33) ТакојеКамбизискаљиваосвојбеснадсвојимукућанимабилозбогАписаилииздругих
разлогазбогкојихљудитрпемногеневоље. ПричаседајеКамбизодрођењаболоваооднеке
тешкеболести, којунекиназивајусветаболест. Апоштојетелесноболоваоодједнетакотешке
болести, онданијеникаквочудодајебиоиумнопоремећен.
УбиствоПрексасповасина
34) Истотакојенеобузданопоступаоисадругим Персијанцима. Причасе, наиме, даје
Прексаспа, когајеобасипаонајвећимпочастимаикојимујеличнослужиокаогласник, ачијије
синслужиоКамбизазастолом, штојетакођебиланемалачаст, овозапитао:
''Прексаспе, штамислеПерсијанциоменикаочовекуиштаговореомени?''
Овајмуодговори:
''Господару, усвемудругомтејакохвале, самокажудасеодвишеодајешпићу.''
ТомујеПрексаспрекаоомишљењуПерсијанаца, аКамбизсестрашноразбеснеоиовако
одговорио:
''Тако, садПерсијанцикажудасамзбогпијанстваполудеоиданисампричистојсвести. То
значидањиховеранијеречинисубилеистините.''
Ранијеје, наиме, КамбизбиозапитаосвојесаветникеиКрезакакавјеончовекупоређењу
сањеговимоцем, аПерсијанцисумуодговорилидајеонбољиодсвогоца, јердржиусвојим
рукамасвештојеонајпоседовао, ајош јеузтоосвојиоиЕгипатиморе. Персијанцимутако
одговоре, аКрез, којијебиоприсутаникомесетајодговорниједопао, речеКамбизу:
''Кировсине, мислимданисидорастаосвомеоцу, јернемаш таквогсинакаквогјеКиру
тебиизасебеоставио.''
Чувшито, КамбизсејакообрадујеипохвалиКрезоводговор.
35) Сетившисесвегатога, КамбизубесуречеПрексаспу:
''Садћеш иматиприликедасеуверишдалиПерсијанциговореистинуилису, говорећи
тако, онисамисишлисума. Ако, кадбацимстрелу, погодимтвогсинакојистојипредвратима
посредсрца, јасноједаПерсијанцинеговореистину; аакопромашим, ондаПерсијанциговоре
истину, ијанисамприздравојпамети.''
Рекавшитоинатегнувшилук, одапнестрелунадечака, пакадједечакпао, наредидага
расекуивидепогодак. Кадсусеуверилидасестреланалазиусрцу, Камбизје, смејућисе, и
усхићенодрадости, рекаодечаковуоцу:
''Прексаспе, садтијејасноданисамлудидаПерсијанцинисупричистојсвести. Асадми
јошрецидалисимеђуљудимаикадавидеотаквогстрелца?''
Видевшидапредсобомималудачовекаибојећисезасвојвластитиживот, Прексаспму
рече:
''Господару, мислимданисамбогнеуметакодагађастрелом.''
Тадајетоурадио, аједномдругом приликомје, сличнокаоираније, ухватиоживих
дванаестнајугледнијихПерсијанацаибезикаквекривицезакопаоихстрмоглавцеуземљу.
36) Докјеонтакорадио, ЛиђанинКрезнађезапотребнодагаопоменеовимречима:
''Окраљу, непуштајусвемунавољусвоммладалачкомбесу, негосериберииобуздајсе.''
Затебеједобродабудешопрезанаопрезностјемудрост. Типакхваташиубијаш своје
суграђане, невинеибезикаквекривице, паубијашидецу. Акоидаљенаставиштодачиниш, пази
дасепротивтебенепобунеПерсијанци! ТвојотацКирмијечестостављаоудужностдате
опомињемидатисаветујемдарадиш свештобудешсматраозадобро.''
Крезмујеочевидносадобромнамеромдаваоовајсавет, аонмуодговори:
''Итисеусуђујеш дамидајешсавете! Тиситајштосидоброуправљаосвојомрођеном
земљомиштосипаметносаветоваомомеоцукадсиганаговориодапређепрекоАраксаипођена
Масагете, којисухтелидапређуунашуземљу! Упропастиосирђавимуправљањемдржавом
101
најпресамогсебе, паондаиКира, којитејепослушао. Алинећеш миумаћи, јеродавночекам
приликудатедочепам.''
Рекавшито, зграбилуксанамеромдагастреља, алиКрезјурнеипобегненапоље. Не
могавшигаустрелити, оннаредислугамадагаухватеиубију. Слугепак, знајућињеговунарав,
сакријуКрезасатомнамеромдага, акосеКамбизпокајеизатражиКреза, опетживадоведупред
Камбизаидадобијунаградузбогтога; аакосенепокајеинезатражига, дагаондаубију. И
заиста, КамбизјепослекраткогвременаизажелеоКреза, пакадсуслугезатодознале, јавишему
дајеКрезжив. КамбизјеизјавиодасерадујештојеКрезостаоуживоту, алидаоникојисуга
оставилиуживотунећеостатинекажњени, негоћебитиубијени. Тојезаистаиучинио.
37) ТакојечестолудачкипоступаоисПерсијанцимаисасвојимсавезницима. Завремесвог
боравкауМемфисуотвараојестарегробницеигледаолешевемртваца. УшаојечакиуХефестов
храмиругаосемногоикипусамогбога. ОвајХефестовкипјакојесличанфеничкимПатекима,
којеФеничаниобичнодрженакљуновимасвојихлађасатриредавесала. Коовенијевидео, јаћу
муихописати. Изгледајукао кепеци. Камбизјеулазиои уКабирскихрам, укоји, осим
свештеника, нијесмеоникодругидаулази. Ињиховекиповејеизвргаовеликомруглуиспалио
ихје. ОнисусличниХефестовимкиповима, изањихкажудасуњеговисинови.
38) УсвакомпогледумијејаснодајеКамбизбиоједанвеликилудак, јерсеиначенебиругао
светињамаиобичајима. Кадби, наиме, некодаољудимадабирајумеђусвимобичајимаида
одредекојисунајбољи, разгледалибиихисигурноједабиизабраосвакисвоје. Такосвиљуди
миследасуњиховиобичајинајбољи. Изатоихникодругиинеизвргаваруглу, негосамоједан
лудак. А датакозаистасвиљудимислеосвојимобичајима, поредосталихдоказаможесе
закључитиипоовоме.
ЗавремесвојевладавинепозваојеДаријенеколикоприсутнихХеленаизапитаоихзакоје
паребипристалидапоједусвојеочевекадовиумру. Овисумуодговорилидатонебиурадилини
покојуцену. А ДаријеондапозовеИнде, којисусезвалиКалатијци, икојиједусвојеочеве, и
запитаихпрекотумача, дабиприсутниХелениразумелиразговор, закојепаребионипристали
даспалесвојеочевекадимбудуумрли. Овисудигливеликуграјуизамолилигададаљене
говори. Тако, дакле, стојистварсаобичајима, именисечинидаПиндаримаправокадкажедаје
обичајнајмоћнијикраљ.
ПоходСпартанацапротивПоликрата
39) ЗавремеКамбизовогпоходанаЕгипатпредузелисуСпартанциједанвојнипоходнаСам,
противПоликрата, синаЕакова, којијепомоћуједногустанкапостаогосподарСама. Онјепак
испрвабиоподелиограднатриделаипрепустиоделовеградабраћиПантагнотуиСилозонту, а
затимјеједногодњихубио, амлађег, Силозонта, протераоисамузеовластнадцелимСамом.
ТадајеисклопиопријатељствосаегипатскимкраљемАмазисом, слаомударовеиодњега,
заузврат, примаодруге. КрозкратковремењеговасемоћнаглоповећавалаиширилачакуЈонију
иХеладу. Кудгодјесавојскомпошао, свудајеимаоуспеха. Саградиојестотинулађасапет
редовавесалаиимаојехиљадустрелаца. Пљачкаојеиодвлачиосве, неизузимајућиникога, јерје
говориодаћеипријатељбитизахвалнијикадмувратионоштомујеранијеодузео, итовише
негодамууопштеништанијеодузео. Заузеојемногоострва, аимногеградовенакопну. Између
осталих, победиојеиЛезбијцекадсусафлотомдошлиупомоћМилећанима, изаробиоих, тесу
мууоковимаископалијараксвудаунаоколозидоваСама.
ПричаоПоликратовојсрећи. Амазисовописмо
40) НиАмазисунијебиланепознатавеликаПоликратовасрећа, негогајеточакијако
забрињавало. Кадјесрећаовогабиваласвевећа, напишемуоваквописмоипошаљенаСам:
102
''АмазисовопоручујеПоликрату: миломијекадчујемдајемојпријатељисавезникдобро,
алимисетвојапревеликасрећанедопадакадзнамдајебожанствопунозависти. Пазатоижелим
даијаионизакојесејабринембудемомалоусрећним, амалоиунеповољнимприликамаи
вишеволимдапроведемсвојживотисамалоневоља, негодамисвебудеповољиижељи. Нисам
наиме, низакогачуодајеодрођењападокрајасвогживотабиоусвемусрећан, ада, барније
имаосасвимнесрећанзавршетак. Послушајме, дакле, ипредузмиовопротивтесвојесреће.
Размислиштатијеодсвегаштоимашнајмилијеигубиткомчегаћешсенајвишеражалостити, па
тоодстрани, даникаковишенедођељудимауруке. Акотисе, дакле, одовогчасанебуде
наизменцедешаваласрећаинесрећа, ондапоступипомомсавету.''
41) КадјеПоликратпрочитаоивидеодамуАмазисдаједобарсавет, почнеразмишљати
губиткомкогнакитабисенајвишеражалостио, ипаднемунапаметово: имаојенаруциузлато
окованпрстенодсмарагда, којијеизрадиоТелекловсинТеодорсаСама. Решисе, дакле, дага
баци, паурадиовако: наредидасеопремиједанбродспетредовавесалаиукрцасенањега, па
затимнаредидаиспловинапучину. Кадсеудаљиоодострва, предочимасвихонихкојисусе
налазилинабродускинепрстенибацигауморе. Кадјетоурадио, вратисенатраг, пакадје
дошаокући, биојејакожалостан.
42) Петогилишестогданапослетогадогађајадесиомусеследећислучај. Некирибарухватио
јевеликуилепурибу, пајерешиодајеоднесеПоликратунапоклон. Кадјестигаосњомпред
вратаПоликратовадвора, изјавиоједажелидаизађепредПоликрата, пакадсумутодозволили,
онуђеи, пружајућиПоликратурибу, рече:
''Краљу, кадсамухватиоовурибу, решиосамдајененосимнапијацу, иакоживимод
својихдесетпрстију, негосамсматраодајеонадостојнатебеитвојевласти; ево, донеосамтије
напоклон.''
Поликратсејакообрадујеовимречимаиодговориму:
''Тојевеомалепоодтебе, идвострукатихвалаинаречимаинапоклону. Позивамитебе
наручак.''
Рибарјесматраодамујетимеуказанавеликапочаст, теодекући, аслугераспорерибуиу
њенојутробинађуонајПоликратовпрстен. Чимсугаугледали, одмахгаузмуисавеликом
радошћуотрчеиоднесугаПоликрату. Кадсумудалипрстен, испричајумукакосугапронашли.
Њемуодмахпадненапаметдајетобилопобожјојвољи, паузмеизапишесвештајесамурадио
иштаједоживео, патописмопошаљеуЕгипат.
43) ПрочитавшиписмокојејестиглоодПоликрата, Амазисједошаодозакључкадачовеку
нијемогућеспастидругогчовекаодоногаштомујесудбинаодредилаибиломујејаснода
Поликратнећедоброзавршити, поштогаусвемусрећапрати, течакпроналазиионоштојебацио
уморе. ОнмуодмахпошаљегласниканаСаминаредимудараскинепријатељство. Атоје
урадиозбогтогадасенебиражалостиокадбудеПоликрата, којијењеговпријатељ, задесила
великаитешканесрећа.
РазмирицеСамљанасаСпартанцимаиКоринћанима
44) Натог, дакле, Поликрата, којијебиосрећанусвему, напалисуСпартанцисвојском, када
суихпозвалиупомоћСамљани, акојисукаснијеосновалинаКретиградКидонију. Поликрат, без
знањаСамљана, пошаљегласникеКамбизу, синуКирову, кадјеовајсакупљаовојскупротив
Египта, изамолигадапошаљеизасланикењемунаСамидазатражидамуСамљанипошаљу
војску. Кадјеточуо, КамбизврлорадопошаљепосланикенаСамизамолиПоликратадаму
пошаљеморнарицуупомоћпротивЕгипта. Поликратизабереонеграђаненакојејенајвише
сумњаодаприпремајуустанакпротивњегаипошаљеихсчетрдесетратнихбродоваодтриреда
весала, аКамбизупоручидамуовељуденепошаљенатраг.
103
45) ЈеднипричајудаовиСамљаникојејеПоликратпослаонисууопштенидошлиуЕгипат,
негосу, кадсудопловилидоКарпата, одлучилиданепловедаље; адругикажудасуонипак
допловилиуЕгипатидасуодандепобеглииззатвора. КадсуовидопловилинатрагуСам, изађе
Поликратсабродовимапредњихиступисњимауборбу. Кадсуовипобедили, искрцајусена
острвоиусувоземномсукобубудупотучени, тетакоотпловезаСпарту. Имаихкојикажудасу
овиљуди, којисусевратилиизЕгипта, победилиПоликрата, ајамислимдаонинеговореистину.
ДасупаконимоглидасесупротставеПоликрату, сигурнонебибилиприсиљенидасеобраћају
Спартанцимазапомоћ. Невероватноје, такође, дајеПоликрат, којијеимаотоликомноштво
плаћеникаидомаћихстрелаца, биопобеђенодмалогбројаСамљанакојисусеповратилииз
Египта. ДецупакиженеонихграђанакојисубилиподњеговомвлашћузатвориПоликрату
склоништезабродовеибиојеспремандаих, услучајудасењеговепристалицепредадуипређу
настрануповратника, спализаједносовимсклоништима.
46) КадсуСамљаникојејепротераоПоликратдошлиуСпартуикадсуизашлипредархонте,
одржалисуједандугговоропотребихитнепомоћи. Овиим пак, приликом првогпријема,
одговоредасупочетакговоразаборавили, акрајговора, опет, нисуразумели. Кадсуподругипут
изашлипредархонте, нисутомприликомодржалиникакавговор, негосупонелиједнуторбуза
хлебиизјавилидаторбамолихлеба. Овиимтадаодговоредасусаторбомпогрешили. Алиипак
одлучедаимдођуупомоћ.
47) СпартанцисусепослетогаприпремилиикренулисвојскомнаСамдабиимсе, каошто
причајуСамљани, одужилизапомоћкојусуимовипружилисвојомфлотомуборбипротив
Месењана. Спартанци, опет, причајуданисутоликопошлисвојскомнамолбуСамљаназапомоћ,
коликодасеосветезаотетиврчкојисувозилиКрезу, изаотетиоклопкојиимјепослаона
поклонегипатскикраљАмазис. Иовајоклопсу, наиме, Самљаниотелигодинуданаранијенего
врч. Онјебиоодланенетканине, украшензлатомипамуком, анањемусубилеизвезенемноге
слике. Оноштојекодоклопаизазивалонарочитодивљење, билесупојединеосновненити. Оне
су, наиме, билеврлотанке, аипаксесвакасастојалаизтристаишездесеткончића, исвакисеод
њихмогаодавиди. Постојијошједантакавоклоп, уЛинду, ињегајеАмазиспоклониотамошњој
богињиАтени.
Перијандарињеговисинови
48) ДесилоседасуутомпоходупротивСамаузелирадоучешћаиКоринћани, јерсуСамљани
инадњимаизвршилинасиље, итотрипоколењапреовогпохода(уистовремекадајеизвршенаи
отмицаврчаиоклопа). Перијандар, Кипселовсин, послаојеАлијатууСардтристотинесинова
најугледнијихграђанаизКеркиредаиховајушкопи. КадсуКоринћаникојисуихтамоводили
присталинаСамуикадсуСамљанидознализаштоихводеуСард, најпресунаговорилидечакеда
побегнууАртемидинхрам, азатимнисудозволилидадечакенасилуодвукуизхрама. Акадсу
Коринћаниобуставилидавањедечацимахране, приредилисуСамљанисвечаност, којуидан
данасодржавају. Онису, наиме, завремедоксуседечациналазилиухрамуноћуприређивали
игранкемладићаидевојакаитомприликомсуимнаредилидасасобомносеслаткишеодмедаи
сезамадабиихкеркирскидечацимоглидауграбеидабиималиштадаједу. Тоседешавало
толикодугодокКоринћаникојисудечакепратилинисуотпутовалинатрагидечакеоставилина
Саму. СамљанисуодвезлидечакенатрагуКеркиру.
49) Да су после смрти Перијандрове Коринћани били у пријатељским односима са
Керкиранима, небисадрадитогаузелиучешћаупоходупротивСама. Алионисусадстално,
откакосунаселилиКеркиру, умеђусобним размирицамаинепријатељству, иакосублиски
рођаци. И збогтоганећеКоринћанитоникаддазаборавеСамљанима. А Перијандарјебио
изабраосиновенајугледнијихљудисаКеркиреипослаоихуСардрадишкопљењадабиимсе
осветио, јерсуКеркираниранијепрвиизвршилиједанзлочинпротивњега.
104
50) Кадје, наиме, ПеријандарубиосвојуженуМелиту, десиламусе, поредове, још једна
несрећа. ИмаојеодМелитедвасина, одкојихјеједанимаоседамнаест, адругиосамнаестгодина.
Њихпозовеугостедедпомајци, Прокло, којијебиотиранинуЕпидауру, идочекаихјако
љубазно, какоиприличидаседочекајудецарођенекћери. Нарастанку, кадихјеиспраћао, рече
им:
''Децо, дализнатековамјеубиомајку?''
Старијиодњихнијемногообраћаопажњунаоверечи, амлађи, међутим, комејебилоиме
Ликофрон, примитотоликосрцуда, кадједошаоуКоринт, нијехтеониречидапроговориоцу,
убицињеговемајке, нитидасесњимупуштауразговор, панидамуодговаранапитања. Најзад
сеПеријандарстрашнонаљутииотерагаодкуће.
51) Отеравшиовогодкуће, испитиваојестаријегочемусусдедомразговарали. Овајму
испричакакоихјељубазнодочекаоинијесесетиоонихречикојеимјеПроклонарастанкурекао,
јернијеобраћаопажњунањих. Перијандарјетврдиоданијепосредиништадругонегодамује
оннечимнапуниоглаву, пајеупорнонаставиосаиспитивањем. Овајсеприсетиионогаиисприча
муито. Перијандрујесадбилосвејасно, алинијехтеодапопусти, негопошаљегласникатамо
гдесеналазиоњеговпротеранисинизабраниљудимакојисугадржалиукућидагаидаљедрже
кодсебе. Акадје, поштоје. одандепротеран, нашаосклоништенадругомместу, отералисугаи
одатле, јерјеПеријандарзапретиоонимакојисугапримили, наредившиимдаизвршењегово
наређење. Кадјеиодатлебиопротеран, онодеудругукућукодпријатеља. Поштојебио
Перијандровсин, иакосусебојали, онигаипакприме.
52) НајзадПеријандаробјавијавнодаћесвакионајкогапримиукућуилибудесањим
разговарао, моратидазаказнуплатиизвеснусумуАполоновухраму, иодредиколику. Збогте
наредбенијениковишехтеодагапримиукућунитидасњимразговара. Анионсамнијевише
нипокушаваода, поредовогнаређења, тражисклониште, негосеупорнопотуцаопопредворјима
састубовима. КадгајечетвртогданаПеријандарвидеооронулогодгладиинеумивања, билому
гајежао. Поштогајесрџбабиламалопопустила, приближимусеиречему:
''Сине, штатијебоље, далитоштосадрадиш, илигосподствоисвадобракојасад
поседујем, акојакаомојрођенисинможешдаимашакобудешдобарпремамени? Ти, мојсин,
којисипозвандавладашцелимКоринтом, живишкаоскитница, јерсесупротстављашиљутиш
наоногапремакомебинајмањетребалотакодапоступаш. Акосеидесиланеканесрећа, збогкоје
меисумњичиш, онајеименепогодила, ијасамвишебиосаучесникнегоизвршилацсамогдела.
Асада, кадизискуствазнашколикојебољебитиуположајудатизавиденегодатесажаљевају,
аиштазначиљутитисенародитељеинамоћнијеодсебе, хајдекући.''
ИтакосеПеријандарпомириосњим, аонпакнијеништадругоодговориооцунегосамо
дасадон, отац, требадаплатисветуказнуштојеступиоуразговорсњим. Перијандар, дакледође
доуверењадасеудечакаувуклонековеликозлокојесенеможелакоизлечити, пагауклони
испредсвојихочијуипошаљеганаједномбродунаКеркиру, јерсеионаналазилауњеговим
рукама. Пославшигадаљеодсебе, ПеријандарповедевојскунасвогтастаПрокла, когајесматрао
заглавногкривцасвихсвојихневоља, заузмеЕпидауриПроклаживазароби.
53) КадјепослеизвесногвременаПеријандаростареоиосетиоданијевишеустањудаводи
надзорнадпословимаидауправљањима, пошаљегласникеуКеркируипозовеЛикофронада
преузмевласт. Кодстаријегсина, наиме, нијевидеодајеспособанзатајпосао, негомује
изгледалодајемлитавији. Ликофроннијесматраозасходнонидаодговориономкојимујебио
донеотупоруку. ПоштојеПеријандрубиломногосталодотогмладића, пошаљемуњегову
сестру, својукћер, мислећидаћегаонанајпремоћиданаговори. Кадједошлакњему, онаму
рече:
''Младићу, заштовишеволиш давластпаднедругимаурукеидаупропастишкућусвога
оца, негодасевратиш идајепреузмеш. Пођисамномкућиипрестанидамучиш самасебе.
105
Тврдоглавостјерђаваособина. Неидисазломпротивзла! Многивишецене, оноштојекорисније
одоногштојеправедно, амногису, опет, тражећиматеринство, изгубилииочевину. Властје
несигурнаствар. Имаихмногокојичезнузањом, атвојотацјевећстариоронуо. Недозволида
твоједобропаднеурукедругима.''
Овамује, поупутствимаоца, говорилаврлопримамљиво, аонјојодговориданећедоћиу
Коринтдоклегодбудечуодамујеотацуживоту. Кадјеоватојавилаоцу, онмуипотрећипут
прекогласникапоручидаћеонсамдоћиуКеркиру, адаЛикофрондођеуКоринтидапреузме
власткаоњеговнаследник. Његовсиннатопристане, иПеријандарсеспремаодапођена
Керкиру, аЛикофронуКоринт. КадсуКеркиранисазнализасвепојединостиувезистим, идаим
долазиПеријандаруземљу, ониубијумладића. ИуправозбогтогајеПеријандархтеодасеосвети
Керкиранима.
БорбенаСаму. НападСамљананаСифно
54) ТадсуСпартанцидошлисавеликомфлотомнаСамипочнугаопседати. Нападнуназиди
продруутврђаву, којасеналазилаупредграђунаморскојобали, алисеповукукадјесам
Поликратсајакомсиломдошаосвојимаупомоћ. Акодгорњетврђаве, којасеналазиланатемену
брда, плаћенициимногиСамљаниизвршеиспад, алисупослепрвогдодирасаСпартантцима
почелиубрзодасеповлачеиСпартанциих, приликомповлачења, поубијају.
55) ДасусетогданасвиприсутниСпартанципоказаликаоАрхијаиЛикоп, Самбисигурно
биоосвојен. АрхијаиЛикопсу, наиме, гонећиСамљене, јединипродрлисњимауград, и, пошто
имјебилаодсеченаодступница, погинулисууградуСаму. У Питанисамнаишаонаједног
потомкаовогАрхијесаСама, изтрећегколена, којисеисамзваоАрхија, ибиотакођесинАрхије
(абиојеизопштинеПитане). ОвајјеодсвихстранацанајвишецениоСамљане, ирекаомиједа
мујеотацдобиоимеСамскизатоштојењеговотац, Архија, славнопогинуонаСаму. Рекаоједа
Самљанезатопоштујештосумусвечаносахранилидеда.
56) Поштозачетрдесетданаопседањанисупостиглиникакавуспех, Спартанцисевратена
Пелопонез. ИтакојенасталаневероватнапричадајеПоликратоддомаћеголоваисковаовелику
количинуновца, позлатиогаидаоСпартанцима, идасусеони, примившиовајновац, збогтогаи
повуклисаСама. ТојебиопрвиратнипоходкојисуспартанскиДорцибилипредузелипротив
Азије.
57) АониСамљаникојисуратовалипротивПоликрата, кадсуСпартанциодлучилидаих
напусте, исамиотпловезаСифно, јернисуималиноваца, аСифнојеутовремебионаврхунцу
својемоћииједнооднајбогатијихострва. Натомострвуималисузлатнеисребрнеруднике, дасу
оддесетогделаприходаизтихрудникастворилиуДелфимаризницукаквусуималенајбогатије
државе. Чаксусвакегодинесамиизмеђусебеделилиновацодтихприхода. Кадсухтелида
саградеризницу, упиталисупророчиштедалићењиховасадашњадобрамоћидатрајудуже
времена. Питајаимјеовакоодговорила:
''АкаднаСифнуградскакућаосванебела
Итргзаблиста, потребантадјемудармуж
Заштитудададеоддрвеневојскеигласникариђег.''
ТадсутргивећницанаСифнубилисаграђениодпарскогмрамора.
58) Овинисубилиустањудаодмахпротумачеовопророчанство, нитаданиприликом
доласкаСамљана. Кадсусе, наиме, СамљаниизненадапојавилипредСифном, пошаљуониједну
лађусаизасланицимауград. Одвајкадасусвибродовиималицрвенообојенебокове. Атојебило
оноштојеиПитијабилапрореклаСифњанимаговорећиимдасечувајудрвенечетеицрвеног
106
гласника. КадсугласницидошлиуСифно, затражилисуодСифњанадаим позајмедесет
талената. КадсуСифњаниодбилидаимдадузајам, Самљаниимопустошепоља. КадсуСифњани
затодознали, сместаизлетеизграда, ступесаСамљанимауборбуибудупобеђени; амногимаод
њихСамљанипресекуприступнаСифноиприсилеихдаим, затим, исплатестоталената.
59) Самљани купе онда од Хермиоњана острво Хидреју, која се налазила прекопута
Пелопонеза, идадујеначувањеТрезењанима, асамиоснујуКидонијунаКрети, иаконисуради
тогатамопловили, негосухтелидапротерајуЗакинћанесатогострва. Туимјебилодоброи
осталисупунихпетгодина, тесусаградилисвехрамовекојиседанасналазеуКидонији, међу
њимаиДиктининхрам. Међутим, шестегодинепобедеихЕгињаниузпомоћКрићанаупоморској
бици, паихзаробеипродадууропство; одсекуимовновесакљуновалађаипоклонеихАтенином
храмууЕгини. ЕгињанисутоурадилиизмржњепремаСамљанима, јерсузавремекраља
АмфикратанаСамуСамљанинапалиЕгињанеинанелиим великегубитке, аисамисутом
приликомималимногогубитака. Ето, тојебиоразлог.
60) МаловишесампричаооСамљанима, јерсуониизвршилитринајзначајнијаделауХелади:
прокопалисуисподједногбрда, високогстохвати, једантунелсаотворомнаобестране. Дужина
овогтунелаизносилајеседамстадија, ависинаиширинаосамстопа. Дужцелогтунелаископанје
уњемуједанканал, дубокдвадесетлакатаишироктристопе, крозкојијеводапутемцеви
довођенауградизједногвеликогизвора. ГрадитељовогтунелабиојеМегаранинЕупалин, син
Наустрофов. Тојепрвоодтријуславнихдела, адругојелучкинасипумору, чијаједубина
износиладвадесетхвати, адужинавишеоддвастадија. Трећењиховоделојенајвећихрамод
свихкојесамдосадвидео, чијијепрвиградитељбиоРек, синФилејин, саСама. Ето, збогтогасам
маловишепричаооСамљанима.
ЛажниСмердисивладивинамага
61) ДокјеКамбизборавиоуЕгиптуитамоизводиосвојелудорије, склопепротивњегазаверу
двамага, двабрата, одкојихјеКамбизједномповериодворначување. Овајсепобуниозатошто
јеприметиодасеСмердисовасмртдржиутајностиидаимамалоПерсијанацакојизнајузато,
докјевећинасматраладајеСмердисжив. Збогсвегатога, дабиседочепаокраљевскевласти,
смислиово: имаојебрата, закогасамрекаодасесањимпобунио, акојијебиоврлосличан
Смердису, синуКирову, когајеКамбиздаоубитииакомујебиобрат. Инесамодајебиопо
изгледусличанСмердису, негосеисамистотакозваоСмердис. ЊегаобавестимагПатизито
томекакоћеонсамсветодаизвршиидагапоставинакраљевскипресто. Кадјетоурадио,
пошаљегласникенасвестране, анарочитоуЕгипат, инаредивојсцидаодтадаслушанаређења
КировасинаСмердиса, анеКамбиза.
62) Осталигласнициоднесутанаређења, паигласниккојијепослануЕгипат(затекаоје,
наиме, КамбизасавојскомуАгбатаниуСирији) изађепредсрединустројаиобјавивојсционо
штојемагбионаредио. Кадјесаслушаогласника, Камбизјеповероваодаонговориистинуи
помислиоједагајеиздаоПрексасп(јергајепослаодаубијеСмердиса, адаонтотобоженије
извршио), пагапогледаиречему:
''Прексаспе, зарсетакоизвршујумојанаређења?''
Овајмуодговори:
''Господару, тонијеистинадасепротивтебепобуниотвојбрат; тајчовекнеможетеби
нанетининајмањунеприлику. Тајасамизвршиооноштосиминаредиоисахраниосамгасвојим
рукама. Акосадмртвиустајуизгроба, ондаочекујдасепротивтебепобунииМеђанинАстијаг!
Акојеонакокаоштојеранијебило, можеш сањеговестранебитимиранданећеустати. Већ
мислимдабитребалодасегласникстигнеисиломдоведенасаслушање, тедагапитамокогаје
послаоданамнаредидасепокоравамокраљуСмердису.''
107
63) ПослетихПрексасповихречи(поштосусеонедопалеКамбизу) пођусместаупотеруза
гласникомиондође. Кадједошао, Прексаспгазапита:
''Очовече, кажешдасидошаокаогласникКировасинаСмердиса. Саднамрециистину, па
идисмиром. ДалијеСмердисличноизашаопредтебеитотинаредио, илинекиодњегових
слугу?''
Овајпакодговори:
''Ја, додуше, нисамличновидеоСмердиса, синаКирова, јошодондаоткадјекраљКамбиз
пошаоуЕгипат. ТомијесвенаредиосвештениккогајеКамбизоставиодауправљадвором, и
рекаомиједајеСмердис, синКиров, наредиодавамтокажем.''
Овајимјесве, безтрункелажи, истинурекао, аКамбизћенато:
''Прексаспе, видимданисикривидасикаопоштенчовекизвршионаређење. Којилисето
ПерсијанацподСмердисовимименомпобуниопротивмене?''
Прексаспрече:
''Изгледами, окраљу, дазнам какосетодогодило. Тосусепротивтебепобунили
свештеници, итоонајкогасиоставиодатичувадворињеговбратСмердис.''
Камбизовасмрт
64) КадјечуоимеСмердис, Камбизјеодмахразумеосмисаоречикојејечуоусну. Изашламу
је, наиме, уснупредочинекаприликаирекламукакоСмердиссединакраљевскомпрестолуи
какоглавомдодирујенебескисвод. УвидевшидајебезикаквогразлогаубиосвогбратаСмердиса,
Камбизгајегоркооплакивао. И, докјеоплакиваобратаикукаонадцеломсвојомнесрећом, скочи
накоњаснамеромдаштопрепођеуСузупротивмага. Алидокјескакаонакоња, испаднему
поклопацсадоњегделамачевихкорицаизабодемусегомачубутину. Кадјебиорањенисто
онакокаоштојесамранијераниоегипатскогбогаАписа, поплашиседамујеранасмртоноснаи
запитакакосезоветајград. ОдговореномуједајетоАгбатана. Камбизујејош раније
пророчиштеуградуБутипрореклодаћеумретиуАгбатани. Мислиоједаћеодстаростиумретиу
АгбатаниуМедији, којајебилаињеговапрестоница, докјепророчиштемислилонаАгбатануу
Сирији. Ичимје, поставившипитање, чуозаиметогаграда, азбогнесрећеистрахаодмаговог
устанка, иуследране, дођенаједномксебииопаметисе, терече:
''СудбинајеодредиладаовдеумреКировсинКамбиз.''
65) Томприликомимсамотоликорече, аотприликедвадесетданапослетогапозовексеби
најугледнијеПерсијанцеиуњиховомприсуствуизјави:
''Персијанци, одлучиосамдавамодамсвојунајвећутајну. Јасам, наиме, завремесвог
боравкауЕгиптуусниосан, акамосрећедаганикаднисамнисањао! Сањаосамкакомиједошао
одкућегласникијавиомидаСмердиссединапрестолуидаглавом додирујенебескисвод.
Уплашиосамседаћемебратзбацитисапрестолаибрже-бољепоступиосамбезразмишљања, јер
нијеучовечјојмоћидаотклонионоштомусудбинаодреди. Ја, лудак, пошаљемтадаПрексаспау
СузусаналогомдаубијеСмердиса. Кадјеонизвршиооводело, живеосамбезбојазниинисамни
помишљаодаћесе, послеуклањањаСмердиса, некодругидапобунипротивмене. Такосам,
преварившисеувезисасвим оним штојеималодаседеси, заувекибезнуждепостао
братоубица, алишенсамипрестола. МагСмердисјебиозаправотајзакогамијебожанствоусну
билореклодаћесепобунитипротивмене. Да, тоделосамјаизвршио, ивиимајтенаумудасин
КировСмердиснијевишеуживоту. Краљевскувластсуприграбилимаги, итоонајкогасам
оставиодауправљадворомињеговбратСмердис. Аонајкојибисесаданајпретребалодаосвети
магимазананесенумиувреду, доживеоједабудебезумноубијенодњеговихнајближих. Асада,
кадњегавишенема, Персијанци, сматрамзанужнодавампрепоручимштадаурадитекадја
умрем. Преклињемвасбоговиманашекраљевине, исвевас, анарочитоприсутнеАхемениде, да
недозволедавластпоновопаднеурукеМеђана; негоаковамјеодузмулукавствоминапревару,
ивијеодњиходузмитепреваром; аакосујесиломузели, ивијеморатесаштовећомсилом
отети. Акотакобудетерадили, земљавамдоносилаплодове, стадавамсеумножавала, аженевам
108
рађаледецуибилизаувекслободни! Ааконебудетеповратиливластиакобарнепокушатедаје
поноводобијете, товамондажелимсасвим супротно, ижелимсвакомПерсијанцудадочека
овакавсвршетаккаковсамјадочекао. Докјеизговараотеречи, Камбиззајецаипочнедаоплакује
својусудбину.
66) КадсуПерсијанцивиделикраљагдеплаче, поцепајусвинасебисвојаоделаиудареу
великукукњаву. Касније, поштојекостпочеладатрунеипоштојеубутинибрзонаступило
тровање, смртјеуграбилаКамбиза, синаКирова, којијевладаосвегаседамгодинаипетмесеци, а
дауопштенијеоставиоизасебенимушкениженскедеце. ПрисутниПерсијанцинисуипак
поверовалидасусемагидочепаливласти, негосумислилидајеКамбизнамерноизмислиопричу
осмртиСмердисовојдабинахушкаоцеоперсијскинародпротивњега. Веровалису, дакле, даје
напрестозаистадошаоКировсинСмердис.
67) Прексаспје, наиме, упорнопорицаодајеубиоСмердиса, јерјезањегаипакбилоопаснода
послеКамбизовесмртипризнадајесвојомрукомубиоКировасина. АпослеКамбизовесмрти
магјебезустручавањавладаокрозпреосталихседаммесеци, доксенијенапунилоосамгодинаод
доласкаКамбизованапресто, итонаосновутогаштојеимаоистоимекаоиКировсинСмердис.
Засветовремечиниојесвимаподаницимавеликадоброчинствадасупослењеговесмрти, осим
Персијанаца, жалилизањимсвиазијскинароди. Магје, наиме, послаоизасланикесвимаазијским
народимакојисубилиподњеговомвлашћуијавиоимдаихослобађапорезаивојнеслужбеза
тригодине.
Отановасумња
68) Тоимјеобјавиоодмахпослесвогдоласканапресто, ауосмоммесецусеоткрилокојеи
штајеон, итонаовајначин: ОтанјебиоФарнасповсин, асвојимпорекломибогатствомскоро
најугледнијимеђуПерсијанцима. ИбашовајОтанпрвипосумњадајемагсинКиров, каоштојеу
ствариибило, анатаквупомисаодошаојезбогтогаштомагнијеизлазиоизтврђавеиштоникога
одугледнихПерсијанацанијепозиваопредсвојеочи. Поштомујебиосумњив, оновакоуради: за
Камбизомјебилањеговакћи, којасезвалаФедима. Овуистујеимагузеозаженуиживеосањом
каосаосталимКамбизовимженама. Отансе, дакле, обратитојкћериизапитајескимонаидеу
кревет, саСмердисом, синомКировим, илисанекимдругимчовеком. Овамупоручиданиона
саманезна, јернијеникадавиделаКировасинаСмердиса, аистотаконезнаникојетајсакојим
онаживи. Отанјојсепоновообратиипоручијој:
''КадсаманепознајешКировасинаСмердиса, тисеобратиАтосиипитајједалионаживи
саонимистимчовекомсакојимити, јерјесигурнодаонапознајесвогрођеногбрата.''
Натомукћиодговори:
''Нитимогударазговарам саАтосом нитимогудавидимикојуодженакојесуовдеса
мном, јернасјетајчовек, макоонбио, чимјеступионапресто, свераздвојио, иједнусместиона
једну, адругунадругустрану.''
69) Кадјеточуо, Отанујетастварбилајошсумњивија, тепошаљекћериитрећупоруку, која
гласи:
''Кћеримоја, утвојимжиламатечеплеменитакрв, итиморашдаризикујешидаизвршиш
оноштотиотацнаређује. АкооннијеСмердис, синКиров, негоонајзакогагајадржим, морада
будекажњенштојеживеостобомиштојеузеовластнадПерсијанцима, исвећетоскупо
платити. Асадурадиовако: каддођектебиупостељу, ичимприметишдајетврдозаспао, опипај
мууши. Акосеувериш даимауши, знајдаживиш саСмердисом, синомКировим; аакоихне
будеимао, ондајетомагСмердис.''
НатомуФедимапоручидасеизлажевеликојопасностиакотобудеучинила, јеракоон
заистанебудеимаоушију, иакоприметидамуихјеонапипала, онћејесигурноубити. Алиипак
ћеонатоучинити. Она, дакле, обећаоцудаћетоизвршити. АушиовогмагаСмердисаодсекаоје
109
завремесвојевладеКир, синКамбизов, итозбогнекенебаш незнатнекривице. Ова, дакле,
Федима, Отановакћи, извршисвеонакокакојеобећаласвомеоцу. Кадједошаореднањудаиде
кодмага(јерПерсијанцимаженедолазепореду), онадођеилегнесањимупостељу, пакадјемаг
тврдозаспао, опипамуонауши. Иврлоселакоијасноуверидаовајчовекнемаушију, пачимје,
убрзопослетога, свануло, јавиоцукакојеиштаје.
Завераседморице
70) Отанпозовесвојенајповерљивијељуде, најугледнијеПерсијанцеАспатинаиГобрија, и
откријеимцелуствар. Онисуисамиранијеслутилидајетотако, пакадимјеОтанизнео
предлоге, ониодмахдадусвојпристанак. Договореседасвакипридобијепоједногчовекаукога
имајунајвишеповерења. ОтанпридобијеИнтафрена, ГобријеМегабиза, аАспатинХидарна. Кад
сесакупилоњихшест, десисеслучајнодауСузудођеДарије, синХистаспов, изПерсије, јермује
отацбиотамосатрап. Кадје, дакле, иовајдошао, овашесторицаодлучедаињегапридобијуза
себе.
71) Кадсусеоваседморицасастала, дадуједандругомверуидоговоресе. Кадједошаоредна
Даријадакажесвојемишљење, онимизјави:
''Мислиосамдајајединизнамдасенакраљевскипрестопопеомаг, адајеКировсин
Смердисумро, пасамзбогтогатакожурноидошаодасепобунимпротивмагаидагаубијем. А
поштоседесилодаивитознате, анесамоја, мислимдатребаодмахпрећинапосаоданебисмо
билипредухитрени, јертонебибилопонајбоље.''
НатоизјавиОтан:
''Хистасповсине, отацтијехрабарчовекичинимиседанитинисиништагориодсвог
оца; немој, дакле, набрзурукуинеопрезнодасеупуштамоутакавподвиг, негогаизвршимошто
опрезније. Требаданасбудевишепадаганападнемо.''
Даријенатоодговори:
''Знајте, људи, којистеовдеприсутни, даћетесвинајлуђеизгинутиакопослушатеи
урадитеовоштовамјеОтанпредложио, јерћенеко, комејевишесталодосвојеличнекористи,
отићиииздативасмагу. Билобинајбољедастесеослонилисамонасебеидастетосами
извршили. Али, поштостеодлучилидатооткријетевећембројуљуди, пастеименитоповерили,
затоморамотајподвигилиданасизвршити, илизнајтедобро, аконамузалудпрођеданашњидан,
јапрвинећудозволитидаменекооптужимагу, негоћумујасамотићиисвеваспријавити.''
72) КадјеОтанвидеодасеДаријужури, реченато:
''Каднасприсиљавашдасепожуримоинедозвољавашдабудемопредухитрени, деднам
кажикакодауђемоукраљевдворикакодагазаузмемо. Знаш, наиме, добро, иаконисивидео, али
симогаочути, дасетамосвуданалазестраже. Какоћемопоредњихпроћи?''
Даријепаковакоодговори:
''Отане, имамногопитањанакојасенеможеодговоритиречима, него, самоделима; с
другестране, имаприликаукојимасудовољнесаморечиалисеуњиманествараникакво
значајниједело. 3најтедаћемоврлолакопроћипоредтамошњихстража! Првоипрво, никосе
нећенаћикоћесесметиусудитиданас, такоугледнељуде, непропустиудвор, билоиз
поштовањаилиизстраха, ајаимамиједансјајанизговорзаулазакудвор. Рећићуимдасе
управовраћамизПерсијеидахоћудаизручимкраљунекупорукуодмогоца. Тамогдеје
потребнодаселаже, требалагати. Ми, наиме, хоћемодалажимапостигнемооноистоштохоћеда
постигнуионикојисеслужеистином; једнилажуондакадхоћедапостигнунекукорист, адруги
говореистинудапомоћуњедођудонекогциљаиштосенадајудаћеиматинекувећукорист. На
тајначинразнимсредствиматежимоједномтеистомциљу. Каднебисмоималипредочима
никакавкористанциљ, ондабионајкојиговориистинубиосличанономекојилаже, аонајкоји
лажесасвимбиличионаоногакојиговориистину. Којинасодстражаранавратимасадпустида
110
прођемо, затогћевременомбитибоље, акојибудепокушаоданамсесупротстави, прогласитега
сместазанепријатеља, папоштогауклонимо, бићемомигосподариситуацијеудвору.''
73) НаторечеГобрије:
''Пријатељи, кадћенамсепружитибољаприликадаилиповратимовластили, аконе
будемоустањудајепреотмемо, дабарчасноумремо? МисмоПерсијанциинаднамавлада
медскимаг, итомагкојинемачакниушију. Свиви, којистебиликрајболесногКамбиза, свакако
сесећатекаконасјенасамртипроклеоаконепокушамодапреотмемовласт. Нисмотадапримили
његовсавет, негосмомислилидаКамбизговорирадиклевете. Јасамсадаодлучиодапослушам
Даријаидасенеразиђемосаовогсастанка, негодаидемоодмахнамагаидаганападнемо.''
ТојерекаоГобријеисвисусесатимсложили.
Прексасповопризнањеисамоубиство
74) Доксусеонитакодоговарали, догодисе, насрећу, ово: магисубилиодлучилида
придобијуПрексаспазапријатеља, поштомујеКамбиз, тимештомујестреломубиосина, нанео
великуувреду, аизбогтогаштојеонјединизнаозасмртКировасинаСмердиса, когајелично
убио, анајзадјош изатоштојеПрексаспуживаонајвећиугледкодПерсијанаца. Збогсвегатога
онигапозовуи, дабигапридобилизапријатеља, затражеодњегадаимсесвечанозакунедаће
ћутатииданикомнећеодатидасуонипреварилиПерсијанце, иобећајудаћемудатинебројено
многоблага. КадјеПрексасппристаодаучинисвенаштасугамагинаговарали, ониизнесупред
његадругипредлог, говорећимудаћесазватисвеПерсијанцедасескупеподзидинетврђаве, а
њемунаредедасепопненакулуидаобјавинародудајењиховвладарСмердис, синКиров, и
никодруги. ТосумунаредилибашизтихразлогаштосузналидаћењемуПерсијанцинајпреда
поверују, јерјеончестојавноизјављиваодајеСмердисживипорицаодагајеубио.
75) КадјеПрексаспрекаодајеспреманитодаучини, магисазовуПерсијанцеинаредемуда
сепопненакулуидаимодржиговор. Пропустившинамернодакажеонозаштосугаони
молили, онимиспричапоредуосвимКировимпрецима, почеводАхемена, пакадједошаодо
Кира, подсетиихнапослеткунасвадоброчинствакојаимјеКиручинио. Кадјесатимзавршио,
оноткријеПерсијанцимаистинуиизјавиимдаједотадаћутао(јерјезањегабилоопаснодакаже
истину), адајесадаприсиљендакажеистину. ЈошимизјавидајебиоприсиљенодКамбизада
убијеСмердиса, синаКирова, идасусемагипопелинапресто. Тадабацитешкопроклетствона
Персијанцеакопоновонепреотмувластиакосенеосветемагима, пасесакулебацидолена
главу. ТакојетадазавршиоПрексасп, којијезавремецелогсвогживотауживаовеликуглед.
76) Кадсусеоваседморицадоговориладанечекају, негодасместанападнумаге, помолесе
боговимаипођуаданисуништазналиотомештаседесилосаПрексаспом. Кадсубилина
половинипута, пакадсудозналиштаседесилосаПрексаспом, склонесеспутаипочнусе
поноводоговарати. Отанињеговепристалицепредложедасествародложиидасенепредузима
ништасведоктрајеопштагунгула, аДаријеињеговепристалицепредложедасепођеодмахбез
одлагањаидасеизвршионоштосунаумили. Доксусетакопрепирали, угледајуизненадаседам
парисоколовакакогонедвапараорлова, какоихчерупајуирастржу. Видевшито, сваседморица
прихватеДаријевпредлоги, охрабрениптицама, пођуудвор.
ПадлажногСмердисаиубиствомага
77) Кадсудошлинаулаз, десилосебаш онакокакојеДаријепредвидео. Стражариса
страхопоштовањемпропустеудворперсијскепрваке, којисуушлиуздајућисеубожанскупомоћ,
инеслутећидаћеонитаконештодаураде; чакихниједанодњихништаинеупита. Кадсупоред
овихушлиудвориште, наиђунаевнухекојисукраљуносилипоруке. Овиихзапитајузаштосу
дошлии, доксуихиспитивали, запретестражаримаштосуихпропустили, тесвуседморицу
111
задржекадсуовихтелидапођудаље. Оваседморица, надатизнак, извукумачевеисместа
прободусвакогкоихјехтеодазадржи, пајурнуумушкуодају.
78) Обамаганалазиласусеслучајноутовремеудворуидоговаралисеодогађајуувезиса
Прексаспом. Кадсучулигаламуизапомагањеевнуха, дотрчеобадвојица, падознавшиочемусе
ради, одлучедасебране. Једанодњихдограбибрзострелу, адругиселатикопља. Итудођедо
гушања. Онајсалукомурукаманијемогаоништадаучини, јерсусенепријатељиналазилиу
непосреднојблизини, аовајдругисебраниокопљемипрвораниАспатинаубутину, азатим
Интафренауоко. Интафренизгубиједнооко, алиипакнеумреодтеране. Докјеједанмагове
ранио, други, поштомулукнијебиониодкаквекористи, побегнеуспаваћусобу, изкојесе
улазилоусалузамушке, ипокушадазасобомзатвориврата, алидвојицаодовеседморице,
ДаријеиГобрије, јурнузаједнозањим. КадједошлодорвањаизмеђуГобријаимага, Дарије
застанеинијезнаоштадауради, јерјеуодајибиомрак, пасебојаоданеудариГобрија. Кадје
ГобријевидеодаДаријестојипоредњихбеспослен, запитагазаштонеудара. Овајмуодговори:
''Бојимседанеударимтебе.''
Гобријемунаторече:
''Боди, памакаробојицупробо.''
Даријегапослуша, замахнеислучајнопогодимага.
79) Кадсупобилимагеиодсеклиимглаве, оставетамосвојерањенике, поштоовинисумогли
дапођусањима, аирадизаштитетврђаве. Осталапеторицаузвеликугаламу, ивичући, истрчеса
главамамагаурукаманапоље, тепозовуосталеПерсијанце, испричајуимштаседогодилои
покажеимглаве. Истовременоубијусвакогмаганакојегсунаишли. АкадсуПерсијанцидознали
штасуоваседморицаурадила, икадсучулидасуихмагипреварили, сматралисудаиониморају
таконештодаураде, паизвадесабљеипочнудаубијајумагегдегодсукоганашли. Даихније
спречиланоћкојајеубрзопала, небиниједногоставилиуживоту. ТајдансматрајуПерсијанциза
највећисвојпразникитогданаодржавајусекодњихвеликесвечаности. Персијанцисутај
празникзвали,,Магомора", итогаданазабрањенојесвакоммагудасепојавипредсветом, него
морајудапроведуцеоданкодсвојихкућа.
Завереницисесаветујуообликувладавине
80) Кадсестишалагалама, којајетрајалапунихпетдана, одржавалисупобуњениципротив
магасаветовањаодржавномуређењу, итусуодржаниговорикојинекимХеленимаизгледају
невероватни, азакојетврдимдасузаистаиодржани. Отанпредложидасевластпредајавно
Персијанцимаирече:
''Мислимданетребавишедозволитидавластдођеурукеједномоднас, јертонијени
доброникорисно. Наиме, знатедобродочегаједовелоКамбизоволудило, асвистеискусилии
маговуобест. Акакобиибиладобрамонархијаукојојнеодговорнивладарможедарадиштаму
јевоља? Јер, акоинајбољегпопнемонапресто, онћепроменитисвојућуд. Онпобесниодсилног
обиљаукомеживи, азавистјеурођеначовекуодњеговапостанка. А кадпостанеобестани
завидљив, стекаојесвеусловезапотпуноневаљалство. Онће, наиме, часодбеса, ачасиззависти
дачинимногебудалаштине. А ипактакавчовекнебитребалодабудезавидљив, јеримана
расположењусвадобра. Алион, напротив, поступасасвојим поданицимасасвим друкчије.
Најбољимазавидизатоштосуздравииживи, аволинајгореграђане, доксеклеветеидоставе
примајукаонештонајлепшеинајбоље. Алијенајчуднијеодсвегаово: акомусе, наиме, одвише
недивиш, онсељутиштогаудовољнојмеринепоштујеш; аакоганекосвесрдноподвори, онму
пребацуједајеулизица. Асадћудаизнесемоноштојенајгоре. Онукидаобичајенашихпредака,
силујеженеиубијањиховељудебезсудаибезоптужбе. Владанародаје, пресвега, ипоимену
нештонајлепшенасвету, иона, пресвега, значиравноправностзасве; идруго, подњомсене
дешавајустварикаквеседешавајуподвлашћуједнога. Заслужбућебитикоцкомбиранибиће
112
одговоранзасвојпосао, асвеодлукеизносићепредскупштину. Предлажем, дакле, данепримите
монархијуидазаведетевладународа, јерјеународнојмасисве.''
81) ТојебиоОтановпредлог. Мегабиз, међутим, предложидасеуведевладанеколицине,
такозванаолигархија, парече:
''СлажемсесаОтаномштотражидасеукинетиранија, алиизјављујемдајејакопогрешио
кадјепредложиодасезаведевладанарода, јернеманичегаглупљегниобеснијегнегоштоје
непросвећенагомила. Акосмосеспасливладеинасиљатиранијесамозатода, бисмопалиураље
необузданојибеснојгомилитобитекбилонеподношљиво! Јеркадтираниннешторади, онбар
разумештаради, абескрајнагомиланијеустањуданештозна. Акакобиимогладазнакад
ништанијенинаучиланитијеиштаодкућедонела? 3арсенећеустремитинапословебезикаквог
разумевања, каонеканабујаларека? Дакле, коПерсијанцимажелизло, тајћепредлагатидаседа
властнароду, ајамислимдабитребалодаизаберетесаветоднајбољихљудиидамупредате
власт, јеримиспадамомеђуте. Најбољићесигурнознатидадајуинајбољесавете.''
ТојебиопредлогкојијеизнеоМегабиз, атрећијеизнеосвојпредлогДарије, изјавивши:
82) ''МислимдајеправилнооноштојеМегабизрекаозагомилу, алинијеправилнооноштоје
тврдиозавладунеколицине, тј. олигархију. Одтрипостојећаобликавладавине, закојетврдимда
суинајбољи, атосувладацелогнарода, илидемократија, павладанајбољих, илиолигархија, и
владаједног, илимонархија. Јаипактврдимдамонархијаиманајвећапреимућства. Нема, дакле,
ничегбољегодвладавиненајбољегчовека. Уживајући, наиме, толикиуглед, онбисеитекако
бринуоонароду, и, пресвега, држаобиутајностиплановепротивнепријатеља. Уолигархији, тј.
подуправомнеколицине, напротив, гдемногитежедасеистакнуурадузазаједничкодобро, лако
долазидомеђусобнихсукоба. Поштосвакиодњиххоћедајепрвиидапобедињеговомишљење,
долазимеђуњимадожестокихсукоба, којисепретварајуупобунеаовеопетупокољ, аиз
покољасе прелазинавластједногчовека, монархијуитимесејаснодоказуједајеовајоблик
владавиненајбољи. Кадјеопетгомиланавластинемогућеједанајгорине, избијунаповршину;
несамодамећуњиманедолазидосукобанего, напротив, међуњимадолазидоприсног
пријатељства, јертинајгорисложнообављајусвепослове, иутајности. Овакостањетрајесве
дотледокнавластнеизбијеједанчовекизгомилеинеучиниовимакрај. Збогтогагасветинаи
обожава, аускоросеобожаванипроглашујезамонарха, тј. јединоггосдодара. Ето, инаоснову
тогајејаснодајенајбољамонархија. Једномречи, даукраткокажемо, откуднамједошласлобода
иконамјењудао? Далинамјеслободудалагомила, иливладанеколицине, илипоједини
владар? Поштосмостеклисвојуслободузахваљујућиједномчовеку, мислимдаисадатребада
прогласимомонархију, адапритомепазимоданамсенеукидајуобичајипредакајертонеби
билонајбоље.''
83) Дакле, оватројицаизнесуовепредлоге, аосталачетворицаодњихседморицеприкључесе
овомпоследњем, Даријевоммишљењу. Отан, којијезаПерсијанцепредлагаоравноправност, кад
јењеговпредлогбиоодбачен, устанеиизјавиим:
''Друговизавереници, јасноједаједаноднастребадабудекраљ, билодабудекоцком
изабранилидасеобратимоперсијскојјавностидагаонаизаберевећиномгласова, или, најзад, на
некидругиначин. Јасе, наиме, нећусаваматакмичитизавласт, јернитихоћудавладамнад
неким, нитиданеконадамномвлада, ијасеодричемвласти, подусловомданикаданедођемпод
властниједногодвас, нијанитимојипотомци.''
Кадјеовајтоизјавио, осталашесторицапристанунањеговуслов. Онсе, дакле, јединиод
њихнијеотимаоза,власт, негојенапустиоњиховодруштво. Истатакућајеиданданасјединау
Персијикојауживапотпунуслободуиживипосвојојвољи, алинерадиништаштобибило
противноперсијскимобичајимаизаконима.
Даријепостајекраљ.
113
84) Осталашесторицапочнуседоговаратиотомекакобинајправилнијеизабраликраља. Прво
суодлучилидаонајкојиодњихседморицебудеизабранзакраља, свакегодинедаденапоклон
Отану, исвимњеговимпотомцима, најфинијемедскооделоидаимукажесвенајвећепочасти
каквесеобичноуказујууПерсији. Одлучилисудамуукажутепочастизбогтогаштојепрви
организоваозаверуињихувеоуњу. ТосуодлучилисамозаОтана, азасебесуодлучилидасваки
одњихможеулазитиудворбезпријаве, увременукадкраљнеспавасакраљицом, идасекраљ
несмеженитисадругестране, негосамоизкућезавереника. Аоизборукраљаодлучеово: да
изјашуупредграђеичијикоњприликомизласкасунцапрвизарже, тајдабудекраљ.
85) Даријејеимаоједногмудрогкоњушара, којисезваоЕбар. Кадсусеразишли, Даријерече
овоме:
''Ебаре, одлучилисмодаовакоизаберемокраља: даизјашемо, ичијикоњприликомизласка
сунцабудепрвизарзао, тајћебитикраљ. Асада, акосималодовитљив, удесиданамаприпадне
тодостојанство, аненекомдругом.''
Ебармуовакоодговори:
''Господару, акоодтогасамозависидалићешбитикраљилине, немојсеништабојатии
сматрајзасигурнодаћешсамотипостатикраљиникодруги. Таквосредствојаимам.''
НатомуДаријерече:
''Акозаистазнаштаконешто, времеједасеприпремишиданезакасниш, јерујутрурано
имамотакмичење.''
Чувшито, Ебарурадиовако: кадсесмркло, одведеонједнуДаријевукобилуупредграђе, и
тоонукојујеДаријевждребацнарочитоволео, привежејеидоведепастува, тегаједуговодио
сасвимблизукобиле, дајеседотицао, пагајенајзадипустиодаскочинању.
86) Усванућеидућегданапојавесесвашесторица, каоштосусебилидоговорили, накоњима.
Кадсуизјахалиупредграђе, пакадсупролазилипоредоногместагдејепретходненоћибила
везанакобила, тусезаиграДаријевкоњизарже. Истовремено, докјекоњторадио, севнемуњаи
загрмиизведранеба. Поштосетодесило, тосепротумачилокаодајевишасилапотврдила
Даријазакраља, тесвиприсутнискочесасвојихкоњаипоклонесеДарију.
87) ЈедникажудајетоЕбартакобиоудесио, адруги, опет, причају(јерсууПерсијикружиле
двеприче) дајеЕбарухватиокобилурукомзаполниудиставиорукууџеподчакшира, пакадје
приликомизласкасунцатребалодакоњикрену, онјепринеорукуноздрвамаДаријевапастува,
којијеодмахчимјетоомирисаопочеодафрчеидарже.
88) ТакојеХистасповсинДаријепризнатзакраља, ипризнавалисумувластсвиазијски
народи, осимАрабљана, иакоихјебиопокориопрвоКир, апослењегаиКамбиз. Арабљанинису
никаддоспелиуропствоПерсијанаца, негосуимпосталисавезници, поштосупустилиКамбиза
дапрођекрозњиховуземљупротивЕгипта. ЈердасусеАрабљаниуспротивили, небиПерсијанци
моглиупастиуЕгипат. ДаријесепрвоожениодвеманајугледнијимПерсијанкама, итодвема
Кировимкћерима, АтосомиАристоном. АтосајебилаудатазасвогбратаКамбиза, пазатимза
мага, аАристонујеузеокаодевојку. ДругипутсеожениоћеркомСмердиса, синаКирова, којасе
звалаПармија. ИмаојезаженуиОтановукћер, онукојајераскринкаламага. И његовамоћ
постадепотпуна. Тадајепрводаодасенаправиипоставиједанкаменикипкојијепредстављао
коњаникаинањемујебиоурезановајнатпис:
''ДаријеХистасповсин, помоћуовогкоња(назначенојеињеговоиме) ипомоћусвог
коњушараЕбарапостаојеперсијскикраљ.''
Даријеуводипорез. Поделаземљенасатрапије
89) Кадјетоурадио, поделиојеПерсијунадвадесетпокрајинаили, какоихонизову,
сатрапија. Установившисатрапијеипоставившисатрапе, одредиколикоћекојинароддаплаћа
114
пореза, апоредовихнаметнепорезисуседима, пајечакотишаодаљеодсуседаиприсајединио
својимпокрајинаманародекојисубилиудаљениодњега. Овакојеподелиогодишњипорезна
појединепокрајине: наредиоједаоникојисуплаћалипорезусребрувршеобрачунуталентима,
којисуималибабилонскумеру, адаоникојисуплаћалиузлатуобрачунавајуталентепоеубејској
мери. Бабилонскиталенатсадржиусебиседамдесет(иосам) еубејскихмина. ЗавремеКирове
владе, аистотакоиКамбизове, нијебиоодређиванникакавпорез, негосудоношенидарови. Због
овогразрезивањапорезаи другихсличних ствари Персијанци кажудајеДаријебио ситни
трговац, Камбизгосподин, аКиротац, јерјеДаријеусвемуводиотрговину, Камбизбио
неприступачанибезобзиран, аКирмилостивимислиојеувекоњиховомдобру.
90) ОдЈоњана, МагнећанауАзији, Еолаца, Караца, Ликијаца, МилијацаиПамфиљана(пошто
суонисачињавалиједнопорескоподручје) добијаојечетиристотинеталенатасребра. Томује
билапрвасатрапија. ОдМизијаца, Лиђана, Ласоњана, КабаљанаиХитењанадобијаојепет
стотинаталената. Томујебиладругасатрапија. Одхелеспонћана, којисеналазаенадеснојстрани
приулазууХелеспонт, Фрижана, ТрачанаизАзије, Пафлагонаца, МаријандинаиСиријаца
добијаојенаимепорезатристотинеишездесетталената. Овомујебилатрећасатрапија.
Киличанисумудавалитристотинешездесетбелихкоња, даклепоједногдневно, ипетстотина
таленатаусребру. Одтогајетрошиостоичетрдесетталенатанакоњицу, којасеналазилау
Киликијикаограничнапосада, аосталихтристаишездесетталенатадоношенојеДарију. Овоје
билачетвртасатрапија.
91) ПочеводПосидејеваградакојијеосноваоАмфилох, синАмфијарејев, награнициизмеђу
КиликијеиСирије, пасведоегипатскегранице, изузевземљиштакојејеприпадалоАрабљанима
(јеровоменијебионаметнутпорез), одатлеједобијаотристаипедесетталената. Аусаставове
сатрапијеулазилисуицелаФеникија, такозванаСирскаПалестинаиКипар. Тојебилапета
сатрапија. ИзЕгиптаиизсуседнеЛибије, КиренеиБарке(јерјеовепокрајинебиоспојиос
Египтом) добијаојеседамстотинаталената, осимсребракојиседобијаоодриболованаМерис
језеру. Дакле, осимовогасребра, ипоредприносаужиту, добијаојеиседамстотинаталената.
Моралису, наиме, дадајустодвадесетхиљадамерицажитаонимПерсијанцимакојисубили
смештениуБелојтврђавиуМемфисуињиховимнајамницима. Тојебилашестасатрапија.
Сатагиде, Гандаријци, ДадицииАпаритеплаћалисузаједностоседамдесетталената. Тојебила
седмасатрапија. ИзСузеиосталихкисијскихпокрајинадобијаојетристотине. Тојебилаосма
сатрапија.
92) ИзБабилонаиосталеАзиједобијаојехиљадуталенатаусребруипетстотинаушкопљених
дечака. Овоједеветасатрапија. ИзАгбатанеиосталеМедије, одПарикањанаиОртокорибанћана
четиристотинеипедесетталената. Овојебиладесетасатрапија. Каспијци, Паусике, Пантиматии
Даритеплаћалисузаједнодвестотинеталената. Тојебилаједанаестасатрапија. ИзБактрије, у
пределуодБактриједоЕгла, порезјеизносиотристотинеишездесетталената. Овојебила
дванаестасатрапија.
93) ИзПонтијскепокрајинеиАрменијеисуседадоЦрногморадобијаојечетиристотине
талената. Овојетринаестасатрапија. ОдСагарћана, Сарангејаца, Таманејаца, Утијаца, Микаи
становникаострвауЕритрејскоммору, накојимајекраљнаселиотакозванепресељенике, одсвих
овихдобијаојешестстотинаталената. Тојебилачетрнаестасатрапија. СакеиКаспијциплаћали
судвестотинеипедесетталената. Овојебилапетнаестасатрапија.
94) Парти, Хоразмијци, СогдииАријцитристотинеталената. Овојебилашеснаестасатрапија.
ПарикањанииЕтиопљаниизАзијеплаћалисучетиристотинеталената. Тојебиласедамнаеста
сатрапија. Матијенцима, СаспиримаиАларођанимаодредиоједвестотинеталената. Овојебила
осамнаестасатрапија. Мосхима, Тибаренима, Макронима, МосиничанимаиМаримаразрезаоје
тристотинеталената. Овојебиладеветнаестасатрапија. А Инди, којих, коликојазнам, има
115
највишенасвету, моралисудаплаћајувећипорезодсвих, итотристотинешездесетталената
златаупраху. Овоједвадесетасатрапија.
95) Кадсесаберубабилонскеиеубејскемересребра, тоизносидеветхиљадаосамстотинаи
осамдесетталената. Акоодредимовредностзлатапремасребрусатринаестпремаједан, онда
излазидајезлатаупрахубилочетирихиљадешестстотинаиосамдесетеубејскихталената. Тако
јеДарије, кадсетоизрачунауеубејскимталентима, имаогодишњечетрнаестхиљадапетстотина
ишездесетталенатаприхода. Тујошнисамурачунаомањеприходе.
96) ОвојебиоприхододпорезакојијеДариједобијаоизАзијеиодмалогбројаземаља
Либије. КаснијејеонпримаопорезисострваиодстановникаЕвропесведоТесалије. Ове
приходеостављаојеДаријеуризницуовако: истопиојесвеиуливаоуземљанећупове, пакадје
посудабилапуна, онјујеондаразбио. Кадгодбимузатребалоноваца, онбисвакипутодсекао
оноликоколикобимутребало.
97) Тосубилесатрапијеипорезкојисумораледаплаћају. ЈединонисамспоменуоПерсијуи
њенопорескозадужење, јерсуПерсијанциживелиуземљикојајебилаопроштенапореза. Јоши
овимнародиманијебилоодређенодаплаћајупорез, негоимјеостављенодадобровољношаљу
дарове. Тосубили: Етиопљанинаегипатскојграници, којејенапоходупротивдуговеких
ЕтиопљанапокориоКамбиз, акојистанујууоколинисветогградаНизеиприређујусветковинеу
частДиониса. (ОвиЕтиопљаниињиховисуседихранесеистим усевимакаоиКаланћанииз
Индијеиградекућеподземљом.) Иједниидругиодовихплаћајупорезсвакетрећегодине, а
плаћајугаиданданас, потримерицесувогзлата, двестатрупацаабоносовадрвета, пететиопских
дечакаидвадесетвеликихслоновихзуба. КолхимаињиховимсуседимадопланинеКавказа
остављеноједадобровољношаљударове(јерсеперсијскавластпростираладотепланине, а
северноодпланинеКавказајош сенезназаПерсијанце). Овијошиданданассвакихпетгодина
добровољношаљударове, итопостодечакаистодевојчица. Арабљанишаљусвакегодинепо
хиљадуталенататамњана. Тосу, дакле, типоклоникојејекраљпримаоосимпореза.
Индуси. Њиховиобичаји
98) АИндусиовувеликуколичинузлата, одкогасмореклидаправезлатнипрахишаљу
краљу, добијајуовако. НаистокуодИндијепочиње, коликонамјепознато, пустиња, аИндуси
живенајдаљенаистокуодсвихнародауАзијиокојимасенештосигурнозна. Наистокуод
Индијеналазисе, наиме, збогпеска, голаиненасељенапустиња. УИндијиимамногонародаи
онисвинеговореистимјезиком. Једнисуодњихсточари, адругинису. Некидругиопетживеу
речниммочварамаихранесепресномрибом, накојуидууловначамцимаодтрске, асвакича-
мацнаправљенјеодједногчланкатрске. ОвиИндусиносеоделоодсите. Кадпокосеситууреци
иизлупајује, плетуодњегрудњак, сличанкошари, иоблачеганасебекаооклоп.
99) ДругиИндусикојистанујуисточнијеодових, сточарису, хранесесировиммесом, азову
сеПадејци. Зањихсепричадаимајуоваквеобичаје. Кадсенекињиховземљакразболи, било
женаиличовек, ондамушкарцаубијајуњеговинајближипријатељиподизговоромдаћеим, ако
умреодболести, покваритимесо. Аакоонкажеданијеболестан, овимуневерују, негогаубијају
иприредеодњегагозбу. Акосепакразболижена, такоистопоступесањомженекаоштосутамо
поступилимушкарци. Аоногакојидочекастаростзакољуипрождеру. Многиодњихинедоживе
дубокустарост. Свакогониубијајуипренегоштосеразболи.
100) АкоддругихИндусапостојиопетовакавобичај. Онинеубијајуништаштојеживо, нити
штосеју, нитиимпаданапаметдаградекуће. Хранесесамобиљкамаакодњихрастенека
махунастабиљка, повеличинисличнапросу, којасамарастеизземљеињускупљају, пајезаједно
116
самахуномкувајуиједу. Кадсенекиодњихразболи, онодеупустињуитамолежи, аникосене
бринеоњемуникадумренидокјеболестан.
101) ПолноопћењекодсвихИндусакојесамспоменуовршисејавно, каокодстоке, исвиимају
једнакубојукоже, скороистукаоиЕтиопљани. Њиховосемекојимоплођавајужененијеистокао
коддругихљуди, негојецрнокаоибојакоже. ИстотаквосемеизбацујуиЕтиопљани. Ови
ИндусистанујудаљепремајугуодПерсијеинисуникадпризнаваливластДарија.
102) АдругиИндуси, којистанујусевернијеодосталихИндуса, ублизиниградаКаспатираина
границиПактијскеземље, имајускороистиначинживотакаоиБактријанци. Овисуистовремено
инајхрабнијинародуИндијиивештациупроналажењузлата, јеродњихпочињедасепротеже
пустињаипесак. Аупескуовепустињерастумравикојисуповеличинимањиодпса, авећиод
лисице. Имаих, наиме, неколикоикодперсијскогкраља, ионисуилиухваћениутојпустињи.
Овимравиградесебистановеподземљомипритомизбацујупесакнаповршинуземље, каои
мравиуХелади, аипоизгледусусличниовима. Песаккојиониизбацујуимаусебизлата. Индуси
идупоовајпесакупустињуисвакиспрегнепотрикамиле, итосалевеидеснестраневежеза
ужепоједногмужјака, аусрединиженку. Онјашенањојинајрадијеупрежеонукојасенедавно
ождребилаиморадаоставиждребекодкуће. Камилесуим, наиме, брзекаоикоњии, осимтога,
могуданосеивећетерете.
103) ОнимХеленимакојизнајукакоизгледакамиланећујеописивати, алићуспоменутионо
штокодњенијепознато. Настражњимногамаимачетирибутаичетириколена, аполниоргани
измеђустражњихногуокренутисупремарепу.
104) Натајначин, дакле, исатаквомзапрегомкрећуИндусипозлатоиудешавајутотакодасе
тајпосаообављапонајвећојврућини, јерзбогпретеранетоплотемрависесакријуподземљу. А
тамојенајвећажегаизјутра, анеуподне, каоудругимкрајевима, ионастрашнопржиотприлике
додесетсати. СунцејеутовремемногојаченегоуХеладиуподне, такодасеморајујошујутру
ранодаосвежавајуводом. ОкоподнејепакуИндијиврућинаскороистакаоиудругим
крајевима, апослеподнетамојесунцекаонадругомместуизјутра. И одтада, саспуштањем
сунца, бивасвесвежије, докзавремењеговазаласкабудебашјакохладно.
105) ЧимИндусисаврећамастигнунаовоземљиште, онинапуневрећепескомиштобржесе
враћајунатраг, јерих, попричањуПерсијанаца, мравиосетепомирисуипочнуодмахдаихгоне.
Анеманасветунечегбржегодњих, такода, акоИндусидовољнонеодмакнудоксемравине
сакупе, ниједанодњихнеизнесеживуглаву. Тадамужјакеодкамила, поштосуслабијиутрчању
одженки, пуштајуиззапреге, додушенеобадвауистовреме, аженке, којемисленасвоју
остављенумладунчад, никаконепопуштају. Ето, попричањуПерсијанаца, Индусивећиномтако
долазедозлата, амањуколичинудобијајукопањем.
106) Такосукрајњипределиземљеобдаренинајскупоценијим благом, каоштојеХелада
обдарена најлепшим поднебљем. Тако је, као што сам већ малопре напоменуо, Индија
најисточнијенасељеназемљанасвету. Тамо, прво, живемноговећечетвороножнеживотињеи
птиценегомаукојојземљинасвету, осимкоња(јерсуонимањинегомедски, којисејошзовуи
несејски); затим, тамоимазлатаунеизмернимколичинама, којеседеломископава, аделомга
наносерекеилига, какосамвећпоказао, отимајуодмрава. Дивљедрвећерађанекомврстомвуне,
којајепокаквоћиииздржљивостибољаодовчије, иодтевунесдрвећаправеИндусисебиодела.
Арабљаниињиховобогатство
117
107) АнајјужнијенасељеназемљајеАрабија, укојојјединонасветууспевају: тамњан, измирна,
касијскиловор, циметигума. Досвихтихствари, осимизмирне, долазеАрабљанивеликими
тешкимтрудом. Тамњансакупљајутакоштостављајунаватрустираксоводрво, којеФеничани
увозеуХеладу; долазе, дакле, дотамњанаизгарањемтогдрвета. Тастаблапакнакојимасествара
тамњанчувајумалешаренекрилатезмије, штоујатиманалећуинаЕгипат. Онесеничимдругим
немогуотератисатихстабаланегосамодимомодстиракса.
108) ААрабљаниитотврдедабисеицелаземљанапунилаовимзмијамадасесњимане
дешаваоноистоштознамодаседешавасотровницама. Мудрабожанскапромисаонекакоје
правилноудесиладасесвеплашљивеживотиње, којељудиједу, јакоразмножавајудаихнеби
нестало, асведивљеиопаснесемаломноже. Тако, например, зецрађамногомладихзатоштога
таманесвезвери, птице, паичовек. Онјејединаживотињачијаженкапренегоштосеокоти
постајејошједномскотна, тејеједномладунчевећдлакавоуутроби, другојеголо, трећесетек
стварауматерици, ачетвртосетекзачиње. Етотаквајеоваживотиња. Сдругепакстране, лавица,
најстрашнијаинајјачазвер, завремецелогсвогживотарађасамоједномладунче, јерзавреме
рађањаизбацујесамладунчетомисвојуматерицу. Тоседешавазбоговога: кадмладунчеу
мајчинојутробипочнедасемиче, папоштоиманајоштријеноктеодсвихзвери, оноцепа
материцу, иштовишерасте, тојевишеисцепа; предсампорођајодматериценеостанескоро
ништа.
109) Тако, кадбисеуАрабијиизмијеотровницеикрилатезмијеразмножавалепотомекакоје
топриродаудесила, небиималиљудигдедаживе; овако, завремепарењаженкашчепамушкарца
зашију, кадонпослесвршеногполногопћењасиђесње, ичврстогадржизубимадокмујене
прегризе. Наспоменутиначинзавршавамужјаксвојживот, аженкаморадаиспаштазаубиство
мужјака. Јошумајчинојутробимладунцисесветезаочевусмрт. Онипрогризуматерицуидолазе
насветнатајначинштопрогризајумајчинтрбух. Аонедругезмије, којенисуопаснепољуде,
носејајаилегујакомногомладих. Отровницаимаусвакојземљи, акрилатихзмијаимасамоу
Арабијиувећембројуинигденадругомместу. Збогтогаиизгледадаихиматакомного.
110) ТакодолазеАрабљанидотамњана, адокасијскогловорадолазенаследећиначин. Пошто
целотелоогрнусувимговеђимидругимкожама, аистотакоилице, осим очију, одлазепо
касијскиловор. Онрастеуплиткиммочварама, укојимаиокоњих, живенекекрилатеживотиње
којесуврлосличнеслепиммишевима, којестрашноцичеиопаснонападајуначовека. Завреме
брањакасијскогловораониморајудасебранеодњих.
111) Ациметскупљајунајошчудноватијиначин. Откудондолазииукојојземљиуспева, тоне
знајудакажу. Јединојевероватноштопричајударастеуонимпределимаукојимајеодрастаои
богДионис. Причајудатесуварке, којесмомиодФеничананаучилидазовемоцимет, доносе
некеогромнептице, стављајуихугнездасаграђенаодблатанастрмимстенама, докојихљуди
никаконемогудадопру. Арабљанисусе, упогледуовога, овакосналазили: исекулешеве
угинулихкрава, магарацаидругестокенаштовећекомаде, паиходносенаместакојасеналазеу
близинигнезда, тесеондаудаље. Тадаптицеслећуиодносемесоодспоменутестокеусвоја
гнездакоја, поштонемогудаиздржетежину, откидајусеипадајудоле. Овиондадолазеи
скупљајуцимет, акадгапокупе, доспеваодатлеудругеземље.
112) А још јечудноватијекакоскупљајуледанон, којиАрабљаниназивајуладанон. Онсе,
наиме, стваранаместукојенајвишесмрди, аипакиманајлепшимирис. Налазисеподбрадом
јараца, гдецурикаосмолаиздрвета. Употребљавасенајвишекаомастзамазање, иАрабљани
највишемиришунањега.
113) ТосамимаодакажемомирисиманакојевеличанственоипријатномиришеАрабија.
Имајудвезначајневрстеовацадостојнихдивљења, каквесенемогувидетинигденадругом
118
месту. Једнеодњихимајудугерепове, итонекраћеодтрилакта. Каднекодозволидаимсе
реповивукупоземљи, ониимсеизрањавеодтрењапоземљи. Алисадсвакипастир, којизнада
тешедрво, направиједнамалаколица, тесвакојовцивезујеисподрепапоједнатакваколица. А
коддругиховацареповису, опет, једанлакатшироки.
Богатствоосталихкрајева
114) НакрајњемјугозападуналазисеЕтиопија. У њојимамногозлата, огромнихслонова,
свакојакогдивљегдрвећа, измеђуосталогиебоноса, палепих, врловеликихидуговечнихљуди.
115) Тосу, дакле, насељенеземљенакрајњимграницамаАзијеиЛибије; алиоземљамау
крајњимзападнимпределимаЕвропенисамустањуништатачнодакажем. Неслажемсе, наиме, с
тимдапостојирекакојубарбаризовуЕридан, акојасенасеверууливаумореисакојенам, како
сеприча, долазијантар, анезнамтакођенизаКоситерскаострва, сакојихнамопетдолази
коситер. ВећсамоимеЕридандоказуједаоннијеварварскареч, негохеленска, итујеречпрви
створионекипесник. Истотаконисаммогаодачујемниодкога, иакосамсеокотогамного
трудио, којеличновидеотаместа, далипостојимореутомделуЕвропе. Усвакомслучајује
истинаданамкоситеријантардолазеизонихнајудаљенијихпредела.
116) ИзгледадаусевернојЕвропиимајакомногозлата. Алинемогуништапоузданодакажем
отомекакосеонодобија. Причаседагаједноокиљуди, Аримаспи, отимајуодјастребова. Не
верујемниутодасерађајуљудисаједнимоком, адаусвемудругомизгледајукаоиостали
људи. Изгледадаовеземљенакрајусветаокружујуцелуосталуземљуискривајуусебисвеоно
штојезанаснајлепшеинајдрагоценије.
117) ПостојиуАзијиравница, окруженасасвихстранапланинама, иукојојсеналазипет
клисура. ЛежинагранициХоразмије, Хирканије, Партије, СарангијеиТаманеје, инекадаје
припадалаХоразмијцима, аоткадјевластурукамаПерсијанаца, онаприпадакраљу. Исподбрда
којејеопкољаваизвиревеликарекакојасезовеАкес. Оварекатеклајеранијекрозпетрукавацаи
натапалањивепоменутихнарода, јеримјесвакиодтихрукавацадолазиокрозједнуодоних
клисура, аоткадсупалиподвластПерсијанаца, доживелисуово. Краљ јеовеклисуреу
планинамазазидаоинасвакуодњихнаместиоврата, пакадводанијемогладаотиче, претворила
седолинамеђупланинамауморе, јерјерекапритицалауњу, анијеникудотицала. Такосуови
људидошлиувеликунеприлику, јерсуранијебилинавиклидатуводуупотребљавајуза
наводњавање, асадјенисуимали. Богим, наиме, завремезимешаљемногокише, каоидругим
људима, алиимјелетинеопходнопотребнавода, поштосејусезамипиринач. Кадимпонестане
воде, долазесаженамауПерсију, падигнукукњавуивичупредкраљевимвратима. Краљобично
наређуједасепрвоотворевртанаклисурамакодонихкојисуунајвећојоскудици. Кадимсе
земљадовољнонапијеводе, тасебраназатвара, пасеонданаредидасеотварајубранередомкод
онихосталих, прематомекадјекоменужније. Какосамчуо, отварањемовихбраназарађујеон
силанновац, поредредовногпореза. Такојестим.
СмртИнтафренова
118) А Интафрен, једанодседморицезавереникапротивмага, мораоједаплатиглавомза
злочин, итоускоропослезбацивањамага. Хтеоје, наиме, дауђеудворидасепосаветујес
краљем, јерјепозаконусвакиодзавереникаимаоправодауђеудворбезпријаве, осимуслучају
кадјекраљ биоукреветускраљицом. И такоИнтафреннијесматраозапотребнодасе
пријављује, негоје, поштојеионбиоједанодтеседморице, хтеодауђе. Стражаридежурни
слуганисухтелидагапустеиреклисумудајекраљукреветускраљицом. Мислећидаонилажу,
Интафренучиниово: тргнемачиодсечеовимаушииносеве, обесиихнауздуодкоња, привеже
имтозавратиотераих. Овипакизађупредкраљаикажумузбогчегасутопретрпели.
119
119) Даријепак, бојећиседатоовашесторицарадеподоговору, позовексебиједногпоједног
изапитаихдалиодобравајутајпоступак. КадсеувериодаИнтафреннијетоурадиосњиховом
помоћу, ухапсињега, синовемуисверођаке, бациихутамницуиосудинасмрт, јерјесумњаона
његаињеговерођакедаприпремајупобунупротивњега. АлијеИнтафреноваженастално
долазиланакраљевскавратаитамоплакалаијаукала. Поштојесталноторадила, Даријесенању
сажали, пошаљејојгласникаизапитаје:
''Жено, краљДаријетидозвољавадаослободишједногодсвојихрођакаизтамнице. Кажи
когахоћеш?''
Послекраткогразмишљањаонаодговори:
''Кадмикраљпоклањаживотједногодњих, молимдамиодсвихњихослободибрата.''
Дознавшизатоизачудившисе, Даријејојпрекогласникарече:
''Жено, питатекраљзаштониситражиладатиослободимужаилидецу, неготражишдати
поштедибрата, којитинијенитакоблизаккаодеца, нитакодрагкаомуж.''
Овамуовакоодговори:
''Господару, акобогда, могуиматиидругогмужаимогуродитидругесинове, акоове
будемизгубила, алидругогбратанемогуникакостећи, поштоминиотацниматинисувишеу
животу.''
Кадјеизрекласвојемишљење, Даријејепомислиодаженаимаправоипустијојоногза
когајемолилаи, поштомуседопала, поклонијојинајстаријегсина, асвеосталепогуби. Етотако
јеубрзопогинуоједанодовеседморице.
СатрапОретодлучуједаосвојиСам
120) Некакобаш завремеКамбизовеболестидесилосеово. УСардујебиоПерсијанацОрет,
когајејошКирбиопоставиозасатрапа. Овомјепалонапаметдаизвршиједаннеобичанзлочин.
ОдлучиоједаубијеПоликратасаСама, којимунијеништанажаоучинио, нитије, какосето
обичнокаже, могаодачуједајеПоликратикадмаиједнурђавуречоњемурекао, нитигаје
икадапретогавидео, итоизовихразлога. КадсуседелипредкраљевимвратимаОретиједан
другиПерсијанац, комејебилоимеМитробат, сатрапДаскилејскесатрапије, изразговорапочну
ониидасесвађају. Препиралисусеокотогакојеодњихдвојицебољи, пајеМитробат
подругљиводобациоОрету:
''Итисиминекичовек, каднисибиокадардаосвојишзанашегкраљаострвоСам, којесе
налазипоредтвојесатрапије, акојејебилотаколакоосвојитидајеједаноддомородацабиоу
стањудаизазовепобунуидагаосвојисапетнаестнаоружанихљудиидајошисадтамовлада.''
ЈедникажудаОрет, чувшитоиувредившисејако, нијерешиодасеосветиовомекојиму
јеторекао, негосерешидаубијеПоликрата, збогкогајетуувредудобио.
Поликратовасмрт. Оретастижеказна
121) МањибројњихпричајудајеОретпослаоизасланиканаСамдамолиПоликратазанешто
(анекажесезашта). ИовајјенашаоПоликратагдеседиумушкојодајисаАнакреонтомсаТеја.
ПоликратјеилинамерноомаловажиоОретовупорукуилисетомождаислучајнодесило. Кадје,
наиме, Оретовгласникдошао, Поликратје(поштојебиоокренутзиду) идаљеразговараоиније
нањеганиобраћаопажњу, нитимујеодговорио.
122) Тосу, попричању, билатадваузрокаПоликратовесмрти, исвакићепосвомнахођењуда
поверујеуједанодњих. Овај, дакле, Орет, којијеимаодворуМагнезији, нарециМеандру,
пошаљеписмонаСампоГиговомсинуМирсу, Лиђанину, поштојезнаозаПоликратовенамере.
Поликратје, наиме, коликонамјепознато, биопрвиодХеленакомејепалонапаметдазавлада
морем, поредМинојаизКносаионихкојисупрењегавладалиморем. АлиуисторијиПоликратје
120
првиимаодобреизгледедаћезавладатиЈонијомиострвима. Сазнавшизаовењеговенамере,
Оретмупошаљеписмоипоручиму:
''ОретПоликратуовопоручује: чујем дасеспремаш навеликеподвигеи данемаш
потребногновцазасвојепланове. Акомепослушашиурадишоноштотибудемсаветовао, моћи
ћешдаостваришсвојузамисао, аименићешпомоћи. Сазнаосам, наиме, изпоузданихизворада
микраљКамбизрадиоглави. Дођи, дакле, иодведимене, асамномузмииновац, паполовину
задржизасебе, адругуполовинуоставимени; стимновцемпостаћешгосподарцелеХеладе. А
акомиупогледуновцаневерујеш, пошаљинекогодсвојихнајповерљивијихљуди, паћуму
показати.''
123) Чувшито, Поликратсеобрадујеидасвојпристанак, папоштојејакобиолакомнановац,
првопошаљеједногграђанина, МеандријевогсинаМеандрија, којијебиокодњегаписар, давиди;
атојеонајкојијеускоропослетогасвескупоценијепредметеизПоликратовемушкеодаје
поклониоХерином храму. КадјеОретчуодаћенекодоћидаоворазгледа, удесиовако:
напунившиосамсандукакамењем, аоставившисасвиммаломестанаврхуокорубасандука,
наспеизнадкамењазлата, пазакључасандукеиприпремиих. Изаиста, Меандриједође, прегледа
сандукеиотомеподнесеизвештајПоликрату.
124) Ипоредтогаштосугасвештеницисаветовалиданеиде, аистотакоипријатељи, онје
одлучиодаличнопође; чакмујеикћисањалаједансан. Сањалаје, наиме, дајојотацвисиу
ваздухуидагаЗевскупа, аСунцегамажепомадом. Збогтогснасвејепредузеласамодаодврати
ПоликратаданеидеОрету, пагајечакикадсеукрцаонабојнибродсапетредивесала
преклињаладасеврати. АПоликратјојјезапретиодасенећедуговременаудатиакосеживи
здравврати. Девојкајемолиладасеитоиспуни, јерјевишеволеладасеитодеси, чакдадевујеи
целогвека, самоданеостанебезоца.
125) Необазирућисенасваовасаветовања, ПоликратотпловиОретуводећисасобомвелику
пратњу, укојојсеналазиоиКалифонтовсинДемокед, изКротона, којијебиолекаринатомсе
послупоказаокаонајбољиодсвих. ДошавшиуМагнезију, Поликратјесрамнопогинуо, штоније
билодостојнонињеганињеговаугледа, јерсенитираниизСиракузе, нитиикојихеленски
тиранин, неможеупогледураскошиниупоредитисаПоликратом. Оретгајеубионанеисказано
недостојанначинизатимганабионаколац. АонеодпратилацакојисубилисаСамапустидаиду
кући, саопштившиимдањемуимајудазахвалештосупосталислободни; аонеизпратњекојису
билистранциилиробовизадржаојекодсебекаоробове. ТимештојеПоликратдоспеодависина
колцуиспуниосецеосанњеговећерке. Зевсгаје, кадјепадалакиша, окупао, аСунцегаје
помазалотакоштојеизсамогњеговогтелалиозној. ТакосезавршилавеликасрећаПоликратова
(управоонакокакомујепрорекаоегипатскикраљАмазис).
126) Нијепрошломноговременапослетога, аОретастижеказназбогПоликрата. Завреме
владемага, апослеКамбизовесмрти, Оретје, наиме, остаоуСардуинијепомагаоПерсијанцима
кадсуимМеђанипреотеливласт. ОнјеуопштојзабуниисмутњиубиоДаскилејскогсатрапа
Митробата, којигаје, увезисаПоликратом, увредио, азатимиМитробатовасинаКранаспа, два
најугледнијаПерсијанца. Аизвршиојеиразнедругезлочине. ИзмеђуосталогубиојеиДаријева
поштара, кадмуједошаоодДаријаидонеонепријатневести, итонатајначинштојепослаоза
њим, кадсеовајвраћао, својељудедагаубију, пакадсугаубили, несталојеињегаикоња.
127) ЧимјеДариједошаонавласт, одлучидаказниОретазасвењеговезлочине, анарочитоза
убиствоМитробатаињеговасина. Сматраоједанијезгоднодаотворенопошаљевојскунањега,
поштосеузбуђењејошнијебилостишалоиштојепрекраткогвременадошаонапресто, азнаоје
даОрет, каосатрапФригије, ЛидијеиЈоније, располажевеликомсиломиимаупратњипод
оружјем хиљадуПерсијанаца. У таквојситуацијиДаријејесмислиоово. Сакупинајугледније
Персијанцеиизјавиимово:
121
''Персијанци, коћесеодваспримитидамиизвршиједанзадатакнисиломнипомоћу
војске, негомудрошћу? Јертамогдесетражимудрост, нијепотребнасила. Кобимиодвасмогао
дадоведеОретаживаилимртва? ОвајнесамоданијеништаучиниозаПерсијанце, негојечак
извршиовеликезлочине. Првојеубиодвојицуизмеђувас, Митробатаињеговасина, апослетога
јеубиогласникакогасампослаодагапозоведадођекмени. Његовизлочинипревалишлисусве
границе. Морамога, дакле, ухватитииубитипренегоштоизвршијош којизлочинпрема
Персијанцима.''
128) ЧимимјеДаријеупутиоовопитање, одмахсејавилотридесетприсутних, исвакиодњих
изјавидајеспремандатоучини. Кадјемеђуњимадошлодопрепиркеокотога, Даријепредложи
дасеодредикоцком. КоцкападненаБагеја, синаАртонтова. ПослеовогуспехаБагејурадиово.
НапишемногописамасвакојакесадржинеизапечатиихсвеДаријевимпечатом, пазатимсатим
писмимаодеуСард. Дошавшитамо, изађепредОретаипредаједнопоједнописмокраљевским
писаримадаихпрочитају(свисусатрапи, наиме, ималикраљевскеписаре). Багејимједаописма
дабимогаоискушатистражудалибипристаладасеодметнеодОрета. Кадјеприметиода
писмимауказујувеликопоштовање, ајошвишеономештоимјеуписмимапрочитано, извадиим
идадругописмо, укомејестајало:
''Персијанци, краљДаријевамзабрањуједаслужитеугардикодОрета.''
Кадсуовиточули, одмаходложесвојакопља. Видевшидасеонитоликопокоравају
писменомнаређењу, Багејсеондаослободиипредаписарупоследњеписмо, укомејебило
написано:
''КраљДаријенаређујеПерсијанцимакојисеналазеуСардудаубијуОрета.''
Астражари, чимсуточули, истргнумачевеиодмахгаубију. ТакојеПерсијанцаОрета
стиглаказназаубиствоПоликрата.
Демокед, хеленскилекаркодДарија
129) КадсусеовивратилиидонелиуСузуОретовоблаго, десилосеубрзопослетогадајекраљ
Даријезавремелованадивљезвери, силазећисакоња, ишчашионогу. Повредајебилаврло
тешка, јермујезглавакбиоизашаоиззглоба. Лечилисугаегипатскилекари, којеје, пообичају,
одранијеимаоузсебе, азакојесесматралодасунајбољилекаринасвету. Овисусиломистезали
исавијалиногу, тесустварјош ипогоршали. ОдтеневољеДаријенијемогаодаспавапуних
седамданаиседамноћи, аосмогдана, кадамујебилојакорђаво, јавимунекозаДемокедаиз
Кротона, зачијујевештинучуојошранијеуСарду. Даријенаредидамугаштопредоведу. Кад
сугапронашлимеђуОретовимробовима, гдејебиопрезрениодбачен, доведугапредкраљаса
оковимананогамаиуритама.
130) Кадјеизишаопредкраља, Даријегаупитадалисеразумеулечењу. Овајизјавиданезна,
јерсебојаода, акосеоткрије, никадвишенећевидетиХеладе. Даријусеучинидасеовајправида
незна, панаредионимаштосугадовелидадонесубичевеибатине. Тадаонпризнаиизјавида
башнијесигуранусвојезнање, адаједружећисеслекаремнештомалонаучио. Азатим, кадму
сеДаријеповерио, онгајенајпрелечиојаким, паондаблагимхеленскимлековима, тејеДарије
могаодазаспи, изакратковремегајеизлечио, иакојеДаријемислиоданикаднећемоћинида
станенаногу. Даријегазатонаградисадвазлатналанца. ОвајпактомприликомзапитаДаријада
лигазатоштогајеизлечиожелидаокуједвострукимланцима. Даријаоверечиразвеселеионга
пошаљесвојимженама. Евнусигадоведуикажуженамадајеточовеккојијеспасаокраљу
живот. ТадасвакаодњихзаграбитањиромизсандуказлатаиобдариДемокедатакобогатодаје
слуга, којисезваоСкитон, ишаозањимаисакупљаостатерекојисупадалиизтањира, исакупио
великусумуновца.
131) ОвајДемокедјеовакодоспеоизКротонанаПоликратовдвор. ЖивеојеуКротонусоцем
којијебиојакоџандрљив. Поштонијемогаовишедаиздржикодњега, напустигаиодеуЕгину.
122
Настанившисету, онјеодмахпрвегодинепретекаосвеосталелекаре, иакосеранијенијезатони
припремао, анијеимаоприруциниједанодпотребнихлекарскихинструмената. Адругегодине
поставегаЕгињанизасвоглекара, саплатомодједногталента, докгатрећегодинеизаберу
Атињанизасвогградскоглекара, саплатомодстомина; четвртепакгодинеузмегаПоликратза
свогличноглекара, саплатомоддваталента. ИтакоједоспеонаСам. Поовомечовекупрочули
сусенајвишекротонскилекари, јерсе, наиме, сматралодасуКротоњанинајбољилекари, најбољи
уХелади, апослењихдолазеодмахКирењани. АчујемдасуутовремеАргејцибилинајбољи
музичариуХелади.
132) АкадајеизлечиоДарија, стекаојеДемокедвеличанственукућууСузиибиојесталногост
закраљевимстолом, и, изузевжељедасевратиуХеладу, имаојесвештомујесрцежелело. И
првомујепошлозарукомдаспасеегипатскелекарекојисуранијелечиликраља, акојису, зато
штосусепоказалигориодхеленскоглекара, требалидабудуразапетинакрсту. Послетогаје
испословаодабудеослобођенједанпророкизЕлиде, којисетакођеналазиоуПоликратовој
пратњиибиозанемаренмеђуробовима. ДемокедјеуживаонајвећиугледкодДарија.
133) Ускоропослетогаизмеђуосталогадесилосеиово. Атоси, КировојћерцииДаријевој
жени, израстаојечирнагрудима, којијебиопукао, папочеосвевишедасешири. Докјебио
мали, онагајекрилаиодсрамотенијеникомеништаговорила; аликадсепогоршао, позовеона
Демокедаипокажему. Овајјојобећадаћејеизлечитиакомуонадаречдаћемуучинитионоза
штајебудезамолио, аобећајојдајенећемолитинизашташтобибилосрамотно.
134) Кадјепослетогалечиоиизлечио, ондаАтоса, понаговоруДемокеда, кажеДарију, доксу
билиукревету, ово:
''Краљу, имаштаковеликуснагу, паипакседишмирно; јошнисипокориониједаннароди
нисипрошириоперсијскумоћ. Сасвимбибилонаместудатакавмладчовек, којиимаусвојим
рукаматоликасредства, покажештаможе, дабиПерсијанцивиделидаимајуједногснажног
човеказакраља. Имаш дваразлогадатоучиниш: прво, даПерсијанциосетедаимначелустоји
једанчовек, азатимдаихзапослишратом, данебиималивременадасклапајузаверупротивтебе,
јеруправосад, доксимлад, требадаизвршиш некозначајнодело. Докти, наиме, телојачаи
расте, јачатиипамет; акадоноостари, остарићетиимисли, аослабићетисасвимивоља.''
Оваму, понаговору, речеово, аонјојодговори:
''Жено, рекласиуправосвеоноштоисаммислимдаучиним. Хоћу, наиме, данаправим
мостизмеђунашеземљеионесадругестранеидаповедемвојскунаСките, итоћесезакратко
времеидесити.''
НатомуАтосарече:
''Јао, чувајсе, иникаконемојпрводаидешпротивСкита, јерћетионипастишакакадгод
будеш хтео, већтиповедивојскунаХеладу. Слушајућипричеоњој, желим, наиме, дами
Спартанке, Аргејке, АтињанкеиКоринћанкебудуробиње. Имаш врлоспособначовекакојиће
битиустањудатидаобавештењаосвемуидатибудеводичатојеонајштотијеизлечионогу.''
Даријеодговори:
''Жено, кад, дакле, мислишдајебољедапрвозаратимпротивХеладе, мислимдајенајбоље
дапошаљем једногодугледнихПерсијанацасаовим човеком когасиспоменуладаизвиде
тамошњуситуацију, паданамјавеосвемуштосувиделиичули. Аондакадбудемимаосве
податке, кренућусвојскомпротивњих.''
Торечеисместаседанапосао.
Демокедовобекство
135) Кадје, наиме, убрзоосвануодан, позовепетнаестнајугледнијихПерсијанацаинаредиим
дапођусаДемокедомидапропутујусваместанахеленскојобали, алидапазедаимДемокедне
побегне, негодагасвакаконатрагдоведу. Кадимједаооваупутства, позовеисамогДемокедаи
123
замолигада, кадбудеПерсијанцепровеоипоказаоим целуХеладу, дођесањиманатраг.
Предложимудапонесесасобомипоклонисвесвојепокућанствооцуибраћи, иобећамудаћему
засветодатибогатунакнаду. Узтоизјавидајевољандамудаиједнутеретнулађу, пунуразне
робедасњимотплови. ИзгледамидамујеДаријеторекаобезикаквезадњенамере, алиДемокед,
изстрахадагаДаријевештонеискушава, неполакомиседаодмахпримисведарове, негоизјави
даћесвојепокућанстворадијеоставитиуПерсијидамусенађекадсеврати, адаћетеретнулађу
којумујеДаријепонудиопримитинадарбраћи. Кадјеињемудаооваупутства, наредиимда
отплове.
136) ОниотпутујудолеуФеникију, икадсустиглиуфеничкиградСидон, укрцајуодмах
посадунадвелађестриредавесала, аистовременосовимаукрцајусваковрснуробунаједну
великутеретнулађу. Кадјесвебилоприпремљено, отпловеуХеладу, пакадсутамостигли,
пописивалисуиразгледалиместанаобали. Разгледавшинајзнаменитијаместа, стигнунајзадиу
италскиградТарент. Алиовдетарентскикраљ Аристофилид, дабиучиниоуслугуДемокеду,
наредидасепоскидајукрмесамедскихлађа, аПерсијанцепакпохапсикаотобожњеуходе. Доксе
совиматодешавало, ДемокедпобегнеуКротон. КадјеДемокедстигаоусвојеродноместо, пусти
АристофилидПерсијанцеивратиимоноштоимјесабродовабиоузео.
137) АПерсијанциотпловеодатле, пакренуупотерузаДемокедомистигнууКротон, гдега
нађунапијациипокушајудагаухапсе. ЈедандеоКротоњанабешеспремандаимтодозволи,
поштосусебојалиперсијскемоћи, адругигаузмуузаштитуинавалебатинаманаПерсијанце
којисуимупутилиоверечи:
''Кротоњани, пазитештарадите! Отиматенамчовекакојијепобегаоодкраља. Штаћео
таконеодговорнимпоступцимарећикраљДарије? Каквећетекористииматиодтогааконамга
отмете? Противкогаградаћемоповестивојскупренегопротиввашег? Когаћемопрепокушати
дазаробимо?''
ПоштоихКротоњанинисупослушали, негосуимчакотелиДемокедаизапленилитеретну
лађукојусубилидовуклисасобом, ПерсијанциотпловенатрагуАзијуи, поштосуосталибез
вође, нисунипокушавалидајошидаљеприкупљајуподаткеоХелади, радичегасуидошли. Али
имјеДемокедприодласкусамоовонаредиодапоручеДаријудасеДемокедвериосаћеркомМи-
лоновом. ИмервачаМилонаспомињалосе, наиме, честонакраљевудвору. Чинимиседаје
Демокедпожуриостомженидбомиизложиосевеликимтрошковимасамозатодабипоказао
Даријудајеионславанчовекусвојојземљи.
138) Отпловивши изКротонаПерсијанци залутају сбродовимау Јапигију и буду тамо
заробљени. ОслободииходатлеизбеглицаизТарентаГилиодведеихкраљуДарију. Даријему
затообећадаћемудатисвештозажели. Гилмуиспричакакосетодесилоизамолигадага
повратиуТарент. АданебиизазвалиузбунууХеладиакосерадињегабудеупутилачитава
флота, речемудаћебитидовољнодагаКниђанисамиодведу, мислећидаћемуони, као
пријатељиТарентинаца, најпремоћидаобезбедеповратак. Даријепристаненатоидасенапосао.
Пошаље, наиме, гласникенаКнидинаредидаГилавратенатрагуТарент. Книђанипослушају
Дарија, алинисумоглиданаговореТарентинце, анијеимбиломогућедаупотребесилу. Овосе,
дакле, такосвршило. ТосубилипрвиПерсијанцикојисудолазилиизАзијеуХеладу, аиовису
долазилирадишпијунирања.
Силозонт, избеглицасаСама
139) ПослетогаДаријезаузмеСам, каопрвиодсвиххеленскихиварварскихградова, итоиз
овогразлога. ЗавремепоходаКировасинаКамбизанаЕгипатпошлисусњим, поредосталих, и
многиХелени. Једнисупошли, разумесе, радитрговине, (другикаоратници), анекиизатодаби
виделитуземљу. МеђуовиманалазиосеиЕаковсинСилозонт, којијебиобратПоликратови
избеглицасаСама. ОвомСилозонтудесиосеовакавсрећанслучај. Узеојеиобукаогримизни
124
огртач, тесеуњемушетаопоМемфису. КадгајеугледаоДарије, којијетадабиоуКамбизовој
гардиинијеуживаоникакавнарочитиуглед, обузмегажељазаовим огртачем, теприђе
Силозонтуизатражидамугаовајпрода. КадјеСилозонтвидеодаДаријејакожелидаима
огртач, каопонаговорунекогдоброгбожанства, одговориму:
''Небихганизакакавновацпродао, него, кадсивећрешиодабудепосвакуценутвој, ја
тигапоклањам.''
Даријесетомејакообрадујеипримиогртач. Силозонтјесвакакознаодабизбогглупости
могаоизгубитиглаву.
140) КадјепослеизвесногвременаКамбизумро, ипоштосуонаседморицазбацилимагаса
власти, пакадјеодтеседморицеДариједошаонапресто, Силозонтједознаодајенапресто
дошаоонајчовеккомејенекада, нањеговумолбу, поклониоогртач. ОнотпутујегореуСузу,
седнепреддворскукапијуиизјавидајекраљевдобротвор. Кадјестражарточуо, онјавикраљу.
Овајсезачудииречеусеби:
''ТакојибитоХеленмогаодабудемојдобротвор, којембихјадуговаозахвалност, кадсам
текоднедавнопостаокраљ? Могуслободнорећидамискороникоодњихниједолазио; баш
ниједномХеленунедугујемништа. Ипакгадоведитеунутрадавидимскаквомнамеромонто
говори.''
ИстражаруведеСилозонта. Акадјеонстаопредкраља, запитајугатумачикојеина
основучегаонможедатврдидајекраљевдобротвор. Силозонтимиспричасвеувезисогртачем
иизјавидајеонбашглавомтајдародавац. НатомуодговориДарије:
''О, најплеменитијичовече, татиситајчовеккојимијекаднисамимаоникаквувластдао
поклон! Памакартајпоклонбиоимали, јатидугујемистузахвалносткаодасимисаддонеонеки
великипоклон. Евотизатонебројенозлатаисребрадасеникаднепокајеш штосиучинио
доброчинствоХистасповусинуДарију.''
НатомуизјавиСилозонт:
''Краљу, немојминудитинисребронизлато, негомиослободииповратимојуотаџбину
Сам, којијесад, послесмртимогабратаПоликрата, добионашрободОрета: дајмигаалинемој
даубијашмојесуграђаненитидаихпретварашуробове!''
ДаријезаузимаСам
141) Кадјеточуо, ДаријепошаљевојскуподкомандомОтана, једногодонеседморице, и
наредимудасвеурадионакокакојеСилозонтзахтевао. Отансиђесвојскомнаморскуобалу,
укрцасеналађеиотплови.
142) НаСамује, међутим, владаоутовремеМеандрије, синМеандрија, когајеПоликрат
одредиозасвогзаменика. Онјехтеодабудеједаноднајправеднијихљуди, алимутонијебило
омогућено. Кадмује, наиме, билојављенозаПоликратовусмрт, онјеовоучинио: првојеподигао
једанжртвеникЗевсуОслободиоцуиокоњеганачиниоједансветигај, којисетамојошиданас
налазиупредграђу. Затимје, кадјетоизвршио, сазваосвеграђаненаскупштинуиизјавиоим:
''Каоштознате, Поликратмијеповериосвојскиптарисвусвојувласт, ијабихсадамогао
дасепрогласимзавашегвладара; алијаоноштомисенедопадакоддругогсамнебуникакода
чиним. МенисениједопадалаПоликратоватиранскавластнадњеговимсуграђанима, којисуму
билиравни, нитимиседопадаикодругикобитоисточинио. АлиПоликратјесадамртав, ијасе
одричемвластииобјављујемвамслободуиравноправност. Сматрамдајеправодамиседадуови
почаснидарови: дамисеодПоликратовогновцадашестталената, аузтоузимамзасебеиза
својепотомкесвештеничкодостојанствокодЗевсаОслободиоца, јерсаммуподигаохрам, авама
дајемслободу.''
ОнјепакторекаоСамљнима, аједанодњихустанеиизјави:
''Тинисинидостојанданамбудешкраљ, неваљалчеипокварењаче, негопресвегаположи
рачуноновцукојимсируковао. ''
125
143) ТојерекаоједанодугледнихграђанакојисезваоТелесарх. Меандријетадапомислидаће,
акосеодрекневласти, местоњеганекодругипостатикраљ, пасепредомислиинеодрекнесе
власти, негосевратинатрагудворипозовеихједногпоједногксеби, тобожедаимположи
рачун, паихухапсиибациуокове. Ускоропослетога, доксуовибилиутамници, разболисе
Меандрије. Мислећидаћеовајумрети, његовбрат, комејебилоимеЛикарет, побијесвеонекоји
сусеналазилиутамницидабисештолакшемогаодочепативластинаСаму. Изгледа, наиме, да
нионисаминисухтелидабудуслободни.
144) АкадсуПерсијанцидошлинаСам, водећисасобомСилозонта, никонијенирукоммакнуо
противњих, аМеандријеињеговепристалицеизјавишедасуспремнидасеузпримирјеповукуса
Сама. Кадим јеОтантоодобриоикадјебилозакљученопримирје, изнесунајугледнији
Персијанцистолицепредтврђавуипоседајунањих.
145) АлијетиранинМеандријеимаоједногмалоумногбрата, комејебилоимеХарилеј. Овајје
збогнекогпреступабиозаточенуједнојподземнојтамници. Кадјепаковајдочуоштаседогађаи
кадје, извирившиизтамнице, спазиоПерсијанцегдемирноседе, почедавичеиизјавидажелида
разговарасМеандријем. КадјеМеандријеточуо, наредидагапустеидагадоведупредњега. Пре
негоштојечеститоистигао, обаспеМеандријапсовкамаизатражиодњегаданападнена
Персијанце, памурече:
''Имаосикуражи, најгоричовече, дамене, рођеногбрата, којинисамништаурадиочиме
бихтозаслужио, бациш уподземнутамницу, асадасенеусуђујеш даизађеш намегдан
Персијанцима, већгледаш какотеизбацујуиправебескућником, иакобиихлакомогаода
победиш. Акоихсебојиш, ондадајменисвојенајамникедаимсејаосветимзањиховдолазаку
нашуземљу; апристајемдатеодмахпустимдаодешсострва.''
146) ТојеизјавиоХарилеј, аМеандријепристаненатајпредлогито, помоммишљењу, незато
штојебиотоликоглупдајевероваодајењеговасилајачаодсилеперсијскогкраља, негопрезато
штојезавидеоСилозонтудабезпомукедобијеовајлепиград. Хтеоје, наиме, даизазове
Персијанцеида, штојемогућевише, погоршаприликенаСаму, падасетакавградпреда
Силозонту, јерједобрознаодаћеПерсијанцибитиогорченинаСамљанекадбудуодњих
претрпелигубитке. Азнаојеитодамујеосигураноповлачењесаострвакадгодбудехтео, јерје
потајнобиоископаолагумкојијеводиоодтврђаведоморскеобале. СампакМеандријеотпловис
острва, аХарилејнаоружасвенајамникеи, отворившиширомкапије, извршинападнаизненађене
Персијанце, којинисунипомишљалидаћесетакоштадогодити. И најамницинападнуна
најугледнијеПерсијанце, којисусеналазилиуносиљкама, теихпобију. Алидоксуовиторадили,
дојуриупомоћосталаперсијскавојскаиплаћеницибудуприсиљенидасеповукуутврђаву.
147) КадјезаповедникОтанвидеодасуПерсијанципретрпеливеликунесрећу, нијевише
мислионанаређењекојемујенаполаскуиздаоДарије, тојестданикоганаСамунеубијаине
претварауроба, иданеоштећеноострвопредаСилозонту, негоизданаређењевојсцидаубијасве
безразликенакогагоднаиђу, иљудеидецу. Тадаједандеовојскеопколитврђаву, адругије
убијаосвенакогагодсунаишли, безразликедалисенеконалазиоухрамуилиизванњега.
148) МеандријепобегнесаСамаиотпловиуСпарту. Кадјетамостигаоиискрцаосвештоје
биопонеосасобом, урадиојеово. Чимјераспаковаосребрнеизлатнечаше, његовеслугесуих
брисале, аонјезатовремеразговараосаКлеоменом, синомАнаксандридовим, спартанским
краљем, паганајзадповедеиусвојстан. Чимјеугледаочаше, Клеоменсезачудиоизапрепастио.
Овајмупонудидаузмеодтогаколикогодхоће. КадмујеМеандриједвапутитрипуттопонудио,
Клеоменсепоказаокаонајпоштенијичовек, јернијехтеодаузмеништаодпонуђенихствари,
негоје, знајућидаовај, можда, моженекогдругогодграђанадаподмити, отишаоефоримаирекао
126
имдајебољедапротерајустранцаСамљанинаизСпартеисаПелопонезаданебинињегасамог
нитинекогдругогСпартанцаназлонавео. ОвипослушајуњеговсаветипротерајуМеандрија.
ПредајавластиСилозонту. ПобунаБабилонаца
149) ПерсијанциосвојеСамипредадугаСилозонтуадауњемунијебилониједногчовека.
КаснијејевојводаОтаннаселиоострвољудимаподстакнутсномизбогједнеболестинаполним
органима.
150) КадјеперсијскафлотабилаотпловиланаСам, побунесеБабилонци, којисусебили
ванреднодоброприпремили. Још сусе, наиме, завремемаговевладеизавремепобунеоне
седморице, засветовремеиуопштојзабуни, припремализаопсаднират. Итосусвечинилиу
потпунојтајности. Аликадједошлодоотвореногустанка, ониурадеово: свакије, поредсвоје
мајке, изабраоједнуженукојујехтеоизсвојекуће, аосталесудовелинаједноместоитуих
подавили. Онуједнуизабраојесвакидамукувајело, аонесуподавилидаимнебитрошиле
храну.
151) Чувшизато, Даријесакуписвусвојусилуиповедејепротивових, падођеподБабилони
опседнеих, иакоонинисумногомарилизаопседање. Бабилонцисусе, наиме, пењалиназидове
тврђавеитамоигралиругајућисеДаријуињеговојвојсци, патаконекоодњихдобацииово:
''Персијанци, штотуседитеинеидетекући? Ухватићетенастекондакадсебудумазге
ждребиле.''
Аонјеторекаоверујућидасемазгенећеникадждребити.
152) Кадјепрошлаједнагодинаданаиседаммесеци, већјеисамДаријеицелањеговавојска
почеладасенервираштонисуустањудаосвојеБабилон, иакојеДаријепротивњегаиспробао
свемудролије. Пакадганијемогаодаосвојидругимподвизима, онпокушадагаосвојивештином
којомгајеКирзаузео. АлисуБабилонцибудночувалистражу, теимтонијепошлозаруком, и
нисугаосвојили.
Зопироволукавство
153) Тада, удвадесетоммесецу, Зопиру, синуоногМегабизакојијебиомеђуономседморицом
штосузбацилимагасавласти, итобашсинутогаМегабизадесисеоваквочудо: ождребимусе
једнамазгаодонихизкоморе. Кадмујезатојављено, икадје, немогавшидаутоповерује,
угледаождребе, запретисвимакојисутовиделидабилокомеотоменештоказују, исамје
размишљаоотомдогађају. НаосновуизјавеоногБабилонцакојијејош упочеткурекаодаће
тврђавабитиосвојенакадсемазгаождреби, учинимуседајеБабилоносвојив. Зопир, наиме,
помислидајеонајторекаопобожјојпромисли, идасеињеговамазгапотојистојпромисли
ождребила.
154) ПоштојемислиодајевећБабилонусуђенодабудеосвојен, одеДаријуизапитагадалиму
јемногосталодотогадаБабилонбудезаузет. Кадјесазнаодамуједотогамногостало,
наговестимуондаЗопирдајеонбаштајкојићегазаузетиидаћетобитињеговзадатак. Код
Персијанацасе, наиме, оваквезаслугемногоцене. Мислиоједаганеможезаузетинадругиначин
негодасеунаказиидатакавтобожепребегнекБабилонцима. Нијетадамногомариозатоштосе
страшноунаказио; одсекаоје, наиме, себиносиуши, ошишаоружнокосу, избатинаосеидошао
Дарију.
155) КадјеДаријевидеодајеједаноднајугледнијихљудитакоунакажен, страшносеузруја, па
викнеискочисапрестола, тегазапитакогајетакоунаказиоизбогчега. Алимуовајодговори:
127
''Нико, семтебе, краљу, небимогаодатакоштоурадисамном; итонијеникодругини
урадионегоглавомја, поштомиједосадилодасеАсирциругајуПерсијанцима.''
Аовајмуодговори:
''Најсвирепијичовече, најсрамнијемделудајештаколепоиме, јерговоришдасисенагрдио
збогонихопседнутихнепријатеља! Зарћесе, лудаче, онибржепредатизатоштосисети
унаказио? Јесилисишаосумакадсисетаконагрдио?''
Овајму, међутим, рече:
''Дасамтиранијерекаоштанамеравамдаучиним, тимитонебидозволио. Затосамтои
урадионасвојуруку. Негоакомесаднебудешоставиобезпомоћи, заузећемоБабилон. Ја, наиме,
имамнамерудаовакавпребегнемутврђавуидакажемњимадасиметитоовакоунаказио. А
надамседаћемионитоповероватииповеритимидеовојске. Атиузмиодсвојевојскехиљаду
војника, итоонезбогкојихсе, акоизгину, нећешмногожалостити, паихтачнодесетогданаод
могпреласкаутврђавупошаљипредтакозвануСемирамидинукапију. А затим, јошседамдана
касније, поставидругедвехиљадевојникапредтакозвануНиновукапију. Акадпослетихседам
данапрођејош двадесетдана, тадаопетпоставидругихчетирихиљадевојника,предтакозвану
Халдејскукапију. Нионипрви, нионипослењих, аниовинесмејуиматиникаквогдругогоружја
семкраткогмача. Самотосмејуимати. Чимпрођедвадесетдана, наредицелојосталојвојсцидаса
свихстрананавалинатврђаву. ПерсијанцемипоставипредтакозвануБеловуиКисијскукапију.
Ја, наиме, мислимдаћемиБабилонци, кадбудувиделимојајунаштва, поверитисве, пачаки
кључевеодкапија, ајаћусетада, заједносаПерсијанцима, побринутидаурадимоноштобуде
требало.''
156) Кадмујеизнеоовепредлоге, одепредкапијугдесеокретаоимуваокаоправапребеглица.
Кадсугаопазилиборцисакулатврђаве, стрчедоле, одшкринумаловратаизапитајугакојеи
радичегадолази. ИзјавиимдајеонглавомЗопиридабижелеодапребегненањиховустрану.
Чувшито, стражаригаодведупредбабилонскоградсковеће. Кадјеизишаопредвеће, Зопир
гласнозакукаиизјавидајетеповредедоживеоодДарија, аштојеустварисамсасобомучинио,
идајетопретрпеозбогтогаштојесаветоваоДаријудаповучевојскукаднеманикаквогизгледа
зазаузимањеграда. Паимондаизјави:
''Садавам, Бабилонци, долазимнавеликусрећу, аДаријуиперсијскојвојсцинавелику
несрећу. Скупоћегастатитоштомејеоваконагрдио; тајаупрстезнамсвењеговепланове.''
Ето, тојеизјавиоЗопир.
157) А кадсуБабилонцивиделиједногоднајугледнијихПерсијанацабезноса, безушију,
модрогодбатинаиокрвављеног, билисупотпуноубеђенидаговориистинуиверовалисудаим
долазикаосавезник, пасубилиспремнидамуизађуусусретусвемуштоодњихбудезатражио.
Ионихзамолидамуповереједанодредвојске. Кадјетувојскуодњихдобио, онурадионако
какосесаДаријембиодоговорио. Десетогдана, наиме, изведебабилонскувојску, опколиону
хиљадувојника, закојејепрвобиорекаоДаријудаихпошаље, паихсвепоубија. Кадсу
Бабилонцивиделидаонизвршујеоноштојеобећао, одушевесеибехуспремнидамуусвему
будунауслузи. Кадјепоновопрошаоуговоренибројдана, онсакупиБабилонцеипобијеонедве
хиљадеДаријевихвојника. КадсуБабилонцивиделиитајподвиг, свисусамоговорилиоЗопиру
ихвалилига. Акадјепрошаоодређенбројданаподоговору, испаднеонопетсвојском, опколии
потучеионечетирихиљаде. Акадјеитоурадио, ЗопирјезаБабилонцебиосвеисва, пајечак
изабранзаврховногкомандантаизакомандантатврђаве.
ПоновнозаузећеБабилона
158) АкадјеДаријесасвихстранаизвршионападнатврђаву, тадајеЗопироткриоцелосвоје
лукавство. Доксусе, наиме, БабилонцибилипопелиназидовеиодбијалинападДаријевевојске,
Зопир јеотвориотакозванаКисијскаи БеловавратаипустиоПерсијанцеутврђаву. Они
128
Бабилонцикојисувиделиштаседогодило, побегнуухрамЗевса-Бела, аоникојитонисувидели,
осталисунасвојимположајимадокнисусазналидасуиздати.
159) И такојеБабилонбиотадаподругипутзаузет. ПокорившиБабилонце, Даријепрво
разрушиградскезидинеискинеградскекапије(јерКирнијебиоурадиониједнонидругокадје
првипутзаузеоБабилон), затимјеокотрихиљаденајугледнијихБабилонацанабионаколац, а
осталимаједозволиодаживеуграду. ДабиБабилонциималиженедаимрађајудецу, Даријесе
побринуоизато, ипредузеојепотребнекораке(јерсуБабилонци, какојевећнапредобјашњено,
подавилисвојеженерадиуштедеухрани), панаредисуседнимнародимадасвакиодњихпошаље
одређенбројженауБабилон, такодасескупилоокопедесетхиљадаженскихглава. Итесужене
родилеоведанашњеБабилонце.
160) ПоДаријевумишљењу, ниједанПерсијанац, ниодонихпрењеганиодонихпослењега,
нијеизвршиовећиподвигодЗопира, изузевсамогКира, јерсениједанПерсијанацнесматра
достојнимдасесаКиромупоређује. ПричаседајеДаријечестоговориодабивишеволеодасе
Зопирнијеунаказио, негодајезаузеодвадесетБабилона. Указаомујевеликепочасти. Даваому
је, наиме, свакегодинетакведаровекаквисекодПерсијанацасматрајунајвећимодликовањем, и
даомуједоживотноибезпорезанауправуБабилон, аобасипаогајејош имногимдругим
доброчинствима. ОвајЗопиримаојесинаМегабиза, којијекомандоваовојскомуЕгипту, урату
противАтињанаињиховихсавезника. А овајМегабизимаојеопетсинаЗопира, којијеод
ПерсијанацапребегаоуАтину.
Kњигачетврта
МЕЛПОМЕНА
ДаријежелидасесветиСкитима. ПостанакСкита* ПредањаопореклуСкита* ПесникАристеја
оСкитима* Описскитскеземље. Становници* Поднебље* МитоХиперборејцима* Опис
деловаиобликасвета* ОткрићеАзије* О скитскимводама* Реке: Истар, Тирас, Хипанис,
Бористенидр. * Скитскабожанства. Ратниобичаји* Пророчанства, смртнеказне, заклетве*
Сахранекраљева* Одвратностпрематуђимобичајима* ОкраљуСкилеју. * О бројуСкита*
ДаријевпоходнаСките. ПрелазакуЕвропу* ПролазаккрозТракију. ГетскибогСалмоксис*
МостнаИстру. Положајскитскеземље* Скититражесавезникемеђуоколнимнародима*
Амазонке* Скитскиратнипланови* Даријеупадаускитскуземљу* Тократовања* Даријесе
кришом повлачи* СкитипрогонеПерсијанце* ДаријевповратакуАзијуМегабазостаје*
ОснивањеКирене* ИсторијаКирене* БатиборбеКирењана* БатовсинАркесилај* Народи
Либије* Ономадскимнародима* Пешчаниспрудовиињиховистановници* Одругимнародима
Либијеињиховом животу* Картагињаниодругим народима* ПерсиjанциосвајајуБарку.
Феретиминаосвета
ДаријежелидасесветиСкитима. ПостанакСкита
1) ПослезаузимањаБабилонаДаријејеличноповеопоходнаСките. ПоштојеАзијаималаи
сувишестановникаирасполагалаогромнимновчанимсредствима, Даријупадненаум дасе
осветиСкитимаштосуонипрвиупалиуМедију, победилионекојисуимпружилиотпори
почелидачиненеправду. Скитису, каоштосамранијевећрекао, владалиугорњојАзијидвадесет
осамгодина. ГонећиКимеријце, ониупаднууАзијуиучинекрајмедскојвладавини, јерсупре
доласкаСкитауАзијивладалиМеђани. Скитисубилиутуђинипунихдвадесетиосамгодина, и
кадсусепослетоликогодинавратилиусвојуземљу, наишлисунаистотакожестокотпоркаоиу
Медији, јерсунаишлинавеликувојскукојаседиглапротивњих. Поштосуиммужевибили
толиковременаодсутни, скитскеженесуживелесробовима.
129
2) Скитиископајуочисвимсвојимробовимарадимлекаодкогаживе, априпремајугаовако.
Узимајуцевиодкости, којесујакосличнефрулама, туреиходострагуполниудкобилеидувају
(устима). Идокједнидувају, другимузу. Кажудаточинезатоштооддувањанабрекнужилеу
кобилеиотпустијојсевиме. Кадсусамужомготови, улијумлекоувеликедрвенепосуде, тесе
слепципоређајуокопосудаимућкајумлеко, паономлекокојесескупљанаповршинипосуде
купеисматрајуганајбољим, аонутекућинуисподповршинесматрајулошијом. Ето, затоСкити
ослепљујусвакогчовекакогазаробе. Онисенебавеземљорадњомнегосусточари.
3) Стога, кадасусиновиовихзаробљеникаињиховихженаодрасли, пакадсучуликакосусе
родили, кренууборбупротивСкитакадсусеовивраћалиизМедије. Првоповукуграницусвоје
земљеиископајуширокканалкојисепротезаоодпланинеТаурадоМеотскогјезерагдејеоно
највеће. ПослетогасуодбијалисвепокушајеСкитадапродрууњиховуземљу. Итакосусечесто
водилеборбе, пакадСкитинисумоглидапостигнуникакавуспех, речеједанодњих:
''БраћоСкити, паштамиторадимо? Гинемоједанпоједануборбисасвојимробовимаи
смањујемосвојброј, аакоихбудемоубијали, мањећемоихиматиподсвојомвлашћу. Предлажем
дасадаоставимокопљаистреле, падасвакиоднасузмеканџијусасвогкоњаидаимсе
приближимо. Доклегоднасбудувиделисаоружјем, мислићедасуионитоистоштосмоими; а
кадбудувиделидауместооружјаносимоканџије, сетићеседасунаширобови, папритој
помислинећесметиданамизађунамегдан.''
4) Кадсуточули, Скититакоиураде, аовисепоплашеодтога, одустануодборбеидадусеу
бекство. Ето, такосуСкитивладалиуАзији, пакадсуихМеђанипоновоодандепротерали,
вратилисусетакоусвојуземљу. ИзбогтогајепалонаумДаријудасеосветиСкитима, паје
сакупљаовојскупротивњих.
5) Скитипричајузасебедасунајмлађинароднасвету, апосталисуовако. Уњиховојземљи;
којајебилапуста, родиосепрвичовеккомејебилоимеТаргитај. Кажудасуродитељиовог
ТаргитајабилиЗевсикћирекеБористена. Тоимјаневерујем, алионитоупорнотврде. Итај
Таргитај, којијеимаотакверодитеље, имаојетрисина: Липоксаја, Арпоксајаинајмлађег
Колаксаја. Завремевладеоветројицапалесусанебанаскитскуземљуовесправеодзлата: плуг,
јарам, секираиједнапосуда. Икадјенајстаријиодбраћеопазиотествари, пришаоимјеихтеоје
даихузме, алијезлатопочелодагори. Кадјеовајодустаоодтенамере, приђедруги, ињемусе
деситоисто. Овудвојицујеусијанозлатоодбијало, акадмусеприближионајмлађи, оносе
угасило, пагајеонузеоиоднеокући; изатосуобастаријабратарешиладасвудржавуипресто
предадунајмлађембрату.
6) ОдЛипоксајапотичуониСкитикојисезовуАухате, одсредњегАрпоксаја, Катијарии
Траспијци, аоднајмлађегводепореклоскитскикраљеви, којисезовуПаралате. Свисеони
заједнозову, премаименуједногкраља, Сколоти; Хелениих, међутим, зовуСкити.
7) ТакопричајуСкитиосвомпостанкуитврдедаодњиховогпостанка, тј. одпрвогкраља
ТаргитајадоДаријевапоходапротивњих, имасвега, нимањенивише, хиљадугодина. Аоно
светозлаточувајуњиховикраљевикаоочиуглавииприношењемвеликихжртавауказују.му
свакегодиненајвећепоштовање. Скитипричајудасвакионајкојизавреметесвечаностипреноћи
подведримнебомсазлатом, нежививишеодгодинедана; њемусезбогтогадајеоноликоземље
коликојахачможедаобиђеутокуједногдана. Поштомујеземљабилавелика, Колаксајјује
предаосиновимаподелившијенатридела, пајеједнуодовихдржаваначинионајвећом; тојеона
укојојсечувалоонозлато. Азапределедаљеизањиховихнасеља, премасеверу, причајудасе
крозњихуопштенеможениићинигледатиодрасутогперја; земљаиваздухпунисутогперјаи
онопотпунозатваравидик.
130
ПредањаопореклуСкита
8) ТопричајуСкитиосебииоземљикојасеналазидаљенасеверу, аХеленисаобалаЦрног
морапричајуопетово. Хераклоје, гонећиГерионовастада, доспеоиутуземљу, којајебила
ненасељена, аукојојсадастанујуСкити. А самГерионнијестановаонаЦрноммору, већу
Океану, наједномострвукојеХелениназивајуЕритеја, изаХеракловихстубова, недалекоод
Гадире. ИмајуипричупремакојојОкеанизвиресаистокаитечеокоцелеземље, алитонемогуи
дадокажу. ИкадјеХераклоотуддошаоуземљукојасесадзовеСкитија, папоштогајеухватила
зимаимраз, обучеонлављукожуизаспи, акоњињеговихкола, којисусеутовременалазилина
паши, нестанумунанекитајанственначин.
9) Пробудившисе, Хераклоих јетражио, папоштојеобишаоцелуземљу, стигао је
напослеткууземљукојасезвалаХилеја. Тујеуједнојпећининаишаонанекодвострукоженско
створење, полазмијуаполадевојку, којеједопојасабилозмија, аизнадпојасадевојка. Кадјује
угледао, онсезачудиизапитаједалијетунегдевиделазалуталекоње. Овамукажедасукоњи
кодње, алимуихнећедатидокјенеобљуби. ИХераклојеподтимусловомобљуби. Онаје,
међутим, одгађаладамудакоњесанамеромдаштодужебудесаХераклом, аонје, опет, желеода
одведесвојекоње. Напослеткумуједалакоњеиказаламу:
''Твојисукоњидошликмениијасамтиихсачувала, атисимисезатоодужио; јаћуса
тобомродититрисина. Рецимиштадаурадимсањимакадодрасту; далидаихктебипошаљем
илидаиховдезадржим(јерсамјатугосподар)?''
Кажудагајеонатакопитала, адајојјеоннатоодговорио:
''Кадбудеш виделадасусинови већодрасли, саветујем тидаовоурадиш инећеш
погрешити: оногакојибудемогаодаоваконатегнелукидасеовакоопашеовимпојасом, њега
оставиуовојземљи, акојинебудемогаотодауради, какосамтијапоказао, његапошаљиусвет.
Акотоучиниш, итићешимативеликурадост, аизвршићешимојенаређење.''
10) Итаконапнеонједанодсвојадвалука(јерједотадаХераклоносиодвалука), пајој
покажепојасипредајојилукипојасначијемјегорњемкрајубилаобешенаједназлатнапосуда,
пазатимоде. Кадсујојсесиновиродилииодрасли, онаимнаденеимена: првомдаимеАгатирс,
ономизањегаГелон, анајмлађемСкит, паје, сетившисенаређења, урадиласвеонакокакојојје
речено. Првудвојицу, АгатирсаиГелона, мајкајепротералаизземље, јернисубилиустањуда
извршепостављенизадатак, тј. данатегнулук, анајмлађегСкита, којијеодапеолук, оставилаје
кодкуће. И одовогХеракловогсинаСкитапотичусвикаснијискитскикраљеви. А збогоне
посуденапојасу, Скитиихиданданасносеопојасу(итојебилојединодоброштојемајкаСкиту
учинила). Ето, топричајуХеленикојистанујунаобаламаЦрногмора.
11) Постоји, додуше, још једнапричаотомеионамиизгледанајвероватнија. Премањој,
СкитисубилисточарииживелиуАзији, пасу, потиснутиодМасагета, прешлирекуАракси
дошли уКимеријску земљу(јерсепричадасу уземљи у којојсадастанујеСкити раније
становалиКимеријци). КадсуСкитибилинапалинаКимеријце, овисусезбогнападатаковелике
инадмоћневојскедоговаралиштадаураде, пасуиммишљењабилаподељена, аиједнаидруга
странаупорнојебраниласвојегледиште, алијебилобољегледиштењиховихкраљева. Идокје
народнамасапредлагаладасеодступииникаконијехтеладасесупротставивећојсили, дотлесу
краљевижелелидасеборедопоследњекапикрвизасвојуземљупротивнападача. Итаконитије
народхтеодапослушакраљеве, нитисукраљевибиливољнидасепокоревољинарода. Народје
одлучиоданапустиземљуидајебезборбеуступинападачу, акраљевисуодлучилидауњој
остануидапрепогинунегодабежезаједноснародом, јерсудоброзналикакосууњојдобро
живели, азналисуикаквеихневољечекајуакопобегнуизотаџбине. Онисеокотогапосвађају, а
поштосуобестранебилебројноједнаке, дошлојемеђуњимаидоотворенеборбе. ИКимеријци
сахранекрајрекеТирасвеонекојисуизгинулиумеђусобнимборбама(итајсегробвидијош и
131
данданас) ипослетоганапустесвојуземљу, акадсуСкитидошлиизаузелије, нисууњојнашли
ниживедуше.
12) УСкитијипостојејош исадаКимеријскетврђаве, Кимеријскескеле, апостојииједна
читавапокрајинакојасезовеКимерија, паимаитакозваниКимеријскиБоспор. Изгледадасу
Кимеријци, побегавшиодСкитауАзију, населилиполуострвонакомесесадналазихеленски
градСинопа. Скитису, гонећиове, сигурнозалуталииупалиумедскуземљу. ИдоксуКимеријци
сталнобежалипоредморскеобале, дотлесуСкити, јурећизањима, оставилиКавказсадесне
странеиупалиуМедију, пасусеупутилиуунутрашњостземље. Тоједругаприча, којасе
подједнакораширилаикодХеленаикодварвара.
ПесникАристејаоСкитима
13) Аристеја, синКаистробија, саПроконеза, причанамусвојимпесмамадајеподутицајем
АполонадошаоуИседонију, даизаИседоњанастанујуАримаспи, људисаједнимоком, адасу
даљеизањихорлови, чуваризлата, ајошдаљеодовихсведоморскеобалестанујуХиперборејци.
ОсимХиперборејаца, свисуовиунепрестаномратусасуседима, атајсуратзапочелиАримаспи.
И такосуАримаспиистиснулиИседонцеизњиховеземље, аИседонциСките, доксуСкити
напалинаКимеријцеуњиховим поморским областиманајугуинатералиихданапустесвоју
земљу. Итакосе, ето, нионнеслажесаСкитимаупогледутеземље.
14) НапоменуосамвећодаклејебиотајАристејакојијеспеваотупесму. Оњемућуиспричати
јошипричукојусамчуонаПроконезуиуКизику. Аристејаје, причајумиони, биоједанод
најугледнијихграђанаусвомродномместу, пајеједногданаушаонаПроконезууткаоницуи
тамоумро. Ткачјеодмахзатвориорадњуиодјуриодајавирођацимаумрлог. Поградусебрзо
пронеогласдајеАристејаумро, алиутодођеизградаАртакеједанчовекродомизКизикаи
изјавидатонијеистина, икажеимдајеАристејусреонапутуизКизикаиразговараосањим. Док
сеонжестокопрепирао, мртвачевисродницидођууткаоницусапотребнимстваримаунамерида
гасахране. Аликадсуотворилирадњу, одАристејенијебилонитраганигласа. Појавиосепосле
седам годинанаПроконезуииспеваопесмепознатекодХеленаподименом''Аримаспијске
песме'', акадјеиспеваотепесме, његајепоновонестало.
15) У овимградовимасетоприча, ајазнам, наосновуоногаштосам чуоодљудииз
МетапонтауИталији, дасепоследвестотинеичетрдесетгодинаодАристејиногнестанкаово
десило, штосам и утврдио наосновудобивенихподатакаизМетапонтаи саПроконеза.
Метапонћани, наиме, причајудасеАристејапојавиоуњиховојземљиинаредиоимдасаграде
једанжртвеникАполонуидапоредњегапоставеједанкипсаименомАристејесаПроконеза. По
њима, АполонсепојавиоуИталијисамоуњиховојземљи, итадајеуњеговојпратњибиоовај
садашњиАристеја, алијетомприликом, докјебиоупратњибога, имаообликгаврана. Кадимје
торекао, његајеопетнестало, астановнициМетапонтапричајудасуондапослалиизасланикеу
Делфеипиталибогаштазначичудноватопојављивањеовогачовека. Питијаимјесаветовалада
послушајунаређењеовогпривиђења, паћеимбитидобро. Иовипослушајутајсаветиизврше
наређење. ЈошсеиданасналазикипсАристејинимименомпоредАполоновогкипа, аокоњегасе
дижуловоровастабла, докјекипбогаАполонапостављеннасамомтргу. Итојесвештосамимао
дакажемоАристеји.
Описскитскеземље. Становници
16) Никонезнатачноштасеналазиизаовеземљеокојојјеовдебилоговора, јернисаму
стањуданађемнекогакојебиотамо, падамииспричаштајесвојимвластитимочимавидео. Паи
сам Аристеја, когасам малопреспоменуо, кажеусвојим песмамаданијеишао даљеод
132
Иседонаца, негоотимпределимапричаштајечуоивелидаИседонцитакопричају. Алијаћуда
испричамсвередомштогодсамизпричамогаотачниједасазнам.
17) ИзБористенскелуке(аовасеналазинегденасрединискитскеобале) долазисепрводо
КалипидаилихеленскихСкита, аизањихналазиседругинарод, такозваниАлизони. Иовии
КалипидиживеусвемупотпуноистокаоиСкити, асејуиједупшеницу, црнилук, белилук,
сочивоиситнупроју. ДаљеодАлизонастанујуСкитикојисебавеземљорадњом, аликојинесеју
житорадисвојеисхране, негосаморадитрговине. А изаовихстанујуНеури, а, коликомије
познато, предеонасеверуодНеурајененасељен. ТосународикојистанујунарециХипанису, на
западуодБористена.
18) КадсепакпређеБористен, долазисесморскестранепрвонаХилеју, аодатле, идући
дубљеукопно, наСкитекојисебавеземљорадњом, којеХелениназивајуБористенцима, асебе
Олбијцима. ОвиистиСкитиземљорадницистанујуупределукојисепротежепремаистокупуна
триданахода, сведорекекојасезовеПантикап, апремасеверуузводноБористеномједанаест
данавожње, докјепредеоизаовихвећиномненасељен. ИзаовепустињестанујуАндрофаги
(људождери), једанпосебанинескитскинарод. Изаових, пак, коликомијепознато, долазивећ
праваправцатапустињаиуњојнестанујениједаннародинемауопштељуди.
19) АнаистокуодСкитаземљорадника, прекорекеПантикапа, станујувећскитскисточари,
којинитиштасејунитиору; ауњиховојземљи, семуХилеји, немауопштенигдедрвећа. Ови
сточариживеупределукојисепротежепремаистокучетрнаестданахода, сведорекеГера.
20) Преко Гера налази се такозвана Краљевска земља и у њој живе.најхрабрији и
најмногобројнијиСкити, којисматрајуосталеСкитесвојимробовима. Земљаимсепремајугу
простире све до Тауријаца, а према истоку до канала који су ископали синови слепих
заробљеника, идопијацеулуцикојасезовеКремнинаМеотскомјезеру, анадругојстрани
допируидорекеТанаиса. ИзаовихКраљевскихСкитапремасеверустанујуМеланхлени, један
другинескитскинарод. АизаМеланхленасу, коликознам, баруштинеиненасељенпредео.
21) ПрекоТанаисаненалазисевишескитскаобласт, негојетупрвасауроматскапокрајина.
ОвистанујууобластикојасепротежеодзаливаМеотскогјезерапремасеверупетнаестданахода,
иуњојнеманипитомогнидивљегдрвећа. ИзањихудругојпокрајинистанујуБудини; итаје
покрајинагустообрасларазличитимдрвећем.
22) ДаљеодБудинапремасеверујепустиња, којасепротежеседамданахода, аизапустиње,
нештодаљепремаистоку, станујуТисагети, посебанимногобројаннародкојиживиодлова. С
овимауистојобластиживинародкојисезовеИирки, акојитакођеживиодлова, итоовако:
ловацсепопненанекодрво, јерутојземљиимасвудадрвећа, ичекаузаседи. Сасобомповеде
обичнопсаикоњакоганаучидалегненатрбухдасетежепримети. Кадсадрветаприметидасе
зверприближује, онодапнестрелу, паскочинакоњаипођедајегони, аизањегаидеипас.
ИсточноодовихстанујуопетСкити, којисусеотцепилиодКраљевскихСкитаинаселилисеу
овомпределу.
23) СведоземљеовихСкитаземљиштеокомеједосадабилоговорасвудајеравноиплодно, а
одатлепадаљејенеравноикаменито. Кадсепакпрођеиованеравнаобласт, долазисеуједан
пространинасељенпредеоуподножјувисокихпланина, гдесусвиљуди, имушкарцииженске,
још одрођењаћелави, аимајупрћастеносевеиносевеликебраде, говоренекимнарочитим
језиком, аоблачесекаоиСкитиихранесевоћем. Авоћкачијимсеплодовимахраненазивасе
понтиконивеликајеотприликекаосмоква, анањојсазревајуплодовисличнибобуиимајутврду
коштицу. Кадовајплодсазри, онсецедикрознекутканинуиизњегаисцуринекагустаицрна
течносткојасезовеасхи. Њулижуипијусамлеком, аодњеноггустижаправесуџукиједуга.
133
Стокенемајумного, јертамонемадовољнодобрепаше. Свакичовекстанујеподдрветом; кад
дођезима, онобавиједрвогустомбеломвуненомтканином, алетисетајпокривачскида. Њихне
дираинеузнемирујенико, јерсесматрадасуонисветиљуди. Оружјеуопштененабављају. Они,
пресвега, посредујууспоровимакодсвојихсуседа, азатимсвакиизбеглицаналазиуточиштекод
њих. ЗовусеАгрипејци.
24) Знамоприличнооземљиионародимасведоовихћелавихљуди, јеркњимадолазеСкити,
одкојих нијетешкодобити обавештења, адолазеим иХелени изБористенскеи других
црноморскихлука. АониСкитикојидолазекњимаморајусњимадасеспоразумевајупреко
седамтумачаинаседамјезика.
25) Дакле, областидоовихћелавихСкитасунамдонеклепознате, алиоонимаизањихниконе
знанештопоузданодакаже, јерграницуизмеђународачинеовдејаковисокеинепроходне
планине. ЋелавиСкити, додуше, причају, ауштајаневерујем, даупланинамаживељудиса
козјимногама, адаизапланина, опет, живељудикојишестмесециспавају; ајамислимдајето
текправаизмишљотина. ЗнасесамотоликодаисточноодћелавацастанујуИседонци, аотоме
штасеналазинасеверуодћелавацаиИседонацазнасесамооноштоовиотомепричају.
26) ЗаИседонцесепричадаимајуоваквеобичаје. Каднекомеодњихумреотац, тадасекод
његаскупљајусвирођациидоводесасобомстоку, пазатимтустокузакољуиисекумесо, асњим
илеш домаћиновогоца, пасветомесопомешајуиодњегаприређујуручак. Главумуогуле,
очистејеипозлате, тејечувајукаоидолакомесвакегодинеприносевеликежртве. Синточиниу
частсвогаоца, каоштоХелениприређујудаћу. Иначе, иовосуправедниљуди, аженеимимају
истаправакаоимушкарци.
27) Оовимасе, дакле, јошприличнозна. АнекиИседонципричајудасеверноодњихстанују
једноокиљудииорлови, чуваризлата, атосуодњихчулииСкитиипрепричавајутоисто; ами
осталипримилисмотоодСкитаизовемоихскитскимназивом''Аримаспи'', јер''арима'' на
скитскомјезикузначи''један'', а''спу'' значи''око''.
Поднебље
28) Зимајеупоменутојземљиврлојака, итамојечитавихосаммесецитакојакмраздасе
одмахприизливањуводасмрзава, аоткрављујесетекондакадсеупаливатра. Замрзавасечаки
море, ицеоКимеријскиБоспор, такодаСкитикојистанујуизаканалапрелазесвојскомнаколима
преколедаинападајунаСинде. Пунихосаммесецитрајетамострашназима, аизавремеостала
четиримесецатамо јеприличнохладно. Ипакјетамозимадрукчијанегоусвим другим
пределима, јерзавремезимекишаскороинепада, докзавремелетаскороинепрестаје. Тамоне
грмиинедуваветарондакадиудругимкрајевима, негосутепојавечестеулето. Акозими
загрми, тосесматразанекознамење; аистотакоикадседесиземљотрес, билолетиилизими, и
тосекодСкитатумачикаонекознамење. Коњиим лакоподносетусуровузиму, амазгеи
магарцијеуопштенеподносе, доксенадругимместимакоњинамразусмрзавају, амазгеима-
гарцигаиздржавају.
29) Изгледамидазбогтогатамојаднимшутимговедимаинерастурогови. Топотврђујеи
ХомеровстихуОдисејикојигласи:
''ИЛибију, јањцимагдеранороговипотпунирасту''.
Итојетачнодаутоплимпределимароговибрзорасту, докухладнимпределимастоци
илиуопштенерастуроговиилисуимсасвимкржљави.
30) Тотамоидолазибаш одхладноће. Алисечудим(јасам, наиме, још одпочеткаовог
причањадозволиосебиизвеснаудаљавањаодглавнеприче) штоуцелојЕлидимазгенемогуда
134
зачну, кадутојземљинеманихладноћенитипостојинекидругиоправданиразлог. АЕлиђани
самикажудасекодњихнезачињумазгезбогпроклетства, негокаддођевремекобиламада
постануждребне, водеихусуседнуземљуитамопуштајумагарценањихдокнеостану
суждребне, паихондадоводенатраг.
31) Аоперју, закојеСкитикажудагајеваздухпрепунидасеодњеганеможенакопнунида
гледанидаиде, јамислимово. Тамоизањих, насеверу, падаувекснег, утокулета, наравно, мање
негоутокузиме, икојеједномизблизавидеокакопадамећава, тајћемеразумети, јерсуснежне
пахуљицесличнеперју; аопет, збогпретеранехладноћеземљајенасеверуненасељена. Дакле, ја
мислимдасеСкитиињиховисуседисамосликовитоизражавајуи, уместоснежнепахуљице, они
кажуперје. Тојесвештосеможедакажеоовимнајудаљенијимпределима.
МитоХиперборејцима
32) ОХиперборејциманезнајуништадакажуниСкитинидругинародиизтихобласти, осим
Иседонацадонекле. А јамислимданионинезнајуништадакажу, јербинамсигурноСкити
причалииоњима, каоштонампричајуиоједноокимљудима. АлинамоХиперборејцимаприча
Хезиод, паиХомеруЕпигонима, уколикојеХомерзаистаиспеваотупесму.
33) АнајвишезнајуоњимастановнициДела, којитврдедасуХиперборејциувијалисвоје
заветнедаровеупшеничнусламуислалиихСкитима, аодСкитадоспелисутидаровињиховим
суседима, итакооднародадонарода, докнисудоспелидалеконазападдоЈадранскогмора, а
одатленајугуХеладу, итонајпреуДодону, аодатлесусишлинаМалијскизалив, затимсу
прешлинаЕубеју, паондаодградадоградастигнуидоКариста, апослеовогапрођупоредАндра
инесвратенањега. СтановнициКаристаих, наиме, однесунаТен, аТењанинаДел. Ето, они
причајудасуонизаветнидаровитакостиглинаДел, аХиперборејцисупрвипутпослалидве
девојкеданосеоведарове, ионесусезвалеХиперохаиЛаодика, асањимапослалису
Хиперборејци, ради њиховезаштите, и пет својих грађанакао пратиоце; њих данасзову
''Перферејци'' инаДелуимуказујувеликопоштовање. ПоштосеХиперборејцимаизасланици
нисувраћали, онису, бојећиседаимсенедесидашаљуувекизасланикеадаимсеневраћају,
однелинаграницударовеумотанеупшеничнусламуизамолилисуседедатедаровепренесудо
другогнарода. Ипричаседасударови, слатиоднародадонарода, доспелиинаДел. Јазнамда
скороисторадеТрачанкеиПеонке: умотавајузаветнедаровекадприносежртвекраљици
Артемиди; ионеникаднеприносетежртвебезпшеничнесламе.
34) Знамсигурнодаонеточине. АзауспоменунасмртовиххиперборејскихдевојаканаДелу,
делскедевојкеимомцисекусвојукосу. Уочисвадбеодсекудевојкесебиједанпраменкосе,
обавијугаоковретенаистављајунагроб(агробсеналазилевоодулазауАртемидинхрамина
њемурастеједнамаслина), асвимомцисаДелаомотавајупраменкосеокоједнезеленегранчице
истављајуганагроб. Ето, таквепочастиуказујустановнициДелаовимдевојкама.
35) АистионипричајудасунаДелдопутовалеипрошлекрозонеистекрајевехиперборејске
девојкеАргаиОпија, итојош преХиперохеиЛаодике. Онесубиледошледададуодређен
прилогИлитијизалакшипорођај, апричаседасуАргаиОпијадошлесабоговима, ињимасу
указанедругепочасти. Женесуимсакупљаледаровеиславилесуихупесмикојуимјеспевао
ЛикијацОлен, аодњихсустановнициострваиЈонцинаучилидапевајутепесмеидауњима
спомињуАргуиОпијуидаимскупљајударове. (ОвајОленизЛикијеиспеваојеидругестаре
песмекојесепевајунаДелу.) Аонајпепео, оджртвованогмесаодносилисусажртвеникаињиме
супосипалигробАргеиОпије. АњиховгробсеналазиизаАртемидиногхрама, источноодњега,
узсамосвратиштегостијусострваКеја.
135
Описделоваиобликасвета
36) ТоликооХиперборејцима. НећудавасмучимпричамаоХиперборејцуАбарију, закогасе
причадаје, састреломуруциинеједућиништа, обишаоцелуземљу. Акопакпостојенекиљуди
накрајњемсеверу, ондаморајупостојатиидругинакрајњемјугу. Морамдасесмејемкадвидим
какосумногинаучницинацртализемљу, аникојенијеразумноиописао. Овијеприказујукако
окоњетечеокеанидајеокруглакаокруг, тедасуповеличиниЕвропаиАзијаједнаке. Затоћу
украткодаобјаснимкакоизгледаиколикајесвакаодтихземаља.
37) Персијанцистанујунајугу, управодопирудообалатакозваногЕритрејскогмора, ана
северуодњихсуМеђани, северноодМеђанаСаспири, асеверноодовихсведообалаСеверног
мора, укојесеуливарекаФасид, станујуКолхи. Овачетиринародастанујуизмеђуовадвамора.
38) ОдавдесепружајудваразнаполуострвасведоЗападногмораињихћудавамопишем. То
јепрвосевернополуострво, којесепружаодушћарекеФасида, поредЦрногмораиХелеспонта,
сведоТројанскогСигија, анајугусеистополуострвопружаумореодМаријандијскогзалива,
поредФеникије, пасведоТриопијскогрта. Анатојобалистанујетридесетразнихнарода.
39) Тојеједнополуострво. ДругопочињеодПерсијеиидеуЕритрејскоморе. Нањемује
Персија, паизањеАсирија, паондаАрабија. Стварнопакдопире, непрекидајућисе, сведо
Арабијскогзалива, којијеДаријепомоћуједногканаласпојиосНилом. ОдПерсиједоФеникије
земљајеравнаиширока, аодФеникијеовополуострвоидекрозсамонашеморе, папоредСирске
ПалестинеизавршавасекодЕгипта. Нањемусеналазесамотринарода.
40) ТакојесастављенаитакоизгледаАзијаназападуодПерсије, анаистокуодПерсијанаца,
Међана, СаспираиКолхаонасесједнестранеграничиЕритрејскимморем, асасевернестране
КаспијскимморемирекомАраксом, којатечепремаистоку. АзијајенасељенасведоИндије, а
даљепремаистокупочињепустињаиникооњојнезнаништадакаже. Ето, толикајеитакваје
Азија.
41) А Либијасеналазинадругомкопну. И заиста, одмахизаЕгиптанастајеЛибија. Код
Египтатокопнојејакоуско, јеродСредоземногдоЕритрејскогмораимастохиљадахвати, дакле
свегахиљадустадија. Изаовеускепревлакенастајеширококопно, којесезовеЛибија.
42) ЧудимсеонимакојисуописивалииобјашњавалиЛибију, АзијуиЕвропу, јернијемала
разликаизмеђуњих. УдужинуЕвропасепружаколикоонеобезаједно, аупогледуширинеона
се, помоммишљењу, неможениупоредитисањима. ЈасноједајеЛибијаокруженаморем, сем
оногделагдесеграничисаАзијом. МислимдајетопрвидоказаоегипатскикраљНеко, којије,
одуставшиодкопањаканалаодНиладоАрабијскогзалива, послаоФеничанесабродовимаи
наредиоимдапловеокоњекрозХеракловестубове, сведокнедођууСеверноморе, идасетим
путемвратеуЕгипат. ИонисупошлиизЕритрејскогморауЈужноморе; акадгодјебилакасна
јесен, онисусеискрцавалиуЛибијигдебисезадесили, пабизасејавализемљунаономместугде
сусезадржалииостајалибидасачекајужетву. Послежетвеукрцавалибисеиотпловилидаље, па
супослепловидбекојајетрајалапунедвегодине, тектрећегодинепрошликрозХераклове
стубовеивратилисеуЕгипат. И они, поредосталог, причају, штоимјаникаконемогуда
верујем, даимсезавремепловидбеокоЛибијесунцеувекналазилосадеснестране.
43) Тако јепрви путоткривенаЛибија. А Картагињани причају дајекаснијеСатаспо
Ахеменид, Теасповсин, послатдаопловиокоЛибије, алијенијеопловио, јерсепоплашиооддуге
пловидбеинепрегледневоденепустиње, пасевратионатрагинијеизвршиоподвигкојимује
ставилаузадатакњеговамајка. Онје, наиме, силоваоједнудевојку, Зопировукћерку, пакадгаје
краљ Ксерксезбоговогзлочинахтеоданабијенаколац, молилајеСатасповамајка, асестра
136
Даријева, дагакраљпомилујеиобећаламуједаћегаонајошстрожијеказнитинегоон; мораће,
наиме, дапловиокоЛибиједокпоновонедопловидоАрабијскогзалива. КадмујеКсерксепод
тимусловомопростиоказну, СатаспоодеуЕгипат, тамоузмеједнулађуипосадузању, те
отпловиуправцуХеракловихстубова. Прошавшикрозњих, паскренувшиодЛибијскогрта, који
сезовеСолоент, онузмеправацпремајугу, пајемесецимапловиокрозширокоморе. Кадмује
изгледалодаононеманикрајаниконца, онкрененатрагивратисеуЕгипат. Одавдедођеон
краљуКсерксуииспричамудасупловиличакдопатуљака, којиносеоделоодпалминоглиста, и
какосутипатуљциувеккадгодсусеовиискрцавалинакопно, напушталисвојанасељаибежали
упланине. Онисуимприликомискрцавањаузималисамостокуинисунадњимачинилиникаква
друганасиља. АнисууспелидаопловеокоцелеЛибијезбогтогаштоимселађабиланасукалаи
нијемогладаљедаплови. Ксерксе, међутим, помислидамунеговориистину, апоштоније
извршиозаповестиодређенизадатак, набијеганаколацитакоизвршипрвобитнуказну. Један
Сатасповевнух, чимјесазнаозасмртсвогагосподара, побегнесавеликомсумомновцанаСам, и
тајјеновацпаоурукеједномСамљанину, чијеимејазнам, алинећудагаспоменем.
ОткрићеАзије
44) ВећидеоАзијеоткривенјетекзавремеДарија. Онјехтеодасазнаукојесемореулива
рекаИнд, акојаједругареканасветуукојојживекрокодили, пајепослаоналађамаљудезакоје
језнаодаћемурећиистину, амеђуовимајебиоиСкилакизКаријанда. Оникренуизграда
КаспатирауПактијиипустесенизрекунаисток, теиспловеуморе, папродужеморемипосле
тридесетмесецистигнупаоноистоместоодаклесамрекаодајеегипатскикраљпослаоФеничане
дапловеокоЛибије. ПослењиховепловидбепокориДаријеИндијуипостанегосподаритог
мора. ИтакојеутврђенодаиАзија, семњеногкрајњегистока, имасличнеодликекаоиЛибија.
45) АникојошнијеобјасниодалиЕвропуокружујемореисаистокаисасевера; знасесамо
тодасеонаудужинупружапоредобаоваконтинента. Истотакоминијејаснооткуддатридела,
којиустварисачињавајуједнуземљу, имајутриразнаименаидасуихдобилипремаименима
жена, пазаштодабашмеђуњимауЕгиптубудеНилграница, ауКолхидирекаФасид(апрема
другимарекаТанаис, којасеуливауМеотскоморе, икимеријскиградПортмеја.) Незнамни
именаонихкојисуихтакоразделили, нипокомесуимдалиимена. ВећинаХеленапакобично
кажедајеЛибијадобиласвојеимепоименунекетамошњеженеЛибије, аАзијапоПрометејевој
жени. АлињеноимеприсвајајуЛиђани, ионитврдедајеАзијадобилаимепоАзији, синуКотија,
аунукуМана, анепоПрометејевојАзији. ПоњемујеназваноиАзијадскоплемеуСарду. Аза
Европуниконезнадалијесасвихстранаокружујеморе, никојојједаоимеипокоме. Једино
можемодапретпоставимодајеоваземљадобилаимепоЕвропиизТира, докранијенијеуопште
ималаникаквогимена, каоиосталеземље. ОчевидноједајеоваженадошлаизАзије, алиније
дошланакопнокојеседанасзовеЕвропа, негосамоизФеникијенаКрету, аодатлеуЛикију. Ето,
толикоотоме, амићемоостатиприуобичајеномсхватању.
46) Црноморе, кудајеДаријепошаосвојском, областјеукојојсе(изузевСкита) налазе
најнекултурнијинародинасвету, јернемогуданаведемниједаннародизоколинеЦрногмора
којиједаонекогпознатијеградниканапољунаукеилиуметности, семАнахарсидакодСкита.
АлиСкитисупронашлиједнувештинуукојојсу, помомемишљењу, најбољинасвету, доких
иначе, упогледудругихствари, башмногонеценим. Тањиховавештинасастојисеутомедаим
никокоупаднеуњиховуземљунеможедапобегне, аистотакоданиконијеустањудаихнађе
кадонитонеће. Неградениградовенитврђаве, инапутносесасобомисвојекуће. Свису
коњаници, наоружанистрелама, инеживеодземљорадњенегоодсточарства, акућеимсеналазе
наколима, пакакоондаданебудунепобедивиинедостижни?
О скитскимводама
137
47) Пронашлисузгоднуземљузато, аирекеиммногопомажу. Земљаимјеравна, обрасла
густомтравомиимаводеуизобиљу, акрозњупротическороистотоликорекаколикоимау
Египтуканала. Споменућусамооненајпознатијеионеукојемогудаулазелађеизмора. Тујена
првомместуИстар, сасвојимушћемодпетрукаваца, затимТирас, Хипанис, Бористен, Пантикап,
паХипакирис, паГеринајзадТанаис. Онетекуовако.
48) Истарјенајвећаодсвихреказакојезнамо, авеличинамујеизимиилетиједнака. Онје
најзападнијаскитскарекаизатојетоликиштосеуњегауливајумногедругерекеионегачине
великим. ПетњихуливајусеуњегаизСкитије. ПрвуодњихСкитиназивајуПорат, аХеленије
зовуПирет; другајеТијарант, паАрар, НапарисиОрдес. Прваодовихрекајевеликаитечепрема
истоку, тесеспајасаИстром. Другарека, Тијарант, течезападнијеинијевелика. ААрар, Напарис
иОрдестекуизмеђуоведвеиуливајусеуИстар. ТосурекекојеизсамеСкитијетекууИстар, а
рекаМаристечеизобластиАгатирсаиуливасеуИстар.
49) ИсподврховапланинеХемадолазетридругевеликереке, текупремасеверуиуливајусеу
њега, атосуАтлас, АурасиТибисис. АкрозТракијуиобласттрачкихКробизатекурекеАтрис,
НоесиАртаниуливајусеуИстар. ИзПеонијеиРодопскихпланинатечерекаСкиј, пресеца
планинуХемиуливасетакођеуИстар. ИзИлиријетечепремасеверурекаАнгроиуливасеу
Бронг, уТрибалскојравници, аБронгсеуливауИстар. ИтакоИстарпримаоведвевеликереке.
ИзпределаизнадОмбричкихобластитекупремасеверурекеКарписиАлписиобесеуливајуу
Истар. ИстарпротичекрозцелуЕвропу, аизвиреуземљиКелта, којисаКинетимапредстављају
најзападнијанасељауЕвропи. ТакопротичеонкрозцелуЕвропудокнестигнеуСкитију.
Реке: Истар, Тирас, Хипанис, Бористенидр.
50) Ето, Истарјезатонајвећарекаштосесањимспајајуспоменутеијош многедругереке.
Алиакосеупоредиколичинаводеуједнојиудругојреци, ондајеНилбогатијиводом, иакосеу
његанеуливајунирекениизворикојибигачиниливећим. АтоштојеИстаризимиилети
једнаковелик, помоммишљењудешавасеизовихразлога: зимиимасвојуобичнувеличину, или
будемаловећинегообично, јеруњеговусливуреткопадакишазавремезиме, већсталнопада
снег. Алетисеснегкојијенападаоутокузиме, икогаимамного, топиисасвихстранаводатече
уИстар. Одотопљеногснегаиодмногихкишаоннабуја, јеркишепадајуутокулета. Штосунце
утокулетапривучевећуколичинуводенегоутокузиме, утоликовишеводетечеуИстарза
времелетанегозавремезиме. Итакојестворенаравнотежа, теизгледадајењеговавеличина
увекједнака.
51) Једнаодскитскихрекаје, дакле, Истар, адругајеТирас; ионизвиренасеверу, изједног
великогјезеракојесеналазинагранициизмеђуСкитаиНеура. Нањеговуушћунаселилисусе
Хелени, такозваниТирићани.
52) ТрећарекаХипанисизвиреуСкитијиизједногвеликогјезера, ококогапасубелидивљи
коњи. ОвојезеросправомсеназиваХипанисовамајка. Извирућиизтогјезера, Хипанисовавода, у
краћемсвомтоку, надужиниодпетданавожње, остајеплиткаислатка, адолениже, надужини
одчетириданавожњеодмора, постајестрашногорка. Уњегасе, наиме, уливаједангоракизвор
којијетоликогоракда, ипоредтогаштојетоликомален, чиниводуједнетаковеликереке
горком. ОвајизворсеналазинагранициизмеђуземљескитскихземљорадникаиАлизонаизове
се, каоицеокрајукомеизвире, наскитскомјезику''Ексампеј'', штонахеленскомјезикузначи
''Светипутеви''. УАлизонскојобластиприближујусекоритарекаТирасаиХипаниса, аодатлеи
једнаидругарекаскрећуудругомправцуиширисепросторизмеђуњих.
53) ЧетвртајепоредурекаБористен, послеИстранајвећарекамеђуовима, а, помом
мишљењу, инајбогатијанесамоодсвихрекауСкитији, негоиодсвихреканасвету, сем
138
египатског Нила, јер се са Нилом не може упоредити ниједна друга река. Бористен је
најблагословенијаодсвихдругихреказатоштојетамонајбољаинајбујнијапашазастокуиима
највећеколичинеисигурнонајбољеврстерибе, аводамујеодличназапиће, бистраинијемутна
каокоддругихрека. Нањеговимобаламауспеванајбољесеме, аунеобрађенимпределиманалази
севрлогустаивисокатрава, доксенањеговуушћустварајусамеодсебедебеленаслагесоли. Из
његаседобијајувеликерибебезкости, такозванејесетре, којесемећуусо, имногедругедивне
ствари. ТокмујепремасеверупознатдопокрајинеГера. Дотогместасеможестићилађомза
четрдесетдана, адаљеодтеобластинезнасеништаопределимакрозкојепролази. Изгледада
течекрозпотпуноненасељенпредеосведообластискитскихземљорадника, аовиСкитистанују
нањеговимобаламанадужиниоддесетданавожњелађом. Јединозаизвороверекеизаизвор
Ниланисамустањуништадакажем, амислимданеманиједногХеленакојибитознао. У
близинимораБористенјесасвимвеликарекаитусесањимспајарекаХипанисизаједносањим
образујеширокоушће. А земљиштеизмеђуовихдвејуреказовесеХиполејевртинањемусе
налазиједанДеметринхрам, апрекопутахраманаХипанисулежинасељеБористенита. Толикоо
овимрекама.
54) ПетапослеовихјерекаПантикап. Ионаизвиренасеверуиизнекогјезера, аназемљишту
измеђуоверекеиБористенастанујуСкитиземљорадници, папротичекрозХилејуиспајасе
затимсаБористеном.
55) ШестајепоредурекаХипакирис, којиизвиреизјезераитечесрединомобластиСкита
сточара, пасеуливакодградаКаркинитија, остављајућидесноодсебеХилејуитакозвано
''Ахиловотркалиште''.
56) СедмарекаГеродвајасеодБористенауонимобластимаукојиманамјеБористенпознат.
ТусеонодвајаодњегаидобијаимеГер, истокаоикрајкрозкојипротиче, патечепремаморуи
чиниграницуизмеђуСкитасточараиКраљевскихСкита, тесеуливауХипакирис.
57) ОсмајепакрекаТанаис, којидолазиизјакоудаљенихкрајева, гдеизвиреизједногвеликог
језера, ауливасеујошвеће, такозваноМеотскојезеро, којесеналазинагранициизмеђуСкитаи
Сауромата. УовајТанаисуливасеједнадругарекакојасезовеХиргис.
58) ТосунајзначајнијерекекојимајеобдаренаСкитија. АтравакојарастеуСкитијиикојом
онихранестоку, утичевишенегоигденарашћењесточнежучи. Утосеможемоуверитикадсе
стокараспори.
Скитскабожанства. Ратниобичаји
59) Такојекодњихдобросвеоноштојенајважније, аштосетичеобичаја, онисуимовакви.
Поштујусамоследећебогове: пресвегаХестију, азатимЗевсаиГеју, имиследајеГејаЗевсова
жена. АпослеовихпоштујуАполона, небескуАфродиту, (Херакла) иАреса. Овебоговепоштују
свиСкити, атакозваниКраљевскиСкитиприносежртвеиПосидону. Хестијасенаскитском
језикузове''Табити'', аЗевсима, помоммишљењу, врлолепоиме''Папеј'', земља— ''Апи'', а
Аполон— ''Етосир'', небескаАфродита— ''Аргимпаса'', аПосидон— ''Тагимасадас''. Немају
обичајдаправекипове, даподижужртвеникенидазидајухрамове, докјесигурнодатоједино
чинеучастАреса.
60) Сви уовим крајевимаприносежртвенаистиначинсвим божанствима, итоовако:
животињаодређеназажртвустојисазавезанимпредњимногама. Онајкојиприносижртвустоји
изањеиповучекрајужета, теживотињападненаземљу, падокживотињапада, онпризива
божанствокомеприносижртву, иондајојнабациомчунаврат, протурикрозњупалицуиокреће
139
једоксеонанеугуши, адапритоменепаливатрунитивршиуобичајенерадњеинесипавинона
земљу. Акадјеугуши, дерејојкожуиприставиједасекува.
61) ПоштоуСкитијивладавеликаоскудицаудрвету, онисузакувањемесаовопронашли.
Кадодеруживотињу, извадеизмесакостии, акоимајуприруцидомаћеказане, којисујако
сличнилезбијскимврчевима, самоштосумноговећиодњих, бацајууњихмесоикувајугау
њима, аисподказаналожеватрукостимаодзакланихживотиња; ааконемајуказана, ондастрпају
свемесоубурагзакланеживотиње, налијууњегаводеикостиманаложеватруисподњега. Кости
дајуодличнуватру, аубурагуимадостаместазасвуколичинумесакојејескинутосакостију. И
такоговечесамосебекува, атоисторадеиосталежртвованеживотиње. Кадјемесоскувано,
приносислављеникпрвужртву, итотакодабацииспредсебеделовемесаиутробе. Нажртву
приносесвеживотиње, анарочиторадоприносекоње.
62) ОвеживотињеинаовајначинприноседругимбоговимааАресуприносежртвесасвим
друкчије, итоовако. У свим општинамапосвим окрузиманачинеАресуједносветиште. Ту
донесусноповесувогкорованаједнугомилукојаједугаиширокаокотристадија, ависинајојје
мања, пагоренањојнаправеједнуквадратнуповршину, чијесутристранестрме, аузједнусе
можепењати. Свакегодинедодајутојгомилијош стопедесетколасувогграња, јерјеветари
невреместално смањују. Сви на ту гомилу стављају један старински гвоздени мач, који
представљаАресовкип. Овом мачуприносесвакегодиненажртвукоњеи другедомаће
животиње, итојош вишенегоосталимбоговима. Свакогстотогодзаробљенихнепријатеља
приносенажртву, алидрукчијенегостоку. Попрскајуимглавевином, паихзакољуизнадједне
посуде, азатимтупосудуоднесугоренагомилуграњаиполивајумачкрвљу. Тоносегорена
ломачу, адолесепоредсветиштаоводешава. Одсецајуодлешевазакланихљудидеснурукудо
раменаибацајујеуваздух, пакадобавеидругеуобичајенеобреде, разилазесесвакинасвоју
страну. Рукаостајенаономместугдејепала, алешнадругомместу.
63) Ето, такоимизгледајужртве. Свињеуопштенеприносенажртвуинећеуопштедаих
одгајајуусвојојземљи.
64) Ауратуимајуоваквеобичаје. КаднекиСкитпрвипутубијенепријатеља, онсенапије
његовекрви, аглавесвихонихкојејеубојупогубионосисвомекраљу, јердобијадеопленасамо
ондакаддонесеглаву, иначене. Саглавескидакожунаовајначин: првојеопсечеокоушијупа
ондаузмеглавуурукеиистресејеизкоже, азатимјеостружеговеђимребром, теондакожу
рукамаучини, пакадјеучини, употребљавајекаопешкиркојивезујезауздусвогјахаћегкоњаи
њимесепоноси. Коодњихиманајвишепешкира(одљудскекоже), тајкодњихуживанајвећи
углед. Многичакправеоделоодскинутељудскекоже, паодњихшијуикожухе. Многиодњих,
опет, скидајукожузаједносаноктимасадеснерукепогинулихнепријатељаиправеодњих
поклопацнаторбизастреле. Аљудскакожаједебелаисјајнобелаивишесебелинегосведруге
коже. Многиим, опет, скидајуцелукожу, разапињујенаједнудаскуиносејесасобомна
коњима.
65) Ето, такавобичајпостојикодњих. Асасамимлобањама, итонесасвима, негосамоса
лобањамасвојихнајљућихнепријатеља, поступајуовако. Првоотестересвеисподобрва, азатим
очистелобању. Којесиромашан, тајјесамоспољапревученеучињеномговеђомкожом, пајеонда
употребљава; акојебогат, тајнесамодајеспољапревученеучињеномговеђомкожом, негојеи
изнутрапозлаћује, пајеондаупотребљавакаопехар. Алионитоисточинеисалобањамасвојих
рођака, акосусесањимазавадилииакосуихпредкраљемпобедили. Икадимдођуугледни
гости, победнициимпоказујуовелобањеипричајуимдасутобилињиховирођацикојисуих
изазвалинамегдан, акојесуонипобедили, ихвалесесвојимјунаштвом.
140
66) Једанпутгодишњеизносисвакипредседникопштинеусвојојопштинићупвинаиизњега
пијуониСкитикојисуубилинекогнепријатеља. Аоникојинисуубилиниједногнепријатељане
смејусањимадапију, негоморајудаседепостраниидатрпесрамоту; итојезањихнајвећа
срамота. Аоникојисуубилијакомногонепријатеља, добијуподвапехараипијуистовременоиз
обадва.
Пророчанства, смртнеказне, заклетве
67) КодСкитаимамногопророкакојипроричупомоћумногобројногврбовогпрућа, ито
овако: наслажувеликесноповепрућа, паихраширепоземљиипомоћусвакогпрутапроричу,
адокговоре, ониихпоновоскупљајуистављајууједансноп. Овајначинпрорицањанаучилису
одсвојихпредака, аони, ''енари'', поламушкиаполаженскиљуди, тврдедасупророчанску
вештинудобилиодАфродите; они, наиме, проричупомоћуликеодлипе. Онајкојипрориче
расцепиликунатриструке, пајеобавијеокопрста, затимјепоновоодвијаипритомепрориче.
68) Акадсескитскикраљразболи, позовеонтринајчувенијапророкаионимупроричуна
горепоменутиначин, памутомприликомобичнокажудасетајитајкривозаклеобоговима
краљевскогогњиштаинаводеименекогодсвојихсуграђана. Скитиимајуобичајдасеприликом
најсвечанијегинајзначајнијегполагањазаклетвезаклињубоговимакраљевогогњишта. Сместа
ухапсеидоведуоногзакогасереклодасекривозаклео, пагапророциоптужујудаје
пророчанствооткрилокакосеонкривозаклеобоговимакраљевскогогњиштаидасезбогтога
краљразболео. Овајобичнопоричеикажедаонтонијеурадиоиогорченоизјављуједајето
најгнуснијаклевета. Ако, дакле, порекне, ондакраљнаредидадођедвапутвишепророка, паакои
овипогледајуузнамењаипронађудасекривозаклео, одмахмуодрубљујуглаву, ањеговоимање
одмахподелекоцкомдвапрвапророка. Акогапаконидругиврачајућипрогласезаневиног, онда
сеопетдоводедругипророци, папослењихјош многидруги, паакогавећинањихпрогласи
невиним, ондајејаснодасуонапрвадвапророкаосуђенанасмрт.
69) Смртнаказнанадњимаизвршујесеовако: натоваренаколасувогграњаиуњихупрегну
волове, паондапророцимавежуизалеђаиногеируке, зачепеимустаигурнуихмеђусуво
грање, атадазапалекола, папотерајуипоплашеволове. Такосапророцимаизгориимного
волова, апонекадопрљенипобегнуодколакадимпрегорируда. Овакоспаљујупророкеизбог
другихкривица, теихназивајулажнимпророцима. Краљнеостављанамирунисиновеонихкоје
јепогубио, негоимпоубијасвемушкарцеукући, саможенскенедира.
70) АзаклетвеонимакојимасезаклињуполажуСкитиовако. Улијуувеликиземљанисудвина
ипомешајугаскрвљусвихонихкојиполажузаклетву. Крвдобијајутакоштосебодушиломили
семачеммалопосеку. Тадазагњуреусудједанмач, једнустрелу, једнусекируиједнокопље. Док
тораде, изговарајунекудугумолитву, пазатимпијуизњегаредомсвикојисезаклињу, апосле
њихинајбољиодњиховихпратилаца.
Сахранекраљева
71) СвојекраљевесахрањујукодГерана, упокрајинидокојесеможедоћи лађом кроз
Бористен. Ту, кадимкраљумре, ископајуониуземљиједнувеликуидубокучетвороугластујаму,
пакадјезаврше, узмулешипревукугавоском, аизвадемуутробу, очистејеинапунемирођијом,
тамњаном, семеномодпершунаикопара, пагаондазашију, ставенаколаивозегадодругог
племена. АљудикојимаоднесулешпоступајуистокаоиКраљевскиСкити: одсецајусебипарче
ухаикосу, зарежукожуокоруку, изгребулицеиносипробадајустреломшакулеверуке. Оданде
возекраљевлешдодругогплеменакојејеподњиховомвлашћу, апратеих, опет, овикодкојихсу
ранијебили. Кадсалешомобиђусваплемена, одлазе, најзад, Геранимакојистанујууњиховим
најудаљенијимпокрајинамаинагробље. Туондаставелешугробницунасламу, забодуисаједне
141
исадругестранеуземљукопља, папреколешанаслажудаске, аизнадњихбацеасуру. Тада
удавеиставеупреосталидеоширокегробницеједнуодњеговихнезаконитихжена, његовог
конобара, кувара, сеиза, собара, гласника, његовекоње, инабацајуунутрасваковрснепочасне
жртвеизлатнечиније, асреброибронзууопштеинеупотребљавају. Послесвегаовогасаградеод
земљеједнувеликухумку, пасетакмичекоћевишенанетиземље, санамеромданаправешто
већухумку.
72) Послегодинуданаонипоновочинеово: изаберунајбољекраљевеслуге, итодомаћеСките
(јерони, акотокраљнареди, морајудабудуслуге, ауопштенемајуплаћенихслугу), теодових
удавепедесеторицуипедесетнајбољихкоња, паимизвадеутробу, очистејеииспунеплевоми
ондаопетзашију. Затимставенаопакополовинунаплотакаодточканадвадирека, аизањихопет
другуполовинунадвадругадирекаимногодругихствариставету. Крозкоњепровуку, ито
уздужкрозцелотело, дебелемоткесведовратаиподигнуихнанаплоткетакодаимтрбусикод
предњихногулеженапредњимнаплоцима, атрбусикодзадњихногунастражњим, адаимоба
параногувисенаобестране. Тадаставенакоњеоглавинеиуздеиовеповукуиспредкоњаи
привежуихзадиреке. Аједногпоједногодудављенихмладићапопнунапоједногкоња, ито
овако: протерајукрозсвакилеш поредкичмеправколацсведовратаипреосталидеокоцаса
доњестранеставеурупукоцакојисеналазиутелукоња. Поставившитечудноватејахачеоко
гроба, онисеразилазе.
73) ЕтотакосахрањујуСкитисвојекраљеве. АкадумренекиобичанСкит, тадаганајближи
рођациносенаколимаодпријатељадопријатеља, аовиихпримајуиприређујуимдаћу, накојој
будепочашћенимртвацкаоисвидругиприсутни. Једногобичногчовекавозеониоколопуних
четрдесетдана, пагатекондасахрањују. КадСкитинекогасахране, онисеондачистенатај
начинштосеперуиумивајуглаве, ателонегујунаследећиначин. Наместетригредекојесу
нагнутеједнапремадругој, папрекоњихпребацевуненепокривачеионданабацајумного
усијаногкамењаукадукојасеналазиизмеђугредаиисподпокривача.
74) Уземљиимрастеконопља, којајејакосличналану, самојевећаидебљаодњега. Конопља
јемноговећаодлана. Онарастеисама, аисејесе, иодњеТрачаниправесвојеодело, којесе
скороинеразликујеодоногнаправљеногодлана, такодаонајкојенепознаједобро, неможени
дајеразликујеодлана; аконикаднијевидеоконопљу, помислиобидајетканинаодлана.
75) Дакле, семеовеконопљеузмуиуђуподсвојевуненепокривачеибацајуганаусијано
камење, паонопуштамириситоликупарукаквунеможешнаћиниуједномхеленскомпарном
купатилу. ОвојезаСкитенајомиљенијепарнокупатилоиуњемуподвикујуодудобности. Тоим
служиуместокупатила, јерсеониуводиуопштенекупају. Њиховеженетарунаоштромкамену
коручемпресова, кедроваитамњановадрвета, пасипајуводупрекотога, тесенаводиухвати
дебелакоракојоммажулицеицелотело. Одтоганесамодадобијајупријатанмирис, негоим, кад
идућегданаскинусасебетумаст, кожабудечистаисјајна.
Одвратностпрематуђимобичајима
76) Скитинарочитоизбегавајудасеслужетуђим обичајима, аосећајуодвратностпрема
обичајимадругихнарода, анарочитопремахеленским, каоштонамсведочислучајАнахарсидаи,
касније, случајСкилеја. Анахарсидјепропутоваомногеземљеинатомпутупоказаовелику
мудрост. НаповраткууСкитију, пловећикрозХелеспонт, свратионнаКизикизатекнеКизичане
гдеодржавајувеличанственесвечаностиучастМајкебогова. ТусеонзаветујеМајцибоговадаће
јој, акоживиздравстигнекући, принетиистуонаквужртвукаквујевидеодасујојКизичани
принелиидаћејојприредитибденије. КадјестигаоуСкитију, одеонутакозвануХилеју(ова
областналазисепоред''Ахиловогтркалишта'' исваје.густообрасларазноврснимдрвећем) иту
приредицелусвечаностучастовебогиње, азавреметесвечаностиприкачиојенасвојеодело
142
разнекиповеиударашеудобош. ИнекигаСкитвидикадјеторадио, теодеијавикраљуСаулију.
ОвајдођеличноикадсеувериодаАнахарсидзаистаточини, одапнестрелуиубијега. Пајоши
садааконекоспоменеАнахарсида, Скитикажуданећедазнајузањега, затоштојепутоваоу
Хеладуитамопримиотуђеобичаје. АјасамчуоодТимнеја, Аријапитованамесника, дајеонбио
стрицскитскогкраљаИдантирсаи синГнура, унукЛикаи праунукСпаргапитов. Акоје
Анахарсид, заиста, биоизтепородице, ондагајеубиоњеговрођенибрат, јерјеИдантирсбиосин
Саулија, аСаулијејебашубиоАнахарсида.
77) АлијасамодПелопонежаначуоиједнудругупричу, наиме, дајескитскикраљпослао
АнахарсидауХеладуидајеонтамоишаоушколу, пакадсевратиокући, рекаојекраљудасу
свиХеленијакозаузетимудрошћуидасејединосаСпартанцимаможепаметноразговарати. Ово
су, додуше, измислилиушалисамиХелени. Иовајчовекје, какосамвећранијеспоменуо, главом
платио. ТогајеснашлозбогтогаштојепримиотуђеобичајеиштоседружиосаХеленима.
ОкраљуСкилеју
78) МногогодинакасниједоживеојесличноиАријапитовсинСкилеј. Аријапитусе, наиме,
пореддругихсинова, родииСкилеј. ЊеговамајканијебилаСкићанка, негоизИстрије, ионагаје
научиладаговории пишехеленски. ПослеизвесногвременаАријапитаубијенапревару
Спаргапит, краљАгатирса, идођенапрестоСкилеј, теузмеочевужену, којасезвалаОпеја. Ова
ОпејајебилаСкићанкаисањомјеАријапитимаосинаОрика. Скилејусе, иакојебиоскитски
краљ, нијеникакосвиђаоскитскиначинживота, негојерадијеживеокаоХелени, јерјетакобио
васпитанјош оддетињства, пајеовакопоступао. Онбичестодоводиоскитскувојскууград
Бористенита(аовиБористенићанитврдедасумилетскаколонија) икадгодбиСкилејкњима
долазио, оставиобивојскунапољуизванграда, асамби, чимбиушаоуградизатвориокапије,
скинуосасебескитскооделоиобукаохеленско, пабибезоружанеибилокаквепратњеотишаона
трг. (НакапијамајестајаластражадаганекиСкитнебивидеоутомоделу.) Ииначејеонживеои
понашаосекаоХелениприносиојебоговимажртвеонакокакојетобиообичајкодХелена. Кад
битупровеомесецивишедана, онбипоновообукаоскитскооделоиотишаонатрагуСкитију.
Тојеончесторадио, пајечаксаградиоикућууБористенуиожениосеизтогграда.
79) Посвојприлицињемусетададесилаједнанеприлика, итоподследећимоколностима.
ЗажелеоједабудепосвећенуБаховеиДионисовемистерије, аликадјенадњимтребалодасе
изврши обред посвећења, на небу се појавило неко врло значајно знамење. Имао је у
бористенитскомградукућу, којусаммалопревећспоменуо, итоједнудивнупалатуококојесу
стајалесфингеиорловиодбелогмермера. Утукућуударибогсвојоммуњомионадотемеља
изгори. Али, ипоредтога, надСкилејембудеизвршенобредпосвећења. Скитисусеисмевалис
хеленским свечаностимаучастбогаБаха, јеронисматрајудајеглупостпроналазитиједно
божанствокојенаводиљудедаполуде. КадјеСкилејбиопосвећенуБаховемистерије, отрчи
једанБористенићанинСкитимаикажеим:
''Скити, винамсеругатештоунасулазибожанствоиштопадамоубахантскизанос, аево
садјенашбогушаоиувашегкраља, ионјепаоубахантскизаносисадјеизвансебе. Акомине
верујете, авихајдетезамном, паћувампоказати.''
ИскитскиглаварипођузањимуградгдеихБористенићанинпотајноодведенаједнукулу.
КадсеСкилејпојавиоубахантскојповорциипролазиопоредњих, пакадсуСкитивиделидајеу
бахантскомзаносу, онисестрашноузрујајуијавецелојвојсциштасувидели.
80) ЧимсепослетогаСкилејвратиоусвојуземљу, Скитигазбацеспрестолаипопнуна
престоњеговабратаОктамасада, синаТерејевећерке. КадјеСкилејсазнаозадогађајеизбогчега
мусетодесило, онпобегнеуТракију. Чувшито, ОктамасадпођесвојскомнаТракију, пакадје
дошаодоИстра, дочекајугаТрачанисвојскоми, кадјетребалодадођедобитке, Ситалкпошаље
Октамасадупосланикеипоручимуово:
143
''Заштодасетучемо? Тисисинмојесестреикодтебесеналазимојбрат. Изручитимени
брата, паћујатебиизручитиСкилеја, тенитићештисвојувојскуизлагатиопасности, анија
моју''.
ТомујеСиталкјавиопрекогласника, јерјеСиталковбратбиопобегаоОктамасадуи
налазиосекодњега. ОктамасаднатопристанеиСиталкуизручисвогујакаузаменузасвогбрата
Скилеја. КадјеСиталкдобиосвогбратауруке, онсеодмахповуче, аОктамасадодмахналицу
местаодрубиСкилејуглаву. Ето, такољубоморночувајуСкитисвојеобичајеитакострого
кажњавајусвеонекојипримајутуђеобичаје.
О бројуСкита
81) НисамбиоустањудапокупимтачнеподаткеобројуСкита, већсамоњиховубројучуо
разнеприче, покојимачасимаврломногоправихСкита, ачасихимаврломало. Својимочима
самоволиковидео: измеђуБористенаиХипанисаналазисе, какосаммалопререкао, једанпредео
који сезовеЕксампеј, и један горак извор који утиче уХипанис и чини његову воду
неупотребљивомзапиће. Утомпределустојиједанбронзаникотао, којијешестпутавећиодврча
штосеналазинаушћуПонта, апоставиогајеондеПаусанија, синКлеомбротов. Коовакавкотао
нијевидео, јаћумугаописати. Уњегастанешестстотинаврчева, адебљиназидовамуизноси
шестцоли, ионје, какосетамоприча, направљенодшиљакастрела, јерјеједанодњихових
краљева, акојисезваоАријанта, хтеодасазнаколикоимаСкита, пајезаповедиодамусваки
Скитдонесешиљакодстреле, изапретидаћеонајконебудедонеобитипогубљен. Идонесена
мујеогромнаколичинатихшиљака, теонодлучидаодњихначини, зауспоменунасебе, један
споменик, пајеодтихшиљакаизлиоовајкотаоиизложиогатамоуЕксампеју. Ето, тојесвешто
самчуообројуСкита.
82) Оваземљанеманикаквихнарочитихзнменитости, семрекакојесујаковеликеиимаих
јакомного. Поредвеликихрекаиогромногпространстваземљеморамдаспоменемиједнувелику
знаменитосткојаједостојнадивљења. У стени наобали рекеТирасавиди сејаснотраг
Херакловихногу, ионизгледаистокаоитрагљудскихногу, самојевеликдвалакта. Толикоо
томе, асададасевратимназапочетупричу.
ДаријевпоходнаСките. ПрелазакуЕвропу
83) ДоксеДаријеприпремаозапоходпротивСкитаислаогласникеподаницимаизаповедао
им: једнимадапошаљувојску, другимадаопремебродове, аједнимаопетданаправемостпреко
ТрачкогБоспора, упорногајеодвраћаоАртабан, ХистасповсиниДаријевбрат, данекреће
противСкита, указујућинањиховосиромаштво. А кадДаријенијепослушаоњеговекорисне
савете, онсеоставитихсавета, аДарије, кадјесвебилоприпремљено, кренесавојскомизСузе.
84) ТугазамолиједанПерсијанац, Еобаз, којијеимаотрисинаисватројицасубилау
Даријевојвојсци, дамуоставиједногодњих. Даријемуодговоридаћему, каодобромпријатељу,
изатоштојеумолбитакоскроман, оставитисвутројицу. ДоксеЕобазрадоваоимислиодаћему
синовибитипуштениизвојске, дотлејеДаријенаредиоонимакојисубилизатоодређенида
побијусвеЕобазовесинове. Такосуонизаистатамоиостали, самонеживи, негозаклани.
85) ДаријеондакренеизСузеидођеуКалхедонијунаБоспору, гдејебиосаграђенмост, а
одатлесеукрцаналађуиотпловинатакозване''Црнестене'', закојеХеленитврдедасураније
билепловећаострва, тујесеоухрамипосматраоморе, јерјепогледнањегабиоизванреднолеп.
Овојеморенајлепшенасветуидугачкојеједанаестхиљадаистостадија, аширинамуна
најширемместуизноситрихиљадеитристотинестадија. Ушћеовогмораширокојечетири
стадија, адужинаушћа, уствариовајтеснац, којисезовеБоспор, инакомејесаграђенмост,
износиокостодвадесетстадија, ионсепродужујеуПропонтиду, аова, опет, имаширинуодпет
144
стотинастадија, адужинајојизносихиљадуичетиристотинестадија; уливасеуХелеспонт, који
јеширокседамстадија, адугачакчетиристотине. АХелеспонтсезатимуливаутакозваношироко
Егејскоморе.
86) Тојеовакоизмерено: завремедугихданаједанбродпревалипросечнодањуседамдесет
хиљадахвати, аноћушездесетхиљада. ТојеондаједномбродуодушћадорекеФасида(јерјету
Црноморенајдуже) потребнодапловидеветданаиосам ноћи, атоизносистоиједанаест
миријадахвати, или, претворившисветоустадије, једанаестхиљадаистостадија. Аодобласти
СиндадоТемискире, нарециТермодонту(поштојетунајвећаширинаЦрногмора), трајевожња
триданаидвеноћи; тоондаизноситристатридесетхиљадахвати, илитрихиљадеитристотине
стадија. ЕтојасамнатајначинизмериоиописаоиЦрноморе, иБоспориХелеспонт, алиЦрном
моруприпадајошједнојезеро, којесеуњегауливаинијеодњегамногомање, акојесеназива
''Меотис'', или''Мајка'' Црногмора.
87) КадасеДаријенагледаоЦрногмора, превезесенатрагдомоста, чијијеградитељ био
МандроклосаСама, пакадјеразгледаоиБоспор, подигненањемудвастубаодбеламермера,
инаједномурежеасирскимписмом, анадругомхеленскимименасвихнародакојејеводиоурат,
аводиојесвенародекојејеимаоподсвојомвлашћу. Њиховброј, сакоњаницима, абезпоморске
снаге, износиојеседамстотинахиљадаљуди, доксефлотасастојалаодшестстотинабродова. А
онестубоведонелисукаснијеБизанћаниусвојградиупотребљавалиихкаожртвеникОртосијске
Артемиде, семједногкаменакојијебиопунасирскихнатписаикојијеостаокодДионисовог
храмауБизанту. АмислимдасеместонакомејеДаријенаредиодасеподигнемостналазибаш
насрединиизмеђуБизантаихрама, насамомушћу.
88) Даријејебиојакозадовољанмостомиобдарипоклономодсвегадесетталенатањегова
градитељаМандрокласаСама. СаделомтесвотеизрадиМандроклосликумостанаБоспоруи
краљаДаријакакосединапрестолуивојскукакопрелазипрекомоста, патусликупоклони
Хериномхраму, анањојјебиоовајнатпис:
''МандроклеподижемосттајзаспоменбогињеХере;
ПоставињеганаБоспор, порибамадобримаславни,
ТетакоовенчасебеиСамљаневеликомславом,
Даријасилногкраљаиспуниввеликужељу.''
Итакоградитељмостаподижеисебиспоменик.
ПролазаккрозТракију. ГетскибогСалмоксис*
89) ДавшиМандроклударове, пређеДаријеуЕвропуинаредиЈонцимадаслађамаотплове
прекоЦрногморадоИстра, паданарецисаградеједанмостидагаондесачекају. Флотасе
управосастојалаодЈонаца, ЕолацаиХелеспонћана. ИфлотапрођеизмеђуКијанејскихстенаи
отпловиправоуИстар, папођеузИстарпунадваданавожњеитамогдесеналазиједнокорито
реке, изакогасеодмахИстаррачваурукавце, подигнуједанмост. А Даријепређепреко
боспорскогмостаипродужикрозТракију, тедођедоизворарекеТеара, пасетуулогорииостане
тридана.
90) СтановнициокоТеарапричајудаоварека, поред осталихлековитихсастојака, има
нарочитумоћдаикоњеиљуделечиодшуге. Иматридесетиосамизвора, којиизвируизједне
стене, иједниодовихсухладни, доксудругиврући. Међутим, путдоовихизвораједнакоје
удаљенодХериногградакодПеринтаиодАполонијенаЦрноммору, ионодобаместатраједва
дана. ОвајТеаруливасеурекуКонтадезд, аКонтадездуАгријан, аАгријанопетуХебар, аХебар
сеуливауморекодградаЕна.
145
91) Дошавши, дакле, натуреку, Даријејетакологороваоиуживаоуњенојводи, пајеиту
поставиостубинањемуурезаоовајнатпис:
''ИзвориТеарадајунајлепшуинајбољуводуодсвихрека; натеизвореје, насвомпоходу
противСкита, дошаонајлепшиинајбољичовекнасвету, ХистасповсинДарије, краљПерсијанаца
ицелогкопна.''
Такојегласиоовајнатпис.
92) Кренувшиодатле, Дариједођедоједнедругереке, којасезвалаАртиск, акојатечекроз
областОдриза. Кадјестигаонатуреку, онурадиово: покажевојсциједноместоинаредида
свакивојникпрођепоредњегаиданатоместоставипоједанкамен. Кадјевојскаизвршила
његовонаређење, кренеонадаљеиизасебеоставиједнуогромнукаменухумку.
93) ПредоласканаИстаронпокориГете, којиосебимиследасубесмртни. Атрачкаплемена
изСалмидесаиизобластиизнадАполонијеиМесамбрије, такозваниСкирмијадииНипсејци
предадумусебезборбе, доксумусеГети, најхрабријеинајпоштенијетрачкоплеме, пркоснои
жилавоодупрли, алисубилиодмахпокорени.
94) Овако изгледањиховабесмртност: верујуданеумиру, него даумрли одлазебогу
Салмоксису. ДругиопетназивајуовогбогаГебелизис. Свакепетегодинеодређујуоникоцком
једногизмеђусебеишаљугакаогласникаСалмоксису, темупоручујуонозаштагамоле. А
шаљугаовако: једниодњихморајудадржетрикопља, аоногкогакаогласникашаљу
Салмоксису, ухватезарукеиноге, замахнуњимеибацегаувис, такодападненаонакопља. Ако
сеоннакопљапрободеиумре, ондамиследаимбогуказујемилост, акопаковајнеумре, верују
дајезатокривгласникидајеонрђавчовек, паондашаљудругоггласника. Порукубогудајуму
јошдокјежив. ОвиистиТрачанипуштајустрелегоренагроминамуњуипретебогунанебу, јер
миследанепостојидругибогнегосамоњихов.
95) АчуосамодХеленакојистанујунаХелеспонту(инаЦрноммору) дајеовајСалмоксис
биообичанчовекидајебиоробнаСамукодМнесарховасинаПитагоре. Кадјетамопуштенна
слободуикадјестекаовеликоимање, вратисеонсатимимањемусвојзавичај. Поштосу
Трачанибилинепросвећенииврлобедноживели, СалмоксисјеживеоуЈонијиитамосеупознао
скултурнијимобичајиманегоштосубилитрачки. Онсе, наиме, дружиосаХеленима, чакиса
славнимфилозофомПитагором, пајеусвојојкућиначиниоједнутрпезаријуипозиваонаручак
најугледнијеграђане. Проповедаоимједанионнињеговигостинитињиховипотомцинеће
умрети, негодаћедоћиуједанпредеогдећевечноживетииуживатиусвакомзадовољству. У
међувремену, докјепоступаонаспоменутиначинидокјетопроповедао, градиојеонсебипод
земљомједанстан. Кадјетајподземнистанбиоготов, његауТракијинестане, — онсесакријеу
подземнистанитамопроведетригодине. Трачанејењеговнестанактешкопогодиоионисуга
оплакивалимислећидајеумро. Алионсечетвртегодинеизненадапојавимеђуњимаиони
поверовашеусвештоимјеСалмоксиспричао. Ето, тојеон, поњиховупричању, урадио.
96) Штосеменетиче, јанитиневерујемнитиодвишеверујемдајеонторадиоиимаостан
подземљом, алиипакмислимдајеовајСалмоксисживеомногопреПитагоре. Уосталом, меније
свеједнодалијеСалмоксисбиочовекилинекигетскидомаћибог. Ето, такосуживелитиГетии,
кадсуихПерсијанципокорили, онисусеприкључилиосталојвојсци.
МостнаИстру. Положајскитскеземље
97) КадјеДаријестигаосасвојомпешадијомнаИстарикадјецелакопненавојскапрешла
прекоИстра, оннаредиЈонцимадараскинумостидаморнарипођусањимнакопно. Кадсу
146
ЈоњанихтелидаизвршеДаријевонаређењеидараскинумост, митиленскивојводаКоет, син
Ерксандров, запитакраљадалибимуондозволиодаотомекажесвојемишљељеирекнекраљу
овако:
''Господару, имашнамерудаударишсавојскомназемљугдесеневидеузоранапољанити
икаквинасељениградови. Дозволидаовајмостостане, иоставидагачувајуоникојисугаи
саградили. АкопакуспемоданађемоСките, каоштосмоинаумили, мићемосепрекоњега
вратити, ааконамнепођезарукомдаихнађемо, онданамјеосигураноповлачење. Небојимсеја
даћенасСкитиуборбипобедити, негосепребојимдаихнећемомоћипронаћиидаћемопастиу
некуклопкуииматинеприлика. Амождаћенекорећидајатозбогсебеговоримдабихтуостао;
ја, краљу, међутим, мислимдајеовајмојпредлогоднајвећекористизатебе, аштосеменетиче, ја
усвакомслучајуидемсатобоминећудаостанемовде.''
Даријусеовајпредлогјакодопадне, памуовакоодговори:
''ПријатељусаЛезба, акосеживиздраввратимкући, дођикменидатисекраљевски
одужимзатвојодличансавет.''
98) Рекавшито, завежешездесетчворованауздамаипозовенадоговорјонскетиране, паим
речеово:
''Јонци, повлачимнаредбукојусамвамранијеиздаоупогледумоста, негоевовамовеузде
иузмитесвакогданапоједанчвориодрешитега. Акосејазатовременевратим, докне
одрешитесвечворове, можетеондаслободнодасесавашимбродовимавратитекући. Адотог
времена, поштосамсепредомислио, чувајтемостинастојтенасвакиначиндасенепоквариида
останеудобромстању. Акотоизвршите, учинићетемивеликууслугу.''
Рекавшито, изданаређењезапокрет.
99) ИспредСкитијепремаморуналазисеТракија. СкитијалежиодмахизаТракијеуистом
заливуикрозњутечеИстар, чијејеушћеокренутопремајугоистоку. Садћуданазначимколика
јеСкитијапочеводИстрапаскроздомора. Тајпредео, којисепротежеодИстранаистоки
југоистоксведотакозваногградаКеркинитиде, устваријестараСкитија. Одатлепочињедасе
простире, јошувеккаистоммору, брдовитпредео, укоместанујуТауријци, такозваниКаменити
Херзонес, којисеспуштауЦрноморе, аипремаистокудопиредомора. ИСкитија, истотакокао
иАтика, граничисесдвестранеморем, итопремајугуипремаистоку. Изаиста, уњојстанују
Тауријци, истокаокадуАтици, наполуострвуСуниону, којесепружаумореодопштинеТорика
доопштинеАнафлиста, небистановалиАтињани, негонекодругоплеме. Атоспомињемдабих
упоредиомалосавеликим. Истојетакоистауријскомземљом. Аономеконијепловиоокоовог
делаАтике, њемућунадругиначинтообјаснити. ТобибилоистокаокадбиЈапигијупреселили
одБрентезија(Бриндизија) доТарента, пакадбинанасталомполуострвустановаонекидруги
народ, анеЈапиги. Навеосамдвасличнапримерастауријскомземљом, амогаобихнавестии
многодругих.
100) АизаТауријацастанујуопетСкити, итодаљенаисточнојобалимора, аиназападним
обаламаКимеријскогБоспораиМеотскогјезерасведорекеТанаиса, којасеуливаузаливовог
језера. АнасеверуодИстра, премаунутрашњостикопна, СкитијасеграничипрвосаАгатирсима,
паондасаНеурима, азатимсаАндрофагимаинајзадсаМеланхленима.
101) Скитијаимаобликчетвороугла, чијеседвестранеослањајунаморе, аукопнозалазиисто
оноликоколикосепростиреузобалу. ОдИстра, наиме, доБористенаимадесетданахода, аод
БористенадоМеотскогјезераистотолико, докјеодморскеобалеуправцуунутрашњостикопна
доМеланхлена, којистанујуизнадСкита, потребнодвадесетданахода. Помомрачунању, један
данходаизносидвестотинестадија. ТакојеСкитијаодистокапремазападудугачкачетири
хиљадестадија, ауправцусеверјуг, тј. премаунутрашњостикопнаистотолико. Толикаје
величинаовеземље.
147
Скититражесавезникемеђуоколнимнародима
102) ПоштојеСкитимабилојаснодасенесмејусамиупуштатиуотворенуборбусДаријевом
војском, пошаљуизасланикесвојим суседима; асасталисусетакођеињиховикраљевии
саветовалисусеувезиналетатаковеликевојске. Насастанкусубили: краљевиТауријаца,
Агатирса, Неура, паАндрофага, Меланхлена, Гелона, БудинаиСауромата.
103) ОдовихТауријциимајуоваквеобичаје. БродоломникеисвеХеленекојиимпаднушака
приносенажртвуИфигенијиитонаовајначин: првоихпосвећујуиондаударебатиномпоглави.
Некикажудаимбацајутеласастенеупонор(јерсехрамналазинависокојистрмојстени), а
главуимнабијајунаколац. Другисеслажусатимдасеглаванатиченаколац, аликажудасетело
небацасастенеупонор, негосесахрањујеуземљу. Азабогињукојојприносетаквежртвекажу
самиТауријцидајетоИфигенија, кћиАгамемнонова. Сазаробљенимнепријатељимаовако
поступају: одсечесвакиодњихједномеглавуиносијесвојојкући, пајенатакненадугачкумотку
иподигневисокоизнадкрова, најчешћеизнаддимњака. Тврдедаовеглавелебдекаочуваринад
целомкућом. Живеодратаипљачке.
104) Агатирсисукицошиинарочитосерадокитезлатом, асаженамазаједничкиопштедаби
свибилиједандругомебраћаида, каорођаци, небиједандругомзавиделинитиједандругог
мрзели. ОсталисуимобичајискороистикаоикодТрачана.
105) АНеуриимајускитскеобичаје. ЗавремеједногпоколењапреДаријаморалисунапустити
својуземљузбогзмија. Многесусезмијепојављивалеизњиховеземље, ајошвишеихјеупадало
споља, изпустиње, докнисубилиприсиљениданапустеземљуидасенаселемеђуБудине.
Изгледадасусвиовиљудичаробњаци, јерСкити, паиХеленинастањениуСкитији, причајудасе
свакиНеурједанпутгодишњепретваранеколикоданаувука, азатим поноводобијасвој
првобитниоблик. Мененисумоглиутодаувере, алиониупорнотврдедајетоистина, пасечаки
заклињу.
106) Андрофагиимајунајсуровијеобичајенасвету, анемајуниправденизакона. Бавесе
сточарствомиоблачесесличнокаоиСкити, аимајусвојпосебанјезики, јединиодсвихових,
хранесељудскиммесом.
107) СвиМеланхлениносецрнаодела, пасупотимоделимаидобилисвојеиме, аимајускитске
обичаје.
108) Будинисуједновеликоплемеиимаихмногонаброју, аимајујакоплавеочиириђукосу.
УњиховојземљисаграђенјеједандрвениградкојисезовеГелон. Свакастранањеговогзидадуга
јетридесетстадија, априличнојеивисок, исавјеоддрвета, аикућеихрамовисуоддрвета. Тамо
имасветиштахеленскихбоговакојасуукрашенакаоиуХеладикиповима, жртвеницимаи
дрвенимхрамовима, пасвакетрећегодинеприређујусвечаностучастбогаДионисаипадајуу
бахантскизанос. ОвиГелонисупорекломХелени, којисусекадсуихпротералиизтрговачких
насеља, билинаселилимеђуБудине, аијезикимјемешавинаскитскихихеленскихречи.
109) БудининеговореистимјезикоминеживеистокаоГелони. Будинисустароседеоции
сточариијединиодовихнародаједуплодовеодсмреке, доксуГелониземљорадници, хранесе
хлебомибавесебаштованством, астасомибојомкожеразликујусеодБудина. Хеленипогрешно
називајуБудинеГелонима. Земљаим јеобрасларазноврснимигустимшумама, укојимасе
већиномналазевеликајезераокруженамочварамаиобраслатрском. Туселовевидреидаброви,
паидругезверисачетвороугластимлицем; њиховимкожамапостављајусвојекожухе, ањихова
јајаупотребљавајузалечењематерице.
148
Амазонке
110) А заСауроматесеовоприча: кадсуХелениратовалисАмазонкама(Скитиназивају
Амазонке''Оиорпата'', штонахеленскомјезикузначи''мужоубица'', јер''оиор'' значичовек, а
''пата'' значиубити), тадасу, какосеприча, послепобедекодТермодонтаХелениотпловилина
трилађесонимАмазонкамакојесууспелидазаробе, аовесунапучининапаленамушкарцеи
свеихпоубијале. Оненисузналезабродовенитисуумеледарукујукрмама, једриманивеслима,
негосу, кадсупоубијалесвемушкарце, пустиледаихносиветариталаси, пасутакодоспеледо
градаКремнауМеотскомјезеру. ОвајградналазисеуземљислободнихСкита. ТусусеАмазонке
искрцалесалађаикрстарилепооколнимпределима. Одпрвеергеленакојусунаишлеотелесу
коњеи, јашућинакоњима, пљачкалесускитсканасеља.
111) Скитисубилиунедоумициштадараде, јеримнијебиопознатнињиховјезик, нињихово
одело, нисамнарод, инисуникакозналиоткудсудошле, амислилисудасуонемладимомци;
најзадипакступесњимауборбу. УборбиСкитимападнеурукенеколикоњиховихлешеваитако
дознајудасутожене. Онисепосаветујуиодлучедаихвишеникаконеубијају, негопротивњих
пошаљеоноликосвојихмладихмомакаколикојеињихбило. Овиманаредедаподигнулогору
близинилогораАмазонкиидарадеоноистоштоионераде; аакоихоненападну, дасенеборе,
негодаседадуубекство; акадпрестанудаихгоне, дапоноводођублизуњихидаподигнулогор.
ТосуСкитиодлучилизбогтогаштосухтелидаимонеродедецу.
112) Имладићиучинеонакокакоимјебилонаређено. Кадсуовевиделедамладићинису
дошлисарђавимнамерама, оставилесуихнамиру. Алисеизданауданприближаваологор
логору. НиАмазонкеанимладићинисуималиништадругодооружјаикоња. И онисусе
издржавали, каоионе, одловаипљачке.
113) АокоподнеАмазонкесуималеовајобичај: разишлебисепоједна, подвеподаљеједнаод
другедавршенужду. Скититоприметеиурадетоисто. Аједанодњихпокушадаухватиједну, и
онасенијеопирала, негомусечакподала. Нијеумеладаговори(јерсенисуразумевали), већје
рукомдалазнакдадођеиидућегдананатоместоидасасобомповеде, јошједногдругара, аи
онанећесамадоћи, негоћедовестисасобомједнудругарицу. Чимсемладићвратио, испричато
осталима. АидућегданадођенаономестосаједнимдругоминађеонуАмазонкуијошједнуса
њомгдеихчекају. Кадсузаточулиосталимладићи, ионипохватајуосталеАмазонке.
114) Отадасуспојилисвојелогоре, заједносенастанилиисвакијеузеозаженуонусакојомје
првобиоступиоуодносе. Мужевинисубилиустањуданаучејезикжена, доксужененаучиле
језикмужева. Кадсувећмоглидасеспоразумевају, рекошемужевиАмазонкама:
''Миимамородитељеиимањаинетребаидаљеовакодаживимо, негохајдемодаживимо
саосталима. Тамоћетенамјединовибитинашеженеинетребајунамдруге.''
Овеимнатоовакоодговоре:
''Минеможеможиветисвашимженама, јерсмонавикнутенаједне, аоненадругеобичаје.
Мигађамострелама, бацамокопља, јашемокоње, анезнамодарадиможенскепослове; аваше
жененебавесетимпословимакојесмонабројале, већонеобављајуженскепословеиседена
колимаиникуднеиду, пачакниулов. Мисе, дакле, сњиманећемомоћислагати. Већакосте
решилидасеснамаоженитеиакохоћетедадокажетедаснамаиматечасненамере, тоидите
својимродитељима, узмитесвојдеонаследстваиондадођитедасамиживимо.''
115) Имладићипристанунато. Кадсупримилисвојдеоимања, дођупоновоАмазонкамаионе
имтадаовоизјаве:
''Страхнасјекадпомислимодатребадаостанемоуовојземљи, првозатоштосмовас
одвојилеодочева, азатимштосмонанелевеликуштетувашојземљи. Него, кадстевећрешилида
149
сеснамаожените, ондахајдетедазаједноовоурадимо: дасеодселимоизовеземљеидасе
настанимопрекоТанаиса.''
116) Младићиинатопристану. АкадсупрешлипрекоТанаиса, путовалисупремаистокуод
Танаисапунатридана, аодМеотскогјезератриданапремасеверу. Најзадсудошлиинаселилисе
уземљиукојојисадаживе. И послетогасуонеживелеистоонакокакосуодвајкадаживеле
женекодСауромата: ишлесунакоњимаулов, исмужевимаибезњих, ишлесууратиоблачиле
сеистокаоимушкарци.
117) Сауроматеговорескитскимјезиком, алиодувекговоренеправилно, јергаАмазонкенису
биледобронаучиле. Упогледуудајекодњихпостојиовакавобичај: ниједнадевојканеможедасе
удадокнеубијебарједногнепријатеља. Анекеодњихостареиумрунеудате, јернисумогледа
испунеодређенепрописе.
Скитскиратнипланови
118) Скитскигласницизатекнукраљевенарода, окојимајеовдебилоговора, насастанкуијаве
имдајеперсијскикраљ, поштојепокориосвеобластиуАзији, направиомостпрекоБоспора,
прешаоуЕвропуитупокориоТрачане, пајесаградиомостпрекоИстраисадахоћедапокории
свеовеземље, паимизјаве:
''Винесметеникакоостатипостраниимирнедушедозволитидапропаднемо, негосе
моратезаједноснамасупротставитинападачу. Аштабиседесилокадтонебистеучинили? Ми
бисмобилиприсиљениилиданапустимоземљуилидамуседобровољнопредамо. Јерштаби
намдругопреосталокадвинебистехтелиданампритекнетеупомоћ? Апослетоганивисене
бистеништабољепровели, јерПерсијанацидеједнакоипротивнасипротиввас, икадбуденас
покорио, нећесезадовољитинитићесеуздржатидаивасненападне. Адајетотако, мићемовам
изнетиједанубедљивдоказ. ДаПерсијанацводивојскусамопротивнасданамсеосветизараније
освајањењиховеземље, ишаобисамонанасинебидираоудругенароде, пабисвакомбило
јаснодаонидесамонаСкитеининакогадругог. Међутим, чимјепрешаоуЕвропу, почеојеуз
путдапокораваредомсвенароде. ИзмеђуосталихТрачана, већјепокорионашесуседеГете.''
119) КадсуСкититоизјавили, посаветујусеотомекраљевикојисузаступалисвенароде, и
мишљењаимсеподеле. ДоксусеГелон, БудиниСауроматбилисложилидапритекнуСкитимау
помоћ, дотлесуимАгатирс, Неур, АндрофагикраљевиМеланхленаиТауријаовакоодговорили:
'' ДанистевипрвинапалиПерсијанцеитакоратзапочели, мибисмоверовалидасувам
молбенаместуирадобисмопристалидавамсеприкључимо, аовако, вистебезнасупалиу
њиховуземљуитамостедотлевладалидоквамјебогтодозволио, асад, кадјебогнањиховој
страни, хоћеПерсијанцидавамвратемилозадраго. Митимљудиманисмонитадаништанажао
учинили, аисаданећемопрвидазамећемокавгу. Ааконападнуинанашуземљуипрвиизазову
сукоб, мићемовећзнатидасеодупремо. А дотлећемопосматратиибићемоуприправности.
Мислимо, наиме, даПерсијанцинеидупротивнас, негопротивонихкојисуимнанелинеправду.''
120) Кадимјестигаоодговорикадсусазналидаимсавезницинећедапритекнуупомоћ,
Скитиодлучедасенеупуштајууборбу, негодасесталноповлаче, падаузпутзатрпавајубунаре
иизвореидауништавајупашу, тедавојскуподеленадвадела. Једномделувојске, комејена
челустајаокраљ Скопасид, имајудасепридружеСауромате. Овајевојска, услучајудаје
Персијанцинападну, требалодасеповлачипоредМеотскогјезерапремаТанаисуи, акоби
Персијанципочелидасеповлаче, биобијојзадатакдаихустопугони. Тојебиоједандеоњихове
краљевине, ињемује, какојевећречено, одређентајпут. Адругувојскусачињавалесудругедве
краљевине, итовеликакраљевина, укојојјевладаоИдантирс, итрећакраљевина, укојојјевладао
Таксакид, асањимаГелонииБудини. Иовојдругојармијибилоје, премаистомратномплану,
наређенодасенаудаљеностиодједногданаходаполакоповлачииспредПерсијанаца. Првоје
150
The words you are searching are inside this book. To get more targeted content, please make full-text search by clicking here.
HERODOT - Istorija 1 i 2
Discover the best professional documents and content resources in AnyFlip Document Base.
Search