Groblje Kucnih Ljubimaca Stephen King

balkandownload.org

“…ali površno zbližavanje s njom nije tako loša ideja. Ovih dana… ne
znam kako da kažem… čini mi se da niko ne želi da govori ili razmišlja o
smrti. Skinuli su je s televizije zato što misle da bi mogla naškoditi deci i
povrediti im umove… i ljudi traže zatvorene kovčege na sahranama, da ne bi
gledali pokojnike i da se ne bi oprostili od njih… ne mogu da pobegnem od
zaključka kako svi žele da je zaborave.“

“Istovremeno uvode kablovsku televizijsku mrežu sa svim onim filmovima
koji pokazuju ljude“, Džad se zagledao u Normu i pročistio grlo, “koji rade
ono što se obično radi iza navučenih zavesa“, dovršio je rečenicu.
“Neverovatno je kako se stvari menjaju od generacije do generacije, zar ne?“

“Da“, reče Luis, “pretpostavljam da je tako.“
“Pa, živeli smo u drugačijem vremenu“, reče Džad. Zvučao je kao neko ko
se izvinjava. “Bili smo bliži smrti. Gledali smo epidemiju gripa posle Velikog
rata, majke koje umiru na porođaju, decu koja umiru od infekcija i groznica
koje doktori danas savlađuju jednim švrakopisom. Kad smo Norma i ja bili
mladi, rak je značio smrtnu presudu s brzim izvršenjem. U dvadesetim
godinama nije bilo zračenja! Doživeli smo dva svetska rata, ubistva,
samoubistva…“
Nakratko se ućutao.
“Upoznali smo je i kao prijatelja i kao neprijatelja“, konačno je
progovorio. “Moj brat Pit je daleke 1912. godine, za Taftovog mandata, umro
od pucanja slepog creva. Tek što je napunio četrnaestu. Mogao je da udari
lopticu za bejzbol jače od bilo kog klinca u gradu. U to doba na koledžu niste
morali da slušate predavanja o smrti, ljutom začinu ili kako god da su je zvali.
U to doba je ulazila u kuće s pozdravom. Ponekad je večerala s nama, a
ponekad bi nas ugrizla i za dupe.“
Norma ga ovog puta nije ukorila. Samo je klimnula.
Luis je ustao. Protegao se. “Moram da idem“, rekao je. “Sutra me čeka
veliki dan.“
“Tako je, ringišpil će se sutra zavrteti, zar ne?“, reče Džad. I on je ustao.
Video je kako i Norma pokušava da ustane. Pružio joj je ruku. Ustala je s
bolnom grimasom.
“Večeras je loše, zar ne? “, pitao je Luis.
“Nije tako loše“, odvratila je.
“Stavi nešto toplo na bolna mesta kad odeš na spavanje.“
“Hoću“, reče Norma. “Uvek to radim. I, Luise… ne brini za Eli. Ove

BD4Y

balkandownload.org

jeseni biće prezauzeta upoznavanjem s novim prijateljima da bi strahovala od
tog drevnog mesta. Možda će jednog dana svi otići tamo da osveže natpise na
spomenicima, počupaju korov ili zasade cveće. Ponekad to rade. Posle toga
će joj biti bolje. Počeće da sklapa to površno poznanstvo koje smo
pomenuli.“

Neće ići baš tako glatko ako moja supruga bude o tome odlučivala.
“Dođi sutra uveče, ako uvrebaš priliku, da bi mi ispričao kako je bilo na
koledžu', reče Džad. “Dođi da te oderem u kartama.“

“Prvo ću te napiti“, reče Luis, “a onda ću te odrati kao jarca.“
“Doco“, reče Džad, s najvećom iskrenošću, “ako osvane dan kad će me
neko odrati u kartama, istog časa ću morati da potražim nekog šarlatana poput
tebe da me pregleda.“
Otišao je praćen smehom Krandalovih. Prešao je put do svoje kuće, u
mraku kasnog leta.

***

Rejčel je spavala s bebom, sklupčana na svojoj strani kreveta u fetalnom
zaštitničkom položaju. Nadao se da će gnev izvetriti. Bilo je svađa i
zahlađenja odnosa u njihovom braku, ah ovo je bio daleko najgori sukob do
sada. Bio je tužan, besan i nesrećan u isto vreme. Hteo je da se iskupi, ali nije
znao kako. Nije bio siguran da li da povuče prvi potez. Svađa je bila tako
besmislena. Počela je kao dašak vetra i nekako narasla do uragana. Malo
sukoba se po gorčini moglo meriti sa svađom zbog Elinih suza i pitanja o
smrti. Strahovao je da bi njihov brak posle izvesnog broja takvih udaraca
mogao biti nepopravljivo oštećen i da će jednog dana i oni doživeti sudbinu
koja je snašla dosta njihovih prijatelja, o kojoj su čitali u njihovim pismima
ili novinama (“Pretpostavljam da bi trebalo da ti kažem pre nego što saznaš
od nekog drugog, Lu: Megi i ja smo se rastali…“).

Skinuo se u šorts i podesio sat da ga probudi u šest ujutru. Istuširao se,
oprao kosu, obrijao se i progutao tabletu protiv kiseline pre nego što je oprao
zube. Izgleda da mu je Normin ledeni čaj stvarao kiselinu ili se pojavila kad
je došao kući i video Rejčel duboko na njenoj strani kreveta. Teritorija
određuje sve drugo, zar nije čuo nešto slično na predavanjima iz istorije?

Otišao je u krevet kad je obavio sve poslove i kad se spremio za
spavanje… ali mu san nije dolazio na oči. Nešto ga je grizlo, nešto mu nije

BD4Y

balkandownload.org

dalo mira. Proteklih nekoliko dana vrteli su mu se po glavi dok je slušao
kako Rejčel i Gejdž dišu u gotovo savršenom skladu. GEN. PATON HANA
NAJBOLJI PAS KOJI JE IKAD ŽIVEO - MARTA NAŠE LJUBIMČE
ZEČICA… Eli koja gnevno urla: Ne želim da Čerč ikad umre! On nije božja
mačka! Nek Bog nabavi svoju mačku! Rejčel, koja mu jednako gnevno
poručuje: Ti bi kao doktor morao da znaš… Norma Krandal koja kaže: Ne
mogu da pobegnem od zaključka da svi žele da je zaborave… I Džad, koji
strahovito sigurnim i samouverenim glasom iz druge epohe govori:
Ponekad je večerala s nama, a ponekad bi nas ugrizla i za dupe.

Taj glas se mešao s glasom njegove majke, koja ga je lagala o seksu kad
mu je bilo četiri, ah mu je u dvanaestoj rekla istinu o smrti, kad je rođaka Ruti
poginula u glupoj automobilskoj nesreći. Smrskana u očevim kolima. Sudarili
su se s klincem koji je pronašao ključeve u bageru javnog putarskog
preduzeća i odlučio da se provoza. Negde usput shvatio je da ne zna kako da
se zaustavi. Klinac je prošao s nekoliko plićih posekotina i uboja. Automobil
strica Karla bio je potpuno uništen. Ne može biti mrtva, rekao je majci posle
njene odvažne izjave. Čuo je šta mu govori, ali nije mogao da je razume.
Kako to misliš mrtva? O čemu to govoriš? Zatim je pomislio: Ko će je
sahraniti? Iako je Rutin otac, Luisov stric, bio pogrebnik, nije mogao da
zamisli kako Karl to radi. Onako zbunjen i uplašen dohvatio se te misli kao da
je ona najvažnija. To je bila prava zagonetka, kao ono pitanje: ko šiša jedinog
bricu u gradu?

Verovatno će to uraditi Đoni Donahju, rekla je njegova mati. Oči su joj
bile crvene od plača. Izgledala je veoma umorno, gotovo bolesno od
iscrpljenosti. On je stričev najbliži poslovni prijatelj. Ali, Luise. Slatka
mala Ruti… nepodnošljiva mi je pomisao da je patila. Moli se sa mnom,
Luise. Moli se sa mnom za Ruti. Potrebna mi je tvoja podrška.

Spustili su se na kolena u kuhinji, majka i on. Molili su se. Molitva ga je
konačno približila saznanju; ako se njegova majka moli za dušu Ruti Krid, to
znači da je njeno telo stvarno nestalo. Pred očima mu se pojavila grozna slika
Ruti koja dolazi na njegov trinaesti rođendan, s očima koje vise na obrazima i
plavom budi u crvenoj kosi. Ta slika izazvala je ne samo užas, već i gnusnu i
na propast osuđenu ljubav.

Plakao je prožet najvećim duhovnim bolom koji je do tada iskusio: “Ne
može biti mrtva! MAMA, NE MOŽE BITI MRTVA - JA JE VOLIM!“

Majka mu je odgovorila ravnim glasom prepunim slika: mrtvih polja pod

BD4Y

balkandownload.org

novembarskim nebom, rasutim laticama ruža, smeđim i izvijenim na
krajevima, praznim bazenima punim algi, truleži, budi i prašine.

Mrtva je, dušo moja. Žao mije, ali je mrtva. Nema je više.
Stresao se, misleći: Mrtvo je mrtvo - šta ti je još potrebno?
Najedanput je znao šta je zaboravio da uradi, zašto je još budan ove noći,
pre prvog pravog radnog dana na novom poslu i zašto razmišlja o starim
užasima. Ustao je i krenuo prema stepenicama. Naglo je skrenuo ka Elinoj
sobi. Mirno je spavala, otvorenih usta. Nosila je plavu bebi-dol pidžamicu
koju je dobrano prerasla. Blagi bože, Eli, pomislio je, džikljaš kao korov.
Čerč je ležao između njenih raširenih nogu. I on je bio mrtav za svet. (Nadam
se da mu niko neće zameriti zbog nespretne igre reći.)
U prizemlju, na zidu je bila oglasna tabla s porukama, pisamcima i
računima. Rejčel je na njenom vrhu ispisala sledeći tekst, urednim velikim
slovima: ODLOŽITI ŠTO DUŽE. Potražio je broj u telefonskom imeniku.
Prepisao ga je na papirić za poruke. Ispod broja je napisao: Kventin L.
Džolander, diplomirani veterinar - pozvati zbog Čerča. Uputiće me na
nekog kolegu ako ne štroji životinje.
Zagledao se u poruku. Pitao se da li je vreme. Znao je da jeste. Nešto se
moralo izroditi iz ove svađe. Negde između večeri i jutra je odlučio - ne
znajući o čemu odlučuje - da više neće dozvoliti da Čerč prelazi put.
Odluka je oživela stare strahove. Pomislio je da će mu štrojenje naškoditi,
da će ga preobraziti u mrzovoljnog debeljucu koji će povazdan spavati pored
radijatora, osim ako mu neko ne stavi nešto u čanče. Nije želeo da Čerč
postane takav. Voleo ga je ovakvog kakav je, mršavog, okretnog i opakog.
Veliki kamion prozujao je Petnaesticom u mraku. Taj zvuk ga je gurnuo
preko crte. Prikačio je poruku na tablu i otišao u krevet.

BD4Y

balkandownload.org

11

Eli je sutradan za doručkom videla poruku na tabli. Pitala ga je šta ona znači.
“To znači da će Čerč imati malu operaciju“, reče Luis. “Verovatno će

prenoćiti kod veterinara. Uglavnom će boraviti u dvorištu kad se vrati kući.
Izgubiće želju da se šetka okolo.“

“I da prelazi preko druma?“ pitala je Eli.
Možda ima samo pet godina, ali nije zevzek, pomislio je Luis. “I da
prelazi preko druma“, složio se.
“Jupi!“ reče Eli. To je bio kraj priče.
Luis se spremao za gorku i histeričnu svađu s ćerkom zbog toga što će
Čerč makar i jednu noć provesti van kuće. Bio je prilično zatečen lakoćom s
kojom je to prihvatila. To mu je pomoglo da shvati koliko se brinula. Možda
Rejčel nije u potpunosti grešila kad je govorila o uticaju koje je poseta
Groblju kućnih ljubimaca imala na nju.
Rejčel je hranila Gejdža jajetom. Počastila je supruga odobravajućim
pogledom. Veliki kamen mu je pao sa srca. Taj pogled govorio mu je da je
period zahlađenja prošao. Ova sekira je zakopana i nadao se da nikad više
neće biti iskopana.
Rejčel mu je prišla kad je veliki žuti školski autobus proždrao Eli za to
jutro. Zagrlila ga je oko vrata i nežno poljubila u usta. “Dobro je što si to
uradio“, rekla je, “žao mi je što sam bila onakva kučka.“
Odgovorio je na poljubac, ali nelagodnost nije sasvim iščilela. Palo mu je
na pamet da Žao mi je što sam bila takva kučka! nije bila njena uobičajena
fraza, ali i da je nije prvi put čuo. Obično ju je izgovarala kad bi isterala
svoje.
Gejdž je u međuvremenu nekako stigao do ulaznih vrata. Posmatrao je
prazni put kroz najniži stakleni pano. “Bus“, rekao je, bezbrižno potežući
mokre pelene. “Eli-bus.“
“Brzo raste“, reče Luis.
Rejčel je klimnula. “Previše brzo za moj ukus.“
“Čekaj samo da preraste pelene“, reče Luis. “Onda može da prestane.“
Nasmejala se. Sve je bilo u redu - u potpunom redu. Ustuknula je za korak
i namestila mu kravatu. Kritički ga je odmerila.
“Da li mogu u grad, naredniče?“, pitao je.

BD4Y

balkandownload.org

“Lepo izgledaš.“
“Da, znam. Ličim li na kardiohirurga, na muškarca koji zarađuje dve
stotine hiljade zelembaća godišnje?“
“Ne, ličiš na Lua Krida“, zakikotala se. “Rokenrol životinju.“
Pogledao je na sat. “Rokenrol životinja navući će cipele za bugi i otići“,
rekao je.
“Da li si nervozan?“
“Jesam, malčice.“
“Nemoj da budeš“, rekla je. “Dobijaćeš šezdeset sedam hiljada dolara
godišnje za lepljenje flastera, prepisivanje lekova protiv gripa i mamurluka,
deljenja pilula…“
“Ne zaboravi losion protiv vaši i gnjida“, reče Luis s novim osmehom. Na
prvom obilasku ambulante najviše ga je iznenadila količina antidepresiva.
Učinila mu se ogromnom. Pomislio je da bi više odgovarala pešadijskoj
vojnoj bazi nego univerzitetskom naselju srednje veličine.
Gospođica Čarlton, glavna medicinska sestra, cinično se osmehnula.
“Stanovi oko naselja prilično su ruinirani. Videćete.“
Pretpostavljao je da hoće.
“Želim ti prijatan dan“, rekla je. Još jednom ga je ovlašno poljubila. Kad
se odmakla od njega, progovorila je s lažnom strogošću: “I za ime božje, ne
zaboravi da si upravnik, a ne početnik ili student na praksi!“
“Da, doktore“, krotko reče Luis. Ponovo su se nasmejali. Na trenutak je
poželeo da je pita: Da lije to bilo zbog Zelde, mala? Da li ti se to uvuklo
pod kožu? Da li prolaziš kroz zonu niskog pritiska zbog Zelde i načina na
koji je umrla? Neće je to pitati, ne sada. Kao doktor je svašta naučio.
Činjenica da je smrt prirodna koliko i porođaj možda je bila jedna od
najvažnijih lekcija. A takođe i da ne treba petljati oko rane koja je konačno
počela da zaceljuje.
Poljubio ju je i izašao umesto da je išta upita.
To je bio dobar početak dobrog dana. Nebo je bilo plavo i bez oblačka.
Temperatura se vrtela oko savršena dvadeset dva stepena. Mejn se zbilja
trudio da mu izađe u susret neponovljivom kulisom kasnog leta. Dovezao se
do kraja prilaznog puta i osmotrio saobraćaj na Petnaestici. Palo mu je na
pamet da nije video ni traga od jesenjeg lisnatog pokrova. Čuo je da je to
spektakularan prizor. Sačekaće još malo.
Upravio je hondu, koju su odabrali kao drugi auto, ka univerzitetu i dodao

BD4Y

balkandownload.org
gas. Rejčel će zvati veterinara ovog jutra. Srediće Čerča. Taj potez okončaće
besmislenu raspravu o Groblju kućnih ljubimaca (čudno je kako mu se
pogrešno ispisani naziv uvukao u glavu i zvučao sve normalnije) i strahu od
smrti. Divno septembarsko jutro nije ostavljalo mesta za razmišljanja o smrti.

Upalio je radio. Menjao je stanice dok nije našao Ramonse, koji su prašili
“Rokavej bič“. Pojačao je zvuk i zapevao s njima. Nije umeo da peva, ali je
silno uživao u tome.

BD4Y

balkandownload.org

12

Prvo što je zapazio kad je skrenuo u univerzitetski kompleks bio je nagli i
spektakularni porast saobraćaja. Našao se usred plime automobila, bicikala i
džogera. Naglo je zakočio, da bi izbegao dva trkača koja su nailazila iz Dan
Hola. Ukočio je tako jako da je blokirao sigurnosni pojas. Zatrubio je za
njima. Oduvek ga je nerviralo što džogeri misle (biciklisti su imali istu gadnu
naviku) da njihova odgovornost prestaje čim počnu da trče. Oni su,
naposletku, vežbali. Jedan mu je pokazao srednji prst, ne osvrnuvši se. Luis je
uzdahnuo i nastavio put.

Zapazio je i da ambulantna kola nisu na svom mestu, na parkiralištu ispred
malog zdravstvenog centra. To ga nije obradovalo. Znao je da je ambulanta
osposobljena za kratkoročno zbrinjavanje pacijenata s gotovo svim bolestima
i povredama. Posedovala je tri dobro opremljene ordinacije, veliko
predvorje i dva odeljenja sa po petnaest kreveta u svakom. Nije imala
operacionu salu niti išta što bi makar izdaleka ličilo na nju. Zato su za slučaj
vrlo ozbiljne nesreće raspolagali ambulantnim kolima, predviđenim da
odvezu povređenu ili ozbiljno bolesnu osobu do Medicinskog centra Istočnog
Mejna. Stiv Masterton, lekarski pomoćnik koji ga je poveo u prvi obilazak
ambulante, pokazao mu je dnevnik događaja iz prethodne dve akademske
godine. Učinio je to s opravdanim ponosom. U pomenutom periodu bilo je
samo trideset osam ambulantnih vožnji… što zbilja nije loš rezultat kad se
uzme u obzir populacija od deset hiljada studenata i činjenica da na
univerzitetu ima gotovo sedamnaest hiljada ljudi.

Prvi pravi dan na poslu počeće bez ambulantnih kola.
Parkirao se na mestu označenom sveže ispisanim slovima REZERVI-
SANO ZA DR KRIDA i žurno ušao u ambulantu.
Naišao je na Čarltonovu, sedokosu ali energičnu ženu pedesetih godina.
Merila je u prvoj ordinaciji temperaturu devojci s farmerkama i halterom.
Devojka je nedavno zaradila gadne opekotine od sunčanja. Luis je
pogledao oprljenu kožu. Opasno se ljuštila.
“Dobro jutro, Džoan“, rekao je. “Gde su ambulantna kola?“
“O, doživeli smo istinsku tragediju“, reče Čarltonova. Izvadila je
toplomer iz studentkinjinih usta da bi ga očitala. “Stiv Masterton je jutros
došao na posao i video veliku baru ispod motora i prednjih točkova. Hladnjak

BD4Y

balkandownload.org

je probušen. Odšlepali su ih na opravku.“
“Baš sjajno“, reče Luis, iako mu je laknulo kad je saznao da Vozilo nije na

putu ka bolnici, što mu je bila prva pomisao. “Kada ćemo ih dobiti?“
Džoan Čarlton se jetko nasmejala. “Na osnovu onog što znam o službi

održavanja u Univerzitetskom voznom parku, ne bih se iznenadila ako nam ga
isporuče oko 15. decembra, ukrašenog božićnom trakom.“ Bacila je pogled na
studentkinju. “Imaš blagu temperaturu“, rekla je. “Popij dva aspirina i
izbegavaj barove i mračne sokake.“

Cura je sišla s ležaja. Odmerila je Luisa odobravajućim pogledom i
izašla.

“Prva mušterija u novom semestru“, kiselo reče Čarltonova. Žustro je
protresla toplomer.

“Nisi previše oduševljena.“
“Znam ja takve“, rekla je. “Ima i drugih - sportista koji igraju s napuklim
kostima i istegnutim tetivama, samo da ne bi sedeli na klupi. Budale
izigravaju tvrdokorne muškarčine kojima ništa ne može nauditi, dovodeći u
pitanje profesionalnu karijeru. Tu je i Gospođica s Blagom Temperaturom…“
Mahnula je glavom u pravcu prozora. Luis je pogledao u tom pravcu i video
devojku kojoj se ljuštila koža. Odmicala jeka Ganet-Kamberland-Adroskogin
spavaonicama. U ordinaciji je odavala utisak osobe koja se ne oseća dobro,
ali pokušava da to ne pokaže. Sad je stupala britkim korakom, zanosno njišući
kukovima. Okolina ju je primećivala. I ona je primećivala okolinu.
“Eto školskog primera hipohondra“, Čarltonova je spustila toplomer u
sterilizator. “Viđaćemo je bar dvadesetak puta godišnje. Njene posete
učestaće oko ispitnog roka. Nedelju dana pre završnih ispita biće ubeđena da
ima mononukleozu ili zapaljenje pluća. Bronhitis će držati u rezervi, za ne daj
bože. Izbeći će tako četiri-pet testova - one na kojima su instruktori šonje,
kako oni kažu. Međutim, uvek se teško razboli pred teže ispite.“
“Od jutros si neobično cinična“, reče Luis. Bio je malo zbunjen.
Osmehnuo se kad je šeretski namignula. “To me uopšte ne pogađa,
doktore. Nadam se da neće pogađati ni vas.“
“Gde je Stiven?“
“U vašoj kancelariji. Odgovara na poštu i pokušava da se snađe u
poslednjoj plimi birokratskih sranja iz firme za zdravstveno osiguranje.“
Ušao je u kancelariju. Osećao se dobro, uprkos cinizmu Čarltonove. Sve
je bilo pod kontrolom.

BD4Y

balkandownload.org

***

Kad sad na to pomisli, iako mu je pomisao na to najčešće nepodnošljiva,
noćna mora u ambulanti počela je negde oko deset ujutru, kad su doneli
Viktora Paskaua, momka na samrti.

Dotad je bilo veoma mirno. U devet, pola sata nakon Luisovog dolaska,
došle su volonterke. Njihova smena završavala se u tri po podne. Počastio je
volonterke krofnom i šoljom kafe i razgovarali su petnaestak minuta. Podsetio
ih je na njihove dužnosti i, što je još važnije, na ono što nikako ne spada u te
dužnosti. Čarltonova ih je preuzela nakon toga. Zasula ih je pitanjima dok ih
je izvodila iz Luisove kancelarije: “Da li je neka od vas alergična na govna
ili povraćku? Na ovom poslu viđaćete mnogo i jednog i drugog.“

“O, bože“, promrmljao je Luis i pokrio oči. Smejao se. Tvrdokorna i
iskusna sestra poput Čarltonove prava je blagodet za svaku medicinsku
ustanovu.

Počeo je da ispunjava zakukuljene i zamumuljene formulare zdravstvenog
osiguranja. Tražili su detaljan popis zaliha lekova i medicinske opreme.
(“Svake godine“, gorko se žalio Stiv Masterton, “ista stvar, svake proklete
godine! Molim te, zatraži im kompletnu ordinaciju za transplantaciju srca,
približne vrednosti osam miliona dolara. Sledili bi se kad bi to pročitali!“)
Izgubio se u papirima. Baš je pomislio da bi mu šolja kafe dobro došla kad
Masterton kriknu iz čekaonice. “Luise! Hej, Luise, dolazi ovamo! Imamo
gadan problem!“

Žurno je ustao, podstaknut gotovo paničnim tonom svog kolege. Skočio je
sa stolice kao da je negde duboko u podsvesti ovo i očekivao. Za
Mastertonovim krikom stigao je i drugi vrisak, tanak i oštar kao parče
slomljenog stakla. Pukao je šamar. Čarltonova se razdrala: “Prestani ili mi se
gubi s očiju! Smesta da si prestala!“

Uleteo je u čekaonicu. Isprva je video samo krv - dosta krvi. Jedna
volonterka je jecala. Druga, bleda kao šlag, prinela je šake stisnute u pesnice
uglovima usana. Razvlačila ih je u širokom gadljivom osmehu. Masterton je
klečao. Pridržavao je glavu momka opruženog po podu.

Stiv je podigao glavu i odmerio Luisa tužnim i strašljivim pogledom.
Pokušao je da progovori. Nikakav zvuk nije izašao iz njegovih usta.

Radoznalci su se skupljali ispred velikih staklenih vrata univerzitetskog
zdravstvenog centra i zurili. Pokrivali su oči rukama da bi bolje videli šta se

BD4Y

balkandownload.org

dešava iza stakla. Luisov um prizvao je sliku koja ga je luđački podsećala na
ovaj prizor: kao klinac od pet-šest godina sedeo je u dnevnoj sobi s majkom,
pre nego što je krenula na posao, i gledao televizor. Gledali su stari jutarnji
program “Danas“ s Dejvom Garovejom. Ljudi su bili napolju i zevali u
Dejva, Frenka Blera i dobrog starog Dž. Freda Magsa. Osvrnuo se oko sebe i
video radoznalce na prozorima. Protiv onih ispred vrata nije mogao ništa.
“Navucite zavese!“, brecnuo se na volonterku koja je vrisnula.

Pošto nije odmah reagovala, Čarltonova ju je pljesnula po zadnjici.
“Poteci, curo!“

Volonterka se pokrenula. Zelene zavese trenutak kasnije pokrile su
prozore. Čarltonova i Stiv Masterton instinktivno su stali između povređenog
momka i vrata, da bi znatiželjnicima uskratili uživanje.

“Da donesem nosila, doktore?“ pitala je Čarltonova.
“Donesi ih, možda će trebati“, reče Luis. Čučnuo je pored Mastertona.
“Nisam imao prilike da ga pregledam.“
“Dođi“, rekla je Čarltonova devojci koja je navukla zavese. Ponovo je
razvlačila uglove usana pesnicama, u turobni vrišteći osmeh. Zajecala je
gledajući Čarltonovu: “Uh, ah…“
“Da, uh-ah! Upravo tako! Dolazi ovamo!“ Cimnula je devojku da bi je
pokrenula. Crvena i bela prugasta suknja zalepršala joj je oko nogu.
Luis se nagnuo preko prvog pacijenta na novom poslu na Univerzitetu
Mejn u Oronu.
Mladić je imao oko dvadesetak godina. Luisu je bilo potrebno manje od
tri sekunde da napravi jedinu moguću dijagnozu: momak će umreti. Polovina
glave bila mu je smrskana, a vrat polomljen. Ključna kost štrčala mu je iz
natečenog i iščašenog desnog ramena. Iz glave mu je curila krv i žuta gnojna
tečnost. Kapale su na tepih. Kroz smrskani deo lobanje video je mladićev
beličastosivi pulsirajući mozak. Imao je utisak da gleda kroz razbijeni prozor.
Pukotina je bila širine pet centimetara. Da je imao bebu u glavi, mogao bi da
se porodi, kao Zevs na uvo. Bilo je pravo čudo što je još živ. U svom umu čuo
je kako mu Džad Krandal poručuje: ponekad bi nas ugrizla i za dupe. Čuo je
i svoju majku kako govori: mrtvo je mrtvo. Spopala ga je luđačka želja da se
nasmeje. Mrtvo je mrtvo, nego šta. Tako je, dobri moj prijatelju.
“Pozovi ambulantna kola“, brecnuo se na Mastertona. “Mi…“
“Luise, ambulantna kola su…“
“O, bože!“ reče Luis. Opalio se po čelu. Obratio se Čarltonovoj. “Džoan,

BD4Y

balkandownload.org

šta radite u ovakvim slučajevima? Da li zovete univerzitetsko obezbeđenje ili
MCIM?“

Iskusna sestra izgledala je zbunjeno i potreseno - što joj se veoma retko
događalo, pretpostavio je Luis. Smogla je snage da mu odgovori: “Ne znam,
doktore. Nikad nismo imali ovakav slučaj u zdravstvenom centru.“

Grozničavo je razmišljao. “Zovite obezbeđenje kampusa. Ne možemo da
čekamo da MCIM pošalje ambulantna kola. Neka ga odvezu u Bangor u
vatrogasnom kamionu. To vozilo ima sirenu i signalna svetla. Postaraj se za
to, Džoan.“

Otišla je, ali ne pre nego što je presreo njen pogled pun razumevanja.
Pravilno ga je protumačio. Ovaj mišićavi i preplanuli mladić - verovatno je
ćelo leto radio na održavanju puteva, građevini ili davao časove tenisa - u
crvenom sportskom šortsu s belom prugom, umreće šta god da učine. Umro bi
čak i da su, kad je donesen, ambulantna kola bila parkirana ispred s već
upaljenim motorom.

Nije mogao da veruje svojim očima kad se umirući mladić pomerio.
Zatreptao je i otvorio oči. Imao je plave, krvlju podlivene oči. Odsutno su
posmatrale okolinu, ne videći ništa. Pokušao je da pomeri glavu. Luis ga je
pritisnuo, da bi ga sprečio. Pazio je na polomljeni vrat. Trauma lobanje nije
isključivala bol.

Rupa u glavi, o bože, ima rupu u glavi.
“Šta mu se desilo?“ pitao je Štiva, iako je znao da je to u ovim
okolnostima glupo i besmisleno pitanje dostojno samo slučajnog posmatrača.
Ali i nije bio ništa drugo do slučajni posmatrač. Rupa u glavi odredila mu je
status. “Da li ga je policija dovela ovamo?“
“Neki studenti su ga doneli u ćebetu. Ne znam šta mu se desilo.“
Morao je da misli na ono što će uslediti. I to je bila njegova dužnost.
“Izađi i pronađi te momke“, rekao mu je Luis. “Uvedi ih na druga vrata. Hoću
da budu tu, ali ne želim da vide više od onog što su već videli.“
Mastertonu je vidno laknulo što će moći da se udalji s tog užasnog mesta.
Otvorio je vrata, propustivši haotični, radoznali i uzbuđeni žamor u
čekaonicu. Luis je čuo i zavijanje policijske sirene. Univerzitetsko
obezbeđenje bilo je na putu. Pomoći će im kad stignu.
Umirući mladić je krkljao. Pokušao je da govori. Luis je čuo slogove - na
fonetskom nivou - ali reči su bile nejasne i razvučene.
Nagnuo se iznad njega i rekao: “Bićeš dobro, momče.“ Mislio je na

BD4Y

balkandownload.org

Rejčel i Eli dok mu se obraćao. Stomak mu je izdajnički glasno zakrčao.
Stavio je ruku na usta, da bi prigušio podrigivanje.

“Kaaaaa“, reče mladić. “Gaaaaa…“
Luis se osvrnuo oko sebe. Shvatio je da je ostao sam s umirućim
mladićem. Čuo je kako Džoan Čarlton viče volonterkama da su nosila u
ormanu u sobi 2. Sumnjao je da devojke razlikuju sobu 2 od žabljih gonada.
Ovo im je bio prvi dan na poslu, đavolski vreo debitantski nastup u svetu
medicine. Zeleni tepih oko mladićeve glave bio je prljavoljubičast, a vlažni
krug bivao je sve širi. Curenje lobanjske tečnosti konačno je prestalo.
“Na Groblju kućnih ljubimaca“, zakrkljao je mladić… i razvukao usne u
osmeh, koji je čudesno nalikovao na melanholični histerični osmeh volonterke
koja je navukla zavese na prozore.
Luis je zurio u njega. Isprva je odbijao da poveruje u ono što je upravo
čuo. Pomislio je da je žrtva zvučne halucinacije. Mladić je ispustio niz
nerazgovetnih slogova. Moja podsvest ih je uobličila u nešto smisleno,
crpeći značenje iz svog iskustva. Ali nije se to desilo. Trenutak kasnije bio je
prinuđen da to i prizna. Zapljusnuo ga je talas luđačkog užasa. Naježio se od
glave do pete. Imao je osećaj da mu se meso na rukama i stomaku talasa… ah
čak i tada je odbijao da poveruje. Tačno je da su slogovi bili na krvavim
usnama čoveka na podu, kao i u Luisovim ušima, ali to je značilo da je
halucinacija imala i vizuelnu, a ne samo zvučnu dimenziju.
“Šta si rekao?“, prošaptao je.
Reči su ovog puta bile razgovetnije, kao da ih je izgovorio papagaj ili
vrana račvastog jezika: “To nije pravo groblje.“ Pogled mu je bio odsutan,
šlep, krvav. Usne su se smešile širokim osmehom crknutog šarana.
Užas se valjao Luisovim telom. Ščepao mu je toplo srce hladnim rukama.
Stisnuo ga je. Gubio je kontrolu nad sobom. Došlo mu je da skoči i pobegne
od ove okrvavljene, deformisane i brbljive glave na podu čekaonice
zdravstvenog centra. Bio je čovek bez religioznog obrazovanja, nimalo sklon
praznoverju ili okultnom. Nije bio spreman na ovo… o čemu god da se radilo.
Svim snagama se borio s porivom da beži. Naterao je sebe da se nagne
prema povređenom momku. “Šta si rekao?“, pitao ga je po drugi put.
Osmeh. To nije valjalo.
“Tle muškog srca je kamenito, Luise“, prošaptao je umirući. “Čovek
uzgaja ono što može… i neguje to.“
Luis nakon pomene svog imena nije čuo ništa svesnim delom uma. Blagi

BD4Y

balkandownload.org

bože, nazvao me je po imenu.
“Ko si ti?“, pitao ga je Luis drhtavim suvim glasom. “Ko si ti?“
“Indžun mi je doneo ribu.“
“Otkud znaš moje…“
“Drži se dalje od nas. Znaš…“
“Kaa“, reče mladić. Luisu se učinilo da u njegovom dahu može da

namiriše smrt, unutrašnje povrede, izgubljeni ritam, otkazivanje, propast.
“Šta?“, obuzeo ga je luđački poriv da prodrma unesrećenog.
“Gaaaaaaaa…“
Mladić u crvenom gimnastičkom šortsu zadrhtao je od glave do pete.

Naglo se ukočio, kao da mu se svaki mišić zgrčio. Pogled mu više nije bio
prazan. Pogledao je Luisa u oči. Naglo se opustio. Luis je osetio neprijatan
miris i pomislio da će ponovo progovoriti, da mora to učiniti. Mladićev
pogled ponovo je postao odsutan… staklast. Umro je.

Luis je seo na tepih. Nije opažao da je okupan znojem i da mu se odeća
lepi za telo. Tama se rascvetala. Širila je meko krilo preko njegovih očiju.
Svet je počeo da se ljulja i propada postrance. Shvatio je šta se događa.
Okrenuo se od mrtvaca i zabio glavu među kolena. Zario je nokte levog palca
i kažiprsta u desni dlan, dovoljno jako da ga raskrvari.

Svet je ubrzo počeo da mu se bistri.

BD4Y

balkandownload.org

13

Čekaonica se ispunila ljudima, kao glumcima koji su čekali trenutak da se
pojave na sceni. Gužva je samo pojačala osećaj nestvarnosti i dezorijentacije
koji je obuzeo Luisa. Uplašio se od moćnih emocija, o kojima je učio na
časovima psihologije, ali ih dosad nikad nije iskusio. Pretpostavljao je da se
ovako oseća osoba kojoj je neko sipao veliku dozu LSD-ja u piće.

Kao da se nalazim u predstavi upriličenoj samo za mene, pomislio je.
Čekaonica je prvo ispražnjena, da bi umiruća Sibila mogla da izgovori
nekoliko mutnih proročanskih stihova samo za moje uši. Gomila je
nahrupila u nju čim je unesrećeni ispustio dušu.

Volonterke su uletele s krutim nosilima, namenjenim za povrede kičme i
vrata. Džoan Čarlton ušla je za njima i obavestila ga da je univerzitetsko
obezbeđenje na putu. Mladića je udario automobil dok je džogirao. Luisu se
okrenuo stomak kad je pomislio na džogere koji su mu jutros istrčali pred
automobil. balkandownload.org.

Iza Čarltonove je ušao i Stiv Masterton, u društvu dva radnika
univerzitetskog obezbeđenja. “Luise, ljudi koji su doneli Paskaua su…“
Ućutao se i zabrinuto dodao. “Luise, kako si?“

“Dobro sam“, rekao je i ustao s tepiha. Slabost ga je nakratko zapljusnula
i povukla se. Uspostavio je kontrolu nad sobom. “Zove se Paskau?“

Jedan od radnika obezbeđenja je progovorio: “Devojka koja je džogirala
s njim rekla je da se zove Viktor Paskau.“

Luis je pogledao na sat i oduzeo dva minuta. Začuo je iskidani devojčin
plač iz sobe u koju je Masterton otpratio ljude koji su doneli povređenog
momka. Dobro došla u školu, mlada damo, pomislio je. Želim ti ugodan
semestar. “Gospodin Paskau umro je u 10.09“ rekao je.

Jedan radnik obezbeđenja prešao je spoljnjim delom dlana preko usta.
Masterton je ponovio. “Luise, kako se osećaš? Grozno izgledaš.“
Luis je otvorio usta da mu odgovori. Jedna od volonterki naglo je ispustila
svoj kraj nosila, istrčala napolje i povratila preko kecelje. Telefon je
zazvonio. Devojka u susednoj sobi prestala je da jeca i počela da vrišti
mrtvačevo ime: “Vik! Vik! Vik!“ Izgledalo je da neće skoro utihnuti. Zavladao
je opšti haos. Krkljanac. Radnik obezbeđenja zamolio je Čarltonovu da mu da
ćebe, da bi pokrio preminulog mladića. Sestra mu je rekla da ne zna da li ima

BD4Y

balkandownload.org

pravo da mu ga da. Luis se setio citata iz dela Morisa Sendaka: “Neka počne
urnebes!“

Luđački kikot ponovo mu je zatitrao u grlu. Uspeo je da ga uguši. Da li je
Paskau zbilja pomenuo Groblje kućnih ljubimaca? Da li je Paskau zbilja
izgovorio njegovo ime? Ta pitanja izbacivala su ga iz koloseka i lansirale u
visoku pogibeljnu orbitu. Njegov um je već zavijao te trenutke u zaštitnu
foliju. Uobličavao ih je, menjao, raščlanjivao. Sigurno je rekao nešto drugo
(ako je uopšte išta i rekao). Pogrešno je protumačio njegove reči usled šoka.
Paskau je verovatno samo buncao, kao što je isprva i pomislio.

Posegnuo je za sobom, za onim delom koji je nagnao upravu da mu dodeli
ovaj posao između pedeset tri kandidata. Niko nije zapovedao situacijom u
ambulanti, niko nije gledao unapred. Soba je bila puna usplahirenih ljudi.

“Stive, daj onoj devojci sredstvo za umirenje“, rekao je. Te reči su mu
pomogle. Osećao se kao svemirski brod koji se udaljavao od sićušnog
satelita. Satelit je bilo taj neshvatljivi trenutak u kom je Paskau progovorio.
Luis je bio plaćen da vodi. To će i učiniti.

“Džoan, daj mu to ćebe.“
“Doktore, nismo popisali…“
“Daj mu prokleto ćebe! Zatim se pobrini za ovu volonterku.“ Pogledao je
devojku koja je još stiskala svoj kraj nosila. Zurila je u Paskauove ostatke kao
hipnotisana. “Volonterko!“, grubo reče Luis. Devojka je skrenula pogled s
tela.
“Š-š-št…“
“Kako se zove tvoja koleginica?“
“K-ko?“
“Ona koja je povratila po sebi“, rekao je s namernom strogošću.
“Dž-Dž-Džudi. Džudi Delesio.“
“Kako se ti zoveš?“
“Karla.“ Devojka je zvučala malo mirnije.
“Karla, idi i pogledaj kako je Džudi. I donesi to ćebe. Ima ih u ormaru u
Ordinaciji 1. Idite, svi! Ponašajte se kao profesionalci!“
Poslušali su ga. Vrištanje u susednoj sobi ubrzo se utišalo. Telefon je u
međuvremenu prestao da zvoni, ali ponovo se oglasio. Luis je pritisnuo
dugme, ali nije podigao slušalicu.
Procenio je da stariji radnik obezbeđenja deluje staloženije. Obratio mu
se: “Koga bi trebalo da obavestimo o ovome? Možete li mi dati spisak?“

BD4Y

balkandownload.org
Čovek je klimnuo i rekao. “Šest godina nismo imali ovakav slučaj. Ovo je

loš početak semestra.“
“Nego šta“, reče Luis. Podigao je slušalicu i pritisnuo dugme za čekanje.
“Halo? Ko je…“, začuo se uzbuđeni glas. Luis je prekinuo vezu. Počeo je

da okreće brojeve sa spiska.

BD4Y

balkandownload.org

14

Situacija se nije smirila sve do kasnog popodneva, kad su Luis i Ričard
Irving, zapovednik obezbeđenja, dali izjavu za štampu. Viktor Paskau
džogirao je s još dve osobe. Jedna od njih bila je njegova verenica.
Automobil, za čijim volanom je bio dvadesettrogodišnji Tremont Viders iz
Hejvena u Mejnu, nepropisno se kretao visokom brzinom iz pravca Ženske
gimnastičke dvorane “Lengil“ ka središtu studentskog naselja. Vidersov
automobil udario je Paskaua, koji je zatim udario glavom u drvo. Drugovi i
prolaznici su ga doneli u ćebetu u ambulantu. Umro je nekoliko minuta posle
dolaska u nju. Viders je zadržan u pritvoru i biće optužen za nasilničku vožnju
pod uticajem alkohola i ubistvo iz nehata motornim vozilom.

Urednik univerzitetskih novina pitao je može li napisati da je Paskau umro
od ozleda na glavi. Luis se setio slomljenog prozora kroz koji je gledao
mladićev mozak. Rekao je da bi radije sačekao izveštaj patologa Okruga
Penobskot za zvanični uzrok smrti. Urednik je pitao da li su četvorica
mladića, koji su doneli Paskaua u ambulantu na ćebetu, slučajno mogli da
prouzrokuju njegovu smrt.

“Nisu“, odvratio je Luis. “Ni u kom slučaju. Gospodin Paskau je, po mom
mišljenju, donesen u ambulantu sa smrtonosnim ozledama.“

Bilo je još nekoliko pitanja, ali je ovo bilo kraj konferencije za štampu.
Luis je sedeo u kancelariji (Stiv Masterton je sat ranije, odmah po okončanju
konferencije za štampu, otišao kući, verovatno da bi video sebe na televiziji) i
pokušavao da prikupi krhotine dana i potisne sećanje na ono što se dogodilo,
da nanese tanki sloj boje preko neobičnih događaja. S Čarltonovom je
pregledao kartone “prvog ešalona“ - studenata koji su nastojali da završe
školu uprkos invaliditetu. Imali su dvadeset tri dijabetičara, petnaest
epileptičara, četrnaest paraplegičara i nekoliko studenata s leukemijom,
cerebralnom paralizom i mišićnom distrofijom. Na univerzitetu je bilo i
slepih studenata, dvoje nemih i jedan anemičan, u stvari anemična studentkinja
koju Luis dotad nije video.

Najgori trenutak se verovatno zbio nakon Stivovog odlaska. Čarltonova je
ušla u kancelariju i spustila ružičasti papir na Luisov sto. Na njemu je pisalo
da će ljudi iz Bangorskih tepiha doći sutra ujutru u devet.

“Šta je ovo?“, pitao je.

BD4Y

balkandownload.org

“Moraćemo da zamenimo tepih“, rekla je smernim tonom. “Ove mrlje se
ne mogu oprati, doktore.“

Naravno da ne mogu. Luis je posle toga uzeo tuinal iz skladišta. Njegov
prvi cimer na fakultetu zvao ga je “tjuner“. “Uskači u tjunervilski tramvaj,
Luise!“, rekao bi, “Pustiću Kridense.“ Luis je najčešće odbijao vožnju na tom
čuvenom tjunervilu, što verovatno nije bilo loše, zato što njegov cimer u
trećem semestru nije položio ni pola ispita. Tjunervilski tramvaj ga je
odvezao do Vijetnama i medicinske službe na terenu. Luis je zamišljao kako
njegov bivši cimer u Jugoistočnoj Aziji, naduvan do daske, sluša Kridense
kako sviraju “Beži kroz džunglu“.

Međutim, morao je da proguta nešto. Morao je da proguta nešto da bi
smogao snage da digne glavu s kartona i pogleda ružičasto obaveštenje o
tepihu u čekaonici na tabli.

Snalazio se prilično dobro kad je gospođica Beling, sestra iz noćne
smene, promolila glavu u kancelariju i rekla: “Vaša supruga, doktore Kride.
Na prvoj liniji.“

Luis je pogledao na sat. Bilo je skoro pola šest. Trebalo je pođe kući još
pre sat i po.

“Dobro, Nensi. Hvala ti.“
Podigao je slušalicu i pritisnuo dugme za prvu liniju. “Zdravo, dušo. Prvi
dan…“
“Kako si, Luise?“
“Dobro sam.“
“Čula sam na vestima šta se dogodilo, Lu. Žao mi je.“ Na trenutak je
zastala. “Bilo je na radiju. Pustili su te. Odgovorio si na neka pitanja. Zvučao
si ubedljivo.“
“Jesam li? Baš fino.“
“Da li si siguran da si dobro?“
“Jesam, Rejčel. Dobro sam.“
“Hoćeš li uskoro kući?“, rekla je.
“Hoću“, odgovorio je. To je bila odlična ideja.

BD4Y

balkandownload.org

15

Zinuo je kad ga je dočekala na vratima. Nosila je njemu veoma dragi čipkasti
grudnjak, poluprovidne gaćice i ništa osim toga.

“Divno izgledaš', rekao je. “Gde su dečica?“
“Misi Dendridž ih je odvela. Sami smo do pola devet… što znači da
imamo još dva i po sata. Ne gubimo vreme.“
Prislonila se uz njega. Osetio je poznati miris - da li je to ružino ulje?
Obgrlio ju je, prvo oko struka. Pronašao je guzove. Njen jezik mu je zaigrao
po usnama. Našao se i u ustima. Lizao ga je i palacao.
Poljubac se prekinuo. Pitao je, blago promuklim glasom: “Da li si
raspoložena za večeru?“
“Raspoložena sam za desert“, rekla je i počela blago da kruži donjim
delom tela, trljajući se o njegovo međunožje i stomak. “Dajem ti reč da nećeš
morati da jedeš ono što ti se ne sviđa.“
Posegnuo je za njom, ali kliznula mu je iz domašaja i uhvatila ga za ruku.
“Prvo gore“, rekla je.

***

Dovela ga je do kade pune vruće vode. Polako ga je razodenula i uvela u
vodu. Navukla je malo grublju rukavicu za trljanje, koja je obično visila na
tušu. Nežno ga je nasapunjala od glave do pete i isprala. Osećao je kako dan -
grozni prvi dan - polako klizi s njega. Prilično se ovlažila. Gaćice su se
pripile uz nju kao druga koža.

Počeo je da izlazi iz kade. Blago ga je gurnula nazad u nju.
“Šta…“
Ruka u rukavici za trljanje nežno ga je stisnula - nežno, ali s gotovo
nepodnošljivim trenjem. Lagano se kretala gore-dole.
“Rejčel…“ Oblio ga je znoj, i to ne samo zbog vruće vode u kadi.
“Pssst!“
Činilo mu se da to traje gotovo u beskraj - približio bi se vrhuncu, a ruka
u rukavici bi usporila. Gotovo bi stala. Ali nije stajala, već bi 'ga stisnula,
pustila, pa ponovo stisnula, sve dok nije svršio, tako snažno da su mu bubne
opne otekle.

BD4Y

balkandownload.org

“Blagi bože!“, promrmljao je drhtavim glasom kad je ponovo progovorio.
“Gde si to naučila?“

“U izviđačicama“, ponosno je odvratila.

***

Spremila je stroganov. Krčkao se dok su se zanimali u kupatilu. Luis se dva
puta poslužio, iako je u četiri po podne imao utisak da ništa neće staviti u usta
do Noći veštica.

Posle večere ga je ponovo povela uz stepenice.
“Sada ćemo videti šta ti možeš da uradiš za mene“, rekla je.
Kad se sve uzme u obzir, Luis je te večeri osvetlao obraz.

***

Rejčel je nakon svega obukla staru plavu pidžamu. Luis je navukao flanelsku
košulju i gotovo bezoblične pantalone. Tako obučeni krenuli su po klince.

Misi Dendridž htela je da sazna što više o nesreći. Luis joj je ukratko
izložio činjenice, ali je dobila manje od onog što će biti objavljeno u
bangorskom Dejli njuzu. Nije to voleo, ali Misi nije htela da im naplati
čuvanje dece. A bio joj je zahvalan na svemu što je te večeri podelio s
Rejčel.

Gejdž je tvrdo zaspao na kilometar i po od Misine kuće. Čak je i Eli
zevala, staklastog pogleda. Promenio je pelene Gejdžu. Obukao mu je odelce
za spavanje i spustio u krevetac. Čitao je Eli. Kao i obično, tražila je Tamo
gde su divlje stvari. Bila je iskusna divljakuša. Luis ju je ubedio da se
zadovolji Mačkom u šeširu. Zaspala je posle pet minuta. Odneo ju je na sprat,
a Rejčel ju je smestila u krevet.

Kad se vratio u prizemlje, Rejčel je već sedela u dnevnoj sobi s čašom
mleka i s knjigom Dorpti Sejers na dugoj butini.

“Luise, kao se osećaš?“
“Dobro sam, dušice“, rekao je. “I hvala ti, na svemu.“
“Trudimo se da ti ugodimo.“ Rekla je s pomalo vragolastim osmehom.
“Hoćeš li da skokneš do Džada na pivo?“
Odmahnuo je glavom. “Neću večeras. Duša mi je u nosu.“
“Nadam se da sam delimično odgovorna za tvoj umor.“
“Mislim da jesi.“
BD4Y

balkandownload.org
“U tom slučaju popij čašu mleka i pođi u krevet, doktore.“
***

Mislio je da će ležati budan, što mu se često dešavalo posle naročito teških
dana na stažiranju. Međutim, umesto da razmišlja o onom što se desilo,
neosetno je kliznuo u san. Imao je osećaj da se kliza na blago nagnutoj glatkoj
tabli. Negde je pročitao da prosečan čovek sedam minuta gasi prekidače i
prekida veze sa stvarnošću. Sedam minuta potrebno je da svest ustupi mesto
podsvesti, kao u kući duhova u zabavnom parku, s lažnim pokretnim zidovima.
Ima nečeg jezivog u toj činjenici.

Gotovo da je zaspao kad je čuo Rejčel, kao iz velike daljine: “…
prekosutra.“

“A?“
“Džolander! Veterinar! Prekosutra će primiti Čerča.“
“Aaaa!“ Čerč. Uživaj u jajcima dok ih još imaš, staro momče. Odvojio
se od svega i upao u rupu. Spavao je dubokim snom bez snova.

BD4Y

balkandownload.org

16

Znatno kasnije, nešto ga je probudilo. Bučni udarac naterao ga je da se
uspravi u sedeći položaj. Pitao se da li je Eli pala na pod ili se Gejdžov
krevetac prevrnuo. Mesec se pojavio iza oblaka i ispunio sobu hladnom
belom svetlošću. Video je Viktora Paskaua na vratima. Probudio se kad je
mladić s treskom otvorio vrata.

Stajao je tamo s ugnutom levom slepoočnicom. Krv mu se zgrušala na licu
u smeđim prugama nalik indijanskim ratnim bojama. Ogoljena ključnjača
belela mu se na mesečini. Cerio se.

“Hajde, doktore“, progovorio je. “Moramo da obiđemo neka mesta.“
Luis se osvrnuo oko sebe. Njegova supruga bila je neodređena grudva pod
žutim pokrivačem. Duboko je spavala. Pogledao je Paskaua, koji je bio mrtav,
ali ne baš. Nije se plašio. Gotovo odmah je shvatio zašto.
Ovo je san, pomislio je. Shvatio je da se uplašio tek kad je odahnuo.
Mrtvi se ne vraćaju; to je fiziološki nemoguće. Ovaj mladić je u hladnom
odeljku u mrtvačnici, u Bangoru, s tetovažom patologa i ušivenim rezom u
obliku slova Y na telu. Patolozi su verovatno samo gurnuli mozak u grudnu
šupljinu, nakon što su uzeli uzorak tkiva i ispunili lobanju smeđim papirom,
da bi sprečili curenje. To je bilo jednostavnije od vraćanja mozga u lobanju,
poduhvata sličnog slaganju slagalice. Stric Karl, otac nesrećne Ruti, rekao
mu je da patolozi tako rade. Od njega je dobio i druge sočne podatke, od
kojih bi Rejčel, zbog akutnog straha od smrti, vrištala od užasa. Paskau
nije bio ovde - nema šanse, dragoviću. Mladić je u frižideru, s etiketom
vezanom za palac. I sasvim sigurno nema crveni šorts na sebi.
Ipak je osećao snažnu želju da ustane. Paskau ga je posmatrao.
Zbacio je pokrivač i prebacio noge preko ruba postelje. Rukom tkani tepih
- venčani poklon Rejčeline bake - zagolicao ga je po tabanima. San je bio
čudesno stvaran. Bio je tako stvaran da nije pošao za Paskauom sve dok se
ovaj nije okrenuo i krenuo niz stepenice. Osećao je snažnu želju da ga prati,
ali nije želeo da ga hodajući leš dodiruje, čak ni u snu.
Tako je krenuo za njim. Paskauov šorts za džoging sjajio se u tami.
Prošli su dnevnu sobu, trpezariju, kuhinju. Luis je očekivao da će Paskau
okrenuti bravu i podići rezu s vrata između kuhinje i šupe s karavanom i
hondom, ali nije. Samo je prošao kroz vrata. Luis ga je posmatrao s blagim

BD4Y

balkandownload.org

čuđenjem. Da li se to tako radi? Čudesno! Svako to može!
Pokušao je da učini isto što i on, ali se susreo s neprobojnim drvetom.

Očigledno je da je čak i u snovima bio tvrdokorni realista. Okrenuo je bravu,
podigao rezu i ušao u garažu. Paskau nije bio tu. Na trenutak je pomislio da se
rasplinuo. To se često dešava s prikazama u snu. Stojite nagi pored bazena, s
razgoropađenom erekcijom i dogovarate zamenu supruga, recimo s Rodžerom
i Misi Dendridž, a posle jednog treptaja oka nađete se na padini havajskog
vulkana. Možda j e izgubio Paskaua iz vida zato što je ovo početak drugog
čina.

Ponovo ga je video kad je izašao iz garaže. Stajao je na bledoj mesečini,
na zadnjem delu travnjaka - na početku staze.

Stigao je i strah. Tiho se uvlačio kroz sve telesne šupljine. Ispunjavao ih
je kužnim dimom. Nije hteo da ide tamo. Zastao je.

Paskau se osvrnuo preko ramena. Oči su mu bile srebrne na mesečini. Luis
je osetio puzanje užasa u stomaku. Ta kost koja štrči, sasušena krv. Nije
mogao da se odupre tom pogledu. Ovo je san u kom je hipnotisan, uhvaćen u
zamku… nesposoban da išta izmeni, baš kao što ni mladića nije mogao da
spase od smrti. I posle dvadeset godina školovanja ne možete da učinite ništa
kad vam donesu tipa koji je tresnuo o drvo dovoljno jako da mu se otvori
prozor na lobanji. Mogli su da pozovu vodoinstalatera, dodole ili Čoveka iz
Glada.[4]

Pošao je ka stazi dok su mu se ove misli rojile u glavi. Sledio je šorts za
džogiranje, smeđ poput zgrušane krvi na mladićevom licu.

Ovaj san mu se nije dopadao. O bože, nimalo mu se nije dopadao. Bio je
previše stvaran. Golicanje tepiha po tabanima, činjenica da nije mogao da
prođe kroz vrata šupe, kao što bi se očekivalo u svakom poštovanja vrednom
snu… a sad i hladno milovanje rose na bosim nogama, i dašak noćnog vetra
na telu, zato što je go, izuzev bokserica. Zašao je među drveće. Borove iglice
bockale su ga po tabanima… eto još jednog detalja koji je za nijansu stvarniji
nego što bi trebalo.

Nije važno. Nije važno. Kod kuće sam u svom krevetu. Ovo je samo san,
ma kako uverljiv bio. Ujutru će izgledati smešno kao i svi drugi. Moj
probuđeni um pronaći će sve nedoslednosti.

Trgnuo se kad ga je grančica mrtvog stabla bocnula po ruci. Odmakli
Paskau bio je samo pokretna senka. Luisov užas kristalizovao se u blistavu
skulpturu u njegovom umu: Sledim mrtvaca po šumi. Sledim mrtvaca ka

BD4Y

balkandownload.org

groblju kućnih ljubimaca i ovo nije san. Bog neka mi je u pomoći, ovo nije
san. Ovo se stvarno dešava.

Stigli su do drugog kraja šumovitog brda. Staza je krivudala između
drveća u razvučenim nepravilnim slovima S. Zaranjala je u šipražje. Ovog
puta nije imao čizme. Gazio je po hladnom želeu, slušajući odurno šljapkanje
gliba. Blato mu se uvlačilo između prstiju. Pokušavalo je da ih razdvoji.

Očajnički je istrajavao u uverenju da je to san.
Nije ga napuštalo.
Stigli su do čistine. Mesec se ponovo oslobodio oblaka. Kupao je groblje
jezivim sjajem. Nagnuta obeležja - komadi dasaka i limenih kanti, isečenih
tatinim kleštima i iskovanih u grube oblike, i krnji komadi škriljca isticali su
se s trodimenzionalnom jasnoćom, bacajući savršeno crne i oštre senke.
Paskau je stao pored MAČAK SMAKI: BIO JE POSLUŠAN. Okrenuo se
prema Luisu. Spopali su ga užas i strava. Osećao je da će narasti u njemu sve
dok mu se telo ne raspadne pod tihim ali neumoljivim pritiskom. Paskau se
cerio. Krvave usne su se povukle sa zuba. Zdrav težački ten na bledoj
mesečini preklapao se s belinom leša koji će biti zašiven u pokrov.
Podigao je ruku i pokazao. Luis je pogledao u tom pravcu i zacvileo. Oči
su mu se raširile. Pokrio je usta šakom. Osetio je vlagu na obrazima i shvatio
da je zaplakao od užasa.
Gomila oborenih stabala, s koje je zabrinuti Džad Krandal sklonio Eli,
preobrazila se u hrpu kostiju. Kretale su se. Trljale su se i lupkale. Donje
vilice, butne kosti, lakatne kosti, kutnjaci i sekutići. Video je iscerene lobanje
ljudi i životinja. Koščice prstiju su zveckale, a ostaci stopala savijali
mrtvački blede članke.
Kretale su se - to je bilo jezivo…
Paskau je krenuo ka njemu. Krvavo lice je strašno izgledalo na
mesečini. Poslednji ostaci razuma gubili su se pred neobuzdanom cikličnom
idejom: Moraš da vrisneš i da se probudiš. Nije važno da li ćeš uplašiti
Rejčel, Eli ili Gejdža. Probudi čitavo domaćinstvo ili sav komšiluk vriskom,
ali se probudi. Probudi se
vriskomprobudisevriskomprobudiseprobudiseprobudise…
Ispustio je jedva čujni uzdah, glas detenceta koje negde sedi na stolici
pokušavajući da nauči da zviždi.
Paskau mu je prišao i progovorio.
“Vrata ne smeju biti otvorena“, rekao je. Posmatrao je Luisa s visine, zato

BD4Y

balkandownload.org

što je pao na kolena. Na licu je imao izraz koji je Luis isprva pogrešno
protumačio kao sažaljenje. Njega nije bilo ni u tragovima, već samo
strahovitog strpljenja. Još je pokazivao na gomilu pokretnih kostiju. “Ne idi
iza njih koliko god to budeš smatrao neophodnim, doktore. Prepreka je
podignuta da bude neprelazna. Ne zaboravi sledeće: ovde ima više moći nego
što slutiš. Stara je i vazda nemirna. Ne zaboravi.“

Luis je ponovo pokušao da vrisne. Nije mogao.
“Došao sam kao prijatelj“, reče Paskau. Da li je upotrebio reč “prijatelj“?
Luis je pomislio da nije. Izgledalo je da mladić priča stranim jezikom
shvatljivim samo zahvaljujući magiji snova… “prijatelj“ je bila reč najbliža
po značenju onoj koju je Paskau upotrebio. “Tvoja propast i propast svih koje
voliš veoma je blizu, doktore.“ Bio je dovoljno blizu da Luis namiriše smrt na
njemu.
Paskau je posegnuo za njim.
Čuo je tihi luđački zveket kostiju.
Počeo je da gubi ravnotežu pokušavajući da izmakne toj ruci. Rukom je
prevrnuo nadgrobno obeležje. Paskauovo lice se nagnulo nad njim,
ispunjavajući nebesa.
“Ne zaboravi… doktore.“
Pokušao je da vrisne. Svet se uskovitlao i udaljio. Još je čuo zveket
pokretnih kostiju u kripti noći obasjanoj mesečinom.

BD4Y

balkandownload.org

17

Prosečnom ljudskom biću potrebno je sedam minuta da zaspi. U Hendovoj
Ljudskoj psihologiji tvrdi se da je prosečnom čoveku potrebno petnaest do
dvadeset minuta da se probudi. Kao da je san jezerce iz kog je teže izroniti
nego zaroniti. Kad se spavač budi, prolazi kroz faze od dubokog do lakog sna,
pa do onog što se naziva budnim snom. Spavač u tom stanju čuje zvuke i
odgovara na pitanja kojih kasnije neće biti svestan… izuzev možda kao delića
sna.

Luis je čuo lupkanje i čangrljanje kostiju. Zvuk je bivao sve oštriji,
metalniji. Čuo je udarac. Povik. I još metalnih zvukova… neko kotrljanje?
Naravno, složio se njegov lutajući um. Neka se proklete kosti kotrljaju!

Čuo je kako njegova kći klikće. “Hvataj ga, Gejdž! Hvataj ga!“
Čuo je i Gejdžovo oduševljeno gugutanje. Posle tog zvuka otvorio je oči i
ugledao tavanicu spavaće sobe.
Ležao je potpuno mirno i čekao da se stvarnost, dobra stvarnost,
blagoslovena stvarnost u potpunosti vrati kući. balkandownload.org.
Sve je san. Nije važno koliko je strašan i stvaran bio. Bio je samo san,
samo fosil u njegovom umu, ispod uma.
Ponovo je čuo metalni zvuk. Jedan od Gejdžovih automobila igračaka
kotrljao se po hodniku na spratu.
“Hvataj ga, Gejdž!“
“Hvataj ga!“ ponavljao je Gejdž. “Hvataj ga, hvataj ga, hvataj gar Tup-
tup-tup. Gejdžove bose nožice trupkale su hodnikom. Eli i on su se cerekah.
Luis je pogledao udesno. Rejčelina polovina kreveta bila je prazna, a
pokrivači zavrnuti. Sunce je visoko odskočilo. Pogledao je na sat i video da
je gotovo osam. Rejčel ga je pustila da spava duže nego obično… verovatno
namerno.
U nekoj drugoj prilici bi se iznervirao, ali ne i ovog jutra. Duboko je
udahnuo i ispustio vazduh. Sa zadovoljstvom je ležao sa zrakom sunca koji je
dopirao kroz prozor i upijao prepoznatljivu teksturu stvarnog sveta. Čestice
prašine igrale su u sunčevom zraku.
Rejčel je povikala: “Eli, požuri dole i pojedi nešto pre nego što stigne
autobus!“
“Važi!“ Čuo je glasnije trupkanje njenih nožica. “Evo ti autić, Gejdž.

BD4Y

balkandownload.org

Moram da idem u školu.“
Gejdž je bučno negodovao. Razaznavao je samo Gejdž, auto i Eli-bus, ali

je poruka bila jasna: Eli treba da ostane. Nek obrazovanje ide dođavola,
makar za jedan dan.

Ponovo je čuo Rejčel. “Prodrmaj tatu pre nego što odmagliš, Eli.“
Eli je ušla u sobu. Vezala je kosu u konjski rep i obukla crvenu haljinu.
“Budan sam, bebice“, rekao je. “Požuri na autobus.“
“Važi, tata.“ Prišla mu je. Poljubila ga je u neobrijani obraz i požurila ka
stepenicama.
San je počeo da bledi, da gubi na celovitosti, što je bila prokleto dobra
stvar.
“Gejdž!“ povikao je. “Dođi da poljubiš tatu!“
Gejdž nije obraćao pažnju na njegove reči. Sledio je Eli niz stepenice što
je brže mogao, urlajući: “Uhvati ga! Uhvati-ga-uhvati-ga-UHVATI-GA!“ iz
sveg glasa. Luis je načas ugledao svog klinca, samo u peleni i gumenim
gaćama.
Rejčel se ponovo oglasila. “Luise, da li si to ti? Da li si budan?“
“Jesam“, rekao je. Uspravio se u sedeći položaj.
“Rekla sam ti da jeste!“, povikala je Eli. “Idem! Zdravo!“ Čuo je
zatvaranje ulaznih vrata i Gejdžov gnevni krik.
“Jedno ili dva jaja?“, pitala ga je Rejčel.
Strgao je pokrivače i prebacio noge preko ruba kreveta. Stao je na tepih.
Spremao se da joj kaže da će preskočiti jaja, pojesti činiju žitarica i
požuriti… kad su mu reči zamrle u grlu.
Stopala su mu bila prljava od zemlje i borovih iglica.
Srce mu je đipilo u grlo, kao ludi čupavac iz kutije. Brzo se kretao,
izbečenih očiju. Nije osećao da grize jezik. Strgao je pokrivače do kraja.
Donji deo kreveta bio je pun iglica. Posteljina je bila vlažna i prljava.
“Luise?“
Primetio je nekoliko iglica na kolenima. Pogledao je desnu ruku. Imao je
svežu ogrebotinu na bicepsu, baš tamo gde ga je grančica mrtvog stabla ubola
u ruku u snu.
Vrisnuću! Osećam to!
I mogao je. Vrisak se orio u njemu u vidu velikog hladnog metka straha.
Stvarnost je zatitrala. Stvarnost - prava stvarnost, pomislio je - sastoji se od
ovih iglica, prljavštine na posteljini i krvave ogrebotine na goloj ruci.

BD4Y

balkandownload.org

Vrisnuću i poludeti. Posle toga više neću morati da se brinem…
“Luise?“ Rejčel se pela stepenicama. “Luise, da li si ponovo zaspao?“
Dve-tri sekunde pokušavao je da se pribere. Ogorčeno se borio sa sobom,
kao u bučnom metežu koji je nastao kad je umirući Paskau donet u zdravstveni
centar na ćebetu. Pobedio je, zato što je znao da ne sme da ga vidi u ovom
stanju, blatnjavih stopala, pokrivenih borovim iglicama i s pokrivačem
bačenim na pod, koji je otkrivao vlažnu, blatnjavu posteljinu.
“Budan sam“, veselo je prozborio. Jezik mu je krvario od nesvesnog
ujeda. U glavi mu se vrtelo. Negde duboko u sebi, daleko od akcije, pitao se
da li je uvek bio nadohvat tako neobuzdane mahnitosti, da li su joj svi tako
blizu.
“Jedno ili dva jaja?“ Zastala je na drugoj ili trećoj stepenici. Hvala bogu!
“Dva“, rekao je, jedva svestan svojih reči. “Umućena.“
“Kako ti kažeš“, rekla je i sišla u prizemlje.
Nakratko je s olakšanjem zažmurio. U tami je ponovo video Paskauove
srebrne oči. Naglo je otvorio oči. Kretao se brzo i bez razmišljanja. Skinuo je
posteljinu s kreveta. Ona ispod bila je čista. Odvojio je dva čaršava. Zgužvao
ih je, izneo u hodnik i bacio u otvor za prljav veš. Gotovo trkom je požurio u
kupatilo. Otvorio je slavinu i stao pod veoma vruću vodu. Oprao je stopala i
noge, ne obazirući se na vrelu vodu koja ga je šurila.
Osećao se malo bolje. Vraćao mu se osećaj kontrole. Sušio se kad mu je
palo na pamet da se ubice sigurno osećaju ovako kad pomisle da su se rešile
svih dokaza. Nasmejao se. Nastavio je da se suši i da se smeje. Nije mogao
da prestane.
“Hej, ti, tamo gore!“, povikala je Rejčel. “Staje tako smešno?“
“Ne bi razumela“, uzvratio je Luis kroz smeh. Bio je uplašen, ali strah nije
zaustavio smeh. Dizao se iz stomaka, tvrdog kao kamen zacementiran u zidu.
Palo mu je na pamet da je guranje posteljine u otvor za odlaganje prljavog
veša najbolja stvar koju je mogao da uradi. Misi Dendridž dolazila je pet
dana nedeljno da usisa, počisti… i opere veš. Moguće je da će Misi to
pomenuti Rejčel, ali nije verovao u to. Verovatno će prišapnuti mužu da
Kridovi igraju neobične seksualne igre s blatom i borovim iglicama, umesto
boja za telo.
Ta misao ga je navela na još glasniji smeh.
Kikotanje i cerekanje prestalo je dok se oblačio. Bilo mu je malo bolje.
Nije znao kako je to uopšte moguće, ali bilo mu je bolje. Soba je sad

BD4Y

balkandownload.org

izgledala normalno, izuzev gole postelje. Otarasio se “otrova“. Možda je
“dokaz“ bolja reč, ali je njegov um bio skloniji da to nazove otrovom.

Možda ljudi ovako postupaju s neobjašnjivim, pomislio je. Možda ovako
postupaju s iracionalnim, koje odbija da bude raščlanjeno na normalni sled
uzroka i posledica koji upravlja zapadnim svetom. Možda se i vaš um ovako
bori s letećim tanjirom koji je jednog jutra zastao iznad vašeg polja, bacajući
senke; s kišom žaba i rukom ispod kreveta koja vas pomiluje po golom
stopalu u gluvo doba noći. Možda i vas spopadne napad smeha ili plakanja…
i pošto on suvereno odbija da se raspe, jednostavno prođete kroz taj užas
netaknuti, kao kamen u bubregu.

Gejdž je sedeo u svojoj stolici. Jeo je čokoladne medvediće i njima
ukrašavao sto. Ukrašavao je i mušemu ispod svoje visoke stolice. Izgleda kao
da je i kosu prao njima.

Rejčel je izašla iz kuhinje s jajima i šoljom kafe. “Kakva je to urnebesna
šala, Lu? Smejao si se kao lud tamo gore. Malo si me uplašio.“

Luis je otvorio usta, ali nije znao šta bi joj rekao. Setio se šale koju je čuo
pre nedelju dana u bakalnici na putu - nešto o jevrejskom krojaču koji je
kupio papagaja koji je znao da kaže samo: “Arijel Šaron drka.“

Rejčel se nasmejala kad joj je ispričao - baš kao i Gejdž.
Fino. Naš heroj se postarao za sve dokaze: blatnjave čaršave i luđački
smeh u kupatilu. Naš heroj sad će pročitati jutarnje novine - ili će ih samo
pogledati - i udariti pečat normalnosti ovom jutru.
S takvim mislima, otvorio je novine.
To je ono što činimo, pomislio je s nemerljivim olakšanjem. Prođete
pored toga ne obazirući se, i to je kraj… izuzev ako se jedne večeri ne
nađemo oko logorske vatre s prijateljima, kad je vetar jak, a razgovor
skrene na neobjašnjive pojave. Reči su jeftine u noći oko logorske vatre,
kad vetar jako duva.
Pojeo je jaja. Poljubio je Rejčel i Gejdža. Na polasku je pogledao u
četvrtastu, belo obojenu kutiju za prljav veš ispod cevi. Sve je u redu.
Svanulo je još jedno predivno jutro. Činilo se da će kasno leto doveka trajati
i da će sve biti kako treba. Bacio je pogled na stazu dok je izlazio iz garaže. I
to je bilo u redu. Nije ni trepnuo. Sačuvao je pokeraški izraz lica.
Sve je bilo u redu dok nije odmakao šesnaest kilometara niz put. Spopala
ga je tako jaka drhtavica da je morao da se zaustavi na praznom parkingu
kineskog restorana nedaleko od Medicinskog centra Istočnog Mejna… u koji

BD4Y

balkandownload.org

je odneseno Paskauovo telo. Završilo je u MCIM-u, a ne u Singu. Vik Paskau
nikad neće pojesti još jednu porciju mugugaj pana, ha-ha.

Drhtavica mu je potresala telo. Kidala ga je i radila s njim šta god joj je
padalo na pamet. Bio je užasnut i bespomoćan. Nije se plašio ničeg
natprirodnog, ne po ovako lepom danu. Strahovao je od pomisli da gubi
razum. Činilo mu se da mu je duga nevidljiva žica provučena kroz glavu.

“Ne više“, rekao je. “Molim te, ne više.“
Posegnuo je za radiom. Našao je Džoan Baez. Pevala je o dijamantima i
rđi. Smirivao ga je njen slatki hladni glas. Kad se pesma završila, procenio je
da može da nastavi dalje.

***

Kad je stigao u zdravstveni centar, pozdravio se s Čarltonovom i ušao u
toalet. Verovao je da užasno izgleda. Nije bilo tako. Imao je podočnjake. Bili
su tako mali da ih ni Rejčel nije primetila. Umio se hladnom vodom, osušio i
začešljao kosu pre nego što je otišao u kancelariju.

Zatekao je Štiva Mastertona i indijskog lekara Surendru Hardua. Pili su
kafu i prebirali po kartonima iz prvog ešalona.

“Dobro jutro, Lu“, reče Stiv.
“Dobro jutro.“
“Nadajmo se da neće biti kao juče ujutro“, reče Hardu.
“Tako je, propustio si mnogo toga.“
“Surendra je sinoć svašta preturio preko glave“, sa osmehom reče
Masterton. “Reci mu, Surendra.“
Hardu je sa osmehom glancao cvike. “Dva dečaka su oko jedan ujutru
dovela veselu prijateljicu. Bila je prilično pijana posle proslave za početak
semestra. Razumete šta hoću da kažem. Gadno je posekla butinu. Rekao sam
joj da ću morati da napravim najmanje četiri šava i da će proći bez ožiljka.
Samo ti šij, rekla mije. To sam i učinio. Evo, ovako sam se savio…“
Hardu je pokazao kako se saginjao iznad zamišljene butine. Luis se
nacerio. Naslutio je nastavak priče.
“Kad sam se nagnuo, povratila mi je po glavi.“
Masterton je prsnuo u smeh, baš kao i Luis. I Hardu se smejao, kao da mu
se to desilo hiljadu puta u hiljadu života.
“Surendra, otkad si na dužnosti?“, pitao ga je Luis kad je smeh utihnuo.

BD4Y

balkandownload.org

“Od ponoći“ reče Hardu. “Upravo krećem kući. Zadržao sam se samo da
bih te pozdravio.“

“Pa, zdravo“, reče Luis. Pretresao je Indijčevu sitnu smeđu šaku. “Sad idi
kući. Naspavaj se.“

“Još malo pa ćemo pregledati sve kartone iz prvog ešalona“, reče
Masterton. “Kaži aleluja, Surendra.“

“Neću“, sa osmehom će Hardu. “Nisam hrišćanin.“
“U tom slučaju otpevaj Instant karmu ili nešto slično.“
“Neka je svetlost s vama“, reče Hardu. S osmehom je kliznuo ka vratima.
Luis i Stiv Masterton ćutke su ga ispratili pogledom. Prasnuli su u smeh.
Luisu je smeh veoma prijao. Bio je tako dobar… tako prirodan.
“Dobro je što smo završili s kartonima“, reče Stiv. “Danas ćemo poželeti
dobrodošlicu preprodavcima dopa.“
Luis je klimnuo. Prvi prodavač lekova doći će u deset. Stiv je u šali
govorio kako je sreda Dan Princa Špageta[5], a u univerzitetskoj ambulanti
svaki utorak bio je dan D, a D je, inače, bila skraćenica za darvon, večito
najpopularniji lek protiv bolova.
“Mali savet, o veliki gazdo“, reče Stiv. “Ne znam kakvi su ti tipovi bili u
Čikagu, ali ovde će te zasuti svim i svačim, od lova na Alagašu u novembru,
svi troškovi plaćeni, do besplatnog kuglanja u Bangoru. Jedan je pokušao da
mi utrapi i onu lutku na naduvavanje, mislim da se zove Džudi. Ej, meni! A ja
sam samo lekarski pomoćnik! Ako ne uspeju da ti prodaju lekove, nateraćete
da se navučeš na drogu.“
“Trebalo je da uzmeš Džudi.“
“Jok bratac, riđokosa je. Nije moj tip.“
“Znaš, slažem se sa Surendrom“, reče Luis. “Samo da i ovaj dan ne bude
kao jučerašnji.“

BD4Y

balkandownload.org

18

Luis je pozvao univerzitetsku upravu kad se zastupnik farmaceutske kompanije
nije pojavio tačno u deset. Razgovarao je s gospođom Stejplton, koja mu je
rekla da će mu odmah poslati kopiju dosijea Viktora Paskaua. Zastupnik je
naišao baš kad je prekinuo vezu. Nije pokušao da mu išta utrapi, samo ga je
pitao da li bi ga zanimalo da kupi sezonsku kartu za utakmice novoengleskih
Patriota po vrlo povoljnoj ceni.

“Ne zanima me“, reče Luis.
“I mislio sam da vas neće zanimati“, kiselo reče zastupnik, ustade i ode.
Oko podneva se prošetao do Medveđe jazbine i pazario sendvič s
tunjevinom i koka-kolu. Doneo ih je u kancelariju. Ručao je čitajući Paskauov
dosije. Tražio je neku vezu između preminulog studenta, sebe ih Sevemog
Ladloua, gde je bilo i groblje kućnih ljubimaca… smatrao je da to čini
nadahnut verom da i za onako neobično dešavanje mora postojati neka vrsta
logične veze. Možda je tip odrastao u Ladlouu - možda je sahranio psa ili
mačku na tom groblju.
Ali nije pronašao traženu vezu. Paskau je rođen u Bergenfildu u Nju
Džerziju. Došao je na UM da bi studirao elektroinženjering. Na nekoliko
otkucanih stranica nije otkrio nijednu vezu između sebe i mladića koji je
izdahnuo u sobi za prijem - izuzev njegove smrti, naravno.
Posisao je poslednje kapi koka-kole iz čaše. Slušao je kako slamka grebe
po dnu. Bacio je đubre u korpu. Odlučio se za lagan ručak. Pojeo ga je sa
zdravim apetitom. Osećao se kako treba. Drhtavica se nije vračala. Sad je i
jutrošnji užas ličio na ružno i besmisleno iznenađenje slično snu. Došlo je i
prošlo, ne ostavljajući posledice.
Dobovao je prstima po upijaču. Slegnuo je ramenima i podigao slušalicu.
Pozvao je MCIM i zatražio da ga spoje s mrtvačnicom.
Kad je dobio službenika na patologiji, predstavio se i rekao: “Kod vas je
naš student, Viktor Paskau…“
“Više nije“, saopštio mu je glas iz aparata. “Otišao je.“
Luisu se steglo grlo. Nekako je uspeo da progovori: “Molim?“
“Telo smo kasno sinoć poslali roditeljima avionom. Preuzeo ga je tip iz
mrtvačnice Brukings-Smit. Ukrcali su ga na Deltin… uh“, čuo je šuštanje
papira, “let 109. A šta ste vi mislili, pa gde je mogao da ode! U disko?“

BD4Y

balkandownload.org

“Ne“, reče Luis. “Ne, naravno da nije. Samo…“ Samo šta? Kog se đavola
petljao s ovim? Nije bilo razumnog načina da se izbori s nečim ovakvim.
Mora da odustane od toga, da digne ruke i zaboravi. Sve drugo se svodi na
jalovo čačkanje mečke. “Čini mi se da je telo poslato veoma brzo“,
neubedljivo je završio rečenicu.

“Pa, autopsija je završena još juče po podne“, ponovo je čuo šuškanje
papira u pozadini, “oko pola četiri. Obavio ju je doktor Rinzvik. Mladićev
otac je za to vreme obavio sve pripreme za transport. Pretpostavljam da je
telo stiglo u Njuark oko dva ujutru.“

“Pa dobro, u tom slučaju…“
“Izuzev ako oni iz vazduhoplovne linije nisu zeznuli stvar i poslali telo na
neko drugo mesto“, raspoloženo je nastavio službenik s patologije. “Znate, to
se dešavalo, mada nikad s Deltom. Ta kompanija pokazala se kao prilično
pouzdana. Imali smo tipa koji je umro na ribolovačkom izletu u Okrugu
Arustuk, u jednom od onih gradića koji imaju samo koordinate na mapi umesto
imena. Šeprtlja se zadavio zatvaračem dok je cevčio pivo iz konzerve.
Njegovim prijateljima trebalo je dva dana da ga iznesu iz divljine, a vi znate
da u takvim situacijama nije izvesno da će tečnost za balsamovanje obaviti
posao. Preuzeli su ga, nadajući se najboljem. Poslali su ga kući u Grand Fols
u Minesoti, u teretnom prostoru aviona. Ali pogrešili su. Prvo su ga poslali u
Majami, pa u De Mojn, a zatim u Fargo u Severnoj Dakoti. Nekome je
konačno došlo iz dupeta u glavu, ali su dotad prošla još tri dana. Prekasno je
stigao na odredište. Bilo je svejedno da li će mu ubrizgati sokić ili tečnosti za
balsamovanje. Tip je pocrneo kao zemlja. Zaudarao je na pokvareno svinjsko
pečenje. Tako sam čuo. Rečeno mi je da su se šestorica radnika na odeljenju
za prtljag istog dana razbolela.“
Luisov sagovornik srčano se nasmejao.
Luis je zažmurio i rekao: “Pa, hvala vam…“
“Mogu da vam dam kućni broj telefona gospodina Rinzvika, doktore, ali
on u ovo doba dana obično igra golf u Oronu.“
“Hvala vam, ovo je dovoljno“, reče Luis.
Prekinuo je vezu. Vreme je da stavim tačku na ovu priču, pomislio je.
Dok sam ja snevao taj ludi san, ili šta god da je to bilo, Paskauovo telo je
već gotovo sigurno bilo u pogrebnom zavodu u Bergenfildu.

***

BD4Y

balkandownload.org

Dok se te večeri vozio kući, smislio je uverljivo objašnjenje za prljave noge u
postelji. Pao mu je kamen sa srca.

Hodao je u snu, kao mesečar. To mu se desilo zbog izuzetno neprijatnog
iskustva na poslu, smrtno ozleđenog studenta koji je izdahnuo u ambulanti
prvog radnog dana.

To je bilo zadovoljavajuće objašnjenje. Sanje izgledao izuzetno stvarno,
zato što je velikim delom to i bio - golicanje tepiha, hladna rosa i, naravno,
grančica mrtvog drveta koja ga je ogrebala po ruci. Ovo tumačenje
objašnjavalo je zašto nije mogao da prođe kroz vrata kao Paskau.

Jedna slika mu se javila u mislima. Zamišljao je kako se Rejčel sinoć
spuštala niz stepenice da bi ga zatekla kako lupa po zadnjim vratima,
pokušavajući da prođe kroz njih u snu. Ta misao mu je izmamila osmeh. To bi
je zaista šokiralo.

Hipoteza o mesečarenju omogućila mu je da staloženo analizira uzroke
sna. Učinio je to sa izvesnim poletom. Odšetao je do Groblja kućnih
ljubimaca zato što je to mesto povezano sa skorašnjim snažnim stresom. Bilo
je i povod ozbiljne svađe sa suprugom… takođe je, pomislio je sa sve većim
uzbuđenjem, povezano s prvim susretom njegove ćerke s idejom smrti - s
kojom se njegova podsvest nosila kad je sinoć legao u krevet.

Imao sam prokletu sreću da se vratim 'kući u jednom komadu - povratka
se i ne sećam. Sigurno sam se vratio na autopilotu.

Imao je sreće. Nije mogao da zamisli kako bi bilo da se tog jutra probudio
kraj groba mačka Smakija, izgubljen, pokriven rosom i verovatno nasmrt
preplašen - baš kao što bi i Rejčel bila.

S tim je gotovo.
Staviću tačku na tu priču, pomislio je Luis s neizmernim olakšanjem. Da,
ali šta ćemo s onim što je rekao dok je umirao? - zapitao se njegov um. Brzo
ga je ućutkao.

***

Te večeri Rejčel je peglala. Eli i Gejdž sedeli su u istoj stolici i zaneseno
posmatrali “Mapet šou“. Luis je rekao Rejčel da bi voleo da se prošeta - da
se nadiše čistog vazduha.

“Hoćeš li da se vratiš na vreme, da mi pomogneš da uspavam Gejdža?“,
pitala je ne dižući glavu s posla. “Znaš da lakše zaspi kad si tu.“

BD4Y

balkandownload.org

“Naravno“, rekao je.
“Gde ćeš, tata?“, pitala je Eli, ne skrećući pogled s televizora na kom se
Mis Pigi spremala da tresne Kermita pesnicom u oko.
“Idem malo napolje, dušice.“
Izašao je.
Petnaest minuta kasnije bio je na Groblju kućnih ljubimaca. Radoznalo se
osvrnuo. Borio se s osećajem već viđenog. Nije bilo sumnje da je bio ovde.
Malo grobno obeležje podignuto u spomen mačku Smakiju bilo je oboreno.
Oborio ga je kad mu se Paskauova utvara približila, pri kraju onog što je
zapamtio kao san. Odsutnim pokretima ispravio ga je i prišao palim stablima.
Nisu mu se dopadala. Sećanje na pobelele grane i mrtva stabla koja se
pretvaraju u gomilu kostiju i dalje mu je ledila krv u žilama. Naterao se da
pruži ruku i dodirne jednu od grana. Jedva je održavala ravnotežu na gomili
drveća. Zakotrljala se i pala. Odskočio je unazad, trenutak pre nego što mu je
pala na nogu.
Obišao je gomilu palog drveća, prvo s leve, a zatim s desne strane. S obe
strane bila je opkoljena gustim šipragom. Niko se ne bi probijao kroz taj
šiprag, ne ako išta ima u glavi, pomislio je. Nailazio je na guste skupine
otrovnog bršljana (čitavog života slušao je kako se ljudi hvale da su imuni na
njega, ali on je znao da gotovo niko nije). Iza njih je bilo najkrupnije i
najopakije trnje koje je ikad video.
Vratio se do središta gomile. Posmatrao ju je s rukama u zadnjim
džepovima farmerki.
Nećeš se valjda popeti na nju, zar ne?
Jok ja, šefe. Zašto bih se upustio u tako glup poduhvat?
Sjajno. Na trenutak si me zabrinuo, Lu. Činilo mi se da si spreman da
završiš u svojoj ambulanti sa slomljenim člankom, zar ne?
Nisam blesav! Smrkava se.
Bio je pribran i u potpunosti uravnotežen. U takvom raspoloženju, počeo
je da se penje preko gomile.
Na pola puta jedno stablo počelo je da mu se miče pod nogama. Zloslutno
je krčkalo.
Zakotrljaj proklete kosti, doco!
Počeo je da silazi, ali se gomila ponovo pokrenula. Košulja mu je ispala
iz pantalona.
Stigao je do čvrstog tla bez problema. Otresao je iverje i komade kore s

BD4Y

balkandownload.org

ruku. Vratio se do staze koja će ga odvesti kući - deci željnoj da čuju priču za
laku noć, Čerču koji uživa u poslednjim danima mačka zavodnika i čaju u
kuhinji sa suprugom, kad deca zaspe.

Pre polaska se još jednom osvrnuo, zanet tišinom na čistini. Pramičci
magle pojavili su se niotkuda. Uvijali su se oko nadgrobnih obeležja. Ovi
koncentrični krugovi… kao da su, ne znajući šta rade, deca iz Severnog
Ladloua generacijama gradila umanjeni model Stounhendža.

A da lije to sve, Luise?
Jedva da je bacio pogled preko gomile oborenog drveća pre nego što ga
je pomeranje stabala uplašilo, ali mogao je da se zakune da je iza nje video
stazu koja je zalazila dublje u šumu.
To te se ne tiče, Luise. Mani se toga.
Važi, šefe.
Okrenuo se i pošao kući.

***

Te noći ostao je budan čitav sat nakon što je Rejčel otišla u krevet. Čitao je
gomile bajatih medicinskih časopisa. Nije hteo da prizna da zazire od odlaska
u postelju, od spavanja. Nikada ranije nije iskusio somnabulizam. Nije mogao
biti siguran da će to biti jedinstveni incident… Nije mogao znati da li će se
ponoviti dok se ne ponovi.

Čuo je kako Rejčel izlazi iz kreveta. Tiho mu se obratila sa sprata. “Lu?
Dušice? Hoćeš li na spavanje?“

“Baš sam krenuo“, rekao je. Ugasio je lampu u radnoj sobi i pošao na
sprat.

***

Te večeri trebalo mu je mnogo duže od sedam minuta da bi ugasio mašinu.
Utvara Viktora Paskaua nije izgledala tako daleko dok je gledao kako Rejčel
duboko spava pored njega. Zatvoriće oči i videti kako se vrata naglo otvaraju
i na njima se pojavljuje njegov specijalni gost Viktor Paskau, u crvenom
šortsu za džoging, bled ispod preplanule kože, sa isturenom ključnjačom.

Klizao je ka snu, misleći kako bi bilo da se ujutru probudi na hladnom
Groblju kućnih ljubimaca, među mesečinom osvetljenim nadgrobnim
obeležjima podignutim u koncentričnim krugovima. Kako bi bilo vraćati se
BD4Y

balkandownload.org
budan stazom kroz šumu. Kliznuo bi u dremež misleći o tome. Zatim bi se
naglo probudio.

San mu se prikrao tek oko ponoći. Nije bilo snova. Probudio se u pola
osam, zbog hladne jesenje kiše koja je dobovala po prozoru. Sa zebnjom je
sklonio čaršave. Onaj na kom je ležao bio je besprekoran. Nijedan čistunac ne
bi to rekao za njegova žuljevita stopala, ali su bar bila čista.

Zviždukao je pod tušem.

BD4Y

balkandownload.org

19

Misi Dendridž preuzela je Gejdža kad je Rejčel odvela Vinstona Čerčila kod
veterinara. Eli je te noći ostala budna do posle jedanaest. Žalila se da ne
može da spava bez Čerča. Tražila je čašu za čašom vode. Luis joj je konačno
rekao da joj više neće donositi vodu, da se ne bi upiškila u krevetu. To je
izazvalo tako žestok napad plača da su Rejčel i Luis izmenjali poglede
podignutih obrva.

“Strahuje za Čerča“, reče Rejčel. “Pusti je da se izbori s tim, Lu.“
“Neće dugo plakati ovom žestinom“, odvratio je Luis. “Bar se nadam.“
Imao je pravo. Elini ogorčeni i gnevni uzvici sveli su se na štucanje,
trzanje i jecaje. Naposletku je zavladala tišina. Luis se popeo na sprat da je
obiđe. Spavala je na podu grleći mačji krevetić, u kojem Čerč gotovo nikad
nije spavao. Raskrilio joj je ruke. Podigao ju je i stavio u krevet. Sklonio joj
je kosu sa znojavog čela i poljubio je. Nešto ga je nateralo da ode u sobicu
koja je služila kao Rejčelina kancelarija i da napiše poruku velikim
štampanim slovima - SUTRA SE VRAĆAM, VOLI TE TVOJ ČERČ. Zakačio
ju je za donji deo mačjeg kreveta. Potražio je Rejčel u spavaćoj sobi. Vodili
su ljubav i zaspali, zagrljeni.
Čerč se vratio kući u petak, na kraju Luisove prve prave radne nedelje.
Eli ga je željno dočekala. Potrošila je i deo džeparca na kupovinu mačjih
poslastica. Htela je da opauči Gejdža kad je pokušao da ga dodirne. Dečak se
rasplakao. Ne bi prolio toliko suza ni da su ga roditelji istukli. Za njega je
Elin prekor bio ravan božjem.
Luis se rastužio gledajući Čerča. Znao je đa se smešno ponaša, ali mu to
nije pomagalo. U njemu nije bilo ni traga nekadašnje razigranosti. Prestao je
da hoda kao revolveraš. Sad je gazio sporim i opreznim korakom bolesnika na
oporavku. Jeo je iz Eline ruke. Nije pokazivao nikakvu želju da izađe napolje.
Nije hteo ni u garažu. Već se promenio. Možda je i bolje što se promenio.
Ali činilo mu se da ni Rejčel ni Eli to ne primećuju.

BD4Y

balkandownload.org

20

Miholjsko leto je došlo i prošlo. Vatrene boje prekrile su drveće. Plamtele su
i zgasle. Lišće je počelo da opada posle prve hladne i obilne oktobarske kiše.
Eli se vraćala iz škole natovarena ukrasima za Noć veštica. Zabavljala je
Gejdža pričom o Obezglavljenom Jahaču. Gejdž je te večeri veselo blebetao
o nekom Ičibodu Brejnu. Rejčel se smejala. Nije mogla da prestane da se
smeje tome. Ta rana jesen bila je divno doba za sve njih.

Luisov posao na univerzitetu kliznuo je u zahtevnu ali vrlo prijatnu
kolotečinu. Primao je pacijente. Prisustvovao je sastancima Univerzitetskog
saveta. Pisao je pisma studentskim novinama, u kojima je obaveštavao
studente o poverljivosti informacija o lečenju veneričnih bolesti u ambulanti.
Upozoravao je mladež da uzima sredstva za predupređivanje gripa pred
očekivanu zimsku epidemiju. Pohađao je stručne seminare. Predsedavao je
stručnim seminarima. U drugoj nedelji oktobra otputovao je u Providens, na
Konferenciju o univerzitetskoj medicini Nove Engleske. Predstavio je rad o
pravnim reperkusijama lečenja studenata. Viktor Paskau pomenut je u tom
radu pod izmišljenim imenom Henri Montez. Rad je naišao na dobar prijem.
Počeo je da sastavlja budžet ambulante za sledeću godinu.

Svako veče nalikovalo je prethodnom. Obedovao bi s decom i popio pivo
s Džadom Krandalom. Rejčel mu je ponekad pravila društvo, kad je Misi
mogla da pričuva decu koji sat. Ponekad bi im se pridružila i Norma, ali
najčešće su na verandi sedeli Luis i Džad. Starac je bio prijatan kao stara
papuča. Govorio je o tristagodišnjoj istoriji Ladloua kao da ju je proživeo do
najsitnije pojedinosti. Govorio je, ali nikad nije trtljao. Luisa nikad nije
gnjavio, iako je više puta video kako Rejčel zeva ispod ruke.

Prešao bi potom preko puta, do svoje kuće, i otprilike svake desete večeri
vodio ljubav s Rejčel. Još od prve godine braka nisu vodili ljubav tako često,
uspešno i prijatno. Rejčel je to pripisivala bunarskoj vodi, a Luis čistom
vazduhu.

Grozna pogibija Viktora Paskaua prvog dana jesenjeg semestra bledela je
u Luisovom sećanju, kao i u uspomenama studenata, iako ga njegova porodica
sigurno nije prežalila. Luis je razgovarao s njegovim uplakanim ocem, koji je
želeo da čuje da li je Luis učinio sve što je bilo u njegovoj moći. Luis ga je
uveravao da su svi dali sve od sebe da spasu njegovog sina. Nije mu ni reč

BD4Y

balkandownload.org

rekao o pometnji, o mrlji na tepihu, o tome da ništa nisu mogli da učine, niti
da je njegov sin umro ubrzo po dolasku u ambulantu, iako je znao da ništa od
toga neće zaboraviti. Paskau je polako bledeo u sećanju osoba koje su ga
površno poznavale.

Sećao se sna i mesečarske šetnje. Činilo mu se da se to desilo nekom
drugom, ili u televizijskoj emisiji koju je gledao. To iskustvo je zbog toga sve
više ličio na jednokratnu posetu kurvi u Čikagu pre šest godina. Oba događaja
bili su podjednako nevažni izleti s pogrešnom rezonancom, kao zvuci
proizvedeni u sobi odjeka.

Uopšte nije razmišljao o onom što mu je umirući Paskau rekao, ili nije
rekao.

Mraz je stegao uoči Noći veštica. Luis i Eli počeli su obilazak susedstva
od Krandalovih. Eli se uverljivo kikotala i pretvarala da jaše metlu po
Norminoj kuhinji. Starica je govorila: “Zar nije najslađa curica koju si ikad
video… zar nije, Džade?“

Starac se složio sa suprugom i upalio Cigaretu. “Gde je Gejdž, Luise?
Mislio sam da ćete i njega povesti.“

I planirali su da krenu u obilazak s Gejdžom. Rejčel se naročito radovala
tome, zato što mu je uz pomoć Misi Dendridž načinila kostim džinovske bube
sa iskrivljenim vešalicama kao antenama. Ah Gejdž se ozbiljno prehladio.
Nakon što mu je poslušao bronhitična pluća i pogledao termometar koji je
pokazivao samo pet stepeni u šest sati uveče, Luis je otkazao njegovo učešće
u proslavi. Razočarana Rejčel se nije slagala s njim.

Eh je obećala da će deo prikupljenih slatkiša dati Gejdžu. Preterano
izraženom tugom naterala je Luisa na pomisao da joj je bar malo drago što je
Gejdž neće usporavati ili skretati pažnju odraslima na obilasku.

“Siroti Gejdž“, rekla je tonom rezervisanim za obraćanje onima koji pate
od smrtonosnih bolesti. Gejdž je sedeo na kauču, gledajući “Zum“, a Čerč je
dremao kraj njega. Mališa nije ni znao šta propušta.

“Eli veštica“, odvratio je Gejdž bez mnogo zanimanja, a onda se okrenuo
televizijskom aparatu.

“Siroti Gejdž“, ponovo je uzdahnula Eli. Pomisao na krokodilske suze
izmamila je osmeh Luisu. Ćerka ga je cimnula za ruku. “Idemo, tata! Idemo,
idemo, idemo!“

***

BD4Y

balkandownload.org

“Gejdž se malčice prehladio“, rekao je Luis Džadu.
“Pa, to je velika šteta“, reče Norma, “ali će mu sledeće godine proslava

više značiti. Raširi torbu Eli… ups!“
Podigla je jabuku i malu snikers čokoladicu iz činije sa slatkišima na

stolu. Obe su joj ispale iz ruke. Luis se neprijatno iznenadio kad je video
koliko njene ruke liče na kandže. Nagnuo se i podigao jabuku koja se kotrljala
po podu. Džad je podigao čokoladicu i stavio je u Elinu torbu.

“O, dopusti mi da ti dam drugu jabuku, dušo“, reče Norma. “Ova se
uprljala.“

“Ma dobra je“, reče Luis. Pokušao je da spusti jabuku u Elinu torbu, ali
devojčica se izmakla i zatvorila torbu.

“Neću gnjilu jabuku, tata“, rekla je. Posmatrala ga je kao da je sišao s
uma. “Smeđe tačke… bljak!“

“Eli, to je vrlo nevaspitano!“
“Ne kori je zbog istine, Luise“, umešala se Norma. “Znaš, samo deca
govore ćelu istinu. To ih i čini decom. Smeđe tačke su stvarno bljak.“
“Hvala vam, gospođo Krandal“, reče Eli. Prekorno je pogledala oca.
“Nema na čemu, dušo“, reče Norma.
Džad ih je ispratio do verande. Pristizala su i dva mala duha. Eli je
prepoznala školske drugove. Norma ih je sve odvela u kuhinju. Džad i Luis su
na trenutak ostali sami.
“Artritis se pogoršao“, reče Luis.
Džad je klimnuo i ugasio cigaretu u pepeljari. “Jeste. Navali na nju žešće
svake jeseni i zime, ali nikad nije bio gori nego sad.“
“Šta njen doktor kaže?“
“Ništa. Ništa nije rekao zato što je prestala da odlazi kod njega.“
“Zašto? Zašto ne ide na preglede?“
Džad se zagledao u Luisa. Izgledao je neobično bespomoćno u svetlosti
automobilskih farova. “Hteo sam da ti postavim ovo pitanje u nekom boljem
trenutku, ali ne znam ima li dobrog trenutka za narušavanje prijateljstva. Da li
bi je ti pregledao?“
Luis je čuo kako dva duha huče u kuhinji i Elino veštičje cerekanje, koje
je vežbala nedelju dana. Sve je zvučalo veoma dobro u Noći veštica.
“Ima li još nekih zdravstvenih problema?“ pitao je. “Plaši li se nečeg,
Džade?“
“Ima i bolove u grudima“, tiho će Džad. “A odbija da ide kod doktora

BD4Y

balkandownload.org

Vejbridža. Počinjem da se brinem.“
“ A da li se ona brine?“
Džad je oklevajući progovorio: “Mislim da se boji i da zbog toga neće da

ide kod doktora. Jedna od njenih najboljih prijateljica, Beti Koslou, umrla je
prošlog meseca od raka u MCIM-u. Dugo je drugovala s Normom. Boji se.“

“Rado ću je pregledati“, reče Luis. “Nema problema.“
“Hvala ti, Luise. Ako je zaskočimo jedne noći, ako je zajedno pritisnemo,
mislim…“
Džad se ućutao. Nakrenuo je glavu i pogledao Luisa u oči.
Luis kasnije nije mogao da se seti kako je jedno osećanje kliznulo u drugo.
Od pokušaja analize samo bi mu se zavrtelo u glavi. Sećao se samo da se
radoznalost začas preobrazila u slutnju da je nešto negde opasno pošlo po zlu.
Pogledao je suseda u oči. Obojica su spustili gard.
“Huuu-huuu!“, zapevali su mali duhovi u kuhinji. “Huuu-huuu!“ Hučanje je
najedanput postalo prodornije, snažnije, a strah iskren: “Uuu-UUU…“
Jedan duh je vrisnuo.
“Tata!“, Elin glas je svedočio o divljem i nekontrolisanom užasu. “Tata!
Gospoja Krandal je pala!“
“O, bože!“ Džadov glas ličio je na vapaj.
Eli je istrčala na verandu. Crna haljina se lepršala. Stiskala je metlu u
jednoj ruci. Zbog zelenog, smetenog lica ličila je na pijanog Pigmeja u
poslednjim stadijumima trovanja alkoholom. Sledila su je dva mala uplakana
duha.
Džad je pojurio ka vratima. Kretao se čudesno brzo za čoveka starijeg od
osamdeset godina. Ne, nije bio samo brz. Bio je gotovo gibak. Zazivao je
ženino ime.
Luis se sagnuo i spustio ruke na Elina ramena. “Ne mrdaj s verande, Eli!
Da li si me razumela?“
“Plašim se, tata“, prošaptala je.
Dva duha su se progurala pored njih i potrčala niz stazu vrišteći mamino
ime.
Luis je potrčao hodnikom do kuhinje. Nije se obazirao na Eline vapaje da
se vrati.
Norma je ležala na brdovitom linoleumu pored stola, u gomili jabuka i
snikers čokoladica. Očigledno je u padu rukom zakačila i prevrnula činiju s
ponudama za decu. Ležala je pored nje kao mali leteći tanjir. Džad ju je držao

BD4Y

balkandownload.org

za zglob. Pogledao je Luisa s napetim izrazom.
“Pomozi, Luise!“, rekao je. “Pomozi joj! Mislim da umire!“
“Pomeri se“, reče Luis. Kleknuo je na jabuku i smrvio je. Voćni sok mu je

skvasio pantalone oko kolena. Kuhinja se brzo ispunila kiselkastim mirisom.
Ovo liči na ono s Paskauom, pomislio je. Brzo je izgurao nezgodnu

pomisao iz uma, kao da je na točkovima.
Potražio je susetkin puls i napipao nešto slabo, iskidano i brzo. To nije

ličilo na ritam, već na niz grčeva. Ekstremna aritmija, na dobrom putu ka
srčanom udaru. Elvis Prišli i ti, Norma, pomislio je.

Otkopčao joj je košulju i otkrio žuti svileni kombinezon. Upao je u ritam,
nakrenuo joj glavu i počeo da joj daje veštačko disanje.

“Slušaj me, Džade“, rekao je. Položio je ivicu levog dlana na grudnu kost.
Desnom rukom se uhvatio za levi, da bi pojačao pritisak. Morao je da snažno
nalegne, ali ne preterano snažno, zbog starih krtih rebara. Još je rano za
paniku. Molio se u sebi da stara pluća izdrže.

“Slušam te“, reče Džad.
“Uzmi Eli“, rekao je. “Pažljivo pređi ulicu - pazi na saobraćaj. Obavesti
Rejčel o svemu što se događa. Reci joj da želim moju torbu. Ali ne onu u
radnoj sobi, već onu na visokoj polici u kupatilu na spratu. Znaće koji želim.
Reci joj da ti da torbu i da zove hitnu pomoć iz Bangora, da pošalju
ambulantna kola.“
“Baksport je bliži“, reče Džad.
“Bliži jeste, ali su ovi iz Bangora brži. Idi sad! I nemoj ti da ih zoveš!
Pusti Rejčel da to uradi, a ti donesi torbu, torba mi je neophodna.“ Nema
šanse da će je Rejčel doneti kad shvati šta se dešava, pomislio je Luis.
Džad je otišao. Luis je čuo tresak spoljnjih vrata. Ostao je sam s Normom
Krandal i mirisom jabuka. Iz dnevne sobe dopiralo je ujednačeno kucanje
zidnog sata.
Norma je ispustila dugi i krkljajući uzdah. Oči su joj zatreptale. Luisa je
preplavila hladna i grozna izvesnost.
Otvoriće oči… o bože, otvoriće oči i početi da priča o Groblju kućnih
ljubimaca.
Starica ga je samo pogledala i zatvorila oči. Učinilo mu se da ga je
prepoznala. Postideo se sebe i praznovernog straha koji ga je spopao. To nije
ličilo na njega. U njenim očima je bilo bola, ali ne i agonije. To ga je ispunilo
nadom i olakšanjem. Procenio je da srčani napad nije smrtonosan.

BD4Y

balkandownload.org

Znojio se i teško disao. Davanje veštačkog disanja s masažom srca
izgleda lako samo u televizijskim serijama. Kvalitetna i ujednačena masaža
ždere kalorije. Znao je da će ga svi mišići sutra boleti.

“Mogu li išta da učinim?“
Okrenuo se oko sebe. Na vratima je, oklevajući, stajala žena u
pantalonama i smeđem džemperu. Prislonila je pesnicu na grudi. Luis je
pretpostavio da je to majka malih duhova.
“Ne možete“, rekao je i odmah zatim dodao: “U stvari, možete. Navlažite
krpu, molim vas. Iscedite je dobro i položite je na njeno čelo.“
Požurila je da ga posluša. Luis je spustio pogled. Norma je ponovo
otvorila oči.
“Pala sam, Luise“, prošaptala je. “Mislim da sam se onesvestila.“
“Imala si mali problem sa srcem“, reče Luis. “Ali nije preterano ozbiljan.
Opusti se i nemoj da govoriš, Norma.“
Malo se odmorio i ponovo joj izmerio puls. Još je bio prebrz. Slalo je
Morzeove znakove. Srce bi joj lupalo ravnomerno, zatim bi se upustilo u niz
udaraca koji su Učili na fibrilaciju, iako to nisu bih, nakon čega bi se vratilo
ujednačenom ritmu rada. Bip-bip-bip, ČUK-ČUK-ČUK, bip-bip-bip-bip-bip.
To nije bilo dobro, ali je bar bilo malo bolje od srčane aritmije.
Žena je došla s vlažnom krpom i položila je na Normino čelo. Nesigurno
je uzmakla za korak. Džad se vratio s Luisovom torbom.
“Luise?“
“Sve će biti u redu“, reče Luis. Posmatrao je Džada, ali se obraćao
starici. “Hitna pomoć dolazi?“
“Tvoja žena ih zove“, reče Džad. “Nisam se zadržavao.“
“Neću… u bolnicu“, prošaptala je Norma.
“Moraš u bolnicu“, reče Luis. “Samo na pet dana, zbog posmatranja i
lečenja. Posle toga ćeš se vratiti kući na svojim nogama. Mora tako, Norma.
Ako kažeš išta drugo, nateraću te da pojedeš sve ove jabuke, s sve peteljkama
i semenkama.“
Slabašno se osmehnula i zatvorila oči.
Luis je otvorio torbu, preturio je i pronašao izodil. Istresao je jednu
pilulu, tako malu da je mogla stati pod nokat. Položio ju je na dlan, zatvorio
bočicu i podigao pilulu prstima.
“Norma, da li me čuješ?“
“Da.“

BD4Y

balkandownload.org

“Želim da otvoriš usta. Odigrala si svoju ulogu, vreme je da dobiješ
slatkiš. Staviću ti pilulu pod jezik. Pilulicu. Hoću da je držiš tamo dok se ne
rastvori. Biće malo gorka, ali je važno da je uzmeš. Da li si me razumela?“

Otvorila je usta. Ustajali vazduh pokuljao je iz njih. Luisa je u tom času
zabolelo srce zbog starice koja je ležala na kuhinjskom podu usred gomile
jabuka i slatkiša za Noć veštica. Palo mu je na pamet da su mladići iz
susedstva sigurno s velikim zanimanjem posmatrali njene grudi kad je imala
sedamnaest godina. Tada je imala sve zube, a srce ispod košulje radilo je kao
besprekorno naštelovani motor.

Malčice se namrštila kad je spustila jezik preko pilule. Bila je gorka.
Takvog je ukusa, tu nema pomoći, Ali Norma nije bila Viktor Paskau, kome se
nikako nije moglo pomoći. Preživeće i nastaviti borbu. Podigla je ruku. Džad
ju je nežno prihvatio.

Luis je ustao. Podigao je prevrnutu činiju i počeo da kupi prosute slatkiše.
Žena koja se predstavila kao gospođa Badindžer mu je pomogla. Zatim je
rekla da je najbolje da se vrati, jer su njeni dečaci briši uplašeni.

“Hvala vam mnogo na pomoći, gospođo Badindžer“ reče Luis.
“Ništa nisam učinila“, odvratila je. “Večeras ću se spustiti na kolena da
bih se zahvalila Bogu što ste se ovde zatekli, doktore Kride.“
“Uzeli ste mi reč iz usta“, reče Džad. Ukrstio je pogled s Luisom.
Uspostavio je kontrolu nad sobom. Trenutak zbunjenosti i straha je prošao.
“Tvoj sam veliki dužnik, Luise.“
“Mani se te priče“, reče Luis. Mahnuo je u pozdrav gospođi Badindžer.
Osmehnula se i odmahnula. Podigao je i zagrizao jabuku. Bila je tako slatka
da su mu se receptori za ukus načas zgrčili… što nije bilo sasvim neprijatno
iskustvo. Večeras si izvojevao pobedu, Lu, pomislio je. Sa zadovoljstvom se
bacio na jabuku. Ogladneo je od napora.
“Svejedno sam tvoj dužnik“, nastavio je Džad. “Ako ti ikad zatreba bilo
kakva usluga, slobodno se obrati meni.“
“Važi“, reče Luis. “Držim te za reč.“

***

Ambulantna kola iz Bangora stigla su dvadesetak minuta kasnije. Luis je s
verande posmatrao kako bolničari unose Normu u vozilo. Video je kako
Rejčel gleda istu scenu s prozora dnevne sobe. Mahnuo joj je. Podigla je ruku

BD4Y

balkandownload.org

u otpozdrav.
Zajedno s Džadom gledao je kako se ambulantna kola udaljavaju, s

upaljenim svetlima i ugašenom sirenom.
“Pretpostavljam da sad i ja treba da pođem u bolnicu“, reče Džad.
“Neće ti dopustiti da je noćas vidiš. Prikačiće je na EKG i smestiti na

intenzivnu negu. Prvih dvanaest sati posete nisu dozvoljene.“
“Da li će se oporaviti, Luise? Da li će se zbilja oporaviti?“
Luis je slegnuo ramenima. “Niko ti to ne može sad sa sigurnošću reći.

Doživela je manji srčani udar. Na osnovu onog što sam video, rekao bih da će
biti dobro. Nije isključeno ni da će se osećati bolje nego ikad kad dobije
lekove.“

“ Auh“, reče Džad. Pripalio je česterfild.
Luis se osmehnuo i pogledao na sat. Začudio se kad je video da je samo
deset do osam. Činilo mu se da je prošlo mnogo više vremena.
“Džade, želeo bih da povedem Eli u obilazak komšiluka. Ovo je Noć
veštica.“
“Samo vi idite. Reci joj da pokupi što više slatkiša.“
“Hoću“, obećao je Luis.

***

Vrativši se kući, Luis je zatekao ćerku u kostimu veštice. Usprotivila se kad je
Rejčel pokušala da je ubedi da obuče pidžamu. Nadala se da će se igra,
prekinuta zbog srčanog napada, nastaviti. Kriknula je od radosti i zatapšala
ručicama kad joj je otac rekao da obuče kaput.

“Biće veoma kasno, Luise.“
“Vodićemo računa o tome“, rekao je. “Ne budi na kraj srca, Rejčel. Već
mesec dana čeka ovo veće.“
“Pa…“ Osmehnula se. Eli je to videla i ponovo povikala. Potrčala je do
ormana po kaput. “Da li je Norma dobro?“
“Mislim da jeste.“ Dobro se osećao. Bio je umoran, ali se dobro osećao.
“Doživela je slabiji srčani udar. Moraće da bude oprezna. Kad je neko u
sedamdeset petoj, mora da prihvati da su takmičarski dani u skoku s motkom
odbrojani.“
“Imala je sreće što si se tamo zatekao, kao da te je dobri bog poslao.“
“Nazvao bih to srećom.“ Osmehnuo se kad se Eli vratila. “Da li si

BD4Y

balkandownload.org

spremna, veštice Hejzel?“
“Spremna sam!“ rekla je. “Idemo, idemo, idemo!“
Sat kasnije vraćali su se s dopola punom vrećom slatkiša (Eli nije previše

žustro negodovala kad joj je Luis objavio kraj obilaska; bila je umorna).
Zaprepastio se kad ga je pitala: “Da li je gospođa Krandal zbog mene dobila
srčani napad, zato što nisam htela da uzmem gnjilu jabuku?“

Zaprepašćeno ju je pogledao. Pitao se gde deca dobijaju tako neobične
sujeverne ideje. Stanite na pukotinu na pločniku pa će vam mama slomiti vrat.
Voli me, ne voli me. Tatin stomak, tatina glava, osmehnite se u ponoć, pa će
tata ostati bez nje. To ga je podsetilo na Grobje kućnih ljubimaca i one
nepravilne krugove. Hteo je da se podsmehne sebi, ali nije mogao.

“Ne, dušice“, rekao je. “Kad si bila unutra s ona dva duha…“
“To nisu bili duhovi, već blizanci Badindžer.“
“Dobro, gospodin Krandal mi je rekao da njegova supruga ima bolove u
grudima dok si bila s njima. U stvari, verovatno si joj spasla život, ili u
najmanju ruku sprečila mnogo gori ishod.“
Sad je na Eli došao red da izgleda zaprepašćeno.
Luis je klimnuo. “Zatrebao joj je doktor, dušice, a ja sam doktor. Bio sam
tamo samo zato što je ovo bilo tvoje veće za skupljanje slatkiša.“
Klimnula je posle dužeg razmišljanja. “Ali verovatno će umreti“, rekla je
mirno. “Ljudi koji dobiju srčani udar obično umru. Čak i ako prežive, ubrzo
dobiju još jedan, i još jedan, i još jedan, i onda… bum!“
“Smem li da te pitam gde si naučila te mudre reci?“ Eli je samo slegnula
ramenima. Zabavljalo ga je što je izvela veoma luisovski gest.
Dozvolila mu je da ponese njenu torbu sa slatkišima - što je bio izraz
krajnjeg poverenja. Luis je razmišljao o njenom stavu. Pomisao na Čerčovu
smrt izazvala je nešto slično histeriji. Pomisao na smrt Norme Krandal…
primila je prilično mirno, kao nešto normalno, kao izvesnost. Šta je ono
rekla? Još jedan, i još jedan, i onda… bum!
Kuhinja je bila prazna. Luis je čuo kako Rejčel hoda na spratu. Spustio je
Eline slatkiše na pult i rekao: “Ne mora uvek tako da bude, Eli. Normin srčani
udar bio je veoma blag. Odmah sam joj dao lek. Ne verujem da joj je srce
mnogo oštećeno. Ona…“
“O, znam“, složila se Eli, gotovo veselo. “Ali ona je stara. Ionako će
ubrzo umreti, baš kao i gospodin Krandal. Mogu li dobiti jabuku pre nego što
odem na spavanje, tata?“

BD4Y

balkandownload.org

“Ne možeš“, rekao je. Zamišljeno ju je posmatrao. “Idi gore i operi zube,
bebice.“

Da li iko veruje da razume decu? - pitao se.

***

Kad se kuća smirila i kad su se našli u svojim priljubljenim krevetima, Rejčel
ga je tiho pitala: “Da li joj je ovo teško palo, Lu? Da li se uznemirila?“

Nije, pomislio je. Ona zna da starci odapinju u pravilnim intervalima,
baš kao što zna gde zeka pije vodu, kao što zna da će njena najbolja
prijateljica umreti ako stane na broj trinaest dok preskače konopac… kao
što zna da se grobovi redaju ukrug na Groblju kućnih ljubimaca…

“Nije“, rekao je. “Dobro je to podnela. Hajde da spavamo, Rejčel. Slažeš
li se?“

Dok su oni te noći spavali, Džad je bdeo u svojoj kući. Stegao je jak mraz.
Vetar je rano ujutro zaduvao i otkinuo većinu preostalog lišća dosadne smeđe
boje.

Vetar je probudio Luisa. Oslonio se na laktove, sanjiv i zbunjen. Čuo je
korake na stepenicama, lagane razvučene korake. Paskau se vratio. Samo što
je u međuvremenu prošlo nekoliko meseci. Kad se vrata otvore, ugledaće
istruleli užas, blatnjavi šorts za džoging, meso s velikim rupama i mozak
pretvoren u kašu. Samo će oči biti žive… đavolski sjajne i žive. Paskau ovog
puta neće govoriti. Glasne žice biće mu previše trule da bi proizvele zvuk. Ali
njegove oči… preklinjaće ga da pođe za njim.

“Neću“, prostenjao je kad su koraci utihnuli.
Ustao je i prišao vratima. Otvorio ih je. Usne su mu se razvukle u grimasu
straha i odlučnosti. Naježio se. Paskau će biti tamo. S podignutim rukama
ličiće na davno preminulog dirigenta koji samo što nije prizvao prve
gromovite tonove Valpurgijske noći.
Džad bi rekao da to “neć’ da bidne“. Odmorište je bilo prazno i tiho. Nije
se čulo ništa izuzev vetra. Vratio se u krevet i ponovo zaspao.

BD4Y

balkandownload.org

21

Luis je sutradan pozvao intenzivnu negu na MCIM-u. Normino stanje su još
smatrali kritičnim. To je bila standardna procedura u prva dvadeset četiri sata
posle srčanog udara. Njen lekar Vejbridž zvučao je mnogo optimističnije. “Ne
bih to nazvao ni manjim infarktom miokarda“, rekao je. “Nema primetnog
ožiljka. Duguje vam veoma mnogo, doktore Kride.“

Luis je, vođen impulsom, te nedelje svratio do bolnice s buketom cveća.
Doznao je da je Norma premeštena u poluprivatnu sobu u prizemlju - što je
bio veoma dobar znak. Džad je bio s njom.

Norma je oduševljeno dočekala cveće. Pozvala je sestru dugmetom i
zatražila vazu. Neumorno je naređivala Džadu sve dok vaza s vodom i
cvećem nije završila na najboljem mestu, na ormariću u uglu.

“Majka se mnogo bolje oseća“, suvo je prozborio Džad kad je po treći put
menjao raspored cveća u vazi.

“Ne pravi se previše pametan, Džadsone“, opomenula ga je Norma.
“Neću, gospoja.“
Norma se konačno obratila Luisu: “Želim da ti se zahvalim“, rekla je s
najiskrenijom stidljivošću, koja je zbog toga bila dvostruko dirljivija. “Džad
mi je rekao da ti dugujem život.“
Luis je postiđeno odvratio: “Džad preteruje.“
“Prokleto se ne bih složio s tobom“, reče Džad. Iskosa je posmatrao Lujsa
s nagoveštajem osmeha. “Zar ti majka nije rekla da nikad ne odbijaš
zahvalnost, Luise?“
Luis se nije sećao da mu je majka išta rekla o tome, ali je pamtio da mu je
pomenula da u lažnoj skromnosti čuči greh oholosti.
“Norma“, rekao je, “bilo mi je drago što sam ti se našao na usluzi.“
“Ti si drag čovek“, reče Norma. “Izvedi mog čoveka iz ove sobe. Dozvoli
mu da te časti pivom. Ponovo mi se spava, a nikako ne mogu da ga se
otarasim.“
Džad je hitro ustao. “Prokletstvo! Poslušajmo je smesta, Luise! Požuri,
pre nego što se predomisli!“

***

BD4Y