47) Јасамличновидеооверуднике. Најзначајнијиодсвиховихрудникабилисуоникојесу
пронашлиФеничани, којисуподвођствомТасаиосноваликолонијунаовомострвукојејеи
добилоимепоименуФениксовасинаТаса. ОвифеничкируднициналазесенаТасуизмеђу
такозванихпределаЕниреиКенире, прекопутаодСамотраке, гдесе, приликомистраживањаруде,
срушиочитавједанбрег. Толикоотомруднику. АстановнициТаса, позаповестикраља, поруше
својезидинеидотерајусвесвојебродовеуАбдеру.
48) ПослетогаДаријејехтеодаискушаХеленедалинамеравајударатујусањимилидамусе
предаду. ОнпошаљегласникеуХеладуинаредиимдаидуодградадоградаидазахтевајуза
краљаземљуиводу. ОвепошаљеуХеладу, адругеуприморскеградовекојисумуплаћалиданак,
инаредиимдасаградевеликератнебродовеискелезапревозкоња.
49) Иовипочнутоспремати. Авећинаградованакопнудагласницимакојисудошлиу
Хеладуоноштојекраљодњихзахтевао, атоучинеисвистановнициострвакојимасуовидошли
изатражилиземљуиводу. ИнесамодасуДаријудализемљуиводустановницидругихострва,
негосутоучинилиистановнициЕгине. ИчимсуЕгињанитоучинили, Атињанииходмах
нападну, јерсумислилидасуонитоучинилиизнепријатељскихпобудапремањима, дабиих
напализаједносаПерсијанцима. Атињаниискористеторадокаонепосредниповодиодуу
Спарту, теоптужестановникеЕгинедасусвојимпоступкомиздалиХеладу.
О спартанскимкраљевима
50) УвезисатомоптужбомпређеспартанскикраљКлеомен, Анаксандридовсин, наЕгинуса
намеромдапохватаглавнекривце. Аликадјехтеодаихпохапси, супротставемуседруги
становнициЕгине, анапрвомместуПоликритовсинКриј, којиизјавидаћесеКлеоменкајатиако
самоједногстановникаЕгинеповедесасобом. Овај, наиме, изјавидаКлеоменанијеовластила
спартанскаскупштинадаточини, негодасугаАтињаниподмитили, јербииначесањимдошаои
другикраљдаизвршихапшење. АонјетоизјавионаосновуоногаштомујеДемаратпреко
писмапоручио. ПриликомодласкасаЕгине, запитаКлеоменКријакакосезове, пакадмујеовај
рекаосвојеиме, Клеоменмурече:
''Асада, овне, окујбронзомсвојероговејерћешсејакорђавопровести.''
51) АлиАристоновсинДемарат, којијезатовремебиоостаоуСпарти, оклеветаКлеомена. И
онјеистотакобиокраљуСпарти, алиизнезнатнијепородице, којајебиласамоутолико
незнатнија(обесу, наиме, водилепореклоодистогпретка) штојеЕуристеновапородицасматрана
бољомзбогстарештвапорођењу.
52) Неслажућисеутоменисаједнимпесником, Спартанципричајудаихјесамкраљ
Аристодем, синАристомахов, унукКлеодејевипраунукИлов, довеоуњиховуземљу, укојојсада
станују, анетекњеговисинови. УбрзопослетогапородисеАристодемоважена, којојјебилоиме
Аргеја, азакојукажудајебилакћиАутезиона, синаТизаменова, унукаТерзандроваипраунука
Полиникова. Онародиблизанце, пакадјеАристодемвидеосвојудецу, разболисеиумре. Итад
суСпартанцихтелидапообичајупоставестаријегдечаказакраља, аникаконисузналикогаод
њихдвојицедаизаберу, јерсуониизгледалиудлакуједанкаодруги. Поштонисумоглидаих
разликују, запитајуониондамајку. Аонаимсаопштидаихнионанеразликује, иакоједобро
зналакојејекојиодњих; ареклаимјетозатоштојежелеладаобапостанукраљеви. ИСпартанци
сусенашлиунеприлици, тепошаљуизасланикеуДелфедапитајуштадараде. Питијаимнареди
даобадечакаизаберузакраљеве, самодастаријемуказујувећепоштовање. АкадимјеПитијато
препоручила, Спартанцисуидаљебилиувеликојнеприлицикакодаодредекојијеодњих
двојицестарији, сведокимМесењанин, поименуПанита, нијесаветоваодапазекогадечакамајка
увекпрвокупаихрани, пааковидедаонаточиниувекнаистиначин, ондаћеиматисвешто
тражеиштохоћедадознају; ааконебудетонаистиначинрадила, негоједанпутовако. а
201
једанпутонако, ондаћебитијасноданионаништанезна, пасеиониморајулатитидругих
средстава. ИтадаСпартанципочну, посаветуМесењанина, дапосматрајумајкуАристодемових
синова, адаонанијенизналарадичегајепосматрају, теприметедаонаувекпрвокупаихрани
старијег. Ондаодузмудечакакомејемајка„каостаријем, натајначинодавалапрвенствои
предадугадржавидаганегује, памудадуимеЕуристен, адругомПрокло. Кадсуодрасли, иако
субилирођенабраћа, причаседасецелогживотанисуслагали, аистотаконињиховипотомци.
53) ИСпартанцисујединиодсвихХеленакојитакопричају, ајабележимионоштопричајуи
осталиХелени. Аови, наиме, причајудасуовидорскикраљевисведоПерзеја, синаДанајиног, не
спомињућисамогбога(Зевса), билиХелени, ипритомесесправомпозивајунатодасуонивећу
товремебилиозначаваникаоХелени. РекаосамсамодоПерзеја, инисамишаодаље, јерсекод
именаПерзејанеможеговоритиоњеговуоцукаоообичномсмртнику, каооХеракловуоцу
Амфитриону. Јасам, дакле, сасвимправилнорекаокадсамтврдиосамодоПерзеја. Акадбисе
редомнабрајалисвипрециДанаје, ћеркеАкризијеве, установилобиседасупредводнициДораца
билипорекломправиЕгипћани.
54) ТакопричајуХеленикадговореосвомпореклу. АпопричањуПерсијанаца,. Перзејјебио
АсирационјепрвипостаоХелен, докмупрецитонисубили. АлиАкризијевипреци, којисенису
сматралиПерзејевимрођацима, нисуникакобилиХелени, негосу, каоштоисамиХеленимисле,
билиЕгипћани. Толикоотоме.
55) Нећудаговоримотомекакосуизбогкаквихзаслугаови, иакосубилиЕгипћани, селина
дорскикраљевскипресто, јерсуотомедруги: писали; споменућутусамооноочемусенеможе
ништанаћикоддругихписаца.
56) Спартанцисудалисвојимкраљевимаоваправаиовепочасти: обасвештеничкаположаја:
кодЗевсаЛакедемонскогикодЗевсаНебеског; даводератпротивсвакеземљепосвојојвољи, а
даимпритоменесмениједанСпартанацправитисметње, аконећеданавученасебетешку
кривицу; уратуидукраљевипрвиуборбу, азадњисевраћајуизње: завремератногпоходачува
ихгардаодстоизабранихвојника. Приликомполаскауратмогуузетистокеколикогодхоће, а
кожеиплећкеодсвихживотињакојесеприносенажртвуњиматакођеприпадају. Тосуимправа
ипочастиурату.
57) Аумируимседајуследећаправа: завремеприношењажртавауименародакраљевиседе
упрочељуприликомсвечаногручка; њихпрвеслужејелима, иодсвегадобијајудвоструковише
негоосталиучесници. Њимаприпадапрвенствоикодприношењажртавакојесеприносе
изливањемвина, аикожеживотињапринесенихнажртвуприпадајуњима. Свакогпрвогиседмог
умесецушаљеимсеобојицинадржавнитрошакуАполоновхрампрописанажртвенаживотиња,
аузтоједнамерицајечменогбрашнаиспартанскофртаљчевина, априликомсвихутакмицадају
имсепочаснаместа. Њимајеприпадалоправодаповољиодређујуконзулеизмеђуграђана, а,
поредтога, иправодаодредеподваПитијца. ПитијцисубилиизасланицикојисуслатиуДелфе
дапитајупророчиште, ахранилисусесакраљевиманадржавнитрошак. Кадкраљевинеби
дошлиназаједничкиручак, послалобисесвакомодњихподвехенихејечменабрашнаиједна
котилавинаудвор; аакоприсуствујуручку, добијајусвегатогадвоструко. Теимсепочасти
указујуиондакадихнекоприватнопозовексебинаручак. Онисестарајудасвапримљена
пророчанстваостануутајности, апознатасубилајединојошПитијцима. Краљевисубилиједини
надлежнидапресудекосеможеоженитидевојкомјединомнаследницомоца, акојесамотацније
закогаверио, идаводебригуодржавнимпутевима. Акокожелидапосининекога, морато
урадитиуприсуствукраљева. Ониучествујунаседницаманајстаријих, тј. герузије, којаима
двадесетиосамчланова. Аконедођунаседницу, заступајуихњиховинајближирођациизмеђу
тихстараца, иониимају, поредсвоггласа, јошдва, даклесвегатригласа.
202
58) Тосупочастикојеспартанскинародуказујесвојимкраљевимазањиховаживота, акад
умру, указујуимовепочасти: коњаницитрчепоцелојЛаконијиијављајуотомедогађају, ау
Спартиидуженеулицамаилупајуукотао. Идоксетодешавало, изсвакесукућедвеслободне
особемораледасеобукууцрнину, итопоједнаженаипоједанчовек. Акотонебиучинио,
подвргаваобисевеликојказни. ПриликомкраљевесмртиимајуСпартанциистиобичајкаои
варвариуАзији, јервећинаварвараприликомкраљевесмртипоступапоистимобичајима. Кад,
наиме, спартанскикраљумре, присиљенједаприсуствујесахрани, осимсамихСпартанаца, и
известанбројперијекаизцелеЛаконије. Кадсесакупимногохиљадахелота, перијекаи
Спартанаца, ондасесви, заједносаженама, ударајупоглави, паседадуустрашнукукњаву, те
говоредајепоследњипокојникбионајбољикраљ. Аакоједанодкраљевауратупогине, онда
начинењеговусликуиизложејенараскошноукрашеномодру. Кадгасахране, ондасеутоку
шестдананесастајунатргу, нитизаседаизборнаскупштина, већзатовреметрајенародна
жалост.
59) СаПерсијанцимасеслажујошуовом. Кадпослекраљевесмртидођенапрестодруги
краљ, онСпартанцимаопраштасвештосудуговаликраљуилидржави. ИстотакоиуПерсији
новикраљприликомступањанапрестоопраштасвимаградовимасавзаосталипорез.
60) АсаЕгипћанимасеЛакедемоњанислажууовоме. Гласници, свирачиуфрулуикувариуче
занатодсвојихочева, тејесвирачуфрулусинсвирачауфрулу, куварсинкувара, агласниксин
гласника. Неузимајуседругисвирачирадибољеггласаинеистискујуове, негоиходређују
премаочевузанату. Ето, тосетакодешава.
Демарат
61) АкадсеКлеоменналазиоуЕгиниирадиозадоброцелеХеладе, оклеветаогајеДемарат, и
тонезбогтогаштомујебилосталодостановникаЕгиненегоизмржњеизависти. И, вратившисе
изЕгине, КлеоменјерадионатомедасеДемаратзбацисапрестола, азаовајнападнањега
послужиосезгодноовимдогађајем. СпартанскикраљАристонседвапутженио, иопетнијеимао
деце. Поштонијепризнаваодајеонзатокрив, оженисеипотрећипут. Аожениосенаовај
начин: АристонјеимаоуСпартиједногпријатељакојимујебионајближиодсвихграђана. Жена
тогчовекабилајеслучајнонајлепшауцелојСпарти, атаколепајебилатеккасније, докјераније
билаврлоружна. Онајебилајакоружнаинаказна, абилајекћибогатихродитеља. Кадјењена
дојиљавиделадасујојродитељијаконесрећнизбогњеногизгледа, онасмислииурадиово:
носилаједевојчицусвакогданауХеленинхрам, којисепалазиоутакозванојТерапни, изнад
Фебовахрама. Икадгодједојиљаоднеладевојчицуухрам, сталајепредкипимолилабогињуда
скинесадететаружноћу. Причаседајеједномприликомкадсевраћалаизхрамаизашлапредњу
некаженаизапиталајештаносинарукама. Овајојјеодговориладаносидете. Женајезамолида
јојпокажедете, адојиљајојодговориданеможе, јерсујојродитељидететазабранилидагабило
комепоказује. Алијеоваупорнозахтеваладајојгапокаже. Видећидаовајакожелидавидидете,
дојиљајојганајзадпокаже. Овапомилуједевојчицупоглавииизјавидаћетобитинајлепшажена
уСпарти. Изаиста, лицеутогдететасеодтогаданасасвимпроменило. Кадјеодрасла, оженисе
њомебашовајАристоновпријатељ, АлкидовсинАгет.
62) Аристонсе, међутим, јакозаљубиутуженуисмислиово: изјавипријатеључијајебила
женадаћемудатинадароноштоонодсвихњеговихдобарабудеизабрао, алиподусловомдаму
обећадаћеионњемудатиодоногаштоонима. Ињеговпријатељ, инемислећинажену, пошто
језнаодајеАристонбиоожењен, пристаненатајпредлог, пасклопеизмеђусебеуговориобојица
сезакуну. ТадамуАристондаједансвојнакит, којијеАгетизабраооддрагоцености; Аристонпак
тражећиодАгетанакнадузато, покушадамуодведежену. Агетпакизјавидаћемусведати,
самотоне. Међутим, поштосеуговоромобавезаоитакопаоуклопку, дозволимудајеодведе.
203
63) ИтакојеАристондовеосвојутрећужену, поштосесадругомбиоразвео. Послекратког
времена, ипренегоштосенапунилодесетмесеци, родимуоваженабашовогДемарата. Идокје
онседеонапрестолунасастанкусаефорима, јавимуједанњеговслугадамусеродиосин.
Знајућикадједовеожену, избројинапрстемесеце, закунесеиизјави:
''Тонећебитидајемојсин.''
Тосучулииефори, алиодтогаутомтренуткунисуправилиникаквопитање. Исинје
растао, аАристонсепокајаоштојеондадаотаквуизјаву, јерјесадвероваодајеДемаратзаиста
његовсин. ИмеДемарат(народнажеља) датомујезбоговога. Јошранијеје, наиме, народу
СпартижелеодаАристон, којијеуСпартиуживаовећиугледнегоиједанспартанскикраљ,
добијеисина. ЗатосумуидалиимеДемарат.
Демаратпостајекраљ
64) ПослеизвесногвременаумреАристонинапрестодођеДемарат. Билојесуђено, изгледа,
даДемаратизгубипрестокадјеонаизјавапосталапозната. Онјепрвипутнавукаонасебе
КлеоменовумржњуштојенаговориовојскудасеповучеизЕлеузине, асада, кадјеКлеомен
напаонастановникеЕгине, штосусеовиприкључилиПерсијанцима.
65) Дабимусеосветио, КлеоменседоговориосаЛеотихидом, синомМенаровимиунуком
Агитовим, којијебиоизистекућеизкојеиДемарат, даће, акогапоставинапрестоуместо
Демарата, поћисањимпротивЕгине. ЛеотихидајебиоукрвномнепријатељствусаДемаратом, и
тоизовихразлога. ЛеотихидајебиоверенсаПеркалом, ћеркомХилоновомиунуком
Демарменовом. Демаратје, међутим, лукавоосујетиоЛеотихидинуженидбу, поштогаје
предухитриоиодвеомуПеркалу, пасењомеоженио. ОтудпотиченепријатељствоЛеотихидино
премаДемарату. ТадајеЛеотихида, пожељиКлеоменовој, подзаклетвомизјавиодаДемаратније
достојандабудеспартанскикраљ, поштооннијеАристоновсин. Послеоптужбеизаклетве,
подсетионнаоноштојеизјавиоАристонкадмујеслугајавиодамусеродиосин: какојена
прстебројаомесецеикакосезаклеодатонијењеговсин. Леотихидајенарочитонаглашаваоонај
деоизјавегдесекажедаДемаратнијеАристоновсиниданезаслужуједабудеспартанскикраљ,
папозовезасведокеонеефорекојисутадабилиприсутнинаседници
ичулитуАристоновуизјаву.
СвргнућекраљаДемарата
66) Кадјенајзаддошлодоспораокотога, Спартанциодлучедазапитајупророчиштеу
ДелфимадалијеДемаратАристоновсин. Кадје, пожељиКлеоменовој, стварбилапредПитијом,
пођеКлеоменузарукомдапридобијеКобона, синаАристофантова, човекакојијеимаовеликог
утицајауДелфима, теовајнаговорисвештеницуПеријалу, којајеобјављивалаодговоре
пророчишта, даизјавионоштоКлеоменжели. Итако, кадсујегласницизапитали, Питијаизјави
даДемаратнијеАристоновсин. Стварсекасније, наравно, открилаиКобонпобегнеизДелфа, а
Перијалаизгубисвештеничкодостојанство.
67) ИтакојеДемаратлишенпрестола, пајезбогтеувредепобегаоизСпартеиотишао
Персијанцима. Послегубиткапрестолабуде, наиме, Демаратизабраннадругудужност. Завреме
јавноггимнастичкогчасанакомесуиступалидечаци, акомејеприсуствоваокаогледалаци
Демарат, пошаљемуЛеотихида, којијеуместоњегапостаокраљ, једногслугуи, дабигаисмејао,
запитагакакомуседопадановаслужбапослекраљевскогпрестола. Онпримитопитањекао
великуувредуиодговоридајеониспробаообечасти, адаиховајјошнијеопробао, идаћето
питањедонетиСпартанцимаилимногоневољаилимногосреће. Послетихречионсезавијеу
огртачиодеизпозориштасвојојкући. ТусеонодмахприпремиипринесеЗевсунажртвуједног
бика, пакадјесвршиосажртвом, позовеонсвојумајку.
204
68) Кадјемајкадошла, онјојдамалоутробеурукеипомолијојсеследећимречима:
''Драгамајко, заклињемтеЗевсомисвимдругимбоговимазаштитнициманашекуће, реци
миистинукојемојправиотац. Леотихидаје, наиме, тврдио, кадјезбогтогадошлодоспора, даси
тиудругомстањудошлаодпрвогмужазаАристона; адругипричајујошвећеглупостиикажуда
сиседалавашемчуварумагараца, падасамјањеговсин. Преклињемте, дакле, боговимадами
кажешистину. Паакоситаконештоиучинила, ниситинипрваниједина, јерсуидругето
чиниле; ауСпартисечестотврдилодаАристоннијебиоспособандаимадеце, јербимуиначеи
ранијеженесигурнородилекоједете.''
69) Ионјојторече, аонаодговори:
''Сине, кадметакосвесрдномолишдатиправокажем, башћутирећицелуистину. Кадме
јеАристондовеосвојојкући, трећеноћипослемогдоласкадођекменинекаутвара, којајеличила
наАристона, папоштојележаласамномукревету, ставинаменевенцекојејеималасасобом. И
утваренестане, аодмахзатимдођеисамАристон. Кадјевидеовенце, запитамекомиихједао.
Јамукажемдасамиходњегадобила, аонодговоридатонијеистина. Јасезакунемикажемму
данијелепоодњегаштотопориче; казаласаммудајемалопребиодолазиокмени, легаоса
мномукреветидаомитевенце. Видевшидасекунем, Аристонповеруједајетобилонеко
божанскопривиђење. Итадасеутврдилонесамодасувенциизгајакодхрама, такозваногхероја
Астрабака, којисеналазипредулазомунашдвор, негосусвештенициобјаснилидајетобиобаш
самхерој. Итако, сине, садзнашсвештосихтеодадознаш: илисисинтогахероја, ихерој
Астрабактијеотац, илитијеотацсамАристон, јерсамтезачелатеистеноћи. Аштоти
непријатељинајвишепребацујуиговоредајеАристон, кадмујејављенодасисеродио, пред
многимарекаодамунисисин(поштосејошнијебилонапуниловремеоддесетмесеци), рекаоје
тозатоштосенијеразумеваоутествари. Жене, наиме, рађајуипоследевет, паипослеседам
месеци, анедесисеникаддасенавршидесетмесеци. Ајасамтебе, сине, родилапослеседам
месеци. УскоропослетогаувидеојеисамАристондајетоизјавиоизнезнања. Нетребадасе
осврћешнинакакведругепричеотвомрођењу, јерсисадосвемучуоправуистину. Аможда
Леотихидинаженаиженеонихкојитобрбљајурађајусиновесачуваримамагараца.''
70) Овамујеторекла; акадјесазнаосвештојехтео, спакујесезапутиодеуЕлиду, под
изговоромдаидеуДелфе. АЛакедемонципосумњајудаћеимДемаратдапобегне, теседадуу
потерузањим. АлиимонсрећноумакнеизЕлидеипребацисепрекоуЗакинт. АСпартанци
пређуитамозањим, ухапсегаиодузмумуслуге. Послетога, поштогаЗакинћанинисуизручили,
пребацисеодандеуАзијуиодекраљуДарију. Овајгаврлосрдачнопримиипоклонимуземљуи
људе. ИтакојеДемаратстигаонајзадуАзију; таквамујебиласудбина. АСпартанци, кодкојихје
ониречимаиделимастекаовеликезаслуге, дичесењимеизбогтогаштоимјеоннатркамау
четворопрегунаолимпијадиоднеопрвунаграду, ионјебиојединиодсвихспартанскихкраљева
којијепостигаоовакавуспех.
ЛеотихидаиКлеомен
71) КадјеДемаратзбаченсапрестола, проглашенјезакраљаЛеотихида, Менаровсин, комесе
родисинЗеуксидем, акогасунекиСпартанцизвалиКиниск. ОвајЗеуксидемнијепостао
спартанскикраљ, јерјеумропреЛеотихиде, оставившиизасебесинаАрхидема. Изгубивши
Зеуксидема, Леотихидасеоженидругомженом, Еуридамом, сестромМенијаићерком
Дијакторидовом, којамунијеродиласина, негоједнукћер, Лампиту, сакојомсе, поодобрењу
Леотихидином, ожениЗеуксидемовсинАрхидем.
72) АлиЛеотихиданедочекастаростуСпарти, негојемораодаиспаштазбогсвогпоступка
премаДемарату. ВодиојеспартанскувојскууТесалијуимогаојелакодапокорицелутуземљу,
алиондозволидагаподмитевеликомколичиномзлата. Поштојеухваћеннасамомделуусвом
205
логору, гдејеседеонапунојврећизлата, ипоштојетребалодабудеизведенпредсуд, побегнеон
изСпарте, ињеговакућабудедотемељасрушена. ПобегаојеуТегеју, гдејеиумро.
73) Тосезаправокасниједесило. АтадакадјеКлеоменупошлозарукомдаобориДемарата,
пођеонодмахсаЛеотихидомпротивстановникаЕгине, којујестрашномрзеозбогувредекојусу
муонденанели. ИтакостановнициЕгине, кадсусепротивњихпојавиладвакраља, нисунашли
засходнодаимсесупротставе, већизаберудесетнајугледнијих, најбогатијихинајбољих
становникаЕгине, измеђуосталихинајугледнијегмеђуњимаКрија, синаПоликритова, и
Касамба, синаАристократова, којисуималинајвећумоћ, иодведуихуАтикуипредадуихкао
таоцеАтињанима, најљућимнепријатељимаЕгињана.
74) Апосле, кадседозналокаквејесплеткесплеопротивДемарата, Клеоменизстрахаод
СпартанацапобегнеуТесалију. ОдандеодеуАркадију, гдејерадионадизањуустанкапротив
СпартанацаиподбадаоАркађанепротивСпарте, паје, измеђуосталога, натераоАркађанедамусе
закунудаћеићисањимкудгодихбудеповео; анарочитомујебилосталодотогадаодведеи
аркадскепрвакедамусенатозакунуСтигијскомводомуградуНонакрију. Аркађанипричајудау
томградупостојиводаСтикс, којаизгледаовако. Водаизлазиумалимколичинамаизједнестене
икапљеуједнождрелокојејесвудунаоколоокруженонекаквомоградом. АНонакриј, укомесе
тајизворналази, аркадскијеградкојисеналазиблизуФенеја.
Клеоменовасмрт
75) КадсууСпартидозналидаонторади, поплашесеидоведуганатрагуСпарту, тегаонде
поставезакраља, каоираније. Чимсевратио, онсеразболииполуди, аниранијенијебио
потпунопаметан. Онби, наиме, кадбисреонекогСпартанца, удариоовогштапомулице. Пошто
јеторадиоикадјеполудео, вежугањеговирођацизаштап. Идокјетакобиовезан, опазиједном
дасеуњеговојблизининеналазиникодругинегосамоједанстражар, пазатражиодовогадаму
донесенож. Кадмуовајнијехтеодадонесе, онмузапретидаћесерђавопровестикадонбуде
пуштеннаслободу, доксеовај(којијебиохелот) нијеуплашиопретњеинајзадмудаонож. Чим
седочепаоножа, Клеоменраспорисебимесоуздужодлистовадобутина, паодбутинадокукова
ислабина, дођеидотрбуха, тепресечесебицреваиумре. АмногиХеленипричајудајеонтако
завршиозатоштојенаговориоПитијудаобјавионозаДемарата. Атињанипактврдедајетако
прошаозбогтогаштоје, провалившиуЕлеузину, посекаогајбогиња, аАргејциштојеоне
АргејцекојисуизборбепобеглиусветигајуАргуодандеизвукаоипоубијао, асамгај
безобзирнозапалио.
76) Клеоменује, наиме, кадсеобратиопророчиштууДелфима, пророчиштеобјавилодаће
освојитиАрг. ИондођесаспартанскомвојскомдорекеЕразина, којатобожеизвиреиз
Стимфалскогјезера(овојезеропониреуједногротлоиводамусепоновопојављујекодАрга, и
одтогаместаАргејцизовутуводуЕразин). Стигавшинатуреку, Клеоменјојпринесежртву.
Поштожртваникаконијебилаповољна, онсенеусудидапређепрекореке, паизјавидаседиви
Еразинуштонећедаизневерисвојеземљаке, алидаипакАрејцинећетакоолакопроћи. После
тогакренеодатлесавојскомуТирејуи, поштојеМорупринеонажртвуједногбика, пребацисе
сањомпрекоупокрајинуТиринтијууНауплију.
77) КадсуАргејцизатодознали, кренухитносавојскомнаморе, пакадсудошлиблизу
Тиринта, улогоресенаместукојесезовеСепија, унепосреднојблизиниСпартанаца. Аргејцисе
таданисубојалиотворенеборбе, негосусебојалиданебудунапреварупобеђени. Тоимје,
наиме, наговестилопророчиштеусвомодговорукојијеПитијаобјавилањимаиМилећанима, а
којијегласио:
''Однесел' женанекадпобедунадмужемнеким
И, протеравњега, акосепрославиуАргусамом,
206
Многећеодболаженеизгрепстилицетамо,
Иједномће, можда, некоодбудућихрећиљуди:
Несвитауклупчеодкопљапогибестрашназмија.''
Аргејцеобузместрахкадсесветоиспунило. Иониувезисатимодлучедарадеоноисто
шторадеиспартанскигласници, тедонесуоваквуодлуку: чимспартанскигласникобјавинеко
наређењеСпартанцима, чинилисутоистоиАргејци.
78) КадјеКлеоменприметиодаАргејцирадесвеоноштоспартанскигласникобјави, он
обавестисвоједа, кадгласникдазнакзадоручак, узмуоружјеиударенаАргејце. ИЛакедемонци
такоиучине: наваленаАргејцекадсу, надатизнак, селизадоручак, темногеодњихпоубијају, а
многовећибројњих, којисупобеглиуАрговсветигај, будутамоопкољениистављенипод
стражу.
79) ТуКлеоменурадиово. Одпребеглицакојисубилисањимбиојеосвемуобавештен, те
пошаљегласникаипоименупозовеАргејцекојисубилиопкољениусветомгају, икажеимдаје
већдобиооткупнинузањих. КодПелопонежанајепакоткупнинаизносиладвеминезаједног
заробљеника. ИКлеомен, дакле, измамиокопедесетАргејацаипобијеих. Аосталиугајунисуо
томеништазнали, јерједрвећеуњемубилогусто, пасеизнутранијемогловидетиштасенапољу
ради, сведоксеједанодњихнијепопеонадрвоивидеоштаседешава. Ионинисувишеизлазили
кадсубилипозвани.
80) ТадаКлеоменнаредисвимахелотимадананесудрваокогаја, пакадсугаовипослушали,
онзапалигај. Кадјегајвећгорео, запитаонједногпребеглицукомејебогупосвећентајгај. Овај
муодговоридајетоАрговгај. Чувшито, Клеомендубокоуздахнеирече:
''ПророчеАполоне, башсимејакопревариокадсимирекаодаћузаузетиАрг; верујемда
сепророчанствовећиспунило.''
81) ПослетогаКлеоменпошаљевећидеовојскенатрагуСпарту, аизаберехиљадунајбољих
војникаисањимаодеуХеринхрамдапринесежртву. Акадјехтеодапринесежртвунаолтару,
свештеникмутозабраниисаопштимудајестранцимазабрањенодатамоприносежртве.
Клеоменнаредихелотимадасвештеникасиломодвукуоджртвеникаидагаизбатинају, асам
принесежртву. Учинившито, вратисеуСпарту.
82) КадједошаоуСпарту, оптужегањеговинепријатељиефоримаиизјаведајепримиомито,
тедазбогтоганијезаузеоАрг, иакогајемогаолакодазаузме. Алиимонизјави(адалијелагао
илиистинуговорио, тонезнам) даје, кадјезаузеоАрговгај, вероваодасеиспунилобожанско
пророчанство, пасенијеусудиоданападнеградпренегоштопринесежртвуинеувериседали
мубогдозвољаваилизабрањује. АликадјеуХериномхрамупокушаодапринесежртвуса
повољнимзнамењима, искочилајеједнаварницаизгрудикипаионјепотомесасигурношћу
закључиоданећезаузетиАрг, Дајеварницабилаискочилаизглавекипа, тобионмогаодазаузме
граднајуриш, апоштојеискочилаизгруди, схватиоједајепостигаооноштојебогхтео.
Спартанцимасеучинидаговориправуистину, тегаогромномвећиномгласоваослободеод
оптужбе.
83) Аргје, међутим, остаобезљудиутоликојмеридасусеисамиробовимоглидадочепају
властиидавладајусведокнисуодраслисиновипогинулих. Овисуондапротералиробовеиузели
властуАргуусвојеруке. АлипротераниробовиосвојеТиринт. Некосувремеживелиједниса
другимаумиру, докробовиманиједошаоКлеандар, пророкизФигалијеуАркадији, инаговорио
ихданападнусвојегосподаре. Отадасудугоратовалимеђусобом, докнајзадАргејцинисуса
тешкоммукомоднелипобеду.
207
84) АргејцикажудајеКлеомензбогтогаполудеоитакобеднозавршиосвојживот, док
Спартанцитврдедаоннијеполудеоподутицајемнекогбожанства, негодасе, дружећисеса
Скитима, страшнопропиоидајеодтогаполудео. Скитскисусточари, наиме, послеДаријева
упадауњиховуземљу, сталножелелидасеосветеДарију, пасупослалиизасланикеуСпартуда
седоговореосклапањусавеза. Прематомуговору, требалоједаСкитиупаднууМедијуодреке
Фасида, аСпартанцидапродрууунутрашњостПерсијеодЕфезаидасеспојесаСкитима.
ПричајудајеКлеомен, кадсуСкитирадитогадошлиуСпарту, биојакомногоуњиховом
друштвуидаје, дружећисесњима, научиоодњихдаисувишемногопије, иточистовино, без
воде. Спартанцимиследајеодтогаиполудео. Збогтогасекодњих, каоштосамипричају, кадза
времеручкахоћедапијучистовино, икаже:
''Деддагуцнемомалоскитски!''
ТопричајуСпартанциоКлеомену, ајамислимдајеонмораодаиспаштазбогпоступка
премаДемарату.
ОдносиЕгињанаиЛеотихиде. СпартанацГлаук
85) КадсуЕгињаничулидајеКлеоменумро, пошаљуизасланикеуСпартуипожалесена
ЛеотихидузбогталацакојисусеналазилиуАтини. Спартанцигаизведупредсудиустановедаје
ЛеотихидаучиниоЕгињаниманеправдуиодлучедагазаонетаоцекојисусеналазилиуАтини
изручеЕгињанима. ИкадсуЕгињанихтелидаповедуЛеотихиду, изјавиимТеасид, син
Теопрепов, једанодугледнихграђанауСпарти:
''Штастетонаумилидаурадите, Егињани? Зардаводитеспартанскогкраљакогасу
изручилиграђани? Акосуонисадуљутиниидонелитаквуодлуку, пазитедавамкасније, акото
учините, ненатовареневољеибедуназемљу.''
Чувшито, Егињанинеодустануоднамередагаодведу, терешедаповедуЛеотихидуса
собомуАтинудаимвратитаоце.
86) АликадјеЛеотихидадошаоуАтинуизатражиодасевратетаоци, Атињаниихнисухтели
датиизговарајућиседасуимдвакраљадалатаоце, теданијеправодаихвраћајуједномбез
присустваидругогкраља. КадсуАтињаниреклиданећедавратетаоце, Леотихидаимовоизјави:
''Атињани, учинитештогодхоћете; доброћетеучинитиакоихвратите, анерадитедобро
акоихневратите. ХоћудавамиспричамштасеједномдогодилоуСпартиувезисановцемкојије
биоостављенначување. Трипоколењапремене, причасекоднасуСпарти, живеојеуСпарти
једанчовекпоименуГлаук, Епикидовсин. Затогачовекасе, поредосталог, причадајебио
најбољиусвему, анарочитојебиочувенкаонајправеднијиодсвихтадашњихСпартанаца.
ДесиломусеутовремеокомеговоримдаједошаоуСпартуједанМилећанинкојизажелида
разговарасањим. Дошавшикњему, онмуизјави:
''Глауче, јасамизМилетаидолазимктебидасекористимтвојомправедношћуокојојсе
свудатакомногопричаиуЈонијииуХелади. УвериосамседауЈонијивладанесигурност, ада
је, напротив, наПелопонезусасвимсигурно, падазбогтогаљудинисунигдесигурнизасвој
новац. Ето, збогтогасамодлучиодауновчимполовинусвогимања, тедагакодтебеоставим,
поштодобрознамдаћемитоштокодтебеоставимбитинасигурномместу. Примими, дакле, уз
признаницу, исачувајмито! Аиздајтајновацсамоономкотидођеизатражитигасаовом
признаницом.''
Овај, дакле, странацизМилетамујетосаопштио, аГлаукприми, премадоговору, тај
новацначување. Последужегвременадођусиновионогстранцакојијеоставионовацначување
уСпарту, јавесеГлаукуипокажумупризнаницу, тезатражедаимвратиновац. Оних, међутим,
одбијеиизјавиимово:
''Јасетоганесећаминепадамининакрајпаметитоочемувиговорите. Акосепактога
сетим, јаћуучинитикакојеправо. Акосамновацпримио, јаћугапоштеноивратити, аакога
уопштенисампримио, поступићусвамаонакокакотохеленскизакониналажу. Увезистим
дајемвамнарасположењечетиримесецаодданас, паћемосеопетсастати.''
208
ОндасеМилећани, ражалошћеништонисудобилиновац, вратекући, аГлаукодеуДелфе
иобратисепророчиштузапитавшигадалидаприсвојиновацидасезакунедајењегов, аПитија
гапрекориследећимречима:
''ЕпикидејевићуГлауче, кориснозатебесадје
Заклетвомдаотмешновацидагадобијешсада;
Закунитисе, јерсмртинапоштеначовекачека!
Ал' синзаклетвебезименонје, нитрукуима
Нитногу; ал' ипакпребрзостиженемилосрднограбећ.
Докцелукућунесатреипотомствоуништицело,
Ачасначовекапотомствокаснијепролазибоље.''
Чувшито, Глаукзамолибогадамуопростиштогајезатаконештопитао. Питијаму
одговоридајеистигрехпитатибогаувезисакривомзаклетвомкаоикривосезаклети. Тада
ГлаукпоручидадођуМилећаниивратиимновац. Асадаћувам, Атињани, дакажемзаштосам
вамиспричаоовупричу. СадауСпартинеманиједногГлауковогпотомка, панепостојиникућа
закојубисесматралодајебилаГлаукова, већмујеуСпартисвеистребљенодокорена. Итако,
дакле, пробитачнијеједаодмахвратитеповереновамдоброчимвамгавласникзатражи, негода
сенећкате.''
БорбеизмеђуЕгинеиАтине
87) Рекавшито, апоштогаАтињанинитаданисупослушали, вратисеЛеотихиданатраг. А
Егињани, иаконисубиликажњенизанеправдекојесуранијебилинанелиАтињанимакадсу
чинилиуслугеТебанцима, поступеовако: страшносумрзелиАтињане, сматрајућидасуих
неправеднонапали, пасусеспремалидаимсеосвете. АтињанисукодСунионаславили
петогодишњицу, аЕгињаниимпоставезаседуизаробесвечаноокићениброд, којијебиопун
најугледнијихатинскихграђана, пакадсуихзаробили, окујуихибацеутамницу.
88) КадсутодоживелиодЕгињана, Атињанинисуодлагалидапредузмусвемогућемере
противЕгињана. УЕгиније, наиме, биоједанугледанчовек, поименуНикодром, Кнетовсин,
којијебиоувређеннаЕгињанештосугаранијебилипротералисаострва. Чимјеовајчуодасе
АтињаниспремајудавратеЕгињанимамилозадраго, договорисесАтињанимадаимпреда
ЕгинуурукепауговорисњимадаоногданакадоннападненаЕгињане, Атињанитребадаму
прискочеупомоћ.
89) Изаиста, Никодромпослетога, премадоговорусАтињанима, заузметакозваниСтари
Град, аАтињанимунедођунавремеупомоћјернисуималиодговарајућихбродовадабисе
моглиупуститиуборбусаегинскомфлотом. ИдоксуонимолилиКоринћанедаимпозајмесвоје
бродове, затовремеимпропаднеовазгоднаприлика. АКоринћани, којисуутовремебилиу
тесномпријатељствусАтињанима, изнајмеим, нањиховумолбу, двадесетратнихлађа, итосваку
лађузасвегапетдрахми, јеримих, премањиховимзаконима, нисусмелидатибесплатно.
Примившиовебродове, укрцајупосадуидодадуихсвојојфлоти, тенакупеседамдесетбродоваи
отпловенаЕгину, алистигнуједанданкаснијенегоштосуседоговорили.
90) ПоштоАтињанинисустиглинавреме, Никодромсеукрцанаједнулађуипобегнеиз
Егине. СњимпођуиосталиЕгињаникојимасуАтињанидозволилидасенаселенаСунију. Ови
суодандеприређивалигусарскепоходеипљачкалиЕгињаненаострву. Алитосекасније
дешавало.
91) Међутим, уЕгиниоднесупобедубогаташинадсиромасимакојисуседиглипротивњих
заједносаНикодромом, паизведусвекојисуимпалиурукеиспредградскихкапијадаихпогубе.
Таданатовареонисебинадушуједантежакзлочин, одкога, ипоредвеликогтруда, нисумогли
209
никакодасеоперу, негосупребилипротеранисаострванегоштосумоглидаумилостиве
богињу. Кадсу, наиме, извелиседамстотинатезаробљенесиротињеихтелидаихпогубе, успело
јесамоједномодњихдасеослободиоковаидапобегнеупредворјехрамаЗаконодавкеДеметре,
тесетамоухватиозабеочугенавратимаичврстоседржао. Акадгаови, маколикодасуга
вукли, нисумоглидаотргнуодврата, одсекумурукеитакогаодведу, арукемуидаљеостану
чврстоседржећизабеочуге.
92) ТакосуЕгињанипоступалисасвојимграђанима. КадсупакстиглиАтињанисасвојих
седамдесетбродова, онисеупустесањимауборбуиЕгињанибудупобеђенинамору, тесе, каои
раније, обратеАргејцимазапомоћ. Алиимовинедођуупомоћ, јерсубилиувређеништоје
егинскафлота, присиљенаодКлеомена, биладошлауАрголидуитусеискрцалазаједноса
Спартанцима. СњимасусенатомпоходубилиискрцалииљудисабродоваизСикиона. И
Аргејцисуимнаредилидаим, заказну, платехиљадуталената, свакипопетстотина. Сикионци
супризналисвојукривицу, теобећајудаћеплатитистоталенатаакоимсеосталоопрости, док
Егињанинисухтелидапризнајусвојукривицуитврдоглавосуодбијалидасеспоразумеју. Зато
имовогапута, нањиховумолбу, Аргејцинепошаљу, уимедржаве, упомоћниједногчовека, него
имдођеупомоћокохиљадудобровољаца, којејепредводиоЕурибат, одличангимнастичар.
Већинаовихневратисенатраг, негоизгинууборбамасаАтињаниманаЕгини. Еурибат, њихов
вођаивештакудвобојима, убијенадвобојутрипротивника, алиисампогинеуборбиса
четвртим, СофаномизДекелеје.
93) АлиЕгињанинападнусасвојомфлотомнаАтињане, којисенисубилисврстализаборбу,
победеихизаробеимчетирибродаспосадом.
94) ДоксуАтињанибилизаузетиуратусЕгињанима, дотлејеперсијскикраљчиниосвоје.
Слугагаје, наиме, увекподсећаонаАтињане, аиПизистратидисугасталнохушкалипротив
Атињана, докјеистовременоисамДаријесталноимаонамерудапокориионеХеленекојиму
нисупослализемљуиводу, штомујепослужилокаонепосреданповод. ОнсмениМардонија,
чијисепоходбиосвршиобезикаквогуспеха, инањеговоместопоставидругевојсковође, Датиса,
порекломМеђанина, исвогасиновцаАртафрена, Артафреновасина, паимнаредидаповеду
војскунаЕретријуиАтину. ПослаоихјеинаредиоимдаЕретријцеиАтињанепретвореуробове
идаихпредњегадоведу.
Персијанциосвајајуострва
95) Кадсуновоименованевојсковођесамногобројномидоброопремљеномкопненомвојском
кренуленамаршистиглеуАлејскуравницууКиликији, прикључеимсе, доксутулогоровали, и
свиратнибродовикојесупојединиподанициморалидаопреме, патудођуибродовизапревоз
коња, којесу, премапрошлогодишњемДаријевомнаређењу, моралидаопремеградовикојису
билиобавезнидамуплаћајуданак. Кадсуутебродовеукрцаликоњеикопненетрупе, отплове
онинашестстотинатријерауЈонију. ОданденепођупоредобалеуправцуХелеспонтаиу
Тракију, негоодСамакренупрекоИкарскогмораизмеђуострва, јерсусе, какомисечини, јако
бојалидапловеокоАтоса, поштосупрошлегодине, пловећионуда, претрпелитешкегубитке.
МоралисутудадапловеизатоштоострвоНаксонијеранијебилозаузето.
96) КадсуиспловилиизИкарскогмораистиглипредНакс(јерсуПерсијанцибилирешилида
пођусавојскомпрвонатоострво), становнициНаксаихуопштенедочекају, него, сећајућисе
какосусеранијепровели, побегнуупланине. АПерсијанципретвореуробовесвекојисуимпали
уруке, тезапалеградихрамовеуњему. Кадсутоучинили, пођудаљенадругаострва.
97) Доксуовиторадили, становнициДеланапустесвојеострвоипобегнунаТен. Кадјевојска
пловилапоредовогострва, Датиснедозволидасефлотатуукотви, негонаредидасеукотви
210
прекопутаДела, кодРенеје. СазнавшигдесеналазестановнициДела, пошаљеимгласникеиово
импоручи:
''Светиљуди, заштобежитеодменекадвамнисамништанажаоучинио? Јерисамсам
толикоразуман, аикраљДаријемијеизричитонаредиоданеправимштетууземљигдесусе
родиладвабожанства, нињојнињенимстановницима. Вратитесе, дакле, кућамаиуживајтеу
вашемострву.''
ПоручившитостановницимаДела, наслагаојенажртвениктридесетталенататамњанаи
светонаједанпутспалио.
ОсвајањеЕретрије. УпадуАтику
98) Свршившитајпосао, отпловиДатиссавојскомпрвоуЕретрију, аводиојесасобомЈонцеи
Еолце. Кадјеодандеотишао, наДелуседесиземљотрескојије, попричањусамихстановника
Дела, биоипрвиипоследњинаДелу, сведомогвремена. Итакоје, дакле, богнаговестиољудима
даћедоћидовеликихнесрећаиневоља. Хеленису, наиме, претрпеливишезлазавреме
ХистасповасинаДарија, ДаријевасинаКсерксаиКсерксовасинаАртаксеркса, даклезавремета
трипоколења, негозавремесвихдругихдвадесетпоколењапреДарија, деломодсамих
Персијанаца, аделомиодмеђусобнихборбизавластизмеђуњиховихпрвака. Онданијеничудо
дајенаДелудошлодоземљотреса, штосеранијенијеникаддесило. Аиуједномпророчанству
којесеодносинатокажесе:
''ИДелћудадрмнем, дотлештоникадуздрманније.''
НахеленскомјезикуимеДаријезначи''борбени'', Ксерксе''радник'', аАртаксерксе''велики
радник''. ТребалобидаХеленитекраљевебаштаконазивају.
99) КадсуварвариотпловилисаДела, нападнуонинаострва, пасуодандерегрутоваливојску,
адецуострвљанаузималисузатаоце. Пловећитакоокоострва, дођуонииуКарист(становници
Каристаодбијудаимдадутаоцеидаратујусањимапротивсвојихсуседа, мислећипритомена
ЕретријуиАтину). ТадаимПерсијанциопколеградипустошилисуимпољасведокимсе
становнициКаристанисупредали.
100) КадсуЕретријцичулидапротивњихидеперсијскавојска, замолеАтињанедаимдођуу
помоћ. Атињаниихнеодбијуинеускратеимпомоћ, већимпошаљуупомоћчетирихиљаде
колониста, којесубилинаселилинапоседимахалкидскихвелепоседника. АлиЕретријцинису
ималиникаквогразумногплана; позвалису, додуше, упомоћАтињане, алисуиммишљењабила
подељена. Једнису, наиме, саветовалиданапустеградидасеповукуупланиненаЕубеји, адруги
опетодњих, којисуочекивалидаћеиматиличнекористиодПерсијанаца, билисуспремнидаим
издадуград. КадсуАтињанидошли, саопштиимједаноднајугледнијихЕретријаца, Нотоновсин
Есхин, којијебиообавештенонамерамаиједнихидругих, какостојестварикодњихизамолиих
дасевратекући, аконежеледасвиизгину. ИАтињанипослушајуЕсхиновсавет.
101) ОвипређууОрописпасусе. АПерсијанцизауставебродовеиискрцајусеуобласти
ЕретријекодТамине, ХерејеиЕгилије, пачимсусеискрцалинатоземљиште, искрцајуикоњеи
припремесезаборбусанепријатељима. Еретријциипакнеодлучедаизађуидапримеборбу, него
одлучедасамобранеградскезидине, поштоје, најзад, победиломишљењедасеградненапушта.
Шестданасусеводилежестокеборбеокозидинаградаипалоихјемногоинаједнојинадругој
страни, аседмогданаградбудеиздатПерсијанцима. Издајусуизвршиладваугледнаграђана,
АлкимаховсинЕуфорбоиКинејевсинФилагар. ТадаПерсијанципродрууградидабисе
осветилизаспаљивањехрамовауСарду, опљачкајуипопалехрамове, аљуде, понаређењу
Даријеву, узмууропство.
102) ЗаузевшиЕретријуизадржавшисеонденеколикодана, отпловеонихитноуАтику,
надајућиседаћеисаАтињанимапроћикаоштосупрошлиисаЕретријцима. Маратонимјебио
211
уАтицинајзгоднијеземљиштезакоњицуиналазиосеунепосреднојблизиниЕретрије, паихје
тамоодвеоПизистратовсинХипија.
103) ЧимсуАтињанизатосазнали, пођуионинаМаратон. Командунадатинскомвојском
ималоједесетвојсковођа, одкојихједесетибиоМилтијад, чијегјеоцаКимона, Стезагоринасина,
протераоизАтинеХипократовсинПизистрат. Завремеовогпрогонствадесиседајеоноднео
победунаолимпијади, натркамаучетворопрегу, итупобедупоклониосвомрођеномбрату
Милтијаду. Кадјеинаследећојолимпијадиоднеопобеду, итосаистимкоњима, ондозволидасе
Пизистратпрогласизапобедника, пајетада, кадмујеуступиосвојупобеду, подтимусловом
могаодасевратисвојојкући. Акадјесаистимкоњимаоднеојошједнупобедунаолимпијади,
убилисуга, кадјеПизистратвећбиоумро, Пизистратовисинови. Овисуноћупоставилизаседуи
убилигакодградскевећнице. Кимонјесахрањениспредграда, саонестранепутакојиводикроз
такозвануКелу, апрекопутањегасахрањенисуињеговикоњикојисутрипутузастопцеоднели
победунаолимпијади. ТакавуспехпостиглисујошикоњиСпартанцаЕуагоре, аливећегуспеха
одовогнисунигдекоњипостигли. СтаријиКимоновсин, Стезагора, живеојетаданаХерзонезу
кодстрицаМилтијада, амлађи, којиједобиоимепоономМилтијадукојисебионаселиона
ХерзонезуизваосетакођеМилтијад, живеојекодКимонауАтини.
104) Овај, дакле, истиМилтијад, кадсевратиосаХерзонезаидвапутумакаоодсигурнесмрти,
примиојекомандунадАтињанима. Првипутсуга, наиме, ФеничанигонилидоИмбраиуложили
сусвемогућенапоресамодагаухватеиодведукраљу; адругипут, кадсевратиокућиикадје
биоуверендајеизванопасности, окомилисусенањегањеговинепријатељи, извелигапредсуди
оптужилизбогтогаштојебиотираниннаХерзонезу. Кадјеуспеоињимадаумакне, народга
изаберезаглавногкомандантаатинскевојске.
АтињанишаљуФилипидауСпартупопомоћ
105) Инајпре, доксујошбилиуграду, командантипошаљууСпартугласникуФилипида,
једногАтињанинакојијеииначебиотркачпозанатуивежбаосеутоме. Предњегаје, какоје
АтињанимајавиосамФилипид, наПартенијскомбрду, близуТегеје, изашаобогПан, којије
позваоФилипидапоименуинаредиомудапребациАтињанимаштоневодеоњемуникакву
бригу, иакојеонучиниомногодобраАтињанимаибиоимчестоодвеликекористи, аиубудуће
мислидаимбудеодкористи. ИАтињаниповерујудајетоистина, пакадсуимсеприлике
побољшале, саградеуподножјутврђавеПануједанхрам, темусепослетепорукемолеприносећи
мусвакегодинежртвеиприређујућимубакљаду.
106) ОвајФилипид, когасукомандантипослалиуСпарту, ипредкојимсе, наводно, појавио
Пан, стигнеидућегданауСпартуи, кадјестигао, изјавиглаварима:
''Лакедемонци, Атињанивасмоледаимдођетеупомоћиданедозволитеданајстарији
хеленскиградпаднеуропствоварвара. Еретријајевећпоробљенаодњих, иХеладаимасадаједан
славниградмање.''
Ичимјеовајбиосаопштиоштомујебилонаређено, Спартанци: серешедапритекну
Атињанимаупомоћ, алиимнијебиломогућедатоодмахучинејернисухтелидапрекршесвој
закон. Биоје, наиме, текдеветиданупрвојполовинимесеца, адесетог, кажуони, кадјошмесец
нијепун, несмејудаиду. Онису, дакле, чекалиуштап.
107) АПизистратовсинХипија, кадјеводиоварваренаМаратон, имаојеуочитогданаовакав
сан: сањаоједајеспаваоуистојпостељисасвојоммајком. Онпротумачисанкаодаћесевратити
уАтину, преузетивласти, каостарчовек, живетиусвомзавичајудосмрти. Онјетакопротумачио
сан, атадакадјеводиоварваре, часјепревозиозаробљеникеизЕретријенастиријскоострво
Егилију, ачасједоводиобродоведоМаратонаиусидриоих, пајеискрцаваоварваренакопнои
распоређиваоих. Идокјеонтакорадио, спопаднегакијањеикашљањевишенегообично;
212
апоштојебиостаријичовек, већиназубамусезадрмала. Иодсилногкашљаиспаднемуједан
зуб, пакадмујеиспаонапесак, онјеуложиовеликитруддаганађе. Поштоникаконијемогаода
ганађе, ондубокоуздахнеиизјависвојимпратиоцима:
''Овонијенашаземљаиминећемомоћидајепокоримо, аонаддеоштојетребалојада
добијем, добиојемојзубпремене.''
108) Хипијаје, дакле, протумачиодасењеговсаниспунио, аАтињанима, којисусеналазилиу
приправностиуХеракловугају, дођуупомоћПлатејцисацеломсвојомвојском. Платејцисусе,
наиме, ставилиподзаштитуАтињана, иАтињанисуималисњимамногомуке. Ставилисусепод
заштитуовако: кадимјезапретилаопасностодТебанаца, ПлатејцисепрвообратеКлеомену,
АнаксандридовусинуиСпартанцима, којисусеналазилиунепосреднојблизини. Овиихмеђутим
одбијуисаопштеимово:
''Мистанујемодалекоодвасинашавампомоћнећемногокористити; можевамседесити
давишепутападнетеуропство, адамизатоинедознамо. Аливамсаветујемодасеставитепод
заштитуАтињана, којисувашисуседииустањусудавасзаштите.''
ЛакедемонципакнисутосаветовалиПлатејцимазатоштосуимдоброжелели, негоштосу
хтелидазавадеАтињанесаТебанцима. СпартанцисудалитајсаветПлатејцима, иовигаприме,
и, доксуАтињаниприносилижртведванаесторицибогова, ониседнукрајжртвеника, пазамоле
даихпримеподзаштитуипредадусеподњиховузаштиту. КадсуТебанцизатосазнали, пођус
војскомнаПлатеју, аАтињаниприскочеПлатејиупомоћ. Кадјетребалодадођедобитке, спрече
је, напозивобестране, Коринћани, којисусеслучајнотунашлиипосредовалидадођедо
измирења, теимодредеграницу, такодасуТебанциморалидозволитислободанпролазсвима
Беоћанимакојинисухтелидапризнајутебанскувласт. Решившитајспор, Коринћаниоду. Акад
сусеАтињанивраћали, нападнуихБеоћани, алиАтињаниостанупобедници. Атињанипређутада
границукојусуПлатејцимаодредилиКоринћани, теодредеАзопиХизијукаограницуизмеђу
ТебанацаиПлатејаца. Ето, натајначинсусеПлатејциставилиподзаштитуАтињанаитадасу
дошлинаМаратонупомоћАтињанима.
109) Мишљењаатинскихкоманданатабиласуподељена. Једнинисубилизатодасеступау
борбу(јерсуималиисувишемаловојскедабисемоглаупуститиуборбусатоликомперсијском
силом), адруги, саМилтијадом, билисузатодасепримиборба. Кадсумишљењабилатако
подељена, икадсумалодушницидобиливећину, Милтијадсеобратиполемарху, когасуАтињани
коцкомодређивали, икојијекаоједанаестиимаоправогласа(уАтиније, наиме, јошоддавнина
полемархимаоједнакоправогласакаоивојсковођа). АтадајебиополемархКалимахизАфидне.
ЊемусеМилтијадобратиследећимречима:
''Одтебе, Калимаше, зависихоћешлидозволитидаАтинападнеуропствоилићешјој
помоћидабудеслободна, ихоћешлихтетиданатајначиноставишсебиспоменикзавечна
времена, какавнисуоставилиниХармодијениАристогитон. Откадапостоје, Атињанисенису
налазилиувећојопасностинегосадаштосу. АкоподлегнуПерсијанцима, бићепоновопредатиу
рукеХипијиисањимаћебитисвршено; алиакоовајградпобеди, сигурноједаћезаузетипрво
местомеђусвимхеленскимградовима. Садхоћудатикажемдасетоможепостићиидасеодлука
отоменалазиуовомтренуткуутвојимрукама. Мишљењанасвојсковођа, којихимадесет,
подељенасу; једнисузатодасебијемосаПерсијанцима, адругинисузато. Акосенебудемо
борили, бојимседауАтининедођедонередаипреокретаукористПерсијанаца; аакосебудемо
борили, мићемобожијомпомоћубитиустањудадобијемобиткупренегоштоАтињанеобузме
страхизавладапаника. Ето, свејетосадаутвојимрукама. Акосе, наиме, сложишсамном,
отаџбинаћеостатислободна, анашградбићепрвиуХелади; аакосесложишсаонимакојису
противборбе, преостајетионоштосамтималопререкао.''
110) ТимречимапридобијеМилтијадКалимахадапређенањеговустрану, теполемарховглас
одлучидасепримиборба. Аондавојсковођекојесугласалезаборбу, кадимједошаодандабуду
213
наположајуврховногкоманданта, одрекнусетечастииповерејеМилтијаду. Милтијадпреузме
команду, алисенеупустиуборбудокниједошаопоредуњеговдандапреузмеврховнукоманду.
Маратонскабитка
111) ОногданакадјебиоњеговредпостројилисусеАтињанизаборбу, итоовако: десним
криломкомандоваојеполемархКалимах. УАтиније, наиме, утовремебиообичајдадесним
криломкомандујеполемарх. Дојединицакојимајеонкомандоваоређалесусеједнеизадрутих
свепостојећефиле, анакрајњемлевомкрилупостројилисусеПлатејци. Одтебиткемолисе
атинскиизасланик, приликомприношењажртвенаатинскимсвечаностимакојесеодржавају
свакепетегодине, истовременозаАтињанеизаПлатејце. Атада, кадсусеАтињанинаМаратону
постројили, стварјеовакостајала: борбеналинијаимјебилаистотоликодугакаоиперсијска, ау
срединијебиомалибројврста, паимјетобиланајслабијатачканаборбеномположају, доксуим
положајинаобакрила, збогвеликогбројавојника, билимногојачи.
112) Поштосузаузелисвојеположајеипоштоимјежртвабилаповољна, кренуониутрку, кад
имјеиздатонаређењезанапад, противПерсијанаца. Просторизмеђуположајаобевојскеизносио
јенемањеодосамстадија. АкадсуихПерсијанцивиделикакоимсеутркуприближују,
припремеседаихдочекају, тепомиследасуАтињанисишлисумакадтакосрљајуупропаст, јер
ихјебиломалонаброју, аузтојошибезкоњицеистрелацајуришајуутрку. Тосумислили
варвари. ААтињанисусилнојуришалинаварвареиславносеборили. Онису, коликознам, први
одХеленакојисуутркујуришалинанепријатељаипрвикојисенисупрепаликадсувидели
медскооделоиљудекојисубилиуњегаобучени, докјепретогаХеленеобузимаосмртнистрахи
припоменуименаМеђана.
ПобедаАтињана. Персијанцисеповлаче
113) АборбанаМаратонуједуготрајала. Насредњемодсекуфронта, гдесусеналазили
ПерсијанцииСаке, победилисуварвари; итугдесубилипобедници, продрлисуухеленске
положајеинапредовалиупозадину, доксунаобакрилапобедилиАтињанииПлатејци. После
победеовидопустепобеђенимварваримадапобегну, пасеокренусаобакрилапротивонихкоји
субилипродрлинасрединифронта, теитуАтињаниоднесупобеду. Онисеупустеугоњење
Персијанаца, којисунагрнулиубекство, тесуихубијалиигонилисведомора, гдесуседочепали
бродоваипокушалидаихзапале.
114) Утојпакбиципогинулису: полемархКалимах, којисеврлохраброборио, аодвојсковођа
Стезилеј, синТразилејев, иКинегир, синЕуфорионов, комејебилаодсеченарукакадсебио
ухватиозашиљаккрмеједнелађе, ијошмногидругиугледниАтињани.
115) НатајначинАтињанимападнеурукеседамбродова, анаосталимбродовимаварварисе
повукуи, поштосупоновоукрцализаробљеникеизЕретријекојесубилиоставилинаострву,
отпловеокоСунијасанамеромдапредухитреАтињанеидапрењихстигнууград. Атињанису
ималиразлогадапосумњајунаАлкмеонидедасуихонинатоподсетили, јерсуим, кадсу
Персијанцивећбилинабродовима, далиједануговоренизнакштитом.
116) ИдоксуварварипловилиокоСунија, Атињаништосубржемоглипожурепешкеуград,
стигнутамопреварвараи, поштосудошлиизХеракловагајасаМаратона, постројесеопетза
борбууХеракловугајууКиносаргу. Допловившисасвојимбродовиманаспрамфалерона(овоје,
наиме, билотадаатинскопристаниште), Персијанциихзадржетамоподсидром, паондаотплове
натрагуАзију.
214
117) УбицинаМаратонуималисуварваришестхиљадаичетиристотинемртвих, аАтињани
самостодеведесетидва. Толикоје, дакле, губи-такабилонаобестране. Аондеседесилои
оваквочудо. НекиЕпизел, синКуфагоринизАтине, завремебиткеизгубиојевидаданијебиони
рањеннистреломпогођен, пајеотадакрозцеосвојвекостаослеп. Чуосамдајеонсампричао
какојетодоживео. Учиниломусекаодасепредњимпојавиоједанвеликичовекупотпуној
ратнојспреми, чијајебрадасвојомсенкомпокрилацеоштит; итопривиђењејепрошлопоред
његаиубилоборцакојијебиокрајњега. Ето, тојеоноштосамчуодапричасамЕпизел.
118) КадјеДатиснаповраткууАзијубиосфлотомкодМикона, онјенештосањао; аштаје
сањао, отомесенеприча. Аличимјесвануло, извршионодмахпретреснабродовима, панађена
једнојфеничкојлађиједанпозлаћенАполоновкип. Распитиваосеодаклејекипукраден, пакадје
чуоизкогхрамајебио, отпловионнасвојојлађинаДел, аутовремесусестановнициДелабили
већвратилинасвојеострво, оставикипухрамуинаредистановницимаДеладагаоднесу
ТебанцимауДелиј, којисеналазинаморскојобалипрекопутаХалкиде. Икадимјетозаповедио,
Датиссенасвојојлађиврати, астановнициДеланеоднесукип, негогапоследвадесетгодина, по
наговорупророчишта, пренесусамиТебанциуДелион.
119) ДатисиАртафрен, чимсусеискрцалиуАзији, одведузаробљеникеизЕретријеуСузу. А
краљДаријесестрашнољутионаЕретријцепренегоштосупалиуропство, јерсуонипрви
почелисанепријатељством. Аликадјевидеодасумудоведениидасумусепредали, неучини
имништа, негоихнаселиукисијскојземљи, наједномсвомимањукојесезвалоАрдерика, акоје
јебилоудаљеноодСузедвестотинеидесетстадија, ачетрдесетстадијадалекоодбунара, изкога
суседобијалетриразнествари. Изњега, наиме, вадеасфалт, соиуље, итонаовајначин:
зацрпљењеупотребљавајуђерам, накомеје, уместоведра, причвршћенаполовинаједнемешине.
Тумешинуспуштајуубунарионасенапуни, пајеизвукуиизлијууједнобуре. Изњегасе
преточиуједнодругобуре, аизовогопетунекотреће; итакопрођекрозтрисуда. Итадасе
одмахсмолазгусне, атакођеисо, аоноуљеПерсијанцизову„радинаке". Црнојеиимаружан
мирис. ТујеДаријенаселиоЕретријце, којиживеутојземљисведомогвремена, асачувалисуи
својстаријезик.
ЗакаснелапомоћСпартанаца. Алкмеониди
120) Ето, тоседесилосаЕретријцима. АпослеуштападођедвехиљадеСпартанацауАтину;
онисусе, данебизакаснили, такожурилидасузатриданастиглиодСпартедоАтике. Иакосу
стиглипослебитке, желелисуипакбардавидеПерсијанце. ИшлисучакинаМаратондаих
разгледају. ОндасуодалипризнањеАтињанимаињиховујунаштву, пасусевратилиуСпарту.
121) ЧудимеинемогудасесложимсатимдасуАлкмеонидибилитадауспоразумуса
ПерсијанцимаидасуимштитомдализнакзатоштосухтелидаАтињанипотпаднуподвласт
ПерсијанацаиХипије. Изгледа, наиме, дасуонибили, аконевећи, аонобаристотоликовелики
противницитиранијекаоиКалија, синФенипов, аотацХипоников. Калијасе, наиме, јединиу
АтиниусудиодакупиПизистратоваимањакадјеПизистратбиопрогнаникадмујесвебило
распродаванонајавнојдражби, аииначејеиступаопротивњегакаоњеговнајвећинепријатељ.
122)* ОвајКалијазаслужујесвакупохвалу. Оннесамодајебио, какосетокаже, човеккојије
храброиступаокадјебилаупитањуслободањеговеотаџбине, негојесачетворопрегомосвојио
другоместоуОлимпији. Ајошранијејенапитијскимутакмицамабиоосвојиозначајноместои
својомвеликомгалантношћупостаопознатуцелојХелади. Атеккакавјебиоотацсвојим
кћерима! Кадсу, наиме, дораслезаудају, несамодаихјесјајноопремио, негоимједозволиода
изаберуизмеђуАтињанаоногкојиимсенајвишедопадаидасеудадузањега.
* Поглавље122 непотичеодХеродота, негојекасниједодато.
215
123) ИАлкмеонидисууистојмери, иништамањенегоон, мрзелитиране. Томечуди, и
одбијамкаоклеветудасуоништитомдализнак, итооникојисусталнобежалиодтиранаичијом
сузаслугомПизистратидиибилизбаченисавласти. Онису, помоммишљењу, умноговећојмери
билиослободитељиАтиненегосамХармодијеиАристогитон. Овису, наиме, убиствомХипарха
самојошвишеразбеснелиосталеПизистратиде, алинисуконачноукинулињиховутиранију. А
АлкмеонидисустварноослободилиАтину, акојеистинадасунаговорилиПитијуданареди
СпартанцимадаослободеАтину, каоштосамвећранијеобјаснио.
124) Аможебитидасуиздалиотаџбинузбогтогаштоимјеатинскинароднанеонекеувреде. У
Атини, дакле, нијебилољудикојибиуживаливећиугледипоштовањенегоони. Избогтогане
разумемкакосеможетврдитидасуизтихразлогадализнакштитом. Аипакјенекодаознак; ако
јетобио, отоменемогудаљедаговорим.
125) АлкмеонидисујошоддавнинауАтиниуживаливеликиуглед, анарочитоимјеславајако
пораслапрвозбогАлкмеонаипоновозбогМегакла. МегакловсинАлкмеондочекаојелепо
ЛиђанекојејеКрезпослаоизСардауДелфијскопророчиштеиучиниоимуслуге. АкадјеКрезод
ЛиђанакојисупосетилиДелфијскопророчиштечуодаимјеончиниовеликеуслуге, позовегау
Сард, пакадјетамодошао, поклонимутоликозлатаколикојеодједанпутмогаодапонесена
својимлеђима. ИАлкмеонсепотрудиодатајвеликипоклонбудејошвећи. Обучеједанвелики
огртач, накомејенаправиодубокеџепове, иобујенајвећечизмекаквејемогаодапронађе, пауђе
уризницуукојусугаувели. Кадсенашаопредгомиломзлатногпеска, првојетрпаозлатопоред
листоваучизмеколикојеуњихмоглодастане, пајезатимнапуниоџепове, ондајенасуозлатног
прашкаиукосу, аузеојенештоиууста, пајеизашаонапољеизризнице. Тако, једвавукући
чизме, личиојенасвепре, самоненачовека, јерјебиосавнабрекаоиустасумубилакао
накљукана. Видевшига, Крезсеодсрцанасмејаоипоклониомусветоијошједанпуттолико
злата. Такосеовакућајакообогатила, аовајАлкмеонјеодгајиочетирикоњазатркеиоднеоједну
победууОлимпији.
КлистенБирамужасвојојкћери
126) Акасније, последвапоколења, подигаојеславутекућеКлистен, тиранинизСикиона, теје
онауХеладибилавећанегоикадраније. Клистену, синуАристонимову, унукуМироновуи
праунукуАндрејеву, родисећерка, поименуАгариста. Зањујехтеодаизаберенајбољег
младожењуодсвихХеленаидајеовомедазажену. Завремеодржавањаолимпијскихсветковина,
накојимајесасвојимчетворопрегомоднеопобеду, КлистенобјавидасвакиХеленкојисесматра
достојнимдапостанењеговзет, можедоћиуСикионпослешездесетдана, паираније, јерћесеу
токуједнегодине, којапочињепослешездесетдана, одлучитикоћесеоженитињоме. Итадасеиз
целеХеладескупесвионипросцикојисусеосећалидостојним, акојисуималиславнепретке.
Клистенихлеподочекаикодсебеимсаградиирвалиштеитркалиште.
127) ИзИталијејебиодошаоСминдирид, синХипократовизСибариде, једанраскалашан
гиздавац(јерјеутовремеСибаридабилаунајлепшемцвету), аизСиријаДамас, синтакозваног
МудрогАмирија. ОвисубилиизИталије. ИзЈонскогзаливадошаојеАмфимнест, син
ЕпистрофовизЕпидамна. Овајје, дакле, дошаосаЈонскогзалива. ИзЕтолијејебиоТиторма, који
јебионајјачиуцелојХеладиикојисе, побегавшиодљуди, сакриоунајзабитијемкрајуЕтолије;
тогаТитормадошаојебратМалет. СаПелопонезајебиодошаоЛеокед, синтиранинаФидонаиз
Арга, итооногФидонакојијенаПелопонезузавеострогемереистеге, акојисејакозамерио
свимаХелениматимештојепротераоелејскесудијеизОлимпијеиштојесаморганизовао
олимпијскеутакмице. Дакле, његовсиниАмијант, синЛикурга, АркађанинизТрапезунта, па
ЛафанетизградаПејауАзени, синоногЕуфорионакојије, какосеуАркадијиприча, примиоу
својукућуиугостиоДиоскуре, акојијеотадапримаосвепутникеугосте, паОномаст, синАгејев
216
изЕлиде. Овису, дакле, билидошлисасамогПелопонеза, аизАтинесутубилиМегакле, син
Алкмеона, оногистогштојебиокодКреза, идругиТизандровсин, Хипоклид, најбогатијии
најлепшичовекуАтини. ИзЕретрије, којајеутовремебиланаврхунцусвогразвитка, биојету
Лизанија; онјебиојединисаЕубеје. АизТесалијеједошаоДијакторид, једанизпородице
Скопада, изКранона, аиздржавеМолосаАлкон. Ето, свиовисусеискупиликаопросци.
128) Кадсуодређеногданадошли, запитаКлистенсвакогодњиходаклејеиизкојепородице.
Тадаихзадржикодсебегодинудана, пајепроучаваоњиховухраброст, њиховесклоности,
њиховообразовањеикарактер, поштосесастајаоипојединачносасваким, аисасвимањима
заједно, пајезамладеприређиваоинарочитегимнастичкевежбе. Највишеихјепосматраоза
времезаједничкихручкованакојеихјесвакогданапозиваозасвевремедоксутамоборавилии
сјајноихчастио. НајвишесумуседопадалипросциизАтине, аизмеђуњихнајвишемуседопао
Хипоклид, Тизандровсин, збогњеговехрабростиијунаштва, аиштојеодстаринабиоусродству
саКипселидимаизКоринта.
129) КадјесвануодансвадбеикадјеКлистенимаодаобјавикогајеодњихизабрао, закољеон
стоговедаиприредиручаксвимпросцимаисвимстановницимаСикиона. Кадсусручкомбили
готови, дођемеђупросцимадонадметањаумузицииудржањуговорапредсвима. Кадсу
наставилидапију, Хипоклид, којијесвенајвишезабављао, наредисвирачудамуодсвираједну
игру, пакадгајесвирачпослушао, онпочнедаигра. Идокјеонсаммождауживаоуигри,
Клистенјесветосасумњомпосматрао. Али, одморившисемало, Хипоклиднаредидамусе
донесеједансто, пакадмуједонесен, заигранањемупрвоспартанскеигре, паондаиатичке, а
најзадсепоставиглавомнастоипочненогамадаизводиразнепокретепотакту. Клистенусејош
завремепрвеидругеигре, збограскалашногиграња, тониједопадало, иодлучиоједаХипоклида
никаконеизаберезасвогзета, алисеуздржаоинијехтеодагаизгрди. Акадјевидеокако
млатараногама, нијевишемогаодасеуздржи, већмурече:
''Тизандровсине, проиграосисвојуженидбу.''
АХипоклидмунатоодговори:
''НијеХипоклиданибрига.' '
Иотудипотичетаузречица.
130) Клистенихондазамолидасеумире, паимсвимаовакопроговори:
''Просцимојећерке, свимисевидопадатеирадобихвамсвима, кадбихмогао, учиниопо
вољиинебихбираосамоједногодвас, адругеодбијао. Али, нажалост, ипоредмојежаркежеље
давамсвимаугодим, нијемитобиломогуће, поштоимамсамоједнукћер. Свимавамакојесам
мораодаодбијемпоклањампоједанталенатсребра, штостемиуказаличастидошлидами
проситекћериштостетоликодуговременабилидалекоодсвојихкућа. Заручујемсвојукћер
АгаристусаАлкмеоновимсиномМегаклом, итопоатинскимобичајима.''
Акадје, затим, иМегаклоизјавиодајевољандајеузмезажену, обавиојеКлистенсвадбу.
131) Ето, тоседесилоувезисизбороммладожење, пасуипотомеАлкмеонидипосталичувени
уцелојХелади. ИизтогбракапотичеонајКлистенкојијеуАтинипреуредиофилеиуспоставио
народнувласт, тј. демократију, акојиједобиоимепосвомдедипомајциизСикиона. Они
ХипократбилисуМегакловисинови. ИХипократјеимаосинаМегаклаикћерАгаристу, којаје,
опет, добилаимепоКлистеновојћерциАгаристи. ОвасебилаудалазаКсантипа, сина
Арифронова, и, докјебилаудругомстању, сањалаједаћеродитилава. Ипосленеколикодана
родионаКсантипуПерикла.
132) ПослепоразанаМаратонуМилтијадовасеслава, којаниранијенијебиламалакод
Атињана, јакоповећала. ОнтадазамолиАтињанедамуставенарасположењеседамдесет
бродова, војскуиновац, алиимнесаопштипротивкојеземљеиманамерударатује, негоимсамо
изјавидаћесеобогатитиакопођусњим; водићеихуједнутаквуземљуизкојесебезпомуке
217
добијаогромнаколичиназлата. Ето, тимречимајезахтеваоодњихбродове. ААтињанимасето
јакодопалоидадумубродове.
НесрећнипоходМилтијадовнаПар
133) Преузевшикоманду, МилтијадкренесвојскомнаПар, подизговоромдасуПаранипрви
отпочелинепријатељстваприкључившисесједномтријеромПерсијанцимакадсуовиводили
војскунаМаратон. Алитојебиосамоизговор, аустварионјемрзеоПаранештогајеТисијин
синЛизагора, којијебиопорекломсПара, оклеветаокодПерсијанцаХидарнеја. КадјеМилтијад
стигаосафлотомдоострвакудајепловио, онопколиградипочнедагаопседа, аПаранимаје
послаогласникеизахтеваоодњихстоталената, запретившиимдасе, акомунебудудали, неће
враћатикућидокнезаузмеград. ПараниманијебилонинакрајпаметидададуМилтијадуновац,
негосумислиликакодасачувајуград, па, поредтогаштосупредузелидругемере, упрвомреду
разгледајузидовеитамогдесубилинајслабији, ониихутокуноћиудвоструче.
134) ТосуподацикојеизносесвиХелени, аоономештосепослетогадесилосамиПарани
причајуово: КадјеМилтијадбиоунеприлици, дођемуједназаробљенажена, којајебилародом
саПара, поименуТима, слушкињаухрамуподземнихбогова. ИзишавшипредМилтијада, онаму
саветуједа, акобаштакојакожелидазаузмеПар, послушањенсавет. Ипоњенусаветуоде
Милтијаднабрежуљакиспредграда, прескочипрекозидахрамаЗаконодавкеДеметре, поштоније
могаодаотвориврата, ипођепремахраму, билосанамеромданештоуради, илидаседотакне
нечегаштосенијесмелодотицати, илидабилоштауради. Десиседагабашпредтимвратима
ухватинекајеза, тесевратиистимпутемнатраг, пакадјескакаопрекозида, ишчашиногуукуку.
Другиопеттврдедајетадаповредиоколено.
135) Онеспособившисетако, МилтијадотпловинатрагадаАтињаниманиједонеониновца,
нитијеосвојиоПар, негојепунихдвадесетишестданаопседаоградипустошиоострво. Кадсу
ПаранисазналидајеслушкињаТимапоказалапутМилтијаду, папоштосухтелидајезбогтога
казне, пошаљу, кадсусеослободилиопсаде, изасланикеуДелфеизапитајупророчиштедалида
убијуслушкињуштојеупутиланепријатељедазаузмуотаџбинуиштојеМилтијадуодала
светињезакојемушкарцинисусмелизнати. ПитијаимтонедозволииизјавиимдаТиманије
учинилатименикаквокривичнодело, негодајенавелаМилтијаданазло, јермујебилосуђенода
злопрође. Ето, тојеПитијаодговорилаПаранима.
136) АтињанисунасваустагрдилиМилтијадакадсевратиосаПара, анарочитоКсантип,
Арифроновсин, којигајечакоптужионародномсудуизахтеваодагаосуденасмртзбог
велеиздаје. Милтијаднијемогаоличнодасебрани(јерјеболоваоодноге), већјемораодаостане
упостељи, пасугабранилињеговипријатељи. ОнисуподсетилинаМаратонскубиткуина
освајањеЛемна, јерјеонказниоПелазге, освојиоЛемноипредаогаАтињанима. Инароддонесе
одлукудасеослобађасмртнеказне, алигапрогласикривимиосудидаплатиказнуодпедесет
талената. Милтијадодмахпослетогаумре, поштоједошлодотровањаиупалекости. Аказнуод
педесетталенатаплатиојењеговсинКимон.
КакојеМилтијадосвојиоострвоЛемно
137) АЛемнојеМилтијад, синКимонов, заузеонаовајначин. Атињанисубилипротерали
ПелазгеизАтике. Далисутомприликомправеднопоступилиилинеправедно, тонемогуда
кажем; наводимсамооноштосудругирекли. Хекатеј, синХегесандровусвојојисторији, на
пример, кажедасунеправеднопоступили. Кадсу, наиме, Атињанивиделидајеземљакојасе
налазиподХиметом— акојајеПелазгимабиладатакаонаградаштосусаградилибедемеоко
тврђаве— лепообрађена, аранијејебиларђаваинијеништавредела, обузмеихзавистизажеле
даседочепајутеземље, тезбогтогапротерајуПелазгебезикаквадругогразлога. ААтињани
218
сами, например, кажудасуправеднопоступиликадсуихпротерали. Пелазги, наиме, којису
становалиподХиметом, одлазилисууоколинуивршилиовакванасиља. Поштоутовремениони
нидругиХеленинисуималиробова, одлазилесуњиховекћериповодунаЕнеакрун. Икадгодсу
онедолазиле, Пелазгисуихувекнападалиивршилинасиљенадњима. Инијеимбилодосташто
суточинили, негосучакприпремалипобунупротивАтињана, пасутомприликомухваћенина
делу. Атињанисупоказалидасубољиодњихтимешто, иакосуималиправадапобијуПелазге,
поштосуихухватилидаприпремајузаверу, нисухтелитоучинити, негосуимсамонаредилида
сеиселеизземље. ТакосусеПелазгиодселилиинастанилисеудругимпределимаинаЛемну. То
јерекаоХекатеј, аАтињанипричајуово.
Пелазгинапуштајуострво
138) Пелазги, којисуутовреместановалинаЛемну, решедасеосветеАтињанима. Поштосу
имбиледобропознатесвечаностиуАтини, онинабавелађесапедесетвесала, па, кадсуатинске
женепрослављалесветковинуучастАртемидеуБраурону, ониимпоставезаседе, паихмноге
заробе, отпловесањиманаЛемноиузмуихзасвојеиноче. Кадсуовеженеродилемногодеце,
васпитавалесусвоједечакепоатинскимобичајимаинаатинском, тј. хеленскомјезику. Иови
нисухтелидасемешајусасиновимапелашкихжена, пасу, кадбинекиодњихдобиобатинаод
оних, свискочилидамупомогнуидагабране. Овисудечацичаксматралидаимајуправада
заповедајуонимдечацима, ибилисумногојачиодњнх. КадсуПелазгитоприметили,
поразговоресеотоме, пасаужасомпомисленатодочегаћетодовести: кадовидечацивећсад
знајудасеорганизујупротивњиховихзаконитихсинова, икадвећсадпокушавајудаим
заповедају, штаћетекрадитикадодрасту! ИонитадаодлучедапоубијајусиновеАтињанки. То
суиучинили, азатимпоубијајуимајке. Поовомиранијемзлочину, којисуизвршилеженешто
сузавремеТоантапобилесвојемужеве, зовусесвигрознизлочиниуцелојХеладилемнијски
злочини.
139) КадсуПелазгипоубијалисвојесинове, нијеимземљавишехтеладарађа, нитисурађале
жене, нитисестокамножилакаораније. Присиљениглађу, избогтогаштоимседецанису
рађала, пошаљуониизасланикеуДелфедапитајукакодасеослободетихневоља. Питијаим
наредидаплатеАтињанимаказнукаквуимониодреде. ИПелазги, заиста, дођууАтину, теизјаве
дасувољнидаплатеодштетузасвеучињененеправде. ААтињанипроструувећницинајлепше
јастукеиизнесунастонајбољајела, тезатражеодПелазгадаимпредадусвојуземљууисто
таквомстању. Пелазгиимовакоодговоре:
''Кадзавремебурестигнетенабродуизвашеземљеунашу, ондаћемовамјепредати.''
Зналису, наиме, дајетонемогуће, јерсеАтинаналазидалеконајугуодЛемна. Итадаје
натомеиостало.
140) Аликасније, послемногогодина, кадјеХерзонезнаХелеспонтупотпаоподатинскувласт,
дођеМилтајад, Кимоновсин, завремедувањасевернихветрова, изЕлеунтанаХерзонезубродом
наЛемноинаредиПелазгимаданапустеострво, подсетившиихнапророчанствозакојесу
Пелазгимислилидасенећеиспунити. ИХефестијцигапослушају, аМирињанинисухтелидасе
сложестимидапризнајудајеХерзонезАтика, пасубилиопседнути, доксеионинисупредали.
Ето, такојеЛемнопаоурукеМилтијадуиАтињанима.
219
Књигаседма
ПОЛИМНИЈА
ДаријеприпремановпоходнаХеладу. Његовасмрт* Ксерксеступанапресто. Скупштинапрвака
* Ксерксе. МардонијеиАртабанговореускупштини* Артабановговор* Ксерксовсани
колебање* Новиснови. Доношењеодлукеорату* Великератнеприпреме. ПрокопавањеАтоса*
ПолазаквојскеуСард. БогатствоЛиђанинаПитије* КсерксеподижемостовепрекоХелеспонта*
МолбаикажњавањеПитије* ПутодСардадоАбида. Смотравојске* РазговорКсерксаса
Артабаном * КсерксеговориПерсијанцима. ПрелазакуЕвропу* ПутдоДориска. Ксерксе
пребројававојску* Косубилипешациикакосубилиопремљени* Пешадијаињенизаповедници
* Коњица* Флотаињенизаповедници* Ксерксевршивојнусмотру* ДоговорсаДемаратом*
НаграђивањеМаскамаиБога. ПолазакизДориска* ПутдоАканта* Какосевојскахранила. Од
АкантадоТерме* ЛогоровањеуТерми* ГласницисевраћајуизХеладе. Талтибијевгнев*
СперхијеиБулије* ЗаслугеАтињаназаслободуХеладе* Темистоклеифлота, ИзмирењеХелена
* УходеуАзији. ПреговорисАргом * ПовестоГелону, тиранинусиракушком* Хеленски
изасланициуСиракузи* Гелоновипреговорисахеленскимизасланицима* Гелонодбијапружање
помоћиХелади* ДржањеКеркирана. Крићаниодбијајупомоћ* Тесалци. Термопилскикланац
* ХеленскафлотакодАртемизија* Првапоморскабитка. Персијскевојнеснаге* Тродневнабура.
Персијскигубици* Успесихеленскефлоте* ПределиокоТермопила. Хеленскеснаге* Леонида.
Персијскаизвиђања* Дводневнабиткаукланцу. Епијалтовоиздајство* Персијанцизаобилазе
кланац * Савезници одлазе. Последњаборба* Еурити Аристодем. ИздајствоТебанаца*
ДемаратовииАхеменовисавети* КсерксесесветимртвомЛеониди
ДаријеприпремановпоходнаХеладу. Његовасмрт
1) КадјеХистасповусинуДаријустиглавестобицикојасеодиграланаМаратону, апоштоје
већранијебиојакоозлојеђеннаАтињанезбогупадауСард, онсетадаскороизбезумиодбесаи
јошревноснијепочнедасеспремазаратпротивХеладе. Сместапошаљегласникеуградовеи
овиманаредидасеспремезарат; свимазаповедидаопремемноговишератнихбродова, коња,
хранеитеретнихбродованегораније. ПослеобјављивањатоганаређењауцелојАзијисусепуне
тригодиневршилегрозничавеприпреме, биралисенајвећијунацииопремалиседапођуурат
противХеладе. АлисеЕгипћани, којејеКамбизбиопретвориоуробове, послечетиригодине
побунепротивПерсијанаца. ТадасеДаријејошревноснијеприпремаодаударисвојскомина
једнеинадруте.
2) ИдоксеДаријеспремаозаратпротивЕгиптаиАтине, дођемеђуњеговимсиновимадо
великесвађеокотогакоћедабуденамесник, јерјепоперсијскимобичајимакраљ, приликомсвог
одласкаурат, мораодаименујенамесника. Даријеје, јошпренегоштојебиодошаонапресто,
имаотрисинаодпрвежене, Гобријевећерке, акадјепостаокраљ, родимуКировакћи, Атоса,
јошчетирисина. НајстаријиодонихпрвихбиојеАртобазан, аодовихкојисусекаснијеродили
биојеКсерксе. Пошто, дакле, нисубили: одистемајке, онисепосвађају. Артобазанје, као
најстаријиодсвих, ипообичајимакојивладајусвудаусвету, тражиодањемуприпадневласт, док
јеКсерксетврдиодаонаприпадањему, јерјебиосинКировекћери, Атосе, иштојеКирдонео
слободуПерсијанцима.
3) Ибашутовреме, докјошДаријенијебиоизнеосвојемишљењеотоме, дођеуСузу
АристоновсинДемарат, којијеуСпартибиозбаченсапрестолаипобегаоизСпарте. Чувшиза
свађуДаријевихсинова, дођеон, какосеприча, Ксерксуисаветујемудасепозовеинаоноштоће
муонрећи, тојестдасеродиокадјеДаријевећбиокраљивладаоуПерсији, доксеАртобазан
родиоондакадјеДаријебиообичанприватанчовек.
220
''Нијениправонипоштено'', речеДемарат, ''данекодругидобијетучастпретебе. У
Спартије, например, обичајдапрестоприпаднемлађемакоседесидасенекородиопренегошто
мујеотацпостаокраљ, памусеродимлађибратдокмујеотацнапрестолу.''
ПоштосеКсерксепослужиоДемаратовимсаветом, увидиисамДариједаонимаправои
поставигазасвоганаследника. АјамислимдабиКсерксепостаокраљибезтогсавета, јерје
Атосабиласвемоћна.
4) ПоставившиКсерксанаперсијскипресто, Даријејежелеодапођесавојскомурат. Али
послетога, игодинуданапослеустанкауЕгипту, десиседазавреметихприпремаДаријеумре,
поштојевладаосвегатридесетшестгодина, инепружимусеприликадасеосветинипобуњеним
ЕгипћаниманиАтињанима.
Ксерксеступанапресто. Скупштинапрвака
5) КадјеДаријеумро, дођенапрестоњеговсинКсерксе. Оннајпреникаконијебиовољанда
пођесвојскомнаХеладу, негојесвувојскуповеонаЕгипат. ПоредњегасталнојебиоГобријев
синМардоније, којијеиначебиоКсерксовнећакинајутицајнијичовекодсвихПерсијанаца, ион
мујесталноовакоговорио:
''Господару, нијеправодаАтињанинебудукажњенизанебројенанеделакојасуизвршили
надПерсијанцима. Типакможешдаучиништоштосипредузео, акадугушишпобунууЕгипту,
поведивојскунаАтинудаљудистекнуотебидобромишљењеидакаснијесвакозазиредаповеде
војскупротивтвојеземље.''
Итакогајеовимречимаподстицаонаосвету, ауговоруједодаојошиово: дајеЕвропа
прекрасназемља, датамоуспеваразноврсновоће, дајеблагословеназемљаидајенасветуједино
персијскикраљдостојандајеузмеусвојпосед.
6) Рекаомујетопоштојебиоавантуриста, асањаојеистотакоиотомедапостанесатрапу
Хелади. ВременоммујеипакпошлозарукомданаговориКсерксанатајподвиг, јерсумуидруге
околностипомагаледаганаговоринато. Првосу, наиме, дошлиизасланициАлеуадаизТесалије,
којисуганаговаралидатоучини, пасумусвесрднопонудилипомоћпротивХеладе(истиови
АлеуадибилисукраљевиуТесалији), азатимсудошлиуСузуПизистратидикојинесамодасу
мупредлагалионоистоштоиАлеуади, негосугајошивишесалеталимолбамаиобећањима.
ОнисусасобомдовелиАтињанинаОномакрита, оногпророкакојијебиосакупиосваМузејева
пророчанства, асакојимсусепретходнобилипомирили. Ономакритаје, наиме, изАтинебио
протераоПизистратовсинХипарх, јергајеЛасизХермионебиоухватионаделудајеподметнуо
МузејуједнопророчанствоотомедаћеострвауоколиниЛезбапотонутиуморе. Затогаје
Хипархипротерао, иакојеранијебиоунајвећемпријатељствусњим. Атадакадјес
ПизистратидимастигаоуСузуиизишаопредкраља, Пизистратидисугапредњимковалиу
звезде, пајепрорицаоисамомкраљу. Акобиупророчанствимабилонечегнеповољногзасамог
краља, томуоннијесаопштавао, негомујесамбираонајповољнијапророчанстваисаопштавао
муих. ТакомујесаопштиокакојесуђенодаједанПерсијанацнаправимостпрекоХелеспонта, да
биганавеодаповедепоходнаХеладу. Овај, дакле, својимпророчанствимаприскочиМардонијуу
помоћ, аистотакоиАлеуадииПизистратидисвојимпредлозима.
7) Кадје, дакле, КсерксебионаговорендазаратипротивХеладе, тадајенајпре, годинудана
послеДаријевесмрти, пошаосавојскомпротивпобуњеника. Акадјењихпобедиоикадјебацио
ЕгипатујошцрњеропствонегоонозавремеДарија, предаганауправусвомбратуАхемену, сину
Даријеву. ОвогаАхеменајепакзавремењеговауправљањаЕгиптомубиоЛибијацИнар, син
Псаметихов.
221
Ксерксе. МардонијеиАртабанговореускупштини
8) КсерксепакпослеподјармљивањаЕгипта, поштојехтеодапреузмекомандунадвојском
противАтине, сазовеиодржискупштинуперсијскихпрвакадабичуоњиховомишљењеидаби
имсвимаоткриосвојенамере. Кадсусе, дакле, сакупили, Ксерксеимовакопроговори:
''Персијанци, јанећудауводимновзакон, негомислимдапоступимповећпостојећем
закону. Каошточујемоднашихстаријих, минисмоникадседелискрштенихрукуоткакосмо
преузеливођствоодМеђанаиоткадјеКирзбациоАстијагасапрестола, већнасјебогтаководио
исвинашиподвизисвршавалисусесвебољеибоље. ДобрознатештајесвеурадиоКир, па
КамбизимојотацДарије, икакосуониредомпокоравалинародзанародом, тенијепотребнода
вамсеотомеговори. Ијасам, засвевремеоткадсампреузеоовајпресто, мислиоотомекакодау
томпогледунезаостанемизасвојихпредакаида, каоиони, повећамипроширимперсијскумоћ.
Имислећиотоме, долазимдозакључкадаћемосеимиистотакопрославитиимоћисадазаузети
земљукојанијенимањанисиромашнија, негојечакиплоднија; аистовременоћемоказнити
своганепријатељаиосветитимусе. Збогтогасамвассадаисакупиодавамизнесемштасам
наумиодаурадим. Имам, наиме, намерудасаградимједанмостпрекоХелеспонтападасавојском
кренемкрозЕвропупротивХеладе, дасеосветимАтињанимазасвеонеувредекојесунанели
Персијанцимаимомеоцу. ВиделистеколикојеиДаријезатимтежиодапођепротивтогнарода.
Онје, међутим, умроинијемуседалодасеосвети. И, уимењегаиуимесвихПерсијанаца, јасе
нећусмиритидокнеосвојиминеспалимАтину, јерсусеАтињаниусудилидананосеувредеи
мениимомеоцу. НајпресусАристагоромМилећанином, којијебионашроб, упалиуСарди
спалилигајевеихрамове. АкаквесунампослетогајадезадаликадсмоподвођствомДатисаи
Артафренадошлиуњиховуземљу, товамјесвимадобропознато. Ето, збогтогасеиспремамда
ратујемпротивњих, анадамседаћуодтогаиматиимногедругекористи. Акопокоримоњихи
њиховесуседекојистанујууземљиФрижанинаПелопа, ондаћемопостићидасеПерсијаграничи
саЗевсовимнебом, јертадасунценећеобасјаватиниједнуземљукојасеграничисанашом, него
ћујавашомпомоћуодсвихтихземаљаширомцелеЕвропенаправитиједнудржаву. Обавештен
сам, наиме, дастварстојиовако: нећеостатиниједанграднасветунитииједаннародкојићебити
устањудасеупустиуборбусанама, акобудемоуклонилиовекојесамспоменуо. Итакоће
доспетиподропскијарамионикојисунамскривили, аионикојинемајуникаквекривице. Иви
бистеми, акотосвеизвршите, учиниливеликууслугу. Чимвамбудемодредиочаскадададођете,
бићепотребнодасесвакиодвасрадоодазовепозивуидадође; акоодвасбудедошаосанајбоље
опремљеномвојском, даћумударове, штосекоднассматразанајвећеодликовање. Ето, тако
требатосададасеуради. Адавамнебиизгледалодарадимнасвојуруку, износимовустварпред
вассвеимолимвасдакажетесвојемишљење.''
Итимречимазавршиговор.
9) ПослењегаузеојеречМардоније:
''Господару, несамодасинајбољиодсвихПерсијанацакојисуипакпостојали, негоси
кудикамобољииодонихкојићесекаснијеродити. Тисинамсвенајбољеинајтачније
образложиоинећешдозволитиданамсеподсмевајуиданаспрезирукојекаквиЈонциизЕвропе.
ЗаистабибиласрамотадамикојисмопокорилиСаке, Инде, Етиопљане, Асирцеимногедруге
моћненароде, акојинамнисубилиништаскривили, негосамозатоштосмохтелидапроширимо
својудржаву, — неказнимоинеосветимосеХеленимакојисунаспрвинапали. Чегаимамодасе
бојимо? Далињиховеогромневојнесиле? Далиснагењиховабогатства? Добропознајемоначин
њиховеборбеизнамодаимјеснаганезнатна. Памисмопокорилињиховесиновекојистанујуу
нашојземљи, акојисеназивајуЈонци, ЕолцииДорци. Таличнојасамихдоброупознаокадсам,
позаповеститвогаоца, ратоваопротивтихљуди, пасамстигаочакдоМакедоније, амалоје
требалопадапродремиусамуАтину, адасениконијеусудиодаступиуборбусамном. Па
ипак, какочујем, Хелениимајуобичајдаврлонемарноилудозамећубој, јернемајуниискуства
ниразумевања. Кадједнидругимаобјаверат, ониизаберунајлепшеинајплоднијеземљиште, тесе
нањемутукудотледоксеипобеднициневратесавеликимгубицима. Опобеђениманећууопште
222
даговорим, јерсвионибивајууништени. Поштосвиговореистимјезиком, требалобидаизгладе
међусобненесугласицепутемгласникаиизасланикаисвимсредствимапренегоратовима. Аако
башизмеђуњихнеминовноморададолазидоратова, ондатребаданађуземљиштегдећеи
једнимаидругимабититешкодапобеде, падасенањемуогледају. Ибашзбогтогаштосе
Хеленималоразумејууратнувештину, нисусезавремемогпоходадоМакедонијеусудилидасе
упустеуборбусамном. Акосе, краљу, исмепротивтебеборитикадводишизАзијетоликусилу
итоликебродове? УверенсамдаХеленинећеиматитоликохрабрости. Аакосеипревариму
своммишљењу, иакоонибезумнорешедасесанамаупустеуборбу, ондаћезапамтитидасмо
најбољиратницинасвету. Требасесместадатинапосао, јерништанедолазиљудимасамоод
себе, негосведобијајуодлучношћуиборбом.''
Артабановговор
10) КадјеМардонијетакоподупроКсерксовомишљење, онзаћути. Идоксусвиостали
Персијанцићутали, неусуђујућиседасеизјаснепротивизнесеногмишљења, Хистасповсин
Артабан, уздајућисеутоштојебиоКсерксовстриц, узмеречиизјави:
''Краљу, аконедођудоизражајаисупротнамишљења, онданеможемоизабратионо
мишљењекојејебоље, негоморадасепримијединоонокојејеизнесено. Аакосеизнесуидруга
мишљења, ондасестварамогућностдасебира. Истотаконеможемодапознамочистозлатосамо
посеби, неготекондапознамокојејебољекадгатрљамоодругозлато. Јасамговориоитвоме
оцу, амомебратуДарију, данератујепротивСкита, једногнародакојиусвојојземљинема
уопштениједногграда. Аонменијепослушао, јерјемислиодаћепокоритискитскеномаде, тесе
сатогпоходавратиоизгубившивеликидеосвојихнајбољихвојника. Ати, краљу, хоћешда
ратујешпротивљудикојисумногохрабријиодСкитаизакојесемислидасунајбољиинамору
инакопну. Сматрамзасвојудужностдатикажемштајетокодњихчегасејанајвишебојим.
Кажеш даћеш направитимостнаХелеспонтуидаћешкрозЕвропукренутисвојскомуХеладу.
Паипаксеможедеситидабудешпобеђенилинаморуилинакопну, абогами, инаобафронта,
јерсесматрадасутохрабриљуди, атосеможезакључитиипотомештосусами: Атињани
уништилитоликувојскукојајесаДатисомиАртафреномбилаупалауАтику. Акоимнепођеза
рукомданаспобеденаобафронта, већаконаснападнусамонаморуипобеде, паакоотпловена
Хелеспонтитаморазрушемост, тоћетек, краљу, дабудестрашно. Јатонеизмишљамине
правимсемудар, негосевећједномдесилодаумалоштонаснијезадесилавеликанесрећакадје
твојотацсаградиомостпрекоТрачкогБоспораипрекоИстра, тепрешаоинапаоСките. Итадсу
СкитисвемогућеучинилисамоданаговореЈонце, којимајебилоповеренодачувајумостна
Истру, дапорушемост. ИдасетадаХистијеј, тиранинизМилета, сложиосамишљењемосталих
тирана, идасетоммишљењунијесупротставио, Персијанцибипотпунобилиуништени. Миипак
саужасомчујемодајецеласудбинаједногкраљазависиласамоодједногчовека. Затонемојити
безнуждедасрљашутаквуопасност, негопослушајмојсавет! Распустисадаовускупштинуи
поноворазмислиотојствари, пакаддонесешодлуку, кажинамштасматрашзанајбољедасе
уради. Мислимдајеувекбилооднајвећекористидасеоједнојстваризрелоразмисли: ааконам
мождаискрсненештоштонисмоочекивали, тоонданећебитикриворазмишљање, негоћесето
деситизатоштојесудбинајачаодразмишљања. Алиакосенекомкоружнеплановекујеосмехне
срећа, тојеонизненадаислучајнопостигаоуспех. Итонезначидајењегованепромишљеносту
радуиспалакаонештодобро. Видишкакобогударагромомусваживабићакојастрчеизнад
осталихинедозвољаваимдасесањимеизједначе, а, сдругестране, недирауоноштојемалено.
Видиш, наиме, даувекбацамуњенанајвећекућеинајвећедрвеће, јербогкрешесвештоје
претерановелико. Истотакоиједнавеликавојскаможебитиуништенаодједнемале, самоакоје
завидљивобожанствопоплашиибацигромнању, тезбогтогаибудесрамноуништена. Јербогне
трпидасејошнеко, осимњега, високоуздиже. Претеранажурбаусвакомпослудоносиштету, а
тообичноповлачизасобомивеликеодговорности. Ибашуразмишљањулежиуспех, иакона
првипоглединеизгледатако, алисевременомможелакодоћидоуверењадајетоипактахо. Ето,
223
краљу, тојесвештосамхтеодатисаветујем. Ати, Гобријевсине, Мардоније, престанистим
глупостимаоХеленима, јеронибашнезаслужујудасеоњимачујутакоружнествари.
Омаловажавајући, наиме, Хелене, типодстичешкраљадаратује; иизгледамидатије
јединодотогаистало. Немојтодарадиш, јерјеклеветанештонајгоре. Клеветомдвојицачине
неправду, асамоједанјетрпи. Наиме, онајкојиклевеће, поступанеправедноштоговорипротив
некогизањеговихлеђа, аонајкојислуша, чининеправдуштоверујеовом, анетрудиседасесам
отомеувери. Ономпактрећем, којинијету, наносисенеправдатимештоједанодонедвојице
говоризањегадајерђав, адруги— штоверуједајетотако. Алиаковећморададођедората
противовогнарода, ондахајдедасеопкладимоусвојудецу. Некакраљостанекодсвојекуће, ати
регрутујвојникекојегодхоћешиколикогодхоћеш. Акосепакдеси, каоштотикажеш, дакраљу
испаднезарукомтајпоход, онданекабудупогубљениимојисиновиијасњима; алиакоседеси
онакокаоштојапроричем, ондадабудупогубљенитвојисиновии, уколикосевратишкући, ити
сњима. АкопакнећешдапристанешнатуопкладуисвакакоповедешвојскунаХеладу, ондаће
се, кажемти, чутикакопричанекоодонихкојисуосталиуПерсијидасуМардонија, којије
увалиоПерсијанцеувеликозло, растрглипсииразнелептицеилинегдеуАтицииличакиу
Лаконији, амождајошираније, насамомпуту, паћешондаосетитипротивкаквогсинарода
наговараокраљадапођеУрат.''
11) ТоречеАртабан, аКсерксесеразљутииовакомуодговори:
''Артабане, спасаватетоштосибратмогаоца, иначебимискупоплатиозатеглупости.
Кажњавамтезбогтогтвогкукавичлукаиплашљивоститимештонећешмоћисамномдаидешу
ратпротивХеладе, негоћешовдеостатизаједносаженама. Извршићујаоноштосамовдерекаои
безтвојепомоћи. НебиојасинДаријев, чијијеотацбиоХистасп, аотацовогаАрсам, ањегов
отацАријарамне, аотацовогаТеиспо, ањеговотацКир, аКировотацКамбиз, аКамбизовотац
Теиспо, аТеисповАхемен, — акосенебудемосветиоАтињанима, јердобрознамдаонинеће
мироватиакомибудемомировали, негоћерадонапастинанашуземљу, атоможемозакључити
поономештосунамвећучиниликадсуупалиуАзијуизапалилиСард. Нинаманињиманије
могућедасеповучемо, негонамобојимаостајеилиданападнемоилидабудемонападнути, или
даовосвепотпаднеподвластХеленаилионоподвластПерсијанаца. Кодтоликог
непријатељства, наиме, немадругогизлаза. Правоједасевећједномосветимозананесенеувреде,
асвестансамоногаштаризикујемкадполазимуратпротивовихљудикојејејошФрижанин
Пелоп, којијебиоробмојихпредака, биотакопокориодасетајнародитаземљајошиданас
називајупоименуосвајача.''
Ксерксовсаниколебање
12) Толикосеотомеговорило. Акадјепаланоћ, Ксерксуипакниједаломираоноштомује
Артабанбиорекао. Размишљајућиноћуосвему, дођедозакључкадаипакнијезгоднодаратује
противХеладе. Ипоследоношењатаквеодлукеонзаспии, какоПерсијанципричају, сањаоје
овакавсан. Сањаојекакомуједошаоједанвеликилепчовекирекаому:
''Предомислиосисеопет, Персијанче, инећешдаводишвојскупротивХеладе, иакосивећ
наредиоПерсијанцимадасакупљајувојску. Нисидоброурадиоштосисепредомислио, нитисам
тузатодатиопростим, негооноштосизаданаодлучиодаурадиш, морашиизвршити.''
ИКсерксусеучинилодајетајчовекпослетихречиодлетео.
13) Акадјесвануло, онсенијеобазираонатајсан, негојепозваоПерсијанцескојимајеи
ранијебиодржаоскупштину, паимовакопроговори:
''Персијанци, опроститемиштосамсетакобрзопредомислио. Нисамјошотишаотако
далекодамислимдасамнајпаметнији, иникаднеодбијамонекојимисастранесаветујуштада
радим. ДоксамслушаоАртабановомишљење, узавреламијеодмахмладалачкакрв, тесамнапао
начовеканепристојнимречимавишенегоштојетребало. Алисада, дакле, кадсамдобро
224
размислио, решиосамдапослушамњеговсавет. Можетеживетиумиру, јерсамсепредомислиои
нећударатујемпротивХеладе.''
14) Чувшито, Персијанцимуодрадостипаднупредногеипољубемускут. Акадјепаланоћи
чимјеКсерксезаспао, дођемунасанопетоноистопривиђењеиречему:
''Даријевсине, изгледадасиодустаоодвођењаПерсијанацаурат. Зарсетоликоосврћеш
намојеречииправишсекаодаихнисиниодкоганичуо? Затодоброзапамтидаћетисезбог
тогаоводеситиакосместанеповедешвојскунаХеладу: каоштосизакратковремепостаовелик
имоћан, истотакоћешбрзодапостанешникоиништа.''
15) Ксерксесестрашноуплашиодсна, паскочиизпостељеипошаљеодмахједноггласника
поАртабана. Кадјеовајдошао, Ксерксемурече:
''Артабане, нисамбиопричистојсвестикадсамтеодмахизгрдиоиувредиозбогтвог
корисногсавета. Ипаксамсеубрзопослетогапокајаоиувидеодатребадаучинимоноштосити
предложио. Али, ипоредмоједобревоље, немогудатитоучиним. Кадсамсе, наиме,
предомислиоипокајао, долазиминасаннекаприликаинедозвољавамидатакопоступим; асада
мијечакизапретила, иотишла. Акомибогшаљетакавсан, иакојетоњеговавољадасеповеде
ратпротивХеладе, појавићесеитебиуснутаистаприликаинаредићетитоистоштоимени.
Верујемдаћешититоистосањати, акообучешцелумојуопремуиседнешнамојпресто, паонда
легнеш умојкреветдаспаваш.''
16) ИКсерксемуторече, аАртабаннијенајпрехтеодапослушањеговонаређење, јерсе
сматраонедостојнимдаседненакраљевскипресто, али, најзад, каднијеимаокуд, пристанеда
извршитонаређењеиизјави:
''Једнакоценим, краљу, итоштосиразборитиштосиспремандапослушашдобресавете.
Тиимашбашоведвеособине, самотерђавиљудиизтвојеоколиненаводенарђавпут, каоштосе
намору, којејељудимаодтаковеликекористи, дижубуреинедозвољавајуљудимадасекористе
његовимприроднимпреимућствима. Нијемибилотоликонижаокадсамчуодамепсујеш,
коликомејежалостилотоштојемишљењеПерсијанацабилоподељено. Једнисутеподстицали
дабудешјоштврдоглавији, адругисутеумиривалииговорилитиданиједоброштосе
навикавашдаувекжелишвишенегоштоимаш. Жаомијебилоиштосиодтадвамишљења
изабраобашонокојејештетнијеизатебеизасвеПерсијанце. Асадапаккадсидонеобољу
одлуку, икадсиодустаоодратапротивХеладе, кажешдати, побожијемналогу, долазинеко
привиђењеиуснутијављаданесмешодустатиодтогпохода. Него, мојсинко, тисновине
долазеодбогова! Поштосаммногогодинастаријиодтебе, јаћути, наиме, објаснитиоткуд
људимадолазетаквиснови. Људимаобичнонајчешћедолазинасаноноистоочемусупрекодана
највишемислили. Имисмоуочитогдананајвишемислилиотомпоходу. Акотопакнијетакокао
штосамјаизнео, неготодолазиоднекогбожанства, ондаситисвеукраткорекао; утомслучају
ћесесигурноименијавитиинаредићемитоистоштојеитебинаредило. Нећемисепре
појавитиакобудемутвомоделунегоштобимиселојавилоакобудемусвомоделу, атакођениу
твомкреветупренегоумом, акоуопштебудехтелодамидођенасан. Топривиђењекојетисе
јављаније, наиме, толикоглупода, кадмебудевиделоутвомеоделу, помислидаситоти. Дали
пакнећехтетидаобратипажњунаменеидамиукажетучастдамисеуснупојавикадсаму
свомилиутвомоделу, илићесесамотебијављати, тосадатребадавидимо. Алиакосеимени
одмахјави, ондаћуијавероватидајетобожанскимиг. Акоси, дакле, одлучиодатакобуде, иако
неможешдапреиначишодлуку, пааковећморамспаватиутвомекревету, хајдеондадате
послушам, панекасејавиимени. Сведотлеостајемприсвомсадашњеммишљењу.''
17) РекавшитоимислећидајеубедиоКсерксакојинијеништаговорио, Артабанизврши
наређење. ОбучеКсерксовоодело, седненакраљевскипресто, пакадјелегаоукреветизаспао,
појавимусеуснуистаонаприликакојајеиКсерксудолазила, астаневишењеговеглавеиово
мусаопшти:
225
''АтилиситајштонаговарашКсерксаданератујепротивХеладеиштосетоликобринеш
зањега! Нећешникасније, анисада, олакопроћиштоспречавашдаседесионоштојесудбина
одредила; аисамомКсерксујевећреченоштагачекааконебудехтеодаслуша.''
18) Артабанусеучинилодамујепривиђењетакозапретилоидамујеусијанимгвожђемхтело
даизвадиочи. Онгласнојаукнеискочисакревета, паседнепоредКсерксаипотанкомуисприча
свештојеуснувидео. Послетогамуиовоизјави:
''Јасам, краљу, каозреочовеквећвишепутавидеодасувеликесилебилепобеђиванеод
мањихинезнатнијих, паникаконисамхтеодадозволимдаусвемупушташнавољусвојим
младалачкимпрохтевима, јерсамдобрознаокакојеопасноиматипретеранежеље, поштосе
добросећамкакосесвршиоКировпоходпротивМасагета, пасесећамиКамбизовогпохода
противЕтиопљана, аучествоваосамиуДаријевупоходупротивСкита. Поштосамсветоимаона
уму, мислиосамдабитесматрализанајсрећнијегчовеканасветукадбиостаоумиру. Алипошто
тенекобожанствонатоподстичеипоштосубогови, какоизгледа, одредилидаХелениморају
пропасти, ијасампромениомишљење, исадсамијазатајпоход. Дакле, објавиПерсијанцима
штатијебогнаредио, паим, каоираније, заповедидасеспремезарат. Учинитотакода, кад
боговитакожеле, ништаствојестраненепропустиш.''
Послеовихречи, икадјеубрзосвануло, апоштосубилиподстакнутисном, саопшти
КсерксесветоПерсијанцима, аАртабан, којисеранијејединиотворенопротивиотомепоходу,
садаихјеотворенонаговараодаузмуучешћеуњему.
Новиснови. Доношењеодлукеорату
19) КадјеКсеркседонеоодлукударатујеодмахјепослетогаусниоитрећисан, којисуму
маги, кадсучулизањега, протумачиликаодаћезавладатицеломземљомидаћемусепокорити
свиљудинасвету. Атајсанјебиоовакав. Сањаоједајебиокрунисанједномгранчицомод
смоквеидасусегранчицеовесмоквераширилепоцелојземљи, аодмахпослетоганесталоје
венцасаглаве. Кадсумумагитакопротумачилиовајсан, ондасесакупљениПерсијанци, свидо
једног, јакоодушеветимречимаисвакиотпутујеусвојупокрајину, јерјесвакижелеодадобије
обећанунаграду. ИтакојеКсерксемобилисаовојскуи, тражећивојнике, обишаосвакоместона
копну.
Великератнеприпреме. ПрокопавањеАтоса
20) ПослеугушивањапобунеуЕгипту, онјепунечетиригодинерадионаприпремањувојскеи
набављаојесвештојезатајпоходбилопотребно. Апочеткомпетегодинекренеонуратс
необичновеликомимоћномсилом. Тоје, наиме, биокудикамонајвећиодсвихнамапознатих
ратнихпохода, такодајеДаријевпоходпротивСкитаизгледаокаоједнаситницапремањему, а
истотакоискитскипоход, кадсуСкити, гонећиКимеријце, упалиуМедијуизаузелискоросву
горњуАзију, збогчегаимсекаснијеосветиоДарије. Сањимсенеможеупоредитини
баснословнипоходАтреиданаИлиј, панипоходМизијацаиТеукрапреТројанскотрата, којису
онибилиповелипрекоБоспора, прешлиуЕвропу, покорилисвеТрачанеидопрличакдоЈонског
залива, анајугчакдорекеПенеја.
21) Исвеовевојске, панионекојесупоредовихпостојале, узетезаједно, нисубилеништау
поређењусовом. ЗариманародакојиКсерксенијеповеоизАзијепротивХеладе? Којуводунису
билисасвимпопили, семонуизвеликихрека? Једнису, наиме, давалибродове, другимајебило
наређенодадоведукопненувојску, некимаопеткоњицу, патеретнелађезапревозкоња, доксу
некиопетморалидадајудугачкелађезаправљењемостова, другиопетхрануиратнебродове.
22) АпоштосупретрпеливеликегубиткекадсупрвипутпловилиокоАтоса, садасусена
Атосувећтригодинеранијевршилиприпремнирадови. Наиме, уЕлеунту, наХерзонезубилесу
226
укотвљенератнелађе, тесусатихлађадоведенираднициразнихнародностинаАтос, пасупод
ударцимабичевакопалииједнидругесмењивали. Напрокопавањусурадилиистановницииз
околинеАтоса. РадовимасууправљалиПерсијанци, МегабазовсинБубариАртејевсинАртахеј.
Атосје, наиме, једнавеликаиславнапланинакојасеуздижеизнадмораинастањенајељудима.
Атосимаобликполуострва, ауономделугдесепланинадодирујесакопномналазисепревлака
широкадванаестстадија. ПревлакајеравнаинањојсеналаземалибрежуљциодАкантијскогдо
Торонскогморанадругојстрани. Насамојтојпревлаци, гдесезавршаваАтос, налазисехеленски
градСана, аизаградаСане, уунутрашњостиАтоса, налазесекопнениградовикојејетада
Персијанацхтеодапретвориуострвскеградове. Тиградовибилису: Диј, Олофикс, Акротој, Тисо
иКлеона. Тосу, дакле, градовикојисеналазенаАтосу.
23) Превлакусуовакопрокопавали. ВарварисукодградаСанеобележиликонопцимаправац
копањаиподелилиземљиштеодређенозакопањенаразненароде. Кадјепрокопбиовећдубљи,
копалисуоникојисустајалинасамомдну, адругисудодавалиископануземљуонимакојису
стајалиналествамаизнадњих, аовисујеопетдодавалигоре, пасујеовиондаизносилии
разбацивали. Свимасусерушилиобронцијамеизадавалиимдуплипосао, самосето
Феничаниманиједешавало. Онимасетодешавалозбогтогаштосуимгорњиотворјамеидно
билиједнакошироки. АФеничанису, каоииначе, инаовомпослупоказалисвојупроницљивост.
Кадимје, наиме, билаизмеренањиховадеоница, онисуотпочелидакопајудвострукоширујаму
негоштојетребало, пасујекопајућипостепеносужавали, теје, кадсустиглидодна, билаисто
широкакаоикоддругих. Тамосе, истотако, налазилаједнаутринагдесусеонискупљалии
трговали, аизАзијесуимдолазилевеликеколичинебрашна.
24) Ксерксеје, помоммишљењу, изсујетенаредиодасепрокопаАтос, јерјехтеодапокаже
својусилуидаоставипослесебенекиспоменик. Моглису, наиме, безпомукедапревукулађе
прекопревлаке, алијеонипакнаредиодапрокопајуканалтоликоширокдакрозњегамогу
упоредодапловедвелађесатриредавесала. Истимтимрадницимакојисуморалидапрокопавају
тајканалнаредиојеиданаправемостпрекоСтримона.
25) Уради, дакле, тоиузтојошнабавизамостовеужаодконопљеиодбелоглана, паизда
наређењеФеничанимаиЕгипћанимакакоћедаснабдевајувојскухраном, данебинивојскани
стокатрпелагладзавремепоходанаХеладу.
Пресвегапокупиобавештењаоземљиштуидаимупутствадаискрцајухранутамогдеће
имбитинајзгоднијекадбудудолазилисчамцимаитеретнимлађамасаразнихстранаизсвих
крајеваАзије. Већинаихједовозиланамирницекод, ЛеукеАктеуТракији, другисуморалидаје
довозеуТиродизукодПеринта, некиопетуДориск, некиуЕјоннаСтримону, анекиу
Македонију,
ПолазаквојскеуСард. БогатствоЛиђанинаПитије
26) Идоксуовисвршавалиодређенеимпослове, скупиласезатовремецелакопненавојска,
пајесаКсерксомкренулаизКриталеуКападокијиимарширалауСард. Билоје, наиме, наређено
дасеуКриталисакуписвакопненавојскакојајетребалодаучествујеуКсерксовомпоходу. А
којијеодсатрападовеонајбољеопремљенувојскуидобиоодкраљаобећанунаграду, нисаму
стањудакажем; незнам, наиме, нитодалијеуопштеидошлодоодлучивањаотоме. Овису
послетогапрешлипрекорекеХалиса, задржалисемалоуФригији, пасупрошликрозФригијуи
дошлидоКелене, гдеизвиреврелорекеМеандраиједнареканемањаодМеандра, којасезове
Катаракта. ОнаизвиренасамомтргууКеленииуливасеуМеандар. Натомтргувисијошувек
кожаСиленаМарсије, којује, премафригијскојпричи, одераосањегаАполони: тујеобесио.
27) УтомистомградуприредиојеЛиђанинПитије, Атијевсин, којисеондебионаселио,
величанственугозбуКсерксуињеговојвојсци, тејеизјавиодајеспремандамудановцазарат.
227
КадмујепакПитијепонудиопомоћуновцу,. запитаКсерксеприсутнеПерсијанцекојетај
Питијеиколикоимановацакадможедамуих. нуди. Аовимуодговорише:
''Краљу, тојетајистичовеккојијепоклониотвомоцуДаријузлатниплатанизлатну
виновулозу, ионје, коликонамјепознато, исадапослетебенајбогатијичовекнасвету.''
28) Зачудившисеовомештомујенакрајубилоречено, КсерксеиличнозапитаПитијако-
ликоимановаца. Овајмупакрече:
''Краљу, нећуодтебедакријемнитићусеправитиданезнамколикомијебогатство, него
ћутисветачнорећиштознам. ОдмахчимсамчуодадолазишнаХеленскоморе, икадсамрешио
датидамновацазарат, израчунаосаминашаодаимамдвехиљадеталенатаусребруитри
милионадеветстодеведесетитрихиљадеДаријевихстатераузлату. Исвеовохоћудати
поклоним. Азаживотмијошувекостаједостаимањауробовимаиуземљишномпоседу".
29) Овајтоизјави, аКсерксесејакообрадујетимречимаирекне:
''ПријатељуЛиђанине, откадсамнапустиоперсијскуземљу, нисамнаишаонинаједног
човекакојијетакогостољубиводочекаомојувојскукаоти, аистотаконинаједнога, семтебе, ко
бимидобровољнопонудионовацзарат. Несамодаситаковеличанственоугостиомојувојску,
негосимичакпонудиоивеликусумуновца. Е, засветоћуовакодатенаградим: проглашујемте
засвогпријатељаигоста, адаћутионихседамхиљадастатерадастимпопунишонусвотуида
будеокруглочетиримилиона, дајојнебинедостајалотихседамхиљадастатера. Тецииуживаји
даљекаоидосадаибудиидаљетакав, пасенећешкајатизатаквотвојепонашање, нисадани
убудуће.''
30) Рекавшимутоиизвршившиобећање, кренесвојскомдаље. Кадјепрошаопоред
такозваногфригијскогградаАнавеипоредјезераизкогасевадисо, дошаојеувеликифригијски
градКолосе, гдепониререкаЛик, панаудаљеностиодокопетстадијапоновоизбијанаповршину
земљеиуливасеуМеандар. КренувшиизКолоса, војскастигненафригијско-лидскуграницу, у
градКидрару, гдесеналазиједанстубкојијеподигаоКрезинакомесеналазинатпискоји
обележавагранице.
31) КадјеизФригијепрешаоуЛидију, тусепутдели, иједанводилево, заКарију, адруги
десно, уСард. Кохоћедапутујеовимпутем, морадапређепрекорекеМеандраидапрођепоред
градаКалатеба, гдесластичариправевештачкимедодбрашнаиметљиковасока. Ибаштим
путемпођеКсерксеинаиђенаједанплатанкојизбогњеговелепотеукрасизлатомиповерина
чувањеједномодчуварабесмртника, пасутраданстигнеуглавниградЛидије.
32) ЧимјестигаоуСард, онпрвопошаљегласникеуХеладудазатражеземљуиводуида
наредедасеприпремихраназакраља; апослаоихјеиусвахеленскаместадатражеземљуи
воду, самоихнијеслаоуАтинуиуСпарту. Аслаоихјепоновозбогтогаштојемислиодаћеи
оникојисуранијеодбилидапошаљуДаријуземљуиводу, садаизстрахасвакакопослати. Слао
имје, дакле, гласникедаихискуша.
КсерксеподижемостовепрекоХелеспонта
33) ЗатимсеприпремидапођеуАбид. Натомсуместу, међутим, прекоХелеспонтаподизали
мостизмеђуАзијеиЕвропе. ПостојинаХерзонезу, крајХелеспонта, измеђуградаСестаи
Мадита, апрекопутаАбида, једноместогдесестрмаобаласпуштадомора. Тусубаш, немного
временапослетога, АтињаниподвођствомКсантипа, синаАрифронова, ухватилисатрапау
Сесту, ПерсијанцаАртаикта, иживагаразапелинакрстштојеодвукаоженеуПротезилејевхрам
уЕлеунту, тамоихсиловаоиизвршиозлочиннадњима.
228
34) ЗатоодређениФеничанииЕгипћанисаградедвамостаодАбидадоовогместанаобали.
Феничанисаградеонајодбелоглана, аЕгипћанионајодконопље. ПросторизмеђуАбидаи
супротнеобалеизносиседамстадија. Икадсумостовибилиготови, подигнесестрашнаолујакоја
ихраскинеипотпуноуништи.
35) Сазнавшизато, КсерксесестрашноразљутиинаредидасеХелеспонтуударитристотине
батинаидасемореокујеуланце. Ачуосамдајеодмахсаовимапослаоисвојепечатаредаударе
сраманжигнаХелеспонт. Истотакоимјенаредиодамусе, докгабудубатинали, обратеовим
увредљивиминепристојнимречима:
''Оподмуклаводо, господартеевокажњаваштосигаувредилаиакотионнијеништа
скривио. КраљКсерксећеипакпрећипрекотебе, хтелатиилинехтела. Теби, прљаваигорка
водо, неће, заказну, никовишеприноситижртве.''
Такоимјенаредиодаказнемореинаредидасеодсекуглаверуководиоцимаизградње
мостапрекоХелеспонта.
36) Овипак, којимајепалаудеотанезахвалнадужност, тоиизврше, адругемостовесаграде
другиградитељи. Саградилисуиховако. Поређанисубродовиодпедесетвесалаибродовиодтри
редавесала. Подмосткојисеналазионацрноморскојстранистављенојетристашездесет
бродова, аподдругимосттристотинеичетрнаест, итотакодасуимкрмебилеокренутепрема
Црноммору, акљуновиуправцуструјеХелеспонта, дабиструјадржалаконопценазатегу. Кадсу
саставилибродове, бацилисуумореогромнекотве, једнепоредмостасацрноморскестране, због
ветровакојидувајусатестране, адругесазападнестранемоста, премаЕгејскоммору, опетзбог
западногијужногветра. Оставилисупролазезалађеизмеђулађасатриредавесалаилађаса
педесетвесаладабиповољимоглодасепловинамалимлађамауЦрномореиобратно. Кадсуто
урадили, затегнуондаужасакопнапомоћудрвенихчекрка. Ниједанмостнисувезалисамоједном
врстомужади, негосусвакивезалисаподваужетаодбелаланаисачетириодконопље. Дебљина
илепотаизрадебилаимјеиста, алије, наравно, оноодланабиломноготеже, јерјелакаттог
ужетабиотежакједанталенат. Кадјемостбиоготов, претестереонистаблаинаправеодњих
стубоведугачкеколикајебилаширинамостаипоређајуихједногдодругогизнадлађаи
натегнутихужадиисвеихредомпривежузањих. Урадившито, донесуграња, пакадсуга
раширили, донесуиземљеиставејенаграње. Кадсунанелиинаслагалидовољноземље, подигну
саобестранеоградудасестоканебипоплашилакадбигледаладолеуморе.
37) КадсурадовинамостовимаинаАтосубилиготови, подигнутисунасипиокоушћаканала
којисубилиначињенирадитогаданебиплимаизазвалапоплавунаулазууканале, пакадје
јављенодајеканалсасвимзавршен, спремисевојскакојајекодСардазимоваладапочетком
пролећакренууАбид. Ибашкадјеонаполазила, нестанесунцасанебаионопрестанедасија,
иакојебилосасвимведровремеинанебунијебилониједногоблачка, теусреддананастаненоћ.
ЧимјеКсерксетоприметиоивидео, јакосезабринеизапитамагештазначитапојава. Овимупак
кажудабогпредсказујеХеленимапропастњиховихградова, јерсунцепредсказујебудућност
Хеленима, амесецПерсијанцима. Чувшито, Ксерксесејакообрадујеикрененапоход.
МолбаикажњавањеПитије
38) АкадјеКсерксекренуосвојском, дођемуЛиђанинПитије, којисепоплашиоод
помрачењасунца, и, уздајућисеусвоједарове, изјавиму:
''Господару, хтеобихдатезамолимдамиучинишнештоштозатебепредстављаједну
малууслугу, азаменетопредстављанештовелико.''
АКсерксе, мислећидаћегазасвепремолитинегозаонозаштогајезамолио, обећадаће
мутоучинитииодговоримудасамокажештажели. Чувшито, овајсеохрабрииречеово:
''Господару, имампетсинова, којесисведоједногповеозасобомуратпротивХеладе.
Смилујсе, краљу, намојустаростипустимиизвојскеједног, итонајстаријег, дасебринеомени
229
иоимању. Осталучетворицуповедисасобом, ижелимтидаурадишштосинаумиоидасе
срећновратишнатраг.''
39) Ксерксесејакоразљутииовакомуодговори:
''Неваљаличовече, какосеусуђујешдамиспомињешсвогасинаутренуткукадијасамса
својимсиновима, браћом, рођацимаипријатељимаидемдаратујемпротивХеладе? Тисимој
слугаидужансидапођешзамномидаповедешцелукућу, пачакисамужену. Треба, наиме, да
имашувекнаумудасесрцекодљудиналазиуушима! Кадчовекчујенештопријатно, радостму
обузмецелотело, али, напротив, чујелинештонепријатно, онсејаконаљути. Иакосимитада
учиниовеликеуслугеипонудиоидругеуслуге, ипаксенеможешпохвалитидасикраљуучинио
већадоброчинстванегоонтеби. Асада, поштосисетакообезобразио, искусићешсвојуказну, али
ипакнетоликуколикусизаслужио. Тебеитвојачетирисинаспасаватоштосинасугостио, аонај
један, закогатијетоликостало, мораћеглавомдаплати.''
Ичиммујетоодговорио, наредиџелатимаданађунајстаријегПитијевогсинаидага
расекунадвеполовине, падамуједнуполовинупоставесалеве, адругусадеснестранепутаида
измеђуњихпрођецелавојска.
40) Кадсуџелатитоизвршили, почнезатимивојскадапролази. Првојепрошлакомораса
теглећомстоком, аизањемешовитавојска, састављенаодразнихнарода, којинисубилиодвојени
једниоддругих. Кадјепрошловишеодполовиневојскетадасеколонапрекинулаинијесе
помешаласкраљем. Испредњегајеишлохиљадукоњаника, изабранихуцелојПерсији, аизањих
хиљадукопљаника, такођеизабранихизмеђусвих, сашиљковимакопаљаокренутимпрема
земљи, аизаовихдесетсветих, такозванихнесејскихкоња, увеличанственојопреми. Овикоњису
сетакозвалипоједнојдолиниуМедијикојасезовеНесејскадолина. Иовивеликикоњиодгајају
сеуовојдолини. ИзаовихдесеткоњаишласусветаЗевсовакола, укојајебилоупрегнутоосам
белихкоња, аизакоњајеишаокочијашпешкеидржаоурукамауздице, јерникоодљудиније
смеодасепопнеидасединатимколима. ИзаовихјепролазиосамКсерксенабојнимколимау
којасубилиупрегнутинесејскикоњи, апоредњегајеишаокочијаш, поименуПатирамфо, син
ПерсијанцаОтана.
ПутодСардадоАбида. Смотравојске
41) ИтакојеКсерксеизишаоизСарда. Аондасе, кадјесматраозапотребно, преместииз
званичнихколаулуксузнаколазапутовање. Изањегајеишлохиљадукопљаникаизнајбољихи
најугледнијихперсијскихпородица, којису, пообичају, ималишиљковекопаљаокренутенагоре,
азањимајошхиљадуизабранихперсијскихкоњаникаиизакоњаникадесетхиљадаљуди,
изабранихизмеђуосталихПерсијанаца. Тојебилапешадија. Једнахиљадаодовихималаје,
уместодоњегшиљка, накопљимазлатненаревеиналазиласеокоосталих, доксуонихдевет
хиљадакојисусеналазилиусрединиизмеђуових, ималисребрненаревенадоњемврхукопља.
Златненаревенадоњемкрајукопљаималисуионикојисудржаликопљаокренутаземљи, аони
узасамогКсерксаималисузлатнејабуке. Изаовихдесетхиљадаређалесуседесетинехиљада
персијскекоњице, аизакоњицеколонасепрекидаланадужиниоддвастадија, пајеондаишла,
помешана, осталамаса.
42) ИзЛидијевојскајеишладорекеКаикаиуземљуМизију, аодКаика, оставившипланину
Канусалевестране, прођекрозпредеоАтарнејаидођеуградКарену. Одатлепрођекроз
ТебанскуравницуизаобиђеградАтрамитејипелашкиградАнтандар. ПоштомујеИдаосталана
левојстрани, дођеонуилијскуземљу. Итепрвеноћи, докјеборавиоуподножјуИде, билоје
страшноневремеипуцалисугромови, тесумупобиливеликибројљуди.
43) АкадјевојскадошланарекуСкамандар, онјебиопрвареканакојусунаишлипосле
одласкаизСардаиукојојјенесталоводеинијејебилодовољнодасеизњеганапијусвиљудии
230
свастока. Кадсудошлинатуреку, КсерксаобузмежељадаодегореуПергамиразгледа
Пријамовград. Прегледавшисвеираспитавшисеосвему, принесеонхиљадукомадаговеда
ИлијскојАтенинажртву, амагисупринелижртвелеваницеуславухероја. Кадсутоурадили,
обузмеутокуноћивеликистрахвојску. Аусванућенаставивојскасвојпутдаљеиоставилевоод
себеградове: Ретиј, ОфринијиДардан, којисеналазиублизиниАбида, адеснооставиТеукарске
Гергите.
44) КадјестигаоуАбид, зажелиКсерксе, даизвршисмотруцелесвојевојске. Авећјепретога
наједномзгодномбрежуљкузањегабионаправљенпрестоодбелогмермера(направилисуга, по
ранијемкраљевомнаређењу, становнициАбида). Идокјетуседеогледајућидолепремаобали,
видеојепредсобомнаобалиифлотуикопненувојску, паприликомпосматрањазажелидавиди
такмичењебродова. КадсетакмичењеодржалоикадсуоднелипобедуФеничаниизСидона,
уживаојеутакмичењу, аивојскамујепричинилавеликозадовољство.
45) АликадјевидеодајецеоХелеспонтпрекривенбродовимаидајецелаобалакодАбидаи
сваабидскаравницапунаљуди, првојеизјавиодајејакосрећан, азатимудариуплач.
РазговорКсерксасаАртабаном
46) АкадгајепогледаоњеговстрицАртабан, којијеупочеткуонакослободноизнеосвоје
мишљењеинијесесложиосаКсерксомдаповедуратпротивХеладе, икадјеовајчовекприметио
даКсерксеплаче, речемуово:
''Краљу, заштосадчинишсасвимнештодругоодоногаштосималопрерадио? Првоси,
наиме, показиваодасисрећан, асадаплачеш.''
Аовајмуодговори:
''Сажалиломисекадсампомислиокакојечовечјиживоткратакиданиједанодтоликих
људитунећебитивишеуживотупослестогодина.''
ААртабанмунатоодговори:
''Завремеживотаподносилисмоидруге, многовећеневоље. Утокуовогкраткогживота,
наиме, неманиједногчовека, нимеђуовимаовденимеђудругима, којибибиотакосрећандаму
сенебидесилодабарједанпутнезажелидарадијеумренегодаидаљеживи. Невоље, наиме, које
насстижу, иболести, збуњујунасидоприноседанамовај, иначекраткиживот, изгледаисувише
дуг. Итакосмртдолазикаонајбољеуточиштеиспасчовекуодсвихневољаовогживота, аисам
бог, којинамдаједаокусимосластиживота, показујесезавидљивутокуњеговатрајања.''
47) ''Артабане'', речемунатоКсерксе, ''престанимодаговоримоочовечјемживотукојије
заистатакавкакогатиприказујеш, инеспомињимонепријатнествариутренуткукадсмоутако
добримприликама, неготименирециово: далибити, данисионакојасносањаоонајсан, остаои
даљекодоногсвогпрвогмишљењаданетребадаратујемпротивХеладе, илибисепредомислио?
Дедер, молимте, кажимитоискрено!''
''Краљу'', одговоримуАртабан, ''некасеииспунипонашојжељионоштосмосањали, али
јасејошувекбојимијакосебринемимислимомногимстварима, анарочитојошкадвидимда
имашдватакомоћнанепријатеља''.
48) ''Безумничовече'', речемуКсерксе, ''заштомиговоришодвасилнанепријатеља? Зарти
мојакопненавојсканиједовољновелика, имислишлидаћехеленскавојскабитивећаоднаше,
илиданашафлотанећебититоликаколикајењихова, илимислишдаћебитислабијеобевојске?
Акопакмислишдасунамнедовољнеснаге, моглабиштобржедасесакупијошједнаоваква
војска''.
49) ''Краљу'', речеАртабан''онајкоимапаметинебимогаоданађезамеркуникопненојсили
нибројностифлоте. Алиакобудешскупиојошвишебродова, ондаћеонадванепријатељао
231
којиматиговоримбитијошопаснија. Атадванепријатељасууствариземљаиморе. Нигде,
наиме, нематоликелуке, коликојебарменипознато, којаће, акоседигнебура, битиустањуда
примитоликутвојуфлотуидајезаштитиодње. Инедајепотребнасамоједналука, негосути
потребнелукенасвимобаламакудгоддођеш. Апоштонемашодговарајућихпристаништа, имај
наумудасуљудиостављенинамилостинемилостсудбини, адаљудинемогузаповедатии
управљатисудбином. Тоштосамтирекаоодносисенаједногодпоменутадванепријатеља. Асад
ћудатиприкажемидругогнепријатеља. Евокакотијеиземљапосталанепријатељ. Ако
непријатељнебудехтеодапримиборбу, бићезатебесвеопаснијеуколикобудешнапредовао, и
непримећујућитоувек. Човеку, наиме, нијеникаддостауспехакојијепостигао. Кажемти, дакле,
даћешнасдовестидогладиакобудеш, ибезичијеготпора, сведубљеидаљеосвајао. Најбољиби
биоонајчовеккојибибојажљивоиобазриворазмислиоосвакомпослукојимислидапредузме, а
онданеустрашивоизвршаваотајпосао.''
50) ''Артабане'', речекраљ''свејетачноштосирекао, алисеипакнесмесвемуприступатиса
страхомнитисеосвемусмемногоразмишљати. Кадби, наиме, кодсвакогновогпослахтеоувек
многодаразмишљаш, десилобиседаникадништанеурадиш. Бољеједасечовекнеустрашиво
бацинасвакипосаоидарадијеузменасебеполовинуризика, негодасеувекприбојаваидасе
никаднеизлаженикаквојопасности. Акосепротивишсвакомпредлогу, анисиустањудадаш
убедљивијиодњих, ондаможешистотакодабудешузаблудикаоионајкојинештосупротно
тврди. Тојеондаједнотеисто. Далиуопштечовекможедазнакакодадођенасигуранпут? По
моммишљењу, никако! Дакле, увекпостижууспехеоникојисебезразмишљањаприхватају
посла, аникакооникојиоклевајуимногоразмишљају. Видишколикосеповећалаперсијскасила.
Адасупаккраљевипременемислиликаоти, илиданисудоносилитаквеодлуке, негодасу
ималитаквесаветнике, сигурноједанебиникадвидеотаквеуспехе. Онису, дакле, башзбогтога
толикоинапредовалиштосенисубојалиопасности. Великиподухвати, наиме, захтевајудасе
људиизлажуивеликимопасностима. Угледајмосе, дакле, нањихипођимоунајлепшедоба
годинедапокоримоцелуЕвропуидасевратимонатрагаданаснигденеснађенигладнинека
друганевоља. Прво, ми, наиме, носимосасобомнапутвеликеколичинехране, а, затим,
снабдећемосехраномиуонојземљи, икодоногнародагдесебудемоискрцали. Танеидемо,
ваљда, противсточара, негопротивземљорадника.''
51) ''Краљу'', речемупоновоАртабан, ''каданећешдачујешопредострожности, атибар
саслушајмојсавет! Потребноједасевишеговориомногимстварима. КамбизовсинКирпокорио
јецелуЈонијуинатераоједаплаћаданак, самојеАтинуоставионамиру. Саветујемтиданикако
неводишовеЈоњанепротивњиховихпредака, јерћемоибезњихбитиустањудасавладамосвоје
непријатеље. Ако, наиме, будупошлисанама, ондаилиморајуизвршитивеликизлочинтимешто
ћепомоћидаимродниградпаднеуропство, илићесепрославититимештоћесезаједноса
својимаборитизањиховуслободу. Акобудуизвршилиовајтешкизлочин, нећенамбитиод
нарочитовеликекористи, аакопоступеонакокакојенајправедније, онићебитиустањуданам
упропастевојску. Имајувекнаумуонустарупословицуукојојселепокаже: дасеупочетку
некогпосланевидиињеговсвршетак.' '
52) НатомуКсерксеодговори:
''Артабане, одсвегаштосидосадрекаонајвишесеварашутомештосебојишдаћенас
Јонциизневерити. Уњихсеможемопотпунопоуздати. Итииевиосталикојисуучествовалиу
ДаријевупоходунаСките, сведоцистедајеодњихзависилодалићепропастиилићесеспасти
целаперсијскавој-ска. Онисусетадапоказаливерни, понашалисусепоштенопреманамаинису
намучинилиникаквунепријатност. А, поредтога, онисукоднасоставилисвојудецуисвоје
жене, инећеимпастинапаметдасепобунепротивнас. Немој, дакле, дасебринешотоме, него
будихрабарисачувајмимојукућуимојудржаву; теби, наиме, јединомеодсвихповераваммој
краљевскискиптар.''
232
КсерксеговориПерсијанцима. ПрелазакуЕвропу
53) РекавшитоиотпремившиАртабанауСузу, наредидамујошједномдођусвинајугледнији
Персијанци. Акадсуовидошли, онимпроговориовако:
''Персијанци, сакупиосамвасовдезатодавасзамолимдабудетехрабрииданеосрамотите
ранијеславнеивеликеподвигеПерсијанаца, негодасвипокажемоодлучност, јертосвимабрзо
доносизаједничкукорист, Затоизахтевамодвасдауовомратууложитесвесвојеснаге, јерћемо,
какосамчуо, иматипосласахрабримпротивницима; алиакоњихпобедимо, онданасветунеће
вишебитивојскекојабисеусудиладанамсесупротстави. Асадапомолимосебоговимакојисе
бринуонашојПерсијиаондапређимоуЕвропу.''
54) Тогданаприпремалисусезапрелаз, асутраданпричекајудавидеизлазаксунца, паокаде
мостразниммирисимаипоспуцеопутпрекомостамиртинимгранчицама. Ибашкадјесунце
почелодасерађа, излијеКсерксеизједнезлатнечинијежртвуумореипомолисесунцудамусе
недесиникакванесрећакојабигаспречиладазаузмецелуЕвропуидадођедоњенихкрајњих
граница. Кадјезавршиомолитву, КсерксебацичинијууХелеспонт, асањомзлатниврчи
персијскимачкојисекодњихзове''акинаке''. Нисамустањутачнодакажемдалијеовествари
бациоуморезатоштоихјезаветоваосунцу, илисепокајаоштојебатинаоХелеспонт, памује,
каонакнадузато, даоовепоклоне.
55) Извршившито, пређецелакопненавојскаикоњицапрекооногмостакојисеналазиоса
странеЦрногмора, апрекомостакојијебиосастранеЕгејскогморапређесвастокаипослуга.
ПрвојепрешлоонихдесетхиљадаПерсијанацасавенциманаглави, азањимамешовитавојска,
састављенаодразнихнарода, којајетакођепрешлаистогдана. Идућегданапрвосупрелазили
коњанициионисакопљимаокренутимпремаземљи. Ионисуималивенцеокоглаве. Послетога
супрешлисветикоњиисветакола, изањихсамКсерксесакопљаницимаисахиљадукоњаника, а
изаовихисваосталавојска. Истовременојеифлотапловиланадругустрану. Ачуосамитодаје
краљпоследњипрешао.
56) КадјеКсерксепрешаоуЕвропу, посматраојевојскукакојебичемнатерујудапређепреко
моста. Војскамујепрелазиланепрекидноседамданаиседамноћи. КадјеКсерксевећбиопрешао
прекоХелеспонта, причаседајеједанчовексаХелеспонтарекао:
''Зевсе, заштосепојављујешуобликуиподименомПерсијанцаКсерксаизаштоводишове
људедабиуништиоХеладу? Тобитимогаоурадитиибезњих.''
57) Кадсусвибилипрешлипрекомостаикадсувећхтелидакренунамарш, покажеимсе
једноважнознамењенакојесеКсерксенијениосвртао, иакосеономоглолакопротумачити.
Десилосе, наиме, дајекобилаождребилазеца. ТосепротумачилотакодаћеКсерксесјајнои
величанственоодвестивојскууХеладу, адаћесенатрагвратитибежећиглавомбезобзирада
спасесвојживот. ДругомусезнамењепоказалојошдокјебиоуСарду. Једнамазга, наиме,
ождребилајеждребесадваполнаоргана, једниммушкимиједнимженским, алијемушкиполни
органбиоизнадженског.
ПутдоДориска. Ксерксепребројававојску
58) Необраћајућипажњунасваовазнамења, Ксерксесесасвојомкопненомвојскомкретао
напред. ИфлотајеиспловилаизХелеспонта, пловилајепоредобалеикреталасеусупротном
правцуодпешадије. Пловилаје, наиме, премазападусанамеромдадођедоСарпедонскогрта, где
јојјебилонаређенодачека. КопненапаквојскакреталасепрекоХерзонезапремаистокуиу
правцуизласкасунца, оставившидесноодсебегробАтамантовећеркеХеле, алевоградКардију,
пајепрошлакрозсрединуградакојисезовеАгора. ОдатлејезаобишлатакозваниМеланскизалив
ирекуМелан, укојојјенесталоводеинијејебилодовољновојсцизапиће, папређепрекоте
233
реке, покојојјеизаливдобиоиме, теокренепремазападу, папрођепоредеолскогградаЕнаи
СтенторидскогјезераидођеуДориск.
59) ДорискјевеликаравницанатрачкојобаликрозкојутечевеликарекаЕбро. Натојравници
билајесаграђенакраљевскатврђавакојасезвалаДорискиукојојсеналазилапосадакојујеонде
ДаријепоставиојошзавремесвогпоходапротивСкита. Ксерксејесматраодајетоземљиште
згоднодатууредииизбројисвојувојску, пајетоиучинио. АкадјецелафлотастиглауДориск,
заповедницибродова, понаређењуКсеркса, извукубродовенаобалуублизиниДориска, гдесе
налазесамотрачкиградовиСалаиЗона, анакрајутеобаленалазисеславниСерејскирт. Тоје
земљиштеудавниниприпадалоКиконцима. Присталисуузтуобалу, извуклибродовенакопнои
оставилиихдасеосуше. АзатовремеКсерксејеуДорискубројаовојску.
60) Коликијебројљудиповеосвакинарод, тонисамустањутачнодакажем(јертониконигде
непомиње), алијеустановљенодајебројкопненевојскеизносиоусвемумилиониседамстотина
хиљада. Бројањејебилоизвршенонаовајначин. Довелисунаодређенпростордесетхиљада
људи, пасуихсабилиштосувишемогли, аондасуокоњихповуклиједанкруг. Описавшикруги
пустившитихдесетхиљада, подиглисуједнуоградуполинијикругатоликовисокудајебила
човекудопупка. Кадсујеподигли, утералисуутуоградудругељуде, итакоредомдокихнису,
свеизбројали. Послеизвршеногбројањараспоредеихустројпонародностима.
Косубилипешациикакосубилиопремљени
61) Уратусуучествовалиовинароди. НапрвомсусеместуналазилисамиПерсијанци, којису
билиовакоопремљени. Наглависуималимекешешире, такозване''тијаре'', аакотелашарену
хаљинусарукавимаисажелезнимплочицамаисподње, којесуизгледалекаољускеодрибе, ана
ногамаширокечакшире, доксу, уместоштитоваодкоже, носилиштитовеодплетера, исподкојих
сувисилеторбезастреле. Ималисукраткакопља, великелукове, стрелеодтрске, апоредтога
мачевекојисубилиобешениоједанпојаспореддеснебутине. КомандантимјебиоОтан, отац
КсерксовеженеАместрије. ХеленисуихудавнининазивалиКефенци, аонисамисебезову
Артејци, атакоихзовуињиховисуседи. КадјеДанајиниЗевсовсинПерзејдошаоКефеју, сину
Белову, иузеоњеговукћерАндромедузажену, родиомусесинкомеједаоимеПерзе, акогајеон
тамооставио. ДесилосеслучајнодаКефејнијеимаомушкедеце. Ионисупоовомеидобили
својеиме.
62) АМеђанисуишлиуратуистојтаквојопреми, јерјеустваритаопремаибиламедска, ане
персијска. МеђанимајекомандоваоАхеменидТигран. НекадасуихсвизвалиАријцима, акад
јекњимадошлаМедејаизАтине, онисутадаузелидругоиме, овосадашње. Тако, дакле, причају
осебисамиМеђани. Кисијцисузавремератаусвемудругомбилиистоопремљеникаои
Персијанци, самосууместошешираносиливезанечалмеокоглаве. КисијцејепредводиоОтанов
синАнаф. ХирканцисубилинаоружаниистокаоиПерсијанци, апредводиоихјеМегапан, којије
послетогабиосатрапуБабилону.
63) ААсирцисууратуносилинаглавамашлемове, којисубилинаправљениодбронзеи
оплетенинанекиварварскиначин, акојисенеможелакоописати. Ималисуштитове, копљаи
ножевескороистекаоиЕгипћани, аосимтогаибуздоване, окованеклинцима, иланенеоклопе.
ХелениихназивајуСирцима, аварварисуимдалиимеАсирци(сањимасусеналазилии
Халдејци). АњиховкомандантјебиоОтаспо, синАртахејев.
64) БактријанцисууратуносилинаглавамаскороистешеширекаоиМеђани, астрелесуим
билеоддомаћетрскеиималисукраткакопља. АскитскоплемеСакеималисунаглавишиљасте
крутекапе, билисуобучениуширокечакшире, носилисудомаћелуковеимачеве, аосимтога
билисунаоружанисекирамасадвесеченице. Овисусе, иакосуустварибилиСкити, називали
234
АмиргијскеСаке, јерсекодПерсијанацасвиСкитиназивајуСаке. БактријанцимаиСакама
командоваојеХистаспо, синДаријаиКировећеркеАтосе.
65) Индисубилиобучениуоделанаправљенаодпамука, ималисулуковеодтрскеистрелеод
трске, анастреламајебиогвозденишиљак. Ето, такосуИндибилинаоружани, ауратусубили
подзаповедништвомФарназатра, синаАртабанова.
66) Аријцисупакбилинаоружанимедскимлуковима, аосталуспремусуималиистукаои
Бактријанци. АријцејепредводиоХидарновсинСизамно. АПарти, Хоразмијци, Согди,
ГандаријцииДадикебилисууратунаоружанииопремљени. истокаоиБактријанци. Овесупак
предводилиовизаповедници: ПартеиХоразмијцеФарнаковсинАртабаз, СогдеАртејевсинАзан,
аГондаријцеиДадикеАртабановсинАртифије.
67) Каспијцисупакишлиуратукожусимаодовчијекоже, садомаћимлуковимаодтрскеиса
кривимперсијскиммачевима. Онису, дакле, билитакоопремљениинаоружани, акомандоваоим
јеАртифијевбратАриомардо. Сарангисупакималинасебисјајнооделоичизмедоколена, а
луковеикопљасуималимедске. СарангејепредводиоМегабазовсинФерендат. ИПактијцису
билиобучениукожухеодовчијекоже, аималисусвоједомаћелуковеимачеве. Њихје
предводиоИтамитровсинАртаинто.
68) АУтијци, МикииПариканијцибехуопремљениинаоружаниистокаоиПактијци. Њихсу
предводилиовизаповедници: УтијцеиМикеДаријевсинАрсамен, аПариканијцеЕобазовсин
Сиромитра.
69) Арабљанипакбехуобучениудугачкекабанице, сапојасомокосредине, анадесном
раменусуносилилуковекојисунакрајевимабилинатрагискривљени. Етиопљанисуималина
себипантеровеилављекоже, алуковисуимбиливеликиинаправљениодпетељакадатула;
билисудугичитавачетирилакта, анањимамалестрелеодтрскенакојимасе, уместожелеза, на
врхуналазиозашиљенкамен, којимсуизрезивалиипечатенапрстену. Осимтогаималисуи
копљаначијимсеврховимакаошиљакналазиозашиљенрогодгазеле. Ималисуибуздованеса
клинцима. Кадбиполазилиурат, намазалибиполателакредом, аполаруменилом. Арабљанеи
Етиопљане, којисустановалиизнадЕгипта, предводиојеАрсам, синДаријаиАристоне, ћерке
Кирове, којујеДаријенајвишеволеоодсвихсвојихженаидаодамусеизрежењенкипучистом
злату.
70) Дакле, ЕтиопљанеизнадЕгиптаиАрабљанепредводиојеАрсам, аЕтиопљаникојису
становалиисточније(јерјеувојсцибилодвеврстеЕтиопљана) билисузаједнопостројениса
ИндимаинисусеизгледомсвојимразликовалиоддругихЕтиопљананипочемудругомнего
самојезикомиобликомкосе. Ови, наиме, источниЕтиопљаниималисусасвимправукосу, аони
изЛибијенајкуштравијунасвету. ОвиЕтиопљаниизАзијебилисувећиномнаоружаникаои
Инди, алисуналицуинаглавиималикожусакоњскихглава, одеранузаједносаушимаигривом.
Гриваимјеслужилакаоперјаница, акоњскеушисубилеувекнаћуљене. Ауместоштитова, као
заштитаслужилесуимкожеодждралова.
71) Либијцисуималикожнеоклопеикопљакојасубилаопаљенанаврховима. Предводиоих
јеОаризовсинМасаг.
72) Пафлагонцисуишлиуратсаоплетенимшлемовиманаглави, самалимштитовима,
краткимкопљима, апоредтогаисамачевимаикопљимазабацање, аоконогусуималисвоје
домаћечизмедополовинелистова. Лигијципак, паМатијенци, МаријандинииСирциишлисуу
ратуистојопремикаоиПафлагонци. ПерсијанциназивајуСирцеКападочанима. Пафлагонцеи
235
МатијенцепредводиојеДот, синМегасидров, аМаријандинеиСирцеГобрије, синДаријаи
Аристоне.
73) Фрижанисуималиопремуврлосличнупафлагонској, ионисусеврломалоразликовали.
Фрижанимаје, попричањуМакедонаца, увремедоксустановалиуЕвропиибилисуседи
Македонаца, билоимеБриги, акадсусепреселилиуАзију, променилисуистовременоизавичај
иимеиназвалисусеФрижани. АрменцисубилинаоружаниистокаоиФрижани, јерсуони
потомциФрижана. ОбаованародапредводиојеАртохмо, којијебиоожењенДаријевомћерком.
74) ЛиђанисубилинаоружанискороистокаоиХелени. ОнисусенекадазвалиМеонци, пасу
променилисвојеимеидобилиимепоАтисовусинуЛиду. Мизијцису, опет, носилинаглавама
своједомаћешлемове, анаоружанисубилималимштитовимаикопљимаопаљенимнаврху. И
онисупотомциЛиђана, апобрдуОлимпуназивалисусеиОлимпљани. ЛиђанимаиМизијцимаје
командоваоАртафреновсинАртафрен, чијијеотацсаДатисомбиоупаонаМаратон.
75) Трачанисуишлиуратсалисичјимкожаманаглавиисакошуљомокотела, изнадкојесу
ималипребаченешаренеогртаче, ананогамаиоколистовачизмеодјеленскекоже. Поредтога
ималисукопљазабацање, лакештитовеодплетераикраткемачеве. Овису, кадсупрешлиу
Азију, добилиимеБитињани, аранијесусе, какосамипричају, звалиСтримоњани, јерсу
становалинаСтримону. КажудасуихизњиховогстарогзавичајапротералиТеукрииМизијци.
ТрачанимаизАзијекомандоваојеАртабановсинБасак.
76) ... ималисумалештитовеоднеучињенеговеђекоже, исвакијеимаоподвакопљаликијске
израде, анаглавамабронзанешлемове. Напредњојстранишлемованалазилесусеушииволујски
роговиодбронзе, иперјаницеизнадњих. Околистовасуувијалицрвенеувијачеодсукна. Код
овогнароданалазилосеиједноАресовопророчиште.
77) МеонскиКабелејци, званиЛасоњани, билисуопремљениистокаоиКиличани, чијућу
опремуописатикадбудедошаореднаКиличане. Милијцисуималикраткакопља, ахаљинесу
закопчаваликопчама; некиодњихсуималиликијскелукове. Наглависуносиликапеизрађенеод
учињенекоже. СвеовепредводиојеХистановсинБадреј.
78) Мосхисуималинаглавамадрвенекапе, аносилисумалештитовеикраткакопља. Шиљци
пакнаврхукопаљабилисуимдуги. АТибарени, МакронииМосиничанисуишлиуратуистој
опремикаоиМосхи. Њимасузаповедалиовикоманданти: МосхимаиТибаренимаДаријевсин
АриомардоисинПармије, ћеркеКировасинаСмердиса, аМакронимаиМосиничанимаХоразмов
синАртаикто, сатрапуСестунаХелеспонту.
79) Марисуималинаглависвоједомаћеоплетенешлемове, аносилисумалекожнештитовеи
копљазабацање. Колхиђанисуималинаглавидрвенешлемове, аносилисумалештитовеод
неучињенеговеђекожеикраткакопља, аосимтогаијатагане. МареиКолхиђанејепредводио
ТеасповсинФарандат. АларођанииСаспириишлисууратсаистиморужјемкаоиКолхиђани.
ЊимајекомандоваоСиромитровсинМазистије.
80) НародисаострвауЕритрејскоммору, такозвани''Пресељеници'', гдеихјекраљбио
населио, акојисуишлисањим, билисускороистообучениинаоружаникаоиМеђани. Ове
острвљанепредводиојеБагејевсинМардонт, којиједвегодинекаснијекомандоваовојскомкод
Микалеиубиципогинуо.
Пешадијаињенизаповедници
236
81) Тосубиликопненинародикојисуучествовалиуратуикојисусачињавалипешадију.
Војскомсуруководилионикојесамспоменуо, аонисубилиизвршилиибројањевојске, пасу
одредиликомандантејединицамаодхиљадувојникаијединицамаоддесетхиљадавојника, а
командантијединицаоддесетхиљадавојникаодређивалисукомандиречетаодстољудии
водникедесетина. Појединепокрајинеипоједининародиималисуопетсвојепосебне
заповеднике.
82) Врховнукомандунадсвимапоменутимкомандантимаинадцеломкопненомвојском
ималисуГобријевсинМардонијеиАртабановсинТритантехмо, чијијеотацбиопротивтогада
сератујепротивХеладе, паОтановсинСмердомен(обаовабиласуДаријевисиновции
Ксерксовабраћаодстрица), паМазист, синДаријаиАтосе, паАриазовсинГергитиЗопировсин
Мегабиз.
83) Подњиховомкомандомналазиласецелакопненавојска, семдесетхиљада. Овихпак
изабранихдесетхиљадаПерсијанацапредводиојеХидарновсинХидарно. ОвиПерсијанци
називалисусе''Бесмртни'' затоштосе, каднекиодњихбилозбогболестиилисмртииспаднеиз
строја, нањеговоместобирадруги, такодаихувекиманабројунимањенивишенегодесет
хиљада. Овојебиланајбољајединица, ибилисунајлепшеобучениодсвихПерсијанаца. Ималису
малопрепоменутуопрему, апоредтоганатојопремијебилонеизмерномногозлатакојесена
њимаблистало. Сасобомсуводиликолазапутовање, самногомраскошнообученомпослугоми
сасвојимнезаконитимженама. Хранајезањих, поредонезасвуосталувојску, посебноношена
накамиламаинатеглећојмарви.
Коњица
84) Укоњицисуслужилисвинароди, алисвионинисубилидовеликоњицу, негосамоови:
првосубилиПерсијанци, којисубилиопремљениистоонакокаоињиховапешадија, самосу
некиималинаглавишлемовеодбронзеилиодкованогжелеза.
85) Постојеинекисточари, појезикуједноперсијскоплемекојисезовуСагарћани, акојису
насебиималиполаперсијскуиполапактијскуопрему. Онисубилидовелиосамхиљада
коњаника, а, осимједногмача, немајуобичајданосенибронзанонижелезнооружје, негосе
служеужадимаоплетенимодкоже. Уњихсеониуздајуисањимаидуубој. Њиховначинборбе
јеовакав. Каддођуудодирсанепријатељима, онибацајуужадначијемсекрајуналазеомче. Кад
погодечовекаиликоња, онигаондаповукуксеби. Акосезаплетеутуомчу, тајјесигурно
свршиосвоје. Ето, такоизгледањиховаборба.
86) ИонисубилидодељениПерсијанцима. Међанисубилиопремљениистокаоињихова
пешадија, атакођеиКисијци. Индису, наоружаниистокаоињиховапешадија, јахалитркачке
коњеилисуишлинаколимаукојасубилиупрегнутикоњиидивљимагарци. Бактријанцису
билиопремљениистокаоињиховапешадија, асличноиКаспијци. Истојетакобилоикод
Либљана, ињиховајекоњицабилаопремљенаистокаоипешадија, алисуонисвиишлина
колима. КаопешадијабилајеопремљенаикоњицаКаспијацаиПарикањана. ИАрабљанису
ималикоњицуопремљенуистокаоипешадију, алисусвијахалинакамиламакојебрзиномнису
заостајалезакоњима.
87) Ето, тосусамобилинародикојисуслужилиукоњици, абилоихје, осимколаикамила,
свегаосамдесетхиљаданаброју. Сваосталакоњицабилајепостројенапојединицама, аизасвих
налазилисусеАрабљани. Пошто, наиме, коњинисумоглидаподносекамиле, затосуонибили
постројенисасвимпозади, дасекоњицанебипоплашила.
237
88) КомандантикоњицебилисуДатисовисиновиАрмамитраиТитеј. АФарнух, којијеса
њимабиотрећикоманданткоњице, разболеосеиостаоуСарду. Десиламусе, наиме, изненада
несрећабашкадсуполазилиизСарда. Докјејахаонакоњу, дотрчалојенекопсетоподногекоњу,
пасекоњ, којитонијевидео, јакопоплаши, пропнесеизбациФарнуха, аовајпаднеиудариму
крвнаустаиболестсепретвориусушицу. Асакоњемсусместаурадиликакојеонупочетку
наредио. Слугесуга, наиме, одвеленаместогдејезбациогосподараиодсеклемуногедоколена.
ИтакојеФарнухбиоослобођенсвогврховногзаповедништва.
Флотаињенизаповедници
89) Бројтријера, међутим, износиојехиљадудвестотинеиседам, адалисуиховинароди:
ФеничанисаПалестинскимСирциматристотине; абилисуовакоопремљени: наглавамасу
ималикацигекојесубилескороистоизрађенекаоионекодХелена, анасебисуималиланене
оклопе, паштитовебезободаикопљазабацање. ОвиФеничанисуудавнинистановали, како
самипричају, наЕритрејскоммору, аодандесупрекоСириједошлиинаселилисенаморској
обали. ТајпредеоСиријеицеопростордоЕгиптаназиваосеПалестина. Египћанисубилидошли
садвестабродова. Онисунаглавиималиплетенешлемове, трбушастештитовесавеликим
ободом, пакопљазапоморскуборбуивеликетопузине. Већинаихјеносилаоклоп, аималисуи
дугачкесабље.
90) Овисубилиовакоопремљени, аКипранисудалистопедесетбродоваибилисуовако
опремљени. Њиховикраљевиобавијалисучалмеокоглаве, аосталисуималинасебихаљине, док
имјеосталаопремабилакаохеленска. Онисуседелилинаоваплемена: наонесаСаламинеииз
Атине, наонеизАркадије, надругесаКитна, нанекеопетизФеникијеинанекеизЕтиопије,
какотопричајусамистановнициКипра.
91) Киличанисудалистобродова. Овисупакносилинаглависвоједомаћешлемовеиимали
сулакештитовенаправљенеоддлакавеволујскекоже, аобученисубилиудугевуненехаљине.
Свакијеимаоподвакопљазабацањеиједанмачкојијебиосличнеизрадекаоиегипатски
мачеви. УдавнинионисусеназивалиХипахејци, аовосуимедобилипоАгеноровусинуКилику
изФеникије. Памфиљанисудовелитридесетбродова, абилисунаоружанихеленскиморужјем.
ПамфиљанисупотомционихХеленакојисусенаповраткуизТројерасулизаједноса
АмфилохомиКалхантом.
92) Ликијцисудовелипедесетбродоваиносилисуоклопеидоколенице, аималисулуковеод
дреновине, стрелеодтрскебезпераикопљазабацање. Прекораменасуносиликозјекоже, ана
главишеширесаперјаницамаокоњих, аузтосуималиножевеикривемачеве. Ликијцису
порекломсаКретеинекадасусезвалиТермили, адобилисуимепоПандионовусинуЛикуиз
Атине.
93) АзијскиДорцисудовелитридесетбродова, анаоружанисубилихеленскиморужјеми
билисупорекломсаПелопонеза. Карцисудошлисаседамдесетбродоваибилисуусвемуисто
опремљеникаоХелени, самосуималикривемачевеиножеве. Упрвојсамкњизивећрекаокако
сусеониранијезвали.
94) Јонцисудошлисастобродова, абилисуопремљениистокаоиХелени. ДоксуЈонци
становалинаПелопонезу, упокрајиникојасесадзовеАхеја, итопредоласкаДанајаиКсутана
Пелопонез, звалисусе, попричањусамихХелена, ЕгијалијскиПелазги, аимеЈонцидобилисупо
КсутовусинуЈону.
95) СтановнициострвадовелисуседамнаестбродоваибилисунаоружаникаоиХелени. Ито
јепелашкинарод, акаснијесудобилиимеЈонциизистихразлогаизкојихиЈонци, становници
238
дванаестградовакојисубилипорекломизАтине. Еолцисупослалишездесетбродоваибилису
наоружаниистокаоиХелени, а, попричањуХелена, ионисусенекадазвалиПелазги. Свиостали
Хелеспонћани, изузевстановникаАбида(јерјестановницимаАбидакраљбионаредиодаостануу
својојземљиичувајумост), сви, дакле, којисуучествовалиуратудалисустобродоваибилису
опремљениистокаоиХелени. Онисупакјонскиидорскиколонисти.
96) Насвимбродовима, међутим, посадусусачињавалиПерсијанци, МеђанииСаке. Најбрже
бродовеодсвихдалисуФеничани, итоониизСидона. Свитинароди, паионикојисуслужилиу
копненојвојсци, ималисусвоједомаћекоманданте, којенеспомињем(јерсамопричањетоне
захтева). Иколикогодјесвакипојединиимаоградова, толикојебилоикоманданата, али
командантимапојединихнароданијепризнаваноњиховодостојанство. Ониувојсцинисуимали
положајкоманданата, негосуслужиликаоидругиробови. Јасамвећспоменуоврховне
командантевојскеикомандантепојединихнарода, уколикојеречоПерсијанцима.
97) Флотомсукомандовалиови: Ариабигно, синДаријев, Прексасп, синАспантинов, Мегабаз,
синМегабатовиАхемен, синДаријев; ајонскомикарскомфлотомкомандоваојеАриабигно, син
ДаријаиГобријевекћери. ЕгипћанимајеруководиоАхемен, Ксерксоврођенибрат, иовадвојица,
АриабигноиАхемен, заповедаласуцеломосталомвојском. Бројбродовасатривеслаионихса
педесетвесала, малихтеретнихлађаилакихбродовазакоњеизносиојеусвемутрихиљаде.
98) Одонихкојисубилинабродовима, одмахпослеврховнихкоманданатаовисубили
најпознатији: Тетрамнест, Анизовсин, изСидона, Матен, синСиромов, изТира, паМербал,
Агбаловсин, изАрада, паКиличанинСијенезије, синОромедонтов, паКиберније, Косикинсин,
изЛикије, паГорго, Херзијевсин, паТимонакт, синТимагорин, обасаКипра, паКарани:
Хистијеј, синТимнов, паПигрет, синХиселдомов, иДамазитим, синКандаулов.
99) Нијенужнодапомињемдруге, нижекоманданте, алићунарочитодаспоменем
Артемизију, јермејеучешћетеженеуратупротивХеладенарочитозадивило. Онајепослесмрти
свогамужасамавладала, те, иакојеималамладогсина, добровољноихрабројепошлаурат, од
бесаијунаштва, иаконијеморала. ИмејојјебилоАртемизијаибилајекћиЛигдамова. Пооцује
билаизХаликарнаса, апомајцисаКрете. ПредводилајеХаликарнашане, пастановникеКоса, па
НисиријцеиКалиднијце, идовелајепетлађа. Њенисубродови, послесидонских, билинајбољии
најлепши, аонајеодсвихсавезникадавалакраљунајбољесавете. Поменуосамвећдајеона
управљалатимградовима, ахоћујошданапоменемитодасустановницитихградовабили
Дорци, ХаликарнашаниизТрезене, аосталиводепореклоизЕпидаура. Толикоовојнимснагама
намору.
Ксерксевршивојнусмотру
100) Кадјевојскабилаизбројанаипостројена, Ксерксезажелидапрођекрозњуидаизврши
смотру. Онзатимтоиучини, панаколимапођеоднародадонародаиосвемусепочне
распитивати, аписарисусвебележили, докнијепрошаоскрајанакрајцелувојску, коњицуи
пешадију. Кадјестимбиоготов, икадсубродовипоновоспуштениуморе, тадаКсерксесиђеса
колаиукрцасенаједнусидонскулађу, гдеседнеподједанзлатнишатор, тесепровезепоред
кљуновасвихбродова, распитујућисеосвемуибележећисвекаокодкопненевојске.
Заповедницилађасусеусидрилинаокочетириплетраодобале, пасукљуновелађа
окренулипремакопнуипоравналиих, апосадусунаоружаликаозаборбу. Онјепакпловио
измеђукљуновалађаиобалеитаковршиосмотру.
ДоговорсаДемаратом
239
101) Акадјеналађипрошаопоредњихикадјеизишаоизлађе, пошаљеонпоДемарата,
Аристоновасина, којијесањимпошаоуратпротивХеладе; позвавшига, дакле, речемуово:
''Демарате, радобиххтеосададатенештозапитам. Коликосамчуоодтебеиоддругих
Хеленасакојимасамразговарао, тисиХеленизнајвећеинајјачедржаве. Рецими, дакле, садада
лићеХеленииматисмелостидадигнурукупротивмене. Нису, наиме, помоммишљењу, они
дораслидасеборесамном, паниондакадбисеујединилисвиХелениисвинародикојистанују
назападу, акамолиовакоразједињени. Хтеобих, дакле, радодачујемштатиотомемислиш.''
Овајпоставитаквопитање, аДемаратмуодговори:
''Краљу, далидатикажемистинуилидакажемоноштоћетиседопасти?''
Овајмуречедасамоговориистину, памуобећадаћесањимистотакодобропоступати
каоираније.
102) ЧимјеДемаратточуо, онречеово:
''Краљу, кадтражишодменедатикажемправуистину, јаћутијеирећи, даменеби
каснијеухватиоулажи. УХеладијеувеквладалосиромаштво, алисуони, захваљујућисвојој
мудростиистрогимзаконима, стекливрлинупомоћукојесеХеладабраниодсиромаштваи
ропства. СвакачастсвимХеленимакојистанујуокоонихиздорскихпокрајина, алинећуоњима
свимадатиговорим, негоћутирећизаСпартанцедаониникаданећепристатинатода, натвој
захтев, гурнуХеладууропство; напротив, онићетиизаћинамегдан, макардацелаосталаХелада
пређенатвојустрану. Аштосетичеброја, непитајколикотребадаихбудепадабибилиустању
тодаучине. Акоседесидаихсвегаједнахиљадакренеурат, пачакимањењих, илимождаи
нештовише, онићетиизаћинамегдан.''
103) Чувшито, Ксерксесенасмејаирече:
''Како, Демарате, можешсамотаконештодакажешдаћеједнахиљадаљудипримити
борбусаоволикомвојском. Рецими, молимте, кадкажешдасибиокраљтоганарода, далиби
пристаодасеовогтренуткаборишпротивдесетљуди? Акојекодвас, дакле, такавзаконкаошто
титврдиш, ондабибилосасвимприроднодати, каоњиховкраљ, премавашимзаконима, изађеш
двоструковећембројуљудинамегдан. Акоје, наиме, свакиодњихкадардасебориса
десеторицоммојихвојника, мислимдабититребаодасеборишсадвадесеторицом. Итекутом
случајубибилоистинаоноштосирекао. Акосупакиднитаковеликикаоштоситиисвиони
Хеленикојисудолазилидасамномразговарају, пасеипактоликохвалите, пазидаовопричање
неиспаднекаопразнонаклапање. Хајде, погледајправоистиниуочи! Какоможеједнахиљада,
иличакидесет, паипедесетхиљада, акојисвираденасвојурукуинемајуједногзаповедника, да
сесупротставетоликојвојсци? Таиманасвишенегоједнахиљаданаједног, пакадбиихбилои
петхиљадавојника! Кадби, наиме, ималиједногзаповедника, каоштогамиимамо, тобинекако
иишло, јербигасебојалииуложилибинатчовечанскенапоре, пабииумаломброју, присиљени
бичевима, ударалинабројнонадмоћнувојску. Адоклегодсусамисвоји. господари, нећебитиу
стањудатаконештоураде. АјасамчакчврстоубеђендабиХеленитешкомоглидасебореса
Персијанцимаиуслучајудасубројноједнаки. Алиикоднасиматогаочемутиговориш, додуше
нетакомного, алисенађеипакпонеки. Има, наиме, умојојгардиПерсијанацаодкојихјесваки
спремандасеистовременобориипротивтриХелена. Затотитакоибрбљашштонисиимао
приликедасеутоувериш.''
104) Демаратмунатоодговори:
''Краљу, одмахсамзнаодатисенећедопастиакобудемрекаоистину. Поштосименатерао
датикажемголуистину, јасамти, увезисаСпартанцима, баштакоирекао. Исамнајбољезнаш
даимаммалоразлогадасаданавијамзањих, јерсумиодузелиичастидостојанствокојеми
припадапоправунаслеђа, прогналимеиздомовинеинаправилиодменебескућника, докмеје,
напротив, твојотацвеликодушнопримио, даомикућуимогућностдаживим. Свакакоданеби
приличилопаметномчовекудапрезреуказанадоброчинства, него, напротив, даихунајвећој
мерипоштује.
240
Нетврдимдасамустањудасеборимнесамосадесетилисадва, негонебихдобровољно
пристаодаизађемнадвобојниједномјединомчовеку. Акадбидошлодонуждеикадбиме
подстакланекавеликаутакмицадасеборим, најрадијебихсеодсвихбориосаједнимодоних
којикажудабисесвакиодњихсаммогаодаборипротивтриХелена. ТаквисуиСпартанци. У
појединачнимборбамаонинисуништагоринегоосталиљуди, аликадсебореугрупама, ондасу
најјачинасвету. Онису, додуше, слободни, алиипакнеусвакомпогледу. Њиховврховни
заповедник, наиме, јестезаконињегасеонивишебојенеготвојиподаницитебе. Свештозакон
заповеда, онитобезусловноизвршују. Ионимувекзаповедаједнотеисто: данесмејубежатииз
борбениоднадмоћногнепријатеља, негодаморајуостатиуборбиипобедитиилиумрети. Акото
сматрашзапразнобрбљање, јаћуондаубудућедаћутим; асадасамоворекаозатоштосамбио
присиљендаговорим. Желимти, краљу, дабудесвепотвојојвољи''.
НаграђивањеМаскамаиБога. ПолазакизДориска
105) Овајмутакоодговори, аКсерксепочнедасесмејеинималосененаљутинањега, негога
љубазноотпусти. ПослеразговорасањимКсерксепоставиуовомДорискузасатрапаМаскама,
синаМегадостејева, аразрешидужностионогнамесникакогајебиопоставиоДарије, паонда
поведевојскукрозТракијунаХеладу.
106) ОставиојеМаскамакојијебиотакавчовекдамујејединомсталнослаопоклоне, јерјебио
бољиодсвихкојесуиониДаријепостављализасатрапе, аслаомуихјесвакегодине:
истотакоиКсерксовсин, Артаксерксе, шаљејошиданаспоклонеМаскамовимпотомцима. Већ
је, наиме, ипреовогапоходаиуТракијиинаХелеспонтубилооваквихнамесника. Свисуони
пак, иониуТракијиионинаХелеспонту, осимовогуДориску, послеовогпоходапалиХеленима
уруке. АовогуДориску, Маскама, нисуникакомоглидауклоне, иакосуточестопокушавали.
Збогтогамуперсијскикраљишаљеувекпоклоне.
107) КраљКсерксејесматраоданиједанодонихкојесуХеленипротералинијебиочестит
човек, осимједногјединогБогаизЕјона. Његајекраљхвалиобезпрестанка, пајеипослењегове
смртињеговимсиновима, којисуосталиуПерсији, указиваонајвећепоштовање. АБогјеи
заслужиотаковеликупохвалу. Кадсу, наиме, овогаопседалиАтињанииМилтијадовсинКимон,
пакадмујеовајпонудиодаизађеизградаидасклопепримирје, тедасеовајвратиуАзију, онна
тонијехтеодапристанеданебикраљпомислиодајетоучиниоизкукавичлукадабисамоспасао
својживот, негојеиздржаоуборбидокраја. Кадмујеутврђавивећбилонесталохране, он
саденевеликуломачу, пазакољедецу, жене, иночеиробовеибациихсвеуватру. Послетога
бацисвезлатоисреброкојесеналазилоуградууСтримон, пакадјесветоурадио, скочиисаму
ватру. ЗбогтогајеонизаслужиодагаидоданасПерсијанциславеињимесепоносе.
108) ИзДориска, дакле, пошаојеКсерксенаХеладу, пајеприсилиосвенароденакојеје
наилазиодамусеприкључе. Све, наиме, земљедоТесалије, каоштосамвећранијеобјаснио,
признавалесуњеговуврховнувластиплаћалемуданак, јерихјебиовећМегабазпокорио, а
каснијеиМардоније. ИдућиизДориска, првојепрошаопоредсамотрачкихтврђава, а
најзападнијаодњихбиојеградкојисезваоМесамбрија. Поредњеганалазиосетаскиград
Стрима, асрединомземљиштаизмеђуњихтечерекаЛис, којатаданијеималадовољноводеза
Ксерксовувојску, негојебилапресушила. ТасеземљанекадазвалаГалајска, асадасезове
Бријантска. Онаје, дакле, преманајверодостојнијимподацима, припадалаКиконцима.
ПутдоАканта
109) ПрешавшипрекопресахлогкоритарекеЛиса, прошаојепоредовиххеленскихградова:
Мароније, ДикејеиАбдере. Прошаојепоредњихидошаонаовачувенајезера: Измаридско, које
сеналазиизмеђуМаронијеиСтриме, иБистонидско, кодДикеје, укојесеуливајудвереке,
241
ТрауосиКомпсат. АкодАбдеренијеКсерксенаишаонинаједнопознатојезеро, негосамона
ушћерекеНестауморе. Послеовихпокрајинапрођеонпоредтаскихградовауунутрашњости
копна. Поредједногодњихналазисеједнојезерокојејебилобогаторибомијакослано, аобим
мујеизносиоотприликетридесетстадија. Изњегајепопиласвуводусамастокакојусутамо
појили. ТајсеградзваоПистир.
110) Пролазећи, оставионовеприморскехеленскеградовесалевестране. Аовосубилатрачка
племенакрозчијујеземљупролазио: Пети, Киконци, Бистонци, Сапејци, Дерсејци, Едонции
Сатре. Иодњихсусвикојисустановалинаморскојобалипошлисањимуратусаставу
морнарице, анародиизунутрашњости, којесамспоменуо, моралисудасеприкључекопненој
војсци, итосвисемСатра.
111) Сатрепак, коликојеменипознато, нисуникадпризнаваленичијувласт, негосујединиод
Трачанакојиидоданасживеслободно. Живе, наиме, нависокимпланинамакојесуобрасле
густимшумамаипокривенесуснегом, иодличнисуратници. Тосуониистикојисуосновали
Дионисовопророчиште. Топророчиштесеналазинанајвишимпланинамаиуњемусвештеничку
дужноствршисатрејскиродБеси, аврховнасвештеницаобјављуједвосмисленапророчанства, као
ионауДелфима, иниучемусенеразликујеодовога.
112) Прошавшикрозпоменутипредео, прођеКсерксепослетогапореддвепијеријскетврђаве
одкојихсеједназвалаФагрет, адругаПергам.
Итугајепутводиобашпоредсамихзидоватврђава, оставившинадеснојстранивеликуи
стрмупланинуПангеј, укојојсеналазезлатниисребрнирудници, агдестанујуПијеријци,
ОдомантиипрвенственоСатре.
113) АпрошаојеипоредПеонаца, ДобераиПеопла, којистанујунасеверуодПангеја, пасе
упутионазападсведокниједошаодорекеСтримонаиуградЕјон, гдејевладаоибиојошу
животуБог, когасаммалопрепоменуо. АовајпредеоокопланинеПангејаназивасеФилидаи
пружасепремазападусведорекеАнгита, којасеуливауСтримон, апремајугусепружатај
предеодосамогСтримонакомесумаги, дабигаумилостивили, заклалиипринелинажртвубеле
коње.
114) Умиривширекуовимијошмногимдругимвраџбинама, прелазилајевојскакод''Девет
путева'' уЕдонијипрекомостовакојесутамобилизатеклинаСтримону. Кадсусазналидасеовај
предеозвао''Деветпутева'', Персијанциухватедеветтамошњихдечакаидеветдевојакаиживеих
тузакопају. Закопавањепакживихљудијеперсијскиобичај, ачуосамдајеКсерксоважена
Аместрија, кадјеостарела, наредиладасезакопадвапутпоседамперсијскихдечакаизугледних
персијскихпородица, азакопалаихјезатодабисезахвалилабогузакогасекажедавладау
подземномсвету.
115) КадјевојскакренуласаСтримона, прошлајеуправцузападаморскомобаломпоред
хеленскогградаАргила. ОвајпредеоисавпредеонасеверуодњеганазивасеБизалтија. Одатле
кренеи, оставившисалевестранеПосидејскизалив, прођекрозтакозвануСилејскудолину, па
прођепоредхеленскогградаСтагираидођеуАкант. Аповеојесасобомуратиовеионеоко
Пангеја, тејесвакинарод, истоонакокаоионикојесамранијеспоменуо, мораодасеприкључи
војсци: онисаобалефлоти, аонидаљеодморскеобалекопненојвојсци. Аовајистипуткојимје
КсерксепровеовојскуТрачанинепрекопавајунитизасејавају, негогапоштујукаонекусветињу,
сведомогвремена.
116) АчимјеКсерксестигаоуАкант, објавистановнициматогаградадајесањимасклопио
савезипријатељство, паимданапоклонмедскооделоипохвалиихкадјевидеодасе
добровољнојављајузаратикадјечуозаканал.
242
117) ДоксеКсерксезадржаваоуАканту, деси: сеслучајнодасеразболииумреглавни
руководилацрадованакопањуканала, Артахеј, којијеуживаовеликугледкодКсерксаибиоиз
породицеАхеменида. ОнјебионајвишичовекуПерсији(биоје, наиме, висок, безчетирицола,
петкраљевскихлактова) иимаојенајјачигласнасвету. Ксерксегајезатојакожалио, паје
наредиодасенајлепшеопремиисахрани. Надгробнухумкуподигламујецелавојска. Овом
АртахејуприносестановнициАканта, понаређењупророчишта, жртвеипоштујугакаосвог
херојаиумолитвамаспомињуњеговоиме.
Какосевојскахранила. ОдАкантадоТерме
118) КраљКсерксесе, дакле, јакоражалостиокадјеАртахејумро. АониХеленикојису
примилиичастилиКсерксаињеговувојскудошлисуувеликуневољутакодасупобеглиод
својихкућа. СтановникеТаса, например, кадсузбогсвојихградовауунутрашњостипримилии
хранилиКсерксовувојску, кошталојето, барпотврђењуАнтипатра, синаОргејева, једногод
најугледнијихљудикодњих, којијебиоизабранзатајпосао, четиристотинеталенатасребра.
119) Скороистетоликерачуненаправилесуивластиудругимградовима. Ручакзавојску, до
когасемногодржалоикојијемногоранијенаручен, биојеотприликеовакав. Чимсусазналида
сугласницидонелинаређења, одмахсуразделилихранумеђуграђанеисвиграђанисусамлели
пшеничногијечменогбрашназавишемесеци. Истотакосунабављалиитовилинајбољустоку, па
сузадочеквојскехраниликопненеиводенептицеукавезимаипобарама. Затимправилису
златнеисребрнечаше, шољеисвакојакопосуђезасто. Овосуизрађивализакраљаизаонекоји
сујелизањеговимстолом, докимјезаосталувојскубилонаређеносамодаспремехрану. Кадби
војсканаишла, већранијејебиоспремљенједаншаторукомебисенастаниосамКсерксе, докје
осталавојскаборавилаподведримнебом. Акадбидошловремедасеруча, домаћинибиимали
пунерукепосла. Овиподшатором, кадбиседобронајели, преноћетуједнуноћ, паидућегдана
раставешатор, покупесвепосуђеипродужујусамаршемдаље, анеостављајуизасебеништа,
негосвеносесасобом.
120) Изгледа, дакле, дајеМегаклеонтизАбдередоброрекаокадјеАбдерићанимасаветоваода
свисасвојимженамаодуусвојехрамовеидатамотражезаштитуодбоговаидаихзамоледаих
сачувајуодполовинебудућихневоља, адаимувезисапрошлимневољамазахвалештокраљ
Ксерксенијеимаообичајдаједедвапутдневно. ДаимјеКсерксенаредиодамунасличанначин
спремеидоручак, АбдерићаниманебиништадругопреосталонегоилидаКсерксауопштене
дочекајукадбудедолазио, или, акобигадочекали, дабудунајнемилосрднијеуништени.
121) Овипак, иакоимјебилотешко, ипакизвршеоноштоимјебилонаређено, аКсерксе
пошаљефлотуизАкантаинаредикомандантимадагафлотасачекауТерми. ГрадТермасепак
налазиуТермејскомзаливу, покомјеизаливдобиосвојеиме. Чуоје, наиме, дајетуданајкраћи
пут. ОдДорискадоАкантавојскасекреталауоваквомпоретку: Ксерксејеподелиоцелукопнену
војскунатриделаиједномделујенаредиодасекрепепосамојморскојобали, поредфлоте.
КомандунадтимделомвојскеималисуМардонијеиМазист. Другатрећинавојскеморалаједасе
крећекрозунутрашњосткопнаињусупредводилиТритантехмоиГергит. Атрећидео, сакојим
секретаоисамКсерксе, ишаојенасрединиизмеђупрвадвадела, апредводилисугаСмердомен
иМегабиз.
122) Ифлота, кадјојјеКсеркседозволиодакрене, првопрођекрозканалкојијенаАтосубио
ископан, акојисепружаоузаливукомесеналазеградови: Аса, Пилор, СингиСарта, аодатле,
поштојеувојскуузеоиграђанетихградова, отпловиуправцуТермејскогзалива, аобиђеокоРта
АмпелакодТоронеипрођепоредовиххеленскихградова: Тороне, Галепса, Сермиле, Мекиберне
иОлинта, одаклејеузеоибродовеиљудезавојску. ОваземљазовесеСитонија.
243
123) КсерксовафлотадођеодРтаАмпелаправодоРтаКанастрејаупределуПалене, који
најдубљезадиреуморе, итуузмелађеиљудствозавојскуизПотидеје, Афитија, Неје, Еге,
Терамба, Скионе, МендеиСане. Тосу, наиме, градовикојисесаданалазеуПалени, којасенекада
звалаФлегра. Прошавшиипоредовеземље, отпловиуземљуукојујебилоранијеодређено, али
претходнопокупиљудеизградовазавојску, итољудствоизградовакојисусеграничилиса
Паленом, акојисеналазеблизусамогТермејскогзалива. Тиградовисусезвали: Липакса,
Комбрија, Лисе, Гигон, Кампса, СмилаиЕнија. Покрајинаукојојсеониналазезовесесведомог
временаКросеја. ИзЕније, којусамнабрајајућиградовепоследњуспоменуо, већнасамомизласку
изње, флотајезапловилаусамТермејскизаливиуземљуМигдонију, паједопловилаураније
поменутуТерму, уградСиндиуХалестру, нарециАксију, којисеналазинагранициизмеђу
МигдонијеиБотијеиде, начијемсеускомземљиштукрајмораналазеградовиИхнаиПела.
124) ТунарециАксијуикодградаТермеиградовакојисеналазеизмеђуњихфлотасеусидрила
иочекивашекраља. КсерксепакскопненомвојскомкренеизАкантапрекимпутемпрекокопна, с
намеромдадођеуТерму. ПрошаојекрозПеонијуиКрестонијуидошаонарекуХидор, која
извиреуКрестонијиитечекрозсрединуМигдонијеиуливасеуморепоредмочвараублизини
Аксија.
125) Докјетудапутовао, нападнумулавовинакамилекојесуносилехрану. Изашавши, наиме,
ноћуинапустившисвојаскровишта, лавовинисудиралиништадруго, нистокуниљуде, негосу
поклалисамокамиле. Томејакочуди, инемогудаобјаснимштајенатералолавоведаништа
другонедирајунегоданападнусамонакамиле, поштотуживотињунисуранијејелииникадје
нисунивидели.
126) Утимпределимаимамноголавоваидивљихбиковачијиогромнироговидоспевајучаку
Хеладу. ГраницепределаукојимаживелавовијесурекаНест, којатечекрозАбдеру, ирека
Ахелој, којатечекрозАкарнанију. ИсточноодрекеНестанигдесеуЕвропинеможевидетилав, а
истотаконинаосталомделукопназападноодАхелоја; појављујусесамоупределуизмеђуових
двејурека..
ЛогоровањеуТерми
127) КадјеКсеркседошаоуТерму, сместиондевојскуулогор. Војничкилогорјеобухватиосав
онајпросторпоредморапочеводградаТермеиМигдоније, пасведорекаЛидијаиХалиакмона,
којисеспајајууједнурекуичинеграницуизмеђуБотијеидеимакедонскеземље. Утомсу, дакле,
пределуварварилогоровали, аодпоменутихрекајединоуХидору, којитечеизКрестоније, није
билодовољноводезапићевојсци, јерјебиопресушио.
128) КадјеКсерксеизТермевидеотесалскепланине, ОлимпиОсу, какоседижучакуоблаке,
икадјечуодасеусрединиизмеђуњихналазиједнастрмаклисура, крозкојутечеПенеј, идатуда
водипутзаТесалију, обузмегажељадасеодвезелађомидаразгледаушћеПенеја; хтеоје, наиме,
даповедекопненувојскупутемкојисеналазидубљеуунутрашњости, акојиводикрозГорњу
МакедонијууземљуПерхеба, поредградаГона. Сазнаоје, наиме, дајетуданајсигурније. Иштоје
зажелео, тојеиучинио. Укрцасенаједнусидонскулађу, накојојсеонувеквозиокадгодјехтео
даобавитакавпосао, падазнакиосталимбродовимадаиспловенапучину, акопненувојску
оставинатомместу. КадједошаонаушћеПенејаиразгледаога, биојенеобичноизненађен.
ПозовексебипутовођеизапитаихдалисеПенејевокоритоможепроменитиирекадругим
путемспровестиуморе.
129) ПостојиједнапричапокојојјеТесалијанекадабилаједнојезерокојејебилосасвихстрана
опкољеновисокимпланинама. Саистока, наиме, затваралесујепланинеПелиониОса, чијасу
подножјаспојена, сасевераОлимп, сазападаПинд, асјугаиуправцујужногветраОтрис; ау
244
срединиизмеђупоменутихпланинаТесалијајеједнакотлина. Стогасеуњу, дакле, исливају
многереке, апетмеђуњимасунајчувеније: Пенеј, Апидан, Онохон, ЕнипејиПамис. Свесе
поменутереке, којетекуизпланинананизанихокоТесалијеиимајусвојаимена, спајајудолеу
равнициуједнуреку, којомотичууморекрозједнуускуистрмуклисуру. Одмахнатомместугде
сусесјединилерекаимаимеПенеј, адругегубесвојаимена. Причаседанекадаудавним
времениманијебилотеклисурениушћа, негосупостојалесамооверекеиБебеидскојезеро, али
сенисузвалекаоданас, атеклесуистокаоиданас, пасуодцелеТесалијебиленаправилејезеро.
СамиТесалцитврдедајеПосидоннаправиоклисурукрозкојупротичеПенеј, иониимају
потпуноправо. Когод, наиме, веруједаПосидонтресеземљомидасуклисурекојесунастале
уследземљотресаделоовогабога, тајћесигурно, кадвидиовуклисуру, рећидајетоПосидоново
дело. Ијамислимдајеовапукотинаизмеђупланинанасталауследземљотреса.
130) НаКсерксовопитањедалиПенејможенадругомместудасеуливауморе, путовођему,
поштосубилитачнообавештениотоме, одговоре:
''Краљу, овареканемадругогушћауморедоовог, јерјецелаТесалијаопкољена
планинама.''
АпричаседајеКсерксенаторекао:
''Тесалцисумудриљуди, пасусезбогтогајошранијеобезбедили, јерсудобрознали,
измеђуосталог, итодаимсеземљаможебрзоилакоосвојити. Потребнојесамоучинитидасе
рекаразлијепоњиховојземљитимештобисеподигаонасипуклисурикрозкојутечекоритореке
ипромениотокреке, тебицелаТесалијадосамихпланинабилапотопљена.''
ТимејемислионаАлеуаде, којисубилиТесалциикојисупрвиодХеленапризналивласт
персијскогкраљаипонудилиму, какојеКсерксемислио, пријатељствоуимецелогнарода.
Рекавшитоиразгледавшиклисуру, вратисеуТерму.
ГласницисевраћајуизХеладе. Талтибијевгнев
131) ПослетогаостанеонизвестанбројданауоколиниПијерије, јерјеједнатрећинавојске
мораладакрчипуткрозмакедонскепланинедабитудацелавојскамогладапрођеуПерхебију. А
некигласници, којисубилипослатиуХеладудатражеземљуиводу, вратилисусепразнихруку,
доксудругидонелиземљуиводу.
132) Оникојисудализемљуиводубилису: Тесалци, Долопљани, Енијанци, Перхеби, Локрани,
Магнежани, Малијци, АхејциизФтије, паТебанцииосталиБеоћани, осимПлатејацаиТеспљана.
Насупротовима, Хеленикојисурешилидасеборепротивварвараположезаклетву. Овазаклетва
гласилајеовако: даћесвиХеленикојисубилидовољноснажни, аипаксусебезнуждепредали
Ксерксу, моратидабудупредатикаодесетидеоратногпленабогууДелфима. Ето, таквајебила
хеленсказаклетва.
133) УАтинуиСпартуКсерксенијеслаогласникедатражеземљуиводу, затоштосураније
Атињани, кадимјеДаријепослаогласникесаистимзахтевом, бацилигласникеуједанбездан, а
Спартанцисуихбилибацилиубунарипрепоручилиимдаизбунараоднесукраљуземљуиводу.
Ето, збогтогаимКсерксенијеслаогласникедатражеземљуиводу. Каквесусвенепријатности
ималиАтињаништосутакопоступилисагласницима, нисамустањудакажемништадруго, сем
дасуимиземљаиградбилиопустошени. Мислим, међутим, дасенитониједесилобашзбог
тога.
134) НаСпартанцесеизлиогњевТалтибија, Агамемноновагласника. УСпарти, наиме, постоји
Талтибијевхрам, апостојеипотомциТалтибијеви, званиТалтибијади, којисуималичастдау
Спартивршесвегласничкедужности. Иодоногдогађаја(тј. одбацањагласникаубунар) нису
никадмогладасепокажуповољназнамењазавремеприношењажртава. Тоимсепакдуго
245
временадешавало. АтојеСпартанцејакозабрињавалоизадавалоимјемногомука, пасучесто,
кадбисесасталаскупштина, објављивалиовакавпозив:
''КојибиодСпартанацабиоспремандадобровољноумрезаСпарту?''
ИдобровољносејавеСперхије, синАнеристов, иБулије, синНиколајев, најотменијии
најбогатијиСпартанци, дададуодштетуКсерксузаубиствоДаријевихгласникауСпарти. И
СпартанциихпошаљууМедијудатамооставесвојживот.
СперхијеиБулије
135) Подвиговихљудисвакакоједостојандивљења, апоредтогаиоверечи. Кадсу, наиме,
путовалиуСузу, дођуониХидарну. АХидарнојебиопорекломПерсијанацикомандантсвих
трупанамалоазијскојобали. Овајихљубазноприми, паихзавремеручказапита:
''ЉудиизСпарте, штоизбегаватедаступитеупријатељствосакраљем? Акопогледате
менеионоштојаимам, онда, наиме, видитеколикокраљумедаценичеститељуде. Истотакои
ви, кадбистесепредаликраљу(јериваскраљсматрачеститимљудима), свакибиодвас, по
милостикраља, владаоунекомкрајуХеладе.''
Натомуовиодговоре:
''Хидарно, саветкојисинамдаонијеизанастоликоважан. Тинам, наиме, саветујешсамо
оноштосисамискусио, адруготијенепознато. Тизнаш, наиме, самозаропство, аслободуниси
никаданиокусиоинезнашдалијеонаслаткаилине. Дасије, наиме, окусионебинамсаветовао
дасезањуборимосамокопљима, негоисекирама.''
136) ТакосуониодговорилиХидарну. АкадсуодатлеотишлиуСузуиизашлипредкраља,
првосуодбилидамусепоклонедоземљекадсуимикраљевипратиоцинаредилиихтелидаих
присиледатоучине, пасуреклидатонећеникадучинити, макарихонисиломпоставилина
главу. Реклису, наиме, дакодњихнепостојитакавобичајдасечовекудоземљеклањајуидаони
нисузбогтогадошли. Аонда, кадсутоодбили, обратеимсепоновоовимречима:
''Медскикраљу, СпартанцисунаспослаликаонакнадузаонеубијенегласникеуСпарти.''
Кадсумуторекли, КсерксеимвеликодушносаопштидасеСпартанциманећедеситионо
штоседесилогласницимауСпарти. Онису, наиме, тимештосуубилигласнике, прекршили
међународнезаконеионимтојакозамера, али, онсамнећетоистодаучининитићеихубитида
бисеСпартанцитимеослободиликривице.
137) ИчимсуСпартанцитакопоступили, одмахјепрестаоТалтибијевгнев, иакосусеи
СперхијеиБулијевратилиуСпарту. Алипоследужегвременагневсеопетпробудио, какокажу
Спартанци, завремератаизмеђуАтињанаиСпартанаца. Томиуовомслучајуизгледајако
чудновато. То, наиме, штосеТалтибијевгневизлионагласникеинијепрестаопренегоштоје
умирен, сасвимјеразумљивоиправилно; алитодасесручионасиновеонихкојисузбогтог
гневаишликодперсијскогкраља, наНиколаја, синаБулијеваинаАнериста, синаСперхијева,
којијезапловиостеретномлађомпуномљудиизаузеоселоХалијууТиринту, јасномиједајето
билоповољинекогбожанства. ЊихсуСпартанципослаликаогласникеуАзију, паихјеиздао
Ситалк, синтрачкогкраљаТереја, иНимфодор, синПитејаизАбдере, пасуухваћеникодБизанта
наХелеспонту, иодведениуАтику, гдесуихАтињанипогубили, асањимајебиоиАристеја,
Адимантовсин, изКоринта. ТоседесиломногогодинапослеКсерксовапохода, асададасе
вратимнаранијупричу.
138) ОвајјекраљевпоходпредузетподизговоромдасетобожеводипротивАтине, абиоје, у
ствари, уперенпротивцелеХеладе. ТосуХелениодавнознали, алинисусвиједнакопоступили.
Наиме, једниодњих, којисуперсијскомкраљудализемљуиводу, билисусигурниутодаим
варваринећеучинитиникаквенепријатности, адруге, којимунисухтелидададуземљуиводу,
обузмевеликистрах, поштоуХеладинијебилодовољнобродовазаборбупротивнападачаишто
многинисубилирасположенизаборбу, негосудобровољнопрешлинастрануПерсијанаца.
246
ЗаслугеАтињаназаслободуХеладе
139) Морамдаизразимједномишљењекојемногиманећебитиповољи, алисејаипакнећу
устезатидакажемистину, иликакосетобаремменитакочини. Дасусе, наиме, Атињанииз
страхапредопасношћуповуклиизсвојеземље, илидасусе, неповукавшисе, предалиКсерксу,
небиниконипокушаодасенаморусупротставикраљу. АдасеКсерксуниконијесупротставио
намору, евоштабисесигурнодесилоинакопну. ЧакдасустановнициПелопонезаподиглијош
толикозаштитнихзидованаИстму, билибиСпартанцииздати, незатоштобињиховисавезници
тохтели, негозатоштобиморали, јербиимварварскафлотазаузелаградове, иСпартанциби
осталиусамљени, пабисесамихеројскиборилииславноизгинули. Илибиимсетодесило, или
би, видевшипретходнодасусесвиосталиХеленипредалиПерсијанцима, склопилисаКсерксом
некиспоразум. ИтакобииуједномиудругомслучајуХеладапотпалаподПерсијанце. Немогу,
наиме, даразумемодкаквебикористибилизидовинаИстмудајекраљзагосподариоморем. А
овакојесигурноданијенималопогрешиоонајкојијерекаодасуАтињаниспаслиХеладу.
Овако, наиме, когасусеониодовадвазадаткалатили, тајјебиосудбоносаниодлучанза
победу. СвојомодлукомдаХеладаостанеидаљеслободна, онисуохрабрилиисвеосталеХелене
којинисупризналиперсијскувласт, пасубожијомпомоћунатераликраљаиубекство. Нисуих
натералинизастрашујућапророчанства, којасудолазилаизДелфа, даихпослушајуидасе
повукуизХеладе, негосуосталиииздржалиборбусанепријатељемкојијенапаонањихову
земљу.
140) Атињанису, наиме, билипослалиизасланикеуДелфедапитајубогазасавет. Кадсу
изасланиципредсветиштемизвршилиуобичајенеобреде, икадсуушлиухрамисели, објавила
имјеПитија, којасезвалаАристоника, овопророчанство:
''Бедници, аштоседите? Бежитенакрајсвета!
Остав'тедомовевашеибрежуљкеокруглогграда.!
Јврмуниглавачитава, нителоостатинеће,
Нит'ћемуногемладе, нирукенит' иштапоштедет,
Негоћескршитјадно; јерћесесручитисве:
ИватраистрогиАреснасиријскимколимаседећ,
Имногеградовекрасне, аивашуништитонће;
Обожјехрамовемногенеситомогњудаће.
Азнојихобливасада, боговештостојеовде,
Дрхтећодстрахасилног, асвисокихкрововадоле
Сливасецрнакрв, набудућеневољеслутећ.
Чист'тесесадизхрамаинаневољеспремнибуд'те!''
141) Кадсуатинскиизасланициточули, јакосусезабринули. Акадсувећбилипалиуочајање
збогнесрећекојаимјепредсказана, саветујеимАндробуловсинТимон, најугледнијичовеку
Делфима, даузмумаслиновегранчицеидасепоновообратепророчиштузасаветидатраже
заштиту. КадсугаАтињанипослушалииизјавили:
''Господе, смилујсенаовегранчицескојимасмотидошлиипрорецинамнештобољео
нашојотаџбини; упротивномслучајунећемоотићиизхрама, негоћемотуостатидокнеумремо.''
Кадсутоизјавили, свештеницаимобјавидругопророчанствокојегласи:
''ОлимпијскогниПаладанеможеумилостивитЗевса,
Молећињегамногимиречимаимудрошћусилном;
Атебиопетћурећинеумољивеичеличнеречи:
Врагћеосвојитземљу, штоодКекропскихстенаоних
ДоКитеронабожанскогклисуре, ондеизмеђулежи.
Ал' премудриЗевсјесаздоТритогенејскидрвенизид,
247
Једиништоосвојитсенемож', зазаштитудециитеби.
Никаконемојдачекашкоњиценипешаканалет,
Нископнавеликувојску, већмуокренилеђа,
Априликабићеједномдаислицасусретнеш њега.
ОСаламиносвета! Ждераћешженамадецу
Билокаджитосесејеиликаджањесеоно!''
142) Изгледалоимје, наиме, атакојеуствариибило, дајеовајодговорповољнијиод
пређашњег, тегазапишуиотпутујууАтину. Кадсусегласницивратилиисаопштилинароду,
поцепаласусемишљењаотомекакотребапротумачитипророчанство, пасу, измеђуосталих,
постојалаовадвасупротнатумачења: некиодстаријихсумислилидаимбогпроричедатврђавау
Атининећебитиосвојена, јерјеонанекадбилаограђенаживицом. Овисумислилидасудрвени
зидовиустваритаживица. Другиопетсубилимишљењадајебогтимемислионабродове, и
предлагалисудаоставесведругоидасесвимсиламададунаопремањебродова. Аовепаккоји
сусматралидасубродовитајдрвенизиддоводиласуузабунупоследњадваПитијинастиха:
''ОСаламиносвета! Ждераћешженамадецу;
Билокаджитосесејеиликаджањесеоно.''
Итистиховисуутицалидајеодбаченомишљењеонихкојисусматралидасубродовионај
дрвенизид, поштосутумачипророчанстватестиховепротумачилитакокаодаћеАтињанибити
побеђеникодСаламинеакосеупустеупоморскубитку.
Темистоклеифлота. ИзмирењеХелена
143) УАтинијепакнедавностекаовеликиугледједанчовеккојисезваоТемистокле, акојисе
зваоиНеокловсин. Овајјечовектврдиодатумачипророчанстванисудалиправилнотумачењеи
сматраоједа, кадбисеонеречистварноодносиленаАтињане, небибио, поњеговоммишљењу,
употребљенонајблагиизраз, негобисе, уместо''Саламиносвета'', рекло''Саламиноокрутна'', кад
бисемислилодаћеизгинутистановнициизњенеоколине. Акосетобожанскопророчанство
правилнопротумачи, ондасетеречиодносејединонанепријатеље, аникаконаАтињане. Ионим
препоручидасеприпремезапоморскират, јерсубродовисигурнотајдрвенизид. Кадимје
Темистоклетообјаснио, Атињаниодмахсхватишедајетотумачењеправилнијенегообјашњење
тумачапророчанства, којинисухтелинидачујузаприпремезапоморскиратисматралисудасе
уопштенетребаупуштатиуборбу, негодатребанапуститиАтикуинаселитисеунекојдругој
земљи.
144) ЈошпреовогаТемистоклејебиодаоАтињанимаједанкористансаветкадсеуатинској
државнојблагајнибилонакупиломногоновцаодприходаизрудникауЛаурију, икадсухтелида
новацподелеизмеђусебе, падасвакомдадуподесетдрахми. ТадајеТемистокленаговорио
Атињанедаодустануодподеленовцаипредложиоимједазатајновацсаградедвестотинелађа
заратпротивЕгињана. ИзбијањеовогратаспаслојетадаХеладу, јерјетоприсилилоАтињанеда
постанупоморскасила. Итибродови, додуше, нисутадаупотребљениуонусврхузаштосубили
саграђени, алисусадаитекакодобродошлиХелади. ТибродовикојесусаградилиАтињани
стајалисуимнарасположењу, абилојепотребнодасесаградијошвишебродова. Ипоштосусе
сложилиупогледутумачењапророчанства, онипослушајубожјисаветиодлучедасасвом
поморскомсиломисасвимХеленимакојисувољнидасеборе, дочекајуварварекадбудунапали
наХеладу.
145) ТоликоопророчанствимакојасуАтињанибилипримили. АкадсусесакупилисвиХелени
којисужелелидоброХелади, икадсусклопилисавезиположилизаклетву, одмахсу, пресвега,
одлучилидасеизмиресвионикојисубилиузавадиидасеобуставесвимеђусобниратови.
248
Понекиодњихсусетадајошналазилиурату, анајвећијебиоонајизмеђуАтињанаиЕгињана.
Чимсу, међутим, биличулидајеКсерксесавојскомстигаоуСард, одмахсуседоговорилида
пошаљууходеуАзијудасакупеподаткеокраљевојвојнојсили. Такођепошаљупосланикеиу
Арг, предлажућиАргејцимадасклопесањимасавезпротивПерсијанаца. Другеопетпошаљуна
СицилијуГелону, синуДиноменову, панаКеркиру, молећиихдапритекнуХеладиупомоћ, а
једнеинаКрету, јеримјебилосталодотогаданекакоујединесвеХеленеидасесвисложно,
рамеузраме, прихватепосла, поштојесвимХеленимапретилаистаопасност. Причалоседаје
Гелонимаомоћнудржаву, итотаквудајојниједнахеленскадржаванијебиларавна.
УходеуАзији. ПреговорисАргом
146) Кадсу, дакле, донелитаквуодлукуипрекинулисвамеђусобнанепријатељства, најпре
пошаљутриуходеуАзију. КадсупаковидошлиуСард, будуухваћенибашкадсусакупљали
податкеокраљевојвојсци, паихкомандантипешадијеставенамукеиодлучедаихпогубе. Али
кадсубилиосуђенинасмртикадјеКсерксезатосазнао, нијесесложиосамишљењем
команданата, негопошаљенеколикосвојихпратилацаснаређењемдамудоведууходе, акоих
затекнујошуживоту. Иониихзаистаизатекнууживотуиодведупредкраља. Кадјекраљ
дознаорадичегасудошли, оннаредидаихњеговипратиоципроведуоколоидаимпокажусву
пешадијуикоњицу, акадседомилевољенагледају, даихпустедаидукудгодхоће.
147) НаредиоимјетоузобјашњењедајетакопоступиозатоштоубијањемуходаХеленинеби
претходносазналидамујесиламноговећанегоштосеобичномислило, иштоубијањемоватри
човеканебинепријатељунанеливеликуштету; аовако, кадсеовивратеуХеладу, Ксерксеје
мислиодаћеХелени, кадчујускаквомсиломонрасполаже, одложитиоружјеи, пренегошто
дођедората, одрећисесвојеслободе, тетаконећебитиприморандаратујепротивњихидаосваја
њиховеземље. Сличнојеонбиопоступиоиједномдругомприликом. ДокјеКсерксе, наиме,
боравиоуАбиду, приметиојебродовенатоваренежитомгдепловеизЦрногморакрозХелеспонт
иносехранууЕгинуинаПелопонез. Његовапратња, чимјеспазиладасутонепријатељски
бродови, билајеспремнадаихзапленииочекивалаједајојкраљсамоиздазаповест. Ксерксеих
језапитаокудателађеплове, аонимуодговоре:
''Носехранутвојимнепријатељима, господару.''
Аонимнатоодговори:
''Зарминећемотакођетамоићикудаиовииду, изаринаманећебитипотребнодасе,
поредосталог, обезбедимоижитом? Далинам, дакле, оничиненешторђавоштопреносежитоза
нас?''
148) Ауходе, кадсутакосакупилеподаткеикадсубилеотпуштене, вратесеуЕвропу.
Међутим, Хелени, којисубилиусавезупротивПерсијанаца, послеодашиљањауходапошаљу
гласникеуАрг. СамипакАргејципричајудасукодњихствариовакостајале. Поштосу, наиме,
одмахиспочетказналидасеварварскавојскасакупљапротивХеладе, асазнавшиитодаће
ХеленипокушатидаихпридобијузаратпротивПерсијанаца, послалисугласникеуДелфеда
питајубогаштаћезањихбитинајбољедаураде. МалопретогапобилисуимСпартанципод
Клеоменом, синомАнаксандридовим, шестхиљадањиховихљуди, пасузбогтогаипослали
изасланике. НањиховопитањеПитијаимјеовакоодговорила:
''Тиштотесуседимрзе, абоговибесмртниљубе,
Седиукућимирноикопљемзаштитисебе,
Иглавузаштитисамо, аглаваћетелодаштити."
ПрвојеПитијаобјавилатопророчанство, атекпослетогасугласницисавезникастиглиу
Арг, изашлипреддржавновећеисаопштилионоштоимјебилонаређено. Аргејцисунату
порукуодговорилидасувољнидатоучинесамоподусловомдасаСпартанцимасклопемирна
249
тридесетгодина, идаимседаполовинакоманденадцеломсавезничкомвојском; иакобиимпо
законутребалодаприпаднецелакоманда, онићесеипакзадовољитииполовином.
149) Кажудајевећедалогласнициматакаводговорипоредтогаштоимјепророчиштебило
саветовалоданесклапајусавезсаХеленима. Аргејцисунастојалинатомедасклопемирна
тридесетгодина, иакосусебојалипророчишта, дабиимсиновимоглизатовремедаодрасту.
Бојалисусе, наиме, даубудуће, аконебудусклопилимириакопореднесрећекојаихјеснашла
претрпејошипоразуборбисаПерсијанцима, непаднуподспартанскувласт. Спартански
гласниципак, поводомодговоравећа, изјаведаћепредлогосклапањумираизнетипредсвоју
скупштинуидасуупогледукоманденадвојскомовлашћенидаимодговоре. Скренупажњу
АргејциманатодаСпартанциимајудвакраља, аАргејцисамоједног, теданеманикакве
могућностидасеједанодспартанскихкраљеваискључиизврховнекоманденадвојском, док, с
другестране, непостојиникаквасметњадаудоношењуодлукањихдвојицаимајуистаправакао
иаргејскикраљ. Аргејци, даље, кажудавећвишенисумоглидаподносеспартанскунадувеност,
тесувишеволелидапотпаднуподварварскувластнегодасепокореСпартанцима, панареде
гласницимадајошпрезаласкасунцанапустеаргејскуземљу, јерће, упротивномслучају, сањима
поступатикаосанепријатељима.
150) ЕтоштаотомепричајусамиАргејци. АлиуХеладипостојииједнадругапричаотоме.
Прематојпричи, послаојеКсерксегласникауАрг, итопренегоштојепошаосавојскомпротив
Хеладе. Причаседајетајгласник, стигавшиуАрг, изјавио:
''Аргејци, краљКсерксевамовопоручује: мисматрамодајеПерзеј, чијисмомипотомци,
синДанајиногПерзеја, когајеродилаКефејеваћеркаАндромеда. Прематоме, дакле, мибисмо
водилипореклоизвашегграда, инебиималосмисланидамиратујемопротивсвојихпредака, а
нидавипомажетедругимауратупротивнас, негобитребалодаседитемирнокодсвојекуће. Ако
мисе, наиме, испунионоштожелим, нећуникомеуказативећупажњунеговама.''
ПричаседасуАргејци, кадсуточули, тодоброзапамтилиииспрвасуосталинеутрални, а
кадсуХеленизатражилиодњихдаимсеприкључе, захтевалисудаучествујууврховнојкоманди
дабиималиразлогадаостанупострани, јерсудоброзналидаСпартанцинећенатопристати.
151) Некиопетпричајудајесатимувезинекадругаприча, којајенасталамногогодинапосле
тихдогађаја. Десилоседасу, радинекихдругихпослова, уМемноновуСузудошликао
изасланициизАтинеКалијаиХипониксасвојомпратњом, аистовременосуиАргејципослали
изасланикеуСузудапитајуАртаксеркса, синаКсерксова, далијејошнасназиуговоро
пријатељствукојисусаКсерксомбилисклопилиилиихонсматразасвојенепријатеље. Акраљ
Артаксерксеимјеодговориодајетајуговоритекаконасназиидаонсматраданиједанградније
увећемпријатељствусањимнегоштојеАрг.
152) ДалијебашзаистаКсерксеслаооноггласникауАргидалисуаргејскигласнициишлиу
СузуипиталиАртаксерксаувезисасавезомопријатељству, тонемогусасигурношћудатврдим,
нитиизносимнекодругомишљењеотоме, акојебибилосупротноономештоотометврдесами
Аргејци. Знамсамотоликода, кадбисвиљудиизнелисвојеневољенапијацусанамеромдаих
заменесаневољамасвојихсуседа, пакадбизавирилималоиизблизауневољеових, дабисваки
радооднеокућисвојеневољекојејеизнеонапијацу. Прематоме, нисуниАргејцинајсрамније
поступили. Ајасамдужанданаведемсвештосеприча, алинисамдужандапримимсвезаготово,
атосамначелопоставиосебиуцеломприповедању. Изаиста, причаседасуАргејципозвали
ПерсијанцедазаратепротивХеладезатоштосууратусаСпартанцимаизвуклидебљикрај, и
билисунасвепреспремнинегонатусрамоту.
ПовестоГелону, тиранинусиракушком
250
The words you are searching are inside this book. To get more targeted content, please make full-text search by clicking here.
HERODOT - Istorija 1 i 2
Discover the best professional documents and content resources in AnyFlip Document Base.
Search