Groblje Kucnih Ljubimaca Stephen King

balkandownload.org

na albino jezik. Luis je pomislio da su preterali s tečnošću za balsamovanje.
To je bila osetljiva oblast. Bilo je nemoguće proceniti da li je ima dovoljno
ili previše kad je dete u pitanju.

Shvatio je da je to samo pamuk. Izvadio ga je iz dečakovih usta. Gejdžove
usne su bile preterano opuštene i nekako previše tamne i široke. Zatvorile su
se uz tiho plop. Bacio je pamuk u grob. Zaplivao je po plitkoj barici.
Privlačio je pažnju gnusnom belinom. Sad je jedan Gejdžov obraz imao upali
starački izgled.

“Gejdže“, prošaptao je, “sad ću te izvaditi napolje, važi?“
Molio se da niko ne naiđe, radnik održavanja na redovnom obilasku
groblja u 12.30, ili tako nešto. Više nije mario da li će ga uhvatiti. Ako ga
nečija baterijska lampa osvetli u grobu na jezivom poslu, mašiće se
iskrivljenog i iskrzanog ašova i nabiće ga uljezu u glavu.
Poduhvatio je sina. Telo se ljuljalo s jedne na drugu stranu kao da nema
kostiju. Spopala ga je gnusna ideja: bio je siguran da će se sinovljevo telo
raspasti kad ga bude podigao i da će od njega ostati samo komadi. Stajaće s
nogama na betonskoj školjci i delovima leša u zagrljaju. Vrištaće. Tako će ga
naći.
Hajde, kukavice, učini to!
Poduhvatio je Gejdža, svestan smrdljive vlažnosti leša. Podigao ga je isto
kao što ga je vadio iz kade. Gejdžova glava pala mu je do sredine leđa. Video
je niz groteskno iscerenih šavova, koji su držali sinovljevu glavu na
ramenima.
Nekako ga je izvadio iz kovčega. Dahtao je, dok mu se stomak grčio od
smrada i dodira izmrcvarenog, smrskanog i mlitavog tela. Sedeo je na ivici
groba, s lešom u krilu. Noge su mu visile u rupi. Lice mu je strahovito
pomodrelo. Oči su se preobrazile u crne rupe, a usta obesila u drhtavom luku
užasa, sažaljenja i tuge.
“Gejdže“, rekao je i zaljuljao dečačića u naručju. Sinovljeva kosa
dodirivala ga je po zglobu kao beživotna žica. “Gejdže, sve će biti u redu.
Kunem se da će sve biti u redu. Ovo će se završiti. Završiće se ove noći.
Molim te, Gejdže. Volim te. Tata te voli.“
Ljuljuškao je sina.

***

BD4Y

balkandownload.org

U petnaest do dva bio je spreman da napusti groblje. Bavljenje telom bio je
najgori deo posla. U tom trenutku je njegov um, astronaut unutrašnjih predela,
otplovio najdalje u prazninu. Odmarao se s bolnim leđima i izmorenim i
zgrčenim mišićima. Verovao je da može da se vrati. Da se vrati sve do kraja.

Položio je Gejdžovo telo na šatorsko krilo. Zamotao ga je. Učvrstio je
zavežljaj lepljivom trakom i isekao konopac. Uredno je svezao krajeve.
Izgledao je kao smotani tepih. Zatvorio je kovčeg. Posle kraćeg razmišljanja
otvorio ga je i stavio lopatu unutra. Prijatni vidikovac zaslužuje svoju
relikviju. Zatvorio je kovčeg i spustio polovinu betonskog poklopca. Mislio
je da obori drugu polovinu, ali se bojao da se ne razbije. Provukao je kaiš
kroz gvozdene prstenove. Polako je spustio drugu polovinu betonskog
poklopca na mesto. Lopatom je popunio raku. Nije bilo dovoljno zemlje da
izravna grob s okolinom. Neko bi mogao da primeti da je raka plića.
Najverovatnije će zanemariti takvu sitnicu. Neće razmišljati, niti će se brinuti
o tome. Ne večeras. Previše toga ga je čekalo. Pred njim je bilo još mnogo
teškog posla. Bio je veoma umoran.

Haj-ho, idemo!
“Upravo tako“, promrmljao je.
Vetar se pojačao. Zavrištao je načas među drvećem. Naterao ga je da se
zabrinuto osvrne za sobom. Položio je ašov, još neupotrebljeni pijuk, rukavice
i baterijsku lampu pored zavežljaja. Odolio je iskušenju da iskoristi svetlost.
Ostavio je telo i alat. Vratio se putem kojim je došao i pet minuta kasnije
stigao do visoke ograde od kovanog gvožđa. Preko puta je bio njegov auto,
uredno parkiran. Bio je tako blizu, a tako daleko.
Neko vreme ga je posmatrao. Krenuo je u suprotnom pravcu.
Ovog puta se udaljavao od kapije. Hodao je duž ograde od kovanog
gvožđa, dok nije skrenula pod pravim uglom u odnosu na Mejsonovu. Naišao
je na jarak za odvodnjavanje. Pogledao je u njega. Zadrhtao je od onog što je
video. Bio je pun istrulelog cveća. Ležalo je u slojevima nanesenim kišom i
snegom.
Hriste!
Ne, nije u pitanju Hrist. Ove ponude su namenjene mnogo starijem bogu
od hrišćanskog. Ljudi su ga u različitim vremenima nazivali različitim
imenima. Rejčelina sestra nadenula mu je savršeno ime: Oz Veliki i Strašni,
bog mrtvih stvari ostavljenih u zemlji. Bog trulog cveća u jarcima za odvod.
Bog tajanstva.

BD4Y

balkandownload.org

Zurio je u jarak kao hipnotisan. Konačno je odvratio pogled s blagim
uzdahom - kakav ispušta onaj koji je ubačen u hipnotički trans, ili probuđen iz
njega posle odbrojavanja do deset.

Nastavio je. Ubrzo je našao ono što je tražio. Slutio je da je njegov um
uredno uskladištio ovaj podatak na dan Gejdžove sahrane.

Ovde, u vetrovitoj tami, bila je grobljanska kripta.
Kovčezi su se tu čuvali zimi kad je bilo previše hladno da bi bageri
kopali smrznuto tle. Kripta je korišćena i kad bi bilo previše posla.
U “hladnoj delatnosti“ ponekad je bilo previše posla. Luis je to znao.
Dešavalo se da ljudi iz neke grupe stanovništva iz nedokučivih razloga počnu
češće da umiru.
“Reč je o ravnoteži“, poverio mu se stric Karl. “Ako u maju naiđe period
od dve nedelje bez smrtnog slučaja, mogu da računam da će u novembru
nastupiti dve nedelje s deset sahrana. Iako se tako nešto retko dešava u
novembru, i nikad oko Božića, iako svi misle da ljudi baš tada umiru u
velikom broju. Ta priča o božićnoj depresiji obično je sranje. Pitaj bilo kog
pogrebnika. Ljudi su većinom oko Božića srećni i žele da žive. Zbog toga i ne
umiru. Navala je obično u februaru. Grip kosi starce, a tu je i zapaljenje
pluća. Ali to nije sve. Ima ljudi koji se bore s rakom kao šašavi. Čine to
godinu dana, šesnaest meseci. Bore se dok ne naiđe opaki stari februar. Kao
da se tad umore pa ih rak poklopi kao tepih. Trideset prvog januara su u
remisiji. Osećaju se dobro. Dvadeset četvrtog februara bivaju pokopani.
Ljudi dobijaju srčane napade u februaru. Tog meseca ih obaraju moždani
udari i otkazuju bubrezi. Ljudi se umaraju u februaru. Navikli smo na to u
ovom poslu. A opet, bez ikakvog razloga, ista stvar desiće se i u junu ili
oktobru. Ali nikada u avgustu. Avgust je opušten mesec. U avgustu nikad nećeš
ispuniti grobljansku kriptu, osim ako ne eksplodira glavni gasovod ili krcati
gradski autobus ne sleti s mosta. Bilo je februara kad smo redali po tri
sanduka uvis i molili boga da ojuži, da bismo pokopali neke od preminulih
pre nego što se ukaže potreba za iznajmljivanjem jebenog dodatnog
skladišnog prostora.“
Stric Karl se nasmejao. Luis se takođe nasmejao, pošto je saznao nešto što
čak ni njegovi predavači na medicinskoj školi nisu znali.
Dvostruka vrata kripte bila su uglavljena u travnato brdašce, prirodnog i
privlačnog oblika ženske dojke. Ovo brdo (Luis je sumnjao da je veštačko)
nadvisivalo je za pola metra ukrasne šiljate vrhove ograde od kovanog

BD4Y

balkandownload.org

gvožđa, koja je ćelom dužinom imala istu visinu.
Luis se osvrnuo oko sebe, a zatim se zaputio uz nagib. Na drugoj strani

bila je prazna poljana nešto manja od hektara. Ne… nije bila sasvim prazna.
Uočio je usamljenu zgradu nalik šupi. Verovatno i ona pripada groblju,
pomislio je. Tu čuvaju opremu.

Ulična svetla sijala su kroz nemirno lišće brestova i javora. Drvored
starih stabala zaklanjao je ovu parcelu od pogleda s Mejsonove. Luis nije
primetio nikakvo kretanje.

Kliznuo je niz nagib na zadnjici. Plašio se da ne padne i nanovo povredi
koleno. Vratio se sinovljevom grobu. Zamalo što se nije sapleo o zamotano
šatorsko platno. Shvatio je da će morati da dolazi dva puta. Jednom po telo, a
drugi put po alat. Nagnuo se i namrštio kad su se leđa pobunila. Podigao je
kruto platno. Gejdžovo telo se micalo u njemu. Uporno je izbegavao da
posluša deo mozga koji mu je neprestano šaptao da je poludeo.

Poneo je telo ka brdu sa kriptom u nutrini, iza dvokrilnih čeličnih vrata
(zbog tih vrata je izgledala čudno, kao garaža za dva automobila). Znao je šta
mora da radi da bi podigao zavežljaj od dvadesetak kilograma uz strmu
kosinu, a ostao je bez konopca. Spremio se da to izvede. Povukao se i zatrčao
uz nagib. Nagnuo se napred, da bi ga inercija ponela što dalje. Stigao je skoro
do vrha kad su mu se noge okliznule po kratkoj klizavoj travi. Bacio je
šatorsko platno što je dalje mogao dok je padao. Bubnulo je gotovo navrh
brdašceta. Uspeo se ostatak puta. Osvrnuo se za sobom. Nije video nikoga.
Naslonio je zamotano šatorsko krilo na ogradu. Vratio se po ostale stvari.

Ponovo se popeo na vrh brda. Navukao je rukavice i spustio baterijsku
lampu, pijuk i ašov pored šatorskog krila. Malo se odmorio. Oslonio se o
ogradu s rukama na kolenima. Novi digitalni sat koji mu je Rejčel poklonila
za Božić dao mu je do znanja da je dva i jedan minut.

Dao je sebi pet minuta da se oporavi i prebacio ašov preko ograde. Čuo
je kako pada na travu. Pokušao je da zatakne baterijsku lampu u pantalone, ali
nije uspeo. Gurnuo ju je između dve rešetke. Slušao je kako se kotrlja
nizbrdo. Nadao se da se neće razbiti posle udarca o kamen. Zažalio je što nije
poneo ranac.

Izvadio je lepljivu traku iz džepa i vezao pijuk za šatorsko krilo. Oblepio
je metalne krake alatke. Istrošio je svu traku i gurnuo kotur u džep. Dohvatio
je zavežljaj. Podigao ga je na ogradu (leđa su vrištala; nedelju dana će plaćati
za ovu noć). Pustio ga je da padne. Trgao se kad je čuo mukli udarac.

BD4Y

balkandownload.org

Prebacio je nogu preko ograde. Uhvatio se za dva ukrasna šiljka i
prebacio drugu nogu. Kliznuo je dole. Zario se nožnim prstima u zemlju ispod
ograde. Pao je na tle.

Našao se u podnožju brdašca. Počeo je da pipa po travi. Odmah je
pronašao ašov. Drveće je prigušivalo sjaj uličnih svetiljki, ali se nešto
svetlosti odrazilo na oštrici. Zabrinuo se kad nije našao baterijsku lampu.
Pitao se koliko daleko je mogla da se otkotrlja po travi? Spustio se na ruke i
kolena. Pipao je po gustoj travi. Dah i otkucaji srca tutnjali su mu u ušima.

Konačno je spazio sićušnu crnu senku nekih metar i po od mesta na kojem
je pretpostavio da će biti. Konture su je odavale, kao što su odavale veštačko
brdo, masku prebačenu preko grobljanske kripte. Podigao ju je, pokrio sočivo
platnom i pritisnuo malo gumeno ispupčenje iznad prekidača. Nakratko je
osvetlio dlan. Ugasio je baterijsku lampu. Radila je.

Džepnim nožem oslobodio je pijuk od šatorskog platna. Odvukao je alatke
po travi do drvoreda. Stao je iza najvećeg i pogledao na obe strane
Mejsonove. Bila je pusta. Video je samo jedno svetio u čitavoj ulici -
žutozlatni pravougaonik na spratu. Ukazivalo je na osobu koja pati od
nesanice, ili invalida.

Zakoračio je na pločnik. Kretao se brzo, ali nije trčao. Pod svetlošću
ulične rasvete osećao se vrlo ranjivo posle boravka u grobljanskoj tami.
Stajao je nekoliko metara od drugog po veličini bangorskog groblja, s
pijukom, ašovom i baterijskom lampom u ruci. Ako ga neko bude video, očas
posla povezaće stvari i spoznati njegove namere.

Žurno je prešao ulicu, lupkajući petama. Njegova honda bila je na samo
pedeset metara niz ulicu. Luisu se činilo da ga od nje deli osam kilometara.
Obilno se znojio hodajući po njoj. Pažljivo je osluškivao. Strahovao je od
zvuka automobila u pokretu, koraka koji nisu njegovi i škripe prozora koji se
diže.

Stigao je do honde i naslonio pijuk i ašov na nju. Tražio je ključeve. Nije
mogao da ih nađe, ni u jednom džepu. Sveži znoj mu je izbio po licu. Srce mu
je zatutnjalo. Stisnuo je zube zbog panike koja je nastojala da se oslobodi.

Izgubio ih je, najverovatnije kad se pustio s grane, udario u spomenik
kolenom i prevrnuo. Sad leže negde u travi. Kako će ih naći kad je jedva
pronašao baterijsku lampu? Gotovo je. Trunčica loše sreće bila je dovoljna
da sve upropasti.

Čekaj, čekaj makar jedan bogom prokleti minut. Ponovo pretresi

BD4Y

balkandownload.org

džepove. Evo sitnine - ako ona nije ispala, nisu ni ključevi.
Ovog puta je sporije pretražio džepove. Izvrnuo ih je kad je izvadio

sitninu.
Nema ključeva.
Naslonio se na automobil. Razmišljao je o sledećem koraku. Moraće da

se uspentra natrag. Ostaviće sina ovde, uzeti baterijsku lampu i uspentrati se
preko ograde. Provešće ostatak noći u bezuspešnom lovu na…

Svetlost je iznenada blesnula u njegovom umornom umu.
Sagnuo se i zagledao u unutrašnjost automobila. Ključevi su visili iz
brave.
Ispustio je mukli uzdah. Otrčao je do vozačkog sedišta. Otvorio je vrata i
izvadio ključeve. U umu je čuo zapovednički glas kisele očinske figure Karla
Maldena, s krompirastim nosom i arhaičnim šeširom savitljivog oboda:
Zaključaj automobil. Ponesi ključeve. Ne pomaži dobrom dečaku da postane
loš.
Prišao je zadnjem delu automobila i otvorio zadnja vrata. Stavio je pijuk,
ašov i baterijsku lampu u prtljažnik. Zalupio je zadnja vrata. Odmakao je
sedam-osam metara niz pločnik kad se setio ključeva. Ovog puta ih je ostavio
da vise u bravi prtljažnika.
Budalo, prekorio je sebe. Bolje ti je da sve zaboraviš, kad si toliko glup!
Vratio se i uzeo ključeve.

***

Podigao je Gejdža u naručje i stigao do Mejsonove baš kad je pas negde
zalajao. Ne - nije samo zalajao. Počeo je da zavija. Ispunio je ulicu gromkim
zavijanjem. Auuuu! Auuuu!

Stao je iza drveta. Razmišljao je o onom što bi se moglo dogoditi i o
onom što bi mogao učiniti. Očekivao je da svetla u kućama počnu da se pale.

Samo jedno svetio se upalilo, na kući preko puta drveta u čijim senkama
se krio. Promukli glas je povikao: “Umukni, Frede!“

Auuu! - odgovorio je Fred.
“Ućutkaj ga, Skenlone, ili ću pozvati policiju!“, prodrao se neko s Luisove
strane ulice. Luis je poskočio. Shvatio je krhkost iluzije o praznini i pustoši.
Bio je okružen ljudima, stotinama očiju. Pas je kidisao na san, njegovog
jedinog saveznika. Proklet da si, Frede! - pomislio je. Proklet da si!

BD4Y

balkandownload.org

Fred je započeo novu ariju. Nastavio je sa Auuuu, ali ovog puta nije
stigao do kraja deonice. Presekao ga je udarac, praćen bolnim kevtanjem.

Tišina je zavladala posle zatvaranja vrata. Svetlost na Fredovoj kući
ubrzo se ugasila.

Luis je osećao snažnu potrebu da ostane u senkama, da čeka. Najbolje je
da pričeka da se prašina slegne. A opet, imao je sve manje vremena.

Prešao je ulicu sa zavežljajem i krenuo prema hondi. Nikog nije video. I
Fred je mirovao. Stiskao je zavežljaj jednom rukom. Pronašao je ključeve i
otvorio prtljažnik.

Gejdž nije mogao da stane u njega.
Pokušao je da spakuje svežanj vertikalno, horizontalno, dijagonalno.
Prtljažnik honde bio je premali. Mogao se saviti i polomiti - Gejdžu ne bi
smetalo - ali nije mogao da se odluči na tako nešto.
Idemo, idemo, idemo, gubimo se odavde, ne izazivaj sreću.
I dalje je stajao na istom mestu sa zavežljajem u kom je bio sinovljev leš.
Čuo je zvuk automobila. Približavao se. Odneo je zavežljaj do suvozačevih
vrata. Otvorio ih je i spustio zavežljaj na sedište.
Zatvorio je vrata, optrčao hondu i zalupio vrata prtljažnika. Automobil je
samo proleteo kroz raskrsnicu. Luis je čuo podvriskivanje i pijane glasove.
Seo je za volan. Posegnuo je za dugmetom za aktiviranje farova, kad ga je
ošinula stravična misao. Šta ako je Gejdž okrenut unazad, ako sedi s kolenom
i kukom svinutim na pogrešan način, ako upalim očima gleda u zadnje staklo,
umesto kroz šoferku?
To nije važno, odvratio je njegov um, s besom rođenim iz iscrpljenosti.
Kada ćeš ukapirati? To nije važno!
Ali jeste, važno je. To je Gejdž, a ne neka gomila peškira!
Pružio je ruku. Nežno je opipavao platno, tragajući za konturama tela.
Ličio je na slepca koji pokušava da odredi s kakvim predmetom ima posla.
Konačno je napipao ispupčenje koje nije moglo biti ništa drugo do Gejdžov
nos - gledao je na pravu stranu.
Tek tad je ubacio menjač u brzinu i započeo dvadesetpetominutnu vožnju
do Ladloua.

BD4Y

balkandownload.org

52

Telefon Džada Krandala zazvonio je u jedan ujutro. Vrisak u praznoj kući
prenuo ga je iz sna. Zadremao je i usnio. U snu je ponovo imao dvadeset tri
godine. Sedeo je na klupi u radionici za opravku lokomotiva s Džordžom
Čejpinom i Reneom Mošom. Boca viskija je išla iz ruke u ruku. To je bio
zaplenjeni viski iz domaće radinosti s poreskim pečatom. Severoistočni vetar
zavijao je po svetu, utišavajući sve što se kretalo, uključujući i vozni park B i
A železnice. Sedeli su i pili oko trbušaste peći. Posmatrali su kako se crveni
žar uglja koleba i menja iza mutnog vatrostalnog stakla, bacajući dijamantske
senke plamenova po podu. Pripovedali su priče koje je svaki od njih
godinama čuvao u sebi, kao bezvredno blago koje dečaci skrivaju ispod
kreveta. Čuvali su te priče za noć poput ove. Bile su baš kao sjaj trbušaste
pećnice, tamne, s nešto crvenog žara u središtu i vetrom koji ih je obavijao.
Imao je dvadeset tri godine. Norma je bila veoma živa (iako već u krevetu,
nije sumnjao u to; nije ga očekivala ove burne noći), a Rene Mišo je pričao
priču o jevrejskom trgovcu pokućaru u Baksportu koji je…

Telefon je baš u tom času zazvonio. Džad se trgao u stolici i osetio bol u
ukočenom vratu. Gorka težina popala je po njemu kao kamen. U njoj je
prepoznao sve godine između dvadeset i osamdeset treće. Svih šezdeset se
odjedanput sručilo na njega. Sledeća misao je bila: Spavao si, momčino. Tako
se ne radi na ovoj železnici… ne večeras.

Ustao je. Uspravio se da bi se rešio ukočenosti, koja se nastanila i u
leđima. Prišao je telefonu.

To je bila Rejčel.
“Džade? Da li je dolazio kući?“
“Nije. Gde si? Rekao bih da si bliže.“
“Približavam se.“ Zvučala je nekako bliže, ali se čulo i brujanje dalekih
žica. To je bio zvuk vetra, negde između ovog mesta i onog na kom je bila.
Vetar se večeras razmahao. Taj zvuk je Džada uvek nagonio na pomisao o
mrtvim glasovima, koji pevaju u horu, ali za nijansu predaleko da bi se išta
razabralo. “Nalazim se na parkiralištu kod Biderforda, na mejnskom auto-
putu.“
“U Bidefordu si!“
“Nisam mogla da ostanem u Čikagu. Spopalo me je… ono što je spopalo

BD4Y

balkandownload.org

Eli prešlo je na mene. I ti to osečaš. U tvom glasu je.“
“Jašta je.“ Izvadio je česterfild iz paklice. Stavio ga je u ugao usana.

Upalio je drvenu šibicu. Gledao je kako plamti u drhtavoj ruci. Ruke mu nisu
drhtale - ne pre početka ove noćne more. Osluškivao je nalete zlokobnog
vetra. Drmusao je kuću.

Moć narasta. Osećam je.
Osećao je i zgusnuti užas u starim kostima. Tanušan je i lomljiv, kao,
duvano staklo.
“Reci mi šta se dešava, molim te, Džade!“
Imala je pravo - i potrebu da zna. Reći će joj. Na kraju će joj izložiti
čitavu priču. Pokazaće joj lanac iskovan beočug po beočug. Normin srčani
napad, pogibija mačka na drumu, Luisovo pitanje - da li je iko sahranio
čoveka tamo gore? - Gejdžova smrt… i bog sveti zna kakav je beočug Luis
sada kovao. Reći će joj, ali ne preko telefona.
“Rejčel, zašto si na auto-putu umesto u avionu?“
Objasnila mu je kako je promašila let za Boston. “Iznajmila sam
automobil, ali ne napredujem planiranom brzinom. Malo sam se izgubila na
putu od aerodroma do auto-puta. Tek što sam stigla u Mejn. Mislim da neću
stići pre zore. Ali, Džade… molim te. Molim te, reci mi šta se dešava. Toliko
se bojim, a ne znam zašto.“
“Rejčel, slušaj me. Dovezi se do Portlanda i prilezi, da li si me čula?
Uzmi sobu u motelu i…“
“Džade, ne mogu…“
“… i naspavaj se. Ne boj se. Večeras se ovde nešto dešava ili ne dešava.
Ako se nešto dešava - ako se dešava ono što ja mislim da se dešava - veruj mi
da ne bi želela da budeš ovde. Mislim da mogu da se pobrinem za to. Bilo bi
mi bolje da mogu, zato što sam ja kriv zbog onog što se događa. Ako se ništa
ne dešava, stići ćeš ovog popodneva. To će biti sasvim u redu. Pretpostavljam
da će Luisu biti veoma drago da te vidi.“
“Nisam mogla da spavam, Džade.“
“Znam“, rekao je. Razmišljao je kako je verovao u istu stvar - dođavola,
Petar je verovatno verovao u istu stvar one noći kad je Isus uhapšen. Zaspao
je na straži. “Znam da možeš, Rejčel. Ako zadremaš za volanom prokletog
iznajmljenog automobila, sletećeš s puta i poginuti. Šta će se tada desiti s
Luisom? A s Eli?“
“Reci mi šta se dešava! Možda ću poslušati tvoj savet ako mi kažeš. Ali

BD4Y

balkandownload.org

moram da znam šta se dešava!“
“Hoću da dođeš pravo kod mene kad dođeš u Ladlou. Ne idi u svoju kuću.

Prvo dođi kod mene. Reći ću ti sve što znam. Motrim na Luisov nailazak.“
“Reci mir, ponovila je.
“Ne, gospoja. Ne preko telefona. Neću. Ne mogu. Produži do Portlanda i

prilezi.“
Usledila je duga pauza ispunjena razmišljanjem.
“U redu“, konačno je rekla. “Možda imaš pravo. Džade, reci mi samo

jedno. Reci mi koliko je loše.“
“Mogu da izađem na kraj s tim“, pribrano će Džad. “Situacija se neće

pogoršavati.“
Automobilski farovi blesnuli su na drumu. Vozilo se sporo kretalo. Džad

je ustao i seo kad je vozilo ubrzalo pored kuće Kridovih i nestalo s vidika.
“Dobro“, rekla je. “Pretpostavljam da je tako najbolje. Pomisao na

nastavak puta pritiskala me je kao vodenički kamen.“
“Pusti da se kamen otkotrlja, draga moja“, reče Džad. “Molim te. Sačuvaj

snagu za sutra. Ovde će sve biti kako treba.“
“Obećavaš li da ćeš mi ispričati čitavu priču?“
“Da. Ispričaću ti sve, uz poneko pivo.“
“U tom slučaju, doviđenja“, reče Rejčel.
Džad je prekinuo vezu pre nego što je stigla da nastavi.

***

Mislio je da ima kofeinske pilule u ormariću s lekovima, ali nije mogao da ih
nađe. Vratio je preostala piva u frižider - ne bez žaljenja - i skuvao šolju crne
kafe. Odneo ju je do panoramskog prozora i ponovo seo. Pijuckao je i
osmatrao.

Kafa - i razgovor s Rejčel - držali su ga budnim sledećih četrdeset pet
minuta. Nakon toga je glava ponovo počela da mu pada na grudi.

Nema spavanja na straži, starče. Navalio si nevolju na vrat. Nešto si
kupio, sad moraš i da ga platiš. Zbog toga nema spavanja na straži.

Upalio je novu cigaretu. Duboko je udahnuo. Zakašljao se staračkim
oštrim kašljem. Spustio je cigaretu na pepeljaru i protrljao oči obema rukama.

Kamion desetotočkaš projurio je pored kuće. Sekao je put kroz vetrovitu i
nemirnu noć.

BD4Y

balkandownload.org

Ponovo je dozvolio sebi da zadrema. Prenuo se iz sna i žustro ošamario
sebe forhendom i bekhendom. Zazvonilo mu je u ušima. Novi užas mu je
osvanuo u srcu, kao šunjanju vesti uljez koji je provalio na tajno mesto.

Uspavljuje me… hipnotiše me… nešto mi radi. Ne želi da budem budan,
zato što će se uskoro vratiti. Tako je, osećam to. Hoće da me ukloni sputa.

“E nećeš!“ rekao je srditim glasom. “Nema šanse! Da li me čuješ? Staviću
tačku na ovo. Ovo je otišlo predaleko.“

Vetar je zavijao oko streha. Lišće na drveću preko puta hipnotički je
drhtalo. Njegov um se vratio na onu noć oko trbušaste peći u radionici za
popravku lokomotiva, koja je stajala tamo gde je sad prodavnica nameštaja u
Brueru. Džordž, Rene Mišo i on razgovarali su čitavu noć. Samo je on
pretekao. Renea su jedne olujne noći marta 1939. godine zdrobila dva teretna
vagona. Džordž Čejpin je umro prošle godine od srčanog udara. Samo je on
ostao od tolikih ljudi. Starcima je suđeno da oglupave. Ponekad se glupost
maskira kao ljubaznost, a ponekad kao ponos - potreba da se kažu stare tajne,
da se nešto prenese, da se prespe iz stare u novu čašu.

Tako je Jevrejin pokućar došao i rekao: “Imam nešto što dosad niste
videli. Ove razglednice izgledaju ko ženske u kupaćim kostimima, dok ih ne
istrljate mokrom tkaninom, a onda…“

Džadu je pala glava. Brada mu se polako i nežno oslonila na grudi.
“… ondak bidnu gole ko od majke rođene! Kad se osuše, odeća se vrati!
I to nije sve!Imam…“
Rene je pričao ovu priču u radionici za popravku lokomotiva. Nagnuo se
napred, osmehujući se. Džad je držao bocu - osećao je bocu. Ruka mu se
sklopila oko nje u vazduhu.
Pepeo na kraju cigarete u pepeljari bivao je sve duži. Konačno je pao u
pepeljaru i izgoreo. Ocrtao je nešto slično runi.
Džad je spavao.
Kad su farovi blesnuli i kad je Luis četrdeset minuta kasnije skrenuo
hondom na prilazni put i uvezao kola u garažu, Džad ga nije čuo. Nije se ni
mrdnuo ni probudio, baš kao što se Petar nije probudio kad su rimski vojnici
došli da uhapse skitnicu Isusa.

BD4Y

balkandownload.org

53

Luis je pronašao lepljivu traku u kuhinjskoj fioci. U uglu garaže, pored
zimskih guma, bio je namotaj užeta. Trakom je vezao pijuk i ašov u
jedinstveni zavežljaj. Konopcem je napravio grubi oprtač.

Alat u oprtaču. Gejdž u naručju.
Prebacio je oprtač preko leđa i otvorio suvozačeva vrata honde. Izvukao
je zavežljaj. Gejdž je bio mnogo teži od Čerča. Verovatno će na kraju puzeći
izneti dečaka do mikmačkog groblja. Tamo gore čekalo ga je i kopanje groba
u onoj kamenitoj, nepopustljivoj zemlji.
Pa, uspeće. Nekako.
Luis Krid zastao je na izlazu garaže da bi ugasio svetlost laktom. Neko
vreme stajao je tamo gde asfalt ustupa mesto travi. Gledao je stazu koja je
vodila do Groblja kućnih ljubimaca. Dobro ju je video, uprkos tami. Kao da
je sijala nekim sjajem.
Vetar mu je prolazio prstima kroz kosu. Načas ga je obuzeo stari,
detinjasti strah od mraka. Osetio se slabim, malim i užasnutim. Da li će zaista
zakoračiti u šumu s lešom u naručju, da li će proći ispod drveća gde vetar
hodi, iz tame u tamu? Iako će ovog puta biti sam?
Ne razmišljaj. Samo učini to.
Krenuo je.

***

Udovi su mu drhtali od iscrpljenosti kad je dvadeset minuta kasnije stigao do
Groblja kućnih ljubimaca. Pao je sa šatorskim krilom na kolenima. Stenjao je
od napora. Odmorio se dvadesetak minuta. Zamalo što nije zaspao. Više se
nije plašio. Izgleda da je iscrpljenost odagnala strah.

Konačno je ustao. Nije verovao da može da se uspentra uz gomilu
oborenih stabala. Samo je znao da mora pokušati. Činilo mu se da zavežljaj u
njegovim rukama teži stotinu, umesto dvadeset kilograma.

Desilo se isto što i pre. Sve je ličilo na dobro zapamćeni san. Ne, nije ga
se sećao, ponovo ga je proživljavao. Neobični osećaj ponovo je prostrujao
kroz njega, kad je spustio nogu na prvo mrtvo stablo. Nešto što se graničilo s
likovanjem. Umor ga nije napustio, ali je postao podnošljiviji - nebitan.

BD4Y

balkandownload.org

Samo me sledi. Sledi me i ne gledaj dole, Luise. Ne oklevaj i ne gledaj
dole. Znam put, ali ga moramo preći brzo i sigurno.

Brzo i sigurno, da - kao što je Džad izvadio žaoku.
Znam put.
Postoji samo jedan put, pomislio je Luis. Otvara se ih se ne otvara.
Jednom je probao da se sam popenje preko gomile oborenih stabala, ali nije
mogao. Ovog puta se popeo brzo i sigurno, kao što je uradio u noći u kojoj mu
je Džad pokazao put.
Gore i gore, bez gledanja dole, sa sinovljevim telom uvijenim u šatorsko
krilo u naručju. Gore, gde vetar se vetar probija iz tajnih tunela i odaja i struji
kroz njegovu kosu. Podizao ju je i razdvajao.
Načas je zastao na vrhu. Brzo se spustio, kao da silazi stepenicama. Pijuk
i ašov tupo su mu zveckali na leđima. Posle nepunog minuta stajao je na
mekoj, iglicama pokrivenoj zemlji staze. Gomila mrtvih stabala nadnosila se
nad njim. Bila je viša od grobljanske ograde.
Nastavio je stazom sa sinom. Slušao je jecaje vetra u drveću, ne osećajući
nikakav užas. Noćni posao biće uskoro gotov.

BD4Y

balkandownload.org

54

Rejčel Krid prošla je pored znaka s natpisom IZLAZ 8 - VOZITE DESNO ZA
PORTLAND - VESTBRUK. Uključila je pokazivač pravca i upravila
iznajmljeni auto ka izlazu s auto-puta. Videla je zeleni znak Holidej Ina na
noćnom nebu. Krevet, san, kraj neprekidne, razorne, zagonetne napetosti. To
bi bio kraj - bar za neko vreme - žalosnoj praznini nastaloj posle odlaska
deteta. Ovaj bol je podsećao na vađenje velikog zuba. Isprva osećate
obamrlost ispod koje bol palaca kao mačji rep i vreba svoj trenutak. Blagi
bože, neće vas razočarati kad lek izvetri.

Rekao je da je poslat da upozori… ali da ne može da se mesa. Rekao je
da je blizak tati zato što su bili zajedno kad mu se duša rastavljala od tela.

Džad nešto zna, ali neće da kaže. Nešto se dešava, nešto. Ali šta?
Samoubistvo? Da li planira samoubistvo? To ne liči na Luisa. Ne mogu
da poverujem u to. Lagao je. Videla je to u njegovim očima… kakvo sranje,
bilo je ispisano preko čitavog lica, kao da je hteo da to vidim i da ga
sprečim… zato što se deo njega plašio, veoma se plašio.
Plašio se? Luis se nikada ne plaši!
Naglo je cimnula volan iznajmljenog automobila ulevo. Gume su vrisnule.
Mali auto je hitro poslušao komandu. Na trenutak je pomislila da će se
prevrnuti, ali nije. Ponovo je vozila ka severu. Izlaz 8 s obećavajućim znakom
Holidej Ina ostao je za njom. Novi znak pojavio se na vidiku. Specijalna boja
jezivo je treptaj SLEDEĆI IZLAZ 2 - KAMBERLAND - KAMBERLAND
CENTAR - SALEMOVO - FALMUT - GORNJI FALMUT. Salemovo,
pomislila je, kako čudno ime. Zbog nečeg ne zvuči prijatno… Svratite i
prespavajte u Salemovu.
Večeras neće spavati. Oglušiće se o Džadov savet. Voziće do krajnjeg
odredišta. Džad zna šta ne valja. Dao joj je reč da će to sprečiti, ali čovek
gazi osamdeset treću. Nije prošlo ni tri meseca otkad je sahranio suprugu.
Nije mogla da se uzda u njega. Nije smela da dozvoli Luisu da je na onaj
način istera iz kuće. Gejdžova smrt joj je oslabila duh. Tu je bila i Eli s
bratovljevom fotografijom i napaćenim licem - licem deteta koje je preživelo
tornado ili iznenadno bombardovanje iz vedra neba. Bilo je trenutaka u
tamnim zakucima noći kad je poželela da zamrzi Luisa zbog bola koji je
porodio u njoj i zbog nepružanja preko potrebne utehe (ili zbog toga što joj

BD4Y

balkandownload.org
nije dozvolio da pruži utehu koju je želela da pruži), ali nije mogla. Previše
ga je volela. Lice mu je bilo tako bledo… tako brižno. balkandownload.org.

Igla brzinomera vrtela se oko devedeset kilometara na sat. Prelazila je
kilometar i po u minuti. Od Ladloua ju je delilo dva sata i petnaest minuta.
Možda će stići pre izlaska sunca.

Petljala je po radiju. Uključila ga je i pronašla rokenrol stanicu iz
Portlanda. Pojačala je i zapevala, da bi ostala budna. Stanica je posle pola
sata počela da se gubi. Vratila se na stanicu Ogasta. Spustila je prozor i
pustila nemirni noćni vazduh u automobil.

Pitala se da li će se noć ikada završiti.

BD4Y

balkandownload.org

55

Luis je nanovo otkrio svoj san. Nalazio se u njegovim kandžama. Stalno je
spuštao pogled, da bi se uverio da nosi leš u šatorskom platnu umesto zelene
kese za đubre. Ujutro, nakon što ga je Džad odveo gore s Čerčom, jedva se
sećao onog što je te večeri učinio - ali se sada setio kako su živopisna ta
osećanja bila, kako se svako od njegovih čula izoštrilo, kako su posezala,
dodirujući šumu kao da je živa i u telepatskoj vezi s njim.

Spuštao se stazom. Na nekim mestima bila je široka kao Petnaestica, dok
se na nekim toliko sužavala da je morao da napreduje postrance da se glava i
noge zavežljaja ne bi zaplele u žbunju. Staza je vijugala kroz visoke,
impresivne skupine drveća. Osećao je oštri miris borove smole i čuo krckanje
borovih iglica pod nogama. To je bio više osećaj nego zvuk.

Staza je počela postojanije i strmije da ponire. Nedugo potom zgazio je u
baricu i nešto žitko pod njom… živi pesak, ako se Džadu može verovati.
Spustio je pogled. Video je vodu ispod trske i ružnog žbunja, s tropski širokim
lišćem. Pomislio je da je svetlost one druge noći bila snažnija, električnija.

Sledeći deo je kao gomila oborenih stabala - moraš da hodaš mirno i
polako. Samo me sledi i ne gledaj dole.

Da, u redu je… onako uzgred, da li si ikad video ovakve biljke u Mejnu?
U Mejnu ili bilo gde drugde? Kakve su, za ime božje, ovo biljke?

Nije važno, Luise. Samo… napred.
Nastavio je da hoda. Posmatrao je vlažno močvarno šipražje dovoljno
dugo da vidi prvo busenje. Potom se zagledao ispred sebe. Noge su mu se
pomicale s jednog na drugi busen - vera je prihvatanje gravitacije kao
postulata, pomislio je. Tu lekciju nije naučio na teologiji ili filozofiji.
Srednjoškolski profesor fizike jednom ju je pomenuo pred kraj časa… Luis je
nikad nije zaboravio.
Prihvatao je činjenicu da je mikmačko groblje sposobno da oživljava
mrtve. Zakoračio je u Malu božju močvaru sa sinom u naručju, ne osvrćući se
za sobom. Močvara je bila bučnija no jesenas. Zrikavci su neprestano pevali
u trsci. Vrištavi hor je zvučao tuđinski i negostoljubivo. Poneka žaba oglasila
bi se razdražljivim kreketanjem. Posle dvadeset koraka u Maloj božjoj
močvari ugledao je kako nešto leti… verovatno slepi miš.
Površinska magla uskovitlala se oko njega. Prvo mu je pokrila cipele,

BD4Y

balkandownload.org

zatim cevanice, da bi ga na kraju obavila sjajnom belom kapsulom. Učinilo
mu se da je svetlost jača, da pulsira kao bilo neobičnog srca. Nikad ranije
nije osećao tako snažno prisustvo prirode. Moćna sila je nalikovala
opipljivom i verovatno razumnom… biću. Močvara je bila živa, ali se nije
oglašavala nikakvom muzikom. Da ga je neko zapitao, ne bi mogao da objasni
osećaj prirode i njene životnosti. Znao je da je bogata mogućnostima,
protkana iskonskom snagom i da ga nagoni da se oseća veoma sitnim i
smrtnim.

Čuo je zvuk koji je zapamtio od prošlog puta: piskavi vilenjački smeh koji
prerasta u jecaj. Zavladala je tišina. Onaj smeh ju je narušio. Ovog puta se
uspeo do manijakalnog vriska od kog je Luisu zastala krv u žilama. Magla je
sanjivo lebdela oko njega. Svetlost je izbledela, ostavljajući huk vetra koji je
čuo, ali ga nije osećao. Naravno da nije - ovo je bila neka geološka raselina.
Vetar bi iskidao maglu kad bi prodro ovamo… a Luis nije bio siguran da bi
želeo da vidi ono što bi se tada otkrilo njegovom pogledu.

Možda ćeš čuti zvuke slične glasovima. To su gnjurci dole na jugu, ka
Prospektu. Čudo jedno kako se zvuk pronosi.

“Gnjurci“, reče Luis. Jedva je prepoznao promukli, nekako odurni zvuk
svog glasa. Zvučao je veselo. Nek mu je bog u pomoći, uistinu je zvučao
veselo.

Nastavio je posle kraćeg oklevanja. Okliznuo se na sledećem busenu, kao
da je kažnjen zbog kratke pauze. Zamalo što nije ostao bez cipele. Jedva ju je
iščupao iz plitke vode i dubokog gliba.

Glas - ako je to uopšte bio - vratio se. Ovog puta se čuo s leve strane.
Trenutak kasnije razlegao se iza njega… tik iza njega. Plašio se da će, ako se
okrene, ugledati krvlju obliveno stvorenje na manje od trideset centimetara od
svojih leđa, ogoljenih zuba i blistavog pogleda… ali ovog puta nije usporio.
Hodao je, gledajući pravo ispred sebe.

Svetlost se naglo povukla iz magle. Luis je shvatio da u vazduhu iznad
njega lebdi lice. Cerilo se i brbljalo. Imalo je upale, blistave žućkastosive oči
uperene nagore, kao na klasičnoj kineskoj slici. Imalo je i zgrčene, oborene
usne. Donja je bila naopako izvrnuta. Otkrivala je zube s crnkastosmeđim
mrljama, istrošene do desni. Luis se najviše začudio ušima, koje nisu bile uši,
već svijeni rogovi… nisu ličili na đavolje, već na ovnujske.

Odvratna lebdeća glava je govorila - smejala se. Usne su joj se micale,
iako se nadole iskrivljena donja usna nikako nije vraćala u prirodni položaj.

BD4Y

balkandownload.org

Crnilo je pulsiralo njenim venama. Raširila je nozdrve, kao da ih puni dahom
i životom, i izbacila paru.

Lebdeća glava izbacila je jezik kad se Luis približio. Bio je dug, šiljat,
prljavožut i pokriven krljuštima. Jedna od njih se podigla pred Luisovim
očima kao poklopac na zemunici. Beli crv je izmileo ispod nje. Vrh jezika je
lenjo palacao u vazduhu negde ispod mesta na kom je trebalo da bude
Adamova jabučica… stvorenje se smejalo.

Prigrlio je Gejdža čvršće uza sebe, kao da želi da ga zaštiti. Noge su
počele da mu se klizaju po busenju.

Možda ćeš videti vatru Svetog Elma, ono što mornari zovu varljivim
svetlima. Ponekad pravi čudne oblike, iza kojih nema ničega. Samo skreni
pogled ako te neki od njih uznemiri…

Džadov glas mu je dao malo preko potrebne odlučnosti. Nastavio je put.
Isprva se teturao, ali je uspostavio ravnotežu. Nije skrenuo pogled, ali je
primetio da lice - ako je to bilo, nije samo tvorevina magle i njegovog uma -
uspeva da ostane na istoj razdaljini od njega. Nekoliko sekundi ih minuta
kasnije rastvorilo se u lutajućoj magli.

To nije bila vatra Svetog Elma.
Ne, naravno da nije bila. Mesto je bilo puno duhova. Ključalo je od njih.
Mogli ste se obazreti oko sebe i videti nešto od čega se može poludeti. Neće
razmišljati o tome. Nema potrebe da razmišlja o tome. Nema potrebe…
Nešto se približavalo.
Stao je da bi oslušnuo… neumitni, sve bliži zvuk. Razjapio je usta. Svi
mišići koji drže vilicu zatvorenom istovremeno su odustali od tog posla.
Nikad nije čuo takav zvuk. Bio je živ i velik. Grane su pucale u blizini, u
sve većoj blizini. Slušao je lomljenje šipražja, skršenog nezamislivim
nogama. Kašasto tle je počelo da mu se trese pod nogama. Postao je svestan
svog jecanja.
(O moj bože, o dragi bože, šta mi se to primiče kroz maglu?)
Opet je prigrlio Gejdža na grudi. Primetio je da su se zrikavci i žabe
ućutali i da je vlažni i lepljivi vazduh zasmrdeo na toplu pokvarenu svinjetinu.
Šta god da je bilo, bilo je ogromno.
Luisovo začuđeno i užasnuto lice pomerilo se nagore. Podiglo se uvis kao
da sledi putanju ispaljene rakete. Stvorenje je tutnjalo ka njemu. Čuo je kako
drvo - ne grana, već čitavo stablo - pada negde u blizini.
Video je nešto.

BD4Y

balkandownload.org

U magli se na trenutak pojavila siva mrlja. Razliveni neodređeni oblik bio
je viši od dvadeset metara. Nije to bila sen, duh lišen tvari. Osećao je kako
potiskuje vazduh pri prolasku. Razabirao je tresak mamutskih nogu i
šljapkanje blata pod njima.

Na trenutak je poverovao da je video sićušne žutonarandžaste iskre iznad
sebe. Te iskre mogle su biti oči.

Zvuk je počeo da slabi. Jedan zrikavac se oklevajući oglasio, kad se zvuk
udaljio. Odgovorio mu je drugi. Treći se pridružio razgovoru, četvrti je
započeo sesiju, a peti i šesti konvenciju. Zvuci stvorenja (sporog ali ne
trapavog; to je možda bilo najgore od svega, osećaj svrhovitog kretanja)
udaljavali su se prema severu. Zvuk je bledeo i iščezavao, dok nije sasvim
nestao.

Luis je nastavio put. Ramena i leđa preobrazili su mu se u izvor
neprekidnog bola. Od vrata do zglobova nosio je donji veš satkan od znoja.
Prvi komarči su ga otkrili. Bili su veoma gladni.

Vendigo, blagi bože, to je bio vendigo - stvorenje koje se muva po
severnim prostranstvima, čiji dodir te može preobraziti u kanibala. Video
sam ga. Vendigo je upravo prošao na šezdeset metara od mene.

Govorio je sebi da ne bude smešan, da bude kao Džad i da ne misli o
onom što se može videti ili čuti iza Groblja kućnih ljubimaca. Pripisaće to
gnjurcima, vatri Svetog Elma ili rezervnim udaračima njujorških Jenkija na
zagrevanju, svemu izuzev stvorenjima koja skaču, puze, vijugaju i gmižu po
svetu između svetova. Nek bude Boga, nek bude nedelje ujutru, nek bude
osmehnutog episkopalnog sveštenika u bleštavobeloj odori… ali nek ne bude
ovih tamnih obličja što puze na mračnoj strani vaseljene.

Nastavio je put sa sinom. Osetio je sve čvršće tle pod nogama. Nekoliko
trenutaka kasnije naišao je na palo drvo. Njegova krošnja bila je vidljiva u
sve ređoj magli. Ličilo je na nemarno ispuštenu sivozelenu pajalicu džinovske
kućne pomoćnice.

Stablo je bilo slomljeno, iskidano. To se nedavno desilo. Žućkastobeli
biljni sok još je bio topao kad ga je Luis dodirnuo, dok se peo preko njega…
s druge strane stabla je bio monstruozni otisak. Bio je tako dubok da je morao
da se popne na stazu. Nije smeo da veruje da je to otisak, iako su kleka i
lovor bili sabijeni u tle. Mogao je da se osvrne za sobom i pogleda kako
izgleda, kad se ispeo iz njega, ali nije to učinio. Nastavio je put. Koža mu je
bila hladna, usta vrela i suva, a srce usplahireno.

BD4Y

balkandownload.org

Blato je ubrzo prestalo da mu šljapka pod nogama. Nedugo potom osetio
je blagi miris borovih iglica. Osetio je kamenje pod nogama. Stigao je
nadomak cilja.

Tle je počelo brže da se uzdiže. Bol mu je sevnuo u cevanici posle udarca
o kamen. Ali to nije bio običan kamen. Nespretno je pružio ruku (obamrli
lakat je načas vrisnuo), da bi ga dotakao.

Stepenice, usečene u stenu. Samo me sledi. Stigli smo kad se popnemo
na vrh.

Počeo je da se penje. Polet se vratio. Ponovo je naterao iscrpljenost na
uzmak… bar donekle. Misli su mu lutale, dok se uspinjao ka hladnoći, dok se
peo natrag u nepresušnu reku vetra, koji je u međuvremenu ojačao. Gužvao mu
je odeću i zatezao šatorsko krilo umotano oko Gejdža. Lepetalo je i pucalo
kao raspeto jedro.

U jednom trenutku zabacio je glavu i pogledao u luđački zvezdani tepih.
Nije prepoznao nijedno sazvežđe. Zabrinuto je okrenuo glavu. Pored njega je
bio kameni zid. Nije bio gladak, već iskrzan, ispucao i trošan. Učinilo mu se
da raspoznaje oblik čamca, i jazavca, a na jednom mestu i namrštenog muškog
lica. Samo su stepenice usečene u steni bile glatke.

Stigao je do vrha i stao pognute glave. Ljuljao se, udisao i izdisao vazduh
iz pluća sličnih probušenim mešinama. Disao je kao da mu veliki iver viri iz
slabina.

Vetar mu je jurio kroz kosu kao plesač. Urlao mu je u ušima kao
razgoropađeni zmaj.

Svetlost je večeras bila snažnija. Da li je prošli put bilo oblačno, ili nije
obraćao pažnju na nju? To sad nije bilo važno. Mogao je da vidi okolni
prostor, što je pokrenulo novi talas jeze niz njegova leđa.

Uočio je sličnost s Grobljem kućnih ljubimaca.
Znao si to, prišapnuo mu je njegov um dok je posmatrao gomile stenja,
nekadašnje kupaste kamene humke. Znao si to, ili je trebalo da znaš da nisu
u pitanju koncentrični krugovi, već spirala.
Da. Ovde na vrhu kamenog stola bila je gigantska spirala, licem okrenuta
hladnim zvezdama i mračnim prostranstvima između njih. Načinili su je oni
koje bi starosedeoci zvali Razne Ruke. Luis je video da na kamenitoj zaravni
nema nijedne nedirnute kupaste humke. Svaku je rasturilo nešto što se vratilo
u život… i prokrčilo put napolje. Stenje se rasulo na takav način da se spirala
jasno videla.

BD4Y

balkandownload.org

Da lije iko ikada video ovo iz vazduha? Luis se nasumice šetao po
zaravni. Setio se pustinjskih crteža koje je neko indijansko pleme načinilo u
Južnoj Americi. Da li ga je iko video iz vazduha, i šta je pomislio ako jeste?

Kleknuo je i s uzdahom olakšanja spustio Gejdžovo telo na tle.
Njegova savest je konačno počela da se vraća. Džepnim nožem je
presekao lepljivu traku koja je držala alat na njegovim leđima. Pijuk i ašov
pali su na tle uz glasni zveket. Prevrnuo se i legao, raširenih nogu i ruku. Tupo
je zurio u zvezde.
Šta je bilo ono stvorenje u šumi? Luise, Luise, misliš li da išta dobro
može da se izrodi u završnici komada u kom se nešto takvo nalazi među
likovima?
Sad je prekasno za povlačenje. Znao je to.
Sem toga, ubeđivao je sebe, sve bi moglo imati srećan kraj. Nema dobiti
bez rizika, verovatno ni rizika bez ljubavi. Tu je i moja torba, ne ona u
prizemlju, već na visokoj polici u kupatilu, ona po koju sam poslao Džada
one noći kad je Norma doživela srčani udar. U njoj su špricevi i, ako se
nešto desi… nešto loše… niko ne mora da zna izuzev nas.
Luisove misli su se raspale u neartikulisanoj molitvi, a ruke su mu
posegnule za pijukom… počeo je da kopa, na kolenima. Pao bi na njegov kraj,
kao stari Rimljanin na svoj mač, kad god bi se pijuk zario u tle. Polako je
napredovao. Rukama je odvaljivao i vadio kamen iz tla. Većinu je odgurnuo u
stranu, zajedno sa sve većom gomilom zemlje. Neke je ostavljao pored sebe.
Za kupastu humku.

BD4Y

balkandownload.org

56

Rejčel se šamarala po licu, dok nije počelo da joj trne. I pored toga glava joj
je stremila ka grudima. Jednom se prenula iz sna (stigla je do Pitsfilda, imala
je čitav auto-put za sebe). U deliću sekunde učinilo joj se da desetak
srebrnkastih i nemilosrdnih očiju gledaju u nju, da trepću kao hladna alava
vatra.

Svela su se na male reflektore na ogradi auto-puta. Skrenula je sa
zaustavne trake.

Okrenula je volan ulevo. Gume su zacvilele. Učinilo joj se da je čula
slabo tokl Prednji desni branik možda je upravo poljubio ogradu. Srce joj je
poskočilo u grudima. Počelo je da lupa tako brzo da su joj tačkice izbile pred
očima. Širile su se i skupljale u skladu s ritmom srca. Pridremalo joj se
trenutak kasnije, uprkos zamalo izbegnutom udesu, strahu i Robertu Gordonu
koji je urlajući isporučivao “crveno usijanje“.

Javila joj se luda, paranoična misao. “Paranoična je, nego šta je“,
promrmljala je ispod rokenrola. Pokušala je da se nasmeje, ali nije mogla. Ne
baš. Misao je opstala. U očima noći delovala je sablasno uverljivo. Osećala
se kao lik iz crtaća koji trči unutar gigantske praćke, zatežući je. Sirotan se
sve teže kretao napred. Potencijalna energija praćke izjednačavala se s
energijom trkača… u šta je prešla inercija?… to je elementarna fizika… nešto
što je pokušavalo da je zadrži… drži se dalje od ovog… a telo koje teži
mirovanju… Gejdžovo telo, na primer… kad se jednom stavi u pokret.

Vrištanje guma ovog puta bilo je glasnije, a češanje o ogradu mnogo
oštrije. Čula je grebanje automobila o ogradu. Boja se oljuštila sve do
svetlucavog metala. Volan na trenutak nije odgovarao. Pritisnula je kočnice.
Ovog puta se uspavala, nije samo zadremala, već je zaspala u automobilu koji
se kretao devedeset kilometara na sat. Da nije bilo ograde… ili da je umesto
nje bio stub.

Stala je i postavila menjač u položaj za parkiranje. Zaplakala se u šake,
smetena i uplašena.

Nešto pokušava da me odvoji od njega.
Nastavila je da vozi kad je procenila da je uspostavila kontrolu nad
sobom. Činilo se da upravljački sistem malog vozila nije oštećen, ali će
kompanija za iznajmljivanje automobila imati niz ozbiljnih pitanja, kad im

BD4Y

balkandownload.org

sutra vrati automobil na bangorskom aerodromu.
Nije važno. Ići ću korak po korak. Moraću da sipam nešto kafe u sebe.

To je prva stvar koju ću učiniti.
Skrenula je na izlazu za Pitsfild. Posle kilometar i po ugledala je jarko

svetio reklame i čula režanje dizel-motora. Zaustavila se i sipala gorivo.
(“Neko te je pošteno ulubio sa strane“, rekao je pumpadžija gotovo
zadivljenim glasom.) Ušla je u restoran, koji se osećao na ulje, vulkanizirana
jaja… i, hvala bogu, na dobru jaku kafu.

Popila je tri šoljice, jednu za drugom. Progutala ju je kao crni i zašećereni
lek. Nekoliko kamiondžija sedelo je za šankom ili u separeima. Zadirkivali su
kelnerice, koje su u ove sitne sate pod fluorescentnim osvetljenjem bez
izuzetka izgledale kao umorne medicinske sestre pune loših vesti.

Platila je račun i izašla. Automobil nije hteo da upali. Posle okretanja
ključa nije se čulo ništa izuzev suvog škljocanja.

Mlako i nemoćno zalupala je pesnicama po volanu. Nešto je pokušavalo
da je zaustavi. Nije bilo razloga da potpuno nova kola crknu posle osam
hiljada pređenih kilometara. Ipak su crkla. Otkazala su. Zaglavila se u
Pitsfildu, osamdesetak kilometara od kuće.

Slušala je neumorno režanje kamiončina. Javila joj se zlobna pomisao da
je kamion koji je ubio njenog sina među njima… bila je sigurna u to… samo
što on nije režao, već se kikotao.

Oborila je glavu i zaplakala.

BD4Y

balkandownload.org

57

Luis se sapleo preko nečeg. Opružio se po tlu koliko je dug. Na trenutak je
pomislio da neće moći da se digne. Dizanje je jednostavno prevazilazilo
njegove trenutne mogućnosti. Ležaće ovde i slušati horove zrikavaca iz Male
božje močvare. Slušače i koncert modrica i bolova u svom telu. Ležaće dok
ne zaspi ili umre. Kladio bi se na ono poslednje.

Sećao se da je gurnuo zavežljaj u iskopanu rupu i da je golim rukama
nagurao najveći deo zemlje nazad u nju. Verovao je da se seća kako je
nagomilao kamenje povrh zatrpane rupe. Redao ga je od široke osnove ka
uskom vrhu.

Otad pa dosad sećao se malo toga. Očigledno je da se spustio niz
stepenice ili ne bi bio ovde, a to je… gde? Osvrnuo se oko sebe. Učinilo mu
se da prepoznaje gaj visokih starih borova nedaleko od gomile oborenog
drveća. Da li je uspeo da se vrati kroz Malu božju močvaru ne znajući za to?
Pretpostavljao je da je to moguće. Jedva.

Dovoljno sam odmakao. Ovde ću zaspati.
Lažno utešna misao digla ga je na noge i naterala da nastavi dalje. Ako
ostane ovde, ono stvorenje moglo bi ga naći… možda je u šumi, možda ga
traži.
Prešao je rukom preko lica. Iznenadio se kad je video krv… u jednom
trenutku je prokrvario iz nosa. “Ko ga jebe?“, promrmljao je promuklim
glasom. Slabašno je pipao oko sebe dok nije pronašao pijuk i ašov.
Deset minuta kasnije ugledao je gomilu oborenog drveća. Popeo se na nju.
Često se teturao, ali nije padao, dok nije došao nadomak tla. Spustio je
pogled na stopala. Jedna grana se odmah slomila (Ne gledaj dole, rekao je
Džad), druga se pokrenula. Zahvatala ga je po nozi. Postrance je tresnuo o
zemlju. Sav vazduh mu je u trenu napustio pluća.
Nek sam proklet ako ovo nije drugo groblje na kom sam večeras pao… i
nek sam proklet ako dva nisu dovoljna.
Ponovo je pipao okolo za pijukom i ašovom. Konačno ih je napipao. Na
trenutak je razgledao okolinu, vidljivu u svetlosti zvezda. Pored njega je bio
SMAKIJEV grob. Bio je poslušan, umorno je pomislio. Eno TRIKSI, UBI -
VENE NA AUTO-PUTU. Vetar je još jako duvao. Čuo je slabašno zveckanje
metala - verovatno nekadašnje konzerve koju je ožalošćeni vlasnik jedva

BD4Y

balkandownload.org

isekao očevim makazama za lim i izravnao čekićem, da bi je zakucao za štap.
Strah se povratio. Bio je previše umoran da ga oseti kao nešto više od mučnog
pulsiranja. Obavio je posao. Postojano zveckanje iz tame dozvalo ga je kući
delotvornije nego išta drugo.

Prošao je preko Groblja kućnih ljubimaca, pored natpisa MARTA, NAŠ
LJUBIMAC ZEČICA koja je UMRELA 1. MARTA 1965, i pored humke
GEN. PATONA. Prekoračio je preko nevešto izrezanog komada šperploče,
iznad poslednjeg počivališta POLINEZIJE. Zveckanje metala bilo je glasnije.
Zastao je i oborio pogled. Na vrhu blago naherene daske nabijene u zemlju
bio je limeni četvorougao. Luis je na svetlosti zvezda pročitao: RINGO, NAŠ
HRČAK, 1964-1965. Ispružio je ruku da bi vratio komad lima na mesto…
zastao je u mestu. Kosa mu se nakostrešila.

Nešto se micalo tamo pozadi. Nešto se micalo na drugoj strani gomile
mrtvog drveća.

Čuo je tajanstveni zvuk - jedva čujno krckanje borovih iglica, pucanje
suvih grančica i šušketanje šipražja. Svi ti zvuci behu gotovo nečujni zbog
hučanja vetra između borova.

“Gejdže?“, promuklo upita Luis.
Koža na temenu mu se zategla, a sve dlake nakostrešile kad je shvatio šta
radi -stoji u mraku i doziva mrtvog sina. Bespomoćno je drhtao. Nije mogao
da se smiri, kao da je oboleo od smrtonosne groznice.
“Gejdže?“
Zvukovi su utihnuli.
Ne još, prerano je. Ne pitaj me kako znam, ali znam. Gejdž nije tamo. To
je… nešto drugo.
Pomislio je na Eli koja mu govori: Rekao je “Lazare, ustaj“… zato što
bi svi na groblju ustali da nije pozvao Lazara po imenu.
Ponovo je začuo one zvuke s druge strane gomile mrtvog drveća. Na
drugoj strani prepreke. Vetar ih je skrivao, ali ne u potpunosti. Imao je utisak
da ga nešto slepo prati nekim drevnim instinktima. Njegov nepodnošljivo
nadraženi um prizivao je grozne i mučne slike: džinovsku krticu i velikog
slepog miša koji tetura po šipražju umesto da leti.
Luis je uzmakao unatraške s Groblja kućnih ljubimaca. Nije okretao leđa
gomili oborenih stabala - sablasnom sjaju, otvorenoj rani na tami - sve dok
nije dobro odmakao stazom. Ubrzao je hod. Pronašao dovoljno snage u sebi
da pretrči četiri stotine metara pre izlaska staze iz šume na polje iza njegove

BD4Y

balkandownload.org

kuće.

***

Odložio je pijuk i lopatu u garaži. Zastao je na početku prilaznog puta.
Pogledao je u pravcu iz kog je došao, a zatim prema nebu. Bilo je pola četiri
ujutru. Pretpostavljao je da zora ne može biti daleko. Svetlost je već prešla tri
četvrtine puta preko Atlantika. Noć se u Ladlouu još dobro držala. Vetar je
uporno duvao.

Ušao je u kuću. Stigao je do zadnjih vrata pipajući po zidu garaže.
Otključao ih je i prošao kroz kuhinju ne paleći svetlost. Zakoračio je u malo
kupatilo između kuhinje i trpezarije. Tek tu je upalio svetio. Prvo je video
Čerča, sklupčanog na vrhu vodokotlića. Posmatrao ga je onim mutnim
žutozelenim očima.

Čerč ga je samo posmatrao. Da, neko ga je ostavio napolju. On je to
učinio. Veoma jasno se sećao toga. Baš kao što se sećao da je promenio staklo
na prozoru u podrumu, da bi zatim rekao sebi da je problem rešen. Ali koga je
zavitlavao? Kad je Čerč hteo da uđe, ulazio je. Zato što je Čerč sad drugačiji.

Nije važno. Ništa nije bilo važno u ovom obamrlom i izmoždenom času.
Osećao se manje nego ljudski, kao jedan od glupih teturavih filmskih zombija
Džordža Romera ili kao begunac iz Eliotove poeme o šupljim ljudima.
Trebalo bi da budem par kandži, da jurim kroz Malu božju močvaru i gore
do mikmačkog groblja, pomislio je. Suvo se zakikotao.

“Maska puna slame, Čerč“, rekao je napuklim glasom. Otkopčavao je
košulju. “To sam ja. Bolje ti je da mi veruješ.“

Fina modrica narastala mu je na pola puta uz grudni koš. Kad je svukao
pantalone, video je da se koleno kojim je udario o nadgrobni kamen nadulo
kao balon. Već je bilo trule purpurnocrne boje. Pretpostavio je da će se zglob,
čim prestane da ga savija, ukočiti u bolnoj nepokretnosti, kao da je umočen u
cement. Slutio je da je ovo ozleda koje će u kišnim danima hteti da razgovara
s njim.

Pružio je ruku da pomiluje Čerča. Tragao je za nekom vrstom utehe.
Mačak je skočio s vodokotlića. Zateturao se na pijani i neobično nemačji
način i otišao na neko drugo mesto. Počastio je Luisa jednim bezvoljnim žutim
pogledom.

Pronašao je kremu protiv upale zglobova u ormariću s lekovima. Spustio

BD4Y

balkandownload.org

je klozetsku dasku. Seo je i namazao nešto kreme po povređenom kolenu.
Trapavim pokretima natrljao je nešto malo kreme po leđima.

Izašao je iz toaleta i ušao u dnevnu sobu. Uključio je svetio u hodniku i za
trenutak zastao u podnožju stepenica. Tupavo se osvrtao oko sebe. Sve je
izgledalo tako neobično! Ovde je stajao na Badnje veče kad je poklonio safir
supruzi. Nosio ga je u džepu. Eno stolice u kojoj je davao sve od sebe da
objasni smrt svojoj ćerki nakon fatalnog srčanog napada Norme Krandal.
Iznosio je činjenice koje će nedugo potom odbaciti kao neprihvatljive.
Božična jelka stajala je u onom uglu, Elina kolažna ćurka - koja ga je
podsećala na neku vrstu futurističke vrane - bila je prilepljena za onaj prozor.
Čitava soba je mnogo ranije bila prazna, izuzev kutija punih porodičnih stvari
i nameštaja prevezenog preko pola zemlje sa Srednjeg zapada. Sećao se kako
je mislio da njihove tako spakovane stvari izgledaju beznačajno - kao niski
grudobran između porodice i hladnoće spoljnog sveta, u kom su njihova imena
i običaji bili nepoznati.

Koliko neobično je sve to izgledalo… i koliko je želeo da nikad nije čuo
za Univerzitet Mejn, Ladlou, Džada i Normu Krandal.

Popeo se uz stepenice u donjem vešu. U kupatilu je uzeo hoklicu. Popeo se
na nju i skinuo malu crnu torbu s vrha ormarića za lekove. Odneo ju je u
glavnu spavaću sobu. Seo je i počeo da pretura po njoj. Da, evo špriceva u
slučaju da mu jedan zatreba. Među namotajima hirurške trake, hirurških
makaza i uredno zamotanih pakovanja hirurškog konca bilo je nekoliko
ampula veoma smrtonosnog sadržaja.

I one bi mogle zatrebati.
Zatvorio je torbu. Spustio ju je na krevet. Uključio je svetio iznad glave i
legao s rukama na potiljku. Bilo je divno ležati na leđima, odmarati se.
Ponovo je pomislio na Diznijev svet. Video je sebe u snežnobeloj uniformi,
kako vozi beli kombi sa znakom mišjih ušiju. Na njima nije bilo ničeg po
čemu bi se spolja gledano moglo zaključiti da su u pitanju ambulantna kola,
ničeg što bi uplašilo mušterije.
Gejdž je sedeo pored njega. Lepo je pocrneo. Zračio je zdravljem. Šilja
se, levo od njih, zdravio s dečačićem. Klinac je zanemeo od čuda. Eno Vini
Pua. Pozira s dve nasmejane bake u pantalonama. Treća, nasmejana baka ih je
fotografisala. Devojčica u najboljoj haljini je vikala: “Volim te, Tigre! Volim
te, Tigre!“
On i njegov sin bili su u patroli. On i njegov sin bili su stražari u ovoj

BD4Y

balkandownload.org

magičnoj zemlji. Neprestano su krstarili u belom kombiju, s vešto i mudro
zaklonjenim crvenim svetlom. Nisu tražili nevolje, ali su bili spremni za njih
ako se pojave. Nije se moglo poreći da se šunjaju čak i ovde, na mestu
posvećenom nevinim zadovoljstvima. Dobro raspoloženi čovek koji kupuje
film za foto-aparat na Glavnoj ulici može da se uhvati za grudi, pogođen
srčanim udarom. Trudna žena može osetiti porođajne bolove dok silazi
stepenicama s Nebeske kočije, tinejdžerka lepa kao naslovnica Normana
Rokvela može iznenada pasti pogođena epileptičnim napadom, lupkajući
mokasinama u iskidanom ritmu po betonu, zbog zbrkanih signala u svom umu.
Sunčanica, srčani i moždani udari pogađaju svoje žrtve. Na kraju sparnog
popodneva u Orlandu mogao bi udariti grom. Tu je i Oz Veliki i Strašni -
može se videti kako seta pored mesta ulaska vozića na jednoj šini u Magično
kraljevstvo, ili kako gleda dole ravnodušnim i glupim pogledom s nekog
letećeg Damba - Luis i Gejdž upoznali su ga ovde kao jednog od likova iz
zabavnog parka kao što su Šilja, Miki, Tigar ili poštovani gospodin Paja
Patak. On je bio onaj s kojim niko nije hteo da se slika, onaj kome niko nije
hteo da predstavi sina ili ćerku. Luis i Gejdž su ga poznavali; suočili su se s
njim u Novoj Engleskoj, ima tome neko vreme. Čekao je i vrebao priliku da
vas zadavi klikerom, da vas uguši kesom za hemijsko čišćenje, da vas sprži i
pošalje u večnost brzim i smrtonosnim strujnim udarom - Raspoloživim u
Svako Doba na Vama Najbližem Dugmetu ili Praznom Štekeru. Smrt je
vrebala u vrećici kikirikija, u progutanom bifteku, sledećoj paklici cigareta.
Neprestano vam je pravila društvo. Nadgledao je sva stražarska mesta između
smrtnog i večnog. Prljavi špricevi, otrovne bube, popale gole žice, šumski
požari. Koturaljke koje su odnosile trapavu decu na prometne raskrsnice. Oz
bi vam pravio društvo kad biste ušli u kadu da se istuširate - Tuširanje s
Prijateljem. Kad biste se ukrcali u avion, Oz bi vam uzeo kartu. Bio je u vodi
koju pijete, u hrani koju jedete. Koje tamo? Urlali ste u mraku uplašeni i sami.
On vam je iz nje odgovarao: Ne boj se, to sam samo ja. Zdravo, kako si? Imaš
rak trbice, kakva šteta, baš mi je žao! Trovanje krvi! Leukemiju!
Arterosklerozu! Začepljenje krvnih sudova! Encefalitis! Osteomajelitis! Haj-
ho, idemo! Narkoman u dovratku s nožem. Telefonski poziv usred noći. Krv
koja se kuva u akumulatorskoj kiselini na nekom izlazu s auto-puta u Severnoj
Karolini. Puna šaka pilula za gutanje. Prepoznatljiva plava boja noktiju nakon
gušenja - u poslednjoj etapi borbe za opstanak mozak crpi sav preostali
kiseonik, čak i onaj iz živih ćelija ispod noktiju. Zdravo, narode, zovem se Oz

BD4Y

balkandownload.org

Veliki i Strašni. Možete me zvati Oz, ako želite - dođavola, sad smo stari
prijatelji. Samo se zaustavite da vas počastim malim otkazivanjem srca,
moždanim krvnim ugruškom, ili nečim sličnim.

Ne mogu da se zadržavam, moram da posetim ženu s naopako okrenutom
bebom na porođaju, zatim me čeka malo vetrenje pluća gasom u Omahi.

Tanki glasić je kukao: “Volim te, Tigre! Volim te! Verujem u tebe, Tigre!
Uvek ću te voleti i verovati u tebe. Ostaću mlad, i jedini Oz koji će živeti u
mom srcu biće onaj nežni prevarant iz Nebraske! Volim te. “

Krstarimo… moj sin i ja… zato što suština nije u ratu ili seksu, već u
mučnoj, plemenitoj i beznadežnoj borbi protiv Oza Velikog i Strašnog. On i
ja, u našem kombiju, pod bistrim nebom Floride, krstarimo. I crveno
trepćuće svetio je pokriveno, ali je tu ako zatreba… i niko to ne mora da
zna osim nas, zato što je tle muškog srca kamenitije; muškarac uzgaja ono
što može… i neguje to.

Luis Krid je kliznuo u dremež, s glavom punom uznemirujućih misli.
Prekidao je veze sa stvarnošću, kabl po kabl, sve dok sve misli nisu prestale i
dok ga iscrpljenost nije odvukla nadole, u crnu nesvest bez snova.

***

Neposredno pre prvih zrakova zore na istočnom nebu začuli su se koraci na
stepenicama. Bili su spori i trapavi, ali odlučni. Senka se pomerila u tami
hodnika. Donela je miris - zadah smrada. Luis je, čak i u dubokom snu, nešto
promrmljao i okrenuo leđa vonju. Postojano je udisao i izdisao.

Oblik je neko vreme nepomično stajao na pragu glavne spavaće sobe.
Ušao je u nju. Luis je zario lice u jastuk. Bele ruke su se pružile. Crna
doktorska torba pored kreveta otvorila se uz škljocaj.

Stvari u njoj pomerale su se uz tiho zveckanje.
Ruke su istraživale sadržinu torbe. Gurale su lekove, ampule i špriceve u
stranu, bez imalo zanimanja. Pronašle su i podigle nešto, što je srebrnkasto
blesnulo na prvim zracima svetlosti.
Senovito stvorenje napustilo je sobu.

BD4Y

balkandownload.org

TREĆI DEO

Oz veliki i stlašni

A Isus opet se zgrozi u sebi, i dođe na grob; a
bese pećina, i kamen ležaše na njoj. Isus reče:
Uzmite kamen.

Reče mu Marta, sestra onog što je umro:
Gospode! Već smrdi; jer su četiri dana kako je
umro. Uzeše, dakle kamen; a Isus podiže oči gore, i
reče: Lazare, ustani! I iziđe mrtvac obavit platnom
po rukama i po nogama, i lice njegovo ubrusom
povezano.

Isus im reče: Razrešite ga i pustite nek ide.

- JEVANĐELJE PO JOVANU (parafrazirano)

“Tek sad sam pomislila na njih“, histerično je
prozborila. “Zašto nisam o tome ranije
razmišljala? Zašto nisi pomislio na njih?”

“Pomislio na šta?“, pitao je.
“Na druge dve želje“, hitro je odgovorila.
“Imali smo samo jednu. “
“Da lije bila nedovoljna?“, žustro je odvratio.
“Nije“, trijumfalno je uskliknula, “imamo još
jednu. Idi dole i to brzo. Poželi da naš dečak
oživi.“

- V. V. DŽEJKOBS (Majmunska šapa)

BD4Y

balkandownload.org

58

Džad Krandal se trznuo iz sna, zamalo ne pavši sa stolice. Nije znao da li je
spavao petnaest minuta ili tri sata. Pogledao je na sat i video da je pet i pet.
Imao je osećaj da je sve u sobi malčice pomereno s mesta. Leđa su ga bolela
od spavanja u sedećem položaju.

O, glupi starče, vidi šta si učinio!
Znao je bolje, duboko u srcu znao je bolje. Krivica nije bila samo na
njemu. Nije tek tako zaspao na straži. Uspavan je.
To ga je uplašilo. Još više ga je uplašilo to što nije znao šta ga je
probudilo. Imao je utisak da je čuo neki zvuk, neki…
Zadržao je dah i osluškivao. Čuo je samo suvo šušketanje srca.
Evo zvuka. To nije onaj koji ga je probudio, ali je nešto čuo. Slabo
škripanje šarki.
Poznavao je svaki zvuk u kući. Znao je koje podne daske krčkaju, koja
stepenica cvili, gde duž oluka vetar zavija i peva kad dostigne olujnu snagu,
kao prošle noći. Poznavao je i taj zvuk, kao i sve druge. Otvorila su se teška
prednja vrata, ona između verande i ulaznog hodnika. Ta informacija pomogla
mu je da odgonetne šum koji ga je probudio. To je bilo lagano istezanje federa
na spoljnjim vratima između verande i staze.
“Luise?“, pozvao je bez stvarne nade. Luis nije bio tamo. Šta god da je
bilo tamo, poslato je da kazni starca zbog ponosa i taštine.
Koraci su polako odmicali hodnikom, ka dnevnoj sobi.
“Luise?“, pokušao je ponovo, ali mu je iz usta izašlo samo slabašno
krkljanje, zato što je namirisao stvorenje koje mu je ušlo u kuću na kraju noći.
To je bio prljavi, gnusni miris - vonj otrovnih plimskih voda.
Razaznavao je krupne obrise u tami - Normin orman, kredenac, orman s
fiokama - ali ne i detalje. Pokušao je da se uspravi na vodenaste noge. Mozak
je vrištao da mu je potrebno još vremena, da je prestar da bi se ponovo
suočio s ovim: Tuni Bejterman bio je dovoljno gadno iskustvo. Tada je bio
mlad.
Vrata su se otvorila i propustila senke. Jedna je bila čvršća od ostalih.
Blagi bože, taj vonj.
Tihi koraci u tami.
“Gejdže?“ Džad je konačno ovladao nogama. Krajičkom okaje ugledao

BD4Y

balkandownload.org

traku pepela od cigarete u pepeljari. “Gejdže, da li si…“
Začuo je grozno mrmljanje. Kosti su mu se sledile. Iz groba se nije vratio

Luisov sin, već odvratno čudovište.
Ne. Pogrešio je.
Čerč je čučao na vratima, proizvodeći taj zvuk. Mačje oči gorele su kao

čađave lampe. Skrenuo je pogled na stvorenje koje je ušlo s mačkom.
Počeo je da uzmiče, da bi se pribrao, da bi sačuvao razum u prisustvu tog

vonja. Bilo je hladno. Stvorenje je donelo ledenu hladnoću sa sobom.
Džad se nesigurno ljuljao na nogama, zbog mačka koji mu se motao oko

nogu, predući. Šutnuo ga je, da bi ga oterao od sebe. Mačak je zario zube u
njega, sikćući.

Razmišljaj! O, razmišljaj, glupi starce. Možda nije prekasno, možda još
nije prekasno… vratilo se, ali može biti ubijeno… ako bi mogao to da
učiniš… ako bi mogao da razmisliš.

Povlačio se ka kuhinji. Setio se ormarića s priborom. Satara je sigurno u
fioci.

Udario je mršavom nogom o pokretna vrata koja vode u kuhinju. Gurnuo
ih je. Stvorenje koje mu je ušlo u kuću bilo je još nerazaznatljvo, ali je Džad
čuo njegov dah. Video je belu ruku. Ljuljala se napred-nazad. Nešto je bilo u
toj ruci, ali nije mogao da vidi šta. Vrata su se zaljuljala nazad kad je ušao u
kuhinju. Okrenuo se i potrčao ka ormariću s priborom. Otvorio je. fioku i
ugledao dršku satare. Zgrabio ju je. Okrenuo se prema vratima. Načinio je
korak-dva prema njima. Povratio je nešto hrabrosti.

Ne zaboravi da to nije dete. Možda će vrisnuti ili pisnuti kad vidi da si
mu uzeo meru. Možda će zaplakati. Šta god da učini, neće te namagarčiti.
Predugo si dozvoljavao da budeš namagarčen, starče. Ovo ti je poslednja
prilika da se iskupiš.

Pokretna vrata su se ponovo otvorila. Isprva je samo mačak prošao kroz
njih. Džad ga je sledio pogledom, a onda je podigao glavu.

Kuhinja je gledala na istok. Prvi slabašni mlečnobeli zraci zore prodrli su
kroz prozor. Svetla nije bilo mnogo, ali ga je bilo dovoljno. Ma bilo ga je i
previše.

Gejdž Krid je ušao u kuhinju, obučen u pogrebno odelo. Na ramenima i
reverima bilo je mahovine. I na beloj košulji. Blato mu se skorelo u finoj
plavoj kosi. Jedno oko se usmerilo na zid. Zurilo je sa strahovitom
usredsređenošću. Drugo se upravilo na Džada.

BD4Y

balkandownload.org

Gejdž mu se cerio.
“Zdravo, Džade“, obratio mu se dečačić, bebećim ali savršeno
razumljivim glasom. “Došao sam da pošaljem tvoju trulu, smrdljivu, staru
dušu pravo u pakao. Jednom si mi pomrsio račune. Da li si mislio da se pre ili
kasnije neću vratiti da bih ti smrsio konce?“
Džad je podigao sataru. “Dođi po svoju porciju, šta god da si. Videćemo
ko će kome pomrsiti konce.“
“Norma je mrtva. Za tobom niko neće zaplakati“, reče Gejdž. “Bila je
jeftina drolja. Tucala se sa svim tvojim prijateljima, Džade. Puštala ih je da
joj ga turaju u dupe. Tako je najviše volela. Gori dole u paklu, s artritisom i
ostalim bolestima. Video sam je tamo, Džade. Video sam je tamo.“
Zateturalo se dva koraka prema njemu. Ostavljalo je blatnjave tragove po
istrošenom linoleumu. Pružilo je ruku, kao da želi da se pozdravi. Drugu je
krilo iza leđa.
“Slušaj me, Džade“, prošaptalo je - i razjapilo usta, pokazujući mlečne
zubiće. Iz njih je izašao Normin glas, iako se usne nisu micale.
“Smejala sam ti se! Svi smo ti se smejali! Kako smo se smeeeeejali…“
“Prestani!“ Satara mu je drhtala u ruci.
“Radili smo to u našem krevetu. Herk i ja smo to radili. Radila sam to i
s Džordžom. Radila sam to sa svima. Znala sam za tvoje kurve, ali ti nisi
znao da si se oženio kurvom. Kako smo ti se smejali, Džade! Tucali smo se i
smeeeeejali…“
“PRESTANI!“ vrisnuo je Džad. Skočio je na sićušnu lelujavu priliku u
prljavom pogrebnom odelu. Mačak je u taj čas izleteo iz tame ispod daske za
sečenje mesa. Siktao je, ušiju priljubljenih uz lobanju. Vešto je sapleo Džada.
Satara mu je izletela iz ruke. Odskočila je po grbavom izbledelom linoleumu.
Sečivo i drška brzo su menjali mesta, dok se okretala. Udarila je o podnu
dasku i skliznula pod frižider.
Džad je shvatio da je ponovo namagarčen. Jedina uteha mu je bila što će
to biti poslednji put. Mačak mu se popeo na noge, razjapljenih usta. Oči su mu
plamtele. Siktao je kao čajnik na ringli. Gejdž je skočio na njega, sa srećnim
jezivim osmehom i zakrvavljenim očima u obliku meseca. Izvukao je desnicu
iza leđa. Džad je video šta je krio: Luisov skalpel iz crne torbe.
“Slatki Isuse!“ prozborio je i podigao desnu ruku da bi odbio udarac.
Sigurno je bio žrtva optičke varke, zato što mu se učinilo da je skalpel na obe
strane njegovog dlana istovremeno. Shvatio je kad je nešto toplo počelo da

BD4Y

balkandownload.org
mu teče po licu.

“Smrsiću ti korice, starkeljo!“ zacvrkutalo je Gejdž-stvorenje. Duvalo mu
je otrovni dah u lice. “Smrsiću ti konce! Smrsiću ti konce, zato što mi se
može!“

Džad je uhvatio Gejdža za zglob. Koža mu se ljuštila kao pergament.
Skalpel mu se istrgao iz ruke. Ostavio je vertikalnu posekotinu za sobom.
“ZATO… ŠTO… MI… SE… MOŽE!“

Skalpel se opet spustio.
I opet.
I opet.

BD4Y

balkandownload.org

59

“Pokušajte sad, gospoja“, reče kamiondžija. Posmatrao je motor Rejčelinog
iznajmljenog automobila.

Okrenula je ključ. Motor je oživeo. Kamiondžija je s treskom spustio
haubu. Prišao je njenom prozoru, brišući ruke velikom plavom maramicom.
Imao je prijatno, rumeno lice i visoko zabačenu kapu za bejzbol.

“Hvala najlepše“, reče Rejčel. Bila je na pragu suza. “Nisam znala šta da
radim.“

“I dete bi to sredilo“, reče kamiondžija. “Čudi me. Nikad nisam video
takav problem kod novih automobila.“

“Šta je bilo? O kakvom problemu govorite?“
“Spao vam je kabl na akumulatoru. Da li je iko petljao oko njega?“
“Nije“, reče Rejčel. Ponovo je pomislila na ono što je osetila, da trči
zatežući najveću gumenu praćku na svetu.
“Verovatno se razlabavio u vožnji. Više nećete imati problema s
kablovima. Dobro sam ih pritegao.“
“Mogu li da vam platim?“, sramežljivo upita Rejčel.
Kamiondžija je zaurlao od smeha. “Nemojte, gospojo“, rekao je. “Zar ste
zaboravili da smo mi drumski vitezovi?“
Osmehnula se. “Pa… hvala vam.“
“Nema na čemu.“ Podario joj je širok, neobično osunčan osmeh za rane
jutarnje sate.
Uzvratila mu je istom merom. Pažljivo se prevezla preko parkinga do
prilaznog puta. Pogledala je u oba pravca pre nego što se izvezla s
parkirališta. Za pet minuta je stigla do auto-puta. Zaputila se na sever. Kafa
joj je pomogla preko svakog očekivanja. Osećala se u potpunosti budnom, ni
najmanje sanjivom. Oči su joj bile krupne kao kvake. Ponovo je osetila treptaj
nelagodnosti, taj apsurdni osećaj da neko manipuliše njome. Kablovi
akumulatora ispadaju iz ležišta…
Da bi se zadržala dovoljno dugo…
Nervozno se nasmejala. Dovoljno dugo za šta?
Za nešto što se ne da ispraviti.
To je glupo. Smešno. Uprkos tome, dodala je gas.
Rejčel je napustila auto-put u pet ujutru, kad je Džad pokušao da izbegne

BD4Y

balkandownload.org

skalpel ukraden iz crne torbe njegovog dobrog prijatelja doktora Luisa Krida,
i kad se njena ćerka uspravila i probudila u krevetu, vrišteći u zagrljaju noćne
more koje se, na svu sreću, neće sećati. Provezla se Hamondovom ulicom
blizu groblja, na kom je u kovčegu njenog sina sad počivala samo lopata.
Prešla je most između Bangora i Bruera. U pet i petnaest bila je na
Petnaestici. Žurila je ka Ladlouu.

***

Odlučila je da odmah svrati do Džada, da održi taj deo obećanja.
Pretpostavila je da bi honda mogla biti u garaži, pošto je nije videla na
prilaznom putu, ali je njihov dom imao uspavani i zapušteni izgled. Intuicija
joj nije slala nikakav signal da bi Luis mogao biti kod kuće.

Parkirala se iza Džadovog pikapa i izašla iz kola. Pažljivo se osvrnula
oko sebe. Na travi je bilo mnogo rose. Blistala se na čistoj i novoj svetlosti.
Negde je ptica pevala. Ućutala se. U roditeljskim godinama retko se budila
sama u zoru, bez posla koji je morala obaviti. Tada bi joj se javio
usamljenički ali poletni osećaj - paradoksalna mešavina novog i
tradicionalnog. Ovog jutra nije osećala ništa tako lepo i dobro. Spopadala ju
je nelagodnost koju nije mogla u potpunosti pripisati mučnim događajima u
poslednja dvadeset četiri sata i skorašnjem gubitku deteta.

Popela se uz stepenice i otvorila spoljna vrata, s namerom da se posluži
staromodnim zvonom na ulaznim vratima. To zvono joj se veoma dopalo kad
je s Luisom prvi put svratila do suseda. Proizvodilo je glasni, melodični,
anahronični i divni zvuk kad bi ga okrenuli u pravcu kazaljke na satu.

Posegla je za njim. Namrštila se kad je spustila pogled i uočila blatnjave
tragove na otiraču. Obazrela se oko sebe i videla da vode od spoljašnjih do
ulaznih vrata. Tragovi su bili veoma sitni, verovatno dečji. Vozila je čitavu
noć i nigde nije naišla na kišu. Bilo je vetra, ali ne i kiše.

Dugo je posmatrala tragove - predugo ako ćemo pravo. Shvatila je da
mora da natera sebe da okrene zvono. Dohvatila ga je… ali joj je ruka
nemoćno pala.

Zazirem, to je sve. Zazirem od zvonjave u ovoj tišini. Verovatno je
zaspao. Zvono čega naglo probuditi…

Nije se toga plašila. Bila je nervozna i uplašena na neki duboki i
neodređeni način, još otkad se teško borila da ostane budna. Britki strah bio

BD4Y

balkandownload.org

je nešto novo, nešto što ima isključive veze sa sitnim tragovima. Tragovima
veličine…

Njen um je pokušao da suzbije tu misao. Bio je previše umoran i spor.
… Gejdžovih stopala.
Ma prestani. Zar ne možeš da prestaneš?
Pružila je ruku i okrenula zvono.
Oglasilo se jače nego što je zapamtila, ali manje melodično. Njegov zvuk
je podsećao na grubi prigušeni vrisak u tišini. Odskočila je nazad, s
nervoznim, kratkim smehom u kom nije bilo ni trunke veselosti. Uzalud je
čekala da čuje Džadove korake. Suočavala se s tišinom i s još više tišine.
Sumnjala je da će moći da nagna sebe da ponovo okrene tog gvozdenog
leptira, kad je nešto čula s druge strane vrata, nešto što ni u snu ne bi
očekivala.
Mjau… Mjau… Mjau!
“Čerč?“, oglasila se, zatečena i zbunjena. Nagnula se napred, ali nije
mogla ništa da vidi. Bela zavesica pokrivala je staklo na vratima. Norma ju je
izvezla artritičnim rukama. “Čerč, da li si to ti?“
Mjau!
Pokušala je da otvori vrata. Nisu bila zaključana. Ugledala je Čerča.
Sedeo je u hodniku s repom oko nogu. Uočila je nešto tamno na mačkovom
krznu. To je blato, pomislila je. Videla je da su kapljice tečnosti na Čerčovim
brkovima crvene.
Podigao je šapu i počeo da je liže. Nije skidao pogled s njenog lica.
“Džade?“, pozvala ga je. Bila je duboko zabrinuta. Zakoračila je preko
praga.
Niko nije odgovarao. Nije čula ništa izuzev tišine.
Pokušala je da razmišlja. Slike njene sestre Zelde počele su da joj
ispunjavaju um, zamagljujući joj misli. Šake su joj se savile. Uobičajila je da
udara glavom o zid kad bi se razbesnela. Tapete su, na mestu o koje je
udarala, bile poderane, a zid izgreban i napukao. Ovo nije trenutak za
razmišljanje o Zeldi, ne kad bi Džad mogao da bude povređen. Šta ako je
pao? Bio je star. Starci često tako padaju.
Razmišljaj o tome, a ne o snovima koje si imala kao dete, snovima o
otvaranju ormana iz kog iskače Zelda i navaljuje na tebe pocmelog
iscerenog lica, snova o kupanju u kadi i Zeldinim očima koje gledaju iz
odvoda, snovima o Zeldi koja se šunja podrumom iza peći, snovima…

BD4Y

balkandownload.org

Čerč je otvorio usta, otkrivajući oštre zube i ponovo se oglasio: Mjau!
Luis je imao pravo, nije trebalo da ga štrojimo. Odonda nije svoj. Luis
je rekao da će taj zahvat suzbiti sve njegove agresivne instinkte. Prevario se
u tom pogledu. Čerč još lovi. On…
Mjau! Opet je kriknuo, a onda se okrenuo i zbrisao uz stepenice.
“Džade?“, ponovo ga je pozvala. “Da li si tamo gore?“
Mjau! Zakukao je Čerč s vrha stepeništa, kao da joj potvrdno odgovara.
Nestao je u hodniku.
Kako je uopšte ušao u kuću? Da li ga je Džad pustio? I zašto?
Premeštala se s noge na nogu. Pitala se šta će učiniti. Najgore od svega je
bilo što se sve ovo činilo… činilo nekako namešteno, kao da je nešto želelo
da ona dođe ovamo i…
Čula je tihi i bolni jauk sa sprata. To je bio Džadov glas, sigurno je bio
Džadov glas. Pao je u kupatilu ili se sapleo. Slomio je nogu ili iščašio kuk.
Kosti starijih su krte. Šta si, za ime božje, mislila, devojko? Zašto stojiš tu,
premeštajući se s noge na nogu kao da hoćeš u toalet. Na Čerču je bila krv,
krv. Džad je povređen, a ti samo stojiš tu! Šta se događa s tobom?
“Džade!“ Ponovo je čula jauk i potrčala uz stepenice.
Nikad nije bila u ovom delu kuće. U hodniku je bilo veoma mračno, pošto
je jedini prozor gledao na zapad, ka reci. Hodnik se pružao čitavom dužinom
sprata, od stepenica do zadnjeg dela kuće. Drvena ograda blistala se s
odmerenom elegancijom. Na zidu je bila slika Akropolja i
(to je Zelda, svih ovih godina ti je bila za petama, kucnuo je njen čas,
otvori prava vrata, pa će ona biti tamo svijenih, unakaženih leđa, smrdeće
na pišaćku i smrt, to je Zelda, kucnuo je njen čas, konačno te je stigla)
jauk se ponovio iza drugih vrata s desne strane.
Zaputila se ka njima. Pete su joj lupkale po daskama. Činilo joj se da
korača kroz neku vrstu izvitoperenja. Nije se radilo o izvitoperenosti vremena
ili prostora, već veličine. Smanjivala se. Slika Akropolja bivala je sve viša, a
kvaka od brušenog stakla biće joj uskoro u nivou očiju. Pružila je ruku ka
njoj… Vrata su se otvorila i pre nego što je stigla da je dodirne.
Pred njom je stajala Zelda.
Bila je zgrbljena. Telo joj je bilo tako okrutno izobličeno da je postala
patuljak, jedva nešto viši od pola metra. Iz nekog razloga nosila je odelce u
kom su sahranili Gejdža. To je nesumnjivo bila Zelda. Oči su joj luđački
blistale. Imala je purpurno lice. To je bila Zelda. Vrištala je. “Konačno sam

BD4Y

balkandownload.org
došla po tebe, Rejčel. Izlomiću ti leđa dok ne budu kao moja. Nikad više
nećeš izaći iz kreveta, nikad više nećeš izaći iz kreveta, NIKAD VIŠE
NEĆEŠ IZAĆI IZ KREVETA… “

Cere joj je čučao na ramenu. Zeldino lice je zatitralo. Izmenilo se. Rejčel
je videla sa sve većim užasom da to nije Zelda - kako je mogla da napravi
tako glupu grešku. To je bio Gejdž. Lice mu nije bilo crno, već štrokavo i
umrljano krvlju. Nadulo se, kao da je strahovito povređeno i sklepano grubim
i nebrižljivim rukama.

Kriknula je njegovo ime i ispružila ruke. Potrčao je ka njoj. Uspeo se u
njeno naručje. Jedna ruka mu je ostala iza leđa, kao da u njoj drži buket cveća,
uzbran na livadi iza nečije kuće.

“Doneo sam ti nešto, mamice^, vrisnuo je. “Doneo sam ti nešto,
mamice! Doneo sam ti nešto! Doneo sam ti nešto!“

BD4Y

balkandownload.org

60

Luis Krid se probudio sa suncem u očima. Pokušao je da ustane. Namrštio se
zbog prodornog bola u leđima. Bio je strašan. Pao je na jastuk i spustio
pogled na sebe. Bio je odeven. Hriste bože.

Dugo je ležao. Borio se s ukočenošću odomaćenom u svakom mišiću.
Uspravio se u sedeći položaj.

“Sranje“, prošaptao je. Soba se nekoliko sekundi lagano ali primetno
ljuljala. Leđa su bolno pulsirala kao pokvaren zub. Učinilo mu se da su mu
žile u vratu zamenjene zarđalim zupcima testere kad je pomerio glavu. Koleno
je bilo najgore. Mast protiv upale zglobova nije nimalo pomogla. Trebalo je
da ubrizga injekciju kortizona. Pantalone su se zategle oko kolena, zbog
otekline. Izgledalo je da ima balon u njima.

“Zbilja si ga sredio“, promrmljao je. “Bože, o bože, stvarno si ga udesio.“
Polako ga je savio, da bi mogao da sedne na ivicu kreveta. Stisnute usne
su mu pobelele. Počeo je da ga savija. Osluškivao je govor bola. Pokušao je
da proceni težinu povrede, da li je…
Gejdž! Da li se Gejdž vratio?
Ta misao ga je digla na noge uprkos bolu. Zateturao se preko sobe, kao
Čester, stari pomoćnik Meta Dilona. Izašao je na vrata i pregazio hodnik do
Gejdžove sobe. Bila je prazna. Othramao je do Eline sobe. I ona je bila
prazna. Obišao je i slobodnu sobu. I ta prostorija s pogledom na put bila je
prazna. Ali…
Video je nepoznati automobil s druge strane puta. Parkiran iza Džadovog
kamiona.
Pa šta?
Nepoznato vozilo na tom mestu nagoveštavalo je nevolje, eto šta.
Razmakao je zavese i pažljivije osmotrio automobil. To su bila mala
plava kola. Čerč se sklupčao na njihovom krovu. Izgledalo je da spava.
Dugo ih je posmatrao. Džad je imao društvo, pa šta. Možda je prerano
počeo da brine o onom što će se desiti s Gejdžom. Čerč se nije vratio do
jedan. Tek je devet. Devet je sati ovog predivnog majskog jutra. Sići će niz
stepenice i skuvati kafu. Staviće toplu oblogu na koleno i…
… i šta Čerč radi na tom automobilu?
“Ma, pusti to“, otelo mu se. Počeo je da hramlje po hodniku. Mačke

BD4Y

balkandownload.org

spavaju gde stignu. Takve su po prirodi.
Izuzev što Čerč više ne prelazi put, zar ne?
“Zaboravi na to“, promrmljao je i zastao na pola puta niz stepenice (koje

je savlađivao koračajući postrance). Nije dobro što govori sam sa sobom. To
je…

Šta je bilo ono stvorenje sinoć u šumi?
Ta misao iznenada se pojavila. Stisnuo je usne, kao kad je pomerio koleno
na krevetu. Sinoć je sanjao to stvorenje u šumi. Sinoć je sanjao o stvorenju iz
šume. Snovi o Diznijevom svetu prirodno su se i sa smrtonosnom lakoćom
stopili sa snovima o tom stvorenju. Sanjao je da ga je dodirnulo, zauvek mu
pokvarivši sve dobre snove i zaprljavši sve dobre namere. To je bio vendigo.
Preobrazio ga je ne samo u kanibala već i u kanibalovog oca. U snu se ponovo
našao na Groblju kućnih ljubimaca, ali nije bio sam. Bil i Timi Bejterman bili
su tamo. I Džad je bio tamo. Izgledao je sablasno i mrtvo. Držao je svog psa
Špota na povocu od kanapa za veš. Lester Morgan je bio tamo s bikom
Hanratijem, na kraju lanca za vuču automobila. Hanrati je ležao postrance.
Osvrtao se oko sebe obuzet žestokim besom. I Rejčel je iz nekog razloga bila
tamo. Doživela je neku nezgodu za stolom za ručavanje - prosula je bocu
kečapa ili prevrnula činiju s džemom od brusnica po sebi, zato što joj je
haljina bila poprskana crvenim mrljama.
Vendigo, zver koja liči na guštera rođenog iz ženske utrobe, pomolila se
iza gomile mrtvih stabala. Uzdizalo se do titanske visine, s reptilski žutom
kožom, očima poput velikih lampi za maglu i ušima koje nisu bile uši već
ogromni uvijeni rogovi. Ispružilo je rožnati prst na sve njih kad su iskrivili
vrat da bi ga pogledali.
“Prestani“, prošaptao je. Stresao se na zvuk sopstvenog glasa. Odlučio je
da ode u kuhinju i da spremi doručak, kao i svakog običnog dana. Biće to
momački doručak, pun holesterola. Pripremiće par sendviča s prženim jajima,
majonezom i lukom. Gadno je mirisao na znoj i prljavštinu. Istuširaće se
kasnije. Skidanje odeće činilo mu se u ovom času kao preterano ambiciozni
poduhvat. Bojao da će morati da uzme skalpel iz torbe da bi rasekao nogavicu
pantalona i da bi oslobodio naduto koleno. To je đavolski loš način za
upotrebu tako finog instrumenta, ali nijedan kućni nož ne može da preseče
debeli teksas, čak ni Rejčeline šnajderske makaze.
Prvo će doručkovati.
Othramao je preko dnevne sobe do ulaznih vrata, da bi osmotrio mala

BD4Y

balkandownload.org

plava kola na Džadovom prilaznom putu. Po rosi na vozilu zaključio je da su
odavno tu. Čerč je bio na krovu, ali nije spavao. Zurio je u njega ružnim
žutozelenim očima.

Užurbano je ustuknuo, kao da ga je neko uhvatio u uhođenju.
Ušao je u kuhinju i pronašao tiganj. Stavio ga je na ringlu i izvadio jaja iz
frižidera. Kuhinja je bila dobro osvetljena i čista. Pokušao je da zvižduće -
zvižduk bi dao pravi ton jutru - ali nije mogao. Sve je samo naizgled delovalo
kako treba. Kuća je bila zastrašujuće prazna. Pritiskala ga je pomisao na sinoć
obavljeni posao. Situacija je bila loša, van kontrole. Slutio je dolazak senke.
Strahovao je od nje.
Othramao je do kupatila i progutao nekoliko aspirina s čašom soka od
pomorandže. Vraćao se ka peći kad je telefon zazvonio.
Nije odmah odgovorio. Okrenuo se i pogledao u telefonski aparat. Osećao
se glupo i nemoćno, kao naivčina koja je upravo shvatila da igra igru o čijim
pravilima ne zna ništa.
Ne odgovaraj na taj poziv. Ne želiš da odgovoriš na njega zato što ćeš
čuti loše vesti. Taj poziv je kraj konopca koji zavija iza ugla, u tamu. Mislim
da ne želiš da vidiš šta je na njegovom kraju, Luise. Zbilja mislim da ne bi
želeo, stoga nemoj da odgovaraš na poziv. Beži, beži, i to odmah. Automobil
je u garaži. Uđi i daj gas, ali nemoj da odgovaraš na poziv…
Othramao je na drugi kraj sobe i podigao slušalicu. Stajao je s jednom
rukom na sušaču, kao i toliko puta dotad. To je bio Irvin Goldman. Rekao mu
je zdravo. Luis je gledao tragove na kuhinjskom podu - sitne, blatnjave
tragove. Srce mu se steglo u grudima. Činilo mu se da mu se oči nadimaju, da
izbijaju iz očnih duplji. Da je mogao da se vidi u ogledalu, verovatno bi
video lice sa slike iz sedamnaestovekovne ludnice. To su bili Gejdžovi
tragovi. Gejdž je bio ovde. Bio je ovde i gde je sad?
“Ovde Irvin. Luise… Luise? Da li si tu? Halo?“
“Halo, Irvine“, rekao je. Već je znao šta će mu tast reći. Razumeo je plava
kola. Razumeo je sve. Kanap… kanap koji je vodio u tamu… brzo se kretao
duž tog kanapa. Prebacivao je ruku preko ruke. Ah, kad bi mogao da ga pusti
pre nego što dođe do kraja! Ali to je bio njegov kanap. On ga je kupio.
“Na trenutak sam pomislio da je veza prekinuta“, reče Goldman.
“Nije. Slušalica mi je kliznula iz ruke, to je sve“, reče Luis pribranim
glasom.
“Da li je Rejčel sinoć stigla kući?“

BD4Y

balkandownload.org

“Jeste“, odvratio je Luis. Mislio je na plavi automobil. Čerč je ležao na
njemu, na tom nepomičnom plavom vozilu. Pogledom je pratio otiske stopala
na podu.

“Morao bih da razgovaram s njom“, reče Goldman, “i to odmah. Tiče se
Ajlin.“

“Eli? Šta je bilo s Eli?“
“Zbilja mislim da bi Rejčel…“
“Rejčel nije ovde“, grubo ga prekide Luis. “Otišla je u radnju po hleb i
mleko. Šta se dešava s Eli? Govori, Irvine!“
“Morali smo da je odvedemo u bolnicu“, oklevajući reče Goldman.
“Imala je ružan san, u stvari čitav niz ružnih snova. Postala je histerična. Nije
mogla da se razbudi iz noćne more. Ona…“
“Da li su je sedativirali?“
“Šta?“
“Sedativ“, nestrpljivo će Luis, “da li su joj dali sedativ?“
“Da, o da. Dali su joj pilule. Nastavila je da spava.“
“Da li je išta rekla? Šta ju je toliko uplašilo?“ Stiskao je telefon
pobelelim prstima.
Irvin Goldman je ćutao. Dugo je ćutao. Luis ga ovog puta nije prekidao,
ma koliko god želeo da to učini.
“To je ponajviše uplašilo Dori“, konačno će Irvin. “Brbljala je mnogo pre
nego… pre nego što je počela da plače. Dori je bila gotovo… znaš.“
“Šta je rekla?“
“Rekla je da je Oz Veliki i Strašni ubio njenu majku. Samo što nije to tako
rekla. Rekla je… rekla je Oz Veliki i Strašni, kao što je naša prva ćerka uvek
govorila. Naša ćerka Zelda. Luise, veruj da bih radije postavio ovo pitanje
Rejčel. Koliko ste vas dvoje ispričali Eli o Zeldi i načinu na koji je umrla?“
Luis je zažmurio. Činilo mu se da se svet blago ljulja pod njegovim
nogama. Goldmanov glas je gubio na kvalitetu, kao da se probija kroz gustu
maglu.
Možda ćeš čuti zvuke slične glasovima. To su gnjurci dole na jugu, ka
Prospektu. Čudo jedno kako se zvuk pronosi.
“Luise, da li si tu?“
“Da li će biti dobro?“, pitao je Luis. Samom sebi je zvučao daleko. “Da li
će se Eli oporaviti? Da li si dobio prognoze?“
“Rekli su da je to odloženi šok zbog sahrane. Pregledao ju je moj doktor

BD4Y

balkandownload.org

Latrop. Dobar čovek. Rekao je da ima groznicu i da bi se moglo desiti da se
ne seća incidenta kad se po podne probudi. Mislim da bi Rejčel trebalo da se
vrati. Bojim se, Luise. Bojim se. Mislim da bi i ti trebalo da dođeš ovamo.“

Luis je ćutao. Božje oko počiva na vrapcu. Tako je rekao dobri kralj
Džejms. Luis je pak bio niže biće. Njegov pogled je počivao na blatnjavim
otiscima stopala.

“Luise. Gejdž je mrtav“, rekao je Goldman. “Znam da ti je teško da to
prihvatiš, baš kao i Rejčel, ali tvoja ćerka je veoma živa. Potreban si joj.“

Da, da slažem se. Možda si glupi matori prdonja, Irvine, ali te je noćna
mora koja se desila između tvojih ćerki tog aprilskog dana 1965. godine
možda naučila nečemu o osetljivosti. Potreban sam joj, ali ne mogu da
dođem zato što se bojim - mnogo se bojim - da su mi ruke uprljane krvlju
njene majke.

Luis je posmatrao ruke. Video je prljavštinu ispod noktiju, koja je tako
ličila na blato od kog su se sastojali tragovi na kuhinjskom podu.

“Dobro“, rekao je. “Razumem. Dolazimo što pre, Irvine. Još večeras ako
to bude moguće. Hvala ti.“

“Učinili smo najviše što smo mogli“, reče Goldman. “Možda smo
prestari. Možda smo, možda smo to oduvek bili.“

“Da li je rekla još nešto?“ pitao je Luis.
Goldmanov odgovor je odjeknuo kao zvonjava pogrebnih zvona u
njegovom srcu. “Rekla je mnogo toga. Razumeo sam samo ovo: Paksau kaže
da je prekasno.“

***

Spustio je slušalicu. Zbunjeno je krenuo ka štednjaku. Nije znao da li želi da
nastavi s pripremom doručka ili da vrati hranu u frižider. Nasred kuhinje ga je
pogodio talas slabosti. Siva koprena mu se prevukla preko očiju. Zalelujao se
ka podu - “lelujanje“ je bilo odgovarajući izraz zato što mu se činilo da pad
traje čitavu večnost. Padao je dole i dole kroz maglovite dubine. Činilo mu se
da se stalno vrti, izvodi lupinge i poluokrete. Pao je na povređeno koleno.
Kroz glavu mu je sevnula hromirana munja bola. Osvestio se s bolnim
vriskom. Neko vreme nije mogao ništa do da čuči, dok su mu suze tekle niz
lice.

Konačno se podigao. Misli su mu se razbistrile, iako se još ljuljao na

BD4Y

balkandownload.org

nogama. I to je nešto, zar ne?
Poslednji put ga je spopao nagon za bežanjem, jači nego ikad. Napipao je

ključeve kola u džepu. Sešće u hondu i voziti do Čikaga. Uzeće Eli i nastaviti
dalje. Goldman će dotad saznati da nešto nije u redu, da nešto strahovito
manjka, ali će je se dočepati… oteće je ako bude morao.

Sklonio je ruke s ključeva. Nagon za bekstvom nije zgasnuo zbog
uzaludnosti, krivice, očaja ili duboke iscrpljenosti. Ubio ga je pogled na
blatnjave tragove stopala na kuhinjskom podu. U mislima je video kako
tapkaju preko čitave zemlje - s prvim zaustavljanjem u Ilinoisu, sledećim u
Floridi - preko čitavog sveta, ako bude neophodno. Poseduješ ono što si
kupio, a ono što poseduješ na kraju nađe put do tvoje kuće.

Svanuće dan kad će otvoriti vrata na kojima će biti Gejdž, dementna
parodija samog sebe. Ceriće se svenulim osmehom. Njegove bistre plave oči
požuteće i postaće pametno glupe. Ili će Eli ujutru otvoriti vrata kupatila da bi
se istuširala i zateći Gejdža u kadi, tela ispresecanog izbledelim ožiljcima i
izbočinama od kobne nesreće. Biće čist, ali će smrdeti na grob.

O, da, taj dan će doći - nije gajio ni trunčicu sumnje u njegovo svanuće.
“Kako sam mogao biti tako glup?*', rekao je praznoj sobi. Ponovo je
pričao sam sa sobom, ali ga nije bilo briga. “Kako?“
Postupio si kako si postupio zbog tuge, a ne zbog gluposti, Luise. Ima
razlike… mala je, ali suštinska. To groblje je baterija koja opstaje
zahvaljujući njoj. Njegova moć raste, rekao je Džad. Imao je pravo - ti si
sad deo njegove moći. Hranilo se tvojom tugom… ne, više od toga.
Udvostručilo se, utrostručilo, podiglo je moć na n-ti nivo. Ne hrani se samo
tugom već i razumom. Pojelo ti je razum. Problem je nastao zbog
nemogućnosti da prihvatiš gubitak. To nije tako retka greška. Koštala te je
supruge i gotovo sigurno najboljeg prijatelja, kao i sina. Tako ti je to. Šta
dobijaš kad si prespor da poželiš da stvorenje koje ti kuca na vrata usred
noći odeš Odgovor je jednostavan: totalni mrak.
Ubiću se, pomislio je. To mi je ionako suđeno, zar ne? Imam neophodnu
opremu u torbi. Udesilo je sve, udesilo je sve od samog početka. Groblje,
vendigo, ma šta to bilo. Nateralo je našeg mačka da istrči na put, možda je
nateralo i Gejdža. Vratilo je Rejčel kući, u za njega povoljnom trenutku.
Sigurno mi je namenilo takvu sudbinu… želim je.
Ali prvo moram da sredim stvar, zar ne?
Da. Tako je.

BD4Y

balkandownload.org

Morao je da se pobrine za Gejdža. On je i dalje bio tamo negde.

***

Sledio je otiske stopala preko trpezarije, dnevne sobe i uz stepenice. Bili su
zamrljani, zato što ih je pregazio na silasku, ne videći ih. Vodila su u spavaću
sobu. Bio je ovde, pomislio je Luis. Bio je baš ovde. Ugledao je otvorenu
medicinsku torbu.

Njen uvek pažljivo sređeni sadržaj sad je bio ispreturan. Nije mu trebalo
dugo da vidi da nema skalpela. Pokrio je lice rukama. Sedeo je tako neko
vreme, ispuštajući zvuke očajanja.

Naposletku je otvorio torbu i počeo da traži.

***

Ponovo je sišao niz stepenice.
Zvuk otvaranja ostave. Zvuk otvaranja i bučnog zatvaranja ormarića.

Vredni zuj otvarača za konzerve. Poslednji zvuk je bio otvaranje i zatvaranje
garažnih vrata. Kuća je nakon toga ostala prazna na majskom suncu, kao što je
ostala prazna onog avgustovskog dana prošle godine, čekajući dolazak novih
ljudi… kao što će čekati na dolazak novih ljudi posle njih. Možda će to biti
mladi bračni par, bez dece (ali s nadama i planovima). Bistri mladenci voleće
otmena, uvozna vina i piva. On će voditi kreditno odeljenje u banci, ona će
imati diplomu dentalne higijeničarke ili trogodišnje iskustvo optometrijskog
asistenta. On će iscepati pola metra drva za kamin, ona će nositi platnene
pantalone s visokim strukom. Šetače poljem gospođe Vinton i skupljati
novembarsku poleglu travu za vazu na stolu. Vezaće kosu u konjski rep. Biće
najsjajnija stvar na sivom nebu, u potpunosti nesvesna nevidljivog lešinara
koji joj jaše na vazdušnim strujama nad glavom. Čestitaće jedan drugom na
odsustvu praznoverja i na rešenosti da uživaju u kući, uprkos onom što se
desilo u njoj. Govoriće prijateljima da je bila veoma jeftina i zbijati šale o
duhovima na tavanu. I svi će popiti još jedno uvozno pivo ili vino. Igraće
dame ili karte.

I možda će imati psa.

BD4Y

balkandownload.org

61

Luis je zastao na ivici puta, da bi propustio Orinkov kamion natovaren
veštačkim đubrivom. Grdosija je projurila pored njega. Pregazio je asfaltnu
traku do Džadove kuće. Za sobom je vukao svoju senku okrenutu zapadu.
Držao je otvorenu konzervu mačje hrane u ruci.

Čerč ga je primetio i ustao. Oprezno ga je posmatrao.
“Zdravo, Čerč“, reče Luis, posmatrajući tihu kuću. “Hoćeš li da
čalabrcneš?“
Spustio je konzervu mačje hrane na prtljažnik malih plavih kola. Gledao
je kako Čerč okretno skače s krova i počinje da jede. Zavukao je ruku u džep
jakne. Čerč se oprezno osvrnuo, kao da mu čita misli. Osmehnuo se i uzmakao
za korak od automobila. Mačak je nastavio da jede. Luis je izvadio špric iz
džepa. Oslobodio ga je iz papirnog pakovanja i napunio sa sedamdeset pet
miligrama morfijiuna. Vratio je bočicu s više doza u džep i prišao mačku, koji
se sumnjičavo obazreo oko sebe. Osmehnuo se i rekao: “Hajde, pojedi to,
Čerč. Haj-ho, idemo, zar ne?“ Pomilovao je mačka. Mačak je izvio leđa u luk
kad ga je pomilovao. Sačekao je da se mačak vrati jelu. Stisnuo ga je za
smrdljivi stomak i zario iglu duboko u but.
Čerč je podivljao, kao da je ošinut električnom strujom. Borio se, siktao i
mahao kandžama, ali ga Luis nije puštao, dok nije istisnuo sve iz šprica.
Mačak je skočio s kola. Siktao je kao čajnik na ringli. Posmatrao ga je
žutozelenim, razrogačenim i zlokobnim očima. Igla i špric su mu visili iz
butine. Špric je ispao kad je doskočio. Slomio se. Luis nije mario zbog toga.
Imao ih je dovoljno.
Mačak je potrčao ka putu. Okrenuo se i pošao ka kući, kao da se u
poslednjem trenutku setio nečega. Na pola puta je počeo pijano da se povodi.
Stigao je do stepenica i skočio na prvu. Pao je. Ležao je postrance na golom
tlu u podnožju stepenica i slabašno disao.
Luis je pogledao mala plava kola. Ako mu je pored kamena, koji mu je
zamenio srce, bio potreban još neki dokaz, dobio ga je u obliku Rejčeline
tašne na sedištu, njenog šala i gomila avionskih karata.
Okrenuo se i pošao ka verandi. Čerčove slabine prestale su da se kreću
brzim i plitkim pokretima. Bio je mrtav. Ponovo.
Luis ga je prekoračio. Popeo se uz stepenice.

BD4Y

balkandownload.org

“Gejdže?“
U hodniku je bilo hladno, hladno i mračno. Izgovorena reč pala je kao
kamen u duboki bunar. Luis je bacio i drugi.
“Gejdže?“
Ništa. I sat u dnevnoj sobi prestao je da kuca. Jutros nije imao ko da ga
navije.
Nije bilo nikoga, ali je bilo tragova na podu.
Ušao je u dnevnu sobu. Zapahnuo ga je ustajali miris davno izgorelih
cigareta. Video je Džadovu stolicu kraj prozora. Bila je gurnuta u stranu, kao
da je naglo ustao iz nje. Video je pepeljaru na prozorskoj dasci. U njoj je bila
duga traka pepela, ostatak pripaljene, a nepopušene cigarete.
Džad je sedeo na prozoru i motrio. Na šta je motrio? Na mene, naravno.
Čekao je moj povratak kući. Samo što me je promašio. Nekako me je
promašio.
Bacio je pogled na četiri pedantno poređane konzerve piva. Nije ih bilo
dovoljno da ga uspavaju, ali su mogle da ga pošalju u toalet. Kako god, sve je
bilo malčice previše dobro da bi bilo slučajno, zar ne?
Blatnjavi tragovi išli su ka stolici pokraj prozora. Pored ljudskih tragova
video je i nekoliko izbledelih avetinjskih otisaka mačjih šapa. Pretpostavio je
da ih je Čerč isprljao hodajući po grobljanskoj zemlji s Gejdžovih cipelica.
Tragovi su išli ka pokretnim vratima koja su vodila u kuhinju.
Luis je krenuo za njima. Srce mu je tuklo u grudima.
Gurnuo je vrata i ugledao Džada raširenih nogu, u starim zelenim radnim
pantalonama i kariranoj flanelskoj košulji. Ležao je u širokoj lokvi krvi.
Luis je prineo ruke licu, kao da želi da se odbrani od ove slike. To je bio
uzaludan pokušaj. Video je oči, Džadove otvorene, optužujuće oči. Optuživao
je njega, a možda i samog sebe zbog pokretanja kobnog sleda događaja.
Da li je? Pitao se Luis. Da li je to njegovo delo?
Džadu je rekao Steni Bi, a Steniju Biju rekao je njegov otac, kome je
rekao njegov otac, poslednji trgovac sa Indijancima, Francuz iz severne
zemlje, iz doba kad je Frenklin Pirs bio predsednik.
“Džade, žao mi je“, prošaptao je.
Džad je zurio u njega praznim očima.
“Tako mi je žao“, ponovio je Luis.
Noge su mu se pokretale, kao svojom voljom. Vratio se na poslednji Dan
zahvalnosti, ne na noć u kojoj je odneo mačka na Groblje kućnih ljubimaca i

BD4Y

balkandownload.org

iza njega, s Džadom, već na prazničnu večeru s ćurkom koju je Norma iznela
na sto. Smejali su se i razgovarali. Muškarci su pili pivo, a Norma belo vino.
Uzela je beli stolnjak iz donje fioke, koji i on sad uzima. Stavila ga je na sto i
učvrstila divnim kalajnim svećnjacima, dok je on…

Luis je posmatrao kako stolnjak pada preko Džadovog tela kao padobran i
milosrdno pokriva mrtvo lice. Sićušne ružine latice najdublje i najmračnije
skerletne boje počele su da se šire po belom travnjaku.

“Žao mi je“, rekao je po treći put. “Tako mi je ž…“
Nešto se pokrenulo iznad njegove glave. Nešto je negde zagrebalo. Reč
mu se slomila između usana. Pokret je bio tih, pritajen, ali nameran. O da, bio
je siguran da je taj zvuk bio namenjen njegovom uvu.
Nije dozvolio rukama da zadrhte. Prišao je kuhinjskom stolu pokrivenom
kariranom mušemom i posegnuo u džep. Izvadio je još špriceva. Oslobodio ih
je papirnatog omota i poređao u urednom nizu. Otvorio je još tri bočice s više
doza i napunio svaki špric s dovoljno morfijuma da ubije konja - ili bika
Hanratija, kad smo već kod toga. Vratio ih je u džep.
Izašao je iz kuhinje, pregazio dnevnu sobu i stao u podnožju stepenica.
“Gejdže?“
Iz senke na spratu doprlo je kikotanje. Koža mu se naježila od tog hladnog
i bezdušnog smeha.
Počeo je da se penje.
Put do vrha stepenica bio je dug. Mogao je da zamisli i osuđenika na smrt
kako hoda gotovo podjednako dugim (i stravično kratkim) putem do platforme
s vešalima, ruku vezanih na leđima, svestan da će se upišati kad više ne bude
mogao da zviždi.
Konačno se uspeo do vrha, s jednom rukom u džepu. Gledao je pravo u
zid. Koliko dugo je tako stajao? Nije znao. Osećao je da razum počinje da ga
napušta. To je bio stvarni, nesumnjivi proces. Bio je zanimljiv. Drvo okovano
ledom osećalo bi se ovako - ako drveće može išta da oseća - u strašnoj oluji,
neposredno pre pucanja i padanja na de. Osećaj je bio zanimljiv… i na
izvestan način zabavan.
“Gejdže, da li želiš da ideš na Floridu sa mnom?“
Kikot se ponovio.
Luis se okrenuo i ugledao suprugu kojoj je nekad nosio ružu u zubima.
Ležala je mrtva na polovini hodnika. Noge su joj bile raširene kao Džadove.
Leđima i glavom oslanjala se na zid. Izgledalo je kao da je zaspala dok je

BD4Y

balkandownload.org

čitala u postelji.
Krenuo je ka njoj.
Zdravo, dušo, pomislio je, vratila si se kući.
Krv je poprskala tapete tvoreći bezumne oblike. Ubodena je deset,

dvadeset - ko bi ga znao koliko puta? Njegov skalpel je obavio posao.
Luis Krid je video suprugu, zbilja ju je ugledao. Vrisnuo je.
Njegova vriska je oštro i prodorno odjekivala po kući u kojoj su samo

mrtvi živeli i hodali. Vrištao je izbečenih očiju, pomodrelog lica,
nakostrešene kose. Zvuci su izlazili iz njegovog nadutog vrata kao zvonjava
paklenih zvona. Stravični krici nisu objavljivali kraj ljubavi, već razuma. Svi
gnusni prizori odjedanput su se prikazivali u bioskopu njegovog uma. Viktor
Paskau je umirao na tepihu ambulante. Čerč se vratio s komadima zelene
plastike na brkovima. Gejdžova kapa za bejzbol ležala je na drumu, puna krvi.
Najgnusnije od svih bilo je ono stvorenje koje je video u Maloj božjoj
močvari, stvorenje koje je prevrnulo stablo, stvorenje sa žutim očima,
vendigo, spodoba iz severnih zemalja, mrtva stvar čiji dodir budi apetite o
kojima se ne govori.

Rejčel nije samo ubijena.
Nešto je bilo… nešto je bilo na njoj.
(! KLIK!)
Nešto je škljocnulo u njegovoj glavi. To je bio zvuk pregorelog releja koji
će doveka goreti, zvuk munje koja udara, zvuk otvaranja vrata.
Sporo je podigao glavu. Vrisak mu je još titrao u grlu. Pred njim se
konačno pojavio Gejdž, krvavih usta i obešene brade. Razvukao je usne u
đavolski osmeh. Držao je Luisov skalpel.
Luis se povukao unazad kad je stvorenje zamahnulo. Učinio je to bez
trunke razmišljanja. Skalpel je sevnuo pored njegovog lica. Gejdž je izgubio
ravnotežu. Trapav je kao i Čerč, pomislio je Luis. Sapleo ga je. Gejdž je
nespretno pao. Luis se našao na njemu pre nego što je stigao da se digne.
Opkoračio ga je. Jednim kolenom je pritisnuo ruku sa skalpelom.
“Ne“, stenjalo je stvorenje ispod njega. Lice mu se mrštilo i podrhtavalo.
Pogled mu je bio zloban, insektolik, pun tupe mržnje. “Ne, ne, ne.“
Luis je izvukao špric iz džepa. Moraće da bude brz. Stvorenje ispod njega
je bilo kao nauljena riba. Nije puštalo skalpel, bez obzira na snagu s kojom
mu je pritiskao zglob. Lice stvorenja je podrhtavalo, menjajući se. Bilo je
Džadovo mrtvo, izbuljeno lice; bilo je smrskano i uništeno lice Viktora

BD4Y