balkandownload.org
Stiv Masterton je odveo Luisa u stranu pre nego što je krenuo u pogrebni
zavod.
“Postaraću se da dođe ovog popodneva, ako bude sposobna za to“, rekao
je Luisu.
“Važi.“
“Dejstvo injekcije dotad će proći. Tvoj prijatelj, gospodin Krandal, rekao
je da će ostati s Eli tokom poslepodnevnog odavanja pošte…“
“U redu.“
“… igraće monopol ili nešto drugo s njom…“
“Uh…“
“Ali…“
“Dobro.“
Stiv se ućutao. Razgovarali su u garaži, Čerčovom igralištu, mestu na koje
je dovlačio mrtve ptice i pacove koji pripadaju Luisu. Napolju je sijalo
majsko sunce. Crvendać je leteo na kraju prilaznog puta, kao da žuri da obavi
neki važan posao. Možda je i imao dobar razlog za žurbu.
“Luise“, reče Stiv, “moraš da ovladaš sobom.“
Luis je posmatrao kolegu s učtivom ljubopitljivošću. Malo od onog što mu
je Stiv govorio probijalo se do njega. Mislio je kako bi spasao sinu život da
je bio samo malo brži. Razumeo je nešto od njegovih poslednjih reči.
“Ne verujem da si primetio“, reče Stiv, “ali Eli ne govori. Rejčel je toliko
potresena da je izgubila svaki pojam o vremenu.“
“Imaš pravo!“, reče Luis. Nije znao zašto, ali je odgovorio s malo više
energije.
Stiv mu je spustio ruku na rame. “Lu“, rekao je, “potreban si im,
verovatno više nego što ćeš ikad biti. Molim te, čoveče… mogu da dam
injekciju tvojoj ženi, ali… ti… vidi, Luise, moraš… o bože, kakva je ovo
jebena papazjanija!“
Luis je sa izvesnom zabrinutošću primetio da Stiv plače. “Naravno“,
rekao je. U mislima je video Gejdža kako trči preko travnjaka ka putu. Vikali
su mu da se vrati, ali on nije hteo - u poslednje vreme igrao se bežanja od
mame i tate. Dali su se u poteru za njim. Luis je brzo nadtrčao Rejčel, ali je
Gejdž imao veliku prednost. Smejao se. Bežao je od tate. Tako se igrao. Luis
ga je stizao, ali presporo. Sinčić je bežao niz blagu travnatu padinu ka ivici
Petnaestice. Luis se molio bogu da Gejdž padne. Kad se dečica brzo zatrče,
gotovo uvek padnu, zato što do sedme ili osme godine nemaju potpunu
BD4Y
balkandownload.org
kontrolu nad nogama. Luis se molio Bogu da se Gejdž saplete, da tresne, da
lupi o zemlju i raskrvari nos, da razbije glavu za nekoliko šavova, zato što je
već čuo sve glasniju buku kamiona, jednog od ogromnih desetotočkaša koji su
bez prestanka vozili između Bangora i Orinkove fabrike u Baksportu. Vrisnuo
je Gejdžovo ime. Verovao je da ga je Gejdž čuo i pokušao da se zaustavi.
Izgleda da je shvatio da je igra gotova, da roditelji ne urlaju na decu kad se
igraju. Pokušao je da ukoči. Zvuk kamiona je postao veoma glasan. Ispunio je
svet grmljavinom. Luis se bacio napred kao odbrambeni igrač u američkom
fudbalu. Senka mu je poletela po zemlji, kao što je lešinarova letela po beloj
zimskoj travi na polju gospođe Vinton, onog dana u martu. Verovao je da se
vrhovima prstiju očešao o Gejdžovu jaknicu. Inercija je ponela dečaka ka
putu. Kamion je grmeo, kamion je bio planina sjajnog hroma, kamion je bio
duboki, vrištavi glas vazdušne sirene. To se desilo pre tri dana, u subotu.
“Dobro sam“, rekao je Štivu. “Moram da krenem.“
“Ako uspeš da uspostaviš kontrolu nad sobom i ako im pomogneš“, reče
Stiv, brišući oči rukavom jakne, “pomoći ćeš i sebi. Neophodno je da se
zajedno uhvatite u koštac s ovim iskušenjem, Luise. To je jedini način. Svako
će ti isto reći.“
“Imaš pravo“, složio se Luis. Isti film počeo je da se daje u njegovom
umu, samo što je ovog puta skočio pola metra dalje, uhvatio zadnji deo
Gejdžove jakne, pa se ništa od ovog nije dogodilo.
***
Eli je, dok se odvijao sukob u Istočnoj sali, besciljno i ćutke gurala figuricu
monopola po tabli s Džadom Krandalom. Protresla je kockice jednom rukom.
Drugom je stiskala fotografiju Gejdža na sankama.
Stiv Masterton je procenio da Rejčel može da prisustvuje popodnevnom
odavanju pošte. Uskoro će gorko zažaliti zbog te odluke.
Goldmanovi su tog juta doleteli u Bangor. Odseli su u Holidej inu. Njen
otac je zvao četiri puta do podneva. Stiv je morao da zauzme veoma čvrst stav
prema starcu. Posle četvrtog poziva zvučao je gotovo preteče. Irvin Goldman
je želeo da dođe. Ni svi pakleni psi neće ga odvojiti od ćerke u njenom
najtežem času, rekao je. Stiv mu je objasnio da je Rejčel potreban mir do
poslepodnevne posete pogrebnom zavodu, da bi mogla da izađe na kraj s
užasom koji ju je snašao. Ne zna ništa o psima iz pakla, rekao je, ali poznaje
BD4Y
balkandownload.org
švedsko-američkog lekarskog pomoćnika koji nema nameru da dozvoli ikom
da dođe u dom Kridovih dok se Rejčel svojevoljno ne pojavi u javnosti.
Rekao mu je da će posle popodnevnog odavanja pošte pokojniku sa
zadovoljstvom dozvoliti rođacima da joj pruže svu podršku. Postaraće se da
dotad bude ostavljena na miru.
Starac ga je opsovao na jidišu i prekinuo vezu. Stiv je čekao da vidi da li
će se Goldman pojaviti, ali se on, po svemu sudeći, odlučio da pričeka.
Rejčel se do podneva donekle oporavila. Vratio joj se osećaj za vreme. Otišla
je do kuhinje, da vidi da li je išta spremljeno. Pitala je Štiva da li će ljudi
svratiti kući posle odavanja pošte u pogrebnom zavodu.
Stiv je klimnuo.
Nije bilo salame ili rozbifa, ali je našla nešto ćuretine u zamrzivaču.
Ostavila je da se odmrzne. Stiv je nekoliko minuta kasnije provirio u kuhinju.
Plakala je pored sudopere, gledajući ćuretinu.
“Rejčel?“
Progovorila je. “Gejdž ju je mnogo voleo, naročito belo meso. Upravo mi
je palo na pamet da više nikad neće jesti ćuretinu.“
Poslao ju je na sprat da se obuče. To je bila poslednja proba njene
sposobnosti da se pojavi u javnosti. Zaključio je da je spremna kad je sišla
niz stepenice u jednostavnoj crnoj haljini, s kaišem oko struka i crnom (istina
večernjom) torbicom. Džad se složio s njegovim zaključkom.
Stiv ju je dovezao u grad. Stajao je pored Surendre Hardua u predvorju
Istočne sale i gledao kako Rejčel leluja kao utvara između klupa ka cvećem
pokrivenom kovčegu.
“Kako ide, Stive?“ tiho je zapitao Surendra.
“Ide jebeno grozno“, reče Stiv tihim i britkim glasom. “A šta si mislio,
kako će ići?“
“Mislio sam da najverovatnije ide jebeno grozno“, s uzdahom odgovori
Surendra.
***
Problem je počeo na jutarnjem odavanju pošte, kad je Irvin Goldman odbio
da se rukuje sa zetom.
Pogled na toliko prijatelja i rođaka donekle je prenuo Luisa iz šoka.
Naterao ga je da opaža dešavanja oko sebe i reaguje na njih. Dostigao je fazu
BD4Y
balkandownload.org
popustljive tuge koju direktori pogrebnih zavoda znalački koriste i
usmeravaju. Pomerali su ga kao šahovsku figuru po tabli.
Ispred Istočne sale bio je mali foaje u kom su ljudi pušili i sedeli u
foteljama, koje kao da su stigle sa rasprodaje inventara propalog engleskog
muškog kluba. Pored vrata sale bio je mali stalak od zlatom oivičenog crnog
metala. Na njemu je bila tabla s natpisom GEJDŽ VILIJAM KRID. Ako biste
nastavili šetnju prostranom belom zgradom, koja je izgledom podsećala na
udobnu starinsku kuću, naišli biste na istovetni foaje, ispred Zapadne sale, sa
stalkom i tablom s natpisom ALBERTA BERNAM NEDO. U zadnjem delu
zdanja bila je sala s pogledom na reku. Stalak levo od vrata između foajea i
sale bio je prazan ovog utorka ujutro. U podrumu je bio izložbeni salon za
kovčege. Svaki model bio je osvetljen majušnom svetiljkom montiranom na
tavanici. Ako biste podigli pogled - Luis je to učinio, izazvavši mrštenje
direktora pogrebnog zavoda - pomislili biste da se na prečagama odmara
mnogo neobičnih životinja.
Džad je u nedelju, dan nakon Gejdžove smrti, otišao s Luisom u pogrebni
zavod, radi biranja kovčega. Sišli su u podrum. Obeznanjeni Luis je, umesto
da odmah skrene desno u izložbeni salon, nastavio pravo niz hodnik do belih
vrata, kakva se mogu videti u restoranima između prostora za ručavanje i
kuhinja. Džad i direktor pogrebnog zavoda brzo i istovremeno rekli su: “Ne
tim putem.“ Luis se poslušno okrenuo. Znao je šta je iza tih vrata. Njegov ujak
je bio pogrebnik.
Istočna sala bila je ispunjena urednim redovima skupih stolica na
sklapanje, s postavljenim sedalima i naslonima za leđa. Ispred njih, u oblasti
koja je bila mešavina glavnog crkvenog broda i hladnjaka, bio je Gejdžov
kovčeg. Luis se odlučio za model od ružinog drveta - večni počinak Bio je
postavljen debelom ružičastom svilom. Direktor se složio da je kovčeg zaista
lep. Izvinio se što nema neki s plavom postavom. Luis je rekao da Rejčel
nikad nije pravila tu razliku. Pogrebnik je klimnuo. Pitao je Luisa da li je
razmišljao kako će pokriti.troškove Gejdžovog pogreba. Ako nije,
predstaviće mu tri najčešće korišćena plana u kancelariji.
Spiker u Luisovom umu slatkorečivo je zacvrkutao: Zahvaljujući
Rajlijevim kuponima, dobio sam besplatni kovčeg za klinca!
Osećao se kao biće iz sna. Rekao je: “Sve ću platiti kreditnom karticom.“
“Dobro“, reče pogrebnik.
Kovčeg nije bio duži od sto dvadeset centimetara. Bio je patuljast. I pored
BD4Y
balkandownload.org
toga je koštao više od šest stotina dolara. Luis je pretpostavio da počiva na
nogarama, ali nije mogao da ih vidi od cveća. Nije hteo da mu prilazi suviše
blizu. Gušio se od napadnih mirisa.
Na kraju prolaza između stolica, pored vrata foajea bila je knjiga na
postolju, s hemijskom olovkom na lancu. Direktor pogrebnog zavoda posadio
je Luisa pored nje, da bi mogao da pozdravlja prijatelje i rođake.
Od prijatelja i rođaka očekivalo se da upišu imena i adrese u knjigu. Luis
nije mogao da shvati svrhu ovog blesavog običaja, a ovo nije bio pravi
trenutak da pita. Pretpostavljao je da će knjiga ostati njemu i Rejčel posle
sahrane. To je bilo još blesavije. Negde je čuvao godišnjake iz srednje škole,
koledža i medicinske škole. Imao je i knjigu s venčanja s naslovom MOJA
SVADBA ispisanim lažnim zlatotiskom na lažnoj koži. Počinjala je
fotografijom Rejčel koja ujutro proba svadbeni veo pred ogledalom, u
majčinom društvu. Poslednja fotografija je prikazivala dva para cipela ispred
zatvorenih hotelskih vrata. Imao je i Elinu dečju knjigu. Brzo su odustali od
njenog popunjavanja. Imala je odeljak za MOJE PRVO ŠIŠANJE (s
prostorom za uvojak bebine kose) i UPPS! (s prostorom za fotografiju bebe
koja pada na dupe). Neodoljivo slatko, zar ne?
Obogatiće zbirku novom knjigom. Kako li će se ona zvati, pitao se Luis
dok je ukočeno stajao pored postolja čekajući početak zabave. MOJA
POSMRTNA KNJIGA? AUTOGRAMI SA SAHRANE? DAN KAD SMO
POSADILI GEJDŽA? Ili možda nešto dostojanstvenije poput SMRT U
PORODICI?
Zatvorio je knjigu. I ona je, kao MOJA SVADBA, imala korice od lažne
kože.
Na njima nije ništa pisalo.
Misi Dendridž je tog jutra prva stigla, što je bilo prilično predvidljivo.
Dobrodušna Misi je toliko puta čuvala Eli i Gejdža. Luis se setio da je Misi
odvela decu svojoj kući na dan pogibije Viktora Paskaua. Rejčel je te večeri
vodila ljubav s njim, prvo u kadi, a zatim na postelji.
Misi je tog dana plakala. Gorko je plakala. Ponovo se rasplakala kad je
videla Luisovo smireno i ukočeno lice. Posegnula je za njim. Luis ju je
zagrlio. Shvatio je da se to tako radi, ili da bi trebalo tako da se radi, da je
reč o nekom ljudskom naboju koji se razmenjuje da bi omekšao tvrdo tle
gubitka, da bi ga provetrio i da bi vrelinom tuge razbio kamenitu stazu Šoka.
Žao mi je, govorila je Misi, sklanjajući tamnosmeđu kosu s bledog lica.
BD4Y
balkandownload.org
Bio je tako drag i sladak dečačić. Mnogo sam ga volela, Luise. Tako mi je
žao. Ah, taj grozni put. Nadam se da će taj vozač kamiona doveka trunuti u
zatvoru. Vozio je prebrzo. Bio je tako sladak, tako pametan. Ne znam zašto je
Bog poželeo da uzme Gejdža. To je neshvatljivo, zar ne. Žao mi je, žao, tako
mi je žao.
Luis ju je tešio. Grlio je i telio. Osećao je suze na kragni i pritisak njenih
grudi na svojim. Htela je da zna gde je Rejčel. Luis joj je rekao da se odmara
kod kuće. Obećala je da će je obići i da će čuvati Eli u svako doba, kad god
im to zatreba. Luis joj je zahvalio.
Udaljavala se, šmrcajući. Oči su joj bile crvenije nego ikad iznad crne
maramice. Kretala se ka kovčegu kad ju je Luis pozvao da se vrati. Direktor
pogrebnog zavoda, čijeg imena nije mogao da se seti, rekao mu je da je
neophodno da se svi posetioci upišu u knjigu. Neka je proklet ako ne obavi
povereni mu zadatak.
Potpiši se, tajanstveni goste, pomislio je. Zamalo što se nije zasmejao,
glasno i histerično.
Smeh se povukao pred Misinim tronutim, od plača otečenim očima.
“Misi, da li bi se upisala u knjigu?“, zamolio ju je. Dodao je, zato što je
osećao da je to neophodno: “Za Rejčel.“
“Naravno“, rekla je. “Siroti Luis i sirota Rejčel.“ Luis je znao šta će zatim
reći. Iz nekog razloga užasavao se toga. Reci su letele ka njemu, neizbežne
kao crni metak velikog kalibra iz ubičinog pištolja. Znao je da će beskrajnih
devedeset minuta biti iznova pogađan ubistvenim metkom i da će hici praštati
i tog popodneva, dok mu iz jutarnjih rana bude curkala krv:
“Hvala bogu što nije patio, Luise. Otišao je brzo.“
Hteo je da joj kaže: Da, otišao je brzo, slažem se. Ah, kako bi joj to
nanovo naružilo lice. Osećao je zlobnu želju da bal to učini, da joj sruči te
reči u lice. Bilo je brzo, ne sumnjam u to. Zato je sanduk zatvoren. Ništa
nije moglo biti urađeno s Gejdžom čak i da smo Rejčel i ja dozvolili da leš
bude obučen u najboljim robnim kućama i doteran, našminkan i obojen
rukama najvećih majstora. Bilo je brzo, draga moja Misi. Jednog trenutka
je bio tamo na putu, da bi već sledećeg ležao na njemu, ali čak tamo dole
kod Ringerove kuče. Udario ga je, ubio i odvukao. Bolje ti je da veruješ da
je bilo brzo. Vukao ga je stotinak metara, punu dužinu fudbalskog stadiona.
Trčao sam za njim, Misi. Vrištao sam njegovo ime, kao da sam verovao da
će posle svega toga biti živ, ja, doktor. Posle deset metara naišao sam na
BD4Y
balkandownload.org
kapu za bejzbol, posle dvadeset na “star vors“patiku. Posle četrdeset
pretrčanih metara kamion je skrenuo s puta. Zaorao je po polju iza
Ringerovog ambara. Ljudi su izlazili iz kuća dok sam ja vrištao njegovo
ime, Misi. Na pedesetom metru naišao sam na njegovu trenerku. Bila je
okrenuta naopako. Na sedamdesetom je bila druga patika. Konačno sam
naišao i na Gejdža.
Svet se naglo sveo na golubljesivu. Vile ništa nije video. Nejasno je
osećao ugao postolja s knjigom. Zarivalo mu se u dlan. To je bilo sve.
“Luise?“, to je bio Misin glas. Dopirao je izdaleka. Čuo je tajanstveni
zvuk golubova.
“Luise?“ Njen glas je sad bio bliži, zabrinutiji.
Svet se vratio u fokus.
“Kako si?“
Osmehnuo se. “Dobro sam“, rekao je. “Dobro sam, Misi.“
Upisala je sebe i supruga - gospodina Dejvida Dendridža s gospođom -
zaobljenim rukopisom. Dodala je i adresu - Seoska oblast 67, Stari
baksportski put. Podigla je pogled na Luisa. Još brže ga je spustila, kao da
pisanje adrese s imenom puta na kom je Gejdž poginuo smatra zločinom.
“Drži se, Luise“, prošaptala je.
Dejvid Dendridž je samo odmahnuo glavom i promrmljao nešto
nerazumljivo. Istaknuta šiljata Adamova jabučica poskakivala mu je gore-
dole. Žurno je pošao za suprugom prolazom između stolica. Usledio je ritualni
obilazak kovčega načinjenog u Storivilu u Ohaju, mestu gde Gejdž nikad nije
bio i u kojem ga niko nije poznavao.
***
Za Dendridžovima su došli i ostali. Nastupali su u otegnutoj, isprekidanoj
koloni. Luis je primao njih, njihova rukovanja, zagrljaje i suze. Okovratnik i
gornji deo rukava tamnosivog sakoa ubrzo su se prilično ovlažili. Miris cveća
je stigao i do zadnjeg dela sale. Ispunio je sav prostor pogrebničkim vonjem.
Sećao se tog mirisa iz detinjstva - tog slatkog, teškog, mrtvačkog mirisa
cveća. U jutarnjem mimohodu trideset dva puta rečeno mu je da se Gejdž nije
mučio. Dvadeset pet puta mu je rečeno da su božji putevi nedokučivi. Fraza
sad je s anđelima bila je na začelju liste s dvanaest pojavljivanja.
Posrtao je iznutra. Aforizmi su, umesto da izgube ono malo smisla što su
BD4Y
balkandownload.org
imali (kao što ime gubi smisao i identitet od neprestanog ponavljanja), počeli
da ga sve snažnije pogađaju, u najvitalnije delove tela. Kad su se pojavili i
neizbežni tast i tašta, osećao se kao teško premlaćeni borac.
Njegova prva pomisao bila je da je Rejčel imala pravo, da je Irvin
Goldman stvarno ostario. Imao je - koliko ono beše? Pedeset osam, pedeset
devet godina? Danas je izgledao kao dostojanstveni i držeći
sedamdesetogodišnjak. Onako ćelav s debelim naočarima, apsurdno je ličio
na izraelskog premijera Menahema Begina. Kad se vratila s putovanja u
Čikago za Dan zahvalnosti, Rejčel mu je rekla da je Irvin Goldman ostario,
ali nije očekivao da će videti ovako nešto. Naravno, pomislio je, možda na
Dan zahvalnosti nije bilo ovako ozbiljno. Starac je na Dan zahvalnosti imao
oba unučeta.
Dori je išla za njim. Lice joj je bilo nevidljivo pod dva - verovatno tri -
sloja teške crne čipke. Kosa joj je bila mondenski plava. Ta boja bila je
omiljena kod postarijih dama iz američke više klase. Držala je supruga za
ruku. Samo su se blistave suze naslućivale iza velova.
U magnovenju je odlučio da prošlost ostavi prošlosti. Više nije mogao da
istrajava u staroj mržnji. Postala je pretežak teret. Možda zbog nagomilane
težine trivijalnosti.
“Irvine. Dori“, promrmljao je. “Hvala vam što ste došli.“
Pružio je ruke, kao da je želeo da se istovremeno rukuje s Rejčelinim
ocem i zagrli njenu majku. Možda je želeo da zagrli oboje. Kako god, suze su
mu po prvi put krenule. Na trenutak mu se javila luda ideja da će Gejdžova
pogibija porušiti sve ograde među njima, kao što biva u romantičnim
novelama za dame, u kojima smrt donosi pomirenje i izaziva nešto više od
ovog beskrajnog, glupog i nepodnošljivog bola koji se unedogled ponavlja.
Dori je krenula ka njemu. Načinila je gest. Verovatno mu je pružila ruke i
rekla nešto poput O, Luise… i još nešto, nerazumljivo - kad ju je Goldman
cimnuo nazad. Na trenutak su stajali kao na platnu, koje niko sem njih nije
opažao (izuzev možda direktora pogrebnog zavoda, koji je neupadljivo stajao
na drugom kraju Istočne sale - Luis je pretpostavljao da bi ga i stric Karl
video). Luis je stajao sa delimično raširenim rukama, a Irvin i Dori Goldman
ukočeni i pravi kao mladenci na svadbenoj torti.
Luis je video da u tastovim očima nema suza. Bile su pune blistave i čiste
mržnje. (Zapitao se: Da li misli da sam ubio Gejdža da bih mu napakostio?)
Te oči su premeravale Luisa, pronalazeći u njemu sitnog i beznadežnog
BD4Y
balkandownload.org
čoveka koji je oteo njegovu kći da bi je obasuo tugom… i da bi njega ponizio.
Usmerio je pogled levo od Luisa - ka Gejdžovom kovčegu. Tek tad je
omekšao.
Luis je, uprkos tome, skupio snage za poslednji napor. “Irvine“, rekao je.
“Dori. Molim vas. U ovakvom času je neophodno da se okupimo. “
“Luise“, ponovila je Dori. Luisu se učinilo da je zvučala brižno. Samo su
prošli kraj njega. Irvin Goldman je verovatno vukao suprugu za sobom. Nije
gledao ni levo ni desno, a ponajmanje u zeta. Prišli su kovčegu. Goldman je
izvadio malu crnu kapicu iz džepa sakoa.
Niste se upisali u knjigu, pomislio je Luis. Knedla puna zlog i kiselog
sadržaja iznenada mu se podigla kroz sistem za varenje. Lice mu se iskrivilo
od bola.
***
Jutarnje odavanje pošte se okončalo. Luis je okrenuo kućni broj. Džad je
podigao slušalicu. Pitao ga je kako je prošlo. Luis je rekao da je sve bilo
kako treba. Zamolio ga je da mu prosledi Štiva.
“Pustiću je da dođe na popodnevno odavanje pošte zato što je uspela da
se obuče“ reče Stiv. “Da li se slažeš s tim? “
“Slažem se“, reče Luis.
“Kako si, Lu? Bez sranja i uvijanja - kako se osećaš? “
“Dobro sam!“, šturo odgovori Luis. “Borim se!“ Svi su se upisali u
knjigu, svi izuzev Dori i Irvina. Oni nisu hteli.
“Dobro je. Kako bi bilo da se vidimo za ručak?“
Ručak. Sastanak za ručak. Ideja je zvučala tako neobično da je pomislio
da je iz nekog naučnofantastičnog romana pročitanog u tinejdžerskom dobu
- iz pera Hajlajna, Marija Lenstera ili Gordona R. Diksona. Domoroci s
planete Kvark neguju čudan običaj kad neko od njihove dece umre,
poručniče Abelsone; oni se “sastaju na ručku“. Znam da ovo zvuči
groteskno i varvarski, ali ne zaboravite da ova planeta još nije
teraformirana.
“Naravno“, reče Luis. “Znaš li dobar restoran za odmor između
prepodnevnog i popodnevnog odavanja pošte pokojniku, Stive?“
“Polako, Lu“, reče Stiv, iako nije bio sasvim nezadovoljan reakcijom
svog kolege. Luis je u stanju manijakalne smirenosti bolje čitao ljude nego
BD4Y
balkandownload.org
ikad u životu. Možda se radilo o samoobmani, ali je slutio da Stiv misli da je
čak i ničim neizazvani izliv sarkazma, ispljunut kao puna usta šlajma, bolji od
pređašnje otuđenosti od stvarnosti.
“Ne brini“, rekao je Stiv. “Šta kažeš za Bendžamina?“
“Važi“, reče Stiv. “Bendžamin će odgovarati.“
Zvao je iz kancelarije direktora pogrebnog zavoda. Prošao je kroz Istočnu
salu i po izlasku iz nje video da je prostorija gotovo prazna. Irvin i Dori
Goldman sedeli su u prvom redu, pognute glave. Imao je utisak da bi mogli
doveka sedeti na stolicama na sklapanje.
***
Bendžamin je bio dobar izbor. U Bangoru se rano ručalo. Restoran je oko
jedan sat bio gotovo pust. Džad je došao sa Štivom i Rejčel. Odlučili su se za
pečenu piletinu. Rejčel je u jednom trenutku otišla u toalet. Ostala je tako
dugo da se Stiv zabrinuo. Razmišljao je da li da zamoli kelnericu da proveri
šta se s njom dešava, ali tad se vratila za sto crvenih očiju.
Luis je čupkao piletinu. Popio je dosta piva. Džad ga je pratio bocu po
bocu. Nije mnogo pričao.
Četiri porcije ostale su uglavnom netaknute. Natprirodni uvid u tuđa
osećanja i raspoloženja omogućio je Luisu da uoči kako se konobarica,
debela devojka lepog lica, dvoumi da li da ih pita da li im je hrana prijala.
Odustala je od tog nauma kad je videla Rejčeline crvenilom obrubljene oči.
Ispijali su kafu kad je njegova supruga rekla nešto tako neočekivano i hrabro
da ih je sve šokirala, a ponajviše Luisa dremljivog od piva. “Pokloniću
njegovu odeću Vojsci spasa.“
“Hoćeš li?“, reagovao je Stiv sa zadrškom.
“Hoću“, reče Rejčel. “Ima je dosta. Pokloniću im sve trenerke… platnene
pantalone… košulje. Nekome će dobro doći. Sva odeća je upotrebljiva.
Izuzev one koju je imao na sebi, naravno. Ona je… upropašćena.“
Jedva je prozborila poslednju reč. Činilo se da se guši. Pokušala je da
popije kafii, ali joj to nije pomoglo. Zarila je lice u šake, jecajući.
Usledio je otkačeni trenutak. Linije napetosti su se ukrstile. Svi su se
usmerili na Luisa. Osetio je to zahvaljujući natprirodnoj oštrini uvida koja ga
je pratila čitavog dana. Ovaj je bio najjasniji i najnedvosmisleniji od svih.
Čak je i kelnerica naslutila ove ukrštene linije svesti. Uočio je da je načas
BD4Y
balkandownload.org
prestala da reda podmetače i srebrninu po stolu u pozadini. Smeteni Luis
ubrzo je shvatio da svi čekaju da uteši suprugu.
Nije to mogao. Želeo je to da učini. Nije mogao, iako je znao da bi to bio
odgovoran postupak. Mačak mu se isprečio na putu, iznenada i bez razloga.
Mačak. Jebeni mačak Čerč s rasporenim miševima i zauvek prizemljenim
pticama. Luis bi ih odmah počistio kad bi ih našao, bez bogorađenja,
komentara ili negodovanja. On ih je, naposletku, i kupio. Ali da li je i ovo
kupio?
Video je svoje prste. Video je svoje prste. Video je svoje prste kako
ovlašno dodiruju zadnji deo Gejdžove jakne. Gejdžova jakna je otišla, a za
njom i Gejdž.
Zagledao se u šolju kafe i pustio da njegova neutešena supruga rida pored
njega.
Stiv ju je posle izvesnog vremena - mereno vremenskim jedinicama
verovatno nije prošlo mnogo, ali mu se tada i kasnije period činio znatno
dužim - nežno zagrlio. Prekorno i gnevno odmerio je Luisa, koji se okrenuo
prema Džadu. Ovaj je oborio pogled, kao da se stidi. Ni sa te strane nije
dobio pomoć.
BD4Y
balkandownload.org
37
“Znao sam da će se nešto ovako desiti“, rekao je Irvin Goldman. Tako je sve
počelo. “Znao sam čim se udala za tebe. Rekao sam: Spoznaćeš svu tugu koju
možeš podneti, i više od toga. I vidi šta se desilo. Vidi ovu… katastrofu.“
Luis se polako okrenuo ka tastu, koji je iznenada iskrsao pred njim kao
neki zli čupavac iz kutije s kapicom. Zatim je instinktivno pogledao ka Rejčel,
koja je odrađivala popodnevnu smenu pored knjige na postolju, ali ona nije
bila tamo.
Na popodnevnom odavanju pošte bilo je manje ljudi. Luis je posle nekih
pola sata otišao do prvog reda stolica i seo pored prolaza. Malo toga je
opažao (izuzev malčice lepljivog zadaha cveća). Bio je veoma umoran i
pospan. Pretpostavljao je da je pivo delimični uzrok tome. Njegov um
konačno je bio spreman da se ugasi, što verovatno nije bilo loše. Možda će
posle dvanaestočasovnog ili šesnaestočasovnog sna moći makar malo da uteši
Rejčel.
Glava mu je posle izvesnog vremena pala. Gledao je u svoje šake,
mlitavo ukrštene između kolena. Žamor iz pozadine ga je uspavljivao. Laknulo
mu je kad je po povratku s ručka video da Irvin i Dori nisu tu. Trebalo je da
zna da njihovo blagosloveno odsustvo neće potrajati.
“Gde je Rejčel?“ pitao je tasta.
“S majkom je. Tamo je gde bi i trebalo da bude.“ Goldman je odgovorio
trijumfalnim tonom čoveka koji je sklopio veliki posao. Osećao se na viski. I
te kako se osećao. Stajao je ispred Luisa kao kočoperni advokat pred
očigledno krivim optuženikom. Blago se ljuljao.
“Šta si joj rekao?“ pitao je Luis. Zabrinuo se. Znao je da joj je Goldman
nešto rekao. To se videlo na njegovom licu.
“Rekao sam joj samo istinu. Rekao sam joj da ju je ovo zadesilo zato što
se udala bez roditeljske dozvole. Rekao sam joj…“
“Da li si joj to rekao?“ s nevericom upita Luis. “Nisi joj valjda rekao tako
nešto?“
“Rekao sam joj sve to i još više od toga“, slavodobitno dodade Irvin
Goldman, “oduvek sam znao da će ovo desiti - ovo ili nešto slično. Na prvi
pogled procenio sam ko si i šta si.“ Nagnuo se napred. Luisa su zapahnula
alkoholna isparenja. “Prozreo sam te, sitna dušo, nazovi-doktore. Naveo si
BD4Y
balkandownload.org
moju ćerku da stupi u glupi i beznadežni brak. Pretvorio si je u sluškinju i
dozvolio da njen sin bude zgažen na auto-putu kao… veverica.“
Većina uvreda je preletela preko Luisove glave. Još uvek se borio s
idejom da je ovaj glupi čovečuljak imao…
“To si joj rekao?“, ponovio je. “To si joj rekao?“
“Nadam se da ćeš trunuti u paklu!“ povikao je Goldman. Veliki broj glava
se okrenuo u njihovom pravcu. Suze su potekle iz krvlju podlivenih očiju
Irvina Goldmana. Ćelava glava blistala se pod prigušenim fluorescentnim
svetlima. “Pretvorio si moju divnu ćerku u sluškinju… uništio si joj
budućnost… odveo si je od mene… i dozvolio da moj unuk umre gnusnom
smrću na seoskom drumu.“
Glas mu se digao do zaglušujućeg vriska.
“Gde si bio? Sedeo si na ušima dok se on igrao na putu? Mislio si na
svoje glupe medicinske članke? Šta si radio, usranko? Smrdljivo govno!
Čedomorče!“
Sva pažnja usmerila se na njih. Stajali su u pročelju Istočne sale. Stajali
su tamo, kad je Luis video kako mu se ruka pruža. Video je kako mu se rukav
sakoa pomera unazad s manžetne bele košulje. Video je blagi sjaj dugmeta za
manžetnu, koju mu je Rejčel poklonila za treću godišnjicu braka, ne znajući da
će njen suprug nositi tu dugmad na pogrebnoj ceremoniji njihovog još
nerođenog sina. Njegova pesnica je bila samo nešto vezano za njegovo rame.
Susrela se s Goldmanovim ustima. Osetio je kako se starčeve usne gužvaju i
povlače pod njom. To je bio uistinu mučan osećaj, poznat onima koji su
zdrobili puža pesnicom. Nije pružao nikakvo zadovoljstvo. Naslućivao je
tvrdu protezu ispod tastovih mekih usana.
Goldman se zateturao unatraške. Rukom je zakačio Gejdžov kovčeg, koji
se pomerio. Vaza puna cveća prevrnula se i razbila. Neko je vrisnuo.
To je bila Rejčel. Borila se s majkom, koja je pokušavala da je zadrži.
Petnaestak ljudi u blizini ukočili su se od straha i stida. Stiv je odvezao Džada
u Ladlou. Luis mu je bio neodređeno zahvalan zbog toga. Nije želeo da Džad
prisustvuje ovakvoj sceni. Bila je krajnje nedolična.
“Nemoj da ga povrediš!“, vrisnula je Rejčel. “Luise, nemoj da povrediš
mog oca!“
“Voliš da udaraš starce, zar ne?“, prodorno je vrisnuo Irvin Goldman,
vlasnik debele čekovne knjižice. Cerio se krvavim usnama. “Voliš da udaraš
starce? Nisam iznenađen, smrdljivo kopile! To me nimalo ne iznenađuje!“
BD4Y
balkandownload.org
Luis se okrenuo prema njemu. Goldman ga je pogodio u vrat. Iznenadio ga
je nespretnim udarcem postrance. U grlu mu je eksplodirao paralizujući bol,
od kog sledeća dva sata neće moći da guta. Glava mu se zaljuljala unatrag.
Pao je na koleno.
Prvo cveće, a za njim i ja, pomislio je. Šta kažu Ramonsi? Haj-ho,
idemo! Hteo je da se nasmeje, ali u njemu nije bilo ni trunke smeha. Iz
povređenog grla javilo se samo potmulo režanje.
Rejčel je ponovo vrisnula.
Irvinu Goldmanu je curila krv iz usta kad je navalio na zeta na kolenima.
Šutnuo ga je pravo u bubrege. Bol je sevnuo kao žarka munja. Spustio je ruke
na tepih, da ne bi pao na stomak.
“Slabo prolaziš čak i protiv staraca, sinko!“ Povikao je Goldman s
grozničavim uzbuđenjem. Ponovo je šutnuo Luisa. Ovog puta je promašio
bubreg. Pogodio je zeta u gornji deo levog guza crnom staračkom cipelom.
Luis je zastenjao od bola. Ovog puta ga je oborio na tepih. Bradom je bučno
udario o pod. Ugrizao se za jezik.
“Evo ti!“, povikao je Goldman. “Evo ti šut u bulju koju je trebalo da
dobiješ kad sam te prvi put video kako se šunjaš oko moje kćeri, kopilane!
Evo ti!“ Ponovo je šutnuo Luisa u dupe. Ovog puta je stradao drugi guz.
Plakao je i cerio se. Luis je po prvi put video da je Goldman neobrijan - što
je bio znak žalosti. Direktor pogrebnog zavoda potrčao je ka njima. Rejčel se
otela od majke i vrišteći potrčala.
Luis se nespretno prevrnuo na stranu i ustao. Tast je ponovo zamahnuo
nogom. Uhvatio mu je cipelu obema rukama. Čvrsto se ugnezdila među
dlanovima, kao dobro uhvaćena lopta za američki fudbal. Gurnuo ju je nazad
najjače što je mogao.
Goldman je s krikom poleteo unatraške. Mahao je rukama, da bi povratio
ravnotežu. Pao je na Gejdžov kovčeg, napravljen u Storivilu, u Ohaju. “Večiti
počinak“ je bio mali, ali nimalo jeftin.
Oz Veliki i Strašni je upravo pao na kovčeg mog sina, pomislio je
omamljeni Luis. Kovčeg je sa zaglušujućim treskom pao s nogara. Prvo je
udario o pod levim, a zatim i desnim krajem. Bravice su prsle. Luis je, uprkos
Goldmanovim kricima i kuknjavi, čuo kako bravice pucaju. Njegov tast je
naposletku samo igrao dečju igru prebaci krivicu na magarca. Čuo je i
škljocanje brave.
Kovčeg se nije otvorio i nije ispljunuo Gejdžove tužne, izmrcvarene
BD4Y
balkandownload.org
ostatke po podu. Luis je bio mučno svestan činjenice da su bili pošteđeni
groznog prizora samo zbog načina na koji je kovčeg pao - na zadnji kraj,
umesto postrance. Lako se moglo desiti da drugačije padne. Ipak je, u deliću
sekunde, pre nego što se poklopac zatvorio, video sevanje sivog. Prepoznao
je odelo koje su kupili da bi ga sahranili s Gejdžovim telom. Video je i malo
ružičaste, verovatno sinovljevu ruku.
Luis je sedeo na podu. Zario je lice u šake i zaplakao. Izgubio je sve
zanimanje za tasta, za interkontinentalne projektile, za raspravu o trajnim ili
rastvarajućim šavovima u vreloj smrti vaseljene. Luis Krid je u tom trenutku
poželeo da je mrtav. Iznenada mu je otkačena slika osvanula u umu. Gejdž s
ušima Mikija Mausa, Gejdž se smeje i zdravi sa Šiljom na Glavnoj ulici u
Diznijevom svetu. Video je ovo potpuno jasno.
Jedna nogara se prevrnula. Druga se s pijanom nehajnošću naslonila na
nisku platformu s koje je sveštenik držao opelo. Goldman se opružio po
cveću. I on je plakao. Voda je curila iz prevrnutih vaza. Smrvljeno i iskidano
cveće ispuštalo je još jači miris.
Rejčel je vrištala i vrištala.
Luis nije mogao da odgovori na njeno vrištanje. Slika Gejdža s ušima
Mikija Mausa je izbledela, ali ne pre nego što je čuo glas spikera koji je
najavljivao večernji vatromet. Sedeo je s licem zarivenim u šake. Nije želeo
da iko ikada vidi njegovo suzama išarano lice, njegov gubitak, njegovu
krivicu, njegovu tugu, njegov stid i pre svega njegovu kukavičku želju da bude
mrtav i izbavljen iz ovog mraka.
Direktor pogrebnog zavoda i Dori Goldman izveli su Rejčel napolje. I
dalje je vrištala. Ućutala se u drugoj prostoriji (Histeričnom kutku - verovatno
rezervisanom za one skrhane bolom, pretpostavio je Luis). Omamljeni ali
pribrani Luis dao joj je sedative, nakon što je zamolio ostale da ih ostave na
miru.
***
Otpratio ju je do postelje kad su se vratili kući. Dao joj je još jednu injekciju.
Pokrio ju je sve do brade. Posmatrao je njeno voštano, bledo lice.
“Žao mi je, Rejčel“, rekao je. “Dao bih sve na svetu kad bih mogao da
potrem ono što sam učinio.“
“U redu je“, rekla je neobičnim i ravnim glasom. Okrenula mu je leđa.
BD4Y
balkandownload.org
Staro isprazno pitanje Kako ti je? pelo mu se ka usnama. Potisnuo ga je. To i
nije bilo pravo pitanje; nije ga to zanimalo.
“Koliko ti je loše?“, konačno je prozborio.
“Prilično mi je loše, Luise“, rekla je i proizvela zvuk koji je mogao biti
smeh. “U groznom sam stanju.“
Znao je da joj je još nešto potrebno, ali nije to mogao da joj pruži. Naglo
se naljutio na nju, Štiva Mastertona, Misi Dendridž i njenog supruga sa
šiljatom Adamovom jabučicom. Naljutio se na čitavu prokletu ekipu. Ko kaže
da je dužan da im ugađa? Kakvo je to sranje?
Ugasio je svetio i izašao. Shvatio je da ne može pružiti išta više ni svojoj
ćerki.
U jednom trenutku, dok ju je posmatrao u senovitoj sobi, pomislio je da je
ona Gejdž i da je sve ovo samo gnusna noćna mora, slična snu u kom ga je
Paskau vodio po šumi. Njegov umorni um na trenutak se saživeo sa iluzijom.
Senke su pomogle. Mali televizor, koji je Džad doneo da prekrati sate
čekanja, bio je jedini izvor nemirne svetlosti.
To nije bio Gejdž, već Eli, koja ne samo da je stiskala fotografiju na kojoj
je vukla brata na sankama već je sad sedela i u Gejdžovoj stolici. Donela ju
je iz njegove u svoju sobu. To je bila mala, platnena, režiserska stolica. Na
leđnom naslonu pisalo je GEJDŽ. Rejčel je poštom poručila četiri takve
stolice. Svaki član porodice dobio je jednu sa svojim imenom na leđnom
naslonu.
Bila je prevelika za Gejdžovu stolicu. Nekako se nagurala u nju. Platneno
sedište se opasno ugnulo. Stiskala je fotografiju na grudima i zurila u
televizor, na kom se davao neki film.
“Eli“, rekao je, gaseći televizor, “vreme je za spavanje.“
Izvukla se iz stolice. Zatim ju je pažljivo sklopila. Htela je da je ponese u
krevet sa sobom.
Luis je oklevao, želeo je da kaže nešto o stolici. Zadovoljio se sa: “Hoćeš
li da te ušuškam?“
“Da, molim te“, rekla je.
“Da li bi… da li bi želela da večeras spavaš s mamom?“
“Ne, hvala.“
“Da li si sigurna?“
Blago se osmehnula. “Jesam. Stalno krade pokrivač.“
Luis joj je uzvratio osmehom. “Lezi.“
BD4Y
balkandownload.org
Eli nije pokušala da stavi stolicu u krevet, već ju je rasklopila blizu
uzglavlja. Apsurdna slika osvanula je u Luisovoj glavi - ovo je ordinacija
najmanjeg psihijatra na svetu.
Svukla se. Spustila je fotografiju na jastuk dok se svlačila. Obukla je
pidžamicu i podigla fotografiju. Odnela ju je u kupatilo u kom se umila,
obrisala, oprala zube i progutala tabletu fluora. Uzela je fotografiju i legla u
krevet s njom.
Luis je seo pokraj nje i rekao: “Eli, preguraćemo ovo ako nastavimo da se
volimo.“
Izgovaranje svake reci moglo se porediti s guranjem kolica punih bala
vlažnog sena. Iscrpljivale su Luisa.
“Želeću to iz sve snage“, staloženo reče Eli, “moliću se Bogu da se Gejdž
vrati.“
“Eli…“
“Bog bi mogao da ga vrati ako bi to poželeo“, reče Eli. “On može da
uradi sve što hoće.“
“Eli, Bog ne radi tako“, nevoljno reče Luis. Okom svog uma video je
Čerča, sklupčanog na klozetskoj dasci, s koje je tupo zurio u njega mutnim
očima.
“Ali radi“, rekla je. “Učiteljica u nedeljnoj školi pričala nam je o onom
Lazaru. Bio je mrtav, a Isus ga je oživeo. Rekao je: Lazare, ustaj! Učiteljica
kaže da bi, da je rekao samo ustaj, verovatno svi na tom groblju oživeli, ali
Isus je hteo samo Lazara.“
Prevalio je apsurdnu tvrdnju preko usta (taj dan je bio protkan
apsurdima): “To je bilo davno, Eli.“
“Čuvaću ove stvari za njega“, rekla je. “Imam njegovu fotografiju. Sedeću
u njegovoj stolici…“
“Prevelika si za Gejdžovu stolicu“, reče Luis. Uhvatio ju je za vrelu,
grozničavu ruku. “Slomićeš je.“
“Bog će mi pomoći da je ne slomim“, reče Eli. Zvučala je ozbiljno, ali je
Luis opazio smeđe polumesece ispod njenih očiju. Možda će početi da shvata
šta se dogodilo kad se Gejdžova stolica zaista slomi pod njom.
“Nosiću njegovu fotografiju i sedeti u njegovoj stolici“, rekla je, “i ješću
njegov doručak.“ Deca su se držala svojih pahuljica. Eli je jednom rekla da
Gejdžove imaju ukus sušenih slinaca. Ako bi čokoladni medvedići bili jedina
opcija, Eli bi ponekad jela kuvano jaje… a ponekad ništa. “Ješću pasulj, iako
BD4Y
balkandownload.org
ga mrzim. Pročitaću sve Gejdžove slikovnice i… i… znaš… spremaću se…
za slučaj…“
Zaplakala je. Luis nije pokušao da je uteši. Samo je sklonio kosu s njenog
čela. Ono što je govorila imalo je izvesnog otkačenog smisla. Otvarala je
mogućnosti. Pokušavala je da bude aktivna. Držala je Gejdža pored sebe, u
prvih sto. Odbijala je da mu dopusti da izbledi. Sećaš li se kad je Gejdž
uradio ovo… ili ono… da, to je bilo sjajno… dobri stari Gejdž, opaki klinac.
Kad prestane da boli, počeće da bude nevažno. Možda je shvatila kako bi
lako bilo pustiti Gejdža da bude mrtav.
“Eli, nemoj više da plačeš“, rekao je. “Ovo neće večito trajati.“
Plakala je do večnosti… punih petnaest minuta. Zaspala je pre nego što su
joj suze presahle. Konačno je zaspala. Sat u prizemlju otkucao je deset sati u
tihoj kući.
Održi ga u životu, Eli, ako to želiš, pomislio je i poljubio ćerku. Psihići
bi verovatno rekli da je to đavolski nezdrava praksa, ali ja sam za nju. Zato
što znam da će doći dan - možda već ovog petka - kad ćeš zaboraviti da
poneseš fotografiju. Videću je kako leži na krevetu u praznoj sobi, dok se ti
voziš biciklom po prilaznom putu, šetaš poljem iza kuće ili ideš kod Keti
Makgaun da bi šila odeću na njenoj šivaćoj mašini. Gejdž neće biti s tobom.
Ispašće s liste prvih sto koja postoji u srcima devojčica i početi da biva
događaj iz 1984. godine. Sev prošlosti.
Izašao je iz sobe. Na trenutak se zaustavio na vrhu stepeništa. Razmišljao
je - ne preterano ozbiljno - o odlasku u krevet.
Znao je šta mu je potrebno. Sišao je u prizemlje da bi se domogao toga.
***
Luis Albert Krid predano se odao alkoholu. U podrumu je čuvao pet sanduka
piva. Pio je pivo, Džad ga je pio, Stiv Masterton ga je pio, Misi Dendridž bi
ponekad popila neko dok bi čuvala klince (klinku, podsetio je sebe, dok se
spuštao stepenicama u podrum). Čak je i Čarltonova više volela pivo od čaše
vina, kad bi ih posetila. Rejčel je stoga prošle zime izašla i kupila na
rasprodaji nezamislivih deset sanduka piva. Tako nećeš morati da trčiš u
prodavnicu u Oringtonu kadgod neko naiđe. Često citiraš Roberta Parkera,
ljubavi - svako pivo koje je u frižideru posle zatvaranja radnji je dobro
pivo, zar ne? Popij ovo koje sam kupila i pomisli na pare koje si uštedeo. To
BD4Y
balkandownload.org
je bilo prošle zime, kad je sve bilo u redu. Kad je sve bilo u redu. Tvoj um je
neobično brzo i lako načinio te sudbonosne podele.
Izneo je sanduk piva iz podruma. Stavio je konzerve u frižider. Izvadio je
jednu, zatvorio vrata frižidera i otvorio pivo. Čerč je polako i trapavo izašao
iz ostave kad je čuo otvaranje i zatvaranje frižidera. Upitno se zagledao u
Luisa. Nije mu prilazio. Verovatno ga je prečesto šutirao.
“Nema ničeg za tebe“, rekao je mačku. “Danas si dobio svoju konzervu.
Idi ubij neku pticu ako si gladan.“
Čerč ga je posmatrao. Luis je iskapio polovinu konzerve. Piće mu je
odmah udarilo u glavu.
“Ti ih i ne jedeš, zar ne? Samo ih ubijaš.“
Čerč je ušetao u dnevnu sobu, pošto je zaključio da od klope neće biti
ništa. Luis je posle kraćeg oklevanja krenuo za njim.
Po glavi mu se vrtelo Haj-ho, idemo.
Seo je na stolicu. Zagledao se u Čerča. Mačak je bio na tepihu pored
televizora. Oprezno je motrio Luisa. Verovatno se spremao da zbriše na prvi
pokret opasne noge.
Luis je umesto toga podigao pivo. “Za Gejdža“, rekao je. “Za mog sina,
koji je mogao biti umetnik, olimpijski plivač ili prokleti predsednik
Sjedinjenih Američkih Država. Šta kažeš na to, seronjo?“
Čerč ga je posmatrao tupim, neobičnim očima.
Luis je iskapio ostatak piva u velikim gutljajima, od kojih ga je povređeno
grlo bolelo. Ustao je, prišao frižideru i uzeo drugo.
Posle trećeg je osetio da je po prvi put tog dana uspostavio ravnotežu.
Pomislio je da će zaspati za sat vremena, kad je ubio prvo pakovanje od šest
komada. Pogled mu se zaustavio na Čerču, kad je okrenuo leđa frižideru sa
osmim ili devetim (dotad je izgubio račun i hod mu je postao nesiguran) u
ruci. Mačak je dremao - ili se pretvarao da to čini - na tepihu. Misao mu je
došla prirodno, što je značilo da je od početka bila tu i da je čekala pravi
trenutak da istupi iz pozadine.
Kad ćeš to učiniti? Kad ćeš sahraniti Gejdža na produžetku Groblja
kućnih ljubimaca?
Zatim je pomislio:
Lazare, ustaj!
Setio se Elinog pospanog, omamljenog glasa.
Učiteljica je rekla da bi, da je rekao samo “ustaj“, verovatno svi na
BD4Y
balkandownload.org
groblju ustali.
Ledeni talas elementarne snage pogodio je Luisa, koji se zgrčio i zadrhtao
od glave do pete. Iznenada se setio Elinog prvog dana u školi, kad mu je
Gejdž zaspao u krilu, dok je Rejčel slušala Elinu priču o “Starom
Makdonaldu i gospođi Beriman. Rekao je: Sačekaj da odnesem bebu u
krevet. Setio se zlokobnog predosećanja koje ga je spopalo kad je poneo
Gejdža uz stepenice. Tek sad je shvatio da je jedan deo njega još u septembru
znao da će Gejdž uskoro umreti. Jedan deo njega je znao da je Oz Veliki i
Strašni u blizini. To je bila besmislica, budalaština, praznoverno sranje,
najčistija samoobmana… i to je bila istina. Znao je. Prosuo je nešto piva na
košulju. Čerč je umorno podigao glavu, da bi video da li išta nagoveštava
početak noćne šutke.
Setio se pitanja postavljenog Džadu. Setio se kako je starac, kad ga je
čuo, trznuo rukom i oborio prazne flaše sa stola. Jedna od njih se razbila. O
takvim stvarima se ne govori, Luise!
Želeo je da govori ili makar razmišlja o njima. Groblje kućnih ljubimaca.
Šta je iza Groblja kućnih ljubimaca. Ideja je bila smrtonosno privlačna.
Zasnivala se na neporecivoj logici. Čerč je ubijen na putu, Gejdž je ubijen na
putu. Evo Čerča - promenjenog na gnusan način - ali je ovde. Eli, Gejdž i
Rejčel uspostavili su neki odnos s njim. Istina je da je ubijao ptice i parao
trbuhe miševima. Ali mačke obično i ubijaju sitne životinje. Čerč se nije
preobrazio u čudovište. Bio je, na mnogo načina, mačak koliko i pre.
Racionalizuješ, šapnuo mu je glas. Nije on dobar koliko i pre. Jeziv je.
Vrana, Luise… sećaš li se vrane?
“Blagi bože“, progovorio je drhtavim, potresenim glasom, koji je jedva
prepoznavao kao svoj.
Bože, o da, lepo, baš. Ako je ikad postojao trenutak za prizivanje imena
gospodnjeg izvan romana o duhovima ili vampirima, ovo je bio taj. O čemu je
- o čemu je za ime božje - razmišljao? Razmišljao je o najcrnjem
bogohuljenju koje ni sad nije mogao u potpunosti da pojmi. Još gore od toga,
lagao je samog sebe. Nije samo racionalizovao stvari, već je bezočno lagao.
A šta je istina? Toliko jebeno želiš istinu. I šta je istina?
Istina je da Čerč više nije mačak. Počnimo od toga. Izgleda kao mačak,
ponaša se kao mačak, ali je puka imitacija nekadašnjeg kućnog ljubimca.
Ljudi je ne proziru, ali je osećaju. Setio se one noći kad im je Čarltonova bila
u gostima na skromnoj predbožićnoj zabavi. Sedeli su u dnevnoj sobi i
BD4Y
balkandownload.org
razgovarali posle obeda. Čerč joj je skočio u krilo. Smesta ga je odgurnula.
To je bila brza i instinktivna reakcija, praćena gadljivim pućenjem usana.
Nije to bilo bogzna šta. Niko nije ništa rekao o tome. Ali… to se desilo.
Čarltonova je osetila šta mačak više nije bio. Ubio je pivo i pošao po
sledeće. Ako bi se Gejdž vratio promenjen na takav način, to bi bilo opsceno.
Otvorio je konzervu i otpio dubok gutljaj. Bio je pijan. Napio se kao
daska. Sutra će se boriti s gadnim mamurlukom. Kako sam otišao na sinovljev
pogreb s mamurlukom iz pera Luisa Krida, pisca bestselera Kako sam ga
promašio za dlaku u ključnom trenutku i niza drugih zapaženih dela.
Pijan sam. Nego šta sam. Sumnjao je da se napio da bi mogao trezveno
razmotriti luđačku ideju.
Ideja je, uprkos svemu, bila smrtonosno privlačna. Odašiljala je bolesni
sjaj, glamur. Da, glamur pre svega.
Džad se vratio. Progovorio je u njegovoj glavi:
Činiš to zato stoje ovladalo tobom. Činiš to zato što je groblje tajno
mesto, a ti želiš da podeliš tajnu… izmišljaš razloge… izgledaju kao dobri
razlozi… najviše to činiš zato što hoćeš. Ili zato što moraš.
Slušao je Džadov tihi, razvučeni glas s jenkijevskim naglaskom. Ledio mu
je krv u žilama, ježio se od njega, kostrešio mu je dlačice na potiljku.
Postoje tajne stvari, Luise… tle muškog srca je kamenitije… kao tle na
starom mikmačkom groblju. Muškarac uzgaja ono što može… i neguje to.
Počeo je da razmišlja o drugim stvarima koje mu je Džad rekao o
mikmačkom groblju. Počeo je da skuplja datume, da ih sređuje, da ih sabija.
Radio je isto što i pred velike ispite.
Pas. Spot.
Video sam sva mesta na kojim ga je bodljikava žica isekla - ni najednom
od njih nije bilo krzna. Meso je upalo.
Bik. Nova fascikla se otvorila u Luisovom umu.
Lester Morgan je sahranio nagrađivanog bika tamo gore, crnog angusa
po imenu Hanrati… Odvukao ga je sve do gore na sankama… ubio ga je dve
nedelje kasnije. Bik se prozlio, zbilja se prozlio. On je jedina životinja za
koju sam čuo da je bila takva.
Prozlio se.
Tle muškog srca je kamenitije.
Zbilja se prozlio.
On je jedina životinja za koju sam čuo da je bila takva.
BD4Y
balkandownload.org
To radiš uglavnom zato što, kad se jednom tamo popneš, to biva tvoje
mesto.
Meso je upalo.
Hanrati, zar to nije glupo ime za bika?
Muškarac uzgaja ono što može… i neguje to.
To su moji pacovi. I moje ptice. Ja sam ih kupio.
To je tvoje mesto, tajno mesto, ono ti pripada i ti pripadaš njemu.
Prozlio se, ali je on jedina životinja za koju sam čuo da je bila takva.
Šta ćeš poželeti da kupiš, Luise, kad vetar noću bude jako duvao i kad
mesec položi belu stazu kroz šumu do tog mesta? Hoćeš li da se ponovo
uspentraš tim stepenicama? Kad gledaju film strave i užasa, svi u publici
znaju da su junak ili junakinja glupi zato što se penju tim stepenicama, ali u
stvarnom životu uvek to čine - puše, ne vezuju pojas, doseljavaju se s
porodicom pored puta po kom kamiončine jure tamo-amo dan i noć. Pa,
Luise, šta kažeš? Hoćeš li da se popneš stepenicama? Hoćeš li da zadržiš
mrtvog sina, ili ćeš odabrati ono iza Vrata 1, Vrata 2 ili Vrata 3?
Haj-ho, idemo!
Prozlio se…jedina životinja… meso je upalo… muškarac… tvojih…
njegovih…
Istočio je ostatak piva u sudoperu. Mislio je da će povratiti. Soba se
okretala u širokim krugovima.
Neko je pokucao na vratima.
Dugo - činilo mu se da je prošlo mnogo vremena - verovao je da se to
dešava samo u njegovoj glavi, da je to halucinacija. Kucanje se nastavljalo,
strpljivo i neumoljivo. Hladni užas ga je obuzeo kad se setio priče o
majmunovoj šapi. Činilo mu se da je u potpunosti oseća na fizičkoj ravni -
kao mrtvu ruku čuvanu u frižideru, mrtvu ruku koja je iznenada nastavila da
živi odvojeno od tela, da bi mu se uvukla pod košulju i stisnula meso iznad
srca. To je bila glupa slika, odvratna i glupa. Na nivou osećanja nije bila
glupa. Nije.
Prišao je vratima i podigao rezu nervoznim prstima. Otvorio ih je
misleći: To će biti Paskau. Vratio se iz mrtvih, veći no ikada, kao što pričaju
za Džima Morisona. Paskau će stajati pred vratima u šortsu za džoging,
veliki kao život i plesniv kao mesec dana stari hleb. Biće to Paskau sa
strašno uništenom glavom. Paskau će ga ponovo upozoriti: Ne idi tamo
gore. Kako ide ona stara pesma Animalsa? Dušo, ne idi, molim te, duše,
BD4Y
balkandownload.org
MOLIM TE, ne idi, znaš koliko te volim, dušo, molim te, ne idi…
Vrata su se otvorila. Na njima je u vetrovitoj ponoćnoj tmini, između dana
odavanja pošte u pogrebnom zavodu i dana sinovljeve sahrane, stajao Džad
Krandal. Vetar se poigravao starčevom retkom sedom kosom u ledenoj tami.
Luis je pokušao da se nasmeje. Vreme kao da se vratilo unazad. Ponovo je
bio Dan zahvalnosti. Uskoro će gurnuti ukočeno, neprirodno odebljalo telo
Elinog mačka Vinstona Čerčila u plastičnu kesu za đubre i krenuti. O, ne pitaj
šta je to; krenimo u posetu.
“Mogu li da uđem, Luise?“, pitao je Džad. Izvadio je paklicu česterfilda
iz džepa na košulji. Stavio je cigaretu u usta.
“Znaš šta“, reče Luis. “Kasno je. Popio sam mnogo piva.“
“Jašta, mogu da ga nanjušim“, reče Džad. Kresnuo je šibicu. Vetar je
ugasio plamen. Kresnuo je još jednu između skupljenih šaka. Ruke su mu
drhtale, izlažući plamen vetru. Izvadio je treću. Spremao se da je kresne i
pogledao Luisa koji je stajao na vratima. “Ne mogu da je upalim“, rekao je.
“Hoćeš li me pustiti unutra ili nećeš?“
Luis je stao u stranu i pustio Džada da uđe u kuću.
BD4Y
balkandownload.org
38
Sedeli su za kuhinjskim stolom i pili pivo. Prvi put cugamo pivo u našoj
kuhinji, pomislio je Luis. To ga je iznenadilo. Eli je kriknula u snu. Obojica su
se ukočili kao statue u dečjoj igri. Krik se nije ponovio.
“Dobro“, reče Luis, “šta tražiš ovde u dvanaest i petnaest ujutru, na dan
sahrane mog sina? Prijatelj si mi, ali ovo je malo previše.“
Džad je potegao gutljaj piva i obrisao usta ivicom šake. Pogledao je
Luisa. U njegovim očima bilo je nečeg bistrog i pozitivnog. Luis je konačno
spustio pogled.
“Znaš zašto sam ovde“, reče Džad. “Razmišljaš o stvarima o kojima se ne
razmišlja. Da stvar bude gora, bojim se da ih ozbiljno razmatraš.“
“Nisam mislio ni o čemu izuzev o odlasku u krevet“, reče Luis. “Sutra
moram na sahranu.“
“Odgovoran sam za više tuge u tvom srcu nego što bi je večeras trebalo
biti“, tiho će Džad, “Na određeni način mogao bih biti odgovoran i za smrt
tvog sina.“
Luis je iznenađeno podigao glavu. “Šta? Džade, ne pričaj takve stvari!
Pomisliću da si poludeo.“
“Razmišljaš da pokušaš da ga odneseš tamo gore“, reče Džad. “Ne poriči
da ti je tako nešto palo na pamet, Luise.“
Luis je ćutao.
“Koliko daleko se prostire njegov uticaj?“, reče Džad. “Možeš li mi to
reći? Ne možeš. Ni sam ne znam odgovor na to pitanje, iako sam čitav život
proveo u ovom delu sveta. Znam za Mikmake i da su to mesto oduvek smatrali
svetim… ali ne na dobar način. Steni Bi mi je to rekao. Moj otac mi je to
rekao - kasnije. Kad je Spot umro drugi put. Sad se Mikmaci, država Mejn i
vlada Sjedinjenih Država spore pred sudom oko vlasništva nad tom zemljom.
Ko je poseduje? To niko ne zna, Luise. Ne više. Različiti ljudi su u nekom
trenutku polagali pravo na nju, ali je niko nije zadržao. Anson Ladlou, praunuk
osnivača ovog grada, bio je jedan od njih. Njegova tvrdnja o vlasništvu je
možda najosnovanija među belcima, pošto je Džozef Ladlou Stariji dobio
čitavu oblast od Dobrog Kralja Džordža, kad je Mejn bio samo velika
provincija kolonije Zaliv Masačusets. Čak i on bi morao da bije ogorčenu
sudsku bitku s potencijalnim vlasnicima iz Ladloua i tipom po imenu Piter
BD4Y
balkandownload.org
Dimart, koji tvrdi da može prilično ubedljivo dokazati da poseduje isto
zemljište. Džozef Ladlou Stariji je pri kraju života bio bogat zemljom, ali
siromašan novcem. Dešavalo mu se da nekom pokloni stotinu ili dve stotine
hektara čim bi se napio.“
“Kako je moguće da stare tapije nisu upisane u zemljišne knjige?“, pitao
je Luis, fasciniran uprkos svemu.
“O, naši preci su dobro vodili računa o tim stvarima“, reče Džad. Pripalio
je novu cigaretu pikavcem stare. “Prvobitna tapija na tvoju zemlju glasi
otprilike ovako.“ Džad je zatvorio oči i započeo: “Sva zemlja od velikog
javora na vrhu grebena Kvinsberi do ivice potoka Orington i zemlja severno i
južno od njih.“ Raspoloženo se osmehnuo. “Ali veliki javor je pao 1882.
godine. Istrunuo je do 1900. godine. Potok Orington je pregrađen. Pretvorio
se u močvaru riegde između kraja Velikog rata i propasti berze. Eto zgodne
zavrzlame! Anson se nije njome bavio. Ošinuo ga je i ubio grom 1921.
godine, pored groblja.“
Luis je zurio u Džada, koji je otpio pivo.
“To i nije bitno. Istorija vlasništva je na mnogo mesta tako zapetljana da
se nikad neće raspetljati. Pravnici imaju pune ruke posla i mlate dobre pare
na tome. Dođavola, Dikens je to dobro znao. Pretpostavljam da će je Indijanci
na kraju povratiti i da će to biti pravedan ishod. To sad nije toliko važno,
Luise. Došao sam da ti ispričam priču o Timu Bejtermanu i njegovom ocu.“
“Ko je Timi Bejterman?“
“Timi Bejterman je jedan od dvadesetak dečaka iz Ladloua koji su otišli
preko mora da bi se tukli s Hitlerom. Otišao je 1942. godine. Vratio se kući u
kovčegu sa zastavom 1943. godine. Poginuo je u Italiji. Njegov tata, Bil
Bejterman, čitav život proveo je u ovom gradu. Poludeo je kad je dobio
telegram… potom se smirio. Znaš, znao je za mikmačko groblje. Odlučio je
da preduzme taj korak.“
Ledena hladnoća se povratila. Luis je dugo zurio u Džada. Uzalud je
pokušavao da pronađe laž u starčevim očima. Priča koju je slušao zvučala je
đavolski verodostojno.
“Zašto mi to nisi onomad rekao?“ konačno je progovorio. “Nakon što
smo… nakon što smo se pobrinuli za mačka? Pitao sam te da li je iko ikada
sahranio nekog čoveka tamo gore. Rekao si mi da nije.“
“Rekao sam ti tako zato što tada to nisi morao da znaš“, reče Džad. “Sad
moraš.“
BD4Y
balkandownload.org
Luis je dugo ćutao. “Da li je bio jedini?“
“Jedini za kog ja znam“, tužno reče Džad. “A da li je jedini koji je to
ikada pokušao? Sumnjam u to, Luise. Duboko sumnjam u to. Ja sam ti kao onaj
sveštenik iz Knjige propovednikove - ne verujem da ima ičeg novog pod
kapom nebeskom. O, ponekad se neka sitnica promeni, ali to je sve. Ono što
je pokušano, pokušavano je i ranije… i ranije… i ranije.“
Spustio je pogled na staračkim pegama posute šake. Sat u dnevnoj sobi je
nenametljivo objavio pola jedan.
“Držim da je čovek tvog zanimanja naviknut da gleda simptome i vidi
bolest ispod njih… odlučio sam da ozbiljno popričam s tobom kad mi je
Mortonson u pogrebnom zavodu rekao da si naručio betonsku školjku umesto
zapečaćene kripte.“
Luis je dugo ćutke posmatrao Džada, koji je duboko pocrveneo, ali nije
skretao pogled.
Konačno je progovorio: “Izgleda da si me malčice špijunirao, Džade. Žao
mi je zbog toga.“
“Nisam ga pitao koji si kupio.“
“Možda nisi direktno.“
Džad nije odgovorio, niti je skrenuo pogled, iako je još dublje pocrveneo.
Boja kože mu se približavala ljubičastoj.
Luis je duboko uzdahnuo, pritisnut stravičnim umorom. “Jebiga! Baš me
briga! Možda imaš pravo. Možda mi se to motalo po glavi. Ako i jeste, mislio
sam na loše strane takvog rešenja. Nisam mnogo razmišljao o onom što sam
naručivao u pogrebnom zavodu. Mislio sam o Gejdžu.“
“Znam da si razmišljao o Gejdžu. Ali znam da znaš razliku između ta dva
rešenja. Tvoj stric je bio pogrebnik.“
Da, znao je razliku. Zapečaćena kripta je ozbiljan poduhvat, nešto što će
dugo, dugo trajati. Beton se nalivao u četvrtasti kalup, ojačan čeličnim
šipkama. Kran bi, nakon završetka pogrebne službe, spustio blago zakrivljeni
betonski poklopac na betonsku kriptu. Poklopac bi se zapečatio materijalom
poput vrelog asfalta, kojim su se popunjavale rupe na kolovozu. Stric Karl mu
je rekao da se masa za pečaćenje - zvali su je “večita brava“ - gadno steže
pod pritiskom teškog poklopca.
Stric Karl je, kao i većina ljudi, voleo da pripoveda anegdote, pogotovo u
društvu pripadnika svoje branše, u koje je ubrajao i Luisa, koji se, radeći za
njega na letnjim raspustima, izdigao na nivo pogrebničkog šegrta. Jednom
BD4Y
balkandownload.org
prilikom mu je ispričao o nalogu za ekshumaciju koji je dobio od tužioca
Oblasti Kuk. Takvi poduhvati znaju biti zeznuti. Ljudi koji su izgradili
predstavu o propadanju leša na osnovu filmova strave i užasa s Borisom
Karlovom u ulozi Frankenštajnovog čudovišta i Dvajtom Frejom kao Igorom u
potpunosti greše. Otvaranje zapečaćene kripte nije posao za dvojicu ljudi s
pijucima i ašovima - izuzev ako nemaju šest nedelja vremena za takav
poduhvat. Ovaj posao se odvijao kako treba… u početnoj fazi. Grob je
otkopan. Kran je pričvršćen za poklopac kripte, koji se nije podigao kao što
ise očekivalo. Iz tla je počela da se diže čitava kripta, vlažnih betonskih
stranica. Stric Karl je vrisnuo rukovaocu krana da je vratiti u raku. Hteo je da
se vrati u mrtvačnicu i donese nešto čime bi oslabio masu za pečaćenje.
Rukovalac krana ga nije čuo, ili je hteo da izvuče čitavu stvar napolje, kao
dete koje se igra s vašarskom hvataljkom. Stric Karl mi je rekao da ju je
prokleta budala zamalo izvukla. Tri četvrtine kripte je izašlo napolje. Svi su
čuli kako voda kaplje ispod nje, na pod groba (to je bila vlažna nedelja u
Čikagolandu) kad se kran prevrnuo i s potmulim treskom pao preko groba.
Rukovalac krana je udario u staklo kabine i slomio nos. Oblast Kuk je ovu
zabavu platila nekih tri hiljade dolara više no obično. Prava poenta priče je
da je rukovalac krana šest godina kasnije izabran za predsednika čikaške
podružnice sindikata kamiondžija.
Betonske školjke su bile jednostavnije rešenje. Radilo se o običnim
betonskim kutijama, otvorenim na vrhu. Spuštale su se u grob na dan pogreba.
Kovčeg bi se spustio u njih posle službe. Grobari bi zatim doneli poklopac,
koji je obično imao dva dela. Spustili bi ih vertikalno na krajeve školjke.
Stajali su u položaju podupirača za knjige. Na kraju su imali gvozdene
prstenove. Radnici bi provukli lanac kroz njih. Polako bi spuštali poklopce na
betonsku školjku. Svaki deo je imao trideset ili trideset pet kilograma…
najviše četrdeset. Nikakva sredstva za pečaćenje nisu korišćena.
Betonska školjka se lako otvarala. Džad je to imao na umu.
Neko bi mogao da bez mnogo napora izvadi sinovljevo telo i da ga
sahrani na nekom drugom mestu.
Psssst… pssst. Nećemo govoriti o takvim stvarima. To su tajne stvari.
“Da, pretpostavljam da znam razliku između zapečaćene kripte i betonske
školjke“, reče Luis. “Ali nisam razmišljao o onom što ti misliš da sam
razmišljao.“
“Luise…“
BD4Y
balkandownload.org
“Kasno je“, reče Luis. “Kasno je, pijan sam i srce me boli. Samo izvoli,
ako baš želiš da mi ispričaš tu priču. Završimo s tim.“ Možda je trebalo da
cugam martinije, pomislio je. U tom slučaju bio bih obeznanjen i van
njegovog domašaja kad je zakucao.
“Dobro, Luise. Hvala ti.“
“Samo nastavi.“
Džad je počeo da priča, posle kraćeg razmišljanja.
BD4Y
balkandownload.org
39
“U to doba - hoću da kažem za vreme rata - voz se još zaustavljao u
Oringtonu. Bil Bejterman je doterao pogrebna kola na istovarnu rampu, da
preuzme kovčeg svog sina Timija. Četiri radnika železnice su ga istovarila. Ja
sam bio jedan od njih. Pratio ga je tip iz vojnog Odeljenja za grobove i
registraciju. Tako se za vreme rata zvala vojna pogrebna firma, Luise. Tip
nije. izašao iz voza. Sedeo je pijan u teretnom vagonu, pored dvanaest
kovčega.
Utovarili smo Timija u zadnji deo pogrebničkog kadilaka. Znali smo za
ekspres kola, zato što je u staro doba najpreča briga bila sahraniti ih pre nego
što istrunu. Bil Bejterman je stajao pored njega, kamenog i nekako… ne znam
kako bih to rekao… nekako suvog lica. Nije pustio ni suzu. Hju Garber je u to
vreme radio kao mašinovođa. Rekao je da se onaj tip iz vojske vozio sam i da
su avionima dopremili gomilu tih kovčega u Lajmston na Presk Ajlu. Odande
su kovčezi krenuli na jug, u pratnji čuvara.
Tip iz vojske je došetao do Hjua. Izvukao je bocu viskija iz uniforme i
progovorio mekim, razvučenim, diksi naglaskom: Pa, gospodine mašinovođo.
Da li ste znali da danas vozite tajanstveni voz?
Hju je odmahnuo glavom.
Znajte da je tako. Tako zovu pogrebni voz dole u Alabami. Hju mi je
rekao da je tip izvadio spisak iz džepa i da se žmirkajući zagledao u njega.
Ostavićemo dva kovčega u Houltonu, jedan u Pasadumkegu, dva u Bangoru,
jedan u Deriju, jedan u Ladlouu i tako dalje. Osećam se kao jebeni
mlekadžija na jutarnjem obilasku mušterija. Hoćeš li da popiješ?
Pa, Hju je odbio piće. Pravdao se. da su Bangor i Arustuk prilično
zajebani povodom mašinovođa koji se osećaju na alkohol. Tip iz Grobova i
registracija nije mu zamerio zbog toga, baš kao ni on njemu na pijanstvu. Čak
su se i rukovali, rekao je Hju.
Nastavili su put. Na svakoj drugoj stanici ostavljali su kovčeg-dva.
Isporučili su osamnaest od dvadeset. Hju kaže da su se vozili sve do Bostona
i da ih je na svakoj stanici čekalo kukanje i naricanje, svuda izuzev u Ladlouu,
gde je video Bila Bejtermana koji je izgledao kao neko ko je mrtav iznutra i
čeka da mu duša zasmrdi. Probudio je onog tipa iz vojske, kad se skinuo s
voza. Krenuli su u noćni obilazak lokala. Svratili su na petnaest ili dvadeset
BD4Y
balkandownload.org
adresa. Hju se napio ko majka. Potražio je kurvu, što nikad u životu nije
uradio. Probudio se sa ozbiljnim slučajem stidnih vaši. Stresao se od jeze kad
je video kolike su. Rekao je da ne želi da ikad više vozi tajanstveni voz, ako
je to ono što je tog dana radio.
Timijevo telo odvezeno je u Pogrebni zavod Grinspen. Dva dana kasnije
je sahranjeno sa svim vojnim počastima na groblju Prijatni vidikovac.
Pa nije zgoreg da znaš, Luise, da je gospojica Bejterman tad bila mrtva
već deset godina. Umrla je s drugim detetom, pri pokušaju da ga donese na
svet. To ima i te kakve veze s onim što se dogodilo. Drugo dete bi pomoglo.
Ublažilo bi tugu, zar ne? Drugo dete bi možda podsetilo Bila da ima i drugih
koji tuguju i kojima je pomoć potrebna. Mislim da si povodom toga srećniji
od njega. Hoću da kažem da imaš još jedno dete i sve ostalo. Imaš dete i
suprugu koja je živa i zdrava.
U pismu koje je dobio od poručnika, komandira čete njegovog dečaka,
pisalo je da je Timi pogođen na putu za Rim 15. jula 1943. godine. Njegovo
telo je poslato kući dva dana kasnije. Stiglo je u Lajmston devetnaestog.
Sutradan je ukrcano na tajanstveni voz Hjua Garbera. Većina vojnika ubijenih
u Evropi sahranjena je u Evropi. Svi momci koji su tog dana bili u tom vozu
zaslužili su poseban tretman - Timi je poginuo jurišajući na mitraljesko
gnezdo. Posthumno je odlikovan Srebrnom zvezdom.
Timi je sahranjen - ne drži me za reč, ali mislim da je to bilo 22. jula.
Mardžori Vošborn, koja je tada radila kao poštarka, četiri-pet dana kasnije
videla je Timija kako ide ka Jorkovoj štali. Zamalo što nije sletela s puta.
Jasno ti je i zašto. Vratila se u poštu i bacila kožnu torbu s neisporučenom
poštom na sto Džordža Andersona. Rekla mu je da ide kući i da će odmah leći
u krevet.
Da li si bolesna? - pitao je Džordž. Bela si kao galebovo krilo.
Uplašila sam se kao nikad u životu. Ne pitaj me od čega, odvratila je
Marđži Vošborn. O tome neću govoriti s Brajanom, mojom majkom niti s
bilo kim drugim. Ako se uznesem u raj i ako me Isus zamoli da razgovaram s
njim o tome, možda ću to učiniti. Možda, ali ne verujem. Rekla je to i otišla.
Svi su znali da je Timi mrtav. Ubangorskom Dejli njuzu izašla je
osmrtnica zajedno sa slikom i svim ostalim, baš kao i u elsvortskom
Amerikanu nedelju dana pre toga. Pola grada je došlo na njegov pogreb.
Mardži je dvadeset godina kasnije, na samrti, konačno poverila Andersonu da
ga je onog dana videla kako se šeta, bolje reći tetura drumom. Džordž mi je
BD4Y
balkandownload.org
rekao da mu se činilo da je htela da se nekom poveri pre smrti, da ju je to po
svoj prilici proganjalo.
Rekla je da je bio bledunjav i da je nosio stare pantalone i iznošenu
flanelsku lovačku košulju, iako je tog dana bilo trideset tri stepena u hladu i
da mu je sva kosa štrčala na temenu. Oči su mu ličile na zrna suvog grožđa
utisnuta u veknu hleba. Tog dana sam videla duha, Džordže. Eto šta me je
uplašilo. Nisam ni slutila da ću videti tako nešto, ali videla sam.
Pa, vesti se brzo šire. Ubrzo su još neki ljudi videli Timija. Gospojica
Straton - pa, zvali smo je gospojica, iako je bila neudata, razvedena ili
raspuštenica - imala je kućicu s dve sobe, tamo gde se Pedersenov put spaja s
Henkokovim, i mnogo džez ploča. Ponekad je priređivala intimnu zabavu za
onog ko bi imao deset dolara viška. Pa, videla ga je s trema. Rekla je da je
stao na ivici druma, ispred njene kuće.
Samo je stajao tamo, rekla je. Ruke su mu visile sa strane, a glava
stremila napred kao kod boksera pred nokautom. Rekla je da je stajala na
tremu, previše uplašena da bi se pomerila. Zatim se okrenuo. Činilo joj se da
gleda pijanca koji pokušava da izvede komandu nalevo krug. Pao je, zato što
je previše isturio jednu nogu i okrenuo stopalo druge. Rekla je da je pogledao
pravo u nju i da joj je sva snaga napustila ruke. Ispustila je korpu s rubljem.
Odeća se rasula po tremu. Ponovo se isprljala.
Rekla je da su njegove oči… rekla je da su izgledale mrtvo i prašnjavo
kao klikeri, Luise. Ali ugledao ju je… i osmehnuo se… rekla je i da joj se
obratio. Pitao je da li još čuva one ploče, zato Što bi voleo da zaigra s njom.
Možda i iste večeri. Gospojica Straton se vratila u kuću. Nedelju dana nije
smela da izađe iz nje. Izašla je tek kad je sve bilo gotovo.
Mnogo ljudi je videlo Timija Bejtermana. Mnogo ih je umrlo, kao
gospojica Straton. Drugi su se odselili, ali ima još staraca poput mene, koji ti
mogu predočiti to iskustvo ako im pristupiš na pravi način.
Videli smo ga kako hoda gore-dole Pedersenovim putem, kilometar i po
istočno i zapadno od očeve kuće. Išao je tamo-amo po čitav dan i, koliko mi
je poznato, po čitavu noć. Bio je bled, raspasane košulje, s kosom koja je
štrčala u šiljcima, ponekad s otkopčanim šlicem, a taj izraz na njegovom
licu… taj izraz…“
Džad je zastao da pripali cigaretu. Ugasio je šibicu i pogledao Luisa kroz
veo plavičastog dima. Iako je priča bila potpuno luda, u njegovim očima nije
bilo laži.
BD4Y
balkandownload.org
“Znaš, sad pišu te priče i snimaju filmove - ne znam da li su istiniti - o
zombijima na Haitiju. U filmovima se samo teturaju okolo i bulje ispred sebe
mrtvim očima. Mnogo su spori i prilično trapavi. I Timi Bejterman je bio
takav, Luise. Ličio je na zombija iz filmova, ali nije bio to. Bilo je tu još
nečeg. Još nešto se dešavalo iza njegovih očiju. Ponekad si to mogao da
vidiš, a ponekad nisi. Bilo je nečeg iza tih očiju, Luise. Ne bih to nazvao
inteligencijom. Ne znam kako bih dođavola to nazvao.
Bilo je lukavo, pod jedan. Kao kad je rekao gospojici Straton da bi voleo
da zaigra s njom. Unutra se nešto događalo, Luise. Ne mislim da je to bilo
razmišljanje i ne mislim da je to imalo mnogo veze - verovatno nikakve - s
Timijem Bejtermanom. To je više ličilo na… radio-signal koji stiže odnekuda.
Pogledao bih ga i pomislio: Vrisnuću ako me dodirne. Eto kako je to bilo.
Hodao je gore-dole drumom. Jednog dana sam se vratio kući s posla - to
je sigurno bilo… najverovatnije je bilo 30. jula - i zatekao Džordža
Andersona, šefa pošte. Sedeo je na zadnjoj verandi i pio ledeni čaj s
Hanibalom Bensonom, koji je tada bio gradski zvaničnik, i Alanom
Perintonom, koji je bio šef vatrogasne službe. Norma je sedela s njima, ali
nije progovorila ni reč.
Džordž je trljao patrljak pri vrhu desne noge. Izgubio je najveći deo te
noge na železnici, nego šta. Patrljak ga je opasno zajebavao za vrelih i
šućmurastih dana. Došao je sa ostalima, uprkos svemu.
Ovo predugo traje, rekao mi je Džordž. Imam poštarku koja više ne deli
poštu na Pedersenovom putu. To je prvi problem. Drugi i mnogo ozbiljniji je
što prašina stiže i do vlade.
Kako to misliš da prašina stiže i do vlade? - pitao sam.
Hanibal reče da su ga zvali iz Ministarstva vojnog. Zvao ga je neki
poručnik Kinsman, zadužen za rešavanje opakih i otkačenih problema.
Četiri ili pet ljudi je napisalo anonimna pisma Ministarstvu vojnom, rekao
je Hanibal, i taj poručnik Kinsman se zabrinuo. da je samo jedan tip
napisao jedno pismo, oni iz vlasti bi se samo nasmejali. Kinsman kaže da bi
pozvao državnu policija u Deriju i da bi im rekao da možda imaju posla sa
psihopatom koji mrzi porodicu Bejterman u Ladlouu, da je samo jedan tip
napisao gomilu pisama. Ali sva pisma su došla od različitih ljudi. Rekao je
da se to vidi na osnovu rukopisa, iako nijedno nije potpisano. U svima se
iznosi ista luđačka tvrdnja - da, ako je Timoti Bejterman mrtav, đavolski
živahan leš svakog dana šeta Pedersen roudom.
BD4Y
balkandownload.org
Taj Kinsman će poslati nekog ili će doći lično ako se ovo ne smiri,
završio je Hanibal. Žele da znaju da lije Timi mrtav, da li je pobegao s
ratišta i šta se ovde zbiva, zato što žele da im sva dokumenta budu cakum-
pakum. Hteli bi da znaju koje zakopan u kovčegu Timija Bejtermana, ako on
nije u njemu.
Pa, siguran sam da možeš da shvatiš o kakvom se zamešateljstvu radilo,
Luise. Većali smo gotovo čitav sat. Pili smo ledeni čaj i raspravljali. Norma
je pitala da li želimo sendviče, ali niko nije hteo da jede.
Razgovarali smo i razgovarali. Konačno smo odlučili da moramo da
odemo do Bejtermana. Ako poživim još ovoliko, neću zaboraviti tu noć. Bila
je topla, toplija od vratnica pakla. Sunce je tonulo iza oblaka kao kofa krvavih
iznutrica. Niko od nas nije hteo da ide, ali morali smo. Norma je to znala pre
svih nas. Uvela me je u kuću pod nekim izgovorom i rekla: Ne dozvoli im da
odugovlače i da gurnu problem pod tepih, Džadsone. Morate da se
pobrinete za ovo. Ovo je krajnja gnusoba.“
Džad je pogledao Luisa pravo u oči.
“Tako je to nazvala, Luise. Upotrebila je tu reč. Gnusoba. Prošaptala mi
je na uvo: Samo beži, Džade, ako se išta zakuva. Ne obaziri se na ostale.
Neka se snalaze kako znaju. Seti me se i zaždi svom snagom ako se išta
zakuva.
Odvezli smo se automobilom Hanibala Bensona - taj kurvin sin je imao
koliko god hoćeš kupona za popust. Ne znam kako ih je nabavljao. Niko nije
bio govorljiv. Dimili smo kao odžaci. Plašili smo se, Luise, onoliko koliko je
to moguće. Samo je Alan Perinton nešto prevalio preko usta. Obratio se
Džordžu: Bil Bejtermanje bio u tim šumama severno od Petnaestice.
Garantovano je bio tamo. Svi su ćutali. Samo je Džordž klimnuo glavom.
Pa, stigli smo tamo. Alan je pokucao na ulazna vrata, ali niko nije
odgovorio. Obišli smo kuću i naišli na njih dvojicu. Bil Bejterman je sedeo na
zadnjoj verandi s bokalom piva. Timi je bio u zadnjem delu dvorišta. Zurio je
u crveno krvavo sunce koje je zalazilo. Kupalo mu je lice narandžastom
svetlošću, zbog koje se činilo da je oguljen naživo. A Bil… izgledalo je kao
da ga se sam đavo dočepao nakon sedam godina najgrđih sagrešenja. Plivao
je u odeći. Procenio sam da je izgubio dvadesetak kilograma. Oči su mu bile
upale. Ličile su na životinjice u pećinama… leva strana lice mu se
nekontrolisano trzala.“
Džad je zastao, kao da razmišlja. Neprimetno je klimnuo. “Luise, izgledao
BD4Y
balkandownload.org
je kao uklet.
Timi se okrenuo prema nama i nacerio. Došlo nam je da vrisnemo od tog
osmeha. Okrenuo nam je leđa i nastavio da posmatra zalazak sunca. Bili je
rekao: Nisam čuo da kucate, što je bila presna laž, pošto je Alan lupao po tim
vratima dovoljno jako da probudi i… da probudi i gluvog čoveka.
Oglasio sam se kad sam pomislio da niko neće ništa reći: Bile, čuo sam
da ti je momak ubijen u Italiji.
To je bila greška, rekao je. Gledao me je pravo u oči.
Da lije? - nastavio sam.
Vidiš li da stoji ispred tebe?
A ko je onda zakopan na Prijatnom vidikovcu? - pitao ga je Alan
Perinton.
Neka sam proklet ako znam, odvratio je Bil, i prokleto me baš briga!
Hteo je da izvuče cigaretu, ali prosuo ih je po tremu. Slomio je dve-tri
dok je pokušavao da ih podigne.
Verovatno će morati da obave ekshumaciju, reče Hanibal. To ti je jasno,
zar ne? Pozvali su me iz prokletog Ministarstva vojnog, Bile. Hoće da znaju
da li su pod Timijevim imenom možda zakopali sina neke druge majke.
Pa, šta? - brecnuo se Bili. To me se ne tiče, zar ne? Ja imam mog
dečaka. Timi se pre neki dan vratio kući. Bio je kontuzovan, ili nešto slično.
Malo je čudan, ali se oporavlja.
Prekinimo ovo, Bili, rekao sam. Razgnevio me je. Kad i ako iskopaju
vojni kovčeg videće da je prazan. Biće prazan, osim ako ga nisi napunio
kamenjem nakon što si izvadio svog dečaka iz njega. Ali sumnjam da si to
učinio. Znam šta se desilo. Hanibal, Džordž i Alan znaju šta se desilo, baš
kao i ti. Muvao si se po šumama, Bili. Napravio si mnogo nevolja i sebi i
ovom gradu.
Pretpostavljam da znate gde je izlaz, rekao je Bili. Nisam dužan nikom
da podnosim račune. Sav život je iscurio iz mene kad sam dobio taj
telegram. Isticao je iz mene kao pišaćka po nozi. Povratio sam svog dečaka.
Nisu imali pravo da mi ga uzmu. Imao je samo sedamnaest godina. Bio je
sve što mi je ostalo od njegove drage majke. To je bilo jebeno nezakonito!
Zato jebeš vojsku, jebeš ministarstvo vojno, jebeš Sjedinjene Američke
Države i jebeš vaše dečake! Povratio sam ga. Oporaviće se. To je sve što
imam da kažem. Sad se lepo vratite odakle ste došli.
Usne su mu se neprestano trzale. Znoj mu je curio po čelu u krupnim
BD4Y
balkandownload.org
kapima. Tada sam shvatio da je lud. I ja bih poludeo da sam bio na njegovom
mestu. Poludeo bih da sam živeo s… tim stvorenjem.“
Luisa je zaboleo stomak. Prebrzo je popio previše piva. Uskoro će ga sve
stići. Teški i napeti osećaj u stomaku govorio mu je da se taj trenutak bliži.
“Nismo mogli bogzna šta da učinimo. Spremali smo se da pođemo.
Hanibal je rekao: Bog nek ti je u pomoći, Bile!
Bil je rekao: Bog mi nikad nije pomogao. Pomogao sam samom sebi.
Tada je Timi došetao do nas. Hodao je na pogrešan način, Luise! Hodao
je kao starac, kao veoma star čovek. Visoko bi podigao nogu. Spustio bi je i
malo promešao, a onda bi podigao drugu. Hodao je kao rak. Ruke su mu visile
pored nogu. Kad se dovoljno približio, videli smo da ima crvene pečate na
licu, slične bubuljicama ili malim opekotinama. Pretpostavljam da su ga meci
iz švapskog mitraljeza tu pogodili. Zamalo što mu nisu otkinuli glavu.
I zaudarao je na grob. To je bio mračni miris kao da je sve unutar njega
samo ležalo tamo, pokvareno; Video sam kako Alan Perinton diže ruku da
pokrije nos i usta. Zadah je bio užasan. Ne bismo se iznenadili da smo videli i
crve kako mu gmižu po kosi…“
“Prestani“, reče Luis promuklim glasom. “Dovoljno sam čuo.“
“Nisi“, reče Džad. Govorio je s nepokolebljivom rešenošću. “Zaista nisi.
I ne mogu da ti opišem koliko je gadno to bilo. Niko ko nije bio tamo ne bi
mogao da razume koliko je gadno bilo. Bio je mrtav, Luise. Ali bio je i živ. I
on je… on je… znao stvari.“
“Znao je stvari? “, Luis se nagnuo napred.
“ Jašta je. Dugo je posmatrao Alana. Cerio se tako da smo mu videli zube.
Progovorio je tihim glasom. Imali smo osećaj da moramo da se nagnemo
napred da bismo ga čuli. Zvučao je kao neko ko ima šljunak u crevima. Tvoja
žena se tuca s onim tipom s kojim radi u apoteci, Perintone. Šta kažeš na
to? Vrišti dok svršava. Šta kažeš na to?
Alan je zastenjao. Videlo se da je potresen. Čuo sam da je sad u
staračkom domu u Gardeneru. Ima oko devedeset godina. U to doba je imao
pedeset i neku. Po gradu su kolale glasine o njegovoj drugoj ženi. Bila mu je
dalja rođaka. Došla je da živi s njim i njegovom prvom ženom Lusi nekoliko
godina pre rata. Lusi je umrla, a Alan se godinu i po dana kasnije oženio tom
devojkom. Zvala se Lorin. Nije imala više od dvadeset četiri kad su se uzeli.
Svašta se pričalo o njoj. Ako ste bili muškarac, rekli biste da se ponašala
slobodno, nehajno i nepromišljeno. Žene su je pak smatrale razuzdanom.
BD4Y
balkandownload.org
Očigledno je i Alan gajio neke sumnje, zato što je rekao: Umukni! Umukni ili
ću te sravniti sa zemljom, ma šta da si!
Ućuti, Timi! - reče Bili. Izgledao je gore nego ikad, kao da će svakog časa
povratiti ili pasti mrtav, ili i jedno i drugo. Ućuti, Timi!
Timi nije obraćao pažnju na njega. Okrenuo se prema Džordžu Andersonu
i rekao: Onaj unuk kom si otvorio radnju samo čeka da crkneš, starce.
Zanima ga samo novac koji si uštekao u trezoru bangorske Istern banke.
Zbog toga ti ugađa, ali ti se on i njegova sestra podsmevaju iza leđa. Zovu
te Stara Drvena Noga, rekao je Timi. I, Luise, glas mu se izmenio. Nekako se
prozlio. Znaš, zvučao je kao što bi zvučao Džordžov unuk… kad bi stvari koje
je Timi govorio bile tačne.
Stara Drvena Nogo, nastavio je Timi, unučići će se usrati kad shvate da
si siroma ko crkveni miš zbog gubitaka iz 1938. godine. Zar se neće usrati,
Džordže? Zar se neće usrati samo tako?
Džordž je naglo uzmakao. Drvena noga popustila je pod njim. Opružio se
poleđuške po Bilijevom tremu. Prevrnuo je bokal s pivom. Bio je beo kao
tvoja potkošulja, Luise.
Bil mu je pomogao da ustane. Urlao je na dečaka: Timi, prestani! Odma
da si presto! Ali Timi nije hteo da ga posluša. Rekao je nešto loše o
Hanibalu, a zatim je rekao nešto loše o meni. Razbesneo se… rekao bih. Da,
razbesneo se. Vrištao je. Počeli smo da uzmičemo. Onda smo se dali u
bekstvo. Vukli smo Džordža za sobom najbrže što smo mogli, zato što su mu
se kaiševi veštačke noge zapleli. Iskrenula se u stranu, tako da mu se cipela
okrenula naopako. Zapinjala je o travu.
Kad sam poslednji put video Timija Bejtermana, bio je na travnjaku iza
kuće, pored konopca za veš. Lice mu je bilo crveno u svetlosti zalazećeg
sunca. Oni pečati su mu se isticali na licu. Kosa mu je bila luda i nekako
prašnjava. Smejao se i vrištao za nama: Stara Drvena Nogo! Stara Drvena
Nogo! Rogonjo! Kurvaru! Doviđenja, gospodo! Doviđenja! Doviđenja!
Smejao se, ali je to zvučalo kao vrištanje… nešto u njemu je vrištalo…
vrištalo… i vrištalo.“
Džad se ućutao. Grudi su mu se ubrzano dizale i spuštale.
“Džade“, reče Luis. “Da li je taj Timi Bejterman govorio istinu?“
“Govorio je“, promrmljao je Džad. “Hriste! Istina je da sam često
obilazio bangorske kupleraje. Nisam radio ništa što nisu radili i ostali
muškarci, iako pretpostavljam da mnogo njih hodi pravim i uskim stazama.
BD4Y
balkandownload.org
Osetio bih potrebu - možda nagon - da ga koji put umočim u nepoznato meso.
Ponekad bih platio neku ženu da uradi stvari koje čovek tad nije mogao da
traži od supruge. I muškarci neguju svoje vrtove, Luise. Nisam radio ništa
strašno. Prošlo je osam-devet godina otkako sam prestao s tim. Norma me ne
bi ostavila da je saznala za to, ali bi nešto u njoj zauvek umrlo, nešto drago i
uzvišeno.“
Džadove oči su bile crvene, nadute i mutne. Luis je u njima prepoznao oči
usamljenog, nevoljenog starca. Spremno je prihvatio starčevu ruku kad ju je
ovaj pružio preko stola.
“Rekao nam je samo loše stvari“, progovorio je posle izvesnog vremena.
“Samo one najgore. Bog sveti zna da ih ima dovoljno u životu svakog
ljudskog bića, zar ne? Lorna Perinton je dva-tri dana posle toga zauvek
napustila Ladlou. Ljudi iz grada, koji su je videli pre nego što se ukrcala u
voz, rekli su da je imala šljive na oba oka i da je nabila pamuk u prsluče.
Alan nikad nije govorio o tome. Džordž je umro 1950. godine. Nisam čuo da
je išta ostavio unuku i unuci. Hanibal je najuren s položaja zbog nečeg što je
ličilo na ono za šta ga je Timi Bejterman optužio. Neću ti reći šta je to bilo -
ne moraš sve da znaš - ali trošenje gradskih fondova za lične potrebe bio bi
prilično tačan opis. Govorkalo se da su razmišljali da ga optuže za proneveru,
ali ipak nisu. Gubitak položaja bio je dovoljna kazna jer se njegov život
zasnivao na paradiranju političkom moći.
Ali u tim ljudima je bilo i dobrog. To sam hteo da ti kažem. Ljudi to
najlakše zaboravljaju. Hanibal je odmah posle rata osnovao fond za izgradnju
Istočne opšte bolnice. Alan Perinton je bio jedan od najvelikodušnijih i
najsamilosnijih ljudi koje sam poznavao. Stari Džordž Anderson je hteo samo
jedno, da zauvek vodi poštu.
Ono je htelo da govori isključivo o lošim stvarima. Htelo je da se sećamo
isključivo lošeg, zato što je i samo bilo loše… zato što je znalo da ga
ugrožavamo. Timi Bejterman, onaj što je otišao u rat, bio je dobar i pristojan
momak. Možda je bio priglup, ali je imao mnogo dobru dušu. Stvorenje koje
smo videli te noći, zagledano u crveno sunce… bilo je monstrum. Možda je
bilo zombi, dibuk ili demon. Možda takva stvar i nema ime, ali Mikmaci bi
znali šta je, sa imenom ili bez njega.“
“Šta je?“, tupo upita Luis.
“Nešto što je dodirnuo vendigo“, odvratio je Džad ravnim glasom.
Duboko je udahnuo i zadržao vazduh. Ispustio ga je i pogledao na sat.
BD4Y
balkandownload.org
“Ko bi rekao. Zbilja je kasno, Luise. Pričao sam devet puta duže nego što
sam nameravao.“
“Sumnjam u to“, reče Luis. “Bio si veoma rečit. Reci mi kako se sve to
završilo.“
“Dve noći kasnije u domu Bejtermanovih izbio je požar“, reče Džad.
“Kuća je načisto izgorela. Alan Perinton je rekao da je požar nesumnjivo
podmetnut. Neko je prosuo ulje po čitavoj kući. Smrdelo je tri dana nakon što
je vatra ugašena.“
“Znači, izgoreli su u požaru?“
“Izgoreli su, nego kako. Ali su pre toga umrli. Timi je dobio dva hica u
grudi. Upucao ga je Bil Bejterman iz svog kolta. Pronašli su ga u Bilovoj ruci.
Ubio je svog sina, ili je bar tako izgledalo. Položio ga je na krevet i
isprosipao ulje po kući. Seo je u fotelju pored radija, kresnuo šibicu i gurnuo
cev četrdesetpetice u usta.“
“Isuse!“, reče Luis.
“Gadno su izgoreli, ali je oblasni mrtvozornik rekao da mu se čini kako je
Timi Bejterman mrtav bar dve-tri nedelje.“
Zavladala je tišina. Vreme je sporo proticalo.
Džad je ustao. “Nisam preterivao kad sam rekao da je verovatno ubio
sina, Luise, ili učestvovao u tome. Mikmaci su poznavali to mesto, što ne
znači da su ga oni takvim napravili. Indijanci nisu oduvek bili tamo. Ko zna
kad su došli iz Kanade, Rusije ili Azije. U Mejnu su hiljadu ili dve hiljade
godina - teško je reči zato što nisu ostavili dubok trag na zemlji. Otišli su…
baš kao što ćemo i mi jednog dana otići, iako verujem da će naš trag biti
dublji, u boljem ili lošijem smislu. Ali to mesto će biti tamo, bez obzira na to
ko je u njegovoj okolini, Luise. Rekao bih da ga je neko posedovao i da je
odneo njegovu tajnu sa sobom. To je zlo i skrovito mesto. Nije trebalo da te
vodim tamo da sahraniš mačka. Sad mi je to jasno. To mesto poseduje moć
koje se valja čuvati ako znaš šta je dobro za tvoju porodicu i šta je dobro za
tebe. Nisam bio dovoljno snažan da mu se oduprem. Spasao si Normi život.
Poželeo sam da uradim nešto za tebe. To mesto je upreglo moje dobre želje u
kola svojih zlih namera. Moćno je… mislim da njegova moć narasta i opada u
etapama sličnim mesečevim menama. Bilo je veoma moćno. Bojim se da
njegova moć ponovo raste, da stremi vrhuncu i da će te se dočepati preko tvog
sina. Da li shvataš šta želim da ti kažem?“ Molećivo je posmatrao Luisa.
“Želiš da kažeš da je to mesto znalo da će Gejdž poginuti“, reče Luis.
BD4Y
balkandownload.org
“Ne, hoću da kažem da je to mesto nateralo Gejdža da umre zato što sam
te upoznao s njegovom moći. Hoću da kažem da sam verovatno ubio tvog sina,
nadahnut dobrim namerama, Luise.“
“Ne verujem“, prozborio je Luis drhtavim glasom. Nije mu verovao, nije
hteo da mu veruje. Nije mogao.
Čvrsto je stiskao Džadovu ruku. “Sutra ćemo sahraniti Gejdža u Bangoru.
U Bangoru će i ostati. Ne planiram da ikad više idem do Groblja kućnih
ljubimaca, ili iza njega.“
“Obećaj mi!“, oštro reče Džad. “Obećaj!“
“Dajem reč!“, reče Luis.
Misao je opstala u pozadini njegovog uma, kao razigrani plamičak
obećanja koji nije hteo da zgasne.
BD4Y
balkandownload.org
40
Ništa od toga nije se dogodilo.
Sve to - tutnjeći Orinkov kamion; prsti koji su samo dotakli zadnji deo
Gejdžove trenerke i kliznuli s nje; Rejčel koja je pošla na odavanje pošte
pokojnom sinu u kućnoj haljini; Eli koja nosi Gejdžovu fotografiju i stavlja
njegovu stolicu kraj svog uzglavlja; suze Stivija Mastertona; tuča s Irvinom
Goldmanom; stravična priča Džada Krandala o Timiju Bejtermanu - sve to je
postojalo samo u umu Luisa Krida, u onih nekoliko sekundi koje su prošle dok
je jurio za nasmejanim sinom ka putu. Rejčel je ponovo vrisnula iza njega -
Gejdže, vrati se, STANI!!! - ali Luis nije traćio dah. Biće blizu, veoma blizu i
da, jedna od onih stvari se zbilja dogodila. S puta je dopirala tutnjava
dolazećeg kamiona. Oživela je bajato sećanje. Čuo je kako Džad Krandal
govori Rejčel njihovog prvog dana u Ladlouu: Pazite na njih i na taj drum,
gospođo Krid. To je loš drum za decu i kućne ljubimce.
Gejdž je trčao niz blagu padinu travnjaka ka mestu na kom se spajao s
mekom zemljom oko Petnaestice. Mlatarao je mršavim nožicama. Po svim
pravilima ovog sveta trebalo je da padne i da se ispruži koliko je dug po
travi. Ali nastavljao je da trči. Zvuk kamiona je bio mnogo glasniji. Luis bi ga
ponekad čuo u postelji, dok je plovio nadomak sna. Tada je zvučao
uspavljujuće, sad ga je užasavao.
Blagi bože, dragi moj Isuse, dozvoli mi da ga uhvatim, ne dopusti mu da
izleti na put!
Ubrzao je poslednjim snagama i skočio. Bacio se paralelno s tlom, kao
igrač američkog fudbala koji nastoji da obori protivničkog napadača.
Krajičkom oka je video svoju senku kako putuje preko trave. Setio se zmaja,
lešinara, koji je otiskivao svoju senku preko polja gospođice Vinton. Prstima
se očešao o zadnji kraj Gejdžove jakne, baš kad ga je inercija ponela na put…
zgrabio ju je.
Cimnuo je Gejdža nazad i istog trenutka tresnuo o zemlju. Udario je licem
o prljavi šljunak pored puta i raskrvario nos! Jajca su ga mnogo jače zabolela
- Uhhh, poneo bih štitnik za muda da sam znao da ću igrati fudbal. Bol u
nosu i agonija u testisima uzmakli su pred velikim olakšanjem izazvanim
Gejdžovim bolnim i gnevnim krikom. Dečačić je tresnuo guzom i glavom o
ivicu travnjaka. Njegovi krici su se trenutak kasnije izgubili u tutnjavi
BD4Y
balkandownload.org
kamiona u prolazu i gotovo kraljevskoj rici vazdušne sirene.
Uspeo je da ustane, uprkos kugli od olova u donjem delu stomaka. Zagrlio
je sinčića. Rejčel im se pridružila. Plačući je pružala ruke ka Gejdžu: “Nemoj
više nikada da trčiš na put, Gejdže! Nikada, nikada, nikada! Put je loš! Loš!“
Gejdž je bio tako zapanjen ovom plačnom lekcijom da je prestao da plače.
Zurio je u majku.
“Nos ti krvari, Luise“, rekla je. Zagrlila ga je tako iznenada i snažno da
mu je načas prešekla dah.
“To nije najgore“, rekao je. “Mislim da sam ostao sterilan, Rejčel. O
bože, kako boli!“
Nasmejala se tako histerično da se uplašio za nju. Pomislio je: Poludela
bi da je Gejdž nastradao.
Ali Gejdž nije nastradao. To je sad bila samo đavolska maštarija. Luis je
tog sunčanog majskog popodneva nadtrčao sinovljevu smrt na zelenom
travnjaku.
Gejdž je pošao u školu. U sedmoj godini je prvi put proveo leto u kampu.
U njemu je pokazao raskošan talenat za plivanje. Prilično je iznenadio
roditelje kad je mesec dana razdvojenosti podneo bez primetnih psiholoških
problema. U desetoj je provodio čitavo leto u Kampu Agavamu u Rejmondu.
U jedanaestoj je osvojio dve plave i crvenu traku u takmičenju četiri kampa
na kraju letnjih priprema. Izrastao je u visokog mladića, ali je ipak ostao isti
stari Gejdž, sladak i prilično opčinjen svime što svet može da pruži. Pokazalo
se da ti plodovi za Gejdža nikad nisu bili gorki ili truli.
Bio je odlikaš u srednjoj i član plivačkog tima Parohijalne škole “Jovan
Krstitelj“, koju je pohađao zbog dobrog bazena. Rejčel se prilično uznemirila,
a Luis ne tako mnogo kad je Gejdž u sedamnaestoj saopštio nameru da se
preobrati u katoličanstvo. Rejčel je to pripisivala devojci s kojom je izlazio.
Predviđala je brzo venčanje (“Poješću tvoj šorts, Luise, ako ga ta kurvica s
medaljom Svetog Kristofera ne zavlači“, rekla je), propast njegovih planova
za koledž i olimpijskih nada i devet do deset malih katolika, koji će trčkarati
oko njega kad napuni četrdesetu. Te godine dočekaće (po Rejčel) kao pušač i
vozač kamiona s pivskim stomačićem. Očenaši i zdravomarije ispratiće ga u
zaborav posle preuranjenog srčanog udara.
Luis je pak slutio da su sinovljevi motivi čistiji. Iako se Gejdž preobratio
(na dan kad je to učinio, Luis je poslao nerazvodnjenu gnusnu razglednicu
Irvinu Goldmanu s porukom: Možda ćeš dočekati unuka jezuitu. Tvoj
BD4Y
balkandownload.org
gojim[11] zet, Luis), nije se oženio prilično slatkom (i nepopustljivo čednom)
devojkom s kojom je izlazio većim delom poslednje godine.
Otišao je na Džons Hopkins i postao član olimpijskog plivačkog tima. On
i Rejčel - koja je u međuvremenu gotovo sasvim osedela, iako je to pokrivala
farbom - gledali su na televiziji posle jednog dugog, očaravajućeg i
nepodnošljivo ponosnog popodneva, šesnaest godina nakon što je Luis
prestigao Orinkov kamion u trci za Gejdžov život, kako njihov sin osvaja
olimpijsku zlatnu medalju za SAD. Luis je zaplakao kad su ga kamere NBC-
ja prikazale u krupnom planu, zabačene, mokre glave sa zlatnom medaljom na
glatkoj koži grudi i pogleda usmerenog ka zastavi rodne zemlje, dok je u
pozadini izvođena himna. Plakao je zajedno s Rejčel.
“Pretpostavljam da je ovo vrhunac“, rekao je tronutim glasom. Okrenuo se
da zagrli suprugu. Ona ga je posmatrala s neopisivim užasom. Lice joj je
starilo pred njegovim očima, kao da je danima, mesecima i godinama šibano
lošim vremenom. Zvuci nacionalne himne su utihnuli. Kad se Luis osvrnuo ka
televizoru, na njemu je bio drugačiji dečak, crnac s gustim kovrdžama na
kojima su se sjajile kapljice vode.
Ovo je vrhunac.
Njegova kapa.
Njegova kapa je…
… o blagi bože, njegova kapa je puna krvi.
***
Luis se probudio u hladnoj i mrtvoj svetlosti kišovitih sedam sati. Grlio je
jastuk. Monstruozno bubnjanje u glavi odgovaralo je ritmu srca. Tuga se
nadimala i skupljala, nadimala i skupljala. Kiselo je podrignuo. U ustima je
imao ukus starog piva. Stomak mu je jadno krčao. Plakao je. Jastuk je bio
mokar od suza, kao da je u snu slušao neku od onih kukaj-plači kantri
žalopojki. Pomislio je kako je jedan deo njega čak i u snu znao istinu i plakao
zbog nje.
Ustao je. Zateturao se prema kupatilu. Srce mu je tuklo u grudima. Žestoki
mamurluk drobio mu je svest. U poslednjem času je stigao do klozetske šolje.
Izbacio je ostatke sinoćnog piva iz sebe.
Klečao je na podu, zatvorenih očiju, dok se nije osetio sposobnim da
BD4Y
balkandownload.org
ustane. Napipao je ručku i povukao vodu. Prišao je prozoru da bi video
koliko su mu oči podlivene i zakrvavljene. Staklo je bilo pokriveno platnom.
Setio se. Rejčel je pokrila sva ogledala u kući, nadahnuta poluzapamćenom
informacijom iz prošlosti. Nije se na tome zaustavila. Izula se pre nego što je
ušla u kuću.
Neće biti ništa od olimpijskog plivačkog tima, pomislio je Luis na
povratku u postelju. Seo je na nju. Gorki ukus piva obložio mu je usta i grlo.
Zakleo se samom sebi (ni prvi ni poslednji put) da više nikad neće dotaći taj
otrov. Neće biti olimpijskog plivačkog tima, neće biti prosečne ocene devet
na koledžu, neće biti katoličke devojke ili preobraćenja, neće biti Kampa
Agavame, neće biti ničega. Patike su mu iscepane; trenerka okrenuta naopako,
a slatko dečačko telo, tako žilavo i izdržljivo, skoro raskomadano. Kapa mu
je puna krvi.
Sedeo je na krevetu, u kandžama obogaljujućeg mamurluka, dok su kišne
kapi lenjo tekle po obližnjem prozoru. Tuga ga je pogodila punom snagom,
kao siva nadzornica iz devetog dvorišta čistilišta. Pogodila ga je i razorila,
obeshrabrila ga je, raznevši svu odbranu. Zario je lice u šake i zaplakao.
Ljuljao se napred-nazad na krevetu. Bio je spreman na sve da bi dobio još
jednu priliku.
BD4Y
balkandownload.org
41
Gejdž je sahranjen u dva po podne. Kiša je dotad prestala. Iskidani oblaci još
su jezdili nebom. Najveći broj ožalošćenih držao je crne kišobrane dobijene
od pogrebnika.
Direktor pogrebnog zavoda zadužen za vođenje kratke službe pored groba
je, na Rejčelin zahtev, pročitao citat iz Jevanđelja po Mateju: “A Isus reče:
Ostavite decu i ne zabranjujte im dolaziti k meni.“ Luis je stajao pored groba.
Posmatrao je tasta preko puta. Goldman mu je na trenutak uzvratio pogled i
spustio glavu. Danas nije imao snage za borbu. Imao je podočnjake veličine
poštarske torbe. Seda kosa, fina kao pokidana paučina, lepršala mu je na
povetarcu ispod crne kapice. Crna brada protkana sedima pokrila mu je
obraze. Više nego ikad ličio je na pijanca ili na čoveka koji ne zna gde je.
Luis je uzalud pokušao da u svom srcu pronađe nešto sažaljenja za tasta.
balkandownload.org.
Gejdžov mali beli kovčeg opravljenih bravica počivao je na paru
hromiranih šina iznad betonske školjke. Veštačka trava pokrivala je ivice
groba. Bila je tako zelena da je štipala za oči. Nekoliko korpi cveća
postavljeno je na veštačkoj i neprikladno drečavoj podlozi. Luis je gledao
preko ramena direktora pogrebnog zavoda. Video je brdašce pokriveno
grobovima, porodičnim grobnicama, jednim spomenikom u rimskom stilu s
uklesanim natpisom FIPS. Odmah iznad nagnutog krova grobnice FIPS video
je parče nečeg žutog. Nastavio je da ga gleda i kad je direktor pogrebnog
zavoda rekao: “Pognimo glavu u tihoj molitvi.“ Trebalo mu je nekoliko minuta
da shvati da je to bager, parkiran iza brdašca, da ga ožalošćeni ne bi videli.
Oz će posle pogreba zdrobiti cigaretu petom strašne radne čizme, staviće je u
kontejner koji nosi sa sobom (radnici koji na groblju budu uhvaćeni kako
bacaju pikavce na tle odmah dobijaju otkaz - to ostavlja loš utisak na
mušterije; previše njih umire od raka pluća), uskočiće u bager, pokrenuće ga i
zauvek… ili makar do uskrsnuća, odeliti njegovog sina od sunca.
Uskrsnuće… eto reći
(koju bi trebalo jebeno odmah da izbaciš iz glave, što ti je dobro
poznato)
Uhvatio je Rejčel za ruku kad je direktor pogrebnog zavoda rekao:
“Amin!“ Poveo ju je odatle. Tiho je negodovala, htela je da ostane još malo -
BD4Y
balkandownload.org
molim te, Luise - ali on je bio odlučan. Prišli su automobilima. Video je kako
direktor pogrebnog zavoda kupi od ožalošćenih kišobrane s imenom firme
diskretno odštampanim na drškama i kako ih predaje pomoćniku. Ovaj ih je
gurao u stalak za kišobrane, koji je izgledao nadrealno na grobljanskom
travnjaku. Držao je Rejčel za ruku desnom, a Elinu ručicu u beloj rukavici
levom rukom. Eli je nosila istu haljinu kao na sahrani Norme Krandal.
Džad mu je prišao kad je ukrcao dame u automobil. Starac je izgledao kao
neko ko je proveo tešku noć.
“Kako si, Luise?“
Luis je klimnuo.
Džad se nagnuo da bi bacio pogled u automobil. “Kako si, Rejčel?“, pitao
je.
“Dobro sam, Džade“, prošaptala je.
Starac ju je nežno pomilovao po ramenu. Zatim se zagledao u Eli. “A kako
si ti, draga moja?“
“Dobro sam“, reče Eli. Počastvovala ga je groznim osmehom ajkulovskih
razmera, da bi pokazala koliko je dobro.
“Kakvu to fotografiju držiš?“
Luis je na trenutak pomislio da će je sakriti i odbiti da mu je pokaže.
Pružila ju je Džadu s bolnom stidljivošću. Držao ju je krupnim i trapavim
prstima, prstima stvorenim za borbu s menjačima velikih mašina ili spajanje
vagona na železnici - ali su to bili prsti koji su izvukli pčelinju žaoku iz
Gejdžovog vrata s nehajnom preciznošću mađioničara… ili hirurga.
“Stvarno je lepa“, reče Džad. “Vukla si ga na sankama. Kladim se da je to
voleo, je li tako, Eli?“
Zaplakala se, ali je klimnula glavom.
Rejčel je htela da nešto kaže, ali ju je Luis stisnuo za ruku - budi mirna
još malo.
“Često sam ga vukla“, reče Eli kroz suze, “neprestano se smejao. Zatim
bismo ušli u kuću. Mamica bi nam spremila kakao i rekla da stavimo čizme na
mesto. Gejdž bi ih zgrabio i vrisnuo Čizme! Čizme! tako jako da bi nas uši
zabolele. Sećaš li se, mama?“
Rejčel je klimnula.
“Da, kladim se da su to bila lepa vremena“, reče Džad. Pružio joj je
fotografiju. “Možda je mrtav, Eli, ali možeš da sačuvaš uspomene na njega.“
“Hoću“, rekla je, brišući lice. “Volela sam Gejdža, gospodine Krandale.”
BD4Y
balkandownload.org
“Znam da jesi, draga moja.“ Nagnuo se prema njoj. Poljubio ju je. Dok se
povlačio, prešao je preko Luisa i Rejčel kamenim pogledom. Rejčel je to
videla. Bila je zbunjena i malo povređena, zato što ga nije razumela. Ali Luis
je znao šta im starac poručuje: Šta činite za nju? Vaš sinje mrtav, ali ne i
vaša kći. Šta činite za nju?
Luis je skrenuo pogled. Ništa nije mogao da učini za nju, ne još. Moraće
sama da pliva u svom bolu kako zna i ume. Mislio je isključivo na sina.
BD4Y
balkandownload.org
42
Do večeri je naišao novi talas oblaka. Zaduvao je i snažni zapadni vetar. Luis
je navukao laki sako. Zakopčao ga je i skinuo ključeve honde s kuke na zidu.
“Gde ćeš, Lu?“, pitala je Rejčel bez mnogo zanimanja. Posle večere se.
ponovo rasplakala. Ridala je tiho ali nezaustavljivo. Luis ju je naterao da
uzme valijum. Sedela je s novinama otvorenim na tek započetoj ukrštenici. Eli
je u drugoj sobi ćutke gledala “Kućicu u preriji“, s Gejdžovom fotografijom u
krilu.
“Idem da uzmem picu.“
“Zar nisi dovoljno jeo?“
“Tada nisam bio gladan“, rekao je istinu. Dopunio ju je jednom laži: “Sad
jesam.“
Poslednji ritual Gejdžovog pogreba upriličen je tog popodneva od tri do
šest, u kući u Ladlouu. To je bio ritual deljenja hrane. Stiv Masterton i
njegova supruga došli su s tepsijom hamburgera i rezancima. Čarltonova se
pojavila s kišom. “Trajaće dokle god budete hteli, ako se sad sve ne pojede“,
objasnila je domaćici, “kiš se lako podgreva.“ Susedi Danikersovi doneli su
pečenu šunku. I Goldmanovi su se pojavili. Nisu hteli da razgovaraju s
Luisom, niti da mu se približe. Nije im zamerao na tome. Doneli su dosta
pečenja i razne vrste sireva. I Džad je doneo sir - veliki kotur njemu
najdražeg pacovskog sira. Misi Dendridž je donela pitu od limunovca.
Surendra Hardu je doneo jabuke. Ritual deljenja hrane očigledno je
prevazilazio sve verske granice.
Ovo je bila neka vrsta prijema povodom sahrane, tih i prilično suzdržan.
Mnogo se manje pilo nego na običnom prijemu, ali je bilo i pića. Luis se
posle nekoliko piva (koliko sinoć se zakleo da ga nikad više neće taknuti, ali
je sinoć izgledalo nemoguće daleko pod hladnim poslepodnevnim svetlom)
poigravao idejom da ispriča nekoliko pogrebničkih anegdota koje je čuo od
strica Karla - da na sicilijanskim sahranama neudate žene ponekad otfikare
komad pokojnikovog pokrova i spavaju s njim pod jastukom, verujući da će
im doneti sreću u ljubavi; da na irskim sahranama ponekad insceniraju lažna
venčanja i da vezuju palčeve na nogama mrtvaca zbog drevnog keltskog
verovanja da to sprečava duh pokojnika da se probudi. Stric Karl je govorio
da je običaj vezivanje etiketa na nožne palčeve leševa začet u Njujorku.
BD4Y
balkandownload.org
Tvrdo je verovao da je nastao kao odjek stare praznoverice, pošto su svi
čuvari mrtvačnica u to doba bili Irci. Procenio je da bi to bila velika greška
kad je pogledao izraz lica prisutnih.
Rejčel se samo jednom slomila. Majka ju je tešila. Privila se uz Dori
Goldman. Plakala je na njenom ramenu, na nesputan način - “neka sve izađe iz
mene“ - koji joj je dotad bio nemoguć s Luisom, da li zato što se smatrala
odgovornom za Gejdžovu smrt zajedno s njim, ili zato što je, izgubljen u
svojim maštarijama, nije ohrabrivao da iskaže tugu. Šta god da je bilo u
pitanju, potražila je utehu u majčinom zagrljaju. Dori je bila tu da je pruži.
Plakala je zajedno s kćerkom. Irvin Goldman je stajao iza njih, s rukom na
ćerkinom ramenu. Posmatrao je Luisa s gnusnim trijumfom.
Eli je išla okolo sa srebrnim poslužavnikom punim grickalica i kiflica s
čačkalicom u sredini. Gejdžova fotografija bila joj je pod miškom.
Luis je primao izjave saučešća. Klimao je i zahvaljivao na njima. Njegov
odsutni i malčice hladni pogled tumačen je kao rezultat razmišljanja o
prošlosti i životu bez Gejdža. Niko (pa ni Džad) nije slutio da je Luis počeo
da razrađuje strategije za pljačkanje groba… samo na akademskom nivou,
naravno. Nije nameravao išta da učini. Samo se trudio da nečim zaposli um,
to je sve.
Zbilja nije nameravao išta da učini.
Stao je kod oringtonskog supermarketa. Kupio je dva pakovanja od po
šest piva. Pozvao je Napoli i naručio piću s papričicama i pečurkama.
“Vaše ime, gospodine?“
Oz Veliki i Strašni, pomislio je.
“Lu Krid.“
“Važi, Lu, imamo mnogo posla. Pica će biti gotova za četrdeset pet minuta
- da li vam to odgovara?“
“Naravno“, reče Luis. Prekinuo je vezu. Vratio se u hondu i upalio motor.
Palo mu je na pamet da je od dvadeset picerija u oblasti Bangor izabrao baš
onu najbližu Prijatnom vidikovcu, groblju na kom je Gejdž sahranjen. Dobro,
pa šta? - pomislio je s nelagodnošću. Prave dobre piće. Ne koriste smrznuto
testo. Bacaju je u vazduh i rastežu, pred tvojim očima. Gejdž se smejao…
Izbacio je poslednju misao iz glave.
***
BD4Y
balkandownload.org
Provezao se pored Napolija do Prijatnog vidikovca. Pretpostavljao je da je
znao da će to učiniti, ali kakva je šteta od toga? Nikakva.
Parkirao se preko puta i prešao preko druma do kapije od kovanog
gvozda, koja se sijala u poslednjoj svetlosti dana. Iznad nje je bio polukrug sa
slovima od kovanog gvožđa: PRIJATNI VIDIKOVAC. Vidik, po Luisovom
mišljenju, nije bio ni prijatan ni neprijatan. Groblje se pružalo preko nekoliko
manjih brda. Bilo je lepo uređeno, s dugim drvoredima (ali ne u ovih
poslednjih nekoliko minuta sve slabije svetlosti; senke drveća su bile duboke,
crne i neprijatne poput nepokretne vode u kamenolomu) i nekoliko samotnih
žalosnih vrba. Nije bilo tiho. Auto-put je bio preblizu. Huk saobraćaja stizao
je na postojanom ledenom vetru. Bangorski međunarodni aerodrom blistao je
na sve crnjem nebu.
Cimnuo je kvaku na kapiji. Mislio je da će biti zaključana, ali se prevario.
Možda se kasnije zaključavala. Groblja su obično zaključavali da bi ih
zaštitili od pijanaca, vandala i tinejdžera željnih ljubavisanja. Dani
dikensovskih ljudi uskrsnuća
(ponovo ta reč)
su prošli. Desno krilo kapije pomerilo se sa slabašnom škripom. Bacio je
pogled preko ramena, da bi bio siguran da ga niko ne posmatra, i ušao na
groblje. Zatvorio je kapiju za sobom i čuo škljocanje brave.
Stajao je u skromnom predgrađu nekropolisa. Osvrtao se oko sebe.
Mesto tako mirno i lično, pomislio je, ali nikom tamo ne može biti
dično. Ko je to napisao? Endru Marvel? I zašto ljudski um skladišti čudesne
hrpe beskorisnog đubreta?
Začuo je Džadov glas u svom umu. Zvučao je zabrinuto i - uplašeno? Da.
Uplašeno.
Luise, šta tražiš ovde? Posmatraš put kojim ne želiš da ideš.
Potisnuo je glas upozorenja. Ako je mučio nekog, mučio je sebe. Niko ne
mora da zna da je bio ovde dok se dnevna svetlost pretapala u tamu.
Zaputio se ka Gejdžovom grobu, jednom od zavojitih staza. Ubrzo se
našao ispod drvoreda. Stabla su misteriozno šuškala novim lišćem iznad
njegove glave. Srce mu je preterano snažno tuklo u grudima. Grobovi i
spomenici pružali su se u nepravilnim redovima. Tamo negde je i zgrada
održavanja. Na njoj je mapa desetak hektara Prijatnog vidikovca, uredno i
razložno podeljenih u kvadrante. U svakom kvadrantu bilo je zauzetih i
neprodatih parcela, nekretnina. Jednosobni stanovi skromne veličine, tek da
BD4Y
balkandownload.org
se prespava u njima.
Ne liči mnogo na Groblje kućnih ljubimaca, pomislio je. To ga je
nateralo da se zaustavi i još jednom razmisli. Došao je do iznenađujućeg
zaključka. Ne, nije. Groblje kućnih ljubimaca pružalo je utisak reda koji se
gotovo neprimetno diže iz haosa. Nepravilni koncentrični krugovi neotesanih
škriljaca i krstača od dasaka kretali su se ka unutra, ka centru. Kao da su deca
koja sahranjuju ljubimce sledila obrazac preuzet iz kolektivne podsvesti, kao
da su…
Na trenutak je video Groblje kućnih ljubimaca kao mamac, reklamu…
pozivnicu, kakva se nekad nudila na vašarima ispred šatora s nakazama. Izveli
bi gutača vatre. Mogli ste da gledate njegovu besplatnu predstavu zato što su
gazde znale da nećete kupiti biftek dok ne čujete kako meso cvrči, da nećete
potegnuti gotovinu ako ne vidite sočno meso…
Ti grobovi, ti grobovi poređani u gotovo druidskim krugovima.
Obeležja na Groblju kućnih ljubimaca tvorila su najdrevniji religijski
simbol: krugove koji se smanjuju. Tvorili su spiralu koja vodi dole, ne do
tačke, već do beskraja. Ukazivali su na nastanak reda iz haosa, ili haosa iz
reda, u zavisnosti od načina dejstvovanja vašeg uma. Taj simbol su Egipćani
klesali na grobovima faraona, a Feničani crtali na nekropolama palih
kraljeva. Pronađen je na zidovima pećina drevnih Mikenaca. Kraljevi
Stounhendža podigli su ga u obliku sata za merenje vremena vaseljene.
Pojavljivao se i u judeo-hrišćanskoj Bibliji kao vrtlog iz kog se Bog obratio
Jovu.
Spirala je bila najstariji simbol moći na svetu, najstarija čovekova
predstava vijugavog mosta koji možda spaja svet s Ponorom.
Konačno je stigao do Gejdžovog groba. Bager je otišao. Veštačka trava je
uklonjena. Neki radnik ju je namotao zviždućući, misleći na pivo u Fermontu
posle posla. Sad je počivala u šupi za opremu. Gejdž je ležao ispod urednog
pravougaonika gole prekopane zemlje, veličine metar i po sa metar. Spomenik
još nije postavljen.
Kleknuo je. Vetar mu je mrsio kosu. Nebo je bilo gotovo potpuno tamno,
prekriveno oblacima.
Niko nije upravio svetlost u moje lice niti me je pitao šta ovde radim.
Nijedan pas čuvar nije zalajao. Kapija je bila otključana. Dani ljudi
uskrsnuća su prošli. Da sam došao ovde s pijukom i lopatom…
Trgnuo se i došao sebi. U sklopu opasne misaone igre koju je igrao sa
BD4Y