Dejan Lucic-Kineska osveta

Vatikana. Danas je dvadeset prvi vek, Francuzi ne žele da svet upire

prstom u njih i da ih mrzi. Oni žele da unište muslimane u svojoj zemlji,
jer ako to ne urade uskoro, istopiće se u njihovom mnoštvu.

Kako ih pobediti, a ne uprljati ruke?
Rim i Vatikan su ih naučili: zavadi pa vladaj.
Francuzi bi bili najsrećniji kad bi se muslimani potamanili između
sebe. Zbog toga francuska služba, ali i britanska, kao i izraelska, stalno
stvaraju „radikalne grupe" koje vode njihovi plaćeni agenti. Oni po
zadatku ubijaju, krijumčare i prodaju drogu, ljudske organe, žene, decu.
Od deset islamističkih organizacija u Evropi, sedam kontrolišu
kontraobaveštajne službe, a tri obaveštajne službe drugih zemalja.

Radikalni islam, Al Kaida, iranska pretnja - sve su to poluge
manipulacije Vavilonskog bratstva, one bi trebalo da omoguće da članovi
bratstva pomoću straha vladaju planetom Zemljom. Strah je hrana
njihovih gospodara.

Vraćamo se u roman, pred nama ulicom Marselja šetaju obaveštajci
Alen Masa i njegov mlađi kolega pukovnik Ditron. Gužva i jeka zaglušuju
razgovor.

- Vreme nam teče, moramo što pre da izazovemo svađu među
svojim protivnicima, postaju sve brojniji - reče Alen Masa.

- Seksom će nas pobediti! - konstatova još neoženjeni Ditron, a
zatim nastavi: - Glavni agent od uticaja je onaj Kemal Mojsiju, iza koga

ne znamo ko stoji. Pariz ga štiti. Verovatno je vrlo visoko u hijerarhiji
tajnih društava. To što je Albanac, ništa ne znači. Možda je to lažni
identitet - zaključi Ditron.

- Šta znaš o Kemalu Mojsijuu? - upita Alen Masa.
- Znam da mu to nije pravo ime. Znam da je izvršio plastičnu
operaciju, ali zaista ne znam ko je on stvarno. Mogu reći da sumnjam ili
slutim da je on agent Mosada Jozef Mošel, pa je zato „Mojsiju"...

Mikrobiolog je - odgovori pukovnik Ditron.
- Čuo sam za njega, prošle godine su ga jurili u Kaliforniji, ali kao

Izraelac, nije mogao da bude uhvaćen.
- Uhvaćen Je ipak, što ne znači da je i ostao u zatvoru. Mislim da je

neko drugi u zatvoru, a da je Jozef Mošel sada Kemal Mojsiju - reče
Ditron.

- Pošto radimo mimo kontrole Pariza, možemo da uradimo nešto
radikalno, pa da vidimo kuda će nas to odvesti. Čekanje vodi u propast,
mislim daje trenutak da podstaknemo i ohrabrimo onu dvojicu Alžiraca

da ubiju Kemala ili tog što ga glumi.
- Šefe, plan je u toku, oni će to uraditi iz osvete. Lefevr im je rekao

za Kemala, oni su mu na tragu - reče Ditron.
- Angažuj onu devojku „islamistu" da pogura Musu, istoričara. Može

da mu pokloni revolver i kaže kada će Kemal krenuti u svoju ritualnu

351

vožnju kabrioletom po Azurnoj obali. Pošto mu prisluškujemo telefon, to
će nam biti poznato - reče Alen Masa.

- Kakav vam je plan sa Srbinom, Rakom?
- On je upotrebljiv, pojaviće se prilika u kojoj će on biti naš džoker.

*

Kemal Mojsiju sebe uopšte nije doživljavao kao lošeg čoveka. To što
je izmišljao bolesti od kojih umiru ljudi smatrao je prečišćavanjem
planete Zemlje. Trgovinu ljudskim organima tretirao je kao pomaganje
višim bićima, bogatima, da produže život na račun nižih. Siromaštvo je
Kemal tretirao kao karmu, pa je sve što proizilazi iz toga smatrao Božjom
voljom.

Dok se brijao u svom velikom kupatilu zelene boje, ukrašenom
ljiljanima, divio se svom lepom licu i plavim očima. Danas je trebalo da
se sastane sa dobavljačem ljudskih organa iz Pakistana, koji je za „robu"
imao vrlo prihvatljivu cenu.

Srce otetog mladića je u Pakistanu vredelo desetak hiljada dolara, a
u Americi cena je bila mnogostruko veća, u zavisnosti od ponude i
tražnje.

„Oh, to tržište u Americi, ono sve određuje!" smejao se Kemal, dok
je seckao dlačice u svom nosu. „Koliko ja vredim?" rekao je u sebi genije
zla. Dok je to izgovarao, sećao se detinjstva u Albaniji, zatim odlaska u
Belgiju, gde mu je otac bio poslat na rad u ambasadu. Tu je od očevih
prijatelja jednom prilikom saznao da je Enver Hodža, tvorac
komunističke Albanije, bio engleski agent, zatim žigolo i mason. Čovek
koji je držao na vezi „oca nacije", bio je Jevrejin, Vizner, otac Viznera koji
je sada aktivan oko Balkana. Svi oni bili su deo Pinaj kruš koji je radio na
stvaranju „Velike Albanije" i obnovi Austrougarske.

O svojim stanjima izmenjene svesti, Kemal nikome nije pričao kako
ga ne bi proglasili ludim. No, on je bio svestan da je savršeniji od drugih
ljudi. Kako se to manifestovalo?

U nekim trenucima osećao je da njime vlada biće jače od njega.
Prvi put kada se to dogodilo, Kemal je mislio da je u pitanju demon. No,
posle je to biće definisao kao anđela čuvara, jer mu je davalo ideje koje
su bile korisne za struku lekara-monstruma.

Kemal Mojsiju je u nacionalnom smislu imao podeljenu svest. Otac
mu je bio Jevrejin Sefard, divan čovek koji ga nije mnogo opterećivao
poreklom, a majka mu je bila albanski komunista ali i nacionalista, što je
bilo teoretski nespojivo, ali je u Albaniji bilo stvarnost.

352

Komunizam Envera Hodže, a zatim Ramiza Alije, bazirao se na
srbofobiji, koja je kreirana u obaveštajnim centrima Beča i Londona.

Kemal je vaspitavan od države i škole da je biti Albanac posebna
čast, a biti još i komunista - privilegija. No, sve je u Albaniji bilo iluzija.
Komunizam je bio farsa kreirana od strane Britanaca, kako bi se
manipulisalo Sovjetskim Savezom a kasnije i Kinom. Albanci su
zloupotrebili prijateljstvo Sovjeta i Kineza...

U Albaniji je sve bilo lažno!
Diktator Enver Hodža bio je mason, iniciran u Belgiji, pa je njegova
svađa sa Titom, takođe britanskim agentom i masonom, bila režirana. To
što je narod verovao u stvarni sukob i što su postojale knjige koje su
pisane da bi blatile onog drugog, spada u marketing. Enver Hodža i Tito
bili su britanski agenti, a samim tim i marionete vladara iz senke, bez
obzira na to koliko su bili uvaženi.
Ljubljeni pas ipak je samo to.
Kemal stavi na lice skupu toaletnu vodu, potapša se po obrazima i
stade na vagu. Kazaljka je pokazivala ravno sto petnaest kilograma.
Snažni čovek otvori vrata svog velikog plakara i izabra da obuče
belo. Smatrao je tu boju aristokratskom. Čak mu je i pancir košulja bila u
toj boji.
Sastanak sa Pakistancima bio je u Marselju. Kemal uđe u stakleni
lift i poče da se spušta prema garaži, gledajući prekrasnu plavu pučinu.
Bio je srećan, a nije znao zašto. Za trenutak je pomislio na zarobljenike
u podrumu, no sada nije hteo da se time opterećuje.

*

- Pozajmi mi svoj moped, brate Žerar! - govorio je Musa, raznosač
pica, svom susedu, crncu, hrišćaninu.

- Kad ga vraćaš?
- Za dva sata, idem nešto da obavim! - smeškajući se reče Alžirac
Musa. Kada je moped isterao iz dvorišta, on otvori veliku plastičnu
kasetu i u nju stavi zamotuljak koji zvecnu prilikom spuštanja.

*

Kemal Mojsiju uđe u svoju garažu gde je bilo više luksuznih

353

automobila. Na trenutak zastade da razmisli i onda se opredeli za beli
kabriolet bentli. Uđe u kola, pokrenu motor, otvori krov i potera vozilo do
lifta. Stražar Albanac se ljubazno javi i pritisnu dugme za nivo zemlje -
izlaza.

Kemal pusti muziku, bio je to neki džez iz sedamdesetih godina.
Bentli izađe na svetlost dana i krenu prema drumu.

*

Smrt Ajše i nerođenog deteta razdirala je Aliju. Neko iz islamističke
organizacije mu je javio da će glavni krivac Kemal danas biti u Marselju.
Bio je to isti onaj glas koji mu je saopštio da je Ekrem živ i zdrav i
sklonjen kod babe. Taj glas će uvek pamtiti, dubok i snažan, bez
nepravilnog akcenta. To mu je bilo pomalo neobično, ali je zaključio da je
u pitanju neko ko je vrlo obrazovan, a čiji preci dugo žive u Francuskoj.

Alija je brzo zaključio da bi trebalo da iskoristi priliku, koja se možda
neće ponoviti. Javio je Musi i brzo su se dogovorili.

*

Prolazeći pored mora koje je mirisalo, Kemal je uživao dok je vozio
svoj kabriolet prema Marselju. U daljini je video neki brod. Razmišljao je
gde da parkira auto, a da mu divlji dečaci ne iseku platneni krov. Mada
od Monaka do Marselja nije brzo vozio, učinilo mu se da je brzo stigao
do predgrađa luke.

Želeo je da izbegne sastanak sa dobavljačima delova tela iz
Pakistana, ali nije imao kome to da prepusti. Njegova organizacija bila je
prilično jednostavna, on je bio mozak, a Hoti i Idris, Albanci, bili su
izvršioci. Hapšenje ih je izbacilo u prvi plan, pa su postali neupotrebljivi
za poverljive zadatke.

Bentli se lagano provlačio kroz marseljsku gužvu. Jeka velegrada,
sirene, smrad pijace, podstaknuše Kemala da zatvori krov i uključi klimu.
Neprijatni utisci nestadoše. Čula se samo prijatna muzika.

Kemal je vozio prema jednoj privatnoj garaži u centru grada, ali
blizu obale.

354

*

Musa je vozio crni moped kroz marseljsku gužvu. Crna kaciga na
glavi skupljala je sunčevu energiju. Mozak je hteo da mu proključa. Znao
je put kojim će proći automobil, ali ne i mesto gde će im se ukrstiti
sudbine. Najzad je ispred sebe ugledao beli bentli sa tamnoplavim
platnenim krovom. Semafor je zaustavio saobraćaj. Moped se vešto
provlačio da bi stao pored bentlija. Musa nikad nije video Kemala. Sad
ga je gledao kroz vizir šlema i zamagljeno staklo. Okrenuo se i iz kasete
izvadio smotuljak u kome je bio revolver. Zajedno s kesom, on ga čvrsto
uze u ruku, a onda zakuca prstom po prozoru auta. Misleći da vozač
mopeda želi nešto da ga pita, Kemal ljubazno malo otvori prozor.

- Vi ste Kemal Mojsiju? - veselim glasom upita Alžirac.
- Da, ja sam! - sa ponosom reče Kemal.
Vozač mopeda podiže ruku s kesom u kojoj je bio revolver. Kemal u
trenutku shvati šta se događa i smota volan na desno, a nogom pritisnu
gas. Bentli jurnu dva metra, toliko mesta je još bilo ispred njega.
Musa poče da puca. Prvi metak je iskosa proleteo kroz staklo, pa je
izleteo tik pored Kemala, kroz šoferšajbnu. Drugi metak je ušao kroz
zadnje staklo, probio sedište i završio u leđima vozača. Treći metak
pogodio je retrovizor, jer se Musa usplahirio, pa je ruka počela da mu
drhti.
Alžirac reši da pobegne, okrenu ručku za gas i prolete pored
bentlija. Pogledom je registrovao klonulog čoveka.
Narod se uz krike razbeža sa trotoara. Ljudi su prstima pokazivali
na vozača mopeda sa crnim šlemom. Negde u daljini čulo se zavijanje
policijske sirene. Musi noge i ruke počeše da se tresu. Da nije sedeo na
mopedu, pao bi. Bio je u opasnosti da padne sa mopeda i bude
uhvaćen. Nekako je pobegao iza ćoška. Niko više nije pokazivao prema
njemu.
Buka u glavi i strah su nestajali. Dok je brzo vozio moped, često
skrećući u uzane uličice. Musa je u grudima osećao olakšanje. Osvetio
je sestru Ajšu, likvidirao je doktora Lefevra, a sada i naučnika Kemala
koji je organizovao operaciju i prodaju delova tela. U njegovoj umornoj,
ali i naivnoj glavi, još uvek mu nije bilo jasno kako Bog može da dozvoli
postojanje tako loših ljudi.
Raznosač pica, istoričar po obrazovanju, najzad uspori vožnju. Niko
ga nije jurio. Atentat je obavljen besprekorno! Da li?
Musa vrati moped i penjući se uz stepenice pozva Aliju.
- Obavio sam svoju dužnost, kao što je rekao Nelson posle bitke
kod Trafalgara! - ponosno saopšti.

355

- Šta pričaš Muso, kakav Nelson i Trafalgar?
- Uradio sam ono, namirio sam dušu!
- Bravo, junačino! - reče Alija, misleći na svoju ubijenu, ljubljenu
Ajšu, dok je mazio po glavi sina Ekrema.

*

Kemal Mojsiju diže glavu i pokuša da mrdne noge, jer mu je jedan
metak kroz sedište prošao do leđa zaštićenih pancirom. Ostao je
nepovređen!

Pokretanje nogu bilo je potvrda da kičma nije stradala. Radoznali
ljudi mu priđoše i obradovaše se kad videše da je živ. Policija je već bila
u blizini.

Kemal izađe iz kola i na zemlji vide kesu sa revolverom iz koga je
pucano na njega. Nonšalantno je podiže i ubaci u gepek bentlija. Hladan
i surov osmeh na njegovom licu govorio je mnogo.

*

- Kemal je preživeo atentat, ona budala nije uspela da ga ubije sa
pola metra! - pukovnik Ditron je tiho rekao svom kolegi Alenu Masi dok
su išli ulicom Žorža Klemansoa, probijajući se kroz gužvu.

- Alžirac! - reče penzionisani kontraobaveštajac Masa s prezirom
tipičnim za rasiste.

- Nismo uspeli da izazovemo sukob Alžiraca i Albanaca u ovoj našoj
zoni.

- Sačekaj, dok igra ne dobije na ubrzanju... Čak i neuspeo atentat
na Kemala Mojsijua dobar je za nas.

- Zašto?
- Kemal je izuzetno pametan, otkriće da su smrt doktora Lefevra i
atentat na njega deo osvete Alžiraca. Ono što moramo da uradimo jeste
da on shvati da je to osveta islamističke organizacije, a ne dvojice
nesrećnika. Danas ćemo organizovati javno sapopštenje „islamista" da
je atentat na Kemala odmazda za trgovinu ljudskim organima
kidnapovanih Palestinaca. Kemala će oni žigosati kao izraelskog
naučnika i mešetara organima.
- To ću preuzeti na sebe. No, pojavio se problem, Musa je bacio

356

pištolj kojim je pucao. Kemal ga je pronašao i naći će atentatora na
osnovu otisaka prstiju.

- Kemal ima veze u policiji, on će začas otkriti Musu, a ovaj Aliju...
- Da...
- Reši problem čisto!
- Okej, šefe! Odoh! - reče Ditron, koji se odvoji od Alena Mase, svog
bivšeg šefa, koji je i dalje iz senke povlačio konce.

*

Hoti, agent albanske obaveštajne službe, na zadatku „desne ruke"
Kemala Mojsijua, koji je bio i oficir UČK, tokom rata protiv Srba, ali i
jedan od „kapoa" albanske mafije, zadužen za trgovinu ljudskim
organima, nervozno se šetkao u apartmanu vlasnika javne kuće, svog
nekadašnjeg saborca.

Najzad, on nervozno uključi televizor. Na programu je bila neka
muzika, koju ubrzo zameniše vesti. Peta vest bila je priča o atentatu na
Kemala Mojsijua, čuvenog naučnika, u Marselju. Kao razlog atentata
navedena je optužba alžirskih islamista da je on trgovac organima koje
izraelska armija uzima Palestincima. Lansirana je islamsko-izraelska
priča. Hoti se zamisli. Nije smeo da se približi Kemalu, kako ga ne bi
kompromitovao. Pretpostavljao je da su u sve ovo upetljani i prsti
francuske obaveštajne službe, koja zna ko je Kemal, ali mu ništa ne
može, jer ga štite uticajni prijatelji u Parizu.

„Za Kemala bi bilo najbolje da se negde privremeno skloni. Kao i za
mene i Idrisa!" bile su misli mudrog obaveštajca Šika, Hotija.

Čekao je da mu jave da su likvidirali onu dvojicu Alžiraca, za koje je
mislio da su provokatori francuske službe.

*

Saznavši da nije ubio Kemala Mojsijua, Musa tužno ugasi televizor.
U tom trenu seti se da je ispustio pištolj kad je krenuo. Shvatio je da se
na njemu nalaze otisci prstiju koji će do njega za nekoliko sati dovesti
policiju. Znao je da nije heroj i da će pod batinama odati Aliju. Strah je
postao veći. Počeo je da paniči. Znao je da mora da beži, ali kuda? Za
tako nešto je potreban novac. Počeo je da razmišlja o tome šta bi bilo

357

kad bi ga uhvatili albanski mafijaši. Setio se kako je doktora Lefevra ubio
na grozan način.

„Šta predstavlja izlaz iz ove životne situacije?", bilo je pitanje na
koje Musa nije umeo da da odgovor.

Pomislio je na samoubistvo...
Bolje je da na neki lak način ubije sam sebe, nego da ga Albanci
ubijaju satima. Prvo pomisli da se obesi, zatim da popije pilule za
spavanje, a onda se priseti i skoka sa terase.
Kukavičluk ga obuze.
Telefon zazvoni. Zvao je Alija koji je shvatio problem. - Nemoj da se
ubiješ, to Bog ne voli... Dođi do mene, naći ću način da te prebacim u
Alžir.

*

Alija nije želeo da koristi telefon u komunikaciji sa svojim
pretpostavljenim iz islamističke organizacije Božiji sinovi, koja je delovala
u južnoj Francuskoj.

Na početku, cilj organizacije je bio bolji tretman muslimana u ovom
delu Francuske, ali kad je policija podmetanjem bombe u auto ubila
prvog vođu i to proglasila „međusobnim obračunom" islamista - sve je
krenulo u krvavom pravcu.

Kafana, bolje reći čajdžinica, u kojoj je vođa grupe Salih često
boravio, bila je dvesta metara od njegove kuće. Otišao je da zamoli za
pomoć u sklanjanju Muse.

Salih je sedeo na niskoj klupi, na velikim jastucima, i pušio nargilu.
Alija mu priđe.

- Trebalo bi da porazgovaramo o nečemu, od životne je važnosti!
Salih diže ruku i prstima pokaza ljudima oko sebe da odu, a

Aliji da priđe. Kad neki ne shvatiše, on reče:
- Sikter!
Gluplji tek tada odoše.
- Šta je bilo?
- Brate Salih, prvo da se izvinim za novac koji nam je otela policija...
- Ništa, ništa... Kaži šta te muči!
- Musu bi trebalo da sklonimo, pokušao je atentat na Kemala
Mojsijua...
- A to ste vi uradili... Ko vam je dao nalog? Vi radite na svoju ruku?
- Kemal je trgovac organima, ljudskim organima. Kidnapovali su
Ajšu, moju ženu, iskasapili su je, a dete u njenoj utrobi ubili...

358

- Ko to radi?
- Albanci, Kemal... Verovatno i Hoti i onaj Idris...
- Aha... Ko je ubio doktora Lefevra?
- Mi!
- Sve radite bez dozvole... Šta vi mislite? Bog će to da vam oprosti...
Dobro, dovedi Musu u Tulon, sve ćemo da sredimo... Idi po njega i...
Zaboga, ćutite! Jasno!?
- Da, brate!

*

Hoti reši da se skloni u Albaniju, ili možda čak na Kosovo - tamo bi
postao „nevidljiv" za sve one koji ga traže. Nešto mu je govorilo da
smutnju ne unose Alžirci, već francuska obaveštajna. Raspitao se ko
vodi grupaciju s kojom je kontaktirao. Saznao je za Saliha, koji je bio
lokalni vođa. On je regrutovao ljude i slao ih u Jemen na obuku. Odande
su se neki vraćali, a neki nisu. Odlazili su prema islamskim zemljama
oko Rusije, Dobrom i školovanom obaveštajcu, kakav je Hoti, odmah je
bilo jasno ko stoji iza Saliha i Božjih sinova. Bio je to MI-6, koji je, od
kada je u devetnaestom veku formirana Prizrenska liga, uvek podržavao
Albance, Prema tome, Salih i Hoti imali su istog gazdu, pa nisu mogli da
budu u sukobu. Od kada je Sarkozi došao na čelo Francuske i dovukao
sa sobom Kušnera, ova država postala je satelit Amerike, pa se to desilo
i s njenom bezbednosnom strukturom. Prema tome, ko je mogao da
izazove smutnju? Odgovor je bio jasan: obaveštajci koji su najureni kad
je došao Sarkozi, učinili su to preko mlađih kolega na koje imaju uticaj.

„Trebalo bi da obezbedim blindirani auto i da odem odavde, što
pre!" razmišljao je, pomalo uznemireno, Hoti. Po glavi mu se vrtela ideja
o tome da bi trebalo da se vidi s Alžircem Salihom i da raščiste stvari.
Kakva je funkcija Muse i Alije, ljudi

s kojima je bio u pritvoru? Čuo je da su jednom od njih kidnapovali
sestru ili ženu i ubili dete, možda je to karika koja bi sve objasnila... On
je dao nalog da se oni kazne, ali ne na takav način. Ko je radikalizovao
stvari? Neko je želeo da muslimane dovede u sukob s muslimanima, da
Alžirce i Albance nahuška jedne na druge...

„Moram da se sastanem sa Salihom, ako to ne uradim i odem, stvar
će se oteti kontroli", mislio je Hoti. „No, kako doći do čoveka koga ne
znam... Jedino preko muslimana, domaćih, iz ovog miljea."

- Idrise, dođi! - prodra se Hoti kroz hodnik.
- Evo, stižem! - ču se glas drugog Albanca, koji u gaćama iskoči iz

359

jedne sobe, očito prekinut u strasti s nekom od devojaka.
- Idi do onog što je bio ovde i pitaj ga za vođu Božijih sinova, nekog

Saliha iz Tulona.
- Kog „onog"?
- Onog sa masonskim prstenom, kretenu!
- Aha, dobro, šefe, a gde je on?
- Pitaj gazdu ove javne kuće, kretenu! Ne koristi telefon, ničiji, u ovoj

zemlji se sve sluša!

*

Analiza otisaka sa revolvera govorila je da je atentator Musa ibn
Abdul, na papiru koji mu je doneo kurir bile su fotografija i adresa.

Kemal stavi naočare i pronađe detalj koji mu je bio bitan: " Musa je
bio član islamističke organizacije Božji sinovi, koju vodi Salih Bakir iz
Tulona.

Telefon zazvoni...
- Pogledaj sajt Božijih sinova, optužuju te da si izraelski agent i da si
u lancu trgovine ljudskim organima Palestinaca, Alžiraca... Spominju i
neku Ajšu!
Veza se prekide. Kemal se zbuni, nije bio izraelski agent. Glas koji
mu se javio bio je nepoznat i savršeno je govorio engleski. Stvari su
počele suviše da se komplikuju.
Hoti, njegova desna ruka, bio je uhapšen i optužen, zajedno sa
onim Idrisom, za trgovinu kancerogenim materijalom. Alžirci koji su u to
bili upleteni, takođe su pušteni bez dizanja optužnice. Posle toga, u
njegovom zamku, doktor Lefevr je istranžirao neku muslimanku, za koju
se ispostavilo da je sestra ovog koji je bio uhapšen s Albancima, a on je i
atentator.
Doktor Lefevr je ubijen!
Biti u Monaku, na dohvat ludaku islamisti, nije bilo pametno.
- Trebalo bi da što pre nekud otputujem! - reče Kemal rezignirano.
Telefon ponovo zazvoni.
- Da, Kemal ovde...
- Gospodine Kemale Mojsiju, da li ste to vi?
- Da, ja sam, ko pita?
- Zovemo iz Njujorka, iz Svetske zdravstvene organizacije, trebalo
bi hitno da dođete, prvim letom. Gospodin Zbignjev je naredio... Let vam
je organizovan, putujete privatnim avionom koji večeras poleće sa
aerodroma u Nici. Preti vam opasnost, dođite, ovde ste sigurni!

360

- Razumem! - jetko reče Kemal. Omča oko Kemala u Francuskoj
bila je stegnuta. Bilo je krajnje vreme da se skloni.

Poziv da dođe u Njujork bio je „znak pored puta" koji je mudar čovek
shvatio.

361

ZELENI ZMAJ U SRBIJI

Gong, pedesetogodišnji Kinez, izgledao je kao hiljade svojih

sunarodnika. Bio je mršav, odličan karatista, važio je za čoveka sa
autoritetom u Beogradu. Do penzionera Reja Bana stigla je informacija
da je on rezident kineske obaveštajne službe za srednju Evropu, što nije
bilo tačno. Sun Jat Gong je bio visoko kotirani oficir tajnog društva Zeleni
zmaj, koje je bilo u kontaktima sa svim obaveštajnim službama Kine,
Japana, obe Koreje, čak i Vijetnama... O kontaktima sa službom Tajvana
znao je samo najuži krug.

Zeleni zmaj je čudno društvo, koje poput zmaja izbacuje „vatru" i
„oblake".

Šta to znači?
Zeleni zmaj vatrom ubija svoje protivnike, a oblacima i dimom
prikriva svoje postojanje. Kako to radi?
Između Zelenog zmaja i judeo-hrišćanske masonerije mogla bi da
se povuče neka paralela, ali bi to bilo netačno.
Teoretičari i istraživači iz Japana i sa Tajvana, koji su pokušali da
saznaju nešto, naišli su na zid ćutanja. Istraživači iz Indije tajno društvo
Zeleni zmaj upoređuju sa iluminatima. Argument za takvo poređenje
nalaze u tome što su ovi prisutni u svim društvima kao koordinatori.
Lukavstvo kreatora ovog tajnog društva sastoji se u „dimu",
stvaranju falš tajnih društava sa tim imenom, kao i u korišćenju brenda
Zeleni zmaj za sve i svašta.
Posle susreta sa Rejem Banom, Sun Jat Gong sede u svoj stari
folksvagen pasat i krenu prema Pančevu. Vozio je lagano i oprezno, jer
je bio loš vozač, kao i većina njegovih sunarodnika. Put za Pančevo za
njega je bio golgota. Žurio je na ritual, prijem grupe novih članova. Zeleni
zmaj u Pančevu bio je jedan punkt okupljanja, ali i „dim" za radoznalce.
Da objasnim čitaocima: U masoneriji postoji podela na „plavu",
podeljenu na tri nivoa, i „crvenu", koja je od 4. do 33. Svi su masoni.
Tako je i kod Zelenog zmaja, od 1. do 3. su „Zmajevi", ali su i oni na vrhu
to isto - mada se nikada ne susreću.
Nekoj kontraobaveštajnoj službi teško je da pronikne do kog nivoa
je doprla. Raspitujući se kod zvaničnih organa, naišli bismo na zvaničan
odgovor: „Tajno društvo Zeleni zmaj više ne postoji! Da egzistira, mi
bismo znali!"

362

To je ono što Zeleni zmaj zove „dimom zmaja".
Sun Jat Gong ušao je u Pančevo novim putem, pa je brzo skrenuo
u ulicu Žarka Zrenjanina, uleteo kao reli-vozač u Žarka Fogaraša, moleći
se Bogu da nikog ne zgazi. Tu je parkirao pasata i prešao u tojotu koja
ga je odvezla do magacina robe iz Kine. Sun Jat Gong uđe u magacin, a
zatim u jednu veliku prostoriju veličine oko dvesta kvadratnih metara,
koja je adaptirana za potrebe hrama.
Sve je bilo spremno za ritual, osećao se miris tamjana, gorele su
sveće. Okolo su bili ljudi obučeni u crna odela i bele košulje, sa
kravatama tamnih boja. Stajali su i lagano razgovarali.
Gongov ulazak je prekinuo nevažne razgovore i ljudi se poređaše u
obliku ravnostranog trougla, koji je imao prostor otvoren prema vrhu.
Sun Jat Gong se uputi prema vrhu trougla gde su se u tami nalazili mali
sto i neupadljiva stolica.
Zvuk gonga označi njegov dolazak do stola. U tom trenutku, u
pozadini se upali svetlo koje istaknu siluetu moćnog čoveka. Zatim
svetlost promeni boju i smer i svi prisutni videše zelenog zmaja,
optočenog crvenom bojom koja je simbolizovala vatru.
Sun Jat Gong udari malim čekićem o gong i time dade znak da je
ritual počeo. Iz dubine prostorije čula se tiha, prijatna muzika. Ljudi u
odelima stajali su jedan do drugog dodirujući se šakama. Gong iz
pozadine prekinu molitvu, a glas najavi:
- Braćo, stižu nam novi borci koji traže znanje i umeće, tajnu koja
vodi u srce zmaja, kroz njegovu krv!
Drugi glas iz tame reče:
- Da li smatrate da su novi borci dostojni svojih predaka? Da li su
prošli kušnju samopregora?
Prvi glas, kroz dim tamjana odgovori:
- Novi borci dostojni su svojih predaka, jer je duh predaka s njima.
Poštovanjem predaka, odricanjem od zemaljskih slabosti, novi borci su
dokazali da im je mesto među vojnicima Zelenog zmaja.
Gong tada lupi tri puta.
Ljudi u crnim odelima, postrojeni u obliku trougla, snažno potapšaše
po leđima jedni druge u znak odobravanja. Sun Jat Gong, s tajnom
titulom „zmajeva glava", što bi kod masona bilo približno „velikom
majstoru" ili možda „grand komandiru", reče:
- Zmaj kaže: „Neka vojnici dostojanstveno krenu!"
Novi članovi uđoše u trougao. Bilo ih je petorica. Delovali su
zbunjeno, možda čak i uplašeno. Muzika je bila sasvim tiha, ovog puta
korejska.
Snažan muškarac odsečnim koracima dođe ispred molilaca, držao
je pevca koji se uvijao i kreštao. Muškarac odnekud izvadi nož i jednim
pokretom pevcu otfikari glavu koja odlete i pade na pod ispred stola

363

„zmajeve glave". Krv suknu, ali ne pade na pod, jer petorica iz stroja

iskoračiše s peharima i prihvatiše toplu tekućinu.
Petorica momaka bila su u šoku, mada su znala detalje rituala.

Sledilo je recitovanje dugačke zakletve od trideset osam pasusa, koje su
izgovarali u horu, kao jedan. U toj zakletvi novi posvećenici su prihvatili
zavet ćutanja po cenu života, zatim obavezu uzajamnog pomaganja, kao
i borbu protiv svih onih koji žele genocid nad braćom. Poslednja rečenica
bila je izgovorena s gordošću i snagom:

- Neka budem izboden s hiljadu noževa, ako pogazim zadatu reč!
Posle toga svakom od njih prilazio je stariji brat s nožem, koji bi

ritualno dao u šake posvećeniku, a ovaj bi oštricom zasekao svoj prst i
pustio da nekoliko kapi krvi padne u pehar. Zatim su pehari u rukama

petorice ceremonijal-majstora u polumraku odigrali ples smrti. Muzika je

postala jača, bila je to tajna himna Tibeta, koju su znali samo upućeni.
Pehari krenuše u tri pravca, jedan prema „zmajevoj glavi", a četiri

duž ivice trougla u suprotnim pravcima. Prisutni stari članovi Zelenog
zmaja ustima su dodirivali ivicu pehara, podržavajući pređašnju zakletvu.
Pehari obiđoše trougao i izmešani se vratiše petorici novoprimljenih
članova.

Odjednom se ču huk. Svi prisutni su hukom imitirali zmaja.
Novoprimljeni uzeše pehare u ruke i popiše po gutljaj krvi. Huka je

postala kao uragan, a onda se ču udarac velikog gonga, što je zapravo
bio zmaj od metala iza vođe rituala.

Svi prisutni izgovoriše na kineskom jeziku mantru:

- Zeleni zmaj vlada nama, a mi vladamo svetom! Svetlost se pojača.
Stari članovi počeše da prilaze novoprimljenoj braći i da im uz poljupce
čestitaju. Sun Jat Gong uz osmeh priđe i takođe im čestita. Jedan od njih
s posebnom radošću primi čestitke:

- Tata, hvala što si imao poverenja u mene! - reče Čin Sun Gong.
Otac se nasmeši i nevešto obrisa suzu u krajičku oka.

- Zaslužio si, sine! Mladić ga snažno zagrli.
- Sine, primljen si da delaš, a ne da pričaš! Već sutra krećeš u
akciju, završio si vojsku, bio si u specijalnoj jedinici. Obučen si za nindžu
još kao mladić. Sada bi to tvoje znanje trebalo da se pokaže - rekao je
stari Sun svom sinu kog je iz milošte zvao „Kocka", jer je bio stamen.

Kad su došli u svoju kuću u Pančevu, otac i sin su nastavili razgovor:
- Dragi moj veliki nasledniče, na najduži put kreće se prvim

korakom. Inicijacija u tajno društvo Zeleni zmaj u Pančevu, u Srbiji, prvi
je korak. Ovo je maska organizacije. Unutrašnji krug ovog društva nalazi

se na Tibetu i on je u komunikaciji sa civilizacijom koja je napravila žutu

rasu. Unutrašnji krug Zelenog zmaja je mozak! Kao što znaš, moja titula

je „zmajeva glava". Većina članova zbog toga misli da sam ja glavni. Ne,
nisam... Kao što znaš, zmaj često ima više glava, tako je i kod naše

364

organizacije.
- Shvatam, tata!
- Vidiš, ja sam „glava" koja je zadužena za Balkan, ali postoje

„glave" za srednju Evropu, zapadnu, Ameriku...
- Da, i?
- Vidiš sine, imamo prodor u organizaciju, neko je izdao! Naš čovek

je ubijen u Budimpešti. Kako saznajem, smaknut je i jedan u okolini
Vašingtona. Ti bi trebalo sam da to razotkriješ. No, u međuvremenu,
trebalo bi da uradiš nešto što će još više da učvrsti naše dobre odnose
sa Srbima!

- Šta, oče, slušam!
- Trebalo bi da odeš u Francusku, na Azurnu obalu, i povežeš se s
našim čovekom koji je infiltriran u jedan zločinački sistem. Reč je o
zaveri protiv naše rase, civilizacije.
- Ništa ne shvatam!
- Civilizacija sa jedne druge planete upravlja Amerikom, Britanijom,
Kanadom, jednom rečju - Zapadom. Ti vanzemaljci su napravili sloj
svojih slugu, kroz dinastije, koje imaju „plavu krv". Reč je o hibridima,
genetskoj mešavini rase sa Balkana, znane kao Dinarci, i Drakoa... Ta
rasa, kao superiorna, šetala se odavde prema istoku i stvorila Vavilon.
- Ništa ne razumem. Koliko znam, osamdeset odsto Srba pripada
toj dinarskoj rasi.
- Tako je! Genetski materijal Srba uzet je za manipulaciju. To nema
veze sa današnjim Srbima. To bi bilo kao kad bi od tvog gena bio
napravljen mutant sa tigrom ili lavom. Zločini koje bi ta životinja učinila
ne bi bili tvoj greh, što bi rekli hrišćani. Kao što otac ne odgovara za
zločine odraslog sina, tako Srbi ne odgovaraju za zločine vanzemaljaca
koji se igraju njihovom pragenetikom. Elem, ti vanzemaljci su
svojevremeno napravili sloj upravljača, kojima su poverili magijska
znanja. Stvorili su tri „pustinjske religije"
- „Pustinjske religije"?
- Da, sine - judaizam, hrišćanstvo i islam. Te religije su u stalnom
sukobu. Zavadi pa vladaj je njihova tehnika.
- Zašto to rade?
- Zato što ta vanzemaljska civilizacija svoju energiju za opstanak
crpi iz emocija ljudi.
- Ništa ne razumem.
- Ti vanzemaljci iz galaksije Drako, odnosno Zmaj, su astralni.
- Da?
- Da bi egzistirali na ovoj našoj trodimenzionalnoj ravni, njima je
neophodno gorivo, a to su naše emocije patnje, bola, straha. Sada si
shvatio... Zato oni izazivaju ratove zasnovane na verskim i rasnim
razlikama. Pošto se bliži kraj njihove vlasti, oni očajnički pokušavaju da

365

je zadrže. Spremaju genocid protiv žute rase, ali i protiv muslimana. To
naravno znači i istrebljenje Evrope i Amerike.

- Oni se, znači, kriju!
- Da, mi ih zovemo Drakoi, a oni se kriju iza tajnog društva pod
imenom iluminati. No, to je staro društvo Vavilonsko bratstvo.
- Oni su Drako civilizacija, a naše društvo je zmaj, zapravo drakon...
- Da, no, tu tajnu ni ja ne znam. Ona je zakopana u tami prošlosti.
Ali, evo ti papir s brojem telefona čoveka u Nici koji će ti dati uputstva.
Moramo da spasemo jednu devojku i njenog telohranitelja. Toliko, sutra
krećeš!
Otac zagrli sina, a suza mu se ponovo pojavi u oku.

366

LOGISTIKA

Zemun, kej, pre podne, 11 sati...

Rej Ban je sedeo u kafani Kod Kapetana čekajući da se u daljini
pojavi Gong, Kinez, od koga je očekivao pomoć u oslobađanju prijatelja.
Kada ga je video, krenuo mu je u susret. Diskretno su se pozdravili i
nastavili šetnju.

Iznenada, kod Šarana se pojavi jedna lepa žena, sa velikim grudima
i crnom tačkom na čelu, izgledala je kao Indijka.

- Dobar dan, gospođo Anice! - reče Kinez.
- Dobar dan, gospodine. Vidim u vašoj porodici je bilo nekih
svečanosti...
- Jeste, jeste! - reče zbunjeno Gong, sećajući se prijema sina u
tajno društvo.
- On kreće na dalek put preko mora, velike vode... Biće to dobro,
bogu hvala...
- Doviđenja i hvala, gospođo Anice...
- Ko ti je ova? - upita kiselo Rej Ban.
- Zemunska proročica, ona nam je 1999. godine, dan pre
bombardovanja rekla da će NATO bombardovati Kinu. Nismo je shvatili
ozbiljno. Nismo se setili da je ambasada Kine zapravo naša država.
Kada se dogodilo, shvatili smo... Sada je poštujemo. Ima tu kod vas
čudnih ljudi... Znamo da postoji neka Slavica, mala Kremanka, ona nam
je rekla kada će rat prestati. Kontaktiramo s njom na neformalnom nivou.
Kaže da će 2014. i 2015. biti sukoba između Amerike i Kine, da ćemo
pokušati da budemo neutralni u sukobu Rusije i Amerike, ali da će naša
država ipak da se umeša...
- E, svašta... Nisam znao da se vi Kinezi time bavite - reče Rej Ban,
koji je kao i Raka bio ateista, ali je poštovao svačiju religioznost.
Kada su bili kod crkve, poče ozbiljniji razgovor.
- Da li je tvoj prijatelj Raka radio sa Stankom u bivšem Saveznom
DB-u? - upitao je Gong šetajući Zemunskim kejom sa Rejem Banom.
- Da, bili su zajedno u odeljenju, Stanko mu je bio načelnik.
- Prvo smo mislili da je tvoj Raka engleski agent, jer je bio blizak
nekima za koje znamo da to jesu - reče tiho Kinez.
- Ah, a ko nije blizak sa engleskom službom, a da je uspešan i živ...
- Da, da... Oni su svuda, u CIA, Mosadu... - reče Kinez.

367

- A i obratno!
- Ko bi rekao da su Klinton, Buš, Sarkozi, Holbruk i Ahtisari mali
Džejms Bondovi...
- Karikature! - dodade Rej Ban.
- Ima ih i kod nas, pozicionirani su oko onog odeljenja koje se bavi
trgovinom heroinom.
- Nije valjda! - nasmeja se Rej Ban.
- Ne zezaj, znam da znaš da je to sve na liniji Komiteta 300 i da ide
preko MI-6, CIA i Mosada.
- Sveto trojstvo špijunaže...
- Da.
- No, šta si doznao o mojoj muci?
- Saznao sam da je to operacija „Džet-set". Angažovano je preko
sto agenata sa Zapada, ali i sa Istoka, da naprave listu od deset ili
dvanaest hiljada članova. Oni su egzekutiva nekog tajnog društva za
koje sam prvi put čuo.
- Kako se zove to društvo?
- Vavilonsko bratstvo, u tom društvu su iluminati i Vatikan. Znam da
iluminati ne postoje. Ali to je ono što ide od Rojal tribunala do Komiteta
300, a u sebi sadrži i Bilderberg i Trilateralu...
- Dobro...
- Taj Kemal Mojsiju nije agent Mosada, već je nešto mnogo bitnije,
pod zaštitom je svih službi, može da radi bukvalno šta hoće... Kod njega
se čak vrše operacije vađenja organa iz ljudi kidnapovanih u toj regiji.
Raka i Nikoleta su kod njega, u zamku „Školjka". Biće uskoro ubijeni
tranžiranjem. Računaj na nas, Kineze. Uzgred, pozdravi Batu
Živojinovića. Odrasli smo na njegovom filmu Valter brani Sarajevo...
- Dobro, znači imam tvoju logistiku?
- Naravno, čak više no što možeš da pretpostaviš! - reče Kinez,
polako se okrenu i ode.
- Hvala, Sun Gong!

368

PRIPREMA OSLOBAÐANJA
ZAROBLJENIKA

Sedam veličanstvenih boraca za srpsku stvar, bili su kao c uvek,

odbačeni od strane države čim se rat završio. Naravno, na čelu su se
našli oni koji nisu ratovali, ali su bili po volji vladara iz senke. Opozicija
odbačenom američkom agentu došla je iz redova nemačke službe,
izraelske, Vatikana i naravno, kao i uvek, Britanije.

Ubijen je „Žires", da bi na vlast došao autsajder pod kod-imenom
„Ken". Zatim je u Hagu ubijen i neposlušni „garant mira na Balkanu",
odnosno „kasapin sa Balkana".

Koridor smrti tu se nadovezao na lanac koji je već postojao.
Hazar Franjo Tuđman, poznat kao „otac nacije" i njegov saborac
Gojko Šušak ubijeni su modernim sredstvom eliminacije - rakom. Zatim
je ubijen američki agent od uticaja u Bosni, Alija Izetbegović. Način
ubijanja - rak. Na Kosovu je ubijen agent Vatikana Ibrahim Rugova da bi
ustupio lidersku poziciju američkim agentima Hašimu Tačiju i
Haradinaju. Rugova je ubijen rakom. U Makedoniji je američki agent
Boris Trajkovski bio na funkciji predsednika ove sićušne države, ali on je
odslužio svoje. U redu su poslušno čekali Crvenkovski i Albanci. Boris
Trajkovski je ubijen izazivanjem avionske nesreće. To je uradila
francuska obaveštajna služba za račun više instance. Za sva ova ubistva
nalogodavci nisu ni spomenuti, a nalaze se u Komitetu 300, odnosno u
njihovom odeljenju koje se bavi realizacijom konkretnih zadataka,
Rimskom klubu. Izvršioci su još niže, iz tajanstvene organizacije B'nai
B'rit. Obaveštajne službe MI-6 i Mosad, kao i BND, puki su izvršioci.
Pitate se, gde je tu CIA? Oni daju samo logistiku, trapavi su u izvršenju
hirurški preciznih operacija kao što su atentati.
Opet se pitate kako se čovek može ubiti bolešću, rakom?
Odgovor je jednostavan: uranijum koji se stavi ispod njegovog
kreveta, tokom neke konferencije u Parizu, Briselu, Njujorku. Sat, dva ili
više zračenja i posle nekoliko meseci eto bolesti.
Prosto! Nema istrage!

*

369

Sedam veličanstvenih stiglo je u Požarevac, potpuno neupadljivo i
odvojeno.

Dambo je nenajavljen otišao kod čuvara zatvora Zorana, koga je
znao sa ratišta na Kosovu i Metohiji. Zakucao je na njegova vrata.
Otvorila je supruga i Dambo se predstavio. Zoran je u pidžami provirio
iza žene. Kada je video Damba, nasmejao se radosno i rekao ženi da ga
pusti unutra. Popili su kafu i nisu pričali ni o čemu što je bitno. Žena je
stekla utisak da je Dambo samo drug iz vojske, iz rata, o kome je njen
muž često pričao. Posle toga su ratni drugovi izašli zajedno. U holu
zgrade Dambo je rekao:

- Deliji danas vrata do krova moraju biti otvorena, ptičica je ponovo
potrebna prijateljima.

- Odvešću ga do ateljea da slika, to je blizu krova. Vrata do krova će
biti otključana. Ja to mogu da uradim tek oko sedamnaest časova.

- Dobro! Evo ti 30.000 evra kao nagrada.
- Ne, ovim vraćam dug Deliji, znaš da me je izvukao kad sam bio
ranjen kod karaule Košara. Pare dajte onima kojima morate, koji nemaju
kodeks časti.
- Hvala, brate Zorane, znači u sedamnaest časova Delija će da
bude blizu krova.
- Da!
- Dobro, idem. Ti budi što dalje, ali u toj zgradi. Jasno?
- Okej!

*

Tačno u sedamnaest časova Dambo je na poljani pored puta
parkirao svoj beli reno i iz hlada jednog oraha dao nalog da uzleti
bespilotna letilica naoružana malom zapaljivom bombom. Bio je to trofej
iz rata 1999. godine na Kosmetu. Momci iz tima upalili su motor, usmerili
mali avion prema pisti - parčetu puta na kome u tom trenutku nije bilo
vozila - i akcija je počela. Dambo je dvogledom pratio avion koji se
lagano kružeći peo u visinu, da bi onda skrenuo prema kompleksu
zgrada zatvora Zabela u Požarevcu. Neko iz ekipe je, zahvaljujući
kameri ugrađenoj u letilicu, na monitoru pratio akciju. Posle pet minuta
letenja, meta je bila vidljiva. Avion se kružeći popeo još više i onda na
krov izbacio zapaljivu bombu. Eksplozija nije bila snažna, ali požar jeste.

Upravnik zatvora Jovan Pavlović odmah je pozvao policiju i
vatrogasce, a zatim hitnu pomoć. Svojim voki-tokijem naredio je straži da

370

zatvorenike evakuiše u dvorište. Zatvorenici se nisu uplašili, išli su
lagano, terajući šegu na račun požara. Pitali su da li smeju da puše.

Deliju je požar zatekao u ateljeu za slikanje u potkrovlju susedne
zgrade. Bio je spreman, obavešten šta da radi. Otvorio je vrata ateljea i
krenuo prema krovu, ali se tu iznenada pojavio stražar koji je hteo da ga
u tome spreči. Stražar je bio ogroman čovek koji je znao da je ispred
njega Delija, ali je smatrao pitanjem lične časti da ga zaustavi.

- Bežiš? - upitao je, cerekajući se i šireći ogromne ruke, kao krila,
stražar po imenu Manojlo.

- Sklanjam se, vidiš da gori krov...
- Ja ću te spasti, izlaz je dole, a ne gore...
U tom trenutku, Delija naglo krenu unazad prema ateljeu. Manojlo
se baci za njim, ali Delija promeni pravac kretanja i stražar uhvati
vazduh. Tog trenutka Delija ga udari laktom po potiljku, a kad ovaj pade,
udari ga još jednom na isto mesto, kako se grdosija slučajno ne bi digla.
Zvuk helikoptera iznad zatvora postao je gromoglasan. Delija istrča
na krov i vide policijski helikopter koji je preko zvučnika pozivao robijaše
da ne prave paniku. Delija pogleda dole i vide stražare i policajce kako
trčkaraju levo-desno po dvorištu. Kada je ponovo pogledao prema
helikopteru, video je pilota koji ga je pozdravio dizanjem palca. Iz utrobe
mašine je zatim izletela kugla na sajli koja se strmoglavo spuštala prema
dole. Kad je bila na visini zatvorenika na krovu, kugla se približi i Delija je
zaskoči - čekrk ga brzo ponese uvis. U tom trenutku iz helikoptera prema
zatvorskom dvorištu izleteše dve dimne bombe, koje su sprečile
precizno pucanje na begunca i helikopter.
Uz veliku huku, mašina se vinu put oblaka i krenu prema jugu.
Delija se nasmeja kad u utrobi helikoptera vide Žiku Hercegovca koji se
kliberio.

*

Dok je helikopter nestajao s vidika, u Požarevcu je na pet mesta
viđen čovek u zatvorskoj uniformi kako uskače u srebrni audi, džip
mercedes, beli golf, beli pežo 205 i crveni krajsler.

Revnosni građani o tome su obaveštavali policiju, a dodatnu zabunu
izazvala je bomba koja je eksplodirala na pijaci u poslepodnevnim
časovima i, naravno, nikog nije povredila.

371

*

Dole, na zemlji, nastade uzbuna - Delija je pobegao.
Jovan Pavlović, upravnik zatvora, zvao je ministra pravde
Jovanovića, a on načelnike javne i državne bezbednosti.
Naređeno je da se helikopter obori. No, to naređenje je bilo teško
izvodljivo. Helikopter je leteo svega desetak minuta i onda sleteo na
jednu zaravan ispred pećine. Pilot je izašao s putnicima, oni su mu
pomogli da sklopi propelere, a zatim je preko daščane pokretne trake
mašina nestala u dubini pećine.
Ceo objekat napravljen je tokom rata 1999. i služio je kao baza, ali
nije evidentiran - znalo se da u vrhu vojske postoje američke „krtice".
Ovaj objekat služio je neko vreme i za skrivanje Ratka Mladića, pre nego
što je ovaj 2005. godine prebačen u Indiju, bar se tako pričalo...
- Ovde možemo da se odmorimo nekoliko dana, dok potera ne
prestane! - rekao je pilot.
- Ne, mi već večeras moramo da otputujemo. Najbolje bi bilo da
nam obezbediš neki mali avion da odletimo za Beograd...
- Jedrilica je rešenje, kod Zaječara postoji avio-klub. Odatle će da
poleti avion, otkačiće vas nad Beogradom, obojica znate da upravljate
jedrilicom.
- Nema potrebe da obojica idemo na taj način. Ja idem svojim
kolima, mene niko ne traži - reče Žika Hercegovac.
Nakon nekoliko sati, Delija je bio u Subotici, pa u Budimpešti.

*

Ada Ciganlija, isti dan
- Da li je na vreme stigao pasoš za Deliju? - upitao je Dambo koji je
do tada vodio operaciju.
- Jeste! - odgovorio je Žika Hercegovac, spuštajući mobilni. Lepe
devojke već su šetale pored Savskog jezera, ispred kafića Manipeni.
- Evo, kupljene su avionske karte za Milano, putujemo u dva
aviona... Onda kolima idemo prema Azurnoj obali! - reče Žika,
završavajući raport. - Krećemo u dvadeset tri časova.
- Odlično, oružje nas čeka u Francuskoj, Delijin brat po oružju će
nam ga doneti neposredno pre napada.
- Dobro, obavesti sve, ali promeni telefon! - reče Dambo.

372

- Da, komandante! - našali se Žika, a zatim sočno opsova.
- Ajde da platim i idemo! - reče Dambo i mahnu konobarici.
- Gde nam se pridružuje Delija? - upita Žika.
- U Italiji, otišao je tamo avionom iz Budimpešte.

373

MATERIJALNA POZADINA ZAVERE

Beograd, Vračar.

Otkako je otišao u penziju, Rej Ban, bivši šef srpske obaveštajne
službe, pokušavao je da zaboravi svoju prošlost i sva znanja koja je
pokupio. Kad ga je jedan rođak pitao da li da krene njegovim stopama,
odgovorio je jezgrovito: „Ne postoji obaveštajac koji je srećan otišao u
penziju!"

Kidnapovanje Nikolete, njegove devojke od pre nekoliko godina, za
čoveka drugačijeg morala bila bi vest slična onoj u novinama. Uznemirila
bi ga, ali ga ne bi podstakla na akciju. No, Rej Ban nije bio takav. Imao je
svoj moralni kodeks, koji ga je mnogo koštao i tokom karijere. Međutim,
čovek bez principa za njega nije bio pravi Srbin.

Dok se tog jutra brijao, razmišljao je kako da se na najbrži način
informiše o miljeu avanture u koju su upali Nikoleta i Raka.

Srbija je pregažena, Amerika je na Balkanu instalirala svoje
marionetske režime i pošla dalje na Istok.

Kina i njeno ekonomsko čudo nisu bili rezultat rada vrednih ljudi,
već posledica odluke vladara iz senke da se komunizam negde pokaže
kao ekonomski održiv. Drugi razlog je bilo lagano preseljenje kapitala iz
Amerike na sigurnije mesto. Istorija je otkrivala da „stari novac" bitiše u
jednoj državi, dok ne stvori toliku mržnju protiv sebe, da mora da se
skloni. Iste porodice vladaju svetom hiljadama godina, a to niko ne vidi.
Baze tih porodica bile su: Fenikija, Kartagina, Venecija, Ðenova,
Monako, Španija, Portugalija, Holandija, Britanija, Amerika...

Rej Ban se u tom trenutku poseče i opsova.
Da, „stari novac" napušta brod koji tone i prebacuje se u Kinu. Oni
se drže proročanstva da će „Žuti" vladati svetom, posle izabranog
naroda. Njihov plan je da „Žuti" vladaju, a da oni iz senke vladaju
„Žutima". Zbog toga su u Kini tolike investicije iz fondova Rotšildovih.
Stari lisac se seti kako da dođe do informacija - nabaviće ih preko
novinara!

*

374

Ada Ciganlija...
Rej Ban nije poznavao Milana Vidojevića, ali je znao ko ga poznaje;
bio je to novinar Večernjih novosti Petar Marić, zvani „Tajna". Zamolio ga
je da s njim napravi ozbiljan intervju na temu rata tajnih društava Zapada
protiv Istoka. Novinar je pristao i elektronskom poštom mu prosledio
intervju.
Bio je to sirov materijal, koji je išao na obradu i autorizaciju, no Rej
Ban za to nije imao vremena. Sedeo je u kabini svoje male jahte,
ukotvljene na Savi, i čitao.

Milan Vidojević:
- Kada kažete reč „imperijalizam", pomislite da je to politika
neke države, recimo Britanije, Španije, Amerike... Nikada ne
pomišljate da je to težnja nekog tajnog društva! Vidite, zapadom
vlada kroz istoriju jedno isto tajno društvo. U različitim periodima
istorije, oni pokazuju ponešto - a nikada sve! Koliko žele, toliko se
zna! Sada je dozvoljeno pričati o Komitetu 300. Oni su u duhovnom
smislu moderna manifestacija drevnog podzemnog Kulta Zmije,
nastalog u drevnom Egiptu. Njega su u Bavarsku doneli članovi
ranih nemačkih trgovinskih cehova u toku najveće moći Svetog
rimskog (nemačkog) carstva. Ovo učenje kasnije nazvano učenjem
Belog bratstva, imalo je svoj novovekovni oblik u učenju iluminata i
masona Škotskog obreda, a u sebe je inkorporiralo i učenja mnogih
drugih kultova niklih iz njega - kulta Izide, Dionisa, katara i drugih.
Bratstvo se može identifikovati preko svojih simbola - piramide,
svevidećeg oka, kukastog krsta, jagnjeta, kecelje i obeliska. Ova
grupa „vladara iz senke" sebe naziva i „olimpijcima", verujući da je
zaista ravna paganskim bogovima Olimpa, što ne govori samo o
njihovoj sujeti, već i o suštini - obožavanju nehrišćanskog Boga.

- Gospodine Vidojeviću, Zbignjev Bžežinski i Rokfeler
zagovaraju smanjenje populacije na planeti. Da li je to govor
mržnje", priprema genocida?

- Naravno, maske su pale! Ekonomske teorije Vavilonskog
bratstva, zapravo Društva zmije zasnovane su na tobože odavno
prevaziđenim teorijama Maltusa, tvorca rasističke teorije, po kojoj
ograničene resurse zemlje treba čuvati ograničavanjem rasta
stanovništva, podrazumevajući da „elita" ne spada pod ograničenje.
Naprotiv, „elita" će za sebe uzeti sačuvane resurse, a ograničiće se
„beskorisni potrošači". Ako mislite da ta teorija danas ne prolazi,
grdno se varate. Upravo ova teorija, osavremenjena i lukavo

375

upakovana u „ekonomsku nauku", čiji su istureni protagonisti
Frederik fon Hajek i Džefri Saks, koje sponzoriše Rimski klub, čini
osnovu „novog ekonomskog poretka" u svetu. Efekti su već vidljivi i
laicima. Bogati postaju sve bogatiji, a siromašni sve siromašniji.

- Govori se da postoji „farmaceutska mafija, recite nam nešto o
tome.

- Prvi veliki posao tih kompanija bilo je stvaranje sintetičkih
droga. To je početak genocida, koji sada dobija na ubrzanju!
Gavistok institut, mozak Komiteta 300, stoji iza velikih društvenih
pokreta kao što su Era Vodolije, hipi pokret, razni muzički trendovi i
novi oblici popularne subkulture, gde droga zauzima značajno
mesto kao sredstvo oslobađanja od konvencija, ili stvaranja novih
negativnih utopija. Tako je jedna od najvećih farmaceutskih
kompanija na svetu, švajcarski Sandoz, odgovorna za uvođenje
LSD-a u novi stil života desetina miliona ljudi u svetu, prvenstveno u
Americi. Kada je jedan od njenih hemičara, Albert Hofman, otkrio
kako se pravi sintetički ergotamin, moćna mašinerija Komiteta 300
finansirala je projekat preko jedne od svojih banaka (S. C. Varburg).
Angažovala je Gavistok institut i Stanford Riserč, još jednu od svojih
firmi za definisanje novih potreba ljudi i stvaranje novih umetničkih i
kulturoloških trendova. Ovi trendovi služe, prosto rečeno, za
ispiranje mozga miliona ljudi širom sveta, kako bi se stvorio prostor
za već definisan dvosmerni način delovanja - stvaranje novih,
enormnih profita i zombiranje čovečanstva. Drugi primer je
proizvodnja valijuma, droge za smirenje. Valijum proizvodi
švajcarski farmaceutski gigant Hofman la Roš. Troškovi kompanije
za proizvodnju valijuma su tri dolara za kilogram pilula. Grosistima
se kilogram prodaje za dvadeset hiljada dolara, a kada stigne do
potrošača, u apoteke, cena kilograma valijuma je pedeset hiljada
dolara. Valijum je inače lek koji se u Americi i Evropi prodaje u
ogromnim količinama, jer je navodno najbezopasniji za upotrebu.
Slično je i sa svakim drugim medicinskim preparatom. Kompanija
Hofman la Roš je najveći proizvođač C-vitamina na svetu.
Proizvodnja ovog preparata košta manje od jednog centa po
kilogramu, a prodaje se uz profit od deset hiljada nasto. Naravno da
legalni proizvođači droge, odnosno lekova koji imaju ista ili slična
dejstva kao prirodne droge, ne spadaju u kriminalce, niti će ikada
doći pod udar zakona. U ruke pravde padaju sitni trgovci drogom,
male bande, individualci i konkurencija.

- Zbignjev Bžežinski javno Govori o smanjenju populacije ljudi...

376

Da li je on novi Hitler?

- Zbignjev i Hitler su deo istog plana... oni su spikeri stvarnih
centara moći. Rimski klub, tajanstveni organ vladara iz senke, posle
objavljivanja knjige Bžežinskog, Tehnokratska era, kao i dela
Aurelija Pečeija Provalija nad nama, počinje kampanju za uvođenje
„svetske vlade", zapravo diktatora nad planetom. Da bi se to
realizovalo bilo je neophodno uništiti nacionalne države. Aurelije
Pečei je insistirao na tezi da je „nacionalizam kao kancer u čoveku".
Njegov saradnik i istomišljenik, Ervin Laslo, autor je jednog od
ključnih dokumenata Rimskog kluba, nazvanog Ciljevi čovečanstva,
u kom su ključne teze napad na industrijsku ekspanziju i porast
stanovništva. Član Rimskog kluba, Harland Klivlend, autor je
izveštaja koji kao da je pisao Adolf Hitler, u vezi sa rešenjem
„jevrejskog pitanja". Klivlend predlaže da zemlje trećeg sveta, same
između sebe, odluče čije stanovništvo treba smanjiti. Jedan od
primenjenih recepata Komiteta 300 je da se stanovništvo
podsaharskog regiona namerno, izgladnjivanjem, desetkuje.
Ovakvoj „političkoj teoriji" nije potreban komentar. Suština je u
oduzimanju prirodnih resursa „nesposobnim nacijama" i
uskraćivanju mogućnosti zemljama trećeg sveta da razvijaju
poljoprivredu i industriju. Ukoliko ne prihvate koncept „globalnog
planiranja", koji ne ide u korist tim državama, onda će potonuti u
spolja izazvanu krizu i haos. Razbijanje SSSR-a i Jugoslavije vam
je jasan primer!

- Šta ili ko je baza ekonomske moći Vavilonskog bratstva?

- Baza ekonomske moći Komiteta 300 je novac koji pritiče iz
kontrole svetskih tokova trgovine drogom. Komitet 300 je najveći
svetski diler droge već stotinu i pedeset godina! Da pojasnim, sjajno
poturena laž, koja funkcioniše već dva veka, jeste da je britanska
imperija stvorila ogromne profite trgujući indijskim čajem. Navodno,
to je osnova bogatstva ne samo ove kompanije, već i cele imperije.
Opijum je iz Bengala prvi put stigao u Britaniju 1683. godine, ali ga
nisu prihvatile niže klase britanskog društva, kao što se očekivalo.
Da bi se iskoristio ogromni potencijal profita koji je ležao u opijumu,
moralo se naći veliko tržište. Logičan izbor bila je Kina. Desilo se
ono što ni najveći optimisti nisu očekivali. Milioni ljudi su počeli da
puše opijum koji je, uzgred rečeno, vrlo toksičan i lako stvara naviku
kod korisnika. Pušionice opijuma su se proširile Kinom poput
požara, a u stotinama hiljada ovih kuća lula napunjena opijumom
bila je jedino sredstvo uz koje su najsiromašniji mogli da zaborave

377

koliko bedan život inače vode. Tek posle sto godina Kina je shvatila
da je na ivici propasti. 1729. godine, pokušala je da uvede zakone
protiv upotrebe droge, kojima bi zaustavila Britansku istočnoindijsku
kompaniju, koja je započela rat protiv Kine radi zaštite svojih
interesa. Tri stotine članova upravnog odbora Istočnoindijske
kompanije zaista su bili toliko moćni da su, radeći za britansku
krunu, čiji su prihodi u ovim decenijama takođe vrtoglavo rasli,
postali prva osamostaljena organizacija globalne snage koja je
počela da širi svoju moć i poslove na ceo svet. Lord Bertrand Rasel,
inače član Komiteta, za njih je sa divljenjem rekao: „Mogli su čak da
posavetuju i Boga kada je imao probleme na nebu." Da bi ojačali
svoju poziciju svetskog monopoliste u trgovini opijumom, Britanci su
opijum uvezali dvostruko. Naime, u severnoj Engleskoj se
proizvodio pamuk u tkačnicama u kojima su radnici radili skoro kao
robovi. Žene i deca su radili po šesnaest časova za razbojem.
Vlasnici fabrika su bile najuglednije britanske porodice, koje su
živele u Londonu - Berings, Čalraerston i Kesvic, a najveći je bio
Džardin Matesons, vlasnik brodova i čuvene brodske linije Blu star
šipitlajn. Svojim brodovima prevozio je pamučnu tkaninu u Indiju i
niskim cenama potpuno uništio proizvođače pamučnih tkanina u
Indiji. Plan je bio vrlo prost. Indijci su morali da snize cenu opijuma i
povećaju proizvodnju, kako bi nadoknadili razliku u ceni i mogli da
prežive. Britanska imperija je na ovom primeru pokazala šta znači
„industrijska revolucija" i kako se pomaže siromašnim kolonijama u
njihovom razvoju. Isti princip su primenjivali Saterlendi, još jedna
ugledna aristokratska porodica. Porodica Matesons je bila partner
sa porodicom Bering, koja je imala svoju brodsku liniju, čuvenu
Peninsular end orijent navigejšn lajn, koja je postala najveća
trgovinska linija u Britaniji. Braća Bering su bili najveći investitori u
plantaže pamuka u Americi, a njihovi brodovi su neumorno špartali
između istočne obale SAD i Kine. Današnji Berinzi su aristokratija
američke Istočne obale, bogati i ugledni članovi društva i članovi
Komiteta 300, jer ko se nije bar malo bavio trgovinom opijumom,
nema „pedigre" za članstvo u Komitetu.

- Komitet 300 je poslovni segment Vavilonskog bratstva?

- Niža, izvršna instanca!

- Ko vlada Amerikom? Ko Britanijom?

- Amerikom danas vlada oko tri stotine porodica, a Britanijom
oko stotinu porodica koje, uz britansku kraljevsku kuću, kontrolišu

378

neverovatno bogatstvo. Ne samo što znaju jedni za druge, ne samo
da su njihovi preci zajedno trgovali opijumom, već su međusobno
povezani bračnim vezama, ortaci su u zajedničkim kompanijama i
bankama, a sve su to učvrstili pripadništvom Crnom plemstvu,
masonskim ložama, Redu svetog Jovana Jerusalimskog i mnogim
drugim tajnim društvima. Danas, oni sede u Rimskom klubu,
Bipderberg klubu i Trilateralnoj komisiji, a upravljaju Ujedinjenim
nacijama, radi ostvarenja svoje globalne strategije - porobljavanja
celog sveta. Zato, kada u bulevarskoj štampi čitate srceparajuće
limunade o aristokratiji i njihovom ružičasto obojenom životu, znajte
da su svi oni počeli (i ostali) kao trgovci drogom. Tu „aristokratiju"
čine čuvene porodice Delano, Forbs, Eplton, Bejkon, Bojleston,
Perkins, Rasel, Kaningem, Šo, Kulidž, Parkman, Ranevel, Kabot,
Kodman, Leman i mnogi drugi koje ćemo spomenuti. Najuglednije
među njima su porodice Delano i Astor. Predsednik SAD Ruzvelt
bio je oženjen jednom Delanovom, a Džon Jakob Astor je svoje
prihode od trgovine opijumom uložio u nekretnine, kupujući prostor
na Menhetnu. Bio je i važan član Komiteta 300, koji je u to vreme
igrao ključnu ulogu u određivanju kome će se dozvoliti da trguje
opijumom. Potomci onih koji su novac od opijuma prali kroz
kupovinu zemljišta, danas su vlasnici basnoslovno skupog
građevinskog zemljišta u Njujorku i najvećeg broja nekretnina. I ne
samo to. Sin Džona Astora, Valdorf Astor, doživeo je dodatnu
počast izborom u Kraljevski institut za međunarodne odnose (RIIA),
kroz koji Komitet 300 kontroliše mnoge aspekte života u SAD.

- Spominje se „istočni establišment" u Americi, kažu da su oni
dominantni...

- Da! Najveću podršku britanska kruna je imala upravo u
Bostonu, među porodicama „plave krvi", čija imena su danas
ponosno ispisana u starim knjigama i među počasnim članovima
velikih trgovinskih kuća i banaka. Ser Džon Murej Forbs bio je prvi
Amerikanac kome je Komitet 300 dozvolio da sedi u upravnom
odboru najprestižnije narko-banke, Hoš Koš end Šangaj Benk.
Takođe i porodica Perkins, bostonska aristokratija, svoj današnji
položaj duguje tome što je jedan njihov predak bio prvi Amerikanac
izabran u Komitet 300. Tomas Nelson Perkins bio je Morganov
čovek u Bostonu, a radio je i za britansku obaveštajnu službu.
Morgan je bio vrlo moćan član Komiteta 300, pa je T. N. Perkins
brzo napredovao u hijerarhiji trgovine kineskim opijumom. Svi
Morgani i Perkinsi bili su masoni, što je jedan od uslova da se uđe u
vrhove Komiteta 300. Najmoćniji ljudi u Hong Kongu bili su povezani

379

sa Morganom. Ser Robert Hart, koji je skoro trideset godina bio šef
imperijalne carine, naimenovan je u upravni odbor Morgans Garanti
Benk za Daleki istok. Isto važi i za porodicu Njubiging, čiji članovi
sede ne samo u upravi Morganove banke, već su i savetnici kineske
vlade. Tako preko Hong Konga ide i nabavka raketa, kompjutera i
zlata, a sve se plaća opijumom. Ovaj međudržavni posao, koji traje
dve stotine godina, nije se prekidao ni u vreme ratova, pogotovo što
su se pojavili i drugi korisnici van Kine. Čak u vreme Maoa
Cedunga, saradnja kineske vlade i britanske kraljevske porodice,
koja kontroliše svetsko tržište droge, nije se narušila. Najveće
transakcije i pranje novca od ove trgovine, već dve stotine godina
ide preko Hong Kong end Šangaj benk, koja je otvorila filijale širom
sveta, kako bi se pranje novca olakšalo i prikrilo.

- Britansko plemstvo svoje bogatstvo steklo je u poslu sa
drogom... Oni su u velikoj meri i članovi Komiteta 300...

- Tako je... To su aristokrate iz viteških redova „Svetog Jovana"
i „Reda Podvezica"... Posao se proširio iz Kine i na Persiju, današnji
Iran... jedan od razloga za rušenje šaha Reze bio je to što je hteo
da spase naciju od narkomanije... Zbog toga je doveden Homeini,
tek da znate... On je dozvolio, u znak zahvalnosti, ponovno legalno
drogiranje...

- Vratite se na posao Komiteta 300...

- Da, Lord Inčkejp, vlasnik najveće parobrodske kompanije na
svetu krajem prošlog i početkom ovog veka, legendarne Peninsula
end orijent stim navigejšn kompani, osnovao je ne manje čuvenu
Hong Kong end Šangaj benk, koja je tada, a i sada, vodeća banka
na Dalekom istoku za pranje novca od trgovine drogom. Pošto se
opijum nije primio među crncima Amerike i ostalim siromašnim
slojevima stanovništva, glavnim potrošačima opijuma, smišljena je
sjajna kombinacija. Iz Kine će se dovesti radna snaga za izgradnju
železnice, od istočne do zapadne obale Amerike. Interesantno je da
porodica Hariman i ostali železnički magnati nisu došli na ideju da
angažuju jeftinu radnu snagu među crnačkim stanovništvom, upravo
oslobođenim robovima, i ostalim siromašnim useljenicima u
Ameriku, koji su jedva čekali da dobiju nekakav posao. Ne, suština
nije bila samo u jeftinoj radnoj snazi. Kinezi su pušili opijum, a ostali
nisu, pa su bili nepotrebni. Do 1846 godine, već je stotinu i dvadeset
hiljada kulija stiglo u Ameriku da radi na velikim poslovima, u prvom
redu na železnici. Po proceni američke vlade, oko stotinu i petnaest

380

hiljada bili su pušači opijuma! Jednom kada je gradnja železnice
okončana, kineski radnici nisu vraćeni u Kinu. Ostali su u Americi i
naseljeni u San Francisku, Los Anđelesu, Portlandu i Vankuveru.
Istu taktiku je primenio i ser Sesil Džon Rouds, član Komiteta 300,
osnivač Društva okruglog stola, zastupnik interesa Rotšilda u Južnoj
Africi. On je u Južnu Afriku doveo indijske kulije, da rade na
plantažama šećerne trske u provinciji Natal. Kao i za kineske kulije,
za ogromnu većinu nije bilo povratka u Indiju. Jedan od onih koji su
se vratili u Indiju bio je Mahatma Gandi. Do 1875 godine, kineski
kuliji, sada trajno naseljeni u San Francisku i okolini, stvorili su
kriminalno udruženje koje je uvozilo opijum u Ameriku, ne samo za
Kineze, već i za Amerikance. Procena je da je među njima već bilo
stotinu dvadeset devet hiljada narkomana, što je lordu Inčkejpu i
njegovoj porodici donosilo prihod koji bi u današnjim relacijama
iznosio sto miliona dolara godišnje. Posao je cvetao i na istočnoj
obali. Beringovi, koje smo već spominjali, orodili su se sa beskrajno
bogatim Vilijemom Bingemom i zajednički postali vlasnici polovine
zemljišta u Filadelfiji. Sličan je bio i Stiven Žerar, čiji naslednici
danas poseduju Žerar benk end trast. Slavne porodice istočne
obale, Forbs, Perkins i Hatavej, nalaze se u popisu članova
Britanske istočnoindijske kompanije. Njihova firma, Rasel end
kompani, imala je takvih zasluga za britansku krunu u trgovini
opijumom, kao i brodskim transportom sa Kinom i Južnom
Amerikom, da im je Komitet 300 dodelio monopol u trgovini
robovima 1833. godine.

- Gospodine Vidojeviću, dajte nam presek odnosa vladara iz
senke i Kine, izgleda da rat još uvek tinja...

- Kina je za Bratstvo kolonija kojoj povremeno stvaraju iluziju
veće ili manje slobode... Tajna društva u Kini, po mom mišljenju, su
deo zajedničkog plana... Ne verujem u stvarni sukob!

- Svojevremeno je tu bilo i stvarnog rata!

- Rat koji je lord Palmerston nametnuo Kini, radi zaštite interesa
britanske krune i Istočnoindijske kompanije, rezultirao je ugovorom
po kome se opijum više neće transportovati ni u Kanton, ni u
Šangaj, niti druge gradove duž obale, već samo u jedan grad -
Hong Kong. Takođe je dogovoreno da Britanija i Kina postanu
ravnopravni partneri u podeli prihoda od trgovine opijumom. Hong
Kong je postao i najveće tržište zlata na svetu, do današnjih dana,
jer su uzgajivači opijuma plaćani zlatom, pošto nisu imali poverenje

381

u papirne novčanice. Tako je ostalo do danas. Na berzi u Hong
Kongu obavlja se ogroman promet zlata u specijalno livenim malim
pločicama, umesto u klasičnim polugama. Te zlatne pločice su
izmišljene upravo zbog trgovaca opijumom, kako bi se mogli isplatiti
svi brojni posrednici i učesnici trgovine zlatom. Posao sa opijumom
toliko se razgranao, u periodu između 1791. i 1894. godine, da je
broj ovlašćenih trgovaca porastao sa osamdeset sedam na šest
stotina šezdeset tri. Opijum je prosto tekao u Sjedinjene Države, jer
su tamo postojali korisnici, kineski kuliji dovedeni da grade prugu u
Americi, sredinom XIX veka. Ipak, posao je morao da se diskretno
usmeri na razne strane, jer su počeli prvi ozbiljni protesti u svetu
protiv ovog monstruoznog biznisa.

- Govori se da je cena zlata u nekom odnosu sa vrednošću
droge, da li ima istine u tome?

- Cena zlata na svetskim berzama i danas direktno zavisi od
cene droge! Kada je Kina, 1987. godine, neočekivano bacila na
berze osamdeset tona zlata, to je izazvalo šok među svim
poznavaocima trgovine zlatom (pogotovo u Americi) i drastičan pad
cena zlata. Jedno od pitanja koje se nametnulo laicima, bilo je
odakle Kini toliko zlata. Vrlo prosto, to je zlato isplaćeno kineskim
odgajivačima opijuma, preko hongkonške berze zlata. Očigledno su
rezerve postale breme za kinesku vladu. Privreda Kine i spoljna
trgovina, koja i danas ide preko Hong Konga, u velikoj su zavisnosti
od veza starih dva veka. Jedna od oligarhijskih britanskih porodica,
Matisonovi, čije bogatstvo vuče poreklo iz trgovine opijumom, i
danas su aktivni. Pre nekoliko godina potpisan je ugovor o
zajedničkom ulaganju između kineske vlade i Matison banke,
vredan tri stotine miliona dolara. Tamo gde je situacija nesigurna,
ulazi se sa narko-dolarima i stvari kreću dalje. Kao što, uostalom,
funkcioniše i obrnuta varijanta. Ako neka zemlja ne želi da svoju
nacionalnu ekonomiju potčini diktatu oligarhijskog svetskog kapitala,
na scenu stupaju banke i IMF (Međunarodni monetarni fond), koji
navodnim povoljnim kreditima zatrpavaju privredu te zemlje. Efekti
koji se postižu su sledeći: pere se novac od prodaje droge, oružja i
drugih kriminalnih aktivnosti na svetskom nivou; uništava se
ekonomija kreditirane zemlje, jer ne može da vrati pozajmljeni
novac i kamate. Samim tim se poništava i suverenitet te zemlje, a
ona onda prihvata uslove koje je u prvom naletu odbila. Situacija u
svetu se promenila. „Zlatni trougao" nije više najveći proizvođač
opijuma na svetu. To je sada „zlatni polumesec" (Iran, Pakistan,
Liban). Nema više ni Britanske istočnoindijske kompanije, ali je njen

382

nekadašnji upravni odbor od tri stotine članova ostao nepromenjen!
Zapravo, potomci onih moćnih plemićkih porodica, koje su pre dve
stotine godina kontrolisale svetsku trgovinu drogom, kontrolišu je i
danas. Proširili su se regioni proizvodnje - u Aziji na Tursku, a u
novije vreme Čečeniju i Albaniju.

- Da li to znači da iza albanske mafije, pa i „nezavisnosti"
Kosova stoji Komitet 300, odnosno Vavilonsko bratstvo?

- Naravno, zato Britanija i amerika podržavaju tu opciju...
Kosovo je heroinska republika!

Rej Ban okrenu nekoliko strana da bi video zašto su Nikoleta i Raka
otišli baš na Azurnu obalu i to u Monako. Najzad nađe odgovor Milana
Vidojevića koji baš o tome govori:

- Jedna od bitnih tačaka na putu unošenja heroina u Evropu je
Monako. Sa Korzike, heroin dolazi u toku leta feribotima, koji
prevoze turiste. Niko ne kontroliše ove feribote, jer Monako „živi od
turizma". Takođe, ne postoji granica, ni kontrola između Monaka i
Francuske, pa se droga iz Francuske bez problema transportuje
dalje u svet, kao što je to nekada funkcionisalo u okviru „francuske
veze". Porodica Grimaldi je vekovima umešana u trgovinu drogom.

- Da li je ubistvo supruge princa Renijea opomena za nešto?

- Princ Renije je bio član Komiteta 300, pa je to po logici i
njegov sin. No, nešto je pogrešio, kao svojevremeno i Norijega.
Posle nekoliko opomena, koje nije poslušao, usledila je kazna u
vidu likvidacije njegove supruge, princeze Grejs. Ona je poginula u
saobraćajnoj nesreći, jer je tečnost iscurila iz kočnica njenog rovera,
pa se automobil survao u provaliju. Do danas je taj automobil pod
paskom francuske policije i na njemu nikada nije izvršena stručna
ekspertiza koja bi utvrdila kako je došlo do pomenutog curenja.
Signal za likvidaciju princeze Grejs uhvatila je prislušna služba
britanske armije na Kipru. Obaveštajni stručnjaci su procenili da je
nalog stigao od Komiteta, preko masonske lože Š. Ako vam ovo
zvuči neverovatno, proučite mehanizam proizvodnje i distribucije
droge. Shvatićete da posao vredan pet stotina milijardi dolara
godišnje ne priznaje prepreke.

- Koje banke su umešane u transfer novca od droge?

383

- Banke koje i danas procesiraju novac od droge su „Britiš benk
of d Midl ist", „Midlend benk", „Nešenel end Vestminster benk"
„Berklis benk" „Rojal benk of Kanada", „Hot Koš end Šangaj benk"
„Berit braders benk" i „Hambros benk".

- Da li je Komitet 300 esencija narko-posla?

- Jeste! Komitet 300 je pre svega narko-kartel, toliko moćan da
je skoro nemoguće prodreti i identifikovati šta sve kontroliše.
Izmišljeni su i funkcionišu elektronski sistemi za pranje novca, od
kojih je poznat CHIPS sistem (akronim od Clearing House
International Payment System) smešten u Burouzu, u Njujorku, gde
se nalaze najveće banke i računovodstvene firme. Ovaj sistem
koristi dvanaest velikih banaka, među njima Hong Kong end Šangaj
benk i Kredit Svis. U kombinaciji sa SVIFT sistemom, koji postoji u
Americi, transakcijama prljavog novca je teško ući u trag. Možda su
za sada nedodirljivi Dreksel Burnhem, Kredit Svis i Hong Kong end
Šangaj benk, ali će i njih jednog dana zadesiti sudbina BCCI banke
o kojoj sam govorio. Biće razotkriven makar jedan deo ogromnog
sistema prevare i prikrivanja. Jedna od značajnih finansijskih
institucija Komiteta 300 je i „Ameriken Ekspres". Predsednici ove
kompanije uvek su iz redova Komiteta 300. Amerikan ekspres je
umešan u sve poslove Komiteta. Između ostalog, vlasnik je Trejd
Development benk, preko koje se ogromne količine zlata šalju na
berzu u Hong Kong, radi isplate prodavaca opijuma. Kroz Amerikan
ekspres, lako se pere novac od droge, preko njenih kreditnih kartica
i putničkih čekova. Velika snaga i prednost Ameriken ekspresa leži
u tome što je ova privatna kompanija dobila pravo da štampa putne
čekove, koji su zapravo novac. Kroz svoju svetsku mrežu, i milione
mesta gde se čekovi mogu upotrebiti za plaćanje, zapravo stvara
idealne mogućnosti za pranje novca, koji će se legalno pojaviti kao
pokriće za izdate čekove. Pametno, zar ne? Poslovanje Ameriken
ekspresa nakratko je istraživao američki javni tužilac Edvin Miz, ali
je brzo morao da napusti istragu i posao, jer je bio „nepodoban".

- Da li SAD polako klize u totalitarnu državu?

- Zbignjev Bžežinski iznosi osnovnu tezu da Amerika ulazi u eru
koja ne liči ni na šta što joj je prethodilo. To je tehnotronska era,
koja lako može postati diktatura. Po oceni Bžežinskog, američko
društvo je sada u „informatičkoj revoluciji, čije je težište na zabavi,
spektaklima za gledaoce (zasićeno televizijskim pokrivanjem
sportskih događaja), koji postaju opijum za besciljnu masu". Nekada

384

je religija bila opijum za mase. Danas su to zabava, sport, seks,
muzika i droge. Bžežinski predviđa: „Uskoro će biti moguće ostvariti
skoro potpunu kontrolu nad svakim građaninom i otvarati dosijee,
koji će sadržati i najličnije detalje o zdravlju i ponašanju svakog
građanina. Ovi dosijei će stajati na raspolaganju vlastima. Vlast će
prelaziti u ruke onih koji budu kontrolisali informacije. Postojeće
institucije biće dopunjene institucijama za upravljanje pretkriznim
situacijama, čiji će zadatak biti da unapred identifikuju moguće
društvene krize i razviju programe koji će se sa njima suočiti." Iz
ovog koncepta je kasnije razvijena FEMA. Ne treba zaboraviti da je
Bžežinski jedan od vodećih članova Rimskog kluba, Komiteta 300,
član Saveta za međunarodne odnose i pripadnik poljskog Crnog
plemstva.

- Crno plemstvo vodi poreklo od Feničana, odnosno
Vavilonaca...

- Da, to je ista linija Društvo zmije! Smatra se da Vavilonsko
bratstvo natkriljuje sva tajna društva. Nije važno kako ih nazivate...
Vatikan je deo te celine! Bitno je da znate, Dejvid Ajk je agent od
uticaja MI-6 i njegova priča ima funkciju zbunjivanja... „Društvo
zmije" ili NAGA sada postoji samo u Indiji... Ovo su sve kriminalci,
koji nemaju tajna znanja. Znanje se prvo izokrenulo a onda izgubilo!
Reptilska krvna grupa postoji među nama, ali se razlikuje u samo
jednom genu! Engleska kraljica se ne pretvara u aligatora i kupa u
kadi! Iza svakog vela istine, nalazi se ugrađena - laž!

Tu je intervju bio završen. Novinar nije uspeo da otkrije današnje
uzroke sukoba.

Stari srpski obaveštajac se tokom svoje karijere nije bavio Kinom.
No, kidnapovanje prijatelja, nateralo ga je da se zainteresuje i za Kinu -
tajnog nalogodavca i poslodavca.

On otvori knjigu Bezbednost sveta i pogleda deo o ovoj zemlji:

Pri pomenu naziva ove države dve asocijacije se neizostavno
nameću - najveći broj stanovništva na svetu i Kineski zid kao
fascinantna tvorevina najrazvijenije civilizacije pre Hrista. Naravno
da te dve karakteristike ne predstavljaju ono što Kinu svrstava u red
najznačajnijih društvenih zajednica u svetu ali, u dobroj meri,
simbolišu njene vitalne interese i stoga je neophodno nešto reći o
prošlosti da bi se razumela sadašnjost i, naročito, predvidela
budućnost. U odnosu na Kinu, naročito u Evropi postojao je i još
uvek se održava izvestan egocentrizam u teoriji i svesti.

385

Humanistički i mondijalistički pogledi zadržavali su se na Kineskom
zidu iza kojeg je, smatralo se, samodovoljna, mistična i nedokučiva
oaza koju treba prepustiti samoj sebi. Ovakvim predrasudama
umnogome su doprineli jezuiti koji su više vekova imali monopol
nad informacijama o ovoj zemlji, dajući im jednostran i zlonameran
karakter. Sve do polovine 20. veka Kina je, nezasluženo, bila na
marginama svetskog interesovanja u svakom pogledu -
novinarskom, turističkom, privrednom ili političkom. Danas je
interesovanje za Kinu realno, što znači široko i svestrano, a
omogućilo je nauci da objektivnije ocenjuje zbivanja u njoj.

Reč Kina je stranog, odnosno nekineskog porekla i istoričari se
spore oko toga kako je nastala. Najbrojniji su oni koji smatraju da su
taj naziv dala strana plemena za vreme vladavine dinastije Kin
tokom 3. veka pre nove ere. Po kineskom shvatanju njihova država
je „ono što se prostire pod nebom", „centar sveta", „carstvo sredine"
i „cvetna kraljevina". Njeno današnje zvanično ime Čung Hua Jen
Min Kung Ho Kuo, što u prevodu glasi „Središnja cvetna republika",
znači praktično to isto, i već ukazuje na specifičnosti koje su
svojstvene ovoj društvenoj zajednici. Ovako iskazano jedinstvo i
kontinuitet između istorije i savremenosti, između prošlosti i
današnjice, nije izuzetak i može se susresti u mnogim oblastima
života u Kini.

Poznavanje Kine, odnosno shvatanje „sveta" Kine i
savremenog sveta, mora poći od poznavanja njene protivrečne i
stvaralačke istorije kulture, koja je uvek vezana sa političkom
istorijom. Svako ko želi da proučava Kinu mora uzeti u obzir
činjenicu da je Kina nosilac svestrane i veoma moćne kulture koja
traje hiljadama godina. Kina je podarila čovečanstvu jednu od
najstarijih religija i filozofija, koje su u stvari snažne moralne
doktrine, ali i prve matematičare, biologe, arheologe, političke
mislioce i ekonomiste. Ljudi u Kini su znali da pišu još pre 4700
godina, koristili su busolu pre skoro 2700 godina, a takođe pre nove
ere upotrebljavali barut, vatreno oružje, bronzu, durbin, porcelan i
čaj. Kinezi su u toj meri bili ovladali veštinom građenja da je njihova
arhitektura bila ne samo prva u svetu, već je i posedovala tehničko
savršenstvo i estetsku besprekornost.

Oni su prvi poznavaoci anatomije ljudskog tela i tehnika
lečenja, odnosno medicine i farmakologije. Slikarstvo i vajarstvo su
dominirali u kulturnom stvaralaštvu Kine i može se reći da je ona
jedna od retkih zemalja koje su uspešno odolevale nasilnom
nadiranju religija i ideologija iz inostranstva. Veoma je važno
saznanje da u Kini nikada nije vladao judeo-hrišćanski moral u
kojem dominira doktrina krivice. Umesto toga, od najranijih vremena

386

negovali su se i primenjivali samoispitivanje, kritičnost i iskrenost,
ne samo u odnosu prema samom sebi, već i prema drugima.
Narodna umetnost u Kini je svoj poseban izražaj dobila kroz
literaturu. Njihova remek dela San Crvenog paviljona, Put prema
izlazu i druge realističke priče (romani i novele) spadaju u sam vrh
svetske književnosti. Velika je zabluda čovečanstva da je
Gutenberg pronašao štampariju jer su Kinezi 255. godine pre nove
ere prvo štampali fiksnim, a posle i pokretnim slovima. Jedan vek
pre Hrista Kinezi su pronašli crnu štamparsku boju koja se i danas
koristi. U drugom veku naše ere imali su fabriku hartije a štampanje
na hartiji započeli su u 5. veku Od 618. do 906. godine u Kini se
štampao pregled informacija i mišljenja što će se kasnije nazvati
novinama. U tom periodu štampali su se listovi Pien-pao (Vesti sa
Granice), Čao-pao (Jutarnje vesti) a najpoznatiji među njima bio je
Kai-Juan Ta-pao (List vremena Kai pao).

387

MISTICIZAM

Vračar, Ulica Svetozara Markovića...

Rej Ban svrati u svoj stari kraj, gde je odrastao i išao u školu. Tu na
ćošku, na stepenicama nekadašnjeg Vrhovnog suda, sedeo je sa
drugarima i pljuckao u dalj. Pričali su o devojkama, ali i maštali o tome -
šta će ko da bude kad odraste. Duško Jovanović je bio najbolji đak, pa
se znalo da će postati profa na fakultetu. Novak Janković i Mila
Bogićević su bili u toj ekipi, koja je stremila ka vrhu. Srmena je želela da
bude lekar. On, „D", nije smeo da priča... Kako da kaže da želi da bude
špijun, to se ne govori... Sedeo je u Maderi i pijuckao vinjak. Postojala je
tajna koju je morao da otkrije, brzo.

Rej Ban pozva svog druga iz osnovne škole Aleksa Šantić, Zorana
Miladinovića, koji je bio dopisnik iz Tokija, na razgovor u kafanu Madera.

Pili su Rubinov vinjak, kao i svi ljudi njihovih godina.
- Reci mi šta znaš o ratu Zelenog zmaja protiv iluminata?
- Dobio sam od jednog kolege direktivu velikog majstora, koji se
zove „zmajeva glava". Ovo je cirkularna naredba. Evo ti, pročitaj.
Rej Ban stavi naočare i vide: „Proročanstvo mora da se ispuni!
Dolazi era žute rase!
Svaki član „Zelenog zmaja" mora da ubije bar jednog iluminata!
Izvadite oko sa vrha piramide dolara!
Ubijte vođu iluminata koji nosi titulu: PINDAR!"
Rej Ban diže pogled i reče:
- Patetično, smešno...
- Možda za nas Srbe, žutoj rasi te reči drugačije zvuče! - reče
novinar.
- Šta znaš o tom tajnom društvu Zeleni zmaj.
- Znam da je to sistem, a ne jedno društvo. Krenimo od onog
najpoznatijeg, japanskog, koje je izašlo na svetlost dana posle Prvog
svetskog rata. Ono je posvećeno ovladavanju ljudskim telom i
vremenskim organizmom ili „eteričnim telom". Ovladavanje ovim
znanjima davalo je, očigledno, veliku moć. Takođe, članovi ovog društva
imali su mogućnost predviđanja. Drugi izvori navode da su mogli da
ovladaju elementima unutar svog tela, pri čemu se najverovatnije misli
upravo na istočnjačkih pet elemenata. Viši stepeni inicijacije zahtevali su
od kandidata da vlastitom voljom natera seme da proklija. Japanski red

388

razlikovao se od zapadnjačkih tajnih društava upravo po izričitim
zahtevima za dokazivanjem, a takođe i po ceni neuspeha.

- Spominje se neka kineska gnoza... Šta je to?
- Prvo da objasnim šta znači sama reč! Gnoza znači spoznaja.
Gnosticizam je sinkretičko-verski pokret. Gnostici uče da čovek može da
se spase ako spozna Boga, svoje teološke dogme oni misaono
izražavaju. Današnji čovek više nije manas, mislilac, koji sprovodi plan
svog stvoritelja. Ljudsko životno polje se potpuno izopačilo, rajski vrt je
postao divljina. Mikrokosmos - nekad stvaralačka laboratorija po Božjem
planu - danas više nije mesto života, nego smrti, koja se neprestano
ponavlja.
Gnostici pored vere naglašavaju i važnost saznanja o duhovnim
stvarima. Smatraju da su ljudi božanske duše koje su zarobljene u
materijalnom svetu. Materija je stvorena od strane nesavršenog bića
Demijurga. Gnostici smatraju da čovek mora da se okrene prema sebi tj.
mikrokosmosu i posveti se mudrosti da bi spoznao svet i oslobodio se
njegovih okova.
Kineska gnoza je mnogo starija i od najstarijih kineskih careva. Sam
Konfučije je govorio da se i ne zna za početak gnoze. Mada tzv. istočna
gnoza vuče korene sa Lemurije, a tzv. zapadna gnoza sa Atlantide. Obe
gnoze su identične, iako nikad nisu bile u dodiru.
U kineskoj gnozi se nalazi drevni kineski tekst po imenu TAO TE
KING. Taj tekst se posmatra i objašnjava na temelju gnostičkog uvida i
spoznaje. Gnoza tragaocima ukazuje na to kako se njene pouke mogu
primeniti na putu oslobođenja i ispunjenja čovekovog iskonskog zadatka
- povratka u prvobitno Božje kraljevstvo. Taj put je objašnjen kroz
filozofiju Bratstva ružinog krsta, gde se unutrašnji zametak opisuje kao
atom - iskra duha, koja može da bude rasplamsana u čovekovom srcu.
Taj put je, u svojoj suštini, identičan sa gnostičkom filozofijom svih
vremena pa i sa drevnim tekstom kakav je GAO TE KINT.
Gnostici veruju da današnji čovek poseduje ukupno četiri fizička
tela, koja se međusobno dopunjuju. Tako je naše vidljivo, materijalno
telo prožeto i okruženo prvo etarskim ili životnim telom, koje vodi i

kontroliše životne procese koji se odvijaju u materijalnom telu. Etarsko i
materijalno telo prožima astralno telo, koje se proteže i izvan njih.
Četvrto telo je mentalno, koncentrisano uglavnom oko glave. Ono kod
većine ljudi još nije stvarno razvijeno.

- Misticizam?
- Misticizam kineskih tajnih društava, koja oni nazivaju „tong" je vrlo
jasan. Zeleni zmaj je znak smrti. Simbol zmaja je na prstenu ili kapi. To
je dželat, glavoseča. Član reda ima dozvolu za ubijanje. Zeleni zmaj je
čuvar Boga, on ima hiljadu očiju i obaveza mu je da čuva ulaz u raj.
- Kinu?

389

- Kineske zemlje, društvo okuplja i Japance, Korejance, Tibetance...
- Zanimljivo!
- Vrlo moćno društvo.
- Spominju se veze Karla Haushofera, čoveka koji je idejno
uobličavao Hitlera, sa društvom Zeleni zmaj.
- Haushofer se u Tokiju, gde je bio vojni ataše Nemačke tokom
Prvog svetskog rata, svojom pameću nametnuo za člana ovog tajnog
društva. Priča se da je samo trojici zapadnjaka to uspelo! Uzgred,
kazivanje ovog mudrog čoveka podstaklo je Nemce da pošalju
ekspediciju na Tibet. Nacisti su bili srž tajnog organizovanja u toj državi,
pa su zbog toga oni pokušali da stupe u kontakt sa „kraljem sveta".
Takozvane AGARTE. Neki od njih su se 1929. vratili u Nemačku i
oformili lože u Berlinu, Minhenu i Nirnbergu, dok neki izvori navode da je
loža oformljena samo u Berlinu.
- Hitler je doveo pripadnike društva Zeleni zmaj u Nemačku?!
- Tako je! Tibetanski redovnici u Nemačkoj su bili poznati kao
Društvo zelenih ljudi, a najpoznatiji među njima kao „redovnik zelenih
rukavica/ruku". On je bio nadaleko poznat po svojim vidovnjačkim i
proročkim sposobnostima. Jednom prilikom imao je prijem i kod Hitlera.
Društvo zelenih ljudi navodno je bilo u višestoletnoj „astralnoj

povezanosti" sa društvom Zeleni zmaj.
- Kažu da ih je Hitler bacio u koncentracioni logor kada je počeo da

gubi rat...
- Da, Društvo zelenih ljudi palo je u nemilost na prelazu iz 1943. u

1944, ne zna se tačno da li zbog mogućnosti da promene tok rata ili zato
što je sam Haushoferov sin sudelovao u pokušaju atentata na Hitlera.
Prema nekim podacima, „zeleni ljudi" su slani u koncentracione logore
zajedno sa drugim političkim neistomišljenicima, jer u ruskim arhivama
zaista postoje zapisi o tome da su prilikom ulaska sovjetske vojske u
Berlin pronađena tela mnogih Tibetanaca. Većina ih je počinila
samoubistvo zabijanjem noža u stomak. Neki izvori navode da su
Tibetanci bili u nemačkim uniformama bez oznaka, a drugi da su bili
potpuno goli. Zbog ovog promašaja, Haushofer je prvo ubio sopstvenu
ženu, a potom je izvršio „sepuku" kako je i dolikovalo članu reda Zelenog
zmaja. Poslednji pripadnici Društva zelenih ljudi nestali su 1959,
dolaskom komunista nakon kineskog pripajanja Tibeta.

- Zvanično?
- Da, no, ko zna, očigledno je da postoje. Ko zna da li je kineska
tajna služba stvorila društvo kako bi sebe zaklonila ili Zeleni zmaj vlada
Kinom.
- Koja je cena, u ljudskim žrtvama, kineske revolucije koju su
podržali iluminati?
- Šezdeset četiri miliona ljudi! No, vrh vladara iz senke Dejvid

390

Rokfeler je, po povratku iz Kine, 1973. godine rekao: „Kolika god bila
cena Kineske revolucije, ona je očigledno uspela, ne samo u stvaranju
efikasnijeg i prosvećenijeg upravljanja, već i u negovanju visokog morala
i zajedničkih interesa. Društveni elementi u Kini, pod rukovodstvom
predsednika Maoa Cedunga, jedan su od najznačajnijih i najuspešnijih u
ljudskoj istoriji." Došlo je vreme da se američka zvanična politika prema
Kini promeni. Trebalo je priznati vlasti u komunističkoj Kini kao legitimne,
a prekinuti sve diplomatske odnose s Tajvanom. Sudeći prema
saopštenju koje je izdala administracija predsednika Niksona, premijer
Ču Enlai je 15. jula 1971. u ime Narodne Republike Kine „uputio poziv
predsedniku Niksonu da poseti Kinu, u vreme koje će naknadno biti
određeno, svakako pre maja 1972. godine. Nikson je sa zadovoljstvom
prihvatio poziv."

- Kakve su bile reakcije? - upita Rej Ban.
- Senator Beri Goldvoter bio je među onima koji su smatrali da je
povučen loš potez. Na jednoj konferenciji za štampu izjavio je: „Nemam
ideju šta bi ga drugo moglo motivisati osim Trilateralne komisije,
sastavljene od bankara iz ove zemlje i inostranstva koji žele da
razgranaju svoje velike poslove. Ovo je opasna stvar, zato što unosi
strahu naše saveznike, posebno u one male, jer vide kako SAD drže
svoju reč." Konačna izdaja kineskog naroda odigrala se 1. januara 1979,
kada je predsednik Džimi Karter prekinuo diplomatske odnose s jedinom
slobodno izabranom vladom koju je Kina ikada imala - onom s Tajvana.
Čak je otišao toliko daleko da izjavi da „postoji samo jedna Kina i Tajvan
je njen deo." Nacionalistička vlada Tajvana teško je primila ovu izdaju,
ali je dala izjavu da neće „pregovarati s kineskim komunističkim režimom
niti praviti kompromise s komunizmom." Oba ova poteza naterala su
Berija Goldvotera da optuži predsednika Kartera za to kako su njegovi
motivi bili ekonomski i „da je to učinio zbog velikih svetskih banaka -
Čejs Menhetn banke i francuskih bankara - i zbog kompanija kao što je
Koka-kola.” - reče Zoran Miladinović, bivši novinar Tanjuga.
- Ko stoji iza buđenja Kine?
- Dejvid Rokfeler i Li Čijang, iz moćne porodice Li. On je pandan -
ogledalo! Treba znati da i u Kini postoje masoni. Evo šeme:

391

- Zašto se vladari iz senke boje Kine?
- Oni su je stvorili, omogućujući Kinezima da proizvode, sa
zapadnim investicijama i tehnologijom, robu za nezasito američko tržište.
Rokfelerovi i njihov lanac kompanija su decenijama tu ubirali ekstraprofit.
No, Kina je bila uspavani zmaj, koji je trpeo i učio. Sada se zmaj lagano
budi! Kina je upravo osnovala sopstveni finansijski fon d, nalik onima
koje imaju Kuvajt, Abu Dabi i Singapur. Prema Morganu Stenliju, ovi
fondovi operišu sa 1,3 biliona dolara. Za petnaest godina, njihova
vrednost bi mogla da naraste do 27 biliona, dajući im kontrolu nad skoro
deset odsto globalnih finansijskih sredstava.
- Koliko je jaka industrija Kine?
- Od kraja 2008. njena ukupna proizvodnja je najveća na svetu,
čime su SAD izgubile primat koji imaju već sto godina. Narodna
republika Kina drži sedamnaest odsto, SAD „samo" šesnaest odsto
ukupne svetske proizvodnje, i to prema američkim podacima. Procenu je
napravio američki statistički institut Global insajt, u studiji urađenoj za
ugledni Fajnenšel tajms. Brzina kojom je Kina nadmašila zemlju koja je,
po industrijalizaciji, dugi niz godina bila na prvom mestu na svetu
iznenadila je sve. Pre samo godinu dana, SAD su još kontrolisale
dvadeset odsto vrednosti ukupne svetske produkcije, a Kina je bila na
„dalekom" drugom mestu sa 13,2 odsto. U to vreme Global insajt je
predvideo da će Kina dostići SAD za četiri godine. Kina je to uradila za
godinu dana.
- Kina je svet u malom! Da li je ona tokom istorije bila sila?
- Kina ima istorijsku svest o moći! Davne 1830. Kina je bila
najbogatija zemlja na svetu, bruto društveni proizvod iznosio je trideset
odsto ukupnog svetskog, što SAD nisu dostigle ni na vrhuncu svoje
ekonomske moći. Ali, već 1840. godine Velika Britanija je nadmašila
Kinu i postala najveća industrijska zemlja devetnaestog veka. Primat su
potom, u dvadesetom veku, preuzele SAD. Danas se sve vraća na
početak, Kina ponovo izbija na prvo mesto.
- Koliko stranih investicija je Kina privukla?

392

- U poslednjoj deceniji privukla je 780 milijardi dolara stranih
investicija, a uvezla robu u vrednosti 560 milijardi „zelenih" novčanica.
Istovremeno, Kini je pošlo za rukom da sakupi najveće devizne rezerve
na svetu - bilion i osamsto milijardi dolara! Privredni bum koji je bez daha
ostavio i najrazvijenije, odrazio se, razume se, i na novčanik urbanih
Kineza koji godišnje zarađuju blizu 4.000 dolara. Agrarna reforma, koja
će omogućiti bolji život poljoprivrednicima, postala je stoga glavni cilj
rukovodstva.

- Kako komunizam rešava probleme?
- Kineski komunizam je racionalan i sistematičan. Recimo, prosečan
Kinez nedeljno pojede dva jaja. Vlada je odlučila da svakom građaninu
omogući da konzumira četiri. To znači da bi trebalo se proizvedu
dodatne sto trideset dve milijarde jaja godišnje, što je opet ulaganje u
trista šezdeset jedan milion kokošaka koje bi pojele oko četrdeset hiljada
tona koncentrata. Prema podacima MMF-a, Kinezi pojedu trideset pet

odsto mesa koje se proizvede u celom svetu.

- Zanimljiva logika!
- Kako izgleda buđenje kineskog zmaja? Odgovor je jednostavan,
Izgleda da Kina sve radi sporo, ali temeljno. No, to sporo je gledano s
aspekta čoveka, ali je brzo sa stanovišta države! Kada je Deng Sijaoping
odlučio da u Kinu uvede tržišnu privredu, nivo društvenog proizvoda u
odnosu na svetski prosek bio je manji od jedan odsto. Pre dvadeset
godina Narodna Republika Kina nije bila ni među prvih deset
proizvođača visoke tehnologije - danas je na prvom mestu. Rast je
naročito upadljiv od početka trećeg milenijuma. Od 2000. do 2007.
godine, prihod po stanovniku je udvostručen, a broj privatnih automobila
udesetostručen. Sa jednog kompjutera na deset porodica, Kina je stigla
na nivo na kome svaka porodica ima kompjuter. Broj mobilnih telefona je
porastao šest puta...
- Da li će Kina postati supersila?
- Ko zna... Bžežinski je u svojoj knjizi Svet kao šahovska tabla
napisao da prema njegovom viđenju geopolitičke situacije, Amerika jeste
i još dugo će biti svetska sila, a da Kina može da se razvije samo u
regionalnu silu. Kad je to rekao, verovatno je imao u vidu, pored
ekonomske, i vojnu moć, odnosno nadmoć Amerike. Kina je skoro sa
svih strana okružena američkom vojskom. Posle Drugog svetskog rata,
svi ratovi su počinjali isključivo u susedstvu Kine, tako da joj Amerika
neće dati mnogo manevarskog prostora. Što se tiče ekonomske moći
Kine, možda su veliki gradovi poput Šangaja ekonomski centri, ali Kina

ima previše stanovnika i preplavljena je stranim kompanijama. Ako neko

u Srbiji smatra da je veliki problem prepuštanje našeg tržišta stranim
bankama i firmama, šta mislite kakva je onda situacija u Kini koja ima

hiljade stranih banaka i kompanija, koje isisavaju kineski novac u svoje

393

zemlje. Na političkom planu Je još uvek, iako stalna članica Saveta
bezbednosti, u senci Amerike, Engleske i Francuske, pa čak i Rusije.

- Misliš li da Amerika ide prema ratu sa Kinom?
- SAD su skinule bele masonske rukavice i na šaku su stavile
„bokser". Kina mora biti razbijena iznutra, a pritiskana sa svih strana.
Postoje različiti frontovi, geostrateški, geoenergetski ali i hrana! Rat je
višedimenzionalan! Vidljiv je i nevidljiv.

- Nevidljiv?
- Da, vodi se rat tajnih društava! Kaže se „iluminati protiv Zelenog
zmaja." Višedimenzionalni rat između SAD i Kine nije javno objavljen i
vodi se u atmosferi protokolarnih osmeha, rukovanja i ostalih iskazivanja
formalne prisnosti i neformalnih gurkanja nogom ispod stola. Na
geostrateškom planu SAD imaju ogromnu prednost, jer je njihov jedini
potencijalni protivnik na tom polju Rusija. Upravo će konfrontacija te dve
zemlje odrediti ko je zaista vojno superiorniji, pre svega u pogledu
nuklearnog, kosmičkog i elektronskog aspekta. Zbog svoje za sada još
relativne zaostalosti u odnosu na SAD u vojnom pogledu, Kina se
najverovatnije sprema za „asimetrični rat", rat četvrte generacije, prema
predviđanju teoretičara Majkla Linda, i ostvarila je suštinske uspehe u
oblasti elektronike i korišćenja satelita u vojne svrhe.
- Američka vojska deluje superiorno i kad gubi. Ima li tu nekih
slabosti koje nisu vidljive?
- Naravno! Najjača sila sveta svoju ekonomsku snagu crpi iz vojne
moći; to ni za koga nije tajna. Ova naizgled nenarušiva celina počela je
da se urušava. O čemu je reč? Pentagon je već godinama očajan zbog
hroničnog nedostatka naučnika koji bi razvili tehnologiju projektila, a
pogotovo interkontinentalnih, nuklearnih i konvencionalnih. U narednih
nekoliko godina penzionisaće se čitava plejada vodećih naučnika koji
rade na poverljivim projektima, a adekvatne zamene se ne daju videti ni
pomoću teleskopa Habl. Potpuno druga stvar se događa s Kinom i
Indijom, čijih 200.000 mladih naučnika, koliko ih godišnje dobije diplomu
iz oblasti direktno vezanih za oružje, obećavaju ovim nacijama vodeću
ulogu na svetskoj sceni polovinom dvadeset prvog veka. Kada jednom

konsoliduju svoje enormne ekonomije, što je samo pitanje vremena,
kapitalizam je igra inercije, u svetu treba očekivati novi pravilnik i ovoga
puta stvarno novi svetski poredak, s dominantnom Azijom i grupacijom
satelita. Kako će se ko snaći u ovakvom rasporedu, zavisiće od
mudrosti, znanja, ali izgleda i od karme.

Amerika pobeđuje svet gubeći ratove. Bez obzira na to što su SAD
izgubile svih svojih pet nedavnih ratova u direktnom ili indirektnom obliku
- odnosno preko podmetnutih zemalja, tipa Izraela i Gruzije - i što će
najverovatnije pretrpeti poraz na novom jemenskom frontu, moguće je
da Vašington, zajedno ,sa svojim saveznicima Velikom Britanijom i

394

Izraelom, nema nameru da „pobedi", već se trudi da maksimalno održi
požar na najbližoj islamskoj periferiji Kine: u Srednjoj Aziji, Kašmiru,
Avganistanu i Pakistanu. Cilj je da se stvori nestabilnost u kineskom
okruženju - Sincjan-ujgurskom autonomnom regionu. Tamo živi
muslimansko stanovništvo i te su zemlje veoma bogate rudama. Da se i
ne pominje budistički Tibet, gde ogromnu ulogu igra Holivud, pravi
centar militarističke propagande Pentagona i finansijskog cionizma.
Američki predsednici dolaze i odlaze, ali vlast vojno-industrijskog
kompleksa i finansijske imperije Vol strita se ne menja. Danas je
Vašington definitivno skinuo masku i, zajedno sa finansijskom
globalizacijom, obavlja intenzivne vojne pripreme širom zemljine kugle.
Iako već imaju osamsto šezdeset pet vojnih baza u četrdeset zemalja,
SAD su tome dodale još sedam novih u Kolumbiji, kako bi oslabili
pozicije grupe BRIK, Brazil, Rusija, Indija i Kina, u Venecueli. Tome
treba dodati vojno mešanje SAD u Avganistanu i Pakistanu, kao i
otvaranje novog fronta u Jemenu. Sve to, zajedno uzevši, govori o
namerama SAD da konačno opkole Kinu, koja sa vojnog aspekta stoji na
odbrambenim pozicijama.

- Ima li Amerika neke poraze koji je slabe?
- Naravno, pretrpela ih je na geoenergetskom polju, gde je Rusija
superiorna, i geoekonomskom, gde je Kina „prešišala" sve zemlje iz
„velike sedmorke", koja se raspala. Još nije uspostavljen novi
geofinansijski svetski poredak, bez obzira na značajne devizne rezerve
Kine i moćni kineski „etnički lanac" Hong Kong - Makao - Tajvan -
Singapur, gde se već vodi beskompromisna borba između obescenjenog
dolara i svetlucavog juana.
- Ko će pobediti?
- Zlato, zato ga treba kupovati!
- Šta bi se dogodilo ako bi trgovina naftom počela da se obavlja u
evrima, a ne u dolarima?
- Procena je da bi dolar izgubio trideset do četrdeset odsto svoje
vrednosti! No, to nije apsolutna istina! - reče Miladinović, ispijajući vinjak.
- Hoćemo li još po jednu turu druže moj?
Kao svaki novinar, Miladinović klimnu glavom.

395

ČIN SUN GONG ZVANI „KOCKA"
STUPA U AKCIJU

Nica...

Sin „zmajeve glave", jednog od lidera tajnog društva Zeleni zmaj,
sedeo je u bašti kafića Napoleon na Engleskom šetalištu. Pio je kafu i
čekao. Iznenada, ispred njega se pojavi drugi Kinez, koji klimnu glavom i
očima dade znak - „prati me"

„Kocka" Čin Sun Gong brzo plati i diskretno pođe za zemljakom.
Sustigao ga je kad je ovaj zašao u sporednu ulicu.

- Poštovanje, mladi gospodine Gang! - reče sa stidljivim osmehom
Kinez, visok u odnosu na svoje zemljake, i pruži ruku. Stisak obojice bio
je čvrst, vojnički, ali i sa diskretnim znakom prepoznavanja, datim prvo
velikim prstom, a zatim palcem - tri puta.

Posle toga sledila je pitalica od tri strofe, koja se menjala u skladu
sa kineskim horoskopom. Najzad se Kinez ili možda Tajvanac - što je
genetski isto - nasmeja i opusti.

- Kakav je plan? Na kojoj ste poziciji?
- Plan je da nema plana, ha, ha, šalim se... Ja radim kod
monstruma kod koga su zarobljenici, devojka i starac. Imam kontakt sa
Srbinom koji je bio u Legiji stranaca, a koji je logistika timu iz Srbije.
Noćas ćete se susresti.
- Šta se inače događa ovde?
- Kemal Mojsiju, naš poslodavac, neka je vrsta novog Mengelea,
koji opite vrši na nama. Iluminati pripremaju genocid - istrebljenje žute
rase. Ovaj Mojsiju je jedan od zaverenika koje pratimo, morate da vodite
računa - nemojte da ga ubijete.
- Zašto?
- Ako ga ubijemo, oni će naći novog doktora, a nama će biti
potrebno vreme da ga pronađemo i infiltriramo se kod njega. Jasno?
- Jasno!
- Devojka i starac inače rade za nas. Njihova funkcija je zbunjivanje
i unošenje panike. Uzgred, talasanjem oni nama otkrivaju skrivene
slojeve zaverenika. Cilj nam je da pronađemo ko je glavni...
- Zna se, to je Rojal tribunal, britanska kraljica, Rotšild i Rokfeler.
- Tako je namešteno da izgleda. Naši izvori govore da postoji neko

396

iznad njih, zovu ga Pindar ili tako nešto. Nisam zapamtio... Taj
komunicira direktno sa višom silom, neki je nazivaju đavolom, a drugi
misle da je to biće iz svemira.

- Iz zvezdanog sistema Drako.
- Da, kako znate?
- Čuo sam! - reče tiho Čin Sun Gong, zvani Kocka.
- Gde ste odseli?
- Hotel Palas, soba 206.
- Dobro, budite na desnom ćošku hotela, neko će doći po vas u
belom pežou i predstaviće se kao „Tigar", on će vas odvesti na sastanak
sa ekipom komandosa iz Srbije, oni noćas stižu. Ne morate da im kažete
baš sve, ipak su oni stranci.
- Naravno, potrebno je da govorimo samo neophodno i to uvek sa
osmehom! - reče mladi Kinez.

397

DOLAZAK NA ODREDIŠTE

Francuska, periferija Nice.

Bivši heroji iz jedinice, ponovo okupljeni da čine dobro, kolima su
stigli u predgrađe Nice. Došli su kod Vove, mlađeg borca koji je posle
rata otišao u emigraciju.

Vovina kuća bila je velika, bela, sa nekoliko garaža. Vrata garaža se
automatski otvoriše i automobili uđoše. Sve se odigralo za tren oka.
Kada se vrata zatvoriše, oni izađoše s ustima razvučenim u osmeh.

Delija, komandant jedinice, koji je slavu stekao i pišući zanimljive
knjige, izađe prvi i krenu prema spratu i prijatelju Vovi. Srbi se izljubiše.

- Najzad te izvukoše iz zatvora. Znao sam da ćeš nekad, nekom biti
potreban. Takvo ljudsko oružje... Šteta je da truliš zbog onoga što nisi
uradio - reče Vova, sav srećan što vidi svog komandanta iz rata na
Kosovu i Metohiji.

- Ha, bilo je zabavno, nikad nisam imao vremena toliko da
razmišljam o životu i ljudima.

- Izdadoše te mnogi.
- Da, sline... No, nisu svi takvi, ljudi iz jedinice su ostali kompaktni.
Oni su svi Kosovski zavetnici, kao i oni iz drugih jedinica.
- Misliš na SAJ, PT, Žandarmeriju?
- Stariji prenose žeđ za slobodom mlađima.
- Misliš li da ima šanse da obnovimo Dušanovo carstvo?
- Zovimo ga „Sjedinjene srpske države", a ne Dušanovo carstvo.
No, kad ga budemo stvarali, mislićemo na cara Dušana.
- Šta su još ciljevi?
- Nikada više ne sme biti genocida nad Srbima. To znači, Srbija
vojno i obaveštajno ustrojena kao Izrael, sa osloncem na carsku Rusiju,
koja će se stvoriti. Romanovi se tamo vraćaju, a nama dolazi neko iz
dinastije Nemanjića.
- Koji je treći cilj? Mora da bude „sveto trojstvo"...
- Svaki pravi Srbin bi trebalo da ima bar četvoro dece, a oni bogatiji i
više! Bela kuga nas satire, kao i odlazak svih u Beograd.
- Prestonicu bi trebalo da prebacimo u Niš ili Kruševac.
- Svakako! No, da li si spremio opremu?
- Jesam, sve je spremno u onom kombiju. Uzgred, uspostavio sam
kontakt s Kinezima koji rade kod Kemala Mojsijua. Stiže nam i pojačanje

398

- neki nindža, Kinez, Japanac, šta li? Taj tip, čiju vilu-tvrđavu napadamo,
vrlo je visoko u hijerarhiji vladara iz senke.

Drugi Srbi se pozdraviše s Vovom, s kojim su 1999. godine bili na
ratištu. Uđoše u kuću direktno iz garaže.

- Kako si druže? Šta radiš na Azurnoj obali?
- Imam firmu za obezbeđenje, oženio sam se Olgom, Sr(B)-kinjom,
imamo troje dece, četvrto je na putu...
- Svaka čast, ti si pravi Srbin!
- Da, takav sam jer sam odrastao pod tvojim uticajem. Svaki Srbin
je vitez, a on, ako drži do sebe, mora da se umnoži. To je naš kosovski
zavet!
- Čuo sam za tu tajnu organizaciju Kosovski zavetnici... Ko je vodi?
- Niko! Ako znaš cilj, nije ti potreban vođa...
- Da, kod nas Srba, jedini vođa koga poštujemo je neposredni vojni
starešina, ako je bolji od nas. Sve političke vođe su obično lažne.
- Agenti od uticaja...
- Da - reče kiselo Delija.
- Tek da znaš, obišao sam zamak „Školjka", to je tvrđava Kemala
Mojsijua.
- Betončina?
- Da. No, sve sam snimio, pa ćemo napraviti plan. Naravno, ja sam
već napravio tri varijante kako da ih oslobodimo.
- Sjajan si, moj učeniče...
- Ne zaboravi, brate, i Legiju stranaca, od njih sam dobio logistiku,
oružje, eksploziv... Mogu da ti kažem da od ljudi iz francuske tajne
službe imamo podršku, njima taj Kemal Mojsiju ide na živce, ali ga
čuvaju iluminati iz Pariza.
- Iluminati više ne postoje! - dodade Dambo.
- Oni koji vladaju Sarkozijem - konstatova Vova.
- Pričaj, kako je u Francuskoj...
- Islam im dušu jede. Okupirana je južna Francuska, arapski je drugi
zvanični jezik. Francuskinje, da bi se kako-tako udale, prelaze u islam.
Islamska republika Francuska je realnost!
- Kolonizatori, vratilo im se milo za drago - reče Žika Hercegovac.
- Ma pusti Francuze, pričaj mi o tom tajnom društvu Kosovski
zavetnici... je l' to nešto kao masoni? - upita Vova.
- Nije, ali liči. Prijem je drugačiji, zakletva... Sve je tajno, nije za
priču. Ono što je interesantno, svi živi srpski komandosi su pozvani da
pristupe.
- Kakav je program?
- Borba za obnovu srpske državnosti: Prvo, stvaranje „Sjedinjenih
srpskih država"; drugo, sprečavanje genocida u budućnosti i treće,
borba protiv „bele kuge".

399

- Odličan program!
- Kako se postaje Kosovski zavetnik?
- Delom! Ili jesi zavetnik, ili nisi... Postaješ to sa majčinim mlekom.
Zakletva je na poleđini ikone svetog Vasilija Ostroškog, nema laži, nema
odstupanja. Laži svetog Vasilija, ako smeš...
- Faktor izdaje ipak postoji.
- Postoji, ali tu je institucija „strašnog brata". To su stari vojnici koji
kažnjavaju izdajnike. Obično pucanjem u desno koleno, kao Irci...
- Poenta je da mladi ljudi, koji su u svim partijama, levim i desnim,
postanu patriote, „kosovski zavetnici"... Moramo da tajno delujemo
unutar svakog sistema kako bismo ga naterali da radi u korist srpstva.
- Kao iluminati? - konstatova Sremac, bacač noževa.
- Da, lukavo... Mi Srbi nismo u stanju da napravimo srpsku partiju,
jer je za to potrebno pet do deset miliona evra. Drugo, i da je napravimo,
njen šef bio bi zavrbovan od stranaca. Shvatite da Srbijom još od Kneza
Miloša nije vladao patriota. Sve marionete iz inostranstva...
- Užas! - složi se Vova, a zatim upita: - Pa, da li ste svi vi zvanično
Kosovski zavetnici?
- Nismo! - reče Žika Hercegovac.
- Ljudi, hajde da svi postanemo „kosovski zavetnici" - predloži
Dambo, stručnjak za eksplozive.
Momci, odbačeni heroji, zgledaše se i uglas rekoše:
- Daj ikonu svetog Vasilija Ostroškog!
Vova, domaćin, ode u drugu sobu i donese ikonu. Delija poče sam
da sastavlja zakletvu, koja ih je obavezivala da se bore za ujedinjenje
svih srBskih država, da nikada više ne bude genocida nad Srbima i da
svako od njih napravi što više dece. Uskoro, zakletva bi napisana
srbicom, azbukom, na poleđini ikone i svi se potpisaše. Vova preko
poleđine zalepi filc i reče:
- Ova zakletva vas obavezuje do kraja života. Svako od vas u
Kosovske zavetnike mora da primi po devetoro. To znači i žene,
devojke. Mi smo poslednja srpska odbrana. U svakoj ćeliji mora da bude
neki ratnik. Oni su garant ozbiljnosti.
- Sve za Srbiju i srbstvo, a Srbiju - nizašta! - reče Dambo.
- Srbija je svetinja, a političke partije su sredstvo podele! - zaključi
Major.
Momci iz jedinice dugo su pričali dogodovštine iz rata, smejali se i
tugovali za drugovima koji su junački poginuli. Vovina žena donela je
gibanicu i naseckala suvo meso. Kao i uvek, momci su pili bezalkoholna
pića. Čim su se okrepili, Delija ustade i reče:
- Moramo da odemo do objekta.
- Prvo pogledajte snimke, napravljeni su po danu, više se vidi nego
sada, noću...

400