Alexander Thorn - Ogledalo duse prva knjiga spoznaje

Put Ispravnosti

Suma učenja Preuzvišenog Bude

Damma-padam

Dhamma-padu nazivamo antologijom buddhističke etike zato što se od ukupno 423
izreke u stihovima ove zbirke 152 nalaze u drugim delima osnovne kanonske bu-
dističke književnosti, a neke se strofe nalaze i u drugim, kasnijim delima budističke i
ostale indijske klasične književnosti, izmeñu ostalih i dvadesetak u Mahabharati. U
tom smislu Dhamma-padam sadrži nesumnjivo najvažniji i najneposredniji deo uče-
nja Gotame Bude kroz vekove.

Buddha se rodio 563. g. pre
nove ere, u Južnom Nepalu,
u mestu Kapilavatu, manje
od 200 kilometara severno
od Benaresa, a umro je 483.
pre nove ere, u osamdesetoj
godini, na povratku u svoj
rodni kraj.

Ne verujte mojim rečima sa-
mo zato što ih je Buda izgo-
vorio, već ih dobro preispi-
tajte. Budite sami sebi sve-
tlo.
Ove Budine reči jasno iz-
dvajaju budizam od onog što
uobičajeno nazivamo religi-
jom i pokazuju da je budi-
zam praktičan pristup, na-
menjen stvarnom životu. U-
pitan zbog čega i čemu po-
dučava druge, Buda je odgo-
vorio: Prenosim Učenje jer
vi i sva ostala bića tragate
za srećom, pokušavajući da
izbegnete patnju. Ja vam o-
tkrivam stvari kakve jesu.

Budino Učenje je tokom prvih 1500 godina postojalo u Indiji i nazivano Darma, a u
narednih 1000 godina na Tibetu, ime mu je bilo Ćo. I jedno i drugo znači stvari ka-
kve jesu. Razumevanje stvari kakve jesu predstavlja ključ ostvarenja svekolike sreće.
Sam Buda je ujedno učitelj, primer, zaštitnik i prijatelj. On svakome otvara mogu-
ćnost da izbegne patnju i uplovi u stanje narastajućeg blaženstva i da pri tom ka oslo-
boñenju i prosvetljenju usmerava i druge.

101

Buda je pre više od 2500 godina imao jedinstvene uslove da prenosi svoje Učenje:
rodio se u visoko razvijenoj kulturi, živeo okružen izuzetno nadarenim ljudima i na-
kon prosvetljenja imao pred sobom punih 45 godina da pokazuje metode koje vode
spoznaji uma. To objašnjava bogatstvo i širinu Učenja (Darme): Kanñur, Budina ori-
ginalna kazivanja, sastoji se od 108 tomova sa 84000 korisnih predavanja, dok su ka-
snije nastali komentari Kanñura - Tenñur, uobličeni u još 254 isto tako obimne knji-
ge.
Zato je Buda, osvrnuvši se na svoj celokupni život, mirno zaključio: Mogu srećan da
umrem. Ni jedno jedino učenje nije ostalo skriveno u mojoj ruci. Uspeo sam da vam
prenesem sve što vam može pomoći.

Ukazujući šta postoji apsolutno, a šta je uslovljeno, Buda je podučavao metode po-
moću kojih je moguće ostvariti puno prosvetljenje. Pokazivao je svojim učenicima
kako da sve životne situacije koriste kao korake ka prosvetljenju i davao učenja koje
vode ka trajnoj, najvišoj radosti. Podsticao je učenike da budu nezavisni i kritični, da
sami pažljivo ispitaju da li su učenja sputana dogmama i slepom verom ili su istinski
oslobañajuća. Budistički metodi meditacije mogu pokrenuti moćne unutrašnje pro-
mene. Kroz iskustvo prostora rañaju se neustrašivost, spontana radost i aktivno sao-
sećanje, a život poprima narastajuće bogatstvo i smisao. Nivo svesnosti ostvaren me-
ditacijom moguće je učvrstiti tako da se nikad više ne izgubi. Najviša učenja, Maha-
mudra i Džogćen, omogućavaju spoznaju jedinstva subjekta, objekta i akcije. U budi-
zmu, meditacija predstavlja "nenaporno ostajanje u onome što jeste". Ovo stanje mo-

102

že biti ostvareno umirivanjem i usredsreñivanjem uma, kada se spoznaju mudrost i
saosećanje, ili radom sa energetskim kanalima tela i meditacijom na svetlosne forme.
Najdelotvorniji metod, ukoliko smo u stanju da ga koristimo, je poistovećivanje sa
vlastitom Čistom prirodom, i doživljaj da smo u Čistoj Zemlji. Oba metoda pripadaju
Dijamantskom Putu. Kada nema odvojenosti izmeñu posmatrača, posmatranog i sa-
mog čina posmatranja tokom i izmeñu meditacija cilj je ostvaren.
Buda je, pre više od 2550. godina, spoznao da je um - nikad roñen i besmrtan, da je
jasna Svetlost. Iako se tela, misli i osećanja pojavljuju, menjaju i nestaju, sam um,
koji je otvoren, jasan i beskrajan prostor je nepovrediv i neuništiv. Kada je Buda
ostvario osloboñenje, prestao je da sebe doživljava kao metu - nije više bio telo po-
dložno bolestima, starosti i smrti, niti misli i osećanja koja se neprestano menjaju i
nestaju. Postao je blistava svesnost. To je dovelo do prosvetljenja, spoznaje da nema
odvojenosti izmeñu prostora i energije ni u jednom trenutku, ni na jednom mestu.
Znao je sve i svega bio svestan.
Cilj Spoznaje je ostvarivanje stanja izvan svake dualnosti, kada spoznajemo da je sve
savršeno upravo tako kako jeste, jednostavno zato što izražava beskrajni potencijal
uma. Put Ispravnosti je krunski dragulj Budinog učenja. Polazeći od razumevanja
uzročnosti i nadahnute spoznaje, kako bi se sva iskustva transformisala u samooslo-
bañajući smisao i prirodnu čistotu, Magijski Put Spoznaje, takoñe kao i učenje Bude,
koristi metode potpunog poistovećivanja sa Prosvetljenjem.

103

Božansaka Pesma

Kruna učenja vedskog nasleña

Bhagavad Gita

Meñu svim narodima koji koji su razvijali svoju kulturu, gotovo da nema nijednog
kod kojeg su se filosofija i religija razvile u tako prisno organsko jedinstvo kao kod
Hindusa. Duhovni život Indoarijaca nedostižno visoko stoji iznad našeg, zapadnja-
čkog, jer ne samo što je filosofija bila religija, i religija bila filosofija, već su filoso-
fija, religija, magija, etika i svetovni život bili nerazdvojivo isprepletani. Ova doboko
religiozna, mistična i individualno samospoznajna filosofija života iskazana je u Bo-
žanskoj Pesmi u poetsko izražajnom obliku na jedan tako organski način, u jednoj ta-
kvoj organskoj celini, da se one ne mogu rastaviti jedna od druge. I ta religiozno filo-
sofsko životna delatnost indijskog duha predstavlja se kao naročita osobina čitavog
naroda. Takvo stvaralaštvo izrasta iz duha ovog naroda, iako to ne znači da je u Indiji
svako bio filosof i sveštenik, indijsko religiozno filosofsko stvaralaštvo je bilo i osta-
lo duša Hindusa. Te osobine odreñivale su im spoljašnji život i davale oblik sadržini
njihovog unutrašnjeg života. Mogu pesnici Kalidasa i Bavabuti Šrikanta, ili mislioci
Kapila i Šankara, ili sveci Buda i Ramakrišna, nadmašivati druge svojom obdareno-
šću, ali su oni po suštini svoga talenta ili genija, i po načinu svoga stvaralaštva, svi
slični jedan drugome. Ona ista snaga religiozno filosofskih zanosa koja zrači iz Ri-
gvede i najstarijih Upanišada razbuktava se i dalje kroz Vedante, Šastre i razne zako-
nike, razbuktava se kroz velike epopeje Mahabharatu i Ramajanu, dobija nove oblike
u Budizmu indijskom, tibetanskom lamaizmu i japanskom zenu, kristališe se u razli-
čitim filosofiskim sistemima i komentarima, živi i dalje u Puranama, Agamama, Ta-
ntrama, i bezbrojnim drugim delima. Bilo je raznih pravaca u indijskoj filosofiji,
strogo sistematskih i analitičko diskurzivnih tvorevina, ali svi arijski zanosi, od naj-
starijih do današnjih, dišu religijom i filosofijom. Ko nije bio mislilac uzvišenog ko-

104

va, taj je kao sledbenik njihovih dela osmišljavao svoj život i zauzimao svoj stav u, i
prema univerzumu.
Božanska Pesma je delo koje će uvesti ne samo u tajnu Hinduizma nego i u duboku
tajnu Azije, koja je jedna, iako gigantski Himalaji rastavljaju dve moćne kulture, Ki-
nesku sa Taoizmom i indijsku s individualizmom Veda. Jer, ono što vezuje te dve
kulture to je ona ljubav ka beskrajnom i univerzalnom, ona ljubav koja je zajedničko
duhovno nasleñe svih azijskih naroda i koja ih je osposobila da donesu u život sve
svetske religije. Po toj ljubavi, oni se razlikuju od naroda evropejskih i drugih zapa-
dnjaka, koji pretpostavljaju da ostanu pri pojedinostima i da traže sredstvo, a ne cilj
života.

Evropa i ceo zapadni svet danas predstavljaju odsviranu melodiju. Odigranu ulogu
evropskoga impulsa u razvitku istorije i duha već je osećao Fridrih Niče, i drugi za-
padnjaci posle njega, a od Slovena naročito ju je u današnje vreme naglasio čuveni
ruski istoriosof Nikolaj Berñajev. Imperijalistički ideali i tvrdi nacionalni egoizam
staroga Rima bili su opasni obrasci za modelatore evropskih država. Rim je zloupo-
trebljavao svoju državnu moć, i tu leži uzrok raspada njegove moći. U tome leži opa-
snost i za današnje zapadne države. Iznikla iz grčko rimskoga nasleña, evropska
svest se u svom dugom i složenom istoriskom životu i suviše izradila i postala jedna
duhovna svršenost. I tu leži sva težina problema Evrope. I ono što obeležava današnji
evroamerički duh to je: prekomerno uvažavanje materijalnog blaga i staranje samo za
ono što godi donjoj polovini čovekovoj.

Može li se šta, sem nasi-
lničkog cinizma u spo-
ljašnjoj i unutrašnjoj po-
litici i jednog strašnog
bespuća koje se raspro-
strlo meñu ljudima, iz-
reći kao osobina evroa-
meričke kulture. U nau-
ci zapadnog čoveka vla-
da duhovna kratkovi-
dost, jalova analiza, i re-
gistracija radi registraci-
je. Odmetnuo se zapa-
dnjak od večnih živih
stvaralačkih snaga Sve-
mira iskazujući očajno
odsustvo bogočoveča-
nskog osećanja. Na sve
strane caruje tehnici-
zam, koji je uništio ve-
dri mit Bogovskog živo-
ta, razorio zdravlje če-
stitog tela i opustošio
elementarnu lepotu pro-
ste duše. Pogledi na svet

105

ne meniaju se više od epohe do epohe, nego iz dana u dan, iz sata u sat. Etičke vre-
dnosti, menjaju se koliko i žene menjaju suknje. Nemajući korena u dubinama duha,
ljudi se danas kupuju i prodaju kao ma koja roba, poput metresa i prostitutki. Svuda
se vidi i oseća život in puris naturalibus.
Evroamerički čovek je zaboravio da zlo leži u samom čoveku. Drugim rečima, Zapa-
du nedostaje onaj oganj duha i onaj zanos poniranja u sebe koji je osvajao mislioce
Indije i koji bi mogao izvršiti lekovit uticaj na savremenog čoveka, čiji stav prema ži-
votu, u ovo materijalističko vreme, liči na vitlanje gladnog kurjaka u stepi. Kad mi-
slim o sutonu današnjeg zapadnjačkog stvaralaštva, često mi pada na pamet jedna sli-
ka: raskošni pejzaž prolećni, a u prvom planu čovek, oborio oči, a na licu mu izraz
dubokog bola. Pored njega, dole, vrzmaju se golubovi. Oko njih svuda samoća, pu-
sta, očajna, užasna samoća. Ljudi su bez traga pobegli, i samo je ostao on, drugar go-
lubova i brat vetrova i kiša.
Evropski je čovek, dakle, ispevana pesma, i zbog toga je za razvitak duha najvažnije
upoznavanje učenja datih u Svetim Knjigama. Takvo jedno učenje, nazvano Darma,
prenosi ova Božanska pesma, sumirajući u sebi celokupno vedsko nasleñe Indije. Što
je Darma za Hindusa, to je Božanska Pravda za nas zapadnjake. Današnja eonska fu-
nkcija čoveka, nalaže što prisnije dodirivanje sopstvenog duha sa snovima i vizljama
stare i mudre propovedi proroka i velikuh učitelja. Svaka jedinka ima svoju darmu,
koja odgovara njegovoj istorijskoj misiji u Svemiru, i njegova je uzvišena dužnost da
živi po toj darmi i na taj način ostvari autonomnu individualnost kojom svira melo-
diju Sopstva u kosmičkoj simfoniji Svebića.

106

Sveta Magija

Na Kapiji Kraljevstva

Nijedan simbol ne izražava rečitije zamršenu tajnu prirode i čoveka od Drevne Sfi-
nge, koja se u pradavna vremena pojavila u Egiptu. Ljudska misao, narodi i religije
isprobavaju svoju snagu nastojeći da odgonetnu ovu tajnu.
Pre dvanaest hiljada godina, tj. od postanka prvih kultura, koje se javljaju pre nego
nama poznate civilizacije, ogromna sfinga u Gizi isklesana i postavljena nasred pu-
stinje, nudi prolazniku svoju tajnu izazivajući ga da je pokuša odgonetnuti. Sa njenih
usana se oglašava neki govor, koji se čoveku prikazuje jačim od svih jezika sveta.

Gledaj me, veli ona, ja sam Sfinga. Anñeo, orao, lav i bik. Imam uzvišeni obraz kao
u Boga, a telo krilate zveri koja riče. Ti čoveče nemaš takve bokove, ni kandže, ni
krila, ali tvoji su prsti slični mojima. Ko si ti? Od kuda dolaziš? Kuda ideš? Da li si
nastao iz zemlje ili silaziš sa sunčeve sjajne ploče, koja se diže nad pustinjom ovom?
Ja jesam, vidim i znam od početka vremena. Jer ja sam jedan od večnih arhetipova,

107

koji žive u svetlu, koje nije stvoreno, ali zabranjeno mi je da govorim drukčije do sa-
mo svojom prisutnošću. A ti prolazni čoveče, neznani putniče, seno koja nestaješ,
traži i nagañaj, odgonetni tajnu ili očajavaj!

Na to pitanje ili bolje zapovest krilate zveri odgovarahu razne mitologije, religije i fi-
losofije na hiljadu različitih načina tokom ljudske istorije. Ti odgovori ublažiše ovu
žeñ za istinom, ali ipak nisu zadovoljili, te ona i dalje izjeda ljudsko srce. No uprkos
različitim dogmama i obredima, sve se religije slažu u jednom bitnom pitanju. Svo-
jim kultom, simbolima, žrtvama, službama i obećanjima, duhovne voñe neprestano
govore čoveku: "Ti dolaziš iz božanskog sveta i u njega ćeš se vratiti, ako želiš. Ima
u tebi nešto što je prolazno i nešto što je večno, te ne može umreti. Ne služi se onim
prvim drugačije, no tako da razrešiš i obogatiš ono drugo".

Otkako je zapadnim svetom, a indirektno celim, zavladalo hrišćanstvo, koje je obeća-
lo istinu i onim najbednijim i najsitnijim otvorivši čovečanstvu nadu, legenda o izgu-
bljenom raju, krivicom prvoga čoveka, i nauka o spasenju čovečanstva žrtvom bo-
žjom, uspavala je u slatki san bezbrojne duše tokom dve hiljade godina. Ali ova priča
kakvu narodi vole ne može više da zadovolji odraslog i zrelog čoveka, koji je postao
gospodar prirodnih sila, Čoveka koji bi hteo da svojim razumom prodre u sve tajne i
koji veruje samo u ono što može opipati.

I tako se današnji čovek postavio pred Drevnu Sfingu i povikao iz sveg glasa: "O sfi-
ngo večna, glupo je i besmisleno tvoje pitanje. Nema Boga. Pa da ga i ima tamo gde
ne dopiru moja čula, ne želim o tome da znam, a mogu i da živim bez Njega. Bogovi
su mrtvi. Ne postoji ništa apsolutno, nema Vrhovnog Božanstva, ni prvog uzroka.
Nema ništa drugo do večne i neprekinute bujice fenomena, koji slede jedan za dru-
gim poput talasa, što teku u zatvorenom krugu kosmosa. O sfingo koja si nas toliko
razočarala, mučiteljico mudraca i strašilo gomila, ja te se više ne bojim. Nije važno
kako sam se oslobodio tvojih kandži, jer moja su imena Volja i Razum, sve mora kle-
knuti pred mojom vlašću. Zato sam ja tvoj gospodar, a ti više nisi potrebna. Isprazna
bajko prošlosti, poslednja aveti umrlih Bogova, iščezni već jedanput u pesku pustinje
i prepusti mi zemlju, da u svetu zavladaju slobode i sreća".

Tako govori novi čovek, nadčovek, koji se odlikuje naukom i znanjem, koji nisu ni-
šta drugo do poznavanje materije. Današnji čovek ne razume Sfingu, koja je izgubila
svoju aureolu, svoj zlatni nakit iz drevnih vremena, simbol Krilatog Sunca i svoju ra-
niju moć. Jer nekada su kroz Njena usta govorili Bogovi u samoći hramova, a danas
Sfinga ćuti i polako propada. A čovek, pobednik, posmatra svoj lik u ogledalu nauke
i ne zna da kad Sfinge ne bude, neće ni njega biti.

Najednom, neki prestrašeni povikaše: "evo čoveče tvoga pretka, pozdravi tvog novog
Boga". Njegova neumoljiva nauka strašno ga je ponizila, a u dubini svoje svesti on
sluša glas, koji je sličan glasu Drevne Sfinge, koji je nežan i mio kao vazdušni talas
što izlazi sa prvim zracima sunca: "Ludi čoveče, veli taj glas, koji si izrastao iz pepe-
la majmuna, zaslužio si da se nikada ne uzdigneš. Znaj, da je tvoj najveći zločin što
si ubio Boga!".

Tako raspoloženje stvorila je nauka bez duše, nauka bez Boga. Tako su nastale dve
doktrine: agnosticizam i materijalizam, koji potpuno zagospodariše savremenim du-
hom. Agnosticizam kaže: ignorabimus, nikada nećemo saznati šta je suština stvari.
Prestanimo, dakle, da se time bavimo. A materijalizam uči: ne postoji ništa drugo do

108

samo materija i životinjski na-goni. Sa tom činjenicom treba da se pomirimo i pode-
simo, kako je najbolje moguće, naš život. Posledica ovih doktrina je ista: opšti fatali-
zam u istoriji i filosofiji, krajnji realizam u umetnosti, potiskivanje i slabljenje religi-
oznih osećanja i pojma o Božanstvu. Oni misle da će osloboditi čoveka, ako ga oslo-
bode od Boga, a učiniše ga robom stvari. Odsekavši glavu kosmosu, odsekli su glavu
i čoveku. Samo se po sebi razume, da ja pritom ne mešam samu nauku, koja nas je
zadivila svojim čudesnim delima, s onim fanatičkim propovednicima nauke koji uče
agnosticizam i materijalizam. Oni crnim velom prekrivaju misao, te nam se svet pre-
dstavlja kao kakvo ogromno groblje.

Ima i onih koji se bore protiv ovog talasa, koji skriva živu vasionu i vezuje u lance
misao. Ali gde da nañemo plameni mač svetlosti, koji će saseći ovu koprenu?

Neki traže pomoć u starim metafizikama, ali njihovi apstraktni pojmovi nemaju vezu
sa živom prirodom, a njihovo je oruñe tupo i nemoćno. Drugi se obratiše filosofiji,
koja nauku razvrstava u delove i stvara opštu nemoć i jalovu rezignaciju, jer deli čo-
veka na dvoje. Neki se opet vraćaju dogmama crkve, a da ih zapravo i ne razumeju i
traže utehu u obredima koji svojim čarima mogu da uteše čoveka, mada je i tog čara
nestalo onoga dana, kada su obredi izgubili svoj uzvišeni smisao. Oni danas mogu
uspavati nemir, ali ne mogu pružiti istinu.

Gde je mač svetlosti, koji će se zariti u mrak duše i ponore prirode kako bi pronašao
Boga? Da li je nauka koja ubija doista gospodarica sveta? Nije li mudrost koja oži-
vljava, danas samo isprazna reč? Mnogi to danas kažu, a gotovo svi u to i veruju.

Postoji, ipak, iskonska, transcendentna i večna mudrost koja je nastanjena u srcu sa-
znanja. Nekad je tekla širokim obalama Tigra i Eufrata, u zemlji koja je nestala. Da-
nas je, čini se, tek maleni potočić koji se s mukom probija kroz peščano korito. Ovaj
izvor, ipak, nikada nije sasvim presahnuo. Ova se mudrost služi drugim čovekovim
sposobnostima, koje se razlikuju od onih koje koristi savremena nauka. Ova se mu-
drost naziva Magija, kontemplacija Božanstva, živo pričešće sa večnošću. Ona se ra-
ña iz unutrašnje svetlosti, koja nastaje u čoveku na odreñenom stupnju njegovog ra-
zvoja, prolazi astralnim svetom, radionicom stvaralačkih sila, dok ne dospe u duho-
vni svet, svet porekla svih stvari. Nejasni su i nesavršeni pokušaji ljduskog jezika i
umetnosti da nam prevedu ovu mudrost, ali je njen izvor čist i blistav, jer ona izlazi
na javu usled duhovnih moći i direktnim sadejstvom sila, koje su stvorile svest. A ne-
kadašnji mudraci ne samo da su razumeli ove zakone, već su i gledali u duhu velike
tajne stvaranja pre nego što je zemlja oblikovana. Gledali su ih u živim slikama, koje
lebde u astralnoj svetlosti, okom čistoga duha i zato zvezdama i planetama dadoše
ista imena kao i kosmičkim silama, koje su ih stvorile. Zato su i planete postale Bo-
govi o kojima pripovedaju mitologije.

Veliki astronomi XVI i XVII veka: Kopernik, Galilej, Kepler i drugi, koji su formuli-
sali zakone nebeske mehanike i našem pogledu otvorili neizmerne prostore, imali su
slične koncepcije kao i haldejski magovi i egipatski sveštenici. Oni odreñuju vasionu
po zakonu hijerarhijskog dinamizma, jednog opšteg animizma, koji je tačno difere-
nciran. Po njihovom shvatanju, iako nebom vladaju matematički zakoni, zvezde su
živa bića, koje su oni gledali čitavom svojom dušom. Zato su u nebeskim telima ose-
tili Bogove, a u kosmosu videli tragove stvaralačkog duha. Evo šta Kepler kaže na
jednom mestu: Sve što je stvoreno, nije ništa drugo do čudesna simfonija, bilo da se

109

odnosi na ideje, duh ili materijalna bića; sve se to drži zajedno i povezano je meñu-
sobnim odličjima koje nije moguće rastaviti i sve to tvori skladnu celinu. U Boža-
nstvu vlada ista harmonija, vrhovni sklad, pošto nas je Bog stvorio po svome liku i
udahnuo nam smisao i osećaj sklada. Sve što postoji je živo, nadahnuto životom, jer
sve je postepeno i povezano. Nema zvezde koja nije živo biće i koja nema dušu. (Ke-
pler, Harmonium Mundi, 1619).

Veliki okultisti i mistici XVI i XVII veka zahvatili su nekoliko čestica ove iskonske
mudrosti. To nije bilo znanje, već neko uzvišeno gledanje. Henrik Kunrat pokušava
da sažme tu spoznaju u delu pod naslovom Teatrum sampientiae aeternae. Jakob Be-
me joj se približio vizijama koje je opisao u delu Aurora. Paracelzus ju je proučavao
u svojoj raspravi Astronomia magna. Lajbnic je predoseća nazvavši je perennis qae-
dam philosophia, a veliki teozof Rudolf Štajner naziva je Urweltweisheit, reč koja je
neprevodiva, a otprilike znači: mudrost izvora svetova. Sve što čovek može postići u
inspiraciji u viziji, nije ništa drugo do odraz duhovnih moći koje su stvorile svet. Ča-
sovničar ima ideju o satu i pravi ga prema toj ideji. Pošto je sat gotov, možemo ra-
stavljajući ga na pojedine delove, pronaći ideju prema kojoj je konstruisan. Tako se i
čovek odnosi prema božanskoj stvaralačkoj mudrosti. Ova mudrost je postojala pre
nego što je svet bio stvoren. Bio je to plan sveta. Docnije je bio pripisan čoveku, ali
su to ideje koje su izrazili bogovi. (R. Štajner, Beleške sa predavanja, 1909).

U srcu nekadašnjeg okultizma i svih okultnih nauka, koje su po prvi put definisali su-
merski mudraci nalazi se nauka o vatri, koja je princip svega, tkanje kosmosa i oruñe
Bogova. Vatra, koja je skrivena u svakoj stvari, jeste iskonski i nevidljivi plamen ko-
ji se spolja manifestuje u svetlu i dimu. Vatra je stvaralac, opšti agens i supstancija
svega. Vatra je elementarni oblik materije, ona je u neku ruku telo Bogova, medij po-
moću koga Oni deluju u svetu. Užareni put kojim Duh silazi u materiju, sjajna staza
kojom se materija vraća Duhu. Ova drevna nauka o principu vatre, koju svojom pro-
ročanskom poezijom ispunjava i osvetljava Šotenerom, izražena je kasnije, u nau-
čnom obliku, u delima najvećeg grčkog filozofa jonske škole, Heraklita iz Efesa. He-
raklit je smatrao vatru opštim principom vidljivog kosmosa. Vatra je stvaralački ele-
ment i njenim preobražajem, bilo da postaje reña ili da se zgušnjava, nastaju sve
stvari. Kondenzacijom od vatre nastaje para, a para se pretvara u vodu. Novom ko-
ndenzacijom nastaje zemlja. Tu pojavu Heraklit naziva kretanjem odozgo nadole.
Obratno, zemlja kada postane reña preobražava se u vodu, odakle nastaje sve ostalo
koje se javlja na površini, a to je kretanje odozdo na gore. Dodajmo tome da vatra ni-
je samo princip koji oživljava svet nego i element rasipanja i rušenja. Kosmos je na-
stao iz vatre, a vatra će ga i uništiti.

Podvucimo i to da se obe ove pojave javljaju u našoj kosmogoniji i da je u njima sa-
držan čitav istorijat našeg zvezdanog sistema: silaženje Duha u tvar i vraćanje mate-
rije svome izvoru. Recimo još i to da je Heraklit napisao svoju knjigu o vatri kao
stvaralačkom principu u Dijaninom hramu u Efesu, želeći time da istakne kako nje-
govo znanje potiče od Božanskog nadahnuća, inspiracije, i da ga nije stekao samo
mudrovanjem i razumom. Filosofija je u to doba bila intuitivna i sintetička, analitička
postaje sa Elejcima, a dijalektička sa Sokratom, Platonom i Aristotelom.

Rudolf Štajner, teozof, koji spaja u jedno staru okultnu nauku o četiri elementa i pri-
ncipu vatre sa savremenim naučnim pogledima, kaže:

110

Da bismo bolje razumeli ovu drevnu i svetu nauku, koja nam dolazi sa Istoka, treba
razmotriti kako se vatra odnosi prema ovim elementima. Savremeni materijalizam ne
razume značenje ovih elemenata. U ezotorijskom značenju reč element ne znači kao
danas jednostavna i nepretvorljiva tela, kako to želi moderna hemija. Elementi nisu
ništa drugo do pojedinačna stanja materije.

Zemlja znači čvrsti element (te je, na primer, u tom smislu i led zemlja). Voda znači
tekuće stanje (živa i rastopljeno gvožde su, prema tome, voda). Vatra ili toplina pre-
tstavlja samo suptilnije i finije stanje od vazduha; možemo je nazvati materijom u
obliku vazduha, kako bi to otprilike rekao Kruks. Vatra se razlikuje od ostalih eleme-
nata najpre po tome što prodire kroz sve stvari dok su te stvari, jedne od drugih, ra-
stavljene prostorom. Postoji još jedna razlika: sve što je čvrsto i žitko osećamo čuli-
ma, spolja. Tako možemo dotaći neko usijano telo, ali se toplina oseća tako reći i
iznutra; drevna mudrost je to dobro zapazila. Vatra je ujedno, da tako kažemo, i spo-
ljni i unutrašnji element u odnosu na čoveka i sve druge stvari. Mudraci su zapisali:
sa vatrom materija postaje duša; u vatri ima duše, a u duši ima vatre.

Vatra je, dakle, ulaz kojim prodiremo iz spoljneg sveta u unutrašnje stvari. Kada po-
smatramo neki predmet koji gori, zapazićemo dve stvari: dim i svetlost. Svetlost se
raña iz vatre, ali se možemo zapitati da li je i doista vidimo? Obično mislimo da je
vidimo, ali to nije istina. Mi vidimo samo čvrste stvari obasjane svetlošću, ali ne i sa-
mu svetlost. Fizička svetlost je, u stvari, nevidljiva. Tokom preobražaja, kad iz vatre
nastaje svetlost, doživljavamo nešto nevidljivo, duhovno, eter. Obratno se dogaña sa
dimom. Kad jedna stvar gori vidimo i učestvujemo u nečemu što je materijalno i du-
hovno, jer nastaje svetlost, ali ujedno nastaje i neprozirni dim. Vatra sadrži u sebi du-
hovni element. Ništa se ne rada samo za sebe, odvojeno, svaki napredak ima i svoj
nazadak, koji je u srazmeri sa napretkom. Tamo gde nastaje svetlost nastaje i mrak.
Dim nastaje iz vatre, voda iz vazduha koji je zgusnut u tečnost, a zgusnuta tečnost je-
ste zemlja. Čitav kosmos se u tom smislu sastoji iz vatre i duha, koji je zatvoren i
prognan u materiju.

Kad se ovako zagledamo u radionicu svetova promatrajući kako njegovim žilama te-
če svemoćna vatrena reka, agens života, lakše ćemo razumeti veličanstveni i moćni
kult prvih Arijaca koji su slavili vatru, pošto im se ona činila supstancijom i odećom
Bogova. Drevni mudraci su smeštali Bogove na vatrene prestole, jer je vatra i sve-
tlost koja isijava Njihov element.

Šta je to na vrhu Kule Svetlosti? Ako se uzdignemo stepenicama materije naićićemo
na Duh. Ako se uzdignemo stepenicama svesti čovekove naićićemo na Boga. Isto ta-
ko, kao što se iznad četiri elementa nalaze drugi, suptilni elementi, tako i iznad ona
četiri carstva prirode: rudnog, biljnog, životinjskog i ljudskog uzdižu i ostala carstva,
koja se razlikuju od stvari. To su sfere Bogova. To je sfera Duhovnih Sila, koje se
uzdižu nad čovekom i koje možemo nazvati kreatorima kosmičke radionice, jer Nji-
hova je akcija najživlja i najsloženija i prodire duboko u materiju kao i u tajnu lju-
dske individualnosti.

Ova knjiga, i ostatak kodeksa Zag Nehar, omogućavaju tragaocu da doñe do podno-
žja Kule Svetlosti. Dalje mora sam. Na vrhu je Kapija Bogova. I kroz Nju mora sam.

Izbor uvek postoji.

111

Uvodna razmatranja

MAGIJA

Verovanje u realnost postojanja okultnog, pojava je koju srećemo tokom istorije u
svim tradicijama, kulturama i civilizacijama. Tako je i danas. Verovanju da postoji
magija priklanja se i dobar deo savremenih naroda. Ako analiziramo religije, kako
stare, tako i nove, videćemo da se svuda spominje postojanje različitih duhovno mo-
ćnih ljudi koji svojim duhovnim i fizičkim silama nadmašuju običnog čoveka, a veza
tih ljudi sa onostranim silama koje im pomažu u ostvarivanju čarobnih efekata sta-
vljajući im na raspolaganje svoje usluge, smatra se čarobnjaštvom, magijom ili vešti-
čarenjem.
Postoji mnogo naziva za magove i ono čime se oni bave, ali nekako je najprihvatlji-
vije nazvati to magijom. Posebno treba naglasiti da je osnovni cilj svakog ko se ma-
gijom bavi ozbiljno, razvoj i uzdizanje sopstvene svesti.
Magija nije ništa drugo do manipulacija energijama, i da bi se ta moć stekla, sve što
se u magiji uči jeste: kako sačuvati stečenu i akumulirati mnogo druge energije.

MAG

Biti mag ili veštac znači biti vešt, odnosno posedovati veštinu. Biti vešt ne znači po-
sedovanje odrñene veštine već, biti univerzalno vešt, vešt u svemu.
Saživljavanjem sa prirodom otvara se put u okultno. Mag posmatra nebo, razgovara
sa oblacima i zvezdama, osluškuje vetar, druži se sa životinjama i čvrsto stoji na ze-
mlji. Zaljubljen u cveće, mag s njim sklapa lično poznanstvo i baš zbog toga od njega
traži da leči ili oboli, opčini ili rasčini, zavede ili razvede, oživi ili život uzme.
To znači odvojen i samotnjački život. On nema rodbinu ni prijatelje. Razlog tome je
odnos običnog sveta prema magiji i stav duhovnih i svetovnih vlasti. Stav različitih
religija odreñen je stanovištem tih religija prema onim onostranim silama, duhovima
i bićima sa kojim mag ostvaruje vezu. U jednobožačkim religijama kontakti sa ono-
stranim su zabranjeni posebno ako su ta bića neprijateljski raspoložena prema vlada-
jućem božanstvu. Mnogobožačke religije su znatno fleksibilnije i magiju podržavaju
ukoliko je usmerena u interesu vladajućeg duhovnog ustrojstva. Stavovi svetovnih
vlasti u prošlim vremenima, a i danas potpuno su indiferentni ukoliko ne štete intere-
sima države ili vladajućem društvenom sistemu. Zbog te javne nesigurnosti magija je
život u tajnosti. Mag je individua samostalna i nezavisna kojom je nemoguće mani-
pulisati i upravljati i zbog toga je opasnost u društvu jer ne podleže uticaju vladajuće
klase i vladajućem ustrojstvu sistema vrednosti. Cilj svakog maga jeste da u svet ma-

112

gije uvede što više ljudi. Eto razloga više za odbojnost svake vlasti prema sistemu
vrednosti u svetu magova.
Dakle, ovde je na sceni rat izmeñu dva sveta, sveta globalizacije s jedne, i sveta indi-
vidualizacije s druge strane.

MUŠKARAC I ŽENA

Obično se smatra da su magovi muškarci koji su čarali i bacali čini u starom i sre-
dnjem veku. Meñutim magovi postoje i deluju i danas. Magovi su kadkad organizo-
vani u okultna bratstva koja deluju uglavnom tajno ili polujavno.
U svetu okultnog je mnogo više žena nego muškaraca. U jednoj staroj knjizi je zapi-
sano »na jednog vešca, deset hiljada veštica«. Zašto? Magija podrazumeva genijalan
um. Takav um poseduje žena, to je svojstveno njenoj prirodi. Ona je kao zemlja, ona
raña. Ona poznaje najmisteriozniju tajnu prirode, ona je intuitivna i ima uvid u sve
tajne. Žena se raña kao vila. Zanos, kojem se prepusta, od nje stvara proročicu. Lju-
bav od nje čini čarobnicu. Žena uvek razmišlja, ona se snalazi u svakoj situaciji. Že-
na odlučuje o sudbini, ona vlada svetom. Niko kao žena ne može ublažiti bol, smanji-
ti patnju, rešiti probleme, odagnati muke. Ona raña sinove i bogove. U odreñene dane
je vidovita i ima bezgraničnu moć želje i sna.
Žena je za muškarca kao boginja, jer on ne zna tajnu rañanja. Jednostavan je i prost.
Njegov um je ograničen, podložan iluziji i ne može ništa od onoga što žena može. Ni
hiljadu muškaraca kao jedna žena. On nosi aktivan princip i zbog toga je, kao i u
ovom i u svetu magije muškarac neophodan.

MAGAVAN

Magija postoji. To danas znaju svi, meñutim, ne zna svako za postojanje Magavana
ili, kako se još nazivaju, Kraljevi Čarobnjaci. Oni rade sami i veoma retko se dešava
da pripadaju nekom okultnom bratstvu. Njihova filosofija i sistem veština imaju iz-
vesnih sličnosti sa opšte poznatom magijom pa se često dešava da ih ljudi zamenjuju
sa vešcima. Razlika je velika i zbog toga se mora razjasniti.
Obred magavana teži kompleksnosti do najsitnijih detalja. On dovodi svoju svest u
potrebno stanje da sazove i zapoveda bićima na svim planovima postojanja. Podiza-
nje svesti na odreñeni nivo podrazumeva i poprimanje izmenjenog i odgovarajućeg
oblika. Magavan to čini uvek sam, za razliku od ceremonijalnih magova koji rade u
paru ili grupi.
Magavanu se ne prilazi bez čiste namere, jer on je kao Crna rupa u svemiru. On uzi-
ma. Nekad samo pogledom, nekad dodirom, i kad u seksualnom činu izgleda kao da
daje sebe, on proždire, kao zmija svoj plen. Samo ljudsko biće čiste namere može da
se preda sili kojom magavan upravlja, jer kao što u svemiru iza Crne rupe stoji Bela

113

koja raña nove svetove, tako i magavan preobražava ljudsko biće u novu iskru, no-
vog čoveka što poput Zmaja stoji i gospodari Nebom i Zemljom.

Magavan se raña pod posebnim ili neuobičajenim okolnostima. On ima žensku intui-
ciju i polovinu ženske prirode. On razmišlja, ali voli da spekuliše. On ne raña, ali zna
tajnu stvaranja. On oblikuje materiju i udahnjuje joj život. On je čarobnjak i alhemi-
čar, ratnik i tragač. On koristi prava imena Bogova, Anñela, Demona, Duhova i svih
stvari materijalne i nematerijalne prirode. On zna sve simbolizme i poznaje mirise,
boje i zvukove. Magavan gospodari u svim korespondencijama i zbog toga stoji iza
drevnih moćnih reči:

Ja znam čarobnu moć Sile.
Ja poznajem vas i znam vaša Imena.

Izrekoh reči moći!

Magavan je astrolog i prorok, sveštenik prirode i lekar, alhemičar i učitelj. Proroci i
vidovnjaci tumače sudbinu, a magavan je stvara. U tome je velika i suštinska razlika.
Magavan priziva, odvraća, oblikuje i proizvodi sudbinu.

Kraljevska proročica iz Persije, čarobna Kirka, što sa prestola istoka poučava o svo-
jstvima bilja i putanjama zvezda, jasno je videla budućnost, kao i uzvišena Sibila, što
je obasjana svetlošću s podnožja Delfa saopštavala svoja proročanstva oplakujući ih
u iščekivanju. Magavan budućnost stvara. Više od Kirke, više od Medeje, on ima
moć čudotvorstva i u prirodi nalazi svoju sestru i saputnicu. Nasuprot proročici za-
gledanoj u svitanje, magavan upire pogled u noć, ali ta tamna noć mnogo pre svitanja
najavljuje novi dan.

IZVIRANJE

Pod Velom Noći Magija izvire iz hijeratičkih i mističnih alegorija drevnih učenja, iza
tame i čudnih iskušenja svih posvećenja, pod pečatima na svim svetim spisima, u ru-
ševinama Ninive i Tebe, na izmrvljenom kamenju starih hramova i na potamnelom
licu asirske ili egipatske sfinge, na čudovišnim i predivnim slikama koje indijskim
vernicima tumače nadahnute stranice Veda, na kriptičnim slikama iz naših starih
knjiga o alhemiji, u ceremonijama koje prate prijeme u sva tajna društva, svuda po-
stoje naznake jednog učenja, jedinstvenog i pažljivo prikrivenog.

Okultna filosofija je odnegovala i dala ime svim uzvišenim moćima, ona je ključ svih
Božanskih tajni i apsolutna vladarka u vremenima kada je bila dostupna samo svešte-
nicima i kraljevima. Vladala je u Mesopotamiji, sa Magima, koji su na kraju nestali
onako kako iščezavaju zemaljski vladari, zbog zloupotrebe svoje moći. Obdarila je
Indiju najčudesnijim nasleñem i neverovatnim bogatstvom poezije, čari i straha u
njenim simbolima. Učinila je da Grčka uznapreduje do muzike Orfejeve lire i krila
principe svih nauka, čitav razvoj ljudskog uma, u tada slobodoumnim Pitagorinim ra-
čunima. Mitovi obiluju njenim čudima, a istorija, pokušavajući da prozre ovu nepo-
znatu moć, se sjedinila sa mitom. Svojim proročanstvima ona je podizala i rušila kra-
ljevstva, navodila tirane da drhte na svojim tronovima, upravljala umovima, gospo-
darila radoznalošću i strahom.

114

U magiji nema ničeg nemogućeg. Kroz nju magavan upravlja elementima, govori je-
zik zvezda i usmerava putanje planeta. Kad on progovori, mesec boje krvi ruši se sa
neba, mrtvi ustaju iz grobova i mrmore zloslutne reči, dok noćni vetar prolazi kroz
njihove lobanje. Magavan gospodari ljubavlju i mržnjom, veštinom daruje ljude ra-
jem ili paklom po svojoj volji. On raspolaže svim oblicima i bira lepotu ili rugobu.
Uz pomoć Kirkine palice pretvara ljude u zveri i životinje u ljude, naizmenično. On
čak raspolaže životom i smrću, može da podari bogatstvo i besmrtnost svojom kvi-
ntesencijom ili eliksirom.

PONIRANJE

Moćna je bila Magija od Zaratustre do Manilija, od Orfeja do Apolonija iz Tijane,
kad se hrišćanstvo, odnoseći na kraju pobedu nad veličanstvenim snovima i titanskim
stremljenjima aleksandrijske škole, usudilo da javno anatemiše ovu filosofiju, i tako
je prisililo da se povuče u još veću tajnost i bude misterioznija više nego ikada. Osim
toga, o posvećenicima počeše da kolaju čudne i uznemirujuće glasine. Ljude je priti-
skala neka zlokobna sila, a uništavali su ih i razarali oni kojima su dozvolili da ih
prevari njihova slatkorečivost ili čarolija njihovog nauka. Žene koje voleše, pretvori-
še se u Strige, a njihova deca nestajala su tokom noćnih okupljanja, dok su muškarci
u drhtavici šaputali o krvavim orgijama i gnusnim gozbama. U kriptama drevnih hra-
mova ostajale su kosti, krici ispunjavaše noć, letina se sušila, a stoka oboljevala, kada
bi prolazio Mag. Bolesti koje prkosiše lekarskoj veštini su harale, a zasluga za to sva-
ki put pripisivala se otrovnom pogledu posvećenika.

Konačno, začula se kletva koja glasno optuživaše Magiju, samo ime posta zločin, a
sveopšta mržnja iskazana uzvikom: "U vatru s magovima!" baš kao što se nekoliko
vekova ranije klicalo: "Hrišćane lavovima!" Gomila svoju zaveru kuje samo protiv
prave sile. Ona ne zna šta je istina, ali dobro oseća ono što je snažno. Onaj kojeg
Crkva naziva zaštitnikom Crkve, sveti Kiril, poveo je tu naoružanu gomilu u posle-
dnji veliki obračun sa nasleñem i znanjem pohranjenim u hram i biblioteku rimske
metropole Aleksandrije. Počinjen je, možda najveći i najgnusniji zločin u istoriji lju-
dskog roda, spaljena je Aleksandrijska biblioteka, srušen hram, a mrtve niko nije ni
brojao...

REČ

Novi vek, vek opčinjen Rusoovim raspravama i Kaljostrovim iluzijama, doneo je na-
uku i ismejao i hrišćane i magove. Ali, kako je ljudsko neznanje oduvek zaziralo od
nepoznatog, magija je morala da se skriva kako bi izbegla strasne nalete slepe želje:
odevala se u nove hijeroglife, tajila svoje namere, poricala svoje stvarne nade. Izra-
stajući iz magije u nauku ona stvara rečnik alhemije, nenarušivu iluziju za neupućene
u njihovoj pohlepi za zlatom, jezik koji je živ samo za pravog učenika Hermesa. Tu
sad izranja jedno delo, ali iako je u izvesnom smislu popularno i može se svuda pro-
naći, ono je najokultnije od svih i najmanje poznato. To delo je ključ za sva ostala.

115

Objavljeno je, ali ostalo je nepoznato u javnosti. Niko ne sumnja u to da ono postoji i
niko ne pomišlja da ga traži tamo gde se ono u stvari nalazi. Ta knjiga, koja je možda
i najstarija, nikada nije bila prevedena. Meñutim, sačuvana je onako kako je zapisana
u prastarim znacima, na odvojenim plavo-zelenim listovima od nepoznatog materija-
la nalik na drvene ploče. Ta činjenica je izbegla pažnji, iako je čuveni naučnik otkrio
ne baš njenu tajnu, ali zato podatak da je sačuvana u samo jednom primerku. Drugi
naučnik, po prirodi više sklon fantastici nego racionalnom zaključivanju, proveo je
trideset godina u izučavanju ovog remek dela, i uspeo je da doñe samo do pretposta-
vke o njegovoj punoj važnosti.

Delo je uistinu monumentalno, začuñujuće snažno, jednostavno kao arhitektura pira-
mida, i shodno tome, isto tako trajno, knjiga koja je rezime sveg znanja, koja nudi re-
šenja za sve tajne svojim beskrajnim upućujućim mislima. Remek delo, možda, ne
sasvim ljudskog uma. Ona se bez sumnje može ubrojati medu najvrednije darove ko-
je nam je zaveštala prošlost. Ona je univerzalni ključ čije reči uvode u zanos svaki
duh na putu u Sveto Kraljevstvo. To je Knjiga Kralja Tota, kojeg grci zovu Hermes.

Sigurno je da u domenu duhovnosti, kojom upravlja Reč, ništa što je bilo zapisano ne
može nestati. Sve što ljudi prestanu da razumevaju za njih više ne postoji, bar u pore-
tku Reči, i to onda prelazi u područje enigme i misterije.

U početku hrišćanstva u Aleksandrijskoj školi, magija i hrišćanstvo su bili gotovo
udruženi pod pokroviteljstvom Ammoniusa. Hermesova doktrina se skoro u potpu-
nosti može naći u spisima koji se pripisuju Dionisiju Areopagiti. Sa ovim periodom
izraženih apstrakcija i strasnog ratovanja rečima treba takoñe povezati filosofsku
vladavinu Julijana, nazvanog Apostata otpadnik, jer je u svojoj mladosti nevoljno
ispovedao hrišćanstvo. Svi su svesni toga da je Julijan imao tu nesreću da ne bude
heroj u Plutarhovo vreme, ali ono što većina ne zna je to da je on bio jedan od pro-
svetljenih i posvećenik prvoga reda. Verovao je u jedinstvo Boga i u univerzalnu do-
ktrinu Trojstva. Nije žalio ni za čim iz starog sveta, osim za njegovim predivnim si-
mbolima i njegovim čarobnim prizorima. Julijan nije bio paganin, već gnostik koga
su privlačile alegorije grčkog politeizma, kome je na nesreću ime Isusa Hrista bilo
manje zvučno od imena Orfeja. Imperator u njemu, ispaštao je zbog akademskog
ukusa filosofa i retoričara, i nakon što je dopustio sebi spektakl i satisfakciju iščeza-
vanja poput Epaminonde u vreme Katona, u javnom mnjenju, tada već potpuno po-
krštenom, bio je anatemisan zbog svoje nadgrobne besede i dobio je prezriv epitet za
sva vremena.

Zato, ustanite i otvorite oči, ali pazite pre svega da ne napravite ni jedan hrišćanski
znak, niti da izgovorite neku hrišćansku reč.

PITANJA, PITANJA, PITANJA...

Da li su Templari zaista obožavali Bafometa? Da li su sramno pozdravili Mendeso-
vog jarca? Kakvo je u stvari bilo to tajno i snažno društvo koje je ugrozilo Crkvu i
Državu, a zatim bilo uništeno u tišini? Ni o čemu ne sudite blago. Templari su krivi
za veliki zločin. Izložili su očima profanih svetilišta drevnih misterija. Oni su ponovo

116

pokupili i podelili sve plodove sa drveta saznanja da bi tako postali gospodari sveta.
Sud izrečen protiv njih viši je i mnogo stariji od suda pape ili kralja.

Šta se onda dešava u svetu i zašto sveštenici i vladari strahuju? Kakva tajna sila preti
vladajućem poretku? Nekoliko ludaka tumara iz zemlje u zemlju, krijući, kako oni
kažu, Kamen Mudrosti pod svojom dronjavom odećom. U stanju su da pretvore ze-
mlju u zlato, a nemaju šta da jedu, niti krov nad glavom! Njihova čela su obavijena
oreolom slave i senkom sramote! Koju to tajnu ovi ljudi nose sa sobom? Zašto im se
čude, a ne razumeju ih? Zašto su osuñeni, a da ih nisu ni saslušali? Zašto su posveće-
ni u te strašne tajne nauke od kojih se Crkva i društvo plaše? Zašto su upoznati sa
stvarima o kojima drugi ne znaju ništa? Zašto oni kriju ono što drugi žude da sazna-
ju? Zašto su obdareni strašnom i nepoznatom moći? Pitanja, pitanja, pitanja...

Odgovor je: Okultna nauka, Magija! Ali opet pitanja... Šta je zapravo bila ta Magija?
Kakva je bila moć tih ljudi, nekada tako ponosnih, a potom proganjanih? Ako su bili
zaista jaki, zašto nisu nadvladali svoje neprijatelje? Ali, ako su bili slabići i lakrdija-
ši, zašto su im ljudi ukazivali čast plašeći ih se? Da li Magija postoji? Postoji li neko
okultističko znanje koje je uistinu moć i čini čuda, koja se mogu uporediti sa čudima
potvrñenih religija? Na ova poslednja dva istaknuta pitanja odgovoram potvrdom, a
na sva pitanja ovom knjigom.

Knjiga će opravdati sledeću tvrdnju: postojala je i još uvek postoji moćna i prava
Magija. Sve što je o njoj rečeno u legendi, istina je na izvestan način, pa ipak, supro-
tno opštoj navici popularnog preuveličavanja, to nije istina u potpunosti. Zaista po-
stoji strašna tajna, čije je otkrivanje već jednom promenilo svet, kao što potvrñuju su-
merska i egipatska religijska tradicija, koju je i Mojsije preneo u Knjigu Postanja.

Tajna predstavlja fatalnu Spoznaju Znanja rezervisanog samo za Bogove, a posledica
njene spoznaje je smrt. Mojsije znanje opisuje slikom Drveta Spoznaje Dobra i Zla,
koje stoji u središtu zemaljskog Raja, u blizini Drveta Života, sa kojim je spojeno ko-
renom. U podnožju tog Drveta nalazi se izvor četiri misteriozne reke koji čuvaju pla-
meni mač i četiri heruvima... Kakvo Znanje čuvaju četiri sumerske Sfinge? Šta je to
u, još uvek, skrivenom Hramu Tota? Kakav je to misteriozni Izvor u Dvaranama
Amenti? Šta to tako besomučno Kraljica Ereškigala čuva u Bezdanu?

MOĆ

Postoji jedna jedinstvena, univerzalna i trajna dogma, snažna kao vrhovni um, jedno-
stavna, kao sve što je veliko, razumljiva, kao svaka opšta i apsolutna istina. Iz te do-
gme proističu sve ostale. Isto tako, postoji nauka koja daje čoveku nadljudske moći,
Magija. Te moći su toliko mnogobrojne da je lakše reći, sve što um zamisliti može i
još ono što zamisliti ne može, Ali neke poreñati mogu:

Magavan stoji pred Bogom licem u lice.
On razgovara prisno sa Sedam Duhova koji upravljaju nebeskim silama.
On je iznad svih patnji i svih strahova.
On vlada Nebom i Bezdan mu je potčinjen.
On raspolaže svojim životom i jednako utiče i na tuñe.

117

On ne podleže nesreći, niti propast može da ga skrha.
On je meñu neprijateljima nepobediv.
On zna tajne prošlosti, sadašnjosti i budućnosti.
On poseduje tajnu uzdizanja mrtvih i ključ besmrtnosti.
On ima Kamen Mudrosti i Univerzalni Lek.
On zna Zakone neprestanog kretanja i kruga.
On zna Tajnu Zemlje i Preobražaja svih tvari.
On potčinjava najsurovije životinje.
On ima moć da izgovori reči koje paralizuju i očaravaju zmije.
On poseduje Pečat koji pruža univerzalno Znanje.
On stiče znanje ne-učenjem i ne-delanjem
On jednim pogledom prodire u dubine čovekove duše i misterije srca žene.
On može naterati prirodu da ga od ropstva sebi oslobodi.
On predviña sva buduća zbivanja uzrokovana vidljivim i nevidljivim.
On pruža najdelotvorniju utehu i najbolji savet.
On nadvladava svaku pošast.
On vlada ljubavlju i mržnjom.
On zna tajnu bogatstva i uvek je njegov gospodar, a nikada rob.
On uživa čak i u siromaštvu, ali nikada nije bedan i jadan.
On zna Tajnu Vatre, Zemlje, Vazduha i Vode.
On zna Tajnu Sile koja elemente spaja i razdvaja.

U prirodi postoji Sila neuporedivo snažnija od svake poznate, a čovek koji njome
ovlada i usmeri je, u stanju je da izmeni lice celog sveta. Ova Sila beše poznata stari-
ma, ona sadrži Univerzalni Agens čiji je vrhovni zakon Ravnoteža, dok je njegov
pravac povezan s Velikim Arkanumom transcendentalne Magije.

Usmeravanjem tog agensa moguće je menjati redosled godišnjih doba, izazivati dne-
vne pojave noću, u jednom trenutku opštiti izmeñu dva kraja zemlje, videti šta se de-
šava na drugom kraju sveta, isceljivati ili zadavati rane na daljinu, govor učiniti uni-
verzalno razumljivim. Ovaj agens jeste upravo ono što su posvećenici u srednjem ve-
ku nazivali Prvom Stvari Velikog Dela. Gnostici ga predstavljaše kao ognjeno telo
Svetog Duha. Bio je predmet divljenja u tajnim Ritualima izvoñenim na Sabat i u
Hramu predstavljen hijeroglifskom figurom Bafometa ili Androgina. Ovo su tajne o-
kultne filosofije, to je istorija Magije.

Ključ svih magijskih alegorija nalazi se na pločicama koje znamo kao Totove. Oko
ove knjige, koju možemo nazvati kamenom temeljcem celokupnog zdanja magije,
grupisane su nebrojene legende koje su ili njen delimični prevod, ili njen komentar
koji se neprestano reprodukuje u hiljadu različitih formi.

MIT

Ponekad se ingeniozne priče skladno slažu u veliki ep koji je obeležje jedne epohe,
iako neposvećenima nije jasno kako i zašto. Tako predivna priča o zlatnom runu pre-
nosi, ali istovremeno prekriva velom hermetičku i magijsku doktrinu Orfeja i, ako se
vratimo samo mističnoj grčkoj poeziji, to je zato što nas svetilišta Egipta i Indije na

118

izvestan način poražavaju svojim bogatstvom, ostavljajući nas neopredeljene sred ta-
kvog obilja.

A mi smo željni da odmah dostignemo Tebaidu, tu strašnu sintezu celokupne doktri-
ne, prošlosti, sadašnjosti i budućnosti, tu beskrajnu priču koja, kao Orfejevo boža-
nstvo, doseže do oba kraja ciklusa ljudskog života. Neverovatno! Sedam kapija Tebe,
koje su napali i branili sedmorica poglavara, zaklinjući se krvlju svojih žrtava, imaju
isto značenje kao i sedam Kapija na sedam spratova sumerske piramide, Kule Svetlo-
sti na čijem je vrhu Kapija Bogova.

Tajanstveno poreklo Edipa, koji je pronañen dok je visio na nekom drvetu u Kiteronu
kao kakav plod koji krvari, priziva Mojsijeve simbole i pripovesti iz Knjige postanja.
On napada svog oca i ubija ga u neznanju, izvanredno proročanstvo slepog osloboñe-
nog razuma, nezavisnog od nauke. Nakon toga, on sreće sfingu, taj simbol nad si-
mbolima, večitu nepoznanicu za običan svet, granitni pijedestal učenja mudraca, pro-
ždrljivo i tiho čudovište, čiji nepromenljivi oblik izražava dogmu Velike Univerzalne
Misterije.

Kako se tetrada pretvara u dijadu i objašnjava trijadom? Kakva je to životinja koja
ujutru ide na četiri noge, u podne na dve, a s večeri na tri? Rečeno jezikom filosofije,
kako je doktrina o elementarnim silama stvorila dualizam Zaratustre, dok je u isto
vreme dala trojstvo kod Pitagore i Platona? Koji je konačni uzrok alegorija i brojeva,
konačna poruka svih simbolizama? Edip odgovara jednostavnom i užasavajućom re-
čju koja uništava sfingu i proglašava božanskog Kralja Tebe: odgovor na zagonetku
je Čovek.

Nesrećnik. Previše je video, pa ipak kroz zamagljeno staklo. Još samo malo i on će
ispaštati svoju zlokobnu i nesavršenu vidovitost dobrovoljnim slepilom, a zatim će
iščeznuti u sred oluje, isto kao i sve civilizacije koje, svaka u svoje vreme, pogode
odgovor na sfingino pitanje, ne dosežući do njenog složenog smisla i tajne. Sve je si-
mbolično i transcendentalno u tom titanskom epu o ljudskim sudbinama.

Dva zavañena brata čine drugi deo Velike Misterije, božanski okončane žrtvovanjem
Antigone. Sledi poslednji rat; braća ubijaju jedan drugoga; Kapaneja je uništio oganj,
kojem je on prkosio, a Amfijaraja je progutala zmija. Sve su to razne alegorije koje
svojom istinom i veličanstvenošću zaprepašćuju one koji mogu da pojme njihov tro-
struki hijeratički smisao.

Tajna knjiga drevnog posvećenja bila je poznata i Homeru koji skicira njen plan i
glavne figure na Ahilejevom štitu sa podrobnom preciznošću. Ali, čarobne Homero-
ve priče zamenile su suviše brzo u narodnom sećanju jednostavne i apstraktne istine
drevnog otkrovenja. Humanost je prionula uz formu i učinila da ta ideja bude zabora-
vljena. Znaci su izgubili snagu umnožavajući se.

Magija se takoñe iskvarila u tom periodu, degenerisala se kod tesalskih vračeva u na-
jprostije vradžbine. Edipov zločin dao je svoje smrtonosne plodove, i nauka o dobru i
zlu izdigla je zlo u svetogrdno božanstvo. Ljudi, iznureni svetlošću, sklonili su se u
senku telesne supstance. San o toj praznini, koja je ispunjena Bogom, izgledao je u
njihovim očima veći od samog Boga. Tako je nastao pakao. Zločin Kralja Tebe je
bio u tome što on nije uspeo da shvati sfingu, što je prekinuo pošast u Tebi, ali pri
tom nije bio dovoljno čist kako bi dovršio ispaštanje u ime svog naroda. Kuga je,

119

usled toga, ubrzo osvetila smrt čudovišta, i Kralj Tebe bio je prisiljen da napusti pre-
sto. Žrtvovao je sebe užasnom duhu sfinge, živom i halapljivom više nego onda kada
je od oblika postao ideja. Edip je pogodio šta je čovek, a iskopao je svoje vlastite oči
jer nije video šta je Bog. Otkrio je polovinu Velike Tajne, a da bi spasao svoj narod,
beše neophodno da drugu polovinu ponese u izgnanstvo i u grob.

U čarobnoj poemi o Psihi, koju sigurno nije izmislio Apulej, Veliki Magični Arka-
num se ponovo pojavljuje u vidu tajanstvenog saveza izmeñu jednog boga i slabe
smrtnice, napuštene i ostavljene nage na steni. Psihi je zabranjeno da sazna tajnu
svog idealnog kraljevstva, a ukoliko vidi svog muža izgubiće ga zauvek.

Zar Elohim iz Izraela i Apulejevi Bogovi svi zajedno ne potiču iz svetilišta Memfisa
i Tebe? Psiha je Evina sestra, ili još bolje, ona je spiritualizovana Eva. Obe čeznu za
spoznajom i gube nevinost u čast iskušenja. Obe zaslužuju da ih bace u pakao, jedna
da bi donela staru Pandorinu kutiju, druga da pronañe i smrska glavu drevne zmije,
simbola vremena i zla. Obe su krive za zločin koji će morati da ispašta Prometej sta-
rih vremena i Lucifer iz hrišćanske epopeje, prvi kojeg je oslobodio Herakle, i drugi
kojeg je nadvladao Spasitelj. Velika Magična Tajna je tako Psihina lampa i bodež,
Evina jabuka, sveta Prometejeva vatra, gorući Luciferov skiptar, ali je takoñe i Sveti
Krst Iskupitelja. Poznavati sve ovo da bi se zloupotrebilo ili razotkrilo, zaslužuje ka-
znu patnjom, ali znati onako kako to treba da se zna, upotrebljavati, ali ne otkrivati,
znači biti gospodar Apsoluta.

Da je Edip, umesto što je ubio, savladao sfingu upregnuvši je u svoje kočije i tako
ušao u Tebu, bio bi kralj bez počinjenog incesta, bez nesreća i bez egzila. Da je Psi-
ha, pokornošću i ljubavlju, nagovorila Kupidona da se otkrije, nikada ga ne bi izgubi-
la. Ovako, Kupidon je jedna od mitoloških slika Velike Tajne i velikog Agensa. Jer,
ona istovremeno postulira akciju i strast, prazninu i obilje, strelu i ranu.

Nakon predivnog Apulejevog Zlatnog magarca nije više bilo magičnih epova. Na-
uka, pokorena u Aleksandriji fanatizmom Hipatijinih ubica, pokrštena je, tačnije, sa-
krila se pod hrišćanskim velom sa Amonijem, Sinesijem i pseudonimnim autorom
knjiga Dionizija Areopagite. U tim vremenima bilo je neophodno rešiti čuda sujeve-
rja i osloboditi nauku korišćenjem nerazumljivog jezika. Ponovo je oživelo hijerogli-
fsko pisanje: izmišljani su simboli kako bi se čitava doktrina sažela u jedan znak, niz
pokušaja i otkrića u jednu reč. Kakav je bio cilj onih koji su pretendovali na znanje?
Tražili su tajnu Velikog Dela, formule koje bi ih uvek spašavale od progonstva i mr-
žnje, čineći da ih smatraju maloumnicima, a sve te formule označavaju velike magi-
jske Tajne.

ILI, ILI...

Magija se smatra najvišom naukom jer otkriva kako metafizičke tako i metapsihičke
zakone koji važe na svim planovima postojanja. Ne postoje čuda kao takva, nema
ničega natprirodnog, jer u to veruju samo oni ljudi kojima činjenice i tajne ostaju
skrivene, pošto oni nisu u stanju da ih spoznaju. Strogo govoreći, nije ispravno go-
voriti o nižoj i visokoj magiji jer postoji samo jedna jedinstvena magija, a od stepena

120

zrelosti do kojeg je mag stigao meri se njegov lični razvoj. Univerzalni zakoni, bez
obzira da li su primenjeni sa dobrim ili lošim namerama, ostaju uvek isti. Primena
zakona zavisi od karaktera i namera pojedinca. Ako mag koristi svoje moći u dobre
svrhe, on obično za sebe kaže "beli mag", i suprotno, kad svoje sposobnosti koristi u
loše svrhe naziva se "crnim magom". Meñutim, bez obzira da li su dela maga mora-
lno dobra ili loša, njih izazivaju baš isti zakoni. Razuman čovek će bez sumnje shva-
titi da ne postoji ni bela ni crna magija. Tu razliku su u opštu upotrebu uvele mistične
i religiozne sekte, jer one osobu koja im se ne sviña nazivaju crnim magom. Da li je
noć loša, a dan dobar? Jedno ne postoji bez drugog.

Pravi mag neće nikada potcenjivati negativno, i, istovremeno, on neće ni pokušavati
da ga uništi. On će uvek dozvoliti negativnom da zauzme svoje mesto, i ono mu mo-
ra biti korisno isto kao i pozitivno. To znači da mag neće nikada negativne moći po-
smatrati kao zle moći. On na dobro i zlo neće gledati sa religijske, već sa univerzalne
tačke gledišta.

Magija se obično pogrešno shvata kao veštičarstvo. Mag se uvek pridržava univerza-
lnih zakona, on poznaje njihove uzroke i posledice i svesno koristi te moći. U vešti-
čarstvu praktikant koristi moći čije poreklo ne poznaje, mada je sasvim svestan po-
sledica koje proističu iz korišćenja tih moći i nema pojma o njihovim stvarnim ve-
zama, jer ne poznaje univerzalne zakone u smislu pravih odnosa izmeñu operisanja,
razvijanja i funkcionisanja tih univerzalnih zakona. Mag nikada neće učiniti ništa bez
potpunog znanja o tome šta radi. Postoje i šarlatani koji pokušavaju da prevare ostale
ljude. To su varalice koje vole da se hvale svojim visokim magijskim sposobnostima
koje, uistinu, ne poseduju, i pokušavaju se ogrnuti velom mistične tajnovitosti da bi
prikrili svoje neznanje. Baš ova kategorija ljudi je odgovorna za ozloglašeno ime ko-
je je dobila magijska nauka. Karakteristike maga nisu tajanstvenost, niti spoljašnja
pompa, već sasvim suprotno. On je skroman i uvek pokušava da pomogne ljudima, a
zrelim osobama da objasni tajne magije. Naravno, on neće svoje tajne odavati ljudi-
ma koji za njih nisu dovoljno zreli, da bi izbegao poniženje. Mag neće nikada svojim
spoljašnjim ponašanjem odavati svoje znanje magijske nauke. Mag skoro da se i ne
razlikuje od prosečnog čoveka, jer on uvek pokušava da se prilagodi svakoj osobi,
svakoj situaciji ili slučaju. Njegov magijski autoritet je duhovni i nema potrebe za
spoljašnjim sjajem.

Postoji još jedna niža varijanta magije koju treba pomenuti zato što se ona često po-
grešno brka sa pravom magijom, ali sa njom nema nikakve veze. To je takozvana ve-
ština opsenarstva. Madioničareva manuelna veština i njegova sposobnost da izazove
iluzorne utiske kod ljudi koji ih posmatraju omogućuju mu da imitira neke pojave
koje pravi mag izaziva primenom univerzalnih zakona. Činjenica da mañioničari u-
vek koriste reč magija za svoje trikove svedoče o nižem značenju na koje je ona sve-
dena.

Od najstarijih vremena pa sve do modernog doba objavljeno je na stotine knjiga koje
sadrže uputstva za prizivanje duhova, za sklapanje ugovora sa ñavolom, i slično. Me-
ñutim, nijedna od tih knjiga nije bila u stanju da prenese istinsku mudrost, niti da im
osigura uspeh u primeni tog učenja, premda se ponekad dešavalo da su neki poje-
dinci, zahvaljujući njihovoj nasledenoj sklonosti i zrelosti, postizali uspeh. Veština

121

Magije sastoji se iz prvobitnog iskušavanja, slobode odlučivanja i volje. Pronaći čvr-
stu tačku oslonca za ljudsku aktivnost, znači otkriti Velike i neprenosive Tajne.
Tako se Mojsije pobrinuo da oni koji su poznavali Egipat i njegove misterije, završe
živote u pustinji. U Efesu je sveti Pavle spalio sve knjige o okultnim naukama, a
sveti Kiril u Aleksandriji spalio biblioteku. Sve religije i nove doktrine zabranjuju
Magiju i osuñuju njene misterije na vatru i zaborav. Razlog tome je što je svaka reli-
gija ili filosofija koja nastane "branitelj humanosti", koji vlastiti život brani tako što
uništava svoju majku.
Mene su već mnogi optužili za ludilo, ali isto tako opružiše i božanskog Paracelzusa.
Optužili su me i za šarlatanstvo, ali isto tako optužiše i velikog i nesrećnog Agripu.
Iako se inkvizitorska lomača ugasila, ostaje mi samo sumorna zabrana tišine i kletva.
Ja ne prkosim, ali sam razočaran u rasu ljudi. Pišem ove reči po svojoj volji, ali isto
tako znam da kada doñe vreme dokazivanja, da će jedino magovi biti ti koji će
svedočiti. Zato ćemo ostati mirni i čekaćemo.
A sad ili, ili. Kako god. Ja otvaram Kovčeg. Došao je čas kada moramo da budemo
hrabri i pokušamo ono što se niko pre nas nije usudio da izvede, da otvorimo Kapiju i
sjedinimo Onostrano sa Pojavnim.

122

Ogledalo Duše

Razgovor sa Sopstvom

SVETO I PROFANO

Mnogo puta sam u razgovoru sa ljudima koji se bave magijskim radom, nailazio na
njihove brojne nedoumice i nerazlučenost najosnovnijih polaznih činjenica. Mnogo
sam video različitih poriva za ulazak u svet magijskog, ali malo onih pravih i isti-
nskih. Neverovatne mentalne sklopove ličnosti sretah. Ljude koji su po predstavi
svojoj, ovladali voljom i sa mnogo znanja stečenog. A onda ti isti, na sasvim uobiča-
jene stvari svetovnog, reaguju, ne čak ni razumski, već nagonski i instinktivo. Što bi
se reklo, reaguju ljudski. A mag može da bude sve drugo, samo ne čovek, čovek u
smislu ljudskih osobina.

Kada jednom stane na Stazu i otisne se kroz Beskrajna Prostranstva Duha, sve manje
i manje ostaje ljudskog. Jer čovek je ipak stvoren iz krvi Kingua, moćnog Drevnog
predvodnika Demonskih Sila, i od tela Tiamat, Drevne Majke, Krilate Zmije Bezda-
na.

Mag nije zanimanje, niti kakva kauzalna odrednica. Mag je stanje bića. Mag nema
ljudske osobine. On ih samo ispoljava u svetu ljudi po sopstvenom nahoñenju, bez
strasti, bez prijemčivosti. U drevnom Sumeru su govorili da postoje ljudi i magi. Za-
to postoji podela na Sveto i profano, na inicirane i laike, na moćnu prirodu maga i ro-
bovsku prirodu čoveka.

Zbog ovoga krećemo od prve korelacije, odnosa magijskog prema svetovnom. U o-
vom prvom odreñenju - samoodreñenju, sazdana je polovina spoznaje. Poništavanje
ljudskih osobina je temelj spoznaje. Ovo je zapravo, svojevrsno poništavanje ega, ali
ne u religijskom smislu kakvo propovedaju mnogi orijentalni, a u novije vreme i za-
padnjački sistemi, i magije i religije. Ovo je proces izdizanja Jastva iznad Uma. To je
Čista Volja, Sila koja deluje kroz Um kao oruñe.

Čovek kaže: "Moj um, to sam ja".
Mag kaže: "Ja sam onaj koji jesam."

Magijski Put spoznaje nije za svaku ljudsku prirodu, nije za svakog čoveka. Mnogo
je onih koji ne mogu izdržati taj pritisak Iskonske Biti. Mnogo je onih koji ne mogu
istrgnuti dušu svoju iz ropstva svetovnom. A koliko je tek onih koji nisu ni spremni
ni sposobni da se suoče sa realnošću života koji žive u ovom svetu, a kamo li da se
suoče sa samim sobom i stvarnoću magijske spoznaje. Put Spoznaje je neverovatno
težak, mučan, kadkad svirep i bolan, a opet tako prost i jednostavan, radostan i pun
ushićenja. Kakav paradoks!

Zbog toga ću pokušati da na što jednostavniji i sažetiji način, odgovorim na nekoliko
važnih pitanja i neoumica polaznih stremljenja na Putu Magijske Spoznaje. To su pi-

123

tanja na koja se mora dati vrlo jasan i definisan odgovor. To su pitanja na koja svako
mora odgovoriti, pre svega samom sebi. Stoga, ja ću se posvetiti osnovnom razluči-
vanju korelacija magijskog i svetovnog, a ne davanju odgovaora na pitanja. Odgovo-
re na ova pitanja mora učiniti svako od vas, sam pred sobom. Svaka od korelacija na-
meće jasno pitanje. Zato budite spremni da dobro razmislite o svakom pitanju, i da
kao aspiranti odgovorite svom Sopstvu jasno i iskreno. Tek kada se odgovorima aspi-
rant odredi prema Sopstvu i prema Apsolutu, prema svetovnom i prema magijskom,
može da radi slobodno i neometano.
Korak po korak se ide, ali se može i potrčati ako se ukaže takva spoznajna prilika.
Mag grabi svaku priliku koja mu se ukaže. Nemilosrdnost u Magijskoj Spoznaji je
vrlina. Zapamtite ovo!

Magijski i svetovni život

U dodiru magijskog i svetovnog leži izvor svih nedoumoca, svih frustracija koje na-
staju ispoljavanjem težnje ka magijskoj spoznaji, a da osnovno razlučivanje pri tom
nije jasno razdvojeno, niti definisano. Magija nije posao sa radnim vremenom. Ništa
se ne može postići ukoliko ne postoji potpuna posvećenost magijskom. Svetovni,
svakodnevni život mora u svakom trenutku biti podreñen magijskom. Jedino ovako
prožimanje i proživljavanje magijskog i svetovnog isključuje mogućnost njihovog
meñusobnog sudaranja. U suprotnom, bilo da je magijski život podreñen svetovnom,
bilo da se naizmenično smenjuju kao prioritet, to neminovno dovodi do niza kako
spoljašnjih tako i unutrašnjih sukoba. Nedefinisanost i neodreñenost magijskog kao
primarnog, nedvosmisleno je izvor frustrirajućih i konfliktnih stanja i okolnosti.
Mag je u svakom trenutku svog života mag. Bez obzira šta radio i gde boravio, svako
njegovo delo je magijsko delo. Bilo da obavlja sasvim obične svakodnevne poslove,
bilo da ide u školu ili na posao, svaka aktivnost mora biti usaglašena magijskim tona-
litetom i modalitetom magijske prakse. Bez ovog usaglašavanja, nema uspešne magi-
jske prakse. Nije moguće biti čovek pre i popodne, a kad Sunce zañe i u tami noći,
obasjan Mesečinom, postati mag.

Jesam li sposoban da razdvojim magijsko od svetovnog i da svetovno podredim
magijskom?
Ovo je prvo pitanje na koje mora jasan odgovor dati svaki aspirant. Tek posle ovog
odreñenja, zapravo samoodreñenja započinje se proces izgradnje i stvaranja svih neo-
phodnih uslova za magijsku spoznaju i magijsko delovanje.

Poriv kao polazna tačka

Razlučivanje magijskog i svetovnog ima jednu zamku. To je pitanje poriva za magi-
jkim delovanjem. Odmah ću definisati ovo neophodno pitanje.

Šta je uzrok moje potrebe za magijskom spoznajom i sticanjem magijskih moći?

124

U ovom pitanju na koje se, isto tako, mora dati jasan, nedvosmislen i potpuno iskren
odgovor, leži velika, možda najveća zamka samoodreñenja, samoposvećenja od koje
zavisi svaki daljii ishod magijske prakse.

Porivi mogu biti različite prirode, a uglavnom su svetovnog karaktera. Od razočare-
nja u porodicu i sukoba s pojedinim članovima porodice, nedostatka jednog ili oba
roditelja, preko nesrećnog detinstva, torture i zlostavljanja u porodici i okruženju, ži-
vota, uslovno rečeno, u bedi i siromaštvu, do razočarenja u ljubavi i sveukupnog ne-
razumevanja prijatelja i okoline. Ovo su neki, najčešći, porivi. I svi su utemeljeni na
emocionalnom reagovanju. Ljubav, mržnja, osveta, težnja za bogatstvom, težnja za
moći i uticajem u društvu, ili pak postojanje neke "hronične" ili "neizlečive" bolesti,
sve su to užasne sablazni magijske spoznaje, kamenje spoticanja na Stazi Znanja.

Uslovljenost magijskog dela porivom svetovnog porekla, opaka je prepreka koja pre
ili kasnije odvede u ludilo, u izgubljenost duše, kako za ovaj tako i za Onostrani svet.
Poriv svetovnog karaktera konstantno vrši presiju nad mentalnim bićem i onemogu-
ćava jasnoviñenje. To je svojevrsna samoobmana, iluzija ega nametnuta umnim ope-
racijama reagovanja i uslovljenosti u svetovnom životu. To se još naziva "magijskim
slepilom".

Svaki poriv svetovnog karaktera, a to je svako uslovljeno reagovanje na dogañaje iz
svetovnog života od najranijih dana života, smatra se bolesnim porivom u magijskom
smislu. Zaista je mnogo onih koji su podlegli uticaju pojedinih entiteta, samo zbog
pogrešne motivacije, pogrešnog poriva za ulazak u Onostrano. Poriv je polazna tačka
samoinicijacije. Zbog toga je prvi korak samoizlečenje i neutralizacija pogrešnog po-
riva. A to je moguće tek nakon jasnog odgovora Sopstvu, šta je moj poriv. Tada je
moguće poimati pravo stanje stvarnosti, shvatiti iluzornost svetovnog kao inicijalnog.
Tada je tek moguće preobraziti ljudsku prirodu u prirodu magijsku, odbacivanjem
iluzornosti svetovnog kao jedine realnosti.

Frustracije i konflikti

Izraz nedostatataka, potreba i razmimoilaženja

Sada dolazimo do onoga što se definiše kao ograničenje realizacije izraza i željelje-
nog. To su mentalne frustracije koje se često manifestuju i na fizičkom planu nizom
posledica i to uvek loših. Ovo dalje neminovno vodi u konfliktne situacije, najpre sa
samim sobom u vidu različitih stanja iskompleksirane svesti, a potom sa okolinom
kroz različite forme odbacivanja, prokazivanja i ozloglašavanja. Sve ovo je posledica
raznih nedostataka svesnog poimanja stvarnosti, nerealizovanih željenih potreba i ra-
zmimoilaženja sa okolinom usled nerazlučenosti magijskog i svetovnog.

Uslovljenost elementima svetovnog karaktera deluje poput tega oko vrata čoveku ko-
ji pliva. Što pre se odbaci iluzornost svetovnog, tim pre se stvarnost da sagledati.
Svaka naša potreba iskazana u ovom svetu jeste samo kamen spoticanja na Putu Spo-
znaje. Usredsreñenost na svetovne potrebe, odnosi svu Životnu Silu, svu raspoloživu
energiju. To se zove prijemčivost. A ona će izrasti u nepremostivu prepreku ako se u
korenu ne saseće. Kukuruz neće u korovu dati ploda, niti će žito roditi u kukolju.

125

Koje su to stvari i koje su to potrebe ovog sveta prijemčive mom biću?
O ovome posebno i dobro razmislite. Ne donosite zaključke na prečac. Sedite na ne-
ko osamljeno mesto, u sumrak, i zagledajte se u daljinu beskraja. Otvorite um svoj i
srce svoje. Svoju dušu posmatrajte, gledajte je sa svih strana i osluškujte. Tada svom
Sopstvu iskreno odgovorite na ovo pitanje. Kako odbaciti iluzornost svetovnog, kako
odbaciti svaku prijemčivost, biće pojašnjeno kroz niz sledećih tema.

Magijski odnos prema svetovnom

Sada se postavlja pitanje odnosa prema svim stvarima svetovnog. Mag može sebi do-
zvoliti svako delo u uvom svetu ukoliko je ono delo samoposvećenog Sopstva. Odba-
civanje prijemčivosti za elemente svetovnog ne znači odbacivanje svetovnog, niti
znači isposnički i pustinjački način života. Mag se može prepustiti svakom sveto-
vnom odnosu, svakoj vrsti uživanja u životu, svakoj vrsti rada i delovanja, ali samo
ako je to delo posledica čiste volje. Ovo znači neprijemčivost. Svaka svetovna akti-
vnost je prvo magijska, pa tek onda istovremeno magijska i svetovna.
Prema svakoj stvari svetovnog života mag nema nikakav odnos, jer je svestan njene
iluzornosti. Sve stvari svetovnog, moraju biti samo sredstvo i to posvećeno sredstvo!
A sredstvo uvek, i samo, služi svrsi - magijskoj svrsi.
Mag je uvek samo nemi posmatrač ovog sveta, nikada njegov deo. Ovo zapamtite i
uvek imajte na umu! Mag nikada ne pripada ni jednom ustrojstvu sveta ljudskog.
Mag nema ni rod, ni naciju, ni državu. Nema političko uverenje niti pripada bilo ka-
kvoj organizaciji ljudi. Mag nije čovek, kao što već rekoh. Kako onda može biti kao
jedan od njih? Ovo je pravilo: "Mag se nikada ne upliće u istoriju sveta ljudi delujući
na socijalni poredak". Stvari svetovne, kao da ga se ne dotiču. Nema samilosti prema
svetovnom poretku stvari.
Ali, isto tako, mag je i zaštitnik ovog sveta. Nijednim delom svojim neće narušiti ha-
rmoniju prirodnog poretka stvari. Pun je samilsti prema svakom biću čiste priode.
Mag zrači silinom univerzalnog poretka i svakoj stvari zna njeno mesto. Zahvalan je
za svaku blagodat i nemilosrdan je protivnik svake disharmonije poretka stvari.
Koliko sam i u čemu, zaista deo ovog sveta ljudskog ustrojstva stvari i života?
Dobro pazite kako ćete na ovo pitanje odgovoriti. Dobro pazite jer je ovo pitanje u
neodvojivoj vezi sa predhodnim.

Odnos prema neposvećenima

Šta je čovek što neposvećen prolazi kroz život? Ništa. Ko je čovek koji neposvećen
prolazi kroz život? Niko. Kakav je onda moj odnos prema neposvećenom čoveku?
Nema ga.

126

Mag nema samilosti prema drugom čoveku. Iako, po svojoj prirodi zemaljskoj, iz
istog roda potiče i ne razlikuje se na oko, ne mnogo, samoinicijacijom poništava
svoju ljudsku prirodu. Prelaskom Bezdana, mag se preobražava u prirodu Božansku
od koje je i stvoren.

U životu maga nema mesta za neposvećenog čoveka. I kada kakvog uzme sebi, i
uvede ga u svoj život, to čini s ciljem i potrebom da izvrši odreñeno delo svsishodno
Sopstvu. Mag nema roditelje, braću, sestre i drugu rodbinu. Mag nema ženu, niti ma-
ga ima muža. Nema decu. Nema prijatelje. A opet može imati sve, ako su i oni po-
svećeni. Kad se dve reke spoje, ne prave one novu reku kao što se misli, već i dalje
svaka za sebe teče, zajedno teku jedna kraj druge, i svaka sledeća koja se sa njima
slije.

Svaka paradigma je put za sebe. Svaki je mag put paradigme po sebi. Svaka reka ima
svoja odličja i po sastavu je hemijskom drugačija, ali kad se sliju, zajedno opstaju jer
im je suština ista - voda. Tako i posvećene duše opstaju jedna pored druge, treće, pe-
te i hiljadu druge, bez obzira kroz koju paradigmu ispoljavaju Sopstvo, jer im je su-
ština ista - magijska.

Zbog toga je važno za svakog aspiranta da odmah i što pre otpočne rad na usposta-
vljanju samodovoljnosti, ili što bi se u svetovnom smislu reklo, da radi na osamosta-
ljivanju u svakom smislu. Nema zadovoljavajućeg napretka u saživotu sa neposveće-
nima. Dva sveta ne mogu ići jedan kraj drugog. Kao što reka umire kad se u nju izlije
otrov, tako aspirant odumire u saživotu sa neposvećenima.

Šta sam uradio i koliko sam izgradio sopstvenu samodovoljnost?

Neka odgovor na ovo pitanje zaista bude iskren i jasan. U starim je spisima ostao za-
belžen razgovor gde mag sa Sopstvom zbori: "Šta mi je činiti, kada srce moje čoveku
žudi? O, zar ću u društvu robova sedeti i sa njima vino piti? Ja, kojem je svet dat i
pod noge stavljen!?"

Odnos prema materijalnim dobrima

Mnogo sam puta slušao žalopojke, samosažaljive i tužne priče, ali ne od ljudi sveto-
vnih jer me njihove priče zaista ne interesuju. Slušao sam ih od aspiranata, čak i onih
koji se magovima nazivaju. Slušao sam ih i od magova obdarenih neverovatnim spo-
sobnostima. I u knjigama raznim, pročitati se može o životima mnogih magova, čak i
onih koji su nesvakidašnji trag iza sebe ostavili.

Šta odgovoriti, šta reći aspirantu, ili magu sa višegodišnjim iskustvom, koji doñe i
započne svoju tužnu priču: "U teškoj sam situaciji. Nemam novaca, imam problem sa
stanovanjem, ne mogu da kupim i da nabavim čak ni osnovne stvari, a kamo li sve
ono što mi teba. Hteo bih da otputujem, ali nemam para za to. Ne kupujem više ni ča-
sopise, a kamo li knjige, u teškoj sam materijalnoj situaciji. Razboleo sam se, a ne-
mam novca za lekare i lekove." Bilo je čak i onih koji su spavali na ulici i nisu imali
ni šta da jedu... Jedino što uradim u ovakvoj prilici je pitanje koje postavim: "Šta si ti

127

do sada radio?" A češće se vrlo surovo postavim pitanjem: "Kakav si ti to mag, kad
nisi u stanju ni najosnovnije potrebe svoje da podmiriš?"

Gde je onda problem? Opet u korelaciji magijskog prema svetovnom, u odnosu pre-
ma materijalnim dobrima. Svetovni život je neminovno opterećen stalnim mentalnim
angažmanom u pravcu rešavanja materijalnih problema. Time su zaokupljeni jedna-
ko i siromašni i bogati. Prvi traženjem rešenja za nemaštinu, a drugi traženjem reše-
nja za održavanje bogatstva. Magijski život uopšte nije zaokupljen ovim problemi-
ma. Mag sasvim dobro zna da Promisao funkcioniše kroz delovanje Univerzalnih Za-
kona. Zaokupljenost materijalnim problemima odvaja svetovni život od magijskog i
preuzima inicijativu. Usredsreñenost na rešavanje svetovnih pitanja svetovnim meto-
dama, predstavlja krah i kraj magijske prakse. Ali reći ćete: čovek mora da jede, mo-
ra da obezbedi krov nad glavom, da se obuče, i više od toga, da živi dostojanstveno
ili bar životom pimerenim čoveku. To jeste tačno, to zna svaki mag, ali to zna i Pro-
misao.

Mag je uvek usredsreñen na magijsko, i svaki problem rešava kroz magijsku paradi-
gmu. O problemima osnovnih pitanja, ne razmišlja uopšte. O osnovnim potrebama
isto tako. One se rešavaju same po sebi jer Promisao to čini delujući kroz Univerza-
lne Zakone. Ali Promisao deluje i suprotno od ovoga. Ako strepite od bolesti, bolest
će vas zadesiti. Ako ste zaokupljeni mislima šta ćete jesti, verovatnoća je velika da
ćete gladni ostati, a i creva tada više krče. Brinete li se suviše oko toga gde ćete sta-
novati, neretko će se desiti da u kakvoj rupi, straćari ili čak na ulici ostanete. Sve je
ovo toliko puta potvñeno u praksi. Pa šta onda činiti?

Stalna posvećenost i usredsreñenost na magijski rad predstavlja Uzvišeno delo. A
svaka Uzvišenost automatski podrazumeva sve stvari koje su joj podreñene. Mag
može da bude bogat, ali nikad nije bedan. Uvek ima taman toliko koliko mu je potre-
bno, čak i da ništa ne radi po tom pitanju. Promisao se stara da svaka stvar doñe na
svoje mesto i u vreme kad je potrebna. O ovome bih mogao mnogo primera da nave-
dem. I iz svog ličnog iskustva znam da Promisao sasvim sigurno deluje baš kao što je
rečeno. I sam sam se povodio za mnogim stvarima u životu i mnoge greške činio.
Proživljavao uspone i padove. Zaprepastili bi se mnogi kada bih opisivao sve doži-
vljeno i proživljeno. Ali, jedno nikada s uma nisam smetnuo, nikada zapostavio, a to
je Besprekornost magijskog dela. Mnogo puta nisam čak ni konstatovao nešto kao
problem, a on bi već bio rešen.

Mag nema prijemčiv odnos prema materijalnim dobrima poput ljudi. U svakom je
trenutku spreman napustiti i ostaviti sve iza sebe. I opet će, kao čudom sve potrebno
steći. Važno je ovo: mag uzima samo ono što mu treba, samo onoliko koliko mu tre-
ba i samo onda kada mu treba. A Promisao uvek daje mnogo više od toga.

Zar ptice što nebom lete i zveri u polju zemaljskom razmišljaju o tome šta će jesti?
Promisao je sve stvari postavila u harmoničan poredak, prirodni red stvari, gde je sve
postavljeno na mesto svoje. I zato nikada um svoj ne opterećujte brigama o materija-
lnim dobrima, jer iz ove korelacije magijskog i svetovnog vreba neumoljivi Demon
izmetanja stvarnosti. Kako god stvar postavili, On će je izmetuti. To mu je posao.

Magijski rad u svom kvalitetu, kontinuitetu i sinhronicitetu učiniće vas nevidljim
pred Demonom izmetanja stvarnosti, pred Demonom Želje, ili Žudnje i pred svim
drugim Demonoma koji skriveni po ćoškovima vrebaju i čekaju.

128

Stremi li moja duša više materijalnim dobrima svetovnog ili blagodatima magi-
jskog?

Pitanje je ovo prepuno zamki i zato je na njega teško odgovor dati. Ali uvek iznova
treba pokušavati. Duša lako zavedena bude. Ovde je tek iskrenost prema Sopstvu va-
žna.

I ne zaboravite da i iz života onih koji su iza sebe veliko delo ostavili, vidite ne samo
delo njihovo u teoriji i praksi opisanoj. Gledajte i na život njihov, i mnoge ćete odgo-
vore naći.

Ispoljavanje seksualnosti

Seksualnost "sama po sebi" je od velike važnosti u magijskom životu, pa time je i
uloga u magijskom radu posve značajna, dok seksualnost "sama za sebe" nema nika-
kvog značaja. Ovo je prva filosofska dvojba seksualnosti koju treba razjasniti.

Seksualnost "sama po sebi" je odraz praiskonske prirode, ne samo čoveka, već i sva-
kog živog bića. Ona je nužnost života. Orgazam je na mikrokosmičkom planu odraz
velikog praska na makrokosmičkom planu. "Kako gore, tako dole" - drevna mudrost
koja se uvek potvrñuje. Velika eksplozija (muški princip) u Praiskonskom glibu (že-
nski princip), stvara pojavni svet, stvara život. Isto tako, orgazam muškarca u orga-
zmu žene stvara novu pojavnost, novi život. Ovo je nespoznatljivo moćna sila, ogro-
mna energija koja se oslobaña u prostoru. Oni koji poznaju prirodu energetskih toko-
va znaju da seksualnim činom čovek oslobaña veliku količinu energije. Nijedna dru-
ga aktivnost čoveka ne oslobaña toliko energije. Kako je čovek, kao fizička pojava,
smrtno biće, ova energija bi mogla da izazove trenutnu smrt u trenutku orgazma, me-
ñutim to je prirodno regulisano povišenim lučenjem adrenalina u krv. Adrenalin je
poput "crne rupe" koja guta sve pred sobom, ali se izluči taman toliko koliko je po-
trebno da "upije" u sebe višak energije i omogući stvaranje novog života, poput "bele
rupe" iz koje proističu novi svetovi na makrokosmičkom planu.

Kako je u pitanju ogromna energija, sila kojom se sva "čuda" mogu proizvesti, se-
ksualna energija je oduvek bila oruñe velikih magova. Kontrola ove energije i njeno
usmeravanje omogućava vlast nad životom i smrću, vlast nad svakim oblikom Poja-
vnog i Onostranog. Ovo je seksualnost "sama po sebi".

Magovi veruju u višeslojnu stvarnost i za razliku od većine religija, ne izjednačavaju
materiju i telo sa zlom. Za njih, fizički nivo je samo jedan deo spektra, odnosno celi-
ne bića ili celine sveta, podjednako važan i vredan poštovanja. Shodno tome je i
shvatanje seksualnosti kao prirodnog i svetog fenomena. Muškarac i žena su potpuno
ravnopravni i meñusobno se dopunjuju. Magija ne prihvata patrijarhalno stanovište
po kome je muškarac dominantan i poseduje ženu, koja postoji samo radi njegovog
užitka ili, po još ekstremnijem hrišćanskom ili islamskom stavu, radi funkcije pukog
produžetka vrste.

Transformacija energije. Ovde je tajna ispoljavanja svake svake seksualnosti u magi-
ji. Seks koji mag upražnjava odvija se u strogoj privatnosti i na unapred pripremlje-

129

nom mestu moći. Seksualni čin i kad nema izgled ritualnog, a koji mag može upra-
žnjavati bilo kad, bilo gde i bilo s kim, takoñe je osmišljen i vešto voñen jer ima cilj.
Mag akumulira velike količine enrgije iz svog okruženja i iz raznih izvora, ali često
to može biti seksualni čin koji se, kao takav, može okarakterisati kao energetski va-
mpirizam, odnosno isisavanje životne energije partnera i uvećanje sopstvenog ene-
rgetskog resursa. Ovo rade neki magovi. Ali seksualni čin može biti i razmena ene-
rgije, uzajamno preusmeravanje energetskih tokova, stapanje transformisane energije
i zajednička emenacija u prostor ili bilo koju ravan.

Ne-magijsko ispoljavanja seksualnosti, odnosno seksualnost "sama za sebe" bio bi
svaki seksualni čin zarad pukog zadovoljstva samo. Što bi rekli "seks radi seksa",
ispoljavanje nagonskog poriva. Ovakav vid ispoljavanja seksualnosti je najraspro-
stranjenija civilizacijska forma, čak i ako je praćen uzajmnom emocionalnom veza-
nošću pratnera. Takav seks je uzaludno trošenje energije, odbacivanje moćne sile mi-
krokosmosa i nesklada sa makrokosmosom. Još je jedna karakteristika ove vrste se-
ksualnosti: neusklañenost partnera, to jest, odnos subordiniranosti, koja je gotvo kao
po pravilu uvek prisutna. Takoñe, ako ne postoji saglasje želje, gde jedna strana trpi,
druga je svakako u tom sličaju energetski vampir na nesvesnom i sublimiranom ni-
vou.

Ovo bi, ukratko, bilo razjašnjenje osnovnog pitanja seksualnosti u magii, prva filoso-
fska dvojba. Druga je pitanje stupanja u odnose sa jednim ili više partnera. Ovde ću
biti vrlo kratak. Već sam napomenuo da su u magijskom smislu muškarac i žena ra-
vnopravni te da nema odnosa subordinacije niti posedovanja. Čovek je po svojoj
osnovnoj prirodi poligamno (muškarci) i poliandrno (žene) biće. Kako nema posedo-
vanja na nivou fizičke strasti, postoji samo ekspanzija mentalnog ushićenja. Ako je
seks praćen ispoljavanjem čistih ne-sublimiranih emocija, doživljaj je potpun. Dakle,
u magijskom smislu, broj partnera nema presudnu ulogu, već samo kvalitet odnosa.
To se može postići i sa samo jednim partnerom, ali svakako je put lakši i prijatniji
ako ih ima više. No to je stvar ličnog izbora i unutrašnje prirode aspiranta na Stazi
Znanja.

Svest je u magiji na sasvim drugačijoj razini, te ako su dve ili više osoba povezane i
u ljubavnom smislu (emocionalno i seksualno), to se ne doživljava poput obične sve-
tovne veze. Ovde je odnos daleko uzvišeniji. Ovde je svest samosvesna svog andro-
ginog (dvopolnog) porekla, gde je uobičajeno jedna polnost izraženija od druge, kako
na telesnom, tako i na mentalnom nivou. Tako je seksualni čin, zapravo spajanje če-
tvorostruke prirode, a ne dva suprotna pola. E ovde izvire i treće pitanje, treća filoso-
fska dvojba seksualnosti, seksualno opredeljenje u ispoljavanju sopstvene seksualno-
sti.

Prvo ispoljavanje seksualnosti je takozvana autoseksualnost. Ne postoji čovek koji
nije autoseksualno biće, od najranijeg doba polnog sazrevanja, tokom celog života
zrelog doba i podmakle starosti do smrti. Autoseksualnost predstavlja spoznaju so-
pstvene seksualnosti te njeno ispoljavanje kroz razne forme samozadovoljavanja.
Kod autoseksualnosti, kao i kod svakog drugog vida ispoljavanja seksualnosti, ne-
dvosmisleno stoji tumačenje koje sam već razjasnio kao seksualnost "sama po sebi" i
"sama za sebe". Dakle, ako nije usmerena na preobražaj energetskih tokova, bezvre-
dna je i predstavlja gubljenje energije. Čak i kad postoji uzdržavanje od seksa (apsti-

130

nencija), i u krajnjoj instanci kao ne ispoljavanje seksualnosti (aseksualnost), i tu se
radi o autoseksualnosti koja se manifestuje kroz preobražaj (transformaciju) seksua-
lne energije. Primer je za takvo ispoljavanje seksualnosti "desni put" u tantrizmu, a
postoje mnogi pravci mistično religijskih i magijskih učenja koji podrazumevaju
seksualnu apstinenciju ili razvijanje aseksualnosti..

Drugo ispoljavanje seksualnosti jeste stupanje u seksualni odnos sa partnerom. Ovaj
vid ispoljavanja seksualnosti ima više varijeteta koji zavise isključivo od sklopa fizi-
čke i mentalne ravni bića. Čovek je stvoren iz dva principa. Prema Sumerskoj tradi-
ciji iz krvi (semena) Drevnog Kingua (aktivni princip) i dela tela Drevne Tiamat (pa-
sivni pricip). Stvaranje čoveka je slično u svim tradicijama te ovo neću objašnjavati.
Suština je stvaranje iz oba principa i izgradnja dvostruke prirode koja teži uravnote-
ženju u četvorostrukosti božanske prirode. Iz te neuravnoteženosti proističu svi vari-
jeteti drugog ispoljavanja seksualnosti. Biće čoveka je, po Sumerskoj tradiciji, izgra-
ñeno sa 144 stanice (kombinacije elemenata). U ovim kombinacijama elemenata po-
stoje preovladavanja i to u odnosima: s jedne strane od 108:36 do 36:108 s druge
strane. Ovo su krajnosti. Čista kombinacija ne postoji. Sredina je 72:72, dvopolno bi-
će sa fizičkim i mentalnim karakteristikama oba pola (hermafrodit). Veoma retka po-
java, ali zabeležena u istoriji svih vremena.

Heteroseksualnost je najrasprostranjeniji vid ispoljavanja seksualnosti (sklonost) i
podrazumeva seksualno spajanje muškarca i žene. Ovo je idealno ispoljavanje seksu-
alnosti koje podrazumeva uravnoteženje u četvorostrukosti božanske prirode i stvara-
nje života (obezbeñuje produžetak vrste). Ovo podrazumeva spajanje muškarca čiji
odnos elemenata ide od 108:36 do 96:48 i žene čiji je odnos elemenata dijametralno
suprotan i ide od 36:108 do 48:96. Ovo znači da u oba partnera preovlañuju elementi
aktivnog, odnosno pasivnog principa na fizičkom i mentalnom planu. Idealna veza bi
bila spajanje uravnoteženih dijametralnih parametara: npr. muškarac 100:44 - žena
44:100, ali ako parametri nisu usaglašeni, recimo muškarac 98:46 - žena 39:105, ta-
kva veza ne bi mogla ni da se uspostavi, a kamo li da opstane. Što su parametri pri-
bližniji usaglašenom uravnoteženju, to je izvesniji kontakt i opstanak veze. Ovi para-
metri se lako izračunavaju proračunima astroloških korespondencija (znanje koje po-
seduju poznavaoci okultne astrologije). Ovi parametri usaglašavanja se odnose i na
ostale varijetete seksualnog ispoljavanja (sklonosti). Heteroseksualnost može podra-
zumevati jednog ili više partnera.

Biseksualnost je manje rasprostranjen vid, ali znatno prisutan u populaciji. Ova sklo-
nost podrazumeva seksualno spajanje, poterebu ispoljavanja seksualnosti prema oba
pola (muškarcima i ženama). Muškarci ove kategorije imaju odnos elemenata koji
ide od 95:49 do 83:61, a žene suprotno ovom, odnos elemenata izmeñu 61:83 i
49:95. Biseksualnost se može ispoljiti kroz tri glavna podvarijeteta i to: heteroseksu-
alna biseksualnost (veća sklonost suprotnom nego istom polu), najzastupljenija gru-
pacija u ovoj kategoriji; čista biseksualnost (uravnotežena sklonost ka oba pola), re-
tka pojava; i homoseksualna biseksualnost (veća sklonost istom nego suprotnom po-
lu). Biseksualnost kao vid ispoljavanja seksualnosti uvek podrazumeva dva ili više
seksualnih partnera.

Homoseksualnost je treći i najmanje zastupljen vid ispoljavanja seksualnosti i podra-
zumeva seksualno spajanje istih polova (muškarac-muškarac, žena-žena). Odnos ele-

131

menata kod muškaraca ove kategorije ide od 82:62 do 73:71, a kod žena izmeñu
62:82 i 71:73. Treba napomenuti da postoje dva glavna podvarijeteta homoseksua-
lnosti i to: aktivni homoseksualizam (poistovećenje sa sopstvenim polom) i pasivni
homoseksualizam (poistovećenje sa suprotnim polom). Ovaj vid seksualnosti može
podrazumevati jednog ili više partnera.
Naravno, ovo je osnovna podela ispoljavanja seksualnosti, a to znači da postoji niz
raznih varijacija i podvarijacija. Govoriti o njima nepotrebno je, a i radi se o srazme-
rno malo zastupljenim pojavama koje mogu ići i do raznih patoloških oblika ispolja-
vanja seksualnosti izazvanih socijalnim faktorima uticaja sredine i uglavnom su po-
sledica patoloških stanja svesti, ali ovo je već drugo pitanje.
Dakle, u magijskom smislu, svako ispoljavanje seksualnosti je prirodno i ono nije
stvar izbora, već prirodne datosti. Na seksualno opredeljenje ne utiču socijalni fakto-
ri, već isključivo priroda poretka 144 stanice odnosa gradivnih elemenata i principa
fizičkog i mentalnog sklopa čoveka.
Kako se, i da li se u potpunosti moje seksualno biće ispoljava?
Potpun i iskren odgovor Sopstvu na ovo pitanje je od posebne važnosti, jer je uticaj
naše seksualnosti i seksualnog opredeljenja na magijski rad, iz svega rečenog, nei-
zmerno veliki, a ogleda se u sposobnosti maga da dostigne uravnoteženje u četvoro-
strukosti Božanske prirode. Da li će to postići seksualnim spajanjem sa jednim ili
više partnera, suprotnog ili istog pola, ili će odabrati uzdržavanje od seksa kao svoj
put, to je stvar unutrašnje spoznaje prirode sopstvenog bića svakog aspiranta na Stazi
Znanja.
Ovde je važno pomenuti i problem potiskivanja ispoljavanja sopstvene seksualnosti.
Ovo nije retka pojava i radi se o ljudima koji, iako svesni svojih seksualnih sklonosti,
usled dejstva odreñenih socijalnih fatora i sopstvene neinformisanosti vrše postiski-
vanje sopstvenog ispoljavanja seksualnosti. Potiskivanje sopstvenog nagona je veo-
ma opasna i teška mentalna presija nad sopstvom, koja vodi nastanku jakih frustra-
cija i u krajnjem slučaju duševnim poremećajima, te raznim patološkim stanjima sve-
sti. Zbog toga je važno da svaki aspirant sagleda sopstveno biće, prepozna svaki na-
gon za ispoljavanjem seksualnosti i dozvoli njegovo puno ispoljavanje, lišen svih
predrasuda i drugih mentalnih ograničenja.

132

MAGIJSKI ŽIVOT

Ovaj jedinstveni razgovor sa Sopstvom, odnosi se na sve ono što zovemo magijska
praksa, ali je u neodvojivoj korelaciji magijskog prema svetovnom. Ulazeći u svetili-
šte Magije, čoveka obuzima divljenje pred učenjem koje je tako logično, tako jedno-
stavno i istovremeno tako apsolutno. Magijsko učenje je esencijalno jedinstvo ideja i
znakova, posvećenje najosnovnijih realizama prvobitnim slovima i brojevima. Magi-
jska je filosofija jednostavna kao abeceda, duboka i beskrajna kao Reč. Teorija Ma-
gije je celovitija i jasnija od bilo koje naučne. Čak se i u teološkom smislu, Magija
može lako sumirati. Ona je beskraj koji može na dlan ruke da stane.

Osnovni izraz u Magiji je načelo pisane Reči, koja je odraz one izgovorene reči,
emanirane energije koja je stvorila svet! Sve dogmatske religije proizašle su iz Magi-
je, i ponovo su se u Nju vratile, jer šta god da je veliko ili naučno stvoreno u religio-
znim spisima posvećenih, pozajmljeno je iz Magije. Sva tajna i ezoterijska društva i
bratstva, Magiji duguju svoje tajne i svoje simbole. Samo Magija posvećuje čoveka u
savez sa Sveumom Nakšir (Univerzalni Um) i Bogovima. Samo Magija može utvrdi-
ti čoveka u sukobu dvaju sila u prividnoj opoziciji, kroz večnu ravnotežu bića. Samo
Magija miri razum sa verom, snagu sa slobodom, nauku sa misterijom. Samo Magija
ima ključeve sadašnjosti, prošlosti i budućnosti!

Da bi se uputilo ka posvećenju u Magiju nije dovoljno čitati i razmišljati o Svetim i
Magijskim spisima. Neophodno je izučavati i razumeti Svete i Magijske spise. Tek
tada ćemo moći da razumemo Veliko Delo, i tajno ćemo priznati da, nezavisno od
svetovne emancipacije, učen i posvećen čovek ne može biti toliko lud, kakvim ga
smatraju oni koji nisu čitali Svete tekstove. Svetovna razmišljanja, sada se odnose na
nauku, ali Magija, ili bolje rečeno, magijska moć, podrazumeva dve stvari, nauku i
snagu: bez snage nauka ne znači ništa, ona je opasnost. Obdariti moć znanjem, vrho-
vni je zakon inicijacije.

Vrata Istine su zatvorena, poput devičanskog svetilišta. Aspirant koji namerava ući
mora da bude čist. Vera iščekuje čuda, a šta je vera osim odvažnosti Volje koja ne
okleva u Tami, ide prema Svetlosti uprkos svim iskušenjima, i savladava sve prepre-
ke. Nije potrebno ponavljati istoriju drevnih inicijacija: što su opasnije i užasnije bi-
le, veći je bio njihov efekat. Zato je svet u to vreme imao ljude koji su njime upra-
vljali i upućivali ga. Sveštenička i Kraljevska Veština sastojale su se iz iskušavanja,
slobode odlučivanja i Volje.

Nakon što provedemo svoj život u traženju Apsoluta u Magiji, religiji, nauci i pravdi,
i nakon prolaska kroz Nebeski Krug, dosežemo prvobitnu doktrinu i Prvu Stvar Veli-
kog Dela. Na ovoj tački se zaustavljamo, otkrivši tajnu ljudske svemoći i nepreki-
dnog napretka, ključ svih simbolizama, prvo i konačno učenje. Tada počinjemo da
razumevamo smisao izraza koji se tako često javlja u Svetim i Magijskim spisima -
Sveto Kraljevstvo.

Pronaći čvrstu tačku oslonca za ljudsku aktivnost, znači rešiti Arhimedov problem,
shvatiti primenu njegove čuvene poluge. To su dovršili slavni posvećenici koji su na-
elektrisali svet, i nisu mogli to da učine na drugi način, osim sredstvima velike i ne-
prenosive Tajne. Meñutim, uveravajući nas u svoju obnovljenu mladost, simbolički

133

feniks se nikada ponovo ne pojavljuje pred očima sveta, a da pre toga svečano ne u-
ništi ostatke i dokaze svog prethodnog života. Kako se pristupa Svetoj Magiji? Odba-
civanjem upletenosti u svetovno. Zašto? Zato, jer simbolična zmija mudrosti večito
proždire svoj rep. Zbog toga je, kao esencijalni uslov egzistencije, svakom obilju
neophodna praznina, dimenziji prostor, negaciji afirmacija: neprekidno ostvarivanje
alegorije o feniksu.

Ustanite! Uzmite nove oblike i hodajte! Ovako je rečeno. Svaki aspirant, ponaosob,
mora da bude hrabar i pokuša ono što se niko od ljudi ne usuñuje da izvede, da podi-
gne sopstveni hram. Za maga, taj Hram je biće njegovo. Samo će tada inteligencija i
volja naizmenično koristiti svoju moć u svetu. Religija i filosofija još uvek ratuju je-
dna protiv druge, ali i to mora da se završi sporazumom. Cilj religija je uvek bio je da
ustanovi, putem poslušnosti i vere, natprirodnu ili religijsku jednakost meñu ljudima,
da sputa inteligenciju verom, kao i da obezbedi oslonac za učenje stvoreno radi de-
strukcije magijskog znanja, odnosno da preuzme mesto primata nad spoznajom. Na-
suprot tome, filosofija je nastojala da slobodom i razumom vrati ljude prirodnoj neje-
dnakosti, i da na mesto vrline postavi um, uvodeći u sistem spoznaje preterano teore-
tisanje o svemu i svačemu bez utvrñenog reda, ono što bi smo mogli nazvati menta-
lnom industrijom. Meñutim, ni jedan od ovih zahvata nije se pokazao dovoljnim i
adekvatnim, niti je bilo koji učinio ljude savršenima i srećnima. Ono o čemu mag sa-
nja, a niko se ne usuñuje da mu se nada, jeste jedan savez izmeñu dve sile koje su to-
liko dugo smatrane suprotstavljenima. To je savez Zemlje i Nebesa. A za jedno takvo
htenje ima osnova, s obzirom da vidimo kako te dve sile unutar ljudske duše nisu u
većoj suprotnosti nego što su to muški i ženski pol. Nesumnjivo je da se one razliku-
ju, ali njihov prividno suprotstavljen položaj proizlazi iz njihove sposobnosti da se
sretnu i ujedine. Znači li to da je Magija univerzalno rešenje svih problema? Odgo-
vor je - da. Nesumnjivo, jer cilj Magije je da objasni Tajnu Velikog Dela.

Šta znači živeti magijskim životom?

Ne prepustiti se ni u jednom trenutku svetovnom, bio bi odgovor na ovo pitanje. To
znači, a to sam već napomenuo, mag je u svakom trenutku svog života mag.

I kad priprema hranu koju će pojesti, mag je energizuje. I kad pije vodu on je isto ta-
ko energizuje, kao i svako drugo piće. I vazduh koji diše on udiše kao Životnu ene-
rgiju. I svetlost sunčevih zraka i toplotu njihovu upija kao Silu Života. Svaka stvar
koju poseduje je čista, osvećena i posvećena Velikom Delu, bez obzira čemu ona slu-
ži. I svaki odnos prema drugim bićima je uvek kroz prizmu sopstvene paradigme
izgrañen.

Ovo, možda, na početku izgleda opterećujuće, ali neverovatno brzo to postaje nesve-
sna radnja poput disanja, poput otkucaja srca. O, kakva blagodat proističe iz magi-
jskog dela samoposvećenja svake stvari, svake aktivnosti i svakog odnosa. Nevaro-
vatan štit, tvrñava se ovim podiže oko sebe. Nedodirljiv mag postaje za svaku silu i
energiju stranu ili nepoželjnu.

134

Dobro pazite na ovo! Svaka misao oblikovana u umu, svaka reč izgovorena, svako
delo učinjeno, svaka stvar u posedu i svaki odnos prema drugom biću, bio to čovek,
životinja ili biljka, mora imati svoju magijsku svrhu. U protivnom ne služi ničemu, a
troši energiju i stvara prijemčivost.

Koliko je moj život zaista magijski život?

Zaista budite neizmerno iskreni odgovarajući na ovo pitanje Sopstvu bića svog. Jer
kakav će nam život biti, u mnogome od ovoga zavisi. Koliko nam je život, čak i u
njegovom najmanjem delu posvećen magijskom radu, toliko će nam Put biti lakši i
podnošljiviji, a o uspešnosti magijske prakse ne treba ni govoriti.

Magijski rad

Kada se pomene magijska praksa, obično se postavi pitanje: šta je to magijski rad?
Odgovor je sasvim jednostavan - sve. Za maga, kao i za aspiranta, svako delo, svaki
rad, svaka fizička i mentalna aktivnost predstavljaju magijski rad i magijsko delo. E
ovde nastupa problem u korelaciji prema svetovnom. Da li se baš svaka aktivnost čo-
veka može i treba tretirati kao magijski rad. Odgovor je opet - da. Aspirant mora da
shvati, da svaka misao oblikovana u umu, svaka reč izgovorena i svaka aktivnost pre-
duzeta, od trenutka samoposvećenja, predstavljaju magijsko delo.

Od trenutka samoinicijacije, svaka aktivnost, bilo mentalna ili fizička, ne samo da se
tretira kao magijsko delo već ima i posebnu, mnogo veću težinu u duhovnom smislu.
Dejstvo je trajnije i dalekosežnije, a posledice su kao neminovnost neizbrisive i veo-
ma teško popravljive. Zašto je tako? Zašto se magiski život ne može odvojiti od sve-
tovnog? Odgovor je dvoslojan. Svetovni život, čak i kad je obojen duhovnošću, fu-
nkcioniše po principu "ja verujem". Magijski život funkcioniše po principu "ja
znam". Svetovni čovek veruje da je nešto tako, misli i razmišlja na osnovu onoga što
mu je dato da zna. On misli da zna, ali kada sazna i za drugo, on menja svoje mišlje-
nje i težište delanja. Svetovnost nema postojanost. Mag, sasvim suprotno, on zna. On
misli i razmišlja na osnovu spoznatog. Njegovo težište delanja je utvrñenost Duha.
Zbog toga je magijsko delo, kao posledica Čiste Volje, uvek postojano.

Vazduh koji dišemo znači život. To zna i laik, ali mag zna da dubokim udahom, osim
neophodnog kiseonika za biološki rad ćelija organizma, unosi i čistu životnu energiju
koja hrani um. Sve ovo je biološki regulisano na nesvesnom nivou nervnih impulsa
kao uslovni refleks. Čovek ne mora da razmišlja o disanju. Zato običan čovek diše
plitko i time održava organizam u životu. Povremeno tokom dana čovek zeva, a ze-
vanje je vid dubokog udisanja vazduha, čime čovek unese minimalnu, ali dovoljnu,
količinu životne energije da bi um mogao da funkcioniše. I to je, takoñe, biološki
regulisano kao uslovni refleks. Ali mag zna da je unos veće kolićine životne energije
neophodno za umno delanje, neophodno za moć spoznaje, moć ovladavanja energija-
ma i moć emanacije energija. I zbog toga mag svesno i često diše dubokim udahom.

Svaka aktivnost, bilo mentalna, bilo fizička, počev od disanja, i na dalje uzimanjem
hrane, pa do svakog drugog dela učinjenog umom ili telom, mora biti obojena kroz
prizmu magijskog dela. Šta god činio, mag svoje delo sagledava kao magijski rad. U

135

svakom trenu svog života. U budnom stanju i u stanju sna isto tako. Svaki opažaj,
svaki osećaj ili nervni impuls, koji kroz čula dolazi, predstavlja poruku univerzuma.

Ceo život maga, u svakom trenutku je ureñen kao savršeno voñen ritual. Ne samo ka-
da diše, i kada jede i vodu pije, već i dok svakodnevne obične poslove radi. I kada se
kupa, to čini kao ritualno kupanje. Svaka pročitana knjiga, svaki napisan tekst, rad na
prevoñenju i tumačenju svetih spisa, kako za sebe, tako i za druge, deo je spoznaje i
opšteg magijskog ustrojstva. I kada radi ne samo na sebi u duhovnom smislu, već i za
sebe u svetovnom smislu obavljanjem poslova koji omogućavaju zaradu neophodnu
za voñenje života, i tada rad treba da bude prožet magijskim dejstvom. Jer ako nije
ovako, distorzija izmeñu svetovnog i magijskog je neminovna. A ta distorzija vodi u
propast ne samo magijske prakse, već i svetovnog života uopšte. Samo ovako ureñen
život, znači da je mag gospodar svake situacije i svake akcije. Mag je uvek mag, u
svakom trenutku i na svakom mestu, u svakom delu i pri svakoj misli. I dok govori,
svaka mu je reč sila magije žive.

Koliko su i da li su moje misli, reči i dela zaista magijsko delo?

Na ovo pitanje Sopstvo zaista traži neizmerno iskren odgovor. Jer kakav će nam ži-
vot biti, u mnogome od ovoga zavisi. Koliko nam je život, čak i u njegovom najma-
njem delu posvećen magijskom radu, toliko će i Promisao odgovoriti na naše zahte-
ve.

Ciljevi, rezultati i posledice magijskog rada

Ciljevi magijske prakse su posve različiti, čak do te mere različiti, da bi se mogli fo-
rmulisati kroz poreñenje: koliko magova toliko ciljeva. A tek ako samo spomenem,
bez naglašavanja, da svaki mag može imati i po nekoliko ciljeva, onda se jasno može
zaključiti da postoji nesagledivo mnoštvo ciljeva. Ciljevi mogu biti prostorno mali i
veliki, ili vremenski kratkoročni i dugoročni. Ovo znači da je svako magijsko delo
cilj za sebe.

Jedan će reći: "moj cilj je samospoznaja". Drugi će reći: "moj je cilj da steknem
moć..." Opet, neko će reći: "cilj mi je da upoznam Bogove". A ima i takvih koji će
reći: "cilj mi je da vladam ljudima". Kako god bilo, mogao bih čitavu knjigu, samo
pojmovno, izraženih ciljeva da poreñam. Koliko je duhovnih i onostranih, toliko je, a
možda čak i više, svetovnih i pojavnih ciljeva. Ali, sve ovo su samo prateći razvojni
ciljevi. Postoji li, dakle, neki uzvišeni, jedinstveni, sveopšti cilj? Postoji li Konačno
Delo? Postoji, rekli bi mudraci. Ali da krenemo redom.

Već je rečeno da svaka aktivnost, bilo mentalna, bilo fizička, učinjena umom ili te-
lom, mora biti obojena kroz prizmu magijskog dela. Šta god da čini, mag svoj rad sa-
gledava kao magijsko delo. Ozbiljan mag ne razlučuje svetovno od magijskog dela.
Zbog toga se magijska dela kvalifikuju kao magijski rad u kontinuitetu. To je magi-
jski život.

Ozbiljan mag, isto tako, zna da svako delanje podleže Zakonu Uzročnosti, te shodno
tome ima svoj rezultat, ima svoju posledicu. Ovo je delanje zarad delanja, ali postoji

136

i magisko delo ne-delanja. Ovde je mudrost: svako delo vodi ne delanju. Onaj ko ovo
razume, razumeće i Veliko Delo i moći će da dosegne Konačni Ishod Velikog Dela.
U suprotnom mag ostaje u raljama vezujućih sila. Delanje u ne delanju znači biti ne
vezan za delo, a time i ne vezan za rezultat dela. Samo ovako shvaćen magijski rad
znači da mag ne podleže posledici dela.

Vezivanjem za delo, mag se vezuje za svetovno, i tada nastupa ona distorzija izmeñu
magijskog i svetovnog. Tada, bez obzira na rezultat javlja se opterećujuća rastrzanost
koja je pogubna po Sopstvo koje se sve više utapa i davi u viru umne iluzije moći.
Delanje radi dela, pogubno je i sa sobom nosi potpunu propast, kako mentalnu tako i
fizičku. Vezivanjem za delo, mag za sebe vezuje i posledicu dela. Zakon Uzročnosti
je nemilosrdan. Samo mag ne vezan za delo i neopterećen rezultatima dela, od dela
se oslobaña. Izdižući sebe iznad dela, slobodan je od Zakona Uzročnosti čime otvara
Kapju Bogova i utire put oboženju svog bića.

Možda je ovo opterećujuće za razmišljanje, ali razmišljajte neprestalno. Preisptujte
svoje ciljeve uvek iznova i ponovo. Ovo je meñu svim pitanjima u razgovoru sa So-
pstvom najvažnije:

Šta je moj cilj, kakv rezultat on donosi i kakva posledica iz njega proishodi?

Dobro pazite da odgovor ovaj bude precizan, jer kad je jasna formulacija cilja, jasna
je i vizualizacija rezultata, a sagledavanje posledice je čisto poput bistrine planinskog
potoka na izvorištu svom.

Učenje i spoznaja

Kloni se neznanja! Kažu mudraci, jer Neznanje je najveći greh. Uostalom, samo je
jedan Ključ koji ima moć da slomi sedam Pečata i otvori sedam Kapija koje zatvo-
renim drže prolaz u Sveto Kraljevstvo. Taj ključ je Saznanje.

Koji god put vodio Saznavanju stvari Života, onaj ko njime krene naići će, pre ili ka-
snije, na granicu čije prelaženje omogućava samo razumevanje magičnog vrtloga
Brojeva. Meñu Brojevima, Sedam ima poseban značaj. Filosofija Brojeva nas uči da
se Brojem Sedam prevodi kretanje jedne natčulne Stvarnosti kroz Prostor i Vreme.
Nauka o tom kretanju jeste Sveta Magija. To je nauka o mutacionom pulsiranju Zra-
čeće Energije, to jest o permutaciji oblika koju oblikuje Svetlost.

Permutacija oblika oduvek teži savršenstvu, što za maga znači da je priroda teži do-
vršetku ciklusa evolucije. Na pragu Novoga Doba važno je potpomoći razvoj jednog
tipa ljudi koji je pozvan ña bude društveni element civilizacije prilagoñene osvajanji-
ma fizičke prirode koja ostvaruje čovečanstvo, civilizacije sreñene harmoničnom
integracijom konkretnih rezultata što ih nudi nauka s manifestacijama duhovnih moći
čije je sedište u čoveku. To bi bila civilizacija otvorena za nova energetska osvajanja,
koja su zastrašujuća za nedovoljno pripremIjenog, nedovoljno oduhovljenog čoveka.

Ukratko, valja se nadahnuti Duhom Napretka utemeljenog na naučnom istraživanju, i
Večnom mudrošću, koji zajedno upravljaju obnavljanjem oblika s kojima se čovek

137

upoznao u svojoj dugoj istoriji, da bi se kroz rastvaranje i zamenu elemenata opaža-
nja otkrila Nauka Svete Magije iz koje će se roditi novi čovek.

Da bi se u tome uspelo, treba združiti fizičku napetost i duhovno širenje kojem se
ona suprotstavlja. Valja združiti intelekt i instinkt, inteligenciju i osećajnost, um i du-
šu kako bi se došlo do takvog viñenja sveta koje bi prevazišlo sve pojave cerebralno
uslovljenog univerzuma.

To viñenje će omogućiti čoveku da se otvori prema novim treperenjima, da opazi
manifestovanje harmonične logike u čulnome svetu, da shvati da cilj "inicijacije" do-
pušta intelektu da prevaziñe znanje kako bi dospeo do Saznanja i da, isto tako, otkrije
i tajni rad Života skrivenog u omotač postojanja.

Egzistencijalne Stvarnosti, presložene u svojim odrazima što ih je oplemenila visoka
razina svesti, kroz inicijaciju se preobražavaju u reči koje pevaju u razdoblju čije je
postojanje omogućila Reč.

Iz manifestacije Reči proističe Vrhovni Zakon koji odreñuje putanju. To vršenje
otkriva unutrašnju logiku čulnog sveta, a ta se logika nalazi, takoñe, kako u logari-
tmičkoj spirali školjke, tako i u savršenoj izvijenosti 14 milijardi neurona čovekovog
mozga. Zahvaljujući neuronima koji prenose nervne nadražaje iz čula do mozga i da-
lje u um, čovek misli. Preko svoje stvaralačke misli on sudeluje u Sveumu (Unive-
rzalnoj Inteligenciji) čiji je izraz ta misao. Pomoću reči čovek prenosi svoju misao,
no to je prenošenje manje lako nego što izgleda. Reč, sredstvo prenošenja misli, izne-
verava misao.

Psihološka evolucija, tehnološki napredak, srozavanje suštinskih vrednosti, sve to či-
ni da reči menjaju smisao, gube rezonancu, dobijaju lažan identitet i prekomerno se
kvare. Preko običnog ili profesionalnog značenja, reč prestaje da vrši svoj otkrivala-
čki uticaj, što povlači sobom izvrtanje ideja koje bi trebalo da prenese. Daleko od to-
ga da jezik rasporedom slogova, harmonijom sintakse, koja se pokorava živoj igri
misli, odiše dahom religioznosti, on gubi cenu. Tad se srozava i misao, a kako ona
upravlja svekolikim delanjem, srozava se delanje i izroñuje u nasilje, protivno svakoj
pameti, i to srozavanje vodi u haotično stanje koje raña strah.

Magija je neodvojivo povezana s religijom i njeni sveopšti simboli zakoniti su čuvari
misterija prirode čije poznavanje vodi ovladavanju životnim silama. Ono pak iziskuje
veoma strogu disciplinu, jer retki su oni koji bez napora dostižu nadmoćnost. Ne tre-
ba smetnuti s uma da se šarlatanstvo dočepalo izvesnih rituala kako bi navelo svoje
žrtve da se odaju postupcima koji su u najmanju ruku sumnjivi. Svakovrsne vračarije
oslanjaju se na "magijske" obrede i upinju se da u svoju korist skrenu provalu indivi-
dualne ili kolektivne dinamike koju su prethodno uspele da izazovu. Tvrdilo se da je
osnivač magijskih obreda bio Zoroaster. Nije bio. On je samo reformisao obrede ka-
kve su upražnjavali drevni Sumeri.

Kao nauka nad naukama, rnagija je primenjivana odvajkada. Sve drevne civilizacije
imale su svoje posvećenike, svoje prvosveštenike i svoje vračeve. Jedan actečki kip
prikazuje princezu kako, s kapom indijanske Boginje na glavi, obavlja izvesnu magi-
jsku radnju, a na jednoj medalji nañenoj u Gvatemali predstavljeno je Drvo Spoznaje
sa stotinama očiju i ušiju oko kojeg se obavija zmija Mudrosti, šapćući na uho Svetoj
Ptici magičnu reč.

138

Stari narodi smatrali su magiju prirodnom. Po njima, magija je sadržavala početak i
kraj Univerzalne Nauke, završnicu u kojoj su zbrana sva saznanja, to jest Znanje koje
je ovamo dole doneo Božanski Tot. U tom Znanju sazdan je apsolut filosofije, koji
predstavlja rešenje problema Života i Smrti.

Odgonetati misterije hijeratičnih simbola i koristiti se stečenim Saznanjem zarad sa-
moživih ciljeva, osobina je pristalica moderne magije, i to u svim ravnima njihovog
delovanja. Bajke i praznoverice, reći će racionalisti zaboravljajući da se magija u
svim mogućim oblicima iz dana u dan upražnjava na naše oči.

Psihološko uslovljavanje, mesmerizam razlivenih govora, naizmenične vibracije do-
bro orkestrirane propagande, kretanje mase voñene na daljinu, samo su oblici jednog
magijskog obreda koji zahvata nemirni um sklon da se jednoglasno odazove talasu
šoka što ga dovodi u vezu sa skupinom kojoj bi želeo da pripada.

Svet je pun nesavesnih vračeva, tačnije rečeno, veštaca. Da u svoju korist skreću ži-
votne sile koje su se oslobodile usled pucanja brana što ih tvori uravnoteženost tele-
sne, duševne i duhovne ravni, i da izvesnim postupcima izazivaju to pucanje, osobina
je "magova" modernog sveta.

Istinski izučavalac magije može to samo da konstatuje, a Mudrac ćuti. Magija se, za-
pravo, sastoji iz dvojake moći podupiranja neke radnje, bilo blagotvorne, bilo zloko-
bne. Eksperimentator koji ne ume da pravi razliku brzo će skliznuti u vračariju i na
pojavu nepovoljnih ishoda neće se dugo čekati.

Nekad je magija smatrana Božanskom naukom, Herodot, Tales, Parmenid, Empedo-
kle, Orfej, Pitagora odlazili su kod hijerofanata da potraže Mudrost, s nadom da će
naći rešenje velikih problema Univerzuma. Magija, pisao je Pselos, beše poslednji
deo svešteničke nauke. U njoj je tražena priroda, moć i svojstvo svake stvari, eleme-
nata i njihovih podela, životinja, različitih biljaka i njihovih plodova, kamenja i trava.

Magija je istraživala moć i suštinu svake stvari. To je naprosto dokaz da je magija bi-
la pomešana sa istorijom sveta te da je neumesno potcenjivati je. Treba shvatiti da
svaka zajednica, pa i svaki pojedinac, može da navede izvesne manje-više prostrane
zone kolektivne svesti da zatrepere. Dospeti u sazvučje s kolektivnom svešću, umeti
je navesti da zatreperi u našem vlastitom dijapazonu, to znači izmeniti nevidljivu
osnovu po kojoj Duhovi vezu arabeske ljudske sudbine.

To je pravi smisao obreda inkantatornih molitava koji se stalno sreće na svim geogra-
fskim širinarna, a posebno na Istoku, gde se za svakog pojedinca smatra da u svakom
vremenu prihvata svoju "magijsku ulogu", ulogu koja se upisuje u kontekst kolekti-
vnog pritiska na drugu stranu.

Na Istoku je molitva inkantatorna. Ona teži da magijski deluje na neopipljivi svet.
Nekad je u Kini Car bio onaj koji, prelazeći iz jedne od dvanaest odaja svoje palate u
drugu, upravljao mesecima i godišnjim dobima. On, i jedino on, donosio je narodu
sreću. Svaki ritual ritmički je izraz i obuhvata magiju znaka i magiju reči. Nisu iz či-
stog zadovoljstva magovi svih vremena pomno krili Ključ svoje spoznaje.

Vladati nad materijom preko Duha, znači imati magijsku moć čiju tajnu smeju da po-
seduju samo posvećeni. U naše doba magija je demokratizovana. Tako imamo rulju
demokratskih magova koji bestidno manipulišu Znacima i Rečima. Ishod je savršeno

139

očigledan. Po ugledu na glavne učesnike koji naslepo učestvuju u pantomimi u koju
su gurnuti, mnogi aspiranti su se zaglavili i traže.

Poplava nasilja, mržnje i samorazaranja sve je veća. Kao i da su na delu neke neuta-
žive sile, i retki su oni koji uviñaju izvor slabašnih struja što bi da postanu struje mo-
ći. One se šire, vibriraju i odzvanjaju, da bi se s vremena na vreme rasprsle. Daleko
od toga da potraže Mudrost koja osvetljava Put Spoznaje čiji je izraz Umeće Ži-
vljenja, ljudi zaboravljaju da istinska vlast nije vlast za kojom oni žude, da dobro-po-
stojati nipošto nije sinonim za Dobro-Biti, i da je istinska moć, moć Duha, jer za
ishod ima Slobodu što se rascvetala s one strane prividnih suprotnosti.

Ta Sloboda, suština svake stvari, omogućava magu da se izrazi potpuno samoniklo,
do genija, prenoseći tim izrazom Univerzalnu Harmoniju na odabranome području.
U odgovornosti do kraja prihvaćenoj, tada se magu otkriva misterija koju krije njego-
vo prolaženje Zemljom. To otkriće je korisno za celo čovečanstvo jer, kako to uči
Sveta Magija, čovečanstvo je JEDNO i napredak svakog pojedinca osvetljava put
onima koji pipaju po mraku.

Preko Autoriteta kojim zrači, mag će biti zastupnik otpora protiv neminovnosti, koja
kao da se okomila na svet. Iz toga će mag, kada savlada neumoljive zahteve svog
istraživanja, naći ne neku jednostavnu formulu, nego dah Života. Na nesreću, izmeñu
većine ljudi i sredine u kojoj oni evoluiraju ne vlada Harmonija. Čovek zbog toga pa-
ti i pod dejstvom patnje buni se protiv prividne apsurdnosti pojava. Ono što shvata on
svodi na pojmove, a pojmove smatra za stvarnost. Tako dolazi do nereda i pometnje.
Pometnja i nered vladaće svetom sve dok svest čovekova ne uspe da shvati zbivanja
u njihovoj opštoj povezanosti, a ne kao razbijena zbivanja, slična usporenim fi-
lmskim slikama, slikama uhvaćenim slučajno za njihovog kratkotrajnog pojavljivanja
u zamračenoj dvorani, usred prikazivanja filma od kojeg nismo videli ni početak ni
kraj.

Tada će se, u svom jedinstvu, pojaviti i polazak i prispeće, to jest ostvarenje nada-
hnuto jednim osnovnim Načelom koje je srž srži manifestacije. Ta srž srži, to nepro-
menljivo središte, probojem svojih klica, svojom nedejstvujućom aktivnošću, odre-
ñuje struju života koja evolutivnom spiralom povlači za sobom manifestovanje.

To je onaj Stožer na koji se pozivaju predanja, to je ona Tačka s one strane suprotno-
sti, to je Eter ili Kvintesencija alhemičara, to su Alfa i Omega čuvstvenoga sveta. Da
li bi čovek svesnim otvaranjem mogao da dosegne nad-razumsko Poimanje, ono na-
čelno jedinstvo koje poznaju mistici svih vremena? Da, bio bi odgovor. Čovekova
svest može se premestiti u bilo koju tačku njegove univerzalne stvarnosti. Ta unive-
rzalna stvarnost, spojište s one strane suprotnosti, središnja je tačka preko koje se
uspostavlja veza s Nebeskim Oblastima. Kapija koja se otvara prema Kraljevstvu
Bogova, Filosofski je Kamen što daje besmrtnost čoveku koji je prispeo u središte
sveta i koji ubira zlatne plodove s Drveta Života.

Ne treba ni sumnjati u to da magija pobuñuje nepoverenje. Stoga su magijska dela
prikrivena, presvučena nekim drugim delima, nalik običnim, svetovne prirode. Mno-
go je dela magijskih oko nas, ali ih mnogi ne prepoznaju. Ne govori li se o magiji re-
či kad se kaže za govornika da je opčinio slušaoce, nije li to čista magija? Nauka iz
dana u dan prodire u prostrano područje skrivenih puteva magije, ali neće to da pri-

140

zna. Cepanje odvlači atom u bezgraničnu prazninu, a ta praznina je puna zračećeg
energetskog polja. Nije li to čista magija?

Istina je da se izvesna magija, unižena nečistom mišlju, vrlo brzo izroñuje, jer kad
čovek povučen svojom delatnošću, unese nemir u ljudsko društvo izazivajući sukobe
i mržnju, on deluje zlokobnom moći, te ponekad i ne znajući oslobaña snage koje su,
premda tanane, i te kako pogubne.

O magijo, ti nisi skrivila ono za šta te optužuju, naprotiv, ti otvaraš vrata čudima koja
Duh može da učini. Magija je, zapravo, nauka o skrivenim silama Prirode, silama ko-
je fizika još nije priznala. Ta nauka nas vodi boljem razumevanju odnosa koji svaku
stvar povezuju sa svim ostalima, što nam omogućuje da opazimo Suštinu. Suština je
Ječdinstvena Istina, a ona stiče bezbrojne oblike, koji su ogledalo u kojem tragalac ne
posmatra otegnutu priču ni predmet kakav bi, na primer, bilo sleñeno drvo čije se
grane njišu pod naletima vetra, već posmatra jedan arhetipski svet u kojem podrhtava
duša koja svim bićima daje Život.

Svi istinski mistici imali su tu viziju suštine svega, i ona se ispoljava u svim uzviše-
nim delima genija čovečanstva, u delu jednog Betovena, jednog Pitagore ili jednog
Bude, kao i u delima na kojima nema ničijeg potpisa, budući da tvore kariku posve-
ćenog prenošenja, legendarnog, proročkog, ili mitskog. Osnovni element tog preno-
šenja sastoji se iz herojskih epopeja, čarolijskih pustolovina, često mutnih vizija za
čije je razumevanje neophodno napustiti logička merila procenjivanja.

Očigledno, nemoguće je odrediti udeo izmišljenog i udeo istorijske istine u pričama
koje treba da održe jedno kadikad i namerno velom obavijeno, katkad i namerno osa-
kaćeno učenje. Poricati sve bez razlike, dakle, isto je tako pogrešno kao i prihvatati
pojave kao stvarne. Najbolji pristup prenošenju što nas uvodi u tajne jeste, pustiti da
deluje ritam priče kako bi se, s one strane svakog logičkog umovanja, s one strane
čudesnog, shvatila poruka.

Verovati ili ne verovati, pitanje je sad! Pogrešno pitanje jer nije posredi ni verovanje
ni neverovanje, to su stavovi koji na kraju izlaze na isto, jer su sva verovanja su-
mnjiva, pa imala pozitivni ili negativni predznak.

Sve razumeti, ništa ne verovati, to beše krilatica Mudraca koji su nam preneli svoja
iskustva. Prihvatimo njihov savet, pustimo simbole, legende i mitove da na nas bla-
gotvorno deluju i, da parafraziram Šekspira, priznajmo da su mnoge stvari izmeñu
neba i zemlje kadre da očas izazovu našu zbunjenost.

Prema tome, magijom se može smatrati širenje Zakona koji upravlja dejstvom svih
energetskih preobražaja, a magom onaj ko razume to širenje, potpomaže ga radnjom,
uz koju stoji i inteligencija, i koji otkriva ključ svake istinske posvećenosti u tajne.
Taj se ključ prilagoñava gnostičkim magijskim spisima isto tako dobro kao i drevnim
egipatskim, grčkim, sumerskim, persijskim ili kakvim drugim Svetim Knjigama. On
se prilagoñava kanonima indijskog i budističkog ezoterizma, kao i mazdaističkom
predanju i muslimanskom misticizmu, te samim tim omogućava i pristup mitskoj ba-
štini čovečanstva. Taj ključ slikovito prikazuju mitovi i legende. Tumačeći fantasti-
čne podvige i herojska dela, slike Ključa bacaju svetlost na poruke Proroka, Mudraca
i Svetaca.

141

Sve Svete Knjige su kao otvoreno oko kojem slike ne mogu promaći. Mitologija isto
tako, je poput uha koje osluškuje tu neverovatnu bajku. Da bi se prišlo miitskoj bašti-
ni, Treba napustiti razumski um i pustiti da nas vodi isključivo intuicija dopunjena,
što treba ponovo podvući, pristankom razuma koje simbolično predstavlja otvoreno
oko. Zbog toga kažem da nema magije bez saznajnog zahvatanja učenja mnogih mu-
draca, raznih spoznaja, različitih metodologija. Što više različitih učenja i naučnih sa-
znanja, to je bogatstvo maga veće. Mnogo je knjiga, i mnogo je dela. Različiti siste-
mi i paradigme različite preporuke daju, ali ovde budite obazrivi da ne podlegnete
prijemčivosti i identifikaciji koje vode u isključivost.

Spoznaja učenjem podrazumeva sveobuhvatnu širinu i sistematičnost. Ali, što je još
važnije, spoznaja mora biti kontinuirani procec koji se ne prekida i ne zaustavlja. A
najvažnije u spoznaji je intuitivni paralelizam. To znači spoznaju učenjem voñenu
intuitivnim uvidom. Kruna spoznaje je kontemplacija spoznatog. Bez promišljanja i
razumevanja nema spoznaje. Magija ne poznaje dogme. Niko vam ne sme reći idi ta-
mo, uradi ono, prihvati ovo. Ko vam tako govori prevarant je i varalica.

Šta sam danas saznao?

Ovo je najjednostavnije pitanje u ragovoru sa Sopstvom. Ali dobro pazi na pitanje.
Ovo je jedino pitanje koje se postavlja, a da traži odgovor svakoga dana.

Relacije i prioriteti u magijskoj praksi

Relacije u magijskoj praksi su svi oni odnosi koje mag stvara tokom svog života. Ti
odnosi mogu biti pema svim stvarima ili bićima, prema svim procesima i postupci-
ma, prema svim htenjima i željama, i na kraju, prema svim težnjama i realizacijama.
Ovi odnosi su uvek isprepletani korelacijama magijskog i svetovnog rada.

Postavlja se pitanje davanja prioriteta magijskog i svetovnog u ovim odnosima. Ma-
gijski rad uvek ima prioritet nad svetovnim, ali ne zato što se vrši podela na magijsko
i svetovno, pa se daje prioritet, nego zbog toga što svetovni rad mora biti prožet ma-
gijskim delom, čime zapravo svaki rad postaje magijski rad. Može se dogoditi, kao
što se i dogaña, da se odreñena svetovna aktivnost ne može prožeti magijskim delom,
jer je sa tačke magijske spoznaje takav rad nepotreban, čak i u najmanjoj meri. Takav
rad, ukoliko nije moguće iz raznih uslovljenih razloga odbaciti u potpunosti, svaki
aspirant mora podrediti magijskom radu, kako bi stekao uslove za odbacivanje te
svetovne aktivnosti.

Svi odnosi koje aspirant ima već izgrañene ili će ih tokom života graditi moraju biti
podreñeni magijskom poimanju svrsishodnosti. U koliko ove relacije ne podležu ma-
gijskom kao prioritetu, moraju biti ili transformisane ili odbačene. Sve što nema ma-
gijsku svrhu, za maga ne predstavlja vrednost. Odnosi koji nemaju vrednost svrsisho-
dnosti, ako ne mogu biti transformisani, prekidaju se. U suprotnom, stvaraju frustra-
cije, ograničenja i odvlače enormne količine energije. Ovo se odnosi na sve tipove
meñuljudskih odnosa i veza, na sve odnose prema drugim nižim bićima (životinje i
biljke), i na sve aktivnosti i rad koji zahtevaju angažovanost i posvećenost.

142

Pitanje koje se ovde postavlja Sopstvu je višedelno i široko shvaćeno te se mora sa-
žeti i sumirati izvoñenjem kroz prosto nabrajanje. Opis treba dati samo u slučaju pro-
cesa ili stanja koji traju.
Koje su i kakve su moje relacije u kontekstu davanja prioriteta u korelacijama
magijskog i svetovnog?
Ovo pitanje treba često postavljati Sopstvu, kao podsticaj za afirmaciju prioriteta ma-
gijskog. Ako nam je život, čak i u njegovom najmanjem delu rastrzan izmeñu magi-
jskog i svetovnog, ta afirmacija magijskog jenjava pod prtiskom svetovnog. Ovo ću
opet ponoviti, i često ponavljati: mag je u svakom trenutku svog života mag, u svim
delima i u svim odnosima.

Kvalitet, kontinuitet i sinhronicitet magijske prakse

Kvalitet magijske prakse se ogleda u realizaciji ciljeva, od najmanjih do onih naju-
zvišenijih. A ta realizacija moguća je jedino u kontinuumu rada. Dakle, kvalitet ma-
gijske prakse se postiže kontinuitetom rada. Kontunuitet magijske prakse je moguć
jedino ako se odvija kroz sinhronicitet sa svim delatnostima u svim segmentima ži-
vota. Dakle, prožetost celokupnog života magijskim delom, dovodi do realizacije i
ostvarenja ciljeva.
Pitanje koje se ovde postavlja, neminovno se odnosi na realizovanje pročišćenja i po-
svećenja svakog segmenta života i svake aktivnosti, bilo da je ona mentalna ili fizi-
čka.
Da li je svaka moja aktivnost prožeta magijskom praksom?
Odgovor na ovo pitanje omogućava Sopstvu da odredi kvalitet magijskog dela od ko-
jeg zavisi realizacija i postignuće cilja.

Rituali u magijskoj praksi

Rituali, ili obredi su sredstvo čija je svrha da maga odvede željenom cilju, ili da že-
ljeni cilj dovede magu. Za vršenje rituala nije potrebna ustaljenost. Taj kontinuitet u
vršenju obreda je odlika religijskog poimanja stvarnosti. Stalno ponavljanje rituala
izraz je religijske svesti. A to znači mnogo ponavljanja koje može odvesti cilju nakon
dužeg vremena ritualne prakse. Ovde je i vidna razlika izmeñu Ritualne Magije i
Kraljevske Veštine. Prva je, svakako, neminovnost u razvoju na Putu Spoznaje. Jer
početak, kojem nedostaju znanje i uvid, zahteva veru i ritualnost. Ceremonijalna Ma-
gija. kako se još naziva, ne sme biti cvrha i cilj. Zadržavanje i ostanak na ovom nivou
razvoja magijske svesti, može doneti izvesne rezultate, ali isto tako može odvesti u
jačanje religijske svesti i predanosti sistemu magijske prakse koji prerasta u kult ili
sektu. Čak iako mag sam protežira ceremonijalnu praksu magijskog rada, to se ne-
dvosmisleno posmatra kao kultna radnja ili sektaško ponašanje.

143

Treba znati sledeće. Svaki ritual mora da bude uspešan. U protivnom on nema svrhu.
Uzalidno je trošiti i vreme i energiju na nešto što ne donosi plod. Ovo je stav magije
kao Kraljevske Veštine. Znajući ovo, Uzvišeni mag, postepeno, odvajajući se od sve-
tovnog, odvaja se i od ceremonijalnog. Ritual nije ništa drugo do spoljašnji izraz
unutrašnjeg. Ritualna magija je izraz metalnog i fizičkog delanja sa nivoa Zemaljske
ravni. Uzvišeni magovi Kraljevske Veštine uvek deluju sa Eterične ravni na sve osta-
le. Njeno delo, ne zahteva sakramente i relikvije, ni ritual i oltar, niti prostor i vreme.
Kraljevska Veština je izraz Čiste Volje Sopstva.
Eksperimentisanje u vršenju raznih rituala, a naročito ukoliko pripadaju različitim si-
stemima, nikako se ne preporučuje jer to vodi mentalnoj zbrci. Ovo je za aspirante
veoma važno, jer ta mentalna papazjanija neminovno vodi u razočarenje. Aspirant
mora sažeti svoj rad u okvir jerdnog sistema magijske prakse. Tek kasnije, dovoljno
utemeljen, može se po volji upustiti u sažimanje više sistema, gradeći sopstveni Put.
Da li se u vršenju obreda pridržavam jednog sistema i njegovog izričitog ustro-
jstva?
Ovo pitanje jasno zahteva odgovor koji mora razluči sopstveno opredeljenje u smislu
izbora paradigme.

Svrha, rezultati i razlozi lošeg učinka

Svaki ritual ima niz pripremnih radnji, u periodu lične pripreme, koje je potrebno u
potpunosti ispoštovati kako bi doneo uspeh. Pripremu za izvoñenje Rituala većina
aspiranata zanemaruje,olako shvata ili formalno odradi. Formalizam u pristupu obre-
du dovodi do njegove formalizacije i odsustva rezultata. Ritual mora da ima jasan
cilj. Mora da ima svrhu, jer u protivnom neće doneti očekivane plodove.
Formalizam u magiji je opasan i ne samo što ne donosi rezultate, već donosi veliko
razočarenje. Formalizam, takoñe, označava religijski pristup vršenju obreda. Najče-
šća konstatacija: "Sad nisam uspeo, biće bolje drugi put, bolje ću se pripremiti i usre-
dsrediti", poražavajući je pristup magijskom radu. Oslobodite se formalizma u pristu-
pu magijskoj praksi i rezultati će početi da se nižu.
Da li ritualu pristupam formalno ili sa predhodnom potpunom pripremom?
Ovo pitanje je neodvojivo vezano sa predhodnim. Zato pazite da ono bude potpuno
iskreno i realno.

Ispoljavanje Volje

Volja je izraz Sopstva. Zakon magije je jasan po pitanju ispoljavanja Volje. Ispuni
svoju Volju. To je sav zakon. Mag nema drugog dela osim da ispunjava svoju Volju.
Ostvaren cilj, to je ispunjena Volja. Ispunjavanje Volje je neprestalni zadatak svakog

144

maga i svakog aspiranta, isto tako. Svako delo mora biti pod Voljom. Suprotno, sva-
ko delo učinjeno bez saglasja sa Voljom, jeste delo usmereno protiv Sopstva.

Ispunjavanje volje predstavlja sistem usaglašavanja voljnog procesa prema piramida-
lnoj strukturi odozgo na dole. To znači odrediti Konačni Cilj, vrh piramide, koji pre-
dstavlja Konačnu Volju. Ispod se nalaze Viši Ciljevi, a ispod njih mnoštvo malih ci-
ljeva. Nemoguće je ostvariti Konačni Cilj, pre ispunjenja Viših Ciljeva, koje isto tako
nije moguće realizovati bez ostvarenja mnoštva malih ciljeva. Kad kad se može uči-
niti da nešto činimo mimo svoje volje, ali ako je to delo voljno usaglašeno predposta-
vljenom Višem Cilju, a time i ispunjenju Konačnog Cilja, onda je to delo usklañeno
sa voljnim sistemom, čak i ako nam, naizgled, ne prija vršenje tog dela. Kad je delo
ovako shvaćeno ono više ne biva mentalno niti fizičko opterećenje, već delo koje slu-
ži višim predpostavljenim ciljevima. Neophodno je što pre stvoriti sopstvenu Pirami-
du Volje. Samo izgrañena Piramida Volje može omogućiti različivanje svih dela, ka-
ko magijskih tako i svetovnih i na taj način otkloniti sve distorzije u korelacijama
magijskog prema svetovnom.

Magijski život, znači i uvoñenje još jednog voljnog sistema, koji se naziva Preplita-
nje Volje. Ovo je neminovnost na Stazi Spoznaje i odnosi se na isprepletanost vo-
ljnog sistema Sopstva sa drugim voljnim sistemima, kako onih magijskih, tako i onih
svetovnih, mada su ovi poslednji gotovo uvek sublimirani i neodreñeni prema So-
pstvu. Svaki odnos mora biti pod Voljom i kao takav usklañen sa predpostavljenim
ciljevima. Zbog toga ponekad izgleda, da ono što činimo služi interesu druge (tuñe)
volje i to može biti da je tako, ali ako to delo ili odnos služi realizaciji predpostavlje-
nog cilja naše volje, onda je svako takvo delo opravdano. Zbog toga je neophodno iz-
graditi Piramidu Volje, kako bi bilo omogućeno razlučivanje svih dela i svih odnosa,
razlučivanje potrebnog od nepotrebnog, kako u magijskim, tako i u svetovnim relaci-
jama. Piramida Volje znači uklanjanje svih distorzija u korelacijama magijskog i sve-
tovnog. Stoga sledi jasno pitanje:

Da li ispunjavam svoju volju?

Ovo je pitanje ključ svih pitanja, jer po svojoj suštini Volja maga je dvostruke priro-
de budući da predstavlja početak i kraj svakog dela. Hteti da budete nešto, znači pri-
znati da to niste. Ovo je Ključ. Otuda, hteti bilo šta, osim Najvišeg, znači udaljiti se
još više od toga, jer svaka želja da se predamo nekome, izuzev Najvišem, je niži cilj.
Ova samopredaja Najvišem, iako jednostavan čin, za naš složen um, ona predstavlja
najteži zadatak. Zbog toga je neophodna magijska obuka. Samopredaja ne sme biti
manja od predavanja Sve Sopstva, čovek ne sme pristupiti Oltaru Najvišega sa neči-
stim ili nesavršenim davanjem.

Tokom magijske obuke može doći do raznoraznih problema, u zavisnosti od prirode
aspiranta, a možda će za njega biti potrebno da u svakom trenutku želi sve vrste stva-
ri, za koje drugima može izgledati da nemaju nikakve veze sa ciljem. Pošto, dakle,
možemo požeti bilo šta, hajde da vidimo šta je potrebno da bi naša volja bila dovo-
ljno jaka da možemo dobiti sve što poželimo bez gubljenja vremena. Za ovo je neo-
phodno da se volja razvije do njene najviše tačke, premda je poslednji zadatak, pre
kraja, potpuna predaja te volje. Delimična predaja nesavršene volje nema nikakvog
značaja u magiji. Budući da je volja poluga, potreban joj je oslonac, a taj oslonac

145

predstavlja glavni cilj koji aspirant teži da postigne. Svaka druga volja koja ne zavisi
od ove osnovne volje predstavlja nepotreban teret.

Većinu čovečanstva čine nesposobni ljudi. Oni nisu u stanju da usklade svoj um kako
bi ostvarili smisaoni život. Oni nemaju istinsku volju, već tek splet želja, od kojih su
mnoge u meñusobnoj suprotnosti. Takav čovek se baca sa jedne na drugu želju, da bi
na kraju života ove želje poništile jedna drugu. Na kraju ništa ne biva postignuto,
osim jednoga, čega čovek nije svestan, uništenja sopstvenog bića, kao potvrde neo-
dlučnosti. Takvog čoveka je, deo po deo, pojela Tama.

Kako onda obučiti volju? Sve te želje, ćefovi, kaprici, naklonosti, sklonosti, prohtevi,
moraju da budu otkriveni, ispitani, procenjeni prema tome da li pomažu ili odmažu
glavnoj svrsi, i u skladu s tim treba se odnositi prema njima. Očito je da su potrebni
opreznost i hrabrost. Ovome se može dodati i samoodricanje, ali ne u pravom smislu
reči sledeći pravila konvencionalnog izražavanja, jer kako se može samoodricanjem
nazvati nešto što je isključivo odricanje od onih stvari koje su štetne?

Postoje velike teškoće koje se moraju savladati prilikom obuke uma. Verovatno na-
jveću od njih predstavlja zaborav, koji je možda najgori oblik onoga što Budisti nazi-
vaju neznanjem. Postoje posebne metode vežbanja uma, ali, pre svega je neophodno
da se vežbe Osnovne Magije Elemenata, o kojoj će biti reči, stalno ponovo izvode,
jer ove vežbe ne razvijaju samo budnost i unutrašnje sposobnosti, već i one inhibito-
rne centre u biću čoveka koji su, prema drevnom učenju, glavni izvor mehanizma po-
moću koga se čovek uzdiže u bogoliko biće.

Volja je poput cveća u bašti. Korov se uvek lako počupa, ali cveću je potrebna nega.
Kada smrvimo svaku volju u sebi, a po potrebi i u drugima, koja se suprotstavlja na-
šoj istinskoj Volji, stvorićemo prostor da ta istinska Volja sama počne slobodnije da
se razvija u nama. Zato je neophodno da se rade i pozitivne i negativne stvari bez la-
žnog moralisanja, kako bi ta Volja došla do izražaja. Odricanja i žrtve jesu potrebni,
ali su oni relativno laki. Ne činiti neku stvar je lako, ali ne činiti ništa drugo sem je-
dne stvari je veoma teško.

Stari učitelji preporučuju povremeno presecanje Magijske Volje, na osnovu pravila
da čovek uvek bolje radi nakon "potpune promene". Oni su, bez surnnje, u pravu.
Svaka promena, znači očvršćavanje volje i napredak u razvoju. To je isto kao poreñe-
nje savremenog motora koji ima bolji učinak od parne mašine. Na kraju se Magijska
Volja u tolikoj meri poistovećuje sa celokupnim čovekovim bićem, da postaje nesve-
sna i stalna Sila kao što je to sila zemljine teže. Čoveka kadkad mogu iznenaditi i
njegovi vlastiti postupci, i može smetnuti sa uma njihovu povezanost. Ali treba da
zna da kada se Volja istinski uzdigne do visine Božanskog Promisla, tada je verova-
tnoća da će pogrešiti toliko mala kao i mogućnost da će psu izrasti krila.

Sada se postavlja pitanje: da li razvoj Volje dolazi u sukob sa etikom? Odgovor je:
Da. Magija ne poznaje moralne vrednosti, jer je etika religijska i socijalna kategorija
koja se nameće robovskoj psihologiji prostog čoveka.

Volja je postignuće, a korak na putu do postignuća, je skupoceni biser, na koji kada
mag naiñe spremno sve što ima prodaje da bi mogao da ga kupi. Mnogi ljudi najteže
odustaju od običaja i navika, koji se u sociološkom smislu označavaju pojmom etika,
pa je otuda koristan način da se oslobodimo od svih navika "hodanje" putem koji vo-

146

di ka oslobodenju od svih navika. Taj put koji nas oslobaña od ropslva jeste istrajan
prkos ustaljenim običajima. Zato se primenjuju metode prekidanja sna, postavljanja
tela u naporne i neprirodne položaje, izvoñenje teških vežbi disanja i činjenje onih
stvari koje prosečan čovek, ili večina ne bi nikada činila. Glavna vrednost svega to-
ga, pored posebne vrednosti koju svaka od tih vežbi ili aktivnosti može da ima sama
za sebe u nekim posebnim namenama, je u tome što čovek tera sebe da ih izvodi upr-
kos svm okolnostima koje se mogu javiti. Pobedivši unutrašnji otpor, čovek lako mo-
že da pobedi svaki spoljašnji otpor.

Kada, na ovaj način, volja prestane da bude samo privremena, postaje neophodno da
se sagleda njena veličina. Neko može imati snažnu Volju usmerenu u jednom pravcu,
ali ona neće uvek biti dovoljna pomoć u nekom drugom smeru, čak može delovati i
glupo. Postoji priča o čoveku koji je četrdeset godina vežbao da hoda preko površine
reke, i pošto je napokon uspeo, njegov učitelj ga je prekorio, rekavši: Ti si velika bu-
dala. Svi ljudi prelaze reku svakodnevno splavom, samo za dva novčića. Ovo se
mnogima od nas, a verovatno i svima, dešava tokom našeg života. Podnosimo be-
skrajne patnje da bi naučili nešto, da bi postigli nešto, što kada ostvarimo, izgleda da
ne vredi čak ni izgovorene želje. Ali, to je pogršeno razmišljanje. Disciplina koju
smo stekli učeći jednu stvar dobro će nam doći kada budemo želeli da se bavimo ne-
čim sasvim drugim. Zato se smatra da se postizanjem nekog cilja čovek ne zadovo-
ljava samo postizanjem toga, već da tu svoju moć upotrebi za neke bolje ciljeve i vi-
še ciljeve. Čovek ne treba da bude voñen mišlju o vrednosti izvesnog dela. Tek kada
Veliko Delo bude potpuno izvršeno i kada se pogleda sa vremenske distance može se
zaključiti da je upravo to izvesno delo baš na tom mestu bilo neophodno. Upravo
zbog ovoga mnogi aspiranti padaju u iskušenje da slome vlastito koplje sudbine na
tom najstarijem bojnom polju ispoljavanja slobodne volje.

Svaki čovek može da nauči da radi stvari koje bez obuke nikada ne bi mogao da uči-
ni, stoga je u zabludi svako ko misli da je nemoguće obućiti nekoga čija sudbina nije
da bude obučen. Obmana u razlozima onih koji govore o predodreñenosti je nepo-
znavanje voljnog sistema u funkciji ispunjenja Konačne Volje. Već sam napomenuo
da prava Magijska Volja mora biti usmerena ka postizanju Najvišeg, a da do toga ne
može doći pre nego što se razvije sposobnost razumevanja Prirode Stvarnosti. Setimo
se samo naših želja kad smo bili mali: "biću pilot", ili "biću vojnik" ili šta god. Samo
neki to postaju i ostaju celog života, ali u većini slučajeva, Razumevanje raste brže
od Volje, tako da mnogo pre nego što budemo u mogućnosti da ostvarimo svoju že-
lju, mi je već i zaboravimo. Postoje i oni slučajevi gde Razumevanje nikada ne preñe
granicu sagledavanja stvarnosti, a Volja ostane bez inteligencije. Tako bogat čovek
uvek teži sigurnost i udobnost, i zarad ostvarenja te želje on svakodnevno u svojoj
kancelariji robuje mnogo okrutnijim zahtevima nego što to čini najbediniji radnik ko-
ji se nalazi na njegovom platnom spisku. Tek kada odluči da se penzioniše, shvata da
je život prazan. Sredstvo koje je stekao progutalo je cilj. Zbog toga se kaže da su sre-
ćni samo oni koji su poželeli nedostižno.

Mag mora da ugradi u svoju piramidu duše sve što ima i što može da sakupi. Ne po-
stoji znanje ili moć koji su nekorisni za maga. Gotovo se može reći da u čitavon Uni-
verzumu ne postoji ni jedan komadić tvari koji magu ne bi bio potreban. Istovremeno
mag nikada ne sme da smetne s uma, da svaka cigla koja se ugradi, mora da stremi
ka vrhu piramide, ne sme da bude pogrešnih smerova čak ni u najnižim slojevima.

147

Praktičan i jedini važeći oblik ispunjavanja Volje za svakog aspiranta i maga glasi:
Svaku pojavu i svaki dogañaj tumačiću kao poseban odnos Boga sa mojom dušom.
Tek tada Volja postaje aktivan oblik Razumevanja. Kada vidi pticu, mag postavlja
pitanja: Koju svrhu ima ova poruka Nevidljivog? Kako treba da protumačim ovu Reč
Najvišeg Boga? Kako bih mogao da upotrebim ovu pojavu ptice? I on mora istrajati
u tom smeru, svagda i na svakom mestu. I premda mu je, koliko je on u stanju da vi-
di, poslano mnogo beskorisnih stvari, jednoga dana on će pronaći stvar koja mu tre-
ba, a njegovo Razumevanje će mu pomoći da shvati činjenicu da nijedna stvar nije
bila beskorisna.

Svako mora sam da odluči da li je mudro da sledi ovaj put. Ali je tačno da je lakše
osloboditi se prvo stvari koje se nalaze izvan nas. Većina ljudi će uvideti da im najvi-
še problema stvaraju osećanja i misli koje ih uzbuñuju. Ali, i moguće je i neophodno
ne samo da se suzbiju osećanja, već i da se pretvore u poslušne sluge. Tako se oseća-
nje besa može korisno upotrebiti u borbi protiv onog dela mozga čija nepokretnost
onemogućava kontrolu. Ako postoji neko osećanje koje se nikada ne može korisno
upotrebiti, onda je to ponos. To je zato što je ono u potpunosti povezano sa Egom.
Zaista, nikakve koristi nema od ponosa! Sledeći voljni proces, uništavanje opažanja,
grubljih i flnijih, izgleda da je mnogo lakši, zato što um, kada je neuznemiren, može
da misli na kontrolu. Evo primera: čovek koji sedi na plaži i čita knjigu, nije teško da
se u nju udubi, čak toliko da ne vidi ni najlepšu devojku koja sedi u blizini, ali kad u
smiraj dana na obalu nagrnu komarci, knjigu će odmah zaboraviti. Dalje, kada govo-
rimo o sklonostima, mnogo je teže izboriti se protiv njih nego protiv bilo čega dru-
gog, zato što se sklonosti najvećim delom nalaze u podsvesti, a da bi se uništile, one
moraju prvo da se probude, tako da se volja maga tada nalazi u položaju da istovre-
meno čini dve suprotne stvari. A onda na scenu stupa voljna kontrola misli. Postoji
mnogo metoda za uništavanje različitih duboko ukorenjenih misli. Najbolji metod je
uspostavljanje ravnoteže. Naviknite um da prizove suprotnu misao svakoj misli koja
se u njemu javi. Uvek imajte i suptorno mišljenje za svaku misao koja se pojavi. Sa-
gledajte sva obrazloženja, i ma koliko da se slažete ili ne sa njima, ovo je jedini način
da se pronañe pravi odgovor. I radite ovo bez strasti. Što ste više ubeñeni da je izve-
stan način mišljenja ispravan, to odlučnije tražite dokaze da ga pobijete. Ako to u po-
tpunosti uspete da postignete, mnogobrojna gledišta vas više neće uznemiravati i bi-
ćete u situaciji da iznosite svoje vlastito gledište sa smirenošću mudraca, što je mno-
go ubedljivije od žustrine početnika.

Na kraju prestaće da vas interesuju sporovi, politika, etika, religija, izgledaćete tako
detinjasti, a vaša Magijska Volja će biti osloboñena svih prepreka. Baš kao kada ka-
žete detetu da ne radi neku stvar, nije važno koju, ono će istog trenutka poželeti da je
uradi, iako mu to nikada ranije nije ni palo napamet, tako je i sa svetim čovekom. U
svima nama pritajeno leže sve sklonosti. Većine njih možemo biti nesvesni celog na-
šeg života, sve dok ih nešto u nekom trenutku života ne probudi. One leže u zasedi.
Zato svaka od njih mora da bude svesno probuñena, i svaka od njih mora da bude
uništena. Svako ko se odvaži na Put Magijske Spoznaje, udara pravo u stršljenovo
gnezdo. Čim se samo iskaže svesna težnja, neprijatelji su već tu pred nama. Ovo
izgleda kao da je jedva moguće da je bilo ko u stanju da prevaziñe ove početničke di-
leme i probleme, ali aspirant mora čvrsto da se drži svoje težnje, mora se potvrdivati
iznova i iznova u časovima očaja koji traje. Može se dogoditi da gotovo svaku nadu

148

u uspeh izgubi iz vida. Može se dogoditi da izgubi i poimanje samog sebe, ali uko-
liko uspe da prione za sopstvo, uspeće. I kada jednom uspe, stvari će ponovo dobiti
svoje pravo značenje. Tada će uvideti da su čista iluzija sve one stvari koje su mu
izgledale tako stvarne, i biće osnažen za borbu protiv novih izazova koji ga čekaju.

I zaista je jadan onaj ko ne uspe da izdiži ovo iskušenje bola, patnje, tuge, jada, ne-
moći i čemera. Za takvog nema nikakve koristi to što će reći: Ne svida mi se ova ma-
gija, vraćam se u sigurnost sveta kojem pripadam. Vraćam se kući svojoj. Kada se je-
danput krene ovim putem, povratka nema. Ovo je istina. Tvrdnja da se mag može
odreći zaveta kad god to poželi, istinita je samo u slučaju kada je zavet neozbiljno
preuzet. Pravi Magijski Zavet se ne može prekršiti. Ima onih koji misle da je mogu-
će, ali to nije tačno. Ovo je prokletstvo i blagodat pravog Magijskog Zaveta. Ma ko-
liko daleko da odete, nikada se ne možete vratiti na predhodno stanje. Jedino što ćete
uspeti da učinite pokušavajući da prekršite preuzeti Zavet, je da sebi stvorite naju-
žasnije nevolje, pretvarajući sopstveni život u pakao. Teško je sasvim jasno shvatiti
da je takva Priroda Stvarnosti.

Zato se još jednom vratimo na pitanje koje je ključ svih pitanja: Da li ispunjavam
svoju volju? I kao što je rečeno da je Volja dvostruke prirode budući da predstavlja
početak i kraj svakog dela, iznenadujuće je koliko je tipičan stav: "Ja sam Ja", upravo
stav onoga koji je najmanje "Ja". Samo je mag, čija je Volja toliko snažna da se na
njen najmanji izliv dešavaju nezamisliva čuda, sposoban da kaže: Ovo nije moja Vo-
lja, već Volja Božanskog Promisla, neka bude izvršena. Hteti da budete nešto, znači
priznati da to niste.

Magijski sistem i magijska praksa

Varaju se svi koji misle da je magijski sistem koji iziskuje magijska praksa po svojoj
prirodi čisto magijski i da nema korelaciju sa, ili prema svetovnom. Sistem je sam po
sebi svetovnog karaktera, ali ima magijsku svrhu. Zato je opravdan. Kakav god bio
sistem mora biti stvar ličnog izbora. Ali pazi! Sistem, ako je shvaćen samo kao stani-
ca u sopstvenom razvoju na putu Magijske Spoznaje je opravdan sistem. Sve drugo
je prijemčivost koja podrazumeva manji ili veći izraz religijske svesti.

Sistem treba da vodi sopstvenom prevazilaženju. Ako nije tako onda to nije magijski
već religijski, sledbenički sistem. Delovanje izvan svakog sistema je takoñe sistem i
ne prihvatanje bilo koje paradigme je takoñe paradigma. Ovo je paradoks najviših ra-
zina spoznaje. Bogospoznaja kroz magijsku praksu jeste sistem, ali je neograñen. Bo-
gospoznaja jeste i paradigma, ali je neuslovljena. Bogospoznaja je beskrajno putova-
nje duše.

Da li sistem koji praktikujem omogućava njegovo prevazilaženje i izdizanje u si-
stem uzvišeniji ili u sistem bez sistema?

Odgovor Sopstvu na ovo pitanje podrazumeva potpunu spoznaju ili spoznaju temelja
sistema.

149

Ponuda i izbor, ili spoznaja i izbor?

Živimo u vremenu mogućnosti upoznavanja sa svim sistemima ili proklamovanim
paradigmama. Ponuda je raznolika i velika. Predstave sistema su virtuozno prima-
mljivo predstavljene. Predstavljeni su knjigama, organizovanim zajednicama i bezm-
lo svi, internet prezentacijama. Ovde se od strane predstavljača igra na kartu prije-
mčivosti laika i ciljnih grupa populacije. Tako imamo više od 7.000 raznih religi-
jskih, pseudoreligijskih, magijskih, pseudomagijskih i sinkretističkih učenja, organi-
zovanih u crkve, verske zajednice, grupe, pokrete, društva, kultove i sekte. Ovde se
postavlja pitanje:
Da li je sistem koji praktikujem moj izbor na osnovu predstavljene ponude, ili
je proistekao iz spoznaje?
Utemeljenje kroz odreñeni sistem na osnovu predstavljene ponude može biti dobar,
ali je najčešće pogrešan jer je plod prijemčivosti bića. Jedino utemeljenje u sistemu
kroz spoznaju sistema na temelju samospoznaje je ispravan put.

150