одловаишуме. Апричасе, такође, датамоимачудноватогдрвећа, чијелишћеонитрљањем
иситнеи, мешајућигасаводом, цртајуњимесликенасвомоделу, којесенемогуопрати, каодасу
одмахјошсавуномбилеуткане. Овисељудипарејавно, башкаостока.
204) Сазападнестране, дакле, граничисетакозваноКаспијскоморесапланиномКавказом, аса
источнестранепочињеједнанепрегледнаибескрајнаравница. Натојвеликојравницистанују
већимделомМасагети, противкојихјеКирнамераваодаратује. Постојалисуимногииважни
разлозикојисуганатогонилиимамили. Најпрењеговопорекло, јерјевероваодајеоннешто
вишенегообичанчовек, затимратнасрећакојујеимаоусвимратовима. Ниједаннародпротив
когајеонокренуосвојеоружјенијемогаодапобегнеодсвојесудбине.
КиробјављујератМасагетима
205) КодМасагетаје, послесмртисвогамужа, владалаједнажена, којојјебилоимеТомирида.
Кирјојпоручидахоћедајепросизажену. АТомирида, приметившидаоннепросињунего
масагетскокраљевство, одбијега. Кирпослетога, поштомулукавствонијеуспело, доведевојску
наАраксиобјавиратМасагетима. Оннаправимостовепрекорекерадипребацивањавојске, и
саградизаштитнекуленалађаманакојимајетребалодапревозивојску.
206) Докјебиоупослуокотога, пошаљемуТомиридагласникаипоручимуово:
''Медскикраљу, немојдажуришстимпослом, јернезнашдалићесеонсвршитиутвоју
корист. Престанистимибудизадовољансавладавиномнадсвојимподаницимаипустименеда
намирувладамусвојојземљи. Акопакнећешникакодапослушаштајсаветисвепрежелишнего
даседишсмиром, иакотијебаш толикосталодотогадаокушаш срећусаМасагетима, онда
немојдасемучишидаправишмостпрекореке, већпређиунашуземљу, амићемосеповућитри
данаходаодреке. Акопаквишеволишданасдочекашусвојојземљи, атиучинитоисто.''
Чувшито, Кирпозовексебиперсијскепрвакеи, кадихјесакупио, објаснившиим
ситуацију, запитаихзасаветштадаучини. Алиовиједногласноодлучедапримеборбуса
краљицомТомиридомињеномвојскомнасвојојземљи.
207) Међутим, ЛиђанинКрез, којијетакођебиоприсутанибиодругогмишљења, изнесе
супротанпредлогговорећи:
''Краљу, већранијесамтиобећао, ондакадмејеЗевсдаотебиуруке, даћу, кадгодбудем
видеодатвомдомупретиопасност, коликобудеммогаоњуспречити. Мојемуке, маколикодасу
билетешке, научилесумепамети. Аковерујеш дасибесмртанидаимаш урукамабесмртну
војску, ондазацелонебиималосмисладатикажемсвојемишљење. Аакосиипакуверендаси
човекидаљудимазаповедаш, ондатреба, пресвега, даимаш наумудасеточакљудскесреће
окрећеинедозвољавадаувекистиљудибудусрећни. Јасам, дакле, супротногмишљењанего
штосуовагоспода. Акобисмохтели дасачекамонепријатељауовојземљи, излажеш се
опасности, услучајудабудеш; побеђен, даизгубишцелусвојудржаву, јерјејаснодаМасагети,
акоонипобеде, нећепобећинатраг, негоћенаставитисанападомнатвојудржаву. Алиакоих
победиш, твојапобеданећебититаквакаквабибилакадбиМасагетепобедиопреко, уњиховој
земљи, икадбиихнатераоубекствоигонио. Овојебољеизбогтогаштоћеш победомнад
непријатељеммоћидапродрешправоудржавукраљицеТомириде. Али, ипоредсвеганаведеног,
билабисрамотаинедостојнодасети, Кир, Камбизовсин, повлачишпредједномженомидајој
дозволишдатипродреудржаву. Јамислимдатисадатребадапређешпрекорекеидасвојском
напредујешдоклегодсеонибудуповлачили, атадапокушајдаихпобедишнаовајначин. Колико
самобавештен, МасагетинезнајузаживотнеудобностикаквесууПерсији, инезнајузавелика
уживања. Тимљудима, дакле, треба, нештедећи, заклатимногостоке, зготовитииставитипред
њихразноврснеђаконијеићуповечиставина. Послетогаоставитамонајлошијевојнике, аса
осталимасеповуцинареку. Акосенебудемпреварио, ониће, кадопазејелаипића, навалитина
њих, авамаћеседатиприликадаизвршитевеликадела.''
51
208) ОдовадвапредлогаКиродбаципрвии, прихватившиКрезов, поручиТомиридинекасе
онасамоповлачи, аонћесасвојомвојскомпрећипрекорекеиударитинању. Онасе, дакле, као
штојепретходноиобећала, одмахповуче. КирпредаКрезаурукесвомесинуКамбизу, когаје
одредиозасвоганаследника, инаредимудагапоштујеипази, услучајудасепоходпротив
Масагетанесвршисрећно. Поштомујетопрепоручио, пошаљеихобојицууПерсију, асамса
својомвојскомпређепрекореке.
209) КадјепрешаопрекоАракса, одмахследећеноћи, чимјезаспаонамасагетскомтлу, сањао
јеовакавсан. УчиниломусекаодауснувидинајстаријегХистасповогсинасакрилимана
раменима, одкојихједносенкомсвојом покриваАзију, адругоЕвропу. Алинајстаријисин
Хистаспа, синаАрсамова, изродаАхеменида, биојеДарије, којијетадаимаонајвишеоко
двадесетгодинаикојијеостаокодкућеуПерсији, јерјошнијебиодорастаозавојску. Кадсе,
дакле, Киризснапробудио, сетиосеснаиразмислиојеоњему, папоштомујепридаваовелики
значај, позовексебинасамоХистаспаиречему:
''Хистаспе, откриосамдатвојсинкујезаверупротивменеимоједржаве. Арећићути
откудјатознам. Оменисебринубоговиијављајумиунапредсвештоћемиседогодити. Тако
сампрошленоћисањаотвогсинаскрилиманараменима, иједномујекрилобацалосенкуна
Азију, адругонаЕвропу. Тонеможеништадругодазначинегосамотодаонсклапазаверу
противмене. Тисе, дакле, штобржевратиуПерсијуипостарајсе, кадјапокоримовуземљуи
вратимсетамо, дамипошаљешсвогсинанаодговорност.''
210) ОвомујеКиррекаојерјебиоубеђендаДаријесклапазаверупротивњега, а, уствари,
божанствомујетименаговестилодаћеонпогинутиуовојземљиидаћењеговокраљевстводоћи
урукеДарију. Хистаспмупаковакоодговори:
''Краљу, небилотаквогПерсијанцакојибипротивтебемогаодасклапазаверу; акадби
такавипостојао, некабигасмртштопрепрогутала! — ПатисиПерсијанцеодробованачинио
слободнимљудимаитвојајезаслугаштоони, уместодаробујудругима, господаренаддругима.
Акотијеуснунаговештенодамојсинупоследњевремехоћедасепобунипротивтебе, јаћути
гапредатипарадисњимештогодхоћеш.''
Одговорившимуовако, ХистасппређепрекоАраксаивратисеуПерсијудазаљубав
КировуухапсисвогсинаДарија.
БорбесаМасагетима
211) КирјеодАраксанапредоваосвојскомједанданходаиучиниојеоноштомујеКрез
саветовао. КадсесаглавниномвратионаАракс, оставившионекојисунеспособнизаборбу,
нападнеједнатрећинамасагетскевојскенаостатакКировевојскеипобијесвевојнике, којисусе
јуначкибранили, папоштопослеизвојеванепобедеугледајузањихспремљенугозбу, навалена
јелоивинои, ситеипијане, ухватиихсан. ТададођуПерсијанциимногеодњихпобију, ајош
вишеихживезаробе, амеђуовимаиврховногзаповедникамасагетског, синакраљицеТомириде,
комејебилоимеСпаргапис.
212) КадјеТомиридасазналаштаседесилосвојскомјојисином, послалајеизасланикаКируи
овомујепоручила:
''КрвожедниКире, немојмислитидасиучинионековеликојунаштвоштосинапревару
заробиомогасинапомоћувинакојеисамипијететоликодокнеизгубитепамет, паондасвашта
булазните, анеучаснојијуначкојборби. Чуј, дакле, садамојдобронамернисавет! Вратимимога
синаигубисеизовеземљедоксичитавидокнебудеш одговараозазулумкојисиизвршионад
трећиноммојевојске. Акотонеучиниш, кунемтисесунцем, великиммасагетскимбогом, даћу
титакрвожеднаустанапунитикрвљу. ''
52
213) Кирнијепридаваоникаквуважностовимречима, алисинкраљицеТомириде, Спаргапис,
кадсеотрезниоивидеоукаквујеневољуупао, замолиКирадамуодрешилисицеисместа, чим
сумурукебилеслободне, убијесе. Такојеовајзавршиосвојживот.
Кировасмрт. ОбичајиМасагета
214) АТомирида, кадјеКирнијепослушао, сакуписвусвојувојскуиступиуборбусњим.
Мислим дајеовобиланајкрвавијаинајљућабиткаодсвихкојесуварвариикадизмеђусебе
водили, иотокутебиткедознаосамово. Причаседасунајпреједнидругеобасипалистрелама, а
затим, поштосуихистрошили, ухватилисусеукоштацмачевимаикопљима. Дуговремена
борилисусеиједниидругииниједнастрананијехтеладаузмакне. НакрајусуипакМасагети
победили. Изгинулајескоросваперсијскавојска, пајечакисамКирпогинуопослевладавинеод
двадесетидеветгодина. ТомиридајемеђумртвимПерсијанциматражилаКировлеши, кадгаје
нашла, бациламујеглавууједнумешинукојујенапунилаљудскомкрвљу. Затимје, ругајућиму
семртвом, рекла:
''Јасамживаипобедиласамтеубоју, а.тисимогсинанапреварузаробиоилишиоживота.
Затоћудатенапојимкрвљу, каоштосамтииобећала.''
ОдмногихпричаоКировојсмртимислимдајеованајвероватнија.
215) МасагетисеоблачеиживекаоиСкити. Идууратнакоњимаибезкоња(билисувештииу
једномиудругом), слукомикопљем, аимајуобичајданосесасобомидвосекусекиру. Свеимје
одзлатаибронзе. Закопља, стрелеисекиреупотребљавајубронзу, асвеоноштоносеокоглаве,
затим појасевеигривнеукрашавајузлатом. Истотакостављајукоњимаокогрудиоклопод
бронзе, алиузде, ђемовииоглавинесуодзлата. Гвожђеисреброонинеупотребљавају, аинемају
гакодсебеуземљи, докзлатаибронзеимајумного.
216) Оваквисуимобичаји. Свакисе, додуше, жениједномженом, алисуонеипаккодњих
заједничкасвојина. ШтоХелени, наиме, тврдедачинеСкити, тоустваринечинеонинего
Масагети. АкосенекомМасагетупрохтедабудесанекомженом, онобесисвојтоболацоњена
колаиашикујесањомбезустручавања. Немакодњиходређенеграницеживота, аликаднекојако
остари, сакупесесвињеговирођациизакољуга, асњимидругедомаћеживотиње, памесо
скувајуичастесе. Итоонисматрајузанајвећусрећу. Акојенекоумроодболести, његанеједу,
негогасахрањујуижалесамозатоштонијемогаодабудезаклан. Несејуништа, негосехране
месомирибама, којеимАраксдајеуизобиљу, апијуимлеко. Сунцеимјејединобожанствои
њемуприносекоњенажртву. Овојетумачењезначењатежртве: најбржембогуприносенажртву
најбржуодсвихживотиња.
Књигадруга
ЕУТЕРПА
Египћани— најстаријинарод. Описњиховеземље* КакојенасталаземљаДоњегЕгипта*
Плодностземље. Делта* ВеличинаЕгипта* ПоплавеНила* Ниловиизворииток* Истраживања
Насамонаца* ОбичајиивераЕгипћана* Жртвеисветеживотиње* Божанстваихрамови*
Верскесвечаности * Египатско пореклогрчких божанстава* Шестнајзначајнијихверских
светковина* Поступањесаживотињама: мачке, пси* Крокодили— светеживотиње* Нилски
коњи, видре, птице, рибе, змије* Нарочити обичаји: гозбе, одевање, врачање, лечење*
Балзамовањеисахрањивање* ЖивотуДоњемЕгипту* ИсторијаЕгипћана: краљевиМин, Мерис,
Сезострис* Сезострисоваосвајања* Сезострисовавладавина* КраљПротејипричаоХелени*
МенелајдолазипоХелену* КраљРампсинитињеговаризница* СилазакРампсинитовудоњи
свет* Кеопсиградњапирамида* КеопсовсинМикерин* БлудницаРодопија* КраљАнизијеи
53
етиопскавладавина* Десетхиљадагодннаисторије* Дванаесткраљевина. ПодизањеЛабиринта
* МерисовоЈезеро. Псаметихпреузимавласт* ПророчиштеуБути* КраљевиНекоиПсамис.
Копањеканала* КраљАприја. Амазисовапобуна. Сталежиижупе* Амазисступанапресто*
ВладавинаАмазиса. Његовживотикарактер* АмазисовопријатељствосаХеленима
Египћани— најстаријинарод. Описњиховеземље*
1) ПослеКировесмртидошаојенапрестоКамбиз, синКираиКасандане, ћеркеФарнаспове.
Онајеранијебилаумрла, изањомнесамодајесамКирјакожалио, негојенаредиоисвима
својимподаницимадајежале. КаосиновеженеиКира, КамбизјесматраоЈонцеиДорцеза
наслеђенеподаникеи, кадјеповеовојскунаЕгипат, онје, поредосталихподаника, повеоса
собомиХелене, којисубилиуњеговојдржави.
2) ЕгипћанисупревладекраљаПсаметихаверовалидасуонинајстаријинароднасвету. Али
кадајеПсаметих, завремесвојевладавине, одлучиодадознакојијенароддоистанајстарији, од
тадаверујудасусамоФрижанистаријиодњих, аонидасустаријиодсвихдругихнарода.
Псаметихсеотомераспитиваои, каднијемогаодасазнакојијенароднајстаријинасвету, онје
смислиоово: двановорођенадететанекихпростихродитељадаојепастирудаиходнегујекод
стада, итоовако. Наредиоједаникоуприсуствуоведеценесмепроговоритиниједнуреч, затим
далежеуједнојусамљенојкући, падаимуодређеновремедоводекозе, икадсенасисајуњихова
млека, даихопетоставесаме. Псаметихјетоудесиоизаповедиозатоштојехтеодачујекојуће
речдеца, кадбудупослепрвогмуцањапроговорила, најпреизговорити. Итакосе, дакле, идесило.
Пастирјеторадиоцеледвегодине, икадјеједногданаотвориовратаиушаоунутра, истрчепред
његаобадететасараширенимрукамаиповичу''бекос''. Кадјетопастирпрвипутчуо, нијенато
ниобраћаопажњу, аликадје, долазећикњима, туистуречувекодњихслушао, јавионто
господаруи, поњеговојнаредби, доведедецупредњега. А кадјеточуоисамПсаметих,
распитиваосекојинародимареч''бекос''. ИнајзадјесазнаодатаквуречимајуФрижаниидаона
кодњихзначи''хлеб''. ЗатосуЕгипћаниипризналидасуФрижанистаријиодњих. Јасамоовоме
чуоодХефестовихсвештеникауМемфису. АХеленипричајумногедруге, простоневероватне
ствари, например, дајеПсаметихдаодецуженамакојимајепретходноодсекаојезикдаихоне
однегују. Тосу, дакле, причалионеговањутедечице.
3) УразговорусаХефестовимсвештеницимаслушаосамуМемфисуидругеприче, пасам
нарочитозбогтогаиишаоуТебуиуХелиопољ давидимдалисеонислажусаонимпричамау
Мемфису; азасвештеникеизХелиопољасемислидасууЕгиптунајбољепознавалистареприче.
Садминијенинакрајпаметидапричамсвештосамчуообоговима, јертознајуидругиисто
такокаоија, алићунавестисамоњиховаимена, адетаљнијећупричатиоњимасамокадбудем
мораотодачинимувезисаизлагањемприче.
4) УвезиљудскихоткрићасвисеонислажуутомедасуЕгипћанипрвипронашлигодинуи
дасујеподелилинадванаестмесеци. Дотогасудошлипосматрајућикретањезвезда. Помоме
мишљењу, онисутупаметнијепоступилинегоХелени, јернису, каоови, послесвакетреће
годинеуметалипоједанмесец, негосуималидванаестмесецисапотридесетданаидодавалису
свакојгодинипопетдана, такодасуимсеувек, поистекугодине, подударалагодишњадоба.
Тврдилису, истотако, дасуонипрвиупотребљавалиименадванаестбогова(запојединемесеце)
идасуХелениодњихтопримили. Онисутакођепрвидизалижртвеникебоговима, пакиповеи
храмове, ипрвисуизрађивалисликеукамену; онисумногимделимадоказалидајетоистина. А
првичовеккојијевладаоуЕгипту, тврдеони, биојеМин. Завремењеговевладе, осимТебеи
њенеоколине, цеоЕгипатбиојеједнамочвара, инижеодМерисјезеракопнанијенибило, аод
мораузНилбилојепотребноседамданавожњелађомдотогјезера.
54
КакојенасталаземљаДоњегЕгипта
5) Исвештосумиреклиотојземљиизгледадајесасвимтачно. Свако, наиме, коимаочии
види, икоимапамети, уверићесенапрвипоглед, идапретходнонијечуодајеДоњиЕгипат, куда
суХеленидолазилиналађама, настаонаносоммуљаидаједаррекеНила; пачакионипредели
изнадтогајезера, удужинидотриданапловидбелађом, очемуониникаданисусличнопричали,
истојетакваземља. ЕтотаквајеприродакопнауЕгипту. Већкаддопловиш лађомнаједандан
удаљеностиодкопнаикадбацишоловносидро, подићићешнањемублатосадубинеодједанаест
хвати. Тодоказуједарекатакодалеконаносиземљу.
6) Египатје, опет, премаморудугшездесетсхена. Помоммишљењу, Египатсепростиреод
ПлинтинетскогзаливадоСербонидскогјезера, поредкогасепружаКазијскапланина. Одтог
језераонједугшездесетсхена. Народикојиимајумалоземљемерејехватима; мањесиромашни
земљоммерејестадијима; оникојиимајумногоземљемерејепарасангама, аоникојијеимају
исувише, мерејесхенима. Парасангсадржиусеби тридесетстадија, асваки схен, којије
египатскамера, садржишездесетстадија. Итакобиегипатскаобалабиладугатрихиљадеишест
стотинастадија.
7) Египатсеодатле, премаунутрашњости, простиреуширинудоХелиопоља, ицелаземља
јеравна, влажнаипунаблата. ОдморапагоредоХелиопољаразмакјеприближнотоликиколики
јеоджртвеникадванаестбоговауАтинидоПизеидоЗевсовахрамауОлимпији. Кадбинеко
тачномерио, нашаобималуразликудужинетихпутева, итоневећуодпетнаестстадија. Од
Атине, наиме, доПизеимахиљадупетстотинастадијамањепетнаест, аодморадоХелиопоља
иматачнохиљадупетстотинастадија.
8) ВишеХелиопољаЕгипатјеузак. СаједнемусестранедижуАрабијскепланине, којесе
пружајуодсеверапремајугуипротежусечакдотакозваногЕритрејскогмора. Утимпланинама
налазесекаменоломиукојимајевађенокамењезапирамидекодМемфиса. Кодтихкаменолома
сезавршавајупланинеискрећуонакокакојевећречено. Наместугдесуоненајширепотребноје,
какосамсазнао, двамесецаходадоксенепређесањиховеисточнестраненазападну. Накрајњим
обронцимасањиховеисточнестранерастедрвећекоједајетамјан. Етотаквајеовапланина. А
истотакоједнадругаегипатскапланина, пунакамења, протежесепремаЛибији. Иуњојсеналазе
пирамиде, ионајепескомзасута, ионасепружауистомправцукаоиАрабијскепланине, од
северапремајугу. АлиЕгипатизаХелиопољанемамногоземље, већјепослечетрнаестдана
пловидбелађомсасвимузак. Измеђупоменутихпланинаналазисеравница, инаместугдеје
најужаизгледаломијe даразмакизмеђуАрабијскихитакозванихЛибијскихпланинанеизноси
вишеоддвестотинастадија. ОдтогместадаљеЕгипатсеопетшири.
9) Етотакојепосталаоваземља. ВожњаодХелиопољадоТебетрајеузводнодеветдана, и
путједугчетирихиљадеосамстотинаишездесетстадија, тојестосамдесетиједансхен. Акосе
саберусвистадијицелогЕгипта, износилибинаморскојобали, какосамвећпретходнообјаснио,
трихиљадеишестстотинастадија, асадаћувамрећидаодморскеобалекрозунутрашњост
земљедоТебеимашестхиљадаистодвадесетстадија, аодТебедотакозваногградаЕлефантине
имахиљадуиосамстотинастадија.
10) Дакле, већидеопоменутеземље, премапричањусвештеника, аисамсамутоуверен,
добилисуЕгипћанинаносомводе. Мислим, наиме, дајепросторизмеђупоменутихпланина, које
сеналазеизнадМемфиса, мораонекадбитиморскизалив, каоТеутранијаиравницаокоИлијона,
затимонакодЕфезаидолинарекеМеандра, акосесмејуонемалеравницеупоредитисовом
великом. Ниједнаодрекакојенатапајуоверавниценеможесеповеличиниупоредитинис
једнимодпетНиловихрукаваца. Алипостојеидругерекекојесу, иаконисувеликекаоНил, ипак
55
показаледамогуданаправевеликенаносе. Поредосталих, наводимкаонајбољипримерАхелој,
којитечекрозАкарнанијуинаушћууморевећјеполовинуЕхинадскихострваспојиоскопном.
11) ПостојииуАрабији, недалекоодЕгипта, једанморскизалив, којиизЕритрејскогмора
продиредубокоукопно, ињеговудужинуиширинућуодмахнавести. Дабисмодуж њега
прошлилађомсавеслима, итоодпочеткадоотвореногмора, потребнојечетрдесетдана, ау
ширинупотребнојеполаданавожње, итонаместугдејенајшири. Уњемусеплимаиосека
дешавајуцелогдана. МислимдајеиститакавзаливбиоисамЕгипат, самосеједанпружаоод
морасасеверапремаЕтиопији, адруги(Арабијски, окомећујошговорити) одјугапремаСирији,
тесускороулазилиједанудрути; делилаихјеједнатакоускапревлака. ДајеНилубилопалона
паметдапроменисвојтокидасеуливаоуАрабијскизалив, штабигаспречилодаутомслучају
наносомзаспеиовајзаливзадвадесетхиљадагодина? Да, јамислимдабигамогаозасутииза
десетхиљадагодина. Зартаковеликаивреднареказасвевремепремененијебилаустањуда
својиммуљемзаспејошивећизалив?
Плодностземље. Делта
12) ВерујемдајесветачноштосеоЕгиптупричаидубокосамутоуверен, јервидимдаје
Египатистурениспредсвојепозадине, дасенабрдиманалаземорскешкољкеиискристалисана
морскасо, такодајенагризлаипирамиде, идасепесакпојављујеуЕгиптујединоупланини
изнадМемфиса. КаквоћаземљиштауЕгиптунијекаоусуседнимземљама, АрабијииЛибији, па
никаоуСирији(јернаморскојобалиАрабијестанујуСирци), већјеонасмољницаииспуцана,
такоданијеништадругонегоблатоимуљкојијенанеларекаизЕтиопије. ЗнамодајеуЛибији
земљацрвенкастаипесковитија, ауАрабијииСиријиглинастијаикаменитија.
13) Свештеницисуминавелииовајснажандоказувезисамојимсаопштењимаоегипатској
земљи, атоједајејош завладекраљаМериса, кадјереканарасланајмањезаосамлаката,
поплавилавећсвуземљуисподМемфиса. Акадсумисвештеницитосаопштили, нијепрошлони
пунихдеветстотинагодинаодсмртикраљаМериса. Садапакреканеплавиземљуникаднарасте
допетнаестилишеснаестлаката. И менисечинидаћеЕгипћани, којистанујуисподЈезера
Мерис, инарочитостановницитакозванеДелте, акосеземљаидаљебудетакодизалаиширила,
доживетиубудућностионоштосусаминекадаХеленимапрорекли, акоимНилвишенебуде
натапаоземљу. Кадсу, наиме, чулидацелаземљауХеладидобијавлагуодкишеидајене
натапајурекекаоњиховуземљу, реклисудаћесеХелениједногданагрднопреваритиулепим
надамаизапастиувеликуглад. ТимесехтелорећидаћеХелени, акоимбогнебудехтеодати
кише, негоимпошаљесушу, помретиодглади, јернемогудобитиводунисакоједругестране,
негосуупућенијединонаЗевса. ИЕгипћанисуималиправокадсутореклиХеленима.
14) ЗамислитекакобисеЕгипћанипровеликадбисеземљаисподМемфиса(јерјеонабашта
којасепостепеноподизала) иубудуће, каоштосамвећранијерекао, уистојмериподизалаувис
каоиупрошлости? ЗарстановнициЕгиптанебигладоваликаднебипадалекишеикадрекаНил
небибилаустањуданатапањиве? Истинаје, наиме, даонисадатамодобијајуплодовесасвоје
земљелакшенегоудругимкрајевимаЕгипта, илакшенегоигденасвету. Неморајудасемучеда
оруземљу, нидајекопају, нидараденапољимаоночимесемучедругиљудиокоусева, него
реканарастесамаодсебеинатопије. Кадпоновоопадне, тадасвакизасејесвојкомадземље,
дотеранањусвињеи, кадовеугазесеме, очекујепослетогажетву. Послежетвеовршесежито
помоћусвињаиуносисеуамбар.
ВеличинаЕгипта
15) КадбисмохтелидасесложимосамишљењемЈонаца, којикажудајеЕгипатсамоделта
којасепоредморапружаодтакозванеПерзејевеосматрачницедоСушаракодПелузија, што
56
износичетрдесетсхена, ауунутрашњостземљепротежесеодморадоградаКеркасора, гдесе
НилделинаПелузијскииКанопскирукавац, докбиосталаегипатсказемљаједним делом
припадалаЛибији, адругимАрабији, мибисмо, поводећисезаоваквиммишљењем, ондатврдили
даЕгипћаниранијеуопштенисуниимализемље. Оваделтаје, заиста, какокажусамиЕгипћани, а
ијатакомислим, самонанесеназемљаи, датакокажемо, текнедавносепојавилакаокопно. Да
дакленисуималиуопштеземље, какобиимпалонапаметдатврдедасунајстаријиљудина
свету? Нијеим такођебило потребно дапомоћу децеиспитују којим ћејезиком најпре
проговорити, негојамислимдаЕгипћанинисупостали, какототврдеЈонци, тексделтом, већсу
ониодувекпостојалиоткадпостојииљудскирод. Акадсеземљапостепеноповећавала, многису
одњихосталинасвомстаромместу, анекисусепомералинизреку. УдавниниТебасезвала
Египатиобимњеговихграницаизносиојешестхиљадаистодвадесетстадија.
16) Ако, дакле, јаотомеимамправилномишљење, ондаЈонцинисуималиправилномишљење
оЕгипту; аакојемишљењеЈонацаисправно, ондаизјављујемдаХелени, итопосебноЈонци,
нисуумелидарачунајукадтврдедасецелаземљаделинатридела: Европу, АзијуиЛибију.
Требалису, наиме, дадодадуичетвртидео— Египатскуделту, акоонанеприпаданиАзијини
Либији. Премањиховумишљењу, неделиНилАзијуодЛибије, негонаврхуделтеНилседели
такодатаземљаипаклежиизмеђуАзијеиЛибије.
17) ОставимоЈонцимањиховомишљење, ајамислимотомедајеЕгипатсваоназемљаукојој
станујуЕгипћани, каоштојеКиликијаземљаукојојстанујуКиличани, иАсиријаземљаукојој
станујуАсирци, акаограницаизмеђуАзијеиЛибијенијемизаистапознатоништадругоосим,
египатскегранице. Акобисмохтелидасеослонимонахеленскомишљење, моралибисмосе
сложитистимдасецеоЕгипат, одСлаповаиградаЕлефантине, делинадваделаидасвакиод
њихимасвојеиме: једанјеЛибија, адругијеАзија. Нил, наиме, течеодСлаповадоушћаидели
Египатнадвадела. ДоградаКеркасораонјеједнарека, аовдеседелинатрирукавцаодкојих
један, названПелузијскоушће, скрећепремаистоку, адруги, названКанопскоушће, скрећепрема
западу; аовојеонајНиловрукавацкојитечебезскретања. Текућисајуга, ондолазидоврха
делте, аодатледелиделтупосредини, пасеуливауморе. И крозтоушће, којесезове
Себенитско, отиченајвећаинајзначајнијаколичинаводенемасе. Постојеистотакојошдвадруга
ушћа, којасеодвајајуодСебенитскогиуливајусеуморе. ЈедноодњихзовесеСаитско, адругоје
Мендезијско. АлиушћаБолбитинскоиБуколичконисусамаодсебенастала, негосуископана.
18) МојемишљењедајеЕгипаттоликовелик, какосамгавећнавео, потврђујеједноАмоново
пророчанствозакојесамдознаотеккасније, поштосамвећбиостекаосвојемишљењеоЕгипту.
СтановнициегипатскихградоваМарејеиАписа, којисустановалиизмеђуЕгиптаиЛибијена
самојграници, нисусебесматрализаЕгипћане, негозаЛибијце, ионисусепротивиливерском
пропису, тесенисухтелидауздржавајуодкрављегмеса. ЗбогтогасупослалиизасланикеАмону
иизјавилидаонинемајуничегзаједничкогсаЕгипћанима, јернестанујууДелтиинеслажусени
учемусњима, пастогахоћедаимбудедозвољеносведаједу. Алиимбогниједозволиодато
чиненегоимјерекаодасвештоНилнатапаприпадаЕгипту, идасусвиљудиЕгипћаникоји
станујуисподЕлефантинеипијуводуизНила. Такавимјеодговордалопророчиште.
ПоплавеНила
19) КадНилнарасте, оннепоплависамоДелтунегопонегдеиграничнеобластиАзијеи
Либије, итоудужинудодваданаходауправцуобаконтинента, некадвише, анекадмање. О
самојприродиоверекенисаммогаоништадознатиниодсвештениканитиодбилокогадругог. А
још какобихрадохтеодасазнамодњихзаштоНилрастепочевшиодлетњепроменесунчева
кретањакрозчитавихстоданаи, кадјетоликовременарастао, поновоопадаиповлачисеусвоје
корито, атададоидућелетњепроменесунчевакретањаостајекрозцелузимусаниским
водостајем. АликадсамсераспитиваокодњихкаквуНилимаснагу, течинисасвимсупротноод
57
оногашточинедругереке, никомиодЕгипћанаништаотоменијемогаодакаже. Томприликом
самсераспитиваоиотомезаштојеНилјединарекаскојенедувахладанветар.
20) АлинекиХелени, којисухтелидасепрославесвојоммудрошћу, изнелису, увезисаовом
водом, триразнатумачења, одкојихдванезаслужујудасеоњимаговори, алијаћуихбарем
поменути. ПремаједномодтихтумачењаизлазидагодишњиветровиутичудаводауНилурасте,
поштоонинедајудаводаизНилаотичеуморе. Аличестоседешавадативетровиинедувају, а
водауНилуипакрасте. Поредтога, кадбиузроктогалежаоугодишњимветровима, ондабисеи
сдругимрекамакојетекупротивтихветроваморалотоистодадесиштоседешавасНилом,
утоликопрештосуонемањеиводенаструјаимјеслабија. МеђутимиматаквихрекауСиријииу
ЛибијисакојимасенедешаватоштоседешавасНилом.
Ниловиизворииток
21) Друготумачењејејош безазленије, такорећичудноватијеодпоменутог. Поњемуто
долазиотудштоНилизвиреизОкеана, аОкеантечеокоцелеземље.
22) Атрећетумачењејекудикамопаметнијеодових, алијеионоуосновиврлонеправилно,
јертотумачењенеизносиникаквуистинукадкажедаНил, којитечеизЛибијекрозсредину
Етиопије, паулазиуЕгипат, добијаводуодистопљеногснега. Какојемогућедаоннастајеод
снегакадтечеизнајтоплијихпределаумногохладнијекрајеве? Којеуопштедорастаодамислио
тимстварима, тајсправомневеруједатодолазиодснега. Топресвегадоказујуврућиветрови
којидувајуизтихкрајева. Поредтога, таземљанеманикадкишениледа, аузто, кадтамопада
снег, мораурокуодпетданаизатогадападакишатакода, кадбипадаоснег, моралобибитии
кише. Најзад, тамосуљудицрниоджегеијакогсунца. Копцииластеостајутамокрозцелу
годинуинеселесе, докждралови, каддођезима, бежеизСкитијеидолазеуовекрајеведа
проведузиму. КадбиснегинајмањепадаоуземљикрозкојутечеНил, илитамогдеонизвиpe,
ондајејаснодаосвемуовоменебимоглобитиниговора.
23) АонајгосподинкојипричаоОкеану, залазиумрачноцарствобајкиинедајемогућности
дагапобијамо. ЈабарнезнамнизакаквурекуОкеан; иверујемдагајеизмислиоХомер, илинеки
другипесник, иунеоупесму.
24) Акојепотребно дадам својемишљење, поштосам одбацио поменутатумачењао
необјашњенимпојавама, изнећуштајамислимотомезаштоводауНилурастезавремелета. За
времезимеотерајунепогодеиветровиСунцеионосепремештасаовогпређашњегпутаугорњу
Либију. Тимејесвереченоидотанчинаобјашњено, јерјеутом пределуовајсунчанибог
најближеземљи, пајеразумљивоштоонанајвишетрпиодсушеишторекеутомпределу
пресушују.
25) Дабисетоопширнијеобјаснило, стварстојиовако: будућидајеугорњојЛибијивелика
врућинаиваздухувекчист, безхладнихветрова, тосунценасвомпутучинионоистоштообично
чиниулетокадпролазисрединомнеба. Оно, наиме, привлачиводу, акадјепривуче, потискујеје
угорњепределегдејепримајуветрови, делејеипретварајуупару. Стога, разумесе, иони
ветровикојидувајуутимпределима, јужниијугозападниветар, доносевишекишеодсвих
другихветрова. ЈапакмислимдаСунценевраћасвуводукојупрекоцелегодинецрпеизНила,
негоједандеоњезадржавакодсебе. Кадсевреместишаипрођезима, враћасесунцеопетна
срединунебаитадацрпеподједнаководуизсвихрека. Рекеимајувеликтоксведотледокуњих
течекишница, јеркадназемљипадакиша, стварајусепотоцикојисеуњихуливају, алиулето,
кадкишавишенепада, икадсунцепривлачиводу, онесесмањују. Напротив, Нил, накомекише
непадајуичијуводутакођепривлачисунце, јединајерекакојазимиимамањеводенеголети. То
58
долазиотудштоулетосунцеподједнакопривлачиводуизњегаиизсвихосталихрека, азимицео
теретпадасамонањега.
26) Ја, дакле, мислимдајеузроксвемутомесунце. Збогњегаје, помомемишљењу, иваздух
тамотакосув, јерсеонодврућинесушикадсунцепролазикрозњега; затојеуГорњојЛибији
вечитолето. Кадбисеједногданапромениломестогодишњихдоба, кадбијугиподнедошлина
ономестогдесесаданалази. зимаисевер, акоби, дакле, дошлодотога, тадабисунцебило
отеранооднепогодеиветрасасрединенебаимождабидошлогореуЕвропу, истоонакокако
сададолазиуЛибију, итадаби, помоммишљењу, насвомпутупрекоЕвроперадилосаИстром
(Дунавом) оноистоштосадачинисаНилом.
27) АштосаНиланедувахладанветар, долази, помоммишљењу, отудаштоветаруопште
никаднедуваизтоплијихкрајева, неговишеизхладнијихпредела.
28) Некаовосадаостанекакојестеикакојеоддавнинабило. АлиоизворимаНиланисуони
ништазнали, итосумипризналисви: иЕгипћани, иЛибијцииХелени, сакојимасамотоме
разговарао, осимједногписарасветеАтенинеризницеуградуСаису. Мислиосамдасеоншалио
кадјетврдиодаотомеиматачнеподатке. Рекаоје, наиме, даизмеђуградаСијенеуТебаидии
ЕлефантинепостоједвепланинесаоштримврховимаидасеједназовеКрофи, адругаМофи. На
срединиизмеђуовихпланинаналазесеизвориНила, којисубездна, иполовинањиховеводетече
премасеверу, уЕгипат, адругаполовинапремајугу, уЕтиопију. Адасутиизворибездна, каже
дасеувериоегипатскикраљПсаметих. Онјеисплеоједноужедугомногохиљадахватииспустио
гаунутра, алинијењимедохватиодна. Овајписармејенагнаонапомисаодаје, акојенаводио
тачнеподатке, доказиваодајетамоморалобитијакихводенихструјањаикретањаводенемасе
премаповршинипланина, идазбогтогаоловносидронијемоглодапотоненадно.
29) Ништадругонисаммогаониодкогадругогчути, итојенајвишештосаммогаодасазнам:
доградаЕлефантинедошаосамкаоочевидац, авећодатлесамдоподатакадолазиослушањеми
распитивањем. ИзнадЕлефантинеземљиштејестрмо. Збогтогасеморасаобестранедавежеуже
забродидасевучекаонекоговечеакадсеужеоткине, однесебрзаиснажнарекалађу. Овај
предеојеовакавнадужиниодчетириданапутовањалађом, аНилјенатомместукривкао
Меандар. Потребноједасепрођедванаестсхенадоксенезавршиовавожња. Тадаседолазиу
једнуравницуукојојНилтечеокоједногострвакојесезовеТахомпсо. ВећизнадЕлефантине
станујуЕтиопљани, наједнојполовиниострва, докнадругојстанујуЕгипћани. Одмахдоострва
налазисеједнојезероококогаетиопскипастиричувајусвојастада. Кадсепрођетојезеро, долази
сеопетукоритоНила, којисеуливаујезеро. Алитадасеморасићисалађеичетрдесетданаићи
пешкепоредреке, јерсенаовомместууНилуналаземногестенеигребени, теселађомнеможе
проћи. Кадсепропутујечетрдесетданакрозовајпредео, морасеопетукрцатиудругулађуи
послевожњеоддванаестданадолазисеувеликиградкојисезовеМероја. Тврдиседајето
главниградЕтиопије. Тамошњистановнициверујусамоудвабога, ЗевсаиДиониса, алиову
двојицујакопоштују. ПостојиондеиЗевсовопророчиште. Кадимбогпрекопророчиштанареди,
ониполазеурат, итоонамокудаимонзаповеди.
30) ЗаистовремекојејепотребнодаседођеизЕлефантинедоглавногградаЕтиопије, стиже
сеодавделађомдоизбеглица. ОвеизбеглиценазванесуАсхам, штонанашемјезикузначи''људи
којистојесалевестранекраља''. Билоједвестотинеичетрдесетхиљадаегипатскихборацакоји
супребеглинастрануЕтиопљана, итоизовихразлога. ЗавремекраљаПсаметихаједнајевојска
чувалаграницепремаЕтиопљанимакодградаЕлефантине, адругауДафниПелузијскојпротив
АрабљанаиАсираца, посебнаопетвојскакодМарејепротивЛибљана; иданданас, истоонакокао
изавремеПсаметиха, утуистусврхустојиперсијскавојскакодЕлефантинеиДафне. Поштосу
овиЕгипћанибилипунетригодинеподоружјем, иниконијебиоослобођенодвојничкеслужбе,
одлучеонидасесвизаједноодметнуодПсаметихаипређунастрануЕтиопљана. Чим је
59
Псаметихзатодознао, пошаојезањимаупотеруи, кадихјестигао, преклињаоихједане
остављајупрадедовскебоговеиданенапуштајусвојеженеидецу. Причаседајеједанодњих
извадиомушкиудирекао:
''Докбудеовога, имаћемоиженаидеце.''
КадсустиглиуЕти-опију, предалисусеетиопскомкраљу. Онихјеоваконаградио. Пошто
јемеђуЕтиопљанимаимаомногопротивника, наредиоједасеонипротерају, адасенањиховој
земљинаселеови. И откадовиживемеђуЕтиопљанима, примилисуЕтиопљанииегипатске
обичајеипосталисупитомији.
31) Дакле, отприликезачетиримесецапутовањаивожњелађомдобијасеправасликатока
НилаизванЕгипта. Кадсе, наиме, саберевремепотребнодасепређепутодЕлефантинедооних
пребеглица, изађебашовајбројмесеци. ОвдеНилтечесонестранегдезалазисунце, тј. сазапада.
Аотокуодтогаместанезнаникоништасигурнодакаже, јерјезбогжегеовајпредеопуст.
ИстраживањаНасамонаца
32) АлисамипакоовоменешточуоодљудиизКирене, којисумиреклидасуишлидо
АмоновапророчиштаидасутаморазговаралисЕтеархом, краљемАмонијаца. Томприликом
повеосеразговориоНилу, каоиотомеданиконезнаништаоњеговуизвору. ТадајеЕтеарх
рекаодасуједанпуткњемудошлиНасамонци. Тојеједан либијскинародкојистанујена
Сиртскомзаливуиупределунештомалоисточноодњега. Кадсудошлиикадихјезапитаодали
нештовишезнајудакажуоЛибијскојпустињи, Насамонцисумуовоиспричали. Некадајекод
њихбилообеснихмладићакојисувећиномбилисиновинароднихглавара, иовису, кадсу
одрасли, предузималиразненеобичнеподвиге, пасучакједномприликомизмеђусебекоцком
одредилипеторицуиставилиим узадатакдаразгледајуЛибијскупустињуидасазнајуоњој
нештовишенегоштосузналионипрењих. УЛибији, наиме, нањенојсевернојобали, почевши
одЕгиптапасведоСолоентскогрта, којимсезавршаваЛибија, живеједнидодругихЛибљани, тј.
различиталибијскаплемена, осимпределаукојимасеналазеХеленииФеничани. Алидаљеод
мора, изанасељенихприморскихобласти, налазесененасељенипределиЛибије, укојимаима
многодивљихзвери, аизаовихживотињамабогатихпределапојављујесесампесак, безкапи
водеисамапустиња. Причасе, дакле, дасусеовимладићи, изасланиодсвојихвршњака, добро
снабделиводомихраномидасунајпрепропутоваликрознасељенуприморскуобласт, затимда
судошлиупредеодивљихживотињаи, путујућипремазападу, стиглисуупустињу. Поштосу
такомногоданапутоваликрозсампесакипустињу, угледајуониизненадапредсобомравницу
обраслудрвећемиупутесепремањојданаберуплодовакојисууспевалинадрвећу. Алидоксу
ихонибрали, пришлисуиммалиљуди, мањиодљудиосредњевисине, похапсилиихиодвелиса
собом. Нитисуониразумелинасамонскијезик, нитиНасамонцињихов. Спроводилисуихкроз
непрегледнемочвареи, кадсупрошлицеотајпредео, дошлисууградукомесусвиљудибили
истевеличинекаоињиховипратиоци, абојакожеимјебилацрна. Поредградатеклајеједна
великарека, итоодзападапремаистоку, укојојсусепојављиваликрокодили.
33) ТоликосамвамизнеооразговоримасаЕтеархомАмонијевцемувезисаонимштосуму
испричалиКиренци. Осимтога, онјерекаодасусе, прематврђењуКиренаца, Насамонцивратили
натрагидасусвиљудинакојесуонинаилазилибиличаробњаци. Азарекукојајетеклапоред
градаЕтеархјемислиодајетобиоНил, аисамаовапричатотврди. Нил, наиме, течеизЛибијеи
пресецасамуЛибијупосредини. Поштојапремапознатим чињеницамаизводим доказеза
непознатепојаве, тоонтечеизистеудаљеностикаоиИстар. Истар, наиме, извиреукелтској
земљи, кодградаПирене, течекрозсрединуЕвропеипресецајенадвадела. Келтисеналазедаље
одХеракловихстубова(Гибралтар) исуседисусаКинезијцима, којистанујуунајзападнијим
пределимаЕвропе. АИстарсеуливауЦрноморе, кодградаИстрије, колонијеМилећана.
60
34) Истарјемногимапознатјертечекрознасељенепределе, аоизворимаНиланезнанико
ништадакаже, поштојеЛибија, крозкојуонтече, пустињаиненасељена. Ево, јасамизнеосве
штосаммогаодадознамоњеговутоку; инајзадонутичеуЕгипат, којисеналазискоросасвим
прекопутабрдовитеКиликије. ОдандепадоСинопенаЦрномморутребаједномдобромпешаку
најкраћимпутемпетданахода. АСинопалежина, мору, прекопутаИстроваушћа. Сматрамдаи
Нил, којитечесрединомЛибије, течеистокаоиИстар. ОвојесвештосамимаодакажемоНилу.
ОбичајиивераЕгипћана
35) АоЕгиптућуопширниједапричам, јерјеоннајчудноватијаземља, иуцелојтојземљи
имастварикојесенемогуречимаописати; збогтогаћеоњемубитивишеговора. Каошто
египатсконебоизгледадрукчијенегонадругомместу, икаоштојеирекаНилдрукчијанего
осталереке, такосутамоинавикеиобичајиљудипосталисасвимдрукчијинегоштосукод
другихнарода. Такокодњихидусаможененапијацуибавесеситномтрговином, докљудиседе
кодкућеиткају; идоксекоддругихткатакодапровлачеконацоддоленагоре, аЕгипћанираде
обрнуто, провлачеконацодгорепремадоле. Људиносетеретена глави, ажененараменима.
Женемокрестојећи, аљудичучећи. Вршенуждуукућииједунаулици, тврдећиданепристојнеа
нужнестваритребарадитипотајно, апристојнејавно. Неузимајуженезасвештеничкуслужбуни
мушкимниженскимбожанствима, докљудивршесвештеничкуслужбусвиммушкимиженским
божанствима. Синовинеморајудаиздржавајуродитеље, аконеће, аликћериморају, икадаонето
небихтеле.
36) Удругимземљамасвештенициноседугукосу, ауЕгиптујешишају. Удругимземљамаје
обичајдаожалошћенисекусебикосуужалости, ауЕгиптуужалостизасамртникомпуштају
косуибраду, иакосуједотлесекли. Другиљудинеживезаједносасвојомстоком, докЕгипћани
иточине. Другисехранепшеничним ијеч-менимхлебом, азаЕгипћанинабибиланајвећа
срамотакадбиодјечмаилипшеницеспремаосебихрану, негоонимесехлебоднекежитарице
којасетамозовепир. Тестомесеногама, аблатозамалтерисањемесерукама(њимаузимајуи
ђубре). Полнеорганеостављајудругиљудионакокакосуизрасли, алиЕгипћани, ионикојисена
њихугледају, обрезујуих. Свакимушкарацимаподваодела, алисвакаженаимасамоједно. Код
другихнародапривезујусеужаикарикеодједараспоља, аЕгипћаниихпривезујуизнутра.
Хеленипишусловаирачунајутакодаимсерукапокрећесалевестраненадесну, докЕгипћани,
напротив, садеснестраненалеву, аупркостометврдедаонипишунадеснустрану, аХеленина
леву. Онисеслужедвемаврстамаписама, одкојихјеједносвештеничко, илихиератско, адруто
народно, илидемотско.
Жртвеисветеживотиње
37) Египћанисунајпобожнијинароднасветуиимајуовеобичаје. Пијуизбронзанихчашаи
перуихпрекоцелогдана, итосви, анеједнидаперу, адругиданеперу. Носеланена, итоувек
чистаиопранаодела, накојаобраћајувеликупажњу. Полнеорганеобрезујурадичистоће, јер
вишеценечистоћунеголепоту. Свакогтрећегданашишајусесвештениципоцеломтелуданеби
нањимабиловашијуиличегагадногзавремеслужењаслужбебожје. Свештенициносеједну
јединуланенухаљинуиципелеисплетенеодпапироса. Другуодећуиобућунесмејуданосе.
Купајусесвакодневноухладнојводи, двапутдањуидвапутноћу. Обављајуимногедруге, да
такорекнем, обичајекојимасенибројанезна. Имајуимногеугодности. Нетрошеништаодсвога
инемајуникаквихиздатака, поштосезањихпечехлеботрошкухрамаисвакидобијасвакогдана
многоговеђегигушчијегмеса, адајеимсеивино. Међутимнесмејудаједурибу. Египћани
уопштенесејупасуљнасвојимњивама, аонајкојирастекаодивљинеједунисировогнитига
пробајукуваног. Свештеницинемогунидагавиде; онига, наимесматрајузанечистовариво.
Свакипојединибогнемасамопоједногсвештеника, негомногоњих, иједанодовихјењихов
старешина, акаднекиодњихумре, наслеђујегањеговсин.
61
38) Биковису, поњиховоммишљењу, посвећенибогуЕпафуизбогтогаихпрегледајуна
следећиначин: акосенањиманађемаиједнајединацрнадлака, сматраседатајбикнијечист.
Овајпрегледвршиједан, затоодређенисвештеник, којибикапрегледаиустојећемставуи
окренутогналеђа, памучакизвлачиијезикдабисеувериодалијечистоднекихбелега, о
којимаћудругомприликомговорити. Затимпрегледадалисумудлакенарепуправилноизрасле.
Акоустановидајебикусвакомпогледучист, онгаобележиједнимкомадомпапиракојиму
обавијеокорогова, нањемуразмажеземљузаударањепечатаиуњуутиснесвојпрстен, тега
такоодведу. Аконекожртвујенеобележеногбика, тајсекажњавасмртном казном. Кадје
животињатакопрегледана, ондасежртваприносинаовајначин:
39) Обележенуживотињудоводепредолтарнакомесеприносижртваипотпаљујуватру.
Послетогапошкропеживотињусветимвином, призовубогаизакољује, пајојодсекуглаву.
Послетогаодерукожусатрупаживотиње, аглаву, поштосусењомемногочистилиодгреха,
односеи, акоимсепружиприлика, износејенапијацуитамојепродадуприсутнимхеленским
трговцима; ааконемајутаквеприлике, бацајујеуреку. Чистесеодгрехаглавамаизговарајући
притомеоверечи:
''АкосевамакојижртвуприноситеилицеломЕгиптудесинесрећа, неканесрећаиневоља
падненаовуглаву!''
Главамажртвованихживотињаиполивањем виномслужесесвиЕгипћаниједнакокод
свихжртвенихобреда, избогтогобичајанећениједанЕгипћаниндаокусимесаниодглаведруге
некеживотиње.
40) Вађењеутробеживотињаодређенихзажртвуиспаљивањењихововршисекодразних
жртаваразличито. ГоворићувамоИзиди, којуонисматрајузанајвећебожанствоињојучаст
приређујунајвеличанственијесветковине. Кадодерубикаикадсепомолебожанству, извадедроб
оставившиушупљинисрце, џигерицу, плућаисало, одсекумубутове, плећке, кичмуиврат. Кад
сутоурадили, напунепреосталидеобикачистим хлебом, медом, сувим грожђем, смоквама,
тамњаном, измирном и другим зачинима и то све прелију великом количином уља. Пре
приношењажртвепосте, адоконагори, бијусесвиупрса, папоштосеизгрувају, частесеоним
штојеоджртвеостало.
41) СвудауЕгиптуприносенажртвучистебиковеителад, алисекравенесмејуприноситина
жртвујерсуонепосвећенеИзиди. Изидинкипје, наиме, приказануобликуженескрављим
роговима, каоштојеИјаприказанакодХелена; иуЕгиптунајвишепоштујукравуодсведомаће
стоке. ИзбогтоганебиниједанЕгипћанинилиЕгипћанкапољубилинекогХеленаууста, нитиби
употребилинож, нивиљушку, никотаонекогХелена, аистотаконебиокусилимесаниодчистог
бикаакобибилосеченохеленскимножем. Угинулаговедасахрањујуовако: кравебацајууреку, а
биковезакопавајуупредграђима, итотакодаимједанилиобарогавиреизземље, каознацина
гробницама. Кадаживотињаиструнеипрођепрописановреме, долазиусвакиградједанчамацса
острвазваногПросопитиде. ОвоострвоналазисеуДелтиивеликоједеветсхена. Наовомострву
Просопитидиналазесемногиградови; градизкогадолазичамацдаоднесекостибиковазовесе
АтарбехидаиуњемусеналазихрампосвећенбогињиАфродити. Изовогградаодлазесвремена
навремемногиљудиудругеградове, ископавајукости, односеихсвенаједноместоитамоих
сахрањују. Идругуугинулустокусахрањујукаоибикове. Исосталомстокомпостојекодњих
истиобичаји; несмејунињудаубијају.
Божанстваихрамови
42) СвионикојиприпадајухрамуЗевсаизТебе, илисуизтебанскогокруга, неприносена
жртвуовце, негосамокозе. Непоштују, наиме, свиЕгипћаниистебогове, изузевИзидеи
Озириса, закогамиследајеДионис. Овадвабожанствауживајуједнакопоштовањеуцелом
62
Египту. А, опет, свионикојиприпадајухрамууМендету, икојиживеуМендетскомокругу, не
приносекозенажртву, негосамоовце. УТебипак, итамогдесе, каоиуТеби, неприносена
жртвуовце, причаседајетајобичајовакопостао: ХераклојеједномзажелеодавидиЗевса, аЗевс
међутимниједозволиодагаовајвиди. Али, најзад, поштогајеХераклонепрестаномолио, Зевсје
овакопоступио: одераојеједномовнукожуиодсекаомуглаву, пасеогрнуоруноминатакнуо
себиовнујскуглаву, темусетакопоказао. ЗатоЕгипћанииприказујуЗевсасовнујскомглавом, а
поугледунањихиАмонијци, којисупорекломизЕгиптаиЕтиопије, аговорејезикомкојије
полаегипатскиаполаетиопски. ВероватносуАмонијци поњемуидобили својеиме, јер
ЕгипћаниподименомАмонаподразумевајусамогЗевса. ЗбогтогауТебиисматрајуовновеза
светеживотиљеинеприносеихнажртву. Ипак, једногданаугодини, приликомсвечаностиу
Зевсовучаст, закољутамоједноговна, одеруга, панаистиначиннавукукожунаЗевсовкипи
тададонесупредњегаХеракловкип. Послетогасвиприсутнисегрувајуупрсаузнакжалостиза
овном, тегаондасахрањујууједансветисандук.
43) ЗаовогХеракласамчуопричудајебиоједаноддванаестбогова. ОономдругомХераклу,
закогазнајуХелени, нисамуЕгиптумогаоништадачујем: Аимаммногодоказазатоданису
ЕгипћанипримилиХеракловоимеодХелена, негоХелениодЕгипћана, јерсуХеленитако
називали Амфитрионовогсина. Тонарочитодоказујечињеницадародитељи овогХеракла,
АмфитриониАлкмена, водепореклоизЕгипта, иштоЕгипћаникажуданезнајузаимена
ПосидонаиДиоскура, идаихнисупримилимеђусвојеосталебогове. Јердасуониуошпте
примилиименекогбогаодХелена, утоликобиихпреспомињали, поготовокадсусеЕгипћани
већтадабавилиморепловством; аимеђуХеленимајеондабиломорепловаца, уштајаверујемиу
штасамчакидубокоубеђен. УтомслучајубиЕгипћанијошпресазнализањиховаименанегоза
имеХеракла. Насупроттоме, уЕгиптупостојиједнопрастаробожанствоХеракло. Попричању
самихЕгипћана, билојетоседамнаестхиљадагодинапрекраљаАмазиса, кадјеодосам
божанставапосталодванаест, изаједногамеђуњимамиследајебиоХеракло.
44) Ужељидаотомедобијемштојемогућетачнијеподатке, отпловиосамлађомуТир, у
Феникију, поштосамчуодахрамХеракласТаса. Упутиосамсе, дакле, наТаситамосамнашао
једанХеракловхрам, којисуосновалиФеничаникадсупловилитражећиЕуропу, патамо
свратилииосновалинасељеТас. АтоседесилојошпетпоколењапренегоштосеуХеладиродио
Херакло, Амфитрионовсин. Ови подацијасноуказујунатодајеХераклоједнопрастаро
божанство, имислимдаимајуправоониХеленикојиимајудваХеракловахрамаиуједномод
овихприносежртвебожанствукојесезовеОлимпијскиХеракло, аудругомприносежртвекао
умрломхероју.
45) Хеленипричајуимногедругеневероватнеприче. Неозбиљнајеиовањиховапричао
Хераклудасуму, тобоже, кадјестигаоуЕгипат, Египћаниставиливенацнаглавуидовелигау
свечанојповорципредЗевсоволтардагапринесуовоменажртву. Онјебиомирансведокганису
коджртвеникасталипосвећивати, атекондајепочеодасебраниипоубијаојесвеприсутне. По
моммишљењу, ониХеленикојитаконештопричајунемајунипојмаоегипатскимобичајимаи
схватањима. Кодњихсесматразазлочинприношењенажртвусвихживотиња, сем свиња,
бикова, теладиигусака, итоподусловомдасучисте. Пакакојеондамогућедаљудеприносена
жртву? А, поредтога, какојеондасамХеракло, итојош, поњиховимречима, каосмртничовек,
биоустањудапобијетоликедесетинехиљадаљуди? Неканамибоговиихеројиопростештоо
њиматоликоговоримо.
46) ПоменутиЕгипћанинеприносенажртвукозенијарцезбогтогаштоМендећанисматрају
богаПаназаједногодосамбогова, азаовихосамбожанставакажудасупосталипреоних
дванаест. Панапаксликариикипариприказујусакозијомглавомијарчевимногама, ипоредтога
штоверујудаоннеизгледатаконегојеистикаоиосталибогови. Нијемипријатнодаобјасним
заштогабаштакоприказујунасликама. УМендетуобожавајусвекозе, алиипаквишејарценего
63
козе, ипастирикојичувајујарцеуживајувећепоштовање. Одсвихјарацанарочитосепоштују
један, и, кадонугине, настајеуМендетскомокругувеликажалост. И јарациПанкажесена
египатскомјезику''мендет''. Завремемогборавкауовомокругудесиосеовајчудандогађај. Један
јарацјенасредулицескочионаједнуженуиобљубиоје. И затосусазналисвистановници
округа.
47) Египћанисматрајусвињузанечистуживотињу. Акосеонекогодњихсвињасамоузпут
очеше, онуономоделукојејебилонањемуулазиурекуикупасе. ИсвињарисујединиуЕгипту
којимајезабрањенодаулазеухрамове, памакарбилирођениусамом Египту. Никонеда
свињарусвојукћерзажену, нитибисеикоожениосвињаревомћерком, негосеонисамиизмеђу
себеженеиудају. ДругимбоговиманесмејуЕгипћанидаприносесвињенажртву, већсамо
богињиМесеца, СеленииДионису, итосамоуодређеновреме, наимезавремеуштапа, итада,
приликомприношењажртве, једусвињетину. ПостојиуЕгиптуједнапричаотомезаштосе
Египћаничувајуприношењажртаванадругимсвечаностимаанаовојихжртвују. Јатупричу
знам, алимејесрамотадајеиспричам. СвињесеприносенажртвубогињиМесецанаовајначин.
Кадјеживотињазаклана, стависеврхрепа, слезинаицреванаједнугомилу; свесетообавије
сланиномсатрбухаиспалинаватри. Осталомесоједусамозавремеуштапа, завремечијег
трајањасеобављалоприношењежртве; другогнекогдананебиникониокусиотогмеса.
Сиромашнијиправесвињеодпшеничногтеста, пекуихиприносенажртву.
Верскесвечаности
48) НатојсвечаностизакољесвакипредсвојимвратимаједнопрасеучастбогаДиониса, ито
завремевечере, пагаондавраћасвињаруодкогагајеикупио. ИначеЕгипћанипрослављају
свечаностиучастДионисаусвемуистокаоиХелени, самоштомујошприносепрасићенажртву.
Уместофалоса(мушкиуд) онисуизмислилинекекипове, дужинеједноглакта, којисепокрећу
помоћуједнежице, ињихносеженепооколнимселима, којомприликомсесрамотнидеомушког
тела, којијескоротоликовеликколикоицеокип, сталнодижеиспушта. Предњимаидеједан
свирачуфрулу, аизањегаидуженеипевајупесмеоДионису. Азбогчегајесрамотнидео
мушкогтелатаковеликизаштосејединотајдеотелапокреће, отомепостојиједнапобожна
прича.
49) АменисечинидајеМелампод, Амитеоновсин, сигурнознаозаовусвечаност, јерјебаш
ондонеоуХеладуиДионисовоиме, ижртву, исвечанулитијунакојојсеносиофалос. Изгледада
ихоннијесверазумеоидотанчинаобјаснио, негосутотекпослењегабољеобјаснилимудраци.
АлисвечаностсафалосомучастбогаДионисаустановиојеМелампод, иХелениприређујуту
свечаностјошувеконакокакосуодњеганаучили.
Ја, наиме, тврдим дајеМелампод, којијебиомудраципророк, поредмногихдругих
ствари, упознаоуЕгиптуДионисовкулти, самалимизменама, пренеогауХеладу. Нећуда
тврдимдасеслучајноподудараидајеовајкултједнакиуЕгиптуиуХелади. Утомслучајубисе
онмногоранијепојавиокодХелена, анебибиоуведентекуновијевреме. Истотакоминепада
напаметдатврдимдасуЕгипћанипримилитајилинекидругиобичајодХелена, алимислимда
је. вероватниједајеМеламподсазнаозаДионисовкултодКадмаизТираиодФеничана, којису
саовимдошлиуземљукојаседанасзовеБеотија.
Египатскопореклогрчкихбожанстава
50) Изаиста, именаскоросвихбоговадошласууХеладуизЕгипта. Адасуоназаистадошла
изтуђине, утосамсеусвојимистраживањимауверио, исматрамдасуонадолазилабаш из
Египта, јер, каоштосамиранијенапоменуо, осимПосидона, Диоскура, Хере, Хестије, Темиде,
ХаритаиНереида, именасвихосталихбожанставапостојаласуодувекуЕгипту. Говоримсамо
оноштопричајусамиЕгипћани. Аименаосталихбогова, закојаоникажудасуимнепозната, ја
64
мислимдасуХеленипримилиодПелазга, осимПосидона, закогасудозналиодЛибијаца. Име
Посидонајављасе, наиме, најпрекодЛибијаца, ионисуовобожанствоодувекпоштовали.
Египћаниуопштенеобожавајухероје.
51) Овопакијош многедругествари, окојимаћујош говорити, примилисуХелениод
Египћана. Али кадправекиповеХермесасаукоченим мушким удом, тонисунаучили од
Египћана, негоодПелазга, ипресвихприхватилисутоАтињани, аодовихиостали.
Пелазгисусе, наиме, населилиуАтицимеђуАтињане, којисусетадавећсматрализа
Хелене, аисамиПелазгисусеодтадапочелидасматрајузаХелене. Копознајеверскеобреде
посвећенеКабирима, којеобављајуСамотрачани, акојесуовиопетпримилиодПелазга, тајћеме
разумети. НаСамотрацису, наиме, становалијошранијеовиПелазги, којисусекаснијенаселили
међуАтињане, иодњихсуиСамотрачанипримилиовајверскиобред. Атињанису, дакле, били
првимеђуХеленимакојисуизрађивалиХермесовекиповесауздигнутиммушкимудом, атосу
научилиодПелазга. КодПелазгаје, међутим, постојалаједнасветапричаотоме(онасепојављује
иумистеријаманаСамотраци).
52) Пелазгисуранијеприносилижртвеимолилисебоговима, штосамуДодоничуоивидео, а
дапритоменисупомињалипоименунипонадимкуниједногаодњих; они, наиме, нисууопште
ничулизањиховаимена. Онисусекодњихназивалибоговимазбогтогаштосусветаколепо
уредилиидалисвакомоноштомуприпада. ТекмногокаснијепримилисуизЕгиптаразличита
именазабогове, ајош многокаснијеиимеДиониса. Каснијесусеобратилипророчиштуу
Додониипиталигаоименимабогова(овопророчиштебилоје, наиме, најстаријеиутовреме
јединоуцелојХелади). Нањиховопитањедалидапримеименакојасупорекломизтуђине,
одговорилоимјепророчиштедаприме, иотадаихзавремеприношењажртавадозивајупоимену.
ОвајобичајсукаснијеиХеленипримилиодПелазга.
53) О пореклусвакогпојединогбожанства, идалисуонисвиодувекпостојалиикако
изгледају, нисуонидонедавнои, датакокажем, дојучезналибашништа. Мислим, наиме, дасу
ХесиодиХомербилиодменестаријинајвишечетиристотинегодинаиникаковише. Овису
Хеленимапрвистворилипричеопостанкубогова, далиимименаиобјаснилибожанскепочастии
вештинеи, најзад, описалињиховеликове. Мислимдасупесницизакојесепричадасуживели
преовихуствариживелипослењих. ТаквогсумишљењасвештенициизДодоне, ајасам
мишљењадасуХомериХесиодстарији.
54) КодЕгипћанапостојиоваквапричаопророчиштууХеладииономдругомуЛибији. У
ТебисумипричалиАмоновисвештеницидасутамоједанпутФеничаниуграбилииодвелииз
храмадвежене, иједнусу, какосуовичули, продалиуЛибију, адругууХеладу, падасутежене,
заправо, првеосновалепророчиштакодпоменутихнарода. А кадасамихзапитаооткудонито
такопоузданознају, одговорилисумидасутадамногоимарљивотрагализаженама, алидаих
нисумоглидапронађу, негосутеккаснијеипакдозналиовоочемусумиговорили.
55) Тосам, дакле, чуоодсвештеникаизТебе. СвештеницеизДодоне, опет, овопричају: из
ТебеуЕгиптуодлетелесудвецрнеголубице. ЈеднаодњиходлетелајеуЛибију, адругаје
долетелањимауДодону, селанаједнубуквуиљудскимгласомпроговориладанаономистом
местутребадасеоснујеЗезсовопророчиште. Онесутосматралезанаређењесамогбожанстваи
сместасуганачиниле. ЗаонупакголубицукојајеодлетелауЛибијукажудајенаредиладасеиу
ЛибијиоснујеАмоновопророчиште, даклејош једноЗевсовопророчиште. Најстаријамеђу
свештеницамакојесумитопричалезваласеПроменеја, другаТимарета, анајмлађаНикандра, а
сањимасеутомеслажеиосталосвештенствоуДодони.
56) Јамеђутимосвемутомеимамовомишљење: акосузаистаФеничаниуграбилисвештенице
изхрамаиједнупродалиуЛибију, адругууХеладу, тоћебитисигурнодајеовапродата
65
Теспроћанима, којисуондастановалиуданашњојХелади, акојасеранијезвалаПелазгија. Затим
је, док јеживелаондекао робиња, начиниласеби под једним високим храстом Зевсово
светилиште, атојебилоприроднодагасеонакојајеслужилауЗевсовухрамукаосвештеница
јошдобросећалаиовдекудаједошла. Кадјенаучилахеленскијезик, онајеодтогсветилишта
начинилапророчиште, пајеиспричаладасуистиФеничаникојисуњупродали, продалиињену
сеструуЛибију.
57) МислимдасустановнициДодоненазвалитеженеголубицамазбогтогаштосуонебиле
варварке, паимјеизгледалодацвркућукаоптице. Кадимјекаснијеженапроговорилајезиком
којиониразумеју, ондасуреклидаимголубицаговориљудскимјезиком, адокјеговорила
језикомкојионинисуразумели, мислилисудаонаговориптичијимјезиком. Пакакоможеголуб
дапроговориљудскимјезиком!? Аштокажудајеголубицабилацрна, изтогасеможезакључити
дајетаженабилаизЕгипта. ПророчиштауДодонииуТеби, уЕгипту, врлосуслична. Цела
врачарскавештинапророчиштаводипореклоизЕгипта.
Ш естнајзначајнијихверскихсветковина
58) УЕгиптусунајпрепочелидаприређујусвечанескупове, поворкеихаџилуке, итосу
Хелениодњихинаучили. А каодоказзатослужиовачињеница: У Египтусеовиобичаји
појављујуоддавнина, ауХеладитекодскора.
59) ОваквесвечанескуповенеприређујуЕгипћанисамоједанпутгодишње, негочесто, а
нарочитоисавеликимодушевљењемуградуБубастиди, участАртемидину, затимуграду
Бузириди, участбогињеИзиде, јерсеуистомовомграду, којилежиусрединиДелте, налази
највећиИзидинхрам. ИзидапакнахеленскомјезикузначиДеметра. Натрећемместуодржавајусе
свечанискуповиуСаису, участбогињеАтене, аначетвртомуХелиопољу, участбогаСунца, на
петомуградуБути, участбогињеЛетеинашестомместууПапремису, участбогаАреса.
60) КадсевозенатусвечаностуБубастиду, ондасеоводешава: мноштвољудииженапутује
заједноупојединимчамцима. Некеодженаимајуклепеталаињимаклепећу, мушкарцисвирајуу
фрулезавремецелевожње, аосталеженеиљудипевајуитапшурукама. Кадузпутнаиђунанеки
град, пристануузобалу, сиђусалађеирадеоваквествари: једнеженерадеоноштосаммалопре
споменуо, тј. клепећу, адругевичуиругајусеженамаизтогграда; неке, опет, играјууколу, а
некеустајуидижусукњеувис. Такоонерадеусвакомградунаобали. КадстигнууБубастиду,
одржавајусвечаностиприносевеликежртве, итомприликомвишепопијувинанегоутокуцеле
године. Тамошњиљудикажудасеондеслегнемасаодокоседамстотинахиљадаљуди, итосамо
људиижена, осимдеце.
61) ЕтотосесведешавауБубастиди. Већсамиспричаокакосепрослављасвечаностучаст
богињеИзидеуБузириди. Послежртвеногобреда, наиме, грувајусеугрудидесетинеидесетине
хиљадаљуди, итосвимушкарциижене. Несмемдакажемзакимсеонибијуугруди. АКарци,
којиживеуЕгипту, изводеовојошжешћеиножевинапарајусебикожуначелу, пасепотомеи
познаједасустранцииданисуЕгипћани.
62) КадсесветсакупинасвечаностуСаис, запалесвиједнеодређененоћинапољуокосвојих
кућакандила. Кандиласушољесасољуиуљемуњима, аодгоре, наповршини, налазисестењак,
којигорицелуноћ, асвечаностносииме''Паљењекандила''. МеђутимиониЕгипћаникојинису
дошлинаовусвечаностнеспавајуцелетеноћи, негосвипалетакваистакандила, итосене
дешавасамоуСаисунегоуцеломЕгипту. Заштосеовеноћипалисветлоизаштосеонатако
свечанопрославља, отомепостојиједнапобожнаприча.
66
63) УХелиопољуиуБутиприносежртвесамоходочасници. У Папремисутакођеприносе
жртвекаоиудругимместимаиприређујусвечаности. Кадгодзађесунце, неколикосвештеника
служислужбуококипа, авећинањихстанесадрвенимтољагаманаулазухрам, авишеод
хиљадељудикојихоћедаиспунезавете, истотакосатољагамастојенадругојстраниугомили. А
кип, којисеналазиуједноммаломпозлаћеномковчежићуоддрвета, односеуочитогданауједан
другихрам. Тадасеупрегненеколикосвештеника, којисуосталикрајкипа, уколасачетириточка
накојимасеналазиковчежићсакипом, алиосталикојистојенаулазунепуштајуих. Тада
прискочеверницикојисуиспуњавализаветупомоћбогуипочнудаударајуовештонећедапусте
богаухрам, аовисебране. Тудођедожестокебиткедрвенимтољагамаидоразбијенихглава, а
мислимдамногииумруодзадобијенихповреда. Египћани, међутим, тврдедаодтоганикојош
нијеумро. Домороцикажудајетасветковинанасталаизовихразлога. Утомхрамустановалаје
мајкабогаАреса, аАрес, којијеутуђиниодрастао, хтеоједапосетисвојумајку. Поштога
свештеницињеговемајкеникадранијенисувидели, нисугапустилинегосугаотерали, тејеон
довеољудеизнекогдругогместасебиупомоћ, жестокоизудараосвештеникеиушаоухрамда
видимајку. Дакле, оватучњавајенасталаучастбогаАреса.
64) Египћанисутакођепрвиувелиуобичајдасеухрамовиманесмејуобављатиљубавни
односисаженамаидапослеодносасаженомнесменикоступитиухрамадасенеопере. Сви
осталинародипак, семЕгипћанаиХелена, општесаженскињемпохрамовимаипослесношаја
улазеухрамовеадасенеоперу. Онимиследасуљудиистоштоиживотиње, итозатоштосе
видидасеиживотињеИптицепареухрамовимабоговаипоњиховимсветимгајевима. Кадто
боговиманебибилоповољи, небитониживотињечиниле. Онисенатопозивају, алисеменито
недопада.
65) Kao засве, такоимајуЕгипћанистрогеверскепрописеиотомекакотребапоступатиса
животињама. ИакосеЕгипатграничисаЛибијом, ипаконнијебогзнакакобогатживотињама, али
сетамосвеживотињесматрајузасветиње, итонесамодомаће, негоисвеостале. Кадбиххтеода
објаснимзаштосеонесматрајузасветиње, мораобихсеудубитиупроучавањењиховевере, аја
тонарочитоизбегавам; аоноштосамузпутприметио, отомесаммораонештодакажем. Обичај
једасесаживотињамаовакопоступа: свеживотињеимајусвојенарочитечуварекојииххране, а
тосуљудиилиженеизЕгипта. Итаслужбапрелазисоцанасина. Завремеслужбебогукомеје
животињапосвећена, појединиљудиизградоваприносеимзаветнедарове, итоовако. Помолесе
богу, чијајеживотиња, паошишајудециилицелуглаву, илиполовину, илиједнутрећину, те
ставенавагуоноликосребраколикотежикосаиизмереносребродајучуваримаживотиња, који
затокупујурибу, секујеидајуживотињамадаједу. Етонатајначинсехранеживотиње. Акоби
неконамерноубионекуодовихживотиња, кажњаваобисесмртномказном; аакобијеубиоиз
нехата, ондамусвештенициодређујудаплатиказну. Конамерноилинехотицеубијеибисаили
јастреба, тајморадаплатиглавом.
Поступањесаживотињама: мачке, пси
66) Ипоредмногихживотињакојеживеузљудебилобиихтамојошивишедасемачкамане
придајетоликизначај. Кадасемачкеомаце, оненеидувишезамачковима, аови, иакобисерадо
парилисњима, немогуникакодаихдобију. Уневољиониседовијајуовако: отимајумачићеод
мачакаикраду, паихондаубијају, алиихнеједу. Кадмачкеостанубезмачића, њихобузмежеља
дадобијудруге, итакопоновоодлаземачковима, јероваживотињајаковолимладунце. Аза
времепожарамачкесенеобичнопонашају. ДокЕгипћанистојепоређаниоковатреипазена
мачке, инемислећинагашењепожара, прокрадајусемачкекрозљудеилиихпрескачуибацајусе
упламен. Кадсетодеси, обузимаЕгипћаневеликажалост. Кадунекојкућимачкаугине
природномсмрћу, свистановницикућеошишајусамообрве, алиакоугиненекипас, шишајуцело
телоицелуглаву.
67
67) Угинулемачкеодносесеупосвећенекуће, тамосебалзамујуипослесесахрањујууграду
Бубастиди. Псесвисахрањујуусвојимместима, итоусветимковчезима. Истоовакокаоипси
сахрањујусеиласице. ТекуницеијастребовеносеуградБуту, аибисауХермесовград. Медведе
пак, којисутаморетки, ивукове, којитамонисумноговећиодлисица, сахрањујунаместугдеих
нађу.
Крокодили— светеживотиње
68) Особинекрокодиласуове: завремечетиризимскамесецаонништанеједе, паиакоје
четвороножац, ипакживиинакопнуиуводи. Носиилежесвојајајанакопнуивећидеодана
боравинасуву, ацелуноћпроводиуводи, тј. реци, јерјетадаводатоплијанегоросаиваздух. Од
свихнамапознатихживотињаоваоднајмањепостајенајвећа. Његовајаја, наиме, нисумноговећа
одгушчијегјајета, имладунченијевећеодсамогјајета, акадаодрасте, достигнедужину
седамнаестлактова, пајошивећу. Имаочикаосвинче, павеликезубеиоштрекљове(премаве-
личинитела). Тојејединаживотињакојанемајезикаикојадоњувилицунеможедапокреће, а
такођејетоијединаживотињакојапокрећеиотварагорњувилицупремадоњој. Имаснажне
канџе, акожамујепокривенаљускоминалеђимајенепробојна. Уводиневиди, анакопнуима
врлооштарвид. Поштоживиуводи, његовасуустапунапијавица. Свептицеиживотињебежеод
њега, самовивакживиупријатељствусањим, јермучинивеликеуслуге. Кадгод, наиме,
крокодилизађеизводенакопноичимзине(онточинипонавиципредпочетакдувањазападног
ветра), тадамувивакуђеуустаипоједепијавице. Крокодилјезадовољантомуслугоминедира
вивка,
69) УнекимкрајевимаЕгиптакрокодиливажекаосветеживотиње, аунекимне, негоих
прогонекаоопасненепријатеље. УоколиниТебеиокоМерисјезерастановнициихјакопоштују.
И једниидругиимајупоједногкрокодилакојијеприпитомљендагаможеш рукомводити.
Увлачемуминђушеодстаклаизлатаууши, стављајугривнеокопредњихногу, хранега
одабранимјелима; припремљенимухраму, ијакогалепонегују, стварајућимузаживотасве
могућеудобности. Кадугину, балзамујуихисахрањујуусветимсандуцима. У околиниграда
Елефантинестановнициихчакједуинесматрајуихзасветиње. Онисеовденезовукрокодили,
него''хампсаи''. Јонциихназивајукрокодилимазбогсличностисагуштеримауџбуну.
70) Многоихлове, итонаразненачине. Описујемонуврстуловазакојумислимдаје
највреднијапомена. Стависесвињскаплећканаудицуитосебациусрединуреке, аловацстане
наобалурекесаједнимживимпрасетомитучега. Кадкрокодилчујескичањесвинчета, ониде
премазвуку, наиђенасвињскалеђаипрогутаих. Тадагаловацизвученапољеичимгаизвучена
суво, морадамубациблатоуочи: послетогаосталосвеиделако; акаднебитоучинио, имаоби
мукесакрокодилом.
Нилскикоњи, видре, птице, рибе, змије
71) НилскикоњисеуобластиПапремиспообичајусматрајузасветиње, алиудругим
пределимауЕгиптуониневажекаосветеживотиње. Штосетичеизгледа, онјечетвороножац, са
двапапка, ногукаоуговечета, прћастењушке, гривекаоукоња, аизчељустимувиреоштри
зуби; репигласмујекаоукоња, авеличинејекаонајвећеговече. Кожамујетакодебеладасеод
ње, кадјеосушена, правемоткезакопља.
72) УНилуимаивидри, ињихсматрајузасветиње. Одрибаобожавајујегуљуиједнурибу
покривенуљускама. АпричаседасуонепосвећенебогуНилу, каоштосумуодптицапосвећене
лисичијегуске.
68
73) Постојијошједнасветаптица, којасезовефеникс. Њусаму, додуше, нисамвидео, негосам
видеосамоњенуслику. Она, наиме, попричањуљудиизХелиопоља, реткодолази, свегаједном
запетстотинагодина, итосамокадјојјеотацумро. Акозаистаизгледаонакокакојеприказана
наслици, ондајеевооволикаиоваква. Перјејојједелимичнозлатножуте, аделимичноцрвене
боје. Алипоспољномизгледуивеличиниврлојесличнаорлу. Зањупричају, уштајаневерујем,
дадолазиизАрабијеидоносисасобомсвогаоца, облепљеногизмирном, исахрањујегау
Хелијевухраму. Аносигаовако: најпреначиниодизмирнејајекојеможедапонесе, пасезатим
уверидалиможедаганоси, пакадсеувери, направишупљинуујајетуиуњустависвогаоца,
затимгаопетзалепиизмирном, папоштосаоцемимаистутежину, ондагатакозалепљеногноси
уЕгипатуХелијевхрам. Онипричајудаоваптицаовакоради.
74) УкрајуокоТебепостојесветезмијекојенисуопаснезаљуде. Овесумаленеинаврху
главеимајудварога. Кадугину, сахрањујуихуЗевсовухраму, јеркажудасуонепосвећенеовом
богу.
75) АлиуАрабијипостојиједанпредеокојисеналазинедалекоодградаБутеитамосам
путоваоданештодознамокрилатимзмијама. Дошаосамтамоивидеонепрегледномноштво
змијскихкостијуихрптењача, итотоликодасенеможеиспричати; читавегомиле, веће, памање
ијошмање; билоихјејакомного. Овакојеизгледаопредеоукомесулежалеоверазбацанекости:
тојебилаједнаклисуракојаводиизбрдовитогпределауширокуравницу, којасеспајаса
египатскомравницом. ПричаседакрилатезмијепочеткомпролећалетеизАрабијеуЕгипат, али
ихуовојклисурисусрећуибисиинепуштајуихуЕгипатнегоихубијају. Збогтога, попричању
Арабљана, ипоштујуЕгипћаниибиса; аиЕгипћанисестимеслажуивеледапоштујуовептице
башзбогтога.
76) Аибиспакизгледаовако: сасвимјецрн, ногесумукаоуждрала, кљунмујејакосавијен, а
великјекаокрекс. Такоизгледајуцрниибиси, којиуништавајузмије. Другаврстаибиса, којасе
вишеналазиублизиниљуди(има, наиме, двеврстеибиса), немаперјанаглавининаврату, абело
перјеимасвугде, осимнаосталомделуглавеиврата, накрајукрилаинаврхузадњице(на
поменутимместимајесасвимцрно); кљуниногесумукаоикодонихдругих. Змијеизгледајукао
воденезмије, алиимкриланисупокривенаперјемкаокодптица, негосусличнакрилимакод
слепихмишева. Толикоосветимживотињама.
Нарочитиобичаји: гозбе, одевање, врачање, лечење
77) А саддапређемонасамеЕгипћане. ОникојистанујуузасејаномЕгиптутрудеседа
најбољесачувајууспоменунапрошледогађаје, изнајубољесвојуисторијуодсвихљудикојесам
икадаупознао. Начинживотаим јеовакав: узимајусвакогмесецаузастопцеутокутридана
средствазачишћењеипомоћусредставазаповраћањеииспирањембринусезасвојездравље, јер
верујудасвеболестидолазеодисхране. Египћанисууопште, послеЛибљана, најздравијиљуди, и
то, помоммишљењу, збогздравеклиме, јеримклиманијепроменљива. Већинаболести, наиме,
долазиодпроменљивостивремена, анарочитоодпроменевременауодносунагодишњадоба.
Хранесехлебомиправегаодситнепројеизовуга''килестис''. Трошевинокојеправеодјечма,
јеркодњихнеуспевавиновалоза. Рибеједуилисирове, осушененасунцу, илисамонасољене
сољуодморскеводе. А одптицаједупрепелице, паткеинекемалептице, итосирове, само
посољене. Алисвеосталерибеиптице, којенесматрајузасвете, једукуванеилипечене.
78) Нагозбамакодбогатихљудиодмахпослејеланосиједанодњихуковчегумртваца,
направљеногоддрвета, којилепомизрадомибојамајакоподсећанаправогмртваца, акојије
дугачаксвегаједанилидвалакта, ипоказујегасвакомгостуговорећи:
''Погледајовога, пијиве-селисе, јеркадумреш, бићешкаоиовајовде!''
Такоонираденањиховимгозбама.
69
79) Чувајуобичајесвојихпредакаинепримајуниједантуђ. Поредосталихомиљенихпесама
истичесенарочитоједна, ''Линос'' песма, којасепеваиуФеникији, наКипруинадругим
местима, ионасекодсвакогнародазоведрукчије. Јакојесличнаједнојпесмикојасепевау
Хеладиикојасеитамозове''Линос'', такодасамсе, поредосталога, чудиоитомеоткудсуу
Египтуузелибаштајназив''Линос''. Вероватноједајеониодувекпевају, ионасенаегипатском
језикузове''Манерос''. УЕгиптусумиреклидасетакозваојединацсинпрвогегипатскогкраљаи
дасумуЕгипћани, послењеговепреранесмрти, овомпесмомуказивалипоштовање, тедајето
билањиховапрваијединапесма.
80) Још нештоимајуЕгипћанисличносХеленима, алисамосЛакедемонцима. Кадсемлади
сусретнусастаријим, склањајуимсеспута, устајусасвојихседиштакадовидођуидајуимместо
даседну. АлиимајуиједанобичајкојисененалазинигдеуХелади. Кадсесусретнунаулицама,
непоздрављајусеречима, каоуХелади, већседубокоједнидругимаклањајуиспуштајурукудо
колена.
81) Носеланенекошуље, украшенеококоленаресама, којеонизову''каласирис'', апрекоњих
беливунениогртач. Алисеувуненојодећинеидеухрамнитисеикоуњојсахрањује, јерсето
сматразагрех. СлажусеутомесОрфејевимиБаховиммистеријама, којесу, уствари, египатскеи
Питагорине. Наиме, којепосвећенудотичнемистеријенесменикакобитисахрањенувуненом
оделу. Иотомепостојиједнапобожнаприча.
82) Египћанису, даље, пронашликојемјебогукојимесециданпосвећен, штаћесвакичовек,
којисеродиоодређеногдана, доживети, какоћеумретиикакавћекобити. Тимесусекасније
послужилиихеленскипесници. ВишесууЕгиптупронашлизнамењаичуданегоигденасвету.
Акобисепојавилонекознамење, бележеонимарљивоштасепослетогадешаваи, акосекасније
нештосличнодеси, верујудаћеседеситионоистоштоседесилопослепрвогзнамења.
83) Савештиномврачањастојикодњиховако: ниједанчовекне, познајетувештину, негоје
познајусамонеки богови. ТакопостојитамопророчиштеХераклово, Аполоново, Атенино,
Артемидино, АресовоиЗевсово, анајвећепочастиодсвихпророчиштауживаЛетинопророчиште
уградуБути. Начинпрорицањауовимпророчиштиманијеисти, негојесасвимразличит.
84) Лекарскипосаоподељенјекодњиховако. Једанлекарлечисамоодједне, анеодвише
болести. Иначе, имајумноголекара. Постојеочнилекари, зубнилекари, лекаризауши, застомак
илекаризаунутрашњеболести.
85) Жалоснепесмеисахранесуимовакве: акоумреукућинекиугледанчовек, ондасва
женскачељадизтекућенамажуглавуилицеблатом, теоставемртвацаукућииодлазеуградса
припасаномхаљиномисподнедараидопојасаголе, бијућисеугрудиипоказујућидојке, аза-
једносњимачинетоистоисвењиховерођаке. Истотакосупотпасаниимушкарци, ионисебију
угруди. Послетогаизносемртвацаиносегаурадњугдесевршибалзамовање.
Балзамовањеисахрањивање
86) Постојенарочитиљудикојисеразумејуутајпосао. Ови, кадимседонесемртвац, пока-
зујуонимакојисугадонелидревнекиповекаомустре, којесуизрађенеиобојадисанекаоправе
лешине. И најуспешнијебалзамовањезовупоименуоногачијеимеувезистимнесмемда
поменем, затимимпоказујудругукласу, којајепростијаијевтинија, анајзадитрећунајјевтинију.
Тадаихпитајупремакојојмустрижеледаимбалзамујумртваца. Кадседоговореипогоде,
рођациодмаходлазекући, аониостајуурадионицамаисместасеприхватајупосла. Аколеш
требадасебалзамујепопрвојкласи, извукумунајпрепомоћуједногкривоггвожђамозаккроз
70
ноздрве, итосамоједандео, аудругиулијуушупљинунекујакутечност. Послетогарасеку
једнимоштримножем, направљенимодетиопскогкамена, мишићенатрбухуиизвадежелудац,
очистега, исперувиномодпалмеипоспуистуцаним мирисима. Кадтрбушнудупљунапуне
чистомистуцаномизмирном, циметомисвимдругиммирисима, осимтамњана, ондајепоново
зашију. Кадтосвесврше, ставелешусоиоставегауњојседамдесетдана. Несмејуганипошто
оставитидужевременауњој. Кадпрођеседамдесет дана, оперулешиумотајугацелогфиним
ланенимтракама, залепившиихгумом, којусуЕгипћаниупотребљавалиуместотуткала. Изатога
својтапоновоодносилеш ипоручујеједанкипљудскогоблика, укојистављајумртваца, пага
тадасахрањујуугробницу, гдегаостављајуустојећемставупоредзида. Такопоступајукод
најскупљегбалзамовања.
87) Аакосуизабралидруги, јевтинијиначинбалзамовања, поштоимјепрвибиосувишескуп,
ондасебалзамовањевршиовако. Улијукедровоуљеуштрцаљкеињиманапунетрбухлешине, те
несекунитивадеизњежелудац, негоубризгавајутечносткрозстражњицуиуњустављајучепда
небитечностисцурила, азатимјеостављајуусолионоликоданаколикојебилонапредодређено.
Последњегданаизвукуубризганокедровоуљенапоље. Уљејепактакојакодарастворисвацрева
ижелудациизбациихсасобомнапоље. Меснатеделоверастопинатријевацеђтакодаодцелог
телаостанусамокожаикости. Кадтоураде, дадулешродбиниинераденадњимвишеништа.
88) Трећиначинбалзамовања, којивршеонинајсиромашнији, састојисеуовоме: стављајулеш
усо, поштосугапретходноиспралиуљемоднекерепе, идржегаседамдесетдана, пагапосле
тогадајуродбинидагаоднесе.
89) Кадумрунарочитолепеиугледнеженеилиженевиђенијихљуди, њихненоседа
балзамујуодмахпослесмрти, негосесабалзамовањемчекатридочетиридана, паихтеконда
предајустручњацимазабалзамовање. Точинезбогтогадастручњацизабалзамовањенебинад
њимавршилиобљубу. Причају, наиме, дајеједанпутухваћенједантакавкојијеизвршиообљубу
надједномумрломженом, којасенијебилајошниукочила, аодаогајеједанњеговколега.
90) А кадбисенекиЕгипћанинилистранацудавиоуНилуилибигакрокодилуграбио,
моралибигабалзамоватистановниционогградагдебигаводаизбацила, аистотакосубили
дужнидагаштолепшеопремеисахранеусветојгробници. Никоганебисмеододирнути, пачак
нињеговипријатељинирођаци, негогаНиловисвештенициморајусвојимрукамадасахране, као
дајеоннештовишенегообичанлеш.
91) Избегавајудасеслужехеленскимобичајимаи, уопштеговорећи, непримајуникаданичије
обичаје. ЈединиизузетакутомезацелопредстављаХемис, великиградуобластиТебе, ублизини
градаНеапоља. У овом градуналазисечетвороугластхрам Перзеја, синаДанаје, окружен
палмама. Каменопредворјехрамајеогромноинањемусеналазедвавеликакаменакипа. У
срединиовоганалазисехрамиуњемуПерзејевкип. УХемисусепричадаимсечешћејавља
Перзејупољу, честоиухраму, идасунашлиједнуњеговунанулу, којајебиладугадвалакта, и
дајеувек, кадгодсепојављивао, билоуЕгиптувеликоблагостање. Такопричајутамошњиљуди,
иисто, каоиуХелади, приређујууњеговучастрвачкеидругеутакмице, накојимадајукао
наградузапобеднике: стоку, огртачеиучињенукожу. КадсамихзапитаозаштосеПерзејсамо
кодњихпојављује, анеинадругимместимауЕгипту, изаштомусесамокодњихприређују
утакмице, реклисудаПерзејводипореклоизњиховогграда. ДанајиЛинкејбилису, наиме, из
ХемисаиодандесулађомотпловилизаХеладу. ИтадасумиизређалисвесвојепреткеодДанаја
иЛинкејадоПерзеја. ПерзејједошаоуЕгипат, каоштоисамиХеленипричају, дадонесе
ГоргонинуглавуизЛибије. ТадајеузпутсвратиоиуХемисиупознаосесасвимсвојим
рођацима. АуправојезатодошаоуЕгипатјерјеоХемисувећранијебиочуоодсвојемајкеипо
његовојнарочитојжељитамосеодржавајугимнастичкатакмичења.
71
ЖивотуДоњемЕгипту
92) ТосусвеобичајиЕгипћанакојистанујугореизнадмочварнихпредела. Оништостанујуу
мочварамаимајуистеобичајекаоиониизгорњегЕгиптаи, измеђуосталог, свакиимапоједну
жену, каоиХелени. Дабиималибољухрану, онисупронашлиово: кадсерекаразлијеипоплави
поља, растеуводиувеликимколичинамаљиљан, којиЕгипћани зовулотос. Онигасекуисуше
насунцу, пагаондамлатеивадеизњегасеменкесличнезрнумака, иодњихпекунаватрихлеб.
Икоренлотосасеједе; сладакје, округаоивеликкаојабука. Постојиидругаврстаљиљана, који
јесличанружиикојиистотакорастеуреци, ањеговплодсеналазинаједнојчашицикојарасте
изкоренаијакојесличнаосињаку. Нањемусеналазевеликаиукусназрна, великакаокоштица
одмаслине, аједусесвежаилиосушена. Алибиблос, којирастесвакегодине, кадпочупајуиз
мочваре, одсецајуњеговгорњидеоиупотребљавајузадругесврхе, адоњидео, којиједуг
отприликеједанлакат, једу(илипродају). Гурманиисладокусциставегаизнаддиманаужареној
мангали, тегаондаједу. Некиопетодњиххранесесаморибом. Кадовеулове, извадеимутробу,
сушеихнасунцуитакосувеједу.
93) Рибеселиценеразмножавајусесамоурекаманегорастуиубарама, исњимасеово
дешава. Кадимдођевремедабацајуикру, одлазеујатимауморе. Начелујатастојемужјации
избацујумушкосеме, аженке, којеидузањима, гутајусемеињимасеодмахоплођавају. Кадсусе
уморузадовољилеиумириле, пливајунатрагсвакаусвојеборавиште. Алисадаихнепредводе
мужјацинегоженке, којечинеоноистоштосумалопрерадилимужјаци; оне, наиме, садизбацују
икрукојајевеликакаозрноодпроса, ињугутајумужјаци, којиидуизањих. Алитамалазрнасу
такођерибе, јеродзрна, којасупpeoсталаинисупрогутана, постајуинарастајурибе. Акосериба
уловизавремењеногизлажењауморе, видиседајојјеглавасалевестранебезљуске, акадсе
вратенатраг, ондаимјеогуљенаљусканадеснојстраниглаве. Тоимседешавазбогтогаштосеза
времепливањаумореизавремепливањанатрагтискајуузлевуобалуидодирујуједазбогструје
небизалуталеиизгубилепут. КадНилпочнедарасте, речномсеводомпрвоиспунерупеи
удубљењауоколинисамерекеитаводапродиреподземнимпутем. Свасутаместаодмахпуна
ситнерибе. Откудоненастају, јатоовакообјашњавам: кадјеНилпрошлегодинеопао, рибесу
избацилејајауглибисапоследњомводомотишлеуреку; акадјеследећегодиневодаопет
нарасла, одмахсуодтихјајапосталерибе. Толикоорибама.
94) Египћаниумочварнимкрајевимадобијајууљеодплодачудотворногдрвета, којеЕгипћани
зову''кики'', итоовако. НаобаламарекаибарасејусеметебиљкекојауХеладисамарасте.
ЗасејанауЕгиптудајеонабогатеплодове, којиимајунепријатанмирис. Кадсакупеплодове, они
ихилимуљајуиисцедеиликувајунаватрииузимајуоноуљаштоизтогплодаисцури. Оноје
масноигориусветиљциистотакодоброкаоимаслиновоуље, алииматежакмирис.
95) Противкомараца, којихтамоимајакомного, измислилисуследећасредства. Упределима
изнадмочварнихобластипењусеукулеиуњимаспавајуипомоћуњихсебранеодкомараца, јер
комарцизбогветранемогувисокодалете. Умочварнимобластиманезнајузатаквекуле, алису
измислилидругасредствапротивкомараца. Свакичовекимамрежусакојомдањуловирибу, а
ноћујеовакоупотребљава: обавијењомекреветнакомеспава, иулазиподњуиспава. Кадбисе
увиоунекиогртачилипоњаву, комарцибигауједали, аликрозмрежуинепокушавајудага
гризу.
96) Теретнебродовеправеоднекогтрнакоји, отприлике, изгледакаолотосуКиренииод
чијегсокапостајегума. Одовогтрнасекуониокодвалактадугедаскеислажуихкаоопеке, теих
закуцавајујакимивеликимклинцима. Акадихтакозакуцају, метнупрекоњихпопречнегредеод
двалакта. А ребримазалађесенеслуже. Жлебовесаунутрашњихстраназапушавајуна
саставцимапапиросом. Бродимасамоједнукрму, којајепротуренакрозједнурупуназадњој
72
гредилађе. Катаркуупотребљавајуодбагрема, аједраодпапироса. Тибродовимогудапловеи
узводноитосамополепомвремену, аиначеморајудасевукусакопна. Низрекупловеовако:
узмесеједнадаскаодтамарисковине, накојојјепричвршћенаисплетенатрскаиједанпробушен
каменкојијебиотежакнајвишедваталентаиједанстатмос. Даскајевезаназаједноужеиса
предњегделалађеспуштенауводу, акамензадругоужесазадњестранелађе. Кадструјаухвати
даску, терајебрзонапредивучелађу(''барис'' сезовеоваврсталађе), акамен, којисеизалађе
вучеподну, дајелађиправац. Имајувеликибројтаквихбродоваинекиодњихимајуносвостипо
неколикохиљадаталената.
97) КадНилпоплавиземљу, видесеизнадводесамоградови, којијакоподсећајунаострвау
Егејскоммору. Исваегипатсказемљапостанетадаморе, ајединосуградовиизнадводе. Тадане
пловелађејединокрозкоритореке, негоипосредпоља. КадасепутујелађомизНаукратидеза
Мемфис, узпутсепролазипоредпирамида; атоуправонијеправипут, негопоредврхаДелтеи
поредградаКеркасора. АкосечовеквозилађомизКанобанаморупрекокопнадоНаукратиде,
пролазисепоредградоваАнтилеиАрхандрупоља.
98) ОдовиховаАнтилајеславниград, којије, откадјеЕгипатпаоурукеПерсијанаца, одређен
зарадионицуципелазасупругувечногкраљаЕгипта. Овајдругиградизгледамидаједобиоиме
позетуДанајаАрхандру, синуФтијеву, ионсезатоизовеАрхандрупољ. Вероватнодапостојии
некидругиАрхандар, алисвакакодатонијеегипатскоиме.
ИсторијаЕгипћана: краљевиМин, Мерис, Сезострис
99) Досадасампричаооономештосамвластитимочимавидеоиштосамсамсазнао, аодсад
ћупричатисвеонакокакосамчуодаЕгипћанипричају, алићуипактуитамододатиипонешто
штосамисамвидео. СвештениципричајудајеегипатскикраљМинпрвиископаонасипеоко
Мемфиса. ПретогајерекацелимсвојимтокомтекладаљепремаЛибијибаш узсамаПесковита
брда, алијеМин, отприликенаједностостадијаизнадМемфиса, тамогдеНилсавијапремајугу,
ископаонасипе, исушиостарокоритоиспровеокориторекекрозсрединуизмеђубрда. Још сеи
сада, подвлашћуПерсијанаца, оваНиловаокука, поштотечепрекоустава, сталнодржипод
стражомипоправљасесвакегодине. Кадби, наиме, овдерекапробиланасип, икадбипоплавила
земљу, дошаобиисамМемфисувеликуопасностдагапрогутајуталаси. Кадајеовајпрвикраљ
Миннасипимаосигураоземљу, саградиојенањојонајградкојисесадазовеМемфис(Мемфиссе,
наиме, налазитамогдејеЕгипатвећузак). Спољаокоградасасевернеизападнестранеископаоје
испровеоизрекејезеро(јергасисточнестранедовољноштитисамНил) иуградујесаградио
Хефестовхрам, онувеличанственуизнаменитуграђевину.
100) Свештеницисуизкњигепрочиталиименанекихтристотинеитридесетдругихкраљева
послењега. МеђутимкраљевиматоликихпоколењабилојеиосамнаестЕтиопљана, једнаженаиз
Египта, аосталисубилимушкарциизЕгипта. ОвасеженазвалаНитокрида, каоионауБабилону.
Причајузањукакоје— дабиосветилабратакојијевладаопрење, акогасуубилиЕгипћаниињу
попелинапресто— многеЕгипћанеубиланапревару. Ископалаје, наиме, подземљомједну
великуиширокудворануи, тобожедабијеосветила, аустварисасасвимдругомнамером,
позвалајетамонаручаквеликибројпознатихЕгипћана, закојејезналадасуприпремилиубиство
њеногбрата, итада, кадасуонибилизастолом, пустилајеутудворануводуизрекекрозједан
тајниканал. Даљесумипричалиоњојсамојоштодајепослетога, дабисесачувалаодосвете,
скочилауједнупросторијупунуусијанажара.
101) Нисузналиништанарочитодаиспричајуоделимаосталихкраљева, изузевједног, ито
последњегкраља, Мериса. Онјеподигаосебиспомениксазидавшипредворјенасевернојстрани
Хефестовахрамаиископаоједнојезеро, очијојћувеличинииколикостадијаизносикасније
73
говорити, иуњемуподигаопирамиде, очијојћувеличинитакођекаснијеговорити, кадбудем
причаоојезеру. Осимњега, свиосталинисуништаурадили.
Сезострисоваосвајања
102) ЊихћудаизоставимиодмахћудаспоменемСезостриса, којијепостаокраљемпослењих.
Зањегасвештениципричајудајепрвииспловионадугачким лађамаизАрабијскогзаливаи
покорионароденаобалиЕритрејскогмора, алидасеондамораовратити, поштоједоспеоуморе
покомесезбогплићаканијемоглопловити. КадасестогпоходавратиоуЕгипат, прокрстариоје,
какосвештениципричају, свеликомвојскомкопноипокориосвенароденакојејенаишао. Тамо
гдесусенародијуначкибранилииборилизасвојуслободу, онјеуњиховојземљиподигао
стубовесанатписомукомејебилоњеговоимеиимењеговаоца, идајеондотичнуземљу
оружјемпокорио. Атамогдејеземљузаузеобезборбеибезпомуке, поставиојестубовесаистим
таквимнатписом, аосимтогаједаодасенањиманацртајусрамотниделовиженскогтела, као
знакдасуљудиутојземљибиликукавице.
103) Радећитако, прокрстариојекопно, пајенајзадизАзијепрешаоуЕвропуитамопокорио
СкитеиТрачане. Мислимдаегипатскавојсканиједаљедопрла. Уземљиовихнародавидесеисти
онаквистубови, адаљеодСкитијеиТракијеонисенемогувидети. Одатлесеонпочеодаповлачи
истигаојенарекуФасид, алинемогусасигурношћурећидалијесамСезострисоставиоједан
деовојскедасетамонаселиилијеизвестанбројњеговихвојникабиоозлојеђенњеговимлутањем,
тесамодлучиодаостаненарециФасиду.
104) Очевидноје, наиме, дасуКолхиђанипорекломизЕгипта, иутосамсејаличноувериопре
негоштосамотомеоддругихчуо. Дабихбионачистостим, распитаосамсеотомеикодједних
икоддругих, иКолхиђанисебољесећајуЕгипћана, негоЕгипћаниКолхиђана. Кажудасу
ЕгипћанисматралиКолхиђанезапотомкеСезострисовихвојника; јапакмислимдајетомогуће,
поштоКолхиђаниимајуцрнукожуикудравукосу. То, додуше, јошнепредстављанекиубедљив
доказ, јерстимособинамаимаљудииудругимкрајевимасвета. Алијеубедљивијидоказтошто
сенацеломсветујединоКолхиђани, ЕгипћанииЕтиопљаниодувекобрезују(окомушкихполних
органа). ФеничанииСирциизПалестинеслажусеутомедасутонаучилиодЕгипћана, аСирцис
рекеТермодонтаиПартенијаињиховисуседиМакроникажудасутајобичајнедавнопримилиод
Колхиђана. Тосу, наиме, једининародикојисеобрезују, ионитовршеистокаоиЕгипћани. Да
лисутосамиЕгипћанипримилиодЕтиопљана, илиобратно, нисам устањудаустановим;
свакакојеовопрастариобичај. Каоважандоказзатодасутинародипримилитајобичајод
Египћанадолазећиудодирсњима, видим нарочитоутомештоФеничаникојиживемеђу
ХелениманепоступајукаоЕгипћаниисвојудецунеобрезују.
105) Најзадћуспоменутијош нештопочемусуКолхиђанисличнисЕгипћанима. Јединоони
правеланенутканинуистокаоиЕгипћани, асличанимјеијезик, каоицеоначинживота.
КолхидскаланенатканиназовесеуХеладисардонска, аланенатканинакојаседовозилаиз
Египтазовесеегипатска.
106) СтубовикојејеуразнимземљамаподигаокраљСезострис, већиномвишенепостоје, али
самипакуСиријскојПалестинивидеонеколикоњихсанатписоминасликанимженскимполним
органом. ИстотакоуЈонијипостоједвакипаовогакраља, којисуисклесаниизстене; једансе
налазинапутуизЕфесауФокеју, адругинапутуизСардазаСмирну. Обадвапредстављају
човекависокогчетирииполактаскопљемудеснојилукомулевојруци, ацелаопремамујеисто
такоегипатскаиетиопска. Прекогрудиодједнограменадодругогстојинатписисписансветим
египатскимписмом, исклесанукамену, ионгласи:
''Јасамовуземљустекаосвојимраменима. ''
74
Којеиодаклејеон, необјашњавасеовде, алијенадругимместимаобјашњено. Многи
којисугавиделимиследајетоМемноновкип, алијетодалекоодистине.
Сезострисовавладавина
107) Кадсеовајегипатскикраљвратиоизпокоренихземаљасмногимзаробљеницима, икадсе
уДафникрајПелусијасастаосасвојимбратом, когајеоставиозасвогнамесникауЕгипту,
свештениципричајудагајеовајбратпозваодазаједносасиновимадођекодњеганаручак, паје
наредиодасеококућенанесегомиладрваидасезапали. Опазившито, Сезострисседоговориса
својомженом, којајетакођебилапоредњега, ионамујесаветоваладаузмудвојицуодсвојих
шестсиноваидаихставепрековатре, теданаправемостпрекозапаљеногдрветаидатакопреко
њихпређуиспасусе. ТојеСезострисиучинио, идвасумусинаизгорела, аосталисусеспасли
заједносоцем.
108) ВратившисеуЕгипатиказнившибрата, Сезострисјемноштвозаробљеникакојеједовео,
изпокоренихземаљаовакоискористио: моралисувућивеликоитешкокамење, којејенабављено
завремеовогкраља, уХефестовхрамидаископајусвеканалекојимајесадЕгипатиспресецан;
тимесуинехотицеучинилидасесаданеможејахатинитивозитиколимакрозЕгипаткаораније.
Отада, наиме, уЕгипту, иакојесавраван, збогмноштваканалакојипресецајуземљуусвим
правцима, неманиколаникоња. Краљјеиспресецаоземљуканалимазбогтогаштостановници,
којинестанујунаобалиНиланегоуградовимауунутрашњостиземље, кадНилопадне, у
оскудициводе, пијуводуизбунаракојанијезапиће. ЗбогтогајесавЕгипатиспресецанканалима.
109) ЗаовогкраљакажудајеразделиоцеоЕгипатидаосвакомЕгипћанинуједанчетвороугласт
деоземљеиодтеземљествориосебиприходе, одредившидаседајегодишњипорез. Свакикоме
бирекаоднеланештоземље, мораобитоодмахдајавикраљу. Тадабиовајпослаосвоје
чиновникедапрегледајуиизмерезаколикосеземљасмањилаидапрематомеодредеколикуће
порезуубудућеплаћати. Изгледамидајеувезистимпронађенаигеометрија, идајеодатле
касниједоспелаиуХеладу. Хеленису, наиме, примилиодБабилонацасунчанисат, сказаљкуна
сунчаномсатуиподелудананадванаестсати.
110) Сезострисјејединиегипатскикраљ којијевладаоЕтиопијом. Онјеоставиоизасебе
значајнеспоменике: двакаменакипа, високатридесетлаката, једанњеговидругињеговежене, и
тоиспредХефестовахрама, атакођеикиповесвојихсинова, којисусвибиливисокидванаест
лаката. МногогодинакаснијесвештениковогХефестовогхраманиједозволиоперсијскомкраљу
ДаријудапостависвојкиписпредСезострисовог, поштооннијеоствариоделакаквајеоставио
ЕгипћанинСезострис. Сезострисје, наиме, покориоразненароде, пачакиСките, докДаријеније
биоустањудаихпокори. Збогтога, дакле, инијебилоправодаДаријепостависвојкиписпред
Сезострисових, поштонијеучиниовишејуначкихделанегоовај. ИпричаседамујеДаријето
опростио.
111) ПричајудајепослеСезострисовесмртидошаонапрестоњеговсинФерон. Овајсеније
показаокаоратник, јермуседесиланесрећадајеослепео, итозбоговогпоступка: кадајеуто
времеједанпутНилјаконарастао, окоосамнаестлаката, ипоплавиопоља, дигласеолујатакода
сусенарециподиглиталаси. Причаседајетадакраљ, разјарен, дограбиокопље, бациогаусред.
речногвртлога, алисугаодмахпослетогазаболелеочииослепеоје. Биојеслепдесетгодина, а
једанаестегодинеобјавиломујепророчиштеизБутедамуистичевремеказнеидаћеопет
прогледатиакоопереочимокраћомженекојајеопћиласамосасвојиммужем, анијеимала
односеисдругимљудима. Првојепокушаодасеумијемокраћомсвојежене; затим, поштоније
прогледао, мокраћомсвихженаредом. Кадјенајзадпрогледао, сакупиојесвеженечијомје
мокраћомпраоочи, осимонеодчијејемокраћепрогледао, одвеоихуједанград, којисесадазове
75
Еритребол, паихјесвеспалиозаједносаградом. Онуодчијејемокраћепрогледаоузеојезажену.
Кадсеизлечиоодочнеболести, даојесвимачувенимхрамовимазаветнепоклоне, међукојимасу
вредниспоменаобаобелискакојејепоставиоиспредхрамабогаСунца-Хелиоса; свакиодњихје
високстоиширокосамлаката, анаправљенисуодједногкомадакамена.
КраљПротејипричаоХелени
112) КажудајењеговнаследникбиоједанкраљизМемфиса, којисенахеленскомјезикузвао
Протеј. Још исадасеуМемфисуналазињеговлепииуређенисветигај, најужнојстрани
Хефестовахрама. УњеговојоколинистанујуФеничаниизТира, ацеотајдеоградазовесеТирски
рејон. Али у Протејевугају постоји један храм који сезовехрам АфродитеСтранкиње.
ПретпостављамдајетобиохрамХелене, кћериТиндареја, поштосам, прво, чуопричуотоме
какојеХеленанековремеборавилакодПротеја, а, друго, закључујемипотомештоонносииме
храмАфродитеСтранкиње, јериматакомногоАфродитиниххрамоваинигдесеонанезове
странкиња.
113) Свештеницисуми, кадсамсераспитиваооХелени, испричалидасесањомоводогодило:
кадјеАлександаризвршиоотмицуХеленеиодвеојеизСпарте, отпловиојесвојојкући. Његасу
пакнеповољниветровиодбацилиуЕгипатскоморе, аодатле(поштобуранијепопуштала) дошао
јеуЕгипат, итоурукавацНила, којисесадзовеКанопски, иуТарихеју. Наобалисеналазио, аи
садасетамоналази, храмХеракла, укојикадбимачијиробпобегаоиударионасебесветижиг,
тесетакоставиоподзаштитубога, нијегаонданикосмеонитакнути. Сличановомe, постојии
данасједанобичајкојијепорекломврлостар. Наиме, неколикоАлександровиходбеглихробова,
којисучулиозаштитикојуовајхрамдаје, ипоштосусеставилиподзаштитубога, унамерида
нашкодеАлександру, оптужегаииспричајупотанкосве: какојеизвршиоотмицуХеленеикако
сезлочиначкипонеопремаМенелају. Тужегасвештеницимаичуваруовогрукавца, којисезвао
Тон.
114) Чимјеовосазнао, ТонсместапошаљеПротејуотомеовакавизвештај:
''Дошаојеовамостранац, некиТеукранин, којијеуХеладипочиниоједантежакзлочин.
Завеојеженудомаћинакодкогајебиоугостима, украоњуимногескупоценостиидонеоовамо,
поштогајебурабацилаунашуземљу. Далидамудозволимодаотпловидаљеилидаму
запленимосвештоима?''
НатомуПротејовакоодговори:
''Тогчовека, макоонбио, акојисетакопонеопремаономкојимујеуказаогостопримство,
ухватитеидоведитегакменидавидимштаонимадакаже.''
115) Чувшито, ТонухапсиАлександраизадржимубродове, азатим његаиХелену, са
драгоценостимаиодбеглимробовима, упутилађомуМемфис. Кадсусвибилистигли, запита
ПротејАлександракојеиоткудаје. Овајмутачнокажесвојепорекло, својуотаџбинуиисприча
муосвомпутовањуиодаклеједошао. ЗатимгаПротејзапитагдејенашаоХелену. Тадасу
Александра, којијезамуцкиваоинијеговориоистину, издалиробовиииспричалисвеоњегову
злочину. НајзадмуПротејрече:
''Дасенисамједномзаувекзарекаоданећуубитиниједногстранцакогабурадонесеумоју
земљу, осветиобихтисе, зликовчеједан, затоштоси учиниоХеленукојити јеуказао
гостопримство, атисимузањеговогостопримствонасрнуонажену! Инијетинитобилодоста
штосијеотеоисањомпотајнопобегао, већсисвогдомаћиначакиопљачкао. Сада, дакле, пошто
јаизначеланеубијамстранце, ипактенећупуститидаодешсаженомидрагоценостима, негоћу
њузадржатизапријатељауХелади, доконнедође, акобудехтео, инеузмеје. Атебиитвојим
друговиманаређујемдаурокуодтридананапуститемојуземљуидаодетеудругуземљу; у
противномслучају, поступићусвамакаосанепријатељима.''
76
116) СвештениципричајудајеХеленаовакодошлаПротеју. ПосвојприлицијеиХомерзнаоза
овупричу, алимуонанијебилазгодназањеговупесмукаодругепричекојимасеуњојпослужио.
Збогтогајеонњуиизоставио, показавшидамујеиовапричабилапозната. Тосевидииизонога
штоонпричауИлијади(инигдесенадругомместунијеосврнуонато) олутањимаАлександра,
какојеонсаХеленомзалутаои, измеђуосталихместа, стигаоиуФеникију, уСидон. Тоон
спомињеупесмиоДиомедовимјунаштвима, гдесекаже:
''Бејахуондешаренехаљине, радовижена.
Сидонских, штоихАлександарбожанскогликаглавом.
ДоведеСидонскогизкраја, пловећиширокимморем,
КудајеХеленулепихобразадовеонекад.''
ИстотакоиуОдисејикадкаже:
''ТаквејенапиткеЗевсоваћеркаималамудре,
Иснажне, штојојихсупругаТонованапоклондаде
ПолидамнанатлуЕгипта, гдебиљенајбољерасте,
Напиткештодобредаје, амеђ' њимаопаснекаткад.''
ИликадМенелајговориТелемаху:
''БоговидржахумененаземљиЕгиптадуго,
Ипореджаркежељедапловимовамоодмах,
Јернисампринеожртвуодстотинебиковатустих.''
ИзовихстиховасевидидајеХомерзнаодајеАлександарзалутаоуЕгипат, јерсеСирија
граничисЕгиптом, аФеничани, учијојземљисеналазиСидон, станујууСирији.
117) ИзовогасесасвимјасновидидапесмеподнасловомКипријанисуХомерове, негосуод
некогдругогпесника. Уњимасе, наиме, причадајеАлександарсаХеленомпомирномморуиуз
повољанветарзатриданастигаоизСпартеуИлиј, докје, премапричањууИлијади, сањомедуго
лутао. АсадоставимоХомераиКипријскеепскепесме.
118) КадасамзапитаосвештеникадалијеонотачноштоХеленипричајуотројанскомрату,
казалисумидасууЕгиптупиталисамогМенелајаотомеидасуодњегачулиово: одмахпосле
отмицеХеленинедошлисуХеленисавеликомвојскомуземљуТеукрадапомогнуМенелају. Кад
сусеискрцалинакопноизаузелиположаје, послалисупосланикеуИлиј, асњимајепошаоисам
Менелај. ОвисузатимушлиуградизатражилидаимсевратиХеленаиблагокојејеукраои
однеоАлександар, итражилисудаимсенакнадиштета. Теукрисуимтадабеззаклетвеизјавили,
каоикаснијеподзаклетвом, даниХеленанипоменутоблагонијекодњих, негодајесветоу
Египту, иданијеправодаониполажурачуноономештојеузеоегипатскикраљПротеј. Хелени
сумислилидаимсеовиподсмевајуипочнудаопседајуградсведокганисузаузели. Поштосе
Хеленанијепојавиланипослезаузимањаграда, ипоштосуимистореклиштоираније, уверили
суседасуимТеукрипрвипутистинуговорилиипослалисуМенелајаПротеју.
МенелајдолазипоХелену
119) КадјеМенелајдошаоуЕгипатиотпловиогорезаМемфис, папоштојепотанкоиспричао
свекакојебило, биојеврлолепопримљениугошћенидобиојенатрагнесамоздравуиживу
Хеленунегои свесвојеблаго. И упркоссвемутоме, Менелајсеврлорђавопонеопрема
Египћанима. Кадјехтеодаотпловинатраг, задржавалогајемирноморе, безветрова, икадјето
такодужепотрајало, учиниојенештоужасно. Ухватиоје, наиме, дватамошњадетета, заклаоихи
77
принеобоговимазажртву. Кадјезатимнасталовремепокомесемоглопловити, озлојеђенизбог
тогапођуЕгипћанизањимупотеру, аонпобегнесасвојимлађамауЛибију. Камојеоданде
кренуо, отомениЕгипћанинисумоглиништадакажу. Рекошедасеотоменештознаиз
приповедака, алидајетачносвеоноштосусазналидасеуњиховојземљидогодило.
120) Тосумииспричалиегипатскисвештеници. Ијаверујемдајесвеистинаштосумиони
испричалиоХелени, алибихдодаоједнупримедбу. ДајеХеленазаистабилауИлију, њуби, хтео
Александарилинехтео, сигурновратилиХеленима. Наиме, ниПријамнињеговирођацинису
билитаколудидабисвојживотиживотсвоједецеисвојградставилинакоцкусамозатодабисе
АлександарожениоХеленом. Паакосуиспрваимислилитако, алијеуборбамасХеленима
погинуломногоТројанацаи, акосеможевероватипесницима, уборбисуизгубилисвојеживоте
два, три, пачакивишеПријамовихсинова; подтаквимоколностимаверујемдабијеПријам
сигурновратиоХеленима, пачаккадбибилаињеговажена, самодасеотарасиовихнеприликаи
невоља. Затим, АлександарнијебионинаследникПријамов, нитибизавремеПријамовестарости
управљаодржавом, негојепослеПријамовесмртитребалодадођенапрестоХектор, којије
старијиисасвимдрукчијичовекодонога. Овајнебидозволионеваљалцубратударадиштахоће,
нарочитокадјесвојом кривицомнанеовеликејадеињемусамомисвим осталимТројанцима.
АлипоштоХеленанијебилакодњих, онијенисумоглинивратитиХеленима, штоимовинису
веровали, иакосуговорилиистину. Изнећусвојемишљењеотоме: свејетобогтакоудесиода
потпуним уништењемпокажељудимадасузавеликезлочинеинеправдебоговиодредилии
великеказне. Тојезаправомојемишљење.
КраљРампсинитињеговаризница
121) Поњиховупричању, послеПротејадошаојенапресто Рампсинит, који јеоставио
знаменитеспоменике: предворјеназападнојстраниХефестовахрамаинасупротпредворјудва
каменакипависокадвадесетипетлаката; северникипзовуЕгипћанилето, ајужнизима. Клањају
сеономекојиназивајулетоиуказујумувеликепочасти, асонимкојиназивајузимапоступају
сасвимсупротно. Причајудајеовајкраљимаотоликосребрадаганиједанодкраљевапослењега
нијемогаонидостићи, акамолипрестићи. Дабигасачуваонасигурномместу, саградиризницу
одкаменаињезинједанзидсесучељаваосаспољномстраномњеговадвора. Градитељ јебио
досетљивиурадиојеово: удесиојетакодаједанкаменмогулакодаизвадеиззидадва, пачаки
једанчовек. Кадјеризницабилаготова, склониојекраљуњусвесвојеблаго. Аликадје, после
извесногвремена, градитељбионасамрти, позовеонсвојесинове(имаоједвасина) иоткријеим
какоје, бринућисезањихдабудубогати, удесиокаменнакраљевојризници. Описаоимјетачно
величинукаменаикакогатребаизвадити, паимрече:
''Акотакоурадите, бићетегосподарикраљевогблага.''
Послетогаонумре, асиновисеодмахдадошенапосао. Одуноћуукраљевдвор, пронађу
наризницикамен, подигнугабезпомукеиоднесумногоблага. Кадјекраљслучајноотворио
ризницуивидеодаусандуциманедостајеновца, зачудиосеинијемогаонинакогадапосумња,
поштојеризницабилазапечаћенаипечатинедирнути. Поштосеонзатим, долазећиуризницу,
увериоподругиипотрећипутдајеновцабивалосвемање(јерсулоповиидаљекрали), заповеди
дасенаправизамкаипоставикрајсандукаукојимасеналазионовац. Лоповису, каоираније,
дошлии, кадсеједанодњихпровукаоистаонасандук, одмахсеухватиоузамку. Чимјевидеоу
каквујеневољудоспео, викнуојесвогбратаиобјасниомуукаквојсенеприлициналази, пагаје
замолиодасепровучекрозотворидамуодсечеглаву, даионненастрадакадовогнађуивидеко
је. Овом сеучинидабратпаметноговори ипослушага. Затим поновонамести камен, а
братовљевуглавупонесекући. Кадјеидућегданакраљдошаоуризницуиузамцивидеотело
лоповабезглаве, аризницајебиланеоштећенаинијеималаниулазаниизлаза, онсејако
уплашио. Поштојебиоунеприлициинијезнаоштадауради, наредидасетелолоповаобесио
зид, поставистражарепоредњегаизаповедиимдаухапсесвакогкогавидедаондеплачеили
кука, идагакњемудоведу. Алимајканијемогладаподнеседателоњеногсинатаковисии
78
захтевалајеодсинакојијеостаоуживотуда, какогодзна, урадидателобратовљевоскинеи
донесе. Изапретиламује, акотонеизврши, даћеотићикраљуирећидасеновацналазикод
њега. Поштосематибилајаконаљутиланапреосталогсина, ипоштојеовајипослемногог
убеђивањанијемогаонаговоритидапопусти, онјеовакопоступио; опремиојесвојемагарце,
натоварионањихмешиненапуњеневиномитераоихјепредсобом. Кадјепролазиопоредљуди
којисучувалистражупокрајобешенелешине, повучеонмешинеиотворидватригрлићакојису
долевисилии, чимпочевинодацури, зајаучеистадесеударатипоглави, каоданезнакоме
магарцупредаприђе. Астражари, кадсувиделидасепросипамноговина, дотрчесалонцимана
путдаскупепроливеновиноидасепровеселе. Онсепакправиољутијакоихјепсовао.
Међутим, кадсучуварилепоступилисањимуразговор, онсе, тобоже, мало-помалоумириои
престаодасељути, пајенајзадсврнуосамагарцимасапутаидовеосвеуред. Поштојеонда
дошломеђуњимадовећегразговора, иједансечакинашалиосањим, пакадсусепочели
смејати, поклониимонједнумешинусавином. Одмахонитупоседају, спремнидапробајувино,
пазамолеињегадаостанесањимаидазаједносањимапије. Онтоједвадочекаиостанеса
њима. Доксуудобромрасположењуседелисањимузвино, даимонјошједнумешинуи, кадсу
већпопилидоставина, стражарисусеизопијалии, савладаниодсна, заспалисунаономместугде
супили. Аон, поштојевећбиладубоканоћ, скинелеш свогабратаи, даимсенаруга, ошиша
свакомстражарудесниобраз. Затимнатоварилеш насвојемагарцеиотераихкући. И такоје
урадиооноштомујемајкабилазаповедила. Чимјекраљ чуодајелеш украден, страшносе
наљутии, поштојенасвакиначинхтеодадознакојетоурадио, пошаљесвојукћер(уштаја
никаконеверујем) уједнујавнукућуизаповедијојдасеподасвакоммушкарцубезразлике, али
подусловомдајој, пренегоштолегнесањим, испричаоноштојенајпаметнијеинајбезбожније
урадиоусвомживоту, ионогакојијојбудерекаонештоувезисаовомкрађомдаухватиидага
непустинапоље. Икћијеонакоурадилакакојојјеотацзаповедио. Алијелоповдознаозбогчега
јекраљтоучинио, папоштојехтеодасепокажелукавијимнегокраљ, урадиојеово: одсечеод
свежеглешарукуурамену, сакријејеподсвојогртачиодесањомкраљевојкћери. Кадгаје, каои
свеостале, испитивала, речејојдајењеговнајвећизлочинштојеодсекаоглавусвомебрату, који
сеукраљевојризницибиоухватиоуклопку, адамујенајмудриједелоштојеопиостражареи
скинуообешенлеш свогабрата. Чимјеоваточула, хтелаједагаухвати, алијојонумраку
подметнемртвачкуруку, којујеоначврстодржаламислећидајетоњеговарука. Лоповјојпусти
рукуипобегнекрозвратанапоље. Кадјеиовавестдошладокраља, биојезапањенмудрошћуи
дрскошћуовогчовека. Најзадзаповедидасеобјавиусвимградовимадамунећеништаучинитии
даћегабогатонаградитиакоизађепредљега. Лоповмуповерујеидође. Рампсинитгајеса
дивљењемпосматраоидаомујесвојукћерзажену, јергајесматраозанајмудријегчовека.
Египћанисубилимудријиоддругихнарода, аонјебионајмудријиодсвихЕгипћана.
СилазакРампсинитовудоњисвет
122) Причајудајепослетогаовајкраљсишаоудоњисвет, гдеХеленимиследајеХад, итамо
секоцкаосаДеметром; уигријечасдобијао, ачасгубио; затимсепонововратиоидонеокао
поклонодњеједанзлатнипешкир. ПричајудасуЕгипћаниодржавалисвечаностодчасакадје
Рампсинитсишаоудоњисветдоњеговогповратка, азнамдатусветковинупрослављајујошиу
мојевреме, алинисамустањудакажемдалијебашзбогтогасветкују. Томприликомзаједандан
откајусвештенициједаногртачкојимогрнуједногизмеђусебеивежумуочинекоммарамом, па
гаондаизведунапуткојиводизаДеметринхрам. аонисевратенатраг. Причајудатог
свештеникасавезанимочимаодвукудвавукауДеметринхрам, којијеодградаудаљендванаест
стадија, пагаондаодандеопетдовукунатоистоместо.
123) НекасвакоузмеизсвегаоногаштоЕгипћанипричајусамооноуштасеможеверовати.
Меније, међутим, сталосамодотогадазабележимсвештосамодњихчуо. Египћанипричајудау
подземномсветувладајуДеметраиДионис. Онисупрвитврдилидајељудскадушабесмртнаида
се, кадтелоумре, онаселиудругобиће, којесеутомтренуткурађа, алидаонда, кадпрођекроз
79
теласвихкопненихиморскихживотиња, исвихптица, долазипоновоутелоноворођенчета. Ита
селидбатрајетрихиљадегодина. ОвосусхватањеималиинекиХелени, итонекираније, анеки
касније, пасусепонашаликаодасугаонисамиизмислили. И поредтогаштосумипозната
њиховаимена, нећуихипаковдеспомињати.
Кеопсиградњапирамида
124) ДокраљаРампсинита, причајуони, билисууЕгиптудобризакониибилојеблагостање,
алисњеговим наследником Кеопсом дошласутешкавремена. Овајјеодмахзатвориосве
храмове, пајечакзабраниоЕгипћанимадаприносежртвеисвеихотераонаприсилнирад.
ПричајудасуједниморалидавукукамењеизкаменоломауАрабијскојпустињисведоНила, а
другисуморалитајдонесеникамендапримајуидаодвлачебродовимапрекоНиладоЛибијских
планина. Усвакојјесмени, којајетрајалатримесеца, радилоувекокостохиљадаљуди. Десет
годинајерадиотајизмученинародсамонаизградњипутакојимјетребалодасепревозикамен.
Тајпосао, помоммишљењу, нијебиомногомањинегоизградњасамихпирамида(јерједужина
путаизносилапетстадија, ширинадесетхвати, ависинајенанајвишемместуизносилаосам
хвати, абиојесаводтесаногкаменаукомесубилеизрезанесликеразнихживотиња). Десет
годинајетрајаораднатомпутуинаизградњибрежуљканакомесеналазепирамиде, каоина
подземнимдворанамаукојејеспровеоједанканализНила, пајенаједномострвууједнојтаквој
дворанисаградиосебигробницу. Наизградњисамепирамидерадилоседвадесетгодина. Онаје
четвороугласта, исасвакестранејеширокаосамплетара, аивисинајојјеистотолика; свајеод
тесаногкаменакојијебиоизванреднолепосложен, иниједанкомаднијемањиодтридесетстопа.
125) Овапирамидајесаграђенакаостепенице, којенекизовуискалинеилибасамци. Кадсу
изградилипрвибасамак, дизалисусаземљеосталокамењепомоћуједнесправе, начињенеод
истесанихкраткихгреда, настепеницуизнадовог. Кадсуподигликаменнапрвустепеницу,
стављалисуганадругусправу, којајестајаланапрвојстепеници, ивуклиганадругустепеницу,
паопетнадругусправу, итакоредом; билојеоноликосправаколикоистепеница. Абилајеи
једнасправакојасе, кадјекаменбиоистоварен, моглалакопреместитинаследећустепеницу.
Причалисумиообаованачина, пасамихијанавео. Најпрејебиоготовврхпирамиде, паиспод
његасредњидео, анакрајујезавршенонајнајдоњидео, којилежинасамојземљи. Напирамиди
јенаегипатскомјезикубилонаписаноколикосурепе, лукаичешњакапотрошилирадници, а
коликосејош сећам, рекаомијетумачкојимијепреводиоовајнатписдасутрошковиоко
изградњеовепирамидеизносилихиљадушестстотинаталенатасребра. Акојетотачно, коликосу
текондаморалиизноситиосталитрошковизагвожђе, заалатсакојимсурадили, пазаоделои
исхранусвихрадника, којисутоликодуго, какојеречено, моралинањојдараде, асемтога
мислимдасујош немаловременаморалидатешукамен, дагапреносе, пасучакморалида
копајуиподземниканал.
126) Кеопсјебиотакорђавчовекдаје, кадмујенесталоноваца, послаосвојурођенукћеру
јавнукућуизаповедиојојдазарадизањегаизвеснусвотуновца; нису, наиме, рекликолико. Она
јеизарадилаоноликоновцаколикојојјеотацбионаредио, пајеисамахтеладаподигнеједан
споменик, тејесвакогкојујепосетиомолиладајојбаремпоклонииједанкамензатуграђевину.
Одтогкамена, какопричају, саграђенајесредњаодтријупирамида, којасеналазииспредвелике
ичијајесвакастранаширокаједанипоплетар.
127) КажудајеовајКеопсвладаопедесетгодина, апослењеговесмртидошаојенапресто
његовбратХефрен. Онјеистотакопоступаокаоибратму, ионјесаградиоједнупирамиду, али
јеонамањаодбратовљеве, јерсамиовуличноизмерио. Подњомнемаподземнегробницеиуњу
нијеспроведенканализНила, каокодонедруге, укојујеспроведенаводаизНилакрозједан
изиданходникикојаугробницитечеокоједногострванакоме, какопричају, почивасамКеопс.
80
Темељјојјесаградиоодшареногетиопскогкамена, аонајенижазачетрдесетстопаодонедруге.
Обесеналазеједнапореддруге, наистојузвишици, којајевисоканајвишестостопа. Хефренје
владаопедесетишестгодина.
128) Такојепрошлоредомстоишестгодина, иЕгипћанисузасветовремеживелиувеликој
невољи, аихрамовисуимзатовремебилизатворениинисусеотварали. Египћанизбогмржње
нерадоспомињуовекраљеве, пачакипирамиденазивајупопастируФилитију, којијеутовреме
чуваостадаутомпределу.
КеопсовсинМикерин
129) КажудајепослеовогауЕгиптувладаокраљ Микерин, Кеопсовсин. Овомесеније
допадалопоступањењеговаоца, пајеотвориохрамовеи дозволиоједотлеугњетаваним
поданицимадаобављајусвојепословеидаприносежртве; онјеиупарницамањиховимсудио
праведнијенегосвикраљеви. Збогтаквогпоступањахвалегаирадијегасесећајунегоиједног
краљакојијевладаоуЕгипту. Несамодајебиоправедансудија, негојебиоувекспремандаиз
свогџепаизвадииумирионогакојибисежалионањеговупресуду. Овомблагомипреманароду
милостивомМикерину, којисебринуозадобросвојихподаника, десиласепрванесрећадамује
умрлајединицакћи. Тајгубитакгајестрашноражалостиоион, дабикћерсахраниосјајнијеод
других, начиниоддрветакравукојајеизнутрабилашупља, позлатијеиуњусахранилешсвоје
кћери.
130) Овукравунијезакопаоуземљу, већсејош замојевремемоглавидетиуСаису, гдеје
стајалаукраљевскомдвору, уједнојраскошнојдворани. Свакодневносекрајњеприносенажртву
испаљујуразнимириси, ацеленоћисталногорикандило. Недалекоодовекраве, уједнојдругој
дворани, налазесекиповиМикериновихљубавница, и, премапричањусвештеникауСаису, било
ихјеокодвадесетдрвених, свесамихголихженскихфигураунатприроднојвеличини. Косуоне
биле, немогудакажемништадруго, негосамооноштосумионирекли.
131) Неки, опет, причајуоовојкравииовеликимкиповимасасвимдругупричу: дајеМикерин
биозаљубљенусвојукћеридајујесиловаокадмусенијехтеладапода. Затимпричајудасе
девојкауочајањуобесилаидајујеонсахраниоуовукраву, адајемајкаодсекларуке
слушкињамакојесудевојкуодвелеоцу, идасуоноистоштосуонепретрпелеуживоту,
претрпелиињиховикипови. Мислимдајетосамопразнобрбљање, анарочитодасукиповима
билеодсеченеруке. Јасамсе, наиме, својимвластитимочимаувериодасуонеуследзубавремена
самеотпалеиумојевремесујошлежалепредњиховимногама.
132) Целакравапокривенајеједнимпурпурнимогртачем, самојојсевидевратиглава, којису
дебелимслојембојепозлаћени, аизмеђуроговајетакођеодзлатаизрађенасликакојаприказује
сунчевкруг. Краванијеустојећемставу, неголежинаколенима, авеликајекаообична, жива
крава. Њусвакегодинеизносеједанпутнапоље, завремесветковине, кадсеЕгипћанибијуугруди
участједногнепознатогбога, когаовомприликомнећудаименујем. Томприликомиизносе
кравунапољезатоштокажудајекћи, кадјеумирала, замолиласвогоцаМикеринадајојдозволи
дасвакегодинеједанпутвидисунце.
133) Послегубиткакћеридесиласеовомкраљујошједнанесрећа. Стигломујепророчанствоиз
градаБутедаћеживетијошсамошестгодинаидаћеуседмојумрети. Тогајестрашноузрујало,
тејепослаоизасланикеупророчиштеиизгрдиобогазатоштосуњеговотацистриц, којису
затворилихрамове, занемарилибогове, иунесрећилиљуде, живелитоликодуго, аон, побожан
човек, мораћетакобрзодаумре. Затиммуизпророчиштадођедругапорука: даонбашзатомора
брзодаумрештонијерадиооноштојетребалодаради. Египатјемораодапроживитешкихстои
педесетгодина, идвањеговапретходникасузналазато, аонније. КадјеМикеринразумеодаму
81
јетосудбиномодређено, направимногесветиљкеиупалиихкадјенасталаноћ, папочеда
пијанчиидауживабезпрестанка, идањуиноћу, лутајућипопољимаишумама, гдегодбисазнао
даиманајзгоднијезабаве. Тојечиниозатодабидоказаодајепророчанстволажно, пајеодноћи
направиодане, дабиодшестгодинанаправиодванаестгодина.
БлудницаРодопија
134) Ионјесаградиопирамиду, алионајебиламногомањаодпирамидењеговаоца; билаје
четвороугласта, широкасасвакестранетриплетрамањедвадесетстопа, идополовинеод
етиопскогкамена. НекиХеленикажудајетопирамидаблудницеРодопије, алитонијеистина.
ИзгледамиданисунизналикојебилатаРодопија, јерјојнебиприписивалидајеподиглатакву
пирамидукојаје, такорећи, кошталабезбројхиљадаталената; акрајсвегатога, Родопијаје
живелазавремекраљаАмазиса, анезавремеовихвладара; дакле, многогодинапослекраљева
којисусазидалиовепирамиде. БилајеродомизТракије, иробињаЈадмона, синаХефестополијева
саСама, идругарицауропствусабаснописцемЕзопом. Иовајје, наиме, биоЈадмоновроб, штосе
нарочитодобровидиизследећег. КадсуизДелфачестопозивалионогкојиимадапримиодштету
заубиствоЕзопа, никоседругинијејавионегобаш Јадмон, унуконогЈадмона, ионједобио
одштету. Дакле, потомесевидидајеЕзопбиоЈадмоновроб.
135) РодопијаједошлауЕгипатсаКсантомсаСама, којијујеовамодовеодапомоћуње
направидобарпазар. Њује, међутим, откупиозавеликусвотуновцаХаракс, синСкамандронима
изМитилене, братпесникињеСафе. Такојеослобођена, пајеосталауЕгиптуизарадиламного
новца, јерјебилаизванреднолепа; тозначимногоновцазаједнуРодопију, алијош увек
недовољнодатимновцемподигнеједнупирамиду. Паиданасможесвако, когодхоће, давиди
десетидеоњеногимања, инетребамислитидајејакомногоновцапоклонилахраму. Хтелаје,
наиме, даоставиуХеладинекууспомену, инакрајујеизмислиланештоштодотлејошником
нијепалонапамет, тејепослалауДелфепоклонједномхрамудасе, каоуспоменанању, постави
уДелфекаозаветнидар. Задесетидеосвогимањадалаједасенаправимногожелезнихражњева,
довољновеликихдасенањимаможеиспећиједанво, ипослалаихјеуДелфе, гдеисадалежена
гомилиизаолтаракојисуподиглистановнициХија, башпрекопутасамогхрама. УНаукратијије
радовршилосвојзанатвишеванреднолепихблудница, пресвегаоваокојојјеовдебилоговора, а
којајебилатакочувенадајеуХеладисвакознаозаимеРодопије, апослењејебиланека
Архидика, окојојсетакођемногоговорилоуХелади, алиипакмањенегооонојпрвој. АХаракса,
којијебиооткупиоРодопију, кадсевратиоуМитилену, исмејалајеоштроуједнојсвојојпесми
песникињаСафа. АсаддапрекинемпричуоРодопији.
136) ПослеМикерина, причалисусвештеници, Азихисјепостаокраљ уЕгиптуисаградиоје
предворјенаисточнојстраниХефестовахрама, којејебилонајлепшеинајвећеодсвихосталих
предворја. Усвимпредворјиманалазилисусе, додуше, многирељефиибезбројдивнихзграда,
алисеуовомналазидалековише. Кадјезавремењеговевладескоронесталоновцауоптицају,
причајудајеуЕгиптудонетзаконпокомејеприликом узимањадугасвакомораодаватилеш
свогаоцакаозалог. Аудодаткутогазаконадатојеправоповериоцударасполажесасахраном
дужника. Дужникукојиједаозалогинијехтеодаплатидугодређенајеказнаданеможебити
сахрањенупородичнојгробницикадбудеумро, панинанекомдругомместу, аистотаконеможе
сахранитиникогаизсвојепородице. Желећиданадмашисверанијекраљеве, Азихисјеоставиоза
успоменунасебеједнупирамиду, саграђенуодопека, накојојјеукаменубиоизрезановајнатпис:
''Немојдамепотцењујеш упоређењусакаменимпирамидама, јерсамјавећаодњих
оноликоколикојеЗевсвећиодосталихбогова! Гуралису, наиме, моткуубаруиблато, којесе
прилепилоза. мотку, скупљалига, пасуодњеганаправилиопекеинатајначинсумесаградили.''
Ето, тојеонизасебеоставио.
82
КраљАнизијеиетиопскавладавина
137) ЊеговнаследниккажудајебиоједанслепикраљизградаАнизиса, поименуАнизије. За
времењеговевладеупаднеСабак, етиопскикраљ, савеликомвојскомуЕгипат. Овајпакслепи
краљпобегнеумочварнипредео, аетиопскикраљвладашеуЕгиптуокопедесетгодина. Онјеза
товремеобјавиоданиједногЕгипћанакојибудезгрешионећеубити, негоћесвакогизвестипред
суди, премавеличиникривице, бићесвакомодређенодаископаиподигненасипеублизиниграда
изкогајеокривљенибио. Инатајначинсуградовипосталијошвиши. Првису, наиме, путбили
уздизани копањем насипаиканалазавремекраљаСезостриса, адруги путзавремеовог
Етиопљанина, пасусејакоувисуздигли. УЕгиптујебило, додуше, многовисокоуздигнутих
градова, алиниуједномземљанијебилатаковисоконасутакаоуградуБубастиди, укомесе
налазиизначајанпоменахрамбогињеБубастије. Има, додуше, ивећихискупоценијиххрамова,
алинештопријатнијеодовоганеможесенигдевидети. БогињаБубастијанахеленскомјезику
значиАртемида.
138) Њенхрамизгледаовако: цеохрам, семулаза, представљаједноострво. ИзНила, наиме,
долазедоулазадваископанаканала, којинисумеђусобомспојени, итоједансједне, адругис
другестране. Свакиодњихјеширокстостопаизасенченкрошњамадрвећа. Предворјемусе
налазинависиниоддесетхватииукрашенојезнаменитимкиповима, високимпошестлаката.
Храм сеналазиусрединиградаизавремешетњеможеодгоредасепосматрасасвихстрана.
Одгореможедасепосматразатоштојеграддоношењемземљеуздигнут, ахрамјеостаодолена
првобитномместу. окоњегасепружаједанзидсарељефнимсликама, аунутрасеналазиједна
шумицасвисокимдрвећемиуњојсеналазихрам, аухрамујебогињинкип. Дужинаиширина
храмаизносиједанстадиј. Доулазаводиједнакамењемпоплочанацеста, дугачкаокотристадија,
аширокачетириплетра; онаводипремаистокупрекотргадоХермесовогхрамаисњенеобе
странеуздижуседонебависокастабла. Ето, такоизгледаовајхрам.
139) Најзад, причајудасусеослободилиодовогЕтиопљанинанаовајначин. Онјепобегаоиз
Египта, поштојеусниоовакавсан: учиниломуседајекрајњегастаонекичовекисаветоваому
дасакуписвесвештеникеуЕгиптуидаихсвепресечепосредини. Послетогаснарекаоједаму
изгледакаодагабоговихоћеданаведудасеогрешиосветиње, паданастрадабилоодбогова
билоодљуди. И рекаоједаонтонећеучинити, већдајеистекловремезакојемује, према
пророчишту, билоодређенодавладауЕгипту, апоследаоде. Још докјебиоуЕтиопији,
пророчиштакојимасеслужеЕтиопљани, биласумупрорекладаћеуЕгиптувладатипедесет
година. Будућидајесадововремепрошло, аисангајеузнемирио, Сабакједобровољнонапустио
Египат.
140) КадјеЕтиопљанинотишаоизЕгипта, дошаојепоновонавластслепикраљизмочварних
пределаДоњегЕгипта, гдејеживеопедесетгодинананеком острвукојејесам начинио
насипањемпепелаиземље. Кадсуму, наиме, долазилиЕгипћаникојисуморали, кријућиод
Етиопљанина, дамудоносехрану, онихјемолиодамудоносеипепеланапоклон. Овоострво
нијеникомогаоданађепреАмиртеја, негосусеранијикраљевимучиливишеодседамстотина
година, алиганисумоглинаћи. ТосеострвозовеЕлбоиобиммујеусвемубиодесетстадија.
141) Послеовогакраљем јепостаоХефестовсвештеник, комејебилоимеСетон. Он је
потцењиваоегипатскератнике, каодамунећеникадбитипотребни, пасенијеустручаваоидаих
увреди, теимјеодузеодванаестнајбољихјутараземље, којесуимдалиранијикраљеви. После
тогаарабијскииасирскикраљ СанахарибнападненаЕгипатсавеликомвојском; иегипатски
ратницинисухтелидапомогнуСетону. Кадајесвештениквидеодамујезапретилавелика
опасност, отишаојеухрамипредкипомбогатужиосеикукаозбогопасностикојамујепретила.
Докјеонјадиковао, ухватигасан, тезаспииусникакојекрајњегастаобогихрабриогаједасе
небојиидасамохраброидеусусретарабијскојвојсци, јерћемуонпослатипомоћ. Поверовавши
83
сну, онсеулогорисасвимаонимакојисумусеуЕгиптубилиприкључили, уПелузију(тује
кланацкрозкојисеулазилоуземљу). Никоодратниканијепошаосњим, негосамотрговци,
занатлијеибеспосличари. Кадјетамостигао, наваленоћунанепријатељенебројенипољски
мишевииизгризуимлуковеитоболцезастреле, падршкеодштитова, такодасуидућегјутра,
поштосубилибезоружја, наглиубекствоимногиодњихизгинули. ЈошисадасеуХефестовом
храмуналазикиповогкраљасаједниммишемуруциинањемусеможепрочитатиовајнатпис:
''Погледајмеибудипобожан!''
Десетхиљадагодинаисторије
142) Египћаниињиховисвештеницитоликосупричалисвојуисторијуиоткрилисумидајеод
првогдопоследњегкраља, доовогХефестовогсвештеника, билотристотинечетрдесетиједно
поколење, идајезатовремевладаоистибројикраљеваиврховнихсвештеника. Атристотине
поколењаизносилоједесетхиљадагодина, јертриљудскапоколењачинистотинугодина. Акосе
осталочетрдесетиједнопоколењедоданаонихтристотине, тоондасвеизносијош даљих
хиљадутристотинеичетрдесетгодина. Завремеовихједанаестхиљадатристотинеичетрдесет
година, причајуони, нијесеникадниједанбогпојавиоучовечјемоблику; паникасније, завреме
краљевакојисупреиликаснијевладалиуЕгипту, тосе, коликоонизнају, никаданиједогодило.
Утокуовогвремена, кажуони, сунцечетирипутанијеизашлонаономместунакомеобично
излази, двапутјеизашлотамогдезалази, адвапутзашлотамогдесерађа. УЕгиптунисузбогтога
наступиленикаквепроменениупогледуплодностиземљениувезипоплаварекеНила, анису
наступилепроменениупогледуболестинитисесмртностповећала.
143) КадсеисторичарХекатеј, приликомсвогборавкауТеби, похвалиосвојимпорекломи
својеколенопоочевојграниушеснаестомколенудовеоувезусанекимбогом, поступилисус
њимЗевсовииАмоновисвештенициистокаоисамном, иакосејанисамразметаосвојим
пореклом. Одвелисуме, наиме, уодајувеликогхрамаитамосумиредомпоказалиогромне
дрвенекиповесвихранијепоменутихврховнихсвештеника, јерјесвакиодњихјош засвога
животаоставиотамосвојкип. Бројећиипоказујућиих, скренулисумисвештениципажњунато
дасусеређалисиндосвогоца, итопочевшиодкипапоследњегумрлогпрвосвештеника, па
редом докмисвенисупоказали. И кадсеХекатејпозваонасвојепореклоитврдиодау
шеснаестомколенупрењегапотичеоднекогбога, изнелисупредњега(итоубројевима) своје
преткеинисусесложилисњимданекичовекможедаводипореклоодбога. Казалисумусвоје
пореклоовако. Рекли судајесваки одовихогромнихкиповабиоједан''пиромис', и син
''пиромиса'', пасумупоказалитристотинечетрдесетипет(једногзадругим) огромнихкипова, и
ниједанодњихнијепотицаооднекогбогаилихероја. Пиромиспакзначинахеленскомјезику
образованиваспитанчовек, издобрепородице.
144) Таквисубилисвиљудичијисекиповитамоналазеидалекосубилиодтогадабуду
богови. ПрењихсувероватнобоговивладалиуЕгиптуиживелимеђуљудиманаовајначин: увек
јеједанодњихбиоврховнивладар. ПоследњивладарбиојеОрос, синОзириса, ињегаХелени
зовуАполон. ОнјеучиниокрајвладавиниТифонаибиојепоследњикраљЕгипта. Озириссена
хеленскомјезикузовеДионис.
145) КодХеленасесматрадасуХеракло, ДионисиПаннајмлађабожанства, докјеПанкод
Египћананајстаријебожанствоиједанодтакозванихосампрвобитнихбогова, аХераклојеједан
одтакозванедругегрупеоддванаестбогова, докјеДионисприпадаотрећојгрупибогова, којаје
посталаодонихдванаест. Коликоје, попричањуЕгипћана, прошлогодинаодХеракладокраља
Амазиса, јасамвећранијеобјаснио. АзаПанакажудајестаријиодХеракла, заДионисадаје
млађиодсвихњих, пасеипакрачунадајеизмеђуњегаикраљаАмазисабилопетнаестхиљада
година. Египћаниистотакотврдедаонитотачнознају, јербележеибројесвегодине. Алије
Дионис, закогасемислидајебиосинСемеле, Кадмовећерке, домогадобаимаонајвишехиљаду
84
ишестстотинагодина, азаХеракла, синаАлкменина, сматраседајеимаоокодеветстотина
година, докзаПана, синаПенелопина(ХеленисматрајуПаназасинаХермесаиПенелопе), мисле
данеманитоликогодинаколикоимаодТројанскогратадомогавремена, тј. окоосамстотина
година.
146) Читаоцимаостајенарасположењудасеодлучезаједнооддватврђењаитозаоноукојеко
вишеверује; јасам, међутим, изнеосвојемишљење. Дасусе, наиме, Херакло, синАмфитриона,
Дионис, синСемеле, иПан, синПенелопе, родилииостарелиуХелади, моглобисерећидасу
билисамољудиидасусамозадржалиименаонихстарихбожанстава. СадапакХеленипричајуда
јеЗевсДиониса, одмахчимсеродио, зашиоусвојебедроиоднеогауНизукојасеналазииспод
Египта, уЕтиопији, алинисуустањудакажукудајеПанотишаопослесвогрођења. Меније,
дакле, посталојаснодасуХеленизаименаовихбоговадозналикаснијенегозаименаосталих. А
Хеленимиследасубоговионданасталикадсуонизањихсазнали.
Дванаесткраљевина. ПодизањеЛабиринта
147) Тоје, дакле, оноштосамиЕгипћанипричају. Садаћупрећинаоноштоидругиљуди
причајуштасеутојземљидешава, аучемусеиЕгипћанислажусањима, алићуијатомедодати
оноштосамвластитимочимавидео. КадсусеЕгипћаниослободили, изабралисупослевладавине
Хефестовогсвештеника(јернисумоглидаживебезкраља) дванаесткраљеваиподелилису
Египатнадванаестделова. Овикраљевисусеородилипомоћуженидбиивладалисуусвојим
областима, пасусеспоразумелидаизмеђусебенератујуиданећерадитинатомедаједанима
вишеоддругога, негодаживеунајвећемпријатељству. Тајспоразумсунаправилиисавесногасе
придржавализбогтогаштоимјепророчиште, чимсуступилинавласт, предсказалодаћеонај
којиодњихбудепринеожртвууХефестовухрамуизбронзанепосуде, постатикраљ целог
Египта. Стогасусвизаједноишлиусвехрамове.
148) Истотакосуодлучилидазаједничкиоставеизасебеједанспоменик, пасусаградили
славниЛавиринт, којисеналазионештоизнадМерисјезера, ублизиниградакојисезвао
Крокодилопољ. Јасамгасвојимочимавидео, итојенеописиволепаграђевина. Кадбисе, наиме,
сабралосвештосуХелениурадилинаграђењутврђаваиграђевина, виделобиседајеуњих
уложеномањетрудаитрошканегоуовајЛавиринт, иакосуитекаковреднипоменаихраму
ЕфезуионајнаСаму. Билесу, дакле, ипирамиденеобичнозначајнадела, исвакаодњихвредела
јеоноликоколикомногохеленскихделазаједно, алиовајЛавиринтнадмашујечакисаме
пирамиде. Он, наиме, имадванаестпокривенихтремова, чијасувратабилаокренутаједнапрема
другима, пошестуредусасевернеипошестсјужнестране, асаспољнестранесусвибили
опасаниједнимзидом. Уњемујебилодвеврстеодаја. Постојалесуподземнеодајеинадњима
друге, којесубилеизнадземље, свегатрихиљаде, итохиљадупетстотинаједнихиистотолико
других. Горњесамвидеосвојимочимаипрошаокрозњих, темогуоњимаговоритикаоочевидац,
аоподземнимсамдознаопопричању. Овемиегипатскичуваринисуникакохтелидапокажу,
говорећидасетамоналазегробницекраљева, којисупремноговременасаградилиовајЛавиринт,
игробовисветихкрокодила. Прематоме, оподземнимодајамаговоримоноштосамчуо, аоне
изнадземље, тенадљудскетворевине, видеосамсвојим очима. Пролазикроздворанеиони
вијугави ходници крозтремове, који су украшени разним сликамаи рељефима, изазивају
бескрајнодивљење. Изједногтремаулазисеудворану, издворанеугалерије, изгалеријаудруге
одајеиизњихопетудругетремове. Таваницесвиховихсуодкамена, каоизидови, азидовису
пунирељефа, докјесвакитремокруженправимредовимастубоваодбелогмермера, којије
изванреднолепосложен. НакрајњемуглуЛабиринтауздижесеједнапирамида, високачетрдесет
хвати, свеликимрељефима, аулазуњунаправљенјеисподземље.
МерисовоЈезеро. Псаметихпреузимавласт
85
149) ДокјеЛавиринтједновеличанственоремек-дело, такозваноМерисјезеро, накомеје
саграђенЛавиринт, представљајош нештовеличанственије. Обиммуизноситрихиљадешест
стотинастадија, тј. шездесетсхена, даклеистотоликоколикоцелаегипатскаморскаобала. Уздуж
сепружауправцуодјугапремасеверу, ананајдубљемместудубинамуизносипедесетхвати.
Одмахсевидидајеископаноинаправљеночовечјомруком. Отприликеусрединијезераналазесе
двепирамиде, иобеседижуизнадводезапедесетхвати, аистотоликодубокограђенјеионајдео
подводом, инаобесеналазипоједаногроманкаменикипкојисединакаменојстолици. Висина
пирамидаизноси, дакле, стохвати, астохватијеистоштоиједанстадијодшестплетара; један
хватизносишестстопаиличетирилакта, аједнастопачетиришаке, докједанлакатизносишест
шака. Водаујезерунијеизворска(јерјецелаземљаутомпределуврлосиромашнаводом), негоје
доведенаизНилакрозједанканал. Онатечешестмесециујезеро, ашестмесециотиченатрагу
Нил. Кадводаотичеизјезера, тадариболовдајекраљевскојблагајниприхододједногталента
сребрадневно, акадтечеујезеро, приходизносисамодвадесетмина.
150) ДомороцикажудајезероотичеједнимканаломисподземљеуСиртскизаливуЛибији,
којипролазиназападпремасрединиземље, изнадМемфиса, поредсамихпланина. Будућида
нигденисамвидеоископануземљуизовогканала, ипоштомитониједаломира, распитиваосам
секодљудикојисустановалиокосамогјезера, кудседелаоваископаназемља. Реклисумикуда
сујеоднели, ијасамимодмахповеровао, јерсамчуодасутоистовећранијеурадилиуАзији, у
градуНиниви. Краљ НинивеСарданапалчуваоје, наиме, великуколичинуновцауподземним
ризницамаилоповисунамеравалидамугаодатлеукраду. Копалисуодсвојихкућауправцу
краљевадвораједанподземниходник, аземљукојусутомприликомископалибацалисуноћуу
рекуТигрис, којијетекаопоредграда; итакосурадилидокнисуизвршилионоштосу
намеравали. ОвимирекошедасетакорадилоиуЕгиптуприликомкопањаовогјезера, самоне
ноћу, негодању. Египћанису, наиме, односилиископануземљууНил, аонјујеразносиои
таложио. Дакле, причаседајенатајначинископаноовојезеро.
151) Дакле, онихдванаесткраљевапридржавалосесвојихобавеза. Алибаш кадсухтелида
принесујош једнужртвууХефестовухраму, последњегданасветковине, којомприликомимје
првосвештеникизносиозлатнепосуде, којимасусеобичнослужилизавремеизливањажртве,
десилоседајепрвосвештеникпогрешиоубројуиизнеосамоједанаестпосуда, иакоихјебило
дванаест. ТадаПсаметих, којијестајаопоследњиуреду, поштониједобиопехар, скинесвој
шлем, којијебиоодбронзе, ињимеизлијежртву. Идругикраљевисуносилишлемовеиималиих
таданаглавама. НоПсаметихнијеништарђавомислиокадјеузеошлем, алисуосталиприметили
штајеонурадио. Сетилисусеоногаштоимјебилопрореченодаћеонајодњихкојибудеизлио
жртвубронзаномпосудомсамзавладатиуЕгипту. Нисусеодлучилидагаубију, већгапозовуна
одговорност. Међутим, кадсенасаслушањуиспоставилодаонтонијенамерноурадио, одлучеда
муодузмувећидеоњеговевластиидагапротерајуумочварнепределе, памунаредедасене
мичеодандеиданедолазиуЕгипат.
152) ОвогПсаметихавећјеранијеједанпутпротераоизЕгиптаЕтиопљанинСабак, којимује
убиоиоцаНека, пајеПсаметих, бежећиодњега, дошаоуСирију, апослетога, кадјеЕтиопљанин
збогпривиђењауснунапустиоЕгипат, довелисуганатрагуЕгипатстановнициСаискогокруга.
И кадјеподругипутпостаокраљем, десиломуседајеопетзбогшлемамораодабежиу
мочварнеобластиодонихједанаесткраљева. Поштојебиоубеђендасумуониучиниливелику
неправду, одлучидаимсеосвети. Обратисезасавет, ЛетиномпророчиштууБути, којејеу
Египтуважилокаонајбоље, иономуодговоридаћe ce осветаостваритикадасаморадођу
бронзаниљуди. Нијеникакомогаодаверуједамубронзаниљудимогудоћиупомоћ. Алиускоро
послетоганевољанатераЈонцеиКарце, којисубилииспловилирадигусарења, идонесеиху
Египат. Кадсусеондеискрцалиусвојимбронзанимоклопима, дођенекиЕгипћанинијави
Псаметиху, поштоовајникадранијенијебиовидеољудеубронзанимоклопима, дасудошлинеки
бронзаниљудиидапљачкајуземљу. ТадасеПсаметихсетидасепророчанствоостварује, лепо
86
примиЈонцеиКарце, теихвеликимобећањимапочненаговаратидаступеуслужбукодњега. Ови
натопристану, ионтада, помоћуплаћеникаисвојихпристалицаизЕгипта, збациипротера
краљеве.
153) Завладавшисам уцелом Египту, Псаметихсаградипредворјенајугозападнојстрани
ХефестовахрамауМемфисуипрекопутапредворјаједантремзаАписа, укомегахранекадсе
појави. Тремјеунаоколоокружен.редовимастубованакојимасеналаземногирељефи. Утрему
се, уместостубова, налазеогромникипови, дванаестлакатависоки. Аписсенахеленскомјезику
зовеЕпафос.
154) ПсаметихјеЈонцимаиКарцима, којисумуучинилиуслуге, даодасенаселеназемљишту
којесеналазилосаобестранеНила, управоједнипрекопутадругих, итојсуземљидалииме
''Логори''. Даоимје, дакле, тоземљиштеаиспуниојеисвеосталоштоимјеобећао. Повериоимје
чакиегипатскудецудаиховинаучехеленскијезик, иодоведеце, којасутадакодњихнаучила
хеленскијезик, потичусадашњитумачиуЕгипту. ИЈонцииКарцисудуговременастановалина
томземљишту. Оносеналазинедалекоодмора, малоисподградаБубастиде, натакозваном
ПелузијскомрукавцууНилскојделти. КаснијеихјекраљАмазисодандепреселиоуМемфис,
начинившиодњихтелеснугардурадиобезбеђењаодЕгипћана. ОдњиховогнасељавањауЕгипту
почеојесаобраћајизмеђуХеладеиЕгипта, иотудаимам тачнеподаткеосвемуштосеод
Псаметиховогдобаикасније, дешавалоуЕгипту. Онису, наиме, билипрвиљудикојисуговорили
странимјезиком, акојисусенаселилиуЕгипту. Аупределупакизкогасукаснијепресељенијош
суумојевремепостојаледизалицезабродовеиостацињиховихнасеља. Ето, такојеПсаметих
завладаоуЕгипту.
ПророчиштеуБути
155) ИакојевећмногопутабилопоменутоонопророчиштеуЕгипту, јаћуоњемуипосебнода
говорим, јеронотозаслужује. ОвоегипатскопророчиштепосвећенојебогињиЛетииналазисеу
великомграду, укојиседолазикадсеодморапловиузНилскуделтутакозванимСебонитским
рукавцем. ГрадукомесеононалазизовесеБута, каоштосамвећранијерекао. Овде, уБути,
налазисехрамАполонаиАртемиде. ХрамбогињеЛете, укомесеналазиипророчиште, врлоје
великиипредворјемујевисокодесетхвати. Напоменућуионоштомејеодсвегаштосамвидео
највишезадивило. ТајсехрамналазиусветомЛетиномгајуизидовисумуначињениодједног
комадакамена, асвакиједугивисокчетрдесетлаката, пајеикровтаваницеизнадњиходдругог
камена, астрехамујеодчетирилакта.
156) Дакле, овазградајенештонајзначајнијеугајуодсвегаштосамтамовидео, аодмахпосле
њедолазитакозваноострвоХемис, којесеналазиуједномвеликомидубокомјезерукрајхрамау
градуБути, аЕгипћанипричајудатоострвопливаповоди. Јадодушенисамвидеонидапливани
дасекреће, негосамсејакозачудиокадсамчуодастварнопостојиострвокојеплива. Наовом
пакострвуналазисеједанвеликиАполоновхрамиуњемусуподигнутатриолтаранањемурасту
густиредовипалмиидругодрвеће, сплодомибезплода. АувезистимштоЕгипћаникажудато
острвоплива, причајууЕгиптуово. Једноодпрвобитнихосамбожанстава, Лета, којајестановала
уБути, баш тамогдесесаданалазињенопророчиште, сакрилајеАполона, когајојјеИзида
предаланачување, наовом, саданаводнопливајућем острву, акојеутовременијебило
пливајуће, испаслагакадјеТифонпрокрстариоипретражиоцеосветдабипронашаоОзирисова
сина. ЕгипћанитврдедасуАполониАртемидадецаДионисаиИзиде, адаихјеЛетаоднеговала
испасла. НаегипатскомјезикуАполонсезовеОрос, ДеметраИзида, аАртемидаБубастија.
МислимдајеиЕсхил, Еуфорионовсин, башизовеприче, анеизнекедруге, узимаоматеријалза
својетрагедије, ијединијеодстаријихпесникасматраодајеАртемидаДеметринакћи. Избог
тогаовоострвоплива.
87
157) ПсаметихјевладаоЕгиптомпедесетичетиригодине. Одтогаједвадесетдеветгодина
провеоуопседањувеликогградаАзота, уСирији, докганијезаузео. Коликознам, одсвихнама
познатихградоваовајАзотјенајдужеиздржаоопсаду.
КраљевиНекоиПсамис. Копањеканала
158) ПсаметиховсининаследникнаегипатскомпрестолубиојеНеко, којијепрвипочеода
копаканалуправцуЕритрејскогмора, акојијеПерсијанацДаријенаставиоизавршио. Биоје
дугачакчетириданавожњелађом, ауширинујеископантакодасумогледвелађесатриреда
весалаистовременодапрођуједнапореддруге. УњегајеспроведенаводаизНила, наместукоје
сеналазинештоизнадградаБубастиде, ипролазипоредарабијскогградаПатума, пасеуливау
Еритрејскоморе. КаналјеископаннајпрекрозегипатскуравницукојасепростирекрајАрабије, а
изнадовесеуздижепланинакојасепружачакдоМемфисаиукојојсеналазекаменоломи. Даље
идеондужевременаисподподножјаовепланине, одзападапремаистоку, азатимпролазикроз
клисуреискрећеодовепланинепремајугуиуливасеуАрабијскизалив. Тудајенајкраћии
најпречипутодсеверногдојужног, такозваногЕритрејскогмора, иодКазијскепланине, на
границиЕгиптаиСирије, падоАрабијскогзаливаизносихиљадустадија. Тојенајкраћипут, а
каналјемногодужиуколиковишекривуда. Тујеплатилосвојимживотомстодвадесетхиљада
Египћана, којисузавремевладеНекакопалиовајканал. Некоје, међутим, обуставиокопањетог
канала, јермусеуспротивилоједнопророчиштеијавиломудатимесамоиденарукуипомаже
варварима. Египћаниварвариманазивајусвекојинеговорењиховимјезиком.
159) Кадјеодустаоодкопањаканала, Некопочнедаводиратове. Саградиојератнебродовеса
триредавесала, једненаСеверноммору, адругеуАрабијскомзаливу, наЕритрејскоммору(још
сеиданасвидеместагдесуонибилиизвлаченинакопно) иупотребиоихјекадсумузатребали.
НакопнусеНекосукобиосаСирцимакодМагдолаипобедиоих, апослетебиткеосвојиоје
великисиријскиградКадитију. ИтадјепосветиоАполонусвојогртачкојијеимаонасебиза
времеовогпоходаипослаогајеБранхидимауМилет. Умројепослевладавинеодшеснаест
година, оставившипрестосвомесинуПсамису.
160) ЗавремењеговевладедошлисууЕгипатизасланициизЕлидеихвалилиседасузаконипо
којимасесудизавремеолимпијскихигаранајправеднијиинајбољинацеломсвету, итомсу
приликомизразилисвојемишљењеданинајмудријиљудинасвету, Египћани, небимоглинешто
бољедаизмисле. КадсуЕлиђанисаопштиликраљурадичегасудошлиуЕгипат, овајјенаредио
дамудођусвизакојесеговорилодасунајмудријиуЕгипту. Кадсусескупили, чулисусвешто
суим Елиђанипричалиотомештаонисвечинезавреметакмичењанаолимпијскимиграма.
Испричавшисвето, изјавилисудасудошлидавидедалисуЕгипћанипронашлинештобољеод
тихзакона. Поштосусемеђусобомпосаветовали, запитајуониЕлиђанедалиињиховисуграђани
смејудаучествујуутакмичењима, наштоимЕлиђаниодговоредајеињима, каоисвимосталим
Хеленима, дозвољенодаучествују, самоакоонитожеле. ТадаимЕгипћанирекошедасуим
прописискрозпогрешни, јернисупредвиделичимећеспречитидасезавреметакмичењане
навијазањиховесуграђане, анаштетутакмичарасастране. Него, акоимјевећсталодотогадасе
праведносуди, иакосурадитогадошлиуЕгипат, ониимсаветујудаубудућедозволесамо
странцимадаучествујуутакмичењима, аниједномЕлиђану. Такавсу, дакле, саветЕгипћанидали
Елиђанима.
КраљАприја. Амазисовапобуна. Сталежиижупе
161) ПослеПсамиса, којијевладаоуЕгиптусвегашестгодинаикојијебиопредузеоједан
ратнипоходнаЕтиопију, алијеодмахпослетогаумро, дошаојенапрестоПсамисовсинАприја.
Овајје, послесвогадедаПсаметиха, бионајсрећнијиодсвихранијихкраљеваивладаоједвадесет
ипетгодина. ЗатовремеводиојератпротивСидонаипоморскиратпротивТираца. Најзадје
88
требалодаионзлопрође, аштајепроузроковалотуњеговунеприлику, отомећуопширније
причатитекулибијскојисторији, аовдесесамомалоосврћемнато. Апријаје, наиме, послао
једнувојскууКиренуиовамујепретрпелатежакпораз. ЗбогтогасеЕгипћани, огорчени, окрену
противњега, јерсумислилидаихјеАпријанамернопослаоуочигледнозлодабиизгинулиида
битаколакшеисигурнијевладаонадпреосталимЕгипћанима. Заверилисусеупрвомредуони
којисусесатогпоходавратили, аипријатељипогинулих, ијавносусепобунили.
162) ЧимјеАпријазатосазнао, пошаљеимАмазисадаихумирилепимречима. Аликадјеовај
књимадошаоипочеодаихнаговарадатонечине, приђему, завремењеговаговора, слеђаједан
Египћанин, ставимунаглавушлемиречедагајетимекрунисаозакраља. Овометонијебаш
билокриво, каоштосеускороипоказало. Чимсуга, наиме, устаниципрогласилизакраља, онсе
одмахпочнеспрематидаударинаАприју. КадјеАпријаточуо, пошаљемуједногсвог
доглавника, којисезваоПатарбемис, иовоменаредидамуАмазисаживадоведе. Аликадје
ПатарбемисдошаоипозваоАмазиса, овајсеподигне(јерјеутомтренуткуседеонакоњу), пусти
ветарирече:
''ОвоносиАприји.''
ИпоредтогаПатарбемисмујерекаода, позаповестикраљевој, морадаидекраљу. Али
Амазисодговоридајевећдавноимаонамерутодаучини, идаћеАпријасатимвећбити
задовољан, јернећесамоондоћи, већћеидругесасобом повести. АлиПатарбемисодмах
разумедештајеонтимехтеодакаже, ипоштојевидеодасеовајнатоиприпрема, сместасе
вратидаштопреобавестикраљаотомештаседогађа. Али, поштоједошаоиниједовеоАмазиса,
Апријамунеречениједнеречи, већујаростинаредидамусеодсекуушиинос. КадсуЕгипћани,
којисумудотлебиливерни, виделикакојеунаказиоједногодњихо-вихнајугледнијихљуди,
нисуничасапропустили, већсусе, каоиостали, побунилипротивњегаипрешлинастрану
Амазиса.
163) КадјеАпријаизатосазнао, наоружасвојеплаћеникеиповедеихпротивЕгипћана. Имао
јесасобомтридесетхиљадакарскихијонскихплаћеника, ауњеговимрукамасеналазиовеликии
диванкраљевскидворуСаису. ТакоАпријакренесасвојимплаћеницимапротивЕгипћана, а
Амазиссасвојимпристалицамапротивтуђинаца. ВојскесусесукобилекодградаМомемфисаи
туједошлодоглавнебитке.
164) УЕгиптуимаседамсталежа: свештеници, ратници, говедари, свињари, трговци, тумачии
лађари. Овисусталежидобијалисвојаименапремапослукојиобављају. Ратницисусезвали
КаласиријцииХермотибијци, премажупамаизкојихсубили, јерјецеоЕгипатбиоподељенна
жупе.
165) Хермотибијскежупебилесуове: Бусиријска, Саиска, Хемиска, Папремиска, такозвано
острвоПросопитисиполажупеНате. ИзовихжупасуХермотибијци, ињихјебило, кадсусе
највишеразмножили, стошездесетхиљада. Ниједанодњихнебависенекимзанатом, већсамо
војничкимпослом.
166) А Каласиријскежупесуове: Тебанска, Бубастијска, Афтиска, Танитска, Мендетска,
Себенитска, Атрибитска, Фарбетска, Тмуитска, Онуфитска, Анисијскаи Миекфоритска; ова
последњајенаједномострвупрекоодБубастиде. ТосуКаласиријскежупекојесуимале, кадсу
сенајвишенамножили, двестапедесетхиљадаљуди. Нионинесмејудасебавенекимдругим
занатом, негосесамопосвећујувојничкомпозиву, иучигаувексинодоца.
167) ДалисусадХеленииовопримилиодЕгипћана, немогутачнодаодредим, поштои
Трачани, иСкити, иПерсијанци, иЛиђаниискоросвистранинародисматрајуљудекојисебаве
некимзанатом, паињиховудецу, занештониженегоосталесталеже; аонекојисенебаве
89
занатом, анарочитоонекојисебавевојничкимпослом, сматрајунечимвишим. ПаиХеленисусе
утоменањихугледали, анарочитоСпартанци. ЗанатесунајвишенеговалииценилиКоринћани.
168) УЕгиптусу, поредсвештеника, иратнициуживалиправодасвакидобијекаонаграду
дванаестјутараизабранеземље, ослобођенепореза. Египатскојутројеширокостолакатаи
дугачкостолаката, аегипатскилакатјеистикаоинаСаму. Тојебиланаградакојусусви
уживали, аовосубилиприходикојесуималиредомједнипоследругих. Наиме, свакејегодине
похиљадуХермотибијацаихиљадуКаласиријацасачињавалокраљевутелеснугарду, ионису,
поредонихдванаестјутара, доклегодсувршилитудужност, добијалидневнопопетминахлеба,
двеминеговединеичетирифлашевина. Тосусталнодавалигардистима.
169) КадасусеАпријасасвојимнајамницимаиАмазисначелусвихЕгипћанасреликод
Момемфиса, дошлоједобиткеукојојсустранци, иакосусехраброборили, билипобеђени, јерих
јепобројубиломногомање. ААпријаје, наводно, вероваодамујепрестотакосигурандага
ниједанбогнеможезбацитисњега. Паипакјеуовојбиципобеђениживзаробљен, тејеодведен
уСаис, тамоуњеговстаризамаккојијесадпостаоАмазисовдвор. Овдеукраљевскомдвору
живеојеоннековремелепо, иАмазисјесањимелепопоступао, сведоксеЕгипћанинису
побунилизбогтога, јерсусматралидајенеправедноштохраниисвогињиховогнајљућег
непријатеља. ТадагаАмазиспредаЕгипћанима, аовигаудавеисахранеупрадедовскугробницу,
којасеналазилауАтениномхраму, итолевоодулазаухрам. Саишанисусвекраљевеизсвоје
жупесахрањивалиуовомхраму. ЧакјеиАмазисовгроб, иакосеналазиодаљеодглавногдела
светињенегогробАпријеињеговихпредака, биосмештенупредворјухрама; атојеједна
пространаодајаодкамена, украшенастубовимакојиподсећајунапалмовастаблаиразним
другимскупоценимукрасима. Уовојдвораниналазисеједноудубљењесадвокрилнимвратимаи
утомудубљењуналазисегробница.
170) У Саисупостојинечијигробчијеимеовденесмем даспоменем. И онсеналазиу
Атениномхраму, изасамогхрама, сасвимузазидхрама. Удвориштухрамауздижуседвависока
каменаобелискаиналазисеједнојезеро, украшенокаменомоградом, аокојезерајеземљиште
лепообрађеноиодржавасеуреду. Великоје, какомиизгледа, каоонотакозваноОкруглојезеро
наДелу.
171) Наовом језерусеноћуприказујуњегова(Озирисова) страдања, иЕгипћанитозову
мистерије. Знамдоброкакосесветообавља, алиотоменећудаговорим. Нећутакођедаговорим
ниоДеметриниммистеријама, којеХелениназивајуТесмофорије, негоћу, самоговоритиооном
очемунијезабрањенодасеговори. ТемистеријесуДанајевекћерипренелеизЕгиптаипосветиле
уњихипелашкежене. АкадсукаснијеДорципротералисвестановникеПелопонеза, несталојеи
овихмистерија, асачуванесунаПелопонезусамокодАркађана, којинисубилипротерани.
Амазисступанапресто
172) КадајеАпријаовакоуклоњен, дошаојенапрестоАмазис, родомизжупеСаис, изграда
којисезваоСиуф. ИзпочеткасуЕгипћанисаомаловажавањемгледалинаАмазисаинисуга
многоценили, поштојеранијебиообичанграђанининијепотицаоизнекеугледнепородице.
КаснијеихјеАмазиспридобиомудрошћу, аненасиљемиглупошћу. Онје, наиме, међумногим
драгоценостимаимаоиједнокоританцезапрањеногу, свеодсувогзлата, укомесуионисви
његовигостиредовнопралиноге. Овоонпретопииодњеганаправикипнекогбожанства, пага
поставинанајживљеместоуграду. АЕгипћаникојисупоредкипапролазилиуказивалисуму
великопоштовање. КадјеАмазисчуоштарадењеговиграђани, сакупиЕгипћанеиоткријеим
какојетајкип, комесадуказујутоликопоштовање, направљенодкоританцетаукојесуони
ранијеповраћали, мокрилииуњемупралиноге. Итаданастави:
90
''Ето, самномсеистодесилоштоисакоританцетом. Пресамбиосамообичанграђанин,
алисамсадпостаоваш краљизбогтогамеморатеценитиипоштовати.''
ТакојепридобиоЕгипћанеионисумуседобровољнопокорили.
173) Имаојеовакавдневнираспоредрада. ујутро, докјенатргубиломногосвета, марљивоје
посвршаваотекућепослове, апослетогајепијанчиоишалиосесасвојимгостимаилијеправио
свакојакелудоријеизабављаосесњима. Алињеговипријатељи, незадовољниоваквимњеговим
понашањем, опомињалисугаиговорилиму:
''Краљу, неприличитидасетаконепристојнопонашаш; требалобидацелогданаседишна
узвишеном престолуидаобављаш својузвишенипосаодабиЕгипћанивиделидаимајуна
престолувеликогчовекаидаотебистекнубољемишљење. Аовакосепонашашкаконедоликује
једномкраљу.''
Алиимонодговори:
''Стрелцинапнусвојелуковекадхоћедасењимапослуже, аотпустеихпоновокадсусе
њимапослужили. Јеркадбилуковиувекбилинатегнути, покварилибисетакодаихнебимогли
даупотребебашондакадбибилипрекопотребни. Истојетакоисчовеком. Кадбихтеоувексамо
дарадиидасеникадненашалиинеосвежи, онбиполудеоилибигакапударила. Поштотосве
знам, јаобичнопоступаминаовајинаонајначин.''
ВладавинаАмазиса. Његовживотикарактер
174) Итојебиоњеговодговорпријатељима. ПричасетакођедајеАмазис, јошпренегоштоје
постаокраљ, биоједнапијандураиподсмевач, иданикаданијебионарочитовреданчовек, теје, у
случајуданијеимаоноваца, адабимогаоданастависвојбезбрижниживот, чакишаооколои
крао. Кадсумуљудиреклидасекодњеганалазењиховествари, икадбионтопорекао, одводили
сугаупророчиштеитамосупиталигдесеналазењиховествари. Честосугапророчишта
означавалакаолопова, апонекадсугаогласилаизаневиног. Кадјепостаокраљ, урадиојеово:
нијесебринуобашзаонебоговекојиганисупрогласилизалопова, анизањиховехрамове; није
имдаваоништазањиховоодржавањенитијеуњимаприносиожртве, поштотонисузаслужили,
јерсуобјављивалилажнапророчанства. Указиваоје, напротив, великопоштовањеонимакојису
га били огласили залопова, јер су то истинити богови, пошто су објављивали истинита
пророчанства, пасезањихмногоибринуо.
175) ПрвојеуСаисусаградиооновеличанственопредворјеуАтенинухраму, којејевисиноми
величином, каоиогромношћуикаквоћомкамена, надмашавалосвадругапредворја. Затимје
подигаоогромнекиповеидугачкесфингесамушком људском главом, паједонеоогромно
камењезаграђење. ДонеогаједеломизкаменоломакодМемфиса, аононајвећедонеојеизграда
Елефантине, одкојевожњалађомдоСаисатраједвадесетдана. Оноштојеизазвалонајвеће
чуђењеумојимочимабилајеједназграда, начињенаодједногкомадакамена, донесеногизграда
Елефантине, којисупреносилипунетригодине, инатомпослујеморалодарадидвехиљаде
људи, итосамиизученииспремнилађари. Овазградајебиласпољадугачкадвадесетиједан
лакат, широкачетрнаест, ависокаосамлаката. Тојевеличинаовезградеодједногкомадакамена,
измеренесаспољнестране, аизнутрајебиладугаосамнаестлаката, широкадванаест, ависокапет
лаката. Овазграданалазисенаулазуухрам. Кажудајенисуувуклиухрам затоштоје
руководилацрадованатојграђевини, кадсујевуклиухрамидугосеокотогамучили, озлојеђен
збогтогтешкогпосла, гласнопротестовао, пајетоувредилоАмазисаионниједозволиодасе
даљерадинаувлачењу. Другиопетговоредајепогинуоједанодонихкојисусеупињалидаје
увуку, падазбогтоганијеувученаухрам.
176) И у свим другим познатијим храмовимаподигао јеАмазисспоменикекоји својом
величином изазивајудивљење, каоштојенапример, уМемфисупредХефестовим храмом
огроманкипулежећемположају, итоналеђима, чијесуногедугачкеседамдесетипетстопа. На
91
истомпостољуналазесејош идругадваогромнакипа, израђенаодетиопскогкамена, дугачка
двадесетстопа, итоједансједне, адругисдругестраневеликогколоса. Постојијошједановакав
камениколосиуСаису; ионјеизрађенуистомположајукаоиовајуМемфису. УМемфису
постојииједанхрамкојијеАмазиссаградиоучастбогињеИзиде; ионјевелик, изаслужуједага
човеквиди.
177) ПричаседајезавремеАмазисовевладеЕгипатживеоунајвећемблагостању, дајеирека
Нилисамаземљапружаластановништвусвегауизобиљу, тедајетадауЕгиптубилосвегадва-
десетхиљаданасељенихградова. АмазисједонеозаконпокомејесвакиЕгипћанинмораосваке
годинедапријавистарешинисвојежупеодчегаживи. Котонебиурадиоиконебидоказаода
живипоштено, биобиосуђеннасмрт. АтињанинСолонјеузеотајзаконодЕгипћанаиунеогау
атинскозаконодавство, итамоје, каоврлоблаготворан, јошувекнаснази.
АмазисовопријатељствосаХеленима
178) АмазисјебиовеликипријатељХелена, ипоказаосеумногимприликамакаотакав. Такоје
дозволиоХеленимакојисудошлиуЕгипатдасенаселеуНаукратиди, аонимакојинисухтелида
сетамосталнонаселе, већкојисухтелидасебаветрговиномидадолазебродовима, доделиоје
земљиштенакомесумоглидаподигнуолтареихрамовесвојимбоговима. Највеће, најславнијеи.
најпосећенијеодовихсветиштајетакозвани''Хелениј'', којесузаједничкимсредствимаподигли
овиградови; тосу, наиме, јонскиградови: Хиј, Теј, ФокејаиКлазомена, адорскиградовису: Род,
Книд, ХаликарнасиФаселида, докјееолскиградбиосамоМитилена. Овосветиштеприпадалоје
овимградовима, ионисузаједничкиименовалиинадзорникепристаништа. И многидруги
градовибизацелохтелидасезањихкажедасумеђуовима, алинемајуправадатотраже. Поред
тога, ЕгинцисусамиосновалијошиЗевсовосветиште, СамљаниједносветиштепосвећеноХери,
аМилећаниАполону.
179) Наукратидајеранијебилајединатрговачкалука, иуЕгиптунијебилодруге. Акобинеко
упловиоунекидругиНиловрукавац, мораобисезаклетидајеунуждиупловиоуњега, азатим
биотпловиосасвојимбродомуКанопскирукавац, или, акосезбогнеповољнихветрованеби
моглопловити, робубимораопретоваритиубаркеипревозитијеокоДелтедокјенебипренеоу
Наукратиду. ТоликојелукауНаукратидибилазначајна.
180) КадсусеАмфиктионципогодилисапредузимачимадаимсаградеонајхрамуДелфимаза
тристотинеталената(онајстарихрамсесамодсебезапалиоиизгорео), четвртинутесвотеимали
судададуДелфијци. Онисуондаишлиодградадоградаискупљалидобровољнеприлоге, пасуи
изЕгипта, сакупљајућиитамоприлоге, донеливрлообилатедарове. Амазисим је, наиме,
поклониохиљадуталенатастипсе, аХеленинастањениуЕгипту— двадесетминаузлату.
181) СаКирењанимајеАмазиссклопиоуговоропријатељствуисавезу, исматраојезадоброда
сеожениодандеилизатоштојежелеодасеожениХеленком, илиизпријатељствапрема
Кирењанима. Попричањуједних, ожениосећерком Бата; премапричањудругих— ћерком
Аркесилеја; апремапричањунеких— ћеркомКритобула, једногоднајугледнијихграђана, којасе
звалаЛадика. Аликадјесањомлегаоупостељу, нијемогаосањомполнодаопшти, већјеидаље
општиосадругимженама. Поштосетомногопутадешавало, речеонЛадики:
''Жено, тисимеомађијалаинећетиништапомоћидасеспасешинеумрешбедномсмрћу,
каквомниједнаженанијеумрла.''
Ладикајетопорицала, алијеАмазисостаонеумољив, ионасеусебизаветовалаАфродити
даћејој, акоАмазисбудесањомтеноћиопштио, пасенатајначинбудеспаслаодсмрти,
направитиједанкипипослатигауКирену. Чимсеонатакозаветовала, дођеАмазисисвршис
њомуспешнопосао. Иодтадајеувек, кадгодјекњојдолазио, успешносвршаваотајпосаои
многојезаволео. ИЛадикајеиспунилазаветбогињи. Далаједасеизрадикипбогињеипослала
92
гауКирену, гдејечитавстајаоиумојевремепредсамимулазомуград. ОвуистуЛадикује
Камбиз, кадјеосвојиоЕгипатикадједознаокојеона, здравуичитавупослаоуКирену.
182) АмазисјеслаозаветнедаровеиуХеладу; уКиренујепослаоједанпозлаћенкипАтенини
једнусвојусликуизрађенуубоји, аАтениуЛиндудвакаменакипаиједанизванреднолепланени
оклоп, ХеринаСамудвасвојакипа, израђенаоддрвета, којисујош умојевреместајалиу
великомхрамуизаврата.НаСамјеслаодаровеузнакпријатељствапремаПоликрату, сину
Еакову, ауЛинднерадинекогпријатеља, негозатоштосепричадасуАтенинхрамуЛинду
основалеДанајевекћерикадсупобеглеодЕгиптовихсиноваитамосеискрцале. Толикоо
Амазисовимзаветнимдаровима. ОнјебиопрвикојијеосвојиоКипаринатераогадамуплаћа
данак.
Књигатрећа
ТАЛИЈА
КамбизовпоходнаЕгипат* СавезсАрабљанимаипролазкрозпустињу* СудбинаПсаменитаи
његовасина* РатсЕтиопљанима* КамбизупућујепосланикеЕтиопљанима* ПоходнаАмоњане
* Камбизово лудило. Камбизубијасеструи брата* УбиствоПрексасповасина* Поход
СпартанацапротивПоликрата* ПричаоПоликратовојсрећи. Амазисовописмо* Размирице
СамљанасаСпартанцимаиКоринћанима* Перијандарињеговисинови* БорбенаСаму. Напад
СамљананаСифно* ЛажниСмердисивладивинамага* Камбизовасмрт* Отановасумња*
Завераседморице* Прексасповопризнањеисамоубиство* ПадлажногСмердисаиубиствомага
* Завереницисесаветујуообликувладавине* Даријепостајекраљ. * Даријеуводипорез. Подела
земљенасатрапије* Индуси. Њиховиобичаји* Арабљаниињиховобогатство* Богатство
осталихкрајева* СмртИнтафренова* СатрапОретодлучуједаосвојиСам* Поликратовасмрт.
Оретастижеказна* Демокед, хеленскилекаркодДарија* Демокедовобекство* Силозонт,
избеглицасаСама* ДаријезаузимаСам* ПредајавластиСилозонту. ПобунаБабилонаца*
Зопироволукавство* ПоновнозаузећеБабилона
КамбизовпоходнаЕгипат
1) ПротивовогАмазисакренесвојскомКамбиз, синКиров, иповедесасобом, поредосталих
покоренихнарода, еолскеијонскеХелене, итоизследећихразлога: Камбизјебиопослаоу
ЕгипатсвогаизасланикаитражиоодАмазисањеговукћер. НатогајенаговориоједанЕгипћанин,
којијемрзеоАмазиса, јерјеАмазис, кадјеодњегаКиртражиодамупошаљенајбољегочног
лекараизЕгипта, измеђутоликогбројатамошњихлекараизабраобашњегаипослаогауПерсију,
тегаприсилиодасеодвојиодженеидеце. ЗбогтогајеимрзеоАмазисаинаговориоКамбизада
затражиАмазисовукћердабига, услучајудададекћер, увредио, или, услучајуданепристанеда
мудакћер, дагазавадисаКамбизом. Амазисјебиоунедоумицидалидаједаилидајенеда, а
јакосебојаоперсијскесиле. Доброје, наиме, знаодајеКамбизнетражизатодабијеузеоза
жену, негојехтеодамубудеиноча. Размишљајућиотоме, решиоседаучиниово. Тадајеживела,
каојединипреосталичланкуће, једнакћипретходногкраљаАприје, поименуНитетида, којаје
биланеобичноразвијенаилепа. ОвудевојкуобучеАмазисусјајнооделоисазлатнимукрасима
пошаљејеуПерсију, тобожекаосвојукћер. Алипослеизвесногвремена, кадјојсеКамбиз
љубазнообратиоиословиојепоочевуимену, онамурече:
''Краљу, тининезнаш какотејеАмазиспреварио. Онјеменелепонакитиоипослаок
теби. Предаомејетебитобожекаосвојукћер, ајасамзаправокћиАприје, когајеАмазис, иакому
јеонбиогосподар, узпомоћЕгипћаназбациосапрестолаиубио.''
93
Камбиз, синКиров, натеречисестрашнонаљутинаАмазиса, итомуједалоповодада
поведевојскупротивЕгипта. ТакобарпричајуПерсијанци.
2) Египћани, међутим, присвајајуКамбизаитврдедагајеродилаоваАпријевакћи; они,
наиме, тврдедајеКирслаоизасланикаАмазисуитражиомукћер, анеКамбиз. То, међутим, није
тачно. Египћанинебисмели, пресвега, заборавити(јерниконепознајеперсијскеобичајебоље
негоони) дакодњихнијеобичајдакодзаконитогдететадођенапрестонезаконитодете, азатим
дајеКамбизбиосинКасандане, Фарнасповећерке, изпородицеАхеменида, анесинове
Египћанке. Алионипредстављајуствардрукчијесажељомдаприкажукакосууродбинским
везамасаКировимдвором. Такостојеовествари.
3) Постојииовакваприча, учијуверодостојностјаневерујем. НекаПерсијанкајетобоже
ушлауКировхаремикадјетамовиделапоредКасанданењенулепуиодраслудецу, многојује
хвалилаијакосечудила. ТадајеКасандана, којајебилаКироважена, реклаово:
''И поредтогаштосаммуродилатаквудецу, Кирмејезанемарио, алидошљакињуиз
Египтапазикаомаловоденадлану.''
ДокјеонатакољубоморноговорилаоНитетиди, њенстаријисин, Камбиз, рекаоје:
''Затоћуја, драгамајко, кадодрастем, оноштојеуЕгиптугоредаметнемдоле, аоноштоје
доле— горе.''
Тадајеимаоокодесетгодинаиженесусетомејакочудиле. Аонјетосвеувекдржаоу
паметии, кадјеодрастаоипостаокраљ, предузеојератнипоходнаЕгипат.
4) Али десилосејош нештоштојебилоувезисаовим походом. МеђуАмазисовим
плаћеницимабиојеиједанХаликарнашанин, поименуФанет, којијебиоразборитихрабар
човек. ОвајсеједномувредионаАмазисаипобегаоналађиизЕгиптадабипонудиосвојеуслуге
Камбизу. Поштојеовајуплаћеничкојвојсциуживаовелики угледибиотачноупознатса
приликамауЕгипту, наредиАмазисзањимпотерудабигаштопреухватио, папотеруповери
свомнајвернијемевнухуиупутигазаФанетомнаједнојлађисатриредавесала. Овајгаухватиу
Ликији, алимунепођезарукомдагадоведеуЕгипат, јергајеФанетнадмудрио. Опиоје, наиме,
чувареипобегаоуПерсију. ИкадјеКамбизхтеосвојскомдаупаднеуЕгипатинијезнаокакода
прођекрозпустињу, дођемуовајинесамодамуоткријецеоАмазисовратниплан, негомује
такођесаветоваодасерадипролазакрозпустињуобратиарапскомкраљуидагазамолизапролаз
крозњеговуземљу, јерјејединостестранебиомогућприступуЕгипат.
5) Од Феникије, наиме, до области Кадитијаземља припада такозваним палестинским
Сирцима, аодКадитија, једногградакоји, помоммишљењу, нијемногомањиодСарда, дограда
Јаниса, тржиштанаморскојобалиприпадајуАрабљанима, аодЈанисадоСербонидскогјезера,
поредкогасепланинаКасијпружадомора, припадаопетСирцима. АодСербонидскогзалива, у
комесе, попричању, кријеТифон, већпочињеЕгипат. ПредеоизмеђуградаЈаниса, Касијске
планинеиСербонидскогзалива, којинијемален, негодугокотриданахода, великајеибезводна
пустиња.
6) АсадћувамиспричатионоочемузнамалибројонихкојисупловилиуЕгипат. Изцеле
ХеладеиФеникиједовозесеизгодинеугодинууЕгипатћуповипунивина, паипак, икод
толикогбројаћупова, дасетакоизразим, невидисетамониједанјединићуп. Пагдесуимонда,
могаобикорећи, тићуповииштарадесањима? Ево, итоћуобјаснити. Свакиуправникжупе
дужанједасакупљасвећуповеизсвогградаидаиходнесеуМемфис, аониизМемфисаморају
даихнапуневодомиоднесууСиријскупустињу. Такосеовиувезениземљанићупови, кадсеу
Египтуиспразне, сталноодносенатрагуСирију.
СавезсАрабљанимаипролазкрозпустињу
94
7) СадасуПерсијанциовакоприпремилисвојнападнаЕгипат, снабдевшисеоваководом,
какојеречено, азатимврлобрзозагосподареЕгиптом. Атада, докјош нисубилиснабдевени
водом, Камбизје, саслушавшисаветХаликарнашанина, послаопосланикеуАрабијуимолиоза
слободанпролаз, пакадмујеодобрен, склопилисумеђусобомпријатељство.
8) Арабљанипоштујууговореопријатељствувишенегоиједаннародусвету. Склапајуих
овако. Каддвојицахоћедазакључетакавуговор, станемеђуњихједантрећиипосечеимједним
оштримкаменомдланпоредвеликогпрста, паузмеконацизњиховихогртачаипремажекрвљу
седамкаменчића, којисеизмеђуњихналазе, идокторади, онпризиваДионисаиУранију. Кадто
заврши, препоручује пријатељима странца или грађанина, ако се са грађанином склапа
пријатељство, ипријатељипоштујутајуговоркаосвој. Верујусамоудвабожанства, Дионисаи
Уранију, икажудабогињашишасвојукосуистоонакокаоштојеДиониссвојушишао. Шишају
је, наиме, уобликукругаокослепоочница. ДионисаназивајуОроталт, аУранијуАлилат.
9) Склопивши саКамбизовим изасланицимаутовор о пријатељству, Арабљанин јеово
смислио: напуниојемешинеодкамилаводоминатовариоихнасвеживекамиле. Послетога
кренуојеупустињуитамојечекаоКамбизовувојску. Сматраседајеовонајверодостојнија
прича, акадсевећговориопричама, требанавестиионукојајемањеверодостојна. УАрабији
постојивеликарека, којасезовеКорисикојасеуливаутакозваноЕритрејскоморе. Причаседаје
краљсашиоцеводнеучињенихговеђихидругихкожа, којајебилатоликодугадасепружалачак
допустиње. крозовуцевспровеојеводуизоверекедопустиње, аупустињијеископаовелике
резервоаресанамеромдауњимасачуваводу. Одрекедопустињеимадванаестданахода. Водује
спровеокрозтриразнецевинатриразнаместа.
СудбинаПсаменитаињеговасина
10) НатакозваномПелузијскомНиловомушћуулогориосеАмазисовсинПсаменитичекао
Камбиза. НасвомпоходунаЕгипатКамбизнијезатекаоАмазисауживоту. Онје, наиме, умро
послевладавинекојајетрајалачетрдесетичетиригодине, изацелотовременијемуседогодила
никаквавећанеприлика. Послесмртијебалзамованисахрањенугробнициухрамукојијесам
саградио. ЗавремевладеАмазисовасинаПсаменитауЕгиптуседесилоједновеликочудо: падала
јеуегипатскојТебикиша. СамиТебанципричајудасетонираније, аникасније, сведомог
времена, ниједешавало, јеруГорњемЕгиптууопштеникаднепадакиша. ПаитадајеуТеби
падаласитнаислабакиша.
11) КадсуПерсијанципрошликрозпустињу, заузмуониположајепремаЕгипћанимаса
намеромдаотпочнуборбу. Овдесуегипатскиплаћеници, ХеленииКарци, разљућенинаФанета
штоједовеонаЕгипатнепријатељскувојску, извршилинадњимовајзлочин. У Египтубеху
осталаФанетовадеца. Њихдоведуулогор, ставеврчнасрединуизмеђуобалогорадајесвето
отацмогаодавиди, затимдоведуједнопоједнодетеизакољуихнадовимврчем. Кадсуму
погубилисвудецу, долијууврчводеивина, пакадсусесвиплаћеницинапиликрви, пошлису
такоубој. Развиласежестокабиткаипалоихјемногосаобестране. НајзадЕгипћанисусе
разбегли.
12) Тусам, приликомистраживања, видеонештонеобично, наштасумеупозорилитамошњи
мештани. Туитамоналазилесусегомилекостијупогинулихисаједнеисадругестране, ито
свакезасебе(јеркостиПерсијанацаиЕгипћананисулежалеједнепрекодругих, негоонакокако
суиспрвалежале: посебнокостиПерсијанаца, апосебнокостиЕгипћана). ЛобањеПерсијанаца
такосубилеслабедасиихмогаопробитиједнимкаменчићем, доксулобањеЕгипћанабилетако
јакедабиихједваивећимкомадомкаменамогаопробити. Казалисуми, уштајаверујем, да.то
долазиотудаштосеЕгипћаниодмаленашишајуиодтогаимлобањенасунцуотврдну. Збогтога
инемакодњихћелавости, јерсеуЕгиптунајређенасветумогусрестићелавиљуди. Ето, тоје
95
разлогштоимајутврделобање. А Персијанциимајуслабелобањезбогтогаштоодмалена
покривајуглавеиносешубаре. Толикоотоме. АистотосамвидеоикодПерсијанацакојису
погинулисаАхеменом, синомДаријевим, кодПапремиса, убиципротивЛибијцаИнара.
13) ПослепоразауовојбициЕгипћанисусеунередуразбегли. Алипоштосусеутврдилиу
Мемфису, пошаљеКамбизједанмитиленскибродузрекуинањемуједногперсијскоггласникада
позовеЕгипћаненапредају. КадсуЕгипћанивиделидајебродупловиоуМемфис, нагрнуониу
гомиламаизграда, уништеброд, апосадупобију, рашчережеиувукууград. Послетогасубили
опседнутииморалисусе, најзад, предати. СуседниЛибијци, изстрахаодоногаштоседесилоу
Египту, предадусебезборбе, платеданакипошаљупоклоне. ИстосутакопоступилииБаркејци
иКирењани, бојећисеоногачегасусебојалииЛибијци. Камбизјесазадовољствомпримио
либијскепоклоне, аповодомкиренскихдаровасеразљутио, помоммишљењузатоштосубили
малени(онисуму, наиме, послалисамопетстотинаминасребра), зграбиоихисвојомруком
разбацаомеђувојнике.
14) ДесетогданапослезаузимањатврђавеуМемфису, упредграђуовогградаизложиКамбиз
руглуегипатскогкраљаПсаменита, којијевладаосвегашестмесеци, асањимиосталеЕгипћане.
Дабиискушаоњеговкарактер, измислиово. Послаојењеговукћер, обученукаоробињу, са
ведром уруциповоду, асањомеидругедевојке, којејеизабраомеђукћеримаугледних
Египћана, акојесуистотакобилеобучене. Кадсудевојкеплачућиикукајућипролазилепоред
очева, свидругису, видевшиихуневољи, закукалиизаплакали, самојеПсаменит, кадихје
издалекаопазиоипрепознао, обориоочипремаземљи. Кадсуводоношепрошле, Камбизнареди
дапроведуПсаменитовасинаидвехиљадењеговихвршњакаЕгипћана, свесаконопцемоковрата
исакоњскимђемовимауустима. ОнисубиливођенинагубилиштерадиодмаздезаМилећане
којисубилиубијениналађиуМемфису. Краљевскесудијесу, наиме, билеизреклепресудудасе
засвакогПерсијанцаубијеподесетегипатскихпрвака. КадјеПсаменитиовевидеогдепролазе,
пакадјемеђуњимаспазиоисвогсинакакоидеусмрт, ипоредтогаштосусвиосталиЕгипћани
окоњеганарицалииплакали, понашаосеистокаоиуслучајукћери. Кадсуиовипрошли, наиђе
случајнонекипостаријичовек, једанодњеговихприснихпријатеља, којијеизгубиосвесвоје
имањеидоспеодопросјачкогштапа, папочнедапросимилостињеодвојникадовојникаипрође
поредАмазисовасинаПсаменитаидругихЕгипћана, којисусесањимналазилиупредграђу. Кад
гајеПсаменитопазио, бризнеустрашанплач, викнепријатељапоименуипочнедасегрува
песницамапоглави. Алионјебиосталноподнадзоромљуди, којисуприликомпролазасваке
поворкепратилисвакињеговмигиосвемуКамбизаобавештавали. Камбизсезачудиовом
поступку, пошаљеПсаменитугласникакојимупоставиоваквопитање:
''Псамените, наш господарКамбизтепитазаштонисизакукаонизаплакаокадсивидео
својукћеруневољиисинакакоидеусмрт, азаштосисетоликоузрујаокадсивидеопросјака
којити, коликојеКамбиздознао, нијенироднипомозибог?'' НаовопитањеПсаменитму
одговори:
''Кировсине, моједомаћеневољеисувишесувеликедабихзбогњихмогаодазаплачем,
алинесрећамогапријатеља, којијеодсвегсвогбогатстванапрагусвојестаростидоспеодо
просјачкогштапа, нагналамеједазаплачем.''
Одговоркојијегласникдонеооставиоједубокутисакнасвеприсутне. Попричању
Египћана, бризнуојеуплачиКрез(јерсеион, приликомпоходанаЕгипат, налазиоуКамбизовој
пратњи), арасплакалисусеиПерсијанцикојисубилиприсутни. ПаисамКамбизбиојеганут, и
сместазаповеди дасепоклони животПсаменитовусину, асамогПсаменитадасклонеиз
предграђаидагадоведупредњега.
15) Алисинаненађошегласнициуживоту, јерјепрвибиопогубљен, аПсаменитаузмуиз
предграђаидоведугапредКамбиза. Тујеживеодосвојесмртииниједоживеоникаквуневољу.
Данијеправиосплеткеизавере, добиобииуправунадЕгиптом, јерПерсијанциимајуобичајда
указујупочастикраљевскимсиновима. Иуслучајудасеочевиодметнуидигнупобуну, ониопет
96
поверавајувластњиховимсиновима. А даобичнотакопоступајудасезакључитипомногим
примерима. Измеђуосталих, добиојеТанира, синЛибијцаИнара, поноводржавусвогаоца, а
такођеиАмиртејевсинПаузирије. Ипоредсвегатога, никоПерсијанциманијенанеовећуштету
негобаш тајИнариАмиртеј. ТакојесадПсаменитправионаопакепланове, тејеидобио
заслуженунаграду. БиојеухваћендаспремаустанакЕгипћанаи, кадјеКамбиззатосазнао,
мораоједапијебичијукрвиодтогајенаместуумро. Такојезавршиоиовајкраљ.
16) ИзМемфисајеКамбиздошаоуСаисдаурадионоштојебионаумио. Чимјеушаоу
Амазисовдвор, заповедидасеизгробаизвадиАмазисовлеш. Кадјетоиучињено, наредидага
батинају, избоду, дамупочупајукосуидагаоскрнавенасвемогућеначине. Кадсусеиодтога
уморили(јерјебалзамованалешинасветоиздржалаинијесераспала), Камбизнаредидаселеш
спали. Натајначинизвршисветогрђе, јерПерсијанцисматрајуватрузабожанство. Никодњихни
коддругихнијебиообичајдасемртвациспаљују. КодПерсијанаца, какосмонапредрекли, није
постојао такавобичај, јер сматрајузанеприроднодабогпоједељудски леш, аЕгипћани
замишљајуватрукаоживотињукојасвепрождиредочегагоддођеи, кадсенаједе, умирезаједно
саонимакојејесамапрождерала. Кодњих јеистотакозабрањенодаселешинебацају
животињамадаихпоједу. Збогтогаибалзамујулешеведаихнебицрвипојели. ТакојеКамбиз
наредиодасеурадионоштојеусупротностисаверомиобичајимаобанарода. Али, какопричају
Египћани, тонијебиоАмазиссакојимсетакопоступало, негонекињеговвршњак, закогасу
ПерсијанцимислилидајесамАмазисизбогтогагатакоизмрцварили. Кажу, наиме, дајеАмазис
однекогпророчиштабиодознаоштаћесесањимедеситипослењеговесмрти, паје, дабисеод
тогасачувао, другогчовека, којијекаснијезаистаибиомрцварен, кадјеовајумро, сахранио
одмахкрајвратагробнице, асвомсинујенаредиодањегасамогсахраниуједномуглу, сасвим
позадигробнице. Алијамислимданијеистинитапричаонаредбииздатојсинуувезисасахраном
узадњем углугробнице, анидругоштојеувезисатим, негомислим дасутоЕгипћани
измислилиидаутомепретерују.
РатсЕтиопљанима
17) Затим јеКамбизнаумиодаповедератпротивтринарода: Картагињана, Амоњанаи
дуговекихЕтиопљана, којисустановалиуЛибији, наобаламаИндијскогокеана. Направиојеплан
дапротивКартагињанапошаљефлоту, противАмоњанаједандеосвојепешадије, адауЕтиопију
првопошаљеуходе, датобожеоднесукраљударове, аустваридапресвегавидедалитамо, поред
осталог, заистапостојитакозвана„Сунчеватрпеза".
18) Причаседата„Сунчеватрпеза" изгледаовако. Тојеједналивадаиспредградакојајепуна
куваногмесасвихчетвороножнихживотиња. Овомесостановнициграда, накоједођереддаврше
службу, пообичајудоносеноћу, адањуможесвакодадођенатоместоидасечасти. Тамошњи
становници, међутим, тврдедатомесоничесамоизземље. Таквајетакозвана,,Сунчеватрпеза".
19) Одлучивши датамо пошаљесвојеуходе, Камбизпозовек себи онеИхтиофагеиз
Елефантинекојисузналиетиопскијезик. Доксуонибилијошнапуту, издаоннаређењефлотида
крененаКартагину. АлиФеничаниодбијудаизвршенаређење, јерсусетешкимзаклетвамабили
обавезалиданикаданећератоватипротивсиновасвојеотаџбине, јербитакоизвршилитежак
грех. Феничани, дакле, нисухтели, адругихкојибибилиспособнизапоморскипоходнијебило.
ТакосуКартагињанисачуваниинисупалиуперсијскоропство. Камбизнијесматраокориснимда
присиљаваФеничане, јерсуонидобровољнопришлиПерсијанцима, иштојецелаперсијска
флотазависилаодФеничана. ПерсијанцимасудобровољнопришлииКипрани, иучествовалиу
походупротивЕгипта.
КамбизупућујепосланикеЕтиопљанима
97
20) КадсупредКамбизадошлиИхтиофазиизЕлефантине, онихпошаљеуЕтиопију, нареди
имштатребадаговореидаим дапонесударове: порфирноодело, златанланацоковрата,
наруквице, кутијумирисавогуљаодалабастераибурефеничкогвина. ПричаседасуЕтиопљани,
којимајеКамбизсветопослао, највећиинајлепшиљудинасвету; причасетакођедасуим
обичаји друкчији негообичаји свих других народа, анарочитоони приликом преузимања
краљевскечасти. Они, наиме, бирајумеђусвојим суграђаниманајвећег, ињегазбогњегове
величинесматрајунајјачим, пагапостављајузакраља.
21) КадсуИхтиофазикњемустигли, предадуњиховомкраљупоклонеиизјавему:
''КраљперсијскиКамбиз, желећидабудестобомпријатељигост, послаонасједасес
тобомотомепоразговоримоидатипредамоовепоклонекојисуњемусамомебилинарочито
милиидрагоцени.''
АЕтиопљанин, којијеприметиодасуонидошликаоуходе, одговориимово:
''НитивасјеперсијскиКраљпослаокмениспоклонимазатоштомујемногосталодомог
пријатељства, нитивиговоритеистину, негостедошлиумојуземљукаоуходе. Оннијечастан
човек. Дајечастан, небижудиозатуђимземљамаизадовољиобисесвојом, нитибибацаоу
ропствоневинељудекојимунисуништаучинили. Однеситемуовајлукирецитемудаму
етиопскикраљ саветуједатекондакадПерсијанцибудубилиустањудазапнуоволиковелике
луковесатаквомлакоћомкаоштоонсамточини, можеповестибројнонадмоћнувојскупротив
дуговекихЕтиопљана; адотленеказахваљујубоговимаштосиновимаЕтиопијенисусаветовали
дасвојојрођенојземљисиломприсаједињујуитуђеземље.''
22) Послеовихречиотпустионпоноволукипредагапосланицима. Примившипурпурно
одело, упиташтајетоикакојеоноизрађено. КадсуИхтиофазиискренорекликакоседобија
пурпурикакосењимебојадише, онимречедасутиљудиваралицеидаимоделонијеништа
бољеодњих. Затимсераспитиваозазлатниланацоковратаизанаруквице, пакадсумуИхтио-
фазиреклидајетонакит, онсенасмејаојерјемислиодасутоокови, иизјавиимдатукодњих
имаијачихокова. Потомсераспитиваозамирисноуље, пакадјечуокакосеоноправи, ида
њимеморачовекдасемаже, рекаојеоноистоштоиувезисаоделом. Кадједошаореднавинои
кадјесазнаокакосеоноправи, обрадоваосепићуизапитаојештаједекраљиколикустарост
моженајвишедадоживиједанПерсијанац. Овимурекошедасекраљхранихлебомиопишуму
пшеницу, анајвећустаросткојуможедадоживиједанПерсијанацјестеосамдесетгодина. Нато
имЕтиопљанинречедагаништанечудиштоимајутакократаквеккадсехранетаквимђубретом.
''Небистедочекалинитоликустаростдавасовопићенеодржава''— речеимпоказујућина
вино. УпогледувинаПерсијанцисупревазишлиисамеЕтиопљане.
23) КадсуИхтиофазисадзапиталикраљакојустаростмогудадоживељудиуњеговојземљи,
рекаоимједавећиномдоживљујустаростодстодвадесетгодина, апонекијош ивећу, идасе
хранекуваниммесомимлеком. Кадсусеуходезачудилезбогтаковеликогбројагодина, одведе
ихнаједанизворчијајевода, кадсусеуњојопрали, далакожитакавсјајкаоштојојгадајеуље,
имиришекаољубичица. Премаописивањуухода, водаизовогизворабилајетаквадапоњојније
ништапливало, нидрво, панинештоштојелакшеоддрвета, негојесвеморалодапотоне. Акоје
водазаистатаквакаоштосеоњојприча, ондасуонимождатакодугогвеказатоштојезасве
употребљавају. Саизвораихјеодвеоутамницугдесусвизатвореницибиливезаниузлатне
окове, јерјекод, Етиопљанабакарврлоредакиврлоскупоцен.
24) Кадсуразгледалитамницуитакозвану„Сунчевутрпезу", најзадсупошлидаразгледају
њиховемртвачкесандукекоје, наводно, правеодкристала, итоовако: кадосушелеш, билодато
радекаоЕгипћаниилинанекидругиначин, обложегагипсомиукрасегасасвихстраналепим
сликама, даизгледаштојемогућевишеонакокакојеизгледаозаживота; тадагастављајууједан
шупљикристалнистуб, какавсетамоможеископатибезнарочитогтрудаиувеликомброју, а
којиселакообрађује. Лешсеустубулеповидикроззидовекристала, адасепритоменешири
98
задахинеостављаникакавнепријатанутисак, ионизгледасасвимонакокаоштојеизгледао
мртвац. Породицазадржавастубгодинуданаукући, доносимупрвенцеодсвегаиприносиму
жртве, апослегаизносеипостављајууоколиниграда.
25) Разгледавшисве, уходесевратенатраг. Кадсумуподнелиизвештајотоме, Камбизсе
толикоразљутиодајесместаодлучиодаповедевојскупротивЕтиопљана, адапритоменије
издаопосебнанаређењазанабавкухраненитијепомислионатоданамеравадаповедевојскуна
крајсвета, негојеубесу, каолуд, чимје, саслушаоИхтиофаге, кренуоурат. Хеленимакојису
билисањимнаредидаостануонде, асасобомповедесвекопненетрупе. КадјестигаодоТебе,
одвојиједандеосвојевојске, окопедесетхиљада, инаредиимдапокореАмоњанеидаспале
Зевсовопророчиште, аонсаосталомвојскомпођепротивЕтиопљана. Алипренегоштојевојска
превалилапетинупута, нестанемуживотнихнамирница, пајемораодакољетеглећустоку, алије
ионаубрзопоједена. ДасеКамбиз, чимјетоприметио, предомислиои, приметившијош у
почеткупогрешку, дајеповеовојскунатраг, поступиобикаомударчовек. Међутимонје, ине
размишљајући, ишаосамонапред. Доксувојнициималиштаданађуназемљи, јелисутравуи
корењеитакосусеодржавалиуживоту, аликадсустиглиупустињуинаголипесак, некису
чинилиужаснествари: коцкомсуодређивалиизмеђусебедесетогчовекаињегасупојели. Кадје
Камбиззатосазнао, поплашиоседаћетакосвиједандругогпојести, пајеодустаоодпохода
противЕтиопљанаивратиосенатраг. Изгубившитаковеликидеовојске, стигаојепоновоуТебу.
ИзТебесеспустиоуМемфис. ОвдејеотпустиоХеленеидозволиоимдаотпловекући. Такосе
завршиопоходпротивЕтиопљана.
ПоходнаАмоњане
26) ДеовојскекојијебиопосланпротивАмоњанакренуојеизТебе, поштојетамодобио
водиче, исигурнојестигаодоградаОазе, укомесутобожестановалиСамљани, изплемена
есхрионијског. ОнјеудаљенодТебеседамданаходакрозпустињу. Овајсепредеозовена
хеленском језику„МакаронНесос", тј. „Острвоблажених". Војскајетобожедошладоовог
предела, аштајесатимљудимадаљебило, отоменезнаникоништадакаже; јединоАмоњани
причајуоноштосуоддругихчули. Војска, наиме, нијестигланидоАмоњананитисенатраг
вратила. АлисамиАмоњанипричају, измеђуосталог, иово: кадјевојска, напутуодОазепрема
Амоњанима, билаупустињи, отприликенасрединипута, дигаосејакистрашанјужниветар, баш
кадсубилизадоручком, исвеихјезатрпаоподнанесенимгомиламапеска, итакоимсетраг
изгубио. Ето, тојесвештоАмоњанипричајуотомештаседесилосаовомвојском.
27) КадјеКамбизпоноводошаоуМемфис, баш сеутовремеуЕгиптупојавиоАпис, кога
ХелениназивајуЕпафос. ЗбогтогадогађајаЕгипћанисусеобуклиштосулепшемоглии
приредилисувеликесвечаности. ВидевшиштаЕгипћанираде, Камбизпосумњадасеонито
веселезбогтогаштојеондоживеонесрећу, панаредидадођупредњегаглавариизМемфиса. Кад
суовиизашлипредњега, запитаихзаштосеЕгипћанинисутакорадоваликадјеонпрвипутбио
уМемфисукаоштосесадарадујукадје, изгубившивеликдеовојске, овамодошао. Онимуонда
кажудасекодњихпојавилоједнобожанствокојесесамосвременанавремеможевидети; акад
сеоно појави, ондасви Египћани, обузети великом радошћу, прослављају овакве веселе
светковине. Чувшито, Камбизодговоридајетолажинаредидасезбоглагањапогубе.
28) Кадихјепогубио, позовексебисвештенике. Кадсуиовитоистоизјавили, речеимдаће
сеонличноуверитидалијеЕгипћанимадошаонекипитомбог. Онданаредидамусвештеници
доведуАписа. Онизаистаиодупоњега. ОвајАписилиЕпафосјеједномушкотелеодкравекоја,
послеовогтелета, неможевишедасеотели. ЕгипћанитврдедаовакраваотелиАписауследтога
штонањуснебасиђенекасветлост. ОвотелеАлисимаовезнаке: црноје, нарепуима
четвороугластубелегу, налеђимаимасликуорла, нарепудвострукедлаке, аподјезикомнеку
бубу.
99
29) КадсусвештеницидовелиАписа, Камбиз, каодасепомамиоодбеса, истргнемачихтеде
даубодеАписаутрбух, апогодигаубутину. Томприликомсенасмејаоиречесвештеницима:
''Вималоумници, зарсувамтобогови, одмесаикрви, којисебојежелеза? Заиста, богови
достојниЕгипћана! Алиивићетемиплатитиштостемисеподсмевали!''
Изговорившито, речесвојимџелатимадабичујусвештенике, асвакогЕгипћанинакога
ухватедасејошвеселидаубију. ИтакосезавршиловесељеЕгипћана. Свештеницисукажњени, а
Апис, којијебиорањенубутинуилежаоухраму, издахне. Кадјеодзадобивенихранаумро,
свештеницисуга, крадомодКамбиза, сахранили.
Камбизоволудило. Камбизубијасеструибрата
30) Камбизје, какопричајуЕгипћани, одмахзбоговогзлочинаполудео, анипретоганијебио
потпунопаметан. Првипакзлочинизвршиојенадбратомипомајциипооцу, Смердисом. Његаје
иззавистипослаоизЕгиптауПерсију, јерјеонјединиодПерсијанацамогаозаокодвапрстада
натегнелуккојисумудонелиИхтиофагипонаређењуЕтиопљана, атониједандругиПерсијанац
нијемогао. Кад.јеСмердисотишаоуПерсију, јависеКамбизууснуовакопривиђење: сањаоје
какомуједошаоизПерсијегласникијавиомудаСмердиссединакраљевскомпрестолуида
главомдодирујенебо. Камбизсезбогтогапоплашидагабратнеубијеидамунепреузмепресто,
папошаљеПрексаспа, најповерљивијегсвогчовекамеђуПерсијанцима, уПерсијудагаубије.
ОвајотпутујегореуСузуиубијеСмердиса, попричањуједних, кадјесањимпошаоулов, а, по
другима, домамиогајенапреварунаЕритрејскомореитамогаутопио.
31) Итоје, попричањуових, биопрвиКамбизовзлочин, докједругиизвршионадсвојом
сестромкојагајепратилауЕгипат. ЊомесеКамбизбиооженио, иакомујебиларођенасестра.
Ожениосењомеовако: ранијенијеникадпостојаообичајдаПерсијанциузимајусестрезажене.
АлиКамбизсезаљубиоуједнуодсестараи, хотећидасењомеожени, апоштојенаумиодауради
нештоштосекосисаобичајима, позовекраљевскесудијеипоставиимпитањедалипостојенеки
законикојимудозвољавајудасеоженисестром. УПерсијисекраљевскесудијебирајудоживотно
илисведотледоксенеустановидасуприликомвршењадужностизгрешили. ОниПерсијанцима
делеправду, тумачеобичајепредакаипредњихсеизносесвиспорови. НаКамбизовопитањеови
удесеодговортакоданизаконнисуповредилинитисудовелиупитањесвојусигурност; реклису
муда, додуше, нисупронашлизаконкојибидопуштаодасебратоженисестром, али, сдруге
стране, дасупронашлизаконкојикажедаперсијскикраљможедарадиштогодзажели. Итако
нитисуповредилизакон, апоштосусебојалидаћеихКамбизпогубитиакобудубранилизакон,
помоглисусеупућујућиганазаконкојимуомогућуједасеоженисестрама. Такосеонтада
оженисестром, укојујебиозаљубљен, аускоропослетогаузмезаженуидругусестру. Убиоје
млађу.оддвејусестаракојагајепратилауЕгипат
32) Оњеномубиству, каоиоСмердисову, постоједверазличитеприче. Хеленипричајуда
јеКамбизметнуодасебореједнокучеиједнолавче, асањимјетопосматралаиоважена. Кадје
кучебилопобеђено, откинесесаланцањеговбрат(другокуче) санамеромдаприскочибратуу
помоћ, паовадвакучетанакрајупобедемладоглава. ТојеКамбизајакоразвеселило, асестраје
седелапоредњегаиплакала. КадјеКамбизтоприметио, запитајезаштоплаче, аонамуодговори
даплачезатоштојевиделакакојебратбратупритекаоупомоћ, пајепритомепомислилана
Смердиса, коме, нажалост, никонијепритекаоупомоћ. ХеленипричајудајујеКамбиззбогтих
речиубио, аЕгипћани, сдругестране, причајудајењеговажена, седећисањим застолом,
отребиласалатуизапитала, свогмужадалимујелешпаотребљенасалатаилионасалишћем; а
кадјеонрекаодајелепшаонасалишћем, онамујенаторекладајеурадиосаКировомкућом
истоштоионасасалатом. Тогајетакоразбеснелодајујеонакоудругомстањуударионогому
трбух, тејеодтогапобацилаиумрла.
100
The words you are searching are inside this book. To get more targeted content, please make full-text search by clicking here.
HERODOT - Istorija 1 i 2
Discover the best professional documents and content resources in AnyFlip Document Base.
Search