HERODOT - Istorija 1 i 2

песама. Другогитрећегданаодржаванисувеселиопходииутакмице. Девојкеимладићисуу
веселимпесмамавеличалиапотеозуХијацинта, изражавајућинадудаћеодвеликежегеизумрла
природапоновооживети. ХијацинтнаспомногомеподсећанаДиониса.

11
Орестиј— местоујужнојАркадији, упределуМеналији, нарециАлфеју, недалекоодкаснијег
Мегалопоља.

15
Декелеја— атинскаопштинаизмеђуПарнесаиПентеликона, којаједоминиралапутемзаЕубеју.
НалазиласеублизиниданашњегдворцаТатои.
Сфендалеја— атичкаопштина(дема) насевероистокуодПарнеса. ПрипадалајеХипотонтијској
фили, набеотскојгранициизмеђуТанагреиДекелеје.
Скол— местоуобластиТебеуБеотији, насеверномобронкуКитерона.
Еритреја— стариградуБеотији, југоисточноодТебе, напланиниКитерону(данасрушевинекод
Пигадије).

25
Гаргафијскиизвор— изворкодПлатејенаКитерону, уБеотији.

26
Еуристеј— синСтенелеиПелоповекћериНиките, краљуМикени, кодкогајеХеракломораода
служиидаизврши12 јуначкихдела.
Ехем— краљуТегеји, градујугоисточнеАркадије, наПелопонезу.

27
НападАхејаца. сПолиникомнаТебу— овајјерат, помиту, настаокадјеЕтеоклепрекршио
уговорсклопљенсабратоммуПолиником, покомесууТебиималидавладајуобабрата,
наизменичносвакегодине. ЗбогтогајеПолиникотишаоуАргидовеоАдрестаивојскупротив
Тебе. Тајратјепознаткао''ПоходседморицепротивТебе''. Уњемусупогинулаобабратау
двобоју, пасуратпоследесетгодинанаставилињиховипотомци, опетподвођствомистог
Адреста. Овајдругиратпознатјекао''Походепигона''. Ратсе, најзад, завршиоразорењемТебе.

28
Анакторијци— становнициградаАнакторијауАкарнанији, уАмбракијскомзаливу.
Палејци— становнициградаПаленаКефаленији.

35
Дипеја— градићуАркадији, поближенепознат.

51
Ероа— речицакодПлатејечијирукавци, текућиодизвора, чине''Острвце''.

53
Питанскачета— четаназванапоПитани, једнојодпетопштинакојесусачињавалеСпарту.

57
Аргиопиј— местонапољубиткекодПлатејеуБеотији.
Молоент— рекаили, боље, једанпотоккодПлатеје. Налазиосеисточноод''Острвца''.

64
Стениклер— градусевернојМесенији, престоницавладаратеземље.

73
Афидна— једнадема(општина) уАтици, уфилиЛеонтис.

401

75
Дат— пристаништеуобластиТракије, прекопутаострваТаса.

93
Аполонија— градуЈонскомзаливунаобалиМизијеуМалојАзији.
Хон— речицауМизијиуМалојАзији. Херодотјује, вероватнопобркаосаистоименомрекому
северномЕпиру.

96
КаламинаСаму— местонаисточнојобалиострваСама.

97
Гесон— речицанајужнојстраниртаМикале(садаКапоСантаМариа), уМалојАзији, прекопута
острваСама.
Сколопоент— потокилиречицанајужнојстраниртаМикале, уМалојАзији, апонекимаместо
утомпределу.

114
РтЛектон— јужнишиљакпокрајинеТројадеуМалојАзији, наобронцимагореИде.

119
Апсинтијци— трачкоплемекојејестановалосеверноодХерзонеза(Галипоља).
Плистор— некобожанствотрачкогплеменаАпсинтијаца.

О ХЕРОДОТУИЊЕГОВОЈИСТОРИЈИ

Херодотје, свакако, једанодвеликанакојиприпадајуцеломкултурномсвету, ањеговојеиме
налистинајзначајнијихинајинтересантнијихсветскихписаца. Иакогаоднасделивишеоддве
хиљадегодина, онипакживикрозсвоједелоусвакојкултурнојсредини. Затојесасвимнаместу
штогајеистотакославниЦицеронназваооцемисторијеиштосуга, каотаквог, потврдилии
наукаибезбројнапоколењаутокудвадесетичетиривека.

Делоовогпасионираногпутника, неуморногирадозналогприповедача, побожногпесника,
сликараљудскихсудбинаистрасногпропагатораслободеидемократијеПерикловеАтине, јошје
увектраженаидрагоценалектираускоросвимцивилизованимземљама, иакооннијебио, у
правомсмислутеречи, нипрвиниправиисторичар. Па, ипоредтога, оживотутогавеликана''оца
светскеисториографије'', осталонамјеврломало, иоскудних, података. Пообичајуантичких
великана, оннијеналазиозапотребноданампричаосебииосвомеживоту, каодајезнаодаће
муславаиимеживетидоклегодчовекбудеумогућности, идоклегодбудеосећаопотребудасе
бавипроучавањемсвојепрошлостии, најзад, доклегодбудетежиодаваспитавасвојподмладаку
духуљубавипремаотаџбиниичовеку.

ЈединиподатаккојинамХеродотдајеосебијестетодајебиоизХаликарнаса. Изсамог
његовогделамоглисусеизвестинекизакључциоњеговомживотуикретању. Например, видисе
дајебиодоброситуиранчовек, изврлоугледнеибогатепородице, идајемногопутовао. Затим
севидидајебионастранитадамоћногтрговачкогсталежа, којиуњегововремевећпотпуно
потискујестароземљопоседничкоплемствоиуцеломхеленскомсветутогавременадоводидо
невероватногпроцватаробовласничкедемократскерепубликеатинскогтипа. Наосновубогате
културнезаоставштинеизскоросвихважнијихобластидуховногживота(науке, нарочито
уметности, затимполитичкихинституција, друштвениходноса, уздизањарелигијенастепен
високеморалнесвестиопотребиједногвишегрегулатораделовањаљудииодносамеђуњимакао
последицетогделовања) лакоможемоприметитидајераздобљеукомејеХеродотживеои

402

ствараообележенонајвишимдостигнућимадокојихјечовек, каојединкаикаочланколектива,
могаоутовремеиутимусловимадасевинеупогледупродирањаутајнеприроде, државне
организације, међународниходносаи, најзад, упогледууметничкогстваралаштва.

СвеосталоштосеоХеродотузнаисконструисанојенаосновуподатакакаснијих
хеленскихиримскихписаца. Основнеинајглавнијеподаткедалисуисторичари: Суида(X векн.
е.), Плутарх(46—125. г. н. е.) иАулоГелије(II векн. е.). Прематимподацима, Херодотсеродио
484. год. прен. е., уградуХаликарнасуумалоазијскојпокрајиниКарији, завремевладемудре
Артемизије, којуспомињесадивљењемисимпатијамананеколикоместаусвојојисторији(VII
39, VIII 68, 87, 93, 101—103). ГодинањеговогрођењаутврђенајенаосновуподатакаАулаГелија
(Noctes atticae XV, 23), премакомејеХеродотимао53 годинезавремеизбијањапелопонеског
рата. ТојеустварицитатиззаписаПамфиле, ученеженекојајеживелазавремеНерона(I векн.
е.). ОтацмусезваоЛиксе, амајкаДрио(илиRhoio).

Херодотјебиоизугледнехеленизиранепородице, којајепоочевојлинијибилакарског
порекла, апомајцихеленског. Имаојеједногбрата, Теодора, аујак(илистрицилибратод
стрица) биомујепесникПанијасид, ауторједнепесмеоХераклуитумачзнамења(пророк). Овај
јеимаојакогутицајанаХеродота, ивероватноједасеподтимугицајемХеродотупознаоса
целомдотадашњомхеленскомлитературомифилозофијом, ипочеодасеинтересујезачудесаи
пророчанства. Панијасидгаје, вероватно, увукаоуполитичкеистраначкеразмирицеродног
града, теје, ваљда, збогтогаимораодамењазавичај. Овајрођакје, посвојприлици, уњему
пробудиоиљубавпремаисторији, јерједаопесничкуобрадумотиваизпрастареисторијејонских
градова. КаовођаопозицијепротивПасинделида, Артемизијиногнаследника, Панијасидјеморао
данапустиХаликарнасидапобегненаострвоСам. ТоистојеучиниоиХеродотоко464. године
прен. е. НаСамујеХеродотпроживеонеколикосрећнихгодинамладости, заволеотоострво, те
гасезатоусвомделусећаca захвалношћуивеликомљубављу.

НезнасетачноколикојегодинаХеродотпровеонаострвуСамуиколикосепутавраћаоу
Халикарнас, идалијеучествоваоуобарањуЛигдамида454. годинепрен. е. Сигурнојесамода
јеиизХаликарнасаисаСамапутоваопоМалојАзијикаоперсијскидржављанинитакоупознао
најважнијаместаутомпределу. Напутовањајеувекишаосаједнимциљем: даприкупиштовише
материјалазасвојуисторију. Собзиромнатоликомноштвоподатака, тешкосеможе
претпоставитидасумупутовањаималаинекидругициљ, напримертрговину. До444. године
прен. е. пропутоваојезначајнијепределеуХеладииобишаоважнијабојишта, посетиочувене
храмове, пресвегаДелфе, папророчиштеуДодониуЕпиру, путоваоуМакедонију, Тракију,
Пеонију, наЦрноморе, пањеговимобаламанаушћеДунаваи, најзад, уСкитију. Свудаје
неуморноскупљаоисторијски, етнографскиигеографскиматеријал. Већранијејемораопутовати
уАзијуиупознатисесадвевеликекултуре, персијскомибабилонском. Вероватнојебиоиу
Сузи, престонициперсијскихкраљева, иуАгбатанииБабилону. Пре444. годинепрен. е. падаи
његовопутовањеуЕгипат, закојисенарочитоинтересоваоикојигајепосебнопривлачио. У
Египтујебиоусвимважнијимместима, посетаосвеважнијеспоменике, аузНилстигаодо
Елефантине. Описаонамјенајважнијецентретедревнекултуре: Мемфис, Тебу, Саис, Наукратију,
Бубастију, Пелузију, ХелиопољиКирену. ОписаојеНилову
поплавуЕгиптаипокушаодајеобјаснипомоћуздравогразума. Даонамје, даље, драгоцене
цифарскеподаткеопирамидама. ПрвиједаоетнографскиприказсевернеАфрике, самного
фантастичнихподатака. ПослепосетеЕгиптупутоваојеуПалестинуиФеникију. Одових
његовихпутовањаималесуогромнукористисторија, географија, етнографијаиприродненауке.
ТаконамјеХеродотнесамоотацисторије, негоиједанодпрвихгеографа, етнографаинаучника
света. Већ445. годинеонјеуАтини, гдепредодабранимскупомчитаодломкеизсвогдела. На
основуподатаканекихписаца(Лукијана, сатиричараоко120. годинен. е,), Херодотјејавночитао
одломкеизњегаиудругимместима, пачакмождаиуОлимпијизавремеодржавањаолимпијских
свечаности. УвезистимјеинасталаонапричаоутицајуХеродотовачитањанаТукидида, млађег
Херодотовогсавременикаиоснивачанаучнеисториографије.

ОбичносесматрадасвекњигеХеродотовеисторијенисубилеписанеонимредомкојимсе
данасобичнообјављују.Отомеимамногоопречнихмишљењаитврђењазаснованихнаизвесним

403

противречностима, каоштојеонаоизрастањубрадеХеринојсвештениципрепојавенесреће. На
једномместусеприча(I 175) дасетодесилотрипут, анадругом(VIII 104) даседесилодвапут.
Херодотјеусвојимчетрдесетимгодинама, каозреочовек, дошаоуАтину, иондесеубрзо
спријатељиосачувенимПерикломиславнимтрагичаремСофоклом. ОпријатељствусаСофоклом
сведочинамнеколикоместауСофокловимтрагедијама(АнтигонаиТрачанке), гдевелики
трагичарпомињеХеродота. СофоклејечакиспеваоједнуелегијуипосветиојеХеродоту. У
Херодотовомделусе, истотако, видинанеколикоместадајебиоупријатељствусаПерикломи
његовомпородицомАлкмеонидима(V 62, VI 121—124). Отомесведочиицелооводелои
ХеродотовставпреманајважнијимпроблемиматадашњеХеладе.

Већ444. годинепрен. е. Херодотсепридружујеатинскимколонистимаиодлазисањимау
јужнуИталију, гдеоснивајуградТуријенарушевинамастарогградаСибариде. Ту, уТуријама,
провеојеХеродотизвесновремерадећиутишининаписањусвојеисторије. Незнасетачно
коликосеондезадржаваоикадасеиколикопутавраћаоуАтину. Незнамоништаниопериоду
његоваживотапослеодласкауТурије. Свештојеотомеписаносамојенагађањеинепочивана
поузданимизворима. ДрМилошЂурићуИсторијихеленскеклижевности(стр. 411) мислидаје
Херодот''јошједаредизТуријадошаоуАтину, јерусвомделу(V 77) спомињеПропилејена
атинскомакропољукојесубилесаграђене433/32. г. прен. е., аспомињеихтакодасевидидаих
јесамвидео''. Нијенам, такође, познатонигдејеникадјеумро. Бићеипакнајвероватниједаје
умроуТуријама; аанализомњеговаделадолазимодопретпоставкедабипоследњитермин
његовесмртиморалабитигодина424. прен. е.

***

Херодотсвоједелоназива''хисториесаподексис'' (ϊστορίηςαπόδεξις), штопремадр

МилошуЂурићузначи: ''приказивањеоногаштоједознао, доживеоипроучио''. Делојеу
александријскомвремену(одкрајачетвртогвекапрен. е. до30. г. н. е.) подељенонадеветкњига,
премабројумузачијаименапојединекњигеносе.

УуводномделупрвекњигеговорисеосукобимакзмеђуАзијеиЕвропеумитскодоба.
КарактеристичноједамитскеличностиИја, МедејаиЕвропанисутретиранекаобожанства, пани
каополубожанства, негокаосмртниљудичијисудоживљајиисудбинаувезисаобичним
смртнимљудима, трговцима, гусаримаиморепловцима. Послетога, излажесеисторијаЛиђанаи
помињењиховкраљКрезкаопрвинападачнаХеленеипрвиварваринкојијеХеленеизМале
Азијепретвориоусвојеробове. ТуседајекратакпрегледатинскеисторрцеодСолонаи
спартанскеодЛикурга. НијеслучајнодајеХеродотбашнасудбиниКрезаразвиосвојутеоријуо
пролазностиљудскесрећеиозависностиљудскесудбинеодзавидљивогбожанства. Излагање
КрезовеисториједоводинасувезусаКиром, оснивачеммоћнеперсијскедржаве, којијепобедио
изаробиоКреза. Одатлесенастављаисторијаперсијскедржаве, штојеглавнанитцелоговог
дела. Херодотнам, увезисаПерсијанцима, причаоосвајањуМалеАзије, Бабилона, оКирову
походупротивМасагетаиоњеговојсмрти, којаје, такође, последицаохолости.

ДругакњигапричаоКамбизовупоходунаЕгипат. Онанаширокоинадугачкоговорио
овојземљи, њенимзнаменитостима, историјииобичајима. Херодотседивиегипатскојкултурии
просвећеностиисматраихвишимодхеленске, аЕгипћаненазива''најмудријимљудиманасвету''
(II 121, 160). ОннарочитоистичедаиХеленииЕгипћаниимајумоногамију, докјемногидруги
народинемају.

ТрећакњигаговориоКамбизовомосвајањуЕгипта. УњојсеналазиибајкаоПоликратуса
острваСама. ТусетакођепричаовладавинилажногСмердиса, оКамбизовојсмрти, озавери
племићапротивлажногСмердиса, оДаријевудоласкунапрестоиоуређењуиустановама
персијскедржаве. Даљесеговориоподелиоведржавенасатрапије, оњенимприходимаио
поновномосвајањуБабилонапомоћусвирепогЗопировоглукавства.

УчетвртојкњизиописујесеДаријевпоходнаСкитеиопширносеговориоживотуи
обичајимаразнихскитскихплемена, међукојимасеналазеНеурииБудини, закојесемислидасу
прецисловенскихплемена. ЗатимсеговориоприпремамаПерсијанацазапоновнинападна

404

КиренуиЛибију, штоХеродотудајеповодадаиспричаисторијународатихпредела. Уовој
књизидетаљнојеприказанатакозванаскитскатактикауратовању.

ПетакњигаописујеДаријевозаузимањеТракијеиЈонскиустанак, затимАристагоринпуту
СпартуиАтину, инастављаисторијуовихдржавагдејеупрвојкњизипрекинута.

Ушестојкњизиговорисеоугушивањујонскогустанка, оМардонијевупоходунаХеладу,
опоходуДатисаиАртафрена, опропастиМардонијевевојскекодАтосаиопоразуПерсијанаца
наМаратону. ОвдесетакођепричаокраљевимауСпарти, каоиоАлкмеонидимауАтини. Даље
причањесеодносинаприпремеПерсијанацазаборбупротивХелена.

УседмојкњизиречјеоДаријевојсмрти, оКсерксовудоласкунапрестоиоњеговом
походунаХеладудоЛеонидинесмрти. Уовојкњизинабрајајусенародиодкојихјебила
састављенаКсерксовавојскаидетаљносеописујуборбесаЛеонидомињеговимвојницима.

ОсмакњигаговориоборбамакодАртемизијаиопоморскојбицикодСаламине, каоио
заузимањуАтинеиопожаруАкропоља.

ДеветакњигасадржиописебитакакодПлатејеиМикале, паопседањеСестаизавршетак
ратанахеленскомземљишту. ИзмеђуосталогпричасеоубиствуАртаикта, Ксерксованамесника
уХерзонескојсатрапији.

ОХеродотовојисторијинаписанојенасвимјезицимацивилизованихнародабезброј
студија. Свионикојисупроучавалиоводелослажусеутомедаоноимавеликуинаучнуи
уметничкувредност. Иакосесавременаисториографијанезадовољавамногимподацимакоје
садржиоводело, ипаксуњеговиисторијски, географскииетнографскиподациоднепроцењиве
вредности. Копрочитаоводело, морапростодасезачудиштојеХеродоттретиранипознат
првенственокаоисторичар, кадондајемногодрагоценијеподаткеизобластигеографијеи
етнографије. Књижевнувредностовогдела, којагауздижедовредностиједногдоброгромана,
представљајувештоиспричанебајкеиреалниприказиличности, каоисвеонебезбројнеепизоде,
одкојихсумногесачуванезапотоњапоколења. Поредовога, овуИсторијуприближујеромануи
њенаосновнаидеја: сукобизмеђуАзијеиЕвропе, ПерсијанацаиХелена, укоме, ускладуса
Херодотовомтеоријомољудскојсрећи, победуодносинеонајкојирасполажегрубомсилом,
израженомубројуљудиисредстава, негоонајкопоседујеморалнеквалитете. Историјскакритика
честојеоспоравалавредностмногихподатакаовогадела, али, ипоредтога, унајбољим
историјскимделимакојанамданасговореодревнојпрошлостиЕгипта, Вавилоније, Асирије,
ПерсијеиМалеАзије, затимострвауЕгејском, ЈонскомиСредоземноммору, каоиодревној
историјиХеладе, ТракијеиобластиокоЦрногмора, највећибројузетјебашизХеродота.

ДанашњегчитаоцаХеродотовогделапривлаченаивностипростосрдачност, непосредност
иведринапишчева, особинекојимаХеродотосвојичитаоцаодмахпосленеколикопрочитаних
страница. Ипоредтоликогвременскогразмака, миосећамо, читајућиоводело, даимамопред
собомчовекакојинамје, помногимцртамакарактера, порадозналостииинтересовањузаљудске
судбине, врлоблизак. Алионоштоиовомидругимделимаантикедајенарочитувредност, јесте
ставпремачовеку, заправоразумевањечовекаусвимживотнимситуацијама, икадјезахваћен
страстимаикадмудрошћусувереновладасобом.

Наосновуизвеснихчињеницасматраседаоводелонијебилозавршено. Поредосталог, на
такавзакључакнаводинасХеродотовообећањедаћекаснијеобрадитиисторијуАсирије(I 106,
184). ОбичносемислидајеХеродотпланзасвојуИсторијуначиниоуАтини, итоподутицајем
Перикла. Атинајеутовреме, послесјајнихпобеданадПерсијанцима, посталацентаригосподар
једногмоћногсавеза, познатогподименомДелскогилиАтинскогсавеза. УАтинијеутовреме
цветалозанатствоитрговина, тејеовајградкаовеликапоморскасиладолазиоудодирсамногим
прекоморскимземљамаинародима. БашутојитаквојАтиниХеродотоводелојемоглодобро
послужитиАтињанимадасеупознајусаудаљенимземљамаинародима, окојимасудотадазнали
саморазне, честофантастичнебајке, којесуихвишеодвраћалеодпутовањаутеземљенегошто
суихпривлачиле. Осимтога, Атинајеутовремебилаглавноупориштенапреднихснагауцелом
хеленскомсвету, јерсеуњојвећбилазавршилаборбаизмеђуробовласника— власникавеликих
земљишнихпоседа, такозваногродовскогплемства, сједнестране, иробовласника— обртникаи
трговацасдругестране, укористовихпоследњих, пајеХеродотоводело, којетоликославиАтину

405

ињенеустанове, ималодаолакшапобедуробовласничкедемократијеусвимхеленскимдржавама
иградовима.

Нијепознатоникадјеоводелоуцелинииздато, никогајеиздао. Иупогледукомпозиције
иупогледујезикаделојеписаноподутицајемвеликихХомеровихепоса. КаоХомер, иХеродот
приказујесвојеличностикрозњиховеговоре, којеуцелинисаопштава. Тиговорисусастављени
посвимзакониматадашњереторике. Аопштејепознатодајеизучавањереторике, итеоријскои
практично, уантичкомсветупредстављалоосновуобразовно-васпитнограда. ИкодХеродотасу,
каоикодХомера, делаљудиодређенавољомбогова. Боговисесветељудимазањихованедела, и
зазлочинеотацаиспаштајучакињиховидалекипотомци, каоштојебиослучајсаКрезоми
Алкмеонидима. Боговипутемснова, знаковаипророчанставанаговештавајуљудимасудбинукоју
никонеможеизбећи, пачакнисамабожанства. Херодотнастојидатосхватањедокажекао
исправноидагаоправда, тесеправикаоданепримећуједасутапророчанствадататекпосле
догађаја(ехeventu), ањиховудвосмисленостисамчестоистиче.

Већдеценијамаосећаласепотребазапреводомовогдела, јерјепреводАугустаМусићаиз
1887. и1888. годиненестаоизкњижарскихизлогаијавнихбиблиотека. Семовог, практично
недоступногпревода, нанашемјезичкомподручјуникоганијеиздаоуцелини; овојепрвитакав
превод. Издаванису, туитамо, појединиодломциизовогдела, итоискључивозапотребешкола,
алисенијеприхватилопосладасеовозначајноделоприближинашојширојчиталачкојпублици.
Мисмо, међутим, прихватајућисеовогпосла, ималипредочимабаштуширучиталачкупублику.
Затосмосетрудилида, гдегодјетобиломогуће, стилпреводаприближимостилунаших
народнихприповедака. Збогтогасмоисвеизјавепророчиштаустиховимамалослободније
преводили. Тежилисмодасеприближиморитмуоригинала, анисмонастојалидадамо
хексаметресасвимњиховимстопамаицезурама. Начитаоцимаједаоценеколикосмоутоме
успели.

ПриликомпревођењаслужионамјекаоосноватекстН. Калемберга, уТојбнеровомиздању
из1931. године.

УСрем. Карловцима, МиланАрсенић1. Х
1958.

406

АНТИЧКАКЊИЖЕВНОСТ

ХЕРОДОТОВАИСТОРИЈА, I

II. издање

В. д. гл. уредника
РадованЖдрале

Лектор
МилицаБујас

Техничкиуредник
МирјанаЈовановић

Коректор
МирјанаТеодоровић

Издавачкараднаорганизација
Матицесрпске
НовиСад

Тираж15 000 примерака

ISBN 86-363-0030-4 / ISBN 86-363-0036-3

Штампа
РОштампарија„Будућност"
НовиСад, Шумадијска12

1988

АНТИЧКАКЊИЖЕВНОСТ

ХЕРОДОТОВАИСТОРИЈА, II

II. издање

В.д.гл. уредника
РадованЖдрале

Лектор
МилицаБујас

Техничкиуредник
МирјанаЈовановић

Коректор
МирјанаТеодоровић

Издавачкараднаорганизација

407

Матицесрпске
НовиСад
Тираж

15000 примерака
[SBN 86-363-0030-4 / ISBN 86-363-0037-1

Штампа
РОштампарија„Будућност"
НовиСад, Шумадијска12

1988

408