Dejan Lucic-Kineska osveta

svetskih sirovinskih resursa, svemoćne armije koja će biti garant
održavanja uspostavljene svetske dominacije, pacifikacije svetskog
stanovništva uz pomoć suptilnih tehnika kontrole uma, radi stvaranja
poslušne radne snage, koja funkcioniše na nivou gole egzistencije, i
eliminisanja svih nepoželjnih, remetilačkih i suvišnih stanovnika koji bi
narušili ovo ropstvo sa zlatnom ogrlicom oko vrata. Novi robovlasnici će
biti, i jesu, potomci starih robovlasnika: moćni članovi evropskih
kraljevskih kuća, međunarodnog bankarstva i multinacionalnih
kompanija, visoki vojni funkcioneri najmoćnije armije sveta, šefovi tajnih
službi i kriminalnih organizacija, visoki crkveni velikodostojnici velikih
religija i gurui raznih sekti, politički poslušnici u svim zemljama, koje
jedna po jedna pristupaju paktu porobljivača i, tehno-menadžerska
struktura koja će upravljati mehanizmom za gospodare u senci...

- Hvala, Vidojeviću... Pozdravi devojku. Mogu li i drugi put da ti se
javim?

- Možeš, zdravo!
Vidojević prekide vezu i Nikoleta spusti slušalicu.
- Znači, postoji i Red Četvrtog rajha... Koliko maski za jedno te isto -
reče sebi Nikoleta.

251

ZA KOGA RADE ALBANCI, KADA IH
FRANCUZI PUŠTAJU?

Blicevi su sevali, a lisice stezale „kancerogenu mafiju", dvojicu

francuskih Alžiraca i dvojicu kosovskih Albanaca. Policija je opasnu
materiju odmah poslala na analizu u laboratoriju, a zaplenjeni novac je
prebrojala i evidentirala. Saslušanje uhapšenih bilo je francuski grubo i
dugotrajno. Naravno, niko ništa nije hteo da prizna.

Alen Masa dovede Raku u stanicu da pogleda uhapšene i ustanovi
da li ih poznaje. On ih osmotri i reče da su pripadali Haradinaj borcima,
odnosno teroristima, koje su Srbi hapsili još kada su kao maloletnici
pravili zulum na Kosovu. Masa reče Ditronu da istragu oko Albanaca
usmeri u pravcu trgovine ljudskim organima, jer se, po svemu sudeći,
radi o istoj kriminalnoj grupaciji.

Francuska policijska birokratija odradila je dalje posao, baš kako je
Alen očekivao. Neko je obavestio Pariz da su uhapšeni Albanci iz grupe
kojaje kidnapovala Srbe, odvodila ih žive u Albaniju, u takozvanu „žutu
kuću", gde su im vađeni organi, koji su zatim prebacivani naručiocima u
Italiji i Francuskoj, a posle ko zna gde. Šuškalo se da je u to umešana
organizacija Lekari bez granica, koju je dugo vodio Bernar Kušner,
sadašnji ministar spoljnih poslova Francuske.

Policija je radila svoj posao, a žbiri u njoj svoj.
Prošla je prva noć ispitivanja...
Uhapšeni su iskoristili pravo da telefoniraju. Ti razgovori su bili
prisluškivani i prevedeni. U mučnim razgovorima protekao je čitav dan, a
onda i noć.
Naravno, sve se dogodilo kao što je Alen Masa očekivao. Tajna
policija je obavestila sekretara vlade, on je nekog pitao šta da radi, pa su
policajci na kraju dobili komandu: „Albance pustite, a Arape
procesuirajte."

*

252

Albanci Hoti i Idris pušteni su iz zatvora. Sunce je pržilo a oni su bili
u kožnim jaknama.

- Vrućina je! - reče Hoti, visoki čovek obrijane glave sa čupavim
obrvama, obučen po italijanskoj modi, kome je jaka crna brada već
izrasla.

- Da li da se nekome javljamo? - upita Idris, manji snažno građen
čovek, koji je tokom rata za secesiju Kosova od Srbije bio nišandžija na
minobacaču.

- Da li si lud, ovo je policijska zemlja, vidiš li da sve prisluškuju i da
svuda imaju doušnike. Kakva je razlika između policijske države,
komunističkog i kapitalističkog sistema...

- Ne razumem, gospodine Hoti! - reče Idris, koji je bio malo manje
obrazovan.

- Kažem da nema razlike između Francuske i Albanije u doba
komunizma. Sve je isto sranje!

- Ah, da... Sranje jeste, ali smo na slobodi.
- To me i plaši... Hajdemo, usput izvadi iz telefona karticu i baci je.
Moramo vešto da se oslobodimo policije, koja nas prati, i odašiljača, koje
su nam sigurno zakačili na odeću.
- Sigurno! - reče Idris smeškajući se.
Albanci naglo odlučiše da uđu u neku robnu kuću i nestadoše
između rafova. Pola sata kasnije izašli su u potpuno novoj garderobi i
cipelama.
- Voleo bih da se istuširam! - promumla sebi u bradu Hoti,
razmišljajući kako da to izvede. Ulazak u bilo koji hotel predstavljao bi
otkrivanje lokacije. Rešio je da ode kod jednog svog zemljaka, koji je
imao javnu kuću, ali i kupatila, gde je mogao da se okupa.
Dok su pešačili, išli su cik-cak, gledajući da li ih neko prati. Taksi su
izbegavali, računajući da vozači obično pamte likove i sarađuju sa
policijom.
Najzad su stigli u bordel, koji je delovao prilično luksuzno.
Hoti momcima iz obezbeđenja naredi da zovnu gazdu, koji brzo
dođe, kad ču ko ga traži.
- Trebalo bi da se nakratko sklonimo kod tebe i da primim neke
ljude, ali da to bude u „gluvoj sobi"! Imaš li je?
- Da, komandante Hoti! - reče vlasnik bordela, nesvesno otkrivajući
da mu je Hoti bio komandant u ratu.

*

253

- Izdati smo od strane Alžiraca! - Hoti vrlo ljutito reče jednom
suvonjavom Albancu, dugačkih ruku, koji je na ruci imao masonski
prsten.

- Ko su izdajnici? - upita ovaj.
- Evo ih s nama na slici u novinama. Alžirci su, jedan je iz Tulona,
drugi iz Marselja. Problem je što je za njih garanciju dao „onaj" iz
Jemena. Sve mi to smrdi na francusku obaveštajnu službu - reče glasno
Hoti.
- Moramo surovo da odgovorimo, kako bismo uterali strah u kosti
drugima koji bi da krenu istim putem. Surovost je lek!
- Uradi nešto što pre, ali da ih zaboli, moj diplomato... kako beše,
Krasnići?
- Da, Krasnići... Ne brinite, naša služba ŠIK surovija je od
Sigurimija! Idem na zadatak.
- Hajde, hoću brze rezultate!

*

Inspektor je prevrtao jutarnje novine, u kojima se nalazila priča o
uhapšenim Alžircima i Albancima. Novinar je težište krivice stavio na
Albance koji su bili poznati kao „borci za slobodu", po američkoj
terminologiji, ili teroristi - po logičnoj. Pisac teksta, lukavi Francuz,
saradnik tajne policije je, naravno, posle lepog epiteta, dodao
objašnjenje da su uhapšeni članovi „albanske mafije koja sarađuje sa
alžirskim teroristima", što je kod Francuza izazvalo gađenje.

Francuska pokvarena igra bila je u toku.
Gali su postali Latini.
Ni sam policijski inspektor nije znao kako su novinari saznali ko je
uhapšen, a pogotovo mu nije bilo jasno kako su otkrili šta se nalazilo u
zaleđenoj posudi. No, njegov istrenirani um nije ni želeo da ide u suštinu,
jer za to nije plaćen.
Inspektor je umorno gledao Musu. Saznao je od njega sve o
planovima za širenje raka među Francuzima, ali i muslimanima. Saznao
je i da iza toga stoji naučnik Kemal Mojsiju, koji je direktivom iz Pariza
zaštićen od svake istrage.
Telefon zazvoni. Inspektor ču glas kolege, koji mu saopšti da su
Albanci pušteni. On nervozno protrlja glavu, spusti slušalicu i reče kiselo:
- Pustili su Albance, koji vas psuju, smatraju da ste ih vi ocinkarili.
Pariz je intervenisao za njih. Za vas Alžirce - niko! Slušaj momče, pričaj
mi o hijerarhiji tvoje terorističke grupe, lepo. Ako to ne uradiš, šaljem te u

254

Pariz, šefovima. Što su viši inspektori koji te ispituju, tortura je surovija -
reče inspektor sa korzikanskim akcentom.

Mladi inspektor uđe u sobu i uze druge novine. Na naslovnoj strani
bila je priča o „kancerogenoj mafiji" uz fotografije uhapšenih. Inspektor
raširi novine da bi Musa iz daljine mogao da ih vidi. Pušio je i čitao
polagano. Uhapšeni je bio sve nervozniji. Postali su negativne „zvezde".

- Mogu li da pogledam novine?
- Možeš, hoćeš li cigaretu?
- Da, hvala, gospodine! Šta se događa sa mojim rođakom Alijem?
- Ječi, zamišlja da je heroj...
Musa otvori novine i zapanji se. Objavljeno je sve što su planirali,
čak i to da su mobilne telefone sklanjali u drugu sobu.
- Sve su slušali?
- To ti je, sinko, stvarnost, zar misliš da vi, islamisti, pravite zaveru
protiv države, a da ona sedi skrštenih ruku i čeka? Zakonom je sve to
pokriveno. No, hoćeš li da pričaš ili da prođeš kao rođak?
- Šta da pričam, kad sve znate...
- Treba mi, tvoje formalno priznanje na papiru, da završimo posao,
pa da te pustim kući. Posle ide sudskim putem. Lagano...
- Šta vas interesuje? - tiho reče Musa, osećajući dah slobode.
- Znam da si ti, Musa, ovde samo točkić, zato hoću da ti
pomognem... Ono što me, kao policajca, interesuje jeste pozadina.
- Da?
- Ko stoji iza tog Albanca, naučnika Kemala? Šta ti znaš? Drugo,
interesuje me ko vam daje novac. Odakle tolike pare?
Musa uplašeno spusti glavu. Shvatio je da, ako kaže odakle mu
novac, otkriva tajnu organizaciju, koja će ga kazniti... Kazniće ne samo
njega, već i celu porodicu, zbog izdaje. Setio se svog dede, koji je
francuskoj policiji cinkario braću Alžirce... Stideo se dede, a sad sve
izgleda kao da će i on krenuti njegovim stopama. Osetio je slabost, a
telo mu je oblio znoj.
- Hoćeš li da popiješ jedan konjak? - tiho, ali oštro upita inspektor.
- Ne, ne pijem alkohol...
- Niko neće znati, uzmi, biće ti bolje. Slušaj, ti se bojiš da ne
postaneš izdajnik... Ne, ti si heroj, boriš se protiv terorista, kao i tvoj
deda. Uostalom, zbog njega si i živ. Odavno su hteli da te smaknu...
Znaš li za onu francusku misao: „Najbolji su dželati oni kojima žrtve
umiru nesrećnim slučajem!" No, neko odozgo te je uzeo u zaštitu. Rekao
je da dedu nismo spasli, ali unuka možemo!
- Vi znate za mog dedu?
- Da, bio je naš kolega, tajni agent, sjajan čovek. Njegovo ime je
zlatnim slovima ispisano u analima istorije... Bio je pravi Francuz!
- Alžirac!

255

- Francuz alžirskog porekla!
- Da, možda, ali ja sam ipak Alžirac, musliman.
- Koliko znam, ti si završio fakultet, beše istoriju, ali nisi mogao da
se zaposliš. Tvoja odanost teroristima bila je prepreka. Naročito odlazak
u Jemen. Tamo je čuvena škola zločina. Tvoje veze sa Pukovnikom,
vođom vehabija u Rusiji i na Balkanu, za nas su interesantne.
- Zašto?
- Sarkozi je Putinu obećao informacije o vehabijama u Čečeniji,
kako ovaj ne bi obesio zločinca Sakašvilija.
- Predsednika Gruzije?
- Da... Hoćeš li sad konjak?
- Sipajte ga u šoljicu za kafu, molim!
- Evo, odmah! - reče policajac i sipa konjak u šolju, ali pre toga
dodade neku tečnost.
Musa poče da pije.
- Kako je mama? - upita Alžirac.
- Bila je da se raspita, rekao sam joj da si u velikom sosu. No,
dodao sam i da postoji šansa da se izvučeš, ako budeš pametan...
Policajac je još deset minuta zamajavao Musu, sačekao da droga
počne da deluje, a onda je počeo da postavlja direktna pitanja:
- Hajde, kaži šta se priča među Alžircima o Albancima,
muslimanima!
- Ne misle o njima dobro, zato što su mnogo povezani sa
Amerikancima... Smatraju ih njihovim pudlicama.
- Poslovao si sa njima, ipak...
- Pukovnik je dao garanciju!
- Ko je zapravo Pukovnik?
- Ne znam! Neki kažu da je Iranac, pukovnik njihove tajne službe,
drugi da je Arapin iz Jemena, koji je završio obuku u Britaniji, pa se
otrgao kontroli. Znam da je vrlo surov, video sam kako je jednog mladog
vehabiju ubio zato što je neoprezno baratao eksplozivom! .
- Znaš li ti uopšte ko je stvorio vehabije, bahajce?
- Ne!
- Vehabije je u osamnaestom veku stvorio engleski špijun Hemfer.
Prema tome, sada znaš ko je stvorio i bahajce u Indiji i Iranu...
- MI-6!
- Naravno... Sve je to igra u koju se neprijatelji hvataju kao u mrežu.
Danas protiv Francuske, tvoje zemlje, kao i uvek, petljaju Englezi. Oni
žele da ovde dođe do građanskog rata, kako on ne bi izbio kod njih. Oni
će sve svoje da izbace kod nas. Studirao si istoriju, znaš kako je španski
građanski rat poslužio svim zemljama da se ratosiljaju budala...
- Komunista!
- Da... Tajne policije su španske borce potpomagale da odu i

256

poginu, čistili su zemlju od te bolesti - komunizma...
- Komunizam se borio za radnike...
- Da, kao što se islamski teroristi bore za muslimane. Bajka... Mislio

sam da ćete svi da progledate kada vidite da u Iranu nema slobode za
islam! Sve je to iluzija. Ko zna ko je islam i napravio, kažu da su to
uradili špijuni Vatikana...

- Ne, Alah je preko Gavrila preneo poruku Muhamedu...
- Tako su ti rekli, a ti veruješ. No, da ne pričamo više o tome. Znaš li
nešto o tom Pukovniku, kako se zove?
- Hasan, ali on ima hiljadu imena... Ovo koje znam je za moju
generaciju.
- Menja imena svakog meseca?
- Možda.
- Novac za kancerogeni materijal?
- Mafija koja radi za islamiste. Novac je od droge.
- Droga dolazi?
- Iz Avganistana, vojnim avionima. Ljudi koji je donose su Albanci i
Turci, grupacija Dolmeh...
- Znaš li ko su oni?
- Ne.
- Dolmeh su sledbenici Šabatana Zevija, Jevrejina, engleskog
špijuna. Obaveštajna operacija postoji još od osamnaestog veka...
- Kao vehabije?
- Da, mladi moj prijatelju, Dolmeh vlada Turskom za račun
Rokfelera. Danas ih ima 20.000 i oni vode mafiju, ali i državu - reče tiho
policajac, a onda dodade: - Kemal Mojsiju?
- Kažu da je genije, naučnik, džet-set, luksuz, lepe devojke... Ima
gardu sastavljenu od Kineza i Albanaca. Opasan tip, ima veze na vrhu,
priča se da je mason...
- Dobro, na kraju, da ti kažem nešto od čega zavisi tvoja budućnost.
Ovo što si rekao je ništa, blebetanje. Jedini način je...
- Da postanem saradnik službe, kao deda, i da drukam muslimane.
Ne, hvala, inspektore, neću!
- Nisam to mislio. Znam da si gord čovek.
Inspektor nastavi da priča sa Musom satima. Od puštanja Albanaca
prošlo je već dosta vremena. Koliko, o tome niko nije vodio računa posle
neprospavane noći, mnogo cigareta i konjaka.

257

AJŠIN VAPAJ

Tulon,15 jutro.

Sat je zazvonio i počeo da igra na noćnom ormariću. Mlada i lepa
žena, sa bebom u stomaku, lagano se probudi i nesvesno rukom
zaustavi zvonjavu. Otvorila je oči i pogledala svoje noge na kojima je
ležao sin Ekrem u dubokom snu. Bilo je vreme za ustajanje i polazak u
školu. Ajša se lagano izvi i, ne budeći dete, ustade. Stavila je na šporet
bakarnu džezvu sa vodom za kafu i počela da sprema doručak sinu
Ekremu.

Ajša i njen sin nisu jeli meso, mada im je muž i otac Alija radio u
mesari. Razlog za to nije bio verski, kada su odlazili u Alžir, jeli su meso,
ali ono.

Ajša je pametna i obrazovana žena i ona zna kako seu Evropskoj
uniji proizvodi hrana, pa i meso koje izaziva bolesti. Sve je to došlo s
amerikanizacijom Evrope. Arapi su to zvali „cionizacijom Francuske".
Ajša na te detalje nije obraćala pažnju. Za nju su informacije o kljukanju
životinja antibioticima i hormonima bile dovoljne da pređe na zdravu
hranu.

Ajša je otišla u kupatilo da se istušira i našminka, dok joj voda ne
provri u džezvi. Pogledala je svoje lice, koje je, promenom ishrane,
postalo mlađe i čistije.

Ušla je u tuš kabinu i pustila vodu, u drugoj prostoriji čulo se
brujanje mobilnog telefona. Nije htela da prekine ritual, rešila je da
odgovori kad završi. Tokom tuširanja je izgovarala jednu mantru, koja
nije bila muslimanska:

- Molim te, Gospode Bože, da se sva negativna energija sa mog
tela i čakri transformiše u pozitivnu...

Dok je to radila, ručicu tuša je držala direktno iznad glave, a drugom
rukom mazila je stomak. Bila je u šestom mesecu trudnoće. U tom
trenutku zvonjava mobilnog telefona se ponovi i vrata se otvoriše. Sin
Ekrem je zevajući ušao i uneo telefon.

- Baka zove iz Marselja - reče dete i izađe. Ajša uze slušalicu.
- Kažite, mama... Ajša ovde!
- Alija i Musa su u pritvoru, biće sve kako treba „inšalah", ali da
znaš... Kad budem nešto saznala - javljam! Nema potrebe da dolaziš,
brini o detetu... Volim te, Ajša!

258

- Dobro, mama! - reče Ajša Alijinoj majci, prekidajući vezu. Dok je
zakuvavala kafu, mlada i graciozna žena primeti kako

joj se tresu ruke.
„Zašto su uhapšeni?" bilo je njeno osnovno pitanje. Znala je da su
njen muž i dever izuzetno časni muslimani.
- Mama, šta se dogodilo!? - upitao je mali Ekrem, zavlačeći svoju
glavu majci ispod kose i ljubeći je u vrat.
- Ništa sine, ništa što Bog ne može da popravi. Veruj u njega i moli
se. Sve će biti dobro. Hajde, sine, sada da doručkuješ, vreme je da te
odvedem u školu!

*

Doktor Luj Lefevr probudio se tog istog jutra potpuno mamuran.
Sinoć se u svom omiljenom bistrou napio s kolegama s kojima je radio u
Albaniji tokom rata za spasavanje muslimana od surovih Srba, 1999.
godine.

Luj Lefevr je za sve komšije u Tulonu bio oličenje dobrog čoveka -
humaniste. Voleo je decu, jer nije imao svoju. U njegovom kraju grada
nekada su živeli Francuzi, a sada Alžirci, no on tome nije pridavao
značaj. Za njega je dečiji žagor i smeh bio isti. Voleo je decu, ne i ljude...
No, kao dobro vaspitan gospodin, to nije pokazivao, uvek je bio
blagonaklon. Često je u svojoj klinici, gde se s nekoliko saradnika bavio
hirurgijom, lečio siromašne susede. Činio je to za minimalan honorar,
čak i besplatno. Dobri Alžirci to nisu zaboravljali, umesto honorara davali
su mu poklone.

Luj Lefevr je ceo stan opremio udobnim arapskim nameštajem u
duborezu, imao je i čitavu kolekciju nargila, naprava za pušenje duvana
kroz vodu, kolekciju džezvi za kafu, bakarnih poslužavnika... „Dobri
doktor", bio je epitet koji su Alžirci koristili kad god bi se pomenulo ime
Luja Lefevra. Ali, da li je doktor zaista bio tako dobar, kao što se mislilo?

Naravno, i Luj Lefevr imao svoju tamnu stranu o kojoj nije želeo da
se zna, ali zbog koje je povremeno besomučno pio. Psihijatri to nazivaju
„vijetnamskim sindromom", a obuhvata sve psihičke traume izazvane
ratom. Doktor Lefevr je svoj posttraumatski problem jednostavno zvao
„žuta kuća".

Za neupućene, evo objašnjenja: Rat na Kosovu i Metohiji bio je još
jedan zločinački poduhvat CIA, odnosno njenih skrivenih gospodara, s
ciljem da ojačaju narko-biznis tako što će stvoriti novu državu Kosovo,
koju će dati mafiji na upravljanje. No, ko s đavolom tikve sadi, zna da tu

259

moral nestaje. Albanska mafija je čedo CIA, kao i Talibani i Al Kaida.
Sve su to stubovi kriminala koji se uvija u politiku i priču o slobodi
naroda. Činjenica je da osamdeset odsto heroina na američko tržište
dolazi preko albanske mafije. Tako nešto ne bi bilo moguće, da iza toga
ne stoji CIA.

Da li je to jasno?
CIA pravi albansku mafiju, a ona stvara Oslobodilačku vojsku
Kosova.
Mafija donosi slobodu? Moguće?
Ne, sve je obrnuto! Mafija ostaje ono što jeste, a njen posao postaje
državna politika.
Cilj svake države, pa i kosovske, jeste da obezbedi dobrobit svojih
stanovnika. Ali Albanci nemaju tradiciju, a ni volju da rade. Kako to
rešiti? Jednostavno, sve stanovnike uključiti u kriminalni posao - šverc.
No, postoji i elita, a ona rešava da se bavi medicinom. Lepo?
Ne baš! Kad to smišlja um mafije, to je prilično surovo.
Neki prijatelji sa Zapada otkrili su Albancima da mogu da zarade
pomažući nesrećnim bogatašima - prodajući im preko medicinske mafije
delove tela, srce, jetru, bubrege, pankreas... U nekim slučajevima čak i
pluća i rožnjače.
Monstruozno?
Oslobodilačka vojska Kosova, pod patronatom NATO-a, koji izdaje
dozvolu za ubijanje svih Srba kojih se dočepaju Albanci, počinje biznis.
Kako?
Jednostavno - kidnapovanjem oko petsto ljudi, žena i dece,
stvorena je baza za ubijanje Srba i uzimanje organa. Sedište ove
operacije bilo je na severu Albanije u jednoj žutoj kući koja je bila mesto
zločina. Ljudi su dovođeni, smeštani u improvizovanu bolnicu, a onda
vezani dovođeni u operacionu salu, gde su anestezirani i potom
kasapljeni. Delovi tela su vađeni, stavljani u specijalne frižidere i
avionima slati u Italiju, a zatim dalje na „demokratski zapad".
Doktor Luj Lefevr bio je jedan od učesnika ovog monstruoznog dela,
nezabeleženog u medicini. Najteže mu je bilo kada je morao da
raskomada jednu nežnu plavokosu devojčicu od svega dvanaest godina,
koja se zvala Mariana. Zapamtio je njen tužni pogled, zbog toga je pio.
Doktor Luj protrlja svoje nekada lepo lice i stavi vodu u bakarnu
džezvu da skuva kafu. Dok je čekao da voda provri, uključio je svoj
laptop, da bi pročitao vesti sa novinskih sajtova. Pažnju mu je privukla
vest o hapšenju takozvane „kancerogene mafije" u Marselju, gde su
spomenuti neki Alžirci, ali i Albanci koje je on znao, jer su bili posrednici
u trgovini ljudskim organima. On ustade od stola i zakuva kafu. U tom
trenutku telefon je zazvonio.
- Halo, da li ste vi doktor Luj Lefevr?

260

- Da, ja sam!
Glas koji se čuo, nije mu bio poznat. Nije imao strani akcenat,
moglo bi se reći da je to bio glas školovanog Francuza.
- Gospodine doktore Lefevr, neophodno je da se uradi nešto što vi
umete bezbolno da učinite...
- Ne razumem!
- Žuta kuća - reče nepoznati.
- Molim?
- Ono što ste radili u Albaniji, za nekoliko sati bi to isto trebalo da se
uradi u vašoj ordinaciji.
- Nikako!
- Dobro doktore, onda će biti urađeno u našoj, kombi dolazi po vas
za pet minuta.
- Ja to ne želim da uradim! - pokušao je Lefevr da izvrda.
- Doktore, ako odbijete saradnju, vaš bankovni račun sa krvavim
novcem će biti izbrisan, a vi razotkriveni... Je l’ jasno?
- Da! - tiho i skrhano reče hirurg.

*

Ajša obuče široku trudničku haljinu zelene boje i stavi tamnozelenu
maramu na glavu, namesti ranac sinu na leđa i krenu iz stana.

- Ispravi kičmu i ne vuci patike kad hodaš - ti si muškarac, a ne neka
baba! - Ajša je prekorno rekla sinu.

Ekrem se ispravi i nasmeši. Njegove lepe crne oči su zasijale
ljubavlju. Ajša ga nežno poljubi, ponosna na njegovu lepotu i pamet.
Ekrem je bio najbolji đak u razredu, mada nije imao dopunske časove.
Dok su silazili niz stepenice na kojima su se igrala deca, Ajša se svima
ljubazno javljala, vodeći računa kome će reći pozdrav na arapskom, a
kome na francuskom. Mirisi zgrade u kojoj su živeli bili su pomešani.
Stanovi u kojima žive Alžirci obično su u ovo jutarnje doba već bili
otvoreni i mirisi hrane su se osećali u hodniku. Otvorena vrata su imala
dve funkcije - služila su kao ventilacija, ali su i olakšavala čuvanje dece.
Majke su vodile računa o tome da manja deca ne stave neku igračku u
usta i da se ne potuku. Stanovi gde žive crnci, koji su došli iz francuskih
kolonija, bili su zatvoreni i iz njih je dopirao slatkasti miris marihuane, koji
je lebdeo još od prethodne noći. Ajša, graciozna mlada žena u šestom
mesecu trudnoće, pažljivo je pazila gde staje, kako se ne bi saplela ili
polomila nečiju igračku. Njena lepa stopala, u elegantnim ali ne i skupim
papučama, kao da nisu dodirivala tlo. Ajša je u nekom od svojih

261

prethodnih života bila princeza, kao Šeherezada.
Put do škole kroz gust saobraćaj za brižnu majku bio je mora. Svaki

dan neko dete bilo je zgaženo, povređeno ili ubijeno. Ajša je držala
malog Ekrema za ruku, ali je razmišljala o uhapšenom Aliji i bratu Musi.

Zašto su uhapšeni?
Dok su stajali na pešačkom prelazu, Ajšin pogled se zaustavio na

novinama sa naslovom „Uhapšena kancerogena mafija". Slika koju je

videla bila je šokantna - njen brat i muž sa lisicama. U glavi poče da joj
se vrti, malaksala je. U tom trenutku, ispred nje se zaustavi beli kombi iz
kog brzo izađoše dva čoveka i ubaciše je na ležaj. Ekrem pođe za
majkom. Ljudi iz kombija pomogoše mu da uđe. Doktor namesti Ajšu na
ležaj i stavi joj masku na lice. Ona se smiri i poče ravnomerno da diše.
Ekrem je začuđeno gledao doktora sa „zgužvanim" licem, koji mu je
delovao poznato.

Kombi uključi sirenu, zvučala je kao sirena hitne pomoći.
- Hoćemo li i dete? - upita preko telefona jedan od pomoćnika.
- Dobro, znači i dete! Doktore, da li ste u stanju da obavite dve
operacije, jednu za drugom, ili da dete ostavimo za večeras? Imamo
narudžbinu za Njujork - dečije srce. Trebalo bi da spasemo malog u
Americi, divno svira violinu.

Doktor okrenu glavu na drugu stranu, ali mu se tada pogled susrete
sa divnim crnim očima, kroz koje se videla duša koja pati. Lefevr poče
da plače, setio se plavih očiju Srpkinje Mariane koju je živu istranžirao u
„žutoj kući", za vreme vladavine Saljija Beriše.

Monstrumi u belim mantilima ne odgovaraju za zločine, jer se iza
njih nalazi čitava nevidljiva hijerarhija političara, koji su opet samo
marionete skrivenih gospodara. Srbe su kasapili i tranžirali kao svinje, a
zatim su ti delovi tela, srce, jetra, bubrezi, pankreas, a nekada i pluća,
bili transportovani bogatoj klijenteli u Americi.

Doktor, hirurg Lefevr, reši da ovog puta ne ponovi zločin nad
zločinima, kasapljenje dece. Majka od trideset pet godina bila je za njega
nešto što je mogao da svari uz upotrebu veće količine konjaka. No, opet
dete...

- Momci, hajde da pustimo dete! - reče Lefevr oštrim glasom, trudeći
se da deluje autoritativno.

- Doktore, vaše je da operišete i za to dobijete honorar. O robi vi ne
odlučujete. Ako se bunite, znate i sami da možete biti prodati u
delovima! - reče krupniji čovek.

- Mislim da njegovu jetru niko ne bi kupio, propala je od alkohola! -
reče niži, mlađi kidnaper.

Ajša, koja je još bila svesna, shvati šta im se sprema. Digla je glavu
i videla pogled lekara spremnog da nešto uradi. Njen topli, očajnički
pogled prelomio je hirurga. Kombi je stao na semaforu. Hirurg je naglo

262

otvorio vrata i izbacio malog Ekrema napolje. Ajša je viknula:
- Beži! Aman, zaman, spasavajte dete..
Ekrem ispade iz kombija. Kidnaperi htedoše da ga uhvate, ali ih

doktor spreči. Dete ustade i poče da beži. Šuto udarac u vrat onesvesti
doktora, a kombi uz škripu guma krenu čim se upali zeleno.

263

KO JE U SENCI TRGOVINE LJUDSKIM
ORGANIMA

Pukovnik u penziji Alen Masa zaista je u svoju ne baš luksuznu

kuću pozvao kolegu Raku da se ispričaju kao ljudi. Pukovnik je živeo
sam, jer ga je žena napustila. Večeru je pripremila „služavka",
dobroćudna žena iz susedstva koja je svoju malu penziju dopunjavala
honorarnim radom.

Dok su u salonu pili aperitiv, stari kurvoazje, Raka je, sedeći u
bidermajer fotelji, posmatrao prostoriju. Bilo je tu starih uljanih slika iz
prošlih vekova, ali i jeftinih reprodukcija koje su veličale francusko,
odnosno Napoleonovo osvajanje Evrope.

- Obožavate Napoleona!?
- Diskretno, kao Nemci Hitlera.
- Istina uvek ima dve strane. Naša srpska istina zabranjena je na
Zapadu. Mi smo za sve krivi, a oni koje podržava Zapad su isključivo
dobri.
- To je, gospodine Rako, istina! Iz geopolitičkih razloga, gledanih i
kroz religiju, vas ubijaju kroz vekove. Da ste postali Srbi katolici, kao oni
iz Dalmacije, Zagorja i Slovenije, bili biste podržani protiv onih istočno od
vas, borili biste se sa „varvarima" Rumunima, Bugarima...
- Sve je to upereno protiv Rusije, mi smo samo predigra.
- Da, predigra na kojoj političari zarađuju novac. Stvaraju se
karijere... Setite se, general Vesli Klark postao je lobista raznih stranih
kompanija na Balkanu, a namlatio se para i na svojim lažnim
svedočenjima i sećanjima. Medlin Olbrajt je postala stručnjak za
konsalting, sa uticajem na razvijanje interesa raznih kompanija na
Balkanu. Ričard Holbruk16 je postao diplomata i sada širi mir po
Avganistanu i tom regionu. Poslovni uspeh mu je zagarantovan.
- Hazari!
- Mi kažemo „Jevreji" - nasmeši se pukovnik, dižući čašu da
nazdrave.
Raka omirisa konjak, pa i on diže čašu. Miris hrane iz kuhinje počeo
je da dopire do njih.
- Marti Ahtisari je dobio Nobelovu nagradu za mir. To je apsurd.
Pretio je da će američke bombe Beograd pretvoriti u ravnicu. Koliko se

264

sećam BND je otkrio da je dobio i milionski mito od albanske mafije.
- Da... Sećam se da je Karl Bilt postao predsednik vlade Švedske.
- Džozef Bajden je postao potpredsednik Amerike, a imidž jakog i

autoritativnog vođe stvorio je sejući pretnje Srbiji - reče Raka, a onda
tiho dodade: - Svi su Hazari...

- Bajden je Irac, katolik! - pobuni se Francuz. - Po ocu, ali je po

majci...

- To se krije?
- Ne, samo se ne ističe - nasmeja se kiselo Raka.
- Znate, kad vas slušam šta pričate, pa uporedim sa onim što ja
znam, zaključujem da postajem bolesnik.
- Kakav? - dižući obrvu upita Srbin.
- Antisemita, to je bolest uma! - reče pukovnik Francuz.
- Tako kažu, samo tu bolest ne leče lekari, već zatvorski čuvari.
S čašom u ruci, Alen Masa naglo ustade i nervozno poče da šeta.
- Nerviraju me ovi Jevrejčići.
- Koji?
- Sarkozi i Kušner, ljigavije ljude nismo imali na čelu države.
- Bernar Kušner je svoju karijeru gradio na srbofobiji! Valjda ste mu

vi ili CIA stvorili organizaciju Lekari bez Granica.

- Možda Mosad, kolega, meni to miriše na njihov metod rada -
stvaranje agenta od uticaja - reče Francuz.

- Možda, to je isto... Posle te farse sa Lekarima bez Granica, kada
je brodom donosio pomoć Dubrovniku, dobio je funkciju prvog visokog
predstavnika za Kosovo. Tu se obogatio kao deoničar mobilne telefonije.
Naravno, od trgovine drogom dobio je mito da prikriva zločine Albanaca.
Bernar Kušner je inače pravi prototip jedne vrste francuskih lažnih
intelektualaca. On je prosto satkan od njihovih najgorih mana. Lepršav,
brbljiv, namešteno razbarušen i neformalan, pre izlaska iz kuće pred
ogledalom troši više vremena na svoj nonšalantni izgled nego bilo koja

nafrakana frajla ili „upicanjena" ocvala dama. Namešteni lažni osmeh

ponekad smenjuju nevešto odglumljena ozbiljnost i navodna udubljenost

u neku temu.
- Folirant i pijanac. Luzer na funkciji! - ljutito reče Alen Masa,

ispijajući konjak, a onda dodade: - Kušner je površni intelektualac koji
poseduje informacije, ali ne znanje, a kamoli mudrost. On je čas levičar,
čas desničar.

- Konstantno je gramziv! - reče Raka.
- O tome želim da pričamo, kolega. O gramzivosti lešinara koji su
trgovali delovima tela otetih ljudi. Ako mislite da ste vi, Srbi, prve žrtve,

onda se varate. Postoji doktorska, ali i farmaceutska mafija. Evo vam
jednog teksta sa interneta koji će vam otvoriti oči. Objavljen je u
Aftonbladetu, to je list iz Švedske. Tu piše da su izraelski vojnici

265

kidnapovali Arape i onda ih predavali hirurzima koji su im vadili organe, a
zatim ih mrtve vraćali familiji.

- Monstruozno! - reče Raka, čudeći se, lagano pružajući ruku da
uzme papir i stavljajući na nos naočare.

Bacivši pogled, on vide reakciju izraelskog premijera Benjamina
Netanjahua, koji je upozorio Švedsku da takvo pisanje stvara mržnju
protiv Jevreja, kao u srednjem veku, kada su oni optuživani da kradu
ljude zbog mračnih rituala pri kojima im je bila neophodna nevina, jaka
krv. Članak u švedskim novinama ponovio je optužbe Palestinaca, koje
datiraju još s početka devedesetih, a koje je izraelska vojska porekla - da
su izraelski vojnici vadili organe mrtvih zatvorenika. Pisac članka Donald
Bostrom kaže da bi optužbe trebalo da budu ponovo proverene u svetlu
prošlomesečnog hapšenja jednog američkog Jevrejina koji je optužen za
pokušaj kupovine bubrega iz Izraela, koji bi zatim prodao američkom
pacijentu kome je potreban. Naime, prema navodima Bostromovog
teksta, američki Jevrejin iz Bruklina Livaj Jicak Rozenbaum je, na tajnom
snimku, sebe nazvao posrednikom agenta FBI-ja za kog je verovao da
mu je budući klijent. Deset dana kasnije, krajem jula ove godine,
Rozenbaum je uhapšen, a široka operacija pranja novca i ilegalne
trgovine organima je otkrivena. Rozenbaum se bavio kupovinom i

prodajom bubrega iz Izraela na crnom tržištu. Rozenbaum kaže da je za
10.000 dolara kupovao bubrege od siromašnih ljudi. On je dodao kako je
organe zatim prodavao očajnim pacijentima na tlu SAD po ceni od
160.000 dolara. Ove optužbe su potresle sistem za transplantaciju
organa u celoj Americi. Ukoliko su istinite, to znači da je trgovina
organima u SAD prvi put dokumentovana. Na pitanje koliko je organa
prodao, Rozenbaum je odgovorio: „Zaista mnogo. I nikada nisam
omanuo". Njegov posao je uspešno trajao neko vreme. Frensis
Delmonići, profesor transplantne hirurgije na Harvardu i član borda
direktora Nacionalne fondacije za bubrege, rekao je američkim
novinarima da se trgovina organima, slična onoj iz Izraela, dešava i na
drugim mestima u svetu. Delmonići kaže da se pet do šest hiljada
operacija godišnje, što je oko deset odsto svih transplantacija bubrega
na svetu, odvija ilegalno. Zemlje koje su osumnjičene za takve aktivnosti
su Pakistan, Filipini i Kina, gde se navodno organi uzimaju od
zatvorenika koji su osuđeni na smrt. Ali Palestinci sumnjaju i da su
Izraelci zatvarali mlade muškarce i da su ih koristili kao rezervu organa,
što je veoma ozbiljna optužba koja je sasvim dovoljna da motiviše
Međunarodni sud pravde da pokrene istragu o navodnim ratnim
zločinima. Izrael je stalno bio pod salvom optužbi zbog svojih neetičkih
načina korišćenja organa i transplantacija. Francuska je među zemljama
koje su prekinule saradnju po pitanju organa sa Izraelom tokom
devedesetih. Dnevnik Jerusalim post napisao je da „se i od ostalih

266

evropskih zemalja očekuje da prate primer Francuske". Polovina
bubrega koja je od početka 2000. transplantirana Izraelcima bila je
ilegalno nabavljena iz Turske, Istočne Evrope ili Latinske Amerike.
Izraelske zdravstvene vlasti su u potpunosti upoznate sa ovim poslom,

ali nisu radile ništa da ga zaustave. Na konferenciji održanoj 2003.

godine pokazano je da je Izrael jedina zapadna zemlja koja nije osudila
ilegalnu trgovinu organima. Zemlja nije preduzimala pravne mere protiv
lekara koji su učestvovali u tom nelegalnom biznisu, već su, naprotiv,
glavni medicinski zvaničnici izraelskih velikih bolnica umešani u većinu
ilegalnih transplantacija.

Raka za trenutak diže pogled i upita kolegu obaveštajca:
- Šveđani spominju Istočnu Evropu, ali ne i Kosovo... Zašto?
- Zato što je Karl Bilt na indirektan način u to umešan, po
komandnoj odgovornosti. Šveđani pljuju u tuđe dvorište, ne i u svoje.
Podsetiću vas da je Bilt njihov!
- Kako njihov?
- Zločinačko udruženje koje je napravilo mafijašku državu. Uzgred,
Bilt je Jevrejin. No, čitajte...
Raka ponovo stavi naočare i nastavi gde je stao: U leto 1992.
godine, Ehud Olmert, koji je tada bio ministar zdravstva, pokušao je da

ukaže na problem nedostatka organa - lansirao je veliku kampanju koja
je za cilj imala da se u izraelski javni registar upišu osobe koje će posle
smrti darovati svoje organe. Pola miliona pamfleta je podeljeno putem

lokalnih novina. Ehud Olmert je prva osoba koja se prijavila. Nekoliko

nedelja kasnije Jerusalim Post je objavio da je kampanja bila uspešna.
Prijavilo se najmanje 35.000 ljudi. Pre kampanje, prijavljivalo se najviše
petsto ljudi mesečno. U istom članku novinarka Džudi Sigel napisala je
daje praznina između zaliha i potreba još uvek bila velika. Oko petsto
ljudi je čekalo na transplantaciju bubrega, ali samo sto dvadeset četiri
transplantacije je bilo moguće obaviti. Od četrdeset pet osoba kojima je
bila potrebna nova jetra, u Izraelu su mogle da se operišu samo tri.

Dok je kampanja trajala, mladi Palestinci su počeli da nestaju iz sela
na Zapadnoj obali i u pojasu Gaze, piše u Bostromovom članku. Nakon
pet dana izraelski vojnici bi ih vraćali mrtve, a njihova tela su bila
otvorena. Priče o telima su plašile narod na okupiranim teritorijama.
Postojale su priče o drastičnom porastu broja nestalih mladih
muškaraca, posle čega su sledile noćne sahrane tela koja su prošla
autopsiju.

Bostrom piše da je u to vreme bio u toj oblasti dok je radio na svojoj
knjizi. Kaže da je nekoliko puta prilazio pripadnicima UN, jer je bio

zabrinut za razvoj situacije. Ljudi sa kojima je bio u kontaktu rekli su da
je sigurno bilo krađe organa, ali da im je zabranjeno da bilo šta rade po
tom pitanju. Bostrom, koji je dobio zadatak od jedne televizijske mreže,

267

otputovao je kako bi intervjuisao veliki broj palestinskih porodica na
Zapadnoj obali i u Gazi. On se sastajao sa roditeljima koji su mu pričali
kako su njihovim sinovima vađeni organi pre nego što su bili ubijeni.
Porodice na Zapadnoj obali i u pojasu Gaze, prema Bostromovim
tvrdnjama, izgleda da su tačno znale šta se događalo. „Naši sinovi su
služili kao nevoljni donatori organa", ispričali su tada rođaci Kalida iz
Nabulusa, majka Raeda iz Dženina i stričevi Mahmoda i Nafesa iz Gaze,
koji su svi nestali nekoliko dana pre nego što su vraćeni mrtvi, a na
njihovim telima već obavljene autopsije.

„Zašto su držali tela do pet dana pre nego što su nam dozvoljavali
da ih sahranimo? Šta se desilo sa telima tokom tog vremena? Zašto su
obavljali autopsije protiv naše volje, kada je uzrok smrti očigledan? Zašto
su tela vraćana noću? Zašto je to rađeno uz pratnju vojske? Zašto je
tokom sahrana oblast zatvorena? Zašto je u to vreme nestajala struja?"
ljutito se pitao Nafesov stric.

Rođaci mrtvih Palestinaca više nisu imali sumnje u to koji je razlog
ubijanja, ali je portparol izraelske vojske tvrdio da su optužbe o krađi
organa lažne. Sve palestinske žrtve su prošle autopsiju na rutinskoj bazi,
rekao je on. Prema statistici koju vode Palestinci, čak sto trideset tri
njihova sunarodnika su ubijena na različite načine tokom te godine.
Samo polovina njih, šezdeset devet žrtava, prošla je posmrtna
istraživanja. Rutinska autopsija na ubijenim Palestincima, o kojoj je
govorio portparol izraelske vojske, nije imala čvrsto uporište u realnosti
na okupiranim teritorijama. Zato pitanja ostaju otvorena.

Bostrom dalje piše da se znalo da su Izraelu potrebni organi i da je
postojala široka i nelegalna trgovina organima koja je vođena mnogo
godina. Vlasti su toga bile svesne, a lekari na vodećim pozicijama u
velikim bolnicama su u tome učestvovali. Prema Bostromu, takođe stoji
činjenica da su Palestinci nestajali, da su vraćani posle pet dana, pod
okriljem noći i ogromne tajnosti, nakon što je nad njima izvršena
obdukcija. Zato Bostrom zaključuje da je potrebno da se taj sablasan
posao istera na čistinu i da se baci novo svetlo na ono što se dešava na
teritorijama koje je Izrael okupirao.

Raka skide naočari, vrati papir kolegi i upita:
- Mislite li da je sve povezano?
- Modus operandi je isti, svaki kriminolog bi došao do istog
zaključka. Hajde da pređemo u trpezariju. Razgovor ćemo nastaviti
posle večere. Tema ne otvara apetit! - kiselo reče Francuz.

*

268

Kad su završili večeru, Raka ponovo započe razgovor na temu
kidnapovanja Srba, odvođenja u Albaniju i vađenja njihovih organa.

- Ko su naručioci organa?
- Oni kojima su ti organi potrebni, bolesnici. Njima, ako su dovoljno
bogati, doktori daju vizitkarte neke „humanitarne" organizacije, koja je pri
nekoj bolnici i prikuplja ljudske organe, koji su navodno donirani. Zatim,

te organizacije imaju svoje agente koji po svetu nabavljaju „robu" na sve
načine. Čak i kidnapovanjem i ubijanjem ljudi... Prema tome, ti agenti su
„midl men", posrednici, između bolnica i sveta kriminala. Albanska
oslobodilačka armija, zapravo secesionisti povezani sa kriminalcima,
prirodan je izvor organa...

- Albanska mafija i secesionisti su isto! - dodade Raka.
- Tako je, to je isto, svi su oni na platnom spisku CIA. No, treba
pratiti trag novca. CIA je velika aždaja, sa mnogo glava, tako da se one
povremeno ujedaju. Tragajući za računima Al Kaide, CIA je u banci
Dardanija u Tirani otkrila račun na koji je pod vidom donacija ili pomoći
pristizao novac koji je koristila OVK. Novac s ovog računa prebacivan je
u banke na Kipru, u Švajcarskoj, Italiji i Nemačkoj. Neki od ovih transfera
dostizali su milionske iznose u nemačkim markama i američkim
dolarima, a kao jedan od korisnika pominje se albanski političar na
visokoj poziciji.
- Salji Beriša! - dodade Raka.
- Ovaj račun premijera otvoren je u nemačkoj banci Šparkase.
Naznačen je kao „Apel za pomoć" i na njemu stoji upozorenje da novac
treba uplatiti pod šifrom „Kosovo". Pored ovih informacija, navedeno je
Berišino i ime izvesnog Andreasa Šulca.
- Beriša je nekad bio agent nemačke obaveštajne službe, a kasnije
ga je preuzela CIA - reče Raka.
- Da, on je njihov čovek, to znači da su Amerikanci s tim upoznati! -
zaključi Francuz.
- Naravno! Zna se i ko je kreator igre oko nabavke. No, o tome
kasnije... Vratimo se natrag novca. U istoj ovoj banci otvoren je i račun
na ime Fjoralbe Demiraj. Oznaka računa bila je „Pomoć Albaniji". Na
sumnjive uplate naišlo se i u Hamburgu. U jednoj od lokalnih banaka bio
je otvoren poseban račun za uplatu novca namenjenog kupovini lekova.
Šifra je bila „Hamburg pomaže Kosovu". Trag sumnjivih transakcija
vodio je i do Švajcarske i Kipra. Iz švajcarske banke u Bazelu sa
zaštićenog računa koji je bio zaveden na ime Edžeta Borije, na račun na
Kipru prebačeno je dva miliona evra.
Pukovnik Alen Masa, posle dugog ustezanja, reši da zapali cigaretu.
Ponudio je i Raku, koji odbi rekavši:
- Popušio sam svoju dozu tokom ratova.

269

Francuz se nasmeši, udahnu duboko dim žitan cigarete i nastavi:
- Podaci američkog Ef-Bi-Aja pokazuju da su oni koji su organizovali
trgovinu ljudskim organima, ili su na bilo koji drugi način bili umešani u
ove zločine, osnivali fantomske nevladine organizacije koje su bile samo
paravan za krvavi posao, ali i trgovinu oružjem. Tako se došlo do
podataka da se albanska NVO Pomoć za Kosovo reklamirala tokom
NATO bombardovanja. Oglasi su počinjali rečima: „Kosovska unija traži
stručne i iskusne savetnike ili instruktore". U Ef-Bi-Aju sumnjaju da je
ovaj oglas bio šifra za nešto drugo. Ispod oglasa naveden je račun u
banci Dardanija u Tirani. Taj račun je trag koji treba slediti! - značajno
dižući prst, reče pukovnik francuske službe u penziji.
- Te uplate za „savetnika" bile su samo maska za finansiranje raznih
akcija. Kasnije taj isti račun počinje da koristi Unija za obrazovanje i
kulturu samoproklamovane republike Kosovo. Njen predsednik Alji

Šabanaj je u oglasu tražio sredstva za finansiranje rada izbeglica i obuku

savetnika za rad u Albaniji. Fantomske nevladine organizacije otvarale
su račune i u drugim bankama u Albaniji, ne samo u Dardaniji kako nam
je rekao naš izvor. Cilj im je bio vrlo sličan: pranje novca, finansiranje
terorizma i organizovanih kriminalnih grupa. Tako je NVO Mediker, kako
se pretpostavlja, u ove svrhe imala dva računa u Albaniji. Jedan je bio
otvoren u Rajfajzen banci u Tirani, a drugi u Nacionalnoj trgovinskoj

banci. Oba su bila namenjena uplati sredstava u albanskoj valuti, leku.
Međutim, kako bi olakšali transakcije sa inostranstvom, registrovana je
NVO Karavan, na čije je ime u Nacionalnoj trgovinskoj banci otvoren
račun za devizne uplate. Brzo se ispostavilo da su Mediker i Karavan
fantomske NVO koje su bile osnovane za potrebe jordanskog

biznismena Jasina Kadija koji je radio u Albaniji. Jordanac je 2000.
godine deportovan iz Albanije zbog sumnje da je bio član mreže Al
Kaide. Neposredno pre nego što je uhapšen, pokušao je da sa računa
povuče 2,4 miliona dolara. Od tada pa do danas, finansijski istražitelji su
otkrili račune i zaplenili sredstva još nekoliko fantomskih nevladinih
organizacija preko kojih su se finansirali terorizam i organizovane

kriminalne grupe. Za neke od njih otkriveno je i da su bili direktno

povezani sa OVK. Abdulahu Latifu Salehu je oduzeta imovina.

- Ko je taj?

- Nevladine organizacije Tai bah internacional i Al haramajin kao i
Obnova islamsko! društva... Naravno, on nije bio agent CIA, već sirijske
obaveštajne službe, koja tesno sarađuje sa grčkom a na distanci i sa
iranskim Vevakom!

- Gde su vršene operacije?

- To je dobro skrivana istina za Srbe, ali ne i za obaveštajne službe,
kolega Rako! Evo, za početak, transplantacije bubrega rađene su u
Tirani i Skoplju u vreme NATO bombardovanja. Američki teroristi Albanci

270

kidnapovali su stotine Srba i prebacili ih u logore u Albaniji. Tako je
tokom 1999. i 2000. godine u bolnicu Majka Tereza u Tirani primljeno
sedamdeset pet Albanaca sa Kosova i Metohije sa teškom
insuficijencijom bubrega. Gotovo polovina bolesnika je ostala u Albaniji,
a kod petoro je urađena transplantacija bubrega. Od ostalih pacijenata,
dvadeset pet je poslato u Italiju, a petnaest u Austriju, gde su čekali
transplantaciju bubrega. Kada je jednom albanskom hirurgu postavljeno
pitanje o tome da li zna da su ljudski organi koje je presađivao u
pomenutoj bolnici ilegalno pribavljeni, on je uz nelagodu odgovorio da
„ako je i bilo takvih slučajeva, hirurzi se ne mogu smatrati odgovornim".
U isto vreme, oko sedamdeset kosovskih Albanaca s istim oboljenjem,
primljeno je i u skopske bolnice. Nekima su urađene transplantacije
bubrega, a neki su upućeni na lečenje u druge zemlje.

- Gde je bio sabirni centar za kidnapovane?
- Bilo ih je više. U Albaniji, u oblastima Kuks, Mat, Berat, Fijer,
Dureš i Tirana.
- Kakva je hijerarhija umešanih?
- Predsednik Albanije je bio glavni pokrovitelj, a niže od njega bio je
Hašim Tači.
Pukovnik u penziji Masa se sagnu i iz svoje torbe izvadi papir.
- Pogledajte dokument, dao sam da se prevede na srpski.
Raka drhtavom rukom uze papir. Imao je žig francuske službe. Ime
informatora bilo je kodirano. Raka poče da čita:

Izvor 431 - Hašimu Tačiju smo morali redovno da dostavljamo
izveštaje. Koliko znam, najmanje trista bubrega i još bar oko sto
drugih organa izvađeno je ljudima na Kosovu. Zarobljenicima su
vadili jetru, ali i srce. Znam da se cena bubrega kretala od deset do
pedeset hiljada maraka, a pričalo se da je ukupna zarada bila veća
od četiri miliona maraka. Vođena je precizna evidencija, a papiri su
išli na ruke Hašimu Tačiju kao i osamdeset odsto zarade koju je
delio s komandantima. Ostatak su dobijali oni koji su organizovali
vađenje i transport organa. Kad bi izjavili koji im i kakav organ treba,
odlučivalo bi se ko će pod nož. Operisani bi zatim bili ostavljeni da
umru tako što bi ih skinuli s aparata. U nekoliko slučajeva, mlađi
zarobljenici su, posle vađenja jednog bubrega, zatvarani i vraćani
među ostale, ali to je izazivalo veliku paniku, pa se od te prakse
odustalo.

- Dakle, zdravi i živi Srbi služili su kao živi frižideri. Izvadi se bubreg,
proda, operisani mučenik održava u životu dok se ne proda i drugi, ili
srce, jetra. Za srce se ugovarala posebna cena, jer „frižider" nije bio
mnogo upotrebljiv posle njegovog vađenja - reče Francuz.

271

- Koji su lekari, hirurzi, umešani u ovo? - upita Raka dižući pogled.
- Ima ih mnogo... Jedan je ovde u Francuskoj, zove se Luj Lefevr,
znamo za Ljutviua Dervišija, on je urolog. Policija ga je hapsila u Prištini
2008. godine, zbog sumnje da je vršio ilegalne transplantacije bubrega,
a privedeni su i njegov brat Arban Derviši, menadžer privatne ambulante
Medikus u kojoj su se odvijale operacije, kao i urolog Tun Pervorfaj.
Hirurga Marija Spalonea policija je uhapsila 2004. godine, jer je svoje
klinike u Durešu i Fijeru koristio za vađenje organa namenjenih
evropskom tržištu. Poznata je i izjava dr Sulejmana Kodra, koji je radio
na klinici Ksut, da „ukoliko je i bilo ilegalnih presađivanja organa, hirurzi
ne mogu da se smatraju odgovornjima".
- Šta se zna o „žutoj kući"?
- Sve je postalo prisutno u javnosti kad je Karla del Ponte objavila
knjigu Lov. Na stranama 290 i 291 ove knjige, Karla del Ponte je stala na
stranu Srba, valjda jedini put i očigledno nehotice. Posle uvoda u tu
temu, govori kako ju je srpski pesnik sa Kosmeta Ranko Ðinović
obavestio da Srbi imaju imena čak dvesta otmičara, članova OVK-a, uz
direktnu optužbu protiv Hašima Tačija i Agima Čekua za otmice Srba u
periodu 1998-2001. Koliko je sve to zanimalo Karlu vidi se i po tome što
ne zna ni u kom svojstvu je Ranko razgovarao s njom, jer za njega kaže
da je bio „predsednik grupe Kosovara", zamagljujući tako da je reč o
Srbima. Posebnu sumnju izazivala je činjenica što skoro da nije bilo
zahteva za otkupom otetih, a porodice su bile uverene da su odvedeni u
Albaniju. Karla kaže:
„Tužilaštvo je saznalo da su istražitelji i funkcioneri UNMIK-a, od
grupe novinara kojima se moglo verovati, saznali da su kosovski Albanci
u leto 1999. (posle međunarodne okupacije Kosmeta), preko severne
granice između Kosmeta i Albanije, kamionima transportovali trista otetih
osoba. U početku su zarobljenici bili smešteni u barake i druge zgrade u
gradićima kao Kukeš i Tropoja. Prema pomenutim novinarima i njihovim
isključivo albanskim izvorima, najmlađi i najjači zarobljenici su dobro
hranjeni i podvrgavani lekarskim pregledima. Nikad nisu tučeni, već su
prebacivani na druga mesta kao što je Burel i okolina. Jedno od tih
mesta bila je neka baraka, iza jedne žute kuće, na dvadesetak
kilometara južno od gradića. Izvesna soba iza te žute kuće, rekli su
novinari, uređena je kao priručna operaciona sala u kojoj su hirurzi vadili
organe zatvorenicima. Prema istim izvorima, ti organi su, preko
aerodroma Rinas kraj Tirane, slati u hirurške klinike u inostranstvu da bi
se presadili pacijentima koji su to platili. Jedan od informatora je i lično
izvršio jednu od isporuka do aerodroma. Žrtve kojima bi izvadili jedan
bubreg vraćane su u baraku sve dok ne bi bile ubijene radi uzimanja
drugih organa. Tako su ostali zarobljenici u baraci znali kakva sudbina ih
je čekala, pa su užasnuti molili da ih odmah ubiju. Među zatvorenicima u

272

baraci bilo je i žena, za koje su dva izvora tvrdila da su imale zadatak da
pokopaju mrtve oko žute kuće i u okolini. Prema izvorima, šverc organa
se odvijao uz znanje i aktivno učešće srednjih i viših oficira OVK-a."

- Ko je izvor podataka?
- Održavamo vezu sa Hoseom Pablom Baraibarom, nekadašnjim
šefom Komisije UNMIK-a za nestala lica i Kancelarije za sudsku
medicinu na Kosovu i Metohiji, koji je potpisao izveštaj o nalazu u „žutoj
kući". Krivične prijave protiv Baraibara ranije su podnela udruženja
nestalih osoba iz Srbije i Albanaca sa Kosova i Metohije, kao i slično
udruženje Bošnjaka iz Srebrenice. On se tereti da je bez dokumentacije
iznosio zemne ostatke žrtava i da je na njima vršio medicinske opite.
Njegov rad je loše ocenila i forenzičarka OEBS-a Tanja Formisto još
2000. Posle ovih optužbi, Baraibar se sklonio i izvesno vreme proveo u
Kolumbiji.
- Shvatam, kolega, no mislim da niste imali hrabrosti da mi kažete
glavno...
- Da, suzdržavam se. Reč je o izraelskoj vezi. Otkriven je Moše
Haree, on je „midl men", i Nemac Ulrih Hake.
- To?
- Da, i ono glavno... Mislim da se distributivni centar nalazi u
Monaku, u zamku Kemala Mojsijua. Sa otvorenom granicom, Monako je
raj za šverc!
- Ko je bio glavni za organizaciju otmica Srba?
- Brat Ramuša Haradinaja Hasim i Ðimšti Krasnići.
- Te ljude treba likvidirati! - ledenim glasom reče Raka.
- Pre toga treba ubiti Kemala Mojsijua, naručioca posla.
- Mislim da je i on posrednik, u odnosu na izraelske i američke
bolnice - konstatova Raka.
- Kemala Mojsijua treba ubiti tuđom rukom... Alžirskom! - cinično
reče lukavi Francuz.

273

274

ALŽIRSKA KRVAVA OSVETA

- Mladiću, Muso, budi pametan, kada si već obrazovan, završio si

istoriju. Olakšaj dušu, reci nam ono što očekujemo i prelaziš na sudski
postupak. To će da traje i nema torture. Ovako, znaš... - govorio je tiho
inspektor, gledajući Musu direktno u oči.

Alžirac je stezao šolju u kojoj je ranije bio konjak i zurio izgubljeno.
U tom trenu u kancelariju je ušao uniformisani policajac i nešto
došapnuo inspektoru. Kad je otišao, inspektor je bled seo na stolicu, a
zatim sebi sipao konjak.
- Šta se dogodilo?
- Čekaj, hoćeš li još jedno piće?
- Ne, nešto se strašno dogodilo, zar ne?
- Da... Tvoja sestra Ajša je kidnapovana. Njeno telo nađeno je na
plaži u Nici. Pronađena je skoro bez organa, sve je povađeno...
- Ko je to uradio? Jooj, joooj, Ajša, sestro moja... - Alžirac poče da
lupa glavom u sto. - Osvetiću te, sestro! - vikao je Musa.
Inspektor naredi da u njegovu kancelariju dovedu i Aliju, Ajšinog
muža. Alija ništa nije znao.
Doveli su ga malo podbulog od ćuški. Video je užasnutog Musu
kako rida i cepa košulju.
- Šta se desilo?
- Kidnapovali su Ajšu, ubili je... povadili sve organe. Nađena je na
plaži u Nici...
- Albanci! Albanci su to uradili, to je njihova osveta. Misle da smo im
namestili. Osvetićemo se! Tako nam Alah pomogao...

*

Doktor Luj Lefevr, hirurg, posle surove operacije Ajše, ponovo je
imao more. Sedeo je u svom omiljenom bistrou i pio je od podne. Za
stolom su se smenjivali njegovi drugovi, koji su pokušavali da ga
oraspolože, pričajući mu viceve o plavušama, Nemcima i pederima, ali to
nije moglo da izazove smeh.

275

Popio je već petnaest čaša konjaka a nije bio pijan.
Slike monstruozne karijere vrtele su mu se po glavi. Sećao se
devojčice Mariane, Srpkinje, koju je gledao u oči pre nego što su joj dali
anesteziju. Ona je znala francuski, pričala je s doktorom o Parizu, volela
je šansone, Prevera. Recitovala je Barbaru naizust. Osećala je da joj se
smrt približava. Tople oči doktora Lefevra izgledale su joj kao jedina
šansa za spas. Molila ga je svojim plavim očima punim suza za život.
U jednom trenutku zapevala je Marseljezu...
Doktor joj je nežno rekao da je njeno ime simbol Francuske
„Marijana".
Uhvatila ga je za ruku. On ju je nežno držao, voleo je decu. Albanac
anesteziolog pripremao je masku. Mariana je tada rekla: „Sloboda-
jednakost-bratstvo!" Maska joj je zatvorila usta.
Doktor je još nekoliko trenutaka držao dete za ruku dok anestezija
nije počela da deluje. Posle toga, Mariana je otvorena, iz njenog
slabašnog tela izvađeni su srce, bubrezi, jetra.
Neka deca u Americi živeće zato što je Mariana žrtvovana Mamonu
- bogu novca, najvećoj svetinji zapadne civilizacije.
Doktor protrlja oči i poruči još jedan konjak. Izbacio je iz misli oči
Mariane, ali ne i Ajše. Hteo je da pukne. Novac koji je zaradio delovao
mu je bedno.
Operacija vađenja delova tela iz Ajše počela je carskim rezom koji
je pre ličio na harikiri. Izvadio je šestomesečni fetus koji je već bio dete.
Bebu je dodao asistentu, koji ju je uhvatio za noge i ubacio u kantu za
đubre. Bio je to grozan trenutak. Nikada nije ubijao bebe... Lefevr oseti
utom trenutku da mu srce preskače. Glas asistenta bio je grub, a njegov
francuski imao je albanski akcenat. Ajša je stručno iskasapljena, delovi
tela su uredno zapakovani u ledene posude, a operacija se odigrala u
nekoj zgradi blizu mora, na visini, kao u nekoj kuli. Doktor je tu doveden
sa crnom kapom navučenom preko očiju. Helikopter je sleteo na tu kulu,
preuzeo delove tela i odleteo. Lefevru je rečeno da više nikada ne
napravi grešku, kao sa malim Ekremom, jer će biti surovo kažnjen. Kada
je završio vađenje organa iz Ajše, doktor je tražio konjak. Dok se
oblačio, ušli su neki ljudi, koji su iz Ajše izvadili sve preostale organe i
bacili ih u neku kofu, telo su zakačili za čekrk i digli ga, a onda joj
hirurškim nožem presekli vrat. Krv se slivala u kadicu koju su
podmetnuli. Doktor Lefevr nije mogao da veruje svojim očima. Kad su
progovorili, shvatio je da govore albanski. Protrljao je čelo, glava je
počela da ga boli.
Razmišljao je da li da poruči još jednu turu ili da krene kući.

276

*

- Nećete biti procesuirani. Ustanovljeno je da je u onim kanisterima
bila zaleđena neka bezopasna hemikalija! - značajnim glasom inspektor
je rekao Musi i Aliji, pokazujući im papire koje je trebalo da potpišu.

- Inspektore, mogu li da vas zamolim za uslugu? - upitao je Alija.
- Kada tražiš uslugu od policajca, znaš da onda tu uslugu moraš i
da vratiš, moj Alija, a ne da mi glumiš heroja...
- Shvatam! Pitanje je jednostavno: ko je oteo i ubio Ajšu?
- Otkud ja to mogu da znam, kao policajac mogu da ti dam jedino
logično objašnjenje...
- A to je?
- Onaj ko je imao motiv, ko misli da ste ga vi „namestili". Uzgred,
mislim, da su Ajšu oteli da bi prodali njene delove tela na crnom tržištu.
- Bila je trudna... Da li su i dete kasapili?
- Nisu, ali leš bebe nije ni nađen. No, nije zabeleženo da se uzimaju
delovi tela nerođene dece.
- Inspektore, shvatite nas... Želimo osvetu, vi znate da sistem ne
funkcioniše. Ajšina smrt za nas je katastrofa, a za vas...
- Predmet! Shvatam, ali čak i da znam nešto, ne smem da kažem,
stradao bih... Bog će vam pomoći, verujem. Sada idite!
Alija i Musa su izašli na ulicu. Huka automobila delovala im je
daleko. Obojica su potpuno otupeli.
- Trebalo bi da se javimo svojima! Moramo da u Tulonu pronađemo
Ekrema. Valjda je živ - reče Musa, vadeći mobilni telefon koji mu je
vraćen. Pokušao je da zove, ali baterija je bila prazna. U zatvoru su
proveli četrdeset osam sati.
- Hajde da zaustavimo taksi i idemo kući! - reče Alija. Zaustaviše
taksi i sedoše, Alija izvadi svoj telefon
i pogleda da li mu baterija još funkcioniše. U tom trenu mobilni poče
da svira neku arapsku melodiju. Arapin prihvati poziv.
- Alija, ti si? - upita neko snažnim glasom bez stranog akcenta.
- Ja sam, ko je to?
- Prijatelj. Prvo da ti kažem da mi je žao zbog onog što se dogodilo
sa Ajšom i bebom. Zatim, mali Ekrem je odveden kod bake u Marselj...
- Hvala, ko ste vi?
- Nemoj mnogo da pitaš, ako hoćeš da dobiješ ono što želiš!
- Otkud vi znate šta želim?
- Znam, imena i adresu ubica... Je l" tako?
- Da.
- Idite kući kod Muse i večeras očekujte poziv. Dogovoreno?

277

- Dobro!
Veza se prekinu. Musa upitno pogleda.
- Ekrem je kod babe!

*

Susret sa malim Ekremom bio je pun suza. Dete je znalo da mu je
majka ubijena, ali ne kako i zašto. Surovost života bila bi grozna, suviše
grozna za to stvorenje. Otac ga je mazio po glavi i mislio na voljenu
Ajšu. Morao je da s njenim bratom ode u mrtvačnicu i preuzme telo. Da li
je to bilo telo ili vreća, prazna vreća jednog divnog stvora? Jednog
božijeg stvora satkanog od nežnosti i emocija... U tom trenutku Aliju
obuze osećaj krivice, znao je da je ubijena jer su Albanci mislili da su oni
policijski doušnici. Zatim mu je palo na pamet da i braća iz islamističke
organizacije kojoj je pripadao mogu to isto da misle, pogotovo što je
Ajšin deda bio saradnik francuske službe. Novac koji im je oduzet,
dodatno je pogoršavao stvari. Možda će neko tražiti da ga vrati ili da
izvrši neki zločin kako bi nadoknadio sumu.

Alija poče da drhti od bola i straha. Musa ga pogleda i reče:
- Imamo velike probleme!
U tom trenu telefon zazvoni.
- Izađite na ulicu, ispred kuće - reče onaj glas, koji je rekao da je
Ekrem doveden.
- Izlazimo! - reče Ali.
Muškarci ustadoše i babi, koja je u kujni spremala baklave, viknuše
da pazi na dete. Kada su izašli, očekivali su susret sa nekom
muškarčinom, ali ih je dočekala devojka na motoru, imala je kacigu i nisu
joj videli lice. Bila je Arapkinja.
- Znamo da niste izdajnici, ja sam vam „sestra" iz organizacije.
Novac ne morate da vraćate. Ubice su oni Albanci iz zatvora. Naravno,
ne direktne. Recite, kakvu osvetu želite?
- Ko je doktor? Zapravo, da li je iz nje vađeno... da bi se prodavalo?
- Da, jednim udarcem i osveta i zarada. Ako želite da smirite dušu,
mogu da vam dam ime doktora, vi ga znate iz Tulona, lečio je Ekrema.
- Ko je to?
- Luj Lefevr!
- „Dobri doktor" Lefevr.
- Da.
- Albance možda nećemo ubiti, moramo da zagladimo sukob. Ovo
je nečija nameštaljka, pokušavaju da posvađaju muslimane po

278

nacionalnoj osnovi. Znate ko zagovara rat protiv islama...
- CIA, Mosad...
- Alah je na našoj strani, pobeda je na vidiku! Zbogom...

*

Doktor Luj Lefevr sutradan ujutru krenu na zelenu pijacu, kako bi
svom organizmu voćem vratio život. Glava mu je bila velika kao kanta za
đubre, a tako mu je i iz usta smrdelo. Osećao se jadno. Nakupovao je
breskve, uzeo med i nešto pomorandži i razmišljao je da li da svrati u
kafanu.

Kada je izlazio sa pijace, prišla su mu dvojica Alžiraca i zamolila ga
da pođe s njima, jer im je dete palo na leđa. Ljubazno su uzeli korpu,
ponudili ga cigaretom i preusmerili prema svojim kolima.

*

Doktor Luj Lefevr probudi se na plaži, vezan. Pored njega je sedeo
Alija, a Musa je sekirom deljao drveni stub na molu, gde su bile vezane
barke koje su se ljuljuškale.

- Ti si doktor Lefevr?
- Jesam...
- Lečio si mog sina Ekrema.
- Verovatno, ne pamtim imena svih pacijenata...
- Svakako! No, da li pamtiš trudnicu koju si juče iskasapio, izvadio
organe, bebu...
Lefevr pobele, srce poče da mu preskače...
- Nemam pojma o čemu govorite, ja sam hirurg, lečim ljude, ne
ubijam ih...
- Da li si ti sam pričao u bistrou da si radio u Albaniji i da Je tamo
bilo grozno, da ima događaja kojih se stidiš?
- Jesam, verovatno sam pijan svašta pričao...
- Vidiš, ljudi pamte... A Karla del Ponte je rekla u svojoj knjizi Lov da
su hirurzi vadili Srbima organe. Ti si bio jedan od njih.
- Nisam!
- Hajde da se dogovorimo kao ljudi. Ja sam vernik, verujem u Alaha
i zato hoću da budem milostiv...

279

- I ja sam vernik, katolik! - reče doktor.
- Znam kakvi ste... No, slušaj! Možeš da biraš: da sve priznaš -
poneo sam kasetofon da snimam, ili da ćutiš...
- Nemam šta...
- Nisam završio! Ako priznaš, ubiću te nožem, zaklaću te kao kozu.
To će biti bolno, nećeš umreti odmah, krkljaćeš, davićeš se...
- Nevin sam čoveče, neko ti je dao pogrešno ime...
- Dobro, sada pogledaj šta radi Ajšin brat... Vidiš, zašiljio je onaj
stub. To je kolac. Sada će uzeti loj da namaže vrh, znaš li zašto? Zato
što će ti lakše ulaziti kroz dupe u utrobu. Vidiš, ovo je pusta plaža,
vetrovito je, nema nikoga... Niko neće doći da te spase.
- Oprostite mi, u ime Alaha... Morao sam! Ubili bi me.
- Ko?
- Organizatori...
- Albanci?
- Ne, oni su tu tehnička lica...Posao sa krađom organa kontrolišu
vlasnici bolnica. Ono u Albaniji samo je segment međunarodnog delanja.
To isto se radi i u Americi. Toliki ljudi nestaju svuda. Zar mislite da ih
kradu vanzemaljci?
- Kažu tako...
- Mnogo čitate Dejvida Ajka. To su bajke! Hej, vi se šalite, nećete
me zaista nabiti na kolac... Vikaću...
- Računali smo na to. Čak ti nećemo vezati usta. Hajde, ustani,
idemo da ti pokažemo kako je ružno ubijati ljude.
Doktor, „dobri doktor", kako su ga nazivali susedi, uskoro bi
doveden do stuba za vezivanje čamaca, visokog preko metar i po.
Dvojica osvetnika mu skinuše pantalone i složno ga digoše na vrh koca,
pažljivo našiljenog da može ući u čmar. Lefevr je nešto pričao,
pokušavajući da spase život.
Bolni jauk bio je početak alžirske krvave osvete, koja će trajati dosta
dugo.
Alžirci sačekaše da kolac uđe jedno pola metra u telo, slušaše jauke
i onda odoše. Kada su bili iznad plaže, sunce je zalazilo i crvena svetlost
obasjavala je krvavu sliku.
- Šta ti je rekao na uvo, pre no što smo krenuli? - startujući motor
kombija upita Alija.
- Spomenuo je nekog Kemala Mojsijua... On mu je bio gazda kog
nikad nije video, čuo je o njemu samo legendu...
- Znam za njega! Treba ga ubiti!

280

RUSKI GROF OTKRIVA TAJNE

Pariz, bulevar Sen Mišel.

Pariz je čaroban u rano leto, a bulevar Sen Mišel tada dobija
dodatnu snagu od zaljubljenih parova koji svojim emocijama stvaraju
egregor ovom gradu.

Šta je egregor Pariza?
Energetski oblak, hologramska slika u koju su tokom istorije
ugrađene misli i dela koji utiču na sadašnjost. Sloboda, jednakost,
bratstvo, prve su misli koje čovek ima o ovom gradu. Da, sloboda... No,
da li ona zaista postoji i od koga dolazi? Od Boga ili od skrivenih vladara
planete Zemlje?
Nikoleta Laban dođe na sastanak sa ruskim grofom Černim, čija je
porodica u Parizu od Oktobarske revolucije.
Očekivala je da grof ima bradu kao Lav Tolstoj, da se teško kreće,
da je nervozni starac, koji je ljut što civilizacija ne shvata njegova otkrića.
Zgrada broj sedamnaest bila je obložena sivim kamenom, koji je nekada
bio beo. Francuski prozori, sa simboličnim balkonima karakterističnim za
grad svetlosti, bili su detalj koji je Nikoleta registrovala prilazeći kapiji od
kovanog gvožđa sa simbolima ljiljana. Pogledala je na interfon i pronašla
prezime Černi.
- Černi znači crni, a u ratu su bili „beli" i „crveni". Moj domaćin je
nešto treće - crno.
Zazvonila je. Niko se nije javio, ali je tiho zujanje potvrdilo da su se
vrata otvorila. Ušla je u hladni crno-beli hodnik. Pod je bio kao šahovska
tabla. Nikoleta je znala da bi trebalo da ide na poslednji sprat. Nije znala
da li je to neka mansarda skromnog grofa ili kutak raja u Parizu.
Lift je bio u prizemlju. Otvorila je vrata i ušla. Pritisnula je dugme
broj pet. Stara kabina uz škripu krenu. Nikoleta je imala utisak da je ušla
u vremeplov. Spratovi su se videli kroz male prozore. Lift je išao kroz
tunel od kovanog gvožđa. Svaki sprat u Parizu bio je delić istorije. Na
drugom nivou, Nikoleta vide neku damu sa šeširom kako vodi pudlicu niz
stepenice. Nagli trzaj i škripa označiše kraj putovanja. Nikoleta otvori
vrata lifta i na podu registrova šapasti crveni krst u belom krugu. Sve
ostale pločice bile su crno-bele. Svetlost obasja hodnik, Nikoleta spazi
otvorena vrata i na njima grofa Černog.
Bio je to snažno građen čovek srednje visine, imao je blago, lepo

281

lice, koje je u svoje vreme sigurno bilo predmet požude francuskih dama.
- Dobro došla, lepa damo! - reče grof Černi Serbonov sa snažnim

ruskim akcentom.
- Dobar dan, visokouvaženi gospodine! - reče Nikoleta, sa malom

dozom ironije, ne znajući zapravo s kim se upoznaje.
Ušli su u prostrano predsoblje, gde su bili neki stari portreti rađeni

uljem na platnu. Dve male fotelje u ampir stilu presvučene zeleno-bež
materijalom i stočić sa cvećem govorili su da je grof čovek koji voli lepo.
Miris duvana za lulu osećao se u vazduhu, mada su veliki prozori bili
otvoreni, a zavese lelujale.

- Dozvolite da vam pridržim mantil! - s osmehom reče grof. Nikoleta
se izvi i skide svoj beli mantil, tek tada vide prekrasnog psa.

- Koja je to rasa, baš je neobičan?
- Ruska doga, zove se Natalija, po mojoj tašti.
- Neobičan metod za odabir imena! - reče devojka gledajući po sobi.
- Izvolite, uđite i sedite gde vam je drago i udobno, razgovor će
potrajati. Želite li kafu?
- Hvala, ne! Ako ima obične vode, bilo bi dovoljno - reče devojka i
krenu prema jednoj udobnoj fotelji, koja je stilom podsećala na
Napoleona.

- Vidim, gledate nameštaj. To je stil nastao u Francuskoj, posle ne

baš trijumfalnog osvajanja Egipta od strane Francuza. Nelson je uništio
Napoleonovu flotu takoreći u luci, pa je imperator pobegao čamcem u
Francusku.

- Projekat „Napoleon" vladara iz senke bio je besmislen.

- Kako se uzme, Napoleon je zaista modernizovao Evropu, bolje
reći - probudio ju je.

- Neke je definitivno uspavao.
- Mislite na poginule. Da, bilo je mnogo mrtvih. On je u ljudskom

smislu satro Francusku. Sadašnja islamizacija ove zemlje posledica je
genetskog propadanja bele hrišćanske rase.

- Dobro govorite srbski! - reče devojka, namerno govoreći SRB-ski,
a ne SRP-ski, kako je nalagala gramatika. Bio je to njen otpor brisanju

srbske šifre od strane svih, pa i onih koji pišu gramatiku.
Grof se nasmeši i reče:
- Grofovska porodica Černi je poreklom iz Srbije, nekada smo se

zvali Crnojevići, Čarnojevići. Duga je to priča, a nije važna za cilj ovog
razgovora. Znači, želite samo vodu. Idem da vam je donesem.

Grof se čilo okrete i u prolazu pomazi velikog psa po imenu Natalija.
Nikoleta Laban lagano prouči sobu, koja je delovala kao delić nekog
zamka prenesenog iz Rusije. Velike slike raznih članova porodice
Romanov bile su prekrasne.

Grof se vrati sa malom staklenom flašom punom hladne vode i

282

kristalnom čašom na poslužavniku.
- Izvolite piće i pitajte!
- Vidim da volite dinastiju Romanov.
- Da, volim, oni će vratiti dobro na Zemlju! - reče grof sa

zavereničkim izrazom lica.
- „Pravoslavna unija", na to mislite?

- Da, „Pravoslavna unija", to je spas i za vas Srbe.

- Vi ste poreklom Srbin.

- Svi su poreklom Srbi, ali i to je tajna.
- Amebe pa Srbi, ta priča je malo komična.
- Zar vam priča o demonima ne deluje kao bajka? Zar sve istine ne
deluju lažno, a sve laži istinito?
- Da, neobično razmišljate.
- Neobičan sam!
- Pišem o džet-setu, istražujući dolazim do zaključka da su to
porodice plemića kao što je vaša.
- O, ne, plemstvo je vrlo složena stvar, postoji podela.
- Želite da mi pričate o „plavoj krvi"...
- „Plava krv"? Da li ste zaista spremni da čujete tu priču? Nikoleta
ponovo baci pogled na portrete članova dinastije
Romanov okačene na zidovima. Oni su svakako bili „plave krvi", no
nisu bili snažne ličnosti. Nisu bili surovi gospodari Rusije. Da li je „plava
krv" nešto dobro ili loše? Da li „plava krv" ima veze sa lozom Davidovom,
čiji simbol su ljiljani na plavoj osnovi? Tri ljiljana...
- Da! - odlučno reče Nikoleta i odsečno dodade: - „Plava krv" je ključ
tajne!
Grof Černi sede preko puta novinarke, zategnu pantalone i prekrsti
noge. Veliki pas ustade sa fotelje i leže kod njegovih nogu.

- „Plava krv", hm, zaista moramo da krenemo u prošlost. Da bi se

ovako kompleksna i složena situacija razumela, nužno je da budu data
odgovarajuća objašnjenja, koja se naziru u teško dostupnim znanjima
predaka. Naime, svim upućenim misaonim dušama poznato je da se
život, kakav je nama ljudima poznat, na planeti Zemlji odvija u okvirima
božanskog bića, koje je definisano i kao „živa sila zemljinog prostora" ili,
nešto savremenije, kao biosfera. Taj život je po svom pojavnom obliku
ciklične prirode, sa ciklusima koji su uslovljeni voljom Tvorca i moćnim
kosmičkim uticajima, kako unutar našeg Sunčevog sistema, tako i unutar
naše galaksije, popularno nazvane Mlečni put.

Na ovako grandioznoj sceni, naša planeta Zemlja samo je mali
atom ili čak elektron u neshvatljivo složenom hiperdimenzionalnom
sistemu realnosti, a celokupna istorija civilizacije homo sapiensa deo

nanosekunde opisanog sistema. Ovo navodim samo radi mentalne

koordinacije i fokusiranja naslovljene teme u odnosu na opisano stanje

283

sistema složene realnosti, u kojoj smo kao jedinke zanemarljive biološke
tvorevine, sa ponašanjem koje se na osnovu nama dostupnih podataka
može opisati kao izuzetno neodgovorno i nezahvalno prema nadređenim
mentalnim strukturama.

Ova nezahvalnost ispoljava se nepoštovanjem učenja koje nam je
naložio Tvorac, a koje je, pored odstupanja od očekivane duhovne
higijene, očigledno u stalnom narušavanju harmonije prirode i
prihvatanju „virusa zla" koji stalno seju „pali duhovi" po nalogu Satane.
Ovaj virus progoni sve pripadnike naše vrste, a da oni toga nisu ni
svesni. Davno, pre oko 11.500 godina, tačnije 9.564 godine pre Hrista,
po majanskim zapisima, u Atlanski okean je potonula Poseidonija ili
Poseida, kao ostatak Atlantide, potkontinenta otcepljenog od prethodne
Lavrazije i Gondvane, odnosno matičnog kontinenta Pangee. U periodu
potapanja Poseidonije, planeta Zemlja se nalazila u mesecu lava,
mereno jedinicama Platonove godine od oko 25.920 zemaljskih godina,
o čemu svedoče brojne „sfinge" širom naše planete. Na osnovu drevnih
zapisa smatra se da je do kataklizme došlo zbog zloupotrebe
tehnoloških znanja i nekontrolisane primene generatora za konverziju
etarskih i drugih subkvantnih polja, što je poremetilo ravnotežu
gravitacionog polja planete Zemlje i izazvalo pomeranje makrogeoloških
planetarnih struktura.

- Grofe, pitala sam vas o „plavoj krvi"...
- Govorim vam... Kosmos - red uvek nadvladava haos - nered. Dok
Tvorac osmišljava zakone reda, Gospodar tame ih narušava.
- Hoćete da kažete!?
- Plemstvo se deli na sluge Boga tvorca i one koji rade za
Gospodara tame.
- Satanu!
- Da, lepa devojko!
- Ovo kazivanje je deo nekog predavanja, koje ste ponavljali bezbroj
puta?
- Tačno, držim predavanja.
- Interesuje me ko je Pindar? Da li je to Danijel Pajser?
- To je tajna...
- Koliko sam shvatila, vi ste rekli da postoje gospodari zla,
gospodari tame, njih treba uništiti, a taj Pindar je, koliko znam, glavno zlo
na planeti. On je veza između Drako civilizacije i vladara iz senke. On
daje naloge da se uništi žuta rasa, a možda i većina čovečanstva.
- Da.
- Njega bi trebalo raskrinkati.
- Ili ubiti?
- Treba pokvariti vezu i spasti čovečanstvo. Priča da je zemlja
prenaseljena je laž. Azija, Australija i Južna Amerika su nenaseljene.

284

- Slažem se, ali Pindar ima magijsku zaštitu. Čim počnete da mislite
na njega, u mozgu se javi praznina, sve postaje belo. Vidite, naš proces
razmišljanja je drugačiji od onog kog smo svesni; kada razmišljate, taj
proces se ne odvija u glavi.

- Zato mislite da mi koristimo mozak sa deset odsto kapaciteta!
- Da, shvatili ste, proces se odvija u zemaljskom informacionom
polju, to vam je božanski internet, hronika Akaše, či...
- Mi ne mislimo sopstvenom glavom, već to činimo, na višoj ravni.
- Tako je! Zato su se bića koja kontrolišu našu civilizaciju postarala
da nemamo „konekciju" kad razmišljamo o njima, a pogotovo protiv njih.
Svi znaju za vladare iz senke, čak se zna koliko ih je, gde žive, kakve su
im navike i slabosti, ali njih niko ne dira. Zna se da oni stvaraju ratove,
bolesti, zemljotrese, uragane...
- A ljudi se bave posledicama a ne uzrocima. Eliminacija vladara iz
senke stvorila bi mir na zemlji.
- Da li? To se postavlja kao pitanje, možda bi došlo do nekog
spontanog sukoba, koji je van kontrole.
- Ko je Pindar?
- To je termin koji je lansirao Dejvid Ajk. Trebalo bi da označi neku
osobu, verovatno hibrida, a to znači nekoga ko ima „plavu krv", ko
komunicira sa apsolutnim zlom i prenosi komande Rojal tribunalu.
- Ko je to zlo?
- Reks mundi je kralj sveta. Po jednima, to je vanzemaljac koji je
negde na Tibetu i gospodar je Agarte i Šambale. S njim u vezi su Lame,
njih dvojica. Njega zovu Budisvata, što znači Buda pre Bude. Kažu da je
bio na Zemlji pre čovečanstva, no, mislim da je taj Buda pre Bude neko
dobro stvorenje.
- Da.
- Postoji još jedan koji nosi titulu Reks mundi ili Kralj sveta, u Bibliji
ga Isus naziva Belijal. Beli, to vodi od boje belo, od reči belaj, Nino
Belov, Nimrod. Bog Bel ili Baal. Jevreji ga zovu Jadaboat, što bi u
prevodu značilo Satana. On je gospodar ove trodimenzionalne
civilizacije. Njega povezuju sa vanzemaljcima iz sazvežđa Veliki
medved, odnosno Drako civilizacijom.
- Vanzemaljci?
- Da! Možda taj Pindar Dejvida Ajka komunicira sa tim Reks
mundisom! Po njemu je to neki plemić iz Belgije. Namerno razdvajam
reč Belgija, da bih vam skrenuo pažnju na taj deo „bel"
- BEL-ijal... Da, tamo je sedište NATO-a, koji je bombardovao BEL-
grad, na BAL-kanu 1999. godine. No, zašto? To se sve razume na srb-
skom jeziku, a ne na drugim jezicima.
- Tako je, SRB-ski jezik je dekoder tajne postanka. Zato se on
uništava, kako bi se tajna sačuvala! Samo Srbi posvećeni u tajnu to vide.

285

Prikriva se istorija nastanka arijevaca. Zato je navodni Bog pomešao
jezike, da bi se sačuvala tajna. U svim jezicima imate među arijevcima
SRBske reči. Među njima su Avganistanci, Persijanci, odnosno danas
Iranci.

- Zatire se i SRBsko pismo azbuka, koja je nastala pre klinastog
pisma. Nameće se hrvatica, varijanta latinice.

- Naravno, kad se bolje upoznamo, otkriću vam tajnu azbuke. To je
šifrovana poruka Tvorca! Zavera protiv Srba je zavera protiv istine, a to
na Zapadu mogu da spoznaju samo umni ljudi! Balkan je čvorište moći!
Sve Je u simbolima i sve je vezano za datume, koji su takođe simbolični.

- Simboli su kao akupunkturne tačke - reče Nikoleta.
- Sjajno poređenje. Napad na Srbe je zapravo osvajanje prostora s
kog može da se pokori svet. Svi pobedonosni ratovi su kretali sa
Balkana.
- Da?
- Vladari iz senke su podstakli 27. mart 1941.17 u Beogradu, kako bi
i Hitler krenuo na Rusiju, posle osvajanja „pupka sveta".
- Srbije...
- Da, zato su Ameri, odnosno njihovi skriveni gospodari, uništili i
okupirali bivšu Jugoslaviju.
- Zato da bi se sa Balkana krenulo istim putem kojim je išao Nino
Belov, na istok prema Tigru i Eufratu, Mesopotamiji... Zato su
bombardovali Sopot.
- Sopot, kod Beograda?
- Reč „sopot" znači izvor, a ona se nalazi i u reči Me-so-pot-amija!
- Shvatam, bombom su hteli da obeleže izvorište, ubili su neku ženu
i decu...
- Prolivanjem krvi, čak i dečje, slavi se bog Baal. Istorija je jednom
komedija, dok je drugi put tragedija. Nino Belov je krenuo sa planine
Ninaje u Raškoj.
- Sada je tamo stecište vehabija koji napadaju Srbe i Ruse.
- A koje je stvorila i koje od nastanka18 vodi britanska služba. Da se
vratim na Nina Belova ili Nimroda, kako ga zovu u Svetom pismu: on je
krenuo iz Nize, današnjeg Niša, koji su Rimljani zvali Naisus! Ne iz
Arabije.
- Bombardovali su i Niš, a to su uradili i u Drugom svetskom ratu.
- Overili su ga, kao i Belov grad, Beograd, kao i Avalu, odnosno
Avalon. Tamo su srušili toranj, zapravo obelisk Baalu.
- Srbi su ga podigli ponovo, lepši je i bolji od starog.
- Podizanje tog tornja je ritualni čin. To je svetionik svim Srbima u
svetu. Stvarajte „Sjedinjene srBske države".
- Teško će to ići! - reče setno Nikoleta.
- Grešite, pravoslavna unija - to su „Sjedinjene srbske države". Putin

286

je dao nalog da se lažna istorija Slovena popravi. Kada se to uradi,
saznaće se da su Rusi, Belorusi, Ukrajinci, Rumuni i Bugari isti narod.
Nemci to znaju, ali kriju, i ucenjuju Grke.

- Ko su svi? Srbi, arijevci?
- Pametnom je i komarac muzika. Da zaključim, genocid nad
Rusima u dvadesetom veku, gde je pobijeno dvadeset sedam miliona
Rusa, zatim od komunizma dvadeset, pa Prvi svetski rat - pet do šest
miliona. Sve to je namerno izazvano, kako bi se nešto postiglo... Šta? -
grof stade, popi svoju vodu i onda glasno nastavi: - Genocid izaziva
emocije, a one su hrana za zle gospodare planete Zemlje. Čovek koji ih
servisira je Pindar, a oni njemu daju moć na našoj ljudskoj ravni. Taj
Pindar je po svemu sudeći „nevidljivi superior" za Pinnacle of the Drako.
- Čekajte, sada ništa više ne razumem... Pindar nije isto što i
Pinnacle of the Drako?
- Mislim da nije! Pinnacle je ispod Pindara. A iznad njih su dva
Reksa mundi, jedan dobar i jedan loš.
- Dobro, ko je onda Pinnacle?
- Britanska kraljica koja je plave krvi. Njoj komanduje Pindar, koji je
u komunikaciji sa Kraljem sveta.
- Ima ih dvojica?
- Da... No, ne znam kako ide nadmetanje „dobrog" i „zlog"...
- Bog i Ðavo... To je to! - reče samouvereno Nikoleta.
- Mislim da tu tajnu tek treba otkriti. Možda postoje dve piramide
moći.
- Svaki kralj sveta ima svoju hijerarhiju?
- Da, to je sukob dve civilizacije iz svemira.
- Gde je tu „plava krv"?
- „Plava krv" je simbolična, kao što se za ženu sa svetlom kosom
kaže da je plavuša. Taj pojam „plava" je osnova grba Sionskog priorata.
Mislim da tu „plavu krv" imaju ljudi u čijoj genetici se nalazi DNK bića iz
galaksije Drako. Oni su hibridi ili možda mutanti... U svakom slučaju, oni
su prvi ešalon vanzemaljaca i upravljači su ostalim Zemljanima!
- Otkud „plava"?
- Mutanti možda imaju u krvi više bakra. Ko zna...
- Kako zaustaviti predstojeći rat koji će možda uništiti planetu
Zemlju?
- Treba zaustaviti sistem prenosa informacija između tih iz četvrte
dimenzije, koji se hrane negativnim emocijama, i njihovih oficira Pindara
i Pinnacle-a.
- Kako?
- Postoje dva načina koja se svode na jedno: smrt. Prvi korak je
ustanovljavanje ko je Pindar. Priča da je on francuski plemić, potomak
Luja i Marije Antoanete, za mene je pogrešan trag koji tolerišem u

287

javnosti. Druga je likvidacija britanske kraljice, što je prilično nerealno!
- Šta uraditi?
- Otkriti Pindara, on je manje čuvan jer je nepoznat, može se ubiti

na klasičan način ili magijom. No, on je magijski zaštićen, nevidljiv.
Tražili su ga mnogi.

- Magiju pobeđuje magija. Nekad se ritual ne uradi kako treba, pa je
amateru moguće da zaviri.

- Da, ali kako naći maga koji ne radi za njih? I samo traženje je
opasno.

- To može da bude lakše nego što mislite. Uzgred, sva magija
nastaje od vavilonske, čiji baštinici su Hititi. Oni su je spojili sa
egipatskom, kada su tamo bili.

- Vladali su Egiptom dvesta godina.
- Da, nekim čudom, ona je sačuvana u Srbiji. Zovu je vlaškom
magijom. Tu magiju ja odlično poznajem, majka i baba su mi veštice!
- To znači...
- Da, ja sam veštica. Mogu izvesti ritual i saznati gde je taj Pindar!
Grof Černi i Nikoleta su još dugo razgovarali. Znanje je našlo put do
onoga ko ima hrabrosti da ga iskoristi.

288

VLAŠKA MAGIJA TRAŽI PINDARA

Nikoleta Laban se vrati kod svog verenika Dejvida Peresa u stan u

Parizu i s vrata mu reče:
- Dragi, znam kako ću pronaći Pindara...
- Je l'? Neverovatno, milo moje. To su pokušavali mnogi, čak i

obaveštajne službe, pa nisu uspeli. Kako li ćeš ti u tome uspeš?
- Pomoći će mi Šumska majka, koja se na vlaškom zove Muma

paduri.
- Je l'? Ha, ha, to je ta tvoja vlaška magija. Ne zanosi se, Jevreji su

pokušali da ga pronađu pomoću kabale i nisu uspeli.
- Dragi, budi precizan, neki Jevreji su preko kabale pokušali da

dođu do Pindara, a nekima je to odavno uspelo. Vi Jevreji, odnosno neki
od vas, preko Pindara komunicirate s bićem koje zovete Reks mundi, a
to je Jadboat. Mi Srbi ga zovemo Belijal, onaj koji izaziva belaj. To je,
milo moje, Satana, dno dna, mulj... To je vaša tajna!

- Misliš?
- Znala sam da postoji neko tajno izvorište vaše moći. Niste toliko
pametni, čak ni povezani, kao što se priča, da biste vladali svetom. A
vladate!
- Da?
- Jadboat je vaš Bog kome se klanjate, to je tajno ime Jahvea.
- Hoćeš da kažeš kako je Reks mundi zapravo Satana i da Pindar
od njega dobija naređenja koja se sprovode preko sistema tajnih
društava, koja nadgledaju Jevreji. Naša moć je, po tebi, posledica
ugovora sa Satanom.
- Grešim li, mili?
- U svemu, draga... Ti si poludela, zahvatila te je bolest koja se zove
antisemitizam. Svašta, ispada da su članovi B 'n ai B'rit, Sinova saveza,
sa Satanom.
- A njih 12.000 je na listi za odstrel, jer rade na podsticanju
genocida protiv Kineza, Japanaca...
- Dođi, draga, da te zagrlim! - reče Dejvid nežno i prihvati Nikoletu u
zagrljaj. Nežni poljubac završi diskusiju.

289

*

Nikoleta stavi vodu za kafu i poče da razmišlja kako da sazna ko je
Pindar, osoba koja je agent za vezu između Belijala, Reks mundi i čitave
hijerarhije zaverenika. Morala bi da odradi ritual prilikom punog meseca,
ali i da pozove majku telefonom da joj ova u dva paketa „2-1" pošalje
alat za ritual:

1. nož (kustur), magijski sa crnom koricom, napravljen od čelika sa
drškom od roga crnog ovna, magijski posvećen na dan Svetog
Vartolomeja ili tokom pomračenja meseca

2. nešto malo trave šumske majke (Jarba Muma Padui, što je
neophodno za prizivanje Majke. Ta trava je zapravo magijska mešavina
žalfije, bosiljka, više vrsta konca, dlaka, kostiju, kandži i zuba životinja i
još koječega, što se ne spominje.

3. ogledalo sa rukohvatom.
Nikoleta se nasmeja i precrta treću stavku - ogledalo će kupiti u
Parizu, zaključi. Zatim otkuca poruku i htede da da adresu stana u
Parizu, onda se predomisli. Dejvid bi je proglasio ludom! Zatim pomisli
da nož ne može da se šalje DHL-om... Setila se najzad kako će doći do
magijskih predmeta: majka će sve to poslati po šoferu autobusa uz neki
njen duks. Tako i posla poruku.
Ostalo joj je da čeka.

290

TAJNA BOGA DAGONA

Predgrađe Pariza, Sena.

Nakon što je magijska oprema stigla iz Srbije, ponovo je došlo do
susreta Nikolete Laban sa grofom Černim. Sastali su se tokom večeri
punog meseca u jednom selu nizvodno od Pariza, koje je ležalo na reci
Seni, senovitoj, u kojoj su po predanju Francuza, odnosno starih Gala i
njihovih druida, bile seni pokojnika, mrtvih duša. Uzgred, galski i keltski
magovi, druidi, postajali su vidoviti žvaćući biljku imelu koja raste na
hrastu. To je bila sveta biljka Kelta, Gala i Srba. Badnjak je ostatak tog
verovanja.

Stari sitroen grof je parkirao na proplanku.
Nikoleta izvadi svoju torbu i poče da priprema stvari za ritual
traženja. No, iznenada izvadi i pištolj, beretu, pa reče:
- Grofe Černi, umete li da rukujete oružjem?
- Umem, mislite li da može biti potrebno?
- Nikada se ne zna ko može da nas napadne. Razne ale i aždaje, ali
i ljudi.
- Kakva je razlika između tih bića, ala, aždaja i zmajeva, mislio sam
da je to sve isto?
- Znate li šta je zanimljivo, grofe Černi, u celoj toj priči o zmajevima?
- Ne, Nikoleta!
- Vidite, kod nas Srba, zmajevi su pozitivna bića, a pored njih u
narodnom predanju postoje ale, aždaje, divovi...
- Ne, o tome zaista ne znam. Poznato mi je da je kod Srba jak kult
Svetog Ðorđa, koji ubija zmaja.
- Ne zmaja, već aždaju. To je razlika kao ona između Srba i Hrvata.
- Ha, ha, sjajno poređenje, pričajte mi o tome.
- Znate, moja majka je iz čuvene porodice Čajkanović.
- Ti mora da su poreklom Rusi. Čajka... Čajkanović...
- Možda Čajka vodi poreklo od reči čaj. No, to nije bitno za ovu
priču, ja sam potomak Veselina Čajkanovića, profesora Beogradskog
univerziteta, koji se bavio narodnim običajima i pisao odlične knjige o
tome. U svom delu Stara srpska religija i mitologija, on piše o
zmajevima, alama i aždajama.
- Da li znate tajnu boga Dagona? - upita grof Černi.
- Ne mnogo! - slaga Nikoleta.

291

- Bog Dagon je polučovek, poluriba, staro feničansko božanstvo,
pominje se 2.500 godina pre nove ere. Bio je vrhovni bog među dvesta
božanstava. Imao je titulu „Gospodar bogova", ili „Bekalam", što znači
„Gospodar zemlje". Dagon je zaštitnik ratnika. Izjednačava se sa
Enlilom. Hamurabi, tvorac zakonika, spominje ga kao tvorca - reče grof
tiho...

- A, to... To znam. Mislila sam da znate neku tajnu. Pomalo sujetan,

grof se namršti u polumraku. Gledao je lepu
Nikoletu i razmišljao gde da je svrsta: među „guske" ili „pametnice".

Nikoleta shvati njegovu dilemu, pa nastavi:
- Da li znate da je istoričar Hajnrih Kunstman negde iskopao

podatak koji glasi ovako: „Ivsa srbska idolu služaše Dagonu, ot sudu i

Dagoni i Daki imenujut se, ot Sera že Srblje..."

- Pravo da vam kažem Nikoleta, ništa vas nisam razumeo!
- Hajnrih Kunstman, očigledno po prezimenu Hazar, obaveštava
nas da Srbi vode poreklo od Sera i da su oni nekada obožavali Dagona.
Po njemu se oni i zovu Daki ili Dačani. Frapantno je da se Srbi dovode u
vezu sa semitskim božanstvom - reče Nikoleta, značajno podižući obrvu.
- Da li je to zaista semitsko božanstvo? Sami ste rekli da je to
feničansko božanstvo. Feničani nisu narod, to je nadimak naroda koji se
nekada zvao Hananci, a oni su na Bliski istok došli sa Balkana. Prema
tome, postoji veza između Balkanaca, Hananaca i Srba.
- No, Srbi su mlad narod, pojavljuju se tek iz krila slovenstva -
ironično se smeškajući reče Nikoleta.
Grof prihvati šalu i nastavi:
- Po želji nemačkih istoričara, koji su većinom Hazari, disali smo na
slamke i živeli kao ribe u močvarama, pa smo zato obožavali Dagona,
boga koji je sirena, poluriba, ha, ha.
- Što se tiče „mladosti" Srba, ja bih vas podsetila, grofe, na stav
bavarskog geografa iz devetog veka koji kaže:" Svi Sloveni su proizašli
od Srba!" - reče Nikoleta.
- Šta se zna o kultu Dagona? - upita najzad grof.
- Taj istoričar Kuntsman kaže da je obožavanje Dagona, po svemu
sudeći „hibrida", nastalo u zemlji gornjeg Eufrata i da se ovo božanstvo
poštovalo u Palestini, davno pre pojave Jevreja. Prateći kult Dagona,
vidimo da je on obožavan na prostoru Vavilona, ali i Palestine. To znači
da su Vavilonci, odnosno Asirci i Hananci, odnosno Feničani, rod! U
ugaritskim epovima, jedan od epiteta boga Baala je „sin Dagonov"!
- Znači, Dagon je otac Baala, a to božanstvo vezano je za plodnost,
prosipanje semena.

- Da, to je falus, odnosno ono što „beli", obeli, obelisk - je simbol
Bala19. Njegovi poštovaoci ga podižu u Egiptu, a kasnije ga prenose u

Vatikan, Pariz, London i prave ga u Vašingtonu. Podsetila bih vas da su i

292

kupole crkava falus, kao i kape biskupa i samog pape.
- Zanimljivo...
- Simbol boga Baala ili Bela je bela boj a, pa je onda to i bela

golubica. No, to je shvatljivo samo ako se prati po rečniku Srba, na
engleskom je to nemoguće: white nema veze s Belom, Baalom i belom
bojom. Shvatate?

- Shvatam... No, nije mi jasna veza Srba s Dagonom i Baalom,
odnosno Belom.

- Ovo je tajna o kojoj smo već razgovarali, nisam sigurna da ste
spremni da je prihvatite. Civilizacija nije nastala na Tigru i Eufratu, već
na Balkanu, i to u trouglu Rtanj, Fruška gora i Bosna. Sa Balkana, sa
toka Dunava, ona se širila na istok. Naravno, u tu priču umešane su
civilizacije iz drugih galaksija, a koje - ne znam. Možda su sa Sirijusa B!
Ovde su pravljeni prvi eksperimenti s mešanjem gena. Ovde su stvarani
džinovi, hibridi.

- Nije valjda...
- U narodu postoje predanja o zmajevima, kao dobrim ali čudnim. O
njihovom menjanju oblika piše i Dejvid Ajk u knjizi Najveća tajna. On je
sve povezao, ali mu fali prva karika.
- A to je?
- Balkan! Samo na tom poluostrvu veštice mogu da iz vode prizovu
zmaja i da ga nateraju da ih sluša. O tome je pisao moj predak
Čajkanović. On je to gledao svojim očima, kada je to radila njegova gola
baba u Timoku!
- Uh...
- Taj zmaj koji izlazi iz vode i pretvara se u čoveka je Dagon.
- Zanimljivo razmišljanje!
- Da li znate da kod Srba postoji jasna podela između ala, aždaja i
zmajeva? - upita Nikoleta.
- Pričajte!
- Ala ili lamija je zla sila, demon vetra i nepogode koji se pojavljuje u
gradonosnim oblacima, ili vodi te oblake, izvaljuje drveće iz korena i
uništava letinu. Ala je demon severnog vetra, koji samo rep spusti a
glavu u oblake turi. Njen izgled narod je definisao kao veliku zmiju,
grubu, sa velikim krilima. Protivnik ale je zmaj, koji je sa njom u
neprekidnoj borbi. Ala može da menja oblik, ona može da ima konjsku
glavu i telo zmije, može da ima i tri glave, tri noge i tri kljuna.
Karakteristika ale je da je nezasita, proždrljiva, narod kaže da u njeno
uvo može stati po 6.000 oka grožđa. Zanimljivo je da ala, ili lamija, jede i
izvor dobra - Sunce, pa zbog toga nastaje pomračenje. Narod se plaši
ale jer ona grabi tek rođenu decu.
- Ej... Znači, kod Srba ala krade decu. U Americi danas nestaje na
stotine hiljada male dece koju država daje predstavnicima Drako

293

civilizacije kojima su ona neophodna za egzistenciju na ovoj
trodimenzionalnoj ravni.

- To, grofe, ja ne znam. Sa alom mogu biti vezani, ili sa njom
identični, izvesni ljudi ili žene utoliko što njihova duša može da izađe iz
njih i da se pretvori u alu, pa da navodi oblake i uništava berićet. Za to
vreme telo tih osoba spava, a ono što se desi duši kada iz tela izađe,
rane koje bude dobila u borbi sa zmajevima, to će zadesiti i njeno telo -
isto onako kao što biva i sa dušom veštice ili zmaja ili zduhača kada
ostavi telo. Takvi ljudi su aloviti. Veruje se da su naročito epileptičari
aloviti. U pripovetkama se takav aloviti čovek opisuje kao suv, sa belom
bradom i dugačkim noktima. Za razliku od ljudi koji od rođenja imaju
ovakvu dvojaku prirodu - koji su i ljudi i ale u isti mah - ala može da uđe
u čoveka sasvim konkretno: on tada postaje preko svake mere proždrljiv,
i sve ogromne količine hrane koje uzima u stvari troši ala koja je u
njemu. Na ovo verovanje odnose se izreke: „Zinula ala iz njega" i „Svoje
družine nikako ne mogu zasititi, sve kao da ala iz njih zija".

- Zanimljivo!
- Da, narod tvrdi još i da ala ima šest prstiju na svakoj ruci i nozi.
- Vidite, mislim da i predstavnici Drako civilizacije imaju po šest
prstiju.
- U mitskom viđenju istorije Srbi su zmajevi, a Turci su ale.
- Možda su pripadnici Drako civilizacije inicirali Muhameda i
mentalno mu predali svetu knjigu - Kuran, koji sadrži stihove koji su i
danas neprevaziđeni na arapskom jeziku!
- Ala je kod Srba i morski demon koji stanuje u rekama i jezerima.
Zanimljivo je da i Albanci, odnosno Brđani, jer Šiptari, znači oni koji
stanuju visoko, imaju pojam o ali, koju zovu kulšedra. Kod njih se ona
hrani ljudskim mesom i u neprijateljstvu je sa drangama, a to su kod njih
zmajevi. Zanimljivo je i da su ale uvek ženskog roda. - reče Nikoleta.
- Uh, šta bi na to rekle zaštitnice žena, ha, ha... No, šta je sa
aždajama, da li su to samo muškarci?
- Aždaja je ogromno čudovište koje živi u velikim vodama, ima
velike čeljusti, zube i jezik, krila, četiri noge i dug rep!
- Aha, ala ima dve ili tri noge, a aždaja četiri.
- Da, aždaja kad se umori glavu zavlači u vodu da dobije novu
snagu.
- To znači da u vodi diše. Prema tome, aždaja je u rodu s ribom, nije
sisar kao kit ili delfin.
- Očigledno... Sama reč aždaja je persijskog porekla: „ži dahaka" na
farsi jeziku znači zmija dahaka.
- Farsi jezik je arijevski, postoje stotine, možda i hiljade reči ovog
jezika koje su istovetne sa sanskritom, odnosno pali jezikom, kojim je
govorio Buda, i sa srpskim.

294

- Naravno i sa keltskim jezicima. Znam da velški jezik, koji se zove
kamrijski, ima hiljade reči identičnih sa srpskim.

- Vidite, to potvrđuje da je sve to indoevropski jezik.
- Ili možda stari SRB-ski?
- Istorije Srba i Rusa su velika tajna, zabranjena za otkrivanje ovde
na Zapadu, pod uticajem Rima a kasnije i Vatikana. Shvatate li da se
Francuzi, Španci i Portugalci psihički osećaju kao Romani, Latini, iako
znaju da su u stvari Gali? - reče grof Černi.
- No, kad bi začeprkali dublje i istražili ko su Gali, otkrili bi da su oni
isto što i Sloveni, odnosno arijevci - reče Nikoleta.
- Taj pojam „arijevac" vešto pokriva suštinu - Sloven! No, vratimo se
na vašu priču... Ko su zmajevi i kakve su im osobine?
- Da, počeli smo o toj temi. Prema srpskom verovanju, zmaj nastaje
od zmije koju devet godina nije videlo ljudsko oko. To verovanje prisutno
je i u Slovačkoj i Moravskoj. U istočnoj Srbiji, odakle sam ja po majci,
smatra se da zmaj nastaje od ribe šarana. Zanimljivo je da zmaj bljuje
vatru, ali se ona od njega i odbija.
- Da li postoji veza zmajeva s kosmosom?
- Da, Srbi zmajeve povezuju s meteorima i padajućim zvezdama,
što bi naravno moglo biti povezano i s letelicama iz vasione. Sada mi se
otvaraju oči. Susret sa zmajem, odnosno „letećim tanjirom", kako se to
često kaže, Srbi opisuju kao nešto praćeno jakom svetlošću,
grmljavinom, sevanjem, tutnjavom, potresom, jakim vetrom; „Od rike se
trese zemlja", kaže narodni pevač.
- Gde sleću zmajevi?
- U vodu, kao i američke kosmičke letelice. Kad bi zmaj, odnosno
„leteći tanjir", sleteo na zemlju, nastala bi suša. Kako kaže narodni
pesnik: „Cio bi se svijet od njega uždio".
- Gde žive zmajevi?
- Po jednom kazivanju u velikim vodama, a po drugom na vrhovima
visokih planina. Često se kaže u narodu: „U čardaku ni na nebu ni na
zemlji", što bi bilo - u oblacima.
- Da li srpski zmajevi imaju odnose sa lepim ženama, da li ih kradu?
- O, da! Zmaj je veliki ljubavnik, on dolazi „čistim ženama i
devojkama", grabi ih i odvodi u svoje stanište. Zmaj nije perverzan i ne
dolazi muškarcima. On žene oplođuje i iz takvih veza se rađaju junaci.
- Junak je, znači, hibrid zmaja i SRBkinje... Namerno kažem SRB-
kinje, jer mislim da je to logično. Vi niste potomci SRP-a, oružja koje su
stari Srbi koristili.
- Da, kod Srba, kad hoćete da kažete da je neko neverovatno
hrabar i jak, kažete da je on zmaj, zmaj ognjeni.
- Ha, ha, dičenje herojstvom kod Srba je posledica ukrštanja sa
zmajevima. Vi, Srbi, smatrate da ste nepobedivi.

295

- Vi ste, grofe, zaboravili da ste i vi Srbin...
- Naravno, dičim se time, mada sam vremenom postao Rus! No,
kod Rusa postoji čudan odnos prema Srbima. Tretiraju Srbe kao mlađeg
brata, kome treba pomoći, ali i kao neverovatno hrabrog rođaka koji se
bori za ideale pravde. Srbi su kod Rusa, naravno pravih, zaista zmajev

narod!
- Da, da, znam za to, dodala bih da zmaj kod Srba ima mogućnost

metamorfoze, pretvaranja u čoveka, ali i u bilo koju životinju.
- Aha, znači Dejvid Ajk ne greši, ljudi postaju zmajevi i obrnuto.
- Ja nisam rekla da je to tako, već da takvo verovanje postoji u

narodu. Na osnovu pesama i predanja, zmaj ima i osobinu da je

nepovrediv, kao Ahil, Ajant, Minos, Talos, Jazon, Sigrid...
- Vruća voda!
- Ha, ha, znači da „zmaj-letilice" imaju lošu hidroizolaciju, pa im

voda izaziva kratke spojeve. No, vrućom vodom je ubijen i kralj Minos.
Kod Srba, zmajevi su prijatelji, nešto sveto, pa se često stavljaju u božju
vojsku uz svece i anđele.

- Znači, Srbiju sa neba brane sveci, vile, anđeli i zmajevi, koji to ne
čine samo zbog naroda, već i zbog zaštite ideala.

- Koji su vrlo precizno definisani kao poštenje, pravda, istina i
sloboda. Možemo reći da su vuci, vile i zmajevi mitski predstavnici
srpskog naroda!

- Znači, u našem traganju smo došli do ćorsokaka. Dejvid Ajk i svi
drugi kažu da su predstavnici Drako civilizacije zločinci, a oni su Drakoni
zmajevi. Kod vas Srba, to su pozitivni likovi - zato ste vi Srbi u klopci!

- Mislim da su Drakoi ono što Srbi nazivaju aždajama, a ne
zmajevima. To vam je kao Hrvati i Srbi - isto, a potpuno različito. Jedni
su dželati u Jasenovcu, a drugi su žrtve. Aždaje i zmajevi su u ratu.
Zmajevi su i kod Kineza pozitivni likovi.

- Da, magija iluminata je u tome što su oni dželati koji ubijaju

nekažnjeno.
- Za sada. Zmaj uvek pobeđuje, pogotovo ako je SRB-ski ili kineski -

reče Nikoleta Laban sa osmehom.
- Šta znate o vezama vlaške magije i Hetita?
- Hroznu Bedrić (1879-1926), češki arheolog, asirolog i hetitolog,

prvi je rešio tajnu hititskog, odnosno hetitskog jezika. On je uspeo da
pročita brojna hetitska dokumenta pisana klinastim pismom, nađena u
arhivu u Bogazkeju. Dešifrovanjem tog jezika, još 1915. je ustanovio da

je taj jezik indoevropski, odnosno vrlo srodan slovenskoj porodici jezika,
u kojoj su i keltski i persijski, odnosno farsi. Na indirektan, ali jasan način
dolazimo do zaključka da je to varijanta SRB-skog jezika.

- Hetiti su dvesta godina vladali Egiptom.

- Da, a odatle su se jednim delom povukli na Apeninsko poluostrvo i

296

tu ih nalazimo kao Etrurce. No, oni sebe nisu tako zvali, već su se
nazivali RASenima. Podsetiću vas da se Ra, bog sunca, nalazi u tom
nazivu. Srpska država, jedna od stotinu, zvala se RAška. Ti RA-seni
imaju gradove Gorčin, Rumu i Ceru. U Ceri, rimska deca su od njih učila
ceremoniju.

- Kako su Hetiti dobili ime?
- Hetiti ili Hititi nije ime naroda, već nadimak. Dali su ga sebi, jer su
bili HIT-ri, HIT-ali su dugačke strele, pa su se time dičili. Hetiti su poznati
i kao narod stočara, a hranu i druge potrepštine nosili su na kolima koja
su vukli volovi. Da li vam je to prepoznatljivo?
- Veze Hitita i Vlaha?
- Emilija Jovanović - Mason, Srpkinja, na Sorboni je doktorirala na
temi „Veza vlaške i hititske magije". Dokazala je da je to isti obred, isti
ritual... Prema tome, postoji velika verovatnoća i da je to isti narod.
- Pa, Vlasi su Rumuni, a oni su potomci Rimljana, njihov Jezik ima
latinski koren.
- Vlasi nisu Rumuni, oni su Srbi koji su romanizovani. Sami Rumuni
su isto to. Nastali su kulturološkim mešanjem rimskih legionara koji su
nastanjivani na teritoriji zvanoj limes, koja označava granično područje
između imperije i varvara. Rimski legionari su tu dolazili u penziju sa oko
trideset godina. Rumunski jezik je do devetnaestog veka u velikoj meri
bio srpski. Tada je francuska država u kulturološkom smislu kolonizovala
Rumuniju i stvorila današnji rumunski jezik. Možete i sami da zaključite
koliko je u to upetljan Vatikan. Oni sistematski stvaraju veštačke nacije;
setite se stvaranja Hrvata katoličenjem Srba, isto vam je i sa Albancima.
Sada pokušavaju da stvore i naciju Vojvođana. U tom loncu stvorena je i
„latinska" rumunska nacija. No, selo je ostalo toga pošteđeno. Znate li
kako se na rumunskom kaže lopata?
- Ne!
- Lopata, a mistriju zovu ravnjačom. To je više srpski, nego kod nas.
Ah, da, zaboravila sam da vam kažem najvažnije...
- A to je?
- Rumuni su do devetnaestog veka pisali azbukom!
- Kako Srbija u jezičkom smislu nije latinizovana, kada se Galima u
Francuskoj i Portugaliji to dogodilo?
- Zato što su Srbima vladali obično imperatori Srbi, devetnaest ih je
bilo, koji su naravno sa svojima govorili srpskim jezikom, a ne jezikom
imperije. Kada su služili u rimskoj vojsci, oni su imali svoje oficire.
Najpoznatija srpska legija bila je Dardanska, ona je imala sedište u
Sremskoj Mitrovici. Koliko se sećam, vojna formacija Srba je bila nešto
vezana za Zmajevo. Mislim da su ih zvali Drakoima.
- Zanimljivo...
- Uzgred, najstarije pismo na svetu nije klinasto, već srbica, kojoj su

297

u naučnim krugovima prvo dali naziv „vinčansko pismo", a sada
„podunavsko". To pismo je i etrursko, ali i feničansko.

- Čekajte, shvatio sam vezu: Dagon i vaše pismo „ćirilica", odnosno
„azbuka", predstavljaju tajnu nit koja povezuje Srbe i Feničane.

- Bravo grofe Černi, vi ste shvatili. Dodajte tu i Etrurce i Hitite, a
zatim i Vende ili Venete i doći ćete do velikog majstora Sionskog
priorata, po imenu Leonardo, koji je jasno govorio odakle je.

- Iz Vinče, iz Srbije. Shvatam. Užas, kako to nisam primećivao...
- Slikar Milić od Mačve je odatle, a ne iz Venecije. Tako je i
Leonardo da tj. od Vinči iz Vinče, najstarijeg istorijskog nalazišta gde su
nađene ribolike figure koje su simbol božanstva Dagona, možda hibrida.
- Da, kako smo slepi kod očiju...
- Vi se, grofe, šalite, nije valjda da to niste znali...
- Naravno da sam se šalio, ja se bavim time. Zaboravljate da sam ja
grof Černi Serbanov. Kad bude prilike, lagano ću vam ispričati ono što
znam. No, bilo mi je zanimljivo da vas slušam, tako ste lepi kada nešto
dokazujete. Hajdemo sada da odradite ono zbog čega smo ovde. No,
izlaganje vam je tačno! To što budale ne žele da saznaju istinu njihov je
problem, ne naš! Hajde sada da odradimo ono zbog čega smo došli!
Nikoleta se ljupko nasmeja i reče:
- Grofe, budite diskretni, nemojte gledati ritual!

298

SUSRET SA RABINOM RAFAILOM
KOENOM

Njujork, Bruklin.

Susret sa rabinom Rafailom Koenom bio je diskretan. Gideon je
došao sam, a kao razlog susreta naveo je traženje saveta. Preporuku da
se obrati njemu dobio je od svog nadređenog oficira iz Šin Beta,
pukovnika Demaja.

- Šta želite, stvarno? - upitao je rabin Koen.
- Savet. Preplašeni smo, jer smo pametni, znamo istoriju.
Objektivne okolnosti pod Barakom Obamom lagano klize prema onim za
vreme Hitlera. Istina, ovog puta mnogo suptilnije. Treći rajh je poražen
samo vojno, on je ideološki preživeo i realizuje se kroz američki
imperijalizam koji dobija konture „Četvrtog rajha"
- Slažem se s vama, ali mi Jevreji to i želimo.
- Strah nas je da ne prođemo kao u Drugom svetskom ratu. Možda
će sve da se otrgne kontroli. Podsticanje trećeg svetskog rata će
zakonito dovesti do diktature i koncentracionih logora u Americi.
- Dobro - tiho reče rabin.
- Mi, Jevreji iz Bruklina, tražimo neku garanciju za živote svojih
porodica.
- Znate da je to nemoguće! Ako Amerika sad udari na Rusiju, biće
odmazde. Zato se stvar odlaže. Naši naučnici su daleko odmakli u
stvaranju oružja koje će „zamrznuti" rusku atomsku pretnju. To je oružje
koje deluje na elektroniku, neutrališe je. No, i mene je strah da želja za
ratom zbog ekonomske krize postaje intenzivnija. Iskreno, ne smatram ni
da je plan o uništavanju velikog broja Kineza uz pomoć bolesti mudar,
pogotovo što bi, po nekim planovima, tamo trebalo da se preselimo.
- Kada?
- Huuu, to ne znam! Pazite, mi Jevreji smo stvorili špansku imperiju,
pa holandsku, zatim smo je urušili, stvarajući britansku - reče rabin.
- Nju smo srušili i stvorili novi Vavilon - Ameriku.
- A paralelno s tim smo iznedrili moćnu Kinu, koja, evo čitam u
novinama, pravi rakete koje mogu da unište nosač aviona sa udaljenosti
od 1.500 kilometara.
- Da, to je dong feng 212, ima brzinu deset puta veću od zvuka -

299

konstatova Gideon.
- Šta želite od mene?
- Savet i možda pomoć.
- Da?
- Mi, Jevreji iz Bruklina, smatramo da bismo mogli da zaustavimo

svetski rat.
- Rat protiv Irana je, mislim, korak ka svetskom.
- Da. Hteo sam da kažem da možda možemo evidentirati ko

usmerava Rokfelera.
- Mislite da su u pitanju vanzemaljci?
- Tako se priča. Kažu da su iz sistema Drako. Da li to ima veze sa

istinom?
- Ima! Komunikacija, koliko ja znam, odavno postoji. Naravno, sve je

to suptilnije od onoga što iznosi Dejvid Ajk, ali nije daleko od istine. Reč
je o frekvencijama.

- Čuo sam za to. Magija, pa i kabala, predstavljaju manipulaciju tim
energijama, frekvencijama, zar ne?

- Da, Gideone. Koliko uspevam da pročitam vaše misli, vi želite da
preko kabale onemogućimo komunikaciju Rokfeleru, možda i Rotšildu.

- Možda i kraljici... Trebalo bi da zaustavimo komunikaciju Rojal
tribunala sa, kako kažu, Pindarom.

- Gideone, mi čak ne znamo ni ko je Pindar!
- Otkrijmo. Da li vi to možete?
- Sam? Teško! Potrebno je da se napravi magijska koalicija različitih
škola.
- U isto vreme?
- Da, mada nema potrebe da to bude i na istom mestu. Otkrivanje
Pindara ne mora ništa da znači. Možda je to neki nepoznati čovek, čiji lik
ništa ne otkriva. Shvatate li besmislenost toga?
- Zašto?
- Pojaviće se drugi Pindar. On vam je samo „poštar". Zbog smrti
poštara ne prestaje rad pošte.
- Shvatam, ali možda ipak možemo da poštaru ubacimo u torbu
nešto što će zbuniti Rokfelera. Obmanama i lažima zavladaćeš...
- Gideone, to je geslo Mosada...
- Znam! - nasmeja se obaveštajni oficir izraelske vojne službe, pa
dodade: - Zavrbovaćemo Pindara!
- Kako?
- Magijom!

*

300