требалодамамеПерсијанцеуправцудржавакојесуодбиледаимпритекнуупомоћ, дабиињих
увуклиурат, тедабиих, ипротивњиховевоље, присилилидаратујупротивПерсијанаца; апосле
тогабисеповуклиусвојуземљуи. акобинашлизасходно, упустилибисеуборбу.
Даријеупадаускитскуземљу
121) Кадсудонелитаквеодлуке, СкитикренупротивДаријевевојске, пославшииспредсебе
најбољесвојекоњаникекаоизвидницу. Аколанакојимасуживелањиховадецаижене, исву
стоку, задржавшисамооноликоколикоимјебилопотребнозахрану, пошаљуизасебеинареде
имдасесталноповлачепремасеверу.
122) И овисеупутенапредпремасеверу, аскитскеизвидниценаиђунаПерсијанце, на
отприликетриданаходадалекоодИстра, инаудаљеностиодједногданаходаподигнусвојлогор
ипочнудауништавајусвештоизземљерасте. А Персијанци, чимсувиделидасепојавила
скитскакоњица, нападнунањуипочнуустопудајегоне, доксусекоњанициповлачили.
Персијанцисуихгонили(јерсепредњиманалазилаједнаоддвејувојски) премаистокусведо
Танаиса. КадсусеСкитиповуклиипрекоТанаиса, пређуиПерсијанципрекорекеинаставедаих
гонекрозобластиСауромата, пастигнучакиуземљуБудина.
123) ЗасвевремедоксуПерсијанциишликрозСкитијуиСауроматијунијеимседалаприлика
данештоуништавају, јерјеземљабилапуста; аликадсуупалиуземљуБудина, наиђунадрвени
градизапалега, јерсугаБудинибилинапустилииуњемусенијениконалазио. Послетогаони
суидаљеишлиустопузаСкитима, папрођукрозцелуСкитијуидођуупустињу. Ту, упустињи,
нијеуопштебилољуди, ионасеналазиизаобластиБудина, апружасеудужинуседамданахода.
ИзатепустињестанујуТисагетииизњиховеземљетекучетиривеликерекекрозземљуМеоћана
иуливајусеуМеотскојезеро. Оверекесезову: Лик, Оар, ТанаисиСиргис.
Тократовања
124) Дошавшиупустињу, Даријепрекинегоњење, зауставивојскуиулогорисенарециОару.
Послетогасаградиосамвеликихутврђењасаједнакимразмакоммеђуњима, којијеизносио
отприликешездесетстадија, ачијесусерушевинеодржалејош домогвремена. Докјебио
забављеновимпосломвратесепрогоњениСкитизаобилазнимпутемусвојуземљу. Кадсуони
наједанпутсасвимишчезлииспредњеговихочију, напустиДаријенедовршенаутврђењаикрене
премазападу, јерјемислиодасепредњимналазесвиСкитиидасуонипобеглипремазападу.
125) КадјеусиљениммаршевимастигаоуСкитију, оннаиђенаобескитскевојскеиодмах
почнедаихгони, аонисусепредњимповлачилинаудаљеностиодједногданахода. Ипошто
Даријенијеодустаоодгоњења, Скитисе, премасвом плану, повукууобластнародакојису
одбилидаимукажупомоћ, итопрвоуземљуМеланхлена. Кадсу, упавшиуњиховуземљу,
СкитииПерсијанциизазваливеликупометњуизабуну, намамеСкитиПерсијанцеиуземљу
Андрофага. Кадсуи овдеизазваливеликузабуну, онисеповукууобластНеура; апосле
изазивањапометњеиуовојземљи, СкитипочнудасеповлачеуправцудржавеАгатирса. Кадсу
АгатирсивиделидаимсуседиупаничномстрахубежеиспредСкита, пошаљу, пренегоштосу
Скитиупалиуњиховуземљу, гласникеизабранеСкитимадапрелазењиховегранице, поручујући
имдаће, услучајудапокушајудапређунањиховутериторију, првоморатисањимадасе
обрачунају. ИАгатирсипослетепорукезаистаипоседнусавојскомсвојеграницесанамеромда
сеодупрунападачима. АМеланхлени, АндрофагииНеуринисусеусудилидасебранеприликом
упадаСкитаиПерсијанацаи, заборавившинасвојепретње, јакосеуплаше, тепобегнудубокоу
пустињууправцусевера. СкитипакнепређунатериторијуАгатирса, поштосуим овито
забранили, негонамамеПерсијанцеизземљеНеураусвојурођенуземљу.
151
126) Кадасетогоњењеотеглобезкрајаиконца, Даријепошаљеједногкоњаникаскитском
краљуИдантирсуипоручимуово:
''Вражјичовече, заштосесталноповлачиш кадтиостаједасеодлучиш заједнуоддве
могућности? Акомислишдасиустањудасеборишсмојомвојском, станиједанпутиневуциме
толикозанос, већпримибитку; аакопризнајеш данисидорастаомојојсили, утомслучају
престанисаповлачењем, донесисвомгосподарунадарземљуиводуидођидасеспоразумемо.''
127) СкитскикраљИдантирсмунатоодговори:
''Тосумојествари, Персијанче; нисамниранијениодкогаизстрахабежао, анисадане
бежимодтебезатоштотесебојим; нисадајанечинимништадругонегоштосамнавикаода
радимзавремемира. Азаштонисамодмахступиоуборбустобом, итоћутиобјаснити. Немамо
ниградованизасејанихпоља, инежуринамсе, изстрахадаихтинезаузмешинеуништиш, да
сесваманаврат-наносупуштамоуборбу. Ааковамсебаштакожури, миимамогробовенаших
очева, идедпронађитеихипробајтедаихоскрнавите, паћетевидетидалићемосвамаступитиу
борбузбогтихгробоваилинећемо! Адотледокнебудемоималидовољноразлога, нећемосес
тобомупуштатиуборбу. Толикоувезисборбом, аштосетичемојихгосподара, јасматрамдасу
тојединомојпредакбогЗевсискитскакраљицаХестија. Ауместодатипошаљемнадарземљуи
воду, јаћутипослатитаквепоклонекакветизаслужујеш. Атоштокажешдасимигосподар,
скупоћешмиплатити!'' (Тојескитскиначинизражавања.)
128) И гласникодедајавитоДарију, аскитскикраљеви; кадсучулидајебилоговорао
ропству, страшносусенаљутилии одмахпошаљуонувојскукојајебилапод командом
Скопасида, аучијемсусесаставуналазилеиСауромате, дадођеудодирсаЈонцимакојису
чувалимостнаИстру. ОсталиодлучедавишеневукуПерсијанцезанос, негодаихнападају, ито
самозавремепљачкањахране. Иурадилисутакокакосуседоговорили: нападалисуДаријеву
војскукадјеишлапожито. Скитскакоњицајеувекнатеривалаубекствоперсијску, пајетада
персијскакоњицаредовнобежаламеђупешадију, којајојјеувекпритицалаупомоћ. Кадгодсу
Скитиразбиликоњицу, увексусеповлачилиизстрахапредпешадијом. Скитисувршилитакве
нападеиноћу.
129) Споменућуједнуврлочудноватупојаву, којајеПерсијанцимаишланарукуаСкитима
отежаваланападенаДаријевеположаје; тојењакањемагарацаиизгледмазги. Каоштосамвећ
ранијеобјаснио, уСкитијисе, наиме, негајенимазгенимагарци. Дакле, уцелојСкитијизбог
великехладноћенемауопштениједногмагарцаи ниједнемазге. Својим њакањем поплаше
магарцискитскукоњицу, ачестоизавремејуришанаПерсијанце, чимкоњичујуњакање
магараца, ониодстрахаокренунатрагиодчуданаћулеуши, јерранијенисуникадчулитакво
њакањенитисувиделитаквуживотињу. ИтојесмањивалоратнеуспехеСкита.
130) КадгодбиСкитиприметилидасуПерсијанциузнемирени, адабиихдужезадржалиу
својојземљиидабиих, каднебудуималионоштоимјезаживотнајпотребније, довелиу, још
већуневољу, ониучинеово: оставе, наиме, једандеосвојихпастирасастокомуземљи, аонисе
повукуудругуземљу. Персијанцибидошлиипокупилистоку, пабисе, такоснабдевени, мало
охрабрили.
131) Кадсетовишепутапоновило, нашаосеДаријепоновоувеликојоскудици, пакадсу
скитскикраљевизатосазнали, пошаљумугласникадамуоднесенапоклонптицу, миша, жабуи
петстрела. Персијанцисузапиталидоносиоцаштатидаровизначе, аовајимјерекаодамује
самотонаређенодапредадаровеидасесместавратинатраг; додаојејошитопрепоручујући
Персијанцимада, акоимајупамети, малоразмисле, паћеисамизакључитиштатидаровизначе.
Чувшито, Персијанцисунагађалиштабитотребалодазначи.
152
132) ДаријејемислиодамусеСкитипокоравајуидамупредајуземљуиводу, поштоје
поклонеовакопротумачио: миш живиуземљиихранисењенимплодовимакаоичовек; жаба
живиуводи, аптицајеврлосличнакоњу, доксуимстрелеодбранакојумупредајуузнак
покорности. ТојебилоДаријевомишљење, докјеГобрије, једанодонеседморицештосузбацили
мага, биосасвимдругогмишљења, ионјеовакопротумачиооведарове:
''Персијанци, акосенепретворитеуптицеинедигнетесеподнебо, или, каомишеви, не
сакријетесеуземљу, или, каожабе, нескочитеуводу, нећетесевратитикући, негоћемовас
побитиовимстрелама.''
ТакосуПерсијанципротумачилиоведарове.
133) АонаскитскавојскакојојјеранијебилонаређенодадржиположајенаМеотскомјезеру,
дођенаИстариступиупреговоресЈонцима. Кадајестигладомоста, изјавеЈонцимаово:
''ЉудиЈонци, долазимодаивамадонесемослободу, акобудетехтелиданаспослушате.
Чулисмо, наиме, давамјеДаријенаредиодасамошездесетданачуватемост, паакосеонзато
временеврати, дасеразиђетесвојимкућама. Акотосадучините, нећетесезамеритинињему, а
нинама. Сачекајтедапрођуназначенидани, пасеразиђите.''
КадсуЈонциобећалидаћетакоиучинити, онисеодмахштобржеврате.
134) ПославшиДаријударове, постројеосталиСкитипешадијуикоњицупротивДаријаса
намеромдаступесњимуборбу. Доксусеонипостројавали, искочипредњихједанзец, аони,
чимсугаспазили, почнусвидагајуре. КадјемеђуСкитиманасталајурњаваивеликаграја,
запитаДаријештатаграјакоднепријатељатребадазначи, акадјечуодајурезеца, речесвојим
доглавницимаскојимајеобичноразговараоиодругимстварима:
''Овинасљудипотпунопрезиру, исадмијетекјаснодајеГобријеправилнопротумачио
скитскедарове. Затонамутаквимприликамасада, кадајеименипосталосвејасно, непреостаје
ништадругонегодадонесемоједнумудруодлукукакодасесаштомањегубитакаповучемои
вратимокући.''
НатоизјавиГобрије:
''Краљу, јасамиранијечуозатешкоћератовањасовимнародом, асадсамсеналицу
местаутоиуверио, поштовидимдасеониснамаиграјукаомачкасмишем. Ја, дакле, предлажем
да, чимсесмркне, каоиобично, наложимоватре, паданајслабијевојнике, којинисуустањуда
издржевеликенапоре, преваримоиовдеоставимо, тедапривежемосвемагарце, падасеодавде
изгубимопренегоштоСкитистигнунаИстарипорушемост, илипренегоштоЈонцидонесунеку
одлукукојабинасмогладаупропасти.''
Даријесекришомповлачи
135) ГобријемутопредложииДаријепристаненатајпредлог, пачимјепаланоћ, онпоњемуи
поступи. Изнемоглевојникеисвечијигубитакнијепредстављаонекувеликуштетуоставинатом
месту(улогору) ипривежесвемагарце. Имагарцеиизнемоглевојникеоставиојерадитога:
магарцедабињакањем надалидреку, аизнемоглељудезбогизнемоглости, изговарајућисе
сигурноданамеравасаонимделомздравихвојникаданападненаСките, докбидужностових
изнемоглихбиладазатовремебранелогор. Кадајеиздаонаређењеовимакојејетуоставиоичим
језапалиоватре, почнеДаријенаврат-наносдасеповлачисвојскомпремаИстру. Магарципак,
поштосупослеодласкавојскеосталисами, почнујошмноговишедањачу, акадсуСкитичули
њиховоњакање, мислилисудасуПерсијанцисигурнојошту.
СкитипрогонеПерсијанце
136) КадјесванулоикадсуостављенивојнициулогоруприметилидаихјеДаријепреварио,
дигнупредСкитимарукеувисикажуимштаседесило. Чимсуовиточули, сјединебрже-боље
обескитскевојске, онуукојојсубилиСауроматеионудругу, укојојсусеналазилиГелонии
153
Будини, икренуупотерузаПерсијанцимаправонаИстар. Поштосеперсијскавојскасастојала
углавномодпешадијеинијепознавалапутеве, јернисубилиниизграђени, аСкитисубилина
коњимаизналисунајпречепутеве, тосусеонимимоишли, тесуСкитимногопрестиглидо
мостанегоПерсијанци. КадсувиделидаПерсијанцијошнисубилистигли, ониизјавеЈонцима
којисусеналазилинабродовима:
''Јонци, садајепрошловашихшездесетданаивинерадитеправоштоидаљетуостајете.
Акостеседосадаизстрахатузадржавали, аонобарсадпорушитемостиидитевеселокући
слободни, ализнајтедаиматедазахвалитебоговимаиСкитимазасвојуслободу. Авашегранијег
господараћемомивећнаучитипаметиданећевишеникаднипомислитидаповедевојскупротив
некога.''
137) УвезистимЈонцисуседоговаралиштадаучине. АтињанинМилтијад, каозаповедники
тираниннаХелеспонтскомХерзонесу, биојемишљењадатребапослушатиСкитеиослободити
Јонију, аХистијејизМилетабиојесупротногмишљењаиизјавиоједасвакиодњихвладаусвом
местузахваљујућибашДаријевојпомоћиида, кадбисеослободилиДаријевевласти, нионсаму
Милетуиникоодњихнебибиоустањуигдедавлада, јерсвакићеградвишеволетидемократију
неготиранију. ЧимјеХистијејизнеосвојемишљење, сместамусеприкључеиостали, чакиони
којисуранијебилизаМилтијадовпредлог.
138) Тунатомдоговорубилису, измеђуосталих, присутниовитирани, којисукодДарија
уживаливеликиуглед: хелеспонтскитиранинДафнидизАбида, ХипоклоизЛампсака, Херофант
сПара, МетродорсПроконеза, АристагораизКизика, АристонтизБизанта; тосубилитиранис
Хелеспонта, аизЈонијесубили: СтратидсХија, ЕаксаСама, ЛаодамантизФокејеиХистијејиз
Милета, којијеизнеопредлогсупротанМилтијадову. ОдЕолацајеприсуствоваосамоједанчовек,
АристагораизКиме.
139) Кадсусе, дакле, овисложилисаХистијејевимпредлогом, одлучедаиизвршеоноштосу
тузакључили: порушитионајдеомостакојисеналазионаскитскојстрани, итосамотолико
коликоможестрелададобаци, дабиизгледалоданештораде, иакоустваринебиништарадили;
аидаСкитинебипокушали(ихтели) дасилом пређуИстарпрекомоста, пасусебили
припремилидакажу, кадбудурушилимостсаскитскестране, даћесвеурадитиштогодСкити
зажеле. Тосунакнадноодлучилиидодалипрвобитномпредлогу, азатимје, уимесвих, узеореч
Хистијејирекао:
''ЉудиСкити, вашсаветјекористанидолазинамуправичас. Винампоказујетеправипут
инашаћедужностбитидавассвесрднопослушамо. Јер, каковидите, мирушимомостиимамо
жаркужељудабудемослободни. Докмирушимомост, вииматевременадаихпотражитеи, кад
ихнађете, даимплатитезасвенеправдекојесуивамаинамананели, итоонакокакосуи
заслужили.''
140) СкитииподругипутповерујуЈонцимадаимовиговореистинуиупутеседатраже
Персијанце, тепођупогрешнимпутеминенађуих. ЗатосубиликривисамиСкитиштосу
уништилисвупашузакоњеиштосузатрпалисвебунаре. Данисутоурадили, моглибилако, кад
годбихтели, данађуПерсијанце, аовакосумислећидасунајбољеурадили, јакопогрешили. Сада
Скитипођукрозонеобластисвојеземљеукојимајебилоуизобиљупашезакоњеидостабунара,
папочнудатражесвојенепријатеље, мислећидаћесеиониповлачитикрозтаквепределе. Али
Персијанцисуседржалисвогранијегтрагаипоњемусуједвауспелидадођудомоста. Међутим,
поштосудомостастиглиноћуинаишлигаразрушеног, обузеоихјевеликистрахимислилису
дасуихЈонциизневерили.
141) УДаријевојпратњиналазиосеједанЕгипћанин, којијебионевероватногрлат. Овомеје
ДаријенаредиодастаненаобалуИстраидавикнеХистијејаМилећанина. Аовајтоиучини, па
кадјеХистијејчуо, допловиодмахнапрвипозивсасвимабродовима, поправимостиомогући
целојвојсцидапређепрекоњега.
154
142) ИтакоПерсијанциумакну, аСкити, тражећиПерсијанце, иподругипутихненађу. Иод
тогвременаСкитимиследасуЈонци, доксуслободни, најгориљудиинајвећекукавиценасвету,
акадпаднууропствокажузањихдасунајпослушнијиинајпитомијиробови. Ето, толикоСкити
презируЈонце.
ДаријевповратакуАзију. Мегабазостаје
143) ДаријепрођекрозТракијуидођеуХерзонескиСест, аодандепређесамсафлотомуАзију,
докјеуЕвропиоставиозавојсковођуПерсијанцаМегабаза, комејеранијеуједнојсвојојизјави
предПерсијанцимадаовеликоодликовање. Кадје, наиме, једномДаријепошаодаједенареве, па
чимјеољуштиопрвинар, запитагањеговбратАртабанчегабижелеодаима, толикоколикоима
семенкиунару. ДаријемутадаодговоридабиволеовишедаиматоликоМегабаза, негода
покориХеладу. ТојеоњемурекаоиодликоваогауПерсији, асадагајепоставиозакоманданта
својевојске, којајебројалаосамдесетхиљадаљуди.
144) ОвајистиМегабазоставиојемеђустановницимаХелеспонтаосебитрајнууспоменуовом
својомпримедбом. Онје, боравећиуБизанту, чуодасусеседамнаестгодинапреБизантинаца
билитамонаселилиКалхедонци, паје, дознавшито, рекаодасуКалхедонциутовремебили
сигурнослепи, јериначекакоби, уместолепшегпредела, којиимјестајаонарасположењу,
изабралиружнијипредео, данисубилислепи. ИтакојеовајМегабазпостављензакомандантау
областиХелеспонтаипокориојесвенародекојинисухтелидапризнајуперсијскувласт. Такоје
онрадио.
ОснивањеКирене.
145) Уистовремедокјеонторадио, десиосеједандругивеликипоходнаЛибију, очијим
узроцимаћукаснијеопширнијепричати, алићупретогадаиспричам ово. Пелазги, којису
извршилиотмицуатинскихженаизБраурона, протерајупотомкеАргонаутасаЛемна, теови
одатлеотпловеуЛакедемони, задржавајућисенаТајгету, запалеватру. Видевшито, Спартанци
пошаљугласникедабидозналикосуиоткудасу. Кадихјегласникзапитао, онимуодговореда
суМинијци, дасуунуциАргонаутакојисусезадржавалинаЛемнуитамоњихизродили. Кадсу
СпартанцичулипричуопореклуМинијаца, пошаљуимпоновогласникаизапитајуихсакаквом
сунамером дошлиуовуземљуизаштосузапалиливатру. Овиим кажудасуихПелазги
протералиидасеонисадвраћајууземљусвојихпрадедова, јерсматрајуданатоимајупотпуно
право, паихзамоледаихпримеидаимдадуједнакаправа, тедаимдоделеземљу. Спартанци
Минијцерадопримеиодобреимдасенаселегдесамижеле. Натосубилиподстакнутинарочито
тимештосунабродуАргобилииТиндариди. Примивши, дакле, Минијцеусвојуземљу, дадуим
земљуиподелеихмеђуплемена. Овисеодмахпожене, аженекојесудовелисасобомсаЛемна
удалисузадруге.
146) Нијепрошломноговременаодњиховадоласка, аМинијцисеосилеипочнузахтеватида
имседадамогубитикраљеви, ачинилисуидругеглупости. Спартанциодлучедаихпобију, те
ихпохапсеибацеутамницу. Смртнуказнунадосуђеницимаизвршујуноћу, аникакодању. Кад
сухтелидаихпогубе, женетихМинијаца, којесубилеродомизСпартеикћеринајугледнијих
Спартанаца, замоледаихпустеутамницудасесвакаразговарасасвојиммужем. Овиимто
одобре, инеслутећидаћеимонеподвалити. Наиме, чимсуушлеутамницу, учинеово: скинуса
себесвесвојеоделоидадугамужевима, аонеобукуњиховоодело. ТакоМинијциобукуженско
оделои, уместожена, изађуизтамнице, патакопобегнуинађусепоновонаТајгету.
155
147) УистоововремеизСпартејехтеодасеиселиТерат, Аутезионовсин, унукТисаменов,
праунукТерсандровидалекиПолиниковпотомак. ОвајТератводиојепореклоодКадмаибиоје
ујакАристодемовихсинова, ЕуристенаиПрокла. Доксуовибилидеца, биојеТерат, каоњихов
скрбник, краљуСпарти. Акадсумунећациодраслиикадсупреузеливласт, Тератсенијемотао,
поштојеисамокусиодражвласти, дапомиристимдасепокоравадругима, пајеизјавиоданеће
вишеостатиуСпарти, негоћебродомотпловитисвојимрођацима. АнасадашњемострвуТери,
којесеранијезвалоКалиста, имаисадапотомакаМемблиара, синаПекилејаФеничанина.
АгеноровсинКадмосе, наиме, тражећиЕвропу, искрцаонаострвукојесесадазовеТера, итамо
је(дализатоштомусетоострводопало, илииздругихразлога) оставиоизвестанбројФеничана,
амеђуњимаисвогрођакаМемблиара. ОвисуживелинатакозваномострвуКалисти, пренего
штојеТераттамодошаоизСпарте, пунихосампоколења.
148) Тератјеодлучио даседосели међуовесљудимаизразних племена, априликом
насељавањанијеимаонамерудаиходатлепротера, негодаживисњимаупријатељству. Кадсу
МинијципобеглиизтамницеиналазилисенаТајгету, апоштосусеСпартанциспремалидаих
побију, молиојеТератдаихнеубијајуиузеојенасебедаихизведеизземље. Поштосусе
Спартанци сложили стим предлогом, он отплови натри ратнелађес три реда весала
Мемблијаровимпотомцима, алинијеповеосасобомсвеМинијце, негосамоједанмалиброј.
ВећинањихнападнунаПарореетеиКауконце, протерајуихизземље, аонисеподеленашест
племенаипослетогаоснујутамоовеградове: Лепреј, Макист, Фриксе, Пирг, ЕпијиНудиј.
ВећинуовихградовапорушилисуумојевремеЕлејци. Атоострводобилојепооснивачуиме
Тера.
149) Алињеговсиннијехтеодапођесњим, избогтогаТератизјавидагаостављакаоовцу
међувуцима; потојречимладићјеидобиоимеЕолик, ''овчарскивук'', иономујеиостало.
ЕоликусеродисинЕгеј, покомесудобилиимеЕгиде, једновеликоплемеуСпарти. Људимаиз
тогплеменанисуостајаладецауживоту, пасупонаговорупророчиштаЕринијамаЛајаиЕдипа
подиглихрам. ИодтадасунаТериостајалауживотуињиховадецаидецањиховихпотомака.
ИсторијаКирене
150) СведотлесеСпартанциистановнициТереслажуупогледуовеприче, апослетогапричају
отомесамостановнициТере, којикажудасепослетогадешавалоово: ЕсанијевсинГрин, један
потомаковогТератаикраљострваТере, дошаојеуДелфеидонеоизсвогградахекатомбу, тј.
великусвечанужртву. С њим супошлиидругистановнициТере, амеђуњимаиБат, син
Полимнестов, изминијскепородицеЕуфемида. ЗавремепрорицањакраљусТере, Грину, Питија
је, измеђуосталог, саветоваладаоснујеједанградуЛибији. Овајјојодговориово:
''Господе, јасамвећприличностаритешкосекрећем, пазатозаповединекоммлађемдато
изврши.''
ДокјетоизговараоонпокажепрстомнаБата. Тимесетотадаизавршило, икадсусе
вратиликући, нисуниспомињалипророчанство; апоштонисузналинигдејеникаквајетаземља
Либија, нисусениусудилида, заљубавнејасногпророчанства, шаљуколонисте.
151) СедампунихгодинапослетоганијенаТерибилокише, инаострвусепосушисведрвеће,
семједног. КадсусезбогтогастановнициТереобратилипророчишту, оноимопетпредложида
оснујуколонијууЛибији. Поштосубилиуневољиинисузналикакодасепомогну, пошаљу
изасланикенаКретудасераспитајудалијенекоодКрећанаилистранацапутоваоуЛибију. На
КретипођуониодместадоместадокнестигнууградИтанитунаиђунанекогловцапурпурних
шкољки, комејебилоимеКоробије. ОнимизјавидагајеједномбураодбацилауЛибију, итона
острвоГалатејууЛибији. Сњимсепогодедазановацступиуњиховуслужбуиповедугана
Теру, асТереотпловипрвоизвестанмалибројљудидаразгледајуприликеуЛибији. Кадихје
156
КоробиједовеонаПлатеју, онигаснабдејухраномзанеколикомесецииоставенаострву, асами
сеодмахвратенаТерудатамоподнесуизвештајоострву.
152) Поштосусеовизадржалидужевременанегоштосуседоговорили, останеКоробије
потпунобезхране. Алиускоропослетогаједансамскиброд, чијијевласникбиоКолеј, кадје
пловиозаЕгипат, бурананесенаовуПлатеју, пакадсуСамљаничулизаКоробијевуневољу,
обезбедегахраномзаједнугодину. Истиовипослетогаиспловесострванамореинаставеда
пловезаЕгипат, алиихзахватиисточниветар. Поштоветарнијеникакопопуштао, онипрођукроз
херакловестубовеидођу, побожјојвољи, уТартес. Тојеутовремебилојош слабопосећено
тржиште, такодасу, коликосејасећам, кадсусевратилибољепрошлиивишезарадилинего
осталиХелени, сем, разумесе, Сострата, Лаодамантовасина, изЕгине, јерњемунеможеникода
конкурише. Самљаниузмудесетинуодзараде, заправошестталената, инаправеједанбронзани
суд, сличанарголидском? крчагу, окочијегрубасубилеурезанеорловскеглаве. Поклонилисуга
Хериномхрамуиисподњегаставилитриклечећаколосаодбронзе, чијајевисинаизносиласедам
лаката. ТипоклонисудалиповодаКирењанимаистановницимаТередапрвипутступеу
пријатељскеодносесаСамљанима.
153) КадсуТераниоставилиКоробијанаострвуидошлинаТеру, јаведасузаузелиједно
острвонаобалиЛибије. Тераниодлучедаоддвабрата, гдеихбудебило, коцкомодлучекогаће
послатиизсвихседамместа, адаимбудевођаикраљонајБат. Послалисуидвератнелађес
педесетвесаланаПлатеју.
154) ТакопричајуТерани, аскороистотопричајуиКиренци, самосеникаконеслажус
ТеранимаоБату. Они, наиме, овакопричају. ИманаКретиградОаксиуњемујебиокраљЕтеарх,
којисепослесмртисвојеженепоновоожениидоведеукућумаћехусвојојкћери, којојјебило
имеФронима. Овамаћехаје, чимјеушлаукућурешиладасаФронимомпоступакаоправа
маћеха, пајеизмишљаласвеисва, самодабиФронимузлостављала, тејенапослеткунабедидасе
одаланеваљалствуиуверимужадајетотако. Овајповерујењенимлажимаисмислидатешко
казникћер. У товремеуОаксусеналазиоТемисонт, трговац сТере. Саовим сеЕтеарх
спријатељиизатражиодњегадамуобећадаћемуучинитисвештогаовајзамоли. Кадмујеовај
тообећао, Етеархдоведесвојукћер, предајеТемисонтуизамолигадајеповедесасобомидаје
узпутбациуморе. Темисонтсенаљутиозбогпревареиизмамљеногобећања, раскинесњим
пријатељствоиурадиовако. Узмедевојкусасобомиотплови, пакадјебионаотвореноммору, он
серешидаизвршиобећањекојеједаоЕтеарху, тевежеужетомдевојку, спустијеуморе, паје
ондапоновоизвученабродисњомотпловиуТеру.
БатиборбеКирењана
155) ТамојеузмезахетеруједанугледанТеранин, поименуПолимнест. Послеизвесног
временаонародиједномутавомушкодете, комеда, прематврђењуТеранаиКирењана, имеБат.
Ајамислимдамујемораладатидругоиме. ИмеБатмогаоједадобијетеккасније, кадједошаоу
Либију, анаденуломугајепророчиштеуДелфима, итопочастиикраљевскомдостојанствукоје
јетадаимао, јерсекодЛибљана''краљ'' каже''батос''. МислимдамујеПитијазатоипроговорила
налибијскомјезикукадмујепрорицала, јерјезналадаћеонбитикраљуЛибији. Кадјеодрастао,
дођеонуДелфедапитаувезисасвојиммуцањем. Питијамујеовакоодговорила:
''Радгласадолазиш., Бате, агосподАполонтебе,
Оснивачдржаведабудеш, уЛибијусточарскушаље."
Атојекаодамујенахеленскомјезикуказала:
''Краљу, долазишмиувезисмуцањем.''
Алијојонодговори:
157
''Господебоже, долазимктебидатепитамомомемуцању, атимидајешнемогућиодговор
инаређујешмидаоснивамколонијууЛибији! Какодатоурадимигдесумипотребниљуди?''
И послетихречиПитијанијепристаладамунатоодговори, негомуодговорикаои
раније, тејеБатнапустииоденатрагуТеру.
156) Послетогабиојеопетионсам, аиТерани, увеликојневољи. Поштонисузнализбогчега
судоспелиутаквуневољу, пошаљуТеранипоновоизасланикеуДелфедапитајузаштоихје
снашланесрећа. ПитијаимпоновоизјавидабиимбилобољекадбипошлисаБатомуКиренуу
Либијиикадбитамоосноваликолонију. ПослетогаТеранипошаљуБатасаколонистиманадве
лађеспедесетвесала. ТадаовиотпловезаЛибију, папоштонисузналиштаондетребадараде,
вратесенатрагуТеру. АлиихТеранинепримеинедозволеимдасеискрцају, негоимзаповеде
дасепонововратеуЛибију. И овибудуприморанидасеврате, теоснујуколонијунаострву
близулибијскеобале, којесе, какосмовећспоменули, звалоПлатеја. Причаседајетоострво
биловеликокаосадашњиградКирена.
157) Тусуживелидвегодине, папоштоимнитунијеишлонабоље, оставеједногизмеђусебе
наострву, аосталиотпловеуДелфе, пакадсустигли, опетзапитајупророчиште, рекавшимуда
сусенастанилиуЛибијиидаимприликенцкаконеидунабоље. Питијаимнатоодговори:
''КадбитиЛибијусточарскуодменe бољепознаво,
Ногомнеставшинању, докјејапрођохдавно,
Никадапристаонебихдивитсемудроститвојој.''
Чувшито, Батињеговапратњаотпловенатрагнаострво, јерихбогнећепрестатидашаље
даоснујуколонијупренегоштоодуусамуЛибију. Кадсудошлинаострво, укрцајуионогједног
штосугатамооставили, иоснујуколонијунаобалисамеЛибије, прекопутаострва, упределу
којисезваоАзирис, акојијебиосдвестранеокружендивнимшумамаипоредкојегјетеклаједна
река.
158) УтомпределуживелисупунихшестгодинааседмегодиненаговореихЛибијцидага
напустеидасенаселеујошлепшимпределима. ИЛибијцисуихводилиназапад; адаХеленине
бивиделизаистанајлепшепределекадбудукрозњихпролазили, удесеовивремепутовањаи
проведуихноћукрозтајкрај. ТајпредеосезовеИраса. Кадсуихдовелидоједногизвора, закоји
сутврдилидајепосвећенАполону, ониимовосаопште:
''Хелени, витребаовдедасенаселите, јертупадајуобилнекише.''
159) ЗавремеоснивачаБата, којијевладаоокочетрдесетгодина, изашеснаестогодишњевладе
његовасинаАркесилаја, бројКирењанајебиоистионоликиколикиикадсусенаселили, аза
времевладетрећегкраљаБата, којијеимаонадимак''Срећни'', позовеПитија, приликомједног
свогпрорицања, свеХеленедаотпловеуЛибијуидасенаселеуКирени. Позвалисуихсами
Кирењаниипонудилиимдаимдоделеземљу. Пророчанствојеовакогласило:
''КопослеподелеземљеупредрагуЛибијудође,
Кајатсетада, кажемвам, сигурноонће.''
ЗатосејакоповећаобројстановникауКирени, иониотмуодсуседнихЛибијацавелику
количинуземље, ањиховкраљ, поименуАдикран, збоготетеземљеизбогнеправдекојусуму
нанелиКиренци, пошаљеизасланикеуЕгипатипризнаврховнувласткраљаАприје. Овајпозове
подзаставумногеЕгипћанеипошаљевеликувојскунаКирену. Кирењанипођусавојскому
покрајинуИрасу, сукобесесаЕгипћанимакодизвораТестисаитуихдоногепотуку. Пошто
ЕгипћанидотаданисуималиприликедасеогледајусаХеленима, ониихпотценеибудутако
158
потучени, даихсесамомалибројвратиоуЕгипат. ЗбогтогасуЕгипћанибилитакоогорченина
Апријудасусепобунилипротивњега.
БатовсинАркесилај
160) ОвајБатимаојесинаАркесилаја, којијејошупочеткусвојевладебиоузавадисасвојом
браћом, пасугаовиоставилииотишлиуједандругипредеоЛибијеитамосусамозасебе
основалиград, којијетаданазванБарка, итомујеимеостало. Идоксуониоснивалиовајград,
наговореЛибијцедасепобунепротивКирењана. АлитадаАркесилајповедевојскупротив
побуњенихЛибијаца, којисуимпришли, ипротивсамебраће, каоорганизаторапобуне. Али
ЛибијциизстрахаодњегапобегнудаљенаистокуЛибију. Аркесилајихје, међутим, гониоу
стопусведоЛеуконауЛибији, гдесуЛибијциодлучилидапримебиткусњим. Убиципотуку
Кирењанетакодајетупогинулоседамхиљадакиренскихоклопника. Послетогапоразаразболи
сеАркесилајизавремелечењаудавигабратЛеарх, аЛеархаубијенапреваруАркесилајеважена,
којојјебилоимеЕрикса.
161) АркесилајанаследињеговсинБат, којијебиобогаљинијемогаодаседржинаногама.
ПослеоветешкенесрећепошаљуКирењаниизасланикеуДелфедапитајуштадарадепадасеод
тенесрећеопораве. ПитијаимсаветуједадоведусудијуизМантинејеуАркадији. ИКирењани
овезамоле, аМантинејциимдадуједногоднајугледнијихсвојихграђана, комејебилоиме
Демонакт. Дошавши уКиренуиупознавши сестамошњим приликама, овајчовекподели
целокупностановништвоутрифиле, итоовако: направиједнуфилуодТеранаињиховихсуседа,
удругуодредиПелопонежанеиКрићане, аутрећусместисвеострвљане; затимодредиједандео
поседакраљуБатуисвештенству, асвуосталуземљу, којусуранијепоседоваликраљеви,
прогласизазаједничкудржавнусвојину.
162) ТојесвеосталонасназиитогасусепридржавализавремекраљаБата, азавремењегова
синаАркесилајадошлоједовеликеборбеококраљевихправаичасти. Аркесилај, синћопавог
БатаиФеретиме, изјави, наиме, данепризнајереформекојејезавеоДемонактизМантинеје, и
затражидамуседадусваправакојасуињеговипрециимали. Усукобимадокојихјезбогтога
дошлоонбудепобеђенипобегненаСам, амајкамупобегнеуСаламину, наострвоКипар. У
СаламинијевладаотадакраљЕуелтонт, којијепоклониоДелфимакадионицукојувредивидети,
акојасеналазиуКоринтскојризници. Дошавшикњему, Феретимагазамолидајојдавојску
помоћукојебисевратилауКирену. Еуелтонтбијојсвепредаосамоневојску. Аонапримисве
штојојјеондаоиизјавидајесветолепоикрасно, алибилепшебилодајојдавојскузакојугаје
имолила. Поштојеонатоговорилаприликомпримањасвакогпоклона, Еуелтонтјојнакрају
пошаљенапоклонједнозлатновретеноипреслицусавуном. АкадјеФеретимаопеттоисто
изјавила, Еуелтонтјојпоручидасеженамадајутаквипоклони, аневојска.
163) ИстовременосакупљашеАркесилај, којисетаданалазионаСаму, свељудеиобећаимда
ћеимпоновоподелитиземљу. Акадсесакупилавеликавојска, пошаљеонизасланикеуДелфеи
запитапророчиштекакоопетдасевратиусвојуземљу. Питијамупаковакоодговори:
''ЛоксиједозвољавадавасчетириАркесилајаичетириБатавладатеуКиренизавремеосам
поколења. Онвамсаветуједанинепокушатедужедавладате. Тибудимиранкадсевратиш у
својуземљу. Акотамонађешпећпунулонаца, немојдаихиспечешнегоихизнесинаветар; аако
запалиш пећииспечеш лонце, неидиуземљуококојетечевода, јерћеш умретиитиитвој
најбољибик.''
164) ТакојеПитијаодговорилаАркесилају, аонузмеСамљанеивратисеуКирену, пакадје
постаогосподарситуације, нијесевишесећаопророчанства, већсвесвојепротивникекојисуга
натералидапобегнеизведезбогтогапредсуд. Једниодњихнапустезаувекземљу, аонекојису
мупалишакапошаљеАркесилајнаКипардатамобудупогубљени. ЊихспасуКниђани, учијуих
159
језемљубурабилабацила, ипошаљуихуТеру. АнеколикодругихКирењанапобегнеувелику
кулукојајебилаАгломаховоприватновласништво, иАркесилајнанесеокоњедрваизапалије.
ПрекасносесетиодајепророчиштенатомислилокадмујеПитијазабраниладаиспечелонце
којебуденашаоупећи, паједобровољноодустаодаидеуКирену, јерсебојаодаћеумретикако
јепророчиштепредсказалоивероваоједајеКиреназемљаопкољенаводом.
Биојеожењенједномсвојомрођаком, кћеркомкраљаизБарке, комејебилоимеАлазир.
ОндођекњемуикадсугастановнициБаркеинекибегунциизКиреневиделинатргу, навалена
његаиубијуињегаитастамуАлазира. ТакоАркесилај, билонехотицеилинамерно, није
послушаонаређењепророчиштаизатојеплатиосвојомглавом.
165) ИдокјеАркесилајбиоуБаркигдејенастрадаосвојомкривицом, уживалајеправаичасти
свогасинањеговамајкаФеретима, којајевладала, пајечакучествовалаи наседницама
скупштине. АкадјечуладајојјесинпогинуоуБарки, побегнеидођеуЕгипат. Тусе, наиме,
позиваланауслугекојејеАркесилајучиниоКировусинуКамбизу, јерјеовајистиАркесилај
предаоКиренуКамбизуиплаћаомуданак. СтигавшиуЕгипат, ФеретимаклекнепредАријандаи
мољашегадајојпомогне, апритомемујетврдиладајојјесинпогинуозатоштојебиоу
пријатељствусаМеђанима.
166) А тајАријандјебиопостављензауправникаЕгиптаодстранеКамбиза, пајекасније
платиоглавомштојехтеодабудеједнаксаДаријем. ПоштојевидеоидознаодаДаријежелида
оставиизасебеједнууспоменукаквунијеоставиониједанкраљ, подражаваојеовоме, докзато
нијескупоплатио. Даријеје, наиме, даодасеискујеновацоднајчистијегзлатакојејемогаода
нађе, аАријанд, намесникЕгипта, коваојеиститакавновацодсребра. ИданданасјеАријандов
сребрниновацнајчистији. КадјеДаријечуодаонторади, оптужигадасе, тобоже, спремада
дигнепобунупротивњегаиубијега.
167) ОвајистиАријандсажалисенаФеретимуидајојсвуегипатскувојску: икопненеснагеи
флоту. ЗакомандантакопненевојскепоставионАмазисаизМарафа, азакомандантафлотеБадра,
порекломизПасаргаде. Пренегоштојепослаовојску, Аријандпошаљегласникедасераспитако
јеубиоАркесилаја. Баркејцимукажудасугаонисамиубили, јеримјенанеомногозла. Чувши
то, АријандпошаљевојскусаФеретимом. Алитојебиосамоповодиизговор, докје, уствари,
послаовојску, какомиизгледа, дапокориЛибијце. УЛибији, наиме, имамногонародаодкојихје
самомалибројпризнаваокраљевскувласт, докдругинисухтелинидачујузаДарија.
НародиЛибије
168) НародиЛибијеовакосураспоређени: почеводЕгипта, првисуАдирмахиде, којиимају
већинуобичајакаоиЕгипћани, аодевајусекаоиосталиЛибијци. Женеимносебронзанегривне
окообеноге, акадзавремечешљањанекаодњихухвативаш, онајепрегризеибаци. Онису
јединиуЛибијикојитораде, аијединикојинудекраљудевојкепредудају, икраљпрвиноћива
саономкојамусенајвишедопаднеипрвијеобљуби. АдирмахидсказемљапротежесеодЕгипта
пасведолукекојасезовеПлин.
169) СањимасеграничеГилигаме, којистанујузападније, сведоострваАфродисијаде. Утојсе
земљиусредининалазииострвоПлатеја, накојојсусебилинаселилиКирењани, анаобалисе
налазелукеМенелајиАзирис, гдесутакођестановалиКирењани, ату, такође, почињедарасте
биљкасилфијон, којасепојављујеодострваПлатеједоСиртскогушћа. Обичајисуимскороисти
каоикоддругихЛибијаца.
170) ЗападноодГилигамејаналазесеАзбисте; онистанујуизаКирене, алинеизбијајунаморе,
јерпоредморастанујуКирењани. ОнисенајрадијеодсвихЛибијацавозеначетирикоњаи
примајувећиномобичајеКирењанаинањихсеугледају.
160
171) ЗападноодАзбистастанујуАусхизе; онистанујуизаБаркеиимајуизлазнаморекод
Еуесперида. УсрединиаусхијскеземљестанујемалинародБакали; њиховпредеопростиреседо
моракодградаТаухире, уобластиБарке. ОвиимајуистеобичајекаоиЛибијциизКирене.
172) ЗападноодовихАусхизастанујевеликинародНасамонци. Овиулетоостављајусвоја
стаданаморскојобалииодлазеуунутрашњост, уземљуАугилудаберудатуле. Тамо, наиме,
доброуспевајуисвакегодинерађајупалме. А каднахватајускакаваца, осушеихнасунцу,
истуцају, патоскувајуумлекуипију. Обичносвакиимаповишежена, икодњихвладаслободна
љубав. Кадаједанодњиххоћедаспавасанекомженском, онпоступаистокаоиМасагети, тј.
стависвојштаппредвратаиизвршујељубавнипосао. КадсеженинекиНасамонац, ондајеобичај
даневестапрвеноћиопштисасвимасватимаредом. Асвионикојисусњомопштилидајујој
поклонекојесудонелиодсвојекуће. Акадсезаклињуикадпроричу, онирадеово: заклињусе
најбољимљудима, закојемиследасубилинајбољиинајправеднији, итомприликомстављају
рукунањиховгроб. Апроричуодлазећинагробовепредака, патамо, помолившисе, легнуда
спавајуиверујууоноштатамосањају. Акадхоћедасебратиме, ондадајуједандругомдапију
изшака. Аконемајуштадругодапију, узимајусаземљепрашинуилижује.
173) СуседиНасамонацабилисуПсили. Онисуизумиралинаовајначин: југоимјеосушио
цистернесводомиуцелојњиховојземљиуобластиСиртанијеуопштебиловоде. Ониодлучеда
заједносвојскомкренупремајугу(причамсамооноштосамчуоодЛибијаца), пакадсудошлиу
пустињу, дунејугизатрпаихпеском. ПослењиховепогибијепоседнуњиховуземљуНасамонци.
174) Даљепремајугуодових, упределугдеживедивљезвери, станујуГараманти, којибежеод
странихљудииживесасвимсами, тенемајуникаквогоружјаинезнајудасебране.
175) ОвистанујунајугуодНасамонаца, аназападупоредмораналазесеМаке, којипуштају
перчин, итотакодаимусрединикосарасте, асобестранешишајуседоглаве. Уратидуса
штитовимаоднојевекоже. КрозњиховуземљутечерекаКинипс, којаизвиреисподтакозваног
Харитскогбрдаиуливасеуморе. ОвоХаритскобрдопокривенојегустомшумом, докуцелој
осталојЛибији, којусмодосадописивали, неманитрагаодшуме. Томестоудаљенојеодмора
двестотинестадија.
176) СМакимасеграничеГиндани, чијежененосемногекожнегривнеокозглавака, ито, како
сеприча, изтогразлогашто, кадгодимајусношајсмушкарцима, вежусебипоједнугривнуоко
зглавака. Аонакојаихиманајвише, важикаонајбоља, јерјеималанајвишељубавника.
177) АодземљеовихГинданапружасеумореполуострвогдестанујуЛотофаги, којисехране
самолотосовимплодом. Тајлотосовплодвеликјекаоплодтришље(масиксовогстабла), асладак
јескорокаоидатула. Лотофазиправеодтогплодаивино.
178) СаЛотофазимаграничесенаморскојобалиМахлије, којисетакођехранелотосом, али
мањеодонихкојесмомалопреспоменули. Областимсепружасведовеликерекекојојјеиме
Тритон, акојасеуливаувеликоТритонидскојезеро. Уовомморуналазисеострвокојесезове
Фла. Причаседасусенатоострво, понаредбипророчишта, доселилиСпартанци.
179) Алипостојијошиоваприча. КадјеЈазонподПелиономсаградиолађу''Арго'' инатоварио
нањупоредхекатомбеибронзанитроножац, отпловиојеокоПелопонезасанамеромдаодеу
Делфе. КадјебиоуМалијскомзаливу, ухватигабураиоднесеуЛибијуи, пренегоштојевидео
копно, ондоспеуплићакеинасучесеуТритонскоммору. Каднијезнаокакодасеизвучеизте
неприлике, причаседамуједошаосамбогТритонизамолиогадамудадеонајтроножац, паму
обећадаћемупоказатипутидаћеихпуститиздравеичитаве. КадмујеЈазониспуниожељу,
161
Тритонимпокажепутизплићака, атрјоножацпоставиусвојхрам, седненањегаипочнеда
прориче, пајеЈазонуињеговимдруговимапрорекаоштаћесетамодесити. Ако, наиме, некиод
потомакаовихјунакакојисусањимпутовалина''Аргу'' узмеиоднесетроножац, мораћедадође
дооснивањастохеленскихградованаобаламаТритонскогмора. КадсусуседниЛибијциточули,
онисакријутроножац.
180) ПоредовихМахлијаналазесеАузи. ОвииМахлијцистанујуокоТритонскогмора, а
границуизмеђуњихчинирекаТритон. Махлијципуштајукосудаимрастеостраг, аАусејци
напред. НагодишњимсветковинамаучастбогињеАтенеподелеимседевојкеудватабораиборе
сеизмеђусебештаповимаикамењем, атоје, кажу, обичајпримљенодпредакаучастједног
домаћегбожанствакојеминазивамоАтена. А девојкекојеподлегнуранаманазивајулажним
девицама. Пренегоштоихпустеуборбу, обичносвезаједноурадеово: онукојајетегодине
најлепша, украсекоринтскимшлемомипуномхеленскомратномспремом, тејеуколимавозеоко
мора. Чимесуранијеукрашавалидевојку, пренегоштосусетамонаселилиХелени, нисаму
стањудадознам; вероватноегипатскиморужјем, јерверујемдасуишлемиштитуХеладудошли
изЕгипта. ОнипаккажудајеАтенакћиПосидонаиТритониде, идасеонаувредиланасвогоцаи
предаласеЗевсу, аовајјеондаузеоподсвоје. Ето, онитакопричају.
Икодњихвладазаједницажена, абраковеуопштенесклапају, негосепарекаостока. А
кадженародимушкодете, ондасепослетримесецасастајумушкарциипроглашујузаоцаоног
накогадетеличе.
О номадскимнародима
181) Овдејебилоговораолибијскимсточариманаморскојобали, адаљеизањих, дубљеу
унутрашњости, налазиселибијскаобластдивљихзвери, аизаовесе, одегипатскеТебедо
Херакловихстубова, пружапешчанаузвишица. Уовојпустињинаилазисе, отприликенасваких
десетданахода, набрежуљциманавеликеблоковесоли, анаврхусвакогбрежуљкаизбијаизте
солихладнаислаткавода, иутомпределу, дубокоупустињиидаљеодпределадивљихзвери,
станујуљуди, апрвистановниципоследесетданаходаизТебесуАмоњаникодкојихсеналази
храмТебанскогЗевса. АкипЗевсауТебиима, наиме, какосамвећранијерекао, овнујскуглаву. А
кодњихимајошједанизвор, којијеујутруврућ, окодесетсатисемалоохлади, ауподнесебаш
јакоохлади. Утовремезаливајуонисвојеусеве. Послеподнехладноћаводесесмањујесведо
заласкасунца, кадводапостанесасвимврућа. Допоноћиводасеидаљезагрева, атадакључаи
ври; аодпоноћидозореонасеполакохлади. Овосезовесунчевизвор.
182) ИзаАмоњана, опет, последесетданаходапрекопешчанихспрудова, налазиседруги
брежуљак, сличанономкодАмоњана, паиводаистановнициокоњега. ТасеземљазовеАугила,
иуњудолазеНасамонцидаберудатуле.
183) ИзаАугила, опетпоследесетданахода, долазисенадругибрежуљакодсоли, инаводу, и
намногероднепалме, каоиуонимдругимпределима. Итустанујуљуди, којисезовуГараманти,
атојејаковеликинарод; овиносеземљунасоиондесејуусеве. Одатлејенајкраћипутдо
Лотофага, којисуудаљениодњихтридесетданахода. Кодњихсеналазеиговедакојаунатрашке
пасу. Унатрашкепасузбогтогаштоимроговирастуспреданадоле, изавремепашекрећусе
унатраг, јернемогудасекрећунапред, поштоимсетадароговизабодууземљу. Иначесене
разликујуодосталихговеда, самоим јекожајакаидебела. ОвиГарамантиидууловна
Етиопљане, којиживепопећинама, итонаколимасачетирикоња. ОвипећинскиЕтиопљанису,
коликосамуопштемогаоизпричададознам, најбржитркачинасвету. Овипећинскиљудихране
сезмијамаигуштеримаидругимгмизавцима. Неслужесеговоромкаоосталиљуди, негоцичеи
крештекаослепимишеви.
162
184) ИзаГараманта, последаљихдесетданахода, налазисеопетједанбрежуљакодсолиивода;
иокоњегастанујуљуди, којисезовуАтаранти, итосу, помоммишљењу, јединиљудинасвету
којинемајусвојеиме. ОнисесвизаједнозовуАтаранти, ајединису, коликонамјепознато, од
људикојинемајусвојихимена. Онипсујусунцекадсепопневисокоизнадњихиговорему
свакојакеружнеречи, штооносвеиспржи, иљудеипоља. Опетпоследесетданаходаналазисе
поновоједанбрежуљакодсолиивода, иокоњегаистотакостанујуљуди. Овајбрежуљакодсоли
налазисепоредпланинекојасезовеАтлас. Овапланинајеускаисасвихстранаокругла, и
причајудајетоликовисокадајојсеврховинемогунидавиде, јерсуувек, изимиилети,
обавијенимагломиоблацима. Тамошњистановниципричајудасутонебескистубови, идасуони
добилисвојеимепотојпланини, јерсезовуАтланти. Зањихсекажеданеједуниједнуживотињу
идаништанесањају.
Пешчаниспрудовиињиховистановници
185) Још самдопланинеАтласамогаоданаведемименастановникапешчанихузвишица, али
даљеизаАтласанезнамкакосезову. ПешчаниспрудсепротежесведоХеракловихстубова, и
даље. Иуњојсепослесвакихдесетданаходадолазидоједногрудникасоли, гдеживељуди, и
свиредомправекућеодблоковасоли. УовомделуЛибије, наиме, већнепадакиша, јерзидовиод
солинебимоглииздржатииостатикадбипадалакиша. Сокојасетамовадичасјебела, час
црвенкаста. Даљеуунутрашњостикопна, изапустињенајугу, земљајепотпуноненастањенаи
нематамониводе, ниживотиња, нидрвећа, никише, пачакниросе.
ОдругимнародимаЛибијеињиховомживоту
186) ИтакоодЕгиптадоТритонскогмораживелибијскисточари, којисехранемесомипију
млеко, анеједукрављемесоизистихразлогаизкојихганиЕгипћанинеједу, пачакнеодгајају
нисвиње. ИуКирениженесматрајузагрехдаједукрављемесозбогегипатскебогињеИзиде, иу
њенучастпостеиприређујусветковине. АженеизБаркенеједуникрављемесонисвињетину.
187) Тамојетако, аназападуодТритонскогморанебавесеЛибијцивишесточарствомиимају
сасвимдрукчијеобичаје, панисадецомнерадеоноштоимајуобичајдарадесточари. Либијски
сточари— немогудакажемдалисви, алиусвакомслучајумногиодњих— радеово: кадим
децанавршечетиригодине, спаљујуимнатемену, анекиинаслепоочницама, жилемасном,
неопраномовчијомвуном, аточинерадитогадаимникадненашкодигној, којинепрекидноцури
изглаве, пазбогтогаитврдезасебедасунајздравији. Изаиста, коликојазнам, Либијцису
најздравијиљудинасвету. Адалисубашзбогтогатакоздрави, нисамустањудатврдим. Кад
децазавреметогапечењадобијугрчеве, ипротивтогаимајуониједанлек: попрскајуихјарчијом
мокраћомигрчиходмахпрође. ИзносимсамооноштопричајусамиЛибијци.
188) Приношењежртаваизгледакодсточараовако. Првоодсекуживотињиодређенојзажртву
парчеухаибацајугапрекокуће, аондајојзаврнушију. Жртвеприносесамосунцуимесецу.
ЊимаприносежртвесвиЛибијци, аонисобалаТритонскогмораихприносеуглавномАтени, а
затимТритонуиПосидону.
189) АоделоиштитнакиповимаАтенинимпримилисуХелениодлибијскихжена, самоштоје
одећалибијскихженаодкожеиштоимкаишевинаштитовиманисузмије, негосуодкоже, асве
осталоимјеједнако. ПаисамоимевећдоказуједајеоделоПаладинихкиповапорекломиз
Либије, јерлибијскежененосепрекосвојиххаљинаогртачеодглаткекозјекоже, којисуцрвено
обојадисани, тесуимХеленипотимкозјимкожамадалииме''егиде'' тј. ''штитовиодкозијекоже''.
Изгледамидајеипоцикиваљеженазавремеприношењажртаванајпреовденастало, јерјетокод
Либијкијакораширенобичај, ионетојаколепоизводе. Хеленису, најзад, научилиодЛибијацаи
даупрежууколачетирикоња.
163
190) СточариуЛибијисахрањујумртвацекаоиХелени, семНасамонаца. Овиихсахрањујуу
седећемположају, и, докболесникумире, пазедаумреуседећемположају, анележећиналеђима.
Кућесуимоплетенеодасфоделаиситеимогусепреносити. Ето, тосуњиховиобичаји.
191) ЗападноодрекеТритонавећсесаАусејцимаграничеЛибијци, којисебавеземљорадњоми
градечврстекуће, акојисезовуМаксијци. Онипуштајукосунадеснојстраниглаве, алевустрану
шишају, доксепотелумажуруменилом. Онитврдезасебедасупотомцитројанскихјунака. И
овде, идаљеназападу, имавишешумаидивљихзвери, негоупределусточара, јерјенаистоку
Либије, гдеовитерајунапашусвојастада, земљиштеравноипесковитосведорекеТритона, док
јеназападуземљаземљорадникајакобрдовита, обраслашумомиимамногозвери. Уњојима
огромнихзмија, лавова, слонова, медведа, змијаотровница, магарацасроговима, људиспсећим
главамаи, барпотврђењуЛибијаца, људибезглаве, којиимајуочинагрудима, дивљихљудии
дивљихжена, имногихдругихнеобичнихичудноватихживотиња.
192) Тогасвеганемакодсточарскихнарода, ализатоимадругихживотиња, као: газела, срна,
бизона, магараца, којинемајуроговаикојинесисају(изаиста, онитоникаднераде), паантилопа,
којесувеликекаоговедаиодчијихроговаФеничаниправерачвенасвојимлирама, палибијских
лисица, хијена, јежева, дивљиховаца, вукова, шакала, пантера, дивокоза, пакопненихкрокодила,
дугачкихдотрилакта, акојисујакосличнигуштерима, панојеваималихзмијасједнимрогом.
Поредтога, тамоимаитаквихживотињакојесеналазеиудругимкрајевима, алинемајеленани
дивљихсвиња; јеленанидивљихсвињанемауопштеуЛибији. Тамоиматриврстемишева: једни
сезовудвоношци, другизегеријес(тојелибијскаречизначинахеленскомјезику''брежуљци''), а
трећисезовујежеви. Иматамоиласица, којеживеугрмовимасилфијонаијакосусличнеонима
изТартеса. Тосу, дакле, подацикојесамбиоустањуданађемидавамсаопштиможивотињамау
пределималибијскихсточара.
193) СаМаксијцимасеграничеЗауеки, чијеженезавремерататерајуборнакола.
194) ПоредовихЗауекастанујуГизанти, кодкојихпчеледајумногомеда, апричаседаони
самиправејошмноговишевештачкогмеда. Ионисесвимажурумениломиједумајмуне, којих
имајакомногоутамошњимбрдима.
Картагињаниодругимнародима
195) Картагињанипричајудасепрекопутањихналазиједноострво, комејеимеКирауис,
дугачкодвестотинестадија, аливрлоускоилакоприступачноскопна, инањемусеналаземноги
маслињациивиногради. Натомострвуналазисеједнабара, изчијегмуљатамошњедевојкеваде
златнипесакпомоћуптичијегперјакојејепремазаносмолом. Бележимитоонакокакосамчуо,
иаконисамсигурандајетобашистина. Амоглобиидабудеистина. ИсамсамуЗакинтувидео
какосеуједнојбаривадисмолаизводе. Тамоимавишетаквихбара, одкојихјенајвећадугачкаи
широкаседамдесетстопа, адубокадвахвата. Уњузабодуједнумоткузакојуприкрајупривежу
миртинугранчицу, азатимизвлаченамиртисмолукојамиришекаоасфалт, амногојебољаод
пијерискесмоле. Смолусипајууједнуископанујамублизубаре. Акадјамунапуне, вадејеиз
јамеисипајуућупове. Аштогодпаднеубару, тоодеисподземљеуморекојејеудаљеноодбаре
окочетиристадија, итамоизађенаповршинуводе. Такоионооострвукрајлибијскеобалеможе
дабудеистина.
196) КартагињанипричајуитодаизаХеракловихстубова, упределукојиприпадаЛибији,
постојиземљанакојојтакођеживељуди. КадсуКартагињанидолазиликњима, износилисусвоју
робунакопноиређалијекомадпокомад; затимбисеповуклинасвојелађеидавалибизнак
димом. Кадбидомороцивиделидим, дошлибинаобалу, остављалибизлатозаробуиопетбисе
164
удаљили. ТадабиКартагињанидошлинаобалуивидели, пакадбинашлидаимједатадовољна
количиназлатазаробу, узелибигаиотишли; акадбиимбиломало, поновобисевратилиналађе
ичекали, аонибипоноводошлиидодалијошзлата, сведокКартагињанинебибилизадовољни.
Недешаваседаједнидругепреваре. ТаконитиКартагињаниузимајузлатопренегоштозањега
дадуодговарајућуколичинуробе, анидомороцинедирајууробудокКартагињанинеузмузлато.
197) ТосународиЛибијекојесаммогаодапоменемпоимену. Већинаодњихнионда, ани
данас, нећенидачујузаперсијскогкраља. Хоћујошсамодаувезисатимкрајемсветанапоменем
дауњемуживечетиринародаи, коликознам, ниједан више. Дваодовихсуоддавнине
становницитеземље, докдругадванису. СтароседеоцисуЛибијци, насеверу, иЕтиопљани, на
југу, доксуФеничанииХеленидошљаци.
198) Штосетичеплодности, изгледамидасеЛибијанеможениупоредитинисаЕвропомнис
Азијом, изузевјединогКинипа. Оваземљаирекаимају, наиме, једнотеистоиме. Иоваземљаје
такоплоднаиуњојуспевапшеницакаоунајплоднијимземљама, исасвимједрукчијаодсвих
земаљаЛибије. Земљајецрница, аобилујеводоминетрпиодсушениодпретераневлаге. Утом
делуЛибијепадајукише. ТамојеприносжитаистикаоиуБабилонији. Добројеиземљиште
Еуесперида. Кадјенајроднијагодина, уњојпшеницадајестострукиплод, докуКинипудаје
троструки.
199) ЧудноватоједаиуКиренскојземљи, којајенајбрдовитијаодсвихземаљасточарске
Либије, иматрижетве. Првосежањеивршепшеницанаобали. Кадсеовдезавршисажетвом,
тадапочињежетваусрединиземље, увишимпределима, такозванимбрежуљцима, итекондакад
сеовдезаврши, дозревапшеницаунајвишимпределима, такодапоследњажетвадолазитеконда
кадсупрвувећпојелиипопили. ИтакокодКирењанажетватрајеосаммесеци. Алиотомедоста.
ПерсиjанциосвајајуБарку. Феретиминаосвета
200) КадсуФеретиминисавезнициПерсијанци, којејепослаоАријандизЕгипта, стиглиу
Барку, ониопседнуградипрекогласниказатражедаимсеиздадукривцизаубиствоАркесилаја.
Алипоштосусвиучествовалиуубиству, ониодбијутајзахтев. ОндасуЕгипћаниопседалиБарку
пунихдеветмесеци, пасукопалиподземнелагумедотврђавеижестокосујуришали. Телагуме
проналазиојеједанковачпомоћубронзаногштита, итоовако: ишаојесаштитомизмеђузидова
градаунаоколоињимедодириваоземљу. Кадбиштитомдодирнуотлоисподкогасекопало, штит
бидаваоодсебезвук; међутим, онкадбидодирнуотлоисподкогасенијекопало, небипуштао
никаквогзвука. ТадасуБаркејциископалилагумекојисубиликопанипротивњих, ипоубијали
Персијанцекојисукопалилагум. Ето, тојебилооткривенонатајначин, пасуБаркејциодбијали
свејурише.
201) Поштосутуосталидуговременаипоштојепогинуовеликибројинаједнојинадругој
страни, анарочитовеликбројПерсијанаца, командантпешадијеАмазиссмислиједнолукавство.
ПоштојевидеодасиломнеможезаузетиБарку(адајеможезаузетијединонапревару), онуради
ово. Наредидасеноћуископаједанширокјарак, падасепрекоњегапружетанкедаске, апо
даскамапоспеземљаидасетоизједначисосталимземљиштем. И чимјесвануло, позовеон
Баркејценадотовори овисерадо одазовупозиву, јерсужелелиданаправеспоразум с
Персијанцима. Ионизакључеспоразумизнадзатрпаногјаркаизакунусенањега. Споразумје
гласио:
''Докбудеовеземље, дотлећебитинасназииовајуговор.''
Баркејцисусеобавезалидакраљуплаћајунезнатанданак, аПерсијанцидавишенеће
нападатинаБаркејце. ПослесклапањауговораипослезаклетвеповерујуимБаркејциипочнуда
излазеизграда, аиПерсијанцедапуштајууград, којигодјеодњихтохтео; чакотвореисве
градскекапије. Међутим, Персијанциполомепокривенедаскеиутрчеутврђаву. Поломилису
165
скривенимостзбогтогаданебипогазилизаклетву, поштосусеБаркејцимазаклелидаће
заклетваважитисведотледокбудепостојалатаземља. Поштосупорушилипотајнимостнакоме
јебилаположеназаклетва, несталојеионеземљенакојусусезаклели, ипресталаједаважи
заклетва.
202) КадсуПерсијанципредалиФеретимиокривљенеБаркејце, онанајвећекривценабијена
колацокоцелогзида, ањиховимженамајеодсекладојкеиобесилаихјеокоградскогзида. Остале
БаркејцепредаПерсијанцимакаоратнезаробљенике, семБатовихпотомака, ионихкојинису
биликривизаубиство; овимаФеретимапредаграднауправу.
203) ТакоПерсијанцизаробеосталеБаркејцеивратесенатраг. А кадсудошлидоКирене,
дозволеимКирењанидамогупроћикрозњиховтрад, јеримјепророчиштебилотаконаредило.
Докјевојскапролазилакрозград, командантфлотеБадрејнаредидасезаузмеград, алимуне
дозволикомандантпешадијеАмазис, поштосуонибилипослатисамопротивБарке, анеипротив
другиххеленскихградова. Аликадсувећбилипрошликрозград, икадсусебилиулогорилина
брдуЛикејскогЗевса, покајусештосенисудочепалиКирене, папокушајудапоновопрођукроз
град, али им Кирењани то недозволе. А тада, иако ниједошлодо борбе, настанемеђу
Персијанциманекаквапаника, тепобегнушездесетстадијаитекондасезауставе. Доксуту
логоровали, дођеодАријандагласниксанаређењемдасеодмахврате. ТадазамолеКирењанеда
ихопскрбехраномзапут, иовиихиопскрбе, пакадсупримилихрану, вратесеуЕгипат. Алису
ихузпутнападалиЛибијцииубијалисуимвојникекојисузаостајалиибилиуморниодпута, да
биимопљачкалиоделаирадиратнеспреме, итосучинилисведосамогЕгипта. Оваперсијска
војсканијезалазиладубљеуЛибијуодЕуесперида.
204) АБаркејцекојејеодвеоуропствоповедесасобомизЕгиптаиодведеихпредкраља.
ДаријеимдадеједноселоуБактријидасеонденаселеионидадутомеселуимеБарка. Иони
станујууБактријисведомогвремена.
205) АниФеретиманиједоброзавршила. Умрлајестрашномсмрћучимсепослеосветенад
БаркејцимавратилауЕгипат: живусујецрвипојели, јербоговиомрзнуљудекојисепретерано
суровосвете. ТоликоосуровојигрознојосветиФеретиме, кћеркеБата, надБаркејцима.
2. ДЕО
Књигапета
ТЕРПСИХОРА
МегабазоваосвајањауЕвропи. ОбичајиуТракији* ПресељавањеПеонацауАзију* Персијски
изасланициуМакедонији* Хистијејнаперсијскомдвору. Отан* Аристагораиприпремапохода
наНакс* ОпсадаНакса* АристагоратражипомоћСпарте* СпартанскикраљАнаксандриди
његовисинови* АристагорауСпарти. КартаАзије. ПутодЕфесадоСузе* АристагорауАтини.
АтинапослеХипарховесмрти* ПротеривањеПизистратида* РеформедвојицеКлистена*
Изагора. КлеоменовпоходнаАтику* УспесиАтињана. СавезТебанацаиЕгињана* РатЕгињана
сАтињанима* УплитањеСпарте* КоринћанинСоклеустајепротивтираније. ГоворСокла,
посланикаизКоринта* Хипијанаперсијскомдвору* ЈонцииАтињаниполазеупоходнаСард.
Повлачење* ПобунанаКипру* БорбесПерсијанцима* Кипранипоновоуропству. Освајања
Персијанаца* БекствоАристагореињеговасмрт
166
МегабазоваосвајањауЕвропи. ОбичајиуТракији
1) А ониПерсијанцикојејеДаријеоставиоуЕвропиподкомандомМегабазапрвосуна
ХелеспонтупокорилиПеринт, затоштоПеринћанинисухтелидасепокореДарију, асПеринтом
су раније Пеонци врло сурово поступили. Пеонци са Стримона, наиме, добију позив од
пророчиштадаповедувојскупротивПеринтаи, услучајудаихПеринћанибудупоименце
изазивалиивикали, дазаузмуПеринт, аакоихнебудуизазивалиивикали, даихнедирају. И
Пеонцитакоиураде. ПеринћанисусеулогорилииспредградаиизазивалиПеонце, пајету
измеђуњихдошлодотрострукогдвобоја; изашлисунадвобојјунакпротивјунака, коњпротив
коњаипаспротивпса. Победившиудвадвобоја, Перинћаниодрадостизапевајупеан, аПеонци
тосхватекаоиспуњењепророчанстваипочнуизмеђусебеовакодаговоре:
''Садајевремедасеиспунипророчанство, садатребадаседамонапосао.''
ИтакоПеонцинападнунараздраганеивеселеПеринћанеивећинуихсавладајуипобију, а
оставеихсамомалиброј.
2) ЕтотакоседесилооносПеонцима, асадасуПерсијанцииМегабазпобедилиПеринћане,
овехрабреборцезаслободу, захваљујућисвојојбројнојнадмоћности. АкадјепокориоПеринт,
пођеМегабазсвојскомкрозТракијуинатерасвеградовеисвенародедасепокореДарију, јерму
јеДаријенарочитонаредиодапокориТракију.
3) Трачанису, послеИнда, највећинароднасвету. Дасуималиједногпоглавараидасубили
сложни, ониби, помоммишљењу, билинепобедивиинајјачинароднасвету. Алионисузато
неспособни, итосекодњихнеможедадогоди, пасузатослаби. Имајумногаимена, према
различитимпокрајинама, аобичајисуимсвимаскороисти, семГетаиТраузаиплеменакоја
станујуизнадКрестонаца.
4) ПричаосамвећотомештарадеГети, којиверујуубесмртност. Траузипакусвемуосталом
поступајуистокаоисвидругиТрачани, самоприликомрођењаисмртиимајуоваквеобичаје.
Рођаципоседајуоконоворођенчетаикукајузбогневољакојећеоноубудућностиморатида
преживи, панабрајајусвељудскеневоље, доксамртникасахрањујуузигруивеликовесељеи
спомињумукекојихсеопростиодокниједоспеоувечноблаженство.
5) АоништостанујуизнадКрестонаимајуоваквеобичаје. Свакичовекимамногожена, акад
некиодњихумре, настанемеђуженамавеликасвађаипријатељисестанустаратиокотогада
одредекојујеодженапокојникнајвишеволео. Којупакзападнечастдабудеизабрана, њуславеи
хвалеимушкарциижене, пајенагробузакољењеннајближирођакисахранејеуједнугробницу
смужем. Тимесеосталеженејакоожалосте, јерјетозањихнајвећасрамота.
6) ОсталиТрачаниимајуобичајдапродајусвојудецууиностранство. Девојкеуопштене
чувају, негоимдозвољавајудасеподајумушкарцимакојиимседопадну. Асвојеженејакострого
чувајуикупујуихзавеликепареодњиховихродитеља. Тетовирањејекодњихзнакплемства, а
онајкојинијететовиранпотичеизпростогсталежа. Беспослицајекодњихнештонајлепше, а
земљорадњанештонајгоре. Живетиодратаипљачкекодњихјенајвећадика. Овосуим
најзначајнијиобичаји.
7) Поштујусамоовебогове: Ареса, ДионисаиАртевмиду, докимкраљеви, заразликуод
осталихграђана, највишепоштујуХермесаијединосеуњегазаклињу, тетврдедасуХермесови
потомци.
8) Сахрањивањењиховихбогаташајеовако: изложемртвацатриданаипринесуразличите
животињенажртву, паонда, поштосугапретходнооплакали, држедаћу; послетогагасахрањују
билотакоштогаспаљујуилигазатрпајууземљу, паондасаградеодземљехумкуиприређују
167
разнеутакмиценакојимасеодређујунајвећенаграде, већпремаврстиборбе. Ето, такоизгледа
сахрањивањемртвацакодТрачана.
9) Аниконијеустањутачнодакажештасеналазисеверноодовеземљеикотамостанује.
ИпакизгледадасепрекоИстраналазиједнабескрајнапустиња. Јединизакојесамбиоустањуда
дознамдастанујупрекоИстрајесуљуди: којимајеимеСигини, акојисеодевајукаоМеђани.
Коњисуимрундавипоцеломтелу, адлакаимједугачкадопетцоли, малису, сазатубастом
њушкоминемогунасебиданосечовека, доксууколимаврлобрзи; збогтогасетамошњиљуди
ивозенаколима. ЗемљаимсепротежедоЕнетанаЈадрану. Засебекажудасудосељеницииз
Медије, аликакосусеодандедоселили, нисамустањудаобјасним. Тосесвемоглодеситиу
великомвременскомраздобљу. ЛигијцикојистанујуизнадМасалијеназивајутрговценамало
''сигини'', акодКипријацатакосеназивајукопља.
10) ТрачанипричајудаупределупрекоИстраземљомгосподарепчеле, одкојихсенеможе
даљепроћи. Менисепакчинидаонинемајуправокадтакоговоре, јеризгледадатеживотињене
могудаподносехладноћу; менисе, напротив, чинидасутисевернипределиненасељенизбог
хладноће. ТосепричаотојземљичијујеобалуМегабазприсилиодасепокориПерсијанцима.
11) Чим јеДаријепрешаопрекоХелеспонтаистигаоуСард, сетисеуслугеХистијеја
МилећанинаисаветаКоетаизМитилене, паихобојицупозовеуСардикажеимдаћеимдати
штабудузажелели. АлиХистијеј, поштојевећбиотиранинуМилету, незажелидабудејошина
другомместутиранин, негозатражидамуседаМиркинуземљиЕдонаца, гдејехтеодаоснује
град. Докјеовајтозахтевао, дотлејеКоет, којинијебиотираниникојијебиообичанграђанин,
затражиодабудетиранинуМитилени. Кадјеобојицидатооноштосузахтевали, ониодусвакиу
својизабранипосед.
ПресељавањеПеонацауАзију
12) А Даријуседесилонештотаконеобичнодаје, видевшито, осетиопотребуданареди
МегабазудапохватаПеонцеидаихпреселиизЕвропеуАзију.
БиласудваПеонца: ПигретиМантија, који, кадсеДаријевратиоуАзију, зажеледа
постанугосподариПеонаца, тедођууСардисасобомповедусеструкојајебилавеликаијако
лепа. ТуискористеприликукадајеДаријепредседаваонасудуупредграђулидскогглавногграда,
теурадеово. Обукусеструштосулепшеибољемоглиипошаљујеповодусакрчагомнаглави, а
водилајерукомкоњаипрелалан. Кадједевојкапролазила, приметијеДарије. Девојкајерадила
нештоштосенијемогловидетиниуПерсији, ниуЛидији, нитиигдеуАзији. Кадјеприметио
девојку, Даријепошаљенеколикосвојихпратилацадапазештаћедевојкадаурадискоњем. Иови
сујепратили, пакадједошланареку, онанапојикоња, напуникрчагводомивратисеистим
путемнатраг, носећинаглавикрчаг, водећирукомкоњаиобрћућивретено.
13) Даријесечудиоиономештојечуоодонихкојисујепратилииономштојесамвидео, те
наредидаједоведупредњега. Кадсуједовели, приђуињенабраћа, којасусеналазиланедалеко
одатлеисветопосматрала. НапитањеДаријевоодаклеје, младићиодговоредасуониПеонции
даимјеонасестра. ДаријеихзатимупитакосутиПеонци, укојојземљиживеизаштосудошли
уСард. Овимуодговоредасудошлидамусепредаду, дасеПеонијаналазинарециСтримону, да
сеСтримонналазинедалекоодХелеспонтаидасуонипотомциТеукраизТроје. Свемуонитако
поредукажу, аонихзапитадалисутамосвеженетаковредне. Онимурадосноодговоредајесу
идасузаправозбогтогатотакоиудесили.
14) ТадаДаријенапишеписмоМегабазу, когајеоставиозакомандантауТракији, инаредиму
дапреселиПеонцеизњиховеземљеидаихзаједносаженамаидецомкњемудоведе. Исместа
168
одјурикоњаниксписмомнаХелеспонт, пређегаипредаписмоМегабазу. Прочитавшига,
МегабазузмеводичеизТракијеикренесвојскомнаПеонију.
15) КадсуПеонцичулидаПерсијанциидупротивњих, онисвикренунаморскуобалу,
мислећидаћеПерсијанциодатледаихнападну. И Пеонцисубилиспремнидаодбијунапад
Мегабазовевојске, алиПерсијанцисазнајудасусеПеонцисакупилинаобалиидајечувају, те
помоћуводичаокренупутемкрозунутрашњости, сакрившисеодПеонаца, упаднууњихова
насеља, укојиманијебилољуди, илакоихзаузму, поштосубилабезодбране. ЧимсуПеонци
сазналидасуимнасељазаузета, пеонскавојскасесместараспршиисвакиодесвојојкућиипреда
сеПерсијанцима. ТакоодпеонскихплеменабудупресељениуАзију: Сириопеонци, Пеоплиисви
становнициизсвихопштинадоПрасијадскогјезера.
16) ОниокоПангејскепланинеисаПрасијадскогјезеранисууопштепалиМегабазууруке. Он
је, додуше, покушаодапокориионекојисустановалинајезеру, итоовако: усредјезераналазесе
дрвенескеленависокомкољу, априступсакопнаомогућенјепомоћуједногускогмоста. Коље
исподскеленекадустаровремедоносилисузаједносвистановницинасеља, акаснијесу
створилиовакавобичај. Кадгодјенекиодњихузимаоједнужену, доносиобиизпланине,. којој
јебилоимеОрбел, потрикоцаиставиобиихисподскеле; кодњихсесвакичовекмногопута
жени. Свакииманаскелипоједнуколибуукојојстанујеиизкојекрозскелуводиједанотвор
долеујезеро. Малудецувезујуужетомзаногубојећиседасенескотрљајуујезеро. Коњеи
говедахранерибом, арибеиматоликомногода, кадсекрозотворспустинаужетувршкаујезеро
ипослекраћегвременаизвуче, будепунапунцатарибе. Имадвеврстериба, одкојихсеједназове
''папракс'', адруга''тилон''.
ПерсијскиизасланициуМакедонији
17) ЗаробљениПеонцибудуодведениуАзију, акадјеМегабазпокориоПеонце, пошаљеу
МакедонијуизасланствоодседамнајугледнијихПерсијанаца, којисупослењегауживалинајвећи
угледувојничкомлогору. ОвибудупосланиАминтидауимекраљаДаријазатражеземљуиводу.
МакедонијасеналазинедалекоодПрасијадскогјезера. Сајезерасепрводолазиурудникизкога
јеАлександардобијаодневнопоједанталенатсребра, азатимкадсепослерудникапређепланина
Дисор, долазисеуМакедонију.
18) КадсуперсијскиизасланицитамостиглииизашлипредАминту, затражеониодњегаза
краљаДаријаземљуиводу. Онимдаштосутражилиипозовеихдамубудугости, паимприреди
сјајанручакиугостиојеПерсијанцештојебољемогао. Кадсупослеручкаседелиипиливино,
Персијанциизјаве:
''ПријатељуМакедонче, миПерсијанциимамообичајданасвечанручакдоводимосасобом
исвојеженеиљубазницедаседесанама. Поштосинастаколеподочекаоитакосјајноугостио, и
даокраљуДаријуземљуиводу, можешпоступитиипоовомнашемобичају.''
НатоодговориАминта:
''Персијанци, минемамотаквогобичаја, негосукоднасодвојенимушкарциодженских; а
поштостевигосподариизахтеватеих, бићевамитажељаиспуњена.''
ПослетихречипошаљеАминтапожене. Кадсуоненањеговпозивдошле, седнусве
редомпрекопутаПерсијанаца. Видевшилепежене, ПерсијанцирекошедатоштојеАминта
урадиотекнијепаметно, јербољебибилодаженеуопштенисунидолазиле; аовакосудошле, а
нисуселепоредњих, негопрекопутањих, теморајусамодапареочи. Аминтанијеимаокуд, те
наредиженамадаседнупоредњих. Кадсугапослушалеиселе, Персијанцииходмахпочну
хвататизагруди, јерсубиливећпијани, апонекисупокушалиидаихљубе.
169
19) Гледајућито, Аминтајебиомиран, иакомујебилокриво, јерсејакобојаоПерсијанаца.
АлиАминтинсинАлександар, којијебиотуисветогледао, поштојебиомладинијебио
доживеоникаквуневољу, нијевишемогаодасеуздржи, тезловољноречеАминти:
''Тисе, оче, собзиромнатвојустарост, можеш повући, иоканисепића, ајаћуостатии
дворићугосте. ''
АминтаприметидасеАлександарспремадаурадинештонепромишљено, парече:
''Сине, видимдоброштахоћешдаурадишутвојојљутини; затоихоћешдамепошаљешда
бимогаодаурадиш нештонепромишљено. Преклињемтеданепредузимаш ништапротивтих
људииданаснеупропашћујеш. Дакле, уздржисеизажмури, апослушаћутедаодем.''
20) КадгајеАминтатозамолиоиотишао, речеАлександарПерсијанцима:
''Поштованигости, овевамженестојепотпунонарасположењуиможетеих, аковамјепо
вољи, свеилипојединеодњихдаобљубите. Висамодајтезнаккојужелите. Асадајескоровреме
дасеиденаспавање, а, каковидим, приличностесеинапили. Овежене, аковамјеповољи,
пуститедасеоперу, паћевамсепослеумивањаопетвратити.''
Послетихречи, поштосуПерсијанцинатопристали, пошаљеонжененапољеуженске
одаје, аАлександаробучеиститоликибројголобрадихмладићауженскаодела, паимсвакомда
ножиуведеихунутра, пакадјесњимаушао, речеПерсијанцима:
''Персијанци, мислимдастекраљевскиугошћени. Изнелисмопредвасштосмонајбоље
ималиимоглиданабавимо, аионоштојенајскупоценијеодтогасвега, нудимовамјошисвоје
мајкеисестредасеуверитедавам указујемоонаквопоштовањекаквовамиприпадаидаби
моглидајавитевашемкраљукаковасјеизастоломиукреветулепоугостиоХелен, његов
намесникуМакедонији.''
ПослетихречипосадионпоредсвакогПерсијанцапоједногМакедонцапреобученогу
женскоодело. Овипак, чимсуПерсијанципокушалидаихмилују, поубијајуихсведоједног.
21) Итакосуовиплатилиглавом, иониињиховапослуга; сањимасу, наиме, дошлаикола, и
послугаисвамногобројнаопрема; свејетозаједносњимаишчезлобезтрагаигласа. Кратко
времепослетогаПерсијанциповедувеликуистрагуповодомтихљуди, алиихјеАлександарумео
вештодаумири, јерједаомногоновацаисестру, којасезвалаГигеја, шефутеистражнекомисије,
ПерсијанцуБубару, итакогаподмитио. Такојестварбилазаташканаипресталоједасеговорио
погибијиПерсијанаца.
22) АдасуовиПердикинипотомцизаистаХелени, каоштотоониисамитврде, утосамија
убеђенидоказаћутомалокасније, а, уосталом, призналисуихкаотаквеисудијенаолимпијским
утакмицама. Кадје, наиме, АлександардошаоуОлимпијуихтеодасетакмичиутрчању, нису
хтелитодамудозволедругиХеленикојисусетакмичилиутрчању, јерсутврдилидау
такмичењумогудаузмуучешћасамоХелени, анеиварвари. ТадајеАлександардоказаодаје
АргејаципризнатјезаХелена, анаутакмицијемеђупрвимастигаонациљ. Ето, тосетако
десило.
23) МегабазсаПеонцимастигненаХелеспонт, аодатлепређенадругустрануидођеуСард. У
товремејеХистијејМилећанинвећпочеодаградиградуономпределунаСтримонукојимује,
нањеговумолбу, поклониоДаријекаонаградуштомујесачуваомостакомејеимеМиркин. Кад
јеМегабазсазнаоштаХистијејради, онбрже-бољедођесаПеонцимауСардиречеДаријуово:
''Краљу, штасититоурадио? ДозволиосиовоммудромиопасномХеленудаградисеби
градуТракији, гдеушумамаимамногодрветазаграђењелађаиправљењевесала, имного
сребрнихрудника, аунаоколостанујумногиХеленииварвари, којиби, кадбисамодобиливоду,
радилииноћуидањусвештобиимоннаредио. Одмах, дакле, спречитогчовекадатоуради, да
небибиоприморандаводишратусвојојземљи. Љубазногаксебипозовииспречигаупослу; а
кадгабудешимаоурукама, побриниседаникадвишенедођемеђуХелене!''
170
Хистијејнаперсијскомдвору. Отан
24) ТимречимаМегабазјелакоувериоДаријададобропредвиђаштаћеседесити. Послетога
ДаријепошаљегласникауМиркинсаоваквомпоруком:
''Хистијеју, краљДаријетиовопоручује. Размишљајућиотоме, немогуданађемникогако
бимениимојојдржавибиооданијиодтебе, аутосенисамувериосамонаосновутвојихречи,
негоинаосновудела. Поштосаданамеравамдаизвршимзначајнадела, молимтедасвакако
дођешкменидатиповеримтајплан.''
Хистијејповерујетим речима, ауједнојесматраозавеликучастдапостанекраљев
саветник, тедођеуСард. Кадјетамостигао, речемуДарије:
''Хистијеју, позваосамтезбогтогаштосисевећондакадасамсетакожурновратиоиз
Скитије, изгубиоиспредмојихочију, пасамсемноготрудиодатепронађемидасесатобом
поразговарам, јерсамуверендајенајдрагоценијеблагонасветумудариоданпријатељ, аиу
једноидругосамсекодтебевећнаделууверио. Добросиурадиоштосидошао, ијати
предлажемово: оставииМилетиновооснованиградуТракијиихајдесамномуСузу, паћеш
тамобитизамојимстолом, мојсаветник, исвештоимамделићешсамном.''
25) Рекавшито, ДаријепоставизанамесникауСардусвогабратаодстрицаАртафрена, паса
Хистијејем отпутујеуСузу, азакомандантавојскеуприморјупоставиОтана, чијегјеоца,
Сисамна, којијебиокраљевскисудија, збогтогаштојезановацизрекаонеправеднупресуду,
краљ Камбизпогубиоидаодасеодере, аодњеговекожеисекаокаишевеињимаобложио
столицусакојејеизрицаоправду. А синаовогпогубљеногиодераногСисамнаименоваоје
Камбиззасудијуисаветоваомудаувекиманаумунакаквојстолициседиисуди.
26) ИовајОтан, којијеседеонатојстолици, наследитадаМегабазанаположајуврховног
командантатрупаипокориБизантиКалхедонију, апослетогаАнтандаруТројадииЛампонеју,
и, кадједобиобродовесаЛезба, заузмеЛемноиИмбро, обаострванасељенајошиутовреме
Пелазгима.
27) Лемнијцисусе, додуше, храброборилиидавалисунековремежилавотпор, алисуипак
билипобеђени; аонимакојисупреживели, ПерсијанципоставезанамесникаЛикарета, сина
Меандријева, братакраљасаСама. ОвајЛикаретјевладајућинаЛемнуиумро. Тоседесилозбог
овога. Отанјесвепокориоипретвориоуробове; једнејеоптужиоштонисупошлисавојском
противСкита, адругедасуразбојничкинападалиДаријевувојскуприповраткуизСкитије.
28) Овајје, дакле, каовојсковођа, извршиотаквадела. Алиускоропослетоганевољесуза
кратковремепресталедокпоновонијепочелададолазинесрећасаНаксаиизМилетаидасе
ширипоцелојЈонији. Накссе, наиме, истицаобогатствоммеђуострвима, аМилетјеутовреме
бионаврхунцусвогаразвоја, биојезаправодикацелеЈоније, докјепретога, завремедва
поколења, биосталноуопадању, нарочитозбогогорченихполитичкихборби, сведокстановници
Паранисуондеуспоставилиред; њихсу, наиме, Милећаниизабрализауспостављачереда.
29) А Паранисуихизмирилинаовајначин. Кадсунекиодњиховихнајугледнијихљуди
дошлиуМилетивиделикакосуимкућестрашнопропале, ониизјаведажеледапрођукроз
њиховапоља. ТоПарани иучине: прокрстарекрозцеомилетскиатари, гдегодсумеђу
запуштенимњиваманаишлинадоброобрађеноземљиште, онисузабележилиимевласника. Кад
супрошлицеоатар, ипоштосунашлималибројдоброобрађенихњива, вратесебрже-бољеу
град, сазовународнускупштину, теповеревластуградуонимачијесуњивепронашлидасубиле
доброобрађене. Изјавилису, наиме, даћеовисигурноиодржавиводитибригукаоисвојим
њивама. ОсталимМилећанимапрепоручедасерадијеовимапокоравајунегодасебуне. Такоје
ПаранимапошлозарукомдазаведуредуМилету.
171
АристагораиприпремапоходанаНакс
30) ИзовадваградашириласетаданесрећапоцелојЈонији. Итосеовакодесило. СаНакса
протеранароднеколикосвојихбогаташаионипобегнууМилет. ГосподарМилетабиојетада
Аристагора, синМолпагоре, зетинећакХистијеја, синаЛисагорина, когајеДаријезадржаоу
Сузи. Хистијејје, наиме, биотиранинуМилету, ибаш јеутовремебиоуСузикадсукњему
дошлињеговиранијипријатељисаНакса. КадсуизбеглицесаНаксадошлеуМилет, замолеони
Аристагорудаимдаизвеснувојнусилудасепомоћуњевратекући. Аристагорапакпомислида
би, акоимукажепомоћ, исаммогаопостатигосподарНакса, алисепонашаокаодажелисамода
учиниуслугуХистијејевимпријатељима, терече:
''Нејамчимвамдаћубитиустањудавамдамтоликовојскедабистесесањом, ипротив
вољестановникаНакса, моглидавратитекући, јер, какочујем, наНаксурасполажусаосам
хиљадаштитоваимногимратнимлађама. Јаћусеипакпотрудитидатоштопреуредим, ито
мислимдаурадимовако. Артафренјемојпријатељ, аонјеХистасповсиниједанодДаријеве
браће, иуправниксвихпоморскихобластиуАзији, аимамноговојскеијакуфлоту. Тајћенам
човек, уверенсам, усвемуизаћиусусрет.''
Чувшито, замолеониАристагорудаучинисвештојеуњеговојмоћи, чакдаАртафрену
понудиидарове, адаћеонисамисносититрошковеокоиздржавањавојске, јерсубилиуверени
даћеонисНаксапристатидаурадесвештоодњихизбеглицебудузахтевале, чимсепојавепред
острвом; ато ћеисто учинити и становници осталих острва. Дотогвременаниједно од
КикладскихострванијебилоподДаријевимгосподством.
31) ИАристагорадођеуСардисаопштиАртафренудаНакс, додуше, нијевелико, алијелепо
идрагоценоострво, којесеналазиблизуЈоније, инањемуимамногоновцаиробова, памурече:
''ИтинатуземљуповедивојскуиповратиуњуизбеглицесаНакса. Акотобудешучинио,
кодменесувећобезбеђенавеликановчанасредства, поредонихкојасупотребназаиздржавање
војске(јерјеправодаподносимотрошковеми, зачијирачунсеторади), атићешнатајначин
краљевувластпроширитиинаострва, насамНакс, ПариАндро, паинаосталаКикладскаострва,
којапризнајуврховнувластНакса. Аодатлебићепотребнодаучиниш самоједанкорак, пада
дођешнаЕубеју, оновеликоибогатоострвокојенијемањеодКипра, акогаћешсетилакомоћи
дадочепаш. Заосвајањесвихтихострвабићедовољностобродова.''
Алимуовајодговори:
''Дајешдобресавете, изадоброкраљевскекуће, ислажемсесасвимтвојимпредлозима,
сембројалађа; уместостолађа, упролећећеш ихиматинарасположењудвестотине. Алибиће
потребноданатодапристанакисамкраљ.''
32) Чувшито, АристагорасејакообрадујеиотпутујеуМилет, аАртафрен, кадјепослао
гласникауСузуидобиоДаријевпристанакнаАристагоринепредлоге, опремидвестотине
бродовасатриредавесалаивеликувојску, састављенуодПерсијанацаисавезника. Заврховног
командантатевојскеименујеПерсијанцаМегабата, изпородицеАхеменида, свогаиДаријевог
нећака, чијомсећеркомкасније, акојеистинаоноштосеприча, вериоСпартанацПаусанија,
Клеомбротовсин, јерјежудеодапостанегосподарцелеХеладе. КадјеименоваоМегабатаза
команданта, пошаљевојскуАристагори.
33) МегабатусеуМилетупридружиАристагора, сасвојимЈонцима, иизбеглицесНакса, ион
одједри, тобоже, премаХелеспонту, пакадједошаодоХија, укотвисекодКавказасанамеромда
сеодатлепомоћусеверногветраупутинаНакс. И(поштостановницимаНаксанијебилосуђено
дауовомратупропадну) десилосеово: докјеМегабатобилазиостраженабродовима, наједној
миндскојлађислучајнонијебилониједногстражара. Мегабатсејакоразљутиинаредисвојим
пратиоцимадапронађузаповедникаброда, комејебилоимеСкилак, дагавежуипротурекроз
рупунанајдоњемредувесала, итотакодамуглавабуденапољу, ателоунутра. АликадјеСкилак
биовезан, некојавиАристагоридамуМегабатмучиизлостављапријатељаизМинда.
172
ОвајдођеизамолиПерсијанцадамуослободипријатеља, акадовајнепристане, оде
Аристагорасамиодрешига. Чувшито, МегабатсестрашнонаљутиинападненаАристагору. А
овајмурече:
''Штатесетичутествари? ЗартеАртафреннијепослаодапримашнаређењаодменеида
пловиштамокудатијанаредим? Штасетуправишважан?''
ТомуречеАристагора, аовајсенатојакоувредии, кадсесмркло, пошаљебродса
неколикољудинаНаксдастановницимаНаксајавештаимсеспрема.
ОпсадаНакса
34) СтановнициНаксанисуникакоочекивалидасеовајпоходпротивњихспрема. Ачимсу
сазнали, припремесезадуготрајнуопсаду, тедонесусапољасвештосуималииобезбедесе
храномипићем. Итакосусеонидоброприпремилизаочекиванират. Акадсуовидошлина
лађамасаХијанаНакс, наиђунадоброутврђенград, тесугаопседалипуначетиримесеца. Кадсу
Персијанципотрошилисавновацкојисусасобомбилипонели, икадсупотрошилимного
Аристагориногблага, аопсадајеидаљезахтевалајош ивишетрошкова, онисаградетврђаву
избеглицамасаНаксаиповукусенатрагнакопно, поштосупретрпелинеуспех.
35) АлиАристагоранијемогаодаиспуниобећањедатоАртафрену; поредтогапалисумуна
леђатрошковизаиздржавањевојске, абацалисугаубригуивеликигубицикојејевојскабила
претрпела, аитоштосепосвађаосаМегабатом; свемујеизгледалодаћемубитиодузетавласту
Милету. Бојећисесвегатога, онодлучидадигнеустанак. Башмусеутовремедесидамудође
робсаисписаномглавомизСузеодХистијеја, покомеовајпоручујеАристагоридасепобуни
противкраља. ПоштоХистијејнијемогаонадругиначиндапоручиАристагоридасепобуни, јер
сунасвим путевимабилепостављенестраже, он ошишадо главесвогнајвернијегроба,
истетовирамунаглавиписмоипустидамунарастекоса, пачиммујенарасла, одмахгапошаљеу
МилетинаредимудапоручиАристагоридагаошишаидамупогледауглаву. Наглавије, како
самвећрекао, биланаписанапорукаипозивнаустанак. АХистијејјетоурадиозатоштогаје
болелотоштојезадржануСузи. Мислиоје, акодођеуМилетудоустанка, даћегаопетпустити
даиденаморе; аакосеидаљеуМилетунебудеништадесило, знаоједанеманикаквихизгледа
даћеикадтамодоспети.
36) Ето, тојеимаонаумуХистијејкадјепослаогласника, итобаш уоновремекадје
Аристагорамораодадонесеодлуку. Договараосесасвојимзавереницима, паимјеизносиосвоје
мишљењеиобавестиоихјеопозивукојиједобиоодХистијеја. Аисвидругисуизнелиисто
мишљењеибилисузатодаседигнеуетанак, самојеисторичарХекатејизпочеткабиопотпуно
противтогадасеповедеборбапротивперсијскогкраља, пајенабројаосвасредстваисвенароде
којисусеналазилиуДаријевимрукама. Алипослетога, кадганисупослушали, онимдадруги
савет: дасепотрудедапостанугосподаримора.
''Иначе'', изјавион, ''невидимникакокудаћетодовести''
(јерјезнаодасуснагеМилетаприличнослабе). Акосепакузмускупоценипоклонилидског
краљаКрезаизхрамауБранхидима, итипоклонибудустајалињиманарасположењу, иаконе
дозволенепријатељудаихопљачка, утомслучајумогусепоуздатидаћебитигосподаримора. Ту
јебиломногоблага, какосамвећобјасниоупрвојкњизи. Алиниовајпредлогнебудепримљен, и
ониипакодлучедасеодмахдигнеустанак. Истотакоодлучедаједанодњихотпловилађому
Мијунт, гдесеналазилафлотапослењеногповлачењасаНакса, падапокушадапохвататиране
којисутамобилидошлисафлотом.
37) ТамојебиопосланИетрагора, ионјенапреварупохватаоОлијата, Ибанолијевасинаиз
Миласе, паХистијеја, ТимнејевасинаизТермере, паКоета, Ерксандровасина, комејеДариједао
напоклонМитилену, паАристагору, ХераклидовасинаизКиме, имногедруге, тејетакодошло
доотвореногустанкаиАристагорајесвесвојеснагеокренуопротивДарија. Пресвега, онсе
173
привидноодрекнетиранијеизаведеуМилетуслободу, дабиМилећанирадијепристалидасеса
њимпобуне, апослетогаурадитоистоиуосталојЈонији, пајеједнетиранепротерао, аонекоје
јепохватаонабродовима, накојимасупловилинаНакс, предаградовима, санамеромдаградове
придобијезасебе, итоједногједном, адругогдругомграду, одаклесузаправоибили.
АристагоратражипомоћСпарте
38) ЧимсуМитилењанидобилиурукеКоета, онигаизведуиспредградскихкапијаикаменују,
аКимејци, ивећинаосталих, протерајусвојетиранеизземље. И тојебиокрајтиранијеу
градовима. КадјеАристагораизМилетаучиниокрајтиранијииоставиосвакомградуодрешене
рукедабирасвогкоманданта, упутисесамуСпартунаједнојлађисатриредавесала, јерјеморао
дастекненекогмоћногијакогсавезника.
Спартанскикраљ Анаксандридињеговисинови
39) УСпартинијевишебиокраљАнаксандрид, Леоновсин, којијетадавећбиоумро, ина
престоједошаоњеговсинКлеомен, алинезатоштојебиозатоспособан, негозбогсвогпорекла.
Анаксандридје, наиме, биоожењенћеркомсвојесестре, алисањом, ипоредтогаштојемного
волео, нијеимаодеце. Збогтогагапозовуефориисаопштему:
''Акотебинијесталодотога, минесмемодозволитидаЕуристеновродизумре. Растависе,
дакле, сасвојомсадашњомженом, поштотинерађадецу, иожениседругом; такоћеш учинити
Спартанцимаповољи.''
Алиимонодговориданећеурадитиниједнонидруго, икажеимданијелепоодњихшто
захтевајудасерастависасвојомженом, којамунијеништаскривила, иштомусаветујудасе
оженидругом. Тоихоннећеникадпослушати.
40) Збогтогасесастануефориисенаторинаседницуипредложеово:
''Поштовидимодахоћешпосвакуценудазадржишсвојужену, тибаручиниово, инемој
даодбијешовајпредлог, данебиСпартанцибилиприморанидапротивтебепредузмудругемере.
Незахтевамоодтебедасераставишодсвојесадашњежене; задржијеинадаљеидајјојсвекаои
досада, самоузмипоредњејошједнужену, роткињу.''
Анаксандридпристаненатајпредлог, пајепослетогаимаодвеженеидвастана, штодотле
уСпартиникаконијебиообичај.
41) Непрођемноговременапослетога, адрутаженамуродиовогКлеомена. Онароди
Спартанцимапрестолонаследника, алиипрважена, којаједотогвременабиланероткиња, остане
изненадаудругомстању, насвојувеликусрећу. Иакојестварнобилаудругомстању, кадсу
рођацидругеженезатосазнали, нисухтелидаповерујууто, већсутврдилидасеонасамо
хвалишеидахоћедаподметнетуђедете. Кадјетопревазишловећсвакумеру, икадједошло
времедасепороди, ефари, неверујућидаћеродити, дођуипоседајуокопородиље, итакосује
чували. ИонародиДоријеја, аускоропослењегаиЛеониду, паодмахизањегаиКлеомброта.
МногитврдедасуЛеонидаиКлеомбротбилиблизанци. Адругажена, којајеродилаКлеомена, и
којајебилакћиПринетада, синаДемарменова, нијевишеималадеце.
42) Клеоменјебио, какосетообичнокаже, ограниченималоударенмокромкрпом, докје
Доријејусвемубиопрвимеђусвојимвршњацима, азнаоједоброитодаћемузбогњегових
способностиприпастипресто. ПослесмртиАнаксандридовеЛакедемонципоступепосвојим
обичајимаиизаберуКлеоменазакраљазатоштојебиостарији. Доријејсезбогтоганаљутииније
хтеодагапризназасвогкраља. ОнјеодСпартанацазатражиољудеисањимајепошаодаоснује
колонију, адауљутининијепитаониДелфијскопророчиштезасаветукојојземљидасенасели,
аибезизвршавањауобичајенихобредаутаквимприликама. И, такоогорчен, упутисесањимау
Либију, аводичисумубилиТерани(некиграђаниизТере). КадјестигаоуЛибију, населисеу
174
најлепшемкрајуЛибије, нарециКинипу. Алипослетригодинепротерајугаоданделибијски
МакииКархедонци, ионпоноводођенаПелопонез.
43) ОвдемупредложиАнтихаризЕлеонада, премаЛајевупророчанству, оснујеХераклејуна
Сицилији, икажемудацеопредеонаЕриксуприпадаХераклидима, поштогајезаузеојошсам
Херакло. Чувшито, пођеонуДелфедапитапророчиштедалићезаузетиземљуукојунамерава
дапутује, аПитијамуодговоридахоће. ПослетогапреузмеДоријејистуонуфлотусакојомје
пловиоуЛибијуиотпловиуИталију.
44) Уистотовреме, причајуСибарићани, спремалисусеовиистиСибарићанидасакраљем
ТелијемнападнунаКротон, аКротонци, бојећисетогнапада, позовуДоријејаупомоћионимсе
одазовеи дође. ДоријејпођесањиманаСибаридуизаузмеје. ТакопричајуСибарићани.
Међутим, Кротоњанитврдедауњиховом походупротивСибариденијеучествоваониједан
Спартанац, изузевпророкаКалије, изпородицеЈамидаизЕлиде. Овајје, наиме, поштојебила
неповољнажртвакојујепринеопрепочеткаратапротивКротона, ибојећисекраљаТелија,
побегаоизСибаридеидошаокњима. ТакотврдеКротоњани.
45) Иједниидругинаводедоказезасвојатврђења. Сибарићанинаводесветигајихраму
исушеномкоритурекеКратисакојије, какопричају, саградиоДоријејучастКратијскеАтенекад
језаузеоград. Онисе, даље, нарочитопозивајунатодајеДоријејумропоштосесупротставио
изјавипророчишта, јерданијејош узтоништаурадио, негосамоонозаштајебиопослан,
освојиобипокрајинуокоЕрикса, учврстиосвојувластуњојинебибиоуништензаједноса
својомвојском. А КротоњанипоказујумногадивнаимањакојајеЕлејацКалијаукротонској
земљидобионапоклон, акојасусејош умојевременалазилаурукамањеговихпотомака, док
Доријејињеговипотомцинисудобилиништа. ДајеДоријејзаистаучествоваоуратупротив
Сибариде, сигурнобимудалијошбогатијепоклоненегоКалији. Тосудоказикојенаводеиједни
идруги, исвакомеостајеповољидаприхватионекојимуизгледајуубедљивији.
46) СаДоријејемсупошлиидругиСпартанцидасенаселенаСицилији, ито: Тесал, Паребат,
КелетиЕурилеонт. Икадсуовитамодопловилисацеломсвојомфлотом, победеихуједнојбици
ФеничанииЕгестејциисвеихпоубијају. Јединиодонихкојисухтелидаоснујуколонију, акоји
јеизтенесрећнебиткеизишаожив, бешеЕурилеонт. Онјескупиосвевојникекојисупреживели
тубиткуисањимазаузеоМиноју, Селинунтовуколонију, ипомогаостановницимаСелинунтада
сеослободетиранинаПитагоре. АлиионсамускоропокушадапостанетиранинуСелинунту,
штомујеипошлозаруком, алисамозакратковреме. СтановнициСелинунта, наиме, побунесе
противњегаиубијугакодЗевсоважртвеника, натргукудајебиопобегао.
47) СаДоријејемјебиоисањимпогинуоФилип, БутакидовсинизКротонакојијебиоверен
саћеркомТелијаизСибариде, папоштомуженидбанијеуспела, отпловиналађиизКротонау
Киренуиодатлесепридружифлотисасвојомвластитомлађомипосадомкојујесамиздржавао.
БиојепобедникнаолимпијскимутакмицамаиутовременајлепшичовекуХелади. ИЕгестејци
сумузбогњеговелепотеуказивалитаковеликопоштовањекаквонисууказивалиникомдругом.
Поштујуга, наиме, каохероја, пасунањеговугробуподиглихрамиприносемужртве.
48) Ето, такојеумроДоријеј. АдајепризнаокраљаКлеоменаиостаоуСпарти, сигурноби
постаоспартанскикраљ, јерКлеоменниједуговладаоуСпарти, већјеускороумроиизасебеније
оставиониједногсина, негосамоћерку, којојјебилоимеГорга.
АристагорауСпарти. ПутодЕфесадоСузе
49) Дакле, Аристагора, тиранинизМилета, дођеуСпартубашкадјетамовладаоКлеомен. Кад
гајекраљпримио, какопричајуЛакедемонци, онјеимаобронзануплочунакојојјебиланацртана
175
целаземља, целомореисвереке. Кадсупочелидасеразговарају, АристагораизјавиКлеомену
ово:
''Клеомене, немојдасечудишштосамтакопожуриодадођемктеби, јерсуприликетакве.
АтоштосусадЈонципосталиробови, непредстављанесрећуисрамотусамозанаснегоизасве
Хелене, анарочитозаваскојистојитеначелуХеладе. Асада, заклињемвасхеленскимбоговима,
ослободитеЈонцеодропства. Та, онисувашарођенабраћа. Томожетелакоучинити, јерварвари
нисухрабри, докстевинајпознатијијунациурату. Ониидууратслукомикраткимкопљем, ау
бојидусчалмаманаглавииудугачкимчакширама, даклелакоможетеизаћинакрајсњима. Исто
тако, народинатомкопнубогатијисунегосвиостализаједно, а, пресвега, имајумногозлата, па
сребраибронзе, шареногодела, стокеиробова. Светоможетеимати, самоакобудетехтели. А
садхоћудатипокажемгдестанујуразнинароди. ОвдепоредЈонацастанујуЛиђани, удивној
земљи, укојојимамногосребра.''
Итакорече, памупоказаизгледземљеурезаннабронзанојплочикојујебиопонео.
''СаЛиђанима'', наставион, ''граничесепремаистокуФрижани, аФригијајенајплоднијаи
стокомнајбогатијаземљаодсвихзакојејазнам. СаФрижанимасеграничеКападочани, којеми
називамоСиријцима. ЊиховисуседисуКиличаниињиховаземљасепротежедомораукомесе
налазиострвоКипар. Ониплаћајукраљуданакодпетстотинаталенатагодишње. СаКиличанима
сеовдеграничеАрменци, којиистотакоимајумногостоке, адоАрменацасуМатијенци, који
живеовдеуовојземљи. Сањимасе, ево, граничиКисијсказемља, укојојсеналазиохолиград
Суза, овденарециХоаспу, гдевеликикраљимасвојдвор; тусеистотаконалазииризницановца.
Кадбистезаузелитајград, моглибистесеонда, упогледубогатства, такмичитиисасамим
Зевсом. Него, далиимасмисладасеборитесаМесенцима, АркађанимаилиАргејцима, којису
истотакохрабрикаоиви, заједномалоинезнатнопарчеземљенавашимграницама. Онинемају
низлатанисребра, штодајеподстрекачовекудадобровољноиживотсвојположиуборби. Зашто
сенерешитедабезмноготрудапостанетегосподари Азијекадвам сезатопружазгодна
прилика?''
ТоречеАристагора, аКлеоменмуовакоодговори:
''ПријатељуизМилета, добићешодговорпослетридана.''
50) Итадасунатомеостали. Акадаједошаодандамуседаодговор, икадсусесастали,
запитаКлеоменАристагоруколикоданаходаимаодјонскеобаледокраља. ИАристагора, иначе
досетљивчовекиспособандамузамажеочи, тадасепревари; није, наиме, требалодакажеистину
дајехтеодадоведеСпартанцеуАзију, алијеипакрекаокакојесте, тј. даједондепотребнотри
месецахода. КадјеАристагорапочеодаговориопуту, упаднемуКлеоменуречиизјави:
''ПријатељуизМилета, чистимисеизСпартејошпрезаласкасунца, јерговоришглупости
Спартанцимакадхоћешдаиходвучештримесецаходадалекоодморскеобале.''
51) ПослетихречивратисеКлеоменусвојдвор, аАристагораузмемаслиновугранчицуи
дођесањомуКлеоменовдвор, тегазамолидагасаслуша, алидапретходноКлеоменудаљисвоју
ћерчицуизсобе; баш сеутомтренуткупоредКлеоменаналазилањеговакћи, којојјебилоиме
Горга; биламујејединицаиималајеосамдодеветгодина. Клеоменмудозволидакажесвешто
хоћеиречемудасенеустручавапреддевојчицом. ТадамуАристагорапрвообећадаћемудати
десетталенатаакобудеизашаоусусретњеговојмолби. КадјеКлеоменклимнуоглавомдане
пристаје, Аристагорајесвевишеобећавао, докмунајзаднијепонудиопедесетталената. Тада
повичедевојчица:
''Оче, овајстранацћетеподмититиакосместанеизађешодавде.''
Клеоменујебиломилоштомуједетесаветовало, ионизађеудругусобуаАристагора
коначнонапустиСпартуинијемуседалаприликадајошнештокажеопутудокраља.
52) Сатимпутем, наиме, стварстојиовако: цеопутводикрознасељенеисигурнепределеи
свудасеналазекраљевскиконацииврлолепегостионице. НапутукрозЛидијуиФригију, који
износичетрдесетчетириипопарасанга, налазиседвадесетконака. ИзФригијесестиженареку
176
Халис, накојојсеналазиједнакапија, крозкојуморапроћисвакокохоћедапређереку, атусе
такођеналазиивеликастражара. ОдмахпрекорекестижесеуКападокију, крозкојудужинапута,
сведограницеКиликије, износистоичетирипарасанга, инањемуимадвадесетиосамконака.
Наовојграниципролазисекроздвекапијеипореддвестражаре. Кадсетудапрођеикадсепутује
крозКиликију, наилазисенаразмакуодпетнаестипопарасанганатриконака. Границуизмеђу
КиликијеиАрменијечинипловнарека, којасезовеЕуфрат. УАрменијисенаразмакуодпедесет
шестипопарасанганалазипетнаестконакаисвратиштаиједнастражара. Крозтуземљутеку
четирипловнерекепрекокојихсеморапрећи. ПрвајеТигрис, адругаитрећаимајуистоиме
Забат, паипактонисуистерекеитекуизразнихпредела. ПрватечеизАрменије, апоследњаиз
Матијенскеземље. ЧетвртајерекаГинд, којујеКирсвојевременоподелионатристашездесет
јама. Изовеземље(Арменије) долазисеуМатијенскуземљу, инапутуодстотридесетиседам
парасанганаилазисенатридесетичетирисвратишта. ОдатлеседолазиуКисијскуземљу, кроз
којупутдоистотакопловнереке, Хоаспа, износичетрдесетдваипопарасангаинањемуима
једанаестсвратишта. НаХоаспујесаграђениградСуза. Свеусвему, напутуодСардадоСузе
имастоједанаестконакаиистотоликогостионица.
53) Акојекраљевскипуттачноизмеренпарасангима, иакоједанпарасангсадржиусеби
тридесетстадија, аонуствариисадржитолико, тоондаодСардадокраљевогдворца, до
такозваногМемноновогГрада, иматринаестхиљадапетстотинастадија, иличетиристотинеи
педесетпарасанга. Акосе, дакле, дневнопрелазистопедесетстадија, ондајезатајпутпотребно
равнодеведесетдана.
54) НатајначинправојерекаоМилећанинАристагораСпартанцуКлеоменудајепутдокраља
дуттримесецахода. Ааконекохоћедаимасасвимтачнеподаткеотом, јаћумуиторећи; мора
се, наиме, јошдодатипутодЕфезадоСарда. УтомслучајуизјављујемдаодХеленскогморадо
Сузе(јерсеМемноновГрадтакозове) имасвегачетрнаестхиљадаичетрдесетстадија. ОдЕфеза
пакдоСардаимапетстотинаичетрдесетстадија. Изатајцеопутпотребнојејоштриданахода
више.
АристагорауАтини. АтинапослеХипарховесмрти
55) КадјебиопротеранизСпарте, АристагорасеупутиуАтину, којајебаш утовремебила
ослобођенаодтирана. Тоседесилоовако: кадсуАристогитониХармодије, којисубили
порекломГефирејци, убилиХипарха, синаПизистратоваибрататиранинаХипије, акојије(на
својунесрећу) сазнаоизснаштагачека, потпалисуАтињанијошзачетиригодиненеподмању,
негоподвећутиранијуодонепређашње.
56) Хипархјебиосањаоовакавсан. УочиПанатенејскихсвечаностисањаоје, наиме, Хипарх
дајепоредњегастаоједанвеликилепчовекипоставиомуоваквузагонетку:
''Издржи, лаве, неподношљивиболстрпљивимсрцем! Нико, конеправдучини, некажњен
остатинеће.''
Чимјесутрадансвануло, онто, разумесе, испричатумачимаснова, азатим, упркостоме
сну, приредисвечаност, накојојјеиизгубиоглаву.
57) А Гефирани, којимасуприпадалеиХипарховеубице, самипричајудасупорекломиз
Еретрије, апремаподацимадокојихсамјадошао, онисуустварибилиФеничани, итоодоних
ФеничанаштосусаКадмом дошлиуземљукојасесадазовеБеотијаинаселилисеуобласти
Танагре, јеримјетаобластбилакоцкомодређена. ОдатлесуранијеАргејципротералиКадмејце,
аовеистеГефиране, опет, протерајуБеоћаниионидођууАтину. Атињаниихпримеидадуим
грађанскаправаподизвеснимусловима, паихнатерајудасеодрекнумногихнезгоднихобичајаи
навика.
177
58) ХеленисунаучилимногокориснихствариодовихФеничанакојисусаКадмомбили
дошлиитусенаселили, амеђукојимасусеналазилииГефирани. Пресвеганаучилисуодњих
писмо, којеХеленираније, помоммишљењу, нисупознавали. Изпочеткасуписалиистокаои
Феничани, акаснијесе, упоредосапроменамаујезику, мењаоиобликслова. Окоњихсууто
времескороусвимкрајевимастановалиЈонци, којисунаучилиодФеничанакакосепишуслова,
пасусе, изменившиихмало, њимаслужилииназвалисуихсправомфеничкаслова, поштосуих
ФеничаниидонелиуХеладу. КодЈонацасекњигејошиданасзовукоже, јерсераније, кадје
папиросбиоредак, писалонаовчијимикозијимкожама, аварваријошиданаспишунатаквим
кожама.
59) Ијасамличновидеотакадмејскаслова, итоуБеотији, ухрамуИзменијскогАполонау
Теби, урезананатритроношца, итасусловабилајакосличнајонским. Једаннатписнатроношцу
гласиојеовако:
''ПоклониомејеАмфитрионпослепобеденадТелебојцима.''
ТајнатписпотичеизвременаЛаја, синаЛабдаковаиунукаПолидорова, аовајпоследњи
бешеКадмовсин.
60) Анадругомтроношцунатписјебиоухексаметарскомстихуигласиоје:
''ДадеместрелцуодличномАполонукопресветлидарПобедникрвачкиСкеј, штоуборби
остадепрви.''
СкејјевероватнобиосинХипоконта, и, акогајебашонпоклонио, аненекодруги, косе
истотакозваокаоиХипоконтовсин, ондајетајтроножацизвременаЕдипа, синаЛајева.
61) Аинатрећемтроношцуналазиосенатписухексаметруигласиоје:
''ИсамЛаодамант, краљ, поклонитроножацовајСтрелцуАполонуспоменикпрекрасаннек
јеовде.''
ЗавремевладеовогкраљаЛаодаманта, синаЕтеоклова, АргејцисупротералиКадмејцеи
овипобегнуЕнхелејцима, аГефираниостанууземљи, алиихкаснијеБеоћаниипакпротераше, те
сетакоповукууАтину. ТууАтиниоснујуонисветињекојенемајуничегзаједничкогсаосталим
храмовимауАтини, негосесасвимразликујуодњих, амеђуњимаисветињуАхејскеДеметреи
њенемистерије.
62) ПоштосамиспричаоотомештајесањаоХипархиопореклуГефиранакојисуубили
Хипарха, потребноједасаднаставимзапочетупричукакосусеАтињаниослободилитирана. Док
јеХипијабиотиранинијакоогорченнаАтињанезбогХипарховесмрти, покушајуАлкмеониди,
којисубилиродомизАтине, акојесуПизистратидибилипротералиизовогграда, дасезаједнос
протеранимАтињаниманасилуврате, алиимтонијепошлозаруком, негосутешконастрадали.
Билисусе, наиме, утврдилиуЛипсидрију, вишеПеонскеопштине, тесунастојалидасевратеи
ослободеАтину. Алкмеонидисутада, радећисвимсиламадаобореПизистратиде, почелидаграде
храмуДелфимазановацкојисупримилиодАмфиктионаца, акојијошиданаспостоји, аонда
још нијепостојао. Поштосубилибогатиијош одстаринауживаливеликуглед, саградеони
многолепшихрамнегоштојебилоунацртупредвиђено. Измеђуосталог, саградеоничелохрама
одпарскогмрамора, иакојебилоуговоренодасецеохрамсаградиодобичногкречњака.
ПротеривањеПизистратида
63) Они, истотако, попричањусамихАтињана, завремесвагборавкауДелфимаподмите
новцемПитијуданаредиСпартанцимадаослободеАтинукадовибудуилиприватноилиуиме
државепиталипророчиштезасавет. ПоштосуСпартанцидобијалиодпророчиштаувекисти
одговор, онипошаљуједногугледногСпартанца, Анхимола, синаАстерова, савојскомуАтинуда
протераПизистратиде, иакосубилисањимауприсномпријатељству; сматралисудајеважније
оноштобогзаповеданегооноштољудираде. Иониупутевојскуналађама. Анхимолпристане
178
кодФалеронаиондеискрцавојску. АлисуПизистратидибиливећранијеобавештени, тесе
обратеТесалцимазапомоћ, јерсубилиусавезусањима. Тесалциједногласноодлучедасе
одазовуњиховупозивуипошаљуимупомоћхиљадукоњаникаподкомандомсвогкраљаКинеје
изГона. Кадсуимовистиглиупомоћ, Пизистратидисмислеово: посекусвадрветауравнициоко
Фалераинаправетерензгоданзакоњицу, тепустекоњицуданападненалогор. Уналетупобију
многеСпартанце, аизмеђуосталихисамогАнхимола; осталепакприсиледасеповукуна
бродове. Такојепрваспартанскавојскамораладасеповуче, аАнхимоловгробналазисеу
Алопеки, уАтици, недалекоодХеракловахрамауКиносаргу.
64) ПослетогаопремеипошаљуСпартанцивећувојскууАтикуподкомандомсвогкраља
Клеомена, Анаксандридовасина, алијеовогпутанепошаљуморем негокопном. Упавшиу
Атику, сукобесеЛакедемонцинајпресатесалскомкоњицом, којаубрзоокренеубекствоиизгуби
прекочетрдесетвојника, аоништосуосталиуживотупобегнуправоуТесалију. Клеомендођеу
градизаједносаАтињанима, којисужелелидабудуслободни, опседнетиранекојисусебили
затворилиуПелашкојтврђави.
65) Али Лакедемонци никаконисумогли дапохватајуПизистратиде, јер сенису били
припремилизаопседање, доксусеПизистратидибилидоброснабделихраномипићем. Стога,
посленеколикоданаопседања, повукусеониуСпарту. Итадседесинештоштојеједнимабило
нанесрећу, адругиманасрећу. НепријатељимападнуурукедецаПизистратидакојасубила
потајнопосланаизградаитребалоједабудусмештенанасигурноместо. Итојесасвимизменило
ситуацију. НазахтевАтињанапоручеПизистратидида, акоимсепредадудеца, пристајуда
напустеАтинуурокуодпетдана. ИпослетогаодууСигеј, нарециСкамандру, поштосувладали
уАтинипунихтридесетишестгодина. ОнисубилипорекломизПилаипотомциНелеја, истокао
ипородицеКодраиМеланта, којисусераниједоселилиуАтинуитамопосталикраљеви. Затоје
Хипократ, зауспоменунаНесторовасинаПизистрата, идаосвомесинутоиме. Инатајначинсу
сеАтињаниопростилитирана. Одмахћувамиспричатиштасуонирадилипослесвогослобођења
иштасусведоживелипренегоштосуЈонциподиглиустанакипреАристагориногдоласкау
Атинудаихмолизапомоћ.
РеформедвојицеКлистена
66) Атинајејош иранијебилаједанвеликиград, апослепротеривањатиранаонасејош
проширила. Уњојсуутовременачелудржавебиладвачовека, Клистен, изпородицеАхеменида,
итобашонајзакогасепричадајеподмитиоПитију, иИзагора, Тизандровсин, истотакоизједне
угледнепородице, алинисамустањуданаведемњеговепретке; његовирођациприносежртве
КарскомЗевсу. Овадвачовекаотималасусезавласт, пакадјеКлистенбиопобеђен, онпокуша
дапридобијезасебепростинарод. КаснијејеподелиоАтињане, којисудотлесачињаваличетири
филе, надесетфилаиукинуоимстараимена: Гелеонт, Егикор, АргадиОплет, датапоЈоновим
синовима, паимдановаимена, премаименимадомаћиххероја, изузевАјанта. Његовојеиме
додао, јерјеон, иакојебиостранац, биосуседисавезник.
67) У томесе, изгледами, Клистенугледаонасвогдедупомајци, тиранинаКлистенаиз
Сикиона. Овајје, наиме, кадјератоваосаАргејцима, најпрезабраниоутакмицепевачауСикиону,
збогХомеровихпесама, јерсеуњимасталнопеваоАргуиАргејцима, апослетогајеКлистену
палонаумдапротераизземљеАдреста, синаТалајева, чијисегробналазио, исадсеналази, на
тргууСикиону, затоштојебиоизАрга. ОндођеуДелфеизапитадалидапротераАдреста. А
ПитијамуодговоридајеАдресткраљуСикиону, аон, Клистен, дајеобичанкрвник. Кадмубог
нијетодозволио, онсевратикућиисмишљаојекакоданатераАдрестадасамнапустиСикион.
Кадјебиоуверендајепронашаоједнотаквосредство, пошаљеизасланикеуТебууБеотијии
поручиимдажелидаксебидоведеМеланипа, синаАстакова. ИТебанцимутодозволе. Кадје
довеоМеланипа, Клистенмуодредиземљиштебашпоредопштинскезградеиподигнемутамона
179
најтврђемместуједанхрам. КлистенједовезаоМеланипа(итотребадасеисприча) затоштоје
биоАдрестовкрвнинепријатељиубиомубратаМекистаизетаТидеја. ЧимјеМеланипуподигао
светиште, онодмахукинежртвеисветковинеАдрестуипренесеихнаМеланипа. Алису
становнициСикионаималиобичајданарочитомногопоштујуАдреста. Тамошњаземља, наиме,
припадалајеПолибу, аАдрестјебиосинПолибовекћери, пакадјеПолибумробездеце, оставио
једржавуивластАдресту. Међуосталим почастимакојесустановнициСикионауказивали
Адресту, славилисуњеговепатњеимукеутрагичнимхорскимпесмама, укојиманисууказивали
поштовањеДионису, негосамоАдресту. Клистен, међутим, одредидасехорскепесмепевајуу
частДиониса, аосталежртведасеприносеМеланипу.
68) ТакојеонбиопоступиосАдрестом, адорскимплеменимадаоједругаимена, данеби
ималиистаименауСикионуиуАргу. ТомприликомјенајвишеисмеваостановникеСикиона:
Узеојеречисвињаимагарац(хисионос), пајенањихдодаонаставакитакојенаправиоимена
свихплемена, изузевоногакомејеонсамприпадао. Овомплеменудаојеимепосвојојвласти.
ОвисусезвалиАрхелаји, аосталисезовуХијате(Свињари), Онеате(Магарчари) иХереате
(Прасетари). ИСикиоњанисусеслужилитимименимафиланесамозавремеКлистеновевладе,
негојошпунихшездесетгодинапослењеговесмрти. Послетогадоговореседаизмењајуимена
филаиназовусеХилеји, ПамфилииДиманати, паовимадодадујошичетвртуфилуидадујојиме
поАдрестовусинуЕгијалејуиназовујеЕгијалеји.
69) Тоје, дакле, радиоКлистенизСикиона. АдругиКлистен, изАтине, којијебиосинћерке
КлистенаизСикиона, ипокомејеидобиоиме, изгледамидајемрзеоЈонце. И, дасеАтињанине
бизвалиистокаоиЈонци, онјеурадиоистоштоињеговимењакдед. ЧимјеуАтинипридобиона
својустранупростинарод, којијеранијебиопрезрен, повећаонбројфилаидаимдругаимена.
Поставиоједесетплеменскихпоглавица(филарха) месточетири, асвакуфилуподелиојенадесет
општина(дема). Итада, кадјеимаоузсебепростинарод, биојемногојачиодсвојихпротивника,
Изагора. КлеоменовпоходнаАтику
70) АлиИзагора, којијебионаизборимапобеђен, смислиово. ПозовеупомоћСпартанца
Клеомена, сакојимсебиоспријатељиојошзавремеопседањаПизистратида. АКлеоменјеимао
разлогададођеирадиИзагоринежене. Клеомен, пресвега, пошаљеизасланикауАтинуи
затражидасепрогнаКлистенијошмногидругиАтињани, којејеназваопроклетим. Изагорагаје
бионаучиодаподтимизговоромтоуради, јерсуАлкмеонидиињиховепристалицебиликривиза
оноубиство, аонсамињеговипријатељинисубилиутоумешани.
71) Ево какоједошлодотогадасу ови Атињани сматрани заљуденакојималежи
проклетство. НекадајеуАтиниживеочовеккомејебилоимеКилон, којијебиопобедникна
олимпијади. Онјежелеодапостанетиранин, пајезатоствориозаверуодсвојихвршњакаи
покушаодаседочепатврђаве. Поштомутонијепошлозаруком, онседнекрајбогињинакипада
бисезаштитио. Градскевласти, којесусеутовременалазилеуАтини, наговореихдасеоданде
склоне, изајамчеимданећебитиубијени. Аштосуипакбилиубијени, затосносеодговорност
Алкмеониди. Тосе, међутим, десилопреПизистратовавремена.
72) КадјеКлеомен послаогласникаи наредио даКлистен и они накојимајележало
проклетствоимајуданапустеград, Клистенјепотајнопобегао, затимјеКлеомен, ипоредтога,
дошаоуАтину, додушенесавеликомвојском, пајеодмахчимјестигаопротераоизАтинеседам
стотинапородица, којемујеИзагорабиопописао. Послетогапокушаоједараспустискупштину
идапренесевластнатристотинеИзагоринихпристалица. Кадсескупштинатомесупротставила
инијехтеланатодапристане, тадаКлеомен, Изагораињеговепристалицезаузмутврђаву. А
осталиАтињанисесложе, опколеихиопседахуихдвадана. Трећегданасклопеспоразум, и
Спартанци, свидоједног, напустеземљу. Итакосеиспунилопророчанствокојејебилообјављено
180
Клеомену. Кадје, наиме, дошаоутврђавуихтеодајезаузме, ушаојеубогињиносветиштедајој
сепомоли. Алисвештеницаустанесасвогседиштаиречемудокјебиојошнавратима:
''Вратисенатраг, странчеизСпарте, инеулазиусветињу! Овдејезабрањенулазсвима
Дорцима.''
Онјојнатоодговори:
''Жено, јанисамДорац, негосамАхејац.''
Ионсенепокоринаређењу, негоуђесиломунутра. Затојеимораодаизлетиизграда
заједно сасвојим Спартанцима. СвеосталеАтињани похватајуи побију, амеђуњимаи
ТимеситејаизДелфа, очијојхрабростиијунаштвимабихимаомногодавампричам. Свисуови,
дакле, билипохватаниипогубљени.
73) ПослетогадоведуАтињаниКлистенаионихседамстотинапородицанатрагипошаљу
посланикеуСарддасклопесавезсаПерсијанцима, јерсупредвиђалидаћедоћидоратаса
КлеоменомиСпартанцима. КадсупосланицистиглиуСардиизјавилиштоимјебилонаређено,
запитаихХистасповсинАртафрен, господарСарда, косуиодаклесутиљудикојижеледа
склопесавезсаПерсијанцима, пакадјеодизасланикачуо, одговориимукраткодаћемоћида
склопесавезсаПерсијанцимаакодадукраљуДаријуземљуиводу, ааконедаду, наредиимдасе
одмахудаље. Ипосланици, желећидасклопесавез, изјавенасвојурукудаћедатиземљуиводу.
Акадсусевратиликући, будуоптуженизавелеиздају.
74) КадјеКлеоменчуокакогауАтиниисмевајуивређају, скупивојскусацелогПелопонеза,
па, нерекавшизаштоскупљавојску, решидасеосветиатинскомнародуидапоставиИзагоруза
тиранина. Овајсе, наиме, сањимебиоповукаоизтврђаве. ИтакоКлеоменсавеликомвојском
упаднеуЕлеузину, доксуБеоћани, успоразумусањима, заузелиЕнојуиХизију, областикојесу
сеналазиленагранициАтике. ИстовременосадругестраненападнунаАтикуХалкиђаниипочну
јепустошити. ААтињани, иакосубилиопкољенисасвихстрана, одлучедасекаснијеобрачунају
саБеоћанимаиХалкиђанима, тесепрвоухватеукоштацсаСпартанцимауЕлеузини.
75) Ибашкадјетребалодасеобевојскесударе, предомислесеКоринћани, поштосуувидели
данерадеправо, иповукусе, азатимиДемарат, Аристоновсин, којијетакођебиоспартански
краљ, тедошаосвојскомсаПелопонезаидотадабиоудобримодносимасКлеоменом. Управо
збогтогсукобајеидонетуСпартизакондаубудућесвојскомнеидуобакраља; дотогвремена
су, наиме, увекишлаобакраља. Поштобисеједанодњихлишаваокомандовањавојском, остајао
бидругиодТиндаридакодкуће. Ранијесу, наиме, билаобакраљасвојском, дајојсенађуу
невољи.
76) ЧимсуосталисавезницикодЕлеузиневиделидапостојинеслогаизмеђуспартанских
краљеваидасусеКоринћаниповукли, окренусеионииодукући.
ТојебиочетвртипоредунападкојисуДорциизвршилинаАтику; двапутсудолазиликао
непријатељи, адвапуткаопријатељиАтињана. ПрвипуткадсуосновалиМегару(јерсеиовај
походзавремекраљаКодрауАтиниможесправомовамодауброји), другиитрећипутондакада
судошлиизСпартедапротерајуПизистратиде, ичетвртипуткадјеКлеоменсаПелопонежанима
упаоуЕлеузину. ТакојеовобиочетвртинападДорацанаАтину.
УспесиАтињана. СавезТебанацаиЕгињана
77) Кадсевојскатаконеславнораспала, решеАтињанидасеосвете, ипрвоповедувојску
противХалкиђана. АБеоћанидођуХалкиђанимаупомоћкодЕурипа. ЧимсуАтињанивиделида
судошлииБеоћани, ониодлучедасепрвообрачунајусаБеоћанима, аондасаХалкиђанима. И
АтињанинападнунаБеоћанеидоногеихпотуку, темногепобијуиокоседамстотинањих
заробе. ЈошистогтогданапређуАтињанинаЕубејуинападнунаХалкиђане, теињихпобедеи
населеназемљиштувитезовачетирихиљадеколониста. Витезовимасусезвалихалкидски
181
великопоседници. А заробљеникекојесуовдеухватили баце, заједносазаробљеницимаиз
Беотије, утамницу, алиихкаснијепустенаслободу, поштосуплатилиподвеминеоткупнине.
Онеоковеукојимасубиливезаниобесеутврђави, ионисусетамосачувалијошиумојевреме;
висеутврђавиозиду, којијеопаљенватромодстранеПерсијанаца, прекопутаодхрамана
западнојстрани. Аоддесетогделакојисупримилиуимеоткупазаробљеника, начинебронзани
четворопрегипоклонегахраму. Ионсеналазиутврђави, одмахкодулазауПропилеје, салеве
стране. Нањемусеналазиовајнатпис:
''Кадсусиновиатинскијунаштвомуборбисвојим
ПобедилибеотскинародиХалкиђанесњима,
Железнимланцимаобестимугасишеутамницимрачној
ИоддесеткакоњиПаладинапоклонтосу. ''
78) ИАтинасетадајакооснажи. Јасноје, прематоме, итонесамоуовомједномслучају, него
уопште, каквапреимућстваимаслобода. ДоксуАтињанибилиподвлашћутирана, нисубилијачи
уратуниодједногодсвојихсуседа; акадсусеопростилитирана, посталисупрвимеђуњима.
Сасвимјеразумљиводасе, доксубилиробови, нисутрудилидабудудобривојници, јербито
ишлосамоукористнасилнику; напротив, кадсупосталислободни, икадсерадилооњихову
добру, свакиједаосвеодсебе.
79) ДоксуАтињанитакорадили, пошаљуТебанциизасланикеуДелфедапитајубогакакода
сеосветеАтињанима. АлиимПитијаодговоридаонисаминећебитиустањудасеосвете, него
имсаветуједатојавнообјавеидасеобратесвојимнајближимзапомоћ. Кадсусеизасланици
вратилиизДелфа, онисазовускупштинуисаопштенародуштаимјепророчиштеодговорило.
ЧимсуТебанцичулидатребадасеобратесвојимнајближимзапомоћ, онирекоше:
''ЗарстановнициТанагре, КоронејеиТеспијенисунашинајближисуседи? Заронинису
увекбилиузнасивернонаспомагалиурату? Пазаштоондајошдаихмолимозапомоћ? Негоће
пребитидапророчиштенијенатомислило.''
80) Идоксуониотомразговарали, речеједанизмеђуњихкојијеистотакобиочуоодговор:
''Мислимдасамразумеоштапророчанствохоћеданамкаже. ПричаседајеАзопимаодве
кћери, ТебуиЕгину; поштосуонебилесестре, мислимданасбогсаветуједазамолимоЕгињане
запомоћ.''
Ипоштојеизгледалодабољегтумачењанијебилоодовог, ониодмахпошаљуизасланике
Егињанимадаих, премасаветупророчишта, каосвојенајближезамоледаимпошаљупомоћ. И,
нањиховумолбу, овиодговоредаћеимпослатиупомоћЕакиде.
РатЕгињанасАтињанима
81) АликадсуТебанци, усавезусаЕакидима, ступилиуборбусАтињанима, пакадсу
претрпелитежакпораз, пошаљуониЕакиденатрагизамолеЕгињанедаимонисамидођуу
помоћ. И Егињани, охрабренивеликимбогатствомисећајућисестарогнепријатељствапрема
Атињанима,анамолбуТебанаца, нападнунаАтињанебезобјаверата. И, доксуАтињанибилиу
борбисаБеоћанима, онисепребацесасвојимбродовимауАтикуиопустошеФалеронидруга
местанаобалиитименанесувеликештетеАтињанима.
82) ПрвиповодзанепријатељстваЕгињанапремаАтињанимабиојеовај. Становницима
Епидауранисубилиродилиусеви, иовисезбогтенесрећеобратепророчиштууДелфима. Питија
им, међутим, наредидаподигнукиповеДамијииАуксезији, паћеимондабитибоље. Акадсу
Епидавранизапиталидалиданачинекиповеодбронзеилиодмермера, Питијаимодговоридаих
неправениодбронзениодмермера, већоддрветапитомемаслине. ТадаЕпидавранизамоле
Атињанедаимдозволедауњиховојземљиодсекумаслине, јерсубаштемаслинеЕпидаврани
182
сматрализанајсветије. Причасе, такође, дајеутовремебиломаслинајединоуАтициинигде
више. Атињаниимодговоредаћеимдозволитаподусловомдасвакегодинеприносежртве
градскојАтениуЕрехтеју. Епидавранинатопристануидобијутраженамаслиновастабла, теод
њихначинекипове. ОтадаимјеземљарађалаиизвршавалисуобећањедатоАтињанима.
83) Утовреме, аираније, ЕгињанисујошбилиподвлашћуЕпидавранаиморалисуувекдасе
превозенасудуЕпидаур, билодасусеобраћалисудукаотужиоцииликаооптужени. Али
каснијеизградеонисебифлотуиодмахбезоклевањапобунесепротивЕпидаврана. Поштосу
ималивластнамору, наносилисуим великештетеубиткамадокојихјеизмеђуњихбило
долазило, паимчакузмуДамијиниАуксезијинкип, пренесуихиставеусредсвојеземље, у
пределукојисезовеЕа, окодвадесетстадијадалекоодпрестонице. Тусуимприносилижртвеиу
њиховучастприређивали игреуколу, укојимасусеисмевалежене, асвакојсубогињи
одређивалиподесетљудизаколовође. Алииграчиуколунисусеникадругалимушкарцима, него
самотамошњимженама. ИкодЕпидавранајебилотаквихобреда, алииобредаокојимасенесме
говорити.
84) Кадсуукрадениовикипови, Епидавранинисувишеизвршавалиононаштасусеобавезали
Атињанима. ЗбогтогасуимАтињанислалиизасланикеиулагалипротест. АлисуимЕпидаврани
одговорилиданисукриви: доксукиповибилиуњиховојземљи, онисуиспуњавалисвојеобавезе,
асада, кадсуимкиповиоднесени, нијеправодасеодњихтозахтева, негоимсаветујудато
захтевајуодЕгињана, учијим серукаманалазекипови. ТадаАтињанипошаљуизасланикеу
Егинуизатражедаимсевратекипови. Егињаниим, међутим, одговоредасАтињаниманемају
никаквапосла.
85) ААтињаниданаспричајудајепослетогадржавапослаланеколикограђананаједнојлађи
одтриредавесалауЕгину, ионису, стигавшитамо, покушалидаскинукиповесањихових
постољаидаиходнесу, јерсубилиначињениодњиховадрвета. Кадтаконисумоглидаихскину,
онивежуужеококиповаипочнуихвући, идоксуонивукли, пукнегромиистовременосеземља
затресе. Збогтогасуљудисалађе, којисувуклиуже, полуделииулудилунасрнуједаннадругога
соружјемиумеђусобнимборбамаизгинусви, теостанесамоједанитајсевратиуФалерон.
86) Атињанитврдедасетотакодесило, аЕгињаниопеткажудаАтињанинисудошлисамона
једнојлађи, јербисеонилакомоглибранитипротивједнелађе, паипротивнеколикоњих, чак
акосаминебиниималисвојихлађа; негосуониморалидоћиуњиховуземљусавеликом
флотом, пасусезбогтогаЕгињанииповуклиинисусесањимаупушталиуборбунамору. Али
немогутачнодакажудалисусеповуклизатоштосупризналидасуслабијизаборбунамору,
илизатоштосуималинамерудаучиненештоштосустварноиучинили. Неверујемниутодасу
сеАтињани, поштоимниконијепружиоотпор, искрцалисабродоваиотишлиправокиповима, па
каднисумоглидаскинукиповесапостоља, дасуихвезалиужетимаивуклисведокобакипа
нисуистоурадила, тј. дасупаланаколенапредњихиотадасталнотакоиостала. Некаимверује
кохоће, јаимтоневерујем. Атињанису, тобожетакопоступили. АЕгињанипричајудасуони
унапредобезбедилисебипомоћАргејацачимсусазналидаАтињанинамеравајудапођусвојском
противњих. И баш кадсусеАтињаниискрцалиуЕгини, дођуАргејциупомоћЕгињанима.
Аргејцису, наиме, потајнопрешлиизЕпидавранаострвоиизненаданапалинаАтињане, пасуим
одсеклиприступбродовима; аутомистоммоментуудариојеигромидошлоједоземљотреса.
87) ТакопричајуАргејцииЕгињани, аАтињанисеслажусњимадајетадасамоједаностао
живидасевратиоуАтину. НеслажусеутомештоАргејцикажудасуонипоубијалисве
Атињане, семоногједног, докАтињанитврдедаихјебогпобио. Панитајједанниједугоживео,
негојеионпогинуо, итоовако. КадјестигаоуАтину, онјавикаквасенесрећадесила. Кадсуза
тосазналеженеонихкојисуучествовалиупоходунаЕгину, страшносусенаљутилештојеод
њихтоликихонсамостаоуживоту, тегаопколеипочнугабостишиљковимаодкопчисасвојих
183
хаљинаисвакагајепиталагдејојјемуж. Ионтакопогине, аАтињанисусматралитајпоступак
женазавећунесрећуодонепрве. Поштонисузналикакодрукчиједаказнеовежене, ониих
присиледаотаданосејонскехаљине. ПретогасуАтињанкеносиледорскехаљине, којесуврло
сличнекоринтским. Послетогасуносилеланенехаљинедаимкопченебибилевишепотребне.
88) Акохоћемодаговоримоистину, тајначинодевањаинијебиопорекломјонски, негојебио
карски; стариначинодевањахеленскихженабиојетајзакојимисадакажемодаједорски.
АргејцииЕгињанису, напротив, створилиобичај, иуједнојиудругојземљи, дасеиглена
копчамаправејошзаполовинудуженегодотада, даимженезаветујуидарујухрамовимасвојих
богињауглавномбаштекопче, иданеносеухраматичконитиуопштеземљанопосуђе, негода
убудућепијусамоиздомаћихкрчага. ЈошсуиумојевремеженеизАргаиЕгиненосилекопчеса
већимиглама, каоираније, итосвезбогсвађесаАтињанима.
89) Рекаосам, дакле, какавјебиопочетакнепријатељставаизмеђуЕгињанаиАтињана. Икад
суимсеТебанциобратилизапомоћ, сетесеЕгињанионогратазбогкиповаирадопритекну
Беоћанимаупомоћ. Егињанисупустошилиатичкуобалу, пакадсуАтиљанихтелидапођу
противњих, добијуизДелфапоруку, премакојојтребададозволедаихЕгињанинападају
тридесетгодина, атридесетипрвегодинедапосветепарчеземљеЕакуидаступеуратс
Егињанима, тећеимондасвеиспастипоњиховојжељи. Аакоодмахпођусвојскомпротивњих,
доживећеутокувременамногепоразе, апонекадћеипобедити, докћенакрајукрајеваостати
победници. ЧимсуАтињаничулизапорукупророчанства, одмахпосветегајЕаку, итоонајкоји
сесадналазиблизутрга. И таконисухтелидачекајутридесетгодинакадсучуликоликоби
моралидатрпенеправдеодЕгињана.
УплитањеСпарте
90) Али баш кадсусеспремалидасесњимаобрачунају, спречеихутомеизненада
Спартанци. Кадсу, наиме, СпартанцисазналикакосуАлкмеонидипоступилисПитијом, аикако
јеПитијапоступиласњимаисПизистратидима, двострукосусеозлоједили: штосусвоје
пријатељепротералиизњиховевластитеземље, иштоим, кадсутоурадили, Атињанинису
показалиникаквузахвалност. Јошсуихвишеподстрекавалапророчанствадаћепретрпетимноге
невољеодАтињана, азакојеранијенисузналиизакојесутектададозналикадихјеКлеомен
донеоуСпарту. ТасупророчанствапалаКлеоменуурукеуатинскојтврђави, аранијесубилау
рукамаПизистратида, којисуихоставилиондеухрамукадсупобеглиизАтине. Иодатлеихје
Клеоменузео.
91) Итада, дакле, кадсуСпартанцимапалаурукетапророчанства, икадсувиделидасе
Атињаниснажеијачају, теданикаконисуспремнидасењимапокоравају, будеимсасвимјасно
дабиАтињани, кадбибилислободни, посталијакикаоиони, адабиподвладомтиранаостали
слабиибилиимидаљепослушни. И, размотрившиовепојединости, онипозовуПизистратова
синаХипијуизСигејанаХелеспонту(камосуПизистратидибилипобегли). КадимјеХипијана
њиховпозивдошао, доведуиизасланикедругихнарода, теимСпартанциовоизјаве:
''Пријатељи, признајемо да смо према вама погрешили. Подстакнути лажним
пророчанствима, мисмонашенајбољепријатеље, помоћукојихсмодржалинауздиАтињане,
протералиизњиховеотаџбинеипредалиграднезахвалномнароду, којисе, кадсмогаослободили
иуздигли, окренуоипротивнас, панасјеувредиоисрамнопротераонашегкраљаизграда, исад
јеуображенигорд. А тосуупрвомредувећосетилињиховисуседиБеоћанииХалкиђани, а
ускоробиидругимоглидаосете, аконебудемонаопрезу. Папоштосмоондапогрешили, мисмо
спремнидато, свашомпомоћи, ипоправимо. ЕтозбогтогасмоидовелиХипијуизваливасиз
вашихградовадасезаједничкипосаветујемоидагазаједничкимснагамавратимоуАтину, теда
мувратимооноштосмомусвојевременоодузели.
184
КоринћанинСоклеустајепротивтираније, ГоворСокла, посланикаизКоринта
92) ТосуизјавилиСпартанци, алисестимнијесложилавећинасавезника. Осталисућутали, а
КоринћанинСоклеизјави:
''Сигурноћенебопредоћиисподземљеиземљастајатиизнаднеба, ипрећељудиживети
умору, арибетамогдесудотлељудиживели, негоштоћетевиСпартанциуспетидасрушите
слободууградовимаидазаведететиранију, одкојенеманичегнеправеднијегигрознијегна
свету. Акозаистасматратедаједобродауградовимавладајутирани, ондапрвопоставите
тиранинакодсебеусвојојземљи, пасетекондапотрудитедаихпоставитеудругимместима. А
сада, поштонистенасвојимлеђимаосетилиштајетотиранија, ипоштојакострахујетеипазите
дадоњенедођеиуСпарти, хоћетесиломдајенатуритесвојимсавезницима. Дастеимали
приликедајеупознатекаоштосмојемиупознали, ималибистеоњојсасвимдрукчијемишљење
негоштогасадимате. АевокаквесубилеприликеуКоринту: првојебилаолигархија, тј. властје
уградубилаурукаманеколикоугледнихпородица, такозванихБахијада, ионисусесамоизмеђу
себеженилииудавали. Једномодњих, Амфиону, родисехромакћи, кајојјебилоимеЛабда. Са
њомсе, наиме, нијехтеодаожениниједанодБахијада, пајеузмезаженуЕетијон, синЕхекратов,
изселаПетре, којијеустварибиопорекломЛапит, иКенејевсин. Ионниодтеженениоднеке
другенијеимаодеце. Ажелећидадобијесина, обратисепророчиштууДелфима. Чимједошаоу
храм, Питијагаословиовимречима:
''Никоти, Еетијоне, частнеодајепозаслузитвојој.
Лабдаусебиносииродићеокруглустену,
ШтонавладарепашћеиказнитиКоринтћетада.''
БахијадинекакодознајузаовопророчанствокојеједатоЕетијону, асамисувећраније
добилиједнопророчанствоуКоринту, којенисубилиразумели, акојесепотпуноподударалоса
овимЕетијоновимигласилоје:
''Настениугнездуораолежиикрвожедноглава
Излећионће, аовајћемногимаколенасломит'.
Отомеразмис'тедобро, људиизКоринтави,
ШтокрајПиренелепеибрдовитогКоринтајесте! ''
ОвопророчанствокојејеранијебилообјављеноБахијадима, нијетадабилоразумљиво;
сада, међутим, кадсусазналиштајеобјављеноЕетијону, билоимјепотпунојасноионораније
пророчанство, поштоимјесмисаобиоисти. Кадсуразумелипророчанство, онисућутали, алису
одлучилидаубијудетекадсеЕетијонубудеродило. ИкадјеубрзоЕетијоноваженародила,
пошаљуонисвојихдесетљудиурејонгдејестановаоЕетијондаубијудете. Кадсудошлиу
ПетруиушлиуЕетијоновукућу, затражеонидете. Незнајућирадичегасудошли, имислећида
судошлиизпажњепремаоцудетета, Лабдаимизнеседетеидагаједномодњихуруке. Онису
сеузпутбилидоговорилидапрвикојидетебудедобиоурукетреснедетеоземљу. Аликадје
Лабдаизнелаидаладете, оносе, насрећу, ипонекојбожијојпромисли, насмејенаоногштогаје
узеоуруке, пакадјеовајтовидео, биломујежаодагаубије. Сажалившисенадете, онгапреда
другом, аовајтрећом. Итакоједетеишлокрозрукесведесеторицеиниједаннијехтеодага
убије. Кадсуга, дакле, поновопредалимајцииизашлинапоље, засталисупредвратимаи
препиралисеизмеђусебеокривљујућинајвишеоногкојијепрвиузеодетештонијепоступио
онакокакосуседоговорили, сведокпослекраткогвременанисуопетрешилидасвипоновоуђуи
дазаједноубијудете. БилојепредсказанодаћетоЕетијоноводетедонетивеликунесрећу
Коринту. Лабдаје, међутим, стајалаизавратаислушалацелуовупрепирку. Поштосебојаладаће
сеонипредомислитиипоноводоћидаубијудете, онагасакријенатаквоместогдејемислилада
ганећенаћи: уједанормар, јерједоброзналадаће, акосевратеипочнудагатраже, свугде
завирити. Онисе, заиста, иврате, пакаднисумоглидагапронађу, решеседасевратеидајаве
185
онимакојисуихпослалидасуизвршилисвештоимјебилонаређено. Иониодукућииподнесу
такавизвештај. АпослетогаЕетијонујесинрастаои, збогтогаштосеспасаоодтеопасности,
добијепоономормаруимеКипсел. Аликадјеодрастао, добиојеодпророчиштауДелфима
двосмислениповољанодговор, поверујемуизажелидапостанегосподарКоринта, штомујеи
пошлозаруком. Топророчанствојегласило:
''ПресреЋничовече, штосадухраммојступиојеси,
Кипселе, Еетијоновсине, ВладаруКоринтаславног,
Итиисиноватвојихсинци, алинеисиновињини.''
Ето, тојебиотајодговорпророчишта, аевокакавјебиокрвниктајистиКипселкадје
постаотиранин. МногеКоринћанепротераојеизземље, многимајеотеоновац, ајошвишеихје
убио. Онјевладаоокотридесетгодинаиумројелепомсмрћу, тегајенаследиосинПеријандари
преузеотиранскувласт. Перијандарје, додуше, испочеткабиоблажиодоца, акадјепреко
изасланикадошаоудодирсамилетскимтираниномТрасибулом, постаојејошмногокрволочнији
иодсамогКипсела. Послаоје, наиме, Трасибулуједноггласникаизапитаогакојејенајсигурније
средствопомоћукогаћенајпоузданиједржатиградупокорности. АлиТрасибулодведегласника
изванграда, дођесањименањивезасејанепшеницоми, докјесањимпролазиокрозњивеи
запиткиваогасталноизновазациљдоласкауКоринт, пасепонововраћаонаразлогезбогкојихје
овајдошао, — одсецаојесталнокласјекојејевидеодастршиизнадосталогкласјаибацаогасве
докнатајначиннијеисекаосвенајлепшеинајвећекласје. Кадјесњимтакопрошаокрозцело
поље, отпустигласникабезиједнеречи. КадсегласниквратиоуКоринт, Перијандарјеједва
чекаодачујештамуТрасибулсаветује. ИгласникмуизјавидамуТрасибулнијеништарекао, па
сечудиоштогајемогаодашаљеједномтаквомлудакукојисамомсебиправиштету, памуонда
потанкоиспричасвештојекодТрасибулавидео. АПеријандародмахразумедештазначитошто
јеТрасибулрадио, тј. дамујесаветоваодапобијесвенајугледнијељудеуграду. И онотада
покажесвусвојусуровостпремаграђанима. ШтоКипселнијепрогнаоилипобио, тојеонучинио,
пајечак, назахтевсвојепокојнеженеМелисе, скинуоголесвеженеуКоринту. Кадје, наиме.
слаоизасланикеуТеспротијунарекуАхеронтдаупитајумртвачкопророчиштегдесеналази
новацнекогњеговогпријатеља, јавиимсеМелисаикажеимдаимнећенирећинипоказатигде
сеналазиблаго, јерјеголаијакојојјехладно; непомажујојнихаљинеукојимајебила
сахрањена, јероненисубилеспаљене; азадоказдаонаистинуговори, некапослужитоштоје
Перијандарметнуохлебнахладнупећ. Кадмујетобилојављено(јерјеодмахразумеознамење,
поштојеобљубиомртвуМелису), онсместададасепрекогласникаобјавидасесвекоринтске
женесакупеуХеринхрам. Иовесекаозасвечаностобукуштосулепшемогле, аонпотајно
доведесвојуоружанупратњуискинеихдоголекоже, свебезразлике, иробињеислободне, па
свехаљинебациуједнујамуизапалиихмолећисеМелиси. Кадјетоурадиоикадјојјепоново
послаоизасланике, одговоримуМелисинасенагдесеналазиместонакомејесакривеноблаго
његовапријатеља. Видите, Спартанци, тојеитаквавамјетиранија, ионадоносисасобомтакве
страхоте. ВећтадасмосемиуКоринтујакочудиликадсмочулидастепозвалиХипију, асада
смосејош вишезачудиликадчујемодатакоговорите, теваспреклињемо, таковамхеленских
богова, незаводитетиранијууградове! А акостимнепрестанете, негонасилупокушатеда
вратитеХипију, знајтедобродасемиКоринћанинеслажемосвама.''
93) КадјепосланикизКоринтаСоклетоизјавио, одговоримуХипијаизакунесеистим
боговимадаћебаш КоринћанибитипрвикојићезажелетиПизистратидекаддоживецрнеданеод
Атињана. ТојеодговориоХипија, поштоникоменисубилатакопознатапророчанствакаоњему.
Осталисусавезницидотлећутали, аликадсучуликакоСоклеслободноговори, прекинуједанза
другимћутањеиприкључесемишљењуКоринћанина, тесуионипреклињалиСпартанцедане
мењајууставниуједномхеленскомграду. Итакосеодтогаодустане.
186
94) КадсеХипијаодатлевратио, понудимумакедонскикраљАминтаАнтемунт, аТесалциму
понудеЈолк, алионодбијеобадвепонудеивратисеуСигеј, којијеПизистратбиоотеоод
Митилењана, пакад се Пизистратдочепао тогграда, постави он тамо затиранина свог
незаконитогсинаХегезистрата, когамујеродилаједнаАргејка. АлиХегезистратнеостанедуго
мирануградукојимујепоклониоПизистрат. Дугосу, наиме, ратовалимеђусобомМитилењании
АтињаниизАхиловогградаиСигеја. Митилењанисухтелипоноводаосвојетоземљиште, а
Атињаниимнисухтелитодаодобре, тврдећидаЕолцинемајувишеправанатројанскуземљу,
негоониилиосталиХеленикојисупомагалиМенелајукадјеХеленабилауграбљена.
95) Завреметрајањатогратадешавалисусеразнидогађаји, пајеизмеђуосталогипесник
Алкејпобегаоизједнебитке, укојојсупобедилиАтињани, ањеговооружјепалојеуруке
АтињанимаионисугаобесилиуАтениномхрамууСигеју. ОтомејеАлкејиспеваоједнупесмуи
послаојеуМитиленукадјеосвојојнеприлицијављаосвомпријатељуМеланипу. Митилењанеи
АтињанеизмириојеПеријандар, Кипселовсин, когасуонибилиизабрализасудију. Онимје
одредиодасвакизадржионоштојеимао. ИтакојеСигејпаоурукеАтињанима.
Хипијанаперсијскомдвору
96) КадасеХипијавратиоизСпартеуАзију, употребиојесвасредствасамодаоцрниАтињане
кодАртафрена, ирадиојесвесамодаАтинадођеподњеговувластиподвластДарија. Тоје
радиоХипија, акадсуАтињанидозналиштаонради, онипошаљуизасланикеуСардипоруче
Персијанцимаданеуказујуповерењеатинскимизбеглицама. А Артафренимпредложида, ако
желедабудумирни, дозволеХипијидасевратиуАтину. Атињаниникаконепристанунате
предлоге, негорешедарадијеступеуотворенонепријатељствосПерсијанцима.
97) БашкадсутамобилиутаквомрасположењуиузатегнутимодносимасаПерсијанцима,
банеуАтинуАристагораизМилета, когајеКлеоменбионајуриоизСпарте. Атинајеутовреме
биланајугледнијиградуХелади. Чимједошао, Аристагораизађепреднародииспричаистооно
штојеиуСпартиговориообогатствуАзијеиоратусаПерсијанцима, којинезнајунизаштитни
закопљеикојећебитилакосавладати. Споменуоимјејош итодасуМилећанипорекломиз
АтинеидаједужностАтињана, каоједневеликесиле, даимпритекнуупомоћ. Онимпакобећа
свеисва, итакоихјемногомолиодокихнијенаговорио. Изгледа, наиме, дајелакшепреварити
многољудинегоједног, јерјединогСпартанцаКлеоменанијебиоустањудапревари, докјето
лакоучиниостридесетхиљадаАтињана. ИуследтогаАтињаниодлучедапошаљуЈонцимау
помоћдвадесетратнихбродова, азасвогкомандантаименујуМелантија, човекакојијемеђу
грађанимауживаонајвећиутлед. ИтисубродовибилипочетакневољаизаварвареизаХелене.
98) КадјеАристагораотпловиоизАтинеистигаоуМилет, онсеодлучинаједанкораккоји
Јонциманећедонетиникаквекористи, адотогаму, додуше, нијебиломногонистало, негојехтео
данапакостиДарију, тепошаљеједногсвогчовекауФригијуПеонцима, којејеМегабаззаробио
наСтрумиикојисусадстановалиуједномпосебномкрајуунекомселууФригији. Кадјеовај
стигаоПеонцима, онимовоизјави:
Пеонци, шаљемеАристагора, тиранинизМилета, давамјавимдавамсеприближуједан
ослобођења, акобудетехтелидапослушате. Садасе, наиме, целаЈонијапобунилапротивкраљаи
тимесеивамапружазгоднаприликадасеспасетеипоноводођетеусвојзавичај. Моратесесами
побринутикакодадођетедомора, асведаљејенашабрига.''
ЧимсуПеонциточули, јакосеобрадују, теузмуженеидецуипобегнунаморе, доксу
некиодњихизстрахатамоостали. Стигавшинаморе, ПеонцисеодмахпребаценаострвоХиј.
КадсувећбилинаХију, дојурезањимамногиперсијскикоњаницикојисубилипошлиупотеру
заПеонцима. Каднисууспелидаихпохватају. онипоручеПеонциманаХијдасевратенатраг.
Алииховинепослушају, негоихстановгшциХијапребаценаЛезбо, аЛезбијциихпревезуу
Дориск, одаклесеупутепешкеидођууПеонију.
187
ЈонцииАтињаниполазеупоходнаСард. Повлачење
99) АристагорапођесвојскомнаСардкадмустигошеАтињанисадвадесетлађаисњималет
еретријскихтријера. ЕретријцинисуузелиучешћауратузаљубавАтињана, негозаљубав
Милећана, даимсеодужезастареуслуге. (Милећанису, наиме, ранијепомагалиЕретријцимау
рату против Халкиђана у коме су Халкиђанима помагали Самљани против Еретријацаи
Милећана.) Кадсу, дакле, овиприспелиикадсусесакупилииосталисавезници, предузме
АристагорапоходнаСард. Онсам, заправо, непођесвојском, иегоостанеуМилетуистави
МилећанеподкомандусвогбратаХаропинаијошједногМилећанина, Хермифанта.
100) КадсуЈонцисасвојомфлотомдопловилиуЕфез, ониоставебродовеуефешкојлуци
Коресуиискрцајусесавеликомвојском, узмуводичеизЕфезаикренукопном. Надиралису
поредрекеКаустрија, аондапређупрекоТмолаидођууСард, тегазаузмуненаишавшинина
какавотпор. Заузелисуцеоград, семтврђаве, укојојсеАртафренутврдиосаприличнојаким
снагама.
101) Аовосуразлозизбогкојихниједошлодопљачкекадсузаузелиград. ВећинакућауСарду
билајенаправљенаодтрске, аонекојесубилеодопека, билесупокривенетрском. Кадјеједну
одтихкућаједанвојникзапалио, почневатрадасешириодкућедекућеизахватицеоград. Кад
јецеоградбиоупламену, ЛиђаниипреосталиПерсијанци, поштоихјеватраопколиласасвих
странаданисумоглидапобегнунапоље, нагрнусвинатргинарекуПактол, којадоносисаТмола
златнипесакитечесрединомтрга, пасезатимуливаурекуХерм, аоваопегуморе. Скупившисе
натомтргуинаПактолу, будуиЛиђанииПерсијанциприморанидасебране. КадсуЈонци
виделидасенепријатељибране, пачакидасвеликимснагаманападајунањих, поплашесеи
повукунатакозванобрдоТмол, аодатлесеутокуноћивратеналађе.
102) ИтакоизгорицеоСард, ауњемуихрамтамошњебогињеКибебе, штојекасниједало
поводаПерсијанцимадаспалехрамовеуХелади. КадсузатосазналиПерсијанци, којисусе
налазилисаовестранерекеХалиса, сакупесеидођуЛиђанимаупомоћ. Аонда, поштовишенису
затеклиЈонцеуСарду, пођуупотерузањимаистигнуихкодЕфеза, пакадсусеЈонциупустили
сањимауборбу, будудоногупотучени. Персијанцимногеодњихпоубијају, амеђуосталим
познатијимЈонцимаиЕуалкида, еретријскогкоманданта, којијебиовишеструкипобедникна
олимпијскимутакмицамаикогапрослављаусвојимпесмамаСимонидсаКеја. А оникојису
изнелиглавеизовебиткепобегнуусвојеградове.
103) Тајсесукобтакозавршио. ПослетогаАтињаниоставеЈонценацедилу, икадихје
Аристагорамолиодамухитноупутепомоћ, онисутоодбили. Јонцисусе, ибезпомоћиАтињана,
поштосувећтоликобилиучинилипротивДарија, сајошвећомодлучношћуприпремализаборбу
противкраља. ОниотпловенаХелеспонтитамоосвојеБизантисвеосталеградове. Послетога
испловепоновоизХелеспонтаипридобијувећидеоКариједаступисњимаусавез. Чакисам
Каун, којииспрванијехтеодасклописавезсањима, прикључиимсепослепожарауСарду.
ПобунанаКипру
104) А исвистановнициКипра, сем становникаАматунта, добровољноим сеприкључеи
одметнусеодПерсијанацанаовајначин: биојенекиОнезил, млађибратсаламинскогкраља
Горга, асинХерзија, унукСиромаипраунукЕуелтонта. Овајјечовекранијечестонаговарао
Горгадасепобунипротивкраља, анарочитогајетимесалетаокадједознаодасусеЈонци
побунили. ВидевшиданеможеданаговориГорга, онсасвојимпристалицамаухватиприликукад
јеГоргоизашаоизградаизатворимупредносомградскекапије. Акадјебиоистеранизграда,
ГоргопобегнеПерсијанцима. ОнезилпостанекраљуСаламиниинаговорисвестановникеКипра
188
дасесњимпобуне. И пођемузарукомданаговориисвеостале, самонеуспеданаговори
становникеАматунта, тезбогтогадођесвојскомподњиховградиопседнега.
105) ИтакојеОнезилсадаопседаоАматунт. АликадјекраљДаријебиообавештендасуЈонци
иАтињанизаузелииспалилиСард, идајетајустанакприпремиоистаомуначелоАристагора
изМилета, причаседајенајпре, чимјезатосазнао, необраћајућипажњунаЈонце, јерјезнаода
онинећепобећиодказнезаустанак, запитаокосутиАтињани, акадјечуо, затражиојелук, пага
јеузео, ставиоуњегастрелуипустиојегорепреманебу, пакадјестрелазвиждалакрозваздух, он
рече:
''Зевсе, помозимидасеосветимАтињанима.''
Послетогајенаредиоједномсвомпратиоцудамуувек, кадгодбудезаручком, трипут
каже:
''Господару, сетисеАтињана!''
106) ТадаДаријенаредидамудоведуХистијејаизМилета, когајевећдужевременадржаокод
себе, иречему:
''Чујем, Хистијеју, дасепротивменепобуниотвојзаменик, комесиповериоМилет. Довео
јепротивменељудесадругогкопнаинаговориоЈонце, којићемизатоскупоплатити, дакренус
њимидамиотмуСард. Асадаштатикажешнасвето? Какоједотогамоглодадође, адаити
ниситуумешаосвојепрсте? Пазидаминакрајуитинеодговарашзато!''
НатомуХистијејодговори:
''Краљу, какоможештаконештодакажешдасамјадаомигзатаконештоштобитебимоглода
донесемалеиливеликенепријатности? Каквихбихразлогаимаозатаконешто? Штамијекод
тебенедостајало? Пајасамделиостобомсвештосиимаоиуказанамијечастдамеусвим
својимпословимапиташзасавет! Аакојемојзаменикиурадиотаконешто, штосималочас
споменуо, будиуверендајетоизвеонасвојуруку. Јошникаконемогудаверујемдасусемој
заменикиМилећанипобунилипротивтебе. Акосузаистатоурадили, иакоје, краљу, истинато
штосичуо, видишкаквусиглупостучиниоштосимепреместиосмора. ИзгледадасуЈонци, кад
суменеизгубилииспредочију, почелидарадепосвојимстаримнавикама; адасамимјабиоу
Јонији, небиниједанграднипрстоммакнуо. АсадапустимедаштопреодемуЈонијудаонде
направимредаидаоногмогзаменикаизМилета, којијесветоприпремио, ухватимитеби
предам. Акадасветоурадимпотвојојвољи, кунемтисекраљевскимбоговимаданећупре
скинутиовухаљину, укојојсадидемуЈонију, докненатерамнајвећеострво, Сардинију, дати
плаћаданак.''
107) Хистијејуспедамутимречимазамажеочи, аДаријемуповерујеидозволимудаотпутује,
темунаредидамусе, кадизвршионоштомујеобећао, вратинатрагуСузу.
108) АумеђувременудоксукраљустизалевестиодогађајимауСарду, идокјеДаријепосле
бацањастрелеунеборазговараосаХистијејем, икадјеовајпоодобрењуДаријевуотишаона
море, засветовремедешавалосеово: кадјеОнезилизСаламинеопседаоАматунт, јавемуда
противњегаидесафлотомивеликомперсијскомвојскомчувениПерсијанацАртибије.
Обавештенотоме, ОнезилпошаљегласникеЈонцимаипозовеихупомоћ. ИЈонцибезвеликог
размишљањадођусавеликомвојскомнаКипар. АПерсијанци, пребацившиселађамаиз
Киликије, пођусасувоземномвојскомнаСаламину, доксуФеничаникрстарилифлотомокорта
којисезове''КључКипра''.
БорбесПерсијанцима
109) Доксетодешавало, позовутиранисКипрајонскекомандантеиизјавеим:
''Јонци, мисаКипраостављамовамдаизаберетескимхоћетедасебијете, сПерсијанцима
илисаФеничанима. АкохоћетедасеборитенакопнусПерсијанцима, ондајевремедасесместа
189
искрцатесабродоваидасепостројите.накопну, амићемосеукрцатиувашебродовеи
ступићемоуборбусаФеничанима. АаковишеволитедасеборитесФеничанима, доброје, ито
такоиурадите. Уосталом, наштогодсеодлучите, потребноједасеколикогодбудетемогли
заложитезаслободуЈонијеизаслободуКипра.''
НатоимЈонциодговоре:
''Насјепослалајонскаскупштинадачувамоморе, анедауступамосвојебродове
Кипранима, падасенакопнуборимосаПерсијанцима. Мићемо, дакле, садапокушатидахрабро
извршимоонезадаткекојисунампостављени. Остаје, дакле, вамадасесетитештастесве
претрпелиодПерсијанацакаоњиховиробовиидасепокажетекаојунаци.''
110) ТосуизјавилиЈонци. АкадсуПерсијанцистиглиуСаламинскопоље, поставегосподари
КипраосталеКипранепротивдругихнарода, аодСаламињанаиСолијацаизаберунајбољеи
поставеихпротивПерсијанаца. АпротивперсијскогвојсковођеАртибијадобровољносепостави
Онезил.
111) Артибијејејахаокоњакојијебионаучендасепропнеидапоклопинаоружаногвојника.
КадјеОнезилзатодознао, апоштојеимаоузсебеједногштитоношупорекломКарца, којијебио
одличанборац, аииначеврлоодлучан, онмурече:
''ЧујемдасеАртибијевкоњпропињеинападапредњимногамаиустиманасвакогнакога
наиђе. Изаберииодмахмирецикогаћешдатучеш, иликоњаилиАртибија?''
Натомуњеговпратилацрече:
''Краљу, спремансамдаудариминаобојицуинаједног, насвештогодмитинаредиш. А
рећићутиионоштомислимдаћетиуовимприликамабитинајкорисније. Мислимдајеправода
краљивојводаударенакраљаивојводу. Ако, наиме, погубишвојводу, тоћебитиједнојуначко
дело, аопетако, недаобог, онтебепогуби, утомслучајујенесрећазаполовинумања, јертеје
победиотебираван; анамаслугамаједужностдасесаслугамабијемо, паискоњем. Анетреба
дастрахујешодњеговихмудролија; уверавамтедасенинаједногчовеканећевишеникад
пропети.''
112) Иовајторече, аодмахзатимдођедоборбеинакопнуинамору. Тогданајонскафлота
однесепобедунадФеничанима, иуборбисенајбољеодсвихпокажуСамљани. Акадсуступиле
уборбукопненеснаге, дошлоједоогорченебитке. Овосе, међутим, десилосакомандантима. Кад
јеАртибије, седећинасвомкоњу, напаонаОнезила, изађемуовајнамегдани, премадоговоруса
штитоношом, нападненаАртибија. КадјепакАртибијевкоњхтеопредњимногамадаудариу
Онезиловштит, одсечемуКаранинмачемобеноге. ИперсијскикомандантАртибијепаднеодмах
скоњемназемљу.
Кипранипоновоуропству. ОсвајањаПерсијанаца
113) Алидоксусеосталиборили, издаихСтазенор, тиранинизКурија, којијерасполагао
приличновеликимснагама. СтановнициовогКуријапричајудасупотомциАргејаца. Послеиздаје
Куријацаповукусе, поугледунањих, исаламинскаборнакола. ИзбогтогаПерсијанципобеде
Кипране. Кадјевојскаокренулаубекство, будумногипоубијани, амеђуњимаиОнезил, син
Херзијев, којијестановникеКипраидигаонаустанак, икраљСолијаца, Аристокипар, син
Филокипров, оногистогФилокипракогајенаКипрупосетиоАтињанинСолониусвојим
песмамахвалиогавишеодсвихвладара.
114) Азбогтогаштоихјеопседао, АматунћаниодсекуОнезилуглавуиоднесујеуАматунти
ондејеобесеизнадградскекапије. Докјеглаваондевисилаивећпосталашупља, сместисеуњу
једанројпчелаинапунијевоском. КадсусеповодомтогаАматунћаниобратилипророчишту,
одговореноимједаскинуглавуидајесахране, тедасвакегодинеприносеОнезилужртвекао
свомхероју, иакотоучине, сићићенањихблагослов.
190
115) Аматунћанитоиучине, ичинилисутосведомогвремена. КадсуЈонци, којисусеборили
наморукодКипра, чулизаОнезиловупропастидасуопседнутисвиградовинаКипру, сем
Саламине, тедасусеСаламињанипредалисвомранијемкраљуГоргу, чимсу, дакле, зато
дознали, онисместаотпловенатрагуЈонију. ОдсвихградованаКипрунајдужесеодупираоград
Соли, којисуПерсијанцизаузелитекупетоммесецу, кадсупоткопалисасвихстранаградске
зидине.
116) Ипоштосугодинуданауживалиуслободи, Кипранипаднупоновоуропство. АДауриз, за
којимјебилаједнаДаријевакћи, паХимејиОтан, другадваперсијскакоманданта, којисутакође
билиожењениДаријевимкћерима, акојисуишлиупотерузаЈонцимапослењихованападана
Сардинатералиихулађе, — послепобедеподелеизмеђусебеградовеипочнуихрушити.
117) ДауризкрененаХелеспонтизаузмеДардан, Абид, Перкоту, ЛампсакиПез; заузимаоје
свакогданапоједанодовихградова. АкадсекретаоизПезазаПариј, стигнемувестдасусе
КарципридружилиЈонцимаидиглисенаустанакпротивПерсијанаца. ОнсеповучесХелеспонта
икренесвојскомуКарију.
118) АлиКарцинекакодознајузатопренегоштојестигаоДауриз. Кадсуточули, Карцисе
скупекодтакозваних''Леукостела'' (''Белистубови'') нарециМарсији, којатечеизИдријадске
земљеиуливасеуМеандар. НатомсастанкуКаранапалојемногоразнихпредлога, алимисе
највишедопаопредлогПиксодара, синаМаузолова, изКиндије, којијебиоожењенћерком
киличкогкраљаСијенезија. ОвајчовекпредложидаКарципређупрекоМеандраидаимзавреме
борберекаостанеизалеђакакоби, каднебудумоглидасеповуку, билиприсиљенидаостануу
борбиидададусвеодсебе. Алиовајњеговпредлогнебудепримљен, негосесматралодајебоље
даСкамандаростанеПерсијанцимаизалеђа; натајначинћеПерсијанцима, акоуборбибуду
побеђениипокушајудабеже, битиодсеченаодступницаиподавићесеуреци.
119) КадсуПерсијанцистиглиипрешлиМеандар, дођеизмеђуКарацаиПерсијанацадобитке
наМарсији, укојојсупоследугеижестокеборбеКарцибилисавладаниоднадмоћнихперсијских
снага. Персијанцисуималиокодвехиљадепогинулих, аКарциокодесетхиљада. Аоникојисусе
спаслибекствомзатворесеуЛабраундиусветињуЗевсаСтратија(Борца), атоје, уствари, била
једнавеликашумаодплатана. Коликојазнам, овомЗевсуСтратији(Борцу) јединоКарциприносе
жртве. Идоксуонитамобилисакривени, почнудаседоговарајудалибибољеурадилидасе
предајуПерсијанцимаилидасезаувекиселеизАзије.
120) Доксусеонијоштакодоговарали, појавесеизненадаМилећанисасвојимсавезницимаи
дођуимупомоћ. ТадаКарципрекинусаветовање, тесерешеданаставеборбу. Акадсунаишли
Персијанци, ониимсеодупруиопетпретрпепораз, иакосусемногохрабријеборилинегораније.
Многиодњихсуизгинули, анарочитовеликегубиткесуималиМилећани.
121) ПослеовогзалечеКарциовурану, пасусеидаљеборили. АкадсучулидаПерсијанци
идусавојскомпротивњиховихградова, онипоставезаседунапутукодПедаза, укојуПерсијанци
ноћузападнуитуизгинуиониињиховикомандантиДауриз, АморгиСизимак. Сањимапогинеи
ГиговсинМирз. ЗаседомјекомандоваоХераклид, синИбанолијевизМиласе.
122) ТакосуизгинулиовиПерсијанци. АХимеј, истотакоједанодкоманданатакојисуседали
употерузаЈонцима, после, њихованападанаСард, кренеуПропонтидуизаузмеКијуМизији.
Кадје, међутим, послезаузимањатогградачуодасеДауризповукаосаХелеспонтаидасеупутио
савојскомуКарију, онсеповучеизПропонтидеиодесавојскомнаХелеспонт, тепокорисве
ЕолцекојистанујууИлијскојпокрајини, асањимаиГергите, остаткестарихТеукра.
191
АсамХимеј, кадјепокораваотенароде, разболисеиумреуТројади. Итакојезавршио
Химеј.
123) ААртафрен, управникСарда, итрећикомандант, Отан, добијунаређењедакренусасвојим
војскамауЈонијуиусуседнуЕолију. УЈонијитадазаузмуКлазомену, ауЕолијиКиму.
БекствоАристагореињеговасмрт
124) Међутим, кадсуградовибилизаузети, показалоседаАристагораизМилетанијебио
богзнакаковеликијунак. Кадје, наиме, видеодајеузбуниоцелуЈонијуиизазваоцеотајнеред, он
серешидапобегне. Поредсвегатога, увидеоједанећемоћидапобедиДарија. Затосазовесвоје
присталицедасесањимадоговорииречеимдабибилодобродасе, услучајудабудуистерани
изМилета, постарајуза.некосклониште: илидасеодселенаСардинијуилиуЕдонију, уград
Миркин, којијеХистијејдобиоодДаријанапоклониутврдио.
125) Кадјепоставиотопитање, предложимуХекатеј, Хегесандровсиниисторичар, данеиду
нинаСардинијуниуМиркин, негода, акобудуморалиданапустеМилет, подигнутврђавуна
острвуЛеруидатамоостанунековремеумиру; акаснијећесеодатлеопетвратитиуМилет.
126) ТомујепредложиоХекатеј, аАристагорисенајвишедопаднепредлогдасеидеуМиркин.
УправунадМилетомпредаонједномтамошњемугледномграђанину, Питагори, аонузмесве
којисухтелидаидусањим, одведеихуТракијуиосвојиземљуукојује.ипошао. Аристагорусу
убилиТрачанииуништилимувојскукадјујеодандеједномповеопротивњихикадимје
дозволиодаизађуизједногградакојијевојскомопседао.
Књигашеста
ЕРАТО
ПовратакХистијеја* БорбекодМилета. Дионизије, вођЈонаца* ПоразЈонаца* ЗаузећеМилета.
СамљанииМилећанинаСицилији* НапредовањеПерсијанаца. Хистијејевасмрт* Персијанци
освајајуТрачкиХерзонез* ВладавинаМилтијадаињеговихнаследника* Персијскереформеу
Јонији. ПоходнаХеладу* ДаријеприпремановпоходнаХеладу. Егина* О спартанским
краљевима* Демарат* Демаратпостајекраљ* СвргнућекраљаДемарата* ЛеотихидаиКлеомен
* Клеоменовасмрт* ОдносиЕгињанаиЛеотихиде. СпартанацГлаук* БорбеизмеђуЕгинеи
Атине* Персијанциосвајајуострва* ОсвајањеЕретрије. УпадуАтику* Атињанишаљу
ФилипидауСпартупопомоћ* Маратонскабитка* ПобедаАтињана. Персијанцисеповлаче*
ЗакаснелапомоћСпартанаца. Алкмеониди* КлистенБирамужасвојојкћери* Несрећнипоход
МилтијадовнаПар* КакојеМилтијадосвојиоострвоЛемно* Пелазгинапуштајуострво
ПовратакХистијеја
1) ИтакојезавршиоАристагора, којијеподигаоустанакуЈонији, амилетскитиранин
Хистијеј, кадмујеДариједозволиодаоде, дођеуСард. АкадјеизСузеонамостигао, запитага
управникСарда, Артафрен, штамислиотомекакоједошлодоустанкауЈонији. Овајмуречедао
томенеманипојмаијакосечудиосвемутомештоседогађало, каода, тобоже, нијебиоупућену
тествари. Артафрен, међутим, приметидаоннеговориискрено, папоштојетачнознаозбогчега
једошлодоустанка, одговориму:
''Евоовако, Хистијеју, стварстојисаустанком: тисинаправиоципелукојујеАристагора
обуо.''
192
2) Артафренувезисаустанкомовоизјави, аХистијеј, бојећиседајеАртафреносвемутачно
обавештен, јошистогданаувечепобегненаморе, тетакопреварикраљаДарија. Иакомујеобећао
даћемуосвојитинајвећеострво, Сардинију, онсеипакрешидасеставиначелоЈонацаурату
противДарија. КадсепребационаХиј, становнициХијагаухапсе, поштосунањегасумњалида
понаређењуДаријанештоприпремапротивњих. Акадсучулиучемујествар, тј. дајеону
непријатељствусакраљем, онигапустенаслободу.
3) КадсугатадаЈонцизапитализаштојетакоревноснопоручиваоАристагоридасепобуни
противкраља, изаштојенанеоневољеЈонцима, онимнеоткријеправеразлоге, негоимодговори
дајетоучиниозбогтогаштојекраљДаријенамераваодапреселиФеничанеуЈонију, аЈонцеу
Феникију. Краљу, међутим, нијетаконештобилонинакрајпамети, негојеХистијејхтеодатиме
поплашиЈонце.
4) ПослетогаХистијејпошаљепогласникуХермипу, којијебиоизАтарнеја, једнописмо
ПерсијанцимауСарддасесњимпретходнодоговореувезисустанком. АХермипнеуручи
писмаонимакојимасубилаупућена, негоиходнесеипредаАртафрену. Сазнавшизацелуову
ствар, АртафреннаредидаХермиподнесеиуручиписмаонимакојимаихјеХистијејбиопослао,
алидамуодговоркојиПерсијанцибудупослалиХистијејудонесеипреда. Кадсетакоствар
открила, АртафренондапобијемногеПерсијанце.
5) УСардујенасталазабуна. АкадсеХистијејунаданијеиспунила, нањеговумолбуодвезу
гастановнициХијаопетуМилет. Милећанису, међутим, билисрећништосусеиАристагоре
ратосиљали, и, окусившислободу, нисуникакобилирасположенидапримеусвојуземљудругог
тиранина. Икадјепаланоћ, Хистијејпокушасиломдауђеуград, алигараниједанМилећанину
бутину. Итако, кадјебиопротеранизсвојеотаџбине, вратисеонпоновонаХиј. Аоданде, пошто
нијемогаоданаговористановникеХијадамудадубродове, пређеуМитиленуинаговори
Лезбијцедамудадубродове. Аовиукрцајупосадунаосамратнихбродовасатриредавесалаи
отпловесаХистијејемуБизант, гдеостануузаседи, пасузаплењивалисвакибродкојијепловио
изПонта, семонихбродовакојисупристалидаступеподХистијејевукоманду.
6) ХистијејиМитилењанисуторадили. Аочекиваосенападвеликихкопненихипоморских
снаганасамМилет. Кадсусе, наиме, персијскевојсковођесасталеиујединилесвојеснаге, не
обратеодмахпажњунаосталеградове, негокренупротивМилета. Најбољиморнарибилису
Феничани, аупоходусуузелиучешћаистановнициКипра, којисунедавнобилипокорени, па
КиличанииЕгипћани.
БорбекодМилета. Дионизије, вођЈонаца
7) ИовипођусавојскомнаМилетипротивосталеЈоније. КадсупакЈонцизатосазнали,
пошаљусвојепредставникеуСвејонскускупштину. Кадсуовитамостиглииступилиупреговоре
отоме, решеданескупљајукопненеснагепротивПерсијанаца, негодаоставесамимМилећанима
дабранесвојград, адасепосадаукрцанасвебродоведопоследњегидасештопреупутенаЛаду
дапритекнуупомоћМилетусмора. АЛадајеједномалоострвопрекопутаодградаМилета.
8) ПослетогапојавесеЈонцисабродовима, инасвакомодњихбилајепосадаупуном
саставу, асањимаиЕолцисаЛезба. Овакосубилипостројенизаборбу: наисточномкрилубили
сусамиМилећанисаосамдесетбродова, доњихПријењанисдванаестиМијунћанистриброда,
доМијунћанаТејцисаседамнаест, доТејацаХијцисастолађа, адоњихЕритрејцисаосами
Фокејцисатри, доФокејацапакЛезбијцисаседамдесетлађа. Крајњезападнокрилодржалису
Самљанисашездесетлађа. Јонскафлотаималајесвегатристапедесетитрибродаусвомсаставу.
Тојебилајонскафлота, аварварскајеималашестстотинабродовасатриредавесала.
193
9) АкадјењиховафлотастиглапредМилетикадсуимикопненеснагезаузелесвоје
положаје, поплашесеперсијскикоманданти, кадсучуликоликоимајонскихбродова, данеће
моћиизаћинакрајсањимаида, аконебудујачинамору, нећемоћидазаузмуМилет; апоред
тогаизлажусеиопасностидападнуунемилосткодДарија. Собзиромнасвето, позовуоник
себиЈонскетиране, којимајеАристагораизМилетабиоодузеовласт, пасубилипобегли
Персијанцима, акојисубилиприсутнииузелиучешћаупоходунаМилет, текадсусакупилите
људе, изјавеимово:
''Јонци, садвамсепружазгоднаприликадаучинитеуслугекраљевскојкући. Некасвакиод
васпокушадаодвојисвојеземљакеодосталесавезничкевојске. Аковаспослушају, саопштитеим
данећеиматиникаквихнепријатностизбогустанкаидаимнећенихрамовинињиховаприватна
добрабитиспаљени, нитићесесањимасамимастрожијепоступатинегораније. Ааконебуду
такопоступали, иаконасвакиначинбудунастојалидадођедобитке, ондаимовакозапретитеи
рецитеимштаихчека. Ако, наиме, победабуденаша, мићемоихпретворитиуробове, синове
ћемоимушкопити, акћерипреселитиуБактријуињиховуземљудатидругима.''
10) Тосуимказали. Ијонскитиранипошаљуноћусвакиусвојеместогласникеитоимјаве. А
Јоњани, којимасутевестистварноистигле, остадошеупорниинехтедошедаизвршеиздајство.
СвисуонисвакизасебемислилидаПерсијанцисамоњиматопоручују.
11) ТоседешавалоодмахпоследоласкаПерсијанацаподМилет. АчимсусеЈонцикодЛаде
сакупили, одржеониседницескупштиненакојимаје, поредмногихдругих, пресвихговориои
вођаФокејаца, Дионизије, пајеоворекао:
''Јонци, нашасудбинастојинаоштрицибријачаипитањеједалићемоостатислободни
илићемопостатиробови, поготовоодбеглиробови. Акосаданебудетежалилитруда, вићете
додушеморатиодмахдасеподухватитетешкогпосла, паћететекондабитиустањудапобедите
својенепријатељеидабудетеслободни. Аакобудетемлитавиинедисциплиновани, немогувам
ставитиуизгледнадуданећетеморатикрвљудаплатитеиданеиспаштатезбогустанка. Него
слушајтемеиимајтесамоповерењаумене! Обећавамвамданас, акосамобоговибудунепри-
страсни, непријатељинећенинапасти, или, аконасинападну, даћепретрпетитежакпораз.''
12) Чувшито, ступесвиЈонциподкомандуДионизија. Онјесталнопловиосабродовимау
дугачкомборбеномпоретку, вежбаопосадуувеслањуипробијањунепријатељскихборбених
линијаидржаопосадуупунојратнојспреми, аостатакданадржаојебродовеподсидром, пајепо
цеоданзадаваопослаЈонцима. СедамданаслушалисуЈонцииизвршавалинаређења, аосмог
данапочнуЈонци, којинисубилинавиклинатаквенапоре, поштосубилиизнурениоднапораи
жеге, дагунђајуидаизмеђусебеговоре:
''Комебогусмозгрешили, теморамодаиспаштамооваквемуке? Свисмосишлисумаи
полуделиштосмосеставилинарасположењеовомветропируФокејцукојиједошаосамосатри
лађе. Откакојепреузеокомандунаднама, мрцваринасиизлаженемилосрдноруглу, пасусе
многиоднасвећипоразболевали, амногиочекујудападнууболест. Свећеморадијеподнети
негоовомучење! Бољедадочекамоинајгоре, ипредстојећеропство, негодаовоидаљетрпимо!
Немојмомусеидаљепокоравати!' '
Такосугунђали, пагаодмахпослетоганијеникохтеодаслуша, него, каонаманеврима,
разапнушаторенаострвуинаправехладовину, тенисухтелидасеукрцајунабродовенитида
вежбају.
ПоразЈонаца
13) КадсувојсковођесаСамадозналештаседешавакодЈонаца, одлучедапоступепосавету
Еака, синаСилозонтова, башонакокакоимјеон, посаветуПерсијанаца, ранијесаветовао: да
прекинусавезсаЈонцима, првозатоштосувиделидајенастаонередкодЈонаца, азатимштосу
194
јасноувиђалидаипакнећемоћидапобедекраља. Зналису, наиме, да, акоиоднесупобедунад
овомфлотом, убрзоћесенањеномместупојавитидруга, петпутавећафлота. Кадсувиделида
Јонцинећедасепокоравају, узмутоодмахкаоизговор, сматрајућидајебољедасачувајусвоје
кућеисвојехрамове. АЕак, којиихјенатонаговорио, биојесинСилозонтов, аунукЕаков, и
тираниннаСаму, когајеАристагораизМилеталишиовластикаоиосталетиранеизЈоније.
14) КадсутаданаишлиФеничанисасвојимбродовима, кренуЈонципротивњих, итоса
бродовимауборбеномпоретку. НисамустањутачнодакажемкојисусеодЈонаца, кадсусе
једнидругимаприближилииступилиуборбусаФеничанима, уовојбицихраброборили, акоји
нису, јеронибацајукривицуједнинадруге. ПричаседасуСамљани, подоговорусаЕаком,
напустилиположаје, раширилиједраиотпловилинаСам, семједанаестбродова. Њиховису
заповедници, ипореднаређењасвојихкоманданата, осталииучествовалиуборби. Збогтога
подвигаимјескупштинанаСаму, узнакпризнањазањиховухраброст, далаизрезатиимена, и
именањиховихочева, наједномстубукојисеналазинатамошњемтргу. АкадсуЛезбијцивидели
какопоредњихбежеСамљани, урадеионитоисто, атоурадиивећинаЈонаца.
15) ОдонихпаккојисуосталиуборбиималисунајвећегубиткеонисаХија, јерсупоказали
великојунаштвоинисусеизвлачилиизборбе. Ималису, какојевећранијеспоменуто, сто
бродоваинасвакомодњихпочетрдесетморнара, изабраниходњиховихграђана. Иакосувидели
дасумногиодсавезникапалиуиздају, нисуипаксматрализачаснодасеугледајунакукавице,
негосусесамисамалимбројемсавезникаупустилиупоморскубиткуипробијалису
непријатељскелинијесведокнисузаробилимногенепријатељскелађе, алисуистотакоизгубили
ивећинусвојихбродова.
16) БорцисаХијапобегнусапреосталимлађама, аониодњихчијисубродовибили
онеспособљенииоштећени, спасусе, кадсупочелидаихгоне, бекствомуМикалу. Тунасучу
бродовеиоставеих, асаминаставепутпешкекопном. КадсувојницисаХијастиглиупредео
Ефезаиноћуушлиуград, итобашкадсуженесветковалетезмофорије, Ефежаниодмах— пошто
нисубиличулиштаседесилосавојницимасаХија, угледавшивојскукакоулазиуњиховуземљу,
абудућидасубилиуверенидасутогусарикојиидупоњиховежене— дигнувеликуузбунуи
поубијајуонесаХија.
17) Итакосуовиизгинулиуовојнесрећи. АДионизијеизФокеје, чимјевидеодајејонски
устанакпропао, апоштојебиозаробиотринепријатељскелађе, неотпловивишеуФокеју, јерје
добрознаодаћеионпастиуропствосацеломосталомЈонијом, негоодеправоуФеникију.
Поштојетамопотопиотритрговачкелађеидочепаосебогатогплена, отпловинаСицилију,
одаклејепредузимаогусарскепоходе, алиниукомслучајупротивХелена, негосамопротив
ТирсенаиКартагињана.
ЗаузећеМилета. СамљанииМилећанинаСицилији
18) ПобедившиЈонценамору, ПерсијанциопседнуМилетисакопнаисамора, пасубили
довуклисвакојакеопсаднесправеподград, поткопајузидинетврђавеизаузмуганајуришшесте
годинепослеизбијањаАристагоринепобуне. Итакопокореград, тесеМилетудесиланесрећа
тачноонакокакојепророчиштебилопрорекло.
19) Кадсу, наиме, једномАргејципиталипророчиштезаспассвогаграда, добијуједантакав
одговоркојисенијеодносиосамонањихнегоинаМилећане. ТоштосеодносилонаАргејце
саопштићукадусвомприповедањудођемдотога, аоноштосеодносилонаМилећане, иаконису
билиприсутнигласилоје:
''Итада, Милете, штосмишљашнесрећеиневољестрашне,
195
Постаћеш сјајанпленибогатагозбазамноге,
Иженетвојећедаперудуговласимљудиманоге.
АхраммојуДидимипашћељудимадругимуруке.''
ИтадасетосаМилећанимазаистаидесило. ПоштосудуговласиПерсијанципоубијали
већинуљуди, претворилисуимженеидецууробље, ахрамове, светилиштаипророчиштеу
Дидимиопљачкалисуипопалили. АоблагупророчиштауДидимиговориосамувишемаховау
токуприповедањанадругомместу.
20) АонеМилећанекојесуживезаробилиодведууСузу. КраљДаријеим, међутим, неучини
ништадругонегоихупутидастанујууобластиЕритрејскогморауградуАмпи, поредкогатече
рекаТигрисиуливасеуморе. УмилетскојземљиузмуПерсијанциупоседцеоградскиатари
самуравницу, доксуземљуубрдовитимпределимаизнадтеравницепрепустилиКарцимаиз
Педаза.
21) КадсусеМилећанирђавопровелисаПерсијанцима, Сибарићанинисупоступилиистокао
МилећаникадсусеСибарићанипослегубиткасвогаграданастанилиуЛајуиСкидру. Кадасу,
наиме, КротоњанизаузелиСибариду, завладалајеуМилетувеликајавнажалостисвиодрасли
Милећанисусеошишали, јерсутадваградабилаунајприснијеммеђусобномпријатељствуод
свихпознатихнамспријатељенихградова. Сасвимдрукчијесусе, међутим, држалиАтињани. Они
су, наиме, многопутајаснобилипоказаликоликоимјетешкопалозаузимањеМилета, нарочито
приликомдавањатрагедије''ЗаузимањеМилета'', којујеиспеваоФриних. Тадајецелопозориште
бризнулоуплач, пасуФринихаосудилидаплатиказнуодхиљадудрахмиштоихјеподсетиона
једнутакотешкунесрећуирешилисудасетајкомадвишеникаднесмедавати.
22) СадајеМилетостаобезМилећана. АСамљаникојисунештопоседовалинисуникако
одобравалиставсвојихкоманданатапремаПерсијанцима, нитињиховепоступке, панаједној
седници, којусуодржалиодмахпослепоморскебитке, решедасеодселенабродовимапренего
штоимпоноводођеуземљутиранинЕак, данебидочекалидападнууЕаковоиперсијско
ропство. Башсу, наиме, утовремеЗанклејцисаСицилијепослалипосланикеуЈонијудапозову
Јоњанена''Лепуобалу'', поштосутамохтелидаоснујуједнујонскуколонију. Аова''Лепаобала''
налазисеусикулскојземљи, уономпределуСицилијекојилежипрекопутаТирсеније. Ина
њиховпозиводсвихЈоњанаодазовусејединоСамљанииупутесетамо, асњимасукренулеи
избеглицеизМилета.
23) Аевоштаимсетомприликомдогодило. НапутузаСицилијудођуСамљанидо
ЕпизефирскихЛокрана, аЗанклејцисусасвојимкраљем, комејебилоимеСкита, опседалиједан
сикулскиградсанамеромдагазаузму. КадјезаточуоАнаксилеј, тиранинизРегија, којијетада
биоузавадисаЗанклејцима, дођемеђуСамљанеипочнеихнаговаратидаоставе''Лепуобалу'',
кудасупошли, падазаузмуЗанклу, којајеутовремебилабезљуди. Самљанисунатопристали,
тезаузмуЗанклу. КадсуЗанклејцидозналидаимјеградзаузет, дођумуупомоћипозову
Хипократа, тиранинаизГеле, јеримјеонбиосавезник. ИХипократимдођесавојскомупомоћ,
алибацизанклејскогкраљаСкитууоковештоједозволиодадођедозаузимањаграда, ињегова
братаПитогена, паихпошаљеуградИник, аосталеЗанклејцеизда, поштосеспоразумеоса
Самљанимаисклопиоподзаклетвомсавезсањима. Самљанисумузатоовообећаликаонаграду:
Хипократћедобитиполовинусвихприходаодзараденапловидбииполовинуробовауграду, а
самћеуживатисвеприходесапоља. ВећинуЗанклејацазадржионкодсебекаоробове, атри
стотинењиховихпрвакапредаСамљанимадаиховипобију. АлиСамљанитонисуучинили.
24) АкраљЗанклејаца, Скита, побегнеизИникауХимеру, аодатлесеупутиуАзијуидође
краљуДарију. ДаријегајесматраозанајпоштенијегчовекаодсвихкојисумуизХеладе
долазили, јерјеједномсадозволомкраљевомпутоваонаСицилијуиопетсевратиокраљу, те
196
остаоуПерсијиусвакомизобиљусведосвојестаростиисмрти. ИтакоСамљани, побегавшиод
Персијанаца, постанубезпомукегосподаридивногградаЗанкле.
25) ПослепоморскебиткекодМилетаодведуФеничани, позаповестиПерсијанаца, Еака, сина
Силозонтова, наСамузнакзахвалностизавеликеимногобројнеуслугекојеимјеучинио. И
СамљанисубилијединиодсвихпобуњеникапротивДарија, којима, збогнеучествовањањихових
бродоваупоморскојбици, нисубилиспаљенинихрамовианисамград. ПослезаузимањаМилета
дођеодмахиКаријаподвластПерсијанаца, поштосусеједниградовидобровољнопредали, а
другисусиломзаузети. Исвесето, ето, такодесило.
НапредовањеПерсијанаца. Хистијејевасмрт
26) ХистијејуизМилета, међутим, којисеналазиокодБизантаиплениојонскебродовештосу
пловилиизПонта, будејављеноштаседесилосаМилетом. Онтадаповериуправунад
ХелеспонтомБизалту, синуАполофановуизАбида, иупутисесаЛезбијциманаХиј. Кадга
хијскастражанијехтеладапропусти, онихнападнекодтакозванеКеленаХијуимногеодњих
побије. ИХистијеј, узпомоћЛезбијаца, савладаиосталеХијце, којисубилипретрпелипоразиу
поморскојбици. КренуојепротивњихизПолихненаХију.
27) Обичносенекомградуилинекомнародупредскажупутемзнамењавеликенесрећекојеће
ихзадесити, пасусеинаХијупојавилаважназнамењапреовихдогађаја. Кадсуониједном
послалиуДелфехородстомладића, одсвихњихвратиласусесамодвојица, докјеосталих
деведесетиосамумрлоодкуте. Другомопетједномприликом, уистотовреме, непосреднопре
поморскебитке, паојеуградукровшколенадецу, пасеодстодвадесетородецеспаслосамо
једнодете. Тосубилазнамењакојимаимјебожанствонаговештавалонесрећу. Одмахпослетога
дошлајеипоморскабиткакојајебацилаграднаколена, апослебиткеискрснуојеиХистијејса
Лезбијцима, којиихјепослењиховихтешкихгубитакабезпомукепокорио.
28) ОдандекренеХистијејсавеликимбројемЈоњанаиЕолацанапоходпротивТаса. I докјеон
опседаоТас, стигнемувестдасефеничкафлотакрећеизМилетанаосталуЈонију. Чувшито,
одустанеодопсадеТаса, пасацеломвојскомкрененаЛезбо. Поштомујевојскатрпела
несташицу, онсесаЛезбапребацинакопнодауАтарнејуиудолиниКаикауМизијипожње
жито. ОндесебашналазиоПерсијанацХарпагсаприличновеликомвојском, којинападне
Хистијејакадсеондеискрцао, иживагазароби, ауништимувећидеовојске.
29) АХистијејјебиозаробљеннаследeћиначин. БорећисесаПерсијанцимакодМаленеу
областиАтарнеја, Хеленисуседуговременадобродржали, алипослетоганаиђенањихкоњицаи
нападнеих. Коњицаучинисвоје, теХеленибудунатераниубекство. АХистијеј, надајућиседага
краљнећепогубити, већдаћемуопроститииовукривицу, покушадаспасеживот. Кадгаје,
гонећига, једанПерсијанацстигаоивећхтеодапрободе, онмусеобратинаперсијскомјезикуи
откријемудајеонглавомХистијејизМилета.
30) Даје, дакле, кадјебиозаробљен, одведенкраљуДарију, верујемдабимуонопростио
кривицуидамусеништанебидесило. Ибашзбогтогадасенебиспасаоиопетстекаовелики
угледкодкраља, управникСарда, Артафрен, иХарпаг, којигајезаробиокадгаједовеоуСард,.
убијугаителомунабијунаколац, аглавубалзамујуиоднесукраљуДаријууСузу. Акадје
Даријезатодознао, рекаоимједасупогрешили. штосутоурадилииштоганисуживакњему
довели, паимнаредидасеХистијејеваглаваопереиопреми, тедасесахраникаочовеккојије
учиниовеликеуслугеикраљуиПерсијанцима. Ето, тоседесилосаХистијејем.
31) Акадјеперсијскафлота, којајепровелазимукодМилета, идућегодинепоновоиспловила
наморе, освојилајебезпомукесваострваублизиниобале, ито: Хиј, ЛезбоиТенед. Чимби
197
варваризаузелинекоодовихострва, приређивалибимрежомхајкунаљуде. Тухајкуприређивали
суовако: ухватилибисезаруке, пабитакопрошлиделоострвоодсеверногдојужногмора, теби
тако, ловећиљуде, прошлицелоострво. Заузелису, истотако, исвејонскеградовенакопну, само
уњиманисуприређивалимрежомловнаљуде, јеримтоонденијебиломогуће.
ПерсијанциосвајајуТрачкиХерзонез
32) Итомприликомсепоказалоданисубилеузалуднепретњекојесуперсијскикоманданти
упутилиЈонцимакадсусеовинашлиуборбипротивњих. Кадсу, наиме, освојилиградове, они-
изаберунајлепшедечакеиушкопеих, теиходмушкарацанаправеевнусима, анајлепшедевојке
насилноодведукраљу, паимзатимпопалеградовезаједносасветињама. Итакосупотрећипут
Јонципалиуропство: првипутулидско, адругиитрећипутуперсијско.
33) КадјеотпловилаизЈоније, флотазаузмесвеобластиналевојобалиХелеспонта, јерсусве
областинадеснојобаликопнабилевећурукамаПерсијанаца. Алисвиовиградовилежеу
Европи. наХерзонезу, накомеимамногоградова; иПеринт, иутврђењауТракији, Селимбријаи
Бизант. Међутим, Бизантинции, прекопутаодњих, КалхедонцинисунидочекалиФеничанеда
дођусафлотом, негооставесвојаместаиодудаљеуобластЦрногмора, тетуоснујуград
Месамбрију. Спалившипоменутаместа, ФеничаникренунаПроконезиАртаку, пакадсуињих
спалили, онипоноводођунаХерзонездазаузмуосталеградове, којенисубилиуништили
приликомсвогранијегпохода. НаКизикнисууопштенипловили, јерсуКизичанијошпре
феничкогпоморскогпоходапризналикраљевувласт, поштосусеспоразумелисаМегабазовим
синомЕбарем, управникомуДаскилеју. ФеничанисуседочепалисвихградованаХерзонезу, сем
градаКардије.
ВладавинаМилтијадаињеговихнаследника
34) УтимградовимавладаоједотадаКимоновсинМилтијад, Стезагоринунук, атувластпрви
јеустановиоМилтијад, Кипселовсин, итонаовајначин. УоновремесунаХерзонезувладали
Долонки, једнотрачкоплеме. ИовиДолонки, ратујућипротивАпсинћанаидошавшиушкрипац,
пошаљусвојекраљевеуДелфедапитајупророчиштезасаветувезисаратом. Питијаимодговори
даоногкојиихнаповраткуизхрамапрвипозовеугосте, замоледакодњихоснујеколонију. И
ДолонкисупрошлисветимдрумомкрозФокидуиБеотију, папоштоихниконијепозваоугосте,
онисеупутеуАтину.
35) УтодобајеуАтинивладаоПизистрат, алијеипакКипселовсинМилтијадуживаонајвећи
угледибиоизкућекојасевозиланачетирикоња. БиојепотомакЕакаиЕгине, аутовреме
атинскиграђанин, поштојеАјантовсинФилејпрвиизтепородицедобиоатинскограђанско
право. ОвајМилтијадсеђашепредсвојомкућоми, кадјевидеокакопролазеДолонки, обучениу
странооделоисакопљимаурукама, онихвикне, пакадсумусеприближили, позовеихнаконак
идамубудугости. Овипримепозиви, докихјеонгостио, откријумуштаимјепророчиште
саветовало, пагазамоледасеионбожијојвољипокори. Чувшито, Милтијадсадпослушасавет,
јерсенијеслагаосаПизистратовомвладомижелеоједасесклонииданеманикаквапосласа
њима. ОдмаходеуДелфедапитапророчиштедалидаучинионозаштагаДолонкимоле, паму
Питијасаветуједатоучини.
36) ИтакоКипселовсинМилтијадотпловисДолонкимаисасвимонимАтињанимакојису
хтелидаузмуучешћаутомпоходу, поштојепретходнооднеопобедунаолимпијским
утакмицамаучетворопрегу, изаузмеонуземљу. АДолонки, којисугабилидовели, поставегаза
тиранина. Онпрвосаградиједанзиднахерзонескомземљоузу, одградаКардиједоградаПактије,
даАпсинћанивишенебимоглидатамоупадајуидапустошеземљу. Земљоузјеширокпедесети
шестстадија, ацеоХерзонезодземљоузаунутрадугјечетиристотинеидвадесетстадија.
198
37) СаградившинаХерзонескојпревлацизидиспречившинатајначинАпсинтијцедаврше
упаде, МилтијадпрвоступиуратсастановницимаЛампсака. АлистановнициЛампсакапоставе
музаседеиживагазаробе. АлиМилтијадабешезаволеоЛиђанинКрез. КадјепакКрезбиозато
сазнао, поручиимдапустеМилтијада; аакоганепусте, запретиимдаћеихистребитикао
оморике. ИдоксустановнициЛампсакалупалиглавуокотогаштајеКрезречима
''Истребићуваскаооморике''
хтеодакажекадимјетакозапретио, речеимједанодњиховихнајстаријихљуди, којијеодмах
разумеоштајеКрезтимемислио, дајеоморикајединодрвокојекадсеодсеченепуштаизданке
негопотпуноугине. ИстановнициЛампсака, изстрахаодКреза, пустеМилтијаданаслободу.
38) ИовајсетакопомоћуКрезаизвучеизтенеприлике, аускоропослетогаумренеоставивши
изасебениједнодете, теоставиивластиимањеКимоновусинуСтезагори, синусвогарођеног
брата. ПослењеговесмртиприносемустановнициХерзонеза, посвомобичају, жртве, каосвом
оснивачу, иприређујукоњскетркеирвачкеутакмицеуњеговучаст, алинањиманеможеда
учествујениједанграђанинизЛампсака. КадјепоноводошлодоратасастановницимаЛампсака,
десиседаиСтезагораумреадаизасебенеоставиниједнодете, поштомујеједанчовек, којиму
сепредстављаокаопребеглица, акојимујеустварибиозаклетинепријатељ, секиромрасцепио
главуусамојвећници.
39) КадјетакоиСтезагоразавршиосвојживот, пошаљуПизистратидиМилтијада, сина
Кимонова, абратаумрлогСтезагоре, наједнојратнојлађисатриредавесаланаХерзонездатамо
преузмевласт. ОнисусеиуАтинилепопонашалипремањему, каодатобоженисузналикакому
јеумроотац, очемућудругомједномприликомдапричамкакоседогодило. КадјеМилтијад
стигаонаХерзонез, задржисекодкуће, очевидноунамеридабратуСтезагориукажештовећу
почаст. КадсуХерзонежанизатосазнали, сакупесенајугледнијиљудиизсвихградова, пакадсу
свизаједнодошлидамуизјавесаучешће, онихокујеибациутамницу. ТакоМилтијадпостаде
господарХерзонезаииздржавашетелеснугардуодпетстотинаплаћеника, тесеоженићерком
трачкогкраљаОлора, Хегесипилом.
40) ТекштојеовајМилтијад, Кимоновсин, дошаонаХерзонез, већсугаснашледругеневоље,
многотежеодонихкојесугапрезадесиле. Онје, наиме, претригодинепобегаоодСкита, јерсу
сеномадиСкитисакупили, изазваниодкраљаДарија, ипродрличакдоовогистогХерзонеза. Ове
Милтијаднедочека, негопобегнеисклонисесаХерзонезасведоксеСкитинисуповуклиидок
гаДолонкинисунатрагдовели. Томуседесилопретригодине.
41) АкадјетадачуодасуФеничанибилинаТенеду, натоварионсвештојеимаонапет
ратнихлађасатриредавесалаиотпловизаАтину. ИтекштојеизКардијезапловиоуморе, па
пролазиокрозМеланскизаливиобилазиоХерзонез, нападнегасасвихстранафеничкафлота.
МилтијадумакнесачетирилађенаИмбро, азапетомлађомдадусеФеничаниупотеруизаробе
је. ЗаповедниктелађебиојеслучајнонајстаријиМилтијадовсин, Метиох, којегмунијеродила
кћитрачкогкраљаОлора, негонекадругажена. Феничанисалађомзаробеињега, пакадсу
дозналидајеМилтијадовсин, одведугакраљу, надајућиседаћетиместећивеликезаслуге,
поштојеМилтијадсаветоваоЈонцимадапослушајуСкитекадсуихонизамолилидаразруше
мостидасевратекући. АлиДаријенеучиниништанажаоМилтијадовусинуМетиохукадсуму
гаФеничанидовели, негојесањимјаколепопоступао. Поклониомујекућуиимањеиожениога
јеПерсијанком, којамујерађаладецу, акојасусматраназаПерсијанце. АМилтијадстигнеса
ИмбрауАтину.
ПерсијскереформеуЈонији. ПоходнаХеладу
199
42) ТеистегодиненисуПерсијанцинанелиЈонцимавишениједнуштету, негосетегодине
десило, напротив, нештоштоимједонеловеликекористи. УправникСардаАртафреннаредида
мудођугласнициизградова, паихприсилидаЈонцисклопеизмеђусебеједанспоразум: дасе
покоравајузаконимаидасенесвађајунитиједандругогдапљачкају. И, присилившиихнато,
парасангамаимизмериземљу(такозовуПерсијанцимеруодтридесетстадија), паимнаоснову
тихтапијасвимаодредипорез, којионијошотадаувекскупљајусведомогвремена, итоонако
какоимјеАртафренбионаредио. Данакјеизносиоотприликеколикосуиранијеималида
плаћају.
43) Итакосуживелиумирнимодносима. Кадјекраљутокупролећаотпустиоостале
војсковође, спустисеГобријевсинМардонијепочеткомпролећасавеликомкопненомвојскоми
флотомнаобалу. Онјеутовремебиојошсасвиммладчовекинедавносеожениоћеркомкраља
Дарија, Артозостром. КадјесатомвојскомстигаоуКиликију, укрцасеналађуикренесафлотом,
доксудругевојсковођеодвелекопненувојскунаХелеспонт. Мардонијеје, пловећиокообала
малеАзије, стигаоуЈонију. Садаћудаспоменемједанневероватандогађај, којићеизгледати
невероватансвимонимХеленимакојинисухтелидаверујудајеОтан(упоредиКњ. III 80)
саветоваоседморициПерсијанацадасеуПерсијизаведедемократскоуређење. Мардонијеје,
наиме, збациосавластисветиранеуЈонијиизавеодемократскиуставусвеградове. Учинивши
то, онпожуриуХелеспонт. Кадсетуискупиловеликомноштволађаиогромнекопненеснаге,
пребацеселађамапрекоХелеспонта, пакренукрозЕвропуипођунаЕретријуиАтину.
44) Пошлису, наиме, подизговоромдаидусамопротивовадваграда, аустварихтелисуда
покорештојемогућевишеградовауХелади. ИпрвопокорефлотомстановникеострваТаса, који
уопштенисунипрстоммаклизасвојуодбрану, азатимподвргнуподсвојувласт, поредонихкоји
сувећбилиподњиховомвлашћу, иМакедонце, јерсудотлебилиподјармилисвенародедо
Македоније. СаТасапребацесеонифлотомпреконакопно, аондаодатлеузобалудоАканта, а
изАкантакренудаљеокоАтоса. Завремепловидбеухватиихсасеверајакаииеодољивабура,
којаимнанесевеликегубиткеибациимвеликибројбродованаобалуАтоса. Причасе, наиме, да
јетупропалотристотинелађаиокодвадесетхиљадаљуди. Једнесупрогуталеморскезвери,
којихуморукрајАтосаимајакомного, другисусеразбилиостене, анекисусе, опет, удавили
поштонисузналидапливају,. доксудруги, опет, умрлиодхладноће. Итакосепровелафлота.
45) АнаМардонија, докјесакопненомвојскомбиоулогорууМакедонији, нападнеједне
ноћиједнотрачкоплеме, Бриги, ипоубијајумумноговојника, аранеисамогМардонија. Алини
онинисубилиустањудасесачувајуодперсијскогропства, јерМардонијенијеотишаоизтог
пределадокнијеињихпокорио. Итектадакадјеиовесавладао, кренеоннатрагсасвојом
војском, поштомујекопненавојскауборбамасаБригимапретрпелавеликегубитке, аистотакои
флотакодАтоса. Итакосеовавојска, поштосеслабоборила, повучеуАзију.
ДаријеприпремановпоходнаХеладу. Егина
46) ДругегодинепослетогапошаљеДаријеједноггласниканаТасинаредистановницимада
порушезидидадотерајусвојебродовеуАбдеру, поштосуихњиховисуседипријавилидасе
спремајунаустанак. СтановнициТасасу, наиме, кадаихјеопседаоХистијејизМилета,
употребилисвојеогромнеприходедаизградевеликератнебродовеидасаградеврлојакезидине
окограда. Овајогроманприходдолазиоимјесакопнаиизрудника. Приходиззлатногрудника
Скапте-Хилензносиојегодишњеосамдесетталената, априходизрудниканасамомТасуизносио
јеприлично, алијебионештомаломањи, такодасустановнициТаса, којисубилиослобођениод
давањаплодовасаземље, ималиисаземљеиизрудникаусвемусвакегодинеприхододдве
стотине, аунарочитодобримгодинамаитристотинеталената.
200
The words you are searching are inside this book. To get more targeted content, please make full-text search by clicking here.
HERODOT - Istorija 1 i 2
Discover the best professional documents and content resources in AnyFlip Document Base.
Search