Dejan Lucic-Kineska osveta

Dejan Lučić

KINESKA OSVETA

By

2

NJUJORK, VREME ISTIČE...

Njujork je bludnica - koja će goreti

Njujork u proleće izgleda kao devojčica u pubertetu! Nagoveštava

svoje draži, ali ih je nepristojno dirati...
Njujork, prestonica sveta, Vavilon, Sodoma i Gomora, epiteti su koji

savršeno govore o ovom megalopolisu...
No, istina uvek ima više strana! Njujork je kao ogledalo - ono što ste

vi, to je i ovaj grad...
Džez muzičari u njemu vide bezbroj klubova, u kojima se tako dobro

svira... U tom gradu, čak i u metrou, crnci sviraju i pevaju - kao vrhunski
umetnici!

Za slikare, Pariz je prestao da bude grad svetlosti otkada su
mecene otišle u Ameriku... Njujork, sa galerijama i bogatim Jevrejima
koji investiraju u umetnost - znači skok iz bede u glamur!

U Njujorku važi pravilo: nije važno šta znate, već koga znate! Zbog
toga, osnovno pravilo za uspeh u ovom gradu bilo je i biće: družite se!

Bitni ljudi ne izgledaju napadno, ne nose skupe satove i ne voze
ekstravagantna kola... Često izgledaju skromno! Ovde se bogataši ne
razmeću.

Njujork simboliše JABUKA. Ta voćka asocira na greh, na jabuku
koju je zagrizao Adam.

No, Englezi imaju poslovicu: JEDNA JABUKA DNEVNO - DRŽI
DOKTORA VAN KUĆE. Da, jabuka podstiče varenje, te sve loše odavde
brzo izlazi i proliva se po celom svetu!

Zgrada Ujedinjenih nacija podignuta je na prostoru koji je poklonio
Rokfeler, koga ovde zovu Rokefeler... Šta je na tom mestu bilo ranije?

Klanica! Da li je to slučajno?
Naravno da nije. Ovde je prolivena nevina krv životinja, a sada se
dešava isto to: Ujedinjene nacije, diskretno, ne smiruju prolivanje krvi
goja1 - životinja sa ljudskim likom. Među Njujorčanima je popularan naziv
za ovu instituciju „Najveća javna kuća na svetu"!
Njujork noću! Koliko tu ima slobodnih, lepih, pametnih, uspešnih
žena, koje vole muškarce svih doba... No, jedna od ključnih rečenica
jeste: „Koliko godišnje zarađuješ?" Odgovor sa iznosom preko 200.000

3

dolara odjednom vas učini potentnijim, lepšim, pametnijim, višim...
Bože, kakva je to magija - dolar?
Upućeni znaju da je simbol ove valute: $.
No, samo članovi tajnih društava u tome vide egipatsku boginju

Izidu, odnosno ISIS, koja se naziva i boginjom sa hiljadu lica. Izida je
Atina i francuska Marijana; ona je, naravno, i Kip slobode, poklon
francuskih masona američkim.

Njujork je grad koji fascinira svojom veličinom, čak i ružnoćom. U
Njujorku ne možete reći da vam se sviđa Empajer stejt bilding ili Krajsler
bilding, jer bi to bilo smešno kao kad biste rekli da volite estetiku šibice!
No, Njujork se voli zbog ljudi, zbog njihovog šarma, osmeha,
ljubaznosti... Prosjaci ovaj grad ne čine ružnim, već lepim! Kako? Stari
veteran u kolicima ili besposleni crnac - oni ne kukaju, ne mole „kvoter"
ili dolar, već vam požele srećan i uspešan dan, požele vam da nađete
svoju ljubav sa velikim LJ... Prosjaci šalju pozitivnu energiju užurbanim
ljudima i gle čuda: dobijaju novac za podareni osmeh.

U ovom gradu se zna ko vlada! Red i zakon! Red donose i pišu
„oni", a zakon sprovode Irci... Problem je u tome što „oni" stoje iza
ekstremističkih grupa u Americi, a Irci, čak i kada to shvate, nemaju
kome da kažu, jer gore su opet „ONI"!

Njujork, grad u kome svako vidi svoje i druži se sa svojima! Srbi se
druže sa Keltima i Indusima, čak se i žene između sebe... Običaji ih
povezuju! „Žuti" se druže sa „žutima", ali žute žene vole belce. Ne vole ih
samo zbog „onoga", već i zbog velikog poštovanja koje dobijaju! U
društvu „žutih", žena je niže biće od muškarca. Svaka ozbiljna grupacija
ovde ima svoje tajno društvo i praktikuje lokalnu magiju na makro nivou!

Njujork je prestonica tajnih društava... Dominiraju jevrejska,
francuska i, naravno, kinesko-japanska... Srbi, naivni i pošteni u tom
Vavilonu, mole se Bogu jednom nedeljno, kad se Crkva Svetog Save na
tren otvori. Najveći, ili bolje reći, najuticajniji vernik u Njujorku je,
naravno, agent UDB-e, koji je 1956. godine poslat na Zapad kako bi
posvađao Srbe... Uzgred, agent je dama koja voli dame, a muškarce
toleriše.

Njujork, grad kome lepotu daje reč „šansa"! Američki san o uspehu
preko noći sada je urbana legenda. Zna se da su Srbi, pored Tesle i
Pupina, imali nekog ko je pronašao pištolj za točenje benzina, polugu za
otvaranje kutijice za imalin i ručicu za kočenje vagona...

Njujork, grad vertikalno postavljenih kutija za cipele, ipak je sjajan
za život, pogotovo ako imate novca. Adresa na Menhetnu znači da ste
NEKO! Zašto treba uspeti u Njujorku? Zato što je to prečica do svetske
slave! Uspeh u Moskvi ili Parizu ne znači da ste svetska faca! Uspeti u
Njujorku znači biti broj jedan na planeti...

Njujork, Njujork... Za mnoge je životni uspeh samo to što žive tamo,

4

a ne u svom selu! Njujorčanin, kako to gordo zvuči!? Ali, gordost je
greh... U starim proročanstvima govori se da će ovaj grad nestati kao
nekada Sodoma i Gomora... U slučaju rata, onog atomskog, svi znaju da
će meta prvog udara biti Vol strit, znači Menhetn!

Da li će biti tog rata? Dobro upućeni tiho govore da američki Jevreji
polako prebacuju kapital u Kinu, da se spremaju da napuste brod koji
tone! U Njujorku, Jevreji su, sa svojim crnim kapicama, na trotoaru, ali i
na tablama svih firmi, koje čine simbol bogatstva ovog Vavilona.
Naravno, oni su glumci, advokati, sudije, apotekari, pevači, bankari...
političari! Jevreja ovde ima preko milion, imaju svoje bolnice, svoje
četvrti u Bruklinu, svoju privatnu policiju, hitnu pomoć... Imaju, priča se, i
svoju vojsku... Neki kažu da je to tajni sporazum FEME i Izraela... Da,
izraelska specijalna jedinica ima vojnu bazu... Oni bliži izvorištu zavere
pominju i Kineze, koji u okviru FEME čuvaju Kaliforniju od pobune
„Hispanjolaca". U Americi ima deset miliona Jevreja! Da li? Možda je to
još jedna laž! Nešto je trulo u državi američkoj!

Dejvid Rokfeler otvoreno govori sa Bilom Gejtsom o smanjenju
broja ljudi na planeti, jer je, navodno, prenaseljena... Oni su „Jevreji"!

Sve bilo je reč! Genocid nad Jevrejima u Nemačkoj počeo je
Hitlerovim govorom! Da li je genocid nad planetom Zemljom počeo
govorom Dejvida Rokfelera, kako ovde kažu? Počelo je odbrojavanje!

Mudri dižu novac iz američkih banaka i prebacuju ga u sefove...
Vreme ističe...

*

Jutro je u Njujorku!
Prema ovom megalopolisu, sa svih strana, kao neka vojska, u
kolonama stupaju automobili koji idu istom brzinom od pedeset milja na
sat. Čelične bube kreću tačno na vreme, kako bi u osam i četrdeset pet
bile u Njujorku, u devet počinje radno vreme. Svi vozači piju kafu iz
velikih čaša od papira ili metala, koje se nalaze u obruču na instrument
tabli... Na licima je napetost, kašnjenje je zabranjeno. Svi imaju iste
obaveze o kojima razmišljaju: „morgidž" i „garbidž". Prvo je izraz koji
označava otplatu kredita za kuću, a drugo je engleska reč za đubre. Sve
mora da se uradi do određenog datuma i dana...
Pogled iz helikoptera na prilaze Njujorku... Grad izgleda kao da je
pod invazijom čeličnih buba. Većina automobila su terenci - mahom
japanski, a zatim američki... Biti nacionalista u ovoj zemlji znači voziti
američki auto i imati negde okačenu američku zastavu... Tih simbola sve

5

je manje! Politička ideologija koja vlada u Americi, među intelektualcima
koji nisu uključeni u politički život, jeste: cinizam!

Zašto?
Zato što su svesni zavere i manipulacije a u isto vreme
bespomoćni... Zarobljeni su kreditima kod banaka, koje drže „oni", čije
ime se ovde ne izgovara... Kritika, čak i u šali, značila bi gubitak posla,
prestanak otplate „morgidža" i gubitak krova nad glavom. Taj kredit za
kuću od dasaka vredi obično oko 700.000 do milion dolara, što je kamen
oko vrata za ceo život. Ropstvo u kome potčinjeni ima osećaj fizičke
slobode, ali ne i duhovne! Robovi na nižem nivou svesti toga nisu
svesni, jer se zadovoljavaju slobodom šopinga. Šoping-molovi su nova
sveta mesta okupljanja, a robne marke su ikone!
Obratite pažnju šta znači, ako čitate sa desna na levo: NOKIA =
AIKON... Pročitajte kako se zapravo zove voda bogatih: EVIAN =
NAIVE.
Da, gospodo i dame, sve je manipulacija, sve je zavera, ništa nije
slučajno... cela Kina pije tu vodu! Da li je zaista toliko ima u Francuskoj?
U teoriju zavere ne veruju samo učesnici i budale! Učesnici, jer znaju da
to nije teorija, već praksa...
Sada krećemo u avanturu koju ste želeli!
Njujork, jutro... Kolone automobila mile prema gradu. Sve je
normalno! Adrenalin je na maksimumu. Ovo je Amerika, san za sve
siromašne širom planete! Poslednji put vas pitam: „Da li želite 'zelenu
kartu'?"

6

ZUBI ZMAJA

Bolje da me mrze zbog onog što jesam,
nego da me vole zbog onog što nisam.

Naš junak je Japanac Taisen Dešimaru, jedan od onih koji svojim

automobilom idu prema Njujorku, iz države Nju Džersi, iz gradića Sparta,
autoputem 80 vest...

Brzina je pedeset pet milja na sat. Na određenim mestima su
zasede saobraćajne policije! Taisen je Japanac! Ne, on je Amerikanac...
Šta je zapravo naš junak, ubrzo ćemo saznati...

Taisen Dešimaru je iz stare samurajske porodice iz Japana, iz
grada Saga, prefekture Kjušu... Od svoje pete godine živi u Americi -
znači, trideset godina...

Njegova kuća od drveta nalazi se u gradiću Sparta, oko dva sata od
Njujorka - ujutru. Danju - kuća je bliže! Taisen je neoženjen i jedan je od
direktora Jame banke, koja ima ofis u Petoj aveniji, na Menhetnu, u srcu
Njujorka. Taisen Dešimaru nasledio je ovaj posao od oca, kad je završio
prestižni Jejl fakultet. Cilj postojanja ove banke bio je podsticanje
trgovine, odnosno izvoza japanskih proizvoda na tržište SAD. Ono što
mu je ostalo u sećanju iz vremena koje je proveo na studijama bio je
prijem u tajno društvo Zeleni zmaj, udruženje koje su davno, kao pandan
društvu Lobanja i kosti, stvorili studenti žute rase.

Ritual inicijacije se obavljao na drugoj godini studija, a u društvo se
ulazilo samo na preporuku starijih pripadnika. Članovi tajnog društva
polagali su obavezujuću zakletvu da će po cenu života štititi jedan
drugoga, ali i svoju rasu od genocida. Povod za osnivanje je, naravno,
bilo bacanje atomske bombe na Hirošimu i Nagasaki, ali i
instrumentalizovanje građanskog rata u Kini i Koreji. Neki ljudi su
procenili da protiv novog genocida treba delovati tamo gde se on smišlja,
a ne tamo gde se realizuje...

Po predanju koje je kolalo meću studentima Jejla, tajno društvo na
fakultetu bilo je samo ispostava globalnog, stvorenog pre mnogo vekova
od strane glavešina Kine, Japana i Koreje, Bolje upućeni spominjali su
obaveštajne službe, a tek retki su znali tajnu koja je vodila do
Tibetanaca...

Amerikanci, koji su na studijama čuli za tajno društvo Zeleni zmaj,

7

smatrali su da su u pozadini Trijade i Jakuze, gangsteri „žutih"! Bolje
upućeni su govorili o tajnim službama Istoka! No, niko nikada nije otkrio
ko stvarno stoji iza Zelenog zmaja. Enigma je ostala! Zeleni zmaj bio je
tajna o kojoj ništa ne zna čak ni kineska tajna služba! Ako ih pitate, oni
će se nasmejati i reći - to je mit!

No, da lije tako?
Tajna Zelenog zmaja nikada nije razotkrivena! Zašto? Zato što su
Kinezi stvorili tajnu službu još pre nekoliko hiljada godina! Za njih je CIA,
kao i druge službe u svetu, „dete" čije hirove „deda" zna!
Osnovni trik starih Kineza je iluzija realnosti! Ono što Amerika želi
da vidi u Kini, to joj se stvori! Hoćete masone? Hoćete kriminalce?
Hoćete hrišćane? Baš to ćete dobiti! No, Kinezi nikada ne govore ono
što im je cilj!
CIA nikada nije jasno definisala osnovno pitanje: „Da li je tajno
društvo Zeleni zmaj zaista kinesko... ili japansko?"
Bolje upućeni su govorili da je tajvansko, a lukaviji su tvrdili da je
korejsko ili tibetansko...
CIA je mislila da je rešila problem... Ubacila je svoje agente u
društvo.
No, skriveni gospodari su to očekivali i napravili - iluziju! Osnovali su
paralelno tajno društvo, koje je CIA mislila da kontroliše!
Kinezi, odnosno stari narod od kojih su nastali svi „žuti" - smejao se
tiho!
Taisen, mladi intelektualac, bankar, Amerikanac, ponosni Japanac,
smatrao je delom svog identiteta činjenicu da je pripadnik elitističkog
društva Zeleni zmaj... Ameriku su vodili ljudi sa njegovog fakulteta Jejl, iz
društva Lobanja i kosti... No, Japan, ali i Kinu, vodili su ljudi iz Zelenog
zmaja... Ono što je povezivalo Kineze i Japance bilo je osećanje
patriotizma! Elita ova dva naroda spoznala je tajnu iluminata - ZAVADI
PA VLADAJ!
Rat Japana protiv Kine bio je podstaknut od strane Zapada! Rat
Kineza protiv Kineza bio je deo zavere - iluminata! Direktiva tajnog
društva bila je jasna - osveta! Osveta protiv iluminata, ne protiv nekog
naroda!
Iluminati su rak Amerike, a ranije - Britanije.
Taisen, potomak samuraja, bio je dostojan unuk svog dede, koji je
bio kamikaza! Mladi Japanac uvek se sećao svoje inicijacije i zakletve
potvrđene krvlju!
Zeleni zmaj bio je diskretni pomagač u karijeri ovog momka, čak i u
američkoj vojsci gde je služio.
Taisen Dešimaru, potomak samuraja, držao se Bušido kodeksa u
svom životu. Čast je za njega bila vrednija od života!
Petnaestog marta, dok je vozio svoj automobil, nisan maksimu,

8

autoputem 80 vest prema Njujorku, sustigao ga je jedan ford mustang
bordo boje koji se, pomalo grubo, ubacio ispred i zakočio. Iz njega je
iskočio kosooki stariji čovek. Taisen zbunjeno pogleda i prepozna svog
mentora Saigu Takamoru. Mentor mu je bio kao stric, dok je otac gradio
karijeru i putovao.

Saiga Takamora takođe je pripadao samurajskoj familiji i bio ključna
figura u formiranju ličnosti mladog Taisena. Njih dvojica su danima šetali
kroz parkove, kako bi mladić spoznao pravu istoriju Japana, koja je bila
prikrivana posle okupacije od strane Amerike. Jedno je bilo u knjigama,
a drugo je bilo istina...

Na kraju, mladić je od ovog gospodina dobio i preporuku da bude
primljen u tajno društvo. Taisen zaustavi automobil i otvori vrata da stariji
gospodin uđe. Osmeh na starčevom licu bio je pozdrav.

- Stavite mobilne telefone u ovu kasetu! - reče starac i izvadi iz
džepa olovnu kutiju.

Mladi Japanac izvadi dva mobilna telefona i stavi ih, bez reči, tamo
gde je trebalo. Znao je da je došao čas da ispuni svoj zavet.

- Vozite za mustangom - zamišljeno naredi stari Japanac, a onda
dodade:

- Ne spominjite imena, nepotrebno je... Znate ko sam, znam ko ste!
Imate zadatak! Morate da likvidirate čoveka koji je napao Kinu... Reč je o
Vilijamu Benetu... Ime vam ništa ne znači. To je čovek koji je, po nalogu
CIA, kinesku ambasadu obeležio kao metu prilikom bombardovanja
Jugoslavije 1999. godine... Navodno, to je bila greška! - Naravno da nije!
To je bio napad na egregor Kine... To je napad na našu rasu, na našu
civilizaciju... Znamo da iluminati žele da nas svedu na petsto miliona.
Sve preko toga žele da pobiju nekim oružjem koje prouzrokuje nesreće,
zemljotrese, zaraze, poplave... Napad na Kinu je napad na sve nas...
Ovaj Vilijam Benet je „simbol", opomena iluminatima da nećemo sedeti
skrštenih ruku! Nemamo nameru da ratujemo sa američkim narodom, ali
imamo nameru da pobijemo iluminate.

- Koliko ih je?
- Deset hiljada, najviše dvanaest. Ovaj im je opomena da stanu!

Njegova likvidacija je poslednje upozorenje da zaustave rat protiv
„žutih". Po proročanstvu, približava se kraj materijalističke civilizacije. U
budućnosti će sredstvo rangiranja biti duhovnost, a ne novac! Dolazi do
preokreta... Evo vam adrese Vilijama Beneta u Virdžiniji... Vi ste vođa
tima, momci sa opremom će se javiti. Znak raspoznavanja biće ova
traka...

Stari Japanac izvadi crvenu traku koju su nosile kamikaze i pokida
je na pola. Jedan deo dade mladiću i reče: - Stanite ovde da izađem i...
srećno!

Taisen Dešimaru, bankar od trideset pet godina, ostade pomalo

9

zbunjen... nikada nije pretpostavio da će zakletva Zelenom zmaju značiti
ubistvo nekoga... Ali, zakletva je bila obavezujuća.

10

ZAMKA NA DORĆOLU

Većina ljudi oko nas su „ogledala" koja govore tuđa mišljenja,
zastupaju tuđe stavove, oblače se kako je neko sugerisao...
Čak i vole ono što im je nametnuto... Živimo u 21. veku među
medijskim HOLOGRAMIMA!

Beograd, Dorćol, umetnička četvrt, mart...

Šta povezuje Njujork i Beograd? Lepota ili ružnoća? Odgovor je
jednostavan - šarm!

U oba grada vi dolazite da upijete energiju, koja je razuzdana,
seksualna... Lepota građevina u Njujorku nikada nije postojala, a u
Beogradu je uporno rušena bombama osvajača, koji ovde nisu mogli
opstati.

Druga stvar su Jevreji! Pogotovo ovde u umetničkoj četvrti koja se
zove Dorćol... To bi u Njujorku bio Vest vilidž, a Skadarlija i Ulica
Strahinjića Bana našle bi svoje sestre u ulicama Hadson i Grinvič...

O, dragi moji čitaoci, znajte da je Beograd - Božija magija... Grad se
nalazi na dve reke, gde je nastala civilizacija arijevaca znana kao
„vinčanska", a dole na jugu nalazi se prva piramida: Rtanjska, stanište
bića sa Sirijusa B, koja su indukovala belu rasu!

Ispod Beograda ima mnogo nekropola koje treba otkriti...
Rekoh vam, Beograd i Njujork povezuju Jevreji, i to Sefardi koji, gle
čuda, sebe nazivaju Srbima Mojsijeve vere...
Zamršena je tajna zašto Srbe Sefardi vole, a Aškenazi mrze!
Još veća je tajna zašto se Sefardi i Aškenazi ne podnose toliko da i
sinagoge imaju odvojene! No, vrhunska je tajna zašto Srbi povremeno
vole i jedne i druge! Pođimo u traganje kroz lavirinte nedokučivog!

*

Ulica Strahinjića Bana kultno je mesto u Beogradu za hvatanje
napaljenih, uspešnih muškaraca - koji sebe ne smatraju lovinom, već

11

lovcima!
Zašto muškarci, kad ulete u mrežu koja je za njih razapeta, ne

shvataju da su somovi, već stvar konvertuju u pobedu?
To su bila pitanja koja su se motala po glavi tridesetdvogodišnjoj

novinarki Kurira Nikoleti Laban, dok je parkirala svoj mali crveni hjundai
ispred kafića Frađi u ulici koju još nazivaju „Dolina nojeva", „Silikonska
dolina" i tajno, među udavačama, „Mrestilište somova".

Hjundai branikom lagano dodirnu beli ferari BG 44-44 i Nikoleta
bojažljivo pogleda da li će Vuk, vlasnik te statusne „makine" to primetiti.
No, Vuk, koji uvek sedi u susednom Vaterlou, ništa nije registrovao, bio
je zauzet razgovorom sa nekim namrgođenim ljudima.

Nikoleta ugasi motor, izbaci duge, vitke noge iz svog auta uzetog na
lizing i hrabro zakorači na asfalt. Muški pogledi iz oba kafića merili su
njenu visinu, stas i te fatalne noge, za koje je kao devojčica mislila da su
suviše tanke, a danas su joj strateško oružje u ratu sa muškim polom.

Nikoleta baci svoju najnoviju tašnu preko ramena, zalupi vrata i
krenu prema stolu. U tom trenutku, plavokosi čovek se skoro sudari sa
njom i reče: „Izvinite!" Bio je to Dragan Ðilas iz Demokratske stranke,
koji je u paketu sa Borisom Tadićem i njegovim klincima isplivao na
površinu posle ubistva Zorana Ðinđića... Nikoleta se izvi, malo zbuni i
nastavi prema stolu gde ju je čekao sagovornik, njeno „duboko grlo" sa
kojim je povremeno komunicirala. Bio je to drug i kolega njenog bivšeg
momka Reja Bana, nekadašnjeg šefa obaveštajne službe Srbije, a sada
mladog penzionera.

Obaveštajna zajednica u Srbiji je kao jedna velika porodica u kojoj
se svi znaju i pomažu koliko mogu. Čovek koga je Nikoleta Laban,
novinarka Kurira, trebalo da susretne imao je nadimak Gugl jer je davio
svoje sagovornike obiljem podataka. Ðorđe, konobar, brzo priđe, Gugl
poruči dve nes kafe, jer je znao šta Nikoleta pije posle rada u redakciji.

Nikoleta priđe stolu, Gugl ustade, poljubi je i namesti stolicu da
devojka sedne.

- Zdravo, Princezo! - reče stari lisac.
- Šta radi gazda Raja Rodić?
- Trune u zatvoru zato što je napadao Starčić, gospodara novca u
Srbiji... Lagano otpuštaju sve nas koji mislimo svojom glavom i želimo da
Kurir liči na pravi tabloid...
Stari obaveštajac sa nadimkom Gugl poče da priča:
- Planovi za Srbiju su jasno determinisani... Doveli su nam
Koštunicu i Ðinđića... Jedan je glumio lošeg policajca, drugi dobrog... U
suštini, obojica su obavili zadatak koji je zacrtan. Srbija je izgubila
suverenitet, prodala sve što ima, razoružala se, reformisala školstvo,
zdravstvo, sudstvo... Sada se urušava SPC. Klizimo ka uniji sa
Vatikanom... Stvaraće se hrvatska, vojvođanska, crnogorska,

12

šumadijska nezavisna crkva. Srbija će se federalizovati u pet
posvađanih delova. Elem, mi kao država nestajemo... Sve partije,
pozicija i opozicija, novac dobijaju sa Zapada!

- Znači, narod nema alternativu!
- Nema, tako je bilo pod Titom, Stambolićem, Miloševićem... Sve je
bilo gluma... Mi iz Državne bezbednosti smo na linku držali sve
intelektualce koji su laprdali po kafanama i kod doktora Savića, kao i u
Udruženju književnika. Ko je opozicionaru Dobrici Ćosiću objavljivao
knjige?
- Ko?
- Prosveta, državna kuća. Mi iz službe smo mu našli vilu u Užičkoj
ulici, bio je Titov komšija... Znao je to on i smeškao se... Dobrica je po
nalogu službe pronašao i doveo svog komšiju iz Velike Drenove za
patrijarha... Hoćeš li da ti pričam o Matiji Bećkoviću i njegovom radu?
- Ne, obožavam ga!
- Hoćeš li da ti ispričam kako je nastao tvoj matični list Glas?
- Da...
- Mira Marković i Vojislav Šešelj su došli kod Raje Rodića i tražili da
ga pokrene... Seljak promućurni, rekao je: treba mi deset miliona
maraka... Mira je okrenula Ljubu „Šiptara" i dala mu naređenje da
Komercijalna banka da kredit, bez garancija, hipoteka... Pare su tako
date... Sada Raja zbog toga robija...
- Navodno, zapravo, zbog osvete Starčića.
- Da, Starčić je najvažniji čovek svetskih banaka. On je pion Henrija
Kisindžera...
- Ko je taj Henri Kisindžer?
- Ideolog novog svetskog poretka, zajedno sa Zbignjevom
Bžežinskim.
- Jevreji?
- Preciznije, Hazari... Henri je poreklom iz Nemačke, a Zbignjev iz
Poljske. Njih dvojica smišljaju planove koje sprovode niže instance, a u
ime Rokfelera i Rotšilda. Američki predsednici su samo marionete koje
su dovedene da obave posao, a ne da misle... Kada američki
predsednici uobraze da su to zaista, bivaju ubijeni ili smenjeni zbog
učešća u aferi, kao Kenedi i Nikson...
- Tako je i u drugim zemljama!
- Naravno, ne misliš da Francusku stvarno vode Sarkozi i Kušner...
- Je l' to onaj što je umešan u trgovinu ljudskim organima?
- Da, moralni patron kriminalaca kao što je Tači. Verovatno će preko
njega da ide nabavka novog srca za Bila Klintona...
- Šta pričaš, Rako?
- Bivšem američkom predsedniku Bilu Klintonu neophodno je da se
presadi ljudsko srce... Pošto je on kultna ličnost na Kosovu, tamo ima

13

svoju ulicu i spomenik, očekujem da Albanci kidnapuju nekog Srbina i da
to srce - koje nedostaje - poklone... Tako će srce nekog mladog Srbina
sa Kosova proraditi u Klintonu... Ko zna, možda će Klinton postati čovek!

- Znam da je srce jedne žene, koja je volela pivo, indukovalo istu
ljubav prema piću kod druge žene kojoj je srce presađeno!

- Eto vidiš, možda će Klinton pred smrt zavoleti Srbe... Možda se i
pokaje...

- Objasni mi, Rako, zašto svi trpe Starčića, kad je njegova stranka
fantomska i glasove dobija na osnovu obećanja?

- Narodom se vlada obećanjima i lažima... Starčić je vešt čovek,
uverljivo, energično to radi...

- Mora da postoji razlog...Zašto je Starčić toliko važan?
- Od početka svoje političke karijere, Starčić je imao veze sa
gospodarima svetskih finansijskih tokova. On je doveden kako bi oni
zaradili... Raja Rodić to zna i pokušava da razotkrije, ali on ne zna kolika
je moć države. Staljin i Hitler su to znali i koristili. Ova država je
namesnička, kao i sve države u svetu...
- Šta kažeš?
- Sve države koje su na linku MMF-a Međunarodnog monetarnog
fonda, okupirane su iznutra uticajnim agentima ove finansijske
oligarhije... Političari su iluzionisti koji obmanjuju narod pričom o boljem
sutra. Ruljom se vlada obećanjima. Znaš i sama šta su obećavali Ðinđić,
Tadić i ekipa. Rezultat je drugačiji, narod to zna i ćuti...
- Da li je tako i u Rusiji? Srbi sa zebnjom očekuju spas od Putina...
Da li je i on samo glumac koji igra ulogu protivnika tom globalnom
„četvrtom rajhu"?
- Putin je lukav, on iluminatima šalje sliku da je njihov. Zakletvu

polaže u sali prepunoj masonskih simbola, blizak je sa kraljicom
Elizabetom...

- Molim?
- Prva poseta posle dolaska na vlast bila je Londonu... Susreo se sa
predsednikom vlade, a onda otišao kod kraljice. Susret je, naravno,

trajao mnogo duže nego što je dogovoreno!
- Šta su pričali?
- To je tajna... Obaveštajac KGB-a kod kraljice... Slučajno? Teško!

Neko je stvorio Putina! Taj neko je iz tajnog društva Mozak.
- Šta je to?
- Ruska obaveštajna elita! Većinom su Jevreji, ali ruske patriote...

Mislim da su tu bili Solženjicin, Dugin... Ko zna? Neki generali. Možda je
i to iluzija...

Od strane nekog ko mu je vodio karijeru, Putin je bio zadužen da
bude domaćin Kisindžeru tokom njegovog boravka u Petrogradu. Dok su
se vozili gliserom po kanalima ove „severne Venecije", uspostavljen je

14

dijalog koji je izgledao otprilike ovako:
„Ko ste zapravo vi, Vladimire Vladimiroviču"?
„Ja sam pomoćnik Sobčeka, gradonačelnika „Pitera" što je nadimak

Petrograda."
„Mislim, šta ste stvarno?" - zagonetnim, ledenim glasom rekao je

Henri Kisindžer, ideolog.
„Bio sam u KGB-u, odeljenje "G, tehničke špijunaže u istočnoj

Nemačkoj..."
„Ha, ha... bili ste vi tamo mnogo bitniji no što priznajete... Tamo je

šef Štazija tajne policije, bio Miša Volf, naš protivnik i kolega. Znate,
Vladimire, svi ozbiljni ljudi su nekada radili u obaveštajnoj službi, pa i ja...
Znam istoriju vaše porodice... Vaš deda Spiridon bio je kuvar i brica kod
našeg čoveka, vašeg imenjaka, Vladimira Iljiča Lenjina - možda ste po
njemu i dobili ime. Vaš deda je kasnije bio odan i Staljinu, Džugašviliju 2...
Ozbiljna ste porodica... Razgovaraću ja sa 'mrtvacem'3... - Gugl je
imitirao Kisindžera. Eto, tako je počelo sa Putinom, a slično je i sa
Starčićem. On odlazi u Njujork i sastaje se sa Kisindžerom.

- Gde on stanuje?
- Na Ist sajdu, blizu zgrade Ujedinjenih nacija. Sastanci Starčića sa
Kisindžerom su nekad i bez prisustva ovog drugog.

- Ne razumem!
- Nekada Starčić samo dobije cedulju na kojoj piše šta treba da radi!
- Ih, to su vaše obaveštajne bajke...
- Ne veruješ mi! Pogledaj njegove linije uticaja... Fiat je linija Henrija
Kisindžera... To znaš... Anjeli je bio Henrijev intimus, a Starčić ima tamo
linkove. Koreja je pod patronatom Amerike i Starčić dovodi njih... Prati
trag novca i sve ćeš otkriti!
- Hoćeš da kažeš da Kisindžer ima uticaja na dovođenje Putina na
vlast... i Starčića...
- Da... Kisindžerov uticaj na Rusiju ide preko agenta iz Francuske,
Sarkozija... Ovaj mali ima uticaj direktno na malog Medvedeva...
- Malog?
- Da, visoki su oko 160 cm... Medvedev i Sarkozi...

- A Putin?
- Oko 170...
- Dobro Guglu, zašto si me zvao na sastanak?
U tom trenutku u kafić Frađi uđe Rasim Ljajić i svi pogledaše u
njega.
- Igrač! - reče Gugl.
- Pusti priče, za tebe su svi „igrači". Baš je super čovek, novinari ga
vole.
- Voleli su i Vuka Draškovića, Stuparovog4 agenta „krticu"...
- Znam te vaše „udbaške" priče! Vi ste pravili opoziciju Slobi...

15

- Pa, tako je bilo! Znaš li kako je "Ðinđić zavrbovan od nemačkog
BND?

- Ajde, reci!
- Podmetnuo ga je njegov očuh, koji je radio u vojnoj
kontraobaveštajnoj službi, baš po liniji Nemačke... Tajno ime mu je bilo
Žires...
- Opet bajke, ha, ha...
- Da, vi klinci živite u bajkama... No, da se vratimo na posao...
Nikoleta baci pogled po kafiću, ne bi li videla ko je sve
prisutan... U ćošku u fotelji bio je Ðilas, dalje je sedeo Ljajić a
približavao se čovek u crnoj majici sa bradom, Drakulić.
- Dete, vrati se, ne bludi svojim crnim okicama, imam za tebe jednu
strašnu temu...
- Pretvorila sam se u veliko uvo, sveznajući čika Guglu...
- Vladari iz senke sa Zapada rešili su da naprave novi genocid,
ovog puta pravi, i da žutu rasu svedu na svega petsto miliona...
- Ništa ne kapiram! Znam da je genocid izvršen nad Jevrejima i da
se on zove holokaust... Kakav genocid nad žutom rasom? To ne postoji!
- Postoji, već odavno... U skorijoj istoriji to je bilo bacanje atomske
bombe na Hirošimu i Nagasaki, građanski rat u Kini, ratovi u Koreji i
Vijetnamu, izazivanje „cunamija", stvaranje „ptičjeg gripa".
- Ajde dodaj i Drugi svetski rat... Amerikanci su sami sebe napali u
Perl Harburu...
- Srećo, obožavam tvoju samosvesnu naivnost i poznavanje stvari
samo iz školskih knjiga... Da nisi tako lepa, rekao bih ti da si kreten, ali
pošto jesi, onda bih ja bio kreten ako bih to izgovorio!
- Dobro, ja sam lepa glupača, a ti sada reci šta hoćeš, ili ćeš umreti
od muke...
- Vladari iz senke spremaju genocid nad Kinezima, Japancima,
Korejcima... Žele da pobiju preko milijardu ljudi...
- Zašto?
- Planeta je prenaseljena, a u Bibliji piše da će na kraju istorije
svetom zavladati žuta rasa! To znaš?
- Da, guska nešto zna, ali ko zna kada će to da se desi... Možda
kroz hiljadu godina.
- Novi svetski poredak je totalitarno društvo. To je sofisticirani
staljinizam. Brojnost žute rase je prepreka za totalnu kontrolu i zbog toga
vladari iz senke sa Zapada žele da istranžiraju žute...
- Kakve to veze ima sa nama? Već vekovima, ti sa Zapada tamane
nas zato što smo Srbi i pravoslavci...Zbog toga se niko na Istoku ne
sekira, pa se tako ni ja ne sekiram zbog tog predstojećeg genocida!
- Dobro, mala... Nisi raspoložena za razgovor na tu temu. Šta ima
novo kod tebe? Biološki sat ti otkucava, kad se udaješ?

16

- Ne staj mi na muku! Znaš, svi frajeri koji mi priđu uteknu čim
saznaju da sam bila devojka Reja Bana... Novi dečkić mi je zbrisao,
sam, na odmor u Hurgadu...

- Šta tražiš?
- Starijeg, sigurnog u sebe, sa energijom pobednika... Čoveka koji je
sve to sam po sebi, a ne zato što ima statusne simbole na sebi i oko
sebe...
- Kao Rej?
- Da, ali da me voli zauvek!
- To, srećo, ne postoji! Ljubav je prolazna kategorija, bajati se istom
brzinom kao ćevapčići u zamrzivaču.
- Zaista si sarkastičan matorac! Vidi se da ti je ljubav nanela
neizbrisive udarce!
- Misliš na nekoliko propalih brakova koji su mi otkrili da su žene
samo lovci na nekretnine!? O ne, draga... Moje shvatanje ljubavi
bazirano je na mudrosti, a tvoje na ushićenosti... Shvatićeš da su
muškarci veći foliranti nego vi, žene... Ljubav je gluma - iskusni muškarci
znaju tekst, a vi, mladi, mislite da je to improvizacija!
- Odvratan si!
- Ne, iskren!
- Nemoj više, molim te! Tvoja iskrenost ubija!
- Znači, hoćeš da upoznaš prave muškarce. Svetske face...
- Da, i da nekog od njih privedem kod matičara...
- Draga Nikoleta, tvoja želja može da se ostvari...
- Kako?
- Da li si čula za izdavačku kuću Zeleni zmaj sa Tajvana?
- Nikad!
- Oni su me zamolili da im pronađem nekog novinara iz Srbije, koji
dobro govori engleski i koji bi za njih napravio jedno istraživanje, a
kasnije i knjigu o džet-setu u Evropi i Americi... Naslov knjige je već
određen: 1000 zlatnih.
- Šta to znači?
- Znači da postoji hiljadu ljudi na Zapadu koji su elita džet-seta, ali
ne onog profanog5 sa golim sisama na jahtama, već...
- Shvatila sam, elita elite... I, šta onda?
- Treba da kažeš gazdi da ideš na duži odmor i da ćeš se
proslaviti...
- Koja lova je u pitanju? Tek sam uzela auto na lizing, ne mogu da
dajem otkaz...
- Dobro, dogovori se sa glavnim urednikom da ti teče plata, a ti ćeš
mu slati izveštaje iz kruga svetskog džet-seta...
- Dobro zvuči... Kolika je lova, matori?
- Prvo moraš da potpišeš ugovor, a lova je kao iz snova.

17

- Deset hiljada evra?
- Ćuti mala! Imaš li pasoš?
- Da!
- Donesi ga sutra u piceriju Kli-kli u jedanaest sati, čekam te da ti
sredim vizu za SAD...
- Dobro zvuči, razgovaraću o tome s ovima u redakciji...
- Ne pominji knjigu, kaži da si maznula nekog košarkaša koji te vodi
sa sobom u beli svet, jer se zaljubio...
- Ah, da je to stvarno bila bih najbolja žena... Čak bih i kuvala...
- Kiselila kupus u Njujorku...
- Ne preteruj! Videćemo se sutra u Kli-kliju.

18

LIKVIDACIJA ČOVEKA KOJI JE
BOMBARDOVAO KINU U BEOGRADU

1999. GODINE

Za svaku je vlast najopasniji onaj čovek kojije sposoban da
samostalno pronađe odgovor... Gotovo neizbežno će doći do
zaključka daje vlast pod kojom živi nepoštena, bolesna i
nepodnošljiva.

H. L. Menken

Taisen je bio sve bliži Njujorku, sunce mu je blještalo u oči... Hajvej
80 vest bio je krcat automobilima koji su milili u četiri trake... Najzad je
video tunel Linkoln. Izabrao je kolonu „izi pas" jer je na vetrobranu imao
dekoder, pa je unapred platio ulazak u „Vavilon" od osam dolara... Nisan
je mirno klizio, ali je Dešimaruovo srce počelo da preskače. Potražio je
vodu u kaseti, jer mu je strah snizio količinu šećera u krvi... Bojao se
samo da mu ne pozli, ne zbog toga što bi mogao da umre, već zato što
bi ne izvršivši zadatak izgubio čast.

Gužva u jutarnjim satima bila je uobičajena, pa je mladi Japanac iz
Sparte, gde je imao kuću, kretao dva sata ranije. Dok je vozio kroz tunel,
razmišljao je kako on, bankar, Japanac, takoreći Amerikanac, treba da
ubije penzionisanog potpukovnika zemlje kojoj se zakleo na vernost
kada je dobijao državljanstvo...

No, košulja je bliža od kaputa... Vernost naciji, rasi i, na kraju,
tajnom društvu bila je jača od vernosti zemlji koja je izvršila genocid.

Stegao je volan i znao da će „samuraj" u njemu omogućiti „bankaru"
da izvrši zakletvu!

*

Parkirao je na ćošku Šeste avenije, ispod velikog simbola masona,
čiji se hram nalazio tu blizu. Banka mu je to omogućila!

19

Izašao je iz automobila razmišljajući o tome kako da obavi zadatak,
a ne zašto da ga obavi...

Zašto, uostalom, nije smeo ni da pita, jer se zavetovao...
Krv mu je već dobro funkcionisala, šećer se normalizovao. Prolazio
je pored portira Albanca, koji mu se ljubazno javio...
Klimnuo je odsutno glavom. U liftu je sreo neke lepe žene, koje nije
registrovao. Ušao je u svoju kancelariju i zatekao veliki žuti koverat
donesen brzom poštom.
Otvorio ga je sa strepnjom. Unutra su bile mnogobrojne fotografije
Vilijama Beneta i njegove supruge Sintije u dvorištu kuće u Lensdaunu,
u Virdžiniji.

Taj Vilijam Benet, „cijaš", morao je da umre! On je morao da ga
ubije!

Japanac sa tugom pogleda fotose, koje je snimio neko od prijatelja
porodice Benet dok su pekli roštilj. Svi su se smejali, bili su tu i neki
mladi ljudi, verovatno deca.

Crvenim flomasterom zaokružen je Benet, a zelenim supruga
Sintija. Taisan je zaključio da zelena boja znači da treba da preživi!

Lagano je upijao lice svoje buduće žrtve, pamtio je prodoran pogled,
naočare, stegnuta usta, ćelu.

Sekretarica zakuca na vrata i Japanac se trgnu. Stavi neke papire
preko fotosa.

- Treba da potpišete ove naloge, gospodine! - rekla je mlada,
pegava Irkinja, koja je bila njegova desna ruka. Donosim kafu za minut!
Čim potpišete...

- Hvala, baš ste ljubazni...
Taisen sada lagano skloni fotose u koverat i stavi ih u aktovku koju
sinoć nije ni poneo kući.

20

Ostalo mu je da čeka nekoga ko će doći sa drugom polovinom trake
kamikaze. Nesvesno proveri da li mu je njegova polovina u džepu...

*

Tog dana Taisen je lagano otaljavao poslove u banci sve dok mu
nije zazvonio mobilni telefon.

- Krenite lagano prema Hard rok kafeu, Tajms skver 1501... Tamo
ima dobrih piva - snažnim glasom reče autoritativni čovek sa kineskim
akcentom i prekide vezu.

Taisen se javi sekretarici i krenu. Obukao je mantil. jer je tog marta
u Njujorku još bilo hladno.

Izašao je na ulicu. Sve mu je izgledalo drugačije - kuće, ljudi, izlozi.
Znao je da ovo što treba da uradi možda i njega vodi u smrt ili na
višegodišnju robiju. Lagano, upijajući. mirise slobode, peške je išao
prema Tajms skveru. Gledao je u svoja stopala i njujorški oštećeni
trotoar. Peta avenija! Koliko ljudi mašta da ovde dođe, da hoda ulicama
„Vavilona". Činilo mu se kao da ide pozornicom. Setio se filmova koji su
ovde snimani.

- Da li sam ja pozitivan ili negativan lik? - prošlo mu je kroz glavu.
Sa aspekta svog obrazovanja na Jejlu, gde je zbog školovanja
kadrova koji su odlazili na rad u CIA i FBI podrazumevan kult
superamerikanizma, osećao se kao izdajnik... Kad bi ga uhapsili, bio bi
proglašen špijunom, ludakom ili ko zna čim! Znao je šta bi ga čekalo u
pritvoru - mučenje strujom vezanom za genitalije, potapanje glave u
vodu...
Koračao je...
Ne, on ne bi ni stigao u pritvor. Tretirali bi ga kao teroristu... Bio bi u
nekom „nepostojećem zatvoru"... Šta bi morao da prizna?
Da je član tajnog studentskog društva Zeleni zmaj, kao što su drugi
članovi udruženja Lobanja i kosti. Počeo je da razmišlja o tom društvu
Lobanja i kosti. Oni su skloni Nemcima. Preskot Buš, deda, bio je oficir
za vezu između bankara DŽ. P. Morgana i Adolfa Hitlera, unuka
Solomonova, Majera Rotšilda, Hazara...
Zeleni zmaj je tajno društvo, konzervativno, desničarsko... Setio se:
Zeleni zmaj je podržavao Hitlera!
Taisen se lagano približavao Tajms skveru, bio je već kod 42. ulice,
pa je rešio da skrene u Petu aveniju. Stao je na semaforu i čekao da se
upali zeleno svetlo za pešake. U tom trenu, neko mu se približi i dodirnu
ga ramenom. Bio je to čovek njegove rase, visok i snažan. Nasmešio se

21

i u skupljenoj šaci, diskretno pokazao crvenu polovinu trake kamikaze...

Taisen mu pruži ruku i kriomice preuze tkaninu.
- Hej, kako ste! - reče pridošlica.
- Hej, kako ste! - izgovori frazu Taisen, koji vide blag osmeh kod
jakog čoveka.
Upali se zeleno svetlo na semaforu i ljudi počeše da prelaze. Čovek
tiho reče:
- Ne idemo na dogovorenu adresu, ovde se sve snima i sluša.

Pratite me...

Nakon desetak metara pojavi se linkoln, crna limuzina sa otvorenim
prozorom, koji uspori i stade. Ljudi uđoše, prozor se zatvori.

- Dajte mi vaš mobilni da ga stavim u kasetu! - reče vozač i pruži
ruku. Kaseta je bila ista kao i kod mentora!

- Vi ste vođa, gospodine Taisen! - reče snažni Kinez, skidajući sa
lica savršenu gumenu masku, ispod koje se pojavi lice - belca.

- Guten tag! Ja sam Hans iz društva kome i vi pripadate, da ga ne

imenujem... Molim vas da uporedite traku kamikaze. Da li je to druga

polovina?

Zbunjen, Taisen izvadi traku i utvrdi da je deo koji je dobio
odgovarajući ostatak.

Linkoln dade migavac i skrenu levo, išli su Sedmom avenijom

prema jugu. Taisen se zavali na naslon limuzine i duboko udahnu, u

glavi mu je brujalo.
- Sve mora da izgleda kao nesreća, ali da upućeni shvate da je

atentat opomena iluminatima da stanu! Ne želimo ponovo da ginemo u
ratu sa Amerikom, ne želimo ponovo građanske ratove. Znamo ko ih
podstiče. Dosta je bilo manipulacije. - reče vozač, ne okrećući se, i malo
spusti službeni kačket.

- Da, kao nesreća! Imate li neki plan gospodine Taisene Dešimaru?
- upita Hans.

- Da! - reče potomak samuraja. - Ubićemo ga čekićima! Smrt mora
da bude zastrašujuća, jer je ovo poruka iluminatima!

- Benet svojim mrtvim telom prenosi poruku! - reče Hans. Vozač
klimnu glavom i upita:

- Kada krećemo u akciju?
- Prvo, moramo da odemo u državu Virdžiniju i da pronađemo gde
čovek stanuje, da vidimo kakve su mu navike, da li ima obezbeđenje -
izgovorio je samouvereno i tiho, stežući zube, Taisen Dešimaru, trideset
pet godina star potomak samuraja... - Krećemo u ponedeljak uveče i
pozicioniramo se kod njegove kuće ujutru, pratimo ga ceo dan,
naizmenično.
- Tada donosimo konačni plan! - dodade veliki, snažni Hans. -
Moraćemo da budemo oprezni, bilo bi dobro da se što manje krećemo.

22

No, sudbina će uraditi svoje... Ovo je zapravo kineska osveta, Zeleni
zmaj je uz nas... Mi smo samo oružje istorije! - reče Taisen.

Linkoln je tiho klizio Njujorkom, skrivene kamere su snimale sve, ali
ne i dušu zaverenika...

- Bilo bi dobro da tokom likvidacije svi imamo jednoobrazne maske i
crnu odeću, kao i vozilo koje ne skreće pažnju... Ko od vas to može da
obezbedi? - upita Taisen.

Vozač se prvi javi i reče da će on nabaviti beli kombi i crnu odeću.
Hans dodade da će nabaviti maske i tri istovetna čekića, bez tragova
DNK.

- Za put su nam potrebna dva automobila i kombi. Putujemo
razdvojeno, nalazimo se... Gde? - reče Japanac, pomalo zbunjeno.

- Mora da postoji tabla na ulazu u taj gradić Lensdaun. Tu se
nalazimo u šest ujutru, bez zaustavljanja, i onda idemo do nekog „Seven
ilevena" da popijemo kafu - reče vozač.

- Ne, kamere će nas zabeležiti. Bolje je da kafu popijemo u kolima. -
reče Japanac.

- Slažem se, no, kakav je plan? Razdvojeni osmatramo kuću. Ono
što znam jeste da mu supruga još radi u Vašingtonu, što znači da ujutru
kolima ide na posao - reče Hans.

- Možda ide sama, a možda je neko vozi - reče vozač.
- Momci, sve ćemo otkriti na licu mesta... Krećemo, kao što rekoh, u
ponedeljak uveče.
- Da li tada i delamo? - zbunjeno upita vozač.
- Možda, a možda i ne! Na licu mesta ćemo doneti odluku!
- Hajde sada, naš zajednički tajni pozdrav, kako bi nas Zeleni zmaj
podržao sa svog četvrtog nivoa u ovoj našoj 3D ravni - zaverenički tiho
izgovori Taisen.

23

ORUŽJE ZMAJA - ČEKIĆ

Kiša je sipila tog dvadeset prvog marta dok su članovi tajnog

društva sedeli u svojim kolima i iz daljine posmatrali kuću Vilijama i
Sintije Benet u gradiću Lensdaunu.

Najzad su se vrata garaže otvorila i pojavio se jedan audi osam bele
boje. Atentatori su gledali ko je u vozilu. Bila je samo žena. Vozilo ode
prema autoputu. Pola sata kasnije, Vilijam Benet je izašao da prošeta
psa, zlatnog retrivera. Kiša je prestala da pada.

Atentatori se nisu pomerali, posmatrali su ga dvogledom. Između
sebe nisu komunicirali mobilnim telefonima, već su davali znake rukom,
kao vojnici. Prošlo je trideset minuta, šetnja je završena i Benet je ušao
u kuću.

Potomak samuraja rukom dade znak ostalima da ga slede, kako bi
otišli u šoping-mol, na doručak. Atentatori krenuše.

Policijska patrola u linkolnu prođe pored njih. Kiša je ponovo počela
da pada...

Dok su doručkovali, Japanac reče:
- Ovo je tipična američka porodica. Supruga je mlađa i još radi, a on
šeta kera i nečim se bavi u bejzmentu6 ili sobi na spratu, koja je okrenuta
ka jugu. Uveče će zajedno da se prošetaju ili da trče sa kerom...
- Tada ih treba sačekati, po mraku - reče vozač.
- Približićemo im se belim kombijem, izleteti i samleti. No, pre toga
moramo da obučemo crne kostime...

*

Vilijam Benet otvori vrata svoje kuće i pas uđe i pope se na svoje
mesto, kožnu fotelju. Potpukovnik američke vojske u penziji, koji je jedno
vreme radio za CIA, vreme je provodio pišući knjigu Kako smo napali
Kinu.

Bio je fasciniran kineskom civilizacijom, maštao je o tome da ode u
tu zemlju, ali je znao da je to nemoguće. Od strane kineske službe, koja
sve prisluškuje, on je obeležen kao krivac za bombardovanje ambasade

24

u Beogradu 1999. godine.
Vilijam Benet je već godinama sakupljao građu, pogotovo o tome

kako je virus komunizma ubačen u tu zemlju. Otkrio je da su, poslavši
pet hiljada Jevreja iz Bruklina u Šangaj, to učinili iluminati. Godinama su
oni tamo živeli, finansirani od bankara iz Njujorka i Londona. Posao tih
Jevreja bio je propovedanje dve ideologije: nacionalizma i komunizma.

Trebalo je zavaditi brojan narod i ponovo nad njim zagospodariti!
Žešće!

Poseta Niksona i Henrija Kisindžera Kini bila je sračunata da zavadi
komunistički blok. Kinu je trebalo gurnuti protiv Rusije. Plan o
uništavanju Rusije bio je konstanta iluminata, odnosno plutokratije koju
su činili Rotšildovi, Rokfelerovi i Morganovi.

Da bi Kina postala protivnik Rusije, morala je postati prijatelj
Amerike. Dogovoreno je da se za kinesku robu otvori tržište Amerike i
njenih vazala. No, nije bilo robe. Iluminati su onda smislili plan: Kina daje
radnu snagu koja je jeftina, a Zapad prebacuje sve svoje fabrike u ovu
zemlju.

Uzgred, Kini je nesebično data tehnološka i finansijska pomoć! Od
tog trenutka počelo je propadanje Amerike. Gašene su jedna po jedna
grana industrije. Čak su i američki automobili počeli da zaostaju za
evropskim i japanskim.

No, Kina je počela da se otima kontroli iluminata. Zbog toga je
rešeno da bude opomenuta. Napad na kinesku ambasadu u Jugoslaviji
7. maja 1999. Godine bio je zapravo opomena: „Stanite, morate da
slušate iluminate!"

Kinezi nisu poslušali!
Cunami, izazvan južno od Kine, bio je drugo upozorenje.
„Vi imate nisku obalu, sledeći cunami može vam satrti razvijeni istok
zemlje. Tamo vam je industrija!" - bila je neverbalna poruka gospodara
Zapada.
Kinezi su zapretili da će napustiti dolar i sa Rusima napraviti valutu
sa zlatnom podlogom.
Rat je tinjao!
Najzad su iluminati smislili surov plan. Smanjenje populacije na
planeti Zemlji jer je navodno prenaseljena. Dejvid Rokfeler je to javno
obznanio. Bil Gejts je to podržao. Oni koji su podržali i stvorili
komunizam, nacizam, socijalizam, globalizam, sada su otvoreno
zagovarali globalni genocid! Niko nije smeo tome da se suprotstavi.
Žuta rasa je trebalo da se svede na „podnošljivih" petsto miliona...
Vilijam Benet, oficir u penziji, sa zakašnjenjem se kajao što je
učestvovao u sramnom bombardovanju kineske ambasade.
Zašto je to uradio? Jednostavno, otišao je u penziju kao
potpukovnik, novca je bilo malo, a otplata za kuću i dažbine su bili veliki.

25

Jedan prijatelj mu je, kao slučajno, ponudio da potpiše ugovor o
honorarnom poslu za CIA.

Prihvatio je! Nije znao da je izmanipulisan. Misli su mu tekle
zbrkano. Seo je za pisaći sto na spratu... Svuda oko njega bili su papiri i
knjige o Kini. Ta zemlja postala je njegova mora, ali i ljubav...

Počeo je da piše. Mobilni mu je zazvonio. Bila je to supruga, javljala
se da je bezbedno stigla.

Vilijam Benet pisao je satima. No, stalno mu se pred oči vraćala
slika njegovog učešća u zaveri oko podmetanja „tajne mete". Prijatelj,
koji mu je i nabacio dobro plaćen posao tokom agresije NATO-a na
Jugoslaviju, samo mu je rekao da u kompjuteru zameni koordinate. To je
ostalo neprimećeno do trenutka kad je svet saznao da je Kina
bombardovana u Beogradu... Ambasada je deo teritorije zemlje koju
predstavlja. Prijatelj iz CIA, kada ga je video, samo mu je zaverenički
namignuo! Bombardovanje je nazvano greškom!

Vilijam se, kao častan čovek i oficir, stideo.
Kada je putem satelita na kineskoj televiziji video likove ubijenih,
znao je da to neće proći nekažnjeno! Bojao se osvete moćne kineske
tajne službe, ali i CIA, koja obično ubija „korisne budale" koje suviše
znaju.
Setio se ubistva kontrolora leta u Dubrovniku, kada je srušen avion
sa Klintonovim oponentom. Izgledalo je kao samoubistvo. Žmarci mu
prođoše duž kičme, osećao je strah.

*

Atentatori se okupiše u osamnaest časova u belom kombiju,
propisno parkiranom, kako ne bi skretali pažnju. Ležali su na podu, a
Hans je, kao belac, gledao kroz prozor da li stiže audi osam, sa
suprugom „mete"

Oko 19:30 beli audi je stigao. Sintija je iz kola otvorila vrata garaže i
ušla u kuću. Vrata su se automatski zatvorila. Pola sata kasnije, bračni
par je sa psom krenuo u šetnju.

Vozač belog kombija, ševroleta sa okruglim prozorima pozadi, upali
motor i krenu. Klizio je za bračnim parom. Pas je bio uznemiren, lajao je i
režao.

Članovi tajnog društva Zeleni zmaj bili su spremni za akciju, kad se
iznenada pojavila policijska patrola. Patrola stade kod starog oficira i
policajci s njim započeše razgovor.

Atentatori produžiše. Akcija je odložena.

26

- Sutra pravimo zasedu ranije, možda šetaju psa i ujutru! - reče
Taisen, Japanac.

*

Bilo je praskozorje kada su atentatori počeli da obilaze kuću oficira.
Oko pet sati on sa suprugom i psom izađe u šetnju. Bio je dvadeset
drugi mart.

- Da li su danas Martovske ide? - zapita se mladi Japanac, a onda
naredi: - Kreni!

Kada su stigli do Vilijama i njegove supruge, klizna vrata se otvoriše
i iz njih izleteše dva čoveka u crnim trenerkama, sa čekićima srednje
veličine u rukama. Baciše se na Vilijama, koji stiže da izgovori samo:

- Znao sam!
Čekić ga udari u slepoočnicu. Kost je pukla... Mrak pade na oči. No,
na nivou koji mu do tada nije bio poznat, Vilijam začu neku divnu muziku
- hor anđela, heruvima, je pevao. Njegova duša išla je srebrnim crevom
prema nekoj svetlosti. U jednom trenutku, on sa visine vide poprište
napada i svoje telo na zemlji u čudno zgrčenom položaju. Sve to ga više
nije uznemiravalo. Muzika heruvima bila je prekrasna...
Oficir je sa višeg nivoa gledao film „kraj jednog života".
Pas ujede jednog od napadača, a žena poče da vrišti, pokušavajući
da pozove policiju mobilnim telefonom...
Vozač kombija istrča, te udari ženu i psa...
Trojica atentatora nastaviše da čekićima tuku u glavu već
nepomičnog Vilijama. Bela moždana masa je uz krv lagano curila na
trotoar. Telo oficira odjednom se zgrči i opusti. Tog hladnog martovskog
jutra, toplota mozga stvarala je paru...
Taisen baci pogled na unakaženog oficira, sveg krvavog, kako leži
na zemlji, pored onesvešćene supruge. Pas je režao i lajao na pristojnoj
razdaljini...
Hans preuze komandu i naredi evakuaciju. Mrtvo telo američkog
oficira bilo je jasna poruka iluminatima o tome šta ih čeka, pojedinačno,
ako nastave rat protiv žute rase! Kineska osveta stigla je krivca.

27

AVANTURA POČINJE

Na putu ka istini čovek može da napravi samo dve
greške. Da ne prođe celim putem, ili - da i ne krene.

Buda

Beograd, Dorćol, picerija Kli-kli u Ulici Ðure Ðakovića, preko puta
crkve Aleksandra Nevskog.

Stari srpski obaveštajac Raka, zvani Gugl, odavno je penzioner.
Služio je pod Mitrovićem, koga je potisnuo Jovica Stanišić, na talasu
promena dinastije Stambolić, koja u istoriju Srbije svakako nije ušla kao
pozitivna.

Od tada, Raka je postao privatni „obaveštajni" preduzimač... To je
značilo da je naručiocima za novac organizovao skupljanje podataka i
lobiranje u medijima. Nekada je činio i mnogo više, ali se o tome nije
pričalo.

Posao koji je dobio od izdavačke kuće Zeleni zmaj, nalaženje
novinara raspoloženog da piše o bogatašima sa Zapada, bio je deo
obaveštajne operacije koju je sprovodila tajvanska, možda i kineska,
tajna služba kako bi definisala ko je ko među vladarima iz senke, koji
žele da satru žutu rasu...

Raka otvori svoj omiljeni list Politiku. Pažnju mu privuče tekst:

Bivši službenik američke Centralne obaveštajne agencije (CIA)
Vilijam Benet ubijen je 22. marta u blizini svoje kuće u Lensdaunu u
državi Virdžiniji, a njegovoj supruzi Sintiji su u istom napadu nanete
teške povrede. Ova vest, koju su objavili lokalni mediji u okolini
Vašingtona, ne bi dobila veću pažnju da neki izvori iz obaveštajnih službi
nisu potvrdili časopisu Forin polisi da je pedesetsedmogodišnji Benet bio
odgovoran za grešku zbog koje je 7. maja 1999. bombardovana kineska
ambasada u Beogradu.

Ovaj penzionisani potpukovnik američke vojske radio je u to vreme
po ugovoru za CIA i navodno je upravo on označio mesto koje treba
napasti. Kako je 2000. godine pisao Njujork tajms, zvaničnici iz
administracije Bila Klintona, kao i vojni i obaveštajni vrh, tvrdili su da je
kineska ambasada bombardovana greškom umesto zgrade SDPR-a
(Savezne direkcije za promet robe posebne namene, državne agencije

28

za prodaju oružja). Za tu grešku krivica je svaljena na Beneta koji je
otpušten, mada u to vreme (2000. godine) nije objavljeno njegovo ime.

„Kad je identifikovana lokacija, zvaničnici CIA su o meti razgovarali
na barem tri sastanka i niko od njih nije doveo u pitanje proces
identifikacije. Meta je potom predata zvaničnicima Pentagona koji su je
bez razmišljanja stavili na listu meta za bombardovanje u Beogradu",
naveo je Njujork tajms i, pozivajući se na izjavu tadašnjeg direktora
američke obaveštajne agencije Džordža Teneta, objasnio je da je „to bila
prva i poslednja meta koju je tokom rata izabrala CIA".

U napadu na ambasadu Narodne Republike Kine u Beogradu
ubijeno je troje kineskih novinara, a ranjeno je dvadeset sedam
diplomata.

Portparol CIA Pol Džimiljano izjavio je u subotu za Forin polisi da ne
može da potvrdi da je Vilijam Benet otpušten zbog greške u određivanju
lokacije SDPR-a. „CIA nije komentarisala ni kakva su mu zaduženja bila
dok je radio po ugovoru, a službu u Agenciji okončao je 2000. godine",
rekao je Džimiljano. Osim jednog otpuštanja, kazne za „grešku" dobilo je
još dvadesetoro službenika CIA. Džimiljano nije hteo da odgovori na
pitanje da li je tim zaposlenima savetovano da posle ubistva Beneta
budu na oprezu.

O napadu koji se dogodio 22. marta nema mnogo podataka, jer
Sintija Benet - koja je još u bolnici sa teškim povredama - nije sposobna
da da izjavu policiji. I za nju neki izvori tvrde da je bila zaposlena u CIA,
a kao i suprug bila je u vojsci i iz nje izašla sa činom kapetana. Trenutno
je zaposlena kao direktor nabavke u kancelariji arhitekte na Kapitolu,
službi koja održava sedište američke zakonodavne vlasti.

Policija veruje da je Sintija Benet tog jutra (oko pet časova) sa
suprugom bila u redovnoj šetnji kraj puta, kad ih je tupim predmetima
napalo troje ili četvoro ljudi. Isključena je mogućnost da su ih udarila
kola, a pretpostavlja se da je muž odmah umro, dok je gospođa Benet
pronađena nedaleko od mesta napada, pošto su neki susedi prijavili
„sumnjivi beli kombi bez prozora sa strane i bez reklamnih natpisa".
Očevici su videli i tri osobe u tamnoj odeći, od kojih je jedna viša od
druge dve, saopštila je policija.

U istragu se uključio i FBI, a za informaciju o napadačima ponuđena
je nagrada od gotovo 25.000 dolara. Policija nije odmah mogla da
identifikuje žrtve, već je to urađeno na osnovu Benetovih otisaka prstiju,
koje je ostavio kad se prijavio za dozvolu za nošenje oružja.

O motivu ni policija ni FBI ne govore ništa, a slučaj se sada vodi kao
nasumičan napad. Ipak, s obzirom na biografiju Vilijama Beneta, teško je
verovati da nije ubijen zbog posla kojim se bavio.

Da li je motiv osveta za smrt Kineza koje su Amerikanci ubili u
Beogradu ili je u pitanju zataškavanje istine o tom napadu za koji

29

Vašington i dalje tvrdi da je bio „greška"?

V. Radomirović

Raka zatvori novine i pomisli: „Zeleni zmaj je uzvratio udarac! Da li
će iluminati sada odustati ili će nastaviti još žešće?"

Devojci, novinarki, nije smeo ništa da kaže, kako je ne bi uplašio.
Pica je bila gotova i Raka krenu po nju. U tom trenutku stigoše crveni
hjundai i prelepa Nikoleta Laban.

- Hoćeš li picu? - viknu Raka.
- Ne, gladujem! - nasmeja se devojka. Sedoše za sto u maloj bašti
na trotoaru.
- Jesi li donela pasoš?
- Naravno, ali kako ćeš da mi obezbediš vizu za SAD?
- Čika Raka svuda ima veze. No, da malo popričamo... Kada ti
završim vizu, idemo u Budimpeštu, gde ćeš upoznati gospodina L ija. On
je iz izdavačke kuće Zeleni zmaj. Sa njim ćeš da potpišeš ugovor za
knjigu i dobićeš avans - to će biti lepa suma, moći ćeš od nje da isplatiš
auto. U Budimpešti ostajemo kratko. Gospodin Li će ti objasniti šta bi
želeo da se nađe u knjizi...
- Koliko ću love da dobijem za potpisivanje ugovora? Ha, ha, kao
fudbaler...
- Deset hiljada dolara, recimo...
- Zašto Kinezi sa Tajvana u Mađarskoj plaćaju u dolarima, a ne u
evrima?
- Zato što su gospodari lažnog novca nametnuli taj standard. Kao
što znaš, na berzama se sve računa u dolarima. To je svetski novac.
Evro je lokalni!
- Šta ti znaš o tom džet-setu? - upita Nikoleta.
- Prvo da ti kažem da je ta reč nastala u skorije vreme, koristi se
otkad bogataši putuju svojim mlaznim avionima... Ranije su se
upotrebljavali drugi izrazi, kao krem-društvo, društvena elita,
aristokratija, plemstvo, buržoazija, nobl... Za skorojeviće u eliti u starom
Rimu su govorili - sine nobiliti - bez plemstva, od čega je nastala reč
„snob". Ti snobovi su deo elite - doduše, njeno dno...
- Ko čini pravu elitu?
- Bogati ljudi koji su to već generacijama, ne skorojevići. Uzgred,
znaš li šta znači ovo Kli-kli - naziv picerije u kojoj se nalazimo?
- Ne, nemam pojma...
- Vidiš, to je naziv broda, jedrilice kojom je moj kolega sa
građevinskog fakulteta Srboljub Kojadinović, oplovio skoro ceo svet,
vodeći i porodicu. On je napravio podvig. U davna vremena on bi, da je
bio u Britaniji, dobio od kraljice titulu plemića, a neko bi vodio računa o

30

tome da i njegova deca postanu ugledni ljudi. Ta deca bi se onda trudila
da i sama učine neki podvig koji bi ih učinio slavnim. Tako bi se, iz
generacije u generaciju, stvarala grupa uglednih ljudi, koji su se trudili da
nadmaše sebe i svoje pretke i da donesu dobrobit otadžbini. U zemljama
koje vladaju svetom, kao što su Britanija i sada SAD, dobro se zna ko je
ko, čak i kako je zaradio novac...

- Znam, prva generacija su gusari, trgovci crnim robljem, zelenaši i
korumpirani... Tako je i kod nas. Znamo da ne smemo da pišemo ko šta
krade, dok je na vlasti, jer će da nam unište novine, a kad odu sa vlasti,
onda ih pokrivaju oni što su ostali, jer su i oni bili umešani u korupciju.
Znam da se socijalna struktura na Dedinju ne menja još od vremena
kralja Aleksandra - tamo uvek stanuju oni koji su bliski sa vlašću i koji su
umešani u afere, korupciju...

- Preteruješ i generalizuješ, Nikoleta, kao svi mladi. Ima tamo
poštenog sveta...

- Znam, znam, druga generacija su „pošteni", ali nas ne pitajte o
prvom milionu. Verovatno je tako i na Zapadu!

- Možda jeste, samo što je prva generacija koja se obogatila živela
pre dve, nekada i pre tri hiljade godina...

- Uh, preteruješ...
- Da, zato ih zovu „stari novac" (old money). To su porodice bogatih
trgovaca, Feničana i Kartaginjana, zatim Venecijanaca...
- Mletačkih trgovaca o kojima je pisao Šekspir?
- Da, drago dete!
- Porodice koje toliko dugo postoje u kontinuitetu... Neverovatno...
Koje su to porodice?
- E, to ti treba da saznaš i da o njima pišeš. Oni su gospodari novca,
vlasnici banaka i multinacionalnih kompanija, oni su vlasnici državnika...
- Kako vlasnici državnika?
- Za političku kampanju potreban je novac, za rad stranaka potreban
je novac... Ko daje taj novac, on je gospodar stranaka i njihovih političkih
lidera...
- To znači i gospodar policije, vojske, sudija...
- Tako je, a onda oni mogu da „muzu" državu, da je pljačkaju, a
nema ko da ih hapsi... Svi na vlasti su njihovi dužnici...
- Sranje! Nisam želela da to čujem... To znači da je i naš „Ken"
zapravo marioneta onih koji su ga doveli na vlast...
- Da, draga, skriveni gospodari sveta stoje i iza ubistva Zorana
Ðinđića, ali i ubistva Slobodana Miloševića... Smrt je obično krajnje
rešenje za istrošene političare u kolonijama... Ko se sa njima u kolo
uhvati, kaje se, ko to ne uradi, ostaje na margini i nestaje... No, hoćeš li
sada picu, osećaš li kako lepo miriše?
- Ne, evo donela sam pasoš, idem sada u redakciju da se

31

dogovorim sa urednikom oko cele ove akcije!
- Ajde, briši, malecka! - reče Raka, pomalo tužno.

32

OČEV BLAGOSLOV

Ko zna cilj, naći će put!

Vračar, kod kafane Madera...

Nikoleta Laban završila je Pravni fakultet u Beogradu sa odličnim
ocenama. Maštala je da bude advokat, ali se na Adi zaljubila u čoveka
koji je imao najvažniji od svih postojećih seksualnih atributa - mozak.

Bio je visok, dominantan muškarac srednjih godina, imao je jahtu
koju je sam napravio. Njegovi pokreti i rečenice odavali su moć.

Svidelo joj se što ima manire pravog gospodina i odmerenost onog
koji zna ljudsku dušu. Na brodu je često bio i Kapetan Dragan, legenda
pokreta otpora u Kninu.

Zapamtila je da je ovaj čovek svojom veštinom, naučenom od
Australijanaca, obučio Srbe da ne ginu!

Dolazio je tu povremeno i neki drugi svet, iz viših ili nižih društvenih
slojeva, koji je uvažavao mišljenje i stavove „njenog" čoveka... On
uporno nije želeo da jo) kaže svoje pravo ime, znala je samo nadimke:
Rej Ban, Matori, Ćora, Dejan, Stameni...

Najzad je saznala ko je bio taj čovek sa velikim R - bio je to Rej
Ban, bivši šef srpske obaveštajne službe... junak njene omiljene knjige
Vladari iz senke, gde se upoznala sa strukturom te nevidljive hijerarhije...
Ljubav je trajala tri godine i - isparila je! Ne njena, već njegova.

Nikoletina patnja bila je razdiruća... Zaposlila se u Kuriru i bol
potiskivala radom. Podsvesno, želela je da svojom pameću i tekstovima
fascinira Reja Bana i da mu kaže: „Vidiš, šta si ostavio!"

Povremeno, on ju je zvao i hvalio, nekada je ponešto sugerisao i
davao joj korisne savete... Ljubav je postala prijateljstvo. No, pred očima
devojke stalno je bio lik Reja Bana.

Pred novu avanturu, rešila je da dobije blagoslov od roditelja.
Krenula je prema ulici Svetozara Markovića.

„Šta reći tati?" bilo je pitanje koje je mučilo Nikoletu Laban, dok je
pokušavala da parkira kola u ulici Svetozara Markovića, blizu kafane
Madera.

Tata, sa velikim „T", bio je u porodici kultna ličnost, koja je o svemu
sve znala i zauzimala rigidne stavove. Nikoleta je, po njemu, trebalo da
se rodi kao muško, a to što je žensko, bila je greška njene majke a ne

33

njegova!
Stari Blažo Laban, profesor srpskog jezika, iz plemena Vasojevića,

kao što se moglo pretpostaviti, bio je nacionalista, a sve one koji su za
sebe govorili da su Crnogorci, smatrao je nedovoljno informisanim...

Biti Crnogorac bilo je za njega so srpstva ili SRB-stva, kako je često
govorio.

„Srbi govore jezikom Srba, a ne Srpa, pa se jezik ne može zvati srp-
ski, već srb-ski... A gramatiku prave budale! Obično Hrvati i Jevreji!"
Njegov stav je bio jasan... Na komentar ćerke da je šovinista, odgovarao
bi: „Nema većih šovinista od Hrvata i Jevreja, uostalom izraz .šovinista'
potiče od Napoleonovog generala Nikole Šovena koji je mrzeo Ruse..."

Mama Snežana bila je iz čuvene porodice Čajkanović iz istočne
Srbije. Ko je Čajkanović, pogledajte na internet pretraživaču, jer se onda
nećete čuditi što su mamu u porodici zvali „veštica". O svom mužu
Labanu Snežana je uvek govorila pomirljivim tonom i sa ljubavlju.

„Važno je za ženu da je muž ne obruka... Kakav je on kod kuće, nije
važno. Ako ga Bog trpi na Zemlji, ko sam ja da se suprotstavljam! Ljubav
sve prikriva i pokriva", bile su fraze kojima je štitila brak.

Na Nikoletine primedbe da muškarac u životu treba da zarađuje i
novac, mama je okretala glavu i tiho odgovarala:

„Ćero, ne može čovek sve! Pare danas zarađuju samo probisveti...
Pošten svet živi od plate i penzije..."

No, postojala je jedna mala tajna između mame i ćerke, a ona se
zvala kratko: magija. Nikoletu je kao dete u misterije uvela baba Ružica,
a zatim je tajnu saznavala i od majke.

Misli su se rojile dok je vozila... Nikoleta najzad nađe parking kod
Mišarske ulice i krenu prema kući, kad srete svog trenera karatea
Nenada Simića.

- Nestala si posle osvojenog crnog pojasa, Labanova!
- Mnogo radim... Kako su Dušan i Aca? Čujem da ti je izašla nova
knjiga o samurajima...
- Sve znaš! Hoćeš li da se vratiš da treniraš?
- Hoću, gde imate trening večeras?
- U Skadarliji7, u osam. Dođi...
Nikoleta mahnu i poče da razmišlja kako će sve reći tati... Ah, taj
tata!

*

Kao dobro dete, Nikoleta je tati ispričala sve o pisanju knjige i

34

putovanju u beli svet.
- Ponosan sam na tebe 'ćeri moja! Voleo bih da ti je izdavač iz Kine,

a ne sa Tajvana. Tajvan je američka kolonija, ali šta je, tu je! No, taj
džet-set - to su ti sve neradnici i hohštapleri, a o ženama neću ni da
govorim... To ti je sve dekadencija... Smrt Zapada... Lepo ih prouči i otkrij
narodu na Istoku da to nije cilj kome treba težiti. Sve je to prevara...
Njihova elita je bezbožna, ili bolje reći, oni obožavaju samo boga
Mamona, boga novca, đavola... Lepo je Nikolaj Velimirović govorio da
Evropa nosi samo čemer i jad... Ovde su uvek dolazili samo da nas
bombarduju... Oni su nas ubijali u Drugom svetskom ratu, oni su nam
nametnuli Tita, oni su doveli Miloševića, oni su nas bombardovali 1999.
godine - pričao je stari Blažo, sedeći u velikoj fotelji pored prozora dok
ga je ćerka, sedeći na tabureu, držala za ruku.

- Znači, podržavaš me!
- Uvek, 'ćeri, ti si moj sin, ti si moja dika. Kad se udaš, zadrži samo
prezime Laban, nemoj da ga menjaš. Vasojevići mi to ne bi oprostili!
- Dobro, tata! Da li si uzeo lekove protiv visokog pritiska?
- Mama o tome vodi računa...
- Odlično, tata!
- Ništa nije odlično, ako o tome ne misliš na vreme... Otvori onu
fioku! - reče otac, pokazujući rukom. Nikoleta je otvori.
- Tvoj pištolj!?
- Da, uzmi beretu, ponesi je, zato sam te i učio da pucaš... Sećaš li
se kako sam se pravio važan kada ceo šaržer sa trideset metara sručiš
u metu!
- Beše to, davno, imala sam petnaest godina...
- Nisi zaboravila da pucaš, ti si Labanova, mi smo svi posebno
nadareni... No, o tome ti nisam pričao... Kada dođeš... Uzmi ga, biće ti
uzdanica...
- Hvala, tata! - reče Nikoleta i poljubi ga. Majka Snežana je najzad
odvede na stranu i šapnu:
- Moramo da uradimo magijski ritual zaštite, da te duh čuva na
putu... Dođi večeras posle ponoći, tata će da spava, odradićemo
„vračku"... Važi?
- Dolazim, mama-veštice! Dogovoreno...

35

KJU ŠIN RU

Naša zemlja je mala, ali je narod veliki.

Dorćol, Francuska ulica, škola „Skadarlija"...

Nikoleta Laban uđe u školu i srete direktora Kunarca, koji poče
priču...

- Žurim na trening, zovite me sutra na redakcijski broj, važi?
Kunarac počeša bradu i uze vizitkartu... Nikoleta odjuri niz
stepenice ka sali za trening. Otvori vrata. Sala je ječala od komandi
majstora sedmog dana karatea, škole Kju šin ru. Učenici su klečali na
podu i ponavljali:
- Mi, učenici škole Kju šin ru, obećavamo da ćemo se iskreno
ponašati, gajiti ljubav...
Jeka zagluši huk reči. Nikoleta Laban tražila je pogledom dozvolu
da uđe u salu. Nenad Simić se nasmeja i reče:
- O, naša „Lara Kroft" je rešila da se umeša među smrtnike! Pošto
kasniš, Nikoleta, uradi trideset sklekova na vrhovima prstiju.
U čistom, bleštavo belom kimonu, Nikoleta uđe u salu, pokloni se i
poče. Posle zagrevanja, priključi se grupi.
Nenad Simić i Dušan Popović radili su demonstraciju jedne vežbe,
koju su kasnije svi ponavljali.
Na kraju, Nenad izvede svoju omiljenu učenicu, koja je dugo
odsustvovala, da mlađima pokaže seriju udaraca empi-uči (laktovima),
što je bila njena specijalnost.
Lara Kroft, odnosno Nikoleta Laban, izvede to neverovatnom
snagom i preciznošću, uz glasne uzvike, kjai, koji su resko odzvanjali
salom...
Klinci su zadivljeno gledali devojku, čiji su udarci bili izuzetno
snažni, a njena lepota i gracioznost izazivali hemijske reakcije kod svih
koji su bili stariji od trinaest godina.
- Dobra si, mala! Vrati se u kolonu...
Nikoleta, kao đače, uradi šta je trener rekao.

*

36

Mekdonalds, na Terazijama.....
Posle treninga, nekoliko karatista je sa Nikoletom Laban, mamama i
tatama otišlo na druženje u ovaj restoran. Dok su klinci jurcali, stariji su
pričali.
Nikoleta upita Nenada, svog učitelja karatea:
- Idem u inostranstvo, pišem knjigu o džet-setu na Zapadu, za
kineskog izdavača... Šta misliš o tome?
- Šta mislim o Zapadu, to znaš... Šta mislim o Istoku, i to znaš...
Istok ima kodeks, moral... Zapad to nema. Moja je želja da se Bušido
kodeks nakalemi na Srbe... Ako ovaj razgovor
vodiš da bi me pitala da li mislim da treba da ideš, odgovor je - da!
Pogotovo ako je taj izdavač karatista... Karate ne trenira samo telo, već i
dušu, stvara životni stav... Karatista, ako je pravi, mora da bude dobar
čovek. No, znaš i sama, ako zagusti, svi dolazimo da te branimo. Ima
nas ,Srba i u manastiru Šaolin, tamo je Fića...
- Znači, imam tvoju podršku?
- Da, uvek u životu, znaš kakva je naša zakletva?
- Jedan za sve, svi za jednoga!
Nenad je bratski zagrli i udari je čelom u čelo. Srbi napraviše
magijski krug, zagrliše se preko ramena i poželeše joj sreću.
Sva energija karate egregora sada je bila deo nje. Osećala se,
zaista, kao Lara Kroft u čuvenom filmu!

37

38

MAGIJSKI RITUALI ZAŠTITE I
PRIZIVANJE MOĆNOG DUHA

PABIJELA

Istina nije tamo negde, istina je baš ovde.

Nikoleta Laban, posle druženja sa prijateljima karatistima, lagano

krenu prema stanu svojih roditelja u ulici Svetozara Markovića, kako bi
sa majkom Snežanom odradila magijski ritual zaštite pre polaska na put.

Išla je Terazijama, a onda je kod parkića skrenula prema Krunskoj
ulici. Bilo je oko 23 sata... Prema njoj su išla trojica mladića crne puti,
ličili su na Rome... Iza nje je bio Stari dvor, rezidencija predsednika
Srbije. Nikoleta je već bila kod ulaza u zgradu gde je nekad živeo
nobelovac i mason Ivo Andrić.

- Ej, ribo, mogla bi da nam popušiš! - rekao je najkrupniji Rom,
pokazujući prema svom polnom organu.

Nikoleta izvadi mobilni telefon, spremna da pozove interventnu
policiju Vračara, čiji je broj imala.. No, u tom trenutku dobi udarac u leđa
koji je obori na zemlju. Neko joj je prišao otpozadi, nije ga videla... Bilo ih
je četvorica... U glavi joj nasta mrak...

Mladići su je nosili prema nekom žbunju. Torbu sa kimonom su već
otvorili i tražili novac... Najveći, koji je očigledno bio vođa bande, već je
otkopčavao pantalone. Drugi su joj skidali suknju i hulahopke. Veliki
Rom se već spustio na kolena, rukom nadražujući polni organ, i spremao
se da prodre u Nikoletu. Mlađi je to isto radio kod njenih usta. Buka
grada se polako utapala u tišinu...

- Alf, pusti čoveka! - Nikoleta je čula glas iz daljine... Veliki ptičar
držao je za grkljan krupnijeg Roma, koji je svoj

ud držao u ruci.
Nikoleti se razbistri u glavi, ona skupi noge i snažnim udarcem
odbaci od sebe napasnika, uhvati ud mlađeg i tako ga krvnički stegnu,
pa zavrnu, da je mislila da će joj ostati u ruci. Vlasnik psa bio je
šezdesetogodišnjak koji je igrom slučaja nekada bio u jedinici za
specijalne operacije... Mada već istrošen, pritrčao je i nogom nokautirao
najjačeg, koga je pas držao za gušu... Trojica Roma ga napadoše...
Jedan je prišao sa leđa i stegao mu „kragnu". Pas Alf ga je uhvatio za

39

list na nozi, Rom je vrištao, ali nije puštao... Nikoleta se diže i poče da
udara Rome, uzvikujući kjai pri svakom udarcu.

Prvo je udarcem šuto tresnula u vrat Roma koji je davio starog
ratnika... Rom pade i pas ga ujede za nos. Trojica napraviše krug oko
Nikolete. Jedan od njih izvadi skakavac i reče:

- Spojiću ti pićku sa guzicom, kurvo jedna!
Nikoleta zauze mekan stav, očekujući ko će prvi krenuti. Prvi je bio
onaj čiji je polni organ iscedila kao limun... Zaleteo se na nju i skočio
pokušavajući da je nogom udari u grudi. Nikoleta se izvi, uhvati mu nogu
u vazduhu i okrenu je. Rom tresnu na zemlju i poče da cvili. Rom sa
skakavcem poče lagano da se približava, kružeći oštricom.
Nikoleta je znala šta ovaj planira da uradi... Fingiraće udarac u lice,
a onda, kada se ona izmakne, zabošće joj sečivo u stomak. Skide
džemper i obmota ga oko leve ruke, a zatim poče da vrišti. U istom
trenutku pas napade tog sa nožem, a matori ratnik se diže sa zemlje i
zalete prema jednom od napadača...
Nikoleta krenu u protivnapad, udarajući mavaši-gerijem u
slepoočnicu jednog od mladića, koji završi na travi. Zatim dohvati neki
kamen i tresnu onoga koji se rvao sa starim ratnikom, vlasnikom psa
Alfa. U tom trenutku pojavi se policija:
- Gospođice, zašto maltretirate Rome? To sa kamenom je
prekoračenje nužne odbrane i pokušaj ubistva, kažnjava se sa tri godine
zatvora...
Veliki Rom, zakopčavajući šlic reče:
- Nas Rome svi tuku, ne može čovek ni parkom da prođe... To je taj
srpski rasizam...
Nikoleta ga pogleda i uputi mu jedan direktan udarac u zube, koji
počeše da ispadaju kao kamenčići.
- Ne seri, pičko! - reče dama, zatim pruži ruku starom gospodinu da
ustane, pomazi psa i poljubi ga.
- Gospodo policajci, hvala i doviđenja, šta ste videli, niste
videli...Zbogom!
Nikoleta se zategnu, otrese travu sa sebe i krenu. Policajci se
nasmejaše. Stari ratnik pomazi psa i reče mu:
- Ličiš na starog Alfa!

*

Nikoleta kratko zvrcnu na interfon, kako ne bi probudila oca. Ruke
su joj se tresle od stresa, pa nije mogla da vadi ključeve...

40

- Šta se dogodilo? - upita je majka.
- Znaš i sama... Kada treba da se uradi „čišćenje" svašta se događa
da to spreči.
- Hajde, smiri se, sedi ovde, u stvari, idi lezi na svoj krevet...
Odvešću te u smirenje ili, kako sada kažu, u alfa-stanje...
Nikoleta skide obuću i leže u krevet, sećanja počeše da naviru...
- Nikoleta, zamisli da si na dušeku, na površini Crvenog mora, kod
Hurgade... Lepo ti je, toplo, ne i vruće... Opuštena si, smirena... Misli
koje ti naviru stavljaš u kutiju za materijalno i kutiju za duhovno... Tvoj
um se lagano smiruje... U glavi ti je mir... Oko tebe je mir... U daljini
čuješ samo otkucaje svog srca... Lagano, sa dušekom, spuštaš se ispod
površine vode, dišeš kao riba, smirena si, oko tebe su lepe,
dobronamerne, šarene ribe... I dalje se spuštaš... Sada tvoje telo ide još
dublje u vodu, a tvoja duša izlazi iz tela i kroz srebrno crevo lagano ide
ka površini... Ti se držiš za crevo i krećeš u budućnost, putuješ... Pričaj
mi šta vidiš... Ti letiš iznad događaja... Sebe gledaš sa visine, kao ptica...
Pričaj... - tiho je govorila majka Snežana.
- Vidim sebe u nekoj betonskoj školjki, zatvorena sam... Neki ljudi
žele da me muče... Spasavaju me, vidim neke Kineze, tuču, krv, smrt...
Vidim avion, letim... Kip slobode... Njujork... Dobar čovek, Japanac...
Kinez, šta li je, voli me... Neki ljudi u crnim uniformama ga jure... On beži
u neku crkvu, krije se u belom kamionu... Prelazi u džip, sveštenik ga
vozi... Bruklin, Jevreji, kapice, šeširi, Tito... Lambada... CIA...
- Dobro, sada se vraćaj lagano srebrnom trakom... Vraćaš se na
Crveno more... Vraćaš se u svoje telo... Ulaziš u telo, ono izranja na
površinu... Budiš se!
Nikoleta otvori oči.
- Dobro, mnogo toga lošeg te čeka na tom putu... Zato ćemo
odraditi zaštitu...

*

Bila je ponoć.
Majka Snežana i ćerka Nikoleta obukle su crnu ritualnu odeću,
ugasile električno osvetljenje i upalile jednu veliku sveću kako bi videle
šta rade.
Snežana uze veliki nož i lagano oko sebe i ćerke nacrta pentagram,
a onda po ćoškovima poče da pali voštane sveće, izgovarajući neku
bajalicu.
Zatim se ispravi i nekim drugim glasom, koji nije ličio na njen, poče

41

da govori:
- Svemogući i večni Bože koji si stvorio celu kreaciju za svoju hvalu i

slavu i spasenje čovekovo, najdublje te preklinjem da mi pošalješ jednog
od svojih duhova iz reda Jupitera, jednog od glasnika Zadkijela, koga si

ti postavio za upravitelja svoda nebeskoga u ovom vremenu, da mi on
voljno i verno pomaže i učini one stvari za koje pitam, koje mu
naređujem ili od njega zahtevam i da on istinski sprovede u delo sve
moje želje. Pored svega toga, o najsvetliji Bože, tvoja volja a ne moja,
biće sprovedena kroz Isusa Hrista, tvog jedinog rođenog Sina
Gospodnjeg. Amin U tom trenu oglasi se i Nikoleta Laban:

- O, duhovi, čiju pomoć tražim, pogledajte ovaj znak i posvećena
imena Božja, puna snage i moći... Pokorite se moći ovog našeg
pentagrama - izađite iz svojih skrivenih pećina i mračnih mesta... Dođite
na ovo mesto gde nas je Božanska dobrota okupila...

O, duhovi, obratite pažnju na naša naređenja i primite k znanju naše
zahteve! Nemojte misliti da će nas vaš otpor zaustaviti u sprovođenju
naših namera! Ništa vam ne preostaje nego da nas poslušate... Mi vam
to naređujemo uz pomoć ovih misterioznih imena: ELOHE, AGLA,
ELOHIM, ADONAJ, GIBORT... Amin!

Majka Snežana odjednom iz polumraka, unutar pentagrama, poče
da izgovara sličnu bajalicu:

- Duhovi, čiju pomoć tražim, pogledajte ovaj znak i posvećena
imena Božja puna snage i moći. Pokorite se moći ovog našeg
pentagrama; izađite iz svojih skrivenih pećina i mračnih mesta; dođite na
ovo mesto gde nas je Božanska dobrota okupila; obratite pažnju na naša
naređenja i primite k znanju naše zahteve; nemojte misliti da će nas vaš
otpor zaustaviti u sprovođenju naših namera. Ništa vam ne preostaje
nego da nas poslušate. Mi vam to naređujemo uz pomoć ovih
misterioznih imena: Elohe, Agla, Elohim, Adonaj, Gibort. Amin.

Pozivam tebe, Zadkijelu, u ime Oca, i Sina, i Svetoga duha,

blagoslovenog Trojstva.
Ja te pozivam o Zadkijelu, u ovom momentu, uz pomoć ovih reči i

čini koje danas koristim uz pomoć svetih imena Božjih - Elohe, El,
Elohim, Elion, Zeabaot, Escerehie, Iah, Adonaj, Tetragramaton.

Ja te prizivam, i isterujem, duše Zadkijele, uz pomoć ovih Svetih
imena: Hagios, O Theos, Iskirios, Atanatos, Patakletus, Agla na Alfa i
Omega, Loth Aglanbrot, Abiel, Anatiel, Tetragramaton; i uz pomoć svih
ostalih velikih, slavnih, svetih, neopisivih, misterioznih, moćnih i
nepojmljivih imena Božjih, da poslušaš ove reči iz mojih usta i pošalješ
mi Pabijela ili nekog drugog iz svoje službe, koji će mi pomoći i pokazati
one stvari koje budem od njega tražila u ime oca i Sina i Svetoga duha.

Amin.
Ja pozivam tebe, Pabijele, uz pomoć svih nebeskih duhova,

42

Serafima, Čerubima, Trona, Svedoka, Arhanđela i Anđela; i uz pomoć
velikih, svetih i veličanstvenih Anđela, Orfanijela, Tetra-Dagiel, Salamla,
Acimoj, Pastor, Poti, da dođeš ovamo i spremno se pokažeš da te
možemo videti i čuti, da nam se javiš i ispuniš naše želje.

U tom trenutku duh se pojavi. Izgledao je kao paučina sa ljudskim
likom, bila je to ektoplazma, energija iz više dimenzije, koja je svojom
voljom rešila da služi bićima na nižem nivou...

Naravno, za to je postojala cena o kojoj sada nije reč...
Mama Snežana nastavi:
- O, Duše, da li si došao u miru i u ime Oca i Sina, da se javiš i
ispuniš naše želje?
Pojava duha, koga vidite svojim očima, ali i svojim telom, nešto je
čudesno... Viđenje telom nešto je posebno, što je većina Zemljana
zaboravila...
Duh, energija, pojavljivao se kao ektoplazma kako bi ga ljudi videli.
Orman je počeo da puca, a ikona svetog Ðorđa da se klati na zidu...
Nikoleta na telu oseti hladnoću, kao da ju je vetar dodirnuo... Majka
Snežana nastavi:
- Da li si došao u miru i u ime Oca i Sina i Svetoga duha?
Ektoplazma, biće iz više dimenzije, odgovori skoro ljudskim glasom:
- Da!
Nikoleta nastavi ritual:
- Dobro došao u miru i u ime Oca i Sina i Svetoga duha. Kako se
zoveš?
- Pabijel. Nikoleta reče:
- Ja sam te pozvala u ime Isusa iz Nazareta, a čuvši njegovo ime,
svako koleno na nebu, na zemlji i u paklu će pokleknuti, a svaki jezik će
priznati da ne postoji ime, kao što je ime Isusovo, koji je dao moć čoveku
da uzima i daje sve stvari u Njegovo Najsvetije Ime svakom koji veruje u
njegovo spasenje... Snežana iz pozadine upita:
- Da li si ti Zadkijelov glasnik?
Biće iz više dimenzije snažno odgovori:
- Da!

Nikoleta Laban preuze pitanje:
- Da li mi potvrđuješ da ćeš mi od ovog momenta pa nadalje
otkrivati sve one stvari koje želim da znam, da me učiš kako da povećam
svoju mudrost i znanje, da mi odaš sve tajne Umetnosti Magije i
svetovne nauke, tako da ja mogu da pronosim slavu Svemogućeg
Boga?
- Da! - reče duh. Negde na spratu, ču se zvuk klavira, koji više nije
postojao...
Nikoleta resko nastavi:
- Onda te molim da to potvrdiš, tako što ćeš mi se ukazati kad god

43

te pozovem, a ja ti se zaklinjem da ću se verno pridržavati svoje zakletve
i dogovora sa Svemogućim Bogom i tebe ću lepo dočekati kad god mi se
ukažeš.

O, duše Pabijele, zahtevam od tebe da me čuvaš od zlih duhova i
od svačije magije, da mi pomažeš kad mi smrtna opasnost preti...

Pabijel, kao poslušno dete odgovori:
- Da!
U tom trenu majka Snežana i ćerka Nikoleta uglas počeše da
izgovaraju:
- Isto kao što si u miru došao i odgovorio na moje zahteve, sada u
miru idi! Ponizno se i od srca zahvaljujemo Svemogućem Bogu u čije
ime si došao!
Duh nestade. Snežana i Nikoleta ostadoše još neko vreme u
pentagramu, a onda iz njega izađoše i obrisaše ga.

44

ŠTA JE TO SINARHIJA?

Kada se lepo upakovana gomila laži uspe prodati narodnim
masama, polako i sistematski tokom nekoliko hiljada godina -
onda se istina smatra totalnom besmislicom, a onaj kojije
propoveda - totalnim ludakom.

J. Dresden

Budimpešta, mart.

Put u avanturu bio je prozaičan - kako bi bili neupadljivi, išli su
autobusom.

Nikoleta Laban je neophodnu garderobu ponela u samsonajt koferu,
koji ima još iz perioda kada se pravio u Americi, pištolj je rasklopila i
stavila ga u neseser. Pored toga, nosila je i laptop.

Raka je došao kao vojnik, sa jednim rancem...
Smejali su se, srećni što odlaze iz zemlje u kojoj je pod uticajem
„demokratije" postalo nevaspitano sa osmehom ljudima poželeti dobro
jutro! Mislili bi da ih zavitlavate... Srbija je zemlja u kojoj su
„demokratijom" ubijeni ideali!
Budimpešta je blistala, ali je izraz na licima Mađara govorio da
sreća ne stanuje u Evropskoj uniji. Raka i Nikoleta su uzeli taksi i krenuli
na sastanak u izdavačku kuću.
Susret sa gospodinom Lijem organizovan je u njegovoj kancelariji, u
centru grada. Na ulazu u zgradu pisalo je da se tu nalazi trgovinsko
preduzeće Zeleni zmaj, a ne izdavačka kuća, što su Raka i Nikoleta
zapazili, ali nisu komentarisali...
Kabinet je bio ne baš raskošan, ali kineski uredan.
- Znači, to je ta novinarka, gospodine Rako, koja bi mogla da
napravi istraživanje - govorio je Kinez sa Tajvana na „šaljivom"
engleskom.
- Ako joj svi pomognemo, to može da bude i zanimljiva knjiga, čak
bestseler - ohrabrivao je Raka Kineza, koji baš i nije bio sasvim siguran
u odluku Srbina.
- Kakve su joj reference?
- Znam šta je mogla da napiše a nije, to joj je najbolja preporuka. Na
vreme ume da ućuti.
- To čak ni mnogi muškarci ne umeju - konstatova Li uz klimanje

45

glavom.
- Ništa ne razumem. O čemu vi govorite? - reče Nikoleta zbunjeno.
- Hoćete li čaj? - upita Li, izveštačeno se smeškajući.
- Bilo bi lepo! - reče Raka, klimajući glavom Nikoleti, kako bi i ona

rekla „da".
Kinez se uozbilji i ode po čaj.
- Sve ćeš ukapirati kasnije, sada se samo smeškaj, ja vodim stvar...
Kinez se raspita za svog prijatelja Stanka8, koji je mnogo pomogao

modernizaciju „biznisa", a Raka mu reče da je on sada penzioner... A
onda skrati priču:

- Da pređemo na stvar... Nikoleta Laban je savršeno pametna,
obrazovana mlada dama koja ima rafinirano ponašanje i može da uđe u
visoko društvo zapada, uz našu logistiku...

- Sjajno! Onda, neka potpiše ugovor o istraživanju i neka obrati
pažnju na klauzulu koja govori o obavezi da rad preda meni i da o njemu
ćuti - sve dok izdavač drugačije ne reši... Njen honorar je sto hiljada
dolara, s tim što za potpis odmah dobija deset posto u kešu, kao i
plaćene troškove. Slobodan sam bio da joj izvadim nekoliko zlatnih
kartica, kako se na Zapadu ni u jednom trenutku ne bi osećala
inferiorno... Uzgred, dole se nalazi parkiran beli BMV, klase šest,
registrovan na njeno ime... Naravno, to nije poklon, već auto za rad...

- Beli kabrio BMW?
- Da, sa automatskim menjačem. Nadam se da to neće biti problem,
samo takav su trenutno imali - reče Kinez Li, smeškajući se.
- Ubedili ste me... Mada, kapiram da se nešto krije u pozadini,
osećam! Verujem da me Raka neće uvaliti u neku glupost!
- Evo ugovora, napisan je na srpskom i kineskom, a evo i koverte sa
novcem...
- Kako da potpišem ugovor na kineskom?
- Ne sekiraj se... - reče Raka, smejući se.
- Šta sad? - upita.
- Već sutra ujutru, oboje putujete u Kan. Srećno!
- Onda, hajdemo sada na ručak, ja častim! - reče Raka.
- Ne, ja sam gazda, ja častim. Idemo u kineski restoran Zeleni
zmaj...
- Da li se kod vas sve zove Zeleni zmaj. - upita Nikoleta.
- Ne, samo ono što je vlasništvo Zelenog zmaja.

*

46

Restoran Zeleni zmaj, kod čuvenog Erkel teatra, u centru Pešte.
- Očekivala sam neki gala restoran, dragi moj „menadžeru" Rako -
reče tiho Nikoleta.
- Kinezi su štedljiv i skroman narod, galantni su samo kada je to
mudro! Videćeš, ovde je dobra hrana, samo ako voliš ljuto...
- Slučajno, da!
Kada je videla gospodina Lija, vlasnica restorana se pokloni sa
poštovanjem i odvede ih do velikog stola u uglu, koji je delovao
zaklonjeno od pogleda radoznalog sveta.
- Izvolite! Gospodine Rako, vi predložite mladoj dami hranu koja će
prijati njenom stomaku.
- Svakako, biće to za početak supa, ljuta supa, od mešanog mesa,
dva puta!
- Za mene isto! - reče Li i, stavivši svoje snažne ruke na sto,
pogleda Srbe.
- Mogu li da pitam? - tiho upita Nikoleta na engleskom.
- Zato smo došli ovde! Ovde nas niko ne sluša! - reče Li.
- Objasnite mi, šta vi podrazumevate pod džet-setom...
Pretpostavljam da to nisu manekenke, glumci, pevači...
- Ne, svakako ne! Nas interesuju manekenke za razonodu jedino
ako je u njih zaljubljen neko od vlasnika multinacionalnih kompanija ili
banaka, zatim naftnih kompanija i slično... Zapravo, interesuju nas oni
koji odlaze na sastanke Bilderberg grupe, zatim članovi paramasonske
lože B'nai B'rit, što znači „Sinovi zaveta"...
- O čemu govorite? Za Bilderberg znam, to je organizacija
najbogatijih sa Zapada, koji žele da opljačkaju Rusiju, a taj B'nai...
Nemam pojma šta je.
- Bnai B'rit je jednonacionalna jevrejska masonska organizacija,
koju ne prepoznaju druge organizacije slobodnih zidara...
- Šta to znači?
- B'nai nije u sistemu „plave" i „crvene" masonerije, ona je iznad
njih, pa ovi za nju ne znaju, ili se prave da ne znaju... No, članovi B'naija
su pravilno raspoređeni po „plavoj" i „crvenoj" masoneriji kao njihovi
upravljači i kontrolori. U hijerarhiji vladara iz senke, B'nai B'rit se nalazi
odmah ispod Komiteta 300. Evo, nacrtaću vam hijerarhiju na salveti!

47

- Vidite, B'nai su upravljači ili kontrolori masonerije... Ima ih pola
miliona u svetu, ali njih deset do dvanaest hiljada su administratori
„novog svetskog poretka"... Osnovani su 1843. godine, od strane agenta
Rotšildovih, takozvanog Henrija Džonsa iz Frankfurta...

- Znači, moja priča o džet-setu zapravo treba da bude istraživanje
ko je ko u B'nai B'ritu? Je l' tako?

- B'nai nas interesuje delimično, no bitniji su nam oni pri vrhu, Rojal
tribunal, Savet 13, Savet 33... Treba ih skenirati, otkriti njihove ljudske
slabosti... Vaše istraživanje džet-seta je - to! Oni su vladari iz senke...
No, možda postoji neko iznad njih... To je tajna... Možda ćete je vi otkriti!
- tiho reče Kinez.

- To je veliki izazov za novinara.
- Mislim da postoji izraz koji pokriva tu tajnu... To je sinarhija... To su
osobe iz starih plemićkih porodica koje se bave i magijom... - reče Kinez.
- Oh, pa to je zaista izazov! No, da li sve to može da stane u knjigu?
- reče Nikoleta.
- Teško, to je „nemoguća misija" - reče Raka smejući se. Kinez je
ledeno pogleda. Nikoleta oseti jezu i reši da šarmom omekša „izdavača".
- Ljudi, ja sam samo žensko sa pilećim mozgom koji ne može sve
da shvati... Sada govorite o sinarhiji, a ranije sam čula priču o
iluminatima... Ko koga tu...? Ko je ko...? - reče devojka smeškajući se.
- Uključi laptop i idi na gugl, upiši sinarhija i pročitaj. Poslušno,
Nikoleta to i uradi:
Sinarhija predstavlja vladavinu svetom od strane elite prosvetljenih
inicijata. Ovo je svetska vlada u formi institucije koja upravlja
čovečanstvom na osnovu najviših duhovnih i društvenih principa.
Sinarhija je više od političkog pokreta jer podrazumeva osetljivost
na istoriju i evoluciju ljudske rase, razvoj i promenu društvenih zakona

48

koji se menjaju.
Izvesni ljudi bajkovito veruju u postojanje duhovno superiornih bića -

prosvetljenih inicijata - tajnih majstora - koji obitavaju u senci istorije i
upravljaju istorijskim procesima putem svojih umnih i duhovnih moći.
Postoji verovanje da je mesto u kojem oni obitavaju nazvano Agarta ili
Šambala i da se ono nalazi u Indiji, naTibetu.

Tajni svet Agarte je u izobilju mudrosti koje je dostupno
čovečanstvu putem inicijacija tajnih redova. Tajni redovi i bratstva su
samo uvod u istinsku mudrost koja izvire iz Šambale.

Može se reći da se nad haosom i anarhijom teži upravljati svetom
putem sinarhije.

Ordo Ab Chao. Red nad haosom.

Nikoleta diže glavu i reče:
- Hej, znači da iznad tih iluminata postoji opet neko tajno društvo,
ovi sinarhisti... Je l' tako?
Kinez tužno pogleda devojku. Delovala mu je glupo, bojao se da
neće uspeti da shvati misiju... Zatim, tiho poče:
- Kinom vlada sinarhija, mada to niko ne shvata... Svi vide
komunizam.

Principi sinarhije se oslanjaju na sprovođenje ideja institucije
zasnovanih na duhovnim i društvenim temeljima. Sinarhija počiva
na principima, za razliku od anarhije ona predstavlja Red i
Hijerarhiju kojom upravlja Autoritet.

Autoritet kontroliše tri najvažnija dela društva - religiju, vojsku i
obrazovanje, a pod ta tri dela spadaju ostali.

Edukacija obuhvata kulturu, umetnost i nauku.
Pod Zakon spadaju sudovi, policija, vojska i spoljni odnosi.
Ekonomija obuhvata sindikate, vlade i radničku klasu.
Najviša ambicija sinarhističke filozofije je društvo bez klasa.

49

Samim tim sinarhističko društvo ima odgovornost nad političarima
koje predvode Mudri.

- To je komunizam - reče Raka.
Kinez nastavi:

- Mir, pravda i prosperitet mogu biti dosegnuti kroz procese
kojima prolazi društvo. Moraju se sagledati principi na kojima je
civilizacija zasnovana, sveti spisi drevnih civilizacija koji sadrže
vredne sociološke aspekte, ono što podučavaju, i primetiti odakle su
došle velike civilizacije, te kako su se razvile i evoluirale.

Istorijska lekcija je zasnovana na objedinjenim rezultatima
eksperimenata koji su izvedeni u civilizaciji. Poznavanje društvenih
problema i rešavanje tih problema omogućava primenu viših znanja.
Društvo i država koji bi bili zasnovani na bilo kakvom obliku ropstva
su beskorisni, a sinarhija je jedini model vlasti koji prevazilazi
postojeći kapitalizam, feudalizam, demokratiju i monarhiju - reče
Kinez i zaćuta.

Nikoleta spusti pogled na laptop i poče ponovo da čita:

Prvi impuls ka sinarhističkim federacijama je ujedinjavanje
država - one se moraju uspostaviti na ekonomskim federacijama
koje povezuju ekonomske interese država, ali i ekonomiju interesa
društva. Ekonomski interesi su materijalni stadijum ujedinjenja
sveta. Nad materijalnim oblicima se grade drugi oblici ujedinjenja -
ujedinjenje kulture, inteligencije, zakona, kontrole, rada i,
naposletku, religije. Sve su to procesi koji se sprovode evolutivnim
metodama. Ovakva ujedinjenja poništavaju granice država. Svet
postaje jedno. Planeta i čovečanstvo se ujedinjuju.

- Sada stanite! Stigla si do ujedinjenja planete Zemlje i čovečanstva
- reče Raka.

- Da, i? - upita Nikoleta.
- E, pa, vidite...Staljinov ustav je bio pun divnih fraza o slobodi, a
zapravo je bio diktatura komunističke elite - takav vam je i ovaj
manifest... Ono što se krije jeste da je to zavođenje globalnog staljinizma
ili „Četvrti rajh"... Kroz vodu se hlorom narod demorališe... Kroz
dokumenta sa čipom, koji radi koristeći pranu i ljudsku toplotu, dobijamo
nove robove - zapravo, zombije! Isto se postiže reformom školstva:
dobijate kretene sa diplomom, koji formalno vrede više nego oni koji
znaju... Znači, sinarhisti laganim promenama koje je inspirisalo britansko
Fabijansko društvo. Oni meko, kroz „dobrotu", rade isto što i iluminati na

50