Dejan Lucic-Kineska osveta

- Važi! - nasmeja se Sandi. Vesela družina krenu u akciju.
- Ajde, pokušaj ponovo! Može li fantastično crno vino iz Rotšildovog
podruma?
Nikoleta se ovog puta opušteno nasmeja i prihvati sugestiju. Tek
tada poče da gleda salon jahte u kom se nalazila. Imao je oko pedeset
kvadrata i bio obložen mahagonijem i kamenom sa rupicama, koji ju je
asocirao na Egipat.

- Šta je cilj tvog dolaska?
- Pišem knjigu o džet-setu!
- To se tako kaže, ali mislim da je prava meta tvog interesovanja
elita tog društva.
- U svakom slučaju...
- Tebe ne interesuju zabavljači elite, pevači, glumci, vozači formule,
teniseri...
- Može se reći da me interesuju i oni.
- Kao garnirung, dete moje! Stvarni džet-set su oni koji utiču na
istoriju, a to su vladari iz senke, kao moj muž.
- Stvarno? - upita Nikoleta, praveći se manje obaveštena nego što
jeste.
Barbara se u tom trenutku okrenu prema slugi koji je stajao u ćošku
i gledao kroz prozor:
- Garson, sipaj nam ono moje vino „Rotšild"!
- Oui, madam! - reče sluga livrejisan po protokolu, ode do police sa
vinima, uze flašu i dve kristalne čaše i dođe do lepih žena da im servira
piće.
Barbara prva proba i reče:
- Odlično je, od Rotšilda je. No, da se vratim na temu, moj muž...
- Da! - potvrdi Nikoleta, pa tiho dodade: - On je vrh džet-seta,
odnosno tih vladara iz senke?
- Blizu vrha! Glavni su ti, moja Nikoleta, ljudi iz familije Rotšild.
- O njima nešto znam... Uostalom, sad se sećam, oni su kao
upetljani u svetsku zaveru, kako bi se zavladalo svetom... Oni su neki
opasni tipovi... Stvaraju „Četvrti rajh", diktaturu... Sprovode falsifikovani
plan...
- Protokoli Sionskih mudraca.
- Budalaština, zar ne?
- Ne, draga, plan postoji. Bolje rečeno, postoji generalni plan i više
planova ispod njega.
- Šta to znači?
- Uvodi se „Četvrti rajh"! Postoji plan A, koji znači uvođenje islama u
Evropu i stvaranje totalitarne Evropske unije. Do tog cilja se ide preko
izazivanja građanskog rata. Islam dolazi preko Balkana i Apeninskog
poluostrva. Kao islamska, vraća se Turska imperija, koja će se prostirati

101

sve do Cazinske krajine. „Četvrti rajh" će biti islamska diktatura. To je
kraj hrišćanstva.

- Katoličanstva! - dodade Nikoleta.
- Uskoro dolazi poslednji papa. Ovom je vek kratak... Poslednji papa
će biti Jevrejin po poreklu! Da, pravoslavlje će opstati u Rusiji. No,
Turska će napasti Grčku i zgaziće je!
- Koji je plan B?

- Izazivanje haosa u Rusiji preko terorista - muslimana, zatim napad
Nemačke na Srbiju, radi otimanja Vojvodine i uvlačenja Rusije u rat.

- Rusija nije zaboravila dvadeset sedam miliona poginulih u ratu sa
Nemcima!

Nije, Rusi će opet satrti Nemačku, možda atomskim bombama.
Uzgred, Rusi mogu da se umešaju i kad Turska napadne Grčku. U tom
slučaju oslobađaju Istanbul i obnavljaju Konstantinopolj.

- Aja Sofija ponovo postaje crkva!
- Da! No, cilj zavere je da Rusija bude rasparčana i slomljena. Cilj
zavere je da Moskva bude definitivno pobeđena! To im nije uspelo sa
Napoleonom i Hitlerom, pa ovog puta žele da pokušaju pomoću pameti
Zbignjeva Bžežinskog.
- Lukavstvom!

- Da, draga moja... Živela ti meni i da da Bog da te udam ovde!
Ništa ti ne brini, uvešću te u visoko društvo, ne samo ovde u Francuskoj,
već i u Njujorku.

Vino je radilo svoje, dve žene su sve više pričale... Zanimljivo je šta
je Barbara rekla o najnovijem planu zaverenika, koji je saznala od muža:

- Sad ću ti reći najveću tajnu! Zaverenici ne znaju kako da reše
problem definisan u Starom zavetu...

- Koji je to?
- Da će svetom vladati „žuti". To znači da će ova materijalistička
hazarska zavera biti eliminisana! Zbog toga su svojevremeno Henrija
Kisindžera poslali u Kinu sa predsednikom Niksonom, da tamo ojačaju
svoj uticaj... No, to je ispalo dobro na kratak rok, a na dug - loše! Uhvatili
su i Kinu u svoje kandže. Sada kontrolišu Japan, obe Koreje - da, obe...

Ono sa sukobom oko Severne Koreje je fintiranje - Tajvan... No, Kina je
u međuvremenu porasla. Postala je veliko dete, koje je nezgodno držati
u krilu.

- Šta će sa njom?
- Ne znaju! Pokušavaju da igraju dvostruku igru. Drže je u šaci, jer
svoju zaradu čuva u dolarima, a i najviše zarađuje u SAD. U isto vreme
rovare po Kini preko hrišćanstva i one sekte Falun Gong ili tako nešto...
Naravno, deluju i preko muslimana. No, najveća je tajna da protiv Kine
vode genetski rat. Priprema toga je proizvodnja raznih virusa...
- Zanimljivo... Ko je tu glavni?

102

- Rotšildovi.
- Pričaj mi o njima!
U tom trenutku u salon uđe stari, ali odlično držeći bankar Hartman,
koji se srdačno nasmeši, videvši lepu Nikoletu Laban, i priđe:
- Ja sam Eugen Hartman, muž ove lepotice. Vi ste?
- Nikoleta Laban, novinarka Kurira iz Beograda.
- Otkud vi ovde?
- Pišem knjigu o džet-setu. Preko nekih prijatelja sam saznala za
vašu ženu, rekli su da mi može pomoći.
- A moja Barbara, opet je umešana u neke skrivene akcije. Dobro,
dobro, samo našu porodicu ostavite na miru. Zaista vas molim da tako
bude. Pišite o Grimaldijevima, oni su zanimljivi. Uzgred, sutra bi trebalo
da idemo kod njih, prave prijem...
Barbara shvati da Nikoleta ne zna o kome je reč, pa dodade:
- Kneževska kuća Grimaldi koja vlada Monakom, princ Albert je
fasciniran mojim mužem, zato nas često zovu.
- Idem ja, vodim sina Luku na trening, izvinite me lepe dame.
- Oprostite vi, poštovani gospodine, što sam ovako nenajavljeno
došla...
- Nisi nenajavljena. Ja sam te pozvala, željna sam razgovora na
srpskom, mada sam Slovakinja iz Kovačice. No, Eugene, odvedi Luku
posle na neki pristojan obrok, nemoj da te prevari pa da ponovo odete
posle treninga na hamburgere i koka-kolu iz Mekdonaldsa... Znaš da je
to loše!
- Dobro draga, ali gde je Luka?
- Igra igrice na kompjuteru u svojoj sobi.
Nikoleta Laban mahnu rukom Hartmanu, a onda pogleda u oči
Barbaru koja je zaboravila o čemu je pričala... Nikoleta iskoristi priliku da
promeni temu.
- Interesuju me Rotšildovi! Sećam se da se Čarls Rotšild ubio. Kako
neko ko ima sve može poželeti da sebe liši svega toga, čak i života?
- Ne, ne, ubio se Amčel, pošto je otkrio neku bolest, valjda
encefalitis... - reče Barbara.
- To se krilo?
- Dok se moglo... Danas nije tako, uprkos ogromnim naporima ove
familije. Vrata njihove privatnosti otvorila su se bukvalno nešto malo oko
osamnaest časova i trideset minuta, 8. jula 1996. godine. Tog dana
sobarica pariskog hotela Bristol zakucala je na vrata apartmana 402, u
kom je odseo Amčel Rotšild. Sat pre toga Amčel je imao sastanak u
porodičnoj banci. Iz hotela se javio supruzi Aniti i sestri Mirandi i otišao
da se istušira. Pošto niko nije odgovarao na kucanje, sobarica je otvorila
vrata da promeni peškire. Zaustavila se na samom ulazu primetivši
stopala muškarca koji kleči pored kade. Odmah je pozvala pomoć, mada

103

je bilo prekasno - Amčel je već bio mrtav. Obesio se na kuku za peškire.
Posle rutinskog uviđaja, izdato je saopštenje da se radi o samoubistvu.
Rotšildovi su odmah lansirali vest da je Amčel umro od posledica
srčanog napada, a potom intervenisali direktno kod francuske vlade da
spreči bilo kakva dalja zvanična saopštenja o Amčelovoj smrti. Bilo je
prekasno za intervenciju. Vest je već otišla u svet.

- Da li je taj hotel Bristol u vlasništvu nekog muslimanskog princa?

Da iza samoubistva nije ubistvo, neka muslimanska tajna služba? Zar se
Rotšildovi ne nalaze iza stvaranja države Izrael?

- Možda, nemam podatke o tome, ali tvoje opažanje je zanimljivo.
- Reci mi, šta još znaš o tom Rotšildu što se ubio ili je ubijen?
- Amčel se pridružio banci N . M. Rotšild 1987. godine, kada je imao
trideset dve godine. Bio je najmlađe dete Viktora Rotšilda i njegove treće
supruge Tereze. Odrastao je u Kembridžu, u senci svog slavnog, ali
arogantnog i grubog oca Viktora, koji je bio briljantan naučnik i ekspert
za kontrašpijunažu tokom Drugog svetskog rata. Kasnije je bio optužen
da je, zajedno sa svojih pet kolega sa Kembridža, radio za sovjetsku
Rusiju i odavao joj britanske tajne. Njegova krivica nikad nije dokazana.
- Ha, ha... Eto vidiš, Viktor je verovatno bio dvostruki agent,
britanski i sovjetski.

- Ne bi trebalo da izgubiš iz vida da je ceo projekat komunizma
rastao na jaslama Rotšildovih. Uostalom, Lenjin je bio uticajni agent
familije Rotšild, a Trocki je radio za Rokfelerove.

- A Rokfelerovi su stvoreni novcem Rotšildovih... Zanimljivo
povezivanje podataka. Uzgred, Putinov deda Spiridon je bio kuvar kod
Lenjina...

- Znači familija od poverenja! Da... No, da se vratimo na sirotog
Amčela... Posle studija na Kembridžu, Amčel je radio kao menadžer u
magazinu Nju rivju, a potom je prešao na porodičnu farmu u Safolku,
gde se bavio proizvodnjom sokova. Čim se oženio Anitom, pripadnicom
bankarske porodice, po nagovoru svog oca, Amčel je prešao u London,
gde je počeo da radi u porodičnoj banci na čijem je čelu tada bio Evelin
Rotšild. Budući da Amčelovi rođaci, Lionel i Nikolas, nisu želeli da rade
sa Evelinom, koji je bio poznat kao izuzetno težak i krut čovek, odlučio je
da prihvati izazov.

- Kako se zove porodična banka? Od kada funkcioniše?
- N. M. Rotšild banka postoji već 194 godine i poslednja je među
značajnim britanskim trgovinskim bankama koja je ostala u vlasništvu
jedne porodice, tako da je ona, na neki način, simbol postojanja
Rotšildovih u Engleskoj. Poslednjih deset godina ovoj banci nije išlo
najbolje, ali je uspevala da opstane zahvaljujući imenu vlasnika koje kod
poverilaca uvek budi poverenje. Ova banka je nekad zarađivala deset
miliona dolara godišnje, a u poslednje vreme jedva milion.

104

- Kriza?
- Svakako! Neki su spekulisali da je Amčel 1996. Izvršio
samoubistvo zbog problema na poslu, a drugi, opet, da ga je psihički
dotukao Evelin, koji je pravi predstavnik hladnog aristokrate starog kova.

Ne voli da se šali i smeje, ne voli da mu se previše objašnjava i sam
ume da sve kaže u nekoliko reči. „On je čovek s kojim ne bih nikada
odigrao partiju pokera", rekao je za njega jedan novinar.

- Je l' taj Evelin Rotšild neki čudak?
- Evelin je bio izbačen sa fakulteta, pošto su profesori konstatovali
da gradivo prevazilazi njegove mentalne sposobnosti. Oni koji ga
poznaju tvrde da priča malo zato što i ne zna da govori, pa čak ni da
piše kako treba, i da stoga uvek ispod stola drži rečnik. Čudno je samo
to da je on, pored takvih mentalnih sposobnosti, uspeo da napravi par
sjajnih poslovnih poteza, među kojima je i uspostavljanje saradnje sa
drugom po veličini kineskom bankom.
- Veza sa Kinom mi je veoma interesantna, mislim da ona postoji
još od perioda Maoa Cedunga, a da je bila prikrivena. Nemoguće je da
Rotšildovi ne stoje iza komunizma u Kini, a da podržavaju sve levičare u
svetu. Tako da veza sa kineskom bankom nije uspeh Evelina, već samo
obelodanjivanje stare tajne...

- Zanimljivo, dobro zapažanje! No, da se vratimo na Evelina...

- Da, svakako, izvini zbog upadice.
- Evelin je odrastao u senci svog rođaka Jakoba, koji je zbog svoje
inteligencije, bio mezimac u porodici, a zbog šarma i lepote miljenik
štampe. Jakob je, kao i Amčel, sin Viktora Rotšilda, ali je njegova majka
bila Barbara Hačinson, koja je tokom razvoda toliko izmaltretirala Viktora
da je ovaj potpuno izgubio nerve. Posle razvoda sa Barbarom, sav svoj

bes iskaljivao je na sinu Jakobu, koji je dugo vremena bio zatvoren i
sramežljiv dečak. Neko vreme se družio isključivo sa Ðanijem Anjelijem i
vojvodom od Bofora, sa kojima je satima razgovarao telefonom. Kasnije

se uglavnom bavio investiranjem u arheologiju. Ogromne pare uložio je

u istraživanje nalazišta u Bejrutu i Albaniji.

- Kažeš da je Jakov uložio mnogo novca u arheološka nalazišta u
Albaniji... Da, onda on zna da Albanci nisu Iliri, već da su ogranak
Čečena, koj i su tu dospeli tek sredinom jedanaestog veka.

- To ne znam! No, Jakov nije morao previše da radi, naročito pošto
mu je rođaka Doroti de Rotšild ostavila u nasledstvo sumu od sto
šezdeset šest miliona dolara, ogromnu palatu i kolekciju slika i
dragocenosti neprocenjive vrednosti. Kada je Anjeli čuo za ovo, u šali je
prokomentarisao: „Svi pričaju da je Jakob sjajan biznismen, ali on je do
novca došao kao i mi ostali. Nasledio ga je." Poslednjih godina Jakob
živi prilično mirnim i povučenim životom sa svojom suprugom Serenom.
Za razliku od Jakoba, Evelina i Amčela, od kojih se očekivalo da urade

105

nešto više za porodični biznis u Engleskoj, njihov brat Dejvid iz
Francuske pokazao se kao izuzetno uspešan."

- Znači, Dejvid im je uzdanica u Francuskoj?
- Po svemu sudeći!
Ko je sada gospodar kuće Rotšild?
- Džejkob, ili Jakob, zvanično gospodari porodičnom imperijom, kao
četvrti baron dinastije Rotšild. Peti baron postaće njegov sin Natanijel-
Net, koji polako preuzima poslove. Džejkob je sedamdesetih godina,
zbog neslaganja sa rođakom Evelin, takođe naslednicom Rotšildovih,
privremeno napustio kompaniju Rotšild kontinuejšn limitid i osnovao

sopstveni RIT Kapital partner. Zadatak petog barona je, tvrdi se, da

objedini sve kompanije dinastije Rotšild.
- Počeli su, znači, da pucaju po šavovima?
- Da, zato Jakob polako priprema svog naslednika, sina Natanijela-

Neta za tron moći!
- Reci mi, ako znaš nešto više o tom momku!
- Natanijel-Net Rotšild je 1999. odlučio da raskrsti sa ludovanjima

po Americi i vrati se u London. To je bio i nagoveštaj da Net postaje
ključni čovek imperije Rotšild, odnosno da će postepeno preuzimati
poslove od već ostarelog oca Jakoba. Da li će Net, postepeno
objedinjujući bogatstvo dinastije, tražiti i deo Rudarsko-topioničarskog
basena Bor, koji pripada Rotšildovima, može samo da se nagađa. Ipak,
poznato je da se članovi porodice Rotšild, jedne od najuticajnijih u
Evropi, ne odriču olako nijedne akcije koja im je ostavljena u nasleđe.
Poslovno-bankarska imperija Rotšild je, pružajući pipke širom sveta, još
1928. godine, zajedno sa jednom srpskom porodicom, otkupila šezdeset

odsto akcija rudnika Bor. Originalna dokumenta, ugovori pisani mastilom
i overeni sa sedam ručno pravljenih žigova, i danas se nalaze u sefu
jedne londonske banke. Ti ugovori trebalo bi da odgonetnu ko, pored

Rotšildovih, ima akcije u borskom kompleksu, jer se pominju još jedna

srpska emigrantska porodica, zatim jedan markiz iz Francuske i jedan

engleski lord. Dvojica poslednjih tvrde da zajedno raspolažu sa trideset
dva odsto akcija, dok su komunističke vlasti posle Drugog svetskog rata
baratale podatkom da dvadeset osam odsto RTB Bor pripada „privatnim

firmama iz inostranstva". Naravno, uslovi kupovine i naknadnih ulaganja
zahtevaće, ako do parnice dođe, međunarodnu arbitražu, jer je
nekadašnji rudnik Bor u međuvremenu prerastao u rudarsko-
topioničarski kompleks, najveći u ovom delu Evrope. Net Rotšild je od
malih nogu pokazao da „kruška ne pada pod jabuku". Već kao
trinaestogodišnjak ispoljio je smisao za biznis i finansije, kada je iz Itona,
gde se školovao, uputio pismo uredniku oglasnog časopisa Lut Dejvidu
Lenderu. Dečakove sugestije su usvojene, Net i Dejvid od tada su veliki
prijatelji, a od početka devedesetih i poslovni partneri - pokrenuli su

106

njujorško izdanje Luta. Net je školovanje nastavio na Oksfordu i
Vodamu, oprobao se u holdingu Lazard’s, a zatim se preselio na
Menhetn.

Selidba naslednika dinastije Rotšild je za njujorške, a bogami i
britanske, tabloide bila otkrivanje zlatnog tiražnog rudnika. Njegov „izlet",
naravno, nije ocenjen kao poslovno usavršavanje, već kao želja za
ludovanjem. Iz dana u dan, žuta štampa je punila stranice Netovim
dogodovštinama. Uvek je bio pri vrhu svetske rang-liste rasipnika i,
naravno, zavodnika. Ekipe novinara i fotoreportera tračerskih rubrika
pratile su svaki njegov korak. I imale su šta da objave! Zabavljao se sa
najlepšim ženama Amerike, Onor Frejzer i Emom Parker Bouls, kratko
bio u braku sa Anabel Nilson, najboljom prijateljicom Kejt Mos... Ipak,
vrhunac je bio kada su tabloidi objavili seriju skandaloznih fotografija sa
tamnoputom manekenkom Naomi Kempbel, sa kojom je Net dugo bio u
ljubavnoj vezi. Povremeno se viđaju i sada, samo što više nisu zanimljivi
za tračerske rubrike. Elem, Natanijel-Net Rotšild je odlučio da se uozbilji,
da prekine sa ludovanjem, rasipanjem novca, elitnim žurkama i
zavođenjem „najlepših žena sveta". Vratio se u London i zauzeo dva
sprata očeve kuće u Vorvik aveniji, odakle povlači najvažnije poteze u
ime dinastije Rotšild. Njegov povratak u Britaniju i vode velikog biznisa
zabrinuo je mnoge konkurente na Ostrvu. Net nije samo jedan od
najbogatijih naslednika na svetu, već je i lično veoma bogat. Samo
njegov deo kompanije Atikus kapital, koju vodi zajedno sa Kanađaninom
Timom Barketom, procenjen je na više od milijardu dolara.
Svojevremeno su britanski listovi objavili da se „predsednik SFRJ Josip
Broz Tito sa vlasnicima multinacionalne kompanije Rotšild dogovorio da
eksploataciju rudnika Bor, pod određenim uslovima, od 1968. preuzme
Jugoslavija." Ti uslovi i rok eksploatacije zasad su, izgleda, poznati
samo dinastiji Rotšild.

- Znači, Net ima sedište firme u Vorvik aveniji!
- Da, ali je tokom leta ceo mesec na Krfu, tamo imaju prelepu vilu...
Tamo je išao i stari Jakob kad god je imao vremena.
- Osim te tragedije, čula sam i za smrt dvadesettrogodišnjeg
Rafaela de Rotšilda?
- Ah da, zaboravila sam na tu tragediju. Dogodila se početkom maja
2000. Rafael de Rotšild, za koga su pričali da je talentovan, umro je na
trotoaru njujorškog kvarta Čelzi na Menhetnu. Prema izjavama
očevidaca, on je na jednoj raskalašnoj zabavi iznenada poplaveo. Uz
pomoć prijatelja jedva je sišao niz stepenice da sačeka vozilo hitne
pomoći. Ali pomoć je stigla prekasno. Prema izveštajima policije, umro je
u mukama od prekomerne doze heroina. Policajci su ga pronašli
naslonjenog na ulazna vrata i u prvom trenutku pomislili da je
hispanoamerički beskućnik. Njegova smrt je pogodila porodicu koja još

107

nije prevazišla samoubistvo Amčela Rotšilda. Rafaela su, inače, čekali
veliki zadaci u porodičnoj kompaniji, koja pokriva francuski sektor...

- Čiji je bio taj momak, Rafael?
- Sin Natanijela i Nili de Rotšild. Rastao je u Njujorku, gde njegov
otac rukovodi finansijskom firmom, čija se vrednost procenjuje na više
od osam milijardi dolara. Rafaela su roditelji poslali u elitnu školu Triniti,
a zatim je završio filozofiju na odličnom privatnom univerzitetu Brauns,
na Roud Ajlendu. Rafael se često mogao videti na mnogim zabavama
njujorške finansijske elite. Njegova devojka bila je Stela Šnabel, ćerka
čuvenog slikara Džulijana Šnabela, koja je izjavila: „Njegova smrt slomila
mi je srce, bila sam jedna od malobrojnih koji su ga stvarno poznavali".
Na poslednjoj žurci, Rafael je izgubio svest i prijatelji su ga gotovo sneli
niz stepenice. U tome im je pomogao Rafaelov prijatelj Vilijem Korbin,
koji je ovako prepričao događaj: „Kada smo sišli na ulicu, Rafael je bio
mrtav".
- Kratko?
- I tužno...
- Dobro Barbara, ima li neki Rotšild za mene, da se uvalim?
- Ima, to je Natan, sladak komad... Najlepši sin vladara iz senke!
- Moraš da me upoznaš!
- Nikad se ne zna, ako ne mazneš njega, postoji i neko pored
njega... Ali je sigurno da je on najbolji neoženjeni komad - reče Barbara.
- Imaš li njegovu sliku?
- Imaš je na netu... Uđi na Gugl, tamo ti je, napiši njegovo ime i eto
svih podataka, rođen je 1971, plavušan...
Barbara i Nikoleta uz crno vino ostaše do duboko u noć kad zazvoni
mobilni iz kog se začu Rakin glas:
- Imaš li ti kuću?
- Dobro, dolazim!
- Šta bi? - upita Barbara.
- Moram da krenem, moj pratilac kaže da je nepristojno ovoliko
dugo ostati - odgovori Nikoleta.
- Ostavi mi broj mobilnog, vodim te sutra na prijem kod princa
Alberta od Monaka, ako tamo ne nađeš priču, bar ćeš uloviti nekog
dobrog dasu... Garson, isprati damu. Izvini što ne ustajem, uhvatilo me
je vino - reče Barbara smešeći se poluzatvorenih očiju.

108

KO SU PROTIVNICI U RATU TAJNIH
DRUŠTAVA

Ko Gleda spolja - sanja, ko unutra - budi se!

Monako.

Nikoleta Laban se pozdravi sa Barbarom Hartman i pod uticajem
vina krenu sa jahte, lagano se njišući. Za to vreme pozvala je telefonom
Raku koji se brzo stvorio na doku i s osmehom joj pružio ruku, kako bi
bezbedno sišla sa jahte.

- Zdravo, Princezo, malo si više popila...
- Malo, Barbara mi je pričala o pravom džet-setu, o dinastiji
najbogatijih i najuticajnijih ljudi na planeti.
- O kome?
- O familiji Rotšild!
- O tome već dosta znaš...
- Da, ali ti mi nisi pričao da imaju jednog zgodnog, zrelog za
ženidbu... To je Natan, 1971. Godište je. Nikad se ne zna kakva „hemija"
može da proradi.
- Bio je u Srbiji i Crnoj Gori sa tatom Jakobom, imam u laptopu
nešto o njemu, pokazaću ti kad se otrezniš... Ajde, pazi na konopce,
Princezo, da se ne sapleteš... Eno ga naš „konvertibl", kako zovu
kabriolet na engleskom...
_J
- Pozvana sam sutra na neki parti kod princa Alberta od Monaka...
Zapravo, pozvani su Hartmanovi, pa pošto Barbarin muž ne ide, pozvala
je mene da joj pravim društvo.
- Princ Albert ti je momak, rođen je 14. marta 1958. godine i
nasledio je, ajde da kažemo, presto od oca Renijea 2005. godine, kad je
ovaj otišao u večna lovišta.
- Misliš, predstavio se bogu...
- To „služba" ne zna... S obzirom na to da se priča da je Kneževina
Monako jedna od bitnih karika u poslu sa drogom, koji ide preko
albanske mafije, onda zaista ne znam da li je pokojnik došao kod boga ili
kod onog levog...
- Ko ti je taj levi?

109

- Levi je nadimak za palog anđela...
- Ðavo, ah, shvatila sam. Misliš da je princ Renije u paklu zbog
biznisa sa drogom...
- Uđi u kola, Princezo, i veži se! - reče Raka, smeškajući se Nikoleti
koja je bila usporena zbog uticaja alkohola i pomalo ushićena.
Kabriolet lagano krenu iz luke i poče da se penje prema izlazu iz
Kneževine.
- Šta još znaš o toj dvojici najlepših frajera, Natanu Rotšildu i princu
Albertu od Monaka? Da li su oni glavni junaci moje buduće knjige o džet-
setu? Ko je lepši, ko je veći šmeker?
- Sutra ide priča, sada si pod gasom, nećeš ništa zapamtiti...
- Ko je bogatiji?
- Rotšild, on je kralj Hazara, vlasnik je velikog dela bogatstva
Evropske unije, čak i SAD... Ali, to je priča za trezne. Spavaj, Princezo...
Princeza se veza, kola krenuše, a njena glava ubrzo klonu.

*

Nikoleta Laban se, posle susreta sa Barbarom Halupovom,
agentom „krticom" Reja Bana, brzo istreznila nakon tuširanja. Nije joj se
spavalo. Ponovo uze da čita knjigu, stigla je do dela o tome kako su baš
Rotšildovi, o kojima je pričala Barbara, okupirali Ameriku. Slova su joj na
tren bila mutna, onda se izbistriše.

Čitala je šta je pisala Tatjana Gračova, načelnik odeljenja Ruske
Vojne akademije:

Rotšildovi i drugi bankari organizuju finansijsku krizu i donose
na svetlost dana treći svetski rat koji bi trebalo da uništi
tradicionalnu nacionalnu državnost. Kao posledica neke
provokacije, biće srušena džamija Al Aksa, biće sagrađen treći
Solomonov hram, a kad se čovečanstvo iznuri ratom, na
ruševinama nacionalnih država biće stvoren globalni kaganat, na
vlast će biti doveden antihrist predstavljen kao glavni mirotvorac i
car svih naroda.

Na više činove antihristove armije, u prvom redu, pretenduju
finansijski magnati Rotšildovi sa svojim štabom u Londonu -
osnivači i nadahnitelji svetske organizacije Hazara - cionista koje
održava strast ka svetskom gospodstvu i bogatstvu i koji su zbog
toga spremni na svaki zločin.

Hajnrih Hajn je rekao: „Novac je Bog našeg vremena, a Rotšild

110

je njegov prorok."
Ključnu ulogu u organizaciji globalnog raspada igraju Rotšildovi

i njihovi agenti Rokfelerovi koji kao oružje koriste uništenje državnog
Federalnog rezervnog sistema.

Poznato je da je ideolog zakona o Federalnom rezervnom
sistemu u SAD bio baš baron Alfred Rotšild iz Londona. Endri
Hičkok (History of the Money Changers, 2006) i Justas Malins
(Secrets of the Federal Reserve, 1991) pokazuju da se Federalna
rezervna banka javlja kao apsolutni lider svetskih finansija i da je
povezana sa organizovanjem zločina na svetskom nivou, uključujući
revolucije i ratove.

Hičkok podvlači da je 'glavni cilj Federalnog rezervnog sistema
izgradnja svetske države, korporativnog novog svetskog poretka.'
No, to i jeste cilj nevidljive Hazarije.

Setimo se reči Natana Rotšilda: „Nije važno kakva marioneta
sedi na tronu britanske imperije. Čovek koji kontroliše puštanje
novca u Britaniji, kontroliše i britansku imperiju, a ja kontrolišem
puštanje novca u Britaniji."

Sada Rotšildovi kontrolišu novac u SAD i zato kontrolišu tu
državu. Tomas Džeferson je 1878. godine rekao: „Ako američki
narod nekad reši da kontroliše štampanje novca prvo kroz inflaciju,
a zatim kroz deflaciju, banke i korporacije koje niču oko njih će lišiti
narod sve dotadašnje svojine, dok se njihova deca ne probude bez
svojih kuća na kontinentu koji su zauzeli njihovi očevi." Sve je tačno
tako, kao da je juče rečeno.

Bankari su 1907. godine rešili da dobiju baš to. Rotšild i Jakob
Šif, glava kuće Kuhn, Loeb and Co.; istupajući u njujorškoj
Trgovačkoj palati postavili su praktično ultimatum, čija se suština
svodi na sledeće: „Do tada, dok u nas ne bude Centralne banke sa
adekvatnom kontrolom kreditnih resursa, ova zemlja će preživljavati
najteže i dugoročne po svojim posledicama finansijske krize u svojoj
istoriji."

I stvarno, kriza je počela. Rotšildov agent J. P. Morgan i njegovi
saradnici su, kao rezultat zavere, urušili tržište fondova. I Kongres je
pošao u susret Morganu. On je pravio novac ni iz čega i Kongres je
odlučio da mu to dopusti. On je pustio dvesta miliona dolara i
postao heroj.

Potom je bio donesen zakon koji učvršćuje Nacionalnu valutnu
komisiju. Ta komisija je trebalo da izuči bankarske probleme i da
daje preporuke Kongresu. Prirodno, u Komisiju je ušao J. P. Morgan
sa svojim saradnicima. Predsednik Komisije postao je senator
Nelson Oldridž, po majčinoj liniji deda potpredsednika Nelsona
Rokfelera i Dejvida Rokfelera koji će postati glava Saveta za

111

međunarodne odnose.
Senator Oldridž je odmah organizovao putovanje u Evropu gde

je sproveo konsultacije sa privatnim centralnim bankama Velike
Britanije, Francuske i Nemačke, tj. sa Rotšildom, Rotšildom i
Rotšildom.

Posle Rotšildovog povratka iz Evrope, došlo je do susreta
bankara na kom je osim Oldridža bio još i Pol Varburg koji je dobijao
platu od firme Khun, Loeb and Company da bi lobirao za stvaranje
privatne Centralne banke u Americi. Prisutan je bio i Jakob Šif.

Porodice Rotšild, Varburg i Šif ispreplele su se kroz bračne
veze i postale praktično jedna porodica, stvorivši ono što sada
zovemo iluminatima. Njihov cilj je gospodarenje planetom preko
diktature svetske vlade, globalne armije i čipovanog stanovništva.

1913. godine, posle izbora Vudroa Vilsona za predsednika
SAD, Morgan, Pol Varburg, Bernard Baroh i drugi predložili su novi
plan koji je Varburg nazvao Federalni rezervni sistem.

Za podršku tom planu i donošenje odgovarajućeg zakona koji
bi učvrstio stvaranje onoga što do dan-danas zovemo Federalni
rezervni sistem založilo se i rukovodstvo Demokratske stranke.

Javni tužilac Alfred Krozijer je tada rekao: „Zakon daje
bankarima izuzetno opasnu vlast pravljenja novca".

Pre izbora Vudroa Vilsona za predsednika, 1911. godine,
Rotšildov agent i blizak savetnik Vilsona, Eduard Mendels Haus
napisao je omanju knjigu pod nazivom Filip Dru - administrator. Po
formi to je roman, a u stvarnosti detaljan plan buduće vlade SAD
koja je trebalo da uspostavi socijalizam onog tipa o kom je maštao
Karl Marks.

Šifovi, Varburgovi, Kanovi, Rokfelerovi i Morganovi su od
Hausa stvorili svoju osobu od poverenja. Jedan od instituta koje je
opisao Haus, ličio je na Federalni rezervni sistem. Haus je postavio
Rotšilda za Vilsonovog savetnika. I na taj način, realna vlast u
Americi više uopšte nije pripadala predsedniku SAD.

Oni to čine do današnjih dana - uz predsednike prislanjaju
svoje agente u svojstvu savetnika. To je njihova tehnologija. Svi
bliski savetnici rukovodilaca takvih zemalja kao što su Francuska,
Velika Britanija i SAD bili su ili iz porodice Rotšild ili kontrolisani od
strane njih.

Zakon o Federalnom rezervnom sistemu potpisan je 1913.
godine. Za to je izabran pogodan momenat kada su senatori
otputovali na božićni raspust. Štaviše, senatorima je rukovodstvo
obećalo da za vreme raspusta zakon neće biti iznesen na glasanje.
Kasnije su, u vezi sa tim što je donošenje zakona došlo u vreme
božićnog raspusta, taj događaj nazvali „Izbieniem mladence" (taj

112

izraz u Rusiji znači pokolj, prebijanje)
Justaj Malins piše: „Vudro Vilson je 23. decembra 1913. godine

potpisao Zakon o Federalnom rezervnom sistemu. Istorija je
dokazala da je tog dana Ustav prestao da bude rukovodeći zakon
američkog naroda i naša sloboda je bila predata u ruke nevelike
grupe međunarodnih bankara".

SAD kao država i američki narod su, lišivši se svoje slobode
rezultatom zavere hazarskih bankara, postali taoci te grupe
orijentisane ka uništavanju nacionalne državnosti putem izazivanja
ratova, revolucija i kriza.

Svojevremeno je Komitet za bankarske poslove i životne
probleme predstavničke palate pripremio referat pod nazivom
„Direktor Federalnog rezervnog sistema: istraživanje korporativnog i
bankarskog uticaja". Kako se vidi iz tog referata, hijerarhijska
struktura rukovodstva Federalne rezervne banke izgleda ovako:

N. M. Rothschield. London - Bank of England

J. Henry Schroder Banking Corp.

Brown, Schipley - Morgan Grenfell -
Lazard’s Company & Company Brothers

Vlasnici akcija Federalne rezervne banke u Njujorku su ljudi koji
su, počevši od 1914. godine, inspirisali i isprovocirali najvažnije
političke događaje i kojima pripadaju krupne banke. To su Rotšildovi
- Rothschield Bank (London, Berlin, Pariz), braća Lazar - Lazard
Brothers (Pariz), Izraelj Mozes Sejf - Israel Moses Seif Bank (Italija),
Šifi - Khun Loeb Bank (Nemačka, Njujork), Varburgovi - Warburg
Bank (Amsterdam, Hamburg), braća Leman - Lehman Brothers
(Njujork) i Morganovi (Njujork).

Najveći deo onih koji vladaju Federalnim rezervnim sistemom
su stranci i baš oni su ti koji rešavaju sudbinu. Federalna rezervna
korporacija štampa novac i, uz pogodnosti za sebe, daje ga kao
kredit američkoj vladi.

Interesi te korporacije nalaze se u osnovi većine američkih
zakona i normativnih pravnih akata koji se tiču svih aspekata
društvenog života. Na taj način, pod kontrolu Federalnog rezervnog
sistema potpale su sve životne sfere zemlje, uključujući njeno
rukovodstvo, što je dalo osnov da se F. R. sistem nazove državom.
Na taj način smatra se da zakoni u SAD imaju privatni karakter. Svi
oni koji ih oficijelno pišu - Institut federalnog prava, svakojaki
profesori pravnici - nisu ništa drugo nego agenti interesa inostranih

113

banaka. Kao rezultat toga, stvorila se oligarhija pravnika i bankara
koja kontroliše tri ogranka vlasti u SAD. Likvidirana je 13. tačka
prvobitnog teksta Ustava SAD, u kojoj se kaže: „Ako građanin SAD
primi, pokuša da dobije ili sačuva neku aristokratsku titulu ili
počasno zvanje ili bez saglasnosti Kongresa primi ili pokuša da
sačuva ikakav poklon, oficijalnu penziju, dužnost ili novčanu pomoć,
ili bilo kakvu drugu nagradu od nekog cara, kralja, princa ili strane
države, takav čovek prestaje da se smatra građaninom SAD i lišava
se prava da se bavi bilo kakvom poverljivom dužnošću."

Kao posledica kršenja ustava, u SAD se pojavilo ono što je
nazvano „vlada u senci" koja je budući, nadnacionalna i
antinacionalna u svojoj suštini, počela da kontroliše državnu vlast i
ostvaruje rukovođenje zemljom.

Tako se u SAD stvorilo mišljenje koje je izraženo sledećim
citatom: „Amerika je postala država bankrota koja je potpuno prešla

u vlasništvo kreditora. Oni vladaju Kongresom, izvršnom i sudskom
vlašću. Njima pripadaju sve strukture državne uprave. Vi imate
svedočanstvo o rođenju? Ono takođe pripada njima."

Suštinski, u SAD je formiran hazarski model upravljanja
zemljom - dirarhija - dvovlašće. To znači da postoji nominalno
upravljanje - vlada SAD (kagan), i postoji realni centar upravljanja

(bek-rukovodstvo nevidljive Hazarije, svetska vlada globalnog
kaganata). No, naličje dva centra upravljanja je obeležje mreže koja
znači odstupanje od modela koji daje stabilnost državi zasnovanoj
na hijerarhiji. Ali pošto se mreža apriori bori protiv hijerarhije, to
dirarhički (policentrični) model postavlja dinamit pod američku i
uopšte zapadnu državotvornost. No, baš to Hazarima i treba -

uništenje nacionalne države i uzdizanje antihristovog globalnog

kaganata na njenim ruinama.
Ta simbolično izražajna reč „ruine" ušla je u naziv serije članaka

posvećenih finansijskoj krizi u britanskom Gardijanu. Ta serija je
nazvana kratko i jasno - Put u ruine. U toj rubrici Gardijan je 26.
januara 2009. godine štampao članak (Julia Finch: Twenty-five
people at the heart of the meltdown), gde je navedeno dvadeset pet

ljudi, krivaca za finansijsku katastrofu. U publikaciji se, istina, kaže:

„Najteža ekonomska kriza od vremena Velike depresije nije prirodna
objektivna pojava nego veštački stvorena katastrofa..." I dalje se
navode imena onih koji su je isprovocirali.

I tu nalazimo sve te bankare i banke, istorijske učesnice u svim
gadostima i tragedijama. Na prvom mestu, kao što bi trebalo i da
očekujemo, stoji Federalni rezervni sistem (čitaj Rotšild). Na drugom
mestu -Bank of England (to su takođe Rotšildovi).

O toj banci piše da reč „kruna" u Engleskoj uopšte ne asocira

114

na kraljevsku porodicu, nego na Bank of England (E. C. Knurch:
The Empire of City). Međunarodna finansijska oligarhija koristi
alegoriju krune kao simbola vlasti i ima svoju centralu u starom
Londonu - gigantsku Bank of England- koja je učvršćena u
privatnom vlasništvu koje nije pod kontrolom britanskog parlamenta
i u stvarnosti se javlja kao suverena svetska država. I dalje se
primećuje da vladari banke Rotšildovih „produžavaju da utiču na
svetsku privredu. Poznato je da oni stoje iza procesa ujedinjenja
evropskih zemalja u jednu političku celinu što postaje još jedan
korak u stvaranju svetske vlade koja će upravljati ujedinjenim
svetom. Britanski parlament je postao rob te nevidljive i nečujne
sile. Vidljivi i čujni lideri se javljaju samo kao marionete koje igraju
po komandi... Rotšildovii preko Bank of England upravljaju većim
delom sveta."

Na trećem mestu među organizatorima sadašnje finansijske
krize, Gardijan pominje i banku Goldman Sache koja spada u
svetsku finansijsku oligarhiju. Među krivcima je i Alheman Brothers
koja je takođe povezana sa Federalnim rezervnim sistemom.

U članku se takođe pominju i ljudi poput Klintona, Buša mlađeg,
britanskog premijera Gordona Brauna, špekulanta Soroša, bivšeg
čelnika Federalnog rezervnog sistema Alana Grinspena i druga. No,
očigledno je da su oni ili samo marionete nevidljive i nečujne sile
hazarskog kaganata ili njegovi delovi.

Armija bankara u svom ratu za vlast iskoristila je ono što je
milijarder Voren Bafet nazvao „finansijskim oružjem masovnog
uništenja"

Kako se pokazalo, finansijsko oružje masovnog uništenja je
povezano sa drugim oružjem masovnog uništenja - narkoticima.
Sve je zakonomerno: jedan kriminalni novac povezan je sa drugim,
isto tako kriminalnim. Krajem januara 2009. godine, izvršni direktor
uprave OUN po pitanju narkotika i zločina, Antonio Maria Kosta,
rekao je u intervjuu austrijskom nedeljniku Profil da novac od
narkotika ostaje jedini dostupni kapital u periodu kada kriza izmakne
kontroli. Po rečima Koste, u mnogim slučajevima, pare dobijene od
narkotika postaju jedini likvidni investicioni kapital u toj etapi. U
drugoj polovini 2008. godine, likvidnost je bila glavni problem
bankarskog sistema i na taj način je likvidni kapital postao važan
faktor.

Uprava OUN za narkotike i zločine dala je dokaze za to da su
se međubankarski krediti finansirali na račun novca čiji izvor bili
trgovina narkoticima i drugi vidovi zločinačke delatnosti'.

„Postoji svedočanstvo za to da se banke spasavaju baš na taj
način", rekao je Kosta.

115

Pritom je Kosta odbio da navede zemlje ili banke koje su dobile
novac od trgovine narkoticima i nije obelodanio sume koje su bile
uvučene u te operacije {http://www.iht.com/articles/reuters/
2009/01/25/europe/OUKWD-UK-FINANCIAL-UN-DRUGS.php ).

Kakva je to borba protiv zločina i droge, ako ne imenujemo i ne
imenujemo zločince? Ako ih ne imenujemo, znači da ih prikrivamo.
Ako ih prikrivamo, znači da smo saučesnici. A ako se bojimo da ih
imenujemo, znači da je reč o poznatim i uticajnim bankama koje
kontrolišu procese. A takvih je banaka veoma malo. One su maltene
pobrojane u članku Gardijana. Oni su rubriku posvećenu krizi
opravdano nazvali Put ka ruinama, jer je to put ka ruinama ljudskog
morala, zakonitosti i pravnog poretka, a preko toga ka ruinama
državnosti. Kriza je bila potrebna i zbog toga da bi zločinački novac,
dobijen od trgovine narkoticima iz Avganistana i drugih mesta
mogao biti opran i da bi ga nevidljiva Hazarija mogla iskoristiti za
vođenje globalnog zločinačkog rata u čijoj bi se vatri materijalizovao
globalni kaganat. Reč je o ratovima koje vode SAD ili koje vodi
američki narod eksploatisan od strane Hazara, koji je sada bačen
kao žrtva idolima kolena Danova.

U članku Gardijana navode se reči profesora X. Raubinija, sa
Njujorškog univerziteta, koji je još 2006. godine upozoravao na
rastuću finansijsku krizu i koji je priznao da je ceo bankarski sistem
u SAD bankrotirao. Divna šansa da se napravi nagodba i sve
pokupuje po niskoj ceni. Kao što je rekao Voren Bafet: „Nastupilo je
veliko vreme kad se može kupiti delić američke budućnosti veoma
jeftino".

Pod uticajem bankarskog pristupa državi i društvu, u SAD je
došlo do zadivljujuće pojave. Sudovi su počeli da priznaju samo dve
klase ljudi - dužnike i kreditore. Je li to početak ropstva, njegov
prolog?

No, tačno tako je sada podeljen ceo svet - sa jedne strane
države-dužnici, a sa druge hazarske banke i kreditori kojima vladaju
bankari iz kolena Danova. Te banke, pod pretnjom bankrotstva i
velike depresije, drže za grlo države koje su prinuđene da im dođu
sa uzdom oko vrata. Međutim, ta vlast je zasnovana na ucenama.
Ona nije materijalno obezbeđena. Iza nje stoje laž i obmana. Ona
nije zasnovana na realnim parama, nego na pravu na manipulaciju i
upravljanje novcem, preotetim od strane bankara. Postoje
međunarodne hazarske banke-kreditori koje uz pomoć svojih
agenata unutar neke zemlje i uz pomoć provokacija dovode
situaciju u toj zemlji do finansijske krize i rasta revolucionarnog
raspoloženja. Zato se vlast u toj zemlji, da bi opstala, obraća
bankarima koji ukidaju organizovanje daljih provokacija od strane

116

njihovih agenata i regulišu profit. Vlast je, bez obzira na to što je
upala u potpunu zavisnost od banaka, zadovoljna. Ona i dalje vlada.
No, dolazi vreme kada bi bankama trebalo da se vrate krediti, a
nema čime da se plati. Tada vlast plaća u naturi - suverenitetom i
državnošću, što u konačnom rezultatu dovodi do rušenja državnosti.
Rušenje državnosti i jeste osnovni cilj bankara kolena Danova, jer je
to glavni uslov stvaranja antihrišćanskog globalnog kaganata. Baš iz
tog razloga, Rusiji, kao zemlji samodovoljnoj, neophodan je izlazak
iz tog scenarija novog svetskog poretka, gde su sve uloge
dodeljene od strane Danovog kolena. U ulozi režisera, Rusija mora
da predloži svetu svoj scenario razvoja, potpuno suprotan
hazarskom, spasonosan za nju i nacionalne države, sposoban da ih
izvede iz bankarske kabale. U temelj tog projekta moraju da se
ugrade ideje naše zemlje kao ovaploćenja Trećeg Rima - Novog
Jerusalima. Sveta Rusija mora da izađe i da izvede druge iz stanja
rušenja u stanje građenja.

Rotšildovi su ključni igrači današnje bankarske zavere,
nevidljive Hazarije. Smatra se da su Rotšildovi lokomotiva voza koji
ide u Rusiju preko Balkana, voza koji vozi armija NATO-a u borbu
protiv Rusije.

Isti taj scenario oni su odigrali u Drugom svetskom ratu. Bivša
Jugoslavija je bila faza u krstaškom pohodu imperije Rotšild, i
drugih sličnih Hazarskih klanova, na istok protiv Rusije. Balkan i
Srbija stali su na put toj zaveri.

Nikoleta zevnu i zatvori knjigu. Shvatila je: Rotšildovi su glava
hobotnice koja kontroliše svet. San je savlada.

*

- Hajdemo na doručak! - probudi je Raka, koji je bio gladan.
Restoran je odisao francuskim pogledom na život, ili bolje reći
uživanjem u hrani. Nameštaj je bio stilski, nastao posle Napoleonovog
osvajanja Egipta.
- Rako, pričaj ti, znaš francuski, ovde su i kelneri šovinisti, ako im se
obratiš na engleskom, donesu ti sve pogrešno... Moj francuski nije tako
dobar kao tvoj...
- Šta želiš?
- Kroasane, puter i jogurt.
- Ovde nema jogurta, možeš da biraš: čaj ili belu kafu!

117

- Onda belu kafu!
Raka na francuskom poruči doručak i poče da priprema Nikoletu za
večerašnji ulazak u džet-set...
- Trebalo bi da pripremiš garderobu za večeras, kartice koje imamo
omogućiće ti da budeš obučena bolje od svih.
- O tome sam sanjala kao devojka, a sada kada je to realnost,

izgleda mi dosadno!
- Ne zezaj, mala Princezo! Pogledaću na laptopu gde ima radnji sa

dobrim krpicama. A onda, moramo da kupimo i nešto od nakita... Ne
smeš tamo na skupu bogataša da se osećaš inferiorno...

- Da, ali ipak trebalo bi da budem samo pratilja gospođe Barbare, a
ne njen konkurent po lepoti...

- Moraš da izgledaš kao da tamo pripadaš, to ti je prvi stepenik na

ulasku u visoko društvo...
- Naravno, no kako ćemo tebe da predstavljamo?
- Kao ujaka ili fotoreportera... Kako kad!

- Dobro, „ujka" Rako!
Dok su doručkovali, Nikoleta se meškoljila. Najzad reče:
- E, Rako, da te pitam još nešto? Ko su stvarno iluminati, čitala sam
onu knjigu Da Vinčijev kod?
- Rotšildovi su po nalogu Kehile napravili iluminate... Mislim da je to
radio Majer Rotšild, preko „Jevrejina”10 Adama Vajshaupta. Inače
„iluminati" znači „prosvetljeni". Bilo je to 1776. godine. Ova organizacija
je iznutra osvojila masoneriju, naročito francusku, gde je ojačala njeno
levičarsko krilo Veliki orijent, kome je nametnula ateizam. Cilj piramide
Rotšilda je osvajanje Evrope, zatim Amerike i Rusije... Danas u dvadeset
prvom veku, možemo reći da je posao savršeno obavljen. Nizom
revolucija, prevrata, stvaranjem novih ideologija koje podstiču mržnju
prema hrišćanstvu - levičarenje Rotšilda je postalo normalno u svetu...
Ono je društveno prihvatljivo, korektno - iako je protiv volje ćutljive
većine koja nema uticaja, koja je pokorna!
- Kako su Rotšildovi tokom nekoliko vekova napravili „kraljevstvo

Hazara"?
- Formula je uvek ista - prevrati! Jedno stanje političkih odnosa je -

teza! Tome se suprotstavlja nezadovoljan socijalni sloj ili nacionalna

grupacija - to je antiteza, posledica toga je novo stanje - sinteza!
Drugim rečima, Rotšildova piramida vladara iz senke je imala svoje

ljude, agente, kao ključne igrače u poziciji teze i antiteze, da bi, slabeći
tezu, favorizovala antitezu i dobila sintezu po svojoj volji! To je klasičan
rimski metod: divide et impera, podeli pa vladaj - rekao je Raka i

nastavio: - Jedna od metoda Rotšildove piramide vladara iz senke je
uništavanje . vodećeg sloja naroda koji je došao na red da bude
pokoren... Ta eliminacija vrši se prvo na moralnom a zatim na fizičkom

118

planu... Seti se eliminacije britanskog plemstva u doba pre Rotšilda,
zatim Francuske revolucije, Pariske komune, Oktobarske revolucije,
diktature Tita, Maoa, Pol-Pota... Metod je uvek isti, eliminacija pet odsto
dominantnog sloja koji je stub države, a onda nametanje svoje elite kao
zamene. Završetkom te operacije - zemlja je pokorena!

Cilj Hazara je njihova globalna vladavina, kako kažu „univerzalna".
Sredstvo za postizanje tog cilja je veliki novac, a tajna društva su stanice
za osmatranje!

Nikoleta je sa znatiželjom pratila svaku Rakinu reč, sve to joj je
delovalo interesantno, ali isuviše duboko za nekog ko je o tim stvarima
slušao samo na televiziji.

- Prepreke na putu ka „Kraljevstvu Hazara" su nacionalizam i
granice nacionalnih država, nacionalne vojske, dinastije, nacionalne
crkve i naravno, nacionalne masonerije! Može se sa sigurnošću reći da
je istorija Evrope - istorija masonerije. Za nas Srbe konstantno je da nam
je država bila na dobrom putu - kada je masonerija bila nacionalna. A
naše katastrofe i porazi usledili su otkad su primat u masoneriji stekli
Hrvati ili „naši" mondijalisti!

Znači, u dvadeset prvom veku, pred Srbima nije da se odluče da li
će ili ne biti masonerije, već da li u nju ulaze patriote ili sluge lihvarske
internacionale! Biti mason nije prepreka tome da se bude pravoslavac,
naravno ako se masonerija ne shvata kao religija, već kao sredstvo
opstanka nacije na mestu gde se nalazimo!

O budućnosti Kosmeta ne odlučuju hrišćanske crkve, već visoko
rangirani masoni! Globalni cilj masonerije je uspostavljanje pravde na
svetu! Svako pametan zna da istoriju pišu pobednici i da oni tu svoju
pobedu uvek definišu kao - pravdu!

Zbog toga je funkcija srpskih masona da u krugovima vladara iz
senke, Hazara i onih drugih, izlobiraju „našu istinu", pre nego što
presuda bude napisana! - objašnjavao je Raka.

- To teško ide?
- U Rusiji postoje tajna društva koja su na našoj strani, ima ih čak i
među Nemcima.
- Rako, evo, priznajem da sam mala devojčica koja ništa ne zna o
muškim poslovima, geopolitikci, atentatima, teoriji zavere... Ti mi to
objasni dok jedemo, a ja ću da ćutim i pitam kada se zbunim i nešto ne
ukapiram... Važi?
- Ajde, ali da ne gubiš strpljenje...
- Dogovoreno. Kako ta zavera izgleda u praksi? Raka se blago
nasmeši i poče:
- Uzmimo, na primer, Prvi svetski rat. Pravi razlog za pokretanje
rata protiv Nemačke je dogovor Nemaca i Turaka da se gradi pruga
Berlin - Bagdad. U Srbiji je odmah stvorena organizacija Ujedinjenje ili

119

smrt na čelu sa Apisom koji je likvidirao dinastiju Obrenović, koja je bila
pronemačka, i doveo na presto Karađorđeviće, koji su bili u službi
francuskih i engleskih interesa. I Karađorđevići su bili masoni, jer na
Zapadu su danas svi političari masoni i ta priča da oni vladaju svetom
apsolutno je tačna. Danas su masoni kao naš nekadašnji Socijalistički
savez. Masonerija je na Zapadu masovna pojava. No, teza da masoni
vladaju tačna je koliko i ona da svetom vladaju korisnici mobilne
telefonije... Svi su masoni i telefonisti! Dakle, bilo je potrebno da se
preseče nemački prodor na Istok i načini prepreka njihovom kontaktu sa
sirovinama i iračkom naftom. Zato je izbio Balkanski rat, a kasnije došlo i
do Prvog svetskog rata. Rezultat je stvaranje Kraljevine Jugoslavije koja
je trebalo da bude čep za prodor Nemačke na Istok. Nemačka je taj čep
uspela da na neko vreme razbije stvaranjem kvislinške tvorevine NDH,
„Velike Albanije", „Velike Mađarske", a onda je po diktatu vladara iz
senke ponovo napravljena Jugoslavija na čelu sa Josipom Brozom
Titom, koji je u stvari bio nemački agent po imenu Vajs. To ime označava
Jevrejina, preciznije Hazara. Oni imaju ta imena Vajs, Grin, Švarc,
Braun, Red itd. I taj čep su opet razbili Nemci zajedno sa Vatikanom, jer
su i jedni i drugi u tom poslu našli zajednički interes - širenje ka Istoku.
Tako je nemačko-vatikanska zavera zaista bila prisutna.

- Ko je u istoriji bio najveći nemački agent?
- Georgi Dimitrov. Suđenje u vezi sa paljenjem Rajhstaga bilo , je
igranje... On je pod pritiskom javnog mnjenja pušten, ali se

zbog pritiska istog tog javnog mnjenja nije odustalo od okupacije
Češke ili Poljske. Ali, ko diktira javno mnjenje? Mediji. A ko već stotinu
godina kontroliše sve vodeće medije u zapadnim zemljama? Hazari,
naravno. Kao agent Nemačke, Dimitrov je pobio čitavu garnituru srpskih
komunista i doveo na čelo Tita, odnosno Vajsa.

- Hazar!

- Da, onda je i Dimitrov bio agent Hazara, oni su svi zmijsko
klupče... Učiš, mala?

- Učim, ali mislim, koliko god se trudila da shvatim, to mi teško ide...
Ta svetska zavera je toliko komplikovana za moj ženski mozak...

- Složenost i višeslojnost operacije koja traje vekovima je najbolja
brana koja sprečava da zavera bude otkrivena... Ljudski mozak je
nespreman čak i da prati priču, a kamoli da je razotkrije i spreči... To je
tajna nad tajnama.

- Uh, reci mi, Rako, koliko je istina da su oba svetska rata

orkestrirana upravo od strane Hazara?
- Hitlera je u rasističku teoriju gurnuo čovek po imenu Alfred

Rozenberg, a on je bio litvanski Hazar. Hitlerova baba je bila Šiklgruber i

kao sobarica imala vezu sa svojim gazdom Solomonom Majerom
Rotšildom u Beču. Hitler je potomak iz te vanbračne veze, znači u

120

srodstvu sa Rotšildima. Borman je bio Hazar. Hitlerova ljubavnica je bila
Hazarka. Verner Fon Braun, kreator nemačkog oružja i stručnjak za
rakete, je Hazar. Sa druge strane, na istoku imaš crvene revolucionare
Trockog i Lenjina, takođe Hazare. Lenjin je bio Rotšildov agent od
uticaja, a Trocki Rokfelerov. Čerčil je bio Hazar11 po majci, kao i Franklin
Ruzvelt. Staljin sa imenom Džugašvili, koje u prevodu znači „mali
Jevrejin”, Hazar. Čitava engleska vladajuća loza je odavno orođena sa
Hazarima tako da Hazari već trista godina imaju kontrolu nad čitavom
engleskom ekonomijom i politikom.

Dok je Raka pričao, Nikoleta je surfovala po netu. Iznenada, ona
nađe tekst:

STROGO POVERLJIVO:
TAJNI PLAN ZA RUŠENJE ŠVAJCARSKOG FRANKA

Piše: „Aleksandar"

Valuta SAD, dolar, već nekoliko decenija predstavlja najvažniju
monetu na svim svetskim berzama. Iz tog razloga dolar je postao
stub današnje svetske ekonomije. Dolarima se prodaju i kupuju svi
energenti, nafta, zemni gas, plemeniti metali. Već nekoliko godina
suočavamo se sa činjenicom da je vrednost dolara počela vidno da
opada. Ekonomisti, ali i svi oni koji su upućeni u teoriju svetske
ekonomije, svesni su toga da je dolar u potpunosti izgubio svoju
vrednost, zato što nema pokriće u zlatu, što je osnova da bi jedna
valuta mogla da uđe u upotrebu u drugim zemljama. Ako dolar
polako postaje bezvredni papir, zašto druge zemlje još uvek koriste
ovu valutu za kupovinu i prodaju na svetskim berzama? Politika koju
sada vodi vlada SAD nasilno nameće ovu valutu. Bivši predsednik
Iraka Sadam Husein ozbiljno je pripremao otvaranje naftne berze u
Bagdadu, na kojoj bi se ovaj energent kupovao samo evrima. Da li
je to jedan od stvarnih razloga zbog kog su pre nekoliko godina
SAD napale ovu zemlju? Nedavno je iranski predsednik
Ahmadinedžad dolar javno nazvao bezvrednim papirom, a položaj
njegove zemlje u svetu danas nam je poznat. Hegemoniji američkog
dolara bi jedino mogle da se suprotstave velike sile Kina i Rusija.
Kina je od pre nekoliko godina postala vodeći proizvođač robe
široke potrošnje, a njena ekspanzija na svetskim tržištima
svakodnevno se povećava. Međutim, Kina ne čini ništa da bi se
suprotstavila američkom dolaru. To je zato što su devizne rezerve
ove države najvećim delom u dolarima. Ako bi Kina povela
kampanju protiv dolara, istovremeno bi sama upropastila svoje
devizne rezerve, ali i svoje tržište u SAD. Na taj način došli smo u
pat poziciju u svetskoj ekonomiji. Ili se barem tako čini.

121

Najnovija odluka američke vlade da zabrani javno objavljivanje
informacije o tome koliko se novih novčanica dolara godišnje pušta
u promet, govori nam da SAD ne nameravaju da se odreknu
najprivilegovanijeg položaja u svetu koji imaju. Između ostalog,
dolar sigurno gubi svoju vrednost jer SAD sve teže održavaju
njegov kurs. Da bi što više spasla svoje devizne rezerve, Kina mora
prvo da se osigura u zemljama trećeg sveta, odnosno da tamo
stvori svoje novo tržište, koje će joj relativno brzo nadoknaditi
gubitke. Onog trenutka kada Kina sebi bude osigurala privilegovani
status na drugim svetskim tržištima, osim američkog gde je danas
jedan od najvećih izvoznika, počeće da dolarima kupuje zlato,
srebro, rodijum. Na taj način izazvaće povratak dolara u SAD, gde
ova valuta nema nikakvog pokrića. Ovo će prirodno izazvati inflaciju
u ovoj državi i kraj njene valute na svetskim berzama.

Nikoleta diže glavu i reče:
- Rako, ovo moraš da pročitaš, svašta ima na sajtovima... Evo,
pogledaj:

Posle propasti i kraha dolara treba se okrenuti nekoj
alternativnoj valuti. Zapadni stručnjaci preporučuju evro kao spas.
Sudbina i nastanak evra zasnivaju se na istim principima i
metodama kao i nastanak dolara. Evro je sa namerom osmišljen da
postane rezervna valuta dolaru kada dolar počne da se urušava.
Evro nema zlatnu podlogu i evropskim birokratama poslužio je kao
idealno rešenje da štampanjem krpe rupe u svojim privredama i
budžetima. Specifičnost evra u odnosu na dolar jeste što iza
njegovog doštampavanja stoji grupa država koje doštampavanjem
novca guraju svoje ekonomije i tako kupuju mir među većinskom
proleterskom masom. Kada finansijska kriza još snažnije pogodi
svetsku ekonomiju, najsnažnije evropske zemlje će napustiti evro i
vratiti se svojim matičnim valutama. To je logičan potez, jer Evropa
nema više volje, a ima sve manje ekonomske snage da finansira
američke avanture i satelite Amerike po Istočnoj Evropi. U prilog
tome ide i informacija iz poverljivih izvora da je Nemačka već
spremila i odštampala marku koja bi se koristila u nemačkoj
interesnoj sferi. Ovo se uklapa u nemačku ekspanzionističku i
imperijalističku težnju širenja ka istoku koja je definisana rečenicom
„Drang nah Osten". Posle nemačkog odbacivanja evra, istim putem
će krenuti i druge zemlje. Na taj način, evro će postati bezvredan
papir a kao poslednji stub zapadnog finansijskog sistema ostaće
švajcarski franak.

122

PAD ŠVAJCARSKOG FRANKA

Iluminati su žestokim obračunom Vladimira Putina sa
Berezovskim, Hodorkovskim i Nieslovim izbačeni iz Rusije. Tačno je
da imaju veliku kontrolu nad centralnom bankom, ali glavne poluge
vlasti u ovoj zemlji su van njihovog domašaja. Iluminati ne kontrolišu
Kinu, Indiju i Rusiju. Otkriven je njihov plan da se smanji broj
pripadnika žute rase na petsto miliona. U sprovođenju tog plana
učestvovala je švajcarska firma Roš. Prvi napad na Kinu bio je
ostvaren širenjem virusa ptičjeg gripa. Roš je pre pet godina stvorio
veštački mutirani ptičji virus koji je počeo da se prenosi na ljude.
Potom je navodno Roš pronašao lek tamiflu koji se pokazao kao
delotvoran. Ista korporacija je pronašla i vakcinu protiv tog gripa.
Danas se aktuelni virus svinjskog gripa, kao i ptičjeg, prenosi sa
čoveka na čoveka, tamiflu pomaže i protiv njega, što sve ukazuje na
skoro identičnu metodologiju kojom iluminati nastoje da sprovedu
svoje planove. Dinastija Rokfeler, koja je vlasnik kompanije Roš,
zaradila je šezdeset milijardi dolara na vakcini protiv ptičjeg gripa.
Interesantno je da se virus pojavljuje u zemljama čije ekonomije
treba uništiti. Direktna šteta od virusa je u Kini dvesta milijardi
dolara, a indirektna šesto milijardi zbog uništavanja živine. Treća
„slučajnost" je da je lek protiv gripa pronađen tek kada se zaraza
proširila do SAD i evropskih zemalja. I poslednje pitanje: Kako to da
je brzo proizvedena tolika količina lekova za bolesti koje do sada
nisu postojale, a za koje je potrebno dve godine laboratorijskog
istraživanja i ispitivanja? Kako su ovi napadi osujećeni i nisu dali
željene rezultate, iluminati planiraju naredni. Sve indicije govore o
tome da je švajcarska država učestvovala u ovim planovima i
akcijama iluminata. Pored toga je izvedena i akcija trovanja dubokih
voda u Kini arsenikom; akciju su izvele zapadne obaveštajne
službe. Kineska obaveštajna služba je do podataka o ovim akcijama
došla uz pomoć jednog dela Trijada koje kontroliše MI-6, ali koje
nisu mogle separatno da posmatraju uništavanje svoje nacije.
Odgovor kineske službe tek predstoji i razmatraju se dva plana.

Za krah jedne valute kroz borbu bez borbe, odnosno kroz borbu
sa novčanim transakcijama i kontratransakcijama, potrebno je
vreme. Etapni rat mnogo više iscrpljuje ekonomije, pa su se zato
iluminati odlučili za krah dolara, pa evra. Kao jedina zapadna valuta
kojoj će mnoge nacije ukazati poverenje ostaje švajcarski franak. To
odlično zna kinesko tajno društvo koje vodi borbu protiv rasističkih
planova iluminata. Tek kada švajcarske banke budu pune
zapadnoevropskog kapitala, počinje obračun sa švajcarskim
frankom. U celokupnoj agoniji, koja nastaje u zapadnoj Evropi

123

krahom evra, pojaviće se potreba učvršćivanja državne vlasti u
svakoj zemlji ponaosob. Učvršćivanje vlasti je usmereno pre svega
na to da država dođe do kapitala i racionalno ga raspodeli,
konkretan primer može da se vidi u tome kako se italijanska država
obračunava sa italijanskom mafijom gde se iznose podaci o
hiljadama milijardi evra koje poseduje italijanska mafija u
nepokretnostima. Jer kada para nema, borba je sve oštrija. To će se
dogoditi i u Švajcarskoj. Celokupnu trgovinu heroinom u Švajcarskoj
drže Šiptari, ostvarujući na ovaj način godišnji prihod od dvadeset
pet do trideset milijardi evra. U Švajcarskoj ima 300.000 Šiptara.
Uloga Šiptara u Švajcarskoj je posebno zapažena od rata na
Kosmetu 1999. godine. Tada se u Švajcarsku doselilo 10.000
Šiptara sa Kosmeta. Za vreme pobune Šiptara u Makedoniji, u
Švajcarskoj je prikupljan novac za oružje pod izgovorom da je to za
hranu i lekove. Sami švajcarski zvaničnici svesni su da je njihova
država prikupljala novac za šiptarske pobune. U Ženevi postoji
Albanski narodni univerzitet, a u nekoliko gradova francuskih
kantona, kao što su Vevej i Klarens, postoje škole šiptarskog jezika.
Jasno je da ove organizacije i ustanove imaju daleko veću ulogu od
one prosvetne. Verovatno je strah od nove albanske najezde naveo
švajcarske vlasti da započnu intenzivnu finansijsku saradnju.
Albanija je tako postala najpovlašćenija zemlja u tranziciji koju
Švajcarska finansijski podržava.

PLAN BR. 1

Šiptari su svesni da je priznavanje njihove druge države,
Kosova, veoma nategnuto i da ide veoma sporo. Bedžet Pacoli
potrošio je već nekoliko miliona evra da bi potplatio vlade nekih
manjih država da priznaju Kosovo. Šiptarima je jasno da je javno
mnjenje u većini evropskih država - i pored toga što su njihove
vlade priznale nezavisnost - protiv nasilne secesije. U trenutku kada
bude nastao haos, Arbanasi će se suočiti sa dva problema, prvi je
da nađu podršku za opstanak svoje druge države, a drugi je
najavljena mera zapadnih vlada da će emigrante vraćati u njihove
matične države. Ovako bi mreža šiptarske narko-mafije bila ozbiljno
ugrožena. U strahu od svega ovoga, šefovi šiptarske mafije već su
krenuli da traže novog saveznika za vreme kad bude došlo do
neizbežne propasti SAD. Preko nekih svojih krugova u Albaniji,
Kinezi su ostvarili vezu sa najuticajnijim šefovima šiptarske narko-
mafije. Oni su Šiptarima ponudili saradnju i rekli da neće podržati
nezavisnost Kosova zato što bi se time ugrozile njihove pozicije
prema Tibetu i Tajvanu. Javno, Kinezi će Šiptarima razlog za

124

saradnju obrazložiti zajedničkim problemom emigranata koji su došli
nelegalno. Ukoliko bi zapadne vlade vraćale svoje nelegalne
emigrante, najveći gubitnici bili bi Kinezi i Šiptari. Šiptari će prihvatiti
ovu ponudu za saradnju iz tog razloga što su svesni da Kina polako
postaje sve važniji faktor na globalnoj sceni. Iako se njihovi stavovi
oko Kosmeta ne slažu, Šiptari se nadaju da će ih vremenom
promeniti, što je na neki način apsurd, jer Kinezima saradnja sa
Šiptarima nije cilj, već sredstvo kako bi destabilizovali Švajcarsku,
jer bi to bila osveta i destabilizacija jedine pouzdane zapadne
valute. Kinezi će predložiti Šiptarima da se zajednički naoružaju
kako bi demonstrirali svoju moć i odlučnost ne samo švajcarskim
već i ostalim zapadnim vladama da žele da ostanu u njihovim
državama. Izbiće mala pobuna Šiptara kojoj će svu neophodnu
pomoć obezbediti Kinezi. Pobuna će se izmaći kontroli, što je i cilj
kineske obaveštajne službe, pa će tako započeti građanski rat u
Švajcarskoj. Ovaj rat biće inicijalna kapisla za jedan veliki građanski
rat koji će otpočeti u čitavoj Evropi. Stanovništvo zapadne Evrope
koje duže vreme gaji netrpeljivost prema emigrantima započeće
njihov progon. Prva država na koju će se preliti građanski rat iz
Švajcarske biće Francuska.

PLAN BR. 2

U narednih pet do sedam godina, zapadna Evropa i SAD će
pokušati da svoju izgubljenu poziciju najvećih proizvođača robe
široke potrošnje povrate na taj način što će Kinu izbaciti iz svetske
trgovinske organizacije i tako stopirati njenu ekonomsku ekspanziju.
Ono što se zamera Kini jeste jednopartijska država i izrabljivanje
radne snage, jer je prosečna plata u Kini trideset dolara. Jednom
rečju, Zapad će objaviti rat kineskoj ekonomiji. Zapadni proizvod će
biti skuplji ali kvalitetniji, a smanjiće se i broj nezaposlenih na
Zapadu. To su ujedno i glavni preduslovi za izlazak iz finansijske
krize. Iz tih razloga Kina će politički, ekonomski i vojno podržati
muslimanske teroriste u Evropi, naročito u Švajcarskoj, da bi time
odmah destabilizovala jedinu preostalu zdravu valutu na Zapadu.
Tako kineska obaveštajna služba razmatra dva scenarija za
destabilizovanje Švajcarske, njene valute, pa i čitave Evrope. To će
predstavljati odgovor kineske obaveštajne službe na ciljeve i akcije
iluminata, usmerene protiv žute rase, čiji predvodnik je Kina, kao
najmnogoljudnija država.

ZAKLJUČAK

125

Velika ekonomska kriza je dovela do ispoljavanja verskih,
nacionalnih i geopolitičkih antagonizama koji su tinjali, neki su i
buktali, a za neke su utopisti, globalisti i eunisti mislili da su zauvek
nestali. Očigledno se pokazuje da se istorija ponavlja i da ima svoje
zakonitosti koje političkim parolama i trenutnim interesima ne mogu
da se uklone."
Raka diže pogled sa ekrana i reče:
- Sve se uklapa!

126

ZULU PRIČA LEGENDU SVOG
PLEMENA O ZEMLJI

- Zulu sanusi ili sanjasi, oni koji sanjaju, su afrički magovi koji znaju

istoriju planete... Treba ih samo pitati i pažljivo slušati! - rekao je Sandi,
dok su se on, Taisen i Saša Ivanovič vozili prema kući afričkog šamana
koji je živeo u Bruklinu, u delu koji se zove Jamajka bej, u ulici Mejn.

Dži-pi-es u nisanu lako ih je doveo do određene destinacije. Metalni
glas iz mašine reče: You have reached your destination! (Stigli ste na
svoje odredište).

Taisen pogleda belu drvenu kuću sa sređenom baštom, otvoriše se
vrata i pojavi se veliki crnac sa frizurom kao Bob Marli... Osmeh na
njegovom licu govorio je da se raduje susretu... Izljubio se sa Sandijem i
Sašom, a Taisenu je pružio ruku i prijateljski mu poželeo dobrodošlicu.

Ušli su u kuću u kojoj je dominirala palma visoka do plafona...
- Šta se čudite što imam palmu, svake godine je kupim kod Krisa,
kralja palmi. On ih gaji na Floridi... Ej, narode, može li pivo? Kupio sam
ono jevrejsko semjuel adams, više neću da pijem badvajzer.
- Zašto? - upita Saša.
- Hoću da u ustima imam ukus kao i moje komšije u Bruklinu -
Jevreji, kad već nešto drugo ne mogu da imam kao i oni...
- Zavidan si? - upade ponovo Rus, a zatim dodade: - Da li znaš da
skoro svi oni znaju ruski?
- Ha, nas su u Americi plašili sloganima „Ruska pretnja", „Rusi
dolaze"... I dogodi se, dođoše oni - reče uvećana kopija Boba Marlija.
- Izvinite, nisam zapamtio, kako se zovete? - uzimajući pivo upita
Taisen.
Pivo se, naravno, pilo iz malih flaša, kao što to rade viši slojevi u
Americi.
- Zovu me Bob, moje pravo ime je Džuba, ali ga retko koristim...
- Hoćeš li našem prijatelju Taisenu da ispričaš istoriju planete
Zemlje, koja se kod vas u plemenu prenosi sa kolena na koleno, čak i
ovde u Njujorku?
- Hoće li on da sluša? - upita Džuba.- Moram samo da mu kažem
nešto, da ne zaboravim... Gospodine, vas iz astrala, stalno napadaju. Ne
znam ko vas napada, adi nešto uradite... Rešili suda vas ubiju.

127

Taisen poče da oseća strah.
Bob, odnosno Džuba se nasmeja i reče:
- Rešiću to, ali košta! Afrička magija, Zulu magija protiv kabale... ha,
ha...
- Znači, kabala je u pitanju - zaključi Taisen.
- Radio sam mu ja juče skidanje demona... - dodade Sandi.
- Nisu ovo zaostali demoni, ovo su lično „oni"
- Ko su „oni"? - zbunjeno upita Taisen.
- Vanzemaljci iz četvrte ravni, nešto ste im se zamerili. Posle će to
biti rešeno, sada da vam prenesem ono što sam primio od svojih
predaka - znanje...
- O istoriji? - upita Taisen.
- Istorija je đubre! Istoričari su isto što i korumpirani novinari - jedni
lažu o sadašnjosti, a drugi o prošlosti! Ko vlada istorijom, on manipuliše i
budućnošću!
- Ko su ti gospodari istine?
- Vavilonsko bratstvo, koje ima hiljadu imena za goje... Njihov cilj je
da vladaju! Saveznik u tome im je ljudsko neznanje, pre svega
nepoznavanje magije... To deluje vama mladima kao glupost, ali to i
jeste cilj! Oni koriste magiju i upravljaju ljudima, a ljudi o tome nemaju
pojma i govore - „gluposti!" Magija je oružje, a hrišćanstvo ne dozvoljava
upotrebu tog tajnog znanja. Zato hrišćani gube rat. Jevreji i muslimani
koriste magiju... Odete kod rabina ili hodže i on vam pomogne: istera
demone, skine prokletstvo... Kod hrišćana ni Bog više nije u crkvi. Njom
vlada bog Mamoi. Popovi kradu od vernika, zloupotrebljavaju fondove,
napastvuju decu... Potrebno je zaista da se ponovo pojavi Isus Hristos i
da razjuri trgovce iz hramova...
- Šta je najveća tajna za kojom svi tragamo?
- Naročito Dejvid Ajk!
- Da!
- Najveća tajna je istorija planete Zemlje! Potpuno je ignorisano
prisustvo civilizacija iz prošlosti...
- Koje su prisutne i u sadašnjosti...
- To je istina! Vanzemaljci su ovde bili pre nas i verovatno će ostati i
posle nas, kad nas iluminati, oružje Drakona, unište! Ovde, na planeti
Zemlji, preko ljudi se vodi stalni „građanski rat" između vanzemaljaca. Taj
rat je ezoterijski, ideološki, misaoni, tehnički, genetski, medijski, naučni...
- To je zapravo totalni rat!
- Da! Vanzemaljci su iza nas, ljudi, oni su bogovi i Bogovi, kroz celu
istoriju. Opisivani su, slikani, obožavani, a mi mislimo da su izmišljeni!
Da li smo glupi ili je to deo njihove zavere?
- Da li su oni tajni graditelji svih piramida i hramova?
- Naravno, ali te građevine nisu bile sakralnog, već tehničkog

128

karaktera, kao što su televizijski tornjevi koji nisu podignuti u slavu
Sunca, već služe kao prenosioci slike... Istoričari i sveštenici stvaraju
mitove od kojih žive vekovima. Kad bi običnom čoveku tresnuli u lice
istinu, on bi je odbacio!

- Kako je sve počelo?
- Na početku beše samo Bog, kao čista svest ili Duh, koji je izvor
samog postojanja - ili Bića! On jeste, oduvek je bio i uvek će biti jedan
jedini i sveopšti, i ništa osim njega nije postojalo, ne postoji niti će
postojati. Ni mi ne postojimo kao posebna bića i individue; samo On
postoji. On kao takav ne može da ostane nemanifestovan jer bi to
protivrečilo principu postojanja i ne bi imao iskustvo sebe samog. Ostao
bi čista apstrakcija i ništa. On mora da se ispolji i ta njegova emanacija
je svekolika priroda, život ili biće. Dakle, duh Božji postoji u dva oblika:
neispoljen - kao sam po sebi, i ispoljen u vidu objektivnog sveta; kao
Apsolutno i kao Relativno. Najčistiji vid njegovog ispoljavanja u
Relativnom je poznat kao Duh sveti.
Njegova emanacija iz čiste kosmičke svesti i energije ima svoju
gradaciju. Ona se kreće od suptilne ka gruboj, od više ka nižoj dimenziji,
kako postaje grublja tako dobija svoje životne oblike, tj. oblike bića koja
postaju oličenje Duha na datom nivou. Ta oličenja i nivoi su:

1. Duh kao apsolutna ili čista svest koja sve omogućava.
2. Anđeoska hijerarhija.
3. Sva svesna bića u kosmosu koja postoje u suptilnijim
dimenzijama, tj. neorganska bića.
4. Ljudska bića (na Zemlji i drugim planetama) u fizičkom svetu, tj.
organska bića.
5. Životinje i insekti.
6. Biljke.
7. Minerali.
8. Subatomske čestice koje su istovremeno i čista energija koja je
identična čistoj svesti Duha.

- Zanimljivo, mada nije lako shvatljivo! Kako ste dobili ovu
hijerarhiju?

- Redosled je dobijen kada je u kompjuter ubačen automatski
prevodilac za starohebrejski i delovi Starog zaveta... Skriveni gospodari
tajnih društava ne dozvoljavaju da se ova istina objavi. No, magovi i
ezoterici, gnostici i članovi okultnih tajnih društava to znaju!

- Ko su oni?
- Polako, mnogo istine ubija!
- Kako je nastala naša civilizacija?
- Beše to davno, tačan datum se gubi u hodnicima istorije... Među

129

upućenima se spominje da je sve počelo pre pet biliona godina, kada su
anđeoska bića, prva tvorevina Božja, došla u ovu galaksiju da bi sa
astralnog stvarnost spustila na fizički nivo. Njihovo stanje se sada zove
extraterrestrial, bića iz drugog fizičkog sveta u ovom fizičkom
univerzumu. Tokom četiri biliona godina, koliko su prisutna u ovoj
galaksiji, ova bića okupirala su zvezdani sistem koji se zove Lira. To je
mesto rođenja svih ljudskih bića u ovoj galaksiji, tj. čovekolikih bića koja
su kao takva oličenje Božanskog Duha koji omogućava život. U početku,
oni nisu sasvim postojali na fizičkom planu, već pretežno na višim
dimenzijama, kao energetska bića, a na fizički plan su se spuštali samo
da bi upotpunili iskustva. Dobro je znati da je trodimenzionalni fizički plan
jedini na kom se konkretizuju sva iskustva bivstvovanja. On je temelj
bivstva. U njemu se sve dovršava i dovodi do konačnog oblika. Zato je
Božja emanacija težila fizičkom oblikovanju i Lirani su vremenom sve
više dobijali fizička obličja, a time i osobine koje su ih ograničavale i
udaljavale od viših dimenzija na kojima su kreativnost i moć delanja
srazmerno veće.

- Zanimljivo je, međutim, što mi to spuštanje sa duhovnog na fizički
plan doživljavamo kao izgon iz raja.

- Da, no to je bio zadatak od Boga, a ne kazna. Kao što vi pustite

dete da pliva, kako bi naučilo. Ako proguta malo vode, ništa mu neće
biti. No, za dete, odvajanje od roditeljskog zagrljaja je napuštanje raja.
Uzgred, u korenu reči raj je bog Ra, što je prisutno samo u slovenskim
jezicima.

- Šta je bilo sa Liranima?

- Snašli su se! Vremenom su se podelili u zajednice prema
odgovarajućim mentalnim obrascima i to ih je učinilo još slabijim. Ipak
zadržali su vezu sa svojim božanskim izvorom u vidu svesti o svojoj
suštini ili duši. Danas je to kod ljudi poznato kao veza sa „anđelom
čuvarom" koji je zapravo čovekovo izvorno, autentično duhovno biće
koje nikada nije palo na niže dimenzije, koje bezvremeno stoji na ishodu
postojanja i čeka da se čovek svesno s njim sjedini.

- To je kao naše duhovno „drugo ja", koje nas čuva sa višeg nivoa! -
dodade Rus Saša.

- Čuva, onoliko koliko nismo gluvi za njegove savete... Duh, taj
anđeo čuvar, pokušava da deluje na naš mozak i da ga probudi... To je
smisao Bude i budizma... Buđenje mozga čovekovog koji je iskorišćen
samo deset odsto. Ko se probudi, prosvetli i posveti, taj je dozvolio da
anđeo čuvar bude - on!

- Demoni to isto rade, ali da bi čoveka satrli?
- Da! Da bi Duh zadobio svoje konkretno oličenje - a to znači da
bude onaj koji izvorno jeste i da bude konkretno manifestovan i delatan -
mora da se kristalizuje kao svesna ličnost. Svesna ličnost se, kao što i

130

sam naziv kazuje, rađa samo iz ličnosti, iz samog čoveka i njegovog
svesnog iskustva i volje. To je jedino u svim univerzumima što se ne

može napraviti i dati spolja. Sve drugo i sam život se mogu spolja od
nekog drugog dobiti i nametnuti. Samo celovita ličnost ne može. Samo
ona mora da se rodi. Fizički preduslovi su već postojali u vidu
čovekolikog obličja. Zašto baš čovekoliko obličje? Zato što je to jedini
kompletan oblik života koji na fizičkom planu ima sve organe za
percepciju i delovanje. Organi percepcije su čula sluha, vida, dodira,
ukusa i mirisa. Organi delanja su: jezik, noge, ruke, organi izlučivanja,
polni organi. Svima njima je nadređen organ mišljenja ili um. Sva druga
bića nisu kompletna u tom pogledu. Na primer, biljke imaju samo čulo
dodira, majmunima nedostaje organ govora i mišljenja da bi bili
kompletni, mravi imaju čulo mirisa ali ne i vida itd. Da bi se emanacija
dovršila kroz prosvetljenu ličnost, neophodan je pritisak spolja. Sama po
sebi, ličnost se ne bi nikad kristalizovala i prosvetlila jer su u prirodi
fizičkog života dovoljni prosto postojanje i organska reprodukcija koja se
prilagođava okolnostima. Ličnost na to mora da bude naterana pritiskom
spolja. Slično je sa ugljenikom koji u zemlji stoji kao običan ugalj, ali koji
kada se izloži temperaturi i pritisku postaje dijamant.

- Marks je to definisao ovako: teza - antiteza - sinteza! - dodade

kiselo Rus.
- Verovatno je i to ukrao! Može se reći i: akcija - reakcija. No, to je

to! Za antitezu, za izazivanje pritiska na civilizaciju Lirana, stvorena su
bića u zvezdanom sistemu Alfa Drako

- To je u našoj matrici đavo.
- Tako je! Njih su stvorila nefizička bića koja su oličenje negacije
ispoljavanja života, oličenje sile koja se suprotstavlja stvaralačkoj
emanaciji, negacije koja se prirodno javlja u dualizmu trodimenzionalnog

kosmosa gde svaka akcija ima svoju reakciju i svaka težnja silu
protivljenja koju treba da savlada. Ta iskonska negacija bića je poznata
kao „iskonsko zlo". Ona, isto kao i emanacija života, ima životne oblike

koji je izražavaju. Ti oblici su putovali unazad kroz vreme i stvorili Drako
reptiloidna bića. Ona postoje na granici fizičkog i nefizičkog, astralnog
sveta. Da bi bila delotvorna i na fizičkom planu, bila im je potrebna
genetika fizičkih bića. Uzeta je od fizičkih Lirana koji su imali, a i sada
imaju, plavu ili crvenu kosu i plave ili zelene oči.

- Crvenu kosu imaju pripadnici plemena Dan, od kojih su nastali Irci,
delom Hazari, a naravno i Srbi... - reče Saša.

- Tako je, Drako civilizacija je zaskočila pleme Dan. Njihova
genetika pomešana je s energijom Drako reptila. Zato je Drako reptilima

i danas potrebna energija arijevskog tipa ljudi da bi mogli da opstanu na
fizičkom planu. Posebno su cenjeni crvenokosi sa zelenim očima, jer oni
imaju više energetskog potencijala i moći i najčistija su liranska rasa...

131

No, naravno, nisu svi iz plemena Dan zaposednuti Drako reptilima.
Drako su mentalno programirani da osvajaju sve na šta naiđu, imaju um
grabljivca i nemaju emocije. Oni su oličenje čiste prirode koja teži za
golim opstankom i nema svest o Duhu koji sve daje. Oni samo osvajaju i
apsorbuju u sebi sve slične rase i vrste na koje naiđu, a one koje ne
mogu da apsorbuju - uništavaju.

- Aha, to je poenta priče o uništavanju „viška" ljudi na planeti! To je
priča o proizvodnji ratova od strane iluminata.

- Iluminati su prožeti Drako civilizacijom - oni su Drako!
- Čekajte, rečeno mi je da su demoni iluminati, a sada da su Drako!
Šta je istina?
- Demoni su pešadija Drako civilizacije, njihovi vojnici. Iznad
demona postoje viši činovi entiteta koji služe uspostavljanju diktature
Drakona. Njihov cilj je da u fizičkoj realnosti nađu najsavršeniji oblik koji
može da postoji u bilo kojoj okolini. Dakle, opet jedna težnja ka
konkretizaciji, ali ovog puta bez Duha. To je, moglo bi se reći, emanacija
koju nagon prirodnog opstanka vrši sam za sebe, što je u ljudskom
iskustvu poznato kao čist egoizam. To je negativna emanacija koja
potiče odozdo, od sebe same, za razliku od emanacije Duha koja potiče
odozgo, od Onog koji sve omogućava.
- Da li se Drakoni žene i udaju?
- Ne, Drakoni ili reptiloidi su bespolni. Takva su sva nefizička bića.
Zbog toga oni sebe doživljavaju kao „savršenstvo"!
- Da li postoji neka podela kod tih „savršenih"?
- Da, podeljeni su u sedam kategorija, ili sedam vrsta. Hindu
kastinski sistem je preslikan od njih. Podela je na sveštenike, ratnike,
zemljoradnike...
- Znači, Bog je napravio Drako civilizaciju kako bi očvrsnuo svoju
mezimčad sa zvezdanog sistema Lira, kao instrument lira...
- Da, verovatno je to iskonska božanska muzika... Kada je sazrelo
vreme, Lirani su brutalno napadnuti od Drakoa, njihove planete su
uništene a preživeli su izbegli na druge lokacije ove galaksije - na Orion,
Tau Ceti, Plejade, Procion, Antares, Alfa Kentauri, Arkturus i druge
solarne sisteme koji postoje. U našem Sunčevom sistemu, neke
izbeglice su naselile planetu Mars, koja je tada bila treća planeta, na
mestu sadašnje Zemlje koja je tada bila na drugom mestu, i planetu
Maldek koja je bila četvrta u Solarnom sistemu. Zemlja je baš tada bila
pretežno pod vodom, a jedina inteligentna bića na njoj su pripadala
jednoj amfibijskoj rasi koja uopšte nije imala tehnologiju. Uslovi za ljudski
život nisu postojali. Tokom vremena, raseljeni Lirani su razvijali svoje
kulture i njihova genetika je postala drugačija zbog različitih mentalnih
obrazaca koje su sticali. Oni su vremenom gubili kvalitet svoje veze sa
Duhom od koga potiču i čije su oličenje. Sve više su se ponašali kao

132

razmažena deca bogatih roditelja; sve su manje bivali svesni svoje prave
prirode i sve su je manje cenili. Počeli su da se javljaju sukobi među
nekima od njih. Tako je bilo i na Marsu i Maldeku. Gravitacija Maldeka je
bila jača od Marsove, pa su i ljudi tu bili krupniji i agresivniji. Mars je
imao više rudnih i energetskih resursa, pa su tako stanovnici ove dve
planete došli u sukob.

Marsovci su od bića iz sistema Sirijusa A, sa planete Khoom,
zatražili odbrambenu tehnologiju kojom bi se zaštitili od napada ne samo
Reptila nego i suseda s Maldeka. Stanovnici Sirijusa A su poznati u
kosmosu kao prodavci tehnologije koju su razvili na najvišem mogućem
nivou.

- Pokvarenjaci?
- Trgovci, prodali su i Reptilima.
- Drako civilizaciji?
- Da. No, u igru ulazi i civilizacija sa Sirijusa A koja pravi
odbrambeni sistem u podzemlju Marsa, koji i danas postoji.
- Zar je Mars šuplja planeta?
- Jeste, kao i Mesec i Zemlja. Sve planete koje su nastale od
zvezdanog materijala imaju šuplju unutrašnjost koju stvara centrifugalna
sila rotacije. Tako planeta tokom hlađenja formira koru sa šupljim
središtem. Vreli gasovi izbijaju napolje kroz vulkane. Mesto vulkana je na
devetnaestoj paraleli svake šuplje planete. Tako je na Marsu i Zemlji,
dok je na Jupiteru tu crvena pega...
Reptilski program rada je bio da nađu ljudske izbeglice koje bi
uništili ili asimilovali, i da koriste njihovu krv i hormone za opstanak.
Ostatak Lirana koji su kolonizovali druge planete formirao je alijansu da
bi se branio od stalnih napada Reptila. Nazvali su je Galaktička
federacija i ona se sastoji od preko sto deset različitih kolonija. Ovo
postoji i danas. Ovako ujedinjeni, uspeli su da odbiju napade Reptila.
Postoje tri grupe koje nisu htele da pristupe Federaciji. One se smatraju
ekstremistima ili nacionalističkim idealistima koji glorifikuju staru Liransku
civilizaciju. Jedna od tih grupa je Atlant, oni su bili na Atlantidi, čija je
lokacija na Plejadama. Plejade se sastoje od trideset dve planete koje
kruže oko sedam zvezda. Tada je bilo šesnaest različitih kolonija Lirana
na Plejadama.
- Pa to je akcioni film!
- Bog je neverovatno dobar režiser! Zamislite, on je stvorio tu
civilizaciju Reptila koja ima funkciju mučitelja! No, da vam nastavim
pripovedanje istorije civilizacije. Ti grozni negativci, Reptili, odlučili su da
napadnu druge dve kolonije, na Marsu i Maldeku, koje su bile u
međusobnom sukobu...
- Lukavi su!
- Misle da jesu! Verovali su da će ih poraziti tehnikom „zavadi pa

133

vladaj".
- Kako se uopšte vodi rat na tom nivou?
- Civilizacija Reptila upotrebljava komete i asteroide kao oružje i

ponekad omanje planete koristi kao letilice za međuzvezdana putovanja.
U tom slučaju koriste šuplju unutrašnjost tih planeta. Kao oružje ih
koriste tako što prvo naprave malu crnu rupu za privlačenje velikog
planetoida na odgovarajuće mesto, zatim upotrebe akcelerator čestica
za izazivanje eksplozije koja odbaci planetoid ili kometu ka cilju. Ovu
tehnologiju su dobili sa Sirijusa A. Tako su bacili ogromnu ledenu
kometu na Mars i Maldek.

- Neverovatno, sve to treba dobro proračunati.
- Matematika je pomogla napadnutima... Naime, šta se dogodilo?
Reptilijanci nisu dobri matematičari, a pošto su loši i u tehnologiji -
promašili su metu. Velika gravitacija Jupitera promenila je putanju
oružja. Ledena kometa je pošla direktno ka Maldeku. Njegovi stanovnici
su zatražili pomoć od Marsovaca, i ovi su im dozvolili da se dosele kod
njih kako bi izbegli smrt od sudara, koji se i dogodio. Planeta Maldek se
raspala od blizine gravitacije komete, Jupitera i Marsa. Od nje je danas
ostao pojas asteroida između Marsa i Jupitera. Eksplozija Maldeka
gurnula je kometu blizu Marsa, pa se i njegova putanja poremetila, Mars
je izgubio atmosferu i udaljio se od Sunca na mesto gde je sada i od
plodne zemlje pune reka postao pusta crvena planeta, kako izgleda i
danas. Jedna od posledica loše centrirane putanje ove komete bila je i
obaranje ose rotacije Urana u pravcu Sunca. Zbog toga Uran sada rotira
po svojoj putanji kao da se kotrlja. Kometa je nastavila da se kreće ka
Zemlji. Zbog blizine gravitacije komete i Marsa, kao i veće Sunčeve
toplote, došlo je do pomeranja vodene površine i pojave velikih delova
kopna. Zemlja je tako dobila kopno i došla na treće mesto u orbiti oko
Sunca - na mesto Marsa. Kometa je zauzela drugu orbitu oko Sunca i
danas se zove Venera. Led se otopio zbog blizine Sunca i zato Venera
ima površinu punu oblaka. Kada su videli šta su uradili, ovi iz civilizacije
Drako su otišli na Veneru i stvorili svoje baze.
- Neverovatno. Da li su Zemljani otkrili te baze na Veneri?
- Jesu. Prve sovjetske, odnosno ruske sonde su snimile sedam
kupola veličine manjih gradova...
- Je li to objavljeno?
- Jeste, sredinom osamdesetih godina u listu Newsday u Njujorku.
Imam negde u dokumentaciji taj broj...
- Da li je to jedina baza civilizacije Drakoa, za koju znamo mi,
Zemljani?
- Ne, imaju bazu i na Mesecu, koji je takođe šupalj, kao i Zemlja...
- Da li je Mesec Božja kreacija?
- Mislim da je veštački napravljen, jer je šupalj. Nema rotaciju. To je

134

učinjeno kako bi druga strana Meseca bila nevidljiva, na njoj su neke
veće građevine.

- Ima li nekog na Mesecu?
- Očigledno je da ima, snimili su kosmonauti.
- Neverovatno, da li odatle kreće kolonizacija Zemlje?
- Budimo precizni - kreće i odatle, jer je Zemlja naseljavana sa više
strana. Krenimo prvo sa Reptilima, Drako civilizacijom! Oni su izabrali

veliki kontinent, koji sada ne postoji - Lemuriju.
- Gde je on bio?
- Kontinent Lemurija pokrivao je današnji Pacifik, od Japana i

Australije do Perua i Kalifornije. Havajska ostrva su bila na sredini, kao
planine i vulkani. Kolonizacija je počela naseljavanjem dinosaurusa i
sličnih reptilijanskih životinja koje su im služile za ishranu.

- Reptil jede reptile...
- Ljudi takođe jedu svinje koje su im slične!
- Da!
- Idemo dalje... Tada su Marsovci živeli zajedno sa Maldekijancima
sa kojima su stalno imali zađevice. Zamolili su višu instancu, Galaktičku
federaciju, da ih iseli na Plavu planetu...
- Zemlju?
- Da! U isto vreme je Galaktička federacija dobila zahtev da se i
Atlani isele sa Plejade. Odlučili su da Atlani budu protivteža Drakonima
na ovoj planeti. Ako Atlani opstanu, onda će da prebace i Maldekijance.
Na ovaj način Lirani su na Zemlju izbacili svoje nepoželjne da se njima
bave Reptili dok oni ne izgrade i ojačaju odbranu Federacije.
Kad su Atlani došli na Zemlju, naselili su kontinent na drugoj strani
planete, koji je postojao u sadašnjem Atlantskom okeanu i proširio se
između Kariba, Afrike i Južne Amerike. Ovaj kontinent je poznat kao
Atlantida. Atlani su bili vredni i brzo su napredovali i tražili nove teritorije.
Broj dinosaurusa je bio preveliki i predstavljao je opasnost za ljude, pa
su počeli da ih ubijaju. To se nije dopalo Reptilima. Uskoro su počele
borbe između Reptila sa Lemurije i Atlana. Došli su i Marsovci, koji su
tražili bolje uslove života od poremećenog Marsa, i oni su napali Drako iz
svemira. U ovom opštem ratu dinosaurusi su bili potpuno uništeni - eto
zbog čega su oni tako misteriozno nestali. To je bio prvi svetski rat na
ovoj planeti.
- Kako je nastao čovek?
- Neki kažu iz haosa, ali tu se zapravo misli na međugalaktički rat.
Rekoh vam, rata je bilo. Da bi se uspostavio mir, u Andromeda galaksiji,
na planeti Hoton, održana je mirovna konferencija svih umešanih u
sukob...
- Neverovatno!
- Sabor na Hotonu se sastajao više puta dok najzad nije došlo do

135

mirovnog sporazuma nekih od ljudskih frakcija i Reptilskih kolonista.

Ovaj dogovor je postignut bez Reptila iz originalne Drako imperije koji se

zovu Anunnakki. Dogovor je bio da se na Zemlji stvori nova rasa
čovečanstva koja bi imala DNK svih koji su učestvovali u mirovnom
sporazumu. Bio je plan da se, upravo zbog starih sukoba, stvori jedna
kvalitetna nova rasa koja će u sebi sadržati sve kvalitete dosadašnjih
rasa i sve ih objediniti u jedan viši i savršeniji oblik života. Tako je nastao
čovek; od genetskog materijala dvanaest vanzemaljskih rasa. Njegov
DNK je prvobitno imao dvanaest spirala i životni vek mu je bio oko osam
stotina godina. Nije bio samo biće ograničeno fizičkim telom, već je imao
percepciju i mogućnost delovanja u svim dimenzijama.

- Tako piše i u Starom zavetu.

- Nešto ima... No, da nastavim... Uslov Drakoa je bio da se za
osnovu koristi njihova genetika jer je najsavršenija za opstanak u fizičkoj
ravni. Zato ljudski fetus i danas u svojoj ranoj fazi razvoja prolazi kroz
reptilski oblik. Ideja ovog dogovora bila je u sledećem: ljudske vrste,
poreklom anđeoska bića sa Lire, vremenom su se degenerisale i
propadale. Gubile su vezu sa izvorom koja im je bila data na korišćenje.
Za razliku od svih ostalih humanoidnih bića, čovek je stvoren da raste
odozdo naviše, od materije ka Duhu, od neznanja ka znanju, od

nesvesnog ka svesnom - stvoren je da sam svesno postane dostojan
božanskog izvora od koga potiče. Na taj način božansko dolazi do sebe,
postaje svesno sebe na najličniji i samim tim najkonkretniji način. Svi
prethodni ljudski oblici života u kosmosu vodili su poreklo iz viših
dimenzija a zapadali su u niža materijalna stanja i ograničenja. S
čovekom treba da se dovrši krug emanacije Duha koja se dotle kretala
ka sve većoj materijalizaciji: da se iz materijalnog stvaranja čoveka, „os
zemlje" kako kaže Zavet, ponovo vrati u svoje autentično duhovno
stanje, kroz čovekovu celovitu i prosvetljenu ličnost. Linija povratka
istovetna je sa linijom stvaranja... To je zakon broja sedam!

- O tome su pisali Gurđijev i Uspenski... - dodade mag Sandi.
- Tako je, svaki proces stvaranja sledi zakon broja sedam. Setite se,

Bog za sedam dana stvara svet! No, proces razaranja ima šifru tri!
- Zaista je tako! Evo, treći svetski rat će biti konačan... - reče Rus.
- Tako je, zato je put sprečavanja tog rata povratak Božanskom

izvoru kroz sedam energetskih centara, koji vrše transformaciju kvaliteta

svesti od nižih na više nivoe.
- Govorite o čakrama?
- Da, ali čakre ima i planeta Zemlja. Ti centri su smešteni u

čovekovoj kičmi i poznati su kao čakre. To su zapravo svi nivoi
egzistencije koji se u mikrokosmosu ispoljavaju kao svi nivoi svesti i
bivstvovanja koji se mogu iskusiti. Čovek se vraća izvoru onoliko koliko
uspe da aktuelizuje svoju svesnost i pronađe način kako da bude na

136

višim centrima, tj. čakrama. Koliko je aktivan na nižim centrima, toliko je
nesvestan, uslovljen i animalan.

Bob je lagano pričao, dok ne shvati da ga ljudi više ne prate... Onda
se nasmeja i reče:

- Taisen, dođi za mnom!
Veliki crnac ustade i krenu prema vratima, saginjući se ispod
palme... Ušli su u sobu i Bob poče nešto da mu šapuće... To je trajalo.
Tajna je bila namenjena samo uhu Japanca!

137

KNEŽEVINA MONAKO

Nikada nećete promeniti stvari boreći se protiv postojeće
stvarnosti. Da biste nešto promenili, stvorite novi model koji će
postojeći model učiniti zastarelim.

Bakminster Fuler

Kneževina Monako, dvorac porodice Grimaldi.

Bentli kabriolet srebrne boje, sa Barbarom Halupovom-Hartman i
Nikoletom Laban, ušao je u dvorište zamka Grimaldijevih, na brdu iznad
grada.

Dve lepotice izađoše iz kola, namestiše široke osmehe na lice i
počeše da se, uz drugu elitu, probijaju ka ulazu, gde je bila gužva zbog
kontrole identiteta.

Obezbeđenje je bilo brojno zbog mogućnosti terorističkog napada.
Nikoleta, malo zbunjena, upita:
- Da li će me pustiti?
- Srećo, ja sam tvoj garant i propusnica, a meni je garant moj muž
Eugen. Nego, kako mi stoji ova haljina?
Nikoleta tek sad obrati pažnju na zlatnu, usku, dugačku haljinu, koja
je delovala kao krljušt nekog reptila.
- Prelepa je, sjajno ti stoji, samo mislim da ti kraće haljine još bolje
pristaju, još imaš lepe noge!
- To mi i Eugen kaže, još je zaljubljen u mene! Sada, da ti uzvratim
kompliment, i ti izgledaš zanosno u toj crnoj kratkoj haljini...
- Iz Beograda je, gledala sam ovde nešto da kupim, ali mi je sve
pretenciozno, kao da je namenjeno za nove ruske bogataše i njihove
pratilje.
- Slažem se, ipak je ovde roba za turiste! - reče Barbara.
- Ko su svi ovi ljudi?
- Većinom bogataši i uspešni ljudi iz sveta umetnosti, mode, formule
1, tenisa, kocke... No, oni manje lepi, sa mladim i prelepim ženama, su
gospodari apsolutne moći na planeti Zemlji. Oni su u nekoj tajnoj vezi sa
dinastijom Grimaldi, ali i sa britanskom porodicom kao i dinastijama
Brus, Kevendiš, De Mediči, Hanover, Habzburg, Krup, Plantagenet...
- Ko su ti? - upita Nikoleta.
- To su oni koje želiš da upoznaš, da bi ih stavila u knjigu. To je

138

zaista svetski džet-set.

*

- Dobar dan, Barbara! - doviknuše sa osmehom neki mladi ljudi, koji
su izašli iz bordometalik rolsa.

- Ćao, opet ste se pomirili?
- Ljubav je jača od ljubomore!
- Pametno, pametno! - uz osmeh odgovori Barbara.
- Ko su ti ovi?
- Šepardovi - njegovi roditelji su vlasnici lanca robnih kuća, a ona je
manekenka, kurvica, koju je on ovde prvi put odradio za hiljadu evra...
- Čula sam o toj manekenskoj prostituciji ovde na Azurnoj obali...
- Tako je svuda. Za to i služe manekenke, za zabavu bogatih i
matorih... Hajde, uđimo!
- Vi ste? - upita ogroman stražar u skupom odelu, na ulazu.
- Barbara Halupova-Hartman, a ovo je moja prijateljica Nikoleta
Laban! - predstavila se vrlo jasno i glasno lepa žena.
- Priđite kameri!
Barbara priđe čudnoj kameri koja je bila u obliku teniske lopte,
postavljena na zmijasto postolje, a povezana sa kompjuterom.
Kamera snimi Barbarino lice, zatim oko, i uporedi ga sa bazom
podataka. Potvrdivši njen identitet, kompjuter zasvira umirujućim tonom.
- Gospođica mora da nam preda pasoš, kako bismo ga skenirali, i
neka priđe kameri! - na francuskom reče čovek iz obezbeđenja.
Nikoleta shvati šta se od nje traži pa to i uradi.
- Stavljam u dosije da je to vaša štićenica!
- Da, da, moja štićenica i prijateljica, ja garantujem za nju...
- Izvolite pasoš i prođite!
Barbara i Nikoleta uđoše u dvorište zamka.
- Bojim se! - reče tiho Nikoleta.
- Zašto? Ovo su skoro sve foliranti u skupim krpicama, zatim
prevaranti i tek po koji stvarni lik koji nešto znači... Shvati da su bogataši,
manje-više, lopovi ili potomci lopova... Oni koji su plemići, često su
čukununuci gusara i trgovaca robljem... Najbezazleniji su utajivači
poreza... Prema tome, Nikoleta, glavu gore... Idemo, videćeš kad
muškarci počnu da se ulaguju, zato što je moj muž vrlo bitan u hijerarhiji
vladara iz senke!
- Šta je tvoj muž?
- Nemački, ali i hazarski nacionalista, bio je veliki majstor

139

Tevtonskog reda vitezova, bio je grand komandir Škotskog rituala...
- Šta je to?
- Visoki nivo masonerije, ona se deli na plavu i crvenu... Crvena se

naziva i škotskom masonerijom. Postoji i Jork grana masonerije, ali o
tome drugi put...

- Ono ti je mladi Sebastijan, vozač formule 1, ima dvadeset sedam
godina.

- Dete.
- Vidi onu babu Katarinu sa onim manekenom iz Italije, kako je
sladak...
- Koliko „baba" ima godina?
- Preko četrdeset, ali vidi kako dobro izgleda...Samo, noge su joj kb
balvani! Ne sme da nosi kratke suknje...
- Ona je mlađa od tebe, Barbara!
- Da, ali vidi na šta liči!
Dok su pričale, Barbara i Nikoleta su se probijale kroz masu. S
vremena na vreme, neki ljudi su se napadno ljubazno javljali Barbari,
kako bi ih ona primetila. Biti na ovoj zabavi za mnoge je bilo biti ili ne biti
priznat u džet-setu. Ko nije pozvan - znači da je izopšten iz društva
probranih.
Deo ovog sveta su bili bogataši, a deo - ikebana! Bogataši su se
delili na budale i vladare iz senke... Biti bogat nije automatski značilo biti
pripadnik elite. Bilo je potrebno imati legendu. Dolazak do legende se
često plaćao agencijama.
- Ono ti je Japanac Tanaka, režiser filma Uspaljena. S njim je ćerka
vlasnika brodske kompanije...
- Kako se ona zove?
- Majski cvet, mislim.
- Slatka je Kineskinja!
- Nije Kineskinja, već Japanka.
- Dobro, to je isto... Nekad su bili jedan narod. No, ko je onaj visoki
tip, ima skoro dva metra?
- Onaj ošišani do glave? Sa plavim očima?
- Da!
- To je veliki francuski naučnik Kemal Mojsiju, inače čuveni plejboj!
- Stvarno?
- Ima vilu na obali Monaka... Ma, kakva vila... Ima zamak, zovu ga
„Školjka"!
- Zašto?
- Liči na Sidnejsku operu. Dole je malo pristanište za jahte, a unutra
lift koji ide kroz stenu...
- Fantastično! Kako se obogatio?
- Izmišlja lekove, a zli jezici kažu - izmišlja i bolesti...

140

Multinacionalne kompanije iz Švajcarske i Amerike posluju sa njim!
- Upoznaj me sa njim.
- Važi, hajde!
- O, ko nam dolazi u susret! - radosno reče šarmantni, ali i nadmeni

Kemal Mojsiju, videvši Barbaru u društvu mlade lepotice.
- Dozvolite da vam poljubim ruku, gospođo Hartman... Gde je

gospodin Eugen?
- Na sastanku Bilderberga... Znate, važne muške stvari.
- Svakako, hoćete li nam predstaviti lepoticu pored sebe?
- Da, svakako, to je Nikoleta Laban...
- Iz poznate galerijske porodice Laban iz Njujorka?
- Ne, gospodine, iz Srbije - reče odsečno Nikoleta.
- Ipak ste deo porodice Laban, znam ih mnogo... Jevreji su?
- Ne, Vasojevići, Srbi.
- Ništa ne razumem! Ali pridružite nam se... Garson, šampanjac

kristal za damu!
- Vi ste Francuz?
- Tako me ovde nazivaju. Znate, Francuzi svakoga tako nazivaju,

čak i ako je Alžirac ili crnac, Vijetnamac... To je refleks kolonijalne sile.
- A vi ste?
- Komplikovano... Otac mi je Mojsiju, Jevrejin iz Albanije, poreklom

Sefard iz Španije, a majka muslimanka iz plemena Kastraoti.
- Kastraoti su, koliko znam, bili Kastratovići, dok su bili Srbi.
- Nekad bili. Istorija je reka u kojoj se čovek ne može okupati dva

puta.
- Najveća i najmoćnija nacija na svetu su danas Amerikanci, koji

nisu nacija...
- Da, skupina ljudi vezana željom za materijalnim.
- Ajde, oladite sa tim intelektualnim temama! - reče lepotica sa

dugom crvenom kosom, koja priđe i uhvati Kemala ispod ruke,
shvatajući da je počeo da se udvara.

- Ah, zaboravio sam da vam predstavim svoju verenicu Aidu - ona je
Egipćanka, praunuka kralja Faruka, koga je pučem srušio Naser.

- Davno je to bilo! - s osmehom, najzad primećena, reče Aida.
- Igrate li tenis, gospođice Laban?
- Da, ali nisam kao naše srpske zvezde.
- Evo vam vizitkarte, očekujem poziv. Naravno, ovo ne shvatajte
kao udvaranje... Aida bi me ubila. Gospođo Hartman, dođite sa njom,
odavno nismo igrali tenis. Uzgred, ali ne i manje važno: onaj parti na
vašoj jahti bio je nezaboravan.
- Videću, planove pravi gospodin Hartman, ko zna gde ćemo kad se
vrati iz Grčke. Hvala na lepim rečima. A sada idemo, moram Nikoletu da
predstavim i drugima...

141

Nikoleta pruži ruku Kemalu i on je malo zadrža. Neka jeza je prođe.
Bio je lep, obrazovan, markantan, ali nešto joj je govorilo da bude
oprezna.

*

- Moram u toalet! - reče Barbara, pa obe krenuše prema zidinama
koje su okruživale vrt princa Alberta.

- Eno toaleta! - reče Nikoleta.
- Eno i princa Alberta sa sestrom Karolinom... Ali, to ostavljamo za
kasnije! Ha, ha... Pazi gde ide, naći ću ga! Lakše se diše! - sa osmehom
reče Barbara.
- Albert je otišao tamo! - svojim prekrasnim prstićima Nikoleta
pokaza prema suprotnoj strani.

*

- Hajdemo do princa Alberta, baš bih volela da se upoznam s njim...
Ah, pravi princ - reče Nikoleta.

- Nije on baš iz bajke, ali hajdemo, eno ga sa verenicom u ćošku...
Barbara i Nikoleta krenuše u akciju probijanja. Ljudi su ih
zaustavljali, pozdravljali, ali i odlazili - nisu bili nametljivi.
Visoki tip u smokingu, koji je ličio na Pirsa Brosnana, prvi je prišao i
započeo razgovor.
- Lepe dame, vidim da vam treba kavaljer, uzgred da vas
pozdravim, gospođo Hartman!
Barbara se nasmeši i izljubi sa zgodnim gospodinom.
- Nikoleta, ovo je gospodin Dejvid Peres, vlasnik naftne kompanije
Tonal oil...
Nikoleta pruži ruku da se upozna i prvi put u životu oseti da joj se
zgrčio stomak. Ovaj čovek joj se strašno sviđao! Usta su joj za trenutak
bila ukočena, tako da jedva izusti:
- Laban, Nikoleta Laban!
- Dejvid Peres! - muškarac formalno ponovi svoje ime. - Vi ste
Jevrejka! Prezime Laban je naše!
- Ne, Srpkinja sam. Preciznije, Labani pripadaju bratstvu
Vasojevića... Šta je vama ovde, svi ste navalili da me uterate u Jevreje...

142

- Zanimljivo! Voleo bih da sa vama popričam na tu temu... Barbara
bi mogla da nam organizuje sastanak, kako to ne bi ispalo kao
udvaranje.

- Ha, ha, pa ti si pred razvodom, a Nikoleta je slobodna!
- Barbara, molim te, prestani!
- Muzika počinje, hajde svi da igramo! - pozva Dejvid.
- Ja ne igram. Idite vi, hoću da pozdravim neke ljude! - odgovori
Barbara.
Nikoleta zbunjeno pođe sa Dejvidom među mnogobrojne zvanice
koje su igrale uz zvuke brazilske muzike. Posle nekog vremena,
muškarac predloži:
- Hoćemo li da se osvežimo?
- Da, žedna sam!
- Hajdemo do stola.
Nikoleta tada prvi put smireno pogleda šta se događa. Na sredini
četvorougaonog dvorišta u koje nisu zalazili turisti bila je prelepa
fontana, a stolovi sa posluženjem su bili sa strane. Gostiju je bilo oko sto
pedeset. Većina žena je bila u dugačkim haljinama, a muškarci su bili u
belim ili crnim odelima, osim dvojice Škota koji su bili u svojoj
tradicionalnoj garderobi. Između gostiju su cirkulisali kelneri sa pićem, ali
je napitaka bilo i sa strane.
- Šta pijete, gospođice Laban?
- Mineralnu vodu!
Dejvid zaustavi kelnera, uze za sebe đus a za Nikoletu vodu i oni
pođoše prema stolovima sa strane.
- Malo me zbunjuje to vaše prezime Laban, mi ga smatramo našim
starim, a vi mi kažete da je srpsko.
- To vam dođe na isto, gospodine Dejvide...
- Ne razumem!
- Prezime Laban se prvi put pominje u pisanoj formi u Starom
zavetu...
- Laban Aramejac! Da, da...
- Vidite, sami ste rekli Aramejac, a ne Jevrejin - nastavi Nikoleta. -
Ha, ha, sada me podsećate na mog oca Blaža, on smatra da su svi -
Srbi, pa i Feničani, to jest Hananci, zatim Hititi ili Hiksi, koji su osvojili
Egipat... O vama Jevrejima govori da ste delimično Srbi, jer pleme Dan
ne može biti jevrejsko kada obožava boginju Danu ili Danicu, to su naši
pojmovi... Slično misli i o plemenu Venjamita... No, to nije tema za ovde.
Hajde da igramo! - reče Nikoleta kroz osmeh.
Ozbiljni poslovni čovek Dejvid Peres ne odole šarmu lepe žene i
krenu za njom.

143

*

- Nikoleta, zaboravila si princa Alberta - reče glasno Barbara.
- Upoznaću je ja sa njim, ali on je, kažu, „bi" - reče Dejvid uz osmeh.
U tom trenutku Barbari priđe neki stariji gospodin, koji je očigledno
bio prijatelj starog Hartmana, i poče da je davi... Nikoleta i Dejvid
„zbrisaše" u gomilu i počeše da igraju.
- Imam utisak da ste ovde kao domaći, znate sve bitne ljude...
Verovatno i njihove tajne! - zagonetno reče Nikoleta držeći Dejvida za
rame.
- Da, znam!
- Hajde, pričajte mi o porodici Grimaldi...
Dejvid se nasmeši. Čvršće je zagrli i poče tiho da joj govori na uvo:
- Princ Albert nije homić, već je zavodnik, bio je sa manekenkom
Naomi Kempbel, sada je veren sa Južnoafrikankom Šarlen Vitstok...
Zabavljaju se već četiri godine... Biće skoro i venčanje. Mlada dama je
dvadeset godina mlađa od Alberta... Princ Albert prvi put je viđen u
društvu Vitstokove februara 2006. na svečanom otvaranju Olimpijskih
igara u Torinu. U službenoj loži nije krio nežnost prema bivšoj uspešnoj
plivačici koja je predstavljala Južnu Afriku na Olimpijskim igrama u
Sidneju 2000. godine. Princ Albert je otac dvoje dece koja su rođena van
braka, ali prema zakonu koji je na snazi u Monaku samo deca rođena u
braku mogu naslediti tron.
- Ko je buduća princeza i gde su se upoznali?
- Šarlen i Albert upoznali su se na međunarodnom plivačkom
mitingu 2000. godine u Monaku. Buduća princeza je tada osvojila zlatnu
medalju, ali njeno srce nije bilo usamljeno. Albert ju je dugo čekao, a
budući prinčevski par se prvi put zvanično pojavio u javnosti na otvaranju
Zimskih olimpijskih igara u Torinu 2006. godine, što je pred „žutu
štampu" postavilo zadatak da odgonetne da li se radi o još jednoj
prolaznoj vezi živahnog princa ili, možda, na pragu njegove pedesete, i
konačnoj izabranici za produžetak dinastije. Ispostavilo se da je, najzad,
izbor bio pravi.

144

- Kada će se veriti?
- Večeras u prinčevskoj palati... Mlada dama dobiće dijamantski
prsten s potpisom Alberta Reposija.
- Dirljivo, devojka je sportiskinja, a ljubav je pretvara u princezu.
- To je istina! - reče ljutito Dejvid.
- Vi onda verujete i u Deda Mraza u tim godinama.
- Ne! Zašto?
- Ko veruje u jednu bajku, veruje i u druge...
Nikoleta se u sebi jetko smejala kako je Dejvid unutar sebe penio.
- Vi ste antisemita!
- Zašto? Ko je ovde Semit?
- Jevreji!
- Mislite, Sefardi. Možda, ali oni nemaju veze sa vama, vi ste
Aškenaz... Sefardi su španski Jevreji, koji govore jezik ladino, a potomci
su Kartaginjana, a ovi su kolonija Feničana.
- A oni su Hananci - umeša se Barbara sa svojim znanjem Starog
Zaveta.
- Uzgred, i Monako, gde se nalazimo, bio je kolonija Feničana - reče
Nikoleta.
- Vi našu istoriju dovodite u pitanje, to se niko nije usudio.
- Ko to kaže? Jeste, ali vi ste takve ignorisali! Hoćete da vam kažem
ono što će vas najviše šokirati?
- Neću!
- Bojite se?
- Ne, ali neću... Dobro, hoću!
- Bila sam u Šarm el Šeiku i posetila Manastir Svete Katarine, gde
se nalazi grm iz kog se Mojsiju javio Bog...

145

- Da, i?
- To je lažan grm. Ako je postojao pravi, on je izgoreo... Zar ne?
Tako kaže vaša bajka... Iz plamtećeg grma javio se Bog.
- Nije bajka, istina je!
- Da, po jednoj verziji Bog je dao kamene ploče sa deset zapovesti
Mojsiju, a po drugoj Mojsije je sam isklesao ploče, na osnovu diktata
Boga...

- Da, šta je sporno?
- Sporno je, zamišljam Boga, koji piše kamene cedulje starcu od
osamdeset četiri godine, kako bi ga usmerio na pravi put. To je bajka
koju je izmislio neki narodni pripovedač. Uzgred, kada bi se vama u
osamdeset četvrtoj godini javio Bog na brdu iznad Monaka, završili biste
u ludari... Prema tome, to su sve priče na nivou Homerove Ilijade...
Možda je bilo tako, a možda i nije... Pesnička sloboda.
- Užasni ste!
- Ja, ne... Samo sam učena... Da li želite još jednu istinu?
- Ne!
- Morate da se suočite moćni čoveče... Deset božjih zapovesti
objavio je Hamurabi trista godina pre vašeg Boga! Prema tome, on je
plagijator.

- Bog ili Mojsije? - upita najzad sa ledenim osmehom Dejvid.
- Pogledajte u Talmudu, tamo ima svakakvih odgovora.
- Vi me vređate?
- Zašto vas to vređa, vi niste Mojsije?
- Ajde oladite priču, ovde je mesto za zabavu, a ne za istoriju! - reče
Barbara.
- Tačno! - uzvrati Dejvid, povrativši dah od reči prelepe Nikolete
Laban. Zatim, uzdahnuvši, sa osmehom reče: - Uh, Nikoleta, šokirali ste
me, nikada iz usta tako lepe žene nisam dobio toliku hrpu ironije na
račun Jevreja. Svi nas se boje i poštuju, čak nam se i ulaguju...
- Znam, to narodi koji su okupirani često rade... Ulaguju se
gospodarima...
- Ko je okupator?

- Hazari koji se predstavljaju kao Jevreji! Zapadna civilizacija je
kraljevstvo Hazara... Od dvadeset miliona takozvanih Jevreja devedeset
odsto su Hazari...

- Promenimo temu! Sviđate mi se - reče tiho Dejvid.
- Mislite, nerviram vas?
Barbara Halupova-Hartman lagano je ustajala, videvši da je
„hemija" proradila...
- Da, ne... U stvari, nervirate me i sviđate mi se... samo promenimo
temu - reče Peres. Barbara koja ču deo razgovora dodade: - Čovek je u
pravu, Nikoleta... Znaš, ovde na Zapadu nije pristojno pričati o religiji,

146

novcu i ljubavi...
- Znam, samo lake teme!
- To ti je naročito izraženo u džet-setu, zato što ovaj svet ima mnogo

novca i malo obrazovanja. Retki su tu pravi intelektualci, a ako ih ima,
onda znaj da su Jevreji ili, kako ti kažeš, Hazari... Oni na Zapadu jedini
ozbiljno školuju decu i uče strane jezike.

- Znam, zapadno školstvo u običnim školama proizvodi
mediokritete, poluobrazovani plebs, koji se trenira da sluša...

- Robove! - tiho se složi Dejvid Peres, koji se oslobodio stresa.
- Robove novog svetskog poretka! - reče Nikoleta, prebacivši svoju
dugu i vitku nogu preko kolena.
Dejvid kao mahinalno pomazi njeno koleno. Nikoleta ga, iako joj se
Dejvid sviđao, strogo pogleda i on se zbuni... A ona ga uštinu za obraz i
reče:
- Dobar ste primerak ljudskog roda, iako ste Hazar! Dejvid, šokiran,
brzo odgovori:
- Lepo parče ženskog sveta ste vi, iako ste Srpkinja... Mada je to
vrlo diskutabilno; mislim, ipak, da su Labani Jevreji i to pravi... Razbiću
taj vaš mit o Vasojevićima...
- Kao što ću ja to uraditi sa vašim mitom o „izabranom narodu"...
- Hoćemo li, ipak, sada na večeru? Barbara, hoćete li sa nama?
- Ja još nisam rekla da hoću! - nabusito odgovori Labanova ćerka.
- Idite vi, ko se svađa taj se voli, neću da vam smetam!
- Prelepa Nikoleta, hoćete li da vas vodim da jedete morske
plodove?
- Kada tako lepo molite, gospodine Dejvide, pristajem!

*

Nikoleta Laban i Dejvid izašli su sa partija Alberta od Monaka držeći
se za ruke.

- Idemo mojim kolima! - rekao je Dejvid pokazujući joj svoj porše
karera kabriolet.

- Ja ionako nisam došla svojim kolima! - reče lepotica, otvarajući
vrata koja je Dejvid zaboravio da joj otvori, iz čega zaključi da on ne
pripada porodici koja je više generacija „gospodska".

- Kuda idemo?
- Hoćete li možda u diskoteku Jimmy?
- Ne, nikako, hajdemo negde gde se jede dobra morska hrana...
Uostalom, tamo ste me pozvali... Ha, ha...

147

- Znam jedno mesto koje je tek otvoreno, to je restoran prema Nici,
mislim da se zove Astoux et Cie B ru n ...

- Otvorite krov! - reče Nikoleta.
Dejvid uključi motor, otkači bravu na platnenom krovu i pritisnu
prekidač za otvaranje... Muzika u istom trenu poče da svira... Bio je to
Šarl Aznavur.
- Volite ovog pravoslavca?
- Da, sjajan je taj Jermenin, mislim da je jasno rekao da je protiv
bombardovanja Srbije od strane Klintona i njegove hazarske bande...
- O, pa vi ste kritični prema Hazarima iako ste Jevrejin!
- Ćutite, obožavam vas! - reče Dejvid i poljubi Nikoletu, koja se na
trenutak zbuni, pokuša da se brani i onda se prepusti uživanju.
Aznavur je pevao... Nikoleta lagano odgurnu Dejvida i reče:
- Kako se zove taj restoran?
- Astoux et Cie B ru n, riblji restoran u Rue Felix Faure 25...
- Bilo bi dobro da rezervišete sto!
- Mudro! - složi se Dejvid i poče da kuca +33493392187 na
instrument tabli svog auta.
Dejvid ubaci ručicu automatskog menjača u „drajv" i krenu.

*

Krivudavim putem porše je silazio sa brda iznad Monaka, vozio je
stazom na kojoj se održava trka formule 1.

- Kako to da ne škripe gume, mada su krivine oštre?
- Dobre gume sa V šarom, gudjir...
- Zar nisu bolje mišlen.
- Stvar ukusa! No, pusti te muške teme...
Nikoleta odmaknu svoje kožno bež sedište unazad i bolje namesti
duge vitke noge, koje su delovale na muškarce kao vijagra.
- Ima u vama nešto aristokratsko! - reče Dejvid, bacivši pogled na
Nikoletin dugačak vrat i male uši sa diskretnim dijamantskim
minđušama.
- To je opšte mesto, gospodine Dejvide, verovatno je ta rečenica deo
obuke za agente Mosada koji idu među Evropljanke.
- Ha, ha - nasmeja se Dejvid.
Iznenada, jedan automobil skoro očeša porše...
- Ovi klinci pod uticajem droge voze kao sumanuti! - reče Nikoleta.
- Nije ni čudo, Azurna obala je mesto gde žele da budu viđeni...
Ovamo dolaze od početka maja, a onda se početkom avgusta sele na

148

Sardiniju, a krajem meseca idu na Ibicu...
- Tatini sinovi...
- I lake dame, mnoge iz Rusije...
- Da li je ovde prostitucija deo folklora? - upita Nikoleta.
- Oduvek, samo se menjaju lica... Cena za manekenke koje su bile

na naslovnim stranama je hiljadu evra za pola sata, eventualno osamsto,
ako se čovek cenjka.

- Gospodin Dejvid je upućen...
- Dejvid znači na vašem srpskom Da-vid, što bi podrazumevalo da
mi je Bog dao VID. Svašta vidim, ali to ne znači da sve to i radim...
- Osećam se sigurno pored gospodina Davida!
- Tako i treba, lepa damo! - reče vozač lagano dodirujući Nikoletina
kolena.
Aznavur je pevao...
- Uživaš u tom osećaju? Jer ne biti nikom potreban predstavlja
laganu smrt za muškarca...
Dejvid ju je samo pogledao svojim već do sad uvežbanim
pogledom...
- Upoznala sam se sa nekim plejbojem i naučnikom Kemalom
Mojsijuom... Znate li nešto o njemu?
- Nešto... On je naučnik, vrhunski, zovu ga u šali „Doktor Ka", kao
onog „Dr No" kod Džejmsa Bonda...
- Zašto?
- Ekscentrik, naučnik... Polu-Albanac, polu-Jevrejin...
- Ima li nekog ko nije Jevrejin? Mene svi stalno guraju u Jevreje...
Šta je vama, ljudi?
- Elitu u svetu čine većinom Jevreji.
- Aškenazi?
- Većinom!
- Kemal je Sefard! Pozvao me je da igram tenis sa njim.
- To znači da ste mu se svideli!
- Ima verenicu Aidu! Ona je potomak kralja Faruka iz Egipta...
- Laže, ona je Ruskinja iz Moldavije, iz nekog sela pored Kišnjeva!
- Zna li Kemal zato?
- Naravno, ovde svi lažu da su plemići, princeze, to vam je džet-
set... Obmana!
- Kemal je ipak naučnik?
- Jeste, i to vrhunski, voleo bih da se upoznam s njim... Povedite me
sa sobom, kada budete išli.
- Ako budem išla... Ta Aida bi me otrovala...
- Zato me povedite sa sobom i recite da sam vam verenik!
- Da lažem, nikako!
- Zašto?

149

- Tako!
- Dobro, onda budite stvarno moja verenica...
- Vi ste opsenar! Da bih bila verenica, morate da me zaprosite, pa
da me tražite od oca...
- Ne preterujte... Uzmite Barbaru Hartman za kumu!
- Ne dolazi u obzir, morali biste da promenite veru i da postanete
pravoslavac.
- Zašto?
- Otac Srbin!
- Pa ja sam pravoslavac.
- Kako?
- Moji Jevreji su pre sto godina prešli u pravoslavlje.
- Kako ste onda Jevrejin?
- Tako je korisno!
- Svašta, vi ste svi ludi... Ovde je laž i obmana opšte mesto...
- Kao vazduh!
- Evo restorana! - uzviknu Nikoleta. Uđoše u restoran Astoux et Cie
Br un , jedan od tipičnih francuskih restorana sa morskim plodovima.
- Bon jour monsierr, madame - reče vlasnik restorana.
- Rezervisao sam sto na prezime Peres! - reče Dejvid na
francuskom.
- Izabrao sam vam najlepši sto pored prozora... Izvolite! Dejvid se u
trenutku seti da je trebalo da priđe Nikoleti i primakne joj stolicu, ali ga
kelner preduhitri.
- Voici le menu, madame - reče Dejvid na tečnom francuskom i dok
je kelner odlazio on se primače bliže Nikoleti.
- Baš ste lepi, princezo od Labana, delujete aristokratski, zračite
nekom čudnom pozitivnom energijom koja me razoružava.
- Dejvide, hajde recite nešto originalno... zadivite me, ne pričate
valjda svima isto...
- Zašto mislite da pričam iste fraze? To nije moguće, sve žene su
različite - odvrati Dejvid.
- Žene su različite, ali sve imaju ženski egocentrični mozak... Misle
da su lepe i da zrače nekom svojom energijom. Vaše fraze podstiču
njihova skrivena razmišljanja! Aktivirate žensku taštinu i njome
manipulišete! To je vaša muška igra... To je tajna muškaraca u koje se
žene zaljubljuju!
- Volite da muškarce prevrćete kao rukavice?
- Da!
- Zato i niste udati! Suviše ste pametni! No, mislim da ja imam ključ
za tvoje žensko srce! - reče Dejvid, neprimetno prešavši na ti!
- Je li?
- Da, prvo moraš da shvatiš da zaista postoji ljubav, te da se ona

150