Groblje Kucnih Ljubimaca Stephen King

balkandownload.org

uzbuđenjem.
“Čivi! Čivi!“, vrisnuo je Gejdž u Luisovo drugo uvo.
“Požurimo“, reče Luis. “Pokupimo kofere i brišimo odavde.“
“Kako je Čerč, tata?“, pitala ga je Eli kad ju je spustio na pod. Očekivao

je to pitanje, ali ne i njeno zabrinuto lice i duboke bore između tamnoplavih
očiju, nepogrešivi znak brige. Namrštio se i pogledao Rejčel.

“Vrišteći se probudila za vreme vikenda“, tiho kaza Rejčel. “Imala je
noćnu moru.“

“Sanjala sam da je Čerč pregažen“, reče Eli.
“Pretpostavljam da je posle važnog dana pojela previše sendviča s
ćuretinom“, reče Rejčel. “Dobila je i dijareju. Pomozi joj da se smiri, Luise, i
izvedi nas s aerodroma. Prošle nedelje videla sam dovoljno aerodroma za
sledećih pet godina.“
“Čerč je dobro, dušice“, polako će Luis.
Da, dobro je. Leži po kući po čitav dan. Motri me tim neobičnim,
mutnim očima - kao da je video nešto stoje raznelo najveći deo njegove
mačje inteligencije. Ma sjajan je. Noću ga guram metlom od sebe zato što
ne volim da ga dodirujem. Zamahnem na njega i on ode. Kad sam onomad
otvorio vrata, Eli, držao je miša - ili ono što je od njega ostalo. Smazao mu
je crevca za doručak. Kad govorimo o doručku, jutros Sam ga preskočio.
Ako se to izuzme…
“Ništa mu ne fali.“
“Oh“, reče Eli. Nestala joj je tužna bora između očiju. “To je dobro. Posle
onog sna bila sam sigurna da je mrtav.“
“Da li si?“, pitao je Luis sa osmehom. “Snovi mogu da budu čudni, zar
ne?“
“Soovi!“, dreknuo je Gejdž. Bio je u papagajskoj fazi koju je Luis
zapamtio i iz Elinog razvoja. “Soovit Snažno je cimnuo tatu za kosu.
“Idemo, bando!“, reče Luis. Krenuli su ka odeljenju za podizanje prtljaga.
Stigli su do automobila na parkiralištu kad je Gejdž počeo da priča
“Lepo, lepo“ neobičnim štucavim glasom. Ovog puta je povratio po Luisu,
koji je za ovu priliku obukao nove, dvostruko štepovane pantalone. Gejdž je
po svoj prilici mislio da je lepo šifra za bežite od mene, moram da povratim.
Ispostavilo se da je ipak zakačio virus.
Kad su savladali dvadeset četiri kilometra razdaljine između aerodroma u
Bangoru i kuće, Gejdž je počeo da pokazuje simptome temperature. Zapao je

BD4Y

balkandownload.org

u nemiran san. Luis se unatraške parkirao u garaži. Krajičkom oka je video
Čerča pored zida, podignutog repa i pogleda uperenog ka automobilu. Nestao
je u umirućoj svetlosti dana. Trenutak kasnije opazio je rasporenog miša,
pored gomile letnjih guma. Stavio je zimske dok su Rejčel i deca bili odsutni.
Prosute mišje iznutrice blistale su ružičastim sjajem u tami garaže.

Hitro je izašao iz vozila i namerno naleteo na gomilu guma, naslaganih
kao kockarski žetoni. Gornje dve su pale i pokrile miša. “Ups!“, rekao je.

“Trapav si, tata“, reče Eli, nimalo potcenjivački.
“Tako je“, reče Luis s pomalo grozničavom veselošću. Hteo je da kaže
lepo, lepo i prospe sadržaj creva po okolini. “Tata je trapavko.“ Čerč je pre
nastranog uskrsnuća ubio samo jednog miša. Ponekad bi saterao miša u ćošak.
Igrao bi se s njim na smrtonosni mačji način, koji se neumitno završavao
pogubljenjem, ali bi on, Eli ili Rejčel uvek intervenisali pre tužnog kraja.
Znao je da mačke posle štrojenja retko obraćaju pažnju na miševe, dokle god
su site.
“Hoćeš li da stojiš tamo i sanjariš, ili ćeš mi pomoći s detetom?“, pitala
ga je Rejčel. “Vrati se s planete Mongo, doktore Kride. Potreban si
Zemljanima.“ Zvučala je umorno i razdražljivo.
“Izvini, bebice“, reče Luis. Obišao je auto da preuzme Gejdža, koji je bio
vreo kao žiška.
Samo njih troje jeli su Luisov čuveni saut sajd čili. Gejdž je ležao na
kauču u dnevnoj sobi s visokom temperaturom. Potezao je mlaku pileću
čorbicu iz flašice i gledao crtaće na televiziji.
Eli je posle večere otišla do vrata garaže i pozvala Čerča. Luis je prao
sudove dok je Rejčel vadila stvari iz putnih torbi na spratu. Nadao se da se
mačak neće odazvati. Prevario se. Došetao je novim sporim korakom, i to
odmah, kao da se on - kao da se to - šunjalo u blizini. Šunjao se. Ta reč mu je
prva pala na pamet.
“Čerč!“, povikala je Eli. “Zdravo, Čerč!“ Podigla je i zagrlila mačka.
Luis ih je posmatrao krajičkom oka. Prestao je da traži srebrninu po dnu
sudopere. Video je kako se Elin srećni izraz menja u zbunjenost. Mačka je
mirno ležala u njenom naručju, zabačenih ušiju. Posmatrala je gospodaricu.
Spustila je Čerča posle dugog oklevanja. Luisu se taj trenutak činio veoma
dugim. Mačak je otapkao ka trpezariji, bez osvrtanja. Mišji dželat, pomislio
je Luis. Bože, šta smo to učinili?
“Tata?“, obratila mu se Eli tihim glasom.

BD4Y

balkandownload.org

“Šta je bilo, Eli?“
“Gerč čudno miriše.“
“Zbilja?“, pitao je, neutralnim tonom.
“Da!“, potreseno će Eli. “Da! Nikad nije čudno mirisao! Miriše kao…
miriše kao kakaf'
“Pa, možda se valjao u nečem prljavom, dušice“, reče Luis. “Neprijatni
miris uskoro će se izgubiti.“
“Najiskrenije se nadam“, reče Eli komičnim glasom imućne udovice, a
onda se udaljila.
Luis je pronašao poslednju viljušku. Oprao ju je i povukao zapušač.
Stajao je za sudoperom, pogleda uprtog u noć, dok je prljava voda oticala niz
odvod, grgoljeći.
Kad je taj zvuk uminuo, čuo je oštri i divlji zvižduk vetra oko kuće. Stizao
je sa severa, donoseći zimu. Shvatio je da se plaši bez valjanog razloga, kao
kad se oblak prevuče preko sunca i odnekud čuješ kuckanje nepoznatog
porekla.

***

“Trideset devet i po?!“, pitala je Rejčel. “Bože, Lu! Da li si siguran da ima
toliku temperaturu.“

“To je virus“, reče Luis. Pokušao je da se odbrani od njenog gotovo
optužujućeg tona. Bila je umorna. Imala je zahtevan i dug dan. Proputovala je
polovinu Amerike s dečicom. Jedanaest je sati, a dan još nije gotov. Eli je
duboko spavala u sobi. Gejdž je ležao u njihovoj postelji u nekoj vrsti
polusvesnog stanja.

Luis mu je pre jednog sata dao lek. “Aspirin će mu do jutra oboriti
temperaturu, dušice.“

“Zar nećeš da mu daš neki jači lek?“
Strpljivo je objašnjavao: “Učinio bih to da ima grip ili streptokoke. Ali
nema ih. Zakačio je virus, a antibiotici nimalo ne pomažu kod virusa. Samo bi
dodatno dehidrirao.“
“Da li si siguran da je virus?“
“Samo izvoli ako želiš drugo mišljenje!“, planuo je.
“Ne moraš da se dereš na mene!“, povikala je Rejčel.
“Nisam se drao!“, uzvratio je istom merom.

BD4Y

balkandownload.org

“Jesi!“, poče Rejčel, “vi-vi-vikao si…“ Usne su počele da joj se grče.
Luis je opazio duboke sivosmeđe podočnjake kad je podigla ruku ka licu.
Duboko se postideo.

“Žao mi je“, rekao je i seo pored nje. “Bože, ne znam šta mi je.
Izvinjavam se, Rejčel.“

“Nikad se ne žali, nikad ne objašnjavaj“, rekla je sa slabašnim osmehom.
“Zar to nisam čula od tebe? Putovanje je bilo krajnje zeznuto. Plašila sam se
da ćeš pobesneti kad pogledaš stvari u Gejdžovom ormanu. Mislim da je
najbolje da ti kažem sada, dok me sažaljevaš.“

“Zbog čega bih pobesneo?“
“Mama i tata kupili su mu deset novih kompleta odeće. Jedan je danas
obukao.“
“Primetio sam da je imao nešto novo na sebi“, šturo je odvratio.
“Primetila sam da si primetio“, odgovorila je. Nasmejao se kad se
namrštila, iako mu nije bilo do smeha. “Kupili su i šest novih haljina za Eli.“
“Šest!“ rekao je, boreći se s porivom da zaurla. Naglo se razbesneo.
Neobjašnjivi i mučni gnev razdirao mu je srce. “Zašto, Rejčel? Zašto si mu to
dopustila? To nam nije potrebno… možemo da kupimo…“
Ućutao se. Bes ga je spoticao u govoru. Na trenutak je video sebe. Nosio
je Elinog mrtvog mačka kroz šumu, premeštajući plastičnu kesu iz ruke u
ruku… Irvin Goldman, prljavi starkelja iz Lejk Foresta, pokušavao je za to
vreme da kupi naklonost njegove ćerke čuvenom čekovnom knjižicom i još
čuvenijim perom.
Došlo mu je da vikne: Kupio joj je šest haljina, ali ja sam joj vratio
prokletog mačka iz mrtvih - koje više voli?
Suzdržao se. Nikad neće reći ništa slično. Nikada.
Nežno ga je dodirnula po vratu. “Luise“, rekla je. “Oboje su to učinili.
Molim te da pokušaš da shvatiš. Molim te. Vole decu. Retko ih viđaju. Stare.
Zaista mislim da bi teško prepoznao mog oca.“
“O, prepoznao bih ga“, promrmljao je Luis.
“Molim te, dušice. Pokušaj da shvatiš. Pokušaj da budeš obziran. To ti
neće naškoditi.“
Dugo je posmatrao. “Škodi mi“, konačno se oglasio. “Možda ne bi
trebalo, ah mi škodi.“
Otvorila je usta da mu odgovori, kad ih je Eli pozvala iz sobe. “Tata!
Mama! Neka neko dođe ovamo! “

BD4Y

balkandownload.org

Rejčel je htela da ustane. Luis ju je zaustavio. “Ostani s Gejdžom. Ja ću je
obići.“ Pomislio je da zna u čemu je problem. Isterao je mačka napolje,
pobogu! Uhvatio ga je u kuhinji, kako njuška oko svog čančeta, baš kad je Eh
legla da spava. Isterao ga je napolje. Nije želeo da spava s njom. Ne više.
Kad god bi zamislio Čerča kako spava u Elinom krevetu, pomislio bi na
bolesti i na uspomene na šegrtovanje u pogrebnom zavodu ujka Karla.

Saznaće da nešto nije u redu i da je Čerč ranije bio bolji.
Izbacio je mačka napolje. Kad je ušao u Elinu sobu, ona je sedela u
krevetu, više pospana nego budna. Čerč se pružio po prekrivaču. Ličio je na
senku slepog miša. Oči su mu bile otvorene. Tupo su blistale u svetlosti koja
je dopirala iz hodnika.
“Tata, izbaci ga napolje“, gotovo je režala Eli. “Gadno miriše.“
“Psst, Eli, vrati se na spavanje“, reče Luis. Samom sebi zvučao je
neočekivano pribrano. Taj glas ga je podsetio na jutro posle mesečarskog
incidenta, na dan posle Paskauove smrti. Otišao je u ambulantu i ušao u
kupatilo da bi pogledao u ogledalo. Bio je ubeđen da grozno izgleda. Izgledao
je prilično dobro. To iskustvo nateralo ga je da se zapita koliko ljudi se muva
okolo s duboko skrivenim tajnama.
Ali ovo nije prokleta tajna! Ovo je samo mačak!
Eli je imala pravo. Smrdeo je do neba.
Izneo je mačka iz sobe. Poneo ga je niz stepenice. Pokušavao je da diše na
usta. Bilo je i gorih mirisa. Ako ćemo pošteno, govna su mnogo više smrdela.
Pre mesec dana čistili su septičku jamu i Džad je došao da gleda kako se jama
prazni. Rekao mu je: “Ovo nije šanel pet, Luise?“ I smrad gangrenozne rane -
ono što je stari doktor Brejserman u medicinskoj školi zvao “upaljenim
mesom“ - bio je gori. Čak je i smrad iz hondinog izduvnog sistema, kad bi
auto radio u mestu u garaži, bio gori.
Ali ovaj miris bio je prokleto gadan. I kako je mačak ušao u kuću? Izbacio
ga je napolje. Izgurao ga je metlom dok su sve troje - njegovi ljudi - bili na
spratu. Prvi put da ga je držao u rukama od dana njegovog povratka, pre jedne
sedmice. Toplo biće mu se razbaškarilo u naručju kao boleština u stanju
mirovanja. Pitao se: Kroz koju ključaonicu si prošao, kopilane?
Setio se sna u kom je Paskau samo prošao kroz vrata između kuhinje i
garaže.
Možda nije bilo nikakve ključaonice. Možda je prošao kroz vrata, kao
duhovi.

BD4Y

balkandownload.org

“Zaboravi na to“, prošaptao je blago promuklim glasom.
Bio je siguran da će mačak početi da se otima i da će ga izgrepsti. Čerč je
ležao potpuno miran. Isijavao je tu tupu toplinu i prljavi smrad. Posmatrao je
Luisovo lice, kao da može da mu čita misli.
Otvorio je vrata i bacio mačka u garažu, možda malo pregrubo. “Idi“,
rekao je. “Ubij još jednog miša ili nešto drugo.“
Čerč se nespretno dočekao. Bedra su mu zadrhtala i popustila. Luisu se
činilo da ga gleda s puno zelene, ružne mržnje. Pijano se odgegao i nestao.
Pobogu, Džade, pomislio je. Voleo bih da si ćutao.
Prišao je sudoperi i temeljito izribao šake i podlaktice, kao da se
sprema za operaciju. Činiš to zato što ovlada tobom… izmišljaš razloge…
liče na dobre razloge… ali uglavnom to činiš zato što, kad jednom odeš
gore, nađeš svoje mesto, odonda mu pripadaš… zbog toga izmišljaš
najmiomirisnije razloge na svetu.
Ne, nije mogao da krivi Džada. Otišao je tamo svojevoljno. Nije mogao
da krivi Džada.
Zavrnuo je slavinu i počeo da briše šake i ruke. Prestao je da ih trlja.
Gledao je pravo ispred sebe, na majušni deo noći uokviren prozorom iznad
sudopere.
Znači li da je to i moje mesto? Da i meni pripada?
Ne. Ne ako to ne želim.
Vratio je peškir na mesto i otišao na sprat.

***

Rejčel je bila u krevetu. Navukla je pokrivač do brade. Gejdž je ležao kraj
nje. Molećivo je pogledala Luisa. “Neće ti smetati, dušice? Samo večeras?
Biću mirnija ako bude pored mene. Tako je vreo.“

“Neće“, reče Luis. “Nema problema. Razvući ću trosed u prizemlju.”
“Zaista ti ne smeta?“
“Ne. Gejdžu će odgovarati, a tebi će biti lakše.“ Osmehnuo se. “Zakačićeš
njegov virus. To mogu da ti garantujem. Ne verujem da ćeš se zbog toga
predomisliti, zar ne?“
Uzvratila mu je osmehom i odmahnula glavom. “Zašto je Eli dizala
dževu?“
“Zbog Čerča. Htela je da ga odnesem iz njene sobe.“

BD4Y

balkandownload.org

“Eli je tražila da odneseš Čerca iz njene sobe? To je novost.“
“Jeste“, složio se Luis i dodao, “Kaže da gadno miriše. Zbilja se malo
oseća. Možda se valjao po nekoj nečisti.“
“Šteta“, reče Rejčel. Okrenula se na stranu. “Sigurna sam da joj je Čerč
nedostajao koliko i ti meni.“
“Uh, uh“, reče Luis. Nežno ju je poljubio u usta. “Spavaj, dušo.“
“Volim te, Lu. Drago mi je što sam se vratila kući. Žao mi je zbog kauča.”
“Nema veze“, reče Luis. Ugasio je svetio.

***

U prizemlju je razvukao trosed. Provešće noć na tankom madracu, sa šipkom
ispod leđa. Krevet je imao posteljinu. Neće morati da počinje od nule. Uzeo
je dva ćebeta s gornje police ormana u hodniku. Rasprostro ih je po krevetu u
počeo da se skida. Zastao je.

Misliš da je Čerč ponovo ušao u kuću? Dobro. Prošetaj se i pogledaj.
Kao što si rekao Rejčel, neće ti škoditi. Moglo bi ti pomoći. Nećeš zakačiti
virus dok budeš proveravao da li su sva vrata zaključana.

Obišao je čitavo prizemlje. Proverio je vrata i prozore. Sve je dobro
zatvorio. Nije naišao na Čerča.

“Eto“, rekao je. “Da vidimo kako ćeš se večeras uvući u kuću, glupi
mačku.“ Poželeo je Čerču da mu se muda smrznu, iako ih nije imao.

Ugasio je svetla i otišao u krevet. Šipka ga je gotovo odmah nažuljala.
Mislio je da će probdeti tu noć, ali je ipak zaspao. Usnio je, ležeći postrance
na rezervnom krevetu. Kad se probudio, bio je…

… na groblju iza Groblja kućnih ljubimaca. Bio je sam. Ovog puta je
svojeručno ubio Čerča i odlučio da ga iz nekog razloga po drugi put vrati u
život. Bog te pita zašto je to učinio. Luis nije znao. Ovog puta ga je dublje
zakopao, da mačak ne bi mogao da prokopa put iz groba. Čuo je kako
životinja plače ispod zemlje. Zvučala je kao uplakano dete. Plač je prolazio
kroz pore u zemlji, kroz kamenito meso. Osećao je zvuk i miris, taj grozni
slatkasti miris truleži i propadanja. Grudi su mu otežale od udisanja kužnih
isparenja.

Plakanje… plakanje…
… plakanje se nastavilo…
… i neka težina ga je pritiskala na grudima.

BD4Y

balkandownload.org

“Luise!“ To je bila Rejčel. Zvučala je uznemireno. “Luise, možeš li da
dođeš?“

Zvučala je i više nego uznemireno. Zvučala je uplašeno. Gejdž je
očajnički plakao. Krkljao je.

Otvorio je oči i suočio se s Čerčovim zelenkastožutim očima. Bile su na
desetak centimetara od njegovih. Mačak mu je bio na grudima. Svio se na
njima kao stvorenje iz bapskih priča o kradljivcima daha. Smrad se širio od
njega u sporim, otrovnim talasima. Čuo je kako prede.

Ispustio je krik gađenja i iznenađenja. Ispružio je obe ruke u primitivnom
gestu odbijanja. Čerč je pao s kreveta. Udario je postrance o tie. Odgegao se
trapavim koracima.

Isuse! Isuse! Bilo je na meni! O bože, bilo je na mojim grudima!
Ne bi osećao ovoliko gađenje ni da se probudio s paukom u ustima.
Pomislio je da će povratiti.
“Luis!“
Odgurnuo je ćebad sa sebe. Zateturao se prema stepenicama. Slaba
svetlost prosipala se iz njihove dnevne sobe. Rejčel je stajala na vrhu
stepenica u spavaćici.
“Luise, ponovo povraća… davi se… bojim se.“
“Stižem“, rekao je. Peo se stepenicima razmišljajući: Ušlo je u kuću.
Nekako je ušlo u kuću. Verovatno kroz podrum. Možda je neki podrumski
prozor polomljen. U stvari, neki prozor mora biti polomljen tamo dole.
Proveriću ih sutra, kad se vratim kući, Dođavola, proveriću ih pre nego što
odem na posao. Ja ću…
Gejdž je prestao da plače. Zloslutno je zakrkljao, kao da se davi.
“Luise!“, vrisnula je Rejčel.
Luis se kretao veoma brzo. Gejdž je ležao postrance. Povraćka mu je
curkala iz usta na stari peškir koji je Rejčel raširila kraj njega. Povraćao je,
ali nedovoljno. Većina je ostajala u njemu. Dečačićevo crveno lice ukazivalo
je da se guši.
Obuhvatio ga je ispod ruku. Kao izdaleka bio je svestan vreline
sinovljevog tela ispod pidžamice. Posadio ga je na ramena, kao da hoće da
mu pomogne da podrigne. Zatim se trgao unazad i povukao dete za sobom.
Gejdžov vrat je pucnuo kao bič. Detence je ispustilo glasan zvuk, koji nije bio
čisto podrigivanje. Čudesna grudva gotovo čvrste povraćke izletela mu je iz
usta. Rasula se po podu i ormanu. Gejdž je nastavio da plače. Čisti i jasni

BD4Y

balkandownload.org

pisak bio je prava muzika za Luisove uši. Da bi tako plakao, morao je imati
neometan dotok kiseonika.

Rejčelina kolena su popustila. Sručila se na pod i zarila lice u šake.
Nekontrolisano je drhtala. “Zamalo što nije umro? Imam li pravo, Luise?
Zamalo što se nije za-za-za… o, moj bože…“

Luis je šetao okolo sa sinom u naručju. Plač se sveo na jecaje. Znao je da
će uskoro zaspati.

“Šanse su bile pedeset prema jedan da bi se i sam oslobodio povraćke,
Rejčel. Samo sam mu pomogao.“

“Bio je blizu“, rekla je. Pogledala ga je izbečenim očima punim neverice i
zaprepašćenja. “Luise, bio je blizu!“

Najedanput se setio njene vike u suncem ispunjenoj kuhinji: On neće
umreti, ovde niko neće umreti.

“Dušice“, reče Luis, “svi smo blizu. Uvek.“

***

Rejčel mu je rekla da je mleko sigurno pokrenulo novi ciklus povraćanja.
Gejdž se probudio oko ponoći, jedan sat nakon što je Luis otišao na spavanje.
Probudio se s gladnim plačem. Dala mu je bočicu. Zadremala je dok je
coktao. Jedan sat kasnije počelo je gušenje.

Luis je rekao da mu više ne daje mleka. Rejčel se krotko složila. Nema
više mleka.

Luis se u petnaest do dva vratio u prizemlje. Četvrt sata je lovio mačka.
Odškrinuta vrata između kuhinje i podruma potvrdila su njegove sumnje.
Mačak se najverovatnije podigao na šapice i udarao po ivici reze dok se vrata
nisu otvorila. Dobar trik, pomislio je Luis. Neće dozvoliti Čerču da nastavi
da ga upražnjava. I podrumska vrata imaju bravu. Čerč je dremao ispod peći.
Bez cifranja ga je izbacio na ulazna vrata. Pažljivo je zatvorio vrata podruma,
a onda se zaputio ka trosedu.

Ovog puta ih je zaključao.

BD4Y

balkandownload.org

29

Gejdžova temperatura ujutru je bila gotovo normalna. Bio je dobro
raspoložen. Samo su ispucali obrazi svedočili o sinoćnjim nevoljama.
Besmisleno brbljanje se za samo nedelju dana premetnulo u nezaustavljivi
vodopad reći. Podražavao je gotovo sve što bi čuo. “Sranje“ je bila Elina
najomiljenija reč.

“Kaži sranje, Gejdže“, rekla mu je preko činije ovsene kaše.
“Slanje-Gejdže“, sa zadovoljstvom je odgovorio mlađi brat preko činije
čokoladnih medvedića. Luis mu je dozvoljavao da ih jede, ali s malo šećera.
Izgledalo je da dečačić njima pere kosu, umesto da ih jede.
Eli se zakikotala.
“Kaži prdež, Gejdže“, rekla je.
“Pdez-Gejdže“, reče dečačić. Cerio se s hranom razmazanom preko usta.
“Pdez-slanje.“
Eli i Luis su se istovremeno nasmejali. Nisu mogli da se suzdrže.
Rejčel nije bila toliko oduševljena. “Bilo je previše vulgarnog govora za
ovo jutro“, rekla je dok je dodavala Luisu jaja.
“Pdez-slanje-pdez-slanje“, veselo je ponavljao Gejdž. Eli se kikotala u
šake. Rejčeline usne su se blago zgrčile. Luis je pomislio da izgleda sto posto
bolje, iako sinoć nije ni trenula. Izgledala je tako uglavnom zahvaljujući
olakšanju. Gejdžu je bilo bolje. Vratila se kući. balkandownload.org - forster
“Ne pričaj takve stvari, Gejdže“, prekorila je sinčića.
“Lepo“, reče Gejdž za pramenu. Odmah zatim je ispovratio sve što je
pojeo u činiju.
“Uh, al’ je gadno!“ vrisnula je Eli i zbrisala sa stola.
Luis više nije mogao da se suzdržava. Bio je bespomoćan pred lavinom
smeha. Smejao se do suza. Plakao je, smejući se. Rejčel i Gejdž su zurili u
njega, kao da je poludeo.
Ne, mogao je da im kaže. Bio sam lud, ali mi je sad dobro. Zaista mislim
da mi je dobro.
Nije znao da lije gotovo ili ne, ali je osećao da jeste. Možda je to
dovoljno. Bilo je, za neko vreme.

BD4Y

balkandownload.org

30

Virus je nedelju dana mrcvario Gejdža. Zatim se povukao. Nedelju dana
kasnije dobio je bronhitis. I Eli ga je zakačila, a zatim i Rejčel. Sve troje su
pred Božić išli okolo i krkljali kao ostareli lovački psi. Luis se izvukao.
Rejčel mu je, po svoj prilici, to zamerala.

Poslednja nedelja univerzitetskih predavanja bila je veoma zahtevni
period za Luisa, Štiva, Surendru i Čarltonovu. Nije bilo gripa - bar ne još -
ali je bilo veoma mnogo slučajeva bronhitisa, nekoliko mononukleoza i lakših
upala pluća. Dve nedelje pre božićnog raspusta zabrinuti studenti iz bratstva
doveli su šestoricu pijanih i ozleđenih drugova. Gužva i zbrka u ambulanti
načas su podsetili na Paskauov slučaj. Šest mlađanih budala natakarilo se na
sanke srednje veličine (Luis je saznao da je šesti sedeo na ramenima visokog
momka). Spustili su se niz brdo iznad elektrane. Divna ideja, nema šta. Nije
sve išlo po planu. Sanke su, nakon što su ubrzale, skrenule s planiranog kursa
i tresnule u top iz Građanskog rata. Pogibeljni spust završio se s dve
slomljene ruke, slomljenim zglobom, sedam slomljenih rebara, potresom
mozga i velikim brojem kontuzija. Samo je klinac koji se vozio na leđima
dugajlije prošao bez ogrebotine. Ovaj srećković je, kad su sanke udarile u
top, poleteo i pao glavom napred na gomilu snega. Zbrinjavanje pijane rulje
nije bio zabavan posao. Luis je nemilice šibao momke pogrdama dok ih je
zašivao i previjao. Zurio je u njihove ženice. Ponovo se nasmejao do suza dok
je prepričavao događaj Rejčel. Čudno ga je posmatrala. Nije shvatala šta je
toliko smešno u toj priči. Luis pak nije mogao da joj kaže da je to bila glupa
nesreća i da je bilo mnogo povređenih, ali da su svi učesnici izašli iz
ambulante na svojim nogama. Njegov smeh je bio rezultat olakšanja, ali i
odraz trijumfa. Danas je izvojevao pobedu.

Bronhitis od kog je ostatak porodice patio počeo je da jenjava oko
šesnaestog decembra, početkom raspusta u Elinoj školi. Spremali su se za
proslavu srećnog i staromodnog seoskog Božića. Kuća u Severnom Ladlouu,
koja je izgledala tako strano kad su u avgustu skrenuli na prilazni put (strano i
čak neprijateljski, kad se Eli posekla i kad je Gejdža ujela pčela), u
međuvremenu je postala njihov topli dom.

Luis i Rejčel su se za Badnje veče, kad su dečica zaspala, spustili niz
stepenice, s potkrovlja, kao lopovi, s puno šarenih kutija u rukama. Nosili su

BD4Y

balkandownload.org

komplet automobilčića za Gejdža, koji tek što je otkrio njihove čari, Barbiku i
Kena za Eli, preveliki tricikl, odeću za lutke, igračku šporet sa sijalicom u
rerni, i druge stvari.

Sedeli su jedno pored drugog, u svetlosti s jelke i pakovali poklone.
Rejčel je nosila svilenu pidžamu, a Luis noćnu košulju. Nije mogao da se seti
prijatnije večeri. Vatra je gorela u kaminu. Povremeno bi bacili novu vrbovu
cepanicu na ognjište.

Vinston Čerčil se jednom očešao o Luisa. Odgurnuo je mačka od sebe, s
gotovo nesvesnim gađenjem - taj miris. Kasnije je video kako Čerč pokušava
da se skrasi pored Rejčeline noge. I ona ga je gurnula s nervoznim: “Pis!“
Gledao je kako njegova supruga trenutak kasnije trlja dlan o svilenkastu
butinu. Tako je postupala nakon što bi pipnula nešto gadno ili prljavo. Ne bi
se reklo da je bila svesna svoje reakcije.

Čerč se odgegao do zidanog kamina. Stropoštao se ispred vatre, bez imalo
elegancije. Izgledalo je da mačak nema ni trunke gracioznosti. Izgubio ju je
one noći koje Luis nije hteo da se seća. Izgubio je još nešto. Luis je bio
svestan toga, ali mu je trebalo mesec dana da bi razabrao o čemu se radi.
Mačak je prestao da prede. Nekad je to činio veoma glasno, pogotovo u snu.
Ponekad je morao da ustane i zatvori Elina vrata da bi mogao da zaspi.

Mačak je sad spavao kao zaklan. Kao mrtvac.
Ne, podsetio je sebe, postoji odstupanje od tog pravila. One noći kad se
probudio na trosedu, sa sklupčanim Čerčom kao smrdljivim ćebetom na
grudima… Čerč je te večeri preo. Bolje reći, proizvodio je neke zvuke.
Ali, kao što je Džad Krandal znao - ili pretpostavljao - nije sve bilo loše.
Luis je pronašao polomljeni prozor u podrumu, iza peći. Popravio ga je i
uštedeo nešto skupog lož-ulja. Dugovao je neku zahvalnost Čerču zato što mu
je skrenuo pažnju na slomljeno staklo, koje inače ne bi otkrio nedeljama -
možda mesecima.
Istina je da Eli više nije htela da Čerč spava s njom. Ponekad bi mu, dok
je gledala televiziju, dozvoljavala da joj skoči na krilo i tu zaspi. Najčešće bi
ga, pomislio je dok je sklapao betocikl, gurnula na pod posle nekoliko minuta,
govoreći: “Beži, Čerč, smrdiš!“ Ali hranila ga je redovno i s ljubavlju. Gejdž
bi ponekad cimnuo starog Čerča za rep… Činio je to više u znak naklonosti
nego iz zlobe. Ličio je na sićušnog kaluđera koji poteže krzneni konopac
zvona. Čerč bi se, kad god bi se to desilo, lenjo zavukao pod radijator, gde
Gejdž nije mogao da ga dohvati.

BD4Y

balkandownload.org

Možda bi primetili više razlika da se to desilo psu, pomislio je Luis.
Mačke su prokleto nezavisne životinje, nezavisne i čudne. Nije ga
iznenađivalo što su stare egipatske kraljice i faraoni mumificirali svoje mačke
da bi im pravile društvo u trouglastim grobnicama. Mislili su da će im
poslužiti kao duhovni vodiči do sledećeg sveta. Mačke su neobična stvorenja.

“Kako ti ide s tim betociklom, poglavice?“
Pokazao je sklopljeni model. “Ta-dam!“
Rejčel je pokazala na torbu s tri-četiri plastične drangulije. “A šta one
predstavljaju?“
“To je višak delova“, reče Luis sa osmehom krivca.
“Bolje bi ti bilo da si u pravu, da dete ne slomi vrat na tom čudu.“
; “To se neće desiti pre dvanaeste“, zlobno će Luis, “kad bude zatražila
novi skejtbord.“
Zacvilela je. “Nemoj, doco. Imaš li dušu!“
Ustao je, stavio ruke iza leđa i izvio se u leđima. Kičma mu je krenula.
“Završio sam s igračkama.“
“Sve su sklopljene. Sećaš li se prošle godine?“ Zakikotala se. Luis se
osmehnuo. Prošle godine je gotovo sve što su kupili bilo na sklapanje. Radili
su sve do četiri ujutru. Probudili su se mrzovoljni i nervozni. Eli je do sredine
božičnog popodneva zaključila da su kutije zabavnije od igračaka.
“Al’ su gadne!“, reče Luis. Imitirao je kćer.
“Dobićeš poklon ranije“, rekla je Rejčel, “ako odmah pođeš u krevet.“
“Ženo“, reče Luis, uzdigavši se do pune visine, “nudiš mi ono što mi
ionako pripada.“
“Samo ti sanjaj“, rekla je, nasmejavši se kroz prste. U tom trenutku je
zapanjujuće ličila na Eli… i Gejdža.
“Samo trenutak“, rekao je. “Moram da uradim još nešto.“ Požurio je do
ormana u prednjem hodniku i doneo čizmu. Sklonio je ogradicu ispred
umiruće vatre u kaminu.
“Luise, šta to…“
“Videćeš.“
Vatra na levoj strani kamina je zgasla, ostavivši debelu naslagu mekog,
sivog pepela. Utisnuo je čizmu u njega, ostavivši duboki trag. Zatim ju je
pritisnuo na cigle u unutrašnjosti kamina. Ostavio je vidljiv otisak na njima.
“Eto“, rekao je, nakon što je vratio čizmu u orman. “Da li ti se sviđa?“
Rejčel se ponovo zakikotala. “Luise, Eli će pobenavitil“

BD4Y

balkandownload.org

Eli je pre dve nedelje načula uznemirujuću glasinu u školi, da roditelji
stoje iza Božić Bate. Prilično mršavi Božić Bata u Bangorskom trgovačkom
centru pojačao je njenu sumnju. Eli ga je videla u restoranu. Sedeo je na
barskoj stolici i sklonio bradu u stranu da bi pojeo čizburger. Silno se
zabrinula (čizburger je tu igrao veću ulogu od lažne brade), uprkos
Rejčelinom uveravanju da su Božić Bate iz radnji samo “pomoćnici“, koje
šalje pravi Božić Bata zato što je previše zauzet sastavljanjem spiskova
poklona i čitanjem dečjih pisama na severu da bi se muvao po svetu po
kojekakvim priredbama.

Luis je pažljivo vratio ogradicu na mesto. Ostavio je dva jasna traga
čizme u kaminu, jedan u pepelu i drugi u ognjištu. Bili su okrenuti jelci, kao
da je Božić Bata doskočio na jednu nogu i odmah krenuo da ostavi poklone
namenjene Kridovima. Varka je bila savršena, izuzev jedne sitnice. Obe noge
bile su leve… Luis je sumnjao da će njegova kći u ovom uzrastu biti toliko
analitična.

“Volim te, Luise Kride“, rekla je Rejčel pre nego što ga je poljubila.
“Udala si se za pobednika, mala“, reče Luis sa širokim osmehom. “Drži se
mene pa ćeš daleko dogurati u šou-biznisu.“
Krenuli su ka stepenicama. Pokazao je na sto za karte koji je Eli postavila
ispred televizora. Na njemu su bili ovseni kolačići, dva čokoladna, kao i
konzerva piva. ZA TEBE, BATO, napisala je krupnim slovima. “Hoćeš li
ovsene ili čokoladne?“
“Ja ću čokoladne“, rekla je i pojela jedan. Luis se odlučio za pivo.
“Ako ga popijem ovako kasno, zaboleće me stomak“, rekao je.
“Sereš“, odvratila je raspoloženo. “Požuri, doco.“
Spustio je konzervu piva. Dohvatio se za džep noćne košulje, kao da je
nešto zaboravio - iako je čitave večeri bio svestan težine paketića.
“Izvoli“, rekao je. “Ovo je za tebe. Možeš odmah da ga otvoriš. Ponoć je
prošla, srećan Božić, mala!“
Okretala je kutijicu zamotanu u srebrnkasti papir i vezanu širokom plavom
trakom. “Šta je ovo, Luise?“
Slegnuo je ramenima. “Sapun ili uzorak šampona. Nisam siguran.“
Otvorila je poklončić na stepenicama. Videla je kutijicu iz Tifanija i
ciknula. Podigla je pamuk i zastala razjapljenih usta.
“Pa?“, zabrinuto je pitao. Bio je nervozan, pošto joj nikad nije kupovao
nakit. “Da li ti se dopada?“

BD4Y

balkandownload.org

Uzela je zlatni lančić. Raširila ga je preko prstiju. Prinela je majušni safir
svetlosti. Lenjo se obrtao. Činilo se da seje hladne plave zrake svetlosti po
prostoriji.

“O, Luise, baš je divan…“ Video je da plače. Bio je dirnut i zabrinut.
“Mala, nemoj to da radiš. Stavi ga oko vrata.“
“Luise, ne možemo da priuštimo… ne možeš da priuštiš…“
“Psst“, rekao je. “Uštedeo sam nešto para od poslednjeg Božića… i nije
toliko skup.“
“Koliko košta?“
“Nikad ti to neću reći. Vojska kineskih mučitelja ne bi mogla da izvuče taj
podatak iz mene. Dve hiljade dolara.“
“Dve hiljade…“ Zagrlila ga je tako iznenada i čvrsto da je zamalo pao niz
stepenice. “Ti si lud!“
“Stavi ga da vidimo kako ti stoji“, ponovio je.
Poslušala ga je. Pomogao joj je oko kopče. Okrenula se ka njemu. “Hoću
da se popnem i da se ogledam. Htela bih da se udesim.“
“Samo se ti udešavaj“, rekao je. “Ja ću izbaciti mačka i pogasiti svetla.“
“Kad to obavimo“, rekla je, gledajući ga pravo u oči, “želim da skinem
sve izuzev ovoga.“
“U tom slučaju, požuri s udešavanjem“, reče Luis. Nasmejala se.
Zgrabio je Čerča. Obavio ga je oko ruke. U poslednje vreme je batalio
metlu. Pretpostavljao je da se, uprkos svemu, gotovo navikao na mačka.
Krenuo je ka vratima. Usput je gasio svetla. Struja hladnog vazduha
zagolicala mu je članke kad je otvorio vrata između kuhinje i garaže.
“Želim ti srećan Božić, Če…“
Ućutao se. Mrtva vrana ležala je na otiraču. Glava joj je bila unakažena, a
jedno krilo otkinuto. Ležalo je pored tela kao izgorelo parče papira. Čerč se
izmigoljio iz Luisovih ruku i počeo živahno da njuška smrznutu lešinu. Gledao
je kako mačak nasrće na ptičiji leš sa zabačenim ušima. Otkinuo je jedno
staklasto mlečno oko pre nego što je Luis skrenuo pogled.
Čerč ponovo napada, pomislio je zgroženi Luis. Okrenuo je glavu - ali
ne pre nego što je video krvavu, duboku rupu na mestu vraninog oka. Ovo
ne bi trebalo da me brine, ne bi trebalo. Viđao sam i mnogo gore stvari,
nego šta. Paskaua na primer. Paskauje bio gori, mnogo gori…
Nije mogao da se ne brine. Stomak mu se okrenuo. Topla plima
seksualnog uzbuđenja iznenada se povukla. Bože, ta ptica nije ništa manja

BD4Y

balkandownload.org

od njega. Sigurno ju je uhvatio zato što je bila neoprezna. Bila je veoma,
veoma neoprezna.

Ovaj krvavi nered mora biti počišćen. Nikome nije potreban takav poklon
u božićno jutro. On je odgovoran za ovo, zar ne? Naravno da jeste. On i niko
drugi. Prepoznao je to na podsvestan način kad je u večeri njihovog povratka
tobož slučajno oborio gume preko izmrcvarenog miša koga je Čerč ubio.

Tle muškog srca je kamenitije, Luise.
Misao je bila tako jasna, trodimenzionalna i glasna da se trznuo, kao da ju
je Džad upravo izgovorio iza njegovih leđa.
Muškarac uzgaja ono što može… i neguje to.
Čerč je i dalje pohlepno čučao iznad mrtve ptice. Obrađivao je drugo
krilo. Cimao ga je napred-nazad, napred-nazad, napred-nazad, uz zlokobno
šuškanje perja. Nikad se neće dići sa zemlje, Orvile. Tako je, Vilbure, jebena
ptica je mrtva kao pseće govance, mogli bismo njome nahraniti mačku, mogli
bismo…
Iznenada je šutnuo Čerča. Šutnuo ga je jako. Zadnje noge su mu se podigle
i pale. Odšetao je nakon što mu je dobacio još jedan od onih odurnih
žućkastozelenih pogleda. “Napaseš mi ga se!“, prosiktao je Luis, gledajući
stvorenje. Samom sebi je zvučao kao mačak.
“Luise?“, Rejčel ga je tiho pozvala iz spavaće sobe. “Dolaziš li u
krevet?“
“Stižem!“, odvratio je. Ali prvo moram da se pobrinem za ovaj rusvaj,
Rejčel. Moram, zato što je to moj rusvaj. Pipajući, tragao je za prekidačem
za svetio. Vratio se do ormarića ispod kuhinjske sudopere i uzeo zelenu kesu
za đubre. Odneo je kesu u garažu i skinuo ašov s klina na zidu. Strpao je
iskasapljenu vranu u kesu. Zatim je pokupio otkinuto krilo. Ubacio je i njega u
kesu. Vezao je čvor na vrhu kese i bacio je u kantu s druge strane automobila.
Članci su mu utrnuli, kad je završio posao.
Čerč je stajao pored garažnih vrata. Luis je preteći zamahnuo ašovom na
mačka, koji je nestao kao crna voda.

***

Rejčel je ležala na krevetu u spavaćoj sobi. Na sebi, u skladu s obećanjem,
nije imala ničeg izuzev.., safira na zlatnom lančiću. Lenjo se osmehnula. “Šta
te je toliko zadržalo, poglavice?“

BD4Y

balkandownload.org

“Sijalica iznad sudopere prestala je da radi“, reče Luis. “Morao sam da je
zamenim.“

“Dođi ovamo“, rekla je. Nije ga cimnula za ruku, već ga je blago privukla
sebi. “On zna da li si spavao“, tiho je zapevala. Usne su joj se svile u jedva
vidljivi osmeh. “On zna da li si budan… dragi moj Luise, šta je ovo?“

“Nešto što se upravo probudilo“, reče Luis dok je skidao noćnu košulju.
“Možda bismo mogli da vidimo da li možemo da ga uspavamo, pre nego što
dođe Božić Bata. Šta misliš?“

Podigla se na lakat. Osetio je njen topli, slatki dah.
“On zna ko je bio dobar, a ko nije… zato budi dobar… za boga miloga…
Da li si bio dobar dečak, Luise?“
“Mislim da jesam“, rekao je. Glas mu je lagano drhtao.
“Da vidimo da li ti je ukus tako dobar kao što izgledaš“, rekla je.

***

Seks je bio dobar. Luis ovog puta nije brzo usnio kao obično kad je seks
dobar - tad bi odmah zaspao pomiren sa sobom, suprugom, životom. Ležao je
u tami bežičnog jutra, osluškivao Rejčelino sporo i duboko disanje i mislio na
mrtvu pticu na kućnom pragu - Čerčov božićni poklon njemu lično.

Doktore Kride, ne gubi iz vida da sam bio živ, da sam umro i da sam
ponovo živ. Opisao sam pun krug i došao ovamo da ti kažem da se s one
strane vraćaš s polomljenom pločom za predenje i željom za lovom. Ovde
sam da bih ti rekao da muškarac uzgaja ono što može… i neguje to. Ne
zaboravi na moje reći, doktore Kride. Ja sam deo onog što će tvoje srce sad
uzgajati. Imaš suprugu, ćerku i sina… i imaš mene. Ne zaboravi tajnu i
marljivo neguj svoj vrt.

U neko doba je zaspao.

BD4Y

balkandownload.org

31

Zima je prošla. Elina vera u Božić Batu bila je obnovljena - na izvesno vreme
- otiscima u kaminu. Gejdž je na divan način otvarao poklone. Često je
zastajao da bi gricnuo naročito slastan komad papira za pakovanje. I te godine
su oba deteta do sredine popodneva zaključila da su kutije zabavnije od
igračaka.

Krandalovi su svratili na novogodišnje veče, na Rejčelin punč s jajima.
Luis je uhvatio sebe da pregleda Normu izdaleka. Imala je bled i nekako
providan izraz, koji je i ranije viđao. Njegova baka bi rekla da je Norma
počela da kopni, što i nije bio tako loš izraz. Njene od artritisa natečene i
izobličene šake naglo su se prekrile staračkim pegama. Kosa joj se proredila.
Krandalovi su otišli kući oko deset. Kridovi su zajedno dočekali Novu godinu
pred televizorom. Norma je te večeri poslednji put ušla u njihovu kuću.

Vreme je na kratkom božićnom odmoru bilo toplo i kišovito. To mu je
odgovaralo zbog manjih troškova grejanja, ali je atmosfera bila depresivna i
mračna. Radio je po kući. Montirao je police za knjige i ormariće za suprugu.
Sklapao je model “poršea“ u radnoj sobi. Jedva je čekao da se 23. januara
vrati na univerzitet.

Grip je konačno stigao - prilično ozbiljna epidemija pogodila je
univerzitetsko naselje manje od nedelju dana posle početka prolećnog
semestra. Imao je pune ruke posla. Radio je po deset ili dvanaest časova
dnevno. Vraćao se kući potpuno iscrpljen, ali ne i nesrećan.

Topli period prekinuo se 29. januara, s urlikom. Počela je mećava,
praćena sedmodnevnim arktičkim temperaturama. Luis je pregledao slomljenu
ruku mladića koji se očajnički - i zaludno, po Luisovom mišljenju - nadao da
će tog proleća zaigrati bejzbol, kad je jedna od volonterki provirila u
ordinaciju i rekla da ga zove supruga.

Otišao je u svoju kancelariju da preuzme poziv. Rejčel je plakala. Odmah
se uznemirio. To je Eli, pomislio je. Pala je sa sanki i slomila ruku. Možda
je slomila lobanju. Setio se blesavih momaka iz studentskog bratstva i
njihovih sanki.

“Da nije neko od dece, Rejčel?“
“Nije, nije“, rekla je. Još jače se zaplakala. “Nije niko od dece. Norma je,
Lu. Norma Krandal. Jutros je umrla. Rekao mi je Džad, oko osam sati, odmah

BD4Y

balkandownload.org

posle doručka. Došao je da vidi da li si ovde. Rekla sam mu da si otišao pre
sat vremena. Izgledao je tako izgubljeno i ošamućeno, tako staro. Hvala bogu
što Eli nije bila kod kuće i što je Gejdž isuviše mali da bi shvatio…“

Luisu se čelo namreškalo. Uprkos strašnim vestima, pomislio je na Rejčel.
Njegov um je sezao, tragao za njom. Zato što se ponovilo. To nije bilo ništa
određeno. Radilo se o stavu po kom je smrt užasna tajna i o njihovoj dužnosti
da sklanjaju decu od nje, pogotovo decu. To ga je podsećalo na stav
viktorijanskih dama i gospode, ubeđenih da se prljava prizemna istina o
seksualnim odnosima mora čuvati od najmlađih.

“Gospode“, rekao je. “Da li je umrla od srca?“
“Ne znam“, rekla je. Više nije plakala, ali je njen glas bio promukao i
prigušen. “Možeš li da dođeš, Luise? Ti si njegov prijatelj. Mislim da si mu
potreban.“
Ti si njegov prijatelj.
To je tačno, pomislio je sa izvesnim iznenađenjem. Nisam očekivao da ću
se sprijateljiti s osamdesetogodišnjakom. Izgleda da jesam. Palo mu je na
pamet da je bolje da budu prijatelji, s obzirom na ono što dele. Zaključio je
da je Džad bio svestan te činjenice mnogo pre njega. Starac mu je pomogao u
nevolji. Luis je, uprkos svemu što se odonda dogodilo, uprkos miševima,
uprkos pticama, osećao da je starac doneo ispravnu odluku… ili, ako ne
ispravnu, bar samilosnu. Uradiće sve što može za njega. Biće mu desna ruka u
smrti njegove žene, ako to bude neophodno.
“Dolazim“, rekao je i prekinuo vezu.

BD4Y

balkandownload.org

32

Nije bio srčani udar. Umrla je od iznenadnog i verovatno bezbolnog izliva
krvi u mozak. Stiv Masterton rekao mu je da slobodno može da napusti radno
mesto kad ga je Luis pozvao tog popodneva i kad mu je objasnio šta se desilo.

“Bog ponekad okleva i odugovlači“, reče Stiv, “a ponekad samo upre
prstom u tebe i kaže da je vreme da zauvek okačiš kopačke o klin.“

Rejčel nije bila raspoložena za razgovor o smrti, niti je dozvolila Luisu da
je pominje.

Džad se držao onoliko dobro koliko je to bilo moguće, s obzirom na to da
je pokojnica šezdeset godina delila krevet i dom s njim. Luis je pronašao
starca - koji je tog dana izgledao kao osamdesettrogodišnjak - kako sedi za
kuhinjskim stolom, puši česterfild, ispija bocu piva i tupo zuri u dnevnu sobu.

Podigao je glavu kad je Luis ušao u kuću i rekao: “Pa, otišla je, Luise.“
Izgovorio je to tako jasnim i ravnim glasom da je Luis procenio da još nije do
kraja svario novost - da ga još nije tresnula punom snagom. Usne su mu se
micale. Pokrio je oči šakom. Luis mu je prišao. Obgrlio ga je jednom rukom.
Džad se rasplakao. Konačno ga je tresnulo. Vrlo dobro je razumeo šta se
dogodilo. Njegova supruga je umrla.

“To je dobro“, reče Luis. “Dobro je, Džade. Mislim da bi želela da pustiš
koju suzu za njom. Verovatno bi se naljutila na tebe ako ne bi.“ I on je
zaplakao. Džad ga je čvrsto zagrlio. Luis mu je uzvratio istom merom.

Starac je plakao najmanje deset minuta. Oluja je prošla. Luis je veoma
pažljivo slušao sve što mu je Džad tada rekao. Slušao ga je kao doktor i
prijatelj. Slušao ga je i tragao za nedoslednostima u starčevoj priči. Slušao ga
je da bi video da li obema nogama stoji na zemlji (nije morao da proverava
da li je ovde, zato što je Ladlou u Mejnu oduvek bilo jedino mesto za Džada
Krandala). Pre svega se trudio da uvreba pominjanje Norminog imena u
sadašnjem vremenu. Našao je malo ili nimalo znakova da Džad gubi kontakt
sa stvarnošću. Znao je da nije neuobičajeno da dve stare osobe povezane
bračnom zajednicom otputuju na onaj svet gotovo držeći se pod ruku, s
mesecom, nedeljom ili tek danom razmaka. Pretpostavljao je da šok, ili neka
duboka unutrašnja potreba da se stigne onaj koji je otputovao (ta misao mu se
ne bi javila pre Čerča; odonda su brojna shvatanja o duhovnim i natprirodnim
pojavama doživljavala tihi ali duboki preobražaj). Zaključio je da Džad

BD4Y

balkandownload.org

snažno tuguje, ali da je još pri sebi. U njemu nije bilo one providne krhkosti
koja je okruživala Normu one novogodišnje večeri kad su sedeli u dnevnoj
sobi Kridovih, ispijajući punč s jajima.

Džad mu je doneo pivo iz frižidera, lica crvenog od plača.
“Malo je rano“, rekao je, “ali je sunce iznad katarke negde u svetu.
Okolnosti su…“
“Dovoljno si rekao“, prekinuo ga je Luis i otvorio pivo. Pogledao je
Džada. “Hoćemo li popiti u pomen na nju?“.
“Mogli bismo“, reče Džad. “Trebalo je da je vidiš u šesnaestoj, Luise,
kad se vraćala iz crkve s raskopčanom jaknom… oči bi ti iskočile. Mogla je
da natera đavola da se zakune da neće piti. Hvala dragom Bogu što to nikad
nije tražila od mene.“
Luis je klimnuo i malčice podigao pivo. “Za Normu“, rekao je. Kucnuli su
se bocama. Ponovo je plakao, ali se i osmehivao. Klimnuo je. “Da nađe mir,
negde gde neće biti jebenog artritisa.“
“Amin!“, reče Luis, pre nego što su nategli iz boca.

***

To je bio jedini put da je Luis video Džada kako pije preko granice blage
pripitosti. Čak ni tada nije se obeznanio. Pričao je. Sipao je tople uspomene i
anegdote, živopisne, jasne i pokatkad očaravajuće. Između pripovesti o
prošlosti nosio se sa sadašnjošću na zadivljujući način. Luis se pitao da li bi
bio upola tako dobar kad bi se Rejčel srušila na pod posle jutarnjeg grejpfruta
i činije kukuruznih pahuljica.

Džad je pozvao Pogrebni zavod “Brukings-Smit“ u Bangoru. Ugovorio je
sve što se moglo ugovoriti preko telefona. Dogovorio se da ih sutradan poseti
da bi se dogovorili o ostalim detaljima. Da, balsamovaće je. Biće u haljini
koju će on doneti; da, izabraće i doneti donji veš; ne, ne želi da joj pogrebnici
obuju posebne cipele koje se vezuju pozadi. Pitao je mogu li da joj operu
kosu. Oprala ju je prošlog ponedeljka uveče. Bila je prljava kad je umrla.
Slušao je sagovornika iz pogrebnog društva. Luis je, na osnovu šegrtovanja u
onom što pogrebnici zovu “tiho zanimanje“, znao da mu pogrebnik objašnjava
da je pranje i sređivanje kose deo osnovnog paketa usluga. Džad je klimnuo.
Zahvalio se sagovorniku i nastavio da sluša. Da, rekao je hoće da je
našminkaju, ali ne napadno. “Mrtva je i ljudi to znaju“, rekao je, pripalivši

BD4Y

balkandownload.org

česterfild. “Nema potrebe za preteranim naporima.“ Kovčeg će biti zatvoren
na pogrebu, autoritativno je saopštio direktoru. Biće otvoren i izložen dan pre
pogreba, u prostorijama pogrebnog društva. Sahraniće je na Maunt Houp
groblju, na parceli kupljenoj 1951. godine. Imao je papire u ruci. Izdiktirao je
broj parcele pogrebniku, da bi mogao da počne s pripremama: H-101. Luis je
kasnije saznao da će on počivati u H-102.

Prekinuo je vezu, zagledao se u Luisa i rekao: “Što se mene tiče, najlepše
groblje na svetu je u Bangoni. Uzmi još jedno pivo, ako želiš. Ovo će
potrajati.“

Luis htede da odbije - bio je malčice pripit - kad mu je groteskna slika
iskrsla pred očima: Džad vuče Normin leš na paganskoj nosiljci kroz šumu.
Ide ka mikmačkom groblju, iza Groblja kućnih ljubimaca.

Pomisao je imala učinak snažnog šamara. Bez reči je ustao i uzeo pivo iz
frižidera. Džad je klimnuo glavom i ponovo okrenuo brojčanik telefona.
Starac je do tri po podne, kad je Luis otišao kući po sendvič i činiju supe,
dobrano odmakao u organizaciji ženinog pogreba. Pretresao je problem sa
svih strana, kao čovek koji planira važnu večernju zabavu. Pozvao je
metodističku crkvu iz Severnog Ladloua, u kojoj će se obaviti pogrebna
ceremonija i upravu Maunt Houp groblja. Džad je znao da će ih pogrebnik iz
Brukings-Smita pozvati, ali je kontaktirao s njima obzirnosti radi. Malo
ožalošćenih bi se setilo tako nečeg… a još manji broj bi se odlučio da
preduzme sličan korak. Luis se zbog toga još više divio starcu. Kasnije je
pozvao malobrojne Normine preživele rođake. Pozvao je i svoje. Pronalazio
ih je u starom iskrzanom adresaru kožnih korica. Između poziva je cugao pivo,
prisećajući se prošlosti.

Luis je gajio veliko divljenje prema njemu… i ljubav?
Da, srce mu je potvrdilo. I ljubav.

***

Kad je Eli te noći sišla u pidžami po poljubac, pitala je oca da li će gospođa
Krandal otići u raj. Gotovo da je prošaptala pitanje, kao da je smatrala da je
bolje da ih niko ne čuje. Rejčel je bila u kuhinji. Pravila je pitu s piletinom,
koju će sutra odneti Džadu.

Na kući preko puta gorela su sva svetla. Na Džadovom prilaznom putu i s
obe strane Petnaestice bilo je mnogo parkiranih automobila. Pokojnica će

BD4Y

balkandownload.org

sutra biti izložena u pogrebnom zavodu. Ožalošćeni će moći da joj odaju
poštu. Ljudi su večeras posećivali Džada, da bi ga utešili najbolje što mogu,
da bi obnovili zajedničke uspomene i da bi mu pomogli da isprati Normu - na
ono što je Džad tog popodneva jednom nazvao izvidnicom. Ledeni februarski
vetar duvao je između dve kuće. Put je bio pokriven ledom. Nastupio je
najhladniji deo mejnske zime.

“Pa, stvarno ne znam, dušo“, reče Luis. Govorio je svojoj ćerki na krilu.
Na televizoru je bio dvoboj pištoljima. Ćutke su posmatrali kako se neki
čovek obrće i pada. Bio je neprijatno svestan da Eli verovatno zna đavolski
više o Ronaldu Makdonaldu, Spajdermenu i Burger kingu, nego o Mojsiju,
Isusu i Svetom.Pavlu. Bila je ćerka Jevrejke koja je zaboravila svoju veru i
nezainteresovanog metodiste. Pretpostavljao je da raspolaže samo
najneodređenijim idejama o duhovnom svetu. To nisu bili mitovi ili snovi, već
snovi o snovima. Kasno je za to, javila mu se pomisao. Ima samo pet godina,
ali je kasno za to. Isuse, kako se na tom polju brzo zakasni.

Morao je nešto da kaže pošto ga je Eli uporno posmatrala.
“Ljudi veruju u svakakve stvari kad je reč o onom što nam se dešava
posle smrti“, rekao je. “Neki misle da idemo u raj ili pakao, dok drugi veruju
da se ponovo rađamo kao deca…“
“Znam, to inkarnacija. Kao ono što se desilo Odri Rouz u onom filmu na
televiziji.“
“Nikad ne pominji da si ga gledala!“ Rejčel bi streho šlog ako bi makar i
pomislila da je Eli gledala Odri Rouz.
“Mari mi je pričala o njemu u školi“, reče Eli. Mari je bila Elina
samozvana najbolja prijateljica, neuhranjena, štrokava devojčica koja je uvek
izgledala kao neko ko je na ivici impetiga, tinee ili čak skorbuta. Luis i Rejčel
su iz sve snage ohrabrivali to prijateljstvo, ali mu je Rejčel jednom prilikom
poverila da posle svake posete te devojčice oseća potrebu da temeljito
pregleda Elinu glavu zbog gnjida i vašaka. Luis je sa osmehom klimnuo.
“Marina majka je pušta da gleda sve emisije.“ U toj tvrdnji je bilo
posredne kritike. Luis se pravio da je ne primećuje.
“To je reinkarnacija, ali verujem da si shvatila o čemu se radi. Katolici
veruju u raj i pakao, ali oni veruju i u postojanje mesta zvanog limbo i još
jednog koje se zove čistilište. Hinduisti i budisti veruju u nirvanu…“
Senka se pojavila na vratima trpezarije. To je bila Rejčel. Slušala je
njihov razgovor.

BD4Y

balkandownload.org

Luis je nastavio nešto sporijim tempom.
“Verovatno ima mnogo više ideja. Želim da ti kažem sledeće: niko ne zna
odgovor. Ljudi kažu da znaju, iako u stvari samo veruju u to, zato se i zovu
vernicima. Znaš li šta je vera?“
“Pa…“
“Sedimo u mojoj stolici“, nastavio je Luis. “Misliš li da će moja stolica i
sutra biti ovde?“
“Da, naravno.“
“U tom slučaju veruješ da će ovde biti. I ja verujem u to. Vera je ubeđenje
da nešto postoji i da će postojati. Da li si me razumela?“
“Jesam“, Eli je potvrdno klimnula.
“Ali mi ne znamo da li će ona biti ovde. Naposletku, neki ludi kradljivac
stolica mogao bi noćas provaliti u kuću i ukrasti stolicu, zar ne?“
Eli se zakikotala. Luis se osmehnuo.
“Mi samo verujemo da se tako nešto neće dogoditi. Vera je velika stvar.
Istinski religiozni ljudi misle da su vera i znanje jedno te isto, ali ja u to ne
verujem. Jednostavno, postoji previše različitih ideja. Ono što znamo je
sledeće: kad umremo, dešava se jedna od dve stvari. Naša duša i misli nekako
prežive iskustvo umiranja, ili ga ne prežive. Ako ga preživljavaju, to nam
otvara sve mogućnosti koje mogu. da ti padnu na pamet. Ako ga ne
preživljavaju, onda posle smrti samo kliznemo u stanje bez svesti. To je kraj.“
“Kao odlazak na spavanje?“
Odgovorio je posle kraćeg razmišljanja: “Mislim da to više liči na
uspavljivanje etrom.“
“U šta ti veruješ, tata?“
Senka na zidu se pomerila i umirila.
Najveći deo odraslog života - verovatno od koledža - verovao je da je
smrt kraj. Zatekao se pored mnogo umirućih ljudi i nikad nije osetio
proletanje metka duše pored sebe ka… ko zna čemu; da U mu se ova misao
javila i posle smrti Viktora Paskaua? Slagao se s predavačem psihologije,
koji je tvrdio da su svedočenja o iskustvima nakon smrti o kojima je pisano u
naučnim časopisima i koja su vulgarizovana u štampi verovatno poslednje
mentalno uporište pred jurišem smrti - i da se beskrajno dosetljivi ljudski um
bori protiv ludila do samog kraja, konstruišući iluziju besmrtnosti. Složio se s
poznanikom iz doma, koji je tokom celovečernjeg bdenja u drugoj godini u
Čikagu tvrdio da je Biblija sumnjivo puna čuda koja naglo i gotovo u

BD4Y

balkandownload.org

potpunosti nestaju u dobu razuma (“u potpunosti nestaju“ rekao je isprva, ali
se povukao za korak pred ostalima, koji su sa izvesnim autoritetom tvrdili da
još ima mnogo čudnih dešavanja, džepova neshvatljivog i neobjašnjivog u
svetu koji je postao uglavnom čisto i dobro osvetljeno mesto. Tu je Torinski
pokrov koji je preživeo sve pokušaje demistifikacije). “Znači da je Hrist
podigao Lazara iz mrtvih“, rekao je njegov poznanik - koji će postati visoko
cenjeni pedijatar na Dirnbornu u Mičigenu. “Nemam ništa protiv. Ako moram
da to progutam, progutaću. Hoću reći, primoran sam da kupim ideju da fetus
jednog blizanca ponekad proguta fetus drugog u materici, kao neki nerođeni
ljudožder, da bi dvadeset ili trideset godina kasnije pronašao zube u testisima
ili plućima kao dokaz onog što je učinio. Ako mogu da kupim to, mogu da
kupim sve živo. Ali želim da vidim umrlicu - kapirate šta hoću da kažem? Ne
dovodim u pitanje. Lazarov izlazak iz groba, ali bih želeo da vidim original
umrlice. Po tome sam sličan Tomi koji je rekao da će poverovati da se Isus
digao iz mrtvih samo ako bude gvirnuo kroz rupe od klinova i gurnuo ruku u
njegovu slabinu. Što se mene tiče, on je bio pravi lekar u tom čoporu, a ne
Luka.“

Ne, nikada nije verovao u preživljavanje. Nije do Čerča.
“Verujem da nastavljamo“, polako je rekao svojoj kćeri. “Ali ne mogu da
ti kažem kako to izgleda. Možda je za svakog čoveka to iskustvo drugačije.
Možda tad dobiješ baš ono u šta si čitavog života verovala. Ali verujem da
nastavljamo i verujem da je gospođa Krandal verovatno negde gde može biti
srećna.“
“Veruješ u to“, reče Eli. To nije bilo pitanje. Govorila je s primetnim
strahopoštovanjem.
Osmehnuo se. Pored zadovoljstva osetio je i nešto stida. “Pretpostavljam
da je tako. Verujem i da je vreme da odeš u krevet. U stvari, prošlo je pre
deset minuta.“
Dva puta ju je poljubio, u usne i nos.
“Misliš li da i životinje nastavljaju?“
“Da“, rekao je, bez razmišljanja. Zamalo što nije dodao: naročito mačke.
Reći su mu zadrhtale na usnama. Učinilo mu se da mu je koža siva i hladna.
“Dobro“, rekla je i skliznula s njegovog krila. “Idem da poljubim mamu.“
“Samo napred.“
Gledao je za njom. Na vratima trpezarije okrenula se i rekla: “Prošli put
sam glupo reagovala zbog Čerča. Nije trebalo onoliko da plačem, zar ne?“

BD4Y

balkandownload.org

“Ne, dušice“, rekao je. “Mislim da nisi glupo reagovala.“
“Ako sad umre, podneću to“, rekla je. Činilo se da razmišlja o onom što je
upravo rekla, kao da je blago zapanjena sopstvenim rečima. Nastavila je kao
da želi da istakne da se slaže sa sobom: “Sigurna sam da ću podneti.“
Potražila je majku. “

***

Rejčel mu je kasnije rekla u krevetu: “Čula sam šta si govorio s njom.“
“I ne slažeš se?“, pitao je. Odlučio je da je možda najbolje da isteraju to

na čistac, ako Rejčel tako želi.
“Ne“, nastavila je sa za nju nesvojstvenim oklevanjem. “Ne, Luise, nije

tako. Samo sam se… uplašila. Znaš kakva sam. Branim se kad se uplašim.“
Nije mogao da se seti kad je čuo da govori s tolikim naporom. Odlučio je

da bude oprezniji nego s Eli te večeri. Gazio je po minskom polju.
“Od čega se plašiš? Od umiranja?“
“Ne plašim se za sebe. I ne razmišljam o tome… ne više. U detinjstvu me

je to mnogo opterećivalo. Provela sam mnogo besanih noći. Sanjala sam
monstrume koji dolaze da me pojedu u postelji. I sva čudovišta su Učila na
moju sestru Zeldu.“

Da, pomislio je Luis. Tu smo; konačno, posle toliko godina braka, tu
smo.

“Ne govoriš često o njoj“, rekao je.
Sa osmehom ga je pomilovala po licu. “Tako si pažljiv, Luise. Nikad ne
govorim o njoj. Trudim se i da ne razmišljam o njoj.“
“Pretpostavljao sam da imaš svojih razloga za to.“
“Imam ih. Imam.“
Ućutala se, razmišljajući.
“Znam da je umrla… od kičmenog meningitisa…“
“Od kičmenog meningitisa“, ponovila je. “U kući više nema njenih
fotografija.“
“Video sam fotografiju devojčice u radnoj sobi tvoga oca…“
“U njegovoj radnoj sobi, kažeš. Imaš pravo, zaboravila sam na nju.
Mislim da mama i dalje nosi jednu u novčaniku. Bila je dve godine starija od
mene. Razbolela se… bila je u spavaćoj sobi u zadnjem delu kuće… smestili
su je u nju kao prljavu tajnu, Luise. Umirala je tamo. Moja sestra je umrla u

BD4Y

balkandownload.org

spavaćoj sobi u zadnjem delu kuće. To i jeste bila, prljava tajna - uvek je bila
prljava tajna!“

Slomila se u potpunosti. Luis se zabrinuo kad je u sve glasnijim jecajima
prepoznao predznak histerije. Uhvatio ju je za rame. Odmakla se od njega čim
ju je dodirnuo. Spavaćica je šaptala pod njegovim prstima.

“Rejčel… mala… nemoj…“
“Ne govori mi to“, rekla je. “Ne ućutkuj me. Na jedvite jade sam sakupila
snagu da ovo ispričam. Ne želim da ikad više progovorim o tome. Noćas
verovatno neću ni trenuti.“
“Da li je bilo strašno?“, pitao je, iako je znao odgovor. Toliko toga je
objašnjavao. Slutnje i nepovezane činjenice složile su se u trenu u njegovom
umu. Sinulo mu je da nikad nije prisustvovala sahrani s njim. Nije otišla na
sahranu Ala Loka, studenta medicine koji je poginuo kad je motociklom
udario u gradski autobus. Al je bio stalni gost u njihovom stanu, Rejčel ga je
volela, ali nije otišla na njegovu sahranu.
Tog dana se razbolela, iznenada se setio. Dobila je ozbiljni grip, ili
nešto slično. Sutradan se dobro osećala.
Posle sahrane se dobro osećala, ispravio se. Još onda je posumnjao da
su zdravstvene tegobe bila psihosomatske prirode.
“Bilo je strašno. Gore nego što možeš da zamisliš. Gledali smo kako se iz
dana u dan degeneriše. I niko nije mogao ništa da učini. Trpela je strahovite
bolove. Telo joj se smežuralo… uvlačilo u sebe… ramena su se podigla, a
lice svenulo, dok nije počelo da liči na masku. Ruke su joj podsećale na
ptičje noge. Ponekad sam morala da je hranim. Mrzela sam to, ali se nikad
nisam pobunila. Počeli su da joj daju narkotike kad joj se bol pogoršao.
Isprva su bili blagi, a zatim sve jači. Na kraju je dobijala one od kojih bi
ostala narkoman da je preživela. Ali svi su znali da neće. Pretpostavljam da
je zato bila… takva tajna za sve nas. Zato što smo hteli da umre, Luise. Želeli
smo da umre, da ne bi trpela bol, da mi ne bismo trpeli bol, zato što je počela
da liči na monstruma i zato što je postajala monstrum… o bože, znam kako to
grozno zvuči…“
Zarila je glavu u šake.
Luis ju je pomilovao. “Rejčel, to nije zvučalo nimalo gnusno.“
“Jeste!“, kriknula je. “Jeste!“
“Zvučalo je istinito“, nastavio je. “Žrtve dugih bolesti obično postanu
zahtevni i nepodnošljivi monstrumi. Slika hristolikih pacijenata koji se dugo

BD4Y

balkandownload.org

muče je velika romantična izmišljotina. Pre nego što se na zadnjici za krevet
vezanog pacijenta otvore prve rane od ležanja, on već počinje da reži, ujeda i
prosipa bedu svuda oko sebe. Ne mogu da se izbore s tim, što nimalo ne
pomaže ni ljudima u njihovoj okolini.“

Pogledala ga je začuđeno i sa izvesnom… nadom, koja je brzo ustupila
mesto nepoverenju. “Izmišljaš.“

Turobno se osmehnuo. “Hoćeš li da ti pokažem šta piše u udžbenicima?
Kako bi bilo da se pozabavimo statistikom samoubistava? Hoćeš li da je
vidiš? U porodicama u kojima se smrtno bolesni pacijent zbrinjava kući, broj
samoubistava šest meseci posle pacijentove smrti leti u stratosferu.“

“Samoubistva!“
“Ljudi gutaju pilule, guše se gasom ili ispaljuju hitac sebi u mozak, zbog
mržnje… iscrpljenosti… gađenje… tuge…“ Slegnuo je ramenima i nežno
sastavio stisnute pesnice. “Preživeli počinju da misle da su počinili ubistvo.
Zbog toga dižu ruku na sebe.“
Mahnito ali krhko olakšanje prišunjalo se na Rejčelino uplakano lice.
“Bila je zahtevna… puna mržnje. Ponekad bi se namerno upišala u postelji.
Majka bije pitala da li hoće da je otprati u kupatilo… a kasnije, kad više nije
mogla da ustane, želi li gusku… Zelda bi rekla ne… odmah zatim bi se
upišala u postelji da bismo majka i ja morale da menjamo posteljinu… rekla
bi da je to slučajno učinila, ali nije mogla da sakrije osmeh u očima, Luise.
Vi-. dele smo ga. Njena soba je povazdan zaudarala na mokraću i lekove.
Imala je bočice nekog leka koji je mirisao kao sirup za kašalj od divlje
trešnje. Taj miris je uvek bio prisutan… ponekad sam se budila noću… čak i
sad se ponekad probudim i pomislim da mogu da namirišem taj sirup za
kašalj… i pomislim… da li sam zbilja budna… Da li je Zelda umrla? Da li
je… Mislim…“
Zastala je da udahne vazduh. Luis ju je uhvatio za ruku. Stisnuo joj je prste
divljom snagom.
“Kad bismo je presvlačile, videle bismo kako joj se leđa krive i
deformišu. Pri kraju, Luise, pri kraju se činilo da joj je… kao da joj se dupe
podiglo do sredine leđa.“
Njene vlažne oči poprimile su staklasti, užasnuti izgled, kao u deteta koje
se seća strahovite noćne more koja ga proganja.
“Ponekad bi me dotakla njenim… njenim ptičijim rukama… ponekad bih
je gotovo vrišteći zamolila da to ne čini. Jednom sam prosula nešto supe po

BD4Y

balkandownload.org

ruci kad mi je dotakla lice. Opekla sam se. Vrisnula sam… i zaplakala. Videla
sam osmeh u njenim očima.

Pri kraju su i droge prestale da deluju. Vrištala je i niko od nas nije mogao
da se seti kakva je bila pre toga, čak ni moja majka. Bila je prljavo vrištavo
stvorenje puno mržnje, u spavaćoj sobi u zadnjem delu kuće… naša prljava
tajna.“

Progutala je knedlu.
“Moji roditelji nisu bili tu kad je konačno… kad je, znaš, kad je…“
Nastavila je sa strašnim i bolnim naporom.
“Roditelji nisu bili tu kad je umrla. Otišli su, a ja sam ostala s njom. Bila
je Pasha. Otišli su u posetu prijateljima, samo na nekoliko minuta. Čitala sam
časopis u kuhinji. Tačnije, gledala sam ga. Jedva sam čekala vreme za
davanje lekova, zato što je vrištala. Vrištala je otkad su roditelji otišli. Nisam
mogla da čitam dok je tako vrištala. Znaš, ono što se zatim desilo… pa…
Zelda je prestala da vrišti, Luise. Imala sam osam godina… svake noći su
me pohodile stravične more… počela sam da mislim da me mrzi zato što su
mi leđa prava, zato što ne trpim neprestane bolove, zato što mogu da hodam,
zato što ću živeti… Zamišljala sam da želi da me ubije. Čak i sad, večeras, ne
mislim da je to bio samo plod moje mašte. Mislim da me je stvarno mrzela.
Ne tvrdim da je htela da me ubije, ali da je mogla da mi oduzme telo… da me
izgna iz njega, kao u bajci, mislim da bi to učinila. Kad je prestala da vrišti,
otišla sam da vidim da li je sve u redu… da vidim da nije pala na stranu ili
skliznula s jastuka. Ušla sam u njenu sobu i pogledala je. Pomislila sam da je
progutala jezik i da se guši. Luise“, povisila je glas. Zvučala je cmizdravo i
zastrašujuće detinjasto, kao da se vraća u prošlost i ponovo proživljava
davnašnje iskustvo. “Luise, nisam znala šta da radiml Imala sam osam
godina.“
“Ne, naravno da nisi“, rekao je. Zagrlio ju je. Zgrabila ga je s paničnom
snagom nesigurnog plivača, čiji čamac se iznenada prevrnuo usred velikog
jezera. “Da li te je iko prekorevao zbog toga, mala?“
“Ne“, rekla je, “niko me nije krivio. Ali niko nije mogao da popravi stvar.
Niko nije mogao da je promeni. Niko nije mogao da poništi ono što se
dogodilo, Luise. Nije progutala jezik. Proizvodila je zvuk, ne znam kako bih
ga opisala - gaaaaaa - tako nešto…“
Ispovedala je preživljeni užas bez zadrške. Potrudila se da proizvede
uverljivu imitaciju zvuka koji je ispuštala njena sestra Zelda. Luis se setio

BD4Y

balkandownload.org

Viktora Paskaua. Čvršće je zagrlio suprugu.
“… balavila je, bale su joj curile niz bradu…“
“To je dovoljno, Rejčel“, rekao je, ne tako postojanim glasom. “Simptomi

su mi poznati.“
“Samo objašnjavam“, tvrdoglavo je odvratila. “Objašnjavam ti zašto ne

mogu da idem na sahranu sirote Norme i zašto smo se onomad onako glupo
posvađali…“

“Ma… ta svađa je zaboravljena.“
“Ja je nisam zaboravila“, nastavila je, “dobro je se sećam, Luise. Sećam
je se, baš kao što se sećam svoje sestre Zelde, koja se 14. aprila 1965. godine
ugušila u svom krevetu.“
U sobi je zavladala tišina. Dugo je trajala.
“Okrenula sam je na stomak. Lupala sam je po leđima“, konačno je
progovorila. “Ništa drugo nije mi palo na pamet. Dizala je i spuštala
stopala… i iskrivljene noge… sećam se zvuka koji je podsećao na prdež…
mislila sam da prdi, ali to nisu bili prdeži, već šavovi ispod ruku moje bluze.
Pocepali su se kad sam je prevrnula. Počela je… da se grči… videla sam da
joj je lice okrenuto u stranu, prema jastucima. Pomislila sam da se guši. Zelda
se guši. Vratiće se kući i reći da sam ugušila sestru, reći će mi da sam je
mrzela, što je bila istina, reći će da sam htela da umre, što je bila još jedna
istina. Dobro se sećam da mi je prva pomisao kad sam videla da se trza gore-
dole u krevetu, bila: O bože, konačno, Zelda se guši, ovome će doći kraj.
Ponovo sam je okrenula. Lice joj je pocrnelo, Luise. Izbečila je oči. Vrat joj
se naduo. Zatim je umrla. Povlačila sam se unatraške. Pretpostavljam da sam
htela da stignem do vrata. Umesto toga sam udarila o zid i oborila sliku. To je
bila slika iz jedne od knjiga o Ozu, koje je Zelda volela da čita pre nego što
se razbolela od meningitisa. To je bila slika Oza Velikog i Strašnog. Zelda ga
je uvek zvala Oz Veliki i Stlašni, zato što nije mogla da proizvede taj zvuk.
Zbog toga je zvučala kao Elmer Davež. Majka je uramila tu sliku zato… zato
što je Zelda najviše volela Oza Velikog i Strašnog… pala je i udarila o pod.
Staklo u okviru se slomilo. Počela sam da vrištim, zato što sam znala da je
mrtva i zato što sam pomislila… pretpostavljam da sam pomislila da njen duh
želi da me sredi, i znala sam da će me njen duh mrzeti kao i ona. Njen duh
neće biti vezan za krevet. Zbog toga sam vrisnula… istrčala sam iz kuće
vrišteći: Zelda je mrtva! Zelda je mrtva! Zelda je mrtva! A susedi… došli su
i pogledali… videli su kako trčim niz ulicu s bluzom iscepanom ispod ruku…

BD4Y

balkandownload.org

urlala sam Zelda je mrtva! Luise. Pretpostavljam da su mislili da plačem, ali
mislim… mislim da sam se možda smejala, Luise, mislim da sam upravo to
radila.“

“Čestitam ti ako jesi“, reče Luis.
“Ubeđena sam da ne misliš tako“, reče Rejčel s potpunom sigurnošću
nekog ko je bezbroj puta razmotrio problem. Prešao je preko toga. Pomislio je
da bi noćas mogla da se reši ove gnusne i otrovne uspomene koja ju je toliko
dugo proganjala - tačnije, njenog najvećeg dela. Nikada je se neće rešiti u
potpunosti. Luis Krid nije bio psihijatar, ali je znao da u zemlji svakog života
počivaju zarđale, poluzakopane stvari i da ljudska bića moraju da im se
vraćaju i da ih potežu, iako im seku ruke oštrim ivicama. Rejčel je večeras
izvadila gotovo ćelu skalameriju napolje. Ličila je na groteskni i smrdljivi
truli zub, crne krunice, inficiranog nerva i kužnog korena. Izvukla ga je
napolje. Nek poslednja nezdrava ćelija ostane. Ostaće uspavana izuzev u
njenim najdubljim snovima, ako je bog dobar. Prokleto je neverovatno što je
uspela da odstrani i ovoliki deo - to nije samo svedočilo o njenoj hrabrosti,
govorilo je sve o njoj. Izazivala je strahopoštovanje. Došlo mu je da krikne
od oduševljenja.
Uspravio se u sedeći položaj i upalio svetio. “Da“, rekao je, “čestitam ti
zbog onog što si učinila. I ako mi je trebao još neki razlog da… da zbilja ne
volim tvoje roditelje, sada sam ga dobio. Nisu smeli da te ostave samu s
njom, Rejčel. Ni u kom slučaju.“
Ukorila ga je, kao dete od osam godina, koliko je imala kad se ova prljava
stvar dogodila. “Lu, bila je Pasha…“
“Ne zanima me da li je to bila greška u proceni“, reče Luis, sa
iznenadnom potmulom i promuklom žestinom, koja ga je naterala da malčice
uzmakne. Setio se volonterki u ambulanti, dve devojke koje su imale zlu sreću
da se zateknu na poslu kad je donesen umirući Paskau. Jedna od njih, čvrsta
dama Karla Šejvers, vratila se sutradan i radila tako dobro da je čak i
Čarltonova bila impresionirana. Drugu nikada više nisu videli. Luis nije bio
iznenađen, niti ju je krivio zbog toga.
Gde je bila medicinska sestra? U kući je morala da bude obučena
medicinska sestra… Izašli su, stvarno su izašli i ostavili dete od osam
godina da se brine o umirućoj sestri, koja je tada verovatno već bila
klinički luda. Zašto su to učinili? Zato što je bila Pasha i zato što elegantna
Dori Goldman nije želela da tog jutra trpi smrad. Morala je da pobegne od

BD4Y

balkandownload.org

njega samo nakratko. Zbog toga je Rejčel stupila na dužnost. Je li to u redu,
prijatelji i susedi? Rejčel je stupila na dužnost. Ima osam godina, kikice,
bluzicu. Rejčel je stupila na dužnost. Rejčel je mogla da ostane i trpi smrad.
Zašto su je svake godine slali u kamp Sanset u Vermontu na šest nedelja,
ako ne da bi joj nadoknadili to što je morala da trpi smrad umiruče lude
sestre? Deset novih kombinacija košulja i džempera za Gejdža, šest novih
haljina za Eli, platišu ti školovanje ako se budeš držao dalje od moje
ćerke… ali gde ti je bila debela čekovna knjižica dok ti je ćerka umirala od
kičmenog meningitisa, a druga kći ostala sama s njom, kopilane? Gde je
bila jebena medicinska sestra?

Seo je i ustao iz kreveta.
“Gde si pošao?“, zabrinuto upita Rejčel.
“Da ti donesem sredstvo za umirenje.“
“Znaš da ne…“
“Večeras ćeš ga uzeti“, rekao je.

***

Progutala je pilulu i ispričala ostatak priče. Zvučala je pribrano, što znači da
je sredstvo za umirenje delovalo.

Prvi sused je našao osmogodišnju Rejčel iza drveta. Tamo je čučala i
vrištala: “Zelda je mrtva!“ Nos joj je krvario. Bila je oblivena krvlju. Isti
sused je pozvao hitnu pomoć, a zatim i njene roditelje. Zaustavili su
krvarenje, dali su joj vrući čaj i dva aspirina. Tek tada su mogli da doznaju
gde su njeni roditelji. Otišli su do gospodina i gospođe Kabron na drugoj
strani grada. Piter Kabron je bio računovođa u očevoj kompaniji.

Te večeri je došlo do velikih promena kod Goldmanovih. Zelda je otišla.
Njena soba je očišćena i okađena. Sav nameštaj je izbačen iz nje. Soba je
postala prazna kutija. Kasnije - mnogo kasnije - postaće soba za šivenje Dori
Goldman.

Rejčel je te noći usnila prvu noćnu moru. Užasnula se kad se u dva ujutru
probudila, vrišteći dozivajući majku, i shvatila da jedva ustaje iz kreveta.
Leđa su je bolela. Povredila ih je dok je okretala Zeldu. Adrenalinska plima
dala joj je snagu kojom je podigla sestru. Tom prilikom je iscepala bluzu.

Povredila se pokušavajući da spreči Zeldu da se uguši. To je bio
jednostavan i očigledan zaključak - “elementarno, dragi moj Votsone!“ Bio je

BD4Y

balkandownload.org

takav za sve izuzev za Rejčel, sigurnu da joj se sestra sveti s one strane groba.
Znala je da je Rejčel bilo drago što je umrla; znala je da se Rejčel smejala
umesto da vrišti kad je izletela iz kuće poručujući svima “Zelda je mrtva,
Zelda je mrtva!“ iz sveg glasa; znala je da je ubila sestru i da joj je ona
prenela kičmeni meningitis da joj se osveti. Uskoro će i njena leđa početi da
se krive i deformišu, i ona će morati da leži u postelji u kojoj će se lagano ali
neumitno pretvoriti u monstruma. Ruke će joj se sviti u kandže.

Posle nekog vremena vrištaće od bola, baš kao Zelda. Počeće da mokri u
krevetu, da bi se na kraju ugušila sopstvenim jezikom. To je bila Zeldina
osveta.

Niko nije mogao da je razuveri. To nisu mogli ni majka, ni otac, ni doktor
Mari, koji je pronašao manje iščašenje leđa i koji joj je oštrim tonom (neki -
na primer Luis - rekli bi okrutnim tonom) naložio da prestane da se loše
ponaša. Ne sme da zaboravi da joj je Sestra nedavno preminula, rekao joj je
doktor Mari. Roditelji su joj ophrvani tugom i ovo nije trenutak da izvodi
kerefeke da bi privukla njihovu pažnju. Samo je lagano smanjenje bola moglo
da je ubedi da nije žrtva Zeldine natprirodne osvete i božje kazne koja sleduje
zlima. Mesecima (ili, kako je rekla Luisu, godinama; tačnije osam godina)
posle toga budila se iz noćne more u kojoj je njena sestra iznova umirala. U
tami bi joj ruke poletele ka leđima, da bi se uverila da su u redu. U
zastrašujućim trenucima nakon ovih snova često je mislila da će se vrata
ormana uz tresak otvoriti i da će Zelda iskočiti napolje, plava i izobličena, s
crnim jezikom isplaženim između usana i rukama svinutim u kandže, da ubije
ubicu šćućurenu u svom krevetu s rukama pritisnutim za donji deo leđa.

Nije prisustvovala Zeldinom niti ijednom drugom pogrebu.
“Da si mi ovo ranije rekla“, oglasio se Luis, “đavolski mnogo toga bi mi
bilo jasnije.“
“Lu, nisam mogla“, odvratila je. Zvučala je veoma pospano.
“Pretpostavljam da sam odonda… bila malo fobična u odnosu na tu temu.“
Samo malo fobična, pomislio je Luis. Ma da.
“Ne mogu… da pomognem sebi. Moj um zna da imaš pravo, da je smrt
savršeno prirodna - čak dobra - ali ono što moj um zna i ono što se dešava…
u meni…“
“Jasno“, rekao je.
“Onog dana kad sam se izdrala na tebe“, rekla je, “znala sam da Eli plače
samo zbog ideje… načina da se navikne na to… ali nisam mogla da se

BD4Y

balkandownload.org

uzdržim. Žao mi je, Luise.“
“Izvinjavaš se bez potrebe“, rekao je, mazeći je po kosi. “Dođavola,

prihvatiću tvoje izvinjenje, ako ćeš se zbog toga bolje osećati.“
Osmehnula se. “Izvinjenje pomaže. Bolje se osećam, kao da sam se rešila

nečeg što me je godinama trovalo.“
“Možda i jesi.“
Rejčel je otvorila i polako zatvorila oči. “I ne krivi mog oca za sve,

Luise. Molim te. To su bila strašna vremena za sve nas. Računi - Zeldini
računi - bili su ogromni. Otac je zbog njih propustio priliku da se proširi na
predgrađa. Prodaja u radnji u centru je opadala. Da i ne pominjem da je mama
zamalo poludela. Pa, sve je ispalo kako treba. Kao da je Zeldina smrt bila
znak za dolazak dobrih vremena. Recesija se okončala. Novac je slobodnije
potekao. Tata je podigao zajam i nastavio dalje bez osvrtanja. Odonda je vrlo
posesivan kad sam ja u pitanju. Ne samo zato što sam odonda bila jedino…“

“Već i zbog krivice“, reče Luis.
“Da, pretpostavljam da je tako. Nećeš se ljutiti na mene ako budem
bolesna dok sahranjuju Normu?“
“Neću, dušo, neću se ljutiti.“ Uhvatio ju je za ruku i nastavio. “Mogu li da
povedem Eli?“
Ruka joj se ukočila u njegovoj. “O, Luise, ne znam“, rekla je. “Tako je
mala…“
“Već godinu dana zna odakle dolaze bebe“, podsetio ju je.
Dugo je ćutala. Gledala je u tavanicu i grickala usne. “Slažem se, ako
misliš da je tako najbolje“, konačno je rekla. “Ako misliš da je to neće…
povrediti.“
“Dođi k meni, Rejčel.“, rekao je. Te noći su spavali priljubljeni u
Luisovom krevetu. Utešio ju je milovanjem i šaptanjem na uvo kad se drhteći
probudila usred noći, nakon što je prestalo dejstvo sredstva za umirenje.
Ponovo je zaspala.

BD4Y

balkandownload.org

33

“Ljudi su nalik cveću u polju, koje danas cveta, da bi već sutra završilo u
pećnici: ljudi traju jedno godišnje doba; ono dođe i prođe. Pomolimo se!“

Eli je divno izgledala u mornarskoplavoj haljini kupljenoj za ovu priliku.
Oborila je glavu tako naglo da je Luis, koji je sedeo pored nje u crkvi, čuo
kako joj vrat pucketa. Retko je posećivala bogomolje. Prisustvovala je prvom
pogrebu. Zbog toga nije bilo čudno što je ćutala obuzeta strahopoštovanjem.

Za Luisa je ovo bila retka prilika da na poseban način bude sa svojom
ćerkom. Ljubav ga je zaslepljivala. Onemogućavala mu je da je sagleda s
odstojanja. Isto osećanje gajio je prema Gejdžu. Pomislio je da danas može
da vidi gotovo školski slučaj deteta koje se bliži kraju prve velike razvojne
etape, organizam satkan od gotovo čiste radoznalosti, koji mahnito skladišti
podatke u gotovo beskrajnim električnim kolima. Eli je ćutala, čak i kad ju je
Džad, neobičan ali elegantan u crnom odelu i cipelama na pertlanje (Luis je
pomislio da ga prvi put vidi u nečemu što nisu mokasine ili zelene gumene
čizme), poljubio i rekao: “Drago mi je što si došla, dušice. Verujem da je i
Normi drago.“

Eli ga je posmatrala razrogačenim očima.
Metodistički sveštenik, prečasni Laflin, izricao je blagoslov; molio je
Boga da izlije svoju milost na njih i da im podari mir.
“Vreme je da nosači kovčega istupe“, rekao je.
Luis je počeo da ustaje. Eli ga je zaustavila. Frenetično ga je cimala za
ruku. Izgledala je uplašeno. “Tata!“ šapnula je, kao da je na pozorišnoj sceni.
“Gde ćeš?“
“Ja sam jedan od nosača kovčega, dušo“, reče Luis. Seo je pored nje na
trenutak. Obgrlio ju je oko ramena. “To znači da ću pomoći da iznesemo
Normu napolje. Nas četvoro ćemo to učiniti - ja, dva Džadova rođaka i
Normin brat.“
“Gde ću te naći?“
Luis je pogledao ispred sebe. Ostala tri nosača kovčega zauzela su svoja
mesta, zajedno s Džadom. Ožalošćeni su već izlazili iz crkve. Neki su plakali.
“Izađi napolje, srešćemo se na stepenicama“, rekao je. “Je li to u redu,
Eli?“
“U redu je“, rekla je, “samo nemoj da me zaboraviš.“

BD4Y

balkandownload.org

“Neću, ne boj se.“
Ustao je. Ponovo ga je cimnula za ruku.
“Tata?“
“Šta je, bebice?“
“Nemoj da je ispustiš“, promrmljala je Eli.

***

Luis se pridružio ostalim nosačima kovčega. Džad ga je upoznao s nećacima
drugog ili trećeg kolena… potomcima Džadovog strica, krupnim momcima
dvadesetih godina. Luis je pretpostavio da je Normin brat u kasnim
pedesetim. Duboka tuga se ogledala na njegovom licu. Činilo se da je dobro
podnosi.

“Drago mi je što sam vas upoznao“, reče Luis. Osećao se malčice
neprijatno - kao uljez u porodičnom krugu.

Klimnuli su glavom.
“Da li je Eli u redu?“, pitao je Džad. Klimnuo je devojčici. Posmatrala ih
je s ulaza u crkvu.
Naravno - hoće da se uveri da nisam nestao u pramičku dima; sa
osmehom je pomislio Luis. Ta misao dozvala je drugu, o Ozu Velikom i
Strašnom. Osmeh mu je zamro na usnama.
“Da, misli da jeste“, reče Luis. Mahnuo joj je. Odmahnula je i izašla
napolje. Plava haljinica lepršala se za njom. Luis se trgao kad je shvatio
koliko odraslo izgleda. Takva iluzija, koliko god površna bila, mogla je da
natera muškarca da se zamisli.
“Da li ste spremni?“, pitao je jedan od nećaka.
Luis je klimnuo, baš kao i Normin mlađi brat.
“Polako s njom“, rekao je Džad ogrubelim glasom. Okrenuo se i sporo,
pognute glave, zakoračio na prolazu između klupa.
Luis je stao pored zadnjeg levog ugla čeličnosivog kovčega koji je Džad
odabrao za suprugu. Dohvatio je ručku. Četvorica muškaraca polako su iznela
Normin kovčeg iz crkve, na studen prvog februara. Neka brižna duša -
pretpostavljao je da je u pitanju crkvenjak - posula je pepeo po klizavoj i
snegom pokrivenoj stazi. Kadilak parkiran pored ivičnjaka ispuštao je
izduvne gasove u zimski vazduh. Direktor pogrebnog zavoda i njegov kršni sin
stajali su pored njega. Posmatrali su ih, spremni da pomognu ako bi se neko

BD4Y

balkandownload.org

(pokojničin brat, na primer) od njih okliznuo ili posrnuo.
Džad je stajao pored Luisa dok su ubacivali kovčeg u vozilo. “Doviđenja,

Norma“, rekao je i zapalio cigaretu. “Uskoro ćemo se videti, stara moja.“
Luis je obgrlio Džada. Normin brat je stajao pored njega. Potisnuli su

pogrebnika i njegovog sina u drugi plan. Krupni nećaci drugog kolena su se
izmakli čim su završili jednostavni posao podizanja i nošenja kovčega.
Udaljili su se od ove porodične grane. Poznavali su lice žene s fotografija iz
nekoliko poseta. Pamtili su duga popodneva na verandi na kojoj su jeli
Normine kolače i pili Džadovo pivo. Verovatno nisu mnogo marili za stare
priče o vremenima koja nisu proživeli i ljudima koje nisu poznavali. Sedeli su
u gostima svesni onog što su mogli raditi (kola koja su mogli oprati i
navoštiti, kuglanja, možda i sedenja ispred televizora i gledanja boksa s
prijateljima). Rado su odlazili kad bi obavili porodičnu dužnost.

Džadov deo porodice je, što se njih tiče, pripadao prošlosti, kao goli
planetoid koji se udaljava od glavne mase. Postajao je sve manji i manji, dok
se nije sveo na tačkicu. Prošlost. Slike u albumu i stare priče ispripovedane
po preterano zagrejanim sobama. Nisu bili stari, u njihovim zglobovima nije
bilo artritisa. Krv im se nije razredila. Prošlost su bile ručke koje je valjalo
uhvatiti, potegnuti i pustiti. Ako je ljudsko telo samo omotač u kom prebiva
duša - božje pismo vaseljeni - kao što uči većina denominacija, čeličnosivi
kovčeg je bio samo omotač za ljudsko telo. Prošlost je za ove kršne mlade
rođake, nećake, ili ma šta da su bili, bila mrtvo slovo na papiru.

Bog čuva prošlost, pomislio je Luis. Stresao se bez dobrog razloga,
izuzev saznanja da će svanuti dan kad će biti veoma stran svojim potomcima -
svojoj unučadi, ako Eli i Gejdž dobiju decu i ako doživi da ih vidi.
Preusmerio je pažnju. Porodične loze odumiru. Mladalačka lica gledaju sa
starih fotografija.

Bog čuva prošlost, ponovo je pomislio i čvršće stisnuo starčeva ramena.
Radnici su rasporedili cveće po zadnjem delu vozila. Električni zadnji
prozor se podigao i udario u ležište. Luis je prišao ćerki. Zaputili su se ka
automobilu. Držao ju je za ruku da se ne bi okliznula u lepim cipelicama s
kožnim đonovima. Motori su zabrundali.
“Zašto pale sveda, tata?“, začuđeno je upitala. “Zašto pale sveda usred
dana?“
“Čine to“, poče Luis, “da bi odali počast preminuloj, Eli.“ Uključio je
farove. “Idemo.“

BD4Y

balkandownload.org

***

Konačno su krenuli kući. Pogrebna ceremonija je okončana. Održana je u
maloj Maunt Houp kapeli. Normina raka neće biti iskopana do proleća. Eli se
iznenada rasplakala.

Luis je pogledao ćerku. Bio je iznenađen, ali ne suviše zabrinut. “Šta je
bilo, Eli?“

“Više neće biti kolača“, jecala je. “Pravila je najbolje ovsene kolače koje
sam ikad probala. Više ih neće praviti zato što je mrtva. Tata, zašto ljudi
moraju da umru?“

“Ne bih znao da ti kažem. Pretpostavljam da umiru da bi napravili mesta
za nove ljude, za male ljude poput tebe i tvog brata Gejdža.“

“Nikad se neću udati ili voditi ljubav i imati bebice!“, rekla je Eli.
Plakala je jače nego ikad. “Tako mi se to možda nikad neće desiti! To je
grozno! To je z-z-zlo!“

“Ali to je i kraj patnje“, tiho će Luis. “Kao doktor sam video mnogo
patnje. Jedan od razloga zbog kojih sam prihvatio posao na univerzitetu je taj
što mi je bilo muka od svakodnevnog susretanja sa najtežim patnjama. Mladi
ljudi često doživljavaju bol… ozbiljan bol, ali on nije isto što i patnja.“

Ućutao se.
“Verovala ili ne, dušo, kad ljudi zaista ostare, smrt im ne izgleda tako loše
ili strašno kao tebi. Pred tobom su godine i godine.“
Zaplakala je. Počela je i prestala da šmrca. Zamolila ga je da pusti radio.
Pristao je i pronašao Šejkina Stivensa, pevao je “Ovu staru kuću“. Ubrzo je
zapevala s njim. Kad su se vratili kući, prišla je majci. Pričala joj je o
pogrebu. Rejčel je slušala ćutke, sa razumevanjem i simpatijama. Luisu se
činilo da izgleda bledo i zamišljeno.
Eli je pitala da li zna da pravi ovsene kolačiće. Rejčel je ostavila klupče
vunice. Odmah je ustala, kao da je samo to čekala. “Da“, rekla je. “Hoćeš li
da napravim neki?“
“Jupi!“, povikala je Eli. “Možemo li, mamice?“
“Možemo ako tvoj otac pripazi Gejdža na jedan sat.“
“Pripaziću ga“, reče Luis, “sa zadovoljstvom.“

***

Proveo je noć čitajući i pišući beleške o dugom članku iz prestižnog
BD4Y

balkandownload.org

medicinskog časopisa, koji je oživljavao drevnu kontroverzu o materijalu za
zašivanje rana. U ograničenom svetu relativno malog broja ljudskih bića koja
se zanimaju za šivenje manjih rana, to je bila beskrajna rasprava koja se
mogla porediti s večitim psihološkim pitanjem šta je važnije, nasleđe ili
vaspitanje.

Nameravao je da koliko večeras napiše gnevno pismo u kom će dokazati
da su autorove glavne tvrdnje nepotkrepljene i klimave, ogledni slučajevi
montirani i tendenciozno probrani, a istraživanja gotovo kriminalno površna.
Ukratko, jedva je čekao da oduva tupavog skribomana s naučne mape. Tražio
je primerak Trautmanovog Zbrinjavanja rana kad se Rejčel spustila do
polovine stepenica.

“Hoćeš li da se popneš, Lu?“
“Zadržaću se još neko vreme.“ Podigao je pogled. “Da li je sve u redu?“
“Dečica duboko spavaju.“
Pažljivo je pogledao. “Oni spavaju, ali ti ne.“
“Dobro sam. Čitala sam.“
“Dobro si? Zbilja si dobro?“
“Jesam“, rekla je s osmehom. “Volim te, Luise.“
“I ja tebe volim, mala.“ Pogledao je na orman s knjigama. Trautman je bio
tamo gde je i mislio da će biti. Spustio je ruku na udžbenik.
“Čerč je doneo pacova u kuću u vašem odsustvu“, rekla je. Pokušala je da
se osmehne. “Bljak. To je bio grozan prizor.“
“Isuse, tako mi je žao.“ Nadao se da nije zvučao onako kako se osećao, a
osećao se kao krivac. “Da li je bilo toliko loše?“
Sela je na stepenice. Izgledala je kao devojčica u ružičastoj flanelskoj
spavaćici, bez šminke, s blistavim čelom i kosom vezanom pozadi u kratki
konjski rep. “Postarala sam se za to“, rekla je, “ali znaš li da sam morala da
isteram glupog mačka iz kuće drškom usisivača pre nego što je prestao da
čuva… lešinu? Režao je na mene. Čerč nikada nije režao na mene. U
poslednje vreme je drugačiji. Misliš li da ima pseću kugu, ili nešto slično,
Luise?“
“Nema“, tiho će Luis, “ali ću ga odvesti do veterinara ako želiš.“
“To ne bi bilo loše.“ Uputila mu je zavodljiv pogled. “Hoćeš li da se
popneš gore? Ja samo… Znam da radiš, ali…“
“Naravno“, rekao je i ustao kao da se nije bavio ničim bitnim. I zaista nije
- izuzev što je znao da gnevno pismo nikad neće biti napisano, zato što je

BD4Y

balkandownload.org
parada daleko odmakla, a sutrašnji dan nosi nove izazove. Doneo je tog
pacova, zar ne? Pacov kog je Čerč uneo sigurno je bio iseckan u krvave trake,
utroba se vukla za njim, a glave verovatno nije bilo. Da. Pokupio ga je. To je
bio njegov pacov.

“Hajdemo u krevet“, rekao je gaseći svetla. Uspeo se uz stepenice s njom.
Obgrlio ju je oko struka. Te večeri voleo ju je najbolje što je znao i umeo…

Osluškivao je huk zime iza mrazom okovanih prozora dok je ulazio u nju,
tvrd i nakostrešen. Razmišljao je o Čerču, mačku koji je nekad pripadao
njegovoj ćerki, a sad pripada njemu. Pitao se gde je i šta progoni ili ubija. Tle
muškog srca je kamenitije, pomislio je. Vetar je pevao gorku crnu pesmu.
Norma Krandal, koja je nekad štrikala istovetne kape njegovoj ćerki i sinu,
ležala je u čeličnosivom kovčegu, na kamenom oltaru kripte u Maunt Houpu.
Sav pamuk koji je pogrebnik gurnuo pod njene obraze dosad je pocrneo.

BD4Y

balkandownload.org

34

Eli je napunila šest godina. Na dan rođendana vratila se iz škole s nakrivo
nasađenim papirnatim šeširićem na glavi, nekoliko crteža koji su joj nacrtali
drugari (na najboljem od njih je izgledala kao prijateljski raspoloženo
strašilo) i mračnim pričama o makljažama u školskom dvorištu na odmorima.
Epidemija gripa je prošla. Morali su da pošalju dva studenta u MCIM u
Bangor. Surendra Hardu je verovatno spasao život veoma bolesnom brucošu
sa užasnim imenom Piter Hamperton, koji je počeo da se grči nedugo po
prijemu u ambulantu. Rejčel se malo naložila na plavokosog pakera u
supermarketu u Brueru. Te večeri mu je govorila kako su mu farmerke
izgledale nabudženo. “Verovatno je gurnuo toalet-papir u gaće“, dodala je.
“Stisni ga, prvom prilikom“, predložio joj je Luis. “Ako vrisne, verovatno
ispod farmerki nema toalet-papir.“ Smejala se do suza. Tužna, jednolična,
hladna februarska sezona je prošla. Ustupila je mesto martovskim kišama i
mrazevima, rupama na putevima i narandžastim znacima pored drumova koji
su odavali poštu moćnom bogu drumskih radova. Džad Krandal je pregrmeo
period najjače i najličnije žalosti - žalosti koja po tvrđenju psihologa počinje
tri dana nakon smrti voljene osobe i u najvećem broju slučajeva traje četiri do
šest nedelja - kao onaj deo vremena koji žitelji Nove Engleske ponekad
nazivaju “duboka zima“. Vreme prolazi i oblikuje osećanja dok ne postanu
slična dugi. Snažna tuga se preobražava u mekšu, smireniju žalost, koja
postaje tužna uspomena koja prerasta u sećanja. Taj proces obično traje od
šest meseci do tri godine. I on se smatra normalnim. Dan Gejdžovog prvog
šišanja je došao i prošao. Luis se šalio kad je opazio da sinovljeva kosa
tamni. Žalio je zbog toga - ah samo u svom srcu.

Proleće je stiglo. Zadržalo se neko vreme.

BD4Y

balkandownload.org

35

Luis Krid je čvrsto verovao da mu je 24. mart 1984. godine bio poslednji
zaista srećan dan u životu. Sedam nedelja daleka buduća zbivanja visila su
nad njima kao pogibeljni olujni oblak. Ništa u tih sedam nedelja nije moglo da
se poredi s onim što se dogodilo tog dana. Pretpostavljao je da bi se doveka
sećao tog dana, čak i da strašnih događaja nije bilo. Dani koji izgledaju
nepatvoreno dobro - dobro od početka do kraja - veoma su retki, pomislio je.
Biće da ih u životu svakog čoveka u najboljem slučaju nema više od
tridesetak. Luisu se činilo da je Bog, u svojoj beskrajnoj mudrosti, mnogo
velikodušniji u otupljivanju patnji.

Taj dan bio je subota. Čuvao je Gejdža kod kuće dok su Rejčel i Eli bile u
kupovini. Tog popodneva odvezle su se s Džadom u njegovom razdrndanom,
bučnom pikapu iz pedeset devete. Nisu to učinili zato što njihov automobil
nije radio, već zato što je starac iskreno uživao u njihovom društvu. Rejčel je
pitala Luisa da li pristaje da čuva Gejdža. Rekao joj je da će ga rado
pričuvati. Bilo mu je drago što će izaći iz kuće. Mislio je da bi trebalo da
izlazi kad god joj se ukaže prilika, naročito posle duge zime u Mejnu, od koje
je najveći deo provela u Ladlouu. Podnela ju je na najbolji mogući način, ali
mu se činilo da je pundravci opasno marišu između četiri zida.

Gejdž se oko dva sata probudio. Bio je bučan i nervozan. Stigao je do
strašne dvojke.[8] Luis je nekoliko puta neuspešno pokušao da ga zabavi.
Nadrndani klinac je, da stvar bude gora, imao problema sa stomakom.
Luisovo raspoloženje nije se popravilo kad je u peleni ugledao plavi kliker,
jednu od Elinih igračaka. Klinac je mogao da se uguši. Resio je da se
oslobodi klikera. balkan download org - forster.

Sve čega bi se Gejdž dočepao odmah bi mu se našlo u ustima. Ispravna
odluka neće mu pomoći da zabavi dete dok se majka ne vrati.

Slušao je kako rani prolećni vetar zavija oko kuće, sejući velike talase
treperave svetlosti i senke preko polja gospođe Vinton u susedstvu. Setio se
Lešinara kog je kupio pre pet ili šest nedelja, na povratku s posla. Da li je
kupio i kanap? Kupio ga je, hvala bogu!

“Gejdže!“, rekao je. Dečačić je pronašao zelenu bojicu ispod kauča.
Žvrljao je po Elinoj najdražoj knjizi dok mu je nije oteo. Još jedna cepanica
na vatri njihovog rivalstva, sa osmehom je pomislio Luis. Ako se Eli stvarno

BD4Y

balkandownload.org

naljuti zbog ižvrljane knjige Tamo gde su divlje stvari, Luis će pomenuti
jedinstveno blago otkriveno u Gejdžovim pelenama.

“Šta!“, promućurno je odgovorio Gejdž. Pričao je prilično dobro, toliko
da je Luis zaključio da klinac ima neki kliker.

“Hoćeš li napolje?“
“’Oću napoje!“, uzbuđeno se složio Gejdž. “’Oću napoje. De su pike,
tata?“ Znao je da fonetski neskladna rečenica znači: Gde su mi patike, tata?
Luis je često bivao iznenađen dečakovim govorom, ne zato što je bio sladak,
već zato što su mu mala deca odreda zvučala kao doseljenici koji uče strani
jezik na zbrkani, ali šarmantan način. Znao je da bebe mogu da proizvode sve
zvuke kao i odrasli… sofisticirani izgovor tako težak za one koji počinju da
uče francuski, grleno gunđanje i coktanje australijskih Aboridžina, agresivne
nemačke suglasnike. Znao je da gube te sposobnosti učeći engleski. Zapitao se
(ne po prvi put) da li je detinjstvo vreme zaboravljanja, a ne učenja.
Konačno su našli Gejdžove pike… i one su bile ispod kauča. Verovao je
da u porodicama s malom decom prostor ispod kreveta postaje mesto na kom
se razvija tajanstvena elektromagnetna sila koja usisava svakojako đubre, od
bočica, kopči za pelene, zelenih bojica do starih brojeva časopisa Ulica
Sezam, s mrljama hrane između strana.
Gejdžova jakna nije bila ispod kauča - već na polovini stepenica. Najviše
su se namučili da pronađu njegovu kapu Red soksa, bez koje nije izlazio iz
kuće, zato što je bila tamo gde bi trebalo da bude - u ormanu. To je bilo
poslednje mesto na kom su je potražili.
“De ide, tata?“, raspoloženo upita Gejdž kad je ocu dao ruku.
“Idemo na polje gospođe Vinton“, rekao je. “Puštaćemo zmaja, znaš.“
“Zmmmaja?“, sumnjičavo upita Gejdž.
“Dopašće ti se“, reče Luis. “Sačekaj me, sine.“
Ušli su u garažu. Luis je pronašao ključeve, otvorio je orman i upalio
svetio. Preturao je po policama i pronašao lešinara u kutiji, s cenom. Kupio
ga je usred februara, kad mu je srce zaiskalo malo nade.
“To?“, pitao je Gejdž. Na gejdžovskom je to značilo: Šta bi pod milim
bogom to moglo biti, oče?
“To je zmaj“, reče Luis. Izvukao ga je iz kutije. Gejdž je sa zanimanjem
gledao kako tata razmotava lešinara, koji je spremno raširio metar i po široka
plastična krila. Zurio je u njih izbuljenim i zakrvavljenim očima s male glave
na mršavom ružičastom vratu.

BD4Y

balkandownload.org

“Tica!“, povikao je Gejdž. “Tica, tata! Ima tica!“
“Da, to je ptica“, složio se Luis. Gurao je štapove u žlebove na zadnjem
delu zmaja. Potražio je sto sedamdeset metara dugi kanap za puštanje zmaja.
Osvrnuo se preko ramena i rekao Gejdžu: “Svideće ti se, momčino.“

***

Svideo mu se.
Odneli su ga na polje gospođe Vinton. Luis ga je iz prvog pokušaja

zavitlao u vetrovito martovsko nebo, iako se nije igrao zmajem od svoje…
koje? Dvanaeste? Da li je odonda prošlo dvanaest godina? Bože, to je grozno.

Gospođa Vinton bila je žena Džadovih godina, ali mnogo krhkije građe.
Živela je u kući od cigle na kraju polja. Retko je izlazila. Polje se završavalo
iza kuće. Na njegovom kraju je počinjala šuma, ona koja je vodila do Groblja
kućnih ljubimaca, a zatim i do mikmačkog groblja.

“Zmaj leti, tata!“, vrisnuo je Gejdž.
“Jupi, gledaj šta radi!“, zaurlao je Luis. Radosno se smejao. Odmotavao
je kanap tako brzo da mu se dlan zagrejao. Počeo je da ga peče. “Pogledaj
lešinara, Gejdže! Skenjaće ih!“
“Kenjaće ih“, dreknuo je Gejdž. Nasmejao se piskavo i radosno. Sunce je
izronilo iza debelih, sivih, prolećnih oblaka. Naglo je otoplilo za pet stepeni.
Stajali su u visokoj mrtvoj travi polja gospođe Vinton, na jarko osvetljenom i
varljivo toplom martovskom danu koji se upinjao da bude aprilski. Lešinar se
nezaustavljivo uzdizao ka plavetnilu. Širio je plastična krila na snažnoj
vazdušnoj struji. Luis se u mislima vratio u detinjstvo. Osećao je kako se
uzdiže ka zmaju, kako ulazi u njega i gleda odozgo na svet koji preuzima oblik
kakav kartografi vide u svojim snovima. Polje gospođe Vinton, belo i mirno
kao paukova mreža posle povlačenja snega, još nije bilo polje, već veliki
paralelogram s dve strane omeđen kamenitim zidovima. U dnu je bio pravi
crni šav puta i rečna dolina. Lešinar je sve to video zakrvavljenim očima dok
se peo u nebo. Video je reku kao hladnu sivu čeličnu traku, s komadima leda
na površini. Na drugoj obali je video Hempden, Njuburg, Vinterport, s
brodom na keju; možda je video fabriku u Baksportu ispod oblaka isparenja ih
sam kraj kopna, mesto na kom Atlantik zapljuskuje golu stenu.
“Gledaj kako leti, Gejdže!“, povikao je Luis, smejući se.
Gejdž se toliko nagnuo unazad da je pretila opasnost da se preturi. Široki

BD4Y

balkandownload.org

osmeh mu je krasio lice. Mahao je zmaju.
Luis je malo otpustio kanap. Naložio je Gejdžu da pruži ruku. Dečačič ga

je poslušao. Nije se ni osvrnuo oko sebe. Nije mogao da skrene pogled sa
zmaja, koji se uzdizao i igrao na vetru. Gonio je svoju senku uzduž i preko
polja.

Luis je dva puta obavio kanap oko Gejdžove ruke. Dečak je spustio
pogled, zapanjen snažnom silom koja ga je povukla uvis.

“Šta!“, rekao je.
“Upravljaš njime“, reče Luis. “Ti si za kormilom, čoveče. To je tvoj
zmaj.“
“Gejdž uplavja?“, rekao je, kao da ne pita oca već samog sebe. Oprezno
je povukao kanap. Zmaj se naklonio na vetrovitom nebu. Gejdž je snažnije
cimnuo kanap. Zmaj je poleteo uvis. Luis se smejao zajedno sa sinom. Gejdž
mu je pružio slobodnu ruku. Luis ju je prihvatio. Stajali su nasred polja
gospođe Vinton, posmatrajući lešinara.
Luis nikad neće zaboraviti to vreme provedeno sa svojim sinom. Kao što
je u detinjstvu leteo za svojim zmajem i ulazio u njega, tako je sad ušao u
Gejdžovu sićušnu kuću i pogledao kroz prozore njegovih očiju. Video je svet
koji je bio tako ogroman i sjajan, svet u kome je polje gospođe Vinton bilo
veliko poput Bonvilskog slanog polja[9], gde se zmaj uzdizao kilometrima
iznad njega, a kanap stezao njegovu pesnicu kao da je živ, dok je vetar duvao,
mrseći mu kosu.
“Zmaj leti!“, povikao je Gejdž. Luis ga je obgrlio oko ramena i poljubio u
obraz, na kom je vetar rascvetao divlju ružu.
“Volim te, Gejdže“, rekao je. U tom savršenom trenutku sve je bilo kako
treba.
Gejdž, kome je ostalo manje od dva meseca života, piskutavo se i veselo
nasmejao. “Zmaj leti! Zmaj leti, tata!“

***

Još su puštali zmaja kad su se Rejčel i Eli vratile kući. Gejdž i on pustili su ga
tako visoko da im je zamalo ponestalo kanapa. Lešinarovo lice se izgubilo iz
vida. Zmaj se sveo na malu crnu siluetu na nebu.

Luisu je bilo drago kad je video njih dve. Glasno se nasmejao kad je Eli
ispustila kanap i kad je pojurila za njim preko trave. Uhvatila ga je trenutak

BD4Y

balkandownload.org

pre nego što se kanap do kraja razmotao s kotura. Prisustvo devojaka
promenilo je utisak. Nije mu bilo preterano žao kad je Rejčel dvadeset minuta
kasnije rekla da veruje da je Gejdž proveo dovoljno vremena na vetru. Plašila
se da će nazepsti.

Prizemljili su zmaja. Borili su se s nebesima kod svakog okreta kanapa.
Nekako su ga savladali. Luis je gurnuo pod mišku lešinara crnih krila i
izbečenih zakrvavljenih očiju. Ponovo ga je zatvorio u orman. Gejdž je te
večeri smazao ogromnu večeru od viršli i pasulja. Dok mu je Rejčel oblačila
pidžamicu, Luis je odveo Eli u stranu, da bi s njom popričao o navici da
ostavlja klikere po kući. Pod drugim okolnostima možda bi se izdrao na nju,
zato što je Eli umela da bude prilično drska - čak prkosna - kad bi je optužio
za neku grešku. Znao je da se tako nosi s kritikom, ali ga to nije sprečavalo da
se naljuti kad bi preterano insistirala na nečemu ili kad je bio naročito
umoran. Puštanje zmaja silno ga je oraspoložilo. Eli je reagovala prilično
razumno na njegovo upozorenje. Obećala je da će biti pažljivija i otišla u
prizemlje da gleda televiziju do pola devet. To je bila subotnja privilegija do
koje je veoma držala. U redu, to je malo odstupanja od kog može biti i neke
koristi, pomislio je Luis ne znajući da klikeri nisu problem, da prehlade nisu
problem, da će ogromni Orinkov kamion biti problem, da će put biti
problem… kao što ih je prvog dana avgusta Džad Krandal upozorio da bi
mogao biti.

***

Te večeri se popeo uz stepenice, petnaestak minuta nakon što je Gejdž legao u
krevet. Bio je tih ali budan. Srkao je poslednje kapi mleka iz bočice i
zamišljeno posmatrao tavanicu.

Uhvatio je Gejdža za stopalo. Podigao ga je uvis, poljubio i spustio.
“Laku noć, Gejdže“, rekao je.

“Zmaj leti, tata“, reče Gejdž.
“Zbilja je leteo, zar ne?“, reče Luis. Iz nepoznatih razloga osetio je da mu
’se suze kupe u očima. “Leti sve do neba, sine moj.“
“Zmaj leti“, reče Gejdž. “Do eba.“
Okrenuo se na stranu, sklopio oči i zaspao. Tek tako.
Na pragu se okrenuo i pogledao za sobom. Žućkastozelene bestelesne oči
su ga motrile s Gejdžovog ormana. Vrata ormana behu otvorena… samo malo.

BD4Y

balkandownload.org

Srce mu se popelo uz grlo.
Otvorio je orman, misleći
(Zelda to je Zelda u ormanu izbacila je crni jezik iz usta)
ni sam nije znao šta. Ugledao je Čerča. Mačak je bio u ormanu. Kad je

ugledao Luisa, iskrivio je leđa kao mačka na kartama za Noć veštica. Zasiktao
je i delimično otvorio usta, otkrivajući zube oštre kao igle.

“Izlazi odatle“, prošaptao je.
Čerč je ponovo zasiktao. Nije ni mrdnuo.
“Rekao sam da izađeš.“ Dohvatio je prvo što mu je došlo pod ruku među
Gejdžovim igračkama: drečavu plastičnu lokomotivu, koja je u prigušenom
svetlu bila smeđe boje, nijanse osušene krvi. Zamahnuo je na Čerča. Mačak
ne samo da nije ustuknuo već je još jednom zasiktao.
Luis je bacio igračku na mačka. Nije se suzdržavao, niti izmotavao.
Zavitlao je igračku na mačka iz sve snage. Naljutio se na njega i uplašio, zato
što se sakrio u orman u sinovljevoj sobi i nije hteo da izađe, kao da ima pravo
da bude tu.
Lokomotiva igračka pogodila ga je posred srede. Čerč je zacvileo i
zaždio. S uobičajenom gracioznošću tresnuo je o vrata i zamalo pao dok je
bežao iz sobe.
Gejdž se promeškoljio, promrmljao je nešto i promenio položaj. Umirio
se. Luisa je spopala mučnina. Znoj mu je izbio po čelu.
“Luise?“ pozvala ga je Rejčel iz prizemlja. Zvučala je zabrinuto. “Da li je
Gejdž ispao iz kolevke?“
“Ništa mu ne fah, dušo. Čerč je oborio neke igračke.“
“A, dobro.“
Osećao se kao da je obišao sina i pronašao zmiju koja puzi po njemu ili
krupnog pacova na polici za knjige iznad kreveca. Znao je da to je to
nerazumno, ali šta je mogao kad je mačak tako zasiktao na njega iz ormana.
(Zelda da li si mislio Zelda da li si mislio Oz Veliki i Stlašni?)
Zatvorio je vrata Gejdžovog ormana nakon što je nogom nagurao igračke u
njega. Čuo je škljocaj bravice. Prišao je Gejdžovom krevecu. Dečačić je,
vrpoljeći se, zavrnuo dva ćebenceta do kolena. Luis ga je raspetljao i pokrio.
Dugo je posmatrao usnulog sina.

BD4Y

balkandownload.org

DRUGI DEO

Mikmačko groblje

Kad Isus dođe u Vitaniju, saznade da Lazar već
četiri dana leži u grobu. Kad Mar ta dakle ču da
Isus ide, izađe preda Nj. “Gospode!“ reče. “Da si
ti bio ovde, ne bi moj brat umro. A i sad znam da
šta zaišteš u Boga, daće ti Bog. “

Isus joj reče: “Brat će tvoj ustati.“

- JEVANĐELJE PO JOVANU (parafraza)

“Haj-ho, idemo!“
- RAMONSI

BD4Y

balkandownload.org

36

Nema granica užasu koji ljudski um može istrpeti. Iskustvo pokazuje da
zgušnjavanje tame porađa eksponencijalni efekat. Ma koliko je to teško
priznati, činjenica je da, kad noćna mora dostigne izvesni nivo crnila, užas
porađa užas, a jedno slučajno zlo povlači drugo, često znatno hotimičnije, sve
dok gusta tama ne pokrije sve i svakog. Najstravičnije od svih pitanja moglo
bi biti koliko užasa ljudski um može podneti i sačuvati budnim nemilosrdni
razum. Nepotrebno je reći da takvi događaji imaju svoje goldbergovski
apsurdne pozadine.[10] U jednom trenutku sve počinje da bude prilično
zabavno. Tada razum počinje da spasava sebe ili se slama i uzmiče. Tada
dolazi do ponovnog uspostavljanja smisla za humor.

Luis Krid možda bi gajio takve misli da je 17. maja, nakon sahrane svog
sina Gejdža Vilijama Krida, racionalno razmišljao, ali svaka racionalna
misao - ili pokušaj u tom pravcu - zgasla je u pogrebnom zavodu, u kom je
pesničenje s tastom (što je bilo loše samo po sebi) dovelo do nečeg još
strašnijeg - do poslednjeg dela nečuvene gotske melodrame koja je skršila
ostatke Rejčeline samokontrole. Rejčel je uz vriskove odvučena iz Istočne
sale Pogrebnog zavoda “Brukings-Smit“, u kojoj je Gejdž počivao u
zatvorenom kovčegu. To je bio poslednji grozni događaj tog groznog dana.
Surendra Hardu dao joj je sredstva za umirenje u foajeu.

Ironično je što Rejčel ne bi iskusila poslednju epizodu, neko bi mogao
reći i horor ekstravaganciju, pesničenje između Luisa Krida i gospodina
Irvina Goldmana, da se ono dogodilo u jutarnjim (od 10 do 11.30), umesto u
popodnevnim časovima za odavanje pošte pokojniku (od 14 do 15.30).

Tog jutra nije bila u pogrebnom zavodu. Jednostavno nije mogla da dođe.
Sedela je kući s Džadom Krandalom i Štivom Mastertonom. Luis nije znao
kako bi pregurao prethodnih četrdeset osam sati bez Džada i Štiva.

Bilo je dobro za Luisa - dobro za sva tri preostala člana porodice - što se
Stiv pojavio veoma brzo, zato što Luis neko vreme nije mogao da donese
nikakvu odluku, čak ni tako sitnu kao što je davanje injekcije supruzi, da bi joj
pomogao da izađe na kraj s dubokom tugom. Luis nije ni primetio da je Rejčel
krenula na jutarnje odavanje pošte u pogrešno zakopčanoj kućnoj haljini, s
neočešljanom, neopranom, zamršenom kosom. Tupo je zverala oko sebe. Oči
su joj bile toliko upale da je ličila na živu lobanju. Naduto meso joj je visilo

BD4Y

balkandownload.org

s lica. Sedela je za stolom i žvakala tost bez putera. Govorila je nepovezano i
nerazgovetno. U jednom trenutku je prozborila: “Što se tiče onog vinebaga
koji želiš da kupiš, Lu…“ Luis je poslednji put pomenuo kupovinu vinebaga
1981. godine.

Luis je samo klimnuo i nastavio da doručkuje. Jeo je Gejdžu najdraže
čokoladne medvediće. Tog jutra mu je došlo da ih jede. Gutao ih je, iako su
imali neprijatan ukus. Obukao je najbolje odelo. Nije bilo crno, nije imao
crno, ali je bilo tamnosivo. Obrijao se, istuširao i očešljao. Izgledao je dobro,
iako je bio izgubljen, u šoku.

Eli je obukla farmerke i žutu bluzu. Donela je fotografiju na doručak,
uvećani polaroidni snimak koji je Rejčel snimila aparatom dobijenim za
poslednji rođendan od Luisa i dece. Gejdž se na njoj smejao iz dubina svoje
skijaške jakne, sedeći na Elinim sankama koje je sestra vukla. Rejčel je
snimila Eli kad se okrenula preko ramena i osmehnula Gejdžu, koji joj se
cerio.

Eli se nije odvajala od fotografije. Retko je govorila.
Luis je bio šlep za tugu supruge i ćerke. Doručkovao je dok je njegov um
iznova vrteo nesreću, samo što se u tami bioskopske sale njegovog uma
prikazivao film s drugačijim završetkom. U tom filmu je bio brži. U tom filmu
je Gejdž dobio po turu zato što nije stao kad mu je rečeno.
Stiv je video kroz šta prolaze Rejčel i Eli. Zabranio je Rejčel da ide na
jutarnje odavanje pošte. Ožalošćeni će se okupljati oko zatvorenog kovčega.
Da je bio otvoren, pomislio je Luis, svi bi vrišteći pobegli iz sale, uključujući
i mene. Stiv je zabranio Eli da tog dana ide u pogrebni zavod. Rejčel se
pobunila. Eli je samo sedela, ćutljiva i tužna, s uvećanom polaroidnom
fotografijom u ruci.
Stiv je takođe dao Rejčel preko potrebnu injekciju. On je dao Eli kašičicu
bezbojne tečnosti. Eli je obično cvilela i kukala kad bi trebalo da popije lek -
bilo koji lek - ali je ovaj popila ćutke i bez mrštenja. U deset ujutru zaspala je
u svom krevetu (još je držala uvećanu fotografiju u ruci). Rejčel je sedela
ispred televizora, gledajući “Kolo sreće“. Sporo je odgovarala na Stivova
pitanja. Bila je omamljena, ali na licu više nije imala izraz zamišljenog ludila
koji je toliko zabrinuo - i uplašio - lekarskog pomoćnika kad je u osam i
petnaest stigao u dom Kridovih.
Džad je ugovorio sve pojedinosti pogreba. Dejstvovao je sa istom
pribranom delotvornošću koju je ispoljio pre tri meseca, posle smrti supruge.

BD4Y