Groblje Kucnih Ljubimaca Stephen King

balkandownload.org

samim sobom, pretpostavio je da Prijatni vidikovac noću ne čuvaju. Šta bi se
desilo kad bi ga čuvar ili radnik održavanja zatekli do pojasa zaronjenog u
sinovljev sveži grob? Možda bi, a možda i ne bi, osvanuo u novinama.

Možda bi ga optužili za zločin. Kakav zločin? Pljačkanje grobova? Teško.
Remećenje javnog reda i mira ili vandalizam. Glas o tome bi se proneo,
nezavisno od reakcije novina. Ljudi govore. Priča bi bila previše sočna da ne
bude ispričana. Lokalni doktor uhvaćen dok je iskopavao dvogodišnjeg sina,
nedavno nastradalog u tragičnoj saobraćajnoj nesreći. Ostao bi bez posla.
Možda i ne bi, ali bi se Rejčel sledila od hladnog vetra okrutnih glasina, dok
bi se Eli verovatno suočila s maltretiranjam okrutne školske dece, što bi joj
ogadilo život. Njega bi čekao ponižavajući test mentalnog zdravlja u zamenu
za odustajanje od optužnice.

Ali mogao bih da vratim Gejdža u život! Gejdž bi mogao da oživi!
Da li istinski veruje u to?
Verovao je. Pre i posle Gejdžove smrti neprestano je ubeđivao sebe da
Čerč nije stvarno mrtav, već samo ošamućen, da je prokopao sebi put iz groba
i da se vratio kući. To je bila dečja priča sa stravičnim podtekstom - Vini Pu.
Gospodar nagomila kamenje preko žive životinje. Verna zver prokopa sebi put
i dođe kući. Priča je bila dobra, ali neistinita. Čerč jeste bio mrtav. Mikmačko
groblje vratilo ga je u život.
Seo je kraj Gejdžovog groba. Pokušao je da poređa sve poznate delove
priče racionalnim i logičnim sledom, koliko god je crna magija to
dozvoljavala.
Timi Bejterman. Prvo, da li je poverovao u tu priču? I drugo, da li je
menjala stvar?
Verovao je u veći deo priče, iako je bila nestvarno pogodna. Neporecivo
je da će pre ili kasnije neko pokušati da eksperimentiše, ako mesto kao što je
mikmačko groblje stvarno postoji (kao što postoji) i ako ljudi znaju za njega
(kao što nekolicina starijih žitelja Ladloua zna). Luisu je na osnovu
poznavanja ljudske prirode bilo teško da poveruje da bi se sve zaustavilo na
nekoliko ljubimaca i skupocenih priplodnih životinja.
Dobro. Da li je u tom slučaju verovao da se Timi Bejterman vratio
preobražen u neku vrstu demona sveznalice?
Ovo je bilo teže pitanje. Zazirao je od njega, zato što nije hteo da veruje u
tako nešto. Već je imao prilike da se uveri u rezultate takvog načina mišljenja.
Ne, nije želeo da veruje da je Timi Bejterman bio demon, ali neće -

BD4Y

balkandownload.org

uopšte ne bi mogao - da dozvoli da mu ono što želi zamagli rasuđivanje.
Razmišljao je o biku Hanratiju. Džad je rekao da se prozlio. To je na svoj

način učinio i Timi Bejterman. Hanrati je kasnije ucmekan. To je učinio čovek
koji je vukao bikov leš na sankama čak gore do mikmačkog groblja. Timija
Bejtermana je ucmekao rođeni otac.

Da li to što se Hanrati prozlio znači da su se i sve vraćene životinje
prozlile? Pre će biti da je Hanrati bio izuzetak od pravila. Pogledajmo druge
životinje - Džadovog psa Špota, staričinog papagaja, Čerča. Svi su se vratili
promenjeni. Promena je u svim slučajevima bila vidna. U Spotovom slučaju
nije bila tako velika da bi se Džad godinama kasnije uzdržao od
preporučivanja procesa… procesa…

(uskrsnuća)
… procesa uskrsnuća, prijatelju. Naravno da je nešto kasnije, pokušajima
da opravda i objasni svoje postupke, izneo mnogo zlokobnih i zbunjujućih
sranja koja bi se teško mogla nazvati filozofijom.
Kako da odbije priliku koja mu se pružala - ovu neverovatnu priliku - na
osnovu priče o Timiju Bejtermanu? Jedna lasta ne čini proleće.
Daješ očiglednu prednost dokazima koji idu u prilog zaključku koji želiš
da doneseš, protestovao je um. Suoči se s istinom opromenama koje su
zadesile Čerča. Čak i ako želiš da izuzmeš životinje - miševe i ptice - šta je
sa stanjem u kom se nalazi? Zbrljan je… to je najbolja reč, ona ga
najtočnije opisuje. Sećaš li se dana kad ste bili napolju sa zmajem. Sećaš li
se Gejdža od tog dana? Sećaš li se kako je razdragan i živahan bio, kako je
na sve reagovao?Zar ne bi bilo bolje da ga se takvog sećaš? Da li želiš da
uskrsneš zombija iz horor filmova B-produkcije? Ili nešto tako prozaično
kao što je retardirani dečak? Hoćeš li dečaka koji jede prstima i tupo zuri u
slike na televizijskom ekranu, koji nikad neće naučiti da napiše svoje ime?
Staje Džad rekao za svog psa? “Imao sam osećaj da perem parče mesa. “
Da li to želiš? Komad mesa koji diše? Čak i kad bi mogao da se zadovoljiš
time, kako bi objasnio povratak sina iz mrtvih supruzi? Ćerki? Stivu
Mastertonu? Svetu? Šta će se desiti kad Misi Dendridž prvi put skrene na
prilazni put i ugleda Gejdža kako vozi tricikl u dvorištu? Možeš li da čuješ
njeno vrištanje, Luise? Zar ne vidiš kako ruži lice noktima? Šta ćeš reći
novinarima? Šta ćeš reći kad ti filmska ekipa iz “Stvarnih ljudi“ osvane na
kućnom pragu da bi snimila film o tvom uskrslom sinu?
Da li je išta od toga zbilja važno, ili je to samo glas kukavičluka? Da li

BD4Y

balkandownload.org

veruje da se s tim problemima ne može izaći na kraj, da će Rejčel dočekati
mrtvog sina ičim drugim do suzama radosnicama?

Da, pretpostavljao je da postoji stvarna mogućnost da se Gejdž vrati…
pa… oštećen. Ali da li bi to promenilo njegovu ljubav? Roditelji vole decu
koja se rode šlepa, sijamske blizance i onu koja se rode s katastrofalno
zapetljanom utrobom. Roditelji mole sudove za milost ili blagost prema deci
koja su odrasla i počinila silovanje, ubistvo i mučenje nevinih.

Da li je mislio da neće moći da zavoli Gejdža čak i ako bude morao da
nosi pelene do osme? Ako ne savlada gradivo iz prvog razreda do dvanaeste?
Ako ga nikad ne savlada? Da li će odustati od sina ako se pokaže kao… neka
vrsta božanskog neuspeha, ako mu je na raspolaganju drugi izvor?

Ali, Luise, pobogu, ne živiš u vakuumu! Ljudi će reći…
Prekinuo je tu misao grubom i gnevnom snagom. Pažnja javnosti bila je
prva na spisku činilaca o kojima u ovom trenutku neće razmišljati.
Spustio je pogled na raskopanu zemlju na Gejdžovom grobu. Prožeo ga je
talas užasa i strahopoštovanja. Prstima je, ne znajući šta čini, nacrtao simbol
na grobu - spiralu.
Prošao je prstima obe ruke kroz prašinu i izbrisao simbol. Žurno je
napustio Prijatni vidikovac. Osećao se kao uljez. Očekivao je da će biti
viđen, zaustavljen i ispitivan na svakom zavijutku staze.

***

Sa zakašnjenjem je pokupio piću. Bila je poluhladna, masna i ukusna kao
kuvana glina, iako ga je čekala na vrhu peći. Pojeo je jedno parče i izbacio
ostatak kroz prozor, zajedno s kutijom. Krenuo je u Ladlou. Nije imao običaj
da baca đubre iz auta, ali nije hteo da Rejčel vidi nepojedenu piću u kanti za
đubre. Mogla bi posumnjati da nije išao u Bangor zbog piće.

Počeo je da razmišlja o vremenu i pojedinostima.
Vreme. Vreme bi moglo biti od izuzetnog, možda i ključnog značaja. Timi
Bejterman je bio prilično dugo mrtav pre nego što ga je otac sahranio na
mikmačkom groblju. Ustreljen je devetnaestog… sahranjen je - ne bih
mogao da se zakunem, ali mislim da je to bilo 22. jula. Mardžori Vošbom je
četiri ili pet dana kasnije… videla Timija kako seta drumom.
U redu, recimo da je Bil Bejterman to učinio četiri dana posle prvog
sinovljevog pogreba… ne. Ako greši, pogrešiće na svoju štetu. Pretpostaviće,

BD4Y

balkandownload.org

onako teoretski, da se Timi Bejterman vratio iz mrtvih 25. jula. To znači da je
između mladićeve smrti i povratka prošlo šest dana. To je oprezna procena.
Moglo je proći i deset dana. Od Gejdžove pogibije prošla su četiri dana. To
je dosta vremena, ali još ima priliku da potuče najbolje Timijevo vreme.
Kad…

Kad bi mogao da ponovi okolnosti koje su omogućili Čerčovo uskrsnuće.
Čerč je umro u najboljem mogućem trenutku, zar ne? Porodica je bila na putu
kad je mačak pregažen i ubijen. Niko nije znao za ono što se desilo, izuzev
njega i Džada.

Porodica je bila u Čikagu.
Poslednji komad slagalice zauzeo je svoje mesto škljocnuvši.

***

“Šta hoćeš da uradimo?“ pitala je Rejčel. Zapanjeno je zurila u njega.
Bilo je petnaest do deset. Eli je otišla na spavanje. Rejčel je popila još

jedan valijum nakon što je počistila ostatke pogrebne zabave (“pogrebna
zabava“ je bila još jedna odvratna fraza puna neizrečenog paradoksa, kao
“odavanje pošte“, ali nije znao neku drugu kojom bi objasnio kako su proveli
popodne). Bila je odsutna i ćutljiva od povratka iz Bangora… ah ovo se
probilo do nje.

“Hoću da se vratiš u Čikago s majkom i ocem“, strpljivo je ponovio Luis.
“Sutra se vraćaju. Možda ćeš moći da nabaviš karte za isti avion, ako odmah
pozoveš njih, a zatim i Deltu.“

“Luise, da li si poludeo? Nakon tuče s mojim ocem…“
Znao je da govori s nesvojstvenom lakoćom i umešnošću. To ga je
ispunjavalo nedostojnim veseljem. Osećao se kao rezerva koja je iznenada
dobila loptu i postigla gol nakon sedamdesetometarskog trka kroz protivničke
redove. Jurio je i vrludao, izbegavao obaranja s deliričnom lakoćom -
“jednom u životu“. Nikad nije bio dobar lažov. Nije planirao ovo, ah mu je
niz uverljivih laži, poluistina i nadahnutih opravdanja nezaustavljivo kuljao iz
usta.
“Ta tuča je jedan razlog zbog kog želim da ti i Eh provedete neko vreme s
njima. Vreme je da zalečimo ovu ranu, Rejčel. Znam to… osetio sam to… u
pogrebnom zavodu. Pokušavao sam da sredim stvar kad je tuča izbila.“
“Ali ovo putovanje… mislim da to nije dobra ideja, Luise. Potreban si

BD4Y

balkandownload.org

nam. Potrebni smo ti.“ Sumnjičavo ga je odmeravala. “Hoću reći, nadam se
da smo ti potrebni. Niko od nas nije u stanju da…“

“… nije u stanju da ostane ovde“, energično dodade Luis. Činilo mu se da
je dobio temperaturu. “Drago mi je što sam vam potreban. I vi ste meni
potrebne. Ovo je u ovom času najgore prokleto mesto na svetu za vas, dušice.
Gejdž je svuda u kući, iza svakog ćoška. Ja i ti ćemo se izboriti s tim, ali
mislim da Eli to teže podnosi.“

Znao je da je udario u pravu žicu kad je zapazio titraj bola u njenim
očima. Jedan deo njega stideo se jeftine pobede. Svi udžbenici koje je
pročitao o smrti govorili su da ožalošćeni osećaju snažnu potrebu da se udalje
od mesta na kom se to dogodilo… i da bi podleganje tom nagonu moglo biti
najštetniji pravac akcije, zato što omogućava ožalošćenima sumnjiv luksuz
odbijanja da se pomire s novom realnošću. Udžbenici su savetovali ostanak
na mestu tragedije i borbu s tugom na domaćem terenu, dok se ne smiri i ne
preobrazi u sećanje. Ali Luis se nije usuđivao da izvede eksperiment s
porodicom kod kuće. Morao je da ih se reši, makar i nakratko.

“Znam“, rekla je. “Samo… udara sa svih strana. Pomerila sam kauč dok si
bio u Bangoru… mislila sam da ću zaboraviti… ono što se desilo… dok
budem usisavala… samo da bih pronašla četiri autića ispod njega… kao da su
ga čekali da se vrati i… znaš, da se poigra njima…“ Njen odranije drhtavi
glas načisto je pukao. Suze su joj potekle niz lice. “Tada sam uzela drugi
valijum, zato što sam se rasplakala, baš kao što sad plačem… ovo je jedna
jebena sapunska opera… zagrli me, Lui, hoćeš li me zagrliti?“

Valjano ju je zagrlio, ali se osećao kao prevarant. Razmišljao je kako da
okrene suze sebi u korist. Zbilja si pristojan momak. Haj-ho, idemo!

“Koliko će ovo trajati?“, plakala je. “Da li će se ikad okončati? Kad
bismo mogli da ga vratimo, Luise. Kunem se da bih ga bolje čuvala. To se
nikad ne bi dogodilo. To što je onaj vozač vozio prebrzo, ne oslobađa mene -
nas. Nisam ni slutila da postoji ovolika muka. To je istina. Nadolazi,
neprestano nadolazi i mnogo boli, Luise. Nemam mira ni kad odem na
spavanje. Sanjam to, iznova i iznova. Vidim ga kako trči prema putu… i
vrištim za njim…“

“Psst“, rekao je. “Rejčel, psst.“
Podigla je naduto lice ka njemu. “Nije bio nevaljao, Luise. Za njega je to
bila samo igra… kamion je naišao u pogrešno vreme… i Misi Dendridž je
zvala dok sam plakala… rekla je da je u elsvortskom Amerikanu pročitala da

BD4Y

balkandownload.org

je vozač pokušao da se ubije.“
“Šta?“
“Pokušao je da se obesi u garaži. U šoku je i u dubokoj depresiji. Novine

kažu…“
“Jebena je šteta što nije uspeo!“, grubo reče Luis. Samom sebi je zvučao

daleko. Jeziva hladnoća uvlačila mu se u kosti. Ovo mesto je moćno, Luise…
bilo je veoma moćno, bojim se da njegova moć ponovo raste i da stremi
vrhuncu. “Moj dečak je mrtav, dok je on na slobodi, nakon što je platio
hiljadu dolara kaucije. Biće depresivan i samoubilački raspoložen dok mu
neki sudija ne oduzme dozvolu na devedeset dana i ne odredi zanemarljivu
kaznu.“

“Misi kaže da ga je žena ostavila i odvela decu“, tupo će Rejčel. “To nije
pročitala u novinama, već je čula od nekog ko poznaje elsvortska zbivanja.
Nije bio pijan. Nije bio pod dejstvom droga. Nikad nije vozio nepropisnom
brzinom. Izjavio je da je nadomak Ladloua osetio da mora da doda gas do
daske i da ne zna zašto je to učinio. Sve se vraća, sve se plaća.“

Osetio je da mora da nagazi gas do daske.
Ovo mesto je moćno.
Luis je odbacio ove misli i nežno stisnuo suprugu za ruku. “Pozovi majku i
oca. Učini to odmah. Nema potrebe da sedite u ovoj kući ni jedan jedini dan.
Ni dan.“
“Ne idemo bez tebe“, rekla je. “Luise, želim da mi… potrebno je da
ostanemo zajedno.“
“Doći ću za tri, najviše četiri dana,“ Rejčel i Eli mogle bi da se vrate za
četrdeset osam sati ako sve prođe kako treba. “Moram da pronađem zamenu
na poslu. Potražio bih bolovanje ili otišao na odmor, ali ne želim da sve
svalim na Surendru. Džad može da pripazi na kuću u našem odsustvu.
Isključiću struju i preneti hranu iz zamrzivač kod Dendridžovih.“
“A Elina škola…“
“Dođavola s njom. Ionako se završava za tri nedelje. Razumeće, s
obzirom na okolnosti. Dozvoliće joj da ranije otpočne raspust. Sve će biti
kako…“
“Luise?“
Ućutao se. “Šta je bilo?“
“Šta kriješ?“
“Šta krijem?“ Odmerio ju je jasnim, bistrim pogledom. “Ne razumem o

BD4Y

balkandownload.org

čemu govoriš.“
“Zaista?“
“Ne. Ne razumem.“
“Nije važno. Pozvaću ih odmah… ako je to ono što želiš.“
“Jeste“, rekao je. Reći su odzvanjale u njegovom umu s gvozdenim

prizvukom.
“To bi moglo biti najbolje… za Eli.“ Pogledala ga je crvenilom oivičenim

očima, još pomalo staklastim od valijuma. “Čini mi se da imaš temperaturu,
Luise. Kao da si nešto zakačio.“

Pre nego što je Luis stigao da odgovori, prišla je telefonu i pozvala motel
u kom su njeni roditelji odseli.

***

Goldmanovi su bili oduševljeni Rejčelinim predlogom. Raspoloženje im je
splasnulo kad su čuli da će im se Luis pridužiti za tri-četiri dana. On, naravno,
nije imao nikakvu nameru da ide u Čikago. Strahovao je da će jedina ozbiljna
prepreka biti nabavka avionskih karata. Sreća ga je poslužila i na tom planu.
Ispostavilo se da na Deltinom letu iz Bangora do Sinsinatija ima slobodnih
mesta. Kompjuterska pretraga pokazala je da su dva putnika otkazala let od
Sinsinatija do Čikaga. To je značio da će Rejčel i Eli putovati s
Goldmanovima do Sinsinatija i da će stići u Čikago samo jedan sat posle njih.

Svi problemi su rešeni kao magijom, pomislio je Luis kad je spustio
slušalicu. Džadov glas je odmah odgovorio: Bilo je veoma moćno, bojim se…

Ma zajebi me! - grubo se brecnuo na Džadov glas. U poslednjih deset
meseci naučio sam da prihvatom mnogo neobičnih stvari, prijatelju stari.
Ali da li sam spreman da poverujem da ukleti komad zemljišta može da utiče
na nabavku karata za vazdušni saobraćaj? Ne bih rekao.

“Moram da se spakujem“, reče Rejčel. Posmatrala je podatke o letovima
koje je Luis naškrabao na papiriću pored telefona.

“Ponesi samo jedan veliki kofer“, reče Luis.
Posmatrala ga je razrogačenih očiju. “Jedan za obe? Mora da se šališ.“
“Dobro, ponesi i dve platnene torbe. Nemoj da se iscrpljuješ pakovanjem
garderobe za tri nedelje“, rekao je, razmišljajući: Pogotovo zato što ćeš se
vrlo brzo vratiti u Ladlou. “Ponesi ono što će vam biti neophodno za nedelju,
najviše deset dana. Imate čekovnu knjižicu i kreditne kartice. Kupite sve što

BD4Y

balkandownload.org

vam je potrebno.“
“Ali ne možemo da priuštimo…“, sumnjičavo je prokomentarisala. U

poslednje vreme je u sve sumnjala. Bila je popustljivija nego obično. Lako se
zbunjivala. Setio se njenog neobičnog i neprikladnog komentara o vinebagu,
koji je jednom ovlašno pomenuo kao mogući izbor auta za kupovinu.

“Imamo novca“, rekao je.
“Pa… pretpostavljam da bismo mogli da iskoristimo Gejdžov fond za
školovanje, ako to bude neophodno, iako ćemo morati sa sačekamo dan-dva
dok ne zatvorimo račun i još nedelju dana da bismo dobili novac…“
Lice joj se ponovo smežuralo i rastočilo. Luis ju je zagrlio. Ima pravo.
Samo udara. Ne ostavlja nas na miru. “Rejčel, nemoj“, rekao je. “Ne plači.“
Naravno da je plakala - morala je.

***

Telefon je zazvonio dok se pakovala na spratu. Luis je žurno podigao
slušalicu. Mislio je da mu se javlja neko iz Deltinog odeljenja za prodaju
karte, da bi mu se izvinio zbog počinjene greške i da bi ga obavestio da nema
mesta na traženim letovima. Trebalo je da znam da je sve išlo previše glatko.

Ah nije bila Delta, već Irvin Goldman.
“Pozvaću Rejčel“, rekao je Luis.
“Nemoj.“ Na trenutak nije čuo ništa izuzev tišine. Verovatno sedi tamo i
pokušava da odluči kojom uvredom da me počasti.
Goldman je zvučao napeto kad je progovorio. Činilo se da gura reči iz
sebe, sa silnim unutrašnjim otporom. “Želeo bih da razgovaram s tobom.
Dori je htela da te pozovem i da ti se izvinim zbog mog… zbog mog
ponašanja. Pretpostavljam… Luise, pretpostavljam da sam i sam želeo da ti
se izvinim.“
Ah, Irvine! To je zaista grandiozan gest! Blagi bože, mislim da sam se
upiškio u gaće!
“Ne moraš da se izvinjavaš“, odvratio je Luis suvim i mehaničkim
glasom.
“Učinio sam nešto neoprostivo“, reče Goldman. Više nije gurao reči iz
sebe, iskašljavao ih je. “Tvoj predlog da Rejčel i Eli dođu ovamo pomogao
mi je da vidim kako si se u ovoj muci poneo kao… kao veliki čovek… a ja
kao mali.“

BD4Y

balkandownload.org

U ovoj priči je bilo nečeg neobično poznatog, nečeg jezivo poznatog…
Shvatio je s čim ima posla. Usne su mu se skupile i zgužvale, kao da je.
zagrizao zreli žuti limun. Prepoznao je Rejčelino ponašanje - kog je bila u
potpunosti nesvesna. Rekla bi mu: Luise, žao mi je što sam ispala kučka, kad
bi, ponašajući se kao kučka, iznudila nešto do čega joj je veoma stalo. Upravo
je čuo isti taj glas - lišen Rejčeline ljupkosti i veselosti, naravno - ali mu je
isti glas poručio: Žao mi je što sam bio takvo kopile, Luise.
Starac je na putu da dobije kćerku i unuku. Beže od kuće iz Mejna kod
tate u Čikago. Zahvaljujući Delti i Junajtedu vratiće se tamo gde pripadaju,
vratiće se tamo gde Irvin Goldman želi da budu. Mogao je da dozvoli da
bude velikodušan. Što se starog Irvina tiče, pobedio je. Stoga zaboravimo
da sam zamahnuo pesnicom na tebe preko tela tvog mrtvog sina, Luise, ili
da sam te šutnuo kad si pao na pod, ili da sam oborio kovčeg s nogara i
razbio bravice da bi mogao da vidiš - ili si mislio da vidiš - poslednji
blesak ruke svoga deteta. Hajde da zaboravimo sve to. Neka ono što je
prošlo ostane u prošlosti.
Znam da bi to bilo pogano, Irvine, stari nitkove, ali bih ti najradije
poželeo da crkneš ovog trenutka, kad mi to ne bi sjebalo planove.
“U redu je, gospodine Goldmane“, rekao je mirnim glasom. “Ovo je bio,
pa… težak dan za sve nas.“
“Nije u redu“, nastavio je starac. Luis je shvatio - iako nije hteo - da se
Goldman ne trudi da bude samo lažno učtiv, da se ne izvinjava i ne govori da
je bio pravo kopile pošto je sproveo svoju volju. Bio je na ivici plača.
Govorio je sporim, grozničavim i drhtavim glasom. “Ovo je. bio strašan dan
za sve nas, zahvaljujući meni, zahvaljujući jednom glupom, tvrdoglavom
čoveku. Povredio sam ćerku kad joj je moja pomoć bila najpotrebnija…
povredio sam i tebe, u času kad ti je moja pomoć bila preko potrebna. To što
si uradio… kako si se poneo, nakon onog što sam učinio… nateralo me je da
se osetim kao poslednje đubre. Mislim da sam to i zaslužio.“
Hoće li prestati? Neka prestane pre nego što počnem da urlam na njega
i sjebem čitav poduhvat.
“Rejčel ti je verovatno rekla da smo imali još jednu ćerku…“
“Zeldu“, reč Luis. “Da, rekla mi je za Zeldu.“
“Bilo je teško“, nastavio je Goldman drhtavim glasom, “teško za sve nas.
Rejčel je verovatno bilo najteže - zatekla se u kući kad je Zelda umrla. I Dori
i meni je bilo teško. Moja supruga je zamalo doživela nervni slom…“

BD4Y

balkandownload.org

A šta misliš da je doživela Rejčel? - hteo je da vikne Luis. Misliš da
deca ne mogu da dožive nervni slom? I dvadeset godina kasnije trza se u
senci smrti. A sad i ovo. Ovaj gnusni užas. Pravo je čudo što nije u jebenoj
bolnici, što je ne hrane na cevčicu. Ne govori mi koliko je bilo teško tebi i
tvojoj ženi, kopilane!

“Otkad je Zelda umrla, mi smo… pretpostavljam do smo svim snagama
stali uz Rejčel… oduvek smo želeli da je zaštitimo… i da joj nadoknadimo.
Trudili smo se da joj ublažimo probleme koje je godinama imala s njenim… s
njenim leđima… Hteli smo da se iskupimo zato što nismo bih tamo.“

Da, starac je zbilja plakao. Zašto je morao i da se rasplače? Luisu je sad
bilo teže da istraje u čistoj i nerazblaženoj mržnji. Bilo mu je teže, ali ne i
nemoguće. Hotimice je prizvao sliku Goldmana koji gura ruku u džep svog
sakoa da bi dohvatio debelu čekovnu knjižicu… najedanput mu se prikazala
Zelda Goldman, kao nemirni duh u smrdljivom krevetu, izobličenog lica od
zlobe i bolova, ruku svijenih u kandže. Ukazao mu se duh Goldmanovih. Oz
Veliki i Strašni.

“Molim vas“, rekao je. “Molim vas, gospodine Goldmane. Irvine.
Nemojte više. Ne činimo situaciju težom no što jeste, važi?“

“Verujem da si dobar čovek i da sam te pogrešno procenio, Luise. Slušaj,
znam šta misliš. Da li sam glup? Nisam. Tačnije, glup sam, ali ne toliko.
Misliš da ti sve ovo pričam zato što mi se može. Misliš: O da, dobio je šta je
hteo. Jednom je pokušao da me kupi… - ali… ali, Luise, kunem se…“

“Nemojte više“, nežno će Luis. “Ne mogu to da podnesem… zbilja ne
mogu.“ Sad je i njegov glas drhtao. “Važi?“

“Važi“, s uzdahom odgovori Goldman. Luis je pomislio da je to uzdah
olakšanja. “Dopusti mi da ti se još jednom izvinim. Ne moraš da prihvatiš
moje izvinjenje. Zvao sam te da bih ti to rekao, Luise. Izvinjavam se.“

“Dobro“, reče Luis. Zatvorio je oči. Glava ga je zabolela. “Hvala ti,
Irvine. Tvoje izvinjenje je prihvaćeno.“

“Hvala tebi“, reče Goldman. “I hvala ti… što si im dopustio da dođu.
Možda im je to potrebno. Čekaćemo ih na aerodromu.“

“Fino“, reče Luis. Dobio je novu ideju. Bilo je nečeg ludog i privlačnog u
njenoj razumnosti. Dopustiće da prošlost pripadne prošlosti… ostaviće
Gejdža da leži u grobu na Prijatnom vidikovcu. Neće pokušati da otvori vrata
koja su se s treskom zalupila. Zaključaće ih, obezbediće ih rezom i baciti
ključ. Uradiće ono što je rekao svojoj supruzi: srediće stvari na poslu i

BD4Y

balkandownload.org

uhvatiti prvi avion za Čikago. Mogao bi provesti čitavo leto u tom gradu, sa
suprugom i dobrodušnom ćerkom. Ići će u zoološki vrt i planetarijum. Voziće
se čamcem po reci. Odvešće Eli na vrh Sirsove kule. Pokazaće joj bogati i
sneni Srednji zapad, koji će se širiti pod njom kao veličanstvena tabla za igru.
Sredinom avgusta vratiće se u ovu kuću, koja sad izgleda veoma tužno i
senovito. Možda ih čeka novi početak. Možda će početi da vezu s novim
klupčetom konca. Platno na razboju Kridovih sad je bilo ružno i poprskano
usirenom krvlju.

Ali zar to neće biti ravno ubistvu njegovog sina? Zar ga tako neće ubiti po
drugi put?

Unutrašnji glas pokušao je da mu kaže da nije tako, ali on nije hteo da ga
posluša. Brzo ga je ugušio.

“Irvine, moram da krenem. Postaraću se da Rejčel dobije sve što joj je
potrebno. Zatim ću je smestiti u krevet.“

“Dobro. Doviđenja, Luise. I još jednom…“
Jebeno ću vrisnuti ako mi se još jednom izvini!
“Doviđenja, Irvine.“, rekao je i prekinuo vezu.

***

Popeo se na sprat. Zatekao je Rejčel usred posla. Bluze su bile na krevetima,
prslučići su visili preko stolica, a gaćice na čivilucima obešenim o kvake.
Cipele su bile postrojene kao vojnici pod prozorom. Pakovala se polako ali
temeljno. Luis je video da će joj trebati najmanje tri (možda i četiri) kofera,
ali je znao da bi prepirka bila bespredmetna. Pomogao je supruzi da se
spremi.

“Luise“, rekla je kad su zatvorili poslednji kofer (morao je da sedne na
njega da bi Rejčel zatvorila bravice), “da li si siguran da ne želiš ništa da mi
kažeš? “

“Za boga miloga, dušice, staje ovo?“
“Ne znam šta je“, odvratila mu je istim tonom. “Zbog toga i pitam. “
“Šta misliš da ću učiniti? Misliš li da ću se odšunjati u kupleraj, da ću
pobeći s cirkusom? Šta bih mogao učiniti? “
“Ne znam. Ali osećam da radim nešto pogrešno. Imam utisak da
pokušavaš da nas se rešiš.“
“Rejčel, to je smešnol“ Izgovorio je ovo s mešavinom gneva i ogorčenja.

BD4Y

balkandownload.org

Nije mu prijalo što ga je tako lako pročitala, čak i ovako potresena.
Umorno se osmehnula. “Nikad nisi bio dobar lažov, Lu.“
Prekinula ga je kad je ponovo počeo s negodovanjem.
“Eli je sinoć sanjala da si mrtav“, rekla je. “Probudila se plačući. Otišla

sam do nje. Spavala sam s njom dva-tri sata. Vratila sam se k tebi. Rekla je da
si u njenom snu sedeo za kuhinjskim stolom otvorenih očiju, ali je znala da si
mrtav. Rekla je da je čula vrisak Štiva Mastertona.“

Luis je zbunjeno posmatrao. “Rejčel“, konačno je prozborio, “ostala je
bez rođenog brata. Normalno je da sanja kako drugi pripadnici porodice…“

“Tako je, i ja sam to pomislila. Ali način na koji je pričala, ono što je
rekla… učinilo mi se da san ima nešto proročansko.“

Slabašno se osmehnula.
“Možda je trebalo da budeš tu.“
“Da, možda je trebalo“, reče Luis.
I meni se čini da je proročanski.
“Hajdemo u postelju“, reče Rejčel. “Valijum je izvetreo. Ne želim više da
ga uzimam. Bojim se. I ja sam štošta sanjala…“
“Šta si sanjala?“
“Sanjala sam Zeldu“, odvratila je. “Svake noći nakon Gejdžove smrti, kad
zaspim, vidim Zeldu. Kaže da dolazi po mene. I da će me ovog puta srediti.
Kaže da će me ona i Gejdž srediti. Zato što sam dopustila da umru.“
“Rejčel, to je…“
“Znam, to je samo san. Prilično normalan u ovim okolnostima. Pođi u
postelju sa mnom i oteraj ružne snove ako možeš, Luise.“

***

Ležali su zajedno u tami. Gužvali su se u Luisovom uskom krevetu.
“Rejčel? Da li si budna?“
“Jesam.“
“Želim da te nešto pitam.“
“Samo napred.“
Oklevao je. Nije želeo da produbi njen bol, ali je morao da zna odgovor.
“Sećaš li se straha koji smo doživeli kad je imao devet meseci?“ konačno

je prozborio.
“Da. Da, naravno da ga se sećam. Zašto pitaš?“

BD4Y

balkandownload.org

Kad je Gejdž napunio devet meseci, Luis se duboko zabrinuo zbog
veličine njegove lobanje. Nije se uklapala u Berterijeovu tabelu, s mesečnim
podacima o normalnom opsegu glave odojčeta. Veličina Gejdžove lobanje je
oko četvrtog meseca počela da stremi višem delu krivulje. Uskoro je prešla i
tu granicu. Nije imao problema da zadrži glavu gore, što je trebalo da bude
predznak nevolja. Luis ga je, uprkos tome, odveo kod Džordža Tardifa, možda
i najboljeg neurologa na Srednjem zapadu. Rejčel je htela da zna šta nije u
redu. Luis joj je rekao istinu. Strahovao je da Gejdž ima hidrocefalus. Rejčel
je prebledela.

“Meni izgleda normalno“, rekla je.
Luis je klimnuo. “Baš kao i meni. Ali ne želim da zanemarim rezultate
merenja, mala.“
“Ne, ne bi trebalo“, rekla je.
Tardif je izmerio Gejdžovu lobanju. Namrštio se. Uperio je dvama
prstima u Gejdžovo lice. Trima prsta. Dečačić se trgnuo. Lekar se osmehnuo.
Luisovo srce se malčice otkravilo. Tardif je dao Gejdžu da drži loptu. On ju
je držao neko vreme i ispustio.
Tardif je podigao loptu. Tapnuo ju je o pod, gledajući Gejdža u oči.
Dečačić je pratio kretanje lopte.
“Rekao bih da su šanse pedeset-pedeset“, saopštio mu je specijalista u
svojoj kancelariji. “Ne - šanse su verovatno malo veće od toga. Slučaj će biti
blag, ako ga uopšte ima. Mališa je veoma usredsređen. Nove operacione
metode lako će rešiti problem… ako on postoji.“
“Mislite na operaciju mozga“, reče Luis.
“Na manji zahvat na mozgu.“
Luis je proučavao hiruršku proceduru nedugo nakon što je počeo da se
brine zbog veličine Gejdžove glave. Operacija mozga radi otklanjanja viška
tečnosti nije mu delovala kao manji zahvat. Ćutao je, govoreći sebi da bi
trebalo da bude zahvalan što lek uopšte postoji.
“Naravno“, nastavio je Tardif, “postoji i velika verovatnoća da je vaš sin
samo glavata devetomesečna beba. Mislim da će skener biti najbolji potez.
Slažete li se?“
Luis se složio.
Gejdž je prespavao u Bolnici naših milosrdnih sestara. Podvrgnut je
opštoj anesteziji. Njegova uspavana glava nabijena je u spravu koja je
podsećala na džinovski sušač za kosu. Rejčel i Luis su čekali u prizemlju,

BD4Y

balkandownload.org

dok je Eli sedela kod bake i deke. Bez prestanka je gledala Ulicu Sezam na
dedinom novom video-rekorderu. Za Luisa su to bili dugi sivi sati, u kojima
je sabirao i upoređivao katastrofalne ishode. Smrt u opštoj anesteziji, smrt
tokom operacije mozga, blaga retardiranost kao rezultat hidrocefalusa,
kataklizmična retardiranost iz istog uzroka, epilepsija, slepilo… uh, bilo je
toliko mogućnosti. Sećao se da je pomislio: Obratite se lokalnom doktoru
za detaljni prikaz mogućih katastrofa.

Tardif se oko pet časova pojavio u čekaonici s tri cigare. Gurnuo je jednu
u Luisova, jednu u Rejčelina (bila je previše zatečena da bi protestovala) i
jednu u svoja usta.

“Klinac je dobro. Nema hidrocefalus.”
“Pripali ovo čudo”, reče Rejčel. Istovremeno je i plakala i smejala se.
“Pušiću je dok ne povratim.”
Tardif je, cereći se, zapalio cigare.
Bog ga je sačuvao za Petnaesticu, doktore Tardife, pomislio je Luis.
“Rejčel, da je imao hidrocefalus i da operacija nije uspela… da li bi mogla
da ga voliš?”
“To je veoma čudno pitanje, Luise!”
“Da li bi mogla?”
“Da, naravno. Volela bih ga bez obzira na sve.”
“Iako bi bio retardiran?”
“Da.“
“Da li bi ga smestila u neku ustanovu?”
“Ne, mislim da ne bih”, oprezno je odgovorila. “Pretpostavljam da bi s
novcem koji sad zarađuješ mogli da priuštimo… neko zaista dobro mesto…
ali mislim da bih volela da ostane s nama ako bismo mogli… Luise, zašto me
to pitaš?” “Zašto? I dalje mislim na tvoju sestru Zeldu”, rekao je. Nije
prestajao da se čudi sopstvenoj rečitosti. “Pitam se da li bi mogla da još
jednom prođeš kroz sve to.”
“Ne bi bilo isto”, rekla je, gotovo veselim tonom. “Gejdž je bio… pa,
Gejdž je bio Gejdž. Bio je naš sin. To menja sve. Pretpostavljam da bi bilo
teško, ali… da li bi ti želeo da ga smestiš u neku ustanovu? U mesto nalik na
Pajnland?” “Hajde da spavamo.”
“To je dobra ideja.”
“Osećam da bih mogla da zaspim”, rekla je. “Želela bih da ostavim ovaj
dan za sobom.”

BD4Y

balkandownload.org
“Amin”, reče Luis.
Dugo nakon toga sanjivo je prozborila: “Imaš pravo, Luise… to su samo

snovi i isparenja…”
“Naravno”, rekao je. Poljubio ju je u uvo. “Spavaj.”
I meni se čini da je proročanski.
Dugo nije mogao da zaspi. Zakrivljena kost meseca pogledala ga je kroz

prozor pre nego što je usnio.

BD4Y

balkandownload.org

43

Sutrašnji dan bio je oblačan, ali veoma topao. Luis se obilno znojio kad je
predao Rejčelin i Elin prtljag i uzeo njihove karte na aerodromu. Pretpostavio
je da ove obaveze predstavljaju pravi poklon, zato što mu skreću pažnju s
teških misli. Rastužilo ga je poređenje s danom u kom je poslednji put ukrcao
porodicu na avion za Čikago.

Eli je bila odsutna i malčice čudna. Izgledala je duboko zamišljeno kad
god bi je Luis tog jutra pogledao.

Boluješ od konspirativnog kompleksa, momče, govorio je sebi.
Ništa nije rekla kad je čula da svi idu za Čikago, da ona i mama idu prve i
da će možda ostati čitavo leto. Nastavila je da doručkuje (čokoladne
medvediće). Posle obeda popela se ćutke na sprat. Obukla je haljinu, i cipele
koje joj je Rejčel pripremila. Ponela je na aerodrom fotografiju na kojoj je
vukla Gejdža na sankama. Mirno je sedela na plastičnom sedištu u čekaonici,
dok je Luis stajao u redu za karte, a zvučnici sipali podatke o dolazećim i
odlazećim letovima.
Gospodin i gospođa Goldman pojavili su se četrdeset minuta pre
poletanja. Irvin Goldman je izgledao sređeno (i neoznojeno) u kaputu od
kašmira, uprkos temperaturi od dvadeset stepeni. Prišao je šalteru rentakara
da bi vratio automobil, dok je Dori Goldman sela pored Rejčel i Eli.

***

Luis i Goldman istovremeno su prišli devojkama. Luis se malčice uplašio da
će biti počašćen reprizom scene sine moj, sine moj. Goldman se zadovoljio
mlakim rukovanjem i nemuštim zdravo. Brz i postiđen pogled na zeta potvrdio
je zaključak s kojim se Luis jutros probudio: sigurno je pijan.

Popeli su se pokretnim stepenicama i seli u čekaonicu. Nisu mnogo
pričali. Dori Goldman nervozno se poigravala romanom Erike Džong, ali ga
nije otvarala. Često je pogledala fotografiju u Elinim rukama.

Luis je pitao ćerku da li bi želela da se prošeta do knjižare i izabere nešto
za čitanje u avionu.

Eli ga je ponovo zamišljeno odmerila. To mu se nije dopalo. Taj pogled
ga je činio nervoznim.

BD4Y

balkandownload.org

“Hoćeš U biti dobra kod bake i deke?“, pitao ju je na putu do knjižare.
“Hoću“, rekla je. “Tata, da li će me referent za pobegulje juriti? Endi
Pasioka kaže da postoji referent za pobegulje i da juri sve koji beže iz škole.“
“Ne brini zbog referenta za pobegulje“, rekao je. “Srediću stvar s
učiteljicom. Na jesen ćeš krenuti u školu bez ikakvih problema.“
“Nadam se da na jesen neće biti problema“, reče EU. “Nikad nisam
dobijala ocene. Do sada sam bila u školici. Ne znam šta deca moraju da rade
da bi dobila ocene. Verovatno domaći.“
“Sve će biti u redu.“
“Tata, da li ti još pizdiš na dedu?“
Iznenađeno ju je pogledao. “Zašto misliš da ne volim tvog dedu, EU?“
Slegnula je ramenima, kao da je ta priča preterano ne zanima. “Uvek
izgledaš kao neko ko je popizdeo kad govoriš o njemu.“
“Eli, to je vulgarno.“
“Izvini.“
Odmerila ga je tim čudnim vilinskim pogledom pre nego što se zaputila u
odeljak s dečjim knjigama - Merser Mejer, Moris Sendak, Ričard Skeri i
Beatriks Poter i čuveni nezaobilazni dr Sjus. Kako doznaju takve stvari? Ili
ih tek tako znaju? Koliko Eli toga zna? Kako to utiče na nju? Eli, staje iza
tog bledog lišća? Popizdeo - Hriste!
“Mogu U da uzmem ove, tata?“ Držala je doktora Sjusa i knjigu koju Luis
nije video od detinjstva - priču o Malom Crnom Sambu, čijeg odela su se
jednog lepog dana dočepali tigrovi.
Luis se zbunio. Mislio je da je ta knjiga odavno povučena s knjižarskih
polica.
“Možeš“, rekao je. Stali su u kratak red ispred kase. “Tvoj deda i ja smo u
dobrim odnosima“, rekao je i ponovo pomislio na majčinu priču kako žena
“pronađe“ bebu kad je zaista poželi. Sećao se i budalastog obećanja koje je
dao samom sebi da nikad neće lagati svoju decu.
U poslednjih nekoliko dana razvio se u perspektivnog lažova. Neće sada
razmišljati o tome.
“Oh“, rekla je i ućutala.
Tišina ga je činila nervoznim. Progovorio je da bi je prekinuo: “Šta
misliš, hoćeš U se lepo provesti u Čikagu?“
“Neću.“
“Nećeš? Zašto nećeš?“

BD4Y

balkandownload.org

Odmerila ga je tim vilinskim pogledom. “Bojim se.“
Spustio je ruku na njenu glavu. “Bojiš se? Čega se bojiš, dušo? Ne bojiš
se aviona, zar ne?“
“Ne“, rekla je. “Ne znam čega se bojim, tata. Sanjala sam da smo bili na
Gejdžovoj sahrani, da je grobar otvorio njegov kovčeg i da je bio prazan.
Zatim sam sanjala da sam bila kod kuće i pogledala Gejdžov krevetac. I on je
bio prazan, ali je u njemu bilo malo zemlje.“
Lazare, ustaj!
Po prvi put u nekoliko meseci setio se sna koji je usnio posle Paskauove
smrti - sna i buđenja s prljavim stopalima i podnožjem kreveta punim borovih
iglica i blata.
Dlake na potiljku su mu se nakostrešile.
“To su samo snovi“, rekao je ćerki. Glas mu je zvučao sasvim normalno.
“Proći će.“
“Volela bih kada bi pošao s nama“, rekla je, “ili da ostanemo ovde.
Možemo li da ostanemo, tata? Molim te. Ne želim da idem kod bake i deke…
želim da se vratim u školu. Važi?“
“To će kratko trajati, Eli“, rekao je. “Imam…“, progutao je knedlu, “…
neka posla da obavim ovde. Brzo ću vam se pridružiti. Zajedno ćemo odlučiti
šta ćemo i kako ćemo.“
Očekivao je svađu, možda i napad besa u njenom stilu. Možda bi ga i
pozdravio - kao poznatu veličinu, što njen pogled nikako nije bio. Umesto
toga se suočio s tupom, onespokojavajućom tišinom, koja se činila tako
dubokom. Mogao je još nešto da je pita, ali je shvatio da se ne usuđuje. Već
mu je rekla više nego što je hteo da čuje.

***

Putnici s njihovog leta pozvani su da se ukrcaju nedugo pošto su se vratili u
čekaonicu. Izvadili su karte i stali u red. Luis je zagrlio i strasno poljubio
suprugu.

Dugo ga je grlila. Pustila ga je da bi mogao da podigne Eli i da je cmokne
u obraz.

Eli ga je odmerila ozbiljnim proročanskim pogledom. “Ne želim da
idem“, ponovila je tako tiho da je samo Luis mogao da je čuje usred žamora.
“Ne želim ni da mama ide.“

BD4Y

balkandownload.org
“Hajde, Eli“, reče Luis. “Sve će biti dobro.“
“Biću ja dobro“, rekla je, “ali šta će biti s tobom? Šta će biti s tobom,

tata?“ Red je počeo da se kreće. Ljudi su koračali ka rampi koja je vodila do
727. Rejčel je povukla Eli za ruku. Neko vreme se opirala. Zadržavala je red.
Posmatrala je oca - Luis nije mogao da se ne seti njenog nestrpljenja od
poslednjeg puta, njenih nestrpljivih povika idemo, idemo, idemo.

“Tata?“
“Pođi, Eli. Molim te.“
Rejčel je pogledala ćerku i po prvi put zapazila taj mračni i sanjivi izraz.
“Eli?“, rekla je zapanjeno i, po Luisovom mišljenju, malo uplašeno.
“Zadržavaš red, dušo!“
Eline usne su zadrhtale i pobelele. Dopustila je da bude povedena na
rampu. Video je goli užas na njenom licu kad se okrenula prema njemu.
Mahnuo joj je s lažnom veselošću.
Nije mu uzvratila pozdrav.

BD4Y

balkandownload.org

44

Hladni ogrtač popao je po Luisovom umu čim je napustio bangorski
aerodrom. Shvatio je da je namerio da ide do kraja. Problemom se pozabavio
njegov um, dovoljno oštar da ga provede kroz medicinsku školu, pomoću
stipendije i onog što je njegova supruga zarađivala gurajući kafu i krofnice od
5 do 11 ujutru, šest dana nedeljno. Razbio ga je u činioce, kao da je to još
jedan ispit - najveći koji je ikad polagao. Planirao je da ga prođe s najvišom
ocenom, sa sto posto bodova.

Odvezao se do Bruera, gradića s druge strane reke Penobskot, blizu
Bangora. Parkirao se preko puta gvožđare.

“Mogu li da vam pomognem?“ pitao ga je prodavač.
“Da“, rekao je Luis. “Hoću veliku baterijsku lampu - četvrtastu - i nešto
čime bih je pokrio.“
Niski, mršavi prodavač visokog čela i oštrog pogleda osmehnuo se ne
naročito prijatnim osmehom. “Ideš u krivolov, prijatelju?“
“Šta si rekao?“
“Večeras ćeš prepadati jelene?“
“Ni u kom slučaju“, odvratio je Luis bez osmeha. “Nemam dozvolu za
takve stvari.“
Prodavač je zatreptao. Nasmejao se. “Drugim rečima, gledaj svoja posla,
zar ne? Znaš - velika baterijska lampa se teško pokriva, ali bi mogao da
probušiš manji komad platna. Tako ćeš svesti zrak na tačku.“
“To dobro zvuči“, reče Luis. “Hvala ti.“
“Naravno. Hoćete li još nešto?“
“Da, naravno“, reče Luis. “Hoću pijuk, ašov i lopatu. Ašov s kratkom i
lopatu s dugom drškom. Hoću i debelo uže dugo dva i po metra. Rukavice.
Šatorsko krilo, dva i po sa dva i po.“
“Imam sve to“, reče prodavač.
“Moram da iskopam rezervoar za otpadne vode“, reče Luis. “Izgleda da
kršim gradske propise. Imam veoma nezgodne susede. Ne znam da li će mi
zaklanjanje svetlosti pomoći, ali ću pokušati. Preti mi pozamašna kazna.”
“Opa bato. U tom slučaju ne bi bilo loše da nabaviš masku.“
Luis se nasmejao, kao što se od njega i očekivalo. Pazario ju je za 58,6
dolara. Platio je gotovinom.

BD4Y

balkandownload.org

***

Luis je zbog skupog goriva retko koristio veći automobil. Auto je imao loše
vešanje. Odlagao je opravku zato što nije hteo da se rastane od dve stotine
dolara koliko bi verovatno koštala, ali uglavnom zato što ga je mrzelo da se s
time bakće. Veliki, stari dinosaur sad bi mu dobro došao, ali nije smeo da
rizikuje. Imao je skraćenu verziju honde. Nije hteo da se vraća u Ladlou s
alatom koji viri iza zadnjeg stakla. Džad Krandal ima oštar vid. Ni njegovom
mozgu ništa ne fali. Sabraće dva i dva i prozreti njegove namere.

Palo mu je na pamet da nema razloga da se vraća u Ladlou. Prešao je most
Čejmberlen kod Bangora i uzeo sobu u motelu Hauard Džonson, na Odlinskom
putu - blizu aerodroma i groblja Prijati vidikovac, na kom je sahranjen njegov
sin. Prijavio se pod imenom Di Di Ramon i platio sobu u gotovom.

Pokušao je da odrema, zato što će do sutra ujutru biti željan odmora.
Rečnikom viktorijanskih romana, večeras ga je čekao veliki posao - dovoljno
velikog posla za čitav život.

Mozak je odbijao da se isključi.
Ležao je obučen od glave do pete, ali bez cipela, u bezličnom motelskom
krevetu ispod bezlične motelske reprodukcije s pitoresknim čamcima pored
pitoresknog starog keja u pitoresknoj novoengleskoj luci. Novčanik, ključevi i
kovanice bili su na stočiću pored kreveta. Sklopio je šake na potiljku. Nije
mogao da se oslobodi hladnoće. Osećao se u potpunosti odvojeno od svojih,
od mesta s kojima se srodio, pa čak i od posla. Ovo je mogao biti bilo koji
motel Hauard Džonson u svetu - u San Dijegu, Dulutu, Bangkoku ili Šarlot
Amaliji. Bio je nigde. Povremeno bi mu se javila neobično otkačena misao:
videće svog sina pre nego što vidi bilo kog od ljudi i mesta s kojima se
srodio.
Pretresao je plan. Razmatrao ga je iz svih uglova. Prevrtao ga je i
zagledao u potrazi za rupama i osetljivim tačkama. Znao je da hodi uskom
gredom iznad ambisa ludila. Ludilo je bilo svuda oko njega. Tiho je lepršalo
kao krila sova, noćnih lovaca sa zlatnim očima. Išao je ka ludilu.
Glas Toma Raša sneno mu je odjekivao u glavi: o smrti vlažnih šaka…
osećam ih na kolenima… došla si i odnela moju majku… da li ćeš se vratiti
po mene?
Ludilo. Ludilo je svuda okolo. Približava se, lovi ga.
Hodao je uskom gredom razuma, proučavajući plan.

BD4Y

balkandownload.org

Večeras oko jedanaest iskopaće sinovljev grob. Izvadiće leš iz kovčega u
kom počiva. Umotaće ga u šatorsko krilo i staviti u prtljažnik honde.
Zatvoriće kovčeg i zatrpati raku. Odvešće se do Ladloua i izvaditi Gejdžov
leš iz prtljažnika… Prošetaće se. Da, prošetaće se.

Ako se Gejdž vrati, jedinstvena staza podeliće se u dva kraka. Najednom
će se Gejdž vratiti kao Gejdž. Možda će biti malo smeten, spor ili retardiran
(samo u najdubljim zakucima uma dozvoljavao je sebi da se nada da će se
Gejdž vratiti celovit, onakav kakav je bio - ali i to je moguće, zašto ne bi
bilo?), ali će biti njegov sin, Rejčelin sin, Elin brat.

Na drugom kraku iz šume iza kuće izbauljaće neki monstrum. Prihvatio je
toliko toga pa nije bežao ni od ideje o monstrumu, ili demonu, bestelesnom
zlom biću iz drugog sveta, koje preuzima vlast nad oživljenim lešom, iz kog je
prvobitna duša izgnana.

Šta god da se desi, biće sam sa svojim sinom. I doneće…
Doneću dijagnozu.
Da. Tako će učiniti.
Doneću dijagnozu, ne samo njegovog tela već i duha. Vodiću računa o
traumi izazvanoj nesrećom, koje će se sećati ili se neće sećati. Imaću
Čerćov primer pred sobom. Očekivaću retardiranost, blagu ili ozbiljnu.
Proceniću mogućnost Gejdžovog povratka u porodicu na osnovu onog što
budem video u periodu od dvadeset četiri do sedamdeset dva sata. Ako je
gubitak preveliki - ili ako se vrati kao zlo stvorenje, što se tobože desilo
Timiju Bejtermanu - ubiću ga.
Kao doktor, osećao je da bi prilično lako mogao ubiti Gejdža ako se
pokaže da je on samo oklop nekog drugog bića. Neće dozvoliti sebi da bude
zaveden njegovim molbama ili smicalicama. Ubio bi takvo biće kao što bi
ubio pacova koji prenosi bubonsku kugu. Učinio bi to bez imalo
melodramatičnih momenata. Rastvoriće pilulu, možda dve ili tri. Upucaće ga
ako to bude neophodno. Imao je morfijum u torbi. Sledeće noći odneće
beživotno tkivo do Prijatnog vidikovca i ponovo će ga zakopati. Sreća će ga
valjda i po drugi put poslužiti (ne znaš ni da li će te pratiti prvi put, podsetio
je sebe). Razmišljao je o lakšoj i bezbednijoj varijanti s Grobljem kućnih
ljubimaca. Iz mnogo razloga nije hteo da njegov sin tamo počiva. Jedan razlog
je bio što bi dete koje pet, deset ili dvadeset godina od danas bude
sahranjivalo svog ljubimca moglo nabasati na Gejdžove ostatke. Drugi razlog
je bio značajniji. Groblje kućnih ljubimaca je možda… preblizu.

BD4Y

balkandownload.org

Odleteće u Čikago da bi se pridružio porodici čim ga ponovo sahrani. Ni
Rejčel ni Eli nikad neće saznati za propali eksperiment.

Posvetio se drugom kraku - kome se tako slepo nadao, zbog ljubavi prema
sinu. Napustiće kuću s Gejdžom po okončanju perioda posmatranja. Otići će
noću. Poneće izvesne papire sa sobom. Neće se vraćati u Ladlou. Odsešće u
motelu - možda baš u ovom.

Sledećeg jutra podići će gotovinu sa svih računa. Pretvoriće je u putničke
čekove Amerikan ekspresa (ne mrdaj iz kuće sa uskrslim sinom bez njih,
pomislio je) i gotovinom. Odleteće negde - najverovatnije na Floridu. Odande
će pozvati Rejčel. Reći će joj gde je. Naložiće joj da doleti do njega s Eli, ne
govoreći mami i tati gde ide. Verovao je da može da je ubedi u tako nešto. Ne
postavljaj pitanja, Rejčel. Samo dođi. Dođi odmah. Ovog trenutka.

Reći će joj gde je (gde su) odseli. Biće u nekom motelu. Doći će s Eli u
iznajmljenom automobilu. Dovešće Gejdža do vrata, kad zakucaju. Dečačić će
možda biti u kupaćim gaćama.

I tada…
Ah, nije se usuđivao da ide dalje od toga. Umesto toga vratio se na
početak plana. Počeo je da ga iznova pretresa. Pretpostavio je da će, ako sve
bude bilo kako treba, morati da izgradi novi život za sve članove porodice, da
ih Irvin Goldman ne bi pronašao pomoću debele čekovne knjižice. To je
izvodljivo.
Setio se kako se pre mnogo vremena dovezao kući u Ladlou, napet umoran
i prilično uplašen, maštajući da produži da vozi čak do Orlanda i počne da
radi kao bolničar u Diznijevom svetu. Možda ta maštarija i nije tako
neostvariva.
Video je samog sebe u beloj odeći, kako pomaže trudnici koja se
nepromišljeno otisnula niz Magičnu planinu i izgubila svest. Povucite se,
povucite se, dajte joj malo vazduha, čuo je sopstveni glas. Žena je otvorila
oči. Zahvalno mu se osmehnula.
Napustio je nimalo neprijatnu fantaziju i kliznuo u san. Spavao je kad se
njegova ćerka probudila u avionu negde iznad Nijagarinih vodopada, vrišteći
zbog noćne more o grabljivim rukama i tupim i nemilosrdnim očima. Spavao
je dok je stjuardesa jurila prolazom između sedišta, da bi videla kakva je
nevolja u pitanju. Spavao je dok je veoma uznemirena Rejčel pokušavala da
smiri kćerku. Spavao je dok je Eli nezaustavljivo, usplahireno ponavljala. To
je Gejdž! Mamice! To je Gejdž! To je Gejdž! Gejdž je živ! Uzeo je nož iz

BD4Y

balkandownload.org
tatine torbe! Ne daj mu da me se dočepa! Ne daj mu da se dočepa tate!

Spavao je kad se Eli konačno smirila. Drhtala je na majčinim grudima,
razrogačenih očiju bez suza, dok je Dori Goldman mislila kako je Eli sve ovo
teško doživljavala i koliko je podseća na Rejčel posle Zeldine smrti.

Spavao je, da bi ustao u pet i petnaest, kad je popodnevna svetlost počela
da se naginje ka nadolazećoj noći.

Ustao je s glupom mišlju da ga čeka veliki posao.

BD4Y

balkandownload.org

45

Eli Krid je bila blago histerična kad je let 419 Junajted erlajnsa dotakao pistu
aerodroma O’Hara i istovario putnike u tri i deset po centralnom standardnom
vremenu. Rejčel je bila veoma uplašena.

Ćerka bi poskočila čim bi je makar i ovlašno dodirnula po ramenu.
Zagledala bi se u nju krupnim, uplašenim očima. Neprestano je drhtala
čitavim telom, kao da je drma struja. Noćna mora u avionu bila je dovoljan
problem, ali ovo… Rejčel jednostavno nije znala kako da se nosi s tim.

Eli se saplela o sopstvene noge na aerodromu i pala. Nije ustala, već je
ležala na tepihu dok su ljudi prolazili oko nje (neki bi je odmerili blago
saosećajnim, ali odsutnim pogledom ljudi u tranzitu, koji ne mogu skrenuti sa
svog puta), sve dok je Rejčel nije podigla u naručje.

“Eli, šta nije u redu s tobom?“, pitala je.
Devojčica je ćutala. Krenuli su preko terminala ka prostoru za
preuzimanje prtljaga. Rejčel je ugledala roditelje. Čekali su ih. Prišli su im
kad im je mahnula slobodnom rukom.
“Rekli su nam da vas ne čekamo kod kapije“, reče Dori, “stoga smo
pomislili… Rejčel? Kako je Ajlin?“
“Nije najbolje.“
“Gde je ženski toalet, mamice? Povratiću.“
“O, bože“, očajnički reče Rejčel. Uhvatila ju je za ruku. Povela ju je ka
ženskom toaletu na drugoj strani terminala.
“Rejčel, hoćeš li da pođem s vama?“, povikala je Dori.
“Nemoj, uzmi prtljag, znaš kako izgleda. Snaći ćemo se.“
Ženski toalet je, na svu sreću, bio prazan. Rejčel je povela Eli do prve
kabine. Preturala je po torbi za novčićem od deset centi. Tada je videla -
hvala bogu - da su brave na tri kabine razbijene. Neko je napisao masnom
olovkom, iznad jedne razbijene brave: SER DŽON KRAPER JE BIO SEK-
SISTIČKA SVINJA!
Brzo je otvorila vrata. Eli je jecala, držeći se za stomak. Dva puta je
podrignula, bez povraćanja. To su bili snažni grčevi.
Rejčel ju je odvela do lavaboa i Eli joj je tad rekla da se oseća malo
bolje. Umila je kćerki lice. Dete je nasmrt prebledelo. Imalo je podočnjake.
“Eli, šta nije u redu? Možeš li mi reći?“

BD4Y

balkandownload.org

“Ne znam šta nije u redu“, rekla je. “Ali znam da nešto nije u redu otkad
mi je tata rekao da putujemo. Nešto nije u redu s njim.“

Luise, šta kriješ? Nešto kriješ. Videla sam to; čak je i Eli videla.
Shvatila je da je nervozna čitavog dana, kao da očekuje udarac koji
nikako ne stiže. Ovako se osećala dva-tri dana pre menstruacije. Bila je
napeta i uznemirena, spremna da se nasmeje, zaplače ili dobije glavobolju
koja bi je prostrelila kao brzi voz i prošla za tri sata.
“Šta?“; obratila se Elinom odrazu u ogledalu. “Dušice, šta nije u redu s
tatom?“
“Ne znam“, reče Eli. “Reč je o snu. Nešto o Gejdžu. Možda je bio Čerč.
Ne sećam se. Ne znam.“
“Eli, šta si sanjala?“
“Sanjala sam da sam na Groblju kućnih ljubimaca. Paksau me je odveo
tamo. Rekao mi je da će tata otići tamo i da će se nešto strašno desiti.“
“Paksau?“ Pogodila ju je munja oštrog i neodređenog straha. Kakvo je to
ime i zašto joj zvuči poznato? Činilo joj se da ga je čula ili neko slično njemu,
ali ni za živu glavu nije mogla da se seti gde. “Sanjala si kako te neko ko se
zove Paksau vodi na Groblje kućnih ljubimaca?“
“Da, rekao je da se tako zove. I…“ Oči su joj se naglo raširile.
“Da li si se još nečeg setila?“
“Rekao je da je poslat da upozori, ali da ne sme da se meša. Rekao je da
je… ne znam kako da kažem… da je blizak tati, zato što su bili zajedno kad se
njegova duša ra-ra… - ne mogu da se setim!“, zavapila je.
“Dušo“, reče Rejčel. “Mislim da si sanjala groblje kućnih ljubimaca zato
što još misliš na Gejdža. Siguran sam da je tata dobro. Osećaš li se imalo
bolje?“
“Ne“, prošaptala je Eli. “Bojim se, mamice. Zar se ti ne bojiš?“
“Ma kakvi“, reče Rejčel. Osmehnula se i oštro odmahnula glavom. Bojala
se, i te kako se bojala. Proganjalo ju je to ime, Pak-sau. Pomislila je da ga je
čula u nekom užasavajućem kontekstu pre nekoliko meseci ili godina. Nervoza
je nije napuštala.
Osećala je nešto - nešto trudno, nabreklo i spremno da pukne. Nešto
strašno što mora izbeći. Ali šta? Šta?
“Sigurna sam da je sve u redu. Hoćeš li da se vratimo baki i deki?“
“Pretpostavljam da hoću“, mlako odgovori Eli.
Portorikanka je uvela veoma malog sina u ženski toalet, da bi ga izgrdila.

BD4Y

balkandownload.org

Velika žuta mrlja širila se međunožjem dečakovih bermuda. Podsetio je
Rejčel na Gejdža. Sveži talas tuge otupio joj je čula kao injekcija novokaina.

“Hajdemo. Pozvaćemo tatu iz bakine kuće.“
“Nosio je šorts“, iznenada reče Eli, posmatrajući dečačića.
“Ko ga je nosio, dušice?“
“Paksau“, reče Eli. “Nosio je crveni šorts u mom snu.“
Ponovo je pomislila na to ime. Noge su joj zadrhtale od straha… i to je
prošlo.
Nisu mogli da priđu pokretnoj traci za prtljag. Rejčel je videla vrh očevog
šešira, onog s perom. Dori Goldman je čuvala dva sedišta pored zida za njih.
Mahala im je. Rejčel je dovela EU do majke.
“Da li ti je bolje, draga moja?“, pitala je Dori.
“Malčice“, reče Eli. “Mamice…“
Okrenula se prema majci i ućutala. Rejčel se naglo uspravila u stolici i
pokrila usta rukama. Pobelela je u licu. Setila se. Istina joj je pukla pred
očima. Naravno da je trebalo da se odmah seti. Nije mogla, zato što je
pokušala da to izbaci iz glave. Naravno.
“Mamice?“
Rejčel se polako okrenula prema ćerki. EU je čula kako joj vrat pucketa.
Sklonila je ruku sa usta.
“Da U ti je čovek u snu rekao kako se zove, Ajlin?“
“Mamice, da U si…“
“Da li ti je čovek iz sna rekao kako se zove?
Dori je posmatrala ćerku i unuku kao da su poludele.
“Da, ali ne mogu da se setim… Mamice, povređuješ me…“
Rejčel je spustila pogled i videla da stiska ćerkinu podlakticu kao stegom.
“Da U se zvao Viktor?“
EU je oštro udahnula. “Da, zvao se Viktor! Rekao je da se zove Viktor!
Mamice, da U si ga i ti sanjala?“
“Nije Paksau“, reče Rejčel, “već Paskau!“
“Tako sam i rekla - Paksau!“
“Rejčel, šta nije u redu?“, pitala je Dori. Uhvatila je Rejčel za ruku.
Trgnula se kad je shvatila koliko je hladna. “Šta nije u redu s Ajlin?“
“Nije Ajlin problem“, reče Rejčel. “Već Luis. Mislim da nešto nije kako
treba s Luisom. Ili da će nešto u vezi s njim poći po zlu. Pričuvaj Eli, mama.
Hoću da pozovem kuću.“

BD4Y

balkandownload.org

Prišla je najbližem telefonu. Potražila je novčić od četvrt dolara u tašni.
Nije mogla da ga nađe. Odlučila se na poziv o trošku primaoca. Telefon je
zvonio, ali niko nije podizao slušalicu.

“Hoćete li da pokušate kasnije?“, pitao je operater.
“Hoću“, rekla je Rejčel i prekinula vezu.
Zurila je u telefonski aparat.
Rekao je da je poslat da upozori, ali da ne sme da se meša. Rekao je da
je… da je blizak tati, zato što su bili zajedno kad se njegova duša ra-ra…
ne mogu da se setim!
“Rastavila od tela“, prošaptala je Rejčel. Zarila je prste u platno tašnice.
“Moj bože, da li je to rekao?“
Pokušala je da sabere i sredi rasute misli. Da li se nešto dešavalo, nešto
što je prevazilazilo normalnu potresenost zbog Gejdžove smrti i neobično
putovanje na drugi kraj zemlje koje toliko liči na beg? Koliko je Eli znala o
mladom čoveku koji je umro u ambulanti Luisovog prvog pravog radnog
dana?
Nije znala ništa, odgovorio je njen um. Krila si to od nje, kao što si
krila sve što je imalo veze sa smrću - čak i moguću smrt njenog mačka.
Sećaš li se glupe i žučne svađe koju smo tog dana imali u ostavi? Krila si to
od nje, zato što si se i tada, kao i sada, plašila. Zvao se Paskau, Viktor
Paskau. Koliko je situacija očajna, Rejčel? Koliko je loša? Šta se, za ime
božje, događa?
Ruke su joj drhtale tako strašno da je tek iz drugog puta uspela da gurne
novčić u aparat. Ovog puta je pozvala univerzitetsku ambulantu i dobila
Čarltonovu, koja je pomalo zbunjeno prihvatila da plati poziv. Ne, nije videla
Luisa, iznenadila bi se kad bi došao na posao. Nakon toga je izrazila
saučešće. Rejčel ga je prihvatila i zamolila Čarltonovu da kaže Luisu da je
zovne u kuću njenih roditelja ako dođe na posao. Da, ima broj, odgovorila je
Čarltonovoj. Nije želela da kaže medicinskoj sestri (koja je to verovatno
znala, imala je osećaj da joj malo toga izmiče) da je kuća njenih roditelja na
drugoj strani kontinenta.
Prekinula je vezu, vrela i uzdrhtala.
Čula je Paskauovo ime negde drugde, to je sve. Bože moj, ne uzgajam
dete u staklenoj kutiji, kao… hrčka. Čula ga je na radiju. Ili ga je neko dete
pomenulo u školi. Nesvesno ga je zapamtila. Čak i taj ne baš tako čest izraz
koji nije mogla da izgovori - “rastavljanje duše od tela“, pa šta? To ne

BD4Y

balkandownload.org

dokazuje ništa izuzev da podsvest zaista predstavlja beskrajno lepljivi
komad papira o kom pišu u nedeljnim dodacima novina.

Setila se nastavnika psihologije na koledžu koji ih je uveravao da sećanje
pod izvesnim uslovima može da izbaci imena svih osoba koje ste ikad sreli,
svih obroka koji ste ikad pojeli i vremenskih prilika iz svakog dana vašeg
života. Izneo je ubedljivu tvrdnju da je ljudski um kompjuter sa zapanjujućim
brojem organskih čipova, većim od bilo kog elektronskog pandana. I koliko
podataka svaki od gotovo hiljadu milijardi organskih “čipova“ može da
uskladišti? To niko ne zna. Ima ih tako mnogo, rekao je, da nije bilo potrebe
da se ijedan od njih briše da bi se ponovo upotrebio. Svesni deo uma mora da
pogasi svetla u nekima od njih, da bi se zaštitio od informatičkog ludila. “Nije
ni čudo ako se ne sećate gde ste ostavili čarape“, poentirao je nastavnik, “ako
se čitava sadržina Britanike nalazi na dve ili tri susedne memorijske ćelije.“

Studenti su odgovorili učtivim smehom.
Ali ovo nije čas psihologije pod kvalitetnim fluorescentnim svetlima, s
tezama ispisanim na tabli i nadobudnim asistentom koji raspoloženo plovi
kroz poslednjih petnaest minuta predavanja. Dobro znaš da je nešto veoma
pogrešno - osećaš to. Ne znam kakve to veze ima s Paskauom, Gejdžom ili
Čerčom, ali sam sigurna da ima i te kakve veze s Luisom. Šta? Da li je…
Najedanput ju je pogodila misao hladna kao led. Podigla je telefonsku
slušalicu i potražila kovanicu od dvadeset pet centi u otvoru za povraćaj
novca na aparatu. Da li je Luis razmišljao o samoubistvu? Da li ih se zato
rešio, gotovo izgurao iz kuće? Da lije Eli nekako uspela da… da… ma, zajebi
psihologiju! Da li je upravo doživela neku vrstu psihološkog otkrovenja?
Ovog puta je pozvala Džada Krandala. Telefon je zazvonio pet… šest…
sedam puta. Htela je da spusti slušalicu kad je čula daleki glas. “ Alo?“
“Džade! Džade, ovo je…“
“Samo trenutak“, umešao se operater. “Da li prihvatate da platite poziv
gospođe Krid?“
“Jes ja“, reče Džad.
“Oprostite gospodine, da li je to da ili ne?“
“’Oću bre“, reče Džad.
Usledila je pauza u kojoj je operater u sebi prevodio jenkijevski na
američki. Oglasio se: “Hvala vam. Samo nastavite, gospoja.“
“Džade, da li si danas video Luisa?“
“Danas? Ne bih rekao, Rejčel. Jutros sam bio u Brueru. Pazario sam

BD4Y

balkandownload.org
kućne potrepštine. Popodne sam proveo u vrtu iza kuće. Zašto pitaš?“

“Ma, verovatno nije ništa, ali Eli je usnila ružan san u avionu. Htela sam
da je smirim, koliko god je to moguće.“

“U avionu?“ Džadov glas je postao za nijansu oštriji. “Gde ste, Rejčel?“
“U Čikagu smo“, rekla je. “Eli i ja smo došle ovamo da provedemo neko
vreme s mojim roditeljima.“
“Luis nije krenuo s vama?“
“Pridružiće nam se krajem nedelje“, reče Rejčel. Upinjala se da zvuči
smireno. Nešto u Džadovom glasu nije joj se dopadalo.
“Da li j e vaš odlazak bio njegova ideja?“
“Pa… jeste. Džade, šta nije u redu? Nešto nije u redu, zar ne? I ti znaš
nešto o tome.“
“Možda ne bi bilo loše da mi prepričaš Elin san“, reče Džad nakon duže
pauze. “Želeo bih da ga čujem.“

BD4Y

balkandownload.org

46

Džad je obukao tanki kaput čim je dovršio razgovor s Rejčel - dan je bio
oblačan i vetrovit - i pošao do Luisove kuće. Pažljivo je pogledao na obe
strane druma pre nego što ga je prešao. Plašio se kamiona. Kamioni su ovo
izazvali. Prokleti kamioni.

Iako nisu.
Osećao je privlačnu moć Groblja kućnih ljubimaca - i nečeg iza njega.
Nekadašnja zavodljiva uspavanka, obećavajući glas utehe i usnule moći, sad
je bio dublji i zlokobniji. Bio je preteći i jarostan. Drži se dalje od ovoga,
starce.
Neće se držati po strani. Osećao se odgovornim.
Video je da Luisova honda više nije u garaži, već samo veliki prašnjavi i
nekorišćeni ford. Pokušao je da otvori zadnja vrata kuće. Nisu bila
zaključana.
“Luise?“, pozvao je prijatelja, iako je znao da se neće odazvati. Učinio je
to da bi razbio neprijatnu tišinu. Godine su počele da ga stižu. Udovi su mu
najčešće bili teški i nespretni. Leđa su ga mučila posle samo dva sata rada u
vrtu. Imao je osećaj da mu je neko uvrteo burgiju u levi kuk.
Temeljno je pregledao kuću. Tragao je za znacima. Ja sam najstariji
provalnik na svetu, pomislio je bez mnogo humora i nastavio s traganjem.
Nije našao ništa što bi ga dublje zabrinulo: kutije igračaka odvojene za Vojsku
spasa, odeća za dečačića odvojena na stranu pored vrata, u ormanu ili ispod
kreveta… pažljivo namešteni krevetac u Gejdžovoj sobi verovatno je bio
najzlokobniji znak. Drugih nije bilo, ali je kuća delovala prazno i neprijatno,
kao da čeka da se ispuni… pa, nečim.
Možda bi trebalo da skoknem do Prijatnog vidikovca. Da vidim šta se
tamo događa. Možda ću naići na Luisa Krida. Častiću ga večerom ako ga
vidim.
Ali opasnost nije pretila na Prijatnom vidikovcu u Bangoru, već ovde, u
ovoj kući i iza nje.
Ponovo je pregazio drum. Vratio se kući. Izvadio je pakovanje od šest
piva iz kuhinjskog frižidera. Uneo ga je u dnevnu sobu. Seo je ispred
panoramskog prozora s pogledom na kuću Kridovih. Otvorio je pivo i zapalio
cigaretu. Popodne se polako zgušnjavalo oko njega. Njegov um se vraćao

BD4Y

balkandownload.org

unazad i unazad u sve širim krugovima. Poslednjih godina je to sve češće
činio. da je znao šta se motalo po glavi Rejčel Krid pre nego što ga je
pozvala, rekao bi joj da je ono što joj je nastavnik psihologije rekao možda
tačno, ali da se sećanje u starosti polako raspada. Kvari se kao i sve drugo u
telu. Često vam se dešava da se setite mesta, lica i događaja s jezivom
tačnošću. Zatamnjena sećanja ponovo sinu, boje ožive, glasovi izgube
slabašni odjek vremena i povrate prvobitnu rezonancu. Džad bi mu rekao da
se ta pojava ne zove informacioni kvar, već senilnost.

Okom uma ponovo je video Hanratija, bika Lestera Morgana, kako
zakrvavljenih očiju juriša na sve što vidi, sve što se kreće. Jurišao je i na
drveće kad bi vetar pomerio lišće. Pre nego što je Lester digao ruke i stavio
tačku na bikovu priču, svako drvo na Hanratijevoj ograđenoj livadi bilo je
naruženo njegovim suludim besom. Izlomio je rogove. Glava mu je krvarila.
Lester je bio bolestan od užasa kad ga je upucao. Džad se upravo tako osećao.

Pio je pivo i pušio. Svetlost dana je bledela. Nije upalio svetio. Vrh
njegove cigarete preobražavao se u crvenu tačkicu u tami. Sedeo je, pio pivo i
osmatrao prilazni put ispred kuće Luisa Krida. Spremao se da ode preko puta
i da malo porazgovara sa susedom čim se ovaj vrati kući ko zna odakle.
Učiniće to da bi se uverio da Luis ne planira da uradi nešto nedolično.

Još uvek je osećao blagu privlačnu moć tog nečeg, te bolesne sile koja
prebiva na tom đavoljem mestu i poseže s litice od trulog kamena, na kojoj su
izgrađene sve te kupaste kamene humke.

Ne mešaj se. Ne mešaj se, da ne bi gorko, gorko zažalio.
Džad se upinjao da zanemari taj glas. Sedeo je, pušio i pio pivo. Čekao
je.

BD4Y

balkandownload.org

47

Dok je Džad Krandal sedeo u kožnoj fotelji i motrio kuću preko puta kroz
panoramski prozor, Luis je jeo veliku i bezukusnu večeru u trpezariji Hauarda
Džonsona.

Hrana je bila obilna i bez izraženih svojstava - onakva kakvu je njegovo
telo želelo. Napolju je padao mrak. Automobili u prolazu opipavali su ga
farovima kao svetlećim prstima. Gurao je hranu u sebe. Biftek. Pečeni
krompir. Na tanjiru je bio i grašak drečavozelene boje, kakva nije mogla
nastati prirodnim putem. Komad pite od jabuka serviran je s kuglom sladoleda
na vrhu. Sladoled se topio u gustu sluz. Obedovao je za stolom u uglu.
Posmatrao je kako ljudi dolaze i odlaze. Pitao se da U će videti nekog
poznatog. Na izvestan način nadao se da će se to desiti. Takav susret
podstakao bi nezgodna pitanja - gde je Rejčel, šta radiš ovde, kako ide? Ona
bi mogla izazvati probleme, koji bi ga mogli dovesti do onog što zbilja želi,
do silaska s ovog ringišpila.

Par koji je poznavao pojavio se baš kad je dovršavao pitu s jabukama i
drugu šoljicu kafe. Ugledao je Roba Grinela, doktora iz Bangora, i njegovu
lepu suprugu Barbaru. Čekao je da ga primete za stolom za jednu osobu u
uglu, ali ih je hostesa odvela do separea na drugoj strani trpezarije. Luis ih je
izgubio iz vida. Samo povremeno bi ugledao Grinelovu prerano osedelu kosu.

Kelnerica mu je donela račun. Potpisao se i nažvrljao broj sobe ispod
potpisa. Izašao je na sporedna vrata.

Vetar je narastao do olujne snage. Predstavljao je nametljivo, bučno
prisustvo. Električne žice čudno su brujale. Nije video zvezde, ali je imao
osećaj da oblaci jezde nebom velikom brzinom. Na trenutak je zastao na stazi,
s rukama u džepovima, lica uperenog ka vetru. Okrenuo se i popeo u svoju
sobu. Uključio je televizor. Bilo je prerano. Noćni vetar nosio je previše
mogućnosti. Činio ga je nervoznim.

Četiri sata je gledao televizor, tačnije, osam polusatnih epizoda
humorističkih serija. Odavno nije gledao toliko televizijskih emisija bez
prestanka. Zaključio je da sve ženske vodeće uloge u humorističkim serijama
pripadaju curama koje su njegovi ortaci iz srednje zvali kurcoprimkama.

Dori Goldman je zavapila u Čikagu. “Letiš nazad? Dušo, zašto bi letela
nazad? Tek što si stigla!“

BD4Y

balkandownload.org

Džad Krandal je u Ladlouu sedeo pored panoramskog prozora. Pušio je,
pio pivo, Ustao mentalni spomenar i čekao da se Luis vrati kući. Pre ili
kasnije vratiće se kući, kao Lesi. Bilo je i drugih puteva do Groblja kućnih
ljubimaca i mesta iza njega, ali Luis nije znao za njih. Moraće da krene iz
svog dvorišta ako je naumio da to učini.

Luis je sedeo i gledao televizor u boji, nesvestan dešavanja koja, kao
spori projektili, nisu ciljali mesto na kom se nalazio, već u najboljoj
artiljerijskoj tradiciji, ono na kom će biti. Nikad nije gledao ove serije, ali je
čuo neodređene glasine o njima: crna porodica, bela porodica, dete koje je
pametnije od bogataša s kojima živi, neudata žena, udata žena, razvedena
žena. Gledao ih je sve iz hotelske fotelje i s vremena na vreme bi osmotrio u
vetrovitu noć.

Ugasio je televizor kad su počele vesti u jedanaest i krenuo napolje da
uradi ono što je odlučio najverovatnije još kad je ugledao Gejdžovu kapu
punu krvi na putu. Hladnoća se vratila, jača nego ikad. Osećao je nešto ispod
nje - žar želje, strasti ili možda požude. Nije mario. Štitilo ga je od hladnoće i
održavalo na vetru. Upalio je hondu i pomislio da je Džad imao pravo kad je
pomenuo narastajuću snagu onog mesta. Osećao ju je oko sebe. Vodila ga je
(ili gurala) napred. Zapitao se:

Mogu li da se zaustavim? Mogu li da se zaustavim čak i kad bih to
želeo?

BD4Y

balkandownload.org

48

“Šta ćeš uraditi?“, ponovo je pitala Dori. “Rejčel… potresena si… kad
prespavaš…“

Rejčel je samo odmahnula glavom. Nije mogla da objasni majci zašto
mora da se vrati. Osećanje se podiglo u njoj, poput vetra - koji isprva jedva
primetno uskomeša travu, da bi počeo da se kreće brže i odlučnije odnoseći
sav mir. U jednom trenutku toliko ojača da jezovito vrišti oko streha, zatim
uzdrma kuću, a vi shvatite da se suočavate s uraganom koji će uništiti sve na
svom putu ako nastavi da jača.

U Čikagu je bilo šest sati. Luis je. u Bangoru upravo sedao za sto da
pojede obilnu, bezukusnu večeru. Rejčel i Eli samo su prevrtale hranu po
tanjiru. Rejčel je neprestano dizala pogled sa stola, da bi se susrela s
ćerkinim tamnim očima, koje su je nemo pitale šta će uraditi u vezi s onim što
je ugrožavalo tatu - pitale su je šta će preduzeti.

Čekala je da telefon zazvoni, da je Džad pozove i da joj kaže da se Luis
vratio kući. Poskočila je sa stolice, dok je Eli zamalo prosula čašu mleka, kad
je zazvonilo. Ispostavilo se da je to bila dama iz Dorinog bridž kluba. Htela
je da zna da li se njena prijateljica vratila kući.

Pili su kafu kad je Rejčel naglo odbacila salvetu i rekla: “Tata… mama…
žao mi je, ali moram da idem kući. Polazim još večeras ako nađem avion.“

Roditelji su je zapanjeno posmatrali. Eli je zatvorila oči sa izrazom
olakšanja dostojnog odrasle osobe - bio bi smešan da njena koža nije bila
voštana i nezdravo zategnuta.

Nisu mogli da shvate, niti je Rejčel mogla da im objasni kako ti slabašni
pokreti vetra, jedva sposobni da uskomešaju vrhove kratke trave, mogu
postepeno da narastu do uragana kadrog da sruši zgradu čelične konstrukcije,
Nije verovala da je Eli negde čula vest o pogibiji Viktora Paskaua i da se taj
podatak urezao u njenu podsvest.

“Rejčel, dušo.“ Otac je govorio tiho i brižno, kao što se govori osobi u
kandžama prolazne, ali opasne histerije. “Ovo je samo reakcija na smrt tvog
sina. Ti i Eli snažno ste pogođene tom tragedijom. Ko bi mogao da vas krivi
zbog toga? Slomićete se ako pokušate da…“

Rejčel je ćutke prišla telefonu u hodniku i pronašla u imeniku AVIO-
KOMPANIJE. Okrenula je Deltin broj. Majka je stajala kraj nje. Govorila joj

BD4Y

balkandownload.org

je da bi trebalo da razmisli o onom što radi, da samo razmisli, da porazgovara
s roditeljima o tome, da napravi spisak… iza nje je stajala Eli. Lice joj je još
bilo smrknuto - ali osvetljeno s dovoljno nade da ohrabri majku.

“Avio-kompanija Delta“, čuo se raspoloženi glas na drugom kraju linije.
“Ovde Kim, mogu li da vam pomognem?“

“Nadam se“, reče Rejčel. “Veoma je važno da večeras stignem iz Čikaga
do Bangora. Bojim se da je stvar… krajnje hitna. Možete li proveriti vaše
letove?“

Službenica na rezervacijama zvučala je sumnjičavo: “Da, gospođo, ali
imajte na umu da ste nas pozvali u poslednji čas.“

“Molim vas, pogledajte“, reče Rejčel. Glas joj se lomio. “Pristajem na
svaku kombinaciju.“

“U redu, gospođo. Molim vas, sačekajte.“ Zavladala je tišina.
Rejčel je zažmurila. Trenutak kasnije osetila je hladnu šaku na ruci.
Otvorila je oči i videla da joj je ćerka prišla. Irvin i Dori tiho su razgovarali i
gledali u njih. Onako kako se gleda u osobe za koje sumnjate da su poludele,
pomislila je Rejčel. Uspela je da se osmehne ćerki.
“Ne dozvoli im da te spreče, mamice“, tiho joj je rekla Eli. “Molim te.“
“Nema šanse, starija sestro“, reče Rejčel. Trgla se - tako su je zvali otkad
se Gejdž rodio. Sad više nije bila ničija starija sestra, zar ne?
“Hvala ti“, reče Eli.
“Veoma je važno, zar ne?“
Eli je klimnula.
“Verujem da jeste, dušo. Pomoći ćeš mi ako mi kažeš nešto više. Da li je
samo san u pitanju?“
“Nije“, reče Eli. “To je… to je sad sve. Prožima me svu. Zar ne osećaš,
mamice? Nešto kao…“
“Nešto kao vetar.“
Eli je uzdahnula.
“Ali ne znaš šta je? Ne sećaš se više ničeg iz tog sna?“
Eli se duboko zamislila i oklevajući odmahnula glavom. “Tata. Čerč. I
Gejdž. Samo toga se sećam. Ali se ne sećam šta ih je okupilo, mamice!“
Rejčel ju je čvrsto zagrlila. “Sve će biti u redu“, rekla je. Teret na njenom
srcu nije bio ništa manji.
“Halo, gospođo“, oglasila se službenica Delte.
“Halo?“ Rejčel je snažnije stisla Eli i telefon.

BD4Y

balkandownload.org

“Mislim da vas mogu dovesti do Bangora, gospođo - ali stići ćete veoma
kasno.“

“To nije važno“, reče Rejčel.
“Imate li olovku? Komplikovano je.“
“Da, imam je“, reče Rejčel. Izvadila je olovčicu iz fioke. Pisaće po
pozadini koverte.
Pažljivo je slušala. Sve je zapisala. Blago se osmehnula kad je službenica
avio-kompanije završila. Napravila je krug palcem i kažiprstom da bi Eli dala
do znanja da će uspeti. Verovatno ću uspeti, dodala je. Između nekih
presedanja bilo je vrlo, vrlo malo vremena… naročito u Bostonu.
“Rezervišite ih sve, molim vas“, reče Rejčel. “I hvala vam.“
Kim je zapisala Rejčelino ime i broj kreditne kartice. Rejčel je konačno
prekinula vezu. Obratila se ocu. “Tata, da li ćeš me odbaciti do aerodroma?“
“Možda bi trebalo da odbijem“, reče Goldman. “Mislim da je vreme da
preuzmem odgovornost i stanem na put ovoj ludosti.“
“Da se nisi usudio!“, prodorno je vrisnula Eli. “To nije ludo! Nije!“
Goldman je žmirnuo i uzmakao pred ovom kratkom ali žestokom olujom
gneva.
“Odvezi je, Irvine“, tiho reče Dori u novonastaloj tišini. “I ja sam se
zabrinula. Smiriću se kad budem čula da je s Luisom sve u redu.“
Goldman je zurio u svoju suprugu. Konačno se obratio ćerki. “Odbaciću te
do aerodroma ako to želiš“, rekao je. “Ja… Rejčel, poći ću s tobom, ako
hoćeš.“
Odmahnula je glavom. “Hvala ti, tata, ali rezervisala sam poslednja
sedišta. Kao da ih je Bog sačuvao za mene.“
Irvin Goldman je uzdahnuo. U tom trenutku izgledao je veoma staro.
Rejčel se iznenadila kad je shvatila da njen otac liči na Džada Krandala.
“Imaš vremena da spakuješ torbu, ako želiš“, rekao je. “Do aerodroma
nam treba četrdeset minuta, ako budem vozio kao kad smo se tvoja majka i ja
uzeli. Daj joj svoju putnu torbu, Dori.“
“Mamice“, reče Eli. Rejčel se okrenula prema njoj. Laki znoj prekrio je
Elino lice.
“Šta je, dušice?“
“Čuvaj se, mamice“, reče Eli.

BD4Y

balkandownload.org

49

Stabla su bila samo pokretni oblici na pozadini oblačnog neba, obasjani
svetlošću dalekog aerodroma. Luis je parkirao hondu u Mejsonovoj. Prolazila
je ispod Prijatnog vidikovca sa južne strane. Vetar je bio toliko jak da mu je
zamalo izbio vrata automobila iz ruke. Morao je dobro da zapne da bi ih
zatvorio. Gužvao mu je jaknu kad je otvorio zadnja vrata i izvadio šatorsko
krilo koje je isekao i obmotao oko alata.

Bio je pod okriljem tame između dve ulične svetiljke. Stajao je na
ivičnjaku sa zavežljajem u naručju. Pažljivo je pogledao levo i desno pre
nego što je prešao put do grobljanske kapije od kovanog gvožđa. Nije želeo
da ga iko vidi, ako to bude moguće, pa ni onaj ko bi iste sekunde zaboravio na
njega. Grane starog bresta šušketale su na vetru. Ambijent ga je podsećao na
stare priče o linčovanju. Bože, koliko se plaši. Ovo neće biti težak, već
bezuman posao.

Nije bilo saobraćaja. Svetiljke u Mejsonovoj bacale su savršene bele
krugove po pločniku, po kome će, kad osnovna škola u Fermontu otpusti đake,
dečaci voziti bicikle, a devojke preskakati konopac i igrati lastiš. Niko od
njih neće zapažati obližnje groblje, izuzev u Noći veštica, kada će dobiti jeziv
šarm. Možda će se usuditi da pregaze prigradsku ulicu i obese papirnati skelet
na visoku ogradu od kovanog gvožđa, smejući se bajatim šalama: Groblje je
najpopularnije mesto u gradu, svi umiru da bi se našli u njemu. Zašto je
pogrešno smejati se na groblju? Zato što su svi koji na njemu žive mrtvi
ozbiljni.

“Gejdže“, promrmljao je. Gejdž je bio tamo, iza ograde od kovanog
gvožđa, nepravedno zatočen u crnoj zemlji. To nije bila šala. Izvući ću te,
Gejdže, pomislio je. Izvući ću te, momčino, ili ću umreti pokušavajući.

Prešao je ulicu s teškim zavežljajem u rukama. Stupio je na pločnik. Još
jednom je pogledao u oba pravca i prebacio zavežljaj preko grobljanske
ograde. Tiho je zazvečao posle udarca o tle na drugoj strani. Otro je ruke od
prašine i nastavio. Zapamtio je ovo mesto. Čak i da ga zaboravi, pratiće
ogradu s unutrašnje strane dok ne dođe do svoje honde. Spotaći će se preko
zavežljaja.

Da li će kapija biti otvorena ovako kasno?
Stigao je do znaka stop na Mejsonovoj. Vetar ga je gonio otpozadi,

BD4Y

balkandownload.org

podižući mu pete. Razigrane seni preplitale su se na putu.
Skrenuo je u Prijatnu ulicu. Sledio je ogradu. Svetlost automobilskih

farova prosula se po asfaltu. Mirno je zakoračio iza bresta. To nije bio
pandurski auto, već kombi koji je odmicao ka Hamondovoj i verovatno ka
autoputu. Nastavio je kad je procenio da je kombi dovoljno odmakao.

Naravno da će biti otključana. Mora da bude.
Stigao je do kapije od kovanog gvožđa u obliku katedrale. Izgledala je
vitko i graciozno na vetrom pokretanoj svetlosti uličnih svetiljki. Pokušao je
da je otvori.
Bila je zaključana.
Patetična budalo, naravno da je zaključana - da li si mislio da će iko u
Americi posle jedanaest uveče ostaviti vrata gradskog groblja
nezaključana? Niko nije tako naivan, druškane moj, ne više. Pa, šta ćeš
sad?
Sada će je preskočiti. Nadao se da niko od suseda neće skrenuti pogled s
televizora dovoljno dugo da vidi kako se najstariji i najsporiji deran na svetu
vere po ogradi od kovanog gvožđa.
Halo, policija? Upravo sam video najvećeg i najtromijeg derana na
svetu kako se vere preko ograde groblja Prijatni vidikovac. Sigurno umire
od želje da bude u njemu. Da, rekao bih da je stvar ozbiljna. Mislite da se
šalim? O, ne. Mrtav sam ozbiljan. Vredelo bi proveriti, ako mene pitate.
Luis je nastavio Prijatnom ulicom. Skrenuo je desno na sledećoj
raskrsnici. Visoka gvozdena ograda pružala se unedogled. Vetar je hladio i
nosio kapljice znoja s njegovog čela i slepoočnica. Senka mu se produžavala i
skraćivala pod uličnim svetiljkama. Pokatkad bi pogledao na ogradu. U
jednom trenutku zaustavio se i naterao sebe da je pažljivije osmotri.
Preskočićeš preko te bebice? Ne zasmejavaj me.
Luis Krid je bio prilično visok čovek. Imao je preko sto devedeset, ali je
ograda bila najmanje tri metra visoka. Svaka šipka od kovanog gvožđa
završavala se strelastim ukrasnim šiljkom, ali ako se oklizne s nogama
prebačenim preko, ne bi više bili nimalo ukrasni. Dugi šiljak zario bi mu se u
međunožje. Razderao bi mu muda kad bi ih pritisnuo težinom od stotinu
kilograma. Natakao bi se na šiljak kao svinja na ražanj. Urlao bi dok neko ne
pozove policiju. Policajci bi došli. Skinuli bi ga s ograde i odvezli u bolnicu.
Nastavio je da se znoji. Vlažna košulja lepila mu se za leđa. Sve je bilo
tiho, izuzev brujanja saobraćaja s Hamondove.

BD4Y

balkandownload.org

Mora postojati način za ulazak na groblje.
Mora ga biti.
Hajde, Luise, suoči se s činjenicama. Možda si lud, ali ne toliko. Možda
bi mogao da se uspentraš do vrha te ograde, ali bi morao biti gimnastičar u
top formi da bi se prebacio preko tih šiljaka ne nabivši se na njih. Ako i
uspeš da je preskočiš, kako ćeš nazad sa sve Gejdžovim telom?
Nastavio je da hoda, neodređeno svestan činjenice da obilazi groblje ne
čineći ništa korisno.
Dobro, evo odgovora. Večeras ću otići kući u Ladlou. Vratiću se sutra,
kasno popodne. Oko četiri ču ući na kapiju i pronaći dobro mesto za
skrivanje. Ostaću u njemu do ponoći ili nešto kasnije.
Dobra ideja, svaka čast Veliki Svami Luise… šta će u međuvremenu biti
s golemim zavežljajem koji si bacio preko ograde? Pijuk, ašov, baterijska
lampa… mogao si da odštampaš OPREMA ZA PLJAČKANJE GROBOVA na
svakom jebenom predmetu.
Pao je u žbunje. Ko će ga naći, pobogu?
To je imalo smisla, ali on se nije bavio smislenim poslom. Srce mu je bilo
tiho i neopozivo je poručivalo da ne može da se vrati sutra. Ako to ne uradi
večeras, nikad neće. Nikad neće moći da nagovori sebe na ovako lud
poduhvat. Ovo je trenutak, jedina prilika koja će mu se ikad ukazati.
Na ovoj strani bilo je malo kuća. Povremeno bi naišao na četvorougao
žute svetlosti na drugoj strani ulice. Jednom je video sivoplavi odsjaj
crnobelog televizora. Pogledao je preko ograde i zapazio da su grobovi ovde
stariji, obliji. Da su neki nagnuti napred ili nazad od mnogih mrazeva i slana.
Ispred njega bio je još jedan znak stop. Drugo skretanje odvešće ga na ulicu
paralelnu s Mejsonovom, na kojoj je počeo obilazak. Šta će učiniti kad se
vrati na polaznu tačku? Da li će pokupiti dve stotine dolara i započeti novi
krug, ili će priznati poraz?
Automobilski farovi skrenuli su u ulicu. Luis se sklonio iza drveta. Čekao
je da kola prođu. Ovo vozilo kretalo se veoma polako. Beli reflektor je
blesnuo sa sedišta pored vozačkog. Svetlost je obasjala ogradu od kovanog
gvožđa. Srce mu se bolno steglo u grudima. To je bio policijski automobil.
Čuvari zakona proveravali su groblje.
Pribio se uz drvo. Gruba kora zagrebala ga je po obrazu. Bezumno se
nadao da je dovoljno veliko da ga zakloni od pogleda. Svetlosni zrak
napredovao je prema njemu. Spustio je glavu. Pokušavao je da sakrije lice.

BD4Y

balkandownload.org

Zrak je stigao do drveta. Nestao je za trenutak, da bi se ponovo pojavio,
desno od Luisa. Kliznuo je oko drveta. Na trenutak je ugledao tamne obrise na
krovu patrolnih kola. Čekao je da se zadnja svetla zacrvene, da se vrata
otvore, da se svetlosni zrak iznenada vrati, loveći ga kao veliki beli prst. Hej,
ti! Ti iza tog drveta! Izlazi na videlo. Hoćemo da vidimo obe ruke i da budu
prazne! Izlazi ODMAH!

Policijska kola su nastavila put. Stigla su do ugla. Skrenula su levo, nakon
što su, u skladu s propisima, ali potpuno besmisleno, signalizirala promenu
pravca. Luis se naslonio na drvo. Brzo je disao. Usta su mu bila suva i bolna.
Pretpostavio je da će policajci proći pored parkirane honde, ali to nije bilo
važno. Parkiranje u Mejsonovoj bilo je dozvoljeno između šest uveče i sedam
ujutru. Na ulici je bilo i drugih parkiranih automobila. Njihovi vlasnici živeli
su u zgradama na drugoj strani ulice.

Digao je glavu da bi pogledao drvo iza kog se krio.
Račvalo se iznad njegove glave. Pretpostavio je da može…
Nije hteo da dâ sebi vremena za razmišljanje. Uhvatio se za račvu i
podigao na mišiće. Ogulio je dosta kore patikama, dok je tražio oslonac.
Završila je na pločniku. Gurnuo je koleno, a zatim i nogu u račvu hrasta. Ako
se policijska kola vrate, reflektor će osvetliti izuzetno retku pticu na drvetu.
Nije imao vremena za gubljenje.
Podigao se na višu granu, koja se pružala preko grobljanske ograde.
Osećao se apsurdno, kao dvanaestogodišnjak kakav je verovatno nekada bio.
Drvo nije bilo nepomično. Ljuljalo se blago, gotovo utešno, na vetru. Šuškalo
je i mrmljalo lišćem. Procenio je situaciju i rešio da dela pre nego što se još
više uplaši. Obgrlio je granu deblju od mornarske nadlaktice. Napredovao je
prema ogradi, ruku pred ruku, dok su mu se patike ljuljale na dva i po metra
od tla. Grana se savila, ali nije počela da puca. Posmatrao je svoju senku,
koja se kretala po betonskom pločniku ispod njega. Bila je crna i neodređeno
majmunolika. Vetar mu je hladio vrele pazuhe. Zadrhtao je, uprkos znoju koji
mu je tekao niz lice i vrat. Grana se povijala i ljuljala u skladu s njegovim
pokretima. Savijala se sve više kako je napredovao. Šake i zglobovi su mu se
umarali. Bojao se da mu ne skliznu od znoja vlažni dlanovi.
Stigao je do ograde. Patike su mu visile na tridesetak centimetara ispod
šiljaka. Iz ovog ugla nisu izgledali tupo, već veoma oštro. Shvatio je da ne
rizikuje samo jajca. Ako padne i ako se natakne na jedan od njih, težina će mu
nabiti gvozdeno koplje sve do pluća. Policajci će pri sledećem obilasku na

BD4Y

balkandownload.org

ogradi groblja pronaći jeziv i retko krvav ukras za Noć veštica.
Disao je brzo, na ivici stenjanja. Nogama je potražio šiljke da bi se malo

odmorio. Jedno vreme je visio, igrajući u vazduhu. Tražio je, ali nije nalazio
oslonac.

Dodirnula ga je sve jača svetlost.
O bože, to je automobil, automobil dolazi…
Pokušao je da pomeri ruke napred. Dlanovi su mu skliznuli. Upleteni prsti
su se razdvajali.
Okrenuo je glavu ulevo, tragajući za osloncem. Pogledao je ispod
ispružene ruke. Video je automobil koji se bez usporavanja provezao kroz
raskrsnicu u gornjem delu ulice. Imao je sreće. Da je…
Ruke su mu ponovo skliznule. Osetio je koru u kosi. Jednom nogom je
pronašao oslonac, ali mu se nogavica zakačila za šiljak. Bože, neće moći još
dugo da visi. Očajnički je cimnuo nogu. Grana se savila. Ruke su mu ponovo
kliznule. Čuo je cepanje tkanine. Stajao je na dva šiljka. Nabijali su se u
đonove patika. Pritisak je bivao sve bolniji. Ipak je stajao na njima.
Olakšanje u šakama i rukama bilo je veće od bola u stopalima.
Sigurno predstavljam upečatljiv prizor, pomislio je s tmurnom veselošću.
Držao se za granu levicom, dok je desnicom prelazio preko jakne. Zatim je
obrisao levu, držeći se desnom.
Još malo je stajao na šiljcima. Kliznuo je rukama napred duž grane,
dovoljno uske da mu omogući da uplete prste. Položaj mu je sad bio mnogo
udobniji. Zaljuljao se napred kao Tarzan i sklonio noge sa šiljaka. Grana se
opasno savila. Čuo je zlokobno krckanje. Pustio ju je, nadajući se najboljem.
Nezgodno se dočekao. Kolenom je udario u nadgrobni kamen. Strela bola
mu je sevnula uz butinu. Prevrtao se po travi, držeći se za koleno, sa usnama
razvučenim u nešto što je ličilo na osmeh. Nadao se da nije smrskao koleno.
Bol se polako smanjivao. Mogao je da ga savija. Sve će biti u redu ako
nastavi da hoda i ne dozvoli da se koleno ohladi. Možda.
Ustao je i krenuo duž ograde. Vraćao se ka Mejsonovoj i opremi. Koleno
ga je u početku veoma bolelo. Hramao je. Bol se svela na potmulo pulsiranje.
Imao je aspirin u priboru za prvu pomoć u kolima. Trebalo je da ga ponese.
Sad je bilo kasno. Motrio je nailazak automobila. Zamakao je dublje u groblje
kad je jedan naišao.
Na strani okrenutoj Mejsonovoj brže je napredovao. Držao se ograde dok
nije stigao do svoje honde. Hteo je da požuri niz ogradu i izvuče zavežljaj iz

BD4Y

balkandownload.org

žbunja, kad je čuo korake na pločniku i tihi ženski smeh. Seo je iza velikog
nadgrobnog obeležja. Nije mogao da čučne zbog kolena. Gledao je par s
druge strane ulice. Šetali su se zagrljeni. Nešto u njihovom kretanju od jednog
do drugog ostrva svetlosti podsetilo ga je na staru televizijsku seriju. Setio se
kako se zvala - Šou Džimija Duranta. Šta bi uradili kad bi naglo ustao, kad bi
videli pokretnu senku u tihom gradu mrtvih, koja bi povikala: “Dobro veče,
gospođo Kalabaš, gde god da ste!“

Zastali su nasred ostrva svetlosti. Poljubili su se. Luis oseti mučni
prezir prema samom sebi. Sedeo je iza nadgrobnog spomenika kao biće niže
vrste u nekom jeftinom stripu i posmatrao ljubavnike. Da lije linija tako
tanka? Zapitao se. I ta pomisao činila se poznatom. Tako je tanka da je
možeš prekoračiti bez mnogo dževe, buke ili preispitivanja? Popni se na
drvo. Klizni niz granu. Spusti se na groblje. Posmatraj ljubavnike. Kopaj
rupe? Da lije tako jednostavno? Da li je ovo ludilo? Osam godina mi je
trebalo da postanem doktor. Jedan korak je bio dovoljan da postanem
pljačkaš grobova - ono što ljudi zovu zlim duhom.

Stavio je pesnicu na usta da nikakav zvuk ne bi izašao iz njih. Potražio je
unutrašnju hladnoću, osećaj otuđenosti. Bio je tu. Zahvalno se svio oko njega.

S nestrpljenjem je posmatrao par koji se udaljavao. Popeli su se uz
stepenice stambene zgrade. Muškarac je potražio ključ. Ubrzo su se našli u
kući. Tišina je ponovo zavladala ulicom. Remetili su je samo neumorni naleti
vetra, koji je pokretao lišće i njegovu znojavu kosu.

Dotrčao je do ograde. Sagnuo se. Pipao je po žbunju da bi našao šatorsko
krilo. Osetio je grubu tkaninu pod prstima. Podigao je zavežljaj i čuo
prigušeni zveket. Poneo ga je po širokoj stazi koja se pružala od kapije.
Zastao je da bi se orijentisao. Napred, pa levo na raskrsnici. Neće biti
problema.

Išao je ivicom staze da bi mogao da zađe u senke brestova ako se odnekud
pojavi čuvar.

Skrenuo je levo. Približavao se Gejdžovom grobu. Zapanjio se kad je
shvatio da ne može da se seti kako je njegov sin izgledao. Zastao je.
Posmatrao je redove grobova i smrknute fasade spomenika. Pokušao je da
prizove sinovljev lik. Pojavile su se pojedinačne crte - plava kosa, fina i laka,
krupne oči, sitni beli zubi, mali ožiljak na bradi od pada niz stepenice u
njihovoj kući u Čikagu. Video je sve to, ali nije mogao da objedini delove u
celinu. Video je Gejdža kako trči ka putu, na sastanak s Orinkovim kamionom,

BD4Y

balkandownload.org

ali ne i njegovo lice.
Pokušao je da ga zamisli u krevecu, u noći posle puštanja zmaja. Njegovo

unutrašnje oko videlo je samo tamu.
Gde si, Gejdže?
Da li si ikad pomislio da ne činiš nikakvu uslugu svom sinu? Možda je

srećan tamo gde je… možda sve to nije sranje kakvim si ga oduvek smatrao.
Možda je s anđelima, ili samo spava. Ako spava, da li želiš da znaš šta

ćeš probuditi?
O, Gejdže, gde si? Hoću da se vratiš kući i da budeš s nama.
Da li kontroliše sopstvena dela? Zašto nije mogao da prizove sinovljevo

lice. I zašto radi mimo svih upozorenja - Džadovog, sna s Paskauom i strepnje
sopstvenog zabrinutog srca?

Pomislio je na grobna obeležja na Groblju kućnih ljubimaca, na
nepravilne krugove koji spiralno poniru u tajanstvo. Hladnoća ga je ponovo
obuzela. Zašto je stajao ovde, pokušavajući da prizove Gejdžovo lice?

Uskoro će ga videti.

***

Nadgrobni kamen je bio postavljen. Imao je jednostavni natpis GEJDŽ
VILIJAM KRID i dva datuma. Na osnovu svežeg cveća zaključio je da ga je
neko već obišao. Ko je to mogao biti? Misi Dendridž?

Srce mu je polako ali snažno udaralo u grudima. Tu smo. Što pre počne,
brže će završiti. Noć je neumitno prolazila. A za njom je dolazio dan.

Luis se poslednji put zagledao u svoje srce. Video je da namerava da
nastavi s ovim poslom. Gotovo neprimetno je klimnuo glavom i potražio
džepni nožić. Svezao je šatorsko platno lepljivom trakom. Sad je isekao tu
traku. Položio je novčić na tkaninu i skalpelom izrezao kružni otvor. Evo
pijuka s kratkom drškom, koji mu Ovde neće trebati. Poneo ga je za svaki
slučaj, iako je znao da neće imati posla sa zapečaćenim poklopcem, niti će
naići na kamenje u sveže zatrpanom grobu. Evo ašova i lopate, užeta i
zaštitnih rukavica. Navukao je rukavice, dohvatio ašov i počeo.

Lafe) je kopao meku zemlju. Raka je bila znalački oblikovana. Izbacivao
je mekšu zemlju od one na ivicama. U pozadini uma upoređivao je ovo lako
kopanje s kamenitom i nemilosrdnom zemljom na mestu na kome će, ako ove
noći sve prođe kako treba, ponovo sahraniti sina. Tamo gore neće moći bez

BD4Y

balkandownload.org

pijuka. Pokušao je da prestane da razmišlja. To mu je samo smetalo.
Izbacivao je zemlju levo od groba. Radio je u postojanom ritmu. Rupa se

produbljivala, što mu je otežavalo posao. Stao je u grob i osetio teški miris
sveže zemlje, koji je zapamtio s prvog letovanja kod strica Karla.

Kopač, pomislio je i zastao da obriše znojavo čelo. Stric Karl mu je rekao
da je to nadimak svakog grobara u Americi. Prijatelji ih uvek zovu Kopač.

Nastavio je da kopa.
Zastao je samo jednom, da bi pogledao na sat. Bilo je dvadeset minuta
posle ponoći. Osećao je da mu vreme curi kroz pesnicu kao nauljeno.
Ašov je pola sata kasnije zagrebao po nečemu. Luis se do krvi ugrizao za
gornju usnu. Uzeo je baterijsku lampu. Upravio je svetlost nadole. Video je
još zemlje i dijagonalnu sivosrebrnkastu liniju. Stigao je do poklopca
betonske školjke. Sklonio je najveći deo zemlje. Radio je polako, da ne bi
pravio mnogo buke, a ništa nije glasnije od ašova koji grebe po betonu u
gluvo doba noći.
Ispeo se iz groba i dohvatio konopac. Provukao ga je kroz gvozdene
prstenove poklopca. Izašao je iz groba i raširio šatorsko krilo. Legao je na
njega i dohvatio krajeve konopca.
Luise, mislim da je ovo tvoja poslednja prilika.
Imaš pravo. Ovo je moja poslednja prilika. Prokleto sam rešen da je
iskoristim.
Obmotao je krajeve konopca oko šaka i cimnuo. Betonski poklopac je
lako popustio. Zagrebao je zadnjim krajem po školjci. Stajao je uspravno
iznad četvrtastog komada tame. Više nije bio horizontalni poklopac, već
vertikalni nagrobni spomenik.
Luis je izvukao konopac iz prstenova. Odbacio ga je u stranu. Neće mu
trebati za drugu polovinu. Staće na ivicu betonske školjke i podići drugi kraj.
Ponovo se spustio u grob. Kretao se pažljivo, da ne prevrne poklopac koji
je uspravio. Mogao bi da polomi nožne prste ili betonsku prokletinju oko
kovčega, koja je bila prilično tanka. Šljunak je padao u raku. Čuo je kako
nekoliko kamičaka pada na Gejdžov kovčeg.
Sagnuo se u struku i dohvatio drugu polovinu poklopca. Podigao ju je i
osetio nešto hladno i ljigavo pod prstima. Kad je uspravio drugu polovinu,
pogledao je u ruku i video debelog crva, koji se slabašno migoljio. Obrisao
ga je o zemljanu stranicu sinovljevog groba, s prigušenim krikom na usnama.
Upravio je baterijsku lampu nadole.

BD4Y

balkandownload.org

Evo kovčega koji je poslednji put video na hromiranim šinama iznad
groba na pogrebnoj službi, okruženog drečavozelenom veštačkom travom.
Ovo je trezor u koji je trebalo da sahrani sve nade u svog sina. U njemu se
podigao čisti i usijani gnev, antiteza pređašnje hladnoće. To je idiotski!
Odgovor je ne!

Posegnuo je za ašovom. Pronašao ga je. Podigao ga je iznad glave i
spustio na bravu kovčega prvi, drugi, treći, četvrti put. Usne su mu se razvukle
u gnevnoj grimasi.

Izvući ću te, Gejdže! Videćeš da hoću!
Brava se raspala posle prvog udarca. Nastavio je da zamahuje, iako
sledeći udarci verovatno nisu bili neophodni. Nije se zadovoljio otvaranjem
kovčega. Hteo je da mu ozbiljno naudi. Iskra razuma konačno je zaplamsala.
Zaustavio se s visoko podignutim ašovom.
Oštrica je bila iskrivljena i izgrebana. Odbacio je alatku u stranu.
Iskobeljao se iz groba na nepouzdanim gumenim nogama. Zaboleo ga je
stomak. Bes ga je brzo prošao, kao što je i došao. Zamenila ga je hladnoća.
Nikad u životu nije bio ovako usamljen i otuđen od sveta. Osećao se kao
astronaut koga je nesreća odvojila od svemirskog broda i koji lebdi u
beskrajnom crnilu, trošeći poslednje rezerve kiseonika. Da li se Bil
Bejterman ovako osećao? - pitao se.
Ležao je na tlu, ovog puta na leđima. Čekao je da se uveri da li ima
kontrolu nad sobom i da li je spreman da nastavi. Seo je i kliznuo nazad u
grob kad su noge prestale da mu šalju zabrinjavajuće signale. Usmerio je
baterijsku lampu na bravu. Nije bila slomljena, već zdrobljena. Zamahivao je
ašovom u šlepom besu, ali je svaki udarac pogodio cilj, kao da je navođen. I
okolno drvo je napuklo.
Gurnuo je baterijsku lampu pod mišku. Polako je čučnuo. Pružio je ruke,
kao hvatač u cirkuskoj družini, koji čeka da odradi svoj deo potencijalno
smrtonosnog posla.
Pronašao je udubljenje na poklopcu i gurnuo prste u njega. Zastao je za
trenutak - koji se ne bi mogao nazvati oklevanjem - i otvorio sinovljev
kovčeg.

BD4Y

balkandownload.org

50

Rejčel Krid je zamalo stigla na let od Bostona do Portlanda. Zamalo. Avion iz
Čikaga je pošao na vreme (što je bilo ravno čudu). Odmah je primljen na La
Gvardiju (još jedno čudo). Napustio je Njujork sa samo pet minuta
zakašnjenja. Stigao je na bostonsku rampu za iskrcavanje s petnaest minuta
zakašnjenja - u 23.12. Ostalo joj je trinaest minuta za presedanje.

Možda bi uspela da stigne, ali je aerodromski autobus koji kruži po
terminalima na Loganu kasnio. Čekala je u sve većoj panici. Prebacivala se s
noge na nogu, kao da mora da ide u toalet, i premeštala majčinu putnu torbu s
jednog na drugo rame.

Potrčala je kad autobus nije došao do 23.25. Imala je niske štikle. Bile su
dovoljno visoke da naprave problem pri trčanju. Zastala je i izula cipele kad
je uganula zglob. Potrčala je u čarapama. Prošla je pored zgrada dve avio-
kompanije. Teško je disala. Osetila je prva probadanja u slabinama.

Vreli dah joj je prljio grlo. Bol u slabinama bio je sve dublji i izraženiji.
Protrčala je pored međunarodnog terminala i ugledala Deltin trouglasti znak.
Protrčala je kroz vrata. Zamalo što nije ispustila cipelu. Uspela je da je
uhvati. Bilo je 23.37.

Obratio joj se jedan od dvojice službenika.
“Let 104“, zadihano je prozborila. “Onaj za Portland. Da li je odleteo?“
Službenik je pogledao u monitor iza sebe. “Ovde piše da je još na rampi.
Pre pet minuta objavili su poslednji poziv putnicima. Pozvaću ih. Imate li
prtljag?“
“Nemam“, prostenjala je Rejčel i sklonila znojavu kosu s očiju. Srce joj
je galopiralo u grudima.
“U tom slučaju, ne čekajte da ih zovem. Savetujem vam da potrčite koliko
vas noge nose. Pozvaću ih.“
Rejčel nije trčala koliko je noge nose. Nije imala snage za tako nešto.
Dala je sve od sebe. Lift je bio isključen preko noći. Jurila je uz stepenice s
bakarnim ukusom u ustima. Stigla je do bezbednosnog punkta i gotovo bacila
torbu na zapanjenu službenicu iz obezbeđenja. Čekala je da prođe po
pokretnoj traci, kršeći ruke. Zgrabila ju je za kaiš i potrčala čim se pomolila
iz komore sa rendgenskim zracima. Torba je letela za njom i udarala je po
kuku.

BD4Y

balkandownload.org

Osmotrila je monitor u trku.

LET 104 PORTLAND PREDVIĐEN ZA 23.25
RAMPA 31 PRIJEM PUTNIKA

Rampa broj 31 bila je na drugom kraju terminala. Natpis PRIJEM
PUTNIKA promenio se pred njenim očima. Sad je na monitoru treptala reč
POLEĆE.

Ispustila je krik razočaranja. Utrčala je na rampu baš u času kad je
službenica skidala tablu s natpisom:

LET 104 BOSTON - PORTLAND 23.25
“Otišao je?“, pitala je puna neverice. “Da li je zaista otišao bez mene?“
Službenica ju je pogledala sažaljivo. “Zarulao je pistom u 23.40. Žao mi
je, gospođo. Baš ste se potrudili da stignete, ako je to ikakva uteha. Pokazao
je na velike staklene prozore. Rejčel je videla veliki 727 s oznakama Delte.
Rulao je po pisti za uzletanje.
“Hriste. Zar vam niko nije rekao da dolazim?“ zavapila je Rejčel.
“Avion je već krenuo kad su pozvali iz prizemlja. Da sam ga pozvala da
se vrati, zaglavio bi se u gužvi na Pisti 30. Pilot bi tražio moju glavu, da i ne
pominjem stotinak putnika. Veoma mi je žao. Da ste stigli makar četiri minuta
ranije…“
Krenula je. Nije bila raspoložena za ostatak priče. Talas slabosti
zapljusnuo ju je na pola puta do bezbednosnog punkta. Zateturala se prema
najbližoj rampi i sela na najbližu stolicu dok talas nije prošao. Obula je
cipele. Pre toga je odlepila zgužvani pikavac s pete. Noge su mi prljave. Jebe
mi se zbog toga, pomislila je.
Krenula je ka terminalu.
Službenica ju je sažaljivo pogledala. “Da li vam je pobegao?“
“Pobegao mi je“, reče Rejčel.
“Gde ste krenuli?“
“Za Portland, a zatim za Bangor.“
“Pa zašto ne iznajmite automobil? Ako zbilja morate da stignete tamo? U
uobičajenim prilikama posavetovala bih vas da potražite hotel blizu
aerodroma. Ali, ako sam ikad videla damu koja mora da stigne na odredište,
to ste vi.“
“Imate pravo, to sam ja“, reče Rejčel. Razmislila je o službeničinim

BD4Y

balkandownload.org

rečima. “Da, pretpostavljam da je to izvodljivo. Ako neka od agencija ima
automobil.“

Službenica se nasmejala. “O, imaju kola. Na Loganu nemaju automobile
samo kad je aerodrom u magli, što će reći često.“

Rejčel je jedva čula službeničine reči. Užurbano je računala u glavi.
Ne može da stigne do Portlanda na vreme da uhvati let za Bangor, čak i
kad bi proletela auto-putem samoubilačkom brzinom. Razmotriće vožnju
automobilom do krajnjeg odredišta. Koliko će joj trebati vremena za to? To
zavisi od razdaljine. Trista osamdeset kilometara. Taj broj imala je u glavi.
Možda ga je Džad pomenuo. Poći će u dvanaest i petnaest, verovatnije u pola
jedan. Voziće auto-putem sve do odredišta. Procenila je da ima dobre izglede
da preveze čitavo rastojanje brzinom od devedeset kilometara na čas a da je
policija ne zaustavi. Podelila je razdaljinu s prosečnom brzinom. Nepuna
četiri sata vožnje. Pa… recimo okruglo četiri. Moraće da se zaustavi jednom i
da ode u toalet. San je sada izgledao nemoguće daleko, ali je dovoljno
poznavala sopstvene mogućnosti da bi znala da će morati da se zaustavi da bi
popila veliku šolju crne kafe. I opet će stići u Ladlou pre zore. Pošla je ka
stepenicama. Šalteri agencija za iznajmljivanje automobila bili su na donjem
nivou.
“Srećno, dušice!“, dobacila joj je službenica. “Čuvajte se!“
“Hvala vam“, reče Rejčel. Osećala je da će joj sreća biti neophodna.

BD4Y

balkandownload.org

51

Luis je grcajući uzmakao pred mirisom. Bio je na ivici groba. Teško je disao.
Obilna bezukusna večera izletela mu je na usta baš kad je pomislio da drži
situaciju pod kontrolom. Ispovraćao se na drugu stranu groba i oslonio
glavom na zemljani zid. Dahtao je. Makar ga je mučnina prošla. Stisnuo je
zube i dohvatio baterijsku lampu. Osvetlio je otvoreni kovčeg.

Zapljusnuo ga je najdublji užas, onakav kakav se obično javlja u najcrnjim
noćnim morama, kojih se posle buđenja jedva sećate.

Gejdžova glava je nestala.
Ruke su mu se toliko tresle da je morao obema da drži baterijsku lampu.
Stiskao ju je kao policajci službeni revolver na strelištu. Tanušni svetlosni
zrak se, uprkos tome, trzao napred-nazad. Nekako je uspeo da ga usmeri u
grob.
To je nemoguće, govorio je sebi, ne zaboravi da je ono što si video
nemoguće.
Polako je pomerio svetlosni zrak uz Gejdžovih sto centimetara dužine, od
novih cipela do pantalona, kaputića (Hriste, nijedan dvogodišnjak ne bi
trebalo da nosi odelo), otkopčane kragne i…
Oteo mu se čudan zvuk, isuviše grub da bi bio uzdah. Sav bes zbog
Gejdžove smrti mu se vratio, sa strahovima od natprirodnog, paranormalnog i
sve jačom izvesnošću da je prešao u zemlju ludila.
Izvukao je maramicu iz zadnjeg džepa. Držao je baterijsku lampu jednom
rukom. Ponovo se nagnuo preko groba, gotovo preko tačke ravnoteže. Ako
neki poklopac betonske školjke padne, sigurno će mu slomiti vrat. Nežno je
maramicom obrisao vlažnu mahovinu koja se nahvatala po Gejdžovoj koži. U
prvi mah je zbog tankog sloja mahovine pomislio da je sinovljeva glava
nestala.
Mahovina je bila vlažna. Trebalo je da je očekuje. Padala je kiša, a be:
tonska školjka nije vodootporna. Usmerio je svetlost u stranu i opazio da
kovčeg leži u barici. Ispod tankog sloja mahovine nazirao je sina. Pogrebnik
je znao da kovčeg posle onako strašne nesreće neće biti otvaran. Ipak je dao
sve od sebe. Oni to gotovo uvek rade. Imao je utisak da gleda loše
napravljenu lutku. Glava mu se nadimala u neobičnim pravcima. Oči su mu
duboko upale iza sklopljenih kapaka. Nešto belo mu je virilo iz usta. Ličilo je

BD4Y