеапнп, оствареп је са 66 олсто а плап прпхода 6vuera са 59,5 олсто. Изпажеио апсолупшм полашша. деветомесечпп платг ппихода оптпте п заједттчке потпоттпве v Опттттпнп nnie оствапен за ппеко 13 хтлиона новпх дпкара. Нерасттоређенп прнходп од мнлион 552 xir.wue готово да нткио не ублажавају снтуаттију. (Наставак на стр. 6)

CTPAHA 6 14 ДАНЛ БРОЈ 44 Залихе, потраживања и потрошња Ј ^■^интервју АКЦИЈЕ СИНДИКАТА (Наставак са стр. 6) У најтежем положају налази сс буџст, чијн прпходп за девет мессцп су мањп ол планпраних за пет мплпона 958 хпљада ноШ1Х дииара п Самоуправна пнтсресна заједнпца основног образовања, чији приходи су мањп за 2 мплиона 687 хпљада поввх днпара. Међутнм, ншпта повољпнјп ннје положај нп осталпх самоуправних пптсреспнх заједница, једпно што је мањак прихо * да осталпх самоуправнпх ннтерсснпх зајсдшша, с обз1ipoxi на волумен планпраних средстава, у апсолутнпм пзносима мањн. Прпходп Самоуправне шггереспе заједнпис здравствсног оспгурања маљп су ол планираннх за нсигто шппс од 2 мплпопа повпх дииара. Међупш, с обзнром на укупна средства овс заједшше. план за дсвет мессцп нпје остварсп за 4.2 одсто. На пзложсно кретањс друштвитх прпхода утинало јс вшпс фактора. Прс свега. као што је всћ рсчено, нису остварсна очсKimana кретања v прнвредп Отнпшс. п то чајвећтгм делом због пораста залпха готових пропзвода. Мсђутим, ол vrepbennx пзвора прпхола највећп подбачај остварен јс код пореза па промет пропзвола на мало. о чсму је отптпрннје рсчсно у поссбној ппЛормаипјп о прнходима буиста. С обзиром ла су у залпхама готовпх проћани промет у Општшш, што би довело до повећања прихода из порсза на промет робе на мало. Другн значајан фактор којп јс утинао па пзложена кретања прихода јесте пораст трошкова жпвота. Због пораста трошкова живота дошло је до променс у структури потрошљс, тако да знатно бржс растс промст прехрамбеннх пронзвода који ие подлсжу опорезивању. С обзиро.м на взАожено всома је тешко даватп прсцпзнпјс проптозс у погледу остваривања прихода ло краја годпнс као п предлагатп ефикаснс мсрс. Очнглсдно је да планпранп прпходп, бсз обзпра на мере којс буду предузималп, пеће моћп v потпупостп ла сс остварс. Међутпм, с обзнром па дпнамнки прплпва прпхода нз раппјпх голпна, треба очскпватп поволишја кретања, одпосно, смаibcibc разликс пзмеђу планиранпх н остварепих прпхода. Рсшсшс проблсма лргштвсних прпхола тпсба тражпти у noOo.wiiaihv пословпнх резултата v привредп. v ттрвом рсдг v cuaibeibv залиха, алп јс тсшко рсћн у Koioi мсри сс таква крстања worv реално очскпватп. Значајан доприпос гблажавањг опог ппоблсма можс п мора датп Сскрстарнјат за лруштвснс приходс појачаном актпвпотпћг ‘па паплатп пркхода о\ становппштва, те v том CMHCAV трсба овај Сскпстарчјат обавсзатп зак.у»учком Извппшог савста. Такођс сс прсдНА ПОБОА>ШАЊУ ПОСАОВАЊА ■ Резултатн дсвстомесечног пословања, како Је закључено на седницама органа управл>ања, нису задовољавјући и на ннвоу могућносп! радне органпзације. Овакво стање изазпало је повсћану активност свих друштвенополипгакмх снага у колекпгву на изналажсњу узрока насталој ситуациЈн п тражењу начина како би сс одређене слабости превазшнлс. Једну од пајвећих акциЈа у том смпслу, уз Савсз ко.муииста, повео је Снндикат раднс организацпје. О томе какве јс свс мерс Спндикат прсдузео у цпљу побољшања услова привреВнваља п повећања пословпих резултата и какзс јс у том смислу конкретне закључке донео, разговаралн смо са председником Једпнствспс органнзацнје Сикднката, друго.м МР1ЛЛН0М МАРКОВИБЕМ. • Каквс су оценс Снндиката нзводњс по предвнђсном плао дсвсто.мсссчном пословању и ну? који су осповш! узроцп таквпх — Чнјо.м крпвпцом долази до рсзултата? упадап>а гвозденпх прсдмета у пећп за топљсљс стакла ради — Са рсзултатпма прошвол * чсга долазн ло нсквалигетне ibc иашс раднс организације стаклснс масе? итд. нс можсмо битн заловољнп. по- Порсд псдостатака овакве готову кала постојс реалпц ус- врстс, у иашем, да кажем. нсловп за достпзањс планпраиог раду постоји копстантна поја* пнвоа. Када то кажсм, мислпм ва разннх впдова одсутности са извола салржашг и личнн дохоци. смањењс залттха гтпцало бп на осстно повсћаље пппхода. С јсдпс странс по основу noBcliaiba прнхола пз допрштоса из личног дохотка нз радног олноса. а с лруге страпс кроз повсПрсглед планпраних и оствареннх заједница у Општпнп • Y цил>у превазилажења настале ситуациЈе Синдикат Је донео низ закл>учака. Наведите нам неке од њих? — Између осталог, донст јв закл>учак који обавезује све лруштвсно-политичкс снаге да одмах приступс анализирању свог рада, да сачтгне своје програмс рада, задатке и акције чпје спровођсњс треба да обсзбсдп даљи маш >развој и унаnpcbcibc процсса самоуправљаiba па гставни.м начелима, већу производљу, всНч лоходак а самп.м тнм и бољс услове за даљп разво.ј фабрикс. Разматрајући овс закл»учке, Прсдссднпштво конференцнјс наптсг синдиката донсло _је закл>учак всзан за рад снпднката и само пословањс радне организацијс да сс одржс седнипс пзвршппх одбора сипдикал1шх подргжпнца v зајсдшпш лажс ла Нзвшппи савст vhvtit прспопгкг свпм корпсипипма uvijctckpx соелстава п самогпоавпим. шггсрссицм заЈсдшшзма ла прсдузмг потпсбпс МСПС ТПТСЛП1С п да прснспчтају планиранс расходс. прнхода самоуправних интереспих (у хиљадама дииара) Назпв СИЗ Оств. за 9 м. 74. План за 1975. Oct. за 9 м. 75 Разл. Иидекс 1 2 3 4 5. 6 Здрав. оспгурањс 27.065 49.620 35.154 — 2.061 70,8 За дечјг заштптг 6.415 6.450 4.564 — 273 70,7 Основног образопап,а 12.307 26.850 16.148 — 2.687 111,0 За културу 268 1.610 975 — 232 60,6 За фпзичку културу 793 1.500 1.060 — 65 70,7 За запошл>аван>е 2.216 4.000 2.394 — 605 59,0 За социјалпу заштпту 1.540 3.500 2.054 — 571 58,8 За становаљс — 4.730 2.605 — 942 62,4 Милан Марковић, предссднпк Јединствсне органнзацнје ciniдиката у СФС СА СЕДНИЦЕ СКУПШТИНЕ СИЗ KYATYPE Иртрвма трограиа рвзвоја □ Скупшпша Општинскс самоуправпс интсрсснс заједннцс културс, која је одржана 8. октобра, бпла јс посвсћсна припрс.мама плана развоја културс у иашој Опшпшп до 1980. Порсд тога, било је рсчи ц о Октобарскнм сусретима позоришштх а.матсра, н.чховој концепцијн п месту у културном жпвоту града, утврђен јс Програм активностп Бпблпотскс у традицпоналпој југословенској акцпји „Месси књигс 75.*'. а критичкп јс раз.матран и досадашњп рад самс Скушптпис. Ј-анпзацнја, затим са Бнблпо * тском „Др BnlieiiTiijc Ракић” it Рсдакцнјом лпста „14 ДАНА”. Издавачка делатност: Задibiix година, а нарочнто у 1975. години издавачка дслатпост јс бпла всома интснзивна. У нарсдном псрподу овој дслатности треба омогућитп спстсна маннфсстовање одрсђснпх слабостп које представљају разнс ппдове нсдовољног ангажовања поједшшх учеснвка у скоро cbilm фазама пашег процеса производњс. Ово моје мишљсњс се односп на .поједпне органпзаторс пролзводњс а, таKobc, па жалост п доста всликп број извршиоца нроизводи.с. СаглсдавајуИп рсзултате пашсг пословања, постављсна су одрсВспа шггања као што су: — Да ли јс па појеДЈшпм машинама реалап шкарт ол 38 одсто? — Због чега, појединс маши * нс ипсу укл»учепс v процсс пропосла, a то јс махом велики број дана боловања, великп број неоправданпх нзостанака а као новнја појава јс често напуштањс радног места, уз образложсњс да мора да сс завршк неодложан посао. Имајућн у впду да су стварно прпсутнс одрсђснс слабостк у процссг производшс, Сскретарпјат конференцнје СК иа својој прбширеној ссдници, на icojoi јс разматрана улога it заддцп организацпје СК н другпх друштвено-полптнчких организација v побољшаљу усдова прпврсВпвања и повећању посдовнпх резултата, допео јс одрсђснс закључке, констатацијс п предлоге. матскп развоЈ. И поред тога што јс пред- । мст разматрања бпла уства- Зашткта споменпка културе: ри полазна основа за израду У наредном периоду ова дспрограма развоја културс до латност об\/хватаћс слсдећс 1980. годпис. тема ова сама области: наставак већ започепо себп no6ybyie посебно нн- tiix радова на заштнти средтсресоваљс. Најпрс је пстак- њевековних спо.меника kvaнуто да ће сс у овом перио- туре; рад на документацији, ду „стваратп условн за уче- конзервацијп п заштнти мушће свпх слојева становниш- зејског матернјала; попуљава тва општинс Параћин у кул- њс музејске збпрке; нова тстурним активноспша, за за- ренска истраживања. Рад на ловољавање културнкх потре- концспцији и реализацији ба радника, за слббодан раз- сталнс поставке музејских ексмах стваралаштва, за развн- поната представљаћс један од јање смнсла п осећања пот- најзначајнијих послова СИЗ реба за правим културним и културе у наредном перподу. уметничкнм вредностима, за i сарадњу са општинама, penv- Градско аматерско позорибликама п покрајннама. Y ште: продубљивањс сарадње нарсдном перноду ствараћс позоршита са радним органпсс иовп цснтри културс у зацпјама; стално укључпвањс ООУР, МССНП.М заједннца.ма; нових л>удп у рад позоришта; ствараћс сс условн за снаж- Да се ради на оживљавању inijn културнп преображај се- сценскс делатности у радним ла п vwanpebHBabc се међуоп- организацијама, ссоскпм нашпшска културна сарадња. сељима и средњим школама; На оспову свега тога у наре- стално ангажовање рсдитеља дном перподу трсба очекива- п секретара позоришта; стру7Н стално повећање броја ко- чно подизаље калрова п утрпсника културних услуга. Давр!5пвање дугорочнијс физпоби сс програмски цпљеви ре- номије репертоарскс полит№> ализовали. потребно је v на- ке. редпом перподу ојачатп кулTvpv већпм бројем новнх ра- Музичка култура: Носилац днпка. Предвпђа се да запо- музичког жпвота у Општинн in.baBaibe v органпзацијама треба да буде Музпчка шкокултуре будс уско повсзано ла п оркестри којп се буду са обпмом п квалптетом про- формнралп у радним органпграмскнх активности.” зацпјама п средњпм школаБпблпотсчка дслатност-. Y ма. У наредном периоду трснарелном перподу треба да ба нсшггати могућноспт форсс набави блпзу 50.000 новпх мирања хора и фолклорног Kibiira, како бп се остварпо ансамбла. .микп.мално прописан стандард књига no стаповнику. Бпћс Филмска култура: СИЗ kvaповећан укктан број корнснп- туре н Центар за култгру Рака бпблпотсчких услуга и на- лничког унивсрзптета „Бранко ставиће се са ucibaibext струк- Крсмаповпћ” у наредном петуре чпталаца у правцу рад- рподу треба да настојс да ннкз п полаопрпвредних про- пзвршс кинофпкацпју V свпм пзвођача. Библнотска треба већпм насељпма нашс комуу нарсдном перподу да ојача пе, односно свуда гдс сс за 'књнжнп фонд марксистпчкс. то покажс пптсрсс и створе пољопривредпе п лруге стру- потребнп условн за приказнчне лнтературс. Бнблиотечкпм ваље фнлмскпх представа. услугама трсба покрптн сва Кп>н»;кевна дслатност: Кн>ппасељсна мсста у Опигппш. жешш клуб „Мпрко Бањевпћ" Створиће. се бпблно1еке опш- треба ла успостави тсшљу сатсг типа v средњн.м п всћнм радњу са лнтерарннм сскцпјарадпп.м организацијама. ма свнх школа п радинх орЛиковна делатност: Ова дслатност у паредном перподу одвијаћс сс преко Клуба ликовнпх уметника. Основна Уметничка колонија у Сисевцу радпћс свакс годинс од 1. до 15. августа. Заједница културе пма всћ внше од дссет ралова остварсних у Умстпичкој колонпји, па се већ намеће потреба за њиховом сталном поставком, односно за просторијо.м која би служила за уметнпчку галерпју. Дом културе: Свс павсдене актпвностп, које he утпцати на даљи развој културс, друштвеног живота » рада професнопалнпх културних ннституција. већ су постиглс такав степен. да се мора мислити на пзградњу До.ма културе у Параћину п та пзградња планиратп до 1980. у којс врсме треба да сс закључс договорп о функцији Дома, да сс прппремс планови, локација if закључс договорп о начину фпнансирања љегове пзградљс. Развој културе на селу: Јсдан од основних цнљева је стварање услова за спажнији културни преображај села. Да бп се томе допринело, села name Општпнс ће активно учсствоватп * у Републпчком такмпчсњу села. Развнће се рад постојећпх до.мова културе. У ibiixia lie се сместити п актнвпрати књижницс п чптаонкце, кинопројсктори и најмаibc јсдном недељно прпказиватп фплмске прсдставс. У њнма lie сс прппремати приредбс и прославе јубилеја, органпзоватп размене аматерскпх група п сличних актнвностн. Скупшпша је, прпхватајући ову полазну орнјентацију позвала све радне л»удс п fpabaне, као н самоуправну и делегатску структуру, да Заједницп културе доставс своје програмс, прпмедбе и сугестпје, како би програм развоја културс до 1980. што реалнпје одражавао њвхове потребс н могућности које му пружа одговарајући развој прнвредс. СА СЕДНИЦЕ ИЗВРШНОГ САВЕТА CO БЕСПРАВНА ГРАДЊА ■ На седници Извршног савета CO, која је одржана 15. октобра, разматрано је више актуелнпх шггања из надлеж * ности овог органа. Највншс пажњс нзазвала јс Информација о врстп 11 броју бесправно изграђених грађевинскнх објеката на подручју града са предлозпма мера које треба предузети да бп сс овој појавп стало на пут. Бесправна градња јс јакна од оних друштвеннх појава које забршвавају урбаиизиранс срединс, јер као што је слу чај и у нашем граду, када су у дужем периоду времена запостави акција на ibcnoxt сузбпјању, она добија озбнл>нс размерс и тешко јс да сс зауставп. Штете од бесправнс градљс су впшеструкс, „с само због тога што сс тиме кршепостојећи nponiicii, већ, пре свега, због тога што сс ти.ме омета npoBobeibc у живот планскпх поставкп изградње, тп, већ једном прекннс са овом појавом која има далекосежпс негатпвне послсднцс. Послс дискусије v којој су учествовали Браннслав Кокал>, Ммлоје Вуковић, Станпмир Шутић, Станоје Борђевић, Божидар Мадпћ и Владцмир Севић, председпик Друпггво но полптичког већа Скупштнпс општинс, Изврипш савст јс закл>учпо да Скупштшш општннс предложп внше закл>учака, који треба да допринесу pcmaeaibv овог проблсма, а прс свега, да сс убрза изра * град се пеоправдано шпри, a у зависности од тога намећу сс посебне обавезс у изградњц објеката пнфраструктурс (азградња улица, водовода. каналпзацпје, електрнкс и др.). Према спимљеној ситуацији, највећп број бесправно изграВешгх објеката carpaben је у реонп-ма града који вемају дстал»ну урбанпстичку разраду. Само у насељу Данково п.ма преко 400 таквих објската, a V Новом сслу блпзу 200 стамбеппх објската. Иптересаптна јс структгра бесправно »згра156HILX објеката: стамбени објектц 416, помоћне зграде 568, а гаражс 371. Овп подацп, сами по себи, говорс о томе коЛ1гко је срсдстава потребно да би се мзградилп комуналпи објектп који љима треба да сдуже. Све то указује на пужност да надлежга! органи морају што ефшсасније да прелузпмају одговарајућс мере да се. без обзпра «а врсту, вредност ilaji величину објеката, његов положај пре.ма урбанистпчда гснералног урбанистичког плана ндонесе просторни план Општине, да Са.моуправна интересна заједница за ypebeibe rpabeBHHCKor земљишта од.мах предузме мерс за испитивање могућностц за уклапан»е бесправно саграђепих обЈеката, уз наплату комуналппх доприпоса; да се оргап за пнспек * цпјскп надзор ангажујс на рушен>у започетпх објеката бесправне градње, нс чекајуНи одлуку другостепеног органа, односно суда ц без обзп * ра на псход даљсг поступка, с Т1ш што сс ннсистира иа кадровском и тсхничком јачаљу овог органа, како би сфикасно п на врсмс успевао да откриЈе бесправно подизање објската. Извршнп савет је инфор.мпсал о покретан>у поступка против Станислава Миладиновића, професора Гимназије „13. октобар”, и дата је полр * шка папорпма који се v овом колективу чпне iia сузбијашу негатнвних појава око прппремања ученпка за полагатвс поком плану и друпих окодноо- правнмх пстгга. са опсратнвппм руководсгвом ралппх јслпнпца са задагком да сс, па бази закључака СекретарпјатаЈ сачинс ипгсрнп програмп caeaabnBaiba и отклаisaiba свсга што умањујс маш да.ч>п напрсдак. Договорсно ic ла сс са тпм пптерпим програмима ндс на конференцпјс синдикаАпих подружнпца, на којнма наше чланство сппдиката треба, не само да сс упозиа, већ и да усвојп пстс са задатком да се залажу за њнхово cnpoBobeibc. Могу рсћи да су скоро v свим С11||дикалнп.\| подружницама одржанс седницс нзвршних олбора, a v веНсм acav органпзаniijc одржане су конференције спндпката. Уоченс појавс, као што јс код ООУР 1, гдс ic за првих шест месеци v просеку сваког дана одсуствовало 136 радника (нли 9 одрто од укупног броја радпика п то због Goловања 71 радник, to ic 5,2 одсто од укупног броја). док 3 радннка сваког дана неоправдано пзостајс с посла и снтуацпје у ООУР за пронзволњу а.мбалажног стакла, гдс просечно днсвно одсуствујс 87 ралпика плп 10,3 одсто а са.мо на боловању ic 3.7 одсто ра п-шка говорс на.м да hiicv свп радници правплно схватпли cboic лу-' жностц 11 обавсзс.' На ово ме наводп и податак застоја v аутоматском погону, којп је повеhan за 6,3 одсто а шкарт за 2 одсто. • Y ком правцу треба да се крсћу акцнје * свнх радних луди овог колектпва на остварен>у познтивнијег пословаша радне организацнЈе? Прс.ма томс, да би сс ова годпна заврипма са позитпвним резултатом, акције свпх нас, па и Синдиката, морају да цду само у правцу дпнамичннјег <развоја друштвено — признате производњс, која ће сампм тим oirrn реализована. Алп, остваривањс захтева за брЈжн.м развојем производње, продуктивности. и економичности рада, пзискује напорс и свестрано ангажоваље свих радпика на xieibaiby односа пре.ма раду, бо* л>ем коришћењу радног времена, поднзању културе рада и одговорностп v остваривању радних дужностн. На до сада одржаним конференцијама је закључено да сс мора пспољити рштрија борба протнв неднсциплинс, пеоправданог изостајања са посла п иедо.маћинског иступања према друштвсној и.мовинн. Потребно јс, такође, дослсдно супротстављан>с одпоспма којп почивају на застарслим модслпма органчзашц'е рада, нераду „ примнтивизму. Лична одговорност радчпка за вршеље својих радних лужности мора бити знатно развијснија, а за неодговорносг се Mopaiv доследно прнмељпватп утврђенс самоуправнс и закопскс .мерс. Само ако свп ппавилпо будсмо схватилп својс обавезе гтsphene самоуправним ц ззкон * ски.м мсрама, ако правилпо спроводимо утврђсне nporp.i .u* и закл>учке пзврипшх органа друштвено-политичких органи * .зација и оргапа ca.Moynp&a.vaiba, можемо до краја овс voдипс рачунати па ii3Bpuieibc зацртаннх задатака према лруштвсној зајсдпици, а самим тим п са сигурнијим Maiep'iјалним и социјалним- положајсм свих пас, нначс ако радимо као што с.мо радилн v nocACAibiix неколнко мессцп, можемо очекивати много мање личне дохоткс иего што пх сада п.мамо.

SPOT 44 14 ДАНА СТРЛПЛ 7 ЗАЈЕДНИЦЕ УСМЕРЕНОГ ОБРАЗОВАЊА ПОВЕЗИВАЊЕ СА ПРИВРЕОТ ■ До краја one годнпс, па основу новог Устава, трсба да сс хонстптупшу гштерсснс заЈедиипс усмерсног образовшде. Републпчкн KOopAiniamioHii одбор за самоуправпс интеро ске зајслниис и Нншшјативнп одбор за оспиватвс самоупрапних интересннх за{едшша усмсреног образоваља, прштрсмали су матсријал за јавну дискуспју која ie доставхена свим лелсгатпма и лслегацијама да бн се о њему пзјаснили. Ова1 матсријал саложи oemmиа начсла за организоваљс самоуправннх интсрссннх заједнипа усмсреног обзазовања, као н нсопходне показатсл>с ко ППМОН ЗА EKCKYP3HJY Почетком школскс годнне Економскп школски центар „Бо рис Кидоич” је органнзовао екскурзију за учешгкс завршнпх разрела. Трговинско предузеће Шумадвја је схватпло жел>у и проблеме ученика и за свс онс хоји радс v овом предузећу, одкосно за 50 ученика, уплатпло је исо пзнос. Huie првц пут да .ЈПумадпја” помаже Екоиомскн школски пснтар. One годиие ic учествовала и v оттпсмп хабипста. Олржавањс овс сксхурзијс помогли cv 11 Запатска задргга, Угостпте чско гтсдгзеће „Грза” и Робча кгћа .ЈВеоград”. Koia ie за cnoie vneнпке. попел релопне мессчие плате пргжила помоћ за сксхурзију v виспнн две дневшше. М. МихаЈловпђ ји трсба да омогућс опрсдсљеibc радпих л>удн за поједина рсшења, која су понуђена у матсрпјалу. Јавпа дискусија јс код нас трајала ол 11. ло 13. октобра. Код дпректора наших средibiix школа 1п<гсрссовали смо се о томс, каква cv оппсдсхења ових школа обзпро.м на понуbcna pcuiciba за формирањс ннтсрссипх зајелиииа усмер> ног образовања и пгга мислс о прсдстојећој рсформн срсд« iter обрззоаања. Владста Живаиавнћ. дпрек * тор Цситра за образова1«>с ка дрова „Иво Лол.л Рпбар”, нам ic ;<3Mcbv осталог рскао да пзај колсктив поздравха noiivbciie предлоге који, уз малу доградн>у, представљају систематско рсшен»е. Ha Tai начин he запосленима у образоваљу бити омогућсио да са адекватннјим стандардом обавхају својс по словс. Цснтар за образовање кадро ва ic хстероген са пу«о струка :< заннмања и због тога мора да сс опрсделлмс за већц број tnrrepccHirx заједптша. Говопећи .ta.se о то.ме директор Живановпћ јс рскао да оснсвче зајеДЈтце трсба да представA»aiv cnoHV ii3.Mcbv rpabawa заinrrepecoBainix за развој школства у cBoioi сродтпш и репуфорлшра маи>п број ннтересних заједжша. ,0 то.ме смо рззговаралн и са Драгољубом Арсићсм, директо * ром Гвмназије „13. октобар”. Он нам ic рекао ла сс очскујс да he формирашсм интерсснпх заједшша усмерсног образовап*а лшога тпа:<»а образовања калрова бнтп рсиипа. прс свсга она која cv oi пчтерсса зз ca.Mv приврслг, хао и проблем финансирања образовнпх органшаиија. Очекгјс сс да ћс сс преко с-зих inrrepecmix зајсдница во дитп п кадоовска политика, п ла ћс се на тај начкч гклзнити nocroichn несклад inweby потвсбнзг 6noia кадрова п пччх који завршавап’ школ’-. Нсће сс више школозатп калповч за ЗаЈедшшу за запошљавање и неће се јзвл»атн потвеба за «»’<- хотгм пвеквалкФ11 крваiг»ем. Ha Kpaj'v ic др\т Арсић истахао да v складг са овом оргаппзапноном реформом следи п рефопма школства у иелтпш, п гсклађтгвањс ikchc иелокупне полптике ла се v обпазоичпм оргашпаипјама lUKO.xviv млали л»удп за рал. a ira тај пачин би се отклонпли досалашљп ппоблеми школован»а кахпота Malte потрсбнпх пп’’вве\и. М. МихаЈловић „Буду1тост” — добптгагк Днпломс опшпгнс Пар?’*-п< ПОГОНУ АЛУЧЕЛИЧНИХ УЖАДИ „БУДУННОСТИ" ОИЗВДА Прва производнл алучелич. них ужади од 20 тона v новоотвореном погону „Будућчоо тн” у Поповцу већ ie распродата. Купшг су гтлавном са стзбијанског тржшита из Чачка, Крушевца, Himta « Нуприic. Интсресован>е за производе овог погона је свс всћс пвећ се вршс уговараља са кушдима за пспоруку V пдућој годин;г. Неопходнс сировиие чоСАСТАНАК БАНКАРА НА ГР311 бличктгх тггереснпх зајсднпца. Ооновне заједнтше треба да се ЗД НОВЕ ОДНОСЕ ЦЕНТРАЛА — ФИЛИЈАЛА ocinraaiv у опптгнама ,а не у шипем регнону, v uha>v urra не B nocnevrmier одлучивањч гпађана. Ha KDaiv се лруг Живаповпћ заложио да се v почстку КРОЗ РАДНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ . Прво место ocBoino ie Влада Жпвковпћ, Apvro Слободан ПавловиН. а треће Вукосав Дашпћ. Десстог октобра ове године на Грзн Јс одржан састанак дпрсктора фплпјала Југословенске инвсстиштоне банке □ Испред друштвено-полптичкпх оргапизација Огаптпне, састанку су прпсуствовам! ПЕТКО ЛЕКОВИБ, секрегар Опшпшског комптста СК, БРЛНПСЛЛВ КОКАЛз, предссдннк Извришог савста CO п ДРАГАН ВЕЛзКОВПБ, потппедссдннк Скуппгпте ошптине Пппаћнп □ Прсдставнпкс ЈПБ поздравио је ДРАГАН ВЕЛзКОВПБ п пстакао досадашњу успешпу сападљу Ошпптс п Банке, како фнлпјале Параћип. тако н Банкс у цслпнн, са напомспом да ћс сс иастојатп II дал>е да сс та сарадља настави н прошири. ,13. ОКТОБАР' ВОДОВОД: На састанку је дискутовапо о нерегулнсаштм односпма Нови послови Основна организапија vapvзкеног рада „Лролетер” већ дувкн. НЈ1з’ грлинд, врдо.успешно изводц ,радове на тсрену Источне Србнје. Недавно ie склопило vtobodc са Фабрико.м намештаја .Уннверзал” пз Књажсвиа п „Тнмоградиом” нз Неготина за vrraђивање rpeiaiba п вентилације. хао I! пнеуматског отпрапшванл. Вое,\ност оадова пзносп GKO 9 000 000 дпнара. Централа — Фн.мсјала и закљу Дооровољно изградили чсно ie да i® потребпо што прс обавитц разговоре у сви.м фичесму лијалама поједппачно по питаibiiAia која нису решсна. ПрсдРадниии „Водовола” нелавно ставник Дврскшче средстазд cv изград|ин чесм\' на новоот- Упоанао Је присутне са Напрворено.м nvTV Спссвац — Гоза. т°м бпланса шеме и кредитног Ooai KODiicnn објекат нзграђен бмлапса v miA»y прппрс.ма за јс добровољним радом и wara- изпаду кредитног бнланса за ibext чланова овог колектива. 1976. годнну. До 20. октобра оШТАМПАРИЈА: ФТМ „ПРОЛЕТЕР1 Трећа двобојна машина вс године филијалс треба да доставе ц примедбе и прехчогс по нацртима, како бп се евентуалне примелбе н гтреллозн моглп благовоемсно разматратн до Скуппгпгне банке. Представнипп б»нака cv \»поз нати га наиртом ТТпавилшпса о комсрцпјалпој ппопаганлп. На' каи дуже AHCKVdiie, закључено Турнир за раднике Y Фабрпнм текстилних мчпш * на .Лролетер" Дан ослобођеља града свечано 1е прослављен. После свечаног збора ралних л>уди одржан ie тгрнир v брзопотезном шаху за радннкс овог колектнва. Графичко-издавачко предузе- .------• , - ------, he „Вук Караџић" ускоро тое- ла се V6vivhe треба opnienба да набави и Tpehv двобојну тис‘*тп на пмформисамашшш. чија вредност тноси ња (Ралио, ТВ. штампа), пошто око 1400 000 динара. Овпм се Је овакав внл ттоопаганле сЛинаставл>а реализација прпгра- квсниш од дехења поопаганлма модеонизације и реконстпхгк ног матертпала v bhav ситних ције, бовба за бол>н квалитет поклона. Y _ израли пропаганди стабилнпје пословање. ног матеоијала. који би био М. ДндштриЈевић јединствен за свс филијале. неопходно је и ibicobo всћс СИНДИКАЛНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ IIA ПОТЕЗУ НДММРНИЦЕ И ОГРЕВ 0БЕ35ЕЂЕНИ лнк II а.\у.м1г.!ијум o6e36ebein< cv 1U Јасешше „ Титограда тако да he нова лптп бсз застоја 1П1. Трспутно сс кабловка рау 1976. голиV Предузсћу „Будућност” улажу напори да сс чвелс и трећа смспа. а од 1. јануара почсће да ради и чстврта смена, тако ла he v каредпом периоду капаиптети бити махсзшално искоршпћенп. — Y овим сменама радиће наши ралници коп< у предузећу немају конкретни посао. Њих ћемо преквалификовати за овај посао, чиме ћемо смањпти број впшка радне снаге, која се појазила код нас, каже Вукапшн Милић, ^омерцијални дпректор. (М. ДЛ. Н поред тешкоћа са којима сс сусрспу основнс сргашвације синдиката малих радких организаннја х ламсу све напоре ла својим радншпша обезбсде огрсв и зпмницу. Y Пекарском предузећу ,Лзвор" синдпкат јс за обсзбсђавс зимчпце и огрева уложио око 450.000 динара. Намирнице су пабазхенс no нсшто нижим пснама, а омогућен јс и кредит V вншемесечним ратама. Сш<- дикат ie недавио срганнзсвао и екскурзнју за 50 радника до Бердапа, а доделена су и два стана из Фонда солпдарности. Спндикат Штамларнје „Вук Караипћ” такоое је издвојио ncTv’ новчану суму, а испорука намирнииа почеће ускоро. Прве колшшнс налпфнипа стнгле су V Фабрику текстил * них маппша „Пролетср”, а у сарадњи са спндзпсапша већпх радшгх оргажпаиија пркступИ" he сс по моп’ћству набавшс огрева и других потрсбигпша. Y сарад№и са Фабриком ©Gybe „Солид” С1пглпка.\иа подружнпиа Фабрикс бомбона и ратлука „Параћтгка” омогућнла је својим раднишша куповЈшу обтће it друпгх пропзвода „Соли да” без учсшћа ц жпраната. Отплаћпвање се врши на четворомссечш! кредит. Y јеку су такође и све припреме за обезбсђивање намиртша. Једном рсчи спндикати су на потезу. И он ie за сада доволјно охрабрујући. За десетак дана свс siaibe раднс организатшје споемно ће дочекати зимски периол. М. ДтштриЈевић ангажоваЈБС. Захтевано је да се п<_еко Улруженл банака забранп пропагапано давање кргп иих nOK.\oiia, што јс пракса по јсмпшх банака. О irporpaxiv проширсн.а послова са становннштом н могућ ности отваоаЈБа повпх скспозтгтура, пословница и истуре * тптх шалтера, говорно је Момир Тепачевпћ, генора.\ни днректор ове Баихе и пстакао ла су срсдства становннштва тгови додатпп пзвор v потеншпалу банака. обзкпом на предлог закона о псплати лпчнпх лохола ка преко штедкпх књпжшха. И осталих учссшпш у дискусиш су се сложи.ш ла се v ггоограmv развоја треба орп-јентпсати на отвапа1Бе мањкх опганизашгонтгх целпна, без већих пнвесттгција, уз корпшћсње посTO’ebnx ппостопа под закхтт. Дпскгснја по ови-м пнтањима наставпће се на посебном саве товању дипектопа филиЈале н шеЛова сл\’жбе за рал са становчиштвом, на коме ће се постпћп коначан догопов ц дот№> тн конкреппт закључцп. .СТАНДАРД' СТИГЛИ HOBI4 КАМИОНИ Y Ко.мунално предузсће „Стандард” стигла ie прва испорука нових камнона марке „Мерцсдес", или 400 тона noсивости, чмме ie отпочсла рсализанија програма развоја транспорта v нашој Опшгини. Y наредном пеоиоду „Стандаод” трсба да постане главнп носплац развоја тоанспорта на овом терену, зашто постоје олшчне могућности. Блнзипа тви велнке радне органнзашпе. Фабрике цемента „Нови Попозац”, Српске Фабоике стакла н Фабпике штофова, омоггћаваће стално ангажоваље превознпх капашггета овог предузсћа. и, што ie такођс доста важно, доходак се неће одливатп ван name KOMvne. По развојном прогоамх’ „Стап сукцссивно са пристизањем повпх камиона. М. Димитрп|евић М. Мпхајловић дард” трсба да прнми повпх раднпка. До сада мл>ено око 30 ралнпка, ie тренггна потреба, a join 60 ie приколпко осталп дсо радне снаге прн.маће се БЕЗБЕДНОСТ САОБРАНАЈА (II) ПРАВИЛА САОБРАЋАЈА Пнше: Драгаша Добросављевић судија Општанског суда Правпли.ма саобраћаЈа, како је већ напоменуто, регулпше се обавеза учесника у саобапћају. Онп греба да поступају у складу са прописима, саобраћајним знацима постављеиим на путу и зпацпма п наредбама које дају овхашћена лппа. Обавсза возача састоји се у дужностп да возило држи на таквој удал>ености од других возила v cao6pahaiy да, с обчиром на брзину кретања возпла и на лруге околности у саоGpahaiv. не пзазпва оппсност и не омета остале учеснике v cao6nahaiv, како возаче тако н пешаке. Посебпу пажн»у треба да обраћа приликом ступап>а ових на коловоз или аок се на истом налазе. Његова опрезност мора битн појачапа па раскрсницама, пешачхим прелазима. местима где се путеви укрштаЈУ са желечппчкпм пругама, мостовима, кривннама п слпчпо. Прилпком уласка у саобраћај возач може npev.iCTH и отпочстм paAitv no ппстхохпом увереп.у да нс изазпва опасност за остале учеснике волсћи рачхша о положају возплз, npaenv и брзпни кретаља. обавештава]'уђн остале учеснике о тој намсри. дајући им знак било пока.зивачем правиа илп одговаpajvhn зппк dvkom. Обавсза позача, као учесштса V саобраћају састоји re v полешаваљу бпзипе кретаља возила v гранипама лозиољене брзине према особинама и стач»у т»та видл»ппости атмосфер ским примпглма стан»у возила п терета густини саобраћаја н другим саобраћајним условима. Тиме он може благовремено да заустави возило пред сваком препреком коју под одређеним условима може предвпдети. Посто ји и доња гранипа брзппе кретања пспод које није дозвољено учествовати у саобраћају, јер би се причињавала сметња нормалном одвијању саобраћаја. Брзина кретаља код моторнпх возпла на јавном путу не сме битп ограничена нспод 40 км. на час, уколико се не радн о некнм сметњама на путу проузрокованпм саобраћајним удесом пли оштећсњем пута до његове поправке. Када се говорн о брзини кретања, посебну пажњу треба посветити тзв. прилагођеној брзкни. Та брзина ie скоро увск испод дозво- .sene, а условљепа је атмосферским прилнка ма, условима на путу и осталпм учеснтшма у саобоаћају. Она обавезује возаче док се тако крећу, да у сваком моменту п прн сваком пзнепађсњу, ко.је mow прсдвплстц илп претпоставити, зауставе возило, јер би свако одступаље од ове бпзппе ппелстављало опасност за остале учеснике, како од велпке, тако п од сувпше смањене брзппе кретаља. Радн што веће безбедностп закон предвпђа ограничење кретања у насел»у на 60 к.м. па час. Та брзипа може бптп и већа, уколнко ово дозвол>ава|у саобраћајнп условп, док брзина кретања па јавним путевпма ван насс ља, ни1с пста за сва моторна возила, зависно од тога да лн се радп о возилнма на сопствени погон, вучним возплнма. аутобуснма, са пли без приколицс. Дакле, тепетпа п пугпичка возпла, уколнко им ie регнстратшја пз пршепа у Југославији, морају битп обележена п на љима назначена брзина којом се могу кретати. Посебну пажњу треба посветтггп зауставл>ању и папкираљу возпла, јер ова ралља мора бпти oGan.sena на дозво^еном месту и на месту па коме возило не би угрожавало безбелност ApvrHx учесннка и омстало саобраhai. Обавеза ie возача ла Оа 1авном путу ову ра\њу обави изван колопоза а у случају квара на возилу, да возило што пре уклонн са коловоза пли, уколико то није у могућпостп, пзвршп његово обелсжавање. Y осталим сптуацијама заустављање и паркирањс могуће ie, ако је то дозвољепо одговарајућпм саобраћајним знаком илн озчако.м. Осн.м возача моторних возила, возаче.м у с.мислу Закопа о основама безбедности саоopahaja на путевима, сматра се п возач бпнпкла, бицпкла са мотором и мотоцпкла, који су као учеснпци у саобраћају дужпи ла се крећу што блпже десном пвпцом коловоза, а ако постојн бппнклистичка стаза, по roi стазп. Ако се крећу у rpvmi, дужни су да се крећу један за другим. Ови возачп, поред себс, могу превозпти ц др\та лииа само ако на возплпма постојс посебна селпшта п ако се таквом вожњом не умањује стабнлност возпла п нс ометају другп \*чесшшп у саобраћају. Што се тпче, возача запрсжног возпла, они xiopaiy да управљају возилом за време док се исто крећу по путу, вап {авног пута, одnebeiior само за саобраћај моторннх возпла. Возпло трсба да буде што блпже лесној ивпци коловоза и ппкако не сме да буде оставл»ено на путу без падзора. Исти ie случај са кретањем стокс на пугсвима. Ona се xpchv под падзором гонпча стоке, са његовом обавезом да пст\/ држп што ближе деспо! пвпци пута, вап јавних путсва, који су памељенп само за моторпа позила одрсђенс врсте. Крстањс пешака, као учеснчка у саобраhajy, у смислу овог закона ie посебно регулисано, завнсно од тога да лп се пешак креhe no K0A0B03V, па 1авном путу, насељу, и на истом тпгту ван насеља. Уколико се петпак креће по коловозу, на 1'авном путу, ван насел»а, дужан ie да се креће левом ивтпхом коловоза у правпу кретатва, а чзузетно се можс кретати лесном пвицом коловоза, само кала ie тако кретаље спгурннје п прегледннје. Пешак је п оно лкце које гура бицккле. бицикл са мотором илп мотоцпк.1 као и она лпца која се крећу помоћу покретнпх столица за нсмоћна лпца п органпзована колона пешака пх такође закон обавсзује да се у таквом случају крећу лесно.м ишшом коловоза v правцу кретања^ уколнко се крећу по 1авним путевнма, гдс пема обележенс пешачке стазе и тротоара. Уколпко пешак прелази преко коловоза дужан је то гчпнитп пажл>нво, што брже може и најкраћим путем. да пе бп заустављао caoopahaj п ометао остале учесникс у caoopahajy. To прелажење треба да бгдс на обележепом пешачком прелазу, посебно нзграђеном прслазу за пешаке. Ban тнх прелаза може се прелазптп само уко\пко су пегааци од itera удаљени вишс 6д 100 метара. Обавеза пешака ie нста као и осталнх учесннка, да nourryiy па пешачком прелазу светлосне саобраћајнс знаке п према пс тпм поступају и прелазе само опда када им је датим знаком дозводен ппелаз преко коловоза. Уколико caoopahaj ни^с new.xncan на прелазпма нп светлоеннм саобоаћајннм. знаппма ко|е даје овлагићепо лппе, пешак ic дужан да пре ступања па псшачкп ппелаз обрати пажњу па \-дал»еност возила којс му се прпближава и иа његову брзину. С обзпром на OApebcno попашањс пешака. стоји обавеза возача према пешацпма, како V случајевима када ie саобраћај регулисан саобраћа]ним знацпма плп зпацпма овлашhenor лшха, тако п у c.wiaicanxia кала ic крс тањс пешака мнмо пешачког прелаза. V свпм тим случајевима је обавеза возача моторннх вознла да приближава1ући се neuiaxv. смањп брзпну кретаља п нс угрозп пешаке коЈп су већ стутшлн плп ступају. како на пешачкп прелаз, тако и на местпма вап тпх прелаза, да по потребп зауставп своје возпло п пропусти пешаке. Наставак: САОБРАНАЈНИ ЗНАЦИ

CTPAHA 8 14 ДАНЛ БРОЈ44 ГОСТИ ПОЗОРИШНЕ СЦЕНЕ НУШИЋЕВО ЧИНОВНИЧКО ПОДЗЕМЉЕ ■ Гостоваи.с Аматерског позорпшта »з Кпкпнде, Б. Нушнћ: Сумтћиво лице s Рсжнја Драган Јовпћ { УМПННК Н ДЕЛО } Ha овогоапшњпм Октобарскцм сусрстима, мећу а.матсрп ма пз Прнједора. Бсограла, Врања, Нпша, Паланкс, Велнкс Планс, Чачка, Свегозарсва п Параћина, нашлн су сс опст п аматери нз Кикпндс. Податак да јс п овс голпнс то позорпштс ушло v врх српског аматс рпзма јс зпачајна чшБенппа када сс закључујс о умсгппч КОМ iniBOV овогодвшњс с.мот рс. И овом првлвком гости су донели вредсгаву која плснп. не само професионалнпм пзво 15ењем већ в повпм виБсн.ем текста којп трсба да сс проту мачи шпрокој публпин. Овога пута то је Нушићсва комедвја „Сумњнво лвце” која јс ло да пас безброј пута прпказпвана у одређеном маввру комеднјс карактера са потенцпранпм стапо.м писаца о бпрократско.м апарату Србнје с краја прошлог века. Смејалв смо сс до годовшпшама паланачкпх чпмовника, уживали у песпоразу мима н каламбурама да бвсмс донели један јединствснп за кључак како је НушнН вслвкп комедиограф. Редито Драган .Говић је пошао другим правцем у трагању за онвм што Нушића чинп, можда другојачијим, можда дубљнм крвтвчарем од површнс констатацп- ,је да је само пс.мсјао слпкс в прилике обреновнћевске србпјанске паланкс. Испод површ * ие слике жпвота којс сс отаљава у људнма п љпхови.м карактерима налази сс стравичан сплет амбиција. примптивпзма и суровостп која блесне као лгуња да вам осветлв једно подземљс којс јс ту, ва домаку руке, у вадлештву. мем^ивим канцеларпјама н фасциклама покрнвснв.м талозвма врашннс. Однекуд, вз невпдљивпх рупа оно се појави, онда кад треба да нас драстично подсств ва своје врнсуство, да војури неНушвћсво „Сулшиво лицс" у взвођењу Кикннђаиа куд, прсма врху, ако можс, a ако не, враћа сс у мрак в аиоиимност до следеће врвлвкс. Нупшћеви јунаци су веома су> ровп, мада зато што су прнмвгивни влв сувише јсдноставнв у своји.м комбпнаинјама. Бнрократскв олнос прсма срсдини јс јсдино правилно опрсдељсљс а закон в полвцвјска палпиа јсдипо срелство убсђпвап»а в решавања. Опи сс окомл>ују ва л>удс а прско в»нх ва положај, класу, зато јс в пснтрални лсо представс вспвтввањс набеВеног сумњввог лнца лат у класпчном мапирс полнцпјских драма којс добвјају универза * днс дп.мсизпјс тсрора п прпнулс. Трсба посебно истаћи и крсатпвиу могућност ансамбла. Очиглсдно јс ла вс посгојп нн јсдан рсжвјскв задатак кога нс могг глу.мци да рсалвзују Н„ v физичком вп у внтслсктуалпом смпслу. Зато сс в дс шава v току прсдставс да врсд вама ввсу глумпи већ аутсп гвчвв нутвћсвскн твповв којн као таквв прслазс рампу всома дако в ваметну сс пуб лици у сввм слсмептпма слика в»а жнвота. Tv прс свега мвсдвмо ва лвк кавстава Јсротпја (Иван Марковић) в Впћу (Дутап Фслбаб) којв.ма сс прикључујс в Жика у тумачењу Бранислава Шибула. Осталп сс сфсктно уклапају у сцену оиввчену нрнн.м завссама, оквћсву црним лустсрв.ма. која трс ба да сугсрвра карактер чвновнвчког подземља којс јс давало тон политичком животу српског друштва у јсдној заннмл,пвој фази развптка. Из овпх, и другвх разлога долазак квкнндског позоришта на наши позоришну сцсну представља за многобројнс љубнтељс позоришта везаборавав уметнички дожввљај... Саша Букић Са отварања взложбе учесввка умстнвчкс колоннјс у Свсевцу РЕЧ ДПЕНСЛНПРД МВИЋА Од прс једнс децснпје, један новв внд ликовиог ангажовања почсо јс да жнвн v нашој Републнцв и за твх 10 годвна измепнло сс лостд у начпну к третману лпковнс у.метности Ту, прс спега, мнслим ва нсколвко жаришта ликовног стварадаштва у виду сликарскпх скгдпторсквх кодоннја, а таKobe, в на нскодвко галервја скоро подвпптих v Србији. ко јс спадају међу name најлспiuc взложбепе просторе. Заово релатнзно кратко врсмс на плану лвковнс уметвоств учвњено ie доста (напавно, to cv само зачсцп будућег ауоднпјсг рада). Да встакнсм само вске: Колонија у CnhcBv. Свмпозн ју.м скулптуре ,,Бс.\и Ввнчаи" у АранБсловцу, Слнкзрска колонпја у Лштовцу код Тополс, Сликарска колонија у Мвлешс ву код Пријепол»а, Кодонпја младих v Ивандпш, Колонија ,Л!агнохромам v Крал>еву, Галеријс у Крагујсвцу, Нвшу, Чачку II, ево. овпгодншња К> лонпја v Снссвцу. Рад ових колонија пружа могућност всћег сусрста са ЛИКОВНИМ дели.ма, што то до скора ннјс био слу чај, а што представља нов квалнтет v развијању ликовних vметности у Hamoi Републпци. II сам, учесник разнпх коло * вија, запазно са.м да је тсжша колонија прп oApcbiiBaibv учес иика да позивају реномиранс ауторе, проверена имена. па встичем своју бојозан да у нашим холонијама ве буду при« сутни јсднв те всти аутори. М|пил>сн>а сам да би један од приоритстнвх залатака бпо дз се, поред већ афпрмисанвх, у колхгннје позввају п младв уме ТН1П1П који нису у могућвости да оргавнзују своје са.мосталне. па често нп групне взложбе. а рад v колонији представља шансу да се њичозо стваралаштво упозва. Такођс мв се чвни, да само овакав пид ангажовања уметника ннјс довољан, вз npocroi разлога, што нам каснијс, по слс взложби учссивка, слмке обвчно буду спакованс v депое н зтслпм да би такође једаи од задатака колонпјс бпо да се размишља о будућим поставкама дела насталнх у колонкји, с Tint би сва дела морала вроћв једну epciy сслекцвје, јср нс ретко нн највсћа вмсна вс остављају баш увек иајкналитстнпја дсла. Поред сввх похвала којс сс могу изрећи постојаљу в рсду оввх колонија, лшслпм да не Гш во сваку цену требало ићи за ibH.Ma и организоватв вх у свако.м месту. sch бн сс коло * вијс могле заснвваш в осип- ' ватп ва спецнфичностнма воје- .анкх крајева. Пада вм ма па мет да би, с обзиром на o.vi звн\’ Параћнна ’< твегову развнјену вндустрвју стакла, .мо жда овој колонији требало дати свој специфккум, можда би то могла да постане коло ввја у којој бв лвковнв уметнвцв, као примен>ени, моглк радвтп v стак.\г. можда чак v скулптурс. To је ствар вашп.х даљнх п/.анова п дугорочнпјс ковцепцвје вашс колонпје с обзнром да она овс годнне обс лежава тск прву годвну свога рада. Управо вечсрас cv пред нама дела учесника гметнвчкс коловије у Снсевцу, « самв уметнвцп, које, желим да поздравпм као в њнхове напоре; да изразим захвалност свпма онвма који cv допринелв да 'ло • овакве шпштпатвве дођс <в да вх позовсм ва дал>е разввјан>сд в сарадљу. Желвм да\»в yaieшан рад овој гмстнвчкој коловијп v наредном перводу и да једнога ла.на прпсхттвујемо в свечавом отваражу бгдуће га лернје овс умстнвчкс колоније. Проглашавам нзложбу отворсном. Алсксандар Боноввћ академскп слчкар Душан Ружић је рођен 1950. годвнс у Скорвцв. Завршво је 'Ввшу педагошку школу, лнковвв одсск у Бсограду. До сада је вмао јодиу самосталну в чстврп групнс взложбс y Новом Бсограду, Параћину и Баточнвв. Добвтпвк је Првомајске ваградс 1974. Јсдпа његова слвка додсљсна је као Награда „Културне акцвјс”. Учсснвк јс прве сликарскс колотпцс у Сисевцу. Жнви- и ради у Доњој Мутнвцн. КУЛТУРК ИВЖАД није мнага Нпкада нсћу прсстати да сликам. Напротвв, бацпћу сс сввм жаро.м ма взгралњу свог сопственог стнла, јср слнкарство јс за меис задоволство којс пишта пс може ла замеви. Матсрвјадна средства обсзбсБујсм радом у наставн — кажс младп умствпк. • Како сагледаватс трснутво стањс у култури, заправо у лвковној културп код вас? — Давас постоје свс тснлонввјс да сс културн да од говарајућс место којс она в заслсжујс. Мнслвм ла културна збввак>а нвкада нису бвла учссталвја всго двстрн годЈшс уиазад. Посебно јс тгтензивно букнуо лнковнп п.Уамен. Ова срсднна.вма пуво лароввтпх младпћа. To запажам н у осповној вгколп. Такођс имамо п добру подршку. Алв вс кажс.м да јс то п aobo.vho. Културс викада ввје много. • Можстс ли још всшто да пам кажсте о својим прсокупацијама, планови.ма. жел>ама ... ? — Трудвм се ла сликам тако ла то буде доступно сваком радно.м човеку, а да уједио будс на пов модеран иачвк всказано. Волео бих да ускоро отворим в другу Самосталну взложбу у Параћину, са hobilm с^зпилнијњм платннма. Д. Ружнћ: Мотив вз Свћевца П lllllllllllllllllllllllllllllllinilllllllllllllllllllllllllllllllllHIIIIIIIIIIIIIIIIIIiyiHIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIilllllllllllillllllllllllllllllllllllllllllllllllH а ИЗ КЊИГЕ „ГРАД Д ПЛРЛНИН 1815 — 1915." I ПО ОСЛОБОЂЕЊУ I ОД ТУРАКА ||= Мвлета Радојковвћ — књазу = Мвлошу: взвсштаЈ о параћвисквм Турцнма Ц Ваша светлост, милостнвејшн господару. =| Капстан параћински Јово Бељховић пп- = смо.м својим од 20. т. м. јавља дш да Параћинцп Турцп, који су се из Параћина S одсслилп, сад се бећарски враћају н ohc = да ору ibiiBC њихове за кукурузс; да им је оп говорио зашто нису п с децо.м седелн, = кал су .мислплн земљу орати; да могу = орати ако мисле за дан за два што .могу = урадпти, а нс само тек да узору за ннат = па да стоји неокопан; да им је рекао. Да S пм је прп то.м говорпо да даду по мало = ciipoTiiibii да оре да не стоји земља багал н да онн нсшто су људнма дали а нешто = стоји бадава н напоследку да нм је ајан = рекао да подсле но они то нс смеду да = рпшс док не јавс и височајшега наставле- = iba у томе нс добију. За к.мета крнвовнрскога Мнлсту писао = сам му 19. г. м. да мп јавн шта су с њзгмс = у Запчару учинили, нз које хш он у горе- = рсченоме гтсму јавл>а да су га Турхш из = Заичара пустили ц далн му настављеље = ла порсзу разрежу и да народу говорн да = на .мнру буде и да сваки чека што крад» = н цар уред>1- Прп то.м да сс је прноречки народ н бањскн сасвим прпмирно тако = ла тамо вшие шпсакове буне иема, којс == пашој светлости с најдубљим страхопочиTaibc.st јавнти усуђујсм сс. == У Крагујевиу, 21. апрпла 1833. Вашс светлоспг, хпглоспшејшегл государа најпонпзиијн подајнпк, Мплста Радојковнћ Јовап Вслзковић извештава Мнлосава Здравковића о стању на подручју среза параГшнског Ваше благородије милостивејши на.м господару гос. Милосавс здравствујте Јављамо ла смо били горс до Страже и до Алексинца и састајали с.мо се сос Глишом бул>уба1пом крушевачкнм н разговарали смо се за страже њиове како су и што су и по колико људн iniajy rope па велику стражу на Суповац. Он ми каза да немају више од 80 л»уди у то.ме и ја bv да омањим на нашу стражу да оставп.м 50 л>уди II 50 л>уди да оставим у Алексинац. Па оставн да вас чтиггам како ћу и како here ме научите, оћемо ли на мање илп као што је било 146 луди на стражу, a 128 ражањска у Алексинпу и то сс ове нашс лве нахије мењају, 15 дана наши седе на Бујлиср на стражу а ражањска у Алек синцу; после ражан>ска пдс rope а паша сг. врати y Алексинац. To све тако стојн од измене до нзмене. Сада молимо и пи тамо ваше благородије како here ме научтгте за овс више опоменуте стражаре п ето ти ттраћам пис.мо свер.мгчко што cv пнсалн Сверлижани у манастиру светога Архангела. У томе је човека не затеко што је гпгс.мо донео, но овако реко нашема кнезовима, кад буду Аруги пут дошли да им ош! кажу да буду у хшру п v дубави н ла се о томе у много скупште lie скупљају, но нека се претрпе за време ла вид1шо како ћемо ми наш повод лолуЧ1ГП1 па онда ћеју они, а сада није време п казао сам да пнсма један међу другога да не праћају по усмено да се разговарају и тако тајно п све сас једнога човека да лмају уговор а не са сваким, зашто моaieiv се пзваритн и неки ће пропас. А тако и Церноречани све јелнако долазе и плачу п радн да се дпгнемо. Оће.мо п ми како п* вп, то нама кажу, a xni mi кажемо пемојте браћо но се претрппте мало за време. Када v6yAe време мп ћс ви ласно јавитп, а сала није време и овако им кажемо: видЈтте ли браћо, да лш од тпткуд помоћи немамо па да видимо како Исмо ми изаћп, а за вас ласно ће битп. V вас oapext често паланке турске нема. To се све мшоспгеи господару бојимо да не покваримо и може битн што год који додази свакому је мило а понеки нма тек робе ради долази н путује, па бржс Oo.ve ла сс сво.ме субаши повали. Онога човека нз Мозгова што је био наводаиија BpeiF чсвићев и што смо га били турнлп на кола како је пнсмо ваше дошло омл смо га скинулн н закопали с краја и опо коло растурили и место оно замрљали и ниигга се не познава, но оно је нама погрсшка била шго смо онако уралили и иа apv.mv човека на точак бацили. Жнто мозговачко што је растурено из села .Пченнца 3.628 ока, калуђер светоромански узео 1.340 ока и узео за манастир липовачки Светога Стевана 580 ока — 1920 ока, a no меанама расцфилп за војску таин да се меси 1.708 ска — свега 3.628 ока. Па ја готово ћео сам писаш калуђеру архимадрпту ла повратп оно жпто што је узео за манастир да га да да га војска изе, а калуђсрпма кека је народ жнв. пма у овс наше 2 пахпје близо до 2.000 кућа да хгу ппшу no 1 оку, па ће.му изаћп вшпе а камо лн који 5 који 10, који 20 ока. А сада јс ово за народ врло потребно и тако близо a готово у алексиначку naxtijv не може сс наћи Hir да сс купи ма где близо онде до Ниша па пред obv 6vhy све одвуклп v Huui. Па сада остаје на вашу вол»у за калуђеоа илп да врати или ла mv остаче. а ја никоме ништа нисам рекао, но да није однео, oo.se on било, па сала зато вама јављамо. Остаје у се\о ioi’i готово за 4.000 ока сас ржсницом. Како here ми за ibera писатм, оћемо ли н љега крепул! на вој« ску inn нека стоји и пнтао са.м за муштерека што јс имао. Овако су ми казали: ла имају нека деиа муштерецн у Kpyiucвац и што је њтгхов тал био они су ома дпгли и однели у Крушевац још из гума. Аруго молпмо милостиви господару, .мп с.мо аџа.мије паметом п пс умемо ничим управљати, но ваша пис.ма и ваше речп поучавајте »ас п кад што погрешимо, немојте за зло замерити. Y Параћину, 2. јануара 1833. г. Јесам ваш покорнејши слуга, Јован Вељковић Књаз Милош шал>е Милети Радојковпћу таппју и уџет на нека турска добра у Парађнну Љубсзни Јакшпћу Под 8. тек. Но 2023 послао сам вам јелпу тапију п један уиет од наки добара турски у Параћину. За tv тапију и уиет има наставленије моје Милета Радојковнћ, а вама препоручује.м, да исту таппју и уцет пошлете незадсржано к Милети y Јагодину. С благоволенпјем јесам вам благонаклони У Пожаревцу, 9. јунија 1835. г. Милош Обреновић, кљаз сербски По впсочајшој заповести К1ва;к, Јаков Живановпћ, директор Канцел. књажеске Јован Николић извештава Милосава Здрав ковића о конаку књаза Милоша и другоЈ њсговоЈ пмовшш у Параћипу Високоблагородном господину, псправнпкг славног Исправничества окружија ћупрнјског, Милосаву Здравковпћу Писмом овплт понизно долазим вашсм впсокоблагородију јавнтп да конак кн»ажески, који се овде у Параћину палази па више .места киснс, а тако и дувари н оиацп скоро сви одлепдепи, за које сс бојим да ћсду пастп. Зато изволјЉете нл светло.му књазу плн куда вп најбол>с знали будсте, јашгти. Такођс пзволпћете кљазу јавитп, за one нмве, које се код водешшс находс, да су лудп овдашњп ради поугарптп аок кукуруз оберу. А будући да је љегова свстлост, многомилостиво заповедпла ла сс речене њиве обраде п чаир за помељарс начинп, тако ја >ш сада ништа не умсм казати, док од вас известпје не добпјем. Јесам ваш свагда на службц готов, 11. сепгемврпја 1836. у Параћину Јован Нш<олпћ

BPOJ44 14 ДАНА СТРАНА 9 Y одслсњу оправки п одржавања алата увелико се радп на снпмању и поставл>ању норматпва рада. Са сигурношћу сс можс рећн да he рад у овом одслењу по поставл>ан>у пор.матива битп далеко продуктнвнији, пмајућп у виду стимулативHii моменат кол рада по нормн. Апалитичар рада приводи снимак>с крају, па сс всћ кроз неколнко дана очскује ла и ово одсленл, као н остала у саставу калупарс, ради и врсдкује свој рад по прнншшу „свакоме прсма раду”. У аутоматском погону од 1. октобра овс голпие, проценат шкарта нз дапа у дап опада. Y погледу c.Maibciba шкарта прсдљачи ИС-5 машина, чијн се процснат шкарта за задњнх 15 дана крећс од 2 — 5%. Овп подаш< из погона за пронзводп»у амбалажног стакла охрабрују јер указују на то да ћс пропзвбдни рсзултатн у октобру битн бол>п ол сспте.мбарскпх. Радови на нзградњн хала I н II магацина готове робс одвијају се по плану. расчншћавање терена јс завршено н средином октобра пзвршена су геодетска снимања а сада се увелико ради на копању тс.меља. Овс радове пзводн грађевпнско гтредузећс „Градптсљ” нз Г. Мплановца. Радовн иа санацијн стубова н изради олука на халн погона ручнс пзрадс стакла отпочелп су 15. октобра, Планпра се да ћс овп радо * вн трајатп око 2 мессца. Y школском погону, како нас је обавсстпо пословођа погона Бранко Вујаспвовпћ, почелс су прппрс.ме на аутоматском пуњењу пећи као н на прнпремању мсшавнна аутоматскпм путем. На овај начнн припремл»енс спровинс бпће далеко квалптетпије, а п услови рада радшпса бнћс олакшанп. Због нешто слабпје реализације пропзвода погона за амбалажно стакло у задњс вре.ме долази до чешћих промена асортп.мана него што ie то планом предвпђено. Захваљујућп радшшвма којн раде на капацитетима на којнма сс вршп замена артнкала. н њпховом посебно.м ангажовању, овс про.менс се обављају врло брзо тако да су губпци минпмални. Y ово.м погледу предњаче радници на Р-7 машпнама. СРПСКА ФАБРИКА СТАКЛА — ПАРАПИН ГОД. XXI БРОЈ 230 ОСВРТ ГЕН. ДИРЕКТОРА НА ДЕВЕТОМЕСЕЧНО ПОСЛОВАЊЕ САМО ВЕЋИМ ЗАЛАГАЊЕМ ДО ИСПУЊЕЊА ПЛАНА НЛ седнииама органа управл»ан»а које су одржанс ових дана аналнзнранп су резултатн деветомесечпог пословања раднс органнзације. Замолнли смо генералког дкрсктора ннж. Миодрага Милошевића, да он да свој осврт на остварснс рс* зултатс у овом периоду и да нам укаже па задаткс којн, no мишл>ењу стручног савста, стоје прсд свим раднпм људпма овог колектпва како би сс проблемн прсвазншли. Иако је из 1974. годннс, која јс била врло нестабилна у погледу крстања цепа сировниа-репроматернја.\а н горвва, јсдан део проблема пренет у ову годину, успелп смо да у прво.м полугођу успоставнмо равнотежу између цсна репроматерија.\а и продајннх цеиа наших ггроизвода. Резултати ко ји су постигнутп у првом полугодишту билп су задовољавајућ»в it то захваљујући врло доброј пронзводњтг ц пласману на 1шк пропзвода а првенствено стакленој амбалажи која пред * ставља око 75’/» укупиог прнхо да. Резолуцијом о еконо.мској п сошјалној полнтнцп за 1975. годнну постав.ч>ен је главнн цнл, да се заустави раст инГенералнн дпректор инж. Миодраг Милошевић ф.чације, која је у прошлој гоД1ПП1 постнгла врло внсок ннво, што је стварало вслнку гесигурност код радних л»уди. Створена друштвсна и политгш ка к.иша за обуздава!&с пифла inije дала је рсзултате. шго се вз1ди из показатеља који су посгигнуш у ово.м правцу. Да би се савладала ипфлација мора се водјгп! првскствсно бтггка за већу пропзводњу и већу продуктпвност. V том слшслу П .VII смо до средипс овс годпис пос тигли добре резултате. За решаватвс привредннх проб лема допсто је ши npomtca a v припреми су још МНОП! који ће бнти усвојеш! до краја годпне. Међу њтсма свакако јс ка.јзначајнвјц Закоп о удружсном раду. Као рална организација бпли смо на најбодем путл/, да уклапајући сс у мере стабилизацнје, nocTKHicMo добре резул тате. Зналн смо да he сс поош трити условк привређиван»а, да ће битп све теже пласпратп производ!ву. ако она inije так ва да је нсоттходна за свако днсвнп живот. Низом од\ука н закључака органа управл>ања, зборова радннх људи и друпггвепо noAiiTiWKJix оргапи зација припрсмалн смо атмосверу са скономичннју производ љу. Међутнм, вероватвно ■ зато што 1П1с\’ кзосталн добри резултати у I полхтођу ir што се побол>шао .матернјални положај радне организацпје, у задља три месеца осећамо да се cvaibifo onai елан и залага11>е, тако да су нам деветомессчни резултатп слабији него 6-то ме. сечни, али су ипак бол>и него у пстом порподу прошде годп* пе. И ако смо за 6 мссецп пма лп извршењс пдапа за 1029/о. за 9 мссецц имало подбачај пдана јср је истн извршен са свсга 96%. Такво пзвршењс пдана аутолгатски је дало п слабији резултат. Укупан приход за девег мссеци износио јс 382 MiLUioiia лннара уз остали доходак 9,850 мплиона динара уз просечнп лични доходак од око 2350 дн нара. Кад сам говорно о подбачају за задља три месеца, трсба пматл у впду да је то пернод летњих месеци, где поред годишњег одмора врло велику улогу у нашем процесу пронз * BOAtbc нгра м повгапена темпе ратура, јср су то топ.ш погонп. Увидевши да се не осгварују гтланскп задацп. одмах смо пок ренулк свс оргашгзованс сна1-с да би побол»шали резултате. Kao ir увек, тако п овог пута, главчи носилап Акшце је Са- (Наставак на 10. страни) ИЗВЕШТАЈ О ДЕВЕТОМЕСЕЧНОМ ПОСЛОВАЊУ Резултатн ноји не охрабрт За девет месецн ове године остварена Је укупна пронзводња од 90.419 тона шупл»ег стакла, а у врсдности од 431.215.690 динара. Овако остварсна пронзводња у односу на планпрану Malta је по полнчшш за 3333 тоне, a no вредпости за 18.733.178 дпнара. Y односу на истн перпод прошле годмне она Је ма&а по количннн за 2.164 тонс, а већа по вредности за 114348.988 динара. Односно, остварена ттроизвод н>а је у односу на планпраау пзражсна шисскним бројевима мања по количини за 4,1% a no вредности за 4^/е. Y односу на пстн период прошле го дпне она јс маи»а по колпчнни за 23% а већа по вредностн за 36>/с. Из наведених полатака види сс да није остваисна прсдвиђена производ1ва. Треба оећи дд cv обс произволне OOYP полбаппли план производЈвс и по колшпши и по вредностн. Иwane слаба производља је евпден тирана почев ол јуна па закључно са септсмбром. До овога ic дошло нз објективпих н суб јсктивких разлога. Објективни разлозп су летње врућинс н ПОВОДОМ ОКТОБАРСКИХ ПРАЗНИКА Свечана седница Радпичког савета Придружујући се отптем славл>у свпх грађана наше оппггине, поводом Дана ослобођења и 30-то голпшњице победе над фашнзмом, радпи л>уди СФС су на свој начпн и својпм побсдама обслежили овс велике датумс. Y, за ту прилику, украшеној cxuf ресторана друшгвене исхранс 11. ошобра, одржана је свечака ссднпца Радничког савета, ироширена са руковолстшша свих друнпвсно-полнтпчкпх оргашвација и OOYP-a. CeAHinui је присуствовао и сскретар Опшпшског комитета СК друг Петко ЛсковиИ. Послс мипуте ћутања, којпм јс одата пошта жртвама фашистпчког терора у Шпаннји, председник Радпичког савета Доорнвоје Мијајловнћ, је прошгтао реферат посвећен тридесетогодншњпци победе пал фашизмом, у ко.ме се освркуи и на рад и гслове под којпма је ова Фабрика радпла за протеклих 30 годпма у слободп. Велнкп део свог издагања је посветио и радннцима који су у фабрици провсли свс те године ц још увек су у п»ој, они.ма који су годдша.ма narpabiiBaAH ово др^тнтво н фабрику у ње.му, ц који су тог дапа добили наградс и захвалност за свој дугогодцџјцби рад. После подслс награда најсгаријим паднипчма 34 копопрнм љена члана СК добило је партијске књижшдс, а затим су сезона годншњнх одмора, док би као најваипшје субјективие розлогс nsABojiLUi: нспоштова1бс радне и технолошке дисшгпличс, касније гтсључиванл неких машина у процесу про пзвоЈЦћс, иетовршавање оператпвних планова производње, повећан број часова застоја, повећан процсват шкарта, као п ВС.М1КП број шостаиака са посла и то како оправданнх, тако н неоправдашГх. Међутпм, всћ су предузете, a п ла.\»с се прсдгзимају одгова. pajyhe мерс у цп,\»у оствариваita већс пзоизволље у задљем кварталг озе гсдпне. тако да сс надамо да Нс.мо гоашпњи плаи производЈБе ссварнпт како смо к плашгра.и!. Прсдссдмик Ралничког савста Добривојс Мпјајловић своје дппломе npn.Mn.ui сврше нп ученпци Школс са.моуправл>ача, као и пајбол>п о.младин1Ш у акцнји „Младп радник — самоуправллч”. Y п.ме свих који су aooilui ваградс захвалио се Nlnha РанВеловиН, је- ,\ап од најстаријнх раднпка фабрике, а друг Петко Леко * впћ је поздравпо скуп и упутпо честптке новоприлс^еним комунистнма и зажелео, како ibn.Ma тако н цело.м колективу, гтуно успеха у даљс.м раду. како смо пословали'у СЕПТЕМБРУ *•—»•» ПРОИЗВОДЊА ЗНАТНО ИСПОД ПЛДНА ОСЕТДН ПОРДСТ РЕДДИЗАЦИЈЕ Основнп план радне организације за месец септембар подбачен Је по колшпши за 163%, a no вредности за 16,8%. Ако упоредимо остварену производњу у септембру ове године са производњом из септембра прошле годкне пмал!о мању производњу no колпчшш за 6,1%, а већу. no вредности за 21,4%. И у ово.м месецу као и у прошлом остварена је изузетно мала производња. Посебно забрип>ава чињеница што не можсмо да каже.мо да је ово случајан пад производње, који је дошао као последица тренутно лошег рада. Наиме, ми почев од месеца јуна па надаље остварујс.мо мању производњу од реално омгуће и неизвршавамо месечне планске задатке, а нарочнго у задп>а два месеца остварујемо осстно мањм производњу од просечне месечне производње коју смо остваривали у ракијим месецима. За овакво кретање производн»е .заслужне" су пре свега обе произволне OOYP, а не може се превидетм и лео кривице услужних OOYP-a. Шта је то што ie довело до слабе производ1&е у овом месепу вили се из коментара остварене производњс по OOYP-има. Наиме, посматрајући произволњу по пронзводним OOYP-пма п.мамо сло\ећу ситуацнју. I OOYP је подбацила план пронзводње по количини за 2о.0%, a no врелности за 253%, Оснопки разлог за неизвршење планскнх задатака ове OOYP ie лопга пронзводња на II вани и то како па оливото машннама тако и на преси Овај капапитет дао ie слабу пропзволњу због малнх учинака и рекордно великог шкарта (36.6%). као и због бројнпх пзмена ма аутоматској преси. Такође ie било проблема са пптпвалтћом експорт робе и иберфаш стакла. А можемп рећи да је и проблсм дорађиваља оловото чаша н нберфанга стакла пмао утицај на велнчпну пропзводње. Иначе, и застоји и шкарт су врло велпки у ово.м месецу, и знатно су утицалп на величину прошводње. Шкарт је великп искључпво због пенор.мално велнког шкарта забележеног на II вани, јер је више од трећнне пронзводње са овог капацнтета бачено у крш. II OOYP је подбацпла план производње по колпчини за 16,1%, a no вредностп за 13,3%. Овако слабн резултати у пропзводњн су остваренн, пре свега, због неквалптстнпх алата на неким машпнама (Р7-8 и ИС-8) услед недовољно оджареног лнва, затим због повременог недостатка алата илп делова алата на машинама ИС-4, ИС-5, н ЈРМ-2. Осим тога, овако слаба производња остварена је и због тешког освајања бочнца за парфимерију на ИС-4 машини као и због појединачних појава незалагања поједигатх формација реглера и аљкавог рада поједннпх одржаваоца матпнна. Поред наведенпх пробле.ма на велнчину пропзводње велчки утпцај су и.мали врло високи застојн и шкарт, као и смањенп учпнцп на поједпнпм машппама. Слаба пропзводња у септембру негатпвпо је утицала на пзвршење планскпх задатака за девет месеци ове године. Тако имамо да је основни план пропзводље на нпвоу рздне организацнје за девет месецн подбачеп по колпчини за 4,1%, a no вредностп за 4,2% Обзиром да је до краја године остало само три месеца, сада скоро са сигурношћу можемо да кажемо да нећемо остварптн годишњн план производље за 1975. г. Рајко Цвсји!) • РЕКОРДНА РЕАЛИЗАЦИЈА ТРГОВАЧКОГ СТАКЛА ■ Y септембру месецу продаја већа од производње за 33% ■ Релатпвно смањење залиха трговачког стакла ■ Извоз у порасту Као птто се и очекивало тренд реалнзацнје трговачког стакла ie кренуо узлазном лпнијом и тиме је дошло до релатпвног с.мањења залпха ове робе. На одређени начин остварена реалпзацпја у септембру ттоетставља својеврстан рекорд јер је чак за 334 ft изиад производње. Оваквом нивоу продаје знатно су допринели закљученп п реалнзовани послови на загребачком велесајму. Поред тога, порасту пласмана посебно допрпноси сезона за продају робе намењеие домаћпнствима, што код ^тоспггељског стакла нпје случајво. јер је овле настао период „мртве сезоне” па се ова роба лагерује. Ако пзузмемо cepn.ie чаша за угостптељство на залпхама трговачког стакла се трекутно налазп највише пресоване робе и сепвиза. Mcbvrnxf. за овом робом постоји тпажња п треба очектгвати постепено с.мањењс залнха у структурп. На спољље.м тржттшту током септембра месеца ic. такође, дошло ло ожнвљавања плас .мана. Као што је познато хш трговачкп асоптпмап пласчрамо, углавном, на тржипгге Запалпе Немачке, Koie ie од стране нашпх пропзвола захвал»гН'ћк добпој обради, Accra освојено. Наравчо, овле nocroie ioin ппгос могућностп н треба пх копистптп. Порел тога, постош тежтла ла се пласман натпе none тражп п на друга тржтппта (Мађарска. Италпја п тд.). За периол ол лсвет месепп пнлекс пзвпптења рммтзатпНе v oahocv на пт»л»пчо\1М’ нзносп 934ft што значи ла ie око 7 про- „зволње v овом nennoxv остало петтолато Чо. ако се 6v\e залпжао тпеп\ пеалтгаатппс пз anrvcra п сгптембп” онда hr nnal nnoneпат бтттп inm ман.п Ипак. то ммилтоме заппси ол сапх нас кп1п гмп пп начпн укљученп у извршаваљс ових зздатака. • РЕАЛИЗАЦИЈА АМБАЛАЖНОГ СТАКЛА Реалнзација амбалажног стакда у септембру .месецу наставља свој тренд 'кретаља из августа мессца а.\н са нешто јачим падо.м, тако да је у односу иа пропзводњу пзносила 73,54ft, а за 9 мссецп у односу на производњу износи 97,244ft. Kao што се вндп то је осетнпјп пад реализацпје у односу на предходтш .месец када је процснат бно 804ft. На овакво кретање ii.Maiy утицај -више фактора. Један од фактора је сезонскп карактер артнкала којнма се пуие нашп пропзводи. као што је ппво, мпнсрална вола п разне врсте сокова п освежавајућнх ппћа, тако да п нашс залпхе тпх пропзвода имају пер.манентну лпнпју пораста. Apyni фактор је да ннз групацпја који корпстс нашу амбалажу бележн мањп обпм пропзводње п продаје својих пропзвола. Тако на прпмер ппварска шгдустрпја је за 204ft смањмла обпм пооизводље п продаје. мпнералне воде за 154ft п тд. Слаб рол воћа к поврћа смањује н обп.м пропзводн»е прераВпвачке пндустрпје, а тпме п потрошље свпх врста тсглн п флаша за сокове. Трећи фактор ie треттна пореска полптпка Савезнпх органа. Као гато знамо крајем јула .мссепа повећан је пораст на промет плкохолнпх ппћа тј. впњака п paicnie за 454ft v односу на малопродајнм цену. To ic смањпло обим npoAaie на теркторијп СР Спбпје впљака за око 404ft. а ракпје за око 504ft. Тако да ie п продаја ове амбалаже опала за око 40% за август п септембар мсссн. Перспсктпва нзвоза стаклене амбалаже због iniCKiix пена па страшш тржмштпма п впсокпх тапспортних и advthx трошкова ic доста мала. За сала су интересантпе земд-л Итампа п Грчка. Имајућн v bhav пзнета кретања може се гочптп TMixoBo негатпвно дејство на пласман стаклене амбалаже, Koie залнлгх месепн v nopaerv II чтпе лаљс крстаље треба очекпватп у то.м правцу. Мр. С. Алекспћ Д. Младеновпћ

CTPAHA 10 14 ДЛНЛ БРОЈ 44 CAMO ВЕНИМ ЗАЛАГАН»ЕМ ДО ИСПУЊЕЊА ПЛАНА (Наставак са 9 стр.) вез камуниста. Међупш, те ак ције Савеза комуниста нпсу усамљене него се одмах укл>учује и Синдикат и омладина. који заједно са органима управљања предлажу конкретне мере које своју верпфикацију доживљавају на зборошгма рад ннх људн. Главни задаии у нарсдном периоду су борба за нзвршеље плана пропзволље, јер ћемо ie дино тако моћц да остваримо доходак и осиптзамо нсплату предвиђеннх лпчшпс доходака. Ово можемо да постигнемо мазссималним залагањсм свих заоосленнх на радним местимд’ бољвм корпшћењсм фонда рад ног времена, смањељем застоја, шкарта и полома, већом штедљом. односно прнмењива- &ем ових О1ГИХ мера и изврша вањем свих задатака које смо предвнлели нашнм Акционим ■фограмом. Други, не ман>е значајан заддтак, је борба за већп пласман и смаљење залнха које су почело да расту v задња три месеца. Разлог повсћања залиха ie слаб пласман пропзвода који сс пакују у статс\ену амбалажу и то првснствено алко холних пића за које је у јулу месецу уведен додатнн Савсзни порез на промет од 45'Vo, a про тога извршено Је опорезивање пива п вина. Ово није само иаш гтроблем него и проблелг наших купаца, па смо заједнич ки покренулн акцију код савез них органа за довођен>е те сго пе пореза у реалне оквире. Ако овоме лода.мо да је сад мртва сезона за безалкохолна пића, онда се може сагледати пелокупнп проблем повећања залиха. Посебан задатак у овој ситуацији смањеног пласмана преставља питаље очувања аик видности. Због KOHTHH^'^HOT технолошког пропеса ми ннсмо у стању да вршимо смаље * н>е гороизволње бсз всћнх мате ријалних последица јер у нашем случају с.ман.ење производље значи гашеље пећп. а да бп угашене пећи могле да дају поново производњу потребна су велика средства за њихово оспособл>аван>с. Део решеља пласмана налазимо в у извозу који ie за 9 месецн износио око 1,516 $ ц то на конвертибилно подручје. До краја голпне очекујемо извоз око 2,010 $. ИреЖављамО/' . ФА&РШ МИНЕРАЛНЕ МДЕ „ВРЊЦН" Недавно, тачнпЈе 25. маја ове годнне Фабрика минералпе воде „Врн>цп", прославила је пету годишљпцу свога рада и постојања. На путу прсма жслезничкој станнци, са десне странс Врњачкс авеније, налази се јсдно ново — грандиозно зда>Бе — Фабрнка ммнсралне воде ..Врљци", за коју јс 4. априла 1973. г. ка.меп темељац поставно друг Тнто, а годппу дана каснпЈе 26. маја 1974. год1п<е свечано пустпо у рад Живап Васиљсвић, председннк Скупштнне Србијс. Почетак је био тежак. Раднло се у адаптираној зградн уз само најнеопхолннјс уо лове за рад Непрестано. Y три смене, празником п недељо.м. Неуморна бригада раднкка и стручњака овог колектпва није посустајала. Договорено је да се радн и штеди, да се обезбеде средства за изградњу нове, мндерне фабрнке. Тако су прошле дв.е године, две године напора п олрнцаЈва. Са бесконачне сиве траке сплазнле су зелене, нскри * чеве боце минералне воле „Врњцн" и крстале пут тржшпта. Обезбеђење пнвестиција за изгралњу нове. модерне фабрике изискипало је много nanopa. Али, издржало се. 1973. година била је година изградње новог погона, голпна нспрекндног самопрегорног рада у старој фабрнцн и година ишчекнвања, великнх надања н жел>а за што скррије усељење у нове просторнје. И uaia месеца 1974. годпне ожнвело је једнг. -г ’ ЈДа” <5 које сваком пролазнику м.од.ч прнвуче пажњу — нова Ф-брпка минера.\не воде „Врљцн" у којој данас жнви н ради око 200 л»удп са просечним л. д. од 2600 нових динара. Радник има бесплатан оброк у ресторану друштвене исхране и подршку н помоћ Синдикалне подружншхе. Сва ки трећп је члан Савеза комуниста, а внше од трећнне колектнва су члановп Омладинскс организације. Младн пуно раде. Ангажо вали су се у фолклорној н хорској секцији које су недавно основане. За члановс колектива н госте, у част прославе петогодншњипе фабрике, приређсн јс прнгодан и успешан концерт овпх младих аматера, којп- је награђен аплаузом п похвалама. Младн — којн су ударна снага овог колектива — не посустају. Радс и припремају се за нове успехе, а у то.мс имају пуну подршку руководилаца. Y току је приттрема за монтажу линије за пронзводњу безалкохолннх пнћа — сокова. Очекује се стартовање октобпа нлп нопембра месеца овс године. Сок ДЕИТ са минералном волом „Врљци" ie слелећи пропзвод раднпх л>уди овог колектпва, који ће се ускоро појашпи на тржишту. И тако ова млада, најмлађа Основна органкзација улруженог рада која рали у склопу ралне орпшизацпје „Врњачка Бања" у Врањчкој Бањи — грабн напред. Планова нма много. вол>е и ентузијазма још више. Посустатн се не сме, јер. рали се негморно — радник за бесконачном савом траком, онај са гомнаом бројкп уз рачунску машину, восач чије су ноћи волан ц друм — свн којп су део и душа ове фабрике. Новн председник Управног одбора — Илнја Нупурднја hernia шравни ообор На својој првој редовној сеД1ПШИ одржаној 14. октобра о. г. Управни одбор Српске фабрп кс стакла је извршно своје конспггунсање. Том приликом на предлог Ко ордннацноног одбора предложен је н изабран за председшгка Управног одбора за наредни мандатни период од 2 годнне друг ИЛИЈЛ БУПУРДИ ЈА, шеф службе за противпожарну заштнту, а за његовог заменика МИОДРАГ НЕШИП, ВКВ стаклар. t Управни одбор радне организације изабрао је и члановс ИЗ II OOYP РЕКОНСТРУКЦНЈА СЕ ПРМВОДИ КРАЈУ Y ск.\огд' рсконструкцијс кро ва изнад хале основне израдс v 00YP II овнх дана заврше ни су радовп на запгппи хале од атмосферских падавина. Ос таје само још да се поставс сливници који ће прихвапггп и одводнти скупљену воду са крова. Они се ужурбано пра ве и за неколико дана биће постављени. Међупш, морамо констатовати да су овн радо ви завршенн у задљем моме нту јер да се само 1’ош мало сдуговлачила садашње кише нанеле бн велику штету v про НЗВ0Д1БП. Д. Мнлосављевић ж Иожнтаи НОВИ НОРМАТИВИ ЗА КААУПАРЕ својих стхшнх комиспја п то: Колшсијс за молбс и жалбе н Комиспјс за имовннско-стамбе не односе. Од сада ће о®е комисијс раднтп у следећем саставу: Кохпгспја за молбе и жалбе: Мнодраг Радовановић, председ 1пгк, Мплан Аћимовпћ, Славо * љуб Стефаповпћ, Војпн Милошсвпћ, Зора Недељковпћ. Комиспја за имовннскостам бене односе: Радослав Иванковнћ, Жпвојпн Лазаревпћ, Crane Брнић, Радомир Максимови!1, Живота Стојановнћ. Прошла јс годнна дана од када је стара мешаонпца престала да рали. Y њој сс впше не ради алп уређаји и даље стоје препуштснн зубу времена да нх он постспепо и у неСпецпфнчан начин производње у стакларској кндустријп уоловљава не само перманентну израдуновог алата, всћ и једно планско, континунрано одржава1вс тог алата, штавпшс прод^окнти вск калупу глав ни јс и основни задатак одслсњу за оправке ц одржава1БС у гзозденој ка.\\ *прн. Ннје нам жел>а овога пута да говоримо о многобројннм проб лемима и тешкоћама овог одс. леља (недостатак људства, ску чсност радног простора и тд.) већ о јздној акцији пскренутој зајодннчком иницијатнвом ралнпка оделсн>а, оператпвног руководства п аналнтнчара ра. да. Реч је о снпмаљу и успостављању нррматнва за ову врс ту послова. Y одолењу за израду новог алата усвојени нормативи жи. ве још од 1. I 1974. године и они су, поред времеета проведсног на радном месту, једина основа за остваривање и расподелу личних доходака. Ти нормативи дали су повол»не ре з\глтате па је и то био један од разлога да се и у оделењу за одржавање и проверу алата уради нентто слично. Много је ИИШ СЕ K0H3EJWA поврат нагрнза. Y тим просторија.ма још увек могу да се виде неколико транспортора који садрже траке, елеваторе п вал>ке са лежиштима. Ту су п редукторн од транспортера и лпфта и две мешалице. О унуграшњим резервама се свакодневно говори и то у свим одел>ењи.ма. Да ли у том смислу електро погон није могао да внди елекгромоторе који пропадају v мешаоници, да их уз мале оправке оспособи и ко рионо употреби. Остале уређаје и делове требало бп такође поправнти и подмазатп, па нх такве оставнти у магацин, једног дана мо же се догоднти да баш они пеком затребају. Поред тога можс сс дсситн да неком трсћсм лицу требају ови деловн, па постоји могућност п да се онн продају. За ове радове iom увек нпје касно да се предузму н да се нзвршн конзервнрањс свих овнх уређаја и делова. Надамо сс да сс на to iiehe још дуго ОДЛИЧНА ПРОИЗВОДЊА НА ИС-5 МАШИНИ Y прошлом месецу производ ља у OOYP II била је нешто пспод планиране због лошег рада поједЈтних машнна. Међутим, у ово.м месецу осећа се пораст производње а с.мањење шкарта и застоја. Y прошлом месецу a ncro тако н у овом поједине машине постижу доб ре производне резултате без обзпра на проблеме н услове под којнма раде. Посебно треба ис таћи ИС-5 машину која <ша врло мали проненат шкарта. Оваква производња на овој ма шпни за нас је утолико значај нија ако се зна да је машина прс кратког времена ремонтована п то у нашој фабрици. Морамо се прпсетитн да је ИС-5 мапшна пре ремонта бпла потпуно похабана и да је ремонт морао ла буде потпун тј. морали су да се прегледају п најмањи склоповн на машпнп и да похабанн деловп булу замењенн новим. Овако добра пронзводља јс доказ да су свп ови пословп урађенн стручно п савесно. Д. Мнлосављсвнћ теже, међупш, поставити једну реалну норму на пословима оправкс н олржавања од нормирата нзралс новог комада. Код израдс новмх алата аналитичар рада снима сваку опера цију н то је основица норме. Код оправкс и одржаваше напротиз, ннје тако. Овдс сс мо рају узетн у обзир многоброј1Ш чпннони који утичу на времс оправке као што су: разли чнти облпци артикала, мссто omrehetba алата као п онај главнп — степсн оштећења елс мснта алата. Ynpaoo ове сложеиости код оправкц условнле су непосгоја. ње норматнва рада и у овом оделењу. Захтевп тржишта за амбалаж иим стаклом у овом тренхггку су, за разлику од раннјег перио да, рапилно смањени. Наручују се мале серије, а после сваке промене алат иде на оправку. Све то као и недосгатак л>уди на оправци, па и неке субјективнв слабости утицале 1 су на то да магацшт оправље- 1 них алата скоро преселимо у. одел>ењс одржавања. Да би по. спешили рад овог оделења мо рао се наћи неки стимулативни М. Јовановић Ј®ш увек у „14 дана“ Радннчки савет Српске фабрике стакла на седницц одржаној 5. јуна ове године донео је одлуку ла наша радна органпзаиија приступи Самоуправном споразуму ° оснивању листа „14 дана” и оснивању фоида солидарности, олносно да лист „Нашс стакло” нзлазп као подлист „14 дана”. Y тој одлуЦЈ1 је, такође, речено да се после три месеца излажења лпста сачитш анализа и продискутује на Радничком савету да ли се показало као добро и корнсно овако излажење Hamer листа. Како је од доношеља оллуке и преласка листа „Наше стакло ** у „14 дана” прошло одређоно време, Издавачки савет службе информисања наше фа брнке ставио је ово гпггатве на НАША ПОСЛА CeiiAta је позната стара шала о једном човеку кога су питали шта највише мисли a он odioeopu „да комшији цркне крава". Е, та шала је врло присутна у нашој стварности, иначе како би се другачије прокоменгарисао поступак неких радника у чес.ии код браварнице. У оделењу ове чееме нег давно је извршено поплочавање пода и зидова. Већ noсле само недељу дана, неко је са зида скинуо неколико плочица. Те плочице никоме ошие нису могле да кориоте, ни ономе ко их је скинуо ни фабрици. Ипак изглсд оделења је наружен, штета је очигледна. Како пронаћи тахве рушиoife и како пх казнити? Сигурно најстрохсије, јер чување tiiuoeune је највећа уштеда радне организације, а такав прекршај заслужује најстрожију осуду. Б. Тимнћ чннилац. Мишљења смо да је то баш норма, чије сс сниман>с, као што је wa почетку наг лашено всК приводи крају. О норми као стнмулацији пз лишно је говорити поготову што су то били захтсви самих људн на одржавању. Порсд по већања продуктивностн нзбећп ће се ц једна аномалија која се увек јавлл кад је требало хптно завршнтн оправку некс гарнитгре алата. Такав хнтан посао морао се завршити и послс рсдовног радног времена али су радншш нерадо осталп да раде продгжно јер су, према Самоуправном споразу.му, ЈШали 25Vo гвећаља проведено радно време — даклс ман»е Hero у редовном радном врсмену. ПостављахБем нопматива п рала по комалу нзбсћи ће се таква ситуација. Можда је ово требало пре спротести у живот, међутим са постављанлм норсчи а са љима и одређеном вредновању ра да учинили амо сви заједно један крупан корак у оживотворељу метода нашег соцнјалистичког друигпза: свакоме ттрема раду. лневни ред своје седннце која је одржана 20. октобра. На тој седници констатовано је да је прстходни период бпо период годншњих одмора, када се до материјала за лист тешко долазило, а да ie то уги цало на нешто слабији квалитет листа. Поред тога, ових дана врше се интснзивне припрсме за улазак и остале две радне организације које имају сво је листове — ПГгофаре и Цсментаре v лист „14 да1на" Y том смислу Издавачки савет fe закључпо да vttvth Радничком савет-v препооуку да се • овај период продужи за извесно време како би се ситуа * п<ја боље сагледала п донела коначна одлука о најбољем и најкориснијем начину информнсања радних л>удп овог колектива. ’ IN MEM0RIAM ПРЕДРАГ-ПЕДА ТРАЈКОВИН сконолшста Изненада, за све оне коЈи су га позпавалк ч ценклн, стигла <е нз Б«'г»- града вест да Је неочекивано преминуо Пред * раг-Педа ТоаЈковмН. Ппа вест је болно одјекнула V колектпву Српске Фабрике стакла v коме Педа веН годинама ради, уносећи v сво! рад преланп н ненаметлзиви самопре * гор п озбиљност. Иза нлговог жпвота остале су годпие најзттча1нн1их на пора свих раднпх л»чли v H3rpabHBaH>v Јелног велпког колектнва. Пељеч као стручтБак и вољен као присгупачан и пскоен приЈатељ, Педа 1е изгорео v времену када cv, у крупне дпгштвене резилтате, уграђивани п злиав * ље н жпвоти обичних Зато 1е одлазак Пеле Тра1ковића неналокнплив губитак за ппподмцч п велика тгоазтта у свакодневно.м паду и жиаоту Српске фабрике стакла. ОБАВЕШТЕЊЕ За шифру ,Д11ТЕД” Комиспја за иновашпе v фабрнии стакла, разматрала ie преллог даг под шифром ..ШТЕЛ” н дошла до закл»учка ла за такав предлог радна ор ганнзација нема потребс. Ypebyje Издавачкн савет Уредннк Добрила Мнлетнћ

БГОЈ44 14 ДАНА СТРАНА 11 ОД ДАНАС У „74 ДАНА" Одлуком иаше Радничке скупштине, фабрички лист „Нови Поновац, почев од броја 145, излазиће у саставу Општинског гласила „14 ДАНА”. Одмах да се истакне, лист се не укида на ооај начин већ само мења облик н врсме излажења. Зашто сс то чипи, nuTaJie се сигурно неки читаоци „Новог Поповца”. Одговор на ово само је један — ради што бољег испуњеЉа задатака који су му иамењени од његовог 'постојања: брже, потпуније и садржаније инфорлшсање чланова нашег коAtitrtiea н људи у другпм ор7анизацнјама удружсног pada у Комуни. V.uccro једаипут v мссецу, „Иови Поповац” he, у сасгав\' „14 ДАНА”, дваиут долазпти у рукс наишм радницима. На овај начин, свс tbtioec ннформације, иорукс ц запажања — врсменски ће бити знатно ближи читаоцу a, с dpyie стране, обавља се и јсдио потпуцнјс информисањс иа ипаоу On1UTIIHC. „Нови Поповац”, лнст радне организацнјс Фабрнкс цсмснта у Поповцу, појавио сс први пут ноаембра 1964. Јодинс. Пуних дванаест година, скоро у исизмењсио.ч облику, излазио је сваког месеца. СликајуЈш право crane и стварносг у Фабрици, on је упозиавао колектив о свим оажним збпвањнма и насгојањима, a npe ceeia, рсдовно јс iiparito извршењс планских задатака, npoiutipcњс капацитста, nain раст it коракс. Залазио јс чссто из- .\teby људи; уочавао јс њнхова ионашања и мисли и ослуткивао бнла... Апст he, да се зна, и убуdyltc то да чини, можда join п квалитетније. Њсгова памсна и суштина остају иста; само му се облнк мсња. „Hoeii Поповац” је од постојања бпо чшроко отворсн и приступачан за свакоia ко му сс обратпо и ко је жслео да проговори са њеloeux страница. Будућа сарадња и питања у њему добијају одсад join једну дпмензнју — Moiyhnocr да тај гла^ чујс п прочита далско achti ирој људп. Утолико’сада контакг листа са читаоцима и доппсницима постојс iota интсрссантнијс али и ква.шгетнији. Придружујући сс општинсјсол!' лисгу, којп је истпна далско млаБп, paha се без сумње /сдан нов квалитет: , Иовц Поповац’’. каоидруш фабричкп лнстовн. мењају устварн само облик али нс и своју намену. Р. М. ПОСАОВАЊЕ Y СЕПТЕМБРУ Испуњен је план производње ФАБРИКА ЦЕМЕНТА „НОВИ ПОПОВЛЦ" ГОД. хш БРОЈ 145 СЕДНИЦА РАДНИЧКОГ САВЕТА ПРОИЗВОДЊА ЦЕМЕНТА ОБИМНИ И ОДГОВОРНИ ЗАДАЦИ ■ Усвојене мере које траже хитно спровођење ц Боловаља до 30 дана у порасту н Добра пронзводња у ссптембру Са седнице Радничког савета овог мессиа постигнуга јс максмл!адна ттроизвод1ва цемента Радна н технолошка дпсштлппа јс и дал>с проолс.матична. Појава недоласка на посао, доласка у пијаном сгању. неолржаваљс чистоћс радпих мсста, нсдовол *на пажња прп руко вању апаратнма — су веома чсстс. Шсфови с.мена и пословсЉс тс појавс уопштс пс прнјавл>\- ју Bell сс онс запажају од стра нс руководплаиа. А п поред то Л1ГКПХ проблема свп падлици заловољавају критсрнју.мс о сги.мулаиијн и ако су ти крите * рпјуми уведенп да би сс побол. шала радна и тсхнолошка дисцпплипа. Због свега овога ураБсн је иредчог мора за остварпва»»е Плап производ1ћс у ссптсмбру .месецу јс ncnyibCH. Испуп.ен је и девето.месечни нлан, чак к пребачен. Клннкер п отпрама пребачепи су за З^/о a цемент за са.мо 0,7%. Исто тако, уцркос тешкоћама око про нзводњс и реаАизације, произ. ведсио јс 1.171 тона фнлера. Фнлср сс доста тешко реаллзу је због тсшкоћа око пражљсita силоса п цистерни, а н због недовољно обезбебешк цистср1Ш за отарсму овог производа. Y септембру шце остварена всћа производ1ва, због разшгх застоја. ПеН 3 јс раднла одличпо. ITeh број 2 iL\ia.\a јс застоје због пу цања пдашта. А свс nehn су повремено ималс застоје због пуцања плашта. А свс пећи су поврс.мено нмалс застоје због нсдостатка спровииског браш« на н због кварова на кранови- .ма. Бнло јс даиа када нпјс радио ini један кран. Нсдостатак сировннског браш па јс услсдило зато што сгарн MAiuioBii сировпна пису у ста1ву да задовољс потребс iichii a псма ii шгкаквс .могућностн да млЈЕНовн стану радп контроле н допуњавања како бп им сс повећао капацитст. Млип сиро- плана производтнс н отпреме до вине 4 niije могао да радн због краја годпнс. Tint плапо.м cv обухваћенс како тс.мшчке и ор ганпзационс .мере, тако и мсрс за побо.мшаљс раднс н техно * лошкс лнсциплпне. На редовној седници Радннчког савета Пронзводње ие.мента v прошли четвртак, рзз.ма трана cv нска пнтересантна пи таља за радникс ове Органнза није удруженог рада али п за холектив у целннн. Подсетпмо се само, то су: остварење произ зодних н других задатака v септембру, преддозн мера до краја годинс и боловаЈва. Иако су септембарскн резуд тати сасвим добри. како јс рс чено, указано је на неке поо пгстс, којн истина нису испо л»ени само v том .месецу, него и раније. Пре свих. to cv вуко baitc постројењпма. затшм чгsaibe и подмазпвањс псткх. Поссбно јс било речп о пол .мазивање, јер. као што јс познато, због небригс на тим гослови.ма чссто јс долазпло до зарибања. ло.мова и стајања. Мере којс ic усвојпо овај орган npCABiibajv лалеко всће залагањс .vvaii на радним мс CTiLMa, почсв ол допрсме и ква днтета снровина па ло отпре Maiba цемепта. Наглашени cv и задапп радника слежбе одр жавања а пски послови нарочпто cv спремни, као што су: обсзбсВење рс.зервнпх деловг и ocnocou-vaBaibc k.svmiiiix машп на — крапова, .млпнова, nehn п другнх. ТаксЉс cv истакнутс обавсзс ове сл\1кбс v бржсм и квалигстпн.јсм отклви>ању застоја, пошто ic рад иаших прос lopnja скоро повсзан. па н закозвашг мали кваровц изро Kvjv стајаил подовппе тсхпо одржавања v другој и трећо.1 смени, чешћс дсжурство и дру ге. Бодовање до 30 дана v осет 31ом су порасту, константовалп cv чланови * овог органа. Само за трн мсссца. од јуна до краја августа, 607 радника одсуствовало ie 3.640 дана због иодован>а. Врсдно ic пазцњс да сл/ радннци JYP „Отпрема” ii-мали скоро ПОАОВИНУ од овог броја бздозаља. Собзпром на краткоћг вре- .мсна до Kpaia ове годинс, став Радннчког савста Производљс цемента ic да сс са овако крг пним задацима одмхч пође v извршсжс. Р. Мплосавјивић ПОСЕТЛ KPA/bEBY кранова п због педосгатка рад нс снагс. Сличан јс сдучај н са пећкма у погону II. И овс су сгаја * лс због недостатка сировип * ског браигна а и због иедостатка угл»а за сушарс сировинс. Код .млина цемснта било је застоја а.ш су они углавпо.м ус ледши због всћпх мли мањпх оправкп. Нарочптп пробдем јс бно пропадаи>е прсградног зи- /да код м.шна 2. Он се оушио два пута у .мссецу што јс усло вило веднкс компАпкацијс око нздвајаша кугли од .магсрцјала, и.мајућп у впду да се то радн стручно а сталпп је псдостатак радис сиагс. Застоји v ornpe.Maiby цс.мента бплп су услсд недостатка ЦСМСНта II 1!СДОВОЛ>НОГ возила за транспору. броја Што сс тпчс квалитста сировпна, репроматсријала, к.мш кера п цемснта сви с\; у граппцама 11ор.ма.\них. Лсорти.ман пропзводњс јс и даљс нсти. Производе сс .маркс цсмента ПЦ 103 450; ПЦ-20 Дт 350; ПЦ 25 Дт 350; М 50 3 350. Y току ПОСЛОВНИ РЕЗУЛТАТИ ЗА ПЕРИОД JAHYAP — СЕПТЕМБАР Реализовани пАанекн задаци Y периоду за девет месеци 1975. године остварење фнзнчког обпма пронзводњс успешно јс извршено и у односу на плап и у односу на исти период прошле године. Ова извршења пос.матрана преко осиовннх показател>а изгледају овако: Остварено 1975. г И н н де к с I — IX. 74. Плак Остварење 4/3 4/2 1 2 3 4 5 6 Површ. копови 734317 715.620 791.074 110,5 107,7 Цемент 542253 548.970 552.802 100,7 101,9 Реализација 543233 553.970 575.012 103.8 105,8 Прод. цемекта 94.606 68.000 70.047 103,0 74,0 Иако јс извршење планских задатака за посматрани период задовољавајуће, мора се констатоватп да је оно било праћено осцила * цијама условљеним и објектившш н субјективнил! факторима. Као н сваке годинс првп квартал производње се карактерише извођењем великих оправки и рсмонта, а пше и маљи.м плаискЈШ задацима. Ове годинс период ре.монта је био вре.менски дужи п знатito сложенији, обзиром на намеру да се изврше детал»не припреме кључшос капацитста за нормалан рад v дуже.м временском периоду. Тај период не само да je праћен борбо.м за одржавањс планираис динамике ремоната већ и Ш1зо.м објектившсс околностн као што јс припрема резервних делова, њихова набавка, дужЈша замене, дужина ангажовања радЈшка на отклањаљу непланираннх послова, нтд. Други квартал по акумулатпвшш пзвршеibiLMa плансклх задатака је оцењеи такође као успешан уз стицање свнх друпк факто* ра који су условљавали да ти резултати буду оствареии. Тај период се карактсрише залагањем свих субјективних фактора да се уз техничко-технолошке припремљене условсвише утиче на побољшање радне п технолошке дисципмше јер се показало да су чешће појаве несавссног односа пре.ма планским зада1џша и средствима рада. Tpehn квартал ie управо показао, којп ]‘с иначс по планским задаци.ма знатно израженији, да ie п порсд свих предузетих мера I! дал>е настајала осцилацпја у месечним нзвршењима плансклх задатака, условљена прс свега застојима код пећи и млинова из впшс разлога. Отуда се може и објасшгш да је у перн« оду за 9 месецн ове годнне извршење основ * mix плаискпх задатака успешно алп оно за радш! колектив не може бнтн задовољавајуће обзиром на нзражене тенденције у протекла три последња .месеца као и у односу на обпм издатака до краја године. Овдс наводимо внше значајних узрока Kojii су упшалн да се у последње.м кварталу планскп задаци не нзврше у потпуностн, п то: код пећи бр. 1 највећи број часова застоја се односи иа ознд и замену ролне. Код пећп бр. 2 највећи број часова застоја (65% од укупннх застоја) односс се на варење пла« шта, замену каблова п озида као и због недостатка сировннског брашна. Код пећп број 3 највећи део застоја сс односи на обц]ање налепа v гасоводу улаза пећи, замену расхладне плоче, снтис и већс оправке као н често формирање прстеиа п његово обнјање. И.мајући у впду ове узрокс у застоју код пећн, мзвршење плана пронзводње цемента је такоће било слабије иако је за перпод до 9 месеци извршење на ипвоу плашграног обима. Но, на нзвршење плана пропзводњс цемента битно је утицало н коришћење капа1штета .млмнова цемеита. Њихов ра< такођс је био праћен великвм броје.м часова застоја, нарочито код млина број 2. Главни засто * ји код млина број 1 односе се па санашцу преградног знда, стајаље због грејања п коптроле погонскнх лежајева п другн. Код млиЛ>пл>ана Rocnh лошке лпнпјс. Члановп органа д»ања указалн cv и всћс одговорностп са.моупразна потребу службн v редовном снабдсваљг репрома зеријадом, затнм ла сс повс ha број радника мз службе Члановн иашсг Друштва ннжаисра, тсхничара, правнпка п скономиста посстпли су 18. окпобра крал *свч><п Мгшохром као гостн ibxxosor ДИТ-а. — npHM.veiin смо всома лспо к срлачно, прпча Божа Иван« Konnh. Разговори којс с.мо тамо п.малн Kopnciiihc ц пама н љнма у развоју ДПТ-а. — Наши дома11инп су нам o.voiyhnлп ла ра.згледа.мо сва производна nocTpojciba уклучујући и ннстигут за ncniiTiiuaibC. Члано ви iiaiucr друштва видсли су процес ироизволнл ватросталнс опекс, која сс. нзмсБу осталог, yrpabyic н v нацп1.м ncluiMa. За врсмс овс посстс чланови иашсг ДИТ-а сбпшлп су Спомсн парк 6 хнљада стрељаних ролољуба 19’1. годпне. На крају носечс, Aoioaopciio ic ла посстс и сусрсти постану традиција. ГОСТИ ИЗ СПЛИТА Група радника из сплитских пс.ментара, као што је познато, боравнла је ол 11. до 13. октобра као гост нашег колектива. Порсд посстс п разгдедања нашнх иостројсња, гостп су обпшлп чувену Ресавску пећп * nv, Александровап и излетиштс на Јастрспцу. Сплнћани су па крају присуствовалп октобарскнм свечаносгп.ма поводо.м дана ocAooobciba Параћнна и околине. Наши драпг гостп расталн су сс са пама ведри п расположени, какви су увск, уз познатс далматинскс псс.мс. Зајсднички сни.мак прсд Фонтаном: растанак домаћина н гостпју. на це.мента број 2 највећи застојн сс односс на санацију погонског мотора млина н оправку и контролу других уређаја. Млин број 3 нма знатно бол>с корншћењс фонда радног вре.мена, а знатно мањн број часова застоја се односн на ситније поправке. Млии цс.мснта v погону П у ово.м периоду се бавио мељавом филера. План реализације v последњнм .мсссцпма Tabe нијс у потпуности извршен углавном због недостатка цемента, недостатка возила, кварова на постројен>и.ма, неуједначено приспеће матсрпјала и нсдовољног броја радннка због боловања. До краја пословне годнне пред радним колективо.м предстоје такође bclmikc обавезе за извршење укупног планског задатка, јер треба произвестп још око 130.000 тона к.мшксра, 203.000 тона це.мснта п реалнзаштје ол око 181.000 тона це.мента. За извршсље оваквог задатка неопходно ic да капацитети пећн ii млннова раде најмањс 24 дана v месецу што говорн о велпким напорнма. Имајућп v виду досадаш1ва кретања v производњи. пспољснс слабостм, колектнву cv предложепе многс мере од којих наводпмо неке, најваж није: усклађива1ће п допрсма одрсђсчпх од носа код квалитста основиих сировнна, чеmha контрола н ефикасније откланање зас тоја код кранова, хнтна и сфикасна пнтервешшја на постројењп.ма пре.ма оперативном плану одржавања, свођење залнха репрома * терпјала у халама на оптпмум. регулисањс односа са прсвозницп.ма за транспорт полу * производа између погона, предузттмање мера за ефикаснију допрему одређепих репроматеријала, бржс решаван.с ОЈСзбсђеља резервни.х дслова, прсдузи.ма1вс мера за смаљењс разинх одсуствовања, нарочито боловања, увођење одређеннх дежурстава, обезбеђење неопходних кадрова за интервенццје ван првс с.мсне, cxtaibiiBaibc састанака за вре.ме рада, држање краћих оперативнпх и стручннх састанака са нзвршпоци.ма на кључни.м рад * нп.м местима, чешћа контрола погона, нароч!гто у трећој смени, суботом п недел>о.м, пре дузн.мање мера за локвалификацију н обучавањс радштка за радна места која су због одсуствовања радника неопходна за попуњавањс, офор.мл>еље посебних раднпх група за сфикаснпје превеитмвно п тскуће одржаваibe, утврВивање .мсссчнпх оперативних планова, гкључење друштвено-полптпчкнх органнзацпја OOYP v разматрап»с месечних извршења планскпх залатака, итд. Y tokv су ii одређенс организашгоне промене које трсба ла у ндућој голини доприне * су сфикасннјем пзвршсњу планскнх залатака it ocTBapcisa уставних пршшппа. За времс дсвето.месечног псрпода условп npiiBpcbnnaiba билп су пзражени нарочито у првс.м кварталу, када ic viimai цсна репроматернјала и услуга био пзражсн. Они су мссспа апрпла промсн.енп, јер ie лошло до повећања цспе цсменту. О vTtmaittMa обима прочзводњс, трошкова п цсна цементу можемо се инфор.мпсатн из кретања осповнпх финанспјских показател>а на ппвоу радне оргапизацијс који изгледају овако: 1974. 1975. Ипдскс Укупаи приход Утрошена средства Остваренп доходак Доходак за расподслу Уговорне обавезс Законскс обавезс л. Д. Остала лпчна npiniaiba Остатак дохотка 294.415254,79 219.180.491,73 75234.763,06 76.968.422,11 13.073271,43 8.915.869.55 32376.87928 266.530,40 22.335.871,45 405.204.768,29 308,622290,21 96582.478,08 97.473.686,78 9.57530534 12.517.198,43 39.466.049,77 159.366,70 35.755.76634 137,63 140,80 12837 126,64 73.24 140,39 121,89 59,79 160,08 Нарочзгго нзражену дннамику кретаља у односу на протекли период имају утрошена средства, посебно утрошак масовног матернјала са кретаљем цена, .мазуг, вреће, електроенерпца и некн додацн, затнм утрошак сопствених полупроизвода, итд. Y расподелп оствареног дохотка н даље впсоко .место заузнмају закопскс обавезе, док се код уговор1шх обавеза јавља смањење, обзнро.м на сма ibeibe камата по кредтгшма. До пораста законских обавеза јс дошло због начнна обрачунаваља пореза и допрпноса пз дохотка за сваку OOYP н трансформацијс плаћања поје диних Aonpiuioca пз ЛД на плаћање пз дохотка. Расподела дохотка по одбитку уговорннх и законских обавеза на личне дохотке п бруто фондове у овом перподу показхчс знатно повољнпју дпна.мику V корист фондова. Пок- (Наставак на стр. 12)

CTFAHA 12 14 ДАНА БРОЈ44 ПОЈАВА КОЈА ЗАБРИЊАВА БОПОВАЊА У ПОРАСТУ Од почетка јуна до краја августа 607 радника боловало је 3640 дана. Према броју раднпка којп cv бнлп на боловашу за ово врс.мс, нспада дакл? да свакн друп! члан колсктнва боравио по шсст дана „на лекарском”. To cv подапп нз аналнзе Koiv ic недавно ркзма трао Радннчкн савст ООУР „Пропзводња цемнста" а ускоро ће то учиннти н другн органп са.моуправл>а1Ба. Да ли је бројка од 3640 лана боловаЈва v границама илп нс, тешко ie рећи на први поглсд, поготову што ie недостајао податак пз претходннх годпна ради упорећења, алп она ie можда само случајно јсднака јелиој календарској годпш! п снгурно Hiiie за подиењпвање. Истина, чуло се овом поплпко.м, hucv све организације vдрЦженог рада подјелнзко ..кривс” за овакво стањс. Највећи број болесних имала ie ООУР „Пронзводња цс.мента” и то далеко внше од половине за целу радну организацтпу, a само њена Јединица удружепог рада „Отпрема цсмента". која ie иначе позната v овоме в по тешким условн.ма рала. дала ie око 50 одсто болесних у пре * дузећу. Преглсда радп, боловање за вре.мс од 1уна до августа по органпзацпјама гдвужсног рада ic следеће: Коцови 14 ралпика п 67 дапа на боловању; Пронзвомва цемента 383 оални ка н 2.355 дана боловања (а од тога само Огпвсма 271 ралннк h 1.590 дана); Произволне услу ге 103 радника и 605 дана (само Машпнска радпоница 64 раднпка и 359 дана) п Заједничке слгжбе 107 оалника и 613 дана (само Управа 69 радника и 424 дана). ПОРТРЕТИ НАШИХ РАДНИКА Љуме подшзнвач млинова 0 Љубомир, Азупчс Бурић, .мазач старих млинова сировина, дете је оне Фабрпке која је израђена послс рата п коју всћ нсколико годнпа зовсмо старом. По угледу на спог оца, радника. која је всћ био искусан цеменгаш и Љубомнра cv поиеле приче о машинама које као од шалс мел>у камен v најфннију прашнну. Још вишс ол тога. прпвлачнла су га огромна постројсња која су пристнзала на Попљесак нскакао чудних и загонетних облека. — Почео сам да радим овде 1953. годинс, за вре.ме .монтаже пећн, млина угл>а п млинова цсмента. Када је фабрнка крснула. Љупче је постао њен радник н то на дробилпцн лапорца. Био је још млад а и без квалификацијс. Почео је да Интересантно ie, међупш за пажаљс да cv Копови имал;| само 14 радникд који cv боловали 67 дана а познато ie да су условп 11 тежпна рада код рудара нсзнатно лакшн од рада v друпш oprainisamiјама, па и од пада v Производшп цемснia, односно Отпреми, ако ie то ]'сдап од разлога који се чссто спо.М1пве кад се говорн о болоcaiby. Р. Мнлосавл>св11ћ ПОВРЕДЕ НА РАДУ За дсвет месеии ове годннс било ie 55 повреда на раду. По броју повреда на првом месту cv радници из „Отпреме цемсн та” — 15, „Површински копови”?— 11 и „Машински погон” Всћина поврећеннх су ква лификованп радници нзмсђу 40-те и 50-те годиие старостн. А најчешће повређивани лео ic.\a ie нога, затим Р\'ка п очн Ло поврсда на раду дола зпло ie услед непажњс раднн * ка (26), некорпшћсња личпих •’аштнтних срсдстава (2) и непрописног рада (6). Зиог непсправностп vpcbaja било јс само 3 повреде. С обзиро.м да ie највеИп 6ooi повведа настао услед непажље требало бп да самп радчицн посвете већу пажљу свом раду и редовно корнсте лична заштитна средства која cv и.м дата на располагање. Једино можла утешно ie то Ш1о ie 6poi повреда за олпх девет месецп мањи v одиосу иа исти период прошле године Прошле године је oiuo 63 noвреда на раду. Лзнљана Носић учи; 1959. годинс стекао је звање квалификованог раднпка а после две годнне прсшао јс код млинова снровнне. To је укратко прнча о Л>убомиру Вурићу, мазачу млннова. Толико нам •• уствари он испрнчао. — Шта још да кажем, спебивао сс Љупче. Нсма шта!... Па ипак, причу о н>ему наставили су пословође н они најблнжи, који га такође познају. — Знаш га као човска и радника да постоји, али га ве „вндиш"; он зна шта му је дужност и то чшга. Чак и кад има проблема, сам их решава. Још ниједанпут му нису упућене речи прекора илн опомене од стране руководиоца или старешине. Пре ће УСПЕЛА ВЕЖБА „ОСЛОБОБЕЊЕ ПАРАНИНА” Наша јединица из&фшв1ла задатагс П Једшшца тсрпторијалнс одбране нашс раднс организацнје, у садсјству са нскпм једшшцама територнјалнс одбране општине Параћпп, успешно је нзвршпла свој део задатка у вежби „Ослобођс1ћс Параћш1ам. Вежба јс изведена 12. и 13. октобра, обележава.јућн на тај начпн 31. годпшњииу ослобо * ђсња Параћпна н н-сговс околине. Y припремн вежбс кол нас, всо.ма актнвно су учествовале стручне службе и Комнснја ОНО са руководиоцем одбрам * бенпх припрема липл. прапником Топлнцом Недељковнћем, гснсралним днректором п командантом Штаба НО. резервни.м капстаном 1 класе Велплшром Јовановићсм. Испрсд Опшпшског штаба, пашој MooiiAinaiutiii присчгтвовао јс Д1ШЛ. економиста Бранко Раднћ, којп је внсоко оценио појнпчко понашагве п држање радника — прнпадинка нашс јелиннце. На војпи позив, прпмљен ноћу v 3.00 сата, по киши која је нспрестано падала. прппалшши су се по групама или поЛзубохтир Бурић многи да буду кажњени a он то неће 'да доживи. Одлично познајс свој посао н обавља га веома свссно. — Порсд љсговог нмена v „карнсту” с.мсо бнх мнрне душе да унесем све „осмице” н то првог дана у години за све следеће, прича пословођа. Никад још нпјс бно ни на боловању, колико знам, пуних десет * година. To је укратко прнча о Љуболшру Бурићу, мазачу млинова и примерном раднику. Р. Милосављевнћ јединачно јављалн на зборно место. Одзив припадпика премашио је очекиваша, јер у досадашњој праксн ннс.мо нпкада окуплллн чнтаву јединицу, всћ само иеке љсне дслове. Иако су долазили пз 12 насељених мсста (од којпх cv цска удаљсна н по 16 км) прнпаАниш! су на зборно место дошли у планираном времсну, тако да ic Штаб повољно опснио тај момснат мобилнзације. Такав одзив указује на озбнљност и впсоки степсн свести п одговорностп припадника ОТЈ. кала је у питању одбрана наше соцнјалпстичкс заједннце. Опремање п наоружавање припадннка нзвсдсно је бсспрекорно н за кратко врс.мс. Радници разннх година старостн и занимања нашли су се v спво- -маслчнастој уннформн, постројенп п спрсмнп за пзвршсње задатака. Нсопходно јс овом приликом забслсжнти спрсмност и пожртвовањс курира — позипара који cv својим возилима обиш * лн сва места и уручилн позивс припадницима једпнице. Након располеле муниинје у ране сатс крснуло се на нзвршењс задатака. Дисцнплјгновано. без обзира на кишу. јединнце су благоврсмсно заузелс полазне положајс н v заказано вре.ме после издавања за-’ повссти кренуле у ослобођењс града. Ватра је отворена лнспиплпновано » по плану су освајани дсо по део, улица за улицом. А онда, када су једннице прнстигле на јурншнп положај, појавио сс авпоц којн је пикпрањем засуо бомбама отпорнс тачке „плапога”, што је у оваквој канонали дејства мнтраљеза, тшкомптраљеза, банача (топовских удара) н пушака — чнтавој вежбп дало посебну драж. Становништво које је посматрало вежбу аплаузо.м је поздравцдо овај завршни чнн вежбе, а тада су се по« јавиле беле ракете које су означиле завршетак борбе. „Плавн” су разбијени, истеранн из града или заробљенп. М. Динић ЛИКОВИ ПЕНЗИОНЕРА ЗАЉУБЉЕНИК У ПАРНЕ МАШИНЕ И.ме Живојина Жпке Спасиha, сада пензионера, везано је за такозвани златни век Старог погона II то прс свега за његове котлове и парњачс. Ако су тада оне бплс срце и покрстачка сната фабрике у Поповцу, Жика је био њихова душа. Y врсмену од рата па до њпховог „умнрања" и престанка са радом, реконструкцијом 1963 године, жика је био најбољи позпавалац псткх и руководилац енергетике и л>удн *којн су радили на одржавању. Y це.мснтару је дошао v своЈој оса.мнаестој години. Радио јс и путовао^за Давидовац. Y почетку је промснио неколико радних мсста али огромна парна постројења привлачила су га неком чудном и невидл>п * вом снагом. — Још пре рата почео сам ла се спремам за мајстора. Да бн поред парннх котлова познавао и парне турбине, морао сам да идем у Сељскн рудник: пуна два месеца дању сам радно у цсментарп а ноћу у Руднпку. Кад сам постао руководилац снергетнке, рскли су ми да сс преселпм из Давндовца у стан крај Фабрике. Тако је било онда, присећа се сада Жика. Сада је друкчије... Поред многих тешкоћа после рата, недостајали су неки материјалн, често ситнн и неважни, као рецнмо к.\ингерит за заптивање, па смо умссто њега користнлн лимене кутијс које су такођс биле ретке. Сналазили смо се како с.мо зналп, јер су машине моралс да радс. Чини ми се тада су застоји Chau ређи него сада. — Једном прнлнком, после всћег квара на котлу, четири дана н ноћн ннсДОШЛИ — ОТИШЛИ Y СЕПТЕМБРУ Y септембру мссецу било је флуктуацнје радне снагс; осморо јс прим-\>ено а шссторо је напуспио нашу радпу органпзацију. Y деветом мессцу, у колсктнв су дошли: Филнповић Станко, ВШ спрема, шсф погонске контроле. у OOYP IV; Стојановнћ Драгдн, НК радннк у одржавању круга у OOYP Iv; Бурнћ Топлица, НК радннк на допол торњу у OOYP II; Марјановић Миодраг, КВ радник, варшац, V OOYP III; Мплетнћ Милан, КВ раднзгк, у OOYP III; Мнхајловнћ Зоран, НК раднмк на транспортеру, у OOYP II: Раднвојевнћ Борђе, ВСС ди. luoMiipaini .маипшскн ннжељер v ООУР IV; Радеиковић Миодpar, НК радник на утовару — истовару у OOYP II и Николић Зоран, ССС референт за пријам материјала v OOYP IV. V току прошлог месеца фабрнку су напустнли: Стефаномо излазили из фабрнчког круга. Ha can нијс нико ни помиш * л>ао. Жика Спаспћ, којп је толико волсо парна nocrpojciba п који је живсо за њнх, како сам рсчс, мзгубио јс л>убав п смисао у цсментарн скоро истог трснутка када су она прсстала да радс. Зал»убл>сник паркача, отишао је и сам ускоро у пензпју, н ако је још могао да ради... Y међуврсмену, Спаспћ је школовао два спна п кћер ц пзградио ссби кућу у граду Живојин Спасић Жика је остао певсроватно крспак п свеж до сада п ако је веН десстак годпна у пснзији. Како јс успео у томе? — Живот ме нијс много мазио, каже on, али увек сам волсо свој пссао н обављао га са љубављу. To мп је давало вол»у н уливало неку снагу... Тамо где нема тога, човек брже пролазн кроз живот! Р. МнлосављсвнИ Biih Радомнр, ВК раднцк, пословођа у OOYP III (пензија); Млхајловић Драгпћ, КВ млннар v OOYP II (пензпја); Радосављозић Момчнло, ВКР, уклопннчар, OOYP III (на лнчнн захтев); Цветковпћ Миодраг, ВСС, -руководнлац Ссктора за кадровскс и са.моуправне пословс, OOYP IV (на лнчни захтев); Стојановић Радмила, НКР на одржаваље круга OOYP IV (на личнн захтев) и Радисавдевић Раломпр, ПК до- ■Јирач песка, OOYP II (смрт). Б. Борђсвић Ypebyje Редакцпони одбор Уредник Радолшр Мплосавл>евнћ БУКА И ЊЕНО ШШНО Пише: Прнм. др Мплнсав Богдановнћ Свс већа моторнзација и све већп број машина које замењују људску радну снагу, -нзазивају све већу буку у којој морамо да ЖИВШ1О и чије послсдице морамо да сносимо. Са развојем индустрнје, појачанпм саобраћајсм и све већнм бројем моторннх вознла, бука постаје свс запаженнјн фактор који угрожава здравље, мнран сан и расположењс л»уди на радно.м месту, на улпци н у orally. Проблем буке у индустријн и н»ен утнцај на здравствено стање радннка ннје нов, алп је веома актуелан, јер пе са.мо да се штетност букс не смашује, него се нажалост бука стално повећава у нндустријских халама, па II на улииама. Значај овог пробле.ма најбоље може да се видн, ако се luycrpvie податком да је од свих глувих особа око 45 одсто претрпело оштећсње слуха због буке на радном месту. Оштећељс чула слуха буком се не може лсчитп и пзлечитп. Најпознатпје штетно дејство буке јс н>сн упшај на орган чула слуха, али иажалост to mijc п једино н>ено дсјство иа организа.м. Бука делује п на нервни систем, на кардповаскуларнн стстсм, на органе за варсњс, на ендокрнне жљезде, а нма утицаја и на мншпћне контракппје. Всликн број особа, нарочито онпх са лабилннјпм нсрвннм системом, све теже подносн велнку буку на улнцн, V каннеларпјп, пронзволно.м одељсљу,'градплппггу нтд. IIocToic четиоп степс-на буке. Најелабнјег ннтеизитста је бука коју изазнва на тгоимер шум којп се ствара прнликом човечнјег ди* сања нап треља олела. Опа нзносп до 30 Фона (фон је једнннпа за мерење јачине звуха). Y неко! мирној улнпп. предграћу, граду сведн>е велнчпне, v предвечерје, када ie сзобрзћај маи.п. nvxa ie релативно мала н достигне 50 фона. Нормалвн говор је јачпне 50 фона. ДЕШЊЕ НА ОРИЗАИ Y каицеларијн у којој куца машнна бука је 60 фона. другн степен бухе износн 70 до 90 фона, што представља граннцу коју може човск да подносн, без веће штетности по здравље. Трећи степен буке (од 90 до 110 фона) је већ непрнјатан за човечије ухо, пошто негатнвно делује на његов нервни систем. Четвртн н највећи стспен буке пзносп од 130 до 140 фона којег стварају вентплп мото ра и авиона на млазнн погон. Колнко је бука штстиа за човечнјс здравље, вндн се пз чнњеннце да већ она од 50 др 60 фона пзазнва реакцнју вегетативног нерног спстема, а код вегетативно лабилпих особа ц бука од 10 до 20 фона можс да проузрокује пренадраженост вегстативног нервног система. Б\/ка од 60 фопа, нзазива лупање срца и повећаље артеријског крвног прц. тиска у човеку. као и повећаље броја удпсаја у минути. Поред тога смаљује се температура коже и знојеље, док се повећава про.мет материја у органнзму особс изложене буцн од 60 фона. Уз то, повећава се мишићна напетост (тонус) као п поремећаји v функцији органа за варење. Из овога се виАи колике дубоке промене бука пронзводи v човечијем организму. Нпје спорно да дуготрајна бука доводн до умора, артерпјскс ximc п хнпертензпје, главобоље, вртоглавнцс, раздражљпвостн, опадања пажње, апатнје, несанице и с.мањења радног ефекта. Оштећење органа буком, зависи од интензитета буке, фрекфениије. тгндитпдуалне осетл»тгепстп раднпка, старости ц дужчне нзлагања буни. Према томе, бука делује на организам као на целпну, па п на продукпганост рада, јер CM3H>vie општу радну способност. Уобичајено мптпљење, наводно да постоји „навнкаваље" на буку илн „адаптнраност” на буку само психички олакшава подношсње буке, а.\н оставља пре илн касније, траг на органе слуха нли нервни систем. Важно је истаћн да са.мо једно нли краткотрајно дејство буке изазива промене у средњем уху, које се могу поправпти. одно сно нзлечити, док дуготрајна (хронична) бука ствара стациониране промене које се мо Особе које раде у сталној буцц најчешће пате од главобоље, несвестнце, несаннце и online узнемиреностп услед оштећења нервног гу поправити једино \тс\ањањем оболелог из бучнс средине. система које бука проузрокује, запш од поремећаја у прибору за варење, појаве затвора или пролнва, од поре.мећаја у функцијн сриа н крвотока. Из свега овога произнлази да је бука сигурно један од значајнпх узрока све већем броју болесннка од поремећаја у фунхцнји срца п крвотока, нервног систе.ма, од поремећаја у функцнјк опште нервне напетости и пренадраженостн. Због тога сс зашппа л>уди од све тежих последпца буке иа њнхово здравље, намеће као јсдан од пајважнијнх и најпречих потреба савременог жнвота. Испитнвања су показала, да уколико је бука већа, утолико су и проузроковане промене јаче. Доказано je да испрекидана бука нзазпва много јачу реакцнју нервног система, ол устаљенс букс. којој се овај лакше прнлагођава. Из пстнх разлога је за организам штетннје када се нађе у буцн која нагло настаје, него ли када је нзложен оној која настаје постепсно. Из тога пронзнлази и значајна чињешша за одржавање здравља градског становннштва, да бука спречава дубок сан, јер пошто је колнчина сна зависна од његове дубпне и rpajaiba, то је јасно да бука нзазива његове квантитатнвне ц квалвтатнвне ггоомене. Из вегетативних иентара у мозгу, надражај, који буку производи допире до коре мозга, тј. до наше свести, где се ствара пснхпчки залтор, посебно у моћп коннетрације н способностн v ралу. (Наставак у следећем броју) РЕАЛИЗОВАНИ ПЛАНСКИ ЗАДАЦИ (Наставак са стр. 11) рнће нсплаћених ашчних доходака из дохотка је нзвршено у складу са одредбама APV штвеног договора и уодносу на дпнамику нздвајања за фондове нма релативно спорије кретање. To указује на доста повољну акумулативну моћ у наредном периоду. Остваренп проссчан ^шчни доходак у овом перноду пзноси 3.150.— по раднпку на ннвоу радне органнзације што представл>а повећаљс у односу на нстн период прошле годинс за 17,6%. У нарсдном нериоду се нс очскују битнпје пзмене у днналшцп фннапсијских показател>а, односно да ће сс наставитп позитивно крстањс код дннамнкс кретања дохотка. Бранко Раднћ, дипл екоиолшста Из Целтентаре: пронзводња свс успешннЈа

БГОЈ 44 М ДАНА СТРАНА 13 РЕПОРТАЖА ИЗ ТРЕШЊЕВИЦЕ СРЕДИТИ ОДНОСЕ ТРЕШЊЕВИЦА Y БРОЈКАМА Трешњсвица има 600 до.мова 11 близу 2000 стаН0ВШ1К8. Y сслу има ве лики бро.| запослених, око .ctothhv средњошколаца н дссстак студената. Економска моћ ссла из ражена v броЈкама нзгле дала би овако: 200 гсле визора, 20 трактора, 25 путничкнх возила и доста других култнватора за по љопрпвреду. (М. Д.) Y плодној поморавској ра-в- •пши испод виноградних обронака Јухора прибнла се села, једна уз ДРУга, притиснула v дугој колони: Остриковац, Јовац, Дворица, Сиљп Внр, Трешњевнца... У том јату села с леве orpine Мораве налази сс и Трешњевииа, налик на остала села, са свнм осталпм брпгама, радостпма н жел>ама јбстпгх жител»а. До краја ове годцие на брду изнад села биће поставл>епа противградна сташша, што he коштати око 10 000 динара. Сарадња затајила — Међутим, .ми још нисмо направилн средн>орочни план ^азвоја села, каже Радмило (иладиновић, председник Извршиог одбора Скупштине меснс заједпицс. Разлога и равдшБа” има доста, али .ми се ЧИ1Ш да је недовољна сарадња нзмсђу друштвено-полнтичкнх организахшја овога села, главнн проблсм. Мојс лнчно мишл>еп>е јс да актквност по менутих органнзаипја кслово * •л>на. За то свп скосимо олговорност а поссбно, ми комујшсти. He могу да се похз&лттм са омлалтгнско.м активношћу. Јодан број неактизних омлалппаиа утиче и на осталс. тако дасе неосећа полет и снтузијазам тнх младнх л>удк. О свим проблемнма, кош су се доста нагомилали, морамо најозбиљннје да разматрамо V свим друштвено-полнтнчкпм органпзацијама. а посебно на састанцима ко.муннста, а прнТрешњевпца: шкрнпе пуна кола — Због овога смо највнше погођенп ми .млади, рскла нам јо једна група омладинаиа пспред Дома културе. Ето приближавају се „Сусретц села" a код нас сс још тшгга нс предузима. М» бпсмо желели да радимо, али ншсако да добијс- .мо подршку старијих. Y сваком случају нешто сс хитно мора предузетн и овл учмалост разбнтн. Тако говоре младп нз Треипвевице. Тскст: М. ДилштрпјсвпН Сшпшо: М. ИлпН ВЕСТИ ИЗ СЕЛА СТРИЖА: СИКИРИЦА: НА ПОЉИМА „СЛОГЕ" ЈЕСЕЊА СЕТВА У ЈЕКУ На пољима OOYP „Слога” у јску је јесења сетва. Y свпх ABaiiaccr села које покриваова задруга обезбеђене су доволле ко.мтчине се.мена и вештачкпх Бубрнва. Ове јесенн под пшеннцом he битн засађено око 70 хсктара. Стручњаци ове полоприврелие задруге препоручују ипдпв1гдуал1шм пољопрнвред1пш пронзвођачима да на своји.м парцелама засаде сстрте ко јс cv до сала ретко саћеие у нзше.м крају и то пре свега: Златну долину,е Партизамку и Банатску рану, један и два. Ово су тврде сорте, а на огледшш парцелама су показале добар квх\итет и впсоки прннос. Y „Слопт” је под шећерном рспом засађено око 70 хектара, како на сопственоЈ економији, тако и v коопераинји са инднвидуалнпм пол>опривредним произвођачима. Ове јесонн са очекује пртшос од око 4 вагона по хектару. Y „Слопт” затпггересовани да се са индквндуа.\ним пол>опривродннм произвођачима по стигне споразум о производљи појединих култура на одрећешш комплексима, како бн што потпуније могла да се примен>ује савремеиа технологија и механизаштја. Инднвидуални пољопрЈгвредни пронзвођачп би и даље оста.\п власницн земллштга, а и међе би остале исте. Таквнм удруживањем би се постпгла знатно болл про нзводња и већи доходак са јединице поврилше. М. МнхаЈловић Управо је започета рскопструкиија слектричне мреже у дужнни ол четиои кнлометра, што he Месну зајсдницу коштати 300.000 дппара. Y току су радовц на увоВс1ву водс v одељен>с будућс амбулантнс сташпхе, која треба да се ускоро отзорп. после низа покушаја п заплета. Средн * ком пдућс годнпе почеће радовп на пзгралљн зградс помоћне пбште, Koia he пмати оутоматску телефонску иентралу од 100 бројева. Пошта v Папаћпну ie такође заиигересована за овај оојекат, тако да he веповатно храЈем 1976. годшгс Трсппвевица иматп нову пошту. мићемо н један број младих л>уди v наше редове, завршпо јс наш саговорнпк. Разбити учмалост што пре Вероватно су се obit незаловол>авајући односи одразплпн на културнп живот села. Сем фудбалских прнредби п nonene нгранке нема впше органнзованих скупова. До ттедавно ie биоскоп редовтго радио, али због пеуспеле сарадЈвс са Радничкпм унпверзптетом v Параћину, нсма ни филмскнх прсдстава. Без блата Y част 13. октобра завршсно ie пошљгнчавање сеоскпх vanua v дужшти од 7 километара. Вредност ових радова се проHcibvic на око 14 милиона старих динара. Obv aicmiiv мсштаMil CV пзвелп AOOpOBO.YlHO. ИВЕРЈЕ Тренинг Y главној улици у Тргшљевпци запазнли смо доста старих руинираних зграда. које полако пропадају нагрпзане зубом времена. Упоредо са тнм и сарадња међу одгсворним људнма у селу је све лошпја. МеВутпм, запазилп с.мо да се увелнко радп на бетонпрању кошаркашког пгрзлтшгга. Ва^да је Трсшљсвцн- .ма кош потребаи да ср.чшрају 4„пропадање”. Око баре „Рат” између омладине н Месне заједнпце у Трешн»евкци никако да се заврши, сазналп смо v разговору са мештанима овога села. Тек онда је бнло јасно због чсга се огромча баруштина нспред Дс.ма културе не попуњавз: сигурно да бк имали где једни друге да превозе преко водс жедне. ЧЕПУРЕ: Ускоро урбанизоваио Чепуре ће ускоро Аобитн vpбанкстичкп план развоја села. којп предвиђа пзградљу свнх потребних кохпшалних објеката, као и спортско-рекрсаниопог центра. Са реа.кпзацпјом овог плана почеће сс одмах по његовом добнјаљуД. MapKOBiih Нова продавница Y Снкипиии је мсдавно отворена нова продавшша мешовнте роое, Koiv ie отворила 3OOYP „Шумадпја” пз Пдра1шпа. М. Мнхајлопнћ РАШЕВИЦА: Прнпреме за квиз Културно-уметннчко друиггво нз Рашсшшс увелнко се припрема за предстојећи квиз „Сусрети села”. Свакоднсвно сс одржазају пробе свих секција, a прс почетка такмичења планнрају се нсколпко гостовања v сслп.ма наше општинс, обавестио пас ie Драпгша Мплсшћ, предссд1шк омладппе. М. Васић Борпс Павловић: прве капи комовице ИЗ РДДА ИНСПЕКЦИЈСКЕ СЛУЖЕЕ СПРОВЕДЕНА КОНТРОЛА КВАЛИТЕТА МЛЕКА □ Секретарнјат за штспекцнјски надзор Скупшпшс општнке Параћнн организовао је 15. октобра пзнснадпу контролу квалитета млека На неколико пунктова у гра- ковића, Боривоја Милићевића, AV санитарци су од индивиду- свих из Стриже, као и Алексаналних полвопривредних произ- дра Перића, Душана Стсвановођача, Koin млеко продају по вића и Радомира Васплзсвића, кућама, посластичарским рад- из Чепура и других v моменту њама, болннци и на пијаци контроле било неквалитетно. узелп узорке млека. Контроли- За поменута лииа предвиђене сани cv махом подопривредпи- су казнс. Секретаријат за пнсии пз Стрнже, Чепура, Шавца, пекцијскп надзоп доставнће Текнје и Параћина. Од 40 влас- судији за прекршаје захтев за ника узето ie преко 60 узорака ^ихово кажп>ава!Бе, а казне п утврђено ie да десет произ- за овакве. прекршаје крећу сс вођача имају неисправно мле- 500 до 10.000 динара. Секреко, односно процепат млечне тарирт за инспегаппскл над- .масти ie мањи од 32 одсто, ко- 3°Р ?п требало чешће да оргалнко ie прописано. Mcbv њпма wravie акцпје v mtw зашпгге сс налази Никола Ypomennh, потрошача од нссавссштх пронз Стриже, од кога cv у*зети извођача, пролаваца. узоршг пз пет кантп од укгпно Obv информашпу смо добплп 40 литара млека ц Мнлан Вла- од СтаноЈла Богдановпћа, чаiiih са четпрп канте млека, ко- челнмка ппспекшНске службе ie ie било неисправно. Установ- Скупштпне Опшгшнс Параћпп. %ено ie да ie и млеко Драгослава Савића, Мплупша Жив- М. Мнхајловић KYATYPHH ЖИВОТ HIAAYAOBIJA ПРВИ IIYT Y KBH3Y Културном животу у Шалудовцу посветиће се много већа пажња псго до сада, закључено јс на последн>ем састанку комуниста овог села. Првп nvT ове голнне омла * дннци Шадудовца he гчествовати на Квнзу знаља „Сусрети ссла 76”, за што се већ предЈзимају опсежније припрсме. Културно-уметнкчко друштво ,.Есл»ко Влаховић" поново се активира после летље сезоне, а за н>егов рад финанстпска срсдства се обезбеђују из Фонда Месне заједннцс. Y оквиру 1ггословенске акциic „Месец Kibure” приступнло се добровољном прик\гпл>ан»у кљига за повсћање каижног фонда ссоске бибднотеке која мора да буде припремл>ена ло почстка такмнчења. Набавиће сс it ]сдан upoi нових књнга, такође 1!з средстава Месне заједншхе. — Ово cv само први корапи којп сс чнне да се наше мало планинско село укључн v велики сеоски квиз, каже БоривоЈе Марннковић, секретар Основ * не организашце Савеза комуниста. заправо да Шалудовац изградп трајније културне навике. М. Двмвтријевић i KAKO CY ПОТОЧАНИ ДОЧЕКАЛИ ДАН ОСЛОБОБЕЊА ЛОГОРСКА ВАТРА HA JYXOPY Дан ослобођетБа Поточанп традттцнонално дочекују на нај вишелт врху Јухора — Ветро ну, гдо уз логбрску ватру, добру трпсау, песлгу и Bccc.be остају до зоре. Тако је бнло и овог 13. октобра кад је п>упа по кшик п встру, у чнјој колони се налазио и Горан Мнло> јевић, стар само пст годпна, кренула у правцу врха путевнма обраслим разннм шу.мскнм расппБем п копривом, Мали Горан налазио се на челу колоне са дедо.м Мнладином, обучен v извиђачку у1шформу. Само што се стигло на врх чија надморска висина пзноск око 7S0 метара спустио сс мрак. Као нз бајке, кроз мрак п маглу, примећнва.м< су сс Параhic-T, Варварш!. Крушевац, Рековац и друга насеља у Левчу и Поморављу. Изнснада спустн .va се густа магла, а затим јак ветар праћен кишом и снсжннм пахул»ицама. Скровишта вшје било, а назад се inije могло. Група је донсла олхуку ла се у заветртпти једне стене наложи повећа ватра ц ту проведс ноћ. Ноћ је била дуга као годнна, а време нијс нмало мнлости ни трунке. 65-то годпипБах Чеда PanbcAoBiih, радник Фа^ брике пггофова „Бранко Крс * маловнћ” v пензији, иначе, добитнпк Октобарске награде 1973. годнне, непрестано је ложио ватру п псвао и тако бодрио остале. Мокри до голе коже, дрхтећи од хлхмгоће л>удн су евоцнрали успомене на тешке и славне дане наше Рсволуцнје. Стојан ПетровпИ ПОЗНАТИ РИБОЛОВЦИ РЕКОРДЕР са мораве Морава са својнм бројним мсандрпма и вировима предсгавља нраво стецнштс зал»ублишика древиог спорта — раболова. Стално се могу видети колоне рнболоваца како хитаЈу према овој рецп. Али Боривоја СтефановиНа, радкика Српске фабрике стакла, сусреhc.\to свакодневно на путу пре.ма Морави. Мораза је н»егова опсеснја. Он жнви са н»ом »eh дужп низ година. Bopireoie irxia своју спепијалност. To је улов сомова којпх у водама Мораве нма веома много. Само прошле годнsic Борнвоје ie уловпо двадесетак сомова, чпја ic укупна тежииа била око 150 килограма. Ове године рекорд је поправљен, чак на четрдесет и три сома, тежине око 290 кнлограма. Када cAio угпггалн Боривоја шта он Ашсли о сзом рекорду, рекао нам је: СЕБАЊЕ НА ЈЕДНУ, ПОЗОРИШНУ, ПРЕДСТАВУ Y CEAY М. ДОМАНИНСКИ РАЗГОВОРИ МОДЕРНО СТОЧАРСТО У добрс пољопривредпике нашс општнне, убраја се п четрдссетпетогодишњи Стаписдав Сплшћ Јтз Стриже. корд у овод! седу варки за најбол>ег сточара. Он се већ неколнко година бави овим послом и за ово време утовио ie и пласирао на тржипгтс преко 400 комада товних грла. Ових дана v његовом дворишту приводе се крају радови на пзгрЗдњи стаје, капацнгета оО грла. Средства за њену пзградњу обезбедио ie Станислав и Агроекспортова OOYP „1. MAJ" v Параћину, чији је он козперант. Стаја he бнти опремллпа најмодернијом опремом,» биће прва те врсте v овом, па можда и шире.м подручју. Вредност свнх радова пзвосп 70 мплнона динара. — Мо|а главна преокупација надаље биће пскључпво тов бикова, каже Сташтслав. На MofiLM ораничшш површимама ceiahv само крмно биље, iep ie оно неопходно за извршавање оваквнх послова. Y tokv једне године треба да остварпм прнходе од 15 милиона динара додао ie на крају Снмић. Велику помоћ на овом послу Станислав O4exvie н од CBoinx сннова. Драгана и Лаубомира. Уз ово треба да истакнемо !ош нешто, а то је да v оваквом објекту један човек обавља сзв носао за непуна четнри сата v tokv дана и постнже се вепн прираст товних грла. Миодраг Виснћ He кашљи, народе! Hatae параћинско позораште заказало ирсдставу у селу М. Бала је зама, мессц јануар. Лан хладан. Снсг. Једва смо сппли У село, натоаарени кулисама и реквнзгтша, промрзли, уморни. Задрухсни дом у коме he сс одржати представа био је неdoeptaen, без пода и неколико прозора. Незагрејан. Али, наеикли на тегобије приликом гостовања no селима, ми смо шгак задржали наше ведро расположегве и својски помагали сељаиима да се прозори затеоре даскама и чергама, nod noчисти, две велике фуруне од бе.нзинскпх буради подложе. На десетак менута пре noчетка представе сала /е 6iuta дупке пуна сељака и сељанки. Жагор. Смех. И пзнад свега кашљање. сптно и крупно, често, са свах страна. Пожалих се ошатинском одборнику, крунпо.и човеку, врло љчбазном, који је стајао порсд .чене иза позорниие да би на.м се нашао при руци: — Ово оволико кашљање he нам ометати представу. Hehe се чути оно што глумци буду говорили на позорници. Одборник, без речи, истрча ticnped завесе, скрнљене од поњава, н загрме .иљто нрозуклим баритоном: — He кашљи пароде! Кад ми oner npuhe, ја .uv рекох: — He може им се забранити да каисЂу. Зи.ча је. Мнош су пазебли. — Ма. како назебли... нису пазебли, — стаде да .иа објашњава одборник, ceeajyhii очи- .ча од љутине. — To заинат кашљу реакционари. Ohe да па.ч 'упропасте представу. А, вала. ttche, док ca.it ја овде. И хтсде још једном да истрчн иснред завесе tt nonoett своју наредбу, али га ја спречнх у то.че. Лредстаеа је, и поред катл>ан>а, успела и на крају бпла награћена бурнпм attiaystuta и uoeaiftLita: „Живели!’* Наравно, гостопримљиви сељаци, на челу са општинскам одборником, повели нас на еечеру. За apc.ite еечере сеи смо сс шалили. Пала је и nec.ua, Али, тада ми се учинило да пдборпик nttie био еедро расположен. Претпостављам да је on jota прелипиљао о „реакHttOHaptLita" који су кашљањел! ометалп предстаеу, и о средстапма и начини.ча како да пм убудуће стане на иут, da tix уразу.чн. Чедамир Д. Јовановнћ Боривоје Стефановнћ са „трофеЈом” — Ни ја то не умем да објасним. Једноставно. Ништа нарочито. Потребан ie само један хнтап п варалнпа. Можда је тако? Или је пак то скромност, врлнна овог мла дог човека? Ипак, пожелимо Боривоју дош лшого „моравских трофсја” п што внше слнчннх рекорда. Томнслав Борђевнћ

CT.PAHA 14 14 ДАНА БРОЈ 44 ИЗ РАДА OK ССО МЛАДИ ПОЉОПРИВРЕДНИК - РОБНИ ПРОИЗВОЂАЧ ■ Почпњс спровођење акцнје пропзвођач” ■ Форлшрана „Млади пољопрнвредник-робни Је специјализована Конференција ССО организацнја удруженог рада и самоуправннх радних зајсдипца ■ Формиранс су ОО ССО по рсонн.ма ■ Почелс са радо.м музнчка, драмско-рецитаторска ц фолклорна секција. Почстком пове.мбра Опшпш * пољопривредник-робнп пропзска конференција ССО почнње вођач”. Акција обх^хвата три са спровођсњсм акшцс „Младн актив-ностн ц то: школа за мла де пољопрпвреднпке, школа за савремену сеоску домаћицу и сусрети села. ИЗ САВЕТА ТИТОВОГ ФОНДА ПРНОРНТПНА ЛНСТА Y школи за младе поллпрпвреднлгке стручњаии из разних областп, прс свега, из поло привредс и обласп! ндејно поЛ1ГП1чког образовања, здравст- ®еп1ог просвећивања н општенародис одбранс, одржаваћс предаваша за о.младшшс са сс. ла. Y школп з савре.мсну ссоску домаћицу, порсд прсдавања нз полопрпвредс, бпћс заступлопс <и тсмс: кућна нега, исхра «а, одеваЈвс цтд. ■ Савет Титовог фонда оиштинс Параћпн на седпнцц од 14. октобра 1975. годинс направио јс прпоритстну лнсту кандидата за спшсндпје Тптовог фонда за ученпкс средњпх школа н студснтс. Приоритетна лпста кандида * та за стапендцјс нз Титовог фонда за ученике средњих школа шгледа овако: Јагода Илић, Еконо.мска школа, Славољуб Савић. Економска школа, Мирјана Величковнћ. Екопомска школа, Верица Пстковић, Медицпнска школа, Ненад Јанковић, Техничка школа, Трајко Стоплковнћ, Техничка школа, Душнца Прокић, Гимназпја, Лм!л>ана Милошевић, Еконо.мска школа, Апђелка МилановнВ, Гимназија, Драган Милошевић, Хеашјска школа. Гагар>ш Томић, Гимназпја, Борнсав Поповпћ, Гимназнја, Јасмина Стојановнћ, Гпзтазија, Радпца Јовановнћ, Економска школа, Светлана Гајпћ, Ги.мназија, Драгослав Грујић, Електротсхнлчка школа и Зоран Днмитријевић, Геодстска школа. Прпоритетна лпста капдпда« та за стнпетднјс Тнтовог фонда за студенте факултста и вншпх школа пзглсда овако: Радивојка Богдановић, Технолошкп факултет, Раднвојка Милутиновић, Виша текстилиа школа, Јелка Темељковић, Лрхптектопскн факултет, Мпрјана Кнеселац, Встсрнпарски факултст п Си.мка Бурнп, Ексно- .моки факултет. Манифесташгја „Сусрсти села” почшбс крајем janyapa. Y квнзу знаља л^чествоваће само они о.младишхи који су прстход но похађалп по.менуте школе. Недавпо ИЗ ЦЕНТРА ЗА СОЦИЈАЛНИ РАД И ДЕЧЈУ ЗАШТИТУ БРИГА О ПСИХИЧНИ ЗАОСТАЛОЈ ДЕЦИ Мсђу дсцо.м која су дорасла за полазак у школу налази се н известап број децс која су у психичком развоју заостала за своји.м вршЈБацњма. Таква дсца ннсу у стању да прате редовну наставу у основној школп, ria за њих постојс специja.uic школс у којима сс ради по скрдКсном програму, а наставу са љима пззодс спсцнјални наставшши. У Параћину постојс таква одељснл прп новној школп „Сгсван Јаков- .veBiih” коју овс школскс годипс похађа деветиасст учспнНа иодручју нашс општипс, кажс Душнца” ВелжовпН — КрiuiIi, пспхолог у Центру за дсчју заштиту, до сада јс свидснтнрано 41 дебилно детс. Сигурно јс да такве дсцс mta внiiie п да је евиденција непотиуна нз више разлога. Прс свега. педовол.на јс повезаност и сарадња службс која на томс радп — здравствене установс, школс и Цснтра за дечју зашпгпј. Сматрам да при yinicy V првп разрсд осиовне школс ипје доволшо да детс прегледа само дечјп лскар п изда mv потврду за уппс V школу. Било бн далско бољс да се ангажују п другп стручљаци — педагог н психолог. При открпвању заосталс децс често јс проблем отпор родитсља Koin пз разноразнпх раз лога жсле да прикрију нсдостатке своје дсцс. Онп нс схзатају да на тај начин наносс огро.мпу штсту звомс дстету. Поред недовољпе евпденшпс, проблс.м прсдставља и непосто jai&c комплетне специјалпс школе за школовањс пспхнчкп заостале деце у пашем граду, или таквс школе иа мсђуопштинском нпвоу са ЈштернагCKiiM смештајсм. Идсја о формирању таквс школс постош всћ одавно и још увек јс прпс\тна, паставл»а психолог Дутицд Ве/bKOBiih — KpKiih. Ha тај иачин бпо би рсшсн и проблем школовања заосталс децс на сслу. Учсишш v спецнјалнзоваппм одел»си>п.’ла прл основ пој школи „Стсван Јаковл»евић” су углавном из града. Учо иика са ссла нема, јер такза леца тгису способна да сама путују у град. За формиратве спеднјалне школе постоји не само велика заинтересованост, већ јс то п неопходна потреба, и треба очскивати да ћс се она остваргггп v блнској будућиости. Д. Гајнћ МАЛИ ОГЛАС Продаје сс пас pace „далматинац’’ стар 7 месеци. Цена 800 новнх дннара. М. Марка 54 „Кућап” КАПТАЖЛ НА ГРЗИ У дсчјем летовалишту па Грзп v tokv ic пзгра дња каптаже за воду ко јом he се омогућитч н>ено пер.мапснтно коришНе ње. 3axBaA>vivhn озоме, обЈскат Лечјсг одмаралп шта моћнће да се користц током читаве годнне, vmccto само три мессца, како ic бнло до сада. V току школске годп.чз v ibcxiv ћс се органпзопа ти рекреатпвна насгава v прпроди за основпе a за време летњег paenveта користиИе се за одмор. Средства за ове радове обезбелпла ie Onштинска заједнпца дечје заштите, стручна служба За)сдшше здравстве пог осигурања радникап земљорадника из fe TYII „Грза” п за дечју зашттггу јални рад. НипрпЦентра п соци м. м. ЂА ЧКИ КУТАК ОКТОБАР ЈЕ ДОНЕО СЛОБОДУ МОМЕ ГРАДУ Октобар јс. Слушамо тихо шапутање мора, гледамо плавичасте врхове планина, сребрнасту траву н оссћамо радост која тин>а у на ма. Сретни смо што живимо, што свакога дана гледамо слободу која сс из крвп роднла. Али, да ;М1 се неко ceha тих крвавих дана, тнх мука на којпма се слобода рађала? Да лн у некомс још постоји слнка рата? Како да ne! Y свима нама жпве ти страшнн тренуцп и ос таће да живе вечно. Тп горки дани никада неће пзбледети. На сваком кораку претша јс смрт. Њене руке по х-ienno су односиле животе недужних људн. Свпрепост смртн бпла је велика. Она јој није Сваке године у октобру када гора остаје без листова ми hcмо славити дан ослобођсња пашег града. Сдавица Опачић, ученица VIL Осн. ш. „С. Јаковљевић" УЧЕСНИЦИМА KOHKYPCA 'I Позивамо учеснихе ндшег ков курса чиЈи су радови (литерарв ни и ликовни) објављешк f прошлом н овом броЈу наше * листа да у суботу, 1 новембра 1975. присуствују свечавосМ коју прнрсћујелто у њихову част. Тада ће им бити и уручене скромне награде, коЈе нм припремилк Библиотека Заједшгца културе. Свечаност ћс се одржатн Библиотеци са почетком у часова. су V 10 дозвољавала да поштеди животе децс, која су у.мнрала пре je констнтг-исана него што су уг.\сда.\а светлост Спсцијалпзовапа конференцпја ССО организацпја удружеиог рала и са.моуправних радних зајсднпца. Цп.\> оваквог наччн на рада н дсловаља OK ССО је да се преко спецпјалпзозан.Јх побед-е> Л,Ј,улн £1а св^ом месконференција што деталлшје Ту где је звала слобода. Своја дана, пре него што су схватила да су рођена да жнве. Слобода, та реч је жпвела у сви.ма. Носплису јс уиајдубљем скро вишту срца. Борнли су се донзгчавајг проблеми младцх v бојна пол>а папуштали су као радшш организаиија, као и vc херојп, дигнутпх гласа, којп су пешније организовање п коор- загр^^њол^ш дтпшрањс актпвпости основннх Су дочекалп. Нису доживелп организацпја ССО из тпх сре- тренутак побсдоносног славља, Оглашавам неважсћим личну карту број 417752 на ilmc Зорана Мпхајло вића, нздату од СУП-а Параћип 1970. годинс. Позивам своју супругу Мнлку Ддшитријевић нз Давидоваца да ми се у року од два дана вратп. Y противЈЈОм не признајем и>ене дугсхве н повешћу бракоразводну паршшу. Жпвота Димитрнјевић Давидовац Поводом 15-годшпњнце амртп диплолпграног правшгка Борђа Жпвковића ii3 Параћпна, другарнца MiLuraa Живковпћ супруга покојног Борђа прп ложпла је помоћ у впсики од 1000 hobiix динара Опшпшскам одбору нрвеног крсга Параћпи као псшоћ за борбу протпву туберкудозе. Овај одбор на помоћп најлепше се ззхваљује. Рад Љуоише Борвевића, уч. VI р. ОШ „М. Поповнћ Озрен ОКТОБАР ЈЕ ДОНЕО СЛОБОДУ МОМЕ ГРАДУ Крв, јаук, плач наппитсне оргатизацпја ССО нз тпх сре- тренутак побсдоносног славља, деце> обазриво шапутањс по днна. За предссдпика ове кон- кала су уз громки аплауз бор- тамн1Ш сокашша и мрачннм ферснцвјс Лзабрапа ic Љубнца Николпћ, радппца ИВТ „Бранко Крс.мановнћ". ин марширајућп донелп' слобо ду својој земљи. собама. И мржња, бсскрајна мржња према ономс којп је Тај дан је лошао. Октобар је пзазвао глад, неспокојство заблистао. Постао је празник упиштпо л>удску срећу. којп свакс годпнс ожкви v на- To је пзглед мога града пре Y свпх девет реона у граду у ма cchaibc на палс борцс, сећа- в’«шс од тридссст годнна. Иако току протсклог месеца фор.мн- н>е да је свс што жпви, растс вековно поробљаван, ушпитаи Алп најзад, дошао јс дан којп сс памти. 13. октобар. Слобода јс шпроко размахнула кри ла п над мојпм градом је ко-1 начно спнуло, сунце победс. ранс су осповпс организацпје и дише нз крвн никло. ССО. ван и поново обнављан, Пара- „На Балкану, на Балкану ш- ћпн се нпкада није мпрпо са нуло се, умпрало Алп никад на ропством. Дпзао се из пепсла и При OK ССО формнранс су колена пијс пало”. поново кретао у тешку п крваву н драмско-решггаторска, фолк лорпа Ji музнчка секција. Y љихов рад укључило сс око 120 о.младипаиа. О раду ових сек. цнја разговаралп смо са Мирославом МатиНем председпиком Компспјс за културно забавш! ж<1геот, којп ага.м јс, између ос талог, рекао да је интсресован.с о.младпнаиа вслнко, а настојп сс да сс каснпје оформп култх рно уметничко друштво. Првп пастд-ц чланова ових сек ција очскујс сс за 29. новсмбар. И зато данас када жпвпмо у борбу за слободу. Борбу која слободи нећс.мо дозволптп да је трајала дуго п у којој су поврсме пзбрпшс ссћање на палс гпнули многп синовн и кНсрп борцс. нашс отаџбине. 0СЛ0Б0ЂЕЊЕ ПАРАЋИНА Свакс годпнс, сваког октобра ссНамо сс ц прослављамо хс> ројскс дане нашс нсдавне прошлостп. Мој град добпја свеча ни изглед. Свстиљкс шарене. нрвене, плавс дарују .му посеб ку лепоту. Младост на улнцама поносно it слободно шста н шп народп гинули, грцалн под тешком чпз.мом пепрнјатсља п одлазили у борбу. Бранилн су родну груду и прижелживали сдободу. Улпцама града водпла сс битка за сваку улпцу, за сваки сокак. Улазили су партизанп М. Михајловић ссћа се... Сећа се када су наград, народ нм се АГЕНЦИЈА „БЕОГРАД” ПРЕДСТАВНИШТВО СВЕТОЗАРЕВО Нуди вам да угодно и пријатно проведете нове.мбарске празиикс н уз то упознатс европске мерпдијанс. Y новембру нудимо вам да пођете с нама: 26. новембра заказан је први полазак у древну Хсладу (Грчку). За шест дана можетс посетити ATHHY, ПЕЛОПОНЕЗ И СОЛУН — Смештај је v хотелима Б категорпје, превоз аутобусима, а цена 1.555 динара. 27. новембра на исту релацпју — аутобусом креће још 1'една група. Цена аранжмана 999 динара. Пет дана у Бечу, Братислави п Буди.мпешти за 1.499 дпнара, аутобусом полазак 27. повембра. Истог дапа можсте поћи v OTTATHJY. ТРСТ И ЗАГРЕБ. пет дана уз 999 дниара. Ykomiko жслитс да видитс Венсцију предлаже.мо вам паш петодневни аранжмак ОТТАТИЈА, ВЕНЕЦИЈА аутобусом за 1.333 динара. За л>убител»е Орпјсггга спремплп смо по веома повољној пени петодневнп нзлст до СОФИЈЕ И НСТЛНБУЛА. Полазак је 27, новембра, а цена 999 лпнапа. 28. новембра можетс да пођсте v БУДИМПЕПТТУ И СЕГЕДИН, три дана са пуиим пансионпма за 999 динара, а пстог дана можете да кренстс на троднсвнп нзлст до СОЛУНА. Превоз је турпстпчким аутобусом, a цспа 699 динара. ПРОГРАМИ ПУТОВАЊА ЗА СССР Током новембра водимо вас у Совјетски Савсз, да гпознате Москву, Лсњинград, Киев. Већ 8. новембра нам се можете прпкључитн на осмодневном пхгговаљу авионом. Обићићемо КИЕВ, ЛЕЊИНГРАД, MOCKBY... Ово задовољство стајаћс вас 3.111 динара. Авионом вам предлажемо и следеће датуме. 26. новсмбра осам дана МОСКВА, ЛЕЊИНГРАД, КИЕВ. Цена аранжмана је 3.555 динара. 27. новембра такође авпоном за шест дана можетс впдети КИЕВ, ЛЕЊИНГРАД п MOCKBY. Цена аранжмана 2.888 динара. Уколико више волите да путујетс возом предлажемо вам следећу релацију ЧОП, КИЕВ, ЛЕЊИНГРЛД, МОСКВА, спаваћпм колима. Цеиа 3.100 динара. Полазак је 19. новембра, а повратак 3. деце.мбра. ШИРА ОБАВЕШТЕЊА И ПРИЈАВЕ ЗА ПУТОВАЊЕ МОЖЕТЕ ДОБИТИ Y ПРЕДСТАВНИШТВУ .ДГЕНЦИЈЕ БЕОГРАД” Y CBETO3APEBY ИЛИ НА ТЕЛЕФОН 21-292. ПРИЈАТНО ПУТОВАЊЕ И ДОБАР ПРОВОД ЖЕЛИ ВАМ „АГЕНЦИЈА БЕОГРАД" Од тада на, ништа срећу... Жпвпмо па ло данашњег даппјс угрозило нашу слободно, пуних срца, радујс.мо сс свпм зорама н поздрављамо свс сутонс дапа. Параћин је постао град л>убавп, свстлости, сунца н младости. Шсгамо шпрокн.м улпцама, глсда.мо шарснпло свста п мирнп ток рскс. Учи.мо, забавл»а-“ мо сс али нс заборавл>амо паuiy обавсзу за очувањс свсга опог, а првонствено слоболс, што смо стсклп у рату. Ми с.мо cpehiiii алн пс заборављамо да искажсмо захвалност и пошто * вањс п одамо пошту свпм онима којп су палп за слободу и за наш град Параћин. прндружпвао и помагао. А онда једиог китног октобарског дана слобода јс засијала. Постали смо слободни тог тринаестог дана октобра. Порушен је био наш град, народ је био гладан, бос, а слободан. Било је лепо, билн су срећни. Слобода је спјала као сунцс, као пролећно јутро. Данас, овог октобра, и cbilx наредних октобара срећни смо. Сећамо сс малог курира п мла де партизанке и кажемо им: хвала! Велпка црвена петокрака спја на нашој реци и топло нам греје срцс. Небом кружс мирно сиви облаци, а песма чујс се око нас. Прослављамо младежи раздрагана и весела овај октобар као н онај раније, генерације с.\ушају пстините прпче о храбрости пашсг града и iiaunix хероја на чије гробове полажемо црвене каИ памтпмо октобар који јс донео cpehy. Октобар који јс ставио тачку на раздобље тешкихали п славних дана п означио почетак новог живота. Сузана Јамковић VII« ОШ „Стеван ЈаковљевиП" ранфиле. Y оку суза, а на ус- рад Светислава Дшштријевића нама шапат „Хвала вам". уч. V* Ос. шк. „Ст. Јаковљсвић' Ulllllllllllllllllllllllllllllllllllll iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiihv: Домовино Ти, што си у пепелу расла, И расцветала у најлепши цвст, Данас си лепша од букета ружа, Лепша но. читав свет. И нек се ори песма поља V срцу твога лета, И нека булка, у житу твоме, Слободио расте, румени и цвета. И нека класје v злато сазри, И нека пчеле оукате праве, Нека се цвеће из камена роди, Нска се дани слободе славс. . Весна Марковпћ Vila О Ш „Радојс До.мановић” Параћин I11UIIIIIII1III1 IIIIIIIIIIIIIIIII

БРОЈ44 14 ДАНА СТРАНА 15 ЈЕДИНСТВЕНА СРПСКА ЛИГА Неоченивани дебакп • Јединство — Млади Радник Стадион Јединства. Гледалапа 1500. Жутп картопи: Пеливановић н Милнћсвпћ (Једтшство). Стрелнн: Пелпвановић у 41 п Арпзовнћ v 86 минуту за Јединство, Лекић v 13 Вукосавдевнђ 63 п Марковпћ v 66 хптнутг за Млахи Рздник. Судија Алексић (Ншп). Једипство: Богосављевић, В. Петкопић. Милпћевнћ, Пагновић, М. ПеткопиН, Бппћевић, Богдаповпћ, Васнћ Гпбовић (Аотппвпћ). Пелчпачовић (Всл>- ховић) п Смапловпћ. Ван свих очекиаатћа Јединсгво ie пзггбило оба бода ол бољпх focth.Iv из Пожаоевиа. Гостп су са пуним правом отпутовали кућп као победниип. а нграчима Јединства остајс слаба vrexa да су ималн пар пропуштенпх прилиха. Прво полувреме v потпуностн Је прппало гостпма, коЈи еу пзваирсднпм контранапа- (Пожаревац) 3:2 (1:1) дима сталпо угрожавалн гол „зеленпх”. Захваљујући тако органпзованој нгрп успели су врло брзо да дођу у заслужсно вођство. Изједначујућп гол Пелнвановић пред крај полувремена I! силовпт почетак домаћих у другом полувремену подгрејавалн су наде домаћих, iui кажалост тгграчн Младог радника умели су одлнчно да сс бра нс п брзчм хонтранападима ус пешно атакују ка проттгвкпчки гол. Једнс светле тачкс међу јто. тамнелим зеленима” бнлн су капитен Мпрослав Петковић п голман Богосавлаевић, који ово га пута једини заслужују прелазгсе оцену. М. Илпћ ПРАВЕДАН РЕМН Јединство — Слобода (Титово Ужице) 1:1 (1:0) Стадион Јсд1П1Ства. Глсдалаца: 1500. Стрелцп: Савић (ауто гол) у 20. за Једпнство, а ГруЈпчић у 90. лтнуту за Слободу. Судија: Гаврнћ (Шабац) — 7. Једпнство: Богосављевнћ 6, Живковић 6. Милићевпћ 6, Пауновнћ 7, М. Петковнћ 8, Борђевпћ 7, Васпђ 5, В. Петковнћ 5 (од 27. минута, Илић 6), Грбовић 5, Арнзовић 6 п Богдановпћ 6. Иако ie Слобода нзједначила у послелњпм секундима игре, шгак се мора рећи да су њенп играчц it в1ппе него заслужено оовојили та, бод, јер пграчп Слоболс пгралн су далеко борбеније п пове.зани1с ол свог домаћчна. Јелинство је пграло доста неповезано н бојажљнво и слобално се може оећн да је јелтгно халф лтппа оставила попољан vnicax Наш тим повео ie у 20. мичуту avroroлом десног бека гостију Савпha. Био ie то једаи иапада ,зе лених’’. који ннје обећавао много, али је Савпћ несретно пнтервеннсао и мрежа сс затвесла. Госгп су изјслначкли у 90 мпнуту. а сгрелац је послс великс гужве ггоел голом Јслпнства био ГруЈичпћ. Играло се доста опггро. алн не н грубо, а сулија Гаврпћ из Шатша ie сасвим солтгдно обавпо cBoi задатак. Слободан ДрагутпновиВ Други пораз ,зелених‘ • Тоилнчанин (Прокупљс) — Једннство 2:0 (1:0) Сталион Гаплпчаннна. Глелалаца: 500. Стрслпп: Бошковнћ у 44. н Зекпћ у 90 лшпггу за Топличанин Сулнја: Цветко ввћ (КрагуЈевац) — 7. ЈедЈгнство: Богосављевнћ 7, Нелељковић 5 Илић 7. Паумо вић 7. Петковић 7. Пелпва”о вић 5. Васић 5. Ламљпнпппћ 5, (Смаиловић б). Грбпвпћ 6, Бор ћевић 7 к Боглановпћ 6 (Апизовпћ 6). Оцене: тренер Р. Цскић. Јединство ie гостовањсм у Прокупл>у доживело свој друпг пораз. Утакмица није могла да задовољи малобројне гледаоие, јер су оба тима играла слабо. До.маћн тим ie спретно пскорнстио две прилпке и славио заслужену победу. V нашој екнrai поново је шкрипало v везној линији, пгто се итекако. п осетило у игрп. Но. налајмо се да је ово само краткотрајна криза нашег тпма п да наилазс бол>н ланн. Obv фер и спортскг борбу, два стара ривала добро је водпо кпагу)’евачкп арбптар Цвет ковнћ. Слободап Драгуптовић ШУМАДШСКО-ПОМОРАВСКА ЛИГА Ншио да крене • Текстилац — Раднвчкп (Куприја) 0:1 (0:1) Игралпште: Тскстплца. Гледалаца: 200. Стрелап: Урошевић у 37. минуту за Раднтгчки. Судија: Вујнчић (Светозарево) - 5. Тскстилац: 3. ЈоваповиН 6, Д. Јовановић 6, Миладиповић 6, Перић 8. М. СтоЈановић 7, Арсопски 7. МлаленовиИ 5 (Жив ховнћ) Мнлосавл»евић 6, Станковић 5, X. Сто!а'’овнћ 6 и Гру1ић 6. (Милетоћ 5). Оцене: тренер Р. Велжовнћ. Текстилац ie ложивео и четврти узастопни пораз Капитен Ралничког in Буприје Урошевић голом из слоболног иларца у 37. MRHVTV пепшо ie овај ком птијсхи дербп. Та| гол изазвао је 6vpv протеста ломаћих игра ча и остало ie нејасно ла \и ie лопта прептча гол Anmriv иаи не. Навме. УроптепиН ie са нехих 25 метапа оллично извео слоболан vAanan, лоттта ie чдарила v гтпечкџ затеш v земљу п олбиАа re v пол»е. На рекда * мипан.е сппт ппмпћника Ивановића rsarnni сглијз Вч1чић ппвзиал ie nna| гол и заиств ie тетттхл гтпценити да лц ie био V П*»-»чу. Већ v 40 vbhvtv ..ТПтпфарци” cv iBiaAii идеалну при.шку да изједначе. пошто је судија досудио једанаестерап у ко рисг до.маћег тима Најстрожи ЈУ казну извео ie Арсовскп. али веома слабо. тако да ie н>егов ударап голман Радничког доста лако vkpotho. Иако ie Текстилац током цоле утакмице имао ведику те» ренску налмоћ гости cv победили. мала би неретпени резул тат био на1ттравелни1и. Слободап Драгутпновић ПОСЛЕЛЊИ гпортски РЕЗУЛТАТИ Фудбал Новоселац — Ппварац (Свсто * зарево) 6:1 Побела (Белошевац) — Текстплац 1:0 Напрелак (Дренавац) — Будућпосг (Главпца) 2:2 Слога (Баточина) — Борац 4:1 Рукомет Текстилац — 14. октобар није одиграно. Председннк Скупштнне отвара Шаховски дом ШАХИСТИ СЕ УДОМИЛИ Поклонпци дрсвне пгрс на 64 no.sa добили су Шаховскп дом. На пригодној свечаности 11. октобра у част Дана ослобођења Параћвна, председинк Скупштиме општинс Слободаи Мнливојсвнћ на симболпчан начин прсдао је дом на коришћење. Шаховскн дом налази се у улшш Моше Пијаде где је бнла некада „Мшпина кафана”. Средства за адаптаиију обезбедиле су друштвено политичке организације: Скупштинс општине, синдикално всће. затпм ралне организацијс Робна кућа „Београд”, „Шумаднја , Српска фабрпка стакла, „13 октобар" и остали. Свечаностп је прнсуствовао и секрстар Шаховског савеза Србпје, међународнтт .мајстор Драгупгн Баја, који је v прпгодној беседи истакао да је Параћшт један ол најјачих шаховскнх центара у Србији. М. Н. Игра.\нште: ФК „Борац". Гле да.\аца: 200. Сулија: Кадијевнћ ira Крагујевна. Терен: тврд п нераван. Стрелац за екипу »»Бо рац": Мишић у 80 минуту. Борац: Брнић, Церовић I 6, Костић 6. СврзпН 6. Гвозденовпћ 6. Марковпћ 7, (Јовановпћ 6), (Живковић 7). Minmih 7, ДобријсвиН 6. Церовнћ II 6, (Којић 6) и Бокић 6. ШУМАДИЈСКО-ПОМОРАВСКА ЛИГА „Теста‘ победа Борца О „Борац" — „Обнлнћсво" (Крушевап) 1:0 (0:0) Стрлчац јединог побсдоносног гола је Мишић. који је нз одбране прекомандовац силом прилнкс у напад. Играо се 80-ти мннут. кад су чграчп у белкм дресовпма полс тели један друго.м у загрл»ај ра AVjvhn сс узостапном голу. Њиховп сталнп налади круни * сали су врло лепи.м погодтком поспггиутим ii3 непосредне бли зинс. До.маћп Борац јс тешко сав- Бодовп ттз овога меча, повраладао свог противннка. екипу тиће no.vy.vami морал Борчевнх Обилић нз Крушсвца са мини- првотимаца. малним резултатом 1:0. (С. С.) ЈЕДИНСТВЕНА МЕБУОПШТИНСКА ЛИГА СВЕТОЗАРЕВО НОВОСЕЛАЦ Ш БОЉН • Моравац (Крушевац) — Новосслац 1:4 (0:2) Игралиштс: Моравца. Гледа. у Крушаку. Макс!кма.ипш залаца: 500. Стрелци: Шалетпћ, дагаљем целе екштс домаћи Радић, Мнлетић п Костпћ за тим је потпуно надигран, па Новоселац. а Јоваповпћ за Мо није нескрохгно рсћп да је реравац. СудпЈа: Цветковић (Све зултат могао бити и убехмгвптозарево) — 8. ј« v корпст нашег тима. Новоселац је у последњих Новоселац: Помоптттац 8 — неколтгко кола пружио одлнчАнђелковпћ 8, Рајић 8 — Ша- ну iirpv н најавно продор у летић 10 Давпловић 8. Пешпћ врх табеле. Иначе naioo.vn иг8 — Рплић 8. Костпћ 9. Миле- рач Новоселца на овој утакмитић 9 ИлиН 8 и Дплпггрп1евнћ ци бно ie Шалетаћ. а њему уз 7 (Гагпћ 7). Оцене: тренер А. раме бплп су Костпћ и Мпле * Зимовића. тић. Наш најмлађи кдуб Новоселац изборпо је високу победу (С. Драгутиновпћ) ПРВА ОПШТИНСКА ФУДБАЛСКА ЛИГА Резултати VIII кола: Табела: XajAYK — Борац Зем.м)ра.иттп.- — Једпнспо Развитак — БСК 14 3:2 2:3 1. Борад 2. Летпнакпн 9 8 10 9 53 1 46:9 25:15 17 13 AenntamiH — Будућност РадЈптк — Раднпчхп 0:0 2:2 3. Будућност 4. Рзлнпчкп 9 4 4 1 9 4 3 2 21:14 23:17 12 11 5. Једпнство 9 4 2 3 25:21 10 Резултатп IX кола: б Радккх 7. БСК 9 3 24 93 24 18:15 23:23 8 8 Хајдук — Земл *орадних 1:1 8. Моравац 8 2 4 2 13:17 8 Борац — Рдлнпчхп 4:1 9. Зсмллрадник 9 3 15 20:22 7 Будућпост — Ралнкк БСК Буллно — Лешљзмот 2:1 23 10. ХаЈдук 9 2 3 4 12:19 7 .Морзвад — Разшттак 3:1 11. Рззвптак 9 117 7:27 3 Једпнство — Омлзднпад 10:1 12. Омладикац 8 107 8:38 2 ДРУГА ОПШТИНСКА ФУДБАЛСКА ЛИГА Резултатн IX колв: ИСК - Вихор Напреддк Си. — Младост С. Млздост ГМ — СлоСода ОФК Буллпе — Исток 63 Ж&\езшгар — Напредах Ст. Резултатн X кола: Јухор — Слободз Напреддк Ст. — Младост ГМ Bitxop — Нзпредак Сз. Истох 63 _ ИСК Млддост С — /Келсзгаг.зр Табела: 23 1. НапредаЈ; Ст 87 10 33:5 15 1:4 2. Истох 63 8 6 11 35:9 13 3:0 3. Јухор 8 6 11 36:12 13 03 4. Напредак Сг. 8 3 2 3 17:17 8 1:1 5. НСК 6. Младост С 7. Младрст ГМ 9 4 05 73 13 73 13 14:20 18:15 15:21 8 7 7 7:0 8. Слобода 8 22 4 12:25 6 9:1 9. Жељезипчвр 7124 10:26 4 ЗЛ 10. Впхор 8 116 18:43 3 2:1 11. ОФК Буланс 7025 6:20 2 ИСТОЧНА ГРУПА I КОШАРКАШКА САВЕЗНА ЛИГА ПОПРАВЉЕН СТАРТ • ОКК Параћнн — Паршзап (Београд) 71:56 (36:28) Споргска хала Крагујевад. Судкје Всланц и Нинков (Бсоград). ОКК Параћнн: С. Петровић, J. TopibancKii 12, Мнрчић 13, В. Петровнћ б, Манојловић, А. Торњански, Фнлиповнћ 4, До* бросавмвнћ, Мнхајловнћ, Сретеновмћ 20, СтефансвиН 16, TaoaHOBCKiL Слаб старт нз прошлс недеље наше кошаркашицс су поправпле п на „домаћсм" терсhv у Крагујевцу савладалс старе пивале, Партнзам резул * татом 71:56. Поново Је доказано старо правило да кад сзк „шрафовп itannine” раде, да се иосшжу и добпи резултати. Наше кошаркашнце воднле су од де* сетсг мшпта првог полувреисна и Еођство ннсу испуштале до краЈа утакмице. Наредне нсдсл>е параћинске прволигашнце очекују сусрет против екипе Ссвојна га Титовог Ужнца, од које смо изтубили v завршници такдшчен« V Српској ЛХ1ГП. (М. И.) СРЕТЕНОВИЋШВЛ ЈЕДИНА СВБТЛА ТАЧКА о Универзитет (Пришпша) — Параћнн 75:64 (30:28) Сала: Вшпе педагошке школа. Гледалаца: 500. СудиЈа: Јова новвћ и Видавовић (Hinn). Параћин: С. Петровић, J. Top Јапски 8, Мпрчић 4, В. Петровић 6, Макојловпћ, А. Торп>ан * скм, Филиповпћ 4, Добросављевпћ, Лалпћ 2, Сретеновић 31, Стевановић 11 к Тарановски. Кошарканпше Парађина пре трпелс су пораз у првој утакмп ц» источне rpvne I Савезни лзт ге од Т1ша „Уннверзитет” из Приштине. Домаће кошаркаши це. које су квалитетно слабије. нграле су током целе утакдпше изузетно борбено п пожртвова по, за н»их није бпло нзгубљене лоптс па су на крају и укн>1<- жиле лва првз бода. V нашем THMV пзврсно је нграла репрезентативка Славица Сретснови11, која је била нерешива енигма за ломаћс кошаркапшце п сама поспггла 31 поен. Али, шта вредн кала cv њене ос тале Apvrapinie прикзаале веома блелг паптпју. По1ед1тпе irrпзп *«1(« гмвтпп1ч и звездама, па се тако и понаniaiv на тепент. nrpaiv неолго * ворно it нсборбено. што Јс за сваку осуду. Сулија Јовановић п ВнданоiioBiih нз Ниша су толерисалк оштру пгру домаће екипе, алп се на њпхово делење тгоавде нс може ставитн нека озбиљнија замерка. Слободан Драгупшовпћ КОШАРКА — МУШКАРЦИ И ДРУГА ПОБЕДА Млади кошаркапш Параћина избори-А« cv и другу победу у таклтчељу за Јуниорскн шадпшонзт Србије. Они су у Рачи високо поразиди истоиме ну ектпцг са 118:54 (48:24). Са две победе паши кошаркахш^ на^хазе се мећу водећим екипа. ма и сигурно јс да ће се, ако паставе са оваквим играма. високо пласираттп (С. Драгутнновпћ.) © ОКК Ilapahini — Морава (Велика Плана) 92:75 (50:47) ОКК ПАРАБИН: Вткадиповић Хвопостаискп. TlairniM, Машшкпвпћ. Bviio, Жпваповпћ, Ссвпћ. Толшћ, Челебић, Пернћ, Тодоровпћ. JvHtioncKa екппа ОКК Па-оаћип, успешно наставл»а такмпчетве v Jvhhopckom првенctbv уже Собије. V последнлј утакмтпш кошапкаши Параћпна cv бол»ом II опганнзовантпом пгром савладали госте пз Великс ГНа *»е ^’бед.мгеим резултатом 92:75. Овакив старт iymiopa охрабpvle, ieo vrroaBo пз ових редова 4>ор'»пт)пћс се прва екппа ОКК Параћин. (М. И.) ОПШТИНСКО ПРВЕНСТВО У ГАБАЊУ ВАЗДУШНОМ ПУШКОМ Поводом Дана о-лобоћења града 13. октобра, одржаио је општииско пргенство у гаК *н»у ваздушном пушком. Учествовала су 72 стрелца, свих категорија, разврстапих у 20 екипа Најбројнија је бпла екипа ГнхтназиЈе, ко«а је дала 20 с^релаиа, а за п»хвалу је п учешће новоформпране екпп- Буспловца, која је на своје прво такмичеље извела 10 прелапа. Ипаче, у сениорској конкурентшјч, првп је Поповач са 577 чругова. нспр< *д Гпмназпје са 550 кругова. Најбо- .VII сеииор био је Небојчта ХаџнИ члан Гимназије испред Славице Стефанпвнћ пз Попсвца. Код јуниора Гигдпазија ie заузела прко место сз 461 кругом, а друго — члпсирана Екппа Економског школског центра пмала је 453 круга. Нојединачно, првп ie Зоран Жпвковић из гпмназиЈе, a apvth Иван Мплојевип, ученик Економске тпколе. Најпрс1шзннје јуниорке ћиле су чланнпс * екипе Екоиомског школског цснтра са 450 кругова, а друга ie била Гпмназ.рја са 415 кругова. Најбоља јуннорка ie Спежана Станковнћ, ученица Економског школског центра. С. Здравковнђ УСПЕШНИ СТОНОТЕНИСЕРИ Стонотенисери параћинског .Ворца” приредили cv iom 1ед но пријатно пзненађење. наи.ме, они cv v Смедеревској Паланцп слави.мг тесну алп за служену победу над екипо.м Младости пз истоп.меног града од 4:5. И поред тога пгго He.\taiv нн основне услове за рад (без са ле за тренинг) њихова форма сгечена кроз досадашње мече * ве ie на aasiUHoi впспнн. Сепн ia добрпх резултата омогтћп ла ie стонотенисерпма овог клуба да се Habv v самом bdxv табеле II српске лпге. У шестом колу екппа „Борua” ie слободна. С Стефановнћ Издаје OK ССРН ПАРАБИН Ypebyje: Релакцпопн колсгпЈум Главнн п одгпворнн уредник Борђе Петковнћ Лдреса Редакције: Параћин Б Крсмановнћа 16 Тел 83-694 Штампа: ЈГЛАС * Бепград, Вла(кочићева 8 Тел 335 384 Тпраж: 10.000

Овогодишњс тринаесто октобарско јутро освануло је натмурена неба. Међутим, то није засмстало колонама ђака, радника, грађана да од раних jyrapiLidx часова долазс до фонтанс и својим ттрлсуством увеличају свечаност. Свечаиом откриваљг фонтаие, претходпла је војна всжба и смотра припадника територијалних једнница н цпвилне заитгге. Око 9 часова сунце је мзашло .мз тамастмх облака да квжинис .Г“ ' ■ 7 пв: -'■I ПАРАНИН ЈЕ ПО ДРУГИ ПУТ ОСЛОБОБЕН ЕвоцпрајуНн успо.мене на ослобођење Параћина Територијалне јединнцс и једмнпце цивнлнс зашгпте 13. октобра. извеле су Вежбу ослобоБења Параћина. Параћпи су окупирале једишше „плавих” м чврсто држале све положаје у граду. Град је морао да дочека празник, слободан. Од најранијих јутарљпх часова, једшшце ослободнлаца „црвеннх’’ кренулс cv мз правца Стрнжс у ослободпла- ’ikii поход. Всћ на улазу у град „црвенс" су дочекалс заседе п јак отпор „плавпх”. Брзим јуриши.ма и мудро.м тактиком, „црвенп” су ослобађалп сантиметар по * сантнметар, ^>ада да би на најжешћи отпор нашпли у само.м центру. ред очпма неколпко хпљада грађана одвнјала се борбапрса v прса за наш град. Веома јак отпор ,,п.\авих’’ и срчани јуриши .дрвенпх" карактерисали су ову вежбу. На крају јсдинпцс „плавих” моралс су да сс предају под вео.ма јакн.м палето.м „ирвених”. Из стамбеннх зграда II утврђсља нзлазп.м! су „плавн” са уздшч^ти.м рукама и 6e.ui.M барјацпма. Парашш је по други пут ослобођен за трцдесет и једну годину постојања у сбцпјалмзму. На крају смотре председник Скупштине, Слободан Миливојевић пзвршно јс смотру тер„торија.\них јединнца п Једнница ипвилнс зашткте који су показа.ш мзванредну бојеву готовост. иПлавп” су се предалм: бели барјак сведочи о надмоћности »дрвсшк” Председник CO Слободан Мнливојевић вршн с.мотру Једииица TO it Цивилке заштнте. ФОТОРЕПОРТАЖА _______________________ - СПОМЕН ФОНТАНА СЛОБОДЕ поздрави славље окупљсних мештана Параћина. Велики скуп отворио је пред ссдннк Скутшгпше општинс, Слободан 'Милмвојевић, а затим јс узео реч Слободан Нирић, председник Савеза улружења бораца НОР-а општине Параћшг, којп је завршавајући cboiv пригоднг беседу рекао: „Радп сталног сећања на њнхове жртве, овој и булућим генерацијама подигли смо озај дмвпи монумснт иа »ајлепшем месту у граду и назвали Фоитаном слободс. Част да открпјс фрнтану прнпала је Слободану НириНу, председнику СУБНОР-а. Када сс на јесењем поветарцу испод плашта појавилм првп обриси фонтане, проломно се дуги и споитани аплауз. Ово лепо архитектонско и уметннчко дело, рад је академ. ског вајара Слободана Стојановнћа и архитекте Радослава Прокића. Дуго после открпвања фоитане радозналпп су „опседалн" фонтану п евоцпралп тринаесто-октобарска сећања мз 1944. Са отварања изложбс слнка Колоннјс у ‘Сисевцу СУСРЕТИ ПОЗОРИШНИХ АМАТЕРА Поред слободарскмх свечано сти, октобар обилује п многим културни.м маннфестацијама. 12. октобра на свсчан начпн от ворена је изложба слнкарскнх if вајарскнх радова насталих у Уметнмчкој колонији „Сисевац 75”, а истог дана отпочелп су и традмционалнп Октобарскп сусретм позоришних аматера. Овогодишњн Сусретн позоришннх аматера испунпли су сва очекивања и оправдали сво је петогодишље постојање. На фотографији је детаљ из вероватно најуспешније представе овогодишњих V октобарских сусрета „Скуп” у извођсн>у Чачанских аматера. Мнлош Дракуловнћ отвара Октобарскс сусрете Спортистама новчане награде: Женска екипа ОКК ,Дараћин” и Аеро клуб „Наша крила” ОТВОРЕН ШАХОВСКИ ДОМ УРУЧИВАЊЕ ОКТОБАРСКИХ НАГРАДА ПРИШ ШШИ11И Злободан Нирић прн.ма плакету, у име Савеза бораца, a Драгослав Мркић диплому Новчане награде: ОШ „С. Јаковљевпћ” н Радослав Прокнћ архмтекта Шахистн су овом граду за Дан ослобођсња даровали још један пријатан кутак. 11. октобра у прпсуству многих званица свечано је отворен Шаховски дом. Прву партију у новом до.\гу одигралп су председник CO, Слободан Миливојевнћ и секретар Општинског комитета СК, Петко Лековић. Резултат меча: рс.ми.

АКЦЕНТИ Крнтнчна тачка Право на рад, и ако је Уставом гарантовано, нс може да буде сува нор.мативна нстина која је у складу са хуманптарним садржајем самоуправног друштва. всћ сгзистснцијална потреба појединаца п дру штва у цслини. Политика запошл>аван>а је зато постала опште друштвсна брига која прати друштвснс токове, усмерава крстање калрова постиче одговарарајућа рсшења и разреша * ва социјалне проблеме, уколнко онн постојс у друкчијој оштринн него обично. Активпост на запошљавању јс део самоуправног мсханнзма, оваква она обсзбеђујс да сс регулншу односи у потреби и продукцнјц кадрова како бп сс пзбеглс диспропорције а самим тнме II несугласине. Тешко јс прихватитн свс околностн којс утпчу на ову проблематнку а нс издвојнти битне од небптннх. Ситуапија у нашој Општини је показала ла сс овом питању мора приступнтн са више студиозности и потрсбе да сс рсшења нађу што ефикасније, иего до ' сада. Стопа запошл>ава1ва је нсадекватна, број прпјављених Основној заједншш у Параћину рапидно расте, свидекција постајс свс дебл>а п дебља а структура незапосленпх шаренолика. Стањс тз. „социјалнс потребе” јс закуцало и на наша врата а сплскови таквих липа су ттред нама. Свака година избацујс забршвавајућн број стручног кадра који. објсктивно нс може да сс укључи у удружени рад. Закоп о* прнправшшима нс дајс жсљсни сфекат на нашој тсриторпјп. Профпл оспособл>ених кадрова и љихов број су такви да сс мрсжа запошл.авања нс можс ускоро разбитп. Заједно са осталпм структупама добијамо ткћоу од 2352 лица од тога 492 високо квалнфпкована, 389 са средњом. 27 са впшом it 6 са високо.м стручном сћрсмом. Зато јс if констатанија, пзречена у Интересној заједшшн за запошл>ава1БС, о озонљппјсм прнступу овим подаци.ма алар.мантна п полазп ол друштвене обавезс да сс јсдан број незапослених укључи и у прнвреду и у друштвенс дслатностн. Извршсна је јасннја дефлннција таквпх .мша и наложсно ралнјш организацијама да таква лииа примс у р.адни однос мпмо уобичајнс праксе, па макар то изпснкивхчо и материјална напрсзања, сужавања радног ко.модитста, укидање хонорарног рада и променс снстематпзације. Није то једноставан посао, али јс најбитнијс да практичан резултат буде у складу са друштвеном акцијом. Другим речнма критичну тачку трсба што пре нзбрисати и дозволити да овај процес наставк своје усклађивање са животним потребама појединаиа и друштва у целини. Саша Букић ПОСАЕДЊА ВЕСТ КОМУНАЛЦН УДРУЖЕНИ? । Комуиална приврсда нашс Општнне од 1. јануара 1976. бипе удружена, то је суштлна нницлјатлвс која је покренута на јучерашњем састанку Секретарлјата Привредно-поллтичког актива и о че.му he се овај Актив изЈаснити нарсдлог чствртка. Одмах затлм о то.ме he се лзјалпћаватп и ралнп л>удн заиитсрссованвх органпзацмја удружсног рала. Прслложсно је ла у састав нове организацпјс yby Прсдузеће за водовод и канализацију ,.Водовод”, ПрсдузсНе за комуналпе услуге и транспорт „Стандард” и ООУР ,Дом“ за одржавапс сгамбених н пословних зграда која послујс у оквиру Завода за комуиалпе пословс п урбанизам. У прлпрсмљело.м сдаборату о друштвсио-скономскоЈ и еконо.мско-фшшнсијској оправданости интсграцијс комунално-стамбсне привредс и о објектившш услови.ма и друштвсним крптеријумима за организоваже у ООУР-с дата јс деталлта анализа досздашњег пословања п указаuo на Moiyhuocr дал»сг развоја. Опширплјс о томе у наредном броју нашсг листа. ^■iiiiiiiiiiiiuiiimuiiiiiiiiiiuiiiuiiiiiiiHiiiiimiiiuufiinHiiiiiiuiuiuiiuiiuiiiiiuiiiiiiiiuiiiiiiiiiiiuiiiiuiiiuiuini ДАИА 1375 ГОДННА П БРОЈ 45 ПАРЛНИН 11. НОВЕМБАР 1975. ИЗЛАЗИ СВАКОГ ДРУГОГ YTOPKA ЦЕНА 1 ДИНАР ЛИСТ СОЦИJАЛИСТИЧКОГ САВЕЗА РАДНОГ НАРОДА ОПШТИНЕ ПАРАБИН СА СЕДНИЦЕ ОПШТИНСКЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ СК — одговоран политички задатак ■ Предстојећи нзбори у Савезу ко.муниста били су главна те.ма разматрања 4. новембра 1975. на прошнреној седници Општинске копфсрснцнје СК, којој су присуствовалн чланови Политичког актпва, члановн комисија Конфсренције и сскретари основних органнзација ■ Уводпо нзлагањс поднео јс Пстко Лсковић. сскретарКомитета ■ Коиферснција јс усвојила Одлуку о расписнвању избора, Крлтернјуме за спровођсњс лзбора н распоред одржавања састанака по основипм органнзацијама СК. Са заједничкс ссднпцс OK ССРН и ОСВ СИНДИКАТ И ССРН: ДАТА ОЦЕНА ИНТЕРЕСНОГ ОРГАНИЗОВАЊА В На заједннчкој седшшц Општпнскс конференцнје CCPI1 II Општинског сннднкалног всћа, којоЈ су присуствопалн п представници општинских самоуправних интереснпх заЈеднпца, одржапој 30. октобра 1975. годпнс, оцсњена јс актнвност у области самоуправног иитерссног организовања и утврћеш! иепосрсдни задаии друипвсно-политнчкнх п самоуправнпх снага у овој области □ Усвојени су докумснтн коЈи сс односе на предстоЈсИс кзборс за дслегације и делсгпте самоуправнпх интересних заЈедшша: Програм 'актнвности и Правила о поступкг избора дслсгација и делегата у скупштине самоуправнс кнтсрсснс заједнцс и органс самоуправнс контроле □ На седницп су поднстс ипформаипјс о спроведсним пзбори.ма у A1O CCPII Спсевац н о образован»у коордпнацноних одбора при OK ССРН □ Прелложсно јс формнрање нових самоуправннх интсрссних зајсднкца за: локалнс и некатегорисапс путевс, за иифор.мнсањс, за одмор, рскрсацију к развој туризма и за тсхничку културу. Општи је утисак, који произнлази и 113 презентиранс Ипфор.мацнје si из дискусијс, да је дслегатскп спстем доста добро старговао, а.ш да су сс пз дана у дац почелс да појавл>ују свс озбиљније с.\абостп. о чему је посебно говорио и иолпредседннк OK ССРН Л»уба Рашковић. KoHKpenuijc, пзостао јс утицај делегаштја п rpabaна на ангажоваљс делегата у скуп1ШТ1пгама самоуправиих iniтерсснпх зајсдЈШца и Скупштпни omunnie: делегати све чешћс узимају реч и говорс у својс ilmc, што дслегатски спстем води у погрешном правцу, ннје било заједничких седница Скупштинс општине п скупштннс inrrepecHiix заједsuiiia и др. Владилшр Севнћ, председиик Друштвено — политичког Bella CO, јс посебну пажљу учесника скупа задржао на функционисању овог Већа и раду његовнх делсгата, пошто се они на неки начин осећају као да су без делегацнја, јер сс органи друштвено по.ипичкпх органлзаипја Општјшс уопштс iuicy афирмпсали као њнховс делегацпјс.. О томс је говорно и Радивојс МиленковиН пзносс!ш својс искуство као делсгата Друштвено политичког већа. Властимир MilictiiIi, пиачс at делегат Скупштннс СИЗ залошљавања, јс указао на тсшкоћс на које цаилази када трсба да сс са радним л>уди.ма консултује о питањи.ма која ће сс разматратп на скупштпни чији је чдан, дсж су Добросав МладеновиИ и Милутнп Станојсвић i-OBopiLUi о раду делегадија удружених по.митривред- „ика, о којима су изречепс доста iicnoBO.wie оцсне. Јаков БуриН јс за нсактпвност делсгаuifja окрнвио основне организације Савеза комуниста, јер тамо гдс јс активност ко.мунпста слаба тамо јс слаба и акniBHOCT самоуправннх тсла и органа. Узилшјућн рсч у дискусмјп председник Општпнског ашдика_м{Ог већа Ранко Николпћ сс самокрптнчки осврнуо на актнвност делегата Снндиката у Друштвено.м полптнчком већу Скупшпше оппгпше. Они нису чак позиваш! ни на седнице Beha. Сличац случај јс и код другвх друштвено-поллтичких орпшшзација. Очекзшали смо, наставио је он, да he седннцс Скупштине отшггнне сада Y делсгатском систему битл ефлкаснлјс, са .маше матерлјада л тачака дневног реда, алн се у том попледу скоро плшта шцс променлдо. Задожло се да сс ана.млза о ннтересном организоваљу упутл на разматраљс Скупштннл општинс, како бн сс уочене сдабостл откдшвадс кроз заједнлчку активност читавс дслегатскс структурс у коју јс сада укључаио преко хил>аду делегага а ускоро ће их блти троструко вшле. Полазећи од оцена из Ипфор манлјс н дискуспје, утврђенн су слсдећп закл»учц11 „ правцл акцпја ла даљем слровођењу м ожпвогворслл' копгресилх начсда.л Устаза СФРЈ, којл сс (Наставак на 2. стр.) Говорсћл о задашкма који иепосредно предстоје у оснодлсам оргаллзацијама Сагвеза ко.мунлста у везл са лзборл.ма секретара л секрегарлјата. друг Петко Аековић ie, иајпре указао на то да сс нзборп лс смеју схватитл само као ,.орггмизационо-кздр-озскк већ м као лзузетно важан лдејнополитички п друштвени залатак” н пстакао: „Овогодлшљи мзборл су веома одговорал друштвено-полл тичкл посао, управо због тога, што овога пута морамо влше него икада до сада, да до краја одговорно л рсадно оцсллмо v којој мсрл с.мо успсдл да реадлзујсмо л оживотворпмо поставкс нз Плсмз друга Тпта, колгрсашх рездлуцпја и Устава. Савез комунлста нашс Опшглис је данас лдејно-подит!;- чкн, акцлоно л кадровски зчатно јачи;11 у протеклом двогодпшн>е.м периоду остварпо је залажеие рсзултате у спрово 1?сн»у по.штикс Савеза ко.му нпсга Југославлјс и да.улм ра звоју самоуправпих друилнсноекоиомсклх п подлтнчких одлоса, ади лз овнх лзбора .мо ра изаћп још организованији, акцлоно л 11ДСЈНО-ПОДПТПЧКП ја »ift Ji способплјл за дад>у реадпзашгју всо.ма тсшклх л сдожеллх задатака којп очекују Савсз комулпста нашс Omm line v паредлом перлоду. Дужни смо да критнчкл и свеобухватно анадлзпрамо и сагдедамо како резудтате, тако л сдабостл л пропусте у name.!! прстходном раду, тс ifa основу таквих показате.\>а \твр дцмо пепосреднс задаткс па AXW.M остваривању конгресiiinx резодуција и Устава'. У ападпзи активностл 00 СК мо рамо веома одговорно да копстатујемо м утврдпмо, нс само очо шта јс II како ypabeuo, Hero it оно шта јс све требало да буде ypabe.HO, значи. морамо отворсно II самокрнтичк:! да говорпмо о свпм задацнма којс нис.мо остварпли п дамо одговор због чега то нпс.мо успели. Детал>на аналпза рада и Р° зултата Извештајп о раду 00 СК морају да дају одговор на пита1ве V којој је мери основна органпзацпја СК акционо м ПЈ1АН КОМУНЕ 1976-1980. HA ЈАВНОЈ ДНСКУСНЈН Данас је Извршни савет Скупштинс отшгпгнс разматрао Нацрт дриштвеног плана опшпгне Ilapahini до 1980. године. Овим је уствари започела јавна дискуспја о овом веома значајном друштвеном докузтент^’. Haul лист у овом броју објављује овај Нацрт, ка ко бнсмо oMonrhitvi! радтпш л>у ди.ма н грађанпма. друштвено * -полптичким органпзаннјама. самоупвавлој и делегатској структури да уаму актпвно учеш he у н.еговом коначном убблпчавању. Уједно нзвршавамо спремност да на сграншхама нашег листа објавн.мо све прннципе крптпчке примсдбе, сугестије и прсдлоге. ндејно-полптлчкл оспособд>ела за спровођенхс задатака којн проистичу из коигрссних оддука. закдд^чака Цептрадног колштсга, СКЈ, ЦК СКС л захтеса наше свакодисвпс самоуправне живогнс праксе. Немамо задатак далас да дајемо ту оиелу ади познато јс да још увск пмхмо акцноно недовол>- ло способнлх па и разједшвеллхосновиихорганпзаиија СК, парочлто нсклх сеоских, те he оне моратл да смошу снаге да самокрптлчкн и реадно онепе и изнесу узроке таквог стања, пре свега v сопствелој ередшш, у својој основној органлзацпји СК. To подразумева Acra.vnv анадизу. рада и. актлвдостп.. ochobhzix . oprawiv зација . СК л ibciior руковод, ства у складу са Заклучцнма II ссднлцс UK CICJ п IV ссдлпцс ЦК СКС, који се односс на n.xejHo-iio.uiTii4Ko, орТадхЕ Са ССДНШ1С Опшпшске конференције СК зацноио н кадровско јачањс Савеза ко.мункста у борби за дал>и развој самоулравл>311>а, што треба да посдужи за јасно определ>е1Бе у погледу дал>ег јачал>а свих основлих оргаш1зација СК. Y извештајпма се мора иајконкретније дати оцена о рсзултатима л слабосшма па ллану стабиллзације прлвреде, борбе за већу чроизводњу п пордуктивност рада, протпа зтфладијс и неликвндности, затлм односа прс.ма раду и средствЈша рада и др. пкташша. Свакако морамо лдентификовати пре овега узроке одреНенлх слабости и проггусга који су у нама, којн су субјек тивног карактера. Да лл су онн резултат још увек недоbo.wio развнгјешк самоуправпих односа у поједншш срединама, плод слабе и неадекватне органпзаније рада и недостатка борбе за већу продуктивност II еконо.мичност пословања. Морамо отворемо реhn колнко у основи таквих слабосги и пропусга сгоји појава нерада, недисцнплпне, забушавања на послу, јавашлука, расипништва, паразитизма н сл. појава, и ко су њнховн нослоци, те толико комунисти својим радом, односом и noнашањем утичу на сузбијање овпх појава, као и да ди и колнко се комуниста налазп заједно са носиоцпма овнх појава. Такве треба јавно осудп * ти, криткковатп и отворено жнгосатн. Мп се у Савезу комуниста MopaAto дхгфереагцпратп на тштаљу одпоса према раду п средсгвпма рада м от* ворено морамо рећи, да нема места у Савезу комуннста нераднлшсма, носиоцнма недисшпгише it друглх кегатнвнпх појава. Изваштаји морају истаћн актлвност комунпста на плану општепародне о/.бране, дру штвеис безбедности и самозаштлте, затим на плану социјалне noAimiKC, илсјно-no.umiтпчког оспособл»авап»а чланства. развоја Оргапнзацнје Савсза колп/нлста п гд • , Запаженк рсзулгаш па плану развоја ' Оргапизашгја Сазсза комуни ста нашс Огпвтппе па плану свог рззвоја постнгла јс запажене резултате. To најбо.мс ; пбказујд полатак да смо v» ово.мс лвоголиипм.м псрибду,1 закљгчно са 30. ссптемброзт, прими.мТ V. Савсз комузшста 854 члана од тога 277 радшгка из непосредцс пронзводдве, Мј пољопривредпих пронзвођача II 511 осталих. Од укупног броја HOBOiipnM.veiuK 555 је м.\адих до 27 година жнвота. И соција.\на структура чланства је знатно боља v односу на претходнн перпод. Тако да нас лмамо знат.чо већп број радника у Савсз колгуннста. Тај однос јс дапас нешто мањл од 50 одсто од укупног чланства, а са учешшима у приврсди учешће рзднпка и по.!>опрлврсднлх произвођача у структ\фл чдансгва је 50 одсто. ■ (Наставак ка стр. 3) ЈУГОСЛОВЕНСКА ИНВЕСТНЦКОНА БАНКА ПАРАЋИН

CTPAHA 2 14 ДАНА БРОЈ 45 ДАТА ОЦЕНА ИНТЕРЕСНОГ 0РГАНИ30ВАЊА (Наставак са 1. стране) односе на обласг интересног оргашгзовавд ц функцнониса- »е дедегатског сисгема: • Конспггунсанлм самоуправног скупшпптског система на делсгатском irpinaniny, ство рена је основа за избор дслсгата у скупшпше самоуправиих зштересних заједница. ОсЈишање.м СИЗ п пзбором делсгатау скутшгпгне ових заједнн ца, остварешг су уставн« прпн цшш, а тиме п могућности за равноправно и самоуцравно споразумевањс и договарање радних д>уди и rpabana у циљу задовољаваља љпховзгх зајсдннчких потреба и inrrepcca. У досада основанпм СИЗ конспггуисане су скупитшс, иза брани нзврипш opraini п оргами самоуправне контроле, фор миране су стручне олужбе за Председншвтво заједннчке седннце: М. Илнћ, М. Дракуловић, Р. Николпћ и Л>. Рашковнћ обав^ање стручш« и адхпичиcrpantBinix послова. О Скупшптне СИЗ и њихо ви нзвршш! оргазш су од конституисаља до данас одржали у просеку по три седнЈше, и на њима разматралп битна пнта« iba 313 своје „адлежности. ДосаданпвЈЕм радо.м скупштина СИЗ и ibiixoBiix органа може* мо бтгти задоволиш, јер сс веШига делегата одазпвала позиву*1г акп1вно учсствовала у ра ду скупштнна. * НЗД98ОСГПЗ • Оцењујући рад скупштина СИЗ, начкна зрспграља и разлатраља одређсне проблемати * ке, можсмо констатовати да јс рад дслегатшја у првом периоду био активнији у односу на садашље, јер сс све чешће јаил>а појава пступа делегата у својс mie а не у лме делегаиије, на што указује разматрана амалпза п дискусија на заједјпгчкој седницп при OK ССРН са предссдшшима скушптнна, извршнЈгх одбора, самоуттравних контрола, секретара СИЗ-а и диокусијс на овој Конферепцији. О У склопу оцене функпиозгисаља делегатског система стоји п rnrraibc уклдчпвања скупштпна СИЗ у равноправна разматраиа п одлучиваља по одређеннм питањнма са одгоЗаштита Meby заслужнима 13-то октобарску магралу Параћина за 1975. годпну, добио јс и струч- (tax зз зашпггу споменика хултуре, Радослав Прокпћ. Молпм друга Прокићз да заштити повосаграћсну фонта ну ОД грађана којн у Н»у бзиају опшкс и псру п.-мену обућу. Дивл>ацн Фризерп. прнватшши, жале се па копкурснциЈу „днв.нп" фри зера, хојп после рада у фабрикама И0стап.\лју са фризсрзјсм код својпх кућа. На .дпплс" молсрс, столаре, елсктрнчаре, бршмрс н зндзре. пнко сс нс жалп, Јер у Пара * ћпну и нс.ма прнвалшх ралл.п ошн дслптностн. па они после рзда у фабрцкома. бсзбрижно пастаилд|у своЈу лелатност кол lybux кућа. ПО ДОГОВОРУ У НАШОЈ KOMYHII ПОЧЕЛО IE Н ПРАКТПЧНО ДА СЕ ПРИМЕЉУЈЕ ПЛЧЕЛО — ЗАПОШЛ>АВАЊЕ ПО ДРУШТВЕИОМ ДОГОВОРУ. ШТО СИ ДРУШТВЕНПЈН TO CY TH BEBE ШАНСЕ ДЛ ДОБИЈЕШ ПОСАО. варајућим всћсм CO, јер из аналпзе сс впдп да у досадашibext раду нијс било таклнх слу чајева, а без тога се не може nil залшслитп делсгатски снстем. Скутшшше СИЗ донслс су своје црограмс рада, a iickji и дугорочне, па се оцењује да је п.мадо .места да сс тн пропралш усвоје на заједнпчкој седнпцп са одговарајућим всћем CO a то нијс учшвено. _• Налази и днскуспје пока * зују да у досадашњем функmiomicaiby дслегатског система није у ловољној мери успо стазљена всза пзмсђу дслсгацнја и гборова радшгх л>удн at rpabaiia па је самнм пш пзостао њихов потпунијп утицај на одлуке које су донете у окупштпнама СИЗ. На основу наттред пзнетих констатација ССРН, СК, Општпнско веће Спндиката и остале друштвено-полигичке организаније, дужне су да у наредном периоду своју активност усмерс ца дал>е оживотворења уставннх начела и афнрмашади скупшпгна — делегатског система. G У својој свакоднсвној акшвности, свс друштвено политичкс оргаиизацнје мррају се залагатп за што шире друштвс но договаразве, самоуправпо споразу.меваље н одлучивалве, а сахиш тнм и за пепосреднл упшај радних људп и грађана на одлуке ,које се дрносе у скупштннама СИЗ. Тенденцнје и појаве иступања делсгата у својс пмс, без консултацпје де лсгацпје, треба енерпппто сузбнјатп. О Трајни задатак ССРН, СК, СС п осталЈгх друшгвсно голитичких оргазшзацпја је да пруже пузгу помоћ camt делегацијама, да успоставе што чвршћг везу дслегата и делетацнја, с једне стране, и делсгаш|ја п самоуправне базс, која их finpa, с друге стране, iep се без те везе не може остваритп јг за&шслити правилно функииошгсањс делегатског система. О Трајни задатак лелегата и делегаиија, јесте, да булу у сталној вези са зборовпма рад ннх л»уди и грађана, како бн ол ibwx добијали сморпице за Алегорије Рецепт Једна имагинарпа веле снла. голпко јс далеко отншла у спаран>у вепгтачккх метереолош Kiix услова, да бнло у коме гра ду на зе.чалској хуглн може да пустн кншу, тако прешоно, да само на једној расхрснпип пза- <ове провалу облака, а дз цсто времепо ка тротоарпма око ра* сркснние не падне кн једна кап. Кад бп хтелл дв претпиг^’ овај реиедт нашсм Комупалном предузећу. Техника Графнчхо кздавачко предузеће „Bint Карацпћ" набавнће ускоро двобојну мзш1Н|у за шта.мnaibc. Ако ова мзшнна буде мог ла лд боји it завршнс рзчуне ке кнх нашнх радппх органпзациЈа, 1нће посла ira претск. заулшање ставова у гелегацнјп а ттрско 1&е и у скупштпнп. • Дслсгати су такође дужнп да чешће пу што већој ме рп обавсштавају зборовс раднпх л>удп и rpabana о свом раду зт дају мнпцнјативе за iwixo во сазнвањс. • Како нам у паредном перподу предстојп дал>п рад па самоуправпом интересном оргаинзовању нових СИЗ и згзбоipii агових делсгацпја 11 делсгата, како за постојсће СИЗ, тако н за повс, то у току овс актпвности трсба па зборошша радшк л>уди at rpabaiia још дубљс тумачитп улогу у долегатоком снсте.му у Ш1љу н>сговог свс обухвапшјсг OCTBCtpeља.. Зато у том правцу акција свнх свссш!х и соцнјалпстички опрсдсл>е1шх сиага на чс лу са СК мора лоћп до пуног изражаја. Такођс, сматрамо да Председшпитво CO п Извршни савст CO трсба акпгвнијс да сс укл»уче у раду делсгата it деле гација, а то се одиоси и на стрх-чнс службс СИЗ са сскрстаршса СИЗ. Опшптнска конференцнја ССРН и Отшггннско аптдлгкално већс су па крају усвојилп Програм непоореднс активносттг на лал>е.м самоуправнолг згнтересном организовању и прошнрењу делегатокс остгове Bi Правила о поступку кандпдсвања и кзбору делегација и делегата у скупштине самоуправттх интерссиих заједиттпа п органс самоуправнс котгпролс. М. МихајловнИ ЗА ДАН МЛАДОСТИ HA ВРЕМЕ Двадесетог октобра састао се Одбор за прославу мајских празника и Дана младости. На састанку су формиране четнрц комисије које треба да допетог новембра направс план активно сти у области фвзнчке културе зг спорта, културно-умстничке активности, тсхничкс актн вносп! н дочека Титовс штафетс. Програхш he бити презентирани Одбору за прославу државних празннка и накои ibiixoBor усвајања поделпћс сс кбпкретпа задужења. На тај начии he бтгпт мобилнсанс свс онаге, како би се мајски празHmifCii Дан младости што свечанпје прославпли. Ову акцпју свакако треба по .здравпти. Само уз благовремеие прзтреме једна овако крупна манифестација може да се успешно организује. ИЗ РАДА СРВС ПрЕшреме за изборе □ У новсмбру у св!ш Основним органшацијама Савезв рсзервнпх војннх старепшна треба да буду спроведенп избори. О то.мс јс било речп на седници Председништва СРВС одржапој 17. октобра. На седЛ>\’биша ЦоетковпН — Луша ■ Ушпхрзални затварач се чеш he KDapn од к.\аснчног. ■ Неки iioce луде па срце. a пеки на душу. 0 Отвархм раднонпцу за био лошко-хемпјско чншћељс грехова. ■ Кренуо је у amuijy, а заборавпо на нацнју ■ Рнчард Бартон се помирно са Лнз. Ја се са >ћом не б» ш« свађао. ■ Y акнпју међупародне годп- • не жена устуиам мушкп бкцнк.%. ■ Горс впсоко лоле тврдр, срс лнну су па време рсзервисз- ■ лп siLxcpauni. ■ Зана1ство се углсдало на државу __ почсло јс дд кзумнрс. ■ Важно је да знаш да ш-раш — ссирача има на прегек. ■ Давчснпцима нздајем сламку па прпнцнпу рснт-а-кар. ■ Саобраћајнн зпаковн не г-ажс за iicniicuaic. ■ Ко тсбе камепом ти itcr.i про грхмом за етабилнзаипју. ■ Нздајсм певиа за насађиса114. СА СЕДНИЦЕ ИЗВР1ПН0Г САВЕТА CO Недовољна здравствена превентива На оедниш! Извршног савста CO одржаној 11. новембра разматрано је вишс актуелних гппања. Највеће нитсресовање нзазвала јс Лаиализа изврше * iba програма обавсзних видова здравствснс заштите становииштва Заједнпце здравственог ocnrypaiba Параћин у току 1974. Из Лналпзс сс видп да у протеклој годинп Медшшнски центар v Параћину нијс испунио план рада на срповођењу програма обавезтпгх видова здрав * ствене заштите нз областн превентиве. Као пример наводи се, да су систематски преглсдп одојчади у Саветовалишту за мајке к дете извршентг са само 29,4 одсто. Саветовалиште за предшколску децу, од 2 до 6-те године, HKje регнстровало ни један прс глед, а тим прегледима је требало обухвапгги 3600 децс. Систематскпм прегледима за упис V прш! разред Ос.могодишње школе није обухваћено ни јелно детс. V саветовалЈШпу за труднтгас прегледано је 586 жена а трсбало је прегледати 2200. Кућнс поссте породиљама од стране лскара из Дпспанзера жена нису уопштс вршене. ТаKobe, иијс задовољавајућн рад па откриваљг п сузбијању ендемског нефрнтиса, обзиром да је у општшш Параћин велики бројј оболелих од ове болести. Служба патронаже нема довол»ан број кадрова. Уместо 13 сестара патронажну службу v 1974. години обавл»але су само две сестре. Раз.матрајући ову Аналпзу Извршни савет јс закључио да се не може бнти задовол>но превентивиим радом Медпцинског центра у Параћипу, којп пружа здравствену заштиту становшпитва у нашој Општпни, тим пре, што су средства за превентпвни рад у спречапаљу разнпх обољења била обезбеђена код надлсжнс Само * управнс интересне заједште. Да бн Извршнп савет могао коначно да се изјаснн о овој Аналнзи п да одређене предлоге Скупштоди општини ПаpahitH, наложено ie да v року од 15 дана стручни колсгијум и Савет Медишшског нентра у Параћпну раз.мотрп ову Анализу II обавестп Извршни савет шта су предузем! п шга he пре дузети да се v превенптвном раду постигну бол>и резултати. ници је закључено да се у свнм основним органнзацпјама, nopea већ постојећпх комисија треба да се форхпграју и комн сије за наставу општевојне обу ке, што је до сада било v надлежности Општинског одбора. Донета је одлука да се од 1. до 10. деце.мбра кзвршп тестирање, пропера знаља, свнх ста решнна кош су у току ове године похађалп обуку. После тога, пзвршиће се ракгпраље органпзаинја према постигнутим резглта *пша, а за Дан армије најбол>пма he бпти подељена прпзчаиБа. Ових дана ie у Месној органнзацији СРВС града и у н>еним ochobkilm организацијама обав.дено информисање о актуелнсш питањима код нас u у свету. Закл>учено је да се следеће пнформисан»е резервтшх' старешина пзврши у децембру, када ће битп саопштени резултати тестирагва и донет Програм обуке за 1976. годиму. М. Мнхајловнћ ПЛАКЕТЕ СУБНОР-а Поводом тридесетогодишњнце победе над фаши. змом а на ппедлог Општинског одбопа CYK НОР-а, СЛЛВОЛзУБ ГАШHR и ИЛИЈА БОЖИН добпли су од Саве.ччог одбооа Јггоглавпк Плакетч за посебан пал и ра. зво! owe онглпмаа1п»<е и за тп« *- ача за које се она зала”,п. (М. М.). ПОЗИВ ГРАБАНИМА I ЈЕСТЕ ПИ УПИСАНИ |У БИРАЧНИ СПИСАН? з Y цил»у што успсшнијег спровођеп>а предстојећпх из5 бора у месним заједтшцама за дслегате самоуправпих $ интереспих зајсдшша, који су заказапи за новембар, 5 (неопходно је ла сви они којп и.мају бпрачко право што 5 прс извршс увид п полпссу захтсв за упис, Aonyiiy кли 5 исправку бпрачког списка, уко.игко за то постоји noi- ± реба. х За бирачс пз Параћина, Стрпже п Тскијс општп бпрачкп спискови изложешг cv на увнд v Скуттпгппш отптини Параћин, соба број 41, а за грађанс осталих nace.scinrx мсста у .меаш.м канцеларпјама. (М. М). - S СА СЕДНИЦЕ ИЗВРШНОГ САВЕТА CO ШШТ1ВЕ1Е1НОГОЕЈ1ЕГШ ■ На седници Извршног савета одржаноЈ 28. октобра раз.матрана су техничка питања ■ Три захтсва делегата Добросава Младеновнћа ■ Фор.мирана радна група за пзраду ОСНОВШ1Х елемената биланса опште п заједннчке потрошње I I На седнишг је разматран и усвојен захтев Ортана тправе за доделу оредотава за ново по nyibeiia радна местз, како би до краја године могао да сс финансира рад новопримљеннх раднггка. На основу захтева Удружсне раднс органпзацпје „Унија” из Београда дата је сагласност да се одобрена бенифпцирана камата намењена за доградњу, рекснструкшуу и модерниза * шгју мотела ,,’Параћин” у Параћину привремепо пребаци на хотел „Праг” у Београду, који је, такође, у саставу овс' радие оргаипзашгје, како бтт могла Да се тгаврши његова реконструкinija. После AOHouieiba Одлуке о забраии испрезаша н паркпрап>а запрежтшх п теретнпх возила на зсленој пијаци. Добросав Младеновнћ, делегат Већа месних заједница пз Стрижс, упутио је Извршпом савету Скупштине општпне предлогда се оваква одлука измени, јер по пхјговн.м речнма она само погодује препродавцп.ма а ште ти купцима. У периоду када се прохаје сезонска кабаста роба, као што су папрпка п купус, произвођачи су прпнуђенп да ту робу некомгко пута претоварају. јер пема простора на коме је она могла да се продаје. Делегат Младеновпћ је захте вао да се најхнтније пренсппi'lililillllllllllllllliiitillllillllllllllillllililiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiitt' ПЕСМА О ВЕЧИЈО1 РАНИ КРАГУЈЕВЦА Ученицп Ооновне школе „Бура Јакшнћ * у Параћину | свечаио су обележилц 21. октобар, Дан крагујевачке = трагедије. Поред пригодног програма, прочитано је и । више ученичкпх састава, од којих је поссбно била за- = пажена пес.ма Горана Стефановића, ученпка VIII« коју | објављујемо у овом броју. = Органнзатор овс свечаностн јс Историјска секција = Школс. | Вукови су на ноћ завијали = Из шу.ие су изашли мртви = Ко чељусти немани зеаали су | Гладни тражили су жртве. = И нашли су жртве сутрадан I Љгде, старце и дечаке; | Без трункс савести стрељашс их = И бацшие у раке. Нико није тражио по.ииловањс, Са поносом дигнутом главо.и, Пошли cv на стрељање људи, старци и дечаци. Чак је и професор који је по.ииловаи рекао: ,Ја не тражи.и милост од вас, Идем да својим ученицшш. Одржим последњп школски час". А онда, заштехтали су митраљези И многи млади у жиеоти се. угасилч. Са вечно.и славо.ч о храбпости И иез живота о ко.ие cv снили. На листу свеске остало је нола сриа и јсдно слово. = Нису му дозволили ни /нибаа да изјави. = Остало је В као „Воли.и те", | А даље нијс .иогао да иастави. = Пола црвеног срца. остало јс за мајку. = Пола његовог кпвавог живота Е Мајци за вечнту yato.ueny, = Која зна шта је страхота. = О, да ли ie MOivhe да људска 6uha, 1 I Да људска otiha оаако чине. i Де, хајде, човече, реци ти мени | Због чега народ толико гине!? н = Због чега .иајке толико 1иачу? = П1то не nncvoiu радост н смех? = Ihuxoeu дечаци бнли cv мали. = Убити ilx, зар није грех?! Гпп«н Гт»»4 *аиолнћ VII1-4 „Б. Јакшпћ" fnimmiiiiiiiiiiiiiiiiimiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiitimiiiiiiiiiiiiiiiuiiiiiiiiiii *' i I I та начпч убирања таксе па зеленој тшјаци, да се тарифе уса гласе са тарифама у суседш^м општинама, као п да се од организације која сс стара за одр жавап>е реда на ппјаци и о убпрању такои, затражи финанеиЈСки сфекаг за послсдн>јгс пет година п улагап.а која је ова радна органпзаиија вршила у том периоду. Разматрајућп ове предлоге ч.\анови Изврихног савета су св сложплн да је у хшл»у одржавања реда на зеленоЈ пијацп било неопходно допети једну овакву одлуку, и да је не треба укидати. Одлучепо је да се утјгоди прсловањс гпгјаие од 1971. годинс п начин на којк се формнраји тарпфе, као л да се iiaixiiTinije олржп сас-танк са гтредставштпима Комуналиог предузећа „Стапдард”. СИЗ за управљање гоађевинским зе мл>1шггем и Меенс затз.'Лицс града, како би се договорплн око уређеља просто^ на коме бп сс продавала кабаста роба. На кпају је бор.мпрана рална rpvna v ч!псм саставу' су Радолтр Мплтаковиђ, Адам Сто јановпћ п Даштло -Радусино * mill, xoia има залатак ла до 10. новемб-:а предложп основне е.\ементс за пзраду бплансз планираних средстава за опшtv п заједтшчку потрошњу за 1976. годпну. М. Дракуловић

БРОЈ45 14 ДАНА СТРАНА 3 Овнх дана радници браварнице, оделења Погона за нзраду стакларске опреме приводс крају радове нали нији за рециркулацију водс. Ова лшшја служиће да се сва вода у погону која је већ била у употреби иско рисги још вншс пуга. Ynpaвонаовај начин наши раднпци доказују да прсдано радс на уштеди и рационал ној потрошњи материјалнпх добара. Y четвртак 6. новемСра ог. одржана је седница Пентралног савета на којој је разматран извештај о деветомессчно.м пословању, закључцн Стручног савета пре дузећа и предлог за присту паме интерссним заједница ма: 1. Интересној заједницн за амбалажу, паковање к унутрашњи транспорт, 2. Изјашњавањс за организоваље интересних заједшша усмереног образовања, 3. Научно-техничка сарадњаса Техничко .металуршким факултетом у Београду за 1975. годЈшу и 4. Делегирање представннка за координацноне одборе за прославе одржаних празнпка и за акције солндарностп у случају еле ментарних нспогода. На седницн радничког са вета за производњу тргова чког стакла koia ie одржана V пстак 7. новембра раз.матрани су закључцн стручног савета if захтеви за прсиспи тивање одлуке Ко.миснје за заштиту радних дужности. После дужпх припрема оде лење за оправку н одржава ње алата прешло јс на рал v две смене. На тај вачин оправка и одржавада ала та пратнће основну произподн>у и њене захтевс за алатима. Увоћењем друге сме ис програма одржаваЈва је ублажен а доласко.м нозпх л»уди тај проблем he бнтн н дсфинптивно решен. Пословање раднс органи зацијс за период од јануара до октобра н расподсла за месец октобар Giihe на днсвном реду седнице Управног одбора која he се одржати v среду 12. новембра ове године. Све четирн OOYP одржа ће 13 и 14. новембра седнн це Радннчког савета на ко ји.ма ће бити утврђени пре длози одлука око оснивања дслегације. расписани избори за ново основане органпзације и разматрано послова ње радне организације за период јануар — октобарте куће године. СА ПЛЕНАРНЕ СЕДНИЦЕ ПОЧНЊЕ ПРЕДНЗБОРНА АКТНВНОСТ Пленарна седнииа Извршних органа друштвено-полнтичхих органнзација и привредног руководства радне организацнје, одржана је 8. новембра 1975. г. На седннни је раз.матран и усвојен Програм непосредне политичке активности на дал>е.м самоуправном интересно.м организовању и проширењу делегатске основе и разматран Нацрт друштвеног до* говора о заједнички.м основама и мерилима за распорећивање и усмераванл средстава дохотка намењеног за општу, заједничку и лнчну потрошњу радника и рсзерве регионалне заједнице Шу.мадије и По.моравља. На крају усвојсн је и програм спровођења пзбора у Организацији СК нашс раАне организације. НА ФАБРИЧКОЈ КОНФЕРЕНЦИЈИ СК Радно председшшггво фабричке КонферекцнЈе ОТВОРЕНО И НЕПОСРЕДНО 0 ПРОБЛЕМИМА ПОСЛОВАЊА Фабричка Конференцлја Савеза кодтуниста Српске фабрике стакла одржана је у суботу 1. првог нове.мора ове године. Седштл су поред чланова Фабричкс конферсиције СК прнсуствовали и чланови извршних органа осталнх друштвсно-полн * тичких организација, руководство органа управљања н прнвредно руководство фабрикс. Предмет разрадс био јс депето месечно пословање радне организациЈе. Уводно из^аган.с полнео је секрстар сскртаријата ФК СК НЕДЕЛјКО ГУЊЕВИП, и том прилнком реко: — Данаппву Конференцију органпзације СК нашс радне организацнје одржава.мо у време када сс послсднце сконо.мске и полЈГТичке кризс у светскнм размерама из претходног периода још увек снажно осеhajy н својим разноврсним у« тицаји.ма директно илп инлнрсктно дејствују и на прпвредна кретања у nauioj земл»н. ОчекиваЈва да he ова годнна донети CMiipiniaibe светске сптуацнје, не само да се нпсу остварила Beh јс, наггротпв, ситуација н дал»е нензвесна и бре.менкта многим нови.м опасносткма. Недељко ГуњевнН, секрстар секретарпјата ФК СК V таквп.м општпм ус.\0Б1ша, имајући увск у виду објскпшнс тешкоћс са који.ма се стално морамо борити, треба данас да анализирамо нашс послован>е, ла реално оценимо положај наше Фабрпкс п њенс напорс у склопу свих мера и акција које се v нашој зе.мл>п прсдузимају у борби за стабплизацију прнврсде н даљи развој самоуправних друштвених односа. Текуће економске прили * ке у земл»и и озбил>ност пробле.ма пред који.ма се налази у овом тренутку наш колектив, императивно п неодложно налажу нам депивно преиспнтп« eaibe, v првом реду унутргиињих фактора који cv доприне ли да остварм.мо овакве рсзулгате пословања а нарочито љнхову негативну тенденцију у другој половнни ове године... Y све.му то.мс ми треба пре свега да анализирамо место и улогу наше партијске оргаиизације а нсто тако рад, одговорост и понашање сваког комушктс — по.једпначно, јер су овп чиниоци од одлучујуће! утицаја на стање односа у радној органнзацији п њене пословне резултате. Нн једног мо.меита не бисмо смели дозволнти да се за нсуспех, грешку, пропуст нлп другу неку слабост. за које смо свеснн да су само логичка последица нашег иесистематског, недовољног или неодговорно! рада — траже „објективни” разлози, Himi пак с.мемо дозволити да се неки од нашнх добро познатих проблема крсгц други.м имено.м или називом и то оним који he у овом момснту, можда, бол>е звучпти. Свсстрапп-м разматрањем сваког елсмента из остварепе про- »зводње, реализације и финапснјског резулзата, а посебио cbilx значајнијнх ставкн трошкова и унутрашњнх роервп који cv врло високн за овај обим производње, ми нсговрсмено .морамо да оцсњујемо и допрннос сваког поједннца који је својим радом утинао да пословни успех свих OOYP-a и Фабрикс, као цсл1шс буде такав да са њим нс може.мо битп задовољни. При томс Hiije нам и не може бнт само циљ да иденгифнкујемо кривце, већ пре свега да сс кроз критнчку аналнзу слабосш II пропуста снергично пресеку дал>а негатнвна кретаiba, открнју прави — суштни« ски разлози лошег рада и створе неопходни предуслови за нужни заокрет v смислу побол>- шава>ва свих парамстара ко]н he нам омогућити ла до краја овс године дсл».Ш1чно поправи.мо оно што смо пзгубили у протеклих 9 месеци п далеко успешније започнемо нову пословну годину... Проблематика коју разматрамо п актуелност времена када то чини.мо па ово.м наше.м скупу најодговорнијих комунпста v радној организапијп управо »ам налажс да отворсно н дпректно каже.мо да са досадашјбо.м праксом и односо.м према грсшкама н слабоспша мора.мо прекпнутп. Ово због тога што јс у протскло.м псриолу дошло до нагомклавања пробле.ма и што су некп од н»нх голнко нарасли да могу довесги до омета!ва редовног обавA>aiba ироизводног процеса н Искоришћавање капацитета н проблем запошљавања Секретар фаоричког комнгета јс даље говорио о факторнма који су утнцали на неизвршењс планских задатака свакс основне оргашоације поссбно, о међусобној сарадњи Основ mix организацпја, о реализацн јн и стању па тржнппу — домаћем и страном. Износећи feдно од врло важних шггања — искоришћењс наших капацитста н проблсм запошљавања ГУЊЕВИН јс рекао: — Када roBopiLMo о искорншћељу наших капацнтета и фокда радног времена а прн томе узмемо v обзкр огромно изгубљено време због одсуствоBaiba са посла и велики вишак Комунисти са шггересоваљем прате уводно излагаље непродуктивне радне снаге, дужнн смо да се изјасннмо п ла.мо нашс гледање v везп акције која се предузкма v циљу решавања проблема велпког броја незапослених на територији наше Општнне. Према cbilm првпм сагледавањима заједнице за запошљава^ до краја ове годпне v прпвредч наше Опшпше треба запослити ла одређиватп и лруга мерила. Исто тако запптерссовани caio и за пријем стручне радне спаге на основу нашпх стварних потреба, пре свсга на произволима п креативним пословима. јер смо убеђени да ће.мо на тај пачш! не само реипггн одрећени брсј сошпалнпх проблема већ noBchaibCM нашсг дохотка гтворилп могућност за oinapaизвршаваЈва наших обавеза пре.ма тржишту и Друштву, a самим tilm најдиректније угрожавају иаш садашњи положај и свс планове будућег развоја. Овде пре свега мислнмо на радну п технолошку дисциплину, медовол»но залагање, разкс врстс нсоправданнх п оправданнх одсуствован»а са посла, нсодговорност према личним обавезалСа и немаран однос пре.ма друштвенЈгм средствима и заједничким интересима, раС1ШНИШТВО и крађе. и другс негатнвнс појавс, које се јавл>ају управо у време када су раднЈдхи коначно у ситуацнји да непосредно oxW4vjv о свнм битни.м питан»нма из жнвота и рада OOYP-а и Фабрпке. На овој Фабричкој конфе ренцији СК, проширеној са извршшгм органима осталих друштвено-политичких организацнја, руководством органа управљања и привредннм руковолством, треба да оцени.мо посло вање наше радне организације за протсклп псриод и да v оквиру тога поставњмо задатке како би резултате v иронзводњн извршили онако како смо го наши.м планскЈкм задацима н поставили. Ове задатке ћемо са успсхом извршити са.мо ако сс будемо ангажовали гако шго he првенствено оргапиза * ције СК олговорно, днсшшли * новано п свакодневно ангажовати свс радне људе v OOYP-a на извршаван>у планских задатака. Ана.\изнрајући резултатс које смо постигли за протеклп период од девег месеци, п поред тога што смо посп1гли позитчван финансијски рсзултат, не можемо да буде.мо задовол,- ни, јср пронзводнс планске задаткс нис.мо у потпуности остварнли. 696 радннка од тога наша радна организација 134 радника разних профша п 34 прппиавнпка. Ова расподела пзвршена је применом стопс од 4 одсто на број запослених радника. Да не би било неспоразу.ма у погледу нашег става желнмо одмах pehn да полржавамо гакву акцију и изјашњавамо се за прнјем одгонарајућег броја оних радника који на бази колшлетне и од стране шпрс јавности верифпковане социјалне карте немају мннимум средстава за егзистенцију. MeВутим с.матра.мо да би за реuiasaibe овог проблема трсбало посматрати, пре свега, остварени доходак по радинку па онње нових радних места. Mebyгим, не можемо бити за пријем неквалифнкованих радника разлмчите старосне и социјалне етруктуре, који је врло искорчшћен. За решавање проблема запош.чавања овакве радне счаге чи смо већ понудили одрсђене програме за отварање лових оадних места кроз формираље чосебннх погона нлн радних једнница v оквиру nocroichiix оадних организација на гернгорнји наше Општине. Да саио поновимо — ради се о по- /ону за фш<ализацнју термос поца. производњи глава за сифон-боце, пронзводњп шамотних лонца, картонске амбалаже и других делова за погребе сгакларске индустрије, прикупл>ан>у и припремн стакленог крша, производњи палета, a МИСЛН.МО да су сазрели условп и за оснивање погона за производњу стакларског алата, за чшаву нашу земл>у, обзиром на то да свс веће фабрикс стакла гвозе алат са crpaiv. за шта се дају ве-моса девизиа срсдства. Ово утолнко пре што ia сада у нашој земљи не постоји нп једна спецнјализована фабрика оваквог алата, а сигурно јс да таква ситуација nene остати у будућности. Спрехпш с.мо да у реалилацији свих oBirx програма учесгвујемо. али не мажемо нашс кадрозе на obilxi послов;ша апгажовати, јер и сами заиста нмамо хшого сопствсних пообле.ма у пронзводњп, рсализацн * in п ЛРУП1М областнма послоoaiba. Када предлажемо овакав начин peiuasaiba проблема незапослсности пре свега пмамо v виду да свакн радшпс мора пмати радно место на коме ће прс саега кроз своју продукгивпост н друштвсночЈконо.мскп <зр.1зна’н рад. допрпнети ренгабвлном пословању основних целпна v пронзводном ланцу а тн.ме he н чптава радна орглипзација обсзбеднти верифмкаipiiv свога рада на тржшиту. 0 ови.м иитшш елеменпша пссловања наше прнвреде у цслини и радних органпзацпја појединачно, далеко внше се говори и од стране наших кајбишвх руководилана, н о томе су недавно врло деталжо изнели своја мишљења другови Стане Доланц и Мнка Шпи * л>ак. О свему ово.ме морамо н сви хш. поссбно v данашљпм условЈсма врло оштре н непошгедне конкуренцнје на тржншту, да воднмо далско више рачупа ЗА ЕФИКАСНИЈИ РАД ЗБОРОВА V период од 17. до 21. октобра ове годинс одриканп су зборови радних л>уди све четпри OOYP. Ha ibiixia ie констаговано да у раду и организовању зборова постоје пзвесни пропусти. Y цнљу отклањаља ззначеннх недостатака одржан је заједнпчкн састанак председника председннштва зборо ва OOYP н председннка ппедгсдшпитва Сипдиката 22. окто5ра. На састалку су допсги елсдећи закључци: 1. На неколико задншх зборова, уочепо ie од стране рад ипка СФС, да се исти олржпнају са извесннм закашњењем. а што ie проузроковано каснпји.м одржаваљем седнице Раднпчког савета и Управног ол5ора, на којима се разматпа пословаље и расподела за прсгходнц месец и годнну. 2. Пре.ма одлуци Управног одбора бр. 113. до 16. 08. 75. године, А П С н прноредпо-рачунскн сектор су обавезни да са остваренп.м резултатпма ра- \a OOYP на базн пронзводљс vno3iiaiy YnpaBiin одбор раднс органпзашпе најкасније 10. илн 11. у текућем месецу за претходии месец. Такође су обавезнн да нсте материјале прппрсме н за седшше Радннчкпх савета OOYP, најкасннје до 12. or. v текућсм .мссецу за прегходни месец. нсго што смо то чинилп до сада. Y сваком случају на зашу радну оргаппзацију х«же се Ji сада, као п увек рачупати ла he v склопу својих реалннх могућности макси.мално учиннгн да сс и овај веома т«жак лруштвено-политичкп и соција/ни проблс.м наше срединс — најпово.мшје решп. Тежиште активности комуниста РазрешаваЈБе ових задатака о који.ма смо говорплн у озо.м уводном пзлагаљу завнснћс првснствено од апгажовања свпх чланова СК v OOYP. Исто .•ако к остале субјектквнс снаге као што јс оргапизацпја синдиката, о.младина и органи управ.деља којих после органнзовања v OOYP имамо велиku број обухваћених радннка v овим органпма и форумимз. Схмо у друштвено-полптпчким органпзатпама ц органи.ма управљања, укључујућн разне к-> мпспје и делегацпје ми имамо сигурно преко хиљалу актавнста обухваћених у овим форуми.ма. Обзнром на овако велпка број рдника обухваћених хроз наЈодговорнпјс органс н оргавизације на којима сс одлучу- ;е о свп.м битним шггаљима из живота и рада нашег колектива не смемо дозволити да нам се понав.\>а наша досадашња пракса, да ве,\нкн број вео.ма лобрих зак.\>\-чака па чак и наредбн по лннијп руковоћења. остане нереалпзован. Чињешша је да ic било више активности н контролс од онпх који cv доносили овакве одлуке п наред« бе, добар дсо би био спроведек v дело, тс би смо данас могли ла roBopiLMo мање о проблемима а више пословног успсха. Сигурни caio да ако би свако од нас правилно схватао своје обавезе н одговорнп нзвршавао задаткс, да би се на нас V таквој CHTyainiin угледали и оста.\и радници, пз чега би резултпралн далеко бољи односи н положај радне организације а сашш tilm н бољи пословнп резултати. Y опшнрној дискусији која је услед!Е\а после угодног пзлагања узело ie учешће 15 чланова СК. Још једном се пикушало да сс на самокритички пачин открију и укаЈжу сви пропусти којн су довелн до овакве ситуације v радној органнзашпи и nuonabv начнни за превазплажење истих. Дпректорн основнпх оргаппзацнја и струч. службл OOYP су обавезни да за зборове раднпх л»удп OOYP прнпреме извештаје о послова1Бу и расподелн дохотка за претходнн месец најкасннје до 14. у месецу. Прсдссдшгии зборова радшгх л»уди OOYP су обавезнн да све зборове о\рже најкаснпје до 18. у мссецу. Одлуке зборова о расподели оствареног дохотка на лнчне лохотке it фондове за сваку OOYP it радцу оргашиацију, ПРС доставл>а Сскретаријат оргапа vnpaB.vaiba. пајкаснпје до 19. v .месецу. 3. Occha сс да још увек пијс поклољспа ловол.па пажн>а прп избору референата за зборове ралнпка СФС, као и неблаговремено одрсђивањс пстих радн нзрадс распореда одржавања зборова. HanoMinbCMo да cv дпректори OOYP-a, прсма чл. 6. стаз 3. пословнпка о оаду збопова радника, дужнп да олређују рефсренге за давање оојашњсња о ппгањпма која су па дпсвном реду па ie v то.м с.мпслу и закључено да се списак реферсната мора лостав1<тн шефу Одсл>ења органа управљања п пиформацпје, најкаснијс до 12-ог у мессцу.

CTPAHA4 14 ДАНА БРОЈ 45 ДЕЧША ЗАШТИТА ПРЕД ДЕЛЕГАЦШАМА СФС Настављајућп праксу лоброг рада, делегахшјс Српскс фабрп кс стаклд одржалс су заједннчку ссднмцу на којој су размат. рале Програм развоја дсчјс заштиту v oiiumiim Параћип од 1976 до 1980. год1шс. Порсд делегата седшиш су прксустаовалп Драган Антић, директор цснтра за соннјалнн рад, Шутнћ Стапнмир, секретар општинскс заједнпне дсчјс н социјалнс заштнте, Петропић Лца п Bpinih Crime. С обзиром .\а сс паднло о всома важној матернјн днскуснјс н npiicyiicoct делсгата бнла јс на завидном нивоу. РадовановнН Миодраг, Cnacuh Борко, Гајић Мп« ланко, Јованопић ?Лирко н Ма ринковић Радоје указалп су својнм деккусијама да: ,длнар уложен у дсцу двоструко се враћа па можда н внше". Проб лем којп јс досада бно прпсутан, али није могао ла будс решен 113 објективних разлбга. је како и гдс наћн смештај за КОРИСНА Obilx дана вратпла сс пз Земуна група радннка III OOYP која јс изводила радове у предузећу „Мнлош Мамић . Нашн радннцн су радшп на рсмонту капашггета за пронзводљу воденог стакла. Ова група била је састав.vena од всома пс куснпх н лобрих мајстора који су свој посао обавпли на задовол»авајући цачин како за имвеспггора тако п за њнх сами. Y току рада није бпло никаквнх проблема и застоја све се одвгојало по плану п програму. На једној страни дневни ка који je водио Мплан Heшић, nocAOBoba браварпице ко ји су свој посао обавилм на за записано: пзнемоглс Зато су дслегатп са одобраваи>ом прнхвап&ли прсдлог да сс у наредном периоду приступп подпзаЈБу до.ма за изнемоглс. Треба покушатп да сс ттородице којс доживлавају pacaojaBaibc опсрсзују а npnход уступи за взградњу дома за изнсмогле. Постојп само два дсчја обданпшта штојепо лшшлешу делсгата мало, када се има у впду да је обухваћено око 4,5 одсто деце. Сваходневно сс суочавамо са проблемнма збриња вања децс запослсннх ралшгка, a peiueibe кроз цродужсни боравак дсцс у школп за сада нпје Atoryhe \tjcctii због псдостатка смсштајног ттростора. Убудућс морамо на себе проузспт обавсзу да деца бсз роAirrc.va н сна пзложена улпшт, шго прс iiaby свој кутак н кроз један васпип-ш рад добију про фил Kojir јс друштву потребан. Д. Милојковиђ САРАДЊА „Мсталскп радовн су обавл>еш1 савссно и на врсмс и по обиму изнад очекиваил. Сарад- »а јс пуиа”. Дневник је потппсао инжсњер Вдастимнр Живановнћ. 0- вака© одиос извоћача радова пре.ма иивеститору и обратно всома је корагстан ц за itera н за друге н то представл»а једity карику у ланпу чврсте всзс j<3Mcby тгредузећа „Милош МаMiih” мз Земуна и Орпскс фабрпкс стакла. Оваквс акшпје по всзивања и сарадње мзмеђу прсдузећа, зреба.1о би убудућс vcmlie обављати обзнром да зато постојс реалне могућностн. М. Радовановић Из Клуба самоуправљача ИДЕОЛОШКО ОСПОСОБЉАВАЊЕ САМОУПРАВЉАЧА Општјгнски клуб самоуправл>ача, чије KOHcniryncaibe, ка« ко то рсчс председшпс клуба. још трајс — имајући у виду скорашњи датум формирања, као и моменат да све OOYP у Onuiniirii још увск Ш1СУ прнступпле клубу. радп на ус.мсравању активносгп за пдеолош ко оспособл>аваљс радипка — само^прављача. Y том смислу .... ____ Г1____ _ ______ дсфннпсан је нрсдлог програма, штпнс п одговарајућнх служби а за планиран распорсд реалпзаинјс и такав прсзентпрап прсдставници.ма OOYP-a на увпд. Од iwrx сс очекујс прихватаљс програма у иелостп нлп са евентуалним примедбама. па he реалнзација моћи да почне. Клуб самоуправљача као скоро — формнрапа организацпја још увек у свом раду тражч путеве, где му у томс помажу искуства другмх клубова. ОСВ п Радничкн унивсрзитст, али јс помоћ непосреднпх корнсника њсгових услуга још увск недо вољна нако најпотребнија. Из јашњавање 00YP п њиховнх представничкпх органа могу највише допринети да к\уб сво.ј програм подесп п радшг ци.ма — самоуправ.^ачима дб највише пнфор.мација и тумачсња баш нз области којс су ilm најактуелннје н чнје ће им разјашњење пајвише допрннс П! да се што квалптепшје укључс на рсалпзашцн својих самоуправних права, које п.м гарантују иашс самоуправно друштво. Р. Маринковић Уређује Издавачки савет Уредник Добрнла Мнлетић 'АКТУЕЛАА■■ ДА Ј1И ЈЕ ПРОБЛЕМ 1: ЗДПОШЉАВАЊА нерешив? Посматрајући свсукупнн развптак наше земље, почсв ол општинског penicnia па до Федерацијс. констатујемо да се она пагло развпја н усавршава свој соцмјалпстпчкп систе.м. Глсдајући поссбно спштнну Парапмн у том светлу, последњих година јс много учињеио. МеbyniM, ако поглсдамо грану запошљавалва код иас и порсд виднпх рсзултата кзјп сс чпнс од странс руководства Опv Параћину, још увск пс може да сс наће кључ, којн бп отворио врата и пропустно свс младе радникс који чека.ју иа посао. Л да зло будс всћс пз годнне v годину број исзапослс * mix свс вцше се повсћава. Према шемн Центра за дсмографска нстраживања по прогнозп v региону општпне Параћпн потреба становннштва за запослењем пзноси ук^пно 2354 л»уди. Y том броју обухваћена је генерација рођена 1955. г. ШНОЛА САМОУПРАВЉАЧА ПОЧЕЛА СА РАДОМ Ови.х дана обављснс су прнпреме у нашој радној органнзацији организацпоног програма „дсјпо-полнтпчког обпазо вања KOMVHircra. Y том смнсду договорено јс да сс до краја годлне обрадс уводне те.ме из овог програма и то па састанцнма којс ће по двс ООСК заједно одржати како бисмо што рационадннје искористили пред вићеног консултанта, кога ће нам, обзиро.м на квалитет м значај ових те.ма обсзбедитв Општински комитет СК. Тачне дату.ме одредићс Идеолошка комисија водећп рачуна о обавезама ООСК и преднзборној актнвности чпја је припрема raKObe у току. као просечна, повратннци из пностранства, као и просечан број учеиика који ове годипс завршавају рсловно школова1бс. Прплив осталттх катсгорија ралнс спаге узст је на базн статистичких података по стопн од 8,5%. На основу cbiix података пропзнлазп да нам v овој годичп број исзапослсннх н.ма повсћа1!>с ‘ол новпх 356 нсзапосленнх. ИмајуНи у diiav број л»удн н свс мање могуНности потраж * ibc, Служба заједштс сачнпила је социјалну карту по којој сс мора знати ко пма предност у запошљавању и од када се палази на свидстпхији завода. Због чешће појаве да нам приврсмена незапосленост поприма карактер трајне незапослености код појединих категорија радника, то нам се намеће дз поред социјоеконо.мског попри ми п део политнчког карактера. ИмајуИн све ово у виду раднв л>удЈ{ запосленк у прнвредп Што се пгче Школе са.моуправл>ача чије he једно одел>ен>с и ове годнне радити у на шој радној организацнјн све припре.ме су обављенс и остајс још заједнички договор са по лазкицнма Школе о утврђввању терлтна када ће Школа раAimi. Тако he и ова значајна активност у нашој радној организацнји отоочетн. До сада је 65 радштка нзразило жел>у да noxaba Школу самоуправллча, што се сматра сасвнм довољно за једно оделлње, имајућп у внду да ова Шка^а ради сваке године, и да би већи број полазника у једној годшш пред ставл>ао организапиону сметњу. Р. Маринковић нашс општинс, трсба по овој тсмп добро да размислс и прбHaby одговарајућа решава на CBOJH.M лруштвсно-политнчким фору.мима и помопгу одговорним руководиоцпма v службн заједшшс за запошљавање. Мсрс и могућносш које би се моглс предузети v нашим радни.м колсктивнма су оби.мпс и to: nonyibaBaibc систематизованих а нспопун>сних раднпх места у организацијама удруженог рада. бо.^с коришћсп.с производнпх капацитета и бол>а пропзводна органмзацијз (нпр. yeobeibc нових с.мена,) укнлањс прековре.мсног н хонорарног рада, ироишрсње и из> градња нових капацитста и сл. Све су ово начини и решења за јсдно трајнијс запошљавање, иезапослснс н углавном младе раднс снаге, које би есвојим радом у већинп случајева за менила. оне већ тгзнемогле н остарелс, који су део свог жпвота уложнли у ослобоћењс и пзфадњу нашс домовине и на које је ред да сс одморе. М. Радовановић ИЗЈАВА ЗАХВАЛНОСТИ Поводом смртк нашет драгог снна, оца, супруга и брата ПРЕДРАГА ТРАЈКОВИНА ПЕРЕ, који нас је напустио 25. октобра one године изјавл>ујемо захвалност радним л>уди * ма Српскс фабрнке стакла, друштвено-политичккм оргатшзацпјама, прпјатељима, колегама п сарад ницима који су нам у најтежим часовнма помогли м саучествовалц у наигем болу. Породнца Трајковнћ АНКЕТА На Фабричкој конферекинји Ск Српскс фабрике стакла одржаној у суботу, 1. нове.мбра ове годнне, днскусија је била врло опшпрна. Међутим, нпје било могућиости да свп присутни узму учсшАл у дискусији н изнесу својс мншљење о девстомссечном пословању и дају своЈе примедбе и предлогс. Како су ендслп и доживслн ову Конфсренцију, шта мисле о уводном пзлагању којс је поднео сскретар Сскрстарпјата ФК СК Нсдељко Гуњевић, и шта су дискутовали, илп би дис« хутовали да cv за то ималн прилике, шггалн смо једап број комуннста који је присуствовао .-.'"Кбчфсренцпјн. МИОДРАГ ДЕБЕЉАКОВИБ, радник 111 OOYP: —Скоро да редовпо поссћујем све састанкс СК. алн ћс мп ова Коиференнија остатн у иајтрајнијсм сећању по својој орпгиналностп п отвореностп. Посебно ми сс допало то што је сваки дискутапт говорно водећи рачуна прво о својој оргапизацији и стању у iboj. ua тек онда о другим услужнпм п пратећнм. Yboaho нзлагање јс донеклс обухватило читаву проблематику раднс организацнје, али су н днскуспјс допринсле да сс она употпунн. Међхтнм, замерам што ннко нпје предложио решење како да сс изађс из настале ситуације. Као члана и радника III OOYP-a, мене и моје другове забрињава пласман робе на тржишту, а уз то, свакако, и рад на радном месту где вршимо услуге и I и II OOYP. Y дискусији да сам учествовао говорио бих о радиој ДИС1ШПЛИНИ а нарочито о свим врстама изостанака било оправданих или неоправданих. РАДОЈЕ МАРИНКОВИН. инжењер организације рада I OOYP: — Мислим да је то био један квалитетан ниво овог органа у овом веома важном трснутку. Сигурно да није све обухваћено уводним излагањем нити то може да буде, јер Конференција СК као најодговорнији политички орган за динамичко стаље равнотеже послован>а наше радне организацпје не може да се ослони на један захват па без обзира колико он био псцрпан п одговорно спроведен. Y овако сложеним условима прпвређивања никада се не искључује могућност да већ су традан затреба нова акција. Ја сам нешто мало говорио на Конференцији о планирању пре свега, оперативном којем, лично сматрам, треба прнћи са више амбиција. Зати.м, систем евидениијс мора да претрпи одређене промене, јер захваљујући н»ој нзвлачимо зак.Бучке и предузимамо мере. Алп. ако она не представља право стање ствари или је преко.мплнкована. онда смо унапред ометенн у нашпм настојањнма. Преписанп докуменат више није докумснат, копнја је једино поуздана под условом да је још краси прегледност. IIIio значи квалнтет евпденције морамо побољшатп а_\и ие повећањем евиднетичара већ измсном система свнлентпрања. ВЛАДИМИР МАРКОВИН, техцичар II OOYP: — Ова Конференција ме јс охрабрила јер сам кроз прнсуство једног великог броја комуниста увидео да схватају своју улогу у овом друштву где раде и живс, а што raxobc охрабрује и све радне л»уде нашс фабрнке у вези повећања производње и продуктнвностн. Бпо сам нзненађен свеобухватношћу рефсрата и бројем дискуспја. Нс ссћам се да је на једној КонференциЈИ днскутовало nernaeci л>удн који су огворено и нскрено трстпралн проблематику својих OOYP-a и целе фабрике. Ја сам на Конференшгјп днскутовао о сла бој коордннаиији непосредног руководства у производњи Meby OOYP-има, као и руководства на ннвоу фабрике. Због тако слабс координаније долази до разних „еспоразума и несугласнца, што реметн нормалан ток производње као и одржавањс машина и уређаја за производљу. МИТИЕ ВОЈИСЛАВ, одржавалац II OOYP; — Мишљења сам да је Конференнија у потпуности успела и да је одржана у правом моменту. Желим посебно да нагласим да је реферат који је поднет на Конференцији тако кон кретно и јасно приказао стварно стан»е посло ван»а радне организације и OOYP-a. Било је врло тешко дискутовати а не поновити неке стварн које су обухваћене реферато.м, но, и поред тога, било је доста дискусија и критнчких осврта на досадаппве пропусте. Y својој дискусијн ја сам обухватио два проблема и то прво, о радној и технолошкој дисциплнни која долази до изражаја за време топлих месеци, када су условн за рад тешки и време ie годишњих охмора. Y тим мссецима је такође и великл број Л>удн на боловању, тако да долазнмо у ситуацију да немамо људи којп бн радилп на радилшггп’ или машини. Други проблем је велики проблем амбалажног стакла за који ми нисмо крнвп јер је таква .чо> ментална сптуација на тржпшту. To je по мом мишљењу највећн проблем кога ми сами нс можемо да решимо без помоћп шнре друштвсне заједнице. ВЕРА РАШКОВ, радшзда декорације I — Мнслим да је Конференција oiua веома добра н борбена, а посебно мн се свидела дискусија сваког члана који се осврнуо на свој рад у колективу. Где је борба за пропзводњу, ту морају да КОЈУ ЋВМО ДУГО ПАМТНТИ постоје II проблемп. Свс оно што је негативно треба што брже отклањатп. Од радника на радном месту трсба да се чују проблеми и да се прпступи решавању истих у што краћем року. Да сам дпскутовала осврнула бих се на средпну у којој радпм а првенствено на неке проблеме пропзводње, затпм на днсциплииу и међуљудске односе. СТАМЕНКО ЈЕЗДИН, шеф пронзводње I — Важност материје и положај радне ор ганизаиије више него икада раније су схва ћени. Велики број учесника у дискусији, a изнад свега у појединим тренуцима самокри тичности спремност да се у истлцан>у слабос ти нешто каже п о себи, дала је нов квалите! Конференцији. Уназад два месеца у OOYP-има на свим ни воима сагледавана је проблематпка. Уверен сам да Hit један проблем није остао нспозна: и ту нема дилеме, дилеме настају када их троба решавати јер их посматрамо из различитих углова, што је донекле и на Конференцији потврђено. Проблемп и положај OOYP I, мада у овом треиутку у свеукупној проблематици радне органнзације нису највећи. На ово гпггање ма колико се трудили да дамо одговор, оста ле су неке дилеме. Тачно је да се један, нека стоји п већи број проблема, може и мора раз оешити унутар OOYP-a бо.шм организованош hy и вепим залагањем. Програм мера струч не комисијс прихваћен је и његова реа.шзација је у току, близу је крај да се реши ускогрло у доради у неким фазама, уз то и пробдем »olivotto« пронзводње. Остаје и дал»е отворено питање положаја, или бол>е речено третмана некнх капацитета. Када ово кажем мислим ирво на II вану н лончане пећи. Дру га вана, иако рентабилан капашггет не изврша ва планом високопоставхене нормативе и бслежи губитке. На другој страни лончане пећи кмају мала планска задужења уз привидно позитивно пословање, мада у суштннн ствари другачије стоје. Док сс год ова' гпггања друга чнје не поставе нећемо моћи ла реализујемо наше програмске акнпје у преласку на JYP-e. Код доношења планова за наредну годину ова тштања морају се реалнпје поставитн. ГОЈКО ТОЛИН, благајник IV OOYP: — Сматрам да је Конференција у потпуносги успела јер се „а шој дискутовало отворено о свим тсшкоћама којс притпскују нашу радну органпзацију, што су истицани проблс ми данас врло акутни и који траже најхмт пија решења, како бп бар донекле поправнли пословне резултате до краја године. Отворепа, и по менн врлодобра дискусија, пстакла је наше слабости, разврстала проблеме на при оритетне и оне друге. Прнормгетнн би бнли производња I OOYP као ц продаја амбалажног стакла. Добро прттремхено уводно нзлагање свакако да није могло да обухватп сва гштања, али је дискусија допунила ту празнпну,- иако је мало речено о проблематпци рада III и IV OOYP, које raKobc имају свог удела у остваривању пословннх резглтата' осталих OOYP-a. На Конференцпјп ја бих дискутовао пр венствено о проблематпци реализацпјс амба лажне робе на укључпвање једног вмшег ру ководног нивоа по овом питаљу, обзнром на тренутну ситуацију за_\иха овс робе. Свакако бих говорио и о другпм врло важним тгга њима као што су организација посла и запо сленост на радним местима а иарочито би.х подвукао проблем акиија које нам очито недостају у СК и у другим друштвено-полпти чким оргапизацијама. МИХАЈЛО АТАНАСКОВИН, референт про даје IV OOYP: — Конференција је показала да je СК на ше радне организације у првом реду схвата цроблематику у којој се радна организаиија налази на један критички и самокритички начин показује све негативности и пропусте, који су захватњш не само нашу радну.орга низаиију већ и ширу друштвену заједницу. To су у првом реду: недисштлина, недолазак на посао, неоправдано боловање, немаран од нос према средствнма за рад a то све проузрокује неизвршавање постављених задатака, a тиме и мањм доходак, лнчнн доходак н друго. Савез комуниста ће моратп још енергичније да крене у заједничку акцнју против свнх негативних појава у радној организацпји што је ова КонференциЈа кроз свој рад и закл»учила. Реферат је био потпун и обухватио је сва најзначајниЈа питања у овом моменту. Дискусије су такође бнле добре, самокрнтнчне и обимне. Учествовао је велики број радника самоуправљача нз пепосреднс производње, што обећава и остварење закључака ка Кон ференције. По менн, ова Конфсренција је у потпуности успела и резултат тога мораћс да се осетн у колективу. На Конференцпји ја бпх днскутовао о од говорностн „ то двострукој: прво по функин ји pyKoaobeiba и чланства у друштвено-полп тнчкнм организацнјама. Ако знамо да Спн лнкат, СК, органи самоуправљаља обухватај? једну трећнну запослених у радној органпзацији. Ако се зна да у те оргапс бирамо најбо- .ve раднике, онда tbiixoB рад н однос у колек тнву п на сваком другом месту јсстс важан фактор за нзвршење постављенпх задатака Њихов добар рад сузбпја нсизвршавање за датака. нсдисциплину, јавашлук, одговорност шетањс, Kpabe, а обезбсБујс активан рад у свим друштвено-политнчким органнзација.ма учествовање у дискуснјама а као представнн ци тих оргаиа на бази дслегатског система преиосе у колектив радним људима односно упознају их са правим стањем у радној ор ганизаццји * Само такав рад доносн успех н прогрес колективу а сузбпја све негатнвне појаве.

EPOKS 14 ДАНА CTPAHA5 ИЗБОРИ-ОДГОВОРАН ПОЛИТИЧКИ ЗАДАТАК (Наставак са 1. страпе) Мећутнм, забрињава чзпбсница што смо ми у прошлој Г0Д1ПШ имали 13 основнпх оргакпзација СК које нису npiiмиле киједног члана, а у овој годјрш за првпх 9 мссеци тај број ochobhilx организацпја попео сс чак па 22. Када сс овоме дода иг то да су онс готово свс или бар пајвсћп број н»кх искл>учплс пз Савеза комушгста извсста!! број чланова, онда не треба лаље коментарнсати у којој .мсрн су one водиле брнгу о развоју организацнје Савсза комуниста. Овом прилнком пабројнћсмо ове основне оргаштзацијс СК. Y прошлој 1974. годннп taicy вршплс прије.м (повпх чланова следећс основнс органкзаццје СК: IV ц VII ОО СК v граду, Станица MiLMiunjc, Електродистрнбуцпја. Робпа хућа „Београд", , /Хгроехпорт”, Правосуднн оргаип, ФТМ „Про летер”, Сккирпца, Лешје. Даг.идозац, Поточац ч Бошн *апс A v OFoj годпгш закључпо са септсморо.м мессном intey вр шпле прнје.м човпх чланова слсдеће ОО СК: П. VIII ц IX 00 СК у гозду. МП „Пролстер", Секиија ЗОП. Кројачка Задцита „Слога”’, Елсктролнзтрибуинја, Правосудпи оргаkwv Буспловаи. Ша.\гдовзп, Ратере, Дапшлозац. Tcixnia, Бошњанс, Буљапс, Дрсновац и Забрега. Овакав однос руководстава овпх основцпх органпзацпја СК је за сваку осуду, јер овоме пнтаљу ннсу посветплс потребну пажњу, шго М')ОЈ ОСНОВНИ КРИТЕРИЈУМИ ЗА ИЗБОРЕ Y ОРГАНИЗАЦШИ САВЕЗА KOMYHHCTA ОПШТИНЕ ПАРАНИН треба бнрати оне кому11шсте који неће запоставл»а1н озу изузстно важну област наши актпвностн. Ако су сви наши досадаипви састанцн п савстоваља, која с.мо посвстиап овомс питању, осталп безуспешнн, оида с правом треба да тражпмо одговорисст од секрстара и чланова сскретаријата овнх ооновштх opraini3amiја, управо због тога што су конгреснс резолуцчје у ово.-лс делу остале нерсализованс. Због таквог односа на.ма је и надал>е остао јсдап број ochobhilx оргакнзанија СК до краја затворсн у себс бсз пружап>а могућности јгдном ирома и врсдностима. Комунисту треба да краси револуционарна дослсдпост у остваривању интереса радничкс хласс, доследност п лнчно поштењс у борби за оствариваље соцнјаaiictiihkilx принципа, ла само рад и резултатн рада јесу мерило врсдносги п положај човека v друштву, одговорност и самокритичпост у paav н пмати у виду прпликом избс^ pa HoiBiix руководстава у пни.м ochobhilm орглшзацијама На предпзборпим састажшма ово nirraibe сс мора посебно анализиратн пзнаћп прави узроцн оваквог односа руко * водства н основних организација СК у цслпнц према овоме всома важном идсјно-политичком шггању, а за сскреTape ai »иановс сскрстарнјага ЈУ да оспеже редове органпзаппјс. С праПстко Лсковнћ попашању, правчлан однос према људима, да ужива ур лсд v срединн где жнви и радн и да својим личним примером дслујс и утиче на Apyir. И овога пута трсба нћи на пзбор нових сскрстара али првснствено тамо где онн ннсу задово.\>нли или гле по Статуту нс могу поново бнтн бирани. С обзиром да смо приликом претходннх пзбора би рали преко 70 одсто iiobilx секрстара, свс one који cv добро рад1сш и где нс стојс сгатгтарнс смстњс трсиа попово биратп на ову функцнју. Даклс. нс трсба вршпги промелс радп промепа, всћ из оправданих разлога. Позпата је истнпа да pav свакс oprainoaunic па и пазтнјске звпсп у пт>вом рсду ол рада Јвеног руководства. Даклс, од способностн, умепшостп у раду, истрајп-асти п упорностн руководства завиа!ће н рад основне оргапизацнјс СК, због тога и морамо бирати uajoo.bc II најспособннјс за секрстаре. по цспу да их ослобађа.мо некнх других функција. Нс смемо дозволити безразложно одбијање фгнкција. a ако таквнх појава буде, таквс При утврћквању кондпдата н избору чланова секретаријата » секретара основних органнзација. одедсња, актива и кон ференција СК. свп нзборни чпниоци обавезни су да одговорно. стваралачки п доследно прнмсљују пршшипс Статгта СК, основнс критернјхмс којс је ЦК СКС усвојпо на својој ГТсдесст трећој седниии 3. октобра 1973. годјшс, ставовс X конгреса СКЈ и VII конгрсса СК Србије друштвеппх логовора о кадровској полкпши и одговарајгће ставовс пз другпх докумената СК. За сскретаре п члановс сскретаријата трсба бнрати комршстс који су својпм рало.м лалн пуп допринос у изграђивањг полнтикс Савеза кохцииста. која сс тсmc.wi на интсрссима раднпчкс класе н развојг самоуправл>ап»а, којн су стск.\и и уживају углел п повсрсње у срсдипп у којој жнвс н радс, п нмају склоностп и способност за лруштвсно-политпчкн рад. To треба да булу комунистп који су v рсшавањг друпггвепнх проблема и задатака на самоуправним основама показахп спосооиост н рсзултате у радг, којн гарантују ла he доприносити да политнка и пракса Савсза комунпста и убудућс булс револунпопарпа и у пнтересу раднпчкс класс, и да he tv политику дослсдно, одлучко и сфнкасно остварпватп у паредиом псрподу. Прплнком предлага1ћа и пзбора псопходпо јс полпти рачгна о нзбору чланова СК. To треба ла буду л>уди са богатим револуипонарпп.м пскуством, нстакнутп учеснипн у рсволуцпји и социјалпсгпчкој пзградњи, а парочито псопходно јс обезбедлш if одговарајућу заступллност жена и омладпнс. Ко.мунисту трсба да краси: револуционарпа доследност у остварива&у интереса радпичкс класе, дослсдиост н лич»о понаuiaibc у борбп за остварпваж согшјалистнчких приншша да само рад и резултати рала јссу мсрзио вредпости и положаја човека у друштву, одговорност п самокри тпчност у раду н попашању, солндарност у одпосу прсма људима, да иа основу тога ужива углсд v средннп где живи и радп И да CBOjlB! .UI4HIL4 npiLXICpOM познтивно дедује II утнчс. Остваривањс радничке Bchinic у саставг секретара п сскретаријата један је од прворазрсдних залатака. Да би се ово остварило. пеопходно је биратп већи број радЕгика из пепосрсдне пронзводње. Проненат нзабранпх радника треба да будс всНи пего што је љпхово процентуално гчешћс у укупном броју чланова сваке ОО СК. а нс може бити мањн од учешћа ралннка у структури свакс организаиије СК. Нарочптг пажњу трсба поклонити пзбору ннд1геидуа.\нпх подлприврслнкх произрођача за сскретаре и секретарнјате основннх органпзација СК на селу. Прнлпком избора обавсзно је обнављаihc пај.мањс 1/3 постојећсг састава. Члан СК пс можс бити бираи више од 2 пута узастопно v нсти орган илн на нсту функimjv. Међупгм, потрсбно је задржати оне л.улс којп су добро радплн, успешно организовалп и усмсравали рад. Промсне треба вршптп тамо где иас на то Статуг обавезујс п тамо гле се поједпнпп нпсу својим радом доказалп. во.м треба упитатн и члановс Полнтичког актива, који су задужени за рад напред набројазшх 00 СК, шта су опн ралплп п зашто лису шшцирали п подстицали активност органпзаипје на плану. To пеодговорап однос према даиима п не смс сс дал>е лернсатл. ЈС TO Даље прнлагођавање организационе структуре V току овпх избора морамо завршити и посао око оргапизашгног устројства још некпх основннх оргаипзацпја СК. Наиме, мп готово да смо реалнзовадп став ЦК СКС и стаТАПгарне одредбе да у сваком насел>елом местху, основнпм организацпјама удруженог рада и меснвм зајсдшшама форлпфамо основне органпзацпје СК. Мн данас нмамо само два села без партпјске организаинје, н то су Снњи Вир и Сисевап. Y Сшвсм Виру форхшраћемо основиу органнзацију СК у овим нзборима, тако да ћс пам само остатп Сисеваи, који join vbck нема vcлова за формирањз оргапнзације СК. Y већини 00 удруженог рада формирали смо основнс организације СК; нову Основну органпзацију СК формнрамо у ОШ „25 мај” у Поповцу, a v наредно.м псриоду пастојаћемо да створнмо потребнс x’CAOBe за <Нормира»вс псновнпх оргапизација СК у OOYP гдс сада таквпх услова не.ма. V Општппи данас имамо само 3 основпс арганизаинје СК са преко стотнну чланова. Свс трп су у Српској фабрпци стакла. Како су две основне органнзацпјс СК у овом радном колективу формпралс одс- .\>с1Ба, то практично значп ла мп данас имамо само једну основну организацију СК са преко стотину чланова. Са становпшта сфпкасности рада пажљу треб.з поклонити иро.мснама у садржају п мстоду рада и поштованд * приниипа демократског пентрал1гзма. Још увек има појава да сс у практично.м раду одстукомунистс треба узимати на полнтпчку одгсворност. Кадровска компспја Ошитннске конференцнјс СК мора пајнепосрс.ишје батп уклучсна у сва кадровска решсњаод свндентирања капдидата ло коначног пзбора. To подразу- .мсва темелжо разматраи>с свих предхога, а тск- макон оце-пе и заузплшва става трсба вршпти * изборс. Основни принцип: радпичка већина Централпо место и овога пута има принцнп радннчке већипе који мора бптн доследно оствареп у нзбору сскрстара и чланова сскрстарпјата. To подразумсва да у секрстарпјатима мора бати впшс од 50 одсто радпика из вепосрслне пропзводње. Наравно, ово сс не сме иуквално схватитн, па по сваку цепу тражптн непосредне пронзвођаче у дела1- ностн.ма као што су злравство, просвста, култура, ^права п др. раднс зајсднпце, где су овс структурс запослсшгх преовлађуЈућс, у односу на укупан број запосленпх раднпка. Посебно треоа указатп да л у OBHAI изборима морамо всома озбаљни водиги рачуна о појединшша који су увск трисутни у овакви.м прплпкама нз KapnjcpucTipiKiLX или других побуда. Онп знају да се врло вешто памећу јсфтином де.магогпјом, а нијс их тешко прспознати no кригпцн свсга noстојсћег и с.ма.\ожавању свега што с.мо nocniTAii у нашем досадаш1Бем раду, ii,m< по дсводно говорећи у м.ме групс грађана о појсдиним неправплностнма у раду. Такви.ма мора.мо дати одговор који заслужују. Нашп раднп лудн и граВанн отворепо постављају nirraibc п тражс одговоре на љнх алн то радс јавпо на састалшима дру1тисно-полнтич1- кпх оргашиацпја. органа саMovTipaB.vaiua, преко делегацн.- ја. Морамо и.мат у ввду ла је такав пачнп рада политпка подзе.мл»а у својој . .... —....... н no сво.м крајње.м литнчка днверзпја. суштппи цпл»у поЗато н v ОВОГОД1ШПБИМ пзборпма морамо се енергично разрачунаватн са посзиоцима оааквпх noјава а сигурно је >а ћс онп v поједппим сред!I ихма бнтн ли готозо устаљену праксу да су нам бат отш најспособнн ји нзбегавали ове функцијс, па смо често пута ншли на нека половнчна pcincn»a. To нам сс тсшко свет;мо. Измеby осталпх и то јс био јелан ол узрока који су ловслн Савез комптста на ннво на комс јс био прс XXI седницс Председншптва ЦК СКЈ si Ппсма лруга Тита. Овога путато пс смсмо дозволити, већ морамо изабратн најспособпмје по псну !(>иховог ослобаћа>ва од некнх других фушсцнја. Изборне састаикс треба посвспггп раз.матраљу и усвајан»у програма рада основнпх организаиија СК, којп lie бити образложенп кроз реферат о парсднн.м задаци.ма. Накоп усвајања програмз рала нзвршнтн избор секретара ц чланова сскретаријата. Веома значајно место п улоrv у пзборима имају члапови Полнтичког актнва којк су задуженп за рад основннх органпзацнја СК. Онн морају блтн укл>ученп и на^Непосрсдннјс ангажоваппг, од данашњег састанка Конференцпје СК, па ло завршстка нзбора. He само да сс нс смеју охржавати пис- „ .. . - . ------ дизборнп! и нзборнп cacrdiпрсутни. Дак\с, у свнм фаза- ии без љиховог прнсуства, већ ма пзборне активности дужпп ошт морају са секретарима п с.мо и обавезнп ла сс дослсд- сскрстарнјатпма ла сс укл>у * по п одлучно боримо протнв чс у свс послове око што квагр\тташтва, субјехтивнзма.прц лптстније прппреме овнх сасватпзацијс, фамплпјарпостп, танака. Kapi।јсрпзма, Maaorpabaiоитп:i н др. слпчткч појава. С обзиром да је Актив ко- .хптгпста радпмка непосреднпх na од логовореног, пгто знат- могошком истицан.у н потno умаљује азшиону способ- храњнвалу нереа.\пих амбициност дсловања Савеза ко.мунп- За’ што Је једнако деструктиста. Имајућп ово v впду на- вно 11 о«ас«о. Њима ш<кад чимеће се зак.%учак да за сск- шта нс вад»а, mini he ретарс и члановс сскретарија- Ј,штз exvani. Заго та треба бпратп оис комунис- знати и овдс и свуда јасно ретс који могу битно да уптчу Аа јс сврха свих тих цп Још при евидентнрању кан- пронзвођача бпран још у прелидата морамо онсмогућитн ткопгерсној активностн, овога кандидовање појединаца' који тт^'та изврншћсмо нов пзоор п не испуњавају усвојене крнтс- консп1туисап»е овог Лктнва по ријуме. He смемо 6nni боле- поступку и критертгјумнма коћнвн и морамо узимати реч на Ји 335X0 33 пзС^2Ј?. V осповнп.м tilm састанцнма п отворено 1 “Л Рсћи* ,г ономе ко предлажс, к морамо оно.мс ко јс предложсн, да не згспуњава критеријуме органнзанијама СК. Да подссгпмо, оиавсзно је обнавл>ан>с пајмање 1/3 чланства у руководстви.ма 00 СК. Нико више од два пута узастопно не може бигп биран у нстн оргаи 1LMI на nciy функwijv. Ове као и другс одрслбе Стагута морају бнтн доследно примтвене.” Друг Лековић је на крају пзлаган»а указао н на неке задаткс опсратпвног карактерз, н закључио: Ови прелнзборнн и нзборни састанци у Савезу комукиста ошају рахни каракгер. Због тога he oiMi означптк појачаeiy активиост комуниста у овим областима жнвота н рала наше средннс. У овом грсиутку мп бије.мо бнтку за стабнлнзаиију, водкмо акнпју за реализаипју Акционог прогрзма дослслис, жпвотворне п стваралачке примене npioiTuiпа расподеле према резултатима рада. спроводнмо кзборе за самоуправнс шгг£ре&е * заједннцс. Y CBiLM овим актпвноспЕма, у свнм овпм акцијама, v прbilm редовима морамо бити, прс свнх, ми комуниста. Тимс ћс.мо до краја одговорно, дисцшхлиновано, п савесно врШПТ-Н И ПЗВРШИП! свој кому1ШСТНЧКН задатак, за којн смо се свссно, идсолошко-по.\итички опредслнли. Резултатн нашпх акција развићз у још веhoj мерн ннтерес нашнх радннх л>уди, пашс омладлне * за улазак у Савез комуниста. Ови нзбори и јесу прилнка да сухпппфамо наш рад, да снажно подвучемо велике резултате којс смо постнглн и круп нс задатке које ттредсебе постављамо. Појачаном активношћу на пријему нових члапова у СК, пре свега радника нз пспосредне порнзводње, no.voпр1гврсдних ттронзвоћача п омладнне, обележићемо ову свеукупну нзборн\ * актнвност на наЈплодотвофСшјн начин. * ’ Обезбедити поштовање критеријума _ __ л . . 1 нс можс бити пзабран у рува квалптет рала, мобнлност, трига и кловекх v Kpajitoj лн- ководство Партијске органи- ИЗЛОЖБЕ vcMcpciiocT, садржипу и ефп- inijn днскрсдцтована кадров- 3awijc> а поссбно за секретакасност рада 00 СК. скс полптикс СКЈ. ра. хјесд-о пута смо ми до сада Ово нстичемо због тога што Иуткс прелазнлп преко таквих и мн нисмо noiuTebenn од ова прсдлога н ако смо бнлп AyИзборе у Савсзу комуписта .морамо обавити уз иајшнре учешће чланства и плгову консултаиију. јер само тано можемо обезбсдитп да руководство основпс органпзације РОКОВНИК ИЗБОРА Y СК Преднзборнн састанин у основнпм организацијама, у одсљспиииа и актнвнма СК одржаћс сс од 8. до 16. новсмбра, док he сс изборнн састании одржати од 28. новс.мбра до 10. дсцембра. Предизборнн саставци копферспцнја Савеза комуннста V сложени.м радним оргаипзацнјама и Мссној орппшзацији СК града одржаНс сс од 20. до 25. нове.мбра, док lie се нзборни састашш V њима одржати од 13. до 21. дедембра. квог начина дсловаља поједи- боко свесни да то нису права, наца, и што онп баш у овн.м всћ у најбол»см случарг полоћс пРиликал,а« су нзбори за впчна решен>а. Алн бпћу слопова руководсгза, ступају на бодан да кажем, да добар сцсну. Y ови.ч приликама о;ш број чланова СК v организззначптн ranaiHuiniv сЉнкасног су пРпсУтн»Ј’1 впше псго што ишама још увек неће ла сс '»’слимо. Чаришјска кухиља замерп, нећс да нзнесе слабзiiennoAv - - • Koja кува разнс нз.мишљотинс стп И кедостаткс пред\ожси и вешто пх протура weby рад- ннх кандидата ко!п нс испуПри свндентнрзњу канднда- не л>уде и rpabanc, пма за цил * Јвавају критерг|јумс. Овога та за сскретаре и чланове да посеје семе сумљс, подоз- пута то морамо прсаазпћи, јсо секретаријата .морају сс стри- рен»а н псповсрсша v овог или нам то нчлажс ко.мппгстичка ктно и доследно поштоватн оног члана одрсђсног руковод- свест п савест, to ie наш занма пуну подршку н да представљатн ауторшет усреД1ПШ где јс пзабрапо, што he рада Организацнјс у наредном критеријуми Председпншгва ства, било рукозодства * раднс датак, то је наша обавеза. ЦК СКС о кадроеској полпги- органнзашгјс, ралис зајсдппце ци, који cv усзојени октобра jlui Општннс у цслннн. Често ! месеца 1973. To треба да бу- пута су ск.\онп да пајпрсдуду комуннсти којн су стеклп 3ii.\t.wfBifjc и најупоршџе бор- Садожај ппедизбоиних и уживају углед и повсренл у цс за соннјалисшчко самоуп- - Ј 1 и средини у којој жнве н рале, рављањс покушајг да дискрскојп нмају склоност п способ- днтују баш оваквн.л причама и изоорних састанака ност за друштвено-полнтнчкп у жс.бн ц намсри да отупс На прелпзборним састамцпрал, који су у решавању дру- оштрпну нашсг пала н дсло- ма треба разматратп пзвешташтвепих проблема п задатака вања. За несрсћу често пута н је о раду осповних органпзана самоуправннм осповама по- један број комуписта, пски 'ццја СК у протсклом лвогоказалн способност и резултате свеспо а пеки несвесно, прих- дншњем 'перподу, апвршигп V раду, којп гараптују да he вата н дад>е преносн оваквс деталдк) ^шознаванл са крпте датн пу»< допвннос ла полнти- нзмшпл»оттп1е на прнмср о рнјумима о кадровскоЈ полика и пракса Савеза комуннст иеким калровскнм потсзима v пнш н свплонтирати канднда * „ убуДА’ћс 6vac оевсл\'цнонзр- нашој Општинн. Ми мора.мз те за секретарс п члановс ссна н V интерссу радничхс такве извлачигн пз ако чнмно кретарпјата. Још јелном ла класс, тс ла he ту полнтпку стн, прознвати их да устануп нагласнмо да to пс сме да будоследно, од\учно п сфикасно јавно кажу шта је то што цм дс пуко евндентпрање, већ теостваривзтн н у наредном пс- смета у кадровској полнттш, мељнто п одговорно процељкpnoAv. Прплнком предлатана да кажг ко нм смета и због вање, ко је од чланова СК најкамдплата посебло се мова ио- чега. Мораћемо прозиватн н способннји да врши ову всодитн рачуна о лику комункс- оне који се кукавнчкн закла- ма одговорну дужност. Ннјс те, о комуннстичкплг својствп- љају за анонпмно достале, на- бцло тако давно када смо имаПРАВОСУЂЕ У ПОМОРАВА.У, РЕСАВИ И АЕВЧУ Посетноцн разгледају занимл>нве експонате Прослава трндссетс годншњнце правосудннх органа настављена јс 30. октобра овс године отварањем нзложбе о развоју правосуднкх органа у Средњем Поморављу, Ресави и Левчу. Изложбу је отворио Лзуба Рашковић, председнпк Општннског суда, а о развоју правосуВа говорно je ЖпвоЈнн Томнћ, јавни правобранплац. Он јс говорпо н о задацпма правосуђа у нашс.м дапашњем друштвсном и полптнчком трснутку. када јавност у раду п новп делегатскн систем пружају макснмум гараиције за јсдан спгурнијп рад н за већу контролу у раду ових органа. Изложба садржп мотиве пнтересаптнпх докумената почев од судовања у доба Kapabopba до најновпјнх дана. с тнм што је тежшите дато на послератнн развнтак правосуђа.

CTPAHA 6 14 ДАНЛ БРОЈГ 45 om kiii ioiimi ■ Ha становшпту нма довољно угља ■ Лож-уљс no старој ценп Још на почетку годпнс 3OOYP „Тумаднја” стутшла јс у хонтакт *са ошдпкатпма радних органнзацмја V цлл»у обсзбеђења огрсва за радннкс. Ис порука угља почсла јс v марту .месецу тако да су до августа измирене углавном свс потрсбне количпие. Y том периоду продато јс 50 одсто вишс угла него прошле годцнс v исто врс ме. Стовариштс ..Шумадија” пас полажс довољшш колнчпнама огрсва. Богојс Јовановнћ, дпрс ктор OOYP. Тсхннчка роба ва мало, рекао нам је, да ово сто вариштс нијс v могућностп да нспоручи тражснс колпчипс vr л>а „Костолца” због слемента САРАДЊА омвди Педесст омладпнаиа из ЗООУР ,Дтекс“ 1. новембра билп cv гости омладинаца 3OOYP „Шу. маднја". Гостп из „Атскса" разглсдали су Робну кућу .ДПу.мадија", обишли ИВТ „Бранко Крс.мановпћ *' и облнжњс лстовалиштс на Грзи. Са ломаћннн.ма и о.мла динцима из Штофарс организована су спортска такмичшћа. Послс тога Bobcn јс разговор о међусобној сарадњн омладинс ,Дтекса“ и ИВТ „Бранко Крс.мановић". Mcby о.младинима, „Атекса" преовладало је зшшљење да што пре трсба рсновирати зграду 3OOYP „Шумадије" која се налази у Снсевцу, коју бн омладннин користилн као свој дом. На крају је договорено да се до 20. октобра са оваквим предлогом нзађе пред Политичкл актив ,Дтекса", како бн радовн на реновнрању зградс што прс почсли. М. М.). рних непогода које су задссн лс рудник, па се свима онима којн сс нису снабдели огревом препоручују следеће врстл vr л>а: „Бановићп” тона угл>а про лаје сс по цени од 644,00, „Морава” 674,00, „Бурђсвнк” 708,00, „Лубнмпа” 522,00 и „Крека” 463,00. Уплатс се и дал>е врше, а угал> може да сс добијс за 15 до 20 дана. Огрсвног дрвста mia, тако be, у дово.шпш ко.кпчннама н можс да сс прсузмс олмах на кон уплатс. Цсна је 280,00 дпна pa по метру. О то.ме, како је град снабдевсн лож ул>см разговаралн смо са Мнланом Марннковнћем, уп равнпко.м Југопетрола Београд ООУР стоварншта у Параћинг. On нам јс пзмсђу осталог рскао да cv свс чстирп бензпнскс тгумпе, v граду, добро снабде вснс потребни.м количннама лож ул»а. Цена је иста као м прошле годинс и не очекује сс љено повсћаље. М. Мпхајловиђ Јессн је всћ и калсндарски доима. Општс припремс за зиму су у пуном јску, па смо из тога разлога и посетили Робну кућу „Шумадију” да чујсмо митљсњс салшх потрошача о снабдевености, асортиману, ценама и услугама: Животу Панића из Горњег Видова затскли смо на Одељсњу галантерије. — Ја сам редован купац. у овој Kyhtt и задозољан сам избором и цснама. Можда би могао да буде echu избор конфскцијеске робе, нарочито мушких одсла. Живојин Pucruh ii3 fJapaliuпа куиовао јс на Одаљењу техничке робе: — Тренутно не могу да наћем кајш за oetu машину. Иначе сам задовољан снабдеПРЕДСТАВЉАМО BAM OOYP-e ВЕЛИНОПРОДАЈА И ТРАНСПОРТ Основна организација удруженог рада ВсликопродаЈа и транспорт јс органпзована у саставу предузсћа „Атскс” и за јсдницс OOYP „Шумадпја" — Параћин на основу самоуправннх споразума о удружпвању. Ова OOYP има запослених 115 радника. Са пнжом стручно.м спремом 46, полуква_\пфикованпх 8, квалификованих 45, внсококвалифпкованпх 14, и 2 са впсоко.м стручном спремом. Прсдмст послбваља је продаја робс на вслико и мало, ре гпстрована код Окружног привредног суда у Бсограду, а поссбно за сваку пословну јсдннвцу — .магаипн. ООУР Вс.мгко продаја и транспорт нма своју нмовпну, средства и изворс сре дстава о којпма самоуправно и самостално одлучује. На челу OOYP-а налазп се днректор као инокоснп орган пзабран на оспову јавног копкурса. Ље гово рално место јс реизборно свакс четпрн године. Рсгулисан самоуправнн орган, Радннчки савет броји 11 чланова чијн јс обим послова п надлежност угврђена СамоуnpaBiiiLM споразумом и Статутом. ООУР Велнкопродаја и транспорт има у саставу следећс по словнс јединнцс — магацине: прехрамбсн магации, магацнн к. потреба, магацин текстила, магацнн тсхннчкс робе, магацин пића, магацпн пољоприврс де и транспорт. Запажа се да јс промет за де вет месеип у овој годнни процентуално повећан за 26 одсто, за 15 одсто код интсрног промета и за 83 одсто код скстерног промета. Нарочнто сс запажа повећање екстерног промета . код магацн на TCKCTit\a (индекс 283). магацнна прехране (нндекс 210 одсто и магацин техннчкс робс (нндекс 199 одсто). АНКЕТА сиабдевеиоет ecHoiuhy и услугама у овој Робној кући. Зорица Милетић из Рашевицс рскла јс у журби: — He навраћам често овде, али видим да су цене врло високе и то је оно што „бол/Г сваког нотрошача. До сада сам била лепо услужена и всрујем да су и ире.ча другима такви. Србијашсу Радовановић из Сту бицс замолили смо за разг.овор на Одељењу кућних потреба: — Робна куЈга је добро снабдевена. Верујем da he стићи ноеа роба неопходна за домаhuHcreo која тренутно недостаје. Цене су можда eutuc но рекламе, 'а персонал није нељубазан, али ни много љубазан. М. Д. ПРЕД ОДЛАЗАК Y ПЕНЗИЈУ РАДНН ВЕК ЗА ТЕЗГОМ Раде Марковић, један од најстаријих радшоса у ,ЈЛу- .мадији” 1. новембра одлази у засдужену пензију. To јс био повод да разговарамо са ошш скромним и вредшш човеком, кој« јс свој радни век провсо као продазац иза тсзгс у кн»нжари „Култура". Марковић, је рођон 1917. п> дине у Горнл.м Видову. Y трroBinni јс од 1930. године, а од 1948. ради у данашњелт предсзећу. За то времс нп једно.м није био кажњаван, ннти нзла * зно пред дисцнплинску ко.ммсију. Као таквом друговп су мо повернли низ одговорних дужиости и функцнја. Бно јс на дужностн предссдника радтгчког савета, предссднмк управног одбора, председника ко.хшсије за заснивање радног одпоса и тако даљс. A 1950. гоД1гнс бно је и днректор предузећа. — Ја необично волим свој посао и радно сам га са пуно љубави, каже Раде Марковнђ, и ако бих требало да поново нзаберем позив опет бих пзаHOBO Y ИЗЛОЗИМА „ПГУМАДИЈЕ” ТРАКТОРИ Y продавнмцн „Метал” цолопрпвреднпцн наше Општине пр вн пут могу да набавс тракто ре маркс Ypcyc, Унпверзал и IIМТ, као и мале тракторе од 18 коњских снага произвсдсне v фабрнци „Тома Винковнћа" у Бсограду. који се продају на крсднт од 3 годнне са 50 одсто учешћа п 12 одсто камате. Y истој продавннци могу да се набавс и приколнце „Лаутомер” са механичхим п хндрауличннм кочнтшама, такођс на креднт од 12 и 24 месеца, под пс tilm условнма. Мотокудтггватсчри ИМТ из Књажевца продају се на дваРаде Марковић брао овај. Међутим, није с®е 1пвло тако глатко како се можда Hinn! мз разговора, али времс избршпс .многе ствари па и непрпјатна сећања. Сада, када будем имао више времсна, покушаћу да срсдим своју аутобиографију гдс ћу потанко да изнесем свој живот и рад. Нека, требаће то мојој деци, сбавештава нас саговорник. Порсд овога Марковпћ ће се посвеппи и малом винограду, свом „највећем хобију" од неколико ара. И тако друг Марковић задовољно завршава свој радни век посвећен деци п послу. М. Димнтријевић ПРВИ ПУТ наесто.месечни кредит са 30 одсто учсшћа. Такођс, пол>опривредннци мб гу да набаве и производе фабрпкс .Аграрнја” пз Копра, по фабрпчким цснаага, попгго је „Шумадија” заступник овс фабрмкс. Уплата за косачнце, жеталипс м другс машннс вршн се у маркама плп друшм девизама, а царина и трошковп превоза у дннарнма. Сва обавештења могу се добитн на телефсм 83006 плн 83747. Сен ови пронзводи могу се кутпгти it у продавницн ,Д11ума днја” у Ражњу. М. ДнмитрпЈевић 1 'ОГП-х w ПРВИ КОРАЦИ КА МОДЕРНИЗАЦИЈИ ИЗ РАДА ДОМА ЈНА Кутак за младе Већ идуће годнне грађевинско тржнште нашс Општинс по стаће недово.\>но да упослн свс капацЈпетс Граћевинскопронз- (водног предузсћа „13 октобар”. Зато се, као услоа опстанка и даљег развоја *, памећс ввлазак на шнре тржшите н преузима * ље замашннјих радова. Y цпл>у модсрнизацијс куп- .\>ена су нужна средства: једап ровокопач, пет камиона, камион кипер и трактор са прпко * лнцом за потребе Основне органнзацпје удруженог рада ,,H:i скоградња”, зашто је утрошено око 2.500.000 динара. Y средљорочном плану развоја v OOYP-а „Впсокогр'ад1ћа” класичнн систем граћења заменпће се монтажшш у комс he се радити бржс и јефтиније. OOYP „ПРОЛЕТЕР” БРИГА О СТАНДАРДУ РАДНИНА НА ТЕРЕНУ Монтажнв чПролстср" трену * тно ради nviniu капацитстом. Погонп грсјања и елсктрике нAiajv уговорснс послове до сре Amie идуће годнне, док водо чнсталатсрскн погон нскооиш- |јава нсгдс око 75 одсго својих могућпоств. Да би се овако добар углсл н очувао код нпвсстнтора н радни учннак бпо вс!ш глашш задптак v нарслно.м перподу бпћс MOAcpHiiaamija срсдсгава. Тако lie Bch v ндућој голнни би ти набављеп вс!ш број елек> трпчнпх бушнлнца за бетон, каммона за превоз, пгпшчкнх возила п две приколпце за смештај раднпка на терену. Планмра се набавка бетонске базе са .хипссером за превоз бстона, већн број дизалнца, монтажне оплате н друга пратећа срсдства. Y везн са нзградњом бстонске базе планира се пзградња бетонскнх елсмената. И у ..Пролетеру” н „Прогресу” модсрннзациЈн се прцдајс важан значај. С обзнро.м да радтшп ових основних органнзација пзводе завршнс н заиат. ске радове и у том правцу започето је са реалнзацијом сред љорочног плана. Овако опремљем ГПП ,.13. октобар” бнће способан да равноправно конкурнше већпмп позиатијпм пердузеЋпма п да сигурно улазн у озбпљне подухватс. М. Днмитрнјевић — Јер, поред модерннзацијс стандарду радника се поклањз највећа пажња, рекао нам је Мнодраг Стонљкоцпћ, днрсктор. Куповнно.м прнколмпа за с.мсштај нашн раднмни he нз * Gehii непрнјатиости око пропалажења станова. Тренутно стапдард „теренаца“ јс задовољавајућп. Нс.ма жалбп, алн мн знамо да морамо v’nnnmi п вншс. Прошлс голпнс смо првн nvT после стс чаја ралнипнма дзлп н регрес за годншље олморе. Поред теренског лолатка раднпци имаiv к олређену своту за прено ћпште. Једном речју, добро јс, алн Gnhc и бо.*«е М. Д. Са јсдног радилпшта ЗАВРШЕНО 119 СТАНОВА Грађевннско производно предузећс „13. октобар" до сада је завршило 119 станова којп су предати на корншћење прел 13. октобар у час Дана ocaqOoВења Параћпиа н око.мше. Или друпш речима, изграђено јс 7896 метара квадратмих стамбсне површннс. У највећем ста.мбено.м блоку код Штофаре , за obv ралhv органмзацнју, завршено је 46 станова са простором за самоуслугу. За Фабрику иемезта „Нови OOYP „ПРОГРЕС” Још 30 радника Модернмзација јс један од главкнх наредннх задатака у Грађевннско производном предузећу „13. октобар". To је наравпо јсдан од иајважнпјпх гтроблема п у Осцовној органнзацмји удружсног рада „Прогpec”. Y *том цил>у је и набавллна самоносећа фасадна скела са дмзалнцом, јединствена те врстс и на шпрем подручју, у коју је уложено око 10 мплпона старпх динара. У плану је куповина малих доставнпх ауто.мобнла за потребе молороПоповац" пзграВоно јс 23 стана v насељу „Партнзан”, 38 сганова за' пензпонере п 12 станова у насељу „Глоџак”. Y току јс нзграднл 66 станова или 3416 квххратнпх метара ста.мбенс новршине којн ће бити довршепп иајвероватније почетко.м нду5е годпне. • Многи солитерп изграђени ov и прс предвпВеног рока. a ове радмс победс само охрабpvjy и улнвају веће поверсње у’ бву радну ‘организацнјг. М. Д. -фарбара и ксрамнчара, као п набавка компресора са пмштољнма за молерске радове. — Такође, осећадо потребу п за ново-м радном снагом, каже Молшр Гсленек, дмректор овог OOYP-a, алп како паплазн 31ГМСКН псриод кад сезона грађевинских радова стагннра, то Не.мо извршити на пролеће. Примпћемо највероватннје око трндесет нових раднпка свпх профила * М. Дшштријевнћ Досадашња активност До.ма Југословенскс народае армнје у Параћнну и сарадња са осталпм установама н органнзацијама у граду изузетно је плодна u разноврсна. А ова устднова нма за цил>, развијање свестране лмчностн својнх члачова кроз разне видозс културно-уметнпчке, спортскс п забавие дс.\атностп. Дом ЈНА 1ша отворена врата за све оне којп желе да сс укл»уче v његову актнвност. Бнблиотека од око 5.000 кн>к * га марксистнчке и војно-стручнс литсратуре прмсгупачна је свима. Шах еала и читаоница, стонп тенис, .мтш куглана, такође. Дом јс својим члановнма обе збсдпо праћењс филмскнх пред става, организовао три коицерта народне п забавнс музики, вишс књижевних вечерп, омогућпо је праћеље „Октобарскнх сусрета позоришних аматера’* н посоте пајвећмм радним колсктнви.ма у нашој Општини, гдс су се ч.\ановн упознали са процеЈси.ма произподље п условн.ма рала раднпка. Око 2.000 ученика п омладннаца пз нашсга града посетило јс нзложбе: „Тпто — стратег револуиије, творац и врховнн комндант оружаних * снага” и „Револуционарнм развој раднп чке класе”. — По питању образовне делатносп! Дом ЈНА оргапизовао је осам квалитетнпх предаван« мз областп друштвено-политнчког живота п самоуправљапт, рскао иам је друг' заставник Мирослав Пстровнђ, начелипк. Поред добре сара.ивс са ломовп.ма мз Kpan’j'.-виа, Нупрпјс и Београда, наш Дом capabyje п са осталнм установама вап ЈНА. Нарочнто добра сзрадља пазвпја сс са ССО, Интересном зајсднтшом култур®. Радничкчм гннвсрзитетом. ’ Позориштем, Кљпжевшш клубом н осталп.м друштвено-полптнчкпм органпззтшјама. Мпслнм да јс ова зграда сте пититс младпх љгди voin тпаже * забавс, разоноле п органнзова не културпе приредбс, поготову што у граду скоро н не постоји неки погодннјп кутак за млх\е, завршио је наш саговорник Петровнћ. М. Дн.митрпЈевић ВАГА - ВРЕМЕПАОВ Годинама, шибан аетром и tcutuoM, на мосту, уз вагу за мерсње, седсла јс седокоса бакица. Сва згрчена и скуплена са наочарима на врху носа „чувала нам је здравље". Нажалост. всћ дуго за вагом нс- .иа више бакице, да нас мери, да нам „чува здравље", али вага још увек стоји. Да ли се сада неко о њој брине? На то питање не бисмо могли да дамо потврдни одговор. Она нам тренутно слу жи као epe.\ieu.aoe у блиску прошлост. MehyriLM, да ли јбј је оеога пута то посао, да будс вре.меи.аов. спо.меник, tuiu .можда још уеек .може да служи, „да .мери и чуеа здравље”. (М. И.)

БРОЈ45 14 ДАНА СТРАНА7 TPEHYTAK ПРЕДСТОЈЕ HAM НОВЕ ОБАВЕЗЕ Крај јсднс л почетак наредне годинс рсдовно је у знаку свођења рачуна о ономс што је урађено н саглсдавања наредких задатака. Истина, до самог краја ове годинс има више од месец и по дана али је то час да се упитамо како смо пословали до сада » шта ће.мо још урадити до момента када будемо ставили тачку на дванаестомесечна остварства. Близина краја ове године је онај моменат који нам омогу * ћава да сс одмеримо према ос татку посла и, ако треба, учијпјмо још веће вапорс за пзвршење задатака. За ово кратко времс, колико је још остало, сви чланови нашег колектива настојаће свакако да реалнзују оно што су дужни по плану, па и преко тога. У исто време, уочн почетка наредне пословне годипе, морају се изградити предлозн обнма послова којп нам предстоје. Колики ће они бити, да аи исти као досалашЈБн или всћи, на нама јс да то кажемо. Упоредо са овим саглсдавањнма утврђујемо н нову организациону структуру наше сложене органпзацијс удруженог рада (стварањс новс Основпс орпвшзације „Трговпна” м издвајаи>с радне зајсдницс зајед * ничкнх службп), што представл>а нови корак на спровоћсљу у живот уставннх прннцнпа о удруженом раду. Успешнијем извршавању планских задатака до краја годинс треба да доприпесу и мере утврђене на послсдњој седнипн Радннчке Скупштинс које се односс на побол>шан>е раднс и технолошкс дисинплпнс, иа отклањаљс педостатака код неких постројења и на некс друте слабости. Ови задаци добпјају у овојој тсжннн због тога штго сс непссредно налазпмо прсд годином V којој ће, то је већ нзвесно, започетн обимна ннвестпцнона улагања на удвостручењу нашзгх пронзводшгх капашггета. О свему томе мора бнтп речи и на прсдстојећпм преднзборнјш II пзборним састаашк-ма ос новних органнзација СК и на зборовнма радних л»уди. ЗА РАД Y ТЕРИТОРИЈАЛНОЈ ОДБРАНИ ПРЕДЛОЗИ ЗА ОДЛНКОВАЊА Давидовић Ранко, Сшшша Борђсвић н Радић Бранислав прехгожеии су за војна ох\нковања за дугогодшшви успешрад и залаган»е у раду тсрп- .торијалнс одбраис. Давидовнћ Бранко н Синиша Борђевић предложснп су за Орден за војнс заслуге са' сребрннм мачевн.ма а Раднћ Бранко за Медаљу за војне заслуге. Комиспја за одликовања, награде, похвале п друга признања пр<и нашој радној органи« зацији сс сагласили са овпм пред.\ого.м Општинског штаба територпјалнс одбрапс. Љ. ПОСЛОВАЊЕ Y OKTOEPY МОГЛО ЈЕ И БОЉЕ Октобарски резултатн, према првим подацшма, одступају мало од планнраних колнчпна за тај месси. Једпно су Површинскп копови остварили н пребацплп планскс задаткс. Пропзводња клннкера „краћа” је за свега 947 тона што је мање ол дпсвнс производње клпнксра. Цемснт је подбачсн за 2.425 тона илп за пуну днсвну пропзводњу У пронентнма, остварен>а у октобру су 98,1 одсто код хлинксра и 99.3 олсто код цсмспта. * Рсалнзапија је скоро у килогра.м пстоветна са произподњом цсмснта. Површинскн копови остварпли су 111,086 тона сировина а плап јс био на 90.880 тона. Процентуално то износи 122,2 одсто. Кумулативно за десет месеин стање ie знатно бол»е и нзноси: 102,6 одсто код клиикепа. 100,0 одсто код пемента и 103,0 одсто код реалнзацпје. Л>. R. ПРЕД КРАЈ ГОДИНЕ 8 МЕР£ 31ИЗИНЕ ОПШ ФЛБРИКА ЦЕМЕНТА ,ЛОВИ ПОПОВАЦ” ГОДИНА XIII БРОЈ 146 АКТУЕЛНО ПРЕП ИЗБОРЕ У СЛВЕЗУ ■VII iiiiiiiiiiiiiiitiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiuiiiiiimi ® Y руководству ООСК-а треба бирати оне људе који ће моћи успешно да сс изборе за нове односе у предузећу V току мессца новембра в дсцембра извришће се избори у 00 СК-а. Извештајп и реферати о наредним задаци.ма, као програмска оријснтација за будући рал, који се подносе иа преднзоорним и нзборнлм састанцима, трсба да трасира.ју пут за објекпгвну полшичку анализу свих питања која утичу ira реализацију пословних задатака и односа у нашем колсктиву. To је прилкка да отворено 1! детаљније поразговарамо о будућим облишша оргаЕшзовања предузећа, о месту, улозн и облицима дслован-а СК-а, о омасовл>ењу Савеза комуниста у нашем колектпву. Нс треба бранити пеодбрајбпво. Отворено н објектнвно трсба тражити п констатоватн х^рокс. Треба већи да ли и.мамо пропусте и који су у нашој самоуправној пракси, каква нам ie нормативна делатност и којв су узроци пропуста v нлј, шта ie узрок недовољном информн * caiby, недовољиој ндеолошко- -политнчкој основи, слабом систему расподсле и да ди је самоуправна радничка контрола могла показатн још веће резултате. Треба анализнратп комплепЈу стамбсну полнтику, досадашња мернла расподсле v начин рсшавав>а стамбених про блема. Производна проблематика у наредном псриоду треба да будс v првом плану свих само * управних п пОјМггичких снага, почев од питања прппрсме пре> ко органнзацнје до деталшог третмана те.хнолошке дисцнiluihc U борбе за њену доследцу реализацпју. Рад и раднп задаци морају да буду полазна осснова v сагледаваљу и вредновању појединаиа и одређеннх делова колектнва. Савез комунпста у нашој радној организацији мора да се изборп за чувоЈве н рацнонално коришћење средстава п опреме. Његов је задатак да се избррп за афирмацију самоуправнпх права раднпка која су Уставом загарантована. Кроз ту борбу наш СК-а мора ста_\но да указујс да на.м зборови радних л»уди усвајају ону политику која каже да имамо право да делпмо и располажемо дохотком, али да је наша обавеза да га стварамо, да би могли да дс- .\пмо. Наша пракса нам недвосмислеио говори да убудућс не можсмо ићи да.Бс у уравниловку и фаворизовањс нестручности ц нерада. Треба отворено рећи да још нис.мо превазишлп наше старс односе, да још имамо лутања, поједнначних акнија, разбијаtbc јединства акције, тежњс да се задрже стари односи и начини организаиије н пословаiba. У ово.м тренутку нпсу нам потребни појединачни слу * чајеви и акције поједннаиа. До сада смо поклањали више пажње појединачним иступањима н случајеви.ма него узроцима опадаша производње, слабо.м коришћењу производних постројења, недостатку одреВснлх .матерпјала којп кочс производн»у. Такву праксу, v ово.м трснутку треба елиминнсатн, јер не може.мо дозволитн да на.м Тон у активностн чланова н организација СК V ово време дају пре свега предизборнп састанци којн су v току н припре * ме за нзборе, којп ће сс обавитц почетком деисм« бра. Прсма договорг који је ^ињеп још раније, пред« пзборнн састанци v оргаЈшзаиијама СК заказанп с\' за 10. н 12. нзвембар. Y понедељак, 10. иовембра одржавају сс састагаш v организацијдма СК Површинскп копрвп н Пропзводња цемента a само два дана касније, 12. повсмбра v Произвол hum услугама п Заједничкнм службама. Такоће ie утврђено да се нзборп обаве почетком ндућег месеца ц то: 3. дсиембра v организаиијама СК Површински копови и Пропзводња цемента a 5. депембра v Ппопзвод * ннм усл\тама п За^едни * чким службама. Предпзборнп сасганак фабричкс Конференцнје СК одређен ie за 20. децембар а нзборнн састанак 13. дсцембра. Р.М. НА РЕЛАЦИЈИ „НОВИ ПОПОВАЦ” — МИН Ш№ОКЕ МОГУЋНОСТИ ЗА САРАДЊУ Пословно-техннчка сарадња партнсра Фабрпке цемента „Но ви Поповац" и Машпнскс индустријс „МИН" U3 Ннша обсзбсђивапе всће могућностн за коp.'iuiheibc развојннх снага и производннх могућносп! оба партнера као н алекватнијс усмеравањс пнвестицијс у развој п производњу код оба произвођача. Ова сарадња ћс сс одвојнтн у обласгп нречншћаван>а водс it ваздуха н спречавања загаБивагва срединс за постојеће н новс производие капацитетс фабрихе цемента „Нови Поповац” и друге фир.ме. Ооа партнера ће користати своје д^тогодишље искуство у областн технике н технологијс iiiimiiiiiii:i!iiiiiiiin:iiiiiiiti се 225 комуниста од 1070 чла нова колектива, који трсба да остваре око 33 милнјарде бруто продуката, бавп споредним питањима. Производни план. његова реа.\изацнја, смстње које се појавхују на том плану морају избити у први план, Mopajy бити основа нашег програма деловања. Onai, који све сно извршава своје радне задатке, који даје .максимум v производњи, тај ie полнтнчкн добро оријентисан, iep ie битка за реалнзацију планскнх задатака основнн полнтичкн задатак сваког члана колектива. Кад будемо детаљно реали * зовали посгавлигне програмн ч на тој основн створнли добру политнчку атмосферу, онда, сигурно, нећемо пматн проблема са омасовљавањем СК-а, јер се добром реххизанијом реалног програма ангажују новн пронз * иоднн it политичкн саборци. С обзиром на све оно што је протекло у послсдјбс две године и на сложене задатке који нас очекују v наредном периоду, v нова руководства треба биратн онс чланове СК-а који су спрсмнп да се борс без компромиса 11 да схватс суштнну нових промсна којс сс дешавају и које морамо реализовати у наредном периоду. С. Б. дит 0 НОВОЈ ТЕХНОЛОШКОЈ ЛИНИЈИ Друштво ннжењера. техничара, правника и економиста разматрало је, н то на два састанка, прпспеле понгдс пронзвођача оттреме за нову технолошку дннију. Чланови Друштва показалм су овом приликом BUAHO пнтерссоваЈБС за сваку фазу техиолошког процсса. Како је закл>учено, са ових скупова упућене су конкретнс прнмедбе и захтеви произвођачтсма опремс за допуну у некнм фазама технолотје. Овакав став нашнх стручњака сматра сс биће користап пред почетак новс пзградњс, поготово што пропзилазп из једног богатог пскуства које је времсиом стнцано у Цементари, а нарочнто за последњпх неколико година. пречншћавања воде и ваздуха, као н своје кооперациопс одно’ сс са другнм домаћнм п пностранпм фнрмама у областр пројектовања н производње овнх ypebaja, раднће на изгралн>ц ггројеката докумснтапнјс, па производљи, монтажн и исmiTiiBaiby пстнх, као и вриппц обуку особха за правнлио руковање, корншћељс и одржава њс ових постројсша. Ове пословс ћс партнорп обавхати како за својс тако ц за потрсбе других. Партнери ће заједничкн делн тн добнт » arocimi рнзнк сразмерно уложеном раду ц средствнма. Л>. Hoaih Чланови Радннчке скупштинс, на седннцн 5. новембра, разматрали су и прлхватнли по словни извештај за девет м&- ссци. Иако су, као што је познато. резултатн из овог периода углааном добри, указано је овом npiLiiiKocki на проггусте и c.va6ocni који су се јавлали бнло код постројеља илн код Већина на седшпш заложила се за испуњење задатака до краја године. Y том сашслу, као uno јс најављено, прихваћене су .мере које ако се спроведу гараитују сигурну производњу и планцране рсзултате. Са Радничке скупштпне ЗА ПРЕДСТОЈЕБЕ ИЗБОРЕ НОВА ОРГДНИЗАЦИЈА По предлогу кога су прихватилп чланови Радничке скупштнне, пре пет дана, сви су изгледи да ћемо од почетка године имати четири организацнје удруженог рада и једну радну заједницу. Шта се то управо мења н шта остаје у досадашњем U будућем организоваљу на уставним прннципима? Органнзацнје удруженог рада „Површинскн коповн" и „Пропзводне услуге" остају углавном какве су и бнле. Y OOYP .Дроизводња цемента” треба да дођу Лабораторија н Грађевннска оператива. Четврта органнзација удруженог рада сасвнм је но ва и треба да има у свом саставу као целину, Отпрсму (која је до сада 6iua у OOYP П), комерцијалну службу (до сада у „Заједннчким службама”), затим Продавницу цемеита и Петрус који су такође билн у саставу „Заједничкнх служби". Остатак ..Заједннчккх служби" неће моћи да чнни OOYP већ само — Радну заједннцу. Дакле, ако зборови п органи самоуправл>ан»а прихва те овс предлоге, пмаћемо као и до сада четирп оргаииза* ције удруженог рада, истнна нешто нзмењепе, и једну радну заједницу. ДОБАР ПОЧЕТАК СИвИРДВМД Oetix дана, у нашој радкој организацији, поче.1о сс са радом ode.befba Школе самоуправљача. Она ti.ua 39 полазника coilk квалис/шкачиоиих структура. Одсљење he радити no про гра.иу Школе самоупраољача ,Л!п-1сптијс nonoetih" из Бео града а у организацији Радничког унверзитета „Бранко Кро .\ianoeuh" пз Пара!шна. Те,ие овогодишњег npozpa.ua сврстане су у трм условно названа циклуса. Сва три ц^клуса садрже 34 теме. Y прво.и циклусу се oopabvje марксиетичка теорија друштва и политикс, поставке те теоријс о законитостима развоја coцијалистичког друштва као тсндснцијс преображаја друт твсно-еконо.иских и политичких фено.чсна и савремено.и капитализму ц социјализму. Аруги циклус посвећсн /е основа.иа и карактеристпка.иа нашег политичког cucre.ua, ibc- Л>.Н. Заједннчкнм снагама пред почетак рада школс самоуцравхаш Дд б» се остварили, па н пре> машили, годишњи задаци неоо ходно је, према obicm мерама, да се одмах отклане недостаци код нсккх aiaiiniHa али и да се затражп далеко већа одговорност од сваког човека у колек * тиву. Чланови Радничке скупнпино на седнзши прихватнли су и предлог нове организације и систе.матизације * Коначно кз> јашњаве по овкм матерпјал» * ма и њчхово усвајанл очскујс се уакоро на зборовима радних л>уди. гове основне вредности и историјске предности. Трећн циклус обраћује оо новс нашег сконо.иског ypehcња са носебним осврто.и на улогу основне организације удруженог рада. Основни смисао марксистичког образовања н његов зна чај састоји се у идејном узди зању соција^шстичког човека — самоунрављача и да оагособи да са.иоста.1но критнчки и стваралачки мисли, разу.ие и ту.иачи друштвене нојаее, односе и процесе у са.иоуправ но.и бруштву. Ово образовање o.uozyhyjc радним људгсиа да сгворе реал ност друштвсно-еконо.иских и полнгнчких односа, да оспособљени актнвно учестеују у са.иоуправљању и да уз no.udh стеченог теоријског знања налазе одгоеоре на разна актуел на питања из свог свакодневhoi друштееног и политичког живота.

фГГЛНЛВ 14 ДАВЛ БРОЈ 45 ЗА ДЕВЕТ МЕСЕЦИ МНОГО БОЛОВАЊА И ИЗОСТАНАКА За дсвст месехрЈ ове године број изгуб.мних раднпх дана, у нашој радној оргамизаццјн, на име боловазва пзноси 10.647 дана. Од тога 767 дана болован>а због повреда на радном месту. Када се прерач^'на број пзпгубљемнх радних дана збот боловања добтгјамо 30-то годјпн н>и отаж једног раднаска. Има дана када на посао не дође и по 100 па и више радшгка. На мнопш састаншгма јасно се указива-io на овај прбблем али штак остало се на констатацијама. Узрокс знамо, али немамо адекватнс мере. Знамо на прпмер да је прнличан број оних који због надоапе озледе или прсхладс оду и по десет дана на боловањс * а нски се на посао не појавл»ују п по месец и више дана. Великп број ралиика у нашој фабрппи је још увек једном ногом на њпви а другом за мапппгом. Знамо ла мнопг Oorajjy Да би себи јг.ш лругкма направпли кућу, ограду или Eeiirro слнчно. И тако, док јецни за ндк раде њнхови На рачун туђег рада .маЈу лнчнн доходах. Ту је н њнхова рачушода: „Радин стаж ми тече, сопијалпо сам ос»г\тран, nape су у џепу, и баш ме брита”. Када бн се овом броју изгуб.1>енпх дана за боловалве додали и дани неоправданпх мзсстанака, плаћемих и неплаћеHifx осуства, о којпма сс мало зна, бројка би бпла забрињава * јућа. Неоправдазш пзостанцн се могу протумачпгги само на јсдан начин. a то да је радна днсциплина попустила, п да се све већп број л>уди према послу однос!1 као према нужном 3AV. Рсшавању овог проблсма треба пвнћи планскп јер јс ово тпггањс још комплсксније п тсже за решаваље него што на први поглед нзглсда. Y ЖИЖИ ИНТЕРЕСОВАЊА ДИСЦИПЛИНУ НА ВЕЋИ НИВ© Већа радна ц тсхполошка дп сципмша јс бнтан предуслов за већу продукгивност рада, већу ie квалЈггетнију производн»у,здравијемеђуд»удскс односе, болл фштанснјске резултате a ca.MiLM til\i и взшш стакдард. Нажалост, радпа и технолошка днсцнплина, није на овој внснни за коју се залажу свс друштвено-полЈГПгчке органпзације. Главни узроии ралне и тсхно' лошке недксниплине су неодговоран однос према раду, нсоттравдана боловања. напуштања радних места прсистека рад ног вре.мена, затим алкохол ко‘ јн се трошк у радиом »ремечу a j! још увек нензграђенн олноси ООУР-а. Против овакве нсдлсципмгнс са којом смо суочени, морамо енергичнпјс да се супроставл>аAio зг да је отклањамо. Овакво стање ие би смело внше да сс толсрише. Међуљудска оптуживан»а на ре лацији OOYP-a Пронзводња Одр жавање због „аведенвх неиз * вршених обавсза према другима, морало бп сс свссти на фор му договора. ООСК и ЈОС л!ора.\Ј1 бп заузнмати заједннчке ставовс по том ттнтању јер не сме.мо дозволагпг лд из «аведених разлога доведемо у rnrraibc извршењс производно-тсхничког плана за ову годину. Љ. Б. Наша посла — Само ти причај; слушам те Ја. БУКА И ЊЕНО U1TETHO ДЕАОВЛЊЕ НА ОРГАНИЗАМ (Наставак нз прошлог броја) Заштита од букс трсба да се предузнма у три правца н то: техничко-технолошком, мсдицинском и лична зашгнта. Првп је најважнији, јер се смањује бука њн.ме на извору, но он је н најскупл»н и практично немогуд, ако се на њега ннјс мислило всћ прилнком изградње предузећа. Медицинска заштнта састојн сс, пре свсга, у прегледима раднпка пре ступања на посао, периодичЈшм спстематскизл прегледима, прилнком којих сс могу иа време откри * ти разна оштсћеља, преметтају радника на друго радно мссто. скраћење радног времена кли уклаљањс из рада у буци, посебно осетљивих радннка. Вал>а пагласити ла јс чссто потребно комбиноватн ц разне заштитнс поступке, јер се употребом са.мо једпог поступка нс могу постићи задовољавајући резултати. Најбољи асанационп поступак је свакако сузбијање изворне буке. На пркмер, замена бучпих компонената машнпс мање бучнпм, промена брзинс поједнннч лслова маппгнс, наи постројења, уколпко јс то могуће. уравпотежење покретнкх маса, правовремсн.з замена дотрајалнх делова, изолован>е пкбраш<- је, прнтезање олабављсних делова на маишнама. уредно подмазмвање машина н одржавање, монтнраље машина па еластнчне подлоге. На путу ол нзвора буке до прнјемшпса. v иашсм случају до човекз, ширење буке се нс раде, друговн. они rrpiiОбвезннце за халу спортова На седници Радничке скуппгпше у октобру месецу ове годние донета је одлука да се оовезтгице за пругу Бсоград — Бар у иззгосу од 856.606,00 дшгара уступе Самоуправној ннтересној зајсдницн физичкс културе — Параћин за нзпрадњу првс фазс спортске хале. Хала спортова јс универзалан објскат који ће поред своје основне намене за спорт и рекрсацију нмати и ш»ру намену од корнсти за целокупну приврсду наше општнне. Поред спортских, културтпгх и јавних манифесташЈЈа, хала би са своји.м пратећим објекттша сдужила за многе повремене п с.талне изложбе радннх органнзаинја као и за сајамски простор у свп.м потребним приликама. Уступањем ових обвсзница од стране наше радне органпзашце створнла би се мопгћност орочаваља истнх као н добијан>с кредита којнм би се затворпла финан * снјска конструкднја за изградљу хале спортова . Самоуправна ннтергсна заједшша физичкс културе преузима обавезу да средства зајма у BirciVHii обвсзница иратн иашој радној органнзашли под нстнм условкма као што би 'учинпла и федсрација. Л». Б. ТРАЖИ СЕ ДОГОВОР ПРОИЗВОЂАЧА О»ИЛЕРА Л>. Н. На вест о производњи фнлсра у Поповцу, произвођачн филера Србије су крајс.м августа олржали састанак на комс су раз.матрали тешкоће око реализацнје њиховнх количлна филера, порсд овако вслпког н новог пронзвођача. Том тгрилЈГКом направили cv записннк v коме су далп своје капаинтете «< .могућности реалнзадије. Чак су бпли .мншљова ла Фабркка цемента празн филер а ла за ту количнну :.е с.мањнла пронзводњу иемснта, тс су захтевали да сс забианн преорнјентаиија погона II за производњг фплсра. Овај запнсник с\' доставнлп: Савезној, републичкој, рсгионској Прнвредној коморп, Извршном всћу Републнчком одборлг синднката грађевпнара Србнјс. Y везп озог »аписнпка и захтева пропзво!?ача фнлера, 3. новемооа у Привредној ко.мо * рп у Крагујсвцу одржан јс саЗАШТО CY ИЗОСТАЛЕ НАГРАДЕ НА РАДНИЧКО - СПОРТСКИМ игРАМА? Радничко спортске urpe код нас, на нивоу општине, регноira и републЈПСс завршенс су одазно и о њвма после to.uiko времена нс бп трсбало сада да се говори. Тако бн, цзгледа, требало да будс, алп јсдио „алн” оставило јс сснку на тс до тађајс н утисак нсдорсченог н псзавршенсг посла. Наимс, no пашЈШ писаним договорнма. екипама којс су се бориле у cycpentMa грађевпнара давала се скромна сума од 200 до 300 ДЈшара којом су члановп екмпа најчсшће обележавалп растакак до наредног пролсћа п слсдсћих игара. Зашто јс ово.м прпликом то изостало, нијс сасвпм јасно? Једно јс ипак оигурно, неко јс затајио. IXirraibc је само ко: појединац н.м< форум којн јс спроводно ову манлфссташ!ју. Синднкат нашс радпс opraiuiзацијс којд[ је најпозванијп за оргаиизовањс раднпчко-спортског живота трсба да кажс зад н»у рсч! Б. Торп>анскн спречава акустичном обралом просторнја са материјалом који нс рефлсктујс буку, као н применом различитих заштитних кабина итд. Добрн резултатн добијају сс н код удаљавања од извора буке, јср бука опада са квадратуро.м удал>ености. Лична заштитна срсдства врло широко се прпмењују, као заштита од прекомерне буке. Нека најважннја и најпознатнја заштнтна срсдства су: ушнм улошци (пластични чеповп. као на прнмер: памук-аннфонн, данас се препоручују ушии чепови од шведске вате), полупдастични чспови који сс састоје од пластичног језгра у сластичиом омоту, дал>е — vunni покрови — мекани материјал којн слабо спроводи звук if којн покрива читаву ушну шкољку, шлемови који су унутра обложени матернјалом којн слабо спроводи звук, а употребљавају сс за заштиту од врло гласне буке. Нажалост, радници их врло нерадо употребљавају, а дејство буке подносе, јер им омстају међусобно споразумевањс, нли су пм неуголна за ношење. Показала сс најпоголннјом полусинтетска пата позната под назпвом ..швсдска вата". Чепови ол овс вате смањују буку и ло 30 дб, пс налражујг, а споразгмевање ннје много поремећсно, јер пропушта ниже фрекфенце (гопорна зона). Непрндржавање прописа о заштити на раду н осталнх здравственнх п техиичких мера, често доводп до ннвалпди * тета. Прим. др Мплисав Богдановнћ ПОСЕТА станак ђача ттредставника пронзвофнлера, представннкл Фабрнке це.мснта « представника Приврсдне ко.море основлог региона. На састанку су представшпш Фабрике цемента објаснпли праву ситуацију око производње фнлера, односно да се укупна производња цемснта у Фабршш цемента нс смањује, већ да се филср производи v постројсњпма погона II без нкаквих инвеспшионих улагања за ову преорнјентацију. Y ш<л»у разрешавања овог проблема, образоваиа јс комисија од представника произвођача филера са тсрнторпје Србије, гтрсдставника Коморе 1! преставника Фабрике цемеита (Мподраг СтсфановнИ п Симић Мнлосав). Цнл» ко.мисије је да усагласн развој млевеног крсчњака — филера а на основу података о укупним могућностнма производњс и пласма-на млсвеног кречњака — филера. Првп састанак колшсије одржан је 6. новсмбра, такоНс у Крагујевцу на ко.мс је за сскрстара колшсијс изабран пред. сгавник Коморе Тома Јагничпћ. Направљен јс договор о иачЈПП' рада компсијс, о начпву и року прпбавл»ан»а података, о укупиој прсизводњн п потрошњн фнлера као и договор око обпласка постројсња пронзвоћача филера. Л>. Б. XYMOPECKA ИДЕААИСТА „Аито - Представкици предузећа за производњу папЈпра и врећа »Лито-папнр' аи Чачка, иа челу са својнм генералним дијроктором и замешиком, управогиЈком погона за проотзводњу Bpcha, прсдставницзгма лруштвено-полипгчких органнзација и друтнма, посстилп су пашу радну оргаиизацију у суботу 1. повембра. После обшаска нахштх пронзводних постројеља и разгово ра којп су вођени том прогликом, гостн су се највшпс задржали у погону отпреме цемеита. Посебно оштсресовање показано је за рад овог погона који користи, међу осталима, н вреће из чачанског „лито-папира". Y разговорима, на којпма су измењена запажатва и игскуства, од стране нашег предузе ha бнли су Топлпца Недељковић, Изградн»а парктгнг простора за тсретна возила нспред новс кагпгје кренула јс са мртвс тачкс. За месец н по дана од почетка урађепо је по свему судећи темпо који јс бно на самом почетку. доста, али пзостао је предвнђен Психолози су утврдили да је л>убав ко.м плексно оссћањс. A то му дођс као нека врста папазјаније од разннх осећаља. Има тн у тој папазјаннјн, то јсст у л»убавн свега и свачега из човековог е.моцпопалног апарата: н ралости, и туге, п чежље, и л»убо.морс, н тако даљс. Мој прнјатсљ Днлс Днкић, тридссетоосмогодишњи пежења, пначс радннк у алминистрацијп, пијс знао психологнју a>vбавн, па ипак је вечнто бпо зал»убл>сн, алп нс у нску стварну, постојсћу жену, него v жену својнх спова, у пдеалну жсну. каква сс нс можс наћп нс само v нашс.м граду, него нп у свегу уопштс. Y ствари, он јс био заљубљсн у сам идеал жснс, у саму "конструкцпју такве женс у својој бујној н малчнис оболслој маштн. За нашс домаћс жене јс говорно да га нису достојне, јер ни једна исма у себи нн једну особпну савршенс жснс, свс оне су огавно досаднс II убитачно практичнс. А он јс тражио жсIIV која би бнла последња реч еволуцијс живнх бића, круна биологије, најсавршсннја рукотворина природс и једини разлог постојањс мушкараца на зс.мљнној кугли. Како јс није могао наћп, јер такве нигде нијс било, оспм у нлговој машти. то се кло иио обичних жена, оних које највећим лелом сачињавају жспску страну човечанства. Кад сам му једно.м прпликом рскао да не.ма идеалне жене он ie плануо као 5арут н изкекламовао мп вакелу: ' — А Булнјета, а Дезлемона, а Лота, a Изолда, а Тнзба, п њи.ма слнчне, — зар то hhcv бплс плеалне жене? Нисам знао шта да му одговорнм, a нпшта не би вредело па ма шта да сам му рекао, јер мој пријатељ Днле Дикић је већ бно нзгубио везу са стварношћу у погледу третирања жене као фнзичког и псн хичког бића. н већ сс бпо затарабпо у зачак својих сањарија н маштарпја, са сво јнм пдеалнма, којн су га чшшлк смсшним U достојнтш сажал>ења. Међу нама будп речено, мој пријатељ Дпле Дикић јс и пссме гпгсао, љубавне, угхавном о шеалној жени. Али је то крио као змија ноге. Из два раздога. Прво, није хтео да обелодањује, да пзноси у јавност интиме свога срца, и друго, прибојавао се свота директора којп јс о песницима имао Гости из паиира44 генералпн директор, Миодраг Стефановић, директор Произ. водњс цемента, Милосав СилпЛ, руководплац Ссктора за комерцијалне пословс, Васко ПстковиН, заменик рукаводио ца у Ссктору за комерцијалне пословс, заттш представиици друштвсно-политичких организашча н JYP „Отпрема цеменУтисак је, а то су уосталом изразили представгпши сбеју страна, ла је сусрет био користан и плодан, тс да са сличним ттосстама трсба наставити и убудуће. Р. М. Ypebyje Редакциони одбор Уредтпгк Радомир Милосављевић Нзградња паркинга Порсд земл»ашгх радова — ннвелисањс п расчишћавање — за које се може рећи_да ру готовп, до сада је насипап п усаљан пут који води до фабричке капијс. На слпци, апгмак са вал>аља пута за теретна вознла. рђаво .мишљење, назпвајући их замлатама н дангубама. Једино је мени прочнтао свих осамдесет шест песама, колико пх беше дотада написао. Истину говорећп тс његове песме су бнле без икаквс књижевне вредности, права лимунада у стнховима. Нисам му то рекао. Напротпв, похвално сам га као песника од талснта о коме ће сс тек чутп, и то га је подстакло да настави са пронзводњом лпмуналс у стиховима, то |'ест песама. Да бп ова прнча о мом прпјател>у Дплету Дпкићу могла да сс завршн трсба pehn н то да је он, као са.мац, становао код јсдне постаријс удовнце, нске Милун * ке, градлпкс са јамицама на ру.меним об рази.ма, која је мерила на кантару округло сто три кнлограма, п за коју сс причало да је једном појсла о ручку цслу печсчу гуску. Е, сад, какви cv бнлп односп нз.међу мог пријатеља Дилета Дпкнћа и његове газдарнце Милунке, то нс знам, пошто ми о томе нпкада ништа није рекао. Алп прст постављам да су били врло блиски. врло интимнп, јер измсђу љих двојс дођс до брака, Запрепастио сам сс чувшп за то. Кад сам срео Дилета на улпци, петог дана од његовог венчања са оном громадом меса п сала, Милунком, одмах сам га unTao: — Јс л’ истина, Днлс. да си урипио у брак? — Јсстс, урнпно сам, — промуца оп, кри Јући очи од мене. — Како то? — Ех. како! Шта да ти причам. Сваколневна близина. разговори, шалс, вицеви, међу којима је било н масних... — Пишеш ли песме п као ожењен ча век? — А, не. Ја сам отпсвао своју лабудову песму. Осим тога, моја Мнлунка сс ннмахо не разуме у поезију. Кажс како вшпе ценн кацу за Kvnyc него пссника. Замнсли: онг свешчицу у којој cv мн биле запнсане песмс, исцепкала. лпст по тист, за потпалу ватре. Ако, Практичпа жепа. — Јесп ли срећан v браку? — Јссам, него шта. Мпл/нка олличчо кува. Одговара мп у физпчком поглсчу. О лувек сам волео жене всћих лпмензија. Ва л»да због тога што сам ситан. жгољав човек. To му дође као неко привлачење контраста. је лн? — Да, тако му то дође, Диле. Ето, тако је мој пријател * Диле Дпкић закопао свој идсал о савршеној жени. као што се, уосталом, сви идеалп закопавају. Чсдомир Д. Јовановић

WOJ45 14 ДАНЛ СТРАНА? ИЗ ЈУГОБАНКЕ ■ ВШИ ШТЕДЉЕ ■ Исплћивање лнчпих доходака прско штедпих кљижица ■ Одобрен вслпки броЈ потрошачких кредита ■ Новн вид штеди»е веома повољан. Y задилх неколико годнна филпјала Југобанке у Параћппу посебпу пажњу посвсћује раду са становшшггвам. До сада јс велнкп број нггеднша прпмао лнчмс дохоткс прско штсддшх књпжнца, прс свега путем самозабранс. Y Југобанin< настоје ла сс отваратвсм пс турснпх шалтсра у всћи.м раднзш оргализацлјама број ових шгсднша повсћа. Банка јс спрсмна if да путсм текућнх рачуна прсузмс свс обавезе грађана око плаћаља станариие, електричнс енсргијс комуira.un<x услуга и друпгх. Y ИВТ „Бранко Крсмановић” у току је акшсја за отаараил истурспог шалтера, како би радтшци јсдног од OOYP-a прималн лнчне дохоткс прско штедштх књнжниа. Y овој годпии динарска иггед ња у Југобамци порасла је за 11 одсто а довнзна за 28 одсто v односу на прошлу годпну. Грађанима су одобравани потрошачки кредити за стамбепу изградњу, лабавку no.vonpirnрслие механпзацпје, пзпрадшу објеката за потрсбе полкитрагвреднпка, а највеће шггересовап,с влада за добпјањс кредтгга за куповину трактор * и аутомо била. О раду са стансвништоом разгаварали смо са Жнвхом Каличашшо.ч, шефом овог оде љења Југобанке Фплијале у Параћину, који нам јс рскао да су заннтересованп за јсдап нови впд штедЈћс који је веома повољан за штедЈппе. Сви они који желс да градс, a то ннсу тренутно у могућносхн, могу сиоја средства која су за то намеиили да ороче код аве бакке на 12. месеци п да после тога рока дсбију уложени нзнос са халгатом и 60 одсто кредЈгга од уложеног новца. Уколнко орочс новац на 16 лтесеци добијају крсдит којп пзноси 80 одсто од уложеног новна, а ако noBau ороче на 24 .месеца добијају 100 одсто кредита. Оваквтш начпно.м псплате личних доходака л свс новијпм видовима ппсдњс, Баика повећава свој фтшанспјскп потенипја\ Mime сс нстовремеио ств aipajy ипсре могућности за ангажовањс ових средстава У привредни развој Комуне. AT. МкхаЈловмН KOMYHAAHO ПРЕДУЗЕНЕ „СТАНДАРД" Y ИВТ „БРАНКО КРСМАНОВИН" Цобра iMma разаоја Шшаш ■ Успешно после деветомсссчног послованл ■ Први хораци реалпзациЈе плана транспортне политакс ■ Нови становн за радннкс. изложба ИЗ „ИНВЕСТ-БАНКЕ” Y штампарији После издвајан>а Погона ни скоградњс. Комунално предузе ћс „Стандард” нашло сс v при лнчно тешкој апуацији. Лли. губицн су брзо санпранч н на кон шсстомссечног обрачуна стање се знатно поправило. До душе, остатак дохотка »ијс вс лики, али није било ни губвта ка. После левстомессчпог обрачг на остварсн је укупан прихол од 13 535 990 дпнара. Утрошева средства изпосс 5 361 419 дина pa, а доходак 7 674 570 дшшра и крећс сс у грашшама планп раног. Лични дохоци cv такође no расли као и остатак за фокло вс. НајСољс је пословала ЈУР Аутопревоз, v који сс највише улаже и очскује. — Тренутно cv набављеиа 12 камкона или 400 новнх тона носивости. чиме започињемо рв а.\изадпју програма развоја 6v дућсг највећег транспортпог прсдузећа v нашој околинп. ка же АТнодраг Maim, руководилац приврсдно рачунског сек тора. Упорсдо, са развојеат преду зећа вслика пажља се поклања и стандарду падника. Y овој годинР!, п порсд тешкоћа, подедена cv и четири стана на] ггроженијим радннцнма. Новс станове cv добили: Мп лан Стојановић, Радомир Бог дановић, Будхшир Панпћ н Радојица Јанковић. Очјгглсдно да добром полити ко.м развоја „Стандард” успева врло брзо дд преброди преп DCKV на путу, прерастајући у снажну организацпју удруженог рада. AT. ДимитрнЈевић И озе хао и претходних иесет година колскттгв Индустрије bvhcwix ткашша „Бранко Крсмаиоигћ” оргшшзује једапавсту по реду трад1гционалку 1га\ожб\’ узорака својих цропзвода за сезону јссен-знма Ч6ГП. Изложба ће почсти од 10. па до 15. новембра трајатп пет дана. ГОСТИ ИЗ ПИРОТА „Вук Караџић' Предпошен« ФАБРИКА БОМБОНА „ПАРАНИНКА’ На овој амотри днзајна п квалнтета пропзвода. позвано јс вишс стотина пословних партнера — холектива, који ће како наз< јс рекао шеф продаје Милеп Тодоровцћ, нматч знатног упшаја у креирању асортимана н квалЈггета проеезсводњо, што јс уосталоа! у савременом пословању компонента која ос сзе втппо мора поштовати. Радници савремеис Коснфскицје Ji трикопгаже „1 мај * и Београдске банке нз Пирота по сетили су 31. октобра Југословснску инвестнцнону банку — .'фљшјалу у Параћпну. Домаћнн, ое потрудпо да гостп из Пирота посетс колекпи ве СФС-а 31 Фабрику шсћера у Нупрнји. Y атмосфери која је обило * вала нескривсним другарством улота домаћнн — гост се практнчно поистоветнла, па се неупућени.ма могло учпннтн да је реч о једном колектнву. После разговора који су вођезш незванпчно, алн дакако бЈГГнпх н кориснлх за сарадњу оигос колектнва, домаћин је за госте из Ппрота оргаиизовао нзлет до оближњег излетишта Ртањ. Филијала ЈИБ-с у Параћпну органнзовала је другарско-пословну сарадњу н са Ипдустрн јом гуменпх пропзвода „Тпгар”, такође, вз Пнрота, и са крагујсвачком „Црвеном Заставом". /<£>сктор параћннске филнјале ЈИ&е Рајко Цвстковић, кратко јс објаснпо ову сарадњу са прн ‘вердницнма Пирота, речима: — — Наша Банка је отворена Бан ха, без rpawnia за сарадњу, која прс свега мора да се оглела V обостразпш ннтересима и ла буде у духу са Уставшш трансформисаљем банаха п свс иовпјим оолишгма сарздњс, што је јаоно речено н v Резолуцпјама Десетог Конгреса СКЈ-е. (Л>. Ц.). Заједнички апшак пред Инвест-банком заодпиковање На збору радшша од 29. октобра у Графпчко-пздавачком пред\ *зећу „Вук Караџпћ” предложсно јс петорз пајбол»их радпика за впсока одлзгковаiba рада за показанс резултатс к допринос v нзграднд! Hamer самоуправног социјплизма. За Орден рада прсдложвнп су Слободац Лскпђ, висококва лиФиковаш! офсет маипгнисга п Радомнр Стефановпћ, висококвхшфккованп словослагач. За Медаљу рада предчожене су трп радннне: Анђа Гуњсшић, гтолАЖвалпфпкована глагачшха у тппо штампи, Надсжда Петровнћ и Зора Кукпћ колуквалнфиковаке раднице у књпговодству. — Ускоро ћемо знатн ко he бнви одлпкован од ових радшгка, кажс, Радомпр Милошсвнћ, секретар Штампарије. Y сваком случају to he бптн вслпки подстрск за њпх it осталс радшгкс, који до сада зпгсу добијалп инкаквд. одлпковања, будући да је наш холектив у прошлости био .мали па сс труд ibcroBiix радника није нн примећнвао. Тринаесто октоЗарска много нагПРИМЕРИ 50 ПУТА ДАО КРВ Илија Петровић је већ 14 ] година залослен у „Станддр- ] ду”. Ради на утовару сме- : ћа исви гапознају као вре- ; дног радника- А л»уди мож- : да и не слуте колико се велико срце крије иза увек прљавог радног мантила. Њшја је до сада дао крв преко 50 тта. Педессг живота је спасено а ко зна још колико he пх бити. Први пут је дао крв 1952. годнне, дпректно нз руке у руху. Присећа се нмена л>уди којнма јс помогао. О њима прича као о својим најдражмм- Двадесет осми пут је дао крв за једно! дечака чијп јс живот био у опасности. Док нам прича о томе на лицу му б.\иста осмсх. Срсћак јс што јс дсчак спасен јер и сам нма петоро деце. Човек просто да нс повсpvje колико доброге и хуманосш поссдујс овај чоЕСК. — Же.иш увек да пома * жем л>удим,а. За мснс јенајbchn празник опда кадада.м крв и даваћу јс до год го будем могао, рекао нам јс V краћем разговору. Y Општинском одборуЦрвсног крста су иам рекли ла јс он један од њпхових пајактивнијих чланова- Давао јс и по пола литара ове ћих признања за доброво.уно давање крви. Знао је Илцја да одмах након давања оде на посао, иако има право на два дана оддоагоценс течиостк а одазове сс vbck када га позову. Носилац је свих могумора, а радна оргапизација му то омогућујс. Кажс да то чии! јер сс увек пакон давазва крвп добро осећа. И зато ако нскада затрсба крв за неког од вашпх пајдражих не треба страховатн, јср људп као што је Илија Петровић су увек спремни да вам помогну. М. Михајловић РЕЗУЛТШ СВЕДОЧЕ Место за 70 новпх радпнка О Успсшно у дсветомесечном псриоду □ Залихе знатно смањснс. Y средЈБорочном плану развоја који је недавно усвојен, у Фабрнип бомбона и ратлука предвиђа се отварањс још 70 новнх радних места. Нова радна снага упослиће се v погону жвакаће г\^ме, за чц|е отваранл сс вршс нужне припре.мс. Порсд раднмка са искуство.м, предвиђа сс и примање прнправннка. Иначс, дсветомесечпн период ова Фабрнка је завршнла са позитшЈ1ш.м бплансом. Остварени укупни прнход већи је за 21 одсто. Остатак дохотка за фондове пзноси 15163 динара. Просечан лични доходак по запосленом пзноспо је 2000 динара. Залкхе су смањене за 18 одсто више него V шестомесечном перподу, а наплата потражпвања идс много ефикасније, обавесгио нас је Видојко Ар сић, дпректор. По свему судсћи »Лараћинка" he до краја годлве у потпуностн остварити свој производнп план. (М. Д. н С. Ј.) НАБАВИТЕ ПО СНИЖЕНИМ ЦЕНАМА Y РОБНОЈ KYKIl „БЕОГРАД” 1ИТИИИ Манифестација ове природе на сасвим одрсђен начии гаpawryje и сигурносг у пласману зтроизвода ове, иначе, реномираие фирме. Л>убиша ЦветковпИ ОБЈАШЊЕЊЕ Зашто није било хлеба ? рада јс запста највсће прнзпа1бс које смо добпх!, за постигиуте резултатс и цоја још вп* шс обавсзујс наше лл-де, да постпжу «овс успехе и развпјају са.моуправне односе у колектзтву, завршава паш саговорнзгк. М Дљмнтрмјевпћ Домаћннсио Графичко пш предузеће ,3ук Каргцшћ" из ПараЈтна успешшно је остварнло пословпе реНа одељењу терлигке у Робмој кућк „Београд" можете набавпти no сшгжешгм цснама, од 30 одсто, илзшокс II нафта пећн марке „Алфа" нз Враља. На пстом хитанду сс налазп н велпки пзбор obiix пронззода ОД CB1LX pCHOMirpainrjlK пронзвођача. На одел>ењу стакла, за само 134 дннара, можсте куппти гар шпуре за ииски од прссованог кристала, а на одељењу ауто делова и водоннсталационог ма теријала имате све делове ,заставЈгних' возила по приступачмим ценама. Конфекцијско оделење стизило је цене зп.мскјш кагпггима од 1190 на 750 динара, паиталоне од 420 па 280 дцнара и од 390 на 260 дцпара и лгушком одолу од 1250 па 800 дш!ара. Ако веН идете у кгповину, сврапгге у Робну кућу ,,Београд” и погледајтс добар пзбор женскЈК чнзама, тепиха, ручнп рад ,Д1аксдонске ракотворбе' * п регала по врло приступачнвд ценама. М. Д. У среду и четвртак, 5 и 6. новембра, у градским продавницама нијс било довољне количине хлеба. О разлозима недовољне снабдевености oeu.it иеопходним производом разговарали смо са ЛзУБИНКОМ НЕШИћ. замеником директора у Пекарском иредузећу „Извор": — Због чедостатка воде у градској водоводној мрежи нисмо успели да подмиримо све потребе тржиисга,- рекла на.ч је наша саговорница. Произвели смо мање око 4000 килограма хлеба, и остварили губитак од 32 000 динара. Наиме, ми још немамо свој водовод, тако да сваки квар у градском водоводу ианоси нам губнткс, а тржиште оставља бсз хлеба. Због тога ћемо всћ у udyhoj Јодини изградити свој водовод, што ће коистати око 40.000 динара. Са изградњо.и сопственог водовода и извора електричнс енергије, надам се да ће ус> коро процес производње моћи несметано да се одвија, рекла нам је другарица НЕШИЋ. М. Д. ЧИСТОНА Y ГРАДУ За лепшу зудтате планпране за девет месеш< у овој години. По речиh здравију средииу цзносу 17 ашлнона н 860 хнл>зда динара, а у односу на истп период прошле годинс већи је за око 40 одсто. Доходак је остварен у нзносу од 6 мнлнона 683 хш\>аде динара. Дсо дохотка за .vkhhc дохогкс износн 4 И Y току је јавна дискусија по Нацрту одлуке о одржавању чпстоћс к заштпте комуналннх објската у нашој Ошптшш. луге. Самт тим, шго се аздв радн о организацијама од опигтег интереса, питање накнаде — ангажовање на спровођен>у одредаба ове Одлуке Је решено већ постојећим прописпма, као птто ov ценовник услуга. тарпфе и ДР. Новкна у овом нацрту ОАлуке је и чињеница да се нзоставл>ају уобнчајене обавезе Нацрто.м овс Одлукс, у пр- _________ . во.м реду, детал>нпје сс рспглчмилпона 440 хил»адс динара к шу многа зштазва пз областп у односу на исти пернод про- одржаваља чистоћс: почсв од шлс годпнс већп је за 40 од- дефинисања појма чистоће. сто. Y поглсду расподслс дохот- обавезс за бригу о чпстоћи до •ка радни Колектнв сс понашао режпма — начнпд љеног одрдомаћинскк. јер су се лпчпи жавања. Ближс јс рсгулисано дохоци кретлн у зависмости о\ чишћеље v лстњем и знмсксм пораста дохотка. Остварепа перноду са обавезом свпх сусредства за фондове за 9 мс- бјеката за уклан»ан»ем смсгши сеци у овој ГОД1ШИ нзносе мн- Усл°л снежних падавпна, одлион * it осамнаест хнљада носно чншћеЈвем јавннх поврдннара. Просек нето лич- нпша пспрсд својпх објската, ног дохотка по запослсном затим. питање задржавахва и раднмку нзносн 2400 динара n xpaibeiba стокс, обезбеонваља у односу 1’а прошлу годпну канти за смећс, нзношовс већп је за 35 одсто. За овакав рад н постпгнуте резултате у овој п раинјим годнна!ма параћпнскн графичарн смећа и фекалија, услови држазћа si храњеша крупне и ситне стоке у граду, мерс за одржавањс чпстоће п др. вања земл»е, шута и другог ма везане за nocrojehe комуналтеријала на депонпје и др. По- не организацпје — ствар јв себпо место у нацрту одчуке Орг»шзација нлп заједница’, дато јс тштаљу чгваља новопз- - старају о комуиалним rpabciinx површина н заштити Ј г г ж ол распрскавања - оштеШми. проблсмима. коме he поверикао н обавсзп да се ова мсста тн олреБсне послове « радње су добили значајно лруштве- кОд заптгге комуналшхх обно нрнзиање, a то је Октобар- јеката блнже cv решена шггаска награда општннс Параћин. iba одржаваља водовода, јавОво јс по другн пут да се ова- 1Шх бунара п другпх објеката ко впсоко признање додељујс за снабдевање водом за rathe, овом вредном радпом колекти- одржавања градске каналнзаву. Октобарска награда утолн- ццЈе, зеленила, коловоза, троко им је дража што је доде * тоара, саобраћајннх знакова и љена v голшш када прославља- осталих јавних површина за ју двадессгодтшЈљнцу самостал- собраћај, затнм јавног осветног рада. љеља, телефоннје, чуваљаспор Д. Гајпћ тских терена, гробља, пзбацивраћају v првобитно стаље. Заштита стамбенпх п послопппх објеката пма, лале. таксbe својс место v овој Охкуцн. Нацрт Оллукс, мсђутим, нс рсгулншс пптан»с vrooapaiba у cnpoBoheiby ibciinx одрсдбп. Нанме, предчагач сматра ла oro nnraibc нс можс бнтн Wpabeno v одрсдбе овс Одлгке јер се полазп од тога да Скупиггнна општине овпм норматпвннм актом правно регулпше само обавезе органпзацпје од охтштег згнтереса a Y цнл>У заштите човекове среднпе. Пп таље накнаде свакако да греба решавати у складу са нашпм самоуправннм и делегатскзш сисгемом на релациЈп: ннтересна заједннца, месна заједннца, комунална радна организација, тј. лзвршилад Т№? око одржаваша чистоће илп заштитн комуналнЈсс објеката, што јс v складу са нашом ПОЛ1ГГНКОМ самоуправног договарања, a у uiLby даллг афир * мпсаља делегатског система, којп мора бптп одлх^јући фактор II на овом плану. Коначно, у иацрту овеОдлуке, датс су и санкцпјс, које обезбеђују далско ефикасшце деловаље и утичу на каше поnauiaibe када је у ппташу ОДР * жавањс чистоће п одржавање кшсуиалних објеката — ствар је службп да се доследном прнменом одредаба ове Одлуке и правплном казненом политпком постнгне жеденн цнл> — летцп изглед нашпх насела. М. М

CTPAHA 10 14 ДАНЛ БРОЈ 45 РЕПОРТАЖА ИЗ ШАЛОДОВЦА W СЕ ШИ СПИ Шалудовац има 116 домова н 620 становника н представља пољопрнврсдно-раднпчко касеље. Тре. нутпо у селу пма 25 средњошколаца и 5 студснаЕкопо.мска моћ села пзражена у броЈкама пзглсдала би овако: 30 трактора. 80 телсвизора, 10 пут * нпчких возила н 3 комбај на. Шалудовац је можда најтсже страдао у прошлом рату од свих niamiix села. Био је скоро до те.мел>а спал>ен разорен пред разбеснелом немачком хајком на невине народе. Али несавладнви планинци п горштаип нису се предавалп. И данас стоји крушка под којом су борци Партнзаатско-ћупрнјске чете првих ратних дана дали заклетву прсд другсм Петром Стамболићсм. Данас ово гостољубиво планинско село бије нову бнтку за бољу будућност, за лспшп нзглед ц здравс односе остварујући тако аиеје сошгјализма, идејс ошк што су за н>их н животе дали. Кад смо посетилп Шалудовац у јеку су бжш радозп на асфал тирању пута Шалудовац — Гор н>а Мупшца. Деонипа коју Шалудовчанп треба да асвалтирају нзносп 1,5 кпло.метар, чпја предрачунска вредност из ност! око 1.700.000 динара. До 29. »овембра оаа деоница ће се пустнти у саобраћај и зато се убрзано радп на њој. — Алп то неће бнти и једи- »н поклон Дану Републнкс каже Милосав МаринковнН, председник Одбора за комуналму изградњу. Пошљунчавање пол»- ског пута приводц се крају, a намсравамо да адаптирамо' „ спомен чес.му, која је у врло неигледном отању, Уколико дозволс вре.мснске npiLMiKe да се асвалтнрање пута доврши, учшгића се ове да се у селу асвалтирају » сокаУ дужини од 1,5 километра. Поред мањих новчантч улагања луди би да/,п Aonpinioc у радној снази и у сарадЈвн са „Пдтограднлм” из Hirma, Шалудовац бн већ почетком ндуНе године бно потгп/но асвалтиран. Ускоро спомен-дом Y средњорочном плану развода, поред мањих објеката пла нира се II изградна Спомот-дома, у знак сећања на осннвање Параћннско-ћупрнјске чете. — За пзградљу овог значајва акције, завршава саговорник Маринковнћ. О сарадњи између друштвсно-политичких органпзација у . _ , , еелу говорпо нам је Вкта Мнног Објекта у селу повипћемп дошевић ССРН. Јвлву ширу акшцу, каже Ми- сада F„,o успе,ш све aiija Нпколнћ, председшж омла акш1је спроведемо до краја, АИ1?е- . „ __ ... што значи да су свп чиииоип Вгрујемо да ће њу да подр- даЛ11 сцој уДСо у томе и да је же све дргтитвсно по.итшке сарадња мећу пама ло организаииЈе нашс општине. Qpa г Син јс попшулог првоборца ____________________________ _ без блата Тренутно је у току акцкја прикупљаља помоћи Крагује®- Цу, а водићемо разговоре са људима и око удруживања, каже Мплошевић. И,. тако скоро неосетно, из акције у акцнју Шалудовац ме н»а изглед и обичаје, добија бнтку са модерним временом. Текст: М. Днмитријевић Сшшио: М. Илић Јосипа Ерјавеца, пначс архитект, понудно се ла кам бес- ДОМАНИНСКИ РАЗГОВОРИ платно урадп ц пројекат тог будућег дома. Мислнм да то здаље мора да има и iinipii значај, не са.мо за наше село и омладпчу. Узорна сарадња у селу РАДИТИ Недавно смо пссетили ДрсОчпгледно да Шалуловац трс новац, и интерссовали с“ за донутно доживљава пајбржн раз- $РС по.Јаопривредпике. Рекоше вој у својој нсторнји. Малу ре- нам Аа Јс јелан од таквих Минесансу. На челу ових акцијз лосав Филнповнћ, који, иако углавном стоје млалп људп, о- Јс зашао у шездесет и пету гомладшгцп, пуни амбицнја п жс Аину живота, актчвно обрађујс плодну моравску земљу. — Наша партијска органнза- Чика Мнлосав поссдује седам„ ција сигурно је no аросеку го- хектара ораницс, па којој су двна, једна ол најмлађпх у највећим дело.м заступљене жн omiiTiiHii, рекао нам јс Борпно- тарнце, мада, и.ма и друшх поје Маринковић, љен секоетар. ллпрнвредних култура. Његово Просек старости јс 22 годп- имањс је увек на време обрапе. To зкачи да житељн овога «ено захва,^ујућп сопственој села и.мају пу.но поверења у нас прлизпривердној мехапнзацнји. младе. До краја годш<с укл>у- уА како оу се на гржишту прчићемо још неколико омлалп- јавнли хсрбицндп Милосав lix наца у нашс оедовс. Међутим, активно користи за заштиту знатан ie проблсм што ,је вслп- бнљака. кп број младпх нл приврсмс- Иако му је пол>опрнвреда гла ном .раду v иностранству. To В!,о зани.мање прилкчно активнам v приличној мери отежа- но' Se бави ц сточарством. У току једие годнне утовн 150 ттрасића. 20 свиња и 4 ло 5 бикоома урсдно. Y сви.м •цим условн.ма Милосаву искључиво помажс супруга. — Да би неко био добар ioљопривредннк, сзоје знан»с мора да употпуњујс шпајући полоприврслну литературу, да ко рпсти савете пол>опр1гвредннх стручЈвака, а ја управо то радим, рекао нам јс Мнлосав Фплиповић. Позната је чпљеница да се млади данас регко укључују у полопривредну пронзводњу, п зато онима којп се па то шгак одлучс, врсдан пољопривредиик и добар домаћпн Милосав Фнлиповић саветује, да се уче на искуствима другнх, н себе изг-рађују у добре псљопрнвреднике, јер, додајс Милосав ону народну, „Ко радч имаће”. А управо тако п јестс. ИВЕРЈЕ Сокаци и земљаци Вероватно на проле/ic у Шалудовцу ће ceu сокаци бити асвалтирани, како шалудовачки „Французи’* и „Немци" не би сувише труцкали аморгизерс на rent-a- •car мерџама. Асвалт — време самоуки млади сликар из Шалудоаца. БРАНИСЛАВ НИКОЛИЋ за сада xcueu ti ради у Параћину. Всроватно чека асвалт-ереме na da npehc на сеоскс теме. Наши саговорници: Боривоје и Милисав Марпнковић и МилиЈа Николић ЗАВОД ЗА КОМУНАЛНЕ ПОСЛОВЕ И УРБАНИЗАМ — ПАРАБИН На основу члана 39. Статута п члана 2. Самоуправног споразума о унутрашљој организацнји п снстсматиза * цпји радних места расписују KOHKYPC □а попуну радног .места: 1. — Сскретар Услови: 1. — Стручна спре.ма: висока, дјшл. правник са радним искуство.м преко 3 годпне. Лпчгнп доходак према Самоуправном споразуму о расподелн личпих доходака. Стам ннјс обезбеђеп. Рок важен.а конкурса је 15 длна. Молбе доставнти лпчно илп поштом на адресу: Завод за комуналне послове и урбанпзам улица Максима Горког, 6poj 14. Параћшк ва. Његово домаћппство је веВЕСТИ ТЕКИЈА: Два важна задатка ПОЧЕЛИ РАДОВИ HA СЕОСКОМ ВОДОВОДУ ВОДОКРЧНИ ТЕРЕН УСПОРАВА РАДОВЕ Радови на изградњи сеоског водовода Чепуре, Шавац и Доњс Видово отпочели су пре нсколико дана. Међутим, због ви соких подземних вода не може се брзо напредовати како је прсдвиђено, тако да језа сада постављено свега око 200 метара главне доводне цеви од Стриже пре.ма Чепуру. Кад се буде савладао водокрчни терен Стришкс баре, радови ће добити у интензитету. По речи.ма Миолшра Михајловића, грађевинског инжењера у „Водоводу**, до почетка зиме главни вод ће стићи до Чеиура, када lie н отпочети ск.\апање угово ра са заинтересованим домапинствима за прикључнвање у водовод. Иначе, изградња водовода за Шавац почепс од Параћина највсровапгије на пролеће, тако да he за кратко време становиици ових села бити обез * беђсни од даље заразе бубрежним нефрнтисом, који је до сада однео велики број жртав?.. Други замашнији подухват, изградња другог вода од растерстне коморе до града, улази у замашну фазу, сазнали смо на крају. ИЗ ПРЕКОМОРАВСКОГ КРАЈА WA УПАГАЊА В Јесења сетва у јеку ■ 11 сименталскпх јуница ■ Изградња магацина за откуп у Трешњевици У задрузп Јахор” у Рашевн ци јесења сетва је v јеку. Обе збеђене су све сорте домаћнх и сграних пшеница као и ввсоко калорична вештачка ђубрива. Овс гоа1шс под пшеницом зассјаће се око 150 хектара на подручју ове задруге. Али и сточарство се не запос тавл>а. Задруга ie купила, уз учешће н самих произвођзча, 11 симеиталских јуница, у шта је уложено око 15 старих дана ра. Од тога 5 грла су дата про пзвођачпма у Рашовици, 3 у Трешњевпци и 3 у Својнову н Поточцу. — Од значајнлх подухвага можда ioui треба спо.меаути к изградљг могацина за откуп у Трешљевици у шта ie уложс но око 180000 хиљада, рскао нам јс Душан Бурђевић, пољо прнвредни техничар. тара укуппе површине. Њима he бити обезбеђено и 22 вагона висококонцентрованих ђубрива. Тоточка Задруга је од својих пољопривредника откупила н 30 вагона грожђа а цена се кретала од 3,5 до 4 ди.чара по килограму. Y току су преговорп са Пољопрнвредно-индустријским комбпнатом пз Нуприје око куповине 30 јуница, које ће се дати коперантима па товљсље, а нсдавно је задруга откуппла 80 утовљенпх бикова од својих произвођач-. М.Д. Миодраг ВаснЛ ИЗ СЕЛА ГЛАВИЦА: РАПОРТ ИЗ ПОТОЧЦА И у Земљорадничкој задрузн у Поточцу јесења сетва се приводи крају. Поточкн пол»опривредкицц сејаће углавном домаће сортс пшенице, „Саву” п „Безостају”, па око 60 хекПоточани на телевизији Y прошлонедељној еAUiciijn за пољопрнврсднике на прво.м програму ТелевизиЈе Бсоград моглн смо да хледамо репортажу нз Поточца, у којој су пољопривредшши овог села говорнлн о новооснованој задрузп. . • MiNt'1' ОДУЗЕТЕ „ДИВЉЕ” РАДИО-СТАНИЦЕ Y ларедном периоду Месна заједнииа v Текији треба да реалнзује два постављена задатка: асвалтирање улица и нзградњу водоводне мрежс. Вредност ових радова нзносп 150 000 динара. Средства су обезбеБсна нз Месног самодоприноса rpabaira. М. Bacnli Радом до успеха Месна заједннца у Главиин, у наредном приоду треба да реалнзује неколнко задатака. Увођење воде у ссло, реконсрукција електричне мреже и асвалтирање пута кроз села у дуЖ1гнн од 1,5 километара. (М. В.) СИСЕВАЦ: ПОПОВАЦ: Почињу припреме за квиз Формиран омладински актив ТРЛГАЊЕ СЕ НАСТШ ■ У летњем периоду, на разшш таласним дужкнама, јављале су се днвље радио станице које су ометалс пријем радио Светозарева, Другог програма Радно Београда (I др\тнх легалних радно станнца. На негодовање грађана, општински судија за прекршаје Душап Петровић издао је наредбу да сс одузму радпо станице за које Је патрола Ашлиције сазнала да постоје н да емитују програм. На последњем састанку Савета Месне заједнице који је ових дана одржап у Поповцу поред осталог разговарано јео припрсмама омладинског културноумепшчког друштва за предсгојећи Квпз „Сусрети села”. Договорено је да припремс почну од.мах, а учсшће у квизу узеће ве.игки број младих. (М. В.). Петог децембра у Сисевцу је фор.миран Актив Савеза Социјалистнчке омладине који по неким питањнма делују у саставу меснс организације ССО нз Буљана. Актив броји 8 чланова, а за председника ie изабран Новнца Стојадиновић. Како нас ie обавестио Боапко Радосављевић, члан Пред седнпштва Месне организације ССО из Буљана, омладинцн нз Сисевца ће ускоро да добију просторије у којима ће моћм да се окупљају и раде. Од јула до новембра одузето је 20 радио станица. Против 10 лнца одмах је покренут поступак: Браце Радо Јевића из Доњег Вндова, чија јс радио станица носила назив „Студио 5", Драгослава Јанићијевића нз Сикирице са станицом под називом „Сељак”, Љубише Милетића из Горњег Вндова, код :<ога су пронађене две радио сташme, под назЈшом „Балканац”, Мнлолшра РужиНа из Извора, Љубише ДојчиновпНа из Текнје („Кондор"), Миодрага Гајића из Дреновца (,Л1иле Басаипја"), Живорада Богдановића из Горњег Видова (..Дигитрон"), Живојина Тасића из Доњег Вилова („Моравац”). Животе Милошевића нз Рашевице („Црни бнсер"), и Борисава Илиha из Рашевице (.Дискогои’’). За осталс радно станице у току је утврђивање индентитета власника. Пољопрнвредно индустријски ко.мбпнат ,Дуприја" v Нуприји Основна организација удруженог рада Фабрике бомбона и ратлука „Параћинка” ОГЛАШАВАМО слободно радно место: књиговођа V фннаисиј« ској оперативи Услови: поред огпптих услова кандидат мора да има завршену средњу економску школу, ХЊНгОВОДствени смер вли средњу фЈгнансијку школу, радно искуство од трп годнне. Пожељан је мушкарац са регулисаном војном обавезом. Личнп доходак по самоуправном споразуму о личним дохоцима. Оглас остаје отворен 15 дана од дана објављивања. Пријаве са потпуном документацнјом слати на адресу: OOYP Фабрика бомбона н ратлука „Параћинка" у Параћину. МАЛИ ОГЛАС Продајем половног фићу v добром стању цена повољна. Драган Борђевнћ Алексе Шантића бр. 28 Параћин Илсгалне кутије На основу Закона о осковама спстема всза нз 1974. годпне свако физичко лпие које неовлашИено користн радио станицу може бити кажњено новчаном казно.м од 1500 до 50.000 дннара, уз љено обавсзно одузимање. О овоме с.мо разговарали са Душано.м Петровићсм, који нам је на крају рекао да јс поступак протнв по.менутих лица у току и да lie казне бити изречснс до краја годкне. М. Михајловић

SJW45 14 ДАНА СТРАНА 11 Y CYCPETY СЕЛЕКЦИЈЕ СРПСКЕ ЛИГЕ ИЈЕДИНСТВА Копачно Оромешва форма .зепеиик" В Јединство разочарало против Вождовца Равноправни против лекцнје српске лиге (> Победа која охрабрује Заједтшчкк снвмак селекције н Јединства: малк фудбалскн празнпк победа Јединство—|Железничар (Ншп) 2:1(0:1) Стадион ЈсАНнства. Гледалаца 200. Стрелци: Милановићу 73. и 81. за Јединство, а Милутнновпћ Y 40 .минуту за Железннчар. Судиуа СрећковиН (Крагујевац) 7. једииство: БогосављевнИ 4. ф Селекција — Јединство 2:1 (1:0) Стадион Једпнства. Гледалаца 500. Стрелци Зекић н Стојчевнћ у 30 и 59 минуту за Селекцију и Милановић v 90 за Јсдинство. Јединство: Богосавл>еви11, Жнв ковић, Илпћ, Пауновић, М. Петковнћ, Вељковић, Арпзовпћ, Милановпћ, Борђевпћ, Пслпваиовпђ, Грбовић у другом полувремену у игри су ушлп и Стојковић, В. Петковић, Bacuh н БогдановнН. Селекшпа: СнмсуновиИ (Слога), Вслпчковнћ (Галепика), Петровнћ (Колубара), МрваљевиН (Слога). Лазаревић (Мајданпек), Жујовнћ (Колубара), Зекнћ (Топличаннк), СулеЈмани (Тнмок), Вјештнца (Мачва). v другом полувремеиу пол>е Селекцнје бранилп cv н Букарнца (Вождовац), Таснћ (Металург), Љал>а (Галенпка), СтоЈчевић (BVAVhllOCT). Нјбоља ceACKiuiia Србије саставл>ена од нграча тимова пз Јрдннствене српске лнге, oweрила'"|ег,’снаге за до.маћпм Је- .pnip’Btpt 5. пове.мбра. V равноправној ггакмтпш Селекција је успела да побсдн домаћс минпмалннм резултатом. Први гол постигао је Зскић нз Топ.мгчаипна, када јс неометано пуиао нз казненог простора v доњи део деснот угла. Пре водећег гола играчи Јединсгва нмали су неколико стопостотних шансн којн cv неспретношћу шпиц пграча оппнле у неповрат. Ни v друго.м полувремену сптуација на терену се ннје бнтно взменила. Игра је у већем делу утакмице била равноправна. Ређале су се шаксс испред оба гола. Посебно Јштересаитап бпо је други гол Селелекцкје. Из позадине, текао је напад по левој странн, када је логгг\’ по корнер лкннји Стојчевнћ послао ка толу. Збуњена одбрана није реаговала, и пут лоптс је ншао до десне стативе када јс једва ушла v празан гол. Почасни погодак домаћпна постигнут ie v послсдљнм секундама irrpe. Са двадесет меЈЕДИНСТВЕНА СРПСКА ЛИГА „ЗЕЛЕНИ" РАЗОЧАРАЛИ БЕОГРАД: Вождовац — Игра-ишгге: Вождовца. Гледа.мша: 200. Стрелци: Андр:Љ у 37. 11 Стано.једаЛ v 86. за Вождовац. Судија: Кораћ (Ниш) — 7. Јединство: Богосавл>евић 6, В. Петковпћ 5, Милићевић 5 (од 65. ммн. В- Борђевић), Пауновић 6, М. Петковић 7, Пелнвановић 6, Богадановић 6 (од 35. минута Васић 7), Миловано вић 6, Грбовнћ 6. Сманловнћ 5 и М. Борђевнћ 7. Ни у суорету са Вождовцем наш тим штје пружио бол>у партију тахо ла ie претопео и трећи узастотпги пораз. Утисак је у толтгко неповол>ннјн што ПРВА ЖЕНСКА КОШАРКАШКА ЛИГА — ГРУПА ИСТОК СУДИЈЕ „КУМОВАЛЕ“ ПОРАЗУ • СевоЈно — ОКК Параћин 58:54 (26:36) тара лопту је топовскнм шзтом упутио Мидановнћ it постмгао пајлепши гол утакмнце. На крају треба pehn да су зеленп оставпли веома добар утисак п да јс нападачки ред почео да сс консолидује, што свакако охрабрујућс делује. Жнвковић 6, НеделжовиН 7, Пауновић 6, М. Пстковић 7, Вел»ковиИ 6, Арвзовиђ 6 (Baath), Милановић 7, Грбовиђ 6, Пелнвановнћ 6, Богдановпћ 6 (В. Петковпћ). Играч утакмпцс: Жарко Мн лановиђ. После три узастопна пораза, најзад су фгдбалсри ЈеЛЈГнства осетилп сласт победс. Исппт за вољу Железнпчар ie све до 73 минута водио, алп јс наш пш смогао снагс да v 'финишу головима врло доброг Милановића взбори победу. Јак ветар о.чсмогућио јс да фудбалерп прикажу бољу игрг, али нм се зато мог<' утптпти чеспггкс за залагаље. Голом Мнлзт|шовпћа гостп су повелтт у 40. лтиуту. Милу- ■пгновнћ, б|гвшп зграч Јсдхшства вешто јс искорпстио :iecмотреност одбране домаћкх п постигао веома леп погодак. На !1зјелначе»>с се чекало лоста. Тек v 73. мпнуту спа- \ажл>1гви Мпланош|И корисгн грешку одбраис гостиЈу п плаХала код Honor Парка. Глсдалаиа 500. Судпје УрошевпН (Чачак) п Станковнћ <Гор»М1 Мнлаиовац). ОКК ПАРАНИН: С. Петровпћ, Ј. Торњанскн 14, МирчиН 2, В. Петровнћ 13, Манојловнћ, A. TopibaiiCKH, ФнлЈШОВић 8, До бросавл>еш111, Лалић 1, СретеновиН 18, Тарановски 2. Наше ирводигашкце враталс су сс 113 Титовог У;кпца пораженс ол трал1атопално неугодиог иропгеника. И поред сгалног вођства, на полувременг нашг cv вол^ле са десет котева разлнкс, пред крај утакзшис домађс кошаркаппше су успеле да пзједначе п утакзигцу завошс побсдо.м. По прпчању тренера Боже Бор heenha it кошаркашпиа ОКК Па раћнн, сгдије Урошевнћ п Стап ковић cv својнм нскоректним cybcH>e.M провоцпрхзп гошћс, тако да јс у .38 минутп Јелека Торњански морала да напустп irrpv збаг пет личнпх грешака. У старту првсисгва иашс кошаркашиис су нзгубиле двс утакдишс од рслапишо слабијнх пропшница. Жслели смо да сазнамо узрок ова два пораза из првс руке. Тренер Бор bcaith нам јс рекао. — У Приштпш! против екипс Уимверзптег, исла ciuma играла јс пспод очекиваЈБа, док су у Севојнг подбацилп бекозп што јс б*11ло п одлучујуће у овој угакмшш. Трогптна снтуација на табслп пс 'дајс мпого могућности за огтп1мнзам, ако зномо да Cfc у иаредном перполу irrpajy утакмнцс протиа најгежнх тимооа, Црвена звсзла. Вождовац и Стулснт. MebvniM, нг треба гледтгп кроз црне чтаочаре, јср параћннске кошаркашиие знају да у чајтежим тренуш<ма покажу своју праву врсдност и «а крају пзађу као побс\н:пп1. М. И. НЕРАВНОПРАВНН Д90Б0Ј ® Црвена звезда (Београд) 109:61 (41:26) ОКК Параћнн сира лоттту мрежу. Исти М. И. пграч јс v 81. M1HIVTV поставио коначан резултаг 2:1. После ис«тар uivra у шсонасстсрац Жељезннчара. Мплановић ie лопту најбоче спповсо v мрежу. С. ДрагутиновмН МЕБУОПШТИНСКА ФУДБАЛСКА ЛИГА - ЈУГ вл.нвалн почетком првсжтвз. Најболл су се пласиралп Слога кз Дољег Вндова која јс на трсћсм месту >< Морава iia Шавци ца четирточ мссту. Остали прсдстаснипп Млпдост нз Рашевпис, Херој пз Бусшовиа. Полет нз Забрегс н Јсдннстио Гатарн су у другом делу табеле. Опоргска хала Шу.мице. Гледалаца 200. Судпјс: Ннпкои it Кнсжев1111 (Бсограл) ОКК Параћин: С. Пстровкћ 2, Ј. Торњапски 12, Мирчнћ 10, В. Петровић 8, Манојловнћ, АTopibaHCKii 4, Фклиповић, До бросавл>свнћ 2, Лалић н Срстеновић 23. Сусрет некадатњег шалшнона п прпдошлице v првој савезној Ainu лјпшо јс на неравноправну борбу Давида н Голпјата у којој Давид нпЈе пмао спасоносну праћку. Противнпцс параИинкп су са извесном дозом потцењиваи>а ушлс у .меч тако да су првнх пст мннута воднле кошаркашицс ОКК Параћин. Mebyти.м, BobcTBo нијс трајххо дуго. Звезда је током целог полувремена водпла са десетак кошева разлике. Једина играчица која је мо гла са успехом да « иосн са _____ протишшцнма бпла је Славица Срстсновпћ, која ВИСОК1Ш јс на моментс збуњпвала н избаиивала и.ч колосска зднпс играчнцс. Аруго полувремс бнло звеје Y гнаку само јсдног пшз Звезле. Напади параИинкп бмли су ја-\ови. Y 35 минуту најбол»а параћтка Сретеновмћева морала је да напусти нгру због пет .\ii4Hiix ipcuiKti и окда су кошаркашпнс Звездс покушале да егзибиш1јама cntniy п хфестигну стотку. Утисак којп сс намећс јс да да нашим кошаркаившама недостаје впсина. која је у ово.м мечу била и пресудна, ,јер тсшко је игратп са.мо са једно.м високом пграчицом. PYKOMET М. Илић Јединство 2:0 је до.маћкн свакако један од најслабнјих тимова у овом рам гу так.\Р1чен>а, тако да је наш псм заиста могао, ако ништа друго оно да освоји бар један бод. Међупш, фудбалари ,зс лених” деловали су безвол>но, па чак могло бн се рећи н незанктересовано што ie за сваку осуду. Ретки су би.\и појеД1гнш<, који су осим беспотреб hi« расправа на терену, покушалц да играју правн фудбал. Вреди забалежчти поновни по вратак талентованог Миросла, ва Борђевића, којп је послс луже паузе због теже повреде, задгграо н то сасвим солидно. Слободан Драгупшовнћ табела jeceiwr дела: Резултати 11. кола: Слога — ХаЈ. лу* 2:3. ЈедЈшство — Благотпн 0:1 Мл» досг — Моравз 2:1. Хсрој — По\е1 (3) 3:1. V међуопшт1П1С1:ој фулбалској лиш Светозарсво југ, запршенз је полусе301.а. Нашк прслстаошшп овога пгта шку бп.и« тако успешнп како су мајаКонлчнз Хајдук 117 3 1 32:12 17 Левач 11 5 5 1 38:16 15 Слога 11 6 1 3 36:22 15 Морав« 11 5 4 2 36:21 14 Благопш 11 6 2 3 35:29 14 Добркчево 11 5 3 3 25:22 13 Млдлост 11 4 2 5 19:26 10 Херој 11 4 1 6 26:45 9 Полет (3) П 2 4 5 21:34 8 Полет (С) 11 2 3 6 22:29 Уедннсгво 11 2 1 8 18:30 5 Резултатн дсвстог кола: Хајл\"К — Зел1л.орз_ип1К 1:1 Бораи — Радннчки Т. 4:1 Будућност — Радник Д. 2:1 БСК Бу.^аис — Лешјаиин 3:3 Мораваи — Разоитах 3:1 Једнкство — О.млхмгнзи 10:1 ЈЕДИНСТВЕНА МЕБУОПШТИНСКА ФУДБАЛСКА ЛИГА Резултатп 10. ко.чж: Цемент — Ножоседац 2:1. Вкноградар — Шумадија 0:0. Будућпост — Партпзан 6:3. БоПРВА ОПШТИНСКА ФУДБАЛСКА ЛИГА Резултатн десетог кола: Зем.м>рзднпк — Борац 2:1 0м.\здииац — Хдјдух 3:7 Развптак — Јслннство 1:1 Лешјаипн — Моравац ГВ 5:0 иаднпк — БСК 1:4 ЛОКОМОТНВА - ТЕКСШ1АЦ 25:21 (10:10) Радтнки — Будућност оможепа ШУМАДИЈСКО — ПОМОРАВСКА ФУДБАЛСКА ЛИГА Препорођени Борац рац — Напредак (Д) 3:0 и Младост — Моравз 2'3. Будућмост 11 9 0 ч 37:27 1« Напредак (К) 11 8 1 2 53:13 17 С\ога 11 8 0 41:21 16 Цемент 11 8 0 3 25:18 16 Партнзаи 11 7 1 3 28:19 14 Новоселаи 11 6 1 4 31:20 13 М.\х\ост (Д) 11 5 1 5 19:13 11 Шумадпја 11 4 3 4 16:12 11 Бораи 11 4 5 24:19 10 Морава 11 4 1 6 26:23 о Вплоградар 10 4 1 5 12:25 9 Поморавле 11 3 1 7 16:25 7 Налредах (Д) 11 2 3 6 13:29 7 Мораааа 11 3 1 7 18:34 7 Млалост (Ј) 11 1 3 7 14:42 4 Пквараи 10 1 2 7 13:29 4 1. Борац Eouibane 2. Лешјакпн Лешјс 3. Будућност Лебина 4. Радничкп Текија 5. Једипство Д. Мутнииа 6. БСК Буљанс 7. Землорадннк Стрнжа 8. Хајдук Чепуре 9. Радкик Дазпдоваи 10. Моравац Г. Видово 11. Развктак Мприлошш 12. Омладннац Шалудовап Табсла: 10 10 10 10 10 10 10 10 2 ДРУГА ОПШТИНСКА ФУДБАЛСКА Резултати деветог кола: Јухор — Слобода 7:0 Напрсдак — Младост ГМ 9:1 Впхор — Напредак Cd. 2:2 Исток 63 - ИСК с.р. 3:0 Младост — Железнпчар 2:1 на Железнкчара рептстрована 0:3 • Борац — Јадран (Крагујевац) 3:0 (1:0) IUAX: СРПСКА ЛИГА ИСТОК Игралиште Борца, гледалаца 200. Суднја Симић (Крушеваи) Сгрелци: Цоннћ 2 и Церовић П 1. Борац: Брннћ, Церовнћ I, Ко стић, Марковић Цомић, Марковић, Жнвковнћ (Млловановнћ). Сврзић, Харазш!, Цсровић II (Којнћ), Бокић,. После неубедллтвс игре и заслуженог пораза од Слоге из Баточине, Борац је заиграо као препорођеи и просто самдео госте нз Крагујевца. На првн гоа нијс се дуго чехало. ЦониН је ефектно нзвео слободан ударац са пвшхс шес иаестерца н лопта јс порел измеиађеног голмана н одсела у мрежм. У nocACAibiix 20 мтшута поСЛЈГ,Н' cv -’ош Ава ГОАа- ЦеРО’ вип П у 75 мпцуту г|)ешку гостију вешто кормсти и повнсује резултат на 2:0. Последн>и „про јектил" Цонића у 85 минути отишао је на право место, у гол! Тиме је. била запечаћена судбина гостију. С. Стефановнћ • Борац Локомоти47:11 31:15 21:14 23:17 27:24 22:25 19:19 8:28 11:45 ЛИГА : Резултатн десетог кола: ОФК Булане — Јухор 3:7 Напредак — Исток 63 0:4 Железннчар — Впхор 4:0 жзлбу Млздост — Млцдост С. 3:4 Слобода — Напредзк Ст. 1:1 17 15 Стадион: Локомотиве. Судије: Сабљак н Вучковиђ нз Светозарева. Седмерцп: Локо.мотнва 5/3, Те кстилац 8/7. Искључсња: До.ма “ ћин 6 лшнута. Гостн: 8 минута. Текстнлац: Јелснић, Јанип 3, Петровић 3, Кодић 5, Т. Будисалић 1, Bacuh, Милојковић 3, Димитријевпћ 1, Будисалић 5 п Тодоровић. 11 10 ПОСЛЕДЊИ СПОРТСКИ РЕЗУЛТАТИ Фудбал: ■ Текстилац (Лвлово) 2:0 Новосела« — (Остриковац) 3:2 ва (Лапово) 1,5:8,5 Шахиспша Борца члаиа срп ске .Mire исток никако да крене. Из кола у коло постижу половнчне резултате. Послсднш меч изг\ *билл су катастрофа vniM резултатом 13 : 8,5.. По пола поена освоји.\Ј! оу Пантић, Нирковпћ и Дс 1. Напрсддк Стубииа 2. Истох 63 Плана 3. Јухор Поточац 4. Младост Спкнрниа 9. Напредак Својносо 6. ИСК Извор 7. Младост ГМ. 8. Слобода Крежбир.ац 9. Железничар Клачевниа 10. Вихор Голубоваи 11. ОФК Бу.шне СТОНИ ТЕНИС Табсла: 7 2 39: 9 43:15 22:17 17:21 14:20 15:24 13:26 14:26 18:47 Борац сигурно други зелин, док јс најбомм шахнста борца Дшшћ изгубио партпју на првој табли. ПоЈединачнп резултати су: Плакнк — ДпнпН 1:0, Голубовпћ — Ннрковпђ реми, Савнћ — Ннколпћ 1:0, Поповпћ — Ма По.моравл»с piptKOBiih 1:0, Муковвћ — ПанЛокомотнва • Борац — Озрен (Соко-Бања (5:2) > Металац (Краљево) — Борац (4:5) Рхлкомет: И Текстил«« — Ј-дтгспо (Стопаља) 43:31 тић ремп, Мпл^шеппћ — Дезелин реми, Pennh — Петровпћ 1:0, Д. Плаиек — Перпћ 1:0. Каменпћ — Боккћ 1:0, Антић — Чубрмло 1:0. Шесто 1! седмо коло II ске лиге донело је радост пп Сгакларе. Борац јс у српекипоследња лва кола савладао Озрен из Соко Бање п Металца нз Краљева. Најпре јс на домаћем тереС. С. ну у изванредној игри поклек8 Руко.меташи Штофараца би4 ли су иа најбол>е.м пут\’ да у 2 гостима у Лапову забележе три јунф н освојс један бод. Шанса се нпје остварпла углавном захваљујућп ветеранима којн нису има.\н жнваиа да сс уздр же и зто су моралн да 8 мпну« та буду ван игрс што се и негативно одразило иа игру. Нслисцнплннп мора се стати на пут. До.маћп су водидн свс до рсзултата 6:6 када сс резултаг стално мењао и пзједначавао. На одмор сс отишло са нерсшеннм резултатом 10:10. Нас16 тавак нгре донео ie малу пред 15 ност Штофарцпма ади су дома 15 ћинп v међувремет * изједначн9 лн резултат на 13:13 а затим » повећавали разлику за по је8 дан до два гола. (Р. Весић) Издаје OK ССРН ПАРАВИН Ypebyjc: Редакцнонп кплеп||ум нуо Озрен са 5:2, да бп у наредном колу Мсталац доживео псгу судбину. Крал>евчани су претрпели пораз резултатом 4:5. Иако се Металац налазп на лну табеле, овога пута прсдстављао јс врло жнлавог про * тивннка. Y досадатпљнм седам кола скчпа Борца освојила јс 12 бодова н сала сс налази на другом месту, до јек Ншипромет са 14 бодова. ГлаВнк и пдговорни урсдппк Борђе Петковић Адреси РелакинЈе: Параћпп Б Крсмаковпћа 16 Тсл 83-694 Штампа: „ГЛАС * Бепграл. Ола|кппиПсва 8 Тел 135 584 Тнраж: 10.500 с. с.

ПРЕМИЈЕРА Y ГРАДСКОМ АМАТЕРСКОМ ПОЗОРИПП Y Кано су се налили људи ф Мнрослав Фелдман: Миољуб Нешић ,Из мрака” — режпја Из Студнја Радно-Параћипа: Мома Јовановпћ — техннчка рсализациЈа; Мнлпца Михајловић — музпчкн урсд1П1к и Радс Мплорадовпћ, који је заједно са Душпцом ЛпВслнћ и Петро.м Будисалнћем обапљао дужност спнксра KAKO ЈЕ ПРИПРЕМАН И ЕМИТОВАН РАДИО-ШШИ Од внше чпталаца смо добили, у основн оправдапу, критику ПГТО у ПрОШЛОМ vpojv НИСмо забележнлн ггрвс коракс Ра дио-Параћина, једанаестодневнп експсрпменталнп програ.м. припреман аматерској основи у времену од 9. до 20. октобра овс годипе. Иницијатива о експернменталнам програму локалног раднја потекла је од Момс Јовановића, члана Рад»о-к.\уба „Жс лезничар” in једнодутно јс прихваћена од Редакштјс Опшпгнског листа „14 дана’’ и пнформатпвннх службн наших највећнх радтшх колектива. који су и раднли на припремању at е&игговању овог програма. Свакодневно смо емитовали аледеће емнспје: Вестн, Дневник, Данас у нашем граду и Поздрави и жсље слушалаца; повремено смо елпгговалп спецпјалне емисиЈе цз колектива, а последља два дана смо нмали по једну емнспју за дсцу н за пољопривредпикс. Редовно смо елпгтовалп трс-часовни програм, од чега јс нсшто внше од две трећинс отпадало на музпчки а остатак јс пмао нн фарматпвнп карактср. Програлт смо редовно смптовалн v попол дневним часовима од 14 до 17 часова, осим недеље када смо програм емитозали ппс подне, а на сам Дан ослобоБсња прог рам јс тскао пспрекидно од 8 до 14 часова. Редакццја п студио Радио Папаћина билп cv смештенн v Већу народнс технпкс, а програм је смитовач са аматеоскс радио-стаиице Клуба „Железвшчар”. Програм су пршгоемали новннатш i: сарауници Општин« ског лпста „14 дана’’ п ипформатнвннх службп Српскс фабРјгкс стакла, Индустрнје вупеhjlx тканина „Бранко Крсмановић” п Фабрнке цемента „Но ви Поповац", при чему су запажену улогу илали Бошко Са марџић, дошгснпк „Експрес — Политнке" н новинари сараднн1Ш Радослав Веспђ и Драгољуб Гајић, са чијих је магнстофона програм и еаштован. терскнх задатака, радно н иа монтажн емпсија Y просторпјама Beha технике програ.м јс припрс.ман за емнтовањс Група сарадника Радио-Параћшга на пријсму код предссдника ОК ССРИ Предстаоа драме загрсбачког писца М. Фелдмана доноси једну аутснтичну причу из времена прогона комуниста са свим елементима тратчних ис тина везаних за страдања и искушења која таква истина доноси. Време је само окзир а ситуацијс су илустрација пишчева, која нотврћујс тезу да је предратна буржоазија cotut силама нокушала да сломи noлитичкс акције Партије ломеНи, пре соега, луде, ударајуhit на физички интегритет личности, otidehti у њима искључиоу опасност за будућс дргаbaje Kojtt нагооештаоају соој долазак. Како се то рефлекту- /с на понашања и резонооања јунака, у то.че је и окосница радње смештене у доа карактеристична миљеа: докторске собс, јсдне загребачкс болнице, и канцеларије полицијског инагектора. Дооољно је дооести на сцену групуљуди, типичних no својим карактеристпкама, сукобити ilx искључиоо на психолошком плану и драма јс присутна онолико колико је потрсбпо да се гледалац смотиепо уоуче у дожиољаоање. Публика присустоујс јсдностао ним разгооорима у којима сс проолачи логика. расућивања и доказиоања кроз којс се дифсренцирају личности у outтрим карактеристикама (докторка, асистент Иван). Постепено схоатамо да јс у питању оштар идеолошки сукоб, борба измсћу dec крајности у тумачењу политичких и личних појаоа. Од пршатних, и помало наионих људи, онц постају стегоношс схоатања да би кроз њихоое репликс прогооорилс и пароле. пекад суроос а понскад патетичне. Редитељ Миољуб Нсшић јс подцртао актуелност тскста крећући сс пшичеоом линијом заплета и расплета хотећи да младом гледаоцу назначи један оид борбс који је, и тс како, значајан за данашње орече и идеолошко изграћиоање бораца за остоаоењс идеала који су постали бодља читаое једнс cnoxc. V игри глумаца oreha сс такоа оршентација, зато је докторка (Гордана Мијајлоeuh) ееома позитивна у сеоioj трансформациш, а ооктор Иеан (Миломир Јоеаноеић) нсгатиеан у упооној жељи за ноложајем и служсњем полицији, у денуцирању сеојих најближих, у опраедаеању суро eiix метода мучсња у имс нејасне ндеје мирног живота. Ова прсдстава јс донела једно веома зрело глумачко остварсње улоге полицијског инспектора које је дао Љубомир Целатоеић. Ретко да се у аматерској представи нашао срсћан счој појаве, интонације и глуме као што је то ооом приликом. Пред гледаоцилга је робустан, лукав човек што предано служи сеоме послу, спрстан у коришћењу расположиеих метода полицијске атмосфере у којој крици и музика предстаољају адекватну симболику. Он зна како се људи ломе и речима и палицом, изненаћен да се у томе и људи кале. Његова побсда ie npttкада не могу тако лако да умру. Прспуно глсдалшите Позориипа јс топло поздравило ову прсдстаоу оцењујући је као прави допринос годишњици слободс коју смо тако свечано прославили ових октобарских дана. Она је открила једну но ву могућност наших аматера прсдставивши публици први пут младе аматсрс, Миломира Јовановића и Јасну Аранћслоeuh којн су се иашли раме уз раме са мајискуснијим гаумtuuta параћинског позоришта. Вcoмa cvtecTiieny спизоду rtnoфссора Варсшапина дао јс Све тислав Минић у свом познатом маниру. И овом приликом сценографију је урадио гост нишког позоришта, Борис Чершков, која се потпуно уклопим у атл 1ме. Гледаоцн су дуготрајним аплаузом паграднлп протагонисте представс „Из мрака" ВЕСТИ ИЗ КУЛТУРЕ Y оквиру сарадљс Музпчкс школс и Градског аматерског позорншта одржан је концерт Хора београдских мадрпгали * ста. На копцерту су биле застгпл>ене композпцпје домаћих и' сграних аутора прнлагођенс luirepecy и укусу широке публнкс. Интересссаљс за овај концерт показује потребу за оваквим впдом културне делат ности. Самоуправна ннтересна заједница за културу учествујс у фпнансирању пздавања монографије о развитку фармацеутскс службе иа територијн name Општинс. Монографију нздајс Мсдиципски центар у Параћнну у службом раду. Центар сарадњи са стручном Унпвсрзптста у Беогза кудтуру прн Радиичком упивсрзптету ужурбано радп на спровођењу кинофикацијс села у којима за ово постојс условп. Срсдства одрсВена за кинофикацнју употребнћс сс за куповину нових апа ратура и поправкс постојећпх. В ИЗ КЊИГЕ И „ГРАД ПАРАНИН 1815—1915.” | ЈОВАН ВЕМОВПЂ ТРАЖИ ЗАБРАН Жалба Јована Вељковића, мајора, да му власт државна одузн.ма некн забран близу Параћина Нашему Совету Војениј ко.мисар наш, мајор Јован Beл>кови11, представио нам је да му се забpan некнј код Параћина, који је он, по речнма њсговим купио, одузимље. Препоручује.мо Совету да извпди чији је то забран и куда принадлежи, п селу, шуми којој, илн ливади, како he моћп пото.м у пред.мету тому пресуду подобатељну изрсћи II оној странн додати га, чије принадчежности буде. 26. фсвруарпја 1838. у Крагујевпу Мплош Обреновић књаз србскпј По заповестн књажеској, Паун Јанковпћ, секретар књажсскиј Славпому кљажсско-сербскому магистрату охружпја ћупријског. Главниј војснпј ко.мисар, мајор, г. Јова Be.bKOBuh представио је њсговој свстлости да му сс забран некн код Параћнна, којн јс on по речма љсговп.м, купио, отузимље п њсгова свсглост впсочајшнм прсдписаније.м својнм од 26. тек. В. Но 481. благоволсла јс Совсту прспоручпти да нзвпдн чији јс то забран;’ по чсму Совст Магнстра ту и препоручујс да ово пзвпдн п јавк му чијп је io заоран п куда прннаххежи, к сслу, шуми којој нлн ливади, како ће моh„ потол! v прсдмегу тому прссуду полобатслну нзрсИп п oiioj сгранн лодатн га, чијс принадлсжпошн булс. 26. Февруарпја 1838. у Крагујевцу Да се експед. Ј. Павпћевић ђисокославному књажескосрбско.му Co вету Књажеско-србског Магистрата окружнја ћупрвјског-рапорг Док је Магистрат овај по содржаннју предписанпја високославног Совета од 26. числа фебруара о. г. Но 568. слсдствнјс чинио, у дслу тужбс г. главнога војенога комисара мајора Јована Вељковића, у прнзренију једнога брапика, ког је он као што вс.м! купио, па му се сад одузимље, међути.м прпспс му и височајша од н>иове свотлостн заповсст од 7. текућег В. Но 586. у то.му состојећа се, да Магистрат како о стању овога браника, тако п о стању свију бивши беглучкиј п вакупскпј у Параћину места, подробно нзвести се и таково известпјс њи.ма поднесс. Y сојузу дакле с обема ови.ма заповести.ма, Магистрат је изаслао једну комнсију на изследованије предстојећсг предмета, наложившн јој да она изслсдившк ствар ову, о свему достаточно пзвестије Мапгстрату донесе. Y извршенију овакове препоруке, она је отишавша на надлежно место, сгвар промотрила, о њој протокол сочинила и таков Магистрату представила; ког је Магистрат њпховој светлости послао, а не пропушта нужднога радп о ствари знања, један екзе.мплар од истог и високославному совету на промотрењс поднетн. 15. марта 1838. год. Y Буприји Књажеско-србског Магистрата окружија ћупријског член и стареш. среза ресав., .мајор, Петар Борђевић Секретар, Ди.митрије Исаиловнћ Протокол ко.мисије нзаслате од славног Машстрата окружија ћупрпјског, иа нзвиђење стаља једнога браннка, код села Лсбпне у срезу ПараИгшском, ког јс сајбија био Турчин Омер ага бившнј параћпнскпј а сад' нншевачкп жптсљ п ког је посслпвшп се из Параћпна, заједно са бившом његовом на реки Цршшн код Параћнна лсжећом водепицом, светлсјшему књазу продао, а тако и на iBBiibeibc налазећпј се у Параћшгу бившн беглучкпј п вакупскпј места. Изишавша данас компспја у Параћпн it у квартпру срезског старспшнс отворнв ша заседаније својс, прпзвала је из села Лебинс, код кога браппк, о којему јс рсч. лсжи, трп отмена кмета. пз онде олнзу лсжећсг села Стрпже два, из недалеко оданде наодсћег се села Бусиловца два, нз Тскијс два, Голубовца једног, из Мирн.\ца два и испитавшп нј како и шта онп зналу о нстом бранику показати, снреч, чијп је он за време прпбивања у Параћину Tvрака био; је лп он још каково.му имајг причисл»еп био, или je сам за себе налазио сс, н најпосле, кога они сад за сајбију истог братпгка знаду. И на сва ова гпггања, они су јој сви равногласно одговорилн овако: „V време пребпвања у Параћпиу Турака, био је лебннскп господар Омер ага. Он јс н.мао код Лебинс вишс села до у поток један браник и код Параћина на реки Цршши Једну воденпцу с неким земљама. А у вре.ме изласка нз Параћина Турака, бпвши наш капетан г. Јова Вел»- ковић, правећи себи воденнцу у клисурп втгше Главпце, терао је нас те смо онде јапију за исту воденпцу секли, но ннсмо зналп је лп он браник код О.мер are кутшо или није. А после, то јест по нзласку г. Јована из капетаније, које је мислимо пре три годпне 6il\o, знамо да је дошао био од господара Тодора Кара-Остоић да настојава сва онде имајући господарска добра п онда смо ми чули да је господар наш од Омер are купио воденицу, око н»е имајући земљс и овај браник, па смо са оида бивштш нашим капетаном г. Анбелком, с кнезом Стојаном Вељковићем са садашшш нацдгм г. капетаном Богдано.м, код истога браника излазпли, око њега побелсжнли докле он засеца и предат је под надзпранпје Тодору, као господарскн". По преслушаинју преднзчисљени кметова, комиснја јс уппта.\а, има лн ко дру ги осим господара да се прнтјажатељем ис тог бранпка пзјављује, на које је питање одговорпо садаш! надзиратељ правптел *- ствени добара у Параћппу п.мајућн г. Апђелко Нпколић да г. мајор Јова Вељковић и брат му Анта Вељковић, не само што се је сајбпјом овога браншса прогласно, него да га јсдпако од јссснас за своје потребс сече, којс саслушавши компслја, прп звала је Анту и уттитала га: по чему оп себе сајбпјом овога браника објављује и како га може сећи? На којс пптање он је одговорпо, да га је од Омер are кутшо м да тапију од онога на њега има. По тому га јс угпгтала компсија, за колпко га је поваца н у које време купно н у кому то може сведочпти? На ово је он одговорно да је заборавно колпко јс за ibera дао н да мислп да јс у тшшји, која сс у брата му г. главнога војспога компсара, мајора Јове Ве.\>ковића на.\ази, пазначено. По гому на оправданпје овога њсговога показанија привео је Компспји два сведока. кмс та чаршијс параћпнске Стевана Мпловано вића н житсл>а параћинског Пауна Ппљка, говорећи да су они при пазару његово.му с Турчиннном билп. Представшн п ова двојица комисији, први је показао: „једап пут додавши у ПараГшн послс нзссленија Турака пз Параћпна, О.мер ага и Ме.хмед 'син Ибиш апш н v мојој кавани у једпој собицп, са Антом Вељковићем нешто разговарали се, пак на један пут нзишли у кавану и Анта повичс: ,Дај каву! пазарисмо браниште". А други је показао овако исто, само с до датком да су њему реклн „ето тс писасмо за сведока на тапији за брапиштс". Но на каково браниште, гдп се оно налазп и пошто је пазарено, нс знаду нп један. Даље дознала јс ко.мисија да од пре трн годпне, пак до јесснас, је г. Јова нн брат му Анта, пред ким говорп да јс тај браник љпов. А од јесенас, од како су га присвајати почели, Анта је јсднако казпвао да га јс г. Јова од Омер are купно и да он зна колико је за љега дао. А сад пред ко.миспјом показао је као што je rope пропнсано. После овога пристугшла је комиснја к изследованију стања бивши беглучки и вакупски у Параћнну места и при то.му јс дознала: Пошавши нз чаршије у бпвшн шанаи, код бивше на шапцу капије, иалазе се двс под ћерамидом куће, у којн.ма су сеј.мсни седели. Од ови је једну неки сиромашак поправио и у iby жпви. Л лруга је покваре на и у рђавому је стаљу, и one обе назнвају се правптељствене. Даље, идући у шапац, с леве стране налазе сс две повеликс ка.мене развалпне. Од ови једну г. мајор Вељковнћ je, по показанију г. Апђслка Нп колпћа, развалпвши у шанцу трп мале кућпцс бившс бсглучкс п узсвшп с п>н јаппју и ћерампду, оправио, и по прпзпанпју брата му Анте, за подрум држи. А у другој, надлсжпп срезски старешпна коње држн. н оправља је. Дал>с, налази се једна тврдо сазидапа од камепа пространа џампја. И она сс као правитсљствено пмање сматра. (Наставак у следећем броју)

дкггелно НЗБОР новнх ДЕЛЕГАТА Наредннх седмииа очекује нас нзузетио жива политпчка актнвност која треба да реалнзује уставне промене и, коначно, верификује дал>у фазу делегатског снстема. Читава наша полнтнчка јавност је упозната са характером овс активности која, у суштннп мора да пма к практичне ефекте: да се ндеја из уставннх и захонски.х чланова спровслеу жпвот. Дслегатскн систем је од идеје прешао на потребу, у то не треба сумњаги. Чак сс и највећц скепттпги слажу у томе. V досадашњем перподу делегатског ор ганнзовања укл>учен је огро ман број нових самоуправних сгбјеката који су смело упали v друштвену праксу не бојећп се новинаили дилема које сУ постојале. Читава река радннка, интелектуалаца п омладине погекла је са радннх места н заузела нова, у скупппннама, нзвршним одборнма, комисијама птд. Са пуно озбиљностп заронилн cv V шуму матернјала, неспретне вли конкретне дискусије, не плашећп се одговорностп за одлуку, идеју, инпцијативу. Нашли су се раме уз раме са осталнма v ЦЈрл.- лагаљу и решавању, v пазматрању п аналпзнрању. Постати делегат и остатч то бпла ie и афпрмашгја и амбипи1'а. Прсд свима јс б;го самоуппавни сошпалчзамса жтгаотннм разгђгноспгма a иза H.wx везчлтатн кош сс очек-viv Нпје бпло места ча опомхпћањс н лнчне хомбпнатоппке. iep ie дпгштвепп илеал постао главЈШ ммпе * рапга. Било јс п несналажења. то треба попггено признати. Многе су столице остале празнс, многи су „глелали своја посла” остављајућп да „то неко дрхти решп” онако како јс „то чссто бнло" Многа су делегатска питаља остала анонимна а после нбвпх мзбора то ће ц остатн. Крптеријумч су бнлн јаснн, а определ»еко2г за самоуправнн соцнјалнзам јеа лична и лруштвена крлза. Од тога сс не одступа iui за корак. Онп који нс хватају ове првс кораке заостаће та ман онолико колзгко да уступе место другима. бржнзт и динамичнијим. До краја године, после из бора, добићемо пове људе са заједнлчкни именом: дс легат. На почетку нове го дине заузеће своја одговорна места, добиће одговорне задаткс к дал>е продубл>ивати друштвено договараље као значајну праксу. До та. да нам остаје да се потргдимо да то буду л>удн нз свих структура, проверенн прегаоии на изградњи нашсг система, оданп борци за политаку Савеза комуниста п, коиачно, спремни да се ухва тс у коштац са евентуалн»ш проблелпгма. Јер бнти делегат пресгаће да буде еппсета већ живогни садржај нашег времена. Саша Буккћ ЈУГОСЛОВЕНСКА ННВЕСТНЦНОНА БАНКА ПАРАЋНН ■мамаммммвк ГОДИНА II БРОЈ 46 ПАРАКИН 25. НОВЕМБАР 1975. ИЗЛАЗИ СВАКОГ ДРУГОГ YTOPKA ЦЕНА 1 ДИНАР ЛИСТ СОЦИЈАЛИСТИЧКОГ САВЕЗА РАДНОГ НАРОДА ОПШТИНЕ ПАРАНИН СА СЕДНИЦЕ СКУШИТИНЕ ОПШТИНЕ Прмвреда: потребан додатни напор за успешан старт 71076 ■ На ссдници Скупштине општине хоја је одржана 20. новембра 1975. раз.матрано је вшде актуелних шггаља ■ Производња за девет месепн на нивоу прошле године В Позитивно оцсibena прва пскуства из делегатског спстема S Прскршајн за девет месеци смаљени ■ Основапа самоуправна пнтерссна заједница за локалне н некатсгорисане путеве и прнхваћени споразулш о оснивање нових цнтересних заједница на ннвоу Општине. Ова седшша Скупштине вео ма је карактеристична по живој н садржајној дискусзли де легата, који су у име својих делегација изразилп озбид>нг за бринутост за кретање у привре дн наше Опцгпгне, пошто је прва тачка дневног реда обухватила прнвредна кретања за првих девет месецн ове годнке, о чеЛ1у је говорно н Радоје Ке сторошШ, директор СДК. Деле гати су били једннственн у то ме да ie непходно уложнтп iom веће напоре у правцу оспосо : бл>авања прнвреде за конкуре < нтннје наступе, како на дома- : ћем тако и на страно.м тржиш ■ Tt?. Посебно cv делетати из Српске фабрике стакла озбилжо гказалн на проблем залнха н ; затражили да Скупштина on- ј штнне дпути предлог за сман.е , ље порезе на про.мет алхохол ] ннх пића. како би се поспеши • ла Ji продаја амбалажног ста i кла. Више' делегата ie озбил>но указало и па са којп ма се у овом тренутку cpehc полопривреда. СкутшЈтина је у везп са кре * тањи.ма у привреди и друштвеЗА ЗБОРОВЕ РАДНИКА: KOBE ННТЕРЕСНЕ ЗАЈЕДННЦЕ Уноредо са агровоћењем избора за делегације за самоуправпс интересне ових дана треба заједнице формирати ЦА ИНФОРМИСАЊА. Заједнинове самоуправне заједнице и ца има задатак да свестрано, то: СИЗ за локалне и некате- ------------- ~~ горисане путеве, за туризам _______ организацију одмора и рекреа- људи и граћама, да ствара цију радника, за техничку кул- потребне услове за унапр&кење -_____ ‘информативне дзлатности каСАМОУПРАВНА ИНТEPECHA ЗАЈЕДНИЦА ЗА ТУРИЗАМ, ОРГАНИЗАЦИЈУ ОДМОРА И РЕКРЕАЦИЈУ РАДНИКА оснива се са циљем удруживања средстава за изградњу ti3.wvuшта, рекреационих центара, поужања туристичких услуга и уорузхивањс постојећих одмаралишних капацитета. Заједница се оријснтише на актиану норнс резултате на подручју наше Ошипше. Заједница чијс ----------- — --------------- сс оснивање предлаже iuia нре сарадњу са odioeapajyJtiut за- васходни задатак да створн vcједница-ча ради координирања лоее за унапрећење техничке акгивности, финансирања из- " градњс заједничких кандгЈнтета ц размену nocrojefiiix капацитета. Да би се уепешно могла да реализују самоуправна права радних људи и граћана у нроцесу одлучивања о на1важнијим друштвеним послоеима, сматра се да прпблмш UHifiopмисањем, иако Устав tupuMtrro hum делатности.ма, између осталог, заздучнла следеће; .■ Скупштина општине кон- ри, објективних услова привре статује *да су негативне тен- ђивања, који су погоршанп впдендије v пословању приврсдс соком стопо.м пореза на пронастављене у девето.месечно.м мет алкохолних пића, општпм периоду. Оне се посебно испо * gg Положај оргала и лрушљавају кроз пораст залнха го- твених делатносги v посматратових ггроизвода, пораст потражнвања од купаиа, нарочнто погражизаља старијих од 45 дана н на тој основн повећаног опшса ненаплаћеннх потра живања, hjickv ctottv пораста броја запослених (1,4%), заге * .марујући пораст оотатка дохо тка и др. И Уочавају се и извесне ш> знтивне тендешшје, за чије сс настављаље у наредном париоду морају уложитк посебнк на пори, као што су спорији пораст утрошензк средстава од пораста укупног прихода, смањсње за.игча сировина и репро материјала, повећано учешће прнвреде у друштвеном производу, као последпца извесног растерећења привреде. не npedetiha њено оснивањс, треба да обезовди САМОУПРАВНА ИНТЕРЕСНА ЗАЈЕДНИправовремено и испишто организује обавештењс радних ко би гшформисање постало сасгаани део хсивота радног човека и граћанина и како би он могао кеалификовано да учествује у одлучивању о ceiut битним нитањгсма: ТЕХНИЧКА КУАТУРА има ceojy традицију и својс несЈсултуре и радног стваралаштва, да се брина о етичким принцинима покрета техничке културезаснованог на аматеризмуи да обездеди непосредло уче * тће радних људи и zpakeuia у остеаривању развоја техничке културе, у складу са заједничким tt ontuvtiM потребама, и иосебно пптисба.ма отитенародне одбране. ПРАЗНИК НЛШЕГ ТРЛ1ЛЊД В Оцењују се да cv негатнвне тенденпије v пословању прн вреде последица, v највећој ме положајем текстилне индустрп ie и нестабилносгн на тржшпту. Међутпм, с.матра се да су н код постојећих објективмпх гслова могли да се остваре бол>п пословнн рез\тлтат», нарочито повећањем продуктивно стн рада. побол»шањем квзлитета производње п услута, с.мањењем залиха н др. ■ ¥ uit\>v зауставл>ан>а иегаTtfBiiiix тенденинја v послова * љу прнвреде, морају се nojaчатн напори v свпм основним и другил! организацијама удргженог рада. како бн се, без обзира на краткоћу времена до завршстка пословне годкне. зауставио да.м! пораст за.\н.\Ј готовнх производа и огпочело сз ibiixoBiLM с.мањнва.\>ел:, повећао 'дотра1жпвањЈ, к <му уговорнлл- f степен наллатс v iirro већем сбиш’ ...»............. производн»а н тслуге’ за 1976. ГОДПНУ; ном перноду, као последпца неповол>ннх кретања у приврсди, вео.ма је неповол>ан. 0« је условден смањивањем обн.ма средстава за заједничку и општу потрошњу v односу на планирана средсгва. при че.хц су у најтежем положају основно образовање н буџет.’ Оцењујући да се планиранп прпходи за подмирење ових облнка потрошњс неће остварити нп до краја годнне. Скупштина сматра да се наЈЈфшималнијс потрсбе морају подмирипт позајмнцом средстава. која бн бнла враћена «з прихода у цду ћој годтгнн. КДНс • noipoorain-.ix разу.огНовембарски празниии су инспирација наше | епохе, а она је започела онда када су људи то хтели и пожеле.ш н остварили и тиме отворили токове вечног трајања који се, из годпне у годину-1 наставља у временском току соцнјалнзма. Још један новембарски празник и још једна година нових видика са новим садржајима којн се један у други претачу плетући оескрајну траку трагања за лепотом живота. Нисмо застали, већ напреглн све стваралачке снаге које је открио I самоуправни социјализам.' А изнад свега је Caeca ко.хгуниста у пуном политичком и друштвеном замаху. Уткале се ндеје кроз конгресне резолуције као ехо прошлости и тактовп садашњости који откуцавају у свакодневици рада и стваралаштва. He постоје дилеме куда ћемо и како? Постоје циљеви према којима сс сва потенцијална снага земље креће. А прати је револуцпја која још траје у свим елементима тактике и стратегије са борбеним лнннјама радтптчке класс, ннтелнгенцпје и омладине. Идеје прерастају у слнку стварностп, а визија у стваралачке резултате. Нашлн смо место у савременом свету, укључили се у прогресивни део човечанства ooorahyjyhn га хуманизмом п веро.м у будућност. Крећемо се кроз савремено светско друштво без бојазнп ,од непрнјатеља и свпх остатака мрачнс прошлости. На лаж одговарамо пстином и политичким и социјалним чином. Славећи рођендан Републике још снажније дижемо заставе радничке класе и социјалнзма чп ја боја тече кроз фабричке хале раднлпшта, руднике, школе ,ннз пол>а. Све је у знаку покрета, логовора н ззједчиттва. А оно је гаранцнја о непобеднвој сназп колектива у којима субјектп постају непресушно богатство идеја, мнсли и делења. Зато тако брзо мењамо лпце зе.мл>е, брже Hero што је историја налагала будућим‘ поколењнма. Нема ни једног кутка у коме не тутњи, не ру1ш< исконска тншнна миленијума. Из тс тишине израстају контуре новнх фабрика и насеља^а човек, ослобођен мистике и предрасуда, слободно господарн пмпулсима свога бића и покретнма својих руку. Дочекамо н нспраћамо још један дан Соција.иЈстичке Југославије поноснн што смо баш мн у овом богатом и зеленом делу домовнне саставнп део узбурканог времена и беочуг у ланцу слободпих дана. Нека увек тако буде п ннкако друкчије! Саша Букнћ П С обзиром на могућности прнвреде, с стране, као и на отраничава н»е опште и заједннчке потротње, Скупштпна с.матра да морају завестн мере опште иггедње код свих средстава и заједкичку шњу, као саставнп део налора за стабилизашгју. Скупштина ie за*пш рнла и оиене о интерссном ганизовањг п искусгвшма функционнсања делегатског сп сге.ма. која ie педавно усвојена од стране Опшгинске конферс нцнје ССРН и Општинског си пдпкалног већа, о чему ie на седншш говорпо и друт Мнлош Дракуловнћ, председник ОК ССРН. Он је најпре пстакао да је делегатскп спстем постао шпегрални део система у коме ie положај удруженог рада и значај улоге радног човека и грађашта заузео врхунско место, те да је у том контекспг неопходно •пг функппонпсањс uiija п делсгата сагледаваделегаг свакој конкретној средшш. Огггерећеност делегпшја носнла ie са co бом и низ другпх недостатака. Предлажући даље напоре оспособљавању делегатске ктуре да задовољи потребе уставне принцнпе, пстакао је: »ЈТрактично делованл делега ције услов.Ујсно јс некнм неоп (Наставак на 2. странв) . стру М. Илнћ: Јссеан мотив

СТРАНЛ 2 14 ДЛНА БРОЈ 46 ДЕЛЕГАТСКА ХРОНИКА 9 ДЕЛЕГАТСКА ХРОНИКА > ДЕЛЕГАТСКА ХРОНИКА O ДЕЛЕГАТСКА ХРОНИКА • ДЕЛЕГАТСКА ХРОНИКА £ ДЕЛЕ Потребан додатни наоор за успешан старт у 1976. (Настпвак са 1. страпе) ходшш ттредуслошгма. Tv Је, ире свега, питап>с поттиог и ггравовре.меног пнфор.мпсања н праћење кретања друштвеног развоја своје средине, Комуне и ширих полЈгпгчко — територијги\них заједшша. Делегациia je OCITOBH7I стваралац ставоставовпма делегације. Он псуо времено мора да водн paqvna и о шттереси.ма других opiann зација и заједница, па и о за једнпчккм п omirrcApvumetniM тггересима и потребал1а, шго ie и основ при одлучивању за евентуално одступање од смер ница делегације.’ Када је реч о активности, ва, које cv делегатн дужни да могли бп да се крппгчкп освр преносе Скупштнни. Међхггим, не.мо само на један и то мањи делегати одлучују самостално, gpoj делегација. Мислјгм да уважавајући интересе и дру- смо активпрањем појединих ра net самоуправннх организаци- дних оредина, чиуа сс реч ло ia и заЈедннхха, Јер се остварн сада Н11је чула, постигли сушваље поједшшх н omimix инте тински стварно миого. У овом реса може посматрати само у почетиом периоду функционпСДК ИЗВРШИЛА АНАЛИЗУ ПРИВРЕДНИХ КРЕТАЊА ЗА ДЕВЕТ МЕСЕЦИ HP0HUU Hl ЛРННММ ■ Парађипска прпврсда Је за девет мессцп ове године остварнла пропзводљу па прошлогодншње.м шгооу за исти перпод ■ Ове годнне, међутпм, пословало сс са нсшто повол>1П1Јнм условнма привређивања у прпмарној располсли, али н са одржаном продаЈом и повсћаној ликвпдности. виховој међуообноу повезанос cai&a п тражеља правих ретн н стварној условљеноспг, шсња за функциокисање де- - - --------- ■* “ ш<је без утипаја лпчиа активност Треба свакако истаклути пози летација TBBHV околност да v нашој до ~ д^егациј«. caABnmoi пракси, није Оило не Свакако да су у већем броМихаило Жнвковнћ — однедавпа предссдннк Већа удруже * ног рада CO НИВОУ усаглашених ставова делегата, jv организацпја удриженог ра било да се ради о шггањима по да> значајан допркнос у овом хојима ie одлучивала Скупшти смислу дале органнзације Са8а општине и скупштпна од- веза комуниста, Синдиката и говарајуће самоуправне ингере службе за самоуправне посло * сне заједнице. Тачно је да ie ве. Међутнм, недовољна коорделегат самосталан у поступку динација активности основашк одлучивања, али ie његова са самоуправнЈгх шггересних зајемосталност дубоко условл>ена лнииа и потреба за доношењем ЗАКЉУЧЦИ О ИНТЕРЕСНОМ ОРГАНИЗОВАЊУ Скупштнна је прпхватц ла оцену активности у областп са.моуправног ни тереспог оргапмзоваља у Опшппш, која је недавно дата од странс Општинске конференције ССРН и ОСВ и, прмхватаЈући закључке са ове седшше, коЈе смо објавили у про шло.м броју нашег листа, усвојпла join u следсће: D И поред констатадијс да је делегатски спстем почсо успешно да функциокише, за даље Јсавршавање нсопходно в да се делегати за само управнс интсресне заједшше бирају из поссбннх делегацпја, чпји нзбор треба обавнтн наЈкасније до краја годнне. □ OOYP, месне п друге заједиице, скупштинс и стручне службе мораЈу CTBopirrii н такве услове рада делегацијама, како би пм се обезбеднло несметапо н успешно обавл>ање своје функције. Друштвено-полигичке ор ганпзације н CO еа сво јнм службама су дужно да стално радс на усавр шавшву делегатског система, укључујућн и орга низован>е семннара, сас-_ танака и саветовања, како би се идејно-политачко it друштвено-економско образовање делегата и делегација подигло иа ШТО ВИ11П1 1ШВО. одговарајућих одлука v крат ким роковима, допринели су да су делегацпје понекад и фор.малистички прилазиле ппо учаван»у одређоних гаггања. За to ie одлука да се npncrvnn избору делегација н лелегата за cauovnpaBHe шггересне заје днице дубоко оправлана". Y наставку свога рада Скупшпша ie усвојида презентнране информацнјс о прекошашма, урађене од стоане CvAnie за прекршаје и Међуотштгнског СУП-а, доне.\а ie Oaavkv о оснивању Самогправне ипте ресне заједнице за локалне и некатегорисане ттутеве, прихва ти.\а самоуправне спорззоде о оскивању нових шгтересшгх за једнзша на hiibov Огппткне (за туризам, организацију одмора и рекреаиију радника; за тех ннчку култмзу; за информиса ње) и сазвала Отпптц сабир Опшпте за 25. новсмбар 1973. године. М. Михајловић Фннансијски резултат пословања привреде Општине и.ма номинални раст, у односу на прошлогодишњи псриод. Укупан приход привреле према прошлој годипп повећан јс и процентуално изражен износи 16,6 одсто. Такав раст различи * то је остварен по привреднпм области.ма. Укупан приход показује и бржи раст од пораста утрошених средстава у укупном кретању привреде, мада се то изражава само код индустрије и занатства. Са повећаним утрошеним средствима пословала је пољопривреда, саобраћај, трговина н угоститељство и стамбено-ко« мунална делатност. Економичиост привреде из таквог односа бележи повећање, што није био случај у последње две године. Спорији раст утрошених сред става на нивоу целе привреде одразио се и на дохотке. Привреда Отптине у посматраном периоду остварила је динамику пораста дохотка за 19,3 одсто. Осим Секоије за одржавање пруге, која има губитак, све привредне области оствариле су већи доходак од прошлогодишн>ег. Пооштрене мере одписа потраживања утицале су на фииансијски резултат, алп и на привреднике за веће ангажовање у наплати потраживап>а пре ко одређеног рока. Привреда је остварила укупан друштвени производ ове године према прошлој за 19,4 одсto. Y томе део друштвеног производа за привреду растао ie брже од дела за друшгвену за једницу и остале корнснике. Интерпп доходак (доходак који се расподсљује на личне дохотке и фондове) ове године ггре.ма прошлој већп је п ппоцентуално изражсн износи 17,8 одсто. Он брже расте од укуиног прихода, а спорије од дохотка. Пропорција расподсле интерног лохотка прсма прош лој години попећана је у корисг лнчних доходака. Ова тендепција јавља се у трећем кварталу посматраног периода. Посебна тешкоћа коЈа прати привреду Општине јесу залихи Укуппе залихе ове године прсма прошлоголпшљилг расту. Процентуално повсћање износи 34,7 одсто. И у структури, зади. ха јавља се noBehaibe, али у готовпм производима проценат иде до 104,1 одсто према прошлогодиш№нм. Више од два пута увећане залихе у готовим производи.ма указују да пробле * ми са којима се суочава индустрија ннсу мали. Овакво неповољно кретање залиха у привре ди Општине наслеђено је из предходне године, али оно показује велики раст и заслужује по себно упозорење. Као последица истовремене реализације, уз несмањени тем* по производње, и уз неизбежно повећаље личних доходака, јавља се неликвидност у привреди и неминовно међусобно задужива1ве. Изворп пословних средстава у посматраном периоду ове године према прошлогодишн.ем перкоду показују повећање, које процентуално износи 13,4 одсто. Y структури извора средстава, сопствени пзвори пословних средстава бележе порасг према прошлој години за 22,b ПРЕД HOBO1W ИНТЕГРАЦИЈОМ Иврии рир® С За успешно обавља- »ве броЈних и изузетио значајнпх ооавеза потреб но јс да делегациЈе доне су програме рада коЈима ће бптн утврђена питанл в инпиЈатпва делегација у предлагаљу пптаља за расправљање у Скупштинн опптгпне п скупштинама СИЗ-а. □ Неопходно је да сс рад делегације прплагодн условима рада по смена ма избором пајприкладнијег времепа за састак« ке. П Да Коордипапткжн олбор за делегације обез бедп систематско праћеп>е твпховог рада н пре дузлту мере sa унапређстм тог радн. 1Ж> АлегориЈе СОЛИДАРНОСТ Мећународна годиха Ж«п, поа астизом „РАВНОПРАВНОСТ — РАЗВОЈ — МИР”, блнжи с« крМгВеромтно воћеаи оаом дсшMU, у параћинској Фабркпи ттофом су н* ралко иесто. „референт хштгте к* раду — три жзвршноцж", примили тро jnuy и^шкараца. За ово ралио место конкурксало је 11. мушкараца и 3 „РАВНОПРАВНИХ — РАЗВИЈЕННХ — И МИРНИХ ЖЕНА”. НЕСКЛАД Зв&ничпо Је оапштено дд ће нврсдно годинс домаћа иидустрвја, зЛ ломаће потребо произвесп! 50.000 трактора. Кад бп могла да провзаеле бар 5.000 тракториста месечпо. ИНОВАЦШЕ Молјшо пиоЕдторе да nposaby решем« м улаа у своје спиом стиириш аграле у улнпн Case Ковачевића бр. 1/а. Идејко решеги шалите ха ждресу: ,Дупа школа Вам кп QA кудв врата". Покрокпел. ове пном-акцпје је шумсхо ru> AJQKTBO U3 Светомрем. ВИСОК ПЛЛСМАН Према званичном саоппггелу, Републичке ззједнпце пеазпјског ннваллАСког осигураља радпика, Параћив ее после Лазаревца нласнрзо на друго иесто no броЈу смртностп, од нефритж. Следе n Hynpnja ■ Светозарево. Па □ ред је зл Параћнн у нечецу будс пспред оппд градова. КОНАЧНО У кафЗЈт код „ИМА ДАНА” чуо сац дд Ве Гољп да се кзutiro.su „МРЕНА — ОВИХ ДАНА”. СТИМУЛАНС КО ПРИЈАВП РАДНО ПЛИ ТВ ПРШЕМНИК ДО КРЛЈА НОВЕМБРЛ, ИСПУНИО ЈЕ УСЛОВЕ ДА ПОСТЛНЕ ДОБИТНИК ЈЕДНЕ ОД МНОГОБРОЈНИХ НАГРАДА ОНИ КОЈИ РЕДОВНО ПЛАПАЈУ ПРПТПЛАТУ ИСПУНИЛП СУ УСЛПВЕ ДА ПОПЕРУЈУ ОБЕНЛН.ИМЛ КАКО БЕ ПГОГРАМ Б1ГП1 БОЛ>1!!... БЈ На седнпци ПршЈредно-полЈГИгчког актива оппгпше Параhim, оджаноЈ 13. новембра, разматран Је ЕЛАБОРАТ О ДРУШТВЕНО-ЕКОНОМСКОЈ ОПРАВДАНОСТИ ИНТЕГРАЦИЈЕ У ОБЛАСТИ СТАМБЕНО КОМУНАЛНЕ ДЕЛАТНОСТИ. У уводном излзган>у Радиво« је НесторовиН, члан Радне групе која је радила на цзрадЈ? Елабората, говорећи о оттравдапостп овог потеза, рекао је: — Оонову оправданости интеграције комуналне делатности чини конептрацја орелстастава. Тим пре што полударносг пословне оријентације, одсуство интереса за кооператиБни начин сарадње на нивоу оппггина и \гстаЛзе,гост капашггета доприноси споријем развоју Лзубшпа Цветковић Луша старнмА почнве. Са тућои срећои шЈлшасе Ј« дохаз&тв пмокшу аоју. Добра nape евахи доспЈе зат * вара. pun да трубиш. He упири прстом већ леђимж. Ко ради тај и грешп, неки >хк ве од тућпх гре-.пакл. Прешао је сз речи ва неделд. Лхо вемаш пздета ис иожеш се Ш! распаиеппи. Екраи у сааки дсш, препхлата у сваки други, трећи... Идеалиог валша за сашоупри * iievx И фалократс поппују традицпЈУИнтеграциЈ'ч зихераша п ћутолога aoOrja се шиустАпЈска такоЈевић. комуналне привреде у општпии Параћин. концептрацпја средстава о.могућнће већи степен поделе рада и спецпјалпзације по секторима делатности, повећање продуктивности и обим послова, оптпмалнији рад н залошљавање нових радннка, повећање глобалнпх финансијскпх резултата пословања п проишривање и отваран>е нових капацитета. Према овом Елаборату нозоосновано комунално преду« зеће треба да има четири OOYP-а и то: „Стандард" OOYP транспорт, „Водовод" ООУР за водовод и канализацпју, .,3анатски сервис" OOYP за одржавање стамбених и пословних просторија и вршење занатских услуга и „Услуга- OOYP за вршетве ко.муналних услуга, у чијем саставу ће бптп ЈУР за одржавање зеленлх површина, пропзводњу садног материјала и сахрањиваље, ЈУР за пзтрадљу, одржаватве и експлоатацију пијаце и JYP за одржаватБе чистоће. Заједнпчке послове свих OOYP-a обавл>ан>е Радна заједннца заједнпчких служби. Нова радна организација носпће назив „Параћин", предузеће за комуналне услуге и трапспорт из Папаћина. Седиште прелузећа биће у Параћину. Y правном промету са трећим дицима радна oprawiзапија иступиће неограничено у своје нме и за ceoi паччн, као и V име м за рачгн OOYP-a у свом саставу. V правном ппомету са трећим липем OOVP ће исптатп искључиво преко радне организапије. За обавезе радие оргамизаптпе према трећем лиду сви OOVP-ови олговарају солнларно. За обанезе једног ООУР-а осталп OOVP-n OATOBanaiv супсилп1арно. Кн»иговолетво ће се волпти за свакц OOVP као н па нивоу радне onraranawije. Жшзо рачун nvahe радпа сгрraim3Ainiia п OOVP танспорт. док ће остали OOVP-и имати иитерне жипо пачуне. 3aieAнички onraini на ii*mnv падне органпзапије бпли бн: Ппопшренп орган гпраи *а>а. Рамп<чка скиптппта. Ичвпптнн олбор, Самоуправна радничка контрода н директор радне оргашгзације. Сви радннци непосрелни извршиоци услуга наставпће рад на ралнпм местима на којнма су радплп до удруживања. Разматрајући овај Елаборат прпвредно-полптпчкн актив је дао препоруку за ову ннтеграцију п, па предлог свог Секретаријата усвојпо следеђе заклучке: О Усваја се Елаборат о друштвено-економској оттравданости шггеграциЈе комупално-стамбспе привреде са пзменама и допупама. О Препоручује се радним заједпницама „Стаддарда", „Водо» вода и ,Дома" ла усвоје елаборате и oATOBapaiyhe одлуке — одлуку о спајан>у — одлуку о издвајању и припајан>у — оллхлсу о органпзовању ООУР према предлогу у Елаборату • Препоручује се друштвено-политичкпм опганизашНама радних оргаттзашпа које се удружују да органкзују потребну актпвност, како бп се интеграштја стгропела у свему према Елаборату. • Обавезују се ргковолиоцп радннх оргаиизација кош се удружују, као и прелложенм кандилати за директопа новс радне организапије и OOYP д« предузимају све потребпе мепе све ао конститгнсања иове ралне оргашпапије. • Препоручује се самохгправним oprainraauniaMa СИЗ становања да донесу oaavkv о повсраван.у послова олржаваh»V стамбеног и пословног ппостора v Apvnrraenoi cnoirani noBoi кохппплној ра»чој оргаштзациш, као и ла 25. ковем * боа saieAHO са рампшима OOYP „Дом" утвпле обим н облике спелгта»а кпја nmmaAaiv ovAvhoj OOYP „Занатски cepвис". • Ycnaiaiy се пршпштп! за утврђнваке систематизани1е радне за|елниие Зајелшгчких слчжбн none ралне опганизпцпје. OOanewiv се канлнАпти за pvKOBoveha рална места ла преллог сиетемлти **«"»1е сачп не дп 70. нпп^ибпа 1975. гплнне — Обппезч1е се комнгк1л ча изралг Е\збс»ппта да ипстлчп са па\ом свс ло vnwa гшелбележбе оллчке о огпппгммг чове радче оргачпз«ш11е, и ©длуке о органнзовању ООУР. одсто, a туђи извори само за 1 одсто. Учсшће крсдита с.мап>ено је. To је всроватпо последица дејства Закона о обсзбебиван.у плаћања инвсстиција. Пословна срсдства су вслики.м делом коришћена за обртна срсдства покрнвајући залихе, која су npe.ua прошлој годипи повспапа за 125,6 олсто. Таква тенденција .може осстпо утпцати на дзди привредни раст Општине. Y посматраном периолу прив реда Општине исплатила је личне дохотке процентуално чд 16,6 одсто више него за истн псриод прошле године. Просечан лични доходак по запосленом јс 2383 дннара. У односу на прошлу голину то је више за 13,4 одсто. Ово повећање личних доходака, међутим, не пратн стопу раста трошкова живота, што значи да је пораст личних доходака мањи од пораста тро * шкова живота. Y политини расподеле личних доходака присут но је настојање да се убдаже падови реалних личних доходака. Привреда је у овом периоду своју активност обављала са повећаним бројем радника од 1,4 одсто. Обзиром на постојеће проблеме незапослености to je незадовољавајући раст, али и могућностп по свакој прилицп нису велике. Можда је потребно констатовати да привреда Општине иије пребродила све тешкоћс. Вероватно ће привреда завршити пословну годину са доста нере * шених проблема. Потребно је зато доста економско-полптнчких акција, много са.молисциплине у привреди и ван ње да се зауставе пзражени неповол>- ни токовн, па да се обсзбедн постепено уравнотеживање дина * мике развоја привреде Општине у наредном перподу. С. Јовановић Премршаја је ЖШО Из извештаја се впдп дз је број прекршаја за девет месеци у општин-и Параћин за 15 одсго мањп нсго у исто.м перп оду прошле годпне. После ступања на снагу но вог Закона о безбедностп сасбраћаја одузето је 149 возач * кпх дозвола од чега 56 због управљања вознлом под ушца јем алкохола. Y 42 случаја кзз не су износиле 1000 дннара, а у 65 забрањено је пздавап>е возачке дозволе. Оппма који cv без воза чке дозволс упузавмли возило.м, забрањено је полаган.е во зачког испита v перноду од јед пе до три годнне. Преко 40 лина каЈжњено је новчаним кознама од I 000 до 1/000 динара због препролаје стоке, лок је у два случаја сто ка одузета. Код јавног гтревоза н експло атација песка са Велике Мора зе посебно је забележен поиаст броја прекршаја За 9 ме сецЈ| овс годнне одузста cv трн теретна возила, неопоавдано стечена нмовинска корист V нредиостп од 100 000, а изречс no ie и више казни од ЗОСО до S000 динара. Због бесправнс стамбене изгралње v извештај чом napnoAv 20 лнна је кзжнл но казнама од 1 000 до 3 000 дп чара. Бесправно занаство гвалико изима маха. До сада је кажн>е no 15 занатлија, највише зпда оа ко!и рале без дозволе. а ви •пс лица ie кажп>ено због бес :равног риболова, шумске кра he и неовлашћеног коршићсња •емљишта за испашу. Због неисправности прехрам Зештх намирница, санитракн пн спректорп су v 15 сличајева из оекли новчане казне од 600 до =>000 днН. У областп заштите права ра Аника наЈвећи број прскршаја ».тврђен ie код запошл.пван»а rvbe ралне снаге без уговора о -•аду. Због непохађања школе \еце ло ненавршеннх 15 голпка >ко 80 ђачких ролител»з he бп in кажп>ено са 1000 дпиара •f.uj затвором до 30 дана. Известан број лнпа кажнл i е н због немапног односа пре ма војно! обавезп. М. Muxal.toBtih

БРОЈ 46 14 ДАНА СТРЛНА 3 ОДРЖАНА СЕДНИЦА BERA САВЕЗА СИНДИКАТА ОПШТИНЕ ДОБРИВОЈЕ БОШКОВИН: ПРИПРЕМЕ ЗА I КОНФЕРЕНЦИЈУ ССС ■ Раз.матрана актпвност за припрему I конфсренције Савеза сннднката Србнје ■ УсвоЈен План рада и нзвештај о пословању Всћа ■ Делсгат нз рсдова грађевинара. чланови СК треба преко парти јских организаиија позватн па одговорност. 50 година писане речи Партије На седницн од 13. повембра Већа Савеза синдиката Срблје донело ie план рада за период до јануара 1977. годинс, који представл»а конкретну раз раду Акнионог програма Скуп штине Савеза синдиката Општи не. Његовом реализацијом трс ба уједно да се нзвршн н пос тављени задатак Синдикато са држан v Уставу СР Србије, Резолуцнји Конгрсса синдиката Југославпје, а пре свеса да се тиме реализује Друштвепн договор о стицању и pacnopebu вању дохотка и расподелц сре дстава за личне дохотке. Прецизна разрада Плана рада сигурно ће донети конхрет не резултате. Њиме је обгхва ћена целокупна пооблемагика која пратн разво] наше Општи не, као п акније на оСезбеВи вању удруженим радншшма OOYP-а да постану стварнч но снопи одлучивања о оствареity и pacnopebuван>у дохотка. Сва питања, планом предвиђе на, разматраће се ц нзналазити права pemeiba редоследом који буде наметнула сама акту елност. Члановп Beha су упознатн н са матернјалом за I конфере нцију Савеза синдиката Срби је. Припреме за obv Конфере.ч цију теку кроз анализе о раду, свим успешним активностима и слабостима основних н једннствених организацнја синдиката. Разматрајућп нзвршен.е ових задатака Behe ie конста товало да неке основне организације нису у потпуносги нз вршпле своје залатке. Због то га he се предузетн одговарају he мере да се ове слабоста отклоне. Иако је ово Веће једно од најактивнијих у Републнциима чланова који нису испунилп своје обавезе, кису присуство вали нп једној нли само једној седшгцл. По речнма Репка Николића, председннка овог Већа такве чланове више ие треба бЈгратн, a оне који су За делегата I конференције Савеза синдиката Србије нзабран је Ннколић Мнлосав, вп сококвалификовани радник, ма шиниста из Грађевинског пре дузећа „13 октобар". Финансијско пословаље. гледано кроз планиране приходе п расходе, остварсно је према плану. С. Јовановиђ Реч на отварању изложбе под горњим називом у Нишу, почетком овог месеца ПРАВНА ПОМОБ ЗА ЧЛАНОВЕ СИНДИКАТА Сваког четвртка од 17 до 19 часова у Већу сјгндиката omirniHc Параћин, радни људи могу да добију правну помоћ радн остварпвања права из радког односа. Почла,1овп Комиспје за заипнту права раднмх О оваквом вкду пружања правнг помоћи одлучено је на седннци ове Комиснје одржаној 5. новембра, када је договорено да се у децембру анализирају повреде рад ннх дужности и мере које су предузимане у овој години ради њиховог сузбпјада. Комисија је покренула кшшиjanray да руководства раднпх и синдикалннх органнзаннја прсдузму мерс у цил»у блнжег н детаљнијег објаш1вавања позигивних прописа из областп удружепог рада. Инснстирано је да се Hapq’iirro посвети пажња ouiauiњавању одредбп из Закона о cvAOBima удруженог рада, Закона о удруженом раду и фушсционксаљу друштвеног самоуправног правобраииоца, у ццл>у превенпгое и правовременог уочавања и решаваља евентуалннх проблс.ма којн постоје нлн могу настатп у удруженом раду. Имајућп у виду функције и задатке друштвеног самоуправног правобоаниоца и проблематпку у остварнuaibv права ^адника у удруженом раду, ко.мксија је прелложила Председништву Скупшпше општине да се пзабере један правобранилац којн бп се бавпо том пробле.матиком сзмо у нашој Опигпши. (М. М.). Друтарипе н друтови, Изложба о партијској п револуиионарној штампи, гпјем отварању данас присуствујемо, посвећена је псдесетогодншњем jy6iiAeју изласка првог броја „Ко.муниста". To је прнлика да се подсети.мо на многс нлегалне н легалне лпстовс у предратном ц ратном псрноду и на оне неустрашиве борне Hauler покрета што су* писану реч Партнје чнШ1ЛИ снажшш it убојипш средствима рев * луционарне борбе. Комуннстнчка партија Југославије је, ол првог дана свог постојаша поклањала изузетно велику пажњу својој писаној, јавној речн, која је мобилнсала радннчку класу к широке масе у борби против класног непри * јател>а, пенародннх режн.ма и разбијача радннчког и народног јединства. На почетку свог деловања, двадесетих годнна овог века, излазило јс више од 90 радничкпх листова н часописа, од којнх преко 50 под непосредннм ушцајем Партије. Y периоду рсволуционарног полета к легалне активностн наше ITapniie, кала су комунисти и.малп велики упшај на политнчки живот земље и у раднпчкпм центрпма II градовима олноспли побеле на општинскнм it парламснтарнн.м изборима, јавна и ппеана рсч Партије одиграла је пронењиву v.\Orv у развоју класне свести н револгцпонарне борбсности ралничке класе и њене авангарде. Одмах после I светског рата. као цептрални орган Комунистичке партнјс Јггославнје, покрепуте су у Бсогралу „Ралппчке Ноноси одлуку о покретању централног пар * тијског органа. Y тешклм условима илегал’ не борбе ова одлука је озпачавала u почетак рада Партнје на илсгалној шталпш. Одговорног и опаског задатка ^едника листа „Комунист" прихватио сс револуцпо * нар и публиипста Моша Пкјаде. Y свом нлегално.м cram- у једној неуглсдној призем * љуши, на периферијн Бсограда, припремио је и одштампао првн број ..КомУннста” који се огласио пре пола столећа — на Нову 1925. годину. Овај значајан Aorabaj у нсторнји наше рсволуционарнс штампе друг Тито је оиенио овим речп.ма: РАДНИЧКИ УНИВЕРЗИТЕТ Марксистичко образовање Центар за марксисгичко образоватће и BacmiTaibe Радшгчког универзитета „Бранко Крсмановић” v riapaliiiHv почео је да оствархче Програм идгјно политичког, друштвено-економског н марксистичког оспособл>аван>а комуннста, радлпх wД11, омладинс и граВана v перноду од 1975—1976. годннс. Програ.м н облнцн рада на марксЈ1ст1тчко.м образоваљу и Bacnirraitv вео.ма су амбицнознн п разноврсни. Он садржи: реалнзацпјг орпјентацповог програ.ма за идеј|го-политпчко оспособљавање комуннста v ос- .човним организацијама Сапеза комуннста. Вечерњу политчку школу. Омладинскг полигачку школу, Школу самоуправљача .Л1„лентнје Поповпћ”, пнструкшвна предаBaiba за члановс Полптичјког актнва, инструк« гивиа предавања за члаиове Полпгичког акпгва, ннсгрук * гнвна предавања за све предаваче v реа.игзацнји свнх облика рада на по.игшчком н марк * снсгнчком образовању м вдспн * iaibv. Tv су и предавања за иросвстпс раднике и учепике срсдшпх шкода. Y оквиру * овог програма ie и семинар за омладнну под називом ,Л1лали по- .vonpjiBpeAHJiic — pouiiii произ * вођач’’, семинар за новоиза * брапа руководства друштвено- -политнчких оргаш1заш'|ја делегата п делсгацпја. Шкода са.моуправл>ача „Мплснтнје Поповнћ” је већ поче * ла са радом п у три највеће фабрикс iL\ia своја оделења са вшие од 120 полазнпка. (1ре почетка рада школе, извршена ie провера предзнаи>а полазника, како би се на основу тога наловезао дал»и рад. За све п> лазнике. који су углавном млађи радмиии, обсзбедиће се потребна лнтература. Градско оделен»е школе самоуправл>ача почећс са радом 4. децембра. Истог дана планира се почстак рада Омладинске полигпчке тколе која he кматн четпри оделења са 160 полазника. Као п ранијих тако и ове године органнзоваће се ПОЛИПНА на става за колцчшсте, омладпнг I! пол»опрнвредне произвоеаче v 5 села па подручју Општнне. Посебан облнк марксисгичког образовања к васпитања ie оргашсзован за просветне раднике и ученике средњих школа. Радп се о циклусг предаваiba који јс донео Просветш; педагошки завод н Заједница основног образоваља. Рсализација овог цпкдуса почела ie прошле школскс годнне а зве сс наставља. Д. Гајић М. Микпћ: Трпптих СЕНАЊЕ НА 29. НОВЕМБАР 1943. ПУТ КРОЗ ПРЕСУДНЕ БИТКЕ Године 1942. голобрадо крајишко мо.мче из Босанског Петровца тек је навршило шеснаесту годину. А.\и његрв рад у омладинским одреди.ма који су помагали партизашша био је врло актпван и запажен. По ред ио.магања партизанима омладиним из Бурине дружине учпли су сс н о руко вању оружјем. И када сс указала прва погодна прнлнка Буро Букпћ се нашао v Пстом крајишком одреду. Затим је пребачеп у rpynaiuijy пролетерских брпгада које су пратпле Врховии штаб. Маневарски простор obidc брмгада био је врло ишрок, те је тако овај сада већ нскуснп паршзац и бс-рац препсшачио Босну, Црну Гору, Србпју Његов ратппчки пут во лио ie преко Грмеча, Казаре, Нсретвс, Арнпс, Сутјеске. Ли.ма и Ибра, заправо тамо где су сс олвнјале пресуднс битке у историји НОБ-а. Два пута рак»аван на Сутјесци и Неретвп vcnco ie ia тврдом парзизанском снагом одолп смрти. Јелно време био је ч курир при Врховно.м штабу. Одлукс АВНОЈ-а Буру Букића су затекле у Првом пролегерском корлусу лод комашо.м Пека Дапчевића. — Бпдп с.мо v маршу ца HVTV за Саниак, сећа се наш саговориик, сада ioiu свеж човек. Тоебадо iv да распдамсамо борбу v јужном \елу Спгнце. Пко 29. новембра 1943. године палазио Буро Букпћ (из ратних дана) сам се са корпуссм из.меБу Пљеваља и Пријспоља код села Јабукс. Наиш политички раднпци — комесари, roBopiLMi су нам о значају тог догађаја и о одмукама ЛВНОЈА. Посебпо нас ic обрадозл * ла будућа фсдератшша држава, равноправност народа и пародиосгп, јер другачнје и није могло бпти. Hainii партнзакски редозд бнлн су састављени од боpaua пз cBiix крајева н свпх народности, као н све одлукс — прекретнице. Од тада углед парпкан« ског борца нагло је почео да расте. Савезнпчке мксиie су све чешће биле мећу пама. Нашу борбу свет је призпавао, а бојскз је почела да расте. Међу * нас почсли су да прнстижг нови борци, војмицп. Ослободнла чка војска ie расла. М. Дилштријевић ИЗ РАДА СИЗ ЗА УПРАВЛзАЊЕ ГРАБЕВИНСКИМ ЗЕМЉИШТЕМ На недавно одржаној седниШ1 Извршног одбора Самогправне ннтсресне заједнице за гправљаЈвем граБевинским земл»иштем у друштвеној својинн разматрано је више кнфор.мзција »з досадашњег рада Заједнице, а донсто је и впше оллгка за будући рад. Седннци је прпсуствовао п Слободап Мнлпвојсвић, предссднпк Скупштине општнне. Млрослав Филнповић. секретар СИЗ-а, упознао ie присутне са Анализо.м о раду ове зајед. нице урађене ол стручне групе. На основу ИЗНСП1Х података впдЈ1 се да је ова СИЗ оствари * ла план са са.мо 62 одсто за девет месеци * Осгварен ie upuход од 15,6 мидиона динара, трошено је нешто впше од 12 мплпона, а остало ie нгугро шсно око 3,4 милиона. Подбачај је осетан у гхрахоД1ша ко]'п долазе нз дела nopeза па промете (49 одсто), затим накиадс за коршићекс rpabeBiiiiCKor земллшгга (54 . одсгок накнаде за уређење грађевннског земљшита (37 одото). Члаповп Изврпп1ог одбора cv послс дета.\>пог објаши»ем>а прлхватплн нзмспу пројекта на регулацијп дела реке Црш:- пе кроз насеље ,Алакале”. О овој idmciui micahe.MO дета.чiniie v наредиом броју. CM3 за управ.ммве граВевипскнм земљпшгем учсствоваИс н у трошковима за нову Фаирпку адптпва коју градп ,Дгроскспорт”. За те потрсбе даhe се 13 зшлнона дкнара, a учесгвоваће се н у расчишћпBaiby грађевинског терена за потребе Полнклншгке, као и за уређењс новог До.ма за пензпонере. Р.В. винс” којс послс злогласне „Обзнапс" прслазе у руке деснпх соинјалиста, чнме је ралничкој класи Југосдавије ускраћена могуНност ла се преко својс штампе бори за своја права. Обзнаном II Законо.м о зашгнти државе на удару су се нашла и друга гдасила Партије. Забрањен је рад КП. Југославије н озпачеи је почетак раздоб.\>а терора н безако н>а владајуће буржоазије. Режпм је бруталним средствима настојао да угуши сваки новн покушај шта.мпања п растурања лнстова, часопнса, књига и AeraKa. Али, и тада, када је било iotobo не.мопће нздавати партнјске листове н часопнсе чикени су огромни напори да се глас партије не угуши. И поред хагпиења, суђења и убнстава пстакнутпх револуцконара', порел конфисковаља и na.beiba књнга, иовнна н часописа, нзлазпдо јс у то вре.мс само у Србији око двадесстак партнјских лнстова у радннчким центрпма са ук^ттнпм мессчшш тиражом од преко 740.000 примерака. Уреднпш! и сарадшпш партпјских органа бпли су најистакнутнјн кадрови Партнје, webv којнма су Фнлшт ФплиповиН. Моша Ппјаде. Коста Новаковић. Влалпмир Чоппћ, Мнтар Трнфуновић п др. За рад па ко.мунистнчкој пропагапди кажњаиало се робијом до двадесет година и смрћу. МеБутим, оштрс мере, прогонп u тсрор, комунисгичке борце нису заплапшлн. V књпзп „Сусрети п сећања” Ролол>уб ЧолаковиН је забележио слздеђе рсчн: „Мрвп пут сам чуо за друга Мошу Пкјадс 1919. годнне, када јс покренуо „Слободну реч". Нама. тадашњп.\1_ младим комупнстима допадао се тај^смели бичеваоц корупцпје, то духовито н блпставо перо којс непоиггедно разоткрива сву моралпу трулсж онпх којп су дохватили власт v тек створеној Југославпјн. којн су својом пладавином насил>а, пеправде п корупцпје свнрепо обманулн наде чнтавог једног поколива”. Из тог нериода значајно је поменутн join пекодико партнјских листова: „Оргаппзовани радннк”, као орган незавпсннх спндиката, почео је да нзлазп 1921. годнне и одржао се до 1929. године; „Радпнк" чијп је први број пзишао 1922. годнне, који већ 1924. године. због забране, мења пазив п почнњс да нзлази као „Оковани радннк". Кратко време су нзлазилн листови „Нашп лапп”, „испта" „Раднпчки глас”. „Младн раднпк *-, „Млада гарда” н другн. Бпдо јс вншс покушаја легалног н полулегалног иступаља ко.муннсга на ступцнма своЈ1Е\ и других прогресивних лпсгова. Али, због све јачег терора н хапшења комуниста, нарочпто после „Обзнане" п Закоиа о заштптп државе, koj'jlm је забрањен рал КоАцпшстнчкој партпјн Југославпјс и бруталнпм средствн.ма гушен сваки новн покушај штампања и растуратва лпстова. летака п других комуннстнчкнх гласнла, ЦК КПЈ до- ..ПоЈава .Комуниста" у дубокој плегалности, 1. јануара 1925. годнне, у вријеме најсуровијнх насртаја реакцнје на наш радннчки покрет 11 радне масе значила је охра * брењс за обесправљсне љуле грала н села и била доказ неуннштивости Комунистнчке партије U ibeHor активног прнсуства у политнчко.м жнвоту зе.м.^е”. Иако је полнцпји успело ла. већ после трсћег броја, открпје штампарију „Комуниста”, забрани лист, ухватц његовог првог урелнпка к осудн га па впшегодшпњу робнјг, режпм нпје успео ла угуши писану рсч Партнје. Напротпв. кала је на јслпом мссту откривспо it престало да изхази јсдно, на другом месту се јав%ала лва плп три иова гласила и тако су комг-.-псш своји.м гласилпма потврђипалп сталну прпсутпост. Када јс ппсстао да пзлази ..KoMvuiict'', васкрсавадч cv повч партнјскп omanit — ..Борба", ..Ппогстер”, „Срп и чскпћ", па опст „КомуIIHC1”, птд. Кала се дапас поглела шароликост технпкс — ол модерпих штампарнја, шапплографа до преппсквања руком — којом cv уможавани овн лнстовн. можс сс схватнтн жсча it упорпост неуморпнх прегалаца, да рсч пстппе и бупта. — ппсана реч радничке авапгарде — лопрс до радннчккх и народШ1х маса. И у оковнма таме п робпјашких зплова комуннсти су издавади своје новине н часописе. Зато је посао у партијској технпци — како се онда назнвао рад на писању, штампаibv it растурању гласила Партнје — био отворенн фроиг борбс на коме су јуначком с.мрћу падали многи борци. Y врс.ме, када су доласком друга Тита на чслу Паргије консолндоБапн ibcnii редови 11 љен утииај постао је све снажнијк у шнрокнм слојевима народа — дат је м нов подстииај активности п развоју партијске н радннчке штампе. Ценећи снагу писане речи као мобидизатора, орга!П1затора п моћног средства утпцаја у борби за победу идеала ралничкс класе, друг Тито се н сам веома често јављао на ступцпма наших и страних партнјскнх и других радннчких ц прогресивннх листова. V разним лрнликама, — на партнјскнм плснумима и друпш значајннм скуповима — истицап је значај и улога партијске тсхникс. На нсторијској Петој земал>ској конференцијн, чнју 35тодЈШ1н>нцу ових дана прослављамо, поднет је посебан рсферат о овом значајном подручју револуиионарног дсловања. Резултат таквог односа према овом одговорном задатку Партије је* сте ц постојаље организованнх пунктова партијске техннке у свим већим центрима name зем.^е, Meby осталима и у Нишу. Y h>ii» ма су писанн, пттампани и растуранн партијскн лнстови, леци и брошуре. Преношснн су од руке до руке и читанп кршпом. Пред судбоносним догађајима који су очекивалн ко.хц-ннсте, радничку класу, пароде С. СтојановиН: Скулптура н народностн Југославијс, онн су уносилп самопоуздање и веру у побелу. С' њпма смо ушли у оружану борбу у којој се са првим гсташ1чким пушкама оглааиа п писана реч Партнјс — на ослобо1зеним и неослобоbeniiM тернторпјама, v стотпнама нздања п са исто толпко наслова који су својим имс * ном сид1болизовалн цп.^еве ц карактер name револуипје, a no садржају били вераи одраз херојског п велпчаиственог распламсаваља ослободплачке борбе и повог духа са којнмсс почнњало ново доба.

CTPAHA 4 14 ДЛНА БРОЈ 46 ДВАДЕСЕТ ГОДИНА РАДА, ДВА-ДЕСЕТ ПЕТ ГОДИНА САМОУПРАВЉАЊА И ТРИДЕСЕТ ГОДИНА ОСЛОБОБЕЊА ГОДИНА УСПЕХА „ШУМАДИЈЕ" ИЗБОРНА АКТИВНОСТ ЈОШ ВЕБИ UOIMOC РДЗВОЈУ Трговинско предузсће „Шумадија" спада у ред органнзацлја којс сс баве пословима од посебног лруштвеног шгтереса. Схватајући ову улогу и обавезу не само као своју личну, већ, пре свега, као друштвену, ово предузеће чинило је п чинн напоре, да бавећн се углавном прометом робс на мало, преко својих 150 продајних пунктова, лоцираних на подручју отпиттшс Параћии и дслихшчно на територији Средњсг Поморавља, задовол»н потребе својпх потрошача. Са својнх пет ООУР-а, Прометом робе на хтало, Прометом текстплне робе, Робна кућа Велпкопродаја и ООУР Транспорт, за 'своје потрошаче, свакодневно развезс преко 120 тона робс. Трговина »з Параћина, како ми уобичајавамо да кажемо за „Шумадију", послује у саставу са 22 ООУР-а познате београдске трговачке куће „Атекс", као правно лтше, са свнм, Уставбм предвиђсшш узајамним правима и обавезама. цијама даљег развоја трговинскс хсреже, ,ДПу мадија" је у први план ставила насеља у којима јс свакпм даном све више становника, н где he у наредних 5 година бнти пзграђено, пре.ма потребама које се и научно нспитују, адекватно потребан број продајно услужних објеката. Средњорочнзш плапом развоја од данашњих 13.000 квадратних хтетара гтродајног простора, »ДПумадија” ће повећањем на 20.000 квадратннх метара овога простора, бити у стању да задовољи практичне потрсбе својих потрошача по свим условима који то захгевају од Једне савре.мсне трговине. Ширењем продајне мреже, истиче у овом колективу, отварају се и све веће могућности за упошљаваље вслпког броја незапосленнх младнх радника, што сс мора сматратп посебном брнгом свпх на нпвоу Опшпше. Реализацнја Y пословаљу трговинскнх органцзаннја, кажу познаваопп, основни показатељ је оства рени промет. а повећати његово остварење v гтротеклих 9 месеии за 24 одсто впше него у истом периоду прошле годпне, обзиро.м на свекупну тржшпну проблематнку, није било ни лако ни једноставно, што he утниатп да укупни промет финансијскн изражен npebc на крају године кифру од 30 милијарди старих динара. Нешто бржи пораст забележеи је у ттромету робе на велико, иако његово учешће у свеукупном промету јединствене организаци« је ннје већс од 12 одсто. Из „Шумаднјине" робне куће Стандард He би било поштемо а не рећи нешто и о стандарду и напорима који се улажу да раднп човек, што јс то могуће безболније, поднесе све чешће економске трзавице. У ту сврху, у кругу магацинског простора. обезбеђена је просториЈа и пратећи санитарно технички услови за лздавање топлог оброка. Радиицима се топли оброк дотира са 8 динара дневно а у избору имају више топлјгх јела. Они који на посао долазе било којим прсвоз ним средство.м имају надокнаду за плтнс трошкове. Радницима који су сами градили куће додел>ено је преко 120 милиона старих динара кредита, а ошша којима је кров над главом представљао изузетан проблем додељено је 8 станова. Годншњи одмори су све популарнији v овом колективу, а за наменско коришћење сваки радник добија дневни регрес у износу од 3.500 старих динара. Наред * не године адаптнраће се објекат у Сисевцу, где ће запослени моћи да користе бесплатне услуге преноћншта, а радници са нижим стан дардом нмаће и подпуно бссплатан опоравак са својом породицом. Про.мет робе на мало са остваретгих 25 милијарди старих динара и повећањем од 19 ос- . то указује на спорији раст, што је условљено динахпгком тржишта п што истовремено н.ма утицаја на повећање трошкова, којп у свеукупном финансијском показатиљу бележе пораст од 36 одсто Пораст трошкова пословања и смаљење разлике у ценп, имало је знатно утицаја и на обезбеђивање трајних обртних средстава а што се сматра ггроблематиком на нивоу шире друштвене заједнице . и што је v завпсности од н»за гржшпшгх фактора. Инвестиције Пор^д отежаних услова послованл, организација је успела да прати потребе тржишта на своме терену и у томе склопу пгго без болније удоволш хтењима оних, како они то кажу, од којих живи трговттна, па је у адаптацију и изгоалњу нових објеката пнвестирала преко 200 милиона старих дииара. Велелеп на савремена самоуслуга у улици Вуре Салаја са преко 500 метара пролајног и магацинскотехничког простора, пупггена је ових дана у рад, а за пзградњу ове самоуслуге иивестира ио је 160 милиона старих динара. У концеп * Друштвени живот V саставу Заједнице организација трговинског предузећа .ДПумадија" све друштвено-по литичке оргаиизације, организација СК и Синдиката, уставно су се претрансфорхпгсале, односно од јединствених организовале су се у састав ООУР-а, где управо раде. Ових дана у приттреми је и реорганизацнја омладткже организације, која ie још увек јсднн * ствена, и која he такоће бити реоргашгзована по ООУР-има. Синдикат се стара о снабдевању радника са зимнииом и огрево.м, а води континуирану бригу о радшшима не, како се то обично каже, са нижим примањима, већ са нижи.м друштвеним сгандардом. Додељује им помоћ у новцу н натури а изнурене и добре радни ке шал»е на бесплатан одмор у uaibCKo климатска лечилишта. За постојаност у раду, сваки радник након 10 проведених гбдина у колекпгву добија, као прнзнаље, ручни часбвник у вредности од гтрско 50.000 старнх дпнара. Ова година је и те како значајна за овај колектив који je, како се то у народу каже, од шачитхе тезги прерастао у' савремену трговину. Прошло је 20 година рада пуног дннамике, 25 година самоуправл»ан»а а п 30 година је од како смо се ослообдили. Све ове датуме колектив ћс 25. новембра пригодном свечаиошћу обележити. Позваћемо. кажу у .ЈПумадији” и пензионере и оне који су напустали овај колектив, хоћемо да заједно са свима обедежимо, пре свега, тридесет година Слободе и да се сетимо, уз ове јубелеје, пгто је претходило ствараљу овог колектива, а сва како да објективно сагледамо и на сутра које нас Је уввк водило ка нашем ттотрошачу кога, кажу, сгално имамо на уму и на кога, ето и у овим свечаним треетуцима морамо са обавезом рачунати. Љ. Ц. САРАДЊА „ШУМАДИЈЕ” СА ИНСПЕКТОРИМА CO Какве су нам продавнице Y ЗООYP „Шумаднја” је 14. новембра одржан састгнак представнЈгка овог колектнва са инспекторима Скупппине опшпгне на коме је разговара * но о условимз којн су неопходни за правилан промет рпбе и заштиту, потрошача н лргштвене имовнне. Ово је другн састанак овакве врсте v овој годшш а цнл> MV ie био ла се размене пскуотва о досадаипБем раду iniспекцијске службс н усвојенн Самоуотравни споразум о заштити потрошача н друштвене JLMOBHiie. Општн закл>учак је да све продавнипе поседују мннималне услове, којн cv неоихплнм за правплан ппомст ообе »< за iuthtv ралнпка. У .ДВг\<ал1фГ настоје ла се све више молепHH3v|v сеоске и гралске ппо давнице v Сикирици п Ппповцу a V граду ie наЈвећа н најлепше vpehena caMovfAvra ,Јелел”. Поред тога она noce.wje огроман магацински простор за правилно ускладипггење робе и све пратеће елементе који су неопходни за овакав тип продаје. Y току је модерннзадија и уређење осталих сахтоуслуга н продавнииа „Шумадије” Цил» ове модсрнизације ie да се граbami снабдеваЈу што квалнтегiniio.M и хигијенскп исправннјо.м робом. Настојаће се да се .л> већа асортиман пронзвода п постигне што већа заштита на ibiixoBHM раднпм местима. Тржшшш инспекторн cv подвук.\11 да ie неопходно сгтпечипг продају робе са вишнм ценама, спречЈгп! закидање при мерењу итд. Јован Марниковић, дпректор 3OOYP ,ДИух1ади|е”. прсдложио ie да се V3 помођ инспекцијске службс opramnviv разни семи * нарп о чувању животннх нампонииа. санктарној испранно cm, заштитн на раду. понагаа њу према потрошачима, инспекторнма и сл. Ова| прелло! ie радо прихваћен и опигтс .|е хшшлеж да |« то један од најефикаснипк начина да се заједнички.м напорима отклоне субјективнв фактори који не гативно утичу на иословак>е Заједнине ООYP .ДПумадаје" — Параћин. А све то у цил>у заштите потрошача н друиивснс нмовнне. Даннца Мплачић ПРЕДИЗБОРНИ САСТАНЦИ Y ООСК Y току прошле недеље v ,Д11умади1н” су одржани прелизборни састанци v основпим организаццјама СК. Евидентираии су капдпд.згги за секрсrape и секретаријате, и го.м прихиком је вођсно рачуна о abkv комунисте и његовој способности за доследно вођеље ги> литике Савеза комунисгга каои о томе да v новоизабране органе буде заступљена радиичка већина. Y Грађевинско — пронзвод * ном предузећу „13. октобар” одржани су лредизборнн сас танци у Основнилх организацп јама Савеза ко.муштста. Евиде нтнраш! су • кандидатп за Конференшпу и нове секрстаре и .заменикс. Сви чланови Савеза ко.муниста доб>ии су на време потребне материјале како би се избори што успешније спро вели. — Удосадашњем раду партиј ска оргакизација овог колектива настојала је да сво! пуни допринос v констигуггсању н vc пешном старту Комбината. Me ђутихт, због мнопос проблема оргашоационе природе који су иастали после интеграцијс, не може се рећи да ie тај период бно и TTVHO успешан, сазнали смо од Будимира Еоснћа, сек ретара. Међутим. v нарелном пери оду на састанцима СК TPVAiihc мо се да сагледа.мо учинак сва ког појединиа, посебно чланова СК. Производња мора да бу де најважнија брига, али неИе мо запоставтгги ни друга тгга iba као што су услоед рада, штедња, рад радничких контто ла, друштвена самозашпгга, радна и технолошка дисциплнна и тако дал>е. Важан чинклац пашег дал>ег рада биће и прнјем нових чла нова, посебно из редова младих. Млади Mopaiv да 6vav тај новп стуб на Koiii, ћемо ослонити наш дал>и развој. Свакако да за успешан рад нашег Прсдузсћа и комунпсги ЛАМЕДА — СЛЕДЕЕИ ОБЈЕКАТ Тридесет и шест нових станова Y Грађевинасо.м предузећу „13. октобар” приводе се rapajy све припреме за почетак изЈрадње новог стамбеног блока наред Робне куће „Београд’’. Ламела I пружаће се кзмеђу Улица Маршала Tina и Лоле Рибара, а биће дугачка 45,59 .метара. Изграднће се укупно 195 квадратних xierapa ста.мбене површпне нли 36 станова. Од тога 12 једнособних, 16 двособних, 4 трособна стана и 4 гарсоњере. Y приземљу Ламеле биће с.мештена Апотека и други локали, а обезбедиће се и друпггвене просторије. Иначе, на захтев купаца Индустрије вунених тканина, Српске фебрике стакла, СДК и друпос, извршена ie препројекipiia .хамеле. Почетак радова очекује сс у гтрвој половиии децембра, сазнали смо од Боље Бранковића, нажењера у овом колекOOYP „ПРОГРЕС” Посла има до марта Ооновна организациЈа vapvженог рада .Дрогрес” обезбедила ie посао до краја марта идуће године. Од важнијих послова v овом периоду предстоје радови на .млекарама v Бошњану и Стубици, за потребе .Дгроекспорта”, затим реконструкција касарне „Мирко НоваковиН — Џуиа" v Нуприји и адаптдпнја Еетерпнарске сташше у Драгоцвету. Вредност овпх радова кпеће се око 700.000,00 динара, обавесшо нас ie Миомир Геленек, дпректор ове основне организације удруженог рада. Поред ових, радшши „Прогреса” довршавају радове на започетим објектима ООУР-а „Градитељ”, а очекују их н по слови на будућој ламсли. Значи посла има довољно. A са модернизацијом и набавком чових машина, којој се ооде гтвидаје врло важан значај, .JIporpec” ће моћи да преужма обимнпје и теже послове и ван нашег оодручја. М.Д. Са једног граднлнпгга имају велнки допринос. Лли он .мора бити ioin већн, завршио је Буднхигр Носпћ. М. Дпмитрнјевић РАДНА И ТЕХНОЛОШКА ДИСЦИПЛИНА СМАЊНТИ БРОЈ НЗОПАНАКА Проблех! изостанака са посла и недовољка радна и технолошка дисциплина постаје све озбнљнији пробле.м у Грађевин ском ттронзводном предузећу „13. октобар”. Број нзгубљених радних дана од аппила до сеттгембра изhocii 6.122, што ie затгста много за ову релаптвно мању радну opramiaamiiv. Haininne iraoстанака нма OOYP „Граднтгч” 3889, затпм „Ппогрес” 1371, „Пролетво” 670, ,.НпскогпаАн,а” 385 и Заједшгчке службе 307. Обично сс изостаје под пзговором да се иде на „болова^с”. a V највећем 6noiv случа1ева завршавају се приватни послови. Колико .ie исплаћено на пме nix лажних болопања боље ie п непомињатп. Обшпго се „болује” два-три дана, зависно од се.зоне и приватног посла, a то се потврђује лекарским увереn>iwa, која се узимају по свихт сеоским здравсгвеним станицаxia. Значи док попггени радници раде и уредно долазе на посао, лруги, хтање савесни, искоришћавају њихов рал. О овом проблему било Је впше пута говора на састакшша радних људи, али неке конкпет није xiepe join нису прокађеОБАВЕШТЕЊЕ С обзиром да ООУР Елехтродистрибуција „Параћин”' у Пар^иипу суботом не ради, одзив потрошача тога дана за уплату електричне енергије је врло слаб, па је одлучено да и благајна истог дана не радп. ГТотрошачи могу своју обавезу око уплате електричне енергије испунити код поште тога дана, а осталих дана на благајнн Електродистрибуције „Параћин" у Параћину. Из Електродпстрпбуције .ДТараћин” у Параћпну о Влњета Жнвке Цветановнћ АНКЕТА: Појединци - нерадници О радно! дисциплини раагава рали смо и са радшшима и чули њихова лшшљсња: Славко ИлиИ, квалификовани молер v OOYP-v .Дрогрес": — Y сваком случају дисци плкна није иа задовољавајућем нивоу. У Mojoi rpvmi нзгледа увек исти људи праве нзоста Јгке и ремете рад других. Но срсћа ie да су то ипак поједи нци, усамљени. Јован Илић, пословоћа х^оле pa v „Прогрссу”: — Недисшгплине има. Чак ie било случајева и \иотребе ал кохола на прадилпшту. Још нико iniie кажњен јср мемамо гтврђене ставове на нивоу Ком бината. Мислјш да паша дис циплинска кохгисија нзтје добро радила до сада. По мом мишљењу требало б» да „13. октобар” irxia свог лекара, који не би тек тако да вао оправлања о боловаљу. Мирче МилосављевиИ, висококвалифгасоваки архптрач у „Градител»у”: — По хгени проблем Ie v не достатку лекара. Ипак. код мо ie групе v последње врсме, пос loin тендеЈшија побол>шан>а дз< сциплине што се види по учи hkv и зарадама. М;пп.\»е«>а радника су разлнчита. зависно од радних rpvna, али сви се слажу у једно.м: сма њити бтој изостанака, болова * и»а, побољшати дисциплпиу. To је озби.\»ан проблем пред радним људима Комбината ко in захтева што броки пристгп. М. ДимитриЈевић не. Шта да се предузх(е на тохт плану разговарали смо са Милетом Мнхајловићем, директором радне заједнице. — Тренутно сређујемо евиденпију боловања, а када утвр дих1о који су то радншш, када и колско изостају, хгоћи..ћемо сфпкасни]’с да делујехтб. Недавна контоола на теоенг л»\а ie поражавајуће резултате. Ни icдан од „болесника * Hi’iie raben код кгће. Зато hexio покчтиатн да са Медшргном рада сттоведемо успешно праћење боловања. Покушаћемо ла извесмпм меpaxia, v облику нагоађиван>а за гстпостанке, стимулкшемо ра *нчке. Очом тпгтању се свакако мора прићи озбиљно „ СТЧДПОЗНО, рекао је Миле МикаЈловнћ. М. ДтштријевиИ „13. ОКТОБАР": Нова радна места У току озог месеца Предузеће he пптпгги још 6 «ових во зача v погагу „Нискоградње”, с обзирам да је приститло од ређена мехакизација.

БРОЈ 46 14 ДЛНЛ CTPAIIA 5 КРОЗ ШТОФАРУ '• КРОЗ ШТОФАРУ • КРОЗ ШТОФАРУ • КРОЗ ШТОФАРУ ' ШКОЛА САМОУГГРАВЛјАЧА ОВЕ ГОДИНЕ ВИШЕ ПОААЗНИВА ■ На пзворнма нсторнје скскурзнЈа до Босансхе краЈинс ■ За полазшпсе у другој смени плоћенн нзлазах Четрдесет радшгка Индустријс вуиеннх тканина „Бранко Крсмановић” који су завршилп школу самоуправљача „Мчлентнје Поповић” у школској 1974-75 годипн, педавно су изг.елк троднсшгу скскурзију до Бања Луке. Y Босанској крајшпт самоутн равллчи су посетили Спомакк Крајншницима, Споменик на Козари, чија епопсја представл>а поссбио поглавље у нашој псторијц п чији хсројп » борни на чслу са легендарннм доктором Младсном заувекжи ве у орцима младих, а затнм су обишли и злогласпи Јассповац. To је била, по причаљу самнх ученика. најлепша награда за проведене часове у савлађнвању обилног градива. Ове голЈГне је такођс почела рад Школа самоуправл>ача у Штофарп. а број полазнпка је већп у односу на претходну. Предавања ће се држати у четири хшклуса са око четрлесет тема пз наше самоуправне праксе и теорнје Марксизма. За пола.1нг **е »чИн радс у adv гој сменп обезбсђен јс плаћсни излазак, што је вслнки допринос успешном одвијаљу наставс. М. Димитријевић ЈЕДИНСТВЕНА ОРГАНИЗАЦИЈА СИНДИКАТА ИВТ „БРАНКО КРСМАНОВИН” ОДРЖАЛА CBOJY I КОНФЕРЕНЦИЈУ ПРЕТПРАЗНИЧНИ CYCPET Младе у прве редове ИМА ДОСТА БОЛОВАЊА ■ Одсуствовање са посла у ИВТ „Бранко Крсмановнћ" у првој половтш 1975. годкнс већс Је у одиосу на испг период прошле годинс На основу анализа извршенпх V овом колектнву дошло сс до закључка да је боловање пз годину у годшту у сталном пораЗабрињава податак да је v просеку 11 одсто од броја запослених радника свакодневно одсутно са посла услед болестп. Већн број дана боловања корпстпле су жснс, што је и разумл>иво, с обзиром на обавезс у предузећу и кућн. Један од узрока повећаног ко ришћења боловања је п чесга промена лекара у Здравственој станиип овог колектива, као п њихов недовољан број. Обољења изнуреностп раднпсмањења одсутностп са посла, бнће предузете следеће мере: • побољшавање услова рада; • решавање статуса здравствене станние са потребннм бројем лекара; • пооштравањс контроле здравственог стања радника; • нзвршавање систематских прегледа раднпка којп су надуже.м боловању, у цнл>у дал>иг лечсња к оцене раднс способности; • Формирање комисије за обилазак радннка за времс боловања. С. Матић Y OKBiEpv ове Конференције извршена је аналнза метода и садржаја рада Синдиката. Ре чено је да је осповна база свкх актнвностп била Основна орга низаци{а синдиката. Такав мс тод рада показао јс резулггс, јер јс па тај иачин омогућено сваком раднмкг да будс добро гпозиат о свим збивањима у колективу 11 да се прављшо оп редсљује по свнм шггањтша. Констатовано јс Аа резултатч ннсу нзостали та.мо где су основнс оргашгзахшјс поштовале лговоре н где сс рад».1о. Ме- |Ј\тн.м, тамо гдс ie затајпо оад било је проблема, лошијих ме Вуљудских односа и недостатком демократског одлучнваља. Зато, сви органи Синднката и они који водс те органе. моиа iv макснмално да се заложс у превазнлажењу пропуста. Рад председништва у цекинв |с oueiben као добар. Посебно је 1£стакн\та добра сарадља са секретаријатом ФК — СК-а, а нарочито са њашм секрстаром. Међутим, појединии из пре ДССДНЈШГГВа нису KCnVHILUI сво ie задатке. Таквим члановцма ie упућена критика п подцрта но да онима којн неоправдапо нису iQBpuDLUi задатке није више место Један члав ппс дседнииггва је одмах и замењен. Конференција је указала и на низ озбиљних проблема ко јп прате OYP. Од Сннднкатасе очекује .максимална ангажова ност на активирању свих фактора v «зна.\ажељу одговарајућих решенл. Изражена спрс мност свнх члапова Конфереп ције vAirea поверење да he овај колектив превазнћп све субјектпвне слабостн. С. Јованопић ка настала су услед тешких услова рада, нарочито у ткачни * хш, камгартгу н пшивачнпцу. Примеђено ie да известан број ралинка врши прптпсак на лекаре ради добијања болован»а, што је нарочито пзражено OOYP „ЈЕДИНСТВО” ПРСЛУЦИ ЗА ХАМБУРГ Овај претпразнични сусрет са радником заказа.м1 смо са Наднцом Величковић, радницом Фабрике бом бона и ратлука „Параћинка”. Надцца је рођена у Параћину и има 24 године. По сгругш је хехшјски техчнчар, а у колективу ie позната као вредна омладннха п ак-птвиспипва. Председнкк је омладинске организације, заменпк председника де\егације, члан Раднзгчког савета... А у чланству Савеза колгуниста је од 1968. годнне. Са ожш примерно.м омлаАпнком разговаралп смо о раду омладинског актива у Предузећу чији ie она председник, о ахдијама, о сарадљи са другам друпггвенопо.мгтпчким организацијаиа и културном жнвоту. — Наша о.младинсзса оргаиизација која броји охо 30 омладинаца. форлпграна јс тек од скоро, рекла нам је Наднца, ц ггрви кораци дали су задовољавајуће резултате. Y току је акција .АТладн радник — самоупра вллч", у којој смо изабралп десет најбо.шх. Запш нлапирамо добровол>ну рздиу акцију v Сисевцу на уре. ђељу нашег одмаралншга. Верујем да ће одзпв бнти одлпчан. Што се тиче сарадзве са друпсм друштвенополитичkilm организацијама миашч да је она за сада иа завидној виспнн. Посебпо у раду нам по.мажу секретар СК. као и чланови председништва Синдкката. Нашој партијској органк. зацији предложићемо Join један број омладимаиа за пријем који csojicM ралоч Надица Величковнћ заслужују да буду комукпсти. Млади д»уди нашег коле * хтива мислим да пмају шан се да се искажу у пуном светлу, као и услова за дошколовавање. И не само мла ди. већ п други радницп који то желе п могу. Али ми се Ч1пп! да на културном плану немамо некпх значајних резултата. Зато ћемо у наредном периоду уложитн више напора да аматсрнзам и вадтпгчко ства раланггво дођу до пунијег »опажаЈа, да добпИг право меето v натпем кохективу и дргштву. Једном речи трудлћемо се да хш млали будемо увек у првим редовнма. Тако говори Надипа ВелвчкошЛ у «ме својих advгарица п друтова, млалкх радника из „Параћимке”. М. Двмнтрпјевић V летњим месецима, у време coзонских радова *на селу, слава п светковина. - -.Y-. ■ цпљу побољшања -здравствене заштите радника као и ПОКЛОН ЗА ПЕНЗИОНЕРЕ И ове годкне пензпонсрн IIВТ ,Бранко Крсмановић” добиће по четврти пут једнократini новчанп износ на име шшулог рада за 1975. годину. Познато је да пензионерв овог колектива од 1972. голипе добнјају взвестан новчанп износ на име минулог рада пред новогодЈшгње празнике. Прве године свако је добио по 500 динара, следеће 1973. године од 500 до 800 дхшара. зависно од висине пензије. a 1974. годнне од 600 до 1000 динара. Колектив ИВТ „Бранко Kipcмановић" и.ма око 800 пензионера и у 90 одсто случајева пензнје cv веома ниске и износе до 1200 динара месечно. Имајући у виду да преко 530 пензионера живи у градовима и да им је пензија једини извор прпхода, јасно је да ови минималнп новчани пзноси мното значе. Овакву акцију свакако треба поздравити Јер су пензионери дали огроман допринос развоју ове радне о>рганизаци1е н V н»У уградили добар део себе. Због тога ie највећи број л»удп отншао v иностранство илн неnoTnvHv crapocHV пензију. Y овој години пензионерп ће :<а име минглог рала добитп јгзнос као и 1974. голине. Пензи □нери са пеизијом од 1000 дииара месечно добиће 1<“»чпкратни новчани износ од 1000 дина пензионеви са пепзшом од 1001 до 1300 динара добпће 900 динара, пепзиоиери са пеизигом од 1301 до 1600 динара мссечно 800 динара и пензчо * неонма са пензи!ом преко 1600 джтара месечпо биће исплаћсн је*чокпзтни новчани нзпос од 600 дннара. С. Матпћ ■ Залпхс на ннвоу прошлогодишњих □ 10.000 ко.мада прслука за Халшург Q Y мдућој годпнн нзлазак на западно тржиштс Y Основној органнзацијп уд руженог рада Трккотажа „Јсдннство" плат-пграна производiba за девет месецн оствапена је са 98 одсто, односпо на истом је цивоу као и претходној годтш. Реализација је остваре на са 92 одсто од планиране, због смањене куповне моћп потрошача. лепвег периода ка ла тржЈГШте мање апсорбује ро букоју пронзводи oeai OOYP. па и још недовољно развијснс комерцпјалне службс и пеиспн таног тржшпта. Ипак, успело сс да залихе у деветомесечном периоду остану на ннвоу прошлогодшцњнх, односно v вредносги од 6331569 Ainiapa no пордајној ueiru. И поред предузетих .мера у цнљу с.маљенл залиха на скла дишту. од којнх се очекују до брн резултатп, проблем реалп зацпје је п да-vc најакгтнијп. Нарочнто се очекује да пво изводп ткачшпхе нмају најбо л>у npoby на тржтиту. ВелЈгки корак за овај ООVP је свакако н излазак на запа дио тржЈшпе. До сада ie углав ном ,Јед1гнство” п.мало посло вне аранжмане са источно ев poncKitM тржптптем. Наиме. једна робна кућа v Хамбургу откупила је 10000 комада женскнх гтрслука моде ла „Сузи”, а запнтересована ie и за друге моделе. Трен\тно је у tokv ноторукз овпх модела, али у „Јединству” очекују да н v 1976. годинч на гтраве повс пословнс аранжма не нс само са овом фнрмом на западно — европском тржиш ■П’. М. Дилштријевић ПРЕДУЗЕЕЕ „СТАНДАРД” ШТАМПАРИЈА НОВА СТАКЛЕНА БАШТА ■ V суботу 22. новембра Предузеће „Стандард" отворило је нову стаклену бапггу капацитета четрдесет хиљада саксија у једном турносу. Вредност уложеиих средста * ва нзиоси око 670000 динара, а радове је изводило предузе ће „Челик” из Скопља, у сарад њи са грађевинарпма „Стандарда” Y новом стакленику произво диће се све врсте саксијског п резаног цвећа садног матери јала, као и сезонског и ieceн>ег цвећа. Стакленик је опре мљен свим нужним елемснтима за успешно узгајаље ових украсних бпљака. — У односу на предходне ус лове v свраном стакленикг, но ва стаклена башта има далеко бол>е. Стални пнво температчпзс, више простора и светлостп. Me ђупш. како нам рече Радомир Милошевић, руководилаи овог Погона, тек предстоје фазе до градље н усавршаваље стакле пнка и ствараље још повољпи јих услова. — Y сваком случају oaai noвн објекат донеће повећање vkv пног прпхода за 30 одсто. рекао на.м ie Миодпаг Матић. pvkobo дилац привредио—рачунског сектора. (М. Д.). ду стпзала нова возила, заправо како се буде реа.\изовао про грам транспортног развоја. Тридесетак возача he одмах добити посао, а друга половнна почетком iuvhe године, када се v предузећу надаЈу да се овај програм до краја реалпзује. Y цил>у ефшсасније уиггеде горива, изградиће се v Kpvrv предузећа безтшска пулгпа. За њеио подизан« заинтересоване су две велике организације „Ина” ц „Југопетрол”, са коЈпма се прсговорн пртгеоде крају. Уз ман>е учешће „Стандарда” пзградљу ће фннансиратп некс од овпх органпзација, а почстак функционпсања пулше очскује сс почетком пдућс годпне. М.Д. РОБНА KYRA „БЕОГРАД” Успешна технологија Y Предионици чешљаног пре д»ва успешно ie примењена те хнологија обраде сиптетичких и вуненнх влакана за мешави irv. која ће се прнмењивати пду he године V нормално! прокзводљи. Y Ткачктш се приводи кра IV реконструкција иашпна 32 разбоја биће премештена v ада птиране просторије Пвипреме посла. ПРИМЉЕНА 64 РАДНИКА Збор радмих људи Комуналnor rrpeAvseha „Стандард". примио |е недавно Још 64 нова ралника возача, који he седати за волан сукцеспвко, како буБрига за човека Недавно су can радннпи овог колектива вакпинисани гтротнв грипа. To Ie подспешиваље ак ције што мањег нзостајања са посла . М. ДнмвтрнЈевић „ВУК КАРАЏИН” Иесто зо некволификовоне По Средњорочном л\ану развоја Графичког издавачпсог пре дузећа „Вук Караиић" биће потребно још 60 раднпка, с обзкром да he у том периоду Штампарија прошнрити своЈе производне капацитете. По Плану развоја кадрова у овом периоду биће потребпо 45 неквалифнкованих радника, 3 офсет-машшшсте, 2 квалифнкована кншговезца, 2 графпчка техничара и 2 квалпфпковапа слагача. До краја ове годпне место v Штампаријп nahii ћс још 3 приправника н 6 неквалифпкованнх радипка. О ово.ме је рао пранљано на последњој седнпци Радннчког савета на којој је усвојен План развоја кадрова до 1980. годцне. Поред овога Раднички савет је расправљао о Нацту друштвеног договора о заједшгчким основама н мерилима о расподели дохотка и личних доходака, запш су разматрани предлози о броју чланова и састава делегација за Самоуправне штгересне заједнице, као и о друпш важнкјкм питањима sa жнвот н рад овог предузећа. М. Дидштрцјевпћ ТАКМИЧЕЊЕ АРАНЖЕРА РОБНИХ КУБА „БЕОГРАД” Мнодраг ђорђевнћ најбољн Мподраг Борћевић, аранжер Робне куће „Београд”, заузео је прво место у такмиченл’ аранжера из 33 робне куће овог велпког београдскот предузеђа. Стручни жири хоји је пратао и бодовао настојаља младкх уметника. највећп број погна доделио је нашем младом аран жеру за унутраппи! изглед, уре ћење излога и укусну декорацију. Ево хако гласи образложење жирија: — Веома уредно и лепо уређена робпа кућа. Излози веошто укомпоноватш са адекватним асортимаком н актуелном сезонском робом. Просгор кзлога разумно кортапћен, са креативним смисло.м н применом естетскнх начела. Нарочнто је упадллгва уредност нзлога и рцтрашњег простора. Упутрашња декорашпа б.ез велпкпх улагања освежнла је амбијент, па су натппси на фрп зоиима са колорнпм тапепгаа пружили т/ну обавештеност потрошачу. * Миодраг Борђевић Иначе, Борђсвпћ има 23 годзсне. a poben Је у Смедеревској Палании. Пре него пгго Је завршио курс аранжера, радио је као квалификовани ралник у овој кући. Често |е помагао сво.м стариЈем колеги у овом за нпмљивом послу. па љегов осеhai за лепо нзгје остао непрпмећен. На овом ралном месгу налази се тек трећу годину. — Ово је за мене заиста велико признање, поготову што су у таккшчељу учествовхш да леко HCKvcHiiin лругови. Настојаћу да стеченн углед и по верењс очувам и на далл рекао над је Миодраг Борђевић. Основна организација ове роб не куће наградпло је победни * ка са 1500 дпнара. М. Дтппријевић = I I I 1 ДА ВАС ПОДСЕТИМО КУПИТЕ ЗА ПРАЗНИК Y РобноЈ кући .ЈПулсалЈпа” па Одељепу o6vhe и кожне галантерЈпе потрошачп могу набавтгги поред врло укустшх п модернпх женскпх чизмица, таптнм п apvtwx производа по приступачним ненама и женске пукаштпе нз Кине за само 115 динара. Ово ће сигепчо 6imi Једно пртнатно тпнепаћенл за ватпу вољену особу. На одељењу Конфекцпје очеку!е вас потпуни асор- •пшан модела од крзна. штофа и коже за Јесељп и зимскн пеппод, од стгх репохптраннх ппоизвођача. Да вас подсетимо r на оттанд мушке и женске галантерије на првом спрату, који >ша све пропзводе од као и све врсте кошула. по ценама на које мд. »»»»»»»»»»»»I

CTPAHA 6 M ДАНА БРОЈ.46 ШЕМА ЗА ЈАВНОСТ ДЕЛЕГАТСКЕ СТРУКТУРЕ СИЗ Њих треба запослити SEPUBLICKB SIZ ESFUBLISkE SIZ Regionalne SIZ Regionalne SIZ 11. Za D'ELEG ATI Za Za Za 1. 2, J. 4. Za 5. Za 6. Za 7. Za 8. Za 9« Za lo* Za SIZ SIZ udruz / Glasaju 7.12.1975 / /Glaeaju od 4-7.12.1975/ Postojeca delegacija DPZ-eRadnx laudx u OOUR-ima, Radni Ijudi u radnim zajjednic .pnl a ni т.упАдaci— SIZ privrede Svi gradjani u mesnim zajednicatna .SIZ drus.de! SIZ-e DRUSTV.DELATNOSTI kulturu fizicku kulturu decju zastitu socijalnu zastitu zaposljavanje osnovno obrazovanje zdravstveno osiguranje uredjenje gradj.zemlj. informisanje odmor,rekr.i turizam tehnicku kulturu !• Za stanovanjc Za razvoj privrede J. Za lokalne i nekat.puteve Postojeca delegacijc DPZ-e Delegacije? . -Mesnih zajednica, -0 0 U R - a -radnih zajednica lesnih zajednica -0 0 U В - a -Radnih zajednica DELEGATI Ha предстојећим изборима радни л>уди н грађани изабраће делегације • Y овим списковима надазе се незапослени радници прве категориЈе хитности, које треба запослити. до краја ове године. Позивају се ра дни људи који имају примедбе у вези са тим да то изнесу Основтој заједници запошљавања у Параћину у што краћем року. СПИСАК СПИСАК псзапослених радника ca средњом it вишом стручном спремом а који живе у домаћпн * ствима која не остварују никакве приходс. Стање на дан 31. 08. 1975. год. Ивковић Стојан, саобраћај техн. 1971,Пара ћин, Врапчанска 2/2; Живковић Милица, хем. техничар, 1947, Параћин, М. Тита 137.; Ранић Раде, ауто.механпчар, 1954. Доње Видово; Петровнћ Богол>уб, бравар, 1930. Сисевац; Грујић Бура, вод. ннсталатср, 1945. Текија; Јанковнћ Мирослав, заваривач, 1950. Параћин, Ж. Пстровкћ 11; Милошевић Радослав. маш. бравар, 1951. Параћин, Miu. Јоцића 137; Ристић Новица, мет. стругар, 1937. Параћин, И. Милупшовнћа 17; Динић Радивоје, мет. глодач, 1949, Рашевица; Петровић Никодије, молер, 1932, Текија; Антонијевић Светозар, месар, 1929, Параћин, 27. Март 90; Андрејић Вонезапослених неквалификованих и полуквалификоганпх (жене) радника, који живе у до* маћинствг које »»е пстпапује нвкакве приходе, стање на дан 20. 09. 1975. године. Бошковић Биљана, 1953, Титова 55; Вучковић Златија, 1935, Змај Јовина 2; Весић Драгица, 1952, Тнтова 6; Великић Стојанка, 1933, Мил. Јоцића 111; Великић Десанка, 1928, Мил. Јоцића 105; Вељковић Снежана, 1953, Врапча * нска 54/1; Васић Планинка, 1938, Поповац; Васић Анђелка, 1952, Ж. Дамњановића 4; Грашић Божица, 1950, Мил. Јоцића 7/1; Гојко вић Зорица, 1951, Г. Видово; Гојковић Злата, —’ јислав, пекар, 1916. Параћин, Пролетерска 45; Петровић Бранко, пекар, 1943, Сисевац; Грашић Драгиша, продавац, 1949, Параћин, Његошева 2; Глувачевић Љил»ана, продавац, 1947, Параћин, X. Станка 26; Стевановић Новица, пог. електр., 1936, Параћин, Р. Домановић 5; Смајловић Јакуб, рудар, 1953, Параћин, Космајска 29; Павловић Ружица, трикотажср. 1948, L’oiba Мгтнпца; Стенановић Димитрије, сарач, 1913, Параћпн, Б. Крсмановић 12/7; Котлајић Буди.мир, паст. срп. јез., 1941, Параћип, Теслнна 33. СПИСАК незапосленнх неквалификованих и полуквалнфикованнх радннка а који жнве у домаћинствима који нс остварују никакве прихо де, стање на дан 31. 08. 1975. године. за самоуправне интересне заједнице. Ова шема приказује нову делегатску структуру. ЗАКЉУЧЦИ ПРИВРЕДНО-ПОЛИТИЧКОГ АКТИВА Позив на солидарност ■ На основу ОПЕРАТИВНОГ ПЛАНД ЗАПОШЉАВАЊА до краја године треба запослити преко 500 лица ■ Овај план донела је Основна заједннца запошљаваља нз Параћпна, a прихваћен је од стране Скупштинс основне заједнице за запошљаваље, пзвршних оргапа друштвено-политичких организација, Скупппппе општине, а нсдавно Јс усвојен и на седницн Привреднополитичког актива. У сво.м уводном излагању не снаге за Јвегово што успсНикола Вићић, секретар Инге- шније решавањс. Овако оргаресне заједнице ------------------------ запошљавања, шоована акција намеће се као упознао је ггрисутне са најважннјим проблемима у области запошљавања и истакао да је V овој годинп забележен irareai зиван пораст лица која тражс посао. На супрот томе задљих 10 година пораст запосленостп је скоро незнатаи. На свпденцијп за запошљаваље у овој годинп посао чека 2352 лица. Од тога је 1119 жена, 1141 неквалпфнкован, 297 прпученпх н полуквалификова * них п 492 висококвалпфикованих радника, 389 са средњом, 27 са вншо.м и 6 са високом стручно.м спремом. Проблем чезапосАеностн чинн сложенпiiai неповол»на полпа, старосна и квалнфпкаинона структура незапослеппх. Свс већп број псзапосленнх чине ЛЈша старпја од 30 годнна. Исто тако до радног мсста свс тежс долазе л1ша из категоријс такозванпх суфицптпраннх заннман>а. Нзмеђу осталпх на евиденцпјп не запосленнх налазе се п 54 машии-бравара, 27 металостругара, 39 волопнсталатера. 116 тр* говаца, 23 ткача, 92 хелшјска техЈшчара 94 матуранта nuniaзнје и 98 дактилографа. V циљу ублажавања пробле * ма пезапосленостп ол страис овпх органа прнхваћен ie Oneратнвшг план запошл>аван>а којн мма за залатак ла пнтегрише спс полнтнчке и самоуправ * нужна, а на радним органи * зашгјама п друштвеннм заједннцама је да изнађу могућност да обезбедс потрсбан број радшк места. На седници Прнвредно-политичког актнва, усвојенп су следећп закључци: • Све незапослене радннкс са евиденције Заједшвде за запошл>авањс који немају ннкаквнх прнхода по члану породнце, односно домаћинства U спадају у први ред хнтностп, запос.мгп! до 30. XII 1975. годнне. • Незапослене раднике са свнденцпје Заједннце за запошл>аван»е, који нмају прнходе по члану породипе односно до- .ма!1лнства до 500 старнх дннара п спадају v APyni степен xrmiocni запослптп до 30. апрнла 1976. године, п то тако што ћс се прпјем пспгх вршнтп по уиапред утврђепом плану, завпсно од могућности и потреба преквалифнкацпјс, одкос.чо доквалпФикаиије поједиIHIX роднпка. План пријема и лнпамтпл’ запошљавања сачпинће ОУР до 5. децембра 1975. годнне, а број радннка по ООУР-апма одредиће Секретарпјат прнвредпо-политпчког акгива на предлог стр^^чнпх служби Завога за запошљавац>е. • Све прнправнике према крптеријумима нз Друштвеног договарања о запошљавању на територијн Отпптине Параћин запослЈгги до 31. XII 1975. године. о Основни критернјум за пријем радника нз првог и другог степена хнтности и утврђипање броја истих no ООУР бнће број запослсних радника с тим што ће Секретаријат привреднснхолитпчког актава разматрати могућност утврђввања н друпгх критерију.ма. • Пробнн рад за раднкке запослене по основу I п II степена хптпостп трајаће 3 мессца. • V поступку спровођен»а акцпје запошл»авам»а вршитн детал>ну проверу материјалног положаја незапослених радника. Поред провере које ће вршнти служба Заједннце за запошл>аван»е и Центра за соцпјални рад проверу могу вршити п оргалнзацпје удруженог рала. Списак незапосленпх радннка нз I н П степена хнтности објавптн у лпсту „14 дана" радн увида „ ставл>аља евертуалннх примедбп. .• У акцпју запошл>аван»а vkључнтн све ‘ оргаиизације удруженог рада и раднс заједшаде на подручју Општине. \*зимајућп прп томе у обзир II нндустријске продавнице. • Пријем радннка од стране ванпрпвредшгх делатаости не сме да доведе до повећаља обавеза прнвреде према тим делатностнма по том основу. • Трошкове ^ггврђнваља здравственнх способностп радпнка нз првог п другог стеттена хнтности, сноспће Заједшпда за заггошљавање. М. Михајловпћ Бакић Радосав, 1931, Стрижа; Глигоријевнћ Зоран, 1955, Параћин, Матија Гупца 13; Гроздановић Радивоје, 1937, Параћнн, Милоја Јоцића 37; Глигоријевић Слободан 1954, Параћнп, Мишарска 38; Гајнћ Дгшан. 1937, Paine * вица; Борђевпћ Драгослав, 1928, Параћнн, Гло жлачки Вепац 7; Живковић Вукоман, 1940,Па раћин, Стрншка 20; Жнвковић Живота, 1948, Лебина; Илић Мнлорад, 1941, Параћнн, Филипа Кљајића 13; Илић Драган, 1956, Параћии, Вука Караџнћа 4/2; Илпћ Владилпгр, 1950, Текнја; Илић Нпкола, 1921, Параћин, Вардарска 33; Јовановић Предраг, 1957, Параћпн, Милоја Јоцића 23/1; Јанковпћ Новнца, 1950, Параћин, Војводс Путннка 56; Ковачевић Мирослав, 1942, Параћин, Боре Станковнћа 12; Кадрпћ Драган, 1953, Параћин, Веселпна Маслеше 35; Костић Радосав, 1925, ТренпБевнца; Михајловнћ Слободаи, 1942, Параћнн, Маршала Тита 152; Марковић Милан, 1953, Параћин, Пролетерска 10; Марковић Миодраг, 1952, Доње Видово; Мптровић Живојин, 1921, Параћнн, Огњена Прице 1; Матић Драгн, 1957, Папаћпн, Врапчанска 42; Николић Станојло, 1952, Параћнн, Милоја Јоцића 89; Николић Јо вам, 1955, Параћин, Боре Петровића 54; Поповић Лзубомир, 1930, Доња Мугница; Пурић Лзубиша, 1946, Параћнн, Пролетерска 70; Петровић Радомир, 1936, Доња Мутннца; Пантић Витомир, 1947, Доње Вндово; Петровић Слободан, 1947, Параћин, Вардарска 27; Павло * вић Браца, 1947, Текнја; Пегровић Миодраг, 1959, Текија; Радић Димигрије, 1941, Параћпн, Савска 26; Радић Дргана, 1955, Параћнн, Милоја Јопића 37; Радојковић Радомир, 1933, Па ралин, Теслина пр. пруге 4; Радовановнћ Таков, 1941, Стубица; СнмиН Данмло, 1926, Параћин, Пролетерска 38; Стојановић Милосав, 1936, Доњс Вндово; Стојић Љубисав, 1958, Параћин, 27 Март 55; Симић Славо.хгир, 1951, Па- ?аћин, 27 Март 14; Станковић Драголдгб, 1952, орње Видово; Таспћ Радисав, 1950, Параћин, Новоселска 7; Ташковпћ Бранислав 1952, Параћин, Старог Вујаднна 24; Трпфуновпћ Миро слав, 1958, Шавац; Алекснћ Властилшр, 1932, Поповац; Гајић Давцд, 1936, Параћпн, Б. Крсмановића 88; Бурић Милојс, 1926, Параћин, КенедиЈева 5; Илић Стојан, 1954, Параћин, Вука Kapahnha 4/2; Јевтнћ Гвоздеп, 1928, Параћин, Цара Душана 15; Момнровић Радо.мир, 1929, Буљане; Петровнћ Јовица, 1955, Параћпн, 29 Новембар 50/1; IJmiOBiih Сафет, 1951, Параћин, Мплоја Јоцића 137; Радншпћ Нпкола, 1953, Параћпн, Боре Петровића 20/2; Бор1>свпћ Мпхајло, Параћин, Савска 35. Внњета: Ж. Цветановић 1941, 29 Новембар 10; Грујић Надежла, 1954, Трешњевпца; Димитрцјевић Драгица, 1949, М. Горког 62; Давндовић Гордана, 1943, Мир. Јоцића 18; Бокић Дарпнка, 1925. Карапарђева 2; Борђевић Олга. 1930, Гл. Венац 7; Илић Олга, 1946. Текија; Ибрић Босп.л>ка, 1951. Пролетерска 27; Јоцић Милена, 1936. Тнтова 165; Јеремић Добрила, 1942. М. Марка *83/1; Јевтпћ Љил>ана, 1953. Мицнћева 16; Јовановпћ Mana, 1954. Мил. Јоцнћа 23; Јанковић Даиица, 1926. Д. MapiiHKOBiiha 36; Јовановић Зорица, 1951. Романијска 18; Јовановпћ Радлшла, 1942. Г. Венац 26; Јањић Душанка, 1940. 27 Март 59; Јеремић Нада, 1937. Мил. Јоцнћа 67; Лепојсвнћ Јоргованка, 1939. М. Горког 56; Лазаревпћ Ружица, 1953. 14. Деце.мбар 6/2; Марковић Лепа, 1954, В. Путника 57; Кадрпћ Драгослава, 1950, М. Горког; Михајловић Марица, 1948, М. Тнта 152; Милетић Лзубинка, 1938. М. Марка б.б.; Милорадовић Милојка, 1933, Поповац; Мнхајловић Каја, 1944. Поповнц; Мнладиновпћ Душанка, 1941, Шумадинска 111; Мплнћ Стојанка, 1951, Тнтова 174; Мнловановнћ ДаЈрннка, 1935, Поповац; Милошевпћ Радинка, 1944, Продетерска 21; Милутиновић Радојка, 1959, Романијска 9; Miuemh Раднна, 1951, М. Горког 97; Обрадовић Малина, 1951, Церска 61; Прпа Милевка, 1943, Синђелићева 4а; Пејаковић Станка, 1948, Новоселска 11; Павловнћ Јованка, 1953, Врапчанска 14; Плашић Снежана, 1941, М. Пијаде 13; Панић Бранка, 1949, Буљане; Петровић Душанка, 1955, Титова 153; Пантић Мирослава 1932, Нишка 5; Пауновић Добрнна, 1955, Брегалннчка 14; Рашко внћ Славка, 1934, Јоснпа Еријавца 52; Рајић Стојана, 1931, Бошњане; Рашнћ Олга, 1937, О. Прице; Ристпћ Мирослава, 1937, И. Мнлутнновића 17; Радић Надежда, 1943, Савска 26; Ракић Љубица, 1927, Чегарска 17; Стефановић Драпша, 1958, Текија; Схшић Даринка, 1930, Поповац; Перишпћ Дивна, 1940. М. Јоцпћа 105; Стсвановић Фнкрета, 1936, Кул>нна 9; Симпћ Златка, 1940, Бсоградска 38; Стојановић Десанка, 1936, Поповаи; Токпћ Нада. 1940, Нушићева 16/2: Тиобулар Петројка. 1933, Б. Крсмановића 37; То.мић Радмила, Таспћ Ружнна, 1951, Новоселска 7;. Трнфуновић Мнлка, 1929, З.мај Јовпна 20; Тутуновић Наталпја, 1937, Теслина 22; Филнповић Ружица, 1952, Ми шарска 36; Чука Марија, 1951, Р. НиколиНа 14/2; Радић Наталија, 1929, Miu. Јоинћа 37; Стефановнћ Лепосава, Ј937. Д. Марјановића 2; Стефановић Икопија. 1925, Б. Пстровпћа 2: Благојевнћ Верииа 1952. Романијска 16; Новако вић Душанка, 1938, Вардарска 43; Урошсвић Мплнца, 1929, Дреноваи: АнБелковић Мило * мнрка, 1957, Поточац; Jounh Миојана, 1949. Савска 23; Рајић Милоранка, 1952, Првомај * ска 12/21; Мнтровић Роска, 1945, В. Маслашс 35; Minunh Мп.иша, 1954, Рудничка 5 а; Вуко * братовпћ Драпша, 1932, Орл. Павла 7; ПериН Славииа, 1954, Нушићсва 37; АндрејевпН Л»иљана, 1956, 29, Новембао 33/5; Јевиемовић Ми рјана, 1953, 4. Јули 1; МарннковпН Всрослава, 1935, 14. Деце.мбар 12/2; Николпћ-Кочинац Дрбрила, 1936, С. Ппсара 35: Стојчпћ Мирјана. 1957, С. Главаша 40; Борђевић Живка. 1955. 29. Новембар 40'2; Смајиловпћ Невенка. 1957, Космајска 29; Глпгорпјевић Мпрјаиа. 1953. Ро манијска 12; Радовановић Л»и>ана, 1953, Мнл. Јоцића 137; Алексић Зоршха, 1953, Сгришка б.б.; MapjanoBiih. Живка, 1947, Првомајска 26; Велпчковић Л>убпца, 1952, Далмапшска 17; Момировић Веселинка, 1947. Теслииа 33; Mvратовнћ Перка, Савска 34; СгојаиовнИ Дгши * па, 1955, Синђелићева 24/1; Стојичић Мпрјана. 1957, С. Главаша 40; Милошсвнћ Bepmia, 1953. Устанпчка 3; Марјановнћ Жнвана, 1947, Прво мајска 26; Таснћ Живана, 1952, В. Путника 10. Проверавање података је у току, заинтсрссованп могу доставптп приговор у собн бр. 9 код шефа нспоставе.

БРОЈ 44 14 ДАНА Ј РЕПОРТАЖА ИЗ КРЕЖБИНЦА НА РЕДУ ЈЕ ДОМ КУЛТУРЕ КРЕЖБИНАЦ Y БРОЈКАМА Крежбинац нма 150 домова н 830 становпика. Од тога свсга дссетак до маћинстава су чнсто поЛаоприврсдшгци. ССЛО ЈС до садд дало око 50 пнтелсктуалаца, а тренутно пма 15 спелтвошколаца. Прсго 80 тслсвпзопа, 15 кола, 20 тпактора 3 вошалтшс cv подацп коЈи говопс п љеговој скономсхој моћп. Затпм се планира и реконструкцнја електричне мреже. Bell идупс године у сарадљи са Поштом пз Параћина поставићс се аутоматска тслефонска цсн трала са 20 бројева што lie коштати око 20.000 динара. Тако би за то време, ако се оствари наш програм, село рсшило углавном комгналнс п друге проблеме. По тачном копмасу О судбини села у Крежбинцу се одлучује на заједннчкнм саставцима свнх друшгвено-политп чких организација. О сви.м важ> !шји.м питањпма слушају се ми шљсња и предлозп, опаске н примедбе, а онда се доносе заједннчка решења и одлуке. Aaba развптка плови по тачном компасу. Челну улогу у свему ово.ме и.ма Основна организација Савеза комунпста, која је до сада успела да све акције правнлно усмерн и приведе крају. Броји око двадесетак чланова, од то* га 6 омладпнаца, 3 пољопрпврелннка, а остало су радници. Тренутпо је у току изборна активност, али се не запосгавл>ају текући пробле.ми села. Један од важннјих задатака у следећем периоду биће пријем мла днх људн у СК, поготову из редова пољопривреднпка. А заинтерссованих н вредннх младнћа има. сазнали смо на крају у разговору са комунистима овог села. — Можда је културни живот у последње време дожпвео стаг nauniy, жали нам се Вита Јоремић, председник омладвне НајвеНи део кривице своснмо ми младн. Некако не можемо да се сви окупимо, јер једни раде, друш су у школама. тако да нам акцпје остају недовршене н неуспеле. Наредни задаци наше омла^ динске организације биће усмсренн ка активнијем деловању у друштвено-политнчком и културном животу. Односцо покрснућемо акцију око организовања чешћих нгранки, приредбн, добровољних акција... Верујем да пемо успетп.'■ Као да су заборавили школу Основна школа у Крежбинцу нма 24 ученика. И овде је нагли пад наталнтета, као и у дру> П1М селима. Какви су услови ра да и могућности за правилно пзвођење наставе сазнали смо од учитеља Милана Мпл»ковића. Крежбинац је некада сматран за једно од најсиромашнијих села наше Општпне. Meђутим, данас када се дође у ово насеље нимало се не можс стећи утисак сиромаштва. Напротив, новс зидане куће, чврстс ограде, асвалтирани пут, до вет јавних чесми, и низ лруптх детаља, само је овлажнн „снимак” Крежбинца. Данас скоро свака кућа има по једног или више радника, a свега десетак домаћинстава су чисто пољопрнвредна. Многп у шали Крежбинац зову „селом железнпчара". Треиутно од Лапова до Сталаћа има 35 радника којп раде на железниии. А такоће п десетак пензЈгоннсанЈпс железничара оправдавају по.менути назив. Шта се ради у Крежбинцу О томе шта се тренутно ради на дал»о1 изградњи села, разговарали смо са Властиммром Филкповнћсм, председнико.м Скупштине Месне заједнице. — Y јеку су радови на ypebeн>у канала, с обе стране пута, хоји ће служити за одвођење вода из чесми и бујииа. Уралили смо до сада око 400 метара „канализацнје”, обавестио нас је председник. Такође у току Је пошљунчавање пута кроз махалу „Ти- ..лгок” у дужнни од 700„метара. -ноставили смо ивнчњаке око 500 метара, н наламо се да до почетка кишовктог времена завршимо и преосталу деоницу. Од.мах после ових радова прионућемо на реконструкцијн Спо мен-чесме, која се налази код школе. V средњорочном програму ра звоја Крежбинпи ћс реконструисатн Дом културе, набавнћи још 150 седишта у салц, зашго је завслен меснн самодопринос. Y Крежбинац се стиже новпм асфадтннм путем БЕЛЕШКА Помоћ одгајивачима живине У селима на подручју наше Ошигине а делом и у граду живинарсгао је веома развијено. Зад/biix година одгајивачи се све више оријептишу на чување расних кокошака, ћурака и друге жиаине. На који начин Вегеринарска станица „Пара1шн" V Параћину са амбулангама у селима посneiuvje oaxeojv жиаччарства? Ево шта нам је на ово питање од/оворио ДУШАН МИЛОВЛНОВИН, дирсктор станнце: — Ветерпнарска етаппца зад њих Јодича улаже uanope у разаоЈу жилнпаретва на два начина. Пре гаега заштитом жиапне ппотил Ktneotwde wie U nnrariiTiifuitiM члконпма од носпп Лалањем пЛрећенпх аекоаа v хпани као u аечењем жилннс. ПореЛ rma Аа fin vtm цала ча npotnuohtbv квллнтетче жиеине Всгеринарскл eraНЛ KPAJY ЈЕСЕЊЕ СЕТВЕ Н0ВЕС0Р1ЕУБРАЗДАМА На по.вдма параћпмске onnmnie Jeceiba сетва се прнводв крају. Y Пољопрнвредно) задрузи „Слога" на сопственој скономпјц засеЈаио Је око 60 хсктара. док ћс сс на кооперациЈи до краЈа ссзонс засејати као н прошле годнмс око 12.000 хектара па подручју 12 села. Y земљорадннчкој задрузп у Оно што јв засеЈано у оптнмалПоточцу такођс је засејано око ком року, односно до почстка 60 хектара углавном „Савом" и деиембра, снгурно ho дати до- „БсзостаЈом” а неколнко кнш- бре приносс тврдс пољопрнвреннх дана уназад успорнли су днн стручњацп са којнма смо довршетак сетве. разговарали. Задруга .Јухор” у Рашавпцц Тачно сс зна да се добрим кзове године је обезбедила својим борзм семена може очекнвдтп полхтривредницима све до.маће и добра жетва. Интересовалк „ стране сорте које су баченс у с.мо се којс су се сорте углавМотив пз Крежоинца плодну орашшу на 1з0 хектара пом сејале на нашим пољима. површике. To су биле нове внсокородне — Тренутпо су у току неке И поред свих скучености у Посдедлн кнлограми пшенп- сорто пшенинс: »Златна долпмање реконструкцмје на тава- школп ради неколико секција: цс K0J!I CV предвиђени за ceja- на , „Нова банатска , ..Сава . ници, као и радови на постав- драмска, рецитаторска, литерар њс. V ..Агроекспорту и Задрузп „Бсзостаја , „Партмзанка . Оне љаљу олука. Средства смо саку- ка и музнчка. Иако има малн У Дреновцу такоБе журно испа- rv се досз \ показале као најпили од'добровол»них прилогд број ученнка, квалцтет рада АћЈу у оразде. оол>е и наЈПОгодндгЈе зд паше •- • • И цоред добре прнпре.мл>ено» клнматске услсие. сти задруга, сства ипак каснн. М. Дн.м|ггријевнћ граоана и месне заЈеднице. Што се тпче услова рада миcAJtM да су они на нивоу најнужнијих. Нема очнгледних средстава и учила као п других потребних елемената савремене наставе. Hauni саговорнпци: Милан Миљковић, Власткмир Филиповић и Вита ЈеремиН ИВЕРЈЕ Културна срознја У Крелсбинцу тренутно има дсвег јавних чеслш. Ва.ида због велнких „ерозија” омладинска активност не може да пусти дубоке корене. Колике nape — толико jape . Понекад се филмске представе у Крежбинцу скраћују и no половину од предвпћеног времена. Као да кинооператор зна да са.ио јсдна половина п\'блике плаha удазпице. Па испада no оној народној „Колике nape — толико jape"! ЛИКОВИ УЗОРНИХ ПОЉОПРИВРЕДНИКА Ч0ИК €А €ЕДА1 ЗАНАТА Y КрежСдшцу незча много чипол>опрнвредних домаћннс Свега десетак. Домаћ>ша Јанковића мештани с.ма од највреднијих У то смо се и сами увернлн прплшсом по сето овом педсетогодншљаку. Павле има 7 хектара обрадп ве површине н 3 хектара под шу.мо.м. Како стиже да све на време обрадп кад му само суп ауга Божица помаже v тешком полхопривредном послу? Одгозор на ово шггање добили смо V к>еговом машинском пааку: грактор, сејалица, култивато * рп за меВуредну обраду једпом речју све потребне Mainline и алатке за савремену обраду земљншта. Тренутно под пшеницом Павле је засејао око хектар и по. Свс „безостају". Међутим, и сточарство је њс гова оријентанија. Додуше, са да има 8 крмача у тору, али је рецимо прошле годјшс продао задрузи 100 прасади. Свакако да и године „чнне своје". Амбпције полако сплашњавају, а послови се сужавају на нај раса -за toe. за ношење јаја 'Ц^кније- Ипак, ачсљарстпо ie « коЈчбинованпх својстава. Са- остало «Лав овог скро »о v овој години одгајизачи мног пољоприврмиика. И сажчвине Kinuuui од нас 90 »аЈЛепше тренутке проводи хчљада пилади и то: носчља У »шрисном пчелииаку. 15 хиљада, товних пилади 60 нам се Да би портрет хиљада и пилади мешовитшс Павла Jajnioaiilla остао непот ceoicraea 15 хиљада. Bmpu- "V« ако бисмо nPOWCT.Mii при иарска станица је истовреме- ‘'HKv Аа кажемо колико |е он ница је набавила већи број једнодневних нплади разних но набавила и квалшетну ие- заната научио. Жну за живину коју такоће — Впднте ово упљују одгајивачи. У /976. те. Све сам ја ?одшш наставићемо са снаб^ направио. Од 12 _ deeatћем одтајиеача жиаипе ра нас научио сам 7 заната, каже сном пплаби. У row циљу eeh наш саговорнпк. Ипак, пајте смо пребхЈзели odroeapaivhe жи ie био осмп .запат’*. Гато моје дворншсвојо.м руком годнне до дакопаке ц пчекујемо да ће.чо ванл за ослобоБеље земде у нласппати 100 хпљаба комаћа. завршнпм борбама. Алц да се ЈеАнпОцслна пчлад unhu he да то време никад не поврати. Бо се купује eeh у јануару м& ље нека cv нам пол>а и неро сецу. дна, а слоболна. Д. Гајић М. Днлпгтрнјсиић секциЈа je све осетннЈИ. Ипак као да су грађани Крежбннца мх\о заборавили на школу, учннило на.м се посло посхте овој значајној друцггвеној пнстптуцпји у селу. М. ДгапггриЈевић ВЕСТИ ИЗ СЕЛА Дреновац Буљане Obsix дана хфиведена |е крају сетва пшешшс. Засејане су углавном стране сорте ,ЈСавказ” и ,-Безостаја”, на површинн од 150 хектара. Те површине су углавном v кооперацијп. док задруга Дреновца ни|е засалпла ки један хектар пшсннце због закаснеднх радова на убиранл' шећерме pane. За којц дан треба г\д буде асвалтиран цут Бул>ане — Шалудовац v дужинк од кило-. мегар. Вредност <радова износи око 150.000 динара. Друга важиа ксмунална акција јс пзра.\а слабората водоводне мреже за населл Сисеваи. Вредност радова пзноеи 33.000 дннара. Доње Видово Главица Ускоро ће мештани овог села потппсатп повел>у о брагпмл-ен>у са нскш! селом пз Comtiaлистпчке Републике Словеније или Социјалистнчке Рестиблчке Босне и Херцеговпне. Ово ie одлучеио на једној од послед- »Mix седншда скутпптине Месне заједнице. Y екцију „М\адн пољопривредкнк — робнп пропзвођач" која jo v току. акпшно cv се укључили и омладшшп Долег Видова. Иначс ова акццја одвија се v два дела: теорстском и културнозабавио.ч. Прнилт делом р\ *ководи омладпнска организација а друп>М одбор саставлеп од 9 чланова пз свнх друиЈтвецо-полптнчкпх органпзација села. М. ВаснН ДОМАћИНСКИ РАЗГОВОРИ ЗНАЊЕ ЈЕ МОЂ Павлс Јанковн!« CYCPET СА БОРЦИМА СТАРИ РАТНИК СА ЛОПТОМ Нашу омладину бн похвалио јер се васпитава на наши.м те* ковинама, и бори се за њихово очување, каже осамлесетого дишљп Борђе Стевановић, пз Горњег Видова, носилац Караbopbeoe звезде п руског одлјо ковања за храброст. Деда Bopbe је учествовао у шестомесечној бици код Једрена, и бно је један од војннка који су, заједно са својнм команданто.м пука Јованом Угрнновићем, заробилн Шукрн-па’ шу. Када је почео први светскн рат 1914. годпне дела Бопће io ступио као волппк првог вода, прве чете, другог батаденв, двадесет осмог пука. — Најтеже мп је бпло кала, сам се налазио V Самурорић- •Ади са својим водом, и када V Поповцу је тешко пронаћи човека чиЈе је заиимаit»c искл»учиво no.vonpnepe> да. To је сасвнм разумљиво, а можда и оправдано. Захвал»ују!ш Фабрнци цемента ово место нма ггрстежно индустрнјскн карактер, док је пољопрнврела у подреВеннјем положају. Па ипак, vcne.\it c.\to да рронађемо једног чнсгог, тгрввог пољопрнвредкика. Реч је о 54-голиш1Бед1 Бран. ку МилиПевпћу. актнвном пољопрквредшску и др\аитвено-полЈггичком раднику, Овај вредни по.иоппиврсд. шск са само своја три хек * тара обраднве поврцпше vспева да води веома уредпо домаћинство. Узгаја сте подепривредне културе, а земл>у увек на воеме обрађгјс, * пако не поседгје сопctbchv механнзашиу. Y пословнма Бпанку помажу tteгови укгћани w матична пољоприврелна задруга. која му обезбеђује материјал п своју механцзацнју, јер је Боанко дугогохиџпм! задружни кооперапт. Пооед пол.оггоивпеде он се бавн и сточарством. За годинг Aina, с обзпром на монЛшосг ercnOOVKC, vtobh неколико десетина ттоасади н понскоје Дрииа надошла тв hiicmo моглн да цзбетемо поплаву, Попели смо се на тополе и ту провелн ноћ. Док ово прнча седокосн Бор be гледа цегде у страну као да листа „сторпју CBoje прошлости. Деда Bopbe је био мета нај * тежих акчија. Тако је Јелнпц Јуришел! бомбама заробио пола батал>рна аустрнГских вој. )Н|ка, после чега добија највеhe pofiio ©ДАмковале тздаццmi40 ■— Карађорћеву звезду, За времс рата двапут 1с рањдван v деену погу и вилииу. Данас леда Бопђе живи старзчке дакс, чува чукун уцу * »шћс, a vmccto пушкв ctbdh Da. тпик држи лопту. Иначе деда Борђе |е дао и за|ам за пзградњу пругс Бсоград —. Бар. Бранко Мклићеви11 лнко ипкова. Своје слободno време Бранко МнлиИеnjih проводп V шггању иол>оп?пЕредне лнтературе и на тај цачии стечено знање употпуњује новим. — Да 6» пољопрпвредшгк бно оно што јесте, каже Бранко мора правплно да проучи т< примени све оно uito navica налаже, јер упра во iv је садржај п.еговог успеха. Мнодраг Васпћ fiopbe СтевацовиЦ — Кал l>: MOTV овако ма.ор да помсгпем цашу за|елнпц\ онла hv бар зајмом. каже ioix држеђп ратник са Једрена. Живррад MiikiiI

CTPAHA 8 14 ДАНА БРОЈ 46 к> УМЕСТО УВОДНЕ РЕЧИ Свеснн од каквог је значаја лист „14 дана" за наш град п какву улогу има у друштву, дошли смо на идеју да се it ми укључимо п узмемо скро мно место у њему. Полазепи од тог факта, а у жељп да кроз ово гласило информишемо у јавност да ми постојимо, активно живимо, јављамо се. Желимо да обавестимо јавност да школујемо младе, оспособљавамо будуће стручњакс, који ће се по завршеном школовању активно укључитп у токове нашег живота и наћи право место у друштву. Желимо да упо знају млади јавност са својим жељама, хтењима и проблемима. Самоуправљање не може да се успешно спроводи без добре информисаности, па зато и користимо овај простор. Позивамо омладину свих средњих школа нашег града на сарадњу кроз рубрику солидарности. ИЗ РАДА ИСТОРИЈСКЕ СЕКЦИЈЕ МАРКСИЗАМ ЈЕ ДЕО НАШЕ СТВАРНОСТИ V оквиру ваннаставне активностн у Центру за образовање кадрова „Иво Лола Рибар” већ дуго живн и ралп нсторијска секхшја која је ове годтгне постала и маркспстнчка. Историјско-маикспстпчку секцију воде- Матнћ Драго.иир. професор историје и Петровпћ Љубинко, професор економског образовања. Ова секпија је једна од најбројнијнх јер међу младима постоји ч?лнко интересовање. Њеннм састанцима прпсуствују н члановн комисије за ндејно политичко и марксистичко образовањс. Исторпјско-.маркспсппЈка сек иија састаје се два пута мессчно. На доса\ашњп.м састанипма изабрано је руководство усвојон програм рада и дискутовано је о октобарскпм празнпцима у оквнру 30 гол. победс над фашизмо.м и слободе. Посс бно се секција ангажовала у прославн даиа ослобођења Параћина it 600 голнна од првог помена нашег града. V вези с тим одржана ]’е 13. октобра у холу Центра мала свечаносг на којој је говорпо професор псторије Драгомнр Матић. На састанци.иа секције убудуће ћс се расттрављатп п о разним темама из областп марксизма. Предавачи he бпти i?poфесорн Центра п друштвено-по литички радници пз наше општине. Исто тако биће посећивана н сва прелавања која за ученикс оредњих школа орга- ■низу.је марксистички центар прн Раднпчком унпверзптетуСекција ће се такођс vka»vчнватп у прославу свих зпачај ннх датума пз наше нсторијс. За свакп ппазпик чланови секmrie ће гоеђивати nano v холг иентра. Исто тако вршиће се сгалпо упозпаван-с члапства сз савременп.м збнвзњима кол нас н у свету. . Прпкгпл>ан»г старих поедмста од нстооијског значаја секција nocBchvie посебну пажњу. Дб сада ie веИ лоста матернја * УПОЗНАЈ СВОЈУ ЗЕМЉУ ДА БИ ЈЕ ВОЛЕО Раиог октобарског ivrpa кренуд\и смо у сусрет Хрвагској и’Словепији. глс cv нас чекала сунцем окунана Плитвнчка ie зера, роднп дом друга Tina Блед, Бохпњ, Посгојна. Воге.% и Јадран, сав v облацпма п тн хом оробијању всгра кроз пл.> иине. Уз звуке гитара п песме дожнвљавали смо лепе гспоме не. Koie су ва-жнс, ие само no томе што ћемо пх памтнтн ие лог жпвота, већ п no томе што смо на Toi екскурзпјп кроз пе сму п смех паучплв мпого. Нс што од тог многог ie п сазна i£»e да ie наша домовина пуна лепих места која треба посетн тн п дивнпх спо.меника којч оломињу да се не заборавп прошлост. Зоршр Лазнћ ла прикупљено н он ће ускоро 61mi изложен на видно.м месту у цеигру. Вољни смо да capaby је.мо н са завнчајним музејом којн треба да се формира V nauic.M граду. На крају овај програм био ои нспотпун ако члановн секци је не бн посвећнвалп исторпјска места и споменнке н <ia тај начин се на самнм нзворима, уттознавалн са важнтш догађајима. Тако су од почетка шк. године до сада „звелене већ лве екскурзтпе н то јелм/ 21. октобра до Крагујевца н Кра- ,л»ева а друга 9. новембра до Припгпгне. Y Крагијевтп? смо пртгслттвовалн великом ПТк. Macy у Шгмарнцама, а у Kpa.bcву обигплп Спомеи папк стгтља«их 1941. год. Ha Kocobv cv посећени сви значајнп нстопијски споменицн: манаспго Гпачантша, дМгратово rvnoe н споменик косовским јунапима. Такође смо ималп прилпку да сс гттознамо са економсктгм и лруштвеним развојем ове наше noKDaiinie. Са оваквом ттоаксом наставиће.мо и дал>е јер сматрамо да ic to Haioovii начпн ^иознавања наше прошлости. За реализашиу ттоогоама рз \а истоотнско-марксистичке секцн ie велика заслгга ппипала и љеноч pTKOBovcTBv које сачпњавају: ТТакпћ Света — предссдник, Маоковић Гоодана — секпетап, Антић Слав,п’а — бла гајник п дв* члана М^пковнћ Л>нл>ана и Мптропић Новпца. учсшгцп центра. Свста Пакпћ ОПОМЕНА Вољеном смеху хкради разум и y.ceojy ia претвори сенку да нс бих ја затворила epehy у оквире лутања ::ојс са сооом вечито иосим. Славнца Нпколић ЈТг ИВО ЛОЛА РИБАР ЦЕНТАР ЗА ОБРАЗОВАЊЕ КАДРОВА интервју Да to се решили проблеми ИДеватра — потребна нам је саладарнаст свих запослених Разговор са директором Центра Владетом Живановићем ■ Које профнле школује наш пентар за потребе нашег регпона II ширег подручја? — Y центру се школује близу 1000 ученкка првенствено за пстребе наше привреде. По профилнма кадрова ценгар је доста хетероген и школује око 800 КВ радника различитнх струка н занкмања и око 200 хелтјскпх техничара. Школујемо квалификоване радгагке текстилне струке, металске струке, стакларске стру ке, цемептне струке, електро струкс п струке снергетике, са пзбором занпмања у свим струкама које највише одговарају потребама наше три велнке радне организаиије у привре * ди, као и потребама мањнх прпвредних организаипја. Повремено школујемо п струке услужних делатности. Школозање квалификованнх раднлка енергетске стр\псе за занимањс руковаоца парних котлова почело је у овој школској ГОЛ1ПП1. Како ie наш цачтар прва школа у Србији која се прпхватнла нгколовања овог кадра, на захтев Савеза енергеткчара Собијс, то ће се овп.м кадром icoin је веома лефпцитаран, највероватннје дггопочније задовољавати потребе и ширег pentowa". Резултати у образовању П Каквс »eavATare оствапује центар v образовању и васпитаљу младнх и да лн сте лично задовол>нп тим резултатнма? — Резултатнма иентра нисам задоволлн. Постоји низ објек * 1 iiBHiix околностп, почев од нерешеног тпгтања опремљеностп иентра и незадовољсппх потреба за пгколскпм тгоостопом. до констаташпе да се из годјгнс у годнну за радннчка занпмаља onpeAc.bviv гченптш са све слабишм успехом из основнвсс школа, са неловољно развпјеinni вадни.м павпкама. Y ОВО1‘ invnACKoi годтппг уписали смо 3S2 гченика у прве пазпеле нашег цеотра, по соmriaAHoi ctdvktvpii тттгмнлп смо ncK.bV4iiBO децу Њабшгчvr«\ палнпка и земл»опалнпка: 318 учентша па*«ччкс н земл>опалнчччс лепе. Ако vc 'овс иала пол кошма се iiikoavIc ралш< * чки поАмладак попољшамо. кмаћемо бол»с радне резглтатс II бол>и успех паших гчсшпса. РеФоома средљег обоазовања са ггоелажењем на заједннчкс основе cocAiter образоваља у прве двс године школовања ствара могућиост налажена добрпх решења за превазилажеibe многих слабостп у регруто вању п школовању учешжа за рамтпчка занпмања. Оежујемо да ћс се најод1Х> порнији фактори и л»удп запосленп у срелњем ооиазован.у у нашем граду ук.\>уч1тг, правплно поспгвати н успешно извеспт рсфоому спедњег образоваил у нашој Omimuni. ■ На какве проблеме наилазите и каква је помоћ заЈедкице у решавању истнх? Испуњава ли центар услове за предстојеће ревсрнфнкације? Видите лн решење? — Недостатак непгто преко 2 хиљаде квадрата корисног наставног простора представља највећи проблсм центра и најИз металскс већу објективну сметњу за успеигно осггособл»аван>е радничког под.\1латка. Било је лупо лепнх закључака о’ помоћп Др\ *-' штвене средине у којој се шко лују ови кадровн, али до данас није било практнчних корака н за решава»>е овог проблема. Без пзградњс овог ттростора наша средина неће моћи да реверификујс овај школскц цеитар, јер нису нспуњени свп битни законски услови за школовање наведенпх раднпчкпх занимања, а законски рок за испуњење свих прописанчх услова је 1. сегттсмбар 1929. година. Рсшење видим у солидарнссп! свих запосленпх у пашој Опигппш. Са ово.м проблематиком бићс наша јавност нц страницама овог нашег гласила, надамо се, детал»но упозната п пнформисана. Ваннаставне активности ■ Којк су облнцп вапнаставннх активности у оквпру центра? Колпко ic активпа омла * дннска организацпЈа и да ли је учињено нешто на прганизовању забавног живота? — Y vcAOBn.ua под Koin.ua сад раднмо веома cv скучене могућностн шпооког органпзован»а свих ваннаставиих активкосп! и забавиог JKimora омладпне нашег иенгра. To пе значп да ови об.игаи lie постоје. На протнв, nocToin вслшш број ученпчких секцпја које раде, ади су услови њиховог рада минпма-ши. И поред тога пости же доста добре резултате. ■ Да ли центар, с обзиром Аа школује, углавном раднички подмладак, оспособљава младс за укључкгаање у савремене токове наше стварности, конкретно мнслим на самоуправљачки систем? раднонпце — Свакако. Ово јесте један од прворазредних задатака нашег ионтра. л^он се не издваја од ибразовног-задатка у уже.м смнслу речи. Комплетно * пзграђивање младог човека подразу.мева једновремено изграђива п>е образовннх и самоуправлзачкнх компоненти. Ове се компоненте постижу кроз васпитно — образовнн процес, кроз укључнвање у учешгчко само- \тгравл>ање у олељенским заједницама, у школској заједничи ученшса пентра, у делегацију ученика н њиховои учествован»у v оргаиима управллња name радне заједнпце. Нашп се ученици уче самоуправљању п стпчу драгоцеио нскуство и у радним организаimja.ua у којн.ма обављају прак тпчну наставу. ■ Којн су облицп марксистичког образовања чланова иентра к каква је заинтсресованост младпх за Савез ко.муниста? — Два основна впда марксистичког образовања наипгх уче нпка v досадашњем перполу бклн су рад о.младннске поаптпчке школе и рад у маркснстнчкој секцнјп центра. Будућим наставним планом у про- ‘грамо.м уводп се н обавеза у предмет маркспстпчко образовач>е. Запнтересовапост. мдадих за Савез комуниста међу ученн ннма нашег центра је велџко. О томе најбоље говори податак да смо за задње трп годпне радом са ^ешгшгиа припремплп п пзвршплп пријем у Canes хоиувиста преко 160 учепнка. новкх чланова Савсза ко муниста. ■ Ваша порука нама? — Овој генерацији наших ученика можда највише недоста је жеђ за знањем, a iiaiiie.u coцијалистичком. друштву знање ie највећа потреба као осповна претпоставка успешног доприиоса. младе генерације у даљем. изграђивању нашег соци- {алисгнчког друштва п њене лпчне афирмацпје. Моја је noрука младој генерацијн да вишеучи. КРАТКЕ ВЕСТИ Y цид>у измене искустава ■ .зближавања део колективв Школског центра Крушеица — хемијског одсека посетио Јв нацгу школу, обишао је лз/х>- раторијс и кабинет за операиијс и маишне хемијске индустрнје, одржао састанак јл у пркјателЈСКој атмосфери нашег планпнарског олмаралкшта на Г.рзк завршпо поссту. Чланови нашег колстува у tkc.w да се пробуле прнјатоски олноси са колсгама који раде на селу, посетилтг су До ље Впдово, Доњу Мутнипу к Главицу. Поред размене пскгстава одржани су и спортскп сусретн у фудбалу, шаху п сто Еом тенису. Стручнн актнв металаца Иентра посетио је Образовнз не«- тре у Крушевцу н Трстсннкг. Разговарало се о оттреми каб«- нета: производком раду тг псскуствима до којих су дошли у раду по новом наставном пла ну н програму. — ■ — . Формиране су: фолклорна, рецитатогзска. драмска и .иггсравна секшна у оквнру КУД „Иво Лола Рпбар”. Cue су почеле са припремама за наступе. О.младкча Центра се ук. *»у«гуie v радне акције за ^тређеље тиколске срединс, града и убпран»у ттлодова на по.^опрпвредном добру. Учениц.< текстнлног одсека су на шгстодневИом обиласку фабрика текстила посетили: Ниит, Bpai-be, Тетово, Титов Велес, Скоп.^е н Охрид. ОСНОВАНО школско СПОРТСКО ДРУШТВО После општих припрсма Иницијативни одбор састављен од груета професова и гченика школе, заказао ,је Оснивачку скупнттну ШКОЛСКОГ СПОрТСКОГ ; друш+ва за 30. X 1975. годпне. Скупштини су ’ присусгвовали делегати одељења п члановн колектпва Центра за образоза- >ће кадрова. Одабрана cv сва тела потребна да друштво може нео.метано да остварује сво.је актпвностп. УсвОјенн cv предлози за статут п плаи рада. Једног.\асно је одлучено да спортско друштво носп н.ие „Иво Лола Рибар". :..J..- За органпзовање тренинга п такмичарског nporpa.ua друштва задужепа је кшшсија саставл>ена од професора н ученика којн се посебно истичу у појединим спортским гранама. Одлучено ie да се v оквиру друштва негују оледећи спортови: кошарка, руко.иет, одбојка, пого.мет, атлегпка, стонн Teinic, бокс. планпнарење и шах. Оформлепе су секције за сваку од овпх дисшшлпна. Трсшгнзп се по секцијама већ органнзовано oAWiiaiv a v tokv cy • и прве утакмгахе v којима спортистн бране боје нашег Honor ' шкоаског друштва ,.Иво Лола Рпбар”. Поссбно вслико шггерссовање влада за боксерску ceKimiv коio.M руководн професор Иван Вндановић. Заиптевссованнх је толико да ie школска сала тесна. Очекујемо да се за нашим примером поведу и спортистп осталих школа v граду To ои сигурно допрннело оживл>аваљу спортскпх активностп. Л>. Јовановић

СТРЛНА9 Б?ОЈ 4$ . 14. AAHA. Како СМ.О обавсшгснц из Службе за заштпту на раду до 18. новембра овс годпне набављена су сва заигпггна срсдства предвнђсна Самоуправшш споразумом OOVP-a о заштнтн па раду. Произво.ива v Школском погону н Aa.bc је на завидној виснпп. Оперативнн план пронзводње за октобар пзвршен јс са 120,5%. На овако остварену пропзволiby, v велпкој мсрп, утнца- .Ml CV добри MCbv.vyACKll олIIOCH. узајамна помоћ v извршавању задатака и добра сарадња са свим осталнм оде.^ељи.ма у ралној органнзаипји. Због потрсбе тржишта на УГ-маипгнама у Школском погону v октобру месецу до. лазнло јс до чешћих промс« на асортимана, што јеумно гоме гтшхало да, н бвако сасвнм солидна произволња V овом месецу Tie будс још бол>а. Служба за друштвенп стандард наше радне органнзапнјс ове годпне ie за чланове колектнва обезбслп ла 66 тона кромпиоа (за преко 700 раднтгка), 12 тона масти н 6 тона суве сланине (за преко сОО раднпка). VMECTO ТЕГЛИ — БОЦЕ Y аутоматском погону промз водње сс задњих дана одвија по плану м пронзводни резултатн се успешно пзвршава^у на CBJLM капашгтепгма. Шеф иронзводње овог погона Момпр Илић, обавестно нас ie да ie 19. о. м. пзвршена измена двеју машина и то уместо ЈРМ мапптне која ie радпла тегле од 2—6 литара а чпја ie оезона моментално прошла. поставл>ена ie Ф—а машпна која ће пропзводитп боце од 1 литpa;««oje-cv сада на тржишту најтраженнје. Ова пзмена ie привремена и rpaiahe око 2 ме сеца, до нове сезоне теглк. СРПСКА ФАБРИКА СТАКЛА — ПАРАНИН ГОД. XXI БРОЈ 232 ПУТ ДО РЕАЛНОГ ПЛАНА ■мвиши лаже, тако н трговачког стак ла. Поред овог, предвиБа се освајање неколико нових пронз вода, којн се ланас не раде v нашој земљи. Y фабричкомоСи му укупна прокзводња стакла v Фабрннн v 1980. годинн трс оало бп да буде внше него дуп дпрана v односу на остварену прокзводњу у овој ГОД1ГНИ. Прнлнком израде осиовие пројекцнје повећања произво дн»е, фабрпка ie пошла од one не развоја потрошње и могућлостл зввоза оног стакла којс предвнђа својпдт средњорочшш планови.ма. За оцену развоја потрошнл и израду предхога за усаглаша вање планова развоја v индус тријн стак.\а СФРЈ, образоване су чепгри радне гргпе, ..\ieby којнма и група за стаклену ам балажу. Ова радка група је већ отпочело са радом и на са мом почетку наншла на тсјпко Налазимо се v фази израде, доношења п усаглашавања пла пова за пернод 1976. — 1980. то днне. Посао ie веома озбнлан к сложен. Озбнљан зато, што овај значајнн докумет мора сво јтш сахржајем да оснгура ос нову за шнроку м конкретну сзмоупрвану акцпју. чијп јс крајњи цпл> тгуна стабилпзаик * ia кроз повећање продуктпвио сти рада н пзвоза н сматвеља увоза. А сложен зато, што је у проиесу усаглашавања. у ко.ме треба да учествују удру жени рад, државни органп, са моуправне заједнице, друштве не н ползтгчке организације, сви чланови — прупацнјскн, грански, репродукцнони, тери торијални треба да буду, пошTX’jyliii шпре друштвене инте рссе, уоблнченн v Друштвен« план СФР Југославнје за период 1976 — 1980. године. Српска фабрика стакла ie још почетком ове године доне ла основе и бтггне елементе средњорочног плана развспа за период 1976. — 1980. године. Y прошлом opoiv лкста „14 \ана” објав.ден је Нацрт д’»' штвеног плана развоја оппггнне за период 1976. — 1980. годнне, у ко.ме се налазе и осно внп показатељн развоја СФС, Параћтгна. Према ycBoieiniM плановима, фабрпка предвиђа и у следећем петогодтппњем парноду ie дан врло 1штенз»ван • *п ■ амб!i инозан разво!. Ово се посебно односн на повећање пропзволње и то како стаклсне абмаhe, iep се појавио велики нес к\ад измеђг оцењеног развоја потрошње н збира индивидуал них планова прогаводЈве стакле не амлабаже до 1980. године. Изражено величинама, укупне потребе за стакленом амбалажом v 1980 годтгни оиенили су на максимално 450 хидеда то .ча а збнр ко.иппгна нз поједи« них планова ттронзводње ири јавллтсих Пртгвредној коморн Јутославнје, износи, такође за 1980. годннт’ преко 700 хиљада гона. Yxymia ттроизводња стак лене амбалаже у овој годинн биће на ннвоу прошлогоднш н»е.м и нзносиће 300 хиљада тона. Поред постојећкх произвођз ча стаклене амбалаже појави ло сс ioiu неколпко новнх кан дидата. потеншгјалннх инвеспт тора. који желе да поднж? по ве фабрнке стаклене амбалаже, мада и збир планчраннх ко .мпшна само постојећнх произ вођача знатно превазнлазп оие љешг развој пронзвођача стак лене амбалаже до 1980. годапе. Снгурно ie да нас у оваквој ситуацији чека тежак и одговоран задатак на усаглашавању и уск.\ађ»вн>у планова, iep средњорочнп план развоја за трупацијг произвођача стакле ие амбалаже не може битн прост збир појединачних плано ва и жеља, већ мора да прел ставља један новн квалитет који ће одговаратн у првом реду тр4жтпшш.м могупнос-п1ма. П. И. У ово/ јуби-iapwl годшш прославл тридесекподишњицв побсде над фашизмом прослава Дана Републике добија још једно ново, сеетло значење, добија потврду исправности пуга трасирамог у херојском Јајцу велихе 1943. годинс. Једихство збратимљених народа, одлучност и вере у Партију и њене воћс била је онда а остала јв и данас наша торћава. Само народ који веруЈс својим воћама може постати велика нација. А ми смо то постигли јер смо имали јсдну Комунистичку партију, којој смо поклањали не само веру, нс само целу саоју идео- .погију, еећ смо јој ноклојбпјШ животе. Много смо јој живота поклонили. Младих и старих. Саесно. Свесно се гинуло са Партијом на усналш за боље сутра. Ми смо јој веровали а она нас је због тога сигурно, тако зналачки водила. Под њеним скугом родила сс ова наша Република, под њенгил oxptLbeAt расла, њено.ч руком eobeна no трновитом пугу. Много је времена прошло од новембарских даха 1943. V великим историјским тренуциЈла доносе се и велике историјске одлуке. Уз тутањ топова уз јеку још недовршених битака, из крви, освете хелног народа, пз пенела спалених домова раћала се тих дана наша Република. РВ1УБАИЦИ ЗА РОШ Данас, кад јој славимо тридесет други роћендан, кад јој се име с пошховањем помиње на свим мбридијанима света можемо бити поносни на њу и ми који смо са њом расли и старији који су је створили и млаЛи којп тек уче како и зашто да јс воле. Са само тридесет и две године живота постала је узор унутрашњв и спољне политике. Мирољубива коегзистенциЈа и начин општења са другима довели су је мећу водеће земље несврстаног свста. На нама је да гај углед наше Републикс одржимо. ' Драга. Републихо, роћена си у најкрвавијим мукама, npoAO3tLia кроз много онасности. имала безброј непријатеља. Стасала си велика, светла и неукаљана образа. V свим тим тешким тренуцима били смо с тобом. Данас славиш свој роћендан. Н данас смо сви с тобо.и. Али весели због празника. Нека ти је срећак раћендон Републико. OMSPV ПРОИЗВОДЊА КРЕНУЛА РЕАЛИЗАЦИЈА И ДАЉЕ ПАДА Основни плап радне органнзације за месец октобар подбачен |е по количшш за 8,1% a no вредностп за 4,6%. Ако упоредимо остварену производљу у октобру ове године са нстом из октобра прошле године, имамо већу производњу по колтгшни за 2,2% a no вред * ности за 39,8°о. Из датнх података се види да и овог месеца нисмо извршили планске задатке у областп прочзводње. Но, за разлнку од претходних два месеца у овом месецу је остварена већа производња за око 8.000.000 дчнара и на тај начин ie зауставл>ен негапгван тренд кретања производње још од јуна месеца. Трсба поменути да је овакав преокрет у кретању производње направл>ен, једним делом, н захвал>ујући акцпја свпх самоуправних в друтитвено-политичких снага, као п pvководства радне организашЈЈе. Међупгм, морамо рећи да и поред тога што је октобарска производња релатпвно вн сока, да то нпје неки спектакуларан резултат, већ да ми- реално гледано, можемо п морамо да даје.мо још oehv производњу. Ово се/пре свега, односи на обе пронзводне ООУР II то подједнако, не заборављајућп прнтом обе услужне OOYP, јер н од њиховог рада у великој мери зависи величина производље. Иначе, посматрајући пронзводњу по производним 00YP имамо следећу ситуацију: И ООYP је подбацнла план производње по колпчпнп за 12,7% a no вредности за 7,2%. Међутим, и поред подбачаја планских задатака ова OOYP је остварпла, до сада, највеhy месечну производњу. Она бн дала и већу пронзводњу да није актуелна још увек проблематпка везана за оливото производњу, као и да нису подбацнле пресе и термос производња. Иначе, што се тиче шкарта н застоја они су још врло високи и има места за њнхово смањење. II OOYP је подбацила љ\ан производње по количшги за 7,9% a no вредности за 3,5%. Са-оствареном производњом у овом месецу лгожемо бити задовољни самб утолико што је прекпнут негативан тренд производњс који се протеже током II полугођа, али не можемо О1гги задовољни оствареном впсином производње јер смо у I полугођу остварпвали и већу ме^чну производњу. Иначе, што се •шче проблематпке, која је упгцала на велншпц’ пропзводње у. овом. месецу, она би, укратко, бнла следећа: Р7—8 и ИС—8 мапшне су дале нешто слабију производњу због недостатка алата, ИС—4'машина је радила бочице за парфимерију п збдг познате проблематике око ње дала је слабију производњу, а ИС—6 машина је радила бочицу .ДЈплодух” па je због уходавања н немогућности да се репдг транспорт бочииа до хладњаче дала незнатни број комада. Треба још рећп да су застојн и шкарт у овом месецу за разлнку °д раииЈпх месеци прилично с.маљенп. Са овакЕом производњом у октобру нисмо успелн да поправнмо негатпвно пзвршсње планскпх задатака за десет месецтг ове године.‘ Тако пмамо да је основни план пронзводње на нивоу радне оргапнзацнје за десет иесецп подбачен по колпчинн за 4,5% a no вред ностц за 4,2%. Р. Цвејпћ © ПРОМЕНЛзИВОСТ ТРАЖЊЕ ТРГОВАЧКОГ СТАКЛА Октобарска производња трговачког стакла реалкзована са 95,3%. Над извоза. КонсигнацнЈа — нови начнн бржег задовољења потрс ба паших купаца. — Очекују се бол>и резулгати у продаји стакла за широку потрошњу. Токосч октобра, за разлиху од претходног месеца, дошло је до нзвесног пада реа.мгзаци је трговачког стакла, иако је сезона ове робе у пуном јеку. Лко бисмо гражлли разлоге овој ситуацији, .\uicailmo, пре свега, да се онк могу наћи у слабој стопи раста реалнпх лнч нпх доходака становништва. Накме, у ситуацији, када се знатан део породпчних буиета одваја за тодхшрење неопходних животнпх потреба (у које луксузно стакло не спадз), јавља се одређена стагнација тражње ове робе. Ипак, у октобру смо успели да реализујемо 95 одсто производње захвал>ујући орнјентацији нашег програма на асортиман који је, са становишта цена и куповне моћи потрошача, прнхватљив. Извоз ie, у односу на претходни месеи, забележио, такође, известан пад. To «ас недbocnqicasho упућу.је да се морамо вшпе ангажовати на обрадп иносграпог тржишта, како бисмо поред решаваља питања пласмана робе, обезбеђивалп и део девизних средстава која су нам итекако потребна за нормално одвијање процеса репродукције. На домаћем тржишту, услед недостатка магацннског простора увелн смо одређене новпне у продаји на тај начин шго код нашпх великих купаца дајемо робу у консигнацији, a no нзвршеној реалмзацпЈН обавља се фактурисање продате робе. Треба додата да се на овај начпн убрзава продаја јер се тражн»а роба већ налазн у складшптима купаца. па је самим тим скраћено време прометне фазе. Иначе, за период од 10 месепи, не постојн велики раскорак између производње и реали запије трговачког стакла, а очекујемо да he та разлика бити још мања. • ЗАЛИХЕ АМБАЛАЖНОГ СТАКЛА СЕ HE СМАЊУЈУ Реалкзацпја азтбалажиог стакла у октобру месецу наставл»а тренд кретања из августа и септембра месеца, тЈ. бележи константни пад. Y односу на пронзводи>у v октоору реалпзацпја бележи проценат од 61,5% док за 10 ме сецн проценат реализацмје износн 92,79«. Као пгго се, види то јс дал»и пад реализације у oahocv wa месец сепгембар када је проценат бно 73,59b. МногосгртЈки су шгииоцп који условљавају овакво кретање реалпзаније. Порел опште познатпх као што cv: сезонскн карактер артпкала којкма се пуне наши пропзводк, пад пропзводње и продаје код низа нндусгриг скпх групација, које користе нашу амба.\ажу. гренутна Пореска политика. итд. јавља се једно ново почашање iiaunix купаца. Новина у понашању наших купаца је то што је због познатих фактора дошло до застоја продаје њиховпх производа а самнм шм и до смањења тражења за амба.\ажн!П1 стакло.м, п појавс вишкова овог стакла. Y оваквој сптуаиијн купцп постају осетл>пвијн, купују „на парче” тј. од данас до сутра нестварајући код себе лагер. To услов.дева ма- :ве серије у производн>и као п држање зали- \а шпрег асорткмана. Тако да поред пивскнх флаша, флаша за минера.\ну воду п сокове, лолази до пораста залнха н флаша у којима се пунн впно и ракија тзв. бело стакло — крупна амбалажа. Из напред изнетог мои;е се уочитн негативно дејство поменутих фактора иа пласман стаклене амбалаже. Д. Младсновић РАДНИМ ЛзУДИМА СРПСКЕ ФАБРИКЕ СТАКЛА ЧЕСТИТАЈУ привредно и ДРУШТВЕНО29. НПВЕ1ИБДР — ДАН РЕПУБЛИКЕ

CTTAHA 10 I И ДАНЛ БРОЈ U ПРЗДИЗБОРНА ЛКТИВНОСГ НПМУННСТН 1H3W era ш ■ Y псрподу жпве предизборне актпвностн у пашоЈ радноЈ организацнЈн, одржанн су од 10—14. новсмбра прсдпзборнп састакцн свс четнрп Осповне органкзацпје СК. На овим састанцима разматрана Је двогодшптБа активност Савеза комуниста, прсдложснн су кандпдати за партпЈска т«ла н форумс п у рсдовс СК примљени новн члановн. ■ Порсд тога разматрани су закључцн Фабркчке конферспцпЈс СК, СскретарпЈата фабрпчке конфсрепцнје п Стручног савета у везп деветомессчног пословаша радис орггчтзацнје. ■ Састанцпма су присуствовали поред чланова ООСК и ч\анови Полптичког актива Општкнс. акггема, v области самоуправннх Јгнтересних за!едница итд. и да ће успсх свих тих акцијд завиагп! v првом рсду, од активносгп члаиова СК. Све четири ООСК пр1гмиле су v чланство СК на иредтоборiniM састанцнма укупно 33 но вих чланова и to: I ООСК — 7 чланова, П ООСК ООСК — 12 н IV ООСК — Оцењујући досадашндг актнв ност и ангажовање чланова и ООСК, кроз извсштаје а и дискусије речено ie да је овај пе рнод бно капактеристичан по доследном aipoBobeiwy Уставних начсла v нову фазу само уцравног развптка, по избору и раду делсгација н делсгата v скупштЈЕнама лругитвено-политичких зајелнина а што ја све довело радничку класу v улогу главнот чиниоиа у Kpcwpa«r»v и развоју полјгпгтсвс и екопомсках односа на свим нивоима. Рад организације СК Сио је углавном успсшан, мада co не могу предвндетн ни неке слабости које су пратпле оад свс четнри ООСК. Слабостн co ог ледају углавном у недоследпом односу прсма horrm питажпма као тто су штедЈБа, радна и тсхнолошка дпсшшлина и не довољна енергпчност код огкри Baisa тг.сза слабоспг. И порсд |разноврсностзт најакту.јелнијих тема које су обрађиване на са станшша, констатовано ie да присуство члнова СК није за довол»авајуће. На крају извсш таја свих ООСК, речено је да he наредни пернод битп пери од окиве актквносги, великих промена v репглисању поједн них односа v области расподе« ле дохотка и личннх дохода * ка, функционисању делегатског члапова. Од новопрнмљенич чланова СК 25 су омладшши н 4 жене. Закључцн Фабричке конфепе нније СК, Секрегаријата ФК СК и Стручног савета у вези деветомесечног пословања рал не организације на сва 4 саста нка ООСК јсдпогласно су усво jam. После упознавања чланства са крптеријумима за изборе у организацију Савеза комунистагизвршено је предлагаље кан дидата за партијска тела и фо> руме којн ће након нзборнс конференције заузтн најодгово рније политичке фунхције у СК v фабрици. млалинск 4. 111 П ГРАЂЕВИНЦИ НИЖУ УСПЕХЕ Група грађевинских радника наше фабрЈгке, како смо већ ви ше пута писалн, обавл>а радо ве не само у нашој фабршш, већ када то послови дозволе раде и v другим радним организаиијама. Тако је једна група управо обавила свој посао v Зајечару за Индустрију и ру днике не.метала. Са каквим је успехом обавила свој посао нај боље he нам рећи писмо xoie прсдставлл већ рекорд па евро пском нивоу за тунелску пећ од 60 метара, треба да се иста кке да јс у том времену био један краћи прскид радова ко ји ннје био V вези са радом ва ше екипе. Слободно можсмо да истакнемо да је оваквои раду допринела ваша екипа, и да је уопех постигтт захтевајући зала гању зидара и стручној органи је уггућено Развојном сектору зацији рада вође групе Андре наше фабркке, а које објављу Мнлановића. Ово ie за сваку јемо у целосги. ПРИМЕР КОЈИ ТРЕБА СПЕДИТИ Српска фабрнка стакла у својнм редовима има ггреко 7и0 младих л»уди. To јс огро. мна снага која својнм радом н младалачкнм заносоч непрсстано вуче колектив нанрод. Од тог броја око 150 су чланови СК. Један од најбољих и оних који сс иелим својим бићем боре за просперитст ове Фабрике је свакако и Драган Младено. вић, дипломпрани екоиомгеста. Рођен ie 1949. године a у нашој Лабрици је од 13. априла 1973. године. По повратку са одслужења војног рока, половнном ове годинс, ук-^х-чио сс у рад омладккске организашце где Је за кратко време постигао завидне резултате, тако да је пре месец дана изабран и за члана Председннштва Фа бричке конференш^е ССО. Учесник свих радних акдиТЕМА ПРЕД ДЕЛЕГАЦИЈАМА СФС Анализа кретаља гтрииредне н друштвене лелатности за првих девет месеци ове годпне показала ie лоста поввл>не резултате. Овакав резултат проистнче из добре и органнзоване произволње. Можда би онп били и бол»п да поједине ралне организације нису оптерећене проблемима реализапиje готовпх пронзвода. који уместо да добију свој пгт ка потрошачу завошавап’ негде у магашгну чекајућп бол>е дане. Дискутанти cv хтлавном пстог мпшл>ен»а кад је у питаљу реалпзација готовнх производа, ие врсди добро радити када смо оптерећенн впсоком пореском стопом. Да би се превазишла оваква cirrvaiuija дошло се до закључка да је потребно цене неких ттроизвода смаљити хако би се и лагер смањио. V вези информације о сгању и кретању прекршаја за првих 9 месени ове годиие на састанку делегација констатовано ie следеће: ако се упореди пернод чз прошле године са овогодиШ1БП.М јасно се види да cv прекршаји у стаппграљу- Но, и поред тога, делегати су мпшлзека да се овде још много може ју вастпгтну страну. После тахве једне казне не би се појавл>ивало једно истол лице пред судЈпом за прекршаје за исти случај. „Овим потврђујемо да Је гру па ваших зидара за ватростал пи сзид, на челу са другом Ан драм Милановићем, раднла на ознду тунелске пећи v фабрици порцелана у Зајечару. Радовн cv обавл>ени v време ну од 7. августа 75 ј. до 25. ссп тембра 74. Мада ово време похвалу. јер ie ваша група зи дара била подизвођач радова и представљала 70% радане скасе на озиду. Извођач радова Јв била „Термоградња” из Арак * ђеловца. Са прпјатељсхим поздравом, БИРО ЗА РАЗВОЈ И ИНВЕСТИЦИЈЕ, Дипл. тпа. Јовап Велпцкп, с.р. СНАБДЕВАЊЕ НАМИРНИЦАМА СВЕ УСПЕШНИЈЕ Председништво синдиката са урадити. Орган који води ове свој„м комискјама оценило ie поступке не сме нн ]едног тре- нотре^« за набавком иамирнпца нхтка да буде сснтименталан већ му се препоручује да за потребу за набавком намнрнпца за своје раднике п тај посао поверило Службп за друштвеми стандард. прскршаје изрнче hvhv меру. како сс поједини случајеви не . . би понављали. He треба дозво- И ранпЈИХ година, за своје лити да се за исте прекр- раднпке, Снндикат je обезбеђишаје изричу различите каз- вао набавку намирница по нине већ користитп законски ма- ж,п1 иенама и то на кредит, у кснмум да бп казне имале сво- неколико рата (отплата у две СВЕ ШИРА ТЕХНИЧКА 0АРАДЊА и више рата). За разлику од ранијих годпна, када је Синднкат вршио набавку и дистрибудију намир * нпца. сада је он крепрао полиПорсд сара.мБе коју реализу ie преко Републичког завода за техничку сарадњу, наша фзбри ка је ггре впше година успос тавила директни контакт са не колико фабрика стакла v Maba рокој. НастављајуНи такву сара дњу» 12. новсмбра ове године. вгашу рздну организаццју посе гио је генерални днрсктор Ма ђарске индустрије стакла Ла Још Сокуп, са днректорнма две мађарскс фабрике стакла. ■ Посета ie обављена v смпслу црошнрсЈва техничке сарадтне јер се дошло до закључка да постојп ннз mrraiba чија бн ре> шења била од користи за стак ларску индустрнју обе стоане. V том схшслу, v разговору који je том npiuiiKOM вођен, трети тику и усмеравао а Служба за рана су разна техничка питања друштвени стандард била је нокао нпр. коришћен>е сгаклар- силац свих тих послова. ских пећи, примсна зс.мног га Ова година је изузетно теш« са v „ндустрији стакла. органн ка за набавку основних намирзација рада у производљи ста ница (кромпир, лук, пасул, н кла, израда и одржаваЈБе стак др.) због лоших временских усларски калупа и алата, припре лова (непрестане кише) и разма стакларскс мешавине. Поред разматрања rope на ведешсс шггања у току разго вора извршена је размена \niiu љења и о аутоматској произво дјби одређеног броја артккала. них бнљних болести. Имајући ово у внду иа тржтшггу на.мирница појавили су се разнн накугшп п посредништ тако да су п овако лошу ситуацију учинили још компликованнјом и те* жом. Како ie и овом приликом по Шеф службе за друштвени тврђена обострана корист ова стандард — Миодраг Милићекве сарадтве. договорено ie да вић рекао нам је како су успесе, зависност од пркроде птгга ли да нађу решење у овој ситун»а, исга настави н v наредном ацији. периоду на различнтим струч Знајући за овакво хаотично Hibi ннвоима. стањс на тржишту а и оцен.ујући добру досадашњу сарадњу наше оргаипзацнје и Трговинског предузећа „Шумадија’’ из Параћина (Служба за друштвени стандард за рссторан друштвене исхраие целокупну набавку намирница врши преко „Шу мадијс” — у износу од око једне милијарде старих динара v 1975. г.) то смо се договорилн да п набавку намирница за наше радшше поверимо нашој служби за друштвени стандард и Трговннском предузећу „Шумадија". Таква сарадња била ie могућа јер ie „Шумалпја” велики купан, баш оннх фарми чији смо ми велики добављачи ам балаже. Такав органпзован и заједнички наступ, и поред свнх тешкоћа на тржшпту дао је од-. личне резултате који се огледају у обезбећсњу набавке основних намирница за наше раднике по знатно нижим ценама од тржншних. Сарадља „Шумадије” н нас почела је још пре пар годпна a поцетком ове године заједничком акцнјом обезбедпли смо огрев (угаљ) који је узело 1115 радника. Код набавке намирнхша за сада је обезбеђена набавка: — кромпира: око 70 т (преко 700 радника) који је већ подељен, — масти и сланине, упис и подела је у току, — следи акцнја набавке лука (из увоза) и меда. Имајући у виду важност ове акције (нарочито за раднике са нижим примањима) то смо хтели да чујемо и мишљење још једног од носиоца ове акције; представннка »ЈПумадије’* Зоран Станковић, дирек * тор ОО¥Р-а велико-пролаје тр говцнског предузећа .ДПумаднја’\ .. — Наша Основна организација је у овој години преузела обавезу да за поједине синдикалне подружнице (за потребе својих радника) изврши целокупно спабдсвање зимкицом. по ценама произвођача п без трговачке марже. За ово најбољи пример даје сарадња између синдикалне подружнице Српске фабрике стакла ц наше Основне организације. Наиме, и поред отежаних услова набавке п осталих субјективних и објективних потешкоћа, ми смо у потпуности до сада реализовали све потребе ове синдикалне по дружиице. Прнмера ради. да напоменемо само неке артнкле. који су тренутно крипЈЧнн на тржишту a то су: кромпир, црни лук, маст, сува сланина итд. Драгап Младеновнћ, пртсчер акпшног омладннца ја ортанизованих на нивоу Фабрнке и Оишпше као п свих скупова друштвенополлтичк1бч оргаиизахшја. Истовремено је н предаи радник на свом врло одговорном радно.м месту, шефа продаје амбалажнос схакла. Ових дана је на преднзборном састанку ООСК иредложен за члана Секретаријата у ОО као п за једног од делегата v СИЗ за друштвене делатности. Са овим осибинама друг Драган је веома це1Бен н поштован како V свом одел>ен>у продаје амбалажног стакла тако п v целом колективг н верујемо да смо вам са ових неколико оечи само де.шмиччо представпли овог доброг и вредног омлалпнца. радника п комунисту. Ypebyje Издавачки савет уредтпс Добрила Мнлетић вам Јагодинску пнвару подпгао је 1852. године Немац no iBteiiy Вандер. Оснпвање тшваре v малом, још непознатом месту Јагодннн, нмало је пуно оправдање. Прво, због охчичне воде за справд>ање пива п, лруго, због поволг ног географског положаја. с обзнром да је пивара била утемељена крај самог царнградског друма. Захваљујући умешностп власника п његовпх мајстора Пнвара је убрзо стекла ласкаве оцене о кваг.ггету пива, које се у то време варило на отвореној ватрн и доравивало при МИТНВН1Ш ручним справама и алатом. Пиво је транспортовано у дрвепнм бачвама сточном запрегом н то наравно, у најблнжу окоAincy Јагоднне. После неколико година рада, Вандер је пивару пролао ондашњем угледном јагодинском трговцу Јовану Косовланину. Иако је пнвара променила власника, нкје нзгубила глас пронзвођача оллпчног тгва. Мада нема тачннх података нз времена почетка рада, нз некдЕХ докумената, писаних крајем прошлог века. може се закл»учпти да се у то време годишње производнлс н продавало до 200 хнљада ЛЈГтара пива са 10 до 20 радшгка. После смртн Косопљанина, крајем прошлог века, пивару је иаследио његов син Михајло, који је нзвришо прву већу реконструкцију и проширеље фабрнкс, тако да јс прокзводља почетком овог века нзносила преко 550 хнл>ада литара пива годппнве. РеконструкцнЈом пивара је постала значајна п веома угледна фабрика. Повол»ав гео> графски положаЈ нзнал евега чувачн квалитет, омогућио ie д* се |аголннско пнво пађе Ј' свечаним прнлккама и на трпезама богатних л»уди у Солуну Царнгралу. Каиру, Александријн u другпм већхш трговачкмм иентрима, _ _________ ЈАГОДИНСКА ПИВАРА - СВЕТОЗАРЕВО СОПСТВЕНИМ СРЕДСТВИМА У то време тпгвара је била акционарско друштво са домаћим, а затнм и капиталом прашке банке. To време је бнло значајно, поготову што је са кашггалом из Чешке и доласком чешких .мајстора у пивару пренета и чешка технолог11ја у производш! пива. На већ стечени глас и реноме, чуве-mi чешки пнварци су створнлп посебну технологију и неуобичајени тпп ппва са специфнчнпм ароматп чннм укусом и мирисом. Почетком овог века подигнута је и фабрнка за производњу слада, a 1929. годнне и фабрика за про»звод1Бу хлебног квасца. Шнрока , мрежа сопствених складишта и стоварншта у Крагујевцу. Београду, Новом Саду, Сарајеву, Шапцу, Нишу, Скопл>у п осталим вепим градовнма омогупавала ie продају гагва уочи послед!Бег раста од 3.800.000 лнтара годтшБе. Другп светскп рат је готово прекннуо про нзводљу. Радило се само да би се одржала фабрнка. На дан 5. децембра 1946. године фа брика је пациопализована са веома скромним средствима за рад. Средства за модернизацију it проширење није било ниоткуд, јер је планска привреда захтсвала улагања у друге прнврсдне гране. Потрошња ппва била је сим болпчна, па се о некој акумулацијп није могао говорнтн. Дана 16. септембра 1950. годпне фабрика ie предата радшшима на управљаље. Стогодишњииа је прослављена са пронзводњом од 5.600.000 литара пива. Првп успон колектива почгпве 1960. годнне. Тада fe сопственим среуствима набавдена прва аутоматска лштја за пуљеље пнва капа цитета 8.000 флаша на сат. Већ те годнне продато је 10 милиона литара пива. Иза тога ус* леднло је прошнреље куварнице уграђене још 1912. године. а затим и проширеље врионо-лежиог подрума. Године 1962. год предузећу се прнпаја пивара из Аесковца и отада радн као самоста лни погон за отакан»е пива. Годину дана касније набављсна ie join један аутоматска линнја капацитета 10.000 флаша на сат. Привредна. реформа дочекана је ндејннм пројектом, за онс време доста смелим. и визи јом тшваре од преко 100. милиона литара годишље. Нешго касније је изграђена је пова куварнппа пива капапитета 12 вагона дневно; пуштена је у рад још једна линија за пуљење флаша капацитета 24.000 бопа на сат. Изграђена су нова котловска постројеља и нови по« друми од 400 вагона смештајног капаиитета. Све ie то ураћене нскл»учиво сопсгвепим средствима. Тако ie достпгнут капацитет прпизводње од око 30 милиона литара пива годшшбс. Удагања од 1960. 1х>днне вршена су са ииљем да се досгигне обчм ол 100 до 120 ми\иона литара пнва годшшве. Због огранцчеанхСо« дстава н орнјентације на сопствена средства ишло се етатшо. Поред улагања v пратеће објс кте најзначајније је учињеко 1971. године када је почела са производ1Бом кгварнипа пиза западноиемачке произволн.е. To ie потпуно аутоматпзована лшшјз која данас дневно произ * води 6 вагона пива која ie за сада по капацп« тету највећа у Југославији. Аутоматска линија, 36.000 флаша на сат, пуштена ie V рад 1972. TOAinie. Пуштаљем у рад ове лпније биће активнран последњп кл>учнн капапитет за поонзводљу и паковаЈБ« 100 мпхиона лптара ппва го ин>е. За тај обим пропаводње биће потребпа нова улагања у пратећу опрему као што оу: доградња врпоно-лежног подрума, прошн рен»е енергетеких нзвора п др. Почетком 1973. годнне пуштена је у рад кова фабрпка кваспа капачитста два мимтона килограма годтин>е, која ради по најсавременнјем технолошком поступку. Дана 16. октобра 1974. годпне отпочсла је пронзволња безалкохолних пнћа. Y 1974. ГОА1ШИ произведепо је_ око 580.000 хектолитара тнва и 132 тоне хлсбпог квасиа. Остварено ie око 17! милион динара прихода и преко 9 милиона остатка дохотка. Те резултате постигло ie око 900 запослених радника, чији су просечни лнчни дохонп нзносиди 2276 дннара. Уз ангажопан>е око 200 милнона динара до 1980. голине се прелвиђа поонзволња око мплион хектолигара пива, 3.200 тона квасна, 100 хиљада хектопгтара бсзаккохолнкх ппћа н 10 хнљада тона слада.

BPOI46 1« ДАНЛ CTPAHA.il ИЗ САВЕЗА КОМУНИСТА ПРЕДДОЖЕНА НОВА РУКОВОДСТВА Изобрн v Савезу комунзсста су на прагу« Управо, сада смо v времену којс нас одваја од предизборннх партијскнх cue танака н договора, који су одр •канн 10. и 12. новембра, п за казаннх пзбора за 3. и 4. деце мбар. Актнвност која се увек осећз v оваквнм тгриликама, и која кзобркма даје одговарајућс оос лежје, почела јс v ствари још прс месец дама. Порсд договора о будућем руководстау v органнзагшјама СК, изузегнз пажља обраћена ie на исполас ».V акгивност комутшста на ра лним меспгма и изборним фун кцијама. Оцене које су кзречс. не овом приликом нпсу истина зне највише, алн су задовзља вајуће. To гправо указује нз потребџ већег и свестрачцјег ангарковања новог руководства организације СК а пре свсга свих комуннста. На преднзборним партијскнм састашшма среднном овог ме сеца, чланови органпзацпј- ип.- дложилп су будућа руковолства. Органнзацнја СК .Довр шннскп коповп” одлучпла је за фвкснн број кандндата; то су; Трифуновнћ Каменко, за На предизборнпм састанцпма у основни.м организацмјама СК и предизборном састанку фабричке Конференције СК, 20. новембра, нзвршено је предлагање чланова за бгдућн секретарнјат фа бричке Конференције, и то: Михајло Јаневски, Стојан Миннћ, Драган Крстић. Мнлан Мнгрсвпћ, Борђе Лазаревпћ, Градислав Радгновиђ, Ра нко Давпдовић, С\аво л>уб То.мпћ. Богосав Јовз новић, Бранка Бранковнћ и Радомпр Илић. За секретара ie прсдло жен Пстар Јовановнћ a за заменнка Живан Сто јковић. сскретара, а члановп cv Ради- 'гвљевнћ Раднсав, Милован Ра AojKOBidi, Миливоје Милојко Biih н Душко Јовановић. Оснона организација СК ,Ј1ро кзводња цемента”, такођс се изјаснила за онолики 6poi кад лидата колико се бира. То.ми слав То.мић предложен ie за сскретара а за чланове Лпбп сав Васић, Алекса РадивоЈевић, Ивко Ивковић и Милан Митро апћ. Основна организацнја СК »Лронзводне услуте” имала ie мешто друкчији став; предло жила ie два кандндата вшпе □д броја колико треба да иза Gepe. За секретара ie пред\ожсн Новица Остојић а за чла нове Драган Ненадић, Живојин Милутиновић, Радован Лз зић, Србољуб Миленковић, Милосав Јовановић и Бранко Ком оенац. И Основна органнзацнја СК „Заједничке службе’* предложп ла два кандидата више. За се кретара је предложен Слави мир Милутиновић, а за члано ве Десанка Милић, Мнлорад Миллсовић, Станоје Мнхајловић, Матеја Арсенијевнћ, Пла чинка Be.vKOBiih и Бошко Ива нховић. Р. М. ПОСЛЕДЊА BECT ЈУЧЕ И ДАНАС СЕДНИЦЕ РДДНИЧКИХ САВЕТА 24. it 25. новембра заказанс су седнице радничкпх савета ООУР-а. На ссдшшама lie поред усвајања, односно потврђиван>а. прздлога Са.моуправног споразума о оснпвању новпх Пптерсснпх заједница бптп разматрана и: Организанпја и спстемагизанија радних места; Предлог продужсп*а мандата органима управљања до краја јануара 1976. голинс: Закључип Приврелно-политичког актнва о при ; јему ралника на основама солидарносш к Предлои’ лопишења одлуке о издвајаи.г једнодпевве зараде свпх запослених v naiiioi ралпој органпзашпм као солпдарна помоИ Краггјсвцу и околинп — настрадалпм ол временских непогода. ФЛБРИКА ЦЕМЕНТА „НОВИ ПОПОВЛЦ” год. хш БРОЈ 147 СА ФАБРИЧКЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ СК П03НТНВН0 ОЦЕЊЕНА ДОСАДАШМ АКТНВНОСТ • Дата је позитивиа оцена двогодишље актнвностп ко.муниста, у којој је дошло до првпх корака спровођења Honor Устава н функционнсања делегатског систе.ма О Утврђе нп прсд\озн за нова руководства основних органкзанија СК н фабрнчке конференције СК • Конферетшји је присуствовао и секретар Општннског комнтета СК Петко Лековић. Преднзборна фабрнчка конферснција, која је одржана 20 новембра 1975. показала је епремност ко.муннста нашег ко лектнва да наставе са започстим акнијама на оживотворен>у ставова X конгреса СКЈ, о чсму је друг Петар Јоваповић, секретар Секретаријата ФК СК, између осталог рекао: „После X конгреса Савеза ко.муниста Југославије и VII конгреса Савеза комуниста Србнје, који су нашој актпвкостн дали корисне подстицаје, утврдилп смо вео.ма конкретан Акционн про грам као основу за дал»с стваралачко деловање хоксуниста организације СК у цс.аини, Фабрпчке конференцпје, њеног Секретаријата и комисија, основннх организација, па ц за деловаЕве комунпста кроз самоуправну и делегатску структуру н друштвено-политЈгчке ор ганнзације. Након тако утврђене програхгске орпјентације, ступамо v акцију да бисмо ожи BOTBopiL\n конгресне ставове, коју if данас воднмо. са вшпе пли мање успеха, завнсно од областн о којој је реч н од спремности поједтпшх комуннera”. Најзначајнијн задатак комуниста у претходно.м перподу бно је спровођење уставних принципа о удруженом раду, о чему је друг Јовановнћ рекао: Делегатн Конференцијс пажљиво ' прате. азлагање ,Још по усвајању уставшгх амандмана. ми смо приступилв припремама н оргакизовалн смо се по основним организацијама удруженог рада, чезлу смо одмах адекватно прилаго дн.\к н оргаш!заннону сгруктуру Савеза комуниста и друшх друштвсно-полиптчких организацнја. По конституисању основних органнзација удруже * ног рада, извршили смо нзборе за органс самоуправл,ан>а по основшш органнзацнјама удру женрг рада — радннчкс савете н на нивоу рздне организације — Радничку скгпштину н Извршнн одбор. Прн то.ме, значајно је то данас да истакнемо, Савез комумиста, ц у основн!ш организаиијама и на >швоу радне организације. узео ie акпгвно учешће у утврБиван»у критсријума н принцнпа ка дровске полнтнке, залажући се за то да се у самоуправне органе и тела, а посебно на нзвршне функције (председницн зборова раднмх људн радннчкнх савета и Радничке скупшTime), изаберу најболт радницц н л»уди који су се већ афир мисали v својој самоуправ.^ачкој активности, као доследнн и прнниипијелнн друштвенополнтнчкп раднтши, л>уди који пре свега v својој радној срсдпнн уживају одређепи углед. Наравно, кадровска полнтпка, н по овим п по други.м пнтањима (нттр., п за најодговорнија радна места од генералног директора и днректора ООУР-а до руководиоца сектора) воБе * на је v тесној сарадњн са друtilm друштвено-полнткчкнм оргднизаинјама. у прво.м реду са снндпкатом. А, да подсетим само, на тим тако осетљивнм гштањима као што је кадровска политнка, Савез комуниста ie морао да остане дубоко прин нишцелан и доследан, без обзн ра што су се појављнвалн разнн покушајп iberoBor игнори * сања п по.мерања у другп план”. Оцењујући ову актнвносг ко муниста, друг Јовановић je посебно подвукао: ,Д!оже.мо да каже.мо да је она нашпла на одобравање н прпхватаље од раднпчке класе која се, наков тога, активно укључује у отклањању негатпвнлх noiasa, како у процесу пронзводље, одржавању п услугама тако н v побољшању радне н техно- \ошке дисштлине. Савез кому ииста ie том акцијом умногоме човратпо раннје пол»ул>ано поверење код радних л>удп, што се П031ГТНВН0 одразпло на даље акције које смо водплп. Впдп пе поштују?! Ето, нп партпјске одлуке сс це nomiyjyl'Ihia, насе то и нз прнмера да cv се MHoni радгаши, који су рани * је 6iLu< чланови Савсза комунисга и из н»ега у вре.ме либерализ.ма нзашли разочаранк. вео.ма активно уздучнлн v name акцпје н пзразпли жељу да се врате v савез ко.мунпста, што je са већим бројем п учињено. Y редове Савеза кому ннста ■сгупило ie тада н вишс младнх непосредннх ироизвоБача. Данас је, захваљујући тој енергпчкости и прнннипијелностн, Организашџа Савеза комуниста снага Koia може да нзведе сваку акцију која се пред радном организаци.јом поставл>а". Затнм је наставио: „Бољи резултатп у основним организашсјама удруженог рада могу се очекиватн, када буду отклоњени и неки недостани преосталн пз мпнулог периода, нпр., када се реше економскн односи кзмеђу ООУР-а, стицање н расподела дохотка на hiibov ООУР-а; све дотле не можемо очекивати ни изразпто пово-v шгје резултате рада. Да подсетнм, Савез кому!шста се залагао и доносио закл>учке. и io конкретно са роковима. v везн са решавашем економскпх односа између OOYP-a v складх’ са Уставрм. Међутп.м тп рокови сс пролонгнрају. Слична је cirrvaunja и са неким другнм договорима и чцима, појављују се код појединаца чак и отпори, чега не бн смело да буде, јер то може да изазове нсзадовољство код радннх л»гдн. Хоће лп нам радни л»удн доћ« на зборове, кад осете да се ни ставови и закључии Савс за комуниста не поштују и нс спроводе?! Неће лн да кажу: зашто да нешто расправљамо, када се наши заклучцн о томе равно, v иашо.ј актпвности н познтивннх примера које ie вредно пстаћн, на пример, нашп сгавовп у вези са дад»1Ш развојем раднс организадије. Са * вез ко.муниста ie најпре утврдпо закључке о даљем раду фа брпке до 1980., односно до 198з. a то је каснпје усвојеио н од органа управллња н од зоорова раднггка. Градпће се нова пећ од 2000 тона, чпме ће битн vABOCTpyHeira наша пронзводiba цемента. Овај наш програм мора да се усаглашава са развојем цемепта пндустрнЈе у целој зе.м.мг, алп, треба то да се нагласи, у ово.м нашем подухвату нмамо пуну подршку пајодговорннјнх органа СР СрбиЈв. Управо ie у току појачана активност на угврБивању пзбора кредитнрала. Треба обезбеднтп близу 100 ми.ш1ардп (Настпвок иа 12. строии) ШН1ИРОЂЕНДАН. РЕПУБАИНО | Влажни јесењи дани у слободи почели су ла ‘ квасе одело и лице, да се упијају у кожу, у плућа, ' оаш као и ратних година наше револуцнје, по- < себно 1943. године када су борци у маршу, рову < 1 или заседп упијалн велике речп пзреченс на Дру1 гом заседању АВНОЈ-а, заједно са влагом, крвљу ; । п снегом. Те речи — одлуке растопиле су задље иње неповерења у исправност комунистичких и V ралничких схватан>а. у победу партпзанскс борбс. ‘ ј Под светлошћу сазвсжђа створеног изнад Јај- < ца, борин и народи наше земље могли су брже да L се успењу на врхове и литице слободе где су посгавили твојих шест буктиња, Републико, чији пла- 1 мен се далеко види, иламен светионнка независ- 1 ' них, братске и међународне мирол>убнве сарадњс. | Републико, већ 31 годину градимо внсоку сјај- < ну граћевину. социјалистпчку са.моуправну свест. Републико, ти си гворевина коју сви југосло- . венски народи на челу са Савсзом комуниста п 1 , радним људима дограВују, да је учпне још леп- 1 шом богатијом н расхошнијом. Срећан ти рођендан, Републико. ј1 ДРУШТВЕНИ СТАНДАРД И СОЦИЈАЛНА ЗЛШТИТА о шим Решавање.м ста.мбеннх полблема, друштвене псхране, превоза радкнка, одмора н рекреацнје радника, здравствене заштите, заштнте па раду. и заштите радне средкне, решавају се н питања стандарда наших ралника и стварање бољнх услова за живот и рад истнх. Ста.мбена ninaita још увек hiiq’ потпуно решена п ако сс сваке годпне дају кредити за индивндталну стамбену нзградibv и Kvnvje нзвестан број станова. Прошкрењем фабрнкс. повећао се п број радника а са ГБима it погреба за станозч.ма. Постоји и шггање колико ie ксправно згавршена подела кре дјгга II станова, а чему ie допрннео it са.м акт о подсли, ко.ји ie показао одреБене нелостатке, те je v то.м смислу покренут и поступак за љхову нз.мену. У плану ie нзградн>а новпх станова у Параћтп’ а обсз&едиће сс нова средства за кредпте за нндивплуа.\нг стамбену нзградњу. С обзиром на потребу. радна организацпја he моратн убудуће пздвајатп већа средства v ове сврхе п порел гога што ie добар лео средстава већ ангажован на нове нивестнцпје. Превоз радника ie обезбећен v CBiLu иравцима v ко|има сганују радшшн. Tv п тамо н.ма некЈгх xiaibiix смепвн, закаипвења aui то не представл>а некп већи проблем. Друштвена псхрана раднпка ie обезбећена и топ.мј оброк користс преко 1.000 радника. Ту се осећа велнка потреба за једшш бол>им, већим п савременнјим објектом за друшгвсзу псхрану. Одмор радника ie такоБе органнзован на мору.' Одмор v oaibaaia и друпш клт1атским лсшЕМштг.ма решава се допунскпм регресом. Сваки радник добија регрес за себе п члановс уже породпце, што му о.мо гућава да уз Maiba додатна, повчана, средства корнстн акгиван годпшњн одмор. Здравствена заштнта раднпка органнзована ie преко фабрпчке амбуланте v којој радп један лекар и једна медицннска сестра. Амбуланта је слаоо опремљена, нема лабораторије, тако да ie болеонпк прзшован да оби15е многе здравстЈене цептре да бц прнкудно потребне аналпзе за детаљније лечеизе. Ускоро долази и специјалпс * та за медииину рада па је потребно обезбелити бол»е услове пада, бол»е опремнти амбуланту, за успешнијн рзл здравсгвеннх радника. На зашгнтн радне средпне се однедавно почело радити, тако да још нема неких вндлшвнх резултата тог рада. А што се гнче заштитс на раду, ту itv:aмо организовану стручну службу која превекгивно делујс гако да нема израженнх појава повосде на шаду. Многе проблеме треба решпти да бп се осгварпо бољп друштвепи стандард и болл социјална заштнта. Г1. ОДГОВОРНОСТ или... Често c.uo CK.1OHU, понекад са разлого.м, понекад без разлога, критиковати састанкс — један од об.шка договарања чланова друштвсних и политич * ких организација. Та/ облик договарања јс неопходан н неизосжан. He треоа сасгаике одржассги v раОно аремл или нак дрзгпти некппи сно дуге састанке. To јсуреду. II састапци у радно upextc cv cjiLuuHiicaiiiK Сада сс одрхсавс. ју најчешће после пола три. MehyriLu, може се уочити да 1С одзив на поједине састанке врло слаб. Постоји стотину разлога недоласка послс полл грн. Нарочшо се то види када сс одрхсавају зборови раднии.ч људи. Понекад се треба занита ти, због чеш tiaueiaeaxto сасганке који су чссто eeo.ua важни за даљи 'рад радне организације. Разлога tuta досга: нлч је то премореност, или објекгивне околности, tian незаннтеиесованоаг. А најчешИе јс, «• нак, нсзаинтересованост. Без договора не.иа рада, и чије чудно када се касни са доношењем eeo.ua важних лХ лука. Резултати рада су чеаа еерна с^шка ефикасносси друштееночгОЈШтичког рада. На жалост, код многах нс постоји осећањс одгоеорности, о да га и.иа... Б.

CTPAHA 12 14 ДАНА Ei'OJ 46 Познтнвно оцењена досадашња актнвност (Наставак са 11. стране) старпх динара. Ова инвесппшја, за коју ie већ пзвссно да he започети почстком ндуће годнне, је велика обавеза за све name радие л»уде, посебно за стру чни кадар, који морамо, да бн успешно извео овај подухват, да ојачамо новим л>удима". Аруг Јовановнћ ]'е затим па* жњу чланова Конференције задржао на актнвностп само * управних органа, како по осно внкм органпзацпјама удруже« ног рада, тако н на hhbov раднс организације. Истакао је по требу да сс они више ослања * ју на своју делегатску и нзборhv базу, на зборове радннка. Потребно је, пре свега, да из делегација н са зборова потекну тпптијативе за решавање проблема са којима се радни људи сусрећу v процесу рада. Y уводном излагању ie затим било речи о улозн комуннста у самозаштнти н задацима у припремама општенародне одбране. Посебно је указано на проблеме са којима се сусреСа фабричкс конференције СК ће Самоуправна радннчка контрола. V то.м погледу ie од великог значаја да се што пре оспособп стручна служба, односно унутрашња стручна кон трола: „Законом је предвиђена ова служба а Савез комгниста се залагао да се она код нас што пре организује. Међутим. дуго се одуговлачило са расписнван»ем конкгрса за попгњавање радних места у стручној контроли. Међутнм, ако погледамо услове којн се траже за ова радна места, нема много изгледа да се она и погпгне. Морамо захтевати да се та места попуне, а ако је то неопходно, нека Y ПЕТАК, 5. ДЕЦЕМБРА Избор делегација интересних заједница Y току су иови избори де.\егација и Скупштине Сачоуп« равних интересних заједшша. Оцењено ie да је неопходчо hobo организовање делегатске оо нове, а због преогггерећености делегата у оквиру делегације друштвено-полЈгптчке зајелнице пзабраће се још две дслеramie и то из области привррде и из области друштвешгх делатности. Поред досадашњих Самоуправних »гнтересних заједница: за културу, фнзичку културу, ооцијалну заппиту, становање, грађевинско зелтл»и« ште, здравствено осигурање, запошљавање, основно образовшве, развси птпгвреде. дечпје заштите, изабраће се ioin четри СИЗ-а за локалне и некатсгорисаке путеве, за одмор реKpeaipiiv, тгризам, за пнформп * саље н за техинчку кудтуру. Већ су расписани пзбопи за пзбор делегата у Скупштнне свих Са.моуправшк ннтересннх зајелнниа. Кадровске комиапе Фабри- ’псе копферештје СК-а и Радкичкс скупштинс припреииће на основу свпдснтираннх пзедлога кз OCHOBHIIX оргаЈшзацнја синдиката, предлоге за члано ве делегација Самоуправнпх шггересних заједнииа. Избори he се обавнтн 5 ХП 1975. године тајшгм глзсивем v свим оргашгзација.ма удруженог рала. OOYP-a „Површпнскп кипови” лаје по 15 лелегага; ОО\ Рз .»Произволња пемента" по 25 делегата, OOYP-a .JTpoiuo’uhc VCAyre' * no 20 делегата n OOYP a се промене потребни услови v погледу стажа, личног дохотка и др. За сада ту нмамо попуњено само једно радно место. И оно не бн бпло попуњено да mi ie о томе донета одлука од стране колепгјума и радннчких савета, а и оно ie попунлно из унутрашње рсзерве." Он је затим истакао да ie у протеклом периоду идеолошкополјгпгчком раду н образовању комуниста и осталих радника поклан>ано доста пажње. Кроз разна предавања, школу са.моуправл>ача и семинаре прошао је велпки број комуниста и радника, посебно младих. Замерио ie члановима Савеза комуниста Koin су отказали претплату за лист „Ко.муннст”, јер без пнднвидуалцог рада на свом ндејном уздизању ни један комуниста неће моћи ак тивно да се укл>учи у спровође ibe политике савеза комуниста. Запш ie Конферениија упозпата са током и садржино.м преднзборних састанака по основним организацијама СК, о чему ie говорио друг Сиппша Борђевнћ. Конференција је на крају свога рада прихватила Извештај о досадашњем раду и ут« врдила предлоге кандидата за руководства основнпх организа ција, као н за чланове органа и тела Фабричке конференције СК. Ypebyje: Редакцнони одбор Уредник: Радолшр Милосављевић .Заједничхе службе’* no 25 делегата за обе делегације (из области привреде и области друштвених делатности). Конституисање Скупиггине Самоуправних интересних заједница обавиђе се 10. X) I 1975. године. Ове азборе пратиће Јсдинствена организација сиидиката наше фабрике преко координационог одбора. ЗА 26. И 27. НОВЕМБАР Заказани зборови радних л>уди 26.н 27. новембра заказанн су зборови радних људи OOYP-a на којнма he се размат рати: YcBajaite самоуправних споразума о осшшању Са.моуправиих ннтересних заједница; прихватање са.моуправннх споразу.ма о органнзовању н мсђусобнп.м односима у самогправној пнrepecHoi Републичкој зајелнн mi пензијског н пнвадидског ocinvpaiba радника; о осннва iby основне заједнице пензпј ског н шгаалидског осигуран»а оадника за регнон Шумалијс (I Помопанл>а и о оспивању За 1елнипе усмеоеног обпа.зпв!1н»а На збору ће битн и преллага4se канлндата за чланове деле * .-aiuiia к утврђиваме листе кон шдата за члакове Делегапија Две године сомоупровне роАничне контроде Проитс су dee године од како Самоуправна. радничка. контрола ради у натој радној органцзацији. Ради на оснооу свог програма рада а према указаним потребама. За свој двогодшињи pad сачинила је 60 записника са констатациЈама, 11 предмета предложених мера, 30 дописа разI личитих садржина, у којима . су траженс провере одговора, । чињеница, или података. Hoped овога, Самоуправна padничка контпола разматрала је и већи број жалби рабника, проверавала навобе у истима и иитервенисала tend обрећених органа, каба је то било потребно. Самоуправна рабничка контрола, као deo dpyuireeHe самозаштите, нашла је своје место и padiMa са docva успеха. Записници, констатације и извештаји на време су docтављани радничким саветшла OOYP-a, зборовима, Радничкој скушитини, Срекрегтаријату фабричке конференције СК и Јединственој оргшшзацији Син диката. Haieutue пажње pady Самоуправне радничкс контроле показао je Секретаријат конференције СК и он је позитивно оценио pad контроле. И сви dpyiu органи управљања су махом прихватили и размат рали констатације Самоуправне рабничкс контроле. Једино Jcdiuicreetia организација синдиката није нашла за потребу да се унозна са рабом Самбуправне радничке контроле. њеним проблемима за протекле dee гобине. Pad Самоуправне рабничке контроле би био можба и бољи da је имала више стручне помоћи od Hadлежних у рабној органнзаци- /и. Н. Випета: Ж. Цветановић Акција Недавно јв покренута шнра друштвеиа шшцијатива на територији општине Параћшт да се лични дохоци радника OOYP-a wcnAahviv путем пггедних књижица. Цил> оваквог начина исплаћивања ie ради финансијског интерванисаља у прикупљаљу с.\о<5одних новчаних средстава и решавање финансијских проблема радних органмзација. нз обласгн прпвреде и области друштвене де.\атности. Збор радних људн ће поред овога раз.матрати: Организацију и систе.мапиаци^ радних места; Закл»учке о пријему раднгика на основама солидарчосги; Предлог за продужење манлата органима управл»ан>а до краја јачуара 1976. године: Yea глашавање вођек»а књиговод ства са Законом о књиговолству оргашоације удружепог рада и Ппеллог доношежз одлуке о нздвајаАу једнодневне зарале свих запослених v <а moi ралној организапији као солпларна помоћ КрагуЈевцу и околишј настрадалхш од временских непогода. П. ИЗ ПОВРШИНСКИХ КОПОВА ИЕЈЦАТАЈГИИ рад је мерило свега Копови, познато ie, нису Де ментара али су бесумње дсо н>е и то управо онај део одакле почиње paban»e и технологија поповачког це.мента. Иако cv одвојени, чак и физнчки, али tv кра.ј саме Фабрнке, Коповн ипак Aaiv својевпстан точ иа шој стварности ' и средшш: скоро рсдовно предњаче у остварењу производних за,уата ка. За девет месецп ове године њихови резултати у просеку cv за 10 одсто пзнад плана, а са мо октобар мессц завршнлм су са 122,2 одсто. Y чему ie тајна овог успеха? И.ма ли у томе нешто непознато нли што се мање зна? Одговор на ова и слична ппгања потражплп смо у салпш мајда нима. — Све ie познато, кажу оуда ри. Нема тајни; не постоји ча робни штап .Рад је основ успс ха и резултата. . — Чссто се чују мпшљеАа о »аводно већим капашггетима наших машина у односу на ства p.ie потребе, образлаже Радиvaii Раднсављевић. Уствари, ка плштетп рударских постојсша у сразмори су са оптпмалчим могућностима производње сиро винаског брашна, односно клп нкера и цемента. Мика Васић налази објашње ibe у под.малђено1 crapocnoi граници запослених. До пре две — три године скоро није бљхо млађег човека а камоли штедње Укључујући се у овакву иницијативу, Јутословенска инвестициона банка у Параћину доставнла је предлог namoj радној организацији за прелажење на исплату личног дохотка преко штедних књижипа, због чега he у овом наступајућем периоду од стране стручних слутжби радне органпзације бити покренут поступак за самоуправно изЈашњавање рад * них л>уди о пркхватању оваквог начина исплате. Стручпе службе ће са представнииима банке разрадити поступак исплате уз настојање да се максимално nonnviv интереси радних л»уди за б.лаговремену нсплату готовине, првенствено у данима који сада фигуришч као термин исплате личнпх доходака. Y склопу организовања исплате обезСедиће се исгурснп шалтер Банке на коме би рзд1ппш могли v зависности ол потреба да подпжу готовпну са својих штедних књпжица. Овакав начин исплате имаће карактер цггсдње на ochobv коie he Банка улагачима обпачунаватп и псплаћнватп одговаpaivhe камате. Y прштреАП! ie н Закон којп обавезџје радне органпзаци је на нсплату личног дохотка преко штедних кљижица. №ша радна организацнја има посебни интеоес везан за изградн»у наше Фабопке koi'h vnvhvjr на потоебу. да питање овагвог начина исплате лпчно! дохчтка оегулишемо не чекаЈући допо шеље законскпх проппса. П. омладннца; сада нх нма за Фуд балскн тим и за посматрче, w to v овако малом колективг. Елан младих и искуство стари јнх — .мпого значе. — Наши послови битно се разлнкују од послова v произВОДМИ.М одел»е»има, кажу Мн лован, Боанко, Воја, Милош и лрупг. Ми покрећемо машине ц радтгмо заједно са њима; ако мп стане.мо и онс то чине. Ско ро сва радна места и мехаич iiiuija видс сс колпко поглс даш; .мп немамо зндовс н зак лоне. Испгна, понекад имамо снег п ветрове а лсти праве врућпне... To су углавном објашњења самих рудара о сопствеинм vc пссихта н достигнућима, а има сигурно п других. Итина, нико у размишљањи ма није споменуо, или Hiiie xieo, особеност и својственост овог малог колекгива; оно ла кле што mv даје посеСну боју тг жпвост. О организашпп оала и њеном ритму, такође се ма ко причало. Сматрало се ва .да al ie то као н код осгалих и да је све то познато. Нису посебно истиналп ни чнњеницу да механизашп’а Ко пова, поред редовне п-роизводп»е, ради на одржавању маг дана п етажа, на откривклмз н Ч1штћен»у јаловине. Нису, a зна се! ЈЕДИНО Y РЕПУБЛИЦИ ОДЕЉЕЊЕ ЦЕМЕНТАША О школовању квалификова * мих радника цементних зани.ма ња, иако ће ускоро да пзађе прва генерациЈа ове школе, ви ше се изгледа зна на страпи него код нас. Десило ое, ето, да је отварање овакве школе про шло „тек онако” или на мала врата, а ситурно ie да ни једко ни друго није тачно. Нема сумње, дакле, да ie no треба за оваквдш профилом ка дрова код нас посгојала јоцх раније. Одељење које ie отво рено пре ти године, при Цснгру за образовање радника у Параћину, употпунило је ову празншгу. Већ идуће годинс, преко 20 квалификованих цеуе нташа, углавном — пекача, млинара и руковаоца ayrowai ских команди, треба редовно да заврпш школоваље. Скоро је сигурно да ће сви ти млади .by ди доћи до ралних места за ко ја се спремају, повезујући истовремено стриктно теорију са праксом. Све је почело ттре неколико годииа када се наш Центар за Кажу да 'су прво поста,ш Ко повп а затпм цемснтаре. Ова тврдња тачна је само утолико што сс зна да је од вајкада постојало право богатство ла* порца и кречњака на сунча« ни.м обронцима близу Топлика. Фабрике су, истина, дошле каснтгје да бп на савремеп начин претвориле ову сировину у зеленкасту прашипу. Од првог рударског крампа, који је овде ударен, сва пажња лудн са шлемови.ма бнла ie усмерена пре.ма огромнтм дрс билииама и млиновима. To ie постала н»ихова пскључпва орп јентација п животпи пут. Када се чује о пребачају у Коповима, већина нз фабричког круга углавном мнсли на рударска примања. Очигледно, 1гедсвол>но се знало како се до њих долази и колико ie псправан тај пут. A on је бсз сумње тежак као н сви путевн кад се од прпроде отпма парче по парче,‘ макар п уз помоћ ггеканпзаннје. Још увек не постоји технпка, кажу рудари, којом бп се одједном преврнуло <штаво брдо. Напротив, мора се често рукама, па и прсти.ма. Земља пзгледа лубоморно чува и крпје своја педра од л»гди II то пре свега од онпх у рударским шлемовима. Р. М. образовање кадрова прихватио једног неуобичајеног и деликатног посла: кзраде програма за школовдње будућпх цемента« ша. Најтеже ie бпло што није дан сличан узор у то време није постојао. Стога је морал дгј се води рачуна о стварпим потребама наше радне организације, с обзиром на њен разво јни пут, и на пскуству у школовању кадрова које је Центар имао тада. Нема су.мн»е, дакде, био ie то прави пример савре мене сарадње на релацији при вреда — школство. To сс тмеђу осталог види по томе што је предложени прогоам за одељење цементаша означко и веоификовао Просветнп савет СР Србије, а одељеље ie постало једпнствено у Републи цн. На крају, na.va рећп да се зз програм и рад одељења v последзБе воеме rnrrepeeviv »• ■ 'гте нементаши пз Беочтша н „Ша ра” са Косова. Р. М.