Kristin-Hannah-Poslednji-ples-leptira

»Doviđenja, Judith. Bilo mi je lijepo. Hvala.«

»Doviđenja, majko.«

Jude je kroz otvorena vrata zurila u majčinu vitku figuru; brzo je
prošla kroz vrt, ne trudeći se baciti ni jedan pogled na njega. Premda se
Jude trudila da ništa ne osjeća, uhvatio ju je rani stadij depresije, koji je
uvijek pratio njezine ručkove s majkom. Zašto nikako nije mogla prestati
žudjeti za majčinom ljubavlju? Mercedes je grleno zabrundao i polako
krenuo niz kolni prilaz.

Na stoliću pored ulaznih vrata, pokraj staklene zdjele u kojoj su
plutale ruže, ležao je bežični telefon. Jude ga je podigla i brzo utipkala broj
svoje najbolje prijateljice.

»Halo?«

»Molly. Hvala Bogu«, reče Jude naslanjajući se na zid. Odjednom je
bila iscrpljena. »Zla vještica je sad bila ovdje.«

»Tvoja majka? Zar je danas srijeda?«

»A tko drugi?«

»Jesi li za piće?«

»Mislila sam da nikad nećeš pitati.«

»Za dvadeset minuta. U luci?«

»Vidimo se.«

***

U petak poslije škole išle su kupiti haljine. Jude je bila neobjašnjivo
sretna zbog cijele situacije. Znala je da je riječ o običnom plesu, a ne
nekom događaju od velikog značaja, ali bio je to Mijin prvi pravi spoj i
Jude se svim silama trudila da njezinoj kćeri to bude savršeno iskustvo.
Stoga ih je obje — i Lexi, naravno — naručila za manikuru i pedikuru, a
navečer ih je očekivala kupovina u trgovačkom centru.

Čula je kako se vrata njezine spavaće sobe otvaraju. Okrenula se;
Miles je stajao ondje i naslanjao se na dovratak, odjeven u iznošene
Levi’sice i majicu kratkih rukava sa slikom benda Aerosmith. Na blijedom
jesenskom suncu izgledao je muževno i naočito. Nazirala mu se sijeda
brada, što je još više isticalo pravilne crte njegova lica. »Dođem ranije s
posla, a ti ideš?«

Prišla mu je smiješeći se i prepustila se njegovu zagrljaju. »Doktore

Farraday, kako to da se ti ne briješ i kosa ti je prosijeda, a samo si još
zgodniji, no ako se ja jedan dan zaboravim našminkati, ljudi me brkaju s
bakom Mraz?«

»Tako te zovu samo iza leđa.«

»Jako duhovito.«

Dotaknuo joj je lice, pomilovao je lako poput pera. »Prelijepa si,
Jude, i to dobro znaš. Zato ti sve ide u prilog.«

Bila je to istina za oboje. Miles je od djetinjstva bio zlatni dječak.
Zgodan i genijalan, uvijek nasmiješen, zavodio je ljude a da se uopće nije
morao truditi. U bolnici su ga nazivali Doc Hollywood.

»Izvedi Zacha na večeru. Vraćam se čim prije budem mogla. Možda
bismo večeras mogli sjesti na plažu i popiti čašu vina. Dugo nismo.«

Miles ju je privukao u značajan poljubac. Zatim ju je pljesnuo po
stražnjici. »Radije kreni prije nego što se sjetim koliko volim popodnevni
seks.«

»Za razliku od jutarnjeg i večernjeg seksa, koje mrziš?« Zaigrano se
iskobeljala iz njegova stiska i krenula na kat. Došavši pred vrata Zachove
sobe, pokucala je, pričekala da čuje, Slobodno, a onda otvorila vrata.
Sjedio je u svojoj novoj, skupoj stolici za igru i igrao nešto na Xboxu.
Pomilovala ga je po glavi, promrsila mu kosu. Bila je još vlažna od
treninga američkog nogometa. Istegnuo je glavu prema njezinoj ruci, poput
cvijeta koji se pruža prema suncu.

»Idemo u trgovački centar kupiti Miji haljinu za ples. Hoćeš s
nama?«

Nasmijao se. »Ja i ne idem na ples, sjećaš se? Amanda ide u L.A. s
obitelji.«

Jude je sjela na krevet. »Grozno mi je što ne ideš na ples. Zadnja ti je
godina u srednjoj. Osim toga, Mia mi kaže da si favorit za kralja
jesenskoga plesa.«

Zach je okrenuo očima. »Vel’ka stvar.«

»Trebao bi otići na ples s nekom prijateljicom. Jednog ćeš se dana
sjetiti…«

»Bude li mi u budućnosti stalo do takvih gluposti, upucaj me.
Ozbiljno.«

Jude se morala nasmiješiti. »U redu. Ali barem dođi u kupnju s
nama. Miji bi to mnogo značilo.«

»Mislio sam da Lexi ide s vama.«

»I ide. Kakve to ima veze?«

»Mia ima prijateljicu u pratnji. A ja sigurno neću sjediti ispred
garderobe dok moja sestra isprobava haljine. Nema šanse.«

»Dobro, ali ne odustajem od toga da odeš na ples.«

»Kakav šok«, nacerio se, »da ti od nečega ne odustaješ. I nemoj mi
ponovno kupiti traperice. Ozbiljno ti govorim, mama. Ne kužiš što ja
volim.«

»Dobro, dobro.« Jude ga je još jednom pomilovala po glavi, a onda
se okrenula.

Izašla je iz Zachove sobe i na hodniku se našla s Mijom. Zajedno su
otišle do garaže. Za petnaest minuta pokupile su Lexi i krenule u trgovački
centar.

U prvoj trgovini Mia je lutala među redovima odjeće, pomalo
zbunjena i pod dojmom, a onda je odjednom izvukla haljinu. »Pogledajte
ovu«, rekla je i podigla je. Bila je to do poda duga haljina boje lososa,
čipkastih rukava i suknje s volanima. »Što misliš?«, pitala je Lexi.

Lexi se nasmiješila, ali pomalo smeteno. »Super je. Probaj je.«

»Samo ako i ti probaš neku. Ha? Ne mogu sama. Znaš da ne mogu.«

Lexi je uzdahnula. Prišla je izloženim haljinama, pronašla
svijetloplavu opravu bez rukava, izvezenu perlicama, i krenula za Mijom
prema garderobama.

Kad su izašle, Jude je zaprepastilo kako su lijepe. »Savršene su«,
rekla je.

Mia je proučavala svoj odraz u zrcalu i okretala se. »Ovo su
apsolutno naše haljine za jesenski ples, zar ne, Lexster?«

»Ja ne idem na ples«, reče Lexi. »Nitko me nije pozvao.«

Mia se prestala okretati. »Onda ne idem ni ja.«

Lexi je promrmljala nešto ispod glasa i otišla natrag u garderobu.
Kad se vratila, bila je odjevena u svoje traperice i majicu kratkih rukava.
»Ja sam završila s haljinama«, reče. »Ionako si je ne mogu priuštiti.«

»Daj, Lexi«, moljakala je Mia. »Najbolja si mi prijateljica. Ako ti ne

ideš na ples, neću ni ja.«

»Mogla bi ići sa Zachom«, reče Jude.

Mia je vrisnula. »Super ideja, mama. Hajdemo učetvero.«

Lexi je zinula. »Nema šanse da prisiljavam tvog brata da me vodi na
glupi ples.« Rekavši to, udaljila se od njih.

Miji su istoga trena navrle suze na oči. »Jesam li je povrijedila,
mama? Nisam htjela.«

Jude je gledala kako Lexi odlazi iz trgovine. »Nisi učinila ništa loše«,
nježno je rekla. »Samo što svi mi… katkad zaboravimo da Lexi dolazi iz
drugačijih prilika nego ti. Trebale smo biti malo pažljivije. Hajde.« Otišle
su na blagajnu, gdje je Jude platila obje haljine. Rekla je prodavačici da
Lexinu stavi u kutiju. »Idi se presvući, lutko. Ja ću se pobrinuti za Lexi.«

Jude je s vrećicom izašla iz maloga butika i krenula kroz trgovački
centar pun kupaca. Kamo god bacila pogled, vidjela je horde djevojaka,
nesumnjivo oboružanih kreditnim karticama svojih roditelja. Nije ni čudo
da se Lexi ozlovoljila. Zacijelo je bilo teško razlikovati se od svih klinaca
koje poznaješ, pa i od najbolje prijateljice, koja je jednostavno očekivala da
dobije što želi.

Jude je našla Lexi kako sjedi na klupi ispred knjižare. Nagnula se nad
koljena pa joj je duga crna kosa padala preko lica uperena u pod.

Jude joj je prišla i sjela. Lexi se pomaknula ustranu da joj oslobodi
više mjesta.

»Oprostite što sam podivljala«, promrmljala je Lexi.

»Trebala sam biti pažljivija. Znam da su te haljine skupe.«

»Nije to.«

Jude je Lexi zataknula kosu iza uha kako bi joj vidjela lice. »Nisam
te htjela posramiti.«

»U redu je. Nisam trebala tako burno reagirati.«

Jude se zavalila u klupu. Srce ju je boljelo zbog Lexi; znala je kako
je djevojčin život nekoć bio težak, a ponekad još i sad. Dok je većina
klinaca s otoka — uključujući njezinu djecu — pretresala cijelu zemlju u
potrazi za savršenim fakultetom, Lexi se nakon mature planirala upisati na
lokalnu višu školu. Previše je radila u slastičarnici i štedjela svaki zarađeni
novčić. Njezin san bio je dobiti punu stipendiju za Sveučilište u

Washingtonu, ali njih su dodjeljivali tek nekoliko i to vrlo rijetko. Jude je
boljela duša pri pomisli da će Lexi propustiti jesenski ples u zadnjem
razredu srednje, svojevrsni ritual zrelosti. »Čujem da Zach ima dobre
izglede da postane kralj plesa.«

»I postat će.«

»A Kaye Hurtt je favoritkinja za kraljicu.«

»Mogla bi to biti i Maria de la Pena.«

»Ali Zach ne ide na ples jer Amanda neće biti u gradu.«

Lexi je okrenula lice prema Jude. Da nije bila upućenija, Jude bi
pomislila da Lexi izgleda uplašeno. »Nisam to znala.«

»Ne želim da ijedno od vas dvoje propusti ples. Zach nikad ne bi
otišao na ples s pravom pratiljom, ne dok službeno hoda s Amandom, ali ti
si najbolja prijateljica njegove sestre. Amandi ne bi smetalo. Tako biste se
svi troje mogli zabaviti. Uvijek ćeš se toga sjećati.«

»Mislim da to baš nije dobra ideja«, tiho reče Lexi. »Sjećate se
onoga s Haley?«

»O, dušo. Ti Miji nikad ne bi učinila takvo što. Ovo je nešto posve
drugo.« Jude se nasmiješila. Znala je kako Lexi uvijek budno pazi da ne
ostavi dojam kako iskorištava dobronamjernost svojih prijatelja i njihove
obitelji, ali ovo će svima donijeti korist. »A da pustimo Zacha da odluči?«

Lexi je dugo zurila u nju, bez riječi.

»To nije poziv iz samilosti, Lexi. Bit će to izlazak s prijateljima.
Osim toga, stvarno mislim da bi Zach trebao biti ondje kad ga proglase
kraljem jesenskoga plesa. A ti?«

Lexi je uzdahnula. »Pa da.«

Jude joj je pružila vrećicu. »Kupila sam ti haljinu.«

»Ne mogu je prihvatiti«, reče Lexi. »Preskupa je.«

Jude je vidjela Lexinu zahvalnost, no u djevojčinim je plavim očima
bilo još nešto, mračna, prigušena posramljenost koja je Jude slomila srce.
»Ti si dio naše obitelji, Lexi. Znaš to. Dopusti mi ovo, može? Znam da
želiš ići na ples. Dopusti Zachu da te povede.«

Lexi je spustila pogled na popločani pod. Kosa zakvačena iza uha
ponovno se oslobodila i zaklonila njezin profil od Judeina pogleda. »U
redu, Jude«, naposljetku je tiho rekla. »Ako me Zach želi povesti, ići ću s

njim. Ali…«
»Ali što?«

Lexi je odmahnula glavom; kosa joj je pritom zablistala. »Nemojte se
iznenaditi ako odbije.«

PET

Dobro. Otvori oči«, reče Jude spuštajući ruke na Lexina ramena.

Lexi je duboko udahnula i poslušala. Pred njom je bilo veliko zrcalo
okruženo sitnim okruglim svjetlima. Na trenutak je ugledala neznanku:
djevojku glatke, sjajne crne kose, uredno posložene oko lica, i savršeno
zakrivljenih obrva. Pomno nanesen ljubičasti tuš isticao je njezine plave
oči i davao joj prigušen, profinjen dojam, dok je rumenilo naglasilo njezine
visoke jagodice. Gotovo se bojala nasmiješiti, bojeći se da je to obična
iluzija.

Jude se nagnula bliže. »Lijepa si.«

Lexi je kliznula sa stolca i okrenula se. »Hvala«, rekla je i čvrsto
zagrlila Jude.

Kasnije, na trajektu, zajedno s Mijom sjedila je na stražnjem sjedalu
escaladea, dok je Jude bila za volanom. Lexi se neprekidno potajice
pogledavala u retrovizoru. Željela je samu sebe uvjeriti kako će ta
preobrazba nešto značiti, da će je Zach napokon pogledati i pomisliti da je
lijepa. No znala je da ništa od toga.

Večeras neće proći dobro. Istini za volju, nikako nije mogla shvatiti
zašto je pristao da ide s njom na ples. Vjerojatno su ga Jude i Mia
nesmiljeno pritiskale, a na jedno si uvijek mogao računati: Zach nikad ne
bi razočarao sestru.

Da ga barem nije zamalo poljubila. Sad ovo ne bi bio problem da se
one noći nije okrenula prema njemu. Ili da je barem Miji rekla istinu. Da je
barem… Popis je bio beskrajno dug i toliko ga je puta prošla u svojoj glavi
da joj je bilo zlo.

Prošlo je sedam dana od tuluma — od one večeri na brdašcu. Lexi je
u nekoliko navrata namjeravala Miji reći istinu, ali nije. Nije mogla, i sad,
kad bi ugledala najbolju prijateljicu, prvi se put osjećala kao lažljivica. A
svaki put kad bi ugledala Zacha, trčala je poput sprintera. Užasno se bojala
da je sve pokvarila, da će, kad istina iziđe na vidjelo, izgubiti Mijino
prijateljstvo i Judeino poštovanje. Sve što joj je bilo bitno.

»Trebala sam odbiti«, promrmljala je kasnije, dok se s Mijom
uspinjala stubama u kući Farradaya. Išle su se odjenuti. »Ovo će biti

totalna katastrofa.«

»Ne kužim te«, reče Mia zatvarajući vrata za njima. »Stvarno te ne
kužim.«

Lexi je istoga trena osjetila grižnju savjesti. »Oprosti. Bit će zabavno.
Ne mogu dočekati.« Prišla je Mijinom prepunom ormaru, u kojem su obje
haljine visjele u zaštitnoj foliji. Odjenule su se, a onda se pomno proučile u
ovalnom zrcalu pored radnoga stola. Tek povremeno bi se ispod ruba
Mijine haljine ukazale njezine crno-bijele, visoke Converseice.

»Mislim da izgledam dobro«, reče Mia okrećući se Lexi. Zelene su
joj oči bile zabrinute. »Ili? Hoće li on tako misliti?«

»Predivna si. Tyler će…«

Prekinulo ih je kucanje na vratima. Trenutak tišine, a onda su se
vrata otvorila. Jude je stajala ondje, sa srebrnim fotoaparatom u ruci.
»Tyler je stigao.«

Mia je nervozno pogledala Lexi. »Kako izgledam?«

»Totalno si seksi. Sretan je što te ima.«

Mia se bacila Lexi oko vrata i snažno je zagrlila. »Hvala Bogu da si
sa mnom. Ne znam bih li imala petlje da se spustim bez tebe.«

Držeći se za ruke, otišle su iz Mijine sobe i spustile se niz veliko
zakrivljeno stubište.

Zach i Tyler bili su u dnevnom boravku, stajali zajedno i razgovarali.
Obojica su bila odjevena u plava odijela. Zachu je kosa još uvijek bila
vlažna — nogometna utakmica tek je završila i on je jurio kući da se stigne
spremiti.

Podigao je pogled i ugledao Lexi. Vidjela je kako se namrštio dok je
silazila. Srce joj je počelo tako snažno lupati da joj se vrtjelo u glavi.

Samo mirno, mislila je.

Odmah će mu se ispričati, okrenuti taj glupi neostvareni poljubac na
šalu. Možda mu kaže da je bila pijana i da se ničega ne sjeća. Bi li joj
povjerovao?

Kad mu se približila, koraknuo je prema njoj i pružio joj bijeli
karanfil plavkastih vrhova latica, spakiran u prozirnu plastičnu kutiju.
»Hvala«, promrmljala je.

»Ima, ono, gumicu. Staviš ga na zapešće«, rekao je. »Amanda kaže

da su ti najbolji.«

»Hvala«, ponovila je, ne usuđujući se pogledati ga. Spomenuo je
svoju djevojku; shvatila je.

»U redu, vrijeme je za slikanje«, reče Jude. Miles joj se pridružio.
»Tylere, tebi ćemo sad uzeti otiske prstiju«, reče.

»Tata!« vrisnula je Mia i pocrvenila.

Lexi je nelagodno stala pored Zacha. Obavio ju je rukom, ali nije ju
privukao sebi. Stajali su poput ljudi na fotografijama s Divljega zapada,
ukočeni i bez smiješka.

Bljesak. Klik.

Fotografiranje je trajalo unedogled, sve dok Zach naposljetku nije
rekao: »Sad je dosta, dos amigos. Krećemo.«

Na putu prema vratima Lexi se odmaknula od Zacha. Ušla je u
predsoblje, gdje je pored stolića ranije bila ostavila smeđu vrećicu.
Posegnula je unutra i izvukla zelenu, plastičnu posudicu u kojoj je bila
posađena ljubičasta petunija.

»Ovo je za vas«, Lexi reče Jude, osjećajući kako joj lice gori. Bio je
to tako sitan dar — našla ga je na polici s robom na sniženju u lokalnom
rasadniku. Vjerojatno je totalno pogriješila u izboru, ali ništa si drugo nije
mogla priuštiti. »Znam da vam zapravo ništa ne treba, ali provjerila sam…
nemate petunije pa sam mislila… uglavnom, hvala za haljinu.«

Jude se nasmiješila. »Hvala, Lexi.«

»Hajde, Lexster«, s izlaza reče Mia.

Lexi je zajedno sa Jude otišla do vrata, a onda slijedila Miju do
mustanga.

»Do jedan ste natrag«, s vrata im je doviknula Jude.

Činilo se da Zach ne sluša. Prvi je išao prema mustangu, parkiranom
sprijeda. Otvorio je Lexi vrata, ali nije pričekao da uđe, nego je obišao auto
i sjeo za volan.

Kad su se Mia i Tyler smjestili na stražnjem sjedalu, Lexi je zauzela
svoje mjesto pored Zacha. Upalio je motor i pustio glazbu.

Cijelim putem do škole Mia i Tyler su se došaptavali. Zach je
netremice gledao cestu. Činilo se da je ljutit na Lexi, ili na činjenicu da s
njom dolazi na ples. Nije mu mogla zamjeriti. Stigavši na školsko

parkiralište, parkirao je blizu stuba i njih četvero stopilo se sa šarenom
rijekom mladih koji su se slijevali u dvoranu za tjelesni, posebno za tu
prigodu preobraženu u jeftinu verziju New Orleansa, što je uključivalo
raznobojne trakice i umjetnu mahovinu. Tema južnjačkog karnevala
nastavila se kad im je dežurna nastavnica u dvorani pružila šaku ogrlica od
perlica živih boja.

Svirala je pjesma »Hella Good« i plesni je podij bio prepun.

Prvo su otišli na fotografiranje — parovi zasebno, onda samo
djevojke, onda Mia i Zach.

Lexi je vidjela kako je Zach ukočen. Činilo se da ih promatraju sve
maturantice. Amanda je nesumnjivo zatražila detaljno izvješće, a Zach
ionako neće učiniti ništa što bi povrijedilo njegovu djevojku. Nije htio ni
pogledati Lexi.

Na kraju ju je primio za ruku i poveo na plesni podij. Kad su se
progurali, glazba se promijenila, usporila. Uzeo ju je u zagrljaj.

Lexi je zurila u njegova prsa, pokušavala se kretati u istom ritmu i ne
gaziti mu po nogama. Ruku na srce, nije imala pojma o plesu, a bila je i
tako nervozna da nije mogla disati. Naposljetku je podigla pogled i zatekla
ga kako zuri u nju. Nije mogla dešifrirati izraz u njegovim očima. »Znam
da me nisi htio povesti na ples, Zach. Žao mi je.«

»Ništa ti ne znaš.«

»Žao mi je«, bilo je sve što joj je padalo na pamet.

Zgrabio ju je za ruku i povukao kroz gužvu. Posrtala je za njime,
pokušavajući držati korak. Smiješila se ljudima pored kojih su se
proguravali kako ne bi ispalo čudno što je Zach odvlači s plesnog podija.

On je nezaustavljivo išao dalje, pored zdjele s punčem i niza
dežurnih roditelja i nastavnika, a onda kroz velika vrata izašao na
nogometno igralište. Ondje je vladao potpuni mrak i tišina. Zvijezde iznad
njihovih glava udružile su se sa sjajnim Mjesecom i obasjale golove.

Zach je napokon stao. »Zašto si me pokušala poljubiti?«

»Nisam te pokušala poljubiti. Izgubila sam ravnotežu. Bilo je to
glupo…« Uzdahnula je i podigla pogled, no istoga je trena požalila zbog
toga.

»A što ako sam htio da me poljubiš?«

»Nemoj me zafrkavati, Zach«, rekla je. Glas joj je puknuo, izdao je.

Znala je kakav ga glas prati. Vjerojatno je te iste riječi već nekome rekao.
Mijenjao je djevojke kao što je ona mijenjala sjajila za usne. »Molim te.«

»Mogu li te poljubiti, Lex?«

U svojoj je glavi rekla ne, ali kad ju je Zach pogledao, samo je
odmahnula glavom, nemoćna izustiti riječ.

»Ako me namjeravaš zaustaviti«, rekao je dok ju je privlačio bliže
sebi, »sad je pravi trenutak.«

A onda ju je poljubio; padala je i letjela, pretvarala se u nekog
drugog, u nešto drugo. Kad se napokon odmaknuo, bio je blijed i drhtav
kao što se i ona osjećala. Bilo joj je drago zbog toga jer ona je plakala.

Plakala. Kakva glupača…

»Jesam li te povrijedio?«

»Nisi.«
»Zašto onda plačeš?«

»Ne znam.«

»Zach!«
Lexi je čula Mijin glas; otrgnula se od Zacha i otrla te glupe suze s
očiju.

Mia im je pritrčala. »Sad će okruniti kralja i kraljicu. Radije uđi.«
»Boli me dupe za to. Razgovaram s Lexi…«
»Idi«, reče Mia.

Zach je ponovno pogledao Lexi, mršteći se. Zatim je krenuo u
dvoranu.

»Što ste vas dvoje radili ovdje?« pitala je Mia.

Lexi je krenula prema dvorani. Nije se usudila pogledati najbolju
prijateljicu. »Želio mi je ispričati nešto o večerašnjoj utakmici.« Natjerala
se da se nasmije. »Znaš mene. Pojma nemam o američkom nogometu.«
Lecnula se. Opet je lagala najboljoj prijateljici. U što se to pretvarala?

Te se večeri više nije našla nasamo sa Zachom, sve dok ju nije
otpratio do vrata njezine montažne kuće, a čak je i tad u automobilu bila
Mia i promatrala ih.

Došavši do ulaznih vrata, Lexi nije imala pojma što bi mu rekla.
Izgubila je svoj mir; bila je poput progonjene životinje, sleđena od straha,

napetih osjetila. Onaj je poljubac okrenuo njezin svijet naglavačke, ali je li
u njegovu uopće ostavio trag?

Zurio je u nju, a zlatna mu je kosa na mjesečini postala srebrna.
Željela je vrisnuti, Reci nešto!, ali uspjela se samo slabašno nasmiješiti.
»Hvala što si me iz samilosti poveo na ples, Zach.«

»Nemoj to govoriti«, reče.

»Skoro je jedan«, iz automobila je povikala Mia. »Mama će pošiziti
ako zakasnimo.«

Zach se sagnuo i poljubio Lexi u obraz. Morala se svim silama
svladati da mu ne uzvrati, da mu se ne baci oko vrata, no samo je stajala
ondje i osjećala njegove usne na svojoj koži kao da su je žigosale.

Dugo je ondje stajala, dugo pošto su otišli. A onda je napokon ušla u
kuću i ugasila svjetla.

***

Lexi u ponedjeljak nije otišla u školu. Kako da izađe na oči Zachu i
Miji nakon onoga što se dogodilo?

Međutim, u ponedjeljak navečer (a on nije nazvao, naravno da nije,
zašto je uopće mislila da će zvati?) Eva je zaprijetila da će je naručiti za
liječnički pregled, a to si nipošto nisu mogle priuštiti.

Stoga se Lexi u utorak vratila u školu. Na autobusnoj postaji, zgurena
ispod uskog krova kućice, promatrala je kako kiša pretvara svijet u plavo-
zeleni kaleidoskop.

Jednostavno će se ponašati ležerno.

Nemarno će se nasmiješiti Zachu i produžiti dalje, kao da poljubac
ništa nije značio. Nije bila potpuna glupača. Bio je to samo poljubac dečka
koji je stalno ljubio cure. Lexi nije smjela dopustiti da joj to nešto znači.

U školi je lako izbjegavala Zacha — nisu se kretali u istim
krugovima — ali Miju nije mogla nikako. Životi su im bili previše
isprepleteni. Nakon zadnjega sata, Mia je otpratila Lexi na posao.

Cijelim putem do centra grada Lexi se smješkala dok joj je Mia u
detalje prepričavala događaje s plesa. Tko zna koji put. Međutim, u glavi
joj je neprekidno odjekivala riječ lažljivica, i svaki put kad bi pogledala
najbolju prijateljicu, osjetila bi mučninu.

»Ljubili smo se. Jesam ti to rekla?« pitala je Mia.

»Samo nekih milijun puta.« Lexi je stala pred slastičarnicom Amoré,
gdje ih je obavio sladak miris vanilije. Htjela je reći samo, Vidimo se, ali je
zastala. »Kako je bilo?«

»Isprva sam mislila da mu je jezik nekako sklizak i oduran, ali
priviknula sam se.«

»Jesi li plakala?«

»Plakala?« Mia je izgledala zbunjeno, a onda nervozno. »Jesam li
trebala plakati?«

Lexi je slegnula ramenima. »Što ja znam o ljubljenju?«

Mia se namrštila Lexi. »Čudno se ponašaš. Je li se nešto dogodilo na
plesu?«

»Š-što se moglo dogoditi?«

»Ne znam. Možda nešto sa Zachom?«

Lexi je mrzila samu sebe; htjela je reći istinu, ali pomisao da bi
mogla izgubiti Mijino prijateljstvo užasavala ju je. Uostalom, čemu išta
spominjati? Bio je to jedan jedini poljubac, a ne početak nečega. »Ne,
naravno da ne. Dobro sam. Sve je u redu.«

»Dobro«, reče Mia. Povjerovala joj je. Lexi se od toga osjećala još
gore. »Vidimo se.«

Lexi je ušla u slastičarnicu. Bila je jarko osvijetljena; bio je ondje
dug hladnjak sa sladoledima, izrađen od stakla i kroma, te mali prostor s
nekoliko stolova i stolaca. Za toplih je mjeseci ovdje vladala velika gužva,
no sada, sredinom listopada, bilo je prilično malo gostiju.

Njezina šefica, gospođa Solter, stajala je za blagajnom kad je Lexi
ušla. Zvonce iznad vrata zazveckalo je pri njezinom ulasku.

»Bok, Lexi«, vedro će gospođa Solter. »Kako je bilo na plesu?«

Lexi se na silu nasmiješila. »Super. Evo. Donijela sam vam nekoliko
ogrlica.« Pružila joj je karnevalske ogrlice s plesa. Gospođa Solter zasjala
je kad ih je ugledala i poput svrake je zgrabila sjajne perlice.

»Hvala, Lexi. Baš si pažljiva.« Gospođa Solter odmah je sve ogrlice
stavila oko vrata.

Lexi je ostatak dana, sve do večeri, posluživala goste. U devet
navečer, kad više gotovo nikoga nije bilo, počela je brisati plohe i
pripremati se za zatvaranje. Izlazila je iz stražnje prostorije, s bocom

deterdženta i mokrom krpom u ruci, kad je Zach ušao u slastičarnicu.

Zvonce je veselo zazveckalo iznad njegove glave; jedva da ga je i
čula od naglog ubrzanja vlastita pulsa.

Nikad ovamo nije došao sam. Uvijek je s njim bila Amanda, viseći
na njemu poput one mahovine iz filmova strave. Lexi je kliznula iza
hladnjaka kako bi nešto stajalo između njih.

»Bok«, rekao je i krenuo prema njoj.

»Bok. Jesi li… za sladoled?«

Napeto ju je pogledao. »Nađemo se večeras u parku LaRiviere.«

Nije stigla ni odgovoriti, a zvonce je ponovno zazveckalo i vrata su
se širom otvorila. Amanda je uletjela u slastičarnicu, priljubila se uz Zacha
i obgrlila ga rukom dugom i tankom poput kraka. »Bok, Lexi. Hvala što si
mi pazila na Zacha. Na plesu.«

Lexi se nije mogla nasmiješiti, premda je htjela. »Jesi li za
sladoled?«

»Ne dolazi u obzir. Previše deblja«, reče Amanda. »Hajde, Zach.
Idemo.« Krenula je prema vratima.

Zach je ostao na mjestu. U deset, nečujno je oblikovao riječi usnama.
Molim te.

Lexino je srce divlje lupalo dok ga je gledala kako za svojom
djevojkom izlazi iz slastičarnice.

U deset.

Bila bi glupača da pomisli kako se on stvarno želi naći s njom na
plaži. Hodao je sa sveprisutnom Amandom. Bili su najpopularniji par u
školi.

Osim toga, Mia bi patila kad bi doznala. Poljubac na plesu bila je
jedna stvar, gotovo shvatljiva, obična. Ali ovo — tajni sastanci — bilo bi
nešto drugo. Veća laž.

Lexi nije mogla. Nije smjela.

Bacila je pogled na šeficu. Nemoj, Lexi. »Hm, gospođo Solter? Bih li
danas mogla izaći nekoliko minuta ranije? Recimo, u devet i trideset?«

»Mislim da ću uspjeti i sama zatvoriti«, rekla je. »Vrući spoj?«

Lexi se nadala da njezin smijeh ne zvuči nervozno kao što se njoj
činilo. »Kad sam ja išla na vrući spoj?«

»Dečki u tvojoj školi zacijelo su slijepi, to ja mislim.«

Do kraja radnog vremena Lexi je odbijala razmišljati o odluci koju je
donijela. Usredotočila se na posao i radila ga najbolje što je znala. Tek
kasnije, kad je izašla iz slastičarnice, svladali su je živci.

Bila je glupača jer to radi, ali hodala je dalje.

Glavna gradska ulica bila je tiha te prohladne jesenje večeri. Svjetla
su sjala kroz prozore restorana, ali u to je vrijeme bilo malo gostiju u
njima.

Prošla je pored jarko osvijetljene trgovine živežnih namirnica i
krenula dalje, pored trajektnog pristaništa, ureda za prodaju nekretnina i
vrtića. Za manje od pet minuta izašla je iz grada. Ovdje je nebo bilo crno, a
srebrnoplavi mjesec sjao je iznad vrtoglavo visokih vrhova stabala. Nije
bilo mnogo kuća u tom dijelu, a one malobrojne uglavnom su bile
vikendice stanovnika Seattlea i iza njihovih je prozora bio mrak.

Na ulazu u park LaRiviere zastala je.

On neće biti ovdje.

Ipak je slijedila vijugavu asfaltiranu cesticu koja se spuštala prema
pješčanoj plaži. Mjesečina je obasjavala divovsko klupko naplavljenog
drvlja, nakupljeno na krupnom sivom pijesku.

Na parkiralištu nije bilo automobila.

Naravno da ih nije bilo.

Skrenula je na plažu. Ono naplavljeno drvlje — čitava stabla koja su
se ispreplela kad ih je more izbacilo na obalu — izgledalo je poput hrpe
divovskih čačkalica na pijesku. Jarko osvijetljeni trajekt brektao je na svom
putu preko Tjesnaca; izgledao je poput kineskoga lampiona na tamnoj
vodi. Iza njega, kao dijadema od šarenih svjetala, nazirali su se obrisi
Seattlea.

»Tu si.«

Čula je Zachov glas i okrenula se. »Nisam vidjela tvoj auto«, bilo je
sve čega se mogla sjetiti.

»Na drugom je parkiralištu.«

Primio ju je za ruku i poveo do dekice rasprostrte na pijesku.

»Pretpostavljam da si već nekoliko djevojaka doveo ovamo«,
nervozno je rekla. Nije to smjela zaboraviti. Ono što je njoj bilo posebno,

njemu je bilo posve obično.

Sjeo je i nježno je povukao pored sebe. Smjesta je izvukla ruku iz

njegova stiska. Nije mogla biti pametna dok ju je dodirivao, a morala je

biti pametna. Bio je to brat njezine najbolje prijateljice.

Rekao je: »Pogledaj me, Lexi. Molim te«, i ona je bila posve
bespomoćna. Zataknuo joj je jedan uvojak iza uha. Bio je to najnježniji
dodir koji je osjetila; poželjela je zaplakati. »Znam da ne bismo smjeli biti
skupa. Ali želiš li to ipak?«

»Ne bih smjela«, tiho je rekla. Zatvorila je oči jer ga nije mogla
pogledati. U tmini je čula njegov dah, osjećala ga na svojim usnama i
jedino što joj je padalo na um bilo je koliko je puta bila povrijeđena. Lexi
se sjetila svoje majke drogerašice, koja joj je stalno govorila koliko je voli.
Zagrlila bi je tako snažno da Lexi ne bi mogla udahnuti, a onda bi

odjednom sve bilo gotovo. Mama bi se nafiksala, odjurila i zaboravila da
uopće ima kćer. Prije dolaska na Pine Island, jedino razdoblje koje je Lexi

pamtila kao sretno bilo je dok joj je majka bila u zatvoru. Lexi je tad
živjela s jednom dobrom obitelji, Rexlerima, koja se trudila uliti joj osjećaj

da je dio obitelji. A onda se njezina majka vratila.

Lexi se obično trudila ne prisjećati se tih posljednjih dana s majkom,
kad je neprekidno bila nafiksana, ljutita i zlobna. Tad je naučila pravu
istinu o ljubavi: koliko je ponekad bliska mržnji i koliko te može iscijediti.

»Mijino prijateljstvo znači mi sve na svijetu«, rekla je napokon se
okrećući prema njemu. Vidjela je kako ga te riječi bole i konačno shvatila.
Sva ona neljubaznost, odvraćanje pogleda — sve je to bila obična

predstava. »Pravio si se da ti nisam draga zbog Mije.«

»Od početka«, rekao je uz uzdah. »Htio sam te pozvati van, ali već si
bila njezina prijateljica. Stoga sam te se klonio… ili barem pokušavao. Ali
nikad mi nije polazilo za rukom. A onda, kad si me pokušala poljubiti…«

Lexi se činilo da će joj srce iskočiti. Kako je moguće da se osjeća
tako sretno i tako tužno u isti tren? »Ne bismo više trebali govoriti o tome.

Najbolje bi bilo da sve zaboravimo. Ne mogu izgubiti Miju, niti tvoju
obitelj. Ne mogu. Već sam dovoljno boli pretrpjela u životu, znaš?«

»Misliš da se već nisam svega toga sjetio?«

»Zach, molim te…«

»Ne mogu to više susprezati, Lex. Mislim na tebe tri godine. Možda
da mi nisi uzvratila poljubac…«

»Nisam trebala.«

»Ali jesi.«

»Morala sam«, tiho je rekla. Nije mu mogla lagati. Kako bi? Voljela
ga je od prvog trenutka kad ga je ugledala. Osmjehnula se, a onda se sjetila
svojih zuba i ugrizla za usnu.

»Volim tvoj osmijeh«, rekao je i nagnuo se prema njoj. Osjetila je
kako se udaljenost između njih smanjuje, namirisala je pepermint u
njegovu dahu.

Poljubac je isprva bio spor, nježan. Osjetila je njegov jezik na svome
i srce joj je poletjelo. Kad ju je primio u naručje, predala se. Poljubac je
trajao i trajao, produbljivao se sve dok nije pomislila da neće preživjeti
njegov kraj. Iza njih valovi su šumjeli duž obale i tvorili pjesmu. Njihovu
pjesmu. Njihov zvuk.

Žudnja je potekla odnekud duboko u njoj; isijavala je kroz nju,
bockala je, boljela. Počela je drhtati tako snažno da se povukao i pogledao
je. »Jesi dobro?«

Ne, htjela je reći, ne, nisam, ali kad je ugledala svoj odraz u njegovim
očima, propala je. Željela ga je takvom silinom da ju je to plašilo. Bilo je
opasno željeti išta u ovom životu, a njegovu ljubav možda najviše od
svega. »Dobro sam«, lagala je. »Samo mi je hladno.«

Privukao ju je u zagrljaj. »Možemo se sutra ponovno naći ovdje?«

Krenuli su na opasno putovanje, trebala bi smjesta zakočiti, reći da je
šteta što se vole i zaboraviti sve. Smjesta, dok još može. Trebala bi odbiti
njegov poziv, reći da neće učiniti ništa što bi moglo ugroziti njezino
prijateljstvo s Mijom. Međutim, kad ga je pogledala, nije imala snage
odbiti ga. On je bio kao melem za sve njezine rane.

Opasno je, Lexi, mislila je, reci ne. Sjeti se najbolje prijateljice i
svega što je bitno. No kad ju je ponovno poljubio, prošaptala je: »Dobro.«

ŠEST

Jude je sjedila na krevetu sa svojim mužem i s pola uha slušala
večernje vijesti. Skupi pernati poplun, presvučen svilenom posteljinom
krojenom po mjeri, poput oblaka je lebdio oko njih. Zadnjih nekoliko dana
— točnije, od plesa — njezin majčinski radar dojavljivao je opasnost. Sa
Zachom nešto nije bilo kako treba, a ona nije znala što. Ništa je nije mučilo
više od toga da nije posve uključena u živote svoje djece. »Zach je
prekinuo s Amandom«, napokon je rekla.

»Aha«, reče Miles.

Pogledala ga je. Kakva god se drama odvijala u toj kući, on kao da
nikad nije bio zabrinut. Kako to? Optužio ju je da se u odnosu prema djeci
ponaša poput helikoptera: neprekidno ih prati izbliza, i to uz preveliku
buku; ako je to bila istina, onda je on bio poput satelita, smješten tako
visoko na nebu da mu je trebao megasnažan teleskop da primijeti što mu se
zbiva u vlastitoj kući. Možda je to bilo zbog njegove liječničke naobrazbe.
Malo je predobro naučio potisnuti osjećaje. »Ništa drugo nemaš za reći?«

»Zapravo sam mogao reći i manje. Nije to baš neki događaj.«

»Molly kaže da joj je Bryson rekao kako se Zach čudno ponašao
nakon treninga. Mislim da se s prekidom nosi lošije nego što se čini.
Trebao bi razgovarati s njime.«

»Ja sam muškarac. On je dečko u pubertetu. Razgovor nije naš
najjači sport.« Miles joj se nasmiješio. »Samo naprijed.«

»Kako to misliš?«

»Umireš od želje da ga pitaš što se zbiva. Ne možeš si pomoći.
Dakle, samo naprijed. Ali poslušaj malog i povjeruj mu kad ti kaže da
Amanda nije bitna. Sedamnaest mu je godina. Kad je meni bilo
sedamnaest…«

»Tvoja pohotna prošlost nimalo me ne tješi.« Poljubila ga je u obraz i
popela se preko njega da izađe iz kreveta. »Neću dugo.«

»Vjeruj mi, znam.«

Smiješeći se, Jude je otišla iz spavaće sobe.

Gornji kat bio je osvijetljen. Kao i obično, ni jedno od njezine
pametne djece nije svladalo nevjerojatno složenu koordinaciju ruke i oka

potrebnu da se pritisne prekidač za svjetlo. Zastala je pred Mijinim vratima
i slušala. Razaznala je da je njezina kći na telefonu. Nesumnjivo je
razgovarala ili s Lexi ili s Tylerom.

Jude se približila Zachovoj sobi. Pred njegovim zatvorenim vratima
zastala je. Neće ga zasuti pitanjima, niti udaviti savjetima. Ovaj će put
samo slušati.

Pokucala je, ali bez odgovora. Pokucala je ponovno, rekla mama je i
otvorila vrata.

Sjedio je u stolici za igru i mlatarao daljinskim upravljačem kao da je
vojni pilot, što je na ekranu i bio.

»Hej«, rekla je i prišla mu. »Što radiš?«

»Pokušavam prijeći ovu razinu.«

Sjela je na crni čupavi sag pored njega. Tu je sobu nekoć uredio
profesionalac, a tijekom godina prepravljao Zach. Skupe tapete boje
čokolade prekrili su filmski plakati. Police su bile poput arheološkog
nalazišta njegova djetinjstva: groblje akcijskih figurica, spetljano klupko
plastičnih dinosaura, hrpa kutija video-igara, primjerak knjige Captain
Underpants, sav označen ›ušima‹, i pet romana iz serije o Harryju Potteru.

Htjela je reći, Možemo razgovarati?, ali jednom tinejdžeru (i većini
muškaraca bilo koje dobi) isto tako možeš reći, Mogu ti iščupati slezenu?

»Da pogodim«, reče Zach. »Misliš da se drogiram? Ili crtam grafite?
Ili se možda bojiš da sam zapravo cura zatočena u muškom tijelu?«

Morala se nasmiješiti. »Totalno sam neshvaćena.«

»Kad se brineš za najčudnije pizdarije. Hoću reći, stvari.«

»Želiš razgovarati o Amandi? Ili o tome kako se osjećaš? I meni je
nekoliko puta slomljeno srce. Razlaz s Keithom Corcoranom u srednjoj
gotovo me pokopao.«

Spustio je upravljač i pogledao je. »Kako si znala da voliš tatu?«

Jude je pitanje ugodno iznenadilo. Obično je takva pitanja izvlačila iz
sina. No možda odrasta ili ga je Amanda stvarno povrijedila.

Bilo je toliko toga što je mogla reći, toliko uspomena koje je mogla
podijeliti; da je razgovarala s Mijom, upravo bi to i učinila. Ali ovo je bio
Zach. Nije htjela upropastiti trenutak s previše priče.

»Prvi put kad sam ga ugledala, znala sam. Znam da zvuči suludo, ali

istina je. Kad mi je rekao da me voli, povjerovala sam mu, a nisam
vjerovala nikome još otkako mi je umro otac. Sve dok se nije pojavio
Miles… i vas dvoje, brinula sam se nisam li i sama poput moje majke.
Pretpostavljam da me vaš tata podsjetio kakav je ljubav osjećaj. Kad me
prvi put poljubio, zaplakala sam. Tada nisam znala zašto, ali sada znam.
Bila je to ljubav i ja sam bila izvan sebe od straha. Znala sam da više nikad
neću biti ista.« Nasmiješila se sinu, koji je, za promjenu, upijao svaku
njezinu riječ. »Jednog ćeš dana upoznati pravu djevojku, Zach. Obećavam.
Samo što ćeš tada biti odrastao muškarac, a ona odrasla žena, i kad je
poljubiš, znat ćeš da ti je mjesto uz nju.«

»I ona će zaplakati.«

»Budeš li imao sreće.«

***

Idućih dva tjedna Lexi je naučila čuvati tajnu. Dok je bila sa Zachom,
ljubav koju je osjećala obarala ju je s nogu; bila je poput vala koji bi je
neočekivano srušio na tlo, tako da nije znala što je gore, a što dolje.
Kasnije, kad bi se našla s Mijom, isto bi je tako pogodila grižnja savjesti.
Mia je znala da se sa Zachom nešto zbiva, ali nije joj palo na pamet da
rješenje zagonetke potraži kod Lexi.

To je bilo najgore od svega, iznevjereno povjerenje. Više je puta
Lexi zamalo izlanula istinu, očajnički čeznući za oprostom, ali nije to
učinila, nije otvorila srce najboljoj prijateljici. A zašto ne?

Zbog ljubavi. Zachu ništa nije mogla odbiti, bar se tako činilo, a on
nije bio spreman reći sestri za njih dvoje. Lexi čak nije bila sasvim sigurna
zbog čega; znala je samo da se Zach boji reći Miji, a ako se Zach bojao,
Lexi se bojala još više.

Svake večeri pokupio bi Lexi nakon posla pa bi otišli na »njihovu«
plažu. Ondje bi ležali na plavoj vunenoj dekici i razgovarali. Lexi mu je
pričala o svome djetinjstvu, kako je bilo odrastati s njezinom mamom,
kako je to biti zaboravljen i napušten. Zach je slušao i držao je za ruku i
rekao joj da je ona najsnažnija osoba koju poznaje. Pričao joj je o tome
kako sanja o studiju medicine i o roditeljskim očekivanjima koja mu
katkad mrve dušu.

Zvijezde iznad njih postale su njihov privatni svemir. Zach joj je
pokazivao zviježđa i pričao priče o svakome od njih: priče o bogovima i
čudovištima, o ljubavi i tragediji. Njegov glas u hladnoj tmini postao je

sigurna luka koju dotad nije poznavala; u njegovom je naručju otkrila mir.

Otkrila je njegovu stranu za koju nije ni slutila da postoji. Tako je duboko
sve proživljavao da se ponekad bojao vlastitih osjećaja i brinuo se da ne
razočara roditelje. Zbog njegove neočekivane nesigurnosti samo ga je još
više voljela.

Večeras su ležali jedno kraj drugoga i gledali golemi svemir iznad

sebe. Zagrlio ju je i okrenuo se na nju, prekrio je svojim tijelom. Utisnula
mu je dubok poljubac u koji je unijela i zadnji djelić svoga srca, kao da
pukom snagom svoje ljubavi može nekako stopiti njihove duše. Kad mu je
ruka kliznula ispod njezine košulje pa onda prošla duž njezina gola leđa,
nije ga zaustavila. Bilo je fantastično osjećati takve dodire.

Raskopčao joj je grudnjak. Osjetila je kako su meke košarice

spuznule s njezinih grudi, a onda i njegove ruke na njima.

Izvukla se u stranu, izmigoljila ispod njega. Teško dišući, žudeći za
njegovim dodirom, ležala je ondje.

»Lex? Jesam li učinio nešto pogrešno?«

Okrenula se prema njemu. Na mjesečini je bio tako zgodan da je
teško disala od želje za njime. No previše je puta vidjela kako njezina

majka daje svoje tijelo da bi sa svojim vlastitim bila tako nehajna.
Uspravila se, spustila na pete i pognula glavu. Je li to ljubav činila ljudima,
iscijedila ih i ispraznila, tako da od njih ne bi ostalo ništa osim žudnje?
Ako je tako, kako će ona to preživjeti? »Što radiš sa mnom, Zach?«

»Kako to misliš?«

Lexi je skupila svu hrabrost. Ako je od majke nešto naučila, onda je
to da u mraku ne raste ništa dobro. »Ne želim biti tvoja tajna, Zach. Ako
me se sramiš…«

»Sramim? Zar to misliš?«

»Ne želiš reći za nas Miji… ni roditeljima.«

Odmahnuo je glavom. »Ah, Lex… volim te. Zar ne znaš?«

»Ozbiljno?«

Uzdahnuo je i nešto u njegovu uzdahu podsjetilo ju je na to koliko je
oštećena, koliko je sigurna da je nitko ne može voljeti. »Ne znaš kako je to
imati blizanku. Volim Miju, ali želim da ti budeš moja. A mama uskače u
moj život kao u bazen. Imat će jasan stav o ovome, vjeruj mi.««

»I ja tebe volim, Zach. Toliko da ne mogu vjerovati. Ali ne mogu biti

samo tvoja. Mia mi je najbolja prijateljica. Moramo joj reći. I vaši roditelji
su mi važni. Bitno mi je da me vole.«

»Znam. Ali ne želim povrijediti Miju. Pomisli li da sam joj te
ukrao…«

»Mogu biti i tvoja i njezina«, ozbiljno reče Lexi. »Već jesam.«

Još ju je jednom poljubio, primio za ruku i povukao na noge. U tišini
koja je odjednom bila nekako zlokobna složili su dekicu i stajali pod
zvijezdama gledajući se. Teret njihove odluke bio je nepodnošljivo težak i
Lexi je gotovo poželjela povući se, reći, Neka to još malo bude tajna. Što
ako ga izgubi zbog toga? Nije se zavaravala. Bilo je moguće. Bude li Zach
morao birati između Lexi i svoje obitelji, izbor je jasan. Uvijek bi odabrao
Miju, koja je bila dio njega kao i zelena nijansa njegovih očiju. Spona
među blizancima bila je snažna. Prošle se godine Zach ozlijedio na

nogometu i Mia je to odmah znala, osjetila je bratovu bol.

»Sutra«, rekao je.

»Što ako…«

»Ne govori to. Shvatit će. Mora.«

***

Dok je Lexi sljedećega dana sjedila na nastavi i slušala jednog
nastavnika za drugim kako monotono govori, mislila je samo na to kako će
Miji reći istinu. Neprekidno je zamišljala njihov razgovor, bruseći svaku
pokajničku riječ poput kamena. Unatoč tome, kad je zvono označilo kraj
zadnjega sata, osjetila je neodoljivu želju da jednostavno pobjegne.

Što ako joj Mia ne oprosti? Lexi bi mogla izgubiti sve što joj je bilo
važno.

Da je barem odmah postupila ispravno i rekla istinu. Barem je ona
trebala biti pametnija. Majka ju je othranila lažima; poznavala je gorak

okus koji su ostavljale u ustima.

Nakon sata priključila se moru mladih na hodniku. S obje su se
strane otvarali i zatvarali ormarići; učenici su se smijali, razgovarali,
naguravali se. Mia ju je čekala ispred učionice u kojoj je imala zadnji sat.

Zajedno su krenule prema stijegu.

Zach je prišao Lexi i prebacio ruku preko njezina ramena kao da to
ništa ne znači, no cijelo je njezino tijelo oživjelo. Bila je osjetljiva i na
najmanji njegov pokret: udah, pramen kose koji bi mu pao preko očiju, prst

kojim ju je milovao po nadlaktici.

Odmaknula se. Trebao je to biti ležeran pomak, ali pretjerala je,
zateturala i zabila se u Miju.

»Hej«, smijući se reče Mia. »Tek si naučila hodati?«

Lexi je pogledala najbolju prijateljicu. »Moram razgovarati s
tobom.« Nije se usudila pogledati Zacha, no osjećala je njegov pogled na
sebi, vruć kao dodir. »Nasamo.«

»I ja«, reče Zach.

Mia je slegnula ramenima. Na licu joj se nije nazreo ni trag
zabrinutosti. Zašto i bi? Vjerovala je njima dvoma više nego bilo kome na
svijetu. Mia je krenula prva, prema maloj tratini pored upravne zgrade,
nedaleko od stabla pod kojim je prvoga dana škole upoznala Lexi.
»Dobro«, reče Mia. »Što je?«

Lexi nije mogla progovoriti. Odjednom se osjetila razotkriveno, kao
lažljivica. Sad će izgubiti najbolju prijateljicu. Možda i dečka kojeg je
voljela.

Zach je posegnuo i primio Lexi za ruku. »Htjeli smo ti reći da smo
zajedno.«

»Ma daj. Pa vidim.« Mia je ponovno pogledala prema nizu autobusa.
»Vidite li Tya?«

»Zajedno smo«, ponovio je Zach.

Mia se polako okrenula, pogledala ih, ovaj put namrštena. »Zajedno?
Spetljali ste se? Vas dvoje?«

Lexi je kimnula glavom.

Iz Mijina lica nestala je i posljednja kap krvi. »Otkad?«

»Skoro me poljubila nakon tuluma kod Eisnera«, reče Zach.

»Otad su prošli tjedni«, reče Mia. »Lexi bi mi rekla. Zar ne, Lexster?
Sve mi kažeš.«

»Sve osim ovoga«, priznala je Lexi. »Mislila sam da se to nikad neće
dogoditi. Zacha sam upoznala prvi dan škole — čak i prije nego tebe — i
mislila sam… Ne, uopće nisam to htjela reći. Oduvijek mi se sviđa, o tome
je riječ, a mislila sam da nema šanse da i on osjeća isto. Hoću reći… on je
Zach, a ja sam… ja. I nisam ti rekla jer nisam htjela da misliš… da sam
jedna od cura koje koriste tebe da bi došle do njega. Kao Haley. Ovo nije

tako.«

»Nije?« reče Mia drhtavim usnama. »A zašto nije?«

»Volim je, Me-my«, reče Zach. »A volim i tebe.«

»V-voliš? Znači, cijelo ovo vrijeme sastajali ste se meni iza leđa? Sto
puta sam pitala Zacha što nije u redu, a on je samo govorio da nije ništa. Ni
jedno od vas dvoje ništa nije reklo. Jeste li mi se cijelo vrijeme smijali?«
pogođeno je pitala Mia.

»Nismo«, reče Zach. »Daj, poznaješ nas, znaš da nismo takvi.«

»Poznajem li vas doista? Oboje ste lažljivci.« Mijine oči napunile su
se suzama. Okrenula se na peti i otrčala prema nizu školskih autobusa i
ušla u jedan trenutak prije nego što su se vrata zatvorila.

Lexi je vidjela Miju u autobusu. Zurila je u njih kroz zamagljeni
prozor, blijedoga lica oblivena suzama i dlana pritisnuta na staklo.

Zach je zagrlio Lexi. »U redu je, Lex. Pomirit će se s time.
Obećavam.«

»A što ako ne bude tako?« prošaptala je Lexi. »Što ako mi nikad ne
oprosti?«

***

Sljedećih nekoliko sati Lexi je sjedila sama u svojoj sobi i zamišljala
budućnost bez Mijina prijateljstva.

Da, voljela je Zacha. Dušom i srcem, ali Miju nije voljela ništa
manje. Bio je to drugačiji osjećaj, zaokruženiji, mekši i ugodniji, možda i
pouzdaniji. Jedino je znala da nikad ne bi mogla zamijeniti jedan za drugi.
Bilo bi to kao da mora birati između zraka i vode. Za preživljavanje je
trebala oboje.

Nije to smjela zatajiti prijateljici. Trebala je odmah postupiti
ispravno — da je to učinila, sad se sve ovo ne bi događalo. Bila je to
univerzalna istina koju je trebala naučiti već u djetinjstvu. Uvijek u startu
postupi ispravno. Umjesto toga, ona je postupila pogrešno i povrijedila
najbolju prijateljicu.

Znala je što mora učiniti. Izašla je iz svoje malene, uredne sobe te niz
uski hodnik otišla do dnevnoga boravka, u kojem je Eva sjedila i gledala
televiziju.

»Mogu li do Mije?« pitala je Lexi.

»U ovo doba? Preko tjedna?«

»Važno je«, reče Lexi. Nije znala što će ako je teta ne pusti.

Eva ju je pogledala. »Je li riječ o onom tvom dečku?«

Lexi je kimnula glavom.

»Postupit ćeš ispravno?«

Lexi je ponovno kimnula. Shvatila je da je Eva cijelo vrijeme znala
što se zbiva i preplavio ju je sram. »Moram Miji reći istinu.«

»Istina je uvijek dobra.« Eva je odložila daljinski. Smiješak je
naglasio bore na njezinu umornom licu. »Dobra si djevojka, Lexi.«

Lexi se grozno osjećala zbog tih Evinih riječi. U zadnje vrijeme nije
bila dobra djevojka. Progutala je knedlu, kratko se, gotovo očajnički,
osmjehnula, a onda izašla iz kuće.

Dok si trepnuo okom, okružni autobus iskrcao ju je na Noćnoj cesti.
Prehodala je posljednjih stotinjak metara do kuće Farradaya, jarko
osvijetljene te mračne jesenske noći. Prošla je kroz pažljivo uređen vrt i
popela se do ulaznih vrata. Na trenutak je oklijevala, a zatim pozvonila.

Prošlo je nekoliko beskrajnih minuta; naposljetku je Zach otvorio.
»Lex«, rekao je. Izgledao je slomljeno. »Ne želi razgovarati sa mnom.«

»Jesu li vam roditelji kod kuće?«

Odmahnuo je glavom. »Ona je gore.«

Lexi je kimnula i prošle pored njega te krenula na kat. Stigavši do
Mijine sobe, nije ni pokucala, samo je gurnula vrata i ušla. Mia je stajala
pored velikog ovalnog zrcala. Čak i na prigušenom svjetlu Lexi je vidjela
koliko su je ona i Zach povrijedili. »Mia«, reče Lexi krećući prema njoj.
Osjetila je kako joj se Zach primaknuo s leđa.

»Vjerovala sam ti«, drhtavim usnama reče Mia.

Lexi bi se radije bila suočila s gnjevom, s vikom — sve bi bilo bolje
od Mijina tihog očaja. »Mia, nikad nisam imala bolju prijateljicu od tebe.
Volim te kao sestru i žao mi je ako sam te povrijedila.«

»Jesi. Oboje ste me povrijedili.«

»Znam. Ali želim da znaš koliko si mi bitna. Nikad mi nitko nije bio
toliko bitan. Moraš mi vjerovati. Ako želiš da prekinem s njime, učinit ću
to…«

»Ne govori tako«, reče Zach i zakorači prema njoj.

Lexi ga je ignorirala. Ustrajno je zurila u Miju. »Prekinut ću s njim,
ozbiljno. Ali ne mogu ga prestati voljeti. Ne znam kako. Trebala sam ti to
odavno reći.«

Mia je otrla oči. »Uvijek ste se nekako čudno gledali. Mislila sam da
umišljam… zbog Haley.« Teško je uzdahnula. »Znam što ja osjećam
prema Tyleru. Ako je tako…«

»Tako je«, ozbiljno reče Lexi.

»Obećavaš da me nećeš napucati zbog njega?« upita Mia.

Lexi to nije bilo teško obećati. Pustila je Zachovu ruku i primakla se
Miji. »Obećavam. I nikad ti više neću lagati. Kunem se.«

»A ako ti slomi srce«, mirnim će glasom Mia, »i dalje ćeš mi biti
najbolja prijateljica? Jer tada ću ti trebati.«

»Uvijek ćeš mi trebati«, reče Lexi. »Umrla bih kad više ne bih smjela
dolaziti ovamo. Ozbiljno. Što god bilo sa Zachom i sa mnom, nas dvije
uvijek ćemo biti najbolje frendice.« Koraknula je bliže. »Reci da ti naša
veza ne smeta. Molim te, Mia.«

Mia je šmrcnula. Lexi je željela da joj se prijateljica nasmiješi, no
možda je previše očekivala. »Bojim se«, reče Mia.

»Znam«, reče Lexi. »Ali, premda zvuči ludo, možeš mi vjerovati.«

»Možeš vjerovati nama«, dodao je Zach.

»Ljudi, želim da budete sretni«, naposljetku će Mia. »Kakva bih
osoba bila kad to ne bih željela? Volim vas oboje.«

»I mi volimo tebe«, reče Lexi. Bila je to istina; istinski je voljela
Miju. Njezina je najbolja prijateljica bila prava lavica, što je sad ponovno
dokazala. Bila je povrijeđena — lagalo joj je dvoje ljudi kojima je najviše
vjerovala — a ipak je nepokolebljivo stajala ondje, pokušavala se
nasmiješiti i pokazivala da joj je stalo do njihove sreće.

»Nas ćemo troje zajedno provesti završni razred«, reče Zach, čije je
olakšanje bilo jasno vidljivo. »Nije li to zakon?«

»Na tvom mjestu ne bih još slavila« reče Mia gledajući brata. »Sutra
moramo reći mami.«

»Bit će joj svejedno, zar ne?« mršteći se upita Lexi. »Mislim, draga
sam joj.«

Mia se napokon nasmiješila. »Šališ se? Mami ništa nije svejedno.«

***

Sljedeće je večeri u šest navečer u školskoj knjižnici održan
roditeljski sastanak s temom »Putovanje kroz završni razred«. Većina

roditelja s otoka se pojavila.

»Svi znamo kako je Pine Island poseban«, sa svoga mjesta za

glavnim stolom oglasio se policajac Roy Avery. »Poznajem mnogo
ovogodišnjih maturanata — moj najmlađi sin maturirao je pretprošle
godine — i pratim ovu generaciju od dječje lige do upisa na fakultet. Vidio
sam kako ih štitite auto sjedalicama, zaštitnim kacigama i zračnim
jastucima. Neki od vas možda misle da je najveća opasnost koja im prijeti
da se neće upisati na fakultet, no postoji i veća prijetnja: neki od vas

poznaju je i predobro, a neki nimalo.

»Tulumi. Neki od vas misle da ovaj otok štiti vašu djecu, da su ovdje

daleko od opasnosti velegrada. No opasnost je prisutna i ovdje. U svakoj je
praznoj kući i na svakom osamljenom dijelu plaže. U bocama piva i ruma.
Svake godine otprilike u ovo doba maturanti se počinju osjećati nemirno i

besmrtno. Stoga pripazite na svoju djecu. Ne dopustite da vas nadmudre.
Dajte im do znanja koliko tulumarenje može biti opasno.«

Kad su krenula pitanja iz publike, Jude je gledala ta poznata lica.

Vozila se s mnogima od tih žena; tijekom godina zajedno su se
smrzavale na utakmicama, ukrašavale sportske dvorane za plesove,
pomagale učiteljicama. Udružile su snage da svoju djecu podignu u

sigurnoj zajednici. Sad se pojavio novi neprijatelj: alkohol. Nije nimalo
sumnjala da će se majčinska patrola ponovno okupiti i budno motriti gdje

se skriva potencijalna nevolja.

Kad se policajac Avery vratio na svoje mjesto, Jude je ustala. »Hvala
policajcu Averyju na tom važnom upozorenju. I hvala Ann Morford na
upućenom predavanju o prijavama na fakultet. Sigurno ćemo vam svi
kucati na vrata s još više pitanja kako se rokovi za prijavu budu bližili. A
sada, kao voditeljica Vijeća roditelja, imam čast govoriti o nečem
zabavnom. Proslavi mature. Kao što većina vas zna, Pine Island trudi se
spriječiti vožnju u pijanom stanju nakon slavlja. Stoga za naše maturante
planiramo zabavnu večer. Odmah nakon ceremonije odlaze autobusom.
Kući se vraćaju idućega jutra u šest. Ovogodišnje slavlje zvuči sjajno…«

Idućih nekoliko minuta Jude je izlagala plan koji je smislila sa
svojim odborom. Budući da je to bio Pine Island, na kojem svatko ima
svoje mišljenje, idućih je deset minuta odgovarala na pitanja, a onda je

poslala papir na koji su se mogli zapisati dobrovoljci za dežurstvo na
maturalnoj večeri. Nakon toga priključila se svojoj najboljoj prijateljici
Molly i zajedno su, u masi roditelja, izašle iz školske dvorane. Kao i
uvijek, Molly je bila odjevena u nemarno elegantnom stilu — traperice
niskog struka, bijela strukirana muška košulja i ogrlica od tucanog bakra i
tirkiza. Njezina kosa, kratko ošišana i ove godine obojena platinasto,
naglašavala joj je tamne oči i spreman osmijeh. Ona i Jude sprijateljile su
se prije više od deset godina. Mollyn sin Bryson bio je vršnjak blizanaca pa
su se Molly i Jude stalno susretale — na školskim događanjima, izletima,
rođendanima. Otad su bile prijateljice; Jude je mislila da ne bi preživjela
one gadne više razrede osnovne škole da nije bilo Molly i njihovih
četvrtaka uz margarite.

Zajedno su izašle u hladnu večer. Jude se upravo spremala nešto reći
Molly kad je čula:

»Maturalna zvuči super.«

Jude se okrenula i ugledala Julie Williams pored sebe. »Bok, Julie.«

»Nadam se da je Zachu bolje«, reče Julie dok je zakopčavala kaput.

Jude je prekopavala nered u svojoj torbici pokušavajući pronaći
ključeve automobila. »Kako to misliš?«

»Marsh mi je rekao da je uganuo gležanj. Gotovo cijeli tjedan nije

bio na treningu.«

Jude je zastala i okrenula se. »Zach nije išao na trening? Zbog
gležnja?«

»Ajoj«, tiho reče Molly.

»Cijeli tjedan«, reče Julie.

»Mislim da mu je sad bolje«, mirnim glasom reče Jude. »Zapravo
sam sigurna da jest. Reci treneru da će sutra doći na trening.«

»Marshu će biti drago kad to čuje«, reče Julie. »A ja sam se zapisala
za dežurstvo na maturalnoj. Ako ti mogu još kako pomoći, reci.«

Jude je odsutno kimnula. Zapravo uopće nije slušala. Stežući
ključeve, odlučno je prošla kroz gomilu ljudi, izbjegavajući poglede ljudi
oko sebe. Kad su došle do automobila, Molly je zastala pored nje.
»Pretpostavljam da Zach nije uganuo gležanj.«

»Lažljivo malo govno«, reče Jude. »Svaki je dan dolazio s treninga,
točno na vrijeme. Čak mu je kosa bila vlažna.«

»Što je onda radio?« upita Molly.

»To bih i ja voljela znati.« Na silu se osmjehnula. »Ručak sutra?«

»Naravno. Želim čuti ekskluzivne vijesti.«

Jude je kimnula i ušla u auto. Cijelim putem kući razgovarala je sa
samom sobom, vježbajući razgovor koji će voditi sa Zachom.

Ušavši u kuću, nazvala je Zacha na mobitel; nije se javio pa mu je
ostavila poruku. Zatim je počela nervozno koračati. Trebala je djecu
natjerati da večeras ostanu kod kuće i svi zajedno večeraju.

U to doba večeri, kroz prozor se gotovo ništa nije vidjelo. Tamno
nebo nadvilo se nad crno more. Tek je nekoliko svjetala provirivalo tu i
tamo na suprotnoj obali. Svjetiljka na njezinu trijemu bacala je narančasto
svjetlo; Jude je ugledala bundevu sa svojim likom zarobljenu u staklu.

Stajala je ondje, lupkala nogom i zurila u vlastiti odraz kad su
blizanci navalili kroz ulazna vrata poput pljačkaša banaka, gurajući se i
nadvikujući.

»Zachary, moram razgovarati s tobom«, reče Jude.

Naglo su stali i savršeno usklađeno podigli pogled.

»Ha?« reče Zach pokazujući svoje nenadmašno umijeće govorenja
engleskoga jezika.

Jude je pokazala kutnu garnituru u dnevnom boravku. »Odmah.«

Zach se sporo pomaknuo, a onda se poput sirupa razlio po debelo
podstavljenom kauču. »Što je?« Oči su mu se već suzile, već je prekrižio
ruke. Pramen plave kose sakrio mu je jedno zeleno oko.

Mia se strovalila pored njega.

»Ti možeš ići, Mia«, reče Jude glasom koji nije dopuštao neposluh.

»Mama, molim te…«

»Idi«, ponovila je Jude.

Dramatično uzdahnuvši, Mia je ustala i ljutito izjurila iz sobe. Jude je
sumnjala da je otišla jako daleko; vjerojatno je prisluškivala iz predsoblja.

Jude je sjela na stolac preko puta Zacha. »Što mi imaš za reći,
Zachary?«

»Kako to misliš?« pitao je ne gledajući je u oči. »Otišli smo na pizzu.
Ti si večeras imala onaj roditeljski. Rekla si nam da jedemo vani. Čak nije

ni kasno.«
»Sad nije riječ o tome što ste jeli. Imaš mi nešto za reći i oboje to

znamo«, oštro će Jude.
»Misliš na nogomet«, reče Zach. Zvučao je očajno, ali i oprezno.

»Trener te nazvao.«
»Na ovolicnom otoku? Misliš da tako doznajem stvari? Ma daj,

Zach. A što bi mi trener Williams rekao da me stvarno nazvao?«
»Da pet dana nisam došao na trening.«
»Ozlijeđen si, čujem. Čudno kako nisam primijetila da šepaš.«

Slegnuo je ramenima umjesto odgovora.

»Lagao si mi.«
»Strogo gledano, nisam rekao…«
»Ne trudi se, Zach. Neće ti pomoći. Zašto nisi išao na trening?«

Mia se vratila u sobu i sjela pored brata. Primila ga je za ruku. »Reci
joj«, tiho je rekla. »Namjeravali smo ti reći večeras kad dođeš kući.
Ozbiljno, mama.«

Jude je prekrižila ruke i zavalila se u stolac, čekajući. Nije imalo
smisla što je otjerala Miju. Nije se trebala zamarati time. »Da, molim te,
Zach. Prosvijetli me.«

»Bio sam s Lexi.«
»Kako to misliš?« pitala je Jude.

»Zaljubljen sam u nju«, odgovorio je.

Zaljubljen. U Lexi.
Među svim izlikama koje je zamišljala, ta joj uopće nije pala na
pamet. Zach je bio zaljubljen u najbolju prijateljicu svoje sestre.
Jude je pogledala Miju, koja se nije smiješila, ali nije izgledala ni
ljutito. »Mia?«
»U redu je, madre«, reče.
Jude nije znala što da kaže; njezini blizanci, tako slični da se činilo
da dišu udvoje, sjedili su nagnuti pod istim kutom, izgledali nekako
zabrinuto, ali i prkosno, i čekali da čuju njezinu reakciju na tu vijest.
Skrivali su to od nje, što ju je malo boljelo. »Koliko dugo?«
»Nekoliko tjedana«, reče Zach.

Mia se na to trznula; Jude je primijetila da ju je bratova veza s
njezinom prijateljicom povrijedila, barem malo.

Jude je konačno izdahnula. Ovo bi mogla biti katastrofa. Što će se
dogoditi ako — kad — Zach prekine s Lexi? Što ako Lexi ne bude više
htjela dolaziti? Miji bi se srce slomilo.

Pažljivo je birala riječi. »Razumije se, Zach, da ti neću ja određivati s
kim ćeš hodati. Ali Lexi nam je svima važna. Ne smiješ zaboraviti da je
bila Mijina najbolja prijateljica prije nego što si ti prohodao s njom i da će
ostati Mijina najbolja prijateljica kad vaša veza završi. I još nešto: u našoj
obitelji nema tajni. To dobro znaš. U redu?«

»U redu«, vedro se nasmiješio. Kao i obično, očekivao je da će biti
po njegovom.

»A što se tiče treninga, odsad ćeš na vrijeme dolaziti na svaki. Uz to,
na tjedan dana ostaješ bez auta. Ne volim kad mi se laže.«

Zachov osmijeh je izblijedio. »To je nizak udarac.«

»Kao i laganje«, reče Jude.

Kroz prozor dnevnoga boravka bljesnuli su farovi automobila i na
trenutak osvijetlili Zacha i Miju.

Ulazna vrata su se otvorila i u kuću je ušao Miles, s jaknom
prebačenom preko ramena i romanom ispod ruke. Došao je iza kamina i
ugledao ih kako stoje u tišini. Prepoznao je nevolju i namrštio se. »Što se
zbiva?«

»Ništa«, reče Zach. Pogledao je Miju i trznuo glavom. Potrčali su
uza stube i nestali.

»Što je ovo bilo?« upita Miles bacajući svoju sportsku jaknu na kauč.
Otišao je do elegantnog, zrcalima prekrivenog šanka u kutu sobe. Trenutak
kasnije pružio je Jude čašu bijelog vina.

»Zach ima curu«, reče Jude, zahvalna na vinu.

»Opet?«, reče Miles. »Bogme je brz.«

»Hoda s Lexi.«

Miles je na trenutak razmišljao o tome. »Hm. Dobro.«

»Ne. Nije dobro. Markirao je s treninga.«

Miles je sjeo pored nje. »Siguran sam da si ga podvrgla jednom od
onih svojih razgovora kojima ih pokušavaš preobratiti. Sutra će se vratiti u

normalu.«

»Ali zašto je uopće pobjegao iz normale? Zach od prvog srednje
mijenja cure svaki mjesec. Koliko ja znam, nikad nije markirao da bi bio s
curom. Lexi je zacijelo posebna. Čak je rekao da je zaljubljen.«

»Hmmm.«

Snažno se ugrizla za usnu. »Vidim probleme, Milese. Lexi je
praktički član obitelji. A ljubomora može biti strašna — sjećaš se kako su
se tukli za figuricu Kapetana Kuke?«

»Figurica Kapetana Kuke. Zafrkavaš me?«

Pogledala ga je. »Ovo je osjetljiva situacija. Mnogo toga može poći
po zlu.«

Nasmiješio se, pomalo joj dajući za pravo. »To je ono što volim kod
tebe, Jude.«

»Što?«

»To što vidiš mračnu stranu svega«, našalio se.

»Ali…«

»Tek su prohodali. A da malo pričekaš sa zračnim napadom?«

Jude se na to nasmiješila. Znala je da Miles ima pravo — preburno je
reagirala. Ipak, bila je istina da je s tom mladom vezom mnogo toga moglo
poći po zlu. Moglo bi biti slomljenih srca. Međutim, sad ništa nije mogla
poduzeti. Prišla je mužu, zagrlila ga i pogledala u lice. »Nisi ni od kakve
pomoći.«

SEDAM

Kad se idućega jutra Jude probudila, dan je bio svjež i iznenađujuće
sunčan. Dok se Miles tuširao i odijevao za posao, stajala je pored prozora
svoje spavaće sobe, pijuckala kavu i razmišljala kako da uljepša rubove
svoga vrta. Linije nisu bile dovoljno jasne, a nije bila zadovoljna ni s
osvjetljenjem. Šteta što to nije primijetila u rujnu. Sad je bila jesen, kišno
doba godine, i za rad u vrtu trebala je dihalicu i ronilačku masku.

Miles joj je prišao s leđa, uhvatio njezinu šalicu kave i otpio gutljaj, a
onda joj je vratio. »Da pogodim: ne sviđaju ti se ruže koje si posadila
prošli tjedan. Misliš da bi azaleje bile bolje.«

Privila se uz njega. »Rugaš mi se.«

»Nipošto. Što ćeš danas?«

»Ručati s majkom.«

Sagnuo se i poljubio je u obraz. »Nemoj joj dopustiti da te
maltretira.«

»Da, naravno. Samo moram preživjeti.« Nasmiješila mu se, otišla u
kupaonicu i istuširala se. Nakon toga poljubila je Milesa, koji je odlazio na
posao, i započela dan. Sazvala je djecu na doručak, počistila kuhinju za
njima te ih uz zagrljaje i poljupce poslala u školu.

Jedan sat nakon njih i sama je izašla iz kuće. Odnijela je Milesova
odijela na kemijsko čišćenje, uzela neke papire od savjetnika za upise na
fakultet kojega je unajmila, otišla na manikuru, vratila posuđene filmove te
navratila u trgovinu živežnim namirnicama da naruči svježu, organski
uzgojenu puricu za Dan zahvalnosti.

Budući da je na otoku morala toliko toga obaviti, na trajekt je stigla
za dlaku i ukrcala se bez čekanja. Prelazak preko kanala trajao je ni
četrdeset minuta. U centru Seattlea pronašla je parkirališno mjesto
nekoliko ulica od galerije i na odredište stigla u točno dvanaest sati i šest
minuta. Samo je nekoliko minuta kasnila.

Na pločniku ispred galerije ispravila se, izravnala kralježnicu i
podigla glavu, poput boksača koji se sprema za borbu s krupnijim
protivnikom. Odjevena u sivosmeđe vunene hlače i bež dolčevitu od
kašmira, znala je da izgleda dobro — ali je li to bilo dovoljno dobro za

kritično oko njezine majke?

Uzdahnula je na tu pomisao. Bila je smiješna sva ta briga za majčino
mišljenje. Sâm Bog je znao da Caroline ne mari za Judeino mišljenje.
Namjestila je torbicu na rame i krenula prema galeriji. Na zidu zgrade
diskretan joj je znak zaželio dobrodošlicu u JACE.

Ušla je unutra. Bio je to velik prostor, ciglenih zidova isprekidanih
velikim višestrukim prozorima. Predivne su se slike nizale po zidovima,
precizno osvijetljene. Kao i uvijek, radovi su zračili nekom tugom zbog
koje se Jude morala namrštiti. Sve je bilo zeleno, smeđe i sivo.

»Judith«, reče njezina majka prilazeći joj. Bila je odjevena u uske
crne hlače i ružičastu svilenu bluzu. Predivna kamena ogrlica isticala je
njezine zelene oči. »Očekivala sam te prije nekoliko minuta.«

»Promet.«

»Naravno.« Majčin osmijeh bio je trpak. »Mislila sam da bismo
danas mogle ručati na otvorenom. Neočekivano je krasan dan.« Nije čekala
odgovor, već je kroz galeriju odvela Jude na krov s pogledom na ulicu
Alaskan Way. Elliott Bay i Pine Island blistali su na blijedom jesenjem
suncu. Veliki, podšišani zimzeleni grmičci rasli su u golemim loncima od
terakote. Stol je već bio postavljen: srebrni pribor za jelo i kristalne čaše.
Sve je bilo savršeno, kao i obično. Krasno, kao što bi njezina majka rekla.

Jude je sjela i privukla stolac blizu stola.

Majka je natočila dvije čaše vina, a onda sjela preko puta Jude.
»Onda«, reče podižući srebrni poklopac i poslužujući salatu niçoise, »čime
se baviš ovih dana?«

»Klinci su maturanti. To mi zadaje poprilično posla.«

»Naravno. Što ćeš raditi kad odu na studij?«

Majčina ju je opaska uznemirila. »Našla sam napredni vrtlarski tečaj
koji mi se čini zanimljiv«, rekla je. Čula je — i mrzila — anemični ton
svoga glasa. U zadnje se vrijeme pitala istu stvar. Što će raditi kad joj djeca
odu?

Majka ju je pogledala. »Bi li došlo u obzir da postaneš voditeljica
JACE-a?«

»Molim?«

»Galerije. Ja starim. Većina mojih prijatelja odavno je u mirovini. Ti
imaš dobro oko za talente.«

»Ali… galerija je tvoj život.«

»Je li zaista?« majka je otpila gutljaj vina. »Valjda jest. Zašto ne bi

mogla biti i tvoj?«

Jude je razmislila. Godinama je gledala kako se majka bavi galerijom
i zanemaruje sve drugo u životu. Čak je odustala od slikanja. Ništa joj nije
bilo važno osim umjetnika koje je birala i njihovih djela. Bio je to isprazan
život. A bio je tu i pravi problem: njezina majka nikad neće prestati raditi,
a pomisao na zajednički rad užasavala je Jude. Nisu iskreno porazgovarale
više od trideset godina. »Ne bih rekla.«

Majka je spustila čašu. »Smijem li pitati zašto ne?«

»Ne mogu zamisliti da zajedno radimo. A nipošto ne mogu zamisliti
da ti odeš u mirovinu, majko. Što bi radila?«

Majka je odvratila pogled, bacila ga na zaljev, gdje je neki čamac

uplovljavao u marinu. »Ne znam.«

Prvi put nakon mnogo godina Jude je osjetila da ima nešto
zajedničko sa svojom majkom. Objema su predstojale životne promjene,
prirodne posljedice starenja. Jedina je razlika bila u tome što je Jude bila
okružena voljenim osobama. U tom je pogledu njezina majka bila
utjelovljeno upozorenje. »Nikad nećeš prestati raditi«, rekla je.

»Imaš pravo, naravno. A sad jedimo. Imam još samo četrdeset
minuta. Stvarno, Judith, trebala bi se potruditi da ne kasniš na naše
ručkove…«

Idućih su četrdeset i pet minuta provele u mučnom čavrljanju; ni
jedna zapravo nije slušala drugu. Nakon svakog komentara slijedila je duga
šutnja, a Jude se u toj tišini prečesto sjećala svoga samotnog djetinjstva.
Godina koje je provela čekajući nježnu riječ od ove žene. Kad je ručak
napokon završio, Jude se pozdravila s majkom i otišla iz galerije.

Zastala je na ulici, neočekivano uznemirena. Majka ju je pogodila u
živac s onim, Što ćeš raditi?; Jude je uzrujavalo što joj je uopće stalo do
majčinih riječi. Krenula je niz prometnu ulicu prema automobilu. Bila je
već posve blizu kad je bacila letimičan pogled u jedan izlog i stala.

Ondje je, u staklenom ormariću, bio izložen predivan zlatni prsten.

Ušla je unutra i pomnije ga promotrila. Bio je zadivljujući: savršena
kombinacija neobičnog i profinjenog, modernog i vječitog. Bio je malčice
asimetričan i na gornjem je rubu završavao trokutastim preklopom.

Umjetnik je zacijelo nekako omotao zagrijani metal oko kalupa, a zatim ga
malo zakrenuo, tek toliko da široki obruč dobije zabavni repić. Ni prazni
držač za dragi kamen nije bio točno u sredini.

Jude je podigla pogled. Odmah se, gotovo nečujno, s drugog kraja
zlatarnice pojavila starija žena s elegantnom frizurom i graciozno stala iza
tezge. »Jeste li nešto našli?«

Jude je pokazala prsten.

»Ah. Izuzetan je.« Trgovkinja je otključala stakleni ormarić i izvadila
prsten. »Basrahov je. Unikat.« Pružila ga je Jude, koja ga je nataknula na
kažiprst.

»Bio bi predivan maturalni dar za moju kćer. Koji biste mi kamen
predložili da umetnem?«

Žena se namrštila razmišljajući. »Znate, ja nemam djece, ali da kćeri
kupujem ovakav prsten, mislim da bih htjela i nju uključiti. Možda biste
kamen mogle izabrati zajedno.«

Jude se oduševila prijedlogom. »Koliko stoji?«

»Šesto pedeset dolara«, odgovori trgovkinja.

»Ajoj.«

»Možda da pogledate nešto drugo…«

»Ne. Taj prsten želim. I biste li mi mogli pokazati ručne satove? Za
mog sina…«

Jude je u zlatarnici provela još pola sata, odlučila što želi ugravirati
na darove, a onda platila i otišla.

Odvezla se u luku i uhvatila trajekt u tri. Malo prije četiri bila je na
Pine Islandu i skretala na Noćnu cestu.

Kod kuće je zatekla Miju za stolom u blagovaonici. Sjedila je pred
rasklopljenim prijenosnim računalom i gledala nešto.

»Očajno sam glumatala u Našem gradu«, očajno reče Mia. »Zašto mi
nitko nije rekao? Ovi na USC-u će se zgroziti.«

Jude je prišla Miji. »Stavi Tramvaj, onaj prizor kad si na balkonu. To
će ih oduševiti.«

Mia je izvadila CD iz računala i stavila drugi.

»Kako je bilo u školi?«

Mia je slegnula ramenima. »Kod profesorice Rondle pisali smo
nenajavljeni ispit. Bezveze. I rekli su nam koju ćemo predstavu pripremati

za zimu. Romea i Juliju, ali s radnjom postavljenom u vrijeme
Vijetnamskog rata. Mogla bih dobiti glavnu ulogu, što je super. Zach će
nakon treninga odvesti Lexi kući, ali doći će na večeru.«

Jude je Miju nježno masirala po leđima. »Što misliš o Zachovoj i

Lexinoj vezi?«

»Sigurno si skoro umrla suzdržavajući se da me ne pitaš već ranije.«

Jude se nasmiješila. »Malo.«

Mia je podigla pogled. »Plaši me… ali valjda nekako i veseli.«

Jude se sjetila svoje kćeri prije prijateljstva s Lexi, kad je Mia bila
poput preplašene, osjetljive kornjače koja je glavu stalno držala uvučenu u

oklop. Jedini su joj prijatelji bili likovi iz knjiga. Lexi je to promijenila.
»Što god se dogodilo, ti i Lexi morate uvijek biti iskrene jedna prema

drugoj. Morate ostati prijateljice.«

»Kad Zach prekine s njom. To misliš.«

»Samo hoću reći…«

»I sama sam pomislila na to, vjeruj mi. Ali… mislim da mu se ona
stvarno sviđa. Stalno govori o njoj.

Jude je stajala još trenutak, pokušavajući se odlučiti kako najbolje
spomenuti drugu stvar koja ju je mučila. Naposljetku je odlučila
jednostavno reći što ima. »Još nešto…«

»Što? Opet ćeš me pitati spavam li s Tylerom? Ne spavam.« Mia se

nasmijala.

»Sjećam se kad sam se prvi put zaljubila. U Keitha Corcorana. Bila

sam maturantica. Kao i ti sad. Dok me Keith nije poljubio, nisam znala da
je zaljubljenost kao da te nosi vodopad i padaš u toplu vodu.« Slegnula je
ramenima. »Nitko mi o tome nije govorio. Tvoja je baka prilično suzdržana
žena. O ljubavi mi je rekla jedino to da izludi ženu. Stoga sam učila na
vlastitoj koži i, kao i svi, griješila. A svijet je sad opasniji nego što je bio
onda. Ne želim da spavaš s Tylerom — premlada si — ali…« Prišla je
drugoj ladici pored štednjaka i otvorila je. Izvadila je malu smeđu vrećicu,
koju je dala Miji. »Za tebe su. Za svaki slučaj.«

Mia je zavirila u vrećicu i ugledala riječ Kondomi otisnutu na kutijici
žarke boje. »Maaama. Fuj. Ništa nismo radili.«

»Ne kažem da će ti trebati. Zapravo se nadam da neće, ali znaš mene.
A vidim da ti misliš da ga stvarno voliš.«

»Ne trebaju mi«, promrmljala je Mia. »Svejedno hvala.«

Jude je pogledala svoju kćer. Podigla joj je bradu i prisilila je da je
pogleda. »Seks sve mijenja, Mia. Može sjajno utjecati na vezu kad si za
njega spreman — stariji — ali kad nisi, može biti poput napalma. A ti,
mila, nisi spremna. Samo da znaš.«

***

Do sredine studenog svi su maturanti već bili pod stresom. Hodnici
srednje škole bili su puni klinaca koji razgovaraju o fakultetima. Obitelji su
vikende provodile na putu, posjećivale sveučilišta, razgovarale sa
savjetnicima za upise na fakultet i pokušavale pronaći savršeni studij.

Lexine brige — i stres — bile su jednostavnije. Nije imala neiscrpni
bankovni račun pa joj je izbor bio sužen na državne fakultete. Osim toga,
zaljubila se pa su joj se ocjene, nažalost, pokvarile. Ne puno, tek za jednu
decimalu, ali u okrutnom svijetu upisa na fakultet dovoljno da se osjeti. U
zadnje vrijeme, kad bi bila kod Farradaya ili u izlasku sa Zachom, Mijom i
Tylerom, osjećala se kao da dolazi iz neke druge zemlje i ne razumije o
čemu razgovaraju. Govorili su o USC-u, Loyoli i NYU-u kao da je riječ o
cipelama na koje možeš pokazati prstom i kupiti.

Lexi nije mogla shvatiti takvo samopouzdanje.

Zurile je u formulare pred sobom. Plašili su je svi ti stupci brojki.
Koliko god se trudila, novca neće biti dovoljno. Ne za četverogodišnji
studij. Ne dobije li guvernerovu punu stipendiju, ispada iz igre.

Dalje u hodniku otvorila su se vrata.

Lexi je podigla pogled i vidjela kako Eva ide prema njoj. »Dugo to
gledaš.«

»Faks je skup«, uzdahne Lexi.

»Da barem…«

»Što?«

»Kako to da imam toliko godina, a ništa novca? Grozno mi je što ti
ne mogu više pomoći.«

Lexi je osjetila navalu nježnosti prema toj ženi koja joj je promijenila
život, dala joj dom. »Nemoj to govoriti, Eva. Dala si mi sve što je važno.«

Eva ju je pogledala. Izgledala je zabrinuto; bore oko njezinih usta
stisnule su se i sad su tvorile duboke ureze. »Danas sam razgovarala s
Barbarom.«

»Kako ti je sestra? I dalje plete pokrivače za treći svijet?«

Eva je sjela preko puta Lexi. »Želi da se preselim k njoj na Floridu
— nakon tvoje mature, naravno. Ne bih to uopće uzela u obzir, ali… od
ovog me vremena kosti ubijaju. Mislile smo da bi i ti mogla živjeti s nama.
U ulici se nalazi škola za frizerke. To je dobro zanimanje. Ljudi uvijek
trebaju nekoga da ih ošiša.«

Lexi se pokušala nasmijati. Htjela je, ali nije imala snage. Pomisao
da izgubi Evu bila je zastrašujuća, no Florida je bila strašno daleko. Kad bi
viđala Zacha i Miju da se preseli onamo? I hoće li zaista morati birati
između ljudi koje voli? Je li to dio odrastanja?

»Vjerojatno razmišljaš o svom dečku. Znači, idete zajedno na faks?«

»Ne. Ali viđat ćemo se preko praznika. Ja ću biti u Seattleu, a on će
dolaziti u posjet roditeljima.«

»Dakle, sve ste isplanirali.«

»Sve.«

»Pazi, Lexi«, tiho reče teta Eva. »Znam što se događa kad se dečki
pripremaju za odlazak na faks: cure donose loše odluke. Ni slučajno nemoj
biti jedna od tih cura.«

»Neću.«

Eva je polako ustala. Lexi je primijetila kako se teta sporo kreće
otkako je zahladnilo. Potapšala je Lexi po ramenu i krenula prema ulaznim
vratima, pored kojih ju je, na kukici, spremno čekala njezina kuta iz
Walmarta. Navukla ju je, a onda odjenula kaput. »Idem na posao«, reče.
»Moramo poslagati hrpu robe za Dan zahvalnosti.« Okrenula se. »Kupit ću
nam puricu. Možemo imati večeru sa svim što ide uz nju. Bi li ti se to
svidjelo?«

»Super!«

Eva je otvorila vrata i izašla u kišu i noć.

Trenutak kasnije začulo se kucanje na vratima. Teta je zacijelo nešto
zaboravila, uključujući ključeve.

Lexi je otvorila vrata.

Zach je stajao na najvišoj stubi, s crvenim ružama u ruci. »Mislio
sam da nikad neće otići.«

»Zach! Što radiš ovdje?«

Privukao ju je u zagrljaj, a onda joj utisnuo dug poljubac. Na kraju se
držala za njega poput utopljenice. »Morao sam te vidjeti«, napokon reče.
Dah mu je bio isprekidan kao i njezin. Onda ju je podignuo i odnio niz
hodnik. Cijela je kuća podrhtavala; Lexi je negdje ispustila cvijeće. Spustio
ju je na njezin uski krevet i nadvio se nad nju dok ju je ljubio. Kad se
privio uz nju, kroz traperice je osjetila kako je tvrd.

Jezik mu se igrao s njezinim i taj ju je osjećao pogurao prema
nečemu, želji — potrebi — posve novoj, zastrašujućoj i moćnoj. Bez
razmišljanja ga je privukla na sebe ne bi li osjetila koliko ga želi.

Opsovao je i skliznuo s nje. Dok se ona zbunjeno mrštila, on se
pokušavao nasmiješiti, no pogled mu je bio mračan. U njemu je vidjela
odraz vlastite želje. Jedina je razlika bila u tome što se on nije bojao.
»Bolje da to ne učinimo«, rekao je drhtavim glasom.

»Znam«, odgovorila je navlačeći džemper. Oči su je pekle; bilo ju je
sram, ali nije znala zbog čega. Okrenula se na bok, odvratila lice od njega.
Privio se uz nju, sljubio s njom.

»Zašto me se tako bojiš, Lexi? Ne mislim na seks. Mislim na sebe.
Zašto si tako sigurna da ću te povrijediti?«

»Zato što te volim, Zach.«

»Ali i ja tebe volim.«

Uzdahnula je. Zachovo poimanje ljubavi temeljilo se na njegovoj
obitelji; njezino je bilo nešto mračnije. Znala je kako je to kad te napusti
netko tko tvrdi da te voli. »Samo me zagrli, Zach«, rekla je i zagnjurila se
dublje u njegov zagrljaj.

Dok su tako ležali, zurila je u pod. Jedna je ruža ležala na jeftinom
sivom sagu, zgažena, odrpanih i otkinutih crvenih latica.

***

Početak zimskih praznika označio je prvi krug rokova za prijavu na
fakultet. Kad je dvadeset i trećeg prosinca škola završila, Lexi je već bila
poslala većinu svojih prijava i sad je započela igra čekanja. Često se budila
noću: dok joj je srce divlje tuklo, nije mogla iz glave izbiti noćnu moru u
kojoj su je svi odbili. Zach i Mia također su bili pod stresom, ali njima nije

bilo tako strašno. Doduše, htjeli su na USC, ali za njih nisu postojali loši
ishodi. Nisu se pitali hoće li se upisati na četverogodišnji studij, nego koji
će fakultet odabrati. Jedina koja je ludovala zbog svega toga bila je Jude,
koja trenutno nije mogla sudjelovati u razgovoru a da na neki način ne
spomene upis na fakultet.

Večeras je Lexi dokasna radila u slastičarnici. Zahvaljujući školskim
praznicima, posao je cvao. Obitelji su se slijevale u centar da obave
božićnu kupovinu, šećući od trgovine do trgovine ispod stabala ukrašenih
blistavim bijelim lampicama.

Upravo je donosila novu posudu sladoleda od smokve i kozjeg sira
kad je zazvonio telefon. Zahvalila je elegantnoj ženi za blagajnom i javila
se. »Slastičarnica Amoré. Alexa na telefonu. Izvolite?«

»Lex, Mia ovdje.«

»Ne bi me smjela ovamo zvati.«

»Ottomana nema ovaj vikend.«

»Pa?«

»Kim ima tulum. Pokupimo te u devet, može?«

»Lexi«, strogo će gospođa Solter. »To je službeni telefon.«

»U redu«, reče Lexi.

Mia je odgovorila: »Čujemo se«, i prekinula.

Lexi se vratila na posao. Od tog trenutka minute su se vukle bolno
sporo, no onda se slastičarnica napokon zatvorila, a Lexi našla na hladnoj
ulici, čekajući. Posvuda oko nje sa streha su visjele božićne lampice, a pred
lokalnim dućanima sve lončanice bile zamotane u blještavi papir. S uličnih
svjetiljaka visjele su šarene zastavice i lepršale na noćnom zraku, dok je
nad glavnom ulicom visjela golema sjajna zvijezda.

Ispred Lexi zaustavio se crveni terenac. Mia je otvorila suvozačeva
vrata i nagnula se van. »Hej!«

Lexi je požurila prema vratima i uspela se na stražnje sjedalo, gdje ju
je čekao Zach.

»Bok, Lexi«, reče Tyler, koji je sjedio za volanom.

»Bok«, reče Lexi privijajući se uz Zacha.

»Nedostajala si mi«, rekao joj je.

»I ti meni.«

Prošlu su večer proveli zajedno. Učili su s Mijom u velikoj sobi za
razonodu (i ljubili se kad god bi ih Mia ostavila nasamo), no činilo im se
kao da je prošla cijela vječnost.

»Nazvala sam tvoju tetu«, reče Mia. »Kaže da noćas možeš
prespavati kod mene.«

Lexi se stisnula uz Zacha i položila glavu na njegovo bedro.

Morala ga je dodirivati.

Pred kućom Ottomana bilo je već petnaestak automobila kad su
stigli.

Zajedno su krenuli uz šljunčani prilaz. Buka s tuluma zvučala je
prigušeno i daleko dok nisu ušli u kuću.

Glazba je svirala tako glasno da je to graničilo s bolom. Kuhinja je
bila prepuna klinaca; nekoliko ih se izvalilo u dnevnom boravku i ljubilo, a
kroz staklena vrata vidjelo ih se još desetak u vrtu, okupljeno oko vatre.

Tyler je privukao Miju u zagrljaj i zavrtio je podižući u zrak.
Nasmijala se i privila uz njega, a onda su se počeli ljubiti kao ludi.

Zach je primio Lexi za ruku i poveo do vatre u vrtu, gdje je skupina
nogometaša eksala pivo.

»Zach… Zach… Zach…«

Okupljeni su skandirali njegovo ime dok su se on i Lexi približavali.

Bryson im je prišao i pružio Zachu limenku. »Pivce, stari?«

»Tyler vozi«, reče Zach. »Prema tome, daj!« Uzeo je limenku,
probušio je kemijskom olovkom, spretno uhvatio i u jednom gutljaju ispio
njezin sadržaj. Brišući usta nacerio se društvu.

»Hoćeš i ti, Lexi?« pitao je Bryson.

»Ne, hvala.«

»Hajde, Lexi«, reče Zach i protrlja joj ruku.

Nije ga mogla odbiti. »Dobro. Popit ću pivo, ali ne na eks. Sama
perem rublje.«

Zach se nasmijao i zatražio još jedno pivo.

Iduća dva sata tulum je divljao; klinci su bili sve glasniji, razulareniji
i pijaniji. Povremeno bi zamirisala trava. Netko se uvijek smijao, a onda se
glazba odjednom promijenila.

Krenula je glazba iz Male sirene. Dečki u cijeloj kući — uključujući
Zacha — kolektivno su zastenjali. Lexi se nacerila. »Super mi je kad cura

organizira tulum.«

Mia se pojavila niotkuda. U svojoj skupoj ružičastoj trenirci od
frotira i debeloj bijeloj majici s kapuljačom, izgledala je neuredno i pijano,

pomalo nestabilno. »Ovo je moja pjesma«, rekla je, zgrabila Lexi za ruku i
odvukla je u dvorište, gdje su klinci plesali.

Objesila se na Lexi i pokušala slijediti ritam, ali iz takve blizine Lexi
je vidjela samo koliko je Mia pijana, i koliko je tužna. »Mia? Što se

dogodilo?«

»Tyler plazi po Alaini Smith.«

»Možda si nešto pogrešno shvatila. Prilično si ubijena.«

»Samo sam eksala nekoliko piva. I ne pretjerujem.« Nagnula se i
šapnula: »To je zato što ona daje. Svi dečki to znaju.«

»Ako te on voli…«

»Da, da«, reče Mia. »Bit je u tome da ja volim njega. Što onda
čekam?«

Prije nego što je Lexi uspjela odgovoriti, pojavio se Tyler i odveo
Miju na improvizirani plesni podij. Lexi je vidjela kako je Mia sretna što se
vratio; bilo je tužno to gledati. Bila je tužna jer je znala kako je opasno
nekoga toliko voljeti, i jer je znala da na isti način ona gleda Zacha.

»Moja sestra te nogirala, ha?« reče Zach prišavši joj s leđa i uzevši je
u naručje. »Ja ti to nikad ne bih učinio.«

Okrenula se prema njemu i poljubila ga. Osjetila je okus piva i nečeg
drugog, oštrog i metalnog. Pogled mu je bio pomalo mutan, kao da ga ne
može fokusirati.

Ponovno ju je poljubio, duboko, a onda je primio za ruku i kroz
okupljene klince odveo van, na plažu. Počeo ju je ljubiti još i prije nego što
su legli. Ruka mu je kliznula pod njezinu majicu i otkopčala joj grudnjak.
Znala je da bi ga trebala zaustaviti, ali osjećaj je bio predobar; kad joj je
dodirnuo grudi, osjećala se kao da pluta, kao da leti… Ispustila je glas
kakav nikad prije nije čula. Iza njih, u daljini, glazba se promijenila, ili
nastavila, ili čak ugasila; nije čula ništa osim vlastita teškog disanja i glasa
kojim je izgovarao njezino ime i šaptao da je voli.

Bila je potrebna nadljudska snaga da ga odgurne. »Nemoj, Zach…«

Otkotrljao se s nje i ostao ležati. Prekid njegova dodira osjetila je kao
tjelesnu bol i smjesta požalila zbog toga što je učinila. »Oprosti, Zach.
Samo…«

»A, tu ste«, reče Mia posrćući prema njima. Lexi je na mjesečini
vidjela kako su Mijine oči staklene, gotovo kao da je plakala. Osim toga,
nesigurno je hodala. Košulja joj je bila pogrešno zakopčana; tako joj je
visjela s mršavoga tijela da se činila čudno iskrivljenom. Strovalila se
pored Lexi.

Lexi je pokušala zakopčati grudnjak a da to nitko ne primijeti.

Zach se uspravio, privukao koljena i zagledao se u crni Tjesnac.
Nakon duge šutnje tiho je rekao: »Mia? Ne želim ostaviti Lexi.«

»Ne moramo ići«, reče Mia naslanjajući se na Lexi. Pogledala je na
sat. »Još nije jedan.«

»Mislim u kolovozu«, reče Zach. Pogledao ju je tražeći podršku, ali
nije mu je mogla pružiti. Bila je opasno razapeta između dvoje ljudi koje je
voljela. »Ne bismo li svi zajedno mogli na Sveučilište u Washingtonu?«

»Možda neću moći na sveučilište«, reče mu Lexi. »Preskupo je.
Možda ću morati na višu.«

»Može i to«, reče Zach. »Uštedjet ćemo mami i tati hrpu novca.«

Mia je pogledala brata. »Sad više ne želiš sa mnom na USC?«

»Ne želim ostaviti Lex«, tiho reče Zach.

Mia je odvratila pogled, zabuljila se u vodu. »Oh«, bilo je sve što je
rekla, no u tom jednom glasu Lexi je čula cijeli ocean razočaranja.

Svi su znali da Miji treba Zach da bude uz nju na fakultetu.

Tyler je doteturao do njih i srušio se na pijesak. »Hej, Mia«, pijano je
rekao i pružio ruku prema njoj. »Nedostajala si mi.«

»Sranje«, reče Zach. »Pijan je.«

Tyler se nasmijao. »Pa da. Čovječe. Ne mogu voziti, to je sigurno.«

Lexi je ustala i pogledala oko sebe. Klinci su bili izvaljeni posvuda.
Onih nekoliko koji su još stajali, teturali su. »Što ćemo sad?« pitala je.
Hvatala ju je panika. »Ne želimo da vaša mama sazna da smo pili…«

»Sranje«, ponovio je Zach i rukom prošao kroz kosu.

»Madre je rekla da je uvijek možemo nazvati«, reče Mia
pokušavajući podići Tylera na noge. »Bez ikakvih pitanja, rekla je. Bez

posljedica.«

Zach je pogledao Lexi.

»Nemamo izbora«, rekao je. Ovo je gadno.

Ponovno je opsovao i nazvao. »Bok, mama«, rekao je uspravljajući
se. Pokušavao je zvučati trijezno, no nije mu polazilo za rukom. »Da.
Znam. Oprosti. Ali… moraš doći po nas… ma da… Tyler… znam…
hvala.« Sklopio je mobitel i pogledao ih. »Zvučala je bijesno.«

»Jedan je u noći«, reče Lexi. Da bar nije popila ono pivo. Mogla ih je
ona odvesti kući i sve ih poštedjeti onoga što je slijedilo.

Krenuli su natrag u kuću, pred kojom su klinci i dalje bili stisnuti oko
vatre. Posvuda su se parovi ljubili po travi, a neki su ležali bez svijesti.

Na kolnom prilazu stali su pored Tylerova terenca. Činilo se kao da
je prošlo sto godina, no napokon se na uzvisini pojavio par farova, skrenuo
prema njima i postao intenzivniji.

Veliki crni escalade se zaustavio. Jude je izašla i prišla im. Bila je
odjevena u dugi, teški ogrtač od kašmira prebačen preko pidžame. Bez
šminke izgledala je blijedo i umorno. I ljutito. Oči su joj se suzile dok ih je
gledala jedno po jedno. Lexi nije nimalo sumnjala da sve vidi: Mijine
staklene oči i pogrešno zakopčanu košulju, Zachove nesigurne noge,
Tylerove spuštene vjeđe.

Lexi je od srama nije mogla pogledati u oči.

»Ulazite«, uzdahnula je Jude. »Vežite se.«

Do kuće su se vozili u potpunoj tišini. Ušavši u kuću, Jude reče:
»Tylera smjestite u sobu za razonodu. Može spavati na kauču. Ja sad idem
u krevet.« Na to im je okrenula leđa i otišla niz hodnik. Pred vratima
spavaće sobe zastala je i vratila se. »Bravo što ste nazvali«, umorno je
rekla, a onda otišla u svoju sobu i zatvorila vrata.

Mia se smjesta počela smijuljiti. Zach ju je ušutkao pa su se svi
uspeli na kat. Tyler je nekoliko puta pao i glasno opsovao. Kad su ga
smjestili na kauč, već je spavao.

Pred vratima Mijine sobe Zach je poljubio Lexi tako da više nije
mogla jasno misliti, a onda otišao.

Ona i Mia zavukle su se u veliki bračni krevet. Mjesečina se ulijevala
kroz prozor i obasjavala ih.

»Mama vam je večeras izgledala stvarno bijesno«, reče Lexi.

»Ne brini za to. Ispravno smo postupili. Ona ne bi htjela da vozimo.«

Lexi se zavalila na hrpu mekih jastuka i zagledala u mračni, kosi
strop. »Ono što je Zach rekao… o faksu…« Nije znala kako da nastavi. Taj
je san bio predobar, s njime je morala oprezno.

»Ali…« Mia je uzdahnula. »Ja želim ići na USC. Zapravo sanjam o
tome. Znaš? Ali bojim se ići bez Zacha. Da sam barem jača… ali nisam.
Trebam ga uz sebe.«

»Znam.«

Mia se okrenula na bok i pogledala Lexi. »Imam tajnu. O Tyleru i
sebi.« Zastala je. »Učinili smo to.«

Lexi se prevrnula da pogleda Miju u oči. »Spavali ste zajedno?«

Mijino lice bilo je tako blizu Lexina da je osjećala pivo u njezinu
dahu i cvjetni miris njezina šampona. Zelene su joj oči sjale. »Rekao je da
me voli. Sad znam da je istina.«

»Da čujem detalje!« reče Lexi pokušavajući šaptati. Dok je slušala
Mijinu priču, stalno je mislila na Zacha i na to koliko ga voli. Sad je
požalila što ga je odgurnula.

»Mislim da si ti sad službeno posljednja djevica u našoj generaciji«,
napokon reče Mia.

Lexi je zatvorila oči. Osjećala se neobično nesigurno, kao da je
propustila brod na koji su se svi ukrcali. Što ako je Zach samo rekao da
razumije njezinu nevoljkost? Što ako jednog dana jednostavno… nađe
nekog drugog koga će voljeti?

Mia je pored nje počela hrkati.

Lexi je razmišljala o tome da ustane i ode u Zachovu sobu. Nikad
prije nije to učinila — obećala je Jude i Miji da neće i obično joj nije bilo
teško održavati obećanje. Međutim, noćas je bolno osjećala njegovu
odsutnost. Imali su tako malo vremena zajedno. Već je bio kraj prosinca.
Ma što svi govorili — o čemu naglas sanjarili — neće svi zajedno na
fakultet. Od idućega rujna viđat će se samo preko praznika. Ako i tad.

Sklopila je oči i sanjala o Zachu, prisjećajući se večeri na njihovoj
plaži…

»Lexi. LEXI.«

Prenula se iz sna.

Zach je odozgo virio na nju, dok mu je plava kosa padala na oči.
»Dođi sa mnom.«

Primila ga je za ruku. Pritisnuo je kažiprst na usne i rekao, Šššš, dok
su se na vrhovima prstiju šuljali prema njegovoj sobi.

Mogla ga je zaustaviti, odmaknuti se kao i toliko puta dotad, no
odjednom su joj se svi razlozi za suzdržavanje činili smiješnima. Što god
on želio, željela je i ona. Nije mogla podnijeti pomisao da bi ga mogla
izgubiti. Željela mu je biti sve dok je još mogla, kako bi je on i dalje volio.

Slijedila ga je na njegov veliki krevet, s nevjerojatno mekim
plahtama i prozračnim pernatim jastucima. Mjesečina se ulijevala kroz
otvoreni prozor i padala na bijelu posteljinu.

»Evo«, rekao je pružajući joj kutijicu u ružičastom omotu.

»Božić je tek za dva dana. Nemam dar za tebe.«

»Možda nećemo imati drugu priliku da budemo sami«, rekao je.

Ruke su joj pomalo drhtale dok je otvarala kutijicu. Unutra se, na
plavom baršunu, nalazio tanak srebrni prsten sa sićušnim safirom.

»To je prsten obećanja«, svečano je rekao. »Gospođa u trgovini rekla
je da se daje djevojci koju voliš. On znači da te jednoga dana želim
oženiti.«

Lexi je zurila u prsten, osjećajući kako joj se oči pune suzama. Zaista
ju je volio. Jednako koliko je ona voljela njega. Kad je podigla pogled, sva
ljubav koju je skupljala od djetinjstva bila joj je u očima. Svu je ljubav dala
njemu, cijelu sebe. »Imaš li kondom?«

»Jesi li sigurna da to želiš?« pitao je. »Jer ako nisi…«

»Sigurna sam«, prošaptala je skidajući mu majicu. »Voli me, Zach.
To želim.«

OSAM

Jude je imala vrlo malo božićnih uspomena iz djetinjstva. Evo čega
se sjećala: tihih jutara u velikoj kući u ulici Magnolia Bluff, umjetnog
drvca koje su okitili profesionalci, jedne božićne čarape — s potpisom
poznatog dizajnera — kako visi s kamina. Doručak je bio iz dostave.
Otvarali su se darovi, naravno. Bio je to kratak trenutak proveden u tišini;
Caroline bi sjedila na rubu skupe pozlaćene stolice i nervozno lupkala

nogom po parketu, dok bi Jude bila u turskom sjedu na podu. Razmijenile
bi nekoliko ozbiljnih riječi zahvale i onda bi ta muka završila. Kad bi Jude
odmotala posljednji dar, majka bi praktički potrčala prema vratima.

Sjećala se da je jednom, dok joj je otac još bio živ, napisala pismo
Djedu Božićnjaku… no takve su mušice umrle zajedno s tatom.

U svome je domu Jude postupala malo drukčije. Otkako ju je
majčinstvo iznenadilo snažnim osjećajima, postala je ovisnica o
blagdanima. Uređivala je kuću od kuta do kuta, sve dok cijela ne bi
izgledala kao duplerica u katalogu. Međutim, zapravo se veselila božićnom
jutru, kad se obitelj okupi, obraza još zgužvanih od sna, da otvori darove.

Tih ranojutarnjih sati, s pospanom, nasmijanom djecom oko sebe, vidjela
bi rezultate svoga truda. Njezini blizanci rado će se sjećati tih trenutaka.

Međutim, sad su već odložili kutije, papire i mašne; sjedili su za
stolom i jeli svoj blagdanski doručak — jaja na firentinski, sa svježim
voćem i domaćim kiflicama s cimetom.

Sinoć je, u skladu s blagdanskim duhom, na sjeverozapadu pao
snijeg pa se kroz prozor vidio prekrasan bijelo-plavi prizor.

Jude je oduvijek voljela snježne dane, a kad bi se poklopili s
blagdanima, bilo je to dvostruko veselje. Danas nakon doručka cijela će
obitelj ići na klizanje na smrznuti ribnjak uz ulicu Miller Road. Bit će to
dobra prilika, mislila je, da s djecom ozbiljno porazgovara o tome što se

dogodilo neki dan na tulumu. Nadljudskom se snagom svladala da ih ne
izgrdi. Ipak, trebalo je reći neke stvari, ponoviti osnovna pravila ponašanja
u završnom razredu.

Toliko je utonula u svoje misli kako će taj razgovor provesti u djelo,
što će im reći, da gotovo nije čula što je Zach upravo rekao.

Okrenula se prema sinu, zaokupljenom mazanjem maslaca na kiflicu

s cimetom. »Što si rekao?«

Zach se nacerio. Gledan s druge strane njihova blistavog, širokog
stola, plave kose neuredne od sna, izgledao je kao da mu je trinaest godina.
»Prsten obećanja.«

Zavladala je tišina. Čak se i Miles namrštio. Ruka mu se skamenila u
zraku. »Molim?«

Caroline se uspravila gledajući Zacha. »Oprosti, jesi li ti to
spomenuo prsten?«

»Stvarno je lijep«, reče Mia otkidajući glazuru sa svoje kiflice.
Ubacila ju je u usta. »Mama? Izgledaš kao da će te udariti kap.«

Jude se opet morala prisiliti da ostane mirna. Njezin sin — koji još
nije navršio ni osamnaest godina — curi je za Božić darovao prsten. »A što
točno obećavaš Lexi?« Osjetila je kako se Miles naginje prema njoj.
Prstima joj je obujmio zapešće.

»Prsten je moje obećanje da ću je jednog dana oženiti.«

»O, vidi. Ostali smo bez voća«, mirnim glasom reče Miles. »Dođi,
Jude. Pomoći ću ti da doneseš još.« Prije nego što se stigla pobuniti — još
se uvijek osjećala skamenjeno — izveo ju je iz blagovaonice i odveo u
veliku kuhinju.

»Koji…«

»Šššš«, rekao je povlačeći je iza hladnjaka. »Čut će te.«

»Ma daj«, odgovorila je. »I želim da me čuje.«

»Ne možemo ga napasti zbog ovoga.«

»Ti misliš da je u redu što je naš sin dao prsten obećanja curi s kojom
hoda tri mjeseca?«

»Naravno da ne mislim. Ali sad je gotovo. Finito.«

Odgurnula je njegovu ruku. »Odličan odgoj, Milese. Najbolje je ništa
ne poduzeti. Što da doznamo da se drogira?«

»Nije riječ o drogiranju, Jude«, umorno je odgovorio.

»Ne, nego o ljubavi. Barem on to misli.«

»Zaista je riječ o ljubavi, Jude. Dovoljno je da ga pogledaš i sve ti je
jasno.«

»O, za Boga miloga.«

»Neću raspravljati s tobom. Ako se želiš baciti na nož, samo izvoli,
ali ne očekuj da ti ja zašijem rane kad prokrvariš.«

»Ali…«

»Ne pravi od muhe slona. Bio je u zlatarnici tražeći dar za djevojku i
malo ga je ponijela romantika. To je sve. Događa se i nama muškarcima,
premda smo niža vrsta.« Privukao ju je sebi. »Nažalost, naš sin je idiot.
Trebali su nam to reći čim se rodio. Tako smo mogli smanjiti svoja
očekivanja.«

»Da se nisi usudio pokušati me nasmijati. Užasno se ljutim na
njega.«

»Božić je«, rekao je. »Posljednji s njima u kući.«

»Nizak udarac.«

Dopustila mu je da je zagrli. »Nemojmo upropastiti blagdane,
može?«

»Mali debil obeća da će oženiti curu…«

»Jednoga dana…«

»… a ja sam ta koja upropaštava Božić.«

»Zach i Lexi neće ići na isti fakultet, Jude. Prestani se brinuti. Ovo je
nebitno. Obećavam ti to.«

»Dobro«, napokon je rekla. »Svoje ću mišljenje zadržati za sebe.«

»Aha«, rekao je dobrohotno se smiješeći. »To ti baš dobro ide.«

Jude je uzdahnula. »Pokušat ću. Ali jedno ću ti reći, Milese. Bolje im
je da ne idu na isti fakultet.«

Sebi nesvojstvenom ukočenošću Jude se vratila na svoje mjesto na
kraju stola. Miles joj je pridržao stolac i nježno joj stisnuo rame dok je
sjedala.

Raspoloženje se promijenilo. Iznenadna tišina bila je jednoznačna.
Mia i Zach gledali su majku opreznim pogledom krivca.

Uspjela se tanašno nasmiješiti i rekla: »Nije li divno kad na Božić
pada snijeg?«

Netko je odgovorio — iskreno, nije znala tko. Možda je njezina
majka rekla nešto o vremenu.

Jude su ruke malo drhtale; da je imala problema s tlakom, sad bi se