14 Дана 1975

AKTYEAHO НЕПРНВРЕДА ЗА ШЕСТ МЕСЕЦН Услови стнцања дохотка у непривредним дслатностнма су повољшџи нсго у прнврсди. Инструментн порсскс политике и расподсла средстава пш* лп су у корнст шггересннх заједница. Наимс, прцходи ннтереснпх зајсдшша у првом полугођу 1975. годинс су већп за 30,1 одсто у односу на исти период прошлс године. И пошто сс пспрпврсднс дслатностн у пајвсћсм обнму фннансирају »з срсдстава ннтересних заједннца, то јс финанспјскк резултат, гледан у целпни, врло ’ прволлн. Укупан приход непривредс (школство, здравство, културно-просветна делатност, соцнјална заштита и неке другс нспривредне организације које послују по првнш<пу приврелс) је већи за 41,7 одсто доходак за 57,6 одсто, нсто личнн дохоик за 33,4 одсто и остатак дохотка за 101,5 одсто. Највеће повећање укупног прихода је код школства, сопијалне заштите н здравства. Међутим, баш код ових области, повећани доприносп (скоро за два пута) умањују ефекат финасијског резултата непривреде. Ако сс посматра стру xiypa расподеле укупног прихода, знатан пораст дохотка је и под утицајем ограничене потрошње које представља матврцјалне трошкове. Такво кре тање материјалних трошкова је под упшајем опрезности радних организапија у_ трошењу средстава, јер се, обзиром на разна договарања у всзи политике фннансирања непривреде, није знао какав ће бити положај радних организација непривреде. Што се тиче личних доходака, знатније су порасли, за 33,4 одсто, и то код свих радних организашца непривреде. Код школства су лнчни дохоци повећанн, али још увек не достнжу виснну примања за исту квалификациону структуру у другим раднЈШ организацијама непривреде. Y односу на исти период 1974. године тколство је побол>шало свој положај и кроз издвојена средства за фондове. Али 850 000 динара издвоје * них у фондове, представлАју само симболнчна средства н чине само мали део потреба школства за инвестициона улагања. Остале области неприведе имају повољнијп положај за издвајање средстава за фондове. Д. Анђелић ЦЕМЕВТ €ВЕ ТРАЖЕПИЈИ Након игго је цемент појефгинио, продаја овог лрађевинског материјала је знатно повеђана. To * ме је допринела и несташица цемента на тржиш ту због смањених испору ка домаћих фабрика. Како мам је рекао ВаснлиЈе Петковић, помоћник руководиоца Комерционалног сектора у Фаб рици цемента „Нови Поповац", овај колектив _ће уложити све напоре како би се произвела тражена количина овог производа. V стоварипггву о ве фабрике у Параћнну потражња цемента у односу на јуни и јули је де сет пута већа. — Приморани смо да за који даи обуставимо испоруку предузсћима, како *би успели да подмири.мо потребе приватпих лнца. Настојаћемо да сав уплаћени цемент што прс буде испоручен купцима — рекао нам је Градибор Стојановић, по словођа овог стоварншта. Фабрика цсмсита „Новп Поповац” јс чссто суочсна са проблемом паплатс дуговаша од стра- * нс неких грађсвинских н трговннских прсдузећа. Тренутна луговаља овој фабриин су у BHCKZIH мс ссчне производљс М. М. ће доћи до снижења цена штофова. Осим тога интересовао се и о другим важним питањч ма из живота и рада радних л>уди, здравственој заштити, дисциплини и стандарду радН1£ка. Светска, а тиме и југословен ска текстална индустрија задн»их годчна преживллва тешку економску кризу. Она је по себно код нас изражена у овој години — истакли су представници Фабрике штофова. — Инфлација, слабл>ен>е куповне моћи и општи хаос којн је владао на тржлшту када су сви дизали цене, нас је тешко погодио — истиче. днрекгор Србобрап Радосављевнћ. Чн.м смо осетили да he доћи до овако тешког сталва почели смо да се припремамо одмах, још иа почетку ове године. Податак да камгарн штофовн не иду тржишту а да и.ма «нтересовања за продају влаченнх штофова лш смо нскористнли si одмах стопирали произ BOAibv камгарна а оргаиизовали рад на пронзводњи влачсног преднва п тканина. И поред предузетнх мсра да се залнхс смање оне данас достижу чстворомесечну иронзводљу а то.ме је допринео и лстњи пернод када наша роба не иде. Ипак, очекује се да he до краја године бити сведсне па разумну меру. Што сс пнвестиција тиче, онс су свс покривенс. И.мамо тсшкоће око увоза ПАИА ГОДИНА II ' БРОЈ 40 ПАРАНИН 2. СЕПТЕМБАР 1975. ИЗЛАЗИ СВАКОГ ДРУГОГ УТОРКА иЈјЕНА6(1|£ИНА^и Параћин: старо и ново МИЛУТИН МИЛОШЕВИН ЈЕ ПОСЕТИО РАДНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ Y НАШОЈ ОПШТИНИ 1 IIIHiHJE мигавнј. - ЗМНЕ 11Ш. РЈШ ® Потпредседник РК ССРН Србије Милутин Милошевић посетио је Фабрику штофова, Српску фа брику стакла и Фабрику цемента у Поповцу ® Мере савезне владе су у нашој средини подржане ЛИСТ СОЦИЈАЛИСТИЧКОГ САВЕЗА РАДНОГ НАРО ДА ОПШТИНЕ ПАРАВ ИН Y оквиру акције коју спроводи Републичка конференција Социјалистичког савеза Србије а на бази сакупл>ан>а података на терену о привредннм кретаљи.ма и спровођењу у живот одлуке СИВ-а о економској политицн за ову годнну, МИЛУТИН МИЛОШЕВИП, боравио је 21. августа у нашем граду. Том прилпком водно је разговоре са представнцшсиа лрупггвеио-политичких организација и руководства трн највеће радне организациЈе. Приликом посете Фабрини штофова, Милошевић се посзбно интересовао какав је положај фабрике на тржишту код нас и на плану извоза, да ли су инвестошије покривене, шта се предузима да се тешкоћа око продаје побол>ша и да ли неких машина из иностранства и то ће бити углавном коч шша да на време пустимо у рад нову дораду. Даноноћно се мењају административни по сту^пцл а све то отежава пословањс. Ha npmtep, да би купили 100 килограма боје треба Са разговора у Штофари да добнјемо пет печата од разннх инстнтуција а нама су боје хитне! Посебну пажњу радни луди у Фабрици штофова су одувек поклањали извозу. Овс године посебно, јер су склогшлн такве повол»не аранжмане да ће до краја овс годнне пзвести разну робу у вредности од пре ко 2з лшлиона динара. Потпредсединк РК ССРН у току разговора у Штофари оба вештен јс и о плановима на даљем техлолошком развоју и vcanpmaBaiby и о предстојеhoj интеграцнји са Текспглним прсдузећем ,Једш1Ство“ као н о плановима на израдн нове зграде за потребе конфек ције и трикотажс. Посета Стаклари И у Фабрици стакла теме ра зговора и живог ннтересоваља друга Милутина Мнлошевпћа биле су: финансијски резултати шестомесечног обрачгна, ннвеспшије, могућност да се побол»ша извоз, утицај неликвндности, дисциплина и друго. На сва питаља представницн руководства Стакларе су отво рено одговаралн и нзносили конкретне чињенице из којих се видело да је колектив преболео најтежи период. По свнм показателЈИ.ма плачпрана годишља производња од 126.000 тона стакла остваренајезашест месеци у впсннн 61470 тона. Извоз је остварен у висинн 1106000 динара — пстакао јс Миодраг Милоше вић, генсралнп дпректор Стак ларс. За првих пег мсссци нзвоз је био нешто јачи, а затим је почео да стагннра. Продаја је за шест месеци на нивоу планиране. Потрошња ам- (Настасак «а 2. странн) НОВА ШКОЛСКА ГОДИНА Добродошлица Листопади су почели да пале своје буктиње, ватромете и оакље, слатка сазвежћа грожђа да руде, дани да тону брзо у сунчаној измаглици, баш као и сиви лабудови облака што лутају над берићетном мапом јесени. Слатка ужурбаност обузима сељаке у пуним „зеленим собама”, шкрипе дотрајале даске на скели, а мрежа обавеза је све чвршћа, баш као и мирисне арабеске око стабала. Кроз златни прстен јесени, као кроз победничку капију пролази војска ћака, ведра, орна и снажнија за једно лето у освајање стрмих степеница науке, у борбу за нове странице историје, математике, географије ...за нове прелазне оцене. Школске просторије су већ проветрене и окречене, спремне да по ко зна који пут, увек са светлим материнским смешком, при.ме жеднике знања, „освајаче" нових путева. А тамо на зачељу расположене и кликтаве колоне, мало уплашени, збуњени и са сумњом у успех, ситним корацима, приближавају се — прваци. Немирни сплав детињства као да се изненада разбио о школски праг, о хридп непознатог краја где почиње нова велика авантура, недогледно раздобље науке и технике. Лепо зачешљане татине „делије”, „јуноше" и враголани крупним, широм отвореним очима упијају нов свет, његове тајне, ведре и озбиљне стране, неповерљиво излазећи из одаја свог безмерног детињства. Зајапурене, стидљиве девојчице трспћући ситно очицама, још опонашајући своје маме, нестрпл>иво чекају крај часа да полете ,д’врећеним” луткама. И седе тако будући лекари, инжењери, научници, радници и песници и исписујући прве „косе танке” започињу карту свог стрмог животописа, несличну и непоновљиву — сналазе се по првим координатама истине. И сада, док се још њихово знање оцењује и вреднује, пожелимо им много одличних и врло добрих оцена, безбрижних часова детињства и младости, љубави и ведрине чији спектар се прелива са дијаманта слободе по њима. ПОСЛЕ „ИНИЦИЈАТИВЕ" ЗА ИЗДВАЈАЊЕ СИСЕВЦА ИЗ НАШЕ ОПШТИНЕ СИСЕВАЦ ОСТАЈЕ • Председништво Отпптцнске конференцнје ССРН наше и руководства друштвено-политичкнх органнзација општнне ћуприја ограднлн су се од акције групе трађана Сисевца, на чнјем Јс челу стајао председнмк Месне организације ССРН овог туристкчког насел»а, којом Је тражено издвајање из наше и пркпајање ћуприЈској општнни • Против издвајања су се изјасннли и грађаки Сисевца већнном гласова (17:11) на састанку, ко.ме су присуствовали и наЈодговорнији функционерк општина Параћкн н Вуприја, као ц представници регионалннх руководстава друштвено-полтнчкнх организација МИЛОШ СРБЕВИН и БОШКО ЖИВАНОВИБ. Сада пошто је стављена тачка на онај део акције Снсевчана који је био обележен драматизовањем проблема са којима се ово насеље сусреће и тражењем решења за н»их у припајању другој општини, мо жемо слободно да кажемо да је добро (ма колико то може чудно да зазвучп!) што је дошло до овог сусрета најодговорнијих функционера ошптине Параћин н других заннтересованнх друштвеннх чкннла * ца са мештаннма овог „малог турнстичког села". Јер, без обзнра што су на петочасовном састанку у Хотелу ,Ј5орје‘* 20. августа домшшрали проблеми п што је повод за разговоре била иницијатива за нздваја, ite, од далеко шнрег значаја су нзговорене речи о перспекTiiBH овог насеља, која се. отвара изградњом саобраНајнииа (путева Грза — Сисевац и Сењскп рудшш — Сисевац, (Наставак на 2. странн) ЈУГОСЛОВЕНСКА ННВЕСТНЦИОНА БАНКА ПАРАЋИН

СТРАИА 2 И ДАНА БРОЈ 40 Инввстиције понршне (Наставак са 1. странс) балажпог стакла јс нагло опала, јср су царинскн проппсп промењсни па јс дошло ло иоскуплења алкохолних и бсзалкохолних пнћа за која мн радн мо амбалажу. На прн.мер, про лато јс само 26 мнлнона боца за ппво. Пропзволн.а боца за соковс јс на планнраном нп воу, а боца за лпшералну воду ie нсшто нспод плапираие. Производља тегли јс подбацила али пптсрссоваљс постојм. Од свсга јс naj6o.bc ншла пропзводња уложака зе термос бо цс. Поруџбина за следећи псриод нс.мамо .много, али нам предстојс два вслпка сај.ма у Лајгшкгу и Франкфурту па се нада.мо да ћс.мо склопити новс уговорс. Ha niiraibc Мплугина Милошевића како порамт неликвид ности утиче на Стаклару, дпректор Милошевнћ је одговорио: — Нелнквидност у ово.м периоду нас посебно noraba. Пбт раживања су нам преко 11 мнлијарде у односу на 7 за исги пернод прошле године. Цене су већс од прошлогодншњих, а залпхс су пораслс н w више сировина него готове робе. Када сам поменуо ценс да кажем да смо нмали н ту пробле.ма. Нарочито око кадцилнране соде. Домаћа сода је бнла 1,92 динара по килограму а еада је 2,42 динара. Та стална промена утипала је на све стакларе у земљи, па смо у току августа .месеца одржали YCBOJEH ПРОГРАМ РАДА OK ССО ДО ОКТОБРА □Ооирапо Радна група која је формнралп ив предссд1тштво aiS Опшпгнске конфсрснцнје ССО сачштила је Прсдлог програма активиости OK ССО за псриод август — октобар. 1975. голинс, којн Јс усвојен на седници Прсдседништва одржаној 12. августа. На основу тог Програма акција „Млади радник-самоуправљач” наставићс се ло краја године. Фабрпчким конфсрсннПјама!-ССО налажс се да до 15. септсмбра доставс резултате"Првог дсла акције како би Председништво .могло да изабсрс најбољег младог радника самогправљача п најбољу OOYP, н да 13. октобра прогласн побсдника. За најбољег .младог радннка-самоуправљача у општинц предвиђена је награла у пзносу од 1 000 динара, a OOYP која постигне најбоље резултатс у акцнји бићс прсдложеиа за јсдну од 13-то октобарских награда општине. До краја годинс трсбало би да се спровсдс комплетна акцпја „Млади пољошшвредиик робни произвоВач’’. Главни носплаи тс акцијс, са чпјпм спро BobeibCM трсба почети 1. октобра, је Комисија за ссло ОК ССО која бп јс водпла у саргдњн са осталмм одговарајућим структурама на селу. МИНУЛИ РАД Ја it он у псгом предузећу радимо. Нсти раднн стаж кмамо. По ociiodv минулог рада исту новчаку надокнаду примамо. Јслипа разлкка међу нама је у ТО.МС, што ои проилк>- Ail бомбонс, a ја I« контролпшем да лн су aobo.viio с.штке. ПУСТО TYPCKO Сваким ланоч свс је шппс података о жртпама у јавком саобраћају, нарочкто v прсме ссзоне ГОДИ1ШМ1.Х охмора. За Bchiuiy нссрећа тврдс позванп, криви су волачн Турци. Прсдлажсм нхиежпим да у нзрсдној ссзони roAiituibiix охмора, порел сваког саобраћајпог знака на ауто ћ^ту, постапс и слкку Кра.квића Марка — са топузом. СЕЛУ Y ПОХОДЕ И Борђе Марјанопнћ се прзк тично \K.b\-4iio у културну акПОКРИВЕНЕ ННВЕСТИЦИЈЕ СВЕ ЈЕ ВИШЕ НЕЗЛПОСЛЕНИХ. НИ МАЊЕ ЛЛКШЕ НИЈЕ НП СА ОТВАРАЊЕ.М НОВИХ КАПАЦИТЕТА ЗА ЗАПОШЉАВАЊЕ НЕЗАПОСЛЕНИХ. ОСТАЈЕ НАМ ДА ПОКУШАМО СЛ ОТВАРАЊЕМ НОВНХ ПОГОНА Y КОЈИМА БИ СМО ПРОИЗВОДИЛИ AYTO MATE ЗЛ МУЖУ РЕПУБЛИЧКИХ ФОНДОВА. зајсдничкп састанак и тражилн да исна- содс буде свуда 1,80 дниара. — МсБутпм, проблем соде п.ма и ггозитпвно дејство. Натс рао нас јс да сс окрснс.мо унутрашњи.м резсрвама. С.ма1М1ЛН смо употрсбу содс а повсћали друге компоненте, про мснилп рсцсптуру. Почсли VMO да корпсти.мо впшс крш — додао јс Пстар Илнћ, савстник гснералног директора. Y дал>см разговору предсгав ници фабрпкс упозналн су потпрсдседника РК ССРН и са остали.м проблс.мн.ма ца које панлазн овај всликн колскпш. Проблем боловаља јс п овде присутан, поготову у старом погону, у ко.мс понскад одсуствујс и по 136 ралника. Лли сс надају да he ц овај проблс.м ускоро бар cxiaiMiTii, аки не и решнтп. На крају јс истакнуто, да је у задње лве године направљс * на преоријентацнја у произвоЛН>п да је она усмсрена на про изводњу артикала за шнроку потрошњу, пре свсга на производе за угостителлке потребе. V фабрлни сс мислп да је то добар потсз и ла he угоститељ ство битн крупан н захвалан потрошач. Послс обављених разговора у Штофари и Стакларп друг Мплутин Мнлошсвпћ је посетио Фабрвпсу цемента и та- .мо водн.мо разговоре о проблемима ко.јн сс јављају у цементној индустрији. Р. Весић Д. Анђелкћ Ова акцнја обухвата трн активности којс је неопходно организовати и то: „Школа за младе пољоприврсдннке”, „Савре.меиа сеоска ломаћина” и „Сусретм села”. Одлх^ено је да Председништво прогласи најактнвнију основну органнзаиију ССО па селу, да јој се додсли награда у висини од 3000 дмнара и да сс та ОО ССО прсдложи за јсдну од 13-то октобарских награда општннс. Овс годннс he сс рсалпзовати акцнјс најбоља школа, оде- .bcibc, појсдинаи. Задатак Прсд седништва OK ССО је ла формира радпу групу која ћс да направи план акцијс и пропозицијс, и ла прати ток њспог cnpoBobciba. Најбол»а школа, одслсЈБС, поједннаи, бићс про- 'глашсни 25. маја слсдећс године. М. Михајловнћ Алег®]рмје uiijy naiuiix естрадинх уметника пазвану „Сслу у походе". Нсдавно је целс ноћн бссплатно псвао у каф.пни код НАДЕ у Стрижп. ЗА СВАКИ СЛУЧАЈ Нелавно усс.чени у солитср са лнфтом, стаиарн се заиптсресовашс, коме ћс сс обраИати у случајсвиЈла када iu< се лифт поквари. Предусретхнви прсдставннк Стамбсног прсдузсћа оспокојко јс станарс одговором: Одмах јавнте иама, a мн ћсмо охмхх да позовсмо струч1мке пз Крушевиа. He знам да ли Git Gil\o добро, позвати у мсђувремену и струч ааке ..Fopcibc Велења” да бла- ;оврсмсно у лифт уграде и неки мшш фрижилер, тек толнко да у 1иму crane nap сендвича и флаша воде. За свакн сгучај, ако се лифг покварп у вож>ки, да луди презалогаје нешго док стпгну стручњаии пз Крушевиа. САСТАНАК Y СИЗ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА КУЛТУРНА ФУНКЦНЈА ШКОЛА Y уторак 26. авп’ста 1975. годпне одржап јс заједничкп састанак аврсдставннка друштвс1<о-полјгпичкнх организација ОпШТ1ШС it представника градскнх шкода, на комс cv утврђспш задацп шкода v организован»у кудтур.нс н јавнс дсдатностп v шкодској 1975/76. годннн. Прсдставпнцп школа cv vnoзналн присутнс са прсдлознма својих плаиова којп садрже конкрсвнс акпгеностп „ везанп су махом за значајннје датуме п државнс празннке. Оцењено је да cv школе до сада самоctslvho радпле на органпзованд’ култгрне и јавне делатностн. ¥ческицн у дискгсију cv се заложмлн ла се убудуће планиpajv заједшгчкс макифсстаппје школа за вре.ме празника, да то не буде са_мо ствар школа већ п читаве друштвсне заједннцс. Све ваншколске актпвности треба планирати v зајелни« пи са осталнм друштвено полнтнчкнм и граднн.м организашгјама. Предложено је ла Да/ млалости и Дан ослобођења 1т?ада буду раднн дашт ггопуњени културни.м и спортским манифеста цнјама које ће прчввећнвати Vченици v cBojmi школама као и «а централшш свечаностн.ма у граду. Граду нсдостају централне прославе поводом важнијнх датума, па је »еопходно да се фор.мира јсдна радна група која бп v сарадњи са школама организовала прославу свих OBiix ттразннка. Школе треба чешће да оргашгзују друштвено корпстан чјзд, пре свсга на урсbeiby простора испред школа, као н на vpelxMbv града. Један овакав скуп ie требало раније одржати, како се организацнја јавннх манифестација V гоадт lie- би више. одвијала. стихијски. М. Михајловић ДУШИЦА АНБЕЛИП — УРЕДНИК- „НАШЕГ ДЕЛА” Душица Анђелнћ, новинар-лс ктор нашсг листа, изабрана је пре пар дана за руководиоца Инфор.мативнс службе и главног и одговорног урслннка „На шег дсла", листа ИВТ „Брзнко КрсмановиН". Рсдакиија листа „14. дана" сс најлспше захваљујс лругаpifun Анђелнћ на досадашњој сарадњи и жсли јој пуно успсха на новој дужностп. Лзубиша Цветковнћ-Луша Само urro је прогледао ставнлн му паочаре. И ciin.biiBii Koib зна да * удари по хоју чифту. На валчти која тонс параф нема нккаквог значаја. Кад бпх зиао код кога је вснтпл за кишу постао бпх светац. На путу за престоницу има доста caoGpahajiinx знакова н за сваки случај по нски радар. Сврбе га табани, а чешс се no главн. Није бно лош радкнк, бол>е је зиао да говори. алп иајбо-w је urro he ипак да оде. Мсмам крав.%и за овчиЈи сир. Прпде — јаја мућкови. Сизиф бк да промени име у Клпзнф. Meibaxt фрижндер за једног шун карца. Свако нма свог анђела а менн \ipnxMi ћзвола. П у познатпм ергелама залута по пеко непознато жлребе. Немају само руже прпмамхив мнрпс п оштре болле. Са „КонферснцнЈе за шта.мпу" у Снсевцу СИСЕВАЦ ОСТАЈЕ (Наставак са 1. стране) као и прилазни пут из Бул>ана). Њихова изградња је у току н они ће убрзати решавање жпвотних проблема ових грађана. Наравно нс сви пробле- .ми, јер на састанку су нстакну ти и онп, пре свега када се ради о међусобним односима између малобројних грађана, мо ра затим да се .мења и њнхов однос пре.ма туристнма и туристнчким капацитетима, које he моратн сами грађани да ре шавају. Сисевац нскад и сад Као што је познато, Сисевац је све до 1962. године био познато рударско насеље, фор.мирано уз јаму „Папрадна" једне у низу Сењско-ресавскнх рудпика. Као и у свнм сличним насс.^п.ма, жпвот јс текао скро .мно, али бурно, посебно у послсратнн.м годинама. Насе^е јс Ј1.мало своју здравствену станицу, просторије за разоно ду, продавницс, тколу, раднн л»уди су били органнзовани у друштвено-политнчкс органп зације. Пошто је највнше било рудара, бн.\и су сложнн п спре.мни да све пробле.ме заЈедничкп решавају. Hace.se је дотле терпторијално прнпадало општннн Параћин, а адмннпстративно општннн Ресавица. • - Када је експлоатација рудника престала, није више било разлога за ово двојство. Сн севац је 1962. и ад.министратнвно прнпао Параћину. Л»уди су почсли да од\азе из насеља тражећи за себе посао. Из године у годнну било је сзе тежс. Људн је било све мање, све је теже било одржавати установе друштвсних служби, све је .ман»с бнло ннтереса и „рачунмце" зе неке од привреЛШ1Х пунктова (продавнице, на нри.мер). Престале су са радо.м здравствена станнца, Meena канцеларпја, школа (у овој годнни је понова почела са радо.м за само неколико учсннка!), на крају, доношење послсдљсг Статута Општнне п ссдпштс мсснс заједннце је пренсто у Бул>ане. И не са.мо то, престале су да функционншу и полнтичкс организацнјс у селу. Hace.se дакас нма 17 домаћинстава са 58 грађана. Истоврс.мсно, треба н то имати у впду, и поред проглашења Сиссвиа за „турнстичко насе- .se", оно се ни у то.м правцу иијс развијало они.м темпо.м, како су то очекнвалн ц његови становцннни и општина Па раћин а разлози уплавном леже у лошем прилазу насељу. Туристнчко-угоститељско прсдузеће „Грза” је, вал>а признати, улагало напорс да одржи најважније објекте и да органнзујс живот si то не са.мо у времс туристичкс ссзоне, всћ, ма коликоу скромном обнму, v току читаве године. Прошле године се започсло са изградњом пута Грза — Снсевац, a како је у току нзградња пута од Ссњског Рудника, наша општина у овој годнни финанснра део овог пута који јс па пашој терпторпјн (од Стракца до Снсевца). Ове саобраИајннцс треба Сисевац далеко успешније да отворс за турпсте и тек ће овнм да се омогући реализаиија већ давно замншљсних планова о Сисевцу као ваздгшној бан>и. Понестало нм стрпљсња I Но, грађанн.ма Сисевца упра во сада као да је понестало стрпљења и за све своје недаhe почели су да оптужују општииу Параћип (и за то што нико нећс да лржн аутобуску линију до Сисевиа; н што ее продавннцс огворе н за кратко врс.ме затворе, јер прометстра ховито варира нз месеца у месец; и за неуређено насеље; и што су без прнкључка за воду; „ због пропуста у раду Месне заједнице у Бгљану п због мно го чега другог). Тако бар мисли једна група грађана. И кад и.м је недавно на последњим изборн.ма ССРН пружена шанса да се понова’организују (.мада се испоставило да због малог броја присутних избори нису статутарни!), они су то »скористили и одмах после избора почели су да захтевају решавање свнх набројаних н друпкх проблема, предвођени Радомиром Павлови * ћем, новоизабраним председнико.м MO ССРН. To им се, наравно, не може узетн зазло. На састадку Месне организаиије ССРН, који је одржан 14. јула ове годнне и коме је присуствовао и председник Оп штинскс конфсренције ССРН друг Милош Дракуловић, закл»\-чено је слсдећс: • И.менована је ко.мисија са задатко.м да органнзујс збор грађана на ко.мс бн се донела одлука о издвајању из Меоне заједннцс Буљане, или пак изОцена Председништва OK ССРН Све то навело је Председништво Општннске конференције ССРН да на својој седници од 18. августа оштро реагује ii осуди овакво понашање Радомира Павловића, председника MO ССРН и захтев групе rpaba на за пздвајање, нз Општине одбачан као „неоснован и неза конит, јер је одлука донета на састанку без потребне већнне чланова са 12 прнсутних од укупно 40 бирача, а .мнмо Месне заједннце села Буљана н Сисев ца, која по ¥ставу СРС искл>учнво надлежЈна за доношење одлуке овакве врсте”. Председништво је подржало закључке Месне конференције ССРН Сисевца од 14. јула у вези1 са решавање.м комуналних, здрав ствених, саобраћајних ии ApvП1Х проблема овог насеља. Yказано је н на .моралну и полнтнчку неподобност председкпка н* секретара MO ССРН да воде ову органнзацпју (каснијс је установ^ено да су нестатутарно и изабранн!). Иниии рана је пзрада урбанистичких планова за насељена места I'pay н Снсевац. Y међувремену, руководства друштвено-полиTiniKHX органпзацнја Нуприје у посебној ннформацнји репуб личким руководствнма и нашем Општннско.м комитетуСК оградилп су се од ове акцнје. Ето, у најкраћсм, снтуација се до овог састанка у Сис&- вцу тако одвијала. На са.мом састанку узели су учешће н они који су ,за’’ п oHii који су „против" издва|јан>а (раннје никако јнису могли да се заједно naby и договорс), као и гости нз Параћнна, ћуприје и Крагујсвца. Много тога је речено. Бнло је и међусобног оптуживања, алп и разложног сагледавања астуацпје. Драган Всљковпћ, потпредседник Скупштинс општине, посебну пажн>у је лохлонио перспективи Снсевца и истакао да ово nace.se у наЈзедном периоду трсба да доживи своју ренесансх’, али да томе свој допpinioc .морају датн и са.ми .меш тани. На то их је подсетио „ Милош Срђевић, председиик МсБуопштннске конферениије ССРН Крагујевац, нстичући да једину перспективу могу да виде у развоју турнзма али ла прито.м нмају на уму „да гост иде код доброг до.маћнна". Посебно је указано на потребу да елнмпнишу .међусобна трвења, чији су носиоци породице Павловнћ п Пстровић и „ла са седнице оду јединствени”, како јс рекао Бошко Живановић. Днректор TYI1 „Грза” Бу ра Букпћ је говорно о напорнма његове радне органнзавршио избор нових делегата ва Скупштину M3 Буљане. • Да сс упути водопривредни стручњак да испита посгојећу трасу воловода и утврди да ли је могуће и под којим условима његово довођење' у. исправно стап»с. • Да се организује састанак са лрсдставншхима органнзаин ја удружсног рада којс имају своја одмаралшпта у Сисевцу н да сс нспнта могућност »иховог учешћа V рсшавању комуналних проблема Сисевца. • Да сс нспнта могућност поврсмсног доласка лекара у Сиссвац. Истоврсмено, констатован је значај којп за ово насеље и.ма нзгралња пута Грза — Сисевац и прилаза ол Сењског Рудннка. Указано је и на папорс да се некн гтроблемп реше, а са тн.ме је настављоно и пакон састанка (почела је са радом пткола, „Грза” је прехзела про давницу од „Рнбнттчарства", чи.ме су створенн услови за ефнкасније снабдевање; до кра ја голпне ће почети да ради и месна катшеларија једном недел>но). У.место да се и сахш мешта« ни још бо-se организују и да превазиђу .међусобне трзавице (подељеки су на два табора око породина Павловић и- Пет ровић), како би дали свој допринос решавању наведених проблема, председник МО ССРН једну групу грађана ори јентише на ставл»ан»е ултиматума општини Параћин (да од- .мах решп све проблеме Сисевца или ће се припојити лругбј огшгпгни!) и иа повсзнвање оа представнишша Нуприје. Y том цил»у ортанизован је и посебан скуп, нека врста конференције за штампу, на којој јв ова група грађана пред новннарима Радио-Светозарева и Радпо-Београда пзносила своје пробле.ме и донсда закл>у~ чак о издвајању из општине Параћнн п за припајање онштнни Нуприја. Председник МО ССРН јс почео да обнлази репрубличка руководства друштвено-политичких органнзацнја тражсћи подршку за ову акциJYције да, колико је то била у .могућности решава проблеме Спсесвца, a,ui да су је често ометалц псти овн грађанн ј<ојн су се сада сгавилм на .JIfiAQ , акције за издвајаљс нз олштИ-1’ не, Параћин. Душан JjeBbesuh, потпредседннк Скупшнте * штине Нуприја, је истакао да и Нуприја има интереса да се ово Hace.se развнја « то на пла ну турнзма, алп је осудно акшцу групе rpabaHa за пздвајање из Параћина, јср је покренута н вођена антн-самоуправно. О то.ме је говорио и Петко Лековпћ, секретар Општпнског комнтета СК, потсећајући rpabaHe на то да су неки н>пховп проблеми у току ове године решени а да су Друш на nyw да буду повољно решенн. . Пнтересаитно је да председ ннк MO ССРН Радомнр Павловић, и поред низа критика упућених нспосредно >Бему, није н.мао снаге да било коју од н>их прихвати. Покушао је и на завршстку састанка да усме рп закључкс против свега оног конструктивног што се на састанку чуло. Морао је да буде прекинут н да наставку састаи ка предссдава потпредседннк OK ССРН Лзуба Рашковнћ. Грађани ’ey на крају усвојпли као платфор.му за 'дал»е решавање проблс.ма Сисевца Закл»учке Председннштва ■ ОК ССРН ii са 17 пре.ма 11 гласова одбили су нницијатпву о нздвајању из општине Параћин. Наравно, на свнм учесннцнма овог разговора, посебно ка мештанима « одговорним фуккционсри.ма општинс Параћин, лежи велика одговрриост да се што брже решавају наго.мн лани пробле.ми овог насеља, ка ко би оно спрелшо дочскало „турнстичкн бум" којн непосредно предстојн. НОВИ ЧЛАНОВИ СК Y овом периоду у СК је укупно примљено 374 нова члана, од чега 116 жена, 48 раднн ка из непосреднс производљс,. 60 радиика нз осталог друштвеног сектора, 30 индпвилуал ппх ио.моприврсдннх пронзвођача. 15 просвстних радиика ii 162 ученнка. Од повопрвмл>ених чланова 299 је до 27 годнне жпвота. За исто врс.мс члановнма СК изречено је 26 пдсјно-полнтнчкнх мера: 8 опомепз, 8 послед »их опомена и 10 нскл>уче1Ба пз СК (у 9 случајева због по литнчке пеодговопносттт ц пасивности v извршавањг обапс за), 18 члалова је брцгако са свиденције члаиства, a 5 ceoie bo.sho напустнло чланство СК.

BPOJ 40 И ДАНД СТРАНДЗ Y погону ручне израдс стакла најбоље производне резултате у јулу месецу постигАо јс радилиште 4Јовановнћ Љгбише, са извр * шењсм од 102%. Ово радклиште радк на V ванн и у том |херноду производило је кригле. Y ХТЗ службн смо сазнали да је извршена наруџбина 500 пари обуће од ливеие гуме, за све раднике про изводних погона. До сада су у овс сврхе набављанп опании и у прошлој години утрошено је 2.167 пари, док-је планирано било 1.816. Због лошег квалитета опанака дошло је до смањења жиховог века. па су морале и више пута да се заме- »ују. Обућа која је сада наручена бољег је квалитста и лепшег изгледа. И поред сезоне годишњнх одмора и великог броја отсутних у јулу месецу оделлље за пзраду и одржаван>с стакларског алата остварило је врло добре рсзудтате. Просечно остварс- »е норми износи 128,15% a укупни финансијскн ефекти премашили су сва очекивања. За овако добре резултате заслужио јс добро организовање посла а знатан утицај има и прековременп рад оних л»уди који су у јуду били на својпм радним местима. Y марту месецу ове године у одељењу гвоздене калупаре примљена је у рад једна група приправника — металаца. Радили су по програму специјално за њих припремљеном под руководством човека који их је врло брзо усео у тајне калупарства. Такав начин увођења у посао који мх очекује донео је резултате који се овнх дана најбоље уочавају. Наиме, ово је први месец њиховог директног учешћа у производњи после укндања притТравннчког ста жа. Извршења нормц који су они остварили најбољи су доказ да је начин обуке кроз који су—----- ------- прошли био управо онај прави. Од 26 — 28. августа ове године, у нашем колективу одржане су пленарне седнице сва IV OOYP-a. На седницама је разматрано пословање радне организације за првих 6 месеци овс године. пи СРПСКА ФАБРИКА СТАКЛА — ПАРАБИН ГОД. XXI БРОТ 226 СПОРАЗУМЕВАЊЕ И ДОГОВАРАЊЕ О РАСПОДЕЛИ ДОХОТКА И ЛИЧНИХ ДОХОДАКА РАСПОДЕЛА ПОЗНТНВНО ОЦЕЊЕНА Y времену од 14. до 22. августа ове године одржанн су зборови радних л>уди на који.ма је расправљано о друштвеном договору о стицању и распоређивању дохотка н расподели средстава за личне дохотке а којег су зајсднички закључнли Всће Савеза синдиката Србије, Прнвредна комора Србије н Скуппгпша СР СрбиЈе у току мссеца јуна 1975. годпне. Расправљано је такођс и о акционом програму Већа Савс за синдиката Србије, односно о материјалу којп носи наслов „Расподела према резулта тима рада — констатације, оцене, ставови и акције *', који ВЈзражава полптику и ставове Синдиката Србнје које треба да спроводс све органиаације и органи Синдшсата и Савеза синдиката прп закл»учивању Са.моуправних споразу ма о заједннчким основама и мерхслима сишања и распоређивања дохотка и расподе.ле средстава за личне дохотке у репродукционим целинама, тернториЈалних друштвенпх договора и Самоуправнпх спора зума у Основнјш организацијама удруженог рада, односно заједницама. Да би се сваки наш радник што боље упознао са суштином Самоуггравног споразума и Акционим програмом Bena Синдиката Србије, органпзована је израда скраћене верзије Из Аутоматског погона ових материјала „Уставне оба везе, полнтика и концепција спшања и распоређивања и личнпх доходака”, п подељена свим нашим раднпцн.ма неколико дана прс одржавања збо рова. Поред овог писаног материјала за збор су обезбеђени референтп који ’ey тумачилп материју и давали одговоре на поставл»ена шггања. При изради Самоиправног споразума о распореВнвању дохотка it расподели средстава за личне доходке у OOYP-a неопходна је критнчка оцена зборова за активно учешће ра днмка путем предлога у цил>у усавршаваља расподеле личних доходака у OOYP у садаш њнм условима прнвреВивања. Припремп н одржавању зио рова пришло се сасвнм озбиљ но тако да су свп одржани у заказано вре.ме уз вслпко присуство радника н није било одлагаЈва, изузев код једног збора радних једпница: техннчка припре.ма, економски центар, биро за унапређење, израда дрвених калупа, прнпрема спровнна и оделење ватросталија у OOYP-y „Трговачко стакло". Да је бпло мало већег залагања руководиоца задужених за организовање овог збо ра СЈП-урно је да не би дошло до његовог одлагања. По првој тачни дневног реда „Припреме за споразумевањс и договарање о стицању и распоређиваљу доходка и расподели средстава за личне дохотке није било већих дискусија, већ су радшти далм пуну подршку овој акцији — догово ру који обавезује све раднике у OOYP-a које су меВусоино, непосредно м трајно повезанс v процесу репрбдукције илн нмају нсте iiaji приблпжно исте услове привређивања у групацији, грани и делатности, да Са.моуправним споразумом утвр ђују заједничке основе и мери * ла о стицању и распорећиван»у дохотка и средстава за личне доходке, полазећи од начела расподеле према раду. Можс се слободно рећи да су оцене радннка на овим зборовп-ма, биле сасвим позитивне, уз неке примедбе на висину поједнннх накнада, из разлога што с.мо у cbjlm нашим OOYPа на зборовима раднпка одржаннм од 18. до 24. априла ове године усвојили Самоуправни споразум о формнрању и распо дели доходка и средстава за лнчне доходке. Овим повим Са моуправним споразумом регу“ лисалл с.мо поједине недостатке у расподели, које су уочене пре почстка израде истог. Дате прммедбе као евентуал но нови предлозп послужпће радннм групама и ко.мисијама изабранп за израду Самоуправ ног споразума о Основним организацијама удруженог рада прн израдп Нацрта Самоуправ ног споразу.ма како је по програму активности OOYP-a у Српској фабрнци стакла предвиђено. ИЗ УНУТРАШЊЕГ ТРАНСПОРТА ПРОБЛЕМИ СЕ П0С1ЕПЕН0 РЕШАВАЈУ Када је пре пар годинд уве- блем простора решен, примљедена прва палетгоаиија робе у кс 2 ;; јз, нашој фабрици јавпо се и нс- дан електро.механичар, набавМЈСнован проблем транспорта. • “— !— --------- * -* --------- Дотадашња колнца морала су битп замењена виљушкари-. ма, електрокарима и сл. Овај нови начзгн транспорта је бржи, удобнији и најприкладнији у ycAoaiLMa све .масовније производње амбалажног стакла. Међупш, виљушкари су нашл» примену и у многим дру пш одељењима: грађевинској групп, технлчком магацину, магашпту готове робе и тд. Самим увођењем ових возила јавила се потреба за отварањем одељења за оправку и ривањем возног парка прети одржавање постојећих возила. опасност од удеса. Y одељељу Снимак внљушкара Y почетку било је тих возила мањс, али вре.меном се повеhao број истјк па се сходно томс морало и одел>ен>с проши рнти. Као и свака друга новина тако и ова нма.\а је Accra потешкоћа и то: радници на одржавању бнли су без искуства, резервних делова није бнло нлн се на њихов увоз чекало месецима, недостајао јс алат а И сама просторија која се налазила у магацину готове робе била је скучепа и нспогодна за рад. Све је то ути цало на то да и поред всликог залагања радшоса поједцни виљушкари стоје неисправни. Године 1971. у одељењу је постављен референт за одржавач>е унутрашњег транспорта Ап тић Марин. Он је покренуо нзвесне магомилане пробле.ме, ан гажовао се око набавке рсзервних делова, алата и тд, и увео тј. отворио за свако возило књигу V којој се региструју свс променс: подмазивање, за- .мена ул»а, неисправност возила, од до... и остале погрсбне податке. Касније, првог априла ове годинс ово одељаБс добија но ве просторије у бившој „Новој .мешаонтши” и припада технпчком магахшну. Ти.ме је про 110 је још 8 мсханичара и je-i љсио јс још алата. Добивеки су бол>и услови *рада. Ипак све ово јс узалуд ако возачи возила нс воде рачуна о возилу, па је у том циљу одређено ко сме који виљушкар илн трактор да вози, а све оправке и трошкови горива иду на мес то трошкова дотичног одељен»а које корпсти возило. За сада ово одсљсње радц добро, али може и још бол>е. Већ сс разлппиља и о томе да се у наредном периоду заирта изград ња саобраћајннце, јер прошираде махом млади л>уди за које се каже да су прави мајстори свога посла. Из свега овсга се види да је проблем унутрашн-ег транспорта углавном решон. A. В. ! школскн погон | НАЈБОЉН ? За првих 6 месеци ове п> $ дине, најбоље пронзводне ? резултате у фабрици, по5 казалс су машнне у школ5 ском погону, које су извр5 шиле план са 118,8%. Добра 5 пронзводња настављена , је 5 и касније тако да је у ју5 лу план пзвршен са око - 150% а у првој половини августа око 130%. За овако ? добрс производне резулта5 те, пословођа погона Бран- | ко Вујаснновић каже: „Нај 5 веНп допрннос имају добра 5 сарадња овог погона са 5 СВИ.М оделењима и служба- $ ма у фабрпци, јер се све s интервснције обављају на ? време и квалитетно. Поред 5 тога мора се похвалити н 5 технолошка п радна дисци5 плина свпх запослених у о* ’ вом дслу прсдузећа”. КАНДИДАТИ ЗА ОРГАИЕ УПРАВЉАВА На зборовима одржаннм 14. августа и од 18. до 21. августа предложени су и утврВени кандидати за чланове органа управљања, који ће се бирати на пз * борима заказаним за 12. септембар 4975. годнне. Зборови су одржаваш! и кандидатн предлагани по изборним једи ницама. # Прва основна организација уд руженог рада 1. Раднички савет радне организације: Илић П. Слободан, Спасић С. Борко, Алексић М. Вукосав, Глигоријсвић И. Миодраг, Арсић К. ‘Љуболшр, Трифуновић М. Марко, Мнхајловић, Милорад, Каљарић Ц. Љубоашр, Марковић Д. Мирослав, Нешковић Ж. Анђелко, Бурић Д. Милорад, Крејовић М. Обреп, Дулић М. Де.\1шир( Схшљанић Р. Раденко, Јовичић М. Слободан, Радојевић С. Живко, Ннколкћ Б. Стојан, Радосављевић М. Драгутин. Гајић Д. Жарко, Јовановић М. Мирјана, Ивановић Д Томислав, Милосављевић М. Добриво је,.Илић С. Живота, Илић Д. Нада, Вуковић Н. Живко, Станкић Д. Животије, » Дпнић Р. Снежана. 2. Раднички савет Основне организације Лсшњак В. Мирослав, Милошевнћ В. Драгослав, Илнћ П. Слободам, Динић М. Јордан, Бурлћ О. Мнливоје, Комаггина Р. Драган, Борђевић Б. Топлица, Псћаранин X. Мирослав, Борђевнћ Д. Радивоје, Нешић Ж. Миодраг, Николић И.Слободан, Димитријевић Д. Влада, ГлигорнјевиН Д. Видојко, Аоцип М. Мкхајло, Димитријевић Д. Стојадин, Арсић М. Миломир, МилстиН М. Томиа\аз, Тошић Д. Новнца, Грујић Б. Вукоман, Антић Б. Миладдш, Стамонковић Д. Живота, Јовичић С. Живота, МилосављсвиН В. Милан, Јовановчћ О. Слободан, Илић Д. Милтен, Вељић В. Мирко, Ристић Ч. Светнслав, Јовановлћ Л>. Милан, И- .\ић М. Милан, Гајић М. Слободан, Ицнћ В. Владан, Поповић С. Еллзабета, Тодосијев Г. Никола, Стефановић Радомир, Јурченко Ф. Михајло, БорБевлћ Д. Мирјана, Мљчовановић Б. Љубиша, Бурић Д. Никола, Јовановлћ М. Радоваи, Гугић М. Стипе, Веселиповнћ С. Радолпф, Милошевић Ч. Жнвојин, Манпћ С. Вукосава, Ванек Ф. Руди, Лешјанпн Д. Бпсерха, Милојевић Б. Миодраг, Благојевић М. Жпворад, Гајић М. Дара и Букић Д. Иконија. 9 Друга Основна организација уд руженог рада: 1. Раднички савет радне организације: Недељковић Р. Живадин, Коцић Б. Мнлица, Манојловић Ж. Живојин, Петровић С. Предpar, Миленовић Р. Мо.мир, Младеновић Ч. Сло бодан, Митић Б. Војислав, Живановпћ М. Бранислав, Радић М. Драган, Живковић Ч. Богол>уб, Рељић Ј. Станислав, Петровић М. Милан, Пауновић Ж. Сганко, Миленовић М. Томнслав, ’ Јовановић Б. Стојан, Обрадовпћ Т. Душан, Манојловић В. Мнлорад, Minniih Б. Раде, Раиић В. Благоје, БениН Ј. Рада, Мадгић М. Драгица, JauKOBiih Н. Милан, Павловић М. Душан, БорВевић С. Радисав, . Мнладиновнћ Б. Слађана, Радовамовпћ Р. Миленко, Ко стић А. Радоила, Павловић Б. Браниолав, Мнјајловић М. Добривоје и Нирковић Д. Мнрко. 2. Раднички савет Основне органпзације Спаслћ Л>.‘ Радојица, Грујић С. Светлана, Стевић С. Милош, Арпзановпћ Ј. То&1ис.\ав, Атанасковнћ Б. Милутин, Дулић С. Радослав, Антић Власпшир, Петковпћ С. Томкслав, БојиковиИ Браннслав, Дн.митрпјевић Д. Живко, Јовановић М. Србољуб, Милосављевић М. A>vбиша, Савнћ Р. Миладин, То.млћ М. ПетрашЈШ, Сгевић Б. Миле, Ристнћ С. Бранислав, Перић Р. Милојко, Мллојковнћ М. Раднвоје, Јовановнћ Б. Миодраг, Јовановић Синиша, Јевтпћ А. Драгослав, Јефтић С. Раденко, Огојановић М. Боривоје, Митровић Б. Језднмир, Стевановнћ Б. Драган, Петрсвић Д. Добривоје, Тодоровић Р. Милан, Малетлћ Б. Милован, Вукадкновић М. Предраг, Жнвковић Б. Будимир, Гајић Д. Станисав, Николић М. MhasiH, Јаковл»евиН М. Мирјана, Радоваповић Б. Љублша, БорБевиН Д. Милован, Жнвковић М. Добривоје, Павлозић Ј. Загорка, Бучак И. Фран»о, Лазаревић Б. Арса, Маринковић М. Нада, СтојановпН С. Гвозден, Јовановић Ч. Милуткн, Најдановић Ч. Божкдар, Стојановпћ Д. Јанко, Мнлосавлевић Р. Мнлован, Павловнћ М. Никола п Јоцић В. Новица. ® Трећа Основна организација уд руженог рада 1. Раднички савет радне органлзацлје Стошнћ С. Сташгслав, Стојковић Д. Раломир, Радоњић С. Мнлан, Савић Д. Хранлслав, Стајић М. Новниа, Тнмотијевић С. Љубомлр, Младеновнћ Б. Мнрослав, Жквковкћ В. Радомир, Стефановић М. Власпшир, Игњатовнћ Ж. Миодраг, Бокић С. Јован, Жнвковић Ј. Душан, БошковиН Б. Александар, Марјановић Д. Петајр, Шошкић П. Ведичко, Јовановић М. Мн ломир, Тасић Д.Живота, МнлановнН Б. Жнвадинка, Динпћ К. Дкмитрпје, Васпћ В. Вла- >ишир, Пауновнћ М. Мнлутин, Иванковић Д. Радослав и Мнлосављевић М. Миодраг. 2. Раднпчкп савет Основне организације: Отефаиовнћ С. Мшорад, Мтгтровић Д. Божлдар, Милосављевић Владнмпр, Таспћ П. До бривоје, Антић С. Миливоје, Савић Т. Жпвота, Борђевнћ М. Владтшир, Дојчнновпћ К. Јанко, Бак Викторија, Нешић В. Мшан, Јовановлћ М. Мцрко, Нешић 3. Томиолав, Мллосављевић С. Драгослав, Лукић М. Стеван, Николлћ С. Димитрије, Жшзадлновић Р. Мнодраг, Борђавнћ Р. Миллвоје, Млиенковлћ С. Дпмитрије, Поповпћ М. Зрран, Мнлијанчевпћ Д. Јовлца, Петровнћ Р. Драгослав, Томпћ М. Радован, Иванковлћ Д. Млрољуб, Бурић Ј. Миодраг, Стојановић Б. Мнодраг, Јовановпћ Р. Драгољуб, Стефаловски С. Ведимир, Кочинац М. Miuaa, Петковић Ј. Даннца, Србулоh влћ С. Гордана, Тонгић Ж. Аепа, Гојковић Б. Љиљана, Радовановић Ж. Радлвоје и Недељковић Р. Мидан. ® Четврта Основпа организација удруженог рада 1. Раднлчкл савет радне организације: Иванковнћ Ж. Новлца, Борђевлћ М. Драго сдав, Савић М. Днмитрнје, Адекснћ Стојан, Атанасковлћ С. Мнхајдо, Маринковић С. Милорад, Којић С. Драгиша, Петровић Д. Драгосдав, Ракић М. Драгн, Гајпћ Д. Топлица, Митић С. Милнја, Стојановић Драгослав, Бошковић Миодраг, Глшпић Барђс, Жлвковић Светпслав, Мнлетнћ Ж. Добрпла, Веслћ Зорл1«а. МихајловиН Ж. Мнрјаиа, Голубовић Д. Мпрјана, Марковић Раде, Бурнћ С. Драгомир. Иванковнћ И. Слободан, Матпћ Боривоје и Цвејић Рајко. 2. Радннчкп савет Основпе организацнје: Мпловановић М. Бранислав, Bacnh Ж. Станко, Фнлиповпћ М. Јованка, Вучковић Б. Гвозден, Стошлћ Д. Душап, Макснмовпћ О. Мирољуб, Вукобратовић Цвстанка, СтефаноBiih С. Константпп Живадпновпћ Ж. Томислав, Петровпћ К. Раднвојс, МојснлавиН Ж. Драгаи, Александровпћ М. Срба, Натпћ Б. Ми рослав, ЈанићпјевпН М. Станпмпр, Раднћ М. Зоран, Марковић Р. Жлвојин, Илпћ Д. Светлана, Станковић Б. Борђс, Раднћ М. Славолдб, Марковпћ Алексаидар, БалетиИ А. Љпл>а на, Козпћ Владо, Борђевпћ Стсван, ПстковпН Славољуб, Белојппа Мнламир, Милановић Вукадпн, Нлколпћ Нада. БорВевнћ Јована, Борђевпћ Србобран, Манојловпћ Гордана, Бурнћ Б. Е.мппа, Ванек Нада, Младеновнћ Смиља, Благојевић Радо.мир, Дачић Гордаиа, Јовановић Сретен, Обрадовпћ Слободан, Бурић Нада „ Милосављсвчћ Витомнр. Цредложенп су и yrspbetni капдндати и за чланове комнснја за међусобне односе радника у удруженом раду и компоија за зашпгту раднпх односа, које су органи управљаља на шгвоу основнпх органнзација удруженог рада п такоћс се бирају па пзборнма 12. септембра.

CTPAHA4 14 ДАНА БРОЈ40 погон СТАКЛАРСКЕ ОПРЕМЕ БОА>А ОРГАНИЗАЦИЈА ПОЈЕФТИЊУЈЕ ПРОИЗВОДЊУ АААТА Раднп луди Ш ООУР-а —- Одељењс за пзраду н одржава нл алата прикључују се општим интенцијама »гитавог друштва, па према томе и наше радне организаннје за рационалнију потрошњу и бол>у организацију рада и већу продук тивност, а са тим « јефтпннју производњу алата. На основу одлуке Централног радничког савета о усваја»у програма мера далсг рала од 17. апрнла 1975. г. формирана је стручна радна група са задатком: да цзвршн аналнзе већ поставл>еннх норматива рада и ценовника радова и у случају утврђнвања неоправдано постав.^енЈгх мерпла да да предлог надлежним органнма за извршење исправки. Радна група је врло квалнтетно и стручно још у мају .месецу завршнла део свог посла али и дале се састаје премапо требк и кад то хитност посла налаже. Посебно је важно истаћи да »у сачнњавају радннхш из иепосредне производње који својом реалном к објективном проиеном посла гжива ју поверење осталих радника али у исто врсмс штнте и дру штвене интересе. Радниии овог оделења. радна органнзапнја н Ш OOVP на шлн ex’- свој ннтерес у пеновниху радова. Ннје редак случај да радннци овог одел>сн»а Бржа производња алата ултогоме повећава резултате производних погона раде по времену и да врло ошт ро реагују што за поједине алате илн позишџе алата не постојс цеиовннци радова. Заједнички интереси и правн лан став радника према раду условили су да ова стручна радна група жнвп п даље и да својим запажињама помаже и оператнвном руководству да вршп бол>у прнпрему и органпзаипју рада. Најбољн пример ове заједничке акццје п саралње јесте израда кригли V—0,2 л. кат. 2707 комплет тридесет за ауто матску пресу. Ради илустрашгје навешћемо скраћење вре мена израде по појединим операнијама у односу на времена нзрале у ранпјем периоду кад посао нијс овако квалнтет но органнзован и припремл>еи: I — браварска укупна оорада 45 часова — глодачка укупна обрада 90 ” — стругарска укуттна оорада 120 * — металоглодачка укупна обралд 21 ” што у бруто износу чинн уштеду од 21.813,15 динара за серкју од 30 колтлета. Кол ове стручне проиене посла по операинјама рада првп тт су ра.мнгин изразнлн бојазан ла се неће успетп са овако скраћеним временом да заврцв< посао н остварн зарада на радном месту. Узајамно поверење показало је да је бојазчост била неоправдана јер су радннин успели да на време и врло квалитетно заврше ала те и да остваре нзвршење норматива рала на радном месту од 160 до 180H. Овај један прммер треба да послужи осталим раднинима у нашој радној организацији да су организационе радне мотућ ности велике, да тгх радниии овог одел>ен>а среде н кстичу као свој допринос општем колектнвном ннтересу. Милан Кантар МЕТАЛСКЕ РАДМИШ НЕКАД Н САД Пре пар тоднна у време реконструкиије производних погона и њихових проширења јавиле су се све веће ,’п<?тр.сбе ^тАа^.до тада раштркана одсл>ења бравара, металостругара. ковача, лиМара, калупара и друптх, треба спојнти и створпти једну ко.мпактну иелину која бн била тако јака ла израђује најсложеније констргкпије и машине потребне стакларској индустрији. Излвојена су средства и саграђена велика пространа хала под чијим кровом су нашли места сви металци са својим машинским парком. Након тога отворсна су нова радна места, створсна је техничка прнпрема, у коју су дошли радници са’ средн>ом и вишом стручном спрсмом, који су се врло радо прихватили свога посла и почсли ла разраћују постојеће цртеже, иртају иове, да стварају планове за даљи рал машинапа. Ова одел>ен>а добили су на знв „Погон за нзраду стакларскс опреме”. У нсто врсме почели су да сс реализују крупни захватн нзградње новнх капацитета и проширење постојећих. Метал« скн мајсторн почели су да раде пуном паром без застоја и међу собом да говорс како је прсл њнма јсдна нова перспектнва и како ће нз матал ских радноннца израсти нова фабрика за израду стакларског алата и опреме. Тако је и било. После само хратког врсмена руководиоцима нашег колектива почеле су да стижу понуде из других фабрика да и.м наш погон стакларске опремс врши разне услуге. Органнзованс су радне групе хојс ће радити v другим фабрикама, а радни л>удн су почелп са већнм елано.м ла раке и бележс рекорде у времену обавл»ан»а послова на објектпма тих предузећа која су v превременом завршетку послова видела корист и за се бе и за иело лруштво. И поред успешно обавл»ених послова на странн и у нашсм предузећу радовн ннсу запостављсни већ су на неки начнн бнли још убрзанији и квалвтетнији. Тако се радило јсдно годину до лве, а онла јс почсла стагнацнја рада на странн. Руководиопи погона и техничке припремс почелн су да напуштају одељења, нскн су од Од тренутка када је почео да пронзводи па све до данашњег дана човек се сталио сукобљава са тешкбћама којс га пратс на радном месту. Борба за што већу производњу пстоврсмено гони човека на размншљање како да олакша себн и другима рад, а само радио мссто уч1Ш1| што пријатнијс и на тај начин продужи свој животнн век. Каеда је реч о томе, треба нагласптн да у једној срединн где нису решени проблемп заштпте на раду: бука илн прашина умањују се ефекти у раду, а самнм тпм доводп ло озбиљног оштећења особа које рале на тил« радним местима. Код нас v фабрпни постигло се много, како у везп заштите на раду, тако и у всзи бенефипираног падног стажа. Но, постоје озбнљне могућностн да се и друга радна места која до сада то нису, уведу у рел беџефнипраних радних места a V3 помоћ законскнх прописа. Као прпмер може се узети одељеље гвозлене калупаре v TTI ООУР-у које производп сав стакларскн алат, не само за потребе наше фабрпке, већ и за потребс трећнх лица. Међутнм, мало се учинило на решавању олакшавајућнх околностп радника у том одељењу, мада су вршсне н неке аналпзе у вези загађеностп ваздуха металном прашпном. Наиме, ради се о томе што су у том одељељу, као сировина за обраду, користк ливено гвожђе тако да сс приликом обраде ствара огромна прашина која угрожава здравл»с раднпка, јср може проузроковатп астму н погоршање крвне слике што касније доводи до рака у крви. ИЗ АУТОМАТСКОГ ПОГОНА Тегле уместо боца Услед недостатка теглн на нашем тржкшту и велнке потражњс за н»вх овнх дана се на пећи П—3 уместо Са маипгне која је до сада раднла, поставља ИС—5’ машнна. ИС—5 машина је ранпје раднла на пећи П—1 па је отуда склоњена због дотрајалости поједпних дслова тј. неопходности да се иста рсмонтује. У међ^ *врс.мену маштсна је ремонтовапа а застој због *амсна машина је нскорншћен да се ремонтују и ххадњача, фидер и осталп пратећп уређаји. Цеолок^гпни раловн, како иа машшш. тако и на осталим уређаји.ма извршнли су раднпшг П OOYP-а у саралњн са осталим основинм органнзаипјама удруженог рада. Сви послови су ззвршгнн v предвпђешш роковнма а сви учесншш у 6в’нм раловн.ма максимално cv се залож:илн на послу те км греба охатп пуно’ прпзнаље. Машииа је пуштена у рад 27. августа овс годннс и на њој се очекују добри резх лтатн. A- М. БЕНЕФНЦНРАНН СТАЖ Недавна аиализа крвне слике једног радника вршена у Београду показала је нсгативне резултате јер су пронађене у крви н примесс гвожђа. To све сигналнзира да је дошао трснутак да се нешто предузме како би се бар дели.мнчно уклонила ова опасна прашина. Рецпмо нто да радник којн проведс у овој халн ос.мочасовно радно време сигурно удахне око 5 мг. прашине што се касније таложи у плућима и хрвотоку. Поред тога, ова прашкна је непрпјатна јер се увлачн дубоко у кожу па је чишћење отсжано. Y послсдњс двс голине покушало се са вентиланијом и дели.хпгчним уклањањем прашине а.\и се то показало као кедовољно, већ је потребно уградитк всће вентилаторе по могућностн у самој крогдгој конструкиији п на тај начин решити један вечити проблем. Раддтша Миладиковнћ ЧИТАОЦИ ПИШУ Радници штеднше Код нас у нашој земљи постоји велпки број предузећа где се исплата личних доходака врши преко ба*- нака. . Тај нови начнн исплате доносв двојаке корнсти. С' једне стране што странка може у које доба дана жели да подигне новац са штедне књмжиие, а са друге стране. што свако од нас може да остави по који динар на штед н»у и на крају године подвгне једну већу суму. Наравно, када је у питању уштсда она ннје обавеза ’ радника, већ се уштеда- даје прама могућности дотич; ног лнца. Код нас у предузећу може се сваког 25. у месеау * / видетн стална појава гужве пред шалтернма за исплату. Колнко је то ружна слика не само за радника већ и предузећа. Тог даиа „хоће" свако да поднгне^ плату, тако да је најтеже службенпипма који врше ■ исплату. У таквој гужвв може доћн п до крађе, што се и. - дешавало, па службеник ни крив нп дужан мора да да из свог иепа. Ствар јс наших радних л»удн и органа како ће онн одлучити о нсплати, алн најбољп систем за исплату личннх доходака је по мом миш.^ењу, још многих, штедна . књнжЈша. Радиша Мнладнновкћ ПКЕТА БРИГАДИ „СТАКАЛ PM YU“ У ЈАСЕНОВЦУ О.младшшн Српске фабрике стакла обншди место изво *_ пио v hobv средтжу, До еал ђења ОРд .Дасеновац 75” и притом разговарали са младим сам само из прича схушао о нз свих стаклара наше земље. По одлуци Председништва ССО Српскс фабрнке стакла група омлалннаца у саставу: ПЕРИН ЗОРАН, председннк омладине СФС, МИЛОЈЕВИН МОМЧИЛО, заменик председннка, РАДЕНКОВИЕ РАДА, члан Председннштва CO III OOYP-a, и СТЕФАНОВИН СЛАВОЉУБ, председник CO IV OOYP-a, учинили су посету радној бригади „Стакларп YU" 16. 8. 1975. г. радним акиијама, о радним ре- ■зултатнма и забавп мл~аХ№'акцијаша. Сад сам се и дично ^■верио у свс то. Долазим ббавезно идгће године, без обзчра на то где ће се акција изводити. лазнли у друга одсљења, а неки ван' Јралне организације. Металци нису нн једног момента поклекнулк већ су свахи задатак извршавали мар5>нво и савесно, а тако н ланас раде мада се још увек сећају прошлог рада хојц улива снагу и елан. Такав рад доносио је и веће лпчне дохотке. Да кажемо м то даје пре четири нли пет година мајстор бравар зарађивао нсто колпко и данас и ако су трошкови живота пораслп за 3 ло 5 пута. Иако у то врсме Huie било данашњих прописа, који строго инсистирају на плаћању ралника према уложеном раду, радпло се вшпс. Данас у овом погону постоји много спорних питања за којс ни самп ралници не знају хо ће да одгонетне. Мнодраг Радовановић Том npiLuncoM поменути омладинии oohulvh су .место извођења радова п од команданта бригадс Емнла Кућиша cv обавештенн да се радови одвијају планчцрани.м темпом. Већ сада после ттрвс декадс радна Qrxiraда „Стакларн JY” показује изванредне резултатс, а сви су мишљеља да he битн ioin бол>е н да ће на крају освојити највишс признање —* траку Вел>ко Влаховић. Од свога осннвања 1971. г. брнгада младих стаклара па до данас бе.\ежи само победннчке резултате, wevenex и ооредњи ттезглтат су нсшто страшпо овоГбгшгадн. Ево шта о.самој акцији говоре њенн непосреднн судиоамДРВА ЗА СИРОМАШНЕ РАДНИКЕ 1 Једпнствена органнзаинја сннднката, оллучила је да се свнм социјално утрожснтш радннпнма у ‘радној организацији додслн као по моћ извесна колнчнна дрвста за огрев. Ова оллука је остварена тако што су по кругу фабрвке прикупљена лрва ц сваком раднику дата по једна пуна хола. Ypebyje: Мздавачкн савет I III1! $I Уреднпк Добрила Мнлетић ци: БОЈАН АВРАМОВСКИ (Стаклара Скопље): Сак\'пи.и< емо се овде, тако ређи из свих крајева наше земл»с, да бн смо радили, градилн и ишрили братство и јединство. Овога пута сам стекао ково другаре у Пебојши, Раденку, 'Душаку, Miipjaiui н другнма. Идућс годкне надам се да hv упознатн нове, а н са нскнма од ове годн=не — верујем да ћу се поново срести на истом задатку. i . РОЈКО ЈОЖЕ (Стаклара Хрсник): Ја сам нсколико пгта .хо сада учествовао v оваквим радпим акшџама v својој Републици и сланом .мојих Ернпвака и поувек сам бно импреснониран стпгнупш радннм резултатима. Допада ми се to urro смо сви млалн ci што cv наши погледи па наше данас и наше сутра — нстоветнн. ОБЛАК KPYHO (Стаклара Лнпик): Ја долазнм ппви ttvt на акциiv Н добро ми је овде. Атмосфера и ттрија¥ел»ство створено меby нама је нешто што има посебну дрКж, и убеђен сам да hv поново доћп HAvhe године. На жул»еве више нико овде не мнсли: наша једина мисао је да урадимо више од младих: из Запреба, Бихађа, Б. Паланке, Б. Певровца ... КОЦИћ НЕБОЈША (Стаклара Прокупл>е): Ја сам први пут акиијаш и нншта .хш овде не пала тешко, све ми ово помало личп на војску, рад, дисцштлпна и осгало. НЕДЕЉКОВИН РАДЕНКО (Слаклара Панчево): Ја сам, олободно могу рећи, стари акцијаш и на свакој од њих осећао сам се исто као и сад на овој. Дакле добро. Ја волим друштво и забаву. Срећан сам што сам се помово орео са старим познаннцима са ранијих акција «з: Параћнна, Скопља, Страже... Увек до сада наша бригада је била најбол>а, па се надам да ћс то бнтн и ове годпие. МИРЈАНА ВАСИЉЕВИН • Ста клара Панчево): До сада ннса.ч бпла ни на једној радној акнији. међупш, тек сад сам видела шта v ствари оне значе. Мени овде време брзо пролази п већ сада желим да поново дође.м идуће године. МАНОЈЛОВИН ДУШАН (Стаклара Параћин): Први пут долазим на акцију и верујем да сам се брзо ухлоЕМИЛ КУБИШ (Стаклара Сгража), овогодишњи командант бригаде „Стаклари JY": Делзш мзпилење оних хоји кажу да је овде добро и забавно. Састаз бригаде ie на нивоу и ја ca.\t задовол>ан нашим досадашљим резултатн.ма, Можда бих замерио то што имамо само три девојке v бригади а итекако бислто желе.\и да- их је више. План рада нспуњавамо онако како смо зацртали, дакле сваког дана впше од претходног. Верујем да ћемо издржати до краја v овом тедшу. Да бисмо билн најбољк, потребно нам ie просечио дневно извршење од око 160% a то је веруjeat за нас лако осгварл>идо. Сигуран сам да ћемо добнтн траку „Свету мир” јер нам је за исту потребно просечно нзвршењс од око 140%, а за траку Всл>ка Влаховића требаћс пам још доста рада, жуљева и пролквеног зноја. Ко.манлаит бригаде. иначе симпатнчни младић са брадом. искористио је прилнку ла се v име бригадира н csoie име захвалп на шињеној noceiu и на пригодннм поклонима (пронзводима наше Фа&рике) xoie смо им уручили том приликом. При поласкт уз ордачав поздрав, пожеле.\к с.мо нашој- бригади пријатан боравак v Јасеновцу за впеме акције н остварење свих брнгаднрских жсл>а. С. Стефановић

БРОЈ 40 14 ДАНА CTPAHA 5 > КРОЗ ШТОФАРУ > КРОЗ ШТОФАРУ • КРОЗ ШТОФАРУ • КРОЗ ШТОФАРУ • КРОЗ ОДРЖАНИ ЗБОРОВИ РАДНИКА YCKOPO почиње споразумевање КОМПЛЕТИРА GE Вињета: Д. Ружић И ДОГОВАРАЊЕ О РАСПОДЕЛИ ОДЕЉЕЊЕ Y цил»у доследног остварнвања начела расподеле према раду к рсзултатима рада, самоуправног уређивања односа у области стииања и распорсђиван»а дохотка и расподели сре дстава за личну и заједннчку потрошњу, као и расподели средстава за лнчне дохотке, у свнм јединнцама удружепог рада у фабрици одржадш су зборови на којима су раднпцн упознати са овим материјалн * ма. Друштвени договор о овом послу већ су потписалн Веће Савеза синдиката Србије, Привредна комора Србије и Скушитина СР Србнје. Како би се овај врло одговоран пссао завршио на врсме и одговорио уставнвш обавезама, друштвено-политнчке орга ннзације фабрике, формнрали су политички актив који је примио обавсзу да ову акцпју у колективу успешно спроведе. На седницама Актива материјали су прорађени п изабра ни стручни л»уди којн су на зборовима одржаним 28. авгус РЕФЕРЕНДУМ 25. СЕПТЕМБРА ШТОФАРА Н „ЈЕДННСТВО" ЗАЈЕДНО После вишегодишњих ттрипрема за ннтеграцију Текстилног предузећа .Једннство” са ИндуСтријом вунених тканнна „Бранко Крсмановић”, постигнут је договор између друштвено политичких организација и органа самоуправљања да се путем Референдума сви запослени изјасне за интеграцнју. Радничка скупштина ИВТ на задњој седницн донела је од\у ку да се Референдум одржи 25. септембра у оба колектива. ТП .Једпнство” у саставу ИВТ биће као V) ( OOYP-a са посебним обрачуном. Р. В. ЖИВА АКТИВНОСТ СИНДИКАТА Јединствена органнзација Снн дпката v Штофарн налази се у врло живој акцији на реализацији Акционог програ.ма Већа снндиката Србије о ст«- цан>у и расподели дохотка и средстава за личне дохотке. Ка реалнзацији Програма по ред Синдиката ангажовале су се и све друштвснополнтнчкз снаге у радној оргапнзацнји. Y првом рсду Саг.ез комуниста и Спндиката, јер чнњеница је да су пиљеви Акционог програма заједничкн. . — И поред велнког залагаља на остваривању тог задатка Сииднкат нс запоставл>а пп текућа питања и проблеме којп еу везани за свакодневни живот радног човека — рекао је Борнвоје Снбиновић, секре- __________________________________________________________________________________________________ S ППАИ ИНВЕСТИЦИЈА НЕШТО О БИБЛИОТЕЦИ Књнге међу тањирнма, кесама брашна, сандуцима намирннца Будући развој ТЈндустрије вунених тканина „Бранко Крс.мановић” скопчан је са низом специфичности, али и са реалним претпоставкама да једног дана постане комбинат са заокруженим технолошким процесом чија би фннална пронзводња, поред .метраже, требалода буде и конфекција и трикотажа. Кад кажемо да има низ специфнчности ту се пре свега мнслн, на веома велику старост машина у поједнним погонима којерадејош од постанка фабрикс. Како су се захтеви технологије у потпуности из.менили, а тржиште има потребу за једно.м сасвим новом производњом. то смо упућени на доста велика ула гаља за реконструкцију, модернпзанију и замену, не са.мо машнна већ и прнлагођавању просторија и хала новој технодогији и саврсменоЈ производњи. Како су инвесткциона сред ства распоређена у нашој фабрици приказујемо на следећој табели: (у хиљадама динара) 1. Граћевински објекти у индустрији — Производна хала за трикотажу 9.000 •— Производна хала за енергетска постројења 8.000 2.Гјрађевински објекти за продајни простор — Укупно грађевински објекти 17.000 З.Домаћа опрема — XT апарати за бојење предива и тканина 3.000 4.Увозна опрема — Левијатан за прање вуне 8.000 — 2000 вретена за камгарн предионицу, 2 влачаре и 2 канала, скраћен систем 15.000 — 12 комада Сулзер разбоја 12.000 — Машине за Дораду: 1 машина за шишање, 1 машина за фиксирање и карбонизирање, 3 декатир машине и 1 маши * на за фнксирање влаге 15.000 — 5 равноплетећих Жакорд машнна 4.500 — 100 комада шпваћих машина и 5 комада парних преса 4.000 — За енергетско постројење турбина 5 MW и котао од 6 (тона) 18.000 з.Царина, монтажа и остало 20.000 Укупна опрсма (3+44-5) 100.000 б.Укупне инвестиције (3+2+34-4+5) 117.000 7.Учешће радне органпзацпје сопственим средствима у укупним инвестицијама под тачком 6 50.000 8. Инвестиције у друштвеном стандарду (станови, друштвена исхрана, објекти културе и тд.). 22.000 Поред ових улагања, која су доста велика у оквиру интеграционих кретања на подруч 1У општике Параћин, а на иницијатнву свих та тумачили Друштвени договср. Радницп су, како сазнајсмо, по.здравили Лкцнони програм Всћа Савсза сннднката Србије и далн сагласносг да се дал>е ради на изради Самоуправног споразу.ма о распоређивању до хотка н расподели средсгава за личнс дохотке и на припреми Са.моуправног споразума о заједннчким основама и мсрнли.ма за стицање и такву расподелу дохотка. За пзраду свнх докумената за споразуме иа зборовима су прнхваћени прсдлози кадровских комнсија Сннднката и Савеза комуннста фабрике, и взабрани чланови ко.мнснје, делегати и заменици делсгата који ће заједно са стручни.м службама учествовати у изради, како унутар колектнва тако н ван фабрике, зависно од кругова на којима ће доћи до договора и потписивање Друштвеног договора. Р. В. тар Председништва Снндиката. Сваке године шаље.мо олређси број радника на бссплатан опоравак у планпиу, организујс.мо летовања, набавку зпмнпце н огрева. Тако ће битп и ове године. Y плану нам јс да снабдемо наше људе зим ппцо.м по најповољнијнм условн.ма, и о томе се брнне Комнснја за друштвенк стлндард прп Синлнкату. Снабдевање or рево.м вршнће се преко Трговпнског предузећа „Шумаднја", које на.м је взашло у сусрет и одобрило плаћаље у шзст мессчних рата. Ово ће сиП-рно олакшати набавку огрева MHoniM људи.ма. Заинтересо вапих и.ма доста и трудићсмо се да свн.ма помогнсмо. Д. Анђелић друштвено-политичких организација, ИВТ „Бранко Крсмановић” се интегрише са Кројачком задругом „Слога” н Трнкотажо.м „Јединство" у циху бољег и стабилнијег сутра. Имајући у впду таква кретања на једној страни, и стање ових предузећа са који.ма се врши интеграција на другој страни, упућени змо на одређене, не мале, инвестиционе захвате. Пропзводне хале и просторије су врло старе и потпуно дотрајале, а посао је скоро Из Штофаре занатског карактера. Да би овп будући ООУР-и могли нор.мално да послују и раде, неопходно је довести их на један виши органнзацнонн и технолошки ниво рада, до рен табилнпје пропзводње н остварења „нвестици зних начела. А све је то скопчано са доста великим ннвестициошш улагањима. Исто тако велнки проблем представља в решење енергетпке са којо.м већ поодавно кубурнмо, а где инвестнцнона улагања захтевају не са.мо нови котао и турбину, већ ц нову локацију, значн и зграду за постројсња. Из свега што је речсно пропзилазп да су наши инвестпциони захтевн сасвим реални н Аруштвено потребни да би ова радна органпзација и даље могла добро да ради. Ма коли ко у садашњс.м тренутку ова срсдства за нн вестицнјс изгледају велика, она су само део п то најнужнији део, ове радне оргапизацнје. Мил^пн Ракпћ 3АШТИТЕ НА РАДУ У саставу Оде.%е>ва. поред ру коволиоца, на пословима заигтитс радиће још осам рсферената. Колсктив ИВТ „Бранко Крсмановић" у Параћину, вероватно he бити, ако не јединн, онла сигурно међу рстким у нашој републшш. који he у саставу Одељења заштите на радг, к.мати комплетну стручну екипу. Нанме, ових дана/пошто је вре.ме ннтерног огласа истекло, Комнсија за прнјем раднпка треба на основу прнспелих .мол би да изврши селекцнју н у сас таву Одсл>ења заштнте на раду, упосли још трн рефсрената зат гитс, једног референта електро заштнте и једног санитаркз: 'ехничара. Са постојећим кад || ом. руководкоцем Олељења, референтом заштите, медчцин ском сестром и једнкм болннчарем, на пословима заштнте на раду радиће стручна екипа ад дсвет чланова. Тако he се по комплетној заступллности реферата, реефренти укл>учити по специјалностнма на пословима заштнте у свих 6 OOYP-а, колико их у овоме тренутку и.ма у саставг организације. Порел законсккх обавеза које на сасвнм олрсђен начин регулишу 11 обавсзс радних оргапизација, да зависно од броја запослених на овим послсвима укључују и адекватан број олговарајућпх стручњака, што н.ма за uh.s обезбеђивање све бољих услова рала и безбелннје обављање ралних задатака прпмер овог колектнва потврbyje не само декларатнвну и закснску, већ н практичну спремност ла се ралном човеку што впше приближн, и тако .му помогне ла свој, и овако доста на поран рални век, што је могуће под бол>им услови.ма рада проведе. Л>. Ц. Библиотека Фабрике штофова добила је 1972. године од Кулгурно-просветне заједнице Србије, Већа Савеза синдпката Србије и Издавачког предузећа „Рад" новчану награду у гак.мичењу библиотека v радним организацијама. Награда је добијена завелнки број чигалаца, иако је број књига био мали. Овај податак на.м је корнстио као разлог да посетимо Библиотеку и поразговарамо са њено.м бнблиотекарком, Жизком Стошић о услови.ма рада, броју чланова, жељама читалаца... Просторија чнтаонице, до које смо дошли пролазећн кроз ресторан друштвене исхране и кухнње пуне мириса готових јела и испарења од кувања, смештена је у делу магацина чензе. Мала, неподесна, са два ор.мана, столом и неколико зтолица нзазивала је ocehaj гескобе и нелагодностн. Зашто је то тако тпггамо библнотекара? — Библнотека је раније и.мала своје просторије, али због потреба фабрике привремено смо их ycr^nni.ui Ишнвачници. Када се заврши нова хала Дораде и Ишивачннца пређе тамо, добићемо опет своје проcropnie. Иначе, као што и сами вкднте, пзбор и број књига није велики, око 3500, (овде је библнотекар, нзледа, пз скромностк или разочарања што је то тако, избегла да каже оно гтраво, вео.ма мали избор књнга!), и најчешће су похабане. Алн н поред тога, учлањено је 602 чнтаоца. ИзмеБу н»их има пајвише деце штофараца, која С” вредни посетиоцп овог ку« тка. Трудим се да вд увек помогнем, пронађем решење да јединн при.мерак потребне књн ге прочита што већн број уче» РАДНИЦИ НА РТЊУ ОДМОР УЗ ГИМНАСТИКУ Као што с.мо v прошлом броју пнсалн једна већа гоупа радннка Tia Фабрикс штофова провешпе седмодневни одмор на Ртљу. Прва гзлпа од 45 радника отишла јс 1. септембра на рекреативии одмор. Са групо.м радника ох^азн и Љубиша Корнић, рскреатор, који he се бринути да радници ?з одмор noбољшају психофизнчке и раднс способности. Ти.м поводом разговарали слк> са Кораићем и сво шта смо забележили. — Y органвзацији Сшдиката фасрпке овакав вид охчора је п прошле годтзне организован. Била је то група од 77 радкика. На базп прошлогодишњсг нскуства а на натчнпм осповама и све годннс направљен је програм охмсра. С.мсштај јс обсзбеђсн v објектима хотслског прсдгзећа Ргањ. Глобални план једиог дана састоји се из: Ycrajaibc је v 7 часова. Од 7 до 7 н 30 плгћна шмнастпка. Овај облик всжбања и.ма за цил» да п-рвпреми оргавизам за лаље дневне напорс а нарочпто днсање н систе.м циркглације крвн. Вежбањс се састоји пз лаганог трчања и всжбе за об.иисовање тсла као и е.\емен * тарне игре. Вре.мс од 7 ц 30 до 8 часова предвиђено је за доручак. После доручка, до 13 часова, је гереподлевни програм рекреаника. Најгоре је кад почне школска година па свима треба одједно.м иста књига... Поред школске лектире. читају се страни писци, а што је заН1шд»иво, наш човек волн и песме. Тражи нх често, алн шта вредп кад ја не могу да им пружнм жехену књигу. Само, надам се да ће бити 'бол>е, јер су ми у Синдпкату обећалн 15 000 динара да обогатим фонд књига. Пре него што с.мо напуспин Библиотеку, погледали смо уредни регистар уписаних читалаца н свеску у коју библиотекар уписује књнге које радннци сами предлажу. Међу предложеним писцима су О. Давичо, Р. Чолаковић, А. Исаковнћ, М. Дедијер, С. Куленовнћ, М. Лалнћ, Б. В. Раднчевнћ, Црњан CKII и другн. Значл, ннтересовање за књнгу постоји, само га треба подржати. Како и када нека остане за раз.мишл»ање. Д. Анђелнћ цнје. Предвнђене вежбе имају за цил> да јачају чптав органн зам. Нарочвто се јача апарат за ходање, чпме се уједно јача здравствена и радна способност човека. Преподневно време за рскреацију iLMa luls да васпитно образовно утиче на побољшање морално-во.ших особина, стварање навнка за здрав и хитиiencKji нач!гн жнвота. Богатство Ртн»а са фауном и културно историјски спо.меншш v блнз1пи1, допринеће да свц радници наBiiKHv на боравак v прлроли. Ово је нарочито важно данас када нас све sioue притиска смог и загађени ваздгх у грзду и на радшш местнма. Зависио од физичких способiiocTii и склдносги па Ртн»у ће сс v tokv преподневне рекреацнје упражњавати и спортске игре: одбојка, фудбад, атлетлка, пешачење. Tv he Girrn поред трчања на кратким стазама, бацање камена са рамена, прескакање природшис препрека, осваја»»е околилх врхова и слмчно томе. Од 13 до 14 часова је вре.ме за ручак а после тога до 18 часова је актнван поподнсвни охмор. И овај впд охчара предBiiben је за васпитно образовне задатке. Y тс.м ингсрвалу he се углавном одвијатџ облпцп игара којн не захтевају велнкп напор као што cv играњс шаха, стрехаштво, домине, пикало, a онн који воле игре са лоптом играће фудбал и одбојку.’ 'Ту ће бити и забавне irrpe као hrro су разна квиз такмпчења, стони тенис и „не л»\ти се човече”. Од 18 до 19 часова је вечера a затим до 21 час и 30 минута гтредвиђен је вечерњи охмор. Овај охмор има за цил» бриса * њс дневних догађаја и сгварање емоција позитивних особина. Y то.м смислу биће организоване игранке — п.\есови, народна кола, такмкчење певача, гледање телевизије и слушап>е музике. После овог, наредних пола часа је вежба за плућно проветравање пре спавања. Од 22 до 7 часова је времс за спавање. Р. ВеснН ИСПРАВКА Замољени смо од аутора текста „Успео ре.монт Левнјетана” објавхеног у прошлом броју нашег листа да објавпмо да је на крају овог текста омашком испуштена следећа реченлца: „Треба додатп да су за овакав успех заслужнн н сви раднини Машинске радпонпце, на че лу са 1гнжен>еро.м Славко.м Јовићем, радници Електричаржше, на челу са Мнрославом Илиће.м и зидари и молери са Драголшром Савнћем”. Карикатура без рсчи: Б. БокићКан

CITAHA 6 14 ДАНА БРОЈ 40 А01И0- КИКОТЦШ, ПРОШИРЕЊЕ, М0ДЕРНИЗАЦ111А >• 3OOYP „Шумадија" У наредном периоду средњорочног плана OOYP „Шумадија” до 1980. годвне посебна пажња посветиће се пзгралљв нових капацвтста и nponnipcibv н реконструкцији neh постојеИих. Акцент нзгоадње ставлл се на 1979. п 1980. годипу, када ће бнтн нзграђспо 13 новпх пролавница. a 18 објеката биће роновирано. Нове самоуслуге нићп lie v „Новом сслу", „Глождаку”, „Стр1?кп”, н „Вралчану", а продавнвце мешоввтом робом у Дреновцу, Доњем Видову, Дон»Ој Mvnuuii!, Горњем Вчдову, Извору и Ражњу. ПредвиВа сс и oTBapaite још јелне тскстилне продавнипе v граду, што укгпно взноси 2870 квадратнвх мстара продај-иог гтростора. Предрачунска вредносг сввх оввх радова износн 19.600.000. Прошврсње, реконструкшпа и модернизација предввђа се v РК „Београд” ДО СТАНА ПО НОВОМ БОД СИСТЕМУ Y Робној кућн „Београл” у Параћпну стамбснв проблсмп су до сада решаванн путем кредита за штднвидуалну стамбену пзградњу н куповнном станопа. До сала јс рсшсно 10 таквих пробле.ма а ка рсшавање чека још 40 радника. На основу Самоуправног спо разу.ма на нпвоу чнтавог предузсћа, који јс ове годинс вз- .мењсн и допуњен, сачннпће сс листа прпорпгета по бод снстему, на основу којс he сс убудућс решавати стамбени пр'о блемн. (М. М.) ДОБИТНИЦИ СТАНОВА ИЗ ФОНДА СОЛИДАРНОСТИ БУДУУ CIBAPHOST МШЕ С1ШММ Тридесет хиљада за шупу: Миша СтоЈановић са породицом Друга улица лево од пошге, Змај Јовнна. Прва кућа с деснс страпс број 2 ц један нахсрени кућерак, скривен од поглсда пролазника крупним бокорима лет н»ег зслсннла. Чинп сс када би сс човск неопрсзно наслонио, срушио би сс зпд. Испред улаза у кухиљу „јсзерцс” од последњс кпшс. Из трошног кућсрка, стам бенп простор * 12 мстара квадратпнх, излази ломаћпи Мнлан - Мпша Стојановнћ, жена, сш! и снаја са бебом. Фото апарат је спремљсн. — Можемо лпдасеслпкамо у цвећу? — Нс бољс је овде пспред куће. Фото апарат забелсжио јс грснугак саданпБоети. До.маНнн Minna Стојаповић, радпик Стандарда погон зслснило. упозпајс нас са породицом. ... — Ево овдс станујсм. Нсма чсвек где да се окрснс.... Овдс сам подстапар. Да потражим ncurro бољс? Скупо јс. Овде плаНа.м тридесет 'иладс. За трснутак човск помислп да лп јс и ово јава. Тридесег старих хнмда за шупу! । — До сад предузеће пнје могло да ми да стан. Садд продавнишша у CtvGiiub, Сккирицн, Забрсзи, Поповцу, Мпри * ловцу, Лсшју, Давндовцу, Поточцу, Својвову, у Стоворпшту огрсва, грађе и бутан гаса, адап тацпја продавиице ..Спбпја”. „Јовановац" у Новом Брачину, „Гво/Кђар” v Ражнлг и прздан ницс „Боја”, штб he укупно коштатн 2.470.000 динара. До 1980. голвие укупан број запослсних повећаће сс на 749 раднпка, а од тога 669 стручнс ралнс снагс. Повсћање броја запослсностп кретаће сс v noчетку стопо.м од 2 посто, а у залњпм годинама и 5 посто. Y том периодг укупан прихол трсба да расте.по проссчнс’ стопи од 10 посто ла би у I960, голннн досгнгао пзнос од 81.162.555 динара. Доходак такође треба да растс по стопп од 10 посто и измоcnhc 66.771.139, а фондови no ctoiui од 14 посто. ® OOYP РК „Бсоград" I Основна органпзацпја удруЖсног рада Робне кгће „Бсоград” v Параћнну, v оквиру Предузећа PoGhmx ктћа „Бгоград” донеће орелњооочни план развоја v периоду 19/6. до I960. ГОД1Ш1С. Y то.м периоду, а всзано за дал»у ур_банпзацпј\' прада, планнра сс прошпрсњс продајног простора за 400—500 метара квадратвпх. Укупне 19нвеспш1Ц *е v нови продајни простор и за модерnioaunjv всћ постојећег. п\анпранс су у H3HOCV од 11.200.000 дннара. Y нарсдно.м псриоду укупан прнход трсба да растс по проссчној стопп ол 10 посто, и до 1980. годп-пс, сталне цене, треба ла достпгне износ од 161.000.000 лннара. Доходак трсба да растс по стопп ол 9,8, a фопдовн по стопм од 10,2 одсто. М.Д. сам га лобпо од фонда coлндарности. Прс су мн говорнли пз Савеза бораца ла дођсм код ibiix, да ми помогну, али ја сам рачунао пма времена. Бпо сам ја и на С-ремском фронту. Наш домаНин всћ оронулог здравља наставља свој монолог. — Треба да сс до Нове голине уссли.м. Сада сам најсрећпнји човск. Одем no нски пут да погледам зграду гдс ми јс стан. Из очмју нсмпрннх „као на тпгањ” искрнчн дстннг ска радост. Ако вн.мгте тамнопутог човека, са качкетом и прикрнвенпм осмехом како загледа неку вншсспратнпцу бројећи прозорс помислитс барем у себп: Е па лружс нска тп га алал. Заслужпо сц га за свој 20-го голншњп рад. Поздрављамо се с до.маћнннма. Успут добијамо позив да пх noccTiuio у ново.м стану. Наламо сс да ће н тада всчптп свсдок л>удсхе радостк н туге, фото апарат ла ззбслсжи н то мало поролпчно славље, будућу ствар ност, кала на улазу v стан будс гтсало Мплан-Мшиа Стојановпћ, падннк. Миливоје Илић 3OOYP „ШУМАДИЈА” МЕСО ЈЕВТИНИЈЕ О Од 22. овог мессца свеже месо се у прехрамбепим про давнпцама 3OOYP „ШумаднЈа” продаје по нижим ценама у просску за око 8 одсто. Највпше је појефтшшло месо прве категорије без костшу и то: телетипа за 15,50 дннара no кнлограму, јунепгна и говедипа за 6,60 лпнара, а свиљско мссо од 1,30 до 1,75 динара. CiuUteibc нсте катсгоријс .меса са костима по кнлотаму цзјјосп: телетнна за 6,90 динара, jvHCTima за 3.60 лпнаоа. а говсД1гне 3,90 дннара. Снижсњедру ге катсгоршјс меса без косгију нзносп од 4,50 до 12,00 дпнара, а са костн.ма од 2,10 до 4,80 дпнапа. Ово оннжсње нсће ићн на vштрб олрсђспнх otkvphhx иена стокс за клањс, neli нскључнво на терег разлшсе V ненн продавца меса. О томе смо разговлралп са A>v6o.MHpOM ОгњановпПем, помоћннком лнректооа зз комерипјалпе пословс 3OOYP Шумадије којннам Је нзмеђу ocia лог рскао да јс ова радна организацнја и ло сада куповала стоку претежно преко пољопри вредпих организација и држала ГП „13. ОКТОБАР” ИЗГРАДЊА HOSMX ОБ|ЕКАТА Овнх дана обишлц смо Грађсвинско предузеће „13. октобар” iiiiTcpecyJvhii се о нзградњн објеката v граду. Разговара.\и с.мо за другом Браиислапом Бранковпћем, руковолиоцсм Техннчког ссктора. Ево шта с.мо том прилнком сазпали: Почетко.м октоора отпочеће радови на пзградњи четирп ламелс на npocrcpv гдс ie бнла стара Лпотска. Објекат lie пмагн око 100 станова за тржиште a v прпземљу lie бпггн нзграђе ни локалн, Рок нзградње јс крај идућс годинс. Y tokv нарсдног мссеиа почеће нзградња полпклинике v ко јој ће бпти смештена Лаборагорнја, Медиипна (рада и Служба олшге .медиципс. Ради се на изпрадњи у.чпвсрзалне хале ц дсо првс фазе бпhe завршсн v току октобра. Раловс изводн бсоградско npcAV * зећс КМГ „Трудбеник”. На нзградЈвп другог лела прве фазе халс радиће наше прсдузсће. За овај објскат обсзбсђени су коначни npiJKA»v4iu< воде и слектроенергије, а овпх лана бнће комплстно завршена и трафо-станнца. Објскат на углу Y.Miua Тнтовс и Моше Пп.јадс, на локацпјп бившс згралс crape Шумадпјс, почсће да сс традп у tokv овс голинс. Пројекп! за његову изградму cv завршени и прелагн Српској фабрннн стакла, која трсба да будс мнвеститор. МЕХАНИЗАЦИЈА ГЛАВНИ ПРОБЛЕМ Y прошлом броју лиета micaли с.мо о успешном послован>у три OOYP-а Грађевпнског прсдузећа „13. октобар". 3Goi сезоне голишљих олмора нисмо бпли v мог\'Нностн да сазнамо податке о пословању ООУР-а „Нпскоградња”. Ових лана разговаралн смо са другом Срећком ПекиНе.м, лпректором овог OOYP-a. Ево какво јс стањс пословагва и ИЗ „ПАРАЕИНКЕ” Адпптацијом до лепог одмаралишта Овнх дана радниии „Параћпнке” адаптнрали су јсдпу згралу у Снсевцу, купљсну ол CO Параћнна. Адаптаппја ie извршена у сопственој рсжијн и од нскада старе и запуштспе граде добили су једпу од најлепшпх зграла за хммараП»е у Спсевцу. Капацнгст зграле је 12 лсжајсва смештсппх у једпој чсгворокрсветној н чстирп лвокрсвстнс собс. Поред тога, зграда располаже се лепо опремљеном трпезарпјом и мокрн.м чвором. С обзпром на број радннкау „Параћннкн”, ово је сасвим довољно за њихов одмор и рекреацнју. До почетка нарсдне сезоне годишљих одмора пре * се откгпних цена, а не цене на тржишту, ннти 1е вршила прекласираљсстоке ина рачун про извођача. Док једап део радних органиaaunfa користи своје унутраш1вс гоезерве и дају конкретап допрпнос сннжељу цсна Секретаријатч за привреду и друштвене службе и финанснјс при Скупштнни опшпгне Параћин и дал»е CTiDKv захтовн за повсћаibc цсна некпх производа и услуга. Како нам је рекла Олга Радпћ стручии сапалнпк овог секретарпјата, всђина радних организацпја настоје да све овоје проблеме решавају повећањем цена нс пспитујући довољно упутрашњс резерве, као ш!о cv nonehaitc производ1ћс и већа гпродуктивност рада. Сскретари1'ат о то.ме водн рачуна, гтреиспитује ове сл^ајеве и тек на ochobv свих саглсдаваља доноси одлуку. М. Михајловић резултати рада за три месеца од интеграције: Укупан приход 2.280.000 дниара, утрошсна срсдства 1.145.000 динара и остатак 511.000 Aiiwapa, Однос утрошеннх средстава према укгпнОД приходу ie 50 одсто, што јс v oahocv на врсту посла задовољавајуће. Треба нагласптн да су временскс прилнкс v знатној мерп утицале па резултат пословапл овог OOYP-a. Просек лнчног дохотка по ралппку v овом OOYP-y нзносп 2.561 дпнар. Друг Пскић је истакао да велик" кочннцу за брже напреловање уговоренпх радова са Месном зајсдницом за изградн.у саобраНајннца ц кана.и1зацнја v гралу. представља недовол>на опре.мл»еност са ооновном- ме-. ханнзацијо.м. Tv v првом реду спадају: .механички п-абијачи, пу.мпс за воду и тра<нспортна оредства. Послс остварспог разграннчења односа « леобе срсдстава између „Ста-нларда" и „Нискоградњс”, onai OOYP пс пуњава гслов за мабавку основних срелстава, тако ла ће пнтањс механнзације бнти коначно решсно. Ево шта нам је о ннтсграпиin Грађсвинског предгзећа „13. октобар” рекао др\т Браиислав БраиковцИ, руководплац тсхпичког ссктора: — Да ie нптсграција оправдапа н добро органмзсвана у са.мо.м старту, доказ ie познтнвнп пословчп билапс за прва трп месеиа заједничког рала. Ово предузеће са својв.м OOYP-п.ма оствартје 95 одсто реалнзацпје на објекти.ма које изграђује а само 5 одсто одпала па спољне услугс, где спадају: изолацнја, ролстне, стакло н сл. Y tokv грађбња објеката се очнгледно утврђујс поволност прпсутностп свих делатностп v rpabcBiiHapcrrsv v јсдној opraпнзацији a to cc одржава на брзппу радова — рскао Јс на крају разговора друг Бранковнћ. С. Manih дузеће he купити намештај за опре.му зграде, тако да ћс она моћи олмах да сс корнсти. Ралшши „Параћпнхе” су досада извслн једну радну акцпју ypebyjyhu зграду и простор око ље. Очекује се још једна рална акинја, у организацији Извршног одбора Сипдиката, са омлалшши.ма у којо| he ра* ЛН11ЦИ „Параћпнкс” уреднти простор испред зградс. Оваква ипицијатпва „Параћвнке’* заслужуЈе сваку похвалу и прсдставља при.мер остаЛП.М ралнпм органпзаци|ама ка ко трсба бринути о члановима колектива. С. Матнћ Рвдош Жввковић „МЛАДИ РАДНИК САМОУПРАВЉАЧ" Y „СТАНДАРДУ" РАДОШ ЖИВКОВНЋ НАЈБВЉН Y Колгуна_\ном предузећу „Стандард” овВх дана изабран је најбољи ,ЛЕ\ади радннк — самохттрављач **. „Најбол>и v овој акцпји је Радош Живковић, радник v погоиу „Чистоћа”. Радош Живковић радп у „Стандарду” од 1973. године. Актпван је члан Савеза социјалпствчке омладвне и од скора, тачниЈе од 20. 06. 1975. постао јс п члан Савеза комуннста. Када с.мо га запнтали како је стекао зва1&с најбољег одговорво нам ie: — Радпо сам стално и добро. Посао ie посао и добар ц мора да се радв. Радош јс рођен 1953. годпне V Жуљу код Бруса, тамо ie завршио чсЋпрц разреда осмбвне школе, а сада завршава остагак на Раднпчком vwnraepjnreту. Y међувремевг спрема сс за полагањс возачког псппта U нада се да he всћ идуће годнне ссдсгц .^а_ волаио.м неког кампона ц крстарити друмовима Југославвје. Y разговору са н»нм сазвалн с.мо да се ожевио п да и.ма свна. Мссечпо примп 1500 двнара када плат-п стан 600 остаје aiv, како то он каже, „да схрпч крај с крајем’’. И поред малих првмања veneo ie да уштедч нешто новра којн he кскорв * стпти за остварпвање овог де* чачког сна, да постане возач. — И илгће године ако б\ лс акција ( „Млади радник-самоуправл»ач” гргдвћг сс да поново освојнм ово поизнањс, рекао нам је на крају. М.И. РЕГУЛАЦИЈА ЦРНИЦЕ ВОДОСТАј НОЧИ РАДОВЕ Дугогодншња жсља грађама Параћвна да се кроз град регулпше корпто рскс Црпнце н тако заштити лруштвена ц жпвотиа имоввна од набујалих вбла, а уз то рсши н сстстскн изглсд, коначно је овс годнис почсла да се реалпзује. Као ппо с.мо и ранвје писали раловн код Фабрике штофова до ауто-пута нзводпће cc v двс етапе и Tpajahe ове и пдуће голине. Y првој етапи корпто биhe регулисапо до моста у цснтру грала. Ових дана машнне и л»уди раде, како се то обичио каже „пуно.м паром”. Зато смо се обратили Радовану Илићу, тсхнвчком двректору Водопрнврсдне органнзапнје „Нуприја” којој је регулацта реке поверена, да за.паше чвraoue Иешто више квжс како се посао одвија. — Регулацију реке Цршше кроз Параћин, објашњава технички директор, почели смо почетком маја ал» нам висок г.одостај рскс ниЈе омогућио ла „а почетку развијемо шкрв фроит рала. Сала је воло * сгај нешто ман>и па можемо ла ралимо на свпм позкцијама. Радови he се ове године одвијатн на три деонпцо. Прва деонпиа је круг Фабрике штофова до жслезничког моста. На овој леонппп јс предввђено осип’ран»е корвта каменом облогом, иначе ту је ширина око ИЗ ШТАМПАРШЕ АУТОМАТСКО СЕЧЕЊЕ ПАПНРА Графотко предузеће „Вук Караиић” је у првој половини ово године наилазило на тешкоНе прпликом пласмана робе. Као пратећој индустрнјн, прехрамбенс ннлустрије, нндустрнје алкохолних н безалкОхбл ннх ппћа и од пласмана твх производа, зависио је и Пласман картонске амбалаже и налепнине кОје „Вук Караиић” производп. И поред тнх тешкоћа прво полугодиште је успбшно завр> шено. Укупан приход ie остварен у вредности од 11.500.000 дкнара што је за 37 Одсто више од оствареног прнхода за псти период прошле годпне. Y колективу се велика пажња посвећује модернизацнјн процсса производње. Недавно је набавл>ена аутоматска ма * шнна за сечење хартије марке Сенпа. Машина се махО.М КОристп за израду етикета, налепннца, за пнварске и винар * ске производс. На старим полуаутоматским машнпама јс до сада у једнбј С.МСНИ ссчсно милион етикета, док нова машима у току рад« ног врсмсна нссче два милиона етнкета. Ради се на томе да се машина максп.мално Користи чпмс би број налепница био много Behn а самим тим цсна по једпници пропзвода мања. За нарсдну годину се планира куповина још једне офсет машпве марке Роланд зд штам naibe у офсет техници, и изградња пссловне зграде са магацишгма, производним просто ром, друштвешш просторијама и канцеларијама. М. М. „ЕЛЕКТРОСРБША” ' Идуће године диспечерскн центар ( Прслузсће за листрвбуиијм елсхтппчне енергије „Елбктро^ •cpOnia" Краљево OOYP у Параћину, донело је одлукУ о изгралњв диспечеоеког пснтоа са пратећим објектом: ралвонн цама, гаража.ма просторнјама за друштвени стандаод п нове уттпаве, п трафо станиие од 110/10 кнллват-часова. Ови објехти ће бнтн лоикрани ход старе кланиие. У току ЈС поступак за решавање нмовинско правнпх односа за откуп грађеввнског земљншта. Изградња Овпх Об1еката требало бн да почне у тдку слсдсће годвне. (М. М.) 12 па очекујсмо мало веће лубннс. И.ма.мо досга сметнм па овој дсоииив, нарочвто на оснгурању дна реке јер је сала водостај Црвнце око wvAe па јс дубииа воде 80 см. На другој лсоници од желсзнвчког моста ло моста код Клаппце, где је оспгурањс обале пројекговано ке|ским зпдовима, лшда има н јслна прелазна дсоиица са каменом коснном, радпмо на взралп темела кејским звло.м. Радовн су прилпчно отежани јер се фунднрање ксјских зплова обавља у водв — што захтсва потпуну спнхронизацију: црпљење воде, vграђивањс бстона итд. а прптоме се мора воднтп рачуна о квалнтету ралова. ИЈто сс тиче земл *аннх радбпа мн смо напали све трн де> онпцс. Y трећој деоиицп, од моста код Клашше до моста у цснтру грала, тренутко радп.мо на осигурању ножвиа већ иостојећпх ксјскпх зидова, Али н ту имамо нских сметњн абог nocrojehnx зпдова п високог волостаја јпскс. НадамО fce. рскао јс на крају Радозан Илић, ла ћсмо тск у току августа развнти пуи фронт јер очекујемо мањн водостаЈ. To he нам омогућитн да радове зааршимо у одређеном року а тај рок по уговору је крај ове године. А. Г.

BPOJ 40 14 ДАНА CTPAHA 7 ОВЕ ГОДИНЕ У РАТАРИМА КОД ОБРЕНОВЦА Са прве Ратаријаде -0ИЛИ1Ш 1Н1П1Ш । Традиционални сусрети села имењака Ратаријада одржани су ове године у селу Ратари код Обреновца. Y Ратарнјади, поред домапина учествовалц су и мештани села Ратари код Смедеревске Паланке и ПараИнна. Ратаријада је одржана 17. августа. Ова лепа и корисна манифестација ове године прославила је cBoi четврти рођендан. Настала је на предлог СтоЈана — Тунета Миленовнћа ко!и нам прича: — Док сам био v војсци имао еам Apvra из Ратара код Смеде- ’ ревоке Паланке. Y разговору са шш дошао сам на ндеју да ортаЈОГзујемо спортске сусрете са нашим тшењацима. Од идеје до реа.1нзади1е није био кратак пут. Први корак био је састанак друштвено политичких раднлка села имшвака, где ie хтоворена и прва Ратаријада. 1972. године v сва три Ратара одржанн су спортски сусретп. Касније, иаредне годинс, договорено ie да се убудуће сусрети одржавају једном годишње у једном од ова при села. Од тада, наредних година, сти цана су нова познансгаа, гтроОПАСНОСТ ОД МЕТЛИЦЕ РЕАЛНА По свим резултатима испитивања и праћења кретања лептира, и на нашем подручју појавила се опасна биљна штеточина метлица. Због тога је 25. августа одржан састанак представника друштвено-политичких организацнја опшшне, радннх колектнва н месних заједница, на ко.ме је формиран Штаб за организовање акцнје против ове нежељенс појаве. За председника Штаба нзабран је Милош Дракуловнћ, председник OK ССРН а за чланове Драгупш Милошевнћ, Мнхајло Миловановнћ, Зоран Јоваиовић, Милнја Томнћ, Станко Глнгоријевић, Алексан * дар Савић, Војислав Дншић н Драгољуб Петковић. Главни задатак овпх људи је да с појавом метлнце буду но снош! свпх акцпја за њено уништењс. Као најважније мере за смањење штете и ефикасно спровођење запрашивања и прскања потребннм хемнкалијама, на састанку је утврђено следеће: појаву н кретање метлице обавезно пратити, луцеришта на којн-ма се појаве гусенице обавезно косити и вод1гти строго рачуна о отровностн хемијскнх препарата, да не би дошло до масовног тровања људи и жнвОтнња. (Д. А.). Наизглед безопасан лептир ФЕСТИВАА Y ДРЕНОВЦУ Ни ове године традиција није кзневерена. Четрнаести фестмвал певача аматера „Са\о мо|е завичају мили”, одржан ie 15. и 17. августа у Дреновцу. Ово већ афирмисано такмиченл певача аматера одржава се сваке године v организаиијн друштвенополитичких арганизација села Дреновац и увек привлачи огромну пажњу учесника и гледалаца. Овогодјшпби фестивал трајао је два дана. Првог дана, 16. августа, одржано ie квалифика« пиоио вече, када су нзабрана 10 певача за финални део такмхчења. CEJ10 МОЈЕ ЗАВИЧАЈУ МИЛИ Финално вече побудило 1е огро.мно интересовање код глсдалаца. Летња башта Дома културе била је премала да лрнми све заннтересоване. Неколико хиллда л>уди аплаудирало ie својим л>убимцима пуна три сата. Певачи, већ проверени аматери без треме уз пратњу anсамбла Радојке и Тинета Живковића изводили су своје нуме- _____ _________ , ------------ ре и бивалд! бурно поздравље- дојка п Тине Живковић, Живни. На крају „феште” воабран ка Матић. Вера Ивковић п Да1’е и најбољн певач Зоран Пав« нило Живковнћ, кош су успеловић из Hynpuie којн се пред- шно забавл>ал1< окупл>ене глеотавио хитом новокомпоноване даоце. народне музике „Срели смо се м.и. Горе: Победник Зораи Павловић и Живојин Тодоровић. Дссно: Радојка Живковић прати Јвдну од учесницафестнвала. Доле: Публика са ннтсресовање.м прати изво ђење програма ЗАВРШЕНА ОМААДИНСКА РАДНА АКЦИЈА .Л1ОРАВА 75' Нови насип између две реке Омладинска радна акиија „Морава 75” окупила је у своје три смене око 1700 омладинаца који су 31. августа 1975. годнне завршили свој део посла на насипу дугом 3600 метара, у који је уграђено око 38 хил>ада кубика материјала. Иначе, насипсепро стире од ушћа Сикнричког потока до ушћа Јовановачке реке. На омладинској радној акпији „Морава 75”, укинут је класични штаб, као највиши облик одлучивања међу бригадирима. Његову функцију су преузели зборови брнгадира и бригадне конференције. Није онда ни чудо што је сваки пети омладинац ударник, што је већина примљена уСКЈ.асвакп други омладинац завршио иеки од десет курсева. Да je ОРА ,Д1орава 75” добила интерконти иенталне размере доказује то што се у брига ди „Сестре Станковнћ” налазе и пет Суданца и то: Габриел, Расхед, Авад и два Мохаме * - • Аа. „Другови из Судапа, како каже команвнћ ie био најбољи фудбалер, дант бригаде Верица Влаисављсвпћ, се врло а најбољи стрелац Радисав 1а- заАаЖу у раДу и увек наАазимо заједнички језик”. дубљивана стара. Последња Ра таријада v Ратарпма код Обреновиа v спортским дисциплинама није дбнело много успеха Ратарцима код Параћина. Освојили cv тпеће место у гепералHtot пласману. Најбољи су били v фудбалу, друш v шаху, а трећи v стоном тенису, стрелашtbv и одбојци. Миодраг Петко * јић. — Не.ма никад hhcv били важнп спортски резултатк, о 4c.mv ------ — -> —----------- —л— сведочи податак да никад ни учешћем у овој акцији како каже Габриел: тедна примедба ни)е ставллна — Југославија ie лепа земља, која негује на крајњи резултат. Натдражи одличну омладину у то сам се сам уверио. су нам cvcpeni са нашим позна- Иначе ми смо овде научили доста о раду нишгма и стална размена мпш- и то искуство ћемо спровестн у дедо кад л>ења и искустава. Ничег леп- одемо кући. Када завршимо посао обићићешег не.ма но кад се цосле irpii- м© веће градове Југославије, а чим одемо ку редбе v којо| гчествују Ратар- ђи позваћемо пријатсл»е из Југославије да на lateSmKo" весТ^којТсе посете наш'’ земљ'’- Пошто се у јуну 1977. лшкад^ не завршава пре зоре, голине YPrtyje Интериационал™ парк ми ће прнча нам Туне. мо позватн другове са који.ма смо се овде И тако сваке године v авгус- спријатељили да обиђу Судан, зе.мљу нафте”. ту када се заврше жетелачкн послови нз годЈгне v годину. Томнслав Величковнћ, радинк учеСтвоваоје као шахнста. Пун ie леппх хпгисака и нзмеђг ссталог каже: — Бнло ie кзвзнредно. Нашао сам старе поијател»е, испричао се са њима н позвао нх v госте ндуће годинс". Радолшр Жнвковић, пол>опрнвреднпк: Играо сам фудбал. Све ме ie одушевило на Ратаријадн. Домаћин« су бпли правк ломаћини. Трудпћу се да нх идгће годпме домаћинскн vroстим” Стојнкшр Стојановић, радник: „Ове годџне упознао сам мпоге колеге.' Домаћини w билн на висини. Moie домаћкне позвао сам да ме посете, a ia ce спремам ускоро понов;о Ратарнма у походе”. За ову акцију друштвено полнтпчкс органтапнје увех су кма<\е пуно разумевања. Од радннх органгаација по.хгоћ су npvжи.\е: Слога, Параћинка, Јухор OOYP-н ПИК-а Нупрнја, Српска Фабраска стакла и Тргогтро.мет Нићевац. Нареднс године Ратаријада се сели v Ратаре код Параћина. Будући домаћшш cnpewaiv се да се достојно реваншиграјг и o6ehaBajv да ће идућа Ратаркјада бити најспектакуларннја. М. И. V апцзнлу". Друго место при пало јеЖивојину Тодосијевнћу из Брачина са пес.мом „Ннз пол>е нду бабо”, док се песмом „Внолино не свирај” тешпо трсћспласнрани Миле Лазнћ. Hajoo.vir.M учесницима фестивала домаћин н >радне органи * зацнје обезбедили су пригодне пок1\оне, а поклона ie oiiao и за најарећније посетиоце. Гости фестпвала су били Ра« Другови из Судапа су задовОл>нн евојим ИЗ 1915. ГОДИНЕ (III) Другарство п пријатељство највећа вредност акције СПАСЕЊЕ Пут у Сан Бованн је био врло жив. И војницн и избеглице утркнвалн се ко ће пре да стигне у пристаниште. Већ се био спустно мрак, a ја и мој сапутник заједно, без журбе, корачали смо 'напред. Покушао сам неколико пута да разговарам са њим, алн он је одвратно ћутао. Помнслио сам да је можда тешко болестан, или да је некк рођенн угурсуз, па га више нисам ништа питао. Стигли смо доцкан, била је пала ноћ, али је на vckom простору Сан Бованнја врило од народа. Сви су изгледа тражилн мссто на утрини да легну. Чини ми се да сам се спотакао н улетео у неки плитак шанац. наслонио се на нешто и убрзо заспао. Yjyrpy тск што се свануло видех да сам лежао поред убијеног нли умрлог војника и да лш је глава била на његовим груднма. Мог сапутника нигде није било. Потражно сам га у оном вашару од л>уди, алн га нпсам нашао. Онда сам отишао у Ко.манду ц предао акт п онп су нешто уписали. За мог друга нико ннје пптао. Ту су ме упозорили да се не удаљавам од овог круга око Команде и добно сам парче проје уз напомену да мн комад за свакн случај траје нсколнко дана. Кад сам изашао неколнко војника ме је радознало пос.матра * ло, али донннје се учпни да внше посматрају комад проје у мојој • руш! и да би био раван н>има, ја поједох исло парче, као што су it они вероватно појелп своје. Ту сам и остао, у тој срединн, поред те Јсдине пристанпшне зграде, јер другу зграду у том пристанншту нисам ни видсо. Доле, на северу, на једном доста.впсоком ћувику био је постављен један наш брдски топ и чнм се он пуцњем јавио био је знак да долазе непријатељскн авнони. Било их је два плЛ три и они су нас свакодневно посећпвали и од њнховог оскудног бо.мбардовања увек је неко страдао, јср заклона није било, а на гзаном простору пристаништа бпло је миого народа. Овом нашем брђаннну којн је гађао авноне, мислпм да је баш он једног оборио, придружилн смо се и ми својим брзометкама, нако наша зрна можда нису ни лопирала до авнона, и престајали смо са паљбом чим су се авионн удаљили. Трећег дана од мог доласка на пучини се појави савезничкк еанитетски брод „КЕНИНГ АЛБЕРТ”, који ie недалеко од обале бацио своје сидро. Укриавање је вршено прозивком преко чамаца н у моменту кад сам се пео степеницама у брод одједном опазих и мог друга ћутача. док му се траг на броду опет изгуби. Прн улазу на палубу брода сваки од ухрцаннх добио је по две беле земичке хлеба и чнни ми се да нх је сваки халапљиво прогутао, да не хажем појео, Јер је то изискивало дуже жвакање што је за гладног било мучење. И док сам пресрећан лутао палубом брода, који се већ захгктао према излазу бдНајбоља бригада је из Новог Пазарж кОј» је на траси пребацила норму за читавих 60 одсто. Интересантан је податак штб ce Y бригади из Апатина налазе и два „омладинпа” који по први пут учествују на рдлиим акцијама: педесетдвогодишњи Никола Тосев ски, пензионер, и Јован Ач радник Фабрике чарапа „Вукица Митровић" из Апатина. — До сада нисам могао да учествујем ка радним акцијама због тога што сам годишње одморе корнстио у зимбком периоду. Ааи сада пошто сам у пснзији мислим да ћу хбудуће свако лето провести на сваком ради лшпту, јер тако се спгче кондиција”. Док Овб говори седокосн Никола као да милује евојим очима све брнгадтгре, јер како и каже: са младима је лепо радити, и са н»има сам и ја млад". НаЈмлађи акцијашп Јован, радник из непосредне произвОдње, има четрдесетосам голнна. Дошао је да rtpoведе свој одмор на траси: „Са .младићима во ли.м да раднм јер они поштују старије. На од мор нећу ни да мислим, хоћу да пбмогнем младим генерацијама. Са.мо Никола и ја се не предајемо. Још умемо норму да пребацимо”. Најмлађа бригаднрка • је десетогодишња Душпца Борђевнћ из Пожаревпа, која је по други гтут на акшгјн. Она са својим другбвима из бригаде „Xepoi Пттнки”, којг је организовао „Полнтикин Забавник", помаже на евим помоћним радовнма како на трасн тако и v насељу. Иначе на почетку је било доста жуљева какп су нас упознали дрггови и друтарипе из Санитета, алп многобројне ударничке зиачке су награда за то. Ж. Микнћ Једном се проломи пуцан, топа, а за н»им одмах и друп< и машине брода престаше да раде. Били смо заробљени од неприја« тељске подморнице, која брзо нзменн ко- .мандно особље и место кол савезника ми v цик зоре стигосмо у Боку Которску. Истог дана је дошла и нека колшсија, ко ia je установила да се на броду налазе болесни и рањени војници, као' и деца испод 15 година. Вероватно по некн.м ме- »ународннм ратннм конвенцнјама x’a брзу ннтервенцију Међгнародног суда брод је после тога пуштен и доиније пловећи на домак италијанскнх обала \il\obho у Месннски залпв да би кроз опасан пролаз нзмеђу Сииле и Харбиде узсо дефннитнваи курс ка острву Фриоли, где је требало да будемо нскрцанн. Ова пловидба од Боке Которске до острва Фриоли трајала je шест дана н ноћн н пролазећи пдред лнвног „ расцветаног острва Корзике, коja je у то врс.ме бнла сва у знаку зрелих мандаиина и лн.муна, стигли смо на|зад и на Фрнолн. Одмах по мскриавању у оваЈ логор-карантин ошишани смо и обријанк ло голе коже, тако да на телу ни мили * метар длачиие ннје остао, а онда пошто смо се прописно окупали у скоро неиздрживо топлој волн донета су нам и одела. Koia су за време купања била дезнмфиццнана у. апаратпма. Ја сам имао ту несрећу да мп је предн>и део на чакширама, који је ранпје од логореких ватрк прогорео, прнликом дбзинФекцнрања от« пар, те како иисам пмао гаће морао сам тај део да покрнјем шакама. Ово је лало повола некнм безобразннм шаљивии|ама ла ову моју незголу у раступеном строју од купатила до наших стахтбених барака пропрате са вишестргким ха!, a ја, и ахо сам имао огромну xce^v да сс фпзнчки обрачунам са нским од бсзобразника, мксам могао јер су ми ргкс бпле ппплепленс за доњи део тела. Ипак сам се 1едног момента брзо окренуо да бих неког ко ви» че препознао и на моје разочагеље на|. грлатији је бпо мо| сапгтник ћгтач из моје једцниие. Y исто време један фпамцуски boIhmk ухватк мо за оаме и олвеле v једну бараку ко1а се налазнла нсколико корака од нашнх барака. Ту ме за час onколише францускп воЈнпцв н један ол њмх донесе старе, али очгване чакшкре и један пар нелнх цокула. He еећам се да лн сам се захвалио Французпма, али еал са ослобоћеним рукама поточах право у нашу бараку да се обрачунам еа кехим од урлача, наравно да сам највнше иил>ао на мог еапутника. Још еа врата почех да вичем: Ya, репоње! — алц су свн ћутали, а мог ћутача нигде није бнло. ГТосле издожаног карантина поново смо гкрцани у брод II \тт\’ћенн на Коознку. Моје је спасење ззпста дошло, брзо сам сгасао у ипна, алн жел>а да се обрачунам са мојнм сапутнкком, другом из исто Јединице, ћутачем и урлачем ннје се исггунила. Никад га више у жнвоту нисам ки срео ни видео.

CTPAHA 8 H AAHA БРОЈ'40 УОЧИ V ОКТОБАРСКИХ CYCPETA АМАТЕРСКИХ ПОЗОРИШТА НОВЕ КЊИГЕ БОГАТ Н РАЗНОВРСТАН ПРОГРАМ ИАСТШН И РДЗВОЈИНДУСТРИЈЕ ПМРАВЉА Y жељи да Параћин постане место у ко.ме би се окупл>алн позорпшнп аматерн из свнх на шпх република, родпла се пре четпри годинс код позоришiuix радника идеја да сс органнзује с.мотра позоришта под назнвом „Октобарскп сусрети”. Идсја је уроднла плодом и већ чстнри годпне Параћпп на свој празннк, Дан ослобоВења, отвара врата многпм гостима. Та културна манпфестација прерасла јс у једну веома племеннту и корпсну традицију. Кроз нешто внше од месец дана почетн Петп октобарскн сусретн, па смо сс обратилп представницима организатора да дознамо шта ћс нам овогодишњи Сусрети пружптн. — Прнпрс.ме за пстс Сусретс су у току и одвпјају се по предвнђеном плану — рекзо је Саша Букић, управнпк Позоришта. Направљсн је нзбор учесниха позоришта ч оквврни репертоар. Предвпђамо долазак девет позорншнпх кућа. Поред традицпоналннх гостију мз Велике Плане, Смедсревске Паланке, Кикпнде, Прпједора, Цсља и Врања овогодишње Су срете освежиће својим прнсуством п квалитетом представа и позоришне групе нз Чачка, Кулс н студентски ансамбл „Бранко Крс.мановнћ” нз Беог рада. Репертоар је богат и разноврстан и сачпњсн је с намером да својим квалнтетом допринесе прославн 30. јубиларне годишњице борбе против фашизма и 30 година живота Параћпна у миру. Имаће мо прнликс да гледамо следеће представс: Хитлер у партнзанпма, Врело срце, Јазавац пред судо.м, Сумњиво лнце, Скуп, Ташана, Диоклецијанова палача,Пасха Самуела носача и Из мрака. Једпно нам Цел>с није послало назнв представс са којо.м ће учествовати. Организапију сусрета ie п ове године прихватнло Позорп ште, само неопходна нам је м помоћ свих друштвено-полптичких организација. радпих ко лектива и школа, јер нам је нил, да ове представе види што већи број гледалаца, а без добре сарадњс до тога неће доћи. Сусрети ће трајати од 12. до 20. октобра и очекујемо долазак око 220 аматера. Овај ммпозантни скуп позоришннх аматера бнће и прави моменаг за међусобно упознавање, размсну искустава, могуности за дал»у сарадљу и контактнран>е, а уједно и прплпка да гостс из лругпх републнка упозна.мо са градо.м, његово.м ипдустријом и културно нсторпјскпм споме.ницима. Пошто Петн сусретн падају у времс јубиларне прославе града, замолплп смо Мнливоја Вучковнћа, секретара Зајсдинче културе, да нам каже хоће ли бнтн неких новина у npoiра.му Сусрста. — За време позоришних сусрета v холу Позорншта организоваћемо изложбу радова која cv створена у уметннчкој колонијп у Сиссвцу. Отварању ће прнсуствовати свн учсниии колоније. Поред тога организоваће се п нзложба о стању ИЗ ЦЕМЕНТАРЕ Квалнфикациона структура све повољннја Квалнфикациона структура запослености у Фабрмци це.мен та „Нови Поповац” показује да се у овом колективу воднло рачуна о запошл>авању младмх н стручнпх кадрова као и о дошколовању раднпка. Од укупног броја запослених 53 одсто су KB it ВКВ радници, 5,8 одсто радници са вншом н BIICOKOM стручном спре мо.м, 17 одсто полуквалифико ваннх, 24,2 одсто неквалпфпко ванп радннци са нижом струЧНО.М спремом. Y ово.м колективу су запослени и два магистра технолошкнх маука. Оваква структура је много повољ нија од структуре запосленоссти у другим фабрикама у ок вмру овс нндустријске гране. До тога се дошло пре свега разумном полшзисом запошљавања, дошколовањсм радннка према потреби раднс организа пије као и кредитираљем и стипендирањем ђака и студена та. Кредити и стипендије доби јају деца њихових радника који имају мале личне дохотке, ралова на рестаурацији споме ника културе н параћпнској архнтектурп у прошлом и овом вску. То.м прилнко.м бн др Бранко Псруннчић, стручнп савстник Ака>\смије наука нз Београда, уручпо предссдншсу општпие првп при.мсрак •cibUre Параћин од 1815. ло 1915. годпнс, која је ових дана изашла из штампе, а затим бн књнге добилп н првп претплатници. V плану јс н јсдио књижевно всче посвећено Мнр ку Бањевнћу, али за сала то нпје коначно усвојсно. Из свсга овог може.мо да закључнмо ла he Октобарскн сгсрети битп испуњенм многобројнмм културним догаБајима и да ће параћинска публика бнтп задовољна. Да ли ће тако бити, сачекаћемо ла Сусрети дођу м оду. Д. Анђелић а избор се вршн пре.ма успеху. До пре три годинс стручна радна снага за це.ментну индустрију се махо.м оспособљавала кроз рад у pane ннтерне курсеве. Mebynni, пошго су системи за пронзводњу постајали све сложеннјк било јс неопходно органпзовање школовањс потребног кадра. Сачпњен је план и програм школе за заннмање у це.ментној нндустрнјп. Школскп центар „Иво Лола Рнбар” је форммрао оделења за цементна занњмања гле се већ три године школују КВ раднпци за ову индустрнЈУОваква структура радне сна гејеутпцала на повеНањс производњс цемента у овој фабрици. Ову информацнју смо добили од Мнодрага Цветковића, руководноца Сектора за кадровске и самоуправне послове у овој органмзацији. М. МнхаЈловић * Мр Милисав Оорадовић: „Настанак и развој индустрије Поморавља до Другог светског рата" О Издавач: Историјски архив Светозарево, 1975. Овпх лана у нздању Историјског архива v Светозареву, нзагпда је из шталше књига магистра Милнсава Обрадовића „Настанак и развоЈ индустриЈе у Поморављу до П светског para”. Y n»oi ic обрађсн развој пндустрије Средњег По.морав.^а (Параћнн, Hvnpiija и Светоза рево) од првих почетака па до П светског р?.та. Kibiira је o6pabena у једанаест поглавља п може се посма« трати кроз две цедине. Прва цслпна говорн о привредни.м карактеристикама овог подручја, које ic v то време би\о географско средшнте Србнје, са посебоиш оов-ртом на иазвој залата и трговине п појаву првпх еснафа од.мах после ослобођења овнх крајева од Tvрака. Док је за Нуприју и Јаголнну карактерагстично да у првим годинама после ослобођсња цветају занати, Параћин се впше развнјао као трговачко .место, п)рн чему се највише трговало стоком и пољопривреднпгм пропзводЈЕма. Y нелини посматрано прмврела овог краја половино.м XIX века може се третирати као раз вијена v склоп\г целокупне привреде Србије. Y то вре.ме већ почнње процес првобитае акумулације тако да се из ннтереса трговачке и чинсвничке буржоазпје јав.^а згннцнјатнва зз оснивање првпх мндуспријскнх објеката. Y прво.м делу кљнге аттор је вео.ма преглелно дао џодатке о почетку рада првмх фабрикз почев од стакларе Авра.ма Петронпјевића код Јагодтгне, основане 1843. годпне. затим Јагодпнске пиваре 1852. годнне које спадају .\icbv мајстаријс кндустрнјске објскте v Србнји. Овде јс такођс доста места поклоилно Фабрнцц цемента v Поповцу, од 1902. Фасрпци стакла у flaipahiDFPy, 1906. и Фабрпцп шепера v Нуприји 1911. годиие. Посебно је обрађена структгра радне снаге, животни условн радннка и први почецн раднкчког покрета у Поморавл>у. Међутим, како је изворни архивски материјал веома оскудан за период до I cbctckoi рата, нпје ни чудо што се аутор заловолжо да овај перпод V развојг индустрије реконстп.у нше са.мо v нај&итнијим елсмантнма. За разликг од овога у друго.м делу KiMirc, ко.ји oGpabvje период између лва светска рата, аутор је успео да проннкне, много д\2бл>е v проблем развоја индустрпје и да га обради много стулнозније. Користећп доста обилннју архивску rpabv п чаучну AHreparvpv за овај псриод, Обрадовић је успео да на вео.ма систематпчан наччн прик;<се индусвријски развој овог Реглона са свим успоипма и падовмма до којих је долазнло захваљус;ћи разни.м спол> ним утицајпма, економским крнзама, ратовима итд. Без обзира што је у књпзи обрађеп мндустрмјски развој Срел н>ег Поморавља сн није посма тран чтзоловано од развоја нмдустрије v Србији па и v читавој земл»и, већ ie а\тор успео да врло вешто гкомпонгчс развој индусррмје овога подп^гчја са индустријскшт развојем vonште v наведеном перноду. П.вмтом ie свака од шест великпх фабрика у По.морављу тога доба нашла своје место н свака ie v књизн обрађена v с«ој мери колико ie било дово.ино ад расветљава1ве њеног развоја све до почетка П светског рата. Карактерпстично је напоме чугн да ie пословање велнкпх чндустрм1‘склх објеката v По.мо пављу, било да је засновано па домаћем или пнострано.м капи- »алу, акнионарског или нндичид2?аД|Ног влаонмштва, било ве- >.ма уједначено. Фабрикс су /главном биле рентабплне н као -акве успевале cv увек да о- /сзбеде креднте за токућу проi3boah»v, а њпхови пронзводм нмали cv веома добру прођу како на домаћем тако п ма ипостраном тржишгту. Захвал>ујућв то.ме оне cv безболио пребрбдцле велику еконо.мску крмзу 1929—1933. године, а такође и многе Аруге пртресе на тржишту као м фпскалне мере од стране државнмх органа, па су успеле да новкм ннвестпцијамз знатно гтовећаЈу капацитете. Тако је непооредно ггосд П сиетскн рат AoiiLW) до наглог повеhaiba производгћс н пласмана робе v сви.м HHAycrpiiiciuiM гранама. Y књнзи ie све то лриказано веома шнроко поткрспл>ено многп.м цифарским показатељима и статистичким подапима, тако да се врло лако' мо же ко.мплексно сагледати инду« сгријски развој Поморавља. Y иелини гледано књига представља ве.\ики допрннос за проучавање развоја привреде, a посебно нндустрије v овој веома интересантној привредној целини v централној Србији, али сигуЈрно да има значај и за шира научна истражиаадБа. Посебно треба. истаћи да је рад на проучавању привредне псторије код нас до сада био вео.ма скро.ман, па због тога књ»»га Милисава Обрадовпћа „Настанак и развој индустри је По.моравља" добија још више у значају. Б. Драшкић ПРВИ ТРЕПТАЈИ И Д И Л A Трули разбијена ткива У сенци камених басамака > Јодина. Под стакленим звоном тишине С пауцима Плетем чараие времену. Точак сећања Закотрљан- низбрдо Пева Прескачући драчаве јаруге И злокобне раскрснице. Негде ван мене Заљубљено клатно cava Вршити у паничном ритму. Ван мене... .....................Светлана Арсић 17 раз. Гимназије „13. октобар” ЂАЧКИ КУТАК ДОЖИВЕЛА CAM НЕПОГОДУ Би.\о је лето. Нејако сунце бацало ie своје драгуље по мској зеленој травн. Птичице су непрестано певале своје олшљсне песме, а ветар nx ie поатчо tuxilm звуком своје свирале. Тога дана била сам на пол>ани. Трчала сам од цвета до цвета it лагано певушнла. Посматрала са.м вредне мраве. Онда сам села на траву и из корпице извади-Аа сендвич. Поделила сам га мрави.ма и птицама. После ужинр убрала сам неколико цветића м лагано положкла v корппцу. Y дал>мни сам приметша лане. Потрчала СЛОБОДА Hajeehu дар света — Слобода. Слобода је птица v легу, Слрбода то су сва деца на свсту Слобода је сунце Што се сваког јутра на исто::у СМСЈС. Слобода је снег Који тихо веје. Цртеж и песма: Љнл>ана Алеиснћ, Буснловац сам му, али v густој коси траве сам се саплела и пала. Поглед ми се зауставн <на сунцу. Оно се баш тог часа борило са облачићпма. Из даљине mv се приближавао облак велик, црн, налпк на ајкулу. Он поче да се бори са немоћнаш сунцем које се отима.\о. Cvhuc ie одједном нестало. Y okv ми се задржала само његова сенка. Поглсд нисам спуштала, јер сам мислила даћесе сваког часа појавнти. Нисам ни при.метила да се око мене спустила тама са дугом црном косо.м. Уплашена и збун>ена потрчала сам. Сакрила са.м се испод првог дрвета. Изнад мене се п-дрломи јак тре сак. Небом засветлеше блешта« ве вене. Из тамног обдака полете неколлко ледених куглица, а за њим се сјури облак кише. Сва престрашена и мокра нпсам знала куда ћу. Одлучнла сам да останем где сам. Када се све стишало свгд наоколо сама пустош. Несрећна пошла сам Kvhii пробија1ући се кроз велкке баре и блатњаве nvnihe. Замно.м ie остала само повнјена трава као ватром опаљсна. Стигла сам кућп и пала у то пао загрљај родитеља. Слађана Илић, VII-2 О1П „Радоје До.мановпћ” Параћпн ЧЕКАЊЕ Седим крај votuie пећи, И чекам кад he dohu мама, Да паднем у њен загрљај, Као нтичица мала. Одједном звоно зазвони, Поћох ерахима и Радосно узвикну: To си Ти /1д’ кад отворих ерата, Пред врагима није била А1ама него тата. Марина Мнловановнћ ОШ „Радоје Домаповић” УШ-2 Параћин Светлана Гајмћ VII—3 Д. Мутница нон Обуче чика мрак, Свој свечани црни фрак, У кућу пошаље deify, Отшкрине прозоре месецу. Распростре се no дрвеђу А светлост дана стрпа у epchy Отера злате зраке, Остави пуоге пољане и сокаке Огвори свемирска врата, По небу проспе џак злата, У крееет нелсно смести децу, И cae epehan намигне месецу Снежана Николић, уч. V ОШ „Вук Kapainih” Поточац Момчило Пернћ VII—3 Д. Мутннца ЖУТИ лист У путу видех листић Како нада покрај моста: Збогом — рече ми тада, Живота ми је доста. Аепо ми је са вама било, Поживех једно лето, Био сам epehan крај реке, А сада је крај живота ето. И овај листић мали, Паде крај моста тад, i А некад је с другима можда. Правио и мени хлад. Татјана Блажевић, VII2 ОШ „Радоје Домановић'' ТАЈНА МОГА СРЦА Постоје многе тајне срца, За које нико не може знати, Али за тајну мога срца, Зна ca.no моја мила мМи, To је једна таја јака, Као код сеакога ћака, Она је усто и велика, Кована од правог челика. Моја је тајна црна и плава, Велика ко нека звезда права, На коју људи не могу да оду, Јер се налази у неко.ч да>1екол. своду. To вам је ^ајна ко вила нека. Нежна и лепа, дражесна, мека 1 КОЈОЈ се крију срца далека, Koja не знају шта их све чека. У њој се крцје девојчица .. . . плаво. можоа je и црна, или је плава Ето таква је тајна мога срца, За којо.ч оно узбућецо куца. Драгољуб Трифуновпћ, VIII-2 ОШ „Радоје До.мановић1’ Параћмн МОЈ ВЕРНН ПАС Било ie то једног топлог, летњег дана. Тога јутра решнлп смо, ја и мој верни пас Флокс, да крене.мо на пецање. Благн нежни поветарац ммловао ми је косу. Стигли смо. Сунце је бацало своје раскошне ^оаке на земљу и просто ie пржило. Његови зрацн cv се огледалм у бистро! Ji тпхој водп. Тај гтрпзор ме je просто засл£пио својом лепотом. Јасмина Милосављевнћ VI—2 Д. Мутница . Раде Стојановнћ VII—1 д. Мутнпца Први nvT сам забацио прилкчно далеко од обале. Флокс јс нестрпљиво скакутао .око мене н чекао кад ћу упецати. не.ч\ рибу. Међупш, догодило се чу до. Нешто ie снажно заљулллс штап. Повукао сам из све Ceia ге. Био ie то ]*едан одзо.ман сомУспео сам да га пзвучем из во ле, али само за кратко, јер ме је риба снажнкм трзајем повукла и бацила у воду. која ме је носила право ка страшној матнци. Флокс је само трчао око обале и лајао. Одјсдном ie скочио v воду и заплнвао пре ма менн. Почео сам да губим свест. Осетио сам да ме ie неко дохватио за кошуљу. Био ie то мој мили псић. On је гкртвовао свој жнвот, само да би спасао господара. Дуго смо воднлн оча.јну 6op6v са таласима. Yo псли смо да сс некако нскобе љамо и доплнвамо до обале. Флокс н ia с.мо били малакса- ’ли. Ја са.м поппо огромну количину водс ади важно је да сам се спасао. Кад са.м се опоравно ггзљубио сам овог спаспоца. Мој вернм чувај ie тада на чинно полвиг какав не бн учмино ни јсдан пас. Направмо ie право чудо од јунаштва. Овај tberoB подпиг нећу заборавзти нпкад и бићу цу веран до крдја жпвота. Ненад Хаџић, VI-2 ОШ „Радоје Домановић” Параћпн

БРОЈ40 МДАНЛ СТРАНДУ ИЗВАНРЕДАН ОДЗИВ и ддвалаца крви ■ НаЈброЈнији су били радници Штофаре, Стакларе и Цементаре ■ Међу првима су били вшпеструки даваоци крви у АКЦИЈИ СОЛИДАРНОГ ДАВАЊА КРВИ ца ИВТ „Бранко Крсмановић". Горе: Мнлосав Јовановић — прво давање крви. Доле: Десилшр Стевановић шесто давање крвн Вакредна акција солидарног давања крви, спроведена 21. августа, v по-пгуности је успела. Преко 70 добровољних давалаца крви одазвала сс на апел Опш- '■ПЈНСке организаинје Црвеког крста и Републичког завода за трансфузију. Овом акцијом употпунићс се резерве Републичког завода за трансфузију које cv се овог лета осетно смањнле. Meby првима који су се одазвали били су и вишесгруки даваоцн крви: Недељко Петропић и Миомпр Марковић, раднгаш СФС, Антелина Буричнн п Давид Гајић, пензионерн, Евгсније Дучек, радник ИВТ „Бранко Крсмановнћ"... Студент економије Милосав Јовановић, први nvr даје крв. — Желео сам и* pasnije да дајем ову драгопену течност. Међутим, из објективних разлога нисам могао. Сада ме прожама прнјатно осећање да ће лгоја крв помоћи другом. Јела Станојевић двадесет и први пут даје крв Деснмнр Стевановић, радннк „Шумадије” до сада је дао крв 6 пх^та и носнлац је сребрног знака добровољног даваоча крвн. — Дајем крв још из средље школе, а постао сам давалац послс очеве операиије, кадд сам тоажпо и тешко иашао даваоце. To мс је највнше потстакло да похиажем људнма које ни.сад нпсам упознао. — 1944. годпне првп пуг сам дала крв за рањене другове, рекла је Јела Стано|свнћ, раднп * ^пррЕти иаравинској хирургији ..V Као да немају своје куће Мала чета у сталној приправности. Пацнјенти јединствени у утисцима: „Особље јс стално са HOAta. сви они као да немају својг fsyhe'\ Као да је јуче било. 13. јануара 1969. гоdime, извршена је прва onepatpija на ново- 'отвореном Оделењу хирургије наше болнице. Започело се храбро. Са једним лекаром и једном медицинском сестром. Тадашњи шеф и оператор, цначе данас доктор хирушких наука ИВАН ЈОСИМОВИН, на футеру од . " прозора писао рецепте пацијентима. Тако је то онда било, тако се изгледа започиње свугде, no правилу. Данас ово исто Оделење располаже са 35 постеља, кабинетима за трансфузију крви и физикалну терапију, двојицом хирурга и трећим који је тренутно на специјализацији. Ту су још и једна сестра са вишом и 12 њих ср средњом медицинском школом. 4 болничара, једна сервирка и две спремачице. Ова не мала, али не и прекобројна, уз то и хомогена екипа, свако у свом делокругу рада, учинила је, да параћинска хирургија од 1969. године до данас, када бележимо ове редоее о њој, обави преко 3.600 абдоминалmix операција (слепо црево, чир на дванаестопалачном црееу, жучне кесе, брух, разна цревна обољења итд.), 79.000 специјалистичких прегледа и преко 25.000 лакших и тежих хитних xupytUKux интсрвенција. Данашњи шеф хируршје, специјалисга ДР БРАНКО АТАНАЈ1КОВИЋ, упоредо сп& цијализира и грудну хирургију, па сс ускоро може очекивати осамостаљиеање и у овим •и те како компликованим и одговорним заxearuAta. ■— Недостаје нам још само анестетичар, ■без чије помоћи се грудна же ни замислити, додаје узгрео ДР АТАНАЦКОВИН. л -На. питање коме, односно чему, треба захвалити на заиста оправданом поеерењу којв /е посгигнутим резмлтатнма. само no себи наметнуто, ДР АТАНАИКОВИН скромно одtoeapa: — Изузетним залагањем ceux запослених иа овом Одељењу, јеп свако од нас у свакоЈ и најлгањој и најозбиљнијој интервенциЈн Хируршко одедење ЗА JABHY ДИСКУСИЈУ Здравство Шумадвје и Поморавл>а до 1980 ® Изводи из Предлога прспрама развоја, организације и инвестиција у здравству на подручју Средњег Поморавља, Ресаве и Левча од 1976. до 1980. године. ,® Y току је јавна дцскусија новним организацијама удруженог о њему дају своје мишљење до 15. Скупштнна заједшше здравственог осигурања радника п земљорадннка у Бупрпји усвојила је и дала на јавну дпскусију предлог Програма развоја организације и инвеспши * ја у здравству за подручјс средњег Поморавл»а, Ресаве н Левча од 1976. до 1980. године. Дискусија о предлогу Програ.ма треба да се заврши до 15. септембра 1975. године. Мере које се прелвиђају у нацрту Програма треба да онемогуће да се здравствена служба и дал>е развија од „случаја до случаја , тј. да се еле.минише стихија у развоју здравства и здравствсне заштите, како се*то до сада дегаавало. Прелложени Програм мера на ко.ме треба да се базпра будућа организаиија здрав стпенс сл\'жбс на тернторпји средњег Поморавља, Ресаве и Левча, омогућио би бржи и ефнкаснији развој здравствених раднпх организација и здравственс заштите, уз пружање квалнтетнпх услуга, које ће пстовремено задовољити и захтевс савременнх достигнућа До сада сам дала 21. пут. За то меднцине. сам доинла златну плакете. Предлог за хнтну реорганизацију здравсКала с.мо ic запктал« зашто тве,,е. служое 6a3irpa се на следећнм чнњени * је толнко пута дала крв, рекла цама: . је кратко и јасно — Помажем Аа ^лужбв опште мелицине и орој лека * 'л>удпма! ра К°ЈИ раАе Y ЉОЈ стагнира, а у укупном Као н v свакој акиијп дава- проценту учешћа опада; н»а крви раднпцп Стакларе, — да се превентнвна дслатност не спрово« Штофаре it Цементаре били су Ан.У обиму који предвиВа Закон, јер се оства * најбројмнји. Долазилп cv v op- РУЈе само са 2/3 обавезног мижшума; ганизованим групама. — да се због сужавања делокруга рада слу Obv акннју иосебно су помо- жбе опште медицине и све оскуднијег рада г.\н раднз< л»уд!г Основне школе лекара опште праксс, повећава пргггисак на Стсваи Јаковљевић, који су специјалистичке службе, што повлачи непрасвоје просторије бесплатно у -------- ----------** ступили за obv акцију. Конференција ССО и Кабинет за трансфузију крви Медицинског центра Параћнн. ~ Наредна, рсдовна акиија дооровол»ног давања крви спровешће сс друго.м половином новемора. М. И. внлно коришћеље лекара спсцнјалиста, многоструко се повећава број прегледа, непотребно сс деранжирају пацијентп п повећава број одсуствовања с посла; — крајње је занемарено кућно лечење због чсга је повећан притнсак пацијената на болшше, што доводи до непотребннх хоспитали * зација; — меднцински центрн су започели са дуплираљем истородних болничких одељења, бн ло нзградњом нових болнкчких капаиитета или повећањем болничких постеља на всћ постојећим одељењима. које се максимално користе. Да би се наведене слаоости отклониле или бар ублажиле, предлог Програма ттредлаже реорганизацију служби: има свој и те како важан и одговоран удео. Сви смо ми једна мала чета у сталној 'приправности. Ham разговор прекидају хитни случајеви, из Стакларе, Штофарс, саобраћајке... И Др Бранко Атанацковић 1. Ванболничка здравствена служоа На подручју свакс општине у организанији ванболничкс здравствене службе треба обезбедити Дом здравља чија he организација, кадровска опремљеност и рад бити усаглашени са одредбама Закона о организацнјп здравственс службе п Правилнпком за почетак рада здравственнх установа и то: 1) обезбедити равномерну покривеност подрукја службом опште .медицине тако да удал>еност истурене јединице здравствене служ бе не буде већа оД 7 км од корнсника. * 2) На територији сваке општине обавезно организовати следеће диспанзере: ‘ — диспанзер за жене, — диспанзер за шкодску децу и омладину, Децу, — диспанзер за школскудцеу и омладину, — антитуберкулозни диспанзер 3) Организовати полтшалентну патронажну службу тако да на 4.500 становника илн на 1.200 домаћинстава буде једна поливалентна патронажна сестра. 4) До 1980. године кадровски ојачати службу опште медицине тако да на 3.000—3.500 становника највнше долазн један лекар опште медицинс. 5) За службу меднцине рада обезбедитн једног лекара на* 1.000 до 1.500 запослених. 6) За службу дечје заштнте обезбедити на 1.500—2.000 деце прсдшколског узраста једног лекара. 7) За службу школске здравствене заштите у диспанзсрима обезбедити јсдног лекара на х.500—3.000 школскс деце. баш у тим паузама аутор ових редова „нео^ 8) На 5.000 становника обезбедити једног влашћено” је попричао са неколико брлесни- стоматолога. ка на Оделењу. Сви они, и ЗОРАН ЉУБИ- 9) ца 7.000 жена генератнвног периода обеНИћ, квалификоеанн ауто-лимар сервиса збеднтн једног гинеколога. '.„КосмаГ « БЕРИША МУХЛМЕД од Поду- w За жб анТитуберкулозне здравствејева, ™ 3““»« обезбсдити једЕо? лекара на 30.000 беник, АРАГИ LlUJAriUonn, пензионер, нлпи1пгп МИРОСЛАВ ПЕТРОНИЈЕВИП u МИРОСЛАВ становника. ЖИВКОВИБ. ча пнтане како им јс овде V , И) За службу медпцинског снаодевања болпшш као да су се договорчли са ДР са перманснтшш дежурством на АТАНАЦКОВИћЕМ, obioeapajv кратко: „Свч 5.000 стаиовнпка обезбеднти Једног дипло.миCV стално чоред час, као да чемају своје ку- раног фармацеута. lie ч осталс обаесзе као другч људч!" Њчхо- 12) Одпос лекара и средње медицинског ве чзјаве као да је намерно хтео да чотерди кадра у вавболничкој службп треба да буде боличчар СААВКО ЛНАРЕЈИВ, масчрајућч 1:3 у корист средњег кадра. влажно.м газом, уз вчцеве ч ч<але, једчог од jjj Све сеоске здравствене станице, поред теч/кчх ч непокретнчх долесччка. комплетне службе опште медшшне треба да Haul раноаор чрекчое ДР АТАНАЦКи- 11мају у свом саставу саветовалиште за жене, ВИП обраћајурч се аутору: ---------- ---------- -------------------------- ___Започетч разгоеор морамо оа настаечмо неком другом прчлчком. Извинчте, алч ■ чмал1 деа.озбчљна случа/а. У дубччч собс двојчца болесччка, чначе. и саветовалиште за децу са демонстрацноном кухињом. 14) Служба мздицинске помоћи треба да буде обезбеђена тако да се стручна медицин- . .............._-------— г„ ска помоћ добија за један сат од позива уз држављачч Грчкс “ обезбећсњс саврсменог, хитног медпцинског ћени чре чеколико бача > cao6ianajuoi ч • тпанспОрта, Y склопу службе урадити план С,^а 'оза^чиЛ^ СЛуЧ’ЈУ iauviv: „Персонал о' кеј! Персачал о' кеЦ" 15) Y свако) општини оформити службу ме Л>. Ц. дшхине рада. о овом Програму ® Радни људи у ос рада и радним заједницама треба да септембра 1975. Y вези напред пзнетпх предлога у састав дома здравља треба да уђу следеће службе: — диспанзер опште медишше, — днспанзер за здравствену заштиту шкоаске деце и одојчади, — диспанзер за здравствену заштиту школске деце и омладине, — диспанзер за здравствену заштиту жена, — диспанзер за медицину рада, — антитуберкулозни диспанзер, — служба за здравствену заштиту зуба, •— служба медицинског снабдевања (апотека), — поливалентна патронажна служба. Предлог је да се овако органпзована амбулантно-диспанзерска служба на територији сваке општине конституише као радна организцнја која у сво.м саставу нема основне организације удруженог рада (До.м здравља). 2. Болничка здравствена заштита Y сврху рационалности и ефикасности болничке здравствене заштнтс и постизања вишег нивоа рада до 1980. годнне предлог реорганизацнје садржи: — свођење болничких постеља на стандар дни број. — категорнзација болничке здравствене службе и подела рада, — поштовање републнчких норматива у прерасподели болесннчких постел>а у односу на поједина одељења, — субспецијалистнчке службе сконцентрнсати на једном месту, како би се постигао што већи мед1ПЈ1шск<>економски ефекат, . — у завнсности од броЈа' стандарднпх тдестел>а кадровски допунити бол^ичку здравствену заштиту, — организедионо издвојити бо.уничку службу од ванболничке, — ефикасним радом, концентрацнјом капацитета, кадрова и опре.ме уз стално праћење ннвоа болничке службе учинити да се болнички лечи са.мо оно што не може да се лечи у ванболничкој здравственој служби или у стану болесника. На територијп нашег рсгиона данас тсмамо укупно 1.382 постеље нли према утврђеним стандардима и нормативи.ма 396 постеља внше. Параћин има 245 постеља а према стандарду треба да има 173 постеља и то: — интерно — дечје — хирушко — гинеколошко 35 42. 27 44 постеља постеље постеља постеља — грудно 25 постеља За организацију бо.игичке службе до 1980. године Програм нуди обезбеђење квалитетније и рационалније службе уз фор.мирање новнх службн, са 5 постеља на 1.000 становни * ка, односно само 1.330 постеља, све у цил>у да се уз минчмална улагања створе потребни нивои у пружању здравствене заштите. Y условима добро организоване амбулантно диспанзерске здравствене службе, јачања службе медицине рада, спровођења поливалентне патронажне службе, здравствено васпнтног рада и побољшања хкгијенско — епиде.миолошких прилпка, оправдано је да се у болничкој служби не предлаже повећање укупног броја постеља у односу на садашње стање. Предлог Програма нудп рацноналну по делу рада, оптимално корншћење постојећих капацитста и функцчонално повезнвање бол * ничке службе. Болннчке службе на територпјп региона, према Предлогу, треба чврсто да се повежу и констнтуишу у сложеиу организацпју удруженог рада, која би у свом саставу имала три OOYP-а: субрегионалну болницу у Буприји и општинске болнпце у Светозареву н Параћнну; Самоуправшш споразумом о удружпвању регулисала бп се сва шггања од заједничког интереса за све OOYP-e н пптања од посебног интереса за сваки OYP. Y оквнру здружене болничке службе, офор.мило би се заједнпчко грудно оделење са 80 постеља, оделење за хронично оболеле п изне.могле. оделење за хитна обо.^ења и инфективно одељсње. Гаранцпја за извршење предложеног Про грама је Програм ннвестнцпја у здравству за наредни период. Предвпђа се да улагања у амбулантно днспанзерску службу будузнатно већа од улагања у болничку служ.бу. Посебпа пажња у Програму развоја п органнзацнје злравствсне службе nocnchciia јс калровима, којп уз све наведено треба да о.могућс обсзбсђењс ефнкасннје и квалитепшје здеравствене заштите.

gTPAHA 10 V ДАНА БРОЈ^ AKTYEAHO Поморавље као потешдајални потрошач природног гаса ■ Потснцпјална потрошња природног гаса у всћнм ш<дустрнЈским предузећнма на подручју Поморавља могућностп прнменс прпродног гаса у комуналној потрошњн. Ових дана објављено је у дневној гиталти da је почела изградња магистралног ?асовода од Хоргоша до Параћина. Завршетак padoea на овој деоници нланира се do краја 1977. године када би се у првој фази на гасовод нрикључило 9 предузећа са подручја Поморавља и то: Светозарсво 4, Параћин 3 и Нуприја 2 пребузећа. Друга фаза би, всроватно, обухватила остала no локацији погодна предузећа и општу потрошњу. Овај подухват има општи значај енергије за даљи квалитативан и квантитативан раст укупнс npuepcde, будући da је енергија предуслов развоја целокупне .иатеријалне производње и потрошње и da има вишеструко дејство на економске резултате приврећивања. Објашњење за ову експанзију примене природиог гаса лежи у томе, што је природни гас економичан и универзалан носилац топлоте, способан да замени како чврсто тако и течно гориво у индустрији за потребе технолошког процеса, пољопривреди, домаћинству за припремање хранс и топле воде, за загревање станова, установа, предузећа и других објеката. Природни гас се не појављуЈе као конкурентно гориво уг љу. Он управо надопуњује недостајаће и опште дефицитарне квалитете угљева. Конкурентан је, мећутшл, уљу за ложење, јер га због својих укупних предности (потпуно сагоревање и већи степен ucKoputuhctba корисне енергије, сагоревање без остатка и загаћења атмосфере, потпуне аутоматизације процеса сагорсвања, одраз на квалитет крај њих производа, без сумпора, без пепела, без апгажовања складишног простора и обртних средстава, без манипулативних трошкова. и др.) потискује за тржшата: Код прелаца на природни гас, познато je да се високи технолошко-економски сфекти постижу у читавом иизу индустријских грана: индустрији стакла, цементној индустрији, граћевинарској индустрији, пољопривреди, пивари, шећерани, хемијској инбустрији, ливницама, занатству и др. Потрошња природног гаса doeetuhe do смањења потрошње чврстог горива, уља за ложење као и електричне енергије. На тај начин би се с.чањило и загакење атмосфере (заштита човсковс средине), јер јс npupodnu iac оптималчо гориво у погледу асрозага 1)ења. Гасовито горпво јс иајјсфтииији и најплеменитији end топлотне снергије. V сектору ошите и личне потрошње 'утвpheno је да doвоћење јсдне калорије из iaса за потребе кувањаиприпре ме топле воде стаје шест пута мање у односу на друга toрива. Изградњом магистралног гасовода кроз Поморавље и одweapajyhe прикључне ducrpuбутивне мреже, гас је могуће користити, уз најмање инвестиционо улагање, преко котДЈ4СМА УРЕДНИШТВУ ИЗ БЕОГРАДА: О ЛИСТУ Поштована Редакцијо, Врло сам Boai захвалан што ми, скоро од првог броја, достављате наш лист „14 дана". Сеој завичај понео сам у свет као негито најлепше и чиме се поносим. Ви сте ми oMoiyhtuiu da преко листа сазнајем о много чему и бубем у току dozahaja. Употпунили сте ми и време и живот, не само интересовање. Због тога сам Вам посебно захвалан. Реч — две о листу. He желим da га оцењујем и не узимам то право. Желим da као dere тог zpada кажем да имате добар лист. Можба Ви то и не endure doeo.-hno. Треба бити мало даље od Црпице па осетити колико те новине носе у себи. И треба euderu и dpyie локалнс листоее, што иначе и.чам честу прилику, па схватити da је наш лист богат и разноврстан. У сваком случају, браво, no ко зна колико пута. Вслико је питање како he сс шталта у нас развијати у еремену које doлaзu и које обилује мноштвом збивања и jotu eutue листова који нам се Hyde. Аокална штампа није без своје шансе. Желим da Вас замоли.ч да у будуће наш лист doстаељате caedehuM нашим љубима за које Вам docraeљам кућне аоресе: 1. Сретен Среја Hetutih, 11000 Beoipad, Иеана МилуruHoeuha 9 а, тел. 439-486. 2. Милоје PadoeaHoeuh, 11000 Beoipad, Жаркоео, Влабимира Роловића 185. Друг Hetuuh npunada npeoj генерацији омлабинских atcTueucra, а потиче из Фабрике штофоеа, a dpyi Радоeanoeuh је био ерстан технолог у Фабрици цемента. Моје најбоље жеље ceu.ua Ba.ua, Padueoje Стојковић 11030 Beoipad Hedeљкa Чабриноеића 60/III ларница Koje су већ изграћене пли he се градити у наредном периоду. Y новопројектованим објекгима могуће је ynopedo са изipadtbo.u осталих комуналних инсталација, нзградити и разводну гасну мрежу, тиме би се знатно смањиле Јготребне цнвестиције. И на крају порука је да је код ве/шнс изгракених енергет ских инсталација (пр. инсталације ценгралног грејања у зградама) могућ прелаз иа природни ?ас уз неопходну реконструкцију котларнице. Ако је у питању taupe nodручјс, тада је потребио решити проблем сезонске неравномсрности потрошње природиог гаса путем изградње подземних резервоара или коршићење, код eehux потрошача, ко.ибиновано гасиомазутнс-ул>- не горионике. Петар Блажсвић, дипл. инж. Њсгошева 2а/Ш ПараИин Радницнма СА ИЗБОРНЕ СКУШПТИНЕ КЛУВА СТУДЕНАТА у иностранству И ПОРЕД ПРОБПЕМА Штедпше и потенцнјалне ште лишс ЈУГОСЛОВЕНСКЕ ИНВЕСТИЦИОНЕ БАНКЕ — ПАРАНИН, житељи Параћина, Средњсг По.моравља, Ресавс н Лсвча запослсни у иностранству у земља.ма Европс ц ван н>с нпх граница, сви Вн можсте бссплатно да добијате лнст сво га града „14 ДЛНА” и тако два пута мессчно будстс у контак ту са своји.м завнчајсм и збивашима у њсму. Јсдина Вата обавеза је да Редакинјн лпста „14 дана”, Параћин, Бранка Крсмановнћа 16 плн па адрссу ЈУГОСЛОВЕНСКЛ ИНВЕСТИЦИОНА БАНКА ПАРАНИН доставите своје тач не адресс. СВЕ ОСТАЛО ЈЕ НАША БРИ ГА. ЈУГОСЛОВЕНСКА ИНВЕСТИЦИОНА БАНКА ПАРАБИН И ЛИСТ „14 ДАНА" OOYP ПТТ Штедња и дисцнплнна пре свега У OOYP ПТТ Параћин је 29. јула 1975. године одржан проширени састанак Извршног одбора Синдиката на коме се дис кутовало о спровођењу мера штедње и радпој дисциплини. Сви прпсутни су се заложили за што већу штедњу образаца, електричне енергије и другог материјала као п за што мање изостајање са посла. НаглашеИзбарпа скупштина Завичајлог к-пуба студената одржама је 24. августа. На скупштинп јс ana.ui3irpan чегворогодишЈМ! рад. који јс, како ic истакао Станимир Иваповић, досадашibif прсдссдник Клуба, оцсн>ек као успешан п порсд низа проблсма н неповољних уолова за рад. Током четворогодишњег рада ова оргакизација органнзовала ,је низ маиифеогашца, од којнх традиционални фудбалскп турнир „Мемориал Витановић Љубомира — Бубана” заслужује највећу пажн»у, јер је то био сусрст студената из целс Србпје. Поред ме.мс!р1гјала, студенти — ч<\анови ЗКС оргаиизовали су if друге културне и спартскс манифестациЈс, учсствовали на студенттскЈШ играма, саветовањима... Y протеклом периоду одржано je ni 79 састанака Управног одбора, што свакако сведошг о активностп Клуба. Највише проблема студентској организахшји задавао је недостатак просгсрија, који Helle лгоћи да се ради у догледно време. Скутптина je ycsojiua новп Статтт који је овога тпгга прилагођен ставовима последњег Конгреса ССОЈ, када су, дотад, разједнњешг Савез омладине п Савсз студената организовали V Јединствени савез СОЈ. СкупштзпЈа је узела на себе ооавезу да у наредном перподу прошири досадашндг .пад ЗКС и уч»нп га ста.мшм, а не периоднчним, кроз формирање спортских Ji културно-уа1етн1гчке секно је да је неопходно да се ПТТ радници што одговорннје односе према корисницпма ПТТ услуга. Донста је одлука да се свн члановн колектива упознају са закључцима овог састанка. Контролори, главни монтерн it главни мсханичари су заду жени да прате спровођењс овнх закључака и да сваког 29-ог у месецу поднесу извештај о кон кретним акцијама које се у колективу спроводе у цил>у штедјбс и веће радне дисциплине. (М. М.) НЕЗАИНТЕРЕСОВАНОСТ ИЛИ НЕШТО ДРУГО? Изборној CKyniurtrmt Завпчајиог клуба студената при.- суствс-вах) -јс ма-ui број стгдената. Одзив јс био испод ■ очекиваног. . •(«.,« Није лн ово прилика да се запитамо: Шта је са осталпма? Да ли н»нх интересује уопште рад у једној оваквој органнзацији? Да ли су се „утопили у огромне студентске обавезе”? Ни у ком случају не може да буде оправдање да је скупштнна заказана у невремс, јер немогуће је да тренутно у Параћину има једва четрдесетак студената! Очито је да су остали па.\и на овом псгпггу. Мсђутпм, биће прилика да се и ова „петица" поправи, а да ли ће бити поправљена, видећемо. УСПЕШНО • УсвоЈен акционо-политичкп проблсм ССО Србије r Завичајног клуба студената Параћнн О На Скупшитни изаб * рано ново руководство • Војислав Рупнћ нови председинк Завнчајног клуба студената. цпјс. Такође, v наредној години храДЈПХионалнн „Мемориал Витапрвић Љубомира — Bv6aira” поедвиђа се за 8. август, и то би _би.и< спартскп сусрети радннчке и студентске омладнне са прсдставшпшма других завичајнпх орга»1зах(ија студената. Чланови скуггштине једноглаCHO СУ VCBOjlLUI Акциово-политнчкп програм ССО Србије и Завнчајког клуба студената Параћнна, v комс се посебан акценат даје на укључивање студсната v агативан друштвенополитнчки живот и на чвршћс повезнвањс радагичке и студентске омладине. За наредннх годтеку дана нзабрано је ново руководство — Извршни одбор ЗКС, који броји 17 чланова и председник Војислав Рупић, студент нз Параћнна. М. Илпћ МААИ ОГЛАСИ Оглашавам неважећим сведочанство о завршеном испиту (диплому) у параћинској Гимназији школске 1974/75. године на име Томислава Борђевића из Параћнна. Продајем одлнчан пчели- • н>ак. Цена повољна. Владста Мијатовић, Параћин Ламела 11/10. • ИЗ МЕДИЦИНЕ (III) ПУШЕЊЕIIЗДРДВЉЕ Пише: Примаријус др Милисав Богдановић (Наставак из прошлог броја) ПУШАЧ СЛАБ РАДНИК Они пушачи чија је страст пушсња велика, а раде на мести.ма где је забрањено пуЈпење,. толнко се узбуђују због апстиненције да се то граничи са потпуном растројеношћу и неспособношћу за рад. Кога оштећује радник ако ман»е ради. Сва како и себе и заједницу. Сваку маиптну треба на време, радом отплатити. Радник који је део радног времена употребио на процедурн пушења умањује у ствари своје ефектпвно радно време. Па и на тај начин смањује радни учинак. На опим радним местима, на којима се забрањује пушење човек често прави грубе превиде п грсшке јер је преокупиран чежњо.м за дуваном. Пушач није у стању да се удуби у посао. Њсгова активна пажња је ослабл»ена. Такви л>уди, ако нм се забрани пушење на радном .мссту видно показују да су нервозни, а раднп учинак нм се често готовр н не показује. Ако нм се пак дозволи пушење они такоћс подбацују јер сувише времена користе за уживање у дувану. Возачи, чувајте се! Доказано је да пушач, нарочито ако пуши ннтензнвно у загушљивој просторнји, уноси у оргаиизам овај гас без боје, мириса и укуса, који неки назквају „савршенн отров’’. Никада се неће сазнатн колнко аутомобилиста ,заспи” за воланом, а то је у сгвари подмг кло дсло цигарете која није могла потпуно да сагори. Овај гас, сасвим сигурно блокира црвену боју у крви (хемоглобпн) и онемогућује јој прихватање кисеошЕка, без којег жнвот као што је познато, није могућ. Возач стално има на уму да треба да се чува од алкохола за време вожње, алп на тровање угл»ен-монокс11дом, до којег лако без опомене, има сигурно уного већу улогу у сао браћајним удеснма него што се претпоставља. Да ли ђак треба да пуши? Да ди he цнгаретом угрозити своје памћење? Сигурно је да хоће. Никотан и други састојци дуванског димасмањују способност памћења,механизам концентрације интелигенције. Ученик на тај начин, ако је пушач, оштећује способност за учење односно тешко палгги и у својим најбол»им годинама за усвајање знања бива хендикепиран у односу на своје друштво које не пушн. To ствара ко.мплекс код девојчица и дечака пушача, они заостају ушколи од својих вршљака, долазе у сукоб сами са собо.м, а све то касније води и другим, знатно тежим породицама. Последице по телесно здравље пушача Ове последице су прилично проучене, мада није још дата послсдља реч и пор *ед бројних статистика које упозоравају и опомињу. Оне почињу од несносног задаха из уста п честих инфекција дисајних органа (јер никотин инактнвира витамнн Ц — важан фактор у борби против ннфекција) па све до рака бронхнја (плућа) за којп је непобигно доказано да га изазивају бензоппренп нз дуванског дима. Ово је учинило да је последње две године у Амернци дуван оставило око 16 мллиона пушача. Корисна кампања н пример лекара чланова БрЈгтанског лекарског друштва чини да се и на енглеском острву видно смањује број пушача. Штета је ако се овај број старијих пушача не односи на омладину, јер се претпоставља да се .млађи теже одрнчу овог зла, односно да га све више усвајају. Дужни смо да истакнемо која их обољења вре6ajv. To су пре свега: хроничне кијавице, синузитиси, леукоп.\акије уста, рак усне, хронични ларингитис и пушачки бронхитис и прошнрење бронхија (пушач са 20 цигарета дневно за годпну дана унесе око литар катрана у своја плућа или око 800 грама). Хроннчнн бронхитис услед кашл>а доводи до ефизема плућа (уништаваље зидова леуеола) и деструкције племенитог ткива плућа, а ово оптерепује десну комору и преткомору срца, што доводи да попуппаља срчаног рада. Ннкотнн као вегетативнн отров оштећује ннервашцу срчаних коронарннх артерија, те је оптужен за ангину пекторис и инфаркт. Послс пушења цигарете пулс се убрзава за 10 откуцаја у минуту а крвни прнтнсак расте за 15 мм живиног стуба.штојасноуказује на улогу никотина. Крвш! судовн се рано закречавају те долазн прерано до артерпосклерозе — старења. Ар терије доњнх удова страдају због задебљања зидова, те се рано јавља храмање (шепање) — бубрегова болест. На основу клиничког посматрања код пушача се примећује оток слузокоже, хиперемија, претерано стварање слузим епителијална про.мена. Појављује се често запаљење слузокоже носа н грла. Код старих пушача се врло често налази хронични бронхнтис, претерано стварање слузи са јачим искашљаван>ем, нарочнто ујутру. Према једној студијн у Енглеској нађено је да тешки пушачи који пуше преко 25 цигарста на дан умиру 6 пута чешће због хроничног бронхитиса, него непушачи. Y Америцп је доказано да је ризик од смрти ол хроничног бронхигиса код пушача 4 пута већи, него код непушача. Смртност од емфизема код пушача повећана је 13 пута у Америци. Истовремено доказано је смањење манифестације хроничног бронхитиса по престанку пушења. Y Амернци, је доказано да је оштсћсње плућа чешће од стране пушења, него од загађеног ваздуха, а у Енглеској да удружено дејство пушења и загађеног ваздуха доводи често до‘оштећења плућа, него њпхово појединачно дејство. По мишљељу групс швсдских научннка угљен-моноксид нз дима цигарета је један од узрока чешћег обољеваља пушача од срца и коронарних артерија. Запаж *ено је да дуван инхибпра рад, односно покрете желуца. Y Америци је пронађено да претерано велики пушачи оболевају од перптичног улкуса два пута чешће од непушача. Гризлице у желуцу се срећу чешђе код пушача, вероватно због дуготрајног дејства пиридина, пирилндина и дру гих састојака дувана који пљувачком доспевају у желудац. Ннје сигурно доказано да је мање иггетан утицај дувана пушењем луле или цигарете. Утврђено је да општи морбидитет у Америци код пушача је у просеку за 70 одсто већи него код непушача. Смртност се повећава са бројем попушеннх цигарета у току дана. Код пушача до 10 цигарета дневно повећава се за 40 одсто, код 20 —30 Дигарета за 90 одсто а преко 40 цигарета за 120 одсто. Пушење и рак на плућима Узрочна веза између пушењаирака дисајних органа убедљиво је доказана у многим землзама. Y нашој зе.мл>н истраживани радови у том смислу нису вршени мада је познато да јс и код нас рак плућа, као п многим другим земљама у сталном порасту. Интересантни су подаци објављени у Италији да се на 100.000 непушача јавља рак код 27 лица, код умерених 130, озбпљних 239, и код страс нијих пушача 420 случајева. Пре.ма томе пушачи су изложени ризику обољења од рака бар 20 пута више од непушача. Рак грла знатно је чешћи код пушача, а познато је да је далеко већп број рака на усна.ма такоће код пушача, посебно оних«који пуше лулу. Пушење и здравље новорођеног детета Прошде године, у Великој Британији је око 1.500 новорођенчади умрло због тога што су њихове мајке пушиле за вре.ме трудноће. Ова је најприближнија процена којом располажемо у вези са угињањем заметка и новорођеног детета због мајчнног пушења у периоду трудноће. Извештај о смртности показао је следеће: смртност одојчади, чије су мајке редовно пушиле после четвртог месеца трудноће, бњ\а је 30 одсто чешћа неко код мајке — непушача. Пушење је даклс значајан фактор, који утиче на перннатални период, и то фактор који се може спречитн, отклонити. Требало би се постепено трудити да се одврате од пушен»а оне мајкс којс су и онако у опасности да роде децу недовољне тежине, дакле, посебно осетљивс мајке: првороткињс, мајке са теш ким ранијим порођајима нтд. Откривено је да су и проссчна тежпна новорођене деце и учесталост смртности дсце код мајки којс су одустале од пушења исти као код мајки xoje никада нису ггушнлс. Другим речима, нзгледа да се пггетна дејства пухисња испољавају у другој половини трудноhe и да немају везс са ранпјим ћушењем MajKe. Ово истовремено значи да је мајка која је у другој половини трудноће почсла да пуши и.\н повећала број цигарета, повећала и о* пасност за своје дсте. Шта треба чишгги, нзгледа да је сасвнм јасно. Ако можемо да убедкмо мајке, нарочито оне посебно осетљиве, да за време трудноће оставе пушење, моћк ћемо да очекујемо смањеље перинаталне смртности. После свега остаје чињеница да последнце пушења трају и током детињства н да у овом случају, за разлику од толикнх других фактора, мајка може да' бира хоће ли да пуши или не. Један од задатака здравственог васпнтања јесте да је о.храбри да се одрекне цигарета. (Наставиће се)

БРОЈ 40 14 ДАНА СТРАНА 11 Ал Са утакмице ,Деди нство" — „Мачва” КОШАРКА Ml III 1ИМШ • КК Металац (Смсдерево) — ОКК Параћин 67:101 (46:29) Смедерево 21. август. Игралтшис Металца. ОКК ПараИин: С. Пстровић 1. Ј. Торњански 30, МирчиН 2, Петровнћ 8, Манојловић, A. Top њански, Стојковнћ, Добросапл»евнћ, ЛалиН 8, Сретеновнћ 38, Стефановић 12, Тарановска 2. • КК Крушевац (Крушевац) — ОКК Параћпн 61:105 (28:56). Крушсвац 23. август. ОКК Параћин: С. Петровић. Ј. Торњапски 36, В. Петровић 2, Мирчпђ 2, Манојловић 4, А. Торњапски 2, Мпхајловнћ, Добросап.^свпћ, Лалнћ 5. Срстсно * внћ 37, Стсфановић 15, Тарановска 4. Свакако да су добрп резултати плод једног сталног и предалог рада. Y thmv тренутно нема ..раштимованнх” места. Итра се по већ опробаној мстодп. свако зна својс место. Карактерисгпчно ie да ie „позалина добро раднла” и омогућнла да ■ кош нграчн Славииа Сретено- , вић, Зорица Стефановић и Јелена Торњански покажу своје рсалнзаторскс способности. Игром целог тнма веома успеш- . но „длршује” из позаднне капнтен Ивана Мнрчић, која јс и ieAHa од најзас.\ужж<јих за . добар старт кбшаркашица. Y ДРУГОМ KOAY ЈЕДИНСТВЕНЕ СРПСКЕ ЛИГЕ CyAiiie: Бецић (Лесковаи) и Глигоријевић (Светсзарево). Досадашњи резултати и кгра обећава.ју да ће ово првенство протећн у знаку Параћмнкп н Партизана, два тн.ма који до сала воде главну реч v лнги. MebnitM. не бн смо смели забаравити да су досадашњи противницп биле екипе које су за читаву клас\г слабије, а да „л»у- —та непријатељп” тек чекају. 23. ПАДОБРАНСКО ПРВЕНСТВО ЈУГОСЛАВИЈЕ Црагнца ... Падобранском првенству Југославије одржаном у Лесковцу од 17 —- 24. августа, Дра гииа Башчаревић падобранка Аеро клуба „Наша крила” заузсла је друго место у генералном пласману. Поред Драгицс, бојс нашег клуба бранили cv н Наумовнћ 24. и Шљивић 60. место у генералном пласмапу. Овогодишње првенство Y Лесковиу окупило је нешто преко 80 такмпчара из целе На Зелени обелипи образ! ф Једини и победоносни погодак постигао је Пеливановић ® Најбољи на терену био је Васић Јединство — Мачва (Шабац) 1:0 (0:0). Стадион Јединсгва. Гледалаца 2000. Судија Јакшпић (Београд). Стрелац Пелпваповпћ у 63. минуту. Жутн картони: Тетиковнћ (Мачва) н В. Петковнћ (Јединство). Једпнство: Богосављевцђ 8, Живковић 8, Мплићевнћ 8, Пауновнћ 9. м. Петковнћ 9, БорВевпћ 8, Baciih 9, ДамјановиИ 7 (В. Петковнћ 7, Илић), Грбовић 8, Пелпвановнћ 8, Богдановић 9 (Оцене тренер Цекић). Мачва: Васић, ЛВгеајловић, (Крстић), Тетиковић, Недељко вић, Јоваиовић, Ивановнћ, Еожпћ. Мплосављевић, Буричић, [JcAi/fnili), Пантић, ВЈештица. z4^aBrycrav -................................ јРеномирани гости нз Шапца морали cv Параћин да натгсте погнуте главе. Обећану победу зеленп cv н постнгли са мичималшЕм резултатом 1:0. Почетко.м хтаклшце лопта је највише брравнла по средпни терена. Такпгчко испитивање снага по средини терена поурајало је до двадесетог минута првог полувремена када је ство рена и гтва шанса за Јединство. Центарфор зелених Грбовић, избио ie неочектгаано прел гол гостију и када су сви видсли гол v мрежн 'лопта сс нашла v рукама одлнчног голмана rocTHiv Васића. Y 27. минуту снтуација сс поновила, са.мо овога пута актер је бно Пелпвановић, који ie лз непоорсдпе илпзине промашио гол. Друго полувремс донело је доста узбуБења и подгрејало навијачку масу Јединства. Једннство ie преузело све конце V своје руке Неу.морни Ваоић, десно крило Јединства налазило се свуда и несебично дало лопту. У 63. минугу Пеливановић се v казнеиом npocropv докопао лопте п из гужве неодбранлгво шутирао v мрежу чи.ме ie Јединство крунисало своју надмоћност. До краја утакмкце ситуација се ни.је .мењала. Игра се одвмјала на половинн Мачве и да је бнло више спортске среће вероватно да бн победа Једпнства била убедл>ивија. М. Илић ШУМАДИЈСКО — ПОМОРАВСКА ЗОНА МУВ ШТОФАРАЦА Стадион: Текстллца. Време н терен погодни за игру. Гледалаца око 800. Сгрелци: Станковић пет, Х-ранислав Стојановић један и Мнлетпћ један. Судија: Милан Марковић из Лапова. Текстилац: Лукић 7, Мплосавл*вић 6, Јовановић 6, Перић 8, М. Стојановић 8, Куцљак 7, Мнлетић 7, X. Стојановић 8, Станковић 9, Арсовски 7 п Младеповић 7. Оцена: Тренер Р. Вељковнћ. Штофарцп су као дамаћнни У првом колу на свом терену |Лрегазили” госте из НаталинаUa са 7:0, а да су све шансе иокоришћенс рсзултат бн био и АВоцифрен. Први гол наговестио је ката- °трофу. Тек што се пошло са Цеитра, тачнпје у 23. секунди, новв! центарфор СтанковпИ је постигао први гол v овом првенству п са пет голова сада сигурно водп на листи стрелаУ- На 2:0 повиоио је у 23. .мпнути Хранислав Стојановнћ из соло продора. Минут касније Станковић је свој соло продор , са центра завршио летшм поготком. Два .\uuiyra пре краја првог полувремена исти играч користи одбијену лопту од голмана гостију и .репултат је 4:0. Када су сви мислили да ће овај резултат остати, десно крнло Зоран Милетић нз помало сумњиве позоције (офсајда, који судије нпсу виделе, погађа мрежу Наталинчана. Друго полувреме донело је још *два гола. Постигао их ie Михпша Станковић v 58. и 64. АШНуту. Y овол! оусрету штофарци cv бплн иадмоћнпји и приказали су добру lippy 5i одличну припремљеност. Остаје да се видн дал>и ток првенства али у сваком случају од овог тима тек треба очекиватн добре резултате. P. Весић МЕБУОПШТИНСКА ЛИГА „ЈУГ“ МОРАВА ИЗ ШАВЦА — ПРЕТИ V овом колу МеВуоппгпгнске лиге ,Југ” постигнути су следепи резултати: Полет (Забрега) 77 Хајдух (Лоћика) 0:1, Mopata (Шавац) — Херој (Бусиловац) рО, Добрнчево (Добричево) — Младост (Рашсвиоа) 4:1 н Сло- (Доње Видово) — Једпнство (Ратаре) 7:2. Као да ie кишовито времс пратило и прво коло —’ киша голова пљуштада је на тереннма у Шавцу, Доњем Вндову н Добричеву. Морава је лако прс газила Хероја внсокнм резултатом и јасно наговестнла претензију за прво место овој лиги, а Слога ie такођс забележила ciaiwv победу над Једннством. Полет из Забреге и Младост из РашевЈше и порсд велнког броја шанси и теренске равноправности ннсу успели да срсНним резултатом окончзју првс avcac са Хајдуком нз Ло1шкс и Добричевом. М.Д. ПОСЛЕДЊА СПОРТСКА ВЕСТ .Јединство' * је прошле недеље од „Металурга" из Смедерева са резултатом 2:2 узело један бод и сада се налазе на шестом месту са чезири бода, колико имају и три ти.ма испред твега на табели. Очекујемо да ће наредне недел>е на домаћем терену од „Тимока" изборитн још повољније место на табели Српске лнге. Кошарка Следсћс недсл>е у Параћин долазп екипа Рад ннчког „з Крагујевца ко ја је порсд натс екнпе највећи конкурент за улазак у Савезну лигу. Победом над реномира * ним гошћама наше кошаркашице би „мирно" сачекале крај првенства п улазак у највншн ранг такмнчења. ЈЕДИНСТВЕНА ЛИГА ПОДРУЧЈА СВЕТОЗАРЕВО ПОРАЗ ПРЕТВОРЕН У ПОБЕДУ Кошаркашине ОКК Параћин су и трећу утакмицу за редом v јесен»ем делу потенства реишле v csojv корнст стотком. Прво ie покдекнуо Мајданпек, а затим Металац из Смедерева и на Kpaiv Крушевац. Куриозитет ове три утакмиие свакако ie хи.^>адитн кош Параћннки кош ie постигнгт у 1Кр\тпевШ' гтрот.кв истсимене екипе. Од почетка првенства кошаркашице Hrpaiv изваиредно и то локазују cBoimf резултатима. ЈАГОДИНКЕ ПОРАЖЕЦЕ М.И. ФУДБАЛ: ЈУНИОРИ ТЕКСТИЛЦА ДОБПЛИ ПЕХАР • ОКК Параћин — Партизан (Светозарево) 87:59 (40:32) ОКК Параћин: С. Петровић 2Ј. Торњанскп 12, Мирчић 9, В. Петровић 2, МаноЈловић 4, А. Торњански, Добросављевић 6, Лалић 4, Сретеновић 8 Стефановпћ 16 и Тарановска 12. Судије: Ракочевић (Књажевац) н Нировпћ (Крагујевац) земљс. Y појединачним скоковима на цнл> са 1000 метара, Драпша Башчаревић заузела је треће место иза Наде Бидаре II Зденке Глажар, док је Y фи* туративним скоковима са 2000 метара освојила друго После сабирања постигнутих резултата, генерални пласмак за жене је следећи: Нада Бидара (Хрватска) 6,83, Драгица Башчаревић (Србија) 8,20 не« гативних поена. Ово је други значајан успех Драпше Башчаревић у овој таклшчарској години. Подсжтимо се да је недавно освојила сребрну медалу на ваздухопло вној Балканијадн. Очекуземо да нас ова врсна падобранка још који пут пријатно изненади и тиме потврди ласкаво звање „Најбољег спортисте Шу маднје и Поморавља’ у протеклој години. М. И. Игралиште Сдоге. Гледалаца 300. Стрелшт за Будгћност: Т. Богдановић v 15 РаЈић у 40, Ракић v 44. и Л>. Богдановић у 47. мннуту. Будућност: ПетровиВ 8, Т. Дкнић’ 7, Вукмановић 7. В. Динић 8, Хаиић 9, Иванковић 8, Ракић 8, Т. Богдановић 9, Рајнћ 8, Л>. Богдановић 8 и ЈовановиН 8. (оиеие С. Бопђевић). И поред тога што су домаћи фудбалери већ v 13. хшнугу повели са 2:0 нскусна екипа Бу« дућности се није предала и снгуран пораз претворнла v noGeду. Овом победом BvavHhoct ie истакла кандндатург за прво место. Љ. Б. Мало ie позпато нашим чнтаоцима да је јуниорска екипа Фудбалског клуба 11Тексп<лац,‘ у ’таклтчарској сезони 1974/75. годинс v оквиру Међуопштипског фудбалског савеза подручја Светозарево, освојила назив првака и пехар v трајко власнјгштво. Голобради младпћи Time су доказалн да у нашем граду постоји велики расаднпк талентованих фудбалера. Онк се већ сада појављују као озojlshh кандидати за улазак V прве тпмове својих клубова, a неки cv отшцди н даље у веће клубове. Y овом такхпгчењу наит град су представљала трп тима: Текстилап, Јединство п Борзц. V конкуренцији 13 клубова на прво .место јс Текстилац са 34 бодова, друго место ie припало такође нашем представнику екипп Једпнства, а треће екипи Јагодине. Конкуренција ie била јака а освојено признање тим драже. Y прошлом такмпчењу, првк тренер Тексти.ша Раде ВељковиИ био је зад\>:ен и за подмладак. Под његовом руком вежбалн cv Марковић, Миленковић, Масловарић, Милојковић, Лукић, Јовановнћ, Стефановић. Рајц, Зарпћ, Куцл>ак и Грујић Koji су it представл>алп костур TiL\ia. Најбољи голгетер тпма бпо је Стсфановић са 34 голова н Куцљак са 17. Првп је врло талентован седалшаестогодшпвд! пграч н преузео га ie Радпичкп JI3 Ниша. Неки од њнх већ сада заузпмају места V првом Tirxry Текстплна, Куцл»ак, Масловарпћ, Марковић. a Зарић, Лукнћ и Грујпћ очекују Наше кошаркашлие пзвојевале су још једну побсду над својим ривалкама нз Светозарева у лоста млакој и просечној игрп. Долуше, токо.м целе хтакмпцс оне су водиле, алп је та предност бнла врло тесна. Тек прсд крај сусрета Параћинкс су сс „пробуднле” н у неколико ефектиих напада обезбедиле знатну предност и спгурну победу. Стичс се утпсак да су параћинске кошаркашице биле сигурне у тријумф, над добро познатим противником, што је вероватно и условило „комотнијс дпсање” на терену. Сретеновићева, Стефановићева и Тарановска биле су и овога пута најбоље. ПРВА ОПШТИНСКА ЛИГА Рсзултатк I кола (17. 08. 1975.) Будућпост — Бораи 2:2 БСК — Радничхи 3:3 Моравац — Радник 3:2 Јелинство — Лсшњанин 0.0 Хајдук — Развитак 4:0 Зе.мллралннк — Омладцнац 6:1 Гезултатп П кола (24. 08. 1975.) Будућност — ЕСК 0:3 Борац — Омладинац 10:0 Ралвитах — Земллрадннк ЛешнАннн — Хајлук Радник — Јелинство 3:4 Рлднкчкк — Моравац 3:0 Б Е Л A КОШАРКА — МУШКАРЦИ ПОБЕДА Y ДРУГОМ ПОЛУВРЕМЕНУ о ОКК Параћин — Вентил (Александроваи) 92:76 (34:29) ОКК Параћпн: Хворостански 10, Пантнћ, Васић 17, Вуио 2, Живановић 15. Севић 19, Томић 20, Стеванић 5, Тодоровић, Павловић 3 и Стојановић. СудиЈе: Кузмановнћ и Марковић (С. Паланка) Прво полувреме било је испуњено нервозним нападима н доста непрецизннм шутсвнма с обе стране. Изгледало јс као двобој равноправннх протнвни ка. Алн већ после одмора Параћмнш! узпмају „конне” у своје руке"и нахмоћнпјом птром, бржн.м и боллш сналаже 1вем нспод кошева остварују велнку предност, над протнвнпком који се нпак показао као равноправан. Добро.м пгро.м мстакли су се 1. Бораи 2. Раднички 3. БСК 4, Лсшњанин 5. Јелинство 6. ЗемАОраднкк 7. Хајдук 8. Моравзи 9. Развитак 10.Будућносг 1,. Радннк 12. О.млалннаи 12:2 3 3 3 0 ДРУГА ОПШТИНСКА ЛИГА Резултати I кола (17. 08. 1975.) Напрсдак — Јухор 4:0 Младост — Слобода 2:2 Bincop — Млалост ГМ 2:3 Исток 63 — Жељезиичар 8:0 ОФК Бумне — НСК. 0:1 Резултати П холл (24. 08. 1975.) Напредак Ст. — Младост С 4:0 Јухор — ИСК 4:1 Напрскак Св. — ОФК Бу.уане Млалост ГМ — Истох 63 0:2 Слобода — Вкхор 7:3 4.0 тренутак да ускоче v први тим. Р. Веснћ посебно Томнћ и Васнћ. „ПГУМАДИЈА" (ТРЕШЊЕВИЦА) — „ПИВАРАЦ” (СВЕТОЗАРЕВО) 3:1 (1:0) Играмшпе: „Шумадије Врсме погодно за нгру. Гледалаца око 700. _ „ШумаАнја": Радосављевић 7, Стојановпћ -7, Благојевић 7, Борђевић 7, Николић 7, Стефановић 7, Миленковнћ П 7, Мплутиповић 7, Јовановнћ 6» Михајловић 8 к Матпћ I 7. Y врло фер игри, алн правој првенственој, играчп „Шумадпie” победпли су добре гостз нз Свегозарева са 3:1 (1:0). Игра се углавном одвијала у шеснаестерцу гостију јер су играчп Шумадије" током целе утакмнпе иепрекндно, јуришали па гол rocrnjv али је све голман бранпо. Голове cv постиглтк Милутиновић два п Михајловпп који CV лоста намучилн врло лобру одбрапу гостију. Доста похвала добила ie в одбрана иа челу са голлшном радосављевнћем. Зоран Мплановпћ РАСПОРЕД УТАКМИЦА ДРУГЕ СРПСКЕ PYKOMETHE ЛИГЕ ГРУПА ЗАПАД коло 31. августа Текстилац — Кабловн (СветозаII Ш IV VI VII рево) коло 7. коло 14. шевац) коло 21. коло 28. зарево) VIII IX X XI XII XIII септембра Прва петољетка — Текстнлац септембра Текстнлац — 14. октобар (Крусептембра Дискос — Текстплац ссптембра Текстнлац — Елмос (Светоколо 5. октобра Раднички (Куприја) — Текстилац коло 12. октобра Тексталац — победник Борац — Слога коло 19. октобра Обилпћ (Крушевац) — Текстнлац коло 26. октобра Тестилац — 21. октобар (Крагујевац) коло 2. новемора Локомопгаа (Лапово) — Текстилац коло 9. повембра Текстплац — Јединство (Стопаил) коло 16. новембра Трудбеник (Сталаћ) — Текстилац коло 23. новембра Текстилац — Копаоник из Бруса Све утакмнце Текстилац код куће пгра неделом v 10 часова. Р. Веснћ Т А Б Е Л A .. Нсток 63 2 2 — 2. Напредак Ст. 2 2 — 3. Слобола 211 4. Напрелак Св. 11 — 5. Јухор 2 1 — 6. Младост ГМ 2 1 — 7. ИСК 2 1 — 8. Младосг С 2 — * 9. Вкхор 2 — — 10.Железкнчар 1 — — 10:0 2:4 2 5:10 0 Издаје OK ССРН ПАРАНИН Ypebyje: Редакциони колегиЈум Главни п одговорнв уредник Борђе Петковић Адреса РедакцпЈе: Параћин Б. Крсмановића 16 Тел. 83-694 Штампа: ,,ГЛАС“ Београд, Влајковићева 8 Тел. 335-384. Тпраж: 10.000

Са Једног од pa нијнх аерорелија XVIII ЈУГОСЛОВЕНСКИ АЕРОРЕЛИ шисииимawi ии Y протеклим бројевима нашег листа најавили смо да ће ове године Параћнн бити домаћни завршног дсла XVII југословен« ског аеро релија. Надметање моторних летача почело ie 1. септембра у Мурској Соботи, а наставнће се у Славонском Броду, Тузли, Приштини, При лепу и Параћину. Последњи рапорт пред почстак великог ваздупгног спектакла је оптнлшсгички. На спортско.м ас.оодро.мг v Давпдовцу, прнводе се крају радови на vpebeibv аеродрома за ово такмичење. Параћин спремно очекује долазак „јахача небескнх Koii>a”. За овогодишњи рели прнјавл»ено је преко трндесет авиона разних типова: ,Аеро 3”, „Утва", „Цитабрија”, „Пајпер пони”, „Цесена”... Долазак учесника релија очекује се 6. септе.мбра између 10 и 13 часова. Пото.м ће гости — пллоти обићи неке од културно-историјскнх знаменитости наше околине. Увечс у 20 часова биће проглашен и најбол»и у етапи Прилеп — Параћин. За 7. септсмбар заказан је велики ваздуипш спектакл — највећн послератни аеро мптинг код нас. ГЈрс аеро .мнтинга изасланнк Председника Републике v 10 часова уручићс пехар друга Тита најбо.\>е\Г моторном летачу v овој години. На аеро .митингу узеће учешће најпознатији југословенски ваздухопловци. Моторни пилоти приказаће своје акробатске вештнне, док ће неус« трашиви падобранци пренети окупљсннм гледаоцима поздраве плавих висина. Поред падобраиаца и пилота своје знањс и умење де.монстрираће и моделари своји.м теледиригованим аеро моделима. Посебну посластицу представл>аће свакако долазак млазних хелнкоптера и .млазних школ« склх авиона југословенске производње »Дастреб” н „Галеб”, којн ће посетиоцима приказати своје тактичке и акробатске способности. За најрадозналије посетионе организоваће се и изложба ваздухоллова. Пре.ма очекивањнма организатора 7. септе.мбра требало би да се на спортском аеродрому код Давидовца окупи неколико десетина хнљада гледалаца. Ово.м прилико.м позивамо све мештане наше Општине да својим присуство.м аеро митннгу увеличају славлл ваздухопловаца и тн.ме пм честнтају постигнутс успехс. Y нарсдно.м броју објавићемо ошпнрлу рспортажу о овом великом ваздушно.м спектаклу. М.И. Са Аеродро.ма у Давидовцу ХУМОРЕСКА СВЕ iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii: Прстаостављам, друговп тегљачи брач них кола, да су многи од вас провели годишњи одмор негдс на мору, у пданнни или иској бан>п, наравно заједно са супруга.ма, као што је, уосталом, и ред. Е, впдитс, код мсне јс други случај. Ја иисам летрвао заједно са својом супруго.м Загом. ина јс провсла двадесет дана на мору, у Вудви. а ја псто толнко код ујка-Мпте у селу xpaj Моравс. Можда ћете по.мислп ти да јс то због тога што .мени нс прија .морс. a ibo.i прпја. Нијс, на часпу рсч, ннje. Друга ствар је посрсди. Ја сам летовао код yjKa-Мите у сслу крај Мораве под пршгудом, одностто по казни. А знатс ли ко мс јс казнио? Она, моја супруга Зага, и то због јсдне ногс, жснскс ноге, за коју сам мјгслио да јс њена, а нпје била њена. Најбољс је да ва.м нспричам све по рсду. ...Тог лста, прошлог. бнло је Заги н менн лпвио у Цриквеници све до оног, по менс кобног, дана, уторка, када са.м’ надрл>ао са оно.м проклстом женско.м ного.м. И то овако. После купања, испружич сс на песак да наставим чнтање једног кримића *, а Зага ссде лево од мсне п даде сс на грнцка1ве колачића са ораспма. Неко је време ћутала, ваљда док »ијс изгрицкала и последњн колачић. онда стаде да .ме критикује, оштро, ттретеће: „Сваки дан читаш, Васо, те криминалне глупости... ту шунд лнтературу што тн залуђујеш ттгкву, а ја седлм крај тебе као нека будала, шушухпгпа”. Одговорих јој не дижућп очи са књиге: „Па ти знаш, душо, ла ми ie читање кримића на плажи хоби. Ево, башсадсам дошао до страшног заплета. Нн сам ђаво не би могао да погоди ко је убииа старог лхрсвара. На то ми Зага скоеса: „Ма, не.мој ти мени, Васо, да ттродајеш рог уместо свеће. Знам те као црвен\’ пару. Кобајаги читаш, a v ствари шеврдаш очима лево-десно по ово.| женској голопгњп на П'ажи". To ми скреса моја Зага и умуче. Пошто ништа није вредело дасесн»ом објашнлвам, наставих са читање.м. После петнаестак ммнута, да бих је одобровол»по, рекох: „Заго, даЈ ми једну гаичпку! Ништа. Ни љеног одгово.па гаг крушке. Попових захтев. Опет ипшта. Онда, онако махшгзлно, нс скилаiv?.u очи са стпанние коју с»м чтггао, псттружнх PVKV и напипах ,јој” ногу у предедо бутине. — Свињо! Погледах и зинхгс као риба на сувом. Содома и Гомора! Hora коју сам напипао п лако vummvo није ттптпгалала мојој Заги негојсдној нспозпатој блондннкп чије су очи севале као у дивл>е мачке. док су joi нз уста куљаде речн попут бојевих метака: — Трсба да се стпднте ваших година, .матооп безобразниче! Можете отац да ми булсте, а ви ме ттипкате н штипкате. Можла лгислнте да сам дроља. Е, нисам. Да нисам впдећете у милицијн. Пфуј! Пфуј! И наравно, купачп нас за тилн час сколише, галамећи и с.мејућн се, раздрагани што пм се пружила лрклкка да глеЛ.ају на плажн итгркуску представу. За чудо, било јс међу љи.ма п таквих којп ме нису осуђивалп. Један грудоња са \у ло.м у зубнма потаттша ме по голом рамену и забрунда: „Браво, чича!” Затн.м се окрете блоидинкп која је још увек ничала као да joi сккдају кожу са леђа и по други пут забрунда: „Шта" се ви толпко х-зрујавате. другариие, као да вас кол»у. Чича се мало пошалио и мирна Бачка. ЗБОГ ЈЕДНЕ НОГЕ Није вам отклнуо ногу”. И удари у смех, а смех му је личио на гроктање дивљег вепра. Y том стиже и моја Зага, која беше у међувремену отишла да се купа што ja, зансссн у читатвс, не прн.метих. а на њено мссто беше ссла блондинка што такође нс прн.метнх, тс јс тако стнцаје.м околности дошло до забуне измсђу моје рукс и њснс ногс... признајем, савршене Jiore. Стаде моја Зага пспрсл мснс, полбочи се рукама у прсделу појаса. а лиие јој бледозелено. у очи.ма .муње, усне јој подрхтавају. Поћута нско времс, гледајући ме ол прилпкс тако како бн .ме гледа.\а ла сам, рсцимо, отсгао папкс. Да бих провсрио да још писа.м покојиик. напрегох сс н ппо.муцах: ..Нисам крнв, Заго, данаипћсг ми лана! Y питаљу ie забуна... А она на то загр.ме као јахорин * ска рруба: „Полазак Васо! Y стану Не.мо пречпстптп рачунс!”. Шта је било v собнцп у Kojoi с.мо ста повали за врсме тог, по .мене несрсћног, летовања на мору. и како смо Зага и ia пречистли оачунс, нска останс међу на.ма. као тајна. Што се тиче спплога овог мог настраданија. друтовн тсгљачн бпачних кола. исти је у следсће.м: Зага мс је казнила ла наредно лето, то јест ово текуће. ттроведе.м код ујка-Мнте у селу Kpai Мораве, а она опет на мору, само нс у Црнквенн * цн него у Будвн, коју, како рече обожава. Морао сам да се сложим с тнм у ннтересу брачне равнотеже, јер ако се иста прремети, оде брак у трандапију, a ia нисам желео да Загин и мој брак, наш брак, оде у трандарију због ноге једне мени непознате блондинке. Чедолпгр Д. Јовановић ЗАНММЉИВА ПЛЕПНИЦА БРОЈ 1 ДРАГОМИР БОДИН: ШШИА ПЕСМА Замерате ми на то што доста филозофирам у пис.мЈгма, а ни ма.\о у песмама. Али ја сам Вам већ писао о узроку нзбора своје тематнке и свога опредељења. Морам признати да сам много внше овладао вештино.м писања него посматрања. И када посматрам, ја видн.м само оно што ми је доступно, 6.MICKO н .MHCuULMa и срцу. Све што вишс пишем, ја залазим само у себи, али по свази свога у.ма. Важно је да у мени постоји унутрашња страна, коју раније нити сам познавао, нјгг и сам у н»у икада злазно. Л сала се, сво, спуштам у тај до скоро непознатп свет свога унутрашњег 6uha, у ту радионицу стихова. О то.ме чак и пишс.м, али никада * нисам сипфан да се све баш тако и дешава. Углавно.м, ја се радује-м када износнм своје .мисли и осепања, када дајем слике с .ман>е или вшпе си.м болике. Осећања не познају законе којих би се морала придржавати. Песме такође не познају никаква сасвим утврђена правнла. Оснм тога поуздано се"не може рећи како и зашто настаје песма. Али ја вам баш о то-м настанку највише и пишем, јер ужпвам у то.ме да тражим тајанствени пут својих песама до слика мнсли и осећања и да га објашњавам у писмима. Неки nvr сам сигурнпјп v своја раз.мшил>ања о песми него лн у саму песму. Осећање изнето у песми .може бити сетно, тужно, болећиво, чак неискрено и нед-бедљчво, а ко.ментар тога осећања не .може бпти никада такав. Он јс, углавно.м, објективан. па .мп је зато и лакше да филозофирам размишљајући о поезијн као објективној страни ства ри. Недавно .мн се ипак, догодило да напише.м пеому коју олавно очекујете од мене уколпко она к сада јесте оно што може задоволигп! вашу радозналост и дух. Похпто не спадам у оне писне које може све да Јшспирише л који .може да пише за друге не шшхући то.м приликом и за себе, песма о којој ће бити речи настала је изненада, једне вечерн док сам размишљао о сасви.м неодређенн.м стварима. Најпре лагано, па све гласније почела је у мојој глави да одзвања једна једина реч — 0СМИШЉАВА. Онда са.м ја записао на горњем делу папира као да са њо.м треба отпочети писањем. Када су последњн облп ци замишљене слике и ндеја стали одмпцатн, док се ннсу сасвнм нзгубили, прпметно сам да је до .мало пре празнп лист хартијс испуњен стихови.ма, који су започињалн прво.м забележено.м рсчп: 0СМИШЉАВА 0с.мишл>ава Издан облак узајамно, встар флору, она се.ме псцеђено жаром себе, смолу сунце, искру камен ... разборнто, племеннто и све редо.м. Ал два у.ма од неу.мља осмишља ли: раздан су.мрак, род потоку, жега море * стабло потај. лшпај пламен, пан> јасења, још с\'седи: првн клечи, др\ти стремн. Све истина једно дргтом до невоље, ло попголи као јутро што је вече. Бива 1 вода кудра глава, густа крошња огледало — иа то себи противрече? He, то треће постојеће, у ивтш неба плава, на беотућу, у понору срца снрка, шуме ума. само оебе, узајамно, осмишљава. Када caai прочитао оно што је заиста било далеко од срца, схватио сам да сам остао исти као и раније и у ово.м размишљавању, у тражењу синтезе свеукупног збнвања у природи, у испољавању вечног тројства где је увек само треће лице права испша, спој духа н ствари, .метафизике н дијалектаке. Beli раније сам уочио да осећаље, уко-ј лико је свежије, јаче блпже најсубјектив * нијој оиенп и ангажованости, бива мање убедљиво кала га опншем, изразим у стиху. Аналогно то.ме требало би да садржај као и уметпичкн ираз ове песме о ос.мишљавању стварк буде истинит убедл>нв и дожтгвл>ен по снази свога уметничког убеbeit»a. Алн ово.м приликом то ннјс био слу чај. Би.\о далеко — то и остало. Y прве две строфе сам настојао што више убедљивије и конкретнпје да говори.м о чињеницама. Y првој строфи сам био уверен да проналазнм узрок последица-ма, значи истину неминовну и скоро метафизичку. Али у другој строфн узроци и последице нису, нити могу бити усаглашени као повод Једно другоме. Дијалектички однос између ствари је необјашњив, иако опет као објективна нелшновност. Из.међу очпгледне .метафизнкс и несхва * тљиве дијалектике, истина је, ипак, нешто треће — непојмљиво, а истиниго баш због своје пронзвољности. Као да су се првс две конкретности сублихшсале у треће. To је преобраНање појмљнвог и на изглед непојмљнвог у непој.мљиво и нејасно, а ис тиннто баш зато што преобраћа систе.м стварн v њкхову идеју, у вечност. Захвал»УЈући ТРЕНЕм .ми посматрамо живот с ^ерењем да је то обмана, само леп призор. Y ствари ради се о нашој субјективној спосооностн посматрача живота као најпродубљенијој иајхармоничнијој и најрадоснијој нашој мисли. Заправо тако несraje пролазности — у проналажењу естетског као схватању трајног. Нека је то трепа л илузија, а.\п је увек лепа пле.мешгга и непролазна. Када се ради о размишљању, човек се руководи са два, оолчно супротна принципа. Сопственим мишљењи&^а руководи се човек ако жели да тумачи свет и живот око себе. А изневерава себе у филозофскам смислу, ако мислн по логици своје егзистенције, бол»е рећи егоизма. Тада су човеку сви корнсни закони упутство за живот. Понекад он осети и мањкавост тнх упутстава које nabe код других, па их богати својо.м егзистенцпјалном филозофпјом егоизма. MebynLM, када мпсли о прпроди и у.метности, човск може бити сасвим слободан, нарочито ако је обузет ствара.\ачким пос- .матрањем на плану естетског доживљавања. Да би у.метник естетскп схватпо детаље из природе шн њену целтпгу, мора н.м допуститн да се слободно повезују, групншу и објашњавају у њему самом. Тако је у мени овом приликом постала песма само слободпо ужпвање н, на сопстве ни начин, размишљаЈБе о .мстафнзнцн н дијалектнци лздана и облака, ветра и флоре, смоле и сунца, пскре п камена; затнм тражење објашњења за блискост безусло * вљености раздана н су.мрака, рода и потуке, зеже н мора, паља и јассња, стабла и потаја, лишаја и пламена. Али, посматрају ћи слободно природу и уживајући у њој, разу.мео са.м воду као кудру главу, a rvcту крошњу као огледало. He у протпвуречности, већ у једпнству једпно .могућс истиче вечно-постојећег, осмишљеног самоусаглашеним дејством срца и ума — схватио сам илузпју као истину, а узвпшено бнИе. Y то.м посматрању нсказано.м у песмп снгуран са.м да не.ма нн нелогпчности, ки претеривања, ни природне пеистинс, всћ се .малом игром духа и језпка приближавам .маштовитости н друпгх л»удн, који се на свој начпн, опст својом фантазијо.м, задовољавају да улепшају стварп, пзмепе жнвот мањс илп впше од песнпка, управо онолико колнко је њпма потребно и лоступно. Само овог пута ћс <ттаоии и.мати доста посла, ако буду тражплп нешто дубљс н маштовнтнје. (Из необјављенс књиге .Дутобиографија душе”)

ПОСЛЕДЊА BECT ПОМОЋ КРАГУЈЕВЦУ Извршнк органи општмнскнх руководстава друштпсно-полЈггнчких органпзацпја заједно са Активом члапова СК пслосредппх пропзвођача разматралп ov прошлог нсгка вишс актуслнпх питањл. Централпо мссто заузсла су приврслна кретања и прсблсмп стаиилизацнјс, са посебним осфтом па пнвссгиииона v.iaraiba, политику запо шљавања, нзраду дугорочппх ц срсд1всрочнчх програ.мд развоја Општипс. Овај ск\ *п јс саслушао н Информатпу о слсмснтарHint пспоголама које cv задеснле опшшпу Краггјсвзц н нске лрггс oniUTitiic niv.uaдпјско-помопавског рсгиона и закл»учплс да сс ло краја овог .мсссиа па зборовп.ма раднпка радпиип изјаснс за излвајањс |*елноллевне зараде свнх запос.\снпх, којс трсба гплатптн на жпро рачун Фонда солидарности СР Србије. О овој седннин читајте опппфнијн нзвештај у нарсдно.ч броју. ДАНА ГОДИНА II БРОЈ 41 } ПАРАНИН ' 16. СЕПТЕМБАР 1975. ИЗЛАЗИ СВАКОГ Д?¥ГОГ YTOPKA ЦЕНА 1 ДИНАР ЛИСТ соЦиJАЛИСТиЧК0Г САВЕЗА РАДНОГ НАРОДА ОПШТИНЕ ПАРАНИН ВЕЛИКИ АЕРО-МИТННГ ПОВОДОМ ЗАВРШЕТКА XVIII ЈУГОСЛСВЕНСКОГ АЕРОРЕЛИЈА ЗА ПРЕЛАЗНИ ПЕХАР МАРШАЛА ТИТА TNTOB IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIMlllllllillllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllliilllllllllllllllllllllllN ПЕХАР ■ ВЕАИКА ОБАВЕЗА СПОРАЗУМЕВАЊЕ И ДОГОВАРАЊЕ О РАСПОДЕЛИ Сви послови које је трсбаао обавити у првој фази актнвности на самохттравном споразу.мевању н друшгвсН0.М договарањг о расподслн дохотка п Л31ЧНИХ доходака успешно су обављалс. Ових дана <А’ одржани и послсдЊИ зборовп no OCIIOBH11M органпзацпјама удружсиог рада. Како на.м јс нзјавио Ранко Ннколић, председннк Beha Савсза синдиката Опшгннс. и поред тога што јс оза активност започста у време годпшњнх одмора. послови су завршенн ефикасно н актнвност се одвнјала »знад очекивања. Дата је оцепа досадашњег сксте.ма расподеле и указано на његове недостатке и слабости, које треGa v ново.м снстецу отклопитп. Изабрани cv делегати за израду самоуправнпх споразу.иа по предложенп.и круговима Сугтном с^.прпхваћеini предлозн Сипдиката v вези са уласком v одрећене кругове, којп представл»ају репродукционе п производно-про.метне пелинс), делегати за нзраду друштвеног договора на нивоу регнона. као и компсије за нзраду самоуправних споразу.иа о расподели дохотка п лпчннх доходака v оквиру основнмх ор* ганизанија гдруженог рада и радних зајсднниа. Конферениија пзабраних делегата за нзраду Самоуправног договора на нивоу региона Крагујевац заказана ie за 17. септе.мбар. На њој ће се делегати »зјаснити о основно! садржини Тсриторијалног друштвеног договора и изабрати ко.мисијг која ће радити на изради преднацрта договора. Y следећој фази треба да се ураде преднацрти овпх доку.иената на сви.и нквоима, те ове послове треба убрзати. како би се о свн.ма њима водила једновре.мсно дискуснја. Гснералпукоиннк Не.маловнћ уручујс пехар друга Тпта првопласпрапом Мију Бану С Генерал-пуковник Енвер Пемаловпћ, ко.мандант југословенског ратног ваздухопловства и протнвваздушне одбране, говорпо је на Аеро- ■митингу у Давидовцу 7. септембра © Изасланик Предссдннка Републике генерал-пуковчик Бемаловић уручио је прелазни пехар Маршала Тита Осијечанину Мију Бану, који је био најбољи овогодншн>и учсснпк Аеро-релија © Око 50 хиљада људииз свпх крајева Србпје, посматрало је величанствени програм наших најбољпх ваздухопловаца © Y програму митинга наступали су и млазпи авиони типа „Галсб” и „Јастреб”. Великп ваздушнн спсктакл, отворно је домаћнн завршног дела аеро-релнја, Слободан Ми лнвоЈевиН, прсдссднпк Скупттинс општине Параћин. Пожелевши добродошлнцу учесницима к гостпма, пзмећу осталог, јс рекао: „Са жел>ом за дал>и прогрес и мир у cbctv. за напрсдак соинјалистичкс Југославијс, народа и народностн. још једном поздрављам све такмкчарс н гостс и желим п.м још бољс резултате”. Предајући најдрагоиснијп тро фсј југословепскпх пплота, пре лазни псхар Маршала Тита, генерал-пуковник Епвср Бемаловнћ обратко се прнсутнкм ваздухопловпи.ма и пос.матрачи- .ма мптпнга: — Имам кзузетну част да вам у имс Прсдссдннка Рспуб лике Маршала Југославије Зосипа Броза Тпта, чесгптам на рсзултатнма које сте постнглп на 18. јупхловснском асро-рслпју, највећсм такмичсњу спор тскнх пилота Ваздухопловног савсза Југославпјс. Ово такмпчс1вс олржава сс у јубиларној 30-годишњиин ослобоВсња name ло.иовипс, што му дајс поссбно обслежје п значај. Тркде сст lOAinta .мпродопског рада к развоја name зсил>е пол руковолством лруга Tina и СКЈ јс периол v ко.мс смо свн скупа н сви поссбпо постиглн пзу.зстчс рсзултатс у: изгралњк name ломовинс, јачању naiuiix лрушт всно-скопо.иских спага, нашем пзрастању у разппјепу зајсдппцу збратим.мннх парола к пародностп. којн судбннскп всза ini за ово тло, у братству н једпнотву, заједништву југословскског narpnoni3.ua и осећању чврсте и нераскпдиве повезаности, као светлих традшшја нашс Рсволуције, впде своју булућнсст п јсдину животну ал тсрнапгву. Због тога ова гоMina јубилеја јс прилика ла дока зујемо кашу потпуну спрелг пост и решенсст да сс боримо идал»е пазвијамо вс.шко дело друга Тита — самоуправпу сопијалпстпчку Југославију. Y том с.мнслу п ви. лругови, вашим друштвеппм и спортскпм радом, вашпм оссћањем с»лговорностп п решеношћу ла истрајете високпм такмпчарскпм н спортскнм лухом || постпгнхтим резултатима на овом аерорелпју лајете свој допрппос. Југссловенскн аеро-релп је један од ннза .манпфсстапнја Koin.ua ваздухопловцп Југосла вије обелсжавају сву вехнчипу псторпјског трснутка побеле као почстка стварне и псгппитс слобаде парода it народ 11ОСТП Југославије, за коју су пролпвени потоип крвп п»енпх пајбољпх синова н кНерп. V овом тралнцпопалном такмичеn»v право ла сс борс н доказују пзборили су најбољм међу себи равнп.ма. Пехар Маршала Тита. као нај драгоиепнјп трофсј, прслсгав- .ba уједно и обавезу свнм ваз* \у\6пловш1ма да са’ пуно одго ворностн it доследности раде на развпјању вазд\-хопловног спорта, његовс лаље масовностн. на друштвсно-политпчком васпнтању м образовању младе гснсрацијс. Овај југословенски аеро-рели у ко.мс су учествоваде 23 посаде. од којих је вишс ол половинс нових учеспкка, показао јс вашг спремпост п способпост да лпсипплпновано, тачно 11 потпупо извршавате изузетно тсшкс и одговорне летачкс задатке. v сложегаш условп.ма такмпчења, што је ујсдно п доказ вашс oovuenocти као пплота п спремности да V свако.м часу, ако затреба. будсте у првпм рсдовпма name co iini.i \чстпчкс домовнне.За npcме наиорног такмичека прслетслнстс нсба чигавс Југославпјс, прско свпх сонпјалпстичкпх републнка it покрајппа и пока- ••а\п впсокс лстачке квалитете. Резултатн којс ваздухопло^нп савез Југославпје остварује отпарају псрспсктпву дадег н гве већег ангажовања снага н* јачању и развпјаљу нашег лру штва, на све већем развијатву спортског иаздухопловства v СВП.М впдови.ма ваздухопловппх актшжости, па сс оправдано очекује да he Ваздухопловнн савсз Југославије извршаватп своју друштвснх’ функцнју спроволећи одлуку Дссетог кон rpeca СКЈ и Устава СФРЈ. Као нзасланпк врховног командан« та Јосппа Броза Тпта одајем прпзнањс и захвалност градови.ма, који.ма је повсрена орга ппзаипја, прихватаже п боравак учесиика такмичс|м, посеб но данашн>ем граду домаћину па њсговом пссебпииом залага tty у cnpoBobetbv 18. Југословенског аеро-рслнја. На крају свечапе деобе чрнзнања ptccinmnua оелија, геперал-потпуковнкк Душан ВлаисављевпП председнпк Ваздухо пловног савсза Југославпје замолпо јс пзасланика предселппка Републикс, друга Тггга да му препесу срдачне п топлс по- (Наставак на 11. стракн) ИНФОРМАЦИЈА СДК О ПАРАНИНСКИМ БАНКАМА УЧЕШЋЕ БАНАКА У ПРНВРЕДНОЈ АКТНВНОСТИ Ових дана Прпвредно-политички актив разматраћс Информацију Службе друштвеног »сљитоводсгва о раду OanaKa. Оцен>ују11п пословни успех банака кро *з аналнзу структуре прпхода и рас.хода долази се до закључка ла јс Ипвестициопа банка била активнија и да је њек пословпп успех био диимпчан. Mebynui. нијс на.ч UJLV да излажс.мо детаљну анализу кретања прпхода и расхода банака. Нас интересујс како сс полнтнка банака. кроз кзвор и плаоман срсдстава, одразила на прнврс.хпу активпост Општинс. Пре.ма констатацнји у Инфор.мацпји пораст привреднс актнвности (проссчна стопа раста јс 7 одсто за iiocacaibc трм годннс) iniјс npahen одговара * jyhn порасг извора фппансирап>а у сбртпи.м средстви.ма. Пр^писи пх\ажу органпзаииja.ua удруженог рала ла обезGcbyiv 1 panic ц.зворе Фнпапспраља залиха, na су one макспмум тим средстава обезбећпвале пз сопствене аку.чулације. С друге стране, и пз банкарCKJLx орсдстава смањено је креAimipaitc за трајна обртна орсдства, што јс утпцало на укупно с.мањен>е тпх срсдстава. Приврсду опшпшс ова тендепција смањена прати из периода у пориод, тако да је с.мањеље кредчта пз банкарских средстава за трајна обртпа средства у 1974. годпнп отгало за 25 одсто Y односу па претходпу годпну .мада средства банака за ннвсстпцпона улаганл (дугорочна улагаЈБа) бележе пораст за 25,9 одсто у односу на 1974. годкну. Важпо јс истаћи да приврсда са свих подручја «а кој|ша овс баике п.\аспрају срсдства користи noBchaibc кредпта за трајна обртна срсдства за 30,3 одсто. Таква крстап»а јасно говорс шта је довсло до озбкл,- пог сукобл»ава]ва са проблемнма у обс.збсђивашу трајних обртнпх срсдстава. Могућности банака да плаciipajv средства за краткорочно пбсловање, за инвестшхионо пословањс (дугорочпо пословање) и за ста.мбсио кредитно послован»е, укључујући и средства друштвсних фондова и друштвено-политичкпх заједница. као. « средства радннх заједница банака, повеНанс су за 175 одсто- Ово проиентуално повећањс представл>а одпос riOBchaiba срсдстава у 1974. гогтословаЈБС, а .маи>с за краткодшш према 1973. годиип. Од укупног повсћанл процентуално на Југобанку одпосп сс 76,4 одсто. а за Инвестпцпону бапку односп сс 23,6 одсго. Тај процентуални одиос у. 1973. годинп био је за Југобанку 85,7 одсго а за Инвестицнону банку 14,3 одсто. Изворн Југобапкс повеИанп cv 1974. годппе према 1973. годшш за 4,7 одсто, а код ИпвсcTitiniOHC бапкс повсћзп>с нле tra 94,2 одсто. Овакап раст нзвора Ипвестпцноне бапкс показује п>ену актпвност па прнкупл>ању аредстава. Према стаљу пз 1974. годппс V пзворима средстава Југобапке извори средсгава са тсрпторије општпнс'Параћнн, пзпосс процептуални однос од 13,2 олсто од укулног пзвора срсдстава овс банкс. V нзвори.ма Инвесгнцнонс бапкс са ториторпје општпнс Параћнп палази сс 16,4 одсто средстава. Ако пос.матрхмо плас.иап средстава банака на територпји name OnuiTiwic, Југобапка јс пласирала 29,5 одсто, а Инвсстициона бапка 21,1 одсто од својпх укупних средстава. Ако то пзразпмо преко једног дппара, опда ie na свакп прпкунљенн дннар n.\anitipa.\a 2,22 a друга 1,41 дкпар. Прс.ма струкгурп пзвора и пласмана средстава може сс констатоватп да се Југобапка впшс орпјентпсала па прикупл>ан>е средстава за ппвестпцпопо рочао пословање. Код ципестпипонс бапке сптуацпја јс обрпута. Qua јс прпкупљала вишс срелстава за краткорочно послооањс, а мањс за nilвестпипоно пословап>с. Процењивање таквпх opjeatтаипја. глсдапо са стаповпшта ингерсса прпврсде окштипе од Bchcr Је пптсреса пнвеспшио * но пословање банака, јср таква оријентаинја пружа всНе .могућностп за побољшање оссзбећеЈва трајнпх обртнпх средстава пз кредита, a то опст зпачп могућност улагама срсд става у бржп развој прпврсде општпне. Треба очскпватп да he при раз.матрању ове Инфсрмацијс Привредно-политичкн актив да ти опеиу о пословпој актпвносги бапака, јер и стзјбс намеhe потребу , i сви одговорнп субјекти уложс напорс за превазплажеп>с раскорака измсБу захтсва прнвреле опшпшс и пословне опредсл»еностп бапака. Сппрно ie ла захтевп за ангажоваље банака .морају nenvпавати све претходне условс прсдвнБенс закспскп.м проппси .ма и ол\укама бапака. а којп се односе на пратеће мере стабплпзаипје црпвреБиваша у 3c.u.wi. Алп сигурпо јс it то да сапке пису доследно пзвршплс попциу трапсфор.маипју на уставнпм основама -п да постоichy пословнс актпвпосг мсрају корпговатн. Y укупном крслптпом потенипјалу банака прпврела учесгвује са окромПН.Ч сродсгвп.ма. Kopnuiheibc средстава у банкача п даље се засшсва на класпчпп.и об.ишпма. Још јс нсдово.\>но учешће радппх л>уди пз органпзаиија удруженог рада у оххучпвању о срсдествпма п пословп.ма банака, а карочпто о значајшш лптап>п.иа, као што јс утврБнnaibc лугорочпе послоЕне полптпкс. С. Јовановкћ ЈУГОСЛОВЕНСКА ННВЕСТИЦНОНА БАНКА ПАРАЋНН

CTPAHA 2 U ДЛНА БРОЈ И CA СЕДНИЦЕ ИЗВРШНОГ САВЕТА CO УБРЗАТИ ПЛАННРАЊЕ ■ На ссдннцп Извршног савета Скутитпис општние, коЈа јс одржана прошлог уторка, порсд пишс nirraiba нз текупс активности, разматрана јс п ИнформациЈа о изради друштвсног плапа општннс Параћин за псриод од 1976. до 1980. годннс, коју Јс поднео Божндар Маднђ. тражене податке). Највишс се одмакло код индустриЈс, гдс јс прва верзпја већ завршсна, а у току јс срсђивањс података и н>сгова оцрада за пољопрпорслу, трговпну, угосрггсл»ство, комуналну привреду. занатство и др. Што сс планова мссппх зајсдпнца тпче. тражснн лодапн foiii hiicv достав.денн, алп сс с.матра да he сс овп подаии моћи брзо да прикупс, поготову што јс која се планира за СР Србнју у CYCPET ДАНУ ОСЛОБОБЕЊА (4%), па и веће, осшпаља Фопда за бржн развој приврсде н ZЖ Ж06ЛРШ шш? Основна карактерпстпка до садашњсг псрпода у поглсду пзрадс планова v Опшптп јес« те спорост, која се нс можс толсрпсати. Она јс послслпца нспобнтне nnibciniue да су сс на пословнма плашдоња до сала ангажовалс нскључнво стручнс службе, уз одсгство полиiiiimiiiiiiiimiit.iiiiiiiiiiiiiiiiimiiiiiiiiiitiiiiiiiiiHiiiv СЕМИНАР ЗА 1 ОМЛАДИНСКЕ I АКТИВИСТЕ |- 20. п 21. ссптс.мбра на 1 Грзи he се одржапг се- = минар за омлддвнске ак- 1 гивнстс. Семннар органп * = syje Ко.миспја за оргагпг | заииони развој кадрова = (Г статутарна гпггања прп | Општпнској конференпи = in ССО, а у нлгово.м ра- = ду узеће учешће око 140 н руковолиоца и активис- = га из основнпх органпза- | шгја ССО. Теме селпгнара | су: Улога Југославпјс у = гпољној полиппш, Еко- = комско-политичка крета I ња у Југославиш и уло- = га и залашг ССО на овим I питањнма. Предвиђен је = а разговор са руководио- i (пгча лруиггвсно-полптич- = кпх оргашгзацпја натпе = Onurnuie. (М. М.) = s тичкс актпвности Савсза кому * ниста, Савсза синдпката. Социјалпстпчког сансза и Савсза соцнјалистнчкс омладипс, као и уз oacvctbo одговарајућс апгажовапостн органа самоуправл>ап>а v основннм и другнм органпзацнјама улружсног рада, скупштина Mccinix и пскпх са- .мс\ правппх ц нптсрссппх заједпица. He 6vac лп нарсдном пспподу органнзована и остзарена niiTCiraiiBiia лргнпвсно полнтичка активпост. пе само да he сс каспнти са пзоадом планова, neh he онн прсдсгав.^ати прогнозу OAroBapaivhiix с.цтжии, шго ирсдставм опасност да плановп нс 6vav израз реалзих могхћности и потреба развоја пр!гвреде и лруштвеннх служби Y Општинн. Јер. уколпко сс вишс касни са израдом нацрта планова, гтолпко ћс мапе вре- .мена остати за јавну днскусију и усвајањс планова на широкој демократско! основи. уз активно учешће свих раднпх људп и грађана. Ова оцена нзречена од стоанс друга Мадиђа реално одражава досадашп>с ангажован.с на овим пословима п поткрепљена је тгрегледо.м обављеннх и прслстојећих задатака. Тренутцу ситуаиију v всзп са пзрадом Друштвеног плана Комунс каракторишс срсђиваљс н обрада полатака no поједиШ1.М областима (нстпна, има малобројшк субјската лланпрап.а који још увск нису досхавикп пзрала ових планова мап»с сложспа п што готопо свака мссна зајсдница у Oiiunii:<n neh располажс одрсђснп.м планопима. Говорсћи о iiapcAiniM задацима на планпрању. аруг МадиН је поссбно указао на слсдеИс момснтс: • Како сг лруштвсним логоворима о припремп планова па IIHROV Фслсраипјс п Рспублмкс утврђснн цро11зволно-промег1ш рсгдеодук!111О1П! комплскс:1, о чнјем развоју такоћс треба да Aobc ло закд»учнвања друштвспих договора^ то свака наша прнврсдн.а оргапизаинја мора да нађс места v овим друштвеhum договорпма. односно илан свакс name прпвреднс органи * зацпјс мора да бедс v складу са планом развоја олговарајуher пропзводно-аромстпог рспродукиионог комплекса. ® Пре изралс нацрта Друштвеног плана Олштиис. морају се извршити одговарајуће кон * султаццје и договори на hhbov Koma'iic. Tv се прс свега мисли иа изградњу ком\-налнпх објеката. као што су водовод ц каналнзацнја, на изгпалњу сганова v лрхтптвсној својинп п ста« нова v cBojinnt грађана. евентуално изградње дома културе. рспрезентатнвног хотела д лругпх оојската друштвеног стандарда. ° Поссбну пажњу код плани * рања заслужујс запосленоет п запошл»авањс. V mi.sv обезбсћсња стопс раста запош.мва1на УЧЕНИЦИ ПАРАПИНСКЕ ГИМНАЗИЈЕ 1910 — 1929. Крајсм прошлог мсссиа камсра фоторепортера за* бслсжнла јс сусрег некалашњнх ученика и професора тмназнЈе у периоду од 1910 — 1929. годинс. Већ сслокосп it са много бора, некадаипвн yneiiiiiiii Гпмназије своинралц су своје Вачкс успомс-чс. Mcby искадашњим ученицима нашлп су се бивиш лнрсктор СтоЈалин Стојаковнћ, затим профссорп Нада Сто|анови11, Анђа Тодоровнћ н Јоианка ХаџивндојкоB,,h- (М. И.) клзкњЕша 381ДА1РВа КЕЗ ДШВОЛЕ I Саралња пз.мсђу ииспскцијскс службе н судија за прскр * шаје у нашој Општини је свакнм дано.м свс сфикаснија. О томе свсдочи н случај који се догодпо прошлог месеца. Нан.мс, 21. августа инспсктори су утврдплп да Маихајло Станпсавл>евпћ нз Добровнша и Свстозар PaiibcAoniih из Језу ла општина Власотинце, изволе зидарскс радове у Бошњану без нсопходне дозволс за рал. Радовс cv изводнли па пзградibii стамбеннх зграда Душана Лукнћа и Радомнра Ллсксића. Након што су сачинили записиик »нспектори су 22. августа поднсли пријаве против помснутих знлара. Послс тога је су лија за прекршаје покрснуо no ступак против прекршилаиа. Саслушани су окривљени п свс лоци и 27. августа су прекрпшоцнма изрсчспс внсокс казнс. Примср за углсд како трсба брзо II ефикасно реаговатп у сузбпјању протпвзакопптпх појава. М. Михајловпћ свестраног >раз.матрап>а ових пи-' тања. упутпо јс прспоруку свнм субјскпгма п \ainipaiba да убр- • зају посп-пак израдс првих верзпја плапова. како би псти пај> каснијс 1. нопе.мбра 1975. годиJic би.ш craB.vciiii па јавну днскусију. Исто тако. обавсзао ie Сскрстарпјат зд приврслу, лрг1IITRCHC службс 11 Н?!11КШС111С СО^ riapahiiii да за прву иаредIIV ССЛНПЦу CKVniUTIillC OIIII1TIIнс која he сс олржаги ло краја ссптсмбра пршфсмн Нпформа * инју о нзради Дздчитвсног плаna Oiitiiniiic, ко|а бн била лостав.^сна дслсгаткма прс ссд« nunc, и да припрсмп посебнз пзлагањс са извеспим показатсл>пма о могућностнма разпоја Општинс за псриод од 1976. до 1ZJ80. Г0ДШ1С. Прва верзнја Друштвеног плана Оппјтинс прсма закључкг ИзвршноУ Савета. трсба да булс завршена до 20. октобра. како би након раз.матрања од стране Скупштине Општине. односно Општег Сабора општпне био стављен на јавну mickvснју. Y .међувре.мену треба обавити бројне консултагшје и договоре. уклучујуђи v тим договори.ма прсдставнике привредс, са.моуппавннх интересиих и .месних заједница, како би Дру * штвени план био што реалнијн. Значајан допринос v поступкг израде Друштвсног плана Општпне и олговарајућих плапова организашпа глруженог пада месних и са.моуправнпх интсрссних зајсдннца, морају дати друштвено *политичке организа * иије. поссбно v организовању п спровођењу јавнс дпскусије. Y току јавне дискусијс трсба разматратн п Основне заЈсдничке ПОЛ1ГГИКС дугорочног развоја СФРЈ, Прсдлог основа полнтикс дугорочног развоја СРС и Нанрт друштвеног плана СРС за перпод 1976. до 1980. Стога је задатак свих руководстава и основних органнзација друштве« но-политнчкнх оргаипзација да одмах приступс програлшрању и спровођенд’ ттрограма актнв * ности на лзрадп н усвајању пстогодшшвнх планова. Спакс ГОД1ПГС Скупгпта општинс Tlapahim .додсл»ујс три * нассто-октобарскс паградс за изузетна достигнућа opra- n.i .• inija удруженог рада, месшгм зајсд1111иа.ма и nojcAiniiiiiMa. Odom пришап.у, којс јс увсДСНО ПОВОДОМ ГОЛ1111П1>ИЦС осло6obcn»a грала јг отпиптс Параhirn, трсба овс јубиларнс, трилссетс године о’глобо)х *ња од фашиЈ.ма, иридаги поссбап зна чај. С mi у всзи очекују сс кандизатурс срганизаиија и појсдинаиа. а образложснс и доку.меитованс ј.тпсдлогс треба лос1ав.\?ати Комисијн за лодслу трннаестооктобзрскпх цаграда CO. најкаснијс до 20. ссптс.мбра. ¥з прсдлог II образложења прсдлога за кандидатуру, треба навссти н назнв предлагача (самоуправнп срган, руковод. сгво друштвено-политпчкс организацијс и сл.) којп га упућује. O6jas.vyje.Mo критеријуме ко је треоа узети у оозир при давању предлога. За радне организацнје критсријулш су следећн: О Задово.^авајући и изузетно порољнн резултати послонања, нај.мање за период од три године уназад; © Задово.кшајућн степен ли квидности п рсдовно изврша * ва’ве обавеза гтрема пословним партнерима у лрхиггвеној заједншш; О Да радна оргаизпацнја није бпла у апуацији да исплаћујс мпш!.малне лич-не дохотке; О Да за организанију постојп огтште уверењс и позктнвна оцспа о развијсности самогп * равних одчоса; О Да од стране раднс оргапизацијс није бпло тсжнх пов рсда закокскнх протшса н пословппх обичаја, за догледно времс уназад; О Модернпзовано п унапре« Ijoho пословање — посебно тсх нолошкн процсс производнл; О Увећаван>е обнма пропз * Еодље; о Да јс упорсдо са .модеркн * зацнјо.м и осаЕрсмс>ваван>с.м пропзво.мћс дошло до повсћап>а броја залослених; о УтврВсна производма орм * јенташгја за дужи период: О Правилан однос пре.ма потрсбама Комуне Y смислу унапреВен»а привредног и друштвепог развоја; © Да доприиоси развоју и повсзивању мањнх ра.ших ор1анизаиија и ynanpcbyie пословпу сарадн»у са њк.ма; О .Да сс положај радне органпгаиијс у оквирг делатности, псзјгтивно оиењује. КрптериЈузш којп ће узети у обзпр за поједтгце су следећп: • Постнгнутн раднн ефекти и допривоак унапређен»у произ водн>е у радној организацији. одкоско друштвеиотто.мггичкој органнзанији; О Друштвсно по.мгпгчка актјгвност; о Углед у средини у којој живи и ради: О Подржана кандидатура од с1ране друштвено-по.шгичких срганизација и њихових представника; е © Оцена са становпшта броja и сгруктуре предлагача; О Оцсна претходне активно О Оцена политичке npoin.\oсти канлпдата; О Досадашља прмзка&а од странс других органпзација и органа; О Област делатности из коЈе јс какг.иат, водећи рачуна о заступл»ености св:гх делатно * сти; ® Мсра.ито-полипппса подоб * ност. На оскову овнх крнтершу * ма утврдцће се које ће радне организашгје и појдинш! ове Јуонларне годинс понстн ова висока признања. Всрпца Радојковпћ [#&>■ Алегорије НЕПГЛВДА Ових дана у „Политмик Ехспрес" објаален је сшшах јелног бсограАСког бсрбсрнна како у иедостатку iiyunepuja, у седећем ставу спава. Ивш мај. ;тор Пура, стивд всћ 10 годнна а прс н поподие и до сада га још IIIIKO lllljc CAUKM. ВЕВННА У дпевној uirawui прочитао :ам н овај нашов: „Вшие пара t — каниеларнјн' *. Тако мора vi буде, кзда их је више у iraiiiie.iapiij.-uia него у произЈОЈШ. бмсмо MO0ULMia.M< н пначе доста 1!сзапосле||н\. He анам □па ће.чо са запослмпша који немају шта да радс у посгојећнм калашпетпма. Љубиша Цвстковић- •Луша КАПАЦНТЕТИ V нашој комунп улжжу се <апори нв OTBapaiby нових пронјвоанкх халаиптета у којкма ЈЕДНА СТВАР - Група iiaiinix жптсла упуткла >ш јс пнсмо к замолила за пз- *ралн>у јавног ВЦа у граду. Мада мпотма од нас ова јав * ча ствар ннје баш преха потре5а. у знаку солидариости са Јпнма којп то салд р*^е тајно, золржапам ову иницпјативу. ОСЛОБОБЕ1ВА Јелнп муче мухе да сс осаоЗоде cysinuniix кнлоггама. Друnt би дж сс ослободе одговорНОСТИ. Дд 1ШСЛМ у IbILXOBOj кожп. НАУЧНИЦИ САД НЕДАВНО CY ОТКРИЛИ ЧЕСТИЦУ CA СА.МО ЈЕДНИМ МАГНЕТНИЛ1 ПОЛОМ, КОЈА RE YMECTO YOEH4AJEH»X ГОРИВА, МОНИ ДА ПОКРЕНЕ, AYTOMOBHAE, ЛВНОНЕ. TYPBHHE... КАДЛ БИ НАМ ПОЗАЈ.МИАП БАР ХИЛзАДИТИ ДЕО ОВЕ ЧЕСТИЦЕ. ДА CA МРТВЕ ТАЧКЕ ПОКРЕНЕМО КОМИСНЈУ ЗА ИСПИТНВАЊЕ ПОРЕКЛА ИМОВИНЕ. V aimy је пспша али му је t иена внсока. Обрали су бостан из мога irapa. Посепш ша — поклонн се нспред. Y мсторнју је ушао ка ар шшју а изашао ка главу. Савремеки Baiua.ui не рушс :амо споменнке. Да би прокоцкао углсд' >Д\-тп гн нксу потребни. Што ти је кичма дужа то ће п< се раније n nosimi. Када се заглнбпш *у блато ке oncAii злато. Уступио бкх длректорсху Јкхтелу на одређехо време. Да бп бно поштован треба да поштујеш друте. Ја поштуЈем прве. Еппса се споразумно развела зд морала. Ухрштаљем иорала к крпмпоала добпјају се корисне шл * ipeaamije. Када грои убнје некога бога ia ћу постати светац. AKTYEAHII РАЗГОВОРИ АДВОКАТУРА ЈЕ ДРУШТКМ САУЖБА ллвокатура јс самостална друштвена служба коју обављају адвокати као појсдтши нли организовани у адвокатскс ралне заједнпис у иил>у пружаи>а прапнс по.моНп фц. знчкпм п правним лпцп.ма. Због тога јс и обавеза лрештвсне заједницс, потврБсна ‘Ус тавом п Законом, да сс стара о обсзбсђску материјалннх услова за рад адвоката и развој алоокатуре п да capabyjc са алвокатски.м коморама' рали зајсдничког рсшавања свпх пптан>а од зпачаја за .матсрп« јални положај адвоката или за оствариваљс обавсза прс.ма друштвеној зајсд!11ши. Алвокатура. као друштвспа служба, организована јс на самоуправ * ки.м прпнципима. Рал на потпупијсм са.моуправном организовању започео је на а.манлман ским прппцпппма и основама Закона о адвокатурп п конач« no. Одлуком Скупштннс Лдвокатскс коморс Србпјс од 28. V 1972. годпнс формнране су за ужс подручјс Србнјс девст са.мосталш!х адвокатских ко- .мора, .међу који.ма п Основаа адвокатска комора у Светозареву. Основпа адвокатска ко.мора у Свстозарсву формирана јс за подручјс општпна: Свстозарево, Параћин, Нупрнја, Свплајнац, Деспотовац н Рсковац. Даклс, за цело подручје Окружног суда v Свстозарсву. Она као таква постоји и ралн почев од 4. јуна .месеца 1972. године са ссдиштем у Па« раћину. Како бисмо добпли потпуннју слнку о раду н про« бле.мима ове Коморс, разговарали смо ових дана са другом Радомиром CiL\iuhe.\t, прсдселннком Коморе, иначс адвока« том из Параћина. — Један од ииљева образо * н>а основннх адвокатских ко- .мора био је што чвршћс повезивање адвокатуре са основ * ним Аруиггаеио *полнтичкт! заједнпцама и шнре укључнван>е адвокатуре у свс * друштвснс токове. Y времс осннвања Основнс адвокатске ко.морс ова актпвност адвоката напшла јс на пуну подршку друштвенс за једшшс у иелинн, почев од OK СКС, OK ССРН, Општинских скрпптина итд. Дата су .многа ooehaiba за пружање помоћп адвокатурп за решава- >bc женог лруштвено-економ * ског положаја. Међутим, ова актпвност јс била кратког даха н то сбострано. Скутитпне пнкада нису расправљале о алпокатури као н о дрештвспој служби нису тражпле да им се поднесу извештаји о ралу, проблеми.ма и матсрпјал * ПО.М положају адвоката. Тако, јсдина веза друштвепе заједппцс ц адвокатуре била јс кроз подношешс порсскпх прпјава н доношсњс решења о разре * зу порсза. Ко.мора с.матра да не.ма пнтап>а којс сс у везп адвокатурс расправда, било од ког органа, а да v расправл>ан>у нстог пс трсба ла учествују и представшпш Ко.море. .Тер, адвокатура као друштвена служба самоуправно оргаипзована трсба ‘увск да буде консултована. да сс тражи мншл>еи»е Коморе no сви.м пптањима у вези алвокагурс. Материјални положај адвоката и њихов смештајни простор Замолнлн смо друга Сн.мнђа да на.м нсшто впшс кажс о копкрстнпм пробле.мнма са којнма се сусрсћу адвокатн у нашој срединп. — Нсприхватл>пва су мпш« л>сња, која ту и та.мо 'владају, да јс адвокатура нсшто што одудара од нашег самоуправног друштва. Колнко је она неопходно потребна друштву, иије потребно посебно нстпцати. Основна адвокатска комора у Свстозареву пма 35 адвоката a од тога 12 чланова СК. Имамо свој актнв СК. који активно радп н pacnpan.va текућс проблемс Коморе. Велика већнна адвоката је опредељена за са* моупраони соцмјалнстички развитак. To јс снага са којо.м наша зајсдница .може ла рачуна. Због тога би друштвена заједница трсбало да посвети всћу пажпу решаван»у пробле.ма овс и те како значајне друштвенс службе н да јој пру жи пуну помоћ за њсн даљп развој. Ова. пз.мсј>у осталих важних проблема. у овој Комори су: материјални по.мхкхг адвоката и њихов смештајпи пословни простор. Овс ropyhc пробле.мс адвокатура, бсз помоћн заједнице, не .можс са.ма да рсши. Пословнс просторпје су чссто маде, рупнирапс и нсугледне а многи адвокатп своју делатност обавлају у својн.м станови.ма. Матерпјални положај алвоката представља посебан проблем за дадп развој адвокатуре. Y том смислу је потребна помођ друштвене заједниие радн љеговог решавања. Тако. на ттример. ако један адвокат оствари 70.000 дннара чистог прихода, што је код већпне не.могуће, дужан је да платп друштвеној заједници на нме пореза доприноса и таксп за форму око 22.000 дннара, штС зпачп да би му остало за живот око 48.000 дпнара. Од тпх пара треба да плати око 15.000 дпнара наиме доприноса за злравствено и инвалидско оси * гурање, мада и впше, завнси од радног стажа, што значи да му остајс за живот око 33.000 дпнара годншње илм око 2.160 дннара месечно. Није теiuko уочпти да је тај доходак далеко нижи од личког лохо * тка судпја Општпнског суда, па чак мањи и од личног лохотка прнвравника у Суду. Ова зарада ннјс адскватна нн гложено.м раду адвоката. To је и разлог што на територијп овс Коморс не.ма пн јсдног алвоката-приправнпка, што сс алвокатура нс обнав.^а пз својпх рсдова и што у адвокатуру долазе л»уди из лругих служби. ЧтпБенпца је да пнјсдан алвокат нпје у стању да лржп приправнпка, јер 'би само за њсга путем лнчног дохотка и Aonpinioca имао издаткс ол око 50.000 динара. Према томс, са.мо једном разумнијом полиТИКО.М решио бн сс псговрсмс * но проблсм матсријалзог положаја адноката и полмлађнвања адвокатурс. Ова п нска друга ахтуелна пнтања нз овс области бнла су предмст јунског саветован>а у Цснграл * но.м комитету СКС са алвокати.ма комупнстпма. Намсрава * мо да овпх дана олржнмо н састапак Управног одбора Коморе, на који ћсмо позватн н представпнкс друштвено-полп * тнчкпх органпзаипја н заннтсрссованпх друштвеннх органа, како би с.мо сс договорплн о решавању паведсних проблсма. М. Мпхајловпћ

БРОЈ 41 14 ДАНЛ СТРАЏАЗ из наших ооур Радови ца писти испрсд магацнна готове роЗс прпводс сс крају. Радншш Елсктро погона сала лоставл»ају ссвсгл>сн>с како би сс утовар н истовар робс могао цссмстано вршктц и поћу. * Како смо обавсштсни од сператменог руководства I OOYP, ових дана сс очеку је пушташс у рал новс линијс за жигссањс чаша. Bona лннија he noMchii да сс рсшн досадашп»с уско грло у дсрадк. — О — Због потрсбе тржшхпа, у Псгопу ручнс пзрадс стакла почсла је производња новог артикла — крнглн од 250 грама — „Таксзо — еу ро крс.м". Овс криглс раде се sia ауто.матској прзси. За првнх осам мссеци ове годннс у нашој Фабрицн јс рсгнстровано укупно 179 повреда. од којих су 4 теже прнродс. Ол тога 174 повредс су се догодпле на радном месгу, а остало на путу до Фабрике. После доста тешкоћа око израде алата за производњу козметичкс бочинс „Шсрк" проблсм јс препазиВсн и производжа овог артнкла јс коначно усвојона. Како у нашој Фабрнпи тренутно нема послова таквс приролс, добар део ра.у ника грађевинскс групе, сних најква.мггетнијпх, прсузео је послове ван наше радне органнзашгјс. Јсдна група (њпх 16) зцда у Зајечару тунелску пећ за печсње корампке, док друга (њих 6) исту такву neh ради у Санском Мосту. О ПЛУНБЕРУ Прва прича Овнх дана када днскутујемо о шестомесечном пословању, осврћемо се уназад тражећи слабости и пропусте уз то каткад спомсне.мо н добрс ствари. Тако је то, сише волн.мо да крнтикујемо јер п па лоше.м примеру можс понешто да се научн. Овога пута дат је добар прнмер нз друге средине, ипак он је наш, стакларски. Говори један руководилац о отежаном увозу: ,долазе тежи дани, не може све и свашта да се увозн, понекада и нужнн делови". Додуше, ове мерс нас још нису стигле, алидруги то осећају. НавоАИ пример комерцијалног руководиоиа из Пуле. Њнма у Пули устребао плунВер. Јест да је близу Италија, ал шта врсди кад су у питању девизе. Па тако друг из Пуле упутао се авионом до Београда. a онда такоијем до ЛараВнна. Заисга пут далек, ал кад сс посао заврши исплати се. Друга прича У минулој деценији изменкли смо лик фабрикс. Има ту нечег и необичног, упоредо смо производили и градили. Сада је фабрика велика и модерна. Узгрсдно понешто смо и срушхли, старо. дотрајало. Ових дана нестадс и зграде старе дораде, дотрајала зграда, склона паду, уосталом давно смо кзградчли нову дораду, па стара н ннје служила својој намени, изузев што су је металци користплн за своје радионицс. И овога пута радили смо два посла заједно, рушили и исељавали. Журило се обострано, али ипак пре сс срушнло. Када смо послове завршнли мало смо одахнули, остао је лакшп део требало је разрушенн матсријал избацити. Тек тада се нехо сетио да у тој рушевини пма по нешто врсдно/бар није му место у отпадном материјалу. Убрзо и овај посао би равршен, покуписмо неколико таљира н лве плунћерскс цеви, нск сс iiabc, требаће нам. С. Јездић СРПСКА ФАБРИКА СТАКЛА - ПАРАНИН ГОД. XXI БРОЈ 227 РЕЗУЛТАТИ ИЗБОРА ННН ШМ ОРГШ ннпш □ Y пстак, 12. ссптсмбра одржани су нзбори за opraiic vnpan.saiba Српскс фабрике стакла. Прс.ма испотпуним подацнма гласалојс око 80 одсто од укупног броја упнсаних гласача. За Цснтрални раднички савет нзабрани су слсдећн: Делнмир Дулнћ. Мнрослав Марковић, Лву« бомир Кањсрвћ, Обрсн Крсјовић, Мнлорад Бурић, Вукосав ЛлекспИ, Снсжана Диннћ, Мн одраг ГлигоријевиН, Жарко Гајић, Жнвко ByковиИ, Борко Спаснћ, Драцтии РалисављевиИ, Живота Илнћ, Слободан Јовичнћ, Томислав Ивановнћ, Арса ЛазарсвиИ, Рада БеннИ, Мнлан Јанковнћ, Радмила Костић, Благојс Раннћ, Станислав Рсл>нћ, Војислав Мнгић, Богољуб ЖивковиН. Ралс МшипН, Стојан Јовановнћ. Браннслав Живановић, Живојин Манојловић. Момпр Мнленовнћ, Добрнвојс Мијајловнћ, Живадин Недслжовић, Мнрослав Младеновнћ, Радомир Живковнћ, Властимпр Стсфапо Biih. Бранислав Ипватовић, Новица Стајић, Пстар Марјановић, Мнломнр Јовановић, JoBan DOKiih, Алсксандар БошковиН. Живота Тасић, Храннслав Савпћ, Радомнр Стојковић, Милутнн Пауновић, Жнвадннка Милановић, Радослав Иванковић, Bopbc Глишнћ. Светислав Живковић. Зорица Весић. Драгн Ракић, Драгкша КојиН, Милија Mtir.nh, Мирјана Михајловнђ. Драгослав Борђсвнћ, Новниа Иванковић, Мпхајло Атапацковнћ, Ралослав Map. ковиН. Стојан Алекспћ, Драгослав Стојановић, Драгомпр Бурнћ п Борисав Матнћ. Са избора у I OOYP Са избора у IV OOYP Y раднкчки савет I OOYP-a изабранн су: Миладин Антић, Вукоман Грујић, Михајло Јоцић, Вндојко Глигорнјевић, Влада Днмитријевић, Стојадин Дпмнтријевић. Жнвота Јо внчић, Мплан Илић, Миломир Арсић, Слободан Јовановић, Томислав Милстић. Мплан Милосављевић, Јордан Динић, Топлица Борђевпћ. Драган Коматнна. Миливоје Бурић, Радивоје Борђевић. Живорад Благојевић, Дара Гајић, Бнса Лешјаннн, Рудолф Ванек, Сло бодан ГајиН, Живорад Милошевић, Влада Ицић, Мнхајло Јурченко, Мнрослав Лешњак, Милан Јовановић, Мирко Вељић, Елизабста Поповић, Слободан Илић, Стипе ГугнН, Милан Илић, Радомир Веселиновнћ, Мнрјана БорБевић и Никола Бурић. Y комисиЈу за мсђусобнс одкосе I OOYP-a изабранп су: Назиф Буква, Радојица А.\екснћ, Добрнвоје Боређвнћ, Славољуб Јовановић, Стипе Брнић, Добривоје Миловановић и Радослав Којић. Y комиснју за заштиту радних дужности I OOYP-a нзабрани су: Миливоје Бурић, Слободан Дреннћ. Радован Матић, Бранислав МЈМОсављевић, Драгос лав Живковић и Радош Смиљанпћ. V Радничкн савет II OOYP-a изабрани су: Радојица Спасић, Властимир Антић, Бранпслав Бошковић, Радослав Дулић, Србољуб Јовановић, Будимнр Живковић, Станислав Гајић, Сишпиа Јовановић, Милан Тодоровић, Драгослав Јевтић, Раденко Јефтић, Мнлован ИЗ ДОРАДНИХ ОДЕЉЕЊА ПРОБЛЕМА СВЕ ВИШЕ Ана.\изира{ућк резултате пословања за 8 месеци, а нарочпто за јули м ав1 уст, поред осталих слабости којс су утицале на кеизвршеке плана LcAHa од бнтних је проблем дорадс. Побол»ша1Бсм производње на једној, и пуштањем v рад нове „Оливото" машлне, дорада постаје још ужс грло у производљн погона ручне нзрадс стакла. Како није у могућности да прихвати cbv произведену коанчину робе. долази до тога да на кпају сваког месеца остапс нсдорађсне робе у вредности од око 100 милиона динара. To је делимичво утицало на непзвршел>с планова за овај период. Каквс cv могућнооти дораде за иарсдш! период може се само претпостављати и планирати Малстић, Миладип Стсвнћ. Раливојс Милојковнћ. Милојко Псрић. Милован БорВсвић, Добривојс Живкови11, Фрапњо Бучак, Слађана MiiAaAiiiioBiih. Загорка ПавловпН. Мпрјана ЈаKOB.beBiih. Раднсав БорћевнИ, Милутин Јовановић. Никола ПавловиН. Новииа Јоцнћ. Y комнсију за међусобне односе II OOYP-a изабранп су: Момчило Антонпјсвпћ, Драгослав Благојевић, Стакиелав Tajnh, Будпмпр Живковнћ. Браннслав Всл»ковнћ, Слободак Бслоица и Томнслав Лазпћ. Y комнсију за заштиту ргдних дужности II OOYP-a нзабранп су: Стсван Вељковнп, Марко Дпмпгријевић, Милпвојс БорђевпН. Жнворач Богдановић, Драгомир BopbCBifh н Пстар ЖпвковпИ. Y Раднички савгт HI OOYP-a пзабрани су: Мнрко Јовановнћ, Мнодраг ЖнвалпновнК. Стсвач AvkhIi, Дпмптријс Ннколнћ, Внкторнја Бак, Миливојс БорђевпН. Мплан Hciinih, Томислав Hcujith. Мплан Коничнаи, Миодраг Бурић, Драгољуб Јсвановић. Велимир СтефаHOBifh, Миодраг СтојановиН, Мирољуб Иванковић. Јовипа Милијанчсвнћ. Дпмптрије Мплснковнћ, Драгослав ПстровиИ. Јанко Дојчиновнћ, В\адимпр БорђевиН, Жпвота Савић. Данниа Пстков, Божндар Митровнћ, Љи.дена Гојковнћ, Владнмир Милосављсвнћ п Радивоје Раловаиовпћ. Y Компснју за мсђусобне односс III OOYP-a пзабранп cv: Мнлан Марковпћ, Мпрослав Мла\сновић, Петар Пантип. Прелраг ГрашиИ. Чсдомнр ЈовчнН. Добривоје Таснћ и Радомпр Максимовнп. Y Комнсију за заштнту раднпх дужностн III OOYP-a пзабрани су: Нснад Мплпдраг, Бракко Букпћ, Драппиа Лешјанин, Тпхомнр Марковпћ, Томпслав Нсшпћ it Новпиа Мнлснковић. Y Радипчкн савст IV OOYP-a пзабрани су: Дрпган Мојспловпћ. Тпмпслав Живалнновић, Раднвоје Петровић, Стапко Васнћ, Бранислав Мклсвановпћ, Дгшан Стоишћ. Срба ЛлексанлровнН, Жпвојнн Марковнћ, Станимпр ЈаннИнјевић. Мирослав БатнН, Алсксандар Марковпћ, Славол>уб Радић, Л>ил>апа Балетпћ, Мномир Белонца. Јована Боркевић. Србобран Борђевнћ, Стеван Борђевић. Влада Козић, Нала Ванск, Раломио БлагоЈсвпИ. Гордана Ма ној \oBiih, Гордана ДачпГ|, Срстсн Јовановпћ, Слободан Обрадовић и Витомпр Милосавл>сBiih. Y Комисију за мсђусобнс односс IV OOYP-a изабрани су: Топлииа ДнниН, Biciocaaa Живковнћ. Мнлош КрстиН, Живојин Лазаревнћ, Драгољуб Јсремнћ, Мплка Жикић п Спасојс Mapnh. Y комнсију за заштнту раднкх дужности IV OOYP-a изабранн cv: Емил Буднса.\ић. Драгољуб Илић, Гвозден Вучковић ,Славол»уб Лазарсвић, Бранислав BcA>KOBnh и Светислав Мн.^ковнИ. теоретски, јед свс завпсн ол асопти.мана којс радн основна израда и од њнхове пропуспс моћп кроз дораду. Могућносги v доради су искоршпћене. „Гпон” машпна радн v 3 сменс, a увешће се » две ввртикалне .машннс, које he умашгт колнчпну од 6.000 ком. чаша које сс свакодневно лроизведу вишс него што дораду може да прими. Ископишћеноот радпог вре- .мена јс максимална: радп сс свак^ суботе. Оваква ситуацпја не може потрајатп дуго ц ефекат није задовољавајући. Мораiv се изпалазипг нове могућностн као нпр. топло сечење илп обсзбеднтп раднп асортп.ман којп лма achv nponvciiv моћ у допадн ]{ који не траркп нсклг bc.uiky дораду. ВЕЋЕ ЗДААГДЊЕ 0БЕЗБЕУјЕБ0ШЕЖТА1Е ■ Остварснп рсзултатн у I полугоВу овс годннс, мада бол»н, нсго у нстом псрноду прошле годипе, још увск нам не обсзбсђују нсс.мстано одвнЈап>с ни садашжг оби.ма репродукиије, а Још мањс нам обезиеВуЈу услоие за улагањс у даљи развој нашнх капацнтета. Ово значи ла нзм псдостају како обртна тако н срсдства за набавку нове опре.мс. Сптуаинја јс врло тсшка a пз теткс снтуације пропзилазс н олговарајуВс послсдтшс чијс дсјство ђемо ,.по скономској лоптп” тск у слсдсВсм перполу осстптн. Мсрс против инфлаиијс а у 1(Ш»у стабнлизаппје нашсг лруштвепог н пппврслног живота све Diiujc добпјају лруштвсну н закопску фор.му борбс против разних деформаипја и лпспропорцнја којс у.мањгју рсзглтатс постнтуте до сада у нашој земљи. Наволнмо само 5 нових протшса којн заоштравајг гслов прпврсВиваша и захтсвају од свих органнзатипа већу сфнкасност н одговорност у пословним потсзнма. 1. Закон о обавсзном епилентпрак.у нпвестииија, 2. Закои о обсзбе!>ен.у срслстава за ппв. улагања, 3. Уредба о израдп завршних рачуна, 4. Урелба о усклаВиваљу нзвоза и увоза и 5. Урелба о променп затсчсннх нена. Сваки ол павелених пропнса и.ма своју тсжину, која је, углавном. у слсдећсм: — најпре јс потрсбно да памеравапа пнвсстициона улагап»а булу прнхваћена са глелишта оправданостн за пашу рспублику нлп федерацнју (улагања прско 30 мил. динара). Алп то нпјс довољно. Прс почстка иппсстпрања неопходпо је обезбслити срсдства за свакп објекат, а тпме не сме да Нарсднн задаци ОГ)УР-а МсБутпм, проблем нн.|е само v брушењу сгаклсппх артнкала. Од недавно и гравернпца је постала V£KO грло. На лонча * Ш1.М пеНпма повећана јс пропзвод1ва „иберфанга *^ тако да постојећп број гравера није у могућности да попхвати сву робу. Проблем бп сс могао рсшнтн уколнко би се радпо одговаpajyhn дсзсн, меВутнм, иедостатак xeMiijcKiLx се не може ннкако надокнадпти. Излаз пз оваквс сптуацлје може сес тражпти само макспAiaAiuiM залагањем, смаљивап>ем свих застоја, бољим коришће1бсм фонда радног времена н макспмалшв! усклаВнвањем асортимапа а као iiajxirnmjy меру треба увсстп топло сечсњс. М. Станковић Отежанк услови прпвреВиван>а, посебно у поглслу пласмана и обезбеђења фннаисијских срсдстава тј. обсзбсВења Л11КВПЛПОСТ11, што ћемо тек осетити, .захтсвају ол свих нас максималнп напор у савлађпиању- спољмих тсшкоНа а пстоврсмено п у бољсм коришћсн.у упутрашшлх могућностн Само таквнм одговорннм при лазом послу и обавезама моhtihc.Mo да сс одржимо. поправн.мо naiuyt фннансијску спагу н повећамо лпчнс дохоткс. ripcABiiba.iyhii сву озбил»ност ситуаипје Радпнчки савст јс још 17. апрнла овс голпнс успојио Програм мсра no OOYP — Резлпзаиија задатадса из програма јс у току, алп сс мора захстватп од OOYP сфнкасније деловашс. Због заостајања у извршавању програма н планова OOYP, морамо п на ово.м месту поновити некс залаткс чи- |с ће решавање оигурно поправпти наше резултате: —повеВатн учннкс на радним мсстима; — смањити шкарт, полом и застојс; — повећатп употребу стаклсног крша са стране; — убрзатп враИањс палста н органнзоватн њнхово бол>е одржавање; — увестн строгу штедњу свпх видова потрошље и обезбеднтн макснмалну одговорност v заштитн залнха готове робс и матсрпјала; — нзвршаватп усвојенс мсссчне оператпвнс плановс пронзводљс п продаје; — смаљитп лагер недовршсис производње чаша увоВење.м раппјс коришћсних ручних Malinina за топло сечењс нлн на други начин; — пошговатп усвојеис мерс радне п технолоткс дисциплпне и прекршиоце сфнкасно кажњавати; — набављати само неопходне колнчппе материјала до внспне оптималних залнха, материјал трошити прсма редоследу набавки; — с.мањити потраживања од купаца п свести их на усвојспс норматнвне величпне; — унапредптп праИење показатеља потребннх за обрачун личних доходака; раднти на даље.м усавршавању спшулативнпх метода унутрашње расподеле; — завршптк што пре свс прштрсмне радње п почетн са реконструкцнјом производнпх п магацинскнх објека.а (хале 4, 3 н 1); — пзвршитп поновнп претрсс љшнпранпх инвестицнодоВе v nirraibc обсзбеђењс срслстава за покрићс залиха готове робс п материјала трајним нзворима обртинх средстава. — Потраживажа ол купаца сгарпја ол 45 лана умаљују гкупап прпхол по завршном рачупу за 25"а од укуппог нзпоса таквпх потражпсања; — Залпха.ма готовс робе н матсрпјала којс луго лежс на лагсру умањујс сс вредност према гтврВсној скалп; — Нзноси потраживап>а неусаглашсни (пспрнзнатп) са наишм купиима немају третман потрамсиваља, свс док се нс усагласс; — Нс можемо урознтп без одговарајућсг пзвоза. Према салашп>см обнму пзвоза стеклн смо право да увозимо потрсбан рспродукцпони материјал н резсрвпс леловс, алн за обезеВење лсвнзннх средстава н за увоз машпна и постројен.а лрсдвиВеннх планом за ову голину, наш пзвоз мора битн знатно всћп, a то, с обзиром на нижс иене које се могу постићн. значи одрсђено vMaibcibe дохотка. — уколпко су сс пене сировппа, којс су служнле као оспов за noBchaibe цене пропзволима нз тпх спровина, смањилс. рална органпзација јс обавсзна да нзвриш одговарајућс сннжсње иснс таквнм производима. Обрачупн за наше производе су у току, те ће.мо ускоро знатн да лн п за колпко трсба да снижавамо продајне цсне. Ш1х улагаља за ову годину, и с обзнро.м на огранпчене фннансијскс могуИностн утврдити прноритет. Поред одсталог, прсдност трсба ла има реконструкинја дораде (укључујући набавку пронзводних -машина it постројежа) и обсзбсђепл капацитста за повећап>е произвоailc опс робс која има снгуран пласман. ТакоВс, не сме се занемаритп нужност повеhaiba капацнтста за пзрачу KaAyna и алата. —О— Y un.v>y npahciba пзвршавап»а задатака прсдвиВсних програмнма, плаповнма и овпм материјалом потрсбно јс да се у окпири OOYP-a конкретнијс разраде залацп. Y октобру 1! почетком нове.мбра, после обрачуна за 9 мссеци израдити дубљу анализу услова nocAOBaiba, остваренн.х резултата п извршснс расподсле по основним органпзацијама удруженог рада. iimiiiiiiiiiiiiiimiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiinillii ЈОШ ЈЕДНА УСПЕЛА АКЦНЈА Настав.\>ајући корнсну ишцијатпву Председништва синдпката, раджшн IV OOYP (осим Прпвредчо-рачунског секгора), v суботу 6. ссптембра 1975. г. пзвели су велику радну акцнју у магацину готове рсбс. Радило се селог радног лана и препаковапо је преко 40.000 чаша, којс су одмах говарене у камноне н послате купцнм *, н стотпнак поцепаних и поkiic.ulx палста. Акција јс пог пуио успела н олравдада своју намелу, а како нам јс рекао јодан од њених органпзатора, пначс новопостав.мнн шеф продаје трговачког стакла, Мг есс. Стојан АдекспВ, треба нх ласгавити л у будуће, јер је то велнка помоћ магацннскјш радницпма који због повећане трговачкс робе једва стжу да утоварс п псправно упакованс пакете. To је, такоВе. велика корист н за саму радну оргашгаацпју, јер је на овај начпн убјрзама реализацпја готовпх пропзвода а свн члановп колектпва знају пгга то значи. Y овој акцпјп посебno су се ncraiKAii радшпхн Општег II кадровског сектора. П. Б.

CTPAHA4 14 ДЛНА БРОЈ 41 AKTYEAHA ТЕМА ШЕПМ ННН - U И HE! Када је реч о ливењу оојгчно кажемо да јс лнвењу такав поступак механичке обраде материјала при ко.мс се предмети ооликују тако што се материјал од кога желимо да направпмо некн прсдмст, углавном .мстал, претходно растопи, а затим нзлнје у шупљине чији облик одговара облику жељеног предмста. Сматра се да су људн први пут почели са ливсњем метала око 4 хнл>аде година пре наше ере. Претпоставл»а сс да је лиМаЈстор Ира - опЈнове” оо 17 №8» Рстки су љ\’ди v Hatuoj радној организацији који не познају ЕОРБЕВИћ ДОБРИВОЈА „ДОБРИЈА". Свн га углавном знају као лшрног u тихог човека, савесног ч вредног одрусаваоца Р7 машина. МеБутим, .\ta.io ко зна tura је радио и шта и како ради лгајстор Добри? Pobeu 1926. године у Параћину где је и завршио основну школу. По завршетку основнс школе уписао се у занатск.у тколу и исту завришо 1939. године. V Фабрику стакла занослио сс за време окупаццје и то 1943. године као физички радник. По ослобоћењу земље одлази у JHA a ио повратку из армије ночиње да ради у браварској радионици као бравар. 1951. г. приликом постављања „Шкоде”, Добри прелази у нови погон као одржавалац истс. „Нико од одржавалаца. а ни пословоВа Јоцић Рајко, не само да није гсиао искуства са овом машином, него је нико шџс дотле видсо у раду. После пуштања „Шкоde" у pad сналазили смо сс како смо знали и улгели. Већ нослс годину и no дана ми смо имали толико искустава да с.ио преправили .чашину и удоостручили произбодњу" — прича нам мајстор Добрп. „Каснијс сс маишнски парк модсрнизовао, долазили су свс савре.мсппји типоаи машина, а ми одржаваоци смо прпхватили те маишне и одржали их. Сеакп тип маитна п.иа специфичних нробле.иа, и сваки од тпх нроблема јс посебно рсшааан. Доласко.ч Р7 — машина почиње једно ново поглавље у историји name фабрикс, јер сада Р7 машине дају гро производње у OOYP II. Ми одржаааоци смо били спрелши за pad са oeu.it .иашина.ча јер аећ с.чо илиии једно огромно искуство за аутоматску пропзводњу и амбалажног стакла. Било је и тада проблема, мислим приликом нуттања. Р7 .чаишнс у pad, а има проблема м cada, али јс cada све .чного лакшс него што јс Hexada било. Произвобња на Р7 маишнама је углавном doopa, али за бобру производњу neonxodau је do6ap и стручан pad. Несумњиво је da може join docra da се ypadu на побољшању производње, али сви морамо da сс заложи- .чо da систе.чатскпм pado.it и бољп.ч odnoco.it npc.ua .иа1анна.иа da.uo још боље рсзултате’'. Мајстор Добрн јс заврншо школу за ВКВ раднике 1964. гобннс а члан јс СК od 1959. годинс. Il noped огро.иних обавеза на padno.it месту, јер он .иора увек da 6ydc спре.иан da по.иогнс, Добри јс аишс пута биран у органс упраељања ide је саеесно вршио сеоју dyжнocт. Од увек јс био активан члан колсктива а и cada је то. Д. М. вење пронађено у крајевима севсрно сд Црног мора а одатлс се преко Истока прошнрило по цело.м свету. Лнвење је поступак који сс нарочито прн.мењује за нзраду сложснпх предмета. Познато је да сви металн п легуре не могу подједнако п добро да се лије. Међутим, да би стекли ту особину треба да поседују следеће одлнке: —- да се лако топс; — да су жјгтки, у растоп.\>еном стању, како би добро испуњавали шупљинс калупа: — да се мало cKyn.sajy прн хлађен»у, и — да не упијају гасовс када су у растопљено.м стању (случај код бакра). Последњнх година када HayKa н тсхника бележс велпке резултатс на сви.м пол *има сама технодогија дивсња доживљује своју ренесансу н постнже вслпкс vcnexc на пол>у машинства. Y многнм земљама шнро.м Европе рали сс по најсавремснијнм методама лнвења којс захтевају великн допрннос ц сарадњу наукс. Код нас у нашој земљн таKobe се много урадило на пол>у ливарства. Вслпкн број лнвнцца ради по најсавременнјнм методама. Познато пам јс да и у нашој фабриин постоји и ради ливнпиа која у својој хали има једну куполну пећ за топљење лива. Но. што’ се тиче рада ливннцс, може се рећи да је сам рад у њој веома при.митпван, jep се сви ливачки послови обаB.sajy на поду ливнние. Задњнх годнна потражња лива у много ме се повећала тако да садашња производња није довол»на. Поред тога квалнтет лнва, без обзира колико се трудили радници ливнице да дају што oo.sh квалитет, он је испод очекнван>а. Приликом завршнс стругарске обраде јавл»а се велики број шупљнна у калупу па исте треба заварнвати а шго опет поскупљујс производњг калупа. Takobe је неуједначена сама структура лива па и она штети алату којим се o6pabyje лив. Наша лившша нема нн најосновнија средства за чишћењс лива ол лнвачког песка п одушака тако да су раднини принуђени V другим фазама oneраиије ла то чисте. Ливачки посао јс врло тсжак и напоран и ливни су суочепп са разним тешкоћама а најтеже нм је прилико.м самог лнвеп»а јор сс то свс обично обавл>а ручно. док усијана тсчност метала немилосрдно печс лнце, руке и тело. Пре годину дана било јс рсчи о модсрнизацији постојсће лнвниие, алп је на то.мс и остало. Због садашњсг недостатка лива као н због његовог лошпјег квалитета потребна количи * на лива купује се у лпвницн „Жалец” у Словеннјп. To је висококвалитетнн лив са уједначено.м структуром, вео.ма лак за обраду а у 'току рала долази до штедн>е јер се'од једног одлнвка лужине 700 мм. могу доојгги и три до четнрн калупа за потрсбе ИС-.машина. И на крају посгавл-а се питање шта предузетп на решавању проблема -кпвннце — оставити у овакво.м стању нлн предузети мере оздравдења. Р. Миладнновић из ПОГОНА PY4HE ИЗРАДЕ СТАКЛА ■мжмшв НАОНСНИ 30Д0ЦИ За првнх 8 мсссци ове године, план производњс трва ООУР-а остварпла је по колнчини са 100,0?’о a no врелпостн са 91.8’/#. Раз.кози који су битно утнна« лн на неизвршавањс постављених планских задатака cv разноврснп. Но, ако се посматрају детаљннје могу сс сврстати у следеће факторс: — нзостанцн са посла cv повеђани. а нарочито се нзражавају кроз повећани број боловања: неогтравланнх и оправданих изостанака; — HevcKAabeHocr пронзводних капацитета и дорадннх оделења. — неблаговремено снабдеваљс погона одговарајућим алати.ма, — неблаговре.мено снабдевање погона картонско.м амбалажо.м, — неблаговрсмено преузи.мање упакованих производа. UlllllllllllllllllllllllllllllllllllUlllllllllllllllllllllllltllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllltlllllllllllllllllllllllllllllllll | ОБАВЕШТЕЊЕ | ДИПЛОМЕ 4EKAJY СВОЈЕ ВЛАСНИКЕ Обавештавају сс доле и.иеновани рабници, који су | својевре.иено положнли испите за разна занимања, da = .иогу noouhu своје дипломе о признатој стручној спре- | .ин, обносно оспособљености за padno месхо: ВОЗАЧА = ВИЉУШКАРА: Caeuh Будимир. Padticae.'heeiih Воја, = БранковнН C.iooodaH, Тошић Мнлан, Милачић Срби- | слав, Петровић Мно.иир, Jahu.uoeuh Мнлутин, Костић 1 Радивоје, Панић Pado.uup, Божиновић Padtieoje, Hede.ti Koeuh Станојко, Штрбац Милан, Милошевић Животше, = Савнћ PadoAtup, Cu.uuh Љубнша. Станојевић Бранко, Пс- = тровнћ Muaopad, Joeanoeuh Pycu.it, Рабуновић Љубо- ! .иир, Трајковић Ди.иитрије, Илпћ Ранко, Аазаревић Bo- 1 = јислав. КРАНОВОЂЕ: Mitauh Љубиша, Си.иић Душан. i | ПРЕГ'АЕДАЧИ СТАКАА: EandyKa Бранко, Благојевић I | /Kueopad, Eoidanoeuh Милосав, Byjuh Божибар, Вељко- = i euh Вељко. Ди.иитријевнк Живојин, Боковић Слобобан, = = bopbeeuft Славољуб, Живковић Мо.ичило, Живковић Пс | = тар, Jeebeeuh Ангелина, Костић Радмила, Аазић Popda- = = на, Mandapuh Анка, Марннковић Hada, Манојловић На- = = da, МаркоаиН То.иислав. Милојковић Драгомир, Мило- = саељевиН Мирослава, Милосављевић Pado.uup П, Hajda- I noeuh Божибар, Hajdanoeult- Првослава, Петровић Сло- б 6odan, ПавловиЧ Бранислав, Петровић Милица, Тихомир PadojKoauh, IJonoeuh Милка, Padecuh Душан, Релић Вукана, Рабосављевић Загорка, Симић Вера, Стојановић Милица, Стефановић Тонлица, Трифуновић Бранко, ToAub Јелица, Тимотијевик Мирослав, Tacuh CnododauKa. Восић Топлица, Бирковић Драгутин. БАНКАРИ: Padenковић Пpedpat, Глигоријевић Eoxcudap, Милојковић Раdueoje, CraHUMupoeuh Muo.itup, Саоић Зоран, Bnatojeeuh Жиеко, Ilerpoauh Милутин, ГлишиК Мирољуб, АтанацKoeuh Жиеорад. Kpcruh Жиеота, Милојкозић Власти- .иир, JanKoeuh Ноеица, Pucvuh Борисае, Eopheeuh Паеле, Миљкоеић Зорам, Милованоеић. Жиеадин и M.iadenoeuh Ilpedpat. Динло.ие се издају у Библиотеци, и .itoiy се noduhu сеаког бана od 7 do 14. 'часоеа. — смањење оперативних планова v oahocv на основни план, — нзмена оперативних планова v пронесу производњс, — повећани ггроценат грешке израде, шкарта и поло.ма код поједпних врста производа итл. Све cv ово битни елемснти којн cv утццалн на неизвршен>е поставл>ених плансккх задата * ка у I ООУР-а. Зато када се говори о неизврuicibv плана производње v I OOYP-а треба имати v bhw да ни Ш н IV ООУР-а hhcv испуниле своје планске задатке. icp да cv оне биле сАикасније v пружању услуга I Z)OVP и љени резултати би би.ш далеко бољи. Снгурно је да на слаб пословни резултат који је остварен највећн утицај имада је сама 1 00УР- М. Панић ДРУГО МЕСТО ЗА „СТАКЛАРИ YUНаша бригада је ове годи * не учествовала на радној ак пији .Јассновац 75" v скм> пу бригадо „Стакларп YU" V овој бригади cv осим нашс учествовале бригаде нз Скопља, Прокупља, Панчева, Храстника, Липика и Страже, која је уједно и дала команданта бригаде. Сама акција тоајала ie од 9. 08. до 31. 03. 1975. г. У том пернодг наша бригада је показала веома велику радну AHcmfflAHHv и радне v^’nexe, како на траси тако и у културно-забавном животу насеља. Бригадири из нашс фабрикс cv углавном омладпнци који cv п1^ 1 пут на акцији. Можда 3aiu и.м ie старт био врло лош — и.мали cv извршсње 114%, али всликим залагаљсм само после пар дана поставили рекорд v насељу са 296% извршења. На крају са поосечним нзвршснл.м од 201% заузелн су друго место иза бригаде „Братство — јединство’’ која је, са 211% заузела прво место. И поред тога овим храбрим бригадирима треба искренб честптати, [ер су нас достојно репрезентовалн и ничим нису укаљали углед стаклара широм Југославије. У прилог томе говори трака „Свепг мнр” која је уједно била највише признање брнгаде, зати.м 15 ударничких значака, 21 похвала за изузетно залагање, као и пехар за освојено прво мссто v шаxv v слободни.м активноспр ма. По заврше-rKv акциЈе бригадирима из Скопља, Прокупл>а и Параћина, irpnpebeH је топао дочек. Брнгадири су прво обншли нашу фабрику, да би затим V3 чашу здравице, пренели своје утиске које су понели са собом. И они сами су задово.^ни са постигнупш резултапша мада тврде да су хшак заслужили прво место. Послс ручка бно ie свечани испрапај до сташше, где су се уз много песама н суза расталн са обећањем да идуће годнне 6vav опет сви скупа и да им тада сипурно прво место неће измаћн. Вратили cv се својјш радним органпзацијама да би сада и залагањем на послу лалк свој vHMHaK v изградњн соција.\изма. М. Милојевић Ypebyjc Издпвачкп савет Урсдннк Добрила .Милетиђ ........................................................................................................... »едстављамо! АЛКАЛОИД СКОПЈЕ РАДНА ОРГАНИЗАЦИЈА КОЈА ШРОИЗВОДИ Македонеко поднебље са својом благо.м климом и геолошкнм саставом, погодно је тло за гајење неких култура као што су: мак, ду ван, анасон и др. ГаЈење ових култура одавнина постало је традгашонално. Нарочито пада у очи макова култура, чијим цветовима су исткани најлепши природнн ћилимови по македонским пољима. а од макових чаура добнја се најква_\итетнији сиров опијум. Климатско-геолошки услов свакако је бно предуслов да се 1936. годннс на Балкану изгради прва базна Фабрпка за екстракцнју морфин-базе и њено синтетизирање до кодеина и другпх алкалоида у соли, на чији.м основама под тадашњо.м фирмом ,Длкалопд" нас. тавл>а рад данашња савремена химијска фармацеутска козметичка индустрија у Скопљу. До 1945. године Фабрика „Алкалоид" била је у приватном власннштву, хиошљавајућн око 20 радника, од којих само један са високим стручним образовањем. 1950. годнне, августа месеца, фабрнка је дата на управљање радницпма н нзабран је првн Раднички савет. Од ове године почиње нагли развптак н успон „Алкалопда" што наред них година долазн до пуног нзражаја, прп чс му налазе свој одраз сви савре.мени пропзволно-технички, еконо.мскн п друштвсно-полп тнчки токовн. Следећи полнтику скономске оправданоств за укрупњнваЈве, извршена је најпрс интегранија са предузећем за откуп лековнтнх 6h.skи „Бнљка" из Ckon.sa, а доцннје н са оглелно.м станицом нз Кавадара, с uh.scm за научно испитнвање и унапређен>с макове културе к обсзбеђивањс спровннске базс за‘ алкалоилну производљу1971. годинс „Алкалон!" бслсжк новн велики скок у односу на модерппззиију произволних калапЈпета н тсхнолопНс нзградком новс фабрике за пронзводн>у тнговнх лекова на про стору од 7.000 .m2, која представ>з заокружсну пропзролно техничкотехнолошку пелинг. 1973. голпне, 25. маја, путем референдума радници Фаирике „Алкалоид" — фар.мацеу1ско хемијска индустрија .Лафома” — фабрика хемикалша и фотоматеријала и „Цветан Димов’’ — Фабрнка сапуна н коз.метике, све три 1-вог јула исте године ,Алка.\оид" добија садашњу физиономију хемијске фар.мацеутскс козметнчке индустрије, са шест ООУР-а које »осе назив производне делатности коју обавља п то: „Готови лекови”, .Алкалоидн", „Бил>карство”, „Коз.метнка н сапуни", „Хемикалије" п ..Диазо п фотоматеријалн” и Радно.м заједшшом за заједничке пословс која обавља послове од ннтерсса за све ООУР-а. У „Алкалонду" сада ради око 1600 радника, од којих скоро 300 са внсоким образоваЈБем, а у Институту за развој око 80. углавном са високнм образовање.м, што дајс гаранцију за солндну основу н смелијс производно економске подухвате и успехе. Напоредо с пронзводно економским успссн.ма .Ллкалоид" настојн што вншс да побол>ша лнчни it друштвенн стаплард радннка. За свс радникс је обсзбеђен бесплатни превоз на посао и с посла, друштвена исхрана, коришћењс објската сопствених одмарадпшта в др. Овс годинс је довршена стамбена зграла са 30 станова (већ ie у изградњи још једна) Из »Алкалонда" а за индивидуалну стамбену изградњу подељена су новчана средства у износу од 1.500.000 динара. Радна органнзација сваке године шаље више од 200 радника на бесплатни годишњи одмор, а радннцн који раде на радним местима под посебним условима, шал>у се на рекреативни одмор у току целе године. Да бн се побол»шали условн рада, пре неколико месеци дата је на употребу нова 15-тоспратна пословна зграда ,Алкалопда"у којој су смештене све службе радне заједнице заједнпчке послове и Институт за развој. За постигнуте радне резултате и развијање самоуправних односа ..А.\калоид’’, је добнтнпк внше друштвенпх прпзнања од којих наводнмо: 1949/године, прелазну заставнцу за најбол.с постпгпуте радне рсзултате у својој групашгји: 1964. годпне, спо.мен плакету Градске скупштине Скопља; 1965. године награду „13. новембар”; 1973. године диплому и награду „1. мај"; 1973. годинс „Нове.мбарску награду" и др. 29-тог августа, овс тоднис, прославл>ен је један рсдак Јубилеј, 25-годншњица са.моуправ- .дења у радној органнзацнји. У nopebeiby са укупнпм приходом остварени.м пре 25 голина, .Алкалонл” очекује у годинп јубилсја нсти да будс већи за 15 пута, са просечпим лични.м дохотко.м у пзносу од 3390,00 дннара. Ових дана предмет расправл>ања прсд сви.м самоуправним органпма, у којима је актнвно гклучен свакп пети радннк. јссте срелљорочШ1 програм за развој „Алкалоида" од 1976— 1980. голнне. Пре.ма постојеће.м матернјалу оче кује сс у паредно.м периоду стопа пораста укгпног дохотка ла пзноси у просеку 29,2%, с тнм што број запослених у 1980. годпнитреба ла буде већп од 2500 ралнпка. Мора се прпзнати ла срслљорочнн програм ш развој „Алкалопда" бележс смеле полухватс. будући ла сс очекује папредовање вс1ш.м корацнма. него што јс прсдвнНг.чо линаMHKfjM раззоја гране којој припада. Алн радitiniii „Лмсалонда” су увек зпалп да изпенадс посгижући резултате и изнад планираних, јср самоуправна постављеност у радној организанији омогућава развој стваралачке могућности свих запослених. Радн тога се и с.матра да је .Алкалоид" радна организанија која пронзводи успехе. ПРОИЗВОДНИ ПРОГРАМ Y своји.м одјелима за таблете, ахшу * ле, мед, масти и течности п одјелу за конфекцију готових лекова пронзводе се препарати за све области медицине. ПРОИЗВОДНИ ПРОГРАМ ФАБРИКЕ КОЗМЕТИКЕ И САПУНА: Колонске во де, парфе.ми, лоснони, кре.ме, пасте за зубе, креме за бријањс, ша.мпони за косу, лакови за нокте, ружеви за усне, сјенила, ри.мели, тушеви за очи, тоалетни сапуни, глицерине, сапунн за прање. ПРОИЗВОДНИ ПРОГРАМ ФАБРИКЕ АЛКАЛОИДА: Обухвата екстракцију и дораду алкалопда из катрана опнјума н макових чаура. ПРОИЗВОДНИ ПРОГРАМ ФАБРИКЕ ХЕМИКАЛИЈА: Органске хе.микалије анорганске хемнкалијс, хе.мпкалнје за фармацеутску пндустрнју, лабораторијскс хелшкалије, клиннчки биохемијски растворн и Т1ггрива,\н, галванотехничкн препаратп, егзотер.мн прашковн за мста.\ургију. ПРОИЗВОДНИ ПРОГРАМ ФАБРИКЕ ЛЕКОВИТОГ БИЉА: Сушењс н прерада лекоситог и ароматнчног бил»а, воћа ц поврћа пропзводство н паковање разнвх врста лековитог биља и чајева. ПРОИЗВОДНИ ПРОГРАМ ФАБРИКЕ ДИАЗО И ФОТО МАТЕРИЈЛЛА: Диазо паппр за амоннјачно копирање у црве1шм, црпи.м и плавпм лннпјама. дпазо папир за полусуво копирање, лакиранн транспаренг за амонијачно копирање, фото развпјачи за псгатнв и познткв. да.\ко стабилизатор и развпјач.

БРОЈ 41 14 ДАНЛ СТРАНА 5 КРОЗ ШТОФАРУ • КРОЗ ШТОФАРУ > КРОЗ ШТОФАРУ > КРОЗ ШТОФАРУ < КРОЗ ШТОФАРУ > КРОЗ ШТОФАРУ ПРЕД РЕФЕРЕНДУМ О ИНТЕГРАЦИЈИ ШТОФАРЕ И ЈЕДИНСТВА НОВА ШАНСА ЗА ОБА К0Ј1ЕКТИВА СТАРТ ИНФОРМАТИВНЕ СЛУЖБЕ ■ Рефсренду.м о интсграцпјп ИндустриЈс вунеипх тканк * на „Бранко Kpcv.anounh" ц Текстнлнпг прсдузећа .Јединство'' заказан је за 25. септембар и Тога дана радиици ова два колектпва даће коначпу рсч о ово.м удружмваљу, о коме се говори всћ дужи нпз година упазад. Интсресовали смо сс шта о ннтеграпији ова два сролна предузсћа мпсле ралниин Тскстилног предузсћа .Јсдкнство” и ево неколико нзјава: Љубица Шл>11виН. квалпфикованн штрикер из Олсљеља трикотаже ради всћ 15 годнна па овом радно.м месту: — Мислн.м да ie већ време да се припоји.мо Фабрицц штофова с обзнром да с.мо врло сродни v погледу обраде предмста за одеваљс. Очскујс.м да he Guth већа и новчана награда. боља сарадња п npoba наших производа на тржишту. Загорка Марковнћ, прсмогач v Трикотажн са раднв.м стажом од 16 годнна: — Веђ неколико годнна уназад ми радницн сс радујемо ово.м догаћају. Јср гдруженн са рецрмираном Фабриком штофова боље ђемо пословатн. њмаће.мо вишс стручњака п квалитетније пропзводе. Кад ово говорим спгурна сам да деЛ1Ш мишљење свнх мојнх колегнннца, радннца овог прсдузећа. Љубнца Стефановнћ, шгрпкер са искуством од 15 годпна: живесмо ла сс интегришемо са једннм велпки.м колектнвом. To јс радостан трснутак за час, прекретница v развоју ,Јслнн * сгва”. Свн с.мо за, јер то очекујемо већ десстак годнна. Гордана Радосавл>ссић, коптролор готове робе у ткачкицн, ради nch шеснаест година: — Волн.м што he доћи до пнтсграцнје, што ће.мо постатн OOYP тако сложене органпза * unic рада, н верујем да ic го право решење. А, да би изнелп и мншљеља ..штофараца” о предстојећој пнтеграцнји, посетилп смо одсљења нашег колектива и сво шта смо забележнли: Драгомнр Глнгоријсвнћ, радннк v Камгарн одељењу: — Мојс миш.\»ење је да трсба ла сс интегришемо са »Једпнством”. Сарадња H3.vebv наша лва колектпва .могла би ла унесе н неку преоријентацију у пронзводњн, тј. да поред тканпна на метап ттроизводи.мо и трнкотажу. „Јединство” би на.м то могло донети. Радлшла Рајичевић, радшша Одел>сња попераја са дорадом: — Интеграцнја са „ЈсдинСаговсрниис из .Једннства": Лзубица Шљнвић, Загорка Марковпћ, Лзубица Стефановић (rope). Божинка Томић, Јелсна Pajiih ц Гордака РадосављепиИ (долс) ством ’ јс на свом месту. Из Пошто на.м vckodo прелстојц разговора са колсгипнцама из Референду.м, нада.м се да ћсмо саговорннци пз Штофарс: Драго.мир Глигоријевић, Радмила Раичевић, СтаноЈс БркпИ, Мнхајло Живковић н Мплица Нпколнћ .мог одел>сња. могла сам да за- бптн једногласни v доношењу КЉУЧ1Ш да CV сви за спајање одлуке за прнхватање ингсгранаша два колсктнва, јер нма- цпјСо he.vo свп корпстп. — И моје .мишљсље да пнтеграиија н.ма обострану корист м значај за привреду наше општнне је одраз општег распо * ложеша v .Дединству”. Јср 'та' ко удруженп можсмо бшп снПфнији н јачн. Божшша То.мнИ, контролор v Трикотажи са чстрнаестогоди * шн>пм радним стажо.м: — У овом предузећу сам завршнла занат пре четрнаест годнна и добро познаје.м пгтеве његовог развоја. Сматрамда he интеграцијом ова два текстнлна предузећа доћп до јачаља наших снага, што ће се спгурно одразити и на бол>у организацнју рада. побол>шаће сс квалнтет пронзвода на новим машинама, једиом речи општн иапредак. Јелена Рајић. шивач v Одел»е- »V дораде. Y предузе!1у је од 1959. године: — Наше предузеће ie почело са дванаест радника а ето доМИШЉЕЊЕ ПРЕДСЕДНИКА СИНДИКАТА И ДИРЕКТОРА I OOYP-a Миодраг ПстровиН, председннк Јединствене органпзацнје синднката ИВТ „Бранко Крс.мановић”: — Са ннтеграиијом се остварују наше дугогодншље жеље. С.матрам да поред економскс оправданости, ова кнтеграцнја и.ма и шири друштвени карактер, који се огледа у стварању јед1гнствен'е индустрије, јаче и спремннје за испуњење задатака, који стоје прел н»ом. Сада реч имају ради .х>уди, који he надам се још једном да потврде своју спремност и соцнјалнстнчку свест. Града Цветковић, директор I ООУР-а: — Данас продајемо трнко предпво по ценн од 13.000 кнлограм а килограм трнкотаже кошта .много више. Значи један од разлога који нду у прплог ннтеграцији је фнпахизирање производње. Друго, сада у времену пооштрепог крнтерпјума увоза, .ми којп увсзнмо велике количине сировина и остахог матерпјала, остварпли би солидне могућностн за увоз баш преко продајс трнкотаже иностранству. Према томе датеграцијом решавамо део пнтања од жпвотне важности за наш колектпв. Станојс Бркн11, четкар у Камгарн одељсљу: — Што се тичс интсграцијс, ја сам за н»у. .Јсдннство” је млад колектив, са прилпчно дотрајалп.м машинама и малим бројем радника. Преласком у наш колсктив пуно ће му се поMohn, а Штофара he добити јсдно ново одељење, трикотажу. Тако ћемо и ми и они бол>е пословати. Мнхајло Жнвковић, радкик у Браварници: — Пошто је v перспсктпви нашег предузећа и развој трикотаже, пдеја о спајаму са „Једннством” ic добра пдсја. Они и.мају више искуства у тој врсти пронзводњс, па he нам imiхово знање користити. Мпшљсња л>уди са којима радпм су сва за интеграшпу. Мн смо и на прошлн.м зборовнма радника били за то. Милица Николић, радннца припреме при Ткачници: — Спајањв ова два сродна ко* лсктива донећс корпст н нама н њн.ма. Допуњаваћемо се v раду, јср нама је потрсбна тпико * тажа. ЗаДсдннчкнм радом heмо проширнти пронзводљу, и мислнм да ie ово жсл>а радника оба колектива. Надам се да ће резултатп ннтепрацијс показати да сам у ттраву. У прнпреми пово „Наше дело” Као што вал1 је познато, драш читаоци, почетком овог месеца стартова.га је Информатчвна служба, којој је стављено у задатак да Олаговремспо u објектиано цнформшис иаш колектив ‘о збивањчма у њему u у везн са ibUAi. Нова екчпа (Дуншца Aiibcnuh, пуководилац служие и урсдник листа и сарадннци Muodpai Миленковић и Радослав Милорадовић) спремно су се прихватнли овог oOzoeopnoi itoc.ia и ech стс 'вероаатно имали приликс да их вндитс или можда само чујсте, јер је разгласна станица прва од срсдстава чнформисан>а после дужсг ћутања стартовала. Вршс сс припрсмс за почетак чздавања и друштвсннх срсдстава информисања (фото новкнс, билтен, дневис инфор.чације и др.), а у припре- .чи је и пова ссрија фабричког листа „НАШЕ ДЈЕАО". Нова скипа Информативне службс се нада да ћс јој чланови нашсг колсктива свесрдно no.uohu кроз нсиосрсОнс контакте и пружање података, кроз сугсстије и жеље, кроз критичко оцењиеањс нрвих резултата и благонаклопи прилаз праи.и пропустима и грешкама. Разлог гито сс са новиг. бројем лнста „Наше дело” не појављујемо ech крајем овог .иссеца лежи у томе што се појавила чницнјатчоа о функционалном пооезивању фабричких листоса са Општичскнм листо.ч „14. дана". Као што сте ech и мали прилике да еидите, у листу „14 дана" eeh eutae мсссци излази лист Српске фабрике стакла „Наше стакло". Подссакнути оеим успешним покушајем, оеих дана се иа ешис различнтнх ннеоа разгоеарало о потреби да сс обједиче сеа три фабрпчка лнстаса листо.и „14 дана", с тим да при то.ие са.ио чзмснс своју физиономију, а не нзгубе самосеојност. Прсбности оеакеог поесзиеања су у следсћс.и: — Паралелним пезаеисним излажењем сеа четчри листа дуплнра сс објаељиеање тскстоеа о истим темама; — Фабрнчки лнстоеи би изменилн сеоју физиономију у том сл1ислу што би из њих бнлс искљученс опште теме, ессти из Ко.иунс, као н dotahaju из области за којс постоје рсдоенс рубрике у ошитнкском листу; — У.иесто тиража који само јсдан колектие, у океие ру OIUUTUHCKOI лнста тираж би био 10.000 примсрака, чи- | .че сс радијус дејсгеа информација из наших колектиеа = проишру;с: — Фабрички листоеи би на no дее странице излази- = ли сеаких 14 дана it задржали би са.иосеојност (задржа- = еају сопстеену редакцију, издаеачки саесг, уредника, = сарадника н др.); — Радннци служби информисања прч фабрикама мо1 2ли би еншс пажње да посесте осгалим облицима tin- i = формисања. Оепм би сс, уколико то буде tipuxeaheHO, стеорило | јсдинстеено гласило оргапизација удруженог рада и Ко- | муне, чнме би се допринело ефикасносги систсма инфор- = лшсања у нашој Општинп. О оео.и прсдлогу сс оеих дана разгоеара и у Фабри- = tfu цемента „Ноеи Попоеац’’. To су разлози који су пас наеели да до коначне одi луке самоупраенпх органа о оеој иницијатиеи користи- | мо dec страппцс листа „14 дана" и пнфорлииае.мо еас о = | жиеоту и раду нашсг колсктиеа. nillllllllllllllllllllllllllllll lllllllllllllllltlllllllllllllllll lllllllllllllllllllllllllllllllllll IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIHIIUIl? CA ЗБОРОВА РАДННХ ЉУДИ РАСПОДЕАА СРЕДСТАВА ИЗ ФОИДА ИЗ РАДА ОМЛАДИНСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ ПРИПРЕМЕ ЗА РЕФЕРЕНДУМ ЗАЈЕДННЧКЕ Y чегвртак cy no свим ochobhiim организацијама удруженог рада нашег колектнва одржани зборови раднпх л»удн. На зборови.ма су, са два гласа против н 1950 гласова за, усвојенп прелхози Извршног одбора за доделу 5.350.000 дииара нз фонда зајсднпчке потрошње корисници.ма којп су поднсли захтеве за доделу средстава. Порсд тога усвојен је и предлог да сс за изградњу Фонтанс револуцнје кспред зграде Скуп штине општнне нздвојн 20000 ПОТРОШЊЕ линара, као прнлог нашег колекгива. Зборови су на крају овластк ли Извршни обор Фабрике, да као оперативнн орган мрже самостално доноснтн олцже о фннансирању непрсдвиђснпх расхода пз средстава фонда за заједнпчку погрошњу. Такође ie овлашћен генерампг лпректор да се сгара о спровођењу Одлуке о расподелп средстава 113 ФЗП, ОДНООНо о утрошку тпх средстава. (Р. М.) ПРЕД »ШЛИЗОВАНУ МФЕРЕ1ШИЈУ И Почстком овог мсссца у нашој фабршде одржана јс проншрена седница Председннштва фабрнчке конференције Савеза социјалистнчке о.младинс ■ Овом састанку присуствивали су прсдссдшш Општннске конференције ССО СТОЈЛН ДИНИН. секретар Прсдседништва Једпнственс организације синдиката пашсг колсктнва БОРИВОЈЕ СИБИНОВИН, као и БРАНИСЛАВ ПОПОВПН, члан Председпиштва OK ССО в Тсма разговора јс било разматраље актнвности чланова Савсза социјалмстичке оиладпне, нспосрсднн задаци омладнне и нзбор дслегата за Специјалнзовану конферснцнју ССО наше општине. мајсторско-техннчког кадра нз коме је раз.матрана политнка активности младнх, како на извршаваљу производних задатака тако и задатака радне н технолошкс дисшшлине. Заклучено ie да се о овим задацима одржи хптан састанак на коме he сс ова проблематика посебно пазматрати и прсдузегн мере да се оно што неваља одмах — Задатак делсгата прве Специјализоване коиференције је „мала" Општннска конфсрспци ја ССО, нстакао је V свом излаraibv Мнлован Радојевнћ, председник Председништва ФК ССО нашег колектпва. Дслсгаги he се углавном бавпги решавањем пробле.матикс v производњп по ООУР-и.ма и органнзовањем разноврсних актнвности младнх који радс у нашем колектнву. Приликом рззматрања листе за предлог канлмдата пошло <с од чпњештс ла v obv КоифгpcHiuiiv vbv најбољи, п v рздним за хацнма и успесима афнпмисапи омладшшн. Наш колсктив даје 11 делсгата чнја имена наводимо: Прсдраг ДпеноваковиН, нз По.моћних радионица, Пван Борђевнћ, нз Ткач.чицс, Мпрјгча Јовановпћ из Камгап * jia, Миодраг ApanbcAoniih цз Ткачницс, Невснка Мнладциовнћ пз Ишивачннце, Гордана Николић из Ишивачнице, Ма * рија Псрнћ из Камгарна, Живојни Жнваднновић нз Машинскс раднопице. Драган Стевановнћ из Ка.мгарнаХмиљана Илић из „Слоге” п Бранислав Попоmih. За прсдседнпка ie изабрана Лзубииа Ннколиђ, раднпца одељења камгарн. Како he се 20. нлн 21. ссптсм&ра на „Грзн” одржатп семинар за о.младинске руководноцс са тс.мо.м „Омладинскс активности”, Прсдседништво наше ФК ССО одлучило јс да на семннар буду упућенн председннцн Савеза соцнја-шспмке о.младине OOYP-a. Прнлнком разматрања активности v нек1ш јединицама vдруженог рада а пре свсга v ЈУР-у Штрајхгарн, обавестио је све прпсутне Боривојс Дрсно ваковић одржан је састанак нсправн. Акција „Млади раднпк само * управлач", како нас ie на проширеној седнпцп обавестио Стојан ДтпшИ, биће настављена 1. октобра овс годннс. Зато је неопходно да се такмнчење v свпм актнвпостн.ма продужи. Оспм тога ДнниИ ie говорно и о радним акцијама којс he битн организованс на hhbov опuiTiuie, if на којпма треба да узму учешће н омладннцц name фабрике. На крају да додамо н то4 да ie за новог делегата за OK ССО уместо Синише Pajnha изабраи Драгољуб Јовановић нз одслења Камгарн. Ово јс учињено пз разлога што Раjiih због заузетости друпш послови.ма ннјс рсдовно долазио на састанак. Y низу припрема за предстојећи Рефсрендум о интеграцији са Трикотажом .Јдјшство”, уИВТ „Бранко КрсмановиН” је крајем прошле нсдеље одржана седница председника и секретара свих друштвено политичкнх организаиија фабрнке, на којој су пзабране комнснје за р'ад на гласачшш меспша. Y дискусији која сс после тога развнјала закључено је да су прнпреме приведеис крају, али је указано и на пропгсте прнликом њиховпх сггровођепа. Замерено је лруштвеНО-ПО.ШТНЧКНМ организација.ма на педовол>ној ак тнвносгн код упознавања најширих слојева раднпх људи о значају iniтеграцнје, при че.му јс еконо.мска страна, остала запоставл>ена. На седшпш је закл>учено да се Информатнвна служба ук.^\пш у рад на упознавању чланова колектнва. са значајс.м шггеграцнје, свкм својкм срсдствп.ма и облицпма. ТЕКСТИЛНО ПРЕДУЗЕБЕ „ЈЕДИНСТВО" се смањују За Текстилно предузеће „Једннство” наредних неколико месецн биће најважннјн у реалнзацији н пласману заостале робе на тржншту. Зато се ужурбано радн на изналажењу начпна с.мањења захиха које су доста велпке за ово Предузећс, н нзносе око 700 милиона старих дннара. Y јуну п јулу мсссцу продато је робе са лагера у врсдностн од само 35 мплпона динара док је у августу 180 мњхпона старнх динара. јср у познији.м месецима пронзводп од трикотажс су тражснпјп. Зато сс очскује да се наредпнх месецн залихе осотно с.мањс и сведу на оптн.машу вредност, реклн су на\г у Предузећу. Октобра месеца бп трсбало да npoba робс на тржпшту буде максимаАна п достнгне вредност од 300 мплпона старпх дннара. Иитересената п купана нма свс впше, а роба Текстнлног предузећа ,Јед1шства” проширпће сс на већ добро познатом тржишту Босне и Херцеговине н Србије. (М. Д.).

CTPAHA 6 14 ДАНА EPOJ 41 КРОЗ ШТОФАРУ • КРОЗ ШТОФАРУ © КРОЗ ШТОФАРУ » КРОЗ ШТОФАРУ КРОЗ ШТОФАРУ Q КРОЗ ШТОФАРУ ПРИСТИГЛЕ ПРВЕ ХАМЕЛОВЕ КОНЧАНИЦЕ ВР1ШН1М31Ш * II ■! ГМИ ■ Купљене четирн мапшнс у првом стспсну п 14 .машнна Y другом степсну кончеља ■ Нове машине са.мо- за ткичка прсднва D Нспорука у четврн стапе ■ Од старнх машнна остају три кончпшше н две дублнрке Y оквиру далл молсрнкзаипјс тсхнолошког проиеса производњс v нашој фабриип, пре нешто вншс ол годпну дана закл>учена јс куповпна нових 3.600 вретсна за потрсбс кончава. Машинс су купденс ол чувенс фнрмс .Хамсл” нз града Абона (ПЈвајцарска). Прпс нспоруке по уговору су стпгле а< тим поводом, а и ла бн name чнтаопс упозпалп са „Ха.меловп.м” кончанпиама, разговаралп с.мо са дипломнраним пхжељером Граднмнром Цветковпће.м, директором 1 OOYP-a, и С8о шта смо забслсжнли: — Кала с.мо разговаралп око дал»с модсрнпзацпјс пашс Кончаонс, већ тада смо имали јасну представу ла ћсмо куповпном машпна, као што су „Хамеловс” кончанпцс, нмати ус* псшнију дад»у пропзводњу. Искуство са нашпм домаћпм фабрнхама ннјс баш иајбољс, што је ишло у прилог да сс одлучи.мо за „Хамел”. На основу рачушша хоје с.мо правплп, одлучиди смо да купнмо 4 маипшс нз првог стспсна кончеља и 14 машина нз другог стспспа. Овс машинећс нам кроз трн смепс са 3.600 врстсна датн пропзволњу <»л 3 тонс прсднва ну.мерс 40'2. Поштомп, осп.м ткачког, пропзводимо н трнкотажно предн во којс „Ха.мслове” .машние пс могу ла прерађују, то смо „Ха.меловс" кончанпцс у фпбрнци — успешнија производња оставпли и трп старс кончао * не if лвс дублпрке супер-конус н вптлове. Овс .машнпс трсба ла лају производњу од 1.000 кплограма преднва кроз рал у две с.мсис. Y току разговора сазначн смо и то да he новс машинс битн .монтнранс у всћ одрсђспом дслу Одедења ткачницс. Зато је всћ припремл>сп тсмел» за прсмсштањс јсдпог броја разбоја v старо Одел»С№С коп чаоне, где су бплс емештене дублнрке. Старс кончаонс и остатак машинс бићс монтиран у старом Одел>сн»у псрпоРЕГУЛАЦИЈА ЦРНИЦЕ пнце вунс. II овај објскат се rpabeBinicK.ii припрема а монтажа треба да сс обави до краја овс roAinic. За куповнну модврнпх мапиша пздвојспо јс лешто око 20 мплпона дичара, а у току овс roAinic nch јс јсдан лсо iiaiAahcii. Мајстори н тсхШ1ЧКП Ka.\?tp всћ јс бпо на двонсдслнio] cilew1јал1isauiiј 11 код „Хамсла”, а остала радна снага која he послуживати „о вс машпнс ускоро одлазн па обуку кол Београдског вунарског комбината нлп у Вучјс, v чпјпм тскстплнпм фабрикама већ ради оваква врсга ма шипа. Како he машпнс crithii у четнрп сгапс. задља у noвс.мбру, то сс очекујс да мопчажа ноиих маппта будс готова ло Kpaja.roAiiiic и са новом пронзвод1М»! треба кренуш од новс 1976. roAimc. На крају жслпмо да name чптаоис ^ттознамо са јсш неки.м подаихма. Новс .машннс, парочито у другом степсну, ралс без тркача п прстена V >зтворсном звону где јс утпнај ваздуха сман»сн тако да he прсливо бптп волгмсннозно II квалитетнпје. Осчм тога јсдан калем пма ско 20 кплометара кончсног lipcviBa п бнћс тсжак ол 800 грама до 1 килог« рам. Једно скилзјлс практнчно јс послс сваких 24 часова. a можс сс ралпти н боја ло бо је v чеограппчеким колпчниама, јер јс спстсм затвореп тако да нема лутајуГ.пх влака * >:а. Садашжс О\с.\»ењс копчаонс нма 159 рахппка. Кзко he са« мо јелаи радник послуживатп око 800 вретена. to lie послс располсхс рад1шка. у овом Оле.^ењг битн око 50 ралпика шшхка. Ти палшши. како смо сазпали, нећс остати бсз посла. Они he сс запослпти према квалифпкапији на нпвоу фабрнке, п тако нове савремсне маипшс псћс лонсти рдгкак« ве прсблеме нп Олед»е>ку коичсње ни самој фабршш. Р. Bectih висони ВОДОСТАЈ ОМЕО РАДОВЕ Овпх дана хуку фабрнчких машина. долуњујс брсктаљс тсшких мотора булдожсра н кранова. Ралпшц! Водо-прпврсднс оргаппзацијс „fiynpnja” пз liynpiije, пуном паро.м надок * iiabyjy радне часовс, којс пм јс олузсла надошла река. Урсbcif>e кормта Upininc кроз фабрпчкп круг, требало јс да трајс два до три мсссца, али радоmi започети у јуну пзвршени су у обиу.у од лвс трећнпс, тако да сада преостајс облагаље обалс пр!фодшш камсном. регулксаке прнкл>учака и радовн на естетско.м изглсду обада. Y црограму даљег уређења •с п прсчншћавање отпадних нода ш процеса пронзводње. Посао око израле пројекта ста' мша за пречишћаваље отпад> них вода јс повсрен „Пнжење ринг Крању" нз Крања. Овај податак нам указујс, да јс светска акцнја на зштнти човеко- »и средцнс заступл>ена к у наше.м колект1гву. О конкретном знача|у регулапиЈе рекс Uptiiiue, говорио нам јс Милош Зарнђ, руководплац Службе одржавања: — Регулапијом хорнта реке. првспстгено he.\io сс зашппи од поплаве hyA.wiEc Црнннс, чијих сс пздпва добро cehaxto. Поготово сада када јс пресек протока лорастао за чигавпх 40 квадратних сантнмстара. Врло значајна чшћспица је и та да јс продубљнвапем кзрпта ни* во падзештх вода опао за чц. тав мстар. чнме је спрсчсно ibiixoBO npoAiipaibc у подзсмнс просторијс фабрикс. Рауниџп Воуоприврелнс ор* гапнзаиијс „Пуприја” радс прско целог дана. што нм дозвола * ва овај сунчани септембар, u мстар за .мстром заштнтни зи« дови окивају ка.мсним загрл>а * је.м Црнпцу. М. Милснковпћ Пословни барометар у јулу и августу ПРОИЗВОДЊЛ Месеии јулн и август донсли су близу 260 хиљада метара новнх готових тканкна којс пс бпти датс тржтиту. Њнхова врсдносг сс исни на нрско 36 мпдиона динара. Нешто поско половинс овс кодпчинс су ка.мгарп тканине а остало јс штрајхгарн ткапппа од којнх се, углавлом, подмирујс пзвоз у Совјстски Савсз и потрсбс за Ар.мију. Поред, овог, пропзводљи сс .можс додати и 235 тона влачс.чог и чсшљаног прсдпва којс су с.\ужиле и за продају п за нашс потрсбе. Ова производња би бнла већа да нијс сезона годншњпх одмора, када јс всликп број радника на одмору. ПРОДЛЈ,\ Y јулу к августу је изнесено на тржиште и продато нешто преко 200 хнл>ада метара тканина н око 28 тона трикотажног преднва. Ова продаја јс доста испод нормадпс продајс која he доћн у јсссњп.м н зи.мскпм месешша, када се продаја крсће у већим количпнама нсго у овнм летн»н.м мессцима. II3BO3 Ови мссеци се могу назвати месеилма извоза. јер Је на страно тржиште изнето робе у вредности за преко 150.000 клпрнншкнх долара. Извоз јс извршен у цслости v Совјетски Савез. И дал>н лзглсди за нзвоз у Совјетскк Савез су врло повољнп, тако да licaio до краја годлне нзвозити у ову земљу. ЗАЛИХЕ Опште је познато да је светска, а тиме и југословенска текстилна индустрија задњих годнна у тешкој кризи, која се код нас нарочнто изјмонла у овој годинп. Та крнза се највнше одразпла у залпхама" готових тканпна, којнх па крају августа имамо у оби.му тро.мссечне пронзводње, a то ннје мала ипфра. Надамо сс скором почстку „скндака" залиха готовнх тканина. РЕАЛИЗАЦША И поред тешке ситуаиије на тржшиту текстила, успели смо да за јулп и август фахтуришемо преко 30,5 .милнона дннара. а да од тога наплатнмо преко 32 мили« она динара. На крају августа мессца сптуација у погледу потраживања од купаца јс врло доша, јср пх !кма.мо преко 62 мидиона динара. НЛБЛВКЕ Иако постојс реалне тешкоће око реализацнје производа, набавка скровина тсчс нор.мално, тако да је за ова два месеца набав.А>ено разних снровина потребних производњи .у вредности од преко 14,5 мплнона дннара. X. Марјановпћ НОВИ СТАНОВИ УРУЧЕНА ПРВА РЕШЕЊА „МЛАДИ РАДНИК — САМОУПРАВЉАЧ" Ових лана је на малој пр.чгодној свечаности ••^учено првих пст, од 46, pcuiciba за счановс. Новн станари v coaiitoov пза Робнс куће „Београд" су Констадиика Павловић, Лзубин ка СтојановнИ. Јепроспма Савнђ, Лсна Мнлићевпђ н Рада Лпваја, дугогодишњс радннце нашег колсктива. ДОБРОВОЉНИ ДАВАОЦИ крви Спремност добровол»них давалаца крви из наше фабрнкс је всо.ма позната као благовремена. To су доказали и пре некм дан, када су сс за пешто вмше од трндесет минута сакупили v довол>ном 6polv да бп СВОЈОМ крвл>у ПОМОГ.АП болесно.м другу- Чсстпта * мо на хумапо.м гесту. Свс су онс дуго чекале стан, н v ралосно.м узбуђењу збот лобијсннх рсшења нису могле ла се не сете и годнна којс су провслс у .малим, неудобннм станови.ма, без нкаквих xnniicH ских услова. Ипак, to ie само тренутак трајало, јео како среAimi нов стан ic одмах и нова прсокупацнја. Y разговору којн с.мо водилв са њи.ма осетили смо да су вео.ма срећне и задовољне, али м несебичнс у тој својој срећи. јер су поже.\сле ла се у фабрици што пре рсше сви стамбе * ни проблемн, и да на стан радHihjii не чекају овако дуго као оне. Порсд тога, нагласнле су ра досне добитнице потрсбу зпдаља самачких зграда, јср би се на тај начпк решно велнкк број ста.мбених проблема самаца којпх и.ма доста v фабрици. Y првих лесст дана овог месеца, Продајно одељење јс забслежнло 779.240.00 дннара промета. Највпше је пролато штофова од чешљаног и влаченог преднва. Трпко преднво нпје продавано. Највсћн кгпцп су предузсћа „Србнјатекст” и .Јсдпнство'' из Београда. — О — Због .малог броја присутннх радна акција на Афеђењу фабрпчког круга, коју јс органпзова.\о ФК ССО, ннје одржана. V суботу је на акцију дошло само леторо омладинаца! Y че.му је разлог? ЉУБНЦА ■■ МАЈБОЉА РЕПОРТЕР Y KPYTY, ПОГОНУ, КАНЦЕЛАРИЈИ.. Када с.мо •отворилЈ! врата Одсљења ткачлицс дочскала нас је заглушујућа бука стошсздесст разбоја. Прво што нам сс наметнгло ie rniraibe Миодраг Мпленковнћ како л»удн раде у оваквој буци? — Раднм већ 24 године овде као чистач .маипгна, ,дуцер”, па сам навикао — покушао је да објааш наш саговоринк Мнодпаг Милси. ковић. Рззговзрамо, боле рећи впчемо, као да смо напо * .А»у. Понекад п засмета али на свс се навнкне. Menu јс добро. Има л>уди којн радс н на четнри разбоја. Њима је теже. • Колико чланова породице имате? — шггали смо дал>е ие is знатижељс Beh да, бар за тренутак, скренемо Мподрагове мисли на проб> леме ван фабрпчког круга. — И.мам жену и два спна. Радим сам, па се доста тешко живи. Сннрвн се пријављују Заводу за залошллвање, али ништа... Када би се нашао неки лосао за н>их! Ех, тада бн све било другачиie. Верујем да ће миоги прспознатн овог човека, поготову када кажемо његов нади * мак, „Бајчс”. To је онај црнпурастн хармоникаш из клапе локојног „Чедице" ви« олшлкте. — Свлрам, ухватим по некад хармонику. Некад пратња, лекад sece.bc са другарима... све то некако смешано... и живот пролази. ТЋгтатс мс шта желим? Много жеља имам... али иајви * ше бпх волео да ми деца раде, да зараћују, тако би и њима и мама бкло боље. М.М. Y коначном пласману овс акцпје, ко1а је трајала од апрплз ло јуна, најбол>а је А»убица Николпђ, текстилни техничар. Y Одељењ^ камгарн ради од 1973 године н члан је СК од апрнла .месеца ове год!гне. Да би нам објаонила како јс стекла признаљс најбољег радннка самоуправљача, рскла је: — Активност младих почшвс за машином а наставља се дру штвено-политички.м ангажова * 1ћсм, јер сваки о.младЈтац трсба да се доказујс на cbilm no.vn* ма деловања, а не са.мо v фабрнци. Y то.ме сс „ огледа ова гро.мссечна акција. Значп, свестраност прс свега. Млади v мом Одсдењу, показали су великс амбицпјс v осгвариваљг што бољнх прсизводних резултата, алп на жало ст то Ш1ЈС бпо случај по свл.м одељењима. Познвам све мојс ор шњаке који cv затајили на прош.\и.м избори.ма за најбол>ег младог радника самоуправљача, Актнвиост .младпх трсба да је свестрана — рекла је Љубица да нскорпсте следеће изборе н докажу своју .младост. Заиста са.м срећна што баш ја поси.м ласкаво звањс најбол>сг младог радника самоуправл>ача и увек 1W се труднтп да тај нзбоо оправдам. Прошлс недеље четрдссеторо децс из Обданишта прп на шем колективу отншло је на дсстодневио летоваме у Дсчије сд.маралиштс па Грзн. — О — Прва група радника, од пет п.\анираних, вратила се са сед.модневног опоравка на Рти»у. Уз стручне савете Љубише Kopiniha, рсферепта за рекреаипју. лаши пронзвоћачи су свој од.мор ncnv'HJiAH корисним тслссни.м вежбама и дупш шетња ма по живоплсној околнни ове планпне. — О — Овнх дана су све запосленс радннцс наше фабрике добп ле по два радна «.«антнла. За разлнку од ранијпх, ове године је свака добила пи један маптнл са краткнм и јелан са дугам рукавн.ма, које he .моћн завпсно од годшшвсг доба практичпо и намснски да корнсти. Новина је и у то.ме што су овн одсвни предмети сашивенн у нашем VI OOYP-у КопфскциЈн „Слога”. — О — Да бп се оспособилп за рад на савре.мспнм машннама у будућој халп Дораде, Драгиша Жнвковпћ, главнп мајстор овог одељења и Радс Мијатовпћ. поголскн електричар. провели су ссдам дапа у Фабрнци текстилннх .машина Фолечвајдер у швајцарском граду Хоргену. Y ПРЕДИОНИЦИ ВЛАЧЕНОГ ПРЕДИВА МНОГО ПОВРЕДА ПОЈАВА КОЈА ЗАБР^ЊАВА Од укупко двадссет трп поврс bcHiix Предионици влаченог предива у протсклих шесг мсссци, десет радника ie са рад * шш стажом од два до десст мсссцн, а пст »нх јс од јсдне до пег годнна. Анал»31фајући ове повреде у очава се податак да cv noapebcпи углавном младн људи, и да јс ло апсолутлс Behinie повреда лошло због кршеша пропнса о заштнтп иа паду илп очпглсд« пом испажнххм. Већина ловреда, којс cv прстрпели овн по годннама н pay ||о.м стажу младн луди, су тсжс природе па cv neh v старту свог радног века, добрлм дело.м због оштећених делова тела, у. мањили и сопствену радну способност. Појава ie свакако забрпњапа * iyha, па cv због тога дкректор 1. OOYP-a Градимир Цвстковнћ ц руководилаи JYP-а Јован Миллчмћ обавили ]?азговоре са о* внм раднннима, јср, порсд телссних оштсћсња које cv претрпслн својо.м кривицом, нпје co могло реализоватп hr планнра« па лроизводња v овој једлннцп удружсног рада. Л>. Ц. Стрлпице „Кроз Штофа * ру" прнпре.мнла Је Мнформативпа служба ПВТ ..Бронко Крс.маповнН" — Параћкн Урсдпнк Душнца Анђслић IIoBviiapn Миодраг Мпле^кознћ Радослав Мнлорздовпћ

БРОЈ 41 1* ДАНА СТРАНА 7 ИЗ ЦЕМЕНТАРЕ Д0Г0В0Р 0 РАЗВОЈУ П Y циљу утврђивања потрсба за изградЈву нових кала днтста зд про»зводн»у цемекта, 9. ссптембра је у КосЈсрићу одржан зајсднички састанак прсдстаопика Фабрпка цемснта из Поповца, Косјсрића п Бсочипа и продставника приврсдшп ко.мора Крагујсвца, Београда, Кра^сва, Тнтовог Ужица и Ваљсва. ИЗ OOYP ПРОИЗВОДЊА ЦЕМЕНТА ЗА EHOHONME ПОСШЊЕ На том састанку јс захључено да сс прихвати Предлог самоуправног споразума о развоју цементне нндустрпјс Ју« гославијс. Овај Самоуправнц споразум су на . шпшпјативу Фабрпкс цемента „Нови Поповац” прштрсмили представниип овс три фабрике, а усвојен јс на састапку Координационог одбора и Привреднс коморе Србије са ЦИЛЛ.М да сс иокрснс ишпитјатипа радп стварања Ин * тсреснс .заједницс произвођача и потрошача цемснта. На овај качил сс ова три произвођача обавсзују да потрошачс, а у пр. вом реду потрошачс нз Бссграла, обезбсВују потосбнпм колпчннама цемента. V всзи са овим слоразумом прсдстоји нзјашњаван»е и’ друге стране, потрошача. који су сс у лзвссном с.мкслу преко редовних уговора о купопродајн п орочавању срслстава већ нзјасннли за овакав вид сарадње. Наимс. онм cv преко уговора о пословно-технн чкој сарадњи код сва трн произвођача це.мснта орочили средства за изградњу новнх капаРАДНЕ ПОБЕДЕ Y „13. ОКТОБРУ" И поред opcjjuLx тешкоћа са којкма сс сусрећс повоформирано Грађевинско пропзводно предузећс „13. октсбар”, ралнпш! овс раднс организаш!је нзвојевалп су једјп’ лспу рздну победу. Два .месепа пре одређенсг рока завршили су чствороспратапцу за пзнзионе- .УНИВЕРЗАЛ' ИЗ БУСИЛОВЦА ЗА НОВУ ФАБР&ЖУ? V шестомесечном перподу у предузећу „Унивсрзал’’ у Буспловну pabeno је на реконструкцпјн технолошког поступка у пронзволњи. Унети cv повп ме тодн којн обезбеђују потпунију хемијску и микробактсрнолошку заштнту производа на чему је радпо ' доктор биохемије Дилштар Сентоф. Сада је у припреми израда сла борапа за 'производњу сприла у праху активности један према 100 ОоО дитара. чњмБ бп се о.могућила бржа реа.игзацпја овог пронзвода с обзиром да све млекаре у земљп употребљавају ову врсту сирила. Y вези с Т1Ш отпочелп су п разговори са „Млскоспмом" пз Београда око заједннчког инвсстирања у нзградњи нове монтажне хале за пропзводњу сирила v праху у Бусиловцу. — Предрачунска врсдност овог објекта пзноси окз 8.000 000 дпнара. рскао нхм је лирсктор Жпка СтефаповпН, ‘ a годишње би сс пропзводнло .БУДУЕНОСТ Шест новнх радннка у Попозцу За потребс погона у Поповцу „Будућиост’’ је примнла још шест радиика машипобравара н металсстругарз, а ускоро he запослитп још толнки С-рој младих радника бсз радног искуства са евпдениије Зајсдиице за aanoiiLWBaibc. Иначс, пробни радовп су далп задоводешајућс резултате, а всћ сс појављују н први интересентц зд лрсизводс новог пого::а. цитста, а гтроизвођачп су прс * узели обавезу да им порсд враћаља о8пх средстаса noeaGcbyју цемепт за псрнод од 10 до 15 годипа. Споразум јс усвојси са прнмсдбом да 1MIMC трсба прздвндсти да сс v фабрицц цсмента у Косјернћу трсба прпступитн изгралњи другс фазс у псриоду од 1980. годинс, а да произв^дња почнс после 1980. Y олносу на Остружшшу је закључсно да сс ibciioj нзгрзмм! може приступитн послс 1980. годилс* уколико тржиштс у Србнјн будс то омогућпло. О то.мс с.мо разговаралп са Топлпцом Нсдсљковнђ, дирек * тором Фабрикс цемента „Нсвн Поповац” у Поповцу којн нам Јс. између осталог. рекг.о ласе у JvrocAamijif укупно пропзволн 7.5 до 8 мнлпона тона цемснта годишње, а разлпкг до 12 мплиона тона колико сс npcv виђа потроппвз за пориол 1980/85. обезбдпћс капажпете у изградњп у Поповиу, Бссчниу, Анкову, IJLIapv „ Какњу. М. МихаЈлоииИ ре у блнзшш фабрике штофова. чнја се вредкост крсћс преко 800 0000 линара. — Да би објекат био завршен прс времена раднло пуном паром v двс па п ce три смене, каже Живолл;б Анћелковић. одговсрни руководнлац градилишта. Y току рада nonоко 6 000 килогрхма овог прспарата v средносш 54.000 000 лннара. Плас.ман робе би био загарантован прско поменутог удружења. Уколнко доБс до заЈедничког решења, фабрикз бн била спремна да стартује половнном пдуће године. Њеном изградњом омогућплп бисмо и великом броју хе.мијских технкчара да се запосдс. што свакако нијс занемарл>:г во, рекао јс на крају друг Стефановнћ. М. Димитријевић ПЕКАРСКО ПРЕДУЗЕЕЕ „ИЗВОР' СПРЕМНИ ПРЕД Почев од септембра произ водња свих врста белог пецпвг у Пекарском предузсћу „Извор’ повећава се н до 50 одсто у од цосу на летље месеце. Са почег ко.м’ рада школске године овр производи су све траженијн ој странс ђачких кухпља са на шег подручја кбје предузећс већ неколпко година снабдсва Поред градских основних школа „Извор” снабдевд и се оске школске кухшће у Попов цу. Бошњану и 'селн.ма ван на ше општине. — Можда he се поставит!! проблсм транспорта, кажс Бо рииа Тодоровић, секрстар, јср греба па време удово.\>ити зах тевпма свпх потрошача, uno he вероватно бити мало отсжапо. НАД СРЕДЊОРОЧНИМ ПЛАНОМ РАЗВОЈА ШТАМПАРИЈЕ „BYK КАРАЏИН" По срсд!Борочно.м плаиу развоја од 1976. до 1980. годппс Графичко аздавачко прсдузсhe „Вук Kapauiih" трсба да удвостручп број запослсиих, ол 181 ца 374 раднпка. Упоредо са тпм noBchahe сс и фнзичкн обпм производп»с, којк he у OBOi 1ОДПНИ цзноснти 1 283 тсае. док he сс у 1980. годпнп производiba попсти па 5 431 тону. Укупнп прпход трсба да се повећа од 23 632 000 дипара, колнко се плапира у овој голини, па 83 000000 днпара у 1980. гп* Annu, а доходак he порасти ка 30099000 динара. Y стамбепп фонд се трснутno нзлваја 192 000 дипард. дој; he се у завршној годп|ш срсдтборочног плапа, с обзиро.м на повећаис броја радпика, у фонду на!ш 475 хцљада лпнара. Укупап прпход по запослспом износпће 222000, » месеч14! прсссчнн A1I4HIU доходак 2595 динара по раднику. » Мотив из Цемемгар« ДАЉЕ УСЛ^ГШАВАЊЕ СА YCTA30M П Прсстројавање радпе организације Фабршса цсмента „Новп Поповац" на усташшм н законским принцшшма нзор« шићс сс до краја 1975. годинс. Y том цнл>у проучена је пос тојећа организација, открпво .мењене су првн пут пуне равне tlyo4c што је убрзало израду конструкипје и нзвођење Apvnix занатских радова. ТаKofee ic no први пут пр1ше№ен систе.м хиконосача у.место дрвеппх полупкрача п фетнн. Зхчвал»ујући лоброј oprami * aaiuijii рада, комп.\стно.м јпбо* ђсњу rpabcBinicKo • занатсхих радоеа. (јср послс пптеграције прсдузећс и.ма озс условс за то). н максималмом залагашу радника успели с.мо да предамо завршепу згрзду. Ево шта нам је о овоме рскао Стаико М:1лошевпћ( зидар пз Сикирпце, једап од најстаријих радника са тркдссетогоД11Ш1bl!.’.! 1 |скуство.м: — Бпло је заиста „усијано”. Радили смо форапрано. Сни моји другови сзбпљно су схватпли овај зздатак н оваквим темпом пздржа.мг до краја. Показдли С.МО да заиста удружени можемо много. Y то с.мо убсђенп и ми и верујемо да ћс слпчнпх успеха бити и више. М. ДгдштриЈевкћ ЈЕСЕЊУ СЕЗОНУ иако н.мамо довол>ан број људв и возила. V циљу несметане производibc Раднички савет је донео одлуку за куповину агрегата зз nanajaibc Новог погона слектрично.м снергпјом. Јер било је случајева када смо зоог прекида''слсктричнс енергије у град ској мрежн п’бил!! велики број часова и прскисељена тсста мо ра.\п да баиимо као неисправна за л>удску нсхрану — рскао нам је на крају друг Тодоровић. Ови.м агрсгатом, који he битн набављсп што пре, 6uhc решен један од озбилжпх проблема овог предузсћа. У сваком случају. „Извор" спрсмно дочекује јесењу ссзону. М. Днаштријевнћ Програм 'пнвестниија односп се на новс објектс н савремснс машинс које he омогућнти бржу и квалитстнпју пзраду пропзвода, као н компдетнијс оба ntoaibc графнчкнх усдуга. Тако he до краја 1976. годицс блтп нолшпуга jrpaaa кп.иговсзцп ис са спратом ол 1 000 квадратmix метара, чпја предрачунскЈ предност 113НОСП 1200000 дпна ра. До краја 1979. годпнс очскујс сс п завршсгак новс проinnoAHc халс запремпне 2 000 метара квадратлих. у чпју из m.TAii.v he сс \'ложпт11 најмаљс 5500.000 лииара. V модерпцлацнју .мапшпа п куповпну НОШ1Х, v овом перпоav уложнће he се преко 10 000 000 дипара. Bob поеле пет годчна штампарнја „Вук Караunh" ii.Mahc н машипе ва рпто ттампу, с об.зиром па свс брxui развој средстапа ппфор.миcaiba у nauio.i средипи. М. ДилштрпјсвиИ нн су правнп п органнзаинонн педостаин п ла основу тога су предложсне промснс. Од пос Tojchnx чсгнри ООУР-а по но вој организаиноној шемн ства рила би се четирн нова OOYPа п једна рална заједшша ц to: OOYP „Површинскп копови”, OOYP „Производња цзмсн га", OOYP „Пронзводие yc.wгс" и ООУР „Трговнна”. OOYP „Трговпна” би настао ол бпвшег JYP „Стовариште цемен та" којп је у саставу садаш њег OOYP .Заједш!чке служ бс", затим Комерцнјалног сск тора, коЈи је такођс у саставу OOYP „Заједничкс службе, п JYP „Огпрема пемснта’’ којп је у саставу OOYP „Пронзводњс цемента". Бивши ООУР „Заједничке слу жбе" конститунсао би се као радна заједница „Заједничке службс". Ко.мисија која јс предложила конпепт будућег организован>а у образложсњу наводи да бп овакво органпзовање пру жило услове за побољшање ор ганнзацнјс рада. за повећањ? н»ене продуктпвности, за афир мацпју радничког самоуправља ња, што бп омогућило ефнкас нпји na’Ufii прнврсћнвања. М. МкхајловиИ СТАКЛАРА: ПААН 1976 — 1980. ПШ11И1ИИ швш Плановнма развоја од 1976 — 1980. тоднне Српска фабрика стакла практично настав.%а са рсалнзацијом пнвестпиионпх захвата који су заснсвани на раннје гсвојеној концешшЈИ о развоју фабрике по Генералном плану за псриод од 1968 — 1973. године. Са досадашњим развоје.м стзорени су солнлни условн на основу којих би будући развој могао несмегано н плански да се одвија. Постојећи капаиптетп (пећи) су реконструисани и углавном пози, опре.мљенн су саврсмено.м опремом в гехнологијом, п омогућују услове за повећањс продуктпвиостп п економичностп. Са овнм капацнтетом сада сс постпже пропзводња ирско 125.000 тона годишње, a то је управо обн.м којн сс зајсдно са пронзводн>ои оста ли.х пропзвоБача стакла у зе.мљи уклапа у □квирс данашњс до.маће потрошње. Нова инвестнцпона улагања иаше фабрпкс односс сс највећпм дело.м на поднзање новпх капаци * гета за производњу стакла. Зати.м, на ннвсс * тнраљс у Л1одернпзацпју п реконструкцпју гсхнолошког пронеса н осталу пратећу опрсmv (npoujiipeibc транспорта, o6c3oebcibe складишног просгорз. пропзводља кадупа п дру. го), као ПСОПХОД1П1М условп.ма за одвпјаље процеса пронзводше. Упоредо са овп.м предuiiba сс it o6e36ebeibc бод>нх услова за побо- .binaibe друштвеног стандарда рздннка што свс скупа у целпнп чпнн основ за дад»п развој са.моуправпих одиоса у радпој оргашвацнјн. Полазећп ол сагледава!м општег развоЈа тржпшта п будућег раста потрошље за појсЛ1ПП1М врстама стакла, п паш развој пропзволие je ycAOB.ven п уклопљен у потрсбе домаћег тржпшта уз лаље јачаљс извоза. Код амбалажног стакла до 1980. године предвпђа се изградда још 2 nchu капаиптета од по 250 тона лневно по једној, једне 1976/77. it друге 1979/80. опрсмд>енеса наЈсавременијпм машпнама, опремом и технологијом, које треба ла повсћају садашњу пропз волљу амбалажног сгакла са 120.000 у 1975 годпни на 240.000 тона у 1980. roAinin. Y оквиру трговачког стакла пова улагажа се односе на подпзање капаиптста за машнн ску пзраду стакла п то оппг асортимана (сто лооатс п обпчпе чаше) којп сс у развн(еннм зомља.ма спста псЛ сала радп аутоматским путем, а код пас највећпм делом 'ручно. Ова 1 . ______________ ннвестиција представља и прелаз са ручне на машинску »зраду трговачког стакла. Ручна пропзводља трговачког стакла у будућем периоду треба да се заснива само на произво дима’ који не могу ни сада нкти у даљој будућности, да се раде машинск!ш путем. Ова производња треба да се оријентише само на пропзводе од стакда високог квалптета, са високнм степеном опдемењивања. лепог естегског нзгледа и да одговара укусу потрошача. Њпхова пропзводн»а треба да се повећа кроз већу продуктпвност. а бол»п избор и квалнтет асортн.мана обезбехиће и остале поволг ие економскс услове. Оваквнм плаио.ч разво ја пропзводње трговачког асортимана предRiiba co повсћање садашње производње са сса 6.000 на 11.600 тона стакла. Кад је у пнтаљу разпој стакла у наши.м плановпма је зацртано п освајање производibc техничког стакда којс би се корнстило у rpabeBiinapcTsy п сдпчне сврхе, као што су пена слак.\о, разнн ооаицн мозанка. стаклене грануде птд. Потребе у овим врстама стакла на домаће.м тржишту сс нс покрпвају сзда домаћом производњом већ из увоза. Реадпзацпје ннвестиционик удагања (којз H3H0CII 442,8 милпона дннара) п поаећањс про пзводње треба да обезбеде ц пово.\>нији фннапсијскп резултат. Планпранп лоходак требз ла паставп са растом с тпм што сс прелвиђа ла и днчнп дохоцп расту најмаље по стопн од 10 одсто а средства за прошпрену репролукцпју. it ако сс naanoBiixia upeannba повећан>е, ннсу AORo.Mia да подмнрс нормалне потребе тс се због тога кол ф!1>1анспрл|ћз пнвео гнција. предвпђа зпатно ache учешИе банкарскпх средстава. На крају свп заиртапи планскн задацп до краја 1980. годпне треба ла се остпаре са салашњпм бројем раднпка (око 3.350), што зна411 без noBchaiba, с тп.м што сс у аквпру по хитнке кадрова npcvniiba no6o.wuiaibe квалифпкацпоне структуре постојећих рздиика ц ibHXOBO npiiAarobasaibe потрсбама фабрике у складу са динамнком развоја. Успешност оствареп>а планираппх шг.^ева развоја у периоду до 1980. годпне представл,аће основу за даљп развој п напредак фабрпкс. М. СпашИ У јулу и авгусгу план пронзводње цемента у Фабрицк исмснта „Новп Поповац” нијс нс пуњен. Захвал<уЈући добром по сдовшв^ v првој половини годннс план пронзводјвс за осам месехш је ппак остварен и преоачен. О томс смо разговарали са Мнодраго.м Стефаиовнћем, дцрсктором OOYP „Пронзводњз шедента”, којн нам ie, mwebv осталог, рскао да ie главни оазлог за нсиспун *еи>г плапа лош рад највсћс псћи у 1улу, као 1г застој неких старих пећи у tokv авггста мессца. Почетком овог месена прпступнло се поебснп!В!П!м преглелнма постројс iba, како бн дошло до с.мањењз броја ззстоја. Y OOYP „Ппоцзводња цемента” се хренутао радн на конач- »ом nocraB.vaibv всза naxicbv старпх и новнх сплоса сировпнског брашна. Ова лнвеспшија кошта око 1 000 000 дннара, ч:< * ме ће се смањтггп потрошњд мазута за око 2 000 тона годиш« ihe a Koiif сс досада трошио за суше№в снровина пое проиеса млевења. Ова веза OMoryhvje п повремено застоје crape лчнпје за млсвсљс сировина радн прсМеталуршкн цемент сгс траженији Y Фабрпии цемента „Нори Поповаи” овс годпнс се производе трн врсте цемента. И то лве маркс 350 н 1едне марке 450. Ква.мгтет производа ie на завмдној висинн п влада огрз.мпа потражња од стране купацз за пемептом марке * 450 и такозваннм металуршким цемечгом, чија ie пронзводња веома економична. С обзиоом да је металуршкп цс.мснт врло отпоран на корозцiy, постао ie предмет ннтепесо ван»а н rpabeBiiHCKiix предузећа, која га свс впше користс за гпалњу брана на хидроцентра * ла.ма. Из тог разлога се v овој фабркш! прнступило његовом ко.мплетном испитнвању, како си се купиима омогућио детаљан увид v све њсгове бптне карактеристике, а самим тим проши * рнла морућност његове vno требе. Обзнром на велпку потражњу к^паца, v tokv ie нспитивање MorvhHocni ппрпзводње квалитетних маоака це.мента v нарсд« ној години. Ових дана у фабрнци »точињу послови око гтпипреме плана ремонта и плана производљс за вентпвног одржаван»а, што до сада није бно случај. Главни ефекат ове всзе се очегсује код коначне реализаци|е елаборзта под називом „Економнчно по* сдовање старог погона" чнмесе с.мањује производкл сировш * ског брашна. у овој Фабрпцп ie v tokv пропзводнк! новог пцопзвода <bib лсра за угловодонпчне мешавпнс. Пропзводп сс v nocroio ћем млнну цемента без пкаквнх уджгања. Ова производња омо rvhvjc Г0ДЈ1ШН.П фкнамспјски ефекат v врсдностн од 10 000 000 .мшара, алп гз vcaob ла се главmt полгпроизвод клп.чкер п' Старог погона превозп v Новн погон, где је пропзвод!ва цемен * та.далско економичнпја а и бо л»а ко.чтрода лабораторнЈе. Can obi! захватп пмају за цнл. да сс старом noroiiv, чн|е по стојање датнра о.\ 1010. годчие, омогућп рентабллнија ппоизводња уз .магвс учешће радне снаге. Рсадпзаиијом поменутог елабората остаје улободна лнHiria за производњу сировпкског брашна. Y tokv cv и напо Р» да сс ова дцнија искооисти за производшу неких других производа. пзрелт * голшгу. Њихово усваја * ibc сс очекује у октобру мессцу. Милнца Мкхајловлћ ДобрОЕОЉНИ дгваоци крви Meby AoopoBo.VHHAf даваоцима крви. који су још једном показалп висску свест и xptaиост 2. августа у акцнји даван»а крви' коју je органнзовао Општпнски одбор Црвеног крста. билн су п рздннцн овог иашег велнког колехтива: Александар KeiMAo, Лаубомир Мпловановић, Богојг Милоше« Eith, Драгомир MapiniKOBiib, Душан БороЈсвнћ, Драгослав Вел *ковпћ, МихаЈло Вучковнћ, Крстомпр BiiAiih, Жарко Мплорадовић, То.ма ЈсропнЈевић, Мнлупп! Максимовнћ, Срстсн Бошковпћ, То.ма Станковнћ, Стеван Павловпћ, Салн Ссптн, Зораи Ивановпћ, Радомпр Ра- <нћ. Горан Ccrojiih, Јаворка КУЦЛјЗК.

„С.ТРАНА 8 • 14 ДАНА Б.ОЈ 41 РК „БЕОГРАД": ПЕТ ГОДИНА ПОСЛОВАЊА „СТАНДАРД * iiniiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii Услужено 6,5 милнона потрошача ј На свечаностн која је одржа на 31. јула ове годтше Робна ку . ћа „Београд” у Параћину је про ј славила петогодншњнцу свог постојања и рада. Свечаном ску пу су порсд чланова овог колсктива прнсуствовалп гостп пз других робнн.х кућа на нивоу предузећа робних кућа ..Београд" и функционери друштвено -полнтичких организација name Општине. ’ Y краће.м нзлагању Миодраг f БорђевнП, предссдннк Основне органнзације Синднката је говорио о развојном путу и постигн\тим резултатпма ове Роб не куће која послује као 25. Ос- ■ новна организација удруженог рада Предузећа робних кућа ’ „Београд”. Друг Борђсвић је, између осталог, рекао да је овај ООYP у протекдих пет година имао доста тешкоћа које су увек са успехом решаване. Y мннулих 60 месеци рада само два пута шце Јгспуњен месечни пдан про мета и по проненту извршаван>а годишњих пданова билн су у самом врху на ннвоу Преду- ■ зећа. У првој години постојан>а 1970. остварен је промет од 14,5 милнона дннара, док је у 1975. години достнгао цифру од 100 мклпона ДЈшара. Доходак јс порастао од 1,56 на 9,60 мнлио на динара, а фондовн од 535.000 на 3,75 милиона дннара, док вол>но пажње. По плану и распореду радннци.ма се омогућује корншћењс одмаралишта Предузећа на мору п плашшн. Поред рсгреса за годншњи одмор сваки радннк нма право на бон за друштвену псхрану у вредпости од 10 динара. као и на бссплатнс берберско-фризеиске услуге. Поред хишјенско тсхнп чкс заштнте на радном месту радници располажу co чндном заштнтном одећом и обућом. Рад друштвено-политичкнх ор ганизацша је на завндној виси ни. Од 120 радшгка, 42 су чла ку свих збивања и својом креа тивношћу са осталим друштвено-по.игтичким организацијама доприноси брже.м развоју само упоављања. Органн самоуправљања посеб но сс пстнчу својп.м активностима. Радничкп савет OOYP-a сс састаје по правилу јсдном .месечно и на седницама разматра сва питања из своје надлежнос тп. Доносе сс виталнс одлуке заООУР, почев ол предмета.па до расподеле средстава. Једном месечно се обавезно одржава н збор раднпх л»уди где се члано ОБУЧАВАЊЕ НОВНХ РАД.ЧНКА Y Комуналном прсдузећу „Стандард" се прац^зкмају потрсбнс мере како би се обуЧ1гли раднихш који ћс да одржавају м управд>ају новпм камионнма маркс „Мерцедес’’, који треба да стпгну до краја овог месеца. Око 25 радника добиће нова радна места, a међу Јвима је доста прштравнкка. На тај начЈсн ће се коначно приступити реалнзацијп планираног програ.ма инвести * инја који ће довести до веће заЈтссленооти. ICMA УРЕДНИШТВУ Заило се пошто-пото инатимо с природом? су лични дохоци од 1.469 порас- , ли на 3,091 мидиона. Y фонд за једничке потрошње је нздвојсно укупно 2,55 ми.шона динара. - - ----- — Продуктнвност рада мерена до органнзаннЈа што внше омасохотком порасла је 5,7 пута. За ви- Основна Организација Са- . протекли период 120 запосленпх веза. социјадистичке омладине људи послужило је преко 6,5 мп °Р°ЈП 60 омладинаца, којн сс лиона потрошача. нстичу својим радом н допри- (М. М.) Из FK „Београд" ДОГОВОР. О ЗАПОШЉАЕАЊУ СТУПИО НА СНАГУ Многе годинс су прошле a мишта се битно иије измеиило иа дслу из.иећу Лупријс и ПараИина који зове.ио „З.иич". Behu део зс.иљшита је и даље под водо.и. Обрадио је са.ио један део читавог тог ко.иплекса. Ја сам стари Параћинац и зиа.и да то зе.иљиште иикад није било добро. А зашто с.ио запсли да са.ио раз.иитљамо о томе како да га исуши.ио? Мој предлог би био, ако всћ аоде tt.ua, да се на ово.и белу напрааи јсдно јсзеро у дужини од 2,5 до 3 к.и. а ширине 1,5 к.и. Дубииа јсзера, односно ископ зе- .иље, би .иогао да буде 2 -и. Прелиана аода која би се акумулацијом добила, каналима за наводгвавање би се одводила до ближих и даљих ко.иплекса под културом. Туристичка и угоститељска привреда би у то.и случају нашла интерсса да изгпаде објекте поред језера. јер би то било „друго Охридско" језеро измећу два града. Користи многоструке fiu било и за Hvnpujy и за Параћин, а најзад, н та два града би се приближила један другол!, о чс.иу годинама прича.ио а иа делу никако ие остсарујемо. Ако би оеу идеју стручњаци разрадили, не аерујем да би требало еише од три године до њене коначне реализације. Поред .иеханизације, ту је и о.иладина наша два града која би се, у то сам апсолутно сигуран, радо прихватала посла јер he то њој остати об:л'- кат за одмор и рскреацију, а изнад свега као идеалан услов за развој саих спортова на води. нови СК а настојн сс да сс ова v non,- носом за успешније пословање ВСЛПКа 00YP- Основна организација пажња посвепуЈе образовању н Синдиката је такође увек v тостручном усавршавању кадро- '-"ПА,1ла1а Јс ва. На бази потреба OOYP-a за кадрови.ма. прави се план образовања и стручног усавршава н>а и полазнинима сс омогућује полагање исшгга. Стандарду радника се такође поклања до ви колектива информншу о но востима, резултатнма н пробле ми.ма овог OOYP-a. На крају, друг Борђсвпћ је пстакао да успех који је ова ор ганизација постигла јесте резудтат јсдинства колектива, што је гаранцнја да сс могу остварити још бол>и резултати, како на скономском тако и на друштвеном пољу. Шсстог септсмбра ове године ступнон је на снагу Друштвенц договор о запошљавању рад ника, којн је крајем прошлог месеца објављен у „Општинском службеном гласннку”. Договор су до сада поттгисалс 22 радне органнзцнје од укупно 138. О то.ме смо разговарадн са Ранком Бранковићем, руководноцем Заједниие за запошљаван>е испоставе у ПараћЈшу, којн над( је тгамеђу осталог рекао, да је неопходно да остаде ранс органнзације убрзају прнступ овом договору, како би се што пре обезбсдида неопходна једннствена подитика запошл>авања у нашој ОпШТИНЈ1. Све инвестНције, и у почетку и касније. би са ко.и- = uiuja.ua Лупричани.иа делили на пола, што је још јед- = на погодност више у прилог овој идеји. Зар не мислите да би о ово.ие и зеанично требало | размислити? = • Волео бих, кад би на ову тему .иогао да чујем и = | .иеродавно .ишиљење наших 'политичара и стручно .ии- i = шљење пројектаната, урбаниста, инжењера. Драгољуб Н. Крстпћ Г Адакалска 9/1, Параћин i SMimiiimiimiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiimiimiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiuiiiiiiiiiiiiiiiiiiiS МААИ ОГААСИ М. Мпхајловнћ м. м. НАШИ СУГР/1БАНИ ■IllllllUlllllllinillllllllllllllllllillllllllllliiiiiiiiiiijiiiiiiiiijiigiiiiiiiiiiiiniiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiilililllllllllllllllllllll Лзубиша Таннћ Ивана Мшупшовнћа 5, Параћип YMECTO КОЗЕРИЈЕ Оглашавам неважећнм сведочанством о запршеном првом разреду гимиазијс нздато 1970. годннс од странс овс школс. Оглашавам неважећнм :ведочанство о завршсном шесто.м разреду ОШ ,,Вук КарашЈћ” у Поточцу. деловодни број 75 од 12. 03. 1974. годнне. Мирко Савић Рашевнца AHO ЈЕ И ОД ЛУТРИЈЕ МНОГО ЈЕ! Ко зна колико је наших предака и савременика унесрећила или усрећила игра на срећу. Игра на срећу у нас и.ма доста. Има их легални. Од томбола преко иијачних рулета па до спортске про7.нозе и класне лутрије. Истини за вољу tL.ua их и нелагалних и називамо их коцком. ЗахваљуЈ‘ући овим легалним и нелегалним играма на срећу, неки су зарадили куће и окућнице, а неки остали и без куће и без окућнице. Има и таквих који су верујући у лаку зараду игром на срећу зарадили вишегодитње „пантоне” у Пожаревцу. Неки су опет захваљујући овим играма бивали принућени да сс за по.иоћ обрате и психијатру. Има вала и оних који су купујући тућу cpehy искористили ове tape и ycne.ni да докажу порекло пмовине. И.иа их, рекло би се, свакојаких, и срећника и несреПника, и оних којима је лутрија загорчала и оних који.иа је учинила живот лепиисч. Али, нпгдс нс.ча срећника као што је иој комшија. И њему се ево no први пут осмехнула срећа. Добио недавно и он нску цркавицу на лутрнји. Ни мала ни велика сума, тек толпко да ни сам није могао да се одлучи где и како да је утроши. Позвао је синове и супругу да му помогну око доношења одлукс. Послс породичног већања, које‘није дуго трајало, одлука је пала! Од добијеног новца па лутрији купиће снновима бубњеве. Heка се деца на време научс да лупају. И тако дена захва,- л>ујући лутрији и својим савременим родитељилш, сада даноноћно лунају у бубњсвс. Аупају деца и npc и поподне, a no нскад и преко nohn кад се родители задрже дужс у tocTii.ua код својих пријатела. Деци сс лупњава усладила. a KO.uuiuja.ua којн радс no с.иеиа.иа досадила. Деца тако лупају у бубњсвс. а мо.ие ко.иишји све ueuihc почео да лупа у врлга судски позивар. Тужс га ко.ишије. Вслс, ис::амо' ништа против лутријс и бубњева, али на.и лупњава ни daiby ни uchy нс да да спа6O.UO. Н тако у недоглсд. Децл у Зуб/лене, позивар у врата, лупају. лупају а комгиијс. 'кукају кукају... Ако је и од савре.иених родигсља и од лутрије мно20 јс. Л>убиша Цвстковић liUJuiiiiiiiiiiiiiiiiiiiKuiuiiumuuuiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiniiiiii 3OOYP „ШУМЛДИЈА' ПРИРОДА ME ИНСПИРИШЕ ■ Да ли потрошача прпвлаче само цене? Зашто свакк потрошач има своју продавницу, коју годинама свакодневно посећује? Да ли га оси.м цена у зој продавшпџ! привлачи услуга, асортнман, сам продајнн простор, његова функционалност, дскор, уређење? Једно је спгурно. Све оно скупа, привлачи га исто.м снагом. Сви зш, потрошачи, осећамо се веома прнЈатно у једној лепој. пространој. добро осветљеној продавншш, укусно аранжираноЈ, уз то са добром услугом и асортнмано.м, па такн« продавнице посећујемо без раз мишљања. Да би у свако.м поглсду задово.мпа својс многобројне потрошаче Заједнлша „Шу.мадија” нз Параћина Јтрисп’ппла је месеца августа адаптацнји слсдсћих продавшша: Продавница Поповац 1. у Поповиу која је до сада п.мала свега 39 квадратннх метара продајног простора и бнла нсфункционална, скучена н дотрајала, сада прераста у врло лепу, простра-н-v и функционал * ну продавницу г.а 72 квадратна метра чистог продајног простора. Продавнпца уз то добија исто толико магашшског простора. Продавн1ша CiiKirpnua 1. v Снкирици, која са својнх 90 метара квадратнпх продајног простора. али неловољном внсином. била је неискоришћена н неф\/нкцпбналиа. Алатгтаиијом прбдавниие ц повсћањем впсшге овнх 90 m2 онћс потпуно искоршпћена. Порел тога Извршнће се адаптација и продавннце у Мирпловцу. Поред адапганија наведених продавшша, у току су и радови на хидрбизолацнји подрума од подземне воде. Подрум јс у склопу пољопривредног магацнна и са својих 220 квадратних метара служиће заскла дпштење воћа п поврћа. До краја године у плану јс адап * тацпја исемног магацина нрехране v канцелрнјски просгор којн нзноси 480 квадратних метара у којнма ћс бптп смеш * тенс све ове службе које су тесно повезане са магацинима. Свс овс радовс предузеће пзводн у сопственој режијп, изузев хпдроизоланнје полрумакоји изволн „Београд Инвест” Београда. 113 В. М. ПОЧЕ/10 ЈЕ С^ОРАЗУМЕВАЊЕ 0 РАСПОДЕЛИ ____ _ »м- Y. 300YP „Шумаднја" in ће слгжнтп смо за кабасгу краЈем прошлог месена робу,_____________________________жанл зборовп на којима Алаптацнјом пролавницс „Но- рални л>уди упознати са интен * во село" v Параћнну се од са- шгјЛ-ма и уставннм ооавсзама даипик 34 квазратна метра V погледу самоуправиих спопродајног простора прошнрии разума н друштвених договора о спшажу и расподели допролавжша добија магаинн коодрО? Дугогодншњн је становник нашег града. Скро.ман, пгх, нена.метљнв. Већнна нас га познајемо барем. нз виђења. Реч је о пензионпсаном жељезннчком раднпку Мирку Тркуљн. Разлог овом писању нпје ово пензионнсани жсљезничкн ралник, већ податак да се чика Мнрко бави сликањем, онако алтатерски нз задовољства. Већ из првнх реченица са н»им. приметили смо са колнко љубави и поштовања говори о сликарству. Сваки његов одговор на наше поставдено пптање је део његовог вели« ког животног искуства, кроз које, понекад, зазвучи сетнн тон за временом када се могло више створпти, научити, впдети... — Чнка Мирко колико нмате голнна н од када се бавите слнкање.м? — Сада ми је 67 годпна а уметност, односно слнкање, је моја л»убав нз младосги. Још од тада ме привлачи. Жел>а мн је била да по завршетку средње школе упишем лнковну академпју, али жеља је остала жел>а. Међутим, кад већ професионално нисам могао да се бавим сликањем, свакн тренутак слободног времена посветио сам а.матерском раду. Сада као пензионер нмам доста врсмена и сликам из чистог задовол>ства... Питате ме шта волнм да сликам? Прплично тетко питаке, јер много је лепоте око нас која инспнрпше човека да ствара... али »пак најчешћс слккам природу. Тру дим се ла на слнкама ухватим оие најлепше тренутке проме * на које годншња доба уносс у прнроду. Посебно волнм да радп.м уљаннм бојама, али ни* сам увек у могућиости да их корпстим, јер су доста скупе, а и не.ма пх у Параћину. А, колико са.м слика наслпкао? Е то не зна.м. Годинадга сдшсалг. Већнну радова поклонио сам прнјатељима и својој децк. — Која вам је слпка посебно драга? — настављамо зиатижсл>но. — Знате, није лако на то одговоритн, алп посебно воли.м слпке четири годишња доба, које сам дуже, са пуно стрпљења и љубавн радио. Њих сам поклонно једној од својих кћери. Интересовало нас је да ли је некад излагао свбје слике н шта мнслп о томе. — До сада сам пзлагао само једном п то у Ново.м Саду на сталној продајној изложби. Ја лично писам много заннтересо * ван за јавно прелстављање, јер моја највећа сатисфакција к награда за рад су мншљења прнјатеља, познаника н мојс деце којима поклањам слике. Пнта.мо дал»е чнка Мирка да ли поред сликања воли још неку грану уметности. Рече нам да воли позориште и да је као млад актнвно учествовао v позорншном животу. Поред тога посебно воли н иени филмску уметност. И поред ■својих годппа он је равностан посетилац нашпх биоскопа. Само, како рече, све је мање добрих фнл.мова иа платнима, барсм пашпх бпоскопа овде у граду. Разговор се одужпо, али у прмјатном ћаскању време се не примећује. Расталп смо се са чика Мирком богатији за сазнање, да живот нспуњен стваралачким радом је вео.ма врсдан жнвот. Срћан Узелац на 60 квадратних мстара. хотка н средстава за лпчне дохотке. На тим зборовима су изабрани делегатп и формиранс козшсије које треба да раде на нзрадн тих споразума и договора. Сви ООУР-н су се Пзјаснили за споразу.мевање и договор у оквнру 33. круга, односно круга трговина на велнко и .мало мешовптом робом. На зборовима јс преовладало шпиљење да јс најбитннји лео самоуправних споразу.меваља с*нај који говорн о услошша привреБивања 1< да се прилмком израде тих споразума ; свнм оргапизацлја-ма омогућује исти услови прпвређиваља. Y току бвог месеца се очекује пзрада нацрта споразу.ма ц догсвора. М. Мнхајлоаић Мнрко Тркуља поред једне од својих сдика

БРОЈ 41 М ДАНА СТРАНА КАРТА ПАРАНИНА ИЗ 1860. ОбЈављујсмо фотографију картс Параћина нз I860, на захтев лшогобројннх читалаца, којн су на.м тшсали после члапка о iboj у једном од раниЈпх бројева нашег лпста ЈЕДНОЈ НАИВКИ Ти пркосно чедо Ината U чари Разблуди се блудом До граница слади Даруј ме даром Јер младост може Крај тебе проћи .4 ти гледајућ У висине пусте До руба живота dohu. Слободан МатиН СКУПЛјАЧИ старина ЛН1-Х'. ИИ ИРИИ ИИ Наша непосредна околина богата је бројннм налазпштима 1<з прохујалнх врсмена о чему соедоче лшоге старине скупљене по археолошким збир кама и музејима широм Ср бије. Нажалост многи експонатн су ушшггени непажњом и незнање.м, као пре неколико година када је у Поповцу нађен ћуп са римским новчићима. „Власник" непроцењивог блага расгурно је новчиће и данас је сачувао авега неколико комада. Мећутим, Влада Степановић је марљиви скупл»ач старина и о својнм експонатима се брижлдево стара. Посебно ми је „посластица” претраживан»е запуштешк тавана, где је углавном и нашао најређе при мерке. Недавно је на једном тавану пронашао и стотннак репродукција цртежа знамени fror средЈБевековног немачког мајстора Алфреда Днрера рађсних литографском техником и донео нам у Редакцију. Y овом броју објављујемо неколнко ових рспродукција. Свакако да овај гест заслужује похвалу, а поготову што ИЗ РАДА СИЗ ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА РЕФОРМА »БРАЗОКАЊА □ Пета рсдовна седнпца Скупштнне ннтерсснс заједннцс основног образовања и васпитања Јс одржана 29. августа 1975. ГОД1ШС. На ссднинн је усвојен Празнлшпс о награђивању школа према резултатнма рада. затнм је Мнодраг Радовановић. сскретар ове Интересне заједни це, упознао чланове скупштине са Јсдинственпм основама основног образованл и васпитања Y социјалистнчкој републшш Србији. Овај докуменат јс у ствари платформа за дал>и развој основног образовања управцу темел»нте реформе школства које треба да сс нзврши у иаредннх неколпко годпна. нам ]’е Влада обећао ла he свс будуће скспонате сачувати за музеј који треба да се формира. Верујемо да Влада Степановић није једЈШи * истраживач Влада Степановнћ старина и да ће нам се друти истраживачн јавнти са експонатима за будућп музеј. М. И. Друг Радоваповнћ је затлм нстакао да се овим документом омогућава повезиван>е основног образовања н васпнтањаса усмерензш образоваи>с.м и то нс само програмски већ к организационо. Y >всму је детал>- но разраБеи карактер и задатак осповног образоваља и васшгпва са поссбним освртом ма основну школу, као и основ пе npiuimine планираи>а и прогрзмнрања наставе. Y току ссптс.мбра и октобра мессца одржаваћс се стручш! састанци иа који-ма he овај матеркјал бнти дотаљно разраБен v инл»у што бол>е припреме ваставног особл>а за рефор.му која прсдстоји. Y uil\>y нзраде Перспективног плана и Програма развоја основног образовања name Onштвнс за пернод 1975/76 на Скупштини је формирана комвсија која трсба да радн на његовој лзрадн. М. МнхајловпИ Y ОКВИРУ ОКТОБАРСКИХ СВЕЧАНОСТИ ДВЕ ЗАНИМЉИВЕ ИЗЛОЖБЕ Y оквиру Октобарскнх свсчаност моћи ћемо да видјшо м две заким.ш!вс пзложбе, једну из културне прошлости Hamer краја и изложбу уметнич * ких радова насталих у Првој ликовној колонијн у Сисевцу, у оргакизацији Самоуправне шперссне зајсдшшс културе. Од 25. августа До 5. септембра раднло се у просторијама Завичајног одсллља Бнблиотске на одабираљу и к.\аапшфи * цираљу документације, фраг- .мепата живописа нз среддвовековнс културе нашега краја који he, поред фотоса о досадвшшш радови.ма на среднлbckobiulm спомеш!Ц11ма културе у долпни Цршзде, бити изложеш! и прнказани нашзш граћанима. На нзложбп ће се наћк и скспонатн материјалне културс »скопаш! илн пронађени на нашем подручју, a поред овога, делимччно бнће цриказана и архптсктура Hamer краја. Посебну пажљу на овој нзложбп прнвлачи стаље радова на рсстаурацнји п конзервацији манастпра у кан>ону Црни * це н сачувшш фрагмонти средн>овековног слмкарства. Y времс Октобарскнх сусрста у холу Градског аматерског позоришта бнћс огворсна п мзложба ЛИКОВ1ПГХ радова који су настали у првој сликарској колозији у Снзссвцу од 1. до 15. августа. • Посетноцп he моћн да видс око трндесет радова дсвстаршдс учесника, седам слпкара и два вајара, који пленс разновро ношћу мотива колорптских решења п тех.чнчкнх прнступа дслу, кажс Милнвоје Вучковић, секретар СИЗ културе. Ове двс нзложбс биће још јсдан доприпос свечарском расположсњу у тридесстом слоСодно.м октобру. М. ДимнтрнЈеонН ПРЕД ПРВУ ПРЕМИJEPY ГАП ,НЗ МРАКА' НА ГУСРЕТЕ Y оквнру традиционалних „Октобарскнх сусрета позоршп mix аматера" од 12. до 20. ок тобра Градско аматсрско позо риште извешће премијеру драме „Из мрака”, загребачког писна Миоослава Фслдмана v режији Миољуба Нешића. Интерссантно јс да јс прс 25 година наша позорпшна публика већ имала прилике да видп ову зани.мл>11ву драму о полпцнјском терорг и прогонству KO муниста и младих напредних л>\-ди, напнсану 1939. годпне. Радња се одгирава у једној болницн v Загрсбг која поста је .место драматнчних обрта, страдаља и савести. — Враћање оваквим тема.ма увек је оправдано н са етиччог н са друштвеног становпшта, кажс Саша Букмћ, управннк Позоришта. Одаучили смо сс за ово дело с обзиро.м да се „Октобапски сусретп” одржава jv v јубпларној голшш Трнде * сстогодишљпцс победс на фашнз.мом и шест вскова Параhmia. Y припремању пре.мпјере гче ствујг најискуснији а.матсрскн глумцн: Гопдана Мнхајловнћ, Свстнслав Mmnih, Л>уба Џелатовнћ, Мнлс Павловнћ и .млада глумнца Драгица Марнн ковнћ. Ово наравнр нсћс битп п јс дина пре.мпјсра. До краја позо рншне ссзоне љшннрају се још двс, всроватно и уз ангажова- >ћс нског реднтсља са стране. М. AtHniTpiilcmiVi СТУБИЦА: УЕПЕШНА ГОПОВАНјА КУД „БУДУБНОСТ" Културно умстничко друштво „Будућност” само у августу месецг извсло јс пиз rocio вања: у Ссњском руднпку, Вп рину, Забрсзи, а дало је н две представс за мсштанс. Поссбно су сс нстакле дра.м ска, фолклорна и .музичка секција, а .мсђу појелпнцима Сто јадин Марковић, Драгомир ЈовановиИ, Слободан РадисављсbiiIi, Драгап МплснковнИ. Дика JoDaiioDiih, Мнодраг Мнлојсnull, Мнрјана Пвановић, Зори ца и Славнца ЛазиИ и другп. који cv нзнсли главнп терсг гостовања. Б. Јовановић ЛИКОВИ ПРОСВЕТНИХ РАДНИКА ЖИВОТ ЈЕ ВЕЛИКИ ЧАС Овај разговор са брачшш паром Даницом и Божндаром Златановиће.м, просветнпм рад шишма из Буспловца вођен је још у току прошлог распуста. Сада су спгурно ови скро.мни послепици заузсги многобројНИ.М бригама на почстку школскс годнне. Даннца и Божидар Златановнћ Данпца п Божндар су већ преко дссст година запосленп у Основној школи у Буснловцу, сродтги се са овом средпном н њеним људима у свакодневно.м настојању и заједничкнм посло вима разлпчнтс природе. Мсш тани пмају пуно похвалних ре- »ш за „своје учс", оданс саралнике п добре васпптаче љиховс деце. Дзннца ic гчитс.мта. Са нес кривсном л>убавл>у говорп о сво f УМПИНК И Д Е Л 0 ) и л а н И н к н ћ МИЛАН МИКИБ рођен Јс 1936. ГОДШ1С у Параћнну. За вршио је Средњу уметнн чку школу у Нишу и Вншу пгдагошку школу у Прпuiriuuf. Излагао на гругошм изложбама у Светозареву. Параћину, Баточнни н Бсс»- граду. Нза ссбе нма и двс самосталнс пзложбс 1973. н 1974. годнне у Параћину. До битпик је неколико награда за сликарство. Учесник Је прве слнкарске колоннје у Сиссвцу. Ш Т О В И Ш Е ЕКСПЕРИМЕНТИСАТИ Разговор са овим параћннскн.м слпкаром водили смо v Основној школн ,,Момч1ио Поповић” где он ради као наставннк ликовног васпитања. О Шта за Вас значн бав.дење уметношћу, односно сликарсгвом? — Сликарство је моја опсесија To је „топла болест * која се стално распирује бојама, нз којс човек хоће да пзађе здрав, да савлада оне зрачне ширнне које притискују крхку у.метннкову душу. Умстносг вншс нијс прпвнлегија једног броја људи. Њен поход јс нсзадржив .Она улазп на сва врата, све је већи број луди сликара, пссника, музичара из свнх друштвених слојева. Зато с.матрам да he уметност у будућности постати свакодневна погреба модерног човека. О Рецитс пам како Ви вндтгте тренутно стаље и развој слпкарства па нашем подручју? — Тек задњнх годнна сликарски жнвот постао је органпзованнји захвал>ујући једно.м броју ентузијаста из културе. Значи, .мн с.мо још у фази истраживања нових путева н односа како у самом ствараљу тако и до публпке. М. Микнћ: Ко.мпозиција јим ђацима, позиву, ваншколској актнвностн... Показује нам школске просторије: чисте, лепо уређене, пуне зидних новпна, цртежа и другнх успелнх радова, што је зајсднпчко дело њеннх колега н ње. И поред обавеза у школп и кућн, Даница је активна и као друштвено политнчкп раднпк. Посебно се нстиче у органнзовању културно-забавног жпвота у селу. Под њеним руководством спремљене су скоро свс прнредбе. Наро чпто је на квнзу бпла запажена кореографнја фолк.\орнс групе, којом је она руководнла. — Ја сам искрено заволела ову среднну. Осећам се као да са.м у 1вој pobciia н чнни mu се нс бих нп ишла из п>е. Мпслим да сваки просветни радннк можс много да допринесе бржем и правилпом развоју не само школе у којој ради већ п средпнп где жпве. Јер жнвот јс за просветара само ве.чнкн час. каже цаша шармантна саговорнипа Даница. Њен муж Божидар јс настав пик историје к гсографије нарочито цењен мсВу младнма у селу. To је н разумљнво када се зна да јс и он много учинно на развнјању фнзпчке културе. Поред тога нпо је тренер у фу дбалској екнпп „Херој". Божндар настојн да и другн спортоmi yby у село м добнју одреbeuy популарност. Тако је недавно формирао стрељачку сек цнју која је задобнла велпки број прпсталица. Једном рсчју, да цитнрамо речн једног кнхо иог бпвшег ученика: „то су великп л>уди". Тако о љпма говоре ученпци, гако с поносом говоре и л>удн из Бусиловца. Неко је некад тачно приметио да учитељски позив тражн комплетну личност баш као и уметнички. Ммрослав Димнтријевнћ ВЕСТИ ИЗ KYATYPE Самоуправна шггересна заједнпца културе уплатила је две киноапаратуре код „Моравс — фнлм" из Београда. One he бнти ннсталпране у селима која су удаљеннја од центра Комуне, а нмају свс услове за то. По речнма Миливоја Вуч ковнћа. сскретара СИЗ културе, двадесет села name on umnie до 1980. године нмаће своје кннопројекторе. Трннаестог септембра отпочели су рестаураторскоконзерваторски радовн на маиасгиру Намасији, а у т> ку су п радовн на Светом Ciicojy у Снссвцу, које нзводп Завод за заштнту спо менпка културе нз Крагујев ца. —•— Y оквнру Октобарских сус рета позорншних аматера на свечан иачпн биће промозпсана књига „Параћин од 1815. до 1915. годнне” од др Бранка Перуннчпђа, и подељена првој стотини претплатника.

7 CTPAHA 10 14 ДАНА БГОЈ 41 РЕПОРТАЖА ИЗ ГОЛУБОВЦА НИСУ ВИШЕ ДАЈ1ЕК0 ОД СВЕТА ГОРЊЕ ВИДОВО: ОМЛАДИНСКЕ АКЦИЈЕ 1'ОЛУБОВАЦ Y БРОЈКАМА Голубовац нма 83 до.ма и око 300 становннка, 6 путнпчкпх вознла, 18 трактора, 30 телсвнзора и 1 комбајн. Y сслу има 10 средњошколаца н 3 завршсна. Снабдсвсношћу јсдне продавкицс мештанн су задоволши. Припијено грчевнто уз пут, као да нс сме да сс удал>и од њега, лежи мало село Голубовац, са новим зпданим кућама, модернпм оградама, те дичи на јато птица поређанпх по асвалтној гранп пута. Аутобус којим смо управо стигли окреПс се на тесној раскрсншш у цен тру, if пуглицн сс већ окупљају око љега: Голубовац више нпје ,далеко од свста”. Дух и потре бс .модерног времена полако али сигурно преображавају ово „чисто” пољопривредно село. — Иако смо релатнвно мало село, каже Радомнр Ивановић, предссдник Скупштине Месне заједницс имамо пуно нерешених проблсма. После довршења асвалтног пута, предстојп нам решаваи>с неко.мгко важних ко муналних пнтања. Реконструкција елсктричнс мреже у дужи ни од два километра, треба да ИВЕРЈЕ Предграђе Голубовца Гблубовац је готово спојен са Буспловцем, тако да ономе који првн пут идс тим муте.ч може се учннити да је. то исто село. У шалн tta.it рекоше да је Бусиловац, иначс много већи, „предграке” Голубовца. Три студента Голубовац тренутно има са.чо три свршена студснта. Занп.чљиво је да јс свс троје завришло више школе. Без четвртог разреда Иако у ово.ч сслу постоји четвороразредна школа, тренутно раде са.чо прва три разрсда бсз четвртог, јер пре три године уошите није било полазника. М. Д. Аутобус — велика радост Голубоваца започне још почетко.м кдућс године. За оправку сеоскнх и прнлазннх путева већ с.мо завели самодопринос на годину дана, н средства су углавном обеа беђена. Такођс планирамо да подигне.мо и зграду .магацппа који јс нсопходан за наше потрсбе. Од важннјнх завршених пос лова трсба споменути увођен>е водс у школи и постављањс гво зденс оградс у дужннп од 70 мстара, што је урађено заједни чком акнијом шкоде, Месне зајсднице н добровољнпм прнло * зи.ма грађана. Кад с.мо већ код овога, ту треба истаћи посебно залагање и заслугу учртте.шшн Ружице Мпјајловић. Да бп сс одужилн на неки начнн нашим одавно погннулим суграђанима у Народноослободнлачкој борбп подићн ћемо спомен-чесму у центру села са њиховнм п.менима, објашњава нам наш саговорннк. Заправо, ово ће битп најваж * нпји елементи средњовочног плана развоја села до 1980. годинс, чија сс израда припрема. V сваком случају „покриваће мо сс колико губер дозвољава". Фудоалска грозница He треба хшслити да само ста рији „хоће” н радс. Омладинци се такође боре за „своје место”, за друштвено признање и просперитст села. Иако овде нсма .много омладинаца, (о.младинска Група граћана нспрсд „Шу.маднјине" продавницс у Голубовцу организаиија бројп 17 чланова), њихова активност ожпвсла је нарочито послсдњнх дана. Први пут формиран је дпско клуб који јс преко лста сваке суботе н нслсље окупљао младс. Такође јс први пут у нсторији села формиран п фудбадскн Tint „Вихор”, и Голубовац је ових дана захватпла права фуд балска грозница. Свс амбиције су усмерене у том правцу, a Скупштина Мсснс зајсдннце ус коро треба да решп и питање фудбалског нгра.\пшта. — Формпрањсм фудбалског актива пе само да доприноспмо популаризаипји овог спорта, веН развнјамо борбснп и спорт скј! дух нашнх омладинаца, утпчемо на развнјаље ocehaja за јслинство н слоп' код .младих л>уди, што је нсопходно за imiхово правилно васпнтање, рекао нам је Сласомнр Велпчковнћ, председник Савеза соција лнстнчкс омладинс у сслу. Захвалнн с.мо Општинској кон фсреншпи CO п Месној заједHinui КОЈИ су нас помоглп и матернјално подржали у овој акцијп. Иако је очигледно да младн внше воле спорт него књигу» пак младићи у овом селу иастојс да се н књнзи „ие замерс". Како је обсћао његхов председник повсшће се акцпја рсновк рања библпотеке п обнав.\»ал»а књнжног фонда, који јс застаpoo it скроман. Ту наравно оче кују помоћ од Матичнс библио теке. НА ПОЉИМА НАШЕ KOMYHE Етотз вбеВам даја ом □ На no.vii.Ma нашс ко.муне кукуруз обсћава добар род □ Можда he са.мо ове учестале кише и влажиијс врсмс ути« цати да бсрба почне нсшто каснијс, него уобичајено. Y атару Земљорадничке задругс у Дрсновцу под овом културо.м засејано је 620 хектара, и по речи.ма одговорнпх људп из задругс, очекује се рекордан принос од 40 до 50 метарскпх центи по хектару. Y »Дгроекспорту", у сопственој npoi13ВОД1bii, под кук\,рузо.м сс налази 60 хектара. Ако би у септембру дуже потрајао период сунчаног п лепог врс.мена, кукуруз бп добро сазрсо, што би се одразнло и на приносе, који ће у сваком случају бпти веби него прошле годпне. Y „Слоги’’ нијс извршена нека приближна процспа трснуг ног стања кукуруза, алп се не примећују неке битне промене што значи да сазревање тсче нор.мално. Слнчно стањс Је и у остали.м атари.ма, и ако би сунце дуже II тако, свс јс у знаку новпх акцнја, ишчекивања, у напору ла се постигнс впше и бол>е, у окладу са тренутним снагама и моп’1тостима. —’ Можда бпсмо и бржс на« прсдовали нстажли су наши саО HACTAHKY ГОЛУБОВЦА Ссло Голубсавац помнп»е сс још у 14. вску у Пове/bn кнеза Лазара као Катун, једино влашко се ло. Y нстој Повељи спо * Mifiby сс још н Буљане, Шолудовац, Д. Мутиица, ИзБор, Класичсвпца (Кла чсш.ца), Лешје, Плана, Вндово и Сињи Вир. Сва села су токо.м вскова за* држала своја првобитна имена сем Клачсвнце и Голубовпа, који је то нме aogho по неком Голубу Бабнћу, човеку којн се првц иселио са породнцо.м са старог селишта кодК рнвог Луга на схдашњс. говорнкпи да пије извесне нетр пел>нвости међу водећнм људима. Село запљускује млака попод невна тнппгпа. По које лрво је noli жуто. To подморнпца јесе хи крстари испод нас. Текст н снимцн: Мирослав Димнтријсвнћ грејало наредних двадесетак дана, .може.мо се надати добри.м прнносима ове неопходне пољопривредне културе. М. Дп.митрнјсвић ЗАБРЕГА: Добровољна радна акција у цементари I Преко стотину Забрежана краје.м августа пзашло је на једнодневну радну акцију која је изведена у кругу Фабрнкс це.мента „Новп Поповац”. Радило се на уређењу и рашчишћавању круга, а међу акцнјашпма највише је бпдо мла дих. Омладина Гррњсг Видова постајс све активнија и сложнкја, судсћп према послсдњпм рсзултати.ма. Пре пар дана добровоiVhom радном акцијом младићн овог села помогди су поставља. јбс бстонске ограде око школс. ЧИ.МС јс уштсђено доста новца. Тако су само првог дана поставили 15 мстара оградс што je изванрсдан .рсзултат. За то врсме дсвојке су сређивале библнотску и чистилс салу Дома културс а спремаЈу се да урсде п остале друштвснс просторијс. Њихова прнсутност свс више МЛАДИ ТАЛЕНТИ Мирољуб ТимиЋ ВеЛ после ирвог рефрена у сали се проблсми снажан anлауз. Још је дечак а такав глас?! Дивота. Трибина просто неверује очима п ушима. А на крају песме авацпјс, скандирање... Жири такмичсња псвача а.чатера у ПоточHV за победника прдглашава МИРОЉУБА ТИМИћА... Али било је то прс неколико година. Данас је Мирољуб Тимић, ученик осмог разреда. Одличан ученик и друг. Всссо, враголаст, озбнљан ако затрсба, односно, ни ночему се не би разликовао од ceojux epiuњака — да није песме. Е ту је Мирољуб таденат. Од нрвог јавног наступа пред публиком до данас прошло, је сигурно пет година. А за то рремс овај симпатични дечак oceojuo је велики број награба и признања на аматерским такмичењима певача. Измамио је најискреније аплаузе, пољубце, и честитке публике и добрих познавалаца музике. Hatpadc у Поточцу, Рашевици, на квизу, у Доњем Видову... са.чо су дсо npusnaiba из његове „мале ризнице". Искрено, њега сс боје и старије колеге. А Мирољуб као да не схеата што се свс догаћа око њега. ДО САДА НИСУ ЗАБЕЛЕЖЕНЕ ШТЕТЕ ОД МЕТЛИЦЕ И ДАЛзЕ Y ПРИПРАВНОСТИ Да сада нису забележенс ннкакве штеге ол опаснс бил>нс штеточпнс метлице. чкјм су се легпмри недавно појавили на наше.м подручју. По речима Драгутина Мнло * шевнћа, пол>огфивредног ињ спектора CO и члана Штаба за организовањс акција против ове штеточине, нису постојали поволлпг услови, висока влажност и температура ваздуха, да би се нз положених јаја излегле гусенице. Ипак, Штаб је и дал>е у приправности, a npimpcxi.^eHn су и свп потребнд! хемнјски прспарати за усешко сузбијан>е метлице. се оссћа и у друштвено-полити чком животу, што потврђује број чланова о.младикске ортанизацијс, као и интсресовање за састанкс и општа друштве * на крстања. — Омладинци су све ангажо ваннји, комплстнији и показују већу љубав за својс радно мссто. Организоваћсмо нове радне акннјс на урсђељу »аше срсли не и верујсм да he одзив бнтн добар као и до сала, рекао нам јс Радосав Петровић, прсдссдннк Савсза социјалпстичке омладине у овом сслу. Ж. Микић Зашто толико одушевљења...? И не схеата Он joui није ни изашао кз топлог скровишта бетињства, живот га није увредио кити разочарао. A то тто лепо пева то је дар природе. MozyhHOcr која пуно наговештава. А.ш то нијс ништа без рада, ако сс судбинл noкорно склањају. гларнн пратц малог TiLMHha на „Сусрсту села* ЗА РАДНИКЕ Y HHOCTPAHCTBY Жител>п Параћнна, средњег ГГо.моравља, Рссаве и Левча, свн ви којима је неко од ближих и дал»пх роБака запослен у пностранствг, можете и.м о.могућити бесплатно лобшање листа „14. дана”. Једина ваша обавеза је да тачне адресе својих рођака доставите редакцпји листа „14 дана”, Параћнн, Бранка Крсмановића 16, плн Југословенско Инвестиционој банци — Параћин. Bit нама адресе својих рођака, ми њима лист „14 дана” — бесплатно. Адресе својпх роћака можете нам послати поштом или прсдатп лпчно на означсне адресе, сваког радног лана од 6,30 до 14 часова. ............................... uh................ in.............Innin....... . ИЗ МЕДИЦИНЕ (IV) ПУШЕШЕI ШВЉЕ (Наставак нз прошлог броја) Пише: Прамаријус др Мнлисав Богдановић Превентивне мере Потпуно с.мо сс увсрили да човечанство.м хара дуван зло које * човек не може лако да обузда. Веома јс тсшко одговорно правњшо и садржајно органпзоватл борбу протпв пушсња, због заиста ко.мпднкованог и доста подмуклог друштвсно-.медмцнкског противннка. Зло је традпцпонално н просто збуљује всома тсшким последицагла. Борба против пушења, коју предвнђамо су еггички захтсв човсчапства, као потребу да будемо корнсни члановн зајсднпцс, мора да почне на најпшрем друштвеном плану. Нема сумње да је нрло тешко борЈгти се протнв овог распострањеког зла, које гледадш са свпх аспеката пхтсти човеку и здравствено п матерпјално. Нс постојп још увек сигуран лек да би се човек лишио употреба дувана. Осгаје као главно оружје протпв конзумирзЈБа дувана п хроничиог тровања оргаппзма јака и добра воља која је нначе код хроничш« пушача ослабљена. Пушачу Је често потребна помоћ да нађс други пут да се суочи са разннм пспхпчккм притисци.ма да сакупи снаге да би живео са тешкоћама које насгају све дотлс док се развије толеранција пре.ма * непушењу цигарета. Страх од болестп се показао често недовољним да би се одржала апстпнснција трајно, пошто опасност која претн је у даљој будућHocni. Y последње време у многнм зе.мл>ама све се више указује на врло штетан утлцај дувана на организам, посебно на појави рака код пушача и предузимању врло опсежне и организоване мере у борби против ове дубо * ко укорењене навике која постепено али сигурно оштсћује органпзам. Познато је да су у Енглеској н Италији ангажована миннстарства здравља у борби за смањење потрошње дувана и cxiaibeibe обољења. Y нашој земљи још увек ниоу предузете озбнљније мере у борбн протнв злоупотребе дгвана, односно против сталнс ц све веће употребе цигарета, бнло стручне пли друш- •твене. Нема сумње да је то комплексан проблем, као шго је и борба протпв алкохолизма, јер се ради о из.мени навнка не само личних всћ и друштвених а посебно је значајно да огро ман број људи налази жнвотну сгзистенцпју у производњи и преради дувана. Како да победите пушење Пушвч или нзлечиви болесвпк. Људи пушс без пкакве оргаиске потребе, а углавно.м из лоше навккс. Y почетку оу упорни да сс науче н поред тога што зш ннсу пријатне прве иигарете, обпчпо у млађкм годнна.ма, а каснијс сс органпзам навнкнс на отров п тражи да га стално има у ссби и вуче човека да пуши. Никотин може да се уврстн у опојна средства која се употребљавају наЈВише у свету н од кога нико, сем произвођача, нема користи. Навнка се ствара уходавањем условних рефлекса: јутарња куповнна пакетипа, жижица н прибора, вађење кутије из џепа, паљење, ритуал при пијењу кафе, после оброка итд. На овај начии се ствара један облик ауто.хипнозе — пододесно п махинално пушач сс .маши за свој .Дслонац” при отпору помагача у друштву при дискусији, узбудљивим дожпвљајнма, увек сс нађе прилика да се манир припаљивања оправда. Зато пушача треба и третирати као болсапгка. И заиста, знојење, дрхтаље и разлражљивост при апстиненцији пружа жалосну слпку човека, коме је неопходна v прво.м реду .медицинска по.моћ и разу.мевање породнце и друнгтва, радне средиие II шпре околине. Према искуствима рачуна се да је за колтлетну деггохсинацију оргалпзма п излучнвање овог опасног отрова нервног спсте.ма неопходно најмање три неде.^е. Разуме се само по себи да је за ово самосвесно * одрпцање од дувана потребна добра доза решености убеђеностп да дуван није ,дадовољство" већ пре штетпа навика нлн још вшпе болест (токсикоманија). Пушење је болест Да би се пушењс признало. и означило као иепријател * савременог човека, потребно Је: — Прогластгп! уживање дувана као болест и поставптп сс пре.ма пушачу као пре.ма болесном човеку; — Указати одмах да манија пушења није уско медицинска ствар, већ да јс треба третирати са гледишта друштва, еконо.мске стране, психологије, личне слободе, личне пронзводне способности и друго. Да би се ова бптка супротстављања дувану и надвладавања зла спроводила v потпуностл, потрсбно је заједничка и усклађсна акција медицинске службе, социјалне службе, службс психолога, друштвених организација, Црвеног крста, друштва пријатеља деце, извиђачких и спортских органпзацпја, о.младинске и пионирске организације, просвстних радника и друвих. Наш је цил» да обелоданимо опасност од никотина, а затнм да ту опасност прспустп.мо људима пушачЈЕма, њпховој лпчној свести, као н професионално позванима на обрачун. Можда су здравственп раднпци најпозваннји за први корак ове својствене службе. Бићемо задовољнп ако успемо да помогнемо онима којн су правплно схватили штстносг уживања дувана, а иису у стаљу, јер иије довољна само жеља већ н медицински поступак, па тек онда да сс самостално реше овог наметнутог зла. Мислим да нс постоји ннти ћс икад постојати какав лек којим ће баш свакп пушач моћи да се нзлечи. Нису сви пушачн јсднаки, ниоу 1ш нн разлози за пушен>ем истн. Најзад, време је да сс дигне глас у и.мс заштите недужкпх непушача, који се на многим јавшш местима „трују” себпчнкм маннрима пушача, те полједнако удшигу дим н трпе непоправљива оштећења здравља, ти.м прв што је међу њича велики број дсцс н о.мла * днне. Крај

БРОЈ 41 14 ДАНА СТРАНА 11 ЈЕДИНСТВЕНА српска лига Једтаство треће Сталпоп ЈсдЈШСтва. Глсдалаца око 3.000. Тсрсн травнат н погодан за игру. Врс.мс облачно са повремено.м кишом. Судија Hacnih »з Смсдсрсва, врло добар. Стрслцн: БОРБЕВИБ у 37. мипуту 1:0, СЕЛЕЈМЛШ1 у 43. мпмуту 1:1 и МИЛИБЕВИБ у 81. Miniyrj' 2:1. Ж\гп< картони: Жппковић (Тимок). Играч утакмнцс МИЛИПЕВИП (Јсдтшстпо). 6’ ЖНВКОВИН 7, МИЛН ПЕВПБ 8, ПАУНОВИБ 7 ПЕТКОВИП 7, БОРБЕВИН 7, ВАСПБ 8, АРИЗОВИН 7, МИЛЕНКОВИН 6, ГРБОВИБ 7 и БОГДЛНОВИН 7. ДРУГА СРПСКА PYKOMETHA ЛИГА IbnoiM пздтати V другом наступу нрсд својом публиком ,&елсн:Г су у иотпуности надиграли госте из Зајсчзра 1< доказали да успеси у прва три кола нису случајнп. всћ да су плод континуира' цог рала цслог сгручног штаба, са трспером Цекићем на челу и колективнс нгрс свнх играча. који у правом смислу рсчи, играју на терсну. Већ на схмом почстку сусрета домаћм фудбзлери су гостима сгавнлп до знзља да им повучена игра, односно бункер, неће помоћи и да he им бод, који прижелЈсују, остата само пуста и неостварсна жеља. V том периоду бележимо пеколико Acmix продора десног KpiLva Baciiha и изванрсддан uiyr левог бска Мплиће * впћа, који је голман гостију тешком лгуком успео да укро ти. Како је врсме охмицало, 7ако су се гости свс више збијали око казненог простора и некошролнсашш избаиивањем ПРВА ОПШТИНСКА ФУДБАЛСКА ЛИГА Рсзултатп Ш хола Табелв БСК — Борац 2:6 1. Борац 4 3 1 24:4 7 Мораазд — Булућ>х>ст 3:3 2. Лешјштн з 12:4 7 Једлпстто — Рхмшчкп 3'2 Хајдук — Рздн»х 1:0 3. Раднкчкн 4 2 1 1 12:7 5 ЗегхмраАНих — Лсшјипш 4 6 4. Јелнство 4 2 1 1 9:10 5 Оилдмшац — Разлггак 3:0 5. Будућност 4 1 2 1 10:10 4 Рсзтлптм IV колв 6. Хзјдук 4 у 2 6:7 4 7. БСК 4 1 2 1 10:11 4 БСК — Моравзи 2:2 В. Морзваи 4 1 2 1 8:10 4 Борац — Развптзк 6:0 9. Зем.чорзднкк 4 1 3 12:11 2 Лешјипш — Омлздинад 3:0 10. Радник 4 1 3 8:10 2 РадЈшк — ЗсмллрадЈпис 3:2 Рад1ПР1кн — Хзјдук 4:1 11. Разшгтзк 4 1 — 3 1:13 2 Будућност — Јсдннство 5:2 12. Омлздпнац 4 1 — 3 4:19 1 ДРУГА ОПШТИНСКА ФУДБАЛСКА ЛИГА Резултатп III кола Табсла Мицоет С. — Јухор 3:4 1. Истох 63 4 4 19:2 8 Biixop — Нзпредзк Ст. 2:5 2. Нзпредак Ст 4 — — 16:2 8 Истох 63 — Слободз 6:0 3. Јухср 4 3 — 1 14:9 6 ОФК Бумне — Железннчзр 4:4 4. Мдадост ГМ 3 2 1 7:5 4 ИСК — Напредзк С». 2:1 5. ИСК 4 ■» _ 2 7:7 4 Резултатп IV кола 6. Мдздост С. 4 1 1 2 13:11 3 7. Слободд 3 1 1 1 9:11 3 Млздост — С Вкхор 8:1 8. Налредак С». 3 1 — 2 68 -» д-хор — .Нзлредзх С«. 6:1 9. ОФК Буллне 4 — 1 3 5:13 1 Же.мзвичар — ПСК 2:3 Мчадост ГМ — ОФК Бу.«ше 4:1 10. Жел>езничзр 3 — 1 2 6:15 1 Налредак Сг. — Псток 63 3.0 11. Вихор 4 — — 4 8:23 0 ЈЕДИНСТВЕНА МЕБУОПШТИНСКА ЛИГА feig бзвм Бшбга □ ШУАМДИЈА (Трсшњсвица) Игралиштс Шумадије. Глсдалаца око 800. Време погодно за пгру. Шумаднја: Ралосављсвић 7, МатнН I 7, БлагојсвиН 7, Борђевић 7, Николић 7, СтсфановиН 7, Милспковић II 7, Милуновић 6, Јосановић 7, Мнхајловић 7, Милснковнћ I 6. Y дерби утакшши трсћсг кола пред прспуннм нгралпштем, приказан је фудба.\ високе врелнозш. Одмах * на почетку кренуло сс оштро, алн у грашша * Резултат Мајур: Партизан — Новосслац 1:0, Јовац: Младост — Нал рсдак 0:0, Поповац: Цсмснт — Пкварац 3:1, Кушидево: Напрсдак — Будућност 8:0, Tpeui * !Е>СЕица: Шу.мадија — Морава 1:0 (прскшцгго у 81. минугу). МЕБУОПШТИНСКА ЛИГА — ЈУГ Резултати III кола Морлва — Хајдук 2:2, Добричево — Полст 3:3, Лсвач — лерој 9:1. Благоп!:! — Младост 4:2, Слога — Полст (Ссљс) 7:1, Једннство Полет (Супска) На табгли поли Слога из Горљег Видобд са 6 поеиа, лоптс у avr пли корнср. покушалп да сачувају своју мрежу. После јсдне таквс опсадс лопта јс дошла до лсвог халфа Борђевића који јс нс оклевајући ни трснутак упутно веома преиизан ударац у самс лсве рашл>е Агићсвог гола и eraдионо.м сс разлегао громогла can аплауз. Наксн примл>еног гола, гости су закграли иржс и отворсније, тако да је п сама игра добнла у квалитету и динадшци. Из једног коптра напада и лепе, али и јсдине ак ције у првом полувремену која јс .лшрисала” на гол, гости су рско леве полутке Сулејманнја у 43. минуту гаједкачили резултат на 1:1. Др\то полувреме је бичп ипдентична слика прво.ме. Домаћк су нападали, док су се гостн зналачкн брани.ш и честим одугозлачсњсм игре покушава.\т< да сачувају нерешсн резултат. ¥ тим својим настојашша су ипак нмалн и лоста среће. Пссле једног страхови * — МОРАВА (Рибаре) 1:0 (0:0) ,ма дозво.^еног, не штедећи нн себе ни противнпка. Гостн су показалм да оу екипа високе вредности која зна шта хоће, и да с правом јуришају на прво месту. Млади играчл Шумадијс дали су све од себе п стално су нападалн стварајућп шансу за шансом. Победоноснп гол за домаћинс постигао је Јовановић. (Ж. Марјановнћ) III кола Новоселаи. Шумаднја, Цсмент и Будућност имају по чсгирн бода н ка тсбсли зауaiLMajy од 5. до 8. места, док је Налрсдак цз Дреновца ка 13. мссту са 2 бода. Морава 1U Шапиа је шеста са 4 бода, а на селмом и осмом мссту су Младост пз Рашсвл * цс I! Полет 113 Забрсга са по два бола, дссего јс Једннство пз Ратара са једннм бодо.м, Хе рој из Брснловца јс последњи без бодова. _ ВодсИн гол Јсдинства постигао јс БорђевнН тог шута Грбовића, лопта која је већ 1тревзр:гла голмзна погађа га главу и одбија сс у пол»е. Шансе сс pabajv као на филмској траци, али гола нема и домаће играче починл Аа хвата нервоза. Y 81- минуги правда је ипак задсволлна. а сталисн је у тим моментпма подссћао на ву.г каиско гротло. Искуснн Богдановић је ефектно швео корнср са десне стране. а лота је у KicoKOM .цтсу прелетела све пграчс и дошла на супротну страну до најболег пграча сусрста. левог бека Мплкћевнћа, који је пзванредно реаговао и главом је сместмо у супротни угао гола гостију. Преосталпх десетак минута утахмшхе се мххом играло на средини терсна, где су до.маћи зналачки чува-vi стечену предност и укмижилн два нова бода, који he mt с сбззсром на незгодзн раепорсд у првом делу ттрвенства. добро лоћи у сствариваљу п.\анова, односно заузп.маУБг једног од мсста у срсдикп табелс. П. Будпсалић ШУМАДИЈСКО-ПОМОРАВСКА ЛИГА □ Текстнлац — Колоннја (Кра гујеваи) 4:3 (2:2) Стадион Текстплиа. Гледаиа 200. Стрелии: Жнвковнћ, ШаденовиИ, Псрић н Стојановић. Суднја Капелановлћ (Крушеваи). Текстплац: Лукпћ 7, Мнладнновнћ 6, Јовановнћ 7, Перић 8, Стојановнћ 7. Куи.^ак 5 (Mil ловановпИ 6), MiucTiih 7, ЖпвковиН 6. Станковнћ 9. Асовciui 5 (Маслова>рић 6) н Младс * новпН 7. „Штофарии" на свом „буњпшту" су нссавладиви у овој сезони. Оси.м тога. навала јс прораднла и са 14 датнх голора је иајефнкасннја у лигн. п Бораи — Слога (Деспотовац) 2:1 (0:1) Борац: Иванковић 6. Рајц 6. Костић 6, Мпшнћ 7, Гвозденовић 7, Марковнћ 6, Миловановић 6 (Бокић 7,). Сврзић 7, Цонић 6, Церовпћ 7, Харазпк 8. Оцене тренсра Светс Зубср. После два узастопна госто пан»а и јсдног освојеног бода Барац је у трсћем колу на сво.м терену савладао Слогу из Деспотовца рсзултатом 2:1. Гост» су сс представмли као ол- .\ичан к добро уиграц там и поштено су намучилп до.маћипс. ПОВОДОМ УТАКМИЦЕ ТЕКСТИЛАЦ — ЈЕДИНСТВО (Мнјатовац) 8Ш № цМа Y другом колу Шумадпјско-поморавске фудбалск *: лигс, Текстилац из Hapahniia гостовао јс у Мијатовцу н та_мо нерсшено нграо против тамошњсг Јелпнства 3:3. На игралншту „Шаранчс" у Мијатовцу догађају сс права чуда, захвахујућн суднји Мнлнћу из Крагујевца. Својп.м суђекем Мплпћ је украо победу штофарцима. Овакво cybeibc крљн углед судијске органпзаиијс. Свима је било Јасно, чак п пуном гледалишту, да he домаha, слабија екнпа, нзгубити. МеВупш, такво мншдењс нијс нмао и арбитар из Крагујсвиа којп се, узгред uvaii речсно, већ неколико пута па с\нчан начни „светн4 Параћинии.ма због непрсчишћсннх старпх „рачуна". ПОСЛЕДЊИ РЕЗУЛТАТИ О Мајданпск — Јсдннство 2:2 (2:1) Jcaiuictbo: Богосавмвић 7, Нс делжовић 8, Милићевић 7, ПауHOBtih 7, Петковић 7, Борђсвпћ 8, Васић 7, ДамЈановпћ 7, Грбо * вић 7, Пелнвановпћ 7, Богдаио вн 7. Једннство наставља серију изванрсднпх резултата. И поред врло брзог вођства гостију у 8. мкнуту водпли су са 2:0, Јединство је донсло бод из Мајданпека. Голове за Једннство постигли су Грбовнћ у 24. н Васић у 77. мннуту. Фудбал Партнзан (Глоговаи) — Тестилаи 3:0 (2:0) О.младинаи (Натадинии) — Борац 0:1 Новосслаи — Будућност 2:4 (1:2) Кошарка — мушкарии ОКК Параћин — Таково (Гор. Милановаи) 95:82 (56:37) Р^жомет Текстилац — 14. октобар (олложено). Да ли је на помолу ренесанса „Шгофараца” показаће наредна кола у комс се пграју утакmiше са врло јакмм пропшш * цима. Оно нпо посебно радујс тренера Вехковића и си.мпатизе * ре „штофараца” је све оол>а н сфнкаснија игра новог центар * фора Станковића. Он јс против Колонијс пграо полетно и осмиш.дено. Гости из Крагујевна су ехппа која зна шта xohe. Y својкм редовима пмају неколнко всо.ма дрбрих фуд ca.topa који су носиоип игре, а што с\г поражснн нијс случај већ су се намерили на бо* љсг од себе. Р. Becnh После всшто »зведеног слободног удариа гости суу35.мп нуту први ДОШ.1Н н вођство. У друтом полувремену до маћини су кренулп на све нли шпита и послс страховитог прппгска II безброј пропуштсmix шанси, преко резервног пграча Бокића нзједначнли су рсзултат. Овај гол као да је прспородио пграче Борца. Y S0. лпгнуту лево крнло Хараз»н поспггао је победоноснн гол « тнме поставио јс коначан резултат утакмнце. С. Стефановић з Текстилац — Каблови (Свстозарсво) 37:28 (17:13) Сталпон: Текотплаи. Глсдалаца: 200. Судије; Лукић и Риcnih пз Крушевца. Искључс * iba: Текстклац 6 мнн. Каблови 2 лигн. Селмерии: Тскстилац 9 (7). Каблар 6 (5). Текспиаи: ТомнН, Jaiwih 8. С. Петровић 3. Коднћ 6, Mapковић 7. Cpejiih. Bypnh. МнAojKGBiih 9, Јовамовић 2, 11. Будисхшћ 2, Тодоровић н Јсленнћ. Ii порсд тога што су ,.што фаршГ победили. цнсу *одушсвилн. Игрзлн су пспод сваког очекивања, бсз жара. На супрот госпгча који су бгз пскуства и ово нм је прва утакмнца у ковом друштву. Ток што је утакмниа почсла, гости су повсли са 1:0. Домаћи су запш Г2ре\-зели воБство и до краја првог полувремена стално води.\н са 4 до 5 голова разлике. На полгврсмену отгапло се са резглататом 17:13. После одмора и савета. „што фарци’) су нешто 6o.be играли, али шта врели када су у одбрани били слаби. Дали су 38 голова. али је одбрана бпла слабији део ти.ма: примила је 27 голова. На крају, лодај.мо и то да су играчн Текстнлпа више рутински победнли него показано.м игром. Кондииноно слаба екипа једва се кретала по терену, а о брзим акштјамд и контрапапади.ма и да не пипгемо. Р. Всспћ Е Прва Псголетка — Тскстилац 33:28 (15:15) Играл1Ш1тс школског ц-ггра Трстекик. Гледа.\ана 200. Сулпјс TovociijcBiih if Марјац из Крапјсвна. Исклучења: Пстолстка 8 микута, Текстилац 6 минута. Ссдмерци: Пстолстка 6 (5). Текстилац 6 (4). Текстилаи: Јсленић, Јанић, Пстров-ih 4, Кодић 10, Бурић, Т. Будисалмђ. Cpcjnh, МилојKOBiih 3, Јовановпћ 4, П. Булиca.\nh 5, Тодоровић н Савић. Руководство клуба na почстку првснства сксвало јс план који није остсарсн. Очскивало се да сс из Трстенпка нзвуче бод, евентуалпо два, a \:i СТОНИ ТЕНИС Старт 21 soroiipa На последњем састанку пред сгавника клхба Другс стонотсннске лиге Србнјс, оли-чено је да ново првенотво стартује 21. септембра. Y овогодншљем такм»че«.у учествоваће 12 сKima: Новп Пазар, Индиум (Светозарево), Партизан (Влл»ево), Нпшпро.мет (Ниш), Тимок (Зајечар), 14. октобар (Крушевац), Ударних (Лозовик), Младост (Смедеревска ПхАанка), Борац (Параћин), .Металаи (Кра.^ево). Једпнетво (Титово Ужиие) и Озрен (Соко Бан.а). Прсдставнишг друголнгаша су такоВе на озом састанкг нзабрали и председника представништва Руди Ванека некалашњег .мајстора целулоидне лоптицс из Параћина. ЈЕДИНСТВЕНА СРПСКА КОШАРКАШКА ЛИГА — ЖЕНЕ • Борац (Чачак) — ОКК Пара hint 79:95 (38:49) Кошаркашпис ОКК Параћпм локазују да су у оллмчној форми. Y прошлој НСДСЛ.И савладалс icy Раднпчки пз Крагујевиа са 107:87, а прскјуче јс поклекнуо и чачанскп Борац. Гошћс су све врсмс бнле налмоћније ол домаНпна н ти.мс локазалс да су са београлским Партизаном najoo.wi тнм у Aunt. Утакмнца је играна бсз посебног жара, јер сс унапред .днао" рсзултат. За сладохусце 28. ссптембра у 10 часова свакако he бптп праз кпк, Јср у Параћпну гостујс скн па Партпзана, првопласирапа на табелн од које су у прошлоЈ по лусезонп нашс кошаркашицс несрстно пзгубплс. ОКК Параћин: С. Псгровић, J. TopibaiiCKif 20, Мирчнћ 5, В. Ilcrpooiih 2, МпноЈловпћ, A. Topсс екшха врапгла поражеиа. Пораз нс забршћава ташко ко.иско слаба игра. Како смо сазнали у разговору са нсгаш члгповти управс,' забфин>ава чшБсгпша да играчн немају кондЈШИЈу. Поставлл сс гаггаibc шта јс гзрох: трекупга криза iLVi нешто друп>. Једио је јасно, ако се већ у Hcae.bv псбедц врло жплави иротнвник in Крушевиа „14. охтссар" очда јс трка за врх nano.bena. Кретаљс рсзултата потврђујс навслсиа ззпажша чланова управс. Док јс било снаге резултат јс б.чо тссан. тако да сс на полувреме отишло са резултатом 17:15. _ И поред тога што је јасно бнло ла сс 6C3BO.VHOM тггром, без жара, ннје могао постићи co.wi рсзултат, у пгрц се ништа нијс прометао. ТИТОВ ПЕХАР — ВЕЛИКА ОБАВЕЗА (Наставак са 1. стране) здраве свпх ваздухопловаца п oKyiLbCHHx посматрача великог аеромЈггинга поводом завршет ка 18. јггословенског аеро-релија. После поделе последњих при знаЈБа, натмурено нсбо, расцве тало се шарсним падобраиима. To је уједно био п почстак аеро-митннга. Рећали су се учесници мптштга. Моделари, muo ти од чијнх небеских бравура јс застајао лах и .деддва се крв у Ж1ва.ма”. Посебно одушевљеЈБе н усxnheibc изазвао је наступ турбомлазног хсликогттера и .млаз ног школског авиона, по потре би ловиа, „Јастрсб", а врхунаи свега је наступ ,ДКРО” групс на млазннм авионнма „Га.\еб". Ни к:пиа која је почела да ро мнња прсл крај митннга нијс успсла да омстс врспс летаче да изведу свој атрактивни прогоам н глсдаоце да ужквају у њему. Фото-репортажа са мпмшга и релија на последњој страни нашег лпста. М. Михајлоснћ М. Илпћ Наш представник у другој стонотениској српској лип! Борац из Параћина, у протекле двс годјгнс борио се за опстанак. Разлог то.ме је сзакако и пспостојање адскватне просторије за трснинге. јер је сала СФС где су некад треипрали претворена у магашш. Поред недосгатка прсстора стоногсписере лгучп н недостатах тренера, наи.ме некадашњн трс нер и cTOiioreimcep Руди Ванек престао је актпвно да се бзви свим лепин спортом. Верујемо да he се уз ангажоваље спортскнх форума Maine општине наћи решење п тме омогуНити стонотенисерима нормалан рад и такммчеље. ibaHCKii, Добросављсвић 2, Лалић 9, Срстеноопћ 37, Стефапоciih 19, Таранозска. НздаЈе OK ССРН ПАРАНИН Ypcbyjc: Редакционн колсшјум Главцп ii одговорнп уредник Борђс Петковпћ Адрсса Редакпије: Парађин Б. Крс.мвковића 16 Тсл. 83-694 Штампа: „ГЛАС" Београд, Влајковнћева 8 Тсл 335-384. 1цраж: 10.000

18. ЈУГОСЛОВЕНСКИ АЕРО-РЕЛИ ЗА ПРЕЛАЗНИ ПЕХАР МАРШАЛА ТИТА ____ СА РЕЛНЈА Н МНТННГА Краје.м августа и почетко.м сспте.мбра наипсм плавим нсбо.м пловнли су „јахачи плавих внспна” п надметали се за најдрзжи псхар, најдражс прнзнање, прслазнп псхар Маршала Тита. Сребрпи Икар нсодољивом прнB.\a4Homhv „гонпо” ie нашс најбол»с моторнс лстачс на подвнгс. Прсдссдмпк СО-с Параћин Слободан Милнвојевић отворпо је Аеро-мнтикг и поздравно њсгове учссш1кс Ваздушни караван од 23 спортска авиона са 46 пилоза стартовао ie пз ппто.мог Псмурја, Мурскс Соботс да прслстн сво. југословснско небо. Дан ире старта првс етапс на свсчаном асро Mimniry окупило сс нешго прско 30.000 становника Помурia са жс.\>ом да поздравс пилоте ДОМАНИНИ РЕЛША СТАРТ РЕЛИЈА Југословенски аеро рели стартовао је у Mvpској Соботи. Свечано отварагве обавл>ено је 31. августа на велпком асро митингу прел око 20 хил>ада л»уди. Рели је отворио гснерал-потпуковник Душан Влапсав^свић, председник Ваздухопловног савеза Југославије. На фотографнји лево ie Crime Раднђ, прошлогодиш№11 победник ЈЛР-а. На горњој фотографнјп је старт првог авиона на релију. Поред Мурске Соботе (почетак) II Параћнна (завршетак релнја), до.маћнни ваздушном караваиу билп су и Тузла (на горњој фотографијн), гдс су учесницп релија положпли венац на партизанском гроблу. На фотографнји лево је дочек са usehe.M у Славонском Броду, а цвеће је чекало п у Пришппш (фотографија дссно). Град хероЈ — Прилел отворио јс шпром своје срце. Y Прилепу су учесници обишли Тутунски комбкнат (фотографија доле). неустрашиве бедсме нашсг нсба. Летачп cv сс одужпли како су најбоље знали. Приказалн cv све својс лстачкс способности н одушевили окупљене Помурце. Прва стапа прошла у такмичарско.м узбуђењу и нсспора3V.MV пзмсђг оудпја н пилота. Мсђутпм, лспа л»удска -рсч и договор исправпли cv пасталу г.рсшку. Yen«? оу пјјлотн морали да обавс неколпко пзвиБлчкпх задатака: оцртати одрсђспс објскте, измсрпти датн објскат, стпћн тачно на впсмс... Ваздушни удсс помутно такмичарскн жар Јутарже маглс у долинп Савс анемогућиле су стг *р друге ета пе иа вре.ме. Такмнчарска нсрво за Достпгла јс врхупаи. Најзад изнад глава „пукло" је плаво небо. Авнонк су полстслн са аеро * лрома v Славонском Бролг ка Тузлн uiLw друге стапе. Свс сс одвпјало по прсдвнђепо.м плану. На аеродрому у Тузлп окупи лн cv сс сви авнони ссм једног. Миодраг Петровски. са копило * том Тихомиром Карапанчевим v авнону ,.Аеро 3” нпје стнгао на иил» дргге стапе. Умссто караифнла н no.synna постеља бје- .shhckc болниис. Y непосрсдној близини Бјс wine срушио се спортски авнон. Налстео ie на електрпчнн стуб и пао на лсђа. Пилоти су повређсни. Петровски ie v бесвссно.м стању. тсшко повређсн, док ie копнлот v свесном craiwy пренст v oje.wiHCKv болнину, такође са тежим повредамз. НсГорс: Турбомлазнн хслнкоптср припрсма се за демонстрирањс својих летачких способностн. Дссно: Падобранци су бнлн сталнп rocni на сви.м аеро-митннзнма ЉУБИТЕЉИ ВАЗДУХОПЛОВСТВА такмичаре. Мсћутнм, одлучносг пплота и срсбрни Икар, дар Прсдссднпка Рспублпкс мамкли су неодољиво. Другог лана боравка v Тузли V4CC1IIIUH рСЛИЈа ПОЛО|Ж11ЛП су пспцс и свсжс цвсћс на партпзалско спомсн гробље. Ку.мулошсмбусн најл>ући непрнјатељи Тгзла 3. септсмбар. Старт треhc crane Тузла — Приштна. Астача очекујс тсжак дан. Мстсоролози најавл-ују до 14 часова добро вре.мс. Сваки трепутак корнстн сс за старт. Овога пута стартовале ov 22 посаде. Папсрјаспг белн облацп смсЈвују се јсдан за другпм. Свстли хорпзонт почмљс да се црни. Та.мо испред нас формирају се злосутни кммулонпмбусп. uaj.whii непрнјатељп ваздухопловаца. Треба и.мати одважност, знање и срећу и улетети V црнк хорнзонт. Пркштина. Прсбројавањс по кишп. Да лц cv свп стигли? Heлостају још два авиона! Нијаз Дсли!1 пз OcnicKa и Чавар Иво пз Бањалуке. Обојица врснн пнлотн. Зсбња се увлачн v човека, гледајућп у туш-црно нсбо. Y мсБувремену стпже вест да cv оба пилота жива н злрава слетела v Kpa.seso због лошпх в;сменских irpiuiiKa. Гостољу« бив главни град Косова прнма лсп. нас рашнренпх руку. Домаћини су цам радни л»\’ди тсрмослсктрапс „Косово” у Обилићеву. Сутрадан ваздушнн караваи наставља својс путован>е. Осгали бис.мо још, алп Прилсп всћ очекујс лолазак каоавана. До ПЈилспа иас прати лепо врсме. Логн сс по плану. Y мсђ\ *времеhv стиглн су Нијаз Делнћ и Генерал п£ковнпк авијапије Иво Чавар. Свп слећу v Ири- ЕнвеР Н«маловнћ гручује прелазни пехар дар Маршала Тига Мнју Бану пз Осијека, који је Топао и срдачан дочек. Домаћини угађају гостима и просто се утркују ко he бптн лдбазннји. Еелпчанствгнн скуп v Прнлепу 5. септембар. Данас је слобо лан дан за учесннке релнје. Град испод Ма<ркових стена жнви данас јсднпм новим животом. Прилепско срцс данас куца као v свакога ваздухопловца. Y поподневним часовпма колоне љгди п аутомобила крећу на облнжњп спортски аеродром да присуствују дотадашњем највећем аеро митингу. Окупљсно! маси говори генсрал пуковник Дане Петковски. Народ слуша сваку реч и просто је „гута”. А онла долази оно највелнчанстпеннје. Haj6o.su југословенскн ваздухопловцн де.монстрЈјграју своје вешппсе. Смењују се аплаузи и усхићен»а. 6. септембар. Данас ie старт последње етапе Прилеп — Параћнн. Y задњој. стапк треба одлуЧ1ГП! ко he понети вслнкн прелазнн пехар Маршала Тига. Пилоти crapTvjv узбуђени као деца када се првн ггут оусрећу са нечи.м непознатпм. Незаборавнн дожнвл»а| из Давидовца 7. септс.мбар. Од раних јутарн»их часова no.xp.uio је народ v Давидовац. Сва превозна срсд ства cv на располагању. Величанствени скуп: 50 хиљада л>уди. Предссдник општине Слободан Миливојевић поздравља Vчеспике рел;-а. Чптају сс резултатн. Најбољим следе наГЗаде. овс годкне најбол>и мсђу пајбол>има. После подсле призпања по т.рећи тт Haj6o.su ваздухопловШ! демонстрирају своје вештине. Наступају к.мгпнн авиони. Bpxvhckv акробатику пзводпо ie Светомир Трифуновић, млаз ни авиони и хелихоптери представљају поссбну посластицу. Данас је завршено највсћс такмичењс МеБусобни сак руке и релнја. моторних пилота. поздрави, чврст стидовиђења до идућег Тскст и снимши М. Нлић i Горе: Савршени налст акs ро-групе на „Галсбовпма“< = Доле: Пплот »Јастреба * 1 У сва три града Мурска гСобота, Прилеп и ПараНин, L где су одржани аеро митинзи бно је изванредан *. одзив. На аеро митингу v Давиaobuv бпло је око 50 хиља- Ц да л>удн који су са усхићс- D п»ем пратнли „бравуре” најбол>нх југословенских ваз |в духопловаиа. Ол ранпх ју ■ таршпх часова коло.чс људп И п аутомобнла кретале cv Н се од ПараНина да поздра- ■ пе naj6o.se. Свакако ла јс iraiuo.sn плустраинја пнтер^сован *'« за MiniiHr 1! ова фотогра L Л фнја.

ПРЕД ПРАЗНИК Богат програм прославе Y овој јубиларној години, када прослављамо и тридесету годишњицу победе над фашизмом, Дан ослобођења Hamer града и њсгове околине биће, како је речено на последњој седннци Одбора за прославу, прослављен кроз низ прпгодних манифестацнја. Централни догађај биће свечано откривање СПОМЕН ФОНТЛНЕ испред зграде Скупштине општнне н Општинског ДАИА ГОДИНА II БРОЈ 42 ПАРАБИН 30. СЕПТЕМБАР 1975. ИЗЛАЗИ СВАКОГ ДРУГОГ УТОРКА ЦЕНА 1 ДИНАР ЛИСТ СОЦИJАЛИСТИЧКОГ САВЕЗА РАДНОГ НАРОДА ОПШТИНЕ ПАРАБИН суда, чија се изградња приводн крају. Откривање ће се обавитм 13. октобра у 9 чпсова. На свечапој седницп СкупЈптине општине истога дана бнће уручене традииноналне ОКТОБЛРСКЕ НАГРАДЕ' организаин)ама п појединиима, гз пригоднп рсфсрат и свечанп програм. Најважннја културна маниtbecraunia cv тра.мшпоналии V ОКТОБАРСКИ CYCPETH ПОЗОРИШНИХ АМАТЕРА, на којима ће узети учешће лесетак позоришта из целе наше земл,е. Сусрети ће битн отворенп 12. октобра н трајаће ло 22. октобра. Непосредно ггос њиховог почетка, у холу Позорншта ће бптп отворена Изложба ликовннх ралова Уметничке колонијс v Сисевцу. Основна школа „Момчило Поповић" свечано ће прославпти Дан школе 9. октобра, иа дан кала је Наподнп херој чије п.ме носи добпо ово највише признање. Свој лаи ће прославип! н Гнмназнја „13. октобар”. Бићс организован н митинг револуцвонарне поезије. уз учсшће пссникнње Десанкс Максимоввћ и песника Оскара Давнча п Бопђа Радншића. Свечаност ће нам увеличати гости пз Крапннс. којн традпппонално о^пжапају лобпе односе са ИВТ ..Бранко Крсмаиочпћ” и нз „Далмацмје-цемента”. Са реферсндума о интеграцијн „Једикства" и Штофаре ПРЕДУЗЕБЕ „БУДУПНОСТ” Прва испорра алучеличних ужади Y новом погон\' за производн»у аду-ужади од алуминијума и челика за преношење електРЕЗУЛТАТИ РЕФЕРЕНДУМА Tckctilmio предузеће ,Дс длнство”: од 148 радника упнсаних у гласачке спнсковс на гласачко.м месту појавило се 146 радпика. За шггеграцију сс нзјаснвло 145 радника, док је само један био против интсграције. Двијпца нису гласала из оправдаких разлога. 1IBT „Бранко Крсмано внћ": у Штофари јс у спнсковс бкло уписано 2363 радника. На гласачким местнма појавило се 1919 радника. Својс гласове за ннтеграцију дало је 1652, док је протнв интеграције бнло 203 радннка. Међу листнђнма нађено је н 64 нсважећих. ШТОФАРА И „ЈЕДИНСТВО” CY ОДЛУЧИЛИ Изјава првог купца Поводом прве испоруке алучеличних ужади забележили смо и изјаву техничког директора Електродистрибуције Са ве Гојковића: „Ова куповина за нас значн много, јер смо до сада ову ужад тешко набављали од „Новкабела” Нови Сад, „Оточанке" из Задра и из увоза. Ову ужад користићемо за пре нос електричне енергије високог и ннског напона на водовима у нашој општини. Нас пнтересује тренутно ужад пречника 35 и 50 квадратних мили метара које се раде у Поповцу”. рнчне анергије предузећа „Будућност”, пробна пронзводња одвнја се нор.ма.\но, и првс ко лнчине за тржиште аећ су испоручене „Електродистрпбуцији” из Параћина. V току је припрема за увоћење друге смене, за што ie већ при.мл»ен један број квалн фикованих радника. По речима Драгослава Мрки ћа, директора предузећа, проб »га ттрошводња завршићс се до краја године, а онда ће се полако уходавати рад у внше смена, зашто he, наравно, бити потребан пријем нове ра,\не снаге. Иначе, за пронзводе овс пове фабрнке влала велико интересовање на тржишту с обзнром да суседна фаорика каблова )гМоша Пијадс" нз Светозарева нема у свом асорти-ману ужали овог пречника. Сировнна се набавл»а У Алу мцнијумском комбинату у Титограду, а када фабрика прора ди пуннм капацнтето.м годишња he пропзводња износити 1500 тона. М. Дидштрнјевнћ РАДОСНИ ТРЕНУЦИ СТДРТ ТЕНСТИЛНОГ мшнш @ Огромна већнна радника у ооа колектива изјаснила се за интеграцију Већ у пет earn \ јутру радннцн прве смене Фабрнке unoфова ..Бранко Крсмановић” почелн cv да се нзјашњавају за ннтегра цију са Текстилннм предузећем .Једннство”. Прн крају радног времена изашлн су на дванаест бирачкнх Meera да-и формално потврде дугогодишњу жељу параћинских тектилних радннка да ова реномнрана фабрнка штофова Забрега добнда асфалт Лредседннк Скупшпше Месне зајсднице Забрега Мнлен.го Бурић припрема се да пресечс врпцу прсрасте у текстнлни ко.моинат. Y следећој смени свечаније но обично. Овај дан представл>а важан дату.м v дал»с.м развоју текстилне индустпије у нашој Општнни. Beh у осам сати скоро на свнм гласачким местнма гласало је преко 50 одсто од укупног броја уписаних радника. На биралишту број 4 затекли смо Драгослава Смнљанића. квалификованог радника v Предионици чешљаног гвредива. И он ie гласао „за" као и његови предходни другови. — Имајућн v виду будућност наше радне организацијз гласао сам ,за". Уосталом производи од трнкотаже cv доста тражснн, a v еавременијим vсловнма код нас моћи ће.мо да развијемо и ову грану текстилне индустријс. Раденко Грашић, мајстор одржавања маишна V Доради гласао је на бнрачкој кугији број 10. О ннтеграцијп се говорнло читав низ година уназад. Ја подржавам овакву концепцију и мислн.м да ће н са економске стране да бгде 6o.se и за нас и за „Јединство". /Кивадинка Ибрахимовић, премотач калемова једноставно објасннла овако своју одлуку да гласа за интеграциј?: Бол>е је и за нас за њих. Уједињени v један пелики колсктив још сипрније ћемо наступити на тржишту, и задржатп стечени углед. Раде Мплорадовић. новинар v Служби ннформација први ie спустио гласачки листпћ у кутију: — Ја са.м од скоро у овом колективу и срећан сам што сам могао да први гласам за интепрацију, која представл,а корак ближе ка остваривању Текстилног комбината. Свгурно да по овом питању слично мнсле м осталп ралннци Штофаре, којп су већ до 18 часова завршнли гласање. И тако од данас Штофара и Дедпнство" живе под hctilm кровом н делс nerv судбннг. Тако cv одлучили радннцц ова два колектива. Изванредан одзнв у „Јединству” V суботу, 20. септембра у Забреги је на свечан начнн пупгген v саобраћај асвалтни пут Забрега — Поповац у дужини од 2 кило.метра. Вргшу је пре секао Миленко Бурнћ, председник Скутшггине Месне зајед ниие, а свечаности су прису ствовалн, порсд друштвеио-политичкнх и јавних радника на ine Опшгнне, Борђс Трајковић, заменик секретара за привреду СР Србије и Слободан Миливо јевић, председник CO. Радничко село Забрега најзад је добило hobv асвалтну траку до Поповца. Тако је најзад остварен дугогодшињн сан мештана овог села, а радимцн he моћн да брже и лак ше долазе на посао. Поред то га, асвалтни пут је омогућио бол>и приступ културно-исторп јски.м спо.меницима v долинн Црниие и отво.рио шнру пер спективу за развој Забреге, на рочито као будућег тутристичког села. Изградњу гтута знатно је по.могла Фабрика цемента .,Но ви Поповац” а радове је изво дило Предузеће за путеве „Пу тоградња” из Ниша. (М, Д — М. И) Ово 25-то септембарско јутро остаће записано крупним слови.ма v сећању ралника текстнлног предузећа »Јсдинства". Тако је расположење било током изјашњавања за прнпајањс ИВТ „Бранко Крсмановић”. 148 радника уписано је у гласачке спискове. Од 6 сатм када су отворена гласачка Meera до 8, кадас.моих посетили, гласало је око 100 чланова колектива. До 12 сати гдасало је 140 чланова колектива, док cv двојица радника би.\н оправдано одсгтни, или у пропентпма тласало је 98,6 одсто од стално упошл>ених чланова колектива. Од раних јутарњих часова тискали су се радници овог Предузећа да дају свој глас н допринос овој корисној иницијапгаи параћинских текстилаца. Свечано искићени круг заставама н свежим цвећем, По радним просторнјама окаченн транспарентп: „Гласајмо данас за 6o.se сутра”. Шнрокн ос.меси н притајена радост, јср како сматрају радни л»уди овог колектива, интепрација обезбеђује ситтрније сутра и мање неизвесности. Прва је гласала Милоранка Матић, филцер: „Овај дан смо дуго чекалн. Поранила сам да гласам што пре и дам свој глас ннтеграцији. Биће нам снгурно бол>е. Иде.мо у велику кућу, а тиме и сигурнПју. Y мсто време када ,је гласала Милоранка, на гласачком месту налазила се и Љубннка Поповнћ, шивач: „Поранила сам од силног узбућења. Морала сам да што цре обавим пријатhv дужност да бих на миру могла да радим. Ова интеграција пружиће нам већу скгурност. Пласман робе биће лакши, биће вшие посла, а тиме и веће плате”,_____ __ . Прве колпчине алучеличннх ужади испоручене купцу ЗА ДЕЛЕГАЦИЈЕ И ДЕЛЕГАТЕ Скупштмна крајем недеље На последњој седншш Председннштва Скупштине општн не договорено је да се заједннчка седншда свих већа Скупштине одржи у другој половини ове недел>е, с тим што је добар део материјала передвнђеног за раз.матрање већ упућен делегаццјама и делегагима. На седннци ће, измеВу осталог, бити раз.матрана следећа питања: кретање ттривре де и негтривреде за првих шест месеци ове године, пртшв сред става за општу и заједничку потрошљу за исти период, информација о запосленостн и за пошл>аван>у за осам месеци ове годпне, информацнја о обе збеђености средстава за инвестигшје у току а даће се и сагласност на више статута организација удруженог рада из области друштвених служби. Скутпптина he усвојити и Прог рам свога рада за период до јуна идуће године, који се налазио на јавној дискусији. На истој седници, Скушптина општпне треба да размотрн припспеде предлоге за 13-то ок тобарску награду и донети од луке о томе коме ће од пред ложених појединаца и органи зација припасти ово најшпие траднцнонално прнзнање наше Општине. О скоро свим од наведених питања наш лист је објавио пригодне текстове у претходним бројевнма ,а у овом броју дајемо и ширн преглед инвеети ционих захвата. ЈУГОСДОВЕНСКА ННВЕСТНЦНОНА БАНКА ПАРАЋНН

CTPAHA 2 14 ДАНЛ БРОЈ 42 ИНТЕРЕСНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ УСМЕРЕНОГ ОБРАЗОВАЊА Прошлог чствртка одржан је састанак Полјггнчког актнва. па коме јс разговарано о вођењу јавне дпскусије о матсријалу „Оснпвањс саомуправних ннтсресних заједнниа усмерсног образовања". Састанку је прнсуствовао и друг Миодраг Буричић, сскретар Сскппје за образовањс Penvблнчкс конфсренцпјс ССРН Србијс, којн јс лао извесна објашњсња у всзи са самнм матсријалом п прсдстојећом јавном лискусијом о н»е.му. О садржају магсрнјала говорно јс лруг Драгољуб Apcith, ди« ректор Гнмназије. Договорено је да се материјал упути свим основннм органпзацпјама удруженог рада, ралним заједннца.ма и месннм зајелнниама. али да се не инсистира ла сс у свпм ови.м етруктурама разговорп обавезно волс. Тежиигге ће бнти лато на активност у иајвећим раднкм колектпвима и у школама. СКУПШТИНА УДРУЖЕЊА ПРАВНИКА V четвртак 25. септе.мбра одржаиа је Скутшгпгна удружења правника наше Onun line. За прслседннка је изабрач Маринко Радовнћ, суднја из Параћина. На скупштинн јс поднет извештај о досадашњем раду Удружења, којп је оиењеп као потпуно неактива-н. На крају је усвојен Статут удружења и мзабрано председнниггво. ОДЛОЖЕН ОМЛАДИНСКИ СЕМИНАР Ce.Mimap за омладинске руководноце II актквистс, који је требао да се одржн 20. и 21. септе.мбра на Грзи, одложен јс због малог броја прија вл»ених учесннка и недовол> них финансијскнх срсдстава. Како нас је обавестио Стојан Дннић, прелседнпк Општинске коифсрснцнје Савсза соцнјали стпчкс омладннс семинар ће сс олржати до краја ове године. УГРОЖЕНИ Y прошлом броју шшег Altera прочитзо сам кнфориацију која говори о тешхом материЈллхом полождју алкмсагурс. Нкгдс иа ЖА-чост, мисам нлншао ма информжццју ° да с« неха социјалмж служба ангажовала на рсшаваљу проблема материјалио угроженкх адаоката. Y знаху солидарности са шскошш тегпкмм материјалиим положајсм предлзЈкем другооима к> „Ике” и .Југооетрола" <а им бензпн за хола продају по 1ГИЖЈ1М иеналха. HOBA ПЛОЧА Аутосаобраћајао предузеће ..Ве.\мотравс ** жз ћупраје, обpaha сс свсфш путипшша у рск.ча&1ном програму Ралдо Саотозарева композиинјон ,Д,оа«ће >аа. epehau пут"- Зл заоосгеие у ..Велмотраису" Y тому је с>шмам моае V ХМДКЕЈ ЛОНДОН И.МЛ 4VBEHH ХЛЈД ПЛРК V KOMF. МОЖЕШ СЛОБОДИО ДА ГОПОНН111 11ГТА ХОНЕШ. I1APAH1IH ИМА 4VBF.HH КЕЈ HA КОМЕ МОЖЕШ СЛОБОДНО ДА ГАДИШ ШТЛ ХОНЕШ. Сни.мак са седнице Извршног савета CO СА СЕДНИЦЕ ИЗВРШНИХ ОРГАНА ДРУШТВЕНО-ПОЛИТИЧКИХ ОРГАНИЗАЦИЈА НЕМА ННВЕСТНЦНЈА БЕЗ ПОКРНЋА • Разматрано више актуелних штј ања везаних за кретања у привреди и спровођење мера стабилизационс политике у Општини ф Посебну пажњу побудила је Информација о инвестицијама из које објавл>у’ јемо шнре пзводе СА СЕДНИЦЕ ИЗВРШНОГ СЛВЕТА CO ОСЛОБОДНТН СЕ ЗАША На недавно одржаној седннцн Извршног савета Скупштпне општпне нашло сс неколико актуелннх пнтањз. пзмеђу осталог, и Информација о крегањима у привреди и вапприврсди наше Општине за прво полугођс овс године, која ће се наћн ка днсвном рсду и нарсднс седннцс Скупштинс. Оцсњено * је да је привреда у овом псриоду постигла повољнија крстања у односу на прстходну голину, а. прс свсга, с.ман»сн је раскорак између пораста утрошсннх средстава и укупног прпхода. Укупан приход пзноси 1.044.000.000 и всћи је него у истом периоду прошлс годинс за 24 одсто. Утрошена средства износс 748.000.000 дннара и већа су за 25,5 одсто, а остварени доходак износи 296.000.000 динара и већи је за 20,3 одсто. На финансијски рсзултати привреде у овом перноду позитивно је утицало вншс фактора: повећан.е цена некнх готових производа и услуга, нзвесно смањење цена репро.материјала, спровођењс стабилизационих програма ште дње, смањење одсуствоваља, a нарочито у вези са боловањима. као и побољшање радне и технолошке дисциплпне, које сс нарочито оссћа залљнх мсссип. MebyntM, оно што озбиљно забршЕава прн аналкзи привредних кретаља, о чему је било речи и у нзлагању пред« ставника СДК друга Николића н у дискусији, јс озбиљан пораст залиха. Укупне залнхе су порасле за 32,5 одсто, а у тоПОМОН КРАГУЈЕВЦУ Општински одбор Црвеног крста у Параћину на својој седнпии одржаној 11. сегггембра 1975. годинс донео је одлуку да се угроженом становшшЈгву од поплава и Кра гујевцу додели новчана помоћ у износу од 5000 ди нара преко Основнс организације Црвеног крста у Крагујевцу. (М. М.) Алегорије плоче „ОСТАЈТЕ ОВДЕ", Јер су нм средства no основу К-15 регреса за годгатм одморе. оро чсна код бакхе, на оснооу коЈкх су добилк кредЈсте м купоапку иовкх аутобуса. ДЕМАГОГИЈА Када раднкху истоаремеио у. ручиш РЕШЕЊА м стаи и >а кирнју од 100 000 сгарш днмара. КАД БИ СВИ У праом полугоћу годиие, >ia тернторнЈИ наше комуне. мпос\емо > укупно 144 раднмка. Неки наиш сутраћани кажу: МАЛО; Др^ти опет коментармшу: Бар дз су ■ тих 144 запослеиих на одрећено времс Па. кзаз бн са еаи незалослекк запос.\еки одједном. дапослеки у Зааоду за мпош.^азаibe б« остхки без послл. ме залпхс матернјала за 20,2 одсго, залнхс исдовршеие производњс к сопствених полупронзвода за 22,7 одсто, залнхе готових производа за 72,1 одсто it залихе трговинске робе за 21,7 одсто. Како би се проблем залиха цсловитије сагле * дао закључено је да сс формпра посебна комнсија, којој јс стављено у задатак да обпђс раднс организације и урадн анализу о пнсини и структури залиха и могућностима за њнхово с.мањење. Биће сагледана и ситуација у којој ће се наше раднс организације наћи од 1. јануара идуће годние када на снагу ступају проттси о преласку са фактурисане на наплаћену реалпза * иију. ______________ СКУПШТИНА сиз ДЕЧЈЕ ЗАШТИТЕ У петак 26 септембра одржа на јс седница Скупштинс Оп штнкске заједниие дечје заштЈгте. На Схутшггини је раз.матрано финанскјско пословање За једнмце за првпх шест месеци н анализиран 1вен рад у вре.ме ну од констнтунсања па до 31. августа. Посебпо је анализнpan рад делегације и делегата у организацијама удруженог рада. На крају је донешен^ Одлука о орочавању слободintx средстава намењених за иквесткције (М. М.) Резултати мсра стабилизацноне политике у Општини 12. септе.мбра 1975. године одржанн је заједппчка седница извршних органа друшгвсно-политичких организација, Лк тива СК радника непосредних пронзво ђача и ко.мнсиЈа друштвенополитичкнх организација за друштвено- еконо.мскс односе и самоуправл>ан>е наше Општинс, на којој су раз.матрана привредна и друштвена кретања и рсзултати мера стабилизационе политнке у Општини у I полугођу 1975. године, са посебннм осврто.м на дал>к друштвени и привреднл развоЈ Општинс, 1п<вестициона улаган»а и полптику запошл>авања. Констатовано је да у Опигпшн делују мере стабилизацпоне политике и да оне доносе одређене, у извесној мери охрабрујуће резултате, али да Је неогтходна Још ннтензкв * ннЈа друштвено-политпчка и прнвредна активност, нарочито на плану раста про дуктивностн рада и бол>е економије рада и средстава, уз стално Јачање соцмЈалистичкнх са.моуправних односа. Уводна излагања на овој седннцп ималн су Владилпф Севић, председнкк Већа месних заједница, у вези са мерама стабилизације п прнвредним кретаiLHxia. Живојпн Никодић секрегар Ску пигпше отпитине о инвестицијама и Никола Вићић, секретар Међуопштинскс заједкипе запошљавања ' о запошл>ава- »у. ИЗБОРИ Y СИСЕВЦУ Средином септембра у Сисе вцу су поново одржани избори v Сошп.хистичком савезу, јер је Председништво Општинске конференније ССРН поништи ло поетходне изборе као нере гуларне. За повог председника мссне арганизације изабран је Раднсав Протић, за председника Александар Динић, а за секре тапа Мнленко Михајловпћ. Чланови ПредседнЈшггва су: Борнвоје Михајловнћ и Милен ко Стојадиновнћ, а Надзорни одбор сачин>авају: Душан Пе тровнћ, Стојаднн Мнленковић и Зоран Жлвковнћ. Љубиша Цветковић- -Лутиа Владпмир Ссвић Је говорио о кретан,нма у прнвреди овој седннци и ИнформациЈу о обезбеђежу средстава у току изградн>е значајних инвестнПИОН11Х објеката, коју је образложио у краћем излагању друг ЖивоЈнн Николић, секретар Скугшггине општине. Констатовано је ла нашу Огтштину не карактерншу инвестшшје без покрића и да с.мо у досадашњем периоду редовно настојали да прстходно обезбедимо потребна средства за инвестиционе захвате које предузимамо. Y томе је значајну улогу одиграла експозитура Службе друштвеног кљиговодства, која је, уз све облике сарадњс. енергично и приниипијелно инсистнрада да се понгтују важећи прогшси о инвестииијама. Значајно је истаћи и потребу да се лруштвено-политичхе снаге ангажују на кзналажењу потребних средстава за покривање разлике која се појављује због тога што су неке од ових инвестициЈа оапочете V једни.м а реализују се у другим условима. V томе вео.ма значајну улогу треба да одитрају пословне банке које покривају територију name Општине. И поред тога што се о већини ових инвесТ1ШИОНПХ подухвата већ писало на страницама нашег листа. с.матрали смо корисним и интересантним објављивање прегледа започетих инвестиција. СРПСКА ФАБРИКА СТАКЛА: Изградња магацинског простора Српска фабрика стакла тренутно нема инвестиције у току. Међутим, после прошлогодишњег пожара, када je изгорео магапин г> тове робе, указала се потреба за изградњом новог магацина. У међувре.мену је урађен пројекат а конструкиија финансирања је затворена. ПредстоЈИ уговараље са извођачима радова. Предрачунска вредност овог захвата износи 27.000.000 динара, а средства су обезбеђена из сопствених извора и кредита. Обје * кат треба да буде завршен до средине идуће го дине. Y склопу изградње магацинског простора предвиђена ја и реконструкција кровне конструкције пронзводне хале која ће са магашгнским простором представл»ати целину. Очекује се да се до краја године почне са реконстргкцнјом дораде, која треба да кошта око 7.000 дпнара, али конструкција финан« сирања још увек није утврћена. Паралелно са реконструкцијом дораде предвиђа се почетак нзградње две ауто.матскс линије за Јгзраду чаша ц подизање пећи. Вредност инвестиционог улагава треба да нзносп 40.000.000 динара, a no завршетку овог захвата добила би се нова производла од 20.000.000 часа годишње. Радна организацнја рачуна са тешкоћама у реализовању овог ирограма, али је у међувремену спровела опсежне прнпреме, па треба очекиватп да ће овај програм успешно реализовати, уз поштовање свих мера нове инвесгиционе полнтике. ИВТ „БРАНКО КРСМАНОВИН": Хала дораде ткакина Радна организација по инвестшшоном програму гради пронзводну халу дораде тканине, као Једну од најосетлигвијнх фаза у пропесу репродукцнје, која представд>а уско грло производње. Вредност до сада извршених радова на овом обЈекту износи 34.700.000 динара, што значи да остаје да се изврше радови у износу од 6300.000 динара, пошто је предрачунска вредност објекта, без клима уређаја, 41.000.000 динара. Средства су обезбеђена из банкарских кредита п сопствених извора. Да би објекат коначно био завршен и спреман за производњу, потребно је неизосгавно урадити и климатизацију са сви.м потребним уређајима, што треба да кошта око 10.000.000 динара. Ако се сам чуваш и ,,бог' * ђо да те чува. Ако ие умсш дд co чувхш сам, чуваће те другоаи у Пожар&вцу. Кад су ти већ напунмлн оепове пустм нх А* тп напуне м глажу. И иеким днскутахпша трсба уград»ггн тафографе. I! у зоолошком врту највкше свста охуп-va се око мајмуна. Шалтују га горе-доле. Мисле да je глагал. Када сам био и\ад н spec, ниса.м ни слутмо дд ћу код остарпм да позеленмм. Тск када Је пао уаерио са лд je преахсоко летео. На сшш флашама иа касује исти мтварач. Ycneo Је дз аокжжс порсжло презкмепа. Л>убллнска банха —> праза адро са за финанспјска пптала. Ја wcaibm фнналснЈсхнх mrraiaa. Да би Manierpirpao потребам му је Још Једаи случвј. Шта ареде добрн лскоап кад су пацнјеити Aount. На седницк Је прихваћен предлог да се од Скугшгшне затражн да од.мах прнђе фор.мирању Оппгтннског коорлпнацл оног тела за праћење остваривања стабнлпзацијс н текућв економске политкке. На седници, у вези са овим гагтањпма, нпсу усвојени посебнм закључци. Јер Је констатовано да су Закључцн Кон ференције СК општине Параћпн за да« л>у актпвност ко.муниста на поспешиван>у позитивних кретања и елихппшсаљу постојећих слабости у области привред * нмх н непривреднпх делатности, са седнице одржане 24. маЈа 1975. годиие, још актуслнм и треба и дал>е пнснстпрати на њпховом спровођењу у живот. V том цил»у од органпзација СК Је затра * жено да одмах критички аналнзирају своЈу досадаипБу актпвност и утврдс степен реализације ових закл>учака у сопственоЈ средини. Како би даља активност комуниста на овил| тггањима била птто конкретнпја, затражено Је да се у органнзадијама извршн конкретизација ових закл>учака, тамо где то до сада није учтпћено, и да се утврде конкрст ни носиоцн појединих послова н означе рокови за њихово извршење. За оне комуннсте који се нв буду ангажоваги на сгтровођењу у живот ових ставова, органнзацијама је предложело да их по зивају на политичку одговориост. По.менуте заклучке КонференциЈе СК објавилп смо у иелини у броју 34 од 10. јуна 1975. ОбЈављуЈемо шире изводе из Инфор мације о обезбеђењу средстава у току нзградње значајних пнвестиционпх обЈеката, која Је такође у оквнру овог питања разматрана. Градилиште шторфаске Дорадс Као што је познато, почетко.м јуна је усвојен Закон о обезбеђењу плаћаља ннвестнција, у комс се прецизно утврђени начпн и условп заснивања дужничко-поверилачкчх односа на основу инвестшхија нзмеђу корисника друиг твених средстава. Исто тако, утврћене су п обавезс свих учесника у поступку одобравања и реализације послова нз ове областп, као н веома оштре санкције за кршење прописаннх .мера. Закон је прсдвндео и обавезу полагања депозита по стопн ол 50 одсто за непрнвредне и непропзводне ннвестпиије. Основни цил» овнх мера је да у низу других акција допринесу зауставл»аљу пораста цена и трошкова живота и да сс заштити животни стандард радннх д»уди. Полазећн од значаја који ова проблематпка ииа за пнтензивну полнтичку акшцу на стабилнзапијн привредс, извршнн органи друштвено-политичких органнзацнја су размотрили на ФЦ „НОВИ ПОПОВАЦ": Проширење капацитета Обимнп пнвестшшони плановп овс нашс велике радне органнзације су били предмсг разматрања и инфор.мисања скоро на свим фору.хш.ма Општине. Y току су припе.ме за сбезбећење финансијске конструкцнје за инв> стициона улагања у проширењс капацптета за производњу цемента. Како је објекат ол изузетног значаја и органи Републике су пепосредно уздучени у тражење решења фннанскран»а нзградње за вредност од око 800.001000 динара. Постоје реални изгледи да се срелства обезбеде а Фабрика је спре.мна да почне са реализаинјом још једног великог н одгово;> ног посла. „АГРОЕКСПОРТ * OOYP ПОЉОПРИВРЕДНА ПРОИЗВОДЊА. Фабрика адитива Пре годину дана јс почсла изгпадпл фабрпкс адптнва (додаци за прехрамбен^’ нндус« (Наставак ка 5. странн)

БРОЈ 42 14 ДАНА СТРАНА 3 22. септвмбра наигу радну организацију је посетала та11* И старешина ВП 6972 из Београда. Приликом посете гостн су се упознали са историјатом фабрике, прегледали производче погоне и одиграли са нашим радницима угакмицу у малом фудбалу и одбојци. Својевремено је оде.\>ен>е за оправку и одржаваље алата бројало 15 л»уди. Данас се тај број, због одласка л>уди 11з радне организације и великог процента болован>а, с.мањио на 5 л>уди месечно. Из tick разлога у оделењу су створене велике залн.хе непоправљеног алата. Пошто је зграда централне чесме, са које се гро радника снабдева водом за пиће, била прплично дотрајала ових дана је издат налог за њено поправл>ан>е. Зграда ће се окречЈгпт спол»а и ЈОнутра, обложиће се беисм плочица.ма а биће про.мењена и комплетна ннстала« ција. Y интересу здравља и безбедности јавног и унутрашнлг саобраћаја, а сходно новом Закону о то.ме, овнх дана је извршен систе.матски преглед свнх радшжа запослених у нашем транспорту. Здрав.ус свих прсгледаннх је задоводавајуће п могу да наставс са својпм досадашним послом. Y послеДЈБс вре.мс у мсталским радноннцама се јавл.а проблем благовременог чишћења алата којп сс скида са машина из производн>е. До овога долазп услед недостатака розсрвшгх дслова за компрссор машине на којој се вршп „шпргшан>е” алата; тако да долазп до честих застоја. Од 10 ученпка — рсглера којн су завршили разрел ОВе ГОДИНС. 6 CV ДНПЛОМ1Г рали у јунском року п 5 су одмах прп.мљснн па посао, Јсдан је гписао Вишу технолошку школу у Аранђеловну. СРПСКА ФАБРИКА СТАКЛА — ПАРАНИН ГОД XXI БРОЈ 228 ЈОШ ЈЕДНО ПРИЗНАЊЕ НАШЕМ ДИЗАЈНУ УСПЕШНО УЧЕШЋЕ НА ВЕЛЕСАЈМУ • Серија за утоститељство „Грација" добитник Дипломе за добро обликовање на Загребачком велесајму Као и сваке, тако и ове године, наша фабрвгка је узела учешће на Јесењем затребачко.м Велесајму где је био изложен комплетан асортиман трговачког н амба.\ажног стак * ла. Велесајам је трајао од 12—21. септе.мбра. а посета нашем штанду од сгране пословнпх партнера је била сасвим задовол>авајућа. Вечина наших сталних купаца допг\а је да би разговарала о производном програму фабрике до краја ове и за наредну годину. Направл>ени су уговори о купоттродаји за већи део трговачкот стак.\а, а потписане су и закл>учHiuxe за робу чија мспорука треба да се обаЂи одмах- Вредност заклученнх пос.хова само за трговачко стакло износи око пола хииијарле старих дина * ра, што је обзиром на тржишну оитуацију, задовољавајућл! изкос. Но, сада јс главнп залатак да се закл>уче»ш послови и реалнзујг односно да се испорука робе обавн на време. Као ограшмавајући фактор ов* де се јавља недостатак радне снагс у магашсну и недоводал број транспортннх средстава. Мсђутпм, предузете су слговарајуће .мере у том цил>у н мн очекујемо да he сс овај посао успеијно завршптп. Поред износа закључених по* слова па овој међународној маннфестацпјп, вредна је пажње ЧЈпвешша да јс паша фабрика од стране Савета за 1тдустрпју и рудника неметала Прнврсдне ко.морс Југосаавијс лобила Днплому за добро обмгковаи>с за серију „Грација" (чашс за утостпте.\>ство бсз стопе) рад Цвстанкс ВукоораroBiih- Ова дштлома је лодел»еЦветаика Еукобратовић, дизајнер Српске фабрике стакла, добитнкк је више диплома н награда за своје успеле креације РЕЗУЛТАТИ ПОСЛОВДЊД ПРЕД СИНДИКАТОМ Пооде одржаних састанака Стручног савета и заједтгчкЈсх седница Радннчких савета п Извршних оргаиа друштвено ПОЛИТНЧК1НХ оргаиизанија Осно. BinLx оргаиизацпја краје.м ав густа, као и Секретарнјата фабричке конферекцпЈе Савсза комушсста „ Радничког савста радне организације почстком септембра, на којима јс раз.матрано пословањс ралпс орган»затп|је за гтрви.х 6 месеци ове годиве донето јс низ гтрогра.ма .мера — закдучака. на приликом трад1пхиона.\мог дана Југословенске зшдустрнје стакла и керамике, и још једном је потврднла стваралачку снагу и креативност ове младе у.метнице. Ово уто.чгхо пре, што је конкуреишхја пријавллжгх експоната за оцењивање била изузегно јака, а жири, саставл *ен од најеминентнијих сгручљака у Југославнји. одабрао баш серију „Граinija" која и према оцеки посепглана на Велесајму, претставл»а велЈгко освежење у овој врсти стакла. Треба истаћп и чињеницу да се за награђену серију већ Јштересује ведики број купана, јер јс, поред добро обликоване форме. irapabcна од кваллтетног стакла. Њена сернјска производња сс планира већ у ово.м периоду, a самн.м ти.м се очекује и добра рентабишост овот артккла. Мр Стојан Алсксић Ово је рађено са цил>ем да се сви уочени нсдостаци у п<г словању што прс разраде п прсвазнђу како бп радна оргапизацпја успешно завришла ову нословну годпну. Наложено je cbjlm Извршним одборп * ма синдикалннх подружнкиа (има их 21) да до 1- октобра одрже састанке, скупа са својн.м руководноци.ма и такоћс сс позабавс овнм проблсмпма. Састанцп су у току ц о и»нховим резултатима ћс.мо вас накнадно обавестЈггн. Констнтунсанн органн управљања ф Новонзабрани раднички савети све четири OOYP одржали су своје прве седнице 16. н 17. септембра. На овим седтшцама изабрани су нови председници радничких савета и извршни одбори ООУР Раднички савет I OOYP конституисан је 17. септембра и за председника нзабрао Мнхајла Јоцића, ВК стаклара. на терлхос радидишту. Јоцић је рођен 1938. године, члан је СК, a v нашој радној оргапизацији рада већ дуго година. Y Извршни одбор I OOYP, изабраш! су: Владимир Севић, Миомир Мркал>, Новнцд Toшић, ДнмитриЈе Шљивић, Раденко Смил>анић, Жарко Гајкћ, Љубшпа Мнлосављевнћ, Неделжо Балмазовић и Мнрчета Станковић. Раднички савет II OOYP конституисан је 17. септембра и за председшгка изабран је Будимио Жнвковић, ВК perлер. РоБен 1949. г. члан СК, a у фабрици ради од 1969. го днне. Y Извршни олбор изабрами су: Милован Милосављевић, Драгослав Милановић, Драго слав Нешић, Живко Дихштрп * јевнћ, Милорад БорђевиН, Слободан Маркозић, Констангнн Томић, Слободан Златановић к Драган Радић. Раднички савет Ml OOYP конституисан је 16. септембра овс године, и за председниха је изабран досадашњн председник Милан Нешић, на радном мссту пословођа погона стакларске опремс. Нешнћ јг poben 1934. г. а у фабрици ради од 1956. г. Члан je СК од 1952. г. Y Извршни одбоп нзабрани су: Милена Митровић, Мирко Јовановић, Томислав Нешић, Драгослав Петровић, Бранко Кркнћ, Радомнр Лукић, Доб рнвоје Савкћ, Величко Шош кић и Стојан Матић. Раднички савет IV OOYP, конституисан је 16. септе.мбра ове годнне. За председника изабран јс Србољуб Александровкћ, шеф оделења за пстовар и оклалиштење м^терија- \а. АлсксандровиН је рођен 1934. годинс, a v фабрнпн рали од 1965. г. Члан je СК од 1970. г. Y Извршни олбор нзабрамн с\. Слободан Обраловнћ, Бора Матић, Драган Поповнћ, Зора Мсдсл>ковнћ, Драган Стојановић, Гордана Манојловић, Дрз ган Младсновић Косара Павловић и Славољуб Стефановић. Михајло Јоцнћ Будимнр Живковнћ Мнлан Нешнћ Срба Ллександровић како смо августу haSSa IffiS пронзводњд Реализација испод производње • Основни план радне организације за месец август подбачен je по количини за 1 t.9°/o a no вредности за 16,7о/о. Ако упоредимо остварену производњу у августу ове године са производњом из августа прошле године имамо ман>у производњу по количини за 9,6%>, a веђу по вредности за 1О,9°/о Као пгго видимо у овом месецу је остварена изузетно мала производња и она је манл од производње коју смо реално требали да остваримо за више од 7.000.000 нових динара. Нормално је да се у стакларској индустријн у летњим месецима остварује Malta месечпа производња због прироле саме производњс. а и због ссзоне годншњих одмора. Међутнм, треба рећи да се ово односило, углавном, на месепе jylt и јул, а да смо (до сала) у августу увек свндентирали задовољавајућу пооизводњу. Овако неочскнвапо мала прпнзводна у авггсту остварена ic ._захваљујуНп” подбачају обе производнс OOYP. Шта је то што је довело ло умањене пронзводње у овом месецу видн сс из коментара остварене производњс по OOYP-има. Наиме, посматрајућк производњу по OOYP-нма има мо следећу ситуацију. I OOYP јс подбацила план пропзводње по колнчнни за 23,6M/«>, a no вредвости за 24,8%. Основни разлог за неизвршаваљс план скпх задатака јс проблем дораде која је постала уско грло у производњп I OOYP. Навме, дорада није у стању да доради целокупiiy производњу оливото чаша као и иберфанг производњу. тако да I OOYP има велику нсдовршену производњу ове робе, што видно уман.ујс ifecne производнс резултате. Порсд овог пробле.ма на величину обима производпл ове OOYP доста јс утицала и израда всликог броја узорака, затнм нерешено до краја питан>е асортнмана у розалин бојн, a п ново формирано радилитте термоса још увек нс даје очекивану производњу. Осим иаведених проблсма, због коришћења годишн>их одмора у основној израдп по бригада.ма, радни пернод је краћи за 4 дана од оубичајеног. Треба рсћи п то ла јс шкарт већи, a да су застојн нешто ман>и у односу на прошли месец, а и остварени учинни на поједнним артиклима нису задовољавајући. II OOYP је подбапила план производње по количттпн за 11,4 a no вредности за 11,6%. Ово ic најмања месечна пчонзводња II OOYP у овој годпни. Колико јс лоша остварена произодња у мсссцу августу говори нам податак да је опа, кала се искл»учп утииај цена, нижа за око 10®/п од производње осгварене у августу прошлс године. Овакво слаби резултати у пронзвол1би су последипа, пре свега, слабе пронзвол- /Бе на свим ИС машннама, па „ некпм дру гнм маитнама. пз разноразннх разлога. Тн се разлозп крећу од прекида струје, захлађввања фпдера и квара истнх, падо преправкс нсдостатка п лоше урађенпх алата и тсшког освајања нових артнкала за парфимерпју п итл. Тосба рећи да јс било појава иезалпгања појединкх формација реглера, као н ал»- кавог рада појединих одржаваоца. Порсд наведенмх пробле.ма на велпчннг производњс великп утицај су ималп повећанн шкарт и застоји у овом месецу. HaifMe. и шкарт и застоји су у овом месецу достпгли рекордну висину за ову годину. Овако слаба производња у .месецу августу неповољно је утииала на извршење планских задатака за период јануар — август ове годпне. Тако и.мамо да јс основни план производње на нивоу радне органпзацијс за период јануар — август подбачсн и по количпни н по врелности за 2^%. Иначе, према подацима са којима распола жемо v ово.м моменту, у месецу септембру и I и II OOYP неће датн много бољу производњу од августовске. Обзнром да јс до краја године остало релативно мало времена питање ie ла ли ћемо оствапнтп годшпњи плап, поготову узимајући у обзнр кретаље производње у задње време. Рајко Цвгјиђ Н Производња трговачког стакла рсализована са 83,2°/о а амбалажног са 78,Зп/о ■ За осам месеци реализацнја ал!балажног сгакла испод производње за 0,4% а трговачког за 11,4 одсто ■ Порасг тражње трговачког, а стагнацпја продаЈе амбалажног стакла. I Токо.м августа месеца дошло је до извесног ожмвл>авања продајс трговачког стакла тако да је негативан тренд, који је нарочито био карактеристичан у јулу месецу, заустављен и продаја је кренула узлазком лннијом. Ипак, сва августовска производн>а нпје нашла места на тржишту, што је условнло олређенн пораст залиха којп је знатно мањн него предходних .месеци. Међутам, пре.ма садашњој снтуацнји на тржишту трговачког стакла, можемо са оптимизмом очекивати крај године када очекујемо своћен>е залкха ове робе у реалне оквире. Пораст тражње трговачког стакла условл>ен је, пре свега, почетком сезоне за овом робом која треба да траје све до априла и маја месеца ндуће године. Поред тога, квалитет стакла, нови облнтш и лобра израда, пбсћавају бар за сада зпатно всћи пласман. Но н на овом пол>у треба још много да се урадп. нарочито кол прссоване робе, јер стакло за н»ену производњу .мора бити знатно чистије чиме би отпале примедбе купаца на ову робу. Такође, квалитет декорације мора бити пободшан, јер се код неких артикада јав.\>ао проблем јаоноће пресликача. Y оггу« ацнјн када један део југословенског тржишта захтсва декорисану робу. сматрамо да сс пропусти овакве врсте морају на време отклањатп. Иначе, од почетка годпне па закључно са августом, реалнзаиија трговачког стакла V односу на пронзводњу достиже нндекс од 88.6% с тнм што до краја годнне овај индекс мора бити знатно већп. Продаја амбалажног асортн.мапа у августу није достигла ннво пронзводње мз више разлога од којнх су најважнији пораст цена алкохолннм и безалкохолни.м пићима због повећања пореза на промет. Примера ради. треба навестн пораст цена внњаку од 50,00 на 70,00 динара по лптру, што је имало директног одраза на тражљу, јер је еластичност тражње вињака доста писока (са порастом цена смањује сс потрошња). a то је, нормално, морало имати израза и на потрошњу а.мбалажног стакла за паковањр овог пића. Поред тога, код пивскпх боца није дошло до реализовања уговорених количнна, чнјн је разлог, такође, цена ппва. Слична је ситуација и код воћних сокова, минералне воде и сл. Међутим. пос.матрајући реализацију амбалажног стакла за осам месеци може се уочити да је она на нивоу производн>е са напо.меном да he наступајућп псриод несезоне, вероватно, имати одраза на појаву раскорака нзмеђу ових двсју категорија. Мр. Стојан Алексић

CTPAHA 4 14 ДАНА БРОЈ 41 БЕЛЕШКА KAKO ОЛДКШАТИ КАЗНА ЗА НЕДУЖНЕ ЧИШЋЕЊЕ КАПУПА? Чистачи у гвозденој калутгари имају специфнчан посао да путем пгпршдања — чзпићења уз по.моћ псска и воде a коришћењем притиска од нсколико атмосфера калуп — стакларски алат, који је до прс неколико трендтадса радио у погону очисте од разних ул>а и .масти који су се запекли на њему- Посао ових л>гди није нимало лак. Радниин су пренапршнутн токо.хг чптавог врсмена, док чисИ ОВЕ ГОДИНЕ НАМИРНИЦЕ НА КРЕДИТ Комисија за жнвотне п радне услове при Конференцији синдиката радне организације у заједниии са службо.м за друштвенм сгандард ће, као и досадатњЈгх година, набанити најважније животне налшрнЈше за наше раднике. Понудс се увелико прикупљају јер се очекује да то буду квалитетни а истовремено и не .много скупи артиклн. За сада се поуздано зна да ће се набавити кро.м пир, црни лук, маст и сланина и да ће се, што је врло важно, исплата вршити на рате. Ypebyje Издавачки савет УредЈгтгк Добрпла Мнлетић те калупе, излажући се на тај начЈгн великој влази, која постоји у коморк за чишћвње. Поред тога они су мзвеоно време лзложенн и фпзичко.м раду убашгваљем тешких калупа у комору за чишћењс. Чишђење односно ишрицање калупа код нас је доста механизирано. мада се јавл>а један велики проблсм — како отклонити оштећења на калупу која проузрокује пссак својим оштрим лсјством по поврцпгни, режући као ножем пвице калупа. Са оштећеним ивиua-xta калуп се мора дуже по прављати a то повлачи за ообо.м и друге последдше: утрошак веће колнчине средстава за завариваљс — .металита, Kora ионако нс.ма дово.^но на тржпшту и који је врло окуп јер се увози; Решење овог проблема може се тражити једино у хе.мијско.м поступку чишћења алата које би имало за цил>: да с.мањи број радника на том рад јгом месту, да сс побољшају услови рада јер би се мастп п ул>а разлагалм у раствору тс кониентроване течности индиректно од радника. и на тај пачин он би опслуживао маппгну која би чистила и сушила алат. Y читаво.м ово.м поступку најглавније је то што бп се оштећења на ивица ма калупа за увек отклонила а самим пш побољшао и квалитет чишћењаОбзЈгром да већ постоје такве методе у нашој земљи и цеким других( европским землама запгго се и ми небис.мо заинтересовали за ову иноваиију, која би нам била од велике користи јер би повећала про изводњу и уштеду. Поготову цгто се увоЈЈењем високопродуктивних машина јавл>а потреба за што бол»у и ттравовременију снабдевеиост алатом. Р. Миладиновпћ О раду Реаторана друштво не. исхрамс у нашој фабрцци до сада су у вшис наврата и на вишс .иеста изрицане разнс оцене, ушавном позитцвнс. Мећутим, догаћај коме сам присуствовао прс пар дана, no мо.ие мишљењу, бацио је та.чну сенку на pad ове службе. Догодпло се то у време дору чка металских радника, од 1030 — 11 часова. Радници који су дошли на доручак били су непријатно изненаћени када су устамоеили. да је хлеб који су '^ребали да уз.ч\’, био бајат и crap неколико дана. Настала је пемила сцена када су почеле препирке п сваћс из мећу радппка и особља ресторана. Пало је ту и доста крупних речи. Менс јс посебно noЈодпла чињеница да је у ресторану, још увек за столовима завршавало доручак неколпко руководпоца фабрике и нико се од њих није заинтересовао за случај. Радници, гладни знајући да до краја padnoi врс.чсна п.ча jota доста времсна да сс ради, попустидџ су и узели сРгари хлеб. Но, случај ови.ч није окончан. Остало је да сс одговорнп залшсле колико јс псправно људима којии раде врло теткс ‘фпзичкс пословс, давати пли бајати хлеб, или јело којс је прсгскло из првих с.чена (јер сс догаћа да нема свпх јела која су у јеловнику назначена) и зашто су баш ти радници кргс ви за такву ситуацију. Додај- .чо и то да је вре.чс од 6 до 1030 часова дуго, п да велики број радника мрра у 8 часова да се паткрепљује неким. ссндвичом, да би чздржали do doручка, који за мало ntije и ручак. Миодраг Радовановнћ, мет. рад. ЧИТЛОЦИ ПИШ¥ КО ШТЕДИ ТАЈ И ВРЕДИ На мноиим јавним местима у фабрици можемо запалита наттпгс „Затварај славине” — то је лепо од стране одговорних лица који су се побринули да на време упозоре све оне који се служе водом са nix славина. Можда јс мента.\итет нашнх л>уди такав да слабо поштују све наредбе па се увек на то каже „Обеси мачку о pen , н не жели да схвати да је то за наше добро. Y многим индустријским развијсним земљама на ште дн»„ се много ради а ми као да не желимо о то.ме да размишл>амо. Можда смо такви ло.маћинп и код својих кућа. Редак је случај да неко после узете количине воле затвори славину — једноставно „заборавио човек" — па шта? Можда је то грешка и оних који су нас тадсо васпитали, а навика је навика, тешко се искорењује. Потребно је много труда и напора да се л>уди увере колико јс добро чувати и штедети. Ранијих годтша наша фабрпка је плаћала око 120 милиона динара а сада сигурно више. Можемо се упитати није ли то позамашна сума за све нас када знамо да бисмо само од уштеде на води могли да кугтимо неку савремену .машину нли опремимо савремену ливнлиу па да не купујемо ailb чак из Словеније. Због свега тога требало би да се још једном дубоко замнздимо и запитамо колико је вредно штедети. Радиша Мнлановпћ РЕЧ-ДВЕ О РЕСТОРАНУ ■ Обзиром да је нагло повећан број радника којп користе услуге Ресторана друштвене псхране, данас се тај број креће од 1800 до 2000 поринја дневно, а са друге стране извршено је уређивање ресторана, те је то био поводо да сс обратимо нашим радницима и чујемо њихова лппиљсња о условима, услузи п квалнтету хране коју им ресторан пружа. Пнтања: • Где узиматс топлн оброк за време рада (кући, у ресторану, илп се приватно снабдевате)? • Колико сте задовољни са услугама које вам пружа ре сторан друптгвене псхране? • Шта предлажете да бн требало предузети како би услуге биле квалнтетннјс? МАРКОВИН МИЛИВОЈЕ, ВКВ бравар III OOYP: — Топли оброк узимам у ре еторану. Услуга је добра, храна обидна (количински) али мислим да би могла да буде разноврснија. Јела су углавном једна нста, јака и са доста масноће и зачина. Обзиро.м да у Фабрици има људи који тако јаку храну нзбегавају мислим да би требало да има бар једно јело са мање масноће и зачина. ЖИВОЈИН МИЛЕТИБ, стаклар I OOYP: — Ја топли оброк узимам искл>учиво у ресторану. Храном и услугама у потпуности сам задовољан. Мада је пре пзвесног времена направљен распоред у које време ко треба да узме оброк, распоред се не поштује. Питам се шта раде у време предвиђено за њихов оброк, ош! који долазе у мензу у време које нпје за н>их планирано. Предлажем да суботом и недељом као и у Ш смени рале обе линије како би се пре дошло до оброка. СЛОБОДАН ЈАКОВЉЕВИБ, ВКВ реглер П OOYP: — Топли оброк узимам у ре сторану друштвене исхране. Са једне стране задовољан сам што ми је обезбеђено да не носим храну од куће, и што је она увек топла, а са друте стране незадовол>ан сам што има ствари које не смеЈу да се догаћају у овако великом пре дузећу. Замерке се утлавном односе на непоштовање распореда коришћења таквог оброка тако да се праве гужве пред вратпма ресторана и да би раднпк када дође у ресторан да се одмори и окрепп за оннх пола сата, како би могао другу половину ралионално да ис користи. Особл>е је углавном до бро изузев поједннапа који се нсодговорно понашају на свом послу. Треба повести више рачуна да у JJI с.менп буде увек свежа п нешто јача храна како би раднлк могао ла пзлржи да ради целу ноћ. V зи.мском периоду трсба даватп н по шод>у чаја. БРАНИСЛАВ ПАВЛОВИН, радник контроле II OOYP: — Од кад раднм редовноузн мам топлп оброк у ресторану. Храном сам задовол>ан, јер је разноврсна и квалнтетна, мада се то не може рећи н з* Ш смену. Услуга и понашап»е особља је добра и озбиљна. Лично мисллм да јв простор ресторана недовол>ан. Можда би требало повећати и број радни ка у рестораку кахо би се оброци издавали у што краћем времену. Желео бих да се рад, нјоди мало дисшшлинованије понашају у ресторану а тако би и олакшали рад особља. МИЛИВОЈЕ МАРИН, ВКВ реглер II OOVP: — V ресторану се храним од када је отворен. Услуга.ма сам задовољан мада има неких смт нииа које би требало отклонити. Наггр!шер, .хшс.дим да би требало направити бол>и распоред коришћења обеда. За трећу смену требало би давати квалптетнију храну која обавезно треба да буде свежа. OcoC.ve ресторана требало би да има .мало више оозира према на.ма кад се деси да због оправке машпна закаснтгмо. ДУШАН ИЛИН. ВКВ стаклар I OOYP: — Топли оброк за време рада узима.м у ресторану. Он па.м пружа задовољавајућу исхрану ц предлажем да се суботом н*едел>ом н у ТП смени ради на обе лпнцје, јер се због гужве дуго чека и обично закасни на посао. СЛОБОДАН ЖИВАДИНОВИБ, ВКВ бравар Ш OOYP: — Већ 10 година храним се у ресторану. Услуга.ма сам задовол>ан. Радниии металскнх радиошша доручкују од 1030 до 11 часова, што је много каспо. Впше пута се догађа да у ресторану нема свнх јела која су бнла у претходним сме па.ма, а дешава се да се Јело и охлади. Мислим да је мала количина хлеба па бих предложио да се хлеб сече на четири дела. И на крају предложио бих да се измећу два оброка у ресторану обезбеди 15 минута паузе како би се сто лови очистили и сала средила. МИЛОВАН БОРБЕВИБ, стаклар I ООУР: — Топли оброк узимам у ресторану. С ти-м да је ово решедруштвене исхране најбол>е поготову за нас стакларс јер имајући у виду тежину посла и услове под којима радимо кувана јела су нам добродошла. Квалнтет и квантатет хране је добар у I и П сме ни» док је у трећој обратно. Особл>е ресторана не води ра- . чуна да у Ш смени буде свежа храна. Дисшшлина радника при узимању оброка није на завидној л»удској висини, те предлажем да за овакве радникс треба покренути дисциплнискк поступак. РАДПША МИЛАДИНОВИБ, ВКВ радник металскнх радиоHiwa III OOYP: На рад ресторана друштвене нсхранс ја нмам аеке своје замсрке. Всроватно због кратког времена за прЈптремање храпе чсто се догађа да месо не буде док\-вано. Ту тек настају проблемн јср ресторан не располаже комплетним прпбором за јело. тј- недостају ножеви- Како је и нама време за обедовање кратко, доста скраћено чекањем у реду, настају праве .хгуке *да се* месо раскша 1сли да се осгави у зашфу- Знам да је својевремено ресторану бнло ножева. a.ui захваљујући .лоштењу’’ појединаца данас је то пр<Х5- лем и недужннх радника. НАШИ ПОРТРЕТИ Ветерони сшорсног зонога Проведених 45 година на једном послу довољан it мотив да се за таквог човека заинтересује ц да му се поклони пуно пажње и дужно поштовање. Стаж од 45 година је период који обухвата и сувпше много промена како у животу човека тако и у друипву, односно технологији и у свему са чиме тај човек долази у додир. Како то стварно изгледа најбоље смо могли да се осведочимо слушајући приче двојице ветерана столарских радионица, столара Радивоја Радовановића и Миличевић /Кивоте. — „Аице.”. И њихова сећања на цео овај период почела су да бледе, али само за њих, јер нама је сасвим довољно да чујемо само неке од најупечатљиви' јих успомена па да стекпемо праву слику о њиховом животу. РАДИВОЈЕ РАДОВАНОВИћ дошао је пре равно 45 година из Даеидовца у Параћин да учи столарски занат. Та сећања. су врло жива: „Спавао сам у једном сандуку или на даскама посутим ппљевино.ч. Легали смо у 22h а будили нас у 4h да беремо траву за газдину стоку. Враћајући се мокри и прозебли морали смо да чистимо дворитте, цепамо дрва и све друго само не оно зашта смо дошли. Нико нас није третирао као људска бића, Иако ми јс кућа била близу само сам три пута недељно смео да посетпм родитеље. Некако сам завршио занат ti радпо на више места, измећу осталог п у овој фабрици. За стално сам у фабрику дошао 1953. г. као шеф столарске радионице. За оее 22 године доживео сам мно~ го тога, много падова и много успона суочио се са много пробле^ча од којих сам много са задовољством решио. ,,Наша радионица је на почетку пмала 17 мајстора столара а само једну машину. Дошао сам на идеју да маишну која је служпла за резање, гласање и брушење, некако растааим па да поједине операције раде други људи како би имало посла за све нас. Тако смо проширпли и делокруг рада, па с.мо поред пропзводње сандука, амбалаже и трокова, почели да израћујемо намеигтај, ишанске зидове да застакљујемо погоне и др. Добро смо радили и за тај pad били добро стпмулисанп. „Данас је ситуација другачија. Haute послове данас радс организације ван фабрике. Иако се наша радна организација све више развија ми стагнирамо. Сада нас је само 10 мајстора столара”. Мајстор Аиџа, како обично зову МИАИЧЕВИћ ЖИВОТУ, увек је насмејан u спреман за шалу. Он каже: „Још мало па сам заборавио кад сам дошао први пут у Фабрику. Било је то 1940. г. када је у њој постојао само стари погон са једном лончаном nehti и једном ваном. Кров низак и у хали неподношљиво топло. Материјал за производњу обезбећиван, довожен запрежним коли.ча у Фабрици, сам био и са њом заједно преживљавао њен развој — ширење старог погсна. пзградњу новог — аутоматског, све сваременију и модернизованију производњу. Са њом са.ч доживљавао и прежиељаеао све њене тешке моменте и све. успехе”. Обојица су ветерана на крају разговора рекла да би младс генерације, оне које сваким даном пристижу у ову радну органнзацпју моралс да знају њену нрошлост да би знале да је поштују и да се свим срцем заложе за њену будућност и нове сеетлије дане. СУСРЕТИ ДРУГЛРСТВД 75. На овогодишњој смотри кн>ижевног и ликовног стваралаштва радника индустрије и рударства Србцје учествовали су и наши раднзппг. Смотра кнхижевног стваралаштва одржаиа је у Кули од 12—14 септембра где je било окупл>ено око 150 књижевних отваралаца из 44 радне организације. Представник наше рад не организације је био друг Бјелпћ Трифун, ВКВ стаклогравер. Другу Триви је ово друго учешпе на смотри кнЈгжевног стваралашгва (До сада је одржано пет смотрм), тако да је тиа! досадашњим учешћем стекао одређено искуство о хгмгжевном зачетку шта треба да служЈС ка да.х>е.м нарастању кЈБИжевног покрета код наших радника. To се може учииити оонивањем клуба кн>ижевтгх стваралаиа. као организаиионе споне развијаЈБа и (нарастаља овог аматерског стваралаиггва којс пма све могућности за развој код наших радника. Смотра ликовног стваралаштва одржана је у Крагујевцу од 18.—20. септембра. На овој смотри учествовала су три наша представника и то: Стсфановвћ Милан — Лане, ВКВ ста кло — гравер са радом од ста кла (иберфанг), Ромих Матија, дежурни електричар са сл»гкама на платну и Ференц Тун« гош, помоћник стакдо дувача, такоће са сликама на пхатну и стаклуМожемо бипг задо>ол»нз< са екипо.м од 3 члана, мада је очех киван всћи број прнјављивања за ову смотру, јер око десетак стакло — гравера изјавлли су да би жоле.ш са својш! радовима да се појаве у галериЈи ликовног стваралапггва у Крагујевцу. Међутим, види се да и на пол *у ликовног стваралаштва постоје могућности разво ја у нашој радној организацији a.tn никако шгдивкдуално. већ организовано, кроз клуб лигковних стваралаца, који још није оформл>ен. Нашн представншхи нису уепали да пзборе учествоваае у занршнп_м свечаноспсма -,С^х> рети друтарства'' крајем окто бра у С.медереву. To не би требало да их разочара, већ да нм да више подстрека за рад, дж co припре.мају за следеће сусрете и да буду носиоци формирагБа по.менутих хлубова, где би се окупило што внше а_матера — стваралаца. Тада са ormtxur3.MO.xt можемо гледатЈ! на нераскцдиво повсзпвац>е рада и стваралаигтва, на огледа- }ве рада у стваралаштву и на ирисуство стваралаштва у радуОБАВЕШТЕЊЕ Обавештавамо паше радкмке да ће се у будупе због ажуркрагва обрачуна ЛИЧН1ГХ доходакл ксплата аконтације вршити само од 10. до 15. у месецу. На сам дан исплате иста ће се вргпиги од 11 чаеова за I. П и слободну смену, а од 20Д0 часова за трећу сме ну. Од 11 до 15. нсплата he се вршити сваходневно,.селг суботе н недов, са.мо од 12,30 часова до 14 часова.

БРОЈ « U ДАНА СТРАНА 5 Нема инвестиција без mania (Наставк са 2. стране) трију, чији грађевинскн објекат по предрачунској вредиости треба да кошта 4.11(1000 динара, а средства су обезбсђеиа нз креднта. Фабрика ће бити једина те врсте у земљи, a сировине за производњу су: квашчево млеко, крвна плазма, пнвско млеко и сл. Пласман производа је обезбсђсн v земл>и, јер се ови произволи за сада увозс. Годншља производња треба да износи 670 тона пра.ха за разне с.мсше адитива, а вредност производње треба да нзноси 30.000.000 дннара. Грађевннски радови су у завршној фази, a остаје да се извсду занатскп радовн н монта- •жа опре.ме, која је већ набављена. Поред фабрике адптива, ова ООУР гради магацин са настрешницом, а за потребе OOYP „Кока-кола”. која је у саставг предузећа „Словенија-вино”, као и за потребс смештаја сервисне раднонице. У овом магаппну he бптн смештено стоварнштс Фабрике за произвол« н>у „кока-коле” из Земуна. О.могућнће запошл»аван>е 15 нових радника. Овај објекат са додатним радовима треба да кошта 1.100.000 динара (пословне банке 400.000, кредит СИЗ запошл>аван»а 200.000, OOYP „кока-кола” 250.000 и сопствена средства 250.000 динара). Грађевински радови на магацнну се прнводе Kpajv, а до промене нсна највероватније неће доћи с обзиром да су радови уговорени према садашњим условима тржшпта и завршетак се очекује до краја године. Са седнице извршнпх органа друштвено-ио литнчкнх организацнја ПРЕДУЗЕБЕ ЗЛ ВОДОВОД И КАНАЛИЗАЦИЈУ „ВОДОВОД”: Водоводна мрежа за села Планирана изградња водоводне мреже за насеља Доње Видово, Чепуре н Шавац почела је да се реалнзује у овој години. Наиме, обезбеђена су средства за изградњу главног водовода за ова насел>а, пзвршена је набавка материјала у вредности ол 920.000 дпнара и-.очекује се скорп почетак радова. Дужина главног водовода-пзноспће око 14 километара, а предрачунска вредиост радова је 4.109.601 динар. Средства су обезбеђена нз кредита Београдске банке и гаранције „Југобанке”. Изградња главног водовода завршпће се V идућој годнни, а „Водовод” овај објекат гради у сопственој режији. „ЖУПСКИ РУБИН" OOYP „ЈУХОР“ РАШЕВИЦА: Монтажни магацини OOYP „Јухор” Рашевииа гради три монтажна магацина и то у Својнову, Трешњевиии и Рашевици. Предрачунска вредност ових објеката износп 460.000 дпнара (кредити код банке 180.000 и сопствена средства 280.000). Магашши ће бити завршени до краја 1975. „ЕЛЕКТРОДИСТРИБУЦИЈА“: Неколико инвестиционих захвата „Електродистрибуција” у овој години има неколико инвестиционих захвата у току. Ради се на нисконапонској мрежи, далеководу и трафостаницн 10/04 у селу Плани по предрачунској вредности од 1.250.000 динара (50%: 5О°6 са месном заједницо.м). Сопственим средствима фннансира бетонирање круга трафостанице 35/10 КВ „Параћпн Г) у предрачунској вредности од 282.104 динара. Вршс се припреме за почетак нових захвата. Изградићс сс нисконапонска мрежа у нассл>у „Знојац" са бетонски.м стубовн.ма (прсдрачунска вредност 697.911 дннара). Финансн« рање he бити из сопствепих средстава н изводнће се у сопственој режијн. Y припреми је н изградња три трафостанице 10/04 у Параћину у улицама Светозара Марковића, Авалској и Врапчанској. Предрачунска вредност износи 750.000 динара а финансираће се из банкарских средстава. Градиће се и нисконапонска .мрежа у Трешњевиии, чпја прелрачунска вредност износи 600.000 динара (50°.\>: 50% са месно.м заједннцом). ОСНОВНЕ ШКОЛЕ Y ДРЕНОВЦУ И ДОЊОЈ МУТНИЦИ Оштсћењсм школскпх зграда од зем.де * треса у Дреновцу и Доњој Мутниии забраЈнена је њихова употреба, те се приступпло нзградњи нових школских зграда у овн.м местнма. Прнпреме за изградњу су вршене паралелно и за обе је предвиђена градља у две фазе (прва фаза учионички простор, друга фаза котларница и фискултурна сала). Y Дреновиу су радовн почели новембра прошле a у До11»ој Мутнцик априла ове годпне. За школу у Дреновцу обезбеђсна су средства за обе фазе по предрачунској вредности од 4.230.818 динара (меснп самодопринос 2370.000, орочена средства 534.145, коршпћен>е средстава ипедље код Поштанске штедно * ннис 370.000 и средстава на жнро рачуну Me cue зајсднние 1.410.000). Учпоннчки простор трсба да будс дрсдат на употребу у октобру а започета је и нзградња друге фазе (ударен је темел> сале) и она трсба да буде завршена до маја 1976. На школи у AoiLoj Мутницп изводс се груби грађевински радови. Предрачунска вредност ралова за прву фазу пзноси 2.816.707 динара п средства су обезбеђена (месни са- .модопринос 600.000, орочена средства 534.145, корншћење средстава Поштачске штедионпие 370.000, амортизаиија 520.000 и средства на жнро рачуну Месне заједииие 1.023.000), док за другу сразу срелства још увек нпсу обезбеђена. Mopahe ла се обезбеде н додатна срелства за покрнће раздпке у цени код оба објекта. МЕДИЦИНСКИ ЦЕНТАР: Поликлиника Изградња поликлиннкс олвија се етапно. V склопг поликлшшке треба да се изграде четири објекта. Њена изградња је почела 1973. године и завршен је објекат Б. Крајем јуна ове године започета је изградња објекта А. чија предрачунска уговорена вредност износи 3.660.405 динара (средства су обезбеђена из доприноса за здравствсггу заштиту, средсгава Медицинског центра и средстапа Фон.уа за втрадњу поликлинике). МОСТ НА ВЕЛИКО.Т МОРАВИ Добијањем мостовске конструкције од ЈНА пристутшло се још 1972. године припремн изградње моста на Великој Морави. Y 1974. го лини урађен је доњи строј моста (стубови), чија предрачунска (уговорена) вредност радова мзноси 2.714.402 динара. (Постоји захтев нзвођача радова за разлику у цени за износ од преко 900.000 динара због поскупл»ен»а .материјала, али споразум око висине разлике у цени још није постигнут.) Уговорени су послови на израдн навозних рампи, чија предрачунска вредност износп 1.670.000 динара. Средства за овај део радова су обезбећена. До сада је урађена навозна рампа на левој оба.ш у вредности од 350.000 дннара, док навозна рампа на десној обали тек треба да се ради и то је везано са хидротехннчким радовима. Вредност хндротехничких радова износн 2.900.000 динара. Инвеститор ових радова је ЗОВП „Морава” Београд, која обезбеђује средства, као своје учешће у финансираљу, у износу од 1.000.000 динара. Фонд за изградњу моста треба да обезбеди учешће од 1.900.000 динара, како би се почело са нзвођење.м ових радова. Међутим, како Фонд није у могућностп да обезбеди своје учешће за извође * ње хидротехничких радова у овој години, то се тренутно стало са извођсњем овнх радова и настоји се да се обезбеде недостајуИа средства. СТАНИЦА МИЛИЦИЈЕ Јуна месеца ове године почели су радови на изградњи крила зграде Скупштине општине за потребе Станице милиције. Предрачунска вредност радова износп 5.468.652 динара. Средства за изградњу овог објекта обезбеђена су у висннн предрачунске вредности. Објекат треба да буде завршен до половине идуће године. Рачуна се са снгурношћу да ће доћи до знатног повећања разлике у цени градн>е, па Фонд за изградњу овог објекта настоји да обезбеди потребна средства, што с обзиром на његове изворе фннансирања неће бити исувише тешко. Са изградље Станицс мплицнје ГП „13. ОКТОБАР": Изградња станоаа и другнх rpabcвинских објеката Ова организацпја се суочава са велнклм тешкоћама и настојањима да обезбеди средства за редовну делатност. Поред осталих послова ман»е вредностп, основнн проблем представља нзградња станова и других грађсвинских објеката. Финансирање врши из сопствених лзвора и учешћа купаца станова и других објеката. Удруживањем средстава стамбеиог фонда знатно бп сс организованије приступнло обезбеђивању услова за изградњу станова и омогућило овој органпзаиији да успешније послује. Ово због навике да се куповина станова вршп тек по гвихово) коначној изградњи, а ова организаиија ке.ма толике могућностп ла нз сопствеипх извора похрпјс произволњу у пелостп. Y првој половини овс године набав.\>ена је опрс.ма веће вредности. Поред станова за тржиште, организација гради и халу спортова у граду. Са становишта обезбеђења средстава нема посебних пробле.ма будући да се ради о реловној делатностп ове органпзације, алп је сигурно неопходно да се постпгну одговарајући договори и споразуми о благовре.меном ангажовању средстава стамбеног фонда у пил>у no6o.vuiaiba ликвидностп „13. октобра”. Уколико пре што је већ започета изградња лва солитера и извршене су припреме за почетак радова на лве ламеле вредности преко lO.OOO.0OO динара. Радови су започети пре ступања на снагу новнх прописа о огранпчељу инвестншгја. ПУТНА ПРИВРЕДА Y току године започети су или нас!авд.ени радови већег обима у области путне привредс. Најчешће је то резултат удруживан»а средстава ттутног фонда и .месних заједница, уз знатну по.моћ неких организапија удруженог рада. • Поповац — Забрега Вредност- инвестициопнх радова изпосн З.О5О.ООО динара. Радови су започети у 1974. години и треба да буду завршенн ове године. Y обезбеђењу срелстава учествовала је и Фабрика цемента, поред Месне заједнице и Путног фонда Општине. Са свечаностн поводом завршетка радова на путу Поповац — Забрега о Поповац — Буљане — Шалудовац Вредност инвестиштоних радова износи 3.550.000 динара од чега се у наредној години планира ангажовање средстава од око 650.000 динара. Средства су обезбеђена из месног самодоприноса, учешћа Путног фонда и доприноса Фабрике цемента. © Крежбинац — Бусиловац — Голубовац Радови започети у прошлој години, прекинути су због нередовног извршавања обавеза према извођачу. Неизвршене обавезе износе око 500.000 динара. Y овој конструкиији финансирања, поред средстава месних заједница Крежбинца, Бусиловиа и Голубовца, ангажована су и средства Путног фонда. © Сгранап — Сисевац Вредност радова износи 3.610.000 дннара. Фпнансира се из средстава Путног фонда Општнне и Савета корисника путева — Крагујеваи у односу 5О®/о: 50%. Радови су у току. Средства су обезбеђена. Завршетак објекта се очекује пре краја ове године. © Параћин — Аутопут Савет корисника путева и Путни фонд Општине постигли су сагласност да се у току ове године поправи — ојача коловоз прилазиог пута од надвожњака пре.ма Мирнловцу до Параћина. Вредност радова износн 596.00U динара, у че.му Фонд за путеве Општине учествује са 20°/». • Параћин — Стрижа Путни фонд Општине и Савет корисника путева Крагујевац фннансирају изградњу ттута, односно деонице од „Југопетрола” пре.ма Стрижи за вредност од 693.000 динара. Y овој конструкцији Путни фонд Општине учествује са износом од 20%. Средства су обезбеђена и радови he бити завршенч овпх дана. „СТАНДАРД": Набавка теретних транспортних средстава Према усвојеном nporpaaty ова организанпја удруженог рада оријентпше напоре у инвестпрање набавке теретних транспортних средстава. Y тражењу конструкиије финансиран>а постпгла је одговарајућу сагласност са Југословенском инвестицноном банком и Предузеће.м „Компресор”. Набавка опре.ме предBHbena је да се врши у фазама, тако да за прву фазу, која треба да се реалнзује овнх дана, биће обезбеђена средства у пзносу од 11.000.000 Ainiapa. Y конструкцијп финансира * iba, као сопствена средства, „Стандард" поја вл»ује износ од 4.000.000 дпнара овогодишњег прилива Самоуправне пнтересне заједнице за развој привреде и отварање новнх радннх места. Значајно је да је то прва конкретна акција и реалпзација Самоуправног споразума о осливању Самоуправне ннтересне заједнице за развој привреде п отварање нових радних места, која треба да донесе н отвори иове могућности развоју овог предузећа н да допринесе запош^аваљу већег броја квалпфпкованих раднпка. Свакако, у овој почетној фази треба очекивати помоћ п подршку осталнх органнзацпја удруженог рада које нмају потребе за услугама у овој делатносгн (превоза). РЕГУЛАЦИЈА ЦРНИЦЕ И УЛИЦЕ Треба посебно нагласити да сс у току one године црктупидб коначној рсализаиијп пројекта регулисаЈна реке ЦрнЈше кроз град и да су наставл-ени радови на изградњи бране на Морави. Са седнице извршнкх иргана ча којој је разговарано н о 1П1вестиинјама Исто тако, нз срсдстава мссног самодоприноса и других прихода намењених изградњн комуна.шнх објеката у граду иа широко.м плану граде се улине и каиализацнја у граду. И о једном и о другом питању у средствима јавног информисања бгтло је доста пнформација па с.мо сматрали да их овде не треба посебно нстицатп, уколико пре iuto се пробле.м обезбеђења средстава за извођење радова није никада постављао нитн се очеку је да ће у то.ме правцу бити нових проблема. Информашгја обухвата само инвестгашона улагања веће вредности it то углавно.м у објекте и опре.му веће вредности. Обухваћена су са.мо улагања у току. Међутим, треба нагласити, да су извесни објектп у току прве половине године завршени тако да ннсу нашли место у ово.м прегледу којп је имао за цил» да пружи најиужннје показатеље о ошш објектима и оним захвати.ма, за чије ћс коначно завршењс пзградње евентуално бити проблема. Исто тако, треба да прсдставља позив пословним банкама да у својс планове у»о^уче и решавање ових пнтања, која су приорнтетна и вео.ма актуелна. ЗАКЉУЧНЕ КОИСТАТАЦИЈЕ Извршни органи општинских руководстава друштвено-политичких организација су, прихватајући поднету инфор.мацију, усвојнли и слсдеће констатације: о Да су за инвестнннона улагања на полручју Општине Параћин, обезбеБена потребна средства и да није бнло инвестнција без покрића. ® Да ће организацнје удруженог рада и друге организације и заједнице, за незавршени обим послова, моратп „ајхитнпје са извођачима радова да утврдс разлике у ценама које су у међувремену вастале као резултат тржишних услова и да he та средства морати најхитније да обезбеде. • Да се у поступку реализацнје »нвестиција инсистира на убрзавању радова како би се што мање осетио ^тицај про.мене цена. Ово у првом реду код оних и таквих улаган»а сталног карактера где од обима обечбеђења средства зависи обп.м улагања (нзградња ко.муна.Аних објекага — улпца, капализација и др.). © Да је наша привреда посебно заинтерссована за наставл>ан>е изградње објеката од ширег интереса и да је спре.мна да се yicvyчи у такве активности на шнрем подручју. Оснивањем интересне заједшше за развој привреде п отварање нових радннх мсста — таква спремност је за подручје Општине и практично потврђена. ® Да и поред свих позитивних показател»а, прнпре.мама за нова улагања треба прилазиTJI одговорније. организованије ц укл»учивати могуће про.мене одређених тржишннх услова. • Са израдом и припре.мо.м ннвестицвоних програма свакако треба наставнти, јер мере и санкције су уперене протнв инвестирања на туђ рачун, против инвестирања без покрића, против инвестирања на рачун повећања неликвидностн привреде. Међутим, инвестиције које и.мају реалну основу свакако да треба подржати и обезбедити »ихову реализацкју и у наредно.м периоду. • Планнрање и усмеравање инвестицно них улаган»а на нивоу Општине треба да добије свој пуни значај у наредном периоду. Y том с.мислу требало би покренутп иниии јативу за закључивање друштвеног договора о заједничком обезбеђнвању услова да се делатностп н областп од посебног значаја за развој наше комунс прноритетно развијају. * * ЗАНИМЉНРА плеТЕНИЦА БРОЈ 2 Рад Рашка Иванковића Решење плстеннце број 1: шест вскова Параћнна; 14 дана; ССРН Парађнн

CTPAHA 6 14 ДАНА БРОЈ 42 СПОРАЗУМЕВАЊЕ И ДОГОВАРАЊЕ О РАСПО ДЕЛИ ДОХОТКА И ЛИЧНИХ ДОХОДАКА ирвш mown договорл ■ Y среду, 17. сеггтембра 1975. године одржана Је Конференција дслегата изабраних за израду ТернториЈалног друштвеног договора о стнцању н распоређивању дохотка и распо * дели средстава за лпчне дохотке ■ На Конфсренцијн је усвоЈена основна садржнна Тсриторнјалног друштвеног договора за регион Шумадпје н По.моравља и изабрана комисија за његову мзраду, а предложено је да се у рад те комнсије укл»у-. чи п ТОМИСЛАВ АРСИН, дипломиранн скономиста, дирсктор ФТМ „Пролетер". На оспову предлога Стргчно- • -политичке комисије за шраду самоуправних споразума и територијалнпх друштвених договора о стицању и распоређивању дохотка и расподели средстава за личне дохотке, закључено је да се приступи изради и закл>учиван»у Друштвених договора на региону Шумадије и Поморав.де у слсдећим областима: • палитика зајздничке и опште -потрошње; •'зајамчени лични доходак; •приправншш. ученици и сту . дентн на практично.м раду; • сопијална карта; •највшпи личнп доходак; •лични доходак изборних и именованих ллца (функцнонера); лични дохоци радччка запослених код цриватних по словодаваца; О организован од.мор радника —регрестграње и сл.; • отпрехпгна и • допунски (топли оброк). Опредул>ујући се за ова гтитан»а сматра се да у осталим областима, која су предвиБена Акционим пролрамо.м Синдиката, треба ићи на закључивање територијалних друштвенпх до говора у оквнру оппгпгне Параћин. Тако, на гтример, у области подстЈшања развоја одређених делатности на подручју општине Параћин већ постоји зак.^учеи Самоуправаш споразум који је почео да даје прве резултате и треба настаOOYP „ПАРАНИНКА” УСКОРО Н ЖВАКАЋА ГУМА ’ Y „Параћинкм” се овнх дана врше интензивне припремз за набавку опре.му за финалне производе жвакаће гуме у неколико врста паковања и лнлихип производа. Распнсан је конкурс за опрему, која ће се сместнтн у постојећу пропзвод ну халу која ће се реконструисати- н адаптирати за ову врс' ту производње. Конкурс траје три месеца, после чега ће се приступЈгги реализацији овог замашног плана. Y опре.му и оспособљаваље за производфу жвакаће гуме и лилпхнп пропзвода уложиће се 13 милиона и 171 хил>ада динара по предчарунским вредиостима. ЈУБИЛЕЈ ГИП „ВУК КАРАЏИН" Представницн штампарија из Ковина и Параћина потписују Самоуправни споразум о пословно техничкоЈ сарадњи (Снимио: М. Ракић) ■ Графпчко предузеће „Вук Карацић" прославило је 13. септембра двадесетогодпшњицу свог самосталног рада ■ Са графичарима из Ковина, који су том приликом били њихови гости, усвојен је н потписан Самоуправнн споразум о послпвно-технпчкој сарадњи и заједннчкогл нступању на тржишту ■ Похвал>енн су и награђенп радннци са најдужим радннм стажом н за изузетно залагање на радном месту. 20 година самосталног рада :На свечаности која је том прилпком одржана о развојном путу овог Предузећа говорио је Слободан ЛекиЗУ, cei} ретар партијске организације. Y свом из.гагању он је, између осталог. рекао да је Штампарнја у Параћпну постојала још пре рата. До 1955. годчне била је у саставу Градског мешовитог предузећа. Те године Рад> ничкн савет доноси одлуку да се погон Шталшарије издвоји, и тада је фор.мнрано Графичко гтредузеће „Вук Караиић". Говорећп дал>е о развоју пре дузећа по етапама, друг Лекић је истакао да је у перноду до 1965. године дошло до извеоног проширења делатности и капацЈггета, а такође н до повећања броја запослених. Од већег значаја је пзгралња цеитралне пропзводне хале, где се данас иа_\ази офсет штампа, затим чзградња прве фазе хангара за магаппнски простор. Изграђен је нови погон Картонаже а купл>ене су и неке нове машине. Од свог ос- — Новн капашггети запосли ће још 70 нових радиика, каже Видојко Арснћ, директор. Ако се све одвија како смо предвидели,’већ на пролеће 1976. године требало би да отпочне производња новог артикла, ко ји ће верујемо. имати добру прођу на тржЈПИту. Добар пласман на тржишту доживл>ава такође и пеперминт бомбона од 30 н 40 грама у ролнама и кутијама, која је недавно гтупгтена у продају као новн протгзвод ове Фабрике. М. Димитријевић н1£ван>а па до овог периода, Предузеће је поседовало опрему само за Timo, односно високу шталпту. Између 1965. и 1975. годцне долази до најкрупнијих подух' вата. Предузеће бележн велику днналпгку развоја. У овом периоду се прелази на нову технцку шталте такозвану офсет шталшу, што представља преоријентацију и будући глав ни правад развоја. Укупна инвестнииона улагања износе 3.000 000 динара. Број загтооленнх се повећава за 11 радника. Ова пнвестициона улагаља н прелазак на нову технику штампања су се временом показали исправним. Међутим ма ло се водпло рачуна о дошколавању кадрова. Оваква паи<- тика имала је за последицу да је набавдена нова опрема али је недостајала стручна радна сиага која би ту технику покрецу-да и искориспсча све н»ене могућности. Пословна 1970. годпнз завршена је са губнтком * Уз огромне напоре свих вити са његовтгм усавршавање.м и реаллзоваљем одговарајућег програма. Друштвсни договор који тре ба да регулише питање заједјпгчких резервп, сматра се, да може да одговорп основној на мени н својим задацима ако се закључи на нивоу Општине. Исто тако, разни фондови солидарности требало би да се, V складу са потребама и могућности-ма закључе на шгвоу Федерације и Републзгке. Овде би, иначе, требало да се опре> деле само за она питања, оне области и оне проблемс којн су од значаја за заједницу у тој општпни. Из истих разлога Јгије предложено да се у области предузлмања мера у организацнјама које остварује низак доходак и које не обсзбсђују .материјалну и социјалну сигурност радннка. нде на зак л»учиван>е регионалног територијалног договора. Стамбена пробле.матика је, различита у насељеним мести- .ма на подручју региона па су и потребе за решевање овог питања разлггчите у свакој комуни, те због тога предлаже се да се ова пнтања решавају на hhbov ко.муне. To не значп да не могу да се израде приближно исти критеријулш за утврђивање основа и мерила за лздвајање дела дохотка за стамбену нзградњу, али ће општина. зависно од тренутних потреба и актуелности проблематике, моћи у овој области да »Јздваја већа нли мања средства. Исто тако, пред.\а.же се да сс и превоз радника решава теригоријалким друштвеним до говором на нивоу Ко.муне а не решона, због тога што свака ко.муна представља целину са cBojiLM специфичностима. Питања развоја организација које се баве превозо.м прелази оквнре ове проблематике и треба га решавати усклађиван>ем развојне полнтике транспортних оргалшзација, што је свакако могуће и што ће мора ти да се ради у наредном периоду. М. М. чланова колектива тешкоће су брзо превазиђене. Производнло се све рентабилније, освојенп су нови производи и трж-нште је проширено. После 1970. године изграђене су функционалне погонскс и пословне зграде, извршена је доградња централие хале и реконструкиија старе зграде, набавл>ена је нова опре.ма a укупна инвестицнопа улагања у овом перноду нзносе 4 000.000 лннара. Укупни прпход је увећан за 4,5 пута у односу на 1970. годину, а проссчни лични доходак за 3,2 пута. Број запосленнх се повећао за 37 радника. У ово.м перноду се воднло рачуна о стручно.м усавршавању кадрова. Око 20 радника је стекло високу квалификацију. a no први пут су сгипендирани учеипиш средњпх и В1шшх школа 1-рафччке струке. Стандарду раднпка се поклан»а велика пажња. Стамбени цроблеми су решавани купоBiuiOM станова и путем кредпта за индпвпдуалну стамбену изградњу. Друштвено-политичке организације су се такође афпрмисале и њихова активност је дошла до пуног пзражаја. Спстем демократског и самоуправног одлучивања је развијен и стално се унаттреБује. Говорећи о даљем развоју овог предузећа, друг Лекић је нагластго да офсет штадша заузпма центраАно место у развојној паиггиди овог Предузећа, а неће се занемарити ни nmo штампа. Y том правцу предсгоје даља улагања односно ттроширење и модернизација капацитета. Неопходно је да се у наредном периоду изгради јодам објекат којим би се репшло шггање недостатка погонских јтословних и друшт- • вених ттросторија. Паралелно са овиа! треба да се боритп за што већу продуктивност рала, за пгго економичније послован>е si за остварење што већег дохотка. (М. М.) OBVRAPCKA ЗАДРУГА Пред селндбу у нове просторнје Већ тридесет годнна како у нашој среднни битише обућарска задруга. Годинама ова органнзација ради у неподесним просторија.ма, запада у тешкоће и успешно их преброђује. Н-иво ггролуктивностц од форлшран»а задруте до данас није растао рапидннм корацима, све захвал>ујући томе што се и данас највећи део посла обавл»а ручно, такорећи без иједне лгашЈШС. И поред свчх недаћа које прате овај микро колектив од двадесетак радника прво navyrobe ове годшге успешно је завршено. Биланс полугодишњег пословања јс позитиван. Укупни доходак бпо је 379.460 динара, док је остатак дохотка нзносио 107.014,55 динара. Доскора у овом колективу нису имали средства издвојена у фондове; док су на крају прошле године пздвојпли 8 старих лгилиона у фондове, што за obv .малу нискоакумулативну оргагшзацију представља успех. О тренутно.м стању V колекпгву и перспективн Обућарске задруте разговарали смо са пословођо.м Данило.м Петковићем који нам је саоппггио да управо овпх дана треба да се преселе у нове просторије. Из неуглсдпе и руиниране зграде на ше углу улииа М. Тита н МоПлјадс селе се у некадаш * просторије Удружења пенПОХВАЉЕНИ И НАГРАБЕНИ РАДНИЦИ ГИП „BYK КАРАЏИБ“ ПАРАБИН За 20-годишњи рад у радној организацији зидннм часовником награђени су следећи радпнцп: Слободан Танић и Костадпн Станковић. За 15-тогодишњи рад у радној организацији додељене су захвалнице следећим радншшма: Ружа Бјелиђ, Часлав Иллћ, Марија Жагар, Драган Јовичић, Мила Јаковљевић. Мпрослав Милосавл»евић, Мнрослава Стаиковић, Мирослава Стефановић, Костадин Станковпћ, Марица Стојановић, Милица Петровић, Живота Пауновић, Живојин Heшић, Радолшр Стефановић и Мнрослав Стојилжовић. За 10-тогодшињи рад у радној органнзацији ручннм часовнико.м награђени су следећи радници: Милица Аиемовнћ, Бојана Арсић, Мандица Атанасковић, Радмила Бранковић, Јордап1ка Дпшић, Надежда Борђевић, Смнл>ана Илић, Надежда Иванковић, Топлица Илић, Огњана Јовановић, Милнјапа Јевдосић, Стојанка Крстић, Мирјана Лекић, Слободан Лекић, Радош Лазић, Дантша Маринковић, Даница МилојевиН, Миомира Маринковпћ, Мпрослав Милосављевић, Мио.чгар Миливојевић, Радмила Мшиић, Be рнца Милановић, Цветка Миладнновпћ, Мнлана Нешић, Be лилшр Николић, Малина Пантнћ, Вера ПетровиИ, Мирка Ранчић, Драгомир Симић, Стојан Стоји.нковпћ, Вера Coколовић, Мирослав Стојилжовић, Мплица Саитовић, Борјанка Стојановић, Радмнла Стојановић, Радо.мир Стефановић и Никола Милићевић. Са доделе признања (спнмио М. Ракић) За изузетно залагање и успешан рад на својим рад1шм местима Одлуко.м Радничког савета додељене су захвалнпце следећим радницима: Топлица Илић. Бојана Стојаковић, МЈиутин Мишић, Слободан Лекић, Драгослав Здравковић, Ратомир Ннколић. Боривојс Петровић, Борпвоје Јовпћ, Велилгир Николић, Анва Гуњевнћ, Надежда Петровић и Зора Кркић. Пензионерима: Слободану ’Антићу, Иванки Боговић, Љубомиру Николићу, Радомиру Илићу и Ми.\ораду Јовановићу уручене су захваднице и поклон честитке од 500,00 динара. Пензионеру Слободану Антићу додељена је новчана награда у висини једномесечног личног дохотка у »зносу од 1.800,00 динара. зионера у улиии Иво Ло.\а Рибар, тако да ће питање простора за догледно време бити решено. Пред радницима овог микро колектива стоји и будућмост о којој размишллју. Y току је израда елабората о проширсh>v пролзводње крји.м се предвића и отварање нових места. Уколико буде све у -реду и добију сс по1ребни кредити набавнли би неколико машина које треба да о.могуће ланчану производњу што до сада није био случај, и да о.могуће двадесетак нових радних места. Y задрузи тренутно су мајзначајнији послови услуга грађанству (оправка иипела и зарада по поруибини) и израда ципе.\а за хигијенско техничку заштиту. Узгред су на.м другови из Обућарске задруге напоменули да би им у новој организацији пронзводње обућа за ХТЗ заштиту бњ\а главни производ и да би унаиред била откуп.^ена од стране посдовних партнера: Ватроспрем — Загреб, Феротекс — Београд и Српска фабрика стакла. И поред. .магхих матерн јалних и финансијских могућностн осећа се брига о радном човеку и његово.м стандарду. Све у својим граница.ма. Y фонл стамбене изградње издвојено је нешто средстава. али та средства још увек cv симболична за нека озбилнија улагања. И поред тога, у Задрузи се надаKOMYHAAHO ПРЕДУЗЕНЕ „СТАНДАРД' БРХГА 0К0 ОГРЕВА И ЗИМННЦЕ Комунално.м цредузећу „Стаплард” Основна организација синдиката на време је предузела све мере како бс своје раднике обезбеднла огре во.м и зимннцом по повољним условима. Преко 70 одсто радника сна бдевено је потребним колпчинама угл»а. Прва тура од 150 кубних метара дрва развезена ју да ће некако моћи да помогну своји.м друговима у сређпвању стамбених прнлика. Можла је и срећна околност што у задрузи само двс особе и.мају неповољно решено ово питање, док већнна н»их нмају сопствене сга.мбене зграде. Поред издвајања средстава за будућу ста.мбену изградњу редовно се исплаћуЈу 11 регреси за голиш« Јве одморе. Ово би био краћи прсглед треиутног стан>а у ово.м .микро колектнву који не.ма и микро захтеие всћ (по њима) објсктивне и остварл»иве. М. Илић Вињсге у овом 6poiy: Живка Цветаповнћ је по друга кућама, а за пар дана п половина he се лосгави ти раднпцпма. Цена по метру је 200 динара. У tokv су и преговори Синдикатом Српске ' ' стакла око набавке са фабрике знмнице по ншжој ценп, ко.ји треба да се заврше повољно. — Планирамо да до краја го днне организујемо и тролневпн излет за наше радиикс, ка же Сибин Искреновнћ, секретар партијске органпзацГпс у овом предузећу. Постојп вишс предлога, алн ћсмо највероват ruiie отићи до Грчке. Све v свему, брнга за взднн ке v Ко.мунално.м поедгзећу „Стандард” нпје затајила, г.удећн по' оно.ме што смо чулн у овом колектпву. (М. Д.). AKTYEAHO ШИРЕЊЕ пнјаце? Субота је пијачан дан када се пољопривредници из свих околних поморавских села сјате на иараћипску пијацу. If тада она постаје премала да upturn сву робу коју нудс ирочзвоћачи. Тсзге су пуне a Hoped и испод tbttx пуне котарице и гајое. Да човек нема где ногом да стане. Пор-ед пијаце запрежна возила. На колима се продаје паприха, жито... Ту tie може да се проће од гужвс и блата. Све улице око пијаце су прекопане. Иитерссовало нас је можемо ли ускоро бчекквати проuiitpctbc и модерни-Јацију зсјЈсtic нијаце и tbcutix прилаза јер сс то питање na.uehe као tieопходно. Разговарали с.чо са МИPOCAA BOM ФИАИПОВИћЕМ, сскрстаром СИЗ за упра.вљање ipaheetiHCKiiM земљшатем у друштвеној ceojittai, којн нам је рекао да је ова СИЗ сеојим програмом предвидела да учествује у модернизацији пијачнпх прилаза. Асвалтирање тих прилаза би требало da noчне ове године. У припреми је одлука о забрани испрезања стокс и нарKttpatbc занрежних возила, како tta tuijatpi, тако и у улнцама аезачч.ч зо >н\’. Папкнрање ће бити OMOiyheno на јсдно.ч oe-ty сгочпе нијаре. На овај начин he сс растсрегити улица hope nerpoeuha. ДАНИАО СТОЈАНОВИН, директор Комуналног чредузећа „Стандард", нам је рекао да, нрсма програму, зелена нијара треба da се tutipu прсма улици Тита. MehvTtiM. noшто такво нроишрење захтева и вслика материјалпа средства, пре свега 3601 сгамбених зграда које сс сада ту налазе, његова реализација се не очекује у наредних неколико го* дина. (М. М.)

БРОЈ 42 14 ДАНА 7 Поштовани читаоци, ПРОБЛЕМИ НАБАВКЕ од данас here сс на овој страници сретати са радом колектива ОТП „Атскс” ЗООУР „Шумадија". Уступљени простор у листу користићемо да вас што ношуније tu<~ формишемо о нословкој полктици. резултатима, ироблелиша и догаћајима који су од значаја и за наш колсктио и за друге раднс људс — чаше noтрошачс. Информисаћемо вас и о роби коју нудимо. Ваше сугестијс у noглсду садржаја овс рубрике биће нал1 драгоцене. РЕОРГАНИЗАЦИЈА СК УМЕСТО ЈЕДНЕ - ШЕСТ ОРГАНИЗАЦИЈА На преднзборно.м састачку Основне организације Савсзз комннста у ЗООYP .ДЛумадп * ја" која броји 103 члана, одлу чено је да се изврши реогранп зација по основним органчза ТЕНДЕНЦИЈЕ Y КРЕТАЊУ ПРОМЕТА ■ Остваренп промет задовол>ио се дал>с ожпвљавање тржишта. Y поотсклом перноду текуће голинс, кретање промста има слабију тсндсниију порасга. Наиме, у 1974. голпин промст је већн за 27 одсто у олносу jia претходну годину. За непуних девет месецн текуће годинс промет је већи за 19. одсто., Тенденцију кретања промета посматрамо месечно и преко OOYP. Највећн промет на мало остварен је у месецу августуПоомет у OOYP Техничка роба на мало највећи је у о®ом .\tecenv. Остварени промет код ове OOYP већн је од укупно је очекивања ■ Очекује Преглед оствареног мет пај за 54 одсто. Највећп упгна пораст промета техничке робе нма већа продаја пол>опрЈгвредних машина и алата. Најравномернији ток крета- )ва промета има OOYP Прехрана на мало. За оса.м месени промет прехрамбеннх пронзвода већи ie 21 одсто V однос\’ на истн пернод протекле тодине, по текући.м ценаMaПромет давницама августу за промета у текстплним провећп је у месецу 35 одсто, а продаја по месецима Месец Индекс 1975/74. г. На велнко на мало Јануар 178 119 Фебруар 146 117 Март 135 124 Април 161 115 Мај 153 114 Јуни 225 125 Јулн 172 119 Август 221 120 Септембар (15 дана) — 120 184 119 остваоеног промета у јануару н фебруару. Поеко својнх тсрпторлји CO Т^хкпчка рооа продавнииа на Ражањ OOYP на мало пајбржи пораст промета. Y oahocv на пернод нз шлс годпне бслежн већн има пропроКЉУЧНН ПРЕХРАМБЕНН АРТИКЛН ипјама удруженог рада. Тако ће убудућс у „Шумадији” би ти шсст партијских организа ција којс ће имати своје сек ретаре: Велнкопродаја и тра нспорт. Робна кућа, „Шумалиia”. Малопродаја прехрана, Ма лопродаја техничка роба. Малопродаја тскстила н Рална заједница заједничке службс. На нивоу 300YP-3 постојаће Конференцијс Савеза комуни ста и Цредседннштва који ће распоавл>ати о важним пита њима за <живот и рад овог ко лектива. Оочекује се join car ласност Општинског комитета Код кл»учних артикала прехране, као пгго су шећер, ул>е, co, јужно воће и др. током го дине долази до сезонских нес ташииа истих, што значи да је на тржишту за ове артнкле на моменте потражња већа од понуде. Одмах да каже.мо да апарат V нашој основној организацији који врши нбвку ових артикз ла вишс пута v tokv године сусреће се са проблемима и no тешкоћама и то претежно об јективним. Углавном су те тешкоће краткога века и зах- — дуго чекање, понекад н два три дана на утовар шеће ра и тд. Због rope изложеног, бидп с.мо приморани да и поред то га пгто смо редовно плађал:! н увек на време добијали диспошоије, наше продајне пл-н ктове снабдевамо са ограннчс hjlm количинама шећера, како не би дошло до несташице ис тог у граду. Код ул»а је слмчна ситтаца ја. Посебно у IV кварталу јав бити редовко снабдевени кеоп ходним прехрамбеним артикли ма. М. Вељковнћ НУДИМО . u • .saiv се проблеми и потешко вам-Јући предузимњнтосп| на >ок<) Д овог артикла. ше набавне службе брзо се Годкшње Потребе нашег тржп решавају. шта се Kpejjv од 600.000 ^уо Тако, на пример, конкретно 800.000 боиа, коју количи.ну н код шећера, видно се оссћа успевамо да набавимо. Mebyсезонска потражња и то пре- тим, то много зависи и ол тс^жно v мају, ivny, агусп/, наших добавл»ача, и v Врбасу, септембру и октобру, кадајс Зрењанинт и Крушевцу, одакivHv. време спре.мања слатка, соко ле се искључиво снабдевамо ва и зи.мнице v домаћинству. у^ем, од њихове спремногти Савеза ко.муниста. __ Наша основна .организција ie \а дочекају. сезону- Потешко — С озбиром да cv Осповне само V прошлоЈ годинп прода ђа 1е што ове године не радн организашНе удруженог рада 'а укупно 1207.000 кг шећера „Дунавка” Велико Градилиште спешналпзоване за одређене V кристалу. Међути.м, до данас Одак.\е амо v претходним голи послове, то ће овамо бпти ла V ово, години продали смо ис нама успевали да обезбеђујемо кше комунистима да расправ ти артикал ко.чнчини од критичне допунске колнчине ~ 750.000 кг што значи да ie ве уЛа> лпка вероватноћа да нећемо л>ају о одређеним проблемима 1< доносе закл»учке, каже Avwan Љубичић, досадашњи се кретар ООСК. Код паковане соли 50/1 в 10/1 потребе на нашем тржиnrrvanniu тпеба тпажитм v шг¥ CV »еће од наших могућ О важнијим пробле.мнма рас счедсђе2. ' ности за набавку исте. Можегтављаће сви комунисгн из А ' мо v tokv године да продамо .ЈШумадије” па верујемо да ~ повећању малопродајнс пе 200,000 кг соли 50/1 и 100,000 ће оваква организација донетн не шеперу, 10/1, а могуће набавке су по — унапред плаћање поруче- гговорима са Сода-со Тузла за не количине шећера из резер- 6BV годину сведене на 60.000 кт постићи ПРОШЛОДЈППЊУ цифру. Узроке Koin доводе до овакве ппављаће свн .ЈПумадије” па KOMVHHCTH верујемо из да ефикасннји рад и бол»е резултате. ве. као и дуго чекање док уп 50/1 и 50.000 кг 10/1, због тога М. Дн.хпггријевић лата стигне на право место; што се наше noApvnje не тргтира као сточни крај. Y трго вини за л>удску употребу пма у довољним количинама фнне солјс вакумирано ie пакована од ,75 г и доста је скупл>а од остале. Што, се тиче јужног воћа, на нашем тржишту је велика по тражња за бананом, џом и лимнуном. због самњеног увоза осталих објективних поморакМећутим, ИСТЈ1Х и потешко налЈештаја има највеће осгварење у текућој годннм. С обзиром, да се 60 одсто промета остварује у друтој ЛОЛОВ1ПП1 годјгнс. to cv V нарсдним мссенима очекује дал>и пораст промета. ЖЈгворад Снмић ha у вези сладирања, ниомо у могућности да у потпуностк обезбедимо тржиште са јужним воћем. Очекујемо да ће ови пробле ми V3 велико ангажовање ко .мершЈЈалне службе бити реше ни и да ће грађани убудуће Y продавницп „Метал”у улицн М. Тита бр. 143, тел. 51 — 088, муљаче за грожbe no цени сд 955 до 1.410, динара; казане за печснлра кије од 100 литара по ценн од 4.650 н пресе за грожђе по цени од 1.310 дкнара. Y продавннци „Корзо” М. Tirra 57 за само 59,50 дипара можете добити и штоф у виду твнда веома погодан за мушке панталопс и с»књс. КУПИТЕ iiiiiiiimiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiimiiimiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiimiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiimiiiiimiiuiiiiiiiuiiiiimiiiiHimmiiiiiiiiiimiiiiiuiiiiiiiiiuiiiiiiiiiiiiiiiiu^^^ ......... ИЗ ФАБРИКЕ ЦЕМЕНТА УСПЕШАН РАД САМОУПРАВНЕ КОНТРОЛЕ ■ Самоуправна радннчка контрола у Фабрици цемента „Нови Поповац" б.авп се комплетном прсблематпком конгролисања почев ол контролс пронзвода па све до коначне реализаинје. Упоред са тпм пратн и п]>имсну нор.мативннх аката. 0 раду овог органа разгова рали с.мо са Мплованом .Мале новнИсм, прелседннком Олбора са.могправне ралнпчкс контро ле. План и програм рада озог Одбора се заснпва на Основ ним правилн.ма о раду самоу правнс радннчке контроле које ie донсо радничкн савет. Његов рад се олвпја по комнсија ма којс врше контролу одређе ног тпггања а затнм на седнниама Одбора подносе нзвеш * тај: За непуне две годнне, од конституисања овог органз, обрађене су 124 констатације које cv бпле предмет распрз ве и одлучпвања на селница .ма радничких савета v OOYP. Радничке скупптгнс н зборовнма падника. Мноте тешкоће, на које се v почстка’ наилази ло су превазнђене и предузи * Maiv сс .мере да сс отклон- * све негатпвности које је самоуправна радннчка контрола кон статовала. Једап од основннх циљепа овог Одбора iecTe да заштите основна права човека, a v ис то време и срсдства са којима располажс радна органнзацнја у цил>у љпховс правплне и наменскс упо^ебс. Одбор се стара и за сузбијап»е прнвред * ног крнмипала н недисцнплине на радном мссту. Самоуправна радничка контрола је оправдала своје посто iaibe, алн ie непохолпо њено далл усавршавање. Одбор је углавном сатсавл>сн ол паднн ка пз непосредне производље. нз сваког OOYP-a no четирп. McbvTUM, због нс.могућности ла обавл»а стручне и адмпнпстратпвно — телннчке послове формирана је Стручна служба гнутрашње коптроле/ чији ie задатак да помажр самоуправ ној радничкој контролн на стручнп.м пословима v сагледа ван»у н прнменн законск!гх про писа, затнм код финанспјског н .материјалног пословања. те хполошког процеса пронзбодн>е, квзлитета услуга нтд. Нарочнто се контролнше оп рсма цемента. како би се суз ПЕКАРСКО ПРЕДУЗЕЕЕ „ИЗВОР" БОЉЕ КОРНШЋЕЊЕ КАПАЦНТЕТА Пекарско гтредузеће „Извор” тренутно пропзводп 11,5 хнл>а * ла килофама хлеба дневно, што представл>а 50 одсто повећан>а физичког обима произ * водње у односу на прошлу го* дину. Због слабих прнноса пшеннце v овој годнни, у Предузећу се надају да ће оваква сигуација потрајати и током целе 1976. годTo би наравно много значпло за овај колектив јер бн у том случају бол»с моглн да се пскористс пронзводни капацитети. — Тренутно се користи око 70 одсто од укупног капашггета што v Пекарској индустрн« јн прсдставл>а завплаи ннво пскоршхЈћености. каже Лзубинка Нешић, заменпк директора. Јелиа трећнна наше пропзволјбс пласира се иа тржпшту ва-n нашс Огшггнне, н потражн»а ie свс всћа. To значп да посебну пажн>у обраћамо к-ва- •лптету пронзвола. чп.ме се н објашн»авају све веИи захтевн тржншта- Алп мн нпсмо у с><- т\’ацији ла удовољимо потребама због педовољнот броја возила. Иначе. нашс прелузеће трпн iiniy „Жпто.млпма” н приватнтгх већ дужи ннз година конкуренбиле малверзаинје које су том прилико.м могуће. Ових дана cv разматране жа лбе радника по одлуцу Комн сије за расподелу станова и зај.ма за пндивидуалну стамбе hv изградњу. Посебно комнсн ја је сагледала примену самоуправног споразума о давању станова на коришћење н констатовала да се v сви.м cav чајеви.ма ко.мнсија за доделу ннје прндржавала одредабаиз овог споразу.ма. М. Мпхајловнћ пекара, што нас кошта врло скупо. рекла нам је на крају саговорница. М. Димитријевнћ ЗА РАДНИКЕ V ИНОСТРАНCTBY Житељи Параћина, срсд н>ег По.моравља, Ресаве н Левча, свн ви којима је неко од ближих н дал»их роћака запоолеи у иностранству, можетс им омогућнтн бесплатно добијањс лнста „14 дана”, Једина ваша обавеза је да тачне адресе својнч радова доставпте редакцпјн лпста „14. дана", ПараћппЕ, Бранка Крс.маповнћа 16, нли Југословен ско Инвестицноној банцн — Параћин. Ви нама адресе својих pobaKa, ми њнма лист „14 дана" — бесплатно. Адресе својпх роВака мо жете нам послатн поштом нли предати лично на означене адресе, сваког радног дана од 6,30 ло 14 часова. САбНОВАЊЕ 0 ЗДШТН1Н НА РАДУ Y оргакизацији CO — Свегозарево, 24. септе.мбра одржано је саветовање о примени новог Закона о заштити на раду. Мада ie новн Закон о. заштн тн на раду званично ступно на снагу још 14. леце.мбра 1974. године, .хц»оге органпзани^е va руженог рада на тернторијн Поморавља још увек ннсу irapa AiL\e са.моуправне споразуме усаглашене са њим. На савето ваљу коме ie прпсуствовао и главнн репгблички ннспектор Жнворад Вс.хвовић. прнсхсгво вао је велпки број посленпка ове области из свпх шсста ог штина Поморавл>а, Рссаве п Левча. Поред низа интересантпх пн тан>а покренутих на савсгова ПРИМЕРИ CAM YPEAHO ПАРК Улнцу Момчнла Поповнћа краси малн н лепо х pebea парк. Тополе, борови, лнпе, баштенско цвеће... Оаза челенила какву би пожелела свака улнца. Међутим, свака улица нема Драгољуба-Драгнта Марковића, радника Штофаре. Овај вредни човек све својс слободпо врс.ме проводн пегујући парк којн је са.м и подигао. Нанме, на месту где се сада налазн парк пре W година бпла је ледпна. Вредне руке Драгољуба успеле су да од леднне направе парк. Садниие је налазно, добијао и куповао од Штофаре, расадннка ... Y .међувремену обраћао се за помоћ надлежним ор ганима Скушптнне општине, али помоћ је нзосхала. И ланас Драгол>уб и дал>е сам сади ивеће, негује тополе и липе, шиша траву... н»у, ннспектор Вељовић ie no дсетио iTOHCVTHe да ie 14. де цембар ове, 1975. године прахтично и крајњи рок за израav самоуправниЈс споразу.ма о заштнти на раду — усаглаше * ннх са новн.м \*ставни.м траи сформацијама, на основу којих је израђен и нови републнчкп Закон о заштнти на раду. После овога рока, нагласио је инспектор Вељовић — над лежнн органн предузимаће ох говарајуће санкционе мерг, бсз нзгзетака, iep се толерач цнја од једне календарске го дине, сматра потпуно довол» ном за пзраду ових аката, без којнх област заштите практнчно не.ма визу живљења у организацијама улрх’женог рала. " (Л>. Ц.) ЗАШТО CY ТЕЛЕФОНИ RYTAAH? Y везн честих прекнла подземних телефонскпх ка(5 \ова овнх лана с.мо од OOYP ПТТ ПараНип добплп зваиично саопштење v ко.мс се, lo.uebv осталог, каже да је v сва четирн случаја до прекпда долазпло крнвнцом Ко.мбпната ..13. октобар" из Параћнна, којн је извођач радова на рсгулацији градских канализација. Својбм непгукњо.м прплпком извођења земљпшнпх радова помснуто предузеНе нанело је .матсриjaAHv штету радној организацији OOYP ПТТ, а код телефонскЈЕх претплатника је изазвало негодовање. Поводо.м овог саопштења разговдпали смо са Мирославо.м Пернћем, директором Комбпната „13. октоиар”, који нам је, нз.мсђу осталог, рекао ла cv досадашњи односи измеby Ко.мбпната и OOYP-a ПТТ засннвани па саралњи и Mebyсобном разумевању. До прекида тслефонскнх каблова ie долазило прилнком извоВења радова. што је понскад н пемпновно. Y сарадљн са OOYP ПТТ овн кварови су брзо отклањанн. Овом прплнком чсстс кнше су омсталс благовпемепе поправкс кварова. На крају ie друг Перић истакао ла се нала ла до овакдих пропуста неће више долазпти и да код телсфонскпх прстпхапшка Biiuic нсће изазпвати негодоваке. М. М.

<?TPAHA 8 14 ДАНЛ БРОЈ 42 РЕПОРТАЖА ИЗ КЛАЧЕВИЦЕ У сепу изничаца КААЧЕВИЦА Y БРОЈКАМА Клачсвица има 160 домова и 1200 становннка. Y селу има свега око десетак „чнсто" поллпривреДЈ1ИХ домаћинстава, 35 средњошколаца и 5 сту« дената. Нма, ,затим, десетак трактора, два путаичка возила н педесет телевизора. Док се оунце споро провлачпло као раљеник npe.ua западу, а ваздух постајао све засићенији од мириса јесењих, стигли смо у Клачевину, мало n-vaнинско село, смештено иза пм« позантног гребена старице Бабс. Окружена са свјгх страна стрлпгм шумовитим падинама, што као Ловоров венац храсе, притајило сс село, чврсти сплав кроз беспуће година. Клачевица се помиње још у 14. веку у Повељи Кнеза Лазара као једно од најстаријих nace.sa нашег подручја. Н>егова историја је историја борбе за са.моуправл>а1ве, за опстанак, за сигурнију и мирннју будућност. Клачевчазги више кису тако сиромашни људи. Y селу нема ни десетак „чисто” полопрквредннх до.маНинстава. Ош< саЛа зарађују свој хлеб у фабрика.ма и предузећима. Тренутно уче у сали Дома културе. Ускоро he добити нову школску зграду ИВЕРЈЕ: Село железимчара Вероватно Клачевица држи рекорд у нашој комуни no броју железничара. У селу има преко стотину пензионисаних и актквних железничара, који су свој век npoec.ui или нроводе на одговорним нословима у ЈЖ. Заседа v „Ловачком састанку" // no броју лооаца ово лепо планинско село пашло би се на врху „ранг-лјсте". Прско четрдесет љубитеља лова сваке недеље Kpehe у оближња брда, која као венац окружују Клачевицу, а увече уморни и пуни утисака поново „заседају" у „Лоеачком састапку", јединој кафаии која носи к.че у њихооу част, где настају биссри ловачких прича. „Ухапшене' * књиге Клачевичка читаоница смештена је у најстаријој јаоној згради у селу, чији сутерен је npe рата no речима меипана служио као апсана. Да не би и сада зграда чзгубила ..HaMCHy’1 књше су стално заклучам. Дух и потреба новог времена полако преображавају и ово село. — А прва и највећа потрсоа је асвалтни пут, каже Васнлнје Николић, предссдник Основне оргамизаније ССРН. Идућег пролећа требало би да почнс асвалтирање пута до Доњс Мутнице v дужинп од 2 кило.метра, зашто је већ заведен самодопрпнос п самодопpinioc у радној снази. Са асваЛ1ом село би добило неслуНе * ну предност и „нзашло у свет". Други важан залатак Клачевчана у средњорочно.м runny развоја до 1980. године јс и Ј!зградп>а новс школе. Стара школска зграда је напгкла и дотрајала п v ш>ј је забраЈћсп рад. Трекутно 42 учемпка из четири разреда смештена су у сали Ao.ua културе. Већ идгће годнне овом проблему прићи ће се најпзбилдеије. И поштоваље npe.ua књизи мора да порасте у следеће.и псриоду. Сеоска чптаотппда, чијн је кгнгжии фонд веИ застарео, реновираће сс и обиовитн. Изградњом фудбалског пгралипгга фудбалери клуба ,Ж лезничар” добиће нор.малне услове за трензграње па ће вероватно и лласман на табелп бити бол.и, тврде оиладпнцп овог села. Напуштајући Клачевицу би' До нам је жао што нисмо могли да остварпмо већи број сусрета са људпма, јер с.мо стигли у „невре.ме” кад су углавно.м многи 6n.ui заузетп посло.и. Центар Клачевице: ускоро асфалт Ипак, понс.\« смо пријатне утиске нз малог плаиинског села са тесним н каменим сока1*<ма, сгр.мим авлијама и све модернпјим зиданим кућама, из ИЗГРАДЊА ВОДОВОДА Y ШАВЦУ, ЧЕПУРУ И ДОЊЕМ ВИДОВУ НРЕДИТИ КА ЧЕТИРИ ГОДИНЕ Ових дана почела је испорука материјала за изградњу главног вода за водовод у селима Шавац, Чепуру и Долеи Видову. Очекује се само скидање усева «а ово.м терену па Аа се отпочне са уграВивањем првих цевм, које би донеле овим сели.ма чисту пијаћу воду. чиме бп убудуће била потттуно отклоњена опасност од бубрежиог нефритиса који већ дужи Јшз годипа обара л»уде ових села. Иначе. до краја овог .месеца и у току оледећег склоппће св уговорп са до.иаћинстетгма ко ја с\’ заинтересована за прикл>уч,иван»е у воловод. ВЕСТИ ИЗ СЕЛА ЧЕПУРЕ: Шљунак до града Као н сваке јесенн Чупурци наокпају пут до Параћина v дужини од 5 километра прн прсмајућн се за јесен>у сезсхну. Овога ггута л^чествују свп власшшл трактора, њих 36. док ocfaxn грађанп учествују у растурању шл>унка. Посао је завршен у рекорднои року, та ко да посебно ове године тре ба похвалнтп нлхову сложнпст. Д. Марковић ПОТОЧАЦ: Нема блата Кншовпто лето и јаке бујипс прокопалс су и потокр и путсвс. Лли грађани овога сеПОЧЕАО ВАБЕЊЕ ШЕНЕРНЕ РЕПЕ Због влаге мање шећера Кишно лето и мало сунчанзгх дана ^'-пгаали су да вађење шећерне репе почне нешто каскије но обпчно. Такође је п колнчпиа шеНера (дптестија) мања за 2 — 3 ггроцента иа нашем терену, а у брдовипш пределима п до 4 процента, и пзносп ол 12 — 14 процената, по пспитиваљу стручне службс ФабрЈГкс шећера у Бупрв. јп. Кампазва прераде шећерне репе у ћупрнјској шећерааш почеће од 29. септембра, а завршиће се најкасније до средине децембра, и за то време прералиће се око 18 Х1£л>ада вагона, за што су ангажована неко.шко аутотранспорЋна пре дузећа, која ће свакодневно довозити око 400 вагона репе. Откупна цена је на висинн прош.\огод1пнње и износи 49 динара по килограму, обавестио ie Петар Адамовнћ, дирек тор OOYP „Слога" из Параћиsia. М. Дцдштрцјевић којих провирује по која дечја главица очекујући тату да се врати с посла. Текст: М. Димитријевић Сннмво: М. Илнђ ФОТОРЕПОРТАЖА СА СВЕЧАНОГ ПУШТАЊА ПУТА ЗАБРЕГА — ПОПОВАЦ Ново ТУ0ИСТНЧКО село? Већ од раног јутра Забрега је на погама. Иако Је субота овде је свечан дан. Дсвојке и мдађе жене журно чистс дворишта и пспред капија, порсд којих се извија нова и свежа асвалтна трака. Пред Домом културе све је спрем * но за дочек гостпју. Цела сала је пспуњсна столовима, окићепа и свечано уређена. Ученици основне школе са цвеhc.u дочскују прве званице. Неколико девојчица и малишана држе припремл>ен венац да оките први аутобус. Дошао је и свечани тренутак. Помало збуњен и срећан председник Скупштинс Месне заједшше пресеца * траку: пут Забрега — Поповаи јс отворен. Аплауз. Велики upвени аутобус окићен брекпе пресијавајући се на сунцу. Л оп\а одв^зц ралнике на посао. Махањс, поздрави. довикивање... Од сада радници неће више мокри и покислида одлазе у хале и радионнце. — С обзиром на цену биће о.могућени и кредити, па чак и на чевири године, рекао нам је Данило Радовић, директор Предузећа за водовод и канализапију. Крелит на годдту даиа је без камате, на две године са непгго нижом, а на три и четири са нормалном каматом. Од значајних радова које из води „Водовод”, треба споменутп и довршетак радова на пзпрадњи резервног прнкључног вода за прад којим ће се о.могућити нес.метамо и уредно онабдевање грађана водом, у случају квара на главном доводу. Завршетак се очекује до xpaia октобра. М. ДимитрнЈевић Мештани су свсчано окитнли врви аутобуа Домаћини се труде да нас пгго бол>е угосте. Воде нас ло Манастнра Намасије, једва километар удал»ен од села. Разгледамо остатке средњовековне културе у долини Црни це. Задово.УзНи с.мо остацима средтвовековног сликарства, свсжином боје на фризовима. Околина Забреге је заиста богата останима материјалне културе, што јој пружа изванредне могућности за развој, посебно сеоског туризмв. После обнласка манастира на богатој свечаности додеA»viv се признања и захвалнице л>удима који су понели највећи терет у изградњи пута. Честитке, срдачан стисак руку... А онда са лепо украшене позорниде .загрме” холо, почетак народног весеља, које је трајало све до каспо у нођ. ла ннсу дозво.шли да тако до чекају јесење кише. После уре ђнвања канада н шанчева v главној уллци, изашли су добровол>но на пошљунчавање. Y насипању је учествовао велики број одраслих грађана и омладине, затим 10 трактора к исто ТОЛ1ПСО запрежних возила, као и задружни камиони. С. Савић СИЊИ ВИР: Нова продавница На згради будуће продавнице мешовите робе у овом селу довршавају се последљи радови. Продавницу отвара ..Жупски рубин” из Крушевца, OOYP .Јухор” Рашевица, чиме ће се рештгги проблем бол>е снабдевености мепггана, који су до сада по поједину робу одлазили у Јовац или ТрешњевЈшу. Гости пред пресецан»е тракс МОГУННОСТИ ЗА TYPH3AM И тако у Забрегу дође асвалт после толико година ишчекивања, и отвори врата нових могућности. А оне су BeanKe. Забрежани са којима смо разговарали помињу сеоски туризам. — Органпзованом акцијом свих грађана за кратко време наше село може да се развије у познато туристичко место. То.ме морамо у наредно.и периоду да посветимо више пажње, каже, Драгољуб Тодоровић, млади пољопривредник. МАЛИ ОГЛАСИ Одричем се своје суп * руге Николић Млллце рођ. Лазаревнћ, кћерке Душице и Марице, из Па’ раћина, које су ме напустиле док сам се налазио на лечењу на Институту за медииину рада п радиолошку заштнту у Београду. Од 24. септембра 1975. године као дана напуштан»а, све дугове, које учини Милица, Душина и Марпца не прнзнаје.м. Параћнн. дана 25. IX 1975. године Нпколић Живота-Шиua id Параћина ул. Његошсва бр. 2а — Околина Забреге је као ретко која богата историјским споменицима културе. Y долини Црнице и Грзе налази се читав комплекс манастира или популарна „Мала Света Гора”... Мислим да те услове и могућности нема скоМанастир Намасија побудмо Је жино интересован>е гостију Ог.\ашавам „еважећп-м сведочанство из: пр®с. друге и треће године Индустријско-стакларске школе у Параћину. Раднвоје Илић се.\о Шалудавац ро ни једно село у Србији. Морамо озбил»но о овоме размислити и уз по.моћ свих друштвено политичкнх организацнја наше Општине помоћи да Забрега прерасте у турио тичко село, рекао на.ч је иа крају Милиеоје Вучкоеић, секретар СИЗ културе. Напушта.мо Забрегу. Одозго са брега пружа се прскрасна панорама села са околином. Примећујемо све већи број новнх зиданих кућа. Забрега није више „за брего.и”. М. Днмнтрнјевић ?Л. Илић

BPOJ 42 14 ДАНА СТРАНА* ОДРЖАНА СЕДНИЦА ИЗВРШНОГ САВЕТА CO Решен проблем упнса новнх средњошколаца ■ ИЗВРШНИ САВЕТ СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ РАЗМАТРАО ЈЕ ИНФОРМАЦИЈЕ О УПИСУ УЧЕНИКА Y СРЕДЊЕ ШКОЛЕ, О ИНВЕСТИЦИЈАМА Y TOKY И РАДУ BAHAKA ■ HA ОВОМ MECTY ОБЈАВЉУЈЕМО ШИРИ ИЗВЕШTAJ О ПРОБЛЕМИМА УПИСА Y СРЕДЊЕ ШКОЛЕ Преброђене су све тешкоће око утшса средњошколаца у I разред н скоро сви заинтересовани учениии са теригорије Општине уттисани су у једну од школа. Са подручја Општиие основну школу школске 1974/75- годннс заврши.ча су 710 ученика, a 62 ученпка поновило је први разред. Програмом Републнчке заједннце за усмерено образовање у I разред средњих школа Параћина могло је бити уписано 847 ученика. Овакав однос и могућности обећавали су упис без проблема. Међутим. неочекЈгвано великм прилив пријава учешгка са теригорије околних огшгпгна, a нарочито у Центру за еконо.мско н стручно образовање „Борис Кидрич” створио је ттроблем око уписа ученика. У.место очекЈгваног броја конхурисало је за упис у свс три школе 925 учешгка, а од тога 262 илн 30 одсто ученика са поУСГТЕИГНО ГОСТОЈВАЊЕ БАЊАЛУЧАНА „МАСЛЕШД 7 ОДУШЕВНО ПАРАЋННЦЕ Ансамбл народних игара и песа.ма „Веселин Маслешаиз Бањалуке 19. септембра у салн Дома синдиката нзвео је за нашу публику диван сплет игара и песа.ма из свих крајева Југославије. Овај рсно.мирани ансамбл постоји ол 1948. године и за протекло вре.ме остварио је 65 кореографија игара на преко хиљаду концерата у зем.%и и иностранству. А програм je посматрало гтреко кшлион н двеста хиљада л>уди. Пуна сала Дома синдиката одушевљено је поздравила изврсне чланове овог друштва. Гостовање су организовали СИЗ Кулгуре и Центар за културу при Радничком универзитету. (М. Д.) Од 15. до 22. септе.мбра пре ко хмл>аду посетилаца биос - копскнх дворана, углавном ba ка, гледало је Ревију домаћих ратних играних филмова, коју је приредио Центар за културу при Радничком универзптету „Бранко Крсмановић”. По сетиопи су могли да виде name најбоље до.маће ратне филмове: „Партизанске приче", „Капетан Леши", „Саша", „Ешалон др М", „Прозван јс V3”, „Обрачун" и „Десапт на Дрвар". Такође, и у току октобарскпх дана на репертоару доми нираће наши домаћи фнлмовн. Посебну пажњу привлачи „Доктор Младен" који ће игра ти од 3—9 октобра, и који ће по речп.ма Стојана Арснћа, уп равника Центра за културу, ттривући најмање око 10 хил>адручја другнх огпптина- Осим тога ученЈпш нису показали и сразмерно интересовање ттрема каттаизгтети.ма школа. Гилгназија је уписала 173 ученика, а само 3 са подручја других општина. Број ггријавл>ених и уписаних ученика скоро да је био идентичан, па посебних проблема око уписа није ни било. Карактерисгично је да од укупног броја уписаних ученика 96 имају одличан a 30 врло добар успех. Уписанзт ученини су са нзванредним квалЈгтето.м ученкчког предзнања за средњу школуЦентар за образовање кадро' ва „Иво Лола Рибар" уписао је 433 ученЈгка а од тог броја 15 ученика је са подручја других општина. Из података се може констатовати да су учејпши вишс показали интересоваље за металски и текстилни смер, а мање за друте смерове. Битна је и карактеристика да су се за ову школу определиди ученици са слабнјим успехом. Од укупног броја уписаних ученика само je 7 одлмчних и 30 врлодобрпхЦонтар за економско и стручно образовање ..Борпс Кидрич” уттисао је 225 ученнка, a од тог броја 84 ученика је са подручја друтих општина- За упис v први разред прнјавило се у јунском року 449 ученика, а од тог броја 48 одсто учензска је нз других опигпгна. Калашггет овог Школског центра нзносио је 180 места за но‘ восвршене учсшгке основних школа. Паред всликог броја пријављетгс ученика нзбор ученика отежала је и чзсњемица што је мећу прпјав.^етпш учентшима било 251 са оддкчним и врлодобрим успехо.м. Доцринос да се ублажи неск.\ад доггринела је и Рспубллчка заједница за усмерено образовање својим одобрсњем да се упише још једно одел»ен>е (31 ученик), пгго је н учињено у септембарском року када је школска годЈсна већ тточела са радом. Значи, упис ученика у ттрвп разред средњих школа тизнад очекивања пратили су проблсми, али су ут.Аавном обухваћена сва деиа са подручја општи’ !te која су Јгзразила жел»у да наставе школовање- Ако капашгтет првог разреда срелњнх шко.\а остане на садацпвем нивоу и у кдућој школској го дики. а број ученнка у ос.мом разреду се битно пс нзменп, онда неће битн проблема око уппса и наредне године. Такпа ситуација задржала би сс за наредннх 8 година. Извршни савет Скупиггине општине при разматрању ове О РЕВИЈИ ДОМАНИХ РАТНИХ ИГРАНИХ ФИЛМОВА ВЕЛНКО ННПРЕСОВАЊЕ ПУМНКЕ Информације указао је на једдан друти проблем, који треба прсвазићи у наредном перио ду. Ако не т.реба очегатати тешкоће око уписа учеккка онда треба очскзгвати тешкоће у преструктуирању одређетпгс кадрова, што се немнновно мора учиниги. Угшс учеш<ка вршл се према капашггетима школа, а не прсма стваршсч потребама- Цетгтагр за образованл кадрова ове школске годЈгне \Tuicao је велики број л-ченЈгка .металског п текстнхног смера, што је предимензионирано, а осећа се нсдостатак другнх струка, нарочнто rpabeвЈШСке сгргке. Зато је неопход’ но у будуће овом питаљу пристутпгги плански и [решавати то на отгпшалан начин. Истакнгта је потреба да се у овај по сао уклучи и Заједнлиа за запошллваље радннка. Поссбна одлука Савета односи се на по' требу шзгрег — регионалног сагледавања пробле.ма. Зато је канстатована потреба да се првпоручи Ко.мори у Крагујевiiy да се ово гаггање нзучи за цео регион, а да се у рад укл»уче заједниис за запошл>аван>е ралника и Крагујевца и ПаpahimaИ заиста, наш Ст1стем образован>а треба ла прати све етапе нашег развоја уопштс. Зато полЈгпгка образоваља не може протицатп стихијски, њоме сс .мора руководнтл, она се мора ус.меравати, ако желнмо да школујемо кадрове који су нам потребни, а не да нх шкодујемо и шаљемо Заједнкии за запошл»аван>с к да тамо чекају з<а посао у недоглед. Снсжана Јовановић да посетилаца. Поред овога вн дећемо „Окованс возаче" и „Долину мира". КАБИНЕТ ЗА СТРУЧНО ОСПОСОБЛјАВАЊЕ V ЦЕМЕНТАРИ Центар за образовање и ин формисгње при Фабрицп ие мента „Нови Поповац” v Попо вцу заједно са Центром за ст2Ј’чно оспосоол>аван>е калро па , Иво Лола Рибар” из Пара ћина, ради на формирању кабинета за оспособл>аван>е радника за цементна зани.мања. Кабинет he бити опремљсн пеопходном опремом a v њему ће се изволитп практична настава. Очекхпе сс да ће жего во корншћење почетп овога мессца. Недавно су Фабрику иемента посетили ппедставшпЈи фа брпке це.мента из Беочина. Том прплпком се разговарало о стручном оспособл>аван>у ха дрова за потребе фабрнке немента из Беочина која је у тградњи. (М. М.) f УМЕЕННК Н ДЕЛО) МИОДРАГ МИРКОВИН Је роћен 1931. годЈГне у Глоговцу код Светозарсва. Завршио јс Учетељску школу, a касније и Витпу педагошку, ailkobhj! одсек. Сада Јс на дужности директора Осносне школе „Радоје Домановић". Нза себе нма четнри групне изложбе са сликарима По.моравља, и доста слика у пр|геатним колекцнјама. YMETHOCT — РАДНОМ 4OBEKY — Сликарство је за мене задовол>еље виших естетских потреба, које су изражспс ход свих л>уди, каже Миодраг Мирковнћ. У том послу највише .ме преокупира човек, његов психички живот и средина у којој живи. Уметност мора да служи радничкој класи, да буде ,локуменапг” њеног времена. • Шта мислите о слнкарству нашег подручја и о н»сговој перспективн? — Сликарство нашег подручја не.ма вслЈгку традицнју, заправо. још је у организовању. Треба подржати модернија стремл»ења и пратипд токове савремене уметностп, али не с.мемо под .ллашто.м модернизма” дозволити да се провлаче кич сгвари. Понављам још једно.м, врата уемтности отворити радном човеку, а не бежатн у апстракннју. • Каквн су Ваши даљи планови у слпкарству? — Намеравам да урадим неколтсо слика са темом нз свакодневног живота нашег града. Вероватно he то бити слике о изградњи канализацијс, јер то је заиста велики тренутак за грал. Затн.м ћу се скушагги и у скулптури, али нека то за сада остане тајна. М. Мирковић: Стаклодувачн ДРАГОМИР БОДИБ: ПРЕД ОСДОБОђЕЊЕ Знам да је вама данас много лакше, јер иајзад живите у миру и слободи, значи по својој вол>и. Када би и овде било и најман>е могућности да се ослободимо заточеништва, иако. на изглед у полуотвореној тамници, сигурно је да не бисмо оклевали. Логика, по моме уверењу, намеће и дале опрезност. Зато и није било разлога да се л>утите на мене што сам као и ранпје писао доста опширно о својој души, а мало о ,jioслу”. За кратки извештај о стварима, које вас, када је већ близу и решење, непотребно преопширно заннмају, није крива болест песничког исповедања. Али када баш хоћете да знате, ево како стварн стоје: Ја се састајем са својим сељацима по плану; захваљуЈућп њима упознао сам и многе друге корисне људе. Ми заиста радцмо, али ја не процењујем све што смо у последње вре.ме урадили. Доста је да вам кажем да је ватромет био успешан. Можда би радозналцима и неосетљивима за домове и животе оних, којп су се после олује на неколико дчна повукли у планине, требало детал>но говорптп о свему: о неизвесиости пред акцију, о провалији над реком, искривљеном гвожђу и цепљикама храстових балвана које су остале да висе са челичног скелета моста, о иверју које је тога тренутка заплнвало рском, о застоју возова крцатпх борним колима, олупинама тенкова, топовима свих калибара, муницнјом н војском, затим о трагању војне голиције по селу, иако уз журбу, али са обе стране реке... итд. Очиглелно је да сте ви у новим условима пренебрегли опасност и заборавили на нашу стару будност, која на.м је увек бпла само од користи. Ако узмемо баш ту опрезност v обзир, могу с поносом да кажем да сам задовољан собом не само на плану духов.чог живота, како вч мислнте, већ и на плану смишл>ених акција и неопходне конспирације и обавештењима. Да сам био исувише говорл>пв у последњим Писмима, могло се догоднти да се растанемо заувек. Веће и отвореније исповедање умело би да годи чак и мени, али истовремено н да загорча живот онима који нас воле впше в од нас самнх. И та се глупост, због ваше радозналости или моје разметљнвости, не бн могла никада више окајати. Зато ћу радије да вас молим да мн опростите због шкртости у извештајима, него ли да патим од грнже савести због неопростиве грешке, допус тивши да ме изазовете да кажем и нешто' без праве потребе и пуног оправдања. A можда би та грижа савести присилно milmo ишла мене и пала само вама у део, па би сте жалили, ворко се кајућн, што вам још за ово кратко време, до коначног састанка све четворице, нисам писао само о својој души и срцу. Чак и да нису наступили повољнији услови, није хш јасно зашто вам сада смета мој начин мишл»ен *а и устал»еног ттисања о личннм радостима н бригама везаним за моје унутрашње биће. Најболл што могу учинити сада за себе, а, мислим, и за вас, јесте да оставпмо овај тон и препреке, да се вратимо као и до сада мирном казивању онога што се догађа око нас и онога што носимо у себи. To унутрашње до недавно смо носилп, мислим, п искрено сва четворнца као заједничку искру. ако не в подједнако исти пламен. Нс знам како је сада са ва.ма, али сам сигуран да моја драга и пријатна светлост, која је н даље стално у мени, осветљаваће свет око мене чак и онда када гране коначно и трај но сунце око нас. Сада, када се врата тамнице већ отварају, ја се витпе не могу осећати беспомоћннм и изгубљеним, па ме обузпма чудно осећање задивљености, родољубље необјашњиво декорисано, персонифицирано да праве животворне осеченостн свематеријалног на земл>и. Нестало је пркоса, мржње пре.ма непријател>у, који сс побеђен повлачн, јер су мн у срцу, изненада, пробуђени снагом инстнкта: усхнћења и радост. Прпжељкивана победа и слобода већ су чиниоци којп сутрашп»ицу чнне сасвим вид.у>нвом све у жарквм бојама. Пол>е крај реке и густа шума као да синуше иза широм отворених врата, забрујД лан трске, попаиа, птнца, ветра, таласа, сунца. У стању најинтензивннје повезаности са свим око мене усађеннм н у послелљк капилар српа. мпса.м могао ла пскажсм богатство које сам носио у ссби Лли. мнслпм. да са.м сачувао у стнховнма бар искрниу за будућу пес.му: До»с срушеми мост од метала jota сећа па са.иоаољс мрак, будни дан измсћу обала всћ жубори плав, једри у зрак... Па на трг сунца да излшслим, о, како бих у летњи дан, црв, моћни кондор да сс раскрилим, бистрик да нијем, никада крв. Земљи да никнем, свилсни трн, небом да плавим своја плућа, облак да лшлујем жито, стрн, детлић закликћем изнад кућа. Мећ своје бих, иознате сиси, да ме приме стада у гори. V смолу бор, у страст мириси, срцем све да ми проговори. Да биљу што буја крај мене дам оба кестењаста ока, сплету жила жар — место сенс, сјај мисли — у врела дубока. Још би тама, кад звезда сину, jota би крв, када млеч засочи. Већ пијем зорњачу даљину. Зе.чља врч моју жуд, гле, точи! још би крв, када млеч засочи. Већ пијем зорњачу даљину. Joui би тама, када звезда сину, Земља врч моју жуд, глс, точи! Као што внлите другп песннк. Илн можла само други стпл. Y сваком случају био је то покушај свођен,а неограничено стварног на тренгтно усхићење. Ингимно задовол»ног мучвла ме дплема о смислу и вредности песме. Осетио сам, пшпућн. као да светлост даиа већ испуњава мој упутраппвп свет, али уколпко је та светлост бнвала свс више заслепљујућа, п.мао сам маље снаге да створнм неопходнн контрастнк склад, онакав какав сам желсо, којп бп могао ла пзазове најгпчЕпју уметнпчку слику, апсолугни поетски_ ложивљај. Јсдпоставно, знао сам шта треба рећи, али. можда, нпсам умео садржај исказатн па потпупо одговарајући Hannu. Изглсла. што јача ocehai&a, свс мања моп ћност да се као пес.ма и нзрззс. Човек скажних емоиија, ако је песннк. налнкује на небески простор пун свсга лоступног it недоступног човсковом оку. Он треба чнтаво то пространство no дубини n urnринп, по видљивом п псвндљпвом ла пзра3U на платну само од јсдног квадратног метра. Оснм тога, да би стиховп бнлп што успешннји. морају се ocehaiba и мисли преносптн у садржај с лакоћом и смирено. без претеране страстп н ангажованости. Само се слабије емоцнје и недовољно дубоке мисли могу попуњавати. Ако је нешто дубље н снажннје од средства — језика којим се исказује, не може као живо бпће треперитп свим оним дрхтањима којнма јс вибрирало као невнд.^иви доживљај унутрашњег бнћа. Остаје то непотпуна стварност, дух којн није нашао објекте у природн да би себе коикретизовао у целини и у једној суштшш. Ако се брушењем може нешто постнћи н ако је то материјал који се уопште може брусити, надам се да ће касннје правн тренутак, који сам доживео, осетно, сагледати светлост дана у бол>ем нздању као негранично постојећа стварност. Или сам ја, можда опет, само незадово .%ан собом. (Из необјављене књнге „Аутобнографија душе")

CTPAHA 10 14 ДАНЛ БРОЈ « БУКА ИЗ ПАРКЕТАРНИЦЕ ДРАГА РЕДАКЦИЈО, Принућена са.и да ct најзад и вама обратим. Станујем у Y.uitfu Бориса Кидрича број 16, у стану који је одмах до предузећа „Будућност". Заправо с оне стране зида налази се Одељсњс наркегарнице поменутог Предузећа, ii3 кога допире нссносна бука и лупњава од којс је југ напукао. Ја сам болесна жена, а уз мене имам још и ћерку учсницу. Ту паклену буку ни здрав човек не можс да издржи. а тек ја. Моја Иерка такоће, нс можс да учи, јер Прсдузећс ради у двс с.чснс што сс мнојо одражава и на њен успех. Жалила сам сс разним инспекцијама, Прсдузећу. суду, али ни do данас овај проблсм нијс рсшсн. Aodytac „Будућност” ми јс нудило да станујем код нриватника с rtiM да она tt.taha кирију, taco ја наравно нисам прихсатила, јер би изгубила станарско нраво које нча.н. Заиста не знам коме вишс да се жалим на ову немогућу буку која etc озбнљнијс иарушава моје зснвцс и здрављс. Душанка Миловаповпђ Борнса Кндрича 16 Параћпн Поводом овог писма: Поволом овог пис.ма обратили смо се Светиславу Милановићу, секретару Предузећа „Будућност” којп је лао следећи одговор. Тачно јс ла сс стан Душанке Мкловановић налази уз нашу радионицу паркетарницу. заправо наслоњсн јс на н»у. Снгурно да се у њој приликом израле ствара бука од машнна. Али мк смо прсдходно заштнти.ш тај заједнички зид једним пзоланпоним слојем што је сигурно доста умањило буку. Сем тога бука сс не ствара преко целог лана, већ само у једној смени. и бука јс далеко мања од када смо прешлн на производњу паркет лајсни. Разумели с.мо Душанкин проблем н хтсли смо да јој стварно помогнемо. Понудили смо јој другн стан у приватном власништк, с тим да јој уредно п редовно плаћамо станарину. Она није пристала надајућн се да ће од нас да добије стан у новоградњи. На крају тужила нас је и Општинском суду, и он је одбио њен предлог јер „није компетснтан да решава овакве случајеве". ДАНАС КЛУБ ПЕНЗИОНЕРА У НОВИМ ПРОСТОРИЈАМА МАЛИ ОГЛАС Оглашавам неважећим сведочанство о завршеној Основмој школи излато 1975. од стране Школе за основно образовање одраслнх при Радннчком \-НЈГверзптету у Параћину. С.миља Мијатовиђ Шавац Оглашаваме неважеhmt сведочанство о завр пјном истпггу издато ол економске птколе ,Борис Кидрич” у Параћину 1968. на име Звонтпшра Мнленковнћа. Звонимир Миленковић Лазс Лазаревкћа 1 Параћин Оглашава.м неважећим сведочанство о завршено.м четвртом разреду Основне школе у Својно ву, деловодни броЈ 12'47 издато на и.ме Животе Дачића из Својнова. Пензпонерска зграда Као што је познато за пензионере су. у оквнру пензионерске стамбене зграде у улици Цара Лазара бб, обезбеђенс п посебне клупске просторије. Поводом пресел^ења у новс просторије Удружење пензнокера данас организује скромну свечаност. Иначе, у току је усел>аван *е станара у ову нову пензионерску зграду, у којој су 38 пензионерскнх породпца добиле станове. ЂАЧКИ КУТАК ХЕРОЈ Херој је пао за слободу, мир и срећу. To велико, јуначко дело. носићу у свам срцу, валећу. Слађака Јеремић VII« ОШ „М. Поповић Озрен" Параћнн ШАПАТ XYMKE Док стојим над хумком великог борца, Небо 1е ведро и препуно звезда. Из хумке као да чује.м шапат И тужну причу слободс творца. И док ветар мрси ми косу, А цогдед лута v даљпне. Ја слушам причу о крвавом рату И о томе како се храбро гане. Снежана Марковић VTI-1 ОШ ,Л1омчј(ло Поповић — Озрсп” Рад Борћа АранђелкопиВз. IV ОШ ,Д1о.мчило Поповић** Еуспловац Изгубљено детињство — Нећу да пише.м о сутону, сгзама или растанку, јер се са пролећем буди живот. Свет ле пролећне кише испраће ра ну и сузама нема више места. Али, ипак, Atopaxt. Зар се не сетити деце без детин»ства чи ји прави живот почнње на зре лом класу жита. — И тек понекад очију пре пуних суза и празних руху побаца.м мисли као рибарске мреже v недоглед мора н напу КЛИ.М сећапима отпловим v детиљство деце које више чеxta. А билм cv Атлади и весели. Пуни животне радости. И за то бих желела да им ови.м радом узвратим за њихово изгу бдено детЈгн>ство. За њихово прсрано сазнап>е бола п \*жа« са. Погледајте љиховс мајке Доднрните тсло из кога cv на стали ти ве.\нкЈ| борцн. Поми лујте лпце које их ie ашло гле дало а сада ie v црнини. Дпв не мајке. које су irx кроз крв it таму рата пграле. Плакала су деца посторојена на Шу.ма ртшама. И у очају који их ic захватло, v ватреној грозкпци v којо! cv tohvah, видели cv Aitua мајки, њпхове топле н ме ке дланове и испклакане очп. — А градић ie остао да прн ча, да подсећа на tvtv н бол. Постајао ми је лгрзак тај град. Због депе заклане v травп, због поозтне чамотње v којој ie лежао. утонго v кајаке, ос вете, безнздежности. — Н>ихово деттпвство постоii< v сузи што полако клизи и v птшхама што су ох\зтеле некуд далеко. Снежана Миленковић VIII? ОШ „Момчило Поповнћ” Озрсн" Параћмн ОЧИ ДРУГА ТИТА МИ ГОВОРЕ Стојил! пред сликом Друга Тита п непо.мично глелаА< у његове херојске очи. Из н>их нзбија још увек свсжи .млаз херојства, жел>е за још лепшу будућност, жсл»у за миром. Па да. Шта би иначе агогли очекивати од тог вечног творца несврстаностн. Зашто су његовс очи пуне свега? Зашто cv све виделе? Зашто су све прежпвсле зашто су све претрпеле? Зато што је он херој, човек који свако.м кап.шшо.м крви воли своју зсмл>у. А одакдр ја то знам, то ме не питаш? Из очнју читам, друже! Покушај и ти, А<ожда ћеш успети! Ја и дал»е стојим пред слико.м и гледа.м у светле очи Тита. Наједном, оне аш започеше тихо, тнхо шапутати нешто што нико није Atorao чути ceAt А<ене. Као да су ми говориле: „Ти, девојчице, која као весели пролећнк лептирнћ скачеш зеленим долинама, саслушај Ate! Треба да знаш, да волиш своју земл>у, ла се бориш за н»у као што су то чинкли и чиниће најбохи синови наше земл>е. He, не желимо да виднш све патње којс смо аш видели. Жпви мирно, црвени цвету, ове цветномилионске ливаде. Али воли оно што и ми волпмо и HocitAto у на.ма. Па.мти ове речн што.. Тргла са.м се. Бно је то потрес моје столице на којој са.м сдела. Опет сам поглел уперила у слику и добро начул»ила уши, не би ди што чула. Ништа се нпје чуло. Није се чуо ни наставак реченице која је веома значајно звучила до свог прекинутог дела. Бојана Кркић уч. VIIj одељења ОШ „Стеван Јаковљсвић' * Параћии Аутобус и ауто На сивом друму Сконле — Београд Уз вслике последице Пао је град. Када су сребрнасте капљицс падале Када је возач седео круто, CpA,m су ct аутобус и ауто. Око града су се посваћа.т U заклетву da ct вшис не вчдс су da.v.i. Заклства дуго траја-ха није Н када су ct cpc.vi На пријателски наччн Ту разговор заиочели. Ллексапдар Николнћ, VIII? 0111 „Стевак Јаковдевнћ" ПараИвн Рад Предрага Динмћа, VII разр. ОШ „Мом'П!ло Поиовнћ" Параћнм ПРЕДСЕДНИШТВО ОПШТИНСКЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ ССРН ПАРАБИН РАСПИСУЈЕ KOHKYPC за пријем: 1. НовЈгнара — лскто ра за рад у Отштгнском листу ,.14 ДАНЛ”. УСЛОВИ: — висока стручна сзтрема (филолошки факул тет); — искусгво па пословпма лнформисанл; — морално полптпчкз! ква ЛЈГтетм. Y колмко се не пријаве кандидати са искуством. биће примл>сни как дидати без искуства као пригтралЈсапг Зашггересованк кзјндидати треба да поднесу Председнииггву Општинске конфоренније ССРН Пдоаћин (Бранка Крсмановнћа 45) следеће документе: прспис дипломе о завршеној школи; угсреље .va нису кажн>ава1ги. \-верељс да нису под истрагом: олшпрнд- бчографгпу w објав.^ене радовс. Рок за полношсље пријаве са потребкЈгм документима «зноси осам дана од дана сбјавл«ван»а конкурса. РЕШЕЊЕ УКРШТЕНИХ РЕЧИ БРОЈ 2 ВОДОРАВНО: 1. Барн, 4. Бп« ло. а, 7. ОАС, к, 9. Мис. 10. Ри мдј 12. Рас, 13. Сана. 15. Изака, м, 17. Декор, 18. Агрссор. 21. Никола Тес.уа. 23. Познвзр, 26. Модем, з. ,28. Набој. 31. Азил, 32. Мао, 33. Боза. 34. Мол, 35. Лик, 36. Клат, 37. Нана. УСПРАВНО: 1. Бари. 2. Ро ма, 3. Наука, 4. Бисер, 5. Исак, 6. Обар, 8. Ка.мера_\.иза.м. 11. Иза, 14. Ној, 16. Агроном. 17. Дотеран, 19. Тшт, 20^ Ала, 22. Доз, 23. Пјмот, 24. Рабтгн, 25. Воз, 26. JVIapK, 27. Ли\та, ' 29. Бока, 30. Јама. СРЕБНА CAM Сунце ct роди Осваму дан Ороси траву Отера сан Због тога свега срећна еа.л Поче сунчани tuaptHii дан Боје дуге прекршие небо Мириси цвећа свуда се ширс И дан поче да исиуњава сеој П.1ДН 36ot cetia тога cpehna сам ја Полако тече сунчани дан И сећ је ево сати пет Сунце полако на западу пада Загрлила бих још читав свет Ал осхта ca.uo једна нада Да будем срећна и срећна сам Драгана Јакковић уч. VIII р. ОШ „Радоје ДомановићПЕСМА О КЊИЗИ Kibuw, добри дружл V теби свега има У теби цветају руже И то словима на лиетошсча V теби туга планл, Cpeha се весели А мало ружно пачс Постане лабуд бели. V теби битка је свака Ватра цраене боје И живспи свих јунаха У рука.иа писца атоје. Ллександра Николнћ VII 1»2 ОШ „Стеван Јаковл>еви!«и Параћнн IN MEMORIAM СТАНКО МИТИН, Рефсрснт за прпзнам * »е пензијског стажа у ЗаЈедшши здравственог исигура>ва радиика и зем љорадника филијале у Параћину. Жнвотии пут Ставка Митнћа, ниЈе био ни мало лак. Рођен Је у сиро машној занатскоЈ породнцн. бно Је ттринуђен да од најраниЈе младости ради зајсдно са оцем, уз обућарску тсзгу. Уз велика одрниан»а if напоре завршио је гимназију, a затим Вишу школу за кадрове социјалног осигуран>а н To као ванредни студент. Y радном колективу бнн је омпљен и цењен. Настојао Је да увек одржи всдар дух, елан и од говорност мећу сарадницггма. због чега му Јс ко лектив указнвао пуно по всрења биграјући га у органс управљања, као н за предссдника синдикал не подружнице. Као друтптвсно политнчки радник, омладинац »I члан СКОЈ-а а касније it члан Савеза колгуниста, дао јс свој допрннос на остваривању задатака у изградн>и наше социјалистичке заједнмце, nonce од првпх омладнпских раднмх акцлја, обновс и нзградњс земл»е ло ocTBapnaiba свнх осталнх задатака нашега дргштва. Њсговом смрћу заувек смо изп/бнли доброг друга, прнјатеља и саборца социјалнстичког развоја. ТБсгов свстао лпк остаће нам у трајноЈ успомени. Вела ружа Шета.м пространстви.ма давно несгалих v бури рата. Један човек — једна ружа. Све су исте црвене, бескрајне, лепе. Али, постоји и једна бела, чудна, још у нвету, a крај ње пупохак. Чији јв ово гроб? Можда је неке девојчице, вршњакиње, са плаво.м косом, или бебе, невине и орећне. Алн зашто они овде? Мождд су хороји? . Дрвеће ћути, савило гране. Сунце нестаде v измаглицн су за за курирол!, убијемом дево јчицом са осмехом на уснама. Схватих. Осетих се кривом. На помм сао да сам кукавица, заплахах као беба, можда рањен у срцу колевке. Ставих још једну нерасцветану ружу на гроб и по летех ношена иеоправданом грижо.м савести у сплет пау кове мреже. Ако се неко тгга за ове ус помене чудне нека зна: овде су две девојчице — херој и беба са плачем вечитим на уснама. Два хсроја. Радм1ма Лтанацковкћ VIL ОШ „М. Поповпћ Oai»ei<” Параћга« Поводо.м 13. октобра, Дана ослобођеља Параћина it његово околине, Општинскн аист „14 ДАНА" у сарадии са Самоуправном интересном заједницом културс и Библиотаком ,Др Вићентије Ракић” расписује KOHKYPC за прлгодне .мпврарнс (песма. проза, тамат) н лнковне прилоге учекика основних школа. На хонкурсу могу узсти учешће учениш< основних школа са територнје опитгне Параћина свих узраста и то искл-учкво прако својо шкоде. Најболи радови бкћо објавхени у свечаиом броју Hamer лнста н награђени кздсгама. Награде ће 6јгги уручеке на пригодној свечаности. Рок за достав.чан *« радова Рбдакнији листл је 5. ок« тобра 1975.

БРОЈ 42 14 ДАНА CTPAHA И ЈЕДИНСТВЕНА СРПСКА ЛИГА ПОРАЗ ОД СЕВОЈНА ЈЕДИНСТВЕНА СРПСКА КОП1АРКАШКА ЛИГА — ЖЕНЕ СУДИЈСКД БРУКА • Јединство — Динамо (Врање) 1:1 (1:1) Стадион Јединства. Гледадаца 2.000. Судија Сушак (Краље во. Стрелци Пслнвановнћ за Јединство у 32. и Косгић за Ди намо у 40. минуту. Једннство: Богосављсвић, В. Петковић, Мнлићевић, Пауно * вић, М. Петковић, БорђсвнИ, Васић, ДамЈановић (Аризовић), Грбовић, Пелнвановић н Богдановнћ. Гледаоци који су присуствовали мечу Јединство — Ammo с правом могу да буду незадовољни приказаном игром „аелених”. Резултат је према показаној игри реалан и Врањании су сасвим заслужено одиели бод. Једини гол за Јединство постигнут је из слободног ударца када је Пелива ковић матирао несигурног гол мана гостију. Међутим пајвећу сенку на меч бацио Је судпја Сушак из Крадева, који Је уЈедно бно и најтрагнкомичннја личност утакмице. Судијске одлуке биле су више него конфузне и неразумљиве. Поједини играчн оба пгиа тврде да Је судија Сушић водио овај меч под утицајем алкохола. Помснути судпЈа наЈвише времсна проводио Је у всрбалпим дуелима са шграчнма. Y међувре.мену показао јс и три жута картона играчима Јединства: Богдановићу, Васићу и М. Петковићу. На надлежнима је да преио питају суђење појединих судија и онемогуће судијску антштропаганду фудбала, јер ако овакве судије и даље буду волиле мечевс у Јединственој српској лити мораћемо лупо.м ла тражимо гледаопе. М. Илић СевоЈно (Титово Ужице) — ОКК Параћнн 63:54 (26:27) ОКК Параћин: С. Петронић, J. ToptbaHCKH 14, Мирчић 6, Манојловнћ, А. Торњанскп, Михајловнћ. Добросављевић, Први пораз ,зелених‘ • ИМ Раковица — Јединство 2:1 (1:1) Сгалдои: Раковипа. Гледалапа: 500. Стрелци: Мпћановић у 20. и ГалиИ V 48- ии' 33 ИМ Раксвицу, а Грбовић у 23. за Јаддакггво. Судија: Ковачевић (Ваљево). Јединство: Богосавл>свип 1 — Живковнћ 6, Мнлпчевпћ 7 — Дпмјановпћ 6 (од 80. мин. Смаиловнћ Грбовић 8, Пелкваковић 6 и Богдановић 6. Играч утакмиие: Мирослав Петковнђ (Јединство). Иако су у Раковпии доживели свој први пораз, фудбалери Јединства ипак нису разочарали своје бројне навијаче, који су дошли да нх бодре. Са мало взппе спортске среће и уз објективније суђење „зелени" су мотли ла освоје бар бод. Домаћи су повелн у 20. jomyту, после грепгке Богосављевића, тако да Мићановнћу није било тсшко да гдавом затресе мрежу. Изједначио је »званредни Иван Грбовић у 23. .ми- ; irvry. Добио је лоптг на ившш Ijucuhассторца Ji снажЈпгм ударнем затресао мрежу одличног вратара Стакића. Y тим трвкушша .зелени” су потпуно надЈП-рали протпвниха и прогтустиЛИ прилику да дођу у вођство. Наставак утакдпше донео је тешке тренутке нашем тиму. Најпре у 48. минуту судија Ковачевић из валева признао је гол домаћина постигнхт пз were офсајд позиције. Али то нпје била и последња грешка арбитра Ковачевпћа који је, као и његови помоћниш!. вео.ма слабо делио фудбалску правдуV 50. минуту нападач Раковнце Мановпћ ударио је песницо.м Пеливановића па ипак јс остао некажњен. Грешку судије најбол»е је уочио тренер домаћег ти.ма, који је брже бол>е повукао из игре свог фудбалера. Можда би, бар такав се утисак стггче, п у оваквој СЈГгуаци’ ји наш nnt нзборио бод да је заиграо агресивиије и да је тим бно срећније састав^еч. Слободагт ДрагутнновнН Лалип 8, Срсгеновић 12, Стефановнћ 7, Тарановскм 6. У предпоследн»ем мечу овогодишњег првенства у Јединственој српској лиги за жене, кошаркашЈше ОКК Параћина изгубиле су меч у Титовом Ужкцу од Севојна. Овај пораз деловао је као хлалан туш. јср се најмање очекивао у ово.м тренуткг. После изванредног старта када су гро утакмипа решавале у своју корист са тронифреним резултатом. наједном је дошао неочекивани пораз, који не можс да олузме' стечсшг прволигашки статус, али баиа сенку на досадајшвс резултатс. Можда смо необјективки, али не верује.мо да су наше кошаркашине морале да изгубе ову утаклип1У’ поготову ако се зна да су црво полувреме репшлс у своју корист. Mebvтим, не треба баиати блато на кошаркаивше, јер вероватно да је наишао краћи кризви пе- ?иод после изванредних игара. ерује.мо да he једине параћннске прволигашице с.моћи онаге да се достојно реванширају Партнзану за пораз v прошлој полусезони. М. И. ПАРДЋИНКЕ ПРВОЛИГДШНЦЕ • ОКК Параћин — Партизан (Београд) 91:70 (42:32) Прве прволигашиххе: ОКК Параћин са тренером Борђевићем ШУМАДИЈСКО-ПОМОРАВСКА ЛИГА ПОТАМНЕЛЕ ,ЗВЕЗДЕ‘ ф Текстилад — Жупа 1:1 (1:1) Стадион: Текстилца. Гледалаца око 300. Стрелци: М. СтоЈановић за Текстнлац и Милић за Жупу. Судија: Кадијевић (КрагуЈевац). Текстилац: Лукић 6, Мплосавл>евић 5, Мпладиновнћ 7, Псрић 8, МлаВа Стојановић 5, /Кивковић 5, МилетиВ 5, Арсовски 5, Станковпћ 6, Храна Стојановић 5 и Младеновић 5. Y оквиру петог кола Шумадијско-поморавске лиге у дерби сусрету у Параћину, тим .дггофараца” састао се са екипом „Жупе” нз Александровца. Љубитељи фудбала очекнвали су врло лепу н борбену игру и победу .дрвених’’, Од дербнја остао је један обичан сусрет у коме су гости били бол»и и врло лако су могли да однесу и други бод са иначе врло врућег терена крај штофаре. Да није било врлодоброг центаршута и доброг ударца главом Млађе Стојановића, који је Текстилцу донео један бод, сусрет би' сигурно био поражавајући за домаћи тим. Од павалне петорке очекивало се доста. Себичност н незалагање појединаца као и неодговорност у току игре неких играча који себе с.матрају да су .звезде” је углавном разлог што су љубитељи фудбала незадовољно напустили терен. Одмах после утакмице потамнелим „звездицама” ускраћено је гостопримство у клубу. To су пре свега Храна Стојановић, Милосављевић и донекле Младеновић. (Р. Веснћ) ПР0ПУШТЕНЕ ШДНСЕ ф Борац — Јединство (Мијатовац) 2:0 (1:0) Игралиште „ФК борац", гледалаца 400, терен тврд и нераван. Стрелци за Борац: Цонпћ 1:0, Харазин 2:0. БОРАЦ Брнић 6, Церовић И 6, Костпћ 6, Мшпић 7, Гвозденовић 6, Мирковић 5 (Рајц 6), Сврзкћ 8, Бокић 6, Цонић 8. Церовић Ц 7 (Марковић 6) и ХаразЈш 7. Све до водећег гола домаћег тима гдедали смо анедшчну и безуспешну игру оба тима. Играо се 24 минуг I полувремена када је центарфор Борца Цонић лукаво украо лопту обЦонић лукаво украо лопту обшмбенкм играчима гостију у Нјиховом казаном прастору н врло прибрано савладао ггротивничког голмана. Било ie то 1:0 за до.маће. У том делу утакмиис видели с.мо поред неколико лепих удараиа упућених ка противннчком голу и неспортски испад играча домаћег тима Мирковића који је убрзо за_мен>ен. Средином другог полувремена из једне гужве лево крило Харазин домаћих постиже и другн гол за свој псм. Реклп бисмо да је ово.м голу кумовао толман гостију који је врло неспретно одбио лопту право на главу Харазина, коме нцје бидо тешко да из непосредне близине затресе .мрежу. Y међувремену било је прилика да се пграчн до.маћег тима још који пут зарадују. Поменимо само шут Сврзића, па стагиву Цонића и па крају велику шансу Харазина који се ггоосто обрукао када је сам нсометан ни од кога са 2—3 .метара пласирао лопту поред празног гола. (С. Стефановић) Утакмнца ОКК Параћш — Партизан обиловала је жусrpiLM акцијама Игралгасте ОКК Параћин. Гледалаца 1.000. СудиЈе: Видановић (Нгап) и Јефтић (Светозарево). ОКК Параћин: С. Петровић, Ј. Торљански 25. Ммричић 15, В. Петровић 7, Манојловић, А. Торњански, Мнхајловић, Добросављевић 2, Лалић, Срстеновић 28, Стефановпћ 11, Тарановска 2. Сан параћннских л>убител»а спорта обистинио се. Параћин скс кошаркашиие чзбориле су право наступа у Првој савезној лиги, група Исток. Y пос ледње.м мечу домаће кошарка шјшс састале су се са реномираном екипом Паршзана из Београда и надвисили их у •свнм компонентама игре. Првп део игрс ттротекао је без много узбуђења, сем вођства Партнзана од два коша разлике током почетка утакдш це. Потом су наше кошаркаши це преузеле иншшјативу у сво је рукс. Полувреме је завршсно са десет кошева разлике у корист до.маћих кошаркашипа. Други дсо нгре донео јс потпуну премоћ домаћина. 11 грачицс Партизана ннкако нису умеле да сс снађу под кошем. Сви напади билн су јало ви. Изванредна игра капитена Иване Миричић, Славице Сретеновић и Јелене Торнлнски зоуниле су гошће нз Беог рада. Ра.че уз раме уз помепу * те играчице биле су и остале кошаркашице. Срчана Весна Петровић умела је да и изгубл»ену лопту „украде" и корисно је употреби. Друго полувреме било Је пот пуни дебакл гошћи и нишга друго нису могле да траже сем часног пораза. После дуге историје спорта, Параћин је добио и први прволигашки т;гм. Стварност која обавезује, да бранимо часно репутацију града и његовог спорта. Међути.м, поставља се и логпчно питање. Где игратп првенствене утакмице када за то не постоје адекватни условви. Y Параћину не nocrqja адекватна сала за играње прволигашких утакмнца, тако да he све утакдпше морати да се чграју на страни (Крагујевад, Ниш нли неко друго место). Надајмо се да недостатак са ле за одигравање утакмииа неће бити непрелазна препрека н да ћс нашс кошаркашнце п дал>е прнјатно изненађнвати добрим резултатама. М. Илић 1 КОШАРКА — МУШКАРЦИ • ОКК Параћнн — Мла« дост (Лучане) 83:74 (39:38) 1 ОКК Параћин: Хворос тански, Паатнћ, Марин ковнћ, Д. Миљковић, Жи вановић 13, Н. Миљковић, 25, Павловић 18, Сте вановић 16, Севић 10, ToДРУГА СРПСКА PYKOMETHA ЛИГА ЗАПАД ЈЕДИНСТВЕНА МЕБУОПШТИНСКА ЛИГА 8» С? Miffl ОМ Резултатн V кола Младост — Новосллва 2:2. Шумадија — Партнзаи 1:0, Моравзц — Напрсдак (Д) 0:!. Цемент — Морава 4:3. Будућност — Борац 5:4. Наши представницн у протеклом холу обелили су образ. Два бола у гостима узео је лрсновачки Напрсдак у утаклпши протнв Моравца. док је бол из Јовиа донео Новосслап, Голим из пенала у Трешн»свци је домаћа ШумаднЈа победлла Паршзана, док су са по голом радликс као домаћинн Будућиост га Главиие н Цс.мент из Поповца освојили по лва бола. ИЗВОД ИЗ ТАБЕЛЕ: 1. Счога 2. Будућност 3. Шумаднја 4. Паргиззн 5. Напредак (К) 6. Поморавл-е 7. Цемент ?. Напредах (Д) 9. Младст (Д) 10.Новоселаи 11.Морава 12: Л 8 20:19 8 8: 3 7 7: 4 7 16: 6 6 10: 9 6 10: 9 6 4: 4 5 6: 4 5 11:11 5 14:12 4 ДР¥ГА ОПШТИНСКА ФУДБАЛСКА ЛИГА Борац ® Резултати V кола Bickod — Јухор 1:5 ОФК Буљ&не — Слобода 1:1 ИСК — Младост ГМ 4:1 Напредак — Жел>езнпчар 2:0 Исток 63 — Младост С одложена Резултпти VI холд Вихор — Исток 63 4:11 Јухор — Железнпчар 8:0 М.\Д4.ост ГМ — Напредак Св. 3:3 Слобода — ИСК 2:0 Напредак Ст. — ОФК Буљане дал»е води Табела 1. Налред»к Ст. 5 5------19: 2 10 2. Jvxop 6 5- 1 27:10 10 3. Истох 63 5 4— 1 27: 7 X 4. ИСК 6 4—2 11:10 х 5. Слободж 5 2 2 1 12:12 6 6. Напредак Сп. 5 2 12 11:11 5 7. Млддост Гм. 5 2 12 11:12 5 8. Младост С. 5 2 12 13:11 3 9. ОФК Bv.saxe 6— 2 4 6:17 2 10. Же.мзничжр 5— 1 4 6:25 1 11. Внхор 6------ 6 13:39 П ПРВА ОПШТИНСКА ФУДБАЛСКА ЛИГА ВИХОР НА ЗАЧЕЛ.У Резултати V кола Јединство — БСК ХаЈдух — БуАућлост 3:3 Омладинац — Раднкк 1:3 Развитак — Леппанпн 2:3 Моралац — Борац одложеиа Зсм.Аорадних — Радничхи ср 0:3 Резултаги VI гола Моравац — Једннство 1:1 Борад — Лешјанпн 5:1 Радник — Развнтак 4:0 РадЈШЧКИ — Омладпиац 3:4 Бу^ућносг — Зсм.чорадник 3:0 БСК - Хајдук 4.0 Табела 1. Борац 5 4 1 1 29: 5 9 2. Радначки 6 4 1 1 16: 9 9 3. Легцјан1п< 6 4 1- 16:11 9 4. Једивство 6 3 2 1 13:13 8 5. Будућност 6 2 3 1 16:13 7 6. Радкнк 6 3 — 3 15:11 6 7. БСК 6 2 2 2 16:14 6 8. Моравзц 5 1 3 1 9:11 6 9. Хајдух 6 2 1 3 9:14 5 10. Земдерадннк 6 1 — 5 12:17 2 11. Развптак 6 1 - 5 3:20 2 12. Омлвдкмн 6 1 — 5 5:25 2 © Дискос — Текстилац 31:24 (12:9) Текстмлац: Јеленнћ Бурић 2, ЈовановиН, Милојковић 7, Васнћ 2, Т. Буднсалић 5. Мчрковкћ 3, Кодић 3, Срејић 2, Јанић, Ивановиђ. Ослабљен тим тренера Ста.мболића у Александровцу од до.маћег „Днскоса” вратио се поражен и то убедл>иво са резултато.м 24:31. Шта рећи после овог пораза? Оптимистччко убеђење пре почетка првенства да се сигурно иде на прво место из кола у коло све втппе сплашн»ава. Из трп сусрета освојена су само два оода уз гол разлику 89:92. To је већ знак да нешто треба предузетп! Управа клуба предузела је неке мере ла отк.\они неке негативнс појаве у игри и међу играчима. Већ из самог састава може се видети да је тим наступио подмлађен. није био кадар да се супротстави снажннјнм до маћинима. Одбрана је бпла слабији део тима и „рупе” су .зврјале” тако да је иначе одличнп гол.ман Јеленић морао 34 пута да вадн лопту из мреже. Оно што је можла било пресгдно је и то да је Будисалпћ био ван игре 7 мннута п то у оним тренушша када су домаћини почели да сс одлепљују резултатом. Несмотренп гестови Булпсалића су за ocvav. Оставно јс друтовс на муцк само зато што нпјс могао да се уздржп п да не реагује на судијину од.\уку. To је нначс бољка у овом tilmy и са нелпсштп.итованим нграчи.ма мора сс вииЈС радити (В. Веснћ) СТРЕЛзАШТВО 13-то ОКТОБАРСКИ ТУРНИР На последњем састанку Пред селнкштва стрел>ачког савеза ошптине разматрана је активност школсклех стрељачклх дру ЖЈша. Токо.м дискусије дошло се до закл>учка да .мора да се ради на масовном учлањивањг ученика у стре.%ачке дружнне, јер кроз овај спорт у^ениик се лакше уклапају у конпецију општенародне одбране. Тре ба нскористита овај тренутак за омасовл>ен>е стрел>ачког спорта јер и међу женско.м и .међу хгушком омладнном постоји велико интреесовање. ПрЈЕчећено је да се у појсдиним школама насгавшши одбране it заштпте и физичког васшггања нерадо прнхватају рада у стреллчкнм дружнинама, не схватајућп значај стре љаиггва у систему Оппгтенарод не одбране. ПрадседнЈшггво је одлучнло да набави већу количину днаболо куглица- малокалиоарске хгушодије, футро.^а за пуппсе п друге неопходне опреме. Y међувре.мену основане су стрељачке дружине у Доњој Мутнипп Ji Буагловиу, а у току је npinipexia за оформ.иен»е лружине на Радничком универ зитету. Дајућн свој допркнос у проачави 13. октобра н 600-тс тодЈпшмше ПараЕиша стрелгпт he 13. октобра одржати стрел>ачки турнир. С. Здравковић Издаје OK ССРН ПАРАНИН Уређује: Редакционп колегпјум ГлаВнн п одговорни уредник Борђе Петковпђ Адреса Редакције: Параћин Б. Крсмановића 16 Тел. 83-694 Штампа: „ГЛАС * Београд, Влајковићева 8 Тел 335-384. Тнраж: 10.000

Детал, жпвопнса из Намасијс ИЗЛОЖБА О СПОМЕНИЦИМА KYATYPE, СПОМЕН ОБЕЛЕЖЈИМА И ОСТАЦИМА МАТЕРИЈАЛНЕ KYATYPE СА ТЕРИТОРИЈЕ ОПШТИНЕ ПАРАВИН БОГАТА ПРОШЛОСТ • Y четвртак, 2. октобра 1975. у фоајеу Градског аматерског позоришта 1 у Параћину у 10 часова отвориће ову вредну изложбу друг Момир Јездић * Биће уручена Награда „Културна акциЈа” за 1973/74. годину другу Радославу Прокићу, архитекти Завода за заштиту спомсника културе Крагујевац 0 Уручивање првог примерка књиге „Град Параћин 1815—1915” председнику Скупштине општине Св. СпсоЈе у Сисевцу Горе п доле: примерци материјалне културе нађени на локалптету Намаснје Y сарадњи са Заводом за заштиту споменика културе из Крагујевца, којн већ пет година интензивно ради на зашти ти споменика културе, н»нхово.м истраживању и рестаура цнји, Самоуправна интересна заједница културе је припремила изложбу која ће фотосима, цртежима и предметима материјалне културе посетиоцима да дочара најважније фрагманте из прошлости Параћина и његове околине. За илустрацију раније про шлосги биће приказани фотоси о стању и радовима на средњевековним споменицима кул туре у долини реке Црнице, као и предмети материјалне културе пронађени прилнком истраживања на овом подруч ју, где се некада простирала Петрушка област. Y бпвшој Петрушкој области на релатив но .малом брдовитом простору (10 до 15 километара), кога пре сеца река Црница, налази се велики број средљевековних спо.мениха културе углавном сакралног карактера, који су у народном предању познати као „Мала Света гора". Овај комплекс споменика културе, лоциран углавно.м на уском појасу поред Црнице од Дави довца до Сисевца, настао је крајем 14. и у првој половинн 15. века, о чему нам сведоче писани извори и археолошки .материјали који се у обиљу срећу на овом терену. Њихов настанак треба везати за нагло повлачење хришћанског стано вништва «з јужних н југоисточних крајева Балканског по луострва пред најездом Турака. Изванредни природни услови кањона Црнзше упшали су да се у тим немирним и несигурним временима створк једна оваква кониентрација објеката (до сада је откривено преко десетак). Најезда Турака није поштедела ни овај крај. Годшге 1413. Петрус заузима султан Муса и вандалски се са овим крајем разрачунава. Тада је. по све.му судећи, страдала п „Мала Света гора''. Најочуванији од ceirx споме ника културе је Св. Сисоје у Сисевцу, на чијој се рестаурацији радн већ пет година. Y протеклом периоду радило се још и на манастпрском комплексу Манасињац код села Забреге, Благој Маријн Петрушкој код Поповца, као и на Св. Јовану Главосску, који се налази поред Црннце из.међу пре тходна два. За радове на Намасијн је карактеристично да је пре две године откривен животшс у ма насгирској цркви, који је више векова био под зе.мљо.м. Живопис је, као што се то на једној од напшх фотографпја и види, а његови делови који нису могли да се сачувају па лицу места, стручно су обрађени за чување у будупем музеју (ЈеДан фрагмет видите н’а слици) и биће презентирани ја вности на овој изложби, као и неки други остаци материјал не културе, пронађени углавном током ископавања иа овом објекту. Новија историја нашег града и његове околине биће на овој изложбн представл»ена фо тосима спомен обележја из ос лободилачких ратова, посебно из Народно-ослободилачке бор бе. Ова спо.мен обележја (споменнци, спомен плоче, спомен чесме) говоре о томе да су наши грађани били активни судиониии у бурннм догађајима наше најновије нсторије. Међу први.ма у Србнји на нашој територији је формнрана и деловала Параћинско-ћупријс ка партазанска чета, а Параћ»п< је дао два народна хероја Бранка Крсмановића, из Доње • Мутнице и Момчила Поповнћа — Озрена, нз Бусиловца. На територији Општине евиденти рано је 60 споменика НОБ-а и ранијих ратова за ослобођење. Поводо.м ове изложбе, СИЗ културе, у сарадњи са Заводом за заштиту спо.меника кул туре и Редакцијом листа „14 ДАНА” објавила је и посебну илустровану публикацију под називом „Споменици културе и спомен обележја општнне Параћин". Уз текст објављује.мо фотосе који говоре о средњевековннм споменицима културе и остацима материјалне културе из овог периода, док ћемо ускоро почети са сталном рубриком у листу, кроз коју ћемо приказати спомеи обележја из На- НамасиЈа код Забрегв родно-ослободилачког рата. Ова изложба ће бити отворена до 10. октобра 1975. и биће омогућеи прпступ посетиоцима. Уручпвање Награде „Културна ~акција” 1 Након отварања изложбе о споменицима културе, друг Миливоје Борђевић, прсдседник Скупштине СИЗ културе »уручиће Радославу Прокмћу, архитекги Завода за заштиту спомегагка културе Крагујевца, Награ ду „Културна акција", коју додељује Скупштина Са- .моуправне ннтересне зајед нице куд-п-рс сваке године за допринос у развоју културе на територији наше Општине. Блага МариЈа Петрушка кол Поппнпа ИЗ КЊИГЕ „ГРАД ПАРАБИН 1815—1915“ ПРЕД ОСЛОБОЂЕЊЕ ОД ТУРАКА । К По отварању изложбе, посетиоци ће у салн Градског аматерског позоришта прнсуствоватп свечаности поводом изласка из штампе зборнкка архнвске грађе о Параћину и његовом управном подручју под назнвом „Град Параћин 1815—1915". На њој ће аутор лр Бранко Перуничнћ уручитп први примерак књиге другу Слободану Миливојсвићу, председнкку Скупштине оппЈТпне. СИЗ културе позива све онс граћане коЈи су се приЈавилн за куповпну овог вредпог издања да дођу и присуствују овој спсчаностп. Из ове књпгс об.|авл>ујемо трн од најстарпјпх доку.мепата који се односе на перпод прсд само ослобођење Параћппа од Турака. Кн>аз Мплош народу параћинске и другнх оближњих нахија: Упутство о владању н избору чиновннка Кметовкма, свсштеннпи.ма и свему наро ду кахије крушевачке и срсзова: алексппачког, napahinicKor и ражањског Из впше представ.денија ваши впдио сам како сте се вн полпглп на зулу.м којн Турпп у вашој (нахијн или срезу) чпne. no у псто време и то да ви не илете пн па напа. нп па всзпра, ни на цаоског забпта. Прп том лознао сам и то да сте ви сви согласно кзабралн за чланове Суда (по имену, којп буде по гласу списка прчложспа), а за капстана среског (по имену). И прво н лруго ваше поступање морам одобрптп п за право и мудро признати. Надајућп сс ла ћете и совете пнсма мог к вама ол 2. дсксмвра ове годинс под № 3439. к срцу сво.м примати. нс пзостављам и ово још напоменути вам: Како сте сал самп ссби и сулије п капетане срезске поставнли, то срсба п ла иј слушате н ла и.м се покоравате п чнпите пјтогод вам који од њк заповеди. Власт бсз покорепости онп. којп су ју поставилп, не зпачп пншта. Оканте сс свиколици пијапства. не скнтајте се с чутурама, пе убпјајтс л»УА£. не арајте један Apvrora, не отпмајте једак лр\том девојака, нс дпрајте у Турке. Ово су свс богомрска дела, свако овако дело мора cva, који био да био строго да суди и казни. Царско, везнрско и забитско издајте све на време и без роптања. Судије пак и капетани, од вас поставл>ени, само о том ла настоје. да се мнр, тишина и сваки поредак међу вама у кућама, по ттови и дру.мовн, на славама, на сватбама, саборима и скупштннама одрже; сваком безпрпстрасно да суде. доброг и слабог од рђавог и наснлпог да бране, а ове последн>е ла казне, сваког да поуче, сваком ла булу оглелалом у свему, како би се млађиј на н»и могао угледатн. Ако који Турчнн пма тужбу какву против Србнна, немојтс ви или само ваше судије н капетанн да му суде, но договорите се и посветујте с надЛСЖН1Ш муселимом, муселими су царски ЧННОВ1ПШП, н>п сс неоглгшавајте. Па кад н ви н суднје и капетапн Banin овако будете поступали, онда твсрени буднте да ће се п иарска мплост пад вама пзлптп н да ћс вам п сам премплп nap паш зулум скинутп, на којп сте сс лпглп п којн пару ннкако иијс noBo.sna. а другчије п ссбе ћетс и мене прс,\ н»пм застндетп. хојн сам се кему за вас молпо, другчпје ће вас се свак живпј отрссти н оставптн под онима пок којима сте до јуче стењали п гтротпв којп стс се диглп, пак ће оип послс топрв зналп, како бп се с вама поступплп н до тога вас аоволили ла иј слушате п покоравате сс. Са.мо овако владајућн се као што мало вгппс рско, локазаћсте ла штсте иошли па зло и у ајдучпну no да вам ја само зло додпјало, те осеНатс да га скпнетс. Y Kparvjenuv S. Х-вра 1932. Устанак народа нахије параћипске против Турака Ваша светлост, милостивејшиј государ Како смо се од кнезова папје параћннске пзвестнли ла су се и они са пародом протнву своји зулумћара подпглп, као што смо н вашој светлостп с писмом пашнм од 29. пр. м. јавплп, одма смо к Параћину да се и с н>их<а састанемо п да пм паставлепнје вашс објавпмо, попталп билн. Тск мн у Обрсж дођсмо. добијемо од н>и адер да су опако са свом гомплом к Ражњу отпшли. По овом одемо п мн у Ражањ и онде како ову параћппску тако и ражанлку наију у гомнлп нађемо гдн су н алексипачкпј кпезсвп дошлп билн. Пре нег што мн у Ражањ дођемо. затскну онде неке јабанцс Турке до 60 — 70 кон>аппка. пред којпма је ■ неки Мула Ибнш бпо, па пј све пз Ражња пстераду п ппсмо по тпма пашп лесковачком поura.sy да су сс они не протпв цара већ протнв зулумћара своји побунили н робл»е своје одведено траже. А с онлашњим Турцнма т. ј. с ајаном и ссрдаром всзалису да свакн од њи по три момка кол себе држатн могу, а не внше п њима танн да дају, а Турци ол ссла да ннкако впше не излазс, већ што нм потрсбује да од н»н ншту. Ha obo су како ајан тако и сердар рало престали, до друге у с.мотрењу овом уредбс. Пошто у Ражан> лођемо олемо к Турин.ма it кажемо ир налог вашс светлостп да смо дошли као пријател>и да иј са Србима мирнмо. Ово кад нзустпсмо мало гтрогледаше јер cv полак мртвп кукавнн од стра били. Кад ово Турцима кажсмо. онла сазовемо и сав народ са кнезовн.ма п кмстовпма, којнма смо сасвим друго у уши улплп н наставленије ваше нелегласно у прнсутствнју Турака прочптамо нм. Народ на сваку точку гдн лође ла се окану оружања, дизања п да сс разпђу свакп својој кућн, впкнс по нсколпко п\пт1 „пећемо”! докле нам се год poose иаше нс повратн, ћсмо се донле утпшатн н умпрнтн. Једни н пе лочекаше ла нм наставленпје до краја прочнтамо и да иј посоветујсмо, всћ. с места се кренуше к Алсксиниу с виком н блеком „одосмо po6.se name ла тражимо". Тако и осталп послсдоваше првпма и управ у Алекспнац олоше заједно са кнезови.ма нанје исте. А мн сс вратнмо данас на својс место v Јаснку, гдн кад дођемо кажу нам овдс ла су два писма од ваше свстлостп овде лоигла бпла и да су иј јаспчки кметовн одма за нами послали, а мн јошт у руке добили нисмо. Што се тиче крушевачке наије, до 300 вооружанн д»удн утврдили су сс ка Суповац гди нма један турски шарампов и једна караула, а јсдно 300 такођс вооружанп л>уди налазе се онде по селпма те се pane, а другс су старешнне распустили својим кућама ло лруге урсдбе, a no малом Јастребцу свуд су стражс наместилн. Некп аниија из Ражња Цинпарин Moto. који I! сад у Ражњу. ан држп, лођс и каже нам да му је брат нз Јањине абер послао да је неки Мпралај онде у Јањиini отео ол пског богатог и великог трговца девојку. Овоме буде народ противан, а владика ондашњи лопустн те дсвојку потурче. На овај поступак владичин скочи народ те владику убију и нз овога подигне се велпка буна. на које отрчн к Салразамов спп v Јањнну да буну ову упппа. Ово јављајући јес.мо. вашс светлости, милостивејшег государнја покрнејше слуге, Мнлета Радојковнћ Арса Анлрејевпћ Y Јасики 2. 10-врија 1S32. Писмо књаза Милоша народу Параћина, упућсно преко Милете Радојковића и капетана Мнлосава Здравковића. Турчип Вренчевнћ набнвен на колац Члену Суда нар. србског Мплетп Радојковнћу а капетапу Мнлосаву Злравковићу Дошло мн јс до знања да су Параћиппи поставилп већ првпј суд за свој срез и да су застрлп стол за којпм судије седе сукном п поставпли столице у наоко * ло, а да су при том и печат нзрсзали с крстом Ссрбије и с надпнсом: печат Суда параћпнског. Свс ово рано је за н»п и прерапо: не бп требало овако отворспо да пркосс Турцима, на колнко толнко да се снебнвају. To могу само онн Србп чнпптп, којп су веће установ^енн и ол царства прпзнашг, да право имају собствсно правлсније водптп, то само иапгпм крајевима пристоји, а не њиним. који јошт пол Турпп.ма тако стојс, да иј inje иарство прпзнало независнимкма од н»ега у свом правленију. И то.ме ће бити времс, no онда кад само парство њнма ту власт ладе, ла самк својс судове торжествено установљавају. Нико не .мислп да су се оип бсз нашег наговора подигли, a - у нашој политици стоји да ту мисао сваком пз главе избијемо it да докажемо да су се они самп од себе и против зулума подпглп, јошт впше мпслпт he свакиј да су опи крајсвп по нахцем наговору н упуствоваппју онако торжествене судове установплн, као што су и у нас установљсни, то нс . чини се против зулума. За све ово долазнмо препоручитн вам да подпгнувшим се крајевима од мог »Mena закажетс да не пркосе оваквпм завсденпјама јавно турским властпма п царству. Опп су могли које посрсдством капетана нзабрани а које посредство.м к.метова. као постављепн судпје свс распрс извнђати и сав поредак и мир и тншину одржаватп; но торжествена судовс с застартпм столовнма, столниама н псчатпма држати, то им недајте, ннјс јоште време томе. Ннје нм 11» опо ваљало што су павоиацију Врспчсвићева онако вук.\п. убпјалп. вешалп н па колац патакли. To јс врло велпка освета и нечовечиа, а прптом п властп.ма нде много уз нос. Досга н.м јс бчло убптн га it укопатн. Зато п за тсло пстог убпјсног препоручује.м да га па коцу пс лржс, но да га одма скину и укоnajv. Y Пожарсвпу 21. Х-вра 1932. X« 3653.

ПОСЛЕДЊА ВЕСТ ОНШРШ ПРИЖЊА На послсдњој зајсднпчкој седшши сва трн всћа Скрпипшс опшпше. која је одржана v четвртак, 9. икгоОра 1975. порсд разма * rpoiba акгуелпих пнталанз текућс актшшосгн Скушп * nine, донста јс олдука о додсљиваљу октобарских 'награда. највиших npiiaiia« № нашс Општинс органн * ззцнјама н појединци.ма за itcno.veiiv сгваралачку акТИШ1ОС1 у досадашњем раду Ji поссбно v вргмену изиеђу двз октобра. 0ВОГОД1Ш1ЊИ добнтници ових признапл су: • ПЛАКЕТА ОПШТИНЕ ПАРЛБИН додедена јс Савезу удружепл бораца HOP * а Опшпичс Нарашш. • ДИПЛОМА ОПШТИНЕ НАРАНИН јс доделена: Предузсћу за пропзводшу, промет it коопсраинју ,Ј5удућност", Графичком предузсћу „Вук Караџнћ”, Удружењу пснзнонера, Драго славу Мркнћу, дпректору предузећа „БудуНносг Бранку Шћепановићу, днректору прсдузећа ,3ук Карацнџ11”. Зори РадосављешШ, радници ИВТ pan ко Крсмановпћ”, То.миславу То.мпћу, радшхку ФЦ „Новн Попован”, Бракку ВуЈаашовнћу, радникуСрп * ске Фабрике стакла, Cue * тнславу Николнћу, пензнонеру нз Доњс Мутнпце, н Томиславу Лнтнћу, дппломираном Хид|ро11нжен>еру Завода за комуналнс послове и урбаннзам. • НОВЧАНУ НАГРАДУ v износу ол по 6.000 динз5а добнлп су: ОШ Стсван аковлзсвнћ" — Истурено одел>сњс у Главици, Лсроклуб „Наша крила”, Жснс * ка екппа ОКК „ПараИин ’, архитекта Радослав Прокић н акадсмскп вајар Сло * бодан Стојановнћ. СВЕЧАНА СЕДНИЦА ОК ССО Ловодом јубилеја СКОЈ-а и Дана ослобођеЈва нашег града, Општинска конфсрен’ ццја Савеза социјалнстичкс омладннс одржала је свсча * иу седшшу у среду, 8. октобра. Y пригодном рсферату Слободанкс Станковић, члана Прсдседипштва. истакну. ти су рсзултати које о.младдаска организацнја n-ма у соцкјалистичкој нзградњн, посебно на васпитаваљу младе генераццјс. Она јс посебно истакла значај самоуправљања н улогу младих V развоју самогправнпх односа: „Увоћење самоуправног друштвеног систе.ма и награћивања према раду створило је млади.м генерацијама могућности које нису имали млади пре њпх. Самоуправљаље постаје об* лик друштвених односа за које се младн на свим подручјима залажу н борс. Heкадашње визијс о ослобође * н»у човека и рада, постају све реалннјн друштвенипро грам стварност.” На свечаној селшшм за naj6o.se младс раднпке — самоуправдачс, проглашени схг Милосава Глигорнјевчћ (РК Београд), Љубица Николић (Штофара), Драгољуб HcAe.sKOBiih (Стаклара). и Радош Живковић („Стандард"). Одата јс захвалност раднн.м органпзаиија.ма и појеллнцнма за помоћ н ангажовањс око адаппграња просторпја за Дом омладп * нс. АИСТ СОЦИЈААИСТИЧКОГ САВЕЗА РАДНОГ НАРодд ОПШТИНЕ ПАРАБИН ПЕСМЕ И РУКЕ МОГА ГРАДА ЈУГОСЛОВЕНСКА ИНВЕСТИЦНОНА БАНКА ЛАРАЋНН Стасао сам на улицама белога града, на црним ораницама н>ива, изникао под мутннм небом фабричког дн.ма, у оури. у ватри, у тузи и љуоавн, стасао у вољеном граду на среорнастој peini. Грлиле су ме оморике у краткој кошул,ици, миловале пролећне кшие на оосим таоанима, љуоили плочници и прозори са играчкама. Друговао сам са тугом и сузама мога града, са црним барјацима, попрсканим крвљу, тутовао са.м са успаванкама заспалих синова мога града. Болеле су ме његове тугс и ране, болели Караћорђеви шанчеви и кубуре, болеле су ме песме претопљене у јабуке, сватови у погребе, болеле су ме расплетене косе наших мајки и неубрани гроздовн стаситих девојака и плитки газови на којима су се заустављали на последњи поздрав граду соколови са поломљеним крилима у првом животном легу. Стасао сам у граду са питомим јабланима па бисерној рецн без обала, стасао под залуталим месецом у загрљају звезда, у непокореном граду. Јаблани мојп, другови моји, да ли вас бо ле ове ране непреоола, да ли вас боле црне туге и гаврани у ниском лету. He боле. Ово је живи град. Y живом нема јаука, нема суза, у жпвом песма живи. На прозорима певају само беле птице са велихнм сновима. Распламсало се широко сунце, разигралп се кон/и врани, разиграла се боса деца на реци без обала коло се хвата. Девојке плету црвенс цветове за голубове н за свадбе, рађају се слободна деца, рађају бремешпе јесени. Y.utue мога града и песме што их носи одзвањају даљином. Мој град, његово име изгубило се на меридијанима света. Ко још нпје чуо аа љега, ко ннје препричавао н.егове прнче. Расте песма до сунца, до неба и изнад њега. Старице на крплима певају деци о црним данима, о тугама мога града, казују младим голубовима патње и јунаштва, казују за сутра ако треба, али да се никада не заборавп, певају о белим данима, певају о песмама. Мој град и песме мога града, зову вас. Дођите да вас прими у загрљај са раширеним рукама добродошлице. Димњаци, димљаци. избраздаие ледине, разбијена равница пругама и путевима, дванаест хиљада пари руку за машинама и још Tomiko за плугом стварају причу овога града. Стварају прнчу о бицп која траје, још жешће и громогласнија. 0 бици за нове тоне, нове комаде, нове метре. За нове крвотоке и беле вертикале у плаво небо и светла јутра. Ми пут један имамо, иа хоризонту св сунце злати, у сунцу човек стасит к’о зелен бор, к’о гранит сгеновит, питом к’о ПоMopas.be — пут самоуправнот социјализма. Корачамо тим путем, стасамо на н>ему вођепи црвеном звездом. Човсче, јаблане, друже, ако ти задрхте ноге окренн се за тренутак у јуче нашег бивања, впдећеш сиагу која те гура напред, корачај јер хоризонт са сунцем н човеком у њему све је ближи. Тридесет пролећа и тридесет јесени сунца без облака, а пуних делима као да је вечност. А сутра, после трпдесет hobilx пролеГОДПНА II БРОЈ 43 ПАРАНИН 13. ОКТОБАР 1975. ИЗААЗИ СВАКОГ ДРУГОГ УТОРКА ЦЕНА 1 ДИНАР ћа и јесени...? Граде мој, бели граде, були поносан твојим белим голубовима и соколовпма, твојим витким оморпкама и белпм ластама, буди поносан као ми с тобом, јуче, данас и сутра. Y касне вечери шуморе тополе са шапатом вода, прислушкују траве и звезде са нсKpiiBibeinni улицама, уходе загр.ченс. Краду се no.bynuit no ћошковима, заклиње се на вечну љубав, на волење. Играју се основци са празким торбнцама. старији са тајнама, разговарају пензионери о повишпци пензија ... Бука .мотора па улпцама и у халама стапа се са оимфонијом прича у дпвну музику распеваног града. Расте .мој град са бпсерном реком и лу ком на обалама, расте под нсбом, под звездама, са песмом и са људима, расте во.вени врад и ја у љему. Дођите иа његове длановс да вам поднгне кулу добродошлице. СЛУШАЈТЕ I ШМШИ« I СВАКОГ ДАНА ОД 14 ДО I 16 ЧАСОВА НА ТАЛАСНОЈ | I ДУЖИНИ 223,8

2.СГРАНА .14 ДАНА' БРОЈ « ОСВРТ Стабилизација О стабнлнзацнји сс у послсд* IBC времс свс пише гопори п пншс, почсв од највншнх оргина н руководстава друштвеии •полптнчкнх органнзацнја у зс1нл>п. Па нпак, када Јс рсч о стабилнзацнји, чнкн сс, још увск >шсмо са рсчи прсшлн на дсла, бар не у Bcliinni ociioBinix ii другнх самоупрашшх органнзацпја п заЈсдннца. Нма још увск ii таквнх схватања која сс, испша, нс нзносс у јавност, да Јс стабнлнзациЈа задатак само за одрсВен ирој субјската у друштву, а најчеuihc да о стабнлизацији трсба ГОПОрПТИ II ДОПрнПОСНП! IbCIIO.M остваривању само у основним органнзацијама удруженог рада у прнврсдп. Стабилизација је всо.ма комплексан, сложен, одговорац ц дугорочан задатак. Баш због таквнх карактерпстнка овог задатка, нема органа, оргакн * зацнЈа, па ни поједпнаца, ко ји не може н не треба да до* прннесс њсговом остварнвању. Y послсдЈБс време се у Општшш всома много говорц о стабплпзацији, а у веШш организациЈама удруженог рада утврђенн су и конкретни зада> ци. Међупси, пада у очи одсуство ове активности у ванпрпиреднпм делатпостима, бсз чнјег допрнноса нема стабилпзаНОВИ ПЕНЗИОНЕРСКИ КУТАК На пригодној свечаности, 30. септембра предате су нове просторије на коришћење Удружен>у пензионера из Параћина. Овој малој, али за пензионере врло значајној, свечаности присуствова.\л су и многобројни гости међу којима и председник CO Слободап Миливојевнћ, секрстар општинског комнтета СК Петко Лековнћ, председник Општинског синдикалног већа Милорад Мићић: Споменмк изгинулим рударима ГАЗМЕНЛ Посредствоч Републкчког мвода за запош^аване, 11 иодиuhhckiuc сестара нз Параћика. добкло је запослеие у ВпровчТ1Ш11 (СРХ). Молимо исти Завод л» восрвдујо ОКО C.WUL МАЛО ЖШПв пута по једпнлест KB ч ВКВ врж» та rpabeeiuupa м иотребе Параћппа (СРС). РЕГУЛЛЦШЕ Y овоЈ годнхи спточелк емо сл РЕП’ЛАЦШОМ дм значаЈна објектз — хоритом pace Upшше и турпспгаког одмвралишта Снсепаи. БАСНЕ Кале те аквизитери Осигуржлајућкх мшода убеђују у бла * годети н остале предностн ОС* ИГУРЛЊА, онла тп обазезно ncnpii'iajy и прнчпцу „Снежапв п седам глту.мка”. СТЛНДАРД ДО СКОРА: ЗА ТРАЈНА ОДЕЛА KVOYJTE U1T0- ФОВЕ ОД ЧИСТЕ PYHCKE BYHE. ОД СКОРА: ЗА ТРАЈНА ОДЕЛА KYI1YJTE КОНФЕКЦНЈУ НА РАСПРОДАЈН — М0ЖЕ II ОД ЧИСТЕ PVZ1CKE ВУНЕ Н НЛ КРЕДНТ. ipijc. II тамо где су утврђсни одгоиарајуНп задацн чије рсшпиањс води стабидизацији пе пзвршпваЈу се дослсдно. Стога у парсдпо.м псриоду, наро * чнто у фазн јавне дискусије о нлановнма развоја прнврсдс ii друштвских служби за псрнод 1976—1980. годннс, морамо увећатн напорс у правцу раш * члањивања појма стабнлмзацнја, yrapbiiBaiba конкрелшх задатака п носнлаца појсдиних задатака, а тамо где су задаик jaciui у правцу њшсовог спровођсља. Лично сматрам да нашм петогодншњн планови морају бпгн плановн стабилн * зације. Да бн смо постнглн стабнли * зацнју, најопштије речсно, морамо у нарединх нсколико го> днка .мање трошити него што производнмо. Међугим, то нс значи да апсолутно мањс троипшо, али да би расла потроunba, да би растао лнчни if друштвени стандардморамо знатinije повсћати продуктивпост рада. Овакав задатак Је последица околностк да еио послсдњмх година више трошили него што смо производили, бнло кроз лнчну, ннвеспшнону цлн општу потрошњу. Повећање продуктивностн рада, међуптм, само за себс inijc доволјно да обезбсдн стаРанко Николић, ттредседнЈгк Оп штинске конферениије ССРН Милош Дракуловнћ н друге зва Mime. За 3550 пензионера, колико броји наша Општина, биће то незабораван дан, јер добили су нове и функционално уређене просторије где ће моћи да се окупљају и креирају своје слободно „пензионерско” време. Нове просторије Удружења пензионера налазс се у новосаграћеној згради, у коју треба ускоро да се уселс 38 пензнонерских породдша, у улици Цара Лазара. Обраћајући се гостлма иа ово.м мало.м и лепом скупу пред седшос Удружеља пензионера је, између осталог, рекао: — Наш радни човек који је акпгвно провео на раду 30 до 40 година, тсшко сс мири с ти.м да ништа не ради. Кроз нашс Удружење пензионери су нашлн себе. Удружење им служи за то да се у пему масовно окупљају, да читају дневну штахту, слушају радио и телевнзију, да активно раде у појединим комисија.ма и секци * јама. На тај начин омогућујемо пензнонерима да удобно проведу преостале дане свог живота. Нове просторије Удружења пензионера од првот дана када су отворене пунс с\т некадашњих трудбеника који се сада налазв на засдуженом одмору. Нисг заборавл>ени, друтптво и наша сошцалистичка заједница одужнла их! се на најбољи начин, а пензионери с\' захвалт и срећни што им се могло чтггати са .мша и 30. сетттембра. М. И. Алегорије А халд п се елучејио логодв дд по било коме освову од 03, покушаш АД иаплатпш оштећеле, оида ти киховх хпефоU, обевето хспрнчају прпчу ,Алх Бабе п 40 хаЈдух *". 3* причу ее ив плаћж посебко осигураке. НЕЗНАЛИЦА He sxiM баш пчал датун exo се око ослободили Тураха. He ии тачам джтум кадд ћемо се ослобомгпЈ Турске халлрме. ОБЕПАЊЕ У члс 13 октобра у. лохллкма Угостителсхог предузеће ..Грз *' ’, столовима Be битп постаамне вкнсхе карте __ сеHOBinimt је.\а и пића. Олчах после празнпка овп цеН0ВХ1ШИ бпће кио и пре ixra охжчени на зкд. бнлизацију. Јср, опо представ * л>а економпЈу тскућег рада, па Јс потрсбно лшого вишс води * ти рачуиа н о скоиолшји сред * става, материјалнпх н новча * ннх, просто рсчемо о уштсдами. Поред продукппЈности, скополшчности и рентабилности као оспоштх скопомских прпшшпа у пословању, стабилизаipiji! трсба да Aonpimccy и нзвеснс промснс у расподели и noTpoiuibii. Пре свега, општа ii зајсдннчка потроипва морају сс учинити још зависнијом од рсзултата који сс остваруЈу у прнврсди, као ц од обнма и квалнтста услуга којс у процссу размснс рада пружају корисницима школства. здраство. култрп, физЈРТка култура и другс друштвснс делатностн. С другс странс, расподсла остварспог дохотка допринеће стабилнзанијн са.мо под условом да у наредном псриоду бржс расту 4х>ндовска средства од дела дохотка памсљеног за лччце дохотке. Најзад, ннвсспшпје .морају да сс сведу у рсдовнс оквпрс, да сс imsecnipa тек онда када сс обсзбедс потрсбна средства. II не само то, потребно јс стално водпти рачуна о структурн пнвссткција, оживл>аваљсм привредних уз релапгвно успораваке iienpirepe * дшгх ннвссппшја. Вал>а ре1ш да сс расподсла дохотка, бар за пернод Јануар — јуи 1975. годинс, врши стабнлизацијски. Y односу на истн псриод 1974. годинс. доходак у прквреди Општине Је већи за 2ОЗ°/о, лич>ш дохоци за 14,le/o, а остатак дохотка за фондове за 27,8’/в. Оваква тенденцнја у расподели дохотка, ако желимо стабилну привреду и односе, морала би да се пастави н у будуће. Y псгом правцу крећу сс и прве проце- »с могућности привредног развоЈа у наредном петогодшп- №с.м периоду. Међутим, оваква оцсна ис би се могла дати за квалнтет производње, продуктивност, економнчност п рснтабилност, структуру инвестиција днквндност и лшоге дру * ге елементе пословања. Из салЈог карактера задатака којн воде стабилизацијн произлази да Је она немогућа без активног допрнноса сваког од нас. бкло у својству произвоћача, потрошача, самоуправл>ача. друштвеио-политнчког актпвпсте п с.\. Стабплизација Је, пре.ма томе, могућа са.мо под условом да постанс своји * на сваког од нас. А она ће то постати само у условвма потпуне информисаностп п развијених самоуправних односа. Y овн.м средЈшама у коЈима се још увск о наЈзначајннјим mi * тањима одлучуЈе од странс ор* гана самоуправљања а не од стране радника непосредно на збору, но може се очекнвата стварање широког фонда у бо* рбп за стабплизацију. И обрнуто, тамо где су самоуправпп односи рзвиЈени, где су друшт вено-полтгтпчке оргашвацпје активне, пут до стабилизаипЈе бпће зпатно краћи и са мања препрска. Б. Маднћ • Прм Г» иохжлжлж ов г* с* охахвлм. • НиЈв ш лоаполжо лд га у>- јапту беж селла. • V тоху ј« едаптжција х*воР*- • Годинам * је бао ДЈфкгект a када јо требало и еам дд засвира изц-био је меето у оркес * тру. • Ако су бркоав ахах ностп ондд су мали еомчићп прераио оптерећеки. • Бацч хреиу.мс Y шхолу — И.100ЖН poAine.Mt у -банхе по креднте. • Ydoahm новпне о т\ђем троiukv м свој uai. О У тоху је паигпшам пореклж иезахошгго стечеикх фотсља. • Једш<о још кормчу imje иогао да повуче за уао. • Ако се давнш не хватај се за моју сламху. • Да бн »□< пспоганио б\ *нар постао је кзмнкжза — уддвпо се у 1мму. • Изумрли су добропоviiK да> ааопн примера. СА СЕДНИЦЕ ИЗВРШНОГ САВЕТА CO Могућности за брже запошљавање • Y уторак, 30. ссптембра, одржана Јс седн ица Извршног савста Скупштинс отшгпше, на ко јоЈ Јс разматрапо внше актуелннх пнтаља, а поссбна пажн»а задржана Јс на 1шфор.мациЈи о кретаљима у области запослсностн н запошљавања, са предлознма мера за Ш1тензивмраи>с запошљавања • Савет Јс усвоЈио pciucibc отромессчном плану за нзВршаве буџста општинс за IV тро.мссечЈе • Ycиојенс су н одлукс о yuobciby месног самодоприноса за насељеиа места Стрнжа и Сикирица. Нпјс случајно да је управо продложсно. Овс море сврстанс Информација о запошљавању су у двс групс: мере и акције на ссдници савста изазвала нај- за иржс рсшавањс проблс.ма жпвл>у дискуспју. Божидар Ма- краткотрајнијег карактера н днћ јс нстакао да забрињава правплнијег односа v запошља * чињсшша да од јануара мсссца ваљу; мсре за трајнпјс повећаопада број запослсних у друш- н,е обима запослсностп које и твено.м сектору, што говори о прсдстављају право рсшсњс про тспденцпји затварања органпза блема. цнја у сопствене оквирс. Како Y прву групу мера треба сврс сс налазп.мо нспосредно прсд ус татн следспс: вајањсм Друштвеног плана раз о попуњаваљем снстемативоја до 1980. годикс бнло бн вео зованих а нспопуњсних радннх ма опасно уколнко бис.мо нрп- мсста у организацнјама удрухватплп стопу пораста запош * жсног рада; л^авања ол 2,6 одсто коју упра- о боље коришћенл произво сада н.мамо у олносу на прет водннх капацнтета и боља проходну годину. Ако nobc.Mo од изводна организација (увођеље тога да јс републичка стопа пла новнх смсна н др.); нирана на 4 одсто, сигурно јс q укиданл прсковрсмсног н да нн мн не бисмо смелп да хонорарног рада, регулисање идемо са нпжнм процентом — пптања запошлавања пензиозакључио је Мадић. нера као и пензионера у радно.м односу; 0 пензионисање свих лииа који су зато нспунша услове; О инсистирати на реализаци јк Друштвеног договора о запошљавању, с тим да он регулише обавезе организација удруженог рада у погледу запошљавања приправника; — оштрије санкиионисање бесправног рада н незаконитог ангажовања радника. Ове мере имају за цил> углав но.м тренутно решење неких проблема и брзо могу да дају позитивне ефектс. Драган Антић је указао на Међутим, неопходно је предупроблем економнсања са рад- зети мере које треба да ствопом снагом у већпнн организа- ре услове за трајнија и дугоција удруженог рада, а нарочи- рочннја решења у области неза то се то огледа код непопуња- послености и запошљавања, од вања радних места која су пред којнх посебан значај имају слевићсна систематнзапијом. дећс: Мнлоје Вуковић се заложио Q дугорочннје програмирање за поспешнвањс рада „на сиц" развоја привреде а самихт тим и за развој терцнјалних делат- н одређпвање концепта за дугокости, пошто овај впд запош- рочно решење проблема неза * л>авања не захтева вслика ула- послености; гања. О саставни део дугорочног и Извршни савет је подржао средн»орочног развоја мора биттредлоге активности које могу тп и ннвестициона политпка, по обезбеднти запошљавањс .иша ссбно акцентнрана новнм ннвес која треба запослити, како Је то тнцнјама, јер то значи отварау разматраној Информацпји ње нових ралних места п спгур Месни самодопринос у матерпјалу заводп се у Стрижц за 1975. и 1976. годнну, радн насипања путева. II у Снкирици сс заводи самодопрннос ради одржавања и оправке ссоскнх путева. Сахтодопринос се заводн за 1975. и 1976. годииу у новцу, матсријалу и радноЈ сназн. (М. М.). СЕДНИЦА ОПЕРАТИВНОГ ОДБОРА за улице ■ ” №шљунчавање више улнца О На седницн Оператнвног одбора за комуналну нзградњу у Параћину, одржаној 1. октобра, доиета Јс одлука да сс извсстан броЈ улица у граду пошљунча, а асвалтнраће сс улпце Бсоградска и Вука Караџпћа. Чланови Оперативног одбора су обпшли свих 9 реона у граду и нзвршили попис улица у дужини од 7 кило.метара, које треба пошљунчати. To су махом улице, из првог реона, насеља Врпчане, затим хпсстог реона, насеља Ново Село и из деветог реона, насел>е Данково. Ове улице нису предвиђене Про грамом изгралње у овој и наредној години, алн су жихова регулација намеће као нужна. Y поменутим улииама прво би бно скинут вшпак земље а затим би био стављен олој шл>\п{- ка и ризле. Претходно ће у свим реонима бита котсултовани прсдставнини друштвеко-полипгчких организаштја, да би се чули њихови прсдлози и мишљења. После тога би Предузеће ,Ј1ут” из Светозарева почело са радовима док би се шљунак и осталл материјал набављао код Комбината „13. октобар”. Радовн требају да буду зазршени у току овог месеца. На седници је одлучено да св асвалтирају улипе Београдска, Вука Караџпћа и део Улице Ло ле Рибара. Овим се одустаје од првобитног Програма изградње улице али ће на тај начии битн САСТАНАК СА ПРЕДСЕДНИЦИМА МО ССРН V среду, 1. октобра одржан је састанак са председншхима мес них организација ССРН. Мнлош Дракуловић, председник Општипске конференције ССРН је упознао присутне са задацима који предстоје око вођења днскусије о Пред.\огу програма развоја здравственог осигуран>а па нашем региону, који је припремила Скупштина здравственог осигурања радни« ка и земд>ораднпка нз Нупрпјс. Y краћем уводном пзлагању Миодраг Дреноваковпћ, секрстар Медицпнског центра у Параћину, је петакао да се овнм гтрограмом жели да елимпнпше стихнја у развоју и органпзова н>у здравственс службе на нашем Рсгпону. Договорено је да се до 20. октобра Основној заједнтшн здрав ственог оснгурања доставе прсл лозп и прнмедбе из дискусијс, М. Мнхајловић СКУПШТИНА сиз СОЦИЈАЛНЕ ЗАШТИТЕ нијсг запошљавања, на Јсдној страни, а разбијање појаве са> мозадовољства и зачауриваља на другоЈ страии. С.матра се да није прсоштро речено да сс у блажој или ош* тријој форми уочаваЈу због општс скономскс снтуацијс nojaвс самозадовољства, одвисно нс достатка развоЈННх програма, бсз којих организациЈа удруженог рада живс бсз проширепс рспродукцијс, a то значи п ман>с могуПностн за запош * љавањс. Са измснама и новим развоЈнн.м програмима поставити као нмператнв и измену структурс школства, одиоспо школовати кадрове према будуЊв« потрсбама привредс. Сходно мерама дугорочног програмирања привреде и тражеља могућносп! за шире решење проблема незапослености, без намера да се да готов рецепт за израду планова и утврђивање праваца развоја, нзнето је мишљење да би посебно требало испитати следеће мо> гућности: О развој терциЈалнпх делат * ности, односно преиспитати мо гућности за ширење и нова инвеспшиона улагања у области туризма, угостителзства и трговнне, јер чињеница је да ни јодан део могућности развоја ових грана није искоришћен. Овакав став сматра се оправданим, тим пре што је у терцнјалним делатностима запослено 31,6 одсто од укупног броја запослених а у већини развијених земаља света проценат запослепости у терцијналним делатнос тима крећс се од 50 до 70 одсто. О развој тзв. С1ГПШХ капацптета, којн не траже велика инвестициона улагања а обезбеђују запошљавање нзвесног броја радника, и пружио могућности за даље проширељс, бнло из сопствене акумулације ilmi уз помоћ заједнице; О организовање могућности рада органнзацнја чнјп нрограаш рада обезбећују рад „на сиц”, односно рад у домаћој ра • дцноспе Оваква ■ врота'ЈзагГоОла- 'и,а' ’ 'подразумеВа' углавггом окенску радну снагу, a ■ oira чинннајвећи проблем код запошл»авања. Ту се у првом реду мпслн на жене старије ол 30 годнна, полуписмене илн са нсзавршеном 'осмогодишњом школом, чији мужеви радс a one траже запослење у циљу подпзања стандарда породнце. Рад растерећена главна у.мша, омо- код Kyhe о.могућпо бн извесну гућнти њено затварање за сао- зараду која би нм обезбедила браћај и прилаз паркинг прос- ПСПун»ење ових захтева, а тиме тору испред Ламеле. gn се смањпо прптпсак на евпЧ.\анови Оперативног одбора денцнју незапослсннх; о^љаЈЈу мХа, ryllu«™ кових запослења; јер је у некнм улицама запаже- © реализацијом програма раз но његово пропадањс. На кра- воја пољопривредних делатносју је донета одлука да се у то- ти. ку октобра израдп План и про- V циљу стварања веће матеграм нзградњс улнца за наред * рпјалне основе за бржи развој ну годииу. привреде и отварање нових рад М. М. них места, поред досада предузетих мера, предлажс се интензивирањс активности на: Q иоплати личних доходака преко штедне књижице; • сачинити анализу о томе у. хом опсегу, на које свф начине „ преко којих организација сс Трећег октобра 1975. године ВрШИ одливање дохотка из Оподржана је седница Скупшти- штине; не Ошитинске заједнице соци * А ^2. анал.изкпаи1пооб\1чСешгаАовав рал,е »нвестирања, у којима he анализиран проолем нпсолова * влт.п.ттг .... .. се вршити наменско улагањс пмво^' VиотиЈга? срмстава граћана за добија>«,е приоритета у запошл.аааЉ¥: плана Општинске заједнице за . ® нзучитн могућностн за обпериод јануар — јули 1975. го- једшваваље пасивних средстава д1ше. као п њен рад у времену фондова и њихово ангажовање од конституисанл па до 1. сеп- путем орочаватва за развоЈ прив тембра. На * крају су делегатн редеупознати са закључцима Репуб- Очекује се да ће предложене личке конференције ССРН Ср- мсре подржати и делегати rta бије н већа Савсза синдиката предстојсћој седншш Скупшти« Србије. (М. М.) нс општинс. М. М.

ИОЈ45 „14 ДАНА' СТРАНА 3 интервју БЕЗ JAKE ПРИВРЕДЕ IIEMA БРЖЕГ РАЗВОЈА • Председник Скупштине општине друг Слободан Миливојевић примио је ових дана уредника нашег листа Борћа Петковића и одговорио на неколико актуелних питања. ■ Друже Председкиче, Ви сте на чело Скупигпше општшге дошлп са почеткам остмрпвања делсгатског систсма. Да ли бнстс хтели нешто да кажетс о томс како оцењујете жнгажоваих * Скутшггннс, њених всћа и тела. као I! актпвност дслегацнја и делсгата, па разрешавању актуеликх проблс.ма наше Општпне, управо на дслсгатским основама? — Почетак функционисања делегатског си. стема у в?ома кратком времену дао јс одреВене н то пззнтивне резултате. Врло брзо, биле су слиминисапе бојазни и су.мње да ће дслегацнјама требзш времена да сс ciiaby. Са_моуправна сошЈалнстичка де.мократија налазп свој пуни пзрзз у томс ла ннтерсс радних л»удн у Скупштпни, непосредно нзражавају и заступају делегаш нз организација удруженог рада и другкх органнзација н заједннца, тим пре, штоонн редовно полажу рачуна својнм делегашгјама п шире — структурама које су и бирале. Управо на тнм основама се базнрала аткивност Сктлштнне н њеннх тела у протекло.м перподу кад се радпло о разрешавању и одлучнвању о сви.м питањи.ма и проблс.мнма наше Општнне. Најважнија пнтања од општедруштвепог зпачаја разматралс су делегације а дслегаги су заступајући ставовс своје Ш1тс * рссне срелнне, у атмосфсри лсмократског усаглашавања ставова, увек налазилп зајсдннчкн језик са лелс-гатн.ма других ннтсреснпх средпна, омогућавајући на тај начин једну врсту про дужсног учсшпа rpabana у полптпчком процесу одлучивап>а. Да ово нлуструјем, довољно је да нагласнм да на чстрнасст 'реловпих и двс ианредне седнпце Скупштнне нисмо н.мхчи пеусаглашсних ставова, иако је, нор.мално, бнло разлпчптпх мишљења. ■ Остваривање делегатског снстема подразумева н актпвпу сарадњу дслсгатске структурс са друштвено-полмтичким органнзацпјама у свјгм средннама (у основној органнзацији удруженог рада, мссној заједпици и на ннвоу Комуне). Да лп сте задовољни досалашњом сарадњом иа том плану и шта бп трсбало прсдузетн да та саради»а буде још успешнија? — О томс су, сигурно, дргштвено-по.мгти * чкс органнзаццЈе позванпјс да дају свој суд. Али је евцдентно да јс та саралља на једно.м завплном нпвоу ч да је пајчешће шшцирају организаинје Сипдпката н Савеза комункстз. За тренутак бих оставио по страни всћс органпзаиијс улруженог рада н пстакао јсдап моменат, којп. чшш мп сс. дајс једпо од најбнтннјих обслежја повог дслсгатског система. Малс радне срсдкне, о чкјил! мншл>ен>има и пре.\лозн.ма пис.мо много водили рачуна. преко делегата н дслсганија, свс чсшћс, vnyhyjy веома корнснс п конструктивне прсллогс н сугестијс. Из тих прсллога сс види п то са коликом пажљом онп прате н процењују рад п актнвност свпх најодговорппјнх чинилпиа у Општпнп, о чс.му ћс.мо у нарслном периоду моратн посебно да водјцмо рачуиа. Свакако. да сам досадашњо.м саралшом задовољан, што не значк да нс бн могла ла будс још успешннја н уверен са.м да he битп. ■ Како у том светлу вндктс улогу Друштвенополнтпчког всћа Скупштинс општкне? — Иако је, слажем сс, улога Друштвечоподитичког всћа у ово.м правиу од посебног значаја, никако не треба зане.маритл обавезу остала два већа да у том смислу, преко делегата и делегација инииирају одређену акгивност. Пре свега. та сарадња би морала да иде даљс од полнтичког врха сваке средпне, било да је реч о организаиијп удружсног рада, .месној заједниин нлн којој другој организацији н заједтши. Преко 3.200 чланова делегапија и 142 делегата Скупиггине, .морају да о најважнпјим пнтан>н.ма пз живота и рада нашс срединс, што чешђс и што потпуннје консудтују члановс своје кзборне базе — значи, најшнри круг радшсс људи и грађана. Из те базе, чешће него до сада, требало би и да долазе предлози мера н акнија. И скуппггнна и друштвено-полптнчкс органнзације су дужне да на тим основама и таквим акти * вности.ма пруже пуну подршку и обезбеде сваку uoMoh.’jep у томе јс суштпна нашег самоуправног соција.\ист1гчког развоја и наставак започстс револуционарне праксс и револуционарннх промспа у друштвени.м односшш. Спровођеље мера стабилизације ■ Нема сулш»с, читаво наше друштво, па и друштвено-пол1гп!чкс к самоуправне снагс нашс Комунс, окренутк. су приврсди и крс * ташша у нлЈ. Посебна олговорност свнх друштвешгх чкталаца всзана је за спровоћсп.е мера стабил!<заш<јс. Шта сматратс да је на тои плаиу за нашу среднну најзначаЈнијс и шта у вези са тим предузкма Скупштина? — Мн смо свеснн чшоешше ла бсз јаке прнвреле, приврсла која обезбсђујс адекваiiiifjy акумулацију и срсдстапа за npounipctiv рспродукцију, не.ма пи довољно средстава за друштвспу надградљу. Из тпх разлога, сасвпм је логично ла питаљу даљег прнврсдног развоја, поссбио са аспскта спровођења мера стабилизацпје, као коннепта пашс свеукупнс развојнс политихе, nocnchvjc.Mo MaxcHMaAiiv пажњу. На недавно одржаноЈ ссдишхи кзвршнпх органа свих лруштвеиополнтичкнх оргакнзаичја пашс Општинс, разматрали с.мо приврсдна н друштвена крстања, као и резглтате .мера стабвлизацијс полиппсе и том приликом донели низ конкретних закључака, којп управо прсдставл>ају допуну и ближу конкрепмапнју seh раинјс донстнх програ.ма. Истовремено, оцснили смо да прнвредна кргтања бележс позчтнвне резултатс, алн да места. самозадово.детву нема и да интезнвнијк развој привредс у услов1ша пунс стабилносги мора да буде наш прворазредни задатак. Отуда, трајна обавеза свих друштвено-по лптичкпх органнзација, прс свега чланова СК, мора да буде усмсрена у правцу веће пронзводње, уз смањење трошкова пословања. чзналажења унутрашњих резерви, ранионалне ттедњс на свим нивоима, радне и техноло * шке днсциплинс итд. На седннии свих већа Скупшпшс опшnine, која he се одржати ових дана, дета^но ћемо анализиратн прпвредна кретаљз, посебно са аспекта стабилизације и рацнонализапијс пословаља, а закл>учии које ћемо на ос« нову дискуснје п предлога делегата донети, само he употпутггн наша опреде^еша и оллу^ност у реалнзацији усвојеннх програма. Наставак иитеграционих кретања П Ако се мзузму три наша »ајвећа колсктнва, прпврсду нашс Колгуне карактерпсала Је доста пзражсна усптњсност, што се одражавало н на њене развојне могуНностп. Yправо у мандатном псрноду Скупипине којоЈ сте Ви на челу долазн до позитивннх интсграционпх крстап»а (cTBapaibc граћевинског н тскстнлног комбнпата). Како оцењуЈсте досадашње резултате на том плану н могу лн се очскиватн дал>и напори? . — Мп с.мо се определнли за бржи пнтсграш<она кретања у опшпгнн, схватајући предностн таквог облика удружпвања средстава, капаиитета п кадрова. ДосадашЈБа ннтеграниона кретања у Општнш1 дала су позптнвне резултате. Стваран>е.м Производно-граБевинског' предузећа „13 октобар", створене су реалне могуНностп за за бржи м динамнчнији развој иелокупног грађевинарства и грађевинског занатства у Општ1пп1. Диналппна инвестициона стамбспа градња v напредном перноду, уз постојањс cBjix осталих економскпх и прпвредних потенинјала, омогућпће брз развој ове организацнје. Са друге страпе, интеграциом ИВТ „Бранко Крсмаповпћ”, Кројачког предузећа „Слога” п Текстплног предузећа .Јелпнство” п сгварањсм јаког тскстплног комбнната заокружен је техполошкп процес у пронзволњп и фипалпзаппјп предпва и ткашгна. Очекује се знатно бржн развој OOYP-a „Слога” п .Јелинство”, јер су обсзбеђенн свп услови да сс у оквиру HOBOiniTcrpncaiic оргаппзаипјс iuoшљавају п дал>с развпјају пропзводпп капацптстп. Ha ochobv јасно утврђенс полптпке пнтеграшioннх кретања у Општнни, која јс усвојена на Привредно-полптпчком актпву и Скупштпни свих всћа прппремамо матернјале * о сконо.мској оправданостк интеграније ком\- налне прнвреде (предузсћа „Станларл”, „Водовод” it ,Дом”). Такође нам предстоје разговорп око интеграцхјс ФТМ „Пролетер” са неким јакпм економскнм систе.мом у зем.БИ, Пекарског предузећа „Извоз”, нтд. Дакле, до сада обав.\>ени пословп на плану ннтеграније наше прхвреде, представл-ају почетак једног ширсг удружпвања, што зиачн да heno се п надаље недвосмислсно залагати за сваку нптеграннју која је економски огтравдана.-пре свега за радне л>уде oprannзацпјс које се интегрпшу, а исто тако и Општину у целшш. Развој Општине до 1980. ■ Налазимо се прп крају годкне у којој треба да се усвојс средњерочни плановн развоја у организацпјама удруженог рада, меchilm н шггересннм заједкицама, као н у друштвено-политичкпм заједшпхама. Да лн бпсте моглп да нам кажете основне карактернстнке полнтпке развоја нашс Општппе ло 1980.? — Y перпод од 1976—1980. годпне очекујс сс бржп привреднп н друштвенн развој општпнс TTapahini, јер то рсалпо OAioryhyje ло сада створепа матсрпјална, кадровска п самоуправна основа. На основу тфвих пројекцпја срслн»орочннх прогрхма развоја, у 1980. годппп очекује се укупаи прнход Oraimnie ол 4Д мпдијарде дпиара, у односи на садашњу пролукцнју ол 2.2 мнлнјарде динара. Друштвенп производ цзпоenhe 1,8 мплпјардп, а дохолак 1,6 мплпјарлп дннара. Наппопалнп лоходак по глави стаповпнка, којп у 1975. голпнп пзносп око 14.000 динара, пзноспће у 1980. голпнп, прсма нашпм саглсдавањпма, 24.000 дипара. Y нарсдном петогодпшњем периоду пндусгрпја he, као н до сала, битп пајзначајппја привредпа грапа. Највећп ппвестнцпони захват у наредном перноду очекује сс у цс.мептној иидустрији, пзградЈвом Mohne техполошке липије од 2000 тона клинкера дневпо, одпоспо 900.000 тона пе.мепта годпшњс. TaKobe сс очскују зпачајнс нпвестнцнје п код Српске фабрпке стакла и НВТ „Бранко Крсмановпћ . Mebv-гим, посебна пажња мора бнти посвећена бржем развоју мањих радиих организација, чија садашња производња не омогг * hyje адскватну аку.мулацију мада стојс великс могућности њиховог бржег развоја. Ту, прс свсга, MiicAiLMo на бржи развој ГПП „13 октоиар", ФТМ „Пролетер”, „Параћинку” итд. □ А по.мпривреда? — Y склопу iiauuLx опредељења и договора око израде средњорочног прогрхма развоја, поссбни акиенат ставл>амо на развој no.vonpi«- вреде. Сведоци с.мо реаднс чшвеннцс да произво.мћа храна у свету свс више добија стратегијски значај. што нас управо обавезујс да кнтезпвнрамо пол»опривредну производљу н ослободимо зе.мљу увоза храпе. Са друге странс, познато је да наша Општина н.ма пзванрсднс климатске-географск. услове за развој по.БОприврсде, што нам омогућује далеко брЖЈ! развој овс приврсдис гранс. Порсд развоја пол>опривредне прокзводње и кооператпвкнх односа код 1ндивидуалног ссктора, очекују се значајнс пнвестиције код лруштвеног сектора. Ту, пре свсга, мисли.мо па заокружепс процесс производње, као п отварашс нових капацитета у склопу Фабрнкс аднтива. Y всзи са тим, планнрамо изградњу млекарс, хлад1вачс, комуналнс кланиие, итл. To су веома значајни капаиитети у cicvony дал>ег развоја нашс пол>опрпврсде н љнховој рсализаипјн морамо прнступптн што пре. Y цнл> уобсзбеђења потрсбних сировина за рад новнх произволних капашгтста, посебна пажња посветнће се развоју сточарства, прс свсга говедарства. □ Сигурно јс да he адскватно привреднпм крстањн.ма доНн до олговарајућег развоја друштпених дслатности. Шта сс на том плану можс очскиватп у парсдном псриоду? — Адекватпо привредннм кретањима, очскујс сс двле јачанл друштвеннх делатностк, ради потпунпјег задовол»ења образовних, културпих, здравствених к другкх потреба. Y наредном планском перкоду у цил>у унапређеља п побољшања здравствепог стања становишта, поссбна пажња посветиће сс превентнвној здравственој заштпти дослелнпјкм осTBapnuaibc.M обавезних вплова Здравственог Y КАСАРНИ „Б. КРСМАНОВИП” СВЕЧАНО ПРОСААВЛ.ЕН ДАН АРТИА.ЕРИЈЕ Y napahnncKOM гарнпзопу свечаио је прослављеп Дац југословенске артпљсрпје 7. октсбар. На свечапом сусрсту војника, о.младине и пиоппра одржаном 6. октобра подед>спа cv 11 npiDiiaiba за успешно обas.vaibc војнпчкпх задатака. Свечаиосш су, поред осталпх, прпсусгвовалп н представшшн друштвсно полнтнчкпх opraipiзација: Петко Лсковић, сскрстар Општипског комитета СК. Мплош Дракуловнћ, председппк Опшгнпскс конфсрспш1јс ССРН п Ранко Николић, предсслпик Опшпшског сиидпкалног већа. Окупл»е111!.м гостпма п војнпцпма прнгодним речпма о Дану артпдерпјс обратпо сс артпљсријскп мајор Жнвко ПетicoBiih, а чесгпткс apyii.sepunма за ibiixon празппк у пмс rpabana name Општппе пренсо јс сскрстар Општппског компгста СК Петко Лсковнћ. На овој свсчапостп уручепа јс п зпачка прпмсрап војнпк појпику Лукп Зсчевн11у пз Coколца кол Сарајева, којп нам јв рскао ла се прнмерап вој1Н1К постаје педантиим извртавањс.м свпх војннчкхх обавеза ц задатака. * 7. октобра за војипкс. војпс службеппкс if ibiixoBc породипс оргаппзовапа јс пројскццја цашег фплма .Доктор Младен. Прнмерап boJioik Лука Зсчсвић ocioypaiba. Изгралтвом по.мгклнппкс, створићс се повољнпји услопп на плану прсоентивнс здравствсис заштнтс. Такођс сс плалира прошпрспл п |пградња објеката радп развоја и yiianpcbciba свнх облика дечјс и сошЈЈалнс зашгпте. Y областп уемсрсног образоваља, посебна пажхва посветнће се обсзбсђсњу школског простора. Ту, прс свега, мислпмо на обезбеI'cibc услова за рсверифнкапију Школског иентра „Иво Лола Рпбар". изград1вом новог школског простора од 200 м’. Y наредном петогодишљсм периоду створпће се повол>ннјп услови за развој културе и активније учешћс pxvinx људи у ку.хтурним активностима, ради задовољења ‘ културних потреба, слободне размене стварадаштва, развнјања смнсла и потрсбе за правим културнтш и уметнички.м вредностима. B И.ма лн пптања која су у актпвностп Скупшпше, можда неоправдано запостављана, a Kojima, no Вашем мишљсљу, у паредном перноду мора да се посветп већа пажња? — Свакл период деловања друштвено-по- .мггпчке заједиипе обслсжсн је активностнма за које се сматра да су најактуслнпје. Активност Скупштвне у протеклом периоду, одреbireao је илтоко и јавно разматран и једногласно усвојен Програм рада за одређени пернод. Тренутно смо v фази јавне расправе о Програму рала Скупштш1е за наредни период од године дана — којн, као ни претходни, није ini коначан, ни нскључив н којп зависно од пробле.матикс која буде актуслизирана одрећеног тренутка. дозво.мва да' сс разматрају и пнтања вах утврђеног Програма рада. Према то.ме, могао бих да истакнем само нека тпггаља о којпма ћсмо распоављати у Скупштшш у наредном периоду. To су увек присутни проблсми запо1п.Бавап>а, затим крстања прнпрсде и друштвених лслатпостп укл»учујући ту и интсграииона кретања, организаиија и спровођењс прнпрсма за општенародну одбрану, мсрс самозаштнте, кретаљс иена и трошкова живота са прсдлозима мера за -лштнту станлапла радних .syaii, проблеми стамбене полмтпке, разнп комунални ппобле * ми и n.\ani<pa>bc дргштвсно-скономског развоја за иареднп пстогодишњн перпод и напедпу годину. Проблему плаиирања развоја би свакако моралн ла прићемо лалеко олговорније нсго ло сада н да развојнпм плановима обухватимо реалне Morvhiiocni са ппевасходннм акиентом на потребу лал>сг развоја оних делатностн које у пашнм оквкрима нс сматрамо велпкнм и са поссбнпм акпентом на повећанс могућностк запошљавања. Y том смпслу у широкој јавној расправи треоа размотритп свс Moryhnocrif и свс прсдлоге радних л»уди целе паше Опиггпнс, при чсму ангажовањс нашсг лнста нс бн трсбало да будс мало. Исто тако. верујем да ћс глога образовннх самоуправних интсрсснпх зајсднииа, а п онпх које треба да се констнтуишу. бнти всома значајна п ол посебног утнцаја на жпвот м рал наше Omnnnic. Скупштппа he јелан број nirraiba заједно разматратн са одговарајућом самоуправном ннтерссном заједнкцом и увеpen са.м да резултати иећс пзостати. Y ЧАСТ ДАНА ОСАОБОБЕЊА РАДИО ПАРАЋИН Од четвртка 9. октобра почшвс са радом Радно Параћпн на таласној дуж1Ш11 223,8 метара. Програм he се ехпгговати од 14 до 16 часова сваког дана до 20. октобра, у ко ме ћстс oirni редовно обавсштаванп о најваж * нијпм догађајнма у граду п ОКОЛ1ПШ, наравно уз добру музнку за вашс бољс расположење. Од вас очекујемо драгоцену помоћ. Све прнмедбс опаскс и предлогс јавл>ајте на.м на телефон Y ЧАСТ 13. ОКТОБРА ЈУГОСЛОВЕНСКО ТАКМИЧЕЊЕ РАДИО АМАТЕРА Радпо-аматери, члаповп Ралпо клуба „Фрапц Розпн”, прнлру * жују сс иизу свечаннх манп * фсстзцпја иоволом прославс Да па ocAoOobeiha грз\а. 30. годппа слободс и 25. голипа постојаља клуба, такмпчеп>см југословепскпх ралпо аматера за диплому „13. октобар". Ово iinrepccaiiTiio такмпчење олвнјаће се па лан oc\o6oben>a гоала 13. октобра у времепу од 15 до 20 часопа. Ралпо аматерн in Југославијс покушаћс ла успоставе рално везу са пст ралпоаматсрскнх стаппиа у Параћпну. За one којп булу v најкраћем року успелн да успоставе радно везс са сппх пст радио стаппца обсзбсћенс су паграле. Резултаth такмпчсња бпћс позпати почетком пдућсг мессца.

4. CTPAHA ,14 ДАНА’ БРОЈ 41 ПОВОДОМ ПРИПРЕМА МОНОГРАФИЈЕ О НАРОДНОМ XEPOJY BPAHKY KPCMAHOBHHY Скица за живот Бранка Крсмановића • Овај прилог обЈавл»уЈемо поводом 60-тогодиниииис pubciba Народног хероја Бранка Крсмапов.чИа н Дана ослобоНенл Ilapalunia. Ова сккца треиа Да послужн нашим читаоцилш да убудућс с више najKibe прате фрагментс нз живота Брапка Крсмановнћа, који пишу, као шго је позиато, Драгомир Боднћ, Мнлоје ГрбовиИ u Ннкола Корбутовскп. Овај чланак нека буде истовремсно н позпв чнтаоuinia, којн посслују нешто: фотографпЈс, пис.ма п друго 1!лн могу пружити било којс податке нз жнвота Бранка Крсмановића. Свс доставпти на адрссу Рсдакцијс лпсга „14 дана” — ПараИин нли на адрссу: Драго.мир Боди1). професор, Жарка Зрењаннна 32*6, Београд. Брапко Крс.мановнћ је рођен 10. октобра 1915. године (прс.ма школској уписници, мада сс помнње као њсгов дату.м рођсња и трсhn октобар у поједшшм написима), у ДоЊој Мутнтш код Параћпна као треће дете Драгутнна н Велс Крсмаиовпћ. Прве годнне дстинњства Бранко јс провео у сво.м селу где јс н завршио основну школу. Y ирвн разре\ сс уписао са пепуних седам голнна пошто јс још прс поласка у школу знао да чнта и mime, па га јс учптемша могла упнсати п годпну дана ранијс. Како су Бранковн родител»н већ раније прешли v Параћнн, где су се, порсд зе.млорадње, Завплн п угостнтељством, Бранко је преведен из Доњс Мугамце 8. IX 1923. годинс у ПараНпн као ученик трсћег разреда. Али како сс inijc могао привићн на нову срелнну, родитељи га поново враћају у Мутницу где завршава 1925. голпне четвртн разред бсновпе школе. Нпжс разредс ги.мназнје Бранко Крс.мановић је учио н завршио све четири годинс у Параћину. Тамо стиче нове другове, упозна- ;е се н са другнм могућности.ма за* своје лично развнјање на пол>у образовања и културе, као п са разним друштвима и оргаинзацијама, прпвлачни.м за дечијп узраст, и са новпм пграма. Већ тада показује ннтерес за литературу, нарочито белетристку, а која пије бпла прсдвиђена школским програмом. Игра шах п то са успехом. Занима га и рад v литерарној дружинп. Сам не игра фудбал, алн се у разредним такмичењима пстичс као организатор. Параћип је у то вре.ме имао само нижу пвшазију, те Бранко Крсмановић петн ра> ред гимназије настав.^а у Јагодшш школске 1929/1930, голнне, где су га роднтел>н сместнли код iiciqix својих пријатеља. Када се и у Јагоџпш укид.п Впша гвмназија, Бранко прелази ‘у finipnjy. Ту јс учио VI, VII н VIII разред ги.мпазпјс од 1930. до 1933. годпн *. ’ Иако јс путовао од ITapahinia ло Нупрчје возом пли аутобусом, он је показивао солилац успех свс до осмог разреда пгмназпје. Тс 1932/33. школскс годтше, када је Бранко бпо v осмом разреду, логодпло сс пешто неуобичајено. Ол свнх ученика нз целог олсљења свршило јс разред само четири, а осталп су бплн унућени iia поправни нстшт или да по.човс разрсл. Бранко сс поново упнсгпе у VIII разрсд, алн одмах по утшсу прелазн is Буприје у Кп>ажевац гдс завршава гимназију и матуру 1934. године. Као ученпк внших разреда пгчназнје Бранко нспољава и даље интерес за многе активности у културном, друтптвеном п спортском животу. Алн га највише од свега пркдобија скаутнзам. Бранко је бно чак и један од оснивача овог покрета. Заузвмао је зчачајно место у организацмји. Био је један од тројице четовођа. Како за период детињства тако и за време -ране младостн карактсристично је за Бранков карактер да je био врло активан у организовању разних приредби или друштава, где је омладкна могла да се најбол»е испољава. Али оно што је још важније за његово каоније полптичко опредељење, јесте чињеница да је Бранко био врло соцнјалан и да је несебично пружао помоћ онима којн су жпвели у беди, а нарочиго својим друговима. Карактеристичан је пример солидарности пре.ма сиромашном друту случај Л>убе Цветковић, сада председника окружног суда у Крушевцу. Када је Л>убо у VI разреду гимназиЈе био пскл>^тчен из школе и опппао у Лесковац да наставп гимназију, Бранко је, схватајућп теппсо материјално стање Љубино, чији је отац био радник у фабриии штофа, послао свомс лругу. ” ако овај то нпје тражио, двеста дннара, потписавшп се једчбставно п без тгкаквог објашњсња — Бпанко. Бпанко Крсмаповић је студнрао у Прагу на Впсоко! пзљоприврсдној школп пољоприврсдпог н шумарског ннжењерства. Школовао се од дела стштендије н од новца који му јс отац, као нмућаи човзк у то времс слао у Праг. Тамо сс Бранко у прво време дружно са неким пнжсњером Костићем који јс бпо лево оријелтисан. у Прагу јс тада био добро развпјоп стулеитски покрст п непрестано сс pa.viAo на његопом свс већем омасовљету. Било је тамо студената разннх нацнонзлно сти. алк је југословенско стуленско друштво бпло најјаче. Бранко јс одмах npiicryinio том напрсдном о.млалпнском покрсту п убрзо био запажеи по сво.м раду. . Голипс 1935. у Праг лолазп Ратко Павловпћ „Бићко" да паставп студије права. Као најуздигзутпјп комунпста постаје секретар партпјске ћслпјс у студентском до.му. Брапко је тада бно изабран за ттредседттка самоутгоаве стулетеког дома. Алн већ v јессн 1936. годиче, на прсдлог Вељка Влаховића, примл»ен је и у чланство КПЈ. Y ћелијн су билн Ратко Павловнћ (секретар), Вел>ко Влаxoniih, Лазар Удовичкп, Марко Спасић и Бранко Крс.мачовнћ. Велжо п Бпапко су станова.\11 у једној. а Ратко н Удовичкп у другој собп. Ходник им је био заједничкн, па су моглп нес.мстано да одржавају партпјске састанкс. Нашп студентн су бнлт' активпи и на културно-поозветном плану (О. Данон, В. Влаховић, Б. Крсмановић, Л. Уловичкн). Ратко Павловпћ, као најистакнутпји v то вре.ме v теоретском поглелу, држао је ппсдавања. Ратко јс имао доста упшаја на Бранка марочито v поглелх11 одаптгоаља матжсистичке литепптуре („Беда филозофије", ,Лнти-Диринт” н лруго). Мепутим, још важнпјп упшај Ратков на Бранка биг> ie v томс што је већ тада гказпвао на Сталмнове грешке, због чега је цела партијска ћелпја имала непрнјатности. Лазар Удовичкп, говорећи о Бранку из тог времена, каже да је Браико био врло жив, весео, комуникативан. Био је увек лепо обучен, а нступао је природно, готово ноншалантно. Имао је обичај да пева песму свога крзја „Ој Мораво, моје село равно”. Био је веома поштсн и лакр је освајао л»уде својом по* јавом, комуннкативношћу, говорпичком вештином. Поседовао је велику моћ концеитраније. Y то времс није још био теорвјски особито поткован, као Рагко или ВеЛлсо. али је био расан полнтичар у мерн која је била по требна. Уз све то бно јс веома храбар, тако да нс бп поклскнуо нп у најтежим трев<у. цима. Припреме за одлазак у Шпанију извршене су за време Нове годнне, када је органнзовано скијање на Крконоша.ма.. Излет је трајао 10—12 дана. Ту су се одлучили да бду v Шпанпју. Идејии руководноцн тог стулетггског - улружења к организатори одласка у Шпанију били су: Ратко Павловић, Вељко Влаховић, Бранко * КрсмановпВ и Лазар Удо Binnui. Јануара мессца 1937. годинс група се гтријавила да иде на излет у Француску, и тако јс стигла у Париз. Y Паризу је остала неколико дана. Из Париза одлази у Пертшжон а затим у Фигуерас. Крајем јануара група јс отишла у Албассту где је био с.мештен Центар интернацпоналннх бригада. Y овој групи су бпли: Ратко, Вељко, Бранко, УдоВ1ТЧ1С1Г, Латиновић, Мирко Ковачевнћ, Турк Иван, Растпјанчић, Ратко Војводнћ. Мирко Хорват п Илпја Енгл. Из Албасетс група је отишла у село Махору где је 4. фебруара формиран батаљон „Димнтров". Батк^он је после неколико дана стигао на фронт на Харами. Фронт је био удаљен 33 кплометра од Мадрида. Фашисти нису могли да продру до Мадрида са севера. па су покушавали са југа. Heпријатед * је био на дал»пни од 75 метара. Те5ен је био обрастао маслиљацима, а река арами скаро ттресупптла. У ттрвим борбама које су трајале пет дана од 680 бораца остало је око 80 способттих за борбу. Тешко су били рањени Вел»ко, Ратхо и Хорват. У рововима су остали Бранко, Мнрко Ковачевић, Лаза Удовпчки, Иван Турк и Лаза Латиновпћ. За десетара своје десетине кзабрали су Франца Розмана. Он је био једчнп радник мећу њима. Март 1937. године Ммрко Ковачевић, Бранхо и Лаза Латиновић одлазе на офиштрски курс у Албасету. Вратили су се као офиштри — комакдири батерије. Бранко касније постаје политичкп комесар целе те јединипе, тј. прве протпвтенковскс батсрије која није знала за пораз. Бранко је даље напредовао као полнтнчкн функшгнер: постао је комесар бригаде и секретар партијске организапијс. Дошло је примирје, а затим понотни по2ив да се бранп одсптттпша. Формирана је РАДОВИ Y4ECHHKA КОЛОНИЈЕ СИСОЈЕВАЦ У време Октобарскнх сусрета позоришних аматера у Холу Позорншта биће поставдена пзложба уметничкнх радова створаних у првој годинп рада Умепшчке коло1шје у Сисојевцу. Thai пово дом у овом броју објављујемо неколико репроду-кција овнх радова. Дупган Ружнћ: манастир Спсојевац офицпрска чета у којој се, између осталих налазе Влајко Беговић, Ахмет, Бранко и Удовички. Јсдне ноћи ова група јс изгубпла всзу са јслипицом. Одјсдно.м сс чуло ломљеп.с шибља и одроп ка.мсн«! и Браиков јаук. Бранко се је оклизнуо ннз један обронак п СЛО.МНО ногу у прсдслу глсжња. Удовнчки га јс носио свс ло пункта где јс био санитст. После тога, Бранку јс иога стављева у пшс, п прснет је у болницу. Из болшше сс редовпо јавља својпм друговпма. Рат јс завршсн. Y Југославпјп тадашња рсакциопарна власт нс допушта борци.ма in Шпанпјс да се вратс у зсмл»у. Једино је Мекciiko давао азнл шпапским борпима, па је бпло речп да сс идс та.мо. Бранко јс писао пз болннце ла инко пс одлазп у Мекснко. всћ да морају настојатп да сс свп врате у Југославпју. Каснијс су свп заузсли такав став — јелинствсн. По озлравл>сн»у, Бранко одлазн у логор V Гирсу. Гирс је мссто близу Тулузе, испол Пнртгнеја. Политшса Француза је бпла да логораше униште глађу. За храну су н.м дапалп само репу н днвл>п к-ромпир. Логор је бпо оргшшзован па принцнпу кониснтрациоiiiix Хтгглерових логора. MebyniM, интсрнационалне бригалс imcy заборавл>ене. Почсла је да стнжс помоћ. Највећа, коикрстна по.моћ бпла је нз Југославпје. Њу је организовала наша Партија широм зсмље. Стизало je по 80 пакета днсвно. Југословенска група јс једна од најоргаЈшзованпјпх у логору. Поново се поставља захтев за повратак у земл»у. Али, као одговор на интервенције из Југославије н логора, југословснска влада пм одузпма држављанство и ставла нх v још тежи положај прел француским властпма. Сада су поново без до.мовине, те полиција може са н>п.ма да радн шта хоће. Југословени су v логору има-Mi своју команду. Команлант је био Л>уба Илпћ. Рагко је Бранка предложио за комесара. Y логору су бнле дискуспјс и расправа са грхтпгцама ле.моралнсаш1Х п са издајнтшма. Бранко јс ту нмао всо.ма актнвну улогу у раскрпнкаван»у таквих a»vah. Имао је чв-рсте ставове, бпо је речпт. To је доттринело Да нс успе плап Миннстарства унутрашњпх послова које je 113 Бсограда послало свога представннка V логор да од борана тражи покајншхе, којнм бп нм било допгштено да се врате у земљу. Логораши су то одбплн, а он им је на крају запретио да се hilko h<iibu неће извућн нз логора. ШО ЈЕ ОСЛОБОђЕН ПАРАЋНН Краје.м септембра 1944- го* задими непријателлких снага дине војно-политичкн догађаји које су се налазиле у долинн у Србијп убрзано оу се разви- Твмока, оријентисане према јали на штету окупатора и Трећем Украјинском фронту н домаћих издајника. Заједннч- деловима Другог Украјинског ким операција.ма Црвене Ар- Фронта Црвсне Ар.мије к на мије и Народно-ослободилач- комуннкацпјама које су кз ке ,војске Југославије, претхо долпне ‘-Тизлока? водиле *у<чдодио je споразум ттзмеђу На- лину Велике Моравеционалног Колштета ослобоћења Југославије и Врховне Команде Црвене Армије. Маршал Тито је у другој полови * ни септембра одлетео са Виса Y Крајову, где се састао са комадантима Ирвене Армцје, а затим отишао у Москву, где је са Совјетско.м врховном ко мандом н Владом потпнсао споразум на основу кога је Црвена Армија могла да пре * несе своја дејства на источни део територије Југославије. После тога је Тпто са штабо.м Трећег украјинског фронта утаначио садејство совјетских it југословенских јединица на београдском правцу. У Србији се у то врс.мс налазио 1. пролетерски и 12. ударни корпус 113 Оператнвне гоупе, који су no napebeiby Врховног Штаба и друга Тита још августа 1944- годипс пз Саниака форспралп Ибар и преко Коп.хзника, Жупе, Топлице, Јабланппс заједно са 13. корпусом, који јс оперисао на јутг Србије, ослободилн велн кн део Јужне Србије од квнс * линшкпх *и четннчкпх једпнина. Те једшпше Оператпвне гр^тс су успешно наступалс према Шу.мадијп и Западном Поморављу, ослободнлс Вал>еао и подишле Београду са јуra at запада. Ha југу Србије на правцу Ншпа, Лссковиа н Врања успешно је оперисао 13. корпус н ометао успсшио нзвлачен>е немачких Једннтша из Грчке. Истовремено je у Источно1 Србији формпран 14 корпус, којн јс са своје три дпвизије (23, 25 п 45 дивпзијз НОВ) успешно оперпсао у пс' Деветог еепгембра бугарски Отачествени Фронг је оборио квислиншку владу, у Бугирској и објавио рат фашистачкој Немачкој. Јединице Upscale Армије су промарширале Бугарском и 22. септембра 1944. године избнле на јутословонско-бугароку границу. После шест дана, 28. сеигембра ујугро, челне једднице Трећег Украјинског фроита су почеле да прелазе границу и 30. септембра је ослобовен Неготин- Наступање Црвене Арлшје је ишло v три главна правца: од Неготина поред Дунава у правцу Београда, од Бора преко Хомоља у долину Велике Мораве код Свилајнца II Велпке Плане, такођс у правцу Београда н од Зајечара прско Параћина, Bcaiikc Мораве пре.ма Крагујевцу н Београду. Четрнаести Kopiiyc HOB v то врсме је водио огорченс борбе у Источној Србији са остаинма чеишчко-педићевскпх бандп и о.метао успешно снабдевање, а касннјс и повлаче!ве пемачких борбених група пз реона Зајечара и Бора. Он је остварпо пут трупама Црвенс Армнјс, да после ослоoobciba Зајечара и Бора, неометано могу проћи кроз ослобођену територију н избити у долину Велике Мораве. Пошто је било оиемогућено упућивање помоћи немачкој борбеној грутш „Србија" која je стално у обручу у Источној Србијн, немачка команда је покушала да организује нову лшшју одбране пред Београдом. Због тога су Нелши 12. октобра нзвршилп евакуацнју Бранко активно ради и па организовшу бекства из логора и стварању ттуиктова за прихватање и прсбацивање другова у Југославију. Оп Јс дао Лази Удовпчком адресу ц паролу по.моћу којс можс прсћи границу и обсзбедио му могупност да у Паризу организујс пункт. Расталп су се 31. децембра 19*0. годиие. Онима којн су имали пасош франиуске властн су давалс могућност да путују, те је Бранко и добпо внзу в отншао у Маахл» са јслном групом лругова. Та.мо су се повсзали са конзулатом (конзул је био либералан, могуће if ППЛ1ГПТЧКИ пријатељ Браиковог оца који јс припалао Удружепој опозицији) и Лазом Латпповићем који јс држао пуикт у Ma.pcc.vr. Тако су успслн да се прсбацс у Xгославију. Фсбруара мессца 1941 голине прпликом повратка у Југос.гавију, Браика је ухватИла Еолииија. Yxanuien јс v возу на граничном нрслазу измсђу Југославије и ИталиЈе и спроведен у Бсоград. У београдској Глављачи провео је 35 лана, после чега јс уз утицај његовог оца као полигичког првака опозпније п миогобројнс потписе граВана из Параћича Ji Мутницс пуштен да дођс кући. Y Параћин јс стигао 24. марта 1941. године, алп под условом да сс без одобрења це миче града. Бпо јс обавезан да се сваког дана пријављује среском иачелиику. Два дана по његовом доласку, дошла је средском начелшпсу депеша да Братгка Крсмановнћа охмах гпутв за Бсоград. Алп до тога није дошло, јер еу то оиемогућиле мартовске демонстрације, промеиа владе н раскид са „Тројним пактом". И ако мора свакодпевно да се јавља пбAiniirjii, која је била увек будна’ Када се радило о његовој личности, Бранко развија живу полигичку активност: повезује сс са pav тппхима, скојевцима, члаповнма партије и друјим Лзудима за које је веровао да се могу придобити за полнтику КПЈ; Скоро свакодневно држн састанке, даје задатке и упућује раднике п комуиистс на марксистнчку лптературу, коју им чак и обезбеђује. Всћ 26. марта, ПараПин јс освануо окићен паролама, ттротив пакта, а за савез оа Совјстском Русијом и за борбу протнв фатштзма под руководством КПЈ. Органнзатрр акinijc је Бранко. После тога следн јсдал шири значајнији полнгичкп рад иа организовању устанка. Драго.мир Боднћ, Мпливојс Грбовић и Никола Корбуговскп својих јединица кз реона Параћина II Нуприје преко Мораве и пошто је дигао у ваздух складгапта и магапине муншџтје у Параћину и мостове на Моравн у Бупријн преконоћ је без борбе напустио ова два града. Сутрадан, 13. октобра 1944. тоднне једнннцс Совјетског 64. сгрељачког xopriyta оу без борбе yuLie у ПараГшн, срдачно дочекане од грађана, који cv прежнвели троипоголишњу страховладу фашистнчклх окупатора н домаћнх издајника. И мало и вссчико, мушко п жеиско, свс је изашло на у.\к * це, грлило и љубтхо ирвеноар- .мејце. Радости и вссељу нијс било краја. Једшшцс 14. корпуса Наро * дноослободилачке Војске Јуп> славије које су оперисале у Источној Србпји са Црвеном Армијо.м, пребачено су од Кри * вог Внра у реон Сврљига, *са un.ve.M да допринссу ослобођеiby Ниша н пресеку колгуникоipijv Ниш—Београд, фашистичкнм трупаМа које су се по влачнле нз Грчке и могле угр> зити позадину трупа Црвене Армпје која је наступала до* лином Велике Мораве према Београду. Одмах по уласку Црвеноар * мејаца у Параћин, групе радг ника из параћинских предузећа су формирале наоружане групе, чији је задатак био да одржавају ред у граду к да хапсе и ликвидираЈу остатке кољашш« четничких група’ ко је нису успеле да се повуку са овог терена и покушавале су да се прпкрију- Истог дана, кз збору грађана формнран је и први Народноослободилачки одбор, а за председника је изабран Мнлосав Радојковвш, часовничар из Параћина. Од- .мах су фор-миранп од грађана одборн за сиабдеваЈБе војске храном п друшм потребштчнама, а у гп.мназији јс формирана болница за paibCHe Цр * веноармејце, које су свесредшо неговали и за ibiix се бри« нуле омладинкс и женс Пара * ћина. Одушевллњг п ралости шце било краја, а грађани, а најШ1шс омладина Ilapahiuia, су са паролом „Свс за фронт-свп на фронт” ималн су великп удео y ослобоВењу осталнх крајева нашс зсмљс, учвршНеiby новс наролне власти, обно * в.ч порушсне земде, а каснпјс пзградњи соцнјалистнчке заједишхе збрапгмл>ених народа и народностп Југославије, на базп равноправнпх самоуправних односа. С. Hiipiih

I БРОЈ« Д4 ДАНА" СТРАНА S. ДОБИТНИЦИ ОКТОБАРСКИХ НАГРАДА • ДОБИТНИЦИ ОКТОБАРСКИХ НАГРАДА • ДОБИТНИЦИ ОКТОБАРСКИХ НАГРАДА НААКЕТА 1 I ДППАОМА Савез удружења бораца ЈНОР-а ОПШТИНСКА ОРГАНИЗЛЦИЈА САВЕЗА УДРУЖЕ1БА БОРАЦА НОР-а пма 3.150 чланова. Ова друштвено- •полвтпчка opiannaaunja сталмо дајс свој пуп допрннос развоју социјалистичкнх друштвепих одпоса, а љсна псрмаисптпа активпост occha' сс у свпм сфсрама полиапчкс акгнвносзн на подручју Опиипнс Параћин. Прско својнх оргапа и тсла, а посебно прско својпх 40 ociionreix органнзацпја Савс.за удружен»а борапа • НОР-а, развнјала јс/ а сала још впшс развнја, шпроку друштвсно-иолитпчку акгнвпост, пре свега »а одржавању н псговаљу тскопниа пвродноослоЈбодилачке борбс, а затим 11 па рсшавању и друшх упуграшњнх питања од внтереса за n»ciic члановс. Залапивсм руковолсгапа овс органнзације створсип су матерпјалнп н други услови за решавањс матернјалннх п стамбенпх проблсма учесннка НОР-а. других ратова н породица na.Mix борапа. Стамбснп проблемк скоро у Behinni случајсва су рсшснн, а створепа јс материјална база да сс и за осталн мањи број ово iurran>c дсфчнигнвно скнне са дпсвпог рсда. Акгквпост руководства Опшптске органнзаинјс СУБНОР-а у саралњп са органима и телима Скутпптппс општипс у знатној мсрп vrnuao је да сс матсријалпа nirraiba учеспика НОР-а рсшс па најбо.М! пачпн. Всликп број члапопа ове органпзашис, који пнсу обсзбсђенн на другн пачип, залага1всм органа н тсла организаинјс СУБНОР-а, лобија сталку нлп поврсмспу помоћ. a oprainoaurija пастојп да сва ова тштања рсшн на најбол>н могућн начпн. Y овој годмни Општннска органнзаивја СУБНОР-а заЈедно са Скупшпшом општнне прпстутшла је изгрздн>и ФОНТНЕ СЛОБОДЕ: чпјкм ћс свечантш OTBapaincxi увеличатн славље побеле нал фашкзмом и снмболнчно обелсжнгн 30-то годишњпцу ослобођења од фаишзмз. ОРЕППЕИ „ЕШИОСЕ Органпзацкја удружсног pa- п повспава обим пропзводњс да ,Будућност" основана је г------- --- — xsn’- ——- - — као прсдузсћс 1954. годпне са око двадсестак радппка, којн су се са всома прнлпппвним и малпм пословпим срсдствпма бавилн плстсњсм бзлона. Свс до 1963. годицс прсдузе * he прпгпскају фнканспјскс, ка* дровскс it друге тсшкоћс. Изхвајањсм 1гз састава Пољопривреднс задругс „1 мај" и доласком новог руководсгоз пастајс нагли развој прсдузсha „БулуИност” н свс до дапзс оио бслсжи сталип успоп. Y нернолу прпврсдмс реформс прсдузе!1С се уклапа у online токовс развоја прнврсдс npouiiipvjyhif своју дслатност носу на прстходпу го.мшу; — всћ у 1972- голинп предузсћс »Будућност’* v приврсдн Општнпс пма зиачајно место, јср остварујс гкгпац прнход од циа 40.000.000 дпп. од чсга само остатак лохотка (за фондовс) пзноси 2,420.000 дин; — у 1973. годппи огвара noion дечјс конфскиијс н noroi за израду паркета чнмс се пронзволна оркјентаиија oboi прслузсћа свс више усмерава на сопсгвепу пропзводњу, a на рачун промзводнс сарацке н промета за 654b вкше у одДрагослав МркнН I ■ = iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiitiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii? ДИПАОМА БРАНКО ВПОВИЋ Још v време рата БРАНКО ВУЈАСИНОВИН сс повсзао са омладппскпм покретом због чсга јс био прогањан и раилп« Члан СКОЈ-а постао јс 1945. тодине, а члан СК 1949. годи * не. Y Параћпну од 1945-1947 годјшс, био јс фргкипопер 06- ласиог одбора синдиката Крагујевац днката, а п.мао је функц-пје и V ССРН бораца. Ланас заузпма и Удружсњу Савсза Бранко Вујаснновиђ . одговорнс политичке функције: предселпнк збораН OOYP-a. председавајућк делсБранко ВуЈасиновнћ ном као ком raunje II ООУР-з, Предссдавајући делегацнје града ПараЈтпа, делегату Већу меснпх заједшша Скупштнне општине Па раћин. За досадашњк рал био је внurre пута одлнкован: Мсда- .so.M заслуте за народ у току рата, орденом рада звездом, a 1974. са златгодкне другогодишњем полјпкчакпшнсти, додсл-сна му је повел>а града Параћина. Октобарска награла за Бран. ка ћс представл»атн само полстрск за нове резултатс на раду и далем развоју са.моуправннх односа. Y Српској фабрнин стакла почео је да радп 1947. гомше. прво као бравар Мсгалскс раДИОН1ШС а касније као реглер н бравар монтажн па одржаваљу н прзих аутоматских маишна у Ново.м погону. Као радннк посебно сс истицао својим 3iiaiве.м и залагаве.мСа велнкпм практичпп.м пскуством II знаљем 1966. годпиг, поставља наставника стакларској реглера иа ; ШЈшама. сс за стручног у HimycrpncKO иЈКоли за обуку аутоматскпм маДапас БРАНКО ВУЈАСИНОBHR заузнма једно ол врло охговорнпх места v П OOYP-y Српскс фабрпке стакла. Водп самостално Школски погон. хо ји данас постижс пзванреднс прокзволнс рсзултатс, вслпхим дслом 11 псссбнчпн.м залагаљгм и искуством Брапка ВуjaciuiOBiiha. On је и активан * друштвено * П0ЛИП1ЧК11 радппк и утомсвој ству вишс пуга биран на одговорие фупкцпје, као шгосу; предссдник Сипдпката СФС, председиик Радннчког савета, сскрстар организације СК фабрике и сл. Вншс пута био јс члан Републичког одбора Синна произвомћу, операцнју н на ши непосрслап вој запатства у равл>а- * Афирмативпи про.мет it ко тај начиц врутниај на par рсгнону Помо зсћа .Буду11ност" разво.ј утпцао прсду iia сталпо мењале струкгуре, стручних кахрова н yomurc cbilx односа. Предузсћс. порг\ развоја стручних служби, образује производнс norotic. коjii све вншс прплагоћавају предузећс новомасталнм токовкма развоја пр1гвреде уопште. Тако ово прсдузеће: са индивндуалнпм ма; — v 1974. 11 1975- занатлијагоппгн ова организаиија чтги новс јгнв?- CTKUMOHC захвазс v нзносу ол 3.700.000 Alin., да би јула озс годннс отворила још јсдан. вероватно нс н за.мвн, пронзводнн погоп — за пропзводљу алучеличнпх ужаш. Оргаипзашца удруженог рада „Будућпост” саглсдава «1 сопствепу будућност. планнрајућк програмом развоја да до 19S0. год1шс утростр\ *чп обим ттрокзволњс II услугаЗа овакав динамнчаи и пермаиентан разгој предузећз Из новс фабрикс алучеличкпх ужади — у 1965. гомпш развкја рад na „cini” и само у тој години v одпосу па прстходну бслежм порасг до.хотка за 3,5 пута: — у 1967. ГОДН1П1 органпзујс нзрзду предмета ломаће радиности к конфекннје; — V 1968. годппн органтује масовно обучаван»с жснске о.мламшс преко курсева хз кројстве и iiniBCibc к обезбсbyje им посао у оквнру рада па „снц": — у 1970. голипп образује погон за декорапкју стакла ДПНАОМА ДИНАОМА ДРАГОСЛАВ МРКИЋ Доласком ДРЛГОСЛЛВЛ МРКИБЛ за дпректора Прслузећа ,.Буду1шосг” пастаје ц наглп ра.звој овс оргашиацнје, нмаjvhu у внду да јс прс тога „Будупност” бнла само јсдна мала плстарска радпонпца са око двадссстак радннка, коју су прнтискале и свс прнвредне нсдаћс (фпиансијскс кадровскс, смештајпе к др.). Преокупанија овог мскусног приврслкика н енгузпјастс, V3 залагањс малобројног колектива, дала је пзва-нреднс рсзултатс и предузсћс „Булућ ност" само накоп пеколико годика у прнврсдп Општипе riapaliiiii почшћс да заузпма зпачајпо .место, јср остварујс укупан приход ол близу 40 .милкона динара, ол чсга сваке годннс знетан дсо остатка лохогка улажс v проширену рспрздукцнју- ЦскеЈш залагањс н успсшап рал друга Мркнћа, као истакнутог привреднпка, npexiaraii је и биран впшепу- '• та за олббрнкка Привредног ncha Скупштпнс општнке Паpahiui п за члана форума друпгх приврсдних acoiuijaiuija. Сада јс прслсслннк Савета за занатство Републкчкс прнврсл нс ко.морс v Крагујсвцу. члаи Савета за занатсгво Републпч ке лриврслнс коморе к члан Сскретаријааа Привредно-полптпчког актпва Опшпше ПаpahitH. Поред овога, као истакнути прнвреднпк, пзабран јс зз прсдседпнка Пзвршног олбора Југословснске кнвест1ишоис бзнкс — Филпјале у Параћпну. Лруг Драгослав Мркпћ Јс посплаи Орлсна рада са срсGpini.M вснцкма, који му јс додслсп такоВс за рсзултатс постнпгугс на пољу развоја приврсдс. На оспову нзложеног Скупшгкца општинс ПараБип оллучнда јс \а му додели ДИПAOMY Onurnma Hapahiiii за 1975. годину. ДИНАОМА „Будућност” лобнло је 13- го октобарску нагуаду Onurnnie Параћин v 1969. roAinui н посебно награћено ол Основнс привреднс коморс у Крагујевну за веома значаЈне --------- в п круп *. . не резултатс у развоју занаг сгва. Имајућк у тпгнутс venexe Скутпипп<а опniTime riapahini ол.ц *чпла је да овој органпзацнјк удружс bwav напрел посног рала долелк ДИПЛОМУ Onuinuic Параћпн за 1975. годнну. СВЕТНСДАВ ННКОЛНЋ СВЕТНСЛАВ НИКОЛИБ. са- Мугница. Био је члан Среског да нснзионер нз Дсивс Мутнкпе, уклучујс се у друштвено -полптички рад одмах после ослобоВсња. а њсгова актнвносг ini данас не прсстаје. Као друштвено-полптички радпик рално јс скоро у свнм друштвсно-политичким органнзацијама. Поред осталог, био је II сскретар Општинског ко.митета у бпвшој Општинп До.ња олбора ССРН, а више пута икран јс за олборника Скуnun line општинс к среза. Тако1>е јг bwuie пута бирап у руковсд * сгва организанкја Савеза бораца. Одласком у пензнју п>егова друнгтвсно-политпчка акгнвиост нијс престала. Y сслу Доiha Мутница активно ради у iiiiiiiiiiitiiiii.riiaiiiiiitiiiiiiiiiiiititaiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiit — Свстислав Нпколпћ ДШ1АОМА Томпслав Томић ТОМНСЛАВ ТОМНЋ ТОМИСЛАВ ТОМИБ. ioui v својој 16-oi годкни постао је радник Фабрике цемента „Henn Поповац”. Најпре јс радко као неквалнфнковани ралнпх па mhohlm. чак н најтежим физичкк.м пословнма. ПостспсJ1O са радом ради на свом стру- »»now узднзаму к од нсквалификовапог, уз помоћ Центра за стручно образовап>е кадрова, посгајс висококвалификованп млннар млпна спровинс па ко.м се месту палази п даиас. Одлнкујс се всо.ма псдантпи.м радом ва одржавању пословннх просторнја, као и кваднтета рада за 'време производње у ibcroBoj сменн. Њсгову личност пе красе само односн према раду и средстви.ма рада, всћ је всо.ма акшвно укључен у друшгвепо- •политнчки живот к уопшге развој самоуправног соцнјалпстичког снсте.ма, баш на начнн којн садашњем тренутку треба да буде одлнка нашс радничкс класс. Дапас јс оп носллац aeher броја друштвених обавеза: сс кретар је Основпс органпзацн * је СК OOYP-a, члан Статутарне компсије OK СКС, члан Кад ровске KOMiiaijc ФК СК у предузећу. Пратећп ibcroB рад н савесносг радпнка у пспосрелном пронзводпом процесу, а псго 1ако и iberoa самопрсгорзн, свсстран н днсцнплннован лруштвено-политичкк рад Комнспia за одлнкован»а, наградс, похвалс и лруга прпзнап>а, Фабрпке исмепта „Нови Попонаи" предложила га јс за 13-то окЈобарски награду. Jd.xiajvhn v biiav овај предлог, Скупштпна општипе Параћип одлгчила је да му додели ДИПЛОМУ ОПШТИНЕ ПАРАБИН за 1975. годину. УДРУЖЕЊЕ ПЕНЗИОНЕРА Удружење пензпонера Општине Параћин. као ху.маиитарно-друшгвена oprainoamija, ностоји sch више од 20 roAjnia и у н»ему је сада учлањено прско 2.000 пеизнонера. Удружснл као друштвена оргаипзација јс веома ортаипзовано и преко својих чланова врши изванрслап утнцај на развој друштвспих односа, тако да ова opia- (шзаинја ужива олрсћенн друштаени углсд. Актквношћу руководстава удружава и већег броја чланова, поред остварења друштвенс улогс. Удружење пензпонзра н.ма нзванредан утнцај на стакдард пснзионера, посебно оннх са нискјш пспзнјама. Тако ош> Удружеме: — сваке године iua.w па бамскп и клнматски опоравак нс .мали број пензионера са малнм пснзпјама и то бесплатно; — Удружедо за своје члановс обезбсВује снабдевање са .моп’ћиошћу плаћања па ратс и са другим погодностима; — .пз свог Фопда солндарпости свакс годннс додел>ује повЧану помоћ снро.машннм пензнонернма а радп саBHpartxi јмјхових треидтш<х плп трајних потрсба. Посебнљм залагаљсм руководства Удружем пснзпопера ста.мбепп проблс.мк сс рсшавају веома ефшгасио, тако да се можс очекнвати v што скорнјем врс.мспском перноду if потпупо решење свих стамбених проблема. До сада јс инпцпјатпвом удружењ£ и оствареном добром саралњом са Комупалнпм заводом за соиијално оснгураibe Бхттрнја пзграђено 98 комфорнпх стапова, с ти.м што јс 60 пензиоипсаннх поподнна већ уседено а овпх дака трсба да се усели још 38. Уз сарадљу н помо!1 Скупштпне отпцпше. Удружсп.е је овпх дана добило и свој пови дом за културнс п другс потрсбс пензионсра. На овај начин створсни су н гслоBic да се још више прско Удружења, вслнки број актнвнста — пензионера укључн у свс масовне акције друштвепо-полнтичких п 'другпх организација. Имајући у виду овакву активност Удружења пензпонера Скупшпгне опипгпне Параћин омучкла јс да mv се доделн ДИПЛОМА ОПШТИНЕ ПАРАБИН за 1975. годпну. Hinn llllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllir . Мссној зајсдшшп. посебно па .модернизацији ссоскпх улица ј: другнх комуналнпх објеката н iia том no.br постнже всома завидкс рсзултате. Као председник Мссне заједшше п главнк инпцијатор, уз свсстрану no.xioh rpabaua. ради на асвалтирању пута чи.ме повсзујс ссло са аутопутом Параћнн — Зајсчар. Сада јс секретар Оснопнс органпзацпјс Савеза комуи:! * ста, члан Плснума Савсза \ - дружсља пораца НОР-а, члан Општннскс конференцијс СКС. члан управног олбора Удргжења пензионера у Параћину, a биран је it v впше другшс ор1 ana и тела. Имајућк у вкду да је Ииколић Светислав, за додс.\>11взп>е 13-то октобарске наградс пре\- ложен од свпх друштвсно noлитичкнх организација у селу Доња Мутница, Скупштииа општпне Параћин одхучпла јс ла MV додслн ДИПЛОМУ ОПШТИНЕ ПАРАНИН за 1975. 1одчну.

6. CTPAHA 44 ДАНА' БР0Ј4Ј ДОБИТНИЦИ ОКТОБАРСКИХ НАГРАДА • ДОБИТНИЦИ ОКТОБАРСКИХ НАГРАДА • ДОБИТНИЦИ ОКТОБАРСКИХ НАГРАДА • ДОБИТ ДИДАОМА „ВУК КАРАЏИЋ" Органпзацпја удруженог ра- тини ускладпла самоуправне Да ,3ук Kapauiih” v последњих н другс односс саобразпо а5 годнна бележп вео.ма запа- .мандманскнм и уставним прин жене рсзултате и њсн рлзвој цвпима. V сталном успону. Организацнја удруженог раY периоду 1970/74. повсћава да „Вук Караџнћ” имала јс усс укупап при.ход за скоро 4.5 вск разу.мевања за општс-зајсдггута, а лоходак за 4,8 путр. V нпчкс нптсресе Отшгпше н шново.м перноду запослсно је 37 рих друштвсно-политичких занових радника. јсдница. Y периоду када читаву при- Перспектпве развоја Органпвреду прптпска општа нслнк- зацијс удрмженог рада „Вук видност, ова оргампзацпја ос- Kapauiih", уз добро развпјепс тварује впсок степен лпквид- самоуправнс односс и кадровностн нс само прс.ма послов- ско срсђивањс, су очиглсднс, ким партнерима. всћ и прсма icd cv графичкс услугс, поссбдруштвсној зајсдшшн. тако да но и на плану друштвенс погрс од 1971. годинс нијс бнла бло- бе инфор.мпсања, свс тражскцпана. нпје. Y овом периоду знатно су по- Имајућп у внду овако повећани лични дохоци запосле- стигнуте изванрсднс пословне ннх радника, тако да то повс- рсзултатс н развој самоупрарНање пзноси за око 3,5 пута. ннх односа, Скупштнна ошшиУпоредо са постнгнутим по- нс Параћнн одлучила јс да сс словнн.м резултатима, развоју организацији удружсног рада самоуправнпх односа посвећс- „ВУК КАРАЈЦИН” додели ДИна јс поссбна пажња. Органи * ПЛОМА ОПШТИНЕ ПАРАНИН занија је, мсћу први.ма у Опш- за 1975. годпиу. Бранко ШНспановнН ДИПАОМА БРАНКО ШЋЕПАНОВНЋ ДИПАОМА ЗОРА РАДОСАВЉЕВНЋ И.1 шталшарнјс Долслујући ДИПЛОМУ ОПШТИНЕ ПАРАНИН за 1975. годину Бранку ШНспановнћу, дирсктору Органнзације удружсног рада „Вук Караиић , Скупштина отитпнс Параћпн јс има.\а у внду слсдсћс: 0 да јс за директора Органпзаџмје удруженог рала „Вук Kapauiih ** поставллн 1971. годпнс, тј. у псриолу када јс ова организанија бида прзгисиута дубоком ислмквидношИу, лошим .међуљудским односкма, ticnocTojaibeM стручиих кадрова и уопштс производibo.M на псо.ма iiiicko.m нивоу, a псказивада јс и пбчтак ол 200.000 динара, који је фактички бно всћи; О ла су под Bobcibc.M, а уз његови.м рукозадагањс свих ИОВЧАНА ИЛГРЛДА 0CH0IH1 „Ш И№- 1ШИ) HIM t IUHU чланова колектнва у овој орI анизацнји за кратко времс саниранк nocAQBHii губици, рсшен пробдсм стручних кадрова, побол>шанп ‘ .мсБуљудскп односи, органлзахшја постала ликвндна и што јс најважније пронзводња ie no оби.му повеhaiia за скоро 4,5 пута; О да је од ослобођења до данас бпо активан друштвенополитнчкп радник v ССОЈ, СКС и ССРН, а посебнг активност показао ie у развоју плани- }>арскс организације и као тзкмичар и као руководнлац; • да је и пре доласка на ubv дужносг, као директор Индустријско-стакларскс школс к наставннк Школе за образоваibc одраслнх својом нзванредном активношћу допринео стручжш уздизању радмнчкс омладнне, а поссоно развнјаљу с.мпсла за ваншколскс акгивности. тако да је велики број ткх ученика достмгао највишн степен стручног образовања, а већпна од њнх cv друштвенололмтичкм радници. Основна школа „Стеван Јаковљевић” од оснивања 1963. годинс рсдовно јс остваривала запажсне резултатс у свом раду. Скоро редовно налази сс међу првн.м школама на нашем подручју како на васпигном тако Ji на образовно.м пол>у. За урсћсњс школскс средине ова школа са својим нстуреним одсљсњима двс године узастопно осваја другу а јсдне годинс прву награду у Општи * ни, као и трећс место v Републици Србијн. Ови резултати обавезивадп су чланове к*>лектива да наставе са всћим ентузијазмо.м, како на пословима уређпвања школске срединс, тако и на пословима побољшаке у .матнчној школи. Пракса школс, па и истуреног одсл»еља у Главици, јс да рсдовно capabyje са приврсдом, Месиом зајсдницом и родитсл»има учс>п<ка како на нзвршавању свакодневних школскнх зада * така тако и на урсђнваљу школскс срсдине. Истурсно одсљејћс v Главиии остварпло јс вео.ма солидну сарадњу са становннцима овог нассља. Свакс годинс за становникс насел>а ученици припрсмају пригодан програм који сс традиииоиалио органпsvje марта мессца. По завршстку четвороразрсдног школовања ученшт овог исгурсног одсл>еља настављањсм школон>а успсха у школи водсћц пре свсга рачупа о васпигној уло зи школе. Y току протсклс године п поссбно овс, колсктнв школс са нстурснпм одсдељсм v Глашши, vaohcho јс изузетнс напорс на vpcbunaihv школскс срсдЈшс у приградском насељу Главииа. Тако јс комплстно рсшеп ироблсм хиг1це|||1зап11|е, вдаптпране су просторпјс за ђачку кухињу п трпезарнју. Овом QKtuijoM cinopcini CV IKIM vcaobii v iicxpaini ii xiiruic- :ih при овом нстуреном ow.w» iby какви nociojc и aa учлшвања v матичној шкодп v Параћнну nocnDKV изузстнс резглтате и порсд отежанпх услова због удаљеностп школс. ИмајуНи v внду да ic колектив ове школс, а поссбно iictvгсног одсљења у Главицк, рсловно са пуном озбнљношћу п oaioBopiioiuhv првлазпо изupuiaBaihv својпх основних н пратсћмх задатака, како на васпптно-сиразовном пољу, тако п па пол>у нсговаља п раз * bujaiba самогправпих олносл uivTap ралке заједнице, одлучеио јс \а mv се додслп октоС-арска ниграда за 1975. годпну. ЗОРА РАДОСАВЉЕВИН јс једна од првнх активпсткиња v нашој Општини. Одмах послс ослобођења активно сс укључујс v СКОЈ, а всћ 1946. постајс члан СКС. Свс до данас њена активност је псрманснтна. Бирана јс mime пута за сскрстара Основне ирганизацијс СК, члана Општинског п Срсског комигста СКС. Исто тако млмом активношћу дала је пун доприног V омладмнск1£м организацијама, организацији ССРН н Савеза синдмката. V развоју самоуправљања такођс је дала пгн до^ринос, јер је вишс пута бирана за члана управнон одбора и радиичког. савета у Индустријп вуненнх тканина „Бранко Крсмановић’*. Њсна активност и данас не прсстаје. Сада је прсдссдкик Комисијс за .међуљудскс одгосе у ИВТ „Бранко Крс.мановкћ”. лслсгат Општинскс копференццје ССРН, члап Конфсрснцпје СКС Индустрпјс bvhcних тканпна „Брамко Крсмаио вић". Имајући v bmav дггогодишљу друштвено-политичку активност и залагаљс за развој самоуправних олноса, Скупштипа општинс Параћин охм/чила ie да другарнцн ЗОРИ РАДОСАВЉЕВИН, лолсли ДИПЛОМУ ОПШТИНЕ ПАРАБИН за 1975. годину. Зора Радосављевић Д1ШЛОМА ТОИИИШВ АНТИЋ АНТИН ТОМИСЛАВ, као дстс палог бориа, од pane млалости испољио јс друшгвснопоНОВЧАИЛ НАГРАДЛ ЖЕНСКА ЕКИПА ОКК „ПАРАЋ1Ш” Од самог почетка постојања О.младичског кошаркашког клу ба у Параћину, жепска еклпа својим тспесмма бслежк сталнн успон овог спорта у наше.м градг. Освојено друго место на JvHiiopcKOM првенству Србијс 1972. годнне, прво мссто на истом првенству већ следеће 1973. годнне, високо четврто место ма Првенству ЈугославиЈс истс годнне, говорп вишс ол саммх резултата, говори о впlokom .моралу спортског попа * uiaiba н занста самопрегорном AMTI14KV акпгвност. Као омлалинац учествује на чсгнри омладинскс радмс акиијс и три пута бпо јс ударннк. 1-bcroBiiM додаском на рад у Пара1шп, најпрс у ПрсдузсћУ „Водовод” а затим у Заваду за ко.муналпс послове и урбаннзам, мстовремено почшве интензмвније да радн на изгралкана.\мзацијс. Као стручшак веома амбмциозно ради ita изналажењу тго рацмоналмшјпх рсшења за изградљу канадизацијс, односпд иоједпних њсних дслова. Y том с.мислу дајс hcko.uiko всома крупних прсдлога за нзмеиу ------------------------ --------------- -------- постојећсг пројекта каналпзасптузијазму о.мдадпнског спор- itrrfcva• сђе V uiLsy изналажењЛ Са припре.ма падобранаца НОВЧАПА НАГРАДА АЕРО - „наша КЛУБ КРИЛА” Orc годинс навршава се 20 голина nocrojaiba Аеро-клуба „Наша крт\а" нз Параћнна. Y протск.\им голнна.ма Аеро-клуб „Наша крила" као екипа и »>ејовп чланови поједмначно бсЛС1ЖИЛИ су ста.\нс успехс на рспубличком п југословепском ннвоу. Кдуб ic скоро свакс годинс давао члановс репрезс::- тацијс Југаславнјс у мушкој мли жснској конкуренцијц н\и у обс. Било је година када ie чнтава мгшка репрезсмтацпја бнла састављена искл>учиво ол падобранаца нашсг клуба. Ове годпнс Kav6 ie развио посебне активностн како на спортско.и тако псто и па организационом пољу, што јс донело пзванрсдiiv афпрмацију н кдуба и града Параћина. Y част 25. маја — Дана младости, одржано јс на Аеродрому у Давпдовцу траднциона.гно надобранско такмнчењс пол назнвом „Куп младости" на komo cv сс такмнчили падобран ци из 3C.M.SC п иностранства. годнну. Најзначајнија манифссгација овс годинс јс одржавање завршног дела XVIII-or (угословенског аеро рслија за пехар Маршала Тмта на ко.мс ie било присутно прско 50.000 глсдалаца. Мушка падобранска екнпа јс ове године са доста успеха \ чествовала на Републнчко.ч првенству v Смсдереву, државном падобранском првенству у Лесковцу и Купу „Братство и Јединство" v Пршитшш. Изузетнп рсзудтатп и сгалан vcnoii клгба дајс гаранцију да се п v наредном nepnoav очекујс дал>п допршшс развоја овог спорта, а посебпо прппрема новнх кадрова за-погребс нашс Армнјс п одбрамбсппх ирппрема vonmie. Ценећп ове успсхе и резултате, Скупштина општлне Параћнн одлучила ic да Аеро- •клубу ,.Наша крила” додслп 13-то октобарскг награду ОПШТИНЕ ПАРАНИН за 1975. та v онаквом облику какав бп трсбао п морао да nocroiu v иашој социјалнстичкој заједmiuii. Y годшш 1974. скмпа бсдсжп Aa.sc побсдс. На јунпјорском ирвснству Србпјс осваја друго место, а на Јунпјорско.м првснству Југославијс попово чстврто место. Y ово.м рангу так.мпчсња — Регц-блЈпжој лиги Србпјс, женска скипа ОКК „Параћии” потврђује своју вредност освајањс.м другог мсста у послсдњс двс годкне. Овако висок пдасман јс овс годинс био од изванрсднопг поссбпог значаја, јср јс обсзбслио директан улазак у IIPBY CABE3HY ЛИГУ. Никада до сада параћписки спорт мпје достигао овакав домст. Прп то.м нс треба пренсбрсгпути чшБсницу да јс ова скнпа врло млада и псрспсктивнз. и да од ibc тск трсба очекизати резултатс у ово.м највишем рапг\ * Југословснског такммчсља. Појсдпнс члашшс клуба, однгра\с су преко тридесег узакмнца за репрсзснтацију Југославијс и потснш!ја.\нн cv олпмпцјскп кандидати. Клуб дајс чланове iyiuiopcKoi репрсзентаинји Србијс п пионпрској селекцији Србијс. Развијсии другарски односи и слшсао за колективан рал лаје пуну гардшшју да ћс ова скипа граду, чијс мме носп, дарнвати иовс још значајппјс рсзултатс. Цснећи овако nocTirriiyrc резултате Скупшпша општинс ‘Параћпн је одлучила ла oo.siix тсхничкнх решења и рацноналнпје градњс. Посебно ic радно на слммштсању прпмс пумпе сташше испред Фабрикс шгофа п Т1шс допринео ла сс извршс уштсде од близу 10.000.000 Ainiajia. Исто тако, Толшслав AiiTiih творац ie још неколико всома иаинонадних рсшења, као што су изградња „смшср” јама за пассљс „Партизан” и иентралmi део града, каналнзације на Градско.м ксју, чиме ic елимннисан с.мрад, канадизацијс у Yaiiuii Савс КовачевиНа. где су ностигнутс огро.мнс уштеде у одпосу па раиија решења. И.мајући у BilAy за.\агањс Toмислава АитпНа и јбсгов самопрсгоран рад на пружаку стручпс ПОМОћн И -MILMO дсложепској екшш Омладинског шјц кошаркашког клуба „Параћнн ** \Ј додсди 13-то октобарску награ- - AV ОПШТИНЕ ПАРАНИН за Kpvra ibcroBiix послова, Ckvpirmia општинс Параћнн од- . шла ic да .mv доделц ДИП- [Н 'за AOMY ОПШТННЕ ПАРАННН 1975. годину. за 1975. Жснска скипа ОКК „Параћнн"

БРОЈ 43 44 ДЛНА" СТРАНА 7 • ДОБИТНИЦИ ОКТОБАРСКИХ НАГРАДА • ДОБИТНИЦИ ОКТОБАР ДОКУМЕНТИ ПРОГРАМ ИДЕЈНО - ПОЛИТИЧКОГ ОСПОСОБЉАВАЊА КОМУНИСТА НОВЧАНЛ НАГРАДА СЛОБОДАН СТОЈАНОВИЋ И РАДОСЛАВ ПРОНИЋ САОБОДАН СТОЈАНОВИН, академски вајар, доласком за г.рофесора лпковне уметности v Центру за образовање калрова „Иво Лола Рибар” акгивпо радн на развоју ликовнс културе. Најпре оргавнзујс лиКОВНУ CCKUHjv И V OKBIipy 1ћС окупл>а велнки број ученпка средњих школа. Њсговом нннцијатнвом основан |с и Клгб лнковних уметнпка Параћина, •шји јс председннк. Такође у оквиру Општинскс заједницс културс лајс пнпцнјатнву за иснивањс умстннчкс колоннјс V Сисевцу. Слободан Стојановнћ Y Параћнну је организовао своју прву самосталну нзложбу скулптура it нртсиса. Члаи је Скгпштннс интересне зајсдшшс култу.рс if ипицпlarop многих акцпја на пол>у ликовнс културс. IIIIIUIIIIIIIIIIIIIinillllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllll||lllllll|l||||||||||||||||||ll||||||||||||||||||||||||||||||||BIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIUIIIII||||||||||||||||||||||||||||||||||| l||||||||||i||||||||||||l|^ РАДМИЛА КНЕЖЕВИН: ТРИ ДАНА ЗА ДАВИДА Среда. Данас мп се чшт да је проја нарочито мала. Мања него обично. Хође ли бити за све нас? Како ћу успети да сакријем парче за Давида? Видим да неће остати. И мајка и отац једу брзо, крупним залогајима. Као да журе. Нутс и једу. Моје парче стоји недирнуто поред тањира. Само да сс окрену! Улицом је прошао бившп жандарм, сада у иивнлу. Џекп залајс ц ја своје парче брзо стављам у цеп. Давид од синоћ није јео. Бно је преплашен и није му било iui до чега. Необнчно мп је било да мушкарац плачс па макар то био и дечак као што јс ДавидНсћс нм бнти нншта, уверавам га. Сви кажу да су их одвели у логор на рад. Он одмахујс главом и плаче даље. Нећу да му кажсм шта сам чула: да су их ударнли док су их трпалп у камион. По варошшш се шаnyhe да ће их убпти као што су Нисимове, Вајсове... He, Давнда не жслпм дати. Захваљујем судбини што тог момента 1шје био код куће. Трчали смо улииама и ја сам га угурала у ову шупу где нико не улази. Давпд је мој најбољн друг и ја liy га чувати све док ти проклети Нсмци нс оду. Нпко неће знати, нпко, јшко. .. — Требало би окопати грашак, каже отац. Скоро јаукнух. Па онда не бих могла до Давида! Срећом, мајка нпје расположена за то. Ујутру Ну ја то сама, каже она. А ја на то брзо додајем: — Сутра ћу ти ја помоћи! Ох боже, свс, све, само нс сада. Па Давид бн у.мро од глади. Сунце пече. Џекн дремљиво маше репом. Трчи.м преко баште. Путем кндам крупне црвене плодовс за Давнда. Унутра је мрачно и ја се лагано привикавам. Шапућемо, иако нас овде нико не можс чути. Још увек је уплашеи. Седи погурен на велнком, старом коферу. Покушавам да говорим прнродни гласо.м. гБсгове очп ме упптно гледају. He, нисам чула нншта о његовима. Лли, сигурно lie проћи поред Kyhc чнм сс пзвучем на улнцу. Колпко ћс још морати да останс овдс? А.ма не дуго, сигурно, само док сс љсгови вратс. Бићс то брзо. Наравпо, ја знам ла сс љсговн неће вратити. To свп говорс. Мама плаче к каже: „Страшно ми јс због Давпда. Шта им јс дете скривило? Тата hyni. Пнтам се, шта би они казали кал бп зпалн. Да лп... He, нс. боље је да нико не зна. Чствртак. Још мс боле рукс од баштс. Раднлс смо мама и ја цслог ]утра п ја сам нспод ока бапала поглсдс па врата од шупс. Шта ли радн Давид? А нисам могла нн под којим нзгово * Љсгов посебан допрннос је удавању изванредног ндејног решења за ФОНТАНУ СЛОБОДЕ чиЈ1Ш ћс сс свечаннм открнвањем увелнчатк славл»е побсде над фашнзмом. Имајући v внду њсгов лопринос v развоју лпковнс кулivpe, Скупштина општинс додслила је СЛОБОДАНУ СТОЈАНОВИНУ, академском зајару 13-то октобарску награду ОПШТИНЕ ПАРАНИН за 1975. годину. РАДОСЛАВ ПРОКИН РАДОСЛАВ ПРОКИК, као стручњак за заштиту споменпка, всћ чстнри годпне непрскндно радн на нашем тсрену, V3 посебно апгажовање ца ксмплексу „Мале свсте rope” v долпнп рскс Црннцс. Поред бројmix проблема које ова воста посла намећс, Радослав Прокнћ јс увек палазпо времсна да свој умстнпчки и лудски допрннос да и шнрс — ван заштнте споменика културс. Захваљујући њсговом снтузијазму, којн је, свакако, рсзултаг љубави пре.ма вредностпма нсиролазпс лепоте, нашн мзнасшрн добијају контурс свог нзглсда у 14. вску, а брнжлчЈВО скупхана археолошка rpaba јс драгоиен допрнпос археолошкс збирке будућсг Завнчајног музсја. ПрокнН јс л^боко запнтсрссопан за свс токовс жнвота v naiuoj срсднни. Поссбно сс н>сгове сугестијс и утпцај occhajv V култивнсању животннх н радних срсдпна у иашем граду. Ннкада до садд ннје питао ла надокнаду н нијс мсрпо време, а ссбс ннјс штедео ин v најтежпм пос.1рви.ма. Стиче се утисак, a то је мншљсље свпх л>уди Koiif са wnt no Chao ко.м шгтању контакпграју, да он волн наш град п Љегове Радослав Прокип људс н да због тога, као п због свог стручног опредељеша v свакој нашој акцнјн. гле јс потрсбан, дајс пуни допринос. Радослав Прокић јс дао мнота стручна и умсппгчка рсшења нашсм граду. Помснућсмо са.мо нска: решсње ентсрнјера хотела „Славија”. Бпблпотске ,Др. Внћентдјс РакнН”, заштнтс старе градскс архитектуре, као п извапрсдан предлог рсlucita у саралњи са Слободаном Сгојановпћсм. акадсмскпм иајаром, за ФОНТАНУ СЛОБОДЕ чиј!ш hcAio свечавнм огкривељем увелнчат слављс лобсдс над фашизмом. И.мајући у внду самопрсгоpaifr пал н постнгнутс резглгате Скупштпна опнгтнне Пара- )нш оххучила јс да ПРОКИН РАДОСЛАВУ, додели 13-то окто барску награду ОПШТИНЕ ПАРАНИН за 1975. годину. ро.м ући а да не скреиелг машшу пажњу. Само сам покушала да безбрижним гласом запиткујем шта mhc.ui кад ћемо у школу и да ли је за време рата важно учење пли... Поподне успевам да улетим код Давида. Страшно ми је што га морам лагатн: — Кажу ла су свн на раду. Оправљају пругу. Имају н да једу. Све то говорим брзо, не желим да ту лаж држнм дуго у ссби. Xolie ли ми Давид опростититп што лаже.м? Донела сам му књигу да му не буде досадно, да не мнс.\н на страшне ствари. Посматрам га нагнутог над Робинзоном и његови.м Петком. У о'ву напуштену и прашњаву шупу улазн кроз пукотину само један зрак сунца и пада на његову црну косу и отворене листовс. Давиде, Давиде, зар бнх ти смела рећи да су ти кућу напуннаи Не.мцп, да газе по твом днвном цвећу... Велнки, црвени каранфил спуштам му на књигу. Једна грнмаса грчн љеговс усне. Излазпм напохе » плаче.м. Петак. Дуга, пуста улица. Радње затворене. Шта је то? Нека необична тишина. У дал>ини само повнин Нс.маца и бат цокула. Ја млатарам кантнцом за млско. Тетка Стана нам не можс донети, боли је нога. To она кажс, али ја знам да је то зато што сс бојн да нзађе и остави самог снна кога кријс нсгдс у кући. Тражнли су га већ вншс пута, а она плаче н говорн да пе зна гдс је. Није ми тешко да сама пдсм по .млско. Тако hy бар проћп поред Давндове куће. Ето и тстка Станине кагшје. Л.\н, двориште је пусто. Крава муче као да није помужена. Застајсм неодлучно. Чудна нека тншина, само уједначено зујање, пчела илп бу.мбара? Одједном осстнх страх, ужасан страх од тишине. пустог дворишта и шпром отвореннх врата... Трчнм натраг. Скоро се сударим са немачком стражо.м. — Лос, лос, внчс јсдан снвн шле.м и РАДНИХ ЉУДИ 1. Реалнзација ОриЈектацноног програма идејно-политичког оспособљавања комуниста у основннм органнзацнја.ма СК Програмо.м је обухваћено девет тематских области у оквнру којнх су разрађивана питања која су значајна за идсјно- -политичку оријентаццју Савсза комуннста у ларсдном периоду. И у парсдном периоду ндсолошко-политнчкн рад у ООСК одвнјаће се у оквпру реалнзацијс Оријснтацноног програма ЦК СКС. I. Да 00 СК усвоји Програм идсолошко-полптнчког рада од најмањс 9 тема; 2. Да 00 СК сачинп плап рсалнзаиијс програма идсолошко-полнтнчког рада (најмањс једна тсма мссечно). 3. Да 00 СК формпра сопствени актив прсдавача за реализацију програма и плана илсолошко-политнчког рада (организаиијс којс немају довохно предавачког кадра, помоћ могу у предавачима да остварс преко Центра и Општннског актнва прсдавача). Лнтсратута за прсдаваче обсзбсђујс се преко одсхсња марксистнчке литсратурс прп Градској библпотсин ,Др Вићснтијс Ракпћ”. 2. Всчерња полнтнчка школа Вечерња полнтичка школа раднћс у пст ссла: Стубпци, Плани, Забрезн, Лешју и Клачсвишт. Овом Школом бићс поред чланова СК обухваћсни и занптсрссовани грађани н омладнна. Насгава he сс нзводити пре.ма поссбном програму ндсолошко-политичког рада Всчерње полнтичке школе. 3. О.младннска полнтнчка школа Омлалпнска политичка школа радиће: по једно оделсње у Гнмназнји и ЕШЦ и два у ЦОК п граду’ (јсдно оделсњс за ваншколску омладнну). Школа he раднти по поссбно.м програму ндеолошко-политнчког рада Всчсрњс П0ЛНТ1ПКС школе. 4. Школа са.моуправл>ача „Мплснтијс Поповнћ” Школа самоуправхача „Милснтијс ПоnoBiih” радиће: — у Српској фабрнци стакла — једно оделељс; вуче .ме за руку. Мада разумем прнлнчно не- = мачки, успевамда ухватим само једнуједину = реч из мноштва: — Данас Кинд. Затим .ме f остављају и одлазе даље. He, не боји.м се, с<и = мо се пнта.м шта се догађа. Гурају ме према | гомнли и ја се иађох на пкјацн. Много јс све- н та и ја се пропшћем на прсте... Мука ми јс... мрак... гласови из далшне.. | Како све ово рећи Давиду? Иза мојнх лепа клате се на вешалима вс- = лнке лутке са избаченим језниима. Давидовс | родител>е одмах сам познала... Истог дана, вечс. Пред очима ми ноге оосшених. Покушавам = да их изброји.м. али не могу. Сем Давндовог = оца и мајке, једнс прнпадају н тетка Станн- = ном сину. Па пусто двориште и крава која му- I чс. Сад знам зашто сам се уплашнла. Велнка, = црна слова на објавама. Позната многа име- = на на зидовн.ма, бандерама. Завлачим лнне у јастук и рпдам. Мама до- I трчп, дајс дш шећера и воде да се смнрим. = Једну коцку крпшом стављам под јастук. За | Давнда. Устајем и ходам по кући. Да лн да кажсм = мајин? Можда бп она знала нско боље место? = Ипак, не, нс... Субота. Ево ме рано код Давида. Нервозан је. Kao i да мн не верује. Су.мњичиво ме гледа. Дави- = де, шта би све дала да могу да тн донесем = добре вести. Хтела бих све да учиннм за те- = бе, све бнх дала, све своје књпге, албу.ме глу- = маца, косу бнх исекла, не са.мо косу, већ прст, 1 руку, жнвот свој бих дала. Алн, ја шпита не = могу. Пред очи.ма су мп ноге које сс клате. Па = опет .мрак... Давпд мс дрма зове ме. Шта мн | је? Нпшта, јест, боли мс стомак, лажс.м га. = Јела сам зеленс брескве. Нс верујс мп. Шта крнјем од њега? Ннш- i та, Давидс, нншта. Глас ми јс свс мање увср- = л>нв. Почпкем ла плачсм. Плачс н он. Зајед- = но, дуго, нзгубљено. Као у прпчи кад се нађеш 1 у пустој шумп, а пута нема. И ничија рука = да тс прихватп, повслс... | Да.мбара.. .дамбара... нека мукла лупа у = даљшш. Још увек плачемо обоје као што сва = деца плачу. Загрл>снп. Сузс нам се мешају, вн- = ше га не тешнм. | Дамбара... дамбара... опет се чује. Па то = је добош. Шта лн је сад? Обоје престајемо = да плачемо. Ослушкујемо. Одједно.м, знала I сам. Ја сам знала шта he добош објавитп. = Како зауставнти лупу добоша? Како зат- 1 ворити уста добошару? Скаче.м п ставл>а.м својс дланове на Давп- = дове ушп. Он сс отнма. Избезумљено, почпњем | да га хубнм: — Давпдс, Давиде, не слушај... = Он ме пагло гурну и глас јасан као дан разби н таму око нас: — Обешепн па пнјаци... због покушаја бекства... Имеиа су сс чула врло јасно. Внше нисам памала шта да крнјем од Давнда. Нисам га мога стпћн, алп сам знала куда he. И кад су се пза угла појавнле ноге које сс внше ннсу клатпле, Давпд паде. Једна жена је плакала. Плакала сам и ја, јер су сада зелене уннформе заклоннле Давида од мога погледа. Остала сам згрчена на тротоару, сама, беспомоћна. Лолима сам пссннце н стпскала зубе. И ОМЛАДИНЕ — у ИВТ „Бранко Крс.мановић” — једно оделсњс; — у Фабрицп цемента — једно оделен>е; — у граду — једно оделење. Школа he раднтп по Програму Школе самоуправл>ача ,Д1илентнјс Поповнћ” за наставну 1975/76. годину. 5. Семинарн н прсдавања ОрганизоваНс се дневни и вшиедневни сс.мннари 113 свпх области друштвено-полнтнчког и скономског образоваља и васпитања за свс друштвсно-полнтичке структуре и ралне оргаппзаинјс и то: — ссминар за члановс извршних одбора основннх органпзанија синдпката, — ссмннар за дслегате н делегацнје у са.моуправним ннтереснпм зајсдшпхама, — селптар за новопзабрана руководства у ССРН. — семннар за раднс организаннје у везн одбране и заштнте, — семпнар за новоизабране органе управљања и ООУР и др. Оргапнзоваћс се следсћа прелавања: 1. Инструктпвна прсдавања за чланове политнчког актнва у спровођењу Оријентаиконог програма илејно-полптнчког образовања комуннста која нису раније обрађена. 2. Инструктнвна предаваља за све предавачс са пи.м.м да се побохша њнхова псдагошко-методска спрсма за реалнзацију разнпх облика рада на политичком и марксистичком образоваљу н васпнтању чланова СК. Обрадићс сс следсћс теме: а) Избор и прнмена мстода у друштвено-полнтнчком ооразовању; б) днлактнчко-мстоднчке ттрстпоставкс за друштвено-политичко васпитање и образовањс; ц) Органпзациони облнци лруштвсно-полнтнчког васпита>ва к образов; ii>a; 3. Прсдавања за просветнс радннкс из донетог Програма н то: а) Програ.мске и дидактичко-метолске основс социјалистичког васпитања и маркспстнчког образоваља; б) Дијалсктпчко-материјалистичко схвата1БС света као рсволуцнонарнп скок у тумачењу и мсњаљу природс. друштва п свссти; ц) Настанак и развој радннчког покрета у југословенским земл>ама до стварања Југославнјс: д) Повезиваљс рада и образовање у coиијалистичком васпптању о.младнне и е) Научнотехнолошка револуцнја н са- .моуправљањс. За радне људс одржатп пет јавнпх предавања из области акутслне друштвено-политпчке стварпостп п потребс за општим сазнањнма о збивањнма у свету и кол иас. Програм рада трибпнс бнће накнадно утврђен. РАД ИСТОРИЈСКО-ГЕОГРАФСКЕ СЕКЦИЈЕ Y част 30. године слободе члановн Историјско-географске секције ОШ „Радоје Домановић” у Параћнну посетнли су историјске знаменитости западне Србнје, са предметннм наставницнма Радмнлом Матнћ и Бранком Пстровнћ. Устаннчка Бела Црква и прича очевидаца најбољс је нлухтровала првн устаничкн хитац Жикице Јовановића Шпанца 7. јула 1941. Били смо на извору Револуције народа Србије. Y херојском Вахеву отишлп смо да сс приклоннмо сенкма Стевана Фнлнповпђа. Посеб.чо нам се у памћење урезао текст на споменику: „Партнзаннма, ко.муннстима свилга који падоше у борби против фапшстичкнх поробл>ивача и нздајника народа". Ова екскурзија је само део богатог п креативног рада Историјско-географске секццје. Beh годпнама младн псторичари н географн нсгују разноврснс видове активностп; прпређнвање исторкјско-географскпх вечерп, сусрета са борцпма, са родптел»има палпх бораца, укључивање у емнсију РБ „Сакупљачн старнх врсдннх прслмета и књпга", прављење паноа, графикона, што употпуњује наставу ових предмета. Исторнјско-географска секцпја нашс школе н.ма велпкн број днплома, пехара, прпзнања и верујемо да he их бпти п убудуће. Невенка ПетровиН VITt ОШ Радоје Домановић Пред споменнком Жпккце Јовановпћа — Шпанца

CTPAHA » .14 ДЛНА' БРОЈ 43 РЕПОРТАЖА ИЗ ПЕКАРСКОГ ПРЕДУЗЕНА „ИЗВОР" Осам великнх очева Ноћ јс всћ одавно одузсла ствари.ма свсжнну х боју. Мост таме надвпо сс нзнад свих maxima, Mcba, лнца и капнја. Октобарску полутмхну заснпа смет мессчпнс. Параћин одмичс У сан, ка noxohx. Алн н»пх ос.моро нс смсју ока склотгпг. Онн храис исо грал * До сутра ујутру. тачнијс до чстпри сата, мора бнтн испечсно 7 000 кплограма хлсбх II док грал равномерно дпшс трећа смсна Пскарског прсдузсћа „Из вор” бдн нал новом линпјом за БИБЕ ХЛЕБА И HA ВРЕМЕ Y пскарском прсдузсћу „Извор” v току јс опремаљс новог резсрвоара за бутап-пропан гас капацитста ол 30 мстара кубнпх, чи.мс би сс обсзбелило пссметапо н снгурннјс снабдсвањс овн.м неопхолхи.м тсхнолошкнм горивом. Досадашљн рсзервоар капаинтета 10 мстара кубннх захтсвао јс чсшћс пунлње, што јс нзнскнвало х всћс трошкове око транспорта. с обзиром да сс сиаблсваље бутаз!О.м вршн нз Бсограда. Порсд гштеде па овом плану. чнме сс Пскара укл»учујс у акцнју штсдњс, спгурпост снаб\спа1ва хлебом бићс. већа, јср he ол сала маљн рсзервоар увек битн у резсрви. Са моптнрањсм акгмулатора за папајањс слсктрнчном енергпјом u рсзсрвоара за бутан — пропан гас Предузећс „Извор” потпуно спремао ло’ чекује зп.мски пернох II како хам рекоше v Пекарк вишс iiclic бптх случајева ПСДОВОЛЛ1С спабдсностх продавннца. -М. Д.). псчсњс хлсба, бдн над расположсњем двадесст ххл>ада њсговнх грађана. Око пскарс шхрх сс мирис врућсг тск нспеченог хлеба. Удишсмо га nyiuiM плућнма. Љубазпн руководнлац смене Слободан Раннћ уводк нас у халу. Бсспрскорна чистоћа на сва ком кораку. Дуж модсрпог пскарског постројсп.а осморо л»уди у белнм мантплнма, „вслнкс татс” „стру чинм очн.ма” пратс процсс проПЗВОД1&С. — Сала ннје тсшко бнтх пскар објаипвава хам домаћпн, којн ве!1 трхнаест година радн на овом послу. Ручна пронзвод« н»а — то је право пскарство. Трплесст зноја да те нзбнју док јсдан кнлограм будс псчен. Зато валла свс веђх број младих л»удх бсжн од овог заната. Пнтатс како тсче „вслнколученнјс” хлеба? Па вплптс: Из мешсрипие гдс сс месп и киселн тссто пполазп кроз лслилпиу која одваја полједиакс комаде, V прсткомори тс „лопте” морају да одстојс пет-шест мннута, а затим преко „моста” нли покрстнс траке век нс улазе у главну комору гдс нарастају под одређепо.м тсмпературом. Послс тога у „строгом рсду на спорој трацн” тесто Из „Извора” „стрпљиво” сачскујс да уђе у nch. Л>удска рука тек на крају узама нспсчсну вскну. На крају процсса домаћхн нам отвара врата. Спре.ман ка* мпон очекујс да прсузмс првс килогралгс п забрекћс пут Жупс, куда одлазн прва тура производа. За то врс.мс Јслан малн застој. Тесто сс залспило и делсњс хлсба ис течс пормалпо. Спрстпом мајстору јс ловол,по само нсколпко трснутака н процсс одмнчс нссмстаио. Па шта мисле о свом запату: Момчнло CifMifh, Милорад Мхлскковић. Мнћа Живковнћ, Станштр ЈсптиИ, Сретеи Нирнћ, Свста Топовнћ х Богослав Рнстнћ, пскуснп пскарн са дуГОГОД1ШЈЊХМ стажом. Нсзгодпо јс што поћ претва * раш у лан. Стално тако. Супротно навнкама прнродс. To трсба пздржатх. II због породпне. II жене, додају другп у шали. Пскарн сс само даљу „женс”. Нарочнто је нсзгодпо нсожсњсним младпм л>уднма. Поред тога што пеку најмекшс н пајлепuic хлебове за својс драгане, то морају да раде и за своје супарникс. Тскст: М. ДнмхтрнЈсвнћ ПРЕДПРАЗНИЧНИ CYCPET СА РАДНИКОМ ПРИМЕЋУЈЕМ СВЕ ВЕЋУ КУЛТУРУ РАДА Обично се прсд свсчапс празпичнс трснуткс окрећс.мо уназад да саглсдамо рсзултатс свог рада, успехс, нсуспсхс, новс могућпос тн... Још како с.мо задовољнн постнгпутнм, празннци cv свстлпјп. Алн младн радпик БоривоЈс Снбнновић из Фа брикс штофова пс мислнтако. За њсга јс још рано да сабнра својс успсхс п рзд нс побсдс. Па и порсд скро мностп његовп радни рсзу лтатн iiiicv осталн непримг ћснп v овом колектнву. За овај прсдпразнхчнн су срст другови њсговс хадне органпзацкје прсдложилл cv баш ».era, БоривоЈс Спбш!овнћ ;е pobeii v Тскнјп 1940- тодине v радннчкој породици. Y Фабрнку штофова долазн 1952. голинс од када почшвс jbcioua жпва актнвпосг. По рсд ангажовања па радним месту Снбнповић је и јсдан од пстакнутхх дру« ИЗ ШТОФАРЕ КАзУЧЕВИ ЗА НОВЕ СГАНОВЕ На лригодиој свсчаностн, 4. ссптсмбра уручени су кључсви ол повпх сгаиова радницима ИВТ „Брапко Крсмановић”. Но вс стаповс добкло јс 55 радхнка. Па свсчахој подсли кл»учсва ол повнх стапова говорпо је дпректор овс раднс организацнјс Србобрап Радосавл>свнћ. Кл»учевс новн.м станарнма уручно јс председпик фабрхчког одбора Сннднката, Мнодраг ПстровнН. Y новохзграђспнм’ зградама у Улнци Буро Салај н Иво Лоштвсно-полнтнчких радчкка. Члан ic OK СК и MOK СК, Председинштва Општпнског Савсга Тнтовог фонда а бпо јс it делсгат па Пстом ксп грссу Савсза сипднката Србијс. — Мислнм да мноп! радШ!Ш1 не уложс баш сву сво iy снагу ла нс бн могли в после радног врс.мспа дасс посвстс друшгвснополитнч. кој актнвностн. Јср тсмно развоја нашсга друштва захгсва да сс свакп радннк максн.мално укључи у приб лематнку радпс органпзаиијс н токовс развоја самоуп pae.vaiba, каже наш вред:|:1 саговорннк. Зато мн није тсшко да се посветим друштвсно-политхчкој актнвпостп, јер самоу прављахзе сс не сгавара само на радно.м мссту, већ х ван ibera. Потпуно ангажо вана лнчиост јсстс лпчност самоуправљача. Конкрстно, код мснс на радном месту прн.мећујем све sehv културу рада. Ралла Рнбар додељсхо јс 30 лвособннх, 9 једнособннх н 6 rapсоњсра. Ови станови кошталп су радну организацију 10 мплнопа динара. Вредно јс иапомспутп да ћс if дслн.мичпо бнтн рсшсп проблем снабдсвања нассл>а Знојац х Данково. По речп.ма самнх радинка овога пута кључевх од повнх станова отншли су у правс рукс. Наимс овога пута нмалн су првенство.. радниин-са .дужцм раднн.м стажом чекака па стан. па и тсхнолошка лпсцнпги на такоВс ic порасла, алп увск постојс хссавсснн по јслипии. Чинх мх СС ла се још до BO.Y.HO нс предузимају прсвснтивнс мерс како нс бн долазило до кажњавах»а. Ту се раднн л»гдн мог колсктн ва Mopajv вишс ангажоватн’ V харсдхом псриодуТако говорн БоривоЈс Си биновнћ, а.мбнххознп метал скх ралпик, који рсткз сло бодне часовс пајралије про водх у крупг породице хлк порсд обалс са штапом у руцх. « М. Днлштријевнћ Свакако ла -је ово крупан н 'зпачајан корак у решавагву стамбеннх проблс.ма запошл»спих у овом колектнву. Тренутпо ic псрсшсно стамбсно питан.с 300 радника. V Порсд нзградн>с друштвсннх станова у Фабрнци штофова обилато помажу и. пндивндуа.и ну нзградљу, а поред тога у Штофари поручују да пнјелап радпнк исћс oixiiii у пснзију бсз рсшспог стамбсхог пптања. ■ м. и. н ИНДУСТРИЈА ВУНЕНИХ ТКАНИНА БРАНКО КРСМАНОВИЋ" ПАРАЋИН 13. ОКТОБАР ДАН ОСЛОБОЂЕЊА РАДНИМ ЛжУДИ.МА II ГРАЂАНИМА ОПШТМНЕ ПАРАЋИН

БРОЈ 43 J4 ДАНА’ CTPAHA 9. ИЗ ФАБРИКЕ ЦЕМЕНТА Нове инициЈативе комуниста ■ Секретарнјат Фабрнчке конферснције СК у Фабршш цемента „Нови Поповац" је на својоЈ седннцп одржаној 25. септс.мбра разматрао како се у овој органнзацнЈи извршавају задацн комуннста на сгабнлизацнјн орнвреде. Y вези са тнм разматрао је н нзвршсње планских задатака у протсклом н задаткс за наредии период. О томе смо разговарали са Бранмславом Радићем, заменнком сскретара Фабрнчке хонферешшје СК, који нам,је, између осталог, рскао да је на седшпш констатовано да извршснл планских задатака >шјс задовољавајућс. Има Ш13 субјективних слабости 1< неопходпо је да се од основних организација СК и снндиката. као и од самоупратв нпх органа OOYP-а захтева дц, ова питања одмах анализирај^ и предложе копкретне мере j.a хо бм ло краја годнне свн п.^ан скх задаин билп остварснп. Захтевала је да по пнтшву стабилизацнје колегијалнр-пословни орган предложп. низ мера, јер јс од њсга н до> сада постицала иншшјативу зц one ратнвно постављање н здзврше jte задатака. Посебно јч укази вано на неодговоран од/ioc прс ма раду, на спорост у решава- >by питања о награђш/ању пре ма раду и резултатит рада, о изменк техннчких усдова рада итд. Колегпјално послввни орган раз.матрао је objix /guia закд>уч кс Сскрстаријата Фабричкс конфсрсниијс СК fi предложно је ппз опсративДОх мсра којс ћс битп разматрзде на РадпнчкоЈ скупштшш и другим самоуправним орвдшма. Највсћи број тпх мсј-дл односс се на утврђ|гван>е послова на рслапи јп пропзводња * одржавање и комсрцијални ‘развој. Неке од тпх мсра имају за Ш1Д> да убрзају отклан»ааБС техпнчких недостатака з5рг којнх сс често јавллју застаји у пронесу пропзводјвс, заогнм *да сс пспнга могуђнсст замснс скупих гори ва јевтиниЈнм, смањс залнхс рспроматедајала и горива на огпималне. залихс, нспптају мо гућносгп освајања пронзводњс иових пронзвода, а посебно да сс пободдиа квалптст пропзвоДа.гс вригЈп дал>а експанзпја на тржншху. Изрдоена појава боловаља Јс добфла посебно место у прсл логу jrepa јср она у значајној мсрн всћ рсмсти ’ пзвршешз плаесклх задатака. Y том смк сл^ Самоуправна радничка кон трола је учинЈС\а увид како рхмпгни 1гз овс радлс органнзацијс болују н установљено је Аа сс највсћп број радника за време боловања налази на раз * #шм тешким физичк1Ш пословима вап кућс, што свакако нс лоприносп побол>шан>у ц»иховог здравственог craiba. Име на тпх раднпка су јавно објав љсна, а.\н овај проблсм iichc моћи да се репхи уколлко сс у Јвегово pcmaeaibe не укључе Синдикат и СК, и не нзмснп политпка плаћаЈва боловања до 30 дана. Нсопходно је и већс ангажоваи>е лекара п оста * лпх служби у утврђивању узрока који условл»авају овако пзражену појаву. Y нил>у непосредног увнда и бржс нитервснније у случајевима застоја у процесу произ * водње предложсна су конкрет * на задужења руководноци.ма з< радника у OOYP-има, а нарочпто за рад у трсћој смсни. Све мсре које је прслложио колегијално-пословни орган нећс Mohit до краја бити реализованс уколико сс акпгвнијс не укључе основне организаци је СК и синднкати OOYP. Поред дежурства и помоћн стру чннх радника, нсопходно је да се уведе п дежурство чланова полјггнчког актива фабрике к да се на слабостп које се дешавају веома брзо реагује. Колехвјално пословнн орган је направио нови предлог рсорганизовања радне организације која јс управо у складу са ставо.м који ће до краја године бити дат колсктнву на дискусију. Сматра се да тај пред лот треба да да крупан допринос, не само у побол»шавању органнзацијс рада, већ и јед1IO.M другачијсм решењу распо деле дохотка п лпчтсс дохода * ка. Ово јс једап од прворазред mix пробле.ма и он мора да се решава упорсдо са акинјама и дискуснјама којс сс воде иа ни воу репродукниошЈх целпна — рехао нам јс друг Радић на крају разговора. М. Мпхајловнћ ГПП „13. ОКТОБАР“ Самоуправнп односи на виспни ПОРТРЕТИ РАДНИКА СТАНОЈЛО, ПЕКАЧ КЛИНКЕРА Кала с-мо желели да се упознамо са једннм добрим радннко.м из Фабрикс иемента „Нови Поповац” у Поповцу није бнло лахо одл^гчптп се. To ласкаво при3>iaibe заслужује мпого радип£ка пз овог холектнва. Нзбор јс пао на Стапојла Инколића, пекача кдппксра у Старом потону. Затек.\п смо та у првој сменп, поред ротацноних пећи- Био је изнехађен поссто.м, а помало и збу1всн. Као добар домаћпн хтео јс свс да нам објааш, покаже. Станојло попгче из сиромашнс породице, :<з Бул>аna. Y циментари радн од Станојдо нам је пркчао о ттрвим данпма када је почео да ради: — Услови за рад су бнли тешкп- Машнне су за врсмс рата бпле запуштенс. Уз bc.miko одрлиањс и залагаibe сваког појединца стскли смо оно што сада нхтамо. До 1962. годпне погои је покре1он парном машином, хада долазп до рсконсгрукције, До 1950- у току годцнс је произведено по 30 хил>ада тона хлинксра годинпве, док се ланас са мстим пећима пронзводи 50 — 55 хкљада тона, захвал>ују!ш прс свс« га болој органнзацији рада, бол>им условнма за рад и већкм ангажовањима човска. i ложај радног човека знатно побољшао. Зборови радннх људи сс често олржавају. Глас раднпка сс чујс и noштује> | I Посде интеграције параћинских грађевинара ГраБевинско пропзводно предузеће „13. октобар” постало је сложена орга« низација удруженог рада. Иако се овај колектнв на самом стар ту сусрео са низом пробле.ма разлпчптс природе до сада је забелсжио нсколнко вреднпх раднпх победа, a u даље се нас тојп да се са што већо.м airypношћу и бодом организацијом ступи у сутрашљнцу. — Најважннји проблем у наредном периоду биће набавка механизаппје, хаже Милош Шл>нвић, председннк Раднпчкс скупштннс. Тренутно за OOYP Ннскоградњу купљено је шест хамиона, ровокопач и друге потребие приручне машине за ниске радове. Недостаје још машпна за раз влачење асвалта па да овај OOYP ради пуним капашггетом. Такође, настојаћемо да што пре механизујемо и Високоградњу, нарочито дизалпца_ма н крановима како бп смо могли да нзводи-мо радовс п на лругим тсренима. I 1 I 1947. годинс. О »ему смо чулн са.мо рсчн похвалс1Пеф смене Мпловшр Мн * лекковкћ нам је рекао да је он јсдан од најсавсспнјих и највреднијнх радннка. Са Станојлом с.мо разгова> Учеснпк је* НОР-а *а- иа ро* радд и о радннчком самоуптаипошш nehiuta * ралп од плп.п„.. л томе на\« >> 1952. године. Рсаовпо јс 6п- Ра=-'>ањ'- ° том« К. >«■ pan V органс самоуправл»а- MC»V осталог рекао, да се н>а. Ускоро ћс у пензијг. увођавем самогправљања по Бука машпна је надвмси« ла наше гласове. Y хали вргће као у паклу. Напустњ ли смо Стари погок богатнји за јсдно ново сазнањс н са жедом да у нашкм фабрккама буде што втпе вредних радпика као што јс Станојло Ншсолнћ. М. Михајловнћ I I I i i I Што се радничхог самоупраа л>ан>а тпче у овахо сложеној организанији удруженог рада хп!с.иш да је оно потпуно спро ведено, како по основнпм органпзаннјама, тако и на нивоу Комбината. Борнмо се да све оддуке зборова радних људи и оргаиа самоуправљања спроводимо до краја. Свакн наш радних упознат је са свим збквањнма' и токовпма развоја Предузећа. Радна и технолошка дисциплина је све већа, пгго значи да радпп л>уди све више схватају своју улогу у нашем соци * јалистнчком самоуправном систему. Иако је ово сложенија организаннја, да поновим, самоуправни односи за сада су сасвии задовољавајући, завршио је Милош ULsiibrIl И тако 13. октобар истоимено ново предузеће дочекује са добрн.м пскуством и великим жсљама п амбицијама спремно на пове борбе п победе М. Днмитријевпћ КЊИЖЕВНИ KAYE .Д1ИРК0 РАЉЕВИН” ИЗ ПАРАБИНА ПОВОДОМ ДАНА РЕПУБЛИКЕ РАСПИСУЈЕ К О Н К Y Р С За приповетку и песму Наградс за приповетку: 1 од 500 дкнара 11 од 300 ЛЈтиара Награде за песму: I од 400 линара II од 200 динара III од 150 дкнара Конкурс јс под ширфом а право учешћа пмају сви књижевки ствараоци са територије општине Параћина. Тскстовп откуцанн у трн прпмерка примају се до 10. новембра на адресу:- Редакиија листа „14 даиа" Бранка Крсмановмћа 16, са назнаком „За књнжевни конкурс”. Y посебној коверти доставити решењс шифре: пме, презнме н адрссг. Резултати копкурса бпће објављенн у листу „14 дана”, а награде ћс бити уручене на пригодној KibHMccBiioj всчерн у част 29. новемора. iiiiiiiiiimiiiiiiiiiiiiimitiiiirmiiinu I wovn P©tP©\WC ^ahclka. Ccmcnta фсфооас iu ^acacina ч е с т и т a 13. октобар - Дан ослобођења радним људима и грађанима општине Параћин iuuiiii:i

CTPAHA 10 Д4ДАНА' SPOT 43 IIKIIUIIIIIIIlllllllllliniUllUII 99 OOYP ПАРАНИН ЧЕСТИТА 13. ОКТОБАР ПОСЛЕ БЕСПЛАТНОГ БОРАВКА РАДНИКА ШТОФАРЕ HA PTH»Y За који ШИдан бесплатан седмоГ0ДИНЕ BHUIE PAM дневни одмор на Ртњу завршнће и последња група радниха Индустрије вунених тканина „Бранко Крсмановић”. Укупно ове године рекреативни одмор користнло је 238 радника ове Фабрике, што је у односу на прошлу годину три пута више. Ову корпсну акцнју из године у годнну све успешније спроводи Фабрнчкн сннднкат, а цнл> ДАН ОСЛОБОЂЕЊА је да се болесни и изнемоглн радници опораве, као и да се наградс добри радници који су у претходном периоду показали Јвузетно залагање. По речима Мије Петровпћа, председника Снндиката идућс године тај број биће већи, а рекреанпја he се изводитн под стручннм надзором. Шта о бесплатном боравку на Ртнд' кажу сами радннци који су боравилн у прстпослсдњој сменп: Деспот Вемић, магационер: — Ја сам задовољан са условима на Ртњу, а мислим да су и моји другови. Hero чини ми се да седам дана није биш довољно време да би човек могао да се опусти и релаксира. Драгосдав Томнћ, ~1дник у Ткачннци: РАДНИМ ЉУДИМА И ГРАБАНИМА ОПШТИНЕ ПАРАНИН iiiiiiiiiiimiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiimiiiiiiiiiiiiiiiiimiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiniiiimiiiiiii iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiitiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiin ■tllllllllllllllltlllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllltllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllhllllllllllllllllllllllllllll I. MllutlnovlC ЧЕСТИТА 13. ОКТОБАР ДАН ОСЛОБОЂЕЊА i РАДНИМ ЛјУДИМА И ГРАБАНИМА ОПШТИНЕ ПАРАНИН ПОМОН БОРЦИМА О борцима Народно ослободнлачког рата и породнцама палих бораца у нашој Општнни воли се стална брига. Из Фонда за борачку и инвалндску заштнту Скупштине, Општине додељују се 'сталне и тренутнс новчане помоћи. На основу предлога Ко .\uicitje за социјално екоио.мска питања при Општинском одбору Савсза удружења борана у овој годикн 28 борана и жртава фашистнчког repopa примају сталну материјалну помоћ у укупном износу од 179529 динара. Из овога Фонда школујс се 11 децс учесшгка НОР-а.. Тренутну помоН за бањско н климатско лечење примало је 38 лица v укупном износу од 46 000 Д1шара. Члановн Општннског одбора Свеза удружења бораца редовмо организују посете мајкама палнх бораца, поводом државних празннка, када им се уручуЈУ скромнн поклоHJI. Ову мнформацију смо добилн од Милана Спаснћа, предссдника Комнсије за социјално еко јго.мско пнтаље прп Општинском одбору СУБ НОР-а. (М. М.) Душан Стојановнћ, транспортер у Ишивачници: — Могу да захва.\им друговима нз Синдиката који су органнзовали овај одмор. Занста за нас старије радннке значило је много удисати свеж планински ваздух, забављати се н ходати у прнроди. Исхрана и смештај билн су добри. — Всо.ма сам се пријатно осећао на планини чак сам и скинуо нсколико килограма што је рсзултат активног одмора, који io изврсно спроводио друг Лзубнша Кордић, рекреатор у Фабрнци. ДЈгван шумски амбијент, другарство н добри услови смешта ја утицали су да ми овај боравак останс у лепој успомени. М. ДпмнтријевиА 13. ОКТОБРА ПАРАБИН HE ОПЕТ БИТИ „ОСАОБОБЕН” ОБА БОРБЕНЕ СПРЕИНОСЈИ Y част Дана ослобођења Параћина 13. октобра н трндесетогодншњшде победе над фашизмом једпнине ТериториЈалнс одбранс п Цивилне заштитс, уз сарадњу са Ста ипцом Милниијс, Ватрогаспом јсднпкцом и Аеро-клубом „Наша крнла нзвешће двострану всжбг одбране и напада на град. Цпљ вежбе је да се јединнце тернторијалне одбране увежбавају, како у одбрани тако и у нападу, у случају приврсменс запоседнутости града у ратним условима, каже Гвозден Сгагвевић, начелшпс Штаба народне одбране. Једншшама „црвених” помоћн he и Асро-клуб са поседујућом авијацијом, како би се „плавн” што успешније паралисалн. Вежба треба да покаже ватрепу моћ и спремност јединпна а после вежбе. председннк Скупштнне опшгц * не Слободан МплоЈсвпћ. пзвршнћс с.мотру јсдиница Тсрпторијалне одбране и Цјгвнлнс заштптс. M. A. fiiiiiiiiiiiiiiiiiinii.......iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiillliililiiiiiHiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiliiiiiliiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiniiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii........ iiiiinilllHi? A

ВРОЈ« ,14 ДАНА' СТРАНА 11. из КЊИГЕ „НАСТАНАК И РАЗВОЈ ИНДУСТРИЈЕ ПОМОРАВЉА ДО ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА“ УСЛОВИ ЖИВОТА И РАДА РАДНИКА Г БЕЛЕШКА О ПИСЦУ Милисав Обрадовић, рођен је 18. августа 1924. годннс у Дрсновцу код Параћпна, у ссљачкој по* родпци скролшог нмовног стања. Основну јс школу учно у Дрсновцу а пгмназпју у Нсгопшу, Параћшгу, Нуприји н Јагодшш, > гдс јс II матурирао 1944. Радпо је најпрс као учител» а затим завршава Фнлозофскп факултет (псторија). Касније јс био профссор п дирсктор основнс школс н Гнлшазпјс у Параћину. Актнвно јс учсство вао у друштвено-политачком раду а Једио врсмс ! налазпо сс на дужности сскрстара 'Општинског колпггста СК. Задљнх годпна посвстно се научно-истраживачком раду, посебно по магнстрнпању на Историјском одељсњу Филозофског факултета у Београду. Сада радн у Рудионнчарском бассну у Бору као главпи н одговорни уредштк Радне Једпнпце часоппса „Банар", издавачкс делатпости и историјскнх истражвваља. Овај одломак Је узет пз пегове недавно објављсие књпгс „Настапак и развој индустрије Помо равлш до другог свстског рата". Сада радв па докгорској тсзи под иазивом ,Дру штвсно-скономски корсип радппчкс класс у Помо * равском басену”. Мр Мплисав Обрадовић Подаци о радној снази у индустрији По.моравља су најчешћс једнострани п непотпуни. Због тога није могуће потпуно п свестрано осветлнти craibo радне снаге. Осим података о бројном ста»у радника у појединим фабрнхама, који се опет морају условно прнмнти, остали су врло оскудни. Индустрија у овом крају од свог почетка па све до краја периода између два рата имала је велике резерве радне снаге. Оштра и.мовинска н класна диференцијација у градовима и селима регрутовала је увек довољно резервнс радне снаге коју шиустрија није .могла да апсорбује. To јс допрнносило појачаној експлоатацији радне снаге и успоставља * »у ригорозног режима у фабрикама. Радна снага је најавећим делом бнла до.маћа, из регнона у комс је настала индустрија (отпрнлике преко 90%). Осталн део је од до сељених «з снромашних крајева н страних раднпка. Број ових последљих је различнт. V сваком случају, број страних радннка је био на ннвоу југословенског просека од 3%. Нешто внше нх је било у Фабрнци шећера у Нупријн н Фабрпци пнва у Јагодинн. Број страних радннка. у појединнм фабрикама био јс разлнчит, и кретао се од 7 до 8 и од 30 до 40. Укупио нх је могло бити око 150. Власници fca6piftca»ty настојалп да обезбедс нзвестан број страних радннка, неопходних за производн»у. Послс усвајања Правилника Министарсства социјалне политике, којим је страним радницима п стручњаннма бно забрањен даљп рад у југословенским фабрикама. н дал>е је н>11хов рад толерисан н продужаван н.м боравак. Током минулог периода радна снага је често осцплнрала и неравно.мерно се повећавала. што је зависило од општих услова прнвређнвања на домаће.ч и иностраном тржишту и од еконо.мске снаге власника фабрике. Y перио * ду од 1918. до 1929. године број радника се непрестано повећавао, а проценат искоришћавања производних капашггета је све више раотао. Повећање запослености је било у вези са инвестициони.м радовима и проширењем производних капаиитета. За време скономскс хризе. услед поремећаја у свим областљма приврсђнвања, и индустријски капацитети у Поморављу радили су са јако смањеном производњом. Ово је нешто мање погодило сезокску радну снагу, какав је случај са фабриком шеђера, чија је производња у ствари сезонска. Подаш! о раду параћинских фабрика по> хазују да је у некима од њих дошло до редукиије радне снаге од 50% до 80%. Фабрика штофара Владе Теокаровића је на прн.мер још у 1929. години смањила број радника од 1300 на само 300 радника. Српска фабрпка стакла је смањила број радника од 600 иа 300. Овим су нарочито били погођени радниии чијн су власници до.маћи кагаггалисти који су теже преодолевали кризу. Услови рада били су у већини доста тешки. Пре свега, због тога што је радно време бидо дуго, најчешће око 10 сати. Иако је још 1922. године донет Закон о осмочасовном радном времену, више година после тога оно је било продужавано. Изговори су увек проналажени . у ванредним нспорукама за војску или извоз. Тада су капије поново затваране и рад проЗлатибор Стамснковић: Kyha 33/1 вих категорнја била је највећа. Пошто нис.мо у стању да утврдимо проссчну надшшу ралника, претпостављамо, на основу пспотпуннх података, да је она била нсшто изнад просека у области Бсограда која јс крајем 1935. годннс била за фабрикс вуненс робе 14,87 дннара, a за свс тскстнлне групс 17,96 дннара. Југословенски просск за све тскстилнс групс 'бпо јс 2136 дннара. Y Стак.\ари у Параћшгу по.моћно oco6.bc је плаћено сразмерно зарадн мајстора од 20 до 80%. Основна пронзводна јсдшшиа био је ..веркштат”. Ако на једном „всркштату” радс два мајстора, свакп јс добпјао 95% од зарадс по тарнфи. При то.ме јс, према постављсној норми, израчунат н укупни проиенат остварснс зарадс. Постављснс'нормс су одређива.\с број комада н цснс. Целок\ттнп услови одгопаралн cv, пре свсга. бољим страним и до.маћим мајсторнма којп су моглн да остварс рслатнвно лобрс зарадс. Нал всћином радника вршсна јс груба сксплоатаццја. Поссбно су интерссашни нскн подацн о условнма рада у Фабрнцн шећсра у Rynpiijn. Y нндустрнји шсћера јс приличап број страних радника који су у свим фабрнкама ималп изузетно noBo.baii третман. Њихов број сс крстао између 3So it 5°о од укупног броја запослсних. Осим тога што су бпли сталнн радници, чн.мс су сс разликовали од сезопскс раднс снагс, опи cv ужнвали и многс привилегијс. Сви странн радннии су по правилу бнлн квалифпкованн. Фабрнке су ilm, да би обезбедплс нскусну стручну радну снагу, поднзалс станове и давале вслики број посебннх повластнца. Фабрика шећера у ћуприји била је мећу оннм које су највишс запошљавалс странс раднике. Y образложењу сс увек нспшало да се у зс.мљи не могу наћн радшши са потребнпм квалнфикацијама. Y кампањн 1928—1929. годпнс од 1256 радника само 56 су квалифпковани радшпш углавном страног порекла. Разлике из.међу сталннх и несталнпх радника су билс врло велпке. Прс свсга. стални радници су запослсни на основу тарпфннх у. говора, док су са сезонским ралшши.ма ск.\апани само индпвидуалнп уговори. Разлика је постојала и у временској основици за ол.меравање надннца. Сталнн ралнинн су раднли у .месечној и неделвној надннш«, а сезонскн у часовној. При том је и у првој категорији постојада разлика између мессчних н недељних наднниа, јер су првс билс веће. Просечна новчана мшпкмална надница квалификованог радника у индустрији шећера бнла је 1.573 дина * pa, а просечна макснмална 2.117 дннара .месечно. Вредност сата кретала сс од 820 до 11 динара. Осим тога, добнја.ч! су стан, храну, одело и другс бенефнцнје. Номинална надница неквалнфнкованпх рал ника крстала се у мссечном износу од 576 до 960 дпнара, односно 3—5 динара на сат. Превсдена на реалну надницу, она јс обезбсћивала само од 22—37°о жпвотног мпнпму.ма. дужпван. И када је прековремени рад нсплаћиван, бпло је незаконитог закидања, без одговарајуће накнаде од 50% више. ЕвиденииЈа о радној снази и времену тек од 1928. до 1929. годнне показујс осмочасовно радно време. Радници Теокаровнћевс фабрике штофова су 1936. године штрајковали, а један од главних захтева био је скраћење радног вре.мена. Неповољни хигпјенски услови, нсфункционалне производне просторије, отежани услов„ појединих радних места, висока температура I! др. чшшли су услове рада тешкнм. Радhuiui Српскс фабрике стакла раднли су на температури од прско 40° Ц. Квалификацнона структура радне снаге била је неповољна, неки подацн сс морају крајње обазриво прнмитп. V годинама пред рат поменута индустрија јс запошл»авала између 4—5 хил>ада радника. од којих је било око 150 страних раднпка. Фабрика шећера је. на пример, од 1256 радника, колпко је било v кампањи 1928—1929. године, имала само 56 квалификованих радника, а*302 стална. Српска фабрика стакла је имала 57% неквалиФикова * них радника. Подацн о Фабрицп штофова су вероватно нетачнп. Тако на пример од 1.096 радника 848 су квалификовани, a 248 неквалификовани. Да’ ли је овде реч о интерннм ква лнфикацнјама пли недоследном примењпван>у појма квалнфиковани радник. онн' су сигурно нетачни. Техничких кадрова је било врло мало. Обично је свака фабрпка и.мала je лног до лва инжењера п по неколико техничара. Y технпчко особље су уврставали и нсквалификовани кадрови, плн мајстори надзорЈшии, сменовође и други. Фабрике су имале одређен број станова за руководеће особле, службенике и раднике. Станова је, ипак бпло недовољно, а већн бро] није п.мао ни најминималније хигијенске усло * ве, Фабрнка стакла је, на пример, имала укупно 70 станова, а запошл>авала је пред рат скоро хиљаду радника. Фабрика шећера је на 1300 радника имала 67 станова. Она је овај проблем вероватно 6o.be решавала, јер je 6poj сталних радника био знатно .мањи. Овнм фокдом станова обезбсђивала је услове за стране раднике. Српска фабрика стакла је у оквиру споразума између Управе фабрихе и радне снаге регулисала остваривање стамбеног права за неке категорије радника. По н»ему, право на бесплатан стан имају сви кеопходни стручии стакларски радннци који воде само> стално кућу. To право су обично користили страни радници који су и иначе вмали најпогољније услове за рад и домаћи квалификовани радници преко потребни и пожељни. Неожењенн радници су добнјали заједнички смештај, становало је више њнх у једној соби. Они који су и.мали право на бесплатаи стан добијали су и бесплатан огрев, одређену количину огревног дрвета или угл>а (од 1. априла до 30. септембра по кубни метар дрва, а од 1. октобра до 31. марта по два метра месечно. Ако се вршила замена, онда је уместо дрвета m3 добијено 400 килограма мрког угл»а). Међутим. ово право је стварно могао да користи мали 6poj радника, једва око 5%. Оно је за огромку већјшу било недостижно и сматрано привилишјом мањине. Стамбени фонд који нисмо потпуно угврдили имао је сличне пропорције и у осталим фабрикама. Y Фа * брицн штосћова у Параћнну радници који су користили фабричке станове плаћали су кирију власнику. Y већини фабрика примсњиван јс систе.м рада и исплата на надницу, сем за неке послове где је црнмељиван акордни систем рада. Y СрпскоЈ фабрици стакла примењиван је акордни систе.м. Увид у расподелу и платне фондове фабрика смо само делимлчно остварили. Исплата је вршека недсљно или петнаестодневно. Наднице у одељењима Фабрике штофова кретале су се у различитим распонима. На иример, у машмнском одељељу од 25 до 55 динара; у влачарама од 26 до 44 дннара. Разуме се, највећи број надница је на срединв овог распона. Y сновачком оделењу, где по правилу раде само женс, надшше су биле најниже од 10 до 25 д>шара. Meby Haj6o.be плаИеним радннцима били су странн радннци, којн су радили на стручшш н руководећим местима у процесу пронзводке. Они нису третирани као дневничари, већ су исплаћиванн петнаестодневво. Квалифпкованн радннци запослени у noMohHiLM радпошшама су були боЛјс плаћени од текстилпих радника. Столарн су имали надннце од 30 до 68 днпара, аидари од 28 до 80 динара. Врло великп број радника били су жсне и деца. Експлоатација оПоред високих новчаннх иадшша, који.ма су могл11 ла подмпрују основне потрсбе, странн радшшн су добИЈЛИ и иатуралнјс, тзв. ,дспутатс'’. који су рсгулнсаш! тарнфним угово * ркмх „0с1Ш утврвеннх мсссчннх, односно нсдс-bHHx новчаннх надшша, ожсјбснн.м радниШ1ма по уговору припадају: извссне врстс прсдмета нсхранс. стан. одсло, огрсв н освст- .bcibe: запш двс гратификаинјс годншнл. оба пута у виспни јсдно.мсссчнс, односпо четворонсдељне новчане надницс. Aa.be, фабрикс сносе трошковс радничког оспгурања, као и порезу на прнход од рада; поред тога, ралннци уживају нарочито осигурањс код Пензионог ннсппута на индустрију шећсра у Прагу, такођс иа терет фабрике. Плаћеног одсуства радници пмају 8—12 дана годпшњс, прсма броју проведснпх година у фабрнкама. Y всћннп уговора фабрикс се обавезују да сносс п селндбснс трошкове у случају повратка странпх радннка са породицом у домовину. Фабрикс плаћају путне трошковс п онда, када раднпк проводи одсуство у својој до.мовиШ1.’*Према калкулацнјама „Индскса”, само врелност прелмета за подмпрсњс дпсвних потрсба, која сс састојала од додатка за исхрану, одело, стан, огрсв и освстл»ењс, дакле, не свих бенефниија, износила јс 1,797 динара. Врелпост овпх патура.\пја са просечном новчаном зарадом ол 1.845 динара мессчпо давала је укупно .мсссчну заралу од 3.642 дпнара. Овако, раскошно награћиваке прс.машивало је за 42*? b просечнс трошкове живота. Оста.\и 95% сталннх н ссзонских радника очигледко се пису могли похвалпти заралама. И у оста.\им фабрикама странн радшшн су гживали олређене новчане и натуралне бенефтшје. To је. у осталом, био пачин да се за- \ржс. Y Параћинској штофари у спнску дневпичара од 1. септембра до 16. септсмбра 1926. годнне нма и страннх раднпка, њнх 15. Omi су петнаестодневно псп.\аћнвани, а поједнначнп лнчнн доходак кретао сс п до 2.000 дипара. Међутим, и поред доста повољних услова за рад страних ралника, њихов број се, ипак, нз годтшс у годнну смањпвао. Враћали су се v cBoiy земљу. Последњнх неколико годнна пред други светски рат реална најамннна је брзо опадала, а трошкови живота сс повепавају. Активност радника у еконо.мској н политнчкој борби се појачава. Напоредо са полегом револуционарног радннчког покрета заоштрава се класна борба са послодавнн.ма и носиоци.ма режнма. Година 1936. је особнто карактернстнчна по великим штрајковима. Штрајкови и тајни покрети захватилп су скоро свс фабрике. Meby најпознатији.м био је вслики штрајк раднкка Теокаровићсве фабрнкс. ИЗ књиге „Наставак и развој индустрије Поморавља до лругог светског pan *) lllllllllllllllllilllllllllllllllllllllllllllllllll!lllllllllllllllllllllllllllllllllll^ СВИМ СВОЈИМ ПОСЛОВНИМ ПРИЈАТЕЛоИМА КАО И g СТАНАРИМА КОЈИ СЕ ЗА ДАН ОСЛОБОБЕЊА УСЕЉАВАЈУ Ј' Y НОВЕ СТАНОВЕ честита ДАП ОСАОБОЂЕЊА НАШЕГ ГРАДА 13. ОКТОБЛР И ОБАВЕШТАВА: • Изводи радове високе градње са завршним, занатскпм и монтажерским радовима; О Изводп радовс писке градње (улчца, путева, канализације и др.); • Производн и продаје грађевински материјал.

CTPAHA 12 „14 ДАНА* БРОЈ 43 Драган Велжовић прима кљигу „Град ПараИнн 1815—1915" Момир Језднћ отвара нзложбу о спбменнцима тмнпи ПРОШЛОСТИ XYMOPECKA ■ Изложба о споменицнма културс, сломен-обелсжјима и остацима матернјалне културе са тсрнторијс Општннс □ Уручен првн примерак књнгс Скупштнни општпнс Четвртак, 2. октобар ове годиле. бићс трајно задрж-ц у сећању сви.м посленицима у хултгри наше Општпне и онпм радним лдднма и rpabaшша којп показују свс живле ннтересовањс за збива^ва « напоре који се у овој области, avto запостављаној и потиснутој, чнне задњих годнла. Овом приликом корпсте- ,ГРАД ПАРАНИН 1815—1915", ћн внше јубнлеја' згуснуткх око Дана ослобођења. 13. октобра, прнгодна свечаност јс бнла прилика да се потсстнмо на богату ближу н дад>у прошлост нашег града « iueгове околине. Говорећп о то.ме културни радник Момнр Јсздкћ, великн снтузијаста на прнкупл>ан»у остатака матер1ијалне културе, прн отвараљу нзложбс у холу позорншта је истакао; „Изложба са оваквом тематиком је прва нз.\ожба у Параћину н међу реткнм у Репуб.иши Србнјн. Њу прнређу * је.мо у част тридесетогодншНгпце ослобођења од фашпзма, шсстогодиилБице првог по.мена о Параћину и тридесетогодишњице рада службс зашпгге спсшеника културе. Експонати прсд којнма се налази.мо, н које ћсмо за који т ренутак разгледати, су од вслпког значаја за проучаваilc прошлостп српског ларола. посебно за проучавање ^Мдослав Прокнћ прима награ * ду „Кглтурна акцнја" сопске срсд»»овсковнс умстности, однооно, фрсско сликар * тва. За иас Параћинце је утолп ко и прс, пггто сви они потнчу нз нашег краја". По отвараљу из.\ожбе, друг Милнвоје БорНевић, предселннк Скупштинс СИЗ културс уручно је Награду .Хултур« на акинЈа" архнтектн Радос« лаву Прокићу, која му је додс.^сна за внше годшшби рад па заштити спомсника културс иа нашем подручју, као и за догпјинос којн јс пружио културп Парађина на \nvnnf )1бл>има (ентеријер библиотекс н хотела „Славија", ндсјиа решења разних прнгодннх днплома, проспската н др.) Награда се састојп нз уметничке слнке „Портрет мајке", рад Душана Ружнћа и уннкат дц. пломе нстог аутора. Говорећи о његовом досадашњсм раду, друт Брђевнћ је кстакао: „За Радислава Прокнћа, Крагујевчанина и Параћиниа, сво већ четврта годнна ништа, није тешко, кад је у питању помоћ коју на.м пружа. Мн га сматрамо своји.м, јер нам то и доказујс сваким гесто.м.” Затим јс Милнвоје Вучко * null, сскретар СИЗ културс, VPV4HO лругу Драгану Вељковнћу, потпрсдседшгку СкупшTinic општннс, првп примсрак 1>сдаш(о објлвл^енс књнгс „Град Параћпн 1815. — 1915.” (зборник архнвскс rpabe). На крају, (прнказани су снимци ралова на спо.менннпма културс. Свсчаностн су прпсуствовали и многобројни гостн нз Бсограда, Круапјсвца п Свстозарсва. БРАЧНА ДИПЛОМАТИЈА Синоћ доБо.х кућп касно, иза поноћи. Просто нпсам могао да се от.мсм од npiijaтел>а који мс, п порсд мог протнвљсња, олвукоше у кафану на ћевапчпће н шпричерс. Жена .ме дочска па вратима, ратпичкн расположена. Процедих кроз зубс: — Добро всчс, драга! Она цикну као гуја присојкиња: — Зар јс за тебс поноћ всчс, скитницо? II зар сс у ово врсмс долазн кућн? — Алп, Нато... — Говорп с кнм сп досал банчио? — Да ти објасннм. — Свс мп јс јасно као дан. И грунуше јој сузе, оне добро позиате женскс сузс, чнје изворе и порекло наука још није огкрила. Поток суза. Капалс су као хншница из олука. Рамсна су јој се, за врс.ме плача тресла, н с.мсшно * подскакивала, скоро вссело. Хтсдох да сс насмсјем, алн се сстнх да би ми с.мејање на нос изашло, па бр>::е бол»е завсзах у мртав чвор ту звучну магифсстацнју свог всдрог расположења, које јс, углавпом, долазнло од десетак испијених шприцсра. — Умнри се, лшла моја, — гукнух најшећернипш гласом који се дотада 4vo нз уста једног мужа са осам годнпа брачног стажа. — Зашто плачеш, луленис? Ја вечерас нисам нчшта ружно урадио. Нисам, на часну рсч! — Јс лп? Велнш, ннси? — загр.ме xioja брачна половина као велтгки инквнзитор приликом испитивања јеретика. — Поглсдај колпко је сатн? МуНнух главо.м, хлнкери ми прорадише, с» тих се како да је одобровол>нм. — Знаш, срцулетше, ја сам се задржао v шах-хлуб\' * Однграо сам пет партија са својим игсфом Миком к свих пет сам добно. За врсме мнпања фигура у последњој парпгји дсфпшгпгвпо олл^шх ла ти ху» пим ону бунлицу што сн јс јучс вндсла у излогу ход „Моде”, и xo.kv ти сс, како мн рсче, много допала. — Јс л’ то пстнна, мпли? — Цсла целиата нспша, драга. — Нс всрујем, a»y6.vohh. — Да, купнћу ти је. Узећу потрошачкн крсдит и ти ћеш »матк пгп-топ бупдшц'. И.ма комшнке да попуцају па >ребра кал те виде у буш\ицн. И.ма да личнш на Бину Лолобриђнду- Ти, у стварн, и лнчиш на Iby. — Мужићу мој! — распекмезп се моја жена „жсстокомс имокну прво у леви па у десни образ и напослетку у уста, што ја јуначки отрпех, кајући се што сам сс тако глупо залстсо са обећаљсм да ћу јој хупк * ти бунднцу, јер су ме креднти снажно стсзалн за гушу. Не.ма шта, мораћу да оста- . вим irvuicibc. — Што сс менс тиче, — почех да лупстам без везе и смисла, — менн од гардсробе Јшшта нпјс потрсбно. Даћу кројачу да ми прсврнс онај тегст сако. Ово одело * што је па мсни даћу на хелшјско чишћењс н мирпа Бачка. — Па ти си се, драги, подновио прошлог месеиа. Зар си заборавио? — О, да! Купила сн ми поткошуљу. — И две марамице, хшли. — Да, н две марамнце. Ако се не варам, п пертле за ципеле. — Наравно, и пертле, душо. Д. Јовановић — Нешто преко поноћп. — Зап се сад долази кући спавањс? — He долазп се алн... — Без али! — Разумем. на вечеру п — Ништа ти не разумеш. лонајманл мене. Ја снротнца___ _____ __ мим v кућн као робнња, а дотнчни друт, мој муж, тсра кера по кафанама са певаИ никога. A поваздан чачипама. Опет јој потекоше сузс низ образе, Hose, тазе. Боже, одакле јој толико суза?! He знам како то стоји код другнх жона, алн моја јс, сигуран сам, имала на расподагању читаву цнстерцу суза. Могла је да нх ронн до сванућа. И уплаших се од тс н>еис могућност. Дакле, морао сам ла нзмисли.м нешто што би је умнрило, што би ме у н»еHJLM очима колико — толико оправдало, да ми поверујс да сам био у друштвг пристојннх л»удн, својнх добрпх прпјатсља. Рад Рашка Иванковпћа ИЗ КГБИГЕ „ГРАД ПАРАНИН 1815—1915" СТВАРЊЕ ПРВЕ ВЛАСТИ I 'П Овом приликом објавл»ујемо 3 докумснта који се односе на организовање властн у Параћтгу 1833. годнне ‘.Упутстпо књаза Милоша народу, старешинама, свештенству и кметовима пахије параћинске и других обдижњих нахија Старсшпнама. свештенству, кметовима н све.му наролу пазарском мојс љгбезно поздрав.Бс Вн сте се Турака опростнли н с нама, брапом вашом, сајсдшпслп. Ви ћетс ол сада н све плоловс ужнвати, којс доносн слобода п јавнц порсдак. Да би овај меby вама уведен био, поставићу ја међу вама cvaobc, којн ћс на то мотритн, да сс свако.ме правосулкје чннн. Суд овај наместпћу v Студе1шш!, што се скорије узможе. Саједипнте сс даклс п срцем н ду шом с нама. иас сс прнлржавајте, нашс заповсстп иснуњавајте. С Турцима већ инкако посла немате. Ја сам за вас исплатно сву мнрпју. коју сте пмалн новопазарском забпту лапатн, оспм једног арача, којн ћс сс такоБср лако нздатн. V имс пелс мпрнје дао сам ја 50 хнљада гроша. Ово вал.а да се на народ као што је најправгпс it најлакше за њега. разрсже н „ок\п1п. Да се с вама н о овоме у свему лругом логопорп, шаљем мог брата Јонана. Он he вам моју вол>у нсказатн. Њега послушајте п у свему повинујте сс ibCMy. Обшта жело ваша да се с нама сајслш1пте лаје .ми лепо јемство за вас свс колнкс да here всст ову н поздрав мој рало саслушатн н охатпо све препорује мојс пспушгп!. V Kpan jcmiv 29. манја 1833. Ns 1878. Дужностн чланопа Суда нахкјс крушсвачкс н ннхнјс параћннскс Члснопа судсјскп је лужпост: 1. Да свакога оногз, који бн Суду радн npecybiieaiLa пужлан бно, па на ттрви иознв Суду пс ип дошао, од паллсжнога капетана ншту. 2. Прн мањп.м парнтшама да само оне парннчаре у Суд примају који су се најпрс код сеоски кметова и надлсжиога капетана сгдили, па се ппсу моглп поравна1н и капетан пј у Суд, јавпвши око чега се терају. Но прн већим парнппама и онима, гди he сс узпмати ресу.м, ла тсрајуће сс странс одма на Суд прсдузпмају, јер у таковима нсће кмстови нн капстани ни смети суднтн. nojn.be 3. При сгђељу вал»а спокојно н равнодушно да саслушају обадвс стране н обтуженога никада ла не осуде, док н н>сга не саслушају, а такођер док не саслушају н сводоке, ако сс која страна на какове позове. 4. Ахо бн парннчарп билп из разлпчни села а нз једне капстанијс, оила место кмстова одма ваља да нј капетан поiu.be у Суд нахијски. 5. Ако парничарн буду из разлнчнн капетанпја, онда нанјски Суд може парнипу H>noBv примптп ако се п нису ин код кметова ни капетана судилп, нли ако би тужнтељ бпо из једне а обтужени из лругс нанје, онда Суд оне наије у којој је ту жнтел> може од Суда она наија у којој је обтужени, обтуженог зактеватн н Суд km предузетп. * 6. Нп за кога, којн буду обтужен не ваља одма мураселу шпљати, нб најпрс тужнтељу дати педуљу да га позовс, за коју цсдуљу ваља тужител 5 пара да платн, који обтуженп ла му вратн, ако крпв буле. Ако обтужсш! на познвање тужитеља с цедулом не бп дошао, онда да се по н>ега пошљс пандур да га дотера н он ћс битп дужан пандуру на сваки сат по 20 пара иаплати. * 7. Што се гођ украде па се нађе, да оии у споразуменију са кметовима преиене к од арсуза прецене дупло да се узме, од хога новца половпна т. ј. колнко ствар вредп, да се даде ономе, чија јс ствар била, а половина да се задржл у Суду. Арсуз пак према крађн да се казни с од 25 до 50 штапа. 8. Од свакога којп би дуг свој свомс зајмодавцу у Суду по пресудн платпо, поред онога што је зајмодавцу платно, да се у судејсху азну узме по 2 nape на грош. 9. За свакн пасош, који плн туђеземшша илн пз њнове наије људпма даду да узхгу 10 пара, осим спромаа. којима ба дава вал>а да сс даде. * 10. Сваку п најмању пресуду п пздата пнсма ваља редом и по нумерама у протохол да уводе и по томе никакове пресуде да се не пзрече нзван канцеларпје но у канцеларнјп, када су онде свн члановп и писар, којп he јс у протоколе vbccth. Пнсма која Суд прима ваља добро да сс чувају. Прссуда пзвап канцеларпје пзрсчена, пећс иматн нпкакве важпостп; шта впше онај од членова којн би тако судпо бпће званпја свог лпшен. 11. Пнсара у пзвршавању лужностп и љсговп најглашшја јс дужност да се покорава својнм членовпма, радећи оно што онп заповеде н бсз њповога зпања и coизволења никакво ц пн најмање писмо пли прссуда на нме Суда да не пзда плп v протокол увсдс. Прп том кад му сс што наложи да напишс, да га управ она ко напише као што му се рекне, ништа не пзостављајукн илп додавајући и како оно, хоје он од странс Суда наппше, тако и оно којс на Суд дође, свако членовима да прочнта и пстолкујс. Но будућп да н micap у зассдању судејском члена представља, то су дужни и члснови љсга пристојно зван»у његовоме предусрегатп. Оп пма право у прссуђивању своје мненнјс дати, но ако то члснови нс бн примпли, он не вал>а за то да се упорпнм покажс II да се л>ути. Кад који од членова нс би у Суду бпо, писар може његово место заступнтн н у таквом логађају његово мненнје бптп ћс право мнснију осталп члснови, но то само у случају ако писар буде совершена возрастија зрелог разсудепнја. 12. Члсновп ваља један лругога да поштују к нзмеђу себс љубовно да жпве и у пресуђивању сложенн да булу, атара iniKOMe не пазећи. но ако бн сс логодило да пм се мненпја пс слажу нс вал>а један другога да се срде и нек у том догађају предмет на другпј дан одложс н опет у разсуђење узму. 13. Када сс хојп од обтуженп нли тужител» испитујс, онда ocii.xi судејски лица не вал>а нико другн да се пушта у канцсларију, а кад сс судн плп сс мнсннја дају н оида не вал>а да су у канцеларнјп ini 'они којпма сс сулп. 14. Суднје кад кога испитају ваља да буду кратки II питајућп да не псују и да се не брецају ц кад нађу да је хоји хрив да га казне без викс п псовања, а п парничаре да нс пусте ла се прсд њима руже и безчасте. Исппт нек чшш свагда онај између члснова који је парави кротке, при тбм човск разборпт и за точно нспптива1Бс какве, стварп најспособнпји. 15. Будућп да доста пута пзмеђу парнпчара пресуда завнси од свсдока, то јс Суд дужан за сведока прпмати само чсстне н богобојажљнве т. ј. таковс л>уде, који сс нпсу нихада у лажп и неваљалству уватпли. К томе сведок ваља да јс добар хрнстијаннн којн сс по дужностп христпјапској псповеда н причешћујс урсдно, хојн нс бн за годпну дана дуовпнка >шао п пречпстпо се, онај да се не прима за сведока. * 16. Y судејској канцеларпјн забрањујс се и судпјама н свакомс другомс шшо паи ракију mini iiaii луван пушитн, будућп канцеларнју као свето мссто поштоватн ваља. 17. Женска лпца за малу кривицу нс ua.ba да се апсс, но да сс у кметовску илн другу хакову кућу наместе, док mt пресуда не изиђе. За убиства вал>а да сс anсе, но то не с људима заједно. 18. Најоштрнје забрањује се членовима Суда, под каковим му драго нзговором кога глобити или од кога, за каковч кривнцу мпто примати. Изузима се овле наплаћпвање дуплпра и разлпчни рссума, који ће се наплаћпвати по предложеном начину и које се за глобу не држп. 19. Слободно ће бити телесну хазну новпем одкупнтн прп мањнм преступлснпја.ма н погрсшкама. V Kparyjesnv 11. марта 1833. Дужност капетапа нахпје крушевачке н срезова параћпнскога, ражањскога и алексиначкога 1. Капетан је дужан по обстојатељствама времсна почесто у ссла капстанпје своје излазпти ц мотритп на јавно обезбедпје, злочинце ватати и суду предавата нј. 2. Капетаи ваља само онима да Судп. који се ннсу могли код кметова нахшритн U то у договору с надлежнима хметовпма да се стара да иј поравна. Које нс бн могао поравнати, оне је дужаи послатп Суду наијскоме радн пресуде, но тако да опнше парнпцу њиову и своје мненпје о 1В0Ј. 3. А тако и у ohilm догађајима гдн би ' нуждно бпло узиматн ресум за касу, нс треба капетан нп да суди паринчарнма, већ да пј шаље одма у Суд. Нпкога, који неће да пристане на његову пресулу, пего otic Суду да прелстане да пс задржава п свакога, којн х њему дође да судп човсческн н кротко да ттредусрета 'и ла не псује п безчести. 4. Капетан не с.ме ннкога казннти, који впше од 25 штапа заслужи, а до 25 штапа може кривнцу ударптп. 5. Капетан кад хога кривица суду шаљс, ваља точно н верно кривнцу његову да отппе. 6. Капетан јс дужак пазпги ла кметовп по миту којп по атару нлн пз мрзостн што не пресуде. а н ои сам вад>а од тога и од глобе ла сс чува. Јср кметови ћс глсдатн на н»ега и мотритп да глобс ссби не дозвољавају. 7. Ако бн парнпчарп билн из разлпчнп капетаџија илн нз разлнчнп иапја. онла капстан дужан је тужптсла упутитн Суду напјскоме, којп пма иаставл»сннје како he у таково.ме Aorabajy поступнтн. 8. Капстанска је дужпост ла онн у њиовпма капетанијама ол нарола купс сваку мпрпју. која бп иа парод разрезала. 9. Капстан јс дужаи оне нз својс капстаиије послати Суду, којс бп овај од нлга искао да му пошал»с. Y Крагујевцу 11. марта 1833.

BFQJ43 „14 ДАНА" СТРАНА у ПРОГРАМ акп1В1<ост1! СФС у част 13. ок* тобра — Дана ослобођсња н трндесетоголиипмшс ослобоће- >ba Града. — 8. октоЗра 1975. голинс, ра \ иа акинја нл препакнвању ouiтсћсннх палста. За ову радну ак ннју позватп свс раднпкс ралнс оргапнзаинјс којн су изабранн у тсла н оргапе друштвспо- -ПОЛ11ТИЧКПХ оргзнпзацпја. Рална акчпја бп трајала од 13 до 16 часова. — 11. октобра 1975. г. свсчана сслнпиа Ралкпчког савета и изврипшх оргапа лрушгвено-полк тпчкпх opiainuaunja иа iinuoy Фабрнкс. — Рсфсрат посвећен тридессТОГОЛИИПВИИП OCAOUubClba ол фаишз.ма. — Подсла јубиларнпх награла раднпцпма са стажом прско 30 годнна. — Полела књижпиа ковопримљепп.м члановпма СК. — Подела днплома свршешш полазниивма школс самоуправлача. CcAHinia ће сс одржатп у ресторапу друштвене нсхранс са почетком у 11,30 часова. — Од 1. до 15. октобра раднс акцнје у органнзацнјп Прсдседннштва СС омладине на сређнва»у просторпја а н круга name радне органпзацнје. — 11. октобра, такмичење у стрељаштву малокалибарском пушком између Књажевца, Припгпше, Нупрнје п Параћкна, на стрелпшту Српске фабрихе стакла. — 12 октобра, отпптннско првенство ваздушном пушком на стрелпшту Српскс фабрике стахла. — 9. н 10. октобпа фудбалскп сусрет нзмеђу OOYP-a. — 9. н 13. октобра сусрет у шаху нзмеђу OOYP-a. Новн На седницама коордннационпх тела за кадровску политпку при OOYP-HAfa и иа нивоу радпс органмзацнје, у прсмену од 18. до 25. септсмбра 1975. године сачнњен је предлог какдидата за добнјањс 13-октобарскчх каграда. Држећп се критср1гујма за додслу 13-те октобарскс награде, KOODAiuiaiuioHif одборн су предложили нашу pa.uiv организацпју м 8 радппка и то: МИЛАН М/ХРКОВПН — ВКВ стаклодувач, НАЗИФ БУКВА — inuncibcp технологнје, БРАНКО ВУЈАСИНОВИН — BKR бравар. Л»УБА ЈОВАНОВИП — инжен-4 *п техмплог»»<г. ДОБРИВОЈЕ БОРБЕВНБ — ПКВ бравар, ПРЕДРАГ БОРБЕВИБ — ннж. технолопНе. СРБОБРАН БОРБЕВИБ, — ВКВ бравар, РАДИСАВ ОБРАДОВИБ — дипломпратг правшгк. ОбЈавл>уЈе.мо шнре пзводс из образложења предлога. председннк Српска фабрика стакла Радничквг савета ПОВОДОМ ДАНА ОСЛОБОБЕЊА ГРАДА НАГРДДЕ НШЛРИЈНМ РАИИМА Свсчапа сслннца Радкмчког савста Српскс фабрике стакла посвећепа 13. октобру — Дану ослобођсња града бићс одржанж у суботу 11. октобра. Иа овоЈ ссдпици бнће свсчано додсд>спс захпалпиие и паградс радппцима пашсг колектшш који су у фвбрнци проиелп дужи ппз TOAlUia. Добривоје МијаЈловнћ На конститутнвној седш! ци новоизабраног Радничког савета радне органнза ције, за новог председнпка је изабран Добривоје Мија ЈАовлћ, ВКВ реглер. Друг Добривојс, роћен је 12. септембра 1947. г. у не тако богатој сељачкој поро диц» v селу Бачина, оптти на Еарварип. По завршет ку осмогодишњс школе упп сује се v Индустријско — стакдарску школу V Параћипу, где се већ од првпх дана нстпче као вредач ом ладинац п најављујс свој бу дућн плодап рад v друштвено-политички.м организацнјама. У нашој фабрици радн од 1967. г- а за ч.\ана СК при.мљен јс 1969. г. До сада ie био бирап за секре тара огранка СК, члана a каспнје и ирелседника Рад ннчког саоета OOYP-a, као и члапа Општпнске конфс peiiunie СК Овај noc.w.vhii нзбор ie са.мо ioui једно npH3iia>Lc и подстрек ?а да љп рал овом прп.мерпом оа дники. лобром ЛРУГУ II ко муипстп. ПОВОДОМ 13. ОКТОБРА — ДАНА ОСЛОБОБЕЊА |едии1 за октобапсне me Свака годнна значила ie корак дал>е у остварењу послов них резултата н на унапређе н»у самоуправних односа у Срп ској фабриин стакла, која учествује са 40% у укупној iyroc ловснској пронзводљн шупљег стакла. Y 1974. годнни. Фабрика ie произвела 122.408 тона стакла V вредноств од 446.549.308 ди нара, a to ie за 15,8% по коли чини н за 41,9% по вредностн, вишс него у 1973. голинп. Про сек нето месечног лнчног до хотка по једно.м раднику на бази ефикативних часова повећа ie од 1538,00 дин. у 1973. г. на 1.938,35 динара односно за 26% у 1974. годинп. Краје.м прошле годпне Фабрика јс пустила у рад аутоматУкупан приход (0С0 дтгн.) Утрошена средства Доходак уговорне обавезе законске обавезс лични дохоцн Бол,н пословни резултати у I полугођу ове годпне нису ос лабнлн активност раднпх л>уди v основним органпзашпама. На против, oim знају да борба за стабилпзанију наше прнвреде тек предстојн, те користећл предности све развпјекнјег рад 1ГИЧКОГ самоуправл>ања улажу максималне напоре да повећа iy производњу и с.маље трош кове. Y склопу важнијег што је Фа брнка до сада постигла, значај но место заузимају н мере коie се предузимају у погледу дру штвенс псхране, корншћета го дншњег одмора и ста.мбене из градње. — Y фабршш радк ресторан. v коме се дневно кздаје преко 2.500 оброка по ценп .од 2 динара по оброку; — Сваке године органпзује се корншћење годшшвег одмора на мору и v баљама (Врњачкој. Матарушкој, Нншкој и Соко Бањн), за радникс п члановс ibiixoBii породнца и то по врло пово.мнпм условпма. icp разли kv ло стварне цене aoriipaiv осповпе органнзацнје w прско Сннлпкалпе оргаиизациЈе. V овој годнни по ово.м основу ко ску мешаоницу — објекат веома значајан за унапрсђсљс тех нологије н дал>е повећање пропзводних капацнтста основних органнзација удруженог рада. Због велпког повећања цена стакларским материјалима, горпву и услугама, Фабрика је пословала под ввло тешким условима прпвређивања. Раднн л»удп v основшш органпзацијама удруженог рада својпм са моуправнпм леловаљем н залагањем па радннм местпма успевалн су ла умањс негативно дејство тих услова н поправс пословнс резултате. Y I полугођу 1974. п 1975. го днне, основне органнзацпје улружсног рада остварилс су слс деће рсзултате: 1974. г. 1975. г. 1шдех 255’20 327.048 128 191.799 231.700 121 63.421 95.348 150 5.463 7.481 137 8.936 11335 127 45.215 52396 116 3.807 24.136 634 рпстило ie годтппљн одмор 700 паднпка и чланова њихових породтша, док ie 115 раднпка беСПЛаТНО КОрПСТПЛО свој годиш 1Бп одмор v наведеним олмара лишпгма; До ове године Фабрнка је ра сполагала са 360 станова a no ред тога 800 раднпка ie добило лугорочне кредите за индивпдуалну стамбену изградљу. До сада нпједан раднпк није отшпао у пензију без нереше * ног стамбеног шггања шгпт има радника са стажом преко 12 годпна без одговарајућег ста на а према прпкупљенпм молбама сређеннм no редоследу на бази Самоуправног споразу ма, још 95 радника чекају оз Фабрике боље решсље њиховог стамбеног гагганл. Појединци МИЛАН МАРКОВ1Ш, ВКВ стаклар, рођен 1938. г. у Бра, Лакнн општнна Ражањ, у сиро машној раднпчкој породици Основну школу ie завршпо v родно.м селу a v фабрппи стак ла рали ол 1953 г. прво као нсквалификованн ралннк л загпм као квзлифнковани м на кра ју као висококвалнФиковани радник. Све то знаке стпче кроз рад својим великпм залагањсм па радном \iecrv. Као акгиван омладппац н добар радник, внше пута је бпран у о.младпнска руководства name раднс органпзаш|је н Општннс. Био ie на дужности пред ссдник Фабричког ко.митста Са всза омладинс. V чланство СК при.мл»ен ie 1957. г. и од тада љегоза дргт« твено-политичка активност постаје свестранија. Биран јс у ру ководства СК, у радној органи зацији и општини тако да је био више пута члан Фабричког ц Општинског комитета СК. Обавл>ао јс дужностн заменика секрстара Фабричког комитета, председника Фабричког одбора синднката, а сада сс налази па дужности прсдседни ка Председништва синдиката name раднс органнзацијс. Уз љегов рад неодвојиво је всзан и успех name радне организације у cnpoBobciby уставних амандмана и рада OOYP, као и зборова радника у њпма. Пред седнпк је интсресне заједниис здравственог осигурања н члан меБуопштинског Beha сш!диката п Међугрупацијског одбора синдиката за не.метале СР Србије. БУКВА НАЗИФ, инжењер — тсхнологијс, pobcn 1934. годинс у Струмцу СР БиХ у радничкој породнцп. Y Парашш је до шао 1951. године. Основно обра aosaibc стекао јс у Рогатицн a стакларску школу завршио ie у Рогашкој Слатини. Вишу тсх нолошку школу завршио је v Аранђеловцу. Члан ie СКОЈ-а од 1974. г. а члан СК од 1950. године. Y Српској фабршш стакла радн од 1951. г. и то прво као топар, па као шеф припреме и топљења, шеф дорадс, шсф контролс квалитета п на Kpajv шеф пропзводље OOYP за про изводњу трговачког стакла. Буква Назпф је активан друштвено-политичкп раднпк. Истакао се својом активношћу као руководплац v омладинп a затим као сскретар Организацијс СК, председник Синдиката, члан Општпнског комптета. Општпнског спндпкхшог всћа отд. Сада се налази на дужпостн предссдника Beha корисника ус луга заједнпце основног образовања, председник одбора РВС наше фабрпке као и пред седника ко.мпспје ралнпчког са вета I OOYP-a. ЛзУБИСАВ ЈОВАНОВИБ, липломпранп ипж. технологпје, ро ben 1935. у селу Шебету код Ннша, у спромашпој сеоској пи родшш. Дипломпрао ie на Тех полошком факултету 1962. г. н као војнп стипендпста ступно v радни олнос код Војнс пош тс у Сплпту. V Фабрику стакла лошао ie 1964. г. Као младп пнжењер noecono се испшао својпм орга нпзаторскп.м и сгручппм способ Одлука ралпог колсктнва јс ла сс награде свп радннци коЈи у фабриип рале впше од 15 голи.ча. Mebyin.M. преиројавањсм раднпка са тодиким стажом устанрв.\>с;1о јс да таквнх ралппка п.ма 1.541. Обзиро.м па гако вслпкп број радника п нспланирапо вслику тражњу нберфанг стакла па тржпшту (про нзводи којп су прсдвпБепп за поклипи дају рал1П1ци.ма којп за додслу цагра.\а олхучнда је да се за 13. окгобар наградс п поклони дају радшпшма којп п.мају впше ид 30 голпна ралпог сгажа. лок he осгалс пагра дс битп AO.ic.veiic псшто касни јс, а паЈдал>с до 22. дсцсмбра. На овај начпн моглн бн да сс задовол»с и захтсвн купаиа и могућпссти пронзводње, a свп ралнпип добили би своје заслужсно iipn3:iaibc за рал у- (Наставак па страш< 14) Вшћета: рад Цвстанке Вукобратовић НАШ ОКТОБАР Хте.ш .ии то или нс али сс у време празника увск порсд свечаних одсла и ручкова свечано се осећамо и због резултата које смо постигли и са којнлга смо нразник дочекали. Тако he сигурно бити ti oeoi јубиларног. слободарског октобра кад будемо резимирали рсзултатс наших прегнућа. Тридссет година у живљењу и еволуцији једног друиава јс кратак пернод. Кратак поготову ако народ голорук устаје из nene.ia спаљених домова да у слободи гради, најзад, сасвим своју землу. Аш мс кратак за једиу малу, искрвављену и напаћену зем.Ђу са Балкана. јер су, за само три деценије стварања у слободи, урадили што друш ннсу ecKoeiuta. Много смо радили и урадили, много новог подигли сиш смо створ/ии једну, у 'свету јсдинствену граћевину — саградили бастион радничког самоуправљања, оживотворили идеје великог Маркса. Можемо бити поносни што с.чо и .ш< дали итскако вслики удео у цмокупно наше послератно стварањс. Наша радна организација дала је борце револуцији a ударнике на другом, исто тако важном, радном фронту. 'Од великог октобра 1944. г. и стаклара је попут других великих фабрика припремила црвени барјак па га јс. никад нс уклањајући, носила од првих акција до даnauubnx дана, кад борба не престаје. само су њсни циљеви другојачији. Зато ће.ио се и радовати овом октобру, јер смо хвек били у првпм редови.ма. Наша је стаклара јсдпнствена, гакб је увек иступала и радила. Подела на основне организацијс удруженог рада нови је квалитет у iiatuttM самоучравним односи.ма. Она је допринела да сс још вшие до.чаћкнски односимо tipc.ua иатеријалу, чре.иа готови.и нроизвodu.ua, npc.ua свако.и динару. Мада је ирошло релативно .иало врс.иена од фор.ииpaiba основних организација .иожемо pchu da ie 111 OOVP нашла својс .иесто у радној оргаиизацији и да је испунила задатке и илановс који су јој иоверени. Ceoi чри.иарни задатак да нроизводии.и основним организациja.ua о.иогући нес.иетан ток производњс од врс.иена фор- .иирања иаша OOYP са yatexo.u је обавила. Схватили с.ио од tipaot дана да су на.ч ииљеви били исти на су нам и задаци били истоветни. Радни људи наше основнс организације трудили су се у свако.и тренутку да игто више скратс ре.ионтнс циклусе nehu. да не dbhc do застоја .иашииа због cvpvje. da гвек ииста- .iatpija.ua тсчс храна за нашс иећи. da da.uo што вишс t:aayna. Посебно padyje чињеница da су млади ти који су бали велики ydeo у оствариаању овакво добрих резултата. Овако остварењс планова и извршавањс иостављсttiLX радних sadaratca храбри али и обавезује иа иовс напорс, на нове раднс no6ede. Свесии с.ио важности улогенаша OOYP у цслокунном nnouseodno.u процесу ц исhc.uo do3aoauTii da било ко н било чи.ие утиче ча скретање са тог чута кога с.ио са.ии зарртали ц прихаатили. Због саега овога, због свих vciicxa које с.ио чостиглн здружени са другим OOYP-ti.ua и колсктиаи.иа. збрапсиbeuu са cati.u ttattitt.u ренубликама. крени.ио v иоаа иретнућа ti чобсбс iep то .иожс.ио. јер иас иа то обавсзује НАШ ОКТОБАР! Мирко ЈоваковпН ложсп у овој ра.шој организашгји. По пајновијој одлуш! па све чаној сслнипи наградс аа свој рад у фабрнии којп трајс вшие од 30 година, треба да добију сдсдсћп ралппцп: Миодраг Д. Адсксић 31 г., Миолраг М. АpaiibeAOBiih 30. Лазар П. БлаI'ojcniih 31, Сдавол>уб П. Богиlicciih 30, Стсвап Т. Bccnh 30, Алсксанлар С. ГрујпН 31, Драгослав Д. fainh 33, Божпдар В. Димпгри;евп!1 30, Јордан М. Дпнић 30, Тнхо.мпр Дулић 30, Лрагослав В. IjopbcBiih 32, Жп нојпп Л». Evpnh 33, Жпоојип Р. БикпН 31. Милоје Д. Јованоinih 31, Мнрко. Д. .Топановић 32, Радомпр Д. Јоваловнћ 32, Радо.мир Д. Јевтпћ 30. Мплосав Г. МарковиН 30, Мподраг Р.

CIPAHA 14. БРОЈ 43 Ј4ДАНА' ПРЕДЛОЖЕНН ЗА ОКТОБАРСКЕ НАГРАДЕ (Нвстпвак са 13. страие) иостлма. Уиапредио је пронзводљу аутоматског погона а имао je it велпког удела на прогаирсшу — реконструкцпјп п модернпзацнји погопа. Посебно је заслужан за yBobcitc пових и савремснпх високопролуктив mix аутоматскпх машина, пзградњом iiobc аутоматскс мешаошшс, увођсме транспорта са палстнзапијом, као и за рехонструкинју и повећаше капаиитета псћн. Посебпо сс одлнкујс својом упорношћу, тако да пс.ма пронзводног проблсма a да се он актнвпо нијс укл»учио бадсћн и вак радног времсна. аузнма јсдно од најодговорнк.|1гх руководећпх места — директор II OOVP-a. Kao друштвенополитички рад ник је врло активан н внше пута јс бпран у органе управ * л>ања. Члан je СК од 1958. г. ДОБРИВОЈЕ Борђевић. ВКВ вравар, рођсн 1926. г. у Параћи ну. Занатску школу завршио је у Параћнну 1935. г. V Фабрици стакла ради од 1943. г. Изградњом нове хале ауто * матског погона п доласком нових .машпна Добри преузи.ма монтажг првс аутоматске ма * шине „Школа”. Обзпром да се нови погон у то време тек развијао и да сгру^апис кадрова није било, Добри је морао да оеваја прокзводњу на новнм нв познатим .машинама које су тек набављене из иностранства. Од 1966. г. са увооењем најновијег Tima машина Р-7 за главног одржаваоиа постављен је Добри Борђсвић, на ком месту је остао до данас. Као радиик је врло вредан. умешан, тачан, пскрсн и способан за било какве послове у погону 1< увек спремаи да обави све задатке који му сс поставд>ају. Њсговом заслугом Р-7 машнне дакас постижу изванредне резултате. Врло је актпвап друштвено- -политпчки радник, члан je СК од 1959. г. Вишс пута јс Onpan у органс управљања, члан је Сскрстаријата СК п основпс организаиијс. ПРЕДРАГ БОРБЕВНБ, днпл. инжсњср тсхнологпјс, рођсн 1937. г. у Г. Upinihy код Г. Мплаповпа. Тс.хнолошкп факултст завршно јс 1961. г. Као студспт бно јс врло активап учествовао јс ка свпм ралним акпијама и лобпјао ударничкс зпачке, члап Факултстског одбора и у чланство СК npii.M.vcii јс 1958. г. Као стппснднста Фабрикс, по одслужсн>у војног рока лошао јс у ову ралпу организаппју. Поставл>ен јс па место управнпка аутоматскс пронзволн.с a послс 3 г. на место руковолпоца Развојног сектора’ Y по риоду њсговог руковођења Развојиим сектором радна организација је усвојила дугорочни план развоја и модсрннзацнје ралне организаипје и највпше п.еговом заслугом тај ттлан је остварен са великнм успсхом. 1973. г. постављен је на дужпост дпректора ООУР-а за ааједннчке техннчке посло * ве гле се и сада налази. Ова OOVP под н»егов!Ш руководством са успехом рсшава своје задатке прсма осталнм OOYP. Врло Је активан члпп друштвено-полтггнчких оргампза * иија II органа управљанл. Бнран Јс вншс пуга у Фабрички комитет СК. чијп је и сада члан. На селнпиама Комитета, пстиче се својпм учешћем н конструктпвнп.м днскуснјама у решавању питања ол ннтсрсса за оргапизацнју СК, п радну органпзацију. СРБОБРАН БОРБЕВИН, ВКВ стројостаклар, рођсн 1927. г. у Главицп. V фабршш стакла ралн од 1943. г. Учесник је НОБ-а, гле јс и постао СКОЈ- -свац. a 1947. г. члап СК. Као члан СКОЈ-а био је сскрстар СКОЈ-а у Главишг. Његов рад јс искључпво всзаи за развој аутоматскс пронзводкс. јср јс са још нсколико другова v пајтежнм околиостпма 1950. г. учесгвовао у пуштању првс 'маштпге за израду флаша. Увођсњсм г рал всћсг бро- ,ја машнна Србобран је посlaB.vcii за ннструктора на тим машннама. Учссник је више омладин * скпх радпнх акпија. Као члан СК биран је за сскрстара ортапизацпјс СК, и за члана Општ!шског п Среског комитета СК. Всома је активан v раду органа хтрављаља. гдс је био предсздник Раднкчког савета и Управног одбора. Био је такође и председннк Синдпката наше раднс органнзацнје. Као веома активан друштвенодолиткчки радник и произвођач одлнкован је ордено.м рада II реда. Друг Срба Борћевнћ еада радк на месту командтгра обезбсђова наше раднс организаиије н нма већи број заду * жења? председник ic збора радних људн, члан Извршног одбора синдиката. члан раднкчког савста ООУР, члан Делегацнје и председник ДВД. РАДИСААВ ОБРАДОВИН, дкпл. правнпк. рођен 1938. г. у Дрсновпу. Средњу управну школу завршио је у Загрсбу. после чега сс запослио у „Трепчп”. V то врсме ванредно је студпрао на Правном факултсту у Прпштшпг. a no дипломпрању долазп па рад у Параћин. До 1970. г. радио је у органу управс Скупштинс опЈПМ машина ускоро иапушта погон FA-5 МАШИНА ПОНОВО CTAPTYJE Летња сезона, сезона тсгли је на измаку п то сс по променама машпна и одговарајућим ре.монтима у аутоматском погону .може осстити. ЈПМ машина се поново повлачи да уступи своје мссто једпој од последн>их ФА машшш. Ремонт ФА-5 мапшне почео Je 1. октобра и трајаћв 15 дана. На том петнаестодневном ремонту радиће одр * жаваоци Аћимовић Милан и Коцић Бранислав, уз помоћ реглера који су планиранп да раде на тој машини. Поред н»их у ремонт ће се укључити и техничка припрема II ООУР *јер ће свакако бнти потребна документаиија за измену појединих делова. Уколико дође до неких застоја у ремонту, да би се он благоврсмено обавно мораће да се ради и прековремено. Б. Тнмнћ AKTVEAHO: Помоћ Крагујевцу ОВИХ ДАНА Y ФАБРИЦИ Љивнференција делегација Конферсшшја делегацмја Срп ске фабрнке стакла одржала Је састанак у пстак 3. октобра. На овом састанку разматрани су матерпјалн за седницу Скуп штиис оишпше, матсријал о оснпвању самоуправпих интс * pcciiiLx , заЈедтгца ус.мерсног 6бразова1ћа у СР СрбиЈи без покрајипа и разматран је пред лог Програма развоја органи« зациЈс п пнвестнција у здравству за подручје средкег Поморавл.а, Рссаве н Лсвче v 1976—1980. годинм. Матерпјал за седшшу Скупштино општпнс обухватно је имз врло значајиих питања као: Информацију о обезбеђсн.у срелстава и о току изградњс значајних ннвестицноних објската, затнм Аналнзу резултата прпвредс општппс по периодпчном обрачуну за пернод јануар *јун овс године, инфорамппју о запослености и запошљавању за осам месеци. Устав СФРЈ ц Устав СР Србије су дсфнписали да оргаН1!зоваи,е и рад сао.муправних нптерссних зајсдшша у друitiTRciiiiM лслатпости.ма прсдставл>ају најзначајније и најактуслније задатке свнх организованих соиијалнстнчких снага. Једна од друштвеннх делатности која се копстнтуише јс Зајсдница усмереног образовања. Полазећи од бпланса и кадрова са којима располажемо преддажс сс оснп * вањс 13 облика груписања дслатности усмереног образован>а. Групапија бп прско своје зајсдшшс усмереног обра« зовања обезбсБивала кадар из школа које фннананспрају лругс зајсднице и при том покрпвају трошковс школовап>а свог кадра. Финаксирањс и развој здрав ства на подручју срсдп>сг Поморав.^а Рссавс п Левча од 1967. до 1980. годнпс јс у цсли ini добро утврђено ма да мису дата itajoo.sa решсп»а за: здравствсну заштиту зсмљорадпика м финанснрање п рас« подела оствареног дохотка. MmiiA>cibe је да овом пробле * xiy треба пристутшти ппо студнозннје и извући закључке који бк били зацртанп као рсшсље за дужп псриол. Д. Мнлојковпћ штине, а тада прешао у Српску фабрику стакла на радпо место тпсфа Правне служ бе а касније руководпопа Опттсг сектора. Члан Je СК од 1967. г. Као добар стрх/чњак н друг увек јс спреман свакоме да помогпе. Бнран је у органе управ * л>ања п лруштвено-политичке органс радне органпзације. Био је члан Фабрнчког олбо ра синдиката, Опттннског спндикалног већа, члан Изврш * ног олбора ССРН Општние, члан Општинске конфсренппје ССРН и члан Политичког актива Општинс. Лоношењем Уставннх амандмана, новог Устава п прппре- .ма и самооснивање ООУР тражило је доношење великог броја аката које је наша Служба на челу са другом Радетом успсшно обавпла. Целокупан тај посао оцекен је повол,но како на нпвоу оппгпшв тако и дал>е. Својнм радом друг Раде је цсјбсн н на нквоу општинс па је више пута помагао и другим радпим оргаиизаиијама на прављењу пормативних аката. Невреме незапамћених раз * мера које је захватпло Крагујевац у току месеца августа нанело је приврсди ошп« тине Крагујсваи и грађанима огро.мне матернјалне штетс за чије he caHiipaibe бити потребно учинпти огромнс напоре it предузети чнтав ииз мера. По интензитету ове поплаве можс се спгурно рећи да је то највећа елементарна непогода која јс нкада задесила Крагујсвап. Слична поплава, али далеко слабпјег интензитета, задеспла је Крагујевац 1910. годпне. Поред огшггине Крагујевац, елементарннм нспогодама захваћсне су и лруге оппгпгне V иашсм регнону Шумадпје и Поморавља. По степену иитензитета стихије п учињеној штетн нарочпто су насградалс општине Рековац, Кнић и Нуприја. На седници Извршни.х органа друштвенополитпчких органнзапија нашс општпнс од 12. септембра 1975. године, разматран је положај настрадалог подручја. па је донст закључак да сви радни људи запослени у ОУР н радним заједнипа.ма на подручју опш * тпне Параћин, у месецу септембру ове године дају једподневну зараду која бп се уплатила на жиро рачун ОСВ п пз тих средстава пружила по .моћ угроженим подручјима. Схватајући ситуапију угро женог подручја наши радниmi су се једногласно изјаснили к прихватпли закл»учак извршних органа друштвено-по * лптичких организација опшјине, на зборови.ма одржаним од 18. до 22. септембра. Износ од 28256.435 динара уплаћсн је 25. септе.мбра ове годпне на жиро рачун Већа синдиката општине Параћпн. Издвајањем ових средстава из личног дохотка радни људи Српске фабрике стакла још једном су доказали своју спро * мност да помогну omnia ко- •јима је неопходна по.моћ, не« .заборављајућк на помоћ која је нама упуђена после пожа * ра 1974. године. М. Марковић БЕЛЕШКА ПАЖЊА ВРЕДНА ПАЖЊЕ Прнмерк несебкчног другарства нису ретки у нашем друш * тву, то нам сведоче свакодневнс повчане помоћп, давање кр* ви и са. Y нашем колективу видовн таквог другарства су разлпчити и скоро свакпдашњи. Но, пример другарства и ИЗ АУТОМАТСКОГ ПОГОНА спонтаних односа стаклара на лончаним пећима свакако је јединствен и до сада невиђен. А мора се признати где је та« кво другарство, где су такви прпЈатељски односи у радилиш« ту, мора бити п већа пропзводн>а н бол>и услови рада. Ж. Стојановић МЕШАОНИЦД ОПРАВДАЛА ПОВЕРЕЊЕ Прошло је скоро годину дана од пуштања у рад нове аутоматскс мсшаонпце, и како се то обпчно чнни, дошло је време да се сагледа ефекат тог новог капацитста — гиганта у нашој радној организацијн. Најкраће речсно тај ефскат Је задовољавајућп. Мешаонпца јс са успсхом завршила свој пробни период и хвда је 19. дсцембра 1974. г. зва нпчно пуштена у рад свпма је било јасно да припрема снровина може да тече по утврђе * иом плану и да he структура стакла у пећпма бити онаква хако је пропнсана. Сировине за израду стахла се чувају у силосима, заштићсне од свнх стра них тела која бк могла да негативно утпчу на квалнтет стахла. Сировнне се узп.мају аутоматски н тако је омогућена прп према всћс колнчнне мешаие, па је то омогуђило да се преко спепијалних корпи и рам пи мсшавпнама снабдева н Школски погон. Посебна вредпост овог капа« цитета је у то.мс што је ангажовање п рал самог човска сведсп на мннпмум. To ћемо нај. бол.с схватитп ако се сетнмо старе мешаошшс, л>уди ко^м су холнци.ма превозили сировину гушећп се у прапшпп. И, најзад. посебна вредност мешаонице је у томе што је читав процес припреме мешавпне далеко јефтинији од прет ходног, па je II производња јефтшшја a то, у сваком случају, отвара врата на сваком тржиш ту. За претходних годпну дана рада мешаонице пропзводња нпје ни једног мпнута стала због недостатка сировина, опет за разлику од претходног периода када је било врло честнх застоја јер се .мануелно нк је могла припре.хшти толмка ко лкчина материјала која би могла засптитн најпродуктнвии * је мапшне какве се данас налазе у аутоматском погону. Сада се у аутоматској мешао ници уређаји добро одржавају јер је свако задужсн за нешто. Заелуга за досадашњн добар рад је на руководиоцу припре- .ме и одржаваоинма аутоматске мешаонине, којп и подносе глав пп терет ц нссумњпво техничкој прппреми друге основне орraniuaiuije За протеклу годчну рада спрсмљено је доста резервнпх делова. Од тога гро у металској ралпошши наше фабрикс н прслузећима у Југославији. Мањи, сасвпм алп дсо је из увоза к то само оно што не може да се нађе на домаћем тржишту. За аутоматску мешаони цу се ради дугорочно, тако да се спрема резерва х за дужи период. Б. Тплшћ НАГРАДЕ НАЈСТАРИЈИМ РАДНИЦИМА (Наставак са 13. стране) Марковић 35, Радомир М. Матић 32, Радомир В. Маткћ 30, Анушка В. Милановић 33, Брапислав М. Милосављевић 31, Будн.хшр М. Милошевић 31, Владпслав Р. Мшановић 30, Добринка И. Милидраг 32, Жи вота М. Милићевић 32, Милу * тин Б. Милошевнћ 30, Стана Д. Милановпћ 32, Станојло Ж. Мн лосав.девић 30, Раднсав Д. Hemull 33, Жнвојпн М. Пантић 31, Ненад Ј. Пап 37, Славко X Поповић 30, Владнмир Ф. Радић 31, Bopbe С. Раденковић 34, Мн лупш Ж. Радовановић 31, Олга М. Ракић 30, Предраг Б. Ран ковнћ 31, Радомир Р. Рајић 34, Светислав С. Рајић 31, Славко П. Ракић 31, Божидар^ М. Стефановић 31, Бранко К. Страпновић 30, Милан Ж. Стефановпћ 31, Милан М. Станоје32, Стојадпп М. Станојевић 31, Жпвојпн С. Таспћ 32, Ратко М. Хаџпћ 38. Са.ма природа посла и оргаиизацпја код стакдара у једном радилишту изискује блискост људи, и поверење и искреност. Може се рећи да су они једна породкца у којој нема тајни. Па ипак, по тим прпсним односима предњачи радилиште Матић Радомпра-Лајоша. Једна другарска обавсза је то обележје које их разлнкује од оста- .хпх. To је једна мала обавеза која нп од кога не тражи жртве а ттружа велико задеволг * ство. Сви радотши овог радилишта договорили су се да оснују један необпчан фонд — средства за куповпну рођенданских поклона. Може се рећи да је то ситнпца, а Јесте снтница када се сваког 25. у месецу дА неки линар за тај фонд, али је итекако круттна када се види пз * иаз липа оног раднтпса кала ују тро Aobc на посао п када му лруговп уруче лепо запаковану k\tji|huv са рођенданским поклоном. За такво срећно и весело лиие свога лруга вредно је х-чтпгги п више стггнпца. Врелпост поклона није бптна (to cv углавном кошу.ША, кравата, упа \»ач, прибор за брпјаље илн сл.), важна Је пажња другова са којпма двнтша лпје зној на пстом всршгаку. 34 НОВИХ КОГСУННСТА Послс X конгрсса СКЈ п усвајања п.сгових рсзолуција јелан ол прпмарних задатака био јс п остајс прпјсм што всИег броја радпих лудп у чланству као н рад на п»иховом идсјпо-полптичком образовању и јачању полптичке свести *. Y том цил>у наша радна оргапизација. односно чла * нови СК и ССО ннсу ссделк скрштсних руку всћ су својски приопулп па посао како би закл>учии Прсдседништва СФРЈ II резолуцијс Конгреса бнлс до краја спроведсне у дело. Организована Је школа самоуправл>ача коју Је, од 40 слушалаца, завршкло 36 и која је представл>ала платформу за пријем младих у чланство СКЈ. Права свечаност организоваћс се у суботу 11. октобра, када ће 34 младих л>уди на свечан начин пршпгти нове црвена партиЈскв кљижице. To су следећо другарицв к другови: Радмила Стефановић, рођена 1952. г., Живојин Раки, 1951., Часлав Димчић, 1945. г., Никола Теодосијев, 1950., Милутии Стефановић, 1953. г., Арса Лазаревић, 1951. г., Слободан Младеновић, 1953. Видаи Вила, 1954., Милован Савић, 1941. г. Бранислав Стаменковић, 1953., Радосдаа Дули, 1951. г., Милорад Борђевић, 1949. г., Милорад Крнста, 1948. г., Миодраг Милошевић, 1953. г., Новииа Јоцић, 1949. г., Драгол»уб Нсдељковић, 1955. г., Добрнвоје Радосављевић, 1950. г., Градибор Војиновић, 1950. г., Радосав Илић, 1952. г., Живојин Јовановић, 1952. г., Мплован Петровић, 1952. г. Мклан Стошић, 1953. г., Нада Маринковић, 1945. г., Ковнљка Марковић, 1947. г., Димитрије Мпдупшовић, 1951. г., Зоран Миљковић 1953. г., Душан Симић, 1952. г., Радомир Васкћ, 1952. г., Славо.мир Јовановиђ, 1951. г. Словенка Снмић, 1948. г., Е.мића 'Р.анић, 1953. г., Бра нислав Вељковић, 1950. г. п Гордана Манојловић, рођена 1953. г. Овом приликом треба посебно истаћи органпзацију II ООСК, која Јс од овог броја у својс редовс прпмила 25 .мла * днх комуниста. П. Будисалнћ И ЗА Y4EHHKE ЗАШТИТНА СРЕДСТВА Сходоно новом Самоуправном споразуму о заштити на раду, убудуће ве сви ученици који обављају практпчну обуку у нашој радној организацији добијати заштитна средства као и остали радни људи. Ових дана је прва група учепика стакларске школе већ добила радна одела и обућу, а исГ то ће се учинити и са осталима. Награда за анцијаше После већег броја радних акцнја пзведених у кругу фабрике, махом на препакивању палета, Председништво омладине је за свс учесникс организовало 27. септембра једнодневну екскурзију до Бердапа. На пуг је кренуло 40 о.младпнапа а ишо се преко Зајечара „ Неготина где су била краћа задржаваља п разгледаље историјских знаменнтостн ових градова. У самом насел>у Караташ које се налази непосредно поред бране, учесншшма екскурзије је прво приказан филм о изградн>н овог шганта, од првих разговора нашпх • н румунскпх руковолилана, иа до нлног пуштања у пробни рад. Затпм cv у пратњн водпча обишлн саму брану и електрану. Импреспвно јс било разгледати ову валелепну rpabeвипу и чутн са колпко je Myna и самоодршхања њенпх градитсља грађена пуппх 10 година, да бн данас давала око 11,5 мплнјардн кпловат часова електрпчне спергије годпшке. За свс посетиоие поссбно јс било пнгересантно разглсдање саме, преко 200 метара дуге производне халс са 6 огромних турбина на којима је, на пирмер, само једч но пераје тешко 21 тону а у сваку се месечно ради олржавања cima и до 6 хиљада литара високо квалитетног уг-: л>а. • У повратку се ишло друпш путем, прско Бора, у коме. јс било јсдночасовпо задржаBaibC, тако да су учеснтш обпшли готово иео овај крај наше 3CM.be п упознали свс њсгове култчфпо-псторијскс спо. меннке и природне лепотс. По речима самнх учсснпка, екскурзија јс у потпупост.ч успела н сви су обећалп ла he од сада joui всћим жаром долазнтн на ралпс акцнје. п ла. lie довестп joui Behn број омладннаиа како ии y6y.\yhc могло да сс opraiurivic join вишс оваквнх корпснпх iivto-- вања. П. Б. Ypebyje: Нздавачкп савст Урсдник: Добхшла МилсиЛ ,