персијског, пронесевестдаћеихМардонијесвепоубијати. Таиставестпрошириласеимеђу
Фокејцима. ВојсковођаХармокидихје, међутим, храбриоирекаоим:
''Фокејци, јасноје, наиме, даовиљудихоћеданасјавнопоубијају, ито, какомиизгледа,
затоштосунасТесалциоклеветали. Садаје, дакле, потребнодасесвакиодвасдржијуначки, јер
јебољехрабропогинутиуборбинегосесрамнопредатисвојојсудбини. Некасвионизнајудасу
варварихтелидамучкипоубијајуХелене.''
Овајихјетакосоколио.
18) Акадихјекоњицаопколила, навалинањихсасвихстранакаодаиманамерудаихпобије,
тенапнулуковекаодахоћестреламадаихгађају, атуитамопонекиипустистрелу. Овисе,
међутим, припремезаодбрану, направефронтсасвихстранаизбијусештосувишемоглина
једноместо. Алисетадакоњицаокренеиповучесенатраг. Немогутачнодакажемдалису
заистапонаговоруТесалацапошлидапоубијајуФокејце, пакадсувиделидасусеовиспремили
дасебранеи, бојећиседасеионирђавонепроведу, повуклисусе(јеримјеМардонијеиздао
таквонаређење), илијеМардонијехтеодаискушањиховухраброст, Кадсекоњицаповукла,
Мардонијеимпошаљегласникаиовоимпоручи:
''Небојтесе, Фокејци, јерстепоказалидастебољијунацинегоштосумивасприказали. А
садасепокажитехрабриуовомрату; доброчинствима, наиме, нећетемоћидапобедитенименени
краља.''
Ето, тоседесилосФокејцима.
19) ЧимсуСпартанцистиглинаИстам, онитамоподигнулогор. Акадсутодозналииостали
Пелопонежаникојисубилиизабраличаснијипут, икадсувиделикакоСпартанциодлазес
трупама, сматралисузанедостојнодаизостану, паионидођусвојском. ПоштосуимнаИстму
жртвебилеповољне, кренудаљеидођууЕлеузину. Акадсуитамопринелижртве, икадсуими
онебилеповољне, кренуиоданде, асњимаиАтињаникојисупрешлисаСаламинеи
прикључилиимсеуЕлеузини. АкадсустиглиуЕритрууБеотију, икадсучулидасусеварвари
улогориликодАзопа, онизаузмупремањимаположајеуподножјуКитерона.
20) ПоштоХеленинисусилазилиуравницу, Мардонијепошаљепротивњихцелукоњицу,
којојјеначелустајаоМазистије, једанодугледнихПерсијанаца, когаХелениназивајуМакистије,
нанесејскомкоњу, сазлатнимуздамаидругимсјајнимукрасима. Кадсусетадакоњаници
приближилиХеленима, наваленањихугрупама, нанесуимтешкегубиткеидобацивахуимдасу
правебабе.
21) СлучајноседесилодасуМегаранизаузималиположајбашнаономместугдејеземљиште
билонајзгоднијезаборбуигдејекоњицанајвишенаваљивала. Поштојекоњицастално
наваљивала, Мегаранидођуутежакположајипошаљухеленскимкомандантимагласникакоји
им, кадједошао, овоизјави: ''Мегаранивампоручују:
''Господосавезници, мисаминаовомположајунакомесеодпочетканалазимонисмовише
устањудаодолевамоперсијскојкоњици. Досадасмо, иаконамјебилотешко, храброиистрајно
издржали, алисада, аконепошаљетедругејединицеданассмененаовомположају, знајтеда
ћемонапуститинашположај.''
Овајимтосаопшти, аПаузанијасеобратиХеленимаизапитаихкојибисеодњих
добровољнојавилидаодунатајположајидасменеМегаране. Поштосеникодругинијејавио,
јавесеАтињани, итотристотинењиховихнајбољихбораца, подкомандомОлимпиодора, сина
Лампонова.
Нападперсијскекоњице. Мазистијевапогибија
22) Тикојисусезатопријавилибилисубашониистикојису, пресвихприсутнихХелена, сви
заједно, узелисасобомстрелеисталиустројпредЕритромизаузелисвојеположаје. Ипоштосу
301
сеовинековреметуборили, тасебиткаовакозавршила. Докјекоњицајуришалауешалонима,
Мазистијевкоњ, којијебиоиспредњачиоиспредсвихосталих, будерањенстреломубоктакода
сеодболапропеоизбациоМазистија. Чимјеовајпао, сместадопаднуАтињаниизаробемукоња,
ањеганисумоглиодмахдаубију, неготекпоследужеборбе. Биоје, наиме, овакообучен: испод
црвенехаљинеимаојенасебиоклоподзлатнихљусака. Икадсугаударилипооклопу, нису
моглиништадамунашкодесведокједанвојникнијеприметиоштајепосреди, памузадао
ударацуоко. Итакоје, дакле, паоиумро. Осталикоњаницинисутониприметили, јернису
виделиникадјепаосакоњаникадјепогинуо, паникасније, кадсусеповукли, нисуприметили
штаседесило. Аликадсусеприкупили, одмахприметедаимнемакоманданта. Чимсупак
сазналиштаседесило, почнубодритиједандругогаисвизаједнојурнунакоњимадабимубар
лешспасли.
23) АкадсуАтињанивиделидакоњицанеидевишенањихуешалонима, негоцела
наједанпут, онипозовуупомоћосталувојску. Докјецелапешадијапристизалаупомоћ, развила
сеоколешажестокабитка. Доксусеонихтристотинесамиборили, билисумногослабијии
моралисудаоставелешинуназемљи, аликадаимјеприскочилаупомоћмногобројнапешадија,
нијекоњицавишебилаустањудаиздржинитидаспаселеш, већсупоредМазистијапогинулии
другикоњаници. Повукавшисеокодвастадија, почнуседоговаратиштабитребалодасеуради.
Иодлуче, поштосуосталибезкоманде, дасевратеМардонију.
24) Кадсусекоњаницивратилиулогор, паднецелавојска, анарочитоМардоније, удубоку
жалостзаМазистијем. Несамодасусесамишишали, негосушишалиикољеитеглећустоку, и
страшносукукалиинарицали, дајеодјекивалацелаБеотија. Нијеничудо, јерјебиопогинуо
човеккојијекодкраљаикодПерсијанацауживаонајвећиугледпослеМардонија.
ХелениуоколиниПлатеје. Препиркаокоположаја
25) Варварису, дакле, посвојимобичајимауказалипочастипогинуломМазистију, доксу
Хелени, поштосуодолелинаваламакоњицеиуспелидајепотисну, билимногосмелији. Пре
свега, натоварелешнаколаипровезугапоредстроја. Вреднојебиловидетитајлешзбогњегове
величинеилепоте. Затосуонитоиучинили. Војницисунапушталисвојаместаидолазилида
видеМазистија. ПослетогаодлучедасеповукууПлатеју, јеримјеизгледалодајеоколина
ПлатејемногозгоднијазалогорнегооколинаЕритре, а, поредтога, ималајеибољуводу. Иони
нађузапотребнодадођунатоземљиштеидасетукрајГаргафијскогизворапостројеиподигну
логор. УзмусвојеоружјеиупутесеобронцимаКитерона, поредХизије, уоколинуПлатеје.
Стигавшитамо, онисепостројепонародностимаиулогоресенаравнициипоблагим
брежуљцимаблизуГаргафијскогизвораигајахеројаАндрократа.
26) ТујекодпрестројавањадошлодожестокепрепиркеизмеђуАтињанаиТегеаћана. Иједни
идругису, наиме, сматралидасузаслужилидабудунаједномоддвајукрила, тесуизносилии
својеновеиранијезаслуге. ПрвосуТегеаћаниовоизјавили:
''Мисмојединиодсвихсавезникаодувекималичастдадржимотеположајезавремесвих
заједничкихпелопонескихпохода, иранијеаиуновијевреме, итојошондакадсуХераклиди
послеЕуристејевесмртипокушалидасевратенаПелопонез. Тадасмостеклиправонатонаовај
начин. КадсмосаЈонцимаиАхејцима, којисутадастановалинаПелопонезу, изашлисавојском
наИстамисањимабилинаположајимапротивонихкојисусевраћали, тадајеХилизјавиои
предложиоданемасмисладаседозволидадођедоборбеизмеђудвевојске, негодаиз
пелопонескевојскеизаберунајвећегјунакадаонизађенадвобојидасеборисањимпод
одређенимусловима. Пелопонежанипристанунатајпредлогиподзаклетвомсклопеуговоркоји
јегласио:
''АкоХилпобедипелопонескогзаточника, ондасеХераклидимогувратитиусвојзавичај; а
акоХилбудепобеђен, дасеХераклидисасвојомвојскомповукуидаутокустогодинанетраже
302
дасевратенаПелопонез. ИсвисавезнициизаберудобровољцаЕхема, синаЕероповаиунука
Фагејева, којијебионашкраљикомандант, ионизађенамегданиубијеХила. Збогтогподвига
мисмоодтадашњихПелопонежана,. поредосталихвеликиходликовања, којеиданасносимо,
добилиитодакомандујемоједнимкриломувеккадгодсвиПелопонежанизаједноучествујуу
рату. Авама, Спартанци, мисенесупротстављамо, неговамдајемодабиратекојимоддвакрила
војскежелитедакомандујете, амипримамодакомандујемодругимкрилом, каоштосмоираније
чинили. Паипоредовогпоменутогподвига, мисмовишезаслужилидакомандујемо. тимкрилом
негоАтињани, јерсмосепрославилиумногимратовима, несамопротиввас, Спартанци, негои
противдругихнарода. Инаосновутога, дакле, правоједакоманданадједиимкриломвојске
припаднепренаманегоАтињанима. Онисе, наиме, ниранијеникаснијенемогупохвалити
делимакаквимсемидичимо.''
27) Овитоизјаве, аАтињаниимнатоодговоре:
''Знамодасеовајсаветнијесастаорадипрепирке, негорадибиткесанепријатељем. Али.
поштојегосподинизТегејесматраозапотребноданабрајасвеновеистарезаслугекојесмои
једниидругитокомвременастекли, тосмоимиприморанидавамобјаснимокакосмосвојимјош
однашихпрадедовадоказанимјунаштвомстеклиправодастојимоиспредовихАркађана. Раније
смомијединипримилиовеХераклиде, чијегвођуовитврдедасуубилинаИстму, кадасуимсви
Хеленизатвориливратапредносомзавремебекстваданепаднуумикенскоропство, пасмоса
њимапобедилитадашњегосподареПелопонезаиучиниликрајЕуристејевојсамовољи. Затимсмо,
кадсуАргејцисаПолиникомнападалинаТебу, икадсуизгинулилежалинесахрањени, мипошли
савојскомнаКадмејце, отелиимлешевепогинулихисахранилиихкоднасуЕлеузини. Извршили
смославниподвигиондакадсуАмазонкесарекеТермодонтаупалеуАтику, аиуТројанском
ратунисмоизосталиниизакога. Аличемупомињатисвето? Јероникојисунекадабиливелики
јунацимоглибисададабудуутоликогори, аоникојитаданисуваљали, моглибисададабуду
бољи.
Негодостасатимвајкадашњимподвизима! Аконемамоштадругодаизнесемо, аиматога
многочимесеможемоподичитивишенегомногидругиХелени, тобисмозбогуспехана
Маратонуималиправанатуинајошмногедругечасти, поштосмосемијединиодсвихХелена
борилисаПерсијанцимаи, издржавшитакотешкуборбу, успелидапобедимочетрдесетишест
разнихнарода. Зарнамсамотабитканедајеправонатајположај? Није, наиме, усадашњем
тренуткузгоднодасесвађамоокотогакоћекојиположајдазаузме, имисмоспремнида
послушамовас, Спартанци, идазаузмемоположајгдегодипоредкогагоднађетезасходноданас
сместите. Свуда, наиме, гдегоднаспоставите, покушаћемодабудемохрабриикорисни. Мисмо
спремнидапослушамовашанаређења.''
ТојебиоодговорАтињана. АцеласпартанскавојскаповичедасуАтињанидостојнијида
држеједнокрилонегоАркађани. ИтакосуАтињанидобиликомандунадједнимкриломвојскеи
стекливећирангодТегеаћана.
РатнипоредакХелена
28) ПослетогапостројилисусеХеленикојисуодмахизпочеткабилидошли, аионикојису
имсекаснијеприкључили. НадесномкрилуналазилоседесетхиљадаЛакедемоњана. Одовихје
билопетхиљадаСпартанацакојисурасполагализаштитомодтридесетипетхиљадалако
наоружаниххелота, јерјеузсвакогСпартанцабилоседамхелота. Одмахдоњихпоставилису
СпартанциТегеаћане, избогњиховајунаштва, аидаимукажупочаст. Онисуималихиљадуипет
стотинатешконаоружанихоклопника. ДоовихсеналазилопетхиљадаКоринћана, апоредњих
тристаПотидејаца, којисудошлиизПаленеикојејеПаузанијатусместио. Поредовихналазило
сешестстотинаАркађанаизОрхомена, адоњихтрихиљадеСикиоњана. Доовихопетналазило
сеосамстотинаЕпидаврана. ИзаовихдржалојеположајхиљадуТрезењана, адоТрезењана
двестаЛепрејана, адоњихчетиристотинеМикенацаиТиринћана, доових, опет, хиљада
Флиунћана. ИзаовихналазилосетристаХермиоњана. УзХермиоњанејебилошестстотина
303
ЕретријацаиСтиријаца, адоњихчетиристотинеХалкиђана, адоових, опет, петстотина
Ампрачана. ИзаовихбилојесмештеноосамстотинаЛеукађанаиАнакторана, адоњихдве
стотинеПалејацаиКефалењана. ИзаовихбилојепетстотинаЕгињана, поредњихтрихиљаде
Мегарана, аизаовихшестстотинаПлатејаца. Накрају, алииспредсвих, стајалисуАтињании
држалилевокрило, њихосамхиљада, акомандоваоимјеАристид, синЛизимахов.
29) Свиови, осимонихседампратилацапојединогСпартанца, билисутешконаоружани
оклопнициибројимјеизносиоукупнотридесетосамхиљадаиседамстотина. Толикојесвега
билотешконаоружанихоклопникапротивварвара, алаконаоружанихбилојеукупнооволико:
успартанскојвојсциихјебилотридесетпетхиљада, поштојенасвакогСпартанцадошлоседам
робова, којисусвидоједногбилиопремљенизарат. Аосталихспартанскихихеленскихлако
наоружанихвојникабилојетридесетчетирихиљадеипетстотина, поштојенасвакогтешко
наоружаногдолазиопоједанлаконаоружанивојник.
30) Свегаје, дакле, спремнихзаборбубилошездесетидеветхиљадаипетстотиналако
наоружанихвојника. Асвиххеленскихвојника, сакупљенихкодПлатеје, итешконаоружаних
оклопникаилаконаоружанихборацабилојестоосамхиљадаидвестотине. СаТеспијцима, који
сусеприкључили, билоихјеравностодесетхиљадаборацаИТеспијцису, наиме, итооникоји
суосталиуживоту, дошлииприкључилисеосталојвојсци; абилоихјехиљадуиосамстотина,
алионинисуималитешкооружје.
Ратнипоредакварвара
31) Иовису, дакле, стајалиулогорукодАзопаибилиспремнизаборбу. КадсуМардонијеви
војнициожалилиМазистија, пакадсучулидасеХелениналазекодПлатеје, дођуионинареку
Азопкојаонудатече. Кадсутамостигли, МардонијеиховакораспоредипротивХелена. Против
СпартанацапоставиПерсијанце. ПоштојењихбиловишенегоСпартанаца, распоредиихону
већибројредова, такодасуобухватиличакиТегеаћане. Распоредиоихјетакодајеизабраосве
штојеуњеговојвојсцибилонајснажнијеипоставиоихпротивСпартанаца, апремаТегеаћанима
јепоставиослабијетрупе. ТојеМардонијеучиниопосаветуинаговоруТебанаца.
ПоредПерсијанацапоставиојеМеђане. ОнисубилипостављенипротивПотидејаца,
ОрхомењанаиСикиоњана. ДоМеђанајесврстаоБактријанце. Овисупакбилипротив
Епидаврана, Трезењана, Лепреаћана, Тиринћана, МикенацаиФлиунћана. ИзаБактријанацаставио
јеИнде. ОвисубилипостављенипротивХермиоњана, Еретријаца, СтиријацаиХалкиђана. Поред
ИндаставионСаке, којисубилипостављенипротивАмпрачана, Анакријаца, Леукађана, Пелејаца
иЕгињана. АпоредСакапоставипремаАтињанима, ПлатејцимаиМегаранима: Беоћане,
Локране, Малијце, ТесалцеихиљадуФокејаца, јерсвиФокејцинисубилипришлиПерсијанцима,
негоихјеједандеобиоузХелене, атосубилионикојисусебилиповуклинаПарнасиоданде
пљачкалиизаробљавалииМардонијевувојскуихеленскукојајебиласањим. ПротивАтињанаје
поставиоМакедонцеинародекојисеграничесаТесалијом.
32) Тосуистовременобилинајвећи, најугледнијиинајславнијинародикојејеМардоније
постројиотунаборбенимположајима. Сањимасубилиизмешаниивојницидругихнарода, као
например: Фрижани, Мизи, Трачани, Пеонциидруги, абилојеиЕтиопљана, Египћана,
ХермотибијацаитакозванихКаласираца, којиносемачевеикојисујединиратничкинароду
Египту. Овејеон, докјебиокодФалерона, скинуосабродовагдесуслужиликаопосада, јер
ЕгипћанинисубилиусаставукопненевојскекојајесаКсерксомбиладошлауАтину. Варвараје,
штојевећранијебилообјашњено, билосвегатристахиљада, абројХеленакојисубилиусавезу
саМардонијемниконезнатачнодакаже(јернисубилиизбројани), негосесамонагађа. Јасам
мишљењадаихјесвеусвемуморалобитиокопедесетхиљада. Овисубилиусаставукопнене
војске, докјекоњицабилапосебнопостројена.
304
Неповољназнамењанаобемастранама
33) Кадсусепаксвипостројили, ипојединицамаипонародностима, иједниидругису
следећегданаприносилижртве. УимеХеленаприносиојежртвуТизамен, синАнтиохов, јерјеон
ишаосавојскомкаопророк. БиојеродомизЕлиде, изпородицеЈамида, алисугаСпартанци
начинилисвојимграђанином. Кадјеон, наиме, уДелфимапоставиопитањеувезисасвојим
пореклом, Питијамујеодговориладаћеоднетипобедуупетвеликихбитака. Поштонијеразумео
пророчанство, почнесебавитителеснимвежбама, санамеромдаоднесепобедунаатлет-ским
такмичењима, паје, припремившисе, победионаОлимпијадиупетобоју, осимурвању, јермује
биопротивникХијеронимсаАндра.
ПоштосуСпартанциразумелидасеТизаменовопророчанствонеодносинаатлетске
утакмице, негонабиткеурату, покушалисудапомоћуновцанаговореТизаменадасесањиховим
краљевима, Хераклидима, примиврховногзаповедништвауратовима. Акадјевидеодаје
Спартанцимамногобилосталодотогадагапридобијузасвогпријатеља, незадовољантиме
затраживише, изјавившиимдаћепристатинатоакогапримезаграђанинаиакомудадусва
грађанскаправа; иначенећепристатинипокојуцену. Спартанцисе, кадсуточули, првострашно
наљутеипрестадошесасвимдамисленапророчанство; аликадихје, најзад, обузеострах, икад
имјезапретилаопасностодовогперсијскограта, онигасепоновосетеипристанунатезахтеве.
Акадјеонприметиодасусепредомислили, изјавиимдамунитониједовољно, неготребада
дадуспартанскограђанскоправоињеговомбратуХегији, истоонакокаоињему.
34) Рекавшито, онсеугледаонаМелампода, акосеможеупоредитионајкојитражи
краљевствосаонимкојитражиграђанскоправо. ИМеламподје, кадсугаАргејциизПила
позвалидазановацизлечињиховежене, којесубилепобеснеле, захтеваодамусекаонаградада
половинакраљевства. АкадсуАргејци, неприставшинато, отишли, икадсебројпобеснелих
женајошповећао, пристануониипођудададуМеламподуоноштојетражио. Акадјеовајвидео
дасуонипопустили, онповисиценуиизјавиданећепристатидаимизађеусусретаконебуду
хтелидададуитрећинукраљевствањеговубратуБијанту. Аргејцинисуималикуднегопристану
инато.
35) ТакосуиСпартанципристалинасве, јеримјеТизаменбионеопходнопотребан. Акадсу
Спартанциинатопристали, икадјеонпостаоСпартанац, однеојеТизаменизЕлиде, каоњихов
пророк, сњимапобедуупетвеликихбитака. Иовисуједининацеломсветупосталиспартански
грађани. Аовосубилетебитке: једна, ипрва, билајеовакодПлатеје, адругакодТегејепротив
ТегеаћанаиАргејаца, трећакодДипејепротивсвихАркађана, семМантинејаца, четвртаса
МесењаниманаИстму, апоследњакодТанагрепротивАтињанаиАргејаца. Овојебилапоследња
одпетбитакакојејеонбиодобио.
36) ОвајТизамен, дакле, биојепророкСпартанацаухеленскомлогорукодПлатеје. Ажртваје
заХеленеиспалаповољнаакосебудубранили, анеповољнаакобудупрешлипрекорекеАзопаи
тамоотпочнуборбу.
37) АиМардонију, којијежаркожелеодапређеунапад, испалајежртваутомсмислу
неповољна, абилајеповољнауслучајуакобисебранио. Ионје, наиме, приносиожртвупо
хеленскимобичајима, апророкмујебиоХегезистратизЕлиде, најславнијичланизпородице
Телиада, когасупретогаСпартанцибилизаробили, бацилиутамницуихтелидагаубију, јерим
јемногозлабиопочинио. Усвојојневољионјепак, дабисамоспасаоголиживот, апоштомује
билоодређенодапресмртипретрпијошмногеитешкемуке, извршиоједанневероватанподвиг.
Докје, наиме, лежаоутамници, везанзаједнуногуузједанстубкојијебиооковану
гвожђе, пошломујезарукомдаседочепаједнегвозденесправекојајеслучајнобилатудонета,
пасеодлучидакзвршитаквојуначкоделозакаквојанисамникаданичуо. Измериојенаиме,
какоћеосталидеоногемоћидаизађеизокова, пајеодрезаосвојестопало. Кадјетоучинио, а
305
поштогајечуваластража, онпрокопазидипобегнеуТегеју; путоваојеноћу, адањусесакривао
ушумамаиноћиваоподведримнебом, такодаје, иакосугасвиСпартанцисвудатражили, треће
ноћистигаоуТегеју. Спартанцисусезапрепастилизбогњеговесмелостикадсувиделигдележи
одсеченаполовинањеговогстопалаиштоганисуникакомоглидапронађу. Онтакопобегнеод
СпартанацаипребегнеуТегеју, којатаданијебилаупријатељствусаСпартанцима. Акадје
оздравио, дадамусенаправидрвенаногаиодмахотвореноиступикаонепријатељСпартанаца.
НепријатељствопремаСпартанциманијесенакрајукрајевазањегадобросвршило. Наиме, баш
кадјепрорицаоуЗакинту, ухватегаСпартанцииубију.
38) ТаквајесмртснашлаХегезистратапослебиткекодПлатеје. АтадагајенаАзопуузео
Мардонијеиплатиомудазањегаприносижртве. Ионјетосвесрднорадио, деломизмржње
премаСпартанцима, аделомизбоглепенаграде. Поштожртвепребиткенисубилеповољнениза
ПерсијанценизаХеленекојисубилиуперсијскојвојсци(онису, наиме, ималијошједногиз
Леукаде, — свогпророкаХипомаха), аХеленису, сдругестране, сталнодобијалипојачањаиброј
имсеповећавао, Тимегенид, синХерпијевизТебе, саветоваојеМардонијудапоседнекланце
исподКитерона, падапохватаХеленекоји, поњеговимречима, онудасталнопролазеувеликом
бројупрекоцелогдана.
РатновећањеПерсијанаца
39) ТојеонсаветоваоМардонијукадјевећбилопрошлопунихосамданаоткакосузаузели
положајеједнипремадругима. Увидевшидајепредлогдобар, чимјенасталаноћ, пошаље
МардонијекоњицуукланцекодКитеронакојисуводилиуПлатеју, акојеБеоћанизову''Три
главе'', аАтињани''Храстовеглаве''. Ипосланакоњицанијеузалуддошла, јерјезаробилаокопет
стотинакомадатеглећестокекојајевуклажитозавојскусаПелопонезабашкадјеовасилазилау
равницу, иљудекојисутералистоку. Задобившиовајплен, Персијанцисвенемилосрдно
поубијају, нештедећинистокуниљуде. Акадсусенаубијалидомилевоље, отерајусвештоје
јошбилопреосталоМардонијуулогор.
40) Послетогуспехапроведуонијошдвадана, аданиједнинидругинисухтелидаотпочну
битку. Варварису, наиме, долазилидосамогАзопаиизазивалиХелене, алиниконисаједнениса
другестраненијепрелазиопрекореке. АМардонијевакоњицајеприлазилаиузнемиравала
Хелене, јерсуТебанци, поштосубилиидушомисрцемузПерсијанце, сталножелелидадођедо
битке, пасусталнопредњачилисведокнебидошлодонекогокршаја, аондабибитку
преузималиПерсијанцииМеђаниипоказалибисвојејунаштво.
41) Изасвиховихдесетдананијесеништавишедесило. Акадјепрошаоиједанаестидан
откадсубилинаположајимаједнипремадругима, бројХеленасемногоповећао, иМардонијује
већбилодосадилодаседи. Тадасесастанунадоговор: Мардоније, синГобријев, иАртабаз, син
Фарнаков, којијеснеколициномПерсијанацауживаовеликугледкодКсеркса. Насаветовањусу
сепојавилаовадвамишљеља: Артабазјебиозатодасештопрепокренецелавојскаидасе
повучеуТебанскутврђаву, гдејеспремљеномногохранезањихизастоку, падатумирноседеи
датакопостигнусвојциљ. Имајунаиме, многозлатасапечатом, амногоибезпечата, памного
сребраичаша. Тосвенетребаштедети, негослатиХеленима, итопрвенственонајутицајнијим
људимауградовима, паћеонибрзопродатисвојуслободу. Инетребасеизлагатиопасности
једнограта. ЊеговосумишљењеистовременозаступалииТебанци, јерјеонбиоувекисувише
обазрив, паиовомприликом. Мардонијеје, напротив, остаочврстоитврдоглавоприсвом
мишљењу, инијехтеодапопусти. Онје, наиме, сматраодајењиховавојскамногојачаод
хеленске, тејебиозатодатребаштопреотпочетиборбуинедозволитидасескупијошвише
Хеленаодонихкојисусевећокупили. АнаХегезистратовежртвесенетребаосвртатинитиих
силомтражити, негопоперсијскимобичајимајуришатинанепријатеља.
306
42) Поштојеонсматраодатакотребадасепоступи, никомусенијесупротставио, тејетако
победилоњеговомишљење. Њемује, наиме, краљповериокомандунадвојском, анеАртабазу.
Позвавши, дакле, командантејединица, асањимаихеленскевојсковође, запитаихдалиможда
знајузанекопророчанствопремакомебиПерсијанцитребалодабудууништениуХелади. Пошто
супозванићутали, јерједниодњихнисупознавалипророчанства, аопетоникојисуихпознавали
нисуималихрабростидаговореоњима, тесамМардонијерече:
''Пошто, дакле, виилинезнатеилисенеусуђујетедакажете, тоћувамјарећи, јермије
светодобропознато. ПостојипророчанствопремакомећеПерсијанцидоћиуХеладу, опљачкати
храмуДелфимаипослетепљачкесвиизгинути. Апоштоми, дакле, тознамо, нитићемоићиу
храмнитићемопокушатидагаопљачкамо, тестоганећемониизгинути. Затовисвикојисте
пријатељскирасположенипремаПерсијанцима, нетребазатодастрахујетедалићемобитиу
стањудапобедимоХелене.''
Кадимјеторекао, онимондазаповедидасеизвршесвеприпремеидасесведоведеуред,
јерћесутраданусванућедаотпочнебитка.
43) АјазнамдајеовопророчанствозакојејеМардонијерекаодасеодносинаПерсијанце
билоувезисаИлиримаиЕнхелејевомвојском, анесаПерсијанцима. Алисенаовубиткуодноси
свакакоследећеБакидовопророчанство:
''АлинаТермодонтуиономАзопутравномЧујемокршајХеленаиварварапокличебојне.
Итућеизгичутмногијош уцветумладостисвојеМеђаништолуковеносекадсуђенисванеим
дан.' '
Знампоузданодасеово, ијошједнослично, Музејево, пророчанствоодносина
Персијанце. АрекаТермодонттечеизмеђуТанагреиГлизанта.
Александроваопомена. Променараспореда
44) ПослеовограспитивањазапророчанстваиМардонијеванаређењанасталајеноћи
постављенесустраже. Кадјепаладубоканоћикадјеизгледалодасусеобевојскесмирилеи
људиспавалинајтврђимсном, утовремедојашедоатинскихпредстражаАлександар, Аминтин
син, командантикраљМакедонаца, изатражидаговорисањиховимкомандантима. Већина
стражараостанепоредњега, анеколицинаихотрчикомандантимаииспричаимкакојеиз
персијскевојскедошаонакоњунекичовеки, нерекавшиимништадруго, споменепоимену
командантеиизјавиимдажелидаговорисањима.
45) Чимсуовиточули, пођуодмахсастражарима. Кадсудошли, Александаримизјавиово:
''ЉудиАтињани, овевамречистављамнасрцекаозалог, тевасмолимдатосаопштите
самоПаузанијииникомвише, јербиметосталоглаве. ДамицелаХеладанележинасрцу, небих
вамтонијављао. Исамсам, наиме, јошоддавнинепорекломХелен, инебихжелеодавидимда
слободнаХеладападнеуропство. ЈављамвамдаМардонијуињеговојвојсциникаконемогуда
испаднуповољнежртве, јербивасонвећдавнонапао. Садаје, међутим, одлучиодасенеосврће
нажртве, негодавасусванућенападне. Изгледами, наиме, дасебојидавассенесакупијошвећи
број. Будитенатоспремни! АлиакоМардонијеодгодинападинеизвршига, останитеидаље
мирнонатомеместу. Посленеколикоданаостаћебезхране. Акопаковајратиспаднеповашој
жељиивиостанетеслободни, правоједасесетитемогаослобођењаименекојисамдобровољно,
заљубавХелена, извршиоовајопасанподвиг, санамеромдавасобавестимоМардонијевој
намериидавасварваринебинеочекиваноиизненаданапали. ЈасамАлександаризМакедоније.''
Рекавшито, одјашенатрагулогориоденасвојположај.
46) АтинскикомандантиодунадеснокрилоијавеПаузанијиштасучулиодАлександра. На
тувестонсепоплашиПерсијанацаиречеово:
307
''Поштоће, дакле, усванућедоћидобитке, моратевиАтињанизаузетиположајепрема
Персијанцима, амићемозаузетиположајепремаБеоћанимаидругимХеленимакојисуусаставу
непријатељскевојске, итоизовихразлога: видобропознајетеПерсијанцеињиховначин
ратовања, јерстесесањимаборилинаМаратону, амиихнепознајемоинисмоникадаимали
посласањима, јерсениједанСпартанацнијеогледаосаМеђанимаубоју. МипознајемоБеоћанеи
Тесалце. Требадаузметеоружјеидадођетенаово, амићемоотићиналевокрило.''
НатомуАтињаниовакоодговоре:
''Имисамисмовећспочеткаималинамерудавамтопредложимо, чимсмовиделидасусе
Персијанципоставилипремавама, авистенассадапредухитрили. Мисмосе, наиме, бојалида
вамсетајпредлогнећедопасти. Кадстесе, дакле, самисетили, ипоштовамеетајпредлогсвиђа,
мисмоспремнидаодмахтакопоступимо...''
47) Поштосусеиједниидругистимсложили, онизаменесвојеположајејошпренегоштоје
свануло. БеоћанипактоприметеиобавестеотомеМардонија. Аовај, кадјеточуо, сместаисам
покушададоведеПерсијанцепремаСпартанцима. АкадјеПаузанијаприметиодасетодесило, и
поштојевидеодајенепријатељзатосазнао, онпоноводоведеСпартанценадеснокрило, аи
МардониједоведепоновоПерсијанценалевокрило.
48) Кадсупакзаузелепрвобитнеположаје, МардонијепошаљеСпартанцимагласникаиовоим
поручи:
''Спартанци, виважитекаонајвећијунациуовојземљи, изавассетврдидасеникадне
повлачитеизборбеиданенапуштатесвојеположаје, негодаостајетеуборбидокнеизгинетеили
виилинепријатељи! А, међутим, одсвегатоганеманитрункеистине. Мисмо, наиме, виделикако
сте, пренегоштојеидошлодобиткеизмеђунасипренегоштосмосесвамаухватилиукоштац,
побеглиинапустилисвојеположаје, пастеподметнулиАтињане, авистесепоставилиизаузели
положајепротивнашихробова. Таконикаданепоступајуправијунаци, имисмоовамадобили
већиномлажнаобавештења. Очекивалисмо, наиме, поштостетоликославни, даћетенампослати
гласникаиоднасзахтеватидасеборитесамосанамаПерсијанцима. Имисмобилиспремнина
то, аливидимодаотоменеможебитиниговора, поштостесеодстрахашћућурилиисакрили. А
сада, дакле, каднистевипрвидонелитајпредлог, товамгаондамидоносимо. Заштосеуиме
Хеленанебистебориливи, поштосемислидастенајбољијунаци, амиуимеварвара, итоједнак
бројнассаистимбројемвашихбораца? Аакобудепотребнодасеиосталиборе, некаонипосле
тогаступеуборбу. Алиакосматратедатонијепотребно, већдаједовољнодасесамимеђусобно
боримо, ондахајдедамирешимобитку! Кооднаспобеди, некасесматрадајетајпобедиоцелу
војску.''
Персијскакоњицанапада
49) Кадјеовајторекао, причекаојенековреме, пакадмуникоништанијеодговорио, онсе
вратинатрагииспричаМардонијусвештаседесило. Мардонијесепакјакообрадујеи, поносећи
сеовомсвежомпобедом, наредикоњициданападненаХелене. Икадјекоњицаизвршилајуриш,
бацајућикопљаистреле, нанесеонамногомукацелојхеленскојвојсци, јерјебилотешко
приближитисестрелциманакоњима. Поредтога, онизатрпајуизагадеГаргафијскиизворизкога
сецелахеленскавојскаснабдевалаводом. Ублизиниовогизворадржалисуположајесами
Спартанци, доксуосталиХеленибилислучајнонаположајимадалекоодизвора, алиблизуреке
Азопа. ПоштоимјебиоонемогућенприлазАзопу, долазилисуионинатајизвор, јерод
непријатељскекоњицеистреланисумоглиданосеводусаАзопа.
50) Кадсетодесило, абудућидајевојскаосталабезводе, ипоштојојкоњицасталнониједала
мира, сакупишесехеленскикоманданти, увезистиминекимдругимстварима, иодуПаузанији
надеснокрило. Алипоредсвиховихневољајошихвишепогодеидругенеприлике. Нисувише
308
ималихране, ањиховиммомцимакојесубилипослалинаПелопонезпохранукоњицајепресекла
пут, тенисумоглидадођудовојскеулогор.
51) Насастанкухеленскикомандантидонесуодлукудасе, услучајудаПерсијанцитогадана
одложеборбуинепоновенапад, повукунаострвце, којејеудаљеноодАзопаиГаргафијског
извора, гдесуимсетаданалазилиположаји, десетстадијаиналазисеиспредградаПлатеје. Тосе
острвцевероватноналазилонакопну, јерсереканаместугдеизКитеронасилазиуравницудели
надварукавцакојисутеклиумеђусобномразмакуодтристадија, пасеондаопетспајајууједну
реку. ТосеострвцезовеЕроја. АстановнициизоколинеАзопакажудајеЕројабилаАзоповакћи.
Решилисудасепреместенатоострвцезбогтогадабиималиуизобиљуводеидаихкоњицане
биузнемиравала, каосадакадјојсеналазенаудару. Одлучилисудасепреместеутокуноћи, кад
себудесмењиваладругастража, даПерсијанцинебиприметилидасеониповлачеидакоњицане
бипошлазањимаисметалаим. Акадбудустиглинаострвцеококога, рачвајућисеиспод
Китерона, течеАзоповакћиЕроја, одлучедајоштеистеноћиупутеполовинувојскенаКитерон
даприхватемомкекојисудолазилисахраномикојимајебиопресеченпутнаКитерону.
Хеленизаузимајуновеположаје
52) Кадсусеотомедоговорили, тогцелогданаимнисудалимирасталнинападикоњице.
Завршиосеитајданипресталисунападикоњице, пајенасталаноћ. Акадједошловремекојеје
билоодређенозаповлачење, ондасевећинадигнеипочнедасеповлачи, алинетамокудајебило
одређено. Чимсе, наиме, војскаставилаупокрет, почнусвидабежеуправцуПлатеје, веселишто
сусесклонилииспредкоњице, докнисустиглиуХеринхрам. Храмсеналазионаудаљеностиод
окодвадесетстадијаодГаргафијскогизвораииспредсамогградаПлатеје. Акадсутамостигли,
онисезауставеиулогореиспредсамогХериногхрама. ТакосусеониулогорилиблизуХерина
храма.
53) АкадјеПаузанијавидеодасусеониповуклисаположаја, онондаиСпартанциманареди
дапођуидаимсеприкључе, јерјемислиодасуониотишлинаономестокојејебилоодређено. И
доксусвиосталикомандантибилиспремнидапослушајуПаузанијинонаређење, дотлеје
Амомфарет, синПолијадов, командирПитанскечете, изјавиоданећедабежиоднепријатељаида
нећепристатидаосрамотиСпарту, пасејакозачудиокадјевидеоштаседешава, јерније
присуствоваоранијемдоговарању. АПаузанијаиЕурианактсестрашноразљутештоовајнећеда
извршињиховонаређење, ајошвишезбогтогаштозбогњеговенепослушностиморајуПитанску
четупрепуститињенојсудбини. Ако, наиме, поступеонакокакосуседоговорилисаосталим
Хеленима, иакотуоставеАмомфарета, пропашћесигурноионицелањеговачета. Збогтога
задржеонинековремецелуспартанскувојскунастојећидаубедеАмомфаретаданиједоброто
шторади.
54) ИдоксуонинаговаралиАмомфарета, којијејединиодСпартанацаиТегеаћанахтеотуда
остане, дотлесуАтињаниовоурадили: осталисумирнонасвојимдотадашњимположајима, јерсу
зналидаСпартанцичестоједномислеадругораде. Кадјевојскастављенаупокрет, пошаљуони
једногсвогкоњаникадавидидалисусеиСпартанцирешилидакренуили.уопштенемиследасе
повлаче, падазапитаПаузанијуштатребадасеуради.
55) КадједошаомеђуСпартанце, гласникприметидасеонијошналазенастаримположајима
идаимсекомандантисвађају. БашкадсуЕурианактиПаузанијапреклињалиАмомфаретадане
останеинеизлажеопасностијединоСпартанце, икадихоннијехтеодапослушасведокније
дошлодожестокесвађе, појависепредњимаатинскигласник. УјаростизграбиАмомфарет
оберучкеједанкамениставигапредногеПаузанијиговорећи:
''Ево, саовомтаблицомгласамдасенебежиодстранаца''
309
(подстранцимајемислионаварваре). Паузанијаганападнедајеполудеоиданијепричистој
свести, аатинскомгласнику, кадгајеонзапитаоонакокакомујебилонаређено, наредидаим
испричатоштосетудогађало, изамолиАтињанедасепримакнуближењиховимположајима, а
даувезисаповлачењемпоступекаоиСпартанци.
56) ИгласниксевратиАтињанима, аСпартанцисусеидаљесвађали, сведокнијепочелода
свањива. ТадаПаузанија, којијетоликовременачекао, амислећидаАмомфаретнећеизостатиод
осталихСпартанаца(какосеуствариидесило), дадезнакзаповлачењеиодведесавостатак
војскепрекобрежуљкастогземљишта, азањимсеупутеиТегеаћани. АлиАтињанинекрену
истимпутемкојимиСпартанци. Доксусе, наиме, Спартанциизстрахаодкоњицедржали
брежуљакаиподножјаКитерона, дотлесуАтињаниокренулидоле, крозравницу.
57) АмомфаретјеизпочеткамислиодасеПаузанијаникаконесмеусудитидаихондесаме
остави, пазатоинијехтеодасеповучесаположаја. АликадсеПаузанијазатимипакповукаоса
својомвојскомијавногаоставиоњеговојсудбини, даионзнаксвојимљудимадакренуполако
позадиосталих. Кадајевојскаодмакладесетстадија, сталајеисачекалаАмомфаретовубригаду,
кодместакојесезвалоАргиопиј, нарециМолоенту, гдесеналазииједанхрамЕлеузинске
Деметре. Сачекалагајезбогтогадабиму, акоАмомфаретињеговајединицаненапусте
пређашњиположајиостаненањему, могла, акозатреба, прискочитиупомоћ. Изаиста, кадје
Амомфаретдоњихстигао, зањимјеишлацеланепријатељскакоњица. Коњаницису, наиме,
поступиликаообично. Кадсувиделиданеманикоганаположајима, накојимасусепретходних
дананалазилиХелени, кренуонинапредсведокихнисустиглиинапали.
БиткакодПлатеје
58) АкадјеМардонијечуодасусеХелениноћуповукли, икадјевидеопразнеположаје, он
позовеТорекаизЛарисеињеговубраћуЕурипилаиТразидејаиизјавиим:
''Алејевисинови, штасадвелитегледајућикаконаположајиманеманиживедуше? Ви,
наиме, тврдитедавашисуседиСпартанцинебеженикадизбиткеидасунајбољиратницина
свету. Виделистедасуранијепроменилисвојеположаје, асадасвивидимодасуутокупрошле
ноћиухватилимаглу. Тимесудоказали, кадјеубицитребалодасеогледајусазаистанајбољим
јунациманасвету, даневредеништаидасукадридасепокажујунацисамомеђуништавним
Хеленима. ПоштонепознајетеПереијанце, јавамвеликодушноопраштамштостедонеба
уздизалитељудекојестетекдонеклепознавали. ВишесепакчудимАртабазуштосебоји
Спартанацаиштојеизстрахамогаодаизнесетакокукавичкипредлогпокомебивојскатребало
дасеповучеуТебанскутврђавуидадозволидабудеопседнута. Јошмисамототребадаомени
краљовакоштачује! Но, отомећедругомједномприликомбитиговора. Алинећемо
Спартанцимадозволитидатакораденегоихморамогонитидокихнеухватимоидокимсене
осветимозасвеоноштосунамучинили.''
59) Кадјеторекао, поведеПерсијанцепрекоАзопа, тепођежурноустопузаХеленимау
уверењудаонибежеглавомбезобзира, теударинасамеСпартанцеиТегеаћане, јерод
брежуљаканијемогаодавидиАтињанекојисуишлипрекоравнице. Акадсукомандантиосталих
варварскихјединицавиделидасуПерсијанципошлиупотерузаХеленима, одмахионидадузнак
својимвојницимадакрену, тепођубрже-бољеупотерукакојекостигао, безикаквогредаи
строја.
60) ИовиузподвикивањеиугомилинаваленаХеленесанамеромдаихуниште. АПаузанија,
кадгајестиглакоњица, пошаљеАтињаниманакоњугласникаиовоимпоручи:
''Атињани, утренуткукадстојимопредодлучујућомбиткомкојаћеиматидаодлучидали
ћеХеладаостатислободнаилићепастиуропство, инасСпартанцеивасАтињанеиздалису
осталисавезнициипобеглисупрошленоћи. Асадајејасноштанамваљачинити: бранићемосе,
310
наиме, ипомагатиједнидругимаштогодбудемобољемоглииумели. Дајекоњицапрвонавас
напала, мибисмосТегеаћанима, којисуистотакоосталиверниХелади, вамаприскочилиу
помоћ. Апоштојеонасадасасвимснагамананаснапала, правоједанамприскочитеупомоћ, јер
смоминајвишеугроженидеовојске. Акостепакспречениданамсацеломвојскомдођетеу
помоћ, учинитенамбартууслугуипошаљитенамстрелце. Добронамјепознатодастеуовом
ратусвојомхраброшћупрестиглисвеостале, тедаћетенамиутомизаћиусусрет.''
61) ЧимсуАтињаниточули, кренусацеломсвојомвојскомдабиимпружилинајвећумогућу
помоћидабиихзаштитили. Алидоксуонијошбилинапуту, наваленањихХеленикојисусе
налазилиунепријатељскојкраљевојвојсци, такоданисумоглидадођуупомоћСпартанцима, јер
имјеовајнападзадаодостамуке. СпартанцииТегеаћани, дакле, останусами, аСпартанаца, са
лаконаоружанимвојницима, билојеокопедесетхиљада, аТегеаћанатрихиљаде(јерсеови
никаданисуодвајалиодСпартанаца). Онисадпринесужртвесанамеромдаступеуборбуса
Мардонијемињеговомвојском. Жртваим, међутим, нијебилаповољна, амногисуодњиху
међувременувећбилипали, ајошвишеихјебилорањено. Персијанцисунаправилизаштитнизид
одштитоваиобасулиихкишомстрела. ПоштосусеСпартанцинашлиутешкојситуацији, и
поштосуимжртвебиленеповољне, ПаузанијауправисвојпогледуправцуХеринахрамакод
Платеје, помолисебогињиизамолиједаихнеизневери.
62) Идокјеовајјошпризиваобогињу, скочепрвосамиТегеаћаниијурнунаварваре, аи
СпартанцимаодмахпослетеПаузанијинемолитвеиспаднеповољнажртва. Апослеизвесног
краћегвременакренуионинајуришпротивПерсијанаца, којисусадпресталидабацајустреле, и
упустесеуборбу. Борбасепрвоводилаокозидаодштитова. Аликадјеонпробијен, развијесеза
дужевремежестокабиткакодсамогДеметриногхрама, докнајзадниједошлодоборбепрсау
прса, укојојсуварвариголимрукамахватализакопљаиломилиих. Нихраброшћуниснагом
нисуПерсијанцизаостајализаХеленима, алисубилислабонаоружаниислабоувежбани, инису
билидовитљивикаоњиховипротивници. Десетдоједанаестњихиливише, аимањењих,
скупилобисезаједно, јуришалибииспредсвихнаСпартанцеибилибиуништени.
ПогибијаМардонија. ПобедаХелена
63) ГдегодсепојавиоМардоније, којисеборионавеликомбеломкоњу, исахиљаду
одабранихинајхрабријихПерсијанаца, тујеувекдолазилодонајжешћеборбе. ДокјеМардоније
биојошуживоту, ПерсијанцисуиздржалииуборбамасупобилимногоСпартанаца. Али, чимје
Мардонијепогинуо, икадмујебилауништенаипратња, којаје, уствари, биланајјачајединица,
осталинисувишебилиустањудаиздржеуборби, тепобегнуиспредСпартанаца. Највишеихје,
наиме, упропастилоодело, јернисуималиоклопеиморалисубезоклопадасеборепротивљуди
уоклопима.
64) ТадајеМардоније, премаречимапророчишта, платиоСпартанцимазаЛеонидиноубиство,
иПаузанија, синКлеомбротовиунукАнаксандридов, однеојеједнуоднајвеличанственијих
победазакојемизнамо. ИменањеговихпредаканавеосамвећувезисаЛеонидом, јерсутоти
истипреци. МардонијајеубиоугледниСпартанацАримнест, којијекасније, послеперсијских
ратова, сасвојихтристотиневојникауСтениклерузавремератајуришаонацелумесенскувојску
ипогинуоионињеговихтриставојника.
65) КадсуПерсијанцикодПлатејебилиразбијениодСпартанаца, побеглисуунередуусвој
логориудрвенутврђавукојусубилиподиглиуобластиТебе. Чудиме, наиме, штозавреме
борбекодсветогДеметриноггајаизгледаданиједанПерсијанацнијеулазиоугајнитијеуњему
погинуо, докјевећинапогинулаублизинихрама, итонанепосвећеномземљишту. Ја, међутим,
наслућујем, уколикоједозвољенодасенаслућујеобожанскимстварима, даимсамабогињаније
дозволиладауђуунутра, итозатоштосујојзапалилихрамуЕлеузини.
311
Артабазовобекство. уништењеперсијскевојске
66) Ето, такосеодигралаовабитка. АлиАртабаз, Фарнаковсин, којисеодмахизпочетканије
биосложиостимдакраљоставиМардонијауХелади, итадајеМардонијабезуспешноодговарао
инијесеслагаосатимдасеупуштајууборбу. ПоштосенијеслагаосаонимшторадиМардоније,
онурадиово. Иакојезнаокакоћесеборбазавршити, повеојеуњусвевојникекојимаје
командовао(анијеихбиломалоподњеговомкомандом, негоокочетрдесетхиљада) инаредиим
дасвиидуонудакудаихонбудеповео, итоонакобрзокакобудувиделидасеонжури. Кадимје
тонаредио, поведе, тобоже, својувојскууборбу. Идућитакоиспредсвих, опазионкако
Персијанцибеже. Ононданијенаставиодаидеуистомправцу, негопочнетркомдабежи, ито
неуДрвенунитиуТебанскутврђаву, негоуФокиду, санамеромдаштопрестигненаХелеспонт.
Овису, дакле, кренулитимпутем.
67) ИдоксусеосталиХеленикојисубилисакраљемхотимицеуздржавалиодборбе, дотлесу
сеБеоћанидугоборилисАтињанима, јерсуКсерксовепристалицеизТебепоказалевелико
одушевљењезаборбуинисусеизњеизвлачиле, такодаихјетристотиненајхрабријихи
најугледнијихпрвакатадапалоуборбипротивАтињана. Акадсуионибилиразбијени, побегнуу
Тебу, анеонамокудасупобеглиПерсијанци. Итакоцелаперсијскасавезничкавојска, не
макнувшипрстом, ибезборбе, ухватимаглу.
68) ЈасномиједајекодварварасвезависилоодПерсијанаца, поштосуседавалиубекствои
пренегоштобидошлиудодирсанепријатељемчимбиопазилидаПерсијанцибеже. Итакосусе
садасвидалиубекство, семцелекоњицеибеотскихкоњаника. Овајеуцеломсвомсаставу
штитилаодступницуонимакојисубежалиисталносеналазилаунепосредномдодируса
непријатељембранећисвојепријатељекојисубежалиодХелена.
69) ПобедницисуседалиупотерузаКсерксовомвојскомиубијалисугдесукогастигли. За
времетегужвенекојавионимдругимХеленима, којисусебилисместилиокоХериногхрамаи
нисуучествовалиутојбици, даједошлодобиткеидајеПаузанијинавојскапобедила. Кадсуови
точули, нисусенисврставалиустрој, негојурнуправопремаДеметринухраму: Коринћанииони
сањимапрекоподножјаКитеронаипрекобрежуљака, аМегаранииФлијунћанинајлакшим
путем, прекоравнице. КадсусепакМегаранииФлијунћаниприближилинепријатељу, примете
ихбеотскикоњаницикакодолазеунереду, нападнуихкоњимаподкомандомАзоподора, сина
Тимандрова, ипобијуихшестстотина, аосталеразбијуиодјуренаКитерон. Итакосуовиљуди
лудоизгубилисвојеживоте.
70) АкадсуПерсијанцииосталаруљапобеглиуДрвенутврђаву, поседнуторњеветврђавепре
негоштосустиглиСпартанцииутврдезидштосубољемогли. КадсупакСпартанцистигли,
развиласепредзидомжестокабитка. Док, наиме, Атињанијошнисубилистигли, овисусе
бранилиибилисумногонадмоћнијиодСпартанаца, којинисубиливештиуборбиокотврђаве.
АликадсуимАтињанидошлиупомоћ, развијесетекондадугаижестокабитказатврђаву. На
крају, захваљујућисвојојхрабростиииздржљивости, Атињанисепопнуназидинаправенатом
меступролазкудасуХеленипродрлиутврђаву. ПрвисупродрлиТегеаћани; онисуопљачкали
Мардонијевшаториизњегаоднели, поредосталог, иједнекоњскејаслекојесуцелебиле
направљенеодбронзеикојејебиловредновидети.
ТеМардонијевејаслепоклонилисуТегеаћанихрамуАлејскеАтенекаозаветнидар, асве
осталестварикојесубилиондеопљачкали, предалисунагомилуХеленима. Акадимјепала
тврђава, обуставилисуварварисвакуборбуинијевишеникомнинапаметпадалодасебрани.
Поштосубилистиснутинамаломиускомпростору, избезумилисусеипалиуочајање: такосу
билеухваћенеуклопкутоликедесетинехиљадаљуди. Хеленимајебиломогућедаихубијајутако
даодтристахиљадавојске, изузевонихчетрдесетхиљадасакојимајеАртабазпобегао, није
312
осталосвеганипунетрихиљаде. Утојбиције, међутим, паосамодеведесетиједанСпартанац,
шеснаестТегеаћанаипедесетдваАтињана.
71) Причаседасеодварваранајбољепоказалаперсијскапешадијаисакејскакоњица, а
највећијунакбиојеМардоније. АкодХеленасусенајбољепоказалиСпартанци, иакосусеи
ТегеаћанииАтињаниврлохраброборили. Немогутоничимдругимдапотврдим(јерсусвиони
победилисвојепротивникеиспредсебе) негојединотимедасузаузималиположајепротив
најснажнијихперсијскихтрупаидасуихпобедили. Анајбољеодсвих, помоммишљењу, показао
сеАристодем, онајистикојисејединиодтристотинеспасаокодТермопилаизбогтогадоживео
толикоувредаипонижења. АодмахпослењегасусеистаклиСпартанци: Посидоније, Филокион
иАмомфарет. Итако, кадсеједномповеоразговоротомекојеодоветројицебионајвећијунак,
присутниСпартанцисматралисудајеАристодемжелеодапогинејерјесигурнобиосвестансвоје
ранијекривице, тејесамозбогтогатаколудојуришаоиизвршаваотаковеликеподвиге, док
Посидонијенијежелеодапогине, пасеипоредтогапоказаотакохрабар, тејеонзбогтогабио
бољијунакодАристодема. Алитосуонимоглидакажуииззависти. Међусвимапогинулиму
тојбици, свимамалопрепоменутим, семАркстодему, указиванесувеликепочасти, аАристодему
нисууказиванепочастизатоштојеизпоменутихразлогахтеодапогине.
72) ТосубилионикојисусенајвишепрославиликодПлатеје. АКаликрат, наиме, најлепши
човекутовременесамоуСпартинегоиуцелојХелади, нијепогинуоуборби, негојекадје
Паузанијаприносиожртву, седећинасвомместубиорањенстреломуслабину. Идоксуостали
полазилиуборбу, биојеизнесеннапоље, пајенасамртирекаоАримнестуизПлатеједамуније
жаоштоумирезаХеладу, негомујежаоштонијемогаодасепослужирукамаиштомуниједато
дадочекадаизвршиподвигкојибибиоњегадостојан, акојијеонтакожаркожелеодаизврши.
73) АкодАтињанасе, премапричању, највишепрославиоСофан, синЕутихидовизДекелејске
општине, итоизонеДекелејечијисустановнициранијеједанпутучинилинештоштоимје, како
тосамиАтињанипричају, увекбилоодкористи. Кадсу, наиме, некадаТиндаридиупалиса
великомвојскомуАтикудатражеХеленуипустошилисвеопштине, јернисузналигдесеХелена
налази, причаседасутадаДекелејциилисамДекел, увређензбогТезејевесамовоље, аибојећисе
зацелуАтику, испричаоимсвеиупутиоихуАфидну, којујеТитак, једантамошњистановник,
издаоТиндаридима. ЗбогтогпоступкаДекелејцисуиданасуСпартиослобођенисвихдажбинаи
дозвољаваимседанајавнимскуповимаседенапочаснимместимаиспредосталепублике. Тако
суиупоследњемрату, којијепослемногогодинаизбиоизмеђуАтињанаиПелопонежана, кадсу
СпартанцибилиопустошилицелуАтику, самоДекелејубилипоштедели.
74) ИзовеопштинејебиоСофан. АкакосетаданајбољепоказаоодсвихАтињана, причајусе
двеприче. Премапрвој, носиојеоннапојасусвогоклопанабронзаномланцуједногвоздено
сидрокојејебацаокадбисеприближионепријатељу, даганепријатељи, кадсујуришали, неби
моглиизвућиизстроја; акадбинепријатељипочелидабеже, изгледадабигаондаподизаои
пошаодаихгони. Такогласиоваприча. Апремадругојпричи, којајеупротивречностисапрвом,
онјетобожеимаонаштиту, којимјеувекмахаоиникадаганијемирноносио, нацртаноједно
сидрокаогрб, анијеганосиообешеногооклопналанцу.
75) ПознатјејошједанСофановславанподвиг. Онје, наиме, кадсуАтињаниопседалиЕгину,
изазваонадвобојславногатлетуЕурибатаизАргаиубиога. ОвајславниСофанје, међутим,
касније, кадјебиоатинскивојводауистовремесаЛеагром, синомГлауковим, јуначкипогинуоу
борбамакодДата, којесусеводилесаЕдонцимаокозлатнихрудника.
76) КадсуХеленипобедиливарварекодПлатеје, пређенањиховустрануједнаженакојаје
биланезаконитаженаПерсијанцаФарандата, синаТеаспијева. КадјеонавиделадасуПерсијанци
пропалиидасуХеленипобедили, обучеисебеисвојеприсутнеслушкињеунајлепшеоделои
313
ставиинањихинасебемногобројанзлатнинакит, пасиђесаколаидођепешкедоСпартанаца,
којисујошбилизабављениубијањем. ЈошранијејеонабиламногослушалаоПаузанијии
његовојпородици, пагајеодмахпозналачимјеприметиладасесверадипоњеговим
наређењима, ибациламусепредногеобгрлившимуколена, пајеизјавила:
''Спартанскикраљу, смилујсенаменеиспасимеданепаднемуратноропство. Тисимии
досадавећпомогаоштосиуништиоовељудекојисенисуосврталининабоговенинахероје. Ја
самродомсаКосаићеркасамХегеторида, синаАнтагорина. Персијанацмејенасилуодвеоса
Коса.''
Паузанијајојодговори:
''Небојсе, жено! Нисисеузалудставилаподмојузаштиту, поготовоакојеистинатошто
кажешиакосизаистакћиХегеторидасаКоса, којије, заправо, мојнајбољипријатељодсвихкоји
станујуутомпределу. ''
Рекавшито, онјеодмахповериприсутнимефорима, акаснијејепошаљеуЕгинуукојује
самажелеладаиде.
77) ОдмахпослеодласкаовежененаиђуМантинејцикадјевећсвебилоготово. Кадсувидели
дасузакаснилизабитку, јакосеражалостеиизјаведасузаслужилидабудукажњени. Акадсу
чулидасуПерсијанцисаАртабазомпобегли, хтелисудакренуупотерузањимачакдоТесалије,
алиимСпартанцинедозволедагонеонекојибеже. Ондасеонивратекућиипротерају
командантесвојевојскеизземље. ПослеМантинејацадођуЕлиђани, пасеиониражалосте, каои
Мантинејци, ивратесекући. Ионисупослетогапротералисвојевојнекоманданте. Толикоо
МантинејцимаиЕлиђанима.
ПаузанијаиЛампон
78) УегинскојвојсцикодПлатејеналазиосеиЛампон, синПитејев, једаноднајугледнијих
Егињана. ОндотрчиПаузанијисаједнимодвратнимпредлогомикажемуово:
''Клеомбротовсине, однеосивеличанственуидивнупобедуибогтиједаодаодбраниш
ХеладуидастекнешнајвећуславууХеладиодсвихзакојемизнамо. Асадаморашурадитијош
нештоштојошнијеурађено, дабитиславабилајошвећаидасеникоодварвараубудућене
усудидазлочиначкипоступасаХеленима. Кадјенаиме, ЛеонидапогинуокодТермопила,
МардонијеиКсерксесумуодсеклиглавуинабилијенаколац. Акомусенаистиначиносветиш,
првоћетеславитисвиСпартанци, аондаисвиосталиХелени, јеракоМардонијанабијешна
колац, осветићешсвогстрицаЛеониду.''
79) ОвајјемислиодаћесетајпредлогдопастиПаузанији, алимуПаузанијаовакоодговори:
''ПријатељуизЕгине, признајемтидамидобромислишидасебринешомојојслави, само
ипакнисипогодиодобарпредлог. Поштосиименеимојуотаџбинуимојаделатаковисоко
подигао, одмахзатимхоћешдаметакопонизиш, јермисаветујешдаоскрнавимлешитврдишда
ћу, акотоучиним, тектадастећивеликуславу. Варваримавишеприличидаточиненегонама
Хеленима, пачакињимазбогтогазамерамо. Нијеминималосталодотогадаседопаднем
Егињанима, исвимаонимакојимасетосвиђа, већмијесасвимдовољноштосууСпарти
задовољнитимештоправеднопоступамиправедноговорим. АЛеониду, закогамипредлажешда
гаосветим, мисмоитекакоосветили, пајеињемуионимаштосусањимепогинулиу
Термопилимауказанапочасттоликимбројемдушаубијенихнепријатеља. Атинемојникадавише
дамидолазишсатаквимпредлозимаихвалибогуштотисеовогапутанијеништадесило.' '
Акадјеовајточуо, сместасеизгуби.
Поделаратногплена
80) Паузанијапакобјавинаредбуданиконесмеништаприсвојитиодплена, изаповеди
хелотимададонесунагомилусавплен. Овиондаизвршепретресцелевојскеинађушаторе
314
украшенесребромизлатом, позлаћенеипосребренепостеље, златневрчеве, чинијеичаше. Ана
колиманађуврећеизкојихсуизвађенизлатниисребрникотлови. Салешинасускинули
наруквице, ланцеимачевекојисубилиодзлата, алисенисуосврталинањиховепурпурне
огртаче. ТадасухелотимноготогаукралиипродалиЕгињанима, абилојемногочегаштонису
моглидасакрију, пасутопредалинагомилу. УправоотудапотичевеликобогатствоЕгињанакоји
суодхелотакуповализлатопоистојценикаоибакар.
81) Кадсу, дакле, сакупилисавплен, одвојилисуодњегадесетидеозабогауДелфима, од
чегајенаправљенонајзлатнитроножацкојистојинатроглавојзмијиодбронзе, близужртвеника,
пасуодвојилидеопленазаОлимпијскогбога, одкогасунаправилибронзаниЗевсовкип, дуг
десетлаката, паидеозабоганаИстму, одчегаје, опет, направљенбронзаниПосидоновкип, дуг
седамлаката. Одвојившиито, остатакпленаподелемеђусебе, асвакиједобиопозаслузи, ито:
незаконитеженеПерсијанаца, свезлатнеисребрнествари, новацитеглећустоку. Никонигдене
кажедалисуоникојисусенарочитоистакликодПлатеједобилинекинарочитидеоплена, алија
мислимдасусигурнодобилинекипочаснидар. Аодсвегатога: оджена, коња, камила, новцаи
другихствариодвредностииздвојенједесетидеоидатПаузанијикаопочаснидар.
82) Апричаседасеиоводогодило. Ксерксеје, бежећиизХеладе, оставиоМардонијусвоју
опрему. Кадје, дакле, ПаузанијавидеокакојеМардонијевшаторбиоукрашензлатом, среброми
свакојакимшаренимзавесама, оннаредипекаримаикуваримадаприпремеједанручаккаоза
Мардонија. Иовиурадеоноштоимјебилонаређено. Видевшитузлатнеисребрнедиване, па
златнеисребрнестоловеисјајноприпремањеручка, онсезачудисвемутомесјајуи, шалеради,
наредисвојимслугамадаспремеједанспартанскиручак. Апоштојебилавеликаразликаизмеђу
овадваручка, Паузанијасенасмејеипозовехеленскевојсковође. Кадсусеовисакупили, оним,
показујућиимобаручка, рече:
''Хелени, позваосамвасрадитогадавампокажемколикојебудалабиоПерсијанацкојије,
ипоредтаквогживота, дошаоунашуземљуданамотмеитомалосиротиње.''
Ето, тоје, попричању, Паузанијаизјавиохеленскимвојсковођама.
83) АпослетихдогађајакодПлатејемногисуналазилисандукепунезлата, сребраидругих
драгоцености. Акаснијесуналазилииоваквествари. Кадјеналешинамабиловећиструнуломесо
(Платејцису, наиме, свекостибилискупилинаједноместо), нађенајеједналобањабезиједног
шаванањој, ицелајебилаодједнекости. Нађенаје, такође, једначељустучијојсугорњој
вилицисвизуби, икутњациисекутићи, билисраслиуједнукост; анађенјеиједанскелетчовека
којијебиовисокпетлаката.
84) АлијеследећегданапослетоганестаоМардонијевлеш. Немогутачнодакажемкогаје,
украо. Слушаосам, додуше, омногимиразнимљудимадасугаони, тобоже, сахранили, аисто
такознамидасумногиодњихбилизатобогатонаграђениодМардонијевасинаАртонта. Али
ипакнисаммогаотачнодадознамкојеодњихукраоисахраниоМардонијевлеш. Постојиједно
мишљењедајеМардонијасахраниоДионизофанизЕфеза. Алијеонипакнекакосахрањен.
Сахранапогинулих. ХелениопседајуТебу
85) ПоделившипленкодПлатеје, Хеленису, итосвакинародпосебно, сахранилисвоје
мртваце. Спартанцисуископалитригробнице. Упрвусусахранилисвојемладератнике, аса
њимаиАмомфарета, Посидонија, ФилокионаиКаликрата. Уједној, дакле, гробницибилису
младиратници, аудругојосталиСпартанци, доксуутрећојбилисахрањенихелоти. Такосу
Спартанцисвојесахранили. Тегеаћанисутакођепосебносахранилисвојепогинуле, алисвеу
једнугробницу, аистотакоиАтињанисвоје, аиМегаранииФлиунћанисвојевојникекојеимје
поубијалакоњица. Свеовегробницебилесупуне. Алинадгробнехумкедругихнарода, којесе
јошвидекодПлатеје, су, какосамобавештен, стидећисештонисуузелиучешћаубици, ради
315
каснијихпоколења, подиглисамитинародинадпразнимгробницама. Итакосетамоналазии
такозванаЕгинскагробница, којује, какосеприча, намолбуЕгињанадесетгодинапослебитке
подигаоКлеад, синАутодиков, једанегинскиконзул.
86) ЧимсуХеленисахранилисвојепогинулекодПлатеје, одмахседоговореиодлучедапођус
војскомнаТебуидаодТебанацазатражедаимизручеперсијскепристалице, амеђупрвима
ТимегенидаиАтагина, којисуимбиликоловође; ауслучајудаихнеизруче, поручеимдасес
војскомнећеповућисведотледокнезаузмуград. Кадсудонелитаквуодлуку, дођуони
једанаестогданапослебиткепредТебуипоседнује, пазатражедаимсеониљудиизруче. Пошто
ихТебанцинисухтелидаизруче, ониимопустошеземљуиизвршејуришнаград.
87) Поштопустошењенијеникакопрестајало, двадесетогданаТимегенидизјавиТебанцима:
''Тебанци, поштосуХелениодлучилиданепрестанусаопсадомТебесведотледокилине
заузмуградилинасвинеизручите, недамодазбогнасидаљестрадаваБеотида. Акоимпакнаше
изручењетребадапослужикаоизговордабинаммоглиотетиновац, мићемоимдатиновациз
државнекасе(јерјеицеоградисто, каоими, биоузПерсијанце). Алиакоонистварнозбогнас
опседајуград, мићемосамиотићидасесњимарасправимо.''
ТојебилодобродошлоТебанцима, иуправичас, тесместајавеПаузанијидасуТебанци
спремнидаизручетељуде.
88) Кадсусеотомедоговорили, Атагинпобегнеизграда, аПаузанијаослободикривице
његовесиновекадсубилидоведенипредњегаиизјавидасиновинесносекривицуштојеотац
пришаоПерсијанцима. Тебанцису, међутим, мислилидаћедругиљудикојесуониизручили
успетидасеоправдајуилидасебарпомоћуновцаспасу. АПаузанија, којијеисамтонаслутио,
чимихјепримио, наредидасесвасавезничкавојскаотпусти, ањиходведеуКоринтипогуби.
ТоликоодогађајимакодПлатејеиТебе.
АртабазсевраћауАзију. СавезСамљанасаХеленима
89) ААртабаз, синФарнаков, којијебиопобегаоизПлатеје, успеоједаумакне. Кадјебио
дошаоуТесалију, Тесалцисугапозивалинаручакираспитивалисезаосталувојску, јерјошнису
зналиштаседесилокодПлатеје. Артабазјеипакзнаодаће, акопристанедаимкажецелуистину
обиткама, доћиуопасностдапогинеионицелањеговавојска(јерјевероваодабигасвинапали
кадбидозналиштаседесило). Промислившиотом, нијеништарекаониФокејцима, аТесалцима
саопштиово:
''Ја, Тесалци, каковидите, усиљениммаршемидемхитноуТракијуијакосежурим, јерме
јевојсканапредпослаладасаовимјединицамаизвршимједанважанзадатак. АМардонијеи
његовавојскаидузамномиможетеимсенадатисвакогтренутка. Дочекајтегапријатељскии
будитељубазнипремањему, јерсезатокаснијенећетекајати.''
Рекавшито, онунајвећојжурбипрођекрозТесалијуиМакедонијуиодеправоуТракију,
каодамусезаистатакојакожурило. Акретаосекрозунутрашњостземље. Инајзадјестигаоу
Бизант, изгубившимногосвојихвојника, којесумуузпутубилиТрачаниилисубилипомрли
одгладииисцрпености. ИзБизантасепакпребацибродовимапрекоуАзију.
90) ИтакосеАртабазвратиоуАзију. Случајноседесилодасетогистогданакадсу
ПерсијанципретрпелипоразкодПлатеје, одигралаибиткакодМикалеуЈонији. Доксусе
Хелени, наиме, налазилисасвојимбродовимакодДела, подкомандомСпартанцаЛеутихиде, дођу
имгласницисаСама, итоЛампон, синТразиклов, иАтенагора, синАрхестратидов, и
Хегезистрат, синАристагорин, којесуСамљанипослаликрадомодПерсијанацаитиранина
Теоместора, синаАндродамантова, когасуПерсијанцибилипоставилизатиранинанаСаму. Кад
суовидошлипредкоманданте, узмеречХегезистратиобјасниимуједномдугомговорудаћесе
ЈонцидићинаустанакпротивПерсијанаца, самоакосеХеленибудупоказалиуЈонији, ида
316
Персијанциинепомишљајунатодабисетаконештомоглодесити. ПакадбиихПерсијанции
дочекали, небиХеленинигденаишлинабољилов. Ионихјезаклињаозаједничкимхеленским
боговимададођуупомоћсвојојхеленскојбраћиидаихослободеодропстваиодбранеод
варвара. Тоћемоћи, какоонрече, лакодаизврше, јерсуварварскибродовислабиинисудорасли
дасеборесањима. Аакокомандантисумњајудаовихоћедаихдоведуунекуклопку, онису
самиспремнидапођусахеленскимбродовимакаотаоци.
91) ПоштоихјеСамљанинмногомолио, запитагаЛеутихида, билозатоштојехтеодасазна
знамењеилиштогајебогслучајнонатоупутио:
''СтранчеСамљанине, какотијеиме?''
Овајмуодговори:
''Хегезистрат.' '
Леутихидамуупаднеуреч, даХегезистрат(тозначи''Војсковођа'') небидаљеговорио, и
речему:
''ПријатељусаСама, прихватамто(имеХегезистрат) каодобрознамење. Асадасе
пожуритедасештопревратитекући, алинамсеморатезаклети, итиитвојидрутовидаћетенам
виСамљанибитивернисавезници''.
Ичимјеовајторекао, одмахјеиурађено.
92) Самљанисе, наиме, одмахзакунуисклопесавезсХеленима. Кадсутосвршили, отплове
онинатраг, докје, наиме, билоодређенодаХегезистрат, збогдоброгзнамењасвогаимена, пловис
Хеленима.
93) ПоштосусеХеленитогданатузадржали, испаднеимидућегданаповољнажртвакојуим
јеприносиоДеифон, синЕуенијевизАполонијеуЈонскомзаливу. Сањеговимоцемсеово
десило. УтојАполонијисеналазесунцупосвећенесветеовце, којесупрекоданапаслепоредреке
Хона, којатечеизпланинеАкмона, пролазикрозАполонијуиуливасеуморекодлукеОрика, а
ноћуихузимајунајбогатијиинајотменијиграђаниисвакиодњихчуваихгодинудана.
Аполоњани, наиме, јакомногопоштујуовеовцепонаређењунекогпророчишта. Онесуноћивале
уједнојпећиникојасеналазидалекоодграда. Једномјетакобиоизабрандаихчувабашовај
Еуеније. Тадасу, завремењеговаспавања, провукавшисепоредстраже, дошливуциупећинуи
поклалимуокошездесетоваца. Акадјеонтоприметио, ћутаојеинијеотоменикомниречи
рекао, негојемислиодаунакнадукупидругеовце. Аполоњаниматоипакнијеосталонепознато,
него, кадсузатосазнали, изведугапредсудизбогтогаштојезаспаоосудегадамусеизваде
очи.
АкадсуЕуенијаослепили, одмахсуовцепресталедаимсејагњеиземљанијевишерађала
каораније. УДелфимаиуДодониимјеречено, кадсупиталипророчишташтајеузроктој
невољи, дајетозатоштосунеправедноослепиличуварасветиховаца. Пророчиште, наиме, изјави
дасусамибоговинавеливуковенатоинећепрестатидаимсесветепренегоштоАполоњанине
дадуЕуенијунакнаду. итотаквукаквуонбудехтеодаприми.
Ареченоимједаћеони, кадбудедошловремезато, датиЕуенијутаквунакнадукојаће
усрећитимногељуде.
94) Пророчиштасуимдалатаквеодговоре, аАполоњанисутодржалиутајности, пасу
поверилинекимсвојимграђанимадатоураде. Аовисуимтоовакоизвршили. КадјеЕуеније
седеонаједнојклупи, дођуонииседнупоредњегаиупустесесањимуразговоросвемуи
свачему, докуразговорунисудошлидотогадамуизјавесаучешћезбогнесреће. Акадсуга
навелинаразговоротоме, запитајугаштаби: примиоунакнадукадбиАполоњанипристалида
мудадунакнадузаоноштосумуучинили. Поштонијебиочуозапророчанство, онизјавидаби
пристаодамуседадудвењивеуАполонији, иназначиименаграђаназакојејезнаодапоседују
тењиве, аузтојошикућакојујесматраонајлепшомуцеломграду. Кадбиму, дакле, тодали,
317
изјавион, небисевишенањихсрдио, јербимутобиладовољнанакнада. Чимјеонторекао,
ухватегаприсутнизаречисаопштему:
''Еуеније, Аполоњанићетитодатиунакнадузаослепљење, итопонаређењусамог
пророчишта.''
Онсенатојаконаљути, јерјетектадасхватиосмисаоцелогразговораимислиоједаје
преварен. Иониоткупеодвласникањивеикућу, којејеонжелеодадобије, идадумуих. Аодмах
послетогадобијеонпророчанскидаркојимсетоликопрославио.
95) СиновогаЕуенијабиојеонајДеифонкогасуКоринћаниповелиикојијетадаХеленима
приносиожртве. АјасамчуоитодасеДеифонсамолажноприказиваокаоЕуенијевсинидајеу
Хеладизановацобављаосвојзанат, ада, заправо, нијебиоЕуенијевсин.
ПерсијскафлотасеповлачикаМикали
96) КадјеХеленимаиспалаповољнажртва, отпловеонисафлотомсаДеланаСам. Стигавши
кодКаламанаСаму, укотвесепредХеринимхрамомиспремесезаборбу. АкадсуПерсијанци
сазналидаонидолазе, кренуионисвојупреосталуфлоту, итопремакопну, јерсуфеничким
бродовимабилидозволилидаотпловекући. Надоговору, наиме, одлучедасенепримибитка, јер
сусматралидаимснагенисубилеједнаке. Ифлота, дакле, отпловипремакопнудасеставипод
заштитукопненевојскекојасеналазилакодМикалегдеје, понаређењуКсерксову, остаоједан
деовојскедачуваЈонију. Тавојскајеималасвегашездесетхиљадавојника, акомандоваојојје
Тигран, најлепшиинајвећичовекуПерсији. Икомандантифлотеодлучедасеставеподзаштиту
тевојске, даизвукусвојебродовенаобалуидатамоископајуокосеберовове, радизаштите
бродоваирадисвојесигурности.
97) Кадсудонелитаквуодлуку, ониотпловекаобали. АкадсудошлиублизинухрамаЧасних
богињауМикали, нарециГезонуиСколопоенту, наместогдесеналазиохрамЕлеузинске
Деметре, којијебиосаградиоФилист, синПасиклов, кадјезаједносаНилејем, синомКодровим,
осниваоМилет, — извукуондебродовенаобалуиподигнуодкамењаидрвећа, исекавшичаки
воћке, једнуограду, пајејошокружезашиљенимкољем. Припремалисусекаозанекуопсаду,
алиизапобеду, јерсувршилиприпремемислећиинаједнуинадругумогућност.
98) КадсуХеленичулидасуварварипобеглинакопно, вајкалисусештосуимпобеглии
нисузналиштадараде: далидасевратенатрагилидаотпловенаХелеспонт. Најзадсенеодлуче
нинаједнонинадруго, негодаионипловепремакопну. Припремилису, дакле, свезаједну
поморскубитку: лествезаискрцавањеисведругоштојевећбилопотребно, паотпловеуправцу
Микале. Кадсу, међутим, стиглиблизулогора, нисумоглидавиденикогадапловипротивњих,
негоприметедасубродовиизвучениуутврђенилогоридасенаобалиналазипостројенавелика
копненавојска. ОндапођепресвегаЛеутихиданабродуиштојемогаовишеприближисеобали,
тесепрекогласникаобратиЈонцимаовимречима:
''Јонци, свикојичујетеиразуметештавамговорим, запамтитештаћувамрећи, јер
Персијанцисигурнонећеразуметиштаодвасзахтевам. Каддођеизмеђунасдоборбе, свакиод
вастребапрводасесетислободе, азатимдајелозинка''Хера''. Анезаборавитедаоникојисуме
чулијаветоонимакојименисучули.''
ЦиљовогпоступкабиојеистикаоионајТемистокловкодАртемизија. Хтеоје, наиме, или
данаговориЈонцедазатајеодварваратоштоимјерекао, илипакдаварвари, услучајудабудуо
томеобавештени, изгубеповерењеуЈонце.
99) ПоштојеЛеутихидаодњихтозатражио, ондаХелениовоураде. Пристанусбродовимауз
обалуиискрцајусе, тесепостројезаборбу. КадсуПерсијанцивиделидасеХелениприпремајуза
борбуиданаговарајуиЈонце, онипрворазоружајуСамљане, накојесупосумњалидасуу
договорусаХеленима. Самљанису, наиме, ослободилисвеАтињанекојисууАтицибили
318
заосталиипалиурукеКсерксовојвојсци, пакаозаробљеницидоведенинаварварскимлађамана
Сам, снабделиихпопудбиномиупутилиуАтину. Иуправозатоштосуоткупилипетстотина
Ксерксовихнепријатељанајвишејеипаласумњанањих. ЗатимПерсијанцинаредеМилећанима
дачувајусвеприступекојиводедопланинскихврховакодМикале, поштоони, тобоже, најбоље
познајутоземљиште, а, уствари, поступилисутакозбогтогадабииходвојилиодосталевојске.
ИтакосусеПерсијанциосигуралиодЈонаца, накојесусумњалидаће, кадимсеукажезгодна
прилика, прећинастрануХелена, асами, дабисезаштитили, направезидодсвојихштитова.
БиткакодМикале
100) АкадсуХеленибилиспремнизаборбу, кренуониунападпротивварвара. Завреме
њиховогнаступањапронесесеизненадакрозцелувојскуједнавест, анаобалисевиделокако
лежиједнагласничкапалица. Дошлаимје, наиме, вестдасуХеленипобедилиМардонијаубици
кодПлатеје. Наосновумногихдоказа, јасноједасутубоговибилиумешалисвојепрсте, поштоје
ХеленимадошлатавестбашистогданакадсеодигралабиткакодПлатеје, атребалоједасе
одиграикодМикаледабитимвојскабилајошхрабријаисавишевољеушлауборбу.
101) АслучајноседесилоитодасусеобебиткеодигралеублизинигајаЕлеузинскеДеметре,
јерсекодПлатејеодиграла, какосамвећранијерекао, ублизинисамогДеметриногхрама, ато
истотребалоједаседесиикодМикале. АвестдасуХелениподвођствомПаузанијеоднели
победустиглајеуправичас, јерсебиткакодПлатејеодигралараноизјутра, аовакодМикалетек
послеподне. Текнештокаснијесеутврдилодасусебиткеодигралебашистогданаумесецу. У
почетку, пренегоштоимјестиглатавест, обузеоихјестрах, нетоликозбогњихсамих, колико
збогХелена, јерсусебојалидаХеладанепоклекнеуборбисаМардонијем. Акадимјеизненада
стиглатавест, онијурнубржеунапад. Дакле, иједниидруги, иХеленииварварисусежурилида
штопредођедобитке, јерсуиострваиХелеспонтбилиодређеникаонаградазапобедника.
ПоразПерсијанаца
102) Атињаниионикојисубилипоредњихустроју, сведополовинесамогстроја, креталису
сеузсамуморскуобалуипоравномземљишту, доксуСпартанциионипоредњихишлипо
брдовитомземљиштуикрозједнугудуру. ДокСпартанцијошнисубилистиглинадругомкрилу
јевећбилодошлодоборбе. Докимјезидодштитоваодолевао, Персијанцисусеборилиинису
узмицалиизборбе. АкадсуАтињаниивојскаокоњих— јерјетоњиховазаслуга, анеспартанска
— подвикнулиижешћенавалили, тадасеситуацијасасвимпроменила. Они, наиме, пробијузид
одштитоваиутомналетупродруувеликомбројумеђуПерсијанце. Овисусејошдржалиидуже
сусевременајошхраброборили, док, најзад, нисупобеглиусвојаутврђења. ААтињани,
Коринћани, СикиоњанииТрезењани(јерсутимредомбилипостројени) јурнуустопузањимаи
продруиуњиховоутврђење. Кадимјеиутврђењебилозаузето, варваринисувишени
покушавалидасебране, негосвинагнуубекство, осимПерсијанаца. Овисусе, иакоихјебио
малиброј, борилисаонимХеленимакојисусталнопродиралиуутврђење. Аодперсијских
команданатадвасууспеладаумакну, адвасупогинула. УмаклисукомандантифлотеАртаунти
Итамитра, апогинулисууборбикомандантикопненевојске, МардонтиТигран.
103) ДоксуПерсијанцијошбилиуборби, стигнуСпартанцисасвојимдруговимаисве
преосталедотуку. ТујепогинуоивећибројХелена, аизмеђуосталихисикионскивојсковођа
Перилеј. АкадсувојницисаСама, којисусеналазилиуперсијскојвојсциикојисуодмаху
почеткубиткебилиразоружани, виделидајебитканеодлучна, чинилисусвештосумоглида
помогнуХеленима. АкадсуосталиЈонцивиделидасуСамљанизапочели, ионисеодмахокрену
противПерсијанацаинападнунањих.
319
104) АМилећанимасуПерсијанциставилиузадатакдачувајуприлазедабисе, акоимседеси
оноштоимсеидесило, моглиподњиховимвођствомспастиуврховеМикале. Милећанису
добилитајзадатакизбогтога, аиданеби, кадбибилиулогору, пребеглинастрануХелена. Ови
су, међутим, урадилисасвимсупротноономештоимјебилозаповеђено. Кадсусе, наиме,
Персијанцидалиубекство, одведуихМилећанисасвимдругимпутевимаипредадуихуруке
непријатељима, панакрајуиступеотворенокаоњиховинајвећинепријатељи. ИтакосеЈонијапо
другипутпобунилапротивПерсијанаца.
105) ЗавреметебиткенајбољесусепоказалиАтињани, амеђуњимаХермолик, синЕутенов,
опробанибоксерирвач. ОвајХермоликјепогинуокасније, уратуизмеђуАтинеиКариста, у
једномбојукодКирнауоколиниКариста, исахрањенјенартуГересту. ОдмахпослеАтињана
одликовалисусеуборбиКоринћани, ТрезењанииСикиоњани.
106) КадсуХеленипобиливеликибројонихкојисусеборили, паионеварварекојисубежали,
запалеимбродовеицеологор, тедонесупленнаобалу, апронашлисуинекуризницупуну
новца. Запаливши, дакле, логорибродове, укрцајусенабродовеиотплове. КадсустиглинаСам,
почнусеХеленидоговаратиоисељавањуЈоније, укојубихеленскуобласткојомонивладајубило
најбољедасеЈонцинаселе, адаЈонијупрепустеварварима. Изгледалоимједајенемогућедаони
увекбранеичувајуЈонију, акадихонинебиштитили, Јонцисенебимоглинадатидаћеикада
успетидасерешеПерсијанаца. ГлаварисаПелопонезабилисумишљењадабитребалопреселити
ХеленепристалицеПерсијанацаизприморскихградоваидатитуземљуЈонцимадасеуњој
населе. АлиАтињанијошизпочетканисуникакобилизатодасеЈонциисељавајунитида
Пелопонежаниучествујуурешавањупроблемањиховихколонија. ПоштосуАтињаниодлучно
бранилисвојестановиште, Пелопонежанинајзадпопусте. ИтакоонипримеусавезСамљане,
Хијце, ЛезбијцеидругеострвљанекојисуслучајноратовалинастраниХелена, изатражеодњих
дасезакунудаћеостативернисвојојзаклетвиидаихнећеизневерити. Обавезавшиих
заклетвама, отпловенаХелеспонтдапорушемостове. Веровалису, наиме, даћеихтамојошнаћи.
107) Иови, дакле, отпловенаХелеспонт, аварвари, којисубилипобеглиубрдаокоМикалеи
тамосесакрили, акојихнијебиломного, пребацесеуСард. НапутузаСардМазистеј, брат
Даријев, којијеучествоваоутомпоразу, силнојепребациваоАртаунту, којијебиоглавни
командант, истрашногагрдио. Рекаомује, измеђуосталог, дајеплашљивијинегонекажена, да
јењеговомкривицомдошлодопоразаидазаслужујенајгоруказнуштојетоликоосрамотио
краљевскукућу. АрећинекомПерсијанцудајегориодженесматрасеуПерсијизанајвећу
увреду. Поштојеовајдужевременамирнослушао, најзадсенаљути, истргнемачнаМазистејаса
намеромдагаубије. АтадагаКсинагора, синПрексилејаизХаликарнаса, којисеналазиоиза
Артаунтаиприметиодахоћедагаубије, зграбипосредини, дигнеувисилупиоземљу. Иутом
тренуткупритрчеМазистејевипратиоци. ИтакоКсинагоранеучиниуслугусамоМазистејунегои
самомКсерксу, јермујеспасаобрата. ЗбогтогајекраљдаоКсинагорицелуКиликијунауправу.
Међуњимакојисуишлизаједнонијесевишеништасличнодесило, тесрећностигнууСард.
Ксерксезаводикћерсвогабрата
108) УСардусеслучајноналазиокраљ, јошодоногвременакадјепослепоразанамору
побегаоизАтинеитустигао. ДоксетадазадржаваоуСарду, заљубисебашуМазистејевужену,
којасетакођетамоналазила. Кадникаконијемогаодајенаговоридамусепода, анијехтеодаје
силује, изобзирапремабратуМазистеју(аутоистосебашиженауздала, јерједоброзналадаје
нећесиловати), поштоосталимсредствиманијеуспеодапостигнесвојциљ, Ксерксеондаожени
свогсинаДаријаМазистејевомћеркомодовежене, јерсенадаодаћемутакопреучинитипо
вољиакотобудеурадио. Кадјеобављенауобичајенасвадба, онотпутујеуСузу. Акадјетамо
стигаоиДаријевуженупримиоусвојукућу, онсеоканиМазистејевежене, пасезаљубиу
Даријевужену, Мазистејевућерку, којамусеиподала. ТојженибилојеимеАртаунта.
320
109) Алипослеизвесногвременасазнасезато, итоовако: КсерксоваженаАместријаоткалаје
једанвеликииизванреднолепоишараногртачипоклонилагаКсерксу. Онсеобрадујеиуњему
одекодАртаунте. Апоштојеикодњедоживеоједнурадост, онјојпредложидазаиштештогод
желидајојдаузаменузазадовољствокојемупружа. Обећадаћејојдатиштогодзаиште. Тоје
упропастилоињуицелуњенукућуштојеухватилаКсерксазаречирекла:
''Хоћешмизаистадатиштогодбудемзаискала?''
Онјевероваодаћеонасвепретражити, тејојобећаизакунисе. Акадсеонзаклео, онда
онабезустручавањазатражиогртач. Ксерксејенасвемогућеначинехтеодаизбегнедајојгада,
јединозбогтогаштосебојаоАместриједага, поштојевећиранијесумњалаутувезу, неухвати
наделу. Нудиојојјеиградовеинебројеномногозлата, пачакивојску, којомникодругинеће
заповедатинегосамоона. КодПерсијанацасепаквојскасматралакаонајскупоценијипоклон. Али
поштонијеуспеодајеодговориодтога, онјојпоклониогртач. Онасејакообрадујетомдару, па
гаогрнеипочнесењимехвалити.
110) Аместријадознадајеогртачкодње. Акадјесазналаштасесведешава, нијеуперила
СВОЈУмржњупротивтежене, негојемислиладајезасветокривањенамајкаидаонасвето
удешава, тепочнедарадиоглавиМазистејевојжени. ЧекалаједајојмужКсерксеприреди
''краљевскугозбу''. (Тагозбасеприређујесамоједанпутгодишње, накраљеврођендан, изовесе
наперсијскомјезику''тикта'', штонахеленскомјезикузначи''савршениручак''. Јединотадамаже
краљсвојуглавуиделидаровеПерсијанцима.) Дочекавшитајдан, затражиАместријаодКсеркса
дајојдаМазистејевуженунапоклон. Онјесматраотозанечувенудрскостизанедостојнодајој
поклањаженусвогабрата, анарочитокадјеонауцелојтојствариневина. Онје, наиме, одмах
разумеозаштојеонабаштотражила.
111) Ипакјенакрајукрајева, поштојеонаупорнотражила, аобичајјеналагаоданесмеодбити
ничијумолбузавреме''краљевскегозбе'', тешкасрцапристанедајојједа, тепоступиовако:
дозволијојдарадисњомштахоће. Послетогапошаљепобратаи, кадјеовајдошао, онмуизјави:
''Мазистеју, тисиДаријевсинимојбрат, а, поредтога, храбарчовек, алисемораш
раставитисаженомскојомсадживиш. Јаћути, уместоње, датисвојукћерзажену, ињуможеш
даузмешксеби, јерјанежелимдаидаљеживишсасвојомсадашњомженом.''
Мазистејсезачудитимречима, памуодговори:
''Господару, јесилисишаосумакадминаређујешдасераставимодженекојамијеродила
синовеикћери, одкојихсиједнуузеозаженусвомесину, одженекојујајаковолимисакојом
сампотпунозадовољан, паминаређујешдауместоњеузмемзаженутвојукћер. Ја, краљу,
сматрамзавеликучастштосимеудостојиосвојекћери, алиипакниједнонидругонећуурадити.
Анитебинијенуждадаме, ипротивмојевоље, присиљавашнато. Затвојукћерћесевећнаћи
другичовек, ништагориодмене, адозволидајаживимсасвојомженом.''
Овајму, дакле, овакоодговори, аКсерксесенаљутииречему:
''Тако, Мазистеју, садсилепоурадио! Саданитићешдобитимојукћерзаженунитићеш
моћидаљедаживишсасвојомженом, дабисенаучиодаседоброчинствапримајуса
захвалношћу.''
АкадјеМазистејчуо, изађенапољеикажемусамоово:
''Господару, јошменисиубио!''
112) Алиумеђувремену, докјеКсерксеразговараосбратом, АместријапошаљепоКсерксове
стражареистанедаунаказујеМазистејевужену. Одсеклајојједојкеибацилапсима, пајојодсече
нос, уши, уснеијезик, тејетакоосакаћенупошаљекући.
113) Мазистеј, поштоништаотоменијебиочуо, аслутећидамупретинекозло, дотрчии
упаднеукућу. Кадјевидеоунакаженужену, онсеодмахдоговорисасвојимсиновимадаотпутује
уБактријусањимаијошнекимдругимљудима, снамеромдаподигнеустанакуБактријској
321
сатрапијиидакраљузаданајвећеневоље. Мислимдабисетоидесилодајеуспеопредадођеу
БактријуиуземљуСака, јерјеонбиосатрапуБактријииБактријанцисугајаковолели. Али
поштојеКсеркседознаодаоннамераватодауради, онпошаљевојскупротивњегаинапуту
убијеињегаињеговесинове, ипобијесвуњеговувојску. Ето, тојесвеоКсерксовимљубавним
авантурамаиоМазистејевојсмрти.
АтињаниопседајуСест
114) АонеХеленекојисупошлиодМикаленаХелеспонтпрвозадрженеповољниветрови, те
суморалидасеукотвекодртаЛекта, аодандедођууАбидинађупорушенемостове, закојесу
веровалидаћеихјошнаћиуживоту, јерсузбогњихнајвишеидошлинаХелеспонт. А
ПелопонежанисЛеутихидомондаодлучедаотпловенатрагуХеладу, доксеАтињанипод
вођствомКсантиповимрешилидатуостануиданападнунаХерзонез. ИПелопонежаниотплове
натраг, аАтињанипређуизАбиданаХерзонезиопседнуСест.
115) АутајистиСест, којијебиоједнаоднајјачихтамошњихтврђава, сакупилисусељудииз
целеоколинекадсучулидаХеленидолазенаХелеспонт, пајеиизградаКардиједошао
ПерсијанацЕобаз, којијетамобиодонеоужадодмостова. Становнициовогаградабилису
Еолци, апривременосусезадржавалииПерсијанциимноштводругихсавезника.
116) УтојсатрапијивладаојеКсерксовсатрапАртаикто, Персијанац, једанстрашанпустахија
којијепревариоисамогкраљакадјеовајишаосавојскомпротивАтине, јерјехтеодаседочепа
благаПротезилеја, синаИфикловаизЕлеунта. УЕлеунтунаХерзонезунадазисеПротезилијева
гробницаиокоњеједангај. Угробницисусеналазилемногедрагоцености: златнеисребрне
посуде, уметничкаделаодбронзе, сјајнехаљинеидругизаветнидарови. ИсвејетоАртаикто, по
одобрењукраљеву, опљачкао. ПревариојеКсерксаовимречима:
''Господару, овдепостојикућаједногХеленакогајестигласмртнаказназатоштојепошао
уратпротивтвојеземље. Дајмињеговукућудасениковишенеусудидаратујепротивтвоје
земље.''
Ирекавшито, лакомујепошлозарукомданаговориКсерксадамудакућутогчовека, а
нијемунинакрајпаметибилоштаовајнамеравадауради. Рекаоједајератоваопротивкраљеве
земљеимајућиовонауму: даПерсијанцисматрајудајечитаваАзијаодувекњиховаобластида
припадавечитомкраљу. Акадмујекраљтопоклонио, пренесеонсведрагоценостиизЕлеунтау
Сест, аодгајанаправињивуипашњаке; акадгодјесамдолазиоуЕлеунт, опћиојесаженамау
самомсветишту. АтадагаопседнуАтињани, адасенијенинадао, нитисебиоприпремиоза
опсаду, теганападнутаконеобезбеђеног.
117) Кадсепакопсадаотегладокасноујесен, изгубилисуАтињанистрпљење, јерсудуго
временабилидалекоодсвојихкућаинисумоглидазаузмутврђаву. Они, дакле, замолесвоје
командантедаихповедунатрагуотаџбину. Алиовиизјаведанемогудокнезаузмуградилидок
иматинскавладаненаредидасеповуку. Толикосубилизадовољнитадашњомситуацијом.
ЗаузећеСеста. ПовратакАтињанауХеладу
118) Аониутврђавипалисуунајвећуневољу, такодасуљудикуваликаишевесадиванаијели
их. Акадвишенисунитогаимали, ониноћупобегну, иПерсијанцииЕобаз, иАртаикто,
сишавшисастражњестранетврђаве, наместугдејебилонајмањенепријатељскихвојника. Акад
јесвануло, ХерзонежанисакулејавеАтињанимаштаседесилоиотворекапијенатврђави. И
већинаодњихпођеупотерузаовима, адругипоседнуград.
119) ЕобазпобегнеуТракију, пагатрачкоплемеАпсинтијциухватеипринесу, посвомобичају,
домаћембогуПлисторунажртву, ањеговевојникепогубенадругиначин. ААртаиктовевојнике,
322
поштосукаснијепобегли, стигнубашкадсубилинаЕгоспотаму, теих, поштосуседуже
бранили, деломпобију, аделомживезаробе. ХелениихокујуиодведунатрагуСест, асањима
окованогисамогАртаиктаињеговасина.
120) Тадаседеси, какопричајуХерзонежани, једномвојникукојијечуваозаробљенике, кадје
пекаосланурибу, овочудо. Суверибепочнунаватридаскачуидасепраћакајукаосвежеухва-
ћене. Исвикојисусетуокоњеганалазилимногосусечудили. АкадјеАртаиктовидеоточудо,
онпозовеоногштојепекаорибуиречему:
''ПријатељуАтињанине, небојсетогзнамења! Оносеодносинамене, аненатебе.
ПротезилејуЕлеунтунаговештаватимедаон, иакојеодавноумроииакојебалзамован, јошувек
имабожанскуснагудаказнионогакојигавређа. Асада, дакле, желимдамуоводамкаоодштету:
заблагокојесамопљачкаоизхрамапоклонићубогустоталената, аакоАтињанипоклонеживот
мениимомесину, даћуимдвестотинеталената.''
АлитуњеговупонудунепримикомандантКсантип. Елеунћанисуга, наиме, молилидаим
гаизручидабимусеосветилизаПротезилеја, атојебиланамераикомандантаКсантипа. И
одведуганаобалугдејеКсерксебиоподигаомоет, апремадругима, наједнуузвишицуизнад
градаМадитаитамогаразапнунакрст, асинакаменујунаочигледсамогАртаикта.
121) Кадсусветоизвршили, отпловеонинатрагуХеладуносећисасобом, пореддругих
драгоцености, иужадсамостовадаихзаветујухрамовима. Итегодиненијесевишеништа
сличнодесило.
122) ЈеданпредаковогразапетогАртаиктабиојеонајАртембарКОЈИјеПерсијанцима
предложионештоштосуонипримилииизнелитајпредлогпредКирасаследећимречима:
''ПоштојеЗевсодузеовластАстијагуипредаојеПерсијанцима, аодљудитеби, Кире, ми
нећемоидаљедаостанемоунашојмалој, узтојошикаменитојземљи, негохоћемоданас
преселишудругу, бољуземљу. Имајеипореднасдоста, аидаље. Акоседочепамоједнеодњих,
цеосветћенамседивити. Аиправоједаједаннародкојизавлададругиматоуради. Кадћенам
сезатопружитизгоднијаприликааконесадкадвладамонадтоликимнародимаикадсмо
тосподарицелеАзије?''
КадјеКирточуо, нијесеништазачудиотимречима, негонаредидасетакоиучини, само
имсаветујеинаговориихдасеприпремедаодгосподарапостануробови, јермеказемљаствара
обичномекушцеислабељуде. Уједнојтеистојземљи, наиме, нерађајусеупоредоибогати
плодовиидобриратници. ИПерсијанцисусхватилидаКиримаправо, теодлучеданеидуникуд,
негорадијеизаберудастанујуусиромашнојземљиидавладајунаддругиманегодаоруисеју
равницеидаробујудругима.
КОМЕНТАРИ
Упутствозакоришћењекоментара:
Римскибројевиозначујукњиге, аарапскипоглављапојединихкњига. Уовомделу
понављајусечестоистигеографскиназивииименаисторијскихличности. Затосмокоментар
давалитамогдесмосепрвипутсусрелисатаквимименимаилиназивима. Истотакосмо
поступилиикодобјашњавањапојединихмераиновчанихјединица, јерсеионејављајунавише
места. Нисмоуопштекоментарисалиопштепознатаименакојасечестојављају, као, например,
Хелен, Хеладаисл.
323
Књигапрва
КЛИЈА
Клија— свакакњигаовогХеродотовогделаносиимеједнеодмуза, пајеонозато, према
византијскомграматичаруСвиди(10. векн. е.), иносилоимеМузе, иакојебилопознатијепод
именомИсторије. ПоделаделапремамузаманепотичеодсамогХеродота, негојенасталакасније,
вероватнојошпреалександријскогвремена(препоследњечетвртинечетвртогвекапрен. е.).
Мислиседајеподелаизвршенаузнакпоштовањапреманенадмашномгенијуиомиљеном
приповедачуХеродоту. Алитаподелапремамузамаприличнојенезгодна, јерчестораставља
деловекојичинеорганскуцелину, док, сдрутестране, повезујеонекојинемајумеђусобом
никаквеорганскевезе. ПознатихеленскиписацЛукијан, изСамосате, (рођеноко120. год. н. е.)
причадајеХеродотпрочитаосвојихдеветкњигаИсторијепредслушаоцимауОлимпији, идасу
одушевљенислушаоцидалиделусимболичноимеМузе.
1
ХеродотХаликарнашанин— носитоимепосвомродномградуХаликарнасу, главномграду
малоазијскепокрајинеКарије, којиседанасзовеБудрун. Овојејединисигуранподатако
Херодоту.
Садашњиперсијскиучењаци— Херодотвероватномислиовденаперсијскеаналисте, сакојимаје
долазиоудодирнасвомпутукрозПерсију, јерсуперсијскикраљевиималинасвомдворуписаре
којисубележилисвеважниједогађајезавремењиховевладавине. Исвештобитианалисти
забележилиостављалобисеудржавнуархиву.
Феничани— познаваоцизвездаичувениморнари, познатиуцеломстаромсветукаоодлични
трговциипроналазачи. СтановалисуупокрајиниФеникији, назападнојобалиМалеАзије,
прекопутаКипра, заправоодстарогградаАрададогореКармела, алисепонекадсматралода
ФеникијаобухватацелоприморједоГазе. СматранајеобичнозадеоСирије. Алитакосусезвали
истановнициКартагине(Кархедона), ХипонаиУтике, јерсубилифеничкиисељеници.
КаодобриморепловциитрговциФеничанисубилипосреднициуразмениматеријалнихи
духовнихдобараизмеђуАзије, ЕвропеиАфрике. Ималисуподсвојомконтроломцело
Средоземноморе, докихизисточногделатогморанисупотпунопотиснулиХелени, под
вођствомАтињана, упрвојполовинипетогвекапрен. е. послесјајниххеленскихпобеданад
Персијанцима, аРимљанииззападногдела, послеразорењаКартагине, 146. годинепрен. е.
ЗаФеничанесемислидасупроналазачимногихважнихствари, напримерстакла, прве
гласовнеазбукеитд.
Еритрејскоморе— Црвеноморе, ауширемсмислуИндијскиокеансаАрабијскимиПерсијским
заливом.
Арг— наПелопонезу, главниградуАрголиди, нарециИнаху, данашњиАрги.
Ија(Луталица), — кћикраљаИнахаиАргеје, лепасвештеницабогињеХереуАргу. Збогњених
љубавниходносасаЗевсом, љубоморнаХераје, заказну, претвориукравуипоставистоокогАрга
дајечувауједноммикенскомгајудокјенијеослободиоХермес, којије, понаређењуЗевса, убио
Аргауспававшигапретходносвојомсвираломипалицом.
Подругоммиту, убиогајекаменом. ХерајепренелаАргове(Аргусове) очинареппауна.
ГневнаХерапошаљетадаобадакојијеИју-кравусвојимубодиманатераодабежиизземљеу
земљу, пајепрепливалаТрачкимореуз, којијепоњојидобиоимеБоспор(Боспорос: Крављи
пут), тејетакодоспелаидоКавказа, гдејојјеПрометејоткриодаћесесамоуЕгиптуослободити
својихмука. Такојеибило. УЕгиптујеопетдобиласвојљудскиобликиродилаЗевсусина
Епафа, којијекаснијепостаокраљЕгипта. Послењенесмртипоштовалисујекаобогињуи
изједначилијесаИзидом, јерсуобезамишљалисакрављимроговима. Ијаје, вероватно, богиња
месеца, ачувајујехиљадуочијузвезданогнеба.
КарактеристичноједајеХеродотприказујекаообичну, смртнужену.
Инах— херојипрвикраљуАргу, главномградуАрголиде, синОкеанаиТетидеиАхиловбрат
помајци.
324
2
Тир— градуФеникији, садаСур, којијеустаромвекубиочувенпопроизводњипурпурне
(гримизноцрвене) бојеипурпурнихтканина.
Еуропа— кћифеничкогкраљаАгенораиТелефасе(илиФеникаиПеримеде). Збогњенеособите
лепотезаљубисеуњуЗевсиприближијојсенаморскојобали, уобликулепогпитомогбика, кад
сезабављаласасвојимпријатељицама. Девојкесусепочелешалитисалепимбиком, акадсеон
спустионаколенапредЕуропу, онамуседненалеђа. Бик-Зевссе, међутим, хитрозалетиумореи
отпливасњомнаострвоКрету. ПратилисуихПосидон, богмора, иженамуАмфитрита, на
својимколимасачетирикоња, илепенимфеСредоземногмора, Нереиде, наделфинима, којесу
певалесватовскепесме. ПратилаихјеиАфродита, богињаљубави, нашкољкамакојесуносили
Тритони, демониСредоземногмора, бацајућицвећепредневесту. НаКретиузмеЗевссвој
божанскиликиодведеЕуропууДиктејскупећину. ПослетогаЕуропародиЗевсуМиноја, славног
кретскогкраљаизаконодавца, паРадаманта, каснијеславногсудијуудоњемсвету, иСарпедона,
којијепроживеотриљудскавека, акаснијесеудазакретскогкраљаАстериона, којиотхрани
Зевсовесиновеиоставиимунаследствовладавинунадострвом.
ОвајсемитнајчешћетумачитакодаЗевс, богнеба, уобликубика-сунца, носисаистокана
западбогињумесеца. МислиседајепоњеномименуиданашњиконтинентЕвропадобиоиме.
Aja — најстаријеимеКолхиде.
Колхида— земљанаКавказу, наисточнојобалиЦрногмора, којуплаверекеФазидиРиона. Због
тогајеземљамочварнаииманездравуклиму. Уњојсусеналазиланасељанакољу(terra mare,
сојенице). Њенистановницисусеобрезивалиигајилисулан. Поједноммишљењу(Херодот),
КолхиђанисуседоселилиизЕгиптаоко680. г. прен. е. Каснијесупотпуноишчезли. Тајсе
предеозоведанасМингрелијаиИмеретија. Причаозлатномрунуодносисе, уствари, на
испирањезлатапомоћуовчијихкожа.
Фазид— рекауКолхиди. ПоХеродоту, онаделиЕвропуодАзије. СадасезовеФазилиФакс, а
такођеиРиан. Уовомделуспомињесенамногоместа.
Медеја— чаробница, кћиколхидскогкраљаЕјета, женаЈазона, комејепомогладаотмезлатно
руно. СиновисујојбилиМермериФерет. Касније, кадјујеЈазоннапустио, дабимусеосветила,
убилајесвојесиновеиудаласезаЕгејаиродиламусинаМеда. Медејајепослужилакаомотив
старимхеленскимиримскимтрагичарима, нарочитоЕурипиду, аодРимљанаСенеки, аистотако
иликовнимуметницима, какоантичкимтакои, касније, европским. ОдФранцузасуузимали
МедејузамотивсликариЕ. Делакроа(1799—1863) иГ. Моро(1826—1898), паскулпторЖ.
Прадије(1794— ]852).
3
Александар— (ранијемујебилоимеПарис) синтројанскогкраљаПријама, којигаје, због
једногпророчанствадаћеонбитиузрокпропастиТроје, оставиоугориИди, гдегајеотхранила
медведица, анашаоиусвојиоједанпастир. КаопастирнагориИдирешиојеспоризмеђутри
богиње, Атене, АфродитеиХере, идоделиојабукулепотеАфродити, заштомујеонадалакао
наградунајлепшуженунасвету. ТојебилалепаЈелена, женаспартанскогкраљаМенелаја. Њује
Александармораодаукраде, итакојеизазваотројанскират, окомепевајутоликепесмекод
старихХелена. АлександарилепаЈеленабилисумотивиантичких, акаснијеиевропских
уметника, каоштосуфранцускивајарП. Ж. Давид(1788—1856), фламанскисликарП. П. Рубенс
(1577—1640) идр.
Дешавалесусепојединачнеотмице... — овдесемислинаженидбуотмицомкојајебила
уобичајенакод. многихнародаупрастаримвременима, акодмногихјошиданас.
4
Спартанка— Јелена, женаспартанскогкраљаМенелаја, којујеуграбиотројанскипринцПарис-
Александар, збогчегаједошлодотројанскограта.
Пријамовадржава— Троја, којасезвалајошиИлиј, икојајепоследесетогодишњегопседањаи
ратовањабилазапаљенаиразрушена. ХеленисууспелидајезаузмузахваљујућиОдисејеву
325
лукавству. Онјесаградиовеликогдрвеногкоњаиуњегасакриооружанехеленскејунаке, паје
помоћуједногтобожњегпребеглиценаговориоТројанцедасрушезидовеиувукукоњауград, док
сусезатовремеосталиХеленисакрилисабродовимаизаострваТенеда. Потомесесличан
поступакумеђународнимодносиманазива''тројанскикоњ''.. ИначеТројајебилазначајназбог
своггеографскогположаја, јерјележаланаглавномпоморскомпутузаПонтскеобласти, којесу
одвајкадабилебогатежитомистоком. Тројајеималавеликеприходеодцарина, аиодгусарења.
Варварскинароди— заХеленесутобилисвинародикојинисуговорилињиховимјезиком, сем,
можда, Египћана. ЗаРимљане, истотако, варварисубилисвинароди, семРимљанаиХелена.
Данастаречозначавапримитивног, нецивилизованог, некултурногисуровогчовекаилинарод.
Тојевишеетички(морални) појам.
Европа— заХеродотајепојамЕвропасасвимдрукчијинегозанас. Онтуобичномислина
крајевејужнеисредњеЕвропе, адонеклеиисточнеЕвропе, доксумусевернаЕвропаиграница
премаАзијинепознати. АврломалојезнаоиозападнојЕвропи.
Крез— синАлијатов, краљлидскиод555. до549. годинепрен. е.
Халис— главнарекауМалојАзији, садаКизил-Ирмак. Уовомделусечестопомиње.
Сирија— уужемсмислуземљаизмеђуЕуфратаиСредоземногмора, учијемсусаставубиле
ПалестинаиФеникија(садаарамејскиСурја, атурскиСористан).
Лиђани— становниципокрајинеЛидијеназападнојобалиМалеАзије. Оњиховимкраљевима
Гигу, Ардију, Садијату, АлијатуиКрезупричанамХеродотнаширокоинадугачкоодI 12 до53.
РанијесезвалаМеонија,
Пафлагонија— покрајинауМалојАзији, нарециХалису(Кизил-Ирмаку), билајепознатапо
одгајањумазгиипосвојимрудницима; налазиласенајужнимобаламаЦрногмораиглавнијојје
градбиоСинопа. КаснијејетобиларимскапокрајинаГалатија.
Јонци, ЕолцииДорциуАзији— триглавнахеленскаплемена; свакоодњихималојесвој
посебандијалекат. ЈонцисуранијебилиглавнистановнициАтикеиМегаре. СтановнициАтике
задржалисутоимеиондакадајеатинскикраљЈон, синКсутовилиАполонов, већбиоосвојио
ЕгијалуахејскомприморјууТесалији. Каснијесутоимедобилииносили, углавном, ониХелени
којисусеизАтикеодселилиуМалуАзију. УАзијисеЈонијапростиралаизмеђуКаријеиЕолиде
(одСмирнедоМенделије) наЕгејскоммору. ЈонскеколонијеуМалојАзијиинаострвимабиле
су: Милет, Сам, Ефез, Колофон, Хиј, Мион, Пријена, Лебед, Теј, Клазомена, ЕритрејаиФокеја.
Овеколоније, опет, основалесууобластиЦрногмораиујужнојИталијимногобројнесвоје
колоније. МалоазијскаЈонијаодигралајеухеленскојкултурнојисторијинарочитозначајнуулогу.
ОнаједалаХеладимногенаучнике, филозофеипеснике. Најонскомдијалектусунаписане
Илијада, ОдисејаиХеродотоваИсторија.
Еолцису, такође, једноодглавниххеленскихплемена. ПорекловодеизТесалије, гдесуим
главниградовибили: Калидон, познатумитовимаполовунастрашногвепра, иПлеурон, чијесе
рушевиневидеиданаскодГифтокастра. Поњимаједобиоимецеопредеоумалоазијској
покрајиниМизији, комејеприпадалоиострвоЛезбо. Ионисуутајпредеодошликаоколонисти.
ЕолидасепростиралаизмеђуТројадеиЈонијенаобаламаЕгејскогмора. Уњојсусеналазили
градови: Лариса, Кима, Енидр. Наеолскомдијалектуиспеванојемноголепихлирскихпесама.
Онаје, заправо, колевкаевропскелирике. ЧувенисујојбилипеснициАлкејиСафа.
ТрећеодглавниххеленскихплеменабилисуДорци. Онису, послесеоба, главнистановници
Пелопонеза, КретеимногихнасељанаСицилијииујужнојИталији(ВеликојГрчкој). Чувенису
билиуХеладипосвојојједноставнојмузичкојскаликојајебиланајдубљаи, премамиту,
потицалаодтрачкогпевачаТамире. Надорскомдијалектуиспеванесухорскелирскепесме
песникаПиндара(522—442. г. прен. е.) ипастирскепесмеТеокритове(око260. г. прен. е.).
НајпознатијипредставницитогаплеменабилисујуначкиСпартанци(Лакедемонци).
Кимеријци— народикојисунекадастановалинасевернимобаламаЦрногмора, уобласти
данашњегКрима. Њихсууосмомвекупрен. е. протералиСкитиуМалуАзију, гдеимсеизгубио
свакитраг. ПоњимасудобилиимеградилуканаисточномделујужнеобалеТауридског
Херзонеза, којисесадазовеЕскиКрим, аистотакоиКимеријскиБоспор, мореузкојиспајаЦрно
моресаАзовским(данашњиКерч).
326
7
Хераклиди— породицаасирскихвладарауЛидијипреКреза, којаје, прематадашњемверовању,
водилапореклоодХеракла, акојасејошзвалаСандониди. Многевладарскекуће, нарочитона
Пелопонезу, сматралесудаводепореклоодХераклаипоштовалесугакаосвогхероја.
Мермнаде— лидскакраљевскадинастијакојујепослеасирскединастијеХераклида(Сандонида)
основаоГигикојајевладалауЛидијиод1221. до761. годинепрен. е.
Сард— главниградЛидије, нарециПактолу. ИурециПактолуиупланиниТмолубилојемного
злата, пасуиградирекабилипољемунадалекочувени. Сардјебиопрестоницалидских
краљева, аодгодине540. прен. е., поштогајеКирбиоосвојио, постаојеседиштеперсијских
сатрапа. ИмаојескоронеприступачнутврђавунаТмолу. СадасезовеСарт. Устаровремебиоје
познатпосвомбогатству, потрговиниивеликојраскоши.
Кандаул— лидскикраљ, потомакАлкеја, синаХераклова, којисезваоиМирсил, издинастије
Хераклида(Сандонида).
Бел— највишебабилонскобожанство. ХеленисугаизједначавалисаЗевсом. Такосезваоисин
Алкеја, аунукХеракла, чијијепотомакАргоносноваодинастијуХераклида(Сандонида) уСарду.
Атис— митскикраљЛиђана.
Меонци— староимеЛиђана, којесудобилипоМеону, старомкраљуФригијеиЛидије.
Јардановаробиња— Јарданјебиомитскикраљ, отацОмфале, изЛидије. УОмфалинојслужби
мораојеХераклодаиспаштазаубиствоИфита, синаЕуритоваизЕхалијеибратаЈолиног,
аргонаута. ЗавремесвогтрогодишњегробовањаХераклојебиоуљубавнимодносимасаједном
Јардановомробињом. ИзтевезеводилисупореклолидскикраљевиХераклиди, званијоши
Сандониди.
8
Гиг— богатилидскикраљ, оснивачдинастијеМермнада. Владаојеод716. до678. годинепрен.
е. УХеладијебиопознатпозлатнимзаветнимдаровимакојејепоклониоДелфима, названим
''Гиговаризница''.
АрхилохсПара— славнихеленскилиричарсострваПара, којијеживеоувременуод680. до
640. годинепрен. е. Зањегасемислидајепрвиувеострофеусвојејамбскепесме. Утимпесмама
једаоизразасвојојнесрећиуживоту, којајебилапоследицарођењаодслободнаоцаимајке
робиње. Јамбисумупосталимоћнооружјемржњепротивнесуђеногтаста, Ликамба, угледног
човекасПара, учијусекћербионесрећнозаљубио. Причаседајејеткимиоштримјамбима
натераоЛикамбанасамоубиство.
13
Делфијскопророчиште— налазилосеуподножјугореПарнаса. Основаогаје, премахеленском
веровању, самАполонуДелфима, наместугдејепетиданпослесвогрођењаобориострелом
змајаПитона. ТујењеговасвештеницаПитија, седећинатроножнојстолици, прорицалаљудима
будућност. СличнапророчиштаимаојеАполонинадругимместима, алијеДелфијскобило
најчувеније. ОнојевршиловеликиутицајнадуховнииполитичкиживотнесамоуХеладии
каснијеуРиму, негоиусвимоколнимдржавама. Обраћалисумусеипојединцирадисвојих
личнихствари, анарочитопоглаваридржава. ТакојеубрзоДелфијскопророчиштепосталоне
саморизницапуназлата, златнихиразнихдругихпредметаодвеликеуметничкевредности, него
инекеврстебанказаштедњуичувањедрагоцености. ОнојекодХеленаруководило
колонизацијомуразнемедитеранскекрајевеиводилоглавнуречупитањуратова. Заостварење
својихполитичкихциљевауХеладионосенајвишеослањалонааристократскуСпарту. У
пророчиштусеналазилачувена''Гиговаризница'', укојојсусеналазиленајскупоценијеи
најлепшествари. Питијајеобичносастављаладвосмисленеодговореиобјављивалаиху
хексаметарскимдактилскимстиховима.
Завремехеленско-персијскихратоваонојебилонастраниПерсијанаца. Данассенаместу
гдејебилоовопророчиштеналазиселоКастри.
14
327
Коринтскаризница— каои''Гиговаризница'', такосеуДелфиманалазилаи''Коринтска
ризница'', којаустварипредстављазаветнедароветиранаизпородицеКипселаизКоринта.
Мида— синГордија, богатикраљФрижана, око737. г. прен. е. Иначе, тојеличностмногих
митова. Кадјебиодете, боговисумуначудноватначинобјавилидаћегавременомбогато
обдаритиземаљскимблагом. Мрависумудоносилизрнажитаууста. Уњеговвртзалутаједном,
унапитомстању, Силен, учитељисталнипратилацбогаДиониса. КадјеСиленбиодоведенпред
Миду, овај, поштосугаЕумолпоиОрфејувелиутајненауке, препознаодмахустарцуДионисова
учитеља, теприредиуњеговучаствеликовесељекојејетрајалодесетданаидесетноћи. После
весељаМидаотпратиСиленауЛидијуивратигамладомДионису. Кадјеугледаосвогмудрог
учитеља, ДионисодрадостиобећаМидидаћемудатиштогодзажели. Мидазажелидасесве
чегагодседотакнепретвориузлато. Аликадсесве, ијелокојејетребалодаузима, иводакојује
требалодапије, претваралоузлато, онзамолиДионисадагаспасеодневоље. Дионисмунареди
дасеокупаулидскојрециПактолу(садаСарабат). ИтакосеМидаспасеирекапостане
златоносна.
Премадругоммиту, Мидајеједномпоказаосвојунепромишљеност. Приликомутакмице
измеђуАполонаиПана, китареисвирале(фруле), иакосусви, заједносасудијомТмолом,
прогласилиАполоназапобедника, МидаједаопрвенствоПануифрули. Аполон, дабигаказнио,
учинидаМидиизрастумагарећеуши. Мидапокушадаихсакријефригијскомкапом, алислуга
којигајешишаоипакихопази. Слугујемучилоштонесменикомдаодатајну, пајеископаојаму
ишапнуоуњудаМидаимамагарећеуши, иопетјезатрпао. Натомместуизникнетрскакоја, чим
бијеветарзалелујао, станешапутати:
''КраљМидаимамагарећеуши.''
Тајистимит, којијеовековеченуОвидијевојпесми, налазисе, санезнатнимразликама,
скорокодсвихиндоевропскихнарода. Коднасјесачуванународнојбајци''УцараТројанакозје
уши''.
Мидусуприказивалииантичкии, касније, европскиликовниуметници. Одкаснијихје
чувенфранцускисликарН. Пусен(1594—1665. г. н. е.).
Милет— градуЈонији, нарециМеандру(садаМендере), спомињанјошуХомерововремекао
градКарана. Каснијејетопосталојонсконасељеиматичниград, којијеосноваоокоосамдесет
јонскихколонијанаЦрномморуиудругиммедитеранскимобластима. Њемуприпадачастдаје
подигаомалоазијскеХелененаустанакпротивПерсијанаца, око500. годинепрен. е.
Постигаојесвестепенематеријалног, политичкогидуховногразвиткамногопренего
европскаХелада. Биојеточувенградзбогсвојеразвијенетрговине, збогсвојихтржиштана
обаламаЦрногмора, збогбогатстваираскошисвојихграђанаизбогвуненихтканинакојесубиле
надалекопознате. Колевкамногихнасеља, онјебиоиколевкахеленскефилозофијеинауке,
нарочитоисториографијеили, тачније, логографије. ТојеродноместофилозофаТалета,
Анаксимандра, Анаксимена, Еубулида, песникаФокилидаиисторичараХекатеја, Кадма,
Дионисија, музичараТимолејаилекараНикије.
Персијанцисугаразорили494. годинепрен. е., аАлександарВелики334. годинепрен. е. Уовом
делусечестоспомиње.
16
Смирна— јонскиградуМалојАзији, чијесерушевиненалазенасевероисточномделу
Смирнејскогзалива(данашњиИзмир). Ионаприпадагрупиодседамхеленскихградовакојису
тврдилидасеуњимародиоХомер.
Колофон— чувениградуЈонијиблизуЕфеза. БиојезидовимаспојенсалукомНотијем. Биоје
славанпосвојојкоњици. КодњегајеспартанскивојсковођаЛисандарпобедиоатичкебродове
407. годинепрен. е. СадасутонезнатнерушевинекодместаХилиилиЗили.
Пријена— јонскиградуКарији, збогкогасуАтињаниратовалисаМилетом440. годинепрен. е.
СадасунатомместурушевинеСамсунКалеси.
Кијаксар— синФраортов, унукДејоков, владаоод634. год. прен. е. Око40 годинабиојекраљу
Медији.
328
Клазомена— градуЈонији, назападуодСмирне, родноместофилозофаАнаксагоре(502—428. г.
прен. е.). ТоједанашњиКелисман.
18
Лименеј— непознатоместоублизиниМилета
Меандар— рекауФригијииКаријииМ. Азији— данасМендере.
Хиј— острвоуЕгејскоммору, саградомистогимена, садашњиШио.
Еритрејци— становнициградаЕритрејеуЈонији, којајебилаколонијастарогбеотскогграда
истогименанаКитеронублизуПлатеје. РушевинеовогграданалазеседанаскодместаПигадије.
19
ХрамАсесијскеАтене— АтенинхрамкодМилета, уместуАсесу.
20
Перијандар— синтиранинаКипселаизКоринта; владаоод628. до584. годинепрен. е.
Тразибул— тиранинуМилетуисавременикПеријандраизКоринта.
23
Лезбо— острвоуЕгејскоммору, чувенозбогсвогавина. Нањегасенаселилопетеолских
градова, одкојихсубилинајпознатији: Митилена, АнтисаиМетимна. Острвојенарочито
процветалокадсусенањегадоселилиЕолци. ТојезавичајславнихлирскихпесникаАлкејаи
СафеипевачаАриона.
Арион— славнипесникимузичаризМетимненаЛезбу. Живеојеирадионадворукоринтског
тиранинаПеријандра(624. до584. прен. е.), пријатељауметности. ЗаАрионасемислидајепрви
компоноваоиизводиосахоромдитирамб, свечанупесмуучастбогаБаха.
24
ИталијаиСицилија— подИталијомсеовдеподразумевасамојужнаИталија, којајебила
насељенаХеленимаизваласе''ВеликаГрчка'', апростираласеодЛаосаиМетапонтадо
Месинскогмореуза.
Сицилијајебиланасељенамногимбогатимхеленским, најчешћедорскимколонијама, од
којихјеСиракузабиланајбогатијаинајчувенија. Поредхеленскихколонистанаострвусу
становалаиталскаплеменаиФеничани, колонистиизКартагине. Дугојебилаподвлашћу
Картагињана, акаснијесујезаузелиРимљаниипретворилиусвојупровинцију.
Тарент— граду''ВеликојГрчкој'', најужнојобалиАпенинскогполуострва, уистоименомзаливу.
ОсновалисугаЈапижани, азаузелисугаСпартанци707. годинепрен. е. Римљанисуга
делимичноразорили272. г. прен. е. ипротералиХелене. Од123. годинепрен. е. онјенасеље
римскихграђана.
ДанасјетоградилукаТаранто.
Коринт— некадашњаЕфира, богатииславнитрговачкиграднапревлациИстму. Разориогаје
римскивојсковођаМумије, 146. годинепрен. е., апоновогајесаградиоЈулијеЦезар, 53. или54.
годинепрен. е. ТоједанашњиКоринто.
Делфин— дупин, плискавица, морскасвиња, једнаврстарибекојуприморцииданаспоштујуио
њојимајунајразноврснијеинајфантастичнијеприче. Иначеонзадајерибаримавеликемукекадсе
нађеумрежи, алигаонинерадоубијају. Зањегасеиданаспричадаутопљеника, обично, изгура
наобалу.
Тенар— ртнакрајњемшиљкуЛаконије; садаКапМатапан, иградсаистимименом, укомесе
налазиоПосидоновхрамсаазилом(уточиштезастранце). Тојеместогдесусескупљалисви
хеленскинајамници.
25
ГлауксаХија— славниливацкиповасаострваХија, којијеизмислио, односнопронашао
вештинуза-варивањаковина. ТакојебиочувенуцелојХеладидамујеимеушлоупословице.
329
26
Ефежани— становнициградаЕфезауЈонији, којилежинаушћурекеКаистрауморе(садаКара
Су, илиКучукМејндер). УњемусеналазиочувениАртемидинхрам, којије356. годинепрен. е.
запалиоХерострат, самозатодабимуимеушлоуисторију. Поовомесељудикојитакопоступају
зовуњеговимименом. КаснијејеДинократподигаоовајхрамхеленскимновцем, азатимсуга
Готипоновопотпуноуништили. РушевинемуседанасвидекодАјаслука(илиАјанулука).
Артемида— кћиЗевсаиЛете, сестраАполонова. РодиласенастрвуДелу, деветданапре
Аполона. Првобитнојебилабогињасмртикојашаљенаљудеиживотињекугуипомор, икоја
својимстреламаубијанарочитожене, каонапримерНиобинекћери. Доцније, онајебогињалова,
господарицаизаштитницадивљачи. Ловиупратњинимфи, анегдеје, напримеруАркадији, и
самузамишљајукаонимфу. Поштованаје, такође, каозаштитницасвегаштојемладоинежно, па
икаобогињапорођаја. Онаје, поодобрењуЗевса, вечитадевојка, тејеибогињадевичанске
смерности. Приказујујенајчешћекаоловкињу, упокретуикраткојхаљини, салукомулевојруци,
адесномизвлачистрелуизтоболцасалеђа; поредњесеналазијеленилипас. Понекадје
приказујуикаобогињумесеца, савеломиполумесецомнаглави, аурукамадржибуктињу. Код
РимљанасезвалаДијана. Послужилајекаомотивмногимантичкимиевропскимуметницима.
Седамстадија— стадијјебиомеразадужинуиизносиоје500 хеленскихстопа. Хеленису, каои
већинастарихнарода, мерилидужинусредњомвеличиномчовечијихудова: стопом, лактом,
прстомираширенимрукама. Путевисумеренидужиномтркалишта(стадија), чијајепрописана
дужинаизносила600 стопа, авеликедужинемеренесуданимахода(stathmos). Исамстадијније
свугдеиувекбиоједнак. Егинско-атичкистадијизносиоје500 стопа, или164 метра; олимписки
600 стопа, или192 метра, ахеленско-римски185 метара. Прематоме, седамолимпискихстадија
износилоби1344 метра.
27
БијантизПријене— једанодседаммудрацаиутемељачахеленскефилозофскемисли,
савременикКрезов. Одњегапотичеоначувенаизрека: ''Свесвојесасобомносим''.
ПитакизМитилене— једанодседамхеленскихмудраца, којијевладаоуМитилениод651. до
569. годинепрен. е. идаосвомградуновустав. Њемусеприписујеизрека: ''Ништасувише''.
28
Киликија— приморскикрајМалеАзије, наСредоземноммору, прекопутаКипра, најугуод
Кападокије. ОвапокрајинајеодељенаодКападокијепланиномТауром. СтараКиликијаје, у
ствари, деосадашњегЕлајетИчила. НекадјебилаподељенанаравнуигоровитуКиликију, којасе
уХеродотововремемногодаљепростирала: иасеверпрекорекеХалиса(Кизил-Ирмака) иу
Арменију, премаистокудоЕуфрата, апремајугумождачакдоПосидејауСирији. Премапричи,
добилајеимепоКилику, синуфеничкогкраљаАгенораибратуФеникову. Киличанисуусвоје
времебилиозлоглашенигусари.
Ликија— горскикрајуМалојАзији, измеђуСредоземногмора, Памфилије, ФригијеиКарије.
Раније, упогледукултуре, врлонапреданкрајиглавницентарАполоновогиАртемидиногкулта.
Аполонјетамопоштованкаобожанствосветлости. Изгледадајетапокрајинаидобилаимепо
Аполону. ЊенистановницисусеранијезвалиТермили, илиТремили, ањиховегробнице, којесу
билесаграђенеиупећинама, показујуизванреднуархитектуру(грађенесуоддрвета). Главниград
имјебиоКсанто. Иакојебиопаоподперсијскувласт, народјеипак, каоиосталигорштаци,
живеоприличносамостално.
Фрижани— становницималоазијскепокрајинеФригије, којаје, уствари, најзападнијапокрајина
унутрашњеМалеАзије. ПостојалајеВеликаиМалаФригија. Овапоследњапростираласе, по
некима, узХелеспонт, тамогдејекаснијебилапокрајинаТројада. ВеликаФригијаналазиласена
истокуодЛидије, окоизвориштарекеСангарија(садаСакарија) иХерма(садаСарабад), и
простираласенаистокдојезераТата. Фрижанисубиличувенивештациусвирањууфрулу.
Мизијци— становницималоазијскепокрајинеМизије, насеверозападуМалеАзије. Онасеу
ХомерововремепростиралаодрекеЕзепа(садаЦалталдере) допланинеОлимпа(садаКешиш
330
Даг). ПослеседелиланаВеликуиМалуМизију. Њенистановницисубилипознатипосвојим
тужнимпесмама.
Маријандини— народусевероисточномделупокрајинеБитиније, уМалојАзији, наобали
Црногмора, кметскиподанициградаХераклеје, хеленскеколонијенаЦрноммору.
Халиби— народнајужнојобалиЦрногмора, којијестановаоисточноодКотиоре(садаОрду, у
заливуПерзембах) измеђускитскогнародаТибаренаиМосинека, чијусувластпризнавали. Били
сунагласузбогсвојихрадоваодчелика.
Трачани— становниципределанасеверуодХеладе, којисусесјугаграничилиЕгејскимморем,
сасевераИстром(садаДунавом) иСкитијом, асазападаЈадранскимморемиИлиријом. Код
ХомераТракијаобухватасвеземљекојесеналазенасеверуодТесалије. Кодњихвладажестока
зима, алиимродивиноиимајумногорудника. Збогхрабростинарода, којијебиосавезник
ТројанацауТројанскомрату, богАрескодњихимасвојеседиште(садањаРумелија). Трачанису
билистановнициједногделамалоазијскепокрајинеБитиније, којасеналазиланацрноморској
азијскојобали, одБоспорадоХераклеје, гдесустановалиподименомТинииБитињани.
Тини— трачкоплеме; најпрестановалоблизуСалмидеса, наЦрномморусаевропскестране, а
каснијеуМалојАзији, наБитинскојобали.
Битињани— изТракиједосељенистановницималоазијскепокрајинеБитинијенаЦрноммору, у
сливурекеСангариса(садаСакарија).
Карци— становнициКарије, југозападнемалоазијскепокрајине, крозкојутечерекаМеандар
(садаМендере). КаријаседанасзовеЕлајетАнатоли. КаранисубилисличниЛиђанимаи
Мизијцима, апредоласкаХеленаонинесамодасустановалинајужнимобаламаМалеАзије,
негоинаегејскимострвима, напримернаДелу, пачакиуХелади: уМегари, Хермионии
Епидауру, алисуихДорцииЈонциотудапротералииприсилилидасеповукунаазијскокопно.
Ранијесубилиозлоглашенигусари, акаснијесупрезираникаоплаћеници, пасуотудакодХелена
биленасталенекеподругљивепословиценањиховрачун.
Памфилци— становницималоазијскепокрајинеПамфилије, којасеналазинајужнојобалиМале
Азије, измеђуКиликијеиЛикијеиМалеФригије, најугуодГалатије, насамоммору. Тоје
данашњиТекеизападнидеоприморјаодИчила.
29
Свитадашњимудраци— овдеХеродоталудиранаседамјонскихмудраца: Бијанта, Талета,
Питака, Солона, Клеобула, МисонаиХилона, илибарнанекеодњих.
Солон— синЕксекестидовипотомакатинскогкраљаКодра. Рођенјеоко640. год. прен. е. ибио
песник, државникиједанодседаммудраца. ДаојеАтињанимановуставипослетогадесет
годинапутоваопоЕгипту, КретииМалојАзији, пајенасвомпутовањустигаоинадворкраља
КрезауСарду. ОнјепрвиполитичаруЕвропикојијерешаваоаграрнопитање. Каопесникпевао
јеборбенеелегије, одкојихсусесачувалиодломци, анарочитоизњеговечувенеелегије
Саламина.
30
Елеузина— градуАтици, чувенпоДеметринуиПерзефонинухрамуипоелеузинским
мистеријама(тајнимобредима) којесусеславилесвакегодинеуопходима(процесијама) из
Атине. ВеликесвечаноститрајалесудеветданауАтинииЕлеузини, амалесусеславилена
ИлисууАгри.
31
Хера— кћиХронаиРеје, женаЗевсоваикраљицанеба. Билајезаштитницачистотебракова.
ЊенакћиИлитијабилајезаштитницапорођаја. Сматранајечасзабогињузвездачасзабогињу
месеца. РодилајеЗевсудецу: Ареја, Хефеста, ХебаиИлитију. ЈакојебилаљубоморнанаЗевсаи
гонилајенесамоњеговељубавниценегоињиховудецу, нарочитоХеракла. Утројанскомрату
бориласенастраниХелена, затоштојојПарис(Александар) ниједоделиојабукулепоте. Колевка
њеногкултабиојеАрго, тесезатобогињачестоназивааргивском. Најчувенијињезинхрам
331
налазиосенедалекоодМикене. Тусусвакепетегодинеприређиванесветковинеуњенучаст, ана
њимасуодржаванеутакмице. Имамногоатрибута(надимака): Господарицакрупнихочију,
Краљица, Богињабрака, Богињакојадодељујепобеду, Јунакињакојаволикоњеитд. Нажртвусу
јојприносили: белекраве, бикове, телад, овновеикозе. Билисујојпосвећени: паун, каосимбол
звезданогнеба, икукавица, каовесницапролећа. Усвимпознатијиммузејимасветаимамного
скулптуракојеприказујуликовебогиње.
36
ОлимпуМизији— горанагранициизмеђуМизије, ФригијеиБитиније(данасКешишДагиу
БитинијиТоуманџиДаг). ОвусугорупесницибркалисатројанскомгоромИдом.
44
Зевс— синХроновиРејин, отацикраљбоговаиљуди, богнебаитворацсвихприроднихпојава,
нарочитогромаимуње, пајезбогтогагром, поредегиде(штита), знамењењеговемоћи. Пошто
станујеуетеру, онјегосподаргодишњихдоба, аславујмујегласник, јернаговештавањегов
долазак(пролеће). Онјеиуправитељпореткаусветуиодлучујеосудбиниљуди; оснивачјеи
заштитниккраљевскевласти; уопштејезаштитниксвегабожанскогиљудскогправа, нарочито
заклетве, гостуљубља, тесејављаикаозаштитникмегдана; спаситељјеиослободитељХеладеи
АтинеодПерсијанаца, и, најзад, помиритељје, тј. заштитниконихкојимусеобраћајужртвама
покајницама. Онје, истотако, заштитниксветихмаслинауАтици. Биојебогпелашкогплемена,
тејеуДодони, уЕпиру, имаопрастаропророчиште, ауДелфимасејављаопрекоАполона. У
Додонисусеизрицалапророчанствапомоћушуштањакрошњесветогхрастаилиполетусветих
голубова. СестраиженамујеХера(ендогамија!). ДецасумуАтина, којујеродиоизсвојеглаве,
АполониАртемида, којемујеродилаЛатона, Херакло, когамујеродилаАлкмена, Тантал, кога
мујеродилаПлута, иДионис, когамујеродилаПерзефона. Његовнајчувенијиликбиојеонај
којигаприказујегдесединабогатоискићеномпрестолуодкедровине, делочувеногФидије,
израђенодслоновекостиизлата, акојисеналазиоухрамууОлимпији. Послужиојекаомотиви
каснијимуметницима, каоштосуТицијан, Рафаел, Пусенидруги.
46
Кир— Камбизовсин, оснивачперсијскедржаве. Владаојеод558—529. годинепрен. е. Освојио
јеЛидију549. г. прен. е. иБабилон538. г. прен. е. Персијанцисунањеговугробуприносили
жртвеСунцу. ОњемунамХеродотопширнопричаупрвојитрећојкњизисвојеИсторије, а
Ксенофонтјенаписаоњеговубиографију, којајебилапознатаиугрчкомиуримскомсвету, аи
каснијеуЕвропи.
Либија— некисујесматрализадеоАзије, доксеподтимименомподразумевалацелаАфрика, а
затимсевернаафричкаобалакојаобухватапокрајине: Кирену, МармарикуиЛибијскиНомос, где
станујуХелени. ВећХеродоткажедаЛибијуодАзиједелиАрабијскизалив, докдругиузимају
Нилкаограницу, иједандеоЕгиптаприпајајуАзији. КрајњајужнаграницаЛибијеје, по
Херодоту, Хабеш(данашњаАбисинија).
Абе— градусевероисточнојФокиди(данашњиМоди), чувензбогсвогахрамаистарог
Аполоновогпророчишта.
Додона— прастароседиштеЗевсовапророчиштауТеспротији(данашњиЕпир), југоисточноод
Јанине, упланиниисточноодданашњеОлицике, изнадрекеДодона. Тусусепророчанства
објављивалаилишуштањемлишћасветогхраста(дуба) илилетомсветихголубица.
Амфијареј— пророкикраљуАргу, чијесепророчиштеналазилокодОропа(садаОропо) на
Еурипу,
награнициизмеђуАтикеиБеотије, близуушћарекеАзопа(данашљиАзопо). Амфијарејјебио
једанодаргонаута.
Трофониј— синорхоменскогкраљаЕргина, којијесасвојимбратомАгамедомсаградио
Делфијскихрам. ПослењеговесмртиимаојеуподземнојпећиникодЛебадејеуБеотији
пророчиште, гдесељудимакојисуноћусилазилиупећинупомоћулествица, послесвакојаких
332
тортураижртава, аузнарочитеобредеисвакојакестрахоте, прорицалабудућностчаспомоћу
привиђења(утвара), ачаспомоћуговораисаопштења. Обичнојеонекојисупосетилиово
пророчиштеобузималанекамеланхолија(нерасположење) крозцеодоцнијиживот. Збогтогасу, у
везисаовимпророчиштемињеговимутицајемнарасположењељуди, постојаленарочите
пословице. Затрајномеланхоличног(нерасположеног) човекаХеленисуговорилидаје''питаоза
саветТрофонија'' или''ДолазиизТрофонијевепећине''.
Бранхиди— свештеничкоплемекојеје, тобоже, водилопореклоодАполоновасинаБранха.
РуководилисуАполоновимхрамомипророчиштемуДидими, кодМилета. Поњимајеиместо
добилоимеБранхиде.
Амон— египатскоимеЗевса, иначеједноодглавнихбожанставауЕгипту.
Персијанци— становнициперсијскедржаве, којујеосноваоКир. Тојеиндоевропскинародчији
супотомциданашњиПерсијанци, становнициИранскевисоравни. Државаимсеунајславније
добањиховеисторијепростиралаодМалеАзиједоИндије. ОПерсијииПерсијанцима, које
ХеродотмождапооделуназиваМеђанима, причасеуцеломовомделу, анарочитоупрвојкњизи.
47
Питија— Аполоновасвештеница, којајеседећинатроношцуинагнутанадједнимбезданом, из
когасуизлазиленекеопојнепаре, објављиваладвосмисленапророчанстваудактилским
хексаметрима. Помињесечестоуовомделу.
Шестдлановадужине— дланилиподланицабилајемеразадужину. Износилајеједну
четвртинустопе, иличетирипрста, тј. 80 mm, или8 cm. Прематоме, шестдлановаизносилоје48
cm.
Таленат— хеленскамеразатежину. Егинско-атичкитрговачкиталенатизносиоје36 kg.
УпотребљаванједоI векапрен. е. Солонско-атичкиталенатизносиоје26 kg. Kao новацвредеоје
златниталенат.
51
ТеодорсаСама— синТелеклов, унукРековичувениливацсаострваСама. Живеојеоко600.
годинепрен. е.
52
Теба— најзнаменитијиградуБеотији, нарециИсмену. Биојечувензбогсвојихкола(плеса), свог
свирањауфрулу, алинеизбогобразованостииинтелигенцијесвојихграђана. Њихсу, наиме, у
Хеладисматралиприличноограниченимљудима. ТебајебилазавичајДиониса, пасезатоизвала
Бахија, аималајеседамврата, пасезатозваласедмоврата. ОсноваојујеФеничанинКадмо,
прошириоАмфион, аразориоАлександарВелики335. г. прен. е. СадајетоселоТива.
54
Пита— најстаријеимепределаокоПарнаса, уФокиди, гдејебиохрамипророчиштеПитијског
Аполона.
Статер— златанновацувредностиоддвадесетдрахми. Једнадрахмасадржалаје6 обола.
Медскипресто— кодХеродотаМеђанинчестозначиистоштоиПерсијанац. Тојеможда
долазилоотудштосуПерсијанциносилимедскаодела.
Хермо— рекауФригијииМизији, уМалојАзи-ји, којатечеуИзмирскизалив(данашњи
Сарабад).
56
ЛакедемонциилиСпартанци— становнициградаСпартеицелеЛаконије. Тојеједноод
водећиххеленскихплемена, чувенопосвомејунаштвуидруштвеномуређењукојеимјепрописао
славнизаконодавацЛикург. ТакосеобичноназивајусвислободнистановнициЛаконије.
Атињани— становнициАтике, поредЛакедемонацанајславнијеплемеустаројХелади. Билису
нагласукаодобрипоморци, трговциизанатлије, анарочитозбогнапретканауке, уметностии
свогдемократскогуређења. Атинајеколевкаидеалистичкефилозофије, чијијенајизразитији
333
представникитворацбиоПлатон(427— 347. г. прен. е.). ТојезавичајчувенихписацаЕсхила,
СофоклаиЕурипида, филозофаСократа, паисторичараКсенофонтаиТукидида, говорника
Демостена, ЕсхинаиЛизије, уметникаФидије, Пракситела, неумрлогдржавникаПериклаи
другихвеликихвојсковођа, мудраца, државника, уметникаипесника.
Деукалион— синПрометејев, отацХеленов, краљуТесалијиуФтији. КадјеЗевспотопом
уништиоцеољудскирод, спасаосесамоДеукалион, сасвојомженомПиром, налађикојујебио
саградиоиснабдеохраномпосаветуПрометејевом. Последеветданаидеветноћипловидбе
искрцалисусеонинаПарнасу(илиАтосу, илиЕтни), иДеукалионјепринеожртвуЗевсу
Фиксију, заштитникубегунаца. ЗевсмупошаљеХермеса, саобећањемдаћемуиспунитиједну
жељу. Деукалионгазамолидасеопетствориљудскирод, иЗевсмутумолбуиспуни.
Подругоммиту, ДеукалиониПираупитајуДелфијскопророчиштекакодасеопетобнови
људскирод, аТемидаимодговори:
''Покријтеобојесвојуглаву, распашитеоделоибацајтеизалеђакостиВеликеПрамајке.''
Деукалионразумедедасу''костиПрамајке'' камење, иобојепослушајуовајсавет. Одкамењакоје
јебацаоДеукалионнасталисуљуди, аодПириног— жене. Осталастворењародилајеземљасама
одсебе.
Дор— синХеленаиунукДеукалиона, праотацдорскогплемена, митскаличност.
Оса— планинауТесалији, данашњиКисабос.
Олимп— планинанагранициизмеђуТесалијеиМакедоније, висока2970 m., садаЕлимби.
Сматранајезаместогдесустановалибогови. Песницихеленскихтрагедијаупотребљавалисуто
имеуместонеба. Отудјеидолазилањиховаизрека: ''ТакомиОлимпа!'' тј. ''такоминеба!''
Хистијеотида— имеједнепокрајинеуТесалији, уподножјупланинеОсеиОлимпа.
Кадмејци— потомциФеничанинаКадма, оснивачаТебе.
Пинд— највишапланинасевернеХеладе(данашњиПиндо).
Македонци— преФилипасуровиполудивљинародкојисуХеленипрезирали. Живелисуу
покрајиниМакедонији, северноодХеладе, усливурекеАксија(данашњиВардар). Херодот
сматрадорскоплемеМакедонцима. Земљасе, поХеродоту, простираладообалеБотијеје, тј. до
доњегтокаВардара, упределуЕдесе, Бореје, Линкестиса, ОрестисаиЕлимеје. Хеленисуих
сматралиполуварварима. Краљевскидворимјебиооддавнинахеленизиран. Посталисунарочито
славнипосвомкраљуАлександруВеликом, којијеудругојполовиничетвртогвекапрен. е.
заузеоцелуАзијудоИндијеицеоЕгипат, утепределепренеохеленскукултуруиудариотемеље
каснијојхеленистичкојкултури, којојсукаснијеподлеглиРимљани, ајошкасније, после
хуманизмаиренесансе, ицелазападнаЕвропа.
Дриопида— имепокрајинекојасекаснијезвалаДорида. Онасеналазиласеверозападноод
Беотије.
Пелопонез— Пелопсовоострво(данасМореја), одвојеноодосталеХеладеИстамскомпревлаком,
крозкојујевременомпрокопанКоринтскиканал, пајетакопостаоострво.
57
Пелазги— староседеоциХеладекојисусеизсвојепрадомовинеокоДодонераширилискоропо
целојХелади: наПелопонезу, уАтици, Тесалији, наострвуЛемнуитд., али, сусепослеизгубили
међудосељеницима, илисусеодселилиуТракију(Крестон) инаПропонтиду(садаМраморно
море), илиуМалуАзију, окоКиме, инаострвоКрету.
Тирсени— гусарскинародкојијепрестановаоуМалојАзији, уЛидији, затимнаразним
хеленскимострвимаиобалама. НајзадсусеодселилинаАпенинскополуострво, уданашњу
Италију, упокрајинуТоскану(Етрурију). УИталијисусезвалиЕтрурци. Ималисузнатновисоку
културуивршиливеликикултурниутицајнаЛатине. ПрекоњихсуЛатинидобилиисвојеписмо.
Билисучувениикаоархитекте. Наукајошнијеутврдилаиупозналањиховуетничкуприпадност,
нитијеодгонетнула, тј. прочиталањиховенатписе. Најпознатијиспоменикњиховогјезиканалази
секоднасуАрхеолошкоммузејууЗагребу, којијенаписаннаједнојмумији, алигајошдоданас
нијеникоуспеодапреведеипротумачи. Тирсенисеобичносматрајузаједанодпретхеленских
народауобластиМедитерана.
334
Тесалија— покрајинаусевернојХелади, чувенапосвојимодличнимкоњима, иначе
најнекултурнијаинајзаосталијахеленскапокрајина. Женесуимсматранезачаробницезакојесе
уХеладиговорилодабибилеустањудаскинуснебаисаммесец. Поњимаједобиоимевелики
шеширкојисуносилинарочитохеленскисељациипастири.
Плакија— пелашконасељенаПропонтиди(Мраморноммору), наистокуодполуострваКизика
(садаКизико).
Скилака— граднаПропонтиди, источноодКизика.
Хелеспонт— Хелиноморе, садашњиДарданелскиилиГалипољскимореуз. Такосезвалаиземља
којајележаланањеговојобали.
Варварскијезик— туђински, нехеленскијезик.
59
Пизистрат— синХипократов, тиранинуАтиниод560—543. г. прен. е. Умроје529. г. прен. е.
МислиседасузавремењеговевладавинезабележенепознатеХомеровепесмеИлијадаиОдисеја
идобилесвојконачниоблик. ПотомцисумусезвалиПизистратиди.
Олимпијскесеечаности— познатесуподименомОлимпијаде. Основанесу777. или776. године
прен. е. ипрослављалесесвакечетвртегодинеучастОлимпијскогЗевса. ПоњимасуХелени
рачуналивреме(грчкаepa). ОлимпијасеналазилауЕлидиПисатидској, наобалирекеАлфеја
(садаАлфео), наПелопонезу, изнадњеговепритокеКладеја. Препрвогсветскогрататамосу
вршенаископавањазарачуннемачкогцарства. Томприликомсуоткопанемногезграде, храмови,
жртвеници, анарочитохрамОлимпијскогЗевса, гдесеналазиочувениЗевсовкип, радславног
атинскогвајараФидије, игдејебилостароЗевсовопророчиште. УовомсуЈамиди, потомци
АполоновасинаЈама, прорицалибудућностпоизгарањужртвованихживотиња. Алињегаје
несталовећуСтрабонововреме(крајI векапрен. е. ипочетакI векан. е.). Тусеналазио
Хиподром(коњскотркалиште) иСтадион(људскотркалиште), гдесесвакечетвртегодинеоко
срединелета(почевшиод11. хекатомбеона, тј. крајајуна) петданаславилахеленсканародна
свечаност, илиОлимпијскеигре, участсвехеленскогЗевса. Битипобедникнатимиграмазначило
јестећинајвећуславу, којусусапобедникомделилиињеговапородицаиродноместо, апесници
(каоПиндаридр) певалисупесмеуњиховучаст, вајариимизрађиваликипове, асликарислике.
Зачастпобедниканаолимпијскимиграмаборилисусељудиизнајугледнијих, пачакииз
краљевскихпородица. УАтинијеолимпијскипобедникузнакпризнањадобијаохрануу
Пританеју, градскојвећници, и500 драхмикаосталнунаграду. Хеленисуизсвихкрајевасвета
сматрализасвојудужностдабарједномуживотудођууОлимпијуипринесужртвусвом
заштитникуЗевсу. Завреметрајањатихсвечаностинијесмелобитиратанитинепријатељстава
међупојединимхеленскимдржавама-градовима, аакојекојиратбиоутоку, моралоједанастане
примирјезасвевремедоктрајесвечаност. Натимсвечаностимаприређиванесуразне
гимнастичке, атлетскеиспортскеигреиутакмице. Такмичилисусе: утрчању, скакању,
песничењуибацањудиска. Такмичилисусеиуметници, научнициипесници, нарочитописци
драмскихдела. Каонаградупобедницисудобијалиловороввенац.
Хилон— ефоруСпарти, око560. годинепрен. е., једанодседморицемудраца. Њемусе
приписујеоснивањеефорскогзвањауСпарти. ИмаојесинадвострукогпобедниканаОлимпијади.
Низеја— градупокрајиниМегаринаКоринтскојпревлациИстму.
60
Тиранија— изпочетканеограниченанаследнавластједногчовека, једнакакраљевској, акасније
јекодХеленатовластједногчовекакојисенасиљем, ослањајућисенајчешћенанезадовољникеи
користећидруштвене-супротности, попеонавластивладаонасилнички. Тиранисусеобично
ослањалинаспартанскеаристократе, апонекадинаПерсијанце. Тосуобичнобилидемагозикоји
суналеђимаширокихмасапреотималивласт. ЧувенипонасиљубилисутираниизСиракузена
Сицилији, абилоихјеиускоросвимхеленскимградовима-државамаувременукадсусеизвесне
породицетрговиномјакообогатилеикадједолазилодосоцијалнихиполитичкихпотресаи
335
сукобаизмеђустарогземљопоседничкогплемстваиновихснагакојесуизбијаленаповршинуиз
редоваобогаћенихтрговацаизанатлија, даклесредњихробовласника.
Грађанскират— измеђуМегакла, потомкаАлкмеонова, иЛикурга, синаАристоледова, и
Пизистрата, синаХипократова. Избиоје560. годинепрен. е.
Пеанскаопштина— општинауАтицикојајеприпадалаПандионскојфили.
Атина— идентичнобожанствосаримскомМинервом, кћиЗевсаипрвемужене, Метије
(мудрост). Билајебогињамудрости, рата, победе, проналазачсвирале(двојница) ибојнетрубе,
кола, плуга, грабаља, уздица, паљењаватре, бродоградње, предива, ткања, шивења, бојења,
бројеваитд. Каснијејесматраназамајкусвихнаука, мудрости, занатаиуметности. Овидије,
славниримскипесник(од43. г. прен. е. до16. г. н. е.), називајебогињомхиљадевештина. Онаје
билазаштитницадржаве, братставаиплемена, законитостиивршењаправде. Њеномиљениград
иседиштејеАтина, гдејенаАреопагуустановиласудиприједнакојподелигласовасудијадавао
својгласукористоптуженог. ЗатојојјеОрест, синкраљаАгамемнона, кадјеослобођен, подигао
жртвеник. Атинијепоклониламаслину. Билајојјепосвећеназмија, каосимболснагекојасе
сталноподмлађује. Осталајевечитадевица, алиизњеипакпонекадизбијаженскасујета.
ТакмичиласесаАфродитомиХеромзајабукулепотеиувредиласенаПариса(Александра) кадје
тујабукудоделиоАфродити, пајезатобиланепомирљивинепријатељТројанацаутројанском
рату. НаАкропољууАтиниималаједвахрама: Ерехтејон, укомесечуваоПаладион(кипПаладе
Атине), иПартенон, укомесеналазилачувенастатуаАтинеПартенос(девице), уметничкодело
славногФидије, израђеноодзлатаислоновекости. ПоредПартенонаподотворенимнебомстајао
једругиФидијинкип, одтуча, којијеприказиваоАтинукаобогињурата(АтинаПромахос). У
њенучастсветковалесусеВеликеиМалеПанатенеје, Малесвакегодине, аВеликесвакечетврте.
Жртвовалисујојбика, овнаикраву. Билисујојпосвећени: маслина, сова, змијаипетао. Атрибути
сујојбилишлем, егида(штит), копљеиокругаоштитсаМедузиномглавом.
61
ПроклетствоАлкмеонида— веровалоседанапотомцимаАлкмеона, синаАмфијарејева, лежи
проклетствоштојеубиосвојумајкуЕрифилу, јергајеотацзаклеодајеубије. Онаје, наиме,
издалаАмфијарејакаднијехтеодапођесаЕпигонимапротивТебе. Каопророк, онјебио
предвидеоисходтогпохода, пасесакриоинијехтеодаузмеучешћеуњему, алигајеЕрифила,
поткупљенаХармонијиномзлатномогрлицом, издала. АмфијарејјемораодапођепротивТебе, и
тамоје, кадјетребалодапогине, понаредбиЗевса, сацеломсвојомопремомипратњомпримљен
уземљукојасеутусврхубиласамаотворила, итакојестекаобесмртност.
Алкмеонидису, иначе, билиједнаоднајугледнијихпородицауАтини. Тојпородици
припадаојеиславниПерикле(V векпрен. е.).
Еретрија— граднаЕубеји, наЕурипу(садаПортоБуфало).
Хипија— синчувеногтиранинаПизистратаиотацМлађегаПизистрата, којијекаоархонт,
измеђуосталога, подигаожртвеникгрупиод12 божанстава, 520. годинепрен. е. Каснијејеморао
дапобегнеизАтине, пајепослеподстрекаваоДаријанаратпротивАтине.
Наксо— највећеодКикладскихострва(садаНаксија). Великојепетквадратнихмиљаичувено
посвомевину, бадемимаибрусовима. БилојеседиштеДионисовогкулта, пасезатоуњеговој
пратњиналазенаксијскенимфе. НањемусустановалиТрачани, КаранииКрећани. Пизистратје
око535. г. прен. е. поставиоЛигдамазатиранинанаНаксу, аПерсијанцисуга490. г. прен. е.
опустошили. Атињанисугапокорилиинаселилисвојеколонисте453. г. прен. е.
62
Маратон— местоиопштинауисточнојАтици, славнозбогМилтијадовепобеденад
Персијанцима490. год. прен. е. (садаМаратона).
ПаленидскаАтина— похрамууошптиниПаленауАтици, којајеприпадалаАнтиохијскојфили,
добилајеАтинаовоиме.
Амфилит— једанпророкизАкарнаније, савременикПизистратов.
336
64
ПриходионихсаСтримона— Херодотовдевероватномислинабогатеатичкеколоније
АмфипољиЕјон, близуушћаСтримона(Струме).
Дел— острвоизгрупеКиклада(садаДили), саистоименимглавнимградом. ТојеАполонови
Артемидинзавичај, тејеобомапосвећен. ОстрвојебилопознатопотомештосеуАполонову
храмучуваоновацпоморскогДелскогсавеза, саАтиномначелу.
65
Тегеаћани— становнициградаТегејеуАркадији(садарушевинекодселаИбрахимЕфендии
Пијали). УТегејијеСкопассаПара(392—352. прен. е.) саградиочувенихрамбогињеАтине
Алејске. ЗаТегеаћанесепричадасуизумеливештинуковањагвозденогоружја. После
дуготрајногјуначкоготпорапризналисувластСпартанаца, збогчегасудобили, узнак
поштовања, командунадлевимкриломсавезничкевојске.
Леон— спартанскикраљоко600. годинепрен. е.
Ликург— спартанскикраљизкраљевскекућеПроклида, којије, наводно, живеоудеветомвеку
прен. е. Премасхватањунауке, онјесвакакомитсколице. Зањегасепричадамусеотацзвао
Еуномос(законит), асинЕукозмос(доброуређен). Зањеговоимесевезујеичувениспартански
устав.
Хегезикле— спартанскикраљоко600. годинепрен. е.
Леобот— синовацспартанскогзаконодавцаЛикурга.
Крит— великоострвоуСредоземноммору, кодХомераса90 градова, чувенопоМинојевим
законима(садаКандија). Каснијесуњенистановницибилипознатикаоодличнистрелциитркачи.
Иначе, билисунагласукаоваралице. Критјеимаосвојупосебнукултуру, старијуодмикенске, а
карактеристичнупонарочитомкритскомписмуипочувенимвазама, украшенимизванредно
живописнимсликама.
Ефори(надзорници) — високиспартанскичиновници, којихјебилопет, абираоихјесваке
годинесавспартанскинародизредовасвојихграђана. Ступалисунадужностојесењим
равнодневицама, око23. септембра, иодржавалисусвакогданаседницеудржавнојвећници, где
сузаједноиручавали. Попрвомодњихгодинаједобијалаиме, пасеонзатозваоепонимос. Кажу
дајетучастувеоЛикург, докдругитврдедајетоучиниокраљТеопомп757. годинепрен. е.
Властимјеупочеткубиласудска, итосамоуцивилнимстварима, акаснијесезнатнопроширила.
Ималисуправодасаслушавајунајвишеорганедржавневласти, пачакисамекраљеве, тесумогли
даимизричуказне, семсмртне, јерсезасмртнуказнумораосастајатинарочитисуд, састављенод
геронта-сенатора) ичиновника. Поредтога, делимичносунадзиралијавниредиваспитање
омладине, пасумоглидасазивајународускупштинуинагласање. Билисунесамосудски
заменицикраљева, већсуималиипуномоћједапредседавајународнимскупштинама, нарочито
кадсубилиупитањуспољнипослови, збогчегаимјеутицајнавојскуивојсковођебиоврло
велики.
Геронти(сенатори) — уСпартисубиличлановивећакојејеимало28 чланова, асастављеноје
билооднајстаријихинајугледнијихстараца. ВећесезвалоГерузија(већестараца). Онисусадва
краљаодржавалисаветовањаидоносилизакључкепренегоштобисеистиизносилипред
народнускупштину.
66
Аркадија— покрајинаусрединиПелопонеза.
67
АнаксандридиАристо— спартанскикраљевиисавременицилидскогкраљаКреза(прва
половинаVI векапрен. е.).
Орест— синмикенскогкраљаАгамемнона, којије, светећисезаубиствооца, убиомајку
КлитемнеструињеногљубавникаЕгиста, тејетаконасебенавукаогневЕринија. Затоје, дабисе
поондашњимобичајимаочистиоодгреха, понаређењуАполона, отишаоуТауридудас
пријатељемПиладомдонесеАртемидинкип, пајепаоурукетауридском(кримском) краљу
337
Тоанту. ТадабудуодведениАртемидинојсвештеницидабудупринесенинажртву. Алитаје
свештеницабилаОрестовасестраИфигенија, којаихспасаваибежисњима, узевшисобом
Артемидинкип. ДоживљајиОрестовибилисумотивкојисуобрађивалимногихеленски
трагичарииликовниуметници, аистотакоинекиевропски.
69
Торнак— горасеверноодСпарте(садагоракодТаулејка).
Амфора— меразазрнастуробу, напримерзажито, пасуљисл. Одговараполовинимедимнаи
износиоко26 литара.
70
Сам— острвоуЕгејскоммору, близутрачкеобале, познатопосвојиммистеријамаипокулту
Кабира(садаСамотраки).
71
Кападокија— покрајинауМалојАзији. Ранијејезаузималавећипростор. ЗавремеПерсијанаца
делиласенадвесатрапије: Понтску, земљуЛеукосираца, иправу, илиВеликуКападокију, на
планиниТауру. СадајетоКирман, којиобухватаовузадњу, ВеликуКападокију. Кападочанису
садашњиТуркмени, познатикаодобривојници.
72
Сирци— ХеродоттакозовестановникеКападокијеиАсирије.
Јерменскепланине— подручјегореМасије(садаКараџе-Даг).
Матијенци— народнасеверозападномделуМедије, упокрајиникојаседанасзовеАзербејџан.
ЈедандеотоганародастановаојеуисточнојполовинидоцнијеГалатије(садаМоримене). По
њимасеисуседнапланиназвалаМатијенска, ајезероУрмија, ПлавоилиМатијенскојезеро.
Мислиседасуимтуранскиномадимождапотомци.
Кипар— острвоуисточномделуСредоземногмора(садаЦипро). Становницисумудо1500.
годинепрен. е. билиЈевреји, апослеФеничани, панајзадХелени, аунајновијевремеиТурци.
Његовистановницисубилипознатикаоодличниморнарииградитељибродова. Биојепод
асирскимгосподством, подутицајемФеничанаизТира, подЕгиптом(од567. до540. г. прен. е.), а
податинскомхегемонијомод478. до449. годинепрен. е. Од410. годинепрен. е. биојепод
краљемсаламинскимЕуагором, апослеАлександраВеликогприпадаЕгипту, даби58. г. прен. е.
заједносаКиликијом, припаоРимљанима. БиојепознатзбогкултасемитскеАфродите, Астарте
(Астхорет-Ашере), нарочитоуПафосуиАматунту.
73
Одредскитскихномада— такосезвалоједноскитскоплемекојејеживелоускитскојстепи, у
данашњемТурану. Биојевеликиратобораннарод, којијестановаонасеверуЕвропеиАзије, у
пределимаданашњегСовјетскогСавеза. O њимапричаХеродотнаширокоусвојојIV књизи.
Помрачењесунца— прорекаогајемудрацТалетизМилета, једанодседморицехеленских
мудраца. Помрачењесезаистадесило28. маја585. годинепрен. е.
74
СијенезијеКиличанин— билојевишекиличкихкнезовасатаквимименом. Таречнасемитском
језикузначи''племенитикнез''.
ЛабинетБабилонац— поХеродоту, тобибиомужНитокриде, бабилонскекраљице. Њој
ХеродотприписујеграђевинеиделакојајеизвршиоиподигаоНебукаднезар, бабилонскикраљод
604. до561. годинепрен. е.
ТалетизМилета— једанодседаммудраца. БиојеизједнеугледнепородицеизМилета. Рођенје
првегодине35. Олимпијаде(641. или642, г. пре. н. е.), аумројеупоследњојгодини58.
Олимпијаде(544. или545. г. прен. е.). Својомпрактичноммудрошћубиојеодвеликекористи
својимсуграђанима. СаветоваоимједасеудружесадругимградовимапротивЛиђанауједан
савез. Постаојенарочитославанкадјепрорекаопомрачењесунца28. маја585. годинепрен. е. То
доказуједамујебилапотпунопознатапутањамесеца, штојенаучиоодБабилонаца. Биоје
упознатсасавременимтековинамаматематикеиастрономије, јерјепутоваоуЕгипати
Бабилонију. ПрвијепокушаодаобјаснипериодичнепоплавеНилаинапустиојемитскепредставе
338
отоме. Покушаоједанађеприроднеузрокетихпојаваитакојепоставиотемељејонске
материјалистичкефилозофије. Сматраоједајеводаосновниелементизкогасвепотиче. Није
оставионикакавспис, негојесвојасхватањасаопштаваоускомкругусвојихприснихпријатеља.
76
Птерија— градикрајуКиликији, гдеХалис(Кизил-Ирмак) излазиизкаменитедолинеКара-
ТепеигдесесаданалазитврђаваЕгриКалех, кључсевернеКападокије.
Синопа— милетсконасељеуПафлагонији, најужнојобалиЦрногмора, којесукаснијезаузели
Персијанци(садаСинуб), ТојеродноместочувеногциничкогфилозофаДиогена(404. до323. г.
прен. е.).
77
Амазис— египатскикраљ, савременикКрезов(од569. до525. г. прен. е.).
Телмес— градуЛикији, накарскојграници(садарушевинекодмакријскелукеМеја). Градјебио
чувензбогсвојихврачара.
80
Хил— притокаХермова(Сарабада) уЛидији.
Диндимена— имефригијско-лидскебогињеКибеле-ВеликеМајке, којеједобилапопланини
Дидиму, гдејеималасвојкулт. Сматранајезабогињукојадајеживотипрослављанаје
оргијастички, каоиДионис. ПоштованајекаомајкасвихбоговауАзији, Египту, Тракијииу
Хелади. Изједначенајесаразнимбожанствимакодтихнарода: саРејом, Гејом, Деметром,
Афродитом, УранијомиАртемидом— кодХелена, сатрачкомКотијомиегипатскомИзидом.
Приказујесеобичнокаовладарканапрестолусадвалавапоредње.
Фокеја— трговачкиградуЈонији??? стадија(око40 km) далекоодСмирне(Измира). Beћсусе
ранијењенистановницибавилибродарствомиоснивалисуколоније. Такојеоко600. годинепре
н. е. основаоМасилију(данашњиМарсељ). Кадјепропалолидскокраљевство, одселиосеједан
деоњеговастановништвазаувекуАлалијунаКорзици. Рушевинеовогградапостојејошиданас.
Харпаг— једандоглавникАстијага, медскогкраља, дедаКирова, окомећесеговоритинавише
местауовојИсторији, нарочитоувезисаКиром.
82
Тирејсказемља— градињеговаоколинауАрголиди, налаконској(спартанској) границиу
Кинурији. ЧувенајезбогкрвавихбојеваизмеђуАргејацаиСпартанаца, нарочитоОтријадових, из
године546. прен. е.
Малијскирт— југоисточниртПелопонеза. ранијеозлоглашензбогопаснепловидбе(садаКап
Малија).
Китера— острвоналаконскојобали, којејебилозначајнопотомештосеједнакопружалои
премаСицилијиипремаКретскоммору, пајезбогтогабилозгодназаштитаодгусара. Најпреје
билонасељеноФеничанимаизСидона, затимјебилосвојинаАргаинајзадјепалоподвласт
Спартанаца. СадајетоострвоКитира. Чувенојебилозбогодличнелукеивађењапурпурних
(гримизних) шкољкиизмора, анарочитозбогкултасемитскеАфродите, којајеондеималасвој
чувенихрам. НањојсусеодржавалесветковинеучастбогињељубавиАфродите-Астарте.
Веровалоседасеондеродилапоменутабогињаизморскепене.
84
Марди— јуначкибрдскииразбојничкинародуМедијииХирканији(вучијојземљи), садашњем
Џорџану, уплалиниМасији(садаМардиндаг). Уњојсу, посвојојприлици, становалии
МигдоњанипренегоштосудошлиуМакедонију.
Мелет— лидскикраљинаследникСадијатов(VII векпрен. е.).
Тмол— горауЛидији, кодСарда(данасБоздаг). Билајепознатапоналазиштимазлата.
Копљаници— војнициизтелеснегарде, названипокопљимакојимасубилинаоружани.
Десетидео— биојекодмногихнародаобичајдаседесетидеоратногпленапринесебожанству
каопрважртва. Чешћеседешавалодасукаожртваприношениизаробљенинепријатељски
војници.
82
339
Пантелеон— братКрезовиривалприликомзаузимањапрестола.
Димензијегробница— Алијатовагробницапростираласеудужинушестстадијаидваплетра.
Тојеондаонабиладуга(акостадијрачунамоса192 метра) 1952 m, a широка499,2 m.
94
Умбрија— покрајинаусредњојИталији, налазиласеисточноодданашњеТосканеиизлазила
једнимделомнаЈадранскоморе. Уњојсубиличувениградови: Римини, АнконаиПезаро.
95
Асирскогосподство— трајалоод1100. до626. годинепрен. е.
96
Дејок— медскикнез, синФраорта. Владаоод697. до644. годинепрен. е. Поједноммишљењу,
тојеимеизмислиоХеродот, јер''dahyanka'' значи''жупан, кнез, бан'' назендјезику. Око714.
годинепрен. е. МеђанисусеослободилиАсираца, аонје, тобоже, око708. годинепрен. е. постао
њиховкраљ.
Прематаблицамаписанимклинастимписмомпотврђујесеовајподатак. Наједнојгробницисе
наводипрекодвадесетоваквихимена, свесамихмедскихпоглавица, око715. годинепрен. е. А
Саргон(владаоод722. до705. тодинепрен. е.) наводиимеједногкнезаDajaukku, когајезаробио
заједносањеговомпородицом. ИстиСаргонпомињемалокаснијеградBit-Dajaukku, тј. Дејоков
градкојисеналазионегдеокоданашњегХамаданауПерсији, акојиједобиоимепонеком
Дејоку. ОваХеродотовапричајеинтересантнаипотомештосеуњојизносиједносхватањео
томекакосусеутодавновремеформиралемонархије. СвиовиподационападунаАсирцеио
обарањуасирскедржавеслажусесаједним, историјскиутврђенимдогађајем: саупадомСкита
којисупројуриликрозсвеасирскепокрајине. ОвајупадСкитапокушалисуМеђанидаискористе
идасеослободеАсираца.
102
Фраорт— синДејоков, којијевладаоод644. до624. тодинепрен. е.
Асирци— семитскинарод(илимождасемитизиран), којије, премаХеродоту, господариоАзијом
окошестстотинагодина(од1100. до626. годинепрен. е.). Познатјебиокаонајратоборнијии
најсуровијинародсвихвременауАзији. Првобитнојестановаонамаломземљиштуизмеђурека
ЗабатаиТигриса, премасеверудоарменске(јерменске) планинеТаура, апремаистокудоЗагрос
планине(данасИранскогорје). Примилисубабилонскукултуру. ГлавниимјеградбиоНинива
(садарушевиненасупротнојстраниодМосула).
103
Мадија— краљСкита. Оњемунемапоузданихподатака.
104
Меотскојезеро(Меотида) — данашњеАзовскоморе.
105
СиријскаПалестина— јужнидеосиријскеобале. КодХеродотаобухватачассамуФилистеју, а
часиФеникију. ЊенистановницидоселилисусесаХафтора(Крете).
Псаметих—- египатскикраљиз26. династије, којијевладаоод654. до609. годинепрен. е.
Аскалон— градФилистејацауПалестини(садашњиАскалон).
107
Астијаг— медскикраљ, дедКирастаријег; владаоуМедијиод585. до550. годинепрен. е.
ОбориогајесапрестолапоменутиКир, оснивачперсијскедржаве.
340
БајкаоКиру— овабајкајенајпознатија, иакосу, какокажеисамХеродот, постојалеињене
другеверзије. Онјеизабраоонукојамусеучиниланајверодостојнијом. Целаовабајкаоснивасе
наверовањудаобестизлочинморајубитикажњениидасепророчанстваисновиморају
испунити. Имаписацакојисусетрудилидадокажудајеосноватебајкеисторијска, каона
примерЈустин(I 4) изтрећегвекан. е. ОнтврдидајеКирзаистабиоостављенушумиидагаје
кујаотхраниласвојиммлеком. РазумеседаниЈустинниједалекоодмакаоодХеродота, иакоих
деливишеодшествекова. ОдетињствуКировомиоњеговомживотупишеиКсенофонт(430. до
354. годинепрен. е.) усвомделуКирупедија(Кирововаспитање). Поњему, Кирјесинперсијског
краљаКамбизаиАстијаговекћериМандане. ПослеАстијагауМедијивладакраљКијаксарII,
комеКирпомажеурату. ПоштојеКијаксарII умробезнаследника, наслеђујегаКиркаозаконити
наследник. ТакоонпостајекраљМеђана. АлиКсенофонтоводелојеисторијско-политичкироман,
тејеверодостојностњеговихподатакамала.
Кирсамкажеуједномнатпису:
''ЈасамкраљКирАхеменид''.
АхеменидисубилиперсијскакраљевскапородицакојајеводилапореклоодАхемена,
утемељачакраљевскекућеуПерсији, Премасачуванимодломцимаизхеленскихиримских
историчара, КирјебиоПерсијанацкојијезаузимаовисокположајнаАстијаговудвору, паје, по
Астијаговунаређењу, посетиосвојзавичајипобуниоПерсијанцепротивМеђана.
ПремамишљењуНиколеизДамаска, перипатетскогфилозофаипријатељајеврејског
краљаИрода(првивекпрен. е. иун. е.), правоКировоимебилојеАтрадатес(Müller, Fragm. III
398), амајкамусезвалаАргоста. ПремаовомеКирјезбогсиромаштвамораодасеодапљачки, па
јеотишаоуАгбатанурадизараде. Првојебиочистачудвору, затимдворскипехарник, пајетако
стекаомилосткраљеву. КраљјепоставиоКироваоцазасатрапауПерсији, пајеповериоКируда
угушиустанакКадузијаца. Кирсе, међутим, договорисасвојимоцемдазбацемедскогосподство.
Персијанцисудвапутбилипобеђени, алисуоднелипобедуутрећојбици. МеђанинЕобар
омогућиојеКирудадођедокраљевскекруне.
ПремаподацимаисторичараКтезије, којијеживеонаперсијскомдворукодАртаксеркса
Мнемона(владаоод404. до358. г. прен. е.) каоњеговличнилекар, Кирнијебиониукаквом
сродствусаАстијагом, негогајеуратупобедиозбациосапрестола, поштогајезаробиоуњегову
дворууАгбатани, пагајепослепоставиозанамесникауБарканији(Хирканији) иузеозажену
његовукћерАмитис. ПреманатписуизБизутуна, Кирнијебиосиромахплемић, већперсијски
краљ(сигурноподмедскомврховномвлашћу), ињеговипрецибилисукраљеви.
108
Азија— кодХеродотанеозначаваконтинентуданашњемсмислу, већнајчешћеМалуАзију, па
МалуАзијусаПерсијомдоИндије, апонекадидеоАфрикесаМаломАзијом.
110
Саспири— скитскинародизмеђуЛидијеиКолхиде.
130
Дарије— синХистаспов, персијскикраљкојијевладаоод521. до485. годинепрен. е. Оњемуће
битимногоговорауовомделу, нарочитоуIII књизи.
131
Зевс-Ормузд— врховноперсијскобожанстводобра(АхураМазду).
Афродита— богињаљубави, лепоте, брака, плодностиимора. ПореклојојјесаКипра.
НајчувенијињенкипјеМилоскаАфродита, којиседанасналазиумузејуЛуврууПаризу.
ИзједначаванајесаримскомбогињомВенером.
141
341
Свејонскисавез— јеодбранбенисавезкојијесклопилонајпре12, акасније13 јонскихградова.
Местогдесусвакегодинеодржавалисастанкесаприношењемжртаваиразноврснимутакмицама
биојехрампосвећенХеликонскомПосидонууоколиниградаПријене(видиком. I 15), изваосе
Панјониј.
144
Триопијскосветиште— ТриопијскиртсеналазиокодКнида(садарушевинеКавоКрио). Тусе
налазилоАполоновосветиште, гдесусеазијскиДорцискупљалииодржавалисвојесавезне
светковинеискупштине. УсветиштусеналазиохрамбогињеАфродите, зване''Еуплоја''
(заштитницесрећнепловидбе), сањенимкипомкојипредстављаремек-делокипараПракситела
(око340. гпрен. е.) изАтине.
Јалис— граднаострвуРоду(садаЈализо).
Камир— градназападнојобалиострваРода(данашњиКамиро).
Кос— једноодСпорадскихострвауИкарскоммору, кодДоридеуМалојАзији. Ранијесето
острвозвалоМеропис. Нањемусеналазиоистоимениград, којисуосновалиградови: Арг,
ЕпидауриМегара. Тамосемногосадилавиновалоза, абагремомсусебојадисалехаљинеиткане
најфинијеженскетканине(Соаvestis).
145
Палена— граднаПелопонезу, измеђуСикионаиЕгире(садарушевинекодТрикале).
Сикион— граднаПелопонезу(Мореји). ТосусадашњерушевинекодВасилике.
Егира— градуАхејинаПелопонезу(садаПалеоКастро).
Ега— градуАхеји, насавернојобалиПелопонеза, сачувенимПосидоновимхрамом.
Кратис— рекакодградаЕгеуАхејинаПелопонезу, садашњиКрати.
Бура— градуАхејинаПелопонезу, којинеможемопоближедаозначимо.
Хелика— приморскиградуАхеји, сахрамомПосидона, којисепосамомградузвао
''Хеликониос''. 373. годинепрен. е. потонуојеумореприликомједногземљотреса.
Егион— градуАхеји(садашњаВостидза).
Рипи— градуАхејинаПелопонезу, измеђуЕгијаиЕринеја. Неможемодагапоближеозначимо.
Патреји— градузападнојАхеји, којинеможемопоближедаозначимо.
Фареји— истотакоградузападнојАхеји.
Олен— градуАхејиизмеђуПатрејаиДиме. ДанассуторушевинекодКатоахаје.
Пир— ахејскарекакојасеуливаузаливкодПатраса.
Дима— градуАхеји, намору(садаКаминица).
Тритеји— ахејскиградблизуПатраса.
146
Абанти— староплеменаЕубеји, сматранозапрастановникеХеладе.
Минијци— староеолскоплемекојесејошпреХомерадоселилоизТесалијеуБеотијуионде
основалоснажнудржавуМинијаца, саглавнимградомОрхоменом. Рушевинеовогградавидесе
јошиданасблизуместаСкрипу.
Орхомен— градуБеотијисанадимком''Минијски'' (Myneios), илиБеотски(Boiotios), којисе
налазионаместугдесеКефис(садаМавронери) уливаујезероКопаиду. Историјаовогградабила
јебурна. РазорилисугаТебанци374. или364. годинепрен. е., асаградилисугапоновоФилипи
АлександарМакедонски(Велики).
Кадмејци— становницибеотскогградаТебеиКадмовипотомци. Ионисусматранизанајстарије
становникеХеладе. КаснијесусестановнициТебезвалиТебанци. Кадмејцимасеназивајуи
колонистиуПријени, КолофонуиМилету, градовимауМалојАзији.
Дриопљани, илиДриопи— прастароплемекојејестановалоизмеђупланинеПарнасаиЕте, а
којесекаснијеодселилонаПелопонез, уМесенију.
Фочани— становниципокрајинеФокиде, усевернојХелади, измеђуБеотије, ДоридеиЛокриде.
НањиховомземљиштуналазилосеДелфијскопророчиште. Познатисупосветомрату(356. до
342
346. г. прен. е.) којисуводилисаАмфиктионцима, нарочитосаТебанцима, штосубилиузорали
деосветеземље. Покориоихје, најзад, ФилипМакедонски, којисебиоумешаоутајрат.
Молоси— народуЕпиру.
АркадскиПелазги— становниципокрајинеАркадијенаПелопонезу. Сматранисуза
староседеоцеХеладе. Раширилисусеизсвојихпрастарихседишта, изпределаокоДодоне, по
Пелопонезу, Атици, Тесалији, острвуЛемнуитд. алисусемеђустароседеоциматихпредела
потпуноизгубилиилисусеодселилиуТракију, МалуАзију, окоКимеиличакинаКрету. У
науцисемногорасправљалоотомедалисуПелазгихеленскогилинехеленскогпорекла, такода
јествореночитаво''пелашкопитање''.
Пританеј— градскакућауАтини, укојојсуАтињанибилисместилисвојградскиизвршни
одбор. Тусусехранилиодржавномтрошкувисокидржавнифункционери, државнигости,
заслужниграђаниињиховипотомци, каоипобедницинаолимпијскимиграма.
Хиполох— отацГлауков, ЛикијацчијијесинбиогостипријатељчувеногДиомеда, јунакапод
Тројом.
Пил— градуМесенијинаПелопонезу, укомејевладаославниНестор, једанодјунакапод
Тројом.
Кауконци— ХеродотсматрапотомкеНелеја, тзв. Нелиде, изПилауМесенијиКауконцима.
Иначе, тојенехеленскинародуМалојАзији, упокрајиниБитинији, награнициПафлагоније, на
обалиЦрногмора. УХеладисусматранипелашкимнародом. Становалисуназападнојобали
Пелопонеза, одАркадијепадаље. УисторијскојепосиналазесесамоуТрифилији, јужномделу
Елиде.
Кодро— синМелантов, попричипоследњиатичкикраљ, којијеживеооко1068. годинепрен. е.
ЗавременападаХераклиданаАтикусамсежртвовао, јерјеодпророчиштадознаодаћепобедити
онастраначијикраљбудепогинуо. Онсепреобукао, отишаомеђунепријатељеиуборби
погинуо, тетакообезбедиоАтињанимапобеду.
Мелант— потомакчувеногНестораизПила, изпородицеНелида. ЊеговсинКодробиоје
последњиатичкикраљ.
Апатуријскесветковине— некапородичнасветковинакојусуславиличлановиатичких
фратрија. АтињанисусезавремеСолонаделилина12 фратрија, јерјесвакафилаималапотри
фратрије, докјесвакафратријаималапо30 родова(gena). Фратрије(братства) супазилена
чистоћупореклаиводилесуматицурођених. Тасветковинапрослављаласенајпретри, апосле
четириданаумесецупианопсиону(од15. октобрадо15. новембра). Завреметогпразника
уписивалисуграђанидецуусвојефратрије. Тојебилаискључивојонскасветковина. Ефешании
Колофоњанинисупрослављалиовесветковине, јернисубиличистиЈонци, негосубили
измешанисастароседеоцима(видиком. I 16, 26).
РтМикала— налазисепрекопутаострваСама; чувенјепохеленскојпобединадПерсијанцима
479. годинепрен. е. ДанасјетоКароSanta Maria.
ПосидонХвликонски— кодРимљанасезваоНептун, синХронаиРеје, абратЗевсаиХада.
ДоласкомЗевсазакраљабоговабиојеврховнобожанствомораикраљсвихбожанставауњему.
ХеликонскијеназванзатоштојеимаохрамуАхеји, приморскомградуХелики. Тајградје373.
годинепрен. е. потонуоуморе.
149
Кима(названаФриконска) — највећиградуЕолиди, којиједобиоимепоФрикионукод
Термопила(данасрушевинекодЛамурт-Кела). СтановникеовогградаисмејавалисуХеленизбог
њиховеглупостииограничености.
Лариса(кула) — имемногихградовауХелади. Овдесе, вероватно, мислинаЛарисуЕгипатску,
кодКимеФриконскеуЕолиди.
Неон(НовиГрад) — еолскиградуМизији(данасАјнаџик). УХеладијебилојошградовасатим
именом.
Темна— еолскиградуМалојАзијикојинеможемопоближедаодредимо.
Кила— градићумалоазијскојпокрајиниТројади!.
343
Нотиј— градилукаградаКолофона. гдејеСпартанацЛисандарпобедиоатинскуфлоту407.
годинепрен. е.
Агируза— еолскиградуМалојАзијикојинеможемогеографскипоближедаозначимо.
Питана— градсалукомнаеолскојобалиМизијеуМалојАзији(данасСандерли).
Егеја— градуМизији, уМалојАзији, близуКиме.
Мирина— градсалукомуМизији(данасСандарлик).
Гринеја— градсалукомуЕолиди, 40 стадија(7.680 т) одМирине, познатпоАполоновухраму.
Дионис— синЗевсаиСемеле, многопоштованобожанствовиноградаивина, папрематомеи
весеља, љубавииуметности. Пратеганимфе, силениисатири, апрослављајугаоргијама. У
његовучастприређиванесумногесветковине.
Дионисијске(илиБакхове) мистерије— Тајниобредикојисусеобављалиноћуиимали
оргијастички(распуснички) карактер. Симболиовогкултасу: бакље, тирс(штапокићен
бршљаномивиновомлозом), мушкиудодбронзеилинекогдругогматеријала(фалос), опходи
(литије) узплесисвиркуфрула, улазакупећине, жигосање(вероватнотетовирање), асвејето
повезаносаопијањем, екстазом(заносом), падањемунесвест(транс) итд. Самистеријамасу
повезани: пост, аскетство, заједничкиручкови, вино, крштењеуводи, ћутање, увођењеусветиште
итд, Симболисујошбили: посвећенакотарицасапрвенцимаплодовакоджртвенихсвечаности, па
сандуксазмијомитд. Уобредимасуучествовалиистариимладиобапола. Посвећени(мисте) су
веровалидаћеиммистериједатиодговоренанекапитањаиоткрититајнеживотаипослесмрти.
151
ГораИда— високапланинакојасепружалаизФригијепрекоТројадеиМизије(данасКас-Даг).
УњеномподножјуналазиласеТројанскаравница, азападнијојјеогранакглавицаЛектон, гдеје
лежалаЕолида. НајвишијојјеврхГаргарон(данасКара-Даг).
Аризба— граднаострвуЛезбу(данасМуса).
Метимна— граднасевернојобалиострваЛезба(данасМоливо).
Тенед— изИлијадечувеномалоострвценатројанскојобали, саградомистогимена(данас
Тенедо).
Групаодстоострва— острваизмеђуЛезбаикопна(данасМосхонезија).
Бактријанци— народкојијестановаоуАзијинарециБактрос(данасБалк). Главниграду
њиховојземљизваосеБактра.
Саке— скитскоплемеупланинамаисточноодБактријеиСогдијане, усадашњојБухари, у
западномделупустињеГоби, уКашгаруиМаломТибету. Билисуодличникоњанициистрелци, и
сматранисузаелитнејединицеперсијскевојске.
157
Мазар— једанодКировихсатрапа.
Митилена— главниграднаострвуЛезбу(данасКастро). РодноместофилозофаПитака, једног
одседамјонскихмудраца.
160
Атарнеј— градупокрајиниМизијиуМалојАзији(данашњиDikeli Kel-Köl).
Јечамзажртву— Хеленисуималиобичајдапрженазрнајечмапомешанасасољусипајумеђу
роговеживотињиодређенојзажртву, штојеозначавалопочетакжртве.
161
Магнезија— граднарециМеандру, којијеТемистокледобионапоклонодперсијскогкраља
Артаксеркса, акојимуједоносио50 таленатаприходагодишње(таленатвидиком. I 50). Тоје
данашњиИнекбазар.
Иберија— најсевернијидеоданашњеШпаније; понекадјетоимеозначавалоиземљуизмеђу
ПиринејаиРоне, анајзадичитавуШпанију.
Тартес— југозападнидеоШпанијеокорекеБетис(садаГвадалкивир) иградкојегавећу
Страбонововреме(66. г. прен. е. до19. г. н. е.) нијебило.
344
Бојнибродса50 весала— бродсапоједномклупомса25 весаласаобестране(пентеконтера).
165
Енузијскаострва— петострваизмеђуХијаиазијскогкопна(данашњиСпермадори, или
Егонусес).
Кирн— острвоКорзика. НањеговојисточнојстранинаселилисусеФокејциоко560. годинепре
н. е. ЗаузелисугаРимљаниизмеђу259. и231. г. прен. е.
166
КартагаиКартагињани— градистановницифеничкеколонијеусевернојАфрици, којасезвала
иКархедонија, акојајебилапознатакаоједаноднајважнијихтрговачкихцентарауМедитерану.
КартагињанисуводиличетиривеликаратасаРимљанимаибилиуништенииониињиховград
146. г. прен. е.
Сардинијскоморе— мореназападнојобалиострваСардиније, данасСредоземноморе.
Кадмејскапобеда— победасавеликимгубицима, јерсуЕдиповисинови, потомциКадма, доксу
сеотималиовласт, поубијалиједандругог. Изразје, позначењу, скороистикаои''Пирова
победа''.
Алалија— граднаКорзицикојинисмоустањудапоближеодредимо.
Региј— хеленскиградујужнојИталији(Magna Graecia). ТоједанашњиРеђо(Reggio).
Агила— градуЕтрурији, данашњојТоскани, уИталији, којисекаснијезваоЦере.
Чишћењеодгреха— Хеленисуверовалидабоговипримајужртвесамоодморалночистих
људи, којинисуупрљанизлочином, јерсе, поњиховомсхватању, боговиманеможеуказивати
поштовањебогатимивеличанственимжртвама, неговрлиномитежњомзаправедношћуи
добротом. Злочинсуприписивализломдемону, којиулазиучовека. Кад, дакле, учовекауђезли
демон, ондаонморадатражипомоћиуточиштеухрамовима, насветимолтаримаидругим
светимместима, гдесемолибоговимадапомогнудасеослободигрехаизлогдемона. Највећи
гресибилисуубиствоибраколомство. Свакопроливањељудскекрвикаљачовека, пачаки
нехотичноубиство, ионоусамоодбрани. Итанечистоћагрешникаделујекаозараза. Обичај
чишћењаодгрехавезанјезаАполонаиодговарајућеобреде. Тојебилоувремекадсерелигија
билауздигладотогстепенадајепосталаоличењеморалногпринципадобра, пасеизрелигије
страхапочелаполакодапретвараурелигијурадости, показујућисељудимауобликудивних
кипова, рељефа, сликаивеличанствениххрамова. Хеленје, уместодаихсебоји, почеодаволи
својебогове, памујетешкопадалодамузбоггрехабудезабрањенприступусветиње,
учествовањеуприношењужртаваприликомнароднихпразника, пачакиучествовањеу
приношењужртавасвомрођеномдому, тј. божанствусвојероднекуће.
Енотрија— југозападнаИталија, БрутијаиЛуканија.
Хијела— градуЛуканији, данасрушевинекодCastel a Mare della Brucca, гдесусеродили
филозофиПарменидиЗенон. РимљанисуовајградзвалиVelia.
Посидонија— каснијесетајградзваоПестум(Paestum). НалазиосеназападнојобалиЛуканије,
гдесеиданасналазевеличанственерушевине.
Теј(Teos) — градуЈонији(МалојАзији), прекопутаострваСама. Рушевинемусевидекод
данашњегСегигијека.
Абдера— градуТракији, нарециНесту(данашњаМеста). Биојенајпрефеничкаколонија, а
послехеленска, итостановникаКлазоменеизЈоније. Становницимаовогградаругалисусе
Хеленикаовеликимглупацимаинеспретњаковићима, каокоднаспрњаворцимаишијацима.
169
Јонијајеподругипутпалауропствооко546. годинепрен. е., апрвипутоко560. г. прен. е.
подлидскогосподство(видиоКрезуI 6, 9, 26—56).
171
Каунијци— становнициградаКауна, уКарији, наушћурекеКалбиса(данасДалиан).
345
Миниј— синЗевсовиЕуропин, братРадамантов, отацДеукалионовиАриаднин, дедИдоменов
изКносанаКрети. ЗањегововремеКретаједоживеласвојнајвишиуспон. Сматранјезамудрог
законодавцаи, попогрешномтумачењуједногместакодХомера(Одисеја11, 567), засудијуу
доњемсвету. АлиоткадјепокориоАтику, тесумуАтињаниморалисвакедеветегодинедашаљу
данак(измеђуосталогпоседаммомакаиседамдевојака), сматранјезанајсвирепијегтиранина.
Онје, уствари, биопредставниксемитске(феничке) културе, очемусведочипоштовањеМолоха
(Минотаура, човека-бика), којејесаКретеистиснулахеленскакултура, чијијепредставникТезеј.
ИмаојечувенидворацЛабиринт, којимујесаградиославнивештакДедал. Погинуоје,
премамиту, наСицилији, башкадјебиоупотеризаодбеглимДедалом, пајеисахрањенна
Сицилији, одаклејекасније, премаистоммиту, биопренесеннаКретуитамосахрањен.
Лелези— претхеленскостароседелачкоплеме, расејанопоприморскимобластимаХеладе, по
МалојАзији, нарочитонајужнојобалиТројаде, окоградаПедазаиЛирнеса. Билисухрабри
морнари. ПомињусеинаКритуидругимострвима. ХеродотихизједначујесаКарцима.
ИнтересантнисуСтрабоновиподациоњима(VII 7, 2 иVIII 6, 15). ОнихнесматраКарцима, него,
наосновуједногцитатаизХезиода, мислидасумешавинаразнихнарода, и, увезисацитатимаиз
Аристотела, наводиразнекрајевеукојимасустановали: Етолију, Беотију, Локриду, Мегару,
западнуобалуАкарнанијеиострвоЛеукаду. УИлијадиЛелезисусавезнициТројанаца. Песник
Алкеј, асањимеиСтрабон, помињуАнтандрокаолелешкиград, докгаХеродотсматра
пелашкимградом. Страбондаљекаже, ослањајућисенаФерекида, дасупренасељавањаЈонацау
МалуАзијуокоМилета, Миоса, МикалеиЕфезастановалиКарци, асеверноодатле, доФокејеи
наострвимаСамуиХију, — Лелези. СтрабоннаводидасууоколиниМилетаиуцелојКарији
стараутврђења, гробовииостацинасељасматраникаоостациЛелега. Међутим, прематврђењу
карскогписцаФилипаизТеангале, Карцисуодвајкада, паиуњегововреме, употребљавали
Лелегекаоробове, сличнокаоСпартанцихелотеипериске, аТесалципенесте. Плутархвелидасе
јошуњегововремеуТралеју, источноодЕфеза, заубијеногЛелегаплаћаласамоједнамерица
грашка. Хеленисуихсматраливарварима. Упогледуњиховејезичкеиетничкеприпадностиони
јошпредстављајупроблем, анинатписиниосталиархеолошкиматеријалнијемогаодаихбоље
осветли. ЕдвардМајеруказујенакултнајвишегкарскогбожанстваињеговатрибут: секирусадве
сеченице(labrys), итодоводиувезусаЛабиринтомуКносунаКрети.
Миласа— градуКарији(данашњиМеласо).
Калиндичкепланине— брдауоколиниградаКалинде, награнициЛикијеуМалојАзији.
173
Сарпедон— премаХомеру, синЗевсовиЛаомедијин, апоХеродоту, Еуропин, братМинојев,
краљуЛикији. Зевсмуједаодаживитриљудскавека. КодХомераонјекраљуЛикијии
савезникТројанаца, којисеврлохраброборио. УбиогајеПатрокло. ТадајеАполон, поЗевсовој
заповести, очистиоСарпедоновомртвотелоодкрвиипрашине, намазаогаамброзијом, аСани
СмртоднелисугауЛикију, гдејесвечаносахрањен.
Милијада— старијеимечитавеЛикије, акаснијејеоноозначавалосамомаленпредеоусеверној
ЛикијиблизуТелмеса(данасрушевинекодМеја).
Солими— митскинародкојијестановаоујужнимпределимаМалеАзије, нарочитоокоТелмеса.
Лик— синПандионовибратЕгејев, НизовиПаласов, којије, премамиту, владаона
североисточнојобалиМаратонаинацелојЕубеји.
Носеименапомајкама— овдеХеродотдајеподатаккоји, свакако, сведочиоостацима
матријархата, друштвеногили, боље, родовскогуређењаизпреисторијскогвремена. Са
матријархатомсесусрећемоикодИлира(Либурни).
174
Книђани— становнициградаКнидауМалојАзији, уДориди. ТојенасељеСпартанацанарту
Триопиону(садарушевинекодКавоКрио), саАполоновимхрамом, гдесумалоазијскиДорци
одржавалисвојесавезнескупштинеисвечаностиуАполоновучаст. ТамосеналазиоиАфродитин
храм, гдесеонаславикаозаштитницасрећнепловидбе, аукомесеналазиочувениПраксителов
кипбогињеАфродите.
346
Бибасија— ускапревлакауКаријисаградомБибасом, налазисеисточноодострваКнида.
Керамичкизалив— морскизаливнајугуодХаликарнаса(данасGolfo di Stanco).
Симејскоморе— мореокоострваСиме, којесеналазиизмеђуострваКнидаиРода. Данассето
острвозовеСими.
175
Педазејци— становнициградаПедазауКарији, измеђуХаликарнаса, МилетаиСтратоникеје.
176
Ксант— рекауЛикији, којасеуливауСредоземноморе. ЊусуоколнистановницизвалиСирбес
(данасЕсениде).
Каун— граднајужнојобалиКарије, наушћуКалбиса, познатпожаркојинездравојклими, али
садобримпристанишнимуређајимаилуком( данасселоДалиан).
177
ПредњаАзија— овдесемислинаМалуАзију, премдајенекадипојамАзијеобухватаосамо
МалуАзију.
178
50 краљевскихлакаташироки200 лакатависок— једанкраљевскиилиБабилонскилакат
износиоје27 прстију, тј. 525 до531 mm. To значидајешириназидаизносила26,25 m, ависина
105 m. ВероватнодаХеродотовдепретерује.
179
Ис— градирекауБабилонијисаасфалтнимизворима. ТоједанашњиХит, којисеналазио8 дана
ходаодБабилона.
180
Еуфрат— рекакојаизвиреуАрменијииздвејуизвор-река, источногизападногЕуфрата.
Арменија— земљауАзији, данашњиЕрзерум, Карс, Ван, ЕриваниАладули.
181
Халдејци— семитскоплемекојејеудругоммиленијуму(удругојхиљадигодина) прен. е.
дошлоизАрабијеујужнуБабилонију, којусубилиназвалиХалдеја. ПослепропастиАсирије
(606. годинепрен. е.) владалисуБабилоном, апреотеоимјевластипокориоихКир. Халдејцису,
међутим, задржалиусвојимрукамауправљањеверскимобредимаипосталисунарочити
свештеничкисталеж, каомагикодМеђана. Одликовалисусенарочитоастрономскимзнањем.
Билисуодличниастролози(тумачипреманебескимзнацимаипораспоредузвездананебу) и
тумачиснова. ЗбогсвојемудростиуживалисувеликиугледиуХеладииуРиму.
182
Теба— стариглавниградГорњегЕгипта, наНилу, каснијеназванДиосполис, чувенпоАмоновом
храму, чијесерушевинеданасзовуУмебеда. УњеговојблизининалазилисусеСунчевиизвории
Језерце. Биојепознатпосвомбогатствуивеличини. ОпљачкаогајеКамбизирушевинесуму
разасутеучетириданашњасела: Карнаку, Луксору, ГуртуиМединетАбу.
ЕгипатскиЗевс-Амон— врховноегипатскобожанство, творацсвета, отацбогова, богсунца,
светлости, неба, когасуХелениизједначавалисаЗевсом. Замишљалисугаобичнокаобикаса
одређенимбелегама, икадсеродимушкотелесатаквимзнацима, Египћанисуверовалидасе
појавиоАмон, темууказујувеликопоштовањеиприређујусветковине. Нарочитојебиопоштован
уКарнаку, ХелиопољуиуТеби, гдесеналазиоињеговчувенихрам. УЕгиптујеимаомного
имена. СачуванајеихимнаАмону.
ПатарауЛикији— приморскиградуЛикијисаАполоновимпророчиштем(данасрушевине
западноуззаливКаламаки).
183
СветиштеуБабилону— чувениБеловхрам, такозвани''Висећивртови'', којеХеродотдетаљно
описује(уI 181), акојисеспомињеиуБиблији. Увезисањимсепричадасуљудихтелида
347
саградекулудонеба, тејебогбионаредиоданаједномпроговореразнимјезицима, дасенеби
моглиспоразумевати. Збогтогасуморалидаодустануодтогпосла.
Дарије— синХистаспов, персијскикраљод521. до485. годинепрен. е. Оњемусеопширно
причауовомделу, анајвишеуVII књизиод1. до11. поглавља).
Ксерксе— синДаријаиАтосе, персијскикраљод485. до465. год. прен. е. Оњемусеопширно
причауVII иVIII књизиовогдела.
184
Семирамида— асирскакраљица. ПоједнојпричионајеженаасирскогкраљаНинаињегова
наследница, тесесматраоснивачемасирскедржаве. ПодругојпричионајекћиБелоховаи
владалајезаједносаоцемоко780. г. прен. е. ЗањусемислидабимоглабитиоваХеродотова
Семирамида.
Нитокрида— бабилонскакраљица, женаЛабинетоваимајкаНабунитова, последњег
бабилонскогкраља, когаје538. г. прен. е. победиоКиризаузеоБабилон. Билаје, вероватно, кћи
Небукаднезара(604—562. г. прен. е.).
Ардерика— варошицаблизуБабилона.
188
Лабинет— синкраљицеНитокриде. Вероватнојетоуисторијипознатипоследњибабилонски
краљНабунит, којијевладаоод562. до538. годинепрен. е.
Хоасп— рекауСузијани, изкојесуперсијскикраљевиузималињенубиструводуиносилије
собомусребрнимпосудама. ДомороцисујезвалиУлаи(Eulaioa). To једанашњарекаКеркха, од
којеводиканалКалаелХафардоТигриса.
Тигрис— ЈеднаодглавнихрекапредњеАзије, којаизвиреујужнојАрменијиинаконтокаод
1850 km спајасесаЕуфратом. Текућизаједносњим100 km, уливасеуПерсијскизалив. Због
брзинетоканијемогућаузводнавожњавећсамонизводна, итосплавовима.
189
Опиј— већ3000. годинепрен. е. спомињаниграднарециТигрис, гдесеоварекаприближује
Еуфратуна30 km. Тујебиопрокопанканалкојијеспајаооведвереке.
Артаба— персијскамеракојајевећазатрихенике(1 хеникабилаје1/48 медимне) одмедимне
(једнамедимнасадржалаје52,5 литара). Значи, артабајесадржала55,78 литара. Тојебилаобична
меразасувузрнастуробу.
Венети(Енети) — илирскоплеменаЈадранскоммору, чијесеимесачувалоуименуданашње
Венеције. Билисупознатикаоодгајивачиплеменитихкоња.
199
Афродита-Милита— богињаљубави, поштованакодХелена, Римљана(Венера) искоросвих
источњачкихнарода(видиком. I 105).
201
Масагети— храбарскиталачкинароднасевероисточнојобалиКаспијскогјезера, северноод
данашњеХиве.
Аракс— рекауАрменији(данашњиАрас). ХеродотјујепобркаосаОксомиЈаксартом. Такосе
зваоиданашњиХабуруМесопотамији, аиданашњарекаВолгауСССР-у.
Иседонци— скитскоплемекојејестановалоуунутрашњостиВеликеМонголије, уданашњим
селимаСунгарапасведоСерике(Кине?). Јошсеиданасједнофинскоплемезове''Iset Donci''.
Истар— доњиДунав(горњиДунавзваосеDanubius). ПоХеродоту, онјеизвираонакрајњем
западуЕвропеитекаокрозњенусрединуодзападапремаистоку, пасенајзаднајугууливаоу
Црноморе.
202
Матијенскепланине— планинеуданашњемАзејберџану, којесудобилеимепоМатијенцима,
којисуондестановали. ПотомнародубилојеназваноиданашњејезероУрмија, којесезвало
МатијенскоилиПлавојезеро.
348
Херакловистубови— данашњиГибралтарскимореуз. ПричаседајеХераклораскинуостене
којесуспајалеЕвропусаАфрикомитакоспојиоАтлантскиокеансаСредоземнимморем. Под
Херакловимстубовимаподразумевајусе: Абила, северозападниртМалогАтласауМауретанији,
којисеналазисаафричкестране, асаевропскестранегораКалпа, наданашњемГибралтарском
мореузу.
203
Кавказ— чувенавеликапланинакојачиниграницуизмеђуЕвропеиАзије. Њенијужниобронци
севезујусаАнтитауром.
205
Томирија— масагетскакраљицакојајепобедилаКираигрозномусеосветила.
207
Данхода— 32 км, јерјетриданахода, премаХеродоту, износило500 стадија, атоје96—100
km.
214
ПогибијаКироваибиткасаМасагетима— рачунаседасезбила529. г. прен. е.
Књигадруга
ЕУТЕРПА
1
КамбизовпоходнаЕгипат— десиосе525. годинепрен. е. кадјекодПелузија, узпомоћ
ФеничанаиКипрана, потученаПсаметиховавојскаиПсаметихзаробљен.
2
ПсаметихIII — синАмазисов, којијевладаоуЕгиптуод569. до525. годинепрен. е. Биоје
познаткаопријатељХеладеињенекултуреиприпадаофараонимаиз26. династије. Камбизгаје
заробиоистрашносуровоказнио. Онјепоследњисамосталанегипатскивладар. ОдтадајеЕгипат
биоподвлашћуПерсијанаца. КаснијејепотпаоподвластАлександраВеликогињегових
наследникаПтоломеја; најзадједоспеоподвластРимљана.
Хефестовисвештеници— такоХеродотзовесвештеникебогаПтахауМемфису, аПтаховхрам
утомместузовесе''Hephaisteion''.
3
Хелиопољ— стариегипатскиградисточноодНиловеделте, сачувенимхрамомбогасунца. На
египатскомјезикузваосе''МесРа'' (СунчевИзвор) или''ПеРа'' (КућаСунчева). Тоједанашњи
арапски''АинШемс'' (СунчевИзвор). НалазиосенаканалукојијеспајаоНилсаЦрвенимморем.
ТусупоштовалибикаМневисаитујенасталачувенапричаофениксу. Данассуодградаостале
рушевинекодМатаријеха.
Мемфис— старапрестоницаЕгипта, опасаназидомдугим150 стадија(28,8 km) a премаНилу
заштићенанасипомдугим100 стадија(19,2 km). Тојебиојаконасељенград, којијеразорентеку
средњемвеку. СачуванисумусамонезнатниостацикодселаМитрахени.
4
МинилиМена(Менис) -— ујединитељЕгиптаиоснивачпрвеТинитскединастије, јерјебиоиз
ГорњегЕгипта, изТинита(Thinia илиThis). ПремаМанету, свештеникуизСебенита, којијеоко
349
280. г. прен. е. написаоИсторијуЕгиптаутрикњиге, тајединастијавладалаод3197. до2990.
годинепрен. е. Минјесаградиотзв. ''БелеЗидове'' иутврдиоиГорњииДоњиЕгипат. Онјеи
оснивачМемфиса.
ЈезероМерида(Moiris) — уСредњемЕгиптуназападнојобалиНилаископанојејезерокојејe
данасуследталогаречногнаносаишчезло. Налазилосеуприродномулегнућу, чијијеисточни
угаонапросторуод6 km2 биоопасаннасипимашироким16 m, којисубилисаграђениоко2300.
годинепрен. е. ЗавршиогајеАменемхетIII (владаоод1859. до1801. г. прен. е.).
5
Једанаестхвати— Хеленисумерилидужинуделовимачовечијегтела: прстом, шаком, лактом,
стопом, хватом(просторизмеђукрајевараширенихрукууобестране). Хватсадржи6 стопаили
1,85 m, a тојеистотакоидужинадвострукогкорака. Прематоме, 11 хватиизноси20,35 m.
6
Схен(shoinos) — уХеладимеразановоосвојенуземљу, којаседелилаколонистимаили
одређиваларобовимазаобраду. КодХеродотасхенсадржи60 стадијаили11 km.
Плинтинетскизалив— названпоградуПлинтиниуЕгипту. Налазиосеблизудоцније
Александрије.
Сербонидскојезеро— налазилосеуДоњемЕгипту, близупревлакеАрсиноје, ибилоувезиса
Средоземнимморем. ТоједанашњиСебакатБардоил, алигајескоронестало.
Касијскапланина— брдовитипесковитбрежуљакизмеђуАрабијеиЕгипта, близуПелузија
(данасЕлКасилиЕлКатих).
Парасанга— персијскаречкојаозначавамиљу, илисатходаакосемериповременухода.
Различитајојјебиладужина. Обичнојеједнапарасангасадржала30 стадијаили5,5 km, докјеу
некимперсијскимпокрајинамаизносилаи40 стадија(7,5 km).
7
Хиљадупетстотинастадијамањепетнаест—1485 стадијаили285 km.
8
Арабијскепланине— тоје, вероватно, планинскиланацкојисепружаодДелтедоизаТебе.
Либијскепланине— мождаданашњиГебелМокатан. ХеродотјемислиодасепружајудоЈужне
обалеЛибијеидасупродужетакАрабијскихпланина.
9
Деветданавожње— око933 km.
Елефантина— градиострвоуГорњемЕгиптунаНилу(данасГезиретелСаг).
10
Теутранија— градиоколинамуумалоазијскојпокрајиниМизији.
Илиј— градуМалојАзији, којијевишебиопознатподименомТроја. Подњимсу, према
Хомеру, ратовалиХеленисаТројанцимаињиховимсавезницимапунихдесетгодинаинапослетку
гаосвојилииразорили. ОстаткетогградапронашаојеНемацШлимануХисарлику, на
удаљеностиокодвакилометраодмора. ПоњемујеиХомероввеликиепосИлијададобиоиме.
Ахелој— великарекауХеладикојаизвиреизгореЛакмона(севернидеоПинда) идели
АкарнанијуодЕтолије, тесеуливауЈонскоморе(данашњиАспропотам).
Ехинадскаострва— деветострвауЈонскомморукојасусеналазилаблизуушћаАхелоја, а
припадаласуАкарнанији. НајпознатијеодњихбилојеДулихиј(каснијаАртемита, аданасјето
полуострвоКурзолари). НекаодтихострвасуданашњибрежуљциизмеђузаливаАнатоликаи
садашњегушћаАспропотама. Осталаострва, којасеиданасналазеуЈонскоммору, зовусе:
Тајконата, Провати, Прасона, Пондико, НесииВасилади. ХомерјезаЕхинадемислиодалеже
јужније, аДулихијјебиодеоОдисејевогкраљевства.
350
The words you are searching are inside this book. To get more targeted content, please make full-text search by clicking here.
HERODOT - Istorija 1 i 2
Discover the best professional documents and content resources in AnyFlip Document Base.
Search