Dejan Lucic-Kineska osveta

U Americi, čuvaru prave demokratije, šale su dozvoljene samo na
filmu, jer u stvarnosti, sud vam ne gine! Ubistva će se ukinuti na filmu, jer
loše utiču na decu, ali će i dalje biti dozvoljena u stvarnosti, jer se žrtve
još nikada nisu žalile!," Gideon na Fejsbuku pročita poruku Džoa Molera,
jednog od svojih hiljadu prijatelja i zamisli se nad ovom jetkošću. Kuda
ide Amerika? Razgovor sa rabinom u sinagogi trajao je dugo. Gideon je
mnogo naučio od ovog mudrog čoveka. Rabin mu je obećao da će
skinuti zaštitu koja Pindara čini nevidljivim. Sledeća faza bila je hvatanje
Pindara u fizičkom ili astralnom obliku i njegovo vrbovanje, on bi trebalo
da počne da radi za Izraelce, a ne za američke Hazare, koji su saveznici
Ðavola. Rabin je obećao da će to biti urađeno iste noći.

Gideon je nervozno čekao...
Za to vreme, u Evropi, događalo se isto...

301

RITUAL TRAŽENJA

Znam da znate istinu, ali ona - ubija.

Predgrađe Pariza.

U noći punog meseca Nikoleta Laban je otišla u šumu. Našla je
dobro mesto na kom je mogla da uhvati mesečev odraz. Granje nije bilo
tako gusto, a i drveće je bilo proređeno. Sačekala je da prođe ponoć.
Tada je otpočela ritual. Ćutke je sa sebe skinula odeću, uredno je složila
i stavila kod jednog drveta.

Iz torbe je izvadila nož - kusturu, zabila ga u zemlju i njime napravila
magijski krug zaštite. Zatim je sakupila granje i napravila gomilicu na
sredini. Tik uz granje, zabola je dršku ogledala u zemlju i nagnula ga tek
toliko da uhvati odraz meseca. Tada je stala preko puta njega, ispred
gomilice drva koju je zapalila. Ispravila se i lagano počela da se njiše - s
leva na desno. Ništa nije progovarala, samo je u sebi ponavljala:

- Majko moja, Šumska majko, pojavi se preda mnom, kao što se ja
pojavljujem pred tobom!

To je trajalo neko vreme... U jednom trenutku, uzela je u šaku travu
Šumske majke i bacila je u vatru. Gust dim sladunjavog mirisa prekrio je
površinu ogledala i odraz u njemu. Nikoleta je netremice zurila u
ogledalo. Kad se dim malo razišao, ukazala se potpuno crna površina
ogledala. Zrikavci, sove i druge ptice u šumi, na trenutak su se umirili.
Šuma je stala. Tek u daljini čuo se lavež pasa.

U ogledalu su se prvo pojavile oči - bledunjave, prozirne i ukočene.
Onda su počele da se udaljavaju, kao da idu u dubinu ogledala. Neki
povetarac je dunuo i lišće je počelo da pada sa drveća, mada za to nije
bilo vreme.

Sve se usporilo. Telo joj je utrnulo. Nikoleta je počela da nazire
glavu, a zatim i potpuno bledo nago telo sa velikim grudima, širokim
kukovima i zelenkastim venama po celoj površini. Jasnih ivica odraza
nije bilo. Činilo se kao da se Šumska majka trudi da u odrazu održi
ljudski oblik. Oči su izgledale prazno. Nikoleta je primetila dau njima
nema zenica. Tada je začula glas u svojoj glavi. Glas je stvarao eho,
pitala ju je šta hoće i zašto je uznemirava. Gledala ju je netremice.
Nikoleta jedva savlada strah. Izvinila se što je uznemirava i objasnila da
želi da vidi lik Pindara, koji komunicira sa Satanom. Iz ogledala je nestao

302

lik Šumske majke, onako kako se i pojavio. Iznenada, pojavio se odraz
čoveka, koji joj je izgledao poznato. Taman je počela da razmišlja ko je
on i kako će ga pronaći, kada je u glavi čula njegovo ime i prezime, a u
ogledalu se pojavilo nešto nalik na mapu Amerike. Mapa se uvećavala i
Nikoleta shvati da je to grad Njujork, a zatim prepozna i deo grada,
Menhetn. Prepoznala je mesto, a sada je znala i ime i prezime Pindara.
Zahvalila se Šumskoj majci. Sačekala je da vatra izgori. Izvukla je
ogledalo iz zemlje i razbila ga. Bacila ga je podno jednog hrasta. Obukla
se, spakovala i ćutke napustila mesto na kome je izvršila ritual, ne
osvrćući se. Nije želela da prekrši sveto pravilo i povede sa sobom
posetioce iz onostranog sveta. Ponovo je počela da čuje ptice i zrikavce.
Svet je počeo da živi.

Nikoleta je saznala ko je izvorište zla na zemlji, ali nikome nije
želela to da otkrije. Grof je ćutao i smeškao se. Krenuli su prema
sitroenu.

- Znam da znate istinu, ali znajte i da istina ubija!

*

Dok su se vraćali sa rituala traženja Pindara, grof iz kasete izvadi
svežanj papira pisanih rukom. Slova su bila sitna, ispisana plavim
mastilom.

- Ovo je moj referat na temu o kojoj ste pričali.
- O magiji?
- Ne, o Srbima. To je moj referat za Nevidljivu akademiju.
- Mogu li da pročitam?
- Možete, ali to nije konačna verzija. Izvolite, pročitajte. Nikoleta
uključi svetlo u sitroenu i poče da čita:

Ovaj referat ima za cilj da pokaže i ukaže na suštinski smisao
srpske pismenosti i njenu apsolutnu povezanost sa funkcijom
mišljenja, koju je Bog podario čoveku ukazujući na harmonijske
međuzavisnosti fonetsko-mentalno-duhovnog sistema „srbice", ili
raščanskog slovarnika, i njen uticaj na sasvim pragmatičnu funkciju
materijalizacije misli preko reči i dela.

Otkrićem vinčanskog pisma u neposrednoj blizini Beograda, u
drugoj polovini dvadesetog veka, na videlo dana izlaze činjenice
koje na polju opšte svetske lingvistike u znatnoj meri menjaju sliku
režiranu od strane germanske arheološke škole, po kojoj su
Germani, Nordijci, Gali, Saksonci i drugi zapadnoevropski narodi

303

„starosedeoci", a Sloveni neki poludivalj narod, ogrnut kožama
životinja, „došljaci" prispeli iz Azije u Evropu negde oko sedmog
veka posle Hrista.

Ovakva slika „latinizovane" zapadnoevropske civilizacije
održala se do današnjeg dana isključivo zahvaljujući privilegiji
bogatih naroda koji su opljačkanim kapitalom finansirali, a
finansiraju i danas, arheološka istraživanja širom planete, pre svega
iz otimačkih pobuda usmerenih prema kulturnoistorijskom blagu
drugih naroda i civilizacija. Pozadina ovakve aktivnosti je želja
zapadnoevropske oligarhije da režira sopstvenu strategiju svetske
subordinacije u svakom pogledu. Međutim, malo-pomalo, „gavranu"
otpada pokradeno perje i uskoro će ostati crn - taman toliko koliko
mu je i duša pocrnela... Ali, o tome biće reči drugom prilikom, u
članku o poreklu Srba.

SLOVEN ZNAČI PISMEN

Ono što otkriće vinčanskog pisma čini dramatičnim dokazom
obmane od strane elitne zapadnoevropske kulturne oligarhije jeste
činjenica da opštepriznata metoda dokazivanja starosti arheoloških
artefakata primenom poluperioda raspada radioaktivnog elementa
C-14 i nastanak vinčanskih nalaza smešta u vremenski horizont oko
3970. godine pre Hrista. Ista metoda misirski slikopis locira u
vremenski horizont 3000. godine pre Hrista, akadski slogopis 2500.
godine pre Hrista, a kineski slikopis u 1400. godinu pre Hrista. O
čemu se zapravo radi? I

Podunavska civilizacija imala je posebno brz i karakterističan
razvoj u periodu posle ledenog doba, odnosno od 10500. do 5500.
godine pre Hrista (nalazište Lepenski vir itd.), sa jasno
diferenciranim „slovopisom" iz Vinče i Banjice kao poslednjim
stepenicama razvoja pismenosti. Vinčansko pismeno je pre svega
glagoljsko i ćirilično pismeno, a po svom smislu „srbica" ili raščanski
slovarnik lako je prepoznatljiv svakome Srbinu koji piše i čita ćirilicu.
Nevolja za režiranu istoriju evropskog kontinenta jeu tome što
zapadnoevropska „kulturna" oligarhija ne priznaje „domicilnu
arbitražu" srbskog naroda u evropskom prostoru, bez obzira na to
što je ona sada dokazana kako preko arheoloških nalaza iz Vinče i
Banjice, tako i preko uspelog tumačenja etrurskog odnosno
rasenskog pismena našom ćiriličnom azbukvom.

Da bi se pojasnio pojam reči Srbin, Sorab, Surb ili Serb -
neophodno je poznavati staroasirski jezik, na kojem ova reč znači
„hrabar borac", a potiče iz perioda kada su Srbi, na proputovanju iz
svoje prapostojbine u državi Uiguri - sada pustinji Gobi ili Šamo -

304

boravili prvo u Nepalu, a zatim u Mesopotamiji, kasnije na Sinaju i
na obalama Mrtvog mora, u Maloj Aziji i na kraju u Evropi od
Helmskog (Balkanskog) poluostrva pa sve do Baltičkog mora na
severu i Tirenskog na zapadu, i to davno pre Grka i Rimljana. Što
se naziva Sloven tiče, on je apsolutni dokaz o pismenosti Srba i čita
se sa kratkosilaznim akcentom na slovu „o" tako da ili znači
„pismen" ili onaj koji „zna slova", a ne "slav" ili sluga, kako to tumače
evropski „mislioci" na osnovu svoga mnogo mlađeg jezika!

Dakle, prava istina je da su Srbi bili onaj narod pre Hrista koji
se sada naziva Slovenima, što potvrđuje da su i pre 5.000 godina
bili pismeni i koristili „srbicu" ili raščanski slovarnik ili azbukvu, koju
im je sam Bog podario, i to sa uputstvima kako treba da misle i
govore i šta da rade. A da je to tako uverite se i sami.

OTKRIĆE SMISLA

Pre svega, uporedite geometrijske oblike slova iz priložene
tabele, a zatim pažljivo pratite objašnjenja koja se odnose na
smisao poruke koju u sebi nosi azbukva, kao i svaka druga reč
srbskog jezika njom ispisana.

Iz tabele se lako mogu uočiti nastale razlike između vinčanskog
pisma od pre oko 5.970 godina, preko etrurskog i aramejskog
pismena, do naše savremene azbukve. Ove razlike jasno ukazuju
na evolutivni proces usavršavanja i jasno pripadaju azbučnoj grupi
pisama. Što se redosleda slova tiče, on je iskonski tačan, a ne
iskrivljen pod uticajem latinske abecede; dakle, glasi kako sledi i
predstavlja poruku Tvorca upućenu ljudima. Osvedočite se u to
iščitavši priloženi redosled slova stare srpske azbuke sa njihovim
nazivima (značenjima) i prevodom na savremeni jezik.

Iz prikazane poruke jasno se uočavaju četiri rečenice koje
glase:

4. Ja Bog vidim reči (dela) dobre
5. Jesam živa sila Zemljinog prostora
6. I znam kako ljudi misle
7. Naš Oče svemira reci slovo (zakon) potvrdnog učenja
U prvoj rečenici Bog ljudima stavlja do znanja da vidi reči
dobre, što je opomena ljudima da vode računa šta govore, jer iza
reči dolaze dela, pa ih upozorava pre izvršenja loših dela - odnosno
na vreme, da ne bi zgrešili.
U drugoj rečenici Bog ljudima stavlja do znanja da je On živa
sila Zemljinog prostora, iz čega ljudi treba da shvate ko je stvorio
život na Zemlji i ko ga održava.
U trećoj rečenici Bog ljudima stavlja do znanja da zna kako oni

305

misle - što je svakako tačno, jer ako ih je stvorio On zna i kako
misle. Dakle, upozorava ljude da nisu u stanju da sakriju misli.

U četvrtoj rečenici ljudi se obraćaju Bogu sa molbom da saopšti
zakon potvrdnog učenja, odnosno da im predoči zakon pozitivnog
ponašanja, a to su deset osnovnih božjih zapovesti.

MENTALNI HOLOGRAM

Eto tako dolazimo do saznanja da je iskonska srbica, u stvari
hologramsko-fonetsko-mentalna poruka Tvorca koji je stvorio život
na zemlji, čoveka koji može samostalno da misli i dao mu
pismenost. Samo srbica nosi u sebi ovu poruku, koju nijedno drugo
pismeno na svetu nema. Ona potvrđuje ispravnost uvodne rečenice
u Jevanđelju po Jovanu: „U početku beše reč..." A da je to tako
uverite se i sami iz primera kojih ima onoliko koliko i reči u srbskom
govoru. Analizom smisla reči na osnovu izgovaranja slova
prasrbskog rečnika - azbukve sa osnovna dvadeset dva pojma
prethodno objašnjena u Božjoj poruci, dolazimo do neverovatnih
varijacija ove poruke, koje od reči stvaraju rečenice, od rečenica
poglavlja, a od poglavlja knjigu, i to uvek sa dobronamernom
osnovnom porukom mentalnog holograma transformisanog u
različite oblike:

Reč BOG delimo na slova: buki-on-glagolje; a što znači: Uči on
glagolje, odnosno BOG UČI REČI.

Reč UM delimo na slova: uk - mislite, što znači: UČITE DA
MISLITE.

Reč RAZUM sadrži slova: reci - az - zemlja - uk - mislite, što
znači: JA BOG ZEMLJE UČIM DA MISLITE REČI.

Reč AZBUKVA delimo na slova: az - zemlje - buki - uk - vedi -
az, što znači: JA TVORAC ZEMLJE UČIM KAKO DA VIDITE.

Reč BU KVAR delimo na slova: buki - uk - kako- vede - az -
reci, što znači: BOG UČI KAKO DA VIDITE (RAZUMETE) REČI.

Reč JA delimo na slova: mje - az, što znači: TVORAC ZNA.
Reč KRST sadrži slova: kako - reci - slovo - tverdo, što znači:
KAKO REČI SLOVA POTVRÐUJU što je apsolutno tačno jer bez
reči slova su samo mrtvi znaci na papiru - dakle, KRST je ključ
pismenosti i simbol TVORCA.
Reč Otac delimo na slova: on - tverdo - az - slovo, što znači:
BOG POTVRÐUJE - JA SAM ZAKON (SLOVO).
Reč SIN delimo na slova: slovo - isa - naš, što znači: ZAKON
(SLOVO) PROSTORA NEŠEG, a što se odnosi na Hrista, odnosno
njegovo učenje.
Reč DUH delimo na slova: dobr - uk - kako, što znači: UČI

306

KAKO JE DOBRO.
Reč AMIN delimo na slova: az - misli - isa - naš, što znači: JA

BOG MISLIM O PROSTORU NAŠEM, dakle kada se prekrstimo i
kažemo: „U ime OCA i Sina i Svetoga Duha, amin", mi u stvari
potvrđujemo da je Bog zakon našeg prostora, što se odnosi i na
Sina, da nas Duh uči šta je dobro i da Bog misli o našem prostoru.

Reč HRIST delimo na slova: kako - reci - isa - slovo - tvrdo, što
znači: KAKO REČI SILU PROSTORA POTVRÐUJU; a sada ako
ovo objašnjenje uporedimo sa rečju SIN, što znači: ZAKON
(SLOVO) PROSTORA NAŠEG, zapazićemo da obe naizgled
različite reči imaju isti smisao.

Reč ZEMLJA sadrži slova: zemlja - es - misliti - ljudi - az, što
znači: ZEMLJA I LJUDI SU MISLI TVORCA.

Reč VODA delimo na slova: vedi - on - dobro - az, što znači: JA
BOG VIDIM DOBRO.

Reč VATRA delimo na slova: vedi - az - tverdo - reci - az, što
znači: JA BOG DOBRO VIDIM REČI.

Reč VAZDUH sadrži slova: vedi - az - zemlja - dobro - uk -
kako, što znači: JA BOG ZEMLJE UČIM KAKO JE DOBRO.

Obratite pažnju na poruku koja prati četiri osnovna pojma:
ZEMLJA - VODA - VATRA - VAZDUH, a kroz koju bog šalje poruke
da su Zemlja i ljudi njegove misli, da vidi dobro reči i dela i da uči
ljude šta je dobro.

307

Sada ćemo se malo zadržati na raznim varijantama reči koje
označavaju narod kome je azbukva podarena na upotrebu.

Reč SRBIN delimo na slova: sila - reči - buki - i - naš, što znači:
SILA REČI BOŽJE I NAŠE.

Reč SORB delimo na slova: sila - reči - buki, što znači: REČI
SU BOŽJA SILA.

Reč SURB delimo na slova: sila - uk - reči - buki, što znači:
BOG UČI SILU REČI.

Reč SERB delimo na slova: sila - est - reči - buki, što znači:
REČI SU BOŽJA SILA.

Reč SORAB delimo na slova: sila - on - reči - az - buki, što
znači: JA BOG UČIM SILU REČI, itd.

308

Ako sada uporedimo značenje svih navedenih varijeteta reči
Srbin, vidimo jasno da ona označava narod kome je data sila Božje
reči ili da je sam narod sila Božjih reči.

Kao što je ranije pomenuto, primera za tumačenje stvarnog i
skrivenog značenja reči ispisanih srbicom, odnosno raščanskim
pismenom, ima koliko i reči u našem govoru, tako da nećemo dalje
navoditi primere. Svaka reč, dakle, osim svog osnovnog značenja,
nosi i unutarnje, koje je svojevrsna Božja poruka. Ostavljamo
dragim čitaocima da sami izučavaju značenje kako na rečima i
rečenicama koje označavaju opšte pojmove i radnje, tako i na
svojim sopstvenim imenima. Kada se sami uverite u istinu koja
ističe iz našeg govora, obratite pažnju na to kako i kada koristite
reči, jer su one neizmerna sila koju nam je Bog podario.

Pozdrav svim mislenim dušama: u ime Boga - mir, ljubav i
sloga!

Grof Božidar Černi

309

AFRIČKI RITUAL S GUŠTERIMA

„Bob Marli", afrički mag, upoznao se sa Gideonom preko Japanca

Taisena. Dogovorili su se da on odradi ritual koji će približiti Gideona i
Pindara. To je značilo da se oni „spoje" na astralnoj ravni, energetski. Da
se upoznaju, približe, kako bi Pindar, ma ko on bio, postao podložan
manipulaciji. „Bob Marli" je simpatičnog Gideona upozorio na veliku
opasnost do koje može doći. Ritual usmeren na Pindara bio je opasan i
za „Boba", zato on odluči da pozove u pomoć i maga Sandija, koji se
bavio magijom i u „pokvarene političke" svrhe.

Najzad su se našli u noći punog meseca, na obali reke Hadson, kod
Klif sajd parka, blizu japanske samoposluge. Svako od njih je doneo
guštera, uhvaćenog na zidu, ne na zemlji. Jedan gušter je morao da
bude veći, drugi manji. Pošto je trebalo da se spoje dva muškarca, oba
guštera su bila muškog pola. Ženski gušter se prepoznaje po palacanju
jezikom. Ritual s gušterima izabran je jer je Pindar, po svemu sudeći,
Drako ili njihov hibrid. Gušter je mali zmaj ili preciznije - aždaja, to je ta
frekvencija.

- Hej, gušter ti je „mikročip" aždaje! - reče afrički mag „Bob" Sandiju,
dok su vadili žive guštere pored reke.

- Gušteri bi trebalo da spasu Njujork od razaranja - reče Sandi.
Dva maga u tišini izvadiše braon papire i grafitnom olovkom
napisaše: Gideon i Pindar. Zatim, „Bob" iz džepa izvadi sliku Gideona,
veličine 2-3,5 centimetra i stavi je licem prema telu guštera koji se u ruci
uvijao, bez repa. Sandi uze braon papire na kojima su bila ispisana
imena i Gideonov stavi preko sličice a zatim to obavi crvenim koncem.
Tada „Bob" uze drugi braon papir sa imenom Pindar i obavi ga oko
drugog guštera, pa ga uveza crvenim koncem. Nekoliko sekundi oni su
primicali žive guštere jednog drugome, pa ih odmicali. Gušteri su
ispuštali čudne krike. Zatim Sandi izvadi mali magnet, od „Boba" uze
guštera i zelenim koncem veza obe zverke, dok im je magnet na sredini
bio kao jastuk.
Zvuci koje su gušteri puštali bili su odvratni. „Bob" dodatno veza
životinje žutim i crnim koncem.
- Dobro je, vezali smo ih pravilnim redom: crveni, zeleni, žuti, crni.
Sad ih ostavljamo ovde da crknu tako vezani.
Gušteri su ječali kao ljudi.

310

- Mislim da će Pindar uskoro potražiti Gideona u Njujorku, strah me
je samo kakav će to susret biti - reče „Bob", afrički mag.

- U svakom slučaju - istorijski! - smejući se reče Sandi. - Treba
samo umom otkriti da je to Pindar, kada se zalepi za Gideona! - dodade
on, gledajući guštere vezane koncima kako se uvijaju u samrtnom ropcu
na obali reke Hadson.

311

FREKVENCIJA SATANE

Vila Kemala Mojsijua bila je zapravo tvrđava. Lepota zdanja bila je

u jednostavnosti.
Prošavši kontrolu na ulazu u imanje koje je bilo veličine oko pola

hektara, Dejvid Peres i Nikoleta Laban stigli su poršeom na parking.
Livrejisani sluga otvori vrata automobila i osmehnu se dami. Sluga je bio
Kinez koji je ličio na pokojnog Brusa Lija. Nikoleta se osmehnu sa
šmekom Beograđanke i ništa ne reče. Dejvid izvadi iz gepeka dve torbe,
koje Kinez prihvati.

- Idemo kod gospodina Mojsijua! - reče Dejvid Kinezu, koji na
tečnom engleskom odgovori:

- Znam, gospodar vas čeka!
- O, gospodar, kakva titula! - Nikoleta ne izdrža da ne
prokomentariše.
- Krenite za mnom! - Kinez pokaza put.
Par zaljubljenih krenu do lifta, ali Kinez ne uđe za njima.
- Koji sprat?
- Lift nema komande, njim upravlja stražar iz osmatračnice, on zna
kuda idete.
- Sve je programirano! - konstatova Nikoleta.
Lift krenu čim su se vrata zatvorila. Dejvid pokuša da osmotri
unutrašnjost imanja, ali je vožnja bila suviše kratka. Jedino što je spazio
bio je livrejisani stražar u osmatračnici, takođe Kinez, iza kog je u soški
na zidu bila postavljena snajperska puška. Kamere su sa više mesta
snimale parking.
Lift stade. Vrata kapsule se otvoriše sa druge strane, suprotno od
one odakle su ušli.
- O, gospodin Dejvid, moćni i uvaženi majstor kraljevske umetnosti!
- reče Kemal i tri puta poljubi Nikoletinog pratioca.
- Vi se poznajete? Rekao si da bi želeo da ga upoznaš... Lagao si!
- Rekao sam da bih želeo bolje da ga upoznam. Sretali smo se na
nekim radovima, ali nismo imali prilike da se družimo.
- Vi Jevreji stalno lažete!
- Ne, mi samo obmanjujemo goje, laž je netačna definicija naših
misli - sarkastično, kroz smeh, reče Dejvid.
- Sranje, lažov si!

312

- Nisam znao da li će me se Kemal uopšte setiti. Bilo nas je četiristo
na tim radovima.

- Šta ste radili?
- Zidali smo hram mudrosti i lepote.
- Da, Solomonov hram! - nadoveza se Kemal, sa podsmehom,
slušajući žaoke upućene Dejvidu, a onda reče: - Brate, ti nemaš devojku,
već osicu, ona je, koliko se sećam, Srpkinja.
- Jeste, neukrotiva je i radoznala, novinarska posla... No, radujem
se da si me se setio i pozvao u goste. Zamak je divan, fascinantan, ali
više liči na tvrđavu, nego na vilu za uživanje.
- Ljudi više ne poštuju naučnike kao nekad, suviše su bahati i
radoznali. Svi bi hteli da vide moju intimu, moju vilu, da zavire u ono što
istražujem. Znaš, mnogi bi želeli i da me špijuniraju. Farmaceutske tajne
danas su vrednije od vojnih. - reče smireno Kemal.
- Zato što se rat preneo u sferu nauke...
Kemal odmeri Nikoletu pohotnim pogledom grabljivice, a zatim
nabaci osmeh na lice i reče:
- Ah, zapostavili smo tvoju pratilju, prelepu Srpkinju, koja me se boji
jer sam opasni Šiptar. Tako ju je učio Slobodan Milošević.
- Ne, gospodine Kemale, vas je učio vaš Enver Hodža da su Srbi
okupatori sopstvene zemlje...
- Dokaz za to su manastiri! - smejući se, nadoveza se Kemal. -
Hajde da se ovde ne bavimo politikom, uživajmo u čarima Azurne obale.
Dejvid uze Nikoletu pod ruku i nežno se nasmeši. Njoj prolete
misao: „Da li je stvarno „dupljak", možda je u šemi sa Kemalom. Ko bi
bio muško a ko žensko?" Intuitivno, Nikoleta zaključi da bi njen mirišljavi
Dejv bio „ona". Zgrozi se, ali namesti osmeh na lice i krenu.
- Idemo prema kafiću pored bazena, sunce je prekrasno - reče
Kemal, kao da je zaslužan za to.
- Dolaze nam loše vesti iz Kine i Rusije - neraspoloženo reče Dejvid
Peres.
- Kakve? - stamenim glasom upita autoritarni, dominantni Kemal
Mojsiju.
- Otkrili su plan... Izgleda da je Hodorkovski u zatvoru nešto istrtljao.
Putin je to prosledio dalje...
- Tog Putina je trebalo maknuti čim je počeo da misli svojom glavom
- reče Kemal.
- Hej, gospodo, zaboravili ste da sam ja novinar, ne otkrivajte tajne i
zavere preda mnom...
- Zar vi, kao i većina Srba, verujete u zavere, mlada damo? Nema
zavera, sve je samo posao - reče Kemal kiselo. - Govorimo o nafti...
- Kinezi hoće više nafte nego što je dogovoreno. O ovome već
odavno bruje novine. To nije tajna, ali posledice jesu!

313

Nikoleta shvati da je lažu. Osmehnula se kao guskica i taj „kez broj
dva" zaledila na licu. Obično ga je nameštala kada muškarci počnu da
pričaju o sportu.

- Izvolite, sedite! - reče Kemal, nameštajući Nikoleti bambusovu
stolicu.

- Šta pijete?
- Šveps, biter lemon! - odgovori Nikoleta.
- Martel! - dodade Dejvid.
Kemal se okrenu i na albanskom pozva kelnera, a zatim ponovi
narudžbinu.
- Šta, kelner ne zna engleski?
- Ne, seljače iz Ðirokastre, ne može da me prisluškuje kad imam
goste s kojima pričam na engleskom, ali moram da prevodim
narudžbine... No, lepa damo, kojim dobrom ste došli ovde?
- Novinar sam Kurira, to su dnevne novine iz Beograda...
- Žuta štampa? - reče Kemal.
- Kako se uzme, došla sam da pišem o džet-setu.
- Pa baš ovde!
- Neću valjda da odem u Kušadasi?
- Ha, ha! - nasmeja se Dejvid.
- Znači, džet-set! Mogu da vam ispričam svašta, ali da me ne
spominjete, važi? - predloži Mojsiju.
- Važi!
- Ajde sada da se dogovorimo, vi popijete piće i odete kod moje
devojke Aide, a mi muškarci bismo nešto da popričamo - muške priče...
Aida, inače, zna sve tračeve, zbog toga je obožavam!
Nikoleta upita:
- Gde je Aida?
- Kod drugog bazena. Cicero, odvedi damu kod Aide! - reče na
albanskom Kemal.
Kelner donese martel za Dejvida i ponese šveps za Nikoletu, vodeći
je prema bazenu.
Kad su se dovoljno udaljili, Kemal upita:
- Zašto si me zvao iz Pariza i tražio da te baš sad pozovem sa njom,
u goste?
- Mislim da je srpski ili čak kineski agent. Zvanično, piše knjigu o
džet-setu, ali na jedan luckasti, pomalo naivan način ulazi u suštinu.
Izdavač te knjige je Zeleni zmaj, no tako se zove i tajno društvo koje
preti iluminatima da će ih pobiti. Mislim da ona pronalazi ključne igrače
koji treba da budu ubijeni.
- Zeleni zmaj je japansko društvo! - reče Mojsiju.
- Moje mišljenje je da je ovo samo maska komunističke kineske
obaveštajne službe. Zeleni zmaj je kao kineska masonerija ili njihovi

314

iluminati.
- Zanimljivo!
- Kontraobaveštajna služba Grupe, za koju znam da znaš...
- Magla?
- Da, na tragu je Zelenog zmaja. Pronašli su ko je bio atentator na

onog cijaša, što je obeležio kinesku ambasadu kao metu. Neke ljude su
likvidirali. Prisluškivanjem je otkriveno da Zeleni zmaj hoće da ubije
Rokfelerove, Rotšildove i sve čelne ljude koji stvaraju „Četvrti rajh"

- Nemoj tako... Reci „novi svetski poredak". Tvoj termin plaši i mene.
- Ova mala Nikoleta Laban otkrila je i tajnu vezu Rojal tribunala s
bićima koja egzistiraju na drugoj frekvenciji.
- Sa Drako civilizacijom?
- Da, stalno traži Pindara, mislim čak i da zna ko je on. Ona to može
da prosledi Kinezima, a onda je on u smrtnoj opasnosti!
- Pindara štiti neprobojni magijski zid najboljih majstora.
- Možda postoji izdaja kod kabalista. Ni oni ne žele novi holokaust
koji se priprema s trećim svetskim ratom. Kad kabalisti naprave rupu u
„jajetu" zaštite...
- Onda svaka veštica može da ga pronađe i identifikuje.
- Da, uzgred, Nikoleta Laban zna vlašku magiju, koja je baštinik
hititske. Inače, za tvoju informaciju, ti Hititi su Sloveni, arijevci.
- Znači i Persijanci... Odnosno Asirci, odnosno Vavilonci...
- Da, napad na Irak i Iran osveta je Jevreja za vavilonsko ropstvo.
- Koliko znam, tvoja verenica Nikoleta došla je u pratnji
fotoreportera.
- Da, taj Raka Stavrić bio je visoki oficir Državne bezbednosti Srbije
u Ðakovici 1985. godine. Grdno je proganjao Albance.
- Narediću da ga ubiju!
- To bi trebalo da izgleda kao nesreća...
- Dobro, Dejvide, nju želiš da ispitamo i onda je tebi vratimo živu i u
komadu. Voliš li je?
- Ne, prodajte njene organe i pola novca dajte meni. Leša se
otarasite diskretno.
- Bravo Dejvide, ti si suroviji od mene. Ja sam monstrum prema
onima koje skoro i ne poznajem, a ti si to i prema onima koje voliš!
- Počeo sam da je volim, a to je opasno za moj posao! Bolje je da
raskinem...
- Ovako, ha, ha... Dejvid nastavi:
- Kako napreduje istraživanje oko pronalaženja bolesti koja bi
smanjila broj Kineza? Bio sam sada u Parizu i od prijatelja saznao da
Kina tajno jača svoj vojni potencijal. Čitao sam izveštaj američkog
ministarstva odbrane.
- Da, Kinezi se spremaju za rat!

315

- To misle i Ameri! Tvrde da Kina pritajeno realizuje svoje planove da
postane velika vojna sila, što povećava mogućnost nesporazuma i
vojnog sukoba sa drugim zemljama. Peking je krajem januara 2010.
prekinuo vojne kontakte sa Vašingtonom odmah pošto je ovaj objavio
nameru da Tajvanu proda moderno oružje. Izveštaj Pentagona navodi
da Kina radi na unapređenju arsenala raketa, modernizuje nuklearnu
snagu i uvećava flotu ofanzivnih podmornica. Ističe se da poseduje
1.150 balističkih raketa kratkog dometa i nepoznat broj raketa srednjeg
dometa. Takođe, u izveštaju se navodi da Peking razvija artiljerijske
sisteme koji mogu da pogode ciljeve na Tajvanu. Peking je početkom
godine suspendovao vojne kontakte sa Sjedinjenim Državama, upravo
zbog problema s Tajvanom kome Vašington želi da proda oružje.
Početkom juna, kineske vlasti odbile su da prime američkog sekretara za
odbranu Roberta Gejtsa, tokom njegove azijske turneje, ocenivši da nije
pogodan trenutak.

- Ha, ha... Gejts je „popušio". Znaš, Dejvide, Ameri mi se polako
penju na „ganglije". Prihvatio sam se posla da izvršim najveći genocid
nad Kinezima, ali ih poštujem. To je ozbiljna nacija. Da nije suđeno da
„žuti" potisnu nas Jevreje sa trona svetske moći, čak bih mogao da ih
zavolim.

- Kad ti nekog voliš, on umire!
- Ti mi to kažeš, doveo si devojku koju voliš, s kojom si se verio u
kafeu u Parizu i predaješ mi je da je ispitujem, mučim i možda mojim
Albancima dozvolim da je siluju. Ti si gori od mene!
- Tja... Posao pre svega, znaš kako kažemo: „Prevarama i lažima,
pobedićemo!"
- Da.

316

PLES DEMONA NA BAHANALIJAMA

Aida je ležala na drvenoj ležaljci pored bazena i pila koktel. Iz kafea

se čula tiha muzika. Koraci koje je više osetila, nego čula, nagnali su je
da se okrene. Videla je Nikoletu obučenu u kratak beli šorts, patike la
kost i žutu majicu, kako joj prilazi. U pozadini se videlo more i plavo
vedro nebo. Nikoleta htede da kaže „zdravstvuj", na ruskom, ali se
ugrize za jezik i reče „bonžur", praveći se da ne zna za Aidino rusko
poreklo.

- Zdravo! Dobrodošla na „palubu" - reče Aida na srpskom
štokavskom jeziku sa zagrebačkim akcentom.

- Zdravo! - reče Nikoleta zbunjeno, a zatim dodade: - Zar ti nisi
egipatska princeza, potomak kralja Faruka?

- Kemal ti je rekao da lažem i da sam seljančica iz Moldavije...
- Ne, nije!
- Onda neko drugi...
- Možda... Pa šta si ti?
- Sada Hrvatica!
- Šta to znači: sada?
- Hrvati su kajkavci i ne znam šta još, to je narod koji je skoro
nestao, ali su njegovo ime preuzeli Srbi koji su vremenom zbog koristi od
Zapada postali Hrvati.
- Misliš od Vatikana...
- To je manje-više isto...
- I?
- Pa, Srbi katolici su počeli da se izdaju za Hrvate jer je to bilo
korisno. Prvo iz šale, a onda su se navikli, kao na tesne cipele. No,
zadržali su štokavski jezik, koji spada u južno-slovensku grupu jezika, a
pravi Hrvati govore kajkavski, a to je severozapadna jezička varijacija
kojom govore Česi, Slovaci, Poljaci, Lužički Srbi.
- Svašta znaš! Šta si po profesiji?
- Kurtizana!
- To znači - kurva!
- Da, to je profesija svih devojaka koje žele da opstanu u bogatstvu
ovih tajkuna.
- Što lažeš o svom poreklu?
- Svi lažu, iza svake laži nalazi se nova laž... To ti je moral ove elite!

317

- Koje?
- Džet-seta.
- Hoćeš li da mi pričaš o tome, Kemal mi je rekao da si zaista u to
upućena...
- Ništa on ne zna, on zna samo da pravi bolest...
- Ne razumem, valjda da pravi lekove, on je naučnik...
- Naučnik jeste, ali se uhvatio sa zlim ljudima koji ga plaćaju da
pravi zlo...
- Ne razumem?
- Da li si čula za SARS i ptičji grip?
- Jesam!
- To je sve izmislio Kemal... Genije! No, pusti to... Šta piješ, šveps?
- Da!
- Bolje pij koktele, od njih se čovek lako napije...
- Zašto bih se napila?
- Da lakše podneseš večerašnju zabavu „Kaligula!"
- Ne razumem!
- Znaš li ko je Kaligula?
- Znam, razvratni i ludi rimski imperator. Valjda je on zapalio Rim.
- Ne, to je uradio Neron, Kaligula je bio najperverzniji tip u istoriji,
bar tako kaže Kemal.
- I šta onda?
- Večeras je orgija pod bakljama, ovde na platou...
- Ja neću da prisustvujem...
- Ti se, srećo, ne pitaš!

*

Oko sedamnaest časova počeo je da dolazi „krem" džet-seta,
unutrašnji krug odabranih. Nikoleta nije videla Dejvida od trenutka kada
ga je ostavila s Kemalom. Na platou pored bazena sad su se, umesto
ležaljki, nalazili niski stolovi i divani sa obe strane prekriveni najlonom.
Aida je bila glavna domaćica i raspoređivala je goste, govorila im je gde
će ko da sedne. Nikoleta je zbunjeno stajala pored šanka gde je barmen
na pult stavljao desetine čaša piva, koje su se razlikovale po boji i
proizvođaču.

- Piju samo pivo? - upita Nikoleta.
- Takva je zabava, videćete i zašto! - reče barmen, držeći spuštenu
glavu, kao da se nečega stidi.
Nikoleta uze jednu čašu ginis piva i poče da posmatra pridošlice.

318

Bili su to muškarci od četrdeset i više godina i devojke od osamnaest pa
do trideset pet. Njihova garderoba ovog puta nije bila luksuzna, više je

delovala kao da je za plažu. Muzika je svirala neku tehno varijantu.

Došlo je ukupno dvadeset parova.
Kada su svi seli, Aida pljesnu rukama i gomila zaćuta.
- Piće, to jest pivo, naš moćni rekvizit, servirano je na šanku. Znate

pravilo, svako ide po svoje piće ali se ne vraća na svoje mesto već
odlazi na novo koje izabere. Parovi moraju da se izmešaju, znate kodeks
„nju ejdža", nema trajnih zajednica. Tri, četiri - sad!

Aida ponovo pljesnu rukama i ljudi krenuše prema velikim čašama
piva. Aida vide Nikoletu i pokaza joj da priđe.

- Ko su ovi?
- Vlasnici velikih kompanija, modnih kuća, manekenskih agencija,
glavni urednici raznih novina, fabrikanti lekova, proizvođači hrane... Eno,
onaj riđokosi matori je vlasnik lanca mlekara Konon u kojima se pravi
čuveni kozji sir...
- Ko je ona plavuša, sa ogromnim grudima?

- Ona je sad ljubavnica vlasnika farmaceutske fabrike, vidiš onog
malog ćelavog, nosatog...

- Aha...

- Kada on ode u Švajcarsku, ona ordinira po Parizu sa ministrima i

ambasadorima... na linku je drži francuska kontraobaveštajna služba.
Kemal je sa njima u odličnim odnosima. Njegovi pipci idu do vrha
države.

- Uh!
- Izvini, sada moram da radim - reče Aida, ponovo pljesnu rukama i
odnekud se ču gong. Na binu istrča nekad lepa žena od pedeset godina
koja poče da se uvija po taktu muzike, obučena u najlonski mantil ispod
koga je imala samo tange.
Publika poče da skandira:
- Ružno je lepo! Ružno je lepo...
U tom trenutku na scenu je izašao muškarac obučen u kostim
sadiste, sa kožnom maskom na glavi, i počeo da vezuje ženu izolir
trakom; prvo joj je vezao ruke za neku prečagu iznad glave. Muzika je
imitirala otkucaje ljudskog srca. Publika je gledala kao opčinjena. Žena
je bila vesela, smešila se. Publika je skandirala:

- Bol je ljubav, bol je ljubav....
Maskirani čovek u kožnom odelu poče gumenom gurtnom da uvija
sise mučenice i da od njih pravi tube. Kada je to završio, ponosno je
pokazao svoje „umetničko" delo, za šta je dobio aplauz. Sadista, kao
vešt glumac, napravi dramsku pauzu, kako bi pojačao efekat i priđe
malom pultu sa koga poče da uzima igle za špric. Publika je znala šta
sledi... Gromki aplauz bio je nagrada za ovaj performans. Sadista uze

319

iglu, teatralno je pokaza, zatim je obliznu i lagano poče da probada sise
obmotane trakom. To je radio tako lagano i sa uživanjem da je uspeo da
formira ražnjić. Na mestima uboda tekla je krv. Masa zapadnjaka, ljudi
čudnog morala, vikala je razdragano:

- Bol, bol...
Dvadesetak igala bilo je zabodeno u grudi jadne žene, koja je
morala da pokazuje razdraganost. Sadista je zatim počeo da to isto radi
na njenom dežmekastom stomaku, krv je tekla, a masa je vikala:
- Ružno je lepo, ružno je lepo...
Sadista, glumac, lupi ženu po butinama i naredi joj da raširi noge, a
on joj odveza ruke. Žena se spusti na zemlju raskrečenih nogu. Poče da
joj zabada igle oko vagine, po „stidnom bregu", a onda ustade da
napravi novu dramsku pauzu i pokaza na cilj - vaginu. Masa je vikala:
- Bol, bol...
Sadista leže na zemlju, približi svoju maskiranu njušku ženinom
namučenom telu i lagano poče da probada stidne usne koje su, inače,
bile daleko veće nego kod drugih žena. Mučenica je vrištala... Masa je
bila oduševljena. Džet-set je vršio pripremu za vrhunac kolektivnog
događaja. Sadista je zabo šest igala za injekcije na unutrašnju stranu
vagine i onda je ustao i digao ruke kao pobednik. Masa je urlala i

aplaudirala:
- Bol je ljubav, bol je ljubav...
Muškarac poče lagano da vadi igle iz ženinih grudi, a iz rana još

jače poče da curi krv, koja se lagano slivala niz njeno izmučeno telo.
Masa je uživala... Najzad čovek poče da vadi igle iz ženine vagine koja
za tili čas postade krvava. Šou je bio završen. Sadista oslobodi ženu, a
ona, oblivena krvlju, izmučena, ustade i pokloni se uz osmeh, kao da joj
je sve to prijalo. Muzika tušem okonča ovaj šou.

Nikoleta Laban, konzervativno vaspitana, bila je u šoku.
U tom trenu, Aida pozva prisutne na „rimsku gozbu", što je značilo
da svako od njih ustane, uzme glinenu zdelu sa kašastom hranom i
počne da jede. Nikoleta priđe Aidi i upita:
- Šta to jedu?
- Sočivo, kupus, grašak, pasulj...
- U čemu je trik? Ono sa iglama bilo je užasno... Zašto ona jadnica
to radi?
- Za pare. To je kurva iz Marselja. Dobila je za tačku pet hiljada
evra.
- Ko to finansira?
- Gosti, ulaznica je pet hiljada evra po paru.
- Ko je mučitelj?
- Kuvar, Albanac...
- Gde je Dejvid, gde je Kemal?

320

- To ne znam, on nikada nije ovde... Ovo je moj šou, moja lova, moje
zezanje. Glavno tek dolazi za tri-četiri sata, kada svare kašastu hranu...

*

Sodoma i Gomora su uništene od Boga, zbog razvrata. Evropska
unija novi je projekat satanista, koji su protivnici Boga. Pogledajte šta je
ono čemu moderan svet teži. Zavirimo u budućnost!

Nikoleta Laban je pokušala da izađe sa poprišta bluda. Shvatila je
šta sledi, no Albanci su zaključali sva vrata. Kamere su sve diskretno
snimale. Aida se pobednički smejala, gledajući Nikoletu Laban koja se
uspaničila. Neka negativna energija, koja je izazivala jezu, kolala je
prostorom. Nju, kao takvu, osećala je samo Srpkinja, koja poče da se
moli Bogu. Snaga molitve spasavala ju je od demona, koji su takođe
ovde orgijali.

Veliki prostor oko bazena sa divanima i stolovima bio je prekriven
debelim najlonima. Dvadeset parova, probranih po perverznosti, nalazilo
se tu. Već nekoliko sati su pili isključivo pivo i jeli kašastu, brzo svarljivu
hranu. Stomaci su ih muljali, a bešike su bile pune. Zabava je nosila ime
po ludom rimskom imperatoru Kaliguli. Da li je on, sa svojim društvom,
radio to što će uraditi ovi pripadnici svetske elite, to istorija nije
zabeležila.

Aida, lukava i luckasta žena, istrča na binu i reče:
- Dame i gospodo! Prošlo je skoro četiri sata od obeda, sada
proglašavam početak bahanalija imperatora Kaligule!
Neka istočnjačka muzika poče da para uši, dok su bubnjevi hvatali
ritam otkucaja srca. Šamanski glas, „aum, aum", koji je zvučao kao
tigrova rika, delovao je hipnotički. Aida se skinu na maloj bini i poče
stojeći da piški, praveći prstom vodoskok. Masa parova poče da ciči.
Riđi vlasnik lanca mlekara poče da mokri po svojoj goloj pratilji, koja se
kikotala kao da je on prska šampanjcem kristal, posle osvojenog prvog
mesta na trci formule 1. Nikoleta Laban je u šoku sve posmatrala iz
svog zaklona. Molila se, bojeći se demona...
Pratilja riđokosog čučnu i ispiški se na najlon a zatim se iskaki u
baru. Riđi muškarac poče da je po telu i licu maže tom mešavinom, a
zatim joj svoj ud stavi u usta. To potraja kratko, onda ona poče njega da
maže. To isto su radili i drugi parovi.
Aida se skloni iza šanka i tu vide sakrivenu Nikoletu.
- Vi ste svi ludi!
- Ne draga, to ti je prava slika džet-seta o kom želiš da pišeš. Svi

321

matorci su neko i nešto, a dame su kurvice i kurve. Ovo mazanje je
samo za odabrane i sa preporukom. Ovde nema nijednog muškarca koji
na svom bankovnom računu ne poseduje bar sto miliona dolara... Baci
pogled, vidi tu elitu!

Nikoleta stidljivo pogleda. Vlasnik mlekare, riđokosi pedesetih
godina, sav namazan i smrdljiv, imao je krvnički seksualni odnos sa
nekom devojkom, dok mu je druga piškila po licu i tako ga umivala.
Nikoleta sada shvati zašto je sve bilo prekriveno najlonom i zašto su pili
samo pivo i jeli kašastu hranu...

- Od ovih budala sam večeras u plusu 95.000 evra, jedini stvarni
trošak je ona kurva iz Marselja, koju sam platila pet hiljada evra. To ti je
Zapad... Gledaj kako se zabavljaju!

Nikoleta je bila šokirana, ali nastavi da gleda. Najzad se performans
završio i gosti su počeli da odlaze na tuširanje. Nikoleta tiho upita Aidu:

- Čemu ovo služi, osim sticanju novca?
- Uceni ovih bogatih budala, draga moja... Ovo je Zapad, kome Istok
teži da se priključi. Shvati i zaključi! To je Evropska unija! To je
frekvencija Satane!

322

ZATVORENI SISTEM SMRTI: HRANA,
LEKOVI, BOLNICE

Zapad je pulsirajući koncentracioni logor,
koji se širi na Istok... Shvatite!

Kabinet Kemala Mojsijua bio je na poslednjem nivou „Školjke" s

ogromnim prozorima, kroz koje, kad je vedro, može da se vidi Afrika -
bar su ga u to ubeđivale francuske arhitekte. Veličina kabineta bila je
oko sto pedeset kvadratnih metara i bio je u obliku ćiriličnog slova „G";
manji deo, od oko pedeset kvadratnih metara, bio je tamniji i služio je za
projekcije filmova ili slika tokom predavanja. Zidovi su bili obloženi
zelenim kamenom, a dominantnu poziciju, koju je svako video,
zauzimala su tri stuba - dorski, jonski i korintski, izrađena u istoj boji.
Iznad njegove glave, gde je sedeo u zelenoj kožnoj fotelji, videlo se
„svevideće oko" sa novčanice od jednog dolara. Sto je bio kombinacija
mahagonija i kamena. Pod je bio zelen, a na sredini je imao formu
šahovskog polja. Na zidovima su bile baklje, kao na hramu u Karnaku,
kada su tamo živeli faraoni.

Kemal je bio obučen u svoju omiljenu crnu la kost majicu i bele
pantalone, a na nogama je imao crne patike iste marke - la kost, čiji je
logo aligator simbol zmaja u malom.

Pored njega bio je Dejvid Peres, obojica su bahanalije posmatrali
kroz ruske naočari koje pokazuju i demone u ljudima. Kemal ih je
naizmenično skidao i stavljao, poredeći šta kad vidi.

- O, Jahve, kako su bludni ovi sledbenici boga Baala, koji se
okupljaju oko skiptara penisa. Mojsije je bio protiv toga, slušao je Boga! -
reče Dejvid.

- Bog Baal je sin Dagona, koji je hibrid čoveka i vanzemaljca,
verovatno reptiloidnog. Zato je predstavljen sa krljuštima. Dagon je
potomak zmajeva! - reče tiho Kemal, gledajući Dejvida kroz naočare.

Dvojica perverznjaka su se kikotala dok su gledala orgije koje su se
završavale. Dejvid zadrža pogled.

- Šta gledaš? - upita Kemal.
- Gledam kako dva demona pokušavaju da zaskoče devojku koju
sam doveo, onu Nikoletu...

323

- Voliš li je?
- Ne, ona je sredstvo, ne cilj...
- Demoni je napadaju!
- Da, ona se krsti i molitvom brani! Neverovatno, oni na njeno
bajanje skaču kao opareni. Nisam znao da je hrišćanska molitva oružje!
- Mnogo štošta ti ne znaš, Dejvide, mada si oličenje pokvarenosti.
Naravno, ovo je više kompliment nego primedba - nasmeja se Kemal.
Stavivši ponovo naočare i pogledavši Dejvida, dodade: - I ti si
zaposednut demonom! Ha, ha! No, hajde da se vratimo onom razvratu
dole. Videćeš kako se činjenjem gnusoba povećava broj demona na
ljudskim aurama.

*

Dejvid Peres bi zgrožen, skide naočari i upita Kemala Mojsijua:
- Čemu ovo služi?
- Seti se šta u Talmudu piše - nahrani poslovnog partnera, to je
jeftinije, nego da ga podmićuješ.
- Ti ih hraniš...
- Svakome prema zaslugama... Ovo su svetske mutikaše. Posle
ovog tretmana su na frekvenciji Satane, a to je moj broj!
- Šta je tvoj cilj?
- Ako misliš da je novac - grešiš, interesuje me apsolutna moć. Nju
mogu da dobijem samo od Satane, ne od Boga. Služeći njemu, penjem
se po merdevinama koje mi on spušta.
- Tajna društva su ti te merdevine? - upita Dejvid.
- Postoje razna tajna društva, nisu sva naša, neka su nam i
protivnici, čak i u masoneriji. Neka tajna društva su zamagljivači, iza njih
se krije neko moćniji.
- Hoćeš da kažeš, stvarno Satana? - reče Dejvid Peres, odglumivši
naivnost.
Kemal diže pogled i okrenu se Dejvidu. Njegove plave oči kao da su
izbacivale munje.
- Shvati jedno, postoje brojna proročanstva o tome da se bliži kraj
naše vladavine. Dolazi era žute rase. Zbog toga sve ovo radimo, da
bismo to odložili. Žute bi trebalo da zaustavimo, oni su pošast, šire se
kao virus - dodade tiho Kemal.
- Zašto onda zapošljavaš Kineze?
- To su mi zamorčići, ovo je već treća generacija posluge koja radi i
dobija rak, ja ih lečim i oni umiru brže ili sporije. Zavisi od doze leka koju

324

im dajem. Kad počne proces umiranja, ja ih razdvajam, zatvaram i
pratim. Groblje je ispod parkinga koji je proširen. Korisno... Poslušni su,
odani i na njima učim. Oni su moji „saradnici", „naučni saradnici".

- Čekaj, da definišem šta radiš! - reče zbunjeno Dejvid, pa upita: - Ti
proizvodiš bolest ili bolesti, izmišljaš za njih lekove i to nekome
prodaješ?

- Da!

- Kome?
- Pripadnicima tajnog društva Astrum argentum, koji su magijsko-
satanističko društvo, pretežno iz Amerike. Oni su vlasnici industrije
hrane koja je jeftina i smrtonosna. Oni su vlasnici i farmaceutske
industrije, ali i bolnica. To je zatvoreni sistem smrti! Zapad je pulsirajući
koncentracioni logor smrti, koji želi da se proširi na Istok. Ciljevi su Kina,
Indija, Rusija - dodade Kemal.
- Znaš li da postoji kontrazavera? - tiho reče Dejvid.
- Pretpostavljam u GRU, ruskoj vojnoj službi, i u pravoslavnoj crkvi -
odgovori Kemal.
- Ne... Već u tajnom društvu Kineza Zeleni zmaj.
- Zeleni zmaj nije kinesko, već japansko društvo i ne postoji još od
Drugog svetskog rata, to je bajka. Kineska kontraobaveštajna služba ne
dozvoljava postojanje takvih grupa. Znaš da su oni rigidni. Boje se da će
MI-6 preko tajnih društava izazvati građanski rat - reče Kemal.
- Razumem šta pričaš, ali ti si kao Albanci, kad nešto ne znaš,
kažeš - nije! - uzvrati ljutito Dejvid.
- Dobro, kaži mi šta znaš!
- Postoji tibetansko, budističko tajno društvo Zeleni zmaj, koje
okuplja žute svih nacija. Kada kažem „kinesko", mislim na rasu, a ne
naciju. Shvataš... Znam da je društvo napravljeno hijerarhijski i da ima
više koncentričnih krugova, sa istim nazivom. Njihov veliki majstor ima
titulu - zmajeva glava. No, taj njihov zmaj je višeglav! Imaju šefove za
ceo svet, po regijama. Fanatici su, spremni da ubijaju! - reče Dejvid.
- Ih, ko sme na nas... Boje se da to kažu, a ne da realizuju. Svi
telefoni i internet veze se prisluškuju.

- Zeleni zmaj, rekoh, ubija... Znamo direktivu po kojoj deluju:
„Izvadite oko sa vrha piramide iluminata, ubijte Pindara!" Možda bi to
trebalo da te zabrine - reče Dejvid.

- Zašto mene, nisam ja Pindar... To je francuski plemić koji živi u
Americi.

- Pametnom čoveku i komarac je muzika... Možda si ti nesvestan
nekih stvari. Pindar nije gospodar Satane, on je njegova igračka. A
igračka nema svest o sebi i svojoj funkciji. Nikoleta Laban je za tebe
„znak pored puta" koji treba da pročitaš, moj genije Kemale Mojsiju.
Idem sada, a ti radi u skladu sa svojom pameću. Mislim da Nikoleta

325

Laban zna ko je Pindar. U tom slučaju, on je u opasnosti... - reče Dejvid i
ode bez rukovanja.

Kemal ostade zamišljen.

*

Dejvid Peres izađe iz kabineta naučnika koji radi na proizvodnji
masovne smrti, kao što su nekada bili Jevreji koji su pravili prvu atomsku
bombu, upotrebljenu protiv „žutih", Japanaca. Onda i sada, genocid je
bio stvoren u jednom centru, među vladarima iz senke. „Žuti" i Sloveni
su konstantna meta.

Orgije su bile završene i Albanci su se već spremali da crevima
operu ostatke fizičkih gadosti.

Dejvid priđe jednoj niši u kamenu i iz nje izvadi svoj telefon. Proveri
da li je fotografisao kako treba, a zatim se izgubi sa scene.

- Nikoleta, srećo moja, nisi valjda učestvovala u bahanalijama? -
reče Dejvid, videvši lepu Srpkinju.

- Jesi li normalan? Hajdemo odavde... Zaista ne želim da provedem
noć u ovom zamku smrada!

*

Kemal Mojsiju se smeškao, pretpostavljao je da je Peres agent
Mosada koji je poslat da ga kontroliše. Znao ga je iz masonske lože
Vavilon gde su se upoznali u Bagdadu, u takozvanoj „zelenoj zoni"
Kemal je tada obišao Arape da bi ustanovio „učinkovitost" svoga
projekta „Opusti", bilo je reči o distribuciji lekova koji su u sebi imali
drogu koja kod korisnika proizvodi apatiju. Starije poznanstvo bilo je iz
Londona, gde su se upoznali na jednoj sesiji Fabijanskog društva.
Funkcija Kemala Mojsijua bila je vezana za specijalni farmaceutski rat
protiv Arapa i Kineza. Cilj je bio smanjivanje ove populacije na podnošljiv
nivo koji ne bi ugrozio Evropu i Ameriku.

*

326

Najzad se čulo tiho zujanje koje je označilo dolazak delegacije koja
je želela da kupi bolest - smrt za milijardu ljudi koji se hrane pretežno
pirinčem. Kemal ustade, kako bi ga kupci bolje videli u punoj snazi. Taj
prvi utisak bio je uvek bitan. Njegova visina od dva metra i neobične
plave oči, kao u sibirskog haskija, uvek su stvarale osećaj neugodnosti i
straha.

Kako je govorio Kemalov otac Bedžet, nekada narko-bos, a kasnije
pomoćnik ministra unutrašnjih poslova Albanije i ambasador: „Bolje je da
te se ljudi plaše nego da te vole. Ljubav je prolazna, a strah je
konstanta."

Delegacija trgovaca smrću, koja se do pre sat vremena mazala
fekalijama i urinirala po kurvama, sada je došla okupana i namirisana,
kao da se ništa nije dogodilo.

- O, dragi moji prijatelji i braćo, svi ste tu. Koga ja to vidim, Arona,
pa Šimona, pa Dana... Pa to je trust megakapitalista. A evo nam i
Jakoba, on predstavlja proizvođače hrane. Radujem se, Jakobe, što si
došao, ništa nije kompletno ako i Amerika nije tu. Izvolite, sedite! -
domaćin pokaza na konferencijski sto.

Kemal uze interni telefon i naredi čoveku iz obezbeđenja:
- Dejvida Peresa propustite, a devojku odvedite u zatvor. Nađite u
gradu pratioca Nikolete Laban, izvesnog Raku Stavrića... Ubijte ga ili ga
dovedite. Uradite šta vam je lakše! Ajde!
Kemal prekinu vezu i onda sa osmehom poče da komunicira sa
gostima.
- Gospodo, morate da znate da u ovoj sobi mobilni telefoni ne rade i
da prislušni uređaji ne postoje. Svi znamo zašto ste došli. Posao je
vredan bar sto milijardi dolara, što znači da meni, kao geniju i
pronalazaču, pripada deset odsto! - tu Kemal zastade, razvuče lice u
osmeh i sačeka reakciju odobravanja kod publike. Uskoro gosti uzvratiše
osmehom, što je značilo prihvatanje i odobravanje cene. Ili je Kemal tako
pomislio. Protivnici su bili esencija lukavosti.
- Elem, gospodo, predlažem da nakratko pređemo u salu za
projekcije i vidimo moj dokumentarni film pod imenom Srećni pirinač.
Gospoda pređoše u mračniji deo kabineta i Kemal uključi projektor.
Prvi kadar bila su pirinčana polja negde u Aziji i vredni Kinezi kako ih
obrađuju, noseći na glavama široke slamnate šešire. Spiker je govorio o
ovoj hrani koja je dominantna za oko milijardu i pet stotina miliona
pripadnika žute rase, zatim je nastavio o količinama proizvedenim u Kini,
Japanu, Koreji, Vijetnamu, Kambodži...
Sledio je snimak Hazara i ideologa novog svetskog poretka,
Zbignjeva Bžežinskog, koji je govorio o prenaseljenosti planete Zemlje i
o potrebi da se taj rast zaustavi. Posle njega na snimku se, u belom

327

doktorskom mantilu, pojavio Kemal koji je govorio o svom radu na
stvaranju modifikovanog pirinča koji će izazvati galopirajući rak, koji
izjeda svoje žrtve za šest meseci, napadajući limfne čvorove. Nakon
toga, išao je snimak iz njegove vile „Školjka", koji je prikazivao snažnog i
mladog Kineza koji nosi livreju i otvara vrata bentlija svom gazdi Kemalu.
Zatim kako Kinez vežba, lomi ciglu bridom šake, sve u svemu, snimak
mladog i snažnog čoveka. Pri dnu snimka pisalo je da je to bilo pre
godinu dana, znači, juna prošle godine. Zatim je išao snimak istog
mladića iz septembra, gde je ovaj skrhan i ne može da izvede više od
dva skleka. Zatim, snimci iz oktobra i novembra, gde je mladić već u
bolničkom krevetu. Sledio je trenutak agonije, kada mladi Kinez umire,
poslednji ropac i kraj. Tu Kemal ugasi projektor.

- Gospodo, videli ste dejstvo „srećnog pirinča" na onog ko ga koristi.
Smrt dolazi posle šest meseci... Ovakvih živih eksperimenata imam šest,
neke sam spasao i tako sam došao do leka, koji leči od „srećnog
pirinča". Lek se zove ECIR, što je unazad pročitano Rice20. Ono što je
izuzetno dobro kod ovog mog pirinča, jeste što ima dobar rod, pa
možete i da ga poklanjate kao humanitarnu pomoć siromašnima. Toliko
za sada, ako ima pitanja, a sigurno ih ima - izvolite!

Prvi se javio Aron:

- Rok od šest meseci za dobijanje raka suviše je kratak. Dolazak
bolesti mora da traje nekoliko godina. Zamislite kada bi duvan ubijao za
šest meseci, svi bi prestali da puše...

Dan, sedi vlasnik multinacionalne kompanije za proizvodnju hrane,
upita:

- Deljenje tog pirinča neće ići u Kini i Japanu, oni nam ne veruju,
imaju svoje tradicionalne sorte - njima pokloni ne trebaju!

- Za njih sam smislio izbacivanje ove bolesti iz rezervoara
zakačenih za trupove putničkih aviona. Tu bolest deluje sporije - možda
bi prošlo čak nekoliko godina dok zaraza ne bi uzela maha.

- Kakva je razlika?
- Prva varijanta je direktna, a druga indirektna - aerosol izbačen
iznad pirinčanih polja Kine tek bi stvorio nukleus zaraze, kome bi trebalo
vreme da uzme maha. Pirinač bi preko tog aerosola dobijao pogrešnu
informaciju, onda bi se iz generacije u generaciju branio i na kraju razvio
svoj imunološki sistem. No, taj sistem bi bio dobar za biljku, ali ne i za
čoveka koji taj pirinač jede... Jasno?
Megakapitalisti se nasmejaše.
- Odlično, recite nešto o leku koji to leči, kako ste ga nazvali - ECIR?
- reče Šimon.
- Lek je efikasan sto odsto, efekat je sličan dejstvu vitamina kod
umirućeg od skorbuta. Šta je lek, to je za sada tajna. Mogu da vam
pustim film da vidite rezultate lečenja Kineza koji je umirao, a sada je živ.

328

Inače, to je onaj koji vas je doveo do mene od lifta. Moj večni dužnik!
Potencijalni kupci se zgledaše.
Kemal pusti snimak. Klimanje glava potvrdi da su ga prepoznali.

Drama na snimku je ovog puta imala srećan kraj.

*

Jakov uze reč: - Gospodine Kemale, po pogledima prisutne braće
mislim da su prilično zadovoljni, ali ne i toliko da bi dali novac unapred.
Setite se da posao sa vama i vašim ptičjim gripom i SARS-om nisu dali
sjajne rezultate. Prema tome, vi ste u minusu u odnosu na nas, što znači
da bi vi trebalo da dokažete kako će ova bolest zaista rešiti problem
prenaseljenosti planete.

- Šta to znači?
- Rezultat od bar milion... Predlažem da to bude Vijetnam, tamo
vam je najlakše da radite.
- Znači, da pobijem milion Vijetnamaca o svom trošku, a tek tada
dobijam deset milijardi...
- Da, ako želite posao, niste vi jedini...
- Dobro, ali u dijamantima, nešto gubim poverenje u dolar posle
debakla u Iraku...
- Minus će biti pretvoren u plus! Ne brinite vi za dolar, Barak će
povući trupe iz Iraka i to će pokrenuti privredu Amerike.

*

Dok je Kemal davao informacije poslovnim partnerima, Dejvid je,
ljubazno se smeškajući, išao kroz zamak s Nikoletom. Devojka, malo
zbunjena bahanalijama koje je videla, držala je pod ruku svog voljenog
Dejva.

- Ovo što sam videla je nešto najgadnije što postoji! Zar je to ta
„evropska kultura" kojoj treba da se divimo?

- Ne, draga... Ovo je samo deo, glavno nisi videla! Pakao je raj za
ono što predstoji.

- Misliš li na građanski rat između hrišćana i muslimana u Evropi?
- Ne samo na to, mislim na diktaturu koja stiže posle rata protiv
muslimana!

329

U tom trenutku, priđoše im dva krupna Albanca, čuvara, i rekoše:
- Gospodine Peres, krenite ka izlazu, a ti Srpkinjo, pođi sa nama!
Dejvid pogleda preplašenu Nikoletu, koja je pokušala da se uhvati
za njegovu ruku.
- Zbogom devojčice, sada ćeš upoznati neki drugačiji svet od džet-
seta...
- Deejvideee, šta činiš ljubavi? Izdaješ me... Možda nosim tvoje
dete... Ne ostavljaj me...
- Ende, gotovo - reče Dejvid, uz ciničan osmeh. - Mislim da ćeš
živeti u mnogo ljudskih tela. Ovo je ekspozitura „žute kuće" iz Albanije.
Ovo je „sivi dvorac". Zbogom bejbi... Igrala si desetak dana...
- Zašto?
Albanci su je odvodili.
- Mnogo si radoznala. To ubija, bejbi... Milo moje, ha, ha... Velika
vrata se zatvoriše iza Nikolete. Zviždeći i cupkajući kao dete, Dejv dođe
do svog poršea, uđe i pusti muziku. Kad ču francuske šansone, on
promeni stanicu.
„Nagila hava, nagila hava"... ču se iz kvalitetnih zvučnika. Dejv opet
promeni stanicu. Naiđe na pesmu na ruskom Ti si moja poslednja ljubav.
Porše krenu uz škripu guma.

330

MOZAK NA PLOČNIKU KANA

Smrt miriše u vazduhu

Kan, kasno popodne...

Raka, stari obaveštajac, sedeo je na Kroazeti, u kafeu La Mandala, i
čitao je, koliko je mogao, francuske novine. Dok je Nikoleta bila sa
svojim momkom kod Kemala Mojsijua.

Dejvid Peres mu se nije sviđao, mada ga je Nikoleta zavolela.
Razmišljao je čiji je on agent. To što se predstavio kao Jevrejin čiji su
preci prešli u pravoslavlje ništa nije značilo. Raspitao se o toj njegovoj
naftnoj kompaniji i ustanovio da su njeni akcionari iz Britanije i Rusije. To
takođe ništa nije značilo.

Kemal Mojsiju je takođe bio enigma. Predstavljao se kao Albanac i
Sefard. Možda nije ni jedno ni drugo.

Ono što je istina, bilo je najgroznije. Mojsiju, ili kako se već zove, bio
je naučnik u službi zla. On jeste izmišljao bolesti! Kinezi, koji su poslali
Nikoletu i njega da otkriju tajne džet-seta, verovatno su nišanili Mojsijua,
jer su mu i rekli da krene od Monaka. „Džet-set" je, za Kineze, bilo
otmeno ime za farmaceutski kartel, čiji je Kemal bitan deo. Kinezi žele
da imaju što više svojih ljudi blizu neprijatelja. Mudri su...

Kineska osveta iluminatima ili Vavilonskom bratstvu, kako se sada
zna da im je pravo ime, biće užasna.

Raka spusti novine na sto i srknu kafu. Pogled mu pade na bračni
par sa detetom, koji je pričao na rumunskom. Koliko je shvatio Nikoletu
dok mu je pričala, to Vavilonsko bratstvo vodi poreklo od Nina Belova,
Nimroda, tvorca čuvene kule. Oni se kriju iza stvaranja feničanske
civilizacije, Kartagine, Venecije, Ðenove... Oni su gospodari Vatikana, a
papa je njihova marioneta. Slično je i sa jevrejskom piramidom moći.
Rotšildovi, Rokfelerovi, Morganovi, samo su direktori finansijskih sektora
Vavilonskog bratstva. No, ko stoji iza njih, to je Raki delovalo budalasto.
On je bio stari komunista i nije verovao ni u Boga ni u vanzemaljce. Priča
o vanzemaljcima sa Sirijusa ili iz sazvežđa Drako bila je za njega bajka.
No, neko je lansirao bajke i imao je razlog.

Raka prestade da o tome razbija glavu i dohvati sa police neke
druge novine. Pažnju mu privuče naslov:

331

KINA POSTAJE DRUGA EKONOMSKA SILA SVETA

Raka namesti naočare i poče pažljivo da čita:

Kineski nacionalni statistički biro objavio je juče da je privredni
rast u toj zemlji iznosio 8,7 odsto, što je više od plana vlade
premijera Ven Ðiabaoa kojaje kao cilj postavila osam odsto.

Ovaj rezultat je usledio nakon odličnog poslednjeg kvartala u
kojem je kineska privreda zabeležila rast od 10,7 odsto u odnosu na
prethodni period 2008. Kina je sada na dobrom putu da prestigne
Japan i postane druga svetska ekonomska sila.

Japan će u februaru saopštiti svoj BDP u poslednjem kvartalu,
a stručnjaci pretpostavljaju da se obim japanske privrede smanjio za
šest odsto. Konsultantska firma Prajs Voterhaus Kupers, ukazujući
na „seizmičke promene" u globalnoj ekonomskoj moći, objavila je
juče prognozu po kojoj bi Kina mogla da prestigne i SAD i postane
najjača svetska privreda već 2020, a da bi do 2030. kineska
ekonomija već daleko odmakla američkoj.

Džim O'Nil, glavni ekonomista finansijske kompanije Goldmen
Saks, izjavio je da je Kina napredovala uz veoma mali politički
podsticaj, kao i da neki aspekti finansijske krize nisu na nju imali
negativne efekte.

Ekonomista koji je stvorio termin BRIK (Brazil, Rusija, Indija,
Kina) za nadolazeće ekonomske sile istakao je da je Kina dobila na
značaju nauštrb Amerike i da je upravo ono što je svetu potrebno.
O'Nil je još u novembru prošle godine izneo prognozu da će Kina da
pretekne SAD do 2027, 14 godina ranije nego što je Goldmen Saks
predviđao 2003. godine.

„Prošla godina bila je najteža za kinesku privredu u ovom veku.
Zahvaljujući nastojanjima vlade da izađe na kraj s određenim
problemima, privreda zemlje je prestala da opada i otpočeo je
sveobuhvatni oporavak", istakao je Ma Ðijantang, direktor
Nacionalnog statističkog biroa Kine.

Najmnogoljudnija zemlja na svetu je prestigla Nemačku i
postala najveći svetski izvoznik. Kineska carinska služba je objavila
podatak o tome da je vrednost izvoza premašila 1,2 biliona dolara,
dakle nešto više od vrednosti nemačkog izvoza. Izvoz u decembru
je porastao za skoro 18 odsto u poređenju sa istim periodom prošle
godine. Istovremeno, uvoz je skočio za skoro 56 odsto.

Džuang Ðijan, ekonomista Azijske banke za razvoj, kaže da su
dobri privredni rezultati doprineli skoku kineskog izvoza. On navodi
da je Kina ogromna zemlja i da stoga ne čudi što prestiže Nemačku
po vrednosti izvoza. Pored toga što je postala najveći svetski

332

izvoznik, Kina je u 2009. već bila najveći proizvođač automobila i
čelika.

Investicije u Švajcarsku, Kanadu i Australiju Vrednost kineskog
ulaganja u inostranstvu od 2000. godine dostigla je 187 milijardi
dolara. Sa uloženih 42,6 milijardi dolara u 2009, kineska preduzeća
se nalaze na trećem mestu po investiranju u inostranstvu, odmah
iza SAD i Francuske. To je nagli skok sa 12. mesta u proteklih deset
godina. Kina je najviše firmi kupila ili osnovala u Švajcarskoj,
Australiji i Hongkongu, a bila je i drugi strani ulagač u Kanadi.

Raka ostavi novine, skide naočari i reče u sebi: „Kina kupuje
farmaceutske firme u Švajcarskoj, zato je kod proizvođača lekova došlo
do panike..."

Raka dignu glavu i pogleda zaliv i prekrasne jahte koje su se
ljuljuškale. Sunce je postajalo crvenkasto. Iznenada, trubeći sve vreme,
ulicom poče da juri luksuzni Nisanov terenac murano. Svi su ga nemo
posmatrali, gledajući šta će se dogoditi. Pitali su se da li je to zabava
nekog „našmrkanog" tatinog sina?

Nisan je postajao sve veći pa se videla i njegova zlatna boja. Kada
je bio sasvim blizu kafea la Mandala, on naglo skrenu i poče da gazi sve
pred sobom, lomeći bambusove stolice. Raka pribrano pogleda i u
poslednjem trenutku se baci ulevo kako bi izbegao gaženje. Sa zemlje je
video da je auto pregazio bračni par. Mužu je glava bila zgnječena,
krvava kaša, a ženi je točak prešao preko stomaka podelivši je na dva
dela. Donji deo se još trzao, a gornji je bio spljošten kao pogača. Krvi je
bilo na sve strane, kao i mozga. Iznenada, u tom šoku, ču se plač
dvogodišnjeg deteta koje je ostalo nepovređeno. Raka, ugruvan, lagano
ustade i pođe prema detetu. Vozač iz nisana izađe nepovređen, ali u
šoku poče da beži! Zvuk policijske pištaljke odjeknu. To Raki razbistri
mozak.

„Ovo je ipak bio atentat, samo da li na mene ili na ove Rumune?"
pitao se, dok je mazio dete po glavi. Tek tada primeti da mu po kosi
razmazuje belu, krvavu, moždanu masu oca...

Policijska marica je već stigla. Raka dodade dete zbunjenoj
konobarici i ušeta u toalet kafea, gde se brzo umi, onda otvori prozor i
kroz njega pobeže. Susret sa policijom, ma iz kog razloga, nije bio
poželjan za bivšeg službenika srpske tajne policije.

Raka se našao u nekom dvorištu gde su bile kante sa đubretom. On
brzo sa sebe skide zeleni sako, smota ga i gurnu u kantu. Zatim pogleda
da li ga je ko primetio. Bila je tu samo jedna starica, koja je sa nekog
balkona gledala prema moru. Ona ga nije videla. Raka se ispravi i
lagano, smireno krenu prema izlazu iz dvorišta. Izašao je na ulicu, svi su
se uklapali u ambijent, osim jednog čoveka koji je imao farmerke i tanku

333

kožnu jaknu suženu u struku.
„Ima turski model jakne, žvalava usta... Ovaj je Albanac. On ne

pripada ovom okruženju. Opasnost!” prolete mu kroz glavu.
Raka skrenu levo, a čovek promeni pravac svog kretanja i pođe za

Rakom na odstojanju od desetak metara. Zvuk sirene ambulantnih kola
parao je uši, svi su se okrenuli u tom pravcu, osim Rakinog pratioca, koji
je očigledno znao šta se dogodilo. Raka potrča, a pratilac uze svoj
mobilni telefon i nešto reče. Srpski agent shvati da ima posla sa
profesionalcima. Prvi čovek je upozorio drugog da Raka ide njemu u
susret. To je značilo da će neko nepoznat završiti ono što je nisan
propustio.

Smrt je mirisala u vazduhu.

*

Raka je morao da se skloni. Uslovni refleks preživljavanja je
proradio u njemu, no morao je da spase ili bar upozori Nikoletu Laban,
koja se nalazila u „Školjki“, kod Kemala Mojsijua. Hodao je brzo i usput
zvao Nikoletu. Glas na francuskom stalno je ponavljao da je nedostupna.
Pogledom je tražio ko mu je sledeći pratilac i potencijalni atentator.
Uspeo je da pošalje SMS poruku Reju Banu da su u opasnosti.

Iznenada, s leđa oseti tup bol, neko ga je udario flašom po glavi.
Raka se sruši, i pre nego što je izgubio svest, vide lik nekog klošara koji
se cerio. Ambulantna kola su zavijala dok su ga vozila krivudavim putem
prema izlazu iz Kana. Raka lagano dođe k sebi. Odmah je shvatio da
ovo nisu prava ambulantna kola i da je kidnapovan. Pokušao je da se
pomeri, ali ustanovi da je vezan. Ostalo mu je da se pomiri sa sudbinom
dok se nešto ne dogodi.

Ambulantna kola stadoše. Vrata se naglo otvoriše i na njima se
pojavi glava ogromnog Kineza s ožiljkom na čelu. Kinez povuče nosila i
Raka se nađe licem u lice s gromadom.

Kinez procedi na engleskom:
- Hoćeš biti miran ili da te bijem?
- Biću dobar! - reče tiho Raka.
Kinez ga odveza i pokaza mu put prema jednoj prostoriji.
- Ko stoji iza ovoga?
- Ti ne postavljaš pitanja! - reče Kinez.
Iznenada se pojavi Kemal Mojsiju, visoki markantni Albanac ošišan
do glave, čovek od čijeg pogleda su se ledile kosti. Raka pokuša da ga
se seti sa Kosova, ali nije uspeo, Kemal je tada bio dete. Raka bi se

334

možda setio oca, koga je hapsio negde 1980. kao separatistu i
krijumčara heroina, ali sećanje ga ni tu nije služilo.

- Šta tražite ovde vi i Nikoleta Laban? - upita oštro Kemal.
- Ja sam fotoreporter, a Nikoleta hoće da piše o džet-setu za svoje
novine.
- Obaveštajac fotoreporter... Neuverljivo! Hajde, istinu da čujem.
- Ja sam fotoreporter, ali i neka vrsta obezbeđenja...
- Jako obezbeđenje, čikica!
- Takvog je redakcija našla...
- Kako se zovete?
- Raka.
- Šta ste radili?
- Bio sam policajac, zbog iskustva su me angažovali...
- Ko?
- Redakcija!
- Oni ne znaju ništa. Spominju dečka košarkaša, to očigledno nisi ti.
Šta je stvarni cilj posete?
- Džet-set!
Udarac u bradu bio je toliko jak da je Raka odmah izgubio svest.

*

Kinez je gledao Raku koji je bio u nesvesti, a zatim je počeo da ga
pretresa. Izvadio je njegov pasoš, na kome je pisalo „Jugoslavija",
zemlja koja ne postoji, a onda je pogledao novčanik, kreditne kartice,
saobraćajnu i vozačku dozvolu i nešto što ga je iznenadilo: svilenu
crvenu traku na kojoj je na kineskom u šiframa bilo napisano: Dovek Na
pravom putu". Bio je to totem iz manastira Šaolin. Opreznom Kinezu to
je bio signal da ovog belca ne tretira kao neprijatelja.

U tom trenutku je sišao Albanac, poverljivi čovek velikog gazde
„doktora Ka", Kemala i na lošem engleskom rekao:

- Treba da ga vodimo u laboratoriju na ispitivanje, ubaci ga u kolica i
veži!

- Da, gospodine! - rekao je Kinez, trudeći se da mu glas deluje
snishodljivo.

Raka tada dođe k sebi, vide Albanca kako mu se unosi u lice i
tresnu ga čelom, diže se i jednim spretnim udarcem vrhom srednjeg
prsta, udari ga u grkljan, od čega se ovaj zatetura. U tom trenu, Kinez s
leđa udari Albanca u potiljak i on pade mrtav.

- Brzo govori, ko si, totem Šaolina mi nešto poručuje, ali to nije

335

dovoljno - identifikuj se, život ti zavisi od iskrenosti.
Raka brzo donese odluku i izgovori:
- Zeleni zmaj!
- Dobro, naš si, drži ovaj sasušeni cvet sa Tibeta i stavi ga u

novčanik - on ti je propusnica za sva kineska i japanska tajna društva.
Uzgred, postoji i tajni pokret ruke, gledaj i zapamti ga!

Kinez sa dve šake pređe preko obrva i diže ih.
- To je imitiranje oblika očiju Bude!
Zatim Kinez uhvati donje delove svojih ušiju i povuče ih na dole.
- Buda je imao uši sa dugim donjim delom - to je propusnica koja
život znači, zapamti!
- Dobro!
- Sada drži ovu vizitkartu, to je čovek koji je od strane MI-6 zadužen
za Kinu, njegovo sedište je na Tajvanu, ali je kidnapovan. Kad te budu
pitali šta radiš, kaži da radiš za Majkla, tako se on zove, to će odložiti
tvoje pogubljenje. Moraju da provere, a ne mogu. Vreme je život...
- Šta se ovde događa?
- Mojsiju i Zapad spremaju genocid protiv nas Kineza, ovde se vrše
eksperimenti kao kod doktora Mengelea. Mi smo ubačeni od strane
kineske službe i unapred žrtvovani kako bismo otkrili planove Zapada
protiv naše rase!
- Kako da pobegnem?
- „Žuti" će te spasti!

*

Kemal Mojsiju se pojavi na vratima u pratnji nekoliko svojih gorštaka
iz Albanije.

- Šta se ovde događa?
- Udario je vašeg čoveka dok sam bio okrenut, a zatim sam ja
udario njega!
- Izgleda da je mrtav! Preterao si!
Kinez se počeša po potiljku i pokaza na zemlju.
- Ubio je našeg čoveka, očigledno je obučen!
- Ubacite ga u čamac i odvezite na pučinu, što dalje prema afričkoj
obali. Bacite ga u vodu, ali mu pre toga oko pojasa vežite kamenje.
Jasno?
Albanci oko gazde samo klimnuše glavom.
- Da mu ispraznimo džepove, možda tu ima nečeg što će nam otkriti
njegove namere - reče Kinez.

336

- Da, svakako! - reče Mojsiju i dodade: - Nosite leš, a stvari iz
džepova odnesite u moj mali kabinet.

Dok je to govorio, stavio je ruke u džepove i posmatrao uhodu,
Srbina. Rakina glava kao da je bila od leda i uvećana na nivo slonovske.
Čuo je glasove oko sebe, ali je sve posmatrao sa plafona, iz ptičje
perspektive. Poslednje čega se sećao bilo je da je Kinez odvrnuo
poklopac sa svog prstena i da mu je u levu ruku dao neku vrstu injekcije
direktno u venu. Posmatranje sa plafona govorilo mu je da je u astralu i
da je možda mrtav. No, čuo je glasove. Kinez je progovorio.

- Mislim da sa iznošenjem leša treba sačekati do mraka. Ja ću ga
prebaciti do donje etaže, tamo se nalazi jedna hladna prostorija.

Mojsiju pogleda u Kineza i klimnu glavom. Raka je „sa plafona"
gledao kako ga je Kinez uprtio na leđa i poneo. Mojsiju je bacio pogled
na Kineza, pa na svoje Albance, koji su već u rukama imali Rakin
novčanik, ključeve i cigarete.

- Daj mi ih! - reče oštro na albanskom.

*

Kinez je nosio Rakino beživotno telo niz hodnik i kad je otišao
dovoljno daleko, počeo je da mu priča.

- Brate Srbine, gospodine, vi niste mrtvi, ne napuštajte svoje telo,
vratite se...

Raka je slušao govor, a polako i razumevao... Telo mu je bilo već
blizu, najzad je ušao u njega i počeo da mrda nogama.

*

Kinez ga je nosio nekim stepenicama za slučaj nužde. Spustili su se
već na nivo mora. Kinez ga najzad spusti na pod i reče:

- Gledaj!
Za to vreme Kemal Mojsiju otvori novčanik i poče da ga pretresa.
Pažnju mu je skrenuo svileni totem sa kineskim zapisom i vizitkarta
prvog savetnika ambasade Britanije na Tajvanu, Majkla Smita.
Dugački elegantni prsti, kao u klaviriste, lagano su se igrali
vizitkartom. Mojsiju je razmišljao: „Da li je ovaj Srbin, zapravo engleski
špijun?"

337

Majkl Smit je bio upućen u njegov rad, pripreme smanjenja broja
ljudi na planeti, preko Rimskog kluba, gde ga je video na jednoj sesiji.
Zanimljivo je bilo što su svi znali za pripremu genocida, ali su svi o tome
govorili kroz šalu, kao o fiktivnoj teoriji zavere. No, Zbignjev Bžežinski,
ideolog novog svetskog poretka, o tom je govorio i nije se šalio, kao što
je govorio otvoreno i da Rusima treba oteti Sibir u kom živi svega osam
miliona stanovnika i staviti ga na raspolaganje ostatku čovečanstva.

Magija je delovala na svet - čuli su, a nisu shvatili! Tajna je bila u
laganim promenama koje nisu mnogo upadljive jednoj generaciji, kao što
je propovedalo Fabijansko društvo.

*

Kemal Mojsiju pozva obezbeđenje i reče da dovuku Nikoletu Laban.
Za nekoliko trenutaka devojka je bila pred njim. Čim ju je video, opalio joj
je snažan šamar preko usta i oštrim glasom naredio: - Pričaj za koga
radiš!

Nikoleta se zatetura, a njegovi Albanci je pridržaše.
- Bićeš silovana, ako sve ne priznaš... Za koga radiš?
- Za Kurir.
- To znam, za koga još?
- Za izdavačku kuću Zeleni zmaj, pišem knjigu...
- Ne seri... Za koju službu radiš?
- Ni za koju!
Novi šamar bio je preko levog obraza, ovog puta ga je Labanova
spremno dočekala.
- Dobro, dajte joj serum istine!
Albanci se malo zbuniše, a zatim odoše do jednog ormančića i iz
njega izvadiše špric, iglu i flašicu sa serumom. Mojsiju iz svog džepa
izvadi gumeno crevo, kojim joj obmota ruku, vide venu i iz ruke Albanca
uze špric, izbaci vazduh i zabode ga. Nikoleta polako poče da gubi
svest, ali je ne izgubi sasvim. Slike ljudi koje je videla postale su
izdužene, a glasovi su imali čudan eho efekat.
- Kako se zoveš?
- Niko...leta... La...ban.
- Prezime?
- La...ba...ban.
- Za koga radiš?
- Za Ku... rir...
- Šta tražiš ovde?

338

- Poznate.
- Za koju službu radiš?
- Novine...
- Momci, nastavite, idem dole...

*

Ipak nije mrtav? - Kemal Mojsiju upita Kineza Lija.
- Mrda! - tiho reče Li.
- Mora da je od straha došlo do privremene smrti, lepo sam sve
proverio, a možda i nisam... Nosi ga gore, tamo je i devojka - naredi
Kemal.

*

Dvoje Srba sedelo je vezano lisicama. Nikoleta je odgovarala tačno,
ali to nije zadovoljavalo Mojsijua. Raka je otvorio oči. Kemal mu se
približio i uneo u lice:

- Provaljen si, fotoreporterski posao samo ti je maska. Znam da
radiš za službu, ali ne i koju. Došao si da me špijuniraš, zato ću te ubiti
zajedno sa tvojom „kokoškom", ali ti nudim da pričaš, jer smrt može da
bude i nagrada, ako je grozna smrt alternativa.

- Šta vas interesuje? Ja nemam nikakvih tajni! Ne vidim razloga za
grubost.

- Za koga radiš?
- Za izdavačku kuću, Nikoleta treba da napravi knjigu, a ja da slikam
sve što je interesantno...
- Radio si za Državnu bezbednost Srbije?
- Jesam, pre mnogo godina, sada imam svoju firmu, ali ona ne
zarađuje dovoljno. Angažovan sam da fotografišem i čuvam ovo dete.
- Koja je to izdavačka kuća koja vam je omogućila BMV kabrio i
zlatne kartice?
- Zeleni zmaj iz Budimpešte...
- Odakle im pare?
- To je nepristojno pitanje, nisam se usudio da ga postavim!
- Lažeš, Srbine, vi ste svi lažovi - poče da viče Albanac, čiji je otac
bio Sefard.

339

- Ne lažem!
- Momci, odvedite ih u „sobu sa zvukom" i pustite im Roling-stounse
- do daske!
„Matori Srbin je verovatno engleski agent, radio je za Državnu
bezbednost kada je ona bila bliža Englezima nego Amerikancima. Tada
je teza bila slaba Srbija - jaka Jugoslavija... Antiteza je bila pravljenje
„jake" Srbije... „Srbija iz tri dela opet će biti cela!” Sinteza je bila da su
sve države bivše Jugoslavije kolonije", razmišljao je Kemal Mojsiju
držeći u ruci vizitkartu prvog savetnika Britanske ambasade na Tajvanu,
što je u prevodu značilo - rezident za Narodnu Republiku Kinu.
Vrteći vizitkartu, Kemal zaključi da ne sme bez dozvole da ubije
prikrivenog engleskog agenta. No, agenti nekada menjaju strane. Možda
taj Srbin radi za Kineze, Ruse... Možda je čovek neke odmetnute
strukture bivše srpske tajne policije. Misli su mu brzo tekle. Morao je da
donese odluku: „Da, moram da proverim da li je engleski agent!"
razmišljao je Mojsiju. „Pozvaću svog čoveka u MI-6, ali da li on to zna?
Taj Srbin je sitan 'šraf'... Pitaću..."

*

Puštanje jake muzike Raku i Nikoletu dovede do ludila. To je trajalo
satima. Posle je došla tišina. Verovatno noć. Bili su vezani za stolice. U
neko doba tiho progovoriše:

- Rako, da li me čuješ?
- Živ sam, čujem... Samo sam žedan.
- Koliko je sati?
- Pred zoru je...
- Piški mi se - reče Nikoleta stidljivo.
- Pa piški dete, nema ko da te grdi... Ali, zašto su te zatvorili
Albanci?
- Dečko me je prodao, ne znam zašto.
- Šta on želi da mu otkrijemo, šta mi znamo? - Raka tiho upita
Nikoletu.
- Mislim da je on mag ili mu je neko rekao tajnu.
- Koju tajnu?
- Ko je Pindar...
- One gluposti o vanzemaljcima i tipu koji komunicira sa njima?
Ajde, malena...
- Ma jeste, otkrila sam tu tajnu nad tajnama...
- Kako?

340

- Vlaškom magijom, Velika mama mi je to otkrila. Što pitaš, kad ne
veruješ...

- To mi je zanat...
- Matori, zbog toga bi te Kemal pretvorio u hranu za ajkule.
- Ma pusti Pindara i te gluposti, da vidimo kako da se izvučemo
odavde... Pazi sad, poslao sam poruku preko mobilnog Reju Banu, on
će sigurno nešto uraditi da nas spase. No, potrebno nam je vreme.
Vreme mogu da nam kupe moji drugovi iz komunističke partije.
- Molim?
- Da, dobro si čula, moji drugovi iz Komunističke partije Kine...
- Ovi Kinezi?
- Da, oni su odani članovi partije i smatraju da im je dužnost da nam
pomognu. Povezuju nas komunizam i Bata Živojinović, kao i neprijatelj...
- Koji neprijatelj?
- Amerika, zaboravila si da su 1999. godine bombardovali Srbiju i
Kinu...
- Kinesku ambasadu?
- Da, ali po zakonu je to kineska teritorija... Kina se već za to
osvetila.
- Kako?
- Ubili su oficira koji je na mapi obeležio tu metu. Umlatili su ga kraj
Vašingtona. Mislim da će druga grupa drugova komunista, Kineza, stići i
sve iluminate koji žele da unište žutu rasu!
- Ti si Rako, čudo od čoveka, još veruješ u komunizam...
- Komunizam je u Kini pokazao svoju efikasnost. Uskoro će ceo
svet biti kineski i komunistički. Verovala ili ne, Amerika klizi ka diktaturi
koja će biti oštrija nego ona u Rusiji za vreme Staljina!
- Shvatila sam, tamo se stvara „Četvrti rajh", a ljudi toga nisu
svesni... Znam da Jevreji iz Amerike polako skupljaju stvari i sele se.
- Gde?
- Pa u Kinu, dragi moj druže Rako!
- Ćuti, sada neko ide, pravi se da si u nesvesti!

341

MISTERIJA PINDARA RAZLOG ZA
SATIRANJE

Pošto je napustio vilu „Školjka", Dejvid Peres je vozio svoj porše i

bio duboko zamišljen. Razmišljao je zbog čega je izdao Nikoletu Laban,
devojku u koju je mislio da je zaljubljen. Odgovor je bio jednostavan -
ona je otkrila ko je Pindar i znala da on ima komunikaciju sa apsolutnim
zlom! To je bila tajna s kojom ona nije smela da živi. To je bila tajna zbog
koje se umiralo. Načinje bio nebitan...

Posle toga, nizali su se privatni razlozi:
Smatrao je da je ona njemu podmetnuta od strane srpske policije!
Želeo je da ona sazna nešto o Kemalu, u ekstremnim uslovima
zarobljeništva, pre nego što zatraži njeno oslobađanje.
Bojao se da ga je ona otkrila...
Dejvid je bio čovek sa vrlo suženim emocionalnim poljem. Delio je
ljude na korisne i nekorisne. Korisne je voleo ili glumio da voli, dokle god
su mu bili funkcionalni. Ljubav je za njega bila samo seks! Opuštanje
sebi nije želeo da dopusti, jer bi time sudbinu doveo u pitanje. Duge
veze bile su opasnost, kao i kratke. Opredelio se za kratke, jer je tako
lakše mogao da kontroliše stvari. Nikoleta Laban bila je samo jedna
letnja avantura, kojoj je on stvorio iluziju ljubavi i sreće.
Njegova čuvena rečenica bila je: „Zašto žene moju pažnju i nežnost
tumače kao ljubav, kad je to samo domaće vaspitanje?"
U trenucima iskrenosti, to bi nazvao lekcija dvanaest, kurs „Kako
manipulisati ženskim osećanjima".
Dobar špijun znao je da manipuliše ljudima. Odličan špijun znao je
kako da manipuliše ljudskim osećanjima. Dejvid je sebe smatrao
najboljim, zato što je bio gospodar sopstvenih emocija. Ljudi su to videli
drugačije, kao pokvarenost.
Porše je klizio auto-putem. Dejvid reši da ode do streljane u Nici,
kako bi izbacio iz sebe negativnu energiju. Ušao je u streljanu i poručio
koka-kolu. Misli su mu kolale, ipak je i dalje razmišljao o Nikoleti Laban.
Znao je da je Kemal sada maltretira. Pretpostavio je da je u
međuvremenu negde u okolini pronađen i Raka.
Za trenutak mu je prošlo kroz glavu da je ipak zao. Mozak
intelektualca, u kombinaciji sa velikim egom, po logici stvari davao je

342

alibi za sve što je činio.
Setio se svoje majke koja mu je bila kultno biće u životu, a učila ga

je da bude egocentričan: „Sine, ako sam ne vodiš računa o sebi, ko će...
Kad ja umrem, više na planeti neće biti nikog da te voli. Sve žene pričaju
o duhovnosti, muškarci pričaju o ljubavi, a svi misle samo na seks!"

Dejvid se trže. Koka-kola je bila na crnom kamenom pultu.
„Zašto sam je gurnuo u provaliju?" bila je rečenica koja mu se
motala po glavi. Shvatio je da je odgovor jednostavan: uplašio se gubitka
slobode! Počeo je da je voli, a to je značilo kraj.
- Da li želite da gađate, gospodine? - upita ljubazna domaćica.
- Da, ali nemam pištolj kod sebe. Želeo bih da pucam iz nekog
većeg kalibra.
- Izvolite za mnom, gospodine! - reče devojka i povede ga u
oružarnicu.

343

ŽIGOSANI KREĆU U AKCIJU

Beograd, obala Save pored Novog Beograda.

Rej Ban je bajcovao kabinu kad mu je stigla poruka na mobilni
telefon. On lagano ustade, baci pogled na svoju „malu lađu", kako je od
milošte zvao čamac, i zapita se ko ga uznemirava u ovo nedeljno
popodne. Otvorio je svoju motorolu i video: „Kemal Mojsiju, Monako,
moguće kidnapovanje Nikolete, atentat na Raku... bežim..."

Rej Ban se na trenutak zbuni.
- Ko je Kemal Mojsiju, kakvo kidnapovanje Nikolete Laban? Zašto bi
izvršili atentat na Raku?
Onda mu se misli središe i on shvati. Zvao je „malog" Radeta, koji je
postao načelnik sektora BIA.
- Zdravo, Radojice!
Radojica prepozna glas Reja Bana, koji je postao institucija za
klince iz službe.
- Zdravo „Matori"!
- Trebalo bi da se vidimo... Možeš li da večeras budeš u onoj kafani
gde smo se pretprošli put sastali?
- Mogu, jel' u isto vreme?
- Da... Parkiraj kola dalje.

*

Kafana Malo korzo u Bulevaru kralja Aleksandra, dvadeset časova.
Rej Ban je sedeo u kolima i čekao da Radojica uđe u kafanu, sedne
za sto u uglu i počne da gleda kroz prozor. Jedan čovek je sedeo u
drugom uglu i kucao poruku na telefonu. Rej Ban telefonom pozva
Radojicu i kratko mu reče:
- Izađi, čekam te!
Mladi obaveštajac naglo ustade i izađe iz kafane. Radojica je bio
plav čovek, kratko podšišan, u beloj košulji s kratkim rukavima, a u ruci
je držao torbu u kojoj mu je bio službeni pištolj CZ 9mm.
Radojica vide grand čiroki i u njemu spazi profil Reja Bana - vrata

344

se otvoriše i on u trku uskoči u džip.
- Otvori kasetu, u njoj ti je folija i u nju zamotaj mobilni telefon.
Mladi obaveštajac posluša. Kola su skrenula prema Ustaničkoj ulici,

kod kafane Pilence ponovo su skrenuli i u cik-cak vožnji lagano se vratili
prema Bulevaru.

Rej Ban tokom vožnje poče razgovor:
- U Monaku ili u Kanu kidnapovan je naš kolega Raka, s njim je
moja bivša riba. Treba mi tvoja logistika.
- Moram da pitam šefa!
- Tvog šefa mogu i ja da pitam, ali onda to postaje službeno. Znaš
kakva je situacija! Treba mi tvoja pomoć, ali da za to znaju samo ljudi od
poverenja...
- Takve baš i nemam... Znaš kakva je situacija posle 5. oktobra
2000.
- Znam!
- Ipak, šta ti treba?
- Ko je Kemal Mojsiju?
- Mislim da je francuski agent od uticaja, vezan za Kušnera i
Sarkozija.
- Ako je vezan za njih, onda je bliži Mosadu...
- Moguće, otac mu je valjda Albanac, a majka Jevrejka, ili obrnuto...
Neki je naučnik, valjda ono Lekari bez Granica, pravio je neke vakcine
protiv afričkih bolesti...
- Dobro Radojice, ako nešto saznaš - javi mi. Evo, vratio sam te do
kafane Mali korzo, nemoj da zaboraviš da odmotaš telefon, niko te ne
može dobiti...
- Dobar trik, stari vuče - reče Radojica i iskoči na ulicu. Grand čiroki
naglo ode.

*

Dok je vozio džip Ustaničkom ulicom, Rej Ban se seti da mu je
Raka pričao o ratu tajnih društava Istoka i Zapada. Zato krenu prema
Novom Beogradu, kod Kineza Gonga koji je zvanično imao restoran i
uvoznički posao, ali je bio i šef kineske kolonije u glavnom gradu Srbije.
Rej Ban dođe nenajavljen, vide Gonga u ćošku lokala, očima mu dade
znak da dođe u prostoriju koja je bila iza kuhinje i uputi se tamo. Gong
nemo ustade i ode u „gluvu sobu".

- Nji hao! - zdravo - smešeći se reče Rej Ban.
- Šta bi? - reče Gong tiho.

345

- Kidnapovan mi je drug i kolega Raka, s mojom bivšom devojkom u
Francuskoj ili možda u Monaku... U svakom slučaju, to je taj region -
južna Francuska.

- Kakve to veze ima s nama Kinezima?
- Ima, Raka je, koliko sam ukapirao, radio za nekog kineskog
izdavača, a to je bila prikrivena operacija vaše službe. Reč je o tajnom
planu iluminata da izvrše genocid nad žutom rasom. U sve to je upleten
neki Kemal Mojsiju, koji je naučnik, verovatno agent Mosada... Taj nešto
petlja oko vakcina, a možda i oko proizvodnje bolesti... Toliko!
- Zanimljivo - lagano reče Kinez, na srpskom jeziku. - Zvaću kolegu
iduće nedelje...
- Kakve iduće nedelje, dotle mogu da budu mrtvi...
- Dobro, odmah, ali ti idi... Diskrecija je neophodna, naša služba
tako radi pet hiljada godina...
- Dobro, idem!
Rej Ban je vozio pored hotela Jugoslavija, jer se nikada nije vraćao
istim putem. Razmišljao je o tome šta da radi. Okrenuo je broj telefona
Žike Hercegovca.
- Ovde „Matori"!
- Da, šefe!
- Zovi za sutra ujutru „Vukove", neka ih bude od tri do deset...
Sastanak je na Tisi, znaš gde...
- Znam, šefe!

*

Bečej, obala Tise, vikendica Gardaševića, osam ujutru.
Rej Ban je stigao starim jugićem, a ispred kuće nije bilo parkiranih
automobila. Svi su došli peške, tokom rane zore, a kola su ostavili i po
pet kilometara daleko.
Kapija od kovanog gvožđa bila je otvorena, a ker sklonjen. Tišina.
Rej Ban ode do ulaza iza garaže i neprimetno uđe u kuću. Skoro svi
su bili tu.
- Šefe, fali samo Delija, on je u Požarevcu - reče Žika Hercegovac.
Rej Ban priđe svojim saborcima i izljubi se s njima tri puta.
Prvi je bio Žika Hercegovac, sa kojim je prošao sva ratišta od
Hrvatske do Bosne i Hercegovine. Visok čovek, vrstan komandir,
odsečan, s mnogo psovki, specijalizovan za upotrebu „zolja" iz kojih
puca kao iz snajpera.
Drugi je bio Dambo, čovek kome je eksploziv najomiljenija igračka i

346

koji ume od svega da napravi bombu.
Treći je bio Sremac, čovek koji je nožem umeo da pogodi pčelu sa

razdaljine od dvadeset metara.
Četvrti je bio snajperista iz Knina, koga su zvali Klempa, a koji je

živeo u Banja Luci. Čovek je imao stakleno levo oko i ožiljak preko
obraza.

Peti je bio vozač Duško, zvani Dete muško kome je specijalnost bila
krađa vozila i sposobnost da vozi sve što ima točkove i gusenice.

Šesti je bio Dragan, zvani Major, ekspert za penjanje uz konopce,
poreklom iz Beograda, preciznije iz Hadži Popovca, koga je u domu za
nezbrinutu deca vaspitala Zora Medenica, koja je radila u Politikinom
zabavniku do penzije.

Sedmi je bio Buč, čovek od sto pedeset kila, koga su zvali i
Krstarica. Najjači Srbin od Čikaga do Moskve, kako su govorili. Visok
2,10 metara.

Rej Ban ih sve pozdravi po srpski.
- Evo nas! Zapovedaj!
- Sedite, moramo prvo da napravimo plan. Ono što znam jeste da je
naš kolega Raka verovatno kidnapovan zajedno sa novinarkom Kurira
Nikoletom Laban...
- Tvojom bivšom ribom! - dodade Dambo.
- Jeste! Sve se događa u Monaku ili Kanu... Preciznije informacije
nemam, čekam izveštaj. Vidim da nemamo Deliju... Ima li neko plan
kako da ga oslobodimo?
- Ja znam način! - javi se Dambo.
- Kako?
- Eksplozivom prvo napadamo centralnu zgradu, kako bismo uneli
paniku, a onda zgradu gde je Delija. On beži na krov, a odatle ga nosi
helikopter... Naravno, imam u zatvoru svoje ljude koji će neke tarabe da
otključaju.
- Kada to možeš da izvedeš?
- Večeras?
- Helikopter?
- Privatni, od Tase...
- Odlično, koga vodiš?
- Dobrovoljce... Ko ide?
Svi se javiše. Delija je bio kultna ličnost jedinice, od koje su svi
mnogo naučili, a on je sve to pokupio u Legiji stranaca. Rej Ban im
podeli specijalne telefone koji su šifrovali govor, ali ga nisu pretvarali u
nerazumljivi, već u neformalni. Bila je to poslednja serija telefona koju je
napravio Zoran Stanković, zvani Goldfinger, sa Banjice.
„Vukovi" se pogledaše i krenuše. Rej Ban ostade sam u vikendici,
koja je bila blizu one koju ima vlasnik muzeja traktora, Žeravica. Kad svi

347

odoše, on popi jednu metaksu i krenu prema tamnozelenom jugu 45 iz
1998. godine.

348

ATENTAT NA KEMALA

Zanimljiv je psihološki profil Francuza. U njima ima mnogo

razuzdane mašte, ljubavi prema uživanju i lepom, ali i mnogo
nagomilane mržnje. Najveća je njihova mržnja prema strancima. Na listi
su im kroz istoriju bili Englezi, Nemci, Rusi, a sada svi muslimani.

Kada hoćete da kažete za nekoga da je neumereni nacionalista koji
prezire druge, koristite termin šovinista. On je nastao na osnovu
ponašanja Napoleonovog generala Nikole Šovena. Naravno, Šoven je
mrzeo Ruse.

Francuzi su izuzetno ponosni na svoju istoriju, kulturu... One su
zaista fascinantne.

No, u svesti Francuza postoji nešto što revolucije nisu promenile -
brisanje pojma o tome ko su oni. Neko se vrlo vešto postarao da to
sakrije.

Francuski jezik pripada grupi romanskih, a oni nisu Rimljani,
odnosno Latini. Oni su Rodeni, odnosno Gali, kao i Portugalci. Kojim
jezikom su nekada govorili ovi narodi lako ćete ustanoviti ako uzmete
neku francusku geografsku kartu i počnete da čitate toponime reka.
Počnite, recimo, od grada Bresta, koji je ovekovečio Prever. Videćete tu
reku Don. Glavni grad se zove Pariz, dobro upućeni znaju da je Paris bio
sin kralja Prijama, to znači Trojanac. Znači Francuzi su Rodeni, odnosno
Gali, koji su poreklom iz Troje.

Njihovi neprijatelji, koji su ih pokorili i oteli im dušu, bili su Rimljani.
Rimljani su okupacijom nametnuli Galima novu matricu ponašanja.
Latinizovali su ih. Kroz hrišćanstvo, manipulacija se nastavila, naročito
kada je Vavilonsko bratstvo zavladalo Vatikanom.
No, da vidimo ko su okupatori, Rimljani?
Poštovaocima istorije to nije teško. Temelje te države čine izbeglice
iz Troje, koje je predvodio Eneja. Gde su izbeglice iz Troje pobegle posle
propasti države? Gde se beži u takvoj situaciji? Beži se, dragi moji, kod
rođaka, kod roda svoga. Kod Rodena i Rasena, roda i rase svoje.
Rodeni su danas Francuzi. Raseni su poznati u istoriji kao Etrurci.
Etrurci, odnosno Raseni, primili su izbeglice koje su došle sa Enejom.
Smešteni su u gradovima Cera, Gorčin i Ruma. Od Rume je nastala
Roma. Izbeglice su pokorile domaćine.
Totemska životinja Rimljana je vuk, vučica. Neki od vas ne znaju šta

349

znači „totemska životinja", izvinjavam se onima koji znaju. Totemska
životinja je ona s kojom se narod psihološki, odnosno magijski,
identifikuje kad ide u rat. Te životinje su „ljubljene" od tog naroda, one se
crtaju na štitovima. Njihovo krzno, nekad i glava, stavljaju se na šlem,
kao dodatak. Elem, vuk je totemska životinja Rimljana, ali i Srba.
Medved je totemska životinja Rusa, ali i Borusa, od kojih su nastali
Prusi. Berlin je nekada bio Brljin. Nagrada za filmsko stvaralaštvo u tom
gradu zove se „Zlatni medved".

Istorija, ona zapisana, a često lažna, i povest, ona koja se usmeno
prenosi, formiraju psihološki profil naroda. Ključna tačka francuske
podsvesti, njen utisnuti model ponašanja, jeste Vartolomejska noć. Bilo
je to u noći između 23. i 24. avgusta 1572. godine, na praznik svetog
Vartolomeja. Tada je veliki majstor Vavilonsko bratstva Katarina Mediči,
majka Šarla IX, naredila pokolj političkih, odnosno „verskih" protivnika,
Francuza - protestanata, zvanih hugenoti. Francuski katolici poklali su te
noći oko 50.000 Francuza „hugenota".

„Zakolji i spali" postao je način rešavanja političkih problema kod
Francuza. Sve Francuske revolucije bile su po principu: zakolji i spali.

Katolička Pavelićeva i Tuđmanova Hrvatska, kao i katolička Poljska,
usvojile su taj model razmišljanja u odnosu na pravoslavce, šizmatike.

Iznoseći ove primere, shvatamo da to, u stvari, nije model
Francuza, već Vavilonskog bratstva, koje se predstavlja kao Kurija.

Zakolji i spali zapravo su rituali bogu Baalu, o kojima se govori u
Starom zavetu. Vavilonsko bratstvo stoji iza pohoda na Južnu Ameriku i
klanja Indijanaca. Bili su to rituali bogu Baalu, sinu boga Dagona.

Francuzi imaju psihološki problem sa muslimanima u svojoj zemlji.
Bili su kolonisti, a sada su oni kolonizovani. Setva i žetva!

Francuska je porobljena od pamtiveka, a toga nije ni svesna. Gali
su pobeđeni od Rimljana, a njihova vlast prešla je u ruke Vatikana,
odnosno „Vavilonaca"... Oni su kroz kontinuiranu politiku osvojili sve
poluge vlasti i uticaja. Bratstvo zna šifru Francuza. To je pojam „sloboda"

Obaveštajne službe koje kontrolišu i usmeravaju „islamski
fundamentalizam" stvorile su nemire u Parizu. To je teza.

Pojavljuje se oštri ministar unutrašnjih poslova, koji upotrebom
policije grubo zaustavlja razuzdane muslimanske huligane. On čak i
vređa muslimane! Ponaša se kao francuski šovinista. On govori ono što
Francuzi misle, ali nemaju gde da to kažu. To je Nikola Sarkozi, on je
antiteza.

Šta je sinteza?
Francuzi biraju Sarkozija za predsednika, a on je agent od uticaja
Vavilonskog bratstva, koje je nekada imalo naziv Iluminati ili Bratstvo
zmije, Red zmaja ili Sionski priorat... Sve je to isto!
„Zakolji i spali" moto je za rešavanje problema, nametnut od

350