ВГОЈ 46 14 ААНА СГРАНА 13 КОНЦЕРТИ тин MwirMKra ■ Почетжом иовембра на сцсни Градског вмвтерског позорншта гостовао Јо Хор бсоградских иадрнгалкста којн Је прсд малобројном публиком-------------------- Програм . јс извсден у два дела. Преи дсо је обухеатио духоену музику наших нознатих колшознтора СТЕВАНА МО КРАЊЦА и ЈОВАНА ХРИСТИRA. Преак опере ЖАРКО ЦВЕЈИБ нам је интерпретирао deла из маургије: „Акатистео збраној", „Њест свајт>', „Херуеимска песма”, „Оче наш" ц деа цркаена записа из XIII еека. Другн део су сачињавале колтозиције сеетоене музике. Изеедена је цела X рукоеет, нз V рукоеети — „Болан ми лежн" од Мокпањиа; .Јадоеан ка за телетом” од Готоеца; „Јесен” од Маринкоеића и друге. Оеај уиграни ансамбл од преко 30 зрелих и упееаних гласова под руководстеом нознатог диоигента ДУШАНА ААДИНОВИБА, пружио на.ч је еелико задоаољство. Репертоар је био тако одабран да је бнло ппае^ ужиеање слчшатц оеај хор. Пееачи меких мдсоеа чистнх интонација, дина.ииком пееања и осталом певачком техннком успели су да задржс нажњу слушалаца од ночетка до краја изеоћења npowa.ua. Сеакако, да огро.ину умогу у успеху овога анса.ибла треба извео нзванредан концерт. диригенту, овога пута хоровоћи ДУШАНУ МИЛАДИНОВИБУ, који са ееликом рутино.и и познаеањем дела еоди оеај популарни београдски ансамбл. Hata град је, иако има музнчку традицију, оеога пута подбацио са посетом. Посетиоца јс те еечери било Heide око SO. Сеаки коментар ово.ие би био суеишан, али треба истаћи да јс за град који има преко 20 хиљада станоеника посета једном овакеом концерту са оваквим малим броје.и носетиоца срамота. Вероватно да доброг удела у то.ие нма лоша обавештеност граВана. Koiu су, као и много нута до сада, обавештење добнли са.ио ппеко рекламних излога. Трсба пронаћи бољу фоп.иу и начин обавештавања како се вкше неби поноеило да једну културну ц у.иетничку маннфестацшу гледа и слпша незнатни број посетилаца. Иначс, на оеом концсрту fail's било ничег непој.иљиво1 н неразу.иљиеог. Сеаки носетилац је могао да схеати и разуме сеа дела, јер ceu.ua нама су те.ие ц.з naiuei јушслоеенског фолклора eeo.ua драгс. ИЗ СИЗ ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА Тешко финансијско стање { УМЕТНИК И ДИ10 } нрнписати ерсно.и музичару, Јован Милосављенић На седниип Извршнаг одбора основног образовања н васпиташа одржаној 5-ог новембра размаграно је више информашгја. Цо1гтра.и<о место у јизматрању чланова Извригног одбора заузело је шггањс деветомесечног послована Заједшгцс. О општем тешком фиианспјско.м стању говорио јс секретар ове зајсдшгце Миодраг Радоваповић: — Beh шестомссечно стажс указало је па подбачај прилива средсгава. јер су при.чолв остваренн нспод плана: Тако на примср npifxoA доприноса ЛД из ралног односа остварсл је са само 47,71 одсто. Пр;г\о ди из пореза на промст са 33.61 одсто, зати.м допрннзси из ЛД од вршења салгосталних делатностп од 36,84 одсто а из пол>опривредкс делатносп< 42,18 олсто. Свс гкупно. ПрИЈСОДИ су оствареин са 44,95 олсто. За дсвет месешт ста»»е је непјто бо.\>е, алп нпак испод пла на. Доприиос ЛД нз ралног односа остварсн јс са 71.3! одсто, порсза на ггромет 36,29 олсто, самосталне делатноспг 53,08 п пол>оприврсле 60,19 одсто. Свс yKvnuo, остварсње прнхода јс од 65 одсто. На крају свог излагања Радовановић је нстакао да ова Заједница већ остваргје .ман>с орсдстава за 2.295.035’ динара. Ако се нс прелузму ximie .мсре на чему већ ради посебна комистгја CO, годшпње стан»е he б;т< са губ|гтком од 3 мнлиона ДЈшара, a то зиачи ,*z просвепш радшпш неће .моћи да приме плату за два месеца. На шггањс чланова одбора. како се сала плата даје, рсчсно је да се исплата вршп кз позајмнца и кредита. Комиспја која ралн на стању и изцглажен»у .могућност треба да завршк рад до 10. новембра. Yko V.IKO сс до тада не наћу адекпатиа рсшава доћп ћс до заједшгчког састанка СкупштпЈг СИЗ и одговарајућег Всћа Скуп шппге опигпгнс. Чланови Извршног одбора су разматралн Нацрт правиднпка о такмичењг ученнка којп је упгћен на јавну днскусију, a информпсани су к о спровођеи»у одлуке о укидаљу пстог разреда ОШ v Мјгрилозцу ц п.ослазак ученика у матрчну школу „Момчило Поповиђ” — Озрен у Параћииу. Прелмет раз.матран»а била је п Информашгја о изради Пет> спектЈгвпог плана даљег развоја основЈгог образовања и васnirraiba к Програм прославс Дана .младости. Како до краја годшш тгсба спровести нове изборс за делегапије и Скх-питпге СИЗ, И.звршни олбоп v-познат је са препорукама Коор.мпгаиионе компстгје за спровоћснл престојећих тгабора. Р. Весић МвлквоЈе Шћепавовнћ, ро здо се 1939. године у Вито шфиии код Пећи. Завршио је средњу уметничку школу у Пећи и праи степек Ака демијс за применлну уметкост у Београду. До сада је лзлагао 9 пу та: у Блацу, Параћину, Де спотовцу, Пожаревцу, Тохк» ли, Пећи, Родингену (Енглс ска), групно у Параћнну ч Београду. Слика од 1965. годнне. ■ Шта је за вас сликарство? — Најлепши поклон који човек можс ссби дати. ■ Да ли сте задовољтш актнвношћу на ликовком пла ну код нас? — Моје није да онењујем п немам времена да се бавнм тим пословнма. Моје јс да радим и да радом докааујем себе, јер се сликар нс доказује декларацијама Hero радом и изласком пред нублику. Зато треба нзнћи ма ло нз провшнигје к показатк своје квалитете на страну да пу&иска проговори нспристрасно о твом раду што he у сваком случају послужити као сатпсфакција за дачи рдл. To је јсдини пут да се нзађе из анонимности, огто бих желео свнм ликовним ствараошша. Да бп се то постнгло постоји само један услов, да се интензивпо ради. ■ Шта би требало урадита »а још већсм популорнсању лнковнс уметности у пашем граду? — Отвараљем сталне галерије, можда и продајне, организашгја изложби сминентних југословенскнх сликара мтд. Нарол, треба довести на пзложбу, навпкнуги га да посматра уметничко дело, кад навнкне да га гледа н зазолећс га. Без обзнра на његовг салржшгу и уметннчки пзраз. Радхшку треба приблннсити уметност а не сликати по његовом укусу. Треба сл-пкати оно што ти сматраш да је лепо и да те публнка као таквог прнхватн. •Ш. РАДИО ПАРАНИН НОВИ СУСРЕТ Полазећи од потребе да се за време ннтензивне активностп коју имамо у везн са нзборнма у Савезу комуниста, изоорлма за делегације самоуправних интересшгх зајсдница и формнраЈвем нозих заједница, као и других значајкнх политичких догађаја који се ових дана одржавају, а у част Дана Репуоликс договорено је да сс по друп! пут огласп Радпо-Параћин на пстој таласној дужнни 2233 метара. Програм npimpe.Ma углавнзм иста екшха, саставл>ена од сарадника Општинског листа „14 ДАНА” и ЈгнформативЈпгх служби наших великих радних ко. лектива, с ттш цгго дужност главнот и одговорног уредника овом приликом врши Саша Букнћ, који ускоро прегзима и Уредника листа „14 . ...................................... . Техничка реалпзаипја програ ма поново је поверена ентузптасти — радио аматеру Мо.мн Јовановпћу. На програму, који стакдардно траје од 14 до 1630 часова, можете да слушате како тгнфор.мативне емпсије (Вести, Дневник, Кроз радне колективе, Изборна хроннка) тако п музичке, у кој-има ^тлавном ис. пуњавамо жел»е пашпх слушалаца. Програм ће бнп! елпггован до 5. децембра 1975. Y реализацији овог програма екипа Радно Параћина очекујс лрагоцену помоћ и од својпх слушх\аца и позпва их да се јавс, било ппсмено (Редакција Радио-Параћина, Дам Beha технике) било телефоном (број телефона редакције је 83-720. „МЕСЕЦ КЊИГЕ 75.” ћјВшни чшовдиа маград® Градска биб.\ЈКУтека ,Др Вићентије Ракнћ” у оквиру тради цноналне акције, Мессц' књиге, одлучнла је да награди своје најбоље ЧЈГтаоце. Напраде cv Kibiire, управо оно због чега су и добили признанл, а бнђе ilm ускоро ур^ени иа кхмтурној вечери гзе he познатзг у метншш нзвссп! пригодан pi> иитал. Треба да се награли укупно 5 чланова. Из Оделења за одрасле напраде he добнтп Ката рнна Нсшковић иг Раде Обрадовић пензионерп, а Зоран НикоMih, Славол>уб Савић и Зорпца РпстиН учештп средњих шко ла. Дечпје олелчнБв насраде ће поде.\1гт својим малим <штао * цима: Владк Стоичковпћу. Ненаду Дизпггријевнћу и Виолети MlLWAiniOBldl. Катарину Нешковић смо ипак на некл начнн издвојили од осталих н преко ње поку шали да објасшшо игта опако вреднљм члановима значн књига. Ова тиха, СЈфомна и вео.ма продуховљеиа жена више од 50 годнна др\т\-је са књигом. Акгиван и сталан члан ове Библпотеке је од 1955. годинс. Мало |е чудо да се каже да просто више ие зна шта је прочнтала, алн снгурно је тако. Чтггала је све. И свстску и нашу књижев ност. Одушевллвала се Достојевским. Горки.м, П^тнкином. Голстојем. Андрлће.м, СелимовнИем п да не набрајамо све, јер бн то отишло v недоглед. На наше гпггањс шта тша да каже и да поручн јздноставно и тихо је рекла: Чптање је моја пасија. Лепа кљига је пајбољн пријател>. Она нас упознајс са зсмл>а.ма и л>уд1ша, враћа нас у свег прошлостц и преноси у будгћtrocr. Зато tv драгоцсност треба »ише чувапЈ, јер се до н>с rentко долази. Нека нам ова вредна читатељка послужи као пример како треба волети и чуватн jyyiП’- С. Јовановић iiilliiiiiillllilillliilillillllllllllllllllllllllllllllllllllllllllll М. Шћепановнћ: Антологаја срца ПРЕ ТРИДЕСЕТ ГОДИНА Првн кораци Пнше: Саша Букнћ Сада је ту сквер. Зелеис алеје са бокорнма разнобојног цвећа пзменпле су читав поглед на тај део града. Ту је, од скоро, и фоптана са пмпозантшш фигурама, около стазе, радозналп пос.матрачи, грађанп, деца, намерншш. У свечаној ноћи све се зајсдно купа у светлостпма рефлектора док рана кошава разјЈОси сноп пожутелог лишћа. Mebv радозналци.ма је пуно старих Параћпнаиа, опих којн су на својим нлећима нзне.кн једно бурно и ентересантно време. Свн скупа слушају акорде химне п речи поздравног говора. Засузи понеко око, зал^а срце од навалс успомена уз обавезво mrraite: зар всћ npobe трндесег голина? А деиеппје, запста, npoboша. Можда пх нсма много, само трп, за понског део жпвота, нлп читава младост? Вре.ме које даје материјал за малу хроппку која сс не може joiu окончатп. Y том простору стајала је зграда старог суда. Тнппчна грађевпна једне »пшовничкс еиохс: дугачка са полумрачнпм - ходннцн.ма, пзлпзаним бетонскпм подом, дрвеним клупа ма са устајалим мнрпсом опанака п јевтиног сељачког дувана. Иза замандал»ент{х врата од вијала се процесија у част богиње правдс са слнкама л>удскнх драма v ковггглацу трагпке п комике. Памтн, та зграда много што шта, н пркоси. Мењали се људн, законн н параграфп. И људска драматика. Само је остајала зграда и власт. Па се и власт једном про мени. Оних октобарских дана четрдесет чстврте на улазним вратпма зањпхала се тробојка са звездом пстокрако.м. Ожнвеше ходницЈ! HOBIBI жамором, новп луди похрлише н кроз црвоточне прозоре улетс сноп јесем»нх зракова. Прве пароле украсише зндовс да сакрију огпалс оплате од малтера. Y пеhiLMa иукну прва jeceita ватра. Y ормане уDome нови законп, додушс, пспнснвани невештнм рукама радника,' земљорадника, дојучерашњнх слугу, ђачпћа средљих школа. занатлија: опанчара п стаклара. Отпоче новп жнвот пун несвакндашњс дпнамике, врсме сс усковитла и избриса ipainme дана п ноћп, јс сени и зиме, сна и јаве. Уз закаспелс пуцњс засветлуцаше пламнчцп карбнтских лампп и лојаница док град усну тсшким сновнма пуini ратнпх кошмара. С времепа на време про тупм! џцн, илп колона војнпка што хнта пре ма пупрнјн, онда варлшва тншина. Умесго caibHBnx чиповника још нзјугра су ту актн * висти, првп одборннцц нарбдпоослободплач ког одбора, рфпцпрп команде места, ннтенда нтп воЈпнх једпнпца, градска cirponnta, бпн uni кулаци п трговци. Свако због нечега. A послова ло гуше: град нзнемогао од ратног разарања п пл>ачке, улице пзроване, радн>с позатваранс н празпе. Тече леља Цршгца ноcehn лудо мул> са обропака околннх плашта Данас је 22. октобар, петак. Y салп хоте\а „Гранд" заказана је конференцнја грађана варошп Параћпна. На дневном реду јс нзбор одборшгка за првп Народпоослободилачкн одбор. Збор је огворпо комесар, друг Радојчић, којн je обЈаснпо апљ збора, Утегнут у во(ннчку уннформу оп шпрокнм гестовима објаипвава важност овог посла; мора да отпочне да функнионише наподна власт на време, у дворани тајац. Изабран је кандидапнoiiii одбор, ту је, пзмеђу осталнх п пекар Коста Пегковпћ, домаћнца Даштца Илић, Сава Поморац, земљорадник. Мора се повести рачуна да то буду ,дшчнм не компро.митовани и посве нсправнн грабани..." Одбор се повлачп у суседну просторнју и прштрема листу од 30 нмена. На челу је Илнја Ипватовип, на зачел>у Љубомнр Бранковнћ, ппглар. Ружнца Стефановић, професор, чнта лпсту, mie по нме: Ратко Мал>ип, радник фабрнке ппофа, Лепосава Коцнћ, .схудент, Атанасије Hciniih, железничар... Аазар Гајкћ, опанчар, Мнрослав Јоваповић, ђак... Збор једногласно прнхвата предложепу лнсту. Збор доноси омуку да овг листу предложи грађанству Параћнна 24. октобра, у два сата поподне. Пред нама је запнсшж са прве седницс Одоора. Y заглављу стојп да јс одржана 26. рктобра у канцеларнји бпнше Опнгпгне. Запнснпк водп Мирко УрошевнБ, грађевннар I упсопис педантан, уредан п јасан, садржај концнзан. Одбор је јсдпогласно за председпика нзабрао Мнлосава Радојковића, сајџију io Параћина, а за сскретара Мирка Урошеniiha, rpabeainiapa. Благајник je Birroxurp Tamili, срескп наче.мтк у пензпјп. Друг Мплосав заблагодарио се одборнпшсча п умолио пх да га свеердпо помогну у вршендг дужност». Изабрана је компспја која he 6imi приоутна пријему н предајц дужностн старе општинске управе новопзабраном Градском одбору. Било је већ подне када су одборшпш изашли нз зграле старе општине к кренулп свако на своју страну носећи са собом задовол *- ство п сенку бриге. Лепосава Коцнћ, један од најмлађих одборника, xirra улниом по ко- ]ој светлуцају разбацани комадпћн стакла од разопЈеннх нзлога. Н пре седнние чула је оијасет коистаташтја и потреба, све се то слпва у задатке које треба хнтно нзврппггп. Огара пивница Је Још пуста, однекуд нагрнуше ђаци пгто оеше знак да је мирнодопскн живот потекао. А иза њега? Још увек војске пролазе кроз град пекара. Команде места је малог капашггета да све нахранн, град је постао прихватна станпца за снабдевање одећом н храном, фабрпка штофова he морати олмах да одпочне са тррадом ћебадп. Сећа сс речн друга Ратка Tajuha, првог команданта места: Параћин је у вео.ма тешком положаЈу, пруга нзмеђу Ннша п Параћина је разорена, п Руси, н све наше једннице нду преко града. Треба све пролазнике нахранип! н оденутн а мн нмамо само једнг кгхшву н мензу. Треба организовати сечу'дрва, знма цде. А и реакцнја днже главу. Растгрене банде врзмају се по околннп, батаљон од 250 доброво.^ана кренуће ускоро у акцпју за №»- хово истребљење. Тешко је било пдептпфнковати таквс злочннце, мп револгцнја је неvMO.biraa. Јуче је група сељанкп нз око.ише, и актнвисткнње нз града, обпшла рањене борце. Бнло је, запста, велнчанствено, пуне котарпце погача п снра, флашице са млеком, пгоашша, бело пнлеће месо. Белина болничкнх кревета п прне шамије две стравнчнс ратне боје. Отпоче и пссма, додуше стндљива п носталгнчно тнха, али пскрена н... коначно, песма је! Пре некн дан у Опшпшу јс дошла група омладинана, xohe акцијс. Ускоро су кренули у Јужпп Кучај по дрва, а зима je отпочела рано. Кошава завпја jypehn no котлнни према Поповцг, преко Мупшце, дпцу Извора Аа би се ₽асУла ЧестоброИз размгппљаља преку је ггисак локомотнве. Увп се у свој ђачки маппи кроз који продреше праменовн млаког сунца јер сс баш тада облацн размакоше. (Наставак у следећем броју)
СГРАНА M 1* ДАНА ВГОЈ^ НА ПРВОЈ СЕДНИЦИ СКУГГШТИНЕ ОПШТИНСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ ЦРВЕНОГ КРСТА Збратимљене организације Ваљева и Параћина Ц Скукштнна оргаштзована на делегатском принципу ■ За новог председпика пзабран јс радннк СФС СРЕНКО СКЕНЏИЋ ■ Y наредном мандату пред скупштшгом стоЈе обммнп и значајнп задацп Опигпгнска органнзацнја Црвеног крста no први пут је кон сппуисала Скутшгтнну. Нова Скупшпша. формнрана јс на основу делегатског спстема. На својој првој седниии но вофор.мирана Скупшпша разматрала је рад протеклих годнна н оценнла га као веома успетиан. Органнзаиија Црвеног крста спроводпла је ннз акцнja на здравственом просвећгва н»у школске деце, сеоске омладине... ИзмеВу осталог оргаОПШТИНСКИ ОДБОР ЦРВЕНОГ КРСТА ЧЕСТИТА ДАН РЕПУБЛИКЕ свим грађанима наше Ошптине и уједно их позива да се у што масовнијем броју одазову познву на добровољној акцнји давања крви, 4, 5. и 6. децембра у просторијама ОК ССО. Са седннце Скушптине Црвеног крста НАШИ СУГРАБАНИ Незаборавно дело - незаборавног ленара Доајен параћинских лекара др Милосав Благојевнћ један је од утемељивача по слератног здравства у Параћину. РоВен је у Крагујевцу пре 77 година. Из родног града га је вихор I светског рата однео до граннце Француске: Y тој далекој земљи Бла гојевић завршава лицеј, a послс матуре долазп у Београд и ynvrcvje Медицинскн факултет. Студије брнљантно окопчава 1923, а већ 7. марта 1924. младп лекар олбранпвшп своју дисертацпју, постаје доктор медпцин. скпх наука. Цео свој досалашњп живот посветио је тој вео.ма хуманој п пожртвованој акцијп, а нашем граду је ларовао својих 34 голпнс најплодотворнијег ра\а. Из богатс ризЈШце успомсна др БлагоЈевић покушалн смо да отргнемо бар мало пз заборава п да се упознамо са послератнпм здпавством у Параћину. Др Благојевић као младп лскар лошао је v Пара1шн 1941. годинс јула месеца добивши место среског лекара. Поред тс службе обавл»ао ie i! теренску службу. вакцшшсање гпађанства, пр шење обдукшгја ц сл. Теренску службг ie обавл»ао без икаквог јавног превозног средства, па бпцн клу, без обзнра на вре.мс п годишње доба. Tai посао ie Прсдставшши Црвеног крста Ваљева и Параћина потписуЈу повељу о братимљењу низованн су курсеви прве помоћи, где су најбоље општин * ске екипе учествовале на рспкжалнпм и републичким такмпчењнма, затнм курсеви кућJie неге, курсеви здравственог 1>росвећнван>а. Всома успешне акције cv п Недеља црвеног крста п Недеља пропгв туберкулозс. Такође је велмка пажп»а поклоњена акцнјама за добровољно прнкупљање крви, где су постпгнутн запажени резултатн. ирекинуо октобра 1944. годи не. По доласку цз Армије 1946. године постављен ie од стране Општине за болшгчког лекара, као јединог лекара, са саннтарним помоћним особљем н остамш помоћшш службенпцнма, v болннцп која је отворепа 1. 10. 1946. године. Обачд»ао је целокупну лекарску службу. Болшша је v то вре.ме имала ннтерно одељењс, оде љење за породиље, одељен-с за децу и заразче болестп. V болнпшт ie владао савршенн рел заслужан свакс похвале. Службу болничког лекара ie прекинуо 1949. године, провео гохнну дапа као пп*чг»ио мобилисан лекар у JHA, a no повратку прешао у амбулаитну службу До.хта народног здравља/ На новом радном месту радпо је свакрдневно до потпуне нсцрпљености. Насго * јао јс да свима изађе у сусрет, да прегледа много више пацијената него што је to 6il\o предвнђено. На том послу остао је до пензионпсања 1952. годпне. Иако пензнонпсан, на молбу општинске управе из Доље Мутнице, радпо је као управннк амбуланте у Доњој Мугнп1ш н тамо остао 3,5 године, са врло актпвшш радом. 1962. године дефшштивно одлазп у пензпју. О своме познву u нскусY сарадњн са Центром за дечпју зашппу и социјални рад, Црвени крст у оквиру својнх могућносги укл»учнвао v акцпје помоћп соштјалнр угроженмм лнцпма и свим рстал«м акннјама солидарностн. САРАДЊА КРУНИСАНЛ БРАТИМЉЕЊЕМ Дугогодншња плодна и свестрана сарадња организација Црвеног крста Ваљева и Параћина кргнисана је свечаннм чнном братимљења. Члановн Скупштине су једногласно прнхватпли опу одлуку и дуготрај 1пгм аплаузом поздравили овај свечани чпн. На Скутшггинн је потписана повеља о братимљен»у, а најзаслужннјим актпвпстима гручена су прнзнања: похвалнние, опебрни, златни знак прнзнања н медел>а Црвеног крста. О месту н улози организаниie Првеног крста у савременим условнма говопно је доскорашjMf председнпк, Брапислав Бегуш, посебно је назначно да ie обсзбеђење мшпшалпе егзнcTOHinrie материјално необезбеђсннх лнца. један од најважнијнх залатака у наредном периоду. — Морамо обезбеднтн потпуiniiy здравствену заштнту лсце која су лишена нормалног породичног живота. затнм комплексну друштвеиг бригу о ста рт»м самохраннхт лтппгча. На крају нзлагања Бегут Је нагласпо да је неопхолна што теснпја сарадња са другим нвсппхчшјахта, оргаштзаштјама. органпма у области здравствсне. сотшјзлне заигпгге, наролне олбране и пнвнлне залгпцге. Завршавајући свој рад Скупштнна Црвеног крста нзабпала ie п ново руководство. За ттредседника организацтле Црвеног крста изабран ie Срећио Скенопћ. радник СФС, који се CRoiirM досауашњим радом пстакао у органнзацнјн Црвеног крста. М. И. Др Милосав Благојевнћ тву овај веома хуманп и пожртвовани човек каже. — Нтгкада нисам рекао нећу п не могу. Сматрам као врло важну ствар поверење између лекара и пашгјента, јер само у правнлном односу, лекар — пацијент, долази дО успешног ле чења. Сигурно је, да су ови детаљи недовољни да бн се осетио прави лик овог човека. Његов лик је његово дело. Дело пуно топлине и љубави према човеку, дело по коме га људи памте и посе v срцу. Слободан Драгутпновић ИЗ РАДА ЦЕНТРА ЗА СОЦИЈАЛНИ РАД СТАНОКИ ЗА УГРОЖЕНЕ За сзаго две године 1К>стојан»а Цантар за дечју зашппу ц соцнјални рад постигао јс солнднс рсзултате на саннрању и ублажавању ннза социјалних проблсдЈа, прс свсга, додслом сталнпх п поврсмених новча^ нјгх по.моћн материја.\но необезбеВеннм лш/дма, смештајем у уста-ковс соцпјадне заитгге, обсзбсђавем друштвене нсхранс, помоћп у натурн н другпм видовима социјалне заштнте. Мећутим, на решавање стамбеннх пробле.ма корнсннка сталних новчаних по.моћн готово ншпта snije урађеио. Y ц:<- л»у сагледавања овог проблехм Центар је у мају месецу 1975. године нзвршпо анкетирање и обкхазак cbilx корнсннка сталних ссшијалних помоћи. Том приликом је утврђено да су 147 корионика са 56 саужнвалаца, a 61 корисннк помоћи не.мз своју кућу 1ПГП1 стам у друштвеној својини. Од тога 22 корисннка станује код pobaxa, a 39 код трећих лнца. И они корисннци којм стапују у својим кућама, а<ли ко- • плаћају станарнну станују 1акође v веома лоше carpabeчпм старим зградама. КорисН1пш номоћп са села су у нешто повољннјој стамбеној снтуацији, јер су кориснпцп у граду npiiHybeHii да плаћају високе станарине! Y цил>у решаваша овог проблема неопходно је предвпдсти ннз мера. Неке од тнх мера су: путсм нзградње, а уз коришћење бесплатннх локацнја и материјала од порушеннх зграда, у заједници са самоуправ * ним интересним заједиица.ма становтва п уређивања грађевинског земљишта обезбсдигп један број прпго.шпх станова за кориснпке социјалних по* моћн; упражњсие станове ко* ји су V ДРУШТБСНСЈ својннн (отптинскп) након ослобађана првенствсно додељпватн корнсннци.ма соцнја.ишх помоћп; преко Самоуправне тггересне заЈедннце становања н другнх органа, решити питање плаћан»а станарине за коришћењс друштвених стамова од странс корисннка социјалних помоћк путем ослобођења од обавеза средства за пружан>е ломоћи корнсницима социЈалжпх пмм ћи путем обезбеђс>ва станова (за израдњу) и поболдпаља стамбепих услсва (за поправ * ке). М. Михајловић ЗАНИМЉИВОСТИ ВРБА КОЈУ ПОЛИВАЈУ КИСЕЛИНАМА Врба коју видите на слтпш расте v кругу фабрнке текстилннх машнна „Пролетер”. Изникла је после велнких поплава 1971. године. Радшши овог предузсћа хтелп су неколико пута да је исеку, алн је увек некако остајала у жпвоту. Можда н не би бпла вредна по.мсна. да то нпје feдппо дрво које се полпва киселпнама. Нап.мс, око ч,е се азотном к хлороволонпчиом кпсслпном чпсте прот>- водц ове фабрпке, тако да је землчпите увек наквашспо овпм опаспим хемијскнм материјама. II поред тога врба it даље одолева. (М. д.) БЕЗБЕДНОСТ САОБРАНЛЈА ШБРШЈВЦ ЗНАЦИ Пише: Драпппа Добросављевнћ, суднја Огпптннског суда (Наставак из броја 44) Јавни путевн морају бити обележенн прописним саобраћајннм знацима који упозоравају на опасност учеснике у саобраћају. Они дају потрсбно обавештење за снгурно и несмстано одвијање саобраћаја. Саобраћајне знаке можемо поделнти на: знаке опасностп, изричптпх наредби, обавештења, светлоснс саобраћајне зиаке. Постоје и ознакс на коловозу, светлосне и друге ознаке. — Обавеза учесника у саобраћају јс да се придржавају ограничења, забрана и обавеза означеннх саобраћајпим знацпма. Закон обавезује оргаппзације удруженог рада нли друга правпо овлашћена лица да саобраћајне знаке поставе тако да буду лако уочљиви, како дању тако н ноћу, а код про.мене значења да нх благовремено уклонс постављанлм нових знакова, оних који одговарају из.мсњеннм условнма саобраћаја п захтевима безбедности. На месту где су постављенн саобраћајнп знаци, забрањено је стављати било какве друге предмете којима се заклања или уман>ују: је Ш1ДЉ1ШОСТ постављених саобраћајннх знакова, као п предмете који својо.м бојом заслепљују учеснпке у саобраћају онемогућујућн их да благовремено схвате значеље одређеног постављеног знака. Про * тпвно поступањс повлачн прекршајну одговорност. Знаци опасности су саобраћајнн знацн који упозоравају учесннке на опасност која прети на одређсном месту односно делу пута н обавештава о природп те опасности. Знацн пзрнчнтих наредбп обавештавају да на путу постоје забране, ограничења, обаве * зе којих се учесшшн у саобраћају морају прпдржавати. Знацп обавештења пружају обавештење о путу којим се крећу учесницн као и остала обавештења која им могу користнтп за безбедан саобраћај. Регулишући саобраћај Закон о ооновама безбеХностп саобраћаја на путевима до* звољава н предвпђа да се саобраћај регули * ше путем ypebaja којима се дају свстлосни знацп: црвене, жуте п зелене боје. Упаљено црвено светло означава забрањен пролаз свим учесннцнма у правцу кретан.з, зелсно светло дозвољава пролаз у том правцх *. Оба светла не смеју битп нстовремечо упал>ена.' На коловозу постоје ознаке које слу * же за регулнсаље саобраћаја у впду линија, стрелица п натписа, а углавном су постављена на путевима са савре.меним коловозом. Поред наведених знакова постоје п зна1Ш који дају овлашћена лица п то, вшлтшионери својим наредбама и друга лица која врше контролу и регулншу саобраћај на ‘путевима. Поменута лица су дужна да се тако поставе на путу да бн се лако могла уочитн и са веће удаљености. Ове знаке дају рукама, положајем тела, звучним и светлосним знацима, којн морају битп јасшг и недвосмислени, а могу се давати н из во* зила. Оснм досад наведеннх обавеза у понашању у саобраћају, како је то предвнђено Законом, постоји п обавеза учеснпка у саобраћају, да у случају саобраћане пезгоде укажу помоћ повребенима. Под „саобраћајном незгодом” подразу.мева се незгода на путу у којој учествује најмање једно возпло у покрету и v којој је једно пли внше лица погинуло пли поврсћено или је пак настала материјална штета. Зависно од повреда и виснне штете поставља се пнтање да ли се радн о прекршајној пли кривнчној одговорности учесника. Возач који је повредио или усмртио лице или прилчинио штету, дужан је да прг *жи помоћ унесрећенпм. Ако повређено лпце, које је он повредио, остави без помоћи учинио је крнвнчно дело по члану 271 Крнвнчног закона. Лицс које је нспосредно учествова * ло у саобраћајној незгоди дужно јс да остане на месту саобраћајне незгоде, а може се удал»итп прпвремено само радп пружа * ња помоћи повреВеннм лици.ма пли обавештења надлежног органа да је дошло до саобраћајног удеса. По учиљеном обавеш * тен»у мора да се вратн на место незгодс и сачека долазак овлашћених органа за обављање увнђаја. Осим ове обавезе мора прсдузетп све потребне радње у сопственој моћп радн отклањан>а иове опасностн која можс nacrvпнтн, да обавести остале учеснпке одреВсhilm знацима, да обележи своје возило да је у пптању саобраћајна незгода, да пс ‘мс * н»а стање на месту незгодс, да сачува постојеће трагове, алн да тим радњама не vrpo * жава безбедност саобраћаја. Кривичнп законп за пепружањс помоћн лнцу повређеном у саобраћајној несрећи предвиђа возачу моторпог вознла нли другог превозног средства казну затвором до једне године, а ако је због непружаља помоћи наступила тешка телесна повреда илп с.мрт повређеног учннилац овог дела казннће се за* твором најмањс три месеца пли строгнм затвором од пет година НАСТАВАК: Условп за управљашс возилпма II возпла.
■4» 4« 14 ДАВА CIPAHA B ПРВА САВЕЗНА ЛИГА ЗА КОШАРКАШИЦЕ ГРУПА ИСТОК КОШАРКАШИЦЕ СВЕ БОЉЕ Ф ОКК Параћнн — Раднички (Крагујевац) 97:63 (47:23) ЈЕДИНСТВЕНА СРПСКА ФУДБАЛСКА ЛИГА ШШО ИЗННШЖ У ПРИ50ЈУ Дворана шкоаског центра ,Хоии“. Глед&ши 200. Суднја Јефткћ (Светоззрсто) к ГруЈнћ (С. Палапка). ОКК Пар11п!н: С. Пстровић, Ј. Тормапскп 33, МнрчнН 12, В. Петровнћ 3, МаноЈловпћ 2, Л. Тораапски, Фнлнпоспћ 3, МчхаЈлоЕпћ, Срстепозић 27 н Стефаповпћ 12, Тараповска. Смедереаска Паланкж (13. пови:бра) •- Параћкпхе су на свом пзнзЈм. *ечом терену у СчедеревсхоЈ Пхииош убед- .-oirao сав.чаддАв египу Рзднпчхог пз Крагујевпз. Крагујеичанхе су смогле снаге сама да се у првнм мнкутнма утаклпше успешпо носе са параћпкскнм прволнпшгшаха. Остахп деи утакдигде лкчмо је на егзпбииију спремнпје п квалитетinije екнпа. Екипа ОКК Пзраћип демонстрнрала је квалстнтну кошарку и овога пута локазхчз дд јој је место у врху 12- беле групе Исток. Најефнкасније кашаркашиие би\е су Јелена Торилнскп са 33 н Gur/ia Сретгновић са 27 посгтнупк коок-ва. Такођс су добру нгру прпр&мде Ивака Ммрчпћ п Весна Петрочпћ. м. и. ф ФАП (ПрибоЈ) Јединство 1:1 (0:0) СТОНОТЕНИСЕРИ БОРЦА БЛИСТАЈУ Спджм/ ФАП-а. ГладдАшв 1.000. Стрвлшг. Чкзинћ ■ П. иииуту м ФАП ■ Грбоннћ у 68. инмуту м Једккство. Судмја Јанковпћ (Чачак). Једмнство: Богосаж>м«пђ 8, Жанжо« вић 7, Недсмсовнћ 7, Паувовић 7, Вамсовжћ 7, Мнлпћгвић 6, Мллованомћ 6, (Аркзовнћ 6), Грбовпћ 8, Бор< ђ«ић 6 ■ Васић 7. Ово што «• леекло у ПрпбоЈу ва Ахму, 16. иовембрв представла чвлу фудбалсху сензацпЈу. Лкдер табело ФАП пзгубио Је бод од Једпнств *. пзЈавко м ст у Прибоју п счетсуЈ« иншта сеи частног пораза. Овог * пута срећа Јв праткла храбрв. .Звлеии” су посло ннза елдбнх кгара ■ полоаичких резултата аалграла кахо умеју ■ са правом можено од iwa очехквата дж co током нарелхнх утахЈуниорско првенство Србнје у кошарцн палаље. V харедЈпш утахмииади лрагонем Јв св&хж гол п бод. Јер разлнлж пзмеђу петопласираив н последнл еотпо ја само пет бодоза. Партизан (Светозарево) — ОКК Параћин 105:96 (59:42) м. и. ШУИАДИ1СН0 - ПОМОРАВСНА ш ■ БОРАЦ — ПОБЕДД (Белашевац 1:1 (0:0) Игралшптс Борца, глсдалаца 100, судија Жпвковић (Круш«> вац). Стрелии: ВасоЈевпћ за Победу, а Цогшћ (из једанаестерпа) за Борац. Бопац: Стопљковић, ЦеровиН I, Харазнн, Гвозленовнћ, Цо нпћ, Мирковнћ. Живковнћ —• (^обпјевић), Сврзнћ, Minniih, Целовиђ II п Бокнћ. Домаћи тнм је почео ураганс ки са жељозт да што пре дође до вођства. Фудбалерн ..Борца ’ нису респектопалн веома доброг * протнвника већ cv настојалп да једноставним акинјама озбил> нпје угрозе мрежу Побеле. И поред изразите теренске над моћности током пеле утакмице фудбалери „Борца” нису успели да освоје више од једног бода Нарочито пред сам крај меча, пред протпвпичким голом д> лазило је до правпх драма алн лопта никако није хтела у мрежу. Идеалне шансе за голове у тим тренуцима прнпадају Хара зину н Мпшићу. Гости су први дошли у воћство у 60 miihvth а само 15 минута касније Гонић из пенала којег је противничка одбрана скрпвала над п>нм — постнже Сала Партпзан. СудпЈе Миловановпћ (С. Паланка) и ДимитриЈевић (Светозарево). ОКК Парађип: Вукосавл>евпћ, Хворостански, Tlatmih, Марпнковић, Вуцо, Жпвановкћ, Се> вић, Томић, Bojainih, Тодоровић, ЧелебнИ. Y јуннорском првенству Ср« бије v кошарци, екипа ОКК Параћин стартовала је веома добро. Прве четирп утакзшце параћинцн су решилн у своју ко рпст и нзбили у врх табеле. Нажалост у Светозареву х су поклскли против до.маћег Паргнзана. По речима тренера Јуниорске екнпс, некоректно п пристрасно cybeite судије Димитрпјевнћа из Свстозарева, провоцирало је гостујуће играче. Ова провокација одразила се на иг- । ру, тако да је већ у 12. минуги : Томпћ морао да напустн игру због пет лпчнт грешака. За- • тпм су се ређали и остали тако шаја равно пет пграча ОКК Параћин, што је директно утнцало на резултат. (М. И.) СПП ВЕСТИ Y тоху је школско првенстао у рухомсту на коме јс узсло учсгаћо 35 ехнпз, 24 мушкнх и I! женскЈН. Прво коло је зацшкно, a у току је друго коло. Такмцисњем руководс професирп фцзнчког ваошган>а. Два хола пре краја првог деда такмичења П Српске стонотенкске лиге данашња екипа ..Борца” ic на nvrv да понови некадашњн успех и дз поново буде раме раме најбољнм скнпама Србнје. Ова екипа пма повољкији распоред v другом делу такхшчеља него водсћи „Нишпромет” — н надамо се да he опа то зналачки нскористити. У мећувремену одиграно ie 8 и 9 коло v којнма ie .Борац” забелск-хио још две победе чстоветним резултатом од 5:2. Победа над екипо.м .Једкнства” v Титовом Ужицу ie необмчно вредна, јер ie локална штампа v Ужицу најавнла еккпу ..Борца" као аутсајдера у овом cvсрету. И у овом мечу као и у претходним б.шстао Је први рекет .ЈБорца” Вукоманонић, хојк је ко сада само 3 партије пзгубио, од 24 колико нх ie одиграо ук\ино. ,/Борац’’ је &го домаћин у сусрету са екипом „Санџак" из Новог Пазара коју смо такође „утостљш" резултатом од 5:2. Велчко охрабрење за е:<ипу и малобројне л>\’бител»е ове игпе је та1 што ie трекнраље екипе поново прсузео прекал>еки ас нашег стокагешгса Руди Ва нек. Под »еговнм воћством бри л»ант«е napniie пружају: Вукомановнћ, Pajiiti и Дулнћ. Y преостала два меча „Борац" се састаје са екипама: „Индумума” v Соетозареву и »Ларткзаном” ш Ваљева иа свом repeiry. С Стефанов>|11 СТОНОТЕНИСЕРСКИ Kin ПАРАНИНА ТрадЈГЦнона.\ни стонотенисерски куп Параћнна иве годинс одржаза се у част Дана Републпке н 30 годнна победа над фа шиамом, 30. новембра у сали оснош{е школе „Ста ван ЈакотљешЖ". Оргакизатор озог туркира јс стонотекискп хлуб „Борац’*. Овај куп јс отвореног тмпа и на нлму нмају право учешћа сви заик< тсресоваш! са подручја шулгадпјскс и помаравске зонс и актнвнн играчп Друге српскс лнте. До сада је одржано 15 купова, а освајали су ict Рудн Ванек 6 пута, по лвапута иајбол>и су бкли Благојевпћ Алексанхар и Милош Петровпћ. По јеа но.м су победшпш клтта билп: Слободан Серафи моткђ. Л>уба Стаменковић. Првослав Bvkomb* новић н Боривоје Дулић. ПРВА ОПШТИНСКА ФУДБАЛСКА ЛИГА гол п тиме изјелначење. Судија Жпвковић, коректно ., ,. _ . . _____ је обавио свој посао. да је укупно на крају утакмнце С. Стефановић игру напустило због пет прекрУ MebyonurnuiCKoj лигн Параћнн — Светозарево у којој учествује п кошар кошка екнла Центра за образоцано кадрооз, o.virpa.UA је две утакмиие н то: у Сзетозарсву гропга Образооног цсктра „В. Влаховић" хсенска екнпа јо побелкла са 24:23 а .мушка еклпа са 54.51. Борац лидер јесељег дела Рсаултатп 11. хола: Једкнство — ХаЈдух 6:1 Борац — Радннх 3:0 Ралничкм Лешјажш 3:1 Будућност — Разннтдк 4:1 DCK Омлздшиц 8.0 Моразац — Зс*>л-орлдник 2.0 ТОКОМ НОВЕМБАРСКИХ ПРЛЗНИКА Y Параћкну је гостовала ек>ша Педагошкс акадсмијс п резултат сусрста је: жеиска скипа је победила са 19:16 а мушка са 60.38. Ззостолв угикммцс: Шумадннш — Моразац 0:3 (с. Раднпчки — Бгдућпост 1:4 К>1начпа табс.ха I. Боран 2. Будућност 3. ЛсшЈанпн 4. Јвдннстео 5. БСК ’ 6. Mopaiuu 7. Зем.м>рал>шк 3. ХаЈдук 9. Ра.итк 10. Развигак 11.Оилалиндн Јессњсг двла: 11 9 1 1 50:11 1« 11 о 4 1 29:17 16 11 6 3 2 32:18 15 11 5 5 5 32:23 13 11 5 2 4 35:24 12 1! 4 4 3 18:22 ■12 11 4 1 6 22:25 9 11 3 3 5 20:28 9 11 3 2 6 19:22 8 II 1 2 8 10:32 4 11 1 0 10 11:56 ДРУГА ОПШТИНСКА нданЈрадни raw повдчш::;; ш УКГНШИ тивг.4 ФУДБАЛСКА ЛИГА Напредак из Стубццс први Југословенски кинолошки турнир република — међународна утакмица паса птичара у раду одржа ва се у Параћину ® Турнир отвара генерал-пуковпик Отмар Креач ић G Впшегодишњи плодан рад Кинолошког друштва V дане новембарског славља Параћин ће бнти ломађин Југословенског кинолош * ког турнира ДЈараћин 75" — међуиародне утакмице паса птичара у раду. Тачније 28, 29. и 30 новембра на ловним теренима п резерватима Ловачког друштва Параћпн одржаће се први пуг утакмнце паса птичара. Такмичеље, поред југословенског, има и међународни карактер. Наиме, на утакминама пси ће се борити за титуле САСТ (интернационални шампион) и САСТ (наци оналнн шампион). Организатори овог такмичења су Југословенски КИНОЛОП1КИ савез, Килоношкн савез Србије, Кинолошко друштво Параћин и Ловачко друштво Параћин. За титулу САСт бориће се најбоље пласирани пси на републичкнм утакмицама, a у најелитнијем такмичењу појавиће се пре ко 30 ловачких паса. тва у СрбиЈП. Треба само напомонутн да Божпдар Торњански и др Ннкола Мпловановић освајали највиша прнзнања за сво је керове гајећн краткодлакв немачке птп чаре. Поред југословенског туршфа, Параћинци he бити домаћинп и мећународне у« такмице, где се очекује да се појаве на]- бољи овогодишњи кандидатп за пггулу CACIT (интернационални шампион). На крају треба напоменутп да су овг интернапионалну манифестаиију помоглп Скупштпна општине, остало друштвено-политичке п радне органнзацпје. ПРОГРАМ ЈУГОСЛОВЕНСКОГ КИНОЛОШКОГ TYPHHPA РЕПУБЛИКА ПАРАНИНСКИ ЛОВТТИ — ВРСНИ КИНОЛОЗИ Ово iniTepecairruo атрактивно так.мичсп.е четвпропожних љдбнмаца, ловачких паса птичара, дошло је у Параћин пај пре захваљујуНп добром раду Кинолошког друштва Параћин. Ово друпгтво је у своЈој рслативно краткој историји (основано је 1967. голине) афирмисало својим ггреланим п квалптетним ралом, тако да ic ово прнзнање у впду домаћина такмичења сасирч пппппапцп. Реппватно ie страс-им ловиима п кпнолозима познато да Параћип има одличне кинологе Божилапа Топњанског и др Николу Мпловановпћа којп су за своје псс освајалп врхунска светска при јс ипрапп n?nn»»envTi! ла су свп папаНингкп ловгш ц добрп кинолозп а |1.чх ic пко Дп hrtkriix послнпх резу\тата дошло се raieihev првпк«пгццх тлп и њихппом сслекцијом, што јс Параћинско лруштпп «синолога, уврстило у најквампстнија друш28. новембар: Свечано отвараље турнпра. Турнир he отворнтн генерал-пуковник Отмар Креачић, прелселник Југословеиског кн« ПОЛОП1КОГ савеза, у 17. часова. Про|екција кннолошко-ловнпх ф|<л« мова одржаће се у сали биоскопа „Рад ничкп” н бнће приказанп фпл.мови о ло вачким пспма, пснма чуварима, трагачн ма, о обуцн паса... Пројекипја је заказана за 20 часова. 29. новембар: Такмичеље се одржава па ловпим теренцма Ловачког друштиа од 7. часопа. 30. новембар: Такмичење се одржава па ловнкм теоеннма Ловачког лрушгва. Иегог дана he се обпнити долеха пгпипања п свечано злтварап>е такмпчења. Редултатн 10. кола: Слсбода Жсхедннчар Впхор — ОФК By.wuiu Напрсдак (Стубина — (Сзојново) 3:2 Младост - НСК 6:1 h’xop — Млдмхг (Г. (с. р.) Напрсдак Мутшша) 3:0 Злостале утаклише: Же.мзшг1ар — .Младост (Г. Мутквва) Исток 63 — .МлЈдост (Сикиркпз) 2:0 Копачна табсда Јссстмг дела: 1. Ндпредак (Ст) 2. Исток 63 3. Ј\\ор 4. М.\алосг (С) 5. Слободд 6. Напредак (Св) 7. ИСК 8, Ж«дезннчар 9. .М.\а.\ост (ГМ) 10. Вкхор II.ОФК Бу.шне 10 S 20 37; 8 18 10 8 1 1 41: 9 17 10 8 1 1 46:15 17 10 5 1 4 28:20 Н 10 3 3 4 20:28 9 10 325 19:24 8 10 4 0 6 15:26 S 10 325 20:36 8 10 3 1 6 21:31 7 10 127 21:40 4 10 037 12:30 3 После^њи спортскм резултат Једнпство — Лозница 3:0 Пздајс OK ССРН ПАРАБИИ ВОДОРАВНО: 1. Мађарски шахиста: 4. Презнме наше глу * 5J]we: Јеврејскн цар: 9. Једпннца прнтиска у метеорологнји; 10 Један месец; 12. Наша пндустрија нафте; 13. Место код КрагуЈевца; 15. Behe стараца у старом Рпму; 17. Један метал: IS. Неснт, гем: 21. Лагинскп — Патнти, трпегп: 23. Полтрон: Улизица; 26. Пуњен; 28. Јелпо пуњсњз пушке; 31. iVvaii везанп заједннчкпм интсресо.м; 32. Мушко име; 33. Име из стрипа; 34. Узс; 35. Улнца; 36. Омотач дрвета; 37. Позорница. УСПРАВНО: 1. Енглеско мушко и.мс; 2. Јединпца ефектнпног нуклеапног пресека нуклеарнпх проиеса: 3. Чувено име нз прича; 4. Варан; 5. Планипа у СССР-у; 6. Показна заменииа; 8. Супстаниа биолотког порекла која спречава развн1ан>е неких клица п убија их; 11. Грчкп — ваадух; 14. Напитак: 16. Материјал ла патос; 17. Франпгскп — драгн камен; 19. Титула Y Пољског, 20. Презпме стране глумипе; 22. Аморнчко мутпко пме; 23. Личност ил цртаног фнлма; 24. Уппавнпк у псточној Инлији; 25. Птппа тркачпца; 26. Скакати; 27. Богати сељак у Војводинн; 29. Једтпша притнска у ЦГСспстему; 30. Индонежанско острво. Vpebyfe: Рел»кпипн|| колсгнЈум Главнн и пдговпрнп урелннк Ropbe Петкпвпћ Адрсса Рсликпи|е: Пирчћип 6 KvCMHHi'RHhf) 16 Тсл 83 694 Шгнмпа: .ГЛАС * Кемград Пли|к< *»>ђе"а 8 Тел W <84 Тпраж: 10-500
Дшшца Милошсвпћ, у н.ме Дечпјег одељсња Библпотскс, ОлЈгвсра Мошорннац «п«та уручујс награде за иајбрм лптерарнс тгрклогс спојс пссмс XYMOPECKA KOHKYPC ЗА НАЈБОЉА ОСТВАРЕЊА НАЈМЛАБИХ БИБЕ ТРАДИЦИОНАЛАН Пријем зо млоде уметнике Почетком овог месеца у окви кић” и Самоупрајзна интереспа tp\r овогодшиње традпштона_\нс заједнпца културе, пркредплк акшгје „Месец књнгс 75.” су- су за добитг-пгке натрада скроорганизатори нашег октобар- ман пријем у просторнјама Бнског наградног конкурса за ли- блпотеке. терарна н лнковна 'остварен.а Пријемг су, порсд добитнинајмлађих, односно ученнка ка награда, присуствовали и основних школа свпх узраста, /Брблиотека ..Др Внћснтијс Ра гмгхови наставнтш. Радове свнх добнтнпка наСлободан Стојановпћ уручује наградс за најуспелије ликовнс прнлоге града. којс су одабралк чланори жирија су објавнли у октобарским бројсвнма нашег aikта. Присутне јс поздравио Борће ПетковнИ, уредннк нашсг листа. а затпм'су уручене награ \е Y кљкгама. Да, па крају, пстакнемо да јс договорено да овај конкурс ■постане траднционалан н да поменемо добнтникс награда са нашег тфвог окнку.рса: Славииа Опачић, ученица VIIi ОШ „Стеван Јаковллвић”. Сузана Јанковић VII; ОШ „Сте, ван Јаковљевнћ", Светислав Димнтрнјевић, V; ОШ „Стеваи Јаковљевпћ”, Љубиша Борђсвић V разред 0111 „Момчило Поповић — Озрен”. Весна Марковић VIL ОШ „Радоје Домановић”, Предраг Мнленковпћ Vs ОШ „М. Поповић” — Озрен (хМириловац), Драпгца Живковић VIIs ОШ „Стеван Јаковхе. взЉ”, Добрила Станковић Vils ОШ ..Стеван Јаковљевић”, Олп вера Мошорннац V; ОШ „Радоје До.мановнћ”, Сон>а Иванпшевић Vs ОШ „С. Јаковљевић”. Снсжана Смндешнћ VII: ОШ М. Попочић — Озоен”, Драпша Јокић VII: ОШ ..Бура Јакшић”, Предоаг Дннмћ Vs ОШ М. Попочнћ” п Олнвера Стефанокчћ Vils ОШ „Радоје Домановић”. ТРЕБА СЕ ДРЖАТИ ПРОСЕКА Мнопг тврде да иач је од часа хада незадовољни спо.мпш изглсдом света зак.мсчтгчо v породнлиштг па све до при.чања .Дарвиловог" сата и пензгкжсрског штапа, најважнпјп тренугак када се прпхватЈгмо ђачке торбе (у модерније времс са — „жмигавшома"). и седнсмо у клупу. И док комплпковани процес стварања човека на буде завршен, у тој лнвжшп сс утроши бар ... Ггжва пред књижаром и тискање поред рафова дајс делнмичан одговор на то гпггање. А потпун, надајмо се — статнспгка. У једну нангу ктшжару улази чегрдесстогодшиљак, a у рушг му замотулак новчашша: — Хтео бих књиге за моја два ћака — каже продавцг. — А ова ,\ва човека?... Прептоставл»ам да су ,с’вама? — Да, један је благајник касе гзајамне помоћи а другн из Синднката. Хоће да се увере да сам позајмнцу наменстш утрршио? — Лепо, лепо! Можемо ли почети са одвајањем? — Салоо да погледам овај мој списак. Прво дајте свеске, бојтше, оловке. лен»нре... Све ће то залећи за позај.мнцг. Ех. ни мене ни моју женг живот ннје мазно. а.ш мајка је мајка: „Перо — жаже мн — кад ми нисмо изЈалн, нека сс дена бар не муче. Дена су нам највећи кагпггал". .Тесу капигал, кажем јој ја, тп се, жено, не сећаш четрдесет пете. По петоро смо седелп у расклиманој скамији, а оловка, ко ју је пмао, к’о палата велика. — Шта још же.ките? Можда реггродукцнје нанвннх уметннка! Можда којн тспло грам каниеларнјског материјала? — А не! Коверат ми ннје толико наиван а што се тиче канцеларијског матерпјала, нека и економ зарадп свој .\ичнп дохо дак. — Можда хоћетс чамац са дал»инскнм — Изволите! За два ђвка — сто педв- ©ет хиљадарки. — Ала ви то одрежсте, као да спавам на „прветдаћима”. А... 1Ита ово пишете, тешко мени: Вилијам Саројан — „Тата, ти си луд”. Па и нису баш много погрешили. после свега овог човок просто да сс распамети. — Хоћете ли и ддгитрон? Свс операције изводи док стс рсклп „бритва”. Или лотаритамске таблицс? — Дајте и то ова.мо. Иска н то имају, мада сам ја својс кшнговодствене картиие сабнрао овом мојом ттштаром, и понскад уз таблицу и рачуњал»ку. Зпате ли да Mil згмтерна контрола ннкал пије нашла грешку а и здравствсна кљижица .ми јс потпуно празна. Hero?... Јестс лп одво * јилп п географију? Јесте, v рс\у! Стшчкћ. мало помало па помепс пасош. А ја пешго мислим ако хоће пасош бар пска тсорпјскјг ртозна странс зсмље. Данас тсорпја a сугра можда — пракса. И да.јтс ми још дресове, радна олсла .kchc.sc. Без патикз. кажу, не сме се у разред. Бсрка, опот. хоћс да учн клавир. ..Тата — стално мн полвлачи — мн не с.мсмо кварнти просск!” Јадан ми мој просск. Због тога просека п клавира продаћу јсднну љивпиу која мч поквари порескп гтросск да не прп.иам лсчији додатак п књтгге бесплатно. Спн мн јадикује за пггаром. Он ћс растсзатп жинс а ја окрљсни месец тт жпвце. Извиннтс, да не заборавим: Дајтс ми коју жваку да се ћерка нс нервнра док учи нотс. — Изволите! Треба још нешто. Којп . шпил карата, додпгне... Часовник са кукавттцом? — He, доста сам већ закгкако. Да још лгало погледам списак... Позорнштс. екскурзнје, излети, превоз до школе н од школе, продужни боравак. биоскоп. посластичарница... He, за ово нпсте ви задужеин а ни аквизитери. Вп се побриннте да се због нових уцбеника бар три месеца не видтшо. А сад, .молнм вас, помознте ми да ово брдо до књнга, од којих вачка глава 6v4n као кошнпца. пребацим до таксија. Е баш нека... Кад је књпжар * ки бал нека б^»де н креднтна забава. Vx. мало да заборавим чизме ... — Е, то заиста немамо. И шта ће baцима на асфалту чпзме? — Па иде јесен, почсће кише, па нека моји ђацп јопг једном поберу кхтсуруз са -------- -__— ----------------- .... оног мог парчета земље. Уосталом требакомандама, или кауоојско одело... Нпјс ђс ђерки и сину свечана одела за њнхов скупо — све — двеста хилаларкп. даи школе. Знате, ја сам добар отац и нс бнх желео да се моја деца због мене пздвајају од гтросека. — Оставтгге те втшеве за рођендан мојнх унучадн. Ако кх дочекам. А менн дајте лектиру. I Једна од награђсних ученица Миливоје Вучковић уручује наставницима школа поклон за чита свој рад школску библнотеку Пера Срсћковпћ 5iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiimiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiimiiii!iiii:n!iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiniiiii: i ИЗ КЊИГЕ њиове заграђе низ реку нн пешак сад гтро «««₽>> ћи не може, јербо је вода покрај сами за- „ГРАД ПАРАКИН 1815. — 1915. грађа. На ово се сва Обштина тужн и про си да би се ове заграђе на прва њиова меЈОВАН ВЕАЖОВИЋ ТРАЖИ ЗАБРАН (2) (Наставак вз прошлог броја) 4 | | С десне стране у шанцу нма јошт . куће, од који једна' је г. Јове Вељковића коју је он купио од Мемиша Али-Барчпна сина. Друга је Дн.ме Прендовића, а била је оие Мола Хусенна, п он ју је од њега купио. Tpeha је Стоиљка Дунђерина, која јс истога оие бпла, од кога ју је о.ч олкуппо. А четврта је Анте фшпекције,- коју је. он од Анте Вехковића, а овај од Мехмед-аге Алп Барчина брата откутшо. Y заграђп ове куће налазн се и један камснитн батаљени амам, но оп се као правитс љствено пмање сматра. Изван гианпа, до салтога квартира срез сксг старешине, налази се једно пространо место. које је вилајет, по пзласку Турака из Параћина, са палнсадма растгреиога шанца добро н тврдо заградно,' за хржатп онде сена књажеска,. Ово сад г. Јова Вељковић својом собственостћу назива, п онде своја сена држп. Анта. н>егов брат. показао је комисијн да је то г. Јова од Мемшпа Али Барчнћа куппо. А пошто је купио пе зна и ни једнога сведока за оправдатп ово своје показаиијс наћп нпје могао. Најпослс, од ћупрпјс на Ирнинн к бквшему шанцу идућн и почевши од кућс Анте Вељковпћа па до закхучително куће Лазе Вељковпћа, које све заузима седа.м пространп авлнја, наставнлп су и проду« жпли сајбпје своје заграће до у саму реку Црнпцу. н затворплп малској стоцн пла ндтшзте и појиигга, тлко да се само једним сокачнће.и до реке доћм може. Л тгспод ста тргнуле. К. Но 512 15. марта 1838. у Нупријн Член књажескосрбског Магистрата окр. Нупријског н старешина среза ресавског мајор Петар Борђевић Стареипша среза параћннског, целп капстан Богдан Борђевић Кгважеско-србског Магистрата окружнја ћупријског член, целп капетан, Недељко Боковпћ Старсшпна среза подгорског, полу-капетап, Мплан Туцаковпћ Секретар Магистрата, Днмитрпје Исаиловпћ Внсоко.му књажеско-сербскому му су^ду у Крагујевцу Велпког. Јован светлосГлавнп војенн колпгсар, мајор Велвковић, представпо је његовој ___ ти тужбу да му се забран неки код Параћпна, који је куппо, одузимле и његова светлост благоволпла је внсочајипш прел писанијем својим од 26. прошл, мес. В. Но 481. Советг препоручнтп да он извпднти да ле, чпји је то забрани куда принадлежи. к селу, шу.мн којој, или лнвадп и no Tone да пресуду своју нзрече. Следујући Совет овом впсочајшем нали гу препоручно је Магнстрату окружија ћу при.јског да он нзвидп тужбу г. Вељковнћа ii згзследованпје Совету поднесе. Коме налогу следујућп речени Матпстрат послао је с ттрпкљгченим овде %, у оригпналу рапортом својпм од 15. тек. Но 519. протокол KO.MHciiie у то.м делу Магнсгратом пзасланс бтпзше. Шилући Совет речена акта Великому шил>е, задржавши себи суду, препоручује му, да он призове г. Be- .------- хковића и испита га на кога се он тужн у том и ко му препјаствује держатп забран онај. који је овде предмет његове тужбе онај, који је овде прехмет његове туv колико се горереченог браника каса н пресуду своју изрече и ову заједно повра ћенијем оригпналних акта, * Совету noiu.se. Но 842 17. марта 1838. у Крагујевцу Да се експ. Ј. Павићевић Виоокос.\авному кљажеско-србскому Совету Кљажеско-србског Великог суда рапорт По високоме налогу високославнога Co вета од 17. т. м. Но 842. призвао је Велнки суд главнога војенога комнсара г. мајора Јована Вељковића и питао га је, ко му препјатствује држати браник онај у Параћину, којн је он- као што каже, куппо н на кога се у томе тужи, на које/је он по казао Велико.ме суду једно писмо надзирател>а правптељственп добара у Параћнну Анбелка Николића под 17. февруара т. г. писано господину средоточноме војеноме команданту Арсенпју Андрејевићу, у коме псти наводп да је псти браник његова светлост, милостпве|пш господар књаз наш од Параћинца Турчина Омер are купио купившн н остала добра истога, па да Је пстп три године, као господарскн браниЈС лржат, а од Митпова дне овамо да га Анто, бра» г. Велзковнћа npeoTinr.se, говорећн да та је он од Омер are купио на годину дана пре него што је господар остала добра Омер-агина купно. Тужи се дакле протнву Лнђелка. Господнн Вељковић казујући да Је он ксти браник од Омер are купиојош пре, него што је ш њега, као што .протокох ' комиснје гласн, јагшју за воденниу сскао. показао је Великоме суду к тапнју на го. коју Велтгкп суд у оригиналу п v преволу копије рд обадвога. Узевши Велики суд у разсмотреннјс што г. Вељковић има тапију.на истн бранпк и пгто Анђелко оће исти да посвојн само по томе пгто су га, као пгго протокол комисије гласи, побиљежилн само по чувењу да је светлејши књаз и њега кутпто, .мненија je тога, да се истп браник по га- ’ пији уступи господину Велжовићу. Прпм-^ена акта повраћа Великп суд. Но 308. 21. марта 1838. у Крагујевцу Y одсуствију г. председатељз, . член Великога суда, полковиик, Милија Радојковп!) Секретар, Лазо Зуоан Прсвод с гурскога Тапија 1248. године по турском калепдару ' У нахији крушевачкој, срезу параћннском и селу Лебини налазп се мој брзнпк, који се гранпчи: с једне стране Степаном, с друге Мнлутином, с треНе СгојаД1то.м, а с четврте стране налазн се iio.sJ. Ја доле подписани овај исти браппк драговољно продајем Параћинцу ‘капетак Јовп за 200 гроша с тим да капетан Јова ол сада у напредак правп пртггјажатсл« осгпје, нитн од моје стране. ннтп пак о \ сро дни моји страма, да га ппко ne yincxniрава. У Параћнну. Сведоци: Пауи Пил>ак Перо Марпнковнћ Нбпћ-ага Мсхмед-ага и прочп. Продаваи. Омер ага
АКТУЕЛНО ПАРТИЈСНИ ИЗБОРИ За крај овс године наш политички живот добио је iSAHV значајну димснзпју ко ја засл-ужује пуку пажњу и поссбан третман у коментарисан>у. Реч је о изборима у основшш партијским оргашвшшјама чији се полптички н друштаенн сфскат уклала у све самоуправне токозе друштва. И bail избори треба да. иаставс сиаж ну идеолошку експаизију Савсза комуниста која је -апочела 21. ссдшшом ПредсезкЈшггва а потпуно верпфнкована конгрссним дискртцјамв п резолуријама. Партнја се укл>учујс у утвр бизању своје рх-ксводеИс по лнтичке улоге, нзналази на- ‘шн п методс разрачунавања са антисоцијалнспгчклм сиагама, пречишћавајућн' п консолпдујући својс сспстве пе редове. Смело се хвата у коштац са разнггм „чдеологијалга” и „ндеолсхшма”, јер за собом има радиичку к.\асу Koia је своји.м мсторијским тренггком опредсљена за самоуправнн сопијалпзам. Окреће се жлвотг и животној пракси као основном дневдом реду свога сва кодневног деловања. Постаје оваким даном богатнја кодгуниспша пред којнма увдтаризам и технократизам усгучу, осећајући да то није ,дебата" већ класна борба за чистим друпггвегаш односима у нас^ Од уоппггених задатака усмераваља раднтгчке класе, прелазн се на терен конкретних задатака који се ннжу у ланац обавеза. За протеклу годину, и нешго впше, за иа.ма су оста.\н покушаји н комбинације непријателл св|<х врста као епизоде које he послужЈггн у стицању ис кустава у дадеш конфронтачијама са туђим кдејхма и идеолозима. Све озо подразу.м.ева и од рсђену кадровску полнтику. Овсгодјшјњи изборн су, на тај начин тренхпак да се и практично потврде крнтеријуми полптичког рада члано на Савеза, да се освежи руководећа структура у осковним органлзапнја.ма да се огромн]! o~>oi нових. старих или младнх, свеједно, укључе у формираље дал»е партијске праксе. Циркудаиија свежих ишшијапгза је императив соцнјалмспгчке стварности, а нови субјекш, којима је наша радннчка класа веома богата. најбоље означавају досалашње резудтате у стварању испгнске партије и њенам револуционисањг. Колико ће ово бпти .могу * he постаћи показаће. нзмеbv осталог, и резглтата ово Г0ДКШШ1Х партијскнх нзбора. Саша Букић СИНДИКАТ И ССРН КОМУНМНЕ УСЛУГЕ ■ На заЈедшгчкој седници Предссдншптва Општииске конференцлје ССРН п Већа Савеза сштдиката оттшптне Парапнн, одржаној 4. дсцембра, којој су прпсуствовалн и дслегати Друштвсно-полнтнчког већа CO, разматран Је Друштвени договор о образовању цена комуналннх услуга и Наирт самоуправног споразума о издвајању средстава за нзградњу 200 станова солидарпости у Крагујевцу. Прихваћен је Друштвени до. говор о образованд’ цена кому * налних услуга. Међутим, учссниии заједничке седнице cv У своји-м днскусијама упутнли до ЈУГОСЛОВЕНСКА ННВЕСТНЦНОНА БАНКА ПАРАЋНН Ги ЛИСТ СОЦИЈАЛИСТИЧКОГ САВЕЗА РАДНОГ НАРОДА ОПШТИНЕ ПАРАВИН ■^! ОПШТИ САБОР ОПШТИНЕ КОМУНА ДО 1980 @ На Општем сабору општине Параћин одржаном 25. новемора разматран је Нацрт друштвеког плана Onumme за период 1976/80. године @ Делегати су информисани и о припре.мама за интеграцију комуналне прнвреде @ Сабору присуствовао и Никола Пауновић, делегат Зећа република и покрајпна у Савезној скупштинп II УСПЕО РЕФЕРЕНДУМ КОМУНАЛЦН УДРУЖЕНН Од 1. јануара 1976. године стартује нова организација У’ друженог рада „Параћин” — предузеђе за комуналне услуге и гранспорт нз Параћина. To су одлучили радници „Стан дарда", „Водоводд" и „До.ма" на |референдузтма којн су одр жанн 2. децембра. Y „Стандарду'’ је гласало!68 радника, од тога је за ннтеграннју било 155, док су 9 радника бн.\н протпв. V „Водоводу" је на гласање нзашло 48 радника, тако да се за и.чтетрацију изјаснило 32 ра дннка, док су 14 радника бнла против »be. И v ..Дому” је обавд>ено гласан»е где су се скј изјаопин за спајан>е у ново Комунално преЈдузеће. Према Елаборату о економској оправданости ннтеграције ново предузеће нмаће четирн основне организације удруженог рада: „Стандард” — OOVP за транспорт, „Водовод” OOYP за водовод и канализацијг, ,3а натски сервис” — OOYP за одржаваЈБе стамбених и пословнлх просторпја и вишење занатс нх услгга и ..Услуга" — OOYP за вршење кошка.ших услгга у чијем саставу *ће бити JYP за одожавање зелених првршнна, производљу садног ста ошгру.крнтнку на досалаш њи рад Предузећа „Стандард", односно на рад погона кош се стапао о чишћењу „ јгохњу у- .ишауграду. Поред осталог.речено јс даузадњевреме .уложени напор на чишћељу и нзношељу смећа. пранд- и поливан»у улица v граду iu<ie бно на потребној висннн, одпосно hjiје одговарао адекватно плаћ'е * ном износу власнлка станова и организација гдруженог рада. Захључах о norehaibv комуналнкх услуга је једногласно прнхваћен а предузећу „Стандард", односно IIoroHv чишћен»а јавних површина, поллзању глица, пзношењу смећа н извожењу фекалија стављено је у задатак да v паредном периоду предгзму мере на обезбеђељу једног дела средстава за инвесппшје ради бол>е техничке опре.мл>еноотЈг. На седншш ie прнхваћена нницијатива за доношење и потписЈгвање предхоженог Самоуправног споразума о нздва јању средстава за пзградњу станоза солидарности ^у Крагујевну. м. м. материјала и сахраљивање, JYP пнјаца и JYP за одржава. н>е чистоће. Заједннчке послове свнх OOYF-a обав.^аће Радна згчедница заједничкпх с.\ужбп. Ссииште ралне организашгје биће у граду. Жиро рачуне имаћс радна организацнја и ООУР „Транспсрт". док ће остали QQYP-и иматн ннтерне жнро рачуне. Заједнички органи на нивоу раднс организахшје бнли бл: Прошнрени орган ^ттрављања, Радничка Скупшгина, Извршни одбор, Самохттравна радничка контро ла и дчректор радне организашгје. Сви радннци непосреднн извришош! усЛуга остаће на нст1гм радним местима на којима су радили и пре удружнвања. Y правном про.мету са тгећнм лнце.м нова радна организација нступаће неограничено у своје име н за свој рачуи, као и у име н за рачун OOYP-a у свом саставу. Y правно.м поомету са грећи.м лице.м OOYP he исгупаги преко своје организашгје. За обавезе оалне осганшаипје према трећем лнцу сви OOYPови одговарају согид^оно За обавезе једног OOYP-a свп OOYP-овн одговарају супсндијапно. Књитоволство he се водитп за сваки OOYP као и на нивоу радне организацпје. АКТИВНОСТ ОМЛАДИНСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ У ЗНДНУ ТАКМИЧЕЊА ■ И ове годинс Општииска конферснција ССО организовала је такмнчење младих радника под назнвом ,нМлади рад- >шкч:а.моутфавл»ач" у којој јс узело учсшће око 2.000 о.младн« паца 113 Индустрнјс вукених ткаиина „Бранко Крсма::овић”, Српске фабрике стакла, „Параћннке” Р. К. „Београд’, „Стандард , .ЈИтампарнјс”, ЕТД, п Фабрккс тскстилнкх машпна .Лролетер’. Овогодншљс таклшчење ушло је у другу фазу, амлади радни1Ш се такмиче за повећану продгктивност рада, с.мањење шкарта, повећану актнвнос г у друдЈЈТвеко-полптичким организацијама, новаторство, за смањење боловања, побољшан»е радне и технолошке дисцнn.uiwe п међуљудских односа, укл»учива>ве у рад дедегашЈЈа. на плану идејно подишчког образовања и доприносу у стабнлнзацијн приврсде. Ова масовна акиија служп као својеврспа припрема млади.х за пријем v ССО н Савез комуниста, односно као највећа награда. По речима Стојана Дтшћа, председника Општкнске конференцнје ССО, акција је наншла на нзванредан одзив код младнх, а квалитет спровођења је одличан. Hi крају годпне изабраће се најболл! младн радник, а са почетко.м Нове годпне отпочнње ово корнснз такмичење. Уводно нзлагање о Друипвеком планг развоја општине Па раћин до 1980. године поднео је Драган Вел>ковпћ, потпредеедник Скупштине Опитгне. Он је најпре истакао да од степеза реалности планирања н оп* ти.уалног сагледавања могућнос ти и потреба за наредних пег година, исто тако н од свеукг ине ангажованости v реализаци ји програма за које се будемл определили, зависнће v којој ћемо мери створити гслове за бр(жн раст друштвеног и лич- ‘ног стандарда радних људп. Планирање треба схватнтп као подргчје дргштвено-ексном ског олноса и функштју са.моуправно удруженог рада. где радни људи, непосреднн пронз * Bobami Mppaiv активно учество вати v доношењу планова развоја и њиховој реалнзацнјп. Непосреднн произвођачп мопаiv бити стварни носиош! оорбе за Bebv производњу н економ ску стабилнзашлу. за оствзривање складних односа v дргштвеној репродчтшнји, расподе ли и потоошњн. Ова дубоко класна опредељења прсдстављаiv полазнх- ochobv за нзоадг Плана друштвеног развојз на ше Општине до 1980. који тре ба да обезиедн матевијалне vc лове за још снажннји пазвој самогцравних олноса и афнрмз Uiiiv х друженог рада. Осврћући се даље на садржнну Нацрта плана друштвеног оаз воја наше Општине друг Нс.ч ковић је нагласно да ie плана рана просечна стопа раста прп вредне активности до 1980. го днне већа од републичке стопе и заснива се на изградљн нових к реконсгрукцији постојећих к~ пацитета као и на рационахнп јем пословању. Затим је нста као неке основне економске показатеље којн јасно говоре о обиму и динамицн прквредпсг раста. Поред ове Општпнс.ка конфсренцпја ССО води — акцију „Млади пол>опривреднпк — робнн пронзвођач" која је у току. Њен такмичарски део квиз ..Cycpeni села 76" почиње 15. јануара. До сада се пријави.\о 1з села, а очекују се пршаве најмање још десетак села. Ова акннја младпх на селу увек је н.мала изврстан одзнв н резултат. Ове године у окв!фу акннје органпзована су н предава * iba из неколнко области у десетак села — центара. Ни школска омладина није остала ван такмччарског духа. Акцпја „Најболш ученпк оде- .vcibe, школа" такође се прнво дп крају, a v н»ој учествују све школе са нашег подручја. Значи оса годнна била ie у таклигчарском духу, а поготову lie то бити нзражено у ово.м последњеи месецу. када се у ф|гншпу .може надокналнтп пропуштеио ir побомпати пласмаи.- М. ДшиггриЈевиН — Укупан прнход v 1980. годп ни износнће преко 4 мплпјарде и 59 милиона динара и њихово учсшће v односу на 1975. годи ну кретаће се по просечној сто пи од 14,8. Друштвенн промзвод увећаће се по стопн од 13,6 одсто и v 1980. годинп износиће преко мнлијарду и 70 милиона. Остатак дохоткз. средства за фондове износићс 37 милиона динара илн 312,9 одсто v однссу на 1975. годпну, а просдчна годкшња стопа раста пзносаНе 25,6 одсто. Нацнонални дохо * дак v 1980. годинн треба да изнрси 25.700 динара по глави ста новжгка, док у овој години изностп 14 000 дннара. Основнн носиоци прнврсдксЈ развоја v нашој Опшпшп до 1980. . годнне бнће три ведике OYP-a: Српска фабрика стакла, Индустрнја вгненпх тканп на ..Бранко Крсмановић" и Фабрика цемента „Нови ПопоБац”, затнм пол>опрЈгврсда к гра ђевинарство. Правци развоја УСПЕШНН НЗБ8РН Прекјуче оу завршенп нзбори за делегате самоуправних шпересннх заједннна. Тога дана су на биралнигге изашли грађанп у месним заједницама бирајући своје делегације, док cv претходннх дана обав.\>ени кзбори no ochobhilm оргашгзацнјама удруженог рада. Пре.ма непотпуним подацима у неделл’ јс одзпв бирача био веома висок н износн 92 одсто од уписа * них бнрача, што значи да ће коначнп подаци бити још човол>нпјн. По речима Милоја Илића, секрегара OK ССРН, одзив грађана је био нешто израженпји него што је то бкло на изборима за делегације дру1итвено,полпгичк11х заједнпца. Коначнп нзбори нису познати нп за пзлазак на изборе по <>снпш|и.м организаппјама гдруженог рада. алп се процењује иа 90 одсто од укупног броја уписаннх бирача. Опширпије о томе у наредном броју. Ha nocACAiboj страни овог броја доноснмо-фото-рспортл жу „Избори у објекпшу”. OBioc OYP-a v складу су, како са Нацрто.м плана развоја Coиијалистичке Регкблике Србије до 1980. тако и са основамз заједничке политике дугорочног развоја СФРЈ до 1985. Говорећн укратко о плановима ових трију организапија идружсног рада догг Рел»ковић је истакао да Фабрнка иемепта планнра нзградњу нове 2000 тонске пећи, коia.be идвосгру чити садашњу производњу. Срп ска фабрика стакАа be v адредном планско.м п.ериоду такође удвосгручЈгтн своју произвсд н>у, како v физнчком обим? та. ко и v вредности, док се v Ин дустријн вуненпх тканина ..Бранко Крсмановнћ" средњорочннм програмо.м развоја плани« ра'двећање пронзводње за 56 одсто што ће обезбедЈЈТи и од говарајуће фннансијске резултате. И пољопривредна производ * iba >* добпла своје место у (Наставак на 2. страни)
CTPAHA 2 14 ДАНА БРОЈ 47 КОМУНА ДО 1980. I (Наставак са 1. странс) Средњорочном програму развоја. Говорећи о томе друг Всл»- ковић јс упозорио да је фор.мнрањс прехрамбеног комбината наша веллка шанса, пре свсга због објектнвннх могућнскд-и развоја ове приврсднс грапе 7 пашој Опиггини. Фабрика адитмва, која ћс почетп са ралом V току 1976. годинс нма огрз.мне технолошкс могућностц за производњу чнтавог ннза прехрамбених артикада које до.маће тржшптс тражи. II VApvwnвандг инднвидуадних полопрпвредннх произвооача са друшДраган Вељковнћ гвеиим пољоттривредним организацијама, јачању кооперативних односа ради повећавања производње и потпунијим примерима агротехничких мора на индивидуалним газдинствима, такође ћс бити посвећена довољна пажња. Интензивиа инвестиниона и етамбена градња, као н пзградва улииа и канализације, омогућиће далеко бржи развој Грађевинског ко.мбнната „13. октобар”. Ha xpafv свог излагања друг ВељковиБ ie рекао: — Нацрт друштвеног плана чаше Општане за период од 1976—1980. годинс разматрали су овнх дана Прпвпедно полигичкн актпв I! Извршнн савет. Општа ie оцена ових органа да ie средњорочнн програм рззвоја веома амбициозан, али \а су неке ОУР-е нереално планчрале bhcokv cronv раста произзодње. Већ са.м истакао да с.мо свеснп чињениие да v наред * ном петогодишљем развоју морамо знатно брже развијати материјалну основу рада, али нереални планови нам v томе не .Morv помоћи. Посебно се оценд-је да су инвеспздије v приврсдЈ! од преко две милијарде динаоа за наредних 5. година нерсално впсоке и да немају своју реалну подлогу у волумену средстзва из сопствене акумулаиије. Овде се ппе свега мислп на програ.мс развоја ГПП „13. октобар”, Фабрике бо.мбоиа и рат.мука .Дзраћинка'' и ГП „Вук Карацић". |Ж> Алегорије гекли своЈГ Једдм пага пнститут, објавићв почетхом пзредме годпве стулију. о желлм * и прахтичким иогућноспша п немогућHocrii.ua, нашнх раднпка привремено залосленкх у »постранспу. да се врзте у своју Доиовнху и у нлј лобију запослеас. Стулвја је pabetu ка осноау аутемтичшгх поддтзка, добхјенпх од 10 000 анкеткрата радкпкд. ОНИ СУ СВОЈЕ РЕКAH. HAMA ЈЕ ОСТАЛО ДА УРАДИ.МО СВОЈЕ. ДИВЛ>ЕН>Е Учснипл београлсхпх ocsosшсс оосола. одмзрајућп се ахпоно, провсшђе зи.мскп распуст нл Згатнбору z ДнжчиВзрама. Нашљ< основцп-ма, остало је да ее у току свога раот\тга. НЛШ ГРАД ДОБИО ЈЕ И HOBY CTAKAEHY БАШTY. КАДА БИ СМО ПОРЕД ЦВЕПА Y ЊОЈ МОГЛП ДА УЗГАЈЛаМО И ПО КОЈИ СТРУЧИБ НАШЕГ НАЈ ЛЕПШЕГ ЦВЕБА САМОУПРАВЉА1БА. И Y ПОГП\. ННМ ПРИЛИКА.МА, Y MF.CTO КАРАНФИЛА, ОМОГУБИМО НЕКИМ HAIIIILM ДИРЕКТОРИМА ДА ГА ОМИРИШУ. Отуда прЈГвредно политнчкп актпв и Извршнп савст предлажу сви.м субјекпша плашн рања да у току предстојеће дискуснје још јслно.м прсиспиraiv своје програме развоја до 1980. годипе н нзврше одређсне корекинјс у cmitcav своћења стопа раста производњс и vcлуга, укл-пног прнхода п до.чотка. а посебно инвесгиција, на рсалтг нтгео. Свс примедбе н пред\оге, којн булг истакнутп на данаш- «»ем Сабору и јавној дјјск-усијн, која је практично већ почела, размаграћс Извршнн савет и Одбср за друштвени план и привредни развој и коначтш предлог друштвсног плана до 1980. годнне доставнће Скупштини свнх већа на усвајаље до краја текуће годнне. Од радних 5>уди и грађапа п свих друштвено-политичких организацнја, очекујемо ttvhv активност v tokv јавне дискусијр, јер утврђивада реалких п друштвено оправданих ггоограма развоја OmimiHe од 1976—1980. године, претставља нашу заједничку обавезт”. Међу првихса гчешће v дпскуспји је узео Нпкола Пауновић. Y сво.м излагаљу v потпуности сс сложио са констатацијом да је један број радннх организаштја доста нереално планнра свој развој за нареднЈГх пет година. Тим поводом је рекао: — Ја верујем да ће јавна дискуснја која се очекује до краia годзше учинити корекинју, да ће поједине падне оргшшза ци!е да сагледају своје могућ * ностп и да ћс за следећчх 5 година .много реалниЈе да планирају. Оно што бп било мсгк * да добоо данас рећи, to ie да наша Општина у свом плану садржи пзвесне елементе којс како у („Србији") тако и у (Југославији) тоеба прноритстно развпјата. To се пре свега односи на Фабрику цемента, a ја бих рекао чак и ттое тога на пол>опрнвреду. Ви знате да су у Конгресним резодушпама и другнм партијским докимен« ти.ма угвођени прноритетн оазвоја v наредних 10 годтга a то је пре свега производња енсргије, хране м огровине. V н•> шој Општини нмамо сировпнску базг за пронзводњу rpabcвинског материјала као н за развој полимтривредс. односно х-ране. Мнслим да.то .у.Дрпитвено.м плану развоја за наредних пет година засдужују највећу пажњу. Говорећи дал»е о развоју пољопрнвреде друг Пауновић је рекао: — Потттгно се слажем са там да Фабртгка адитива отвара перспективу за далл проширење v правцг поеоаде прехрамбених артнкала. Међутим. производња пол>опр1гвредних производа и повезивања индивилу« алних полопривредних пропз * вођача v наредних пет годнна ћс бити један од најважнијих задатака v нашој Општини. Запш ie друг Паунов-ић гово рећи о значају Пропрама пазвоја нагласио да овај Ппограм мора да допринесе стабилизапији привреде. саојим беогрзлсуЈох аршлми- .ча ДИВЕ. KOPHUL Y каредној годинв пттамтиђе се нозе здрзвствеме књпжлае. са корпцхиз црзене боје. Па кад забушактп веђ не иоту ха поцрвене, нек се прзенз корпце здрзЕСТБехих кжсклца. ГРЕЈАЊЕ Стражзра Фзсахе □ттофова захтевају да гш се у стражараош кућиЕзли у*веде rpejaae. V ту cspxy недавно је as ллтг иеста борамо и Рсвуб.шчки киспектор. V гапчекнваау коначиог решеш, прехшкем да се у стрхкзрсхнм кућшхзмз. no рел rpejaiM, пнсталпрзју n ТВ прнјезлшЕП. — Мислпм да ће ова1 Напрт друштвеног плана б»гги верпфикован преко зборова раднкх људи и донег почетко.м ндуће године рскао ie на wpajy Нпко ла Пауповић. Учсшће v днскуоијн су узсли и Драгаи МчлоЈсвпћ, делегат Већа удргженог рада и РаднвоЈс Милстсовнћ, делегат лруштвеиог политнчког већа п говорили о томе да у друштвсном плану по.\х>привоеда није довољчо застгпљсна а да v нашој Опигтшш пма дово.мго услова за развој прсхра.мбене иидустрије п сточарства. Земл»у треба грА Писати што бн ст%’о рило могућност за отв&запе новнх радних места. Ранко Бранковић, делегат Beћа удруженог рада говорио је о проблему запошл>авања који је v Нацрту друштвеног плана развоја заузео вмдни место. За наредних пет година треба да се смогну снаге и изнаћг могућносп! за отварање новцх радних места. Мплош ДрашковнИ, председ шпс ССРН је у cBoioi дискусј * ји истакао да су у Haupiv advштвеног плана развоја месне заједнице села всома мало заступдене. Месне заједтше би морале да поведу рачуна о својим могућностнма п потребама. И остали делегати а међу њн.ма Душан Бањац. Петар А« дамовнН и други v својнм дискусијама сг најчешће истицалн да полопривпеда и запошл>авање заслгжуд’ посебнг пажн»у у Друштвеном плану развоја u да се у овим области.ма v паредних пет година треба најви * ше ангажовагн. На крају је усвојен закл>учак да се усваја и ставл>а на јавну дискусију Нацрт друштвеног плана развоја општине Параћин за период 1976—1980. са гтредлозима и мишл>ењима да се v сви.м срединама најсавесније раз.мотри Нацрт Аруштвеног Ннкола Пауновић плана развоја са при_медба.ма и предлозима rvrnix од стпане Извршног савета приврелнопо * лиггичког актива и овог Са^тоа као и ттримедбе и предлози ко ји буду истакнгти у јавној дпскусији. v настојању ла се vcвоји што реалнији средњорочни план развоја до 1980. године. М. Мпхајловић Љубтпа Цветковпћ-Луша Q Пропоаелајући Маркса crease јв СОПСТБвНИ капптхА. ф Најлакше је соопјхгио утрожеког угрознт« соиијх1.- 1ПШ. ф Да ба стскхо кашгтх\ уситтшо је иорхА. • Canbx'.o тп се ае с*пћх\о деда су ти огледхго. ф Cnosieminu хултуре п upiuci Rxum су оод зашппом држам. d Лдко је иачхн статп Ra pen соиуш: кораачу за уао ако ио:кеш. ф Лгпиуп! и лупати нпје псто. ф Ззобнлази нсттшу, пио је вепгтачко впно. • Млннмахс ја прпзвао ха је постао од мајмуха. To ие значн дз сзд треба дд «у шхдете бзлзле. • Ннјо у плтапу песташпцз ђубравтпсз. већ повећаље ћубретх • Од тапшапа по лећима добно је грбу на стомзку. ДОБРИВОЈЕ БОШКОВИН: 50 година писане речи Партије Реч на отварању изложбе под горњим називом у Нишу почетком ттрошлог мссеца (Наставак из прошлог броја) Y Ужичкој репуб.\ишт се поново јавила ..Борба”, као легални оргатт Партнје, с Титовим уводником. Слодиле су је стотине других листова — паргпјскпх органа, гласила народноослобзднлачких одбора и друпгх органнзаццја и органа рсволушгје. Y току четвороroAHinibe борбс објављеуо јс ггоеко ‘10 хиљ-да размгчитих наслова и издања разних лнстова, часопнса п брошура, геоји сведоче о богаттву садпжаја и улоге коју је писана реч и.мала у нашој рвволуиији. После побеле ревомошје. у новнм условима борбе. настављајући богату тпадшлпг cbo’hx ппетходнпка — опгаца Парппе и па* дннчке класе између два рата и у току раia — штампа и сва' друга. средства инфзрмнсања нове сошЈЈалнстпчке Југосдавите vcмерена су јединственом цилу — изградпи новпх самоуправних соцпјалистичктгх дргштвенпх односа v којнма рад и oauvni човек имају одлучујућу реч у свим областкма живота и деловаља. Средства информпсања — штадта. радио и телевизија — су у протекле три депеније, од ослобођења до данас, бпла не само хроничарн догађаја, већ активтш и ангажованн гчесниии великих битака и акиија које је водило наше дрхтчтво на пут\’ свог сопијалиспмког преображаја. Крнт.ччка и борбена. идејно и политичкн јасно определ>ена и ангажована јавна реч. која се ослака на велику мисао марксизма и непосредну, живу праксу нашег развитка. врши изузетно великп утицај на свест и понашање комуниста, раднмчке класе и радних л»уди у сдоженим усдовима борбе за нове односе. Стога се често, па и на прошлогодишнлм партијским конгресима, истиче одговорност средстава информнсања и новинара као активних друштвених и политичких радника за садржинг 1'авне речи као одговорног друштвеног и полптнчког чина. Богатсгво наше друштвене и политичке праксе, и нашег развоја, cv непресушан извор тема и могућности да се на новинским ¥ ОПШТИНСКОМ С¥Д¥ ступпима афирмишу позитивна искуства и указгје на слабости које треба да отклањамо. Одувек смо се крктичкн односили ттрема сопственој праксн н то ћемо и убудуђе учинпти. Морамо, међутим, водити оачуна да наша критика подстиче на aKiinjv н охрабрује снаге које вуку терет нашег оазвитка. V нашим средствима ннформисама се пе смеју појављивати текстови кош обесхрабрују, изазивају осећање иемоћн, демобилншу. Такви текстови само иду па руку нспријатељима наше зсмље. и њпховим настојањн.ма да нас зауставе v изградњи Hamer дал>ег развнтка самоуправне и несврстане Југославије. Стога и улогу „Комуниста", са осам републичких, односно покрајинских издања. на језииима народа и народности, и са тнражо.м од преко 340.000 примерака треба oneнитц и као средство инфор.м„сан»а и као оружје у борбн за самоуправне социјалистичке односе. Y својој 50-годншљоЈ историји — иако је излазио са прекидима, мењао места н технику штампања — „Комунист" је очувао реводунионарни контитуитст своје улоге у борбп за победу илеја наше Партије. Чиљенииа да је свој тираж више него удвостручио у раздобљу после 21 седниие Председништва СКЈ и Писма друга Тита и Извршног бироа сведочи о љеговој ангажованости на Титовом курсу и у крупним променама које се данас врше на основама одлука Дссетог конrpeca СКЈ и новог Устава. Изложба, коју данас отварамо у Нишг — аутентичним документом, сликом и речјх* говори о улози револуиионарне штампе у свим раздобљима борбе Комунистичхе партије, односно Савезу комуниста Југославије. To је сведочанство упорности и пожртвова * н>а револуционарних борапа и њиховим настојаљима да идеје Партије и пево\угшје постану својина најширих слојева радничких и народних маса. i Изложбу „Писана реч Партије 1919 — 1975.** ттрогдашавам отвореном. Ажурност пре свега Опшгннски суд v Параћнну као орган државне власти, обавл.ао је послове из своје надлежности и својнм радо.м дао допринос очувању уставности и законитостн у најзначајнијим областима нашег друштвеног жпвота у области заштнте самоуправннх н дичних права радних л»уди и грађана и v о бласти заштите уставног поретка СФРЈ и заштнти држава од крнминалне делатности поједицаца. Поред рада на реотаванл- предмета из своје надлежностн, суд је радио на унапређењу метода свог рада, на унапређењу органнзашпе рада и законитом остваривању своје фукнције. Један од основних недостатака у раду суда iecre спорост и неажурност па су предузете мере да поступак буде бржи и ефикаснији како би странке брже оствариле сво ја права. Y том цил>у устал>ена je пракса редовног сагледаван»а свих недостатака и критичког и самокритичког оиењивања ра да сваког раднпка. Устројена је посебна евиленци1а предмета код којих поступак. дуго траје, сагледани су објективни и субјективни узрони таквог ci-aiba н предузете .мере да се пред.мети брже пронадазе. Примден ie на рад пријемнн радник и два радника извршна органа тако да ie обезбеђено ефикаснмје извршавање суд * ских оддука. Од 1. I 1975. године изабрана cv двојица судија и прим.%ена два судска приправпика. Побол>шан ie материјалнн подожај суди.Ја н админнстративннх радннка. Све ове мере дале cv позитивне резултате, iep ie 6poi нерешених прелмета с.мањен за 1.000. Cva v tokv године има v раду око 10.000 предмеза са.мо из шест најзначајнијих матернјала, и на Kpaiv октобра месепа 1975. годиие имао ie свега 2.600 нерешених прелмета. Овај 6poi нерешених прехмета ioiu гвек ie велнки тако да се iom увек осећа спорост судског рала због чега странке HeroAviv и гпггервенииго захтевајући да суд брже радл како бн своја права на вре.ме оствариле, па се предузимају да-te мере како би се cva ловео v потттуно ажурно стање. Предметима привредног п политичког криминала и зашпгги друпггвених имовина даје се приоритет v раду. Cva сада ради са 14 судија vkxvhv1ући v овај 6poi и прелселнчка суда, пгто ie v oahocv на 6noi прелмета, на љихов карактер и с\оженост односа које судија треба да расправи н на проишрену наллежнрст суда од 1. I 1976. године у односу на све имовннско-правне захтеве без обзнра на вредност прехмета Свн овн органи усталили cv гтраксу међусобног договарЗљз о пнтањнма од заједничког интереса, iep се веома сложени проблеми из рада ових органа Друштвени правобранилац самоуправљања Налазидш се у фазн осннваља друштвеног правоЗраннлаштва са.моуправл>ања коЈе треба да се оснује и отпочне са радо.м најкасније 2. II 1976. године. Друшт.енн правобранилац са.моуттрављања је са.мосталнн ор ан дру * штвсне заједнице коЈи се стара о заштнтп самоуправнпх права радннх људи п друпггвсне пмовине. Оп Је са- .мосталан н незавнсан у раду, а за свој рад одгопаиа Скупштини отпптнне која га нменуЈе на време од 8 година. Законом је предвпђено да се друштвенн правобранплац самоуттравл>ан>а имепује на предлог Социјалистнчког савеза радног народа. да нма свог заменнка и да ужива пмунптет. као н делегат у Скуиштинн општнне. Друштвеш< правобрапнлац сал1оуправл>ап>а Јв законо.м овлашћен да шппн самоуправна ппава падних л»у» ди, да штитн друштвсну нмовину и дзЈе пред *о е, лпппл>ен>а, шптппЈатпве и прсдгзнма конкретне мсре као птто cv: покрста».е nocrvnxa пред cvaom, ш-ел^а-аша ук<-дања одлука н дршвс аката ко’има се впеђају самоуп *авна права радника, а у случаЈу теже повчеле друпгп-ене имо ВЈтне п тежих о^теђен-а доупттвсппх »г<тепеса «ма право да тгосдложн Скуп ^тини Ошптгтте да p-envera ра-н^гки савет, нзвпп-ни опган опгвни-»апи1е, смечп дттрсгт-ра нли Apvror радгппса на руководећем радпом месту. Такођеје овлашћсн да подноси кпчвпчне ппрЈ^ае наллежном Јавпом Т17жн/»а»ппву и rron’a^e за ттнвое *ни торспчт. По 3* kohv, жшпс тртгпгна mocv се договсрити о пстгнвању заЈедничког друштвеног правобранилапгтва са.мо> управљаља. спора, недовол>но па ће бити потребно да се изабепе баре.м још један судија. Поред cvAnia. v cvav оаде и три судска приправника који суднјама по.мажу v раду w npimpewaiv се за полаган>е правосудног испита. Рална Meera администратнвних ралкика cv попуњена. Y административно.м ралу било ie доста слабости које се отдедају и v застарелим методама рада што ie изазивало реаговажа стрвна^а Koie дуже време чека{у да би добиле потпебна обавепггеља. па се настојн да ое те слабости отклоне како бн се ралило брже и како би странке без чекан>а бнле услужене. Суд ocreapvie добру сараддо са Опнгтинским јавним тужилаштвом и гтпавобпанилаштвом. са органом управе. олељељем за гнгтрапгље послове. службом лруштвеног кн»иговодства и остали.м органнма. не могу решаваги без сталие и сннхроиизоване сарадње и контаката. Л>. Р. С. Стојановнћ: Вињета
БРОЈ <7 W ДАНА СТРАНА3 Y месецу новембру у оде пп лење за одржавање и опра вку алата дошао је један број бравара на испомоћ. Акција није дала очекиване резултате. Разлог лсжн у не довољном искуству тих л»уди v вези оправке алата. Yrврдиле се, наиме, да дугорочна решења оппавке и одржавања алата треба тражн тн у здравијој кадровској политшш. Потребно је значн, прнмЈгги младе лдгдп п стручно и систематски их прнпре.мнтн за тај посао. Добра пословна сарадља са ливцима стакларског лива „Жалец” нз Словечије, дала је овс године одличне резултате. Редовно је добијен квалитетан лнв а рокови нспорукс гарнитгра ала та за нашс пронзводне пого нс испуњавани cv v уговсре но времс. Управо ових дана радн ге на изралн планова за чспоруху потребне количине лива за идућу годину а на осhobv потреба за алаткма производних погона. Из Службе за заштпгу на раду обавештавају нас да, по њнховој контролп (обнла ску) погона, за сада смо основна пронзволња П OOYP користи сва заштнтна средства предвпђена Самохтрав ннм споразгмом о зашгитн на раду. Остала одељеља у фабршхи, .мада cv такоће до Сила сва заштнтна средства предвнђена овим спооазумом, иста не користе довол>но, a v појединпм одељењима уопште. ново РУКОВОДПВО У СК СФС Миодраг Радовановић Ових дана v нашој радној оргаиизаиији одржа-нн су Изборнн састании у све четирн Основне организацнје Савеза комуниста. Тако је првн Избор ни састанак одржала III ООСК у четвртак, 4. деце.мбра IV 00 СК. — v петак 5. децембра II ООСК-у, у суботу 6. децембра и И ООСК-у недељу 7. децембра ове године. На изборним састанцима јс нзабрано ново партијско руководство н кроз реферате о наредшш залацнма нстрасЈгран пут за наредни двогодншњи пернод како партлјског руководства, такои чланова органпзацнје СК. Како због временског тсснаНа нисмо v Moryhnocni да у ово.м ироју листа дамо дсталг нијп материјал са овнх састанака на Ие.мо вас обавестнти само да је v Ш ООСК за Honor секретара основне срганпзације пзабран друг Мнодраг Радсвановић, ВКВ металосгруiap а за секретара IV ООСК друг Гојко Толић. благајннк. Опшнрнијс о раду п избору свих састакака моћи here да прочитате у парсдно.м новогодишњем upojv лнсга стакло”. СРПСКА ФАБРИКА СТЛКЛА - ПАРАПИН ГОД. XXI БРОЈ 233 НА СВЕЧАНОЈ СЕДНИЦИ РАДНИЧКОГ САВЕТА УРУЧЕНЕ ПЛАКЕТЕ ЗА ДУГОГОДИШЊУ САРАДЊУ Y част Дана Републике у нашој радној организацији одржана је 27. новембра седница Централног радннчког сзвета. Седница је имала два дела — првн раднн део у гомс Јс разматрана аналнза стања самозаштнте ц предлог пснје за иновацпјс о награЈзнвању једног броЈа радника oboi колектива. Y друго.м — свечаном делу седнкцс председник Радннчког саве ДОБРИ МНЈЛЈЛОВИН прочнтао је реферат noccehen 29. новембру. Y реферату Још једно.м су своцнрана сећања па светле мо.мснте наше историјс, иа данс пуне ратова, патљи и смрти, на дане револуције: „Прошло је од 30 годнна. Нашп победе наше ослободнлачкс борбе н народне тада витие од народн славе v слободн 29. новембар — Дан Републ1псс, којн је нзвојеван огромним жртвама v ослоиодндачкој борби и социјалистнчкој револуцијн, више од 30 годнна ЈтзграБује се народна власт. кује братство једннство и демократија изграђује соиијалнстнчко друштвено самоуправл»ање. Социјалистичка револушсја јс насгавак борбе и револуције за не само ослобођење од непријател>а всћ и за изградњу сотшјализ.ма. Носнош< тс нове социјалнстичке револуције су генерашпе пред нама, ми који сада жнвнмо н стварамо, а биће и генерацнје које he за нама долазнти. Када данас аналнзнрамо пређени пут може.мо бити поноснн на огромне резултате које с.мо постиг.ш v нзграднл наше coгшјалксгичке земље. Створили с.мо много. Исковалн смо оно најваждаје, оно што нас јача, што нам је створило углед у свету, исковалн с.мо братство и јсдннство. Траснрали смо себи нут развнтка, пут несврстане п независне полнтике којим ндемо већ 30 година". Наша радна организаднја ' клапа се и прати и активнн ,ie борац за социјалЈгстички раз вктак наше зе.мљс. Радничко.м само\'прав.\>ању, као те.мељу соцпјалистичког развитка поклањамо велику пажњу. Нашн досадашњн успесн, наша залаган>а и значајни постигнути резултати гаранција су да са овог пута којим иде.мо, као ц свн раднн л>удц Југбславије, неће- .мо скренутн. Остаћемо вернн чувари наишх тековнна, за које је пало много жртава. остаће.мо поштеки градитељи наше зе.мл>е и чувари наше слободс. Исто тако остаће.мо н дал>е, упркос недаћама, бории за несврстану политику чију смо уте.мељивачи, за незавнсан развој народа света, борци за мнр и .мећ^-народну сарадњу.' * Посебно свечано обележје овој седннци да-vo је уручиван>с плакета које су нашој радној органнзаш|ји доделнлц Технолошко-металуршкн факглтет у Београду н Београдска нндустрија ппва. Испред Технолошко-.металуршко1- факултета плакету је председкику радничког савета предао профссор доктор iuir. Мнлутнн Јовановнћ, проректор факултета п том прилмко.м оп је рекао: — Чини мн велику част што могу као продекан Технолотко-.металуршког факултета из Прсдседник Радннчког савета, Добривоје Мнјајловић хнолозн ,који су радилн илм рале у Српској фабрнци стакла студнрали и раднли дипломске радове на Технолошко-металуршком факултетг — кад год је Фабриш! гребала бнло каква по.моћ бнло у виду консултаннја, савета. стручне литературе, гвек су стручњани Фабрике могли да се допуне било какви радовк у вези са дипломскјгм задаип.ма. када је гребало извршити нека пробна топљења v већем обиму или да се проверс нека лабораторијска исшгпгвања увек је Факултет односно увек су сараднини са Факглтета мог.ш да се ослоне на Српску фабрнкг сгакла и да се гвере v ти/нз рззу.мевањс п предусретл>нвост руковзлства и свнх радника СФС па м када са.м ја радно докгорски рад, пре пегнаестак година — једннм до сада из областн стакларства у нашој зе.мл»м.— Фабрика стакла мн је ставнла на располапнве све пстребне узорке за испитивање. Дакле, замсга свестрана сарадња. Као резултат овакве сарадње ове годпне је закључеп измећу Т.М.Ф-а » СФС споразум о лугорочној научно-техничкој сарадши на пол»у истраживања образовања и развоја кадрова. Овај Споразум he само допринетн да сс дссадашња сарадн>а још вишс продуби и конкретизује, што he користнтн обсма странама. На крају предајућн Повеллг н Плакеп * v име Савста п Всћа Т.М.Ф-а преносим Вам најлепше жеље свнх радннх људи Факултета н мојс личне жел»е за дал>и напредак и развој ове name највеће Фабрпкс стакда. лошко-.металуршког факултета су неки.м радним организацијаПроф. др инж. Милутнн Јовановиђ уручујс плакету Технолошког факултета ---------- Београда ла поздравим у нме „Нашс Савета и Bella Технолошко-.меЗаменик гснералног днректора БИП Тодор Никлановић уручује плакету председнику радннчког савета Го’ко ТолнН талуршког факултета члапове Раднпчког савета Српскс фабрике стакда. све члаиове ко- којмма је Факултет дуже лектава и све присутне и да на овој Свечаиости уручим Пове- ло^л1го Пове.ве и Плакете. Једл>у п Плакету Српској фабриип на од овиквпх раднвх органнстакла нз Параћина за заслуге зација је Српска фабрнка стаV развоју Технолошко-мста-wn. кла 1,3 Параћинв, једина од Л ИаЈВ1/Ју .v.vnvavuJAv-. СШЈХ сгаклара у ЗвМЉИ. шког. факултета. Сараднл пзмеђу Српске фаТехнолошко-метх\уршкк фа- брикс стакла и Технолошкокултет је недавно прославно •металуршког факултета кз Беојодан лвп јубилеј 50-то годншн>пиу св.ога града ipaiu већ дуги ннз голнна а може да се каже да је та саnocrojaiba. Том радн>а била заиста свестрана: прилнко.м Савст и ВеЦе Техно- свн дшиохшрани инженлрн-теПоред овс плаксте, фабрнцп је додсљено још једно нрпзнан»е за плолоносну сарадку коју ова радна организација одржава са својкм пословннм партнернма. Замеиик генералног дшректора иеоградске индустријс пнва Тодор Нпклановнћ ^фучно је нредседннку Радничког савета зхатну плакету београдске пндустрпје пнва која је доде.дена фабриuir стакла поводом прославе 120-то годпшњнцс постојан»а иеогрздске пнваре. НДГРАТјЕНН новаторн За протекле две године бидр је доста пријављен!« прсдлога за иновапијс регистрованнх код Колшсије за новаторство. Добар део тих предлога проверен је у пракai и према постојећем схмоуттравном споразуму за иновације п награћен. Спо.менимо само неке значајније: — група бравара из погона за аутоматску пронзводн.у награћена је износо.м од 15.000 дннара за реконструк * нију стакера кога с.мо раније увози.\н. — група из Развојне службе и произвоБача нз аутоматског погона зајсдничким упорннм радо.м успелн су да реконструишу машину ЈРМ 2 Koja је сада у етању да про изводи тегле до 6 литара каквс сс код нас нс производе. Награђени су са 86.000 динара. Bil\o је ту и поједнначних награда као што су: Ataлан Станојевић, ВКВ бравар. са 3.000 динара, Драган Алексић и други. На залЈвој седшши Радничког савета радне органнзаиије награде су добилн следећн раднЈШн: — Мнлан Стефановић, ВКВ гравер 1.000 динара за израду пдакете нашег града на равној стакденој површини — Радо.мнр Станојевић, главнм контролор а.\ата 5.900 дннара за конструкннју калупа за лаку неповратну боцу за сок. — Браннслав Јовановић, ВКВ бравар, до садз вшне пута награђиван као новатор, са техннчарем Деснмиром Јере.мнћем, награђени су са по 6.000 динара за нзраду i/pebaja за аутоматско нарезивале САС навоја на теглама. — Пауша.\ни.м нзносом од по 5.000 дннара награђенп су Хрнстивојс Јовановнћ и Миоослав Радосављевић, бравари Школског погона за реконструкиије изведене на ¥Г .машини, што је довело до повећања броја комада у смени. Има још предгога које комнсија треиа да разматра пошто су се исти показхш у праксн корисннм. Инг. Ж. Мклановнћ Y ПОГОНУ ТРГОВАЧКОГ СТАКЛА ДО БОЉНХ РЕЗУДТАТА ЗАЈЕДННЧКИМ СНАГАМА Посматрајући пернод од псс- је Правилнкк о сппгулативледжа два месеца ове године а ном награђивању. који је дао не иск-tev чујућн раније месеие, веома познтнвне резултатс и ручна производња у OOYP-v I која је поспешио пронзводљу, бележи кснстантно' добрс про- нре свега у ручној изради. изводње резултате. Но, не можемо рећм да V ово.м периоду није бнло гтроблема у ручној пронзводњи. Пробле.мн су се пре свега огледам! у великој одсутности са иосла, било по виду болованл плц неоправданих изосганака. To је нзискива.\о псрманентну нотрсбу про.мене сталннх формашгја. те је то умногоме допрнноспло како оствариважу лгаљег броја ко.мада пронзводн»е. тако и повећањг шкарта и појаву лоишјег к.вал!!тста. Y полуауто.матској прспзводibii нис.мо постнгли очекнванс резултате у овој гоДннн. Поред проблема који cv сптсрсћпва- \н ручну npaii3BOA»bv, јазља се К проблем алата. Напме за похуатоматску „Валтер" пресг, која је трсбала да ралн асоргп.мап бсз накнадне дораде, лисмо могли да добпјемо квалигетне алате, којн то обсчЗеђују због тога је раћен и јевтн1п<ји асортнман, од оног којн је зацртан планом, а којн јсш коскупљује производњу истог пакнадннм дораБнвањем. хМора се наглаапн, да је била прнсутна и велнка небрига око чуван>а и одржавања алата за полуатоматску произЕсдњу. Ауто.матска производња је проблем, који је прнсугган не само v овом периоду, него и ранијнх година. Можда је раз лог за то недово.\»на пажња и ангажованост, с којом се ттрн лаз1Е1о решавању тог проблема — бар за сада. Вана II са својим капацитетом топ.\>ен»а квалнтетног ста кла не можс задовол>ип< тренутно ннсгалирање машиле. На н>ој тј. две „Олнвото” н аутоматску пресу јер cv ефекп« нххниг садаитег искорншНења капацнтета toh.vhbocih на границп. која означава максгдцм. Застарелн машнпскп пар:< је, такоБе, један ол узроха huiснуњсња планиранс пронзвсдibe на овом капацитету. Дуго годнна у нашој фабрици рад „Олнвото” маишна, сс.м неких рсткнх покушаја. ннје оостигнуто 1г;гкакво техшкчко упапрсbeibe. Није бнтно са.мо пронзвестк кс.мад v основној пзрадн веп исги треба квалитетно н на време нродатп. Y везн дораде, v ово.м перноду смо нма.м! доста проблема јер \-кл»учењам ..Оливото’* II .маигипе, слабпјнм ралом. „Гпона" н „Вагнера'’, 'нанласком сезоне год1шш>ег од мора, несагледаван>ем нач врсме, ствара се велнкн лагер педовршене пропзводјвс тј. дорада нам посгаје уско грло пронзводње. Од новембра 1974. године за основну нзраду н од марта 1975. годЈпге за' дораду, уведен И поред ових проблема OOYP I бележи у задња лва .месеца вндне резултате. Ппонзводња у вредности сд 1.490.890.000 динара у месецг октобру и 1.574.825.000 динара у месецу новембру, ie рсзултат који говори да су могућност овог ООУР-а велнкс. Шта је утниало на овако до бру прст!зводљу, за ова два месеца? Пре свсга већа ашажоваНОСТ CBIIX Л»УД11 У OOYP-V I, а и ван OOYP-a. иа решавању ropvhiix пробле.ма. Недсвршена производња коia је достигла внснну од око 750.000 комада пронзвода свелсна је на 300.000 комада. До 15. 12. 75. лагер недозршене производње мора се свести на нормалне границе. Скидање лагера је дошло као резултат предузимања ннза организашгачнх мера, међу KojiBia су најбшпији: 1. Постав.кње ручног сека - ча на х.\ад1вачн бр. 10 * 2. Директнпх задужеља свнх оператнзних ргководиона OOYP-a I. 3. Повећана брзнна Вагнер машине. 4. Бод»и рад „Гнон” машине са са.мо нужнпм застојнма. 5. Решем је \нутрашн>н транспорт (делимично) нсечеШ1х чаша до Вагнер ,машнне. * 6. Bcha ангажованост и бол>м рад брусноница разно. 7. КвалЈпетшгје гравнрање — nehn број ypabeinix комада. Ho V .будућсм перноду нам предс1ојн: Aa.va ашажованост сваког поједннца v OOYP-y I, руково дећег кадра п др\-штвено-по.штичких иршкизацнја, јер са.мо заједннчка акццја је гаранција успеха. Акција греба пре СЕега да се огледа на no6o.vшан>\ радие и технолошке дисцнплнне, директне одговорносгн сваког поједшша пре.ма резултаи- који постнжс на радHOXt AfCCTl *. Како смо констатовалн да у OOYP-у I један део пронзводнпх капаиитета ради са застаредпм техннчкн.м решељнма. нсте радећп на вптн техничкц ппви. Obukbilu нач шом рада сматрамо да he и .месец децембар ситп на нивоу предходна два, ако пе и oo.wi. no постнгнутнм цронзводним резултатима.
CTPAHA 4 14 ДАНА БРОЈ 47 ОПЕТ П0 СТАРОМ Прошла је чптава деценија, тепено су јењавали и пропада- 1 БЕЛЕШКА па и више, од како су радннцј< мегалске струке занрталл н трасирали свој пут и будућност у фабриш! стакла. Направлена је модерна радионииа под једиим кровом, опремлена најсавремепијпм срелствнма за рад, Monnipane савре.мене машине за производњу стакларског алата. Изграђена је велика и простпана хала на чијем плафсжг cv изпрађсни носачн — шине за покретнн кран којц би преносио теже гфедметз. Нажахост, кран је iom A’Bex остао само желл металаиа који још гвек енагом својих мишнца пречосе разне тешке предмете са једног краја хале на другп. У то време поотав.уена ie и гарна ннсталаинја сз к.\пма — уређајнма за загревање у зпмске дане. Замишљено ie да се елимпнишу све чађаве фуруниие, које cv vbck око себе окупл>а\е прозебле раднике и које су п.м одузимале доагоххено вре.ме. Годпне cv пролазиле, AA’Bann топлог ваздуха послн, уз свс слабпје одржаваше и интерссоваље радкика и ру* ководсгва металск-.ix родпоница. Данас, када смо гнапреди * лп пропзводњу и модернизаипју, исправно Је свега нек> лпко грејача, који нп у ком случају нпсу доволли да заг- | pejу тако велику халг као што је ова. Опет се радницн скупл>ају око неких фур^нпиа, само овога пута ва» хале. М. Радовановиђ Иовећана [рГГ АКТУЕЛНА ДО КАЛУПА HA BMUIE НАЧННА производња II ООУР Послс пада пропзволве и по већања происнта шкарта у септембру, промзводња је нагло повећана, како по обиму, тако и по квалптеп *. Сви постављевз планзвп су гсггдоени тако да са овакво.ч производњом можемо 6imi задово^нп. V међгврсменг је у.место ЈПМ машпнс поставл>ена ФА машпна али то се неће посебио одра ОБАВЕШТЕЊЕ зитп на пословање псгона no што је npiL\nKO.M замене .машине и неопходног ремонга пратећих ypebaja чзгубл>ено врло .мало врздена. Сштроо је да би производни резултапг ООУР II би.ш још бол»н да се није шплд иа усвајање новог асортнмана, тако да се доста изгубнло на пронзводњн парфимеркјске ам балаже. Тп тубиш! е\’ донекле лх\окна15сш1 добро.м ‘производ- »о.м теглк „Прнска” од 200 и 400 гр. Од пробне ггрокзводнл па до сада са .дтрискам" су по стигнути одлнчни резултати, a ускоро треба да пОчне н про изводља .лрцске" од 800 гр. Међутим, један од пајвећпх к спгално прнсуцшх пробле.ма у пропзводном процееу је но достатак квалптегно поправ- .'Оеног алата. Потребе за поправком алата cv далско веће пего што је садашми темпо оправке. Како овај проблем захтева да му се посветп мало већа пажнл прп његовом решавању, to he бити један од иајважнијпх задатака убудуће. Д. Милосав.девић Од Схужбе хигијенскотехнпчке зашпгге замо.дени смо да обавестнмо све раднмке колектпва о следеће.м: 1. Када се радник повреди на раду мора се одмах јавип! непосредном руководиоцу који ће му нздати лнсту са подаипма о несрећи на послу. Уколико повређени пропустн да се јави пстог дана када се несрећа догодила, илн не.ма свелока, непосредни руководнлац није дужан да му повреду на раду призна и изда листу. 2. Повређени је дужан да листу са подаиима о несрећп на послу KO.iv добије од сменовође или послово be, преда лекару Здравствене станиие СФС, приликом јављања на преглед ради издавања повредне .vnze. 3. Повредну Аисту, коју је лекар пздао, повређенп охмах доноси у Службу заштите на раду СФС, радп добнјања потврде о повреди на раду. 4. Повређени добијену потврду предаЈе лекару за дознаке прилико.м закл.учтгван»а боловања. УКОЛИКО СЕ РАЛЧИК ПОВРЕЛИ V ПУТУ (ЗА НА ПОСАО И ПРИ ППЧРАТКУ СА ПОСЛА^ ИСТИ .IE ДУЖАН ДА СЕ ОЛМАХ JAR4 V СЛУЖБУ ЗлтптчТЕ WA РАДУ СА 2 CRFAOKA (ПЧРВИАПА> КОЈИ FE ЛАТИ И ПНТПЧГДТИ M3TARV КЛКП TF АППТЛП ЛН ПОПШ?. ДК НАКОН ТОГА СЛЕДИ ПОСТУПАК КАО ПОД ТАЧКОМ 2, 3 и 4. ГТНВРР.ЛИД ЛИСТА СЕ ><ПР\ ЛПРМИРДТИ V РГ). KV О\ ?4 илгл пд ЧАСА ПОВРЕДЕ НА РАДУ ИЛИ ПОВРЕДЕ Y ПУТУ. СЛУЖБА ЗАШТИТЕ НА РАДУ SSOTgEH омдддинац КАКВОГ ММО Свака служба или н»е v нашој Фабриин неког раднпка којк радом илн односом олелскма по својим према средствпма за рад сдуж • као при.мер осгалнма. Оделе ње агтосаобраћаја за свој пример .може да узде Борђа Станковнћа. Ова| младић рођен ie 1948 године, рали v нашој рално| организациЈн од 1971. годпне. и скоро све време ie провсо за воллном СИТРОЕНА ДС 19 спешНал. До данас је прешао око 250 \ил>ада километара са овим вознлом без генералие оп« равке свим гнггевима наше и неколико страннх земал»а. Када се дешавало ла нгма посла за његову „жабу” гмео ie Борђс да седне за волан било који.х кола и да завршк важне пословс за Фабрику. Члан је СК од 1967. годи не и сходно својнм млггћностнма доста је активан друштвено-политпчкн раддник. Изабрак Ie v Предссдништво ССО где fe тако ђе, ако се не налази на nv ту, вео.ма активан. Од свог аута се не олваја нн када 5е овај у гаражн. Непрестано га чистн н подмазгје тако да кадизађе пз гараже пзгледа као да ie х право лог тренгг ка скинут са пронзводне тра ке. Поред тога што ie вео.ма савестан на радно.м месту које га понекад веже за во лан п по 10 до 12 часова лне вно Борђе стижс да понешто и научи. Ванредно ie упнсао Правни факултст v Београдг на коме зп’ ie остало још неколико испита па да загршн П годнну. Ценећн ове његовс осо бине раднн људи, како v »вегово.м одељењг, тако и у цело} фабрици га веома цсне и поштују. Наша радна органпзаш!ја има .много проблема који <лу« гавају њок ефикссииЈи рад у прспзводпим једннпизма. Један од крупиих проблема који сс у задп>с рремс све чсшпе нсгнче на разним скупови.ма, јс велики број изгубл»еалх часовз ?бог недсгстатка алата. Руководство мсталрких ралпоннца је ових дана прсдузедо опсежнс мере на обезбзђељу погона алатом, како on се застојп свели на што мању меру. Договорено је да се иско ристе постојећи капацитетн до .макспмума на чзрадц нових калупа, а свс већ упогребљаване алате, требз на цпме преноснп! из погона, чак ’ и оне који су отпнсани. н по сваку цену их оспособљавати за далу употребу. Констатовано ie да број радкпка на одржавању иије дово.мн, па је затражена помоћ од оделеља која нмају кваллтетне и стручно оспособ^ене радиихе да Aaiy исте као помођ оделен»у калупаре. Оделење браварwme уступпло је 9 својпх најбол>их мајстора, који cv радили 10 дана као испомоћ калупарима. Испомоћ ie дата и из лругог ООУР-а. — 2 радника, a ai3 првог ООУР-а—1. Иако се овај потез показао као vcneшан, раднЈши мисле за посто јс н бзллт методп за обављање оваквих послова. Као прво. предлажг да би раднике на одожавањт калупа требало стпмулиса-п! као и оче који нх прокзволе, Затпм, тоеба прнмити одговапајгћи број младих људн којп би се за један краћи порпод обучплч п vcaврптлп технпку о\ржа *ан>а ллата и сте^лп радпо искуство. Поред CTovra, који већ rrocToin за обваду грла фоо Фоомч и халупв. потребан Је још један. Рзд у две смене нпје на!бо Прсшостав.м се да би сл оваквим начином рада време израде свело на 4% од досадеппм, а уједно олакшао би сс и ра% љулп. И на крају, •-намеИе се н један закл»уча’к да сви, од ралника до руково дпоиа. а уз ангажоваке свих фору.ма у радној организахгнјп. треба да завршс већ запо чети посао на деталној реорганизахгијп рада. М. Радовановић IN MEMORIAM Наша радна организахшја остала је свих дана оез још једиог свог члана, до брог раднпка и верног друга н пријатем. Y петак, 28. нсзембра ове године изненадна омрт отрг\а је нз наших редо ва dr iiiiiiiiiiiiniiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii:iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii;iiiiiii!iiiiiiiiiiiiii!iiiiii{iniiiiimiitimnniRHiffni л>е решен-е. поготову у зимс- ‘ кс дане, јер, да би се алатп тгширалн потребно 1е прпрод. но осветл»е»е, а оно се може корнстити v овпм данпма само ло 16 х. Сав олат који се ради после тог времена контрола х\ата враћа као неистгоаван. Ла би се н овај пооблем репшо потребно је набаBJipr јед-Hv конзолнг лампу, xoia би смогсћила да се искористи и ппеостали део ралног времена. Радшгап овог оделе« ља, такође. поставл»ају питан>е набавке боусних плоча ква^ратиог облика. Koie су весма полобне з< тушнрање KaAyna н форфорни. ЖАРКА МОМИРОВИНА РЕФЕРЕНТА V МАТЕРИ ЈАЛНОМ књиговодсTBY ЖАРКО је рођеи v Пла нп 23. 09. 1918. године. a V нашој радној органпза шцп неггрекидно је ралпо од ссптембра 1948. голинс. Y ачужби где је радио био је врло цењен због свог односа пре.ма радг. Он иије знао за сво је радно време, је само када ie посао обавл>ен. Са л»удима, са којима је радпо и сарађтгвао кмао је врло коректан однос и v сваком погледг заслгжпвао дубоко поштоваЈБс. Зсог свега тога радни л»уди озог колекпгаа подедиће туту са његовим најближнм. супрутом и сиксвпма. н гспбменама на чика ЖАРКА остаће д\бохо урезана у свнма ка.ма. ■iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiikiiiii СИАБДЕВАЊЕ ДОБРО ААИ БЕУЈЕДНАЧЕНО • Где се снабдевате и како сте задовољни снабдевањем у граду? Шта би требало урадити да би снабдевеност била још боља? ДУШИ11А АКСЕНТИЈЕВИН, шеф фннансијсхог кннговодства, IV OOYP: Kao домаћпиа запослена увек преподневниа! часовима врло ретко се снабдевам на пијацц, углавном то чинпм у продавницама. Мислим да је снабдевекосг добра. алн да ЈШа и пропуста, на пример. станујем 6.wov Фабрике стакла и оријентнсана сам на купо вину у самоуслузи која се ту налази. Ова самоуслуга није спаблевена оним кључним про изводима, иди бар не у свако време, који cv неопхолни сваком домаћипству. Рецимо хлеб и млехо се продају до 10 часова а меса више и иема у овој продавниии. У том смпслу предлажем да трсба употгц-ниги асорпгман робе ове самоуслуге, а уз то, како се овај крај све више населлва н проширује можда би требало отворити јога једн\’ самоуслугу пли у крајпем с.\учају бар месару. ЧЕДОМИР ЛАЗИБ. стакларски мајстор. OOYP: Најважннји утпснп v вези са снабдеван>ем у граду везани cv ми за снабдезаље у празТП1ЧНН.М данима. Гужве за хлсб овчх дана подсетнле су нас на рсдове од пре 20 — 30 годпна. Зар нијс могло да се обсзбсди вшие продавшша које ћс да раде за празник, јср не заборавимо да ie много радника радило V другој С.МС1Ш. ,.Ш\'мадијннс’’ про.хавнице v Врапчапу, где станујем нису добро спабдевсие а роба у п»и.ма cKyiLva јс од исте у про давнииама у граду. Пнјаиа је енабдевена добро алп је скуплл од околнпх градова. РУЖА СПАСИН: радгпша контроле квадитета, I OOYP: Лично сматрам да је у нашем граду снаб> девеност од.игчна. He сећам се да сам v задње вре.ме бнло шта желела да кугтнм а да то у граду нисам нашла. Како станујем код Штофаре новоотворена самоуслуга омогућпла ми је да се брзо снабдевхм сваком врстом робе. Сматра.м да је Параћин један фд ретко снабдевених градова у сваком погледу. БРАТИСЛАВ ТРИЧКОВИН. референт ор! гана управл»ан>а, IV OOYP: Снабдевам се углавном у робној хући Београд” јер је најснабдевенија п најјефтннија а п особ.^е је нај.%убазније. Замерио бих нашој трговинској .мрежи што не обезбеђује у довољној количини пзађевннски .материјал а и онај којтш располаже далеко је скупљп од истог у друпим градовпма. Пред\ожпо бих за болу снабдевеност да се у граду отвори једна пнллрнина како би се поврћем моглн снабдеватп и људи који раде стално у преподневним с.менама. Оаш тога, требало бп за прпградска населл отворнти већи број продавнина а да цепе у свим продавнииама једног трговинског прелузеђа буду уједначене. UqAHKA МАНДИБ, раднниа пакераја. Снабдеваме у граду, како у продавтшама гако и на пнјацп, .мислкм да је извлнредно решено. Можда би се могло замернти доста BHcoKfiM цснама али то кије проблем само наше општнне. Зи.мницо.м се сиабдевам преко Фабрихе и то сматрал! да је добра могућУређуЈе ИЗДАВАЧКИ САВЕТ Уредник Добрпла Mitiernb ност да се по побол>ним условкма домаћинство снабде за дужи рок. Предложила бих служби за друштвени стандард да поред уобичајених нампрнииа о.могупи п снабдевање пакетима зимнице и јабукама. ДОБРИВОЈЕ РАДОСАВЉЕВИБ, ВКВ, perлер, II OOYP: Најчешће се снабдевам у робннм ху* ћама, „Шумадцји” н .ЈБеограду” и задовол»ан сам њкхови.м услугама. Y свнм оде.дењима има дово.мјо робе тако да је мзбор велчки. Посебно МИСЛИ.М да је за празнпк снабдезање бнло добро јер су трговине 6илј пуне свакојако.м робом. Замсрио бпх само трговци.ма што по .мом мишл>сљу без нчијег знања подпжу uenv некој роби. ЗАГОРКА ПАВЛОВИБ, коптрола квх\итО1а. II OOYP: Како станујем у солптеру најчешће пазарпм у робној i;yhn „Београд”. Са радом ове куће веома сам задоводла н сматрам да је одлпчпо снабдевена, како прехрамбеним, тахо п осталпм артпклима. Велику помоћ у снабдеван»У пружа ми и синдикат наше фабрике, јер како радпм у три смене нисам у .могућности да увек одем на пијаиу n.vi у самоуслугу. МИОДРАГ РАДОВАНОВИН, ВКВ .машпкбра вар, Ш OOYP: Када се радп о снабдевању прехрамбеми.м артиклима што углавном чпним v нашим двема робни.м кућама н на пијаци. Робне куће су добро снабдевене али због високих цена већн део робе нам је недоступан. За шиашг мислим, ла обзнром на богатство овог поднеблл није добро снфдевена. Разлог томе вероватно је у неујмначеној и релативно впсокој цени ппјачне таксе KOja је у Нуприји п Светозареву далеко нижа. РАДОЈКА ТАСИН. раднииа контроле квалн тета, Il OOYP: Најчешће се снабдевхм у самоуслузи код Фабрике стакла, јер ту станујем по менн самоуслута је доста добро снабдевена, ма да се ту још много може урадитн. Рецимо да скоро је v н>ој било меса а сада га више нема. Можда би требало прошприти асортиман робе. Иначе град je одлично снабдевен и ту бпх нмала једнно прпмедбу да сс изједначе цене у сви.м продавнпиама. • QOvp^O^^P ЛУКИБ, ВКВ мсгалостругар 111 Снабдевам се у граду ц мнслим да је он до бро снабдевеп, мада имам доста примедбн на рад трговннских предузећа. Y пекарама цема AOBO.VHO хлсба. продавннце .меса спабдевене cv углавном смрзмутим месом црпн лук је на пример у Београдској робној кућн 16 дпнара (а на пијацн 10 дппара). V продаанпца.ма углавно.м кма доста луксузне робе, док ie оне робс за нас са нижим прнмакима мало. V самоуслугама и.ма свих врста чак и најскупЈМг алкохолног пића а чаја пема. Снабдсваље текстилом п зимском обућом нпје прааилно решено |ер ее добав.иа углавном скупа роба. Још увек сс продаје летња роба а за зимску је врло мали пзбор. Поред тбга треба ускладити цене у свим продавнадама Једног истог трговинског пргдузећа.
SPOT 47 14 ДАНА CTPAHA .5 СЕДНИЦА ОПШТИНСКЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ CK Успешна предизборна активност ■ На седници Конфсренције Савеза комуниста општине Параћкн одржаној 27. новсмбра разматрана Је ИнформациЈа Општннског комЈгтета СК ПараНина о прнпремвма, току и рсзултатпма предизборне активности у СК Опшпне ■ Седницп Јс прпсусвовао МИРКО ДОНДУР, замсннк секретара Међуоппјтннскс конфсренциЈс СК Шумаднје ц Поморавља. Из ннформацнје се види да <*е предизборва актпвност уСК одвпјала по ^тврђеном n.ianv акгивности v 101 ochobhv организацију СК. Члановн Политичког актпва су се углавном дисциплиновано и одговорно oahocilui према добпјекнм задашша. За то време у СК је примљено 106 нових чланова. На основу предлога са поеднзборппх састанака 00 СК, актмва и секрсгаријата у сложеним организаш!Јама удруже ног рада као н Месне органнзацпје грала, Компснја за развој и кадровска пнтања у Савезу комуниста одржала је впшс сасатанака на којима је разматрала предложене кандидате за руководства v Савезу комунпота. Комиспја је прплико.м разматрања предлога. аналнзпрала да ли су се 00 СК на предцаборнпм састанцпма држале усвојених критеријума за спро вођење пзбора у СК. V свом раду Комнсија је до- । шла до заклучка да је у већем ■ броју органнзација СК поштован критерпјум о спровоВсњ\’ ( избора v СК. Међутим, у мањем броју 00 СК тај крЈгтерпју.м ' није поштован v потпуности. \ Ко.мисијс за развој и кадров- ; ска питанл v СК предлажг да 00 СК које ннсу поштовале у т потпуности крнтерпјуме за нз- i боре v СК пзврше слсдоћс из- , мене и допуне: | Од прсдложеннх кандвдата ( за секретаре 51 одсто су раднп- j ци и земљорадншш. Y 101 секрстарпјат 00 СК, ( ,1ва актпва и три секрегарија- 1 та у сложеним радним органи- - занпјама гтредложено је преко 1 500 чланова Савеза ком\ *нпста. i Њпхова структура јс следеИа: i 20 ie радника и н>ихово про- < иентуално учешће нзноси 41,12 одсто, 56 поллпрпвредника илп 11,28 одсто, док су 47,6 одсто • ттредложени из осгалих струкгура. ■^чешћс о.младлне и жена у ирсдло/кеној стр^ж-п-рн јс сле деће: 85 о.млалнпаца или v про ценпша 18,82 одсто н 57 другарица ILMI 11,2 одсто. Од предхожених комуниста у Сскретаријап- сс првн nvr Onpa 70,97 одсто док сс 29,03 одсто бнра по другн пут. На крају овс ттформаипје се кажс: — Из напред изнетих података које су доставиле 00 СК, са прелизборнпх састанака, можс ее закључнтн следеће: Прсдгожеио pieuihe рздпика к пндивндуалнпх ггол>опрнвредпнх произвођача у укупном Opojv. како за сскрстарпјате 00 СК, тако и за сскретаре 00 СК. остварено јс са мпнималном већином. Крнтеркју.ми.ма ЦК СКС п Општинскс копфсренцијс СК Параћин. предвирено ie да из- .мену v pvkoboactbv СК треба вршпти најмање 1/3, а из ових прсдхога се внлн ла су 00 СК предвпделс ту пзмену за 71 одсто или внше од 2/3. М. Мпхвјловнћ 011ИН0СП1Ш1МЖ1 МОБИЛНОСТ ОРГАНИЗАЦИЈЕ Избори у Савезу хомуннста све су ближн, и сада се, хво пјгто то увек бнва своде биланск. анализнра прсђенп nyf, оцен»ују успесн н пропусти. Тим поводом разговарали смо са секретаром Фабричког хомитета СК СФС другом Недељком Гуњевнћем. • Друже секретару. можетс јс СК вслнко ангажоватве на ли нам укратко рећн како Ви гледате на рад Органмзаии1е СК ове радие оргапмзаииЈс за протеклс двс годннс, када сте Ви билм секретар? — Ми с.мо анализу рада name Организацијс СК за овај пс рпод извршнлм ла прелнзбориим састаннима у ООСК п па предизбарној конФерсЈпшјп па ше органнзаиијс СК. па мој од говор v том cmiic.iv пс би сс ра зднковао много од ouene која ie даза на тим скуповпма. Наиме, наша орган. CK је у про тсклом пернолу имала ггред co бом велики број задатака, од чијег извршења свакако је за висио и успех иеле радне оогапизацкје. Велико повсћање цепа сировинама које је мзазвано енергетском кркзом v свету за хтевало је од наше органпззцнмобклисању свих радних л»уди, на изналажењу могућности v оквиру свих резерви хо|е cv постојале v нашој радној орга иизацијн, ла би се све ове тешкоће најбезболније превазЈгш * ле. Тим ангажовањем и помо * hit коју нам је пружила дру пггвено-политпчха зајелнииа ус пелн смо да прошлу годпнс за вршп.мо успешно. Као сскрстар, .ипгно нисам v потпудостн задоволлн радом на ше организације CK v овом пе риоду. За успешан рад једис организације СК потребно јс ангажовање сваког члана СК а ми смо v овом периоду имали таквнх сЈггуапија да поједини члановк нарочзгго v спровођен»у вамснмјих задатака и акција стоје по странп. • Којн су то најзначаЈнијв мо.менти хоји су карактернса ли овај псриод? — свакако ако бн тражилн најважнпје моментс у овом пе риоду онда су то прс свега Конгреси Савеза комуниста односно X конгрес СКЈ н VII конrpec СКС, јер они су својим ре золуцнјама донели низ олкукз и мера, односно донели гу ко нкретне задатке за сваког чла на СК. Поред овога мислим да су за нашу органнзацију СК најзначајнпјн .моменти бнли у тгрошлој ГОДИ1П1, тако рећп цела прошла годЈгна у којој смо кма .mi доста тешкоћа п којн су по наше.м лц1Ш.\»сњу доста савла дани. О тим тешкоћама гово рио сам у одговору на претхо дно птггањс. ЧЛАНОВИ АКТИВА НАСТАВНИКА МАТЕРЊЕГ ЈЕЗИКА ОПШТИНЕ ПАРАНИН Y ПОСЕТИ БЕОГРАДУ СЕДНИЦЕ ИЗВРШНОГ САВЕТА CO ДОГОВОР О ЦЕНАМА КОМУНАЛНИХ УСЛУГА ■ Y цпд»\' остварсња програма стручног усавршавања наставшгка, чланови Актива наставника матерњег Јсзнка посетилц су Основпу школу „Браћа Рмбар” у Београду радк ч-познавања са савременом органнзацнјом наставног процсса и применом савременкх аудновпзуелннх средстава у наставм. чна служба ко.мисија за угвр- ди н«иховог уппса у регистар ћивање услова под којпма се проасзвођача као н ради евиден може пршитп производља и цнје пропзводпл и ттромета прерада 1рожђа и внна, код ин грожђа, вина и осталих прерадквидуалпих пропзвођача, ра- ђевнна. Комисију сачињавају: Поред упознавања органнза * nine наставног процсса. у ко1ој се пзводп целоднсвна настаза у петодневној радној недел>п, где се страни језик учк од првог разреда основне школе, посетпоцн су могли да се *. познају са практичном прпме ном најсавременнјпх аудмовизуелннх оредстава v настави. Разгледајући Инстшут за ино вацнје и усавршавањс нас.авс. могли смо да упознамо и пајновпја технпчка достнгнућа, р као што су кнтерна телевизи- ’ ;а». електронска гчнонпца, н ■ друго, што OMorynvie насгавн да вде v корак са савремеком гехником, а х ченпцима да на једак интересантан начнн дрлазе до знања. На насзавнпкс, посегноце су посебан ггисак оставпла модерна средства која cv rope noменута, модерно опремљенс учв онјшс са инсталпрани.м камера ма, телевизнјсккм прнјемнппк ма и ADvniM средствима. noia спј стављена на коришћење наставннипма и учепиипмд озс школе. По речкма сгручњака који води овај Институг, сва ова средства дају иеслућенс мопћноспг v стицаљу знања, као и неопхолно стручно vcaвршавањс. Иако је применз овЈтх срелстава у фазн испитпвања неће проћи много времена до њнхове масовније прп.менс v школама. Јасно, њихов продор у школе бићс условл^н матери|а.\нк.м могућносттгма. iep вредност њихова, бар за са да мнопгма није достутша. Поред посете по.менутој шко лн, ова гр\-па наставннка ic no ссгила н Народнх' бпблиотеку v Бсограду. Иако ненаја&мнк љубазно смо прнм.^ени од особлл Библиогеке и омогућено пам је, да уз по.моН стручног лица, сазнамо Haiinncpacanтнпје податкс о псторпјату н развоју овс најзначајнпје vcтанове у нашој Репуб.мгци. За кратко време уиозна-ш смо нај значајније гтисане споменики п доку.менте који су смештеп«! у аптрннама ове библнотеке. .ме смо завршнлк ову доста порну, алн корнсну nocerv ограду. Ти на Бе Миодраг Живковић На сздлши Извршног саве та Скупшглне опшпгне одржаној 2/. новембра поред разма1рања некпх текућпх пптања утврђсн јс предлог Друиггаеног договора о образоваљу цена комуналних услуга. На основу тог Договора цсие комуналЈШх услуга треба да буду повсћане за 18 одсто. Y образ.\ожеп>у се иаводи да до повећап>а долазн пре свега због високог пораста општнх трошкова м друштвеппх обавсза као п зиог иеадеквагннх цена усл\та прсдгзећа „Стандард” тако да је у 1974. годпни нмало губцтке на пословпма одржавапча чпстоће у граду. Као пример се иаводн ,1а су иене комуналнмх услуга у суседнпм градоопма готово дупло всћс него v огпитпнн Параћнн. Извршнн савет је разматрао и усвојно Предлог решења о утврђивању локацпје, урбанистпчкотехничкпх услова и про јскта за пзградњу далековода, зрафостаннцс, ппско напопске електрнчне мрежс н уличног осветљења за нассдено месго Трешљевпца. На оспову Правп.шпка о блн жнм условима под хојкма се може вршпти прерада грожђа ј< випа, као и на основу Закона о вину фор.мпрана је струЗАГАБЕНОСТ ВАЗДУХА И ВОДЕ V ПОПОВЦУ ■ На послсдјбоЈ седници Извршног савета CO поред текућих питања раз.матран Јс и захтев Меснс заједнние Поповиа за решавање проблема загаВеностн ваздуха у Поповцу од сгране Фабрнкс цемента. ОвоЈ седнпии, као и претходноЈ, предссдавао јс Бранислав Кокал«. Обзиром да се Фабрика пс.ме irra није aobo.wio ангажовала ма решавањг пробле.ма загаћености, Поповчанп су код одго варајућег органа апеловалн да се овај проблем што пре решн, али јс све io остало уез ВКДН1ГХ резултата. Y свом захтеву Извртном савету Попозчанн прелхажу следеће: — Да Фабрнка цемента „НоBi! Поповац" сви.м могућим сре дствима убрза дефшштпвпо об езбеђеље постојећнх катташгге та одговарајућом опремом за спречавање загађеностп живог не средние насеља, а да за све иове капацптете ирс почетка мзградње прпбави потребнг од говарајућу опре.му. — Препоручу.је сс Фабрпци иемента као узрочшгку загаБсностн miiahe воле у Попових * п мвштаннма као корнсниии.ма да зајсднички одговарајућим улагањима уведг чнсту niijahv воду у насел«е где то до сада ни је учшвено. — Да CO Параћин прихоати обавезу пзраде измене и допуне „ОДЛАКЕ КОЈА ЗАМЕЊУЈЕ УРБАННСТИЧКИ ПЛАН HACE.VA ПОПОВАЦ”, а која бн на ochobv плана разооја Фабрпкс цемента одредила но ве правце изградње места, односпо новс локације на којима бп се известап део наседе, уз одговарајуће фпнансијско учешће Фабрпке, пресе.шо. — Да CO н Фабрика цемента прпхвата трошкове ексгтро прпјаипје приватног зем.мпита за нове локаиије. Ово се може пзвршиш простом заменоз: зе ммтгга прпваишка са земл>пш тсм v друштвеној својнни, пошто таква могућност посгоји. Разматрајућп ове захтеве из вртнп савет је закључио да се од представпика Фабрике затраже потпунпја објашњепл о томе шта је до сада учкњено па рсшаванл' овог пробле.ма. • Шта поручујете ново.м секретару, а свакако, и чптавом новоизабраном партнјском руководству? — Новом секретару и рухонодству нашс организације крје ћемо изабрати на пзборној конференнпјп поручујем пре свсга да, поред осталмх питања која ће стајати пред на шом органпзашпом СК више пажње посвете оним тпггаљима која нису у потпуносп! реше на у овом периоду. Као прво да се стално прати рад чланства СК. како у организацијама СК к кеним ргководиствима и те.шма, тако исто и v AB.V гим друштвено-полптпчким организаинјама и органима самоуправл>ан>а. Јер. каква буде ан гажованост сваког члана СК у тим органнма, такав ће битк рад и целе оргаиизашЈЈе СК а. наравно и целс радне органпзације. Друго, v садашње.м вре мену када се поставља као не опхолна потрсба да свакц члан СК буде способан да уочава негативне појаве и противник ie нашег самоуправног социјалис1ПЧКОГ друштва, неопходно ie, свакако. усавршавање сваког члана СК на пољу марксчстпчког образова!ва н сталног пра ћења нашс стварностп. По мом мпшдењу. најпогоднији начип за то јс лисг „Комунист”. Код нас је v овом периоду био сК’ ки четвртп члан претп.штника овај лнст х mhc.ulm да је to ма_\о. Поред овпх п питању ома совл>ења органпзацијс у наре дном периоду треба посветитк већг пажњу. Мада ie наша орг.ч низација v овом периоду примпла 102 нова члана, п да са да организацнја броји 466 чла пова, постоје реа_\не могућносгп да се она још више омасо вп, а самим тим п увећа способ ност организацнје СК да се ла кше решава настада проблематнка. IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIHIIIII М. Михајловпћ IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIHIIIIIIIIIII Разговор воднлд Д. Милетмћ ПРЕ ТРИДЕСЕТ ГОДИНА Првн корацн Пише: Саша Букмћ (Наставак пз прошлог броја) Кад падне ноћ град се осветли реткнм сијалицама, струјом која је кгпована од браће Теокаревића. Одбор ое није слагао са тиме, требало Је оспособнти електричну цен тралу што пре. Материјала није бклс> довољно а ни пара да -е купп. To је бнла тема седниие Одбора одржане 15. новембра. Направљен је спнсак <д 278 лпца којнма је разрезана реквизиција са мотивацнјо.м да се то ради за потребе народне војске п спромашних грађана. Мора се решиги питање псхране rpabana, чиповннчка менза није доso.bna. ииромашни ђацн немају књиге п прибор, ibiix је 43. Повећава се број сиромашних домаћпнстава којнма треба хитно помоћн, онп којп раде не могу да прате зрошкове живота, ту су н ратни ннвалпдп, спрочад и стара лнца. Рат је оставно у наслеое н болесг која се мора сузбпјатн, а лекова пема AOBO.toiio, градска апотека не може све да опскрбп. Борба протпву овога је п пнтап»е хиnijeiie a ue постоји јавно купатило. Неспоразуми иа релацији, граВани п Одбор, су ирисутнг. Свакодневно стнжу захтсви, притужбе и тражен>а, од крупних до бпзарних. Тражи се ослобађање ол реквпзицнје, иријем у службу, новчана помоћ, захтев за продавап»е иовина, бесплатни лекови. Због свега овога Одбор се поделио на реферате радн бол»сг п сфикаснијег рада. Најгежс послове преузелп су Душан Нешић н Вигомпр Танић. Y тпм први.м слободним месецима одржаваие су честе седнице са богатим дневним редовима са одлукама и решењнма. ЗаписнкШ| постају дневнини а онда летописи којп данас живе својом снажном животно.м садрЖШ10М. На седнипи од 25. ковембра расправлАно је, између осталог. о изворима прихода кахо би се ретпили многи соиијални случајеви који су свакодневно израњали из првих послератних дана. Пао је преллог да се нменује ревнзор за продају штампе. Од три кандидата изабран је Илнја Игњатовнћ под услово.м да свакнх петнаест дана уплаћује новац Одбору, по одбхтку режијсккх н других трошкова. Поче да радп прва продавжша штампе те се разлетеше првп насловп пуни-aiHформацпја, непознатих формулација и израза. Дечацн са кнтересоваЈњем охрећу лпстове „Пионира" чудећп се самом називу. 1. децембра Одбор решава проблем малпх плата чиновнишша п одмах одлучује да км се до делн једнократна помоћ, заједно са инвалидима. Нова година је на nparv. Одјекнуће w прва слободарска песма. И новогодиипм желва. Читамо запнснпк: „Даловоднп број 388/VIII од 1. 12. 1944. год., секретар чита Ппви дшш словоде: Параћинци са врвеноармејцима (трећи с л.ва Мплета РадоЈкоапћ, први предссдник Народн&ослободнлачког од бора v ПараМшу) акт Ткачко-предивачке радионице Констанниа Теокаревнпа којим тражи да се ослободс кулука п cbiix дажбпна... „слсди спнсак градскпх богагаша н трговаца” Одбор једногласно одбацује овај предлог Ткачко-ггреднвачке раднонпце као неу.месан и неоправдап к налази да је овде по среди намерно пзбегавање ц војне дужности и кулука н давањс дажбина у реквизпцпји јер нзмеБу напрел паведенкх лица пма и таквпх који ннсу раAILU! у овом предузећу a то сада чпне само да бп избег.м! војну обавезу.. Да би се сузоила реакцпонарна делатносг у траду Одбор тражи да Команда места да одобрење о увођељу сграже и народне милпцпје и да се она изабере конкурсом, радн сваке евентгалости, да се v коренг сасече неправилност н хорупција. Такоће се тражи да Команда места овсрп ловачкс картон-. ’гланова Удруженл ловаца града. Некако у псто време на дневнп ред седниие Одбора дошло је и тгган>е социјалног положаја учитс« л>а. Донета је одхука да се „учитељима додели по парче земље на коме би могли да саде усеве за своје потребе...” А онда: да са краве нз ратног пдена доделе по молби на 'i\-Baibe и коршпћеље сиромашним грађанима. Токва оллука доноси и прве дилеме и неспоразуме. На седншш од 31. децембра у за> ппсник је унето следеће; ,Ј1редседник НОО М. РадоЈковкћ чита молбе Драгол>уба Аранђедовнћа из Параћпна и Љубо.чира Николића пз Параћина, који траже да км се пленска стока, коју су добп.т на услугу, устуцп ча својпну 1! да mt се нздају сточнп би.\етк iep наводе да су је сада брижливим чува&ем н храном опоравили... „Око овога развклз се жпва дпскуснја. јер Одборг захтев није био јасап. Вптомпр Таинћ, Мпхајло Мојсиловип п још понеки, сматрају да је стока ратни плен ..својнна државе а'не овог Одбора н да Одиор државном својпном не може располагатп као својом својпном...” Ипак ја олдучено ,. да се Драгољубу Аранђеловићу ill ilapahfina заменп крава са волом који ок пудц а пошто је крава тсжа од вола за 30 Kip. to јс Apaib.vyu дужан да Одбору да једног овпа у гсжини од 30 кгр., да се Лзубо * мнру Нпколнћу из Параћпна лодсле у сво« jmiy дпе кравс к да му се пзда сточнп билст...” Временом Одбору почшву дд стнжу к молбс за ослобођења од iuahan>a утрошене елскгричнс сгрујс. Разлози су разлнчнтп: у« бедлвпви н напвмн, оштри или' молећиви. На« волпо у стану једног rpabaninia пзвссно врсме боравпла јс војска. „Нпје таквог спромашног стаља, вели се у одлуип, да пе може да ПЛВП! утрошсну струју, тнм прс што он није јединп у овој варопш у чнјој је кући војска сгановала, а свн су дужни да помогнс борбу народног ос.1обовен>а.. Занимл»нво је да се процена морално-по- .иггнчке подобностп, као један од првпх и значајнпх друштвенкх крптерпјума, намет> нуо још онда, v решавању кадровскпх проблема 2. фебруара 1945. годнне на дневном реду седниие Одбора јс молба грађамина Пе * тра Петровића, заведена под бројем 888/45. којом се молн прпјем у службу. (Наставнћс се)
CTPAHA 6 M ДАНА БРОЈ 47 СВЕЧАНА СЕДНИЦА СКУПШТИНЕ СИНДИКАТА „ШУМАДИЈЕ” НАГРАДЕ И Y чегпртак 27. новембра V »ЈПумадијп” одржана је свечана седшша Скупштине синдиката, на којој ie подссеторо радника добило 'тризнаље н ручне часовнике за лесетогодиппнт рад у колективу. Долелема су прнзнања и дванасторшш 'најзаслужнијпх радника за развој предузећа и поклонп десеторпи пензионера. Свечанп рефсрат прочптао И.мена пензионера који су добилп тразисторе у знак захвалностн: Владимпр АндрејиИ, Љубомнр Анћслковић, Дтпггрнје Благојевпћ, Добрнвоје Бошковнћ, Даннло Данпловнћ, Душан Кнеселац, Нпкола .Д>у<5нсавл>евнћ, РадивоЈе Марковић, Светолик Mapnh, Радмпла Николнћ, Добрнвоје Cimnih, Мнлепко Стерлс, Радивојс Стошнћ п Бурbe Тодоровић. И.мена заслужних радштка који cv добпли ручне часовннке и захвалнпце: Душап ДобрнјсвнН, A>voa Рпстић, Жнворад Милуптовпћ, Слободап Мплојевмћ, Брапхо Борђевнћ, Гордапа Станковпћ, Бианко Павловпћ. Бпри * воје Стојковнћ, Бора МаринковиК Бора Борћевић. Сретен Жлвковнћ. Добривојс Мнлстпћ, Живојин Мптић, Чедомир РадовановиН. Стојадип Мпхајловић, Велимнр Јовановић и Миодраг Мпхајловпћ. И.мена ралника крји cv за десетогодпшљицу пада добпли ручне часовнике и захвалшшс: Анђелка РаденкоBiih, Видосава Костовски, Нада Вучковић, Верица Саздић, Мирица Митровнћ, Босанка Милосављевнћ, Роска Пешпћ, Јелица Тодоровић, Драгојла Анђелић, Гордана Иванковић. Нсзахета Куленовић, Вида Цонмћ. Зоргша Симнћ, Драгица Милнћевпћ п Живославка Мплснковпћ. Ннкола Марјановић, Ратомир Kpcriih, Чедомир Ристоћ, Радослав Томпћ, Лзубомир Рпстпћ, Свстомпр НајдановпИ, Трифуп Добросавлхсвпћ, Бранпслав Ружић, Радован Паи * товић, Мплош РпстнН, Bopbe Ибрахилговић, Сретен Жив ковиН, Драгољуб Станковић, Жарко Ранчић, Сто1аи Јоцић, Живојин Барбуловић, Дрена Дшшћ, Тома Јовановнћ, Прсдраг Бокић, Живојик Јанвћијевнћ. Зоран МилаhobhIi. Слободан Николић, Милан Брагојевић, Лзубшпа Спнисављевић, Драгољуб Богојевић, Миодраг Николпћ. Борнсав Мнлошевић, Снннша Борђсвић, Родољуб Јсремнћ, Душан Мнленковић, Милан Пантић, Властнмир ГаврнловиН, Драгослав МнјатовпИ, Толшслав Сретеновпђ РВдмидо Ралевић п To.ua Крстнћ. је Сретен Стефановнћ, реферонт за основна средства, a седниш! су гтрнсгствовалп Ранко HiiKO.uih. предссдник Опш- ■nSHCKor спндикалног Bcha и Божа МадпВ, начслпик за прнвреду Друштвенс делатностп II финасије. 0 развојном путу „Шумадпје” од малог трговинског предузећа до данашњпх дана говорио је Сретеп Стефановић. којп је између осталог рекао: — Данас наш колектив броји 650 л>уди. Y »ему је запослвн добар број младпх п пер; спскттгвних кадрова. Y овој годпни очекгјемо v нашчх пет прометних OOYP-a око 410 000 милиона Airnapa. Лпчни дохоцц he достићп пзнос од 2 450 дпна по раднпку. Но у трцц за повећањем промета нисмо заборавплп нп рал друштвено-по чптпчкпх органп * задпја. Треба нагластгп! да с.мо ималп међг првима рад1П!чкп савет у нашој Огпптиini. Данас свакп наш OOYP ДА BAC ПОДСЕТИМО ЗА НАСТУПАЈУЋЕ ПРАЗНИКЕ Нова годнна није вишс тако далско. Још двадесетак дана лели нас од најдуђе iiohn, када треба да се пајпрнјатнпје оссћате са сређеним рачгнима у старој и лсппм жељама V Новој голини. Али. да бп вашс расположење било потпуно, посетите Робну кућу .Шумадија” и погледајте ioni 1'слном »спе штанлове. На Одељсњу крпстала и лустера по снпженим ценама можете набавити промзводе од зајечарског крпстала: чаите, ссрвисе. nencAjape и слпчннх артпкала. Пријатна ктћна атмосфсра у периоду новогодишњпх празнпка не може се замислитп без дивне салонске гарнитуре „Харфа 5” пронзвол»е „Сп.мпо" Bpaite. А »у можетс лобптп за само 17.650 лннара на Оделсљу намештаја овс Робпе куће. Кал сте већ на овом oac.wiia погледајтс мало бол>с w салонску гаршгг\’ру ..Београћанка", чија цена износи 18.800 линара п трпезарнј! „Исидора”, произволња „Гжј" „з Полравске Слатпне no ценп од 22.020 дпнара. (Н. Д.) ПРИЗНАЊА има раднички савет. комиснје, синдикалне органнзације, а однедавно по осногним организацмјама органнаозанс су н основнс организацпје СК. Одмзх да нагласнмо ла смо овн.м желели да укл>гчимо сваког ралног човека v Ж1гвот, рад п проблеме name радне организације v којој он нри * npebvje п осгварује .шчн-п доходак. Такође, морамо истаћп да је ова годпна карактсристична по врло тешкнм условима прпвређивања. Но, морамо упрети све снаге да у светлу YcrasHiix одрелаба, Десетог конгреса СКЈ и Седмог конгреса СКС превазиђемо све тешкоће у развоју нашег колектнва II друштва, завршко је подносчлац свечаног реферата. Затим се приступило доде- ^ивању признања, награда и поклон? раднпцима. , Испред Синднката признаља је уручпвао Божа Илнћ. предСедннк. Ha cKvnnrrjiHu ic говорио н Јова МаринковнК, генералнп директор, који се у име колектнва захвалио доотггннцима признања и награда као и свим радницима за успетпну лосадашку сарадњу и развој п пзразно жељу за још бржи папредак. На крају за све учеснзпсе прнређеп ie свечани коктед. М.Димптријевнћ СНАБДЕВЛЊЕ У ТОКУ Ж Снабдевањс жнвотким намирннцама v зимскнм месецима је нешто тсже нсго у лепшм. Да бисмо сазнали како he бнти снабдевање ове зиме посетилп смо Трговинско предузеће „Шумадија” и тамо разговарали са одговорннм референтнма Миодраго.м Всљковићем н Момо.м Марјановнћсм. • Зима 1е изненадила све нас и изазвала доста помет»и. Да ли ћс то утнп.ати на снабдеван>е грађана жнвотни.м намирннцама? — Када ie реч о оним артиклима прехрамбенс робс које назмвамо крптичнпм — рекао је Миодраг Вељковић, имамо доста потешкоћа код набавкс јсстивог ула п соли. Наиме. ол vA»apa са којнма nocAvicMO V tokv голине добијамо 600 хил>ала боца, а потребе за овим артнклом се ocehaiv нарочнто v зимскн.м мссецима. Код осталих прехрамбених артикала сит\ација је другачија п нмамо нх v довољним количмнама. Тако да v потпуностн заловољавамо потрсбе нашег трада. И.мамо ловол»но знмнице, кекса. чоколада, бомбона, кафе итд. Томиславу Мапјановићу који одговара за снабдевање поврћа и меса поставпли смо питање: • Да Ail ће овс робе битп у aobo.yjulm колнчинама? — Код поврћа се углазном осећа нсдостатак црног avica кога не.ма довољно у нашој земљи. Очекујемо да v овом месецу стигну тгове количипе из увоза н то мз Грчке. Продајна цена he mv бпти 7 дмнара по килограму. Кромшгоа имамо за сада, али inicv обсзоеђене ловољне количинс за чптавг зпму. Међутим, м tv очскује.мо интервенцију из увоза. Од jvoKHor воћа стнгле cv прве количмне поморании. Ammvнова има довол>но, банана имамо, али не v количина.ма колико нх потрошачи траже. Јабгка, крушака п осталог. воћа и поврћа имамо v довод>нкм колмчмнама. Снаблевеност месом је всома добра. Осећа се недостатак једнно телећег меса јер се одгајпвачи стоке оријентиmv на тов и немају pa4VHa ла npoaajv телал. Y наредном периодг очекујс се да лође 1о нелостатка свињског меса, али се надамо да ћемо ипак vcneni да имамо довољне количине свог артмкла. Од сгхомеснатих производа свега има довол>но, мзузев сувих рсбара и свињског врата. Ha Kpaiv смо питали како ће бмтн снабдевене сеоске пролавннце. — О сеоским продавницама водммо исту бршч’ као о пролавницама у граду. што значн да н v »има потрошачн '/тлавном могу да кгпе жељену ро6v — рекао је Мнодраг Вел>ковић. _____________ Д. Гајић Плава птица Лети, плава тицо, Преко мора и океана. Лети, илаеа птицо, До многих земала. Причај, птицо плава, CetLu народима, Да смо слободу iviahcLiu, Великим xepoju.ua. Зажели, птицо плаеа, Да не буде рата, Да сви људи света, Сада буду браћа. Весна Маринковић, VI1-3 ОШ „С. Јаковл>евнћ" С. Стојановнћ: Вињета ГПП „13. ОКТОБАР” ВЕЋАПАЖЊАЗАШШИНАРАДУ Заштита на раду обухвата све мере и средства која стварају безбедне услове за рад a маротито оне које су усмерене на спречавању повреда на раду, сузбмјању здравствених оштећења и професионалшћч обо.^ења, стварања бољих услова рада, благоврс.меном предузи.мању .мерл за стх.чавање од превеликих чапрезања радника и тако даљс. — MebvTiLM, као да наше радне органнзације не схватају сву озбиљност заштите на раду .рскла нам јс Снежана Станковић, дмпло.мирани инжењер заштите на раду у Грађевмнско-производно.м прсдузсћу »В. откобар". МЛАДИ Y ФГМ „ПРОЛЕТЕР” Добровол>на акција Е Y петак 28. нове.мбра у Фабрици текстнлних машнпа ,.Пролстер” на свсчан начин прн.мл>еко Је у Савез социЈалистнчке омлад1П1с четрдесет омладмнаца Раднм Колектив „Пролегер' можда ie један од најмлађих v нашој Општпни. Како нам рскоше v разговору старосни просск нзноси 28. годнна. Значи једну трећину раднпка сачињавају омладинци. Али, тек од недавно младн cv почели организованије да делују. Разлог сигтрно лежи, по речнхп Слободама Вукомановића, секретара основне организаимјз СК, v недовољној незаинтерссованостп, односно v неактивности бившнх омладинских ру киводнлаца овог предузећа. — MebvriLM. данас се та сли ка сасвмм изменнла. Млали су заступљени у свим структч з:* .ма, узи.мај.у актввпо учешће у решаважу важних проблема, једном речју дају свој ttvhh до принос. каже Драгнћ БорВевић. председннк Радничког савета. — На 1*едно.м од следећих сас танака СК гтримаћемо iom пет — шест омладинаца обавестпо nac ie секретар ВукомановиИ. Њнхова заступљеност ie пелика, као м задгжсња која мм дајемо, и која они завршавају уредно н на време. Од новог председника омлалине Вукосава Дашнћа, сазнзлп И TO СЕ ДОГАБА ..НЕСАПОМЉИВИ" ПДРАГРЛФИ Шумско газдинтво из Саетозарева и даље упорно угрожава станаре зграде у Улици Саee Koeaneeuha la. Све је почело још 1972. године изградњом нове робне куће .ЈПумадија". Тако тврде сганари Улице Case Ковачевића, зграде 1а, који су овом изградњом практично остали без conственог улаза у своје станове. На почетку извоћења радоел радна јединица Шумског. газОинства из Сеетозарева у Параћину, чије се просторије на-шзе у приземљу зграде о којој је реч, облучила ;е из разлога „безбедности" да главни члаз нрогласи искључиво службеним. Самим тим чосле 14 часоеа, дакле после радног времена ове устаноее, станари су принућени да се користе споредним улазом koiu онет, но слову Закона нс припада њима, и који они користе уз .Јблагослове” колектива „Шумадије". Hatuaeuiu се у нссвакидаш њој и заиста вебма деликагној сигуацији, станари ове зграде. обратили су се до сада: Трго чинском предузећу ,Д11умадија". Стамбеном предузећу, Јавном правобранилаштву; a v enuie наерата на њихову молбу, заинтересовали су се и интераенисали и надлежни органи CO. До оеога тренугка улаз станара на нор.иалан главни улач није решен. Станари су потра жили atac и у npaeocyhy, и ево сада је спор коначно стигао и до Окружног суда у Снетозареву. Да ли јс то свс морало тако да се одвија? Није ли нечија савест затајила, није ли у конкретном случају снага параграфа хгела да и практично нокаже како је neca.w.\Lbuea? Представници Шумског газдинства знају, да сганари корисге спорсдни улаз нролазећи свакодневно поред импровизованог „јавног ВЦ-а”, нреко сметлишта и старе септичке јаме, саелаћујући свакодневно пр& Цил» заштите је прсвенгива, алм наши раднипи нису довол>- но обезбеђентг, немају сву потребк\г огтрему за безбедно изBobeihc послова на градилшптима. Тск однедавно овом проблему сс прилазн са мало већом пажко.м. Недавно с.мо усвојили Самоуправни споразу.м о заштмти на раду, а ускоро трсба да се усвоји Правилнмк о протнвпожарној заштити и Сггора3vm о самозаштити. To he вероватно утзшати на побол>ша1Бе зашпгге v нашем колективу. алн морајг се предузетн и некс конкретније мсре. Сада у овом зммском периодг ради се v о тежгним тсловима, н зато ћс се ускоро набавити за ралникс с.мо нешто више о наредним за дашгма. — Тренутно предстоји дзбро во.г>на акција на чншћењг п vpcbe»v пронзводннх хала и круга. Затнм планирамо да ма прави.мо јсдну посету гарнизо ну v IULW добре саралње са на шим друговнма из ЈНА. Очскујемо добре резултате v Лкmijii .ДЛладп раднмк — cxv.o- \правл>ач”, као н nvnv акгивност компснја за рскреацир.’, зз добровољне радне активности п другнх. Ако се све ово успеш но заврши организоваћсмо јед hv научну екскурзију до вели ких истородних фабрика v нашој земл>н. Што се спортске активностп тиче и tv постижемо запажене резултате. Редовно учествгјсмо на Радничко — спортским играма, а нсдавно смо на Општннском турниру v maxv осбојнли друго место, „похвалпо” нам се председник. Сигурно да ове кратке raia ве одговорних л»уди v ФТМ „Пролетеру” hhcv рекле све о младима. И. немогуђе ie. Млади ће тек о себи рећм. нарзвно, кроз рсз\’Лтате. Важно ic да cv и овде v првчм редовмма. М. ДилштрнЈсвпН нреке свих врста и облика. ровове, каблове, граћевински ма~ теријал и разне отнагке. Поред одраслих, ове неугодне препреке свакоднеено савлаћују и delta оеих станара. Суочени са снагом нараграфа и сопственом немоћи da ilu се сунротстаае, станари овс зграде поку.иа.ш су да на себе скрену и пажњу [аеносги, па су у рубрици „Мећу нама" у дневном листу .Лолитика” ову несвакидашњу одиссју изнели иод насловом „Од A do Ш". Сасвим слоoodHO речено, бирократски noнашање Шумског газбинства из Светозарева ни после тога није се изменило v корист станлра. IbtLua је и da.'be после сагга, гскраћено кориш11ен>е јсдиног такозваног главног улаза. Параграфи су се noped осталога тотално оглушили и о основне етичке норме, а нада.\и» се da he те нам веровати, јер ако вам један od пекапа tn оое 3ipade хитно мстреба. a on не 6yde могао да иза1ге из ње дотле док се рецимо не истовари tun утовари ка.иион који је паркиран па споредно.ч \>лазу кога они како to oeh pesoсмо vaKohe „незаконито” користе, и кроз који још једино иогу да улазе и излазс. ______________ Л>. Ц. За слободу За слободу cee су da>iu И dpyioeti наши мали. Издаше их избајице ДомаИинл кукавш/е. Поведоше cee haKe. Odeedotuc и првакс. V ped деца мирно стоје И тренутке крајње броје. Пуче пушка гро.пко, јако, Hujedan се није мако. Оливера Максимовнћ. VI рдз. ОШ „Бранко Крсмановић” Бгсиловац комплетна заштитта опрема: кожусм, рукавине, шлемови, кожне кабанице, радна одела... Међутим, .морам да приметнм да наши раднпии немају км навике да на радном месту носе и оно што поседују. Дешава сс да радна одела наши радкмци носе и код Kvhe и на њиви, тако да се век трајања реквизмтима знатно с.ма- »ује. Томс треба стати на nvr л убедити радника да mv заштитно средство штити живот, завршмла ie наша саговорница. Што се тичс обезбеђења v „13. октобру" оно до сада нијс бнло на завидној висјши. V стражарс cv слати л>уди кош cv при Kpaiv радног века или са тмаљекзм радном способношћу. Бн \о ic због тога случајева нестанка материјала, крађс и несавесног стражареisa. А нмје чссто било ни дово>ан opoi .етди, сазналн с.мо од Чедсчпта Снмнћа, референ7а o6ea6ebe»a. Међутнм. v tokv cv припрсме да сс гвсле HHAvcrpMicKa милишла. гнифзрмксана лица. Бићс примљен јсдан број сталних стражара тако да ће обезosbev-e градилпшта и кругова у OOYP-има б»»ти лалско бод»?. М. Дммитрнјевнћ АНКЕТА МЛАДИ 0 свом ТАКМИЧЕЊУ Акција ,М.\адн радниксамоуправл»ач' * v ралннм ор ганизацпјама којс су прнхватиле ово такмичење напш ла је на шмрок одјек мећу младњма. Резултати ове акццје су вншеструки: вспа продукгпвност рада, болл мебуљудски односн, ncha актпвност v друштвенб-полч тичкнм оргаппзаипјама п па ко ла.\»с. О рсзултатима овог такмпчсп>а говоре са.мп учсснчцп акинјс, младп ралшшп из неколико ралнмх opraiKiзацпја. Катица ВасиИ, продавац у Робној кућп „Бсоград": — Дух ове акције осећа се мећу мдаднма мојс рздце органмзације. Љубазност, дн сциплзша, већа ангажова * ност. to cv прве опаске, а.\н нс и једнне, у раду name ом ладнне. Као доказ пека послужн и податак да парти|- ску оргазшзацију од 47 чланова, тачно ttoaobhhv чкне омладиншг. После ове акци је примнћемо join неколнко вредннх у наше партијске рсдове. Вукосав Дашић. ква.и|фнковани радннк у ЖТ.М „Про летер": — Наша омладцнска организација |с тек недавно основана. Први резултати су задочо.ч»авајући, а гакмичсње јс vhcao BHUic елемепата Mcby млале. ПланиоаМо ла попсл актмвности на радном месту спроволе.мо и нсколнко добровол»них ралппх акција на vpcbcir»v пронзвод mix хала и Kpvra nre.wieha. Формпралн смо воћп број комнопја којс. паламо се, тпсба ла развнју .\o6pv акгивност. Надица Величковмђ. радница v Фабриш! бомбона „Параћннка": И нашм олих\инцт1 ппнхватили cv так.мичеље ’идлих нашс Опиггинс. Стариш су задсвољни постигнгтмм пезултати.ма, алм мп iom нн смо. Настојимо да порс\ овога покажемо iom бол»е резултате н ван радно! Meera. . Организоваћемо ра \нс акцијс. OMoryhnhcMo и лотколовавање мдадкх. • већу активност на ApviiirBorvwioАитичком n.\auv. а трудпћемо се да цазвијамо п аматер ску делатност. М. Дммигрнјсвнћ
БРОЈ47 14 ДАНА СТГАНА7 ИЗ 1ПТОФАРЕ ИЗ „СТАНДАРДА" H№U НОВА СТАКАЕНА БАШТА ■ Вредност уложених средстава износи 670.000 дииараВ Капацитст стахлене баште је четрдесет хнллда саксија у двомесечном перноду Двадесет другзг иовембра предузеће „Стандард” нз Параћина на свечад начин отворило је нову стаклену баппу Објекат заузима 555 квалратих метара корисие површпне. а укупна инвесгицпоча улагања износе 670.000 дигтара. Радове на озом објскту извело ie предузеће „Челнк” из Скопља и граћевинсри нз „Станхарда”. Овој свечаности присуствовалп cv прелселник Скгтптине оппјппјс П»паћки. Слободан Милпво1евић, секветар Оп штинског хомитета сачеза коMVHrncra, Петхо Лековић, председнтгк СошпаАиетпчхог савеза па*чот н*по\а Мнлош ДпаxvAoanh и бро»не званипе. По. злравА»апгћп ттпиатпе npexcev ник п*»ни«псс»г еавета ..Стандап\”, Милан Митровић је рехао: — Овај обЈвквт много значн хако за на»п кпасктив такпи за гра\ и H»ero4V око»ини. Свестгп смо да ове могућностк v овој пронзводњи HHCV искорн« шћене. Наше тржиште је непокривено садним материјалом и цвећем, а имајући у виду и могућности коришћсља топле воде из Стакларе за здгреваље нових стакленика, заш колектив и раднн л>удн овог погона с-маграју да јеово почетак шпрења ове пронзволite. Ако се овоме дода н то. да је наш град са недовољно зеленим површинама. нормално је очскивати дал>е инвестишпс v ову производњу ’Л даље шпрен>е могућости за запослењем ноче радне снаге. После пспдравног говооа пре дседник Скгттшпгне општине Паоаћин, Слободзн Миливојевић ie симболичним пресеца- »ем воппе отвопио нов фг *нкиионалнн објехат. После разгледан»а стаклене баигге iron, ређен ie счечани ргчак на коме су најзаслужниЈим радни1ш.ма ур-че^ч часглЈниип и ди. пломе „Стандар'ч” Миодраг Васпћ И „Наше дело” у „14 дана” После припајања фабричких из ИВТ .Бранко Крсмаиовић”. шстова ,.Наше стакло” и .Но- .Миодраг Пстровпћ, прсд елви Поповад’’ aiictv »Н дана” v ник Јединствене организацнје Фабршш шгофова „Бпанко Крс синдиката нам је v краће.м ра мановић” покренута ie инишпа зговору између осталог рекао: гива да и лист .Наше дело” — Ов;а дана заузети смо мно излази као подлистак кашег ли пш другнм пословпма, алн се ста. наламо да ћемо то до краја Y том цимг на недавно одр- годнне окончатп. До сада су гканом заједничком састанхи свај ппедлог оаз»»»тп *ли ралнн Секретаријата фабричкс консђе чки савети свпх OOYP-a, нзузев ренпије СК, Председншшва Је 1, IV и V. Акшпа ie v tokv. По д:гнствене организашпе спнди- слс тога предлог ће нћи на збо ката. секретапа ООСК. ппл**** - рове радних ллгди, када ћз се дника основних срганизашта они коначно пзјаснитн. спндиката ЈУР и OOYP и дпре- Мо.ччпло Павловић, секретар ктооа OYP и OOYP, разматана парппске органнзације: ie Аналнза о пелнсходности 4»v — До припајан.а лнстова сва нкционалног повсзнвања листа како би треиало да дође. Y по ..Наше дело” са листом „14 да четкг ie било отпора, ал»! ia на”. На том састанку одлучено верујем ,\а ми тиме само лоби ie да се опганчма самочтпрачла 1амо. Vmccto једном бићемо н»а предложи да размотре оправ ивфорхшсани два пгта месечно даност оваквог повез1гван>а и и io за исте nape. Посл * прип да о томе донесу oaavkv. јаља лнстова редакшгја kojv Став парттпске организашпе ми имамо v Фабрипи могла би и Синдиката ie да до повезива да се више посветп нздалачл’ н>а oBirx листова треба да доВе Бнлтена н дневнх пнформацији. и то, пре свега, због тога uno Очекујем да ће већ од Нове го би се на та! начин смањплп дине ..Наше дело” бплн подлпс хрошкови око штампања лнста так лнста „14 дана”. и што би раднн .мгдн бп ч< бо Србобран Радосавл»евнћ. те л»е пнформисанн. јео би лнст нерални директор, нам ie у у.место једном излазио два тгута краће.м разговопу рекао да и месечно. он очекгјс да ће до Kpaia гоО томе докле се стигло са дчне бити донета кона<гна oxw изјашњавањем раднкка пообом ка на зборовима радних .y»v.\h питањг, и када се може очеки и да ће можда већ 1. јансара вати npnnai?H»e Awcrrma разго- доћи до Фгнсционалног ттовезп вапалп смо са одговорним .*/ ван»а листова. штвено-политпчким раднтшима М. Михајловнћ УСМА УРЕАНИШТВУ ПАЖЊА КОЈА СЕ HE ЗАБОРАВЉА Драга редакцијо, Овим својим пис.чом xre.ta бих да скренем пажњу наших граћана на људе који својом скромношћу и нсистицањем ceojtix заслуга остају скоро и непримећени у нашој средими. Реч је о медпцчнском особљу Хируртког одсљења Параћинске болницс који су увек агремни да својим несебични.\: залагањем учине све да би cnactcut људски живот и да се болссник што пријатније осећа на лечењх. Сви ми нерадо одлазимо лекару. а поготову хирургу. .weh\T!<.w, бопа^ком на хиркршком odc.bctbv болесник се осећа као да је мећу својима и има оссћај као да особле више боинс о његовом животу него он сам. И ја сам била једна об тих која је неоадо ишла лекаоу. а.ш због камена који сам имала у лсучко/ кесици бша ca.\t птшућена да си побвтмем xenvptuKni 1<чveoo^vuiu. Захбаллчкћи шефк обелења бпктопх' РРДнj;v лтдчдцкОВИћУ к д^ктт' БРАНИТПИ СТЛНОЈЛОВИћУ ја еа-ч смогла храбрости за tv операцију. Овим писмом xre.ia бих уједно да моазим неограничену захеалност це гокхпно.ч особљч хихгуршког оделепа, јер сс сада осећам да.1еко боле, а н двојс моје rv срећни због тога. Малина Лонић. Раднииа ИВТ ..Боанко Крсмановић" Параћин OBYHAPCKA ЗАДРУГА За ширу До краја деце.мбра ове године Обгћарска задруга ће се сигурно преселити V нове просторије, односно у бивид' зграду Улргжења пензионера. Гренутно се врше задње припреме и адаптација. To ie бно повод да посетимо озај мали колектчв и поразгоПРЕД ПРЕСЕЉЕЊЕ сарадњу зали сарадњу, иако смо им по« нуди.М! да и ми промзводимо нсту обућг по много поволниioj ценн. Спремни с.мо да ie* дан број обуће дамо и на теспграње. А нашом обгћом су до сада 6jlui свн задовол>нп. Сигурно ово ie нсзавндан поАКТИВНОСТ ОДЕЉЕЊА ЗАШТИТЕ НА РАДУ .СЛОГАВИШЕ ИЕ11Р0ИША <3 Кров Је непокривен, а у току су п друге поправке у окви’ ру ове ООУР-а ДРУШТВЕНО- ПОЛИТИЧКА АКТИВНОСТ У У. Графнчком npeavaehv ,JBvk Караиић” 2. децембра cv завр шени избори за делегације дои БРе.\»”!Х И AOVU1TBCHHX л*мчтчо сти. Од укупно уписана, 153 бнрача, гласало ie 145 и једнно оправдано одсутни нису д?ли своје гласове. Кандиловано ie no 12 а нза брано no 9 чланова. Карактепн стично ie да cv за дргштзенг делатност изабране шест жена. а за npuBoeAHv само две. Све cv то махом радншш из пооиз водже и то испод 30 година ста рости. Сазнали смо да ie Оснозна организапи1’а Савеза komvhucта бро1’чано мала, али пп спојим квалитети.ма веома wina. На садашљим избопима ie забележено свега три нова ииена. Као главни залатак прел пелом организапи1ом ie нлно омасов * л>аваље. Када се поглела старосни просек, онда су то маШТАМПАРИЈИ хом све млађи л»уди кош су пуни елана, вол»е и жел>е за рал. Иначе ова Организаци1а ie деловала v решавању проблема са Извршним одбором синдикалне пг»\ргжниие. Актшмм омладнне. Полптичким активом овог предгзећа. Овакав начпн рада ie показао видне peavAraте, iep v решавањг проблема учествујг већи број радника. Њкхов радннк мора да буде обавештен и питан за све оно што се радп и спроводи v хо лективг. Синдпкат, такође не aaocraie са CBoinM радом. Иако ie iom скоро месец дана до Нове године веома Пжурбано се оади на оргашгаовањг и прилпема * »V новогодишњих поклона за .малишане свих радника овог ко лектива. С. Јовановнћ Некадашња кројачка задргга „Слога” сада је VI OOYP НВТ „Бранко Крсмановић”. Овом интеграцијом Фабрпка ппофова прихватила је не само Њор.мално neh и практнчно објективно све обавезе које проистичх * нз међх-собнпх односа v удруженом раду. Један ол таквих брига ц обавеза бпла је да се ОО конфекжило конкретне мерс сананиТако je пре праог снега извршено препокоивање крова. Побољшана ie расвета, a cvkцеснвно се обављају и попра-вке оргђа и vpebaia за рад. Када СВТ! ови послови б\’ду окоччани све до јелне оадне гтпосторије биће окречене. Л>. С. рдрамо о проблехпша н напорп ма које он улаже да опстане н развнЈе своју делатност. Обућарска задргга, која броin 22 радника, годишн>с произведе око 6000 пари ципела: заштнтну н падобранску обу^.у. Производи ове задргте ид^ у Кралево, Загреб. Београд... Половнну од ^.'куттне пронзволље откупл>нвала ie све до недавно Српска Фабрика етакла по цени од 90 динарз по пару. — Али од недавно v Фабркци стакла cv се преоријенгисали на обућу другог произвођача, која нпје много квалктетнија од наше, каже Даинло Петковић. \-правник. Бсз поедходме најаве они су нам откаложај за нас, јер нам је пом> внна годтгшње протпводЕве негарантована. Tai проблем спгурно за се може реппггк на задовол»авај’; • ћи начнн. мало бодем солндар кошћу нахшгх раднпх организаиија. Ми бисмо билн спремни да производимо заштнтку oovhv за све радне колективе са територпје наше Општине, по врло повољној ценп. Се.м са неколпко та сарадња ннје остварена. а могућностп за то cv доста шхроке, завршио је управник. М. Дтштрпјеимђ miia .,С\ога” v гренггним моГУћиоспша КОХИКО TO ДОПУШтају не само Финанси1ски већ н остали условп. до коначног преласка под за!ел1тчки гсоон v погоне и xa.w xoia ће битп на.менски припоемдена за кон- (БекииЈску Aoxanwiv. омогућс прчстожн vcaobh оада. Радне npocTopnie зграле која је зидана пре 70 и више година не испуњавају ни миип- *l 4ie оалне услове. Осветл»еност, загревање. скученост v простору и iom доста тога зајелно са пропалом коовном KOHcrpvKunio.M отежаваiv нопма *ан рад впедних занатлија. Оделенл затптите на раду размотрило ie стаље заштите у oBoi OOYP-a и пред\оОЈ, СЛОБОДО Ој, с.лободо речице у крви Твој је борац Тито био први. Ој слободо једна мала кито За тебе је рањен и друг Тито О/ слободо класје у жигу Захемујућ * naprtiju и Титу. Ој слободо цвећатце у башти Ти си некад била са.чо у мсиити. Олнвер Мааксимовић, VI разред ОШ .ЈБранко Крсмановић” Бусиловап Веће Савеча спндиката република и покрајиЕта, v cmhcav тачке 32. Друштвеног договопа о за1елничким основама самоуправног уређивања олпоса v стппању и распоређивалу лохотка н пасполели срелстава за личне дохотке у СФРЈ, утврђују међгсоб.чо гсаглашен>е. КРИТЕРИЈИ ЗА ЛИЧНА ПРИМАЊА HA ТЕРЕТ МАТЕРИТАЛНИХ TPOIUKORA И ИЗ ЗАЈЕЛПИЧКЕ ПОТРОТТТЊЕ ЗА КОТЕ HE СЕ СИНДИКАТ ЗАЛАГЛТИ ДА БУДУ САДРЖАНИ Y САМОУПРАВНИМ СПОРАЗУМИМА • НајнЦжи лични доходак: Самоуправним епоразумом треба обавезно утврднтн износ најннжег личног дохотка ралника за нормални рални лоприпос и пуно рално вре * ме и да се тај тнпс повећава у оквирима пораста лохотка OOVP и ралне за1елнипе и про\уктив1гогти укупног друштвеног рада. Ако je OOVP потнисала л најнижем личном aoxotkv вшпе ол јелног cawovnpaBHor споразума и\и др\чптвепог договора, треба да се npiiMcihvle виши договорени најннжн личпн лохолак • Лични дпхоци радника приправника,: Са.миуппанннм споразумом треба утврлити износ личног лохогка приправника уз могућност корекцмје према успеху у РЗАУ » Y0- ловкма рала и лр. • Прекмрем^ни рлд: Самоуправнн.м споpasvMOM се утврћује нзнос ппвећажа личног дохотка за прекопремени рал у pacnonv од 25 — 50% обрзчупске основе нли остварене акошлпцје лпчнпг лохотка. • Нпћип раб: Самоуправним споразумом се VTnnhvle иапос личног дохотка за кпћцц раЛ> кп|е пе може бити ма»е од 20*4. '•бпачупске оспове или остварепе аконА”ЧНПГ ЛОХПТШ. • Pad у ћане прачннка: За рад у дане нразника раднику, поред законских одређеСиндикална листа 9 Ставови из овог документа Већа ССЈ морају се уградити у самоуправне споразуме основних организација удруженог рада, пошто јс он по својоЈ природи старији од територијалног Друштвеног договора и Самоуправног споразума о с тицању и расподели дохотка и личних доходака по круговима, као не накпаде и аконтахшје личног дохотка. ттон па\а јопт и плвећатве личног дохотка v висини од 25 — 50% обрачгнске основе плп остварене аконтапије лпчног дохотка за редовно радно време. и самоуправних споразума OOYP-a • Накпада личног дохотка за врема боловања: Самоуправним споразумом се утвпћује висина п услови са којнма ће се пбезбеднтн реална впедност накнале личнпх доходака за време боловаља до 30 дана. • Дневнцце за с,мжбена пхгтовања у земљи: Впснна дневишш ггврђуЈе се самочправним споразумпм. Ooai илнос треба ла буде нсти за све ралнпсе OOYP потпнснике самоуправног споразума, без обзнра на квалификапије н рално место. Дневннце могу да нзносе највише 10% просечног месечног нето личног дохотка привреле Југославије за претходну голипу. Ykoahko се посебно пркзна рачун за преноћшпте, онда укупан пзмос дневниде. заЈедно са преноћитатем. не може прећи 12% просечног месечног нето личног дохотка привреде Југославнје за претхолну голину. • Анеанице за слчжбена путааања у иностранство: Самоуправним споразумом се уттврћује износ дневница, а највнше до вискне утврђене за раднике савезних органа управе. • Накнада трошкова за употребу сопственог аутомобила v службене сзрхе: Самоуправним спсгоазумом се ^rrepbvie износ накнаде трошкова за употреб\' сопственог аутомобила v службене сврхе, а највнше до 30®‘л цене бепзнна по стварно пређеном киломегру. • Геренски ообатак: ie накнада за повсћане материјалне трошкове које ралник има за време рада и боравка на терену. ван свог сталног пребпвалшпта. Свим раднпцима, под истим условима, на истом радилшнту, припада исти теренскп додатак. Његов нзнос угврђује се самоуправним споразумом, а у завпсности од решења смепттаја н исхране н не може бнти већн ол 6% пзноса просечног месечног нето личног дохотка прнвреде Југославпје за претходну годнну. Дневннце и теренски додатак се мећусобно пскл>учују. • Накнада за одвојени живот: Ycaobh и висина накнаде за одвоЈени жнвот утврћују се самоуправним споразумом. Накнада за oABOiemf живот н теренски додатак се међусобно нскључују. • Накнада трошкова превоза на посао и са посла: Са.мо\-правнпм споразумом или тернторијалннм дргштвешш коговором се утврђује висина накнале превоза на посао п са посла. • Регрес за исхрану у току рада: Самоу * правним споразумом пли тсригоријалнпм друштвеним договором се утврђује пзнос регреса за псхрану у tokv рада. а он може да нзноси највнше до 10'„ од просека лнчног дохотка за ттретходну годину у прнвредн републнкс односно покрајине, а према усло« ви.ма и тежпнн рада ралннка. Y oeai нзнос нису укљученн нздацп за појачану исхрану ка ралним местнма где према пропнснма о заштнти на раду постоје посебно тешки услови за рад. • Haipade ученици.ча и стубетима на практично.ч раду: Самоуправнпм споразгмом утврђује се износ који се даје на пме награде ученшшма и стулентпма на нрактнчном раду. • Peiptic за гоЗшигмх ос.иор: Самоуправhilm споразумом се утврБује износ средстава регреса за голиш>М1 од.мор. а ндјвпше ло 60°,, просека личног дохотка у републпци односно покрајинн у прошлој голинн. Y регрес је урачунато н perpecnpaite панснона ц одмаралптта. Синдикат ће сс заложктн ла сс v схмохттравнп.м споразумима плн герпгорпјалнпм друштвеннм договорима договорн мнhhmx’m регреса за годшшви одмор. као п да се код расподеле на појединце узима у обзир сопијални и здравствени положа! радикка. однос пре.ма раду и рални допринос. • Солидарне помоћи: Внсина солпдарнс помоћи (помоћ поролпцп умрлог радника: с.мрт у ужоЈ поролпии: помоћ кол елементарннх непого\а: нагпаче пе»гш«м<лп *««а: ппмоћ услед тежег ннвалнднтета н сл.) утврђује се самоуиравннм споралумом пли тсриторијалним др\-шгвеним договоро.м.
CTPAHA 8 БРОЈ 47 14 ДАНА ИВО АОАА РИБАР ЦЕНТАР ЗА ОБРАЗОВАЊЕ КАДРОВА ГОД. I БРОЈ 2 Са праксе у Штофарн ПРВИ ЧАС ПРАКСЕ Ученица сам друог разреда ЈПколе за КВ радиике текстнлне струке. Сада, када сам старија за једну гОАМну, вратићу се у мислима мало уназад, тачније речено у протек- .W годину, v I разред. Нећу вам причати с данима проведеннм у школи, већ о првим часовима практичне наставе у Фабрицп штофова „Боанко Крсмановић”.' Први час гсраксе, морам да вам признам, протекао мц ic у великој паниип. Bepvje.M да се тако психички ннсам осеДАЛЕКО ОД ДОМА, /ДАЛЕКО ОД <РОДНОГ МЕСТА Ноћ ie већ одавно притисла град, истискајући нз њега жамор, ггжву н умор протсклог дана. Лежала са.м v мрачној соби, глсдала сабласну игру семкм на зиду и размишљала о новој школи, о овом граду глс треба да пластим нов жнвот. Дубоко v ддшн мучмла ме је нбсталгија. cchaiae на мојс село, иа днван и топао ку-.ак домаћег огњншта од кога ме је жпвот огргао. Пред очи мп ie Иоишло тристопшак кућа над које сс са обе стране очински налносе впсоке планине. Како су ми сад миле те кчћс. продавшша vcpc.v села. Дом културс п прашљави ссоскп пут који је највесслпјн увече, када се уморнп сс.кши знојав? дица Bpahajv kvHh на почипак. Залтшлхј.м свој Извор nohv обојен месечпном, iipumcuvr ноћиом тишином icojv почскал узнемнри нскн пас н цвркггаи жубор реке која вијгга кроз села. Како cv само Аивне те шгме што се као зелени ћнлнм склапајг око ссла, мприсапе цвсгке лпваде које се nnvx?; поред села, а на њи.ма стада н чобаници. Колико сада волим прела, знмске седељке, своје Изворце. Т1«е и доброћудне л>удс. Чгди.м се како сам тако иагло отргнуга од свсга тога. Умс-г.чи кашш се полако склапајг. Жслела бнх да uete ноћи саљам својс село, сзој повратак после завршенс i.'kgле када hv угледатп cpchtia лнца својнх домаћпх н cucjux сељака. Схшл>ка BcAHKiih, уч. I разредл ТРН ГЕН№ЛЦНЈЕ НА №П1М П9СЛУ Заш1.мл>иво је што у нашем цснтру на истом послу васпнтаља и образоваља младих раде три генераиије. Предавач Мплан Савнћ је некадашњем свом ученику Алсксанлрг данас колега. а Александар Милнћевић ic свом бившем у*чеш!ку Л»убмшн Богдановићу сада колега. Сва гројнца су предавачи физичког васпиган»а. Професор књпжевиостн Олга Вујпчнћ нма задовољство да је данас колегинииа својој бнвшој ученшш Лзи л>анн Стефановић, професор кљпжевности, а професор Л>ил>ана колегшшиа својој нскадашњој ученшш Бпсерки Поповнћ. To је најбоља погврда педагошкнх квалитета ових просветних раднпка, којп су кроз наставнп процес улили у душе својнх ученика д>убав према позиву просветног радника в жељу да noby ншховнм путем. ћала само ја, већ и свн мојп друговп и другарЈше. Прс упмса у школг нисам имала прав\ј 'представу о пронзводнм тканнне. Тек пошто са.м писетнла И«- дустрију вунених ткакнна ,.Б. Крсмановић”, видела сам све машнне на којима се обачд>а технолошки процес. Међугим принцип рада тнх машина <5«о .мп ie познат п то је оно imo ме ie збунпло и на неки начпн гплацгило. Наставннк праксе нас ie поделпо it свако је добио по јсдку машину. Сгајала сам nopea једне од њих ^оја мп ј« изгледала застрашујуће Huсам знала шта смем да дотакнсм, а шта не, а тога сам се и бојала. Глсдајући какс мој мајстор брзо, сигурно и пеома вешто ралп. забзипула сам се. јао све је то било гако комплнковано. да са.м мпслнла да ia то нећу никада схвзтјггп н нагчитн. Међутим. дани cv пролазнлн. Ја са.м постојала спг снн рпија, паравно гз помоћ пзсгавника н мајстора, којц су бпли заиста веома љубазнц и стрпљизи са мпом. без обзира штз раде од норме. Касније смо мен>ади Mainline и одчазилн на опе на којима нисмо радилп. Међутим, увек када дођем u прпђем неко{ другој машини, ја осећам страх, којп постепепо ишчсззва. To исто оссћам п сада кала се нађем у ткачннци уз раз бој. Алн. сада знам да нс постоји нпшта што не \torv да научнм. Само учен»ам. труло.м п залагањем пооширлћемо внлнке свога знања. Славица IDikoahji Ц 7 Прнступили смо клубу само гправмча. Пишем песме, а нема ко да их чита Речи су ми болне, али не.ча ко?а da eo.ie. Зар ти није жао што одлазим? Јеси ли Tit икада волео неког. Можда мајку, сестру ilui њу? Ако. иди, али молим те Ако некад чреко ноћи чујеш да неко нлаче, Како јауком дозива тебе, И ако нећеш хтетн, v dvtuu ћеш pehu: „И њу је требало волспГ. Центар је набавно за ученнке п предаваче еднцнју марксгстнчке лптературе. Омладинска политичка школз почиње са радом 3. XII. 1975. годнне, а формираће се два оделења. 1'еднб од 40 гченика — хемијске п металске Y ШКОАСКОЈ МЕТАЛСКОЈ РАДИОНИЦИ ШИШ СЕIВИ ЕЈИВВМ Ралпотша служи за планску обуку ученика прве годнне. Yчсшплп-почегници у п.ој стичу прва знаља пре одласка V радне оргшшзације где се одвија производни процес. Ученике обучавају наставннцц практичке обуке и у току једне голине упознају се \ченнцп са основама стручног образовања у стру цн: мерење и контрола. обележавање, сечење и тестернсање, турпијање, лробијање, бушсље, развртан>е, рад на машинама .металске ’cipvKe — све са ццл>ем да одлуче које заннмаље ће да одаберу. Атмосфера у радношшн је веома пријатна. Одељења се делс на две радне групе, а-свака и.ма по осамнаест ученика. Све вежбе су поступне, а предмети које ученшш израђују имају употребнг вредност. Ученик види плодове свога рада. Радионица врши обједињава нл теорије и праксе кроз технологију занимања која чичи синтезу између праксе и осталнх стручних рредмета. После ппве године продедене V радионици ученнци се опреКРАТНЕ ВЕСТИ Одржана Је предизборна кокфереициЈа СКЈ. На избору радпих лудн Uen- .. .... тра усвојени су Самоупраони byjy извесне теме у текстилноЈ споразулш о оснивашу самоуправннх ннтересиих заједница: за тУризам, одмор и рскоеаиију раднмка; за ннформисање. за техничку култхфу и нека тегорнсанс путеве а прихваћени су u Самоупразнн споразуми: а) о органнзовашу и међусобнпм односима V самоуправпој niiTcpeciioi Републичкој зајсднтш пенз!псхог и иивалидског оснгурања; б) о оснивању основне зајединце пепзнјског инвалплског осшурања радпика за решон Шу.мадија н Поморав.^е. Обогаћен пнпезтгг^м Металске ралион.чис пабавком четипп yiiUBcniaAua струга од 1.5 м. Мста.\ска радионица ie на nyrv да омогући учеачцпма всжбс за производни рад за целу годнну. струке и једно од 40 ученнка тскстилне струке. Одржана ie акаде.хшја у част 29. нове.мбра. НАСТОЈАЊЕ KvdeM ли coAio река. Бићу то све до крајаг Све до уласка У неку eehy реку. Будем ли coaio песма Певаће ме ' По угловима неких улица Под прозорима неких кућа. Будем ли coaio љубао, Нсстаћу и бићу заборављена. Славпца Нпколић II/7 дељују за одређсна занимања м оддазе у раднс оргедизацнје нашег града. Из разговора са .мајсторима, код којих ученшш настављају заинманл’, сазнали смо да су задоволлш општи.м стсченим предзнањима. Радионина н.ма свој перспекTUBHU план развптка и join ie у.фазм опремања. Жсл>а нам је да што већи број ученика задржимо да првс три годпне сстану у школској радисниии и да нзуче одре ћена заннмања по узору иа школс v већмм градовима. Радноннца врши п одређене услуге радним организаш<јама а све према својим могућностпма н опремљеиостн. За задњих ИЗ РАДА ОМЛАДИНСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ ВИШЕАКЦИЈА Ове школске годпне омладинска организација у Центр\ за образовање кадрова „^во Лола Рибар" сс залаже за што веће ангажовање младих н на оспособљавањг кадрова за успешно самоуправљан>е v .иривреди. Y то.м цил»у постоји компсија за марксистичко образоваљс која је почела са радом и зећ се обра шко.ш. Постоји и компспЈа за кадровска nuraiba. Комиснја за \о'5ровод>не радне активностп грснутно стагпира у раду због лошег времена. Бавп се уређивањем просторије за рад омладинг. Почетком идуће године у плану ове KOMiiCKje. зацртан је ннз радних акција на ypebeн»у простора око школе ц у граду. Y току је и акција: „Најбољи поједииац, школа н оделење коју спроводп колшспја за образовање. Покретање.м ове акције надамо се да he број недовол,- .,еш1„торскл> ,UITCpapHy „ му. пих oue:ia знзтио опасти, да he другзрски одиосц постати још чвршћи и да ће се још всћи број младих орга1гизоваTjf п опредслитп за рад v неKoi комисији. Омладина Центра је укл»у чена и у другс облпке рада као што је спортско друштво ОДЛАЗАК ИЗ СПОРТА КАРАТЕ СЕКЦИЈА Y цзаду је постојао карате — к.\уб .Дрница”, данас га нема. Како је пнтсресовање за ову врсту спорта огромно, иа сам предлог гченика, оформ- .wjua ie карате секција у нашем Центру. Be.uiKM удео cv далп гтрофесорп физнчког васпитања Александар Милићсвић u Љубнша Богдановић. Чланови ове секције су одр жали већ неколико тренинга п састанака на којима је изабрало и руководство секције. У руководству секције се на4\азе ученици: Славољуб Нихолић и Света Цакић. Тренер ie ученчк нашег Ценгра Славољуб Ннколнћ, носилац зелегодину дана радионииа јс обогаћена куповином једне краткоходнс рзндисж\>ке. уннверзал не глода.мшс п четирн струга ралне дужнне 1500 мм. Наставнпш! Миодраг Марјановић и Толшслав Пстковић сарађују са привредним организаиијама. тако да практнчнн радови ученика завршних тодина корнсте се као алат н очигдедна наставна ■срсдства у школ ској радио1П1Ш1. Највећи проблем н дал»с остаје простор, али ту се очекујс помоћ целе зајсднице и радннх органнзаннја.. Боривоје Радић Ш/4 маппшбравар „Иво Лол?. Рнбар” којс је схоро осиовано и комнснја за културно забавнн живот која обгхвата: фолклорну, драмску. Пуно талсната међу младима □пчку секцију. Y ц»л>у улепшавања средипе у којој живимо п ради.мо иа крају полугодпшта комисија од 2 ученнка п једног професора псогласиће најбољу учионицу у школм; Зоран Спаснћ IV/2 Ружица Благојевмћ IV-1 ног појаса. Члалови ове секције стављају себи у задатак шпрењс другарства и пријате * љства међу школама. па и градовима, јер lie овз секипја иматн сусрете са секцијама карате — к.\уоа другнх градова. Тренираћс се два пута недељно. Објективне тешкође са којима се клуб среће су: простор п непостојање сале за физичко васгпггање. Известан део прихода са такмичења улагаће се у хумане сврхе. — помоћ сиЈромашним ученицима Центра. Слапица Николнћ П/7 ХВ такстилне струке Информација о кадровима v Центру У настави: 22 професора, 6 технолога ннжелера. 2 .машинска ;снжсњсра, I економиста. I академски Bajap. 13.пастазнмка 2 -ВКВ радника « Зрадника са соедклм стргчном спрс.мом. Ваи наставе: 1 ралннк са високом crpvuHOM спремом, 1 рад:шк са вишом стручном спрсмо.м, 2 садника са средном стрх-чном спремом. 1 ВКВ радннк т< 6 неквалификованнх радника. Поводом Дана Републике Oeoi 29. новсмбра наша Република је ностала старија и зрелија joui за једну годину. Укупно 32 године јс она наорuiiLia од онс иресудне nohu у Тајцу, која сваке године буди у нама cehatbe на једно велико „раћање". Pobena Ateby нмишнама, .ueby с\зама, рокена у. болу и тешкоha.\ta, стварана кроз .иукт ЈКмо epe.\te, угледала јс стваоност ачима ucrufic, np^ier'&ia дехин>- ство одрастањел! суочившц^ се tt>a стварнотћу. Њено-бућсње чијс било лено, праи копачн нису били лаки. А«< створсна v TetiiKohoAta, у страдању, кроз исивот је нролазнла дугн.ч, Страшно dyuiAt Kopai\iL\ia да би doшла do циља. И еео; већ 32 гобнне сећањП наталожило се у на.ча, огра/>сно od заборавр, укриггено сре hoAi, обасуто тужним, ојШ глаткнм успоменама. Ни један 29. новсбар luqe npotuao, a da y на.ма не пробуди cehaiba на нашу прошлост богату, в^лику и тужну, на нрошлост и ucropujv којом се noHOCtiAio. Зато је овај дан нрослављен у најлепшеи празнично.и расноложењу, јср ic to jota јсдан pobendan наисе Републикг, још једна потвроа naiue noScde. Цео граб је славио. Цео zpad се веселио. За тај dan обржана је сеечана акадсиија на којој су млади ноздравнли Тај светли dan наше исто? рије уз обећање da he чуватц тековине борбе и лшр наб но- .bii.ua и нланинама нате Ре.публике. Наша се школа.као и толико пута do cada укључила у свечаности zpada и читаве зе.уље и одржана је акабелшја на којој је нрофесор историје, ceojiLU изЈзагањем нобсетцо сваког od нас на раћање, бућење, и корачање наше Републнке, вратио нас кроз време' .индго гобина уназад. Драгана Трсјковнћ учеиица IV-1 ХТПКс ФОТО СЕКЦИЈА Са скромном осремом у при лично неподесној просгооији жнви и ради фото секција * Це нтра. Из мрака на светлост да на пзлазе ликови, пејзажи н догаћаји »з нашег живота, дегал>н наше средине. Све што око ка.мере впди ос iaie забележено на фотоплпнру. Вредне руке чланова сскuuje, а има нх са свих одсска Центра, бележс тренутке радо (.Til, epehe, туге, игре. забаре, рала. Планом рада секшце предBiibeua ,је и посета другнм сск шпама „ познатнм туристнчким мести.ма v околлни. Чланови секције изабрали * cv сво ie pvkoboactbo састављено од ученика н на тај начин неиос- ’влно се vKA»v4yjv v процес самоуправљања. Иложбама у прострријама Центра секцкја потврђује ;и оправдава својс постојаи.е , (Л>. IL)
SPOT 47 14.ДАНА CTPAHA 9 Ca изборних састав |И Изборни лартнјски саста.чци v основним организацијама СК. трсћег х четвртог леиемера. донелк cv пре свсга нова руководсгва — секретаре и секрета * ријатс v сви.м организацијама — али cv указали н на одређелс задаткс које he Савсз комукиста моратп да решава у наредном перноду. Производи>а, уз што дужи р?д машпна н постројела, истакнутп cv на првом месту обавсза кроз рефератс и ahckvchју V све четири организаиије СК. Само нормалан рад постројен>а, без већпх застоја, можс да гарантује остварење свих обавеза v наредној години, констатовало сс од већине комуниста у Фабрнцп. Такав темпо наше технологије, иако план за 1956. годину још ннје vcboјен, мора да обезбедс свн чланови колектпва а комунистн у првом плану. Штедњи сс ло сада маљс по клањала пажња. и ако ie ова саставни део производње. односно наличје нсте стварп; чак cv се повремено чула погргшна лшш.дења — да смо богати. па штедња v богатој кући изгледа смешна! Матерпјалп н дгскусије, међутим, нстаклп су сасвим apvtv логикг која је сигурно једино нсправна — да је штедња гтгоаво могућа баш тамо где нма свега вшпе, v првом ©еду средства. тле ie много репро.материјала, мазута, crpvје, пезепвннх делова н Apvro. Пред Савезом комунмсга v6vAvhe налазнће се све сложеннјц задаци Koin he гтроизлазити из оживотвореЈБа уставнпх начела: прнмена нове органпзаинје « систематизашпе. изградња полптике расподеле, затим пзрада аналнтичке ттооиенс радпих места и слично. Прошпрењс капашггета, изградљом 2.000 тонске пећи, нстакнуто ie од комгнпста и у рефератима као одговооач посао коме мора да се пвиђе коајње обазвнво али п оллгчно. Стечеио mckvctbo на пзградн>п Г.000 тонске пећп треба д$ се nourrvje v цеии v будућем раду. ТИсебна пажња органнзацпia СК бпће гсмепена на лал»е јачање самоуттоавног и делегатског жнвота v нашем колектиbv, а наоочито на ожнвотпооеh>v и разво1у делегатског гг>ивко1и ie оелаптвно млал. Идеолоптко-полтггичко здизан»е комгтпгста мопа да бгде стални задатак и бпига, ттстакhvto ie v псновннм ооганизаптпама СК Попе\ оделлља политичхе школе xoie кол нас рали већ неколико тлича и oxvnJba гтла««»ом млађе љгле — w осталп облтптп обпазован>а треба да 6vav застт.^енп. To cv, измеђх’ осталог. задапи и обавезе кош cv истакшгги .у изборно] актпвности организација СК v Фабрици. Нема сумље, дакле, to he битн основа и супгтина napruicKe активнлстп и комуниста у наредном периПЛАКЕТА „НОВОМ ПОПОВПУ” ОД „бетоњерке” Признање за сарадњу На адресу нашсг колектива свих дана дошло је јсдно пријатно i{3iieuabeibe — Плакета — за AvruroAMiuibv w«py iiocaobhv capaAJbv ,.Новог Поиовца" и „Бегс.Јверке” из Алексинца (ООУР „Електродистрибуцнје” — Ниш). Овз 11ризна№е, наиме, yayhcно ,је са свечакос1и радних л»удп „Бегожерке” поводо.м десе * тогодишњицс рада и свечаног пуштаља v Р^д нових пронз * во**"!х капаи;пега. Y пропрагном писму уз ПлаKciv. ii3Mebv осталог, стоји и ово: .Драги другови, с обзиром да на наш позвв нцстс билн V MOTvhHocTii да присуствујете иашој свечаниств, w моли.мо да на HainoBo.vHiiiH начин обавестите Ваш колектив о додслн овог признаЈва." ПРЕД ПРВУ СЕДНИЦУ НОВОИЗАБРАНЕ ФАБРИЧКЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ СК @ Редовна изборна конференција СК 13. децембра ® Исти задаци за комунисте и колектив у производњи и пзградњи нових капацитета ® Идеолошко-политичко образовање чланова СК @ Даљи развој друштвених и самоуправних односа Изборна конференција СК наше Фабрике, која ће се одр * жаги 13. децембра. трсба сигур но да утврдн основ:ге задатке н залужења комуннсга па и ко лектива v иелини за наредни период. Смершпхе које he се усвојитн овом прнликом траснраће јасннје пут нашег даљег. кретања, алн he блнже п конкрстније да одреде послове који предстоје. Доку.мента и матернјалп за нзборну Конференцнју којн ће Задаци комуниста у производњи и коришћењу капацитета .Лостигнути резултати у про изводњи у 1974. н 1975. години — каже сс у .матернјалу о нареднзш задаиима — cv. релативко задовољавајући. Инстаднсани капацнтет у новој ФабрнСа изборног састанка ООСК „Производних услуга” Ш! пр\\жа мопћност и за већг производњу. полазећи од те чињенчце, ‘као и од предвиђене ексномске политнке за 1976. тодину, чија је основна карактерисгнка већа стабилност v пословаљу. резултати производн»е морају бити већи. За остварење оваквог uiLsa предстојн веће ангажовање свих радних л>уди радне организаинје, а првенствено органнзације Савеза комуциста и Синдиката. Y односу на производњу. основни задатак је њено увећање преко пребача!а плансккх задатака, уз нстовре.мену- акнију ла се асортиман пронзводње шнри у правцу производље већих и бод»их марака цемента и да се неискоришћенн капацитети у св1гм деловнма радне организације, а посебно у JYP „Цемент II” (оба м.исна), искористе за пронзводњу филтера у већим количинама н бетонита, стоји у реферату. „Преорнјентација пронзводње на веће марке цемента ст<- гурно ће се одразити на величину плана. Међуткм, с обзиром да веће марке цемента доносе знатне екоиомске ефекте 11 представл>ају удово.^ење захтева тржтита. то се на овакву производњу мора ићп н при чнњенкци да она може да доведе и до с.мањења физ1<чког обима производње. Ради тога је неопходко да се цемент ПЦ—10 3 450 у току целе године пронзводи у једном од старнх млано ва у ново.м погону, као и да се ca iwroBOM пронзвод!ћом покуша п у млину цемента број 3 после уградње зупчастог венца. Y народном перкоду орпјентацнја радне органнзације мора бити усмерена н ка пстраживаЈву могућности за продају кречњака, Y већим колнчинама. трећмм лици.ма. На ово упу hyjy чшвеннце да. cv шегове резерве огромне и да v OOYP I ири овој ПРОИЗВОЛН.И иемента постоје слободни капаците * nt и за пружане услуга тренесу.мњиво бнти прихваћени н усвојенл од наших комуниста предвиђају пре свега наредни раст пропзвол>1>е и 6o.se корншћење постојећчл капаш<тета. Обнмнн и сложени задаин на нзгралњн новнх капашгтета добиће свакако још јаснпје ци- .\зсвс н дужнг пажн»у. Иако v гоме већ постојк богато искуство код нас, основни мото па ово.м послу мора да буде: квалнтет радова и одржавање рокова! ћ|<м лпцнма. Y то.м смислу новоформнрани OOYP за промет побом мора да обезбедн пласман као н да студиозннје него до сада~ ттриступн обради гржп шта набавке. Штедња мора да стимулише радника Поред' усмерености акције Са веза комуниста ка већој производњн, проширењу асортимана пронзвода и освајању нових производа. акиија СК у наредном периодг мора бнти усме> рена и ка већим уштедама у OCHOBHILM трошковнма послова ња (мазут, вреће, електроенершја, превоз. опека, плоче, кугле итд.). Y то.м смислу обавеза је свих OOYP да направе програме штедње. Они cv, као што је већ напоменуто, постојалп н до сада али нису били до краја разраБени. Њихов највеђп недостатак састојп се у томе што између утврђених позицнја уштеде и личног дохотка радника није постојала нпкаква повезаност. Стога је неопходно да се овај недостатак от* клони преко уградње одговарајућих инстру.мената којн 5и раднике, на cbilm местнма, мопгвисали да штеде. Посебна па жња такође мора бнти посвећена II смањењу свкх залиха материјала н резсрвннх дело * ва”. Организација рада и однос према радним дужностима „ОствареЈве наведеннх цил»ева у области пронзводње у многоме ће зависитн и од односа: средства рада — рздник. односно од организације рада, као н од нашег укупиог односа према радним обавезама п то почев од радиика па до генералног директора. Органпзациja рада је битна претпоставка за осгвареље планом утврђених цкљева. Ог. да њу не треба схвапгти као стапгчну кг.тегорију већ ie и v макро п микро смислу треба постављати тако да увек буде v функцији пронзводње — технологије. Започстн процес на н.еној применн треба довесгн до краја. Ако се организација схвата као функпија ттроизводље онда he Савез комуниста увек бити спре.ман ла пружи пуну подршку за љеirv афнр.манлју. Y том смислу не треба да изостаје нн саради>а са одговарајућим научним инсппуццјама **, каже се у магеријалу. „Извршење раднпх обавеза спада v jeAHv од најзначајнч * јих претпоставки за остварење планских задатака. Досадашње стан»е. и поред релативно задовол>авајгћих кретања производње, v овој области није добро. Небрнжан однос прс.ма средствнма рада бно. је чесга карактеристика претходног периода. Y одиосу на актере оваквог понашања све структурс у радној органнзацији па и Савез комуниста ннсу показале одговарајућу спремност да са оваквнм члановима радног колектква рашвистимо ствар до краја. Сви скупа показнвалн смо лажнг солндарност пре.ма човеку који је својнм небрнжни.м односо.м довео v гпггање рад посгроје»»а заборављаiући при том да је ои својтш поиаuiaibCM оштетио не само нас всћ и ширн друштвенн интерес. V uu.sv очуваља интегритета дргштвене нмовнне, СК у предстојећем перноду мора да се актнвнпје п енергачније укључн v мен»ан»у односа радника пре.ма друштвеној пмовини и да поведе акцију да се радна органнзашгја ослободп од свих оних чланова којп се оглушују о основне радне обавезе”. Задаци Савеза комуниста у ооласти развојне политике „Радна организација ..Новн Поповац” јуиа месеиа прошле годкне усвоЈила је пвограм оазвоја од 1967. до 1980. и 1985. године. Овим програмо.м развоја до 1980. годнне предвиђено ie дуплирање постојеће пооизводње од 800.000 т. на 1,700.000 т. цемента годпшн>е, нзградњом једне пећи 2.000 т. клннкера на дан. Пећ бн се пзтрадила v периоду 1976 — 1978. године. Мотнв за изградњу нове фабрнке налазн се у чшвеницч да је фабрика лоцирана v блнзини великих погрошачкнх иснтара, да има повољну и нспитану сировинску базу на неколико стотнна метара од производног погона, на дефиии * тарност цемента v Југославнјн а посебно v ужој Србнји (од укупно увезене коллччне цемента, око 50% се планира на подргчју Србнје), на оспособљеиим кадровима за овакву пронзводнд- као п на чињени * ци да се нзградњом већег и .модерннјег капацитета пословаље чини рентабилнијим а услови за рал радника побољшавају. Посебан разлог за изградњу но вог капацитета лежл и v чнњенпии што се всћ v оквиру посгојеће Фабрике налазе резерве у пронзводнпм капашггетима, снровинској базн, транспортним средствима н пзграђеној инфраструктурп. Ове резерве с.маљују вредност ннвестнш<је v односу на нове локаиије од 35—40% укупне вредности ннвесгицнје. Овакав програм развоја раднс органнзације ук.\апа се у пројектованг потрошљу цемента до 1980. године v Југославнји и Србијн. Према предлогу плана развоја Србнје до 1980. године, потрошња цемента v Србији треба да износи 4,5 мнлпона тона. Полазећп од садашн>е пронзводње це.мента од 1,800.000 тона као п од капаин * тета ко|п се налазе v пзградл>н, Kociepnh, Шар п Беочпн, произлазн да ће Србнји до овог периодз недостајатн око 800.000 гона це.мента. Из овнх (Наставак на 10. стр.) ЗАКАЗАНА КОНФЕРЕНЦИЈА СК Редовна изборна фабричка Конференција СК одржаће се у суботу 13. децембра. Реферат о наредним задацима, који ће бити поднет, и дискуспја, одредиће снгурно садржину и пут активности фабричкој Органпзацпји Савеза комуниста за наредни период. Према дне^ном peAv, Коиференција ће изгпадити став о будућем организовању фабричке Организације СК у складу са новом Организацијом која је скоро изгласана на зборовима. Чланови Конференције изабраће секретара и заменика, зати.м чланове секретаријата, стално председништво и комисије. Почетак рада Конференције СК је у 10 часова у сали Дома културе. Нови секретари ООСК На партијским изборима почегко.и иецембра изаирала су иова руководства у основшм организацијама СК — секрегаријати и секретари. Комунисти трију орланизаци’ ја СК изабрали су нове секрсrape, a у ОО СК ,Лроизводња :ie.\temra" ноново је биран IOМИСЛАВ ТОМИћ, висококва- .шфикован м.тнар сировнне. КАМЕНКО ТРИФУНОВИп секретар јс ОО СК „Површикски копови”. Друг Каменко је у Цеменгари 6о 1956. године. Радии је на вшие мсста. Сада је ВК булдожериста. Камскко Трнфуковић Новкца ОстоЈић Члан Савеза комуниста је ио 1957. године. Његова dpyiureeно-политичка активност ерло јс оогата. До саоа ie два nvra био секре-тар партијске органнзациje, a више нута ч.:ан секоетаријата. Биран је и за члана фабричког комитета и секретаријата Савеза комуниста. Био /е председник Саеега радне једшшце. Сада је преоседник Збора радних л>уди, ч ган је Радничке скупштине и Padничког савета OOYP „Повришнски коиови". ТОМИСЛАВ ТОМИћ, висококвалификовани млинар изабран је за секретара ОО СК „Производња це.чента". Толшслае је роћен 1935. године, а од 1958. је радник ,Лоаог Поповца". Радио је на више ToAuiciaB То.мић ■иеста; сада је .илинар нојо: илина сировиине. 11 ранијс је био биран за секрстара Организације СК :< V dpyitLu партијским форулш ма. Сада је члан Статутарне ко мисије OK СК и члан Кадровске колшсије Фабричке Конфеpcutjuje. Биран je и V органе самоупраељања, почав од Савега pabне јединице до Радничког салета и замсника председника тог органа. НОВИЦА ОСТОЈИБ изадрак је за секрстара ОО СК „Производнс услуге' * и најмлаћи jc.cc’ крегар саоа. Аруг Новица јс у ФабршЈи од 1969. годиме а ч члан Партнјс постао je нсте године. Квалшриковани је слектричар. До сада јс бчо заменик сек * ретара у ceojoi Основној организацији Савеза комуниста. Члаи је Радничке скупитше. Извршног оддора Счндиката, затим ое.1егат делегације v предузећу и делегаг Интересне заједнице осигурања Огиитине. Роћен је 1943. године у Поповцу. СЛАВКО МИЛУТННОВЦћ је секретар ОО СК радне заједнице .Даједничке службс". Слаеко је дошао у Цеиенсару 1954. године као квали.риковани металостругар, a 1960. завршио /е школу за ВК Atcra-iocrp-viapa. Сада ради као рссрсрент прчтив пожарне заштите. Милутшшвића у коЈикгиву сви знају као aeo.ua активно& друштвено-политнчко/ раочика. Када са.и га vnurao гое је све био биран до сада, уместо одгоеора као са се и он питао: — Где iotu ниса.ч бно ... Славко Милутпиовнћ Заисга, нека нам оаа 'оегоба реченица буде *а.иена за набрајања раннјих и саоашњих избооннх (бункција v Пагчнји и органи.ча самоупралљања. Инак, ca.ua да додамо. coda је секрасар Синдиката граВчаинара рсгиона Шу.иадије ц Пол(оравља. Р. М.
БРОЈ 47 14 ДАНА Са нзборног састанка 00 СК .ЗаЈеднлчкпх службн" СА ЗБОРОВА РАДНИКА Више значајних одлука Даљи заи комуниста (Наставак са 9. стране) података ое види оправдакост прошЈфења фабрике цемента у Поповпу. У односу на овакав правац развоја ми смо се већ определили. Савезу комуниста остаје обавеза да се максимално ангажује v реализацији овог програма и да у том смислу заједно са стручном екипом, органима самоуправљања и свим раднтш људима предузме све што је потребно да сс конструкција финансирања затворп крајем ове или почетком идуће Комунисти и развој Развоју самоуправшгх одно са код нас дато је поссбно место v материјалу који се односи на наредне задаткс. „Ради развоја и јачања самоуправљања — каже се v рсферату — од нарочите је важностн активност комуниста v основним органнзапијама удруженог рада и радној организацији. На комуни * стнма је задатак да се боре да што шири слојеви радника схвате значај даљег јачања и развоја производних снага. продукпионих односа, повсћање продуктивности рада и развоја самоуправних односа у ос новној организацији удруженог рада као основном привредно.м субјекту друштва, као и јачање самоуправних социјалистичких односа у друштвеногодште. Исто тако, СК мора да води рачуна да се у ннвеспшију не улазп са необезбеђешш средствима као и да се извор опреме и извођача радова изврши на најоптималнијн начин. Ово је битно потенпирати због тога што од квалгггета опреме и техничке и радне опремленостн извођача и испоручнлапа зависи и рок завршетка фабрике однооно у крајњој линији зависи укупно оптерећење фабрнке. Y то.м смислу Cases комуниста не .може дозволиги да се лоша искуства из претходнс инвестиције понове”. самоуправних односа политичким заједнинама и интересним заједницама као асо шпацијама размене пронзводног и друштвеног корнсног рада. Самоуправдање не треба схва тити само кроз рад органа управљања, већ далеко шире у свакодневним одностша соција листпчког прсображаја друштва као целине. Комунисти као авангарда радничке класе морају ое супротставити свим антисамоуттравним снагама и о портуннзлш самоуправљању, 6» ло у ком виду да се исполавају, борећи се за класне интере се радничке к_\асе која им гк>- верава водећу улогу. Y том сми слу комунисти морају стално бити у пуној активности”. Новембарскзг и деце.мбарски данп v нашој радној организа Ш1ји карактернстнчш! cv no ве ома жпвој политЈгчкој п самогправној актпвности, како Савсза комуниста и његових извршнпх органа, тако и самоуправпо-пословоднпх, а посебпо зиорова радннх л»уди. Све ове акпнје гсмерене су пре свега на слдеће областп: — Борба за игго всће пзврше н>е плана производн»е; — Ycsajaibe нове органнзаtuije, v складу са уставним начели.ма. и систематизације рад ннх места као пратећсг докуме :гга нове организације; — Усвајање самопуравннх спо разума новофор.миранпх иптере сннх заједнпца, привредне н дргштвене делатности, као и избори њиховпх делегапија и делегата и — Усвајање иацрта Самоуправног споразума о зједничким основма и мер!ии.ма за сгинање и распоређивање дохотка и расподелг соедстава за личЈде дохотке и обезбеђења лсинимал них стандарда животних и раднпх услова гчесника у изградњи објекта високоградње СР Србије, као круга V коме се и цементна мндустрпја налазн. Конкретно. дакле, зборовису крајем нове.мбра усвојили с.\сдеће одлуке: П Утврђена је нова органчза шпа пре.ма којој радну оргапи зааију и дал>е сачињавају чстири основне организације уд руженог рада: „Површпнски ко пови”, ..Пооизводња цемепта”, „Пронзводне услуте" и .ЈЈромет и vrocnrre.vcTBo” те као пета са могправпа асонијашпа „Радна зјсдшгца". Значи, досленшт сп ровођењем гставних начела, ООУР „Заједннчке службв” era tvcho се конспгтгише v ЈРад hv заједницу" с тим што се Ссктоо за комепцијаихне посло вс и Рсстооан друштвене исхра не нздвајају и са Отпремом ие мента п Стоварииггем цемеша V Параћину конституишу се V ООУР »Дромет и угостител^ ство”. • Усвојена ie нова снстематпзација радних места са нзвес ни.м изменама и допуцама у од носу. на предлог Радничкс ску пштине. • Раднтгчким саветом OOYP, Радничкој скупштини радне ор гапизацијс н Одбору самоуправне радничке контрбле, проду жен је мандат до краја мессиа јануара 1976. године, којима је пваче у децембру истекао. алн због најављене нозе организани је — нзбори . нису расггисани да ие би смо морали v року од два .месеца да pacmicv.ie.Mo и спроводимо дупле изборе. • Усвојен ie предлог полп •пгчког акгива за устуч1ање једнодневне зараде радника у корист поплављеног Крагујевца и радника гипса »Липница” из Груже. • Усвојени еу закључпи гтри вредно-политичког актива Пара ћина и ггримљена обавеза дасс одговарајући 6poi радника који се налазе на списку незапо слених, а без других су средства за живот, да се запосле у ову радну организапију. Исто времено, одлучено је да сс ви ше не врши прије.м по друтнм основа_ма све док се не испупи примљена обавеза. Ово cv одлгае које cv зборо ви радних .муди донелп токо.м рада другог дела избора, a V току рада гтовог дела збора донете cv одлуке: • Усвојени су са.моуправни споразумн новофор.мираних ин тересних зајеница, привреднс и дпгштвене делатности и одре ђен представнитс који ће у име дотичне основне органпзаци:е удг” Ж‘>ног пала исте потпмсати. • Утврђене су кандидатске листс за иобор делегата и леле гација ингтерсених заједштца. a СПОРАЗУМЕВАЊЕ И ДОГОВАРАЊЕ О РАСПОКо.муннстн 00 СК .Дроизводња цемента” Задаци комуниста на идеолошком уздизању Y области пдсолошко-политичког уздизања члапова СК такође се посгављају конкретни задаци. Поред осталог, v рсферату за изборну Конференцију, каже се: „Развпјајући свестрану акгивност у оргатшма самоуправ.дења у основннм организацијама п радној оргаинзаиији као н органпма ширих друштвонополитпчких заједжгааг иитересним заједшшама. комунпсти треба да се залажу како би ови органн свс више поста- .ш масовна школа самогправног социјализма која радним људима не даје само богата прахтнчина искуства у управљању и у јавшш пословима, већ их у исто врсме упувује и на све дубл>ем разу.мевању проблема с којнма сс суочавају, а уз то их идејно п уопште културно подиже н развија”, стоји између осталог у материјалу за изборну Конференцнјг СК. По свему судећи, дакле. период који ie пред нама биће изузетно богат крупнзш и сложеии.м задацп.ма, почев од оних у производњп, преко проширења капацнтета, до развоја соцн јалистнчких самоуправнпх ол« носа, идеолошко-полпптчког узддаања, доградн>е система рзсподеле, оспособл>авап»е новнх кадрова и другнх. To ће несумњнво захтевата join веће анг * жовање сваког комунпсте и иелог колектива. Изборна Конференпија СК 13. деие.мбра пврдиће конкретне задатке за комунисте и организације СК и изабрати секретаријат конферешшјс, секретара и заменнка. Р. М. ПОМОН КРАГУЈЕВЦУ И ЛИПНИЦИ Радни људи на зборовима који су недавно одржани изјаснили су се за издвајаље помоћи руднпку пгаса „Лшшица" и Крагујевцу у виаппг једиодневне зараде свих запослених у Фабрицп. И ако са закашњсњем. наша помоћ сигурно ће добро доћи по-мснутом колективу if Крагујевну са околнвом. Ваља подсетити да је Фабрпка пружила помоћ непосредно после катастрофе п то у материјалу — иементу. а путем про лаје усмерена је знатна количкна овог грађевннског матерпјхгл на та подручја радн санације и пзградње нових објеката. Р. М. дана 5. децембра спроведени cv непосредни изборн. Всћина Од наведешгх одлука су коначне и предстојп ibkxo во извршепл. а ка\ се радч о уовајању нове органцзаиије и снстематизапије радних мсста, предстоји њпхово проглашење ол стране радничких савета ООУР и од стране Радничке скупштнне радне opramoauuie. Радкпчкп савсти неће имати проблема око проглашспл одлу ке о vcBaia»v нове организације. Међгтим, када се ради о проглашељу одлуке о усваја п»\’ систематизације радних ме ста имаће за потребу да свес траније сагледа од.шке зборова радних људи, обзиром ла се поједине одлуке не подударају са предлогом Радничке скупштине. Ово се пре свега одно си на одлуке које ie дочес Збор радних људи OOYP „Површински копови”, које знатио одударају од ггредлога како Ра дничке скутпптине тако и Рад ничког савета OOYP. Радничка скутпптпна, такоће. неће тгматп проблема око проглашења одлуке о усвајању ио ве ооганизаичје, међутим тгма ћс за потребу да одреди поступак усаглашаваља, обзиоом да зборови радних људи OOYP hhcv дали oaavkv о систе.матизацији радних места у складу са предлогом, па ie дошло до тога да су одлуке различитог капактепа. Потреба усаглашаваља ie неминовна. обзиром на одредбе Са.моуправног споразума о за!едничком хфеђивању међгсобних одноеа падннка v мдр”женом раду којим је у члану 1. згаMebv осталих питања и гппаља организашце и систематизациie радних места регелисано та ко да cv Основне ооганизацијс удр\’женог рада дужне да по овим питањима донесу итоветне одлукеР. РаЈић Кова ооганизацнја Нова организацкја, попгто је коначпо прогласи и Радчичка скупштина, биће оддгах цриме11>с'на у рракси код нас. И ако сс она всћ можс сматрати дслом наше стваркости, нека питања v свом .момеиту намећу се сама no себн. Шта доноси нова организација, у чему су •љсне предности и суштина? Управо баш на гу тему разговаралн омо са Милорадом Мил> ковнће.м, дппломираним ексхто. мисто.м и јелки.м од носиона послеза у изради нове организапије. —- Ова организапијз представ.^а знатну hobhhv v упоређељу са ранијим. Предности су знатне и очигледне, каже друг Миљковић. Пре свега, она ие представља само трансформапију ООУР .Заједничке служ бе" у радну заједницу, већ претпоставља и поставља већу затпггересозаност скоро csaxor човека у колективу за свопв радно место; она је несумњиво корак ближе ка награћивавиу прелта резултатима рада. Конкретније речено, само у Јед(ппп1и гдргженог рада Лапоролом поставиће се неколико .мањих оргакизационих радиих једзпгица. Прпмера ради, то су: приггрема спровина (бушачи. лгинери, бу.\дожеристи и др.), затам утовар материјала (багеристр и други), траиспорг материјала (возачп далтера) и дробљење матерчјала (радниш< на дробиктпш). Слпчно или скоро исто је и у JYP Кречњак. Шга ће то да значи? ТЋзе све га, то ггредставл>а ближе поо т?.зл>ан>е л>уди v извршаваљу конкретних послова, дакле изbvho конкретнзованл v са.мом nnoueev прспзволње. У постојећој опганизашп’н која сз*а важи, бпло да се остваре задаии изна \ плана или да се подбани. сви cv у томе подједнако билч заслужни или крпДЕЛИ ДОХОТКА И ЛИЧНИХ ДОХОДАКА иетижоке ггеш 0 На недавно одржаннм зборовпма радних људи, мада због обнмностн дневног реда доста незапажено, разматран Је н Самоуправни споразум о стнцан>у и расподели дохотка и средстава за лмчпе дохотке круга високе градље, коме припада и наша радпа органнзацпја, као и одговарајући Територнјалнн друштвенп договор за регнон Шумадпје и Поморавлл. Закључено је да сс овласти Стручпо полнтнчка комнсија која прати obv актпвност да сачини прнмедбе и предлоге на ове докумснтс и да их упутп КоиференциЈи потпмсннтга Сп^разума и Договора. Објављујсмо осврт иа нсколико најважнијпх карак« тсристпка нацрта овог Споразума. Као што је познато досадаш- №Н.м Са.моуправни.м споразумом о усклађнвању расподсле дохотка и лпчних доходака бпла cv регулпсана следећа птггаља: — .мерила за расподелу дохогка и \ схлађива1Бе лпчшсх доходака: — утврђивање дохотка и лич них доходака по раднпку; — лична пон.маша пз средстава зајелнтгчке потрошње; — лична при.мања која терете материјхчне трошкове: — мантгмалнп условп нз области животног стандарда w сошгјална поллтика. Новзд Самоуправним споразумом, поред напред наведених питања, која су v њима још путпунпје регу.шсана. регулшпу се и услови, основи и мернла стпцатва дохогка. што је 11 најзначајнија непша у љему. Поттшснице Споразума које зајелнттчки учесгвују V прбизводнл н реализациш оба везне су да се споразумевају о ценама полупронзвода и готоKR ппоизвола, тако ла се обез беди учешће v aoxotkv koi’h ie заједнички ствооен сразмерно гчешћу V његовом стварању. Спопазумевајући се о ненама ООУР су обавезнп да се споразгмевају и о асортнману. квалитету. дпиамици испоруке. vcклађености капашггета. с ттш што ће при томе полазитн од меМ-собно усаглашешгх планова развоја. Део дохотка који ie резултат пзузетних погодности, као и део дохотка који је остварен по основу повећања цена, издваја се за проппгрење матернјалне основе удруженог рада п резерве. Поред овога, у Нацрту споразума на_\азн се п вшпе иоBirx момената: • Код начтгна пзрачунавања усдовног радшпса, сада се v сбзпр узпмају и извршенп часовп ноћног рада, рада дужег од пуног радног вре.мена и рада у дане државног празгшка. е обавеза је да се срсдства за личне дохотке pacnopebvfv на сваког радниха појединачно v бруто износу за задово- .ч>авање његових лјгчних и заједкичких потреба. Радниш< споразумно одлучују о удружпвању дела средстава оврг бруто личног дохотка за поједине намене заједннчкнх потрсба (образсваље. здоавствена заштита, сошцхшо оспгурање и сл.). • Радна заједница за обавA»aibe послсвз од заједнпчког Јпггереса не утврђује и не расnopebyje доходак. • Утврђује се горња гранпна за издвајање дела средстава за расподелг no ochobv мннх-лог оада v износу највише од 15^6 од србдстава за личне дохотке. Ближе критеријуме о наччну расподеле ових средстава утврдгЉе Веће ССЈ. О Стојп обазеза за ООУР да vpaAjf аналипгчку процену радпих места. — Као новтгна прсдвцђене cfj п солидарне помоћи за случајеве: помоћ породнци у.мрлог или погинулог раднпка у виснни погребиих троткова и најMaite два просечна лична дохотка OOYP; за смрт члана уже породице v висини једког просечног личпог дохотка COYP; за случајеве елементарне непогоде, инва.Кидности и теже болестп једнокоатна помоћ. Новина је такође да радшшима Koiir одлазе у пензију пр:птада отпремнина од најмањг једног а највнше трп просечпа месечнз лтгчна дохотка радннка остварена за последких 12 месепи пре охчаска у пензију. Код овпх гпггања, гтримењтгваће се ставови пз Територијалног договора. Зани-M.biiBo је. да ка крају нстакнемо, да се нови Споразум неће, као до сада, и непосредно примсњивати. већ сви елементп нз њсга морају да будх' vroa ** ’^’ v самоуттравне споразуме ООУР. дошли — отишли Y октобру месецу, према евидекнији, засновали су међмсобни радни одиос са радном организаоијом ови радншш: Симић Мирослав, ВСС машински инжењер v OOYP .Лроизводне гслуге”; Јовановић Мнсипка, ССС хеми!ски технпчар v JYP Ла5ора'о-.ија; Лазагевић Б-апислав, НКР гговар и истовар у ЈУР Отпрема цемента; Милисављевић Јовнца, НКР утовар и истовар у JYP Отпрема цемента; Стефановић Драгиша, НКР утовар и истовар у JYP Отпрема цемента и Марннковић Станоје, НКР утовар и истовар у JYP Отпрема иемента. Y исто време, престало је својство радника у удруженом раду Вучићевић Ранку, ВСС дпп.\омираном правнику v OOYP .Заједничке службе” на лични захтев и Тасић Стојану, КР млинару пз OOYP .ЈТроизводња пемента”. Y току новембра у Фабрику су дошли: Николић Стан ко, ВСС грађевински инжењер у Развојном сектору; Фклиповпћ Прока. НКР vrosap и истовар у Отпремн иемента; Јовановић МилиЈа, ПКР у OOYP „Производња цемента"; Алекспћ Властимир, ПКР такође у OOYP „Произволња цемента"; СтаноЈевић НебоЈша. КР млинар угл»а у OOYP .Лроизводња цемента” и Богосављевић Бранислав, ССС електро техничар у OOYP „Производне услуге’’. Y исто време напустили су радну организацију: Сто јановпћ Живојпн, НКР чистач из .Заједничких служби”; Петровић Станоје, ПКР из „Производње цемента" и Л»убисавл»евић Александар, ВСС хемичар пз »Заједничких сл\окби”. Б. Борђевпћ ви. Убулуће ће лакше да се voчи ко ie Birnre доттпинео. или која је органпзаииона јединица затајила. To лакше уочава. ње, односно ближе одмераваље п^.ма залапима и^зомг т?£д на веће светло и на п^т ка боллм тгаг-ађтгвањг. Охатле па до он'х ппавог нагоађтгвања, о коме често говортгмо, није далеко. Радкн љули OOYP „Производнс yawre”, тачође cv сада ■нешто кснкретнпје орган т- ва ни v бригада.ма (ралннм rpvnaма) према произвомпгм постројењима: за дробилине, за стаое или нсзе м.\ннове, за пећи, за кранове, за тпанспорт не vpebaie и слјпгно. Шта значп та ®еза радника пз одржавања са пооизводним машчнама, не т^гба мчого објашњаваги. Дсвол>но ie да се каже да ће нормалан рад nocrooieiba пово-vho ггинати на ттридсан»а тих радника, односпо да ће застош тгое свега бити мвнус за њих, тта и за остале. Нова организаиија доноси извеснс промене и у другим оснокпш ооганизадијама удруженог рада. To cv, дакле, само неке пред ностп нове оргаипзацијс које с.мо чулн у разговору са М. Миљковићем, а има свакако и Apvnix. _________________ Р. М. СИСТЕМАТСКИ ПРЕГЛЕД Крајем новембра обављеи је систематски лекарски преглед око 383 ралника који раде ка местима која HMaiv више буке, температуре, прашине, зати.м на отвореном простору и друга. Да подсетимо наше чтггаопе, овакви прегледи обавл>ају се сваке године за Ова радна Meera и део cv стадне бриге колекrifBa за здравље наших л»ули. Стргчњаци Днспанзера мелици не рада из Папаћина, којп су вршили преглед раднпка. направиће свакако ircnpnnv анализу здравственог стан»а са ових радних места. Ово ie напочмто важно за евентуалне болестп које cv v зачетку и које могу да се спрече п лсче. али и за праћеље з&равствене слнке ових радннка. Р. М. УрећуЈе Редакциони одбор Уредннк Радо.мнр MiiAOcanAiCBiih
БРОЈ 47 14 ДАНА СТРАНА И УВОДНЕ НАПОМЕНЕ Заједшша основног образовања к васпитања формирана на самоуправннм основама и дслегатском прпншшу има основни задатак да омогући непосредан упшај и одгучнвање радних л»уди м грађана на политику и развој вастпггања и образовања, у слободној ралмени рада из.мећу корисника услута и давалаца услута. Y ш!Л>у реалпзаиије папрсд наведених задатака доносп сс овај Перспекпшни план којн у вилу руководства за акдију треба да полсогнс да се задаци постепено и потпуно остваре. Он представља најадекватнији * одраз способности н спремносги Зајешпшс основног образовања и васпитања да се ухвати у коигтац са свим проблехшма осповног образовања и вастггања у нашој друштвеној средини. Потреба за дугорочнијим планирањсм је неминовна у свим областима друштвеног живота, па јс нужно да се овом тпгтању посвети потребна пажња н у области основног образоваља и васгштања. Припрема и израда Перспективног плана временски се подудара са процесом темелг ие самоуправне трансформаиије друштвенополитичког и привредиог система. Нацрт noлази оД тога да he процес пзраде нових приврсдно систематских основа, решења и самогправних аката битн убрзан, тако да ће се до доношења овог плана највећи део овпх решења усвојити. Нацрт плана састоји се из два дела. Y првом делу укратко се даје оцена досадашп>ег развоја основног образовања и васттитаља, а у друго.м дслу разрађују се гтредвиђан»а будућег развоја основног образовања и васгпгтаља. По својој садржини он је конкретан и као такав треба да 'прелставља основу за годишље планнрзњс у наредних десет година. По свом обиму он јс реалан и није преднмензпонпран, па постоје сасви.м реалнс претпоставке да се у велнкој мерп остварн. ОЦЕНА ДОСАДАШЊЕГ РАЗВОЈА ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА 1965—1975. Оишпша Параћпн захвата подручје од 541,70 км» на коме се налазе 35 nace.sa са укупно преко 63.000 становника. Просечна густина насељеностн пзносн 115 становнтгка на 1 kai2. На сеоском подручју жнвн 41.546 становмпка са 9350 домаћГжстава, а на подручју града 21.460 становника са 6.746 домаћинстава. Садашња мрежа школа констнтунсана је 1968. годпне. У школској 1965/66. години било је 16 матнчнпх школа које су у свом саставу пмале: 13 осморазредних школа, 2 шесторазредне школе, и 20 четвороразредиих школа. Од тога периода до данас дошло је до промена тако да данас нмамо 8 .матичних школа које у свом саставу имају: 15 осморазредјпгх школа, јсдну шесторазредну и 19 четвороразредиих. Садашња мрежа школа омогућава обухватаие свтгх полазнпка осмогодишЈШ.М школовањем, с напрмсном да за ученике Ј вшиих разреда пз Шалудовца, Горње Мутнн5ic ‘|Г Чепура треба организовати бесплатан 1'ревоз. Кретањс броја учешша, одељења н броја запослених у основном образовању у претходно.м периоду било је следеће: a. Y школској 1965/66. годпнн 9.092 ученика а у и колској 1974/75. годннп 6350. односно смш>8»е за 2.742 ученика, од тога у разредној настави смањено је за 1.560 ученика a у прехметној за 1.182 учекика. б. Y школској 1965/66. години у I разред ^■пнсано је 1.142 ученмка, од тога у сеоскпм школама 755 у градским 387 ученкка, да би се у школској 1974/75. години ушгса.\о у I разред 818 ученпка а од тога у сеоским игколама 457 а у градским 361 ^ченкк. в. Y школској 1965/66. години било је 274 одељен>а а у шкодској 1974/75. години 262 оде- .дења односно с.мањење за 12 оделења, од тога у разредној настави смањење за 10 одел>ен>а а у предметпој наставп за 2 одељења. г. Y школској 1965/66. годшги било је 397 запослених а у школској 1974/75. 423 односно повећање за 26 запослених. Напред наведени подаци јасно указују на следеће: а. Опадање броја ученика ши\о је по стопи од 3®/о; б. Опадање броја ученпка није адекватно упшало на смањење броја одељења јер је сман>иван просек броја ученика по одел>енд’; в. Број запослених у основном образовању је и поред смањења броја ученика а н броја одељења у порасту. Стручна заступљеност наставе у претходном периоду била је следећа: а. школске 1965/66. године у разредној наставн нзносила је 100»/о а у предмегној 48%, да би се у школској 1974/75. годшш попела у предмегној настави на 94% часова. б. Школске 1965/66. годнне у предметној настави наставу је пзводило 16 професора, 83 наставника. 25 апсолвента и 46 учитеља, a у школској 1974/75. годинп 20 професора, 157 наставпика н 6 стручна учитеља. На оспову напред наведеннх података јасио се уочава пораст стручне заступљености у наставп што адекватно треба да утнче и на пораст ефикаспостп завршавања основнс школе. Ефикасност осповног образовања н васпкraiba v претходном перподу може се сагледати пз следећих података: a. Y школској 1965/66. годинн проценат ученнка који са успехом завршавају школу пзносно је 74%, а да би се у школској 1974/75. годшш попео на 88,5%. б. Пронснат поноваца у школској 1965/66. годпнп пзносио је 153% да би се у школској 1974/75. ГОДШП1 смакио на 23%. в. Пропенат неоцењених учешпса у школској 1965/66. голинн нзносио је 4% да бн се у шко\ској 1974/75. годшш с.маЈвио на 2,4%. г. Процепат ученнка који као генерација завргнавају са успехо.м основну школу износно је у прстходном периоду око 75%. На основу свега напред нзложеног може сс констатоватн да јс у претходном периолу ефпкасност образоваља расла заловољавајућим гемпом, алм да још гвек нису • исцрпљепс vuc uoiyhiiocni за још бржи пораст. ВелнЗА ЈАВНУ ДИСНУСИЈУ НДЦРТ ПЕРСПЕКТИВНОГ ПЛАНА РАЗВОЈА ОСНОВНОГ 0БРА30ВД ЊА И ВАСПИТАЊА * Заједница основног образован.а и васпитања ставља на јавну дискусију овај докуменат и позива радне људс и грађанс, самоуправне органе и делегаиије да на њега ставе своје примедбе до краја ове годнне О Примедбе предлози и сугестије могу се доставити непосредно и преко поште Општинској заједници основног образовања и васпитања. кј! број ученика једнс генерашуе још увек не завршава основну школу, што је у претходном периоду највишс утииало на сма1веље укупног броја ученика. Школскн простор узевшн у иелЈгни задовол>ава садашље потребе основног образоваља н креће се у грашшама норматнва, с напо.менрм да је у*Поточцу стаље впшс нсго крнгнчно. Y многим школама нема фпскултурнпх с?ла па је настава физнчког васпитања импровпзована. У градоаш школама не постоје тгросгорни условн за организовањс продуженог боравка. Опрсмл»еност школс намештајем углавном задово.ч>ава потреие, а опремлнзност наставннм с<рецстви.ма је кспод погребног нивоа — 25 ' о од норматива за основне школе. Поред тога опремљеност школа је неравноморна ол школе до школе п креће се од 164.79 до 1.403,14 динара по учепику што јасно указује на неравноправан положај ученика на подручју name општпне. Фннансирањс трошкова основног образовдп»а у претходном периоду није адекватно прати.\о потребе као п проширење обтма делатности основног образовања. Најкрптич * нија је била 1973. год1гна а најбоља 1974. годхна. Проценат пораста националног дохотха ишао је знатно бржим темпом од процента пораста средстава за основно образовање. што јс н довело основно образовањс у доста тежак материјалнн положај. Предшколско васшггање и образовањс деце узраста од 3 —6 годпна осгвар1гвано је у псрчоду од 1973. roainie преко Једшпше удруженог рада за дневно збрпњавање деце „Ба.мби прн Центру за дечју зантггу н соцпјалнн рад н преко Дечјег обданпшта и јаслниа ИВТ „Б. Крс.мановпћ”. Из сваке генерације у’ просекл’ бпло је обухваћено око 50 деце у вртићу и io генералшје пред полазак у шко- .vy још око 60 деце у забавшиту. To 'значи да je у целинн гледано бпој обухваћене децс у rpa.iv вео.ма ма.\и (око 18% од укупног броја деце, односно 35% пз генерације која је пред поласко.м у школу) н да у сели.ма х-огппте inije било шта рађено око организованог припре.ман>а дсце за полазак у школу. Основно образовање одраслих у претходном перподу оствар1свало се преко школе за основно образовање одраслих. Школа за остговно образоваше одраслпх радила је као самостална установа све до 1963/64. год>гне и користпла просторпје Осповнс школе „Радоје До.мановић” v Параћину. До њеног припајања поменугој шко.ш у просеку је пмала око шесг одедења углавном треће п четвртс године. Од момента npimajaita па све до школске 1968/69. године школа није радпла п ако су постојале великс потребе за описмењавање одраслих. Обзиром на стално инснстираље ралних организацнја и појединана за њено поновно ожлвл>аваље. Раднкчки чнпверзнтет је редовН1£м путем школске 1968/69. голине верифпковао школу и обезбелио стални наставнп кадар и остале потребне услове за нормахан рад. Y школи сада постоје шест оде.%сња треће и четврте године које финанснра Зајелница основног образовања и јелно одељење прве и друге голпне за које још нису нађена решен»а финанспрања. Према залње.м погтпсу становнпштва наша општина има без школске спреме 15.028 .тиа илм 27Л%. Према нстим подашгма поппно непис.мених има 10.925 или око 20а/о што свакако мора да забрине свс друштвене факторе. По годпнама старости стан>е неписмених нзгледа овако: до 14 година 118; до .19 годпна 244; до 34 године 591; до 49 годтша 3.056; до 60 година 10.925 лица. Досадашња активност на описмењавању н основном образовању одраслих је, укупно опењујућп, имала одређене успехе, али ни б.шзу сразмерно велпчпни проблема к укупним друштвеним кретаљима у нашој општташ. Од суство активносги основнпх школа и друштвено-по.иггпчкпх оргакпзаипја па п Лкиионог одбора на разрешавању наведених проблома један је од главних разлога што је у нашој среднни стаље организовања основног образовања одраслих на ниском нивоу. Основно музичко образоваЈБс је тек при крају претходног плапског периода почело да добпја своје право место у нашој лруштвеној средпни. Крајсм 1963. године прн Радничком уштверзитету основано је пстурено одељење Музичке школе из Hvnpnje и ради у таквом саставу све до 1. XI 1974. године. Отпочело је са 25 ученпка, одсек хармонике. Већ следеће голине отвара се н одељење клавира са неколико ученнка. Посебан интерес роднтеља за овакав вид школовања растао је из годнне у годииу тако да се одељење шнрило н за десет година постојања достигло цифру од преко сто ученика-полазника. Условп, под KojitMa је ово одељење ралпло, билп су више него лошп (лоше просторије, недостатак кадра, нелостатак инструмената н др.) 1973. годпнс добијене су посебне просторије, отворено још једно оде.^ењс (пггара) појачан наставнички калар тако да се већ размишљало о формирању музичке школе као самосталне ралне организакије. To је н учињено I. IX 1974. године од кх\а школа постојп као самостална образовна пнстптуЦија v чијем саставу су три одсека: кларнра, хармонике . н гитарс, са бројем ученпка око 150, са 6 сталннх н 3 хонорарна наставника. Сошгјалнн састав ученика јс разноврстан. школт посећлју деиа зштелектуадаца, радннка н зе_мл>оралника. Y проценти.ма пзгледа отпри.игке овако: 1гнтелекпа.\аиа 50%. радпика 45° 0 и зем- \>орад1шка 54b. С обзпром да се школарина ваплаћквала по одреВеној скамс, обдарена деца раднкка са нижи.м примањима ннсу могла да nocehyjy школу. Сада је школовање бесплатно и без обзира па матернјхчне и соипјалнс моменте, у школу се примају само обдаренн и музнчки проверени ученЈШИ. Материјално одржавање Школе обезбеђује сс прско Заједнпце основног образовања и васпитања у riapahiHiy. Y сво.м укупном раду од 12 година кроз Музичку шкблу је прошло неколико стотина обдареппх ученнка. Школа, поред свог основног задатка, да образује деиу владан>ем инструментнма, поред развијања л»убави према музичкој уметнбсти I! стпцање музичке културе у својој средпни, тгма задатак да лал>е ус.мерава w vm/- ћује ученике па други ступањ музичког образовања и у протекло.м периоду школа је гпупгла десетак оваквнх гчентгка. УПОРЕДНИ ПРЕГЛЕД БРОЈА УЧЕНИКА, ОДЕЉЕЊА И ЗАПОСЛЕНОГ ОСОБЛзА 1965—1975. 1965/66. 1974/75. Разлика 1. БРОЈ УЧЕНИКА — УКУПНО 9.092 6.350 — 2.742 нлм — 30% а. Први разрел 1.142 818 — 324 нли 31»/. Село 755 457 — 298 илм 39*/в Град 387 361 — 26 пли 7»/. л._. б. Ннжи разрзди 4.602 3.042 —1.560 ilui 34»/. ~ в. Вииш разредк 4.490 3.308 —1.182 ii.U! 20% 2. БРОЈ ОДЕЉЕЊА — УКУПНО 274 262 — 12 „ли 4«/о а. Разредна настава 140 130 — 10 или 7»/, б. Предметна настава 134 132 — 2 U.UI 1% 3. БРОЈ ЗАПОСЛЕНОГ ОСОБЉА — YKYFIHO 397 423 + 26 H.UI 6°д а. Ргководећи кадар 18 17 — 1 или б. Разредни наставнинн 140 130 — 10 нли 7% в. Предметии наставници 170 186 + 16 или 10»/« — Професори 16 20 + 4 плп 25®/. — Наставнпин 83 163 + 80 или 95% — Апсолвентп 25 — — 25 или 100»/« — Учтггелл! 46 3 — 43 илн 90»/. г. Административно особ.\>е 6 19 + 13 пли 210»/. д. Помођно особл>е 62 71 + 9 или т-2 П О Д А Ц И О ЕФИКАСНОСТИ ОСТВАРИВАЊА ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА 1965—1975. ГОД. 1965/66. 1974/75 Разлик« 1. CTPY4HA ЗАСТУПЉЕНОСТ НАСТАВЕ а. Разредна настава б. Предметна настава 2. УСПЕХ УЧЕНИКА а. Проценат позптивннх ученика б. Проценат поноваиа в. Проценат неоцењеннх ученнка 100 •/. 48 % 100 •/. 94 •/. 0 46 •/• 745»/. 155»/. 4 % 8839b 25% 2,4% . + 13,7»/. — 13 % — 1,6«/. 3. ПРОЦЕНАТ ЗАВРШАВАЊА ОСНОВНЕ ШКОЛЕ ЈЕДНЕ ГЕНЕРАЦИЈЕ а. Генерашца првог разреда школске 1965/66.год. , = /2'» б. Генераиија првог разреда школске 1966/67. год. = 71 /о в. Генерацпја првог разреда школске 1967/68. год. = -о г. Генерацнја првог разреда школске 1968/69. год. = '8% 4. ПРОЦЕНАТ ОСИПАЊА БРОЈА УЧЕНИКА ЗБОГ ПРЕСТАРЕЛОСТИ 1965/66 - 6,5’" 1966/67. = 55»/« 1967/68. = 7Д96 1968/69. = 5 •/, 1969/70. = 6,5% Спешгјално основно образовање п васпитање у прегходном псрподу није се развијало у склалу са потребама патс друштвенс средпне. Позната је чиљентша да постоје разлпке у кнтелектуадни.м способпостима. Всћина луAJI кма mi-гелектуалне способности у граница- .ма просска — око 82% од ук\-пног броја станоаништва, 12*/« пзнал просека а око 949 становништва има недоволшо развијснс интелектуалне способностп — нспол просека, од тога 2 — 3% становништва јс тешко, теже пли лакше меитално заостало. Умна заосталост може бити у различитом степену. Према постојећој к.\асификацијп раз.ижују се 3 групо по степену умне заосталости: дебнли, инбеиилн и идноти. Инте.ипеншца дебнла је ј©днака ЈЕНтелш-енцији норма.хпс децс пзмеђгу 8 к 12 година, имбецилн су на нпвоу деце од 3 — 7 година а степен умног развитка идиота је као код нормалне дсцс пспод 3 године. Дебплна дена нс могу са успехом да поxabajv редовну основну школу. Имајућп то у виду Зајешиша образовања је школске 1968/69. године при основној, школи „Стеван Јаков.^евић” оформила једно спеннјално оде- .beibe за школовање такве леце. Због нараслих потреба две годнне каснпјс фор.хшраио је још јецно оде.^ење. Преглед х-ченкка по разрелнма је следећи: I разред 1 учешгк: II разрсд 3 гченика; III разред 1 ученик: IV ралред 3 ученнка; V разред 3 учснпка: VI разред 2 гченика, VII разред 4 ученика: VIII разред 2 гченика; Укулно 19 учсника. С обзпром на постојеће норматпве да једно оде.^ење може нмати највише три разреда са јгсгим психофизичкнм нсдостаиима п да такво оде.\>ен>е може бројатн највпше 8 ученнка. а у нашел! случају (различпте сметње) највише *6, то се може закл>учип< да садашњс сгање не задовол>ава. Оваквп услови не обсзбеђују успешан рад са овом децом јер је број х^еника ц број разреда у одељењу гтреAKMeibnomipaii. Овпм оде.дењима обухваћена с\’ деиа нз Параћина н некпх околнпх села. Без обзнра на добре саобраћајне везе v већкни случајева ова деца пнсу способна да сама долазе у школу већ нх неко доводи н одводл. Досадашња евиденција и категорнзаци. ја ове дсце јс непотп\-на и сигурно је да је всћи број ове деие како у граду тако и у сему. 1970/71. = 1971/72. = 6,7»/. 53% 1972/73. = 4.4»/« 1973/74. = 23% 1974/75. = 33»/.
СГРАНА 12 14 ДАНА БРОЈ 47 ПРЕГЛЕД СТАЊА ШКОЛСКОГ ПРОСТОРА И ОПРЕМЉЕНОСТИ ШКОЛА НАЗИВ ШКОЛЕ Школски простор по учекику мг Вредност наставних средстава по учониху Раллика вредн. по нор.матив. Учиети- Цеошхо- Разредна наста.ва Предметна чки АСХИ ПрО. настава Укупно 1. ОШ Јакшић" 1.4« 239 2.45931 282,09 1.403,14 514511 1 ОШ „М.Поповић-Озрен” 220 3,93 57,47 477,75 272.39 1.360.939 3. ОШ „Радоје Домановић” 1,45 2,29 10259 436,29 263,68 564.514 4. ОШ „Стеван Јаковљевић” 1.94 3,08 278,76 921,14 626,14 417511 5. ОШ Поповац 325 4,89 21731 695,42 475,31 1.180.025 6. ОШ Поточац 0,97 1,97 34,18 314,77 164,79 1.456.500 7. ОШ Сикирипа 2,44 4,07 180,75 370,62 251,02 2211.466 8. ОШ Доња Мутнииа 2,84 328 52,61 315,60 192,33 1.489369 СВЕГА 2,01 320 45853 480,76 469,99 9.195.085 ПОДАЦИ О ФИНАНСИРАЊУ ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА 1970—1975. А. УДЕО СРЕДСТАВА ОБРАЗОВАЊА Y НАПИОНАЛНОМ ДОХОТКУ 1970. 1971, 1972. 1973. 1974. А. Надиона-um доходак 211262.000 410.197.000 471.640.000 635.800.000 758.661.000 Б. Средства образовања 9.773.891 12.109.839 13.777.159 12.922.931 21.257.693 Проиенат нздв. ср. за обр. 453 */» 2,95«/» 2,92% 2,03«/. 2,80% Б. ПРОЦЕНАТ ПОРАСТА НАЦИОИАјАНОГ дохотка и средстава образовања 1971. 1972. 1973. 1974. Укупно73.74 а. Националнн доходак 94,16% 14,98’/» 34,80% 19,82% 259,209% б. Средства образовања 2339»/» 13,76»Л — 7,00% 64,49% 117,49 % Разлпка — 7027% -- 122% - 41,80»/» + 45,17«/. ■- 141,71 % В. Просечан лјгчнп доходак у основном образовању 1965. 1975. % Учител> Наставник Професор 626.— 627.— 681.- 1 1. 1 с4г4<с 39S 454 49S ПРЕДВИБАЊА БУДУНЕГ РАЗВОЈА ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА 1975/1985. I ОСНОВНИ ЦИЉЕВИ И ЗЛДАИИ Полазећи од улоге основног образоваља и вастштања у развоју пропзводнтгх снага, као и сгавова изражених у Уставу СФРЈ и СРС н Резолунијн о задацима СКЈ у соцнјалистичком самоуправном преображају образовања и васпитања, основни ииљеви и задани у области основног образовања у нашој огшпини у наредном периоду су следећн: 1. Потпун обухват генерација основним образовањем. 2. Бржп развој предшколског васпитањ? ради уједначавања услова образовања и васпитања и повишавање резултата основног образовања п васгаггања, са посебним тежи ште.м у проширивању обухвата децу од 6 го дпна У облику припремне године прн основним школама. * 3. Потпун обухват ооновннм образоваљем ских запошљених до 40 годпна староста н ликвпдацнју неппсманости свих становнпка до 50 година. 4. Подизањс стандарда наставног кадра. наетавне огтреме и школског простора на нивоу који омогуђава повећан»е ефикасности о сиовног образовања и васшгтаља на много виши ниво. 5. Потпуно елемнннсанл ностручно заступл»ене наставе и подлзање стручности наставниха на виши п високи ниво као и непрекидан рад на сталном маркснстичком образо ван»у. 6. ' Преиспитивање постојеће .мреже ochqbних школа н нзрада нове органнзацнје водећп рачуна о елелећем: а) Да иста буде рационална и економлчна, 6) Да се орој одвојепих одел>ен>а са осморазредни.м школама сведе на разумну меру и тндте о.могући бо.\>е коршпћење простора и средстава. в) Да се у ш<л>у повећања ефикасностп наставе број ко.мбинованпх одељења сведе на најмање .могућу меру с обзнром да су ко.муникационе везе насе.денпх места у натој општннв сада много друкчије од времена када је констнтунсана садашња мрежа основнпх школа. 7. Повећање ефикасности образоваља и педагошког рада уопште уношењем најновијих педагошко-методских 'досгигнућа у наставни пронес п стално унапрећпвање додат не, допунске п продужне наставе п на тај начин до краја пданског периода избрисата категорију поноваца у основној школн. * 8. Организоваље зајалмгчке педагошко-псз! хблошке службе за школе на подручју наше општине. * 9. Поднза1ке стандарда ученпха на Bifunt ниво као што су: а) Обезбеђеље превоза за све гченике путнике закључно са VI разредом. 6) Обезбеђење баеп.\агнпх \«ибеас«кз п прибора за све учанихе. в) Обелбеђане условд за рхд школеке «- хиње у свакој школн н позећаље броја i-ченика којп се бесплатно храпе у шкочској кгХИЊИ. * г) Проширнваље обухвата учеиика ггрОдуженим боравко.м са нарошгпт акценто.м на град где су потребе веома изражене. 10. Обухватање све категорнсане деце на подручју ’отппгине у спешсјална одел^ења прв основнид! шко.\а.ма. 11. Кадровско и материја.\но стабилизовање школе за основно музичко образовање п отварам>е истурених одел>ења овс игколе тгри неклл! сеоским школама. ТТ ПРЕДШКОЛСКО ВАСПИТАЊЕ И ОБРА30ВАЊЕ Садашн»и обухваг деие облииима ттредшко.\- ског васггнтања не обезбећује остваривал>е дрхпптвених Ш1Л>ева о ствараљу приближно једнаких услова за образоваље све деце, независно од економско-соиијалног положаја родитеља, а посебно су у непбвољном положају сеоска деца. Због тога у наредном периолу треба учинзтти посебне напоре и искористити све могућности да се повећа обухват деце из генерације која је пред поласком у школу. To треба остварнти на следећи начиз: 1. Почев од школске 1975/76. године, у ор гаЈПгзаиији основних школа, сва деда која ннсу обх-хваћена организованим облтпшма ггрипремања за школу, а пред поласком су у школу, у јуну месецу ће бнтн по посебно.ч програлгу припреоаана за полазак у школу. 2. Почев од школске 1976/77. тодине за сеоску деиу при основшш школама ће се органнзоватп сваке године по једна васшггна група. односно биће обухваћено око 30 деце са села сваке године и на тај начин ћ« се у се.иша до 1980. године обучватитн око 150 деие нз генерагшје пред полазак у школу што у проценпгма износп око 40%. Y дал>ем перподу, до 1985. годиие, постнгао бн се обухват \еие пред полазак у школу око 9О’ о. 3. Y граду, на постојсћи начки. поред обухваћеног броја, по нзградњп још једног објскта за дневно збрггњавање деце. обухватићс се кроз вптпћ у просеку из сваке генерацијс још по 25 деце, односно око 140 из генерзшсје пред полазак у школу. што у процентпма износи око 40»/». Кадрове за овај облик рада при сеосктг шхолама траба обезбеђттвати од учтгтеља којн би се дошколовалн за зваи>е взсгпгтача за pai са предшколском деиом. Ппосторнн условн при сеоским школама омогућавају да се са малим улагамима у пригодаи пнвентар несметано организују ови облптш рада са прмшколском деиом п то врло успешно. С обзиром на значај предшколског васгпгтзља п образовала као и ггредстојеће нзмене наставног програма у ochobhq! школи, обом сблику рада у нарелном перподу треба посвепгги »зузетну пажњу. Ш . ОСНОВНЕ ШКОЛЕ КРЕТАЊЕ БРОЈА УЧЕНИКА И ОДЕЉЕЊА На оонову прикупл»«шх ттодатака од игкола и података из пописа становнинггва Од 1971. годмпе може се констатоватп следеће: 1. Y наредном периоду очехује се благ пораст ученика који се угпкл/ју v I разред што св видв ји слецећих података: * Школска тбдина Град Ссло Укупно 1976/77. 298 400 698 1977/78. ЗИ 390 713 1978/79. 353 385- 720 1979/80. 375 370 745 1980/81. 406 362 768 1981/82. 412 360 772 2. На осиову овнх података у народно.м периоду очекује се постепено сгабилизовзњс гкупног броја учаника на подручју општине са знатно споријим опадањем у односу на претходни период што се може видети «з следећих података: Школска гаина Разред. наст. Прадм. наст. Укупно 1976/77. 2.900 2.900 5.800 1977/78. 2.850 2.850 5.700 1978/79. 2.850 2.800 5.650 1979/80. 2.750 2.750 5.500 1980/81. 2.850 2.700 3.550 1981/82. 2.950 2.700 5.650 1984/85. 3.200 2.900 6.100 3. На основу броја ученика у наредном периолу оческује се на подручју општине следе ћи број одељења: * Школска годЈгна Ралред. наст. Предм. наст. С.вега 1975/76. 123 130 253 1984/85. 112 120 232 МРЕЖА ШКОЛА На основу напрод наведених подагака као и података о предвиђању броја ученика и оде.мња по школским полручјима може се хонстатовап! да је потребно у наредном периоду реорганизовати постојећу школску мрсж.у и то: 1. Укинути основиу школг у Дон»ој Мутгппш и исгу припојити основној школи у.Стеван Јаковљевић" у Параћину, с ти.м што бн се одвојено оде.^ење Гооње Мутнице прпттојило Осиовној школи у Поповцу (одвојено.м одељењу у Буљану), а одвојено одел»ен>е у Плани Основној шкбли „Момчјпо Поповић — Озре>н” у Папаћину. Ово реализовати до краја школске 1975/76. годнне. 2. Укинути више разреде чз следећЈГх одвојених одел>ен>а: a) Y Стубшш укинуп! VII и VIII разред a децу ттрсвозиги до Поповиа. Ово реализовагп ттосле изградње асвалтног пута Поповаи — Стубииа. 5) Укинути све више разреде у Трешњсвиии и ученЈже превозигн до Поточца. Ово реализовати одмах после изградње нове школске зграде у Поточцу. в) Ykkhvth све вкше разреде у Бусиловцг п децу превозктн до Снкиртпде. Ово реализовати по завршегку асфалтног пута Счгкнршта — Буспловац. г) Укинуп« све више разреае у Мириловцг а децу превденти до Параћина у Основну школу „Момчнло Поповић — Озрен". Ово реализоватп постутгно од следећс школске годинс. 3. Укинутн четвороразредме школе у следећхш местима: a) Y Пошњану а учвнике превозити до Поповиа. Ово реа.\изоватп од шко.чже 1976/77. године. б) Y Шалудовшу а учвшрсе превозити до Буљана. Ово реаллзова-пг од школске 1976/77. године. в) Y Давидовцу а ученихе превозитп до Главице. Ово реализовата од школске 1977/78. годтпте. r) Y Извору, Клачевгаш и Лешју а учентгкс превознти у Доњу Муппгцу. Ово реалнзовати по завршетку нове пгколске зграде у Доњој MlTHHIDL д) Y Ратарнма и Горњем Впдову а ученике превозити до Сикирипе. Ово реа.дизовата по обелбеђен.у возила за правоз ученика. е) Y Крежбшпд- и Голубовхг/ а учеиихе тгревозити до Буси.\овца. Ово реалтгзовати по завршетку асфалтног пута Крежбтиац — Буспловац и обезбеђењу вознла за превоз pieН1гка. ж) Y Шавиу а ^гченкке ггревозитн до Параћина у Основну школу „Бура Јакшић”. Ово резлнзовати по изгрздј«! пута и обезбеђени средстава. Разлози за реорганизл1П<ју пгхачске мре же сл’ следећи: 1. Ученишша из Topiw Мутнице внше траBimrna Буллне гле бп похађали V м VI разред а касжтје и Поповац где бп похађали VII п VIII разред јер је саобраћајна веза у овом правиу много перспек-пгвнкја. 2. Плапа је географски и саобраћајно вп- »ие веаана за подтгч|е Основнс школе „Момчнло Поповић — Озрен” него за подручје осмовне школе у Лоњој .Мутгппш. 3. После кздвајања Горње Мхтшше и Rune. noApv4le Оеновне школе у Доњој Мугнмш остало бп мало за самосталну основу школг пз је на1боље истс везатп за Оснопу шхолу ..Стева Јаковллвнћ” у Параћшгу. 4. Оделлље у Бусиловцу нема скоро нпкакв«х лхлбва за рад влппп разоела, a ofixipOM да је изгралнл аебмтног тпта према Сихп. pmm тгои Knalv. а гаколскп ппостор v Сихтгоптт 1е много бол»п него v Bixiiaobiiv нужно ie ла се овој дешг омогуће бо.^н услови за шхОловање. 5. Одељетвс у Трашвсвипи има нај-гежв услове за рад виших разреда, а како је из грал»а нове школскс зграде у Поточиу, не- .миновна, то би бљ\о штстно да деца не користе услове кове школске зграде, поготову што јв саобраћајница на овој ролапији у »еома добром стаљу. * 6. Оде.^ен»е у Стубишг нема погребне ублове за успешну организаиију наставе у VII и VIII разреду с обзиром да централна школа у Поповцу располаже свим потребним уеловима, а да се ускоро очекује изгрздња асфалтног пуга Стубина — Поповац то је нужно да се и овој деии у наредном псриоду омогуће бо.\>и ус«\ови школовања. * 7. Оде>ен>с у Мириловиу у нвК1Ш одсд^сњима шппих разрода пма веома мали бро| ученика, а како he се тенденција оваквог стан»а још јаче нзразити у наоедном периоду то је нужно да се овој деии обезбели цгколовање у маткчној uiKO.u! у Параћину. 8. Оде.ч>ење у Бошњану је по броју учени ха веома мало, условк рада су доста тсшки па је кужно да се овој деци омогући школован»е у .много бол>и.м условима и у чистим одед>ен»1гма. Комунккације пре.ма Поповцу с\/ веома добре па ово неће битн тешко да се сггроведе у дело. * 9. Одел>ење у Шалудовцу рали као неподел>ено у зграли која vjoaho служи и за друштвене потребе села. Како је од Буљама удал>ено око 1,5 к.м. н да се ускоро завршава асфалтнн пут, то је нужно да се овој деш< обезб&ди школовање у чистим оделењима у Буљану, где ће имати много бол>е гслове за рад и школовање. 10. Оде.^ења у Ратари.ма и Горн»ем Видову налазе се у непосредној б.днзини централне школе у Сккиршш па не бн ни мало било тешко да се овој деци обезбеди шкодовање у чнспш оде.^ен н.мз. * * 11. Одељења у Голубовну и Крежбинпу нзлазе се у иепосреднбј б.м<31пш Бусиловца и раде под веома тешким условима. Како их за Бусиловац везује асфалтшг пут то неће бктп тешко да се овој деци омогући дз похзђају школу у Бусиловцу, јер школским возилом могу 'да се превезу за нсколико минута. 12. Одељење у Давидовцу већ п сада нема IV разред а налазн се у близтпш Главтпхе гдс створени свн условн за нормалан рад школе па је сасви.м нормално да се и овој деци омогући корлшћењс тнх услова. 13. Одељење у Шавцу ралп као неподељено а налази се у непооредној блпзинн града па бн бнло сасвим нормално да се п овој деххп омогући школовањс: у Ч1ГСПГ.М олељењнма. На основу напред нзложеног ноза школска подручја била би следећа: 1. Основна школа ,25. мај” Поповац а. Ценгрална школа у Поповиу од I до VIII разреда. б. Одвојено одељеље у Сгубнци од I до VI разреда. в. Одвојено одел»ен>е у Буљану од I до VI разреда. г. Одвојсно oAe.beibe у Горњој Мугнншт од I до IV разреда. д. Одвојено оделен»е у Забрезп од! др ЈИ разреда. 2. Основна школа „Бранхо Крс.мановнћ” у Сипфнци. а. Цеитрална школа у Сикирнцп од I ао VIII разреда. б. Одвојено оде.дење у Дреиовну од I до VIII разрсда. в. Одвојено OAe.bcibe у Буснловиу ui I ло IV разреда. 3. Основна школа „Вук Караџић” у Поточиу. а. Цептрална школа у Поточцг од I до VIII разреда. б. ОдвоЈено одељеле у Трешњевицп од I до JV разреда. в. Одвојено оделење у Својиовл/ од Т до IV разреда. г. Одвојено OAe-beite у Рашевнци од I до TV разрела. 4. Основна школз „Ралојс До.мановић’' у Пзраћину. а. Цезпрална школа у Параћнну од I до VIII разреда. б. Одвојено одељење у Доњем Внлову 04 I до VIII разреда. в. Одвојено одедење у Стрнжи од I до IV разреда. 1. ФннадсијскЈШ планОБИ.ма и консгрукнија.ма стопе доприноса треба .максимално настојати ла се лични дохоци запосленог бсоб- .ba изједначе са дохоци.ма залосленнх у осталгш друштваним делатностимв. као п да се свакој iuko.ui обезбеђују средства за фонд заједмичке потрошње у просеку ове потрош- «>е на нивоу опшпгне, како би и рзднп .wam у основном образоваљу могли да се изјел? наче са оста.мгм рзлнпм .vyt.ii.Ma у нашој општини. 2. Y сви.м .местп.ма тде посгојн ђачка кухиња треба до краја планског периода обезбедјгти одређена средства за лотаинју допунског оброка свих запосленнх. 3. Удр\-женн.м средствнма сгдмбеннх фонхова ipeua обезбсдитп станове за оне просветне п остале раднике који желе ла живе на ceav а немају ciaii. као и за просветне радннке који сс пензнонишу а не.мају обезбеђен стан. 4. HacraBKimiLMa iiyiiiiiuiiMj ipuua носгепсно.м динамнком наАокпаБиваш део трошкова превоза ох .местз станомка до места службоваља. 5. По.моћно it те.хннчко треба до краја планског пернола довестн у равноправан положај у погледу обп.ма послова које обав-bajv на својнм радни.м местнма. ocoG.be ННВЕСТИЦИЈЕ ЗА ОСНОВНО ОБРАЗОВАЊГ. Y напедноХЈ планском псрполг потребно је Јпцестирати у следеће објекте осиовног обрззовања: • а. Заврииин зграду за оснонг школу V Доњој Мупоиш:
awn 14 ДАНА CTPAHA 15 б. Изгржмпи вцмду за остов»у пжолу у Поточпу; . _ ___ В. Изградита фискултурну саду Y ОжиркЛј. Изградет просторије за продужеки борввах учехика при двема гралским шхблама. Оредства за инвестиције у напред наведене објекте треба обезбедитн из следећпх пз- »ора: а. Из месних самодоприиоса: б. Из средстава Зајелшшс образовања и Заједнипе за дечнју заштпту. Оредства меснпх самодоприноса обсзбвђп- »ати по плаку Месних заједннна са завођсњем .меснпх самодоприноса за помепута .места. За град Параћнн треба одвојитн јодан одређени проценат будућег самодопрпноса за обезбеђење учешћа у нзградњп зграда за продужепн боравак учсника. Срсдства Заједшпде образовања треба обезбеБивати на основу унапрок утврђснс стопс дрпркноса која би сс увела са спецпјалном наменом за ннвесигцијс и могла би да нзноси око OJO-Vo допрпноса на лнчне дохотке. Оредства Заједнпце за непосредну дечју Ааштитг треба обезбеђивати по фнпанснјсктс плановима ове Заједнице из редовнпх прихода ове Заједнкце a no унапред утврђеној днмамици. Да би напред наведепн програм ипвестиикја био реализован у наредно.м планско.м периоду, потребно јс предузетк следеће: a. У Меспим зајелниихма моста у којњма треба да сс врше инвбсппшона улагака. треба сачинити дпнамнку обезбеђења финанспјОкпх средстава из средсгава месног самодоприноса п ово унети у средњорочнс планове ових заједнииа. б. V билансираиуу средстава Зајзднкце основног образовања за 1976. годтгну н дале ттредвидетп одрећену стопу допрпноса на лнчне дохотке са строгом намено.м за инвестпшгјо. в. V сарадни са Злједнпцом за непосредпг двчнју заштигг направпти дннамкку учешћа ове Заједнтшс’ у обезбеђењу фннанспјских средстава за нзградњу просторија за продужегш боравак ученика прп градсхим школама. г. На основу свих претходпих билансиран»а п договора сачшпгги Инвестицнонк програм за нареднн плански пернод којн треба да буде саставнн део овог Програ.ма. ФИНАНСИРАЊЕ ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА Фннанспрање основног образоваља и васгппања у наредном планском периоду треба да доживи корениту нзмену. Нове СИЗ и Самоуправнн споразум о сппхању дохотка тре, ба да обезбеде адекватну раз.мену рада из.мећу корношка услуга и давалапа услуга. Укупна изворна средства у наредном план> ском перводу треба брже да се крећу од процента пораста националног дохотка у отигини. Стопе допрнноса треба утврћивати на почеггку сваке календарске годпне у складу са гтрограмом радне заједнице, и она треба да расту по сгопн од 20%. Средства за тгнвестшшје треба обезбеБиватн допунско.м стопом доприноса о којој је било речи v претходном поглавл>у. Средства за обезбећивање услова школовања — подпзање стандарда ученика и изједначавање услова школовања полазннка основног образбвања треба обезбеђиватн договоренлм сгопом допрпноса на тврет личних доходака сваког запосленот на подручју огштгне. ЕФИКАСНОСТ ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА Наредни планскк порнод треба да буде испун>ен огромним налори.ма на повећање ефнкасностн основног образовања п васпитаља на много вииш шгео. V том шиу трбба оства * ритн следеће: 1. Мрежу школа треба поставптл тако да се сваком дораслом граћантпгу омогх-ћн стнцан>е осмогодншњс школе. 2. Нацорп.ма читаве друштвене средине треба у рбку за три године пзбрисати катвгорију ученнка који нередовно похађају наставу у основној школн, па због тога на крају го дине остају неоцењени, а касније се од н>кх регруиЈу неписмени грађани. 3. Органпзовзјпсм напорима наставннчодх колектпва уз подизање сгручног рада на много виши ниво треба до краја планског пернода избрисати категорију поноваца у оСновној школи. 4. Пропенат стручне застхттдсности наставе треба још половином плаиског периода подићи на 100% и тиме створити оггтималне уелове за подизале квалитета наставе на веома високи ниво. 5. За реформу основне школе која се очекује нареднпх година треба се темелЈПо прппремити и у складу са тим треба све послове продвиђене Програмом о спровођењу Захонз о основном образовању и в&спитању. а хојн се односе на ово пптање, благовремено нзвршавзтн. IV ОСНОВНО ОБРАЗОВАЊЕ ОДРАСЛИХ Полазећи од Резолуцпје X конгреса Савеза хомуннста Југославије у којој јс речено да основно образовање одраелнх п оппсмеж * вањс треба да постанс предмет непосреднс брнгс радних организацпја, општина н република. неопходно јс сачннити и усвојити Програм лссетогодишње акцпје описмењавања. Елементарно обрззовање одраслих не предciaB.va само просвегпо веВ н шнре лруштвено nirraibe, на чијем се решавању морају ангажоватп сви друштвенп фактори, а пре свега onii v ралним оргахизацијама. при томе акцију треба усмеритн на е.\ементарно образоваibe неппсмених п полуписмет« лица Од 16 до 35 годкна старости, као неопхОдној савременој потреби .мјчног п друштвеног развоја, јер је само потпупо основно образовање претпоставка за свако дал>е образоване и стицање сгручностн. Основно образовање одраслшс може се стећи: а. Редорним шкдловањем прома поеебном наетавном плану и програму за одрасле. б. Ваиредним тколовањем (полагаљем ванрсдннх истгга за једку гии две наставке годкне у законским роковпмз). в. Полагаљеах диференпијалних и допунских иепита. Обзиром на број непиомеиих као и број без потрсбне основне школе у наредном планском периоду школа би треоало да има следеће димензије: а. Шест рсдовних одељенл одраслих Ш и IV годЈгне са око 180 полазника. б. Два припремна истурсна одељеља III и IV године са око 70 уч. в. Два одел». са консглтаиијом са or- 60 полазника. Прегпоставља сс да бн предвиђепн број редовних олељенл задово.вио потребе наше друштвене средшЈе. Припремш оде.вења треба сукиеагано формирати обзпром да је велики број мешгсменпх и онпх бсз погпуног основног образовап>а са села. Љнх у прво.м рсду треба формиратп у пеигрпма и селиштнма оемогодишлих школа хако би се за пршфсму кормстпли наставнппи матичних школа. Ра\ овнх одсл>ен»а треба организовати V мртвој сезони. Рали пружања по.моћи за iio.\araibc ваирсдпих и днфсреиција.\них истпа школа можс да организујс копоулгаиијс у ии.ву пружања Tio.Mohii )1Олаз1С1пи1ма за ученл n прппрсмаме пспнта. Овај облик рада такође може да сс оргаппзује у време тзв. „мртвс сезоне”. Обзпром да школа ради у саставу Радничког универзптета и заједничкп користм просторнје то за нареднп планскп перпод простор нећс бити пробле.матичан. Финансирање наведенОг обима дкмензпја ове школе захтева зпатно већа финансмјска средства. одноено охмах v стартг за 30.000.000 старн.х динара, без поввћања које треба да i-следе по стопи која буде утврђена бплаиснрањелт средстава за 1976. годкну. V ОСНОВНО МУЗИЧКО ОБРАЗОВАЊЕ Y нареднол« планском периоду предшгђа се да капашггег ове школе порасте до 200 учениха. Пошто је зграда у којој је с-мештена шко- \а доста стара и руимирана. просторије доета ве.\нке и неуређене, зграду треба азаптиратк тако да буде у сваком поглоду функционална да бп се жнвот у »>ој несмстано одвнјао. Y том цпл>у треба предузети следеће: а. Треба пзградигп хитјснско сашггарни irnop v самој зградп, (за ово постојп окговаpajvha просгорпја са водом). б. Фасаду зграде треба поправптл ук-вх^п - јућп и поправку олука н дрвеннх конструкшсја, в. Уз постојећу школу треба доградити салу за балег која би истовремено служила као сала за дувачки орксстар. г. Треба адаптиратн просторију која служп за јавне наступе. д. Школу треба опремпти пужннм училнма н ннвентаро.м према норматпвпма. Да бп сс све ово обезбзднло потребиа cv значајна материјална улагања да бн игкола одговарала својој намеЈги п успешно испуњавала задатке којп * се ттред н»у постављају. Т4 ПРЕДВИБЛЊЛ О ФННАНСШСКИМ СРЕДСТВИМА ЗАЈЕДНИЦЕ ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА 1973 —1980. А. УДЕО СРЕДСТАВА ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА Y НАЦИОНАЛНОМ ДОХОТКУ Б. ИЗВОРИ СРЕДСТАВА ЗА ОСНОВНО ОБРАЗОВАЊЕ 1975. 1976. 1977. 1978. 1979. 1980. Годпшња стопа раста а) Национални доходак 924219.000 1.044367.470 1.180.135.241 1333.552.822 1.506.914.688 1.707.806.000 13«,’. 6) Сред. образ. 26.850.000 32.220.000 38.664.000 46396.800 55.676.160 66.811392 20»/. Проиенат издв. ср. за образовање 2,90»/. 3,08«/. 327% 347% 3,69% 3W/. В. ННВЕСТИЦИОНА УЛАГАЊА 1975. 1976. 1977. 1978. 1979. 1980. «/о пор. г. а) Лпчки дох. допр. 20.000.000 24.000.000 28.800.000 34.560.000 41.472.000 49.766.000 20% б) Допр. од пол»опр. 2250.000 2.700.000 3240.000 2.888.000 4.665.000 5398.000 20»/» в) Допр. од занат ус.1. 1.000.000 1200.000 1.440.000 1.728.000 2.073.000 2.488.000 20% СВЕГА 26.850.000 32220.000 38.664.000 46396.000 55.674.000 66.800.000 ПРЕДВИБАН.А A. ОСНОВНА ДЕДАТНОСТ РАСХОДА ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА II ВАСПИТАЊА 1975 — 1985. 1975. 1976. 1977. 1978. 1979. 1980. р.6 стопе раста 1. Л11Ч. дохоци 24.667.000 28.367.000 32.622.000 38.515.000 44.142.000 50.614.000 15% 2. ФЗП — 500.000 600.000 920.000 1.064.000 1.697.000 20°v 3. Материј. грош. 1.774.000 2217.000 2.771.000 3.464.000 4.331.000 5.413.000 25% 4. Амортпзахшја 885.000 1.030.000 1.230.000 1.880.000 1.980.000 2.580.000 20°о 5. Остало 1.500.000 156.000 1.441.000 1.417.000 3.657.000 6.005.000 6. Резорва 500.000 500.000 500.000 700.000 1.000.000 1300.000 Свега 29.296.000 32.770.000 39.164.000 46.896.000 56.174.000 67.809.000 ИЗВОРИ СРЕДСТАВА Оријенташгона врсдност Нкв. сред. Зај. образ. 030% Меснп caw. 1. Нзградла школ. зграде — Поточац 9.000.000 8.000.000 1.000.000— 2. Зрврш. рад. школ. Д. Муппша 3.000.000 2.500.000 500.000— 3. Изгр. фискх>л. сале — Огкнрица 1300.000 1300.000 200.000— 4. Изг. просг. за продуж. бор. у две игк. 3.500.000 2.500.000 1.000.000— 5. Адалтаиија музичке шхоле 2300.000 2300.000 — 6. Опремање школа 50.000 50.000 — • СВЕГА 19.000.000 ________ 17.100.000______________ 2.700.000— До половиие наредниг плансхог периода хшсола трвба да кма 10 наставннка са дирежтором. По-ред постојећих одсека (клавир, хармоника и пггара) потребно је и отварање дувачког одсека и одсека балета. VI СПЕЦИЈАЛНО ОСНОВНО ОБРАЗОВАЊЕ Сп«ција.\но основио образовање к васпнтање у наредном плансхом периоду треба ла добије своје право место у складу са потреба.ма наше друштвене срединс. Према постојећем стању нсопходно је растеретип« два постојећа одељежа фор.мираЈБе.м још једног одел»ен»а, а према досадашњој пракси може се констатовати да ћс сваке годјгнс са терптодмгје наше општинс објективни прнлнв бити 6 — 8 ученнка, за ук.^учењс у први разред. Динамика прилква оваквс деце прс.ма Mecry становања указује па следеће потрсбе: а. Школске 1976/77. голчпс према садаш1км стању грсба формпрагп join једно спепијално оде.«?п»е у граду (треће оде.^еље). б. Школске 1977/78. гблннс формнрати спеппјалпо oxc.wibe у Поповцу за подручје хоје покрива ia матична школа. в. Школске 1978/79. годнне формиратн спецнјално одс.\»ен>с v Погочцу за подручје хоје покрива та школа.' г. Шко.чске 1979/80. године фсрмирати спо иијалио одел»ен>е у Спкириш! за подручЈе хоје похрива та школа. КРЕТЛЊЕ БРОЈЛ УЧЕНИКА ОДЕЉЕЊА И ЗАПОСЛЕНОГ ОСОБЉА »75—1985. “ 1975/76. 1984/85? 1. БРОЈ УЧЕНИКА — УКУПНО 6.142 5.750 а) Први ралред 739 830 — Сеао 413 350 — Град 326 480 б) Н«жи разрели 2.991 3.100 в) Birari разредп 3.151 2. БРОЈ ОДЕЉЕЊА УКУПНО 253 232 — Разредна настава 123 112 — Втшп< разредн 130 120 3. БРОЈ ЗАПОСЛЕНИХ — УКУПНО 410 436 a. Pv-KOBoiehi! калар 17 13 б. Разредна настава 123 112 в. Предмегна настава 186 176 г. Васпитачи продуженог боравка 4 20 д. Адмпнистрагивно особлл 12 18 ђ. Заједнпчке стртчне слгжбе 6 е. Помоћно if техничко особ.ве 62 ж. Васгпггачи са предшколском децом . . . — 8 Ухолико бп ое оваква динамика остварила била би ухључена у спеинјално школова- &е десе за чије укл>учнван»е садж ие постоји могућносг. За отвараље ових одел»ен»а нсопходио је веће ангажоване сгручкпх служби Заједнице образавања. социјалне заштите и здравствене запгтите, хахо ради раног откривања ове деае тахо и радз! предузимања мера у цил>г њнховог школовања и рехабплптациЈе. VII ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ Поступак зз доношење овог Плапа утврђен је Годишњим програмом рада Заједнице к у практичној реашзацији истог се треба прпдржаватн. Предлог за нзмену и допуnv програма можс да захтева: Скупштина Заједнице; Извршни одбор; и пајмање једна трећпна делегаинје. Поступак за пзмену п допуну јс кстп као и за iteroBo доношење. За жзвршеве овог Плана стараће се: Скугпитана Заједнице, Извршни одбор и Огручиа служба Зајсднице. СКУПШТИНА ЗАЈЕДНИЦЕ ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА Број - -------------------- Датум------------------ —
CTPAHA 14 14 ДАНА БПОЈ 47 РЕПОРТАЖА ИЗ ДОЊЕ МУТНИЦЕ УХВАТИТИ КОРАК СА ВРЕМЕНОМ КОМУНИСТИ ЗАБРЕГЕ ПОСЛЕ ИЗБОРА ШШ ЛКТИВН0С1 ДОЊЛ МУТНИЦА Y БРОЈКАМА Село нма 370 домова и око 2000 стаиовштка. Од тога 200 радшЕка п 120 сре д1Боп1колаца. Интересантно јс да овле рстко који омладинац остајс на селу послс осмог разрела. Зато је број пнтелсктуалаца овако вслик. О скопо.мској моћн Доње Мутнгахе говорс п osii подаци: 160 телсвпзора, 25 трактора, 40 аутомобила и тако даље. Дсцембарско поподнс подссћало ie по свежпни на крпшкг лпмунова. Прохладнп сумрак као да јс извпрао из огромног маспва старицс Бабе. Закрпс снега поружнеле cv ова.ј, иначе, жпвописан прслео. Кораип cv на.м посталп нссштрни на подедицц што нијс стнгла да сс отопј! за подневно сунце. С истока кошава је журма ла удахнс мало живота улготвље ној прнродн II општој моното * нији Сигурна зи.ма прсузсла је старање о н»ој. Али ми смо журили љулима Доње Мутнице, да чујемо њнхове бриге н проблеме, успехе и планове. Напори и жеље Данас ово се.\о v коме јс ро ben народнн xepoi Бранко Крс .мановић, велпкан наше Револу кије, настоји да ухвати корак са временом, да се уклопн у наш брзи социјалистички развој. Колико је у томе успело саз нали смо од Миладина Стефа HOBiiha, за.менЕка прсдседника Извршног одбора Скутшггине Месне заједницс и директирз школе: — По средњорочном програму развоја нашс село прелвиђа нзграднд’ нсколико важнијнх објеката. Најважнијн ол њнх је свакако зграда основне школе, која јс већ подигнута до крова, али недостају још 80 лшлиопа старих динара за њено комплетио довршење. Мп очекујемо v то.ме помоћ наших друштвено-политичких организацнја и приврсдс. Иначе, шко ла he иматп 6 учионица, 2 кабннста, радионииу, библиотеку н одеље1вс за ђачку продавницу. Beh до краја месеца увеш * ћс.мо водовол у школу. За ову акцију очекујемо по.моћ ол Ко муналнг завода v Нуприји. Шко ла he по довршетку и.матн и грејањс, а размотрићемо могућност да деци пз суседних села Која учс v овој школи обезбедимо 1< првеоз. Но то је јаш V програмг, а за »егову реалн зацију надамо сс да ћемо наuhii на помоћ п разумевање дргштвсних заједнпца. На пролећс почеће радовина уређивању и ограђнвању спортског иентра v Селу. Матсрпјал ie обезбсђсн, а радови ћс коштати око 20 милмона старих динара. Намеравамо да на спортском терену сваког трећсг октобра, дан када се родно народнл херој Бранко Крсмановић, олг> Јжавамо Школски час и да то постане традиционалан сусрет пнонпра, којп би се после свсчаног дсла програма огледали v спортскнм дисциплпнама. Мислим да ће млади тако најбо * ље vcneni да се одужс свом хеооју, кажс директор Стевапо вић. Y tokv идуће године исрод села, поред а\ то-пута према За јечару, Мутннчани ће нзграднтн бензинску пумпу. Пумпа бн се вероватно подигла у сарадњи са „Југопстролом”. После obiix радова приступп ло бн сс изградњи Дома кул- •гуре, зашто је већ заведен мес ни самодопринос, од чијнхсрс лстава један део мора да сс од ваја за довршенл школе. Овај објект би се изградпо до 19S5. године. а био бн заиста модеран. Планира се да са лржи салу, библиотеку и до'»' пратећс просторије, a v призе млу и самоуслугу. Млади без проСторија Имајући v видг овај подагак, ннсмо mi очекнвали V нам се Мутничани похвале нзу зетним културним живото.м. — Ове године с.мо са.мо једно.м и.малп бноскопску предста ву н to v ходнику старе шко ле, каже Душан Ружић, насМотнв из Доње Мугницс тавник н сликар из овог села. Сем понеке партијс стоног тениса, друге забавс не.ма, ако изгзмемо кафану ,Д1од дипом”. To је разумл»иво. Омлалина негде мора да провсде слобо дно времс. Значн највећп проб лем су просторије. За све оста ло би се некако снашли. — Трсба похвалтгги рад Стрс л>ачке дружине која бројн 70 чланова, каже Мнлија Ружнћ, за.меник днректоиа школе. Алн 11 ту је пробле.м проспуп којн сс наметнуо ce.w после зс мљотреса пре пеколпко годпна, када јс забрањен рад v старој школи па с.мо пресели.чн ђаке v До.м културе. Тако бн некако нзгледао трс нутнп пресек живота п рада у овом селу. А у задрузи? Зем.мрадничка задруга у овом селу је радна једнница .,G\dre". Покрива територнју од четири села. Y ГОРЊЕМ ВИДОВУ Млоди у СК Интересовање младнх за пријем у Савез комуниста у Горљем Видову је све већс. Пре неколико дана на предизборном састаику прпмљена су још четирп нова имена п то: Јовац Живаковић, Жнворад Спасојевпћ, Драгољуб Станковић it Славољуб Аранђеловић. Пријемом нових чланова ова Основна организација Савеза комуниста сада укупно броји 39 чланова, од тога броја 30 су млађи од 27 година, a 15 чланова су по.миривредни произвоВачи. Изборнн састанак за секретара и чланове сскрстаријата одржан је другог деиембра, сазна.\и с.мо од секретара МкМАЛИ ОГЛАС Оглашавамо неважећим ваучер блок број 31 односно од броја 750—775 ТурНСТНЧКО YTOCTHTC.WICO предузеће .Хрза” Турнст биро Јесења сетва је завршена, a V браздама је чтлавном засејана пшеница домађих сорти. Јсдан од највзЈжнијих задата ка задр\те у наредном перподу је тесна сарадња с пољоприврсдницн.ма. Тренугно v задрузи има све га 23 удружена пољопривпсднл ка углавном у области сточарства, али тај he број сигурно бити већи, с обзнром на пове ћано интересоваље нндивидуал них пољопривредннх произвоћ.а ча. — Можда cv пољопривре:.!Шци јсдно време бнли изгубили поверење, али сада стварп иду на боље. Ми се трудимо да га повратнмо, чулп смо од предста вника овс задругс. По завршетку разговора са л»уди.ма из овог села ннсмо се журили да се вратимо назад, јер аутобуси скоро на сваки сат пролазе кроз Доњу Мгпш цу, новнм асвалтним пугем. М. Ди.мипгијсзпћ одрага Глишића, којн је на крају рекао: — YcKopo трсба да поново npiLXUIMO нову групу .M.VUILX којн се исшчу у свом раду. Иначе сви чланози се максчмално залажу на извршењу постављеинх задатака. (Ж. MiiKiih) IN MEMORIAM Данас 3. XII 1975. годинс после дугс н тешке бо лестн преминуо је наш члан колектива. РАДОМИР ЛУКОВИБ ЛУКША дугогодишњи радник Органа упРаве СО Параћин. Његовом смрћу колек * тив Органа vnpaae CO Па раћин, изгубио је доброг раднпка, друга и прнјател>а. Колектнв Органа управе CO Параћин Y Забрезн су 3. новембра одр ркаии избори у Основној орга * низацнји Савеза комунисга па којој су изабрани члановн секретаријата, секретар ц заме * Ш1к секретара. За новог секретара изабран јс Јаков Бурић, а за његовог за .меника Бранко Мнлановић. Интересантно је напоменути да је нови секретарнјат саста влен од сампх омладинаца, и његова старосна структура нзиоси 22 годнне По речнма иовог секретара, први пут је у овом селу дато овако велнко noaepeibe младима који су и до сада желели да раде и да дају свој пуни допринос v соција.\и стичком развоју села. Иначе, партијска органтиаиија Забрегс броји 22 члана,. алн састанцима редовно прпсуству јс и 15 комуниста који разе у Фабрицн цемента „Нови Попо ВЕСТИ ИЗ СЕЛА ДОЊА МУТНИЦА: Недостају nape за школу Радовн на кзградњп нове школске зграде у Доњој Мутннци обустављени су. До сада cv завршени зндарски радови, зграда је стављеиа под кров, али недостају још 800.000 дннара за потпуно довршењс, сазнали смо од Миладина Сгевановића, днрекТора школе. И«а че, било Је у плану да се зграда доврши до краја ове годкне. Очекује сс помоћ друштвепе заједнлце. (М. Д.) СТУБИЦА: Нова продавница Нелавно је Трговтпгско прслузећс ,Дуван" из Киагујевца отворило нову продавницу у овом селу, која јс отворена прс ко целог дана. Овај нови лока.% умногоме ie смањно гужве v већ постојећим поодавншхама, тако да се снаблезање грађача обавља бр жс и једноставнтпе. (Б. .Товановнћ) СВЕЧАНОСТ Y ОШ СИКИРИЦА Двадесетдеветп новембар — Дан Републике свечано је обележен н у Основној школн .ЈБранко Крсмановић” из СиК1фнце. Уз изваиредан културно-умг тнпчки програм кога су припремпли ученици свнх разреда ове школе, примљено ie и тринаест малишана v ппонирску оргатшзаиију. На свечано стн ie одређено нме пионирског одрела „Бошко Буха” и изабран Савст пнонира. v чнји састав су ушли: Нада МилоЈковнћ и Дана Кпкић, роднтел>и. Миле Антић, Мнлан Обра довпћ, Новак Антпћ и Братнслав Марковнћ, насгавнппн. Бпло је заиста величанствено видетн те дечаке и девојвац”, тако да практично село има 37 чланова Савеза комуниста. О нарзднпм задацима говорио нам је новоизабрани сек« рстар 1аков Бурић: — Y Акиионом програмуове организацијс предвиђено ie у првом реду кадровско сређива јбс п омасовллвање. Y скорпје вре.ме при.миће.мо још јелан број чланова нз рсдова о.младине „ радника, а затим Немо настојати да развнјемо што по Tnyiniiv capaAibv са дрггим дрг штвено-помггачкЈш организаии јама. Заправо, предстојп период по јачане активности и помоћи v Комуналном н друштвено-поли Т11ЧКОМ и културном развоју За брегс. М. Днлштрнјевић чице којн су пева.\11, рецнтовали и веселили се, који су свнм срцем желели што велнчаиствспнјс обележитп овај празшгк. На крају cv члансви фолклорне секцнје из Дреновца крунисалп представу својом брилантном нг-ро.м. (Ж.Микиђ) ИЗ РАДА ПЧЕЛАРСКОГ ДРУШТВА На последњем састанку Ynравног п Надзорног одбора Пчелавског друштва „Грза” у Параћину пче.\ари су упознати са појавом Америчке куге, заразне болестп пчелињег легла. Ha iictom састанку усвојен је пред\ог о доделп дипло.ма најзаслужнијим члановп.ма друштва. Договорено је да се нарелна годпшња Скупштина друштва одржи 11. јануара наредне годнне у просторијама Извиђачког до.ма. ♦ * * За нсколчко лана ПчсларсКол друштво ..Грза” из ПараНинх" почећс са прсдаваљима на тему „Развој пчеларства". „Рлл са плечама". .Заразне болестн" п „Употреба пестниида **. Предавања he oirrn одржана у Доњој Муткици, Поповцу, Сикирицп. Рашезипи н Мириловцу. Предавачи he бити: председнти; Пчеларској дрл' пгтва Сима Новаковкћ, члан Угтоависг олбора Живота Радивојсвић. један пол,опрпвре\- 1Ш стручн»ак и једап ветерпнарскн ннспектор. М. Васић ИСПРАВКА Y тексту .Лзбор нових делсгата” Саше Б\кића, који |е објављен у прошло.м бро.|у нашег лпсга, четврта речсница другог naevea погрешно Је одштампано, уместо последibe речи „обавеза" од* штампано је „криза”, тако да 1е реченица добила погрешпи слшсао. Извињавамо се читаоцима н аутору због ове корекгорске грешке. Првостепена комиснја Савета осигураника Републичке заједнине пензијаског и инвалидског осшурања радннка Београд за општину Параћин, на основу члана 24 став 6 Правилника о критеријумима за нзградњу и доделу станова (службени гласник СРС бр. 30/73), расписује Н О Н К У Р с ЗА ДОДЕЛУ ЈЕДНОГ СТАНА Y ПАРАНИНУ Слободан стан се налази у улици 29. новемора у зп>ади пензионера Право учешћа на конкурс имају уживаош< пензија и инвалиди рала са подручја општиие Параћин. Захтев за доделу стана подносп се Првостепеној коШ1СВЈН Савета осигураника Републичке заједнице пензијског и инвалидског осигурања радника Београд — за општину Параћин, преко САВЕЗА ПЕНЗИОНЕРА СРС — УДРУЖЕЊЕ ПАРАНИН. Рок за подношење захтева за доделу стаиа је 30 дана, од даиа објављиваља Конкурса у локалном листу „14 дана” н испшања на огласшш тавлама Савеза пензионера СРС — Удружеое Параћин, Удружење пнвалида рада огтштине Параћин и Стручне службе Регионалве заједнице здравственог осигурања радника п земљорадника Нуприја — Фпллјала у Параћпку. Број 01-1134/1—75. ПРЕАСЕДНИК ПРВОСТЕПЕНЕ КОМИСИЈЕ Благоје Натовић с.р. .. ............................................................................................ ...... Ill...... mu..... . Оорадујте своје родитеље, пријатеље и најдраже фото честитком. За све фото услуге: фото честитке, атељејска снимања, као и за пасоше, нове лич- | не карте и све аматерске радове у црно бе- | лој и колор техници обратите се са пуно | поверења самосталној фотографској радњи | „ФОТО Д¥ЛЕ“, улица Маршала Тита бр. 32, i Параћин. SHiiiiurniiiiiimiiiiiiimmiiimniiHiiintiiiinninniuiiminuimmiiiiiaiinimuiiiiinitiiiniiiiHiunniiiiufi
ИОЈ47 М ДАНА Cl PAHA 15 ЈЕДИНСТВЕНА СРПСКА ФУДБАЛСКА ЛИГА ПОСПЕДЊД ПОЕЕДА • Јединство — Будућност (Ваљево) 2:1 (1:1) Стадион Јединства. Гдедада- Јединство је v последњем па 400. Стрелцн за Јединство: колу јесењсг дела v одличној Пеливаноаић н Грбовић. Црвоигри постигло значајху победу. т картон: Пеливановић. Екипа Будућности из Вал»ева није била достојан партнер Јединство: Богосавллвић,(.3елени.ма” иако су гости првн Живковић, Недслзковић, Бор15е-повели. ■вћ, (В. Пстковић), М. Псгко- Ова победа улева наде навпвић, Веллсовнћ, Васнћ, Мплова-јачима да ће v идуће.м, пролећповнћ, Грбовић, Пслнванозић.ном делу, Јединство конкуриАрнзовпћ (Милићевић). сати за горњи део табсле. Бирамо спортнсту године ла боје јуниорске репрезентацијс Србије на Купу република. 3. Дејан Томнћ, члан мушке екипе ОКК Параћин. Рођен је 1959. године. Y садашњој мушхој екипи ОКК Параћнн тгрсдставл>а незамен-мгзот итрача. Висок, добар техничар, олличан саиграч су врлине које га красе. До сада је бранио боје тгионпрске селекпије Србије. ПАДОБРАНСТВО: 1. Драгмца Башчаревнћ, падобранка Аеро клуба ,»Наша крила”. Рођена је 1950. године. Падобранством се бави ол 1967 године. До сада је напрзвила 700 скокова. Већ четири голине је стандардни члан државне репрсзентаиије. На овогодишљем државном првенству освојила је две сребрче и Једну бронзану медаљу. На Балканском првенстbv у Загребу ове године оовојила је једну сребину и две бронзане медаље. На савезном првенству »ЈСуп младостп” била је изванредна друта. Cdoпгм б.\иотави.м резултатима и бројем скокоза стекла је све услсве за највише признаљс v падобранском спорту — дијамз-htckv значку. 2. Љубиша Наумовић, члан Аеро клгба „Наша крила”. Рођен 1955. годкне. Падобраиством се б?вч 5 година, а од тога је 3 годнне у клубу „Hama крила". Направио је 500 скокова и стекао ттраво на сребрнг и златну зчачку^На овогодишњем првенству Србије у вепма iaxoi коикгоениијн освојно је 3. мвсто, а на државном 20 од 80 падобранаиа. Од стране Савезне комисије за па хсбпанство увгшттен ie v пед кандчдата за државну репреaeirraimiv. СТОНИ ТЕНИС: Повослав Вукомановпћ. члан СТК Бораи. Рођен је 1944. годпн< Стоиим тенисом се бави ол 1971. годиие. Од тада је ттрвн рекет Бориа. До сала је освзјао 1972. 1973. и 1975. године Стонотснис ки куп ПараТпгна. Захваљујући овом' врсном пграчу Борац ie vcneo да се пласпра v Другу српску сгонотеииску .wry и да сада буде на другом месту. Уколико се Борац пласира у Прву српску лиг\', то ће битн највероватније заслуга овогврсног стонотенисера. На крају да поменемо да je у овој години Вукомановић од 133 партија у 11 мечева само три зтзгубио. СТРЕЛјАШТВО: Иван Милојевнћ. Ученик је Ш године ЕШЦ .^оркс Кидрич”. Стреља штвом се бавн 3 године. Стални је члаи ехипе ове школе и до сада је учествовао на киз такмичења. подједнако добро гађа малсжалибарком и ваздушном путком. На такмичењу стрелаца општине, поводом 29. навембра, поставио је нови оппггински рекард у гађању ваздушном пушком са 177 круго ва. Овјрл је наша листа закл»учена. Ми с.мо вам прех\ожпли. а ви изаберите. Листиће са ваииш прех\огом за Спортпсту године доставићеге на адоесу: Редакција листа .»14 ДАНА”, Бранка Крсмановића 16, Параћх«. најкасније до 20. децембра. Општкиска заЈедница за фиаичку xyatvdv и редахиија лиет* Д4 ДАНА” уз вацгу помоћ изабраће најбољег спортисту опппине Параћин У 1975. годит. На основу предлога спортских организаиија и савеза, оформили смо листу 10 најуспе шаијих спортиста током ове године, a иа вама је да упнсиваљем имена сттортисте у глаоачки листпћ изабеосте најбољег спортисту. Најбољима биће уручени пехари а најсрећнијим гласачима следују награде. О наградама за читаопе опшнриије у кдућем броју. Ллста каидидата за Спортнсту годкне: ФУДБАЛ: 1. Милосав Петко * вдћ, стаидарднм центархалф Је динства. Рођен је 1951. године V Стубицн. Фудбалску каријсру почео је у подмлатку Једин ства 1967. године. Сада је један од најбол>нх фудбалера „зелених” и незгменљиви првотимац. Кроз осмогодишњу фудбалску каријеру играо је на свим местима v одбрани, а највигпе на месту цеитархалфа. Био је члан репрезентације клубова Српске лите. 2. Иван Грбовић, зођа назале Јединотва. Рођен је 1952. године у Савиниу к-pai Лесковца. фудбалом се бави од 1967. године када је почео фудбалску харијрру . у. подмлатку Јединства. Незамснл>нви је пентарфор и голгетер без премиа. Прошле сезоие био је најбол>н стрелац у Друтој српској лиги. Својим раллзаторски.м способиостима најзаслуженији је за успех свог клуба. Један једини жути картон. очито говори о његозој бестгрекорној дисциплини на терену. 3. Драгослав Филиповић-Фнћа. члан фудбалоког клуба Ио ток 63 из Плане. Рођен je 1944. годинс. По занимању је наставник флзичког вгилпггања. Спортску каријеру започео јс 1959. године v ФК „Борац”” Параћин. Од 1961. годнне активан Јс итрач матичног клуба V Плани. Филиповић је навални играч са истанчаним оссћајем аа гол. Већ четири годчне наступа за огтштинску фудбалску репрезентацију. НеобЈгчно примеран, фер и дисцз1плш1ова.-1 на терену. КОШАРКА: 1. Славшха Срстеновић, чланица женске екипе ОКК Параћин. Рођена је 1956 v Лешју. Ова висока и изва»редна играчица свакако да је једна од најзаслужнијих кошаркахшша за улазак у Прву савсзну лигу. До скора је била стални ч.\ан јуниорске репрезентације Југославије чије је боје успешно бранила 30 пута. Ове године учествовала је на Европском шампионату у Шпанији. Трезгутно је члан државне репрезентаии|е за Ба.\кансзси шампионат, а потенцијалнн жамдидат за евентуалну олимпијску репрезентаиију.' 2. Јелена Торљанскн. чланппаженске екчпг ОКК Подаћин. Рођена је 1957. године. Ова коЈпаркашица је стуб и моторна сиага екипе. Поселује одлнчму технику и уз то је веома добар стрелац. Атрактивна је за поаматраче. До сада је браннКУПОН ЗА ИЗБОР СПОРТИСТЕ ГОДИНЕ Предлажем_____________ ■____________ име и прсзнме спортисте спортска грана име и презиме пошиљаоца Адреса ПРВА САВЕЗНА ЛИГА ЗА КОШАРКАШИЦЕ — ГРУПА ИСТОК ПОРАЗ ОД ВОЖДОВЦА • ОКК Параћин — Вождовац (Београд) 66:109 (36:56) Споотска хала Школског пен- Ша.мпиони државе, Вождотра „Гоша”. Гледалаца 200. Су- вац, одне.ит cv нз Смедеревске дије Добросављевић и Јевтић Паланкс очек11ване бодове. Раз- (Светозарево). лика у квалЈгтетт је би.\а очигледна. Наше кошаркахшше ниОКК Параћин: С. Петровнћ, cv могле да траже v овом меЈ. Торњански 31, Мирчнћ 1, В. чу ништа сем частног пооаза. Петровнћ, Манојловић, A. Top- Y Првој савезној лнгн nawњански. Филпповпћ 2, Николић, сезона ie завшпена. На *оч свих Мнхајловнћ, Соетеновлћ 26, одигранчх утакмииа ПараћинСтефановић 2, Тарановска. ке iLMajv 4 бода. JYHHOPCKO ПРВЕНСТВО СРБИЈЕ Паланка) — ОКК ПаДодела прнзнања најбољима НА трддициОНААНОМ МЕМОРИЈАЛНОМ TYPHHPY Y МАЛОМ «I»YABAAY „ЛјУБОМИРА ВИТАНОВИНА-БУБАНА” ПЕХАР ОСТАО У ПДРАЂИНУ Традииионални турнир у малом фудбалу ,Л1«ио1риЈад Лзубомира Витановића Бубана” ове године одржан је 29. и 30. но вембра. На тгрниру су учествовале 4 екипе н то: екипе студентоких клубова нз Леско зиа и Младеновиа. Меморпјална екипа студентског к.ц>ба Па раћин и екипа Фабрике бомбона и ратлука ,Ј1араћинка". Овогодипгњк победник је Меморпјална егаша студентског к.\уба Параћин. „Меморијални тгрнир „Витановић Љубомира Бубана” организује се’ сваке годиие у знак сећања на некадашњег члана управног одбора студентског кдуба и фгдбалера Јединства који је тоагично нзгубио жнвот у саобраћајном удесу. 0- вај мемори1ал нема само спортски каиактеп већ ie уједно то и размсна искустава v раду стидентских к.\убова Србије. ‘ На овогодишњем .меморијалу такмичило се по куп систему. Жреб ie одоедно да се у повим сусретпма сретну екнпе Лескпвца п Параћинке и екипе Младеновиа п екипе Студентског клгба Паоаћин. Утакмииа измеђг студената Параћина п Младеновца v регуларном воемену ie завошена пезултатом 3:3 (полувреме 3:0); До котачног резултата овог ме ча дошло се пзвоћен»ем пенала г\е су Патзаћинин били сппе тни|и и меч решилч у своју копист рсзултатом 7:5. Y дпугоч сусвету првог круга између Легковпа и протилогодтинлг победнмка Паваћинке побелу cv слзчпаи Лесковчанп резултатом 6:4. ШАХ ДИНИЋ ДРУГОКАТЕГОРНИК Врњачка Бања ie прошлог месеца, тачније од 16 до 22. новембра бнла домаћин шахисти.ма радшшима из пеле зе.мхе. За титулг најбол>ег шахисте борило се 410 радника, a Mebv н»нма је било и три представника Српске фабрике стакла. Титгла најбо.^ег пптгпала ie ове годиис Милану Bv рану из Београда. Најбоље пласирани представник Стакларе бпо ie Бопиво>е Диниђ који је на овом такмичмву ј стекао назив другокатегорнчка п тиме постигао леп успех. Остала два представннка Раденко Николић н Ралоје Маринковић нешто cv здабије пласнпани п са 6 односно 5,5 освојених поеиа деле од 120 до 180 места. С. Стсфановић 16. КУП ПАРАВИНА Y СТОНОМ TEHHCV Вукомановнћ најбољн Овогодишње такмичење зЗ Куп Параћпна. одржано ie у организацнјн СТК „Борац”. a под покровитехством Општин ске заједшше за фпзичку култу ру. ИнтересовахБс за овоголшнљв куп» премашило ie сва оче кпвања. За зеленим столом ie продефнловало 43 такмичара из 15 развчитих клубова Шума AHie и Поморавла. Победник овогодишњег Купа Параћина v стоном тенису ie члан Бориа из Параћина. Bvкомановић. Он ie v финачком cvcperv зз HiiiaHCv био бол»н п засдужено победио Данила Бе одранског из Тополе. Овогодишње так.хшчеље пока зало ie ла cv стасали млади и талентованн стонотенисери ко јн cv способни да помрсе рачуне много познатијим играччма. Управо то се догодило н прош30. иовеусбра одигран је и фи нални сусрет измеру сгудената Лесковиа и Параћина. Регуларни ток меча зтвршеи је нерешвним резултатом 3:3 (2:0). До коначне победе играни су продужеии од по 5 минута, након чега је и добијен коначни победник меморија. Победник је екнпа студената Параћина резултатом 5:4. Дипломе и пехаци најуспешнијим екипама и појединцн.ма подељени cv на Студеитском балу приређеном v част гос * тију из Лесковпа и Младеновиа. Прелазнп пехар ове годкне остао ie v витоинама стгдентског x.\voa Параћин. док су ттовопласнпана и другопласиваекшта добиле пехаре у трајно вл«снишгво. Најбол>нм поЈединипма додељене cv дипломе и то: Соетеhv Вучнћу најбо^е.м голману (ектша стилената Папаћнн), Јовиш! Ил''ћу н?’бо.\>ем стпелиу Месковап) п Владану Гајићу (М чаленовап) за фер плеј. Obv знача«н» и лепу маниЛесташпу помогли cv и оа*чи холективи name Огггатнне: Фабоика пемечта. Свпсча Аабрпка стакла. Лабппка бо’«бона и ратлпс ..Папа^чнка”. Е чектооднстрибпппа. Пекавско ттт>му зеће ..Изр^п”. Робпа Kvha ..Беогоал” п Општпнско веће технт^е. Р? »оелед ехтгпа након свнх ол^ггпачих 1та *'гипа: 1. Мемог»>г;-..ич CTV’rWTCvnr ХЛ’’ ба П«»т>?Хтп». 2. Сп^ентсхпкл^б Л- *сков«»лг. 3. О»» *1нтетги кл’гб Мхаденоваи. 4. ^чбона п ратлука ..Пзраћчнка”. М. Илнћ логодишн>ем победнику Борп Дулићу, којп ie испао Још у предтакмичењу Иста судбина задесила ie н Мнхајловића из Светозарева и Вујачнћа из Сме деревске Паланке, иначе нама добро познатих шрача. Након свнх партија ре\о»:лед првих пет играча је следећн. 1 Првослав Вукомановић „Борац" П&раћин, 2. Данило Беолпачски „Опленац" Топола. 3. Вујисиђ Зоран „Опленац” Топола. 4. Жи воран Симић „Индум” Снетозарево и 5. Радиша Мпладиповић Памћин. Првослав Вукомановпп овоги АПШ1БИ победник, до сада к oceaiao вај трофеј 19/2. н 19/3. голиие. Организатори овог Kvna. чла нови СТК .Борац” cv Рули Ва неком на челу- побрали cv сва ласкава пппзнања за органнза ци.|у турнира. . С. Сгефановип @ Јасеница (Смедеревска раћин 78:74 (39:37) Споптска хала Школског пентра „Гоша". Гледалаиа 200. Cvдије Ммловаловпћ (Ктзагујсват и Рајић (См. Паланка). ОКК Параћин: ВукадиношЛ, Хворостанскп, Пантић, Марпнковпћ. Вуцо, Живановић, ДРУГА СРПСКА PVKOMETHA ЛИГА Половични резултати П Рукометашн Фабрнке штофова, чдановн Друге српске рукометне лиге групе Запад, у конкурениијв четрнаест клубова освоЈнли су 8. место са 11 бодова Ако бисте укратко оценили јесење првенсгво, рукометапш су v свему подбапплн! Билаис полусезоне је пет победа, пет пораза н један нерешсни резултат. Дали су 271, а примили 264 голова. Y току зимске паузе руко водство клуба счгурно he анализирати прагекли јесели лео гтрвенства и донетп одређене мере. како би се стан»е v ттро лећно.м делу првснства про.меhjlxo. Оптнмизам тренера Стам болића пре почетка првенсгва није био оправдан. Прво место је са.мо жел»а, iep рукометаши hwcv дали оно што се од н»их тражнло. Фпзичка спремност, нелостатак свих ргкометаита одражавала се х*век у Фјгнншх’ ггак-мтгца. He мешајућн се v нсправност рада тренера Стамболића, морамо да констатуЈемо да су ЈБеговп тп’леш< на угаклшТабела после XII кола 1. 14. октобар 12 11 0 1 320:237 '7 2. Локомотива 12 8 3 1 326:261 19 3. Прва Петолетка 12 9 1 2 342:289 19 4. Слога 12 7 3 7 283:271 17 5. Обилићево 12 7 0 5 362:306 14 6. Дискос 12 7 0 5 332:303 14 7. Елмос 12 5 2 5 269:259 12 8. Текстилаи 11 5 1 з 271:264 11 9. Раднички 12 4 0 8 313:323 8 10. 21. октобар 11 3 2 6 269:296 3 11. Јединство 11 4 0 7 310:340 8 12. Трудбеник 12 3 1 8 308:318 7 13. Кабловн 12 0 1 9 304:362 5 14. Копаоник 11 0 0 11 207:394 0 Р. Bead) СТРЕЉАЧКИ TYPHHP V ЧАСТ ДАНА РЕПУБЛИКЕ Ренорд Ивана Милојевића Опипински стредечкн савез уклучујућн се v прославу ^2. рођендана Републике, органпзовао је стрел>ачки зурнно 29. новембра. Туркир ie одржан v салп Школског uetirpa. Такмпчење ie донело ихшчие резултате. Свакако је најзначајннјн резултзт Иг.аиа Мн лојевића који ie nocjaoao огг штински рекорд у rabaiw ваздушно.м пушком са 177 аоетигнутих крхтова. Ивап Мидојевпћ је ученик Екопомског школског центпа чије ie боје и бранно на овом такмичешу. Најуспешнија дружинз била је из Гимназије „13. лхтобар која ie освојнла прва .места у KOHKypewnin iv:nuria :i јгнпорки. V сениорској конкгренцпји ie била стрељачка дружи на Српске Фабрпке стакла. Y жеж-кој KOWvneHunhi титула најбољег стрелиа турнира прппзла ie Л>нл>ап>1 Крстић «3 Гимназије. Ha tapaiv такмнченл cv подел>ене п диплоче одличш!.м н до брим стпедцима. Можла ie ово прнлика н да се напомене пол каквпм vcaor4mr рвлс. стл л*» ”«ине. Тренинзи се обавл»а|у по гаколскнм хплпнима. холнппкма и гчиошшама. И попед чотчих услова за такмиченп и тренин- »ић. Томнћ, Нургуз, Челебић, Милошевић и Тодоровић. Јуниорска екипа ОКК Параћин овога пгга није имала спортске среће У равноправно) борбп изгубила ie бодове, који cv лако могли да .допутују" у Се- Параћин. цама игралп без тектике, рутинероки. Даш 43 гола а праМ1пи 31 од јелне од наклабијих екипа. представлл знак за \ збу-ну! Шта је са екипом? Шта ради одбрана. а шта напад? Овакав билапс ieceiter дела је непотпуи, јер задње коло нмје одиграно због снега. a Текстнлап ir.ua п једну заостаav утакшпц’ поотпв .21 октобра” нз Крагујевна. Ту се нешто може понравити, али стање на табели се неће битно ггооменитн iep првопласипани тимови Локомогива и „14 октобар" нмају 22 односно 19 бодова. Y оквиру XII кола Текпиац ie нграо v Сталаћу # против Трудбеника п успео је да са врућ< *г тепена лонесе хпа бода ој 21:20. Ово.м приликом треба pehn да су .младе снаге дале макспмум. 1 i ге, посгижу се везма добри резултати. Вероватно. ако бп се обезбедили адекватнн ус-ховл. резултати би били ivni .тлачајнијп. поготош' uno се стрел.ачки спрот ухлапа v концепци1у опигтепародне одбраие. М. И. Нзлајс UK ССРН ПАРАНИН VpebvJe: Реднкинонн кплегн1ум ГлцВни w пдгпиорнп урелннк Ropbe Петкпнић Кдреса Редакшне: Ппраћкн •’ KpcMRiwBitha 16 Тел 83-694 (Пгампа: ..ГЛАС ** Кепграл Влп|к« *"«ћепа X Тел 1» «4 Тпраж: 10.300
РЕПУБЛИЦИ НАШ ПУТ ЗА РОЂЕНДАН Централна свечаност поволом 32. рођендана Републике, одржана је 28. новембра у са мт Градског амагерског позориш * та. Чланови решггаторске и фолклорне секцнјс Општинске конферезпхије Савеза Социјалис тичке омладине и хор О1П „Момчпло Поповпћ-Озрен” извели су прнгодан културно vметничкп програм пбд назнвпм ...Ратублодп у здравље!” Окупљене госте на акаделгији, поздравно је секретар комптета Савеза комушгста, друг Пстко Лековнћ. којн јс уједко говорио и о развоју сопнјалистичке Југославије од Првог ззседаља АВНОЈ-а до данас. Наступ аматера окупдених око Општинске конференцчјс ССО поздрављен је бурнимаплаузом. Разшрана младост нленпла јс са сисне. Чланови фолклорнс секцнје извели су снлет кола народа Јггослалпјс. док су сс чланови рецитааорскс секције представили поетским сиенским колажо.м, који је наишао на веома леп пријем. Овај наступ уједно је и докадао да Параћпн има доста квалитетних младих axiaiepa. НОВЕ ПАРТМЈСКЕ КЊИЖИЦЕ Партијска организација ЕШЦ .JSopuc Кидрич”, постала је богатија, 2. децембра за још 33 члаиа. На нзборној се\ниш< Осповис оргаиизашце Савеза KO.Mvinicia уручене су књииише новјш члаиовнма Савеза. Ос- .мсх, чврст стисак руке и ралознало загледањс v нрвенс кн»ижнце, говоре да се сгвара нова, nanpe.uia самогправл»ачка генеpaunja. У нарсдном перноду ову ор пншзацију очекује низ послова, а они ћс моћн да се реа.\:1зују Уједно ово је и први корак ка формирању будућег културно уметмичког друштва. Оппгтинска конферениија ССО и Заједнииа за културу формирале оу иницијативни одбор за формнраље културно гметничког друштва. који ових дана испитује могућиост формирааа једие овакве хултурне инстигуције. ^•3 зајсдшпко деловањс и ученика и професора. Новонзабранп секретаријат о томе најоољс сведочи, јер v »ему се налазе заступљсни, раме уз раме професори и ученици. За секретара организацијс изабрал је поново Момчило Mapковић, наставннк, а за замеш:- ка Гордана Јовановић, поофесор. Поред н«их v секретаријату сс налазе и Миросннка Арапђс * ловић, Милорад Анђелић про- ,Лаш пут — то је Титов пут, Титов пут — TO је наш пут, пут самоуп * равне социјадистичке изградубс, братства и једннства, равноправности народа и народности, геут несврставаља, мира и сарадље са сним народима •у свету”. СВЕЧАНОСТ Y ГИМНАЗИЈИ Ученшш Гимназије „13. октобар” обележавајући Дан Репуолике, нзвелп су Ky v гурно уметничку акаде.мију. На академнји су наступалн најбољи рсцигаторн, певачи играчп. Младост « шарм учига1лн cv сво.је. Током про прама проламалн оу се спонганп аплаузи. Вредно је забелсжити н наступ ученица, чланова гим-настичке секције. којс су нзвеле пар вежби из есгетске гимнастике. фесор, ученини Слађана Тазић, Јаков Вучковић, н Јасмнна Радосавл>евић. Фотопзафпја лево: Уручиваifae партијских кЈМпкица новогтри.мл>ени.м чланошша ■ Савеза комуниста. Фотографија десно: На исто.м задатку профссорн и ученвци. HPNIEN ПИОНИРСШ МАРАМА Најлепши тренугак у животу ћака првака свакако је пријсм у пиоиирску организацију и додела пионЈгрскнх марама. Банн прваин у ооновним школама у нашој општшги постали су пионирн уочи 32. рођсндана Рспуб.шке. Y свим школама је било ведро и вессло о чему сведоче и фотографије са прпјема у пионнрску органнзахшју V ОШ ,Д5ура Јакшић”, ИЗБОРИ У ОБЈЕКТИВУ НАЈСТАРИЈИ — НАЈВРЕДНИЈИ Мсђу првпм гласачш!а v селљма Дрсновац и Ратари билп су најстарији мсштанн. Иако под теретом година, они cv.ce пож\-рилп да на време. обавс своју грађанску дужност. Кандндационе листе су дуго прогчавали и своје поверењс поверЈхли су најбољима. И v Дреновцу Ji. v РатарШла ат.мосфера јс од раног ivrpa бнла празнична. Долазнло се на гласање * са празничннм располсгкењем п са поверсњсм у предложене кандидатс. И V СТРИЖИ СВЕЧАНО Петко Аековић на свечаној Академпји ДОЊЕ ВИДОВО: МАСОВНО НА БИРАЛИШТА Када сл1о посетнли Догве Вчдово затс1сли смо празнвчни расположење. На сваком кор?. ку осећала се празнична атмосifrepa. На бнраллшта се долази ло масовно. До десет часова. к*ада је и направ.%ен овај снпмак, гласало је блнзу 40 одсто ид уписаних бирача. Најмасонi:nje п најсвечаније јс билу из- »леђу 11 и 13 часова, када |с п сбав.^ен највећи део гласан>а Међу мештанима овог .моравског села данима је владал1 'оедизбзрна атмосфера п нај чешћа тема разговора је билз ;!јсср канлиудта за самоуирав не заједнице. ■ Мештавш села Стрижа по о иављеним -јутарнмм' сеоскпм аословпма пошли су на .гласачка места. Долазило се у rpyndма и заједнички су указали повереље иредложеним кандјШ- 'П1ма. Фотографпја из Сгриже печито говори о озбиљности с хојом cfe приступнло г.хасажуОтац, мајка и син заједнпчки су дали * своје гласове најбо л>има. ' • • ; • Одзив v преподневним часовима када их је наш репбртер посетио био' је. добар, о чему сведочи'и податак да *је До 11 чаоова гласало преко 30 одстб уписаних у гласачке сштсковр.
НШИШ ИОРУНА ПРЕДСЕДНИНД СНУПИТДНЕ опдгтние Улазимо v Нову годину, као и увек, пуни оптимиз ма. жеља и планови, са вером v боље сутра, достојан ствсни и поносни, како го и приличи једној виталној на цијн која је, када устрсба, спрс.мна и на искушена и жртве Мп с.мо кренули врло ис правшш путем V настојањг да нам општа Kperaiba поатл к ниво друшгвеног стачдарРашчистили смо са чшвс * ницом да само cnociBctic снагс прсдставдеју најсигур нији ослонац таквим крета љи.ма н да једино наш личнк сгандард можс успешно да прати и изграђује друштвсни. Самодопринос смо умсли као саставни део нашег жи вл>ења н V селу и у граду. Где такве мсре нису адекват не потребама. срелина заосTaie за временом које пролази. Самодоприносом с.мо изграђивали водовод, здравствене установе, школе, путеве, улице. канализацпју. уличнг расвету, инспгп-цпје за збрињавање дене, домове културе, библиотеке и ннз друпос објеката друштвеног стандарда. Сва та улагања су адекватна виспни самодоприноса v односу на потребс средпне и v граду и на селу. Чак су нека ссла v поједннкм акиијама гчнннла више од грала. Ми нс можемо да заобиће.мо чињеницу ла сва ки стандард кошта. а ол впсине стандарда зависн и ње гова цена. Aonfano ie да tv ueHv мо ра да платп она средина н сваки поједннац v љој, који н користи тај стандард. Краје.м наступајуће године истнче самодопрннос за изградњу улица п каналнзаин ie v граду. Параћин ie захвал>ујући улагањима својих трађана постао велико градплнште. Али ie сигурно да н порел много обављеног по сла, још толико нас очекује. На пола nvra не сме.мо да стапемо. II оно што ie изrpabcuo тражн трошкоче у редовно.м одржавању при експлоагацији а опо што ie започето и исплаппрано тре ба до краја извршптп. На то нас обавезује н љулска солидарносг п свс веће пот ребе. Сштрно ie да не трс ба пћи на новећање обавсза. алн ie нсто чако нужно за држати постоЈеће стање и наставитн и дал>е са садаш њн.м самодопрнносом. Од тога нам завпси изград тва улпца и канализапије м љено одржавање. Од тога нам зависни хигијена, здрав и взглед овога града. Темпо нашег развоја ламе ће као неодложене и другс потрсбе и тражн њихово ре шавање. Ha nparv ie прпме на законских пропмса за ве рифнкацијг Школског центра. Значај је V толико biћи, јер благовремено удућује на opurv о младима. са посебннм акиентом чшвснн це да сс у том центру шко Aviv и кадровн радничке ом .\адине, за потребе наше при вредс. Све су веНи захтевп за бс« лом и квалитетнијом здран ствсном заштито.м н јача1вем амбулатно по.ижлинич хе служое. Град нам расте v висинг, од некадашњих четвроспрш * ница сада имамо и стамбснс објекте од девет спратова. To нз дана v лан све вишс намеће потребу за решава илм проблема чређења гробл>а, као врло озбиљног град ског проблс.ма. Све овс потребе представ лају синтезу нашег жчвл>е н>а Почев од потреба садаruibe генерације, преко бри те за младе који представ A»aiv нашу 6vAvhHocr до ода ван»а дужне поште сеннма наших суграћана које испра ћамо до вечне куће. Y жел>и да се v наступаЈућој год1пш масовно нзјаснимо за продужетак самодоириноса и да свим расположивим снагама присгупимо решавању наших жнвотних проблсма, са најлепшим лама честптам свим iiaunnt грађанима наступајућу 1976 XOAlUiy. IfiAHA 0 ГОДПНА II БРОЈ 48 ИАРАБИН 23. ДЕ11ЕМБАР 1975. ИЗЛАЗИ СВАКОГ ДРУГОГ YTOPKA Ц.ЕНА 1 ДИНАР
CTPAHA 2 14 ДАНА БРОЈ 48 ДИСКУСИЈА ЧЛАНА ЦК СКЈ МИЛУТИНА МИЛОШЕВИНА НА КОНФЕРЕНЦИЈИ СК СФС ДАЉЕ ЈАЧАЊЕ САВЕЗА КОМУННСТА Другарнцс п друтови, Y чнтавој нашој земљи, као што знате, обављају се изборм v Савезу комуниста. Ови избо ри који се код вас врше део су општпх нзбора, a у исто вре ме део анализе претходног пе риода н оцењивање тог претхо дног периода. Можемо да каже мо, на основу овог малог увн да који и.мамо нз спроведеннх избора на другим местима, да су оцсне о раду Савеза комуииста за ове прстходне две го дине углавно.м охрабрујуће и да показују да смо v велпкој мери успели да извршимо one задатке који су постављени v првом реду Писмом друга Ти та и Извршног бироа и one за датке који су поставллни X кон гресом, а за нас у Србији и VII конгресо.м Савеза комунн era. He бих говорио о томе, то је познато, са каквим проблемииа смо се мопали суочити непосредно иза Писма и X конгре са, јер то је била управо полазна основа од xoie се морало кћи даље у поставллн»у најнепо среднијих задатака и ради от хлаљаља у првом реду онога пгто је било лоше, како Gn СК могао да јача и како би могао да извршава ове, заиста рево лупионарне, задатке поставл>ене доношељем новог Устава и Х-тим конгресом. Tai период ic углавном био нстппвен радом на лзврптаваљг ових задатака и, без обзира што не можемо рећи да смо све урадили, да ie све v најбољем реду. можемо све да опењујемо веома познти бно и то се практично чинн у читавој земл>п. Без обзира, ко лико можемо ставити критичких примедби на оно што још није учињено, ипак за кратко време ми смо направили крупЈачање Савеза комуниста Мислим да су то позвате ствари, али најглавније остаје даље јачање Савеза хомуипста V целинп и борба за дал>е ожи вотворсње Устава и уставних промена. Такође, остаје борба за развијање друпггвено-економских односа на основама са моуправљања, као и залапн v вези са стабилизационом полптиком и јачањем одбрамбене споообности и безбедности на ше земл>е. Наравно да из ових најглавнијих задатака приизилази читав низ других, алпово је, рекло би се оно с чим ће* мо се највише суочавати и на чему ћемо највише радити. Би сте данас говорили о раду ваше организације СК у претходном периоду. Мислим, на ochobv пзвешта|а, рефера^а и дискусија које су досад во ћене да је та оцена доста солп диа јер су обухваћеии углавном, сви они најважнији посло би који.ма се ова организација досад бавила. Но, сматрам да ie остало недоречено оно друго што се односи на рад СК ва ше органпзаиије, односно на оно што cv практпчно и на|ши ре тледано, задаци Савеза комуниста. Задаци ватпе органттаашт|е нп cv само зато да гнутар себе па справљате о по]единим пробле .мима, већ да се тако оспособљени истовремено ангажујете Крчаг још није завршен • Buuie покушаја даје снаге. На преом покушају застају побећени. • Hesadoeo.'baM cu свим светом? To је зато ипо си и ти учествовао у његовом стеарању. • Ако хоћеш да узбудиш пахао, дај бесмислици употребу. • Сее је маска, јер истина се м тражи у позориипу. • Песник се од.мара пре рада. После рада — облази. из живота. • Мало порочности не шкоди врлини, каже лицемер. • Љубимо ct жмурећи. Да би лакиле бочарали. боба. кад су само двоје чинили рај. • Свако ограничење ствара илузију. • Много ствари — и соет је туЛ, неприхеатљм. Mano маште — и сеет је наш, допадљие. • Одаано је позната судбина проналалача: Америка О сс не зове no Колумбу. Ј • Бпеда личност заузима позу која лапи за пошто- X еањем. • V празнини је удобно сме^тена z.tynocr, ® Мнодраг Мпјовић-Кант с ---------- — -- -------- не ствари у даљем јачању само управл>ан>а и повећању учешћа нспосредних произвођача у управљанд-. Како то не Gn би ла тврдња без аргумената, ми слим да могу само да полсетим иа то, да увођење делегат скогсистема представља п институционално омогућаван>е уд руђкеном раду да учествујепра ктпчно v одлучмвању, не само унутар радне организације, већ на свим нивопма на којима се у нашој зе.мљи одлучује. Исти на, оно што cv бнли главчи за даии v претходном периоду, ос Милутнн Милошевић таје и v овом следећем. Без об зира којим ћемо интензитетом радити и на који ћемо начин још штошта поправити, и дал>е остаје оно што смо назначили Уставом и Конгресом да и у овом двогодишњем периоду, a и дуже, на томе радимо. на извршаваљу задатака од ст ране свих чланова колектива, дакле 3500 радника, наравпо са Савезом комуниста на челу. To је један део. Аруго, скоро да и ни|е Оило говора о томе какви су сада задаии организације СК, Barner колектива v ширим друш твемо-политички.м заједнииама. Ту, пре свега, мислим на Општину, Социјалистички савез, месну заједницу, интереснс зајсднице и друго. Мислим даће то бши неопходно, иначе се неће моћи на најусиешији начнн да извршавају сви поста вљени задаци. Нарочито акосе чланови СК изоловано ангажуic на тим пословима Без ук л>учиван>а широких слојева раvuix људп и грађана, СК иеће моћи да пзврши ту своју оспов * ну, ттредводничку, авангардну улогу. Због тога, није по среди само потреба v 6ooiv л>уди који ће се наћи у бази самоуттоав љанл v Општини. месним заје днииама итд. Y птггаљу ie гче шће a»vah v одлучивању о оним средствима и опом делу дохо тка који nnie тако мали а ко in оллази из оалне ооганизапиie. Основно начело Уставз је гправо v томе да удруженн рад oAAV4vie о пелини друтптве не репрдукпије на свим нпвопма. Зато мпслим да ће, потпу но равноправЕЈО, бити потребно да се у вашој органпзацији рас правл>а и о тим задацпма v Ко.мунп. На тај начин ћс доћп до пове зивања пнтереса ваше радне органнзацпје и пнтереса шире друштвепо-поллтпчке заједчице it упшаја ваше органпзаЦиЈе иа ig што се шире догађа. СамоДаље спровођење Устава Уставне промене такође ће морати да буду и даље предмет расправе за сваку органпзацију СК. Ми смо за ово вре.ме постигли то да смо у свим раднпм организацијамз обезбедидп. институциона \но-ус тавну примену, односно формирали смо основзе организаиије ’•друженог рада, негде радне је лпниие итд. Међутим, to ie ^о ста често чињено без детал>них припрема, без довол»них прпучавања и уз присуство разлтечн1их интереса, тако да никако не бисмо могаи да кажемо да ie то тако савршено урађенои да више нема потреба да се ту врше д«л»е ттромене и усавпша вања. Нисам сигуран да сте и ви сами то тако до Kpaia дАбро спровели, да v свакој јединичи MOi/ке да дође ло изража1а *тп цај непосредног ттроизвођача у одлгчиваљг, не само о дохотку. негон о гсловима радт и гпзивређиванл у пелипи. Верпватно ћете и ви моратп у томе нешто више да урадите. Уставне ггромеие mtaiv за цил» гттрачо 1‘ачаље матепп^ал не базе. Према томе, не може Повећаље продуктивности рада Мислтгм да ће v слелећем пе риоду то бити немогуће, iep у противном и најбоље од\уке иеће вредити ни пребијсне nape, а нарочито ако комунисти, првн не раде свим силама на њиховом извршавању. 3ai о ко нкретно шпање стабилизацЕце v вашој paAHoi организацији значи, пре свега, повећање гтродуктивности рада, то је главни услов за повећаље аохојкз и стабилизације. Повећање про дуктивности рада свакако пред виђа рационалнију прошвод. н>у и већу штедњу, новаторство и патентирање. Добро ie да се после дижег впемена v вашем реферату нешто рекло о новаторсгву и ранионалиTannin. ien сматпам да ту не сто јимо тако добро како бисмо Јачање безбедности Рекао бих још само о томе ie било речи и v реферату да ви и.мате разлога, више од др? гих, да се позабавите јачањем безбедности земље, односпо в? шег колектива и о учешђу чла нова СК и свих радника у ства pan»v и јачању те безбедно^ги. Ми то не чинимо зато игто ми слимо ла Југославији сада пре ти нека изузетна и посебна онз сност. Увексмоимали разненагртаје, притиске и пропаганду са разних страна и завчсно ie било само да аи ie ianer интензитета са Истока или са Запада и то, поема томе. ни«е Еппита ново. Ни ова ситуација о Koioi сада разговарамо пп:е изузетно нова нити сложенија, али мисаи.м да ie у склопу оп ште акције коју водимо за iaчање СК и самоуправног спсте ма и tv ie неопходно да 6vacмо јединствени. Ви ту имагс да више учините, јерисами зна те да сте имали хаварпје и неразјашљене пожаре и, без Миодраг Анђелковнћ: Сгари Параћин управљање се не можс, као што К познато, никако свести само на радну органнзацију, без сбзира колико она ндсално бп ла уређепа, јер то би бнло парцијално самоуправл>а1ве. С тога оно мора бити интегриса no са читавпм спстемом сомо управ.^ања и .мора обезбеђнва тј; vT>mai ралнпка удружсног рада у целинп. :е ннкако говорити о стабилизацији а да се то не повежа и не пос.матра у тссиој везн са »има. Ми ће.мо и v овој годн ни, а вероватно и до краЈа сре дњорочног плана, имати пос\а са економском нестаби.\нош ту, iep су такве карактеристике v светској привреди, па нарав но и и у нашој, да се те тешкоће не могу отклонити у тако кратком року, какав ie једно годишњн период. Читаво то време ће морати, свака оогани зација vдpvжeнoг рада и свака инстигуција која учествује v трошењу и расподелп дохотка, да буде суочена, сачини конкре тне програме стабилизаиијс и да на њиховом извршавању што ефикасније ради. Yonune МИСЛИ.М. да ћемо морати мзого више бриге да посветимо јача h>v олговорности. диспиплинеи ефикасности v споовођендг допетих одАУка а да не говорим о аиспиплини v применп и по штовању закотггости. У 1.рет ходном пеоиоду смо пмачи так dv cmvanniv да cv се закони мпгаи. без великог оизика, за обилазити и не поштовати. могли, не само v вашој ралној организаци{и. Годинама ie то било занемарено, тако да нвје бнло ни моралне ни матери?а.\ не стимулапв1е а неопхолно је да се призна све оно што поедставља унапређење производн>е, уштеду и рационализаиип'. С тим v везн, обзиром ла се налазимо пред пзрадом сред љорочног програма развоја. ви ћете свакако, vkoahko to писте, о вашем nporpawv развоја детаљније да разговаоаге v светлу свих овјгх екопомских кретаља код нас и у свету п добро да проиените којим he те темпом п на који начпн да ље да се развиште. Tv пре све ta, мислим на инвестициону по awthkv а и производну оријен тацију. обзира што не треба сумп»и«и ти било кога, ипак не греба бити ни толико сентимешалан па пустити да се ради оно шго над1 наноси материјалне и по литичке штете. Неттријател, често има за цил> те политичке ефекте који су, за H.eia, значајнији него ли материјал на штета. Такође мислим да све ово што ie данас речепо треба да послужи, не као сгвар Koia he послужнти ради заокруживања материјала са Коп фереЕПШЈе, већ да то буду управо ствари са којима he СК мо рати најнепосредније да се ба ви v будућностп. a ia верујем да he on то и да учини. На кра{у, дозволите, да вас поздравим и да целој организа unin СК и целом колективу, као и новоизабраном рукиводству, пожелим много venexa v раду и надам се да ће резул тати на идућој конференцији бити још бол>и. ТРИ ДЕЦЕНИЈЕ ★ГЛАС Обележасање јубплеја 30. годшињице Шга.чпарско- ■издавачког предузећа „ГЛАС" и 33. годишњице појазе првог броја листа „ГААС”, само је један од многих програма, којим се у суштини, Придружујемо прослаеи 30. lodtiiuibtitfe побсде над фаишзмом. Лист ,ЈГЛАС,:, орган јединственог народно-ослободилачког фронта Србије, покренут 30. августа 1942. године, па основу одлуке ПК КПЈ за Србију, и предузеће, осноеапо 3. октобра 1945. године, судбаносно су везани за нашу револуцију и народноослободилачку борбу, као и за укупне послератне резултате ичформатпвне. ноаинско- •чздавачке и шталтарске делатностц у СР Србији. Његов допринос у гиирењу истине о народној револуцији, мпогострука улога и удео у мобилисању маса и реболуционарних сна?а у борби против непријатела, исToptticKu ie еећ омећен. Илегална штампа била је убојито оружје народнс борбе и његовог јединства, писао је друг ПЕТАР СТАМ' БОАИћ на трогодишњицу излажења листа ЈГЛАС *. — Она је храбрила наше борце, учи.га одборнике, позивала у бој и њсни ударци сједињавпЈШ су сс са ударцима српских партпзаиа". Y ратним условима, долажење до правих ипформација било је изузетно тешко. Размена вести измећу руководства партије, обласних и месних комигета и чланства била је, практично, немогућа. Једино је штампа, преношена с великом ризичношћу и опасношћу, била пеза.иепљива и нераскидива веза, не само унутар партије него и за распрострањену мрелсу револуционара, симпатизера и родољуба. лас” је разумљиво, у томе имао посебно место. He само да је био истински тумач расположења народа, да је својом укупном корисношћу имао огроман утицај на јачање покрета за ослобоћење, него и чињенш^ом да је у сред Београда, у осињаку гестаповском и специЈалне Недићеве полиције био припреман, штампан и растуран скоро три године. To је подвиг који, у аналима илегалне штампе у таквим условима скоро да нема равпа. Истовремено и сведочанство о изузетпој храбросли и еегитини комуниста да се фашистичко зло надмудри и победи. Лист је, истовремено, рељефни сведок једног изузетног времена за наш. народ, за нашу земљу. И не само у рату, него и у послератном периоду. Са јутарњим и еечерњпм избањима, у тиражу од преко 70.000 примерака, остваривао је информативно-политичку улогу пародног- •ослободплачког фронта Србије пунпх осам година. V годипама, које су, вероватно, у новијој историјц наше земље бпле најтеже, иГлас” се доследно борио и оствариеао циљеве СКЈ. Тај период, бесумње, представља у животу листа и самог нредузсћа посебну вредпост и важност. Aonpiuioc предузећа, од престанка излажења листа, информативпој, шталтарско-издавачко1 делатности је, у мииуле три деценије, изразит. Кроз штампу великог броја лкстова, часописа и других публпкација друштвено-прлитичких заједница, oploeiuix органпзација удрЈЛ.,.:. женог рада и пздавачких предузећа, извршен је својеврсни бруштвено-политички задатак. Бриж Mien лч^^чтпчари могли би да израчупају да је за три деценије одштампапо у штампарији „Глас" близу три милијарде разнпх тиража... Дапас је ^лас” са новпм, веома модернпм пропзвод’ ним капацитетима, у хоје је уложио у послед/Mix нет година 25 милиона динара, у потуности оепособљен да задовољи нарасле самоуправне потребе у брзој припреми, штампи и дистрибуцији цнформдција. Управо, због ceeia тога, прослава јубилеја .Тласа” има нарочит полихички, друштвсни и подстицсцни значај. Историјска улога листа и предузећа, као и данашњи допринос и укупни резултати које остварује 350 радника у „Гласу” са преко 50 милиона укупио1 прихода, заслужују да буду на адекватан начин и обележени. ПОСЛЕДЊА ВЕСТ ИЗБОРИ УСПЕШНО ЗАВРШЕНИ Јуче и прекјуче одржани су избори за делегате скупштина самоуправпих ингересних зајсдница н за њихове самоупра вне контроле. Како нам је речено у ипштипској конференцији ССРН, која је заједно са Синдпкатом била носилац изборне активности, избори су успешно окончаии. Као што је познато, из редова делегација друштвених делатносги у месним заједницама бираЈги су чланови скуппггина, како постојећих, тако п новоформираних ингересних заједнина за информисање, те хничку кулгуру и одмор, рекреацију и турнзам радника. Делегације за ингересне зајед иице за облас птривреде, поред досадашњих заједница за развој привреде и стамбене послове, по први пут су бирале и чланове скупштина нове салтоуправне интереснје зацедEinue за локалне и некатегорисане путеве. Упоредо са изборима за органе општинскнх самоуправних иктересних заједница. бирани cv и представници v hokum регионалним и републнчким интересшкм заједницама, док ћс се за остале избори одржати накнадно. Тако ie за члана Скупштине Р1лтубличке СИЗ за магистоалне гпггеве изабран io name Отитине друг Мнодраг Јовановпћ, диплошграЕП! агроном, а за члана РепублЕгчке СИЗ пензпоно и инвали1с *п осмгуваЕ *« дтт Лрагомпр Бурић, ше> ХТЗ службе v Српској фабрици ста кла. Пар дана раније, делегације су извршиле и своје конституисап>е п изабрале своје цред седавајуће и њпхове заменике. 0ДД43АК ДОСАДАШЊЕГ УРЕДННАА Као што 1е познато, од овог броја друг Bopbe Петковпћ, досадашши главни урадннк нашег ли ста. престаје да учествује у уређивању листа, пошто 1. јднуара 1976. сгупа на радно место самосталног рсферента за сал1оуправл>ан>е и норматнвну лелатност у Фабриш! цемента ,.Нови Поповац" у Поповцу. На комкурс за уредника листа пријавио се само друг Слободан Саша Букић, професоо књнже вносги и досадашЕм« лиректор ОШ „Бура Јакшић”, те се очекује да he Отпптинска кон<1>епен- • цнја ССРН на наоелној седнтпш осчобомгти досадашњег и нменоватп новог. уоечнпка. РелакпиЈа се дпуго Пет Kosnhv захваллпе на досалатпњем pa.\v и сарадн>и и же\и mv etvho уо пеха на нозој дужносго.
нови СЕНРЕТДРИЈАТ СН СФС На изборној конферешшјн оргаиизацЈце СК СФС нзабрано је ново руковод_тво фабрнкс. V Сс кретгЕријат фабричког комитета СК изабрани су: 1. ЉиЛзана Балетцћ, ВСС —■ дипломирани правник, Стипе Брнић, VKB — гравер, Станко Васнћ, ССС — економски техничар, Мнлси ко ГаЈић, ВКВ — пословођа погона, Crojaii Живановић, ВКВ — пословођа рачуне из радс, Драгиша Леш|анин, ВКВ — слектричар, Влади * мир Марковић, СС — машпн скн техничар, Радоје Мирковпћ, КВ — стакло — AyBan, Драган Мојсиловнћ, Vine — машински ин-иссњср, Душак Обрадовнћ, ВКВ — стројастаклар, Драгап Сте вановић, ВКВ стројостаклар. За секретара Фабричког комнтета СК, изабран је Илија Нупурдпја ИЛИЈА НУПУРДИЈА, ВКВ стакларски мајстор, сада на дужности командира против пожарне једшшцс. Илпја 'је poben 1973. год:шс v Крунославнју крај Дољсг Mirxo.bua. СР Хрватска. v снромаишој сељачкој породицп. Вредан је и премеран друштвени-политичкп радник, члан СК од 1956. г. Икдустријско — стакларску школг завршио ie v Параћн му 1954. г. м од тада ie иеп рекидно v овом колективу. До сада ie био биран за се кретара п. председника фабрнчког коми-вгга о.младпне, кредссдннка Фабричког олбора сннднката и Управног одбора а такођс и за секре тара Секрстаријат СК v ранкјп.м годннама. Такође и српског синдика.шог већа. Учесник ie првог Коигреса синдпката пнлгстрије н рударства CP Cponie, а бис. ie и дслегат на VIII конгресу СКЈ. Драган Раднћ За заменика секретара иза бран је Доаган Радмћ, ВКВ стројостаклар. Рођен ie у Д. Vhaobv 1947. г. Заврптио је индустријско — стакларску школу а члан СК је од 1965. г. До сада ie био ч.\ан скоро свих форгма друштвено-политнчких организација а обав.\>ао је п функцнје пре дседника Имовмнско — ста мбене KOMiicjiie н председни ка Извршног одбора II ООУР на којој са и сада на лази. СРПСКА ФАБРИКА СТАКЛА - ПАРАПИН СА ИЗБОРНЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ СК СФС ГОД. XXI БРШ 234 КОМУННСТН СПРЕМНН ЗА НОВЕ АКЦНЈЕ • ИЗБОРНА КОНФЕРЕНЦИЈА ОРГАНИЗАЦИЈЕ СК ФАБРИКЕ СТАКЛА ОДРЖАНА ЈЕ Y НЕДЕЛ>¥, 14. ДЕЦЕМБРА • ЗА НОВОГ СЕКРЕТАРА СЕКРЕТАРИЈАТА СК ИЗАБРАН ЈЕ ИЛИЈА НУПУРДИЈА, A ЗА ЗАМЕНИКЛ ДРАГАН РАДИН • КОНФЕРЕНЦИЈИ СК ПРИСУС1ВОБАО МИЛУТИН МИЛОШЕВИН Изборној конфсрснцпјц организације СК, одржаној у недељу, 14. децембра, порсд делегата органнзаиијс СК фабрике, прнсуствовалн су: МИЛУТИН МИЛОШЕВИН, члан ЦК СКЈ, Л>УБА СТАМЕНКОВПН, члан Политнчког актива ЦК СКС, РАТОМИР РИСТИ, члан Полнтнчког актпва ЦК СКС, МИХАЈЛО ФИЛИПОВИБ, секрстар Међуопштинске конференције СК, ЧЕДА РАДОВИБ, члан Политнчког акптва ЦК СКС, НИКОЛА ПЛУНОВИН, делсгат Всћа рспублика и ппкрајшт у Савезној скупшппт, ПЕТКО ЛЕКОВИБ, секретар OK СК Параћин, СТОЈАДИН МИЛЕТИН, председт!к Председшшггва OK СК ПараЈшн. ННКОЛА ЉЕРНЕИН, секретар организациЈс СК ЈНЛ Параћнн. Представштцм Фабрнка стакла, Панчево н ЗаЈечер. прсдставаици фабрнке немснта „Новн Поповац", и представшЈцк фабрикс штофова „Бранко Крсмановић”. Уводно издагаЈвс и реферат о пародиим задацима поднео јс досалашњн секретар Секрстаријата СКНедсл»ко ryibeuuh и том npiLMCKOM рекао: — Изборих’ кокферемцЈвју ор ганнзатгјс СК нашс раднс организатшје одржавамо у врсме када пуном снагам наставл>а.мо актианост »а реализацмји задатака из Рсзолуција Селмог конгреса СКС и X коиrpeca СКЈ. Ово је време које још трпн послсдицс екокомскс « »Јолигнчке кризс нз претходног периода, која је погзднла свс 3OM.be у свеп и која је, ЛЈгректи.0 JLMI индкректно, даповохио \тица.\а иа привредна кретан»а у кашој soalwi. Порсд овнх тешкоћа којс су проистеклс из овакве међународнс апуације, на нашу земл>у се врше и други припгсini са разннх страна и нз различитих пнтереса, јер смо, зиог npjmiuunije-VHe и незанисли с.мо Mirorc кегативне тенденније у погледу опадаља про изволЈБе, cMUTbeibc пласмшш, повећања неодговорносш, нерада нтд. О овим теигденцпјама »га впшс најодговориијих скгпова је детаљно гказано са конкретним закл.рпшма п задашша који нам представљаjv и да.^е углавно.м трајне обавезе које морамо пре овега .чи комунисти да поиггујемои да уз imra самопрсгора па и одрииања. реализујсмо у иаредком периоду. He смемо ни за тренутак да дозволтЈо да се било које одел»ен>с. тодна једшшиа a uoivtobv OOYP. затворе у свој оквир и постану салш ссбч довохнн. Килаљс происса про 113ВОЛЈБС у бидо ком месту про точности представ.^а опасносг и губитак за сваког члана name радне оргакЈгзације. Из тих разлога морамо се максимхшо залагатн за јсдинсгво колектива као целмне и не схкшне полигике и самоуправног соцпјдшспгчког сзисте- « јединсгво .гнтереса свкх зама постадп лгногима трн у оку. Y гаквЈсм условима, имајући увек у вид\ објактивне тешкоће са којима се морамо сгално боритн, треба данас да поставимо даље задатке наше организације СК у којима морамо пор^л задатака на ре- Jtoca у ЊИма и сал!оуиравних шавашг об1ектавж« гешкоћа ОТОрЈ1гаао удр^шањуООУР. да поставимо још конкретнијс ДОСЛсдног остваривања задатке него До садд. на пре- суштинс уСвојених Уставних вази.\ажењу субјективних т& начлш и ставова нз резолуцишкоћа Koje смо имали у пре- . х кош-реса СКЈ. као и w тходном периоду а о коЈИма ста^но боре против сннх омо расправ.\ *а.\и иапредлз- o^.uiKa от\-ђива>ва дохоткакод борни.4 састанцима ООСК-а и v ооУР. на нашЈОј хтоедизоорноЈ конференцијн. Ови залаии морају да буду израз напора наше организаЗА ДЕЛЕГАЦИЈЕ СИЗ УСПЕШНО СПРОВЕДЕИИ ИЗБОРИ иосдсјшх да за већи рад и допринос заједничко.м успеху више и заради одговарајуће том раду. Да бисмо ишли реализацији мора.мо да нашнх СЛСДЈСМО и даље у пданова све оно што омо зацрта.м! а пре свега лланозс развоја. модср.гизаШ1је и усавршаван,а ггроизводњс и пратсћс технике и технологије v омвирима заирта- >јс стабпдЈГзацЈгсне политнке, еконо.микс и тржшшшх усло To претпостав-ba једЈшство цслс радпс организацијс, све nehv стручпост, агова знап>а н ентузвиазам а посебно јединство стручног кадра. уа\ова v којима он радп н ствара, ]< његов однос према стваралаштаг какав јс био у претходном периоду. што је уз ангажовање свих ирогресишпгх снага дало резултате који су нам добро познатп. Поред потребе да се многа искуства. знаља и технологи * ја купују if усавЈМпавају, у жнредном периоду је насушна потреба да сва своја искуства н 3Haiba у областн .материјадне произвздн»е и друпсм областкма унесемо у модернизанију и развој. To се намеће као пужност да негујућм своје кадрове и скуп^ајгћн сопствена нскуства што внше се оријентишемо на сад1оста.\на решења и модернизаиију према п-1анови.ма које ћемо салш ЈЕгоађивати. Ткме ћемо постићи сигурно једЈШСТво, интерес и већи стаидард свнх нас. Задаци комуниста у даљем развоју самоуправних односа 1. Стална је обавеза комуни ста да својом активношћу даприносе критичкој анализи досадашњег рада ООУР-а, одрадника у ООУР. 2. У обдасти матершјалие произвддње, комунисти треба да се залажг: - -г- - — за извршавање оперативimje СК и ралне оргашгзаш!' осталих плаиова као и je, V cKAonv сшк мвда u ак- Kotn.poAV нсп01, ција Koje се предузимаЈу у — * --------------------------- за одЈ иворност свих учесшпка v процесу производње. — за већу продуктнвносг, штедњу и елнчинисаЈве свих iiarnoi земљи у борбп за стабплизашцу привредс п дали ра3BOi самоуправних лруштвеmux односа. зрста пепогреишо; тропгкова. А ЈдаештаЈу о раду СК у — за шго oo.ve коршпћење мзборном перподу кснстатова- капацитета и радног вре.мена. Комуинсги бирају своЈе руководство што у данахшмгм уоловтга не стабилног тржиигга мма изузеган значај за оствариваље рсзултата у произволњи, — клдгузшсти морају ctxuio да ое борс пропш прекршиоца радне и технолошкс дисшшлине, нерада н осталнх неоправданих одсуствовањ^ Ј- основне арганизацијс СК обавезне су да се најкоикретннје dope за ocrsapimaibe npuHuuua расподеле према резудтапша рада и -пше е.ишиiiiuuv рпасност уравниловке. ТС V TOM CM1BLYV V HHTepHILM ■1оавилншдима о лнчним дохошша треба мопишсати све lanocAOHC на всћу пронзводњу и веће резглтате; — с обзиром да је расподела л. X неотуБизо поаво радiniKa 1< да од правилне расиоделе залшси и продукт-квно^г рада то се обавезују ООСК-а да стално прате анализирају расподелу по свим основима. Посебно ctj.vho аналичирати дејство стимулативних правилнзтка и настојатн да се и да-вс пронадазе начини да се uno всћм број раДЈПгка обухвг ги оваквнм иачином иаграћн * вања. 00VP мера, прше обзиром ла су све донелс програме штедвези амтизшфлационих потребно је да ООСК стално пренсгагпгаање И наша радна организашгја изабра.\а је делсгате за делегације Самоуправних интересних заједница из областа привреде и друштвапа делаткости. Избори су обављени у уторак, 9. децембра. Од укупно уписаних 3310 чланова колектнва гласало је 2.733 или у проценгима 82Д6в/». Свака OOYP нзабрала је no 15 делегата у делегације СИЗ из обласги привреде, и по 15 делегата у делеганије СИЗ »з областа друштвене делатности, оспм I ООУР која је за ову делетанију изабра.\а 23 делегата. Од укупно изабраких 128 делегата, 70 су чланош! СК, 14 су жене и 17 омладкнци. Ново-изабрани делегати и делегаиије пзвршили су конститунсање у петак 12. деце.мбра н изабрхки председавајуће делетација и њихове заменпке. У I OOYP за председавајућег дслегације за друштвене делатности изабран ie Стипе Брнпћ, ВК гравер, а за зхменкка Крстилшр Kpcnih, ВСС. За председавајућег делегашсје за привредну делапгост нзабран је Мирослав Аешљак, ВШС, а за замешгка Мподраг Нешић, ВК радник. Делегати II OOYP изабради су за предселавајућег делегацнје у обласпт друштвене делатности Србољуба Јовановића, ВСС а за његовог замеиика Синншу Златановића, ВК V. За прсдседавајућег делегацнјс у областн привредне делатноста изабоан је Драган Радпћ, ВКВ и замешгк Раде Мишић. ВКВ. Делегаинја за друштвсну делатносг Ш OOYP за председавајућег у области дпиитвене делатностн, изабрада ie Милана Нешмћ. ВКВ а за заменика ВикториЈу Бак. ВКВ за председавајуНег Петра Пантића, ВКВ а за заменика Неиада .Ми.шдрага, ВКВ. V IV OOYP за председавајгНсг делепшнје из области лрушгвепе делатности изабран је Светислзв Живковнћ, ВШС, а за замсшпса Драган Младеновић, ВСС. Делегацпја за привредну делатност нзабрала је за председавајућег Милаиа Арсића, ВШС и за њеивог заменнка Слободана Обрадовића, ВКВ радника. Нзбори за делегате у поједшшм Самоуправним интереснпм заједшшама у нашој радпој орпшпзацији, одржавају се 22. лецембра, ове годинс. Са гдасачког места 1 twc програма и буду главни покрстачи за нзвршавање поставл>ен;гх задатака. — иосебан задатак организа * хшје СК је да сгално аналвлира поспгпцте резултате у ибластн матернјалне произвоAibe н да се стално борн за изЕршаваЈве посгав-^ешгх задагаха. — с обиггрпм да су ОСНОШ! средњорочиог љдена развоја и модорппгзашгје технолошког процсса 1976 1980. г. усвојенн од зборова радшк л»уди то сс ira-Mchv иогреба ,\а организације СК узму активно учешће np:i.unco.M year.хашавања и до ношеЈва конкретних планова. Ово зиог тога што од успешне реализације задатака на овам плану најнепосредккје зависк материјадни положај« Ж1ГВОТМЛ стандард радних људи и наше родне организациСпровођење уставних начела н афирмација делегатског система 1. Y oicBiipv овог шгган»а п<> требно је да организација СК извршл аиадизу рада органа уирављања радне органнзашЈје и органа \-прав.%>ан»а у OOYP као и фх-нкционмсање односа M3LMcb\’ овлх органа на бази \ својених самогправнид GTiopasy'ta и др\тих норматинних аката. На оенову таквог сагдедавања треба указати иа уочене сдабости и недостатке v ци.\>у инииирања л спешнијег рада самогпраЕШсч органа н већег ук-^чпвања радника у ох^учЈгаање преко зборова радних људи. 2. Анализирати рад чланова СК v само\ттравни.м органима а тражити одговорност у изнршаваљу њихових обавеза као делегата према раднзш л»у АЈГма v OOYP. 3. Задатак ie СК да сгално прати активност делегаиије п делегата ОУР у већима скупштине ошитине и другим интерс сним заједницама, а посебнтг освртом на односе пзмеђу делегашНа и делегата н лелегашпа и радних л>уди у радној организацнји. (Наставак иа 4. сграни) ПРЕДСЕДНИКУ СКЈ ЈОСИПУ БРОЗУ ТИТУ БЕОГРАД Драш оруже Тито, Данас, oKyiLbenu на Изборној конференцији СК name радне организацијс, сумирамо постшнуте резултате у двогодшањем нерноду, критички и комунистички говоримо о својим ycnectuta и нропуспсма у раду и уједно желимо да Те најсрдачније поздравимо и о све.чу обавесгимо. V свом раду извршавамо задатке, ностављене у Писму, као и одлуке и закЈнучке А’ конгреса СКЈ, схватајући да они нредстављају трајни задатак Савеза комуниста. у цилу учврипшвања ноложаја и још већег ангажоeaiba радничке класе у ншием dpyturey. Hama организација СК иостиже значајне резултате у свом раду. У свом пословању, исто тако, постижемо позитивне резултатс и поред тога што се сусрећемо са низом тешкоћа и улаже.чо велике напоре. Свесни смо да се пред нас и даљс ностављају нови заааци, да нас очскују нове радне победе, те Ти дајемо обећање, da he комунисти и сви padни људи наше радне ортанизације најодговорније ириступчти извршавању свих постављених задатака стурни da ћемо дато обећање испунити. Уверава.мо Те, браги бруже Тито, да ће се комунисти и сви радни људи наше раднс организације доследно борити за развој самоунравних социјалистичких односа у нашој радној организацији, за дооро и успешно пословање и тиме дати пун допринос свеукупном развоју нашег друштва. И ово.и нри.1иком, драги друже Тито, же- .шмо да Ти одамо пуно признање за Твој револуцнонарни pad, а знамо да тиме израхсавамо заједннчку и јединствену жељу свих наших народа ц народности, који су збратгшљени у чврсту, јединствен^ и леиу социјалистичку Југославију, спремни да је бране од свих насртаја спољног и хнутрашњег неноијате.ка, да бране ц одбране своју слободу и независност. Захвалнн смо Ти на Твом мудром руковоћењу којс нам је ствопило углед у целом свету н учинило da се о Jvioc.iaeuju говори са нуно ноштовања и дивљења. Драш друже Тито, комунисти и остали радни људи нашс земље, желе да на.и iotu dyio живиш ц водиш облучно и са истнм револуционарним жаром и снагом за добпобит ceiLx наишх народа и читав01 лшрољубивог чоаечанства. УЧЕСНИПИ И.ЗКОРНГ КПУгћЕРР.НПИЈЕ ОРГАНИЗЛПИЈГ СК СФС ПАРАћИН
СТРАНЛ 4 14 ДАНА БРОЈ 4S КОМУНИСТИ СПРЕМНИ ЗА НОВЕ АКЦИЈЕ Идејно, организационо и кадровско јачање организације СК (Наставак са 3. стране) 1. Борба протав свих аитисамоуправшгх појава и тенден ии1а и носилаца ових пдеолоmia, битна је прегпоставка ја чања идсјног једдгнства и акционе способности СК. 2. Афнрмацнја н доследна примена приншпта демократског централиз.ма у раду новних оргашсзацнја СК н дру птх облика нспол»аван»а акгнвноспи срганизаиије СК. 3. Идејно определ>ење и практична борба за развој самоуп равних односа на свнм ннвбима и cbjlm ооласгима дрхшггвеног живота. мора да буде основно мсрзЈЛо за нријем новнх чланова v СК. 4. Полипгка омасовљаваља организације СК са посебшим иснотом на прнјом младих радннка — непосредних пронзво ћача. у том цил»у потребно је шго веће залагање чланова СК v раду омладинске органи aauiiie. 5. Поштовање к.раггсријума кадцовске политике при нзбору л>уди на одговорне лруштве не и политичке функције и утнцај СК на поштовањс утврреог.сс крЈггеријума. 6. Задаци СК на даљем ндејноорганпзационам н кадровском јачанлг СК. Поред напред наведених питан»а организација СК .мора бити уамерена v правцг дал>ег идеолошког и политичког образовања чланства јер сваки чллн СК мопа себе стално идо 1ио да обогаћује са становишта мархсиспгчког погледа на свет. Салсо тахо ће б&ггн у мо пгћности да ступа V борбу на разоешаванл,- сложене друштвене и привредне проблема * ИАКО ВЕНИ И ТЕЖИ ЗАДАЦИ СЕ MOPAJY ИЗВРШАВАТИ Реч генералног директора Миодрага Милошевића Узимајући ртешће у лиску сији, генерални дгиректор Миодраг Мнлошевић. рекао је да Генерални дпректор Миодраг Милошевнћ је о®о трећи екуп у последпт месец и по дана, на ксме радни л>уди говоре о произво S" ШИРОКА АКТИВНОСТ Y уторах, 9. децембра о.г. у вашој радпој организацнЈи одржана Је заЈедничка седница Председнвштва Конферашије в Извршних одбора Основннх организација синдиката. Иако Је седница имала обпман дневни ред, сва пптаља су кроз шн * року дискусију присутних студиозно обрађена и донето Је више закључака. На седниии су разматране, в после уводног излагања, које је поднео члан председншитва Чсда Јовчић, и неколико днскусија — усвојене тезе за нзраду анализе о раду Основних организација синдиката од избора до данас, и формиране су радне групе за израду исгог. тике п разног нсттрсЈЈате.^скот деловања. Задашг коЈи сгрје пред оргапнзмтјам СК допуњекн су у шнрокој дискусзгји која се разви.\а пос\е реферата. За иеч су сс jas.va.ui каиуннсш нз све четнрн ООСК и на базп нскустава која су стеклн на тедно.м месту или у друштесно-политичкпм оргапизашцама, излагали своја запа * жан>а и предлоге. Тако ie прсдссднпк Самоуправне радничке контроле Стеван Свето.мнровнћ, говорно (» раду ове службе н задаиима који у нареддгом периоду сгоје гтред н>ом. О производ1пгм проблемима са којииа се cycpehv раднн л>уди II. Ill и IV ООУР, говорилн су Драган Радић Мнодраг Радовановнћ и М1с\ан Лрснћ, а Новина Иванковић, дао је посебан осврт на craite реализаиије нашмх производа и лагеровааБе робе. Љнљана Балетић је говорнла о кдеакошкопо.иггичко.м образовању ч-чанова СК. Прсдссдitwk једтгнстввне олганизаинје савеза синдпката Мплан МарKonnh, познтнвно је опснио једннственост акција и сарад1М’ лрхаитвено-полЈгппгкнх органнзашгја, органа ynpaB.vaiba I! г«~нвређиван»т у радној орга .ппацији а као прнмарни задатак свих радних л>уди потеншгоао је задатке у области материјалне пронзводње и самозаштите. Завршавајући своју дискусију друт Марковнћ је рекао да је у нашој радној организаЈшји једна трећина л»удсгва обухваћена ра> ним фгикнијама v свим фору xrwxta, и да је само њихова активногт доволгзн гарант за остварењс свтгк задатака којп стоје пред колективом. дним цроблеми.ма н резултапша, мада су то бнли скупо ви различнтог карактера и садржаја СК је таква органнзација да нема питања о ко„има она не треба да дискхтује. Настављајући своју дискусију друг Милошсвић * је дал>е рекао: — Првог новемира ове године имали с.мо конфгренциЈу на којој смо говорнли о тренутним проблемима и приврсђивању уопште. Зати.м смо на прелизборној конференцнји анализигали рад у претходно.м периоду од 2 године да би данас на овој конференци * ји а на основу тнх констатаци-ја, створњхи одређен прог рам рада и активности за наредни период. Међутим, без обзира пгго је на претходким састанпима и конференцијама било речи о ономе што је прошло, авде, када говоримо о наредним задашсла ннкако то не смемо ла заборавимо јер ће нам исто бити основ за ствараље наступајућсг програма. Дозволите ми са.мо да подсетим на неке ствари везане Извештај о коришћењу голишњих одмора и преглед утрошених средстава на име регреса за одмор радника V 1975. години достављен ie био прмсутни.ма пре седнице, па ie то омогућило широку дискусију на изналажељу што бол>их и ефикаснијих начина за органи аа схвај краћи период 1974,75. године, јер то је оно на основу чега смо и направнли даљи програм активности. У наставку Милошевић је товорио о тешкоћама које су пратиле колектив у 19/4. г. како бн се всзао за тешкоће у 1975. и даље рекао: — Мн iL\ia.Mo да иам од двс пронзводне 00Yf једна практичио остварује гуингак. Ми смо се MebyrjLM, и као чланови СК па преко свих ооталих лиицја, руковоћења и органд управлАнл, npe.ua једном так * во.м раду у тој OJYP односили прнлично пасмвно. Све док, како се оно народски каже, није дошло до rvuie. Онда смо се покрзнулн, па иапра нлн одређсме акцлј)е, изврдшли анализе и дошли до тога да ова OOYP, без утица а неких спољннх фактора, пракпгчно покрива месечно пзслсвање својп.м укупним прнходо.м, односно остварује такав дохолак који може да покрије н .игчне дохоткс и да смаљује негатнвни резултат остварен у претходном периоду. Код друге 00YP која је бо л»с радила, пичели су велики застојм а почела је и огромна разлика измебу месечннх производњн и кретала се и до 1 мн.Аијардс ст. динара. Међу * тн-м, и тамо је, то смо чули и са овг говорипце, Савез кому нлста покренуо широку акцију и успели смо да и v то.м потону побољшамо производн»у, тако да сада огтварујемо планске зздатке. Када се све ово узме у обзер и сагледа, долазимо до тога да ћемо ову пословну годину нпак зазршити oo.ve него што је то показивао девегомесечни резултат. Завршавајући део у коме је говорио о протеклтш проблехиша генерални директор је у наставку говорио о залашша који очекују колектив у наредном перноду. — Следећа годипа је прва година средњорочног плана развоја. Мн смо код нас поставили основе средњорочног плана које су биле на зборо вима ралних л>уди. Међутим, исто тако знамо да те основе које смо поставилн не .могу да буду и једине. Ми се на .азимо у гранп неметала која је уш.\а у оних 11 за које се пра ве дрА'штвени договорн за даљи развој. Како је тн.м друштвеним договором на одрекенн начЈгн планиран и развој стакла, сви планови које доносе основне органнзације морају да се међусобно ксагласе it да то буде јединствен п.\ан, јер план развоја Југославије не може да буде збир жел>а појединнх осиов:шх организаиијa v друженог рада. Како сам и пред седник Савета за че.металс Југославије н Координацноног одбора за усаглашавањс планова развоја, .могу да вам кажем и како то практично изгледа. Друштвеним планом развоја Југославије одређени су оквири у којкма треба да се развија наша привреда а у чије оквире су укомпоноване и одређене цифре које могу да се инвестирају у народном периоду. За неметале је предвиђена цифра од 500 милијарзоваио хоришћење уодишњих одмора свих категорија радника. Y том смислу дато ie неколико предлога: Да се мећу радницима још овог месеца спроведе анкета где би желели да проведу годишњи одмор. да се са уписом почне на почетку паредне године, како би се уплате вршиле v 6 месечнич para почев од фебруаоа. и да се регрес даје само кооисницши Јаједничког олмаралншта. Y везп спровођења одлуке Скупштине општнне о зааош ■вавању прихваћена ie листа приоритета, као н закључии ко- |и cv донетп по том питањи на Конференцији СК, са допуном ла се v obv ралну организацију пе прнмају радници са ове Ансте koi'h cv из ње искљччепи чли cv ie напгстили из неоправданих разлога. На седнпцн је разматран предлог о осниваљу нових самотправних шпересннх за1едница за туризам, овганнзаиију одмора и рекреацију радннка општине Параћпн, информпса ња, техничке културе. за рсопкжалне путеве, пензионог и ннвалидског осип/рања Бгиграда и региона Шумадије и По моравља. Поред 1еднодневне аараде коју су радни л»уди овог колекди ст. дин. а садашње желл основних организација износе преко 1000 милијардјк. Стога сматра.м да можда неће наше основе плана, иако ov биле на зборовима радних л>уди, моћи да буду прихваћене v целости и да ћемо моратп да се уклапамо у оно што ie предви * beno, односно v оне оквнре за које су обезбеђена средства. Задацн су вео.ма обимни a знамо да инвестир ње у наредно.и периоду неће моћ i да буде онакво како ie бнло до сада. Законски трописи ће бнтн много ригорознији и мораћс да се поштују tap ће се у противном примењнвати оштре друштсене санкције. Ми нрлпаламо, друапву које је пре све.а демократско a у исто вргме и в?ло отвсреио и има оријентацију за самоу * правни сиција \изам. Таквог лруштва практично, на свету нема. Због тога што је такво изложени с.мо разнп.м притио иима са стране, јер ни једнима Hu доугима, ако потлсамо блокоЕску поделу, не одговара онз што ми желггмо да постигнемо. Y јгдно.м таквом контсксту судара разних жел»а и intveea преко наше зе.мл>е и нашег са.моуттравног социјализма, сигурно је да у сви.м нашим ochobhjlu организапијама будност мора да буде много већа. Y псто време ми својим радо.м и поступшша нити смемо, нити можемо да дозволимо одређене аргументе са којима се слгжи страна пропаганда и који су практично уперени на наше друштво. Ми никада нећемо и немо жемо заборавити да смо 1941. г. ушлн у рат, нзашли 1945. г. као победницн. да смо нсто тако 1948?. г. врло јасно и одлучно рекли не. и да су то биле године и периодн далеко тежи нсго што cv ла«нас олнооно, да су данашњи пропустп и одређетш недосташт ман *и и да их можемо много брже и лакше савладати ако се буде- .мо понашали онако како од нас захтева Савез кохгунисга. Завршавајгћп сзоју дискусију на Конференшгји, друг Милошевић ie желео да на одређсни начин изразн захвалност досадаиивем хм-ководству и том прилнком рекао: — Дозволите да на коају каже.м да би са ове Конберенције треоало да одамо признан>е и похвалу досадашљем ру ководсгвг, Koie од сада еаше неће бити v нашни оотанима, односно Koie на одоеђени начнн предаје пггафетну палицу нови.м члановима. Јер, ако погледамо новопредложени Секретарнјат, само двојица остају нз старог састава, односно практнчно бпрамо 11 новнх људи. Нарочито бих желео да нстакнем сарадљу између Секретаријата м других органа н оматрам да је овај успех. успех, Секретаријата. Посебно бих желео да се захвалим досадашњем секретару Недељку Гуњенићу, јер је сгварно par лио добро и добро водио ову организацију Савеза комуниста. СИНДИКАТА тива упутили Крагујевиу ла саиираље последииа насгалих од еле.ментарних непогода, синди кат фабрике ]е на овој седни ци одлучио да за фонд солидарне стамбене изградње V Kpaiy јевцу уложи суму од 2,5° 3 v купно издвојених средстава за ста.мбену изградњу v прошлој години, а која ће износити око 150 хн.\>ада динара. На седници ie разматран и напрт Самоуправног споразгма о заједнички.м основама и ме, pn.ui.ua за стицање и распоре- ‘оивање дохотка и расподелу средстава за лнчне дохотке н за делатност истраживање, копанл, производњу и преоаду ле.иетала и немета.Аних минсраха и промет ови.м производииа, којој трупацнји ова радна С/рганшапија припада. Жива активност на изради овог споразума започела је авlycra о.г. После потписиванка в друштвеног договора о распо ређивању дохотка и расподели средстава за Л.Д. између већа Савеза синдиката Србије, Прнвредне коморе Србије, и Ckvttштине СР Србије у јулу месецу о.г. Нацрт самоуправног споразума о ко.ие се на овој седниип оаспвавл>ало односн се на 35 гллчих орггннзација са vxymio п2 Основне организације удруСЛ ИЗБОРНИХ СЛСТЛНЛКА СК ДОБРО ПОСЛОВАЊЕ - ПРИИАРНИ ЗАДАТАК КОМУИИСТА Y периоду од 4—7. децембра о.г. у све четнри основне ој> ганизапнје СК СФС, одржанп су изборни састанци. На овим састанцима комунисти све четирн OOYP још Једно.м су размотрили резултате коЈе су постигли у прошлом, двогодхппњем периоду, похвалили успехе и потражилн начинс за решење н» ких питаља коЈа нису реалнзована са успехом. Пословање рад * не организапнје стављсно је у првн план, као Један од прнмарних задатака, нс само ко.муниста већ и свпх радннх л»уди, Комунисти свих ООСК-а испталн су своје проблеме и заЈед * нички тражили решења. Ччанови СК И ООСК потеццирали су недовољну радпу дисциплину. одсуствовање са посла и расипништво, међул>уд ске односе, стимулатнвније награђивање, недовол>но коришћењс свих капацитета V пого ну, кадрове који нзлазе из школе и њихову Henpnnpe.u.veност за обавл>ање посла. От клањање и решавање ових проблсма биће основни задаци комузшста у наредном периоду Сличнп су проблеми и у П ООСК. Комунисте ове осноине органнзације брине пласман ироизведене робе и лагеровање нсте, а залажу се за активнији став свих ко.иуниста на реша вањг свнх питања, за 6o.ve нор.мнраље рада и усавршава- »е Правилигика о награђивању Проблем застарелости капа цнтета н опремллности мегзлскнх радношша главни ie npoGлем комуниста Ш ООСК. Поред тога истакнут ie недостатак одговарајућег алата, непошговање мера ко]'е доносе органи vnpaB.vaH»a. као н посебан задатак за наредну годину, годину која ће у пронзводним пого нима доћи до већег броја ремоната, од комуниста се захтева што већа дисциплина како би се радни задаци нзвршавали на време. Пласман робе и смањење ла* гера, нор.ма.\но ie и прва брига комуписта IV ООСК. Поред тога v oBoi органнзацнји комунисти су захтевали већу буднсст свих радних л>уди, активнијн Стаиенко Јездић, секретар I DOCK СФС рад Радничке контроле, хао и правилнике плалирања производкс. На сввз! еастаншша бнко ie доста речи о кадровским и иженог рада. Надрт Је ралматрала I конферешхнја делегата одржана 19. новембра ојг. те се исти, са стављеним примедбама на овој коиференцији, ynvhyje на 1’авну дискусију V свим ООУР-а, како би раднипи далн csoie мишљење и сугестије. Овнм споразумом угврћују се основн и мерила за стнцање, распоређивање, утврђиваље и усмеравале дохотка за Оншту заједничку и личну потрошњу, основи и мерила за pacnoaeav средстава за ЛД., основи и мерила за стицање средстава за лнчну и заједничку потрошњу радннка и радних заједннца критерији за одређиваље mini * не и личних примања радннка на терет материјалних трошкова, а прецизирају се и начини и мере за праћење и спровођење споразума. Договорено је да се дате при.медбе и сугестије упугс на усаглашаваме, а коначни текст споразума после усаглашава!ва примедби и уклапања истпх у споразум достави радницима на усвајање. Све послове око израде самоуправног споразума требало би извршити у току овог .месеца iep је његова примена предвиђена од 1. јануара 1976. голине. Ypebyje: Издавачхи савст урединк: Добрила Милетић деолошком 1‘ачању СК па су у том смислу постављени и одређечи задаци наредном рукивод * ctbv СК. Кпмуниста cv изабралп нова pvxoBOACTBa па је v I ООСК за секретара поново гпабран досадашњи секретар Стамепко Јездић, инжењер. a v СекретаБраннсдав Павловић. секретар II ООСК СФС ри!ат cv изабрани: Слободан Иллћ, Стипс Брнић, Стојан Ни« колнћ, Миолпгр Мркаљ, Живорад Бого|евић, Топлица Борђевић, Слободан Дачпћ. Лука Раичковић, Раденко С.инл>алнћ, Радмпла Стсфановпћ. За секоетара П ООСК иза« бран је Бранпслав Павловцћ, a v Секретаријат cv «*адбрами: Петар Живковпћ, Жнворад Игљатовнћ, Собољуб Јовановнћ, Владимив Марковић. Нада Ма ринковнћ, Мплован Милосавље вић, Стевап Светомнровпћ, Милош Стевић. За секретара Ш ООСК нзаЗран је: Радовановић Мнодраг, a V Секретаријат су пзабранн: Миодраг Де6гл>аков1!ћ, Радомир Жпвковић, Чсдо.мнр Jobчић, Знјад Кадрић, Радимнр Макси.мовпћ, Андрија Милановнћ, Милан Недељковнћ, Велн 4ко Шошкић. За секретара IV ООСК иза5ран је: ГоЈко Толић. а за Се * кретарпјат су изабрани: СтоЈан А-\ексић, Л>ил»ана Балетић, Ср * бобран Борђевић, Светнслав Живковнћ, Драгољуб Илпћ, Ео ра Матић, Добрпла Милетић, Славољуб Петковић. СРЕЋНА НОВА ГОДИНА Кад година нова дођв у домовл наше, многи ће за срећу тада подићи баш, ваше чаии. Јер се ваше стакло свуда необично сада цени, а изгледом и лепотом својом, многе жене пллни. Стога желим да Фабрици просперитет дуго цвета, и да сгтакло параћигкко — прати срећа, много лета. Олга Ннколић Нови Београд
БРОЈ « CTPAHA 5 14 ДАНЛ ■■«■1 НОВОГОДИШЊЕ ПОРУКЕ И ЖЕЉЕ ЛзУБА СТАМЕНКОВИБ, прсдседнкк Комиснјс за мећународну сарадњу Већа спндпката СР Србијс; — Радни д»удл СФС, бали су увек носиоцп пајреволуиионарнијих сгремллта, како прс, у току и послс рата. Пистигнути резултатн за послсдiMix 20 и више годнна, покаЗУЈУ да су рзднп луди спремни за још већс успсхс. Y 1975. годши!, су HeCVALWTBO nocnirнути значајни рсзултатп у са- .моуправл»аљу и noeehaifev'про изво.\н>с и продуктпвности рада. Ја, овом рачно.м колективу, за који ме вежу пајпрнја * МИЛУТИН МИЛОШЕВИБ, члан ЦК СКЈ! — Колектив фабрпкс сгакла, као највећн у параћннској огаптини, сшурно се налазп у велпкој обавсзп да као н осгали радни људп у читавој землде, изврши крупнс произ водне задаткс, изменс у друштвено-економскнм односпма у складу са Уставом, повећава свој доходак којп у првом рсAv треба ла послужн за јача1*е матсрнјалне основе раднс организацијс, а исто тако и за noBehaibe животног стап дарда радшсх л>ул» У самој радној органнзапвји, и чнтавој ко.муни. Спгурво јс да постојн велики интсрес пс само код радних л>удч и rpabana неле општинс, већ ширс зајсдшше за развој јсдпог оваквог колектива као што јс параћинска фабрика стакла, с сбзиром да је она једна о* највећпх тгронзвоИача овс врстс пропзводтвс v чнтавој земл»и. С тим у вези, као грана коЈа читаву своју нронзвилњу засннва па домаћој снровнни, заинтересовани смо да та пронзводња растс и што јс још важнијс, да велпкн део те пронзводда буде намењен извозу, прс свега зато што чтггава наша прпвреда има једап од прворазродЈШ.х задатака у паредпој годнии да повећа извоз, да с.маљи увоз н да на тај iranini повећава платну способпост наше зсмл»е прсма пностранству. Колектпв фабрике стакла јс ло сада увек показнвао спремпост дл извршава задатке, па и у мпого тсжпм усдовнма нсРг» шпНсу овп и лшслим да м.ма.мо пупо осиова да очекујемо п да верује.мо ла he у иаредној годинн тај колектив бнти у сгању да постнгне још всћс успехе п још 6o.be резултате него до сала. За то по. стојс објектнвно п матерпјалне прстпсставкс зато поетојн расположсЈвс ирс свега СК. у радној органпзацнјп п свцх осталих радних лодп тако да јс то гарашшја да he сс такви резултатн и постићн, који треба да покажу ла јс у ндуђој годпнн учињен скок у одhocv па прстходпп период. На крају раднпм худима овог колекгива жслим мпого успсха на ncnyibejbv свпх задатака хоји стојс прсд њима. ТПИЈС УСПОМ^НС, ЖСЛ11М у 1976. г. да постпгну Још већс рсзултате у повећању цроизводibe н дохотка. у самоутгравља. iby, a cbilm радинм људн.ма жс.\и.м Tiyno epehe к доброг здравља. НИКОЛА ПАУНОВИН, дело гат Већа република и покрајина у Савезној скупштинп: — Завршавајућн текућу економску годину, раднл л>удн фабрикс стакла и.мају пуно разлога да се похвалс резулташма. Познавају1и! фабрику стакла у претходнпм годЈшама, мохд’ да кажем да резултатп које постижу, посебно iwrpaAibo.M nehn, изград * jbOM аутоматске мешаонпце, у сваком случају дошли су на јсдан степен технологпје када Morv да буду задовољнц нсго у ранијнм годпнама. Такођс мпслпм да организоване снајг. посебно друштвено-полптнчкс орглплзацпје у колективу, са.моуправнп оргаин и руководећн калар n.najv јасну перспскпгау овог колектпва'. Тешкоће које су бплс н painijc и у овој годпни поссбко, делове тнх пробле.ма прскосс н у 1976. г. Међутим. једкнсвто колсктива, јединство оргаип * захпгјс СК посебно, акпшносг свих залсслетшх у колсктиву, је гаранција за всће успехе у napcAHoi годјапп. Радшт.м лу дима фабрикс стакла жслим у 1976. г. још всће резултате пако 1976. г. економскЈт гледано, неће б1гпт пи мало лака, али мислим да ћс онп својом снагом, оргакизованом снагом у радиом колективу посшћи join Bchc успсхе. МИХАЈЛО ФИЛИПОВИК, сскрсгар McbvoiuiiTinicKC кипференшџс СК у Крагујевцу: — Раднп л>уди Српске фабрнке стакла су остварили заачајнс резултатс v спровођењу Устава и политпке СК Југославије. Тп резултатп обавезуjv на нова прегнућа v нарсд * ном перподу, која he омогућнти nocnuajbc још uo.wtx рсзултата у иовећашу произвол * ibc, цродуктивпости рада и стандарда радних луди. Збиг тога, свим радним a»v* дима овс раднс оргаппзацпје, желим у 1976. г. много успеха v осгварпваљу свпх luaiiCKiix задагака, парочпго у прошподно.м процесу. а посебна мп јсжсха да свп радшпш буду стварпп факторп у одлучмван»у no свпм ппташша. како у радном колектпву тако и у ошитпни. ПЕТКО ЛЕКОВ1Ш, секретар Општинскс конференцијс СК: — Оло што једал човек мо жс да пожсли себп. то ја жеЛЈШ колсктшзу СФС. Прс свега много радинх успеха и резултата у. остварсљу планскмх задатака, игго значч всИи доходак, Bchc лпчнс дохоткс, а сами.м тнм већп жпвотни стакдард радш1х л»удп. Трепугпо бпх пожелео ко.мупнс тпма п осталн.м радпи.м људнма који ислрено волс фабрнку и мнсле добро колектпву, да не буду нпмало сенпгмснтални према онима који исмају правилан однос према раду п ПХЈдсгвнма рада, којп својом 1 ;ед|iciiuHAhiiom, забушавангсм на послу, јавашлуку и лругим пеодговбршш поступцп.ма' наносс огромне штете колективу; iLMajy доходак н тако завлачс руку у џеп пошгених радтшка којп улажу цслога ссбс за бржи напрсдак u развој фабрикс. Лажпу , солпдар * нист која јс до сада бпла вс ома шражепа трсба v нарелпој годпип оставктп по стра1ш. а посиоцима нергиуа, недпсшшлипс и других нсгагив * ннх појава показатп правв пут и рећи им ла им iorje м®- сго v колсктву, бсз обзнра да ли сс такви налазс у пронесу произволњс илн у службама. Поручио бмх радним .ч»удиxia ове фабрикс да б\'дно чувајг друштвенг нмовнну, онако како то раде са hmobiuiom код својих кућа, јер и ово у фабрнпи нијс туђс веН ibiixoво пд јс трсба зашпгпгги од неодговорнпх поједпнаиа који пакосе oipoMiie пггетс. како фабрпци тако и читавој друштвепој зајсшици. Cbilm радним худч.ма колектпва СФС. у повој 1976. годпнн. желим много срећс, ра досг. здравл>а. всссл»а и празиичног расположова. са же- .\>о.м да новогодншњу noh про. вслу v веселој и всдрој ат.мосфсрп. РАНКО НИКОЛИћ. прсдссдник Опшпкнског снпдмкално! aeha у Параћпну: Пред колективо.м Српске фа брикс стакла своје вслнкс обавезе у Новој 1976. години обзиро.м на отсжанс условс прнврсћивања у 75. годпни н поред тенденниЈе да сс они у нарсдној годинк нсшто побол. шају, иаравно уз корпшћење свих резервп у пропзводњнМислнм да ће.мо свс тешкоћс v noc.xouaibv Mohn да превазићсмо још oo.wLM органпзова ibCM iia nouo.wuaibv ралнс n тсхнолошке дпсттлшге, бо- .biLM KopiiuihcibCM технике Y3 удружпва!вс свих субјеката који могу да утичу на остварепл планскпх задатака. Познајућп' спагу нашег ко лскпгва с.матрам да ћемо уз залаган.е свих радника спре.мно дочекатп паредну годпну и ја свпм раднтшнма од срца жслнм у то.ме успеха. ДРАГАН ВЕЛ>КОВШ1, пот председник Скупштине општипс Параћпн: — За који да.ч ncnpainhe.MO 1975. годину, која јс за нашу прп вреду 6iL\a вео.ма тсшка, али која и порсд тога има обележјс изузстно диналшчне друшгвено-полнтпчке и економске активносги, на здану далсг јачања материјалне основс рада н спровођсња у живот Резолу uirja. X Конгреса СКЈ, VII Кон rpeca СКС и Устава. Радни л>уди н грађани нашс општшге, улазе у Нову, 1976. го днну, спремнп као и увек да плановс и програме, усвојене и започете у овој годшш, што потпуније реалпзују и тпмс најкбнкретнпје дају свој доп ринос дал>ем развоју name са- .моуправне социјалисптчкс заједнице и стабшизацпје у целинн. Радии л>уди СФС, нашег најбројнцјег колектива, такође he самопрсгорно приступити реализацији пропзводппх задагака у 1976. годшш. и тиме дока затн високу свесг самоуправљача 11 доследппх бораца за ве hv производљу, и већи дохо дак. У obilm претпразничним тренуцпма, када сумирамо послов не резултатс и прппремамо се за реалпзацнју програма у napeдној годпни хгео бпх да из .мноипва задатака и обавеза, пстакле.м са.мо једно питање н ирегочим га у искрену Новогодишњу поруку раднпм лудп- .ма овс организације. Сарадња скупшпше и cbilx осталпх друштвено-полптичкнх органпзација са радним лудима СФС је изузетно добра и сви проблеми од uniper ннтереса за ову друштвено по.игтич ку заједнпцу pemasajv се зајсднички и вео.ма ефикасно. Са другс странс, разу.меваље OniuTinic н за потешкоћс ко јс пратс ову органпзаиију, a које су често пута и сисгемскс природе, је запста вехско у решавању пстих увек прплаш.мо удргжекпм снагама. .Мпслп.м да је то прави пут и начиц за превазплажења проб лема и свега онога што успорава бржи развој ове оргазш * запије. Ову пзузетно добру и обосграиу хорпсну сарадњу која јс карактсрнстпчма п за осталс сргакпзашгје удруженот рхха у нашој Општнни истпче.мо због тога што само такшг.м односом, својственим за luuii соиија.мсстпчкн самоуправпи развој можемо бржс и сфикаснпјс да решава.мо проблсмс. a Time стварамо условсза бржу и потпуннју реализанпју програма за које смо се опредешлн. Моја искрсна Новогодишња жс.кл п порука свим раднпм л>гди.ма овс органпзашгјс, као и оста.\;гм рал1пш љулпма у нашој onumnni. јестс иеговање тгоодуб^ивање н усавршавање тако добре сарадЈве, јер бсз јдпнства акш«- •с и .мисли, без јединствезог делова1ва свпх кас у ннтсрссу 6o.be сутрашљпцс, нема ни ре зултата. И управо у таквој сарадњи лежи кл>уч venexa. Радним л>уди.ма СФС упућу- •с.м дубоку јг искрену честотку за Нову годпну са жсл>о.м да на свом радном месту и у сво.ме дому реалпзују свс планове и жел>е, да у 1976. још чвршће улружс својс снагс, средства и потенцијалс. iep са.мо ма тај пачиц моп; обезбелЈгти услсве за бржи прогрес и дал>е јачањс лрушгвепог п нпдчвидулпог стапдарда. Увсрен сам да и радпи л»у ди исто тако .\шс.\с, а снага нашс радничке класе упраро лежп у томе ла своје мнсли U плановс претварају v Л®’ ло. МПЛОШ ДРАКУЛОВШЗ. пре.1 седлпк Опигпшске конферепцијс ССРН Параћпн: — Улазећи у Нову годину са кови.м радним обавеза.ма н нотгм, и још одговорнијпм задашша. како на пропзводпим пословкма тако п па друш твепо.м политичко.м п.м«иу, рад нш< л»удпма Српске фабрихе сгакла же.иш успешно осгва« peibe cbilx O3iсх* задагака. Како је овај маш вслшиг хо- \CKTiLB si досада својс обавезе п задатке vcneuino пзвршавао, без обзира на п.ихову тсЖ1ш\\ to Bcpvjeu да ће и пареднс, оне који их очекују у 1976. ГОДПШ1 п који he бпги још тежи n још Bchu. овај ко лектив успсшно да реалпзу * јс. У то пмс. свим раднпм .byдима, колекпшп.ма cbaooiiKc сгакла чсспггам Hobv 1976. гоAiniy са жсљом за пуп успех иа остварељу задатака који пропзлазе пз’ nauntx устава, конгресних резолгиија и свсукупнс политпке СКЈ. Аикету водпла А. Мплегпћ каксз сж> пооловали у ■ новембру И ДАЉЕ ИСПОД ПЛАНИРАНОГ ПРОИЗВОДЊЛ II ОВОГ МЕСЕЦЛ нспод ПЛАНЛ Основни план радне оргаиизације за месец новсмбар подбачен 1с по колттчнни за 7,6Mi, a no вредности за 4,1°/». Лко упоредпмо остварену пронзводњу у новсмбру ове годнне са нсто.м из пове.мбра прошлс године. имамо ис hv пропзводњу по колпчнни за 3,2° о, a no врсдностн за 27,6 */. И овог мссепа нисмо успслн да нзврши.мо поставл>сне плапскс задаткс п то овог пута iiGK.b\4iiBo .због слабпјс произволље П ООУР Нап.ме. ако зпамо ла ива ООУР учсствујс са оки 75°о у укпшој про11зводп.п ‘радис * оргз * низацпје, опда јс јасно због чсга је план про113ВОД1БС на нивоу радне оргапнзаппјс полба * чен и норск внсоке црокзводое 1 ООУР у ово.м месспу. Иначе, саглславајући прочзвоуњу no произвомш.м ООУР-има пмамо счедећу сигуанпју. — I ООУР је пребашпа план произволњс по кодпчпнп за 4,1 Гб a no вредпосш за 5,9 */« и остварнАа је највећу мсссчну пронзводшу ди сада. Евпдентао јс да се ди овако внсоке ирипзводње дошло, прс свега, због решења про бдемашке всзане за олнвого пропзводљу. Напме, учшши и шкарт на о.ишото маипшама су ловсдсни на нормални пиво, а доста је посгигиуто 11 V дорађивашу те производње. Мсђути.м, нс треба пспустити пз впда п добар рад осталпх капаиигста у OOYP као на утицај с.ман»смог шкарта и застоја у односу на претходни месец. — П OOYP је подбанила план производЈве по количини за 8,146, a no вредности за 7,9°/9 Са оствареном производ!во.м у ово.м мессцу lie може.мо бити задоводпп, јер јс доста ни жа ол просечпс .месечнс пропзводн.е коју смо остваривалп у ранпјем псрноду. Основнн разлозп због чега П OOVP нпјс дала очскивану пропзводњу cv, углавном cAeAchn: због ситуа ције па тржиппу н.мачи с.мо вслнкп број промепс аргпкаха, затим калупара шгјс бпла v craibv да на премс поправп свс потребис алате, a it join увск је актусмш проблематнка око iipoitiBOAibc парфимерпкког сгакда (слабп учпнип). Порсл навсдених разлога п осстno noBehaini застојп и шкарг су доста утица ли на величпну пронзводшс. Са овакво.м прои.зводњо.м у повс.мбру нпс .мо успсАн \а поправкмо негатпвно извршсле I1A3HCKIIX залагака за перпод јануар — новсмбар овс годпнс. Тако пмамо ла јс основни план upon iBOAibe на ннвоу радпс оргашиацпјс за овај пернод подбачсп пи колнчпни за 4,8% a no врелггости за 4,2 */«. ПАД РЕАЛИЗАЦПЈЕ ТРГОВАЧКОГ СТАКЛА Токс.м месеиа нопсмбра код трговачкш стакла дошло јс до још nchcr раскорака мз Aicby производпм! п рсалпзацпјс јср јс остварепа произволња Јшалпзаована са 14.2',о Овакав ниво рснлизаивјс, можс сс pclni, настао Јс као посдедпца уздржавања трговачкнх оргализација од куповипа. јср сс у току црн пре.мс за попис (пнвентарисаљс) робе, тс пормалпо, свака промстна органнзаипја у том гренугку жели да илш што niaibc робс у сво јим складпштпма. Поред тога у новсмбру је дош.и> до извесnor повећања цена некнм прехра.мбенпм арniK.ULMa који су неопходнп за жнвот, па је знатно маки део породнчнпх буџета остајао за пабавку другс врсте артнкала као што јс стакАо к сл. To нас ynyhvje на закл»учак да је опадањс реаАппх личнпх доходака становнишгва јсдан од бнтних факгора који утичу на смањсњс тражње и обрнуго: уколико дође до пораста ове категорпјс доћи he до директног пораста тражње односно потрошње одрећене робс .\ieby којн.м је и стакло за домаЈпшство. Знатно 6оа»п ПАЗсмаи јс оствареп на иностраном тржшиту гдс јс продато преко 20 одсто новембарскс рсализаиије, што у некоаико прет.ход1шх .месецп «ије бпо случај. Нначс, за једанаест месепн, пзвршење реаАизацнје у односу на производњу пзносн 91 олсто, што указује да је у ово.м периоду дошло до пораста задпха за 9 одсто. Структура залнха je .меБуги.м. таква да обећава љнхово редатнвно c.Maibireaibe али у дужем временско.м периоду. Тако he са лагера нсстатн Baine за yrocTiirc.bCTBo алн тек од априла месец" iixyhc годинс. Трсба iicrahu п miibeiinuy да гржиште данас све вншс лражи лекорисат робу и да ПИС.МО у могућносги својн.м капацигетпма у декорацпји да у потпупостп удоBo.biiMo захтевшма тржлипта. Зато је ангажован и део капапитета од прсдузећа „Будућ пост" нз TTapahinia. Ти.ме јс овај пробде.м дсанмпчпо решен, док остаје и Aa.be акшгја на апгажовању око уноћења тонлог ссчеља чаша које су такођс врло тражене на тржпшту. Мр. ек. Стојан Алекснћ НЕМА ПОБОЛзШАЊА НИ ЗА АМБАЛАЖН0 СТАКЛО РехтзацпЈа амбалажног стакла у новембру месецу пмала је све карактерпстпке креxaiba кз претходЈтх месецп. Н>ен трекд кре. таља II дал>е бележн пад али та лшшја сада кма нсшто блажн пад ucro претходтхх месеmi. Y односу на нредпост производњс у noне.мбру мсссцу врелност рсализацнје достпже процсиат од 59° о док .за 11 мессцп проценат реалнзације износп 9,254b. Кзо што с впди то јс да-bii пад рсалн * зацпјс у месецу нове.мбру у односу на ссмп гембар када је проценат бпо 61,5%. Ако се noгледа тренд кретан>а рсаАизаннје за послслп»а 4 мссеца можс се установитп да дпнпја бележи све бдажи пад.'Ово потврћују и следе1ш подаци: у августу је рсадизациЈа у одпосу на пропзводњу износила 80% у сспгс.мбру'735%, у октобру, 61,5%, у новемиру. 59% док за 10 дапа деце.мбра мсссца реа.м1зацнја јс углавчом на ннвоу производње. Као шго сс ви ли ycne.ui смо да зауставкмо да.М1 пад рсализацијс. Проценат резАпзацпјс би бпо још већп да нис.мо прел крај нове.мбра месеиа пмалн застој у испоруии робс због изнсиадпо ведиког снега којн сс задржао неко.шко дапа. Y но* вс.мбру с.мо iLMaAii н два дана државног празника када наши купцп нису paAiun, а сами.м Thai нп прткмалп poor. И.мали с.мо н сдучај да јс Италлја огранич11да улаз вагона у своју зс.мл>у због својих жслезннчких проблсма, тако да ннсмо моглп да пспоричп.мо уговорсне it пронзведенс коапчинс натем ино-купиу. Све јс ово поред осталнх, нама добро нознатпх 'тнпАаца, упша.\о на вксину реадпзаццјс. Врсдност залиха амбалажног стакла н даbe бсАежи пораст али впшс од поаовпнс врслпостн залпха отпада на тзв. сезонске производс као што су шшске боцс, боце за мпн. воду, боце за сокове, којнма сезона почтве за месец н по н тегле cbilx величина којима сезона почиње негде од маја месеца. Драган Младеновнћ
CTPAHA 4 14 ДЛНА БРОЈ 4» • ДЕЛЕГАТСКА ХРОНИКА • ДЕЛЕГАТСКА ХРОНИКА • ДЕЛЕГАТСКА ХРОНИКА ® ДЕЛЕГАТСКА ХРОНИКА • ДЕЛЕГАТСКА ХРОНИКА • СЕДНИЦА СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ ИЗРАДА УРБАНИСТИЧКИХ ПААНОВА ■ Y врс.мс кода јс наш прошли број већ бно на штампшћу, 8. дсцс.мбра 1975. одржана Је, поред зајсдннчке сединцс Скупшпшс отшгпше и Скупшткне СИЗ образовања, о којој у овом броју пмамо посебаи прплог, н поссбпа ссдтша сва трн већа Скупшткнс општпне, заједнпчка седнниа Већа месних заЈсдшша и одвојсна седнипа Друштвенополнтич * ког всћа CO. Скупштина ie најпре усвојнла Одлуку о нзрадн урбаннсти чких планова. Планирањем и ерсђењем простора предвиђа се if остварујс раиионална урбани зацпја простора и уређење насемних места м ШЈгрттх тери горијалннх пелина v складу са ПОЛ1ГГИКОМ ДЈРУШТВСНО-СКОНОМ ског развоја. a у цил>у унапређења матернјалне основе удргжсног рада и опшпгх услова за живот и рад л»уди. Израда и доношеиБс просторних плапова за шире и ужс териториЈалне целинс и урбанистичких планова за насељена места јс актипиост од поссбнот лруштвено! кнтерсса, па ic v том шт.М' н донета ова Одлука. Активност на планираЈву и vpebciby простора на територи ји Општине, а нарочнто у последкс времс је задовољавају ha. Године 1968. нзвршено је снимањс грађевииског реона града, a 1971. нзрађен јс Ннвелациони план са ocobithckom мрежом саобраћајница, што цредставља дсо документације за израду Генералног урбанистичког плана. V међувре.чену јс донет План о смсрннцама, мсра.ма и основнтгм решењпма за нзградљу, реконструкцпју и М. Лнђелковић: Улица Б. Крсмаковића ПРЕ ТРИДЕСЕТ ГОДИНА Први мрв Пише: Саша Букић Пролећс 1945. године. Над моравски.м ора 1шцама бљескају први сунчанн дант! испуњеfar жамором npooybene природс. Како се брзо временскн садржај увлачи у л»удскл живог, прожн.ма свс около брчшући невидљнвим лланови.ма оно игго више нс треба?! У свих 27 села Параћинског среза нови облзшм друттвеног рада означују свој почетак. Па чак п у забачсним илан1шски.м зассошсча. Првп срески одбор народнс власти фррмирал јс join 4. децембра 1944, годшго и бројао је 60 члано ва у пленумском делг кога су сачиљавалп угледнн људп који су сс доказЈгвалп и доказ,х\и у ратним годинама. Из пожутеле хартијс избијају и.мела: Мнлан Николлћ, из Спкириис, чика Влада из Плане, чика Милојс Литић нз Мприловца. у функцији председнвка јс Драгутин Крс.мановић, отац народног хероја Бранка КрсмановиНа, а касчијс судпја Бранко Tounih. А партијска организаинја је још увек била ма.\оброЈна. на њсном челу јс, у то времс, био Бра><ко Дслић-Дсва а у руководству Драгиша Урдаревић и Мнлс Чолрћ, ко.месар Ко манде .места. Идко ма.\обројнп. комунисга сс ангажују у решавању кр^тлшх полнтнчких залатака. ,,II.v.a.\n с.мо народноослоболилачке олборе у донмм сс.исма а у плашшским смс irx тек почели ла формнрадш — сећа се друг Добрнвоје Бошковић који је, по задатку форхшрања новс властн, боравно, у то време, у Параћину — пронзводња у фабрикама је ipоела због недостагка угља па с.мо најпре приступилн оправии лва камиона за превоз угља 113 Деспотовиа... Бнло јс у то.м перноду до ета тсшкоћа и проблема. Много напора, чес гих зборова и конференнија алн јс Параћтш, као радннчко место. пскрсно прнхватно hobv власт и брзо се ук.\>учно у свс токовс нашег соинјалпсгичког развнгка..." Л свп тн токови су извкрали из мнотх кугака олкуда јс жјгвог покудео жубором нс.мнрних потока и неооуздало.м снагом тх\а. са и скривешш н лукавнм миром моравских вирооа. Свп cv tv, без поговора. Чак н најмлаНк, пнонири. Из добро чуваннх Maiauniia у фабриш! шгофова, кроз рупе у згду. пров * лачпли су сс мршави дечацн и отуда нзвлачмлн балс сакриоених штофовх По одлуии Ко- .мнтста СКОЈ-а већој групи mioinipa, оној цај. сцромашнијој, сашпвене су нове униформе a фотографскн апарат је овековечно тај трену * так иа слици која се чувл као вредан н ipa’r сапутннк. У градској организацнји СКОЈ-а радио је у то време Миодраг Павловпћ-Цилс. Прел нама су одлошш из »>егове беленогипе која, онако разбацана, даје занимљивг хронологију Еремена које ожив.^>ава.мо. „... 16. XII 1944. година, састанак — днсвни ред. 1. Саоттштењс ОК СКОЈ-а. 2. Извсштај о ралу, 3. Питањс града и села, 4. Разно (ситу^ашца), 6. Кадрови ...Другарица Срба прима сс у ср. рук ... Извсштај о раду: Драгомнр Марић, Јовап Таcjfh, Драган Милићевић, Настасија ЕржевњнковнК ... Ппоннрск.1! npiMor, Омладинке, Кн»нжара, ггрестанак секшгја, Кадровскн сектор..." ... „V фабртгцн штофова 18. XII 44. група, сек. 1. Мнрко Всљковнћ, бравар, 2. Силва Бауер домаћниа, 3. Пепнпа Баурс, домаћица. 4. CaanKa Вел1псан»ап, радшша... Припрема конфсренгптје, Пртгредба са конферешпгјо-м...” .......18. 12. 44. Скојевска група у фабртшп што« фова: секр. Радо.мир Шалетић, бравар 2. Живојии Марковић. .ишар, 3. Олга Миленковић, словач. 4. Ната Стефановпћ, штоперка, 5. Војпслав В. Рајић, бравар... Дневнн ред: 1. Орrainnaiwja — чланаршта, 2. Задашт — таклшчен>с — прилог, 3. Разно — конферешшја 4. Аоппси.. - Стотине радника Ф._ штофа — у том раду изради сс у тол< ралу 35 пари одела- • •” (Наставићс сс) Карикатура: Александар Урошевић-Матра уреВсњс града и Ш13 дстал»нпх разрада. као: детаљпа разрада лела nace.va „Ново село". „Глождак”. насел>а „Врапчанс". „Avто-пут”, .Лартизан”. десне стране Улиие Мајора Марка п друге мањс деталле разрадс. План о смерннцама. мсрама п основним рсшсњима за нзградњг, рс конструкцпју п грсђсње градз има краткорочни карактео до доношоћа генералногурбаниспт чког плана. односно има задатак да регултпе нзградњу до 11»еговог доношења. Овом Одлуком регулксане cv врстс и садржај урбанистнчких планова, подручје којс обухватају поједпни урбанпстнчкп планошг, начин условн фЈгнансирања и рокови иихових израда. Истовремено, одреВснп cv и органи ко.ји ће се старатп о њиховој прнмени. Предвиђено ie да се рсшонални просторни план донесе за Шумадију « По.моравл>с. а просторни план за Општпну, Урбанистнчкп плановп израђују се за град, приградска насел>а. турнстнчка места п нска села (Главтгца, По иовац, Стрижа и Тскија), док се за остала села предвнђа израда грба^истЈгчкс (ypebajwc) основс. Скупшпгна је зати_м усвојила лопуну своје Одлукс о делокругу и саставу сталних одбпpa CO. којо.м се ближе регулише актнвпост Олбора за друшгвенс делатности и Олиора з? \рсђиван»с м зашппт човековс средине. Одбор за друштвенс лелатносп! раз.матра. претрсса н про гчава следсћа питања: рад. функционнсаље. унапрећење иословања и обсзбеђсња гслова за рад органа гправс. правосуђа н другпх дслатности ваигтривредс; пратп развој самоуп равних односа v овој областп, разматра пзвсштајс о ралу в ипформацијс о стању v појс ДИНИ.М делатностнма, уколико uncv v надлвжности аругог оабора if v всзи са разматраиим питањнма гтрсдлаже олговара * јуће мсрс. Одбор за vpebcH»c п заштиту човекове срсдтгнс разматра, прнпрема и проучава питанл: запгпгпг човековс срсдине ол опасности које угрожавају жнвот и здравље .^удп. мерс за зашпггу бил»ног п жјгвотјгн.скси света, чувањс и заштиту природнпх вредности човзкове средине, разматра извештаје и информације органа за контро ау прописаннх мера за заштитг човековс средтше, птпптра доношење програма И планова за заштиту човсковс средине н предчаже мерс за љихово остварпва!Бе. На заједшгчкој седницк запш је усвојен Друштвени доiobop о образовању исна комуналшк услуга и Решење о укчдању Основнс школс ,Јовав Јовановић З.ма.ј’’ v Доњем Видову, која припојсна ОШ „Радоје Домановић”, а разматрано је и иеколнко текућих питања. На заједничкој ссдшшк Beha идруженог рада п Већа месшгх зајсднкиа усвојсна ie Одлука о измснама н допунама Оллуке о ибразовању иена појединпх производа и услуга према ус ловткма тржлпгта и донсто вишс решења и закључака из областн имовинско-правних одно са. док ie на oABojenoi седниии Друштвсно-полЈпичког већа раз матран и усвоје Програм рсшавања кадровскпх проблеми Општинског суда и Опиггинског јавног тужнлаштва. М. МЈТхајловић М. Лнђелковпћ: Улица Б. Крсмановнћа СА СЕДНИЦЕ ИЗВРШНОГ САВЕТА ИСПИТИВАЊЕ ПОРЕКЛА ИМОВИНЕ ■ На седншш Извршног савета одржаној 9. децембра. којој је председавао МИЛОЈЕ BYKOBHH, потпредседник Извршког савета, највећс пнтсресовањс нзазвала је Инфор.мацпја о закључцима са заједничке седннце Општинске комисијс за исгптгвањс порскла имовине и чланова Координациопот тела п Ссдници су прпсусгвовалп н прсдставшши друштвсно-политичких органнзација Отпптине. На хтнипијативу Општинскот комнтета СК н Огпптннске конфере1Ш1пе ССРН одржан ie за једнички састанак Општинске комисије за испнтивање порекла имовине и Координационог тела на коме ie оиењено да ic веома мало учшвено на сттровоbewv Закона о пспитпвању по рекла и.мовине, тако да ie дове дена у питање реалнзанија ове значајне политичке axiniie. На ово.м састамку усвојени cv СЛ0 * лсћи закључцн: О Да Извршни савет Скупшnnie оппгпше обезбедн свс погребне гслове за рал Комисијс за псгпгптваЈБс порекла нмовн * Н Гради се мало гаража к ОбЈедиљавањс средстава, јсдшш нзлаз. Интересној заједниии за уређење грађевинског земд>н * шта у друштвеној својпни сваклл1 даном стиже све већн број захгева граНана из стамбеннх зграда за смештај путннчких аутомобила. Једннм делом ове погребе се задовоља вају металшш гаражама, које својим изгледом и функиионалношћу незадовољавају. Знајући за ове потребе Скупптгна општкне пре неколн ко годтгнз донела ic Од\уку о обавсзној изградњп гаража По то.ј Охцчш инвеспггор ко ји изграђује ста.мбену зграду обавезан je да пзградн одрс1зен број гаража завнсно ол броја статга. Односно на свака 4 стана треба изгралпти 1 гаражу п на свака следећа 3 стана 'по 1 гаражу. aniiiiiiiiiimiiiniiniiifniiRmiiiimminmiii g I I I preduzeCe za PROIZVODNJU, KOOPERACIJU I PROMET PARAdlN ЧЕСТИТА н°ву igjg. ГВдИНу РАДНИМ Л>УДИМА И ГРАБАНИМА ОПШТИНЕ ПАРАНИИ ис, прс свега да обезбедн одговарајући стручни кадар зз BobeH»e стручиих послова. Да сс Шеф службе правнс помоћи и радница са којом он ради распореди за обавл>ан>с ових послова пошто сс опсњујс да ова служба за сада нпје нсопходна м да укл»учнвање ових лшха на пословтша KoMHCuie за испкгивање порекла и.мовине меће створити неке посебне друштве-не проблеме, обзиром да у namoi Општиии има довољно адвоката. као н то да Општн:’- ски суд — Предссдник суда пружа правне савете сиро.машнн.м грађанттма. — Од лоношења Одлуке па до данас издају се условн и израђују пројектн стамбснлх зграда са гаражама. Међуптм гараже се Hejurpabyjy a грађани су приморанп да поставл»ају монтажис — рекла нам јс Жнвадинка Јокспмовић. урбаннста у Секретарнјату за ynpaiBHo — правне послове Скутпптине општкне Параћин. Y жел,и да знамо зашто сс V нашој Општикп нс градк ловол>ан број гаража обратнлп смо се Мпрославу Перићу. днректору Комбината „13 октобар”. Y краћом разговору он нам ie нзмеђу осталог ре као: — Гараже свакако треба градити а самим тим поштовати Одлуку Скупштине општиие. Међути-м у самој Одлуцп • Да отшпинска Комиспја за нспитивање порекла имовнне приступн доношељу закључака за покретанл поступка за (гспиптван>с порекла имовчне у свим случајсвима гдс за то по стојс законски услови. • Да сс коордпнационо тело чсшћс састаје са Ко.мисијом за испитивањс порскла н.мовпне и ла 1БСГОВИ чланови буду много актавнији v свом раду како v срсдинама којс су их делегнра ле тако и према КомисиЈи — мисли сс на подношсње преллога за покрстање постгпка са потрсбиим образложењсм. Чланови извршног савста су v својим дискусијама углавном нстаиали калровскс проблеме. како v стручној служАт Комиснјс за нспитпвањс порекла имовине, тако н у самом Оргапу ртраве. Драган Вељковпћ, потпрелседник CO, истакао је да на плану псгпггиваЈБа порекла iluobkhc ннјс лгного учињено Да би се рад на овом пол>у интензивнрао Комисији треба пружити већу помоћ. Само уз бољу сарадњу са осталим друштвено-политнчким организаци јама могу се очекивати боли резултати. Учешће v дискусиш гзео 1е и Петко Лековнћ, секретар ОК СК, и нагласио да ie на свим досадашњим састанштма на којима се диск\гговало о раду ове Комисије, констатовано да на плану испнтивања порекла имовине није готово ништа vpabeно. Осврћући се на кадрозске проблемс ове слгжбе који cv на ово! седшпти испшани друг Лековић ie тшспстирао да се ти проблемн што прс регпе, како би се ова слуђкба оспособила за рад. Ha Kpaiv седниис усвојеи је закључак ла се Мирко Кнежевић, шеф Одељења за нмовнн * ско-правнс послове п Жарко Бојанпћ, шеф правне помоћп и раднЈша Голубка Младеновнћ премссте на рад у стручну службу Комисијс за нстгпгватБе иорекла имовине. М. Михајловпћ треба тачно дефшшсати обавезс инвестнтора као и то ко ће да буде инвесгнтор гаража. Са друтс стране као представник радне организацнје ко ја гради станове за тржнште а самим тим и колектпвне гараже мисдим да Одлуку треба 1гзменнти и допринеги тако да неку обавезу преузму и сами купци станова. На.ма као взвоБачима радова одговара да градимо што всћи број станова а саАПШ тим одрећен број гаража спгм да се нађс ннвесттггор станова са гаражама.” Како нам јс рскао друг Перић треба тражгггп пре свега у обједшвавању средстава за стамбеиу изградљу у оппгпгни Параћлн. Овакву акцпју свакако треба подржати, а лотле ће сс м лале ређати металне гараже или ће се аутомобнлп паркирати на тротоартша ПШ1П1 I
КРО7« 14 ДАНА CTPAHA 7 ИЗБОРНА КОНФЕРЕНЦИЈА MECHE ОРГАНИЗАЦИЈЕ CK HA СДСТАНЦИМА HE MIME TOTEM ДА CE ПРЕСЕДИ ■ Прва нпборна конферснција Месие op ганизациЈе СК града одржана Је 18. дсцсмбра 1975. 9 Поред другнх гостију, ссдннци су присуствовали друговн СтоЈадип Милетић. председHIDC Општннскс конфсрснпије СК и Петко Лековић, секретар Општинског комитета CK D Уводно излагаљс о наредшгм задацпма Савеза комуниста грала поднео је Томислаз Арснп, секреrap МК СК ■ За новог секрстара МК СК изабрана Је Душанка МнлосавмвкВ, скономски техпнчар Завода за запошљаваље В Са конфсрсиције је упућсн телеграм другу Титу ИВТ „БРАНКО КРСМАНОВИН”: ОДРЖАНА ИЗБОРНА КОНФЕРЕНЦИЈА СК Комуннстн одговорнн за стабилизацнју D Конференција СК оценнла двогодишљн рад v ко.ме комуннсти нису задовол»Ш1 резултатима ■ Четворомесечна производња у залнхама S Друга фаза прнменс уставних начсла □ Одлучиа борба на побољшаљу радне н технолошкс днсциплпне И 1976. голЈгна бпће тешка за Штофарпе п орпјентација па извоз. одсто. Међуфазие залихе су смањсне н за неколико пута (Ишивачннца) п да је сада због нсдостатака капацитета грло цроизводње Одељеље тка чнзше. Срстеновић јс затим гаворио о трснуппш тешкоћа ма па довршењу радова на ногој дорзди, која rpe'a да noчнс са радо.и маја 1976. „Вслика је штета да Једаи објекат који јс други нли трећ« у Европи по функционалности и решагашша мора да стоји због увоза спреме од 34 .милнона нозих дпнара, а чска сс одобрењс надлежних. Ако зпамо под каквпм условима рада радс л>иди у старом о.\еАктивност Месне организације Савеза комуниста нсцрпно јс обрађена у доставл>еном Извсштају о раду, а о нарсдиим задаци-ма говорио је v свом vtjoahom излагању друг Томнслав Арсић, досадашњи секрсiap Мсснс конференније СК. Пошто је најпре пстакао да сс досадашња актквност одвпјала v вео.ма сложенпм др\ *ппвеним vcAOBHXfa, он је акцпју комгниста на најважнијим тггањпма оненио следсћи.м рсчима: После Ппсма друта Тпта и Извршног бироа Председниш * тва СКЈ успсли смо да v појсдшшм ОО СК разби)е.мо разне зацијама и да би прихвзгање истих штетило раду ОО СК. Овакво понашањс и постгпли поједЈгних чланова СК водг. опортунол! понашаљу к слабл»сн>у моћи ОО СК. Зато овакве колггнпсте који топдсншгозио, — Систсм безбедиости јеин тетралии део нашег друштвеноекономског система. Свакн комуниста и свакп грађанин Hainer града мора да 6vac део то га система. V там ХПМ»у ОО CK ђе извршити зздужење ко хпииста. технократске снаге којс представљале латентну опасност уношења разних девијантних појава супротних Савсзу коАгунпста. To не значи ла свс слабости отклоњенс у СК н да нам сви механнз.мн v партнјскјш редовима пзваирсдно добро функцпонишу. Напротив, осећају сс дубокс послсднцс које је за собом оставпо период лпберализма, који сс још ту и тамо осећа код поједнних чланова CK v неким основним оргаиизацијама CK. Y нашим основнн.м органпзацијама СК запажена ie појава понашања неких чланова Савсза комунчс * та да на састанцима где се разматрају вео.ма важна nnraiba прећутно гтрессде не изпоссћп своје МЈГшљепс и ставове н да су често склоии да дбнете закјцучке усвојеие већииом при« сутних другачије ннтерпретнрају, често пута супротне Савезу комуниста н ставовима ООСК. Нарочито је при.мећена појава непрпхватаља функцнја v 00 СК од стране неких чланова CK, a то се показало и на доследн>п.м изборима за нова руководства, мотпвишућп тиме да су оптерећеии радом у други.м друштвено-полнтпчким органпТомислап Арснћ Обавезује се Извршнк одбор Месне конферениије ССРН града да v најкрађем рокг са »п«П! и усвојп задатке по пнта ibv општенародне одбрапс. п — Задужујс се Савет Месне * заједнЈгце да по постојсћнм про писнма општенароднс одбране и заједшши са Штабом огшпе 5 народне олбране CO оконча из раду територијхчне одбрзнегра да. — Обавезују се 00 СК да g при изради и хонкретизацпји • ових задатака користе помоћн ,) сугестије и усагласе потребе00 СК са планови.ма Штаба и ОделЈења општенардне олбране CO." APVT Арсић ie говорно и о задацима комуниста v раду дру штвено-политичкпх оргапизаиија, као п v областн кнформи сања. при чему је позитнвно Ччанови Фабрнчкс хонфсрениије СК састали су сс 20. децембра у салп друнггвенс Јгсхрашс н па Изборној конференцији СК раз.матрали рад комуипста у двогодтпнлм псриоду између две изборпс конференшце. Рад конференцнје као госги прати.ш с\- ЛТплупш Милошевић, ч.\ан ЦК СКЈ и потпредседНЈ!К РК ССРН Србије, Радмила ЦветковиИ, секретар у Репуб.мгчком одбору стшдиката Србије, Петко Лековпћ. секре тар Опшпгнског комитета СК. Божилар Мадић, потпредседJIHK Општинске конфсрснције СКС, као п дслегатп Коиференшгје СК Фабр-.гкс цемеига. Пошто су чланови Конферен шгје нсшто раније добили Рефсрат о нарсдним задацпма, основпим смсрницама и правптга делован»а оргшшзациЈе СК ИВТ. на конференцији уводно нзлагање поднео је Момчпло Павловпћ, секретар mvthgm и мпннрање нашс целокупне актнвности.” Y уводном излагању изнет је и слу чај покушаја попуљаваља неких радних места — груповоba у помоћ№ш радлоницамх ,Д11шо договора и ставова опет сс ту покушава да се преко Извршног 'одбора ц Рал нпчког савета и Пословодног одбора доноси охчукз да се то попунп, мада се ми сада налазнмо на прагу нове оргашвацпје и спстсматнззцпје радтгк места”. Зато је затражена и одговорност пре свсга комуниста вогипсх р\-ководилана. Y дискусији која свих, a и одгоје бнла с намером да умање активноет, Оценио делован« Општинског а тиме и паралишу рад ОО СК. одбпјају задатке и функције, треба позвати на партијску одговорност, a v неки.м случајовима прнменнтп и санкцпјс. Овакво noHauiaibc некпх чланова Савсза колцтгиста одудара од линије СК и конгресних одлука, тежећн ла позиције и коренс лнберализма врати пре Писма.м лнста „14 ДАНА” и првих ко рака локалног радија. Затражпо јс од комуниста да и самп допринесу 6ол>ем анформисаљу if да корЈгсте ова срсдства шаљући им допнсе о акгуелнпм акшџама из своје срсдинс. Даље јачањс самоуправљања Друг Арсић је запгм указао на познтивне резултате у раду комунжта, који стварају осно ву за дал>у акцију: .Доношењел! новог Устава створили смо квхштегне про мене у друштвено-економском и полјггичком систему. сгворили смо ООУР, проклад!овано је пеотуђиво право радннка да располаже дохотком, констшуисали смо самоуправне интерссне, самоуправно споразумеван>е и друштвено договарање је афир.мисано v cbjlm обласгима друштвеног живота, а делегације и скупштине засноване на делегатском npniiunnv већ испол»авају своју активност, олносно потврђују се у пракси. Све ie промене најнспосредније одређују улогу и ладатке Савеза комуниста, да својим идејпнм деловање.м cue више допрпносс остварнваљу концепција п КонI реса п Устава. Наша свеукупна политпчка и друштвена акгивност v нарелном периоду одвијаће се у правцу даљег јачаља iianier социјалистпчког самоуправног система на припиипима новог Устава за дал»е остваривањс друштвено-економскпх односа v захтеву да радничка класа постане доммнаптпа снага v сКОНО.МСКО.М, ПОАИП1ЧКОМ I! Друштвено.м животу." Затим је говорио о методу рада и организаиионој пзградН1И организације СК, при чему јс посебну пажљу поклонио прпјему новпх чланова, нарочито из редова омладине. За to ie створена солидна основа стварање.м освовних организација Савеза социјалисгичке о.млалине по реонима. Говорећи о идеолошко-политичком образоваљу комуниста, посебно ie потенцирао индивндуалин рад: „Такође. у иарсдном перноду морамо I! даљс да негујемо Формг Јшливидуххног уздизаЈва ч.ханова СК са напоменом да чданови СК морајг више битп окренути публиипстпцн, радпју и штампи. Разумљиво је да средства масовног мсдија, масовпс комунпкацијс могу бити не само од одл\'чују1кт значаја, teh могу \тмцат„ на .меп>3!н.’ свести it мишлсља о многим уколнко cv под утшхајем и су гестнјом СК гтолпко имају пу шпи значај. утолико задовоља вају интересе ширег чланства, па зато и тежња за пнлпвидуализашпо.м рада, за потеннпра Секретаријата кој5! је поред као: „Оргатпсзаиија СК Фабрике осталог, нстаСавеза комуниста, отклонила ie доста нсдостатака у свом двогодпшњем ралу. Y овој пзборној акптноспг. све наше основне оргапизације уложиле су наnope да се сумирају резултапрло сажста, конкретна, а пре свега критичка на пређсни пут, дата јс пуна подршка у спровођењу залатзка, како у рпопзводњи. тако и у дадем развоју самогправшгх однсса. Томпслав Тамбурнћ, дирсктор OOVP .Даједннчкс службе" говорно је о тешкоћама v продаји штофова v току овс годинс, као и о крзтању залиха, као и о перподу који долази на почетку новс 1976. годјгнс. Крај ове голмнс Фабрнха штоФова дочекаће задпхе од 600.000 Фова. олносно у 90 .хпглиона пгго мстара штовредности од износи четвопојавама и тендепцпјама, могу цргжитн изванредне задовол»аnajyhc одговоре на многа пктан-а којима су заокуцљенп ко мупистн. И уираио та средства ти, да се кажс шта јс ђено, шта је започето a треба да се заврши илн шта није урађено”. Затим је наставио: „Мп смо ссби ставнли уратта ттак веома всЛЈПсе и одговорнс задаткс тга прошлој изборној конфсренппјп. Преузели смо кон солпдацтгју (ве.ипсу обавезу) паших пол»ул>аних редова. Наромесечну пронзвздоу. Тамб^’ рић јс прпсутнс обавсстио н о плановима и залацима на извозтгм пословима и да 1976. годтшу мора да се карактеришс да кроз већу, квалитетниjv поозпводњу и Ш1жс пене обезбедп доходак са гпоредиом борбом на смањељу залиха. Градтшр Цветковић дпректор OOYP ,.Пропзводн»а предпва” говорно је о тешкоћама у производњп v tokv овс тодине и присутие је обавестио да ће се ова голпна заУ дискусији ie иајвише рс- РСД’П' задашт, које преузима- * Ј _ . мо, су п већи н одговорниш. чи бпло о проблеми.ма са који ддопамо наставитп iom жешћу ма се у својој актнвностк сус« бОрбу за савлађпвање инфларећу оновне организаније СК пионог кретања п волнти бор- _г_...... ж ____ _____ v градг. почев од организацн- бу за стабилнзапнју. Наша плана Y врсдности од 270 мипреокупаишЈа у наредном пе- диона и реалнвацији од 220 риоду бпћс битка за већу ттро- милиона. Поссбно је v својој ----------- за свестрантгју днскуспји нстакао ралну и тсоних и техничклх проблема.па до идејних и ПОЛПТПЧК1К ак- дукттгвност, врипггп v оквнрпма тшжпм од иија БлагоЈе Николпћ. сс зало штедљг, за активпрапл и пс- хнолошку дпсшшлт^. коппшћење резрепи, за што „Илућа годпна биће јсдна већу одговорност на ралу: у- од још тежих голина. како V ј/кио за што пнтензнвни.јн рал са омадтшо.м, а Чедомкр Стефа љен»у, зз рсшаваље овог питатва’ потребна је помоћ и ових вппшх органа”. Мплупш Ракић, помоћник фпнанспјског дпректо->а, говорно јс о финзнсијској агтуапијп. Фабрика је у сталној блокадн и једва се исшаћују лпчни дохоии. Y односу на Hern период прошле ц ове годинс, за десет месеои у овој гоЛИНН ЛИЧНТ! ДОХОШ! СУ ПООЗслп у ттросеку за само 50,00 динара! Y дам>ј дпскуспјн учествовалп су iom Стсван Ро.мчевић, Дхшан Руишћ, Душан Бањац, ЖпвоЈин Цакић н Божа Мадпћ. На крајг ie говорио и друг Мнлутнн Мплошевпћ: „На оспову дискусије, која k била исцрппа н ктггичка говорено је о тешкоћама ■ проблемима a .vaibc о познпгв >пш стварпма, којкх сигурно има. Y ппплиш! сам ла опсшш раздоблл H3uebv двс конферспиЈпе. iep сам гчссгвовао на обс. Могу рсћп ла ie доста урађено, алн да је и то добро што се о свим стварима кри * тички заузнмају ставови са намсро.м да сс недостаип брже отклањају. Зздаи.ч СК су у јачашу улогс ко.муниста на всћој одговорносгн н v похмлаНпваљу. Посебпо б»к нстакао да сс ме тод рада у СК мора да усавршава н договорио ради п да се при томс зна ц;<л» сваког са станка. За реализацију оног што није ypabcuo ipeoa радптн тако ла сс сачини програм мсра и радип! више на до* вовењу дисцпплинс на озај ini во који трсба да буде у пропзводњн, уз логЈЈаБиванл унутрашњег система". Милупп! Мнлошсвнћ јс затим говорио о даљс.м праће1ву и развкјаљу самоуправљан»а, како упутар ООУР, тако п ополл па рад дслегацпје у CO, интерссш1.м зајсдницама и ла је врло велшса снага 2500 запосленпх, који су члаповк Сипдиката, масовне организашгје, која можс да решп мнопе пробле.ме. Схмозаштпта је задатак п обавеза од трајног значаја и за сваког човека к rpabawnia. Еудност мора бптн присутна свуда. Са Изборне конференције угпћен је поздравичп телегрхм лруп' Титу у коме се, поред осталог, кажс да су комуни * стн Фабрикс шгофова доста урадилн и да су им трајни задаш!, пз усвојеннх докуме * иата, у борби за привредну п друштвенг стабнлпзацију. На крају је изабран нови секретаркјаг од 13 чланова a за секретара јс поново изабран Момчило Павловић, ВКР мајстор ткања, док је за пред. седнпка Предсехчпштва Фабрпчкс конфеоешшје шабран Злравко liocnh. кратко. за игго квалш-стнпје продаји тако п извозу н увоiioBiih јс ^жазао на прооле.м приврсђивање”. зу, a Mil преко 90 одсто сиње те форме рада пружа итс- просторија за одржавање сасга Момчило Момчило Павловпћ Павловић јсе дал>еа.м ровпна1ш увозн.мо. увозпмо. Посеани ПосеЗни закакве могуНноспт на тсорет- иака. Душан Вучковпћ је ука- говорио о задацима комуиис- дацц очекуЈт нас у прсориЈенуздкзаљу! аао на задатке општенаррдие та па оспособл.азан.у и np>ije- пр«оводн« и да сс му младнх у СК. као п о од- 'п мора учнлнти максимум ----- ------- - - -■ - ’ л^гчној борбп за оним комгнп- напора свих запосленнх. Сннгажовањг комуниста у друшм стпма којп не нзвошавају за- хронизацпја и всћс залагањс »с те форме рада пружа итсском Општенародна одорана зао на задаткс отптенародне одбране, а Мнтар Пургуз о андруштвенополнткчкнм зацијама. Младсц V; । органи« даткс, Koin опортунирају и да на послу, уз све стручне спо- •адуновнћ такви л»удн нс могу да буду собности, .мора сс тгроизводпна руковолећнм местпма. Прп тп и јефтиннје и oceojimi ноОпштенародна одбрана и дру Јс ГОВ°РНО ° млашсма комуни сутнс у _ _ ____________________ __ јс обавестио о папори- ва_ тржишта, -- ----------- као што_јс на штвена самозангпгга заузела ста v раду Месне заједнпце, ма п току радова на повом при.мср По.«:ка . ie доста простора v излагаљх' док се Кадрнћ Зкја.1 осврнуо оргазшзоваљг. на изради нор- Радосав Сретеновић. лпјг»'к- ------- .----- :------------------------ ..... nporeicvc нзборе. Конферен мативпих аката п да he сс ве- тор OOYP ..Пропзводња ткакп h" “POI »»« докгмепата наћц па' такође ie говорпо о пропз- IO4V Је поздравио Стојадии ]и jaBHoi AncKvcnj,I до краја водњп. Он је oueniio да Је, и Милстић. председник Оггјпзш- ob. rcwnie. „Кала смо све то поред разнрд: тешкоћа. доста друга Арснћа. Он је изнео низ конкретних задатака комунис * та Меспе организапије СК на овом плану: ..Друпггвено-политичке организапнје и Месна заједница на шег града у оквиру својих над лежносги учествују и руководе народно.м одбраном на својоу територнјп, уз пуну сарадњу са руководсгвнма јединицаЈНА и Опитшским штабом Народне одбране. На основама усво уених Смерница Председништва СФРЈ за одбрану од агре сије, Конференцнја МО СКгра да би се у нарсдном периоду бавила следећпм задацима: — Обавезује се Месна конференпија СК да у оквирнма своје надлежности усвоЈн задат ке који се односе на изврше п»е Смерница СФРЈ. — ОО СК морају да израдв и усвоје конкретне планове оиштенародне одбранс v р?окн ма. Комунисти месне организа ције СК града морауу убудуће да корисге више искуства Нароно-ослободилачког рата и cxMifx учесника и исте при.ме не на садашље усдове v нашим рсоннма. — Задужују се секретари и секретаријати 00 СК у реонн: ма да пронађу и сачинс најбо л»п начЈш окупллна комуниста на утврђеном месту« скс конфсрснипјс СК. ирпвелп Kpajv. неко, v нмс не- vpabeno п ла пма резултата. ке салтосталностп н радтпгчког Гледано кроз лораду произвоМ. Мпхајловпђ одкучпвања, покушава лов у дн,а ће се остеарити са 99,5 Р. Вссић радним људима српске фабрике стаклапараћин 1976 година привредно и друштвено политичкоруководство сфс । — Обавезују се све ОО СК да разрадс снстеме информисља комуннста, радника и гра ђана у ратним условима.
CTPAHA 8 14 ДАНА БРОЈ 48 ОБУЋАРСКА НОВУ 1976 ГОДИНУ СВИМ СВОЈИМ МУШТЕРИЈАМА И РАДНИМЉУДИМА И ГРАБАНИМА ОПШТИНЕ ПАРАНИН ЗАДРУГА ПАРАЋИН ФАБРИКА ШТОФОВА Извоз у Источну Европу Извоз иггофова Индустријс вунених ткапина „Бранко Крсмановић” у овој години бно јс већи за око чстирн пута у односу на прстходну. Производн ове Фабрике углавном су изложени на Источно — свропско тржлште, као к у неразвијене земље. Такоbe, и преко великих конфекипјских кућа штоф ове Фабрике осваја европско тржиште. Врсдносг овогодишњег извоза пзносп око милпон долара. Y наредној голини наставиће сарадљу са Совјетским саВСЗОМ, ПоЛмСКОМ, и другпм словшш партнсрнма, са којима већ постојс уговореии послови. Y Совјстскп савез у првом кварталу биће испоручено 28 хил.ада мегара ткапине. a у Пол»ску 35 хиљада килограма предива. Текстилно предузеће „Јединство” којс је од недавно саставнн део Фабрикс штофова гакође је пзвезло један зама * шнији број женскпх прслука за потребе једие Рамбуршкс робне куће. поY паредпој годшш се очекујс да сарадња са шнострамство.м будс далско боља. М. Димитријевнћ OBYHAPCKA ЗАДРУГА КОМУНИСТИ „ШУМАДИЈЕ” СИНДИКАТ ШТОФАРЕ поклони ЗА ДЕЦУ И БОЛЕСНЕ Као н увск пред Нову годину Синдикат Индусгрије вунених тканнна „Бранко Крсмаиозић” поделиће поклон пакетс децн својих радника и рад * нишша на боловању. Око 550 детета биће пршатУ новим просторијама Све активнији Ових дана Обућарска задруга се преселнла у нове просторијв у улици Лоле Риоара у бившу зграду удружења пензионера. Условн за живог н рад су сада далеко бол>и. Задрута има већи број просторија. вишс квадратних метара радног про стора, a li хнптјенско-технпчкп услови су далеко нормалнији. Адапгаиија и само ттрессл»аван>е коштало је око 30 000 дина ра. Да би сс ова обезбсдила средства, радницн су се одрек ли једног ,.вншка”, алн су сада много задовол>нијн. — Додуше, немамо обезбе1зеи посао, веН се некако сналазимо „од данас до сутра”, каже Данпло Петковић, управник. ипак, верујемо да ћемо склопати утоворе са веИ старнм пословним партнерима и да ћемо кматн шта да радпмо. Важно је да су раднинп сада задовољнЈТ услови.ма п да са впшс елана прилазс послу. ТакоВе, верује.мо да ћемо опет наставити да изграђујемо заштитну обућу за Српску фаб рнку стакла, нашег дугогодшп илг опробаног пословног парт« нера. (М. Д.). ■ Нови секретари СК □ Нова Конференција СК иа нивоу Предузећа ЕЗ Наредни задаци чланова СК Y „ПАРАНИНКИ” Добро пословање успех не изостаје О Златна плакега шалпшопу у Грани на овогодпшкем новосадско.м сај.му је највеће признање које јс ова раднз организација добнла од свог постанка. С обзрром да сс ближн крај годпнс посетпли смо ових дана. Основну органпзацију удруженог рада ПИК Нупрнјс Фабрпку бомбона н раглука ,.Параћлнка” у ПараНину. О овоголпшшем пословању овог радног колектпва н задашгма у наредној годпнп гпознао нас је дпрсктор Вилојко Apcnh. — Наша радна органпзапп * ја постојн 51 годпну и запошдава 152 радника. Од укупног броја запослснпх 80 одсто чпini жонска радна сиага. — Ми с.мо на почетку овс годннс допелп пропзводно финанснјскп план и антипнфлуа пиопи програлт рада. Током годпнс, смо раднлм на рсализапијп пропзводног фипанснјског плана, имајућп у вттду cnpoBoheibc .мсра које су прс двлђонс анпшнфлуациоинм програмом. Колектив је правнлно разу.мео свс постављенс задатке и трудио сс ла нх са успехом реализујв — кажс дирсктор Apcnh и додаје: Да сс v томс успело доказујс п добнјено јавно признање од југословенскс стручне комиспје која јс иа овогбдншњсм ново сздском сај.му ценпла постиг« nvre успехс овог рахног колсктнва. Успссн су бплн v смио> лу прошпрења асортимана, квалитста пропзводњс и обогаћивању асортимапа. Добије иа златна плакега шампиона у гранн за 1975. годину је највећс прпзнање којс је ова радна органпзацпја освоЈила од свог постанка. Од 24. пзложсна цропзвода на овој смотрп сви су награВени мсдамма. „Параћиика” се на тржишту јавл>а са преко 100 прокзвода. Од њих највишс се тражи пуiteiia увијепа бомбона v па ковању од 100 грама, оријентални раглук, обланда, жедс бо.мбонс и алва. Ова годппа јс у погледу пословања за последших 20 била најтежа. Но и поред тога очекујемо крај го дцне са позитнвним финанснр скнм резултатом, истакао је Видојко Арсић. Што сс наредних задатака тичс, ми смо већ почелн да вршимо озбпл>нс прппремс како на плану производше, тако а на плану прошпрења асортнмана. Припре.ма сс производња нових бомбона за децу са неколлко врста пуњења коју до сада нпко ни јс производио у нашој земл»и. Затпм ту јс пропзводња неколико врсга гума за жвакањс. За овс потребс реновираћс сс једна постојећа хала. а вредиост тих радова и опре.мс јс 14 милпона линара. Кад гово римо о пов1Ш производима треба да истакнсм још једаи, a то је пронзводља чврстих погача за исхрану пчела. Овс погачс нико ло сада није прсх изводио и one he мпого користпти пчеларству. Производнhe се трп врсте „Стинел 1 ”, Стиисл 2” „Стпнсл 3". Зимскн проле * ћнп н јесењп, а пчеларски помби нат Београд јс спре.ман да одкупи сву пронзводњу. Припреме за производњг погача оргаппзују се no упутствима и стручпим руководством профссора др Богољуба КонстатпновиНа са факултета у Зе.муну ., рскао јс на крају дкректор Фабрпке бомбона н ратлу« ка „Параћннка”, Вндојко Apcnh. Уз ово додаје.мз да lie изградњо.м новог погопа бпти, у нарслиој годкнп отворена нова рауна места за 70 радппца. М. Bacnh М у Тргов1шском прсдузећу „Шумаднја” избори у Савезу ко.мунчста одржанп су у пре ABiibeiro.M року. Комуннстк су иа време добнлп свс погребне магеријалс и нзбори су уо пешно спроведени. За нове се крстаре су изабрани: у Основној организацнјн СК у „Великопродаји и транспорту” AHApa Мнлетпћ, у ООСК „Прехрапа аш .мало" Живојнн Јани * ћевић, у „Техничка роба”Драroxuip Стевановић, „Тскстил на мало” Добрнвоје Милетм, РК „Шумадпја” Мнлан Л>убксав^евић a у ООСК .Заједннчкс службе” Мнлан Радуновпћ, а за секретара конференције СК на нивоу свих оргаШ1заш|ја која ће ускоро битн изабрана, предложен је Душан Љубнчић, досадашњи сскретар једпнствене оргашиацпјс СК у .ЈДумадији”. — Претходнп период рскао нам је Љубичкћ партпјске оргапизацијс, рада, nauic одсно изненађена Новогодшпњем пакетићима, за које је нздвојено око 2 мнлиона старих дкнара. А у Градском аматерском позориштк ученгШИ Основне школе „Момчпло Поповић” — Озрен” пзвешће пригодну ттрнрслбг за своје другове и н.иховс роднтсље. Нн око 50 болесних и одсутних радгажа нећс бити забоп>сн је као задовољавајућп на рављсцн у јеку свечарског рапзборнпм састапцпма. Комунн * сти су расправљххи о свим битним питаљима за жпвот и рад Предузећа. О снабдсвањА/, услхтама, асортиману и организацији рада. Посебносе у прапкси локаза ла реоргаш<заиија Јединствене органптзације СК no OOYP-има. Састанцпма је увек присусгвовало преко 90 одсто чланства што ранпјс шгјс био случај. Заши чланови СК су посга- пс много да врнн._ лп миого актпвппЈи, учешће у Трговпнско предузеће „Шумадн дпскусијама је веће и уопштс ја”, преко својс основне орга сиоложеЈБа. И за љпх пре.мљенк поклонн, и дан почсћс поссте од њпховпх другова. Због реконструкцнје су приза који стране једног погона, чнје cv машине пренесене у салу где сс олржавају свечаноспг. овога nvra нсће се опганпзоватп свечани дочек Нове године. (М. Д.). ЗИМНГЈЦЕ ИМА ДОВОЛзНО Све домаћнце, којс нису на времс стнгле да оставе зпмни порасло је »HrepIccoBaibe ме- пизаипјс Вслпкопродаје обезбссвнм тшта- Апло 1>е v Аовољним ко.импчама _ 3!шн1шу, прерађсвнне од iroha 1ћима пз живота и рада Осно- и П0Вр|1а. у продајнпм пуикто by комунистпма по вних органпзација рада. удруженог ви.ма — продавшшама прехрд мбепе робе могу се у свако вре ОМЛАДИНЦИ „ШУМАДИЈЕ” ПРЕД РЕОРГАНИЗАЦИЈОМ Били смо запостављени О.младинска организација Трговкнског прсдузсћа „Шумадија” која броји 134 о.хпадин * ца, на-\азп сс пред рсорганнзацијом. До сада је постојала као јсдинствена Основна органнзанпја Савеза социјалистичкс омла дине. Највероватније средино.м јануара ндућс годинс поделићс сс у два или трп актнва, што завпси ол тога како he се реор ганизовати садашњих шест OOYP-a, у ,Ј11умадијп”. Сваки акгив ће имати својс прсдседии штво п председшгка, а на нивоу Предгзећа ттостојаћс Конферсншгја са прагеИим органима. Y граду нмамо свега 40 омладппаца, али некако ни код н»их ннсам приметпо већу ажурност. Верујем да ће ново консоли ловатве донегп и oo.vc времс за name младе. To he бпти прилп ка да нешто више учиннмо да сс дока>::емо, јер подел»енн по актпвс моћ1< ћемо ближе и лакше да сагледамо потребс и за латке, да активнпје дслујемо, завршио је Тохшслав Гајпћ. М. ДимптрнЈевнћ мс купитп артикли, као шхо Нова конференција СК у су: слатка, исмови, мармелада. ,.Шума.лпЈ1Г бнће саставл>ена ко.мпотп свих врста, затн.м Gape од Председнпштва, Секрстари- 1,а паприка, _ ајвар, краставии . н ђгвеч, парадЈЗ гшрс, грашак.бо jara, секретара и заменнка. раннја, папрпкаш, кромппп пи О наредннм задацима кому- Рс' Фсферони, све врстс конзе ‘ ’ рвираних готовнх |ела н друго. ииста сазнали смо у да.%ем ра- Паковаља су од 100 гр до 5 кл зговору са /^убпчпћем који дограма и to v ислофану, лимс пам је рекао: нкама и теглама. За потребе ресторапа друш- — Огппте народна одбрана, твене исхране ова Основна ор друштвена безбедност н само- ганизанија у свом магаипну за заштпта, омасовл>ен>е чланова прехрамбену робу располаоке СК, допринос стабплизацијн пунпм асорпшано.м Зимнпце. Обзпром да се овп.м артпклннрнвреде, актпвност чланства ма снабдевају од великог броја у правцу повећања фнзичкот пабављача у зсм.мт — квалп обима пропзводње, помоћ за гет п асортпмаи нстпх долази реалво вредновањс ч стимули- Д03";ч”°гд“^,ае1а'ргаш,заи„ј. сање рада сузбијап>е радне за својс ресторане — мензе, дисштлине, то су само неки као п домаћипства за ceoie по од најважнпјпх задатака сва- требе. могу преко магацпна п ког плана Савеза комупвста у пролавница v свако време^ да ГГредузећу. заврппго је наш саговорпик. сс спабдсвајг зтшницом доброг квалптета и велнког асортпмз па. Скупштина СИЗ за развој привреде На седншш Скупштине Самоуправпс пнтерссне заједнице за развој прнвреде и оствараље новпх раднвх места одржаној 10. деиембра усвојсн јс Статут ове Заједниис. Разматрап јс п усвојсн захтев ПНК-а OOYP ,.Параћпнка” за доделу зај.ма због отварања новог погона за пропзводљу жвакаћих п/ма. Y захтевг сс пстпчс пуна оправдапост овс ппвсстпопјс пре свега. јер јс гума за жвакањс впсоко акумулагпван артнкал тражен па до.маћем тржпшту, а постојп могућност за пзвоз ових пропзвода у Источпосвропскс зсмл>с. Улагање у нову опрсму јс скопомско оправдано и нз разлога што Г»п се на тај пачпп запослпло око 70 нових радппка, углавпо.м жепа, а солпдна акумудаинја омогу * hiihc да.1ас upoiuirpeifoe произволпе. На ссдшшн јс оллучепо лл се расппше конкурс за расподелу средсхава у 1^76. голпни, како бн сс осннвачи фопда за развој прпвреде билн пнформисанп о условпма за добијање кредпта. Конкурс he трајатп до 25 фсбруара a oiihe објавл>еп у лпсгу „14 дана". М. Мпхајловнћ Како је у протеклом периоду радила омладинска органи * зацпја у „Шумадпји” говорно иам јс њен председнпк Томислав Гајић. — Сем сусрета са о.младином .Атекса” и једнс доброводне ра днс акције дрггп видовн активностп нису ни постоја.\и код нас. Прво, могу да прнмепш да смо ми млалн билн готово запо стављенн. Немамо никаквих средстава за рад, зати.м просто рпју за OKVTLsajbc, н не наила * знмо тта вслико разг.мсвањс ста рпјих. Један од проблсма јс и тај шго две трећнне наших омлалпнапа рзлн н жнвп по околihlm селима, гдс се врло акташно ук.^учују у друштвенн живот те средине. О њима у Ражњу, ДоЈвој Мутници, Буљану, Попов цу нмају врло впсоко кппиљеМ. Днмнтрнјевић Мподраг Вељковић П A Р АЋИ Н 01П ЈПЕКМНИРАД ЗаЈедница ООУР НОВУ 1976. ГОДИНУ СВОЈИМ ПОТРОШАЧИМА, РАДНИМ ЉУДИМА И ГРАБАНИМА ОПШТИНЕ ПАРАНИН
BF0J4S 14 ДЛНА СТРАНА 9 Ha осиову члана 43 Статута Само^иравне интересш заЈаднзше за развој прнвреае и отвараље тгових рампп иеста СКУГППТИНА ЗиЕДНИЦЕ РАСПИСУЈЕ КОНКYPC аа располе.\у срелстава из прилква за 1976. годтгну Тслови: — Право добијаља кредита имају само оргажзације удружсног рала које су потписнтши Сахгохттравлог споразума о ocmraaibiy зајсднице; Првснство при доделдевању кредита icstahe оргаинзација удруж/ног рада која Програмом обезбеђује већп лоходак и акумулаипју и запослење већсг броја радника у односу на тражена средства, као и краћи рок отплате кредита; — Програм из ттрстходне тачкс .мора да садржи нарочито: — основне податке о инвестигору са освртом на до садаипви развој, — анализу тржишта (досадашња производња, пагро ппва у земл>и, увоз и извоз робе која је предмет инвесппшоног улагања, будући развој потрошље), — анализу хапашгтета и избор производног програма; — анализу сировинске базе. енергетски извортт п мо гућностп снабдевања; — опис техноАошког процеса пре и после инвеста. ран>а; — радна снага по структурп пре и после инвестираи>а; — потребна улагања v основна и обртна среиства по сгруктури и роковима враћања; — обрач\и укупног прпхода и н.егова расподела ггре и после инвестираља; — рачуни реитабилитета; — предлог обезбеђења п враћале гтогребннх средстава за протралшрано улагање: — Оппттп услови за додеду зајма cry: — камата 8 одсто годишње, — рок отплате не може бити дужи од 7 година. — Захтеви се подносе најкасније до 25. фебруара 1976. године Самоуттравној интересној заједншги за развој прнвреде и отварање новнх радних места преко Секретаријата за прнвреду, дрхтптвсне службе и финанси * је Скупштинс Ошппше. — За ближа обавештења п објашњења обратити св Секретаријату за привреду, друштвене службе и финансије Скгтшгпгнс општпне. СКУПШТИНА СИЗ за развој привреде и отвараље нових радних места ПРОТИВПОЖАРНА ЗАШТИТА Y „13. ОКТОБРУ” Мере безбедности Противпожарној заштити у Грађсвинско гтронзводном предузећу „13 окгобар" до сада се поклањала врло мала или ско ро незнатна пажн>а. сазнали смо у разговорт са Снежаном Станковнћ, дипломираним miжењером заигпгте на раду. Тај гтроблем је некако увек остав- .sch no сграшг, о њехгс се није много расправл»ало. Вал>да. за ово кратко време, ол заједничког старта грађевинара није се могло сваком проблему дати од говарајући третман. Треиутно сем ватрогасних апарата друппс рсквиз^та нема, многа бурад за воду су гсразна и тако дале. И тторед овакве неозбиљности није било случајеза пожара на градплиштима. Нарочиго је у опасности радна јединица Сто ларија, у којој се радниии не придржавају прописа и пуше тамо где замста не бн смели то да чтгнс. Нипгта .мања опасност од пожара није ч на осталим радилипгпсма. Али, у току су припреме дв се озај акутни ттроблем реши н имовзгна 6o.se обезбеди. Правнлником о противпожарној заш тити који треба да се усвоји предвиђене су све потребне ме ре и превеитиве. Такође, воде се преготори са Професнонално.м ватрогасном јединицом v ’ дду око удружп ван»а средстава за противпожарну заштигу, који ће се најве роватније завршитп позтгпгвно. Организоваће се и противпо жарни курс на кохте ће сс стра жари 6o.se обучити у руковању апаратима. Знамо да све ове тгреиентчвие мере кпсу јсдина сигурност. Људска пажња и опрезност су свакако најважнији фа кторп за безбелност ол пожара. М. ДилпгтриЈевпћ РАДНА ЈЕДИНИЦА „СТОЛАРИЈА” МОЖЕМО И ВИШЕ ■ Година успепшог посдованл ■ Недостатак радног просторл Н Нове машине за типовањс Некадашље сголарско пре дузеће „Напредак” сада послу је у саставу ,Ј1рогреса” као радна јединица „Столарија”. Посгоји још од 1952. годкне и најстарије је лредузеће ове врсте у нашој Ошштшк, Тре« кутно запошљава 25 радиика. а производн ове јединице налазе се у многим установама код нас и ван наше Комуне. Новн солЈггери такође су опре.х1л>ени сголзријом коју су иградили вешти мајстори овог JYP^a. Деветомесечни период завр шсн је врло успешно. Чиста вим машинама npmuthe qe в један број нових радника. Сем поменутих проблема овај м&ш колектив не сусреће сс са производима друте природе. Сарадња међу л>удима Ji друштвено полнтички.м организацијама v ООУР-у у предузећу је одлична. Асвет чланова у Савезу ко.млштста заједно са оста.\пма расправл>ају о свим важвим гпггањнма п усмеравајг раззој на најпогодкчји нач1гн који се укла па v токове само\ттрављан>а. ФТМ „ПРОЛЕТЕР” Залихе испариле Фабрика текспглннх .xiaunnia ..Пролетер” у Параћину заклучила је уговоре о продајн својих пролзвода у вредностл од 9 миллона дннара. Продате су две комплеггне линије апарата »а бојење текстала под висо ким притиско.м типа „РС-бОО' Токстилном ко.мбииату у Гн*илану, као и две колтлетне линије апарата за бојење типа ,Д»Р-250” Вунарском комбинату у Кули и Марибогској техсталној индустриЈи. Са предузећем .Лрва искра у Баричу закл»у * чен је уговор о продаји 15 мехпалица за потребе кондиторске идустрије. Реализаиија о®их произеода Иа тржииЕгу за Фабрику текстилних машина ,Ј1ролетер" има двоструки значај — с једне сгране смаљене ov захихе готових производа за 70 одсто и на тај начин су сведене у нор.малне оквире, а с друге стране обезбеђени су послови за прво тромесечје у 1976. години. Порсд тога — како на.м је рекао днпектор фабрике Томислав Арсић, у току су преговори са још чеким органнзаиијама у« друженог рада о закључивању утовова за ггродају апарата за бојење. Пореа производње опреме за тексгилну индустрију, „Пролетер” врши н услуге једном броју радних организација ко је се састоје у .механичкој обради појединих делова илн елемената за машиноградњу. Таква пословма саралња успостављема је са предузећем * „14 октобар” из Крушевца, „Трепчом” из Косовске Митровице и другима. Да ова сарадња постане трајнија и сигурнија воде се претовори за закл>уч1гваље ду. горочних аранжмана и очекује се да ће ускоро доћи до потпттстгвања уготора. добит износи а ттросечнл креће се око рих динара. 230000 динара лнчнн доходак 250 хид»ада ста М. Димитријевић АНКЕТА: Није ваљало — изменићемо И поред ижхпобројних тешкоћа које су пратилв ста рт новог Грађевинског пронзводног предузећа „13 октс бар", постигнути су задово мвајући резултати који пу но обећавају и још више обавезују. Сигурно |е да за тако кра тко време свим проблемима се није могло прићи са адв кватнач пажњом и зато јв било пуно веспоразума. нере шених ситуаиија... О томе шта све није ваљало v прошлој и шта се мора проме нити у следећој Новој години разговарали смо са раднчцима овог ттредузећа: Томислав Сгефановнћ, ви сококвалификовани зидар: — Прво. ХТЗ опрема мо же се с.хободно рећи ниЈе нв постојала, друго, није се во ди.1о рачуна о друпттвепо’ јшовнни, заттш недостајао је топли оброк и лични до ходак 1е био колебллв. Верујемо да he се V Но вој голини ови пвоблеми ре Јшгти на заловодевајућп на чим. а решење неких је у току. СтоЈап Мнтпћ. тракторис та: * — Мпслим да смо v овој годинн, која се ближи кра ју. постаглн заиста мчого алм да морамо и може.чо још више. Пратећих пробле ма је било а навешћу само најважнпје. Радна и технолотка дис шшлина није бпла на задо водавајућем нивоу. Мепе ко ie се већ сада ттоегзимају да ле су извесне резултате. Непотребна одсуствованл са посла, под нзговором Go ловања, нанеле су нам ве.хв ку штету- Томе се мора стати на пуг. Мислим да нам fe возни парк још прплично стгоома шан. Зато нова .механизаци ја је непаходна. Сретен Миленковић, пословођа: — Минуло време заједнвч ког рада Ко.чбината ie вре ме уходавања. Мм видимо све недостатке, али они су hopmolyhh за овако младу фирму, н настојаћемо да их елиминншемо. По мени под хтино треба обезбсдити стручки кадарко јнм смо још слромашни, за тим регулисати расподелг ли чш!х доходаха, обезбедитв механизадију за несмегану производњу и тако далл. И на крају обратити већу паж1Бу обавештености наших радника. Запоаво радници на градилиштима никако не добијају лист „14 дана”. Станоје Силшћ, пословоћа: — Порсд стручног кадран механизације, већа пажња се мора посветити бризп о друигтвеној имовшш и дио циплини на рали.хиигпша Be рујем да ће ово ново рачуно водство то успети. С.матрам за потребно да нстакнем и бол *н рад Сннднката, којиће сигурно још ефикасније до ловати y Новој години. To cv биле изјаве неколи ко радника. Сви cv они по ред примедби и опаски о про тек.\ом раду лзоазлли и високу дозу оггтимизма, која ie и најболл гаранција да ће Нова година битн успеш’ нија. Белсжно: М- ДкмитрнЈевић Уствари, цела ова година ће б»гп! успешно окончана. — Али како пде зимски период када грађевински радовн стагнирају to he се одра зити if на наш посао, каже Борнвоје Мнлошсвић, руководилац. Ипак, то не би представл>ало проблем да и.мамо довољно радног иростора. јср бп смо могли да израђујемо палете за Српскг фабрнку стакла. Међутим, како су v «PV’ гу и зградама у коме мп радимо налази стовариште због тескобе не можемо да прихватимо ову понуду. Кад би се ускоро овај проб\ем решио, a ми то очекујемо, мирно бис мо сачекали зимске месеце са пуним капацитетима. Ј^р, м.ч заиста можемо и више. V да.^ем разговору са руко водиоцем „Столарије" сазна.\и смо да је модернизација про изводње следећи најважиији корак. Данас је овде произво дња органнзована као и пр« двадесетак година. Планиранс је да се већ у 1976. години на бави машина типовање плакара и машина за ппуцо вање. Y ту сврху издвојеиа су оредства од око 3 милионз старих динара. Упоредо са ноГРАЂЕВИИСКО ПР0МЗВ0ДН0 ПРЕДУЗЕЋЕ СВИМ СВОЈИМ ПОСАОВНИМ ПРИЈАТЕЉИМА РАДНИМ ЉУДИМА И ГРАБАНИМА ОПШТИНЕ ПАРАБИН е с т ита Miiiiiiiiimiiiiiiimiiiiiiiiiiiiiiimiiiiiiiimiiiiiiiiiimiitmiiiiiimiiiiiti 5 ГДВН|КД TEKSTILNI’H MASINA 1976. ГОДИНУ ₽ A R A 6 I и i. Miiutmowiea br. a И ОБАВЕШТАВА: НОВУ 1976. ГОДИНУ СВИМ РАДНИМ ЉУДИМА И ГРАБАНИМА ОПШТИНЕ ПАРАНИН • Изводв радове високе градње са завршним, занатским и монтажерским радовима; • Изводн радове ниске градње (улица, путева, канализације и др.); • Производн и продаје граћевински матерпјал. iiirmnmiiniiiffluiimiininiiiiniiiiiniiiiiiiiiiin
CTPAHA 10 14 ДАНА OJ 43 ШТАМПАРИЈА HA KPAJY ГОДИНЕ УГОВОРЕНА ПРНЗВОДЊА 3A1976. Укупан приход y Графнчко- •издавачком предузећу „Вук Караинћ” задњнх година рапил но је растао. Y 1971. години нзносио је свега 7000 000 дипара, у 1973. већ 1000.000 дпнара, а у 1974. око 2 000 000. Ове годпне сс пред виђа да приход мзноси око 2 350000 динара. Y почетку Штампарија је развијала сарадњу са предузећима која су гравнтирала Параћину, односно на уско локол ном подручју. Касније се та сарадња прошнрује тако да данас пронзводн овог Предузећа одлазе у Македошцу, САП Косово и Војводииу. Квалитетом пронзвода п тач ношћу услуга Штампарија јс стскла поверење великих и реномнраннх фабрика као што су: „Соко — Штарк” из Београда, Фабрпка сијалица „Тесла”, „Таково” Горљн Мнлановац. Пнвара Битол», Пивара Пећ, Фабрнка шећера у Црвен кн и других, н да већ сада за пдућу годину нма обезбеђену производљу за око 88 одсто од планиране. — Због смаљсња физичког о бима производње у лшогим рад ним организацијама са којима послујемо, а с обзиром да смо ми пратећа индустрија, били смо прннуђенн да удвостручпмо број купаца. Па и поред то га укупан прпход је порастао за свега 3500000 дпнара, рекао нам јс Атанасије Аранђеловић, ка.мерцијални днректор. Мораћемо ла уложимо внше капора if всрујемо да ђемо ус пешно пословати у Новој 1976. ГОД1П1И. М. Днмнтријевић ПОРТРЕТ ЈЕДНОГ ПОШТАРА Хиљаде .кипогцама’поздцава На крају старе године некако увек пожуримо да се сетнмо својнх ближих и даљих, пријатеља, другара и познаника, да им кажемо да нх нисмо заборавили, да им честитамо Hoey годину и пожелимо им пуно успеха. А од тих наших честитки и писама поштарске торбе nocrajv пуније п теже, a поштари мало спорнјс корачају, али нпак све пошил. ке стигну на праву адресу. Поред пуне торбе Деспот МилетиН носи н 52 године, али |ош увек свеже корача, савестан и тачан, увек оран за шалу. Деспот је рођен 1923. године v Решавицн. Y ПТТ служби је од 1948. годинс. За то време добио је неколико признања од свог колектива за самопрегоран рад, а прс три године добио је н Повел»у за залаган>е п развој ПТТ службс п самоуправљања. Члан јс Радничксг савета у OOYP-y као и на нпвоу Предузсha. Чика Деспот свакодиевно препешачц по 15 километара са торбо.м тешком и по 30 кнлограма. И тако сваког дана. Сусретн са л>удима. Негде унесе радосг, негде весељс. пегде тжурбаност па и ту- <$. И сви га позпају, распнтују се. За нај.млађе који се и највнше радују Новој години он је стари „Чика пошгар”. Алм, Деспот сс пе мнри са епитетом „сгари”. Он сс равноправно носи са много млађим и жустрнјзш поштарпма. Много је кјглометара остало пза овог седокосог човека и на ..хи.\>адс KiLvorpaaia поздрава”. И кад би поново почнњао жнБотни пут, опет бл постао поштар, тврдио нал! јс на крају разговора чак и сина школујем ,\а постанс службеннк ПТТ. За Нову годнну Деспот МилетиН кма пуно жел>а. Наравно бол>и дични доходак, скоаћивање раднс нсдеље... Једна од :кел>а је да корисннцн ПТТ услуга буду ма.\о ажурнији у плаИању, а урбанистн да повсду вишс рачуна код нуMcpucaiba зграда у стамбсннм плановима. На крају поздравио јс свс своје колеге и кориснике ПТТ услута н честнтао 1Ш Нову годину. Ово је прва честнтка коју нс мора лнчно да уручн. М. Димитрнјевић — Прик\-п.\»а динарске и девизнс ипед не улоге уз максималну камату; g IHKUUWIUI САДАШЊИМ — Отвара жнро и текуће рачунс грађаиа и врши све услуте по н-згма, уз вео.ма повол,не услове; И БУДУЋИМ ШТЕДИШАМА, КОМИТЕНТИМА И ПОСЛОВНИМ ПРИЈАТЕЉИМА ЧЕСТИТАМО НОВУ 1976 ГОДИНУ — Прима на вишегодинпве орочавање шнарска и девнзна средства грађана са Kojmfa може да сс обезбедити пензија. по већана пензија, стипендија за школоваље леце нздржавање за родите.\>е и др; — Врши откуп девиза; — Одобрава кредпте за стамбену изгра лн»у и к^ттовину станова; — Одобрава кредите за пол>опривредну опрему (тракторе, прнкључне машине н ос галу механизаиију) и креднте за привред не објекте у поллпртгврсли (прнврсдне зграде, стаје и др.); — Одобрава кредите за унапрећење уго спггељске, занатске и друге привредне делатносш; — Одоорава кредите за набавку аутомобила до.маће производњс и аутомобила који се монтирају у нашој scmmi: — Одобрава креднте за куповшн; памсштаја, тсхилчкс и лругс тшдусгрнјске робе храјне потрошље; — Одобрава креднгс ц за ванрсдне потребс — готовпнскс н др; — Нај.млаБнм штедишама поклатБа ште лнс касице; — Уплате н мсплате по дннарској штед н.и за рачун Југобапке врше п све поштс иа теригорији Предузећа ПТТ саобраћаја нз Светозарсва; — Омогућујс да сс са штедном квижи цом Југобанке може подићн уштеђевина од свих пословннх јсдннпца Југобанкс и свпх банака у земљн; — Гарантује тајносг штедних улога; — Брзо, ефтгкасно п тачно обав.^а свс банкарске услуге. ДОБРОДОШЛИ Y ЈУГОБАНКУ ПОЛоОПРИВРЕДНО-ИНДУСТРИЈСКИ КОМБИНАТ „НУПРИЈА” — НУПРИЈА Настао интегрисањем пољоприврсдних и прехрамбсних организацнја у средњсм Поморављу, Комбинат је преузео улогу носиоца развоја у овој обласги на подручју регпона са тендснцијом дал>ег удружнвања и повсзивања средњих организацнја. Здружене 00YP Комбината: • Фабрика шећера „Данило Димитријвић’ / ® © Индустрија месних производа и конзервн „Јухор-згсперт' Фабрика бомбона и ратлука „Параћинка” Фабрика кекса и валфа „Раваница” Пољопривредно добро „Добричево” Кооперација „Напрдак” Кооперација „Слога” © Угоститељско-туристичка и производна организагуЈп „Слога” ® Служба заједничких послова ПИК-а. СРДАЧНО ЧЕСТИТАЈУ Н О В Y 1976. ГО Д ИНУ СВИМ ГРАБАНИМА И РАДНИМ ЉУДИМА ПАРАНИНА И НУПРИЈЕ И СВИМ СВОЈИМ ПОТРОШАЧИМА, КООПЕРАНТИМА, ПОСЛОВНИМ ПРИЈАТЕЛоИМА И САРАДНИЦИМА. ПРВА ФАБРИКА АДИТИВА У НАШОЈ ЗЕМЉИ Почетак средином лета Аднтиви — беланчевинасти препарата већ средином нлуће годннс почсће да сс производс први пут у нашој земл>и у новој фабрнци чији су радови у завршној фази. Наредних дана нзводнђе се занатскп радовн, a после тога присгухтћс се монтираљу маппгна и савремене опреме која је набављона од домаћих а делимично и од иностраних произвођача. Иначе, ово he oimi једннсгвена фабрика у нашој земл>и, која he пронзводктн беланчевп- „асти прах, око хил>аду тона годишње. Наша прехрамбепа и фар.мацеутска иклусгрнја још уш-к увозе овај неопходнп састојак. Инвеститор фабрпке адтггнва је Основна организацнја удр\'- жсног рада ..По.ш>прнвр *едн'а производња” која послујс у саставу „Агроекспорта” нз Београда. До краја ће у подизањг фабрике битп уложено око 22 мнлиона динара, а средства су обезбеђена. О значају фабрике адитива за нангу привреду, говоре и по нуде за склапање уговора многих купаца из свнх крајева name земље, иако пропзводња још није почела. Монтираље опреме и произво- града и inicnrryr „Борис Ки« дни процес контролисаће Ин- дри-" ститут за прераду меса из Бео- М. Днмитријевић ПРЕДУЗЕНЕ ЗА ВОДОВОД И КАНАЛИЗАЦИЈУ ВОДОВОДНЕ ЦЕВИ У 19 УЛИЦА Предузеће за водовод и каиализацнју „Водивод” ураднло је око 3,5 кило.метра нових воловодних цевн нешто више нс го што је 6il\o заиртано планом за ову годину. Сваки километар коштао јс око 250000 дннара, што значи да укупна вредност радова пзносн око 900000 динара. Предузећс је учествовало са једном трећином гредстава пз својих фондова. Ове годнне водовод је постављен у следећим улшцша: у Мајевнчкој, Нншкој, Ивана Мнлутнновића, 29. повембра, Татар Богдановој, Браћс Југовнћа, Чика Љубпној, Зеленгорској, Бошка Бухс. Стршикој, Брсгалничкој. 11решерповој.Др варској, Скадарској, Космајској, Студситској, Пећкој.Бран ка КрсмановпНа п Брегалничкој. Такођс је v току пзградња сеоског водовода за село Шавац, Чепуре ц Д. Видово, која због лоших времснских прнлнка нс олмичс по плану, али сс рачуна да he на пролеђе главнн довод доћи до Чепуре. И за идућу годину планираио је да се нзградп око четирп пова километра, као ц да се радови на изградњн сеоског водовода највећим делом прнведу крају. (М. Д.). ПОВОДОМ 60. ГОДИШЊИЦЕ ПРЕЛАСКА СРПСКЕ ВО.ТСКЕ ПРЕКО БЕЗПУТНЕ АЛБАНИЈЕ ПОГИБИЈА ПОДНАРЕДНИКА МИЛОЈА Положај Преполац, јесен 1915. године. Послс жестоког артиљеријског дуела наша Дебамџева батерија откривена је од стpane непријатељске артиљерије и опла је принућена да мења положај. Beh после десетог лшнута багерија је била у покрету, сада н&- нримећена од непријатења, који је и даље обасипао гранатама тек напуштени положај наше батерије... И док је батерија од.мицала ка новом положају, бочно од нас, .чожда 300 do 400 стотинс метара појавило се че-io пспрпјатељског стре.^ачког строја, који јс o3otubHo угрозио даље кретањс батерије. Командир батерије јс позвао поднаредника Мцло]а, и одмах после разговора са паредником јс стрчало десетину стрелаца itauie батсрије и осуло жестоку паљбу. Одједном се појавио и наш. стрелачкп строј који је журно npedeohen старешнналш хитао у сусрет непријагелу. На нсколико корака оо мене прошао је једаи дечак који јс ишао испред строја и кад сам га добро загледао видео сам да је официр-потпоручник. На мојс распигивање код наших војника у батерији како то да дечак може да буде потиоручник, неко ми је објаснио да је то био питомац Војне академије, који је нрошле године из школске клуте, одмах no објави para, отишао право на фронт и да су сеи они који писх' изгинули произведени у чин norпоручника. Тај дечак, поднаредник МИЛОЈЕ је стално био у мојим мислима. Осегио са.и ц н>& tuay nyity наклоност према мени. Био јс нека врсга мог заштитника. Био сам ослобоћен дужности да ложим ватру. Ова батерија. можда случајно, била јс претежно састављепа од људства пз Темниha, крупних и ошгрих људц са подножја Јухора. Понос Mehv овим Tc.unuhaiiiLua био 'јс поднаредник МИЛОЈЕ, прави џин, човек огро.ине снаге, који јс номерао и премегигао тешкг топовс као шрачкс. Необично храбар п бистар он је сваку мисао ко.иандирову читао и заповест одмах изаршавао. Његосп земљацп, војнпии такоБе су ta обожавали и тп чарочиго због тога што се понашао игго према сваком. Његова неусграшивосг преноcn.ia се па свс војнике. После бигкс па Преполцу п задпжаианм нснријатељског ссрељачког строја, Мтоје се иије noiauito. Багерија ;е очигледно бнт тужна. Шанутало се да јс поднаредник МИЛОЈЕ nottiHvo. илп ччнч мп се da ioiif нпко ннје у то веровао. Тек иа другом бнваку vao јс један каплар и поред двојице поменуо ц моје имс. да смо одреБсни да те ноћи одт> жава.мо earpy повероаао са.ч да јс поднарсдник МИАОЈЕ погинуо. Случај јс хтео да са иогибијом ноднаредника МИЛОЈА нестане и нста позицијска иатерија ТелишИке дивизије, која јс сградала на великој пољани код Пећи пред само закорачење у беспутне и снежне планинс Црне Горс и Албанијс. 1 Жнка Антм1>
БРОЈ 48 14 ДАНЛ СТРАНА 11 II НАГРАДА Светпе традиције не треба изневерити Join јсдан деиембар који у мени буди хиллду различитих мисли. Вечс је всћ почело да оставља траг на улицама мог родног града. За.морним корацима прелази.м кратки плд од школе до куће и први пут данас осећам да ми је потребно ла је тај пут дужи од обичних путева. Тако ми вечерас прија са.моћа која ми се завлачи у душу, хода мојим жнлама, а од сећања на прошлост се силно узбуркава моја’ крв. Осећам јс како струји мојим телом, зауставља се ваљда негде у срцу где ми је најтоплије, сада док гледам град овако велики, са великим солитерима, асфалтираннм г.мшама, фабрикама. А онда осећам да он није потпун па ни уз шапате реке која поново као јуче исггреда неку своју тајанствену причу ‘о децембру. Ветар ломи сасутпене гране дрвећа и још јелна мисао на оне чпјим тгутевима сло боде ево вечерас идем. Чини ми се да чујем речи свог деде који ми прпча по ко зна који пут исту причу о трновигим и кпвавом ПуТГ до 'слободе, о жртвама, о победама и поразима. Све ми то искрсава сала у некој мени непознатој везији, али знам да ми даје снагу да истинн ма каква она данас била смело погледам у очи. Пут ме доволи до споменика на коме стоти свсже цвеће. V сваком од тнх пветова ја видим очи и чујем речи младих који су га ту хао и сваке године донели. Ја чујем, осећам сдгисао тих речи и осећам да пред том сада само каменом фигуром, нгалазим речи обећања. ,Дко треба поћи ћемо твојим стопама па макар оне биле п крвавије од твојих и макар нас коштале живота баш као и тебе, јуначе. Твоја крв тече данас у свима нама и осветл»ава нам традипнје наших предходника, а ми нећемо дозволити да је неко засенм". И одјодном учини ми се да се покрену његова ру- /ха, нлгове очи са споменика и дирнуше ме у дно душе одакле су навирале у мојим очима топле сузе xoie су говориле више од било хојих речи Koje сам икада чула.У имепрошлос гиунме покохежа хојаздрам салап’н»ост г-чи нила овако велпком. значајном и лепом. Још једна слика васкрсава пред мојим очгима док звахо немо стојим, слика мо'их вршпаха који смело полазе у смрт знајући ла је љихова смрт жнвот милиона нас који долазимо. A жел&м! у п огп< да уживају плодове слободе, алп то је била пена коју су морали да плате својим животима. НАГРАБЕНИ ТЕМАТИ Традипионална награда темата у част 22. деиембра — Дана Армије и ове године побуднла је наше младе лнтерате да надахнуто кажу речи див.дења, поштовања и захвалности за безбрижну младост и снове без тозаја. Гарнизои „Бранко Крсмановнћ”. Библиогека ,Лр Вићептнје Ракић” и СИЗ кгдтуре наградили су учеснике овог такмнчеља вредннм кн>игама. Првг награду освојио је рад са темо.м: ..Свакн нас херој учн како се гинс, како сс слобода бранп и и образ домо> впне”. Аугор овог рада је Вссна Марко * вић, д*чен!ша VII-2 разреда Основне школе „Радоје Домановић”. Овај најбољи рад награђен је комплетом књига од 400 дпнара. Другу награду. односно комплст књига од 300 динара освојила је Л>ил»ана Мнлошевић ученииа IV-2 разреда Економског школског иентра .Борис Кидрић” са темом „Светле траднпије не треба заборавитн”. Комплет књита од 250 динара припао је ученнку III године Гимназпје „13. октобар", Драгану Милошевићу. Ову трећу награду освојио је са темом, * „И само до тле до тог ка.мена...” Све ове награђене радове објављујемо у нашем листу. ПРОСЛАВЉЕН ДАН ЈНА Ове године Даи Ар.мије прослазљен Је пзузетно свечано н у нашој срединп. На таЈ начин су н пашп радни људи, омладина и пионири Још једном исказали љубав према чувару name слободе. Ошхшрније о томе читајте у следсћем броју. III НАГРАДА И само дотлр^ Данас бих да сс сећам, да ти поклоним још један дан у коме-сам сам. Билл с.мо млади. пупољци трешњина цвета. Расли смо носећи у себи велику наду младости. Даривала си ми приче о љубави и лепоти, које су замене биле топлије и светлије од пламена ватре. Око њих би се моја душа увила и саљала снове дуже од ноћи, од вечности. Одједном. ратнп вихор... гране се почеше саплитати, кршити и ломити. Збашппе nyno.vке на земл»у и нс сагоше се више н>ој. Она нам је даривала живот, она нас је хранила. Знали с-мо да можемо да узвратимо једнно крЈпикама снова и белим капллпама наде. И постадосмо и сами родна земл»а — синови њени и снага. Крварили смо ране њених спа.дених кровова, посеченнх грана и оскрнављеннх стаза. Сећам се, дивно ти је стајала титовка испод које си свила своје дуте плетинице. Борила си се раме уз раме с мушкарцима. Пнта,\Ј се како си уопште успела да издржиш ду ге и тешке маршеве. Колико је само храбрости и срчаности било у теби док би јуришала на непријатеља. Била си прави ратник. У предаху између два јуриша наслонила би главу на моје раме и погледом упртим у небо причала о срећним данима који су про шли. „Сада је страшно", говорила си „ади осе ћам, слобода је близу". „Поново ћемо трчати цветним ливалама, утонути у шапат златног жита, у опојни мирис пољсжог цвећа што сс шири до висине небеског плаветнила'‘. И никада, ни данас кдда је наша земл>г овако изграђена, лепе успомене на прошдост нсће нам дозволити да је заооравимо. А зар бисмо то и могли данас када смо свесни колика на.м опасност прети, колико будућност носн невоља са собом, потребно је да сваки дан будемо спремни да бранимо садашњост и своју слободу у име живота и слободе, леггшех сутра оних који долазе иза нас. Ја тако осећам вечерас, мислим да тако осећају и моји вршњаци који тако срећни иду слободним путевима данашњице. Из мисли ме прену цвркуг птица са оближљег дрвсћа, као да и оне погврђују моје мисли које се вечерас тако гомилају у мојој дуити. Пошла сам даље. са надом у још лепшу будгћност у коју сам спрехта да хтрадкм и • свој живот баш као и моји претходнтпш чије mw светле традиције а\уже као путоказ за правн пут и 1шл> у животу. Л-»и%ана Мпчошевпћ уч. IV ЕШЦ .ЈБорпс Кндппч" Параћин до тетг кзвмана... Ућутала си, а то је уједно бно знак да ја наставим, јср си одувек волсла моје речи. По.ми ловао сам те no косп п почео: „Твоја је коса као Ж1ГГО око нашег села, твоје очи као потоци око нашег села, твоје усне као булке са ливада родног нам села, твоје лице је као снег на планини изнал нашег села..." А онда опет јуриш и онај твој последњи. Остадосмо заједно и пред. звоннма рафала. Пала си млада и крхка на голн камен ролне ’ земл>е. Својим рукама сам покушао да зауставнм топлу крв која је у млазевима исгнца * । ла m твог тела које је у трзајима умнрало. Сећам се, отворнла си очи, погледала ме нежно, а онда покушала да се насмејеш док ти се лице грчило од бола. Лежала си на камену родне нам земље. Умочила си прст у своју крв и на камену написала: „Овај је камен мој гроб. He дај... до тог камена" ... Очи ni оо тадоше отворене. Звао са_м те, молио да нешто кажеш, а.\и ^^залуд. Лагано сам задрхтао и пожелео да се вратил! v наше село. Вратио сам се сав у сивом да се' сепш нашег почетка на самом његовом нзворг. Већ се појављује и месец на ведром небу, смеши се и осветл»ава околину својом сребрнастом светлошћу. Оссћам се чудно, у срцу хги је нека топлина због свега што смо преживели заједно мој друже са бојишта. Јер никада ти ннси отишла од мене. само се дуго, дуто нисмо виде.\и. Драган Мнлошевић, Ш разреда ,ДЗ. октобар" Параћин I НАГРАДА „СПАКИ ПАШ ХЕРОЈ УЧИ KAKO СЕ ГНПЕ, КАКО СЕ САОБОДА БРАНИ И ОБРАЗ ДОМОВИНЕ” Сукце је нешто велико, нешто огромно, нешто лепо. Руке су наше снажне, челичне, pvxe градител>а. Срца су наша пуна гор чине и сећања на прошдост. Ми растемо до неба као јутарње сунне, а темеље су на.\1 поставили они са Сутјеске, можда Дрвара... Диже се песма градителл у небо шири се срећа no срцу. Растемо, растемо а чада делићем срца, дохватимо небо, оно ће се прегворигн у још лепшу садашњос! и најлепшу будућност. Ми растемо, али градимо нашу cpehy. Некада ie Бошко сан>ао о тој срећи. И радовао се животу, сунцу што ће тек по казати свој сјај, радовао се јутру што се назире иза крваве прошлости... Радовао се свему. Мало вам је крви iuto сте је жедно гуталн. веН сте се и дечје крви осладили. Као вукови сте жедно јуришали на нешго што није ваше. што ie само Бошково! А Бошко ie имао тако малене руке. Како сте их душмански поломили! Бошко је и.мао живахке очп. Како сте их могли пушком умирити? Бошко је имао срце огромно. Ви сте га у ледени оков заробили. Одрасли су нам на самрти говорнлн. „Ако је потребно, немсИте, се ни ви плашиги с.мрти, већ храбро браните ову земл>у." А Бошко? Шта би на_м он рекао на салсрти? Није потребно ништа рећп! Његове мр тве очи све казују. Његово јуначко срце нам улива храброст. Он нас је научио како се гине. „На лекцији о његовој смрти мп се учимо животу." — Сунце слободе ie данас тако велико: Ни најнрњи облак га не може помрачнгп. Ми градимо, ми растемо. Велико смо нара сли! И дотаћп ћемо небо. Распукнуће се у хиљаду боја. Бићемо свесни да смо пости гли циљ, да нема више плача, да је свуда слобода. Али. да није Сутјеске, да није Дрвара, да нпје Б**шка да ли би зпали како се чува суние слободе? Весна Марковпћ уч. VII/2 ОШ „Радоје Домановић” ОПШТЕНАРОДНА ОДБРАНА ЧЕСТОБРОДИЦА ЈЕ ГОРЕЛА ■ V јубиларној годинп победе над фашизмом јединице тернторнЈалне одбране општине Параћхш су имале велики број успешних вежби, које су својим квалитетом одскакале од досадашљих. Јсдна од таквих је и ова коју ћемо ва.м описати У логору „Грза 1975’’ v uraторима смеипене су ЈТО Параћина. Док су се војнмци одмарали у шаторима после преподневног занимања и обилатог ручка старешине су прох-чавале ново добијени задатак који је кратак, али потпуио јасан. ,Ј1лави” вршн спабдеган»е својпх јелинииа путем Ззјечар — Параћин. Једна таква колона пошла је из Зајеча^а у 17 часова. Поменутој ко.\они v Честобродичкој к \ucvpw поста вити заседу. Колону утгиштити, плен гзети а непотребно за палити. Старешине cv веома вешто припремале једиште за покрет док су крупне кншне капи ношене ветром немилоср дно гдарале у добро разапете шаторс. Док cv се пртпаднтши једишгце терцторнјалне одбва, не вијугавом стазом приближа вали реочу заседе киша је лила као из кабла, а набујали п.\а HinicKH потони поред „П\авог” представљалн су П неттрпјател»а ЈТО. Требало је форспрати набујали планинскн поток ко ји je однео брвно које је до пре неколнко тренутака пркосило бујици. Избора није било, заседу је требало поставити игго пре, јер ос.матрачи јавл>ају радио стан!шама да се колона „Плавог” од 15 камиона прнб.и<Ж1к\а Бол>евцу. Команлир јеиинице одлази на чело колоне први газећн набујали поток до појаса. Дилеме није бпло, сви cv без речч пошли за н>им. V највећој ппиинн заседа је поставл>ена и старешипе су издавале последња нареbeiba. Онда је настала потпуна тишина. Није се чуо ниједан глас, ниједан шум, ниједан звекет сад:о се чу.да хука набујалог потока. Осматрач радио станииом јав^ао је да је чело кблоне плавог на Обрадовим сто.чшама. Код војника и старешина напетост достнже врхунан, а онда ту мртву тишини прекинуло зујање мотора. To се претходница .Ллавог” приближавала месту заседе. Заседа је пустила претходницу да npobe а када се пела ко.хона нашла у оеону заседе црвена ракета командира ieдинице означила је почетак краја колоне „Плавог”. Из нелокупног наоружања отворена је ватра. Топовски удари су паралп небо, а хппраљези, пушкомиграљезн, аутоматске, полуаутоматске пушке као и остало наоружање свирало је посмртнп марш „Плавом”. Изгледало је да Честоброднна гори. Све је то трајало око 10 минута. Колона „Пла вог” је уништена, плен однет. После успешно постављене заседе колона. до коже мокрих а.ш, озарених лииа, припадкика јединпца терчторијалне одбране кренула ie према логору где их је чекао топао вој« нички пасул». . Y овој вежби једЈгница теригоријалне одбране учествовалн су војкини ЈНА пз гарнизона Параћина и припалниии Јавне безбедностн пз Параћина. ЗАВОД ЗА КОМУНАЛНЕ ПОСЛОВЕ И УРБАНИЗАМ ПАРАЋИН ЧЕСТИТА НОВУ 1976. ГОДПНУ свим пословним пријатељпма, радним људима и граћанима средњег Поморавља, Ресаве и Левча Уједно обавештава све организације удруженог рада, самоуправне интересне, месне и радне заједнице и грађане, да израђује: Све врсте пројеката за грађевннске објекте, комуникације, хидро, термичке, електро и громобранске инсталације, урбанистичке планове за нассљена места, као и вршен>е стручног надзора и техничког прегледа оојеката.
CTPAHA 12 14 ДАНА БРОЈ 48 Ш АОАА РИБАР ЦЕНТАР ЗА ОБРАЗОВАЊЕ КАДРОВА ГОД. I БРОЈ 3 СА ИЗБОРНОГ САСТАНКА ОО СК БПЛИ OIO ПОТРЕБНД IE САША СА №Н ИМА Деветог децембра 1975. годипс одржан је у нашсм Центру изборни састанак СКЈ, шестн састанак у овој години. Извецггај о раду 00 СК Центра за образ. кадрова у Параћину поднео је скутту Чсдомир Борђевнћ, професор. V извештају је резнмиран досадашљи рад, изнете су објетк.’-вне тешкоће на које се наилазило у раду и позитивне и пегатавне појаве које су се јавл>але у њему. Поднет јс па увид ц днскуснју Акииони програм. Прихваћен је уз напомсне шта треба употпушгги како бн био још oo.wi п комплепшји. Омладинш! су узелп учешће у дискусији о досадашњем раду и смерницама за будуИи рад. Младп комунистп: Драгана Милић, Мнливоје Мнлутнновић, Драган Милошевић, Зоран Спасић су се крнтички н са.мокриПресек кроз једн Ове ппсолске годнне наш Ценiap је уписао седамнаесту генерацију хемнјскнх техннчара. Хелшјско-технолошка техннчка школа почела је са радом септембра 1959. године и за овај период школовање је завршило 967 ученнка п то: 130 техничара општсг с.мера, укл>учујући и 31 аналитичара који су се школовалн у истуреном 'оделењу за одрасле у Смедсреву за потрсбе Металуршког комбината. Кроз школовтве ученшш су оси.м општих ци.^ева образован>а и васпитања, стицали и потребна стручна знања ради непосредног укључнвања у рад на одговарајућим * пословима. Данас се наши техннчарн налазс у радннм органнзапијама не camo у нашем граду, всћ и у Поповцу, Нгпријн, Светозареву. Деспотовцу, Крушевцг, Нишу, Лесковцу, Зајечару, Неготину, Смедереву, Београду н др.угп.м градовима nauic зс.мље, па и v иностранству. Добар део је наставио и завршпо школовање на вишим школама п факултетима и сада сс углавном налазц на кл»учнпм н руководећпм радннм местима. Мнопг су сс у шнолу у центру посветнли образовању и васпитању младих. Maia 1972. године прва генераиија нашла се опет у ђачки.м клупама на станку са својим бнвшнм професорима. Пуно се разговарало, оживл>авала сс ссhaita нз школских дана, говорнло се о будућим плановима, а поподне на Грзи остало је у пајлепшем сећању не само мла дих стручњака већ п љихових бившнх 'професора. Ово јс всћ постала пракса п друпш генераппјама. Сваки мај у срца прсдавача унесе поред поноса што јс једна генерацнја стасала и спремна полазп у живот у тиху тугу растанка. На матурским вечерпма предавачи, ‘окруженн M.\a.\iLM девојка.ма у дугим хал>1шама it младићима у свечаним оделима, ожнвљавају у сећању дане када су ти нсти лиа« д|. људн били са’ плетеницама, голобради п са деЧачким изгледом. Растају сс уз звуке песмс .Је\’ ва.м н обећања да ћс се срести кооз 10 годнна. Олга Стојановић, шеф одсска ХТТШ-с тнчкп освркули! на рад у протеклом перноду. Конкретно су се заложили за оснпвање Спсиијализованс конференцијс срсдн»и.х школа чији је пнл» да кроз заједничке квизовс, игранке, школски ннфор.матор (у комс би омладима све три срелњс школе узимала учешће) појача сарадљу међу школама. Досадаш1ћ6м сарадњом нс може.мо да будемо задовол>ни. Млади комунистп изражавају жел>у да Политичка школа iuto iipe отпочне са радом. а похвалили су и рад Компсије за Маркснстнчко образовање. Зоран Спасић јс у дискусијп предложио да се у будуће при прпјему у чланотво нових чланова нс узима у обзир само молба кандндата, всћ да се потражи и предлог Савеза соцнјалистичке о.младине да л« тај кандндат по својој актпвности заслужује да постане члан СК.Т и сматра ла ће баш акцпја Најoo.wi ученик појелннац — школа која св спроволп на нивоу Републмке, помоћи у избору напбољих. Рсђали су се дисклтанти у жс.\».. да се ii3iiabv најбољи путевп у будућем раду, а онда сс приступило избопима новог секретартпата 00 СК п пзабранп cv’’ слсдсНи: Чеда Борђевнћ, секрсгар н чланови: Мипослава Балетић, Топлпца Јоцнћ, Зоран Tacnh, Драгана Милић, уч. III—1.Лјил>ана Марковпћ, уч. III-7 и Драган Милапозпћ уч. П-5. И.мајући у внду речи друга Tirra да свс што јс створено може бити савременије и бол>е, изражава.мо дубоко yuepeitc да ће.мо радиги пуни.м капаците * ти.ма и сви мсрцем трудећи се да отклонимо нсдосгатке из протеклог псрнода. Драгослав Стефаиовиђ Уч. KB III'а ИЗ ЛИКОВНЕ СЕКЦИЈЕ ВРЕДЕЛО ЈЕ ВНДЕТМ И ДОЖИВЕТН Као и свс осталс генерације и ми учсшши rpehc ГОДШ1С Текстнлнс школе пошли смо на шестоднсвну екскурзију по Максдонпјн. У нама јс жсља да уттознамо ближе паше суседе, да вндимо. јсдинственс прпродне лепоте п да се упознамо са IMI.XOBO.M текстилном пндустрнјом што је за нас било најважинјс. Прву iroccry учпнили смо Памучиом комбинату „Bpaibc * 1*. Дочскалн су нас са осмесима иа ЛЈПШ.ма epehhii што могу ла покажу плодозе свога рада. Обишли смо целу Фабрику п вндели све фазе обрале памука до го» тове тканвнс. Пут нас је одвео н у Текстилну фабрику „Мирко Гинов" v Скопљу. Тамо с.мо наншлп на љубазност it срдачносг. Внде.ш смо многе пове машЈгне, а лобилп смо п многа сбјашнкгња од стручних лииа. Наша посета ,.ОХИС'-у остала је незабораван догађај сви.ма нама. Мада, нис.мо могли да видимо сва одслења овс Фабршсс због оправданих разлога, били смо внше него задоао.мни оним што смо виделп. Пре нсго што с.мо пошли у оиплазак Фабрикс упознати смо са процссом произволим. *. Нисмо заобшплн mi текстнлну фабрику „Тетекс" у Тетову. Ту смо првп пут виде.М1 и оделење конфсктпс, ioiobc производе. ЗТсваљуЈући 1'|лтурно исзоријсклм спо.мснпцима п npupoAiuLM богатс1В11.м‘а Македошгје нашн утисцл су посталн још јачи. Вратили смо сс са пуно випк знан>а п познавања наше струке. Пуно смо захвалим Фабрици штофова. која нам је о.могућила да посепшо овако важие објектх *. Ранка Илпћ Ш'7 Недавно је основана ликовна секиија младих талената под руководством ака хемског вајара Слободана Стојановнћа. Лзпсовна секнија обухвата талентоване мдаде ученике свих средњих школа нашег града. Њени чланови су врло акпгвии п одржавају сваке селмице (четвртком) састанкс. Почело се са радом угљеном, затим темпером, а сада се већ покушава са радо.м на платну. Као н рашгјих година, и овс he за Дан школе ученици изложити своје радове у аулп Hamer Центра. Трудимо сс да оправдамо поверење оних који верују у нас и да полетом и вол»ом искажемо себе, своју интиму, своје младалачке снове н своја осећања. Наша секција има своје руководство које се брнне да сва ки члан ове секхшје булс максимално актнван. Славица Миловановић II/7 КВ текстнлаца Арми/о наша, ти си чувар нашег плавог неба наших граница и нашег мирног сна Дуго, нопут стварања траве у врслине ноћи, попут истинс која открива своје лнце нред плавим ератима јутра, трајс тишина заспалог града. Њсгса присутност оживотворава један сан, ону чисту неодољиву, свест о слободи, јединствени свет пролећа у коме птице имају своје иространство, свој мир, деца своје играчке. Иза њено1 плашта простире се свет звука, свет фабрика и машина, та огромна стваралачка снага иза које стоји човек, снага која нс познаје noli или дан, eeh идс папред у нове победе. И тако тшиина и звук испуњавају једно време које трајс, трснутке којима црипадамо целим бићем, чије кораке откривамо у себи и крећемо напред путем незадрживог прогреса. Иза свега, готово ту. са свим стварима које нас окружују. створен је и живи један велики свет — наша Армија. Роћена у револгцнји она је калена несхеатљчиапоро.ч човека, војника да у најтежим тренуцима борбе истраје и не поклекне. Игман, Неретва, Сутјеска, та крвава попришта name прошлостц најбољи су при- .иерп такве одлучностп. Наша војска је тада заједно са народом извојевала наЈвеће победе над непријатељем и самим собом. пполазећи кроз тешка искушења и патп>е. Из револуиије је изашла као победник. велпка и јака, претеоривиш се у Армију да буде градптељ братства и јсдннства н чувап тековине револуиијг.. Она ie учествооала у многим радним акцнјама, безброј пута је помашла v/роженом стаиовншитв\> н спасавала људске жпвоте. Kao naieehn забатак, она је бчдно мотпила чувала слободу, нашу Hajeehv тековину ц будућносг. Данас, после 30 годпна, .можемо да бкде.чо ионосни на. namv Ap.uuiv. Лоиас је она чувар нашег неба, наишх Граница, нашег лшрног сна. Она је б\'дна док дпчги cnaeajw њена су ччла изнад cetix оисина, у ceti.it дубинама. у сваком покрету зе.иље. Ha HatuuAt Гпанпца.ча croie одлгчни и провепени .hvdn који 3itaiv да нико ne c.ite da поремети спок&ство дечјег сна. pad машина v (бабрикама, листање борооих шума, токове планинскнх река. Погледамо ли rope, прелш небу, угледаћемо бели траг млазног авиона који осваја простор и нестаје dvбоко у плаветнилу;. Унугар опет човек, господар неба и блпставог плаветнила. Heide у >1обножн» планнна. сакоивена v ггстој шуми јс касаона. dpviu do.it natuux војника. Љчди у спаомаслннастпм ушибоо.чама cv срре.чни da crime и dejcveviv сваког тргцутка, кад позове отаибина. Они cv чувапи нашег раћања, ttatae рабости и маштања, нашег кретања и нашег сна. Cee uito се doiaha у ftatuoi самошгравној аајМниии рааноппаанпх Hanoda it паподности. сае што доноси гебно јутро, a nptnepnea eedpa поћ. слободно се detuaea. Нико не може da оскрнаап иеетање липа v башталш, ивркут птица v иш.чама, od.uop лептчра на цвету. Ту је нтил Ap.iutia. ту с.ио сви лш. И тн еоЈчиче v retticv, taro pvtutua cee препоеке tt браздаш ready зе.чљу тешким шсенииама, и ти који си на стпажч и 6vdno nwmuu стварност око себе, и ти са митраљезом v pvtpt ttenod чијег кооака зелсм нодрхтаеа. и rti v easdvxy. на Atopy, у усамљеној капаули са својим NaiaepHttjtLit пои^атељем — псо.и, can an сте ettoјени у пелчну, непаскибилу и трајну. достојанствену целџну која се зпае Армија. Може.ио да 6vde.uo поносни на тебе, Армијо. теој празник ie и tiatu п^пзппк и ми ти уз топле честпткс tua.be.ito и чапсто обпЦање: ..Ако затреба, биће.ио сеи Армија". Мирослав Чопа На првом класпфикапионом периоду школскс 6975/76. нашс одељеље IV/1 показало јс најбољв venex у школи. Приненат учекнка са позитиbhiim успехом износно јс 48 одсто. Ycnex који смо посгигле плод је нашег рада п озбиљности са којо.м смо прихватпле свс обавсзе везанс за школу. Градиво које треба да савладамо у току овс школске годпнс је веома ооимно, зато смо организовалс допунрске часове на којима болз ученице по.мажу слабијим. To се повољно одразило на наш успех, али ми још увек нисмо задовољне. Још увек нисмо све дале од себе. Разредна заједница, постављена на здравим темемша, бори се да постигнемо још бол>е резултатс п cBojiLM примером послужимо лрупш одељењима као узорНаша одел>екска заједница усаbvjc у све нас сазнање да јс правм * омладинаи и учеппк онај који нс учп за оцену, већ за зна!ћс. Како нас овс голнне очекује завршни исттиг, уложићсмо веЛ1ПСИ труд да све матуру положимо v првом року. Оваквим радом, задовол>ан јс и наш разрзлнп стареишна МнлениЈа Псзровнћ, која нас св<> јим саветнма и подршка.ма подстнче на мар.\>пвос г u за.\аган»с. Поред тога шго нам је учсње у прво.м плану, главнп задатак,’'м-ноге од нас су члаповн секшга које сс бавс' ваншколским активностпма. Регко која од нас да не похађа- по.штнчку школу, а међу иама има доста чланова СК. Поносне смо што јс наше одслење проглашено за најбољс оделељс v школи, a.ur зна.мо ла to U обавезује и зато ћемо настојати да тај успсх задржимо и ти.ме дх\:о пример оста.иш оделсљима у Центру. Д. Илпћ. С. Hopbeuiih IV/1 МАЛЕ ВЕСТИ Y Центру су одржани изборн за делегације друштвеннх и прнвредннх делатностп 5. XII 1975. Гласало је 98 одсто радшгка и ученика. Избори оу протекли нормално. ВЕСТ ИЗ СПОРТА У СЛОБОДНИМ ЧАСОВИМА РЕКРЕАЦИЈА Одржан награднп зсмаг иоводом 22. децембра. Од 10. новембра од данас сваког пон^дељка у фпскултурној сали са почетком у 18 часова одржавају сс часови рекреације за раднике нашег центра. Y почетку је одзив био слаб. Даиас сала постаје мала да прн Аш све оне за KOje важп гесло: „У здравом телу здрав је и дух”. Часови се састоје од обавезшк вежби загреван»а под стру чким руководство.м професора физичког васшггања а затим се бира спорт за који се определе највшпе радника Цеитра. Најпопуларнији спортови су: малн фудбал, кошарка и одбојка. Присуство такмичарског духа чини наше утаклише дкнамичиијим и шггересаитннјмм. После сваког циклуса рекреационих часова проверавају сс могућности сваког од нас Лоренцсзим тестом који даје позитивне резултате. Омладпнски састанак одржан је у суботу 13. XII 1975. На њему јс анализираи npebeini пут и oApebene су смернице будућсг pat.va. 18. XII 1975. ученици Центра посстићс Гарнизон ,,Бранхо Крс.мановић” у Параћину. По.иггичка школа почела са Радиицима цеитра ће добро радо.м 16. XII 1975. Предавања доћи ови часови рекреације за се одржавају уторком. Предапролећне пријатељске утакмице ваче одређује Опшппгски колшса већ традиционалним против- тет СК. Интересовањс је вешшима са којима ако у јесс- лико. њем периоду имамо у сусретима само позитивне резултате. • Са друге стоане добра коидп- * • ција допринеће и бол>ем остваривању плана а и програма pa- Y оквиру производно^услужда предвибених у нашем цен- ног рада металски одсек добно Tpv. је више ттонуда за рад у својим падпоницама од разштх фабриЗоран Тасић, днпл. инж. ка Параћзгаа н околнне.
БРОЈГ 48 14 ДЛНА СТРАНА 13 Друг Борђе Трајковић, аомоћник сскретара м привреду СР СрбиЈе, који због спреченостн нн> Је присуствовао избор * ној Конферепцнјн СК, упутио јс следсћс рсчн: „Чсспггајућн на великом признању од друга Тита, Ордену рада са првспом заставом, колектмву „Новн Поповац” желнм Још ссћи успех v будућности”. ФАБРИЧКА КОНФЕРЕНЦИЈА СК ДМВОРЕН® - МОРА ДА СЕ ОИВДЕ № Друга нзборна Копференцвја Фабричке <.рга,шзације СК, која Је одржа:;а 13. децембра vs учсшћс комуикста и делегата Копфсренцнје, остаће забслсжена и no прнсуству прег.о 300 чланова колектива, углавпом делегата сргана самоуправл>ања. Илтозантност скупа дуго ће сс памтитн по свечаном *шну — прима.ву одлнчовања, Ордена рала са црвсном заставом. кога је у rare Председника Регтублике предао друг СтоЈан Стоилжовић, члан Рспубличког пзвршног всћа СР Србије. Ради нзборне Конферешшје СК такоБе су првсугтвоваМилупш Мнлошевић, члан UK СКЈ: Нпкола Пауновз(ћ. делегат Beha република и покрајнна v Савезној скупштини; Ратомнр РнстпН, члан Политичког актпва ЦК Србнје: ГригорнЈе Начајев, секретар Савста за грађсвЈмарство Привредне коморе Србнје; Петко Лековнћ. секрегар OK СКС Параћмн; Драгац Вељковнћ. потпредссднпк CO Параћлн: Србобран Радосављевнћ, директор ИВТ „Bpainto Крсмановић”; Анте Бабнћ, члан Кохгитета СК »Далмахшја-Цсмент *'; Браннслав Павлоапћ, представ iniK Савсза комуниста СФС: Буднммр Бокић, представннк Фабричке оргаш»зац»гје СК „Бранко Крсмановић"; Жлвоjini Обрадовнћ, представник нементаре Kocicpiih; запсч представниии Беочина, „Шара" нз Бснерал Јанковнћа; „13. октобра” нз Параћина; секретао Организацпјс СК Попо®- ца; Бранко Милнћевнћ, прелПера Јовановић чита уводно нзлагање сешннк Мес.че зајецнзше Поповиа и бројни предсгатипши пословних партнера. Конференцнју је отворио досадашњи председзгик сталног председшшггва иије, друг Божидар Ha СЗ.МОМ почетку скупа, лр^т Стојан КонференИвамовић. рада овог Стонљковић предао је зисоко охижовање Орден рада са црвеном заставом, који се даје за иароЧЈГге зас^хуге и постнгнуте успехе v раду ол значаја за прн вргдии напредак замље. Предајући ово вредно прнзпаке. друг Стоилжовић је нагдасио да су радни л>уди „Новог ПоПРЕДСЕДНИКУ САВЕЗА КОМУНИСТА ЈУГОСЛАВИЈЕ ДРУГУ ЈОСИПУ БРОЗУ ТИТУ Б е о г р а д Драги друже Тито. Поносни смо што нам је на данашњој изборној Конференцији организације СК, којој присуствују делегати OOYP-a, уручен ОРДЕН РАДА СА ЦРВЕНОМ ЗАСГАВОМ, којим си natu колектив одликовао за нарочите заслуге и постигнуте yaiere у раду од значаја за привредгш напредак земље. На данашњој Кочферепцији смо утврдили нареднс задагкс ко.иуннста. Оценили смо да је у наредном мериоду од праоразреднс важносги ангажовањс комуниста на даљем разеоју салгоунравних односа, на унапреЂењу мрочзводњс и спроаоћењу .иера стабилизационе политике. на задацti.ua друштвенс са.иозаистате и чдејно-политнчког V3dtt3atba. 3axea.byie.uo се иа признању и увераеа.ио Тс да he.uo постављснс задатке одговорно и доследно извршавати. Поновац, 13. 12. 1975. ИЗБОРНА КОНФЕРЕНПИЈА ОРГАНИЗАПИЈЕ СК И ЧААЧППИ КОАЕКТИВА ФАБРИКЕ ЦЕМЕНТА „НОВИ ПОПОВА1Г ФАБРИКА ЦЕМЕНТА „НОВИ ПОПОВАЦ" ГОДИНА ХШ БРОЈ 149 Са нзборне Конференцнје : делегати и гости повца” напорс ВОДН31Х уложз1ли изванредне на npoiiurpeibv произкапацитета, увећањг производње овог траженог грађевгшског материјала, развоју самоуправних односа и друпгм радним победама. V Ј1мс колектива Фабрике ДЕЛОВИ РЕФЕРАТА Реферат о наредним задаиима, који је поднео Петар Јовановнћ, секретар Фабрччке органнзааијс СК, указао је на основне правце деловања наших комуниста и на задатке који he се снгурно наћи пред основСавез комуниста и афирмација радничке класе • ,Лаша полит.ччка активност одвијаће се у оквирЈЕма свеукупног напора Савеза ко- .муниста v правцу даллг јачања социјалистичког' са.моуправл»а * н»а, чија је класна и револуционарна суштина пзражена у захтеву да радничка класа постане ломинантна снага у еко номско-м, политичком н друштвеном животу. Комунисти .мо рају да крче нове путевс радпкалним про.менама у систему друштвене репродукиије. у стварању економских, друштве них и полигичких услова за то да радннчка кдаса загосподарн укутптнм резултапгма свог текупег и минулог лада”. Надградња уставних начела • .,Оно што смо започ&ш егварањем основних органнзацемента Ордсн је прммио To плица Нсдељковић, генерални директзр, који јс нзразно велику радост и захвалност радннх л»гдн „Новог Пспсзца". Ово прнзнање, рекао јс друг НедељксЕић, баће снгурнопидстрек за још веће vcriexe рад ничке класе Цементаре. ннм органнзацнјама СК и колектавом у будућам раду. Због актуелностн и значаја наредних задатака, како за комуннстс тако и за радну организацнју, нстичемо неке делове нз тог Реферата. цпја удруженог рада и успоставл>ан>ем новјтх друштвено- ■економских односа међу њима, био је у сваком случају значајан корак. Сада морамо дал>е да продуол»ује.мо односе нзмеВу основннх организација удруже * ног рада, нарочито на развпјан»у чистах односа у условима Усавршавање и богаћење самоуправних односа • „Мислнмо да је у овој фа3» нашег друштвеног развитка, када је у rniTaiby развој нашзгх самоуправних одкоса, од нарочите важностн активносг комуниста v основгагч организацпјама удруженог рада, п то пре свега на афирмацнји облнка непосредног самоуправл>ања н делегатског cwcreiMa. Камугшсти наше радне оргализације треба у овом момеит-у да усмере своју активност у лравцу одређивања мссга и улоге свих са.моуттравних и пословодних струкгура у основннм органнзацијама и на’ нпвоу радне организације. полазећи ол уставннх одредаба н коннепцнје конгресних резолуција, до нор.мативног регулисања односа у удружеиом раду. Мора да се створн свест о то.ме да је удружени рад основа зајздшг ттва у остваривању пронзводних н друпгх радннх задатака, тс да од залагања сваког поједннца завнси његово остварење. Y систедп’ са-моуправллња свакн радннк н орган имају својс место п глогу”. Усавршавање систсма расподеле • „Наша органпзацпја Савеза комуннста била је инниијатор увођења п афирманије расподеле према резултапта рада, а.ш, на жалост, морамо да кон стагујемо да је на ово.м плану у протеклох! периоду било Hajмање резултата. Постојећи сиссгварања и pacnopcbjisaiba дохогка како нам у новим гсло вима нс бп остали да живе' стари садржаји. у кој>ша долази до преливаља дохотка нз Јсдне v другу оановну организацијг. Рад и резултати тог рала морају да буду основа стнцаља дохотка”. Производња и стабнлизација 0 .,Ко.\пиис1и морају да ш<- снстирају н да оуду носисцн свих ош!х акцнја које воде повећању продуктивностн рада подизању квалитета »грснзводз н ус.пта, јачању радне и технолошке днсциплинс, без који.х уставна поз»шнја удруженог рада не може да буде успешно реализозана. Ово не може да буде ствар само руководсће структуре, тн задахш морају да сс схвате као широка др\ттвена акција, у коју комуннсти морају својим примсром да повеху оста_\е рад.че .иуде. Поред усмереностн акшгје Савеза ксмунпста ка већој пронзводњи, прошнрењу ассртммана ггроизвода и ocBajaiby новпх прсг.звода, акција Савсза комуниста у паредном перподу мора битп усмсрена ка всНим уштеда.ма у оснивкнм трошкогиU& пословања, али и код свнх друтих шггања. У том слшслу кохцчшстн .морају да се боре да се код радника развнја свес-т о томе да јс за остварење већег дохотка, a ти.че и личних доходака. једина могућност већа производња и економичнпје пословање”. Проширење капацитета Ф „Као што је познато, на путу смо да успешно окончамо започето npouuipeibe и ооезбеђе- »ве потребЈШх средстава за инвестнраше. Савсз комуннота Huje и неће дозволнти да се у obv »снвестииију улази без покрнћа, са необезбећенкм средсгвнма, а заложиће се да се пзбор опpeaie и извођача радова изврши на најоппЕма.\Н1ГЈи начин. Ово је бш-но потетшратн због тога што од квалитета опреме н техничке и радне опремлености извођача н испсргчиона опреме завнсн и рок завршетка фабрике, односно у крајњој лпкнји зависн укупно оптерећење фабрике у вези са овом ннвсстншгјом”. тем crimaita ц расподслс дохогка и лнчннх доходака, како у одноаша нзмеВу OOYP-a, тако и унутар сваког OOYP-a, не афирмнше прннцнп расподеле према раду, не одваја у дово л»ној мерп рад од нерада, не стимулише оагвареил? већих резултата”. Самозаштита 6 „Полазећи управо од налред наведеиих појава н одговорности не бнсмо смели, а таквих је појава 6il\o у претходном периоду, да занемарујемо обавезс које као ксшунистн нмамо на плану јачан»а снст&ма н мера друштвене самозашткге, а посебно на развијању свесги н одговорности н месту у том систему, којс има нат свакп раднн човек, а комуниста уто лико пре. He смемо 'заборавјггп да у cBiui средш!а.ма има људи непријате.%ски оријентисаних према самоуправном социјалнзму, којнма смета акннја Савеза кохгуннста и настојс да је опемогуће нлн бар да је успоре”. Идејпо-политичко богаћењс О ,Да бн сс активно укл»у4iL\if v све ове и друге веома сложене и одговорне задатке, комунпстн морају далеко внше пажње да посвете лнчном пдејНО-ПОДИ1НЧКОМ издизању, како би овладалн марксизмом не са- (Наставак на 14. странн) Топлица Недслжовића прима орден од Сгојана Стоилжовнћа члана РИВ-а BNCOKO ПРНЗНАЊЕ НАШЕМ ШЕКТНВУ Примајући високо нрнзнање у и.ие колсктеа, То/иица Heдељковић, генспа.1ни директор, рскао је, из.чећу осталиг: Другаргше и друговн. Лрат гости! .ХЗрден раОа са црвеном заставо.ч којим је ната радна организација одликована од стране Председника Републике, као што јс зећ назначено у рсчи.иа друга Стојиљковића, признање је за резултатс који су постигнуги за 78 година носуојања ове радне организацијс, носебно за резултате које с.ио иостигли у новој Југоc.iaouju. Aocaoauubu резултатц v области нроазводњс и разеоја dpymreeiittx одиоса cv н.инозантии. Физички обим ироизводње у односу ма 1945. годину увећан /е за 108 пута, а у односу на iiajeehv нроизводњу v предратмој Југословији (1939. ioduna — 50Ј000 тона) за око 15 иута. Из ових података .иолсе се закључиги да прави разаој padпс оришизације започиње са цастанком кове Југослави1е, ::оји је врло диналшчан. Рстроснектива раззојно1 лхта padue opiaiiusatiiije нзгледа овако: — 1951. године приступило се из1радњи нове Фабрике канацчтета око 300.000 тона це- .исита годишње, која је заврutcua 1956. године. — 1967. гоОине извршена је реконструкцаја нобоизграћене Фабрике у с.иислу што се од мокрог нрешло на cyeu посгупак а чврсто гориво — yta.b замењено је пчним — .иазуто.и. Ефекти ове инвсстиције oi.trдају се у noeehatby пронзводње за око 90.000 тона цс.иенга 1одшиње. — 1969. гооина /е каракхеристична но то.ис што се у досаdauitboj историји Фабрике при ступило изградњи Hajeehei капацитета — хиљадутонске пећи чиме је створена .шпућност да се укупна нроизеодња це- .иента dytbtupa. Овакаа дина.иичан разбој Фабрике везан је и за схеатањс свих зачослених радника да се у расподели ocreapctiui дохотка поиашају као правц домаћини. V пословној помтши радне организације увек је преовладало схватањс да сс мора Јшслиги и на сутра и заxea.byjyhu такво и схватању радна органнзација јс била у .иогућности да наведсна проСа нзборне КонференцнЈе ширења — инвестирања исфинансира својчм cpedcreiuua, односно да и чозајмљгна средства врати у релатиано кратKiut рокови.ча — од 5 до 7 година. Паралелно са повећањем фиЗНЧКО1 оби.иа npou3eodibe — са tuepmetbe.u задатака у облас * ти прошнренс petipodyKiiuje, радна организација је водила рачуна и о личном и dpytuтвепом стандарду радника. Даиас can наши радници путују на иосао a'-roOvciLua а њихпаа ttapTHHHitafpija у укупхоЈ цени преаоза износп 800 старих дииаоа .иессчно. С.зц ужиаају топли оброк за 50 старих оинара као и рарсс за годи * :ињп од.иор. Скоро da tt нс- .иа.ио радника без ре.шепог cia.uoetroi питања. V /975. toоиии укупна гпдааања радне ирганизацнјс otic ипдоае износиће око 323 милнона старих динара. Призиањс које смо данас добили од дрига Тита чрсдстааља за нас обааезу да н у будуће.ч padv оствапује.ио исте и eetie радие резу.лтате. Оау обааезу реалпзоеаће'\М‘ 'бд‘слсдни.ч извршење.и зпдатака које данлс wepbyjrun за наредии deoTcdutuibti nepttod п које с.ио утврдили средгкорочним tLtaiioM развоја раднс организацпје. V контексти npedenhcuux задатака иотребно је посебно потенцирати tiatae обааезс у областц даљш поаећања производњс. doipohnaatba укупног са.иоипрааног .иехашч.ич и изivadiba иовс Фабрике. У односу на оаај иоследњп задатак наша обааеза је утолпко већа taro сс v tbeioey реализацију укључује шиоа друттвено-политичка заједница и остали гдруженн rad и што /е ово једиа од најаећчх ннлестиција у penyoAtupt. tbero-зо *'. pea шзаttujo.u лш г.с са.чп да стаараио услоае за ceoiv дуготзочнијх- е/зистенцнју аећ и опректнп допонносимо укхпчој стабилизацији зе.иље. Са доаршегкол: нзградње octiliux. и нашс иемгнтаое. о.иогућиће.ио да се зсмла ослободи уаоза це- .иента. а посебно република Србија. Уз оаакаа однос и ионашање upe.ua поссављешси задацима creopuhe.uo осиов за нова празнања и мислим да дслим лиаиљење cettx аас da toko обећање .иоже.ио да да.ио председнику Републике, dpyiy Титу ирско уручиоца одлико- •зања друга Стопљкоаића и те- .ieipa.ua који he.uo послати са oeoi скупа, *
CTPAHA 14 14 ДАНЛ БРОЈ 4б Договорено - мора да се спроведе ИЗБОРИ ЗА САМОУПРЛВНЕ ИНТЕРЕСНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ г (Наставак са 13. страве) ио као са теоријом већ хао руkoboactbolm за акцију, као путокгзом за решаван>е проблема п разних днлема у трасирању јк> вмх путева самоуправног развоја”... ДИСКУСИЈЕ Бројне дисхусије на изборној Конференнији такође су указале на задатке комуниста и колектива Це.ментаре у наре лдом периоду. — За неколнко дана ттред на иа ће се наћи два кључна пнтања која су од важности за наш даљи рад, рекао је Миод par Сгефановиђ, директор OOYP „Производња цемента” Го су, пропзводни план за 1976. АНТБ БАБИн, члаи Комнтета СК вДаллптија-Цемент^, поздравно Је рад Конферезцпјс овим речима * ДРАГИ ДРУГОВИ, КОМУНИСТИ, ЦЕМЕНТАШИ! „Чинп ми необЈгчгл задово.\>ство и велику част пгго Вам, на Вашој изборној Конферениији фабричке органпзапије Савеза комуниста, могу испаручити пламене братске поздраве свих комуниста п радних л»уди .Дадмаиија-цемента” у Солину. Моје је задовољство утолико веће што присуствујем додсли одликован»а радном колективу — Ордена рада и значајном валнолт скутту комунисга — пемонташа фабрике „Нови Поповац” у братској репуб- .\ИШ1 Србији, увјерен да и ово присуство на најбол>п начин потврђује нвраскмдиву везу радничке класе нашнх двају народа и нееаломљиву снагу радних л»уди пијеле Југославије, хоји оваквхш манифестацијама потврђчпу сву приврженост политици Савеза комуниста Југославије и другу Тигу... Дубоко сам увјеретг дд ће радничка класа Поповца и цијеле братске Србије. као и увијек до сада, и овај пут досљедно бранити и чувати Титову политику чистоте партијске линије и да ће на врије.ме одбашгги све оне којп на било који начкн и из било којих побуда желе на-метнути другачија рјешења од ошгх за која се опредијелила голема већина нахних радних л»удп. V нама, комуниспсча и радним л>удима „Далмапија-цсмента” у Солину, Ви ћете у то.ме пмати најискреније савезгагке и тдгу подрпгку, јср је радтшчка класа Солина и Далматп^е и у најтежкм трснуцима доказала да зна високо носити upвенн барјак нашет самоуттравног соннјализма и непоколебљиво слиједити идеје дрчта Тита, творпа свјгх иаших побједа, нашег вође и учител>а. Увтервн сам да ће Ваша изборна Конференција ттротећи онако како то одговара цил>евнма и задаци.ма нас комуниста и свих радних људи, ја Вам, драп< другови, 1'ош једном захвал>ујем на овом позиву да присуствујем Вашем скупу и желим Вам плодоносан рад и остварење свих задатака и циљева које сте пред себе поставпли. Нека живи братство и јединство југословснсхих народа! Нека живи Савез к<пгЈ’ниста Јутославмје, та челу с другом Титом! Живјели! ЖИВОРАД ОБРЛДОВИН, представннк цементаре Косјерић, обратио се Конфсренцији биранпм речима: ДРУГАРИЦЕ И ДРУГОВИ, ДРАГИ ПРИЈАТЕЉИ! „Почаствоваи сам urro xfory у кме ралЈгих људи Косјерића да Вам честитам иа одликовању од Прсдседника Републике — Ордену рада са црвеном заставом — и да Ва.м пренесем пријател>ске поздраве и жеље за још веће радне победе колектива „Нсви Поповаи”. Користим ову придику да тхред ови.м значвјним скупом изразим још једном захвалност Вашем колективу који нам је прошле године пружио нессбичну помоћ у обучавању и смсштају нашнх ралника. Од почетка нашсг боравка у Поповцу, наишлн сма на безрезервну помоћ и подршку. Шездесет наппгх младнћа и девојака, уверен сам, неће заборавити гоплнну и пријатељску, цементатпку co лидарност која су им указана на сваком кораку у Baines! колективу. Спгурап сам да ће то увек бнти мост за нашу будућу сарадњу, међусобно разхгмевање и пошто вање. Немам намеру да Вашу пажљу дуже одвраћам; же * лим само да Вас обавестнм да ће комуннста и радни л>уди наше Фабрлке ускоро да добију прве количпне дуго очекиваног цемснта. Бићемо веома почаствовани да представнитхп Ваше Оргачизације СК и колекпгва учествују у нашем слазљу, јер ће то за паш колектив и комуну бнти нсторпјски тратутак. Желим да пријатељство које је зачето, пословна саpaAiba, међусобна подршка и цементашка солпдарност буду одлика н стнл иашег будућег рада јер ће то свакако бити оа обостраиог шггереса. На крају желгш да пареднн залацп које ће усвојити Ваша Коифорежтја — булу доследно ожЈгвотворенн и да допринесу извршењу нарсдних планова п просперитету Barner риноммоамог и цењеног колектива. ЈСвал« годпну и ремотпг постројења. Од дискусије и усвајања првог а нарочито од залагања и ква литета другог задатка — завн сиће умногоме наши производ ни резултати у идуђој години. Наш превасходнн цил>, вншс него од сада, бпћс: хпто бол>и оад постројења и искорншће * ност капацнтста. нагласпо је друг Стефановнћ, као и произ водЈБа високовредне марке Пемента. Свс то, јасно, захтеваће више радне и технолошке дис циплннс и штедн»у на сваком кораку. Сретен Обрадовић, руководилац финансијског сектора, нзг ласио је потребу бржег рдево ја „Новог Поповца” који посс Avie изванредне потенцијалне могућностн а упоредо са тнм и бригу за дотрадндг уставннх начела и полтгтику расподеле. Расподсла н награћиваае су атњитн квп ии и(нтал хшцц задаци који су стално присут ни у колективу. На њихово.м рс шавању уложсми су дуготрајни напори, алн остаје да сс нд то ме још ради, поготову з5ог специфччпости нашс технологн је — повезаности и .масознс про!!зводн>е. Коришћсње иску ства лругих и консултацпја стручних пнснтуција, морајида буду присутни у остварењу овог задатка. — Перспектпва нашег разво ја — прошнрење капацитега — познати су, рекао је Душаи Стсвановпћ, руководилац развојног сектора. И комунисти и колектив, нзјаснили су се за гу политику и задатке којипро нстичу. — До сада је доста vpa Бено, о чему су радни лдгди бла говремено обавештавани и информнсани. Почетком 1976. го днне треба да сс оконча заокрд жање иЈсвестиција и отпочнс са грађевинским радовима. И ако у овом послу постоји једно драгоцено искусгво, анга жоваље свих наших снага је непходно а пре свега комунисга, стручних a»vah и рекао бнх целог холектива. Властимир Милетић, аутомеханичар, говорио је о улози цдадих v Цементари. Иако је овај колектив сасвим „подмла ћен”, доласком већет бројамла дих, остаје залажено да омлади на иије нашла право место ко је јој ттрипада. Плжља фабрич ке организације СК-а, а пре све га комуниста — омладпнаца, иораће убудуће да се вите по клони овом задатку, рекао је Власта. Петко Лековић, секретар ОК говорио је о mcctv комуииста у ocTBapeH»v планираних произ воднлх задатака. Познато је. нагласио је Лсковић, комуннс п! су авангарда раднпчке кла се. па је и њихов однос према свему V колективг авангарши рни морају да буду носиоцп једино исправног става према средствима рада, радно) и тсх колошкој дисциплини, коришћењу капацитета, штедњи и сли чно. Раднику који дозволи. због нерада и нспажњс. да mv машв на стоји, па чак и да се поло ми, хаварише, не треба да бг Де места за том машином, a no готову ако ie и комгниста. На стварању радних навика и нндустријске културе не ра ди се од јуче; ми ту имамо ви дних успсха. Утолико cv више гочљиве појаве које одудара ју од тога. Ваша органнзација Савеза комуниста има_\а ie вгапе вид ног усттеха у раду и развоју овог колектива. Нема разлога за cvmh>v да тога неће бити и убудуће и то још бол>е и плолније. рекао ie друг Лековић. Познавајући ваше снаге, снгуран сам v то да ћете осгвари 1и задатке на које сте указали овом приликом и којп ће бити пред ва.ма. Пошто је поздравио рад Кон ференције СК-а и пожелео успех у наредном периоду, Мплу тин Мплошевић. члан ЦК СКЈ, истакао ie четири момента v говору комунисгима „Новог Поповца”. — Улота организашпе Савеза комуниста v свакој средини. па и у овом чувеном колект.’<ву, мора да буде управо онаква ка ко захтезају производни одно си и производне онаге v садаш њој етапи нашег развоја и дру штвених одкоса. To претпоста B.sa стално богаће»Бе и идејно уздизаље сваког комунисте, a посебно младих. — Са.моуправни односн v на шем дртиггву кису нешто uno се не мења; то је живи организалс Изградња самоуправл>а ња никад није доста. Нарочито делегатски систем треба да до живи CBoiv пуну афирмацијг. — О стаби.\изаиији се доста говори v последње вре.ме и то је добро. Међутим, то никако не смемо схватити као неигто гтривремено. Она мора да и\т дугорочан караткер, чак допде докле досежу сва наша плани ран»а. Боља пропзводња, проширење капацитета. мере штед н»е и друго, треба пре свих ис гицати када ie реч о стабилиза ЦИ1И. Код утврђивања задатака ко муниста на само! Конферснци ш СК учешће cv гзели и други члановн Организаиије СК и го сти. Измећу осталих, рад Коиференшпе поздравили су Бранислав Павловнћ, прелседшлс Савеза комуниста СФС. Бгди хшр Бокић, председник фабрич ке Организапије СК »Бранко Крсмановић” л други. iiniiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiimiimiiiiimi Консппуисањем делегапијаи утврђивањем кандилатскнх ли ста за избор дслегата у скуп штине СИЗ (самоуправних ин1ересних заједница) друштвене и привредне делатности, окончали смо. у ннзу друпгх, још јс дну живу политичку активност која је карактерисала наш ко лектив протсклих дана. Заиста, морамо бити задово љни што смо vcneuiHo обавили све послове око избора. Почев од припрема за изборе, тс у tokv са.мих изобра, све ie Фун кцнонисало како треба. Натај начпн, наш самоуправни спстем обогатили смо са још једном самоџправном формом ко ја нам обезбеђујс чвршће по везивање радног колсктиза са свеукупним животом v komvни. ОбзЈгро.м на састав делега ција, очекујемо да ће напте де легације v извршавању повепе ног им задатка прићи са nv»o одговорности. Наш радник би ће на овај начин v прилици да на један, истини за boa>v. посре дан начин утиче на све жпвот не офере, почев од спорта, кул гуре, здравства, образованф, од планирања до реализације, нри вредног развоја a to ie и нор мално кад знамо да стварајући доходак, стварамо и средсгва која издвајамо за финансира ње наведених животних актив ности. Да би деАегацпје функциони сале на континуирани начин, на нелавно одржаним првим се днипама, изабрали су и своје председавајуће, који ће пре свега водити бригу о томс да се делегашле балговремено и конппппграно cacrajv. Материја ли, који ће се разматрата на ihm седнииама, треба претходно ла се изучавају од стране стргч них служби што ће допринети да ставови, са којима делегат одлази на скуптшину дотмчне СИЗ, 6vav што комплетниш, a V3 то повезанији са интегеси ма радних л>уди наше радпе органнзације. Ова одговопна дгжност none рена је следећим делегатима: — ПредседаваЈући делегацијс 00YP .ЈТовршинскп копови” ia област привредне делатпос ги ie Богоје Милошевић, а за меник Сава Младеновић; — Председавајућн делегације 00YP „Пронзводне услуге" за област привредне делатност и ie ЖивоЈин Милутпновпћ, а за меник Властилптр Мплетић; — Председавајући делеганже OOYP „Заједничке службе” ра област привредне делатностн је Радисав Стевановпћ, а демо н:гк Бисерка Гајић. Председавајући делегашпа за област друштвене делатносги су: — Делегаштје OOYP „Повртински копови" Во1ислав МипЛ а заменик Стојан Минић; — Делегаиије OOYP „Пропзводња це.мента’’ Радпвојс СавиЦ а заменик Мнлсшпр Мнло сављевић; — Делегације OOYP ,Ј1ротп водне услуге” Ранко Давпдовић а заменнк Драгол>уб Ристић; — Делегапије OOYP „Заједни чке службе” Мнлнсав Нпколпћ а заменчк Десанка МилиЈЈ. На истој седници утврђене cv кандпдатске листе за иззор кзндидата у скутпптине СИЗ привредне и друштвсне делат ности. Ypebyje: Редакцнони одбор Уредтпс: Радомнр Мидосављевпћ niiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii!iiiiiiiiiiiiiimiiiiiinmiii'.iii:iii СТАРТ НОВИХ ДЕЛЕГАЦИЈА Делегације за област друштвсно делатности OOYP „Повр шински копови” v OOYP »ЈТро изводња це.мента” као канди * дате истакли cv: — За Скупштину СИЗ оспов не зајсднипе здравственог оси гиоања и здравствене заштите радника Војпслава Mirniha. a за cawovnpaBHv kohtpoav Мла депа Пстровића и Угллппг Мн лспковнћа за заменика; —За Скупштину СИЗ основне ззједнице за запошљавање Бо р>шо1а Милошевића; — За Скупштииу СИЗ зајсд нице основног образовања Ра дивоје Савић; — За Скупштину СИЗ зајед Н1ше културе Божидара Мпло вановић; — За Скуппггину СИЗ зајед нине физичке културе Градкбор Радуновић, а за самоуправну kohtpoav Бранко Марић л Дра гол>уб Милвнковић за задсеника; — За Скутшггиггу СИЗ заједнице дечје заппите Стојан Ми mih; — За Скуппттину СИЗ заједнице социјалне заштите Стојан Милетић; — За Скупштину СИЗ заједнице информисаља Селзтка Жнвковић; — За Скупштину СИЗ заједниие за управл>ан>е грађевписким замљиштем Радиво|е Ни колић, а за самоуправну кон rpoav Борђе Алексић; — За Скуппгтинх’ СИЗ зајед нице за туризам, организаиију одмора и peKpeaimiv радника Стано]е Радовановић; — За Скупштину СИЗ зајед * нице техничке kvatvdc Бравко Прокопнћ и Душан СгоЈановић; — За Скугшггину СИЗ међуопштинске за}еднице запошл>аван>а за члана A>v6rana Мило шсвнћ а Бранко Непшћ за за меннка. Дслегације за област друштве не делатности OOYP »Дроизво дне услуге” и OOYP .Заједни чке слгжбе” као кандидате ис такли су: — За Скугаптину СИЗ зајед ниие здсавственог оситурања Славка Павловића; — За CxymuTimv СИЗ заједнние образовања Драгана Нсна дпћа; — За Скупштину СИЗ заједнипе културе Крстолшра Видића; — За Скупштину СИЗ Фнзичке KVATVpe Божидара Радоса вл>евића; — За Скттаптину СИЗ saieAниие соиијалне зашпгте Чедо лшра Арспћа; — За Скупштинг СИЗ за|ед нице лечје заптгге Мпо.мпру Тончпћ; — За Скупштинг СИЗ Заједнтше .запошл>аван>а Милована Симнћа; — За Скутшггину СИЗ заЈедницс информисапа Радомпра Мплосављевића; — За Скугаптину СИЗ зајед ЗА ПОХВАЛУ Ав^ција доброволвног данања крви IN MEMORIAM Осмог децембра ове го дине трапгчно Је изгубпо живот раднпк наше радне органпзације. друг МИЛЕТИН РАДОЉУБ, подмазивач млина сировине. Једап тренутак неопрезноств био је дово љан да се Један млади, вредан живот заувек угаги. МИЛЕТИН РАДОЉУБ рођен Је у селу СтубиШ! код Поповца 1944. то> дипе. Занат Је завршио V пашој радноЈ организапиЈп. Једно време је радпо v Фабрппи стакла у Параћнну, да би 1970. годике опет дошао у наutv средину. Као веома савестад н вредан радник, био је за пажеп п пељеи међу APV говима и свпма ошсиаса ксИнма Је сапађнвао пбаBA>a1vhn послопе на свом радном Mecrv. Био !е гву да где Је било потпебно њсгово знаље и искус- ’ трп. Тпагичном смпћу APVга Pajo%v6i рална опганпзапи!а губи гтимег»зот ралтгка ко<п ће тпа1по остатн у сећаљу свпх нас. Као и много гтута до сада и ових дана (4, 5. и 6. децембар) чланови наше ролне организације укључили су се у хуману акнију добровољнот давања крви. Obv aKiwiv организовао је Оппггински одбор Црвеног крста. Овој акцији се одазваао 35 радника, међу којима има и рекордера, које треба посебно похвалпти. Овом приакком дали су крв (v загради је број давања до сада): Милан Бг-рић (53), Милнвоје Митнћ (35), Радован Лацков (26). Љубисав Остопић (23), БогоЈе Милошевић (20). Обреи Матиђ (20). Лазап Мплосав^евнћ (20), Бранко Комњенац (16), Алек. сандап Кељало (16), Лтзар Васић (15), Дутпан Богојевић (12), Док су се скупллли добровољнп даваоци нице управл>ан>а грађевинскпм земл>пштем Радована ЛазиЛа и Толшслава Тодоровића; — За Скупштину СИЗ з^ед * нтшс за ОА.МОР, п/ризам и рек реацију радника Момчила Be Лзковића, и — За Скупптшу СИЗ зајед нице техничке културе Петра Богосављева. Дслегације за област привре дне делатности OOYP „Површп нски копови” и OOYP „Пооиз водња цемента” као кандилаге истакли су: — За Скупштину СИЗ зајед ниие за развој ппивоеде PanВсла Јовановнћа и Стојадпна Вучковића; — За Скупштину СИЗ зајед нтгце за локалне и некатегориса не путеве делегације OOYP „За једничке службе и .Дроизвод не услуге” делигирале су Анто нија Радошевнћа. Све делегашле за област при вредне дехатноста v Скупагги bv СИЗ заједнице становања угврдили cv ове кандидате: — За Веће солидарности и изајамности Зорана ЈИладенови ћа, — за Веће сталтбене изградн>е Боривоја Миловановића н Власпшира Пејића, — За Веће утгоављаља стамбним зградама Бранка Борђеви ha, а за самоуправну контролу Бранка Јаблановића. Све делегације за Скупштинг СИЗ заједнице развоја привре де, a v caMoyiroaBHv контролу, делегирале су Драгомира Марн нковића. Приликом предлагаља кзцди дата и утврђиваља кандидатских листа делегације cv се држале vcBoiennx ставова Коор динаиионог тела за тгабор деле гата у скуппгтине СИЗ на ни bov Општине, тако што ie v по гпуности обезбеђеиа радничка већина. Р. Рајпћ САСТАНАК ДИТ-а Друштво инжењера. техничара, правника и економиста 4. сетттембра одржало ie свој четврти састанак v Aomv технике у Параћину. Ha cacnranxv ie прелставник фирме СИМЕНС кзложпо принцип рада прстенастог мотора од 5.000 KW за погон млина цемента. После излагања постћвл^на су питан>а која cv се односила на конктрукцију и мотућност одржавања. на Koia cv присуг ни добили повољне одговоое. Овим састанком Друпггво инжењера, техничара, правниха п еконо.миста. желело ie да се већи 6poi стручних a>vah vnoa на са новом констрикцијом мп гара, да би v наредном перп * oav, приликом одлучивања о пзбору погонског мотора, ово пслпжнло као корисна информација. Л>. Н. Милнја Петровић (12), ДобривоЈе Сретеновић (10), Бранко ЖикпЛ (10), Сдободан Остојнћ (9), Добривоје Лукић (9), Зо pan Ивановић (8), Стеван Пав> ловић (8), Милутпн Мтксимовић (8), Бранислав Миленко вић (7), Новнца Остојпђ (7), Предраг Лазић (6), Синиша Борћевнћ (6), Миодраг Петро впћ (6), Мплета Варадннац (9), Радомир РаЈић (5), Мален Ма» леновић (5). Милан Јовановић (5), Милисав Николчћ (9), Жарко Милорадовиђ (2). Зла * тоје Радо1евпћ (2). СтоЈач Пе тровић (2). Бпампелап Н»г;о лић (1), Жнвота Борђезић (1), Живојин КоЈић (1). ЛјЛ-
БРОЈ 48 14 ДАНА СТРАНА 15 Топлица Нсдељковић • Дружс директорс, ових дана завршава се још једна пословна годнна. Шта јс карактерисало ово време од дванаест месеци и шта би могло да се истакне као искуство колективу за нареднп перпод? — Осношп! цнљеви које смо утврдпли на почетку 1975. године гглавном cv сс остварили. План производп>е клннкера и реализацијс цемента бићс остварен, и незнатно * пребачсп, а план производње це.мснта забележиће малн подбачај. 1975. roAinia карактерисала сс ие са.мо бор бом за остварењс плана већ и по томс што је у «>ој дошло до прошнрења асортнмана производњс и то у већи.м коллчинама (гтропзводн»а цемента ПЦ — 10 3 — 450 и металур шког цемепта). као и до производње фнлера. __ Паралелно са мера.ма у области фнзнчког оои-ма производЈБс, предузимане су мсре у областн штелн>с. Акценат је стављен на основне трошкове: мазут, електроенергија, вреће, превоз н др. Постпгнутп су значајнн ефекти, посебно код мазута. Пре.ма процени за 10 месецн овс голинс потрошња мазута по тојп< клинкера мања је у односу на план за око 5 килограма. Остваренн план реалнзацнјс пе.мента н пзвесно с.маљсљс осношшх трошкова, о.могући he и релативно добар tbiniaHcirjciai резултат. На крају пословнс 1975. годинс највероваг није ће.мо у фондовс издворггн око четири милијарде старих дннара, што са амортизацп јом од око 2,8 старнх мплнјардн дајс укуп-ну аку.мулатпшп- способност од око 6.8 старих у.илнјардп. Захваљујућн оваквим фпнанснјСК1Ш резултати.ма ми смо у овој години могли да извршавамо н обавезе у отплати новс фабрпке п да за нсплату лнчних доходака ан1ажује.мо део дохотка у износу ол око 5,4 мнлијарде ставих динара. Проссчан лични дбхолак прећпћс, са исплато.м аконтацпје у децем.бру, износ од 330 хиљада старих динара. Y нсплап! личиих доходака понашали смо се домаћински н у складу са одредоама интервју РАЗГОВОР НАШЕГ УРЕДНИКА СА ГЕНЕРАЛНИМ ДИРЕКТОРОМ ТОПЛИЦОМ НЕДЕЉКОВИКЕМ КАМЕН ТЕМ1ЉЛЦ НОВОЈ ВАБРНЦН Друштвеног договора. Штавише, једина смо радна организација у нашој грани која је забележила повсћано учешће осгатка дохотка (фондова) у укупном приходу (према проценама за девет месеци). Са оваквом политиком v областп расподеле дохотка и личних доходака и са мерама које смо доноснли у области регреснрања голиипвег одмора, превоза и исхране, мислим да смо успели да спречимо пад животног стандарда наших радних л>уди. е Сви су »згледи да ће 1976. година бити једпа од прелолпшх на путу нашсг колектмва. Прелта задацима који се предвпђају и који предстоје, цгга можемо очскшшти у наредпој години? — V 1976. години очекују нас још веће обавезс. Укупну нашу акпгвпост — радну и пол!пнчку — потребно је да усмеркмо у три области: пронзводњу, развој и доградњу самоуправног механизма. План прокзводње за наредиу годиЈгу поставлен јс код клзпгксра на прошлогодтштњем нивоу а план пропзводи>с цемелта већн је за 10 хн.^аза гона. Полазећи од технччког и кадровског потсштјала, поставл>с:ш план можс * мо ла остваримо н да га пребашшо. Где cv резсрве за прсбачај плана? Највсћс рсзерве за пребачај плана налазс се у времсну које је предвпВено за годшпњи ремснт као к у рсдовним мессчним застојима. Време ремоита пећп број 3 предвиђено јс у ipajaiby од 32 дана а врсмс месечних застоја од 6 дана. Код пећн бпој 1 и 2 годниг и>и ре.монт је у просску око 25 лана а редов- !ш мессчтпг застоји око пет лаиа. Ако бисмо време за годишњи ремонт и такозване редовне месечне застоје смањплн за 10 одсто, лобили бисмо нових око 20 хнл»ада тона клпнкера, односно око 26 хиљада тона цсменга. Cupaheibe се можс пзврипгпт ттоеко 6o.se прппрс.ме рада, боллг воћсња постпојен^а п прско поссбног начнна плаћаља рада. Стчмулатпвш! начпп награђпвања мопа да будс један од npifopirrennix задатака. У том смпслу всћ су ггрслузсте мсрс и успоставл»еиа ic саралн-а са једном научном инстптуцијом. Рс ално је очекпваги да се одређенп предлози прнпрсме ло почетка ремонта. а да сс са укупном пзрадом самсшправзки * спстема настави и после ремонта. Овдс јс потрсбно ла сс ослободнмо старог схватања п да свој рсзо.ч поставнмо тако да ако rich креве онла Немо сви скупа бити у ситуациш да остваримо ache ЛЈПгне дохотке, везавпсно од тога што lie непосреднн. извршиоии на отклан>ању застоја у том тренутку прп.мпти -вишс. V 1976. годпнп прпступпћемо и реалнзацп јп програ.ма нашег дал>ег развоја — пзградњи нове фаорике — капаиитета 800 хиљада тона цемента годишље. Прппреме за почетак изгра нл приведене су крају и то како у областв техничкотехнолошког peineita, тако и у области обезбеђења средстава. Почетком 1976. бићемо у ситуацији да се определимо за одговарајућег мспсручиоца опре.ме и да приступимо закл»учен»у предуговора. Ово ће б1гпт једна од већих пнвеспшнја у Србији, па су отула и наше обавезе огромне. Указано разумевање шире др^иггвено-полнтичке заједшше и наипгх пословних партнспа ие С.МС.МО да лзневеримо. Отуда п наша обавеза у остварењг задатака у текућој производњи .мора да буде већа, јер само већи рсзултати у љој могу да нам олакшају vcneuiко премошћавање сви.х препрека на које мо жемо нанћи у току реалЈгзације најзначајннјег инвеспшчоног полухвата у исгсрнјн радне организације. ПОРТРЕТИ Томислав Томић © Добар цементаш и дооитник Октобарске награде ТОМИСЛАВ ТОМИН. сада зисококвалнфиковани .MAiniap »ове сирошше, постао ie ра дннк цс.меитарс са својнх 16 година. Иако је још бно дечак, на овај начин, као ла ie журио да што пре наста ви породичну традицију и прпми богато це.мснташко нс куство ол оца п стричева ко ји cv веН радвди. Своје прве кораке у Фабрицн. То.ми1) 1шје и.мао за .ма шинама које производе „си bv прашину". него v мајдзну снве земде — лапороло.мк’. Почео је, као по некој сл.м болмш!, олакле се почнњс са цсмснто.м а наставио на нстовару m.saKe v старој Фабрпци, затим код истакшва мазута и v раиије.м млчну \T.sa, одпосно mahhv снровине IV. Са изградком новс Фабрпке, прс трн године. To мић је постао млинар млина спровине. На сви.м радни.м местима на који.ма ic радио, а наро Ч1ГГО на ово.м садагшвем, To мислав је настојао да се понаша како то управо траже радна н тсхнолошка прави * ла. Радне обавезе crart.sao јс увек Ј<знад свих. Сгогд ie пзлишно наглашавази да нпјс кажњаван, укорек, чак ни спо.менут откад ради у цементарп.' Друпш речима, V aiikv овог нашег радника, времено.м cv се стекле мно ге врлипе доброг руковао ца и искусног це.менташа. Упоредо са ово.м страио.м v сво.м понашањг, on ie вилно ncno.saBao н ону xpvrv — друш1 вену. Постао је члан Савеза ко.муниста још као младмћ а после неколико го дина и секретар партнјскс ирганизадијс; Томић ie н са ла сскпетар Оргнпзашпе СК V OOYP „Произвол1Ба цемента” чијису се члановн истак ли v разрешавању бројних задагака v пронзводним оде ље>ћи.м v који.ма раде. TaKobe, ea.sa споменути ла јс би- • Друже директоре, које су Ваше лпчпе жем за 1976. годину? — Моје .мгчне /Ke.se у 1976. годинн везане су за остварење и пребачај физнчког плана производЈБе и да камен те.мел»ац за изградн»у нове фабрнке поставпмо у првој половп ни године. /Ke.sa мп је такоБе да у остварењу ових ini.scBa будемо још једпнственнјн и да радне обавезе прстпостав.Бамо cbilm другим желама. Искористио бих прилику да свим радним људима наше радне орпишзацијс и cbilm граћанима и радним .svailmb наше огшгпгне четма Нову годнну. пан за члана Радничког савета и за.мсннка предссдника тог органа, као и на друпш лужностима а сада ie члач Статутарне ко.мисије ОК СКС, члан Калровске коми сијс фабричкс Конференци ic СК и друго. Запажен ол многих на сво.м ралном месту и v лруштвеној акгивностн, То.мићу ie заслужено прппала ового дишња Октобарска награда —• Днттло.ма. — За мене ie ово вслико н лепо призпањс. каже он Иако са.м ra ie лобно, спгу иан сам да cv томс лопринсли и други, пре свега .моie колеге, најближи сарадН11ЦИ м руководиоци. И Ibl! ма помало припала део oboi вредног признања. — Запншше и ово, каже Томислав. и ако ie ово прм знање, и то вем<ко. to ie уствари н полстрек за будуКи рад. To ie пвича о Томислав^ То.мићу, висококвалифнкова ном MAiniapv млпна снровине, paHiiie акцијашу а сада вредно.м dsahhkv и активисги, и aooiitiiiikv Октобарског пркзнан»а. To ie пота и то она лспа, која слу:ки и за прп.мер. Р. М »НбВИ ПОПОВАЦ« ФАБРИКА ЦЕМЕНТА I I ЧЕСТИТАМО НОВУ1976. ГОДИНУ РАДНИМ ЉУДИМА И ГРАЂАНИМА ОПШТИНЕ ПАРАЋИН
СТРАНЛ 16 14.ДЛНА.. БРОЈ 48 М. Апћелковнћ: Могкв код ппЈаие ЗАВРШЕН КЊИЖЕВНИ KOHKYPC ШЕСТОРО НАГРАЂЕНИХ Први конкурс Књижевног хлуба ,Д1ирко' Бзњевнћ”, који треба да постаае традицнодалан, добио је прве пободнике. Жирн у саставу: Зорица Жнвановпћ, професор књижевно * стн, Невснка Шћепановић, професор кљпжевпоспг и Борида Тодоровнћ, члан Књижевног клуба прегледалн су све приспеле радове и донели заједнпчку одлуку: Да се доделе т->п разноттрав. не наградс за причг, no 300 дивара следећим причама: ..Све Је пошло наопачк- за вр?тп».е и мачке” аутора Ми,тп*о1а И\пћа, ..Смот сезског слуге” Петра Кухтичека н .,Отац Је сам пеппто сво| проблем” Чедомнра Јовановиђа. Прва паграда од 400 динара аа песму припала јс Слађани Трајковић за пссмс „Град мермерпих кућа” и ,Дакао”,а две друге награде по 300 динара Мпрославп Трифуновић за песме „Говорпо с„.,Д1гзика ми те краде” „Боже не зовп смрт” и Мирославу ДимитрнЈсвпћу за песме „Скадап од слабина” и ..Вазалп Нуле”. Награде ће се уручпти на пригоднрј Књиже^тој вечери о чемг ћемо вас касннје обавестити. Y овом броју нашега листа објављујемо награђене радове. М. Дпмитријсвић ГРАД МЕРМЕРНИХ КУЋА To је најтшии град на свету. Нпко се у њему не смеје — сви ћуте. Сузе очих којц су их испраћали осташе Котрљајући се no жућкостој земли. Једино се која нарииаљка искези мртвој тниш::.;. Неке половнпе всчнпх мермерних кућа V свом граду оговарају живе. Да сам сунце, никада не бих излазила. Људи се понекад много боље сналазе v тами. Слађана Трајковић KYATYPA Y 1975. ЗА БОГАТИЈИ КУАТУРНИ живот На крају сваке године уоби- мајску изложбу карпкатура, чајавамо да сводимо рачуне о традитгоналну Прво.мајску изостваренил! резултатима, цене- ложбу слика параћинских лићп при томе шта се урадило ол kobhilx уметника, нзложбу доонога што се поставило у за- ла насталих у слнкарској колодатку, како се и под којим ус- нији у селу Липовцу (ошптеша лсвима то остваривало. Тополе). Првн пут је ове годиДа бн се подсетпли на резул- не организозана и успешно затате постигнуте ове године у о- вршида свој рад Умствгичка кобласти културе морамо погледа лонија у Сисевцу. Y част трити оствафене резудтате култур- десетогодтшмпде ослобођења »nix институција. О досадаипвем од фашизма организована је раду и пскуствима ових институиија, о настојан.у прилагођавања културе и стваралаштва интерестгча и потребама корисннка, Секретаријат СИЗ kvaтуре саччнио је пртгодну ИнФормацију. Анализирајући ову Инфсрмапију покушаћемо да изнесемо један кратак преглод кудтурног живота на терпторији наше Отштше. Библиотека, као Једина профеиИосЈална установа са скрамнјв« средствима х-спела је да опрелш нове прссторије потреоним инвентаром и да скпомно гвећа књнжевни фонд. Омогућавала је грађанима Опшпгне unipy тгсЈфоолгисаност с о5знром да добија 45 различнтнх листова и ча-сописа, што је за њече услозе солидна бројка. Актггвност исцрп-wje кроз оргакизовање иачожби. разннх реинтала, акцпју „Месец дана кљите’’. Она је суорганизатор н традЈШионалног такмичења „Сусрсти села”. Наредне годш<е поред бзгате актнвн-остп сигурно ће бити потребно наггравнти корак втпгге у превазилажењу проблема за одржавање и нормалан рад сеоских биб.чиотечких пунктова. На комплексу ередљовековтшх споменнка културе у долини рекс Црнице и ове године наставл>ени су радови на Св. Сисоју у Сисевцу и Намасији код села Забреге. Ове радове поред Огтшгинске заједшше по могла је у финанснрању и РеттгблЈгчка заједнииа културе. V заједнмии са Заводом за заштиту спометика културе из Крагујевиа СИЗ културе Параћин организовала је изложбу са иил»ем да се прикаже рад на заигпгги спометпгка културе. Ове године виде-Mt смо ПрвоПрва нзложба слика и скулптура учесника Уметничке колоније у Сисевцу 1975. годинс, на којој нахшГ уметниии показали запажене резултате. Позориште је ншшш грађанима приказало 12 представа, a 11 у другим градовима. Две представе су виде.ш и грађани наших ссла’ Позориилги програм је проширен и са четири представе професионалних позоришта, а уз то да напоменемо да смо бплтј и оргавдзаторн веома успешних Октобарских ггозорпшних сусрета аматера Југославије. Позортгште је ове годпне учествовало на Зонској смотри у Жнтковцу и Алексшшу и ка РепублЈпжој смотри у Смедеревској Палании. V следећој годинн ппедстоји пстреба већсг ангажовања за стварање бољих услова за рад и исто тако антажовање за већи број представа, и то нарочито на седу. О Кнлгжевном к.\убу „Мирко БањеЕић” не може се много рећи. Углавном није показао задовољавајућу активност и очеКЈгвани ниво. Заједнзта се укл»учила и у ахтивност на спровођењу кино * фикације села. Поред поменутих нису запостав.\>е.пе ни другс културне активности од стране Заједнизце. Користећи искуства за дали рад, можда је потребно рећи да се радило, али исто тако да је могло и бол>е и више. Није се подбацило у раду, али се није у свим културним инсгитупијама остварно посгављени 1П1Л>. Било је у раду и пропуста, а било је п тешкоћс. Y свахом случају мора се и внше раД1гп! и више договарати. С. Јовановнћ СКАДАР ОД СЛАБИНА Из тела се отима лето И свака травка нит злати Као да ће ненадно издалека Најдражи гост да св врати У руци носим чело ко срч Од подморнице лета спаде Да лечи главу: отровни врч Магнетно поле беле радв А кад низ крв свемир оде Кад умукну врма струна Видех да је моја песма Била само земљом пуна Мкрослав ДимитркјевиГ. Музика лш. те краде У нити њбне спле^та си твоје срце. Чујеш ли!... Утишај радио He могу еише да слушам ванај мојих psm И оргуље што гутају њих! И не гледаш Мај, црвено сунце лута мећу облаке Росу у мојим очима, моје руке Немирно те траже. Ти!... утишај тај радио. Мирослава Трифуновнћ М. Анђслковић: Ковачка радња ПРИЧА СА KOHKYPCA ОТАЦ ЈЕ CAM РЕШИО СВОЈ ПРОБЛЕМ По кишном дану стигоше а^-гомобилом у очеву кућу оба његова сина са супругама. Отац их не дочека као што их је раније дочвкивао: испред капије, раздраган, са усклицима: ,Л1н.и1 моји! Рођени моји! Слатка Aono моја" Овога пута није могао. Пре три дана обори га у постељу срчани удар, и да му тада не прптекоше у помоћ суседи и лекар нз оближње амбулаите ко зна да ли би жив дочекао своје миле и драге. Још није смео да се подигне на wore, али се бол>о осећао, мада га је било страх што је усамљеи у coбици са дотрајалим старинским намеиггајем, гако рећи, лицс.м у лице са својом болешћу. Оно, додуше, двапута на дан га је обилазио сусед Тома, његов вршњак, ћорав у лево око, који није био HJI вепгт ни кадар да му богзна холико помогне, али које је сипао вицеве, и слане и неслане, као из рукава, пгго га је разведравало и отрзало од црних мисли које му се непрекидно мотале у глави од како је пао у постељу. Синови се поздравише с опем затрллјима х пољупцима, снахе само руковањем, запш му дадоше донесене поклоне: шал, папуче и чошуљу, приутпггаше га како се осећа, про ведоше’ крај љегове постеље око пола сата, па се повукоше у кухињу да виде шта ће н како ће с н>нм. Однедавно, од како му је срце поболело. отац је постао њихов проблем. Дох је био млађи п здрав ничим их није оптерећивао, чишта нарочпто од н»их ннје тражио, ни за шта им се није жалио. Таворио је своје монотоне старачке дане, усамллн и тужан што мора тако да живи иако има дива снна, једног инжењера и једног економисту, који су имали ве.\ике приходе и конфорне 'трособне станове у граду где су бпли запослени. Синовн су га једно време често посећивали, схоро сваког месеца, затнм се њихове nocere проредилс п најзад свеле на једну или две годишње, нако су зналх да су те њпхове посетс оцу њсгов највећи празЈПГк којп је он дочекивао обучен у ново одело, нзбријан, са печење.м п вином за ручак. A то што су твегови синови ма.\гене престалп да га посећују, вео.ма болно га погавало, највпше због тога што су га суседи п познанншт слжа.^ева- .\и и при свако.м сусрегу му говорнлн кахо ила незахвахче спнове, којн треба ла се стнле што су заборавкли свог старог оиа, н то доброг оца, бившег обућарз, који се страшно злопатио, радзћи од јутра до сутрз, дох нх нпје шпколовао. Пргаво и жестоко је бранпо своје спиове прл\ онил1а којн су их налздзлн. испкуђх вихове позитпвне особине и лажући како га они моле да живи с њима, али он, навикнут да живи сам, то одбија; и како му шал>у толико пара да не зна на шта да их потроши, a то што га не посећују тако често правдао је њиховом презапосленошћу у предузећу и честим службенпм путовањнма. Њему је било познато да га снахе не трпе и да је он у њнховњм очима простак, прилштивац, сеннлни старац, с којим оне по коју цену не бн хтеле да живе под истим крово.м. Обадве су добијале хистеричне нападе кад год би њиховн супрузи повели реч о томе како је крајње време да отац пређе код једнога од н»их, пошто му је немогуће да и даље живи сам, остарео и болестан. Није им било право ни то што су синови слали свом оцу сваког месеца мале своте новца на пме нздржавања. јер старац ннкаквих средстава за жи вот нмје имао, па су због тога често изазивале свађе у којима су шљупггале и увреде. Нн у старчеву болест нису веровале.' Говориле су како матори, оне су свога свекра звале „матори", — лаже да је болестан, и то с одређеним ииљем: да би се пришл>амчио уз н>их да би им се натоварио на врат. Све до пре нсколзосо дана отац се некако рвао са својом болешћу, држећи се на ногама, мада је осећао да ће га она оборити у постел>у, можда и усмртити. А кад је, ттосле ономадњег срчаног удара, вндео да више није у стању да се стара о себи, да му је потребан неко ко би га неговао и лечио, он је поовао синове телеграмом. Разговор о оцу у тесној кухињи где се осећала плесан и бнло прохладно није одмах почео, претходило му је. подуже ћутаље, мучно и суморно, налЈгк на ћутаље л>уди крај одра уагрлог. Нико није хтео први да изнесе своје хпппллње о томе шта да се ради с оцем, где да га сместе. Као да су чекали на то да разговор потече сам од себе. да га изазове нека ситнииа која и не би морала бнти у непосредној вези с оцем. Али време је текло, a ћутање је постало бесмислено, јер ипак се морало говортгги да 6» се донела нека одлука. Прнпалнвши цигарету екупоценим упал>ачем, прва је проговорпла учител>ица Јаворка, супрута старијег старчевог сина, инжекера Милана,пуначка, црнка жустрих покрета. која је пресуђпвала о стварппа и л>удима са тврдоглавом нскључивошћу и неподаштавањем туђег мишљења. — Вама је познато, — рече она. избацивппт прамен дуванског дима кроз ноздрве, — моје .\nruiA>eibe о збрињавању маторог. — Молвл! тс. Јаворка, не називај оца „матори", — тпхо рече н>ен супруг, 1гнжен>ер Милан, снажан човек племенитих црта .ита. — Немој овде. Отац јс озбмл>но болестан, можда су му н дани избројани, а ми пмајући то у внду, трсба да хгу укажемо дужно поштовање, колнко ко може и жели. Јаворка севму очпма п скупи једва впд>и * ве обрве у повијама. али не прасну, по обичају. него насгави лшрним гласом, отежући поједине речп: — Y реду, Ми.\ане, кад те то људдг. Зваћу га ,драги наш тагица". Дакле, ја .хшслим да је и за нас и за нашег драгог татицу најбол»е решење да га одведемо у овдашњи старач ки дом, и to join данас. Тамо ће му бити лепо. Имаће друштво својих вршњака, негу и лечење, за шта ћелто мп морати да плаћадго, наравно, попола, фифти-фифти, што се каже. —? Y фасу се слажем с тобом, Јаворка, — заиијука банкарска службеница Станка, супруга млађег старчевог’сина, економисте Жа рка, витка п.\авута, изразито лепа жена. — Па да, .маторог... опростите, тату ћемо лепачко да преселимо у старачки дом и-мириа Бачка. Јер, где бисмо га другде? Код нас — ио к.\>учено, и то смо пречистили једном за свагда, зар не? У болншш га неће држати док не отегне папке, опростите, хтела сам рећи док не умре. И делим Јаворкино мишљење да ће му у старачком дому бити веома лепо. Кажу да су ти старачки домови правн хотели више^ категорије. Старци и старице имају тамо библиотеку, телевизор, радио, шах-салу, и шта ти ја знам шта све још за разоноду. Чула самитодасе старци и старице заллбљују једни у друге, а иеки се и венчавају. Можда би и наша тата... Није могла да настави са брбљањем, а зацело би дуго брбљала, јер је прскиде нлн М. Анћелковиђ: Старн Параћин супруг, економиста Жарко, дугајлија са негованпм брчићима, на чцјем се лицу видела убиствена туга: — Али отац ни по коју иену неће у стара« чки дома. To нам је неколпко пута рекао. Зар се не сећате његових злослутних речн: ,Дко мис.игге, ми.н< моји да ме стрпате у старачки дом, да тамо скдопим очим занавек, онда ми дајте кснопац да се обесим”. И то је оно што нас обавезује да према њехгу будемо обазриви. тактични, праведни. Морамо га на неки начин убедити да пристане да оде у старачхи дом. Како ћемо га убедити, — не знам, али знам да ту ствар не смемо преломити преко колена. — Отац то и није заслужио, — настави инжењер Милан, погнуге главе. Он нас све дудо воли. — Ипак ћемо га убедити, — рече Јаворка, пепајући здравим зубима јабуку, — дв прихвати нату одлуку. Он је, истину говорећи, тврдоглав и лукав, али, мислим, не толико, да не вили дал>е од носа, да сам себи скаче у уста. A то што нам прети да ће св обесити, то оу његови фолови. Уцењује нас. Отацсене служи фоловима, нити нас је шсада унељивао, — рече економиста Жарко, доста оштрим гласом. — И не ради се о томе, већ како да пронађемо начин да он што безболхије прихвати нашу одлуку, јер... Одједном хгу се глас сломи, приметивпш кахо се његова супруга Станка иро:;ично смешка и како га посматра са неким увредљиввш сажаљењем. He могавши више то да издржи, окочи на ноге, притрча прозору, отвори га и наслони се на његову даску, загледан у опустели цветњак испред кућпце, којв је некада његова и Мнланова мајка, све док није умрла, тако вешто неговала да је служио као узор лепоте у читавом граду. Одједном га зах вати силно осећање дужности гпзема оцу и осети неодол>иву потребу да се бори за њега. да га прими у свој дом, без обзира шта о roue мисли његова супруга. Али је то код њега веома кратко трајало, само у мислима и осећањима остало. Врати се на своје место и седе, решен ла пусти да ствар иде како цде, по шгго јој не може про.менити правац кретања. После дужег натезања, договорише се да Милан оде к оцу и да га на најбољи начин убеди да прпхвати њихову охАуку. Y случају да је не прихвати, да му каже како онп дижу руке од н>ега. И Ммлан оде. тешко корачајући, погнуте главе. По њсгово.м одласку, Јаворка процеди кроз зубе: — Сумњам да ће Милан успети. Старац је тежак као олово. — Успеће, — промрси Жарко. Милан уме с оием. Уто.м се Милан појави на вратпма с јауком: — Отац је умро! Чедомнр Јоваповић
БРОЈ 48 U ДАНА СТРАНф 17 ИЗ ЗАЈЕДНИЦЕ ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ПРОГРАМ СПРОВОЂЕЊА ЗАКОНА О ОСНОВНОМ ОБРАЗОВАЊУ '9 Обезбећсње бесплатног школовања и прсвоза ученика путника ф Програлшрањс и организација рада школс Програм о спровоћсњу Закона о основном образоваљу и васпитању разматран је у CO Закон о основпом образоваи»у ц sacrmraibv јс сгуппо па снагу првог септс.мбра 1974. го лннс и 1ВП.МС ји рсгулисапо OCповпо образивмкс п Bacnnraibc v цслинн, a пс само делагпост исновнс школс. Да би сс спроводпла v жзвот ibcroaa оснонпа начсла н у нашој Општтпш јс сачнњсп, према могућнос) и.ма п потрсба .ма, Програм о cnpoeohcibv Закона о основпо.м образован>у и васпитању. Овим Програмом cv обухваћена најважниЈа пнтања за рсшавтвс помснгтог закона. Јсдно ол кл»учних ruiraiba јез те обезоеђиваЈБс принципа бес платног образовања н васппта * iba. Решавање.м овог питања or kaohilui би сс узроцн соцпјалhiix и другпх разлика v области образоваља и обухватплн би се свн школски обвезнЈШИ. 1Трви корак ка решавању овог пи тања било би обезбеђиван.и ги беипка и школског прибора. По Бесплатнп превоз ученика-путннка Са.ма органнзација школске .мреже основних школа у нашој Општннн памсћс гагган.с бс сплатног прсвожења ученнка ттутЈШка. Ово mrraibe јс од бн тне важносгн и за све онс гчс нике којк су VAa.bciui чвтири келомет.ра од школс трсба да се обезбсдп прсвоз. Y прво врс ме би се само органпзовалс по годне ахтобуске линије у свпм мог\’11ним правшсма, усклађене са почетком п завршсгко.м па ставе дотичне школе, а учени« Ш1 би мора.\и са.мн да сс сгара jv о својим .мессчним картама Следећн корак бпло бп обгзбећење средстава за половнну ме сечне карте, а до 1978/79. голи не карта бн била фннанспрана V поптуностн. Свака школа бп требала да се потруди да ученик на што бод»п пачнн, у обе збеђешгм просторијама, нскорп cni вре.мс док чска аутокуб. Обезбеђсњи допунске исхране хчсника ie v пуној зависиости -од Пропрама развоја ђачкпх ку хиња на подручју паше Опшги нс. Извршни одбор Заједнкпс за дечју зашпт * треба.\о бн да урадп скаду за дотаии.ју ис хранс v ђачки.м к^чпвама према сопијалној структурп « бро iv путујућнх ученика. Новп Закон предвиђа темс- .wrre променс v програмцрању рада школс па ie п овом Прог ралгу иаше Општннс наглашено да ie 'неопходпо нзвриштн све npjrnpe.Me око рсшавања стспспо, школс бн трсбачо да обсзбсдс свс бссалатнс \u6cникс основних школа. Почсло бн сс са позајмипама од учени ка. Тнм npiiKt n.toaibCM би саа ка школа могла ла формнра \u6chii4kv бпблпотеку. а првс нстви v корпшћенл’ бн n.v.av.i најсиромашннји учспнци. Опаквн.м радо.м бп сс всћ почсло v 1975/76. годнни. а постепспо би се фннанснскнм планом За једницс образоваља обсзбсђпда ла срслсгва за набавкг уибснп ка п шко4ског прибора, 1зко да би до 1978-79. годнне сви уче нпцц ло четвртог разрсда н осталн ученшш који примају пуи дечји додатак лобпдн бесплатнс уибеннке. Y 1980'81. годпнп бп сс обезбсдио сав погрсбни школскк прибор за уче никс п обновнли бп сс уџб *5ни UH који ннсу влшс за ynoipcбу. Приликом набавке уџбеника треба \ вск бити сфикасач ла &и сс на врсме обсзбсднло свс што трсба. овог проблема. Сви фору.ми школа морали би тсмсл>ито да прораде доку.менат Јсдинствснс оспове образовања н васиптања, а посде iseroeor усвајаiba Просветни савст Србијс ло нсо 6и Зајсдннчкл плап н прог рам образовно-васпитног рала шкоде. На основу тог Зајсдничког плана школе би бпле оба всзне да употпуне план и програм васпитно-образовног рада за ученике од V до VIII разрс да за још око 100 часова годиniibc за сваки разред. Затпм и.мају обавсзг да доносе годн шњи програм рада за сваку iukoackv годмну. a on lie у бли ској перспектпвп пре\ставл»атп стварнгт основ за фипапснрање рада школа. Додатна, допунска и продужена настапа Y организацијн додатие, допупске н ггродужснс наставс Закон предвиђа новину. Доса дашЈБе органпзова1БС овога ра да нијс бпло баш на виспни па ће школе. како се програ мо.м предвнћа, од сада бити av ркне да овај пробле.м решавају на много стручннји начин. Сва ки наставнпк би требало да v ово.м облику насгаве има 42 чаCOBITO радно вре.ме. Свака школа би бида обавезна да утврдп и усвојп правилнпк о полага ji.v поправпих, разрслннх и ваи рсдчих исшгга. Врс.мс полагаiba попрнвннх истнгта треба ла сс огранкчп V врсмспг о\ 25. ло 28. авпсга (алтернатпвчо ил 20. до 25. августа). Ол успешије oprauiuaunic завпси успс.х школе, па у скла ду са ови.м Законо.м прздвнђају се мпогобројне обавезс v opia iifoamijif рала школе. Требало бн да сс извршп па врсме велн кп број припрема око vmica уче Н11ка у школу а поссбно око упчса првог разредв. Програмом јс обухваћсно н nnraibc здравственог преглсда. ученика. У iui.v»v јбсговс што 6o.bc организаинјс, требало би ЗАЈЕДНИЧКА СЕДНИЦА СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ И СКУПШТИНЕ СИЗ ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА Предстоји темел»ита реформа образовања Нсдавно ie одржана зајелнч чка ссдница Скупштине Олшти нс и Скупшткнс Заједнииа осчовног образовања и васпитз ља па којој су упознатн деле * гати са Програмом о спрсвоbeibv Плана основног образова iba п васпптања. Присутне ie са Програмо.м \*познао сскретар Зајсдшшс основног образоважа и васгпггаља Мидораг Радо вановнћ. Нареднпх голина очекује се ic.Mc.biiTa реформа ооновног об разовања. Програмом cv обух ваћсна најзначајиија пнгања од којих се поједина већ с^оо водс по нашим школама. To cv гглавном органнзацнона пиraiba док cv nirraiba другс врсте v зависности од финансиј скнх проблс.ма па пх ie тсжс и решавати. Међутим, после многобројinix дискусија План ie као такав xxBoicH. Дслегати cv споin.M нздагањима само потврдц ли п својим лнскусија.ма под сетилп на хнтност noicAinnix пп тања. По излагању већине делегата један вслпки и веама хнтан проблем ie обезбеђиваЈве бссплатне исхране. Tor nirraiba су се дотакли: Мплован Гајнћ, де легат из Плане и Бранмслав Павловић, делегат СФС. Ал свака школа има план кл ховог оСављања. како бп се својим планом могла да помо гнс п обспбсдп условс за реали зовањс прсгледа. Здравствснс opiaHiuaunic би трсбало ,\а до ставс анализу о нађеном стаљг, како бн зајсдничким снагам? на Ц1то oo.bn начпп рсшавалс прсвснтнвпг помоћ. Похвала јс олувек бнла сгн лц-лаиија за рал. Због тога је ово nirraibc од бптнс важности. требало би да сс озбпл»но схва ти п углсднн примсрп да сс увск noxBa.by.iv. Всликпм лслом школа пома жс гчсшгкг у изборг запимац.а па јс дужна да формнра ко.мпciijv за професионално просвс hnnaibe ученика. На подр^-чјг пашс Општипе нс постош психолошкотедагопЈ ка служба. Собзиром ла је она од вслпкс важности треба јс за коју ro.vniiv формкрати. као заједннчкг служб\- свкх школа. Са просветним испсктором треба свака школа да сачнии фонд наставнп.х лана к часоиа. И всликп број лругих питаiba који сс иијс нашао v овом Програму решаваће сс на најбо л>и .могући начин. С. Јовановмћ По речима Чедо.мнра Новако вића овај проблем није тако зешко решптц као што трснутно изгледа. Поготово повол»нг cin-уацнју имају школе по сслн .ма. Мадо већнм ангазковаЈБе.м и пнтересовањем самих роднте .ba овај пробле.м бн сс реалчи ie .могао осгварити. Свс сеоске школе .могле би, по угледу j it Основну школу у селу Бнгрени пи (Нупријска општина) да до бијају на.мирнипе од роднтеља а школа да обсзбедп нужан ин вентар п куварпцу и тиме ла реше шпање пуног ђачког оброка. Рсшаваплсм ових проблс .ма укинуле би се соцнјалнс разлпкс из.међу ученнка. Лзуоолшр Лрснћ. просветно-пе дагошкп саветник пз Крагује * вца је истакао да није такоте шко решаватн ове проблеме као што мзгледа на први поглед. Иако за сада пема довол>но средстава сигурно је да ће друштво лати iivhv подрш * kv овомс. Заједзпша ic v прави час предвндела овај програм. — Судбина образовања није впше препуштена случајности. Само.м органнзацијом све врстс насгавс п решавање овпх проб ле.ма заједнииа ie на вео.ма доб ро.м путу да по.могне образован»у на најбољп .могући начпп. С. Јовановнћ Мнолраг Анђелковнћ — Белс паставннк ликовног взсmrraiba и дугоголшшкп сликар своју биографију дао јс у сопствспом стнлу. глелајуbn на жпвот п рад очпма рсалпсте п весоака. Yociaлом. прочнтајмо паж>пво тскст којп следп. Y овом броју објављујсмо ксколкко ibcroBiix репродукimia нз сликарског инклуса ..ПараИин који нсстаје", који сс налазн v просторнјама CO Параћин. Сликар о себи Аутобиографцја мн је непогпупа — немам Ауто. Псдигре такође нс.мам. Остале подагкс сазнаћете у »nnv.bii —- када дође врс.ме. Нор.мално сам poheii — тск касније сам почео да се везујем за уметност. Јсдан жквотнн псриод провео са.м на ..даскама које живот значе". На њкма сам зарађивао х\сб насуопт и тако се хранпо. Лекарска дијагноза нз тог периода — неухран>сн. Разводим се од бопгњс Талије. Ни ланас не осећам да .мн даске фале. Купујем боје, четке, платно и покушавам да играм улогу слнкара. Суфлере не слушам. Сликам кућу као кућу, дрво као дрво. л«уде којп имају, нгго рекла зоологија, главу, труп и удове. Сликам оно што видим и како внди.м. Мислим да при то.ме пе правпм грсшке, .мала нски с.матрају да сам грсшник због рса.иа.ма. С.матрам: не треба све оне који га поштују одмах трпати у машину за .млевење .меса и правнти од imix модернистнчке пл>ескав1шс! На пет самосталннх тложби, чија је те.ма увск бнла Параћпк, нико од публике .ме ннје ујео, нако са.м .му закинуо неку бандеру илн тарабу. Можда зато, што у кагалогу иијсдан наслов слике пије гласко: „Бурна ноћ нсвине буве", „Цвет са протезо.м", „Изиугрнца једног покварењака *. Радује .ме што се из мог лнковног-псдагошког гнезда излегло доста сликарскнх пи.\ића. Неки всћ кукуричу тако гласно, да се чују и Aa.bc од Параћпна. Поједини још са.мо лупају крилима. Мпслим да се ниједан није излегао из .мућка. Миодраг Анђслковнћ: Стари Параћкн ПРИЧА „14 ДАНА” Ш Ц ШН 10... Кад јс Жива поднгдо главу, у судско.м ходiniKv да изнад шубара н шстира провери да ли је добро Ш1лео, н кад јс бојаж^нво поднiao руку, скрсћућп паж»у Драганову па себс — постидеше се обојнца. Нс никада иису јсдап другог прсварилп, нн гврсдили. Дад»п рођаци, дргговн ig пајранпјсг депињства и седам годпна зајсдно кроз школг, рамс уз раме, жеља за жељу, искуство уз пскуство... Адп, оннх другпх петнаестак годнна, ‘од кад су се расталп, и сваки пошао својим путе.м, \'чинил11 су да, прп сусрсту, обојнпа осетс чс kv врсту крнвицс, н ако без свога свесног удела пли чина. Драган застадс пред вратњма суднице. 0- но што јс требало или .морало, да сс догоди логодпло сс, II обојпца cv, v овнм тренуцн.ма, гледалп живот пза себс као псшто пепокрстно н непро.мснљпво а нстоврсмсно толпко различито од многих .могу!шх нрстпоставки са којима су улазплп у љега. Онога дана, нсгде с пролсћа, априла плп маја, пре вишс од двадесетак годпна, слутње како he пзглсдатп данашњн дан колнко су неодољкво изпскнвалс нагађања, толико су, на истн начш! многосгрукнм решењи.ма давале јсднакс «1згледс. Учнтс.мша, Дарпнка, сптпачка изглела, алк жнва духа, позпата ио правпчносп! и широком разу.мсваљу за свс пгто сс догађало око Итсннх ђака, као и за оно што сс раБало v лушама .малишана, у којс јс, пре свега уграЈмгвала, ocehaiba једнакости, другарсгва и саосећања, ми.мо обнчаја, ушла јс у разрел нер возна до .мере послс које Вака ннјс требхчо умнриватн. Трплссетак дечнјих срца ударало јс о груднс кошевс, свако по сво.мс рит.му, убрзано * снажно... Чуло сс oicpcraibc сваког листа v дневхшку, чуло се luxpiiiiaibc псра, који.м јс учиге.мша упнспвала час. Предраг је био први. — 3... знатс, уч1ггел»пце, .м... м... мајка ме послала, а т.. тата... — Нисам тс тгнтала за .маму и тату — .bvтнла сс ymiTC.bHua — иего и.маш ли задатак п\и немаш! — Ј... ј... Ја сам почео, али... — Знаш A3I тп шта смо нмали за домаћи задатак? — Зна.м. „М... мој пут од ш... школе до xvlie" ... Ј... ј... ја сам... — Значн немаш. Седм! Тп Мнохшре.. — Ја сам се, учнтел»ицс убоо на зарђалп ексср... Мајке .мп. — Значп нп тп немаш. Седи! Свето... — Менн је свсска остала код кућс. — Haena рсч! — Тп мн обећа да неИеш впше да лажеш... — Часна реч, учптеллшс ево... часна реч... — Добро. Иди Kvhn, донесн задатак. Свста извучс капу из клупе, и, .мрзово-biio одс. — Слободане прочитај! — Ја учнте.шше ниса.м написао... И ти! ЈЕ, па вн постајете безобразни. Сви- .ма hy ја двојке... Ko још није урадпо задатак?... Нек устане... Славко устаде први; полагано, један за ApyriLM, устадошс и Топлица, Мпланче, IlanTa,’ Ратко, Срба и Дуле. Учитс.мша приђе дневннку II уппса сдабе оиене; онда, ма.\о смпрена, као да је очпстпла жито од кукода npcbc нспрсд првс клупс, левог реда. — Драгане, да чујемо! Сувоњав, с.меБи ‘дсчак устаде. Свеска му јс дрхтала у рукама. — Мој пут од школс до куће — почшвао јс дсчак да ‘чита — .мој цут, 6д школс до куhe, јс дугачак. Ја када пдсм пз школс кућн пс бпјс.м сс са друговима. Када прелазњм пре ко .моста, ја пазим да не падне.м у реку. Кала ја сретпем пеког старијсг, ја .му се лепо јавим. Кала ја продазпм порсд гпгјаис, ја заобн ла.знм рубриште, јер тамо може.мо да сс инфпипра.мо. Кала пада кшиа, у једно.м олуку, норед мојс icvhc ie бара. Ја увек прсскочпм бару, како не бпх ynp.bao шшсле и уквасио поге. Када ја aoIjc.m kylin мајка мс пита: „Шта је бпло у школи", а ја јој свс пспрпча.м, ако мс ic v4irrc.bima пешго пптала. YMnre.biiua сс шстала, пспред првих к.\упа. Славко и Паита су се прпкрпвепо подсмсвали. — Је л’ ту крај, Драгаис. Добро, седп. Сала ћсмо прочшати још нсколико задатака — говорила јс учитељица — Свп пазптс п настојте да уочпте шта је у ко.мс задатку добро, а шта лоше. па Ие.мо после днскутоватп. Жнвадпне, да чујемо твој задатак. Спћушан, бледолпк н мршав дечачић, кога еу друговп звалн Жпћа илн Жттва, устајао Је полако. као да се предо.мишла. Споро је noAirrao свеску. Окренуо један, па другн, па трсћп лнст, и, најзад отпочео да чпта. — Мој пут, од школс до куће. Чп.м зазвоии звоно, за крај последњег часа, свп ђаци истрче пз учионпце, али већ у школско.м дво рингту успорс ход. И вншс се' нс журе. Ја сс враћам кући са нсколико својих другова из разрсда. Y пролсНе кад се расцветавају шл>н ве, кајспјс ц rpeunbc наш пут до куће је живописап. Он водп поред реке Црнпие, по којој обично пливају пловкс и гуске. По обали израстс зелепа трава, а на једно.м .месту, где јс зс.мља набнјена, и трава не растс, .мн ђаии с.мо направилп рупе и ту играмо клнксрс. На мосту седп просјак Јама, н моли милостињг. Неки ђацп волс да га задпркују, алн га ипак свн жалпмо, а нс .можемо да' .му по.могне.мо, јер пп .ми пемамо пара... Y разреду је била потпуна тишпна. Свпма је нзгледало лепо то што је Жића чптао. YЧЈттеллша је била пзненађена. Жнћа јс чнтао свс слободнијс, а кад јс поменуо просјака Јашу учитсл>ица сс толпко заинтересовала да Је пошла прсма кс.му. Тада сс Жпћа збунио. глас је почео да .му подрхтава, п кал је стпгао до оног ,.... мн не.мамо пара...“ — умукао јс. — Читај, чнтај Aa.be, говорила је учпте.М!- ца. А.\н Жпћа Biuiic нпје .могао ла проговори. Бхтао је и дрхтао. — Настави. Зашто си заћутао, чуднла се учпге.шша прнлазећп му. Жнћа јс толико дрхтао да се примећивало како му се свсска тресе у рукама. YniiTC.biiua .му прнће н погледа у свеску. — Па... к тп .мс лажеш! Тн уопшге ииси написао задатак. Срам те било. To нпјс :ш лаж — то јс превара. Научпћу тс ја. Јс мпшца пз владаља... И учитсљица журно nobc дпевнику. Y раз реду .мук. Та велнка тншпна као да је опо.мс нула. н, кад јс почела да отвара диевнпк, да би сс уппсала казна. поглсда по разреду... Свн дечаии оборплп поглсде п не мнчс се. Жпћа стојп као окамењен, а сузс .му сс слиоају низ образе и прскају по зслсно.м ием перу. Та јс слпка заустави. Она затворн днез ник’ н npiibe Жнћп. Мајка тројс леце умела јс да разумс да сс у дечаку догаБало нешто што нпје одмах схватливо, .можда нн нл.му само.м, a_ui је покренуто осећањима правн- ‘шости и дечнјс немоћн. — Добро. зашто плачеш? — хтела је учптељица да .му се приблнжи и да му отворн душу — преварио си нас свс. Таман сам хтела да те iio.xBa.MLM, и да укажсг на прнмер како трсба ппсати, а ти — чпташ нз пра.пе свсскс... Жића, који је ло тала без гласа лио сузе, бризну у плач. YniiTc.bima га помилова no главп. * — Седп. Ти сн добар дечко, а твој нас при .мер учи... децо, — почпњала је учптељниа да ту.мачп једну конкретну животну citryauiiју — како се у жпвоту грсши... Човск ттрво направп .малу грешку а да би прпкрио ту већу мора да ушшп још већу, и, једног дана, mi'lmo своје BO.bc — постајс крпваи... Опо што је учппио Живадин мало је и оио треоа да па.м служп као поука — он прво није наппсао задатак, што се миого ко.ме ћаку дешава и нијс тако страшпо, а затим, кад са.м ја питала, пије пмао храбростп да сс јави, што је кукавпчлук, п много горс ол првс грсшке, да би, најзад. бно npiuiyben да нас свс преварн, што је .мер' одраслим људпма пеопростиво. Ето зашто нс треба лагатп и... Жпћа сс заиењивао од плача. Клупа. испол ibcroBc главс ослољене о руке, бпла је мокра ол суза. — Ви стс Biue.ui — паставл>ала је учпте- .biiua — да јс Живадин тако иптслпгснтан да можс ла прнча, без икакве прштрс.ме, лепше него што много ко лркти можс п да наппше, после лугог paaMimi.baiba... И on he, icaiior дана, спгурно постатп... можда правпнк... илн можда чак и пнсац... али зато mio пам је дала интслнгеншпу, природа нас нпје осло болпла рала п обавеза, којс у жквоту пмамо... Нско закуца на врата. Ybc Спста. са none пано.м свеском. — Y4iiTe.biiuc, коза мп јс појсла корпис н трп лнста, часна реч! Свн се насмејаше. П учитсљпиа. Па п Жића, кроз сузе; а затп.м полнжс главу, и. рукавпма почс да бришс лппе о nnicini исмiicpnh. Ho, опо mio је Драгану и Жпвп, v cv\- ском ходнику, намах, пзроннло пз cchaiba ннје сс овдс завршавало. 24. марта 1973. годпнс Канарево брдо Давнд М. Станковпћ
БРОЈ 48 14 ДАНА СТРАНА 18 ПРЕД HOBY ГОДИНУ НАЈМЛАЂИ НАЈ8ЕСЕПИЈМ Новогод»ш»и празншш сами што нису закушмш на наша врага. Свуда, иа уднци. V aYтобусу а поготово у пролавнпцама сс оссћа прелпразнично расположсље. Сви пзлозп блистају од повогодпшњих украса, шарснпх. ирвеппх п свстлећлх лампиона п реклаиа. Многе ралознале очиие малпшана лутају и зауставллју сс на пграчкама, па .медн, зски. разним куиама п шврћа.ма, сјајним лоптппама н звончнћима са всН окиhcinix јелкп. Да би смо осетплн ту праву радост нај.млаћих посетилп смо Дсчије обданнштс „Бамби”. И ннс.мо сс преварнли. Још v само.м дворишту чулп смо промуко звук хармонпке и умнлну дечију песзипп *. Дочекао нас јс савршенн рсд и мир. Јсдино еу нам говорплп урсдно сложенп капутнћн и ципелиис .малишана, да јс то обдаништс. Радна атмосфера јс избијала пз сваког кугка. Обратилп с.мо се другарици Зорнпн Несторовнћ, главној медшшнској сестри и од н>е сазнали да су у јеку прнпремс за Новоголншжп програм. Ова најмлађа заједшша припрема обилат програм за Нову годизгу. Веома ie разноврстан и шаренолпк. Ту су разне рецитације. песдаше, дпјалози и сличнне 113 свакодневног дечнјег жнвота. Сви малишаш! раде са пуно љубави и великим задово.^- ством. Прнпрс.мс трају месен дана и захтевају доста труда и рада васгпггача, а поготову деие. Истина је да тај програм нећс бити нзведен уочи Новс голинс, у Новогодитњој ноћи, али he малишанн попут снежшк naxy.wma са прикладким униформама и свечани.м белим xa.wuunia.Ma, са белпм венчнћи- .ма у косп, заблистати и нспуinrni срна својнх мама и тата јелног од прсдпразничнпх дана. Кал с.мо крснули од учиош!- ии до учионице стокли с.мо утпсак да* су малтпани вео.ма озбиљно схватили свој задатак и да са ттуно интересовања спремају свој програм. Свака група, зависно од узраста има одговарајућн програм. Црни, смеђии плави чуперии су извиривалп са жсл>о.м ла сс па.метну и да па.м покажу шта зпају. Радуј.у сс свему томс а поссбно свемоivhcxj к пслнко.м „као кућа” Дс- \а Мразу, како рсчс један дсчак... Васпптачп на.м рскошс да бп за тај празнпк убх луће треиало нскако другачпјс организоватп програм. Требало бп npoiiahn другс забавлачс, а дени пружип! само ззлово.^ств да сс радују н вссслс. Да јс вишс простора у овом Обданпшгу било 5и свс’ плеално. Због тога свс одговорнс дубоко у срцу тпшти стопшак нерсшених молби којс he сиакако лежатн у архивп док сс нс ПОДИП1С пова зграда. Зато порсл жсл>с да им сва лсца буду epehua, радоспа. здрава и всссла зажеле«\и су да у Новој годши! отпочну радови на пзгралн»п новог обдаипшта. На крају су пас малтианп испратплп са ‘вслико.м. велико.м Новогодишњом чсстигком за свс нашс чптаоцс, а ми смо им пожслслп да п.м Деда Мраз донесс пајлспше поклопс и да «.м сс свс жс.%с остварс. С. Јовановкђ V ПОСЕТИ ОБДАНИШТУ ИВТ „БРАНКО КРСМАНОВИН" ДЕЦИ ВЕЛИКА ПАЖЊА У лепо.м и пријатно.м а_мбијенту Фабрике штофова „Бранко Крс.мановмН на.\ази се Дечијс обдатппите, објскат чија је традиција дуга. Настало јс прс 30 годииа на прздлог тадаиивег Радничког савста, као внд по.моћи запосленнх родитеља. Рад обдашшгта одвија се у две смене а васшггање стичс 136 девојчина и дсчака. ол 3 .мессин до 7 година. Обдажппгс јс опрем.вено нај.модернијом опремо.м и спада међу пајбољс у Поморавлу. За свој рад п уређеке ова установа је и овс годинс добила највсћс признаЈБс. Прву награду Рет-бличког одбора спндиката Србијс, а ту су и бројне друге наградс. — Наша фабрика има велико разу.меваљс за нас — каже Мирјана Вељковић директор Обдашшгга. Уралнлн с.мо доста, али ашслим да може.мо да уради.мо вишс и болл. Y следећој годнни проширнће.мо наше капацитетс, a са.мим ти.м биће .мсста и за новс раднике. (М. Bacnh) СКУПШТИНА СИЗ ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА ЂАЧКИ КУТАК МОЈН НЕМНРН Младост! Како је то депа, Mana, обична ц топла реч. М.гадост у калима pace, у неким нролсНним шуморењима, у цоећу, љубааи и сунцу. Како много о’ва реч казујс, neioeopehn ништа. Свуда око мене мска, зслена трава и бескрајно маветнило неба. Да пи јс та младост ун& ла нсмир у моје срце? Оссћам неку тескобу у себи и желела бих дуго и бесциљно да лутам. да тражим нешто ново необјаuiibueo. Зашто су моји снови објсдно.ч тако члави, тако чудесно tt.iaeti и тако tuapenul? Встар сс tapa травом. Жуте сс маслачци. Склопила сам очи, привила руке срцу и oc.ivшнула. Чујем дрхтај. Дрхтај срца којс прсдставља жариште живота, нокус жсла, ненсчрпан изеор љубаеи. Како је леп сааки тренугак. Y .иени пуно неизговорених речи, недосањаних снова, а ја жслим да кажем нешто лепо, нсобнчно. Усне шапућу нске речи измсwane са шумом траеа. Наслуhyjcju: то ми /с младост у косу немир уплсла. И сада, док пролазим оним 11CTU.4 цутем поред реке којим смо нсбројано пута зајсдно проими бац1ш камснчић у ооду, када се круг малог вртлога смири покушам да схеатим пролазност живОта и нашег р& станка. Срсла сам те на путу своје ранс младости, понсла као најлепши дар тих година. Но, није ли то разлог што и данас. после толико времена мислим на то, и као да чујем тадашм-.с кораке у ноћи, песму и весар уз реку, и ссћам сс незаборавмих коћи Hatuux младих маштања. Данас схеатам величину сваког тог прошлог тренутка, тужио1 као цвет што вене, даи ко[и мора проћи. Далеко /е то саоа од мене, али има нешто што ме везује за to, a to ie лиадосг, визија пролећа, бели крииови обасјани сјајсм... Љубинка Симић, VIII-1 ОШ „Бура Јакшпћ” ЛЕПО ЈЕ БИТИ Лепо је бити сунцс Сунцс слободс; Аспо је бити засзда Што ноћу сја. Лспо је бити небо Без облака; Аспо је бити зора Са сузом росе. Лспо је бити ветар, Ветар што милујс вече; Аено јс бити вал Што милује биссрс мора И обалу срећс. 4 ја бих волела бити Део сунца, део звездс, Део небеског нлаветнила И једна суза росе, Волела бих бити и ветар и вал, А и обала морска. Весна Урбан, VIII разред ОШ „Бура ЈакппЛ” Параћнн ПРЕД СПОМЕННКОМ ПАЛОГ БОРЦА ПЛАН ОБРАЗОВАЊА ДО 1985. П Усвојен Нацрт Статута заЈедннце основиог образовања сачини неку ширу информаци п васпнтања и Напрт Програ.ма развоја основног образовања iv за самс роднтсљс да би сс н васпнтања за пернод 1975. до 1985. годиие. о,<и ширс упознали са свп.м пробле.ми.ма v школству. После заједничкс седницсса гледавши оно што је најггречс. Днскусија јс била обимиа и Скупштино.м Општинс на ко- По љсгово.м мшиљендг велики по броју делегата и по садржа ioj је разматран и усвојен Про пробле.м v образовањг су пона ју п бпће драгоцена за спроЈрам о спровођењг плана осно вллчи. Њихов број треба свести вођење овог Програма. Прогвног образован»а и васшггзња. на минимум. Једна велика ко- рам је усвојен са примедбама Скупштина Заједницс основног рист за обрзаваље било би от ц прсдлозима и стављен на образовања и вастпгтања је на Eapaibc специјалиих одслс1ка. јавну дхгскусију која ће траја сгавила самосталан рад. затим предшколско образовање тп до краја дануара. Скгпштина је, с обзиром да и Јомс ^1™0, . Скупштмна јс прихватилл и |с већ дуже врсмена био на ди Боривоје Поповпћ. делегатиз одлуку о распнсиважу избора скукији. vcBoiiixa Нацрт Ста пшназије „13. октобар” смзтрд за делегате Скупштинс Зајсднн тута Заједннпс основног обра- вс.\ику помоћ у cnpoBobeihv цс ооразовања п васпмтаЈва и човања и васшгган»а без икак овога Програма могг да npv о образованд * комисијс за сг;ро вих мзмена и допупа. жс и РОАИтељн. Предложно је вођсње избора. Зати.м, јс ЛЈиодраг Радовано Аа Просвстно-педагошкк завол С. Јовановнћ Први праменови сумрака ве зу дан и ткају мрежу но ћи. Враћам сс кући сама. Замишљена сам и чудно се осећам. Пролазн.м кроз парк који склапа своје очи. Сенкс се иојавЈвују н јсдва се нешто на зире. Река жубори, ромори, тсчс и своји.м сребрним валовнма успавл>ују бело и столетно камење. Види.м неку силуету спомекнка, који је правп снмбол бо рца. Нешто пријатно мс привуче н»ему. Чух лишће како шушти, шапућс и скрива многе тајне, а за*пш споменик поче као сребрне струне харфе, као лнвиа пес.ма славуја, да ми прп ча, причу о велпком н хра&ром човску: — Рат је пламтсо, шнрио сво је крваве руке, Не.мци ceja.ut с.мрт. Ступио јс v првс борбснс редове, постао члан КПЈ. Bopho се храбро, хапсили cv га, .мфчилн, а.\п он је био неунинггив као зс.м.\>а која га ie рздила: Једнога дана ie пао. По косан, iep је пао за своју земљу, за свој народ. за слободу, за нашс лешпе сутра. И слушај, ја овде стојим, бдим, причам да се вео заборава не би спуттмо на борце. Он ie иио храбар, знам да се шггаш како сс .можеш одужитн? Да, само учи н волп и радитакосе најлакше враћа до.мовинп дуг и дуг боршша”. Споменик зане.ме п поста са мо опст онај лепо осетан ка- .мен, али за менс је он био нешто .много внше, био ie учител». извор тајни, ашбол слобо де. среће. Осећала сам нешто велико, топло: у мени се створио неки непознати извор који ie хтео да тече. Осетпла сам неко вглико поштовање и нскренг, као планински нзвор. чисту л»убав. Знала сам да ie он .менп иепознат, али на пеки начин ипјс. јер је херој. Залста то је био вслнкп човек, али овај спо.мсннк ie v .менн побудно hckv чудиу љубав, пажњу, поштова н»е. Из овога сна, сањаног отвореннх очију врати .ме хук рс ке. Пожурнх кућн. Небо јс било сво окићено сјајни.м зве здама, a v једној од њнх впде ла са.м лик бориа о ко.ме мп ie спо.менпк прнчао. Та звезда је била сјајна од других и знам да се ннкада нспе угаснтн и нестатп са нсба блиставпх зве зда хероја. Рада Јсздић V-1 ОШ ,.Бура Јакшпћ" Параћнн ДРУГАРСТВО Шта јс dpytapcreo? Јс ли цвекс? Јс ли труба? Јс ли б\ба? Нс. Другарство јс npyta измеку два вољсна оруга. Ллскспнп БорВсг.мћ. учснпиа II разрсда OU1 „Радојс Домомсвић ’ Параћип! ИЗ НАШЕ ПРОШЛОСТИ ДВА ЗАНИМЉИВА ЦРТЕЖА ИЗ 1876. Y рату 1876. године у Параћтгну је била органнзована Болнпчка прп.хватна станица у једној од кафана у центру града. Британски ратпи извештач урално је у то времс п ова два цртсжа. који.ма јс оставио траг о ти.м догађајима. Цртежп *су објављени у спсцнјалном нсдељном пздаљу „Политикс” од 8. јуна ове године под називом ..Сто година Црвеног крста^у Југославији". Како је ово било доступно са.мо читаоцима Политнке, желсли с.мо па овај нач!ш да са тн.м упознамо и остале наше читаоцо. null, сскретар ове Заједниие оп ширнмје упознао присутнс са Нацртом Програма развојаос новног образоваља п вастштаља за псрнод 1975 — 1985. толине. Послс његовог излагања \'чешће V дискуснји ie узео ве ћи број дслегата. Мнодраг Марковнћ. делегат Основнс школс „Ралоје Домановић" истакао је да cv пома ло запоставл>сни просвстни ра лници. Всо.ма .мало сс контролишс рад просвстних радника. а постоји вс.мжи број љнх који сс максимално залажу и нс добнјају скоро нккаквг захпа лност. По ibcroBO.M .мишл»е> *»у шпсграиијом градскпх шко\а бп се много урадпло. Драга Павловнћ. је пзразко својг бојазан због финанспра1&а. С.матра да ie једино могу be нешто vpaaWTH ако сс постпгпе споразум мзмеђу Интсре сне.заједнипе основног и усме гсног обра."ова1ва. Како рсчс — Са.мо преливан>ем срслстава мо же нешто ла се урадп. Да бн сс смањпо број пеписменпх по речнма Милана Мрлу тиновића, трсба организоватн и v цснградној школн отвори тк оде.А>ен»с за прсосталс vicјшкс. Мноммр Марковић, сматра лз лирсктори треба да HMaiv вепс а чсшћс v контролп наставе. Бс.1 обзипа што hiicv и нечоп' ла б\’Д7 стручн>аш! за свс обла сти могу да барем контромшиlaw метолпкА’ наставе Л»убом Арсић, просветно-пела !ошкп саветннк, ie нагласао да ie комиснЈа која ie састач л»ала овај програм бнла вгомл обазрнва граднвшп caoi пзгао како ie и трсбало, питпгпд сз СКИЦА ЗА ПОРТРЕТ МЛАДОГ СЛИКАРА ЖЕАИМ ДА УСПЕМ Ybck кала с.мо се срели нскуда ie жлфко са фасшнсло.м цртежа испод мишке. живпх не мнрних нокрета и очију. Брзо јс прслазио на разговор о у.мет ности, о сликарству о себп... Његовпх седампаест година, v „тврдом кожпо.м повсзу’’ KaKo то рсче песник, до врха наауњене снагом, једрошћу, маштом к сујетом, претплс су впсннама п недосцташа. Срећко Здравковпћ, ученнк чствртог ралрсда Гшшазије нз Нлтгрије. којп иначе живи п ра лп у Параћпну, мза себе и.ма всћ ..трн прва’успеха”, три и.зложбе, лолушс групнс. али лоBO.wic да се вгппс нпкада не вратн са нсизвесних тптсва умс тностп. Прву л»убав прсма слпкарству Срећку је улила н>сгова мајка, још као ученику основнс школе. Затнм су му наставииин ликовног Bacmrraiba далк прво знањс. И ето спгглс су и ирвс похвалнс речн ол тгравнх сшкара it 1ШГОВНХ профссора. Док разговарамо младн слпкар брзо прелазн с темс на тсwy. По.менус.мо музтс^’, пријате worse, ддбав, лов... А клл се повелс реч о iteговнч .U WIM жељама и планоппма речс нам: — Највећа .ми јс жел>а хз. упнше.м Акаде.мију ликовиих уметностн. Зато неу.морно ралнм И учим ОД бОЛаИХ уметника. Днвнм се и.мприесионнстпма и класпчним мајсторнма палетс, ЧЈгтам посзију у слободном времену н тражи.м свој израз. препознатлжвост... Поссбпу пажљу посвећујем портрету, јер жсли.м ла овг wai тсжу дисцшгашп/ добро савладам.‘ Жслим да се ускоро једном изложбом представим сво јим Парзћпншша. Шта би још .могло ла се каже о овом нашем .младом cvграђанину кога сигурно многн нису прн.мстнли w порсд »erose дивне жсл»е да задобпје напд’ паж»у н noBcpeibc. Можда ћс и овн подаии aaniLM wraoj лнвише о љеговој занпм.м<вој ли чпости. Срећко не волп да кдс па нгранхе, v-век када му се пружн прилнка правн шале на ово време, сурогата и често лажннх врздности, врло кртгптчки прнлазтг сваком делу и без рс- ;<ерве подржава младе ствараопс почетнике... Можемо још пуно тога реВн, алн буди.мо малб стрпљивији Срећко Здравковић, ће за којг toahhv о себи мпого више рећи своји.м лело.м. М. ДнмнтриЈевнћ
БРОЈ 4! 14 ДАНЛ СТРАНА 19 ЗА НАШЕ ЧИТАТЕЛзКЕ S ЗА НАШЕ ЧИТАТЕЛ>КЕ > ЗА НАШЕ ЧИТАТЕЉКЕ • ЗА HATIIF- ЧИТАТЕЉКЕ • ЗА НАШЕ ЧИТАТЕЛ>КЕ • ЗА НАШЕ Програм Секцнје за друштвену актнвност жена На ссдшши Сскцијс за друшгвену активност жена, одржаној 9. децсмбра, разматрана је нјена активност за пернод јуни 1975. — јунп 1976. године, и усвојен План рада за наредни псриод. План рада Секиије, састоји сс у следсћем: Секција be стално да прати п анализира заступљеиост же»а у лруштвено-иолнтнчкпм организанијама, делегацијама, органима управл»а1ва у органкзацијама удружсног рада ц ннтересним заједницама, као и учсшћс жена па рукозодећи.м радшш мсстнма. Поссбно he сс ангажовати на питањима дечије зашпгге, како школске тако и предшколскс дсцс. На том пладгу раднће сс следеће: — тражићс се рад обданишта у више смена — залагаћс сс за OTBapaibc новог обданпшта код Фабрике стакла — покренућс mrraifec органнзоваља продужног боравка прп јсдној од основннх школа у граду — иносистираће да сс формира одедењс за мснгално заосталу децу — код Заједннце становаља покренуће шпшијативу да се обезбсдс средства за изградн»у дечнјнх нгра- .мгшта око стамбених зграда. Y плану рада је заступљеио н питање ангажован>а жена на селу у друштвено-полЈгпппспм оргашоацијама и бољој хигнјенско-техничкој зашпгги жена на радном .месту. ¥ cbiim селима, oprain!зацнја.ма удруженог рада и Месној заједннцп града трсба оргашиоватп поссбна предавања у областп здравственс заишгге. Планира се такоbe да се у нарсдном перподу посветн миого већа пажња прослави 8. марта — Међународног празнпка жена, као и да сс формира секшгја за друштвену активност жена у историјскпм месттша као што су: Ббсански Петровац, Дрвар и друге. Да бп овај План могао да сс реалпзује неопходна је већа саралља комиспја за друштвену акпганост жена прп органнзапијама удруженог рада и Секштје при МсcHoi органпзаипјп ССРН. На самој седниин формнрапа је Комнсија која ће да прати његову реализацију. М. Михајловић Реч две о мушкој моди Сви нашн илустровани и дне вш< листови већн део, свога простора nocBchv.jv жени: жен ском одевалу, фрнзури, козмс СТАН ЗА ПРАЗНИК За све који не воле јелку или због малог простора у стану нс .могу ла Је имају, дајмо не колико идеја за свсчанији нзглед стана. Лко н.матс виликп лустер .мо жсте на њелгу причврстити ве lui број (сваке поједпначно, сл. број 1) Нвогодцшњих украса у вилу сјајних лоптица. Y иашим* кродавнииама н.ма различптнх боја и ди.мензија. Можетс се опрсде.игги за в;гше боја али свечанпји изглед постнћи ћетс глатким сјајннм лоппшама бсз икаквнх цртажа). Чупаве украсне траке (златно — жуте, сребрнасто — беле, црвене) прикуцајтс шпеналла« ма на зиду v виду јелке. Исгом линиЈом прпчврспгге VKpa * cue спјалицс за зид: гајтансод стгјамша сакрпте згспол тракс. Траке п.мају свој сјај које he бити врло ефектан захзал>ујући светлу од сијалшш. Сл. 2. *Од спгрофора (којн је већ служио алЈбалажу il\h новог) нзрсжЈГтс неколико пахулдеца псте ве.шчине н прнчврстигс их шпенадлама за зид. Ово могу користити са.мо породице којс имају једнобојне н тамнпје ји довс. Сл. 3 М. Лукић За вашу вразиичну триезу TIIUH.. . И.мајући и ово v biuv одлучн ли смо да овом прплпком гово римо о мушкој мод11 о одева н>у и фризури. Да бн данас пзгледао моде рно лгушкарац прс свега треба да води рачуна о боји своје одеће. Y мовој мушкој модп дезен ie подрећен Coin а засту п.\>ено је тзв. „олевање v тону”. Значи, целокупна одећа са свим дстаљима нзузсв једног акцекта, треба да буде V једној боји са разлпчитим ва.\ерскпм (тон ским) вредностпма. Ако је то модерна спва боја онда би, на пример: панталоне п (обар(даи детаљ) порслук били од свстло спвог флансл штова, сако фла нел тамно area са светло сивим Тек да вас подсетнмо • Да се свињско .месо прнликом печења не би окупило н било укусно пре него што та ставите у рерну по топите га за тренутак у врелу воду. о Першун се много лакшс сецка ако се пре сецкања умочн на тренутак у врелу воду. о Ако у вазну са цвећем додате 2—3 кашмчине алкохола, ueehe he дужс остати свеже п лепо. •Да банане у воћној салатп не поцрне. попрскајте irx лимуновим соком и поспнте прах шсћером. •Ако је сос који сте направили сгвише пикантан, ублажнћетс му укус ако додатс мало млека и мпле рама. * •Да би сте беланца лакше измутили у снег, додајте пм на врх пожа соли. ® Печеље ће те лакше исећи ако месо сечете попреко а не дужином влакана. • Ако желпте да колач и.м< торта равномерко расту н да сс пеку са свпх страна онда позабајте у тесто нсколико поло.мљснпх макарона. Чим се колач испече макароне пзвадЈгге. о Ако случајно на теппх проспсте кафу, мрљу ће те пајлакше очистпти мешавином једнаких делова алхохола п белог вина. • Конкјгцс лсда за аперитив биће укусније п лепшс ако у посуду за лед ставпте коршхе од .\miyiia, поморание, маслпне, вишњс, јагоде или грожђе. Хладно предјело од куваних јаја Потребан матернјал: 8 тврдо кувашк јаја, 25 дешсигтра у- .\>а, јсдна велика каипоса лимуновог с»ка, једна велика кашмка семфа, једпа половнна всзе стггно нсецкаиог першуиовог лзгста, и co п бибер по укуор. Јаја олуштити, извадити жуманац и добро изпмчити. Додајте кап по кап ул>а да се направн мајонез. Зачзпппе га ли- .мунови.м соком, семфом, першгrdm, co н бибером. Беланца исеинте сјггно кожем н помешајте са .мајонезо.м. Може да се служи са зеденом салатом. Пуњена ћурка Очистити и добро опрати ћурку, а затим оставптн да откапље. Нурку ПОСОЛ1ГГП мешави * ном соли и вегете и унутрашноот премазатн маргарипом. Фил: псецкатп 2 hypehe шггертше п бубце, 3 ман> *е главице црног лука, 1 чешањ белог лука, пооолити, па све добро проггржити на y.w. Посебно обариКУПИТЕ ЗА ПРАЗНИК Своје најдражс за Новогодншње празникс можете обрадоваш лепим поклонима. Y жел»н да вахг по.могне.мо ла их одаберетс посетилн смо неколзпсо продавшша у граду. Y Робиој кући „Бсоград” можете кутпта комплете за iumiuikv чија се исла креће.од 102,60 до 22330 дннара. Вс * ома лепе бочнце за парфем коштају 60,00 динара. V овој робној ку!ш сс могу iiahn н прпгоднн пок.\они за мушкарце као шго су: упаљачп марке „Ронсон” и »ЈБситлеј” чнја се цена креће од 145,00 до 56430 динара. е.\екггричнн апарати за бријање по нсни од 422,40 до 621,40 дннара и г^ома симпагпчнс гаршпурс за шах чнја је цена од 576,00 до 748,00 дпнара. Y прохавшшк ,.Корзо” позиатој као Стара робна кућа рск.\н су цам да су добм.хл нову ,ДПерк” колекшцч која јс пригодан поклон за сваку жену. Y истој продавиици могу се кутштп сребрне огр.мтце по популарноЈ ценп од 130,55 'п 190,00 хиљада Aimapa. Кожни новчантш увезеин пз Кине продају се по ценп од 55,00 до 66,00 дпнара, лок сс аутоматски ручни часовшши марке .Данко" моту кгпигп за 680,00 дпнара. На олсл>ењу домаће раднности у Робној кући „Шумадија” можете купити вео.ма лепе албуме за марке којн коштају 81,00 дннара док се а.\буш< за фотографије пролају по иенп ол 69,00 до 111,00 дннара. На оделењу галамгсријс велики је пзбор мушких кравата чпја се цена upehc о\ 56,00 до 81,50 дннара, комплетн марампца п краћата коштају од 76,00 до 98,00 дтснара, док се цена веома пракптних комплета, шала, кравате и марамице јгзносн 135,00 динара. На оделењу парфи.мсрије у овој Робној куНи можете кутпт! вео.ма јефтине женске пернке св«х voja за само 270,00 нлл 300,00 дннара. ти две шољипе пиринча у сланој води па додати масти. Све добро измешати и на крају додати кашичицу вегете, бибера по утсусу, две пуне каипгке милерама, пола листа лорбера, везицу псепканог перигуновог лн* ста п два иела јајета. Још једном пзмешатп, па ово.м масом нап\-питтг ћурку. Отворе заштпти или затворити чачкалтшама и ћурку ставити у дубљу шертгу, прелЈазану ул>ем. Нурку прекрити танким лисгићима маргарпна. Пећн у лобро загрејаној пећниии (на 200 до 250 степени) — V току печсња преллвати великом шо.%ом воде, a касније соком у коме се пече. Нурку треба пећи око један и пб час. Сервпратп је целу у плитком тањнру са помфритом, или је претходно ncehn на комаде. Y средтгну тањира ciaвити фил, а около наређатп деловс меса. Воћна салата 4 крушке, 1 конзерва од пола шиограма анацаса, 3 мање јабуке, шећср, .игкер. Ол»уштнтс јабуке н крушкс, одстраните коштпие и иссшгтс на режњеве. Ананас такоће псешгте, а оставнте само једал круг за улепшавање. Помешати све то н пошсћорите колико је потребно. Додајте сок од једног лимуна, све ставтгтс у здслу п попрскајтс чашнцом ликсра. Украсшс к-ругом од ананаса. Торта од поморанџе Потребно је: 12 јаја, 12 кашкка niehepa, 2 кашпкс презле, јоша каипгка брашна, сок од једне помораиџе, 250 грама бареног и млевеног бадема. За фил: 2 жумаииа, 4 кашнке шеhepa, 1 чаша млека, 4 кашнке млевенпх ораха, 1 каппгка бутера, млевенп лешник за посппање торте одозго. Добро умутптп 12 жуманцета са шећером. Y то додатп презле, брашно, бадем, сок од поморанџс, н на крају умешати снег од 8 беланиета. Масу пећи у округлом калупу. Печему торту изручитн на чинију ц када се охладп расећи на два дела. Фил: 2 жуманиа добро умупгш са luehopo.M, умешати млеко и све кувати на ватри док се не згусне. Када се мало прохладн, у-мешапг млевенс орахе и бутер. Овим фпловати торту, а истнм филом је прсмазатп и одозго и са страпс. На крајг цслу торту посути XLXCBCHILM ACUIHHшгма. Посластица за ваше малишанс 6 банана, 20 грама шеђера, кехс „Пта бср”, јсдан ллмун, шол>а џеа<а од јагода, 60 грама бутера. На тандтр порећати кекс. Банане o.syummi па их сп\тстити у врео сируп од једног децилЈгтра воде, шећера и сока од лпмуна. Затим банане »звадита да се охладе а сируп оставитн да кл»уча док се не згуспе. Банане поређатн по кексу и прелитп сирупо.м. На крају преко сваке бананс ставити ием од јагода. новогодишњи КОКТЕЛИ О Добро промућкати двс кафене кашпке шг па, једно умућено беланце, ц сок од пола лиму на. Y то ставити пола каишчзше шећера и поново добро про.мућкатс. Соду нли лпгнералну воду додати само колико је потрсбно да чаша буде пуна. С.\ужнте са ко 1Ш1ШОМ леда v коктел чашп. Аранжнрати са танком крншком лимунз О Једну конзерву воћне салате оцедиги. схдBimi v посуду и прелитч са једном половином литра coxa од јабука. Поклспип! и оставЈгге у фри * жпдер 15 минута. Затпм полелити у чаше и допуН1пп чаше бнтер — ле* моном. I ттр\тама, кошул»а бсла, кравага тамно спва са прл>аво белим и кармин црвенилг тгругама. Ова ко одевеној мушкој фпгурп од говарала би коса средЈБе дужи не, заглаБсна са раздел»ко.м са стране. Поред сивих модернс бојс су све светло драп, срсдил драп, браон до тамно браон п плаве од светло плаве, плавоспве до тегет. Нови моделп одела cv са прс лухом. са једтш илп два реда закопчавања издуженпм kocilm ревери.ма са изразито већпм дољим шпицом на реверу. За новогодишњу ноћ дајемо један прпмер свечаног одела од пругастог фланел штофа са два реда закопчавања. За ту прилику је врло важна фризу« ра, која треба да будс сасвнм гредна лепо заглађена а може и са раздел»ком на средини. Милева Лукпћ I I I Ч Е С Т И Т A I НОВУШ I ЈОЛИНУ I 5 I | 2 5 | РАДНИМ ЉУДИМА И ГРАБАНИМА ОПШТИНЕ ПАРАКИН | 5 I
CTPAHA 20 1* ДАНА БРОЈ 48 РЕПОРТАЖА ИЗ СИЊЕГ ВИРА Изградња села упрвом плану СИЊИ вкр Y БРОЈКАМЛ Ссло пма 80 домова и око 250 становннка. Ол тога су 80 радника, 10 срсдњошколаца и 3 cryдента, а свега 10 радннка је на прпвременом раду у инострапству. Затим има око тридссетак тслевизора. десстак аутомобпла н исколпко трактора. Најзал смо огиглн v Cihmi Вир, најмањс село у нашој Оппгппги. које лежн на обалама три потока, који на некп начин оправдавају легенду о назпву села, и о оно.м сињем (дубоком) виру нспод насеља. Да нема таблена уласку путнпк би помислио да је у пстом селу, јер Сињи Вир, Дворииа, Јовац и Трешњевпна су потггуно спојенн. Захвалдјући географском положају лудп су одвајкада живслл у слоги п пријател>ству, тако да полвојености ннкада нпје бпло. Тако је и данас. Сињп Вир inijc економск.и јако село. али улаже напоре да сс развнјс и добије све потребнс оојектс п комунпкашгје. Јссенас су завршенн радовн иа поправци планпнскпх путсва, који су коштали око пола милиона старнх дннара. Регулисана је на пекп начпп мочвара у пол>у, која пастаје од водс из потбка који сс улива v Велику Мораву. Регулаинја јс коштала око трн милпона старнх динара, али опег, чудп смо од сатоворника. шгје пронађеио право рсшењс. Недавно је отворена нова продавшша у селу тако да су метанп сада далеко бол>е снабдевени. Продавнпцу јс отворила Задруга .Ју.хор" из Рашсмше. — Алп један од најважнијих задатака у дссетогодншњем плану развоја јесте нзградња Дома културс зашто се већ сада предузнмају потрсбне мерс. рекао нам је * Живота ПавлоЦентар Сшвег Внра внћ, сскрегар Меоне заједнпис. Такођс. нма.мо у планг п пз1ралнл’ водовола. ђолу ћемо ловсстЈ! са пзвора удаљепог око 700 мстара о\ ссла. Всрујсмо да he Guth довољпо пптересапата. Пољопрнвредннцн задовољни Полопрпвредншш Cntbcr Вlipa. иако 1<х не_ма много. веома похвално говорс о саралњи са Залрутом io Рашевице. Кажу упек смо на времс добијаш ссмс. ђубрнво и услуге. Пначс, сваког јутра ш овог села одс око 300 лптара млека. За сада и.ма свега 8 удружсмих пол>опр]гвредн1гка, алн судсћп по расположепу ускоро ће 1LX бити н впше. Омладинци без простора Оваквг слику нпсмо .могли да стекнемо кад се повео разговор о раду омладинске организацнје. Изглела да је она у врло незгодној сптуашцн. V селу нема MinaoHinic, ипранке, представа... — Састајемо се по кућама, каже Драгољуб Благојевнћ, омладннап. Обпчно играмо карте. Али, нн мп сами нпсмо довол>но актнвии. Последнл’ и јсднну акшцу извслн смо на заcabtiBaiby јслкп око продавHIIUC. Омладнна Спњег Вира још ни једном није учествовала у Квизу. А у селу има око 30 омладинаца н сматрам да би већ у овом таклпгчељг могли да узмемо учешће. Ипак. п.\ановп за организованијпм културним жнвотом постојс. Опремићс се мала сала, поставиће се телевнзор како би се пекако разонла зимска лосада. Али омладинци се всћ некако сналазе заоавллјућп се по околшш селима. Нова организацнја СК — Основна организаиија Савеза колгуниста у Снњем Виру постојп тек после недавних изЈбора. За сада броји само 8 чланова, а нздвојена је нз састава Партијске организацнје у Трешњевшт. Нешто више о томе рекао нам је секретар Вукашпн БорbcBiih. — Први наредни задатак name партијске организацијс је њено омаоовљавање. Примићемо ускоро још 4 олиадшгиа којп то засдужују. После сређивања органнзаније. а ту очекујемо и помоћ Опптгнског комитета СК, обратпћемо пажнд/ на што бржп комуналшг развој села, на културни Ж1£вот и идеолошко-па\итнчко уздизаље »с\анова СК. — Издвајањем у засебну организацију 'сматрали смо да ћемо успети много бол>е да расправ.%амо и решавамо клл/чнс задатке друштвевкшолитичког жлвота и рада у селу, рекао пам је на крају новп секрстар. М. Димитријевић Нових 31рада Јс свс вшие ДОМАНИНСКИ РАЗГОВОРИ Л»убав према пољопривреди Недалеко од Параћина налазц се Ратарс, село познато по много че.му, а највише по добрим пол>оттрнвреднз<цима ц то они.м у правом схшслу те речи. Прнликом посете овом селу упознам! с.мо се са двојпцом полоприврадника. Милослав MapKODiili је .млад полопривреднпк. Има 29 годпна, и 8 хектара обрадкве земље. Ha i&oi пајвећг поврипгну заузнмају кукуруз, пшенииа, шећерна репа и луцерка. Иако нема сопствену по.^опрпврсдну мехаиизашчу он успева ла на време завршп свс послове, у чему mv помажу његовн укућа1Ш. Милосав је коопераит пољопривредне задруге ООYP „Слога” у Параћину, која му обезбеђујс мехашгзадшју и рспроматернјал. Да би’ своје знање обогатпли иовим стално користн савстс no.bonpireреднпх стручњака и чпта по- .у»оприврсдну литературу. Кад говорнмо о овом вредном човелу треба рећп и то да јекод њега заступљсно ц сточарство. Y току тодине утови и на тржнште пласира четари до пет бикова и око 150 прасади. Наш другн саговорник је 34-год1шпм1 Ратко Симић, којп поседује 5 хектара обрадпвог зем.мшгга и полопрпвреда му је једина делатност. Поред других култд-ра кукуруз заузима највепе површнне. И он’ као к Јвегов колега не.ма сопственг по.^опрнвредну мсханнзацију. a.\ii радовп у поллприврели никад ис каснс. Већ псколнко година он је задружни коопсрапт н удружсјп! пољопрнвреднн пропзвођач. Ратко је и добар сточар. За годшц’ дана зависпо од потражива!ва. нспоручи тржншту велпкл број товљеннх бихова. прасића, итд. Што се паредне годинс тичс овај Ратарсжи по.м>привредник naateрава да сагради пову савремену опремљену стају већег капацитета, а успеси неће изостатп. М. Васкћ КОМУНИСТИ ЧЕПУРА ПОСЛЕ ИЗБОРА Први конкретни зашши Изборип састанак v Осповпој организацији СК _у Чепуру одржаћс сс 6. деце.мбра. Нови секрстарпјат сачињавају углавном по.мЈпрпвредницп. Дужност сскрстара у иарсдном мандатном периолу вршкћс Вслнмир Радивојсвмћ, а н»сгов замспик јс Лца Лукић. Тренутпо партијска оргапизанпја броји 27 члапова. Младнма јс 11 овде лато пуио noBcpcibO. Ол укупног броја јс 14 смладпнаца, што рсчпго гово рп да су младп спре.мнп да преузму све одговорчостп за ,\ал»„ соппјалистпчкп развој села. Досадашњн рад комунпста на поменутом састанку оцеи»сн је као х-спетан н на лпнијп јс Цсптра.\ног комптета. 0 свим пита&нма прво се расправ.улхо на партнјским састаниима. Tv јс свесграно опењпван сваки паредни потсз н задатак од важности за заједницу. а онда се њсговој реалпзашНп прилазило воло одговорно II савесно. Захвал»ујућн учешНу комупнста v селу cv завршени многи кописни об1екти ол omtner пнтереса, обавесгио нас ie досадашн-и секретар Драгољуб Марковнћ. — И v иаредиом перноду члапови Савеза комуниста биhe шшцнјагори н организатопп Mitonix акција. рскао нам јс новн сскрстар Вслимир Радивојсвић. НастојаИемо да дамо свој 1ПН1! допрннос комуналној и> градп.11 села, акшвпостп делегација пптерссних заједница Месне зајсдшшс, јсдном рсчп друштвепом 1! приврсдном ра3BOIV. Мпогн одговорни залашг сто. јс пред пама н паламо сс ла ћсмо пх vcncniHO pciuirm. Ye * кооо he, рсци.мо, прорадити ау тобуска линнја Чепуре — Параћнн. Зато ћс.мо iom једном доброзол»ном акипјом грађана поправитп тај пут. Y току је тгзтрал»»а воловоха и ускоро гзрочника опасне болести — нсфрпгпса нећс бпти. Припреме за велпкн ссоскп квпз „Сусретп села” су v току, као к припреме за пријем ноБ1ГХ чланова у наше рсдове. To бп биле прве конкретне актпвностп мешгана и комунпста нашег села. рекао нам је на крају новп сскретар. М. Димитријевић МЛАДИ ГОРЊЕ МУТНИЦЕ Озбиљне припреме ПЧЕЛАРСКА ИСКУСТВА ВЗчеле it интеграција Рад основне органпзацнје Сав?за соцнјалистпчке омладпне v Горњој ’Муппшп добнја свс убрзанији те.хшо како се приб лижавају „Сусрети села 76”. Учесници v такмичарском делу дрсдно nocehviv предваља, a v педел»у је изведена доброво л»на рална акција на vpebeibv Дома културе и околног прос тора, која је била солилпо по ссћена. На једном од претходннх сас танака досадашњи рал јс оиењен као задовољавајући. Истакнут јс проблем нсдостатка фн панспјских средстава, алп ј«* и он решен захваљујући подр шцп п лоброј сарадњп са Мес ном заједницом. Млади овога села моћи he да се несметаио такмпче v предстојећем квизу. На нстом састаикг изабран је и нови председник омлалнне Мплојко Радојковић, којп пам је рекао: — Најважнпји задатак v на редном периоду биће успешно учешће v Квпзу. алн нећемо залоставити нп друте оСлнке актнвностп. Посебно треба истаћи рад Актива за културно — забавни живот на селу коЈи се нстакао v досадашњем раду: на прош логодишљем Kbiov када је Гор н>а Мупшца освојнла прво ме сто. v органпзован»у такмпчека певача аматсра, v организова њу недељнлх игранкц и окп прппрема за Новг голнну, која he се свечано дочекатп као н увск. Y току cv припрсме заформнрање Културно уметнвчког друштва, за ко.јс постоји велн ко интересовањс weby младпма Горњс Мхчнпце, као м гхратзе ма за за^сднччку екскуржпу л« зиачајннх споменпка наше Револушпе. сазнали смо на коа iv од новог председннка 00 ССО. М. Дплштријсвић Пчеларим од npe decejatc година, на подручју Поморав. ља и обронцима Јужиог Кучаја, Грзе и Суваје. Септемора месеца 1973. гo^ дине сазнао com da he један пчелар у сслу Клачсвици, да уништи два пчелиња друштва padti добијања меда и воска. Ја сам му се монудио да .иу чомогнем око истресања пчела, и да ја узмем пчеле у нразнс тр.икс. После тога однео сам цх на свој пчелињак, истресао са.ч кошнице и стаеио tL\t no 5 рамова са мсдом да би презимелс. Једног дана отишао сам ил пчелињак да би преглсдао ова друштва како cv се средила. Приметио сам да пчеле, ова два нова друштва, излазе из је дне кошнице и милећи гредом улазе у другу кошницу и то без икакве борбс. Оставио сам их и обављао друге пословс на нчелињаку. Послс једног сата дошао 'сам и погледао чспред кошнице и ншата нисам видео. Отворио сам ону кошницу из које су изашле пчеле, али ниједне није било. Нашао сам само матицу мртву на поду и у 2 рама мед. Кад сам отворио другу коганчцу чикаква промена се није примећивала. Свс је било чормално, јер су сс друштва ммтсгрисала. Tauohc. септембра 1975. године видео сам сличну појаву. Запазио ccl\i да из јсдне трмкс излазе пчсле н бсз борбс сс спајају у једну заједницу, и то да се слабијс друштво припаја јачем. ! Живота Раднвојеиић, пензионер ЗАДРУГА „JYXOP” ИЗ РАШЕВИЦЕ Исплаћене премије ул. Павла Орлоеића 13. Параћин Земљорадничка задруга у ?а шевици исплатпла Је својпм кооперантима прсмијс за товну јунад коју су испоручили у 1974. ГОД1П1И к за 9 месеш! V овој годпнп. Укупно ie исплаћено 600 хнл>ада лннара. Прсмије за јунад v 1974. годшш пз носс од 1,5 до 3 динара по кило граму, а за јунад у 1975. години 3 дпнара по кплограму. Пољопривреднп пооизвођачн су задовол>ни мсплаћеним прсмпјама што пм даје подстгег за даљу сарадљу са задругом. Иначе, ова задруга тренутно им шездесет удруженпх произвођача из пег пољоприврсдних села. По речима Душапа Бурђевн ha, подопривредног техничара, овај број удруженпх ннје задовољавајућп, п предузимају се конкретнс мерс како би се он повећао. Поред унутрашљнх слабостн разлог недовол»не сарадње лежи свакако п у псповерељу по љопривредника. које изгледа све више нестајс. тако да се у задрузи надају да ће број удпг жених произвођача за кратко време бптп далеко већи. (М. Д.) I I 1 ПРЕДУЗЕНЕ ЗА ПРОИЗВОДЊУ И ПРОМЕТ МЕТАЛНИХ И ХЕМИЈСКИХ ПРОИЗВОДА I БУСИЛОВАЦ I I i | I I честита 1 НОВУ 1976. ГОДИНУ СВИМ РАДНИМ ЉУДИМА И ГРАЂАНИМА ОПШТИНЕ ПАРАЋИН „БУЉАНКЕ” Удружеље спортскпх риболоваца »Мрена” из Параћина 14. децембра пзврпшла је порибљавање језера. „Буљанка". Бачено је две и no хил>аде килограма рибе врста: Амур, Шаран, Com, Црвенжерка и Ка-_ раш. За разлику од прошле годпне у „Мрени” планирају да иа језеру одобрс лов v току целс сезоне. На тај начпн рпбари he caxui да чувају језеро од ^РЈбокрадшха, али he поред тога бити ангажованп ц чгвари. Y удружељу * спортскпх рпболоваиа планпрају да v наредној годтши мзврше порибл»авање ropiHix токова Цртшцс si Грзе као п јсзера на Грзп, племешшш врстама рибе. М. М. БЕЛЕШКА СА ИЗБОРА Y СТРИЖИ Гласам први пут Када смо децемора у преподнсвпим часовима обишлн село Стрпжу све је бнло у знаку избора. Y центру села лепршаАе су се заставе и транспаронти, а нзборно место у модерној сеоској књижници било је опседнуто многобројним бнрачпма. Сви су они же.\слп да што прс обаве своју грађаиску дужност. Осим старпјпх бирача запази.дп смо да бпрачкој ку- •псји озарених лица прплазе и многп младпћн и девојкс. Слободан Стојановић, учеппк IV разрсда Пгмназијс првп пут је обављао ову дужпост. Прншлн смо му н замо.шли га за утпске. — Beh iicKo.viKo дана жпвим у атмосфсрп гласања, icp по први пут излазпм на бирачко мссто у свом се.\у. Веома сам узбуђеп, јер схватам да сам добпо грађанско право да бирхм и да булем бпрам. Добар сам учсннк и акгнван у лруштвсно полптпчком жпвоту у школп п на сслу. Жсља ми јс, пре пего игто пођем па факултет, да иостансм члан Савсза комуннста. Да смо се обратпли н другам омладшпшма п омлаг * дпнкама сигурно бнсмо чули слнчне одговоре. Зоран Бркић
БРОЈ « 1« ДЛНА СГРАНА И РЕДОВНА АКЦИЈА ДОБРОВОЉНОГ ДАВАЊА КРВИ Добар одзив давалаца Овогодишња ахција добровол>ног давања крвн у потпуноетп је vcneAa. Током 4. 5. и 6. децсмбра драпоцену течност дало јс 177 да ваоца. Још Једаом се показала вслика истнна ла је солидарност једна од најднвнијнх врлина. Даваони су Shah свнх структура, почевши ол почетника — срсдЈћо школаца до ветерана који су дали if no 30 пута крв. Друтог дапа акиије посетнли с.мо екнпу п разговарали са даваоцнма. Мирослав ЛнтониЈсвић, радЈпгк Једннства. — По четврти пут дајем крв. Јсдпоставно осећам по требу да на овај начнн п<> могнем унесрећенима, наша дужност је да помогнемо. Лзубинка Крстнћ, ученппа Гимнази|е. — Данас сам постала добровол>ни давалац крви. Једноставно осетила са.м потрсбу да помогнем. Вероватно постојн некн подсвеснп разлог. Верујем да ћу и убудуће гчествовати у ак шпама добровл»ног давања крви. Живадинка Радосављевнћ, службеник Скупштине општине, нам је рекла: — Данас сам први п\т дала крв. цзванрелно се осећам. Мој супрут је до сада дао крв преко \есет пута. Крв данас може свакоме да устреба. п то ме is највнше подстакло ла се укл»учим V ову axiniiv. Верујем да ћУ ie и дал>е у оваквнм акиијама укључпвати. Традицнона_ша размена добровол>них даваоца крви Штофаре и Крушика га Вал>ева п овог пута је наставл>ена. Десетак даваопа крви 6. ленембра дало ’е крв у оквиру саралље братскнх органнзацнја. На крају треба поменути још једном да је ова акцнia v потпуностн успела и да је људска солмдарносг безгракнчна. М. Илић 0 ОБОЉЕЊИМД „ПРЕХЛАДЕ“ Пише: ПримариЈус др Мнлисав Богдановпћ Обољења „прихладс” врло су многобројна и разнолика и заузимају просечно највећи део у пелокупно.м побољевању ралника, односе највише болесничких дана и назосе великг штету народној скономији. Обо.мзда »лрехладс" своле се у својој оспови на нагло хдађсње л»удског тела услел појачапог одавања телеснс топлоте у извесиим условима спол»нс срелине. To нагло хлађељс ла дског тела доводи до промена у пиркулацнји крви и размешгању крвних маса v телу, а ово опет доводи дб физпкалjinx п хемијских промепа у ћелмјама поједиш!х TKima н органа. Какву ће фор.му узегп ovo.veibe „прехладс”, да ли ћс то битн обична прсх.\ала. киiaBirua, грипозно оиол>сн>с. зана.^еље синуса, крајника, бронхнја, плућнс марамице, или запал>ењс других органа. мишића илп жнвапа, завнси од вјпнс фактора. У првом релу зависп од бнолошке мање вредности поједнних ткнва пли органа од н=еговс оштећсностн услед претходпих об >л>ења. смањења отпорностп услед тога, нли услед наслеђене диспозиинјс (склоностн), а запгм ол тога. да ли пма на површкнн телесннх слузокожа патогеннх микроба и колнко их има. Познато је да v сваком људском органпзлгу постојс татогени микроби на слузокожама унутрашшпс и сгто.\>ашним, али да се они v нормалннм условнма органпз.ма понашајг као безазлене клнце, да бн одједантт * У условнма за н>нх повол>ним, букнуле, почеле да се наг\о размножавају и на тај начин изазвале 5олест. To је нарочнто случај за време епндемпје, али се можс рећи да сгернлних слузокожа тсла п шпнјуна тсла не.ма и нс може битп. Oiureheibe биолошке снаге тслссних Нс.\ија. којо нма за послелицу поремсИене функцпје поједнног ткнва или органа, а с дргге сгране које потпуно мсн>а однос између живе ћелнје патогеног мнкроба у корист овог последњег, најчешће је послелица тако честог догађаја којн се обнчно назива ,дрехлз\а”. Пре него што пређемо на хонкретне услове радне средшге у којн.ма долазн до наглих н већих губптака телесне топлоте, потребно је да пзложимо начнн како се тело брани протнв штетног дсловања наглнх промена спол»не температуре, олчосно против нагхпх н вечппгх п-бнтака телесне топлоте. По познатом фвзнчком закону, тела која су v мсђусобном доднру настоје да нзједначе caoiy темпеоатуру. и’- са топлијег тела прслази топлота на хладш1је. To врелп н за олнос нашег тела пре.ма саздх^ху који нас окружује. Да наше тело нпак можс да одржи телесну топлоту у унттраипБим органнма на 36—370 С, која је најпогодннја за обав.^ање жидојиијс функштјв ћвлхЈа, ткпм к оргвпа. има дд захвали своЈој сзхсо&ккпн салтоодхранв протнв ннских н внсоких спо.мшх тем гература. Том одбраном руководи аугомат» ски центар за регулаииЈу тглесне топ.\оте на бази велкхог моога. Та се самоодбрана ра> внла тохом дуга исторпјске револуније живих врста код топАокрвних жпвнх бпћа. Од кахвог је значлја та самоодбрана вндх се из чиљекиде да снижаваље темпетатуре у високо диферстшпјалннм ћелпја.ма унутраппвих органа на 32—33° С доносп с\гот овим Нелијама. Jcaioio кожа п поткожно ткиво могу лл подносе п нетпто веће смаљељс, a .чапочтгго кожа, х*колпхо то смањељв температх-ос кратко траје. Која срслства стоје на располагању натпем телу проггнву њсговог наглог хлађења? V ттрвом реду образгје се око површине нашсг тела слој топлшег ваздуха помоћу зрачсЈ&а тсдесне топлоте кондукцијом, алн тај топдп слој ваздгха поужа нашем телу заигппт само ако је ваздгх миран и нема ваздушног струјања. Ла бп тај тољш ваздгшни слој, око нашег те*а нмао већг постоЈност, мн облачнмо одећу. те се изхгеђу слојева одеће и тела и у cairoi одећи може да задржи топли вазчушнп слој, ако ваздушна стпгјања hhcv јака. Знатно је ефнкаснији начин којнма се наше тело брани од наглог хлађсња без \-чешћа напте свести илн вол>е, лаклс аутоматски односно рефлскторно. Та агтоматска регудацнја којом уппавља пентар за ретглисање телесне топлоте у велмхом мозп-. постпже свој цил * на два начнна: смањивањем олаван-а телесне топлоте на околни вазшх и повећањем тгооизводњс телесне топлоте. Првп начин, Физпкалнп. crvna v де^ство созо. алп је релатнвно краткотпајан. Надражаји које врши хлалноћа на иаип' кожу, поеносс сс бозо на иентар за nervAauifiv топлоте, a олмах затнм друпш псфлексним avkom дола зи за дгже илн коаће воеме до затваоања свпх попа (отвопа) на нашој кожп (кожа се на1ежи, тпчија кожа), а истоввсмсно сс новошина тсла, оаносно кожа п приступне слузокожс, енемизиоајг, обсскове и поблсде. Та Лаза гпаје тако дгго, док пе почче да дслгје др\та олбгсамбена мера. — појачана пропзводња телесне топлоте, кала се ппоцссн нзменс. златно појачавајг бцохелптјски т чнн регулнсања наше топлоте. Наше тело нпак не можс пзвссвим ус.\овима да сс одгпое наглом с.ма>ве№у тедесне 7ОПАОТС н његовом штсгно.ч дедовању. Ти пас гслови овлс повенствено rcirrepecviv. Затварање пооа на кожп пе наступа одмах, при ппеласку ј«з релатпвне топлотс у хдадну атмосверу. Из искуства знамо да осећај Језе не наступа олмах чнм уђемо у хладн>у атмосвеог.’ већ да rroobc извесно вре.ме док осе тимо језг. За то впеме неттоипремљена кожа губн велику количнну топлоте, нарочито ако мирујемо н не ггроизводимо веће количпне топлог»е енергије услед пстрсбе мншнћног рада. V том периоду, док не паступи језа, пзваиредно се појачава олавање телеспе топлотс, ако је наша кожа влажна или знојна. (Наставнће се) ВДТРОГДСЦИ 0W БОЉЕ iiimiiiiiiiimiiiniiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiimiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii СКУТППТИНА ОППГГИНЕ ПАРАНИН — СЕКРЕТАРИЈАТ ЗА HAPOAHV ОДБРАНУ ПараћЈгн, на основу Чл 15. став 2. Зачона о војној обавези („Службени лпст СФРЈ” број 22/74) објављује оппгпт Illlllllllllllllllllltlli I § = I ■ “•in ЈУГОСЛОВЕНСКА ННВЕСТНЦНОНА БАНКА ПАРАБНН позив Познвају се сва лгишка липа роћена 1959. године са сталним месгом пребнвалтшгта — боравка на територијп Скуппгпгне општпне Параћпн, као п липа старијнх годишта која се до сала нису пријавила пз било којих разлога, да се јаве Секретаријату за народну одбрану Скуппгпгне општпне Параћин. ради увопења у војну евиденпију. Угтис ће се врнпггп од 05. 01. 1976. године сваког радног дана од 09,00. до 13,00. часова. НЕОДЗИВАЊЕ ПОЗИВУ КАЗНИНЕ СЕ ПО ЧЛ. 69 ЗАКОНА О ВОЈНОЈ ОБАВЕЗИ. ЧЕСТИТА СКУПШТИНА ОПШТИНЕ ПАРАНИН — СЕКРЕТАРИЈАТ ЗА НАРОДНУ ОДБРАНУ Број 840-311/75-04. од 17. 12. 1975. године — Параћпн. НАЧЕАНИК Љубипи. Грбовић За који дан испратићеаао још Јодну годику ислуњсну радом, напорнма , резултш«- ма ... Сшурно да свахо од нас има пуно раздога да се у TOKV новогодпшњих празннка опусти провесели. запева. Алп будимо опрезни у свему. Помислимо и на наше другове којп Ново лето дочекују на радном меспг као и сваког другог дана. Почшслимо на оне чете дежурнпх ипо бдију над СВОЈ1Ш послом далеко пзван веселс атмосоере, спремни да нам помогну кад затреба. Једни од таквнх су и ватрогастгн наше Професноналие ватрогасне јединице, којп ће нанзменично дежурата крај апапата. За сваки случај да ватра не буде „гост” у најлуboi ноћи и не поквари пггилп/нг и нанесе пггету „Треба бити опрезан са ватром", поРУЧУЈУ из Јединпце. Иначе, ова год^гна наппш ватрогасцнма донсла јс лепе резултатс на такмиченлша. Освојпли су друго место на Регионалном п Репуиличком такмичељу ватрогасаца, омоryhitui су шас.ман на Савезно, а можда и на Њгтернацпонадно првенство, и сврстани су у ред најбољих друштава. Што се ннтервеншгја тпче. година је бида са редатпвно ма ао па.у>евина. Сви пожарп су успешно локализованн и угашени. — Али још једном наглашавамо да немамо све погребне усдовс за брзу и сфикасну внтервенцију, кажс Браннслав Гајнћ, старешина. Не.мамо нн довољан број .\>уди, свега 17, a no правилу греба да будс 34. Можда ће се ова агтуација поправЈГти после удруживања средстава од стране радних органнзација у граду за јача7ве градске ватрогасне јединице. Заправо по Закону заиггите од пожара свака радна организација мора да има своју ватрогасну јединицу. Ако није у стању онда бн требало да нздвоји део средстава за 1ачање Професионалне јединице. Управо ie у току потппсивање Самоуттравног споразума о заигтнтн од пожара. Акција није наншла па ширу друштвену подршку. Један 6poi организација је потписао, a-ui чаше највеће организације нису. Оне додуше, нмају своје јединице у крхту, али такоБе имају и имовнтп’ ван круга. Зато очекује.мо да и они удруже средства. после чега бисмо ојачалп и билл у сгаљу да на време успешно гаггервенишемо. До Нове годпне очекујемо да се акција оконча. рекао нам јс на крају старешина ГвЈић. М. Днмитријеввћ 1976 ГОДИНУ РАДНИМ ЛјУДИМА и грабанима средњег ПОМОРАВЉА, РЕСАВЕ И ЛЕВЧА ш „А ( Р 0 Е К С П 0 Р Г ООУР Пољопрнвредна пронзводња честита НОВУ 1976. ГОДИНУ УДРУЖЕНИМ ПОЛјОПРИВРЕДНИМ произвобачима, КООПЕРАНТИМА И ОСТАЛИМ ГРАБАНИМА ОПШТИНЕ ПАРАБИН A
CTPAHA a 1« ДАНЛ БРОЈ 48 MY3H4KH ТАЛЕНТИ Ha најновијој ношознш плочн ,Дутанш cmuHM јућег срца" у пздандг иродукннјс РТБ налазп се и колшозшхија нашег суграђанпна Слободана Огњановпћа — Почс. Ова.ј дугокосн младић кога познајемо са кеја где сваког лета својо.м гитаром забавља младе, већ годинама другује са музпком. До сада је компоновао око 20 мелоднја. Као кантаутоо наступао је у програму Радпо Београда п Радио Светозарева. ОБАВЕШТЕЊЕ Кнспекцнја за празннке Обавештавају се граћани да је Секретаријат за инспекцијски надзор Скупштине општине Параћин, поводом предстојећих новогодишњих празника, организовао појачапу контролу промета, здравствене заштитс грађана и недозвољеног обавл>ања занатских делатностн као и свих другнх активностн из своје надлежности. На ово.м послу бпће ангажовано 14 инспектора разнпх спепијалностп, а граБани he моћи да затраже помоћ инспектора на телефон S3—489 плп преко централс на телефон 83—601, локал 35 до 40. Познато је да се пред новогодпшње празнпке јав.л,а појачанн промет, да се организују разни скупови гдс је нужно обезбедпти минималне хигијенске условс, да се јавл>а бесправан рад у разним облицима, да*се олвнја интецзивнијв caoopahaj и обављају разне др\тс активности, где сс може јавитп кршење нашпх позитивних прописа у разним об.шцнма, па је због тога нужно појачати пнспекцијскп надзор због чега је Секретарпјат за ннспекиијски надзор СО-е Параћин, у неку руку, прогласио мобилно стањс у својнм редовима како бп се све непра * BIIAHOCTII жшосалс П НОСИОЦН HCT1IX бпли спрсчени у кршсшу прописа. Прпродно је да пнспсктори очекују пуну саралљу грађана на откривању и прогону неправилностп, јер је то у интсресу у првом реду самих граћана а зати.м и оних којп савесно обављају своју дужност. Инспекиија је органнзована екипно, заступљене су све стручностн и очекујемо да ћс ова органкзација дати одговарајуће резултате у заптгги наших граћана од неса веснпх поједпнаиа. V П&раћину, 17. децембра 1975. године. СЕКРЕТАРИЈАТ ЗА ИНСПЕКЦИЈСКИ НАДЗОР СОе ПАРАНИН Обзиром да студира у Hinuv » да тамо чесго наступа на концерпша, члановима вокал * ночннструменталне групе ,,Avтајућа срца” допале су сс н>егове мелодпје, ц одлучилп cv да једну одљпх chilmc на својој плочн. Песма се зове „Порука кишс”. Вео.ма је запажена, а укључсна је v Новогодшшбн програм Југословснске тслевизије. Слободан је аутор музнке и текста. • Питали смо младог уметинка какви су Јвегови даљн пданови? Задовољаи сам тиме како ie пссма примљена. Пре свега због тога што н мелодијски и текстуално одступа од Комерцијалне музхпсе. Припремам пеколико нових хо&шозпццја са којима ћу конкурнсати на парздшш фестивалзша забавнс музике. Вздика ми јс жел>а да са једном од својих композиција наступим на Суботнчком фестивалу. Музика јс моја велнка л»убав, али је и дал»е у првом пла ну медишша. Зажелелп смо на крају нашем саговорнику много успеха на домаћим фестивалзша забавне музике. М. Михајловић СКУПШТИНА ОПШТИНЕ И ОПШТИНСКА РУКОВОДСТВА ДУШТВЕНО-ПОЛИТИЧКИХ ОРГАНИЗАЦИЈА МАЛИ ОГЛАСИ Оглашавам неважећхш свсдочанство основне школс броЈ 211, издато 20. маја 1962. годиие на и.ме Бенић Светислава Љубкца. 9 76. ГОДИНУ Оглашавам неважећим свсдочанство четвртог разреда Основнс школс издато у Поточцу, под бројем 36 47 на имс Д¥- Б1ЛНА МЛРКОВИћА из Својнова. Оглашавам неваж& ћим сведочднстЕо о положеном завршном ис* питу школс за квалифпковане раднике ,Дилштријс Туцовић” у Параluiny, под деловодним бројем 208/1970 на >ше Двшгћ Драгана. Оглашавам нсважећим сведочанство о положеном завршно.м испиту школс за квадификованс радннкс „Дшипрнје Туцовић" у Параћшп' пол дедоводннм бројем 351/1970 на нме Дшшћ Стојана. Оглашавам незажећим дупликат сведочанства о завршеној основној шко ли бр. 556. Станоје Стефановнћ Параћин Мењам једнособаи хомфоран стан и гарсоњсру на пстом спрату, за одговарајућн двособан. Јулијана Пешић ул. Буре Салаја 5.TI Параћпн РАДНИМ ЉУДИМА И ГРАЂАНИМА ОПШТИНЕ ПАРАЋИН СА ЖЕЉОМ ДА У ЊОЈ ОСТВАРЕ НОВЕ РАДНЕ ПОБЕДЕ БЕЗБЕДНОСТ САОБРАБАЈА (IV) Успови за управљање вознлм и возила Пшие: Добросављевић Драгнша, суднја Општинског суда у Параћлну Да би учествовао у саобраћају вазач мора \а буде телссно н душевно способан да уп« равл>а возплом и да зато има потребно знање II вешршу. Уколико је уморан нлп болесган или јс v таквом пснхичком стаљу да је песпособап за сигурно управљањс возплом, као н када је под дејством дрога или лекова, не с.ме да управл>а возидом у саобраћају без обзира да лп нспгњава гсдове за птравл>аље моторшш возилом. Сматраће сс да је под дејством алкохола дице за које се анализом крви, крвп п урина )Ш1 којом другом научном методом, мерењсм количшге а.\кохола у оргаиизму утврдп да му садржпна алкохола у крвп нзносп Biune од 0,5 промнла 11лп код кога се без обзира на садржјшу алкохола стручшш прегледом установи да показује знакс олкохолнс поремећености. Возач Ц и Д категорпјс ilui професиона.ши возачи, којп врше јавип превоз, не смс да узима алкохолна пића док уттравда моторнтш возило.м Himi да ступи на посао са а_\кохолом у организму. Ако оргаиизација удружеиог рада itui дру го правно липе протпвно овој одребу, паредн нлп дозволи да њихов1сч одзнло.м управља bo334 који у организму пма алкохола ilv» noказује знаке алкохолне поремећеностп одговара за прекргаај као п возач којп још може одговаратп и за кривичио дело зко пзззове саобраћајну незгоду. Лице које же.\н да управља моторним во зилом мора положитн возачки испит после здрсђеннх припрема за подагаље возачког нспита. Припрелта-обука може се обав- .\>атп под надзором овлашћеног лица — пнс трукгора, а у тој фази обавезно је да код себе кандидат поседује увсреи>е да је телесио и душевпо способан за управљањс моторннм вознлом које ћс па захтев овлашћепог лпца показатп. JIpiLViiKOM подагања возачког исшгга ко.мпсија утврђујс да ди кандидат познаје предвпВени програм — матернју за возачкс псппте н како је обучен за управљаље моторжш возилом за катсгорију за коју се прнјављујс. Програмом се обухвата поред прописа о безбедностп саобраћаја на пугсвима извођс1ћс радњп од значаја за успетно и безбедно упpaB.vaibc возилом у складу са правилпма caoopahaja и околноспЕма на путу, основнн vpebaju на моторнтн! вози.иша * за кочење, ’ за управљанл, за давањс светлосних сигнала и основс пружања прве помоћи лнцнма поврсђеним у саобраћајној пезгодп. Да бн једно лјшс добидо возачку дозволу треба да је душевно п телесно способно за управљањс возилом, да је навршило 21 односно 18 година зависно од тога којим ће возп * лом управљати да је положидо возачкп исшп * и да му одлуком наддежног органа нпје забрзњено издаваље позачкс дозводе на одрећено време било у прекршајном кдц у крнвичном поступку. Моторним возилом можс самостално упраB.vanr лице које mia важећу возачку дозволу, војну возачку дозволу, ннострану возачку дозволу нлп међуиародну возачк,у дозволу. Возачка дозвола издаје се са огранпченим роко.м важсша од 5 година, али се може продужнти п по протеку рока од једне године, а ако се п овај рок прекорачн возачка дозвола губн своју важност. Бозачка дозвола .може се користитн за означену категорију у љој и возач можс управљатн ошш моторним возилима на која се дозвола односп, јер у пропшном одговараће за прокршај. Страиац хојм повремено боравп у Југослазнјп н југословенски државл»ашш * којц иоравн нли пребнва у иностранству за време боравка односно привременог боравка у Југославнјн може корнстити пнострану возачку дозволу, издату од надлежног органа стране државс н под условом рецнпрошпета да vnравља моторнпм возшом на теригорпјп jvгославије. Инострана возачка дозвода уколико се односи на Д катсгорије нећс се признатн лицпма која пемају 21 годину живота као п за возила Б плп Ц категорпје ако нису хапунила 18 годпна живота, па се у овом случају изјсдпачују са имаоцпма допаћих возачкпх дозвола с обзп-ром на услове у погледу узраста, јер ти условп ннсу истп ка'о код нас.' Cipanau комс јс одобреио стално настањеilc у Југославији н паш држављанин по повратку нз иностранства у намери да се стално настапи као н иредставници дипломатских и копз\ дарннх представништава .xuicnja страних држава меВународних организација, трговинских, саобраћајннх, културшк и других предс тавштштава, иностраних * дописништава могу важећу нностраиу дозволу користити за 6 месецн од дана уласка у Југославију, a no протеку овог рока дозвола им се може заменнти нашом дозводом. Југословенска возачка дозвода може сс за менити преко Аутомото савеза у Југославијп мећународном возачком дозволом, 'алн сс та дозвола не може користити у Југослазији. Кад управља моторним возилом возач је дужан да возачкг дозволу покажс на захтев овлашћеним дицима. Оси.м лекарског прегледа п утврђиваља способности за управљање моторним возилом за време обукс и за време полагања возачког исшгга вршп се здравственн преглед воза ча, такозвани контро.хп здравствени преглед којим се утврђујс потребна телесна и ду. шевна способност, преко здравствених устано ва, за упрадљање моторним возилнма. _ Уколико се посумња да возач није спосооан да управља моторшш вознлом категорије за коју му је издата дозвола vnyrnhc се на контролни здравственп преглед пб захтеву ор гана надлежног за коптролу саобраћаја радне органпзације v којој ради, а ако се утврдц песпосооност забраниће му се Пфавллље возилом оа iy катсгорнју. В О 3 И A Bo3iL\a у caoopahajу морају испуњаватк пропнсанс услове у погледу димензиЈа укупнпх тсжина ц осовпнског притиска, као п да iBiajv нсправне проппсне уређаје и опрему, морају битп регистрована како возпла тако п прикд>учиа возила и поседовати саобраћајну дозволу. Рад"п проверавање исправности возила врше се техничшш прегледом и то најмање једантгт годишње. КАЗНЕНЕеОДРЕ^Б^1Х1ЕРЕ БЕЗБЕАНОСТИ И Карнкатура: Алсксандар Урошевић-Матрв
БРОЈ 48 14 ДАНА СТРАНА 23 Славнца Сретеновнћ-спортиста годнне ■ Друго место припало Је Мпрославу Петковнћу, а треће Драгослгву Фплиповпћу g За акцију Бирамо спортисту године стигло Је 147 гласа Првп избор спорпгсте године опшгине Параћпн је завршен. Ви сте својим гласовима одабралп најуспешннје спортистс током ове године. На иашој листи налазп се по три прслставннка, фудбала и кошарке, по лва из пзлобракетва и по један стрелац и стонотсттисср. Након закл»учстка прнјема Купона, хомнсија је установила следеће стање: 1. Славица Сретсновнћ 44 гласа 2. Мирослав ПстковнИ, 43 гласова 3. Драгослав Фплиповић Фића 32 гласа 4. Драгица БашчарсвиЋ, 18 гласова 5. Иван Грбовпћ са 5 гласова 6<—7. Јслена Торљански, 3 гласа 7. Иван МплоЈевић, 3 тласа 8. Првослав Вукомановић, 2 гласа 9.—10. Љубиша Наумовпћ 9.—10. Дејан Томпћ' Овогодипгња титула спортисге године припала је према вашим гласовнма Славицц Сре теновић, кошаркашици ОКК Параћин, која се тренутно налазн на припремама за предстојећи балкански шампионат за кошаркашице. Само да се укратко подсетимо лрсалашњих Славичпннх vcnexa. Вероватно ла јс ова пзврона кошаркаппша јелна о\ најзаслу жнијнх за улазак ОКК Пазаћпн у Прву савезну лигу. Она ШУМАДИЈСКО-ПОМОРАВСКА ЛИГА Текстилац м зачељу Тим штофараца у јесењем делу првенства није блистао. Пре.ма тренутном стању на табели, штофарни су у опасној зони. Ако пролећни део првенства не донесе „ренесансу” може се лако десити да се овај тим пресели у нижн ранг так.мичења! Уколико би се то десило била бн - то штета и за фабрику и за град. ______ . *• Клубу су пруженп максимални услови за рад. а резултатн се нису појавнлп. Риководство клуба Је у другом делу првенства по|ачало стручни пггаб, алн и то је овога пута отшпло „у встар”. Жалосно је да су играчп „успели ** да четчри утакмиае добнју, нсто толико играју нерешено и седам изг\’Се. У редовима Текстилца има добрнх фудбалера, али неодговорност, незалагање и недовољна љубав према к.\убу □роузроковали су овакво стање. Преко 2500 штофарских раднгка излваја не тако мала срсдства за овај клуб. Они се с правом могу питати, где су резултати? Како смо незванично обавештени, са неким непослушним фудбалерима (звезлица.ма) брзо ће се рашчистити. ПовереЈве ће бити указано онима који ће се стварно бориги поштемо за боје овог клуба. Р. Весић Сива јесен Борца Завршавајући прошлу такмичарку сезону. на првом \icctv пријатељи и навијачи .ЈБирца” очекивали cv да ће се „бели” прошетати кроз овогодишње превенство и да ће се после две сезоне поново вратитц у старо јато. Али мимо свих очекивања ти.м сс зауставио на незавидло.м месту на табели на свега 15 бодова из 17 сусрета. Нзрав но, има објективних раз\ога ко 1и cv допринели да се клуб на ђе v оваквој ситуанији. Тид! је остао без својих окос ница. Врони стрелаи Бандгка сада брани боје крагујевачког прволигаша, Тодоровића. Мла деновића и Радусин cv присту оили мссном ривалу Текстилцу, Николмћ и Милошевић су отишли v ЈНА-. У клубу cv остали играчн које |е свдем прилика требало бацити у ватру, а од придишлица се нијв могло много очекивати. Они ни V ком случају нису могли Зити и hjicv били адекватне зд.меие. Спласнуле cv жел>е, завладао it страх и Henuapeibe v сипсгве не снаге. Јер како иначе објас нити тежак пораз (0:4) од про сечне екипе „Партизана” нз Голубовца. као и неколико чере шених резултата на домаћем терену. Ол.мах затим извалре) ие партије у Варварину затим v мечеви.ма 'против „Јадрдна" из Крагујевца, „Текстилиа’*.. He жехећц да млазимо v сгр\ =гку страму рада у клубу не схва Tajvhn да cv го iom vbck чмади :< нев *Ннп»«чгчн11 игрвчи — лпак сматрамо да се на поједијс до скора браннла боје јудиорскс репрезеиташЈЈе, док је недавно постала и члан ссннорске државне рспоезситаинје. Друго место припало ic Ми рославу Пстковићу, фудбалерг Једшгства. Овај растан фудбалер током ове годинг пружио је низ одлпчних партија. Бно јс поузланч ctv6 одбрахе Јединства. Несебичним залага * нлм на теренг стекао је свсоттште симпатије тпгблихе и л»у бптел»а фгдбала што доказује н друго место на листп. Треће место и уједно највсће изненађсње је Драгослав Фклиповнћ, ф1'дбалер Истока 63 из Плане. Међутнм, поклонзпш фудбала умели су да награде свог л»убимпа, који не брани боје неког познатајет клуба, што је свакако и највеће признање за овог фудбалера. Можда је најнепријатније изненађење бпла Драгнџа Башчарсвић, која се нашла тек на четвртом .месту. Вероватно је то.ме узрок мала популарност падобранског спорта. Пето место припало је Ивану Грбовнћу фудбалеру Јединства, а даље следе, Јслена Top н.амски, кошаркаппша ОКК Параћин, Иван Милојевић, члан сгре.^ачке дп¥жине ЕШЦ .Борис Кидрич”, Првослав Вукомановпћ, стонотенпсер Борца, Лзубпша Наумовић, па\о бранаи. члан аеро клуба „Hama крила”. Де!ап То\шћ кошаркаш ОКК ПараћЈШ. ним еле.ментима игре мора још много више да ради. Такође мора да се поведе, v 6yAvhe, n више рачуна о дисципллнч иг рача на терену. „Борац” кије ipvSa екипа. али поједини иг рачи дозвољавају себи гакав »дуксуз” да нанвно наседнг на провокације противничких игра ча. Жути и црвенп картони ко ie Aooniaiv играчи једног чи.ма cv мерило њихове лисциткно ваносги. Као при.мер наводимо vraKMHiiv пропге .Локомотнве” из Лапова када cv код вођ ства од 3:1 због непотребног кошкања, чарки. п приговооа играча „Борца” зарадили чети ри жуга картона. Све ово не би било трапгчно да гам оаспо лаже већи.м бројем квалитсгптх играча, што није случај са .ЈБо рцем”. Тада се види колмко не иотребно добнјање жутих кар тона, негатпвно утиче на плас Ммн еклпе. Стари пријате.ед клуба знају да ie „Борац” и ранијих гсди на западао v овакве кризе алн се увек извлачио из њих, па се надамо да ће то Сити и орог пгта. Млађим нграчима ће свакако добро доћи зимска па vaa. Управи се пружа мог/ћност да v мини гтрелазном роkv доведе пар квалитетнијих иг одча како би се појачао трач ки кадар. Верујемо да ће пролеће до нети нове vcnexe и бодове екн пи ..Бооца", наравно уз добре и ннтензпвне прнпреме у то лу зк.мске паузе. П. Будпсалмћ Кошарка је постала отсссија двадесегог века. Брза и динамична игра која је на пречац освојила свет. Данас је кошарка најпопуларнијп спорт. Високп играчи V ста »V су да својим дгтачким рукама надвпсе обруч и еАектно сгп-сте лотту кроз обруч, „закуцају” на свеотште задовол>тсво навијача. О једнам таквом играчх *. кош „закуцава” без чекића гово ри и ната белешка. ДеЈан Толтћ, ученик Гимиазије и стандардни члан ОКК Параћгт који својим првим кошаркашким копапи ма обећава да ће врс.ченом пверасти v комплетног хо шаркаша. РазговараЈгћи са овпм впсоким младићем (190 сантиметара) човек олједном схвати да cv .закуцпвачи” најобччнијч људп. — Кошарком се бави.м од четвртог разреда. Озбиљнтпе сам почсо да ттграм v ви пп!м разпелтгма. Ппви тоенср п учтггел. био ми је наставник физнчког васпигаља гл ши Сваки фудбадски почетак везу.је за иољанче иза задњнх кућа v предграђу. Такавјепочетак бно и центарфора Јсдинства Ивана Грбовнћа, ieAHor од најбол>нх ггрча у Српској лпги. Прво летње cvmie мамкло ie v boav. Плаже cv ожпвеле првнм кгпач>гма. Mebv н»има био је и Нван Грбовић, изиигљалп лечак о коме се причало да јеуспео да ,^мести v TAasv фулбал”. Још увек мокар од првог купања v кратким панталонача и бос пошао ie на угакмпцу подмлатка Јединства. Успут до Светозарева cv га свн за днркивали п збијалп шале на његов рачгн. Док cv ишли глииама Светозарева свп cv бежали на apvtv страну улиие. Y свлачиониии запо дену се разговор о предсто јсћој утакмпци. Док cv пз дале шале и умесне и Revise сне на рачгн Грбовпћа неко ie додао: Само ви тако наставите, алп упадггите он ће данас дати три гола. Про гноза се обистинилз Гобзвиђ ie постигао три гола и Једпн ство (Подмлатак) победнло ie своје вршњаке пз Светоза рева 3:2. To ie бпо почетак једног расног голгетера. РазговараКОШАРКА: JYHHOPCKO ПРВЕНСТВО СРБИЈЕ Разиграни Параћинци ф ОКК Студент (Аранђеловац) — ОКК Параћин 65:73 (34:33) ОКК Параћпн: Вукамтопнћ, Јуниорска екипа ОКК Пара. Хворостаискп, Пантнћ. Вуцо, ћин v првом koav лругог дела ЖаваиовпИ, Towih, Шувалнћ, Јунпороког првенства Србије Нургуз, МилосављсваД, Тодо- забележпла ic »Ha«aiwv побеРовјА. ду у госпша. По речлма треМирослав Крстнћ. Желео је да од наше генерације стзори, за наше прмлике добре кошаркаше. Активно бавл>ење овим спортом од\-зима много вре мена. Кошарка тражи анга жовање колтлетне личноо ти. Међутим, ако се добро испланира време, можс се све посгићи, да се оде v биоскоп, позориште, на игранKV’. Треба поверовати овом младићу, јер поред активног бавл>ења кошарком успева и да испгни редовно и сво је школске обавезе, до сада је био одлггчан гченик. Волео бих да се v наред ној години наша екипа нађе v вишсл! ранту такмичења. Мислим да ћемо то и учи.чи ти овакв1ш ралом и залаган»ем. Тренива се редовно и са свим жаром. Верује.мо да ће се ова жел>а остваритп. а могтћносги има. ieo Дсјанови сгигвачги cv врло м.\адн и амбициозни. јући с к»и.м о фудбалу разговор се увек своди на голо ве. — Било ie mnso лепих го лова који cv знача|ни л па.м те се. Када сам дебитовао v Сјеници против Слоге. оости гао са.м свој први гол за пр ви тим. Ови.м голом отворена су mv шнром голгетерска врага. Голови cv најлепша стнао на утахмипи и они се најчешће памте. Међчгпш, стваркосч зна неки пут да буде н лруга чија. Тешко је кад гол игоача не постигне гол, иако ie можда његов учпнак тога nvra бно од посебног значаја. Тада га навијачп куде и псују, а када се постигне гол онда се nocraie предмет обожава н>а и честиткн. Y наредној сезони овај врстан центаофоо веровагно ће фудбалску каоијеру наставитн v Мајданпеку. Овај клуб мп је много дао. а верујем и да са.м ia много дао овом kav6v. Жао ми ie што напуштам ову средиhv. iep ово ie град » kav6 које највшпе волим, али фул балска и животна перспектп ва v Мајданпеку ie нсшгр ве дрија. Јелена Торњанскп ie стан дарддш члан прве петирке ОКК Параћин. која сс такмичн v Повој сазезаој ли ги. Она и н»е:^е вршњакнње налазе се v k.v6v од повмх дана. када cv као основке почеле да гтроносе славг * Па раћину. — И ia и Moie другарице почеле смо v исто време ж са испш тре.чером да вадимо. Божа Борђевпћ. ондашнаставник физичког ва спитаља м данас тренер, гса дио нам ie дд-бав према ко шарци. Тренирале смо зајед но од почетка и данас заЈедно наступамо. Сада се знамо охшчно. знамо што којз у међгвремет- мисли. Јелсна Торњанскн ie noникла у спортској фамилији. Отац и стричеви cv ioi лдбри спортистн. а један од стричева јој је и кошзркаш ки тренер. Ово свакако и norspbvie нашг изреку ивер не пада далеко од кла де”. — Дале смо много граду и cnoprv. Кошарка нам је много п одгзеда. али не тре шо СШ! НА 6GW — Bpahajvhn се из школе зачуо са.м над главом брујање авионског мотора. И:<- стинктнвнр сам погледао ка небу и угледао око авнона тачкиче које су се брзо губнле v noocTopv. да би се од једном расцветале над главом. Овако почин>е прича јелног страсног захубљеника плавих виснна. Љгбиша Нагмо вић, падобранац члан аеро клуба „Наша крила” сз исконским заносом прича о плавим висинама које опнјају човека. — Летећп кроз слоболан простор понекн тпт се деси да улетимо v облак. Из пр ве се чини да ie то огоом на гомнла памука на којој би се човек за тренутак радо задржао. Падобранскп спорт нам до носп огромне гжитке. На летошњем гостовањг V Пол> cxoi vcneo сам први пугда се са nniiiaTe.se.M гхватим за руке. Имао са.м утисак да лебднм у ваздгху. Обојица v заносу смо заборавпли ла огромном брзином илемо ка землш. Уместо нас реаговао нера екипе. победа ie извојевана коАектпвном игро.м п добрим залагањем свпх поједннапа ПРОМОПИЈА 25. ДЕЦЕМБРА Свечаиа ттредаЈа пехара tiaidose.M сппртпсти rojunie обавиће се 25. децембра у клубу Већа техшпсе. Истог дана he напспешнпги спорпгста у овој голпни, пзвлачењем нз б\бња одрелпти добитнпке награда за читаопе, које cv обезбе\пле name ралне организатшје. Y напехном 6poiv натпег лпста објазпћемо и белептке о осталЈгм спортпстпма који су се наш-ш на нашој лнсти. КОШАРКЛ ШЕЋЛ ШВ 5а жалнтп. Човек има оправдапл да је постојао. Тсшко ie ускладити обавезе пре ма школи и кошарцп, чсста тутовања, одсустоваља са часова. Треннрамо и по пст пута недехно. Све то мпого одузЈша од човека, а.\и зато н богато Harpabvje. Када се паметно испланира време мо rvhe ie све обавити, не мора се много бити генијалап да би се сзе обавезе усклалпле. Y нардној години играће мо, iom 6o.se, мада тренира мо под ненормалним условима. Штста ie што не може.мо и ове године да се так мичимо v јануарској кошсуpeHUHin, јер н без Слаииие Сретеновнћ н Зориие Стефа новнђ верујем да бисмо могле да конкгришемо за сам врх v Србији. Док разговарате са овом кошаркашицом стичете утисак да ie кошарка највећа л»убав ове девојке. Док при ча о кошаршт из очију иекри радост и искреност. Annaмнка п темперамент са терена осећају се н у разговору у честим гестикглапијама и праскаво.м реаговању. је аутомат за отвараље па добрана. О падобранству могуће ie расплетати приче на дуго: о скоковпма, о падобранг вер ном npiiiaie.sv који понека пут v.xte да покаже и лругу странг лшха. — Лаинима, обпчним зем- .шни.ма, када гледају нас падобранце сбично је прва мисао ,Да ли ће се пал^бран отворити"? Људе обичко плашп висина, а за то не постоје разлоги. Можда ie п због тога падобранство ма до попупларан н не толпко масован спорт. Y наредној години V3 пос тојеће услове надам се мно го 6o.silm резултатима. Же- .ча .ми ie а и мислнм да нма реалних амбшшја да vbew v пзбор репрезенгативаца v трипре.ми за светско првенсгво које се током идгће године одржава v Prmv Када се жеље п могућносth vAPiwe на оелано) основи Morvbe ie очекивати и до бре резултаче. И зато тоеба вероватп да he се жел»е Љубнше Наумовића na.vniiтн н да he iom једно чме поо <ети славу пал^ранскогспор тз, а тиме и Параћпна. Изда|е ОК СС1‘Н ИЛРАБИН Vpebvle: Релакцпонп кплет|ум ГлаВни и пдговорнн грелннк Ropbe Ппковиђ Адреса Релакцмје: Ппрпћш Н KpcA«au> Ritha 16 Гел 83-694 П!га\та: .,ГЛЛ< ** Бе««1Т>ал Влм|к<*м<ћека 8 Тел 335 384 Тпраж: 10.500
НОВОГОДНШЊЕ ЖЕЉЕ мира. Такође бих волео да у нарздној години буде малс туча, крађа и кримпнала. Пот ребно је граднти и .много више станова, да би се на тај начин репшли стамбени про блеаш нашнх радника. Томислав Шалегпћ. студснт: Y наредној годшш волео бпх да се Параћпн н дал»е разннја н irarpabyje к.чо v oaoi. Порсд тога најхптнијс сс мора решитп пптапх? просторија за окгпљање младпх к њп.чово креативно сгвапан>е. Овако су млади прстчптени самн себн. Такођс очекгјем ла v нарсдној годшш наш град посгане u ваздухопловнп центар. „Стандард”, јер бн нам омогућиле болл одржавање возпла п дужп век трајања. Јордан Вељковпћ, војпн пен зионер: ред тага желела бих дд се што пре изгралн водовод, који је нама у, Вндову неопходан. Драгица Мнтић, радшгк Инвест банкс. Вукоје Станковић, пензио Тугослав Илић, радЈиш бсз запослења: Нада Мплкђгвмћ. -»а.ишк Српске фабрике стакла: Haiue.\t граду је потребни нпше зеленила, паркова. Затпм за запосчене мајке пзграднти још којс обдаппшгс, јаслпце. Трсба нзграднтн вишс зеленнх површина које бп мо гле да се кормсте и као дечн> ја нгпалпшта. Y паредној години морадЈо да обезбедпмо просторије за окуn.v>aibe младих п за њпхово правилно васпптањс. Затим на.м остајс да град урсдп.мо. да нзградпмо улице... Параћину су потрсбпе. чпсnijc и сређеније улицс. Заткм потребно ic вишс шалтерских, истурених, месга Инвест банке. Уједно да поже.мш сзи.м кодега.ма н грађани.ма срсћну Нову годину. нер: Ма.\о више пажн»е поклоннти перпфершш улзшама. He морамо ми стално да носимо чизме кал пзлазнмо пз кућа. Поред тога што пре средити започете улпце, јер нема смисла да v цетггру града газнмо блато. Пре свсга, најрадоснији бих био када бих добио посао. Параћин мора да се v нарелној Г0Д1ПШ побрнне да нађе што више слобо\ни.х оад-ггих места, за one који сада чскају пооао. Aincerv волио: М. Илић Томо МарЈаиовић. ралник ДПумадије”: Пре свега у наредној години највише бпх се обиадовао новим и уређеннм улзшама. Наравно Да on градпте.м« .мо рали да буду експедптнвниЈП и да бржс обављају посао на изградњи комуналија; Мирјана Милојевић, радннк ИВТ „Бранко Крсмановић": Етеп Ајединовић, радник „Шумадаје”: Као страснп навпјач .Јсдјшства”, иајвишс би.х волсо у Новој голини да Једчнство гледа.м као друголпгаша. Yjcдно нм сад чесгитам Hobv п> Ainiy. Поред тога треба да сс изграде и семафори да бисмо ми пешаш! бплн безбеднпји. Милнвсјс Илић, радник По ште: Најпрс уредип! нентар, да би нам био леп град. Затим пзградити што впше паркова и зелених површина, јср смо ту спрамашни. Када то уради * мо имаћемо много лепшн град н имаћемо чиме да се похваличо. Желела бих да се порадм ма ло на улепшавању града. И.мам и једну, npmieA6v tia фабрнчке синднкате, којн су ранијих година правили лочеке за Hobv toahhv no приступачним ценама, а сада то не рале. Редакција I Општинског листа „14 ДАНА” ч е с т и т a I S I I I Мирослап Милосављевић, ра дник „Стандарда": На жалост младн немају гдс да се окупллју п проволе сво је слободно врсме. Треба једио.м за свзгда решитн тај го рућн проблм. Попед тога v Ho вој Г0Д1РП1 обрадовале би ме и иовс гараже у прсдузећу Миливоје Перовић, милиционер: За мене ц моје колеге најдраже би било да новогодпш * ње слављс ттротскне у миру, без парушаваља јавног реда и Вера Жпвковић, радннк ИВТ „Бранко Крсмановић”: ИОВУ 1976. ГОДИНУ I £ I I I $ Ерпка Урошсвнћ, радшЖ „Извора”: He бих желела више да газим по блат\\ Пошто сам тгз Доњег Видова. волела бих да v мом селу вндим амбулаиту о којој сс тодико прича. По Волела бих да свгла будс мпра. Да се град уреди п про лепша. Желела бих да сс параћински штофовп што бо.\>е продају, а тпме п да се побољ ша пос.1овање наше Фабрике. Мало внше посветнти пажп»с изградњн дечијих об^аништа и јаслица и да у н>и.ма будс јсвтпнијп боравак. својим читаоцима — радним људима и грађанима општине Параћин I ИЗ КЊИГЕ: „ГРАД ПАРАБИН 1815—1915.” ЈОВАН ВАЈНХАПЕЛ ПОПРАВЛ.А ВОДЕНЦЦУ Високославному књажеско-сроскому Совету Књажескосербског Магистрата окружија ћупрнјског — рапорт По рапорту бившег старешине среза параћннског. г. капетана Аксентија Срешковнћа, оа 13. числа новембра о. г. No 624. у- •шњени су трошковн на градећу се у Параhiinv правитељствену воденпцу, у прилогу овде под % описанп. И будући, да л»уди тре бају да il\i се токовп исплате, to ycybyje сс Магистрат овај. ради дал>е у том одредбе, представитп ствар благоразсмотрењу високосдавпога књажескосербскога Совета. 28. дсцембар 1837. у Нупријн , К1Бажсско<ербског Магистрага окружје ћгпријског член, II. капетан Бора HiiKO.Mih Секретар, Дпмитрије Исанловић Високославному књажеско-сербскому Совету По налогу впсокославнога књажеско-сер бскега Совета, погодпо сам два тишлерска калфе, сваког по 3 иванцика на један рад1П1 дан и с подвозом нашим до Нупрпје и иосдао иј с ппсмом мојп.м к Магистрату ћунрпјском. Кочијаш који калфе возн, пого1>ен је за 130 чарш. гр. н ја сам му овде дао 50 а писао сам славному Магистрату окружпју ћупријског да му он осталп 80 гр. пзда и на рач\-н внсокославнога Совета ставп. Y нстом писму јавпо сам Магистрату да he овим калфама мајстор Вајнхапел, као Ш1о је погодба учења, плату нздавати н за- | молпо Магистра? да он мајсторз Вајнхапла 3 дозове, калфе му преда п јавп му, да су онп = од стране впсикосдавнога Совета посланц. Калфама овим ја са.м дао сваком по 2 дук. п. на трошак, коједасе урачунВајнхапс1 ла 'замети. Које јављајућн, јесзд 5 Високославнога књджеско-сербског Совета. з 24. јануарнја 1838. = v Београдг покорнн слуга, Ч tew Совета књажеско сербскоп, полковник, Иветко Рзјовнћ ............................................................................................................................tiiiiiiiniiiiiiiiiiiiHiiiiiiiiiniiiiiiiniiiiiitiiiiiuiiiimir'iiHiiiiiniiig з 3 Високоблагородному господину члену књажеско-сербског Совета, полковнмку и кавалеру Цветку Рајовићу 1 Y Београду Вама је познато да је млинару Јовану Вајнхапелу, правећем правитељствену водеишху у Параћину, порсд она два тишлера, која су му одавде послана, јошт један тншлер потреоан, да је исти Вајнхапел у Бео граду по једног токовог тишлера нћи хтео и даМу је Совет обећао јошт једног тншле * ра у Параћпн послати. Прспоручује вам дакле Совет да прпзо ветс га.мотњег тишлера Шварцвалда и обеНете му 2, а највкше 3 цванцигера надан, акоза два или 21/2 цванцигера ие престанс, да на правптељственој воденици у Параћину ради, с изјасненијем, да ће за оодержаније његово половину погођене плате сада одман гако уПараћин дођеод Вајнхапела a другу половину при концу мссеца марта or. доклс водсница по оовезатељству воденн * чара Вајнхапеда готово треба да будеовде примити, па кад погодбу с њиме свршиге, пошљите га право у Параћин о трошку во деничара Вајнхапела. Ако са Шваривалдом не могнете погодбу прекинути, пли он иЕн не узхте, а вн iiabine другог, вредног п поштеног тишлера it с њнме no rope реченом начину по годбу свршите, a no томе оправите га у Параћин, да посао на воденнни не застајавз. 12. јануарија 1838. V Крап јевцу Да сс експед. Ј. Павић Славному кљажеско-србскому Магистрату окружија ћупријског Учтнво јав.\>а.м славному Магистрату за радп речене работнике које су чистили јаругу, но нам је дозволила комнснја да је одпишем славноме Магистратг и све поимену да јавнм, пак he славнп Магистрат одпнсат нпак послатп новие. (Следи сппсак са бројем дана и впснном наднице) 18. апрплија 1838. v Параћнну АнБелко Николић, падзнратељ правигтељствени добара Внсокославному кжажеско-србскому Совету Надзиратеља правптсљствене налазе ће се у Параћину водегаше — Анте Степановнћа рапорт Од високог предписанпја високославног књажеско-србског Совста од 26. априла за No 1247. пзвестио сам се да се није могао наћи на поднсшеиој мери јсдан чпвт камења за потребу горње воденице, то ћу се ја по налогу високославног Совета старати п соразмерном ценом кушгш овамо. А што се тпче Јованче воденичара io сам ја обштину овдашњу и бившег надзиратеља презвао, исшгг учинио о његовом послу, је ли прилежан. Казалн су ми да је добар, зато сам му н повисио плату са два иа трн талира осто па месец у горње воденше. Јављам да сам 24. прошастог месеца ишао у Алексинцу са Вајнхапел мајстором који пзабрао три ве.хпка камена и побележио потребнс п одатле оде у Крагујевцу, a ја сам заостао јошт два дана очекивајућп газду од камења да се с њима пазарим. Кад је дбшао, привео сам га членовима Магис * трата алексиначког, согласијем њновим настојавалн смо да бн се што јевтиннје купило и није се могло ниже од 937 гр. п 20 три камена велика узети. Особито кирпја што ће се донети на сваки камен по 2 та.\ира дато, будућп је тешко није се могло донети 1 без *4 *вола до Параћина н донешено је таким начпном. Речени Вајнхапел мајстор од како је отишао к вами није већ овамо дошао а рад се задржава, без н»ега не знамо а н кад би он дошао видим отежс рад ajco се полако ради. Ho ipeoa непрестано. Умољавам нз прилике. ако ои га речи.ма мало пооштрплн да неби дан пропустио, а што се тиче помоћн нек све од мене изискава, то ће му битп прннешено или помоћник мајсгор пли што од јапије и reoaba. И.маде једно место правптељствено овдн v Параћпну, била башчаваиа, држао једаи башваннија и давао ria годину по 100 г. кприје. Исти бачваниија умрео је. Сад оно ме сто стоји алија, без ограде. Нашлн се неколико л»удп, питају нас, ктели би ондс куhe градити, а што се тиче кприје, поигго се погодимо пли да га исплате. Ја нисам могао никако им одговорпти. Такође и.маде код горњс водепице о ограду њива подоста, но лане г. Аксентије забранио, онако и сад празне стоје. Данас Aobome људи пшту да иј ору за кукурузе док је у време пли киријом илн десетко.м. Ја и њима нисамо могао одговорити док не упитам високославни књажеско-србски Совет, па како бгде одобрио. No 3. 7. маја 1838. Y Параћпну Надзирател> правител>ственс воденице у Параћину Анте Сгепановнћ Високо-славному књажевско-сербскому народному Савету Примивши високи налог од 15. априлија No 1148. да 100 ко. иакова купим за воденпцу у Параћин, за мутмел и криз, одмз тра жно сам овде, ннсам могао ннкако папи luirii пак у Земуну, у Темишвару писао сам н тамо иј нсма. Најпосле писамо сам у Псштн, одкуд се нада.м да ћу иј скоро добити и како иј прн.мнм послаћу пј у Параћнп. на тамошљег надзирател>а Анте Степановнћа. Видивши пак из писма од 30. априлша No 1292. да су врло нуждни иакови, зато he на сваки начин ово дана. једну 100 набавити и што се пре послатн иј, онда ћу јавптп п високо-славному Совету. 8. маја 1838. У Београдг Бумрукџија мајор. Јоан Гер.ман Високо-славному књажеско србскому управителному Совету Надзирател>а правител>ственс наодсhc се воденице у Параћину Анте Сгспановића рапорг Од внсоког предпнсанија високославпог књажеско-србског Совета од 16. т.м. No 1504. видео сам шта мн се препоручујс да .му 50 џакова мутмела за градења земичкп пошаљем у Крагујевцу, ако буду донешсни иакови из Бебграда, а џакови јошт несу до нешеш!, а мутмел је почет да се .\te.ve, којс he га бит готово до три или четири дана а донда може бит да и џакови Aoby. Ако пак џаковп не Aoby to hy одма вреНе купитп. За први ред мутмела на зактевање о правитп, после јесу нам исте вреће за no требу овде oAHocinu се проста брашна за у Буприју нужно је овде за вреће. не можс се наћи за у зајам да се послужим. Beh jeсам послао шважеској каваљеријп у Нуп рији 2.000 ока брашна. Упитујем рад она кола која одавде брашна односе, ohe ли бити плата или не. Јављам високославному Совету, да јс срез параћинскп оно жито собрато по сслима очистили u опралп, пак свс овди v Параћину донели и од н»ега се мутмел почео правити. А што се тпче среза подгорског окружија ћупријског, донели јесу овди три села жито, но сасвпм боклучно п ја са.\1 га особито метуо док не упитам. ohe .mi се онако боклучно приматп, треба мп плаћатп да га чисте кад би се почело млети. А засад има од ујма правите.ч>ствсна пшеница у амбару за 9.000 ока. нска једаред да се она употреби и испразни пз амбара. После тога можсду редом лоносптн пл онако боклучно, не знам како hy с њпмс. У.мол>авам покорно високославнп управигелни Совет да би милост нмали мене о пптању извесна учиннти. 20. маја 1838. Y JTapahiiny Надзирате.^ иравшељствени добара Y Параћину Анта Степановнћ (Наставиће сс)