Dejan Lucic-Kineska osveta

bazira na energetskoj privlačnosti i na poštovanju različitosti...
- Toleranciji - upitno diže obrvu Nikoleta.
- Da, vidiš, mi oboje smatramo da potičemo iz starih naroda i naši

prvi sukobi su bili zbog viđenja istorije... Znam da u istorijskoj nauci
postoji zavera protiv Srba! No, tu zaveru nisu stvorili istoričari, već
Vatikan. Vatikan je isto tako okupiran iznutra tajnim društvima! Papa je
samo spiker tajnih društava, kao i američki predsednik...

- Kakve veze to ima sa nama?
- Ima. Kako se svađaju narodi, tako se svađaju i ljudi. Život je
kratak... Kao otvaranje i zatvaranje vrata... Bljesak!

- Zato?
- Zato, kad se čovek sretne sa ženom kao što si ti, ne treba sa njom
da se svađa, već da je voli!
- Prilično si samouveren, pričaš kao da si me već osvojio a ovo nam
je tek prva večera - reče odsečno Nikoleta, ne dozvoljavajući Dejvidu da
vidi koliko joj se sviđa.
- Jeste prva, ali siguran sam ne i poslednja, jer takvo lice ne bih
voleo da vidim samo ove večeri.
Nikoleta se samo nasmeja, jer iako je znala da su to samo fraze,

ipak su joj prijale.
- Možemo da naručimo, dozvoli meni da sugerišem, rakovi su im

odlični.
- U redu, ovaj put ću ti verovati...
Kelner je nestrpljivo cupkao dok su njih dvoje vodili „filozofske"

rasprave... Dejvid podiže pogled i poruči porciju rakova, a zatim upita
Nikoletu:

- Vino, belo ili crno?

- Crno, naravno suvo. Tebi prepuštam izbor po godini i ceni!
- Šta nam preporučujete? Kelner dade vinsku kartu gostu.
- Odlično ste izabrali gospodine, to vino pije i gazda - uz osmeh se
nakloni kelner i ode.
- Prijatan restoran! - reče Nikoleta, kako bi okuražila udvarača.
- Dobra je hrana i svi su ljubazni...
- Čime se ti baviš ovde, na Azurnoj obali?
- Upoznajem ljude... Čovek je moćan ukoliko ima uticajne prijatelje.
Ovde dolaze ruski tajkuni koji su u poslu sa naftom, ali i...
- Trgovci drogom iz Komiteta 300.
- Mnogo pričaš, lepotice.
- Novinar sam! Šta znaš o Kemalu Mojsijuu?
- Malo, gotovo ga i ne poznajem!
- Moćan čovek, treba ga upoznati, sigurno pripada džet-setu, ja o
njima treba da napišem knjigu!
- Biće prilike, evo stiže vino!

151

ZAVERA PROTIV PRAVOSLAVACA

- Kuda ide ovaj svet? - upita Nikoleta Dejvida Peresa.

- Kuda? Ha, ha - nasmeja se Dejvid, skidajući svoj crni smoking i
leptir mašnu.

- Dejvide, to je nepristojno! - reče Nikoleta tiho, na engleskom.
- Ta tema mi uteruje nervozu, pa se znojim, izvini... Pitaš kuda ide
svet... Ide u takozvani novi svetski poredak, a to je „Četvrti rajh",
diktatura. U toku su završne pripreme i centralizacija vlasti u celom
svetu...
- U celom svetu? Zar ne postoje dobri i loši momci, zar su svi loši?
- Svi su pod kontrolom... Igra se svetska igra, kao priprema rata
jednih protiv drugih, a u isto vreme u Americi, Rusiji i Kini se smanjuju
perspektive. Ne smem sve da ti kažem... U Rusiji se priča o zaveri protiv
Putina, koju s jedne strane vode MI-6 i lokalni Hazari, a s druge ima
indicija da je patrijarh Aleksej ubijen, jer je sa nekim iz vojske ili vojne
tajne službe bio u dosluhu oko toga da se sruši Putin sa Medvedevim i
dovede car Romanov... Za patrijarha Kirila neki kažu da je iluminat, pa
zato nije došao na sahranu srpskom patrijarhu Pavlu... Iluminati su za
ujedinjavanje katoličanstva i pravoslavlja. Glavne poluge dejstva
Vatikana su jezuiti i Opus Dei. Oni su međusobno posvađani, ali su
složni da Rusiju stave pod kontrolu. Antihrist ide prema Rusiji, kao što
piše u proročanstvima prozorljivih podvižnika, svetog Sergeja Sarovskog
i drugih... Nisam sve zapamtio.
- Zanimljivo!
- Stari sistem vladanja preko religije je prevaziđen... Bila je to
podela, zavadi pa vladaj... Sada se pravi jedinstvena religija u koju će se
ubaciti sve što je bitno od svetskih vera. Bog je jedan, a proroci su
njegovi poštari... Uostalom, tu ideju zastupaju svi intelektualci u svetu,
izbegavajući sukobe.
- Masoni takođe Boga nazivaju velikim arhitektom svemira.
- Da, tvorcem, što on i jeste... Problem sa borbom protiv ove
koncepcije je što je ona, zapravo, tajna... Bog je jedan, bez obzira na to
kako ga mi zvali, Alah, Manitu... Stvoritelj... Logika radi za globaliste i tu
je prevara.
- Kako?
- Jedinstvena religija je zapravo nov način manipulacije... Poslužiće

152

za uništavanje elite hrišćana, muslimana, hinduista, taoista, budista...
- To se već radilo kroz komunizam - ateizam...
- Da, ovo je već viđeno! Ponovni progon verujućeg naroda...

Hrišćane će kao fanatike da hapse po kućama, odvode u logore... Ko ne
primi čip, žig zveri, neće imati pravo na hranu...

- Seljacima ona i ne treba.

- Ha, ha, grešiš, proizvodnjom genetski modifikovanog semena,

koje ne može da se reprodukuje...
- Seljak će biti upućen na institute koji prodaju tu vrstu semena... Ko

nema žig, neće moći da kupi...
Kelner donese salatu. Dejvid ućuta za tren.
- Spomenuo si neke centre pobune protiv Putina u Rusiji...

- Da, postoji zavera u Ruskoj pravoslavnoj crkvi i u vojsci, na nivou

pukovnika. Planiraju da dovedu cara kako bi spasao Rusiju...

- Šta radi FSB?

- Hteli su da smene šefa GRU, vojne obaveštajne službe, ali je

skoro došlo do pobune pa su...

- Promenili plan!

- Da, rešili su da oni dovedu cara Mihaila Romanova i da ga stave

pod kontrolu...

- Ruski car, pod kontrolom FSB, onog Aleksandra Borotnikova.
- Da... Šta je tu čudno? FSB je sve vreme uključen u strukture
iluminata!
- Znači hladni rat je bio farsa...
- Naravno, uvođenjem atomskog naoružanja u obe zemlje stvoren
je balans straha! Ali ne od suparnika, već straha za kontrolu sopstvenog
stanovništva. U Americi i Rusiji vlast se nije menjala od početka
dvadesetog veka, ona je samo evoluirala. Svi američki predsednici su
marionete istog društva, koje neupućeni nazivaju iluminatima. Oni koji su
bliže tajni znaju da je to Vavilonsko bratstvo čiji izvršni organ je Grupa, a
tajno ime za Grupu je Četvrti rajh. U Rusiji, kao što rekoh, nije bilo
promena, već su one odglumljene.
- Molim?
- Gorbačov je bio čovek Grupe Četvrti rajh, naravno, on je bio
pridruženi član, koji je izmanipulisan... Ubijena mu je žena, kako bi
ćutao... Doveden je Jeljcin, zvani „Mrtvac", koji je na vlast doveo Hazare,
ali mlade... Cilj Oktobarske revolucije bio je eksproprijacija
eksproprijatora - pljačkanje ruskog plemstva i buržoazije od strane
Vavilonskog bratstva. Komunisti, Lenjin i Trocki, bili su obični banditi...
Ruska elita je pobijena i opljačkana. Sve je to postalo deo državne
imovine koju su kontrolisali uticajni agenti Vavilonskog bratstva, na čelu
sa Staljinom...

- No, Staljin se pobunio?

153

- Jeste, otrgao se kontroli, ali je nesvesno, iz straha, uradio baš ono
što je tajno bratstvo želelo...

- Šta?
- Preko tajne policije, koja i danas postoji, uveo je totalno ropstvo
stanovništva. Ideal Vavilonskog bratstva je uvoz „staljinizma" u Ameriku.
Zato se spremaju ili, bolje reći, spremni su gulazi u državama Vajoming,
Nebraska, Teksas, Viskonsin, Mičigen, Indijana, Ohajo i Njujork. Svaki
gulag, koncentracioni logor, može da primi između trideset i četrdeset
hiljada ljudi...
- Treći rajh nije pobeđen, on se samo preselio na Zapad - reče
Nikoleta tiho.
- Vraćam se na Rusiju! Šta se dogodilo posle dolaska Jeljcina?
Opljačkana je sovjetska država. Ko su bili pljačkaši? Agenti Vavilonskog
bratstva, agenti Rotšilda, koji suza falsifikovane dolare pokupovali sve
što je vredelo u Rusiji. Posle toga, posle nove pljačke Rusije, moralo je
da se stane. Vavilonsko bratstvo kontrolisalo je KGB, ali ne i vojnu
obaveštajnu službu, GRU.. Postojala je zavera da se Jeljcin i svi tajkuni
Hazari ubiju tokom jedne noći. To je podstaklo Bratstvo da Jeljcina
natera da dovede sebi zamenu... Došao je čovek iz njihove službe,
KGB-a, Putin, koji je sačuvao sistem, sprečio zaveru u GRU.. Sve je
stabilizovao. Zatim je on doveo Dimitrija Medvedeva.
- Šta je onda bilo?
- Igra bratstva. Putin radi sve što je neophodno, ali mnogo sporije
nego što je neophodno.
- Možda je to mudrost državnika...
- Verovatno, ali ako tako nastavi, ako Amerika ipak krene na Rusiju,
oni će biti nespremni. To neće biti mudro!
- Možda Putin zna da rata neće biti, kao što ga nije bilo tokom
„hladnog".
- Ili im veruje kao Staljin Hitleru... To je Sovjetski Savez koštalo
dvadeset sedam miliona mrtvih. To Vavilonsko bratstvo i želi - smanjenje
populacije na planeti Zemlji.
- Znači, ne veruj ljudima koji lažu! - nasmeja se Nikoleta. U tom
trenutku hrana stiže na sto...

154

TAISEN DOBIJA NAOČARE KOJE
„VIDE“ HIBRIDE

I kukavica nekad postane heroj.

- Gerila u Njujorku, to zaista postoji? - upita Taisen „Boba Marlija".

- Da, u pitanju je mrežna organizacija od oko sto boraca koji su
inače situirani, ugledni građani. Možemo reći da je to grupacija koja je
vrlo bliska svetskoj eliti - Rotšildu, Rokfeleru, Bžežinskom, Kisindžeru,
Sorošu...

- Ko su ti ljudi?
- Drugi ešalon, koji zna šta se sprema, ali koji nije dobio pozivnicu
za podzemne gradove širom „države". Oni su njihovi, ali u suštini nisu,
žrtvovani su... To su direktori banaka, osiguravajućih kompanija - mladi
očevi iz programa „Fabrika dece".
- Jevreji?
- Da, i Jevreji, to se kod njih zove „sečenje suve grane"... Tako je
bilo i kod Hitlera. Najbogatiji su se spasli, stradali su obični ljudi. Priča se
ponavlja...
- Kakav je plan gerilaca?
- Pošto „B-ekipa" tačno zna ko je ko i gde ko stanuje, angažovani su
da oni budu „lokatori"... Asasini iz Kine i Koreje dolaze da ih pobiju po
kućama, pre nego što aktiviraju atomsku bombu u SAD i pre nego što
zbog toga bombarduju Rusiju.
- Izvinite, kakvu atomsku bombu... ništa ne razumem?
- Znamo, iz naših izvora među američkim oficirima u Pentagonu, da
se spremaju da sami aktiviraju atomsku bombu, kako bi to bio povod za
rat protiv Rusije i možda Kine. U svakom slučaju, to bi bio povod za
svetski atomski rat... Kada im je napad na „Bliznakinje" prošao
nekažnjeno, ti zaverenici iznad američke vlade nastavili su da srljaju
dalje.
- Gde su tu tajne službe Rusije, Kine, Japana?
- Svi su tu, ali nisu svi direktno umešani... Rusi ne žele da budu
slučajno kompromitovani, pokušavaju da se nagode sa iluminatima,
nudeći im velike koncesije u Sibiru. Oni ne shvataju da su iluminati samo
marionete civilizacije iz četvrte dimenzije...

155

- Koju ne interesuju nafta i gas, već ljudske emocije...
- Da! - reče Bob.
- Zašto mi sve to govorite, mogao bih da vas izdam i sprečim celu
zaveru...
- Ne, vi to nećete učiniti zato što volite Njujork i Njujorčane.
- Dobro, naravno da neću, ali ko je moj garant?
- Gospodine, ne zaboravite da sam ja mag... ja vas čitam kao
knjigu, znam vaše misli, pređašnje živote... Vi ste čovek sa misijom,
dobrom misijom.
- Da...
- Služili ste u mornarici!
- Da.
- Sada ću vam reći šta je vaš zadatak.
Bob izvadi crne, malo veće naočari i pokaza ih Taisenu.
- Ovo su naočari kroz koje se vide demoni, struktura ljudi, da li su
hibridi, znači mešanci sa Drakoima... Sve se vidi. Takvih naočara imamo
nekoliko desetina. Rusi su ih dobili od neke vanzemaljske civilizacije
koja bitiše u dubinama Urala. Mislim da su to Tau Ceti, ili nešto slično...
Oni nas podržavaju!
Taisen uze naočari i pogleda Boba... Ništa nije video.
- Nemate šta da vidite! Ja sam Zemljanin!
- Šta je zadatak?
- Za početak da gledate televiziju i ustanovite ko je glavni među
vladarima iz senke. Ustanovili smo da, ovde u Njujorku, postoji neko ko
je kontrolor Dejvida Rokfelera.
- Zbignjev Bžežinski, on je mozak!
- Ne, on je kanalisan... Vaše je da identifikujete ko je glavni
kontrolor. To može biti neko ko je na funkciji njegovog vozača.
- Ili žena?
- Može!
Taisen spakova naočari i diže pogled. - Gde je tu srž tajne?
- Odgovor je jednostavan. Postoje dva kralja sveta... Jedan je zao, a
drugi je dobar. Prvog ljudi zovu Ðavo, a drugog Bog. Istina je da su to
predstavnici dve civilizacije iz svemira.
- Da?
- Koje se ovde bore za primat. Ovo je za njih fudbalsko igralište.
- Užas!
- Vaš zadatak je da identifikujete glavnog hibrida. Zovu ga Pindar.
Njegovu magijsku zaštitu treba skinuti i jednostavno ga ubiti! Uzgred,
trebalo bi da se uspostavi čvršća saradnja sa Jevrejima - pobunjenicima
protiv diktature vladara iz senke, koja se pogrešno naziva „jevrejskom".
- Ona postoji?
- Imate nekog ko će vam sve objasniti... To je vaš učitelj!

156

STVARANJE USLOVA ZA UNIŠTENJE
AMERIKE

Taisen je želeo da susretne svog mentora, da iz sebe izbaci

epizodu sa atentatom i dobije pohvalu. Želeo je da se vrati u normalan
život, da bude običan bankar... Telefon mu zazvoni, javi se mentor i
reče:

- Čekam te u Central parku, kod Daglasovog kruga, večeras oko
devetnaest časova! Možeš?

- Mogu!
Taisen oseti olakšanje.
Posle posla uze laptop i krenu prema kolima. Dok je vozio Osmom
avenijom prema „aptaunu", što bi značilo „gornji grad", Taisen je
razmišljao o svemu što se događa u Americi:
„Očigledno je da su američki predsednici marionete vladara iz
senke... Oni ih prave i dovode na vlast. Ako neki od njih pomisli da je
zaista izabran voljom naroda i poželi da se otrgne - on biva ubijen, kao
Kenedi, ili smenjen, kao Nikson. O Obami su mediji ubrzo počeli loše da
pišu, dok ga u inostranstvu uzdižu. Govorkalo se da će biti ubijen i da to
treba da bude povod za veliki rat... No, protiv koga? Protiv Irana ili
Rusije? Možda Kine? Govori se o skrivenoj atomskoj bombi, koju treba
da aktiviraju..."
Po glavi su mu se motale misli: „Zašto su gospodari novca baš sad
izazvali ekonomsku krizu? Da li je to početak uništavanja dolara i
priprema za AMER ili AMERO, valutu koja treba da pokriva Kanadu,
SAD i Meksiko? Zašto se govori o toj novoj federaciji? Da li vladari iz
senke rade na uništavanju države koju su pretvorili u nepobedivu vojnu
silu? Gde li će onda oni otići?"
Taisen dobi odgovor iz nebeskog informacionog polja: Oni su stvorili
Holandiju i Britaniju, koje su srušene kad su dostigle svoj zenit - na
njihovom temelju podignuta je Amerika... Zatim je sve investirano u Kinu.
Svi Jevreji koje je poznavao, bogati ali i siromašni, posetili su buduće
sedište globalne hazarske imperije. To znači da se oni spremaju tamo da
odu... No, tamo ima suviše stanovnika, zbog tog žele da taj broj
smanje... Genocid nad većinom Kineza je „sečenje suve grane". Kada
su oni, koji su novcem doveli na vlast Hitlera, ubili šest miliona svojih,

157

zašto ne bi ubili milijardu Kineza koji su višak? Kina može da bude
globalni hegemon i ako ima trista miliona stanovnika, ako je pre toga
atomskim ratom unište Amerika i Rusija. Zavera protiv Kine i Japana
počela je krajem sedamnaestog veka i traje do danas. Deo tog
urotničkog posla bio je odvođenje nekoliko hiljada Jevreja iz Njujorka,
preciznije Bruklina, u Šangaj... Kakvi su to monstrumi koji su se uvukli
među jadne Jevreje? Oni sistematski uništavaju Ameriku!

Taisen se seti teksta iz Vašingon posta:

Amerikanci su prestali da kupuju automobile i nameštaj, a
počeli da kupuju vatreno oružje i borbenu opremu. U porastu je i
kupovina sefova (ljudi ne veruju bankama). Firme koje trguju
oružjem u SAD doživljavaju procvat. Kupuje se sve redom, od
pištolja do mnogo ozbiljnijih sredstava za ubijanje. „Ulica" protiv
bankara sa Vol strita - to protivljenje bankarima opisuje se baš
vojnim terminima. Kao primer, evo jednog naslova: Federalni rezervi
sistem - to je oružje ubistva Vol strita, upereno protiv SAD "

Rast protestnog raspoloženja, to ne opisuje samo pojedinačne
epizode u američkom „blagostanju". To je rasprostiruća gendencija
koja može prerasti u dominantno revolucionarno raspoloženje u
američkom društvu. Agresija u društvu će se uveličavati na fonu
zaoštravanja socijalnih problema, izazvanih finansijskom krizom. Ali
sama ta kriza je svojevrsna provokacija, koju su bankari
organizovali. Zbog čega je organizovana? Zbog dostizanja ciljeva,
zna se kakvih. Jedan od glavnih, koji bi baš sada trebalo da izađe
na svetlost dana, jeste uništenje tradicionalne nacionalne
državnosti, pa samim tim i američke.

Da, da... Sve je očigledno, a niko ništa ne shvata - kao da su
svi omađijani!

Zašto demokratija u Americi ne funkcioniše?
Taisen je već bio u ravni sa početkom Central parka. Vozio je
Osmom avenijom, gužva u Njujorku u to doba već je prošla.
Primetio je da je ekonomska kriza učinila svoje... Nekada mu je za
ovu vožnju bilo potrebno više od sat vremena, a sada je mogao da
stigne za pola sata.
Znao je ko stoji iza ove depresije, ali niko pametan u Americi to
nije izgovarao glasno... Sindrom straha od Jevreja bio je duboko
ukorenjen. Ubica Amerike, po Taisenu, zaista je bio Sistem
federalnih rezervi. Taisen zaključi:
„Za poslednjih četrdeset godina, životni standard je opao za
dve trećine, zemlja se pretvorila u upečatljiv Mesečev pejzaž i
postala spomenik bezumnoj postindustrijskoj privredi usluga. Da bi
se vratili zdravim novčanim odnosima, mora se prebroditi

158

savremena industrijska proizvodnja. Stabilna valuta obezbeđuje
stabilnost nacionalne ekonomije, proizvodnju fizičke robe koju ostali
svet hoće da kupuje."

Taisen se u tom trenu gorko nasmeši, videvši ispred sebe
automobil na kome je bila nalepnica „podržimo naše trupe".

Američki nacionalizam bio je gorivo nevidljive jevrejske imperije
pod imenom Vol strit, što ga je uvek podsećalo na Vol - zid plača...
„No, ko sada kod ovog zida plače: goje ili Jevreji?", pitao se dok je
vozio, setivši se ljudi koji su ostali bez posla, pa nisu mogli više da
plaćaju kredite za kuće. Banke su ih surovo iz njih izbacivale, a oni
su u trenu postajali socijalni slučajevi iako su neku godinu ranije bili
vojnici koji su bombardovali Jugoslaviju, Avganistan, Irak... Rušenje
tuđih kuća na nekom Božjem „kantaru" dovelo ih je do gubitka
sopstvenih!

U SAD praktično jedna za drugom pristižu vesti o tragedijama
izazvanim finansijskom krizom koju su isprovocirali bankari. Evo
samo nekoliko od njih: u Kaliforniji je sedmočlana porodica - otac,
majka i petoro dece - nađena mrtva u svojoj kući. Oba roditelja su
radila u istoj firmi, istovremeno izgubila posao i rešila se na strašni
greh - samoubistvo cele porodice.

Evo još novosti sa Foks njuz-a: devedesettrogodišnji starac
nađen je smrznut u svojoj kući zato što su mu isključili grejanje zbog
neredovnog plaćanja.

Mlađi čovek je umro zato što nije otišao zubaru jer nije imao
para.

Njihova demokratija - to je forma uništenja naroda i državnosti.
Sa jedne strane, džepove pune korumpirani političari i lopovi
bankari, a sa druge - prosti ljudi umiru zato što su lišeni onoga što
obezbeđuje prirodno čovekovo pravo na život: posla, života,
medicinske pomoći, grejanja.

Po podacima ekonomiste Majkla Hadsona, jedan odsto
stanovnika SAD vlada sedamdeset jednim procentom bogatstava te
zemlje. To je recept bez presedana u istoriji SAD. Tajni plan
iluminata je uperen na dalje povećanje ovog procenta. Amerika ide
putem samouništenja.

Taisen je razmišljao o metodologiji urušavanja Amerike.
Sadašnja depresija u SAD izazvana je monetarnim deregulisanjem,
to jest izlaskom države iz privrede. Monetarizam je zasnovan na
tome da je tržište uvek nepogrešivo, a vlada uvek neprijatelj. Iza
monetarizma idu svi ti jevrejski bankari koji monetarizam veoma
uspešno koriste u svrhu borbe protiv nacionalne državnosti, čija je
osnova nacionalna ekonomija. Oni su rešili da je privatizuju, a
potom razruše, razrušivši na taj način i državu. Tako je „ispumpana"

159

Amerika!

Taisen zažmuri i odnekud mu dođe informacija: - Jevreji nisu oni
kojima se predstavljaju - oni su Hazari!

Znao je da je to podatak iz zemaljskog informacionog polja. To mu
se povremeno događalo... Nikada nije bio obmanut. Taisen stegnu volan
i stade na semaforu. Gledao je tužno ispred sebe u izrovan i ispucao
asfalt. Njujork je lagano propadao...

Gradonačelnik ovog grada, Majkl Blumberg, sigurno je bio
zaverenik. On je znao da se pare ne investiraju u kuću koja će biti
uništena!

Da li je sve to moguće?
Zar ne postoji moral?
Taisen stiže na odredište. Parkira automobil blizu severnog ulaza u
Central park, u 109. ulici, i krenu prema Daglasovom krugu...
Sa osmehom na licu, mentor mu je lagano dolazio u susret.
- Vaš osmeh mi govori da sam ispunio očekivanja...
- Nisam ni sumnjao, dragi mladiću. Uostalom, ja sam te vaspitavao.
No, da pređemo na stvar... Zeleni zmaj ima uši svuda i zna svašta...
Otkrili smo da se sprema novi „Perl Harbur"...
- Napad na Japan?
- Ovog puta ne na Japan, već na Rusiju... No, pošto to treba da
bude atomski udar, stradaće i Japan, Kina... Mislili smo prvo da je u
pitanju greška, kasnije smo ustanovili da postoji zavera u vrhu američke
vojske.
- O čemu je reč?
- Znate li ko je porušio „Bliznakinje" u Njujorku?
- Osama i Al Kaida.
- Ne, u pitanju je tajno društvo koje sebe naziva Grupa. To je vrh
iznad kog postoje još viši zaverenici, ali o kojima sada ne znamo
mnogo... Znamo njihov cilj - stvaranje „Četvrtog rajha", kroz haos do
reda...
- Znači, treba napraviti haos!
- Da, evo vam podatka koji je dobijen iz našeg informacionog
centra... Sedite na klupu i otvorite laptop.
Taisen uradi što mu je zapoveđeno.
Mentor izvadi disk sa muzikom Neta Kinga Kola i stavi ga sa strane,
zatim ukuca neku šifru. Uskoro se pojavi tekst na kineskom, koji mentor
simultano poče da prevodi na japanski:

Vojna tajna! Priprema se ATOMSKI UDAR NA JUGU
SJEDINJENIH DRŽAVA, a za to će biti optuženi Rusi!

160

Mentor preskoči nekoliko redova i nastavi:
30. avgusta 2007. godine američki bombarder B52H (V52N

stratofortess) je, prvi put od 1968, preleteo preko teritorije Država sa
kompletom nuklearnih krstarećih raketa spremnih za dejstvo.

Snaga nuklearnih punjenja svake krstareće rakete je minimum
pet kilotona, a po potrebi može da bude i pedeset kilotona. Da bi se
shvatilo kolika je to snaga, treba se podsetiti da je snaga atomske
bombe bačene na Hirošimu bila između trinaest i petnaest kilotona.

Preletanje Sjedinjenih Država avionom napunjenim atomskim
bombama bilo je tajno! Za ovaj let nije izdata dozvola, ni naredba
komandanta ujedinjenog štaba, načelnika štabova, ili nekog ko vrši
dužnost svih njih. Sve te propisane norme su bile zaobiđene!

Zaključak: U američkoj armiji postoji paralelni komandni centar
van institucionalnih centara moći. Taj centar, prema našim izvorima,
dobro upućeni nazivaju Grupa. Nju čini upravljačka elita sastavljena
od gospodara novca, proizvođača oružja, proizvođača lekova,
predstavnika starih porodica koje su „stvorile" Ameriku i njihovih
mentora iz Velike Britanije. Ta Grupa radi na pripremi izazivanja
nuklearnog rata!
Tužan, Taisenov mentor diže pogled i reče:
- Neki zli ljudi žele da unište ovu lepu zemlju, Ameriku...
- Zašto? Oni su superiorni gospodari ove zemlje.
- Zato što je njihov cilj gospodarenje svetom, vlast nad planetom
Zemljom... Slušajte sada po kojoj maršruti se kretao bombarder.

161

- Da čujem!
- On je poleteo iz Severne Dakote, preciznije, iz vazduhoplovne
baze Minot, pa je leteo na jug u Luizijanu... Sleteo je u bazu Barksdejl.
Evo, pogledajte na ekranu kako je izgledao taj let. Sada nastaje zaplet!
Novinska agencija Asošijeted pres saopštava da je došlo do panike u
vojnim krugovima kada se saznalo za ovaj nenajavljen i nedozvoljen let,
pogotovo zato što je avion poneo šest bojevih glava, a doneo pet -
objašnjavao je mentor.
- Jedna je nestala, ukradena je.
- Avion je negde sleteo tajno, što naravno nije teško ustanoviti.
- Ali, Grupa to sprečava...
- Da, vrlo surovo... Oslanjajući se na časne oficire u Pentagonu,
novinari saznaju tajnu! Svi piloti su pobijeni - navodno, izgubili su živote
nesrećnim slučajem...
- Koliko pilota je ubijeno?
- Petorica... I to nije sve, slušaj... Sve je odrađeno za samo dve
nedelje. Neki su poginuli sa porodicama, kako bi više ličilo na nesreću...
Evo slike pilota poginulih u nesrećama. Na odmoru u Virdžiniji poginuo je
Tot Blu sa svim članovima porodice. Adam Bars je bio vozač automobila
koji se zakucao u drvo, a zatim izgoreo. Veston Kiselj je poginuo u
havariji na motociklu, nalazio se na odmoru u Tenesiju. Klint Haf je sa
svojom ženom Lindom putovao na motociklu harli dejvidson,

162

proizvedenom 2007. godine. Oni su se razbili. Džon Frue je pronađen
mrtav u okolini Bendžer Pika, Vašington. U toku mesec i po dana od
poletanja, takođe pri tragičnim okolnostima, poginula su dva oficira koja
su radila na pripremi leta.

Mentor stade sa čitanjem, pritisnu tipke i zatvori dokument.
Taisen zbunjeno reče:
- Znači, atomska bomba treba da eksplodira u Luizijani - središtu
države... Ko su ti ljudi u Grupi, koji su duboko upleteni u zaveru?
- To su oni koji su doneli Zakon o spremnosti za borbu protiv
terorizma. Taj zakon je pravna osnova za hapšenje svih mislećih ljudi u
Americi i za njihovo odvođenje u koncentracione logore, koji imaju
savršene krematorijume.
- Shvatam, „Četvrti rajh" se stvara uvođenjem diktature u SAD i
žestokim napadom na Rusiju iz baza u Evropi i Aziji... Ruski protivudar
elita će dočekati u podzemnim bazama.
- Da - reče mentor!
- Šta činiti?
- Znaćeš! U principu, trebalo bi uništiti Grupu, pre nego što ona
pobije Amerikance, a onda i ostatak sveta...
- Zmiju treba tući u glavu...
- Aždaju, ovog puta! Naše tajno društvo Zeleni zmaj, bori se protiv
aždaje. Te dve životinje su slične ali i različite. Sveti Ðorđe ubija aždaju a
ne zmaja, u hrišćanskoj tradiciji zmaj je zaštitnik - dobrih!
- Da li zmajevi i aždaje postoje ili je to deo tradicionalnih mitova?
- Postoje na drugoj frekvenciji... Magovi mogu da promene svoju
vibraciju i da komuniciraju sa njima... To je kao menjanje programa na
televizoru. Ranije su skoro svi ljudi imali mogućnost menjanja
frekvencije, pa su u svim narodima sačuvane priče o zmajevima,
aždajama i alama... Ali to je priča za drugi put. Sada bi trebalo da
saznamo ko čini tu grupu koja želi zlo svetu...
- Poštovani mentoru, da li možemo da se nađemo sutra i nastavimo
razgovor? Posle posla, oko osamnaest časova..
- Može!
- Gde želite da vas pokupim?
- Doći ću sam, reci gde!
- Restoran Serafina, 61. ulica, između Medisona i Park avenije.
- U osamnaest? Sutra?
- Da! Srećno...

163

VAVILONSKO BRATSTVO, JEZUITI,
DRAKO CIVILIZACIJA…

Iza svake tajne postoji novi veo...

Večera je bila odlična. Nikoleta Laban nežno pogleda Dejvida i

ispod stola ga lagano dodirnu kolenom. On je zaljubljeno osmotri, a ona
stidljivo okrenu glavu. Igra zavođenja je počela...

- Hajde da se malo prošetamo! - pomalo promuklim glasom
progovori Nikoleta. Dejvid mahnu kelneru da mu donese račun. Dok ga
je čekao, obukao je smoking ali nije stavio leptir-mašnu. Izašli su
napolje... Bila je prijatna noć, vetar je ćarlijao a more mirisalo. Šetali su.
Na pučini se videla velika osvetljena lađa.

Dejvid zagrli Nikoletu i poče da priča o svom životu. Ona ga je
pažljivo slušala. Došetaše do jedne klupe. Tu zastadoše da bi malo
uživali u pogledu na more. Pogledi im se stopiše i usne dodirnuše u
poljupcu koji ih, pokrenuvši okean strasti, ostavi bez daha. Dejvid lagano
spusti ruke i nežno je privuče k sebi. Osećala je kako mu telo pulsira od
želje za njom. Automobili su prolazili i farovi su ih s vremena na vreme
osvetljavali.

Nikoleta odavno nije bila u kontaktu sa muškarcem, srce joj je
udaralo, a želja mutila razum. Njegovo telo ju je raspaljivalo, ruka joj se
spusti i poče da mu otkopčava pantalone. U mislima je već videla sebe
kako kleči i uživa u njegovoj čvrstini. No, vaspitanje i moral joj to nisu
dozvoljavali.

„Šta bi otac na to rekao?" mislila je devojka, ali hormoni su poludeli.
„Ma, zašto bi uopšte neko to morao da zna", i prepusti se impulsima.
Uhvati ga lagano levom rukom, nežno ga stisnu i poče da ga vadi...
Dejvid poče još strasnije da je ljubi. Automobili su ih povremeno
obasjavali farovima, Nikoleta zbog toga oseti dodatno uzbuđenje... Usta
su joj bila nežna i vešta, a Dejvida je raspaljivao dodir njenih usana,
jezika, zuba... Ubrzo je bio tvrd kao stena. Dejvid joj podiže glavu i
poljubi joj usne.

- Dođi! - tiho prodahta pokazujući na klupu. Nikoleta se osmehnu,
jednim potezom skide gaćice i stavi ih Dejvidu u džep. Sede na naslon
klupe i lagano raširi kolena. Dejvidu nije trebalo ništa više. Shvativši

164

poziv, on zaroni u njenu toplu mačkicu, koja je nestrpljivo pozivala na
ljubav, vešto je izazivajući jezikom... Nedugo zatim, Nikoleta ga malo
odgurnu i okrenu se pokazujući svoju čvrstu pozadinu, pozivajući ga na
akciju - nije više mogla da izdrži... Dejvid jedva dočeka da oseti njenu
divlju mačkicu... Sirene automobila ubrzavale su ritam njihovih tela.
Nikoleta je vodila igru, ona lagano uspori, promeni položaj i gurnu
Dejvida da sedne na klupu, zatim ga opkorači, lagano ga primajući u
sebe. Dejvid je preo od zadovoljstva, njegov mačor je uživao u njenom
telu, pratio je njen ritam. Svaki novi bljesak farova pratila je sirena
automobila i povećavala im uživanje. Ritam postade sve brži, osećao je
da će eksplodirati... Ona se izvi i prihvati ga rukom naginjući glavu... Nije
izdržao, eksplodirao je izbacujući seme po njenom obrazu i crnoj kosi.
Zagrli je i poljupcima obrisa tragove sa njenog lica i usana.

- Volim te, mačko! - reče Dejvid.
- Možda ću i ja tebe voleti, ali nemoj preterivati, ovim činom nisam
postala tvoje vlasništvo. Bilo je to uživanje izazvano hormonima,

blizinom mora i morskom hranom...
- Seks bez obaveza! O kom se ćuti...
- Džentlmen uvek ćuti, zar ne Dejv?
- Obično! - nasmeja se Dejvid.
- Hajdemo, već je hladno! - reče Nikoleta. Farovi automobila su ih

osvetljavali, Dejvid je bio u beloj košulji, a ona ogrnuta smokingom.

U poršeu, Nikoleta se vrati na ozbiljne teme. Dejv je za nju bio vrlo

zanimljiv sagovornik. On zatvori platneni krov i nagnu se da je ponovo
poljubi. Ona ga zaustavi i reče:

- Ovo što se dogodilo je bio samo san, nemoj da na osnovu njega
izvlačiš nikakav zaključak.

- Ne razumem!
- Znam tok tvojih misli, razmišljaš o mom moralu i donosiš pogrešne
zaključke - šovinistički sud!
- Ma, ne!
- Dovoljno si pametan a i ja sam, ne laži. Sve zaboravi... Hajde da
pričamo o ozbiljnim temama.
- Ti si kao „crna udovica", ubijaš posle seksa.

- Crna udovica još nisam.
Dejv zaćuta. Nikoleta ga zagrli nežno i šapatom mu postavi pitanje:
- Koje „crni papa"?

- Jezuitski general. Vojska jezuita broji sto hiljada vojnika, nisu svi

uniformisani...
- Misliš, nisu svi zvanično sveštenici?
- Da, ima civila, to su agenti od uticaja koji kontrolišu obrazovni

sistem u katoličkim školama širom sveta. Oni proizvode sistem edukacije
polurobota, koji svi koračaju ka istom cilju... Zapanjićeš se kad čuješ da

165

Amerikom, pored Jevreja, vladaju katolici. Beli Anglosaksonci su
potisnuti na marginu. Metod rada jezuita je sličan jevrejskom, oni
zvanično menjaju religiju i infiltriraju se u tuđe crkve. U njima su vredni i
poslušni dok se ne probiju do nekog položaja, a onda tu crkvu ruiniraju
iznutra. Znam da je vaša SPC iznutra izjedena novcem Vatikana, koji je
zapravo otet od Srba ubijenih u NDH... Zamisli kakvo je to prokletstvo.
Kod vas Srba će doći do raskola... Jedan deo sveštenstva će se povući
u unutrašnjost, otići će iz Beograda, verovatno u Kruševac.

- Od kada se jezuiti infiltriraju u druge crkve? Zapravo, prvo pitanje
je, kada su osnovani?

- Osnovao ih je Ignacio Lojola, Jevrejin, maranin, 1541. godine.
- Šta znači to „maranin"?
- To je pogrdni izraz nastao u Španiji, a označava Jevrejina koji je
lažno prešao u katoličanstvo i znači, koliko se sećam, svinja! Drugo
pitanje bilo je?
- Čekaj, insajder Alberto Rivera tvrdi da je taj Lojola Baskijac.
- Laže. Mislim da iza te knjige stoji Mosad.
- Zašto?
- Zato što u njoj ima mnogo laži koje Jevrejima idu u korist.
- Koje? - upita Nikoleta.
- Da su jezuiti izazvali Prvi svetski rat, što je besmislica jer je tim
ratom uništena najmoćnija katolička država Austrougarska. Zatim, jezuiti
su navodno streljali Romanove, a zna se ko je to učinio - Jevreji, Hazari,
komunisti...
- Ako je to uopšte istina... Zaboravio si da mi kažeš, od kada se
infiltriraju u pravoslavlje?
- Od 1550.
- Znači, jezuiti su devet godina posle osnivanja postali moćna
špijunska organizacija Vatikana!
- Ili Jevreja, draga.
- Ignacio je bio Jevrejin! Kao što je bio i osnivač iluminata Adam
Vajshaupt, koji je znanje stekao kod Jezuita na fakultetu u Inglštatu...
- Tako je. Svašta znaš, draga!
- Da li je „crni papa" mason?
- Naravno, mada je daleko više od toga. On spada u iluminate, što
je prevaziđen izraz, preciznije je da je on veliki majstor Vavilonskog
bratstva.
- Da li iza katoličkih terorista, kao što su IRA, ETA, ustaše, stoje
jezuiti?
- Iza ovih da, mada postoji i Opus Dei, takođe moćna organizacija,
koja ratuje sa jezuitima, ali s njima i sarađuje na štetu protestanata i
pravoslavaca...
- Da li postoji hrišćanski džet-set?

166

- Naravno, zar ne primećuješ koliko su crkveni prelati i u
katoličanstvu i u pravoslavlju zaljubljeni u materijalno. U hrišćanskim
hramovima ne obitava više Bog, već Mamon. Zlato, dolari, evri, luksuzni
automobili - šta će to sveštenicima, ako propovedaju hrišćanstvo?

- Nisi pomenuo protestantizam - dodade Nikoleta.
- Zaboravio sam da su oni hrišćani... Nisam pomenuo ni Jevreje
svih vrsta... Oni su Boga zaboravili odavno.
- Nisu ga zaboravili oni ortodoksni!
- Da, tu si u pravu. Zaboravio sam da kažem i da hrišćanstvo postoji
u manastirima u Rusiji i na Svetoj gori - reče Dejv.
- Ima dobrih pravoslavaca i u srpskim manastirima
- Na njih će biti izvršen atak. Novi srpski patrijarh duva u jedra papi,
nada se da će papa zaustaviti prodor islama u Srbiju, koji pripremaju MI-
6 i CIA, preko Albanaca i vehabija. To je stara taktika: stvori problem, pa
onda ponudi rešenje.
- Vratimo se na Rusiju... Ko zapravo želi da na vlast vrati dinastiju
Romanov?
- Ostale porodice iz Sionskog priorata. Među dobro upućenima
govori se da Romanovi nisu streljani, već da su prebačeni u Pariz i
London... Na presto bi trebalo da dođu direktni potomci cara Nikolaja. Tu
opciju, pored Siona, protežiraju i sinarhisti, martinisti...
- Ko su ti?
- Martinisti su masoni koji se bave ezoterijom...
- Magijom?
- Može i tako da se kaže! Sa njima su i tajne gnostičke crkve,
rozenkrojceri...
- Uh... ne mogu više da pratim! A kakav je stav Putina?
- To je za sada tajna!
- To je za Srbe vrlo interesantno.
- Da, draga.... Znaš li ko je Pinnacle of the Drako?
- Ne znam ni šta to znači, a kamoli ko je!
- Pinnacle je, koliko znam, isto što i Pindar - to je osoba koja je u
komunikaciji sa bićima iz više dimenzije. To su vanzemaljci, neka
civilizacija koja je tu, među nama, ali na drugoj frekvenciji. Pričalo se da
je Pinnacle engleska kraljica ili neko od Rotšildovih. Sada se priča da je
to neko ko uopšte nije eksponiran u javnosti.
- Ali je ipak prisutan među tim vladarima iz senke...
- Jeste! Nosilac te titule jedini ima pravo da komunicira sa
civilizacijom koja je stvorila obe civilizacije.
- Molim?
- Postoji Drako civilizacija, Drakoi, zmajevi... Oni su svojevremeno
stvorili poluljude - polu i zmajeve...
- Hibride!

167

- Da.
- Užas, kao da mi pričaš bajku...
- Romanovi su rođaci svih kraljevskih kuća. Sve one čine Sionski
priorat, koji je deo Vavilonskog bratstva ili mu je nadređen. Podseti me
da te upoznam sa jednim Srbinom, ekspertom za Priorat.
- Srbinom?
- Da, visoko rangirani mason martinista, sinarhista...
- Znam šta je sinarhija, ali ne znam da li se oni iskreno zalažu za
državu koju bi vodili časni sveštenici.
- Jedno je ideja, a drugo je praksa. Kada bi birala između države
koju vode političari...
- Lopovi!
- Ili sveštenici... Za koju opciju bi se opredelila?
- Više nikome ne verujem! - tiho reče Nikoleta. Dejvid nastavi:
- Vatikan je jedan segment Vavilonskog bratstva. To se vidi po
odeždama i obelisku.
- Odeždama?
- Da, pogledaj kape biskupa i samog pape, izdužene glave... To je
simbol - ribe, odnosno boga Dagona...
- Ko je taj? - napravi se Nikoleta naivnom.
- Dagon je polučovek - poluriba... Glava mu je izdužena kao kod
ribe. Verovatno je to neki hibrid, mešavina vanzemaljaca i ljudi. Hibrid
Dagon je otac boga Baala. No, to je druga priča... Hajdemo!

168

PUT U PARIZ

Nikoleta Laban se probudi i pogleda oko sebe. Bila je u hotelskoj

sobi Dejvida Peresa, sa kojim je sinoć strasno i egzibicionistički vodila
ljubav. Setila se vica: „Kad je plavuša najsrećnija? Kad se ujutru probudi
u svom krevetu".

Nikoleta je bila crnka, a osećala se srećnom u Dejvidovom
krevetu... Pogledala je na sat. Trebalo bi da se javi Raki, da ne brine gde
je. Nije želela da priča... Poslala je poruku u kojoj je napisala: „Ne brini,
zaljubila sam se! Kod momka sam!"

Dejv se pojavi iz kupatila.
- Hoćeš li da poručim kafu da je popijemo na terasi ili bi radije da
siđemo u restoran?
- Lepše je na terasi, vidi se more, sunce, jahte... Raj!
- Važi! - Dejv poruči kafe. Sedoše na terasu, ljubeći se.
- Opasna si, mala! U krevetu si kao Ruskinja - reče Dejv, sećajući
se nastavka seksa u sobi.
- A na klupi sam kao Srpkinja, ha, ha...
- Ne, prava si Jevrejka, one su tako pohotne i sklone perverzijama.
- Egzibicionizmu! Ha, ha... Ti ne znaš šta te tek čeka u kolima sa
mnom...
- Kad spomenu kola, hoćeš li sa mnom u Pariz? Sutra tamo imam
neke sastanke.
- Važi, pogotovo ako možeš da mi nabaciš neki intervju sa
pripadnicima džet-seta!
- Mogu, tamo imam ruskog grofa Černija. Zove se Božidar Černi, a
takvo ime ne postoji u Rusiji. Ko zna šta je poreklom...
- Srbin. Svi su Srbi, rekao bi moj otac Blažo.
- Ha, ha... Možda su i Hazari Srbi... Znaš li za tu priču? - reče Dejv.
- Ne! Znam da su tursko-mongolskog porekla i da su se među njih
uselili pripadnici plemena Dan, koji su riđokosi.
- Da, zato Hazare u Rusiji identifikuju po riđoj kosi i zovu ih imenom
Dan - reče Dejvid.
- Hej, kakve veze s tim ima poslovica: „Ne veruj Danajcima ni kad
poklone nose?"
- Koja se pretvorila u formulaciju: Ne veruj Latinima... - zaključi Dejv.
- Pa, Danajci i pleme Dan su isto. Iz Palestine su otišli u tri pravca. Jedni

169

su stigli u Hazarstan, drugi su se vratili na Balkan, gde su se već ranije
vratili oni iz plemena Venjamita... Treći su zapucali u Irsku... Znaš da su
Irci riđi...

- Svašta znaš, volim što si pametan.
- Znam. Posle tridesete godine, za žene je najveći afrodizijak muška
pamet.
- Da, ali i ono u gaćama.
- Nije loše nešto i u kešu... Znaš kako kažu moji Jevreji: „Pametan
si, a gde su ti pare?"
- Ah, ti mudri Jevreji, zbog tebe ću početi da ih volim... No, ipak
moram do svog hotela, ne mogu gola na put.

*

Porše je munjevitom brzinom jurio ka Parizu... Nikoleta je, kao svaki
dobar novinar, gledala da što više sazna od Dejvida, koji je, naravno, bio
mnogo više od suvlasnika naftne kompanije.

Mrvice njegovog znanja za nju su bile gromade od kojih je
sastavljala piramidu o džet-setu vladara iz senke.

Brujanje poršea i muzika bili su dekor razgovora. Nikoleta je na
glavi imala kačket, koji je isticao njen prćasti nos i pretvarao ga u
seksualni fetiš.

- Hej, hajde da pričamo nešto ozbiljno, utišaj tu muziku - reče
devojka, okrećući svoje lepo lice Dejvidu. On je pogleda i vide da nosi
klasične američke naočari rej ban. Očigledno se nije „palila" na guči i
slične marke.

- Hajde, pitaj, znam da si novinar...
Porše je išao oko sto osamdeset na sat autoputem.
- Šta spremaju skriveni vladari kako bi ubedili svet da je, ovog puta,
nešto novo zaista dobro?
- Narodu prvo definiši šta on želi, pa mu to nemoj dati jedno vreme,
da bi stvorio akumuliranu energiju...
- A onda mu to daj i učini ga srećnim.
- Povratak Isusa Hrista... U planu je hologramska igra za „sajber"
hrišćane, ali i povratak klona Isusa Hrista - reče Dejv.
- Užas!
- Biće to baš lepa svetska predstava... Sa klonom Muhameda taj
Isus može da pozove na ujedinjenje religija. Uostalom, dobro upućeni
govore da je Vatikan stvorio islam kako bi pobedio Vizantiju.
- Preko katoličkih agenata oko Muhameda.

170

- Da, kao što tvrdi dr Alberto Rivera, bivši jezuit. On, uostalom,
smatra da je Rimska crkva samo eksponat tajnog društva Vavilonsko
bratstvo, koje je oruđe u rukama Drako civilizacije. Znaš, to je ona priča
od sinoć.

- Kako ti vidiš budućnost sveta u sledećih deset do petnaest
godina?

- Ha, nisam vidovit, mogu da ti kažem kakvi su planovi, ali šta će
zaista biti, to samo Bog zna... Elem, postojeće međunarodne institucije,
pre svega OUN, postaće gotovo beznačajne, a pored novih svetskih i
religijskih sila pojaviće se veoma snažni „nedržavni" centri moći:
multinacionalne kompanije, poslovni paktovi, religijske i nevladine
organizacije, fondacije, plemenske i kriminalne mreže. Svi oni će se
boriti za kontrolu strateških resursa: energenata, vode i hrane. Glavna
pozornica ratova biće Evroazija, a najmoćnije oružje - informacija.
Razvijaće se informatičke mreže i mediji za kontrolu javnog mnjenja, a
prvi cilj oružanog sukoba biće uništavanje informativnih centara
protivnika.

- Gde će biti najgore?
- Tamo gde vlada siromaštvo i gde se dodiruju religije: Bliski istok,
Balkan, Kavkaz... Razlog je jasan - gas, nafta, saobraćajni koridori...
Skrivena meta su Iran i Rusija, uljuljkuju ih lažima sa željom da ih gurnu
jedne na druge. Agentura radi na vrlo visokom nivou. Ne smem ni da ti
kažem koliko...
- Oko predsednika?
- Predsednici su agenti.
- Koji?
- Za to se gubi glava, draga moja!
- Da li postoji alternativa novom svetskom poretku?
- Izgleda da postoji, ako to nije igra. Znaš da oni uvek prave svoju
opoziciju... Zahvaljujući kontroli strateških resursa, savez BRIK, Brazil,
Rusija, Indija i Kina u sledećih tridesetak godina izjednačiće ekonomsku
i privrednu moć s grupom sedam najrazvijenijih zemalja Zapada.
- Biće sukoba oko resursa?
- Da, voda će postati značajnija nego što se misli... Biće ratova,
zapadne zemlje će hteti da kolonizuju one koje imaju vodu ali ne i
vojsku! Tvoja Srbija ima vodu i nema vojsku. Zato se tu nadaju
kolonizaciji, pre svega Nemačka, koja će hteti da kontroliše Dunav.
Vojvodina će biti na udaru. Muslimani u Srbiji biće ponovo peta kolona,
ovog puta ponovo turska. „Velika Albanija" je deo Turske, kao i Bosna.
- Da li Amerika stoji iza ovoga?
- Uslovno. Preciznije, stoje oni koji vode ovu zemlju. No, Evropi preti
rat kod kuće. U njoj je priraštaj stanovništva arijevaca tri odsto...
Muslimani imaju priraštaj od trideset odsto... Evropa se puni

171

muslimanima, a hrišćani iz nje nestaju... Za petnaest godina će u Evropi
biti trideset miliona muslimana. To je sila. U Francuskoj i Holandiji,
dvadeset odsto stanovništva su muslimani, a u Danskoj, Austriji i
Švajcarskoj oni čine petnaest odsto.

- Koji su razlozi za rat protiv Irana i Rusije? Verski?
- Ne, draga, ekonomski. Verska komponenta postoji, ali je ona
drugorazredna kod onih koji vladaju. Jezuiti i Opus Dei, kao i Malteški
vitezovi su tu manipulatori energijom, a ne kreatori. Njihovo izbacivanje u
prvi plan je obmana javnosti. Moje veze u strukturama moći mi govore
da proizvodnja nafte i gasa kod većine zapadnih proizvođača opada ili, u
najboljem slučaju, stagnira, a velike zapadne kompanije nemaju pristup
najbogatijim svetskim nalazištima u Rusiji i Iranu. Samo šest zemalja
ima kapacitet za povećanje proizvodnje nafte: Rusija, Iran, potencijalno
Irak, Kuvajt, Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati, i te zemlje će
do 2025. preuzeti trideset devet odsto svetske proizvodnje. Istovremeno
se i pedeset sedam odsto svetskih rezervi prirodnog gasa nalazi u samo
tri zemlje: Rusiji, Iranu i Kataru. U pogledu rezervi nafte i gasa, Iran i
Rusija imaju položaj svetskih vladara.
- A Venecuela?
- To je zarazan primer za Južnu Ameriku. Čavez mora da prođe kao
Slobodan Milošević, Norijega, Ðinđić... ubiće ga. - reče Dejv.
- Šta će sa Rusijom?
- Guraju priču o demokratizaciji, pod kojom se podrazumeva
dovođenje na vlast svojih „dobrih" Hazara, koji bi onda trebalo da
prodaju ruske resurse za smešne iznose. U suprotnom, Rusija će biti
napadana terorizmom, korupcijom... Gruzija je bila početak napada na
Rusiju, tu je Izrael bio glavni igrač. Stvara se, ili bolje rečeno, obnavlja
Hazarstan, tamo gde je bio. Možda će priključiti i Kazahstan.
- Grad Astana, odnosno, kad izokreneš prva dva slova dobiješ -
Satana!
- Satana je, draga moja, biblijsko ime za Drakoe, zmajeve,
civilizaciju koja je neprijatelj dobrog Boga.
- Hej, ti me plašiš! - reče Nikoleta.
Porše je jurio dvesta dvadeset na sat... Demoni su učinili svoje.

172

LJUBAV U PARIZU

Šta je najlepše u životu? Želja!

- Da li me voliš? - bilo je pitanje koje je izgovorila Nikoleta Laban

kada se probudila u velikom krevetu, u ogromnoj sobi stana u Parizu.
Kad je čuo pitanje, Dejvid Peres je bio u polusnu. Okrenuo se i

umesto odgovora počeo da je ljubi.
- Stvarno te pitam da li me voliš?
- Naravno da te volim, zaljubio sam se u tebe kada sam te prvi put

video, od tada su moja osećanja evoluirala u ljubav.
- Bože, kako ste divni i pametni vi Jevreji. Tvoja fraza, definicija, o

evoluciji osećanja od zaljubljenosti do ljubavi, podseća me na Darvinovu
teoriju. To mi deluje kao odgovor mozga, a ne srca.

Dejvid joj se primače i poče daje ljubi po vratu. Nikoleti se
uzburkaše hormoni. Zagrli Dejvida i lagano i nežno noktima poče da ga
grebe duž kičme.

- Draga, mi Jevreji uvek govorimo iz mozga, a vi Sloveni, odnosno
Srbi, imate dva centra razmišljanja i govora: mozak i srce. Zbog toga
Jevreji vladaju pod tuđim imenima celim svetom, a vi ste oni kojima se
vlada. Milo moje, moraš da odrasteš i shvatiš da svetom ne vlada
Hristova ljubav, već zakon koristi, moći i uticaja.

- To znači da ćeš me odbaciti kada ti dosadim, pošto od mene
nemaš nikakvu drugu korist osim fizičkog uživanja. Kod tebe ne postoji
srce, emocije, ljubav...

- Ne, draga. Kada je u pitanju ljubav prema ženi i deci, mi Jevreji
smo ipak ljudi. Imamo ljubav...

- Vaša ljubav je najjača prema otadžbini, prema Izraelu.
- Naravno, ali ja imam više otadžbina, Izrael, Rusiju...
- Tvoja ljubav je, znači, podeljena - maznim glasom reče Nikoleta i
poče da mu gricka nos i uvlači svoj topao jezik u uvo.
- Kako se uzme - odgovori muškarac i stavi svoju šaku na Nikoletine
čvrste grudi, uhvati i stegnu nabubrele bradavice. Nikoleta požudno
uzdahnu i bedrima se privi uz Dejvida, uz njegovu probuđenu muškost.
Njegove ruke skliznuše na njene tvrde guzove, koje obema rukama
obuhvati i privuče na otvrdlu muškost.
- Da li me voliš? - zapita maznim glasom Nikoleta.

173

- Volim te - šapućući joj na uvo odgovori Dejv.
- Da li me voliš toliko da bi mi napravio bebu?
Dejvid Peres se na to pitanje trže i, trudeći se da deluje zaljubljeno,
odgovori:
- Milo moje, volim te, ali moraš da priznaš da se ne poznajemo
dovoljno za takvo nešto... Pravljenje dece znači i niz obaveza koje iz
toga proističu.
- Obaveza koje ti nisi spreman da prihvatiš... Milo moje!
- He, jesam, ali ne sad. Dolaze teška vremena...
- Možda decu ne želiš da praviš sa mnom zato što nisam Jevrejka...
Dejvid joj u tom trenutku raširi noge i stavi svoj nabrekli ud, koji
ulete u njenu ovlaženu nežnost, duboko. Nikoleta strasno jeknu i poče
da se izmiče i navlači. Radila je to lagano ali metodično.
Posle izvesnog vremena, Dejvid sede, nasloni se na ram velikog
kreveta i veštim pokretom stavi Nikoletu na sebe. Ona se. namesti i
lagano, pa sve brže poče kružnim pokretima svojih guzova da se
zadovoljava čvrstim udom koji je u njoj izazivao strast. Dejvid prekrsti
ruke iza vrata i sa nežnošću pogleda ovo stvorenje, koje ga je činilo
srećnim.
Dejvid spusti ruke na njene guzove i poče da je pritiska na dole,
kako bi ušao u nju što dublje. Devojka je počela da ječi. Svojim snažnim
šakama dizao je i spuštao njene guzove s lakoćom dizača tereta...
Nikoleta je imala produženi orgazam koji je napravio eksploziju u njenom
mozgu. Odjednom, Dejvid poče da ječi i svesno svrši u Nikoletu.
Devojka kriknu, zavrte svojom prekrasnom kosom i pade Dejvidu u
zagrljaj.
Ćutali su, doživljavajući orgazam kao malu smrt.
Nekoliko minuta kasnije, Nikoleta upita:
- Da li si ovo uradio namerno, svesno?
- Šta „ovo", milo moje?
- Napravio bebu!
- Zašto misliš da svaki put mora da bude beba?
- Zato što sam videla svetlost koja je uletela u mene, u trenutku tvog
orgazma...
- Valjda i tvog, mila?'
- Da, mili moj... Da li je ovaj zajednički orgazam i ono što si pustio u
mene odgovor na pitanje da li me voliš?
- Milo moje, naravno da te volim, ko tebe ne bi voleo, tako si lepa,
nežna, satkana od ljubavi...
- Dragi moj... Kako sam srećna! - izgovori Nikoleta, ležeći na
voljenom čoveku.
- Mila moja Nikoleta, ti si zaista neobična žena, izuzetna, toliko
različita od svih koje sam upoznao u životu. Volim te, iako si Srpkinja...

174

- Baš si romantičan - kiselo reče devojka, okrenuvši mu leđa.
175

ŠETNJA JELISEJSKIM POLJIMA

Šetnja Jelisejskim poljima sa predivnom devojkom u rano leto san

je svakog muškarca u četrdesetim godinama.
Dejvid i Nikoleta su upravo to radili, bili su srećni i zaljubljeni. Držali

su se za ruke, grlili, ljubili. Ceo Pariz je bio njihov! Ušli su u jedan kafe i
poručili kapućino.

- Kakvi su ti planovi, milo moje? - upitao je Dejvid ženu koju je u
jednom trenutku zanosa odabrao za saputnicu.

- Mili moj, moji planovi... Moji planovi su sada vezani za tebe. To
znači da bi, uz tvoju pomoć, naravno ako to hoćeš i možeš, trebalo da
završim prikupljanje podataka za knjigu o džet-setu... To mi pruža priliku
da zaradim novac.

- Veliki novac? - sa osmehom na licu upita muškarac.
- Za moje pojmove, to je veliki novac, za tvoje, možda je to sitnica.
No, ja želim da budem koliko-toliko samostalna. Znaš, ako budemo imali
dete...
- Ćuti, draga, nikome nemoj da pričaš za dete dok zaista ne
saznamo da li ono postoji. Možda je to bio tvoj neplodan dan...
- Ti znaš...
- Ćuti, mila. Ne govori, ne privlači demone. Ako i postoji to malo
stvorenje sa mojim i tvojim genima, moramo da ga čuvamo.
- S ljubavlju! - zaključi Nikoleta sa blaženim osmehom, dok ju je
Dejvid nežno uhvatio za vrh nosa i onda privukao i poljubio.
Jelisejskim poljima tutnjali su automobili, a sunce je sve više grejalo
tendu koja je štitila od njega, ali i od kiše koja je kinjila zaljubljene.
- Moram nešto da ti ispričam, milo moje - reče Dejv.
- Slušam, ljubavi!
- Sprema se svetsko sranje... Ko zna šta će biti u Evropi, Americi i
Aziji. Svuda se kuva... Prave se savezi i protivsavezi. Mislim da će ovog
puta u ratu biti korišćeni klima, zemljotresi, bolesti. Biće sukoba i ovde, u
Parizu.
- Da?
- Kupio sam kuću u Africi, preciznije, u Etiopiji. Naravno i dosta
zemlje. Mislim da će tamo biti toplo kada ovde u Evropi bude klimatski
hladno, a politički vruće.
- Misliš li tamo da se preseliš?

176

- Mislim da se MI tamo preselimo, kada za to kucne čas...
- Želiš li stvarno da se venčamo, mili moj?
- Naravno... O, ja sam zaboravio da te zaprosim.
- Jesi mili, ali to nemoj da činiš bez zaloga ljubavi.
- Zar zalog nije u tvojoj tibi?
- Mili moj, nemoj biti škrt prema ženi goji...
- O, pa ti misliš na verenički prsten...
- Da dragi.
- E, pa to se nalazi u mom džepu, draga moja - reče Dejv, smejući
se. - Ovo je verenički prsten koji je moj deda dao babi, a moj otac
mami... Tradicija, draga...
- Mili moj, da li vi u porodici štedite tako što sa pokojnih ženskih
predaka skidate vereničko prstenje?
- Draga moja, ovo je prsten koji je moj deda pred prosidbu svoje
izabranice dobio od kneginje Olge.
- U Rusiji...
- Ne, mila, ovde u Parizu, ha, ha...
- Nadam se da je pravi. Nemoj da ustanovim da je lažan. Znaš, ja
sam Srpkinja, ode ti glava...
- Video sam, draga, da sa sobom nosiš oružje, beretu 5,6 mm - to je
fino oružje za atentate.
- Da, dragi - reče Nikoleta i poljubi ga.
Dejv izvadi kutijicu sa prstenom i stavi je na sto.
- Otvori, mila!
- Ne, otvori ti i stavi mi ga na prst izgovarajući čarobnu formulu
prošnje...
- Ha, mila... Dobro! - reče Dejv, ustade od stola i teatralno otvarajući
kutijicu izvadi prsten. Zatim kleknu na jedno koleno i reče:
- Draga Nikoleta Laban, da li želiš da mi budeš životna saputnica?
U tom trenutku u kafiću na Jelisejskim poljima nasta tajac. Svi su
gledali prosidbu...
Nikoleta zbunjeno ustade, nasmeši se i teatralno reče:
- Da, Dejvide Peresu, biću tvoja supruga!
Aplauz svih u kafiću pokri izgovorene reči. Dejv na njen prstić stavi
prsten i nežno je poljubi. Zatim se okrete publici i reče:
- Šampanjac za sve prisutne!
Budući supružnici padoše jedno drugom u zagrljaj, a kelneri počeše
da donose šampanjac. Skupi zaljubljenima, a onaj srednje cene gostima.
Poljubac je trajao čitavu večnost...

*

177

- Draga, večeras moraš da obnoviš garderobu, idemo sutra na „belu
večeru".

- Šta je to, mili?
- Krajem proleća, odnosno početkom leta, kao i pred Božić, masoni
imaju bal, tako da kažem, kada dolaze sa verenicama, suprugama,
ćerkama, sinovima... To je susret sa porodicama, druženje...
- Hoćeš da se napraviš važan zbog moje lepote?
- Da, milo moje, ponosan sam što si mi verenica.
- Hoće li tu biti uticajnih ljudi?
- Naravno, vodim te da upoznaš bitne ljude.
- Masonski džet-set...
- Da, želim da ti pomognem oko knjige. Ali sada idemo na večeru.
- Kuda, mili?
- Kuda može da ide Jevrejin, koji je pravoslavac?
- Hazar, Aškenaz, koji je pravoslavac, mili... Budi precizan
u izražavanju, naravno i sažet. Opširno kazivanje svojstveno je
onima sa nižim nivoom inteligencije. Sve znam, mili, uzeo si negde moj
DNK i dao ga na analizu, kako bi definisao moj um...
- Draga, ti si špijun, taj um i pištolj te odaju... Nemoj da me
špijuniraš, nije zdravo. Ako me ugroziš...
- Da, dragi, šta će biti ako na jastuku saznam nešto što nije za moj
nivo spoznaje.
- Ništa, mila moja! - reče Dejvid i zagrli je nežno, a onda dodade: -
Nemoj ići tim putem, molim te! Ne pitaj ono što ti sam ne kažem. A kad
kažem nešto, zaboravi! Ljubim te, bolje je za nas...

178

NAIVNOST - ORUŽJE MANIPULACIJE

Vest da Nikoleta Laban u Pariz ide bez njega, za Raku, starog

obaveštajca, bila je poražavajuća. Osećao se odbačenim! Kao svaki
matori vuk, otišao je u kafanu i to onu gde ide običan svet, a ne džet-set.

Poručio je večeru i flašu običnog crnog vina. Naravno, sto mu je bio
po dijagonali od ulaza i sedeo je leđima okrenut zidu. Neki Arapin,
verovatno Alžirac, sa osmehom mu je servirao vino i poželeo dobru
zabavu.

Raka nije shvatio da kafana ima narodnu muziku, harmonikaša koji
peva stare francuske pesme. Zvuci harmonike stvorili su ugodnu
atmosferu, pa je i kafana uskoro bila puna. Dolazili su stariji parovi koji
su se grlili i smejali, neki su se čak raskalašno smejali, što je Balkancu
bilo neobično.

Harmonikašu se uskoro pridruži dama nedefinisanih godina, između
šezdeset i sedamdeset možda, koja poče da peva divnim glasom, kao
Edit Pjaf, šansonjerka koja je uveseljavala ovu zemlju pre Drugog
svetskog rata,

- Dobro veče, da li je slobodno? - upita na francuskom čovek
Rakinih godina, sa neupaljenom cigaretom u ustima.

Raka klimnu glavom i čovek sede. Aplauz nagradi pevačicu.
Konobar Alžirac donese večeru i stari obaveštajac poče da jede, ne
obazirući se na pridošlicu.
- Prijatno! - reče sa osmehom gost za stolom.
- Hvala! - reče Srbin.
Pevačica poče ponovo da peva, nešto o ljubavi u Nici... Raka je
pažljivo jeo, trudeći se da to bude po bontonu.
Posle dvadesetak minuta, kada je Raka završavao večeru, gost
ponovo progovori:
- Imam utisak da smo kolege penzioneri, bivši policajci... Raka se
trgnu i upita:
- Zašto to mislite?
- Po mestu gde sedite i zato što jedete po američkom protokolu.
- Kako?
- Isečete, a onda držite viljušku u levoj ruci, da bi vam desna bila
slobodna za potezanje pištolja...
- Vi ste policajac? - upita Raka na francuskom, trudeći se da ne

179

pogreši u slaganju vremena.
- Policajac, preciznije, obaveštajac u penziji. Drugi biro, nekada dika

odbrane Francuske, a od kada je došao Sarkozi - ispostava službi CIA i
Mosada...

- Da... - tiho, trudeći se da ne pokaže radoznalost, reče Srbin.
- Znam zašto ste ovde, to je i meni bolo oči...
- Zbog vina i hrane, gospodine...
- Na vašoj sam strani... Bio sam protiv bombardovanja Srba, oba
puta. No, mi smo sada kolonija. Zaista mi je žao, sramota me je kao
francuskog patriotu i čoveka koji zna istoriju. Nemci nikada ne bi
bombardovali Hrvate, a Turci muslimane Slovene...
- Da... Šta želite?
- Znam zašto ste ovde... Znamo se, bili ste kod nas na tečaju,
negde 1977, u Tulonu...
- Da, zato sam naučio francuski...
- Pukovnik Alen Masa, vi ste verovatno Raha...
- Raka! - reče Srbin.
- Da, uvek grešim kod tog glasa. Nije Raka, već Raka, dobro... Niste
se uplašili... Znate, nije mi to bila namera.
Srbin ga najzad pogleda. Bio je to nizak čovek, imao je oko 165 cm,
dežmekast, sa pepito kačketom na glavi, kratkih ali jakih prstiju, sa
prstenom na kome su bili šestar i uglomer.
- Kažete da znate zašto sam ovde. Sumnjam da znate, ali recite...
Biće nam obojici lakše.
- Zbog Kemala Mojsijua. Znamo za njegove monstruozne poslove,
ali ga neko štiti. Evo, otišao sam u penziju, a on je na slobodi i vrši
genocid bez kazne!
- Ko ga štiti? Čuo sam za njega...
- Vlasnici sveta, gospodine. Oni koji drže farmaceutsku industriju,
filmsku, izdavanje knjiga, štampu, televiziju, pravosuđe, čiji službenici
postaju predsednici država...
- Iluminati! - reče Raka.
- Iluminati ne postoje odavno, ali je zgodno tako ih nazvati, jer je to
bezbednije po onoga koji to shvata i govori.
- To su oni čije se ime ne izgovara, a svi znaju o kome je reč...
- Da - reče Francuz i dodade: - Znam za projekat „Pršuta".
- Šta je to?
- Znate da Francuzi i Italijani obožavaju pršutu?
- Srbi takođe, kad mogu!
- Da, Kemal je pronašao neku supstancu koja se koristi prilikom
brzog sušenja, a koja je kancerogena. Ubacuju je samo u svinjsku, tako
da od nje ne stradaju muslimani i Jevreji.
- Zanimljivo; ali zašto bi to mene interesovalo?

180

- Zato što su Albanci sa Kosova nedavno to od njega dobili na
poklon. Odakle će vam doći ta pršuta, sami otkrijte. U svakom slučaju to
će biti muslimanska veza.

- To će ubiti bogatije Srbe koji jedu pršutu...
- Elitu, ma ko to od njih bio...

- Da! Hvala...
U tom trenutku u kafanu uđe mlađi čovek koji pogleda po prostoriji,
vide penzionisanog francuskog obaveštajca, priđe stolu, pozdravi i sede.
Pukovnik Alen Masa se nasmeši i reče:
- Kolega Ditron, ovo je naš saveznik Srbin...

- Gospodo, idem ja, vi nešto radite, nema potrebe da se ja tu
uplićem. Ovde sam skoro turistički... Kelner, da platim!

- Čekajte, ovo nije navlakuša francuske službe. Čujte šta će nam
kolega Ditron reći. On je iz odeljenja koje prisluškuje Albance, sada su u
Marselju...

- Sažeto rečeno, Kemal Mojsiju je kancerogeni materijal za ubijanje
Srba onim momcima dao na poklon, ali im je prodao veću dozu, koju su
oni ponudili islamistima u Marselju. Jednostavno rečeno, albanska mafija
postaje posrednik između genocidnih naučnika i islamista koji žele da
ubijaju Francuze. Trebalo bi da se otkrije ko im je šef i ko su oni koji

kupuju...

- Ko je njihov šef?

- To je, verovatno, onaj ogranak albanske mafije koji se bavio i
trgovinom ljudskim organima - reče penzionisani francuski obaveštajac.

- Mislim da je taj ogranak vezan za vrh političke vlasti u Prištini i da
ima svoje veze i prema Parizu. Znate na koga mislim - reče Ditron,
aktivni oficir Drugog biroa.

- O, moj Bože, šta smo doživeli! Kolega Rako, čuli ste priču. Verujte,
nije navlakuša. Sve mi se gadi... Ditron, kakva je tvoja procena i da li će
ih služba uzeti u obradu?

- Pokušaće da ih vrbuju, ali ih neće onemogućiti. Tolerantan stav
prema Albancima direktiva je iz Vašingtona - reče Ditron.

- Moramo mi da ih navučemo! - reče tiho Alen Masa.
- Šta ću vam ja? Ja sam ovde slučajni gost... Mogu da vam
poslužim samo kao žrtveni jarac, mi se skoro i ne poznajemo....
- Kako hoćete Rako, mi vas ni na šta ne teramo, samo znajte da mi
Francuzi sa muslimanima igramo lukavo, a ne grubo. Bar danas...
- Zato što ste slabiji... Alžir i Indokina su vam zapržili čorbu! - reče
Raka, dok je muzika u kafani postajala sve jača.
- Moramo da zavadimo Albance i Alžirce, da odigramo kao Rimljani
a ne kao Gali - reče Ditron.
- Mi ćemo biti u senci, povlačićemo konce, a činjenice za
manipulaciju dobićemo prisluškivanjem - dodade Alen Masa, stari

181

obaveštajac.
- Okej. Šta očekujete od mene? - najzad se odobrovolji Raka.
- Za sada, kolega, da mi pravite društvo. To je kao kad bih vas zvao

na pecanje - ništa ne bih očekivao, osim razgovora. Biti penzioner je
smrtonosno!

- To je tačno! - složi se Raka, koji je patio od istog sindroma
odbačenosti.

- Dobro, ovo je usamljenička akcija zvana „Tri musketara", operativci
su Ditron, Masa i Raka...

- Onda ćemo da uzmemo i ono čuveno: „Jedan za sve, svi za
jednoga!" Ovo je obnova zaboravljenog prijateljstva Srba i Francuza! -
reče veselo jedini aktivni obaveštajac Ditron.

- Zaboravljeno je to kod vas Francuza! Mi u Beogradu i danas
imamo spomenik koji nas podseća na tu ljubav. No, pitanje je, koliko je
ona ikada bila iskrena u Parizu - na otkrivanje tog spomenika, vaša
država je poslala ministra pošte. Bio je to šamar Srbima.

- To nisam znao, ali sam otkrio da u našoj enciklopediji Larus cela
epopeja srpske vojske, sa probijanjem Solunskog fronta, Jednostavno
ne postoji! U našoj Francuskoj postoje intelektualci istoričari koji
sistematski, malo-pomalo, brišu istinu iz istorije!

- Kod nas Srba, isto! Čak se krije ko smo i gde smo nastali...
- Ha, ha... Kod nas isto! Sistematski je brisana svest da smo Gali iz
korena Rodan. Naša reka Rona dobila je ime po tome što su svi oko nje
rod! Postojao je i grad Roda, Rodak ili Rodan na ušću reke. Vi Srbi ste
upućeni u istoriju kao Jevreji, baš bih voleo da mi o tome pričate, kolega
Rako. Znam samo da današnji Francuzi svakako nisu Latini, kao što to
nisu ni Rumuni. Iza svega toga stoji Vatikan i njihova dominacija.
- Da, mogu da vam pričam o tome, ako bude prilike - reče Raka
glasno, kako bi nadjačao novu verziju pariske Edit Pjaf, koja je odlično
pevala.
- Kakav je plan? - upita mladi obaveštajac Ditron starog pukovnika
Masu.
- Gde su oni sada, mislim, Albanci? - upita Masa.
- U Marselju, sutra bi trebalo da se susretnu sa Musom iz Alžira i
dogovore isporuku, koja će verovatno da bude negde na putu između
Marselja i Nice. Kancerogeni materijal je u tečnom stanju i zaleđen je.
Znači, postoji ograničeno vreme za preuzimanje. Sada se nalazi u
zamrzivaču u jednoj vili u Nici. To je sve što imamo od činjenica...
- Dovoljno! - reče pukovnik u penziji Alen Masa, udarajući prijateljski
Raku po ramenu.
- Hajde da se zabavljamo, da udovoljimo ljudskim slabostima...

182

RASPUĆIN JE NEZAMENLJIV

- Milo moje, je l' me zaista voliš? - Nikoleta je zaljubljeno pitala

Dejva dok su liftom silazili sa trećeg sprata. Dejv je nežno zagrli i poče
da priča:

- Devojčice, mislio sam da više ne mogu da volim. Razvod me je
satro. Počeo sam da mrzim žene. Sve sam ih definisao kao kurve, samo
sa različitim pretenzijama. Obične kurve sam smatrao elitom u moralnom
smislu, jer pošteno prodaju sebe i dobijaju adekvatnu nagradu... No,
žene - lovce na uspešne muškarce okarakterisao sam kao kurve sa
maskom, nemoralne žene, koje se pretvaraju da vole nekog samo da bi
se dočepale statusa.

- Dece...
- Da, dece kojom bi ucenjivale muževe. Cilj im je samo pljačka,
novac bez rada. Udavače bez ljubavi za mene su najgore kurve.
- Gde si, mili, mene stavio u svojoj galeriji kurvi? Spavala sam sa
tobom čim smo se upoznali...
- Ti nisi kurva. Ti si malo naivna ili...
- Luckasta, hoćeš reći...
Lift stade. Dejv ne otvori vrata Nikoleti, već sačeka da ona to uradi,
što njoj nije promaklo. Izlazna vrata je ipak otvorio.
- Uzećemo taksi, jednostavnije je zbog parkiranja, a i zbog pića -
reče Dejvid mašući rukom.
Taksi stade. Dejv otvori vrata dami, pa onda uđe sa druge strane.
- Vozite u Raspućin, mladiću! - naredi Dejv na francuskom.

*

Dok su završavali večeru, Dejv nežno upita Nikoletu:
- Kako će tvoji reagovati na to što se udaješ za mene?
- Ne znam šta da im kažem... Jevrejin pravoslavne vere, vlasnik ili
suvlasnik naftne kompanije. Rus-Jevrejin... Razveden. Zapravo, mili moj,
ja i ne znam ko si ti... Da li je tebi Dejvid Peres pravo ime i prezime?
- Naravno, milo moje, da nije... Znaš i sama da iza svake istine

183

postoji drugi nivo koji poništava prethodni. No, znaš i to da ne bi trebalo
suviše da pitaš, jer to nije zdravo...

- Da, znam, mili... Ali ja i ne znam ko je otac mog deteta...
- Ako si uopšte trudna, mila moja... Možda je sve fantazija...
- Fantazija da sam trudna ili da me voliš?
- Prvo, milo moje, a drugo smo definisali davanjem prstena,
veridbom.
- Znači, za mene ostaje tajna kako se zove eventualni otac moga
Jakova.
- Ha, već si mu i ime smislila, jevrejsko.
- He, biblijsko, đed mog oca Blaža se tako zvao, Jakov Laban, od
mila su ga zvali Jaša... Mislim da će se i ovaj moj tako prezivati, Laban,
po majci. Tako je kod Jevreja, po majci se gleda. Koje otac nije ni
važno... Uostalom, ko zna ime oca moga deteta, dobiće nagradu! - reče
Nikoleta glasnije nego što je Dejv smatrao da je pristojno u Raspućinu,
dok je bend tiho svirao pesmu Ti si moja poslednja ljubav.
- Draga, mislim da si popila više vina no što je preporučljivo
trudnicama!
- Hoćeš li mi reći koje ti je pravo ime? - reče Nikoleta, ovog puta
tiho.
- Jakov Laban! - reče tiho Dejv. Nikoleta zažmuri i udari glavom o
sto.
- Šta ti je?
- Ti si moj brat... Jakov... Otac mi je došao iz Rusije, bio je
informbiroovac, pobegao je pre nego što su titoisti pokušali da ga
uhapse. Bilo je to 1951. Živeo je u Lenjingradu, predavao je istoriju, tvoja
mama se zove Ljudmila, bila je profesor biologije. Živeli ste blizu crkve
Aleksandra Nevskog, imaš starijeg brata Kolju, Nikolu, koji radi za FSB.
Sada je suspendovan, jer je sa kolegama švercovao robu iz Kine...
- Da...
- Užas, zar ti da mi napraviš dete... Užas!
- Možda dete ne postoji!
- Ne... - reče Nikoleta, plačući.
Kad se Nikoleta isplakala, Dejvid joj priđe i reče:
- Draga, izvini, šalio sam se, nisam tvoj brat.
- Otkud onda znaš za njega?
- Rutinska provera porekla tvoje porodice donela mi je podatke,
mila. Ljubim te, dođi da te zagrlim.
- Baš si gad, mili, strašno sam se uplašila da te gubim...
- Ne brini, naša ljubav je večna! - reče Dejv, nežno je ljubeći.

184

185

BRUKLIN - OKULTNA PRESTONICA
AMERIKE, ALI I POBUNE!

Kabala na raskrsnici dobra i zla.

Njujork, rano leto...

Menhetn je srce grada koje vlada Amerikom uz pomoć finansija i
medija. Svi znaju za Vol strit i tamošnje skrivene mahinacije pomoću
kojih se vara i potkrada čitava planeta. Dolar je iluzija kojoj se veruje bez
razloga.

Dali?
U Njujorku postoji jedan romantični deo grada, koji je najslikovitije
predstavio srpski pisac Džo Moler, a zove se Bruklin!
Tajna, koju ni on nije otkrio jeste da je Bruklin okultna prestonica
Amerike! Bruklin je um novog Vavilona, bludnica koja se spominje u
Apokalipsi po Jovanu. Okultna moć formira se redovnim magijskim
ritualima koji stvaraju egregor moći: dolara, armije, vlade, Jevreja...
Pitate se sada, šta je egregor? Najkraće, to je psihološka sila,
stvorena verom i voljom posvećenih! Postoji egregor dola ra... Ljudi bez
ikakvog vidljivog razloga veruju da on vredi. Svi veruju da je američka
armija nepobediva. Da li je?
Svi veruju da su američki političari glasnici moći sa kojom nema
rasprave. Da li je to tako?
O moći Jevreja niko se ne usuđuje čak ni da diskutuje. Ona je
temelj demokratije. Okultni kabalistički centri u Bruklinu čine čudo. Svi u
Americi veruju u bajku.
Da li?
Mudri Jevreji znaju istinu - sve je fatamorgana, koju može uništiti
samozaljubljenost vladara iz senke. U Bruklinu, kažu, živi milion Jevreja.
Tu postoji institucija „Fabrika dece". Mladi Jevreji dobijaju novac da se
razmnožavaju. No, politika nekontrolisane sile prema ostatku sveta
stvara reakciju... Kada stisneš, očekuj da odskoči... Teza, antiteza...
Šta bi bila sinteza?
Reakcija potlačenih!
Ko bi najviše stradao?
Dežurni krivci kroz istoriju, Jevreji! To je izazvalo strah kod nevinih

186

ljudi, Jevreja.
Gideon, visok i snažan riđokos muškarac, bivši komandos izraelske

armije, tog petka je sa svojom decom išao u aškenasku sinagogu u
Bruklinu. Njegova supruga bila je u bolnici i čekala da se porodi.

Jutro je bilo hladnjikavo a deca pospana, jer su sinoć proslavljali
rođendan najmlađeg sina Samuela, zvanog Sami. Gideon je sinoć na
televizijskim vestima saznao da Moskva umire u dimu i plamenu...
Specijalni agent izraelske vojne obaveštajne službe Šin Bet znao je da je
to rezultat programa ili bolje reći oružja Harp...

Amerika je napala Rusiju svojim oružjem za upravljanje vibracijama,
koje je montirano na Aljasci.

Harp, ili srpski „harfa", predstavlja oružje, stvoreno negde 1985.
godine, koje može da izazove kataklizme, zemljotrese, požare,
cunamije, uragane... Amerikanci su smatrali da je uragan Katrina, koji je
satro Nju Orleans i okolinu, delo ruskog Harpa, smeštenog u Odesi. Rusi
su, naravno, negirali, praveći se naivni.

Zlobnici, koji su primetili neodgovarajuću efikasnost američke
države u spasavanju stanovništva, zaključili su da je to bio prikriven
genocid tamošnjih crnaca. Bez prava na nadoknadu, Crnci su sa skupih i
atraktivnih lokacija iseljavani na jeftine. Kada prođe gužva, saznaće se
ko je kupio zemlju na područjima zahvaćenim uraganom i, naravno,
zaradio na tuđoj nesreći.

Mudriji zlobnici su na osnovu toga zaključili da su to uradili Rusi u
dogovoru sa Amerikancima, ili sami gospodari dve zemlje... Tajna je
ostala neotkrivena, jer su novi događaji izbrisali stare. Moskva i okolina
su goreli... Gideon se zamisli nad ovim događajima: - „Da li neko upravo
radi ono što je rečeno u Otkrovenju Jovanovom?”

Zamišljen, Gideon zaustavi svoj „van" i otvori vrata kako bi deca
izašla u dvorište sinagoge u Bruklinu. Aron, njegov prijatelj, javi mu se
uobičajenim pozdravom „šalom" i u šali ga udari presavijenim
novinama... Gideon se nasmeja, uze novine i pogleda udarnu vest:

Rusija
NEZAPAMĆENI POŽARI

Oko 240.000 ljudi, 25.000 vozila i 226 aviona i helikoptera
angažovano je u borbi protiv požara koji besne Rusijom, saopštilo je
danas rusko Ministarstvo za krizne situacije.

„Imajući u vidu nepovoljne meteorološke uslove, službe za
vanredne situacije preduzimaju preventivne mere i koriste avione kako
bismo situaciju držali pod kontrolom", dodalo je rusko ministarstvo.

U požarima na zapadu Rusije, izazvanim nezapamćenim vrućinama
u toj zemlji, poginulo je oko 30 ljudi, uništen veliki broj sela i spaljeno

187

više od 120.000 hektara šuma.
Ruski predsednik Dmitrij Medvedev pozvao je vojsku da pomogne u

gašenju požara, dok je premijer Vladimir Putin juče obišao ugrožena
područja. Putin je obišao selo Verhnja Vereja, u regionu Njižnog
Novgoroda, gde je poginulo pet osoba i gde su izgorela sva
domaćinstva.

Velike vrućine su počele sredinom juna, a od tada je više puta
probijen temperaturni rekord. Sinoptičari su u četvrtak u 22:00 po
lokalnom vremenu, u Moskvi zabeležili rekordnih 38,2 stepena Celzijusa.

- Šta je bilo? - upita Aron.
- Mislim da su naši upotrebili program Harp da sprže Moskvu kako
bi ispunili Jovanovo proročanstvo.
- Zašto?
- Zato da se ono ne bi dogodilo nama, ovde u Njujorku.
- Šta je to program Harp? Je li to neki kompjuterski program?
- Ne, to je oružje: sistemi antena koje šalju frekvencije prema nebu i
izazivaju zemljotrese, kiše, vetrove, vrućine... Pogledaj svoje novine i
videćeš šta je urađeno Rusiji.
- Ih, možda je to Jahveova kazna za sve ono što su Rusi uradili
nama, Jevrejima.
U tom trenutku u razgovor se uključi i Aronova supruga Sara koja
započe omiljenu temu svih Jevreja:
- Znate šta je bilo u Rumuniji... Šimon Peres je u četvrtak u
Bukureštu izjavio da Izrael nikada neće zaboraviti da je za vreme
nacizma Rumunija spasla živote 400.000 Jevreja koji su kasnije doprineli
izgradnji izraelske države. Komisija, koja je 2004. godine osnovana radi
utvrđivanja činjenica o holokaustu u Rumuniji, ustanovila je da je ta
zemlja odgovorna za smrt 280.000 Jevreja i 11.000 Roma u vreme
pronacističkog režima maršala Jona Antoneskua.
- Da, i?
- Oni u Istočnoj Evropi su svi zločinci. Znate šta je Efraim Zurof na
to rekao? Zurof je u petak istakao da će nepominjanje „užasnih zločina
Antoneskuovog režima nad jevrejskim narodom" verovatno imati „grozne
posledice", posebno u Rumuniji i drugim delovima Istočne Evrope, gde
„u postkomunističkim društvima postoje tendencije da se negira ili
minimizira vrlo velika uloga lokalnih kolaboratora u uništavanju Jevreja".
- Mrze nas? - reče tiho Gideon.
- Stoka... Znate šta rade - slave i veličaju ubice. Direktor
memorijalnog centra Radu Joanid im je kazao da je šokiran time što u
Rumuniji izdaju metalni novac sa likom pravoslavnog patrijarha, koji je
sve zločine protiv Jevreja tolerisao. U Rumuniji danas živi oko šest
hiljada Jevreja, a pojedine rumunske vlade su u nekim trenucima čak

188

negirale istrebljenje oko trista hiljada Jevreja i Roma tokom Drugog
svetskog rata - ljutito prosikta žena.

- To je zavera pravoslavaca protiv nas Jevreja - reče Aron. Gideon
se nasmeši i reče:

- Teoriju zavere sada lansiraju i Jevreji, koliko vidim, ne samo
hrišćani...

- Zavera postoji, u nju ne veruju učesnici i budale! - reče Aron
kiselo. - Nešto se rđavo valja Amerikom, nešto što nije dobro za nas
Jevreje.

- Mrze nas i Amerikanci... Ta mržnja je sve glasnija što idete više na
Zapad. U Teksasu retko ko od intelektualaca uopšte hoće da se druži sa
Jevrejima. Smatraju da svoje visoko mesto u društvu ne zauzimamo
zbog svoje pameti, već zbog novca. Mnogi tamošnji fakulteti čak odbijaju
i naše pozamašne finansijske donacije, čine sve samo da se ne bi
petljali sa nama - konstatova Gideon.

- Sami smo krivi! - dodade Lav, koji se priključi diskusiji.
- Nismo svi mi krivi... Oni koji vladaju, bogataši, oni su krivi - kiselo
dodade Sara, Aronova žena.
- Rokfelerovi i Rotšildovi su zapravo... - reče Aron.
- Šta zapravo? - upita Sara oštro.
- Glavni svetski kuvari smutnje, pa i ratova. Vidiš da guraju priču o
smanjenju populacije na Zemlji... Nama došaptavaju da pravimo decu, a
kada počne rat, oni će da pobegnu.
- A mi ćemo u Americi proći kao u Nemačkoj.
- Zmija se ubija udarcem u glavu, ne u rep. Drakoe među nama
treba pobediti ubijanjem njihovog glavnog gospodara - rekao je
suvonjavi Jevrejin, nameštajući male okrugle naočari, koje su ga činile
sličnim Lavu Trockom.
Grupa Jevreja u sinagogi u Bruklinu klimanjem glave odobri njegovo
mišljenje. Čovek, koji je igrom slučaja imao zaista ime Lav, što je inače
totemska životinja plemena Juda, nastavi:
- Drakoi i njihovi izvršioci ponovo nam spremaju holokaust... Oni su
u Nemačkoj stvorili Hitlera, ovde Obamu... Ako pratite trag novca,
videćete da on potiče iz istih banaka, čak i od istih porodica. Naši dedovi
i pradedovi nisu poverovali u to šta im se spremalo, jer su naivno
verovali u dobrotu bankara Jevreja. Znali su da je Hitler Jevrejin, kao i
Rozenberg, Ajhman, Hajdrih, Borman... To ih nije sprečilo da puste
kerove na nas Jevreje.
- Ljudi, stvar se ponavlja... Mi verujemo da je Amerika džin, kog mi
Jevreji kontrolišemo, i da sve što se događa, na kraju, donosi korist
nama a ne gojama - reče Gideon.
- Mislim da smo se uljuljkali, kao naši u Nemačkoj. Kod nas se kaže:
mudar Jevrejin se seli natenane, kontejnerima, a glup ni kofer ne

189

ponese!
- Šta nam valja činiti?
- Seliti se u nepoznato, verovatno u Kinu ili Afriku, ili ostati ovde i

pomoći gojama da pobede iluminate, vi znate na koga mislim, i njihove
kontrolore Drakoe, koji egzistiraju tu, u Njujorku... Rekao sam! - reče
suvonjavi Jevrejin po imenu Lav, profesor na Kolumbiji.

U razgovor se uključi starija gospođa, koja se predstavi imenom
Rebeka... Ona usplahireno poče da govori:

- Moja ćerka i zet su došli iz Kine i preneli mi informaciju da u toj
zemlji na nas uopšte ne gledaju blagonaklono... Kinezi su za nas,

izbeglice, odredili neku oblast na zapadu države, koja je poludivlja.
Nemaju nameru da nas puste da živimo među Kinezima i da među njima
poslujemo. Moji su hteli da kupe kuću u Šangaju, dok ne skoče cene i da
se tamo presele. Postoje i dobre škole. No, Kinezi im nisu to dozvolili...

Jednostavno, oni nas se boje!
Krupni čovek se uključi i poče da govori engleski sa jakim ruskim

naglaskom:

- Dolazim iz Izraela, tamo dobro obavešteni govore o obnovi naše

stare otadžbine Hazarstana. Ljudi, to je naša perspektiva, kakva Kina!
- Ko si ti? Nisi se predstavio, znamo te samo iz viđenja.
- Ja sam Kolja, kapetan izraelske armije, ovde sam na

proputovanju!
Sara munu drugaricu i tiho reče:
- On je iz onog vojnog garnizona koji će da čuva Bruklin i nas milion

Jevreja, kad dođe do pobune goja u Njujorku, psss...
- Dobro, Kolja, objasni malo taj plan - reče Lav, koji je imao među

svima najveći ugled.
- Žao mi je, ali vam ne mogu reći više od ovoga... Hazarstan je

spas! To je to!

- To mi deluje kao Diznilend, budite dobri i ne radite ništa, ima ko da
misli na vas - svi idete u Diznilend, gde ćete biti srećni... Urbana
legenda, koja je lažna - tiho dodade neko iz grupe.

- Da, bili su naši mirni, obećana nam je Amerika kao spas... No,
tamo su odvedeni samo naučnici, umetnici i bankari, sirotinja je
odvedena u logore - reče oštro Sara.

- Treći rajh zamenjuje četvrti, onda SS - sada FEMA! Svi znamo za
koncentracione logore i mislimo da to nije za nas, već za „Hispanjolce",
Crnce, Japance, Kineze... Ko zna, možda smo mi budući stanovnici -
dodade Lav.

- Hajde da pitamo Sanhedrin?

- Da li si normalan? Odmah bi nas stavili na listu za odstrel. Znaš da
postoje eskadroni smrti među lekarima koji lekovima eliminišu pacijente
buntovnike. Znaš kako je ovde sve pod kontrolom... Baš si lud! - reče

190

jedna mlada žena.
- Moramo nešto da preduzmemo!
- Šta?
- Napravimo tajno rukovodstvo, tajno društvo... Nešto... - šaputao je

neko iza Lava. On se okrenu i čoveka koji je to govorio uhvati za šaku,
kojom ga je ovaj gurkao.

- Ćuti brate, to se već radi.

191

POLITIKA GENOCIDA

Bruklin, petak ujutro.

Gideon, bivši komandos, sedeo je u dvorištu svoje bele drvene kuće
u Bruklinu, za koju je imao kredit od milion dolara, i razmišljao o Americi,
zemlji o kojoj je maštao od detinjstva... Njegovo četvoro dece još je
spavalo.

Rodio se u Tel Avivu, u porodici Rabinovič, koja je došla iz Rusije,
preciznije iz Odese, negde posle Drugog svetskog rata. Deda i otac su
bili rabini, ali on je želeo da postane profesionalni vojnik. Karijera posle
toga bila je logična, primećen je od strane Šin Beta, vojne obaveštajne
službe, i regrutovan. Dolazak u Njujork, odnosno Bruklin, bio je deo
decenijske operacije zvane „katapult", kojom su muslimani slani u
Evropu, a Izraelci u SAD, kako bi zauzeli određene pozicije.

Poenta je bila da Šin Bet, izraelska vojna obaveštajna služba, stvori
svoje agente od uticaja koji će biti „protiv" Izraela ili „za" njega.

Mudri Izraelci, obučeni u MI-6, znali su da moraju da kontrolišu tezu i
antitezu, da bi stvorili sintezu po svom nahođenju.

Početak leta u Bruklinu bio je hladnjikav.
Veliki nemački ovčar ležao je kod nogu Gideona Levija, kako se
sada prezivao u Americi. Prezime Rabinovič nije bilo dobro za ovu
operaciju.
Veliko drvo u dvorištu bacalo je senku na ekran laptopa, dok je
Gideon surfovao po netu. Naleteo je na intervju Edvarda Hermana,
profesora u Vartonovoj školi ekonomije i Anen Bersovoj školi za
komunikacije Univerziteta u Pensilvaniji, koji je prijatelj i istomišljenik sa
Noamom Čomskim.
Čim je pročitao uvodni tekst, shvatio je da su ova dvojica jevrejskih
intelektualaca na istom političkom kursu kao i on.

„Zapad" i „mediji" bili su skrivalice za jevrejsku moć koja je postala
mrska većini ljudi na planeti. Mudri intelektualci, poput Hermana i
Čomskog, pokušavali su diskretno da upozore na to da sila mora
sama sebe da zakoči u jednom trenu, jer zbog inercije ona u
jednom trenu može ostati bez kontrole...

„Braćo Jevreji, zakočite na vreme, dok možete", mislio je Gideon

192

Levi (Rabinovič) dok je počinjao čitanje. Pas je lenjo zalajao.
Novinar je objasnio da je intervju nastao povodom studije Politika

Genocida koju je napisao sa Dejvidom Petersonom, objavljene u izdanju
Monthly Review Press-a iz Njujorka. Do kraja godine trebalo bi da se
pojavi i studija Politika srebreničkog masakra, koju Herman piše u
saradnji sa još šest autora.

- Politika genocida je jedna od najvažnijih knjiga u našem
vremenu i predstavlja kvintesenciju vašeg i Čomskijevog
dekodiranja proizvodnje saglasnosti, medijske podrške zločinačkoj
politici Zapada, politike ljudskih prava i propagande. Kao
strukturalista, polazite od stanovišta da sistem počiva na bazičnim,
predominantnim strukturnim odrednicama. Koje su to odrednice?

- U knjizi Proizvodnja saglasnosti Noam Čomski i ja pokazali
smo da je korporativni sistem zasnovan na interesima nevidljivih
dominantnih snaga. Korporativni finansijski interes rukovodi i diktira
politiku velikih sila, dominira u SA D i diktira njihovu unutrašnju i
spoljnu politiku. Mi se sada nalazimo u periodu u kom se ova
struktura moći širi i iznova uspostavlja kao jedina: sa nestankom
Sovjetskog Saveza, SAD koristi NATO za procese koji
podrazumevaju vođenje neprekidnog rata. U SAD uopšte nismo
više u mogućnosti da reformišemo sistem koji je sada prošao
zakone i nove regulative, posle čega se više ne mogu kontrolisati
velike banke koje su postale isuviše moćne i imaju ogroman, ključni
uticaj na američku politiku. Živimo, dakle, u svetu u kom korporativni
finansijski sistem određuje unutrašnju i spoljnu politiku zemalja, što
se pokazuje i u malim zemljama koje su poražene u ratu, i u kojima
se različitim kontrolisanim i uvežbanim mehanizmima na vlast
dovode kvislinzi koji se savijaju i puze pred velikim silama; zato je i
otpor ovim procesima u tim zemljama skoro neznatan.

Gideon zastade i poče da analizira izraz „korporativni finansijski
sistem". Smejao se tom terminu koji je zamenio Marksov „plutokratija"12.

Zašto ljudi zbog straha izbegavaju da koriste termin „Rotšildova
finansijska imperija"? Gideon je znao odgovor: zato što bi svaka
konkretizacija u ovoj zemlji značila tužbu.

Sistem je napravljen tako da štiti bogataše koji jedini mogu da
finansiraju parnice. Intelektualci i ovde spadaju u kategoriju siromašnih,
pa moraju da ćute o onome što znaju. Tako masa ostaje u mraku...

Gideon nezadovoljno klimnu glavom i nastavi da čita intervju sa
profesorom Hermanom...

193

- Politika genocida je kompleksan pojam. Zamolila bih vas da
nam opišete genealogiju rutinizacije ove politike.

- Vaši čitaoci razumeju, u to sam siguran, da je u pitanju
ironična upotreba reči „politika", jer kako možete imati politiku
nečega što je tako strašno kao genocid. Naslovom smo želeli da
sugerišemo da je genocid, kao najveće zlo, ispolitizovan u ovom
svetu na način na koji je ispolitizovana reč „terorizam": jedna ružna
reč sa konotacijom nečeg lošeg, zla. Politika terorizma
podrazumeva da ljudi koji imaju moć mogu nazivati svoje
neprijatelje teroristima i predstaviti sebe i svoje saveznike kao borce
protiv terorizma, dok je politika genocida usmerena na to da pokaže
da to rade samo loši momci - nikako mi ili naše države - klijenti. U
knjizi Proizvodnja saglasnosti Čomski i ja napisali smo poglavlje
Vredne i bezvredne žrtve. Bezvredne su one žrtve koje su stradale
od našeg genocida, genocida koji smo izvršili mi ili naši klijenti,
kakvi su, recimo, Izraelci koji ubijaju Palestince - bezvredne žrtve,
zato što je Izrael jedna od ključnih država - klijenata S AD. I onda
kada je Indonezija ubijala na stotine seljaka, oni su bili bezvredne
žrtve. Sve to demonstrira savršeno uklapanje sveta sa visoko
ispolitizovanim sistemom definicija. Vredne žrtve su one koje su
ubili naši neprijatelji. I u tim slučajevima se koristi reč „genocid"
Uzmimo za primer Bosnu: SAD i NATO su podržavali bosanske
Muslimane, tako da kada su oni bili ubijani, proglašavani su za
vredne žrtve nad kojima je izvršen genocid, a kada su ubijani Srbi -
to nije mogao biti genocid jer su Srbi bili bezvredne žrtve. U knjizi
Politika Genocida navodimo veoma dobar primer - primer
Srebrenice u vezi sa kojim je čitav događaj od 11. jula izvučen iz
konteksta dešavanja u Srebrenici i oko nje: žrtve, muslimani, bile su
vredne žrtve i zato se za zločine nad njima i mogao primeniti pojam
genocida. A ako razmotrite dešavanja u Hrvatskoj i Krajini, gde je
Hrvatska uz pomoć SAD proterala 250.000 Srba, 1995. mediji to
nisu nazvali čak ni etničkim čišćenjem, iako je to jedan od većih
primera etničkog čišćenja u modernoj istoriji, tokom kojeg je ubijeno
nekoliko hiljada Srba iz Krajine; ali, radi se o bezvrednim žrtvama
čime je ovo dešavanje diskvalifikovano za kategorizaciju kakva je
genocid.

- Govorite o politizaciji zasnovanoj na inflaciji samog pojma
Genocida?

- Da, o veoma selektivnoj upotrebi reči genocid, koja
podrazumeva da SAD i njihove klijentske države ne mogu nikako

194

biti angažovane u vršenju genocida. Mi se uvek samo branimo od
zlih ljudi i zemalja. Čak i kada ubijemo tri-četiri miliona Vijetnamaca
(obratite pažnju na raspon broja stradalih), ili preko milion Iračana.

Gideon shvati da mu nedostaje kafa da bi mogao da prati ozbiljan
dijalog. Ustade, a vučjak krenu u kuhinju za njim.

Politika genocida prema čovečanstvu zaista je bila šokantna...
Gideon je zaključio da je Hari Truman, mudri Jevrejin, američki
predsednik, bio u pravu: „CIA može postati Gestapo!" Vučjak mu se
zaplete oko nogu. Gideon sipa vodu i stavi je u automat.

Razmišljao je o Agenciji, odnosno o obaveštajnoj službi, koja je bila
jedan od stubova američke politike u svetu. U godinama svog postojanja
Agencija je dala američkim predsednicima toliko mnogo pogrešnih
informacija o tolikom broju značajnih pitanja, prekršila toliko mnogo
zakona, falsifikovala toliko mnogo izbora, svrgnula toliko vlada,
finansirala toliko diktatora, ubila i podvrgla mučenju toliko nevinih ljudi,
da su stranice njene zvanične istorije, čini se, ispisane krvlju, a ne
mastilom. Ljudi celog sveta smatraju CIA sramnom organizacijom, i
takva ocena je - sramna za celu Ameriku - uglavnom tačna. Osim toga,
pošto predsednik Obama ima maltene desetak drugih krupnih
obaveštajnih resora od kojih dobija preporuke i informacije, postavlja se
pitanje: šta će mu CIA? On jednim potezom može da isključi dvadeset
sedam hiljada saradnika CIA iz federalnog resora za isplatu plate, da
poreskim obveznicima uštedi mnogo milijardi dolara i izbriše sa američke
zastave prljavu mrlju CIA. Gideon tu stade sa razmišljanjem. Znao je
kako je to besmisleno... CIA je bila sila koja ima svoju funkciju, kao i
Obama. Sve je to deo „Četvrtog rajha". Politika genocida Trećeg rajha
vodi logično do četvrtog, samo na „umiveniji" način.

Surova diktatura lagano je menjana tehnologijom, farmaceutikom,
mikro-čipovima... U „Četvrtom rajhu" robovi nisu znali svoj stvarni status,
pa se nisu bunili. Gideon se sa kafom vrati u baštu i nastavi čitanje
intervjua Edvarda Hermana. Novinarka je pronicljivo pitala:

- Kako je moguće da rat SAD protiv Vijetnama, u kom je
stradalo tri do četiri miliona ljudi, nije bio prepoznat kao akt invazije,
kao genocidni poduhvat?

- To je akt koji su preduzele SAD koje raspolažu ogromnom
moći, a mediji su veoma snishodljivi prema takvoj politici. I dok
velika moć ubija, mediji gledaju na drugu stranu, kao i ogromna
većina intelektualaca, uostalom. Imate, dakle, medije ali imate i
Ujedinjene nacije i njihov Savet bezbednosti, i imate agencije koje
su kreirale UN. Tokom Vijetnamskog rata, a ni posle njega, nije bilo

195

nikakvog suda UN koji bi sudio SAD, kao što ga nije bilo ni u slučaju
agresije na Irak, gde je 2003. direktno prekršena Povelja UN.
Ujedinjene nacije formiraju tribunal samo tamo gde to odgovara
SAD, ili gde one zažele da se sudi. I ti sudovi uključuju Srbe i lidere
Darfura (Arapi koji su se udružili sa Kinezima). U slučaju Ruande,
SAD su se udružile sa Kagamijem i RPF-om (Revolutionary
Patriotic Front), tako da je tribunal UN osnovan za Ruandu
procesuirao Kagamijeve neprijatelje, a u slučaju Jugoslavije, SAD
su želele da UN osnuju Tribunal koji će suditi Srbima. Sve ove
međunarodne institucije predstavljaju poluge američke moći:
trijumfalna moć je danas još uvek oličena u SAD.

- Možemo li da govorimo o odgovornosti UN i organizacija
kakve su Amnesty International i Human Rights Watch za uspešno
sprovođenje politike Genocida? Kako ste već rekli, međunarodni
krivični sudovi duboko su umešani i predstavljaju deo strukture
sistema.

- Sve ove organizacije moraju da se podrede željama SAD.
Kao što smo rekli, krivični sudovi mogu da se organizuju samo za
neprijatelje SAD. Takođe, imate i male tribunale kakva je
Međunarodna kriminalna inspekcija (ICC), koja je osnovana pre
nekoliko godina. SAD nisu čak ni njen član, ali su toliko moćne da
su uobličile način na koji ova komisija radi; a ona radi samo u
slučaju da su mete odobrene od strane SAD. Jedna od stvari koju
smo naglasili u knjizi Politika genocida jeste ta da je ova komisija
osudila samo crne Afrikance, i to njih 13-14; ova komisija morala je
da isključi, međutim, one crne Afrikance koje SAD vole, na primer
Kagamija u Ruandi i Musavenija u Ugandi, zato što su oni naši
klijenti, i to bez obzira na to što se radi o jednim od najvećih ubica u
modernoj istoriji. Dakle, imate međunarodni sud za Ruandu i
Jugoslaviju i imate Međunarodnu kriminalnu komisiju, oni rade po
direktnim potrebama i zahtevima zapadnih sila, posebno SAD.
Međunarodna komisija može da se angažuje protiv čelnog čoveka
Darfura zato što to odgovara SAD i Izraelu jer skreće pažnju sa
njihovih sopstvenih aktivnosti: sa invazije na Irak i sa izraelske
akcije etničkog čišćenja na Zapadnoj obali. Ovakve međunarodne
institucije, koje osnivaju UN, skreću pažnju međunarodne javnosti
na slučaj Darfura, i na Arape na koje ima uticaj Kina. Oni
predstavljaju dobru metu, a odvlače pažnju sa delovanja Izraela koji
je naša klijentska država.

Gideon, visoki, krupni Izraelac guste riđe kose, tu stade i poče da se

196

češe po glavi... Znao je da je igra oko Darfura i tamošnjih hrišćana
vezana za kinesku eksploataciju nafte u Sudanu. Naftni lobi Zapada
želeo je da Kinu izbaci iz Afrike i da je gurne da na silu traži resurse od
Rusa. Sukob Kine i Rusije bio je cilj Rotšilda i Rokfelera decenijama!

Gideon spusti pogled na ekran. Novinarka je pitala profesora:

- Kako bi onda trebalo da okarakterišemo sistem u kome je više
od milion Iračana umrlo od kako je 2003. godine započet rat protiv
Iraka? Akt agresije koji su SAD sprovele protiv ove suverene zemlje
nije prepoznat kao zločin protiv čovečnosti, iako je akt agresije na
Nirnberškom tribunalu proglašen za najveći međunarodni zločin i
akumulirano zlo, te stoga predstavlja jasno kršenje Povelje UN i
međunarodnog prava.

- U pitanju je apsolutizovani, centralizovani, globalni sistem koji
je tako organizovan da ovi tribunali i komisije o kojima smo govorili
isključuju najveći zločin iz svoje jurisdikcije. I Međunarodni krivični
sud za Jugoslaviju, i Međunarodni krivični sud za Ruandu, i
Međunarodna komisija, isključili su akt agresije iz svoje nadležnosti.
Zašto su ga isključili? Zato što su SAD bile uključene u akt agresije.
E zato ovaj akt nije bio ni predmet jurisdikcije ovih međunarodnih'
institucija.

Najbolju ilustraciju politike genocida predstavlja izjava državnog
sekretara SAD Medlin Olbrajt iz 1996. godine, izrečena u intervjuu
koji je dala novinaru nacionalne televizije koji ju je pitao: „Pola
miliona iračke dece umrlo je zbog posledica sankcija u Iraku. Da li je
to vredelo?" Na ovo pitanje Medlin Olbrajt je odgovorila: „Da,
vredelo je." Državni sekretar SAD izjavila je da je ubistvo 500.000
dece za ciljeve spoljne politike SAD opravdano. A onda imate
Srebrenički masakr u kome je stradalo, po ciframa za koje ja
smatram da su strahovito prenaduvane, 8.000 vojno sposobnih
muškaraca. I svet se ujedinjuje u osudi, a Evropska unija donosi čak
rezoluciju kojom se 11. jul proglašava danom sećanja na žrtve.
Kako je uopšte mogla da izjavi tako nešto!? I niko ništa ne
preduzima u vezi sa tim, ta njena izjava nije čak ni dobila neki
publicitet. SAD su slobodne da vrše genocide i masovna ubistva, i
to niko ne osuđuje, globalni mediji se time ne bave, dok operacija
Srba u Bosni koja dovodi do stradanja vojno sposobnih ljudi postaje
predmet masovne osude i prezira. Eto, to je izvanredan primer
politike genocida.

- U „Politici genocida" napravili ste razliku između
konstruktivnog, nefer, benignoj i mitskoj prolivanja krvi. Da li biste

197

nam detaljnije objasnili podelu na ove kategorije?

- Reč je o ironičnoj i pomalo ciničnoj kategoriji koja sadrži i
veliku dozu validnosti. Konstruktivni genocidi su oni koji se vrše u
korist interesa SAD, kakav je bio genocid nad narodom Vijetnama.
Konstruktivan - sa značenjem: u skladu sa interesima SAD. I Irački
rat je bio konstruktivan: mi smo ga izveli i milion ljudi je umrlo i
društvo je razoreno u cilju onoga što su lideri SAD smatrali da je u
interesu SAD. Benigni su oni genocidi koje vrše naši klijenti. Izrael
je vršio ovakva prolivanja krvi, kao i Indonezija. Nefer genocidi su
oni koje su izvršili naši neprijatelji. Ubistva koje su izvršili Srbi su
tako nefer. U slučaju nefer genocida suočavamo se sa inflacijom
brojeva i imamo upotrebu reči genocid, dok mitski genocidi znače
genocide koji se čak nisu ni dogodili. U knjizi Politika genocida
imamo samo jedan slučaj pod nazivom „Masakr u Račku" gde sa
mnogo detalja pokazujemo da se taj masakr uopšte nije ni dogodio.
Vodilo se mnogo borbi u okolini ovog mesta i tela poginulih su
sakupljena i locirana na jednom mestu kako bi Vilijam Voker, Luis
Arbur i tribunal imali opravdanja za bombardovanje koje su SAD
isplanirale protiv Jugoslavije. Zato, iako se nikakav masakr u Račku
nije ni dogodio, on je institucionalizovan, jer je bio pogodan za
realizaciju cilja SAD - bombardovanja SR Jugoslavije. Ne bi me
iznenadilo da čak i neki ljudi u Beogradu veruju da se taj masakr
dogodio i da ga je počinila jugoslovenska armija protiv nedužnog
civilnog stanovništva. Naše opsežno istraživanje, međutim,
pokazalo je da to nije tačno.

Gideon ovde stade i popi gutljaj kafe. Pratio je događanja oko
Kosova jer mu je majka Sefard, čiji su preci, zapravo baba, odatle...
Izraelac nije voleo Albance, ali nije voleo ni Slobodana Miloševića.
Definisao ga je kao marionetu Zapada, kada je saznao podatak da
Milošević nije hteo da prihvati dobrovoljce, Kozake, koji su želeli da
brane braću Srbe. Alija i Franjo dovodili su mudžahedine i fašiste iz
celog sveta. Nedelovanje u korist svog naroda za Gideona je bilo akt
izdaje.

Gideon diže pogled od laptopa i kiselo se nasmeši, znao je da
profesor ovim tekstom upozorava Jevreje, vlasnike medija, da stanu sa
politikom podrške zlu.

Telefon zazvoni.
Gideon se javi.
- Aron ovde, samo da ti kažem da je gazda moje kompanije potrošio
dva miliona dolara na privatno atomsko sklonište. A vlasnik banke, znaš
na koga mislim, kupio je kuću u Africi. Svi su u frci, biće gadno.

198

Gideon malo popriča sa njim, a onda se vrati na tekst. Novinarka je
pitala Hermana o savetodavnom mišljenju Međunarodnog suda pravde
povodom secesije Kosova od Srbije.

- U pitanju je zapadna institucija koja sledi zapadne interese,
savršeno usklađene sa invazijom na Kosovo, tako da se donošenje
takvog savetodavnog mišljenja moglo stopostotno predvideti, iako je
sve to groteskno, jer se Rezolucijom SB 1244, iz juna 1999. godine,
kaže da je Kosovo deo Srbije. Kako se Kosovo može proglasiti
nezavisnom državom, ukoliko je to kontradiktorno sa odlukom
samog Saveta bezbednosti? Mislim da je, sa ciljem da Srbi izgube
pravo da upravljaju Kosovom, veoma racionalno, od samog početka
borbe za Kosovo, pravljena klima koja je trebalo da pokaže da se
Srbi ponašaju veoma loše prema kosovskim Albancima. Sa druge
strane, NATO je nelegalno bombardovao i okupirao Kosovo, kršeći
Povelju UN, a kosovski Albanci su počinili ozbiljna etnička čišćenja
Srba i Roma tokom NATO okupacije. I onda se postavlja pitanje:
zašto to nije diskvalifikovalo Albance za dobijanje nezavisnosti, ako
je već moglo diskvalifikovati Srbe? Kosovo je nelegalno okupirana
teritorija, i kosovski Albanci su se ponašali ekstremno loše, a ako
sud posle svih tih saznanja kaže da je nezavisnost Kosova u redu, i
svoje mišljenje bazira na lošem ponašanju Srba, to je onda čista
hipokrizija koja predstavlja očiglednu političku odluku - definisao je
jasno profesor Edvard Herman.

Gideon je mrzeo Albance više nego Palestince, jer mu je o njima
pričao deda po majci, Sefard sa Kosova. Razlog je bio uobičajen: negde
posle Drugog svetskog rata neki Albanci iz Peći silovali su Rakelu,
njegovu babu, odmah posle udaje. Bila je to uobičajena „redaljka".
Učestvovalo je dvanaest momaka od petnaest do sedamnaest godina...
Posle toga ona je zatrudnela. Morala je, naravno, da abortira. Ko su bili
silovatelji bilo je poznato, ali nisu kažnjeni. Zakon je uvek bio na strani
muslimana! Gideon se trže, setio se dede koji je to uvek pričao sa
tugom... Posle toga su se on i Rakela iselili iz Titove Jugoslavije u
Izrael...

Gideon spusti pogled na laptop i nastavi čitanje:

- Vaše analize politike srebreničkog masakra pokazuju duboko
razumevanje obrazaca kojima se oblikuje i vodi savremena politika.
Da li mislite da bi bez razumevanja politike srebreničkog masakra
ovakvo savetodavno mišljenje suda bilo moguće? Da li i na koji
način sagledavate vezu između ustanovljenja evropskog
srebreničkog memorijala koji se održava svakog 11. jula, usvajanja

199

Rezolucije o Srebrenici u srpskom parlamentu i ovog savetodavno!
mišljenja koje je izneseno u Međunarodnom sudu pravde?

- Sve je to u vezi i sve pokazuje da je Zapad, odnosno NATO,
bio protiv Srbije još od ranih devedesetih. Oni su vojno porazili
Srbiju i ponašanje srpskog Parlamenta je odraz ponašanja
poraženih ljudi koji su se predali i odustali od bilo kakvih ciljeva,
osim da uvaže ciljeve onih koji su ih porazili. Masakr u Srebrenici i
sve te optužbe protiv Srbije, kao i ponašanje Međunarodnog suda,
deo su rata NATO-a protiv Srbije, pri čemu je Međunarodni sud
pravde - agent Zapada, agencija Ujedinjenih nacija i instrument koji
NATO koristi u borbi protiv Srbije, tako da cela stvar funkcioniše
perfektno. Imate rat NATO-a protiv Srbije, kojim je Srbija poražena i
prisiljena da puzi. Kosovo je okupirana teritorija i ogromna američka
vojna baza, tako da se cela stvar, kada se delovi slože, pokazuje
kao deo permanentnog rata Zapada.

- Da li mislite da je upućivanje zahteva srpske vlade za
mišljenje o međunarodno-pravnoj zasnovanosti Deklaracije o
nezavisnosti Kosova Međunarodnom sudu pravde, bilo mudra
odluka?

- Ne, bila je to veoma loša odluka, jer je Međunarodni sud
pravde zapadnjački sud. Ovaj sud je odbio Srbiju kada je ona, 1999.
godine, od njega tražila da nešto učini u vezi sa napadom NATO-a
na Srbiju, koji je izveden uz kršenje povelje Ujedinjenih nacija. Ovaj
sud pravde nije učinio ništa, osim onoga što je bilo u interesu snaga
Zapada, i Srbija je to trebalo da prepozna. Jasno je da se ovde
radilo o formalnoj stvari, ali srpski političari nisu bili dovoljno mudri
da shvate da ni formalni slučaj, iako je veoma dobar i jednostavan,
neće proći na sudu kojim dominiraju snage Zapada.

- U studiji Politika genocida opsežno ste analizirali operacije
„Oluja" i „Bljesak". Da li mislite da će Srbi, posle žrtava koje su
podneli tokom dva svetska rata u kojima su se suprotstavili
agresoru, i posle ratova devedesetih biti stigmatizovani kao
genocidne ubice, dok će Hrvati posle ustaške, genocidne NDH, u
kojoj su počinjeni stravični zločini nad pripadnicima srpskog,
jevrejskog i romskog naroda, i posle operacija „Bljesak" i „Oluja" biti
trajno proizvedeni u borce za slobodu?

- To je zaista neverovatno! A SAD su, zapravo, vojno pomogle
Hrvate u operaciji „Oluja". Ričard Holbruk je posetio Zagreb dva

200