Dejan Lucic-Kineska osveta

silu... Čitajte dalje, ali imajte na umu da je to skup ideja loših ljudi koji
obmanjuju naivne. Čitajte pažljivo!

- Nije tako, ništa ne shvatate! - reče Kinez tiho. Nikoleta spusti
pogled i nastavi da čita naglas:

Religija je element koji je izuzetno duboko ukorenjen u društvu
te se ne može potceniti. Oficijelna država i crkva su odvojene, ali to
je samo pitanje formalizma, ne i konkretnog ponašanja vlasti i
naroda. Religija se na svom najnižem nivou ne smatra ničim drugim
do faktorom kojim se barata u cilju sprovođenja posebnih ciljeva
sinarhije. Religije sveta na stvarnom duhovnom nivou nisu bitni
činioci budući da konceptualno i filozofski, pa ni istinski duhovno, ne
odražavaju univerzalnu istinu. Univerzalna istina je rezervisana za
(meritokratski određeno) pojedince koji su izabrani kao pogodni i
sposobni da prime i čuvaju tu istinu do pravog momenta kada će
velika promena religije biti izvedena.

- Vidite - upade Kinez - religije će biti reformisane, a zatim ukinute...
Sledbenici starih religija biće proganjani, kao u Rimu...

- Kao kod unuka Hazara, Adolfa Hitlera i njegovih kompanjona
Alfreda Rozenberga i Bormana - dodade Raka.

- Kao i kod Trockog, Lenjina, Staljina... Hazari, koji su bili oružje
iluminata - reče Labanova.

- Sinarhija je tehnika vladanja, ona može da bude iskorišćena za
dobro naroda, kao u Kini, ili za zlo - reče Kinez, ne spominjući progone
hrišćana u svojoj zemlji.

- Mislim da mi na planeti Zemlji imamo sukob dve sinarhije - kineske
i jevrejske, koje žele da pobede jedna drugu, obmanjujući sve pričom o
harmoniji! - konstatova Raka.

Nikoleta podiže pogled i reče:
- Ljudi ovo mi liči na Protokole Sionskih mudraca u ublaženoj formi!
Potom, nastavi da čita:

Očiti cilj sinarhističkog pokreta jeste uspostavljanje ekološki
održivog novog svetskog poretka. Ova vizija obuhvata stvaranje
jednonacionalne globalne ljudske populacije - i to do određenog
datuma, kao i restauraciju biosfere u stanje kakvo je bilo pre jednog
veka.

Da bi se ostvarila ova vizija, promene se odvijaju na svim
nivoima koji su bitni - obrazovanje, zakon i ekonomija, koji su do
sada imali jedan razvojni tok, dovedeni su do tačke u kojoj ne mogu
normalno da se razvijaju.

Mora se shvatiti da na sceni uvek postoji sadejstvo sila koje

51

održavaju ravnotežu u razvoju čovečanstva. Jedna sila stvara
promenu, druga teži da održi postojeće stanje sputavanjem
promene. Ovo nisu „crno-beli" odnosi. Jedna sila uvek želi da zadrži
(za sebe i svoj komfor) trenutno ostvareno stanje, dok druga sila
uvek gura društvene poretke u promenu.

Razvoj nauke je grubo sputan ekonomskim interesima. Religija
je sputana zastarelom dogmom. Obrazovanje je sputano očajem u
koje čovečanstvo srlja. Zakon je vezan korupcijom.

Dok jedna sila uporno održava sisteme, druga ih razgrađuje.
Razgrađivanje se odvija probojem ideja na nekom od tri osnovna
dela sinarhističkog koncepta - ili, u slučaju nesposobnosti vršenja
promene - ratom.

Velika populacija i industrijska aktivnost izazivaju izumiranje
vrsta i uništavanje biosfere. Politička struktura, koja broji više stotina
država, sa svim društvenim uređenjima i vladajućim aparatima nad
mnoštvom nacija, ograničava slobodu kretanja, komunikacija,
razvoja obrazovanja, kulture. Zavisnost industrije od fosilnih goriva i
energije koja se dobija iz nečistih i nesigurnih atomskih sistema
preti da će se ona urušiti istog momenta kada nedostatak postane
definitivan.

Fašistički način rešavanja ovakvog problema je depopulacija
genocidom. Svaki sistem ima svoje rešenje. Pitanje je koliko
komunizam ima mogućnost da se obuzda. Komunizam bi ošišao
sve glave koje štrče, religija svakog ko ne veruje u „pravovernost"...
Rešavanje problema razvoja čovečanstva se ne zasniva na
usvojenoj platformi, već na stvaranju nove kojaje nadgradnja svih
prethodnih. Na osnovu stečenih saznanja iz istorije i posmatranja
ostvarenih sistema moguće je upravljati dinamičkim procesima.
Promena se ne podstiče na jednom nivou, već su dejstva uticaja
raspoređena u svakom domenu.

Li diže ruku i reče:
- Sada pazite šta ide, ja znam tekst napamet...

Izazivanje globalnog rata je samo jedna moguća solucija.
Sinarhističko rešavanje problema vladavine ne podrazumeva
neophodnost rata. Niti se sinarhistički modeli usklađuju sa idejama
uništavanja i ubijanja. Meritokratski odabir upravitelja sistema
nikada ne može biti potpuno jasan onima na nižoj grani hijerarhije.
Upravo zato je hijerarhija graduirana i sama u sebi i u sistemima
koje pokreće. Postoje hijerarhije nad hijerarhijama, pri čemu „niže"
hijerarhije nisu ni svesne „viših". Istinska vlast je potpuno skrivena u
sinarhističkom modelu.

52

Strategija razvoja čovečanstva i evolucije planete je skrivena u
umovima i svesti „vladara iz senke". Ta strategija se ne oslanja
samo na iskustvo istorije i inteligenciju nauke i filozofije, već i na
duhovne uticaje. Ona se sprovodi prema veoma preciznom
„astrološkom" kalendaru.

Ko može da vlada postindustrijskim svetom? Grupa? Jedna
nacija? Jedna religija? Istorija pokazuje da se nove civilizacije
obično uzdižu na ruševinama i posle propasti prethodnih. Ako se
pomisli da bi jedna nacija mogla vladati svetom, odmah se tome
suprotstavlja ideja globalnog rata koji bi sa sadašnjim
mogućnostima uništavanja sveo tu naciju na šačicu ljudi koja ne bi
imala kompletan sistem, vlast, niti dovoljan broj populacije da
opstane kao nacija.

Masonerija, kao globalna organizacija, ima najsnažniju tradiciju
tajnosti i smisla predodređenosti, a dokazala je i sposobnost da
uspostavlja nacije prema masonskim principima i redu.

Li ponovo podiže ruku i reče:
- Sada dolazi ono što mislim da je važno. Postoji materijalistička
masonerija, kojoj pripadam i ja, to su obični „plavci", od jedan do tri, tu
se uči samo simbolika... Postoji i Škotski obred i Jork... No, mislim da je
to postalo folklor za elitu... Znam da postoji ezoterijska masonerija
povezana sa kabalom, egipatskom i vavilonskom magijom. Postoje
krugovi u krugovima, gde niži i ne znaju za više... Izvinite, čitajte.

Red slobodnih zidara je polujavna, polutajna bratska
organizacija koja obuhvata sistem moralnosti ogrnut alegorijom i
ilustrovan simbolima, i kojaje potvrdila sposobnost da preživi i u
najtežim uslovima. Njeni članovi veruju u Boga - velikog neimara
svih svetova, a veruju i u besmrtnost duše nakon smrti. Članstvo je
obavezano zakletvama koje postoje već stotinama godina,
odražava disciplinu i privrženost Veštini, kao i lojalnost sabraći
masonima, ono se meri u milionima pripadnika reda, a samo
ustrojstvo je pretrpelo minimalne (zanemarljive) izmene od svog
prvog pojavljivanja i obznanjivanja u javnosti. To je dokaz
kvalitetnog ustrojstva i organizovanja na uzvišenim i stabilnim
idealima čovečnosti.

Masonerija je predodređena da preživi bilo kakav lom ili kolaps
globalnog sistema. Tokom istorije, masoni su bili članovi vlada,
službi, vojske i poslovanja na svim nivoima i svojim uticajem su
usmeravali razvoj događaja. Masonerija poseduje potencijal, u
smislu inteligencije i moralnosti, za upravljanje celokupnim
sistemom, pogotovo zbog toga što državne i nacionalne odrednice

53

ne predstavljaju nikakvu prepreku u povezivanju masona. Gotovo
sve vlasti gotovo svih država na svetu jesu sastavljene od masona.

Masonerija je prvi i najevidentniji sloj sistema sinarhije -
vladavine tajnih društava.

Ipak, slobodno zidarstvo predstavlja samo školu u kojoj se
određeni ljudi razvijaju kvalitetnim obrazovanjem. Tek pojedini
odatle bivaju uključeni u više hijerarhije sinarhističkog modela. Zbog
veze sa „profanim" svetom, slobodno zidarstvo je i polje dejstva
kroz koje deluju sinarhistički uticaji. Masonerija ne kroji sudbinu
sveta, ona je samo sprovodi.

Može se prepoznati da (generalizovano) postoje tri sloja
sinarhističkih tajnih društava i svako ima troslojnost hijerarhije, ma
koliko da graduiranih stepenova svaka celina ima za sebe.

Očigledno je da tajna društva postoje u obrazovanju, zakonu i
ekonomiji, a svako od njih poseduje specifičnosti vezane za domen
u kome tajno opstaje, počevši od klubova u školama i na
univerzitetima, preko klubova kojima se pripada po ekonomskim i
socijalnim standardima, do tajnih društava religiozne, hermetičke i
okultne prirode. Svaka struktura ima dodirni sloj sa materijalnom
emanacijom u svetu - tzv. „spoljašni red". Masoni tako imaju „plave"
lože; zatim se nad njima uzdižu „crvene" lože, a nad tim, čeha ni
masoni nisu svesni, druge nadmasonske strukture kojima retki
(meritokratski odabrani) masoni pripadaju."

- To je to! - reče Kinez.
Nikoleta isključi laptop, primetivši da nije pročitala tekst do kraja...
Kinez je nastavio priču o potrebi da se otkriju interpersonalni odnosi
između vladara iz senke sa Zapada, ali i njihove relacije sa Rusijom...
Bojao se da ruska masonerija nije u savezu sa Zapadnom - protiv
Kineza!
Još neko vreme su pričali o tajnim društvima, dok su završavali
ručak. Na kraju, Nikoleta naivno upita:
- Da li su sinarhisti protivnici ili saveznici iluminata?
- To ni mi ne znamo! Pokušajte to da otkrijete! Naravno, sve tajne
džet-seta među vladarima iz senke su dobrodošle - reče Li tiho.
Raka zaključi:
- Možda su iluminati jedna ravan piramide, a sinarhija druga! Na
vrhu se sjedinjuju. To je očigledno.
- Mislim da je to logičan zaključak - reče Labanova, zatim uze
olovku i na salveti nacrta piramidu.
- To izgleda ovako - reče.
- Možda na vrhu nije Rojal tribunal, možda su vanzemaljci! - kao u
šali reče Li.

54

Raka i Nikoleta se kiselo nasmejaše:
- Možda ste vi u pravu!
- Zovu ga Pindar, on je veza... On je iznad Rotšildovih, Rokfelerovih
i ko zna koga još - uzvrati Kinez.
- To je zaista misterija! - dodade Raka.
- Možda je to đavo! - zaključi šaljivo Kinez Li. Razgovor bi završen.
Pozdrav je bio formalan. Nikoleta i Raka odoše do belog BMW-a i
sedoše u njega... Škripa guma govorila je da je stari obaveštajac bio
željan vožnje dobrim kolima...

*

Stigoše u hotel. Nikoleta pozva Raku u svoju sobu.
- Rako, dođi da vidiš šta je Kinez hteo da zabašuri u onom tekstu! -
reče Nikoleta pozivajući drugara.
Raka dođe, noseći dve čaše viskija sa ledom.
- Džoni voker sa plavom trakom, omiljeno piće našeg druga, ha,
ha...
- Budalice matora, gledaj! - Nikoleta okrenu laptop. - Ovo je hteo da
prikrije:

Markiz Žozef Aleksander Sen-Iv D'Elveder (1842-1909) bio je
francuski filozof i politički naučnik koji je na uzbunu oko rasta
anarhije razvio i obznanio svetu socio-politički koncept sinarhije.

Osnovni koncept koji je izložio u nekolicini knjiga predstavlja
sinarhiju kao establišment svetske vlade, kao instituciju koju vodi i
koja je zasnovana na duhovnim, koliko i društvenim principima.
Njegove ideje su slične Platonovim (izloženim u Republici), po
kojima vlast kontroliše prosvetljena elitna grupa u domenima
religioznih, društvenih, političkih i ekonomskih institucija. Najveća
Sen-Ivova inspiracija su bili vitezovi templari (preteče masonerije)
koje je predstavio kao potpuni primer istorijskog ispoljavanja
sinarhije. Drugi uzor su bili Kelti kod kojih su druidi - mudraci
predvodili zajednice i društvo u celini. Zbog svojih religioznih
elemenata sinarhija može da se pojmi kao oblik teokratije.

Upravo je Sen-Iva 1885. posetila grupa indijskih filozofa
predstavivši mu indijsku kulturu i društveno-političke koncepte, te
kako isti izviru i bivaju upravljani iz Agarte. Veoma impresioniran
ovim konceptima, Sen-Iv je u svoj koncept sinarhije uključio ideje o
skrivenim majstorima, adeptima i tajnim inicijacijma - upraviteljima i

55

navigatorima sa unutrašnjih viših planova egzistencije. Njegove
ideje su snažno uticale na religiozne filozofe tog doba - Helenu
Blavadku, Žerara Enkoza, Alis Bejli, Rudolfa Štajnera, Maksa
Hendla. koji su ih preneli na filozofska znanja koja su sami
predstavljali.

- Ovde stanimo! Hajde da umesto Indusa stavimo Tibetance, jer
priča dobija precizniji smisao. Tibetanci se pominju u priči oko tajnog
društva Zeleni zmaj, kako se zove i ova izdavačka kuća - ekspozitura tog
tajnog društva... Posle ću da proverim... Ovde se spominju neki
martinisti.

- Čitaj, Rako!

Sinarhija je u srži društvene filozofije Martinističkog pokreta, te
je gotovo u potpunosti inkorporirana i primenjena u martinističkim
redovima. Ordre Martiniste et Synarchique postoji i danas u
izvesnom broju zemalja sveta. Martinistički redovi po svojoj strukturi
i filozofiji predstavljaju nadgradnju Masonerije.

Novi svetski poredak, kao ustrojstvo sveta sa jednom vlašću,
teži da se uspostavi prema modelima Ujedinjenih nacija, Evropske
unije, Svetske trgovinske organizacije, Sjedinjenih Američkih
Država i sličnih ekonomskih konglomerata čija bi ekonomska
vezanost bila nadgrađena teološkim znanjem - što predstavlja uslov
za sinarhističko društvo. Ekonomski principi jesu proistekli iz
naučnih, tehnoloških i intelektualnih modela, ali za zaokruživanje
sistema neophodno je uvođenje novog religioznog i duhovnog
elementa koji se ostvaruje putem uticaja i povezivanja tajnih
ekonomskih društava sa tajnim okultnim bratstvima.

Sen-Iv je u shvatanje filozofa uveo ideju o „korenskim rasama" i
naveo postojanje izvesnog velikog belog bratstva" kao vrha vrhova
svih struktura sinarhije. Čovečanstvo u trenutnom stadijumu
predstavlja petu korensku rasu, peti razvojni stadijum ljudske svesti,
a legendarna grupa mudraca iz velikog belog bratstva nadgleda
ljudske aktivnosti i preko skrivenih struktura promoviše i sprovodi
sinarhističke principe. Velikim belim bratstvom upravlja Kralj sveta -
Reks mundi.

Raka diže pogled i reče:
- Iznad masonerije postoji ezoterijska masonerija - martinisti... Znam
da postoji i Memfis-Micraim, zatim gnostičke crkve... Znači oni stvaraju
Ordre Martiniste et Synarchique. To je svet sa jednom vlašću, koji je
oličenje ljudskog uma... Vrh vrhova ovoga je Veliko belo bratstvo. Njime
upravlja Kralj sveta - Reks mundi.

56

- Ðavo!? Pre su to više civilizacije, bića iz druge dimenzije, kako
kažu, iz četvrte... - reče Nikoleta.

- Neko sa Marsa ili Sirijusa - nasmeja se šeretski Raka, u duši stari
skeptik i komunista.

- Nema veze ko su, važno je da naša avantura počinje! Uživajmo!

57

KAKO SE MALO ZNA

Put ka Beču, a zatim ka Azurnoj obali...

- Moramo da svratimo do Beča, treba da se sastanem sa jednim
vehabijom...

- Tvoj špijun! - tiho reče Nikoleta, čvrsto stežući volan žestokog
BMV kabrioleta koji je jezdio autobanom. - Srećna sam, mislim da mi
adrenalin prija! - konstatova devojka.

- Sada shvatam da je taj adrenalin kao droga, mi obaveštajci smo u
penziji nesrećni, zato ja izmišljam poslove... Nekada radim i za džabe,
kako ne bih ispao iz igre...

- Srećna sam, do pre neki dan sam bila beznačajni novinar u Kuriru,
koji je svakog trena mogao da dobije otkaz... Sad sam zvezda, pisac-
istraživač, bogata, vozim auto koji je vrh vrhova... Nadam se da ću u tom
džet-setu pronaći nekog ko će me voleti... Uzgred, osećam se kao Lara
Kroft.

- Ličiš na nju, srećo. Još kad se setim da treniraš karate kod
Nenada Simića, učenika onog koji se usavršavao u manastiru Šaolin...

- Kod Fiće? Ma nije, jedva se znaju...
- Da, da. No, da li si čitala njegovu knjigu Anatomija gobalističkog
smrada?
- Naravno. Odlična je...
- Poneo sam novu knjigu za tebe, Sveta Rusija protiv Hazarije...
Moraš da je pročitaš! - reče Raka pokroviteljski.
- Rako, Rakili, pričaj mi ponovo o tom Rojal tribunalu!
- U svim šemama tajnih organizacija na vrhu se nalazi Rojal
tribunal, koji predstavlja britansku kraljicu, „Rojal" ali i još dva „R", a to su
Rotšild i Rokfeler... Danas su to baroni Jakob i Edmond Rotšild i njihov
„konkurent" Dejvid Rokfeler. Ta organizacija se bavi projektovanjem
istorije i njenim kontrolisanjem. Trostruko „R" je sveto trojstvo, triling
„kraljeva sveta". Funkcija britanske kraljice je da bude koordinator
između Rotšilda - koji su patroni svih svetskih levičarskih pokreta i
prevrata, sa svojom piramidom tajnih društava, i Rokfelera, koji je gazda
svih desničarskih pokreta, a oni su korektori akcija „revolucionarne"
levice... Naravno, i Rokfeler ima svoju hijerarhiju tajnih društava,
organizovanih kao piramida! No, o tome kasnije...
- Znam da postoje dve piramide, Rotšildova i Rokfelerova...

58

- Ne, to je ista strana piramide - materijalistička... Podela je iluzija -
obmana za gledaoce: Rotšild je stvorio Rokfelere kao antitezu. Levica
izmišlja desnicu. Isti ljudi su članovi mnogih tajnih društava, pa to
zbunjuje. Nazovimo ih masonima sa uticajem.

- Rako, volim što si tako pametan, još da si i neki dasa...
- Ajde mala, ne pričaj gluposti, znaš da si bila devojka mog druga, ja
te gledam kao familiju, ne kao žensko...
- Ih, zar to može?
- Naravno, nisu svi seksualni manijaci, drago dete... Evo pumpe,
hajde da stanemo i popijemo kafu!
- Važi, OMV, odmah se setim ko je vlasnik ili možda i nije...
- Bedžet Pacoli, muž Ane Okse... To ti je džet-set!
- O, Šiptar džet-set?
- Znaš šta znači reč Šiptar? To nije ništa pogrdno, već afirmativno...
- Šta, pametnjakoviću?
- Šiptar znači onaj koji živi visoko, sa orlovima.
- Zbog toga oni izbegavaju taj izraz, jer istovremeno objašnjava da
su oni brđani i da ne mogu biti starosedeoci Kosova i Metohije, jer to je
dolina!
- Briljantna mala, uzgred i država im se na njihovom jeziku ne zove
Albanija, već Šćipnija... To nisi znala?
- Nisam, nego, da povučem ručnu?
- Ne, to je automatik.
- Zašto?
- Tako! Ajde izlazi, zaspaću bez kafe...
- Volim što su sve OMV pumpe iste, uvek se osećam kao kod kuće!
- reče Nikoleta.
- Da, oni računaju na tvoj autizam, pravila, pravila da bi me udavila!
- jetko konstatova Raka zvani Gugl.
- Tebi nije trebalo da daju nadimak Gugl, već davež!
- Cvaj neskafe!
- Četiri evra, gospođice! - reče na čistom srpskom devojka za
kasom.
- Idem da zauzmem sto, kako bih posmatrao auto, ovde se ovakav
krade...
- Baš nas čekaju! - prinoseći kafu ustima reče Nikoleta i dodade: -
Pa, profesore istorije tajnih društava, koja je sledeća lekcija?
- Zezaj, zezaj mala, ali kada bi znala koliko ne znaš, plakala bi!
- Hajde, ispričaj mi još o tim vladarima iz senke!
- Glavni su Rotšildovi! Oni su „kraljevi Jevreja", poreklom su
Hazari...
- To ništa ne razumem, kakvi Hazari?
- Hazari su narod tursko-mongolskog porekla, koji je imao državu u

59

sedmom i osmom veku nove ere. Nalazila se na jugu današnje Rusije,
na kopnu između Crnog mora i Kaspijskog jezera... Sredinom osmog
veka primili su jevrejsku veru, kao što smo mi primili hrišćanstvo, a drugi
islam.

- Dobro, i?
- Promenom vere, oni su promenili i nacionalnost, od Hazara su
postali Jevreji, kao što su u Bosni od Srba hrišćana postali Turci, a sada
Bošnjaci.
- To tako ide, promenom vere se menja i nacija. A, šta je sa
Hrvatima?
- Isto, recimo... Evo, prezime tvog druga Dejana Lučića vodi poreklo
iz Hercegovine... Oni koji su se selili u Srbiju i Bosnu ostali su
pravoslavci i Srbi... Oni koji su ostali sada su tobože Crnogorci... Oni koji
su išli u Dalmaciju su Hrvati... Isto pleme su i Lukšići, Lucići... Tvorac
„hrvatske istorije" je Ivan Lučić, rođen 1604. godine, plemić iz Trogira.
On je napisao delo O kraljevstvu Dalmacije i Hrvatske.
- E, čekaj, znam da ima u Bosni i Lučića muslimana! - reče Nikoleta.
- Tako je, setih se i ja, bio je za vreme Drugog svetskog rata neki
ustaša Mujo Lučić... Vidiš na primeru Lučića kako se igra igra sa
stvaranjem nacija! U Nemačkoj, i katolici i protestanti su Nemci...
- Mada to nisu, protestanti su većinom Sloveni poreklom, Sasi,
Lužički Srbi... - reče Nikoleta.
- Ne znam za Lužičke Srbe šta su, protestanti ili katolici...
- Nije važno, ali su Srbi i oni su očigledan dokaz o postojanju Srba u
celoj Evropi.
- Da, ta istorija je zabranjena! No, vratimo se Hazarima...
- A koliko današnjih Jevreja su Hazari? - upita Nikoleta.
- Devedeset posto, to su Aškenazi, a onih deset posto su Sefardi...
- Shvatam, nastavi!
- Najstarija jevrejska versko-politička organizacija je Sanhedrin ili
Sinedrion, koja okuplja najuglednije rabine, verske lidere i učitelje
Jevreja. Naravno, ti Jevreji su to samo uslovno, jer su nastali od Semita,
Aškenaza i Falasa... Preciznije rečeno, to su potomci Judejaca,
Feničana, Kartaginjana, Etiopljana i Druza koji ispovedaju Mojsijevu
veru... Zanimljivo je da ni oni, ti Sefardi, nisu svi Semiti.
- Ko su Sefardi?
- To su judaizovani Kartaginjani, a oni su bili trgovačka ispostava
Feničana.
- A Feničani su narod koji se u Starom zavetu naziva Hanancima...
Dosta! Ne mogu više da te pratim! Popij kafu, pa da idemo...
- Rekao sam ti, srećo, da to nije tema za tvoj ženski mozak...
- Šovinisto matori!
Krenuše prema kolima glasno se smejući. Nikoleta Laban s

60

ponosom otvori vrata BMW-a, pogleda na sedišta, volan, instrument
tablu i reče: - Baš je lep!...

- Aston-Martin je još lepši, ali budi zadovoljna onim što imaš... Za
sada!

Labanova sede u auto, okrenu ključ i ubaci u poziciju „D"... Brujanje
snažne mašine prekriše zvuci kubanske muzike.

- Ne smeta ti da zapalim tompus, ko Če Gevara, uz ovu muziku?
- Ne, samo se veži, polećemo!
- Znaš, Princezo, kako se stvari u obaveštajnom poslu kriju?
- Znam, stavljaju se na vidno mesto.
- Otvorenost je najveća tajanstvenost... Vidiš, svi istraživači tajnih
društava govore o piramidi hijerarhije vladara iz senke...
- Da?
- Znaš li šta ne vide?
- Ne! - motor na pet hiljada obrtaja promeni zvuk.
- Piramida nema jednu stranu, već četiri...
- Rtanj, prva piramida, samo tri...
- Da, Rtanj - čarobna planina koju Srbi još nisu dekodirali!
- Da, pričaju o skrivenim stranama piramide...
- Vidiš, nama istraživači otkrivaju materijalističku stranu hijerarhije
zavere, gde su većinom Hazari i njihove mešavine sa Englezima... Ali
postoji i ona ezoterijska strana o kojoj ne razmišljamo...
- Misliš, magijska...
- Da, termin ezoterija obuhvata i magiju... Postoji ezoterijska
masonerija...
- Ko su ti? Oni sinarhisti?
- Memfis-Micraim, martinisti, rozenkrojceri... Polarno bratstvo,
Društvo Tule...
- Vidiš, za Društvo Tule sam čula, to su oni koji su pomogli
dovođenje Hitlera na vlast!
- Da, no to društvo i danas postoji i dela... Pretpostavljam da su i
danas ekstremno desničarski nastrojeni, da petljaju sa Tibetom...
- Magija! Znaš li ti, Rako, nešto o tome?
- Ne, znaš da sam ja iz komunističke porodice, bezbožničke... Samo
takve su primali u Državnu bezbednost...
- Ja nisam, sad ću da ti otkrijem jednu tajnu...
- Slušam!
- Ti znaš da postoji kabala, takozvana jevrejska magija...
- Znam!
- Da li si primetio kako se Jevreji, zapravo većinom Hazari, bave
njome i u dvadeset prvom veku?
- Da!
- Vidiš, da magija ne postoji, mudri i lukavi ne bi je šlepovali sa

61

sobom iz Vavilona i Egipta... Bacili bi je... No, oni su ubedili goje, to jest
budale, da je magija - mit! Da ne postoji... Zato hrišćani magiju
upražnjavaju retko, a Jevreji svakodnevno! To je zanimljivo! Oni su
zapravo hrišćane razoružali a sebe naoružali! No, to nisu uspeli sa
muslimanima... Hodže danas, u dvadeset prvom veku, obavljaju rituale,
pomažu narodu... A naši popovi to ne znaju - reče Nikoleta, dade znak
migavcem i preteče jedan porše.

- No, nešto magije je ostalo u istočnoj Srbiji... E, pa tvoja mama
Snežana je odatle, iz Zaječara, ona je iz familije Čajkanović... Onog
etnologa kog su komunisti uništili... - reče Raka.

- Tvoji komunisti...
- Nažalost, stidim se zbog toga koliko su srpski komunisti bili glupi u
odnosu na hrvatske i slovenačke... Pobili su sve viđenije Srbe, čak i
svoje komuniste, za razliku od katolika koji su ih sačuvali...
- Tvoje posipanje pepelom dobro zvuči, ali ne pomaže!
- Čekaj mala, shvatio sam... Ti nešto znaš o magiji, ti si iz vlaškog
kraja...
- Rako, ja o magiji znam skoro sve... Ja sam veštica!

62

TREN U BEČU

Beč, deo grada gde žive muslimani.

Raka i Nikoleta sedeli su u jednoj piceriji u kojoj su se prodavali
kebab, sutlijaš i baklava. Sunce je prijatno sijalo.

- Rako, šta znaš o toj organizaciji koja se zove Al Kaida?
- Ona ne postoji...
- Molim?
- Dobro si čula! Sećam se onog smešnog britanskog ministra
spoljnih poslova, Robina Kuka...
- Onaj riđi!
- Da! On je rekao, pazi citiram:
„Istina se ogleda u tome da ne postoji nikakva islamska armija ili
teroristička grupa koju zovemo Al Kaida. I svaki informisaniji oficir-
obaveštajac to zna. No, postoji propagandna kampanja čiji je cilj ubediti
narod da postoji nekakva organizacija koja predstavlja .đavola i to sve
zbog toga da bi naveli televizijske gledaoce na priznanje jedinstvenog
međunarodnog liderstva u ratu protiv terorizma.”

63

Dobro, ko stoji iza islamskog terorizma?
- Uključi svoj laptop i uspostavi konekciju... Idi na Gugl, traži
www.daily.pk Wednesday, 24. December 2008 - There is No Al-Qaida
says ex UK Foreign Secretary. Tu ćeš saznati da iza tog terorizma stoji
jedna zemlja na Zapadu!
- Amerika?
- Da, draga! Taj Robin Kuk u julu 2005. publikuje u Gardijanu istoriju
te fantomske priče... Al Kaida je baza podataka od hiljadu terorista koji
su zavrbovani da ratuju protiv Rusa... Bin Laden je projekat CIA... Kuk
misli da je to promašaj CIA, ja mislim da nije - Bin Laden je bio i ostao
američki agent, kao i Sadam Husein... To što su možda obojica ubijeni,
ništa ne znači... CIA ubija agente strance kada odsluže...
- Nije valjda?
- Naravno, mesec dana posle toga, Robin je iznenada osetio bol u
srcu... Umro je 6. avgusta 2005. u Škotskoj... Zvanično je umro od
hipertenzije, no lekari hitne pomoći su ustanovili drugi uzrok smrti -
polomljenu kičmu!
- Surovo! Pa koga čekamo?
- Jednog momka koji je ubačen među vehabije Muhameda Porče,
ovde u dvanaestom okrugu...
- Ko su vehabije?
- Vehabijski pokret je stvoren davno, nastao je od britanske tajne
službe i služi za destabilizaciju Rusije i Srbije... Sedište im je bilo u
Saudijskoj Arabiji... Rusi ovde prate šta se događa u pokretu... Ovaj
ovde, Muhamed, znaš za koga radi?
- Ne... Da ne radi za CIA, MI-6?
- Ne, za Nemce i Austrijance... On je mamac za budale. Evo ga,
izvini!
Raka ustade i ode od stola prema gužvi...

64

BUDISTIČKA TAJNA VEZA

Sve što jesmo rezultat je o onoga o čemu smo mislili.
Buda

Zeleni zmaj, trgovinsko preduzeće u Budimpešti, bilo je lukava

maska za tajno društvo sa istim imenom, koje je zvanično egzistiralo u
Japanu, a diskretno i u Kini, Tajvanu, Koreji.

Istraživači sa Zapada o njima su znali samo ono što je društvo
dozvolilo da se pročuje. Otkriven je samo istorijski deo iz perioda pre i
tokom Drugog svetskog rata i tajna veza sa Tibetom i tamošnjim
skrivenim gospodarima moći!

Gospodin Li, posle dogovora sa Rakom i Nikoletom Laban, krenu
peške na sastanak sa svojim pretpostavljenim, Jangom, koji je držao
jednu od brojnih kineskih prodavnica u Budimpešti. U svojim malim,
zumbanim cipelama, tiho je koračao pored Dunava... Preko puta je
zgrada Parlamenta...

Li je razmišljao o tajnoj operaciji koja je posle mnogo vekova
ujedinila sve žute narode... Bila je to opasnost od genocida, spremanog
od strane zapadnih tajnih društava koja se nalaze u Londonu, Njujorku,
Vašingtonu.

Kiša poče lagano da pada i gospodin Li požuri. Ubrzo stiže do
prodavnice svog šefa Janga. Radnica ga prepozna i očima mu dade
znak da uđe u kancelariju pozadi. Članovi tajnog društva se samo
pogledaše i sedoše za mali sto. Devojka donese čaj i izađe, zatvorivši za
sobom vrata.

- Slušam pažljivo! - tihim glasom reče Jang, visoki čovek crne kose,
sa tankim brčićima, dok je prstima požutelim od duvana zavijao
cigaretu...

- Devojka i njen pratilac su krenuli ka „meti"... Tamo će, tražeći
stvarni džet-set, napipati naše protivnike... Mi smo u blizini i čekamo...

- Oni su mamac za našeg neprijatelja... Glineni golubovi...
- Može i tako da se kaže... Meta će napraviti pokret i time će otkriti
svoju slabu tačku. No, cilj je da se pokrene čitav mehanizam saradnika...
- Budite jasniji?
- Termin „iluminati" je maska koja pokriva suštinu... Iluminati su
kolaboracionisti nečega što bi moglo da se nazove - zlo!

65

- Zlo?
- Zlo u iskonskom smislu. To zlo stvorio je Tvorac kako bi se
mehanizam pokretao... Funkcija zla je da pokrene dobro u akciju, inače
bi dobro krenulo putem nestajanja...
- Ništa vas ne razumem... Jeste li postali verski fanatik, druže Li?
- Nisam, pokušavam da vam objasnim... Iluminati su maska...
- Zovite ih kako hoćete, no recite mi dokle se stiglo sa
razotkrivanjem plana da se naša rasa uništi!?
- Ta operacija se sprovodi na više nivoa... Na ezoterijskom, zajedno
sa iranskim sufistima i jevrejskim kabalistima, pokušavaju da probiju
egregor Kine... Ako pukne Kina, sve se ruši kao domine... Kina ponovo
ima funkciju zida, odbrane svih nas - reče Li tiho, brišući nos
maramicom.
- Čuo sam da su protiv nas angažovali i afričke šamane...
- Tamo u Sudanu imamo svoje ljude, rekli su nam da oni protiv nas
rade sa „greškom", kako nas ne bi okrnjili,..
- Zanimljivo... Dalje! - reče Jang, stavljajući zavijenu cigaretu u usta
i paleći njen vrh običnom šibicom.
- Drugi, niži nivo napada je na materijalnom nivou... Naši izvori u
Vašingtonu govore o pripremi nekog užasnog zemljotresa u Kini... To bi
trebalo da bude izazvano aktiviranjem zemljine magme pomoću atomske
bombe koja bi bila ubačena kroz šupljinu u površini Zemlje, ili kroz neke
skrivene tunele...
- Znamo za te tunele... Nalaze se na Tibetu. Manastiri kriju ulaze...
Američki projekat „dalaj lama" to ima za cilj...
- Da se dokopaju ulaza!
- Da!
- To nisam znao... Dodajem da pokušavaju da nas izbace iz Afrike,
odakle nabavljamo deo nafte... Cilj naših neprijatelja je da nas gurnu u
rat sa Rusijom oko Sibira, pa kad mi tu izgorimo, oni da ga otmu
Rusima... Pokušavaju da Iran prevrbuju i da ga, naoružanog ruskim
oružjem, gurnu takođe na Rusiju... Šuška se da su Rafsandžani i
Ahmedinedžad po majci - Jevreji!
- Tako oni uvek pričaju, kako bi izazvali smutnju!
- Rafsandžani je najveći izvoznik pistaća u Ameriku. To neprijatelju
ne bi dozvolili...
- Možda je sve to navlakuša CIA... budite oprezni.
- Tačno, možda. Ono što znamo jeste da se protiv nas vodi rat
biološkim sredstvima, bolestima... Taj rat je deo rata protiv
čovečanstva... Rotšild i Rokfeler su rešili da izvrše holokaust i o tome sa
osmehom pričaju.
- Kako?
- Kažu da bi trebalo da se „redukuje" broj ljudi na planeti! To

66

„redukovanje" broja ljudi je ubistvo, ali njih niko ne sme da hapsi, da im
sudi... Amerika i Britanija su njihovo vlasništvo!

- Dajte toj novinarki zadatak da to istraži! Na Azurnoj obali sigurno
će se sresti sa onim ludim naučnikom Kemalom Mojsijuom... On izmišlja
bolesti i lekove za te kriminalce...

- Dobro, evo vam izveštaja grupe agenata sa terena Balkana... -
reče Li, vadeći iz džepa kutiju čaja, na kojoj je pisalo Zeleni zmaj.

Obaveštajci se klimanjem glava pozdraviše...

*

Gospodin Li izađe iz radnje i pogleda u dugu... Kiša je prestala da
pada! Budimpešta je mirisala na neko cveće. Lagano je išao ulicom i
razmišljao: „Zašto žele da nas ubiju? Da li zbog proročanstva u Starom
zavetu kako će na kraju sveta zavladati „žuti"? Koga će oni odgurati sa
vlasti?" Ovde u Mađarskoj su mu govorili da svetom vladaju Jevreji!
Njemu to nije bilo jasno, mislio je da svetom vladaju Britanija i Amerika,
možda multinacionalne kompanije... No, ti jadni Jevreji mu nisu ulazili u
glavu kao vladari...

Li pogleda prema Suncu koje je zalazilo i tiho reče:
- Na Zapadu Sunce umire, a na Istoku se rađa!
Gospodin Li se vraćao laganim hodom, isto kao i što je došao,
razmišljao je o završetku svoje misije u Budimpešti. Poslao je „dve ptice"
u grotlo zavere, od njihovih sposobnosti zavisiće da li će preživeti ili će
njihova smrt poslužiti kao pokazatelj za druge... Ako nešto otkriju - biće
dobro, ako njih otkriju, ispašće da je Zeleni zmaj organizacija koja nema
visoko sofisticirane agente, već koristi amatere, pa će to opustiti
iluminate ili te - sinarhiste! Svaki ishod išao je u korist organizatora posla
- Zelenog zmaja.
Li reši da krene u kupovinu poklona za svoju porodicu, koja je živela
u Cirihu... Ušao je u taksi i krenuo prema centru Pešte. Kad je izašao,
iznenada su ga čekićima napali skinhedsi. Prvi, nedovoljno jak udarac
dobio je s leđa u potiljak. Okrenuo se i video razjarene momke. Drugi
mladić, ošišan do glave, tresnuo ga je u čelo... Svet je prestao da
postoji.
Novine su objavile da su skinhedsi sinoć, verovatno zbog rasizma,
ubili turistu Kineza i da je istraga u toku. Novinar je napomenuo da je
upotreba čekića u obračunu nešto novo u glavnom gradu Mađarske.

67

TAISEN NA PUTU SPOZNAJE

Heroj i razbojnik mogu obojica biti lično hrabri –
cilj ih razlikuje

Taisen, posle neupadljive vožnje belim kombijem, stiže do svog
auta, parkiranog kod šoping-mola i izađe iz kombija bez teatralnog
pozdrava.

Vozač odveze Hansa do njegovog auta i onda ode putem koji je
vodio prema bregu i šumi. Trebalo je da se reši vozila i da posle toga
zovne Taisena da ga pokupi.

Beli ševrolet kombi vozio je krivudavim putem, no nigde nije nailazio
na zgodno mesto, stalno su se u vidokrugu pojavljivale kuće. Najzad je
našao neku dolinu, koja je od pogleda radoznalaca bila zaklonjena
železničkim nasipom. Izašao je iz vozila, osmotrio okolinu, video da
nema nikoga i prosuo benzin po unutrašnjosti vozila. Dok je benzin curio
iz kante, a on razmišljao na koliko da programira eksploziju bombe,
metak iz oružja sa prigušivačem pogodi ga u leđa.

Veoma visok čovek u crnoj trenerci priđe mu, okrenu ga nogom,
pogleda u lice, nasmeši se i otvori kasetu iz koje izvadi bombu. Rukom u
kožnoj rukavici namesti tajmer na dvadeset minuta i ode u šumu.

Zvuk helikoptera čuo se u daljini. Eksplozija je uništila kombi posle
dvadeset minuta.

*

Taisen je svoj automobil lagano vozio prema severu. Kroz glavu su
mu prolazile misli: „Postao sam ubica... Počinio sam zločin... Da li je
zločin ubiti nekog ko je izazvao smrt nevinih? Ko je zločinac - „cijaš", ili
onaj ko mu je naredio, možda svi u lancu komande? Zašto postoji taj
kauzalitet da bi za zločin trebalo da se odgovara? Možda to i ne postoji u
stvarnosti na ovoj našoj trodimenzionalnoj ravni? Priča o odgovornosti je
deo morala koji su izmislili ljudi. U prirodi, među životinjama, nema
morala... Postoji samo zakon prirode, preživljavanje. No, moral čoveka

68

čini različitim od životinje, superiornijim! Dali?
Vladari iz senke sa Zapada imaju svoj moral koji je drugačiji od

morala hrišćanske civilizacije u kojoj egzistiraju.
Kakav je moral tih skrivenih upravljača? Šta je cilj njihove

vladavine?"
Misli su se množile - mnogo pitanja, a malo znanja. Zbog stresa,

Taisen izgubi iz vida da mu se vozač nije javio. Podsvest je dala
objašnjenje da je Hans odvezao vozača.

*

Taisen je stigao svojoj kući, koja se nalazila u malom gradu sa
ponosnim imenom Sparta, zapadno od Njujorka. Ušao je svojim nisanom
u garažu, u kojoj se nalazilo mnogo opreme za čišćenje snega, jedan
stari, veliki frižider sa „sodama", kako Amerikanci nazivaju sva gazirana
pića i, naravno, oprema za skijanje.

Taisen je bio ponosan na izvršeni zadatak, ali i preplašen zbog
sumnje da je ostavio neki trag koji agente FBI-ja može dovesti do njega
ili nekoga iz njegove grupe. Dogovorili su se da se više nikada ne vide, a
ako se slučajno sretnu - da se prave da jedan drugog ne poznaju.

Bilo je četrnaest časova. Taisen oseti snažnu glad, ali reši da pre
toga popije jedno žestoko piće.

Izvadio je iz frižidera gotovu picu, stavio je u mikrotalasnu peć i seo
u dnevni boravak. Posmatrao je svoj intimni prostor.

Napred je bio kamin, koji se ovde zove fireplace što znači „vatreno
mesto", desno novi panasonik televizor veličine preko 120 cm, a na zidu
fotografije dede, babe, mame i svih rođaka koji su u istoriji porodice bili
pozitivni.

Desno, na velikom zidu bio je akvarel, vulkan Fudži, kao i kod
svakog Japanca u SAD. Fotografije predaka po zidovima deo su kulta
porodice ali i predaka. Svaki Japanac mora da poštuje svoje
prethodnike, kako bi i njega potomci poštovali.

Po verovanju, duhovi predaka štite potomke u njihovom zemaljskom
delanju. Taisen se zagleda u lik dede, starca sa dugim, ali ne i jakim
brkovima... Hakun Dešimaru ostao je zapamćen u porodičnim
legendama po tome što je krajem Drugog svetskog rata postao
kamikaza - čovek „sveti vetar" odbrane Japana.

Ko su bile kamikaze?
Patriote spremne da uđu u avion tipa zero, napunjen eksplozivom, i
da se vinu u visine, a onda okomito spuste na američki vojni brod... No,

69

atomske bombe bačene na Japan zaustavile su odbranu zemlje. Tako
se deda Hakun demobilisao, oženio i dobio potomstvo...

Kada je bio dete, Taisen je mislio da je japanski militarizam
posledica samurajskog ratničkog duha. Kasnije mu je mentor, tokom
šetnji, objasnio neke stvari vezane za globalnu manipulaciju.

Šta je to Taisen otkrio?
Kazna - atomske bombe, koje su stvorili Hazari u Americi bačene su
na Hirošimu i Nagasaki, gradove koji su imali najveću grupaciju
Japanaca hrišćanske veroispovesti, i to pravoslavaca.
Zašto su oni bili meta?
Zato što je Japan gurnut ka militarizmu od strane bankarske
grupacije Hazara iz Amerike, kako bi krenuo na pravoslavnu Rusku
carevinu, zemlju koja je u desetom veku uništila njihov kaganat -
Hazarstan!
Japan je bio oružje osvete! Bio je to rat 1905, bitka za Port Artur,
osvajanje Kurilskih ostrva.
Japan je dobio taj rat protiv Rusije, ali je za kaznu dobio ovu zemlju
kao protivnika, što nije geostrateški dobro ni za jednu od ove dve
ponosne države.
Zavadi pa vladaj, tehnika je skrivenih upravljača Amerikom!
Drugi svetski rat bio je samo logičan rezultat tog militarizma s
početka dvadesetog veka. U tom ratu Japanci su krenuli u surovu
okupaciju Mandžurije, dela Kine, i dobili su Kinu - kao neprijatelja.
Na kraju, Japan je okupiran od Amerike, što traje i u dvadeset
prvom veku!
Gle apsurda! Japan je saveznik Amerike, protiv Rusije i Kine, a te
države su, po zakonu logike, upravo prijatelji Japana, protiv okupatora
Amerikanaca.
Ko, koga, zašto i dokle? - bila su pitanja koja su razdirala Taisena,
mladog bankara. Poželeo je da ponovo vidi svog mentora, da mu
raportira o izvršenom zadatku i postavi mnogobrojna pitanja.
Mikrotalasna peć se oglasi... Taisen tek u tom trenutku posta
svestan da nije popio burbon koji je sipao... Ustade i pritiskom na polugu
ubaci dve kocke leda iz frižidera u čašu.
Otvorio je peć i izvadio picu. „Zašto pica za ručak, a ne suši?" -
upitao se Japanac, a onda sam sebi odgovorio: „Ja sam postao i
Amerikanac." To ga je povremeno plašilo. Gubitak identiteta... Ocu
nikada nije smeo da prizna kako već od svoje desete godine razmišlja
na engleskom.
- Taj melting-pot! - uzdahnuo je i progutao gutljaj burbona džek
denijels. Pica se pušila na stolu, kad zazvoni mobilni telefon. Ženski glas
reče:
- Gospodin Taisen Dešimaru?

70

- Da, izvolite?
- Vaš rođak je zamolio da sutra u ponoć navratite u ruski Samovar,
to je restoran, 256 V i 52. ulica, iz Osme avenije... broj za rezervaciju je
212/757/01/68... Hvala i doviđenja!
- Doviđenja! - reče i Taisen. Znao je ko je rođak, ali nije znao zašto
je susret zakazan u tom restoranu.

*

Njujork, dan posle atentata.
Taisen nije hteo da se posle obavljenog posla vraća u svoj gradić
Spartu, jer bi gubio vreme. Zato je, čekajući ponoć i tajanstveni
sastanak, ostao u kancelariji surfujući po netu.
Pažnju mu je privukao tekst:

KINESKA TAJNA DRUŠTVA PRETE ILUMINATIMA!
Piše: Henri Makov

Kineska tajna društva sa šest miliona članova, 1,8 miliona
azijskih gangsterom a i 100.000 profesionalnih ubica prete
iluminatima, ako nastave sa svojim planom uništavanja
čovečanstva!

Cilj je svesti Aziju na petsto miliona ljudi! Metod je upotreba
biološkog oružja. Benjamin Fulford, novinar koji živi u Tokiju, dao je
listu za odstrel deset hiljada ljudi za koje se misli da su iluminati! To
su članovi Bilderberga, Saveta za inostrane poslove (CFR) i,
naravno, članovi tajnog društva Lobanja i kosti!

Denuncijant iluminata je ugledan čovek, šef dopisništva
magazina Forbs za taj region. Benjamin Fulford je otkrio i da je
Japan apsolutno okupiran od skrivenih upravljača, koji ubijaju sve
političare i ugledne ljude koji se usprotive diktaturi.

Skor smrti je dvesta uglednih ljudi od Drugog svetskog rata.
Među žrtvama iluminata u Japanu su bivši premijeri Tanaka,
Takešita, Ohira i Obuči.

Oruđe kojim su počinjena ubistva je lek - otrov koji izaziva
srčani udar! Izgleda da je došlo do nekog tajnog sporazuma između
tajnih društava Japana i Kine, pa je izdato saopštenje da ubistva
više neće proći nekažnjeno!

Kineska tajna društva imaju javna i tajna imena. Obično se za
spoljnu upotrebu koriste boje: zelena ili crvena. Kineska i japanska

71

tajna društva su elitistička, okupljaju profesore univerziteta,
advokate, novinare, lekare...

Njihov plan spasavanja od biološkog i farmaceutskog genocida
čovečanstva je jednostavan - izvaditi svevideće oko sa vrha
piramide iluminata.

Upozorenje iluminatima je matematički jednostavno! Iluminata
ima deset hiljada i zna se ko od njih gde stanuje!

Kineskih tajnih članova ima šest miliona, a ne zna se ni ko su, a
kamoli gde stanuju. Jasno je: kineska osveta je pokrenuta!
Taisen diže pogled sa ekrana i stegnu zube. Neke stvari je sad bolje
razumeo.

72

DEMONI, BEZ ANÐELA

Posle skupljanja informacija iz „sajber" sveta, Taisen reši da

meditira, a onda i da rezerviše sto u ruskom restoranu.
U 23:30 mladi bankar krenu na tajanstveni sastanak.
Seo je u svoj nisan i vozio Šestom avenijom skoro do autobuske

stanice Port otoriti, gde je skrenuo ka Osmoj aveniji i gledao da pronađe
52. ulicu... Najzad ju je ugledao, kao svetleću reklamu za ruski restoran
Samovar. Našao je parking bez problema.

Ruski restoran bio je neka čudna kombinacija kafića sa
dominantnim barom, iza koga su bile „tegle" sa različitim vrstama votke, i
restorana koji se video u pozadini.

Taisen uđe, vide šank, veliki kao tvrđava, i gomilu najlepših
Ruskinja za njim. Iza je stajao gazda. Pozadi je bio restoran, odakle su
dolazili zvuci setne pesme Ti si moja poslednja ljubav, naravno na
ruskom.

Taisen nije razumeo reči, ali da ih je shvatio, to bi podstaklo čitav roj
misli - on još nije imao ni svoju prvu ljubav... Razmišljao je da sedne za
šank, gde su bile divne devojke, ali se opredelio za sto sa leve strane
gde je mogao da sedne tako da bude okrenut ulazu.

Nije prošao ni minut i na vratima se pojavi bradati čovek sa očima
koje su bile kao žeravice. Pogledao je prema mladom Japancu, sevnuo
očima, nasmešio se i seo.

- Zdravstvuj, ja sam Saša Ivanovič, šalje me tvoj mentor da ti nešto
ispričam. Ja ne znam ko si ti, zato moram da proverim... Kako se on
zove?

- Saiga Takamora!
- Tako je, nisam seo za pogrešan sto! - reče Rus i mahnu rukom
čoveku za šankom.
- Jašo, dve votke sa ukusom višnje...
Japanac htede da kaže kako ne pije, jer vozi, ali oćuta... bila mu je
potrebna ta votka kako bi svoja čula pripremio za novu tajnu.
- Vidite mladiću, moje je da vas nečemu poučim. Tokom vašeg
daljeg životnog puta, ova znanja će vam biti potrebna.
- O čemu je reč?
- O demonima!
- Znam, čitao sam Anđele i demone.

73

- Ovde nije reč o anđelima! Reč je o demonima... Vi ih ne vidite, a
oni su svuda oko nas.

- Šta su to zapravo demoni?
- Odgovoriću citirajući Sveto pismo: „I bi zbačena velika aždaja,
stara zmija", ja bih dodao da je to stari zmaj, „zvana đavo ili Satana koja
zavodi svet. Ona bi zbačena na Zemlju i njeni anđeli behu zbačeni sa
njom."
- Znači, demoni su pali anđeli.
- Da, Satana, ili Zmaj, poveo je sa sobom trećinu anđela. Oni su
protivnici Boga!
- Poraženi protivnici? - upita Taisen.
- Budimo precizni, ako oni još postoje i pružaju gerilski otpor Bogu,
onda je izbacivanje iz raja samo izgubljena bitka...
- Gerilce niko u istoriji nije pobedio! - reče Japanac.
- Grešite, srpska vojska pobedila je albansku gerilu u ratu na
Kosovu 1993. godine. Ali, to je izuzetak - reče Saša Ivanovič, prinoseći
ustima čašu sa votkom boje krvi, a zatim dodade: - Bio sam lično
prisutan!
- Vi ste Rus?
- Konvencionalan odgovor bi glasio „da!" No, stvar je istorijski

mnogo komplikovanija. Svet ne zna ko su Rusi, Srbi, Hazari, Vavilonci...
Sve je to tajna koju do kraja nije raščivijao ni Dejvid Ajk.

- Jeste li čitali Najveću tajnu?
- Naravno, objasniću vam šta je on izgubio iz vida. No, u obavezi
sam da vas poučim o demonima...
- Ne, recite šta Dejvid Ajk nije otkrio?
- Fali mu prva karika, ko je Nimrod, odakle je došao na prostor
Mesopotamije... Kada to otkrijete i dodate, priča dobija svoj smisao.
- Pa, recite!
- Došao je sa Balkana, on je predak najocrnjenijeg naroda na svetu.
- Jevreja ili Nemaca?
- Ne, neću vam reći sada, ali to vam ostajem dužan. Nemci to
svakako nisu. No, vratimo se demonima...
- Slušam, pretvorio sam se u uvo! - reče Taisen, podižući čašu i
nazdravljajući sa Rusom.
- Demoni su rđavi anđeli koji ulaze u ljude u trenucima njihovih
slabosti. To može biti tokom orgazma, pijanstva, umora...
- Da...
- U hrišćanstvu se za to koristio termin: „opsednutost"! Kako se
manifestuje? Demon preuzima komandu nad mozgom i govornim
aparatom. Gde je trik? Demon ne govori kroz čoveka ono što ovaj ne
misli, već ono što ne bi rekao, jer je dobar, lepo vaspitan, uljudan,
normalan... Znači, demon ga podstakne da učini zlo!

74

Opsednut čovek uopšte nije svestan da nije gospodar svojih reči,
pokreta... On vozi brže, prolazi kroz crveno, pretiče na punoj traci...

- Shvatam, prepoznajem o čemu govorite. Kao da u sebi imam
nekog ko utiče na mene, a ja nemam volju da ga zauzdam!

- To je to! No, opsednutost se odnosi samo na telo, ne i na duh.

Čovek je stvorenje sa slobodnom voljom. To je Božji dar! Sada opet sledi
citat iz Svetog pisma: „Bićeš mi mio, kad dobro činiš! Kad ne činiš dobro,
greh je na vratima!" Šta vidimo iz ovoga? Demon, odnosno greh, opseda

čoveka tek kada ovaj svesno greši.
- Zar je čovekova volja iznad demonove?
- Teoretski, da! Međutim, čovek opsednut demonom ne želi da se

sa tim suoči - on prepušta zlu da ga vodi kroz život, do tragedije po
njega ili okolinu!

- Kakva opomena!

- Činjenica da demon svoje ciljeve postiže lukavošću, a ne silom,
govori da on ne može da čini šta hoće, tj. da zavisi od čovekove volje. To
znači da kada bi čovek hteo da učini nešto određeno, demon ne bi
mogao da čini suprotno - morao bi da čini baš to što čovek želi. To jest,
kada bi čovek čvrsto želeo da čini samo dobro, demon bi morao da čini
samo dobro. Međutim, kad bi zaista toliko pazio šta radi, čovek pod vlast
demona nikad ne bi stigao. Dakle, demon može da čini i ono što čovek
ne bi učinio ili rekao, ukoliko je to u okviru čovekove volje. Upravo zbog
toga što je to u okviru njegove volje, čovek ne reaguje.

Demon može čoveku i da „proba mozak", tj. da čini i ono što čovek
uopšte ne bi učinio ili rekao i to je suština demonskog posla. Ako čovek
na to ne reaguje, onda je to isto kao da je to bila njegova volja.

Zašto se demon ponaša u skladu sa čovekovim osobinama? Zato
da bi čovek verovao da to govori (čini) on sam, te da ne bi reagovao na
ono što čini (ili kaže) demon. Jer, kada čovek nimalo ne sumnja da su to
njegove reči, onda on stoji iza njih ili, u najmanju ruku, na njih ne
reaguje, često i kada vidi da te reči ili postupci nisu na mestu. Jer, ko ne
bi branio svoje sopstvene reči i postupke?! U stvari, te reči i postupke
„brani" demon, jer opsednuti čovek ne može da govori! I to tako ide sve
dok čovek ne odreaguje. Pošto čovek vidi da mu se neko „meša u život",
time što ne reaguje, on se saglašava sa svim onim što demon učini u
njegovo ime. Zato na opsednutom čoveku leži krivica za sva zla koja
demon počini.

- Krivica - da, ali na jednom nivou. Demon je stvarni krivac. Da li

vredi skretati pažnju opsednutom?

- Ne, on bi rekao da ste vi ludi, da demoni ne postoje.

- Kako se manifestuje prisustvo demona?

- Evo primera. Ja sam bio opsednut demonom bluda i uz božiju

pomoć sam krenuo na pokloničko putovanje u Rusiju. Obišao sam

75

mnoge svetinje, celivao ih, molio se, kajao, ispovedio se, pričestio...
Kada sam došao, znate li šta se dogodilo?

- Ne!
- Demon je preskočio kod moje žene. Počela je da se ponaša
histerično, govori izmenjenim glasom, krade ono što je zajedničko...
Zahtevala je razvod. Tokom susreta me je fizički napadala, pred decom.
- Koliko ljudi je zaposednuto demonima?

- Mislim, pedeset posto!
- To znači da su Satana i trideset posto otpalih anđela za dvadeset
posto uspešniji, nego kada su krenuli u revoluciju...
- Vidite, to ste dobro primetili, svet zaista postaje gori! Proučavajući
pojavu opsednutosti, saznao sam da demon može da bude samo u
jednom od supružnika kad je u pitanju bračni par. To je zato što je
demonima dopušteno samo da iskušavaju ljude, bračni život je idealna
prilika za to, a ne da ih obavezno upropaste. Zbog toga je slobodnom
supružniku ostavljena mogućnost da svog bračnog druga oslobodi od
demona. Naime, svaki čovek koji ima jaku veru može da iz drugog
čoveka istera demona. Slobodnom supružniku ostavljena je i
„mogućnost" da demona zavoli i da, prihvatajući ono što mu on lukavo
natura, upropasti sebe i svoju decu. Prihvatajući demonovo „mišljenje",
ukućani opsednutog i ne slute da često prihvataju podmuklu, plansku
dezinformaciju. Jer, ako demon ne bi mogao da na sve moguće načine
iskušava svoje bližnje, šta bi uopšte tražio u društvu ljudi?
Takođe, trebalo bi da razumete da se takav spoj dvoje ljudi ne
dešava slučajno, odnosno, da demon za „svog" bračnog druga
obavezno bira osobu koja nije opsednuta. To znači da se u okviru jedne
porodice dešavaju daleko ozbiljnije stvari od porodičnih, i da bi oni koji
nisu opsednuti trebalo itekako da se paze svojih bračnih drugova.
Demoni po genetskoj liniji napadaju i decu, čak i unuke... Prate trag
dominacije!
- Sada sam shvatio frazu da prokletstvo ide do trećeg kolena!
- Da, porodične tragedije su česte... Sin ubio oca, žena odsekla
glavu mužu na spavanju,

- Slično je na poslu. Po kojoj metodologiji rade demoni?
- Postoje demoni slobodni strelci i oni koji rade za magove...

Nazovimo ih „stalno zaposleni"! Slobodni demoni biraju žrtve po pitanju
časti!

- Šta to znači?
- Kao što muškarci biraju lepe žene, kako bi ih omađijali svojom
energijom, tako i demoni biraju što časnije osobe, kako bi ih kušali!
Demonu je dovoljan trenutak nepažnje da bi zaskočio dušu. Ono što je
interesantno, zaposednuti demonima za svoje društvo biraju slične. U
politici je to primetno... Ako vidite da je politički lider zaposednut, znajte

76

da je takav i njegov tim. Demon dovlači druge demone. Svetom zato
vlada demokratija. Iluminati su veliki demoni, a njihove marionete,
političari, su pod kontrolom nižih oficira u demonosoldateski. Kod nas je
bio komunizam... Sledbenici te idolatrije, od revolucije do danas,

demonizovani su iz generacije u generaciju... Deda, otac, unuk...

- Šta raditi?
- Reći, pa šta bude! To sam i činio, neki su se koprcali i govorili da
nije istina, no neki su odmah priznavali...
- Okej, koja je funkcija demona danas, sada?
- Anesteziranje čovečanstva, kako ne bi videlo realizaciju velikog
plana Satane, koji se odvija preko iluminata, a to je veliki svetski rat,

genocid nad ljudima planete Zemlje...

- Mislite genocid nad žutom rasom?
- Ne, mislim da je veliki plan uništenje čovečanstva... Planiraju da
živo ostane oko milijardu ljudi. O tome možete videti na internetu. O

tome jasno i glasno govori Dejvid Rokfeler... Smanjenje broja ljudi na

planeti! To je to, to je genocid! Ali, to niko ne shvata ozbiljno. Ljudi jure,

razmišljaju o kreditima, svom poslu, ekonomskoj krizi, ratu u
Avganistanu i Iraku, a ne vide da će biti ubijeni - uskoro!

- Užasno!
- Svetski rat, genocid nad čovečanstvom kuca na vrata. Oni su
gospodari oružja koje utiče na vreme, zemljotrese, bolesti... Nije plan
ubiti samo žute, već sve.
- Šta učiniti?
- Ubiti ubice, pre nego što izdaju komandu svojim potčinjenima:
užas! Ono što je šokantno, oni ne napadaju druge države, već pre svega
Ameriku. Razoriće kontinent, izazvaće nemire... Koncentracioni logori i
krematorijumi su spremni. Dogovoreno je da vojske Izraela i Kine, u ime
Ujedinjenih nacija, kontrolišu Istočnu i Zapadnu obalu.
- Ne razumem, šta ja mogu da učinim protiv iluminata?
- Bog kaže da pošto se radi o poslednjim danima ovog sveta i o
poslednjem čišćenju, sprečavanje onoga koji želi da se spase da to učini,
predstavlja pokušaj ubistva! Zato ubistvo onog koji to čini ne predstavlja
zločin, već nužnu odbranu. Jer, ako čovek ne bi ubio onog koji ga
sprečava da se spase, taj bi ubio njega, mada ne pištoljem, puškom ili
kakvim drugim oružjem. Čoveka koji želi da se spase, u stvari, ne
zaustavlja drugi čovek, već demon koji ga uljuljkuje, anestezira... Priča
kako su to gluposti, teorije zavere. Evo, pogledajte ove ljude u kafani...
Priđite onom mladiću što se udvara onoj plavokosoj i plavookoj lepotici.
Recite mu: „Za nekoliko godina bićeš mrtav, ovaj grad neće postojati...
Njujork, bludnica, će nestati... Učini nešto."
- Znam, rekao bi mi da sam lud.

- Da, to je pobeda Ðavola i njegove vojske demona.

77

- Demoni su u iluminatima?
- Iluminati su demoni.
- Šta činiti?
- Hajde da platimo i onda idemo! - reče Rus.

78

ISTERIVANJE DEMONA NA AFRIČKI
NAČIN

Saša Ivanovič brzo izađe iz ruskog restorana Samovar, dok Taisen

lagano i bez nervoze plati gazdi ceh.
- Da li nešto nije kako treba? - upita Jakov, zvani Jaša, obučen u

crno, igrajući se srebrnim visuljkom na lancu oko vrata.
- Sve je okej, moramo da idemo - reče Japanac i pogleda visuljak

koji mu se u prvom trenutku učinio kao krst... Bio je to mač sa nekim
čudnim simbolima.

Izašao je na svež vazduh. Veče u Njujorku je bilo prijatno, početak
proleća. Saša Ivanovič je stajao ispred kafane. Bio je nervozan.

- Dragi gospodine, biću iskren... Vi ste zaposednuti demonom!
- Dobro! - smireno reče potomak samuraja.
- Mogu da vam pomognem - reče Saša i pogleda na sat. Bilo je već
00:45...
- Slušam!
- Krenimo kod mog prijatelja Sandija, on je mag.
- Gde živi?
- Nije važno gde živi, već gde obavlja ritual teranja demona.
Hajdemo u vaša kola.
Taisen otvori vrata i oni sedoše na kožna sedišta.
- Vozite prema Vest vilidžu, Leroj strit... Znate li gde je?
- Znam! - reče Taisen, potera auto prema Sedmoj aveniji i poče da
vozi prema jugu.
- Pričajte! - dodade.
- Sandi je veliki mag, oteraće vašeg demona. Moj je prijatelj i to vas
neće ništa koštati.
Taisen se nasmeši.
Njujork, Menhetn, noću, tokom nedelje više nema gužve...
Ekonomska kriza učinila je svoje... Policijska sirena se začu iza njih...
Taisen vide rotaciona svetla... No, linkoln sa „plavcima" ih zaobiđe.
Stigoše na ulaz u Leroj strit.
- Stanite ovde, iza ovog ševija - reče Saša Ivanovič. Beše to stara,
ali skupa zgrada.
Saša pozva nekog mobilnim telefonom:

79

- Saša ovde, Sandi još nije počeo ritual? Ženski glas cvrkutavo
odgovori:

- Ne, čeka vas.
- Stižemo!
Saša pritisnu dugme interfona i vrata se otvoriše. Mračan ulaz nije
delovao reprezentativno. Nekako napipa dugme i upali sijalicu u
hodniku. Neki čudan miris osećao se u hodniku. Taisen šmrknu i upitno
pogleda Sašu Ivanoviča.
- To je tamjan, miris tamjana. Svaki ritual počinje kađenjem
prostorije. To podstiče demone da se uznemire.
- Aha - reče Japanac zbunjeno.
Peli su se uzanim drvenim stepenicama do drugog sprata zgrade

koja je vredela milione, a izgledala je kao baraka. Vrata se otvoriše,
dočeka ih jedna visoka crnkinja u dugoj zelenoj haljini, ispod koje nije
imala ništa. Svetlost u pozadini činila ju je transparentnom.

Uđoše.
Soba je bila ogromna, prepuna ljudi... Bili su to dobrostojeći japiji,
obučeni u dugačke haljine živih boja ispod kojih su bili goli, bez metala
na sebi. Bilo je tu muškaraca i žena, ali naravno više predstavnica

lepšeg pola.
Većinom su to bili ljudi od oko trideset godina, osim nekoliko

muškaraca od oko šezdeset. Najzad se pojavi mag Sandi. Bio je belac

srednje visine, stamen. Izljubi se sa Sašom tri puta...

- Zdravstvuj, brate Sandi!

- Hajde da popijete napitak. Lulu, sipaj ljudima.
- Je l' to alkohol? Vozim! - reče Japanac.
- Ne, to je napitak sa Tibeta, od šezdeset sedam trava, koji je stajao
u zemlji dvanaest godina. Uzmi ga, brate, podstiče kundalini. Ala su tebe
napali demoni i to odskoro. Izgleda da si se nekome grdno zamerio. Ali
ne brini... Sve će to biti sređeno.
- Da li je to tibetanska škola?
- Sve ćeš videti i osetiti. Škola Jeste tibetanska, ali ovaj ritual nije,
on je afrički.
Tek tada Taisen registrova kako je mag obučen. Oko vrata i preko
ramena bila mu je obmotana koža pitona, bio je u crvenoj haljini i bos.
Stopala su mu bila velika, noge snažne i maljave, ne ćosave kao kod
Japanaca.
Mag reče:
- Stanite svi u krug, vas dvojica uzmite haljine, skinite se i obucite
ih. Vi, mladići, obucite onu žutu haljinu, trebaće vam žuto.
Uskoro krug bi formiran. Mag je raspoređivao ljude sa jakom aurom
po rasporedu Davidove zvezde, slabijima je govorio da stanu u sredinu.

Ukus napitka, koji je bio rezak kao sake, s aromom mentola ili nane,

80

još je bio u ustima Japanca. Mag je lagano, ritualno lupajući dvema
velikim zvečkama, išao oko kruga. Kada je to obavio, napravio je zaštitni
krug, naredivši ljudima šta da izgovaraju:

- Mi smo svetlost!

- Svetlost je u nama!

- Svuda je svetlost!
Čarobni krug je uglas izgovarao mantru.
- Mi smo svetlost...
Mag je zvečke zamenio bubnjevima. Išao je oko kola nekim
medveđim korakom. Ljudi su se držali za ruke.
- Mala, da li ti je loše? - upitao je mag jednu devojku.
- Malo sam slaba, ali izdržaću - rekla je devojka, bleda kao smrt.
Mag joj je prišao i svoju snažnu ruku stavio na njenu božansku
čakru. Devojci se vrati boja u lice! Krug je ponavljao:
- Svetlost je u nama! Svuda je svetlost!
Počeše da se osećaju neki neprijatni mirisi... Demoni su počeli da
se odlepljuju od kičme zaposednutih, bili su zbunjeni. Ko je bio u stanju
da ih gleda, video ih je kao crno blato koje se odlepljuje od kičme iznad
zadnjice. Nešto ih je, kao magnetom, odvlačilo, dizalo, vrtelo... Zbunjeni,
oni su pokušavali da se zalepe za pogrešne osobe. No, neka božanska

energija ih je vrtela - gurali su se, potiskivali i lagano nestajali...
Ritual je trajao skoro sat. Mag je bio znojav, ali veseo. Slabiji su bili

na ivici padanja, ali ih je nešto držalo.
Mag najzad reče:
- Pustite ruke i svi se poljubite... svi! Zahvalite se jedni drugima!
Znojavi ljudi i lepe žene počeše da se ljube i grle... Dodiri jedrih

grudi i snažnih muških ruku zavitlaše novu energiju života...

Taisen i Saša bili su na suprotnim stranama. Izljubili su se sa
trideset ljudi, dok ne dođoše jedan do drugoga.

- Hvala, Saša! - reče lepo vaspitani Japanac.
- Srećno ti bilo, zeleni zmaju moj! - diskretno se smejući reče Rus.
- Pravo da ti kažem, Saša, ti meni ispriča sve o demonima, a
izgleda da si ti zaposednut, glas ti je kreštav...
- Znam! Tvoja dijagnoza je tačna. Oni mene stalno napadaju, zato
što sam deo zavereničke grupe... Mislim, napadaju me njihovi magovi.
- Čiji?
- Iluminata, kabalista... Stalno zapovedaju demonima da napadaju
one koji su deo pobunjeničke vojske u Njujorku!
- Vojske?
- Pokret otpora, to je preciznije - reče Rus.
- Ništa te ne razumem, kakav pokret otpora u Njujorku?
- Shvataš li da postoji zavera iluminata i njihovih gospodara čiji je cilj
da izazovu treći svetski rat, smanjenje čovečanstva? Oni se spremaju da

81

unište Ameriku.
- Izvini, kakvi gospodari iluminata... Zar iluminati nisu glavni?
- Ne, iluminati su samo izvršioci volje bića iz četvrte dimenzije. To je

civilizacija sa druge planete. To su Drakoi, zmajevi... Demoni, o kojima
sam ti pričao, su kontrolori iluminata.

- Kako?
- Svaki iluminat zaposednut je demonom! On je nesvesni izvršilac
volje svojih gospodara.
- Kažeš, postoji pokret otpora ovde u Njujorku...
- Da, njegov cilj je da onemogući uništenje Njujorka.
- Ništa ti ne verujem!
- Dobro, shvatićeš u budućnosti.
Taisen poče da gleda po sali gde se ritual odvijao... Sa strane je bila
jedna velika kožna crna garnitura i niz čudnih stolica sa tri noge. Po
zidovima su bile okačene afričke maske, mačete, pravoslavne ikone...
- Koja je ovo magija za isterivanje demona? - upita Japanac.
- Afrička, ali je Sandi školovan svuda... Između ostalog i na Tibetu...
Kažu da je član tajnog reda zmaja, neki tvrde da gaje Putin odlikovao
zbog toga što mu je skinuo magiju.
- Putinu... skinuo magiju?
- Da, nije smeo da izlazi, začarali su ga preko čaše.
- Neverovatno! Je l' Sandi ruski mag?
- Ne, ne smem da ti kažem, ali je dobar čovek.
- Dođi, brate! - pozva ga mag.
Japanac priđe, a snažni mag ga uhvati za zglavke i poče da daje
dijagnozu.
- Tebi na nervnoj osnovi hipofiza ne radi kako treba, ili su ti na nju
udarili magovi! Imaš problem sa debelim crevom i pražnjenjem... Čakre
su ti raštelovane... Demone sam ti skinuo, ali ne i posledice njihovog
rada... Treba da odeš iz Njujorka, idi nekuda gde je mirno i lepo... Spasi
se - reče mag ozbiljnog izraza lica. - Idi popij još jedan napitak! - dodade.
Društvo je veselo pričalo.
- Sandi, da li moj prijatelj Taisen može da dođe sutra da mu ti
objasniš neke stvari iz istorije? - upita Saša.
- Neka dođe posle osamnaest časova... Imaću vremena... Ali,
moraću da ga odvedem i kod nekih drugih ljudi... Ti ga dovedi ovamo.
- Da, Sandi! - vojnički pokorno reče Saša Ivanovič.

82

KAN, HOTEL KARLTON

Rotšildovi su Gospodari političara!

Nikoleta Laban lagano je otvarala oči gledajući luksuzni apartman

koji je imao sobu od sedamdeset kvadrata, stilski nameštaj i pogled na
more. Bilo je to ono o čemu je maštala, a nije smela glasno da kaže...
Volela je luksuz, ali tati Labanu to nije smela ni da pomene, znala je da
je on „operisan" od novca i da bi žudnju za tim proglasio
„skorojevštinom"! Možda je tata bio u pravu, on je vaspitan spartanski,
vojnički. Čast, poštenje, pamet, jezici... Sve ostalo je bilo - nepotrebno!
No, ćerka je volela „nepotrebno", bila je žensko, ne vojnik... Volela je
ona i nežnost, ali joj je tata nije pružao, vaspitavao ju je kao muškarca.
Zbog njega je trenirala karate, jedno vreme se bavila streljaštvom, čak je
otišla na kurs paraglajdinga kod komšije Baneta iz Krunske ulice, koga je
tata znao iz škole „Aleksa Šantić"9.

Kucanje, dva kratka, pa posle pauze još jedno, značilo je da to nije
čistačica već Raka. Ustala je lagano i, oblačeći bademantil sa grbom
hotela, otvorila vrata.

- Ustaj, Princezo! Danas nam je program ispunjen do maksimuma...
Prvo ideš u solarijum, pa na doručak, zatim sledi trčanje j po Kroazeti,
pa...

- Alo, brate, stani! Ima li u ovom luksuzu normalne kafe?
- Ima, nosim plastično, kancerogeno lonče na struju, kafu i šećer...
- Bez šećera, duplu! Majstore!
- Vaša želja za mene je zapovest, Princezo! - nasmeja se Raka,
umarširavši u prostrani apartman. - Večeras imaš sastanak na jahti, sa
prijateljicom mog prijatelja Rej Bana, kog ona ne zna pod tim imenom...
- Mrzim ga, mrzim ga... On me je upropastio, posle njega svaki
muškarac mi izgleda kao Don Kihot... Sada treba da se upoznajem i sa
njegovim bivšim devojkama... Ko je ona?
- Barbara Halupova, jedna od pripadnica džet-seta, udata za
bankara, Jevrejina Hartmana, inače past-mastera viteškog reda
Tevtonskih vitezova, koji su ogranak Templara...
- Šta mi reče?
- Sve ćeš naučiti... U tom džet-setu postoji elita pripadnika tajnih
društava... To su pripadnici visokih redova masonerije, zatim okultisti,

83

templari, tevtonci... Svačega tu ima... Oni se između sebe poznaju i
poštuju... Teško je ući među njih i zadobiti poštovanje!

- Koliko se sećam, madam Blavacka je to uspela iako je bila iz
Rusije...

- Bila je britanski agent...

- Otkud ti znaš za koga ja radim... ha, ha...
- Znam da si „čista", ne bih te preporučio...
- Rako, molim te, pričaj mi šta znaš o Rotšildovima. To je izgleda
temelj svega, oni su džet-set, najbogatiji i najuticajniji... Oko njihovog

novca i ugleda formirala se plejada umetnika svih vrsta koje oni bodre...
Pričaj mi ono što znaš, da bih ono što ne znam pitala druge. Važi?

Raka se namesti i ponosno, kao paun, poče da priča:
- Majer Amčel, osnivač dinastije Rotšild, rodio se i odrastao u
prenaseljenom jevrejskom getu u Frankfurtu. Prezime Rotšild je dobijeno
po crvenom štitu (rote Schild) koji se nalazio na kući Majerovih.
Poslovnu karijeru započeo je kao trgovac metalnim novcem i finim
predmetima. Zahvaljujući novcu koji je stekao trgovinom i ličnim
sposobnostima, vrlo brzo je postao investitor u koga se najviše verovalo
i savetnik bogatih nemačkih prinčeva. Početkom devetnaestog veka,
njegovih pet sinova sagradilo je finansijske imperije u Londonu, Parizu,
Beču, Napulju i Frankfurtu.
Vrlo brzo su postali jedna od najbogatijih porodica u Evropi. Radili

su kao poverenici i savetnici evropskih kraljeva i premijera, finansirali
Velingtonov obračun sa Napoleonom kod Vaterloa, napravili projekat po
kome je britanska vlada kupila akcije na Suecu, razvili železničku mrežu
u Evropi, pokupovali deonice rudnika dijamanata u južnoj Africi,
finansirali izvoz pamuka iz Amerike u Evropu pre izbijanja Građanskog
rata, preživeli progone za vreme nacizma i Miteranovu nacionalizaciju
tokom osamdesetih. Njihov biznis više nije moćan kao ranije, ali oni i
dalje traju kao jedna skladna porodica u kojoj su svi spremni da jedni
drugima izađu u susret kad zatreba, kao što je bilo u vreme kad se
francuska grana porodice našla u nevolji, pa su im rođaci iz Švajcarske,
Amerike i Britanije pritekli u pomoć.

Kao nagradu za sve što su učinili, Rotšildovi su u Austriji dobili titulu
barona, u francuskoj aristokratski prefiks "de", pošto su i tamo stekli
plemićke titule, dok je u Britaniji, posle više godina odbijanja i
protivljenja, kraljica Elizabeta 1985. godine Natanijelu Rotšildu dodelila
plemićku titulu čime je on postao prvi Jevrejin koji je dobio mesto u
Domu lordova. Njegov otac Leonel bio je prvi Jevrejin koji je bio izabran
za člana britanskog parlamenta.

- Kako mu je puno ime?
- Mislim, Viktor Leonel Rotšild, rođen 1910. a otišao u pakao 1990.
godine... Viktor je radio za MI-6, tako se to kaže, mada je upravljao celim

84

projektom „Hitler i holokaust"... On je u MI-6 ubacio krtice Antonija
Blanta i Kima Filbija...

- Čije krtice?
- Sovjetske, njegov čovek je i otac ovog Viznera što se muva oko
Kosova... Svi oni su manje-više Hazari...
Ko je naslednik starog Viktora?
- Jakob IV, baron, rođen 29. aprila 1936.
- On ima decu?
- Da, ima tri ćerke i jednog sina... Hanu, koja je rođena 1962,
Matildu 1964, Emu 1967. i sina Natanijela 1971 (Nathaniel Philip Victor
James).
- Uh, kako sve to pamtiš, Rako?
- Oni su kraljevi materijalnog sveta, duhovno ih ne interesuje... Kako
su se bogatili, Rotšildovi su sve više uživali u svojoj čudnoj strasti koja
im je i danas svojstvena - gradnji raskošnih palata širom Evrope i
Amerike. Samo u Engleskoj i Americi sagradili su šezdeset dvoraca u
kojima su sakupljali najvrednije slike, umetničke predmete i skupocenu,
luksuznu robu. Zahvaljujući ovoj strasti za lepim, raskošnim i skupim, u
rečnik je ušla kovanica „Rotšild stil".
Kada je pruski kralj Vilhelm I prvi put video palatu Džejmsa Rotšilda,
čuvenu Ferrieres u Francuskoj, začuđeno je prokomentarisao: „Kraljevi
sebi ne mogu ovako nešto da omoguće. Ovo mora da pripada
Rotšildovima." Palata Henrija Rotšilda smeštena u Parizu, na adresi 33
Rue du Fauborg St. Hakore, imala je toliko velika vrata da su kroz njih
slobodno mogle da uđu četiri žirafe, zapisao je baron Filip de Rotšild.
Ime Rotšild kasnije je davano najboljim vrstama vina, uključujući lafit
i mouton, bolnicama, parkovima, muzejima i projektima za izgradnju
stanova beskućnicima, kao znak zahvalnosti porodici koja je uvek bila
veliki dobrotvor. Odgojena je i posebna vrsta žirafe koja je dobila ime
Rotšild.
O ovoj porodici su napravljene dve filmske priče: Kuća Rotšild, koju
je 1934. godine producirao Daril Zanuk i u kojoj Džordž Arlis igra i
Majera Amčela i njegovog sina Natanijela, osnivača Britanske banke, i
Rotšildovi, jedna izuzetno neumesna, ružna antisemitska produkcija
napravljena u Nemačkoj 1940. godine, pod patronatom Jozefa Gebelsa.
O Rotšildovima je napisano i bezbroj knjiga, uključujući i sećanja
Gija i Filipa Rotšilda. Filip Rotšild je bio vlasnik Šato Moutona i
prevodilac engleske poezije, a knjiga koju je napisao zbirka je
skandaloznih ljubavnih afera porodice Rotšild: „Ja sam bio neverovatno
uspešan - skakao sam iz kreveta u krevet kao što koza skače po
planini... Uvek sam znao da je moj otac bio poznat po tome što je jahao
sobarice moje bake. Za razliku od njega, ja sam voleo žene sa titulom,
poznate lepotice, zvezde sa filma i pozorišne bine, salonske kraljice i

85

jednu buntovnu lezbejku", napisao je Filip u svojim sećanjima. Njegova
knjiga je 1984. godine objavljena u Engleskoj, ali u Parizu nije nikada, jer

u Francuskoj postoje strogi zakoni kojima se štiti privatnost bogatih i
slavnih ličnosti.

- Rekao si da je adresa Rotšildovih u Parizu na broju trideset tri?

- Da.
- Ima li to veze sa brojem trideset tri u masoneriji, koji označava
najvišeg majstora?
- Naravno, ništa nije slučajno! No, da nastavim... Kao što rekoh,
Filipova knjiga, koja je izašla 1984. godine, izazvala je veliku pažnju, jer
je porodica Rotšild oduvek bila poznata po strogom čuvanju svog
privatnog života, mada su i sami znali da su suviše poznati da bi sve
mogli da prikriju. Kada se 1994. godine devedeset članova porodice
Rotšild okupilo oko groba Majera Amčela u Frankfurtu, gde su obeležili
dvesta pedeset godina od njegovog rođenja, otvorili su umetničku
izložbu Rotšild i održali komemoraciju u Jevrejskom muzeju smeštenom

u palati koja je nekad pripadala njima. Na izložbi su prikazali i katalog
štampan na četiristo strana, koji govori o porodici Rotšild, ali na
preterano nadmen način. U katalogu se mogu naći i naslovi poput:
Rotšildovi u literaturi. Poslednjih godina porodica radi na izradi
autorizovane porodične biografije, koju pod nadzorom porodice piše
profesor sa Oksforda Nejl Ferguson. Pisanje biografije trebalo je da
nadgleda Amčel Rotšild, koji se obesio u pariskom hotelu Bristol - reče
Raka.

- Možeš li, Rako, da se okreneš? - reče Nikoleta i zauze
manekensku pozu.

- Da li sam lepa? - upita šeretski.
- Najlepša si! Ajdemo na doručak... Tamo ću nastaviti predavanje.
Sedoše za sto. Konobari odmah donesoše ceđeni sok od
pomorandže i upitaše ih šta žele. Raka im poruči kroasane i čaj sa
mlekom i nastavi priču o porodici Rotšild. Glas mu je bio smiren, pravio
je pauze kako bi devojka upila znanje. Nikoleta odjednom reče:
- Kod starih porodica obično dolazi do dekadencije, ali i do
nesloge...
- Da, teoretski to je tačno, ali porodica Rotšild ima svoju magiju
uspešnosti. Dok druge velike evropske porodice polako nestaju,

Rotšildovima i dalje uspeva da se drže na okupu, mada su se neki
pripadnici razišli po svetu, neki su otišli čak u Kaliforniju. Mnogi
pripadnici treće i četvrte generacije sklopili su brakove sa osobama
različitog porekla i verske pripadnosti, ali to, zahvaljujući strogoj
patrijarhalnoj strukturi porodice koju je ustanovio Majer Amčel u svom
testamentu, nije narušilo porodično jedinstvo. Samo sinovi mogu da
poseduju i vode banke Rotšildovih.

86

- Ćerke su potisnute?
- Da, ćerke su u hijerarhiji moći potisnute, ali je to dobro u
poslovnom smislu!
- Zašto?
- Ha, ha, Rotšildovima se ne može desiti da se neko oženi njihovom
ćerkom i na brzinu obogati. Najveći nedostatak ovakve strukture je što
su neke ekspoziture Rotšildovihu Frankfurtu i Napulju morale da se
zatvore, jer u tim gradovima više nisu imali muških potomaka. Porodična
disciplina i dalje je stroga i svi moraju da se pridržavaju ovih pravila. Biti
Rotšild znači biti dobar bankar, dobar Jevrejin, aktivan u dobrotvornim
akcijama i ustanovama, intelektualan i obrazovan.
- I to sve pod plaštom dobrih masona!
- Svakako, ali zašto ti to smeta?
- Ne smeta, samo konstatujem!
- Ono što je bitno jeste da, od kada postoje, Rotšildovi imaju gen za
bankarstvo, ali isto tako rađaju i sjajne intelektualce, umetnike...
- Ali i dildike!
- Dobro, i to! Alfred, mlađi brat prvog engleskog barona Rotšilda,
sagradio je jednu palatu u francuskom stilu, nazvao ju je Halton i u njoj
počeo da okuplja svoje prijatelje, koje je zabavljao tako što se oblačio i
ponašao kao cirkuzant, izvodio je čak i trikove sa dresiranim životinjama.
Artur Rotšild, jedan od pripadnika francuske grane Rotšilda, živeo je na
Rue du Faubourg St. Honore i opsesivno sakupljao kravate, leptir-mašne
i muške marame koje je stalno nosio i menjao najmanje tri puta dnevno.
Volter, drugi po redu lord Rotšild, na svom imanju je napravio
prirodnjački muzej i sam sačinio jednu neobičnu zoološku klasifikaciju.
Uzgojio je tri žirafe i dresirao ih ca vuku kočije kojima se vozio po gradu.
- Za to vreme, čime su se bavila ženska deca, kojoj je zabranjen
bankarski posao?
- Ženska deca Rotšildovih uglavnom su se bavila kolekcionarstvom,
umetnošću i studijama. Najistaknutija i najslavnija savremena pripadnica
Rotšildovih, Mirjam, najveći deo svog života provela je nastavljajući
opsesiju svog oca Čarlsa, koji je sakupio na stotine vrsta buva. Njena
sestra Ketlin bila je prva žena u Britaniji koja je dobila pilotsku dozvolu.
Kasnije se preselila u Njujork, gde je sponzorisala džez muzičare Čarlija
Parkera, Dizija Gilespija, Majlsa Dejvisa, Teloniusa Monka. Među
današnjim pripadnicama srednje generacije Rotšildovih najviše se ističe
sestra pokojnog Amčela, Erna, koja je diplomirala na Oksfordu i napisala
cenjenu knjigu o automobilskoj industriji. Trenutno radi kao vanredni
profesor na Kembridžu i Harvardu. Njena sestra Viktorija bila je
predavač na Koledžu kraljice Meri u Londonu. Jedna njihova rođaka,
Šarlota de Rotšild, operska je pevačica.
- Jesu li i skandali deo imidža porodice?

87

- Ima i toga... Voltera Rotšilda godinama je proganjala i ucenjivala
ljubavnica, pa je deset godina morao da joj daje novac. U porodici je bilo
i nekoliko samoubistava. Oskar Rotšild, pripadnik austrijske grane
porodice, zaljubio se u kćer vlasnika jednog pansiona u Čikagu i ubio se
pošto mu otac nije dozvolio da se oženi tako običnom devojkom. Čarls
Rotšild, koji se takođe ubio, oduzeo je sebi život pošto mu je
dijagnostikovan encefalitis...

Kad su završavali doručak, Raka izvadi iz džepa jednu malu knjigu i
spusti je na sto.

Nikoleta pogleda naslov Sveta Rusija protiv Hazarije.
- Ko je autor? Je li to neka popovska knjiga? - reče, smeškajući se.
- Ne, mudrice. Autor je Tatjana Vasiljevna Gračova, politikolog,
rukovodilac katedre Vojne akademije Generalštaba oružanih snaga
Ruske federacije. Tokom niza godina bila je vodeći naučni saradnik
Centra za vojno-strateška istraživanja Generalštaba Rusije...
- To znači, koliko se razumem, da ta Gračova govori ono što zna
GRU, Ruska vojna obaveštajna služba? - upita Nikoleta.
- Moglo bi i tako da se kaže, mada u Rusiji još uvek postoji ostatak
diktature Hazara, pa ova knjiga može da bude shvaćena kao njen krik u
muku poslušnih! Hazarski uticaj uvek drži tezu, antitezu i sintezu.
Pročitaj, malo-pomalo, šta piše...
- Hoću, daj mi je!

*

Posle doručka, Nikoleta ode na pedikir i, dok je čekala, otvori knjigu
i poče da čita:

„Rotšildovi - to je razgranati bankarski klan čija istorija seže u
dubinu vekova i koji je rasprostro svoj uticaj po celom svetu.

Rotšildovi potiču od Hazara koji su pobegli u Evropu. Posle
pada Hazarije, Hazari nisu mogli bežati na jug i na Bliski istok.
Progonili su ih Persijanci, Jermeni, Alani. Njih su progonili mnogi
narodi sa kojima su Hazari tokom istorije vodili ratove i smatrali su
ih svojim neprijateljima.

Zato su Hazari krenuli u Evropu i baš Evropa ih je primila. Klan
Rotšildovih potiče od Hazara koji su se zatekli u Evropi i tamo
preuzeli ključeve privrednih poluga upravljanja.

To se, naravno, pre svega odnosi na finansije. Jer njihov idol je
bilo zlatno tele, kom su se religiozno klanjali. Uz pomoć novca i

88

podmićivanja stavili su pod kontrolu mnoge vlade i tako preuzeli
političku vlast.

Tu tehnologiju potčinjenosti vlada i država dobro je opisao
Natan Rotšild (1777-1836): „Ko kontroliše štampaše novca, taj
kontroliše vladu. Nije važno kakva marioneta sedi na tronu britanske
imperije. Čovek koji kontroliše puštanje novca u Britaniji, kontroliše
britansku imperiju. A ja kontrolišem puštanje novca u Britaniji."

Zato nije slučajno što je 1917. godine baš baronu Valteru
Rotšildu bila poslata Belfurska deklaracija, u kojoj je iskazana
podrška ideji stvaranja cionističke države u Palestini, od strane
britanskih vladajućih krugova."

Rotšildovi su igrali ključnu ulogu u osnivanju i učvršćivanju
cionističkog pokreta i stvaranju države Izrael. Baš oni su 1897.
godine bili među glavnim organizatorima Prvog kongresa cionista.

Uticaj Rotšildovih bio je toliko veliki da je jedan francuski
komentator u devetnaestom veku konstatovao: „Postoji samo jedna
vlast u Evropi i to su Rotšildovi."

Rotšildovi su jedan od najvećih hazarskih dinastičkih klanova
povezanih sa masonerijom (iluminatima) i imaju za cilj stvaranje
novog svetskog poretka.

Zbog tog svog cilja, oni su išli i idu na sve moguće zločine,
uključujući i organizaciju najkrvavijih revolucija i svetskih ratova, u
kojima je glavna meta neprekidno bila Rusija.

Odmah posle revolucije u Rusiji, koju su finansirali hazarski
bankari, Čejs Benk (Rotšild - Rokfelerova Chase Bank) je preuzela
vlast nad centralizovanim kapitalom i ruskom državom.

Kristijan Rakovski (Haim Rajkover), bivši krvavi diktator
Sovjetske Ukrajine, lični prijatelj Trockog, jedan od osnivača
komunističke internacionale, član lože iluminata i bivši sovjetski
ambasador u Parizu, na saslušanju 1938. godine dao je šokantnu
izjavu u odnosu na revoluciju i planove Rotšildovih. Materijali sa
saslušanja Rakovskog bili su kasnije objavljeni u knjizi Crvena
simfonija. On je potvrdio da su iluminati - Rotšildovi - planirali da
iskoriste komunizam za uspostavljanje svetske diktature
superbogataša.

U SAD je 1937. godine bila napisana i izdata knjižica Trocki i
Jevreji iza ruske revolucije (Trotsky and the Jews Behind the
Russian revolution, ponovljeno izdanje 1980. godine, SAD,
Hrišćanska Odbrambena Liga. Per. Džona Galepeno. M.2003).
Njen autor, Rus, emigrant iz Rusije, bivši komesar građanskog rata,
piše: „Imperija Rotšild uključuje u sebe Francusku i Englesku, a od
davnina mašta o tome da prisvoji bezbrojna prirodna bogatstva
Rusije. Demokratska vlada Kerenskog, koga je podržavao Rotšild,

89

stvorila je pogodne uslove za prevlast cionista... Baš Rotšildova
grupacija cionista je 1917. godine svrgnula cara".

Da je građanski rat bio rezultat borbe političkih partija, on bi se
brzo završio. I beli i crveni brzo bi malaksali. Ono što se stvarno
dogodilo, to je bio rat između Rotšildove mafije i mafije Šifa koje su
postojano finansijski stimulisale taj rat. To objašnjava zašto je
građanski rat trajao toliko dugo i bio mnogo krvaviji nego tek
završeni svetski rat. To, u suštini, i nije bio rat, nego ciljano
istrebljenje naroda sa ciljem maksimalne depopulacije, obezljuđenja
Rusije. Maksimalna depopulacija je finansijskim kraljevima otvarala
put za izrabljivanje prirodnih bogatstava Rusije.

Doduše, Hazari su sve vreme optuživali Staljina za represiju.
Ali, evo šta kaže Rakovski: „Na taj način, posle Lenjinove smrti,
kada je Trocki ostao sam sa Staljinom koji je počeo grozničavu
delatnost, tad smo već predvideli svoj poraz u CK. U toj situaciji
smo morali brzo da se opredelimo i rešili smo da se priklonimo
Staljinovim saveznicima, da postanemo staljinisti, veći i od njega
samog, počeli smo da savijamo njegovu batinu i tako sabotiramo
njegovu politiku. Sve ostalo znate i sami."

A kakvu je to „grozničavu delatnost", o kojoj je govorio
Rakovski, Staljin počeo? Prvo što je uradio Staljin, bilo je obraćanje
svim radnicima zemlje da uđu u partiju uzornih i časnih ljudi. To je
obezbeđivalo priliv novih mladih snaga, nezaraženih trockizmom.
Od ukupnog broja komunista - 735.000, u 1924. godini - 241.500 bili
su oni koji su se odazvali Staljinovom pozivu. Staljin je još izbacio i
devizu: „Mi ruski revolucionari." On se obratio narodu: „Mi smo
zaostali za razvijenim zemljama za pedeset do sto godina. Mi to
rastojanje moramo pretrčati za deset godina. Ili ćemo to uraditi ili
nas neće biti."

Rat koji je Trocki nazvao „svetska revolucija", a koji su
finansirali Rotšildovi, produžio se u svetski rat, Hitlerov.

Hitlera su takođe finansirali Rotšildovi. Oni su izvršili zločin
protiv sopstvenog naroda, prinevši kao žrtvu živote mnogih Jevreja

da bi to iskoristili kao predlog za osnivanje države Izrael.
Mnogi istorijski fakti svedoče o tome da su sve prevrate i

ratove, počevši od kraja osamnaestog veka, finansirali Rotšildovi.
Svetsku vladu nevidljive Hazarije predvode baš oni - dinastija

Rotšild. Oni u sebi nose dominantnu hazarsku crtu - žeđ za
ratovima i ubijanjem. Hristos je razobličio tu strast duhovnih lidera,
tada već rađajuće religije antihrista: „Vaš je otac đavo i vi žudnje
svoga oca hoćete da ispunite. On je krvnik od početka bio i ne stoji
na istini, jer nema istine u njemu. Kad govori laž, svoje govori, jer je
laža i otac laži." (Jovan 8.44).

90

Prvi svetski rat, koji su organizovali Rotšildovi i svetska vlada,
odneo je deset miliona života i dvadeset mi liona ranjenih.
Revolucija u Rusiji je odnela još trideset miliona žrtava. I to samo u
periodu petoletke Trocki-Lenjinove vlasti, to jest do 1924. godine.

Prvi svetski rat je Rotšildu i hazarskoj svetskoj vladi doneo više
od sto milijardi dolara. I zato su oni hteli da ga ponove, doveli su
Hitlera na vlast i izazvali Drugi svetski rat koji je doneo nove
desetine miliona žrtava.

I Prvi i Drugi svetski rat imali su pre svega za svrhu dostizanje
religioznih ciljeva. Rezultat Prvog svetskog rata je uništenje
pravoslavno-monarhističke državnosti i ruskog cara koji je bio protiv
stvaranja cionističke države u Palestini. Kao rezultat Drugog
svetskog rata imamo državu stvorenu ne na osnovu etničkog
identiteta nego na osnovu religioznog identiteta Hazara i njihovog
duhovnog vođstva, kolena Danova.
- Izvolite, gospođice! - ljubazni glas devojke prekide čitanje. Nikoleta
se nasmeši i ustade. Dok je potapala noge u toplu vodu, mobilnim
telefonom pozva Barbaru Halupovu i zakaza sastanak na njenoj jahti, za
predveče.

91

METOD KONTROLE LJUDSKOG RODA

Magija - da li postoji?

Taisen Dešimaru, posle rituala kod maga po imenu Sandi, odradi

sutrašnji dan kao u magnovenju. Jedva je čekao da krene ka stvarnom
putu spoznaje!

Saša Ivanovič, Rus iz Njujorka, tog novog Vavilona, bio je često
opsednut demonima, ali ih je i isterivao na ritualima.

- Ti demoni su kao prašina - ne vide se, a padaju - konstatova mladi
Japanac, bankar, dok je potpisivao neki dokument.

U tom trenutku seti se da treba da uništi fotografije čoveka koga je
likvidirao... To je bio materijalni dokaz njegove umešanosti. Taisen to
učini. Onda mu na um pade informacija koju je samo periferno
registrovao: u Americi, u Njujorku postoji tajni pokret otpora protiv
iluminata.

To je bila jedna od mnogobrojnih rečenica koje je izgovorio Saša
Ivanovič. Da li je to istina ili je tu rečenicu izgovorio demon, koji je tada
vladao ovim čovekom? Uostalom, da li demoni nagovaraju ljude da
govore istinu ili da lažu?

Telefon je zazvonio, bio je to Rus.
- U osamnaest časova idemo kod čoveka! Gde da se nađemo? -
upita.
- Budite ispred Mekdonaldsa na uglu Šeste avenije i 28. ulice, ali
preko puta... Dolazim iz suprotnog smera. Vidimo se u osamnaest i
trideset, okej?
- Okej! - reče Rus svojim karakterističnim akcentom. Taisen Šestom
avenijom stiže do odredišta, pokupi Rusa i
krenu do 29. ulice, vodeći računa o tome da prilikom skretanja ne
zakači nekog ko vozi biciklističkom stazom... Gužva u Sedmoj aveniji
bila je uobičajena. Dok su se vozili, Japanac upita Rusa:
- Hoće li mag Sandi da mi priča nešto i o svom poslu?
- Ne razumem!
- O magiji!
- Hoće, on je moj prijatelj, a i tvoj.
Dok su išli prema Leroj stritu, Japanac je posmatrao Rusa koji je na
sebi imao žutu jaknu, crne pantalone i rej ban naočare... Ruke su mu

92

bile žuljevite.
- Čime se bavite?
- Bili smo na ti...
- Dobro, čime se baviš Saša, od čega živiš?
- Ovde sam kao turista, a zarađujem hoblovanjem i postavljanjem

parketa. Nije mnogo, sto dolara dnevno, kada radim do ponoći, zaradim i
do sto pedeset dolara... Zbog toga je naš sastanak bio u ponoć. Posle
se ispostavilo da je to bilo dobro... Otišli smo na vreme kod Sandija.

Uskoro skrenuše u ulicu Kristofer, pa u Hadson i stigoše do Leroja.
Nekim čudom, parking je opet bio slobodan.

Popeše se do maga. On otvori vrata pre nego što su zazvonili.
- Gde si, brate? - Sandi zagrli prijatelja Sašu a onda i Japanca
Taisena.
- Ajde, Saša, sipaj sebi i prijatelju napitak... Obojica popiše napitak i
onda ih Sandi podseti:
- Dišite duboko i otresite ruke, valja se...
- Uh, ala je oštro! - reče Japanac.
- Odakle si ti? - upita Sandi direktno.
- Iz Japana je, ali je odrastao u Nju Džersiju, završio je Jejl, bankar
je... - odgovori brzo Saša, umesto Japanca.
- Aha...
- Kako se zoveš?
- Taisen Dešimaru!
- Slušaj, ti si se nekome grdno zamerio, rade ti o glavi... Nemoj ništa
da mi pričaš.
Japanac osta u šoku.
- Treba negde da se skloniš, da promeniš izgled, profesiju, kako bi
te teže pronašli ovi sa astralnog nivoa. To sam ti rekao i ranije...
- Zanimljivo opažanje... Neko vam je nešto rekao.
- Ne, vidim...
- Vidite, vi ste prozorljivi...
- Čitam zemaljsko informaciono polje, to se zove hronika akaše...
Božanski pretraživač... Tu se sve zna, ali i tu ima načina da se stvari
zature...
- Aha, hoćete li da mi pričate o magiji, baš bih voleo da saznam više
o tome...
- Pričaću ti, ali da ti ponovim - moraš da se skloniš, beži tamo gde ti
neće naći trag... Shvataš?
- Da... Recite mi šta je to magija?
- To je manipulacija energijama! Preciznije, pomoću svojih misli mi
dajemo podršku entitetima koji su oko nas i kačimo ih žrtvi! Žrtvu teramo
na određeno ponašanje... Ovo je potvrđeno i u kliničkoj praksi regresivne
terapije gde su u mnogim slučajevima kod klijenata otkriveni fragmenti

93

svesti osoba koje su na njih bacile uroke. Međutim, uspeh ovakve
manipulacije svešću umnogome zavisi od psihičke jačine, odnosno
stabilnosti i razvojnog stepena svesti potencijalne žrtve, tj. on je prilično
ograničen. U tom smislu, do nekog uspeha dolazi ukoliko je žrtva
psihički nestabilna ili slaba. Postoje neke indicije da ova vrsta aktivnosti
povlači jak karmički teret, te da žrtve i manipulatori često zamenjuju
uloge iz života u život.

- Šta je to ceremonijalna magija?
- To je ozbiljna stvar! Mag uspostavlja komunikaciju sa višim bićima
četvrtog nivoa... Od njih traži pomoć, uslugu...
- Dobija li to?
Da, ta bića iz viših dimenzija zadovoljavaju želje maga sa nižeg
nivoa, ali ga u isto vreme vezuju „ugovorom".
- Pakt sa đavolom!
- Tako nekako... Doktor Boldvin je rekao u svojoj knjizi Spirit
Releasment Therapy da ljudi sklapaju ugovore sa silama mraka sa
stanovišta ovog života, dok sile mraka sklapaju ugovor s ljudima sa
stanovišta večnosti. Dakle, individue koje su sklopile ugovor s „onima
odozgo" da bi ostvarile neku materijalnu ili drugu korist u ovom životu,
obično postaju robovi ovih sila tokom duže sekvence života. Mada se
čini da postoje i neke pogodbe gde, umesto svoje duše, za usluge
„odozgo" čarobnjak žrtvuje duše drugih ljudskih bića, prema nekim
izvorima, svake godine po jednu. Shvati da se ovaj ritual u srednjem
veku smatrao „belom magijom" jer se kod Jevreja izvodio u Jehovino
ime...
- A kod hrišćana, taoista, budista?
- Svako je prizivao ono u šta veruje... No, bilo je i onih koji su
prizivali negativnu energiju đavola. Jevreji su za to koristili obrnuti
pentagram. On ima simbolični oblik jarca... Shvataš? Dva gornja kraka
predstavljaju rogove.
- Shvatam! - tiho reče Taisen.
- Taj se znak zove „jarac iz Mendoze", neki ga nazivaju Bafomet.
- Bafomet se pominje kod templara...
- Da, Bafomet je duga priča. U ovom trenutku, za vas je
interesantno da saznate šta možete o iluminatima, odnosno o Bratstvu
zmije... Oni su i Grupa i Grupa Četvrti rajh. To su uticajni agenti jedne zle
civilizacije, koja svoj fizički nivo održava hraneći se negativnim
emocijama. One su prisutne u ratovima...
- Čekajte, čuo sam za društvo Zeleni zmaj u Japanu, ali ne i za
Bratstvo zmije, je l' to isto? - Japanac se napravi naivan.
- Nije, Zeleni zmaj se bori protiv Bratstva zmije, to društvo se zove i
Vavilonsko bratstvo...
- Imam i drugo pitanje... Kod proizvodnje ratova, gde nastaju

94

emocije, da li su one deo rada kabalista ili nisu?
- Nisam ovlašćen da ti to kažem! Da li si shvatio? Mag, veštac,

kabalista sa našeg nivoa, odužuje se svojim pomagačima sa višeg
nivoa... Moneta nije zlato - to su ljudski životi, emocija nasilnog umiranja!
Hirošima je magijski ritual koji je pod kontrolom iluminata.

- Jevreja? - dodade Rus Saša.
- I onih koji se tako predstavljaju, Hazara. Među njima postoji sekta
za koju ne znaju drugi Jevreji... To su sabatijanci! - reče Sandi tiho.
- Znači ti sabatijanci magijski pripremaju ratove - zaključi Japanac.
- Da! - reče Sandi, ustade i pođe prema starinskom kredencu u
duborezu, gde je bila biblioteka. Odatle izvadi knjigu, otvori je i nastavi:
- U jednoj staroj knjizi, pod naslovom Doktor Faust, Virtenberg,
1524, a bitno je razumeti da se ovde radi o istinskoj istorijskoj ličnosti po
imenu doktor Johanes Faustus, koja je kasnije poslužila Geteu kao
inspiracija za njegovo delo Doktor Faust, autor kaže:

Još od rane mladosti bio sam zainteresovan za umetnost i
nauku i bio sam neumoran u čitanju raznih knjiga na tu temu. Jedna
od njih, koja mi je došla u ruke, bila je knjiga koja je sadržavala
svakojake metode prizivanja duhova i magijske formule. U toj knjizi
naišao sam na informaciju da duhovi, bilo da potiču iz vatre, zemlje,
vode ili vazduha, mogu da se nateraju da se pokore volji čarobnjaka
koji je u stanju da ih kontroliše. Takođe sam saznao da su neki
duhovi moćniji od drugih i da je svaki od njih pogodan za različite
poslove, kao i to da svaki od njih može da prouzrokuje i različite
natprirodne fenomene.

Nakon što sam pročitao tu knjigu, sproveo sam nekoliko
eksperimenata želeći da isprobam da li su tačni navodi iz knjige. U
početku sam imao malo vere u ono što je tamo obećano da će se
dogoditi. Međutim, već kod prvog prizivanja preda mnom se pojavio
jedan veoma snažan duh želeći da zna zašto sam ga prizvao.
Njegova pojava me je toliko uplašila da nisam znao šta da kažem,
ali sam nekako uspeo da ga upitam da li mi želi pomoći u mojim
magijskim istraživanjima. On mi je rekao da hoće ukoliko se ja
složim s određenim uslovima. Radilo se o tome da sam morao s
njim da potpišem jedan ugovor. Ja to nisam želeo, ali s obzirom na
to da sam bio nemaran i nisam se zaštitio krugom, našao sam se
izložen smrtnoj opasnosti, tj. njegovoj milosti ili nemilosti, tako da se
nisam usudio da odbijem ponudu. Odlučio sam da se ponašam
onako kako vetar duva...

Sandi je čitao tekst...
Neka hladnoća zavlada u sobi... Prisutni se stresoše...

95

- Da uključim grejanje? - upita Sandi.
- Malo! - reče Rus.
Sandi to i uradi, pa nastavi čitanje:

Onda sam mu rekao da ukoliko on hoće da me služi, ja ću mu
zaveštati moju dušu. Nakon što sam potpisao taj ugovor, ovaj
snažni duh, čije ime je bilo Asterot, upoznao me je sa jednim drugim
duhom po imenu Marbuel, kojeg mi je dodelio kao slugu. Tada sam
počeo ispitivati Marbuela da vidim koliko je on sposoban da ispuni
moje želje. Pitao sam ga koliko je brz a on mi je odgovorio: „Brz
sam kao vetar." To me nije zadovoljilo, pa sam mu rekao da on ne
može biti moj sluga i da se vrati tamo odakle je došao. Uskoro se
pojavio drugi duh čije je ime bilo Aniguel. Nakon što sam njemu
postavio isto pitanje, on mi je odgovorio da je brz kao ptica. „To je
još uvek sporo za mene", rekao sam. „Idi tamo odakle si došao."
Tada se momentalno preda mnom stvorio duh po imenu Aciel. Po
treći put postavio sam isto pitanje i on mi je odgovorio da je brz kao
ljudska misao. „Dobro, ti me možeš služiti", uzvratio sam. Taj duh
me je verno služio dugo vremena, ali da vam sada pričam u detalje
kako je on to sve radio, celi ovaj dokument ne bi bio dovoljan za
takvo nešto, pa ću sada samo navesti kako se ti duhovi mogu
prizvati i kako treba nacrtati krugove koji će vas od njih zaštititi.

Japanac ne izdrža i reče:
- Uh, pa magovi se zapravo boje tih duhova kojima zapovedaju!
- Opasne su to sile... Postoje mnogi duhovi koje mag može dozvati i
naterati ih da ga služe... Evo slušajte:

Aciel je najsnažniji od svih duhova koji služe čoveka. On se
manifestuje u ljudskom obliku i visok je oko jednog metra. On se mora
prizvati tri puta da bi se pojavio. Aciel će magu dobaviti bogatstvo i razne
vredne stvari, koje mag poželi sa velike udaljenosti. On je brz kao
ljudska misao.

Antiquel veoma uslužan i pojavljuje se u obliku desetogodišnjeg
deteta. On se mora prizivati tri puta. Njegova posebna moć je u
otkrivanju riznica i minerala koji su skriveni pod zemljom, te će ih
dobaviti magu ukoliko to on poželi.

Marbuel je istinski gospodar planina i brz je kao ptica. On je prilično
nezgodan i problematičan duh i veoma ga je teško kontrolisati. Njega
morate pozvati četiri puta a pojavljuje se u obliku Marsa, tj. ratnika u
teškom viteškom oklopu. On će dobavljati magu one stvari koje rastu na
zemlji i ispod nje.

Aciebel moćni gospodar mora koji nadzire sve što se nalazi iznad i

96

ispod vode. On će dobavljati magu stvari koje su izgubljene ili potonule u
vodama mora, reka i jezera.

Machiel se pojavljuje u obliku prekrasne devojke i uz njenu pomoć
mag dostiže ponos i poštovanje. Ona čini sve one kojima služi
plemenitim i vrednim, a posebno je spretna što se tiče pravde i sudstva.
Neće se pojaviti ukoliko se ne pozove dva puta.

Baruel majstor svih umetnosti. On se pojavljuje kao zanatlija i uvek
nosi na sebi pregaču. On može da nauči maga u jednom momentu
toliko, koliko ne mogu svi majstori-zanatlije sveta zajedno za dvadeset
godina. On se priziva tri puta.

Ukoliko želite da vam neki od ovih duhova nabavi ovo ili ono, prvo
morate da nacrtate znak onog duha kojeg želite da pozovete. Taj znak
mora da bude ispred kruga u kojem ćete da stojite i mora biti nacrtan pre
izlaska sunca. Ukoliko vam je potrebna finansijska podrška, onda morate
da pozovete Aciela. Nacrtajte njegov znak ispred kruga. Ukoliko vam je
potrebno nešto drugo, onda pozovite onog duha koji je u stanju da vam
to nabavi.

Na mestu gde mislite da napravite krug, prvo morate uz pomoć
mača da nacrtate krst. Nakon toga, morate napraviti tri koncentrična
kruga…

97

U knjizi Secret Teachings of All Ages, objavljenoj 1929. godine, Hol
kaže:

Dok je crni mag u momentu potpisivanja pakta s demonima
potpuno siguran u svoju sposobnost da kontroliše sile koje su mu
stavljene na raspolaganje, on kasnije vrlo brzo počinje da propada.
Nakon nekoliko godina on mora usmeriti svu svoju energiju da bi
štitio samog sebe. Svet užasa s kojim se on, usled svoje
prevejanosti, vlastitom voljom udružio, počinje sada da se iz dana u
dan sve više nadnosi nad njim, preteći mu da ga svakog momenta
proguta u svoje mračne dubine. Uplašen od smrti iz razloga što će
tada morati da postane sluga svom vlastitom demonu, mag čini
kriminalne radnje jednu za drugom, ne bi li kako produžio svoju
mizernu zemaljsku egzistenciju. Shvatajući da se život održava uz
pomoć jedne univerzalne misteriozne životne sile koja je
karakteristična za sva živa stvorenja, mag se često pretvara u
okultnog vampira koji krade energiju od drugih. (...)

Mada se čini da je demonizam srednjeg veka nestao, danas
postoji obilje dokaza da je on doživeo jednu metamorfozu, tako da

98

se može naći u mnogim oblicima moderne misli, posebno u tzv.
„psihologiji napretka", metafizičkim metodama „jačanja volje" ili
obuke zastupnika za prodaju, koji se nalaze pod stalnim pritiskom;
tako da je, iako se ime promenilo, njegova priroda ostala ista.

Sandi diže pogled i reče:
- Očigledno je da je ovaj Hol pronikao u magiju... Rus, koji je takođe
bio u ovo upućen, reče:
- Čini se da se uz pomoć svih ovih simbola i rituala otvara jedan
portal ili prolaz za komunikaciju s ovim entitetima. Isto tako, nakon
sklapanja ugovora, čini se da se svaka manifestacija magije ili nekog
„čuda" odvija direktno uz asistenciju ovih entiteta s „gornjeg sprata", ili
kao posledica međusobne interakcije entiteta iz 3D kao medijuma i
entiteta iz 4D. Isto tako, u većini slučajeva, čini se da se to odvija
mahom uz manipulaciju vremenom, prostorom, svešću i percepcijom
određenih individua ili grupa individua.
Dakle, ovde ne dolazi do stvaranja neke nove materije, nego samo
do manipulacije onim što je već negde prisutno?!
Sandi značajno klimnu glavom i pogleda Taisena, kako bi iz
njegovih očiju shvatio nivo spoznaje. Zatim ponovo otvori knjigu i nastavi
da čita:

Potvrdu za ovu tvrdnju možemo takođe naći i u istraživanjima
francuskog naučnika doktora Žaka Valea, (knjige: Revelations,
Passport to Magnolia itd.) koji je, tokom dugogodišnjeg proučavanja
narodnih mitova i legendi, pronašao mnoge paralele između
interakcije ljudi sa kojekakvim elementalima, patuljcima, gnomima,
anđelima, demonima, vilama, vilenjacima itd. sa današnjim
zbivanjima opisanim kod interakcije ljudi i vanzemaljaca, odnosno
otmica ljudi od strane tih entiteta (mahom grejsa i reptiloida). Na
kraju, Žak Vale zaključuje: „Mi ovde imamo posla sa jednim
kontrolnim sistemom... NLO-i su sistem koji deluje na ljude i koristi
se ljudima.

- Shvatio sam, vanzemaljci su vrh vladara iz senke...
- Da, vladaju uz pomoć svojih klonova, čipovanih ljudi, magije
zombija...
- Odatle zaposednutost ljudi od strane demona, koje oni kontrolišu -
reče Rus.
- Ne treba izgubiti iz vida neka tajna društva... Ona su izvršioci
egzopolitike - reče Sandi.
- Šta je to egzopolitika?
- Politika na našoj ravni 3D kreira se na četvrtoj ravni. Uz pomoć

99

rituala i simbola vrši se „usklađivanje frekvencija" s njihovim
gospodarima ili „mentorima" s gornjeg sprata, a u nekim slučajevima i
otvaranje portala za njihovu privremenu manifestaciju u 3D. Za ove
svrhe, kako se čini, često im služi energija koja se emituje žrtvovanjem
životinja ili ljudi. Izgleda da je to upravo ono što se zbiva kod onih malo
ozbiljnijih, odnosno satanističkih rituala.

- Čini se da u nekim slučajevima, ili svim, tzv. čarobnjaci ili članovi
kojekakvih polutajnih i tajnih društava ujedno postaju nosioci fragmenata
svesti entiteta snažne OPS frekvencije koji potiču iz 4D. Radi se o nekoj
vrsti opsednutosti, što bi se reklo - dodade Rus.

- Zanimljivo! - reče Taisen i zaključi: - Iluminati i cela hijerarhija
tajnih društava nalaze se pod kontrolom vanzemaljaca koji su tu, pored
nas u četvrtoj dimenziji!

- Tako je!
- Šta mi znamo o vanzemaljcima?! Sve je iskarikirano...
- Namerno... Povika na masone a vanzemaljci emocije jedu, povika
na vuka, a lisice meso jedu.
- Kako otkriti tu tajnu? - reče Taisen.
- Da ga vodimo? - upita Saša prijatelja maga.

100