Psi u divljini - Ian Rankin

Ian Rankin PSI U DIVLJINI S engleskog preveo Boban Jakovljević Naslov originala: Ian Rankin - EVEN DOGS IN THE WILD balkandownload.org BD4U

PROLOG Suvozač je na kraju izvadio kasetu i bacio je na zadnje sedište. – To su bili „Asosijets” – pobunio se vozač. – Zabole me ko je bio. Pevač zvuči kao da su mu jaja u procepu. Vozač je na trenutak razmislio o tome, a onda se nasmešio. – Sećaš li se da smo to uradili onom… kako se ono zvao? Suvozač je slegnuo ramenima. – Dugovao je Velikom Geru, to je jedino bitno. – Nije bila neka velika lova, a? – Koliko još ima? – suvozač je zaškiljio kroz vetrobran. – Nešto manje od kilometar. U ovim šumama je bilo dobre akcije, a? Suvozač je oćutao. Napolju je bilo mračno i poslednjih desetak kilometara nisu sreli nijedna kola. Nalazili su se u seoskoj unutrašnjosti Fajfa, daleko od obale. Gola polja iščekivala su zimu. U blizini je bila farma svinja koju su već koristili. – I, kakav je plan? – upitao je vozač. – Imamo samo jednu lopatu. Bacićemo novčić da vidimo ko će da rinta. Odeću ćemo skinuti i posle je spaliti. – Nosi samo pantalone i prsluk. – Nisam video ni tetovaže ni prstenje. Ništa ne moramo seći. – Stigli smo. – Vozač je zaustavio kola, izašao i otvorio kapiju. Blatnjava staza vodila je u šumu. – Nadam se da se nećemo zaglaviti – rekao je vraćajući se u kola. Videvši izraz na licu svog saputnika dodao je: – Šalim se. – Bolje bi ti bilo. Polako su prešli dvestotinak metara. – Ovde ima prostora da okrenem kola – rekao je vozač. – Onda ćemo ovde. – Prepoznaješ li mesto? Suvozač je odmahnuo glavom. – Davno je bilo. balkandownload.org BD4U

– Mislim da je jedan zakopan negde ispred nas, a drugi levo od nas. – Onda bismo mogli da pokušamo s druge strane staze. Imaš li baterijsku lampu u pregradi za rukavice? – S novim baterijama, kao što si rekao. Saputnik je proverio. – Dobro onda. Dva muškarca su izašla i skoro ceo minut ostala da stoje. Oči su im se privikavale na pomrčinu, dok su načuljenim ušima pokušavali da ulove neke neobične zvuke. – Ja ću odabrati mesto – rekao je saputnik. Uzeo je lampu i krenuo. Vozač je pripalio cigaretu i otvorio zadnja vrata mercedesa. Model je bio star i šarke su zaškripale. Uzeo je kasetu „Asosijetsa” sa zadnjeg sedišta i ubacio je u džep svoje jakne gde je zvecnula o novčiće. Jedan od njih će mu trebati kasnije kad budu birali pismo ili glavu. Zalupio je vrata, otišao do prtljažnika i otvorio ga. Telo je bilo umotano u običan plav čaršav. To jest, bilo je umotano pre vožnje. Improvizovani pokrov se pomerio tokom transporta. Videla su se bosa stopala, mršave blede noge i rebra. Vozač je oslonio lopatu na zadnje svetlo, ali ona je skliznula na zemlju. Psujući, sagnuo se da je podigne. Upravo u tom trenutku „leš” je oživeo, zbacio prekrivač i iskočio iz prtljažnika skoro preskočivši vozača pre nego što je dotakao tlo. Vozač je šokirano zinuo, a cigareta mu je izletela iz usta. Jedna ruka mu je bila na dršci lopate dok je drugom pokušavao da se pridrži za kola i uspravi. Čaršav je visio iz otvorenog prtljažnika, a onaj što je trenutak ranije bio umotan u njega, nestajao je u šumi. – Dejve! – povikao je vozač. – Dejve! Prvo se pojavila svetlost baterijske lampe, a onda i čovek po imenu Dejv. – Šta se, dođavola, dešava, Pole? – dreknuo je. Vozač je uspeo samo da podigne drhtavu ruku i pokaže. – Zbrisao nam je! Lampa je osvetlila prazni prtljažnik. Dejv je nešto prosiktao kroz stisnute zube. – Onda za njim – zarežao je. – Ili će neko drugi kopati rupu za nas dvojicu. – Vratio se iz mrtvih – rekao je Pol drthavim glasom. – Onda ćemo ga ponovo ubiti – izjavio je Dejv vadeći nož iz unutrašnjeg džepa. – I umreće još sporije nego prethodnog puta… balkandownload.org BD4U

balkandownload.org BD4U

PRVI DAN balkandownload.org BD4U

1. Malkolm Foks se probudio posle još jedne noćne more. Pretpostavljao je da zna šta ih je pokrenulo: mogućnost da ostane bez posla. Nije bio sasvim siguran da uopšte želi da ga i dalje radi, a plašio se i da je u svakom slučaju prekobrojan. Juče mu je rečeno da mora da otputuje u Dandi i odradi nekoliko smena na jednom upražnjenom mestu. Kad je zatražio objašnjenje, rečeno mu je da treba da zameni policajca koji je poslat da zameni nekog drugog u Glazgovu. – Zar onda ne bi bilo lakše da mene pošaljete u Glazgov? – zanimalo je Foksa. – Mislim da to uvek možeš da proveriš. I tako je uzeo telefon i učinio upravo to samo da bi saznao kako policajac iz Glazgova dolazi u Edinburg da popuni privremeno upražnjeno mesto. Posle toga je digao ruke i odvezao se u Dandi. A šta ga čeka danas? Ko to zna? Njegov šef u Sent Leonardsu kao da nije znao šta bi s njim. Bio je samo još jedan prekobrojni inspektor. – Previše je onih pred penzijom – izvinio se Dag Makston. – Zakrčili su nam sistem. Trebalo bi nekima od njih dodeliti zlatni sat i… – Razumem – kazao je Foks. Ni sam nije bio baš u cvetu mladosti. Za tri godine bi mogao da se povuče sa solidnom penzijom i s dosta sačuvane životne energije. Dok se tuširao razmišljao je kakve su mu mogućnosti. Bungalov u Oksgengsu koji je nazivao domom dostigao bi solidnu cenu. Zaradio bi dovoljno da se nekud preseli. Ali trebalo je da misli i na svog oca. Foks nije mogao da se odseli predaleko, sve dok u Miču tinja makar samo jedna iskra života. A tu je i Šivon. Nisu bili ljubavnici, ali sve više vremena su provodili zajedno. Kad bi njemu ili njoj bilo dosadno, znali su koga uvek mogu da pozovu. Otišli bi u bioskop ili u restoran, ili bi samo gledali neki film na DVD-ju uz kokice. Kupila mu je nekoliko filmova za Božić i do Nove godine su već odgledali tri. Dok se oblačio mislio je na nju. Ona je posao volela balkandownload.org BD4U

više nego on. Kad god bi se sastali, bila je spremna da podeli s njim novosti i tračeve s posla. Onda bi pitala šta ima kod njega, a on bi samo slegnuo ramenima ili bi joj dobacio poneku mrvicu. Ona je u njima uživala kao u najvećim poslasticama, a za njega je to bio najobičniji beli hleb. Radila je u Gejfild skveru, a šef joj je bio Džejms Pejdž. Tamo je struktura zaposlenih delovala bolje nego u Sent Leonardsu. Foks je razmišljao da zatraži premeštaj, ali znao je da od toga nema ništa. I tamo bi nastao potpuno isti problem. Bio bi samo još jedan inspektor viška. Četrdeset minuta nakon što je završio doručak, parkirao se ispred Sent Leonardsa. Ostao je u kolima još nekoliko trenutaka prelazeći rukama preko volana dok je pokušavao da se sabere. U takvim trenucima je žalio što ne puši. Tako bi imao čime da se zanima, da skrene misli s problema. Umesto toga stavio je žvakaću gumu na jezik i zatvorio usta. Uniformisan policajac je izašao na zadnja vrata stanice i krenuo na parking otvarajući paklu cigareta. Pogledi su im se sreli i policajac ga je pozdravio skoro neprimetno klimnuvši glavom. Znao je da je Foks ranije radio u Unutrašnjoj kontroli. To su znali svi u stanici. Nekima to kao da nije smetalo, dok su mu drugi otvoreno pokazivali odbojnost. Mrštili su se na njega, mrzovoljno mu odgovarali, zatvarali mu vrata pred nosom, umesto da mu ih pridrže. – Ti si dobar pandur – rekla mu je Šivon u više prilika. – Volela bih da to i sam shvatiš. Kad je stigao u Kriminalističko odeljenje, Foks je primetio da se nešto dešava. Pomerane su stolice i oprema. Sreo je pogled gromoglasnog Daga Makstona. – Moramo da napravimo mesta za novi tim – objasnio je Makston. – Novi tim? – Iz Gartkoša, što znači da ih je većina iz Glazgova, a ti znaš šta mislim o njima. – Zašto dolaze? – Niko neće da nam kaže. Foks je žvakao svoju žvaku. Gartkoš, mestašce s nekad jakom industrijom čelika, sada je bilo sedište Škotskog kriminalističkog centra. Centar je otvoren prošlog leta, a Foks nikad nije imao priliku da pređe njegov prag. Na tom mestu su bili okupljeni policajci, tužioci, forenzičari i carinici, a oblast njegovog delovanja obuhvatala je ogranizovani kriminal i borbu protiv terorizma. – Koliko njih treba da ugostimo? Makston ga je mrko pogledao. – Iskreno, Malkolme, ne nameravam da balkandownload.org BD4U

„ugostim” nijednog od njih. Ali trebaju nam stolovi i stolice za njih pet-šest. – A kompjuteri i telefoni? – Doneće svoje. Ali zato zahtevaju… – Makston je izvadio list papira iz džepa i demonstrativno ga pregledao. – „Dodatnu podršku koja će biti predmet provere.” – I to je došlo odozgo? – Od samog šefa policije. – Makston je zgužvao papir i bacio ga prema kanti ne trudeći se da nanišani. – Stižu za oko sat vremena. – Treba li malo da obrišem prašinu? – Ne bi bilo loše. Ovde ionako nećeš imati gde da sedneš. – Ostajem bez stolice? – I bez stola. – Makston je bučno udahnuo i izdahnuo. – Tako da, ako u fiokama imaš nešto što bi radije zadržao za sebe… – zlokobno se nasmešio. – Kladim se da bi ti bilo draže da nisi ni ustajao iz kreveta, a? – Još je gore, gospodine. Počinjem da žalim što nisam ostao u Dandiju. Šivon Klark se parkirala na žutoj liniji na Sent Bernards Kresentu. Bila je to jedna od najgrandioznijih ulica u edinburškom Nju Taunu, s pročeljem sa stubovima i prozorima od poda do tavanice. Dve dovitljivo oblikovane džordžijanske terase s polukružnom ogradom stajale su jedna naspram druge na malom, privatnom travnjaku u obliku badema. Reka Lit i Rejbern Plejs sa svojim finim radnjama i punim restoranima bili su na samo dva minuta hoda odatle. Dva-tri puta je vodila Malkolma na subotnju pijacu i šalila se kako bi trebalo da zameni svoj bungalov za stan u koloniji Stokbridž. Telefon joj je zavibrirao. Mi o vuku… Javila se. – Jesi li opet negde na severu? – Trenutno nisam – rekao je. – Ali ovde je veliko tumbanje. – I ja imam novosti. Uključili su me u istragu o lordu Mintonu. – Kad? – Jutros, čim sam došla na posao. Htela sam da ti kažem na ručku. Vođenje istrage je povereno Džejmsu a on me je uključio u tim. – Ne čudi me. Zaključala je kola i prišla staklenim vratima s blistavim mesinganim zvekirom i sandučetom za pisma. Vrata je čuvala uniformisana policajka, koja je, prepoznavši Klarkovu, blago klimnula, na šta se ova nasmešila. – Ima li mesta i za moju malenkost? – upitao je Foks trudeći se da to zvuči kao šala, ali ona je shvatila da je ozbiljno mislio. balkandownload.org BD4U

– Moram da prekinem, Malkolme. Čućemo se kasnije. – Klarkova je prekinula vezu i rekla policajki da otključa vrata. Nije bilo predstavnika medija, svi su već otišli. Neko je na stepeniku pred vratima ostavio nekoliko buketića, verovatno susedi. Na stubu s desne strane vrata bilo je starinsko uže za povlačenje zvona, a iznad njega pločica s prezimenom ispisanim velikim slovima: MINTON. Kad su se vrata otvorila, Klarkova je zahvalila policajki i ušla. Na parketu je bilo nešto pošte. Pokupila ju je i videla da na obližnjem stočiću ima još pisama. Ta pisma su bila otvorena i proverena, što je verovatno obavio Tim za teške incidente. Ugledala je i uobičajene letke, među njima i jedan za indijski restoran u južnom delu grada koji joj je bio poznat. Lord Minton joj nije delovao kao čovek koji naručuje hranu, ali nikad se ne zna. Jedinica za uviđaje pregledala je hodnik u potrazi za otiscima prstiju. Lord Minton, Dejvid Mansis Minton, da ga nazovemo punim imenom, ubijen je pre dve večeri. Niko u blizini nije čuo ni provalu ni napad. Ko god je to uradio, morao je po mraku da preskoči nekoliko zidova kako bi stigao do prozorčića perionice u nivou bašte, pored kojeg su se nalazila zadnja vrata s katancem. Napadač je obio prozor i uvukao se u kuću. Lord Minton je bio u svom kabinetu u prizemlju. Autopsija je pokazala da je udaran po glavi, a onda zadavljen, posle čega je njegovo beživotno telo pretrpelo još nekoliko udaraca. Klarkova je stajala u mirnom, tihom hodniku osmatrajući prostor. Onda je izvadila dosije iz torbe koja joj je visila o ramenu i počela da ga čita od početka. Žrtva je imala sedamdeset osam godina. Nikad se nije ženio, a na toj adresi je živeo poslednjih trideset pet godina. Obrazovanje je stekao u školi Džordž Heriot, na Edinburškom i na Univerzitetu Sent Endruz. Napredovao je u oštroj advokatskoj konkurenciji u gradu dok nije došao na položaj javnog pravobranitelja, koji je vodio neke od najpoznatijih krivičnih slučajeva u Škotskoj. Neprijatelji? Na vrhuncu karijere sigurno ih je imao mnogo, ali tokom poslednje decenije živeo je povučeno. Povremeno je putovao u London da bi prisustvovao sednicama u Domu lordova. Skoro svakog dana je odlazio u svoj klub u Ulici Prinses da čita novine i rešava sve ukrštenice koje nađe. – Ovo je provala koja je pošla naopako – izjavio je šef Klarkove. – Počinilac nije očekivao da će nekoga zateći u kući. Uspaničio se. I gotovo. – Ali zašto ga je zadavio, pa nastavio da ga bije i kad je žrtva izdahnula? balkandownload.org BD4U

– Rekoh ti, uspaničio se. To objašnjava i zašto je napadač pobegao ne uzevši ništa. Verovatno je bio urađen i trebalo mu je novca za novu dozu. Tražio je uobičajene spravice, ajfone, ajpode, robu koja se lako prodaje. Nije ga zanimalo ono što je posedovao jedan plemeniti lord. Možda se zbog toga i iznervirao, pa je iskalio bes. U svakom slučaju, idi pogledaj ako želiš. – Možda i hoću. Dnevna soba, svečana trpezarija i kuhinja nalazili su se u prizemlju. Ispod su bile podrumske prostorije i perionica. Prozorski okvir na perionici bio je zabarikadiran, a sam prozor uklonjen zajedno s krhotinama stakla da bi ih forenzičari odneli na ispitivanje. Klarkova je otključala zadnja vrata i proučila malu, dobro održavanu privatnu baštu. Lord Minton je imao baštovana, ali on je zimi dolazio samo jednom mesečno. Policija je razgovarala s njim. On je izrazio tugu, kao i zabrinutost jer mu nije bilo plaćeno za prethodni mesec. Popevši se bešumnim kamenim stepenicama u prizemlje, Klarkova je shvatila da, osim toaleta, postoji samo još jedna odaja koju treba proveriti. Kabinet je bio u mraku jer su bili navučeni teški satenski zastori. Na fotografijama u dosijeu videla je da je telo lorda Mintona nađeno ispred njegovog radnog stola, na persijskom tepihu, koji je takođe odnet na analizu. Dlake, pljuvačka, vlakna – svako ostavlja nekakav trag. Pretpostavka je bila da je žrtva sedela za svojim stolom i ispisivala čekove za struju i gas. Čuo je neki zvuk i ustao da vidi o čemu se radi. Nije odmakao daleko kad je napadač uleteo i udario ga u glavu nečim. Oružje još nije bilo pronađeno. Patolog je pretpostavio da je korišćen čekić. Čekovna knjižica je ležala otvorena na radnom stolu pored skupocenog pera. Unaokolo su stajale crno-bele porodične fotografije u srebrnim ramovima. Na slikama su možda bili roditelji žrtve. Ramovi su bili dovoljno mali da ih provalnik gurne u džep, ali nije ih ni pipnuo. Znala je da je novčanik lorda Mintona nađen u sakou prebačenom preko stolice i da niko nije dirao ni gotovinu ni kreditne kartice koji su bili u njemu. Ostavljen je i zlatan sat na njegovoj ruci. – Nisi bio baš toliko očajan, a? – promrmljala je Klarkova. Žena po imenu Džin Mariskal dvaput nedeljno je dolazila da čisti kuću. Imala je svoj ključ i ona je našla telo sledećeg jutra. Policiji je rekla da nije imala previše posla, ali je, po njenom mišljenju, „njegovo gospodstvo” volelo da mu neko povremeno pravi društvo. Na spratu je bilo previše prostorija. Salon i dnevna soba izgledali su balkandownload.org BD4U

kao da nikad nisu videli posetioca. Od četiri spavaće sobe jedna je bila sasvim dovoljna. Gospođa Mariskal nije mogla da se seti da je iko ikad prenoćio u toj kući, ili da je nekad organizovana večerinka ili bilo kakva druga vrsta zabave. Klarkova nije gubila vreme u kupatilu. Vratila se u hodnik u prizemlju i stala prekrštenih ruku. Nisu nađeni ničiji otisci prstiju, ako se izuzmu otisci žrtve i njegove čistačice. Nije bilo izveštaja o skitnicama, niti o neobičnim posetiocima. Nije bilo ničeg. Gospođu Mariskal su nagovorili da kasnije toga dana ponovo dođe na mesto zločina. Ako je išta odneto, jedino je ona to mogla da primeti. Tim je u međuvremenu morao da izgleda uposleno. Od njih se to očekivalo. Sadašnji javni pravobranitelj tražio je po dva izveštaja dnevno. Isto je tražio i škotski premijer. Konferencije za štampu će biti organizovane u podne i u četiri popodne i glavni inspektor Džejms Pejdž će morati nešto da ponudi novinarima. Problem je bio šta ponuditi. Dok je odlazila, Klarkova je rekla uniformisanoj policajki na ulazu da budno motri. – Nije tačno da se zločinac uvek vraća na mesto zločina, ali možda će nam se jednom posrećiti. Krenula je u sedište policije u Fetsu. Usput je svratila u radnju i kupila dva dnevna lista, prethodno proverivši da li su čitulje u njima pristojne veličine. Sumnjala je da će otkriti bilo šta što već nije našla tokom polusatne pretrage preko interneta, ali novinama će bar malo popuniti dosije. S obzirom na položaj lorda Mintona, odlučeno je da Tim za teške incidente bude smešten u Fetsu, a ne u Gejfild skveru. Fets ili „Velika kuća”, bio je sedište Pogranične policije i stanice u Lotijanu sve do prvog aprila 2013. Tad je ukinuto osam regionalnih policija Škotske i zamenila ih je jedinstvena organizacija pod nazivom Policija Škotske. Umesto šefa policije, Edinburg je sad imao načelnika po imenu Džek Skular, koji je bio samo nekoliko godina stariji od Klarkove. Fets je bio Skularova teritorija, mesto u kojem je smeštena uprava i gde se održavaju sastanci. Tu više nije bilo pripadnika kriminalističke policije, iza kojih je ostala polovina hodnika praznih kancelarija, sada stavljenih na raspolaganje Džejmsu Pejdžu. Dvoje mlađih inspektora, Kristin Eson i Roni Ogilvi bili su zauzeti postavljanjem fotografija i mapa na jedan prazan zid. – Mislili smo da će ti odgovarati sto pored prozora – rekla je Esonova. balkandownload.org BD4U

– Ako ništa drugo, imaš pogled. Da, pogled na dve veoma različite škole, „Koledž Fets” i „Srednju školu Broton”. Klarkova je sve to posmatrala tri sekunde, a onda je prebacila sako preko naslona stolice i sela. Spustila je novine na sto i usredsredila se na izveštaje o smrti lorda Mintona. Bilo je i pratećih priča, kao i nekoliko fotografija iz arhiva. Slučajevi u kojima je predsedavao sudskim većem, kraljevski prijemi u vrtu, njegovo prvo pojavljivanje u svečanoj odori javnog pravobranitelja. – Okoreli neženja – dobacila je Esonova zabijajući još jednu pribadaču u tablu na zidu. – Iz čega se ništa ne može zaključiti – upozorila ju je Klarkova. – A ta slika je nejasna. – Nije ako uradiš ovo. – Esonova je malo nakrenula glavu u stranu i ipak okačila sliku. Na njoj se videlo telo na mestu zločina, oklembešeno na tepihu kao u pijanom snu. – Gde je šef? – raspitala se Klarkova. – U Hauden Holu – odgovorio je Ogilvi. – Stvarno? – U Hauden Holu se nalazila gradska forenzička laboratorija. – Rekao je da ti održiš konferenciju za štampu ako se on ne vrati na vreme. Klarkova je pogledala na časovnik. Ostalo joj je još sat vremena. – Velikodušan kao uvek – promrmljala je posvetivši pažnju prvoj čitulji. Upravo je bila pregledala čitulje i dala ih Esonovoj da ih prikači na zid, kad je stigao Pejdž. S njim je bio mlađi inspektor Čarli Sajks. Sajks je inače bio stacioniran u Kriminalističkom odeljenju u Litu. Ostalo mu je godinu dana do penzije i otprilike isto toliko do srčanog udara, što je pominjao u praktično svakom razgovoru koji je Klarkova vodila s njim. – Imamo novosti – počeo je Pejdž zadihano, okupljajući svoje ljude. – Nastavljamo razgovore od vrata do vrata, a nekoliko policajaca proverava nadzorne kamere. Treba posetiti i barove i restorane u prečniku od hiljadu metara, a neko je već zadužen da proveri baze podataka u potrazi za sličnim slučajevima u gradu i okolini. Treba da nastavimo razgovore s prijateljima i poznanicima preminulog, a neko će morati da ode u arhivu i detaljno proveri podatke o karijeri lorda Mintona. Klarkova je pogledala prema Sajksu. Sajks joj je uzvratio namigivanjem što je značilo da se nešto desilo u Hauden Holu. Naravno da se nešto desilo balkandownload.org BD4U

u Hauden Holu. – Kuću i njen sadržaj treba da stavimo pod mirkoskop – nastavio je Pejdž. Klarkova se glasno nakašljala, što ga je navelo da se zaustavi. – Da li biste podelili novosti s nama – podstakla ga je. – Jer, spremna sam da pretpostavim kako više ne mislite da je u pitanju bio uspaničeni provalnik. Odmahnuo je prstom prema njoj. – Ne smemo otpisati ni tu mogućnost. Ali, s druge strane, sada imamo i ovo. – Izvadio je list papira iz unutrašnjeg džepa svog odela. Bila je to fotokopija nečega. Klarkova, Esonova i Ogilvi su poleteli prema njemu da bi je bolje videli. – Ovo je bilo presavijeno u žrtvinom novčaniku, iza kreditne kartice. Šteta što nije primećeno ranije, ali nema veze. Na fotokopiji je bila poruka napisana velikim slovima na komadu običnog papira približnih dimenzija dvanaest sa sedam centimetara. „UBIĆU TE ZBOG ONOGA ŠTO SI URADIO” Usledio je glasan uzdah praćen s nekoliko trenutaka potpune tišine koju je prekinulo glasno podrigivanje Čarlija Sajksa. – Ovo ćemo zasad zadržati za sebe – upozorio je Pejdž sve prisutne. – Ako neki novinar sazna za ovo, ovde će nekome odleteti glava. Je li to jasno? – Ali to sve menja – prokomentarisao je Roni Ogilvi. – Baš tako – potvrdio je Pejdž sporo klimajući glavom. balkandownload.org BD4U

2. – Zašto Fets? – upitao je Foks te večeri dok je sedeo s Klarkovom u jednom rastoranu u Ulici Broton. – Ne, pusti da pogađam. Razlog je Mintonov status? Klarkova je žvakala i klimnula je glavom. – Kad u posete dolaze šefovi i političari, Fets je bolje mesto od Gejfild Skvera. Nema gadnih sitnih krimosa na koje bi glavonje mogle da nalete. – A i okruženje je pogodnije za pres konferencije. Gledao sam Pejdža na kanalu vesti. Ali tebe nisam primetio. – Mislim da se dobro pokazao. – Samo što u ovakvim slučajevima nije dobro kad nema novosti. Prvih četrdeset osam sati su ključni i tako dalje… – Foks je prineo čašu vode usnama. – Onaj ko je to uradio mora biti u našim knjigama, je li tako? Ili je ovo nekom bio prvi put. To bi objasnilo zašto je zajebao stvar. Klarkova je polako klimnula glavom izbegavajući njegov pogled i ništa ne govoreći. Foks je spustio čašu. – Nešto kriješ od mene, Šivon. – Nećemo s tim da izlazimo u javnost. – Sa čime nećete da izađete u javnost? – S onim što ti ne govorim. – Foks je čekao netremice je gledajući. Klarkova je spustila viljušku i pogledala levo i desno. Bila je popunjena jedva trećina restorana, a u njihovoj blizini nije bilo nikog ko bi mogao da ih čuje. Ona je ipak spustila glas i nagnula se nad tanjir tako da je sad između njihovih lica sad bilo samo nekoliko centimetara. – Pronađena je poruka. – Koju je ostavio ubica? – Bila je skrivena u novčaniku lorda Mintona. Tamo je možda bila danima ili nedeljama. – Znači ne možete sa sigurnošću reći da je od napadača? – naglas je razmišljao Foks. – Ipak… balkandownload.org BD4U

Klarkova je ponovo klimnula. – Ako Pejdž sazna da sam ti rekla za ovo… – Razumem. – Foks se ponovo zavalio i nabo komad šargarepe na viljušku. – Ali to svakako komplikuje stvari. – Pričaj mi o tome. U stvari, nemoj. Pričaj mi kako si ti proveo dan. – Banuo nam je jedan tim iz Gartkoša. Smestili su se kod nas tokom popodneva. Dag Makston kipti od besa. – Stvarno? – Nije mu rečeno zašto su ih poslali kod nas, ali izgleda da će ujutro dobiti potrebna obaveštenja. – Da nema to neke veze s terorizmom? – upitala je, a Foks je slegnuo ramenima. – Koliki je tim? – Ja sam izbrojao šestoro. Smestili su se u Kriminalističko odeljenje, što znači da smo morali da se sabijemo u kancelariju veličine kutije na kraju hodnika. Kakav je tvoj oslić? – Dobar je. – Međutim, jedva da ga je takla. Usredsredila se na bokal crvenog vina. Foks je sebi nasuo još vode iz svog bokala. Primetio je da je čaša za vodu Klarkove i dalje puna. – Šta piše u toj poruci? – upitao ju je. – Pisac poruke je obećao da će ubiti lorda Mintona zbog nečeg što je ovaj uradio. – Znači da nije napisana Mintonovim rukopisom? – Sve je bilo ispisano velikim slovima, ali mislim da to nije Miltonov rukopis. Korišćena je jeftina crna hemijska olovka, a ne nalivpero. – Vrlo misterizno. Misliš li da je dobio samo tu poruku? – Tim za pretragu u zoru ulazi u kuću. Već bi bili tamo da je Pejdž ranije uspeo da organizuje pretres. Odobren nam je budžet za sedam radnih dana nedeljno i prekovremenih sati koliko god bude trebalo. – Srećni dani – Foks joj je nazdravio vodom. Telefon Klarkove je zavibrirao. Bila ga je stavila na sto pored svoje čaše s vinom. Pogledala je ekran i odlučila da se javi. – To je Kristin Eson – objasnila je Foksu prislanjajući telefon na uvo. – Zar ne bi trebalo da si kod kuće i da odmaraš, Kristin? – Ali dok je slušala odgovor, začkiljila je. Slobodnom rukom je instinktivno posegnula za čašom vina, koja je bila prazna, kao i bokal. – Dobro – na kraju je rekla. – Hvala što si me obavestila. – Završila je razgovor i poljubila telefon. – Pa? – nestrpljivo je upitao Foks. balkandownload.org BD4U

– Izveštaji o pucnjavi u Merčistonu. Kristin je to upravo čula od drugara koji radi u kontrolnoj sobi. Slučaj je prijavio neko ko živi u toj ulici. Patrolna kola su krenula na lice mesta. – Da nije eksplodirao auspuh neke krntije? – Pozivalac je čuo lomljavu stakla. Izgleda da se rasprsnuo prozor dnevne sobe. – Zastala je. – Kuća pripada izvesnom gospodinu Kafertiju. – Velikom Geru Kafertiju? – Baš njemu. – Pa to je vrlo zanimljivo, zar ne? – Hvala bogu što nismo na dužnosti. – Da znaš. Nimalo ne želimo da zavirimo tamo. – Baš tako. – Klarkova je viljuškom sa strane odvalila komad oslića. Foks ju je posmatrao preko ivice svoje čaše. – Na koga je red da plati? – upitao je. – Na mene – odgovorila je Klarkova spustivši viljušku na tanjir, pa mahula konobaru. Patrolna kola s upaljenim rotacionim svetlima bila su parkirana uz ivičnjak široke ulice što se pružala između dvorišnih kuća iz kasnog viktorijanskog doba. Kroz otvorenu kapiju Kafertijevog kolskog prilaza video se beli kombi. Nekoliko suseda je došlo da vidi šta se zbiva, no izgledalo je da će se, onako promrzli, svaki čas razići. Klarkova je poznavala dvoje uniformisanih policajaca koji su obezbeđivali mesto zločina. Predstavila im je Foksa, a onda je upitala šta se desilo. – Gospođa koja živi prekoputa ulice je čula pucanj. Izgleda da je nešto i sevnulo, a onda je puklo staklo. Prišla je svom prozoru, ali na ulici nije bilo ni žive duše. Svetla u dnevnoj sobi su se ugasila, ali primetila je da je prozor razbijen. Kaže da su zavese bile razmaknute. – Postarao se da što pre zameni staklo – Foks je glavom pokazao prema Kafertijevoj kući gde je jedan čovek postavljao zaštitnu šperploču preko prozora. – Šta kaže stanar? – upitala je Klarkova policajce. – Ne otvara vrata. Kaže nam da je to bio nesrećan slučaj. Poriče da se čulo bilo šta nalik pucnju. – A kako vam je to saopštio? – Vičući na nas kroz otvor za pisma dok smo pokušavali da ga ubedimo da nam otvori. balkandownload.org BD4U

– Znate ko je on, zar ne? – On je Veliki Ger Kaferti. Nekakav gangster, ili je bar bio. Klarkova je polako klimnula glavom i primetila da joj uz nogu stoji pas, neka vrsta terijera, i njuška je. Mahnula je rukom da ga otera, ali on je samo seo upitno je gledajući. – Mora da pripada nekom od suseda – pretpostavio je uniformisani policajac. – Trčkarao je pločnikom kad smo stigli ovamo. – Sagnuo se i počešao psa iza uha. – Proverite ostatak ulice – rekla je Klarkova. – Vidite ima li još svedoka. Krenula je stazom prema ulaznim vratima i skrenula ka mestu gde je staklorezac zakucavao ploče u prozorski okvir. – Je li ovde sve u redu? – upitala ga je. Koliko je ona mogla da vidi, zavese u dnevnoj sobi su bile navučene, a soba u mraku. – Skoro sam završio. – Mi smo iz policije. Možete li nam reći šta se desilo? – Slučajno je puklo. Uzeo sam mere i prozor će sutra biti kao nov. – Znate li da susedi kažu kako je ovo od metka? – U Edinburgu? – staklorezac je odmahnuo glavom. – Moraćete mojim kolegama da ostavite svoje podatke pre nego što odete. – U redu. – Jeste li ranije radili za gospodina Kafertija? Muškarac je ponovo odmahnuo glavom. – Ali znate ko je on? Dakle, nije nemoguće da je ovde bilo pucnjave? – Kaže mi da se sapleo i udario u prozor. Video sam takve slučajeve mnogo puta. – Pretpostavljam – umešao se Foks – da ti je dobro platio da dođeš ovako brzo. – Na mom kombiju piše „Hitne opravke”, jer to i radim: obavljam hitne opravke. Reagujemo odmah kad god je to moguće. – Muškarac je zakucao poslednji ekser i proverio šta je uradio. Na zemlji pored njega stajala je kutija s alatom i prenosivi radni sto na kojem je isekao šperploču odgovarajućih dimenzija. Komadići stakla bili su pometeni u đubrovnik, a veći komadi složeni jedni na druge. Foks je čučnuo da ih razgleda, ali, kad je ustao, Klarkova je po njegovom pogledu shvatila da ništa nije uočio. Okrenula se prema čvrstim vratima i nekoliko puta pritisnula zvono. Pošto nije bilo odbalkandownload.org BD4U

govora, sagnula se i otvorila prorez za pisma. – Ovde inspektorka Klark – vikala je. – Šivon Klark. Možemo li da porazgovaramo, gospodine Kaferti? – Vratite se s nalogom! – dreknuo je glas iz kuće. Provirila je kroz prorez za pisma i ugledala njegovu nejasnu krupnu siluetu u zamračenom hodniku. – Dobro je što ste isključili svetla – kazala je. – Tako ste manje uočljiva meta. Mislite li da će se vratiti? – O čemu vi to? Opet ste počeli da cirkate? Čuo sam da vam to prelazi u naviku. Klarkova je osetila kako joj krv juri u obraze. Uspela je da se uzdrži i ne okrene se da vidi Foksovu reakciju. – Ne ugrožavate samo sebe već i druge. Molim vas da razmislite o tome! – Bulazniš, ženo. Udario sam o staklo i ono je puklo. Kraj priče. – Ako hoćete nalog, mogu da ga nabavim. – Odjebi onda i nabavi ga, a mene ostavi na miru! Pustila je da se poklopac proreza za pisma zalupi i ispravila se netremice zureći u Foksa. – Misliš da imaš nešto bolje od naloga, zar ne? – rekao je on. – Hajde, onda. – Pokazao je prema telefonu koji je stezala desnom rukom. – Pozovi ga. balkandownload.org BD4U

3. „Oksford bar” je bio skoro prazan i Džon Rebus je bio sam u zadnjoj sali. Sedeo je u uglu s pogledom na ulaz. Policajac brzo nauči takve stvari. Ako uđe bilo ko sklon izazivanju neprilika, najbolje je uočiti ga na vreme. Ipak, Rebus nije očekivao nevolje, svakako ne tu. Osim toga, više nije bio pandur. Prošlo je mesec dana otkako se penzionisao. Na kraju je otišao tiho, bez fanfara, odbivši da popije piće s Klarkovom i Foksom. Šivon ga je otad zvala nekoliko puta s različitim izgovorima. Uvek bi pronašao neki razlog da se ne vidi s njom. Čak mu se i Foks javio. Foks! Bivši pripadnik Unutrašnje kontrole, čovek koji je mnogo puta pokušao da mu dođe glave, pozvao ga je u nespretnom pokušaju da mu prenese nekoliko tračeva pre nego što je prešao na stvar. Kako ide? Kako mu prolaze penzionerski dani? Da li bi voleo da se nađu? – Jebeš ti to – promrmljao je Rebus za sebe ispijajući ostatke četvrtog piva IPA. Vreme je da krene kući. Četiri su više nego dosta. Lekar mu je rekao da bi najbolje bilo da potpuno prestane. Rebus je tražio mišljenje drugog lekara. – Onda slušajte – rekao je taj doktor. – Treba da ostavite i pušenje. Rebus se nasmešio sećajući se toga. Ustao je sa klupe i poneo praznu čašu za šank. – Jedno za put? – upitali su ga. – Završio sam. – Ali kad je izašao, zastao je da zapali cigaretu. Možda bi i mogao još jedno, a? Napolju je bilo ledeno, a vetar se uvlačio u kosti. Cigareta na brzaka, pa nazad. U zadnjoj sali gorela je peć na ugalj. Video ju je kroz prozor kako zalud gori sad kad je on napolju. Pogledao je na sat. Šta bi drugo i mogao? Da se šeta po gradu? Da se taksijem odveze kući, sedi u dnevnoj sobi i ponovo odloži čitanje jedne od knjiga za koje je obećao sebi balkandownload.org BD4U

da će ih pročitati? Malo muzike i možda kupanje, a onda u krevet. Život mu se pretvara u kompakt-disk podešen na jednu pesmu koja se unedogled ponavlja. Svaki novi dan je bio potpuno isti kao prethodni. Sastavio je spisak za kuhinjskim stolom: učlaniti se u biblioteku, obilaziti grad, otići na odmor, gledati filmove, ponovo krenuti na koncerte. Na spisku je ostao otisak od šolje za kafu i uskoro će ga zgužvati i baciti u kantu. Potrudio se jedino da sredi svoju zbirku ploča. Tako je našao dvadesetak albuma koje nije slušao godinama. Ali jedan zvučnik nije dobro radio: visoki tonovi su se povremeno gubili. Zato je i to morao da doda svom spisku, ili da napravi nov. Preurediti stan. Zameniti trule prozore. Nabaviti nove sanitarije. Kupiti nov krevet. Zameniti tepih u hodniku. – Lakše bi bilo preseliti se – rekao je pustoj ulici. Nije bilo potrebe da otresa pepeo s cigarete. Vetar je to obavljao za njega. Da se vrati, ili da zaustavi taksi i ode kući? Da baci novčić? Telefon. Iskopao ga je iz džepa i pogledao ekran na kojem se ukazalo ime Šiv, skraćeno od Šivon. Ona ne bi tolerisala da joj se obraća sa Šiv. Pomislio je da se ne javi, ali onda je kucnuo ekran i prislonio aparat na uvo. – Prekidaš me usred treninga – požalio se. – Kakvog treninga? – Planiram da se ove godine prijavim za Edinburški maraton. – Misliš za obilazak dvadeset šest kafana zaredom? Izvini što ti remetim raspored. – Moraću da te prekinem. Na drugoj liniji imam nekog ko manje laje. – Dobro onda, samo sam mislila da bi te ovo zanimalo. – Šta to? Da je Policija Škotske u rasulu otkako sam otišao? – Reč je o tvom starom prijatelju Kafertiju. Rebus je zastao, a njegov mozak je promenio brzinu. – Nastavi. – Izgleda da je neko pokušao da ga ohladi. – Je li on dobro? – To je teško reći. Ne pušta nas da uđemo. – Gde ste sad? – Ispred njegove kuće. balkandownload.org BD4U

– Dajte mi petnaest minuta. – Možemo da dođemo po tebe. Jedan taksi je skrenuo u Ulicu Jang s upaljenim narandžastim svetlom. Rebus je sišao s pločnika na ulicu i mahnuo mu da stane. – Petnaest minuta uvrh glave – rekao je Klarkovoj pre nego što je prekinuo vezu. – Da pozvonim? – upitao je Foks. Stajao je na Kafertijevom pragu, a Rebus i Klarkova su stajali pored njega. Staklorezac je bio otišao, a policajci iz patrolnih kola su i dalje prikupljali podatke od suseda. Plavo rotaciono svetlo zamenio je narandžasti natrijumski sjaj obližnjih uličnih svetiljki. – Izgleda da želi da komunicira dovikivanjem kroz prorez za pisma na vratima – dodala je Klarkova. – Mislim da može i drugačije – rekao je Rebus. Našao je Kafertijev broj u svom telefonu, pozvao ga i sačekao. – Ja sam – rekao je kad se Kaferti javio. – Stojim ispred tvoje kuće i spremam se da uđem. Možeš da mi otvoriš vrata ili sačekaj da ti razbijem još neki prozor pa da uđem kroz lom koji ću napraviti. – Onda je slušao, gledajući Klarkovu. – Samo ja. Jasno. – Klarkova je zaustila da se pobuni, ali Rebus je odmahnuo glavom. – Ovde je polarna zima, zato brzo otvaraj, pa da se razilazimo. Vratio je telefon u džep i slegnuo ramenima. – Ja mogu da uđem jer više nisam policajac. – Tako je rekao? – Nije morao da kaže. – Jesi li skoro razgovarao s njim? – interesovalo je Foksa. – Protivno uvreženom mišljenju, ne družim se s ljudima kao što je Veliki Ger. – Nekad je bilo drugačije. – Možda je on samo interesantniji od drugih koje znam – odbrusio je Rebus. Činilo se da je Foks spreman da uzvrati, ali vrata su se otvorila. Kaferti je stajao s druge strane, poluskriven u senci. Bez ijedne reči Rebus je ušao u kuću i vrata su se zatvorila za njim. Krenuo je za Kafertijem u unutrašnji hodnik. Kaferti je onda prošao pored zatvorenih vrata dnevne sobe pa ušao u kuhinju. Rebus nije nameravao da igra tu igru, pa je ušao u dnevnu sobu i upalio svetlo. Već je bio u toj sobi, ali u međuvremenu je bilo nekih promebalkandownload.org BD4U

na. Nameštaj presvučen crnom kožom. Velik televizor ravnog ekrana iznad kamina. Upravo je razmicao zavese na isturenom prozoru kad je Kaferti ušao. – Počistio si skoro sve krhotine – primetio je Rebus. – Ali bolje bi bilo da se ne šetaš bos ovuda. U svakom slučaju, patos je bolji od tepiha, lakše je uočiti srču. S rukama u džepovima okrenuo se da pogleda Kafertija. Sad su bili starci. Slične građe i sličnog porekla. Da ih vidi zajedno u kafani, slučajni posmatač bi pomislio da su ortaci koji se znaju od osnovne škole. Ali njihova prošlost je bila sasvim drugačija. Za sobom su imali sukobe, izbegavanje smrti za dlaku, potere i suđenja. Kafertijev poslednji boravak u zatvoru prekinut je pošto mu je dijagnostikovan rak. Pacijent se čudesno oporavio kad je izašao na slobodu. – Čestitam na penzionisanju – razvukao je Kaferti. – Nije ti palo na pamet da me pozoveš na zabavu. Ali, stani malo, čuo sam da nije ni bilo zabave. Više nemaš ni toliko prijatelja da ispune zadnju sobu „Oksa”? – Kaferti je teatralno odmahnuo glavom glumeći sažaljenje. – Znači, metak te nije pogodio? – odvratio je Rebus. – Baš šteta. – Čini mi se da svi govore o tom misterioznom metku. – Kako bih voleo da ti i dalje prisluškujemo telefon. Kladim se da si posle samo nekoliko minuta urlikao na svakog zlikovca u gradu. – Pogledaj oko sebe, Rebuse. Vidiš li telohranitelje? Vidiš li mere zaštite? Predugo sam van igre da bih imao neprijatelje. – Tačno, većina onih koje mrziš umrla je pre tebe, na ovaj ili onaj način. Ali mislim da ih i dalje ima dovoljno za jedan spisak pristojne veličine. Kaferti se na kraju nasmešio i pokazao prema vratima. – Hajdemo u kuhinju. Sipaću nam piće. – Ja ću svoje popiti ovde, hvala. Kaferti je uzdahnuo i slegnuo ramenima, a onda izašao. Rebus je brzo obišao sobu i stajao je kraj kamina kad se Kaferti vratio. Nije se baš pokazao s količinom pića, ali Rebusu je nos govorio da je viski vrhunski. Otpio je malo i promuljao piće po ustima pre nego što ga je progutao. Kaferti je svoj viski iskapio u jednom gutljaju. – Živci i dalje titraju? – pretpostavio je Rebus. – Ne krivim te zbog toga. Znači, nisi bio navukao zavese. Verovatno si mislio da ti ne trebaju. Imaš finu, veliku živu ogradu između kuće i ulice. Ali to znači da je stajao na travnjaku, ispred same kuće. Šta si ti radio? Možda si se vrzmao po sobi balkandownload.org BD4U

tražeći daljinski? U tom trenutku on je na manje od deset metara od tebe. Ali ti i dalje ne možeš da ga vidiš jer su ovde upaljena svetla, a napolju je mrak. A ipak te je promašio. Znači, ili se radilo o upozorenju, ili je to bio nekakav početnik. – Rebus je zastao. – Šta ti misliš? A možda i ne moraš da razmišljaš, možda već znaš. – Otpio je još gutljaj viskija gledajući kako se Kaferti spušta na kožnu sofu. – Da je neko stvarno pokušao da me ubije, zar misliš da bih bio toliko glup da ostanem ovde? Misliš da ne bih potražio neko sklonište? – Možda i bi. Ali, ako ne znaš ko stoji iza ovoga, ne možeš ni da ga nađeš. Možda si se naoružao, pozvao neke ljude koji ti duguju uslugu i sad čekaš da on ponovo pokuša. Moris Džerald Kaferti na oprezu potpuno je drugačija zverka od onog koji je uhvaćen nespreman. – I ako ti kažem da sam popio čašicu previše i sapleo se o sopstveno stopalo, pa tresnuo u prozor… – Imaš puno pravo da se držiš svoje priče. Ja više nisam inspektor i, kako god bilo, ništa ne mogu da učinim. Ali, ako ipak zaključiš da ti treba pomoć, Šivon je ispred, a njoj bih poverio tvoj život. Verovatno bih joj poverio čak i sopstveni život. – Imaću to na umu. Nadam se da te nisam prekinuo u onome što panduri rade kad ih pošalju u penziju. – Obično se prisećamo ološa koji smo strpali u zatvor. – I onog koji vam je izmakao, siguran sam. – Kaferti je ustao. Kretao se kao starac, ali Rebus je bio siguran da bi mogao da bude opasan kad bi ga neko saterao u ćošak ili ugrozio. I dalje je imao oštar, hladan pogled koji je otkrivao visprenost i proračunatost. – Kaži Šivon da ide kući – rekao je Kaferti. – I da je obilazak kuća u kraju gubljenje vremena. Ovo je samo jedan razbijen prozor koji je lako popraviti. – Ali nije baš tako, zar ne? – Rebus je napravio nekoliko koraka za Kafertijem, a onda je stao uza zid naspram isturenog prozora, na kojem je visila uramljena slika. Kad se Kaferti okrenuo prema njemu, Rebus ju je kucnuo vrhom prsta. – Ova slika je ranije bila tamo. – Pokazao je prema drugom zidu. – A mala slika koja visi tamo, nekad je visila ovde. Vidi se po mestu gde je emulzija izbledela. To znači da su ove slike nedavno zamenile mesta. – Ovako mi se više sviđa. – Kaferti je zgrčio vilicu. Rebus se blago nasmešio, a onda obema rukama uhvatio veću sliku i podigao je s eksera. Ispod nje je ugledao malo, skoro savršeno okruglo udubljenje u gipsu. Zažmurio je na jedno oko i pažljivije pogledao. balkandownload.org BD4U

– Izvadio si metak – primetio je. – Devet milimetara, je li tako? – Zavukao je ruku u džep da izvadi telefon. – Da li bih mogao da napravim jedan snimak za svoj spomenar? Ali Kafertijeva šaka ga je stegla za podlakticu. – Džone – rekao je – samo se okani toga, važi? Znam šta radim. – Onda kaži i meni. Reci mi šta se ovde dešava. Ali Kaferti je odmahnuo glavom i popustio svoj čelični stisak. – Samo idi – kazao je blažim glasom. – Uživaj u vremenu koje ti je preostalo. Ništa od ovoga te se više ne tiče. Baš ništa. – Zašto si me onda pustio da uđem? – Sad se kajem zbog toga. – Kaferti je pokazao prema rupi. – Mislio sam da sam to lukavo izveo. – Obojica smo lukavi, zato smo i izdržali ovoliko dugo. – Hoćeš li reći Klarkovoj za ovo? Mislim za rupu od metka. – Možda. A možda će ona otići i doneti taj nalog. – Ništa od toga joj neće biti ni od kakve koristi. – Rupa bar pomaže da odbacimo jednu teoriju. – Je li tako? – Da si sam pucao odavde – Rebus je pokazao prema prozoru – u nekoga ko je stajao tamo. – Ti stvarno imaš bujnu maštu. Dvojica muškaraca su se gledali dok Rebus nije glasno uzdahnuo. – Onda bih mogao i da krenem. Znaš gde da me nađeš ako ti zatrebam. – Vratio je sliku na mesto, prihvatio ispruženu Kafertijevu šaku i rukovao se s njim. Klarkova i Foks su ga čekali ispred u Foksovim kolima. Rebus je seo na zadnje sedište. – Onda? – interesovala se Klarkova. – U zidu je rupa od metka. Izvadio je metak i nema nikakve šanse da nam ga preda. – Misliš li da zna ko je to uradio? – Rekao bih da nema pojma. To ga je i preplašilo. – I šta sad? – Sad – rekao je Rebus pružajući ruku da potapše Foksa po ramenu – ja dobijam vožnju do kuće. – Jesmo li pozvani na kafu? – To je stan, a ne jebena kafeterija. Kad me odbacite do kuće, vas dvoje balkandownload.org BD4U

mladih možete završiti veče radeći šta god vam prija. – Rebus je pogledao ka terijeru koji je sedeo na pločniku, a onda se okrenuo ka saputnicima i zagledao se u njih nakrenuvši glavu u stranu. – Čija je ono džukela? – Ne znamo. Pozornici su se raspitivali, ispostavilo se da nikom nije nestao ljubimac. Da nije možda Kafertijev? – Teško. Kućni ljubimci zahtevaju brigu, a to nije u njegovom stilu. – Rebus je iskopao cigarete iz džepa. – Da li bi vam smetalo da zapalim u kolima? – Da – uglas su odvratili. Pas ih je i dalje posmatrao kad su kola krenula. Rebus se uplašio da bi mogao da potrči za njima. Klarkova se okrenula ka zadnjem sedištu. – Dobro sam – rekao joj je Rebus. – Hvala što pitaš. – Još nisam imala nameru da te to pitam. – Nisi, ali došla bi do toga. – Drago mi je što te vidim. – I meni je drago što vidim tebe – priznao je Rebus. – Nego, ima li šanse da nateraš tu gospođicu da malo nagazi gas? Na kraju puta me čeka cigareta s ispisanim mojim imenom. Kaferti je u kuhinji nasuo još jedan viski razblaživši ga kapljicom hladne vode s česme, a onda ga je popio u dva gutljaja. Istisnuo je vazduh kroz zube i tresnuo praznu čašu na sto. Prešao je šakama preko lica. Kuća je bila zaključana, a sva vrata i prozori provereni. Iz džepa je izvadio metak sabijen od udara. Devet milimetara, baš kao što je Rebus pretpostavio. Nekada davno Kaferti je držao pištolj od devet milimetara u sefu u svom sobičku, ali morao je da ga se otarasi pošto je često osećao želju da ga upotrebi. Spustio je izobličen metak pored prazne čaše za viski. Zatim je otvorio jednu fioku i negde pri dnu našao ono što je tražio. Bila je to poruka koja je nekoliko dana ranije ubačena kroz prorez za pisma. Razmotao ju je i ponovo pročitao: „UBIĆU TE ZBOG ONOGA ŠTO SI URADIO”. Ali šta je to Kaferti uradio? Izvukao je stolicu, seo i zamislio se. balkandownload.org BD4U

DRUGI DAN balkandownload.org BD4U

4. Sutradan ujutru Dag Makston je dao znak Foksu da izađe s njim iz pretrpane kancelarije u prazan hodnik policijske stanice Sent Leonards. – Upravo sam bio na sastanku s našim prijateljima sa zapada – rekao je Makston. – Možete li da mi kažete nešto više? – Razmotrili smo njihov zahtev za onom „dodatnom podrškom”, koju sam ti juče pomenuo… – Makston je ućutao i čekao. Foks se kucnuo prstom po grudima na šta je njegov šef polako klimnuo glavom. – Radio si u Unutrašnjoj kontroli, Malkolme, tako da znaš kad treba da držiš jezik za zubima. – Makston je zastao. – A znaš i kako pomno pratiti sve što se događa. Ti ćeš tamo biti moje oči i uši, jasno? Očekujem redovne izveštaje. – Pogledao je na svoj sat. – Za minut ćeš pokucati na njihova vrata. Oni će dotad odlučiti koliko treba da ti kažu i koliko toga misle da mogu da sakriju. – Čini mi se da su hteli da testiraju potencijalne kandidate. Makston je odmahuo glavom. – Jasno sam im stavio do znanja da si ti jedino što mogu da dobiju. – Znaju li da sam radio u Unutrašnjoj kontroli? – Znaju. – U tom slučaju očekujem da će me dočekati raširenih ruku. Imate li još neki savet? – Šef se zove Riki Kompston. Krupan, debeo gad obrijane glave. Tipičan Glazgovljanin. Misli da je video sve, a da mi ne radimo ništa drugo osim što turistima pokazujemo gde je zamak. – Makston je zastao. – Niko od ostalih nije se udostojio da se predstavi. – Ali rekli su vam zbog čega su ovde? – Zbog nečeg krupnog. Ako hoćeš moj savet, evo ga: nemoj da zajebeš stvar. – Makston je glavom pokazao prema zatvorenim vratima Kriminalibalkandownload.org BD4U

stičkog odeljenja. – Sad idi i pozdravi naše fine goste. – Razumem, gospodine. – Razgovaraćemo na kraju radnog vremena. Foks je klimnuo glavom i krenuo. Zastao je na trenutak ispred vrata pre nego što je pokucao. Kad je to učinio, neko je iznutra otvorio vrata. Bili su spremni za njega. Bilo ih je četvorica i svi su stajali, većina prekrštenih ruku. Muškarac krupan kao bik za izložbu i veoma sličnog držanja zatvorio je vrata kad je Foks ušao u kancelariju. Nije bilo rukovanja, odmah su prešli na stvar. – Da se zna – rekao je Kompston – mi znamo da je ovo usrana rupa, jasno? Delovalo je da očekuje odgovor, pa je Foks reagovao nečim što se moglo protumačiti kao klimanje glavom. – Ali došli smo, spremni na saradnju. – Kompston je pružio ruku i neodređenim pokretom pokazao prostoriju. Na stolovima su bili samo laptopovi i mobilni telefoni uključeni da se napune. Papira skoro da nije ni bilo, a na zidove ništa nisu prikačili. Kompston je zakoračio napred ispunivši Foksovo vidno polje da bi ovaj odmah shvatio ko je gazda. – Znam šta tvoj šef misli. Misli da ćeš svakih pet minuta trčkarati u njegovu kancelariju s najnovijim tračevima. Ali to ne bi bilo naročito mudro, inspektore Foks. Jer, ako bilo šta procuri, pouzdano ću znati da to nije procurilo iz mog tima. Je li to jasno? – Znate da sam radio u Unutrašnjoj kontroli – rekao je Foks. – To znači da ovde imam klub obožavalaca koji broji tačno nula članova. To verovatno objašnjava zašto je Makston odabrao mene. Tako me je sklonio s očiju. Osim toga, mislim da mu je jasno kako ovo neće biti preterano zabavno. Možda ću vam zatrebati, a možda i neću. Sa zadovoljstvom ću sedeti ne mrdajući dupe i igraću „Angry birds”. Važno je da mi plata i dalje kaplje na račun. Kompston je osmotrio čoveka ispred sebe, a onda se okrenuo prema svom timu. – Prva procena? – Klasičan drkadžija iz Unutrašnje kontrole – rekao je muškarac u svetloplavoj košulji koji je, izgleda, bio nezvanični glasnogovornik grupe. Kompston je izvio obrvu. – Alek obično nije sklon vređanju. S druge strane, retko greši u proceni ljudi. To znači da si klasičan drkadžija iz Unutrašnje kontrole. Hajde, onda, da svi lepo sednemo i raskomotimo se. balkandownload.org BD4U

To su i učinili, pa su se najzad predstavili. Alek Bel je bio onaj u plavoj košulji. Verovatno je bio u ranim pedesetim, dobrih pet-šest godina stariji od Kompstona. Džejk Emerson je bio mlađi i viši policajac, koji je delovao neuhranjeno. Jedina žena u grupi bila je Bet Hasti. Ona je Foksa pomalo podsećala na škotsku premijerku. Bila je sličnih godina, imala je sličnu frizuru i oblik lica. I, na kraju, Piter Hjuz, verovatno najmlađi član tima u postavljenoj jakni od teksasa i crnim farmerkama, kao da se sprema za rad na ulici. – Mislio sam da vas ima šestoro – prokomentarisao je Foks. – Bob Selvej je na drugom zadatku – objasnio je Kompston. Foks je čekao još detalja. – Tako da vas je petoro – dodao je. Grupa se zgledala. Kompston je šmrknuo i promeškoljio se na svojoj stolici. – Da, petoro nas je – izjavio je. Foks je primetio da činovi nisu pominjani. Bilo je jasno da je Kompston glavni i da je Bel njegov verni zamenik. Ostali su izgledali kao obični službenici. Ako bi morao da pogađa, rekao bi da se ne poznaju dugo. – Na čemu god da radite, sigurno ste predvideli i nadzor – rekao je Foks. – Svima vam je jasno da je nadzor bio značajan deo mog posla, tako da biste mogli da iskoristite tu moju veštinu. – Dobro, pametnjakoviću, kako si to zaključio? Foks je uhvatio i izdržao Kompstonov pogled. – Selvej je „na drugom zadatku”. Gospodin Hjuz je odeven tako da ne štrči u određenom okruženju. Deluje prilično opušteno, što znači da je već radio takve stvari. – Foks je zastao. – Kako mi ide? – Makston ti stvarno nije rekao? Foks je odmahnuo glavom a Kompston je duboko udahnuo. – Sigurno si čuo za Džozefa Starka? – Pravićemo se da nisam. – Ni tvoj šef nije čuo za njega. Neverovatno. – Kompston je teatralno zavrteo glavom. – Džo Stark je ozloglašeni glazgovski gangster. Ima šezdeset tri godine i nije sasvim spreman da preda uzde svom sinu… – Denisu – umešao se Alek Bel. – Poznatom i kao gadno malo govno. – Zasad vas pratim – kazao je Foks. – Džo i Denis, zajedno s delom svoje ekipe, nedavno su otišli na mali izlet. Prvo u Invernes, a onda u Aberdin i Dandi. balkandownload.org BD4U

– A sad su u Edinburgu? – Ovde su već nekoliko dana i kao da ne nameravaju da odu. – A vi ste ih sve vreme držali pod prismotrom? – pretpostavio je Foks. – Hoćemo da saznamo šta rade. – Ne znate? – Imamo nagoveštaj. – Da li ćete mi reći kakav? – Možda traže tipa po imenu Hamiš Rajt. Baza mu je u Invernesu, ali ima prijatelje u Aberdinu, Dandiju… – I ovde. – Kažem „prijatelji”, ali možda bi bolje bilo reći da su mu to kontakti. Rajt je vlasnik autoprevozničke firme. To znači da njegovi kamioni prelaze na zapadna ostrva, Orkni i Šetland, pa čak i u Irsku i na kontinent. – To bi moglo biti korisno onome ko ima nešto ilegalno za distribuciju. – Foksu su dali Rajtovu fotografiju od grudi naviše. Proučio je lice na slici. Bilo je punačko i pegavo, s kovrdžavom riđom kosom. – Izgleda kao Hamiš – prokomentarisao je. – Da. – Da možda ne švercuje drogu? – O, da. – Za Starkove? – upitao je Foks na šta je Kompston klimnuo glavom. – Zašto ga onda ne uhapsite? – Spremali smo se. – I nameravali smo da s njim ščepamo i Starka i njegovog sina – dodao je Bel. – Ali onda je Rajt nestao bez traga. – A Stark vam je jedina nada da ćete ga naći? – klimnuo je Foks s razumevanjem. – Ali zašto je Stark toliko zainteresovan za njega? – Ima dobre razloge – rekao je Kompston. – Povezane s novcem? – Da, s novcem i robom. – Pa gde su Stark i njegovi ljudi? S kim razgovaraju? – Sada su u jednom kafeu u Litu. Odseli su u obližnjem pansionu. – Bob Selvej motri na njih? – Dok ga ja ne zamenim za četrdeset minuta – umešao se Piter Hjuz. – Misliš li da će se mladi Piter uklopiti? – upitao je Kompston Foksa. – Pitali smo se da li bi trebalo da nosi neku hipstersku bradu, imajući u vidu trendove u Litu. balkandownload.org BD4U

– Još je on zelen da bi puštao bradu – šmrknuo je Alek Bel. Hjuz mu je pokazao srednji prst, ali izgledao je kao da su mu sve te šale već odavno poznate. Foks je osetio da je tim malo omekšao. Još ga nisu prihvatili, ali više ga nisu posmatrali kao neposrednu pretnju. – Eto dokle smo došli i eto zašto smo ovde – rekao je Kompston slegnuvši ramenima. – I ako nas pustiš da nastavimo s poslom, mi ćemo tebe pustiti da igraš „Angry birds”. Ali Foks je imao pitanje. – Jesu li Stark i njegovi ljudi sinoć bili u gradu? Šta su radili? – Večerali su i popili nekoliko pića. – Pratili ste ih cele večeri? – Uglavnom. Zašto? Foks je napućio usne. – Sigurno ste čuli za Morisa Džeralda Kafertija, poznatog kao Veliki Ger? – Pravićemo se da nisam. – Neverovatno – kao odjek je ponovio Foks. – Doskora je bio važan igrač na istočnoj obali. Sličnih je godina kao vaš Džo Stark. – I? – Neko je sinoć oko osam pripucao na njega. – Gde se to desilo? – U njegovoj kući. Strelac je bio ispred kuće, Kaferti unutra, što znači da je to moglo da bude upozorenje. Kompston je prešao šakom preko vilice. – Zanimljivo. – Pogledao je Aleka Bela koji je slegnuo ramenima. – Od sedam do devet bili su u Abotsfordu – deklamovao je Bel. – Popili su piće u baru i večerali u restoranu na spratu. – A gde smo mi bili? – Piter je sve vreme bio u baru. Hjuz je klimnuo glavom. – Osim što je nakratko otišao u klonju. Ali Bet je za to vreme stajala ispred. – Na kraju Ulice Rouz, manje od dvadeset metara odatle – potvrdila je Bet Hasti. – Onda to verovatno nije povezano – rekao je Kompston, ali nije baš zvučao ubeđeno. Obratio se Foksu. – Da li je taj tvoj Kaferti imao nekog posla sa Starkovima? – Pokušaću da saznam. – Foks je zastao. – Ali pod uslovom da mi verujete. balkandownload.org BD4U

– Poznaješ Kafertija toliko da bi razgovarao s tobom? – Možda ću morati da idem preko posrednika. – Ne pominji mu ništa od ovoga, važi? – Važi. Kompston je pogledao ostale članove svog tima. – Šta vi kažete? – Pretpostavljam da to ne može škoditi – odgovorila je Hastijeva. – Osim – primetio je Hjuz – ako Starkovi na taj način ne saznaju da ih pratimo. – Slažem se – promrmljao je Alek Bel. – Dobro onda – odlučio je Kompston, pa ustao, stavivši im do znanja da je sastanak završen. – Vidi šta možeš da saznaš. Ali budi oprezan, Fokse. Neću da vidim ni mehurić, a kamoli talase. Foks je klimnuo glavom, a onda pokazao prema ćutljivoj, avetinjskoj prilici Džejka Emersona. – On baš i ne priča previše, a? – Ne, pred tipovima iz Unutrašnje kontrole ne pričam – šmrknuo je Emerson. – Svi ste vi gomila govana. – Vidiš – rekao je Kompston s osmehom. – Džejk uglavnom razmišlja, ali kad progovori, to uvek vredi čuti. – Pružio je ruku očekujući da je Foks prihvati. – Dobro došao u operaciju Junior. – Junior? Kompston se kiselo nasmešio. – Ako iole vrediš kao inspektor, shvatićeš – rekao je puštajući mu šaku. balkandownload.org BD4U

5. Foks je stajao na pločniku ispred četvorospratne stambene zgrade u Ulici Arden i telefonirao pogleda uprtog u jedan od prozora na drugom spratu. – Šta hoćeš? – začuo je Rebusov glas. – Jesi li kod kuće? – Boćanje počinje tek za sat vremena. – Koristiš li penzionersku markicu da stigneš tamo? – Bistriji si nego što si bio. Mora da je rad u Kriminalističkom uticao na tebe. – Mogu li da se popnem? Rebusovo lice se ukazalo na prozoru. – Baš sam planirao da skoknem do radnje. – Opratiću te. Hteo bih da porazgovaramo o Kafertiju. – Zašto bismo to radili? – Reći ću ti kad siđeš. – Foks je prekinuo vezu pa odmakao telefon od sebe radi upečatljivosti. Rebus je na trenutak ostao na prozoru, a onda je nestao. Posle dva minuta se pojavio na ulici umotan u dug vuneni kaput. Skrenuo je levo i pošao uzbrdo, a Foks ga je pratio u stopu. – Pre nego što pitaš, smanjio sam – obavestio ga je Rebus vadeći cigaretu iz skoro prazne kutije. – Jesi li probao elektronske? – Mrzim samu tu reč. – Ali jesi li? – Nekoliko puta. Jednostavno nije isto. – Rebus je zastao da pripali cigaretu. – Ima li vesti o Kafertiju? – Ne baš. Rebus je pogledao Foksa prvi put otkako je izašao iz zgrade. – Znači, slagao si da bi me izvukao napolje? – Nastavio je da hoda. – Jesu li ti poznata imena Džo i Denis Stark? – Džo je glazgovska bitanga iz starih dana. Njegov sin nije pao daleko balkandownload.org BD4U

od klade. – Jesi li imao nešto s njima? – Nisam. – A Kaferti možda? – Skoro sigurno. Kad god bi došao neko iz drugog grada i uzurpirao teritoriju domaćih, izbio bi rat. – Znači, njih dvojica su se sastajali? – Njih dvojica i njima slični iz Aberdina, možda iz Dandija… – To je zanimljivo. – Zašto? – Jer su Starkovi nedavno posetili ta dva grada. – Šta hoćeš da mi kažeš, Malkolme? – Rebus je pogledao Foksa. – I, uzgred, spavaš li sa Šivon? – Da li bi ti smetalo? – Uvek ću brinuti za nju. Ako je neko povredi, moraće meni da odgovara. – Ona je odrasla osoba, Džone. Možda je čvršća i od nas dvojice. – Možda, ali tek da znaš. – Samo smo prijatelji. Na tome se sve završava. Skrenuli su za ugao na kraju ulice. Prekoputa je bila samoposluga „Sejnsberi”. Rebus je prešao ulicu, zastao ispred samoposluge i povukao još nekoliko dimova pre nego što je bacio cigaretu i ugasio je nogom. – Nisam je čak ni popušio celu – kazao je. – Obavezno joj to reci. Nisi odgovorio na moje pitanje. Foks je ušao u samoposlugu za njim. – Na koje pitanje? – Zašto te zanimaju Starkovi? – Stigli su u grad pre nekoliko dana. Samo sam se pitao imaju li razloga da napadnu Kafertija. Rebus je zaškiljio uzimajući korpu. Ćutao je dok su prolazili prvim redom rafova. Instant kafa, mala vekna, litar mleka, pakovanje kobasica i slanina. Dok su prolazili pored vina i piva, Rebus je ispružio slobodnu ruku. – Reci joj da nisam kupio nijednu konzervu ni flašu. Na kasi je, međutim, dodao paklu cigareta, kao i rol-viršlu iz tople vitrine. – Čovek mora imati neke poroke – rekao je dok su išli prema izlazu. Kad su izašli, izvukao je malo rol-viršlu iz papirne kese i zagrizao. Listići testa su se odlomili i raspršili se po reverima njegovog kaputa. balkandownload.org BD4U

– Šta hoćeš od mene? – upitao je. Foks je zavukao ruke u džepove i uvukao glavu u ramena pred oštrim naletom vetra. – Da li bi Kaferti razgovarao sa mnom o Starkovima? – Misliš da je Džo Stark odgovoran za ono sinoć? – Možda je njegov sin. Osveta za nešto iz prošlosti. – Nisam siguran da bi Denis promašio. S godinama je stekao nešto malo iskustva. – Onda je to bilo upozorenje, neko je hteo da zaplaši Kafertija. Moraš priznati da je čudno što se to desilo dan nakon dolaska Starkovih u grad. – To je tačno – priznao je Rebus. – Ali, ako to samo pomenemo Kafertiju… – Da? – Pa, možda će poželeti da proveri našu pretpostavku. – Možda – potvrdio je Foks. – A to bi moglo da bude gadno. Foks je polako klimao glavom dok je Rebus žvakao. Foks je znao da je obavio svoj posao kad se Rebus, pošto je progutao zalogaj, široko osmehnuo. Bilo je vreme ručka i „Golden rul” je bio skoro prazan. Glavna sala bara bila je stepeništem povezana s većom salom za sedenje u kojoj je šank radio samo kad je u baru velika gužva. Sada su bili sami u toj sali. Kaferti je delovao opušteno, smešten za sto u uglu, bezbedno udaljen od prozora. Pred njim je bio dupli viski. Rebus je prilazio noseći kriglu piva, a za njim je išao Foks, praznih ruku. – Malkolm Foks, je li tako? – Kaferti je pružio ruku i Foks se rukovao s njim. – Čujem da više ne radiš u Unutrašnjoj kontroli. Mora da je taj posao izgubio draž pošto se Džon povukao u mirnije vode. – Kaferti je nazdravio obojici i otpio gutljaj. – Hvala što ste pristali da se vidite sa mnom – rekao je Foks. – Ne sastajem se ja s tobom, sinko, već s tvojim bivšim kolegom. Uvek vredi saznati šta se dešava u toj njegovoj glavi. – U svakom slučaju želim da vam… Kaferti je mahao rukom dajući Foksu znak da prestane. Za stolom je zavladala tišina koju je prekidao samo televizor iz drugog dela lokala. Na kraju je Rebus spustio čašu i progovorio. – Sinoć je neko pucao na tebe. To svi znamo. Većina tvojih očiglednih balkandownload.org BD4U

neprijatelja odavno više nije među nama… – Osim ovde prisutnih – prekinuo ga je Kaferti ponovo nazdravivši. – Ali onda je inspektor Foks otkrio da je Džo Stark u gradu, zajedno sa sinom. – Denisa još nisu strpali u ludaru? – Kaferti je glumio iznenađenje. – Pitamo se da li, možda, postoji neka veza – nastavio je Rebus. – Pola noći sam probdeo razmišljajući o tome i na um mi ne padaju više od dva ili tri imena. – E, sad si me zainteresovao. Koja su to imena? – Bili Džons. – Živi na Floridi koliko je meni poznato. – Ek Hendri. – Otišao je kod ćerke u Australiju. Mislim da je pre nekoliko meseci doživeo šlog. – Daril Kristi… Kaferti je usnama uobličio O. – A, mladi Daril. – Tvoj nekadašnji štićenik. – Nikad on nije bio moj štićenik. Daril je uvek bio svoj čovek. I dobro mu ide kako čujem. Širi posao i ostao je savršeno čist. – Pogledao je Rebusa u oči. – Kao da ima zakon na svojoj strani. – Možda je samo malčice lukaviji od tebe. – Mora da je to – tobože se složio Kaferti. – Ali sumnjam da u meni vidi bilo kakvu pretnju svojim interesima, pogotovo danas. – Kao da niste sasvim ubeđeni u to – Foks nije mogao da se suzdrži. – Živimo u nesigurnim vremenima. Do pre šest meseci mislili smo da ćemo uskoro biti nezavisna zemlja. – To je i dalje moguće. – Zar to ne bi bila sjajna kombinacija? – nasmešio se Kaferti iza svoje čaše i prineo je ustima. – Treba da znaš nešto o Velikom Geru – rekao je Rebus Foksu. – Ako ti se čini da ti nudi nešto, onda znaj da igra neku igru. On Darila Kristija ne odbacuje, jer se možda nada kako ćemo otići da proverimo Darila i pritom nešto iskopati. Nešto što bi i Velikom Geru moglo da koristi. Kaferti je namignuo Foksu. – Kao da me poznaje bolje od mene samog. Uštedeo mi je pravo bogatstvo na psihijatrima. – Onda se ponovo okrenuo ka Rebusu. – Ali stvarno si me zainteresovao. Zašto je Džo Stark došao? – Šta god da je u pitanju, očigledno te nije obavestio o tome. balkandownload.org BD4U

– Taj njegov sin će uskoro preuzeti kontrolu. Možda ga Džo uvodi u društvo. – To je jedna teorija – priznao je Rebus. – Sve je teorija dok se ne dokaže u praksi. Hoćete li otići da razgovarate s Darilom? Rebus je uzvratio Kafertiju pogled. – Zaboravljaš da sam u penziji? – Šta ti misliš, inspektore Foks? Ponaša li se Rebus kao neko ko je zreo za otpad? Znaš, on će sigurno razgovarati s Darilom. On i Daril su stari ortaci. Zar niste nedavno jedan drugom učinili uslugu? – Ne veruj svim pričama – posavetovao ga je Rebus. Ustao je i navukao kaput. – Nećeš da dovršiš piće? – pokazao je Kaferti prema polupunoj krigli. – Pretpostavljam da za sve postoji prvi put. – Onda je ponovo pružio ruku. – Bilo mi je drago, inspektore Foks. Pozdravi mi miomirisnu Šivon. I obavezno joj reci da se šlepuješ uz Rebusa. Ona bi možda mogla da ti dâ neki mudar savet na tu temu. – Kaferti se tiho zakikotao, a onda i glasno zacerekao kad je Foks odbio da se rukuje s njim i krenuo za Rebusom prema izlazu. balkandownload.org BD4U

6. Klarkova je stisnula nosnu kost i čvrsto sklopila oči. Skoro tri sata je čitala o uvaženom Dejvidu Mintonu, o njegovom odrastanju, obrazovanju, pravničkoj karijeri, neuspešnim pokušajima da postane poslanik konzervativaca i o tome kako je na kraju stekao plemićku titulu. Kao javni pravobranilac imao je mogućnost da govori u Škotskom parlamentu, iako je aktuelna vlada promenila njegovu ulogu tako da javni pravobranioci više nisu prisustvovali sastancima vlade. Mintonova najbliža saradnica bila je njegova pravna savetnica Ketrin Jang. Jangova je pristiskala Pejdža i njegov tim. Telefonirala im je četiri puta i dvaput se pojavila nenajavljena. Isto je važilo i za državnu tužiteljku, ali ona je bar ulogu inkvizitora poverila jednom od svojih lakeja. Njega je bilo lakše otkačiti nego savetnicu javnog pravobranioca. Klarkova je verovala da zna ponešto o pravničkoj profesiji. Na svom poslu dobar deo vremena je provela s pravnicima iz kancelarije državnog tužioca. Ali ovo je premašivalo njena znanja i bilo joj je teško da razjasni ulogu javnog pravobranitelja. Radio je za vladu, ali nije bio deo vlade. Bio je zadužen za pravobranilaštvo, ali njegova uloga glavnog pravnog savetnika vlade komplikovala je sam položaj jer je potencijalno dovodila do sukoba ineteresa. I, stani malo, šta je, beše, posao javnog pravobranioca? Zatim, postojao je državni pravobranilac za Škotsku koji je savetovao vladu Ujedinjenog Kraljevstva o pitanjima povezanim sa škotskim pravom. Njegovo sedište je bilo u Londonu, ali imao je kancelariju u Edinburgu i, da bi sve bilo još komplikovanije, telefonirali su joj iz obe kancelarije. Državna tužiteljka (zapravo zamenica državnog tužioca) kojoj je dodeljen slučaj Minton zvala se Šona Makbrajer. Klarkova je već sarađivala s tužiteljkom koja joj se veoma dopala. Bila je bistra, temeljna, ali dovoljno opuštena da s njom možeš i da se našališ. Nekoliko puta je svraćala kod Pejdža, ali Klarkova još nije bila spremna da padne na kolena i preklinje je da joj objasni škotsku pravnu hijerarhiju. Nijedan inspektor nije želeo da advokati balkandownload.org BD4U

zaključe kako su policajci još gluplji nego što su mislili. Pošto nije imala ništa pametnije da radi, Klarkova se prošetala do kantine. U Fetsu su, ako ništo drugo, bar imali kantinu. Sela je za sto sa šoljom čaja i čokoladicom. Setila se da je Malkolm Foks bio stacioniran tu dok je radio u Unutrašnjoj kontroli. Još nije bila sigurna da se sasvim snašao u Kriminalističkom. Bio je dobar tip, možda predobar. Skoro svakog vikenda je obilazio oca u staračkom domu i povremeno telefonirao sestri u neuspešnim pokušajima da se pomiri s njom. Klarkovoj je prijalo druženje s njim. I smatrala je da nema razloga da ga sažaljeva. To mu je i rekla pre nekoliko nedelja. Njegov odgovor: „Naravno, i budi uverena da ni ja tebe ne smatram takvim slučajem”, naterao ju je da se naroguši i do kraja filma ni reč nije progovorila s njim. Kasnije te večeri posmatrala je svoj odraz u ogledalu u kupatilu. – Drkadžija nadmeni – naglas je rekla. – Ja sam, bre, riba. Onda je nekoliko puta dobro protresla jastuke pre nego što je legla. – Mogu li da ti se pridružim? Podigla je pogled i videla Džejmsa Pejdža kako stoji pored nje sa šoljom kafe u ruci. – Naravno – odgovorila je. – Izgledala si kao da razmišljaš o nečem strašno važnom. – Uvek razmišljam o nečem važnom. Popio je malo kafe, srčući. – Napredujemo li? – upitao ju je. – Radimo ono što možemo. Ispitujemo sve provalnike po gradu. Ako nam neki od njih dâ ime, imaće prijatelja sledeći put kad mu zatreba. – No dosad nije urodilo plodom. – X nam daje Y, Y nam daje Z, a Z nam daje X. – Drugim rečima, ne gajiš preveliku nadu. – Ne nadam se, ali nešto me kopka. – Nastavi. – Nastavio je da pijucka kafu srčući. Na dva- -tri sastanka na kojima je nedavno bila s njim, isto tako je srkutao, bez obzira na to da li je piće vrelo, mlako ili hladno. Zamolila ga je da prestane, ali to kao da je bilo jače od njega, ili nije bio ni svestan šta radi. – Prvo, spusti tu šolju, ili ću ustati i otići. Pokušao je da je natera da obori pogled, ali ju je poslušao. – U početku smo – nastavila je Klarkova – izbegavali da zadiremo u Mintonov privatni život. Mislili smo da je to samo provala koja je krenula naopako. Ali poruka je to promenila. Pokojnik je nekog naljutio. balkandownload.org BD4U

– Pre će biti da je to bilo na poslu, nego u privatnom životu – upozorio ju je Pejdž. – Zbog toga si Esonovu i Ogilvija zadužio da prekopavaju njegove slučajeve i presude nekoliko godina unazad. Stvar je u tome što bi to morao da bude neki zaista velik slučaj, zar ne? Jer, neko je zaključio da nepravda koju je pretrpeo zaslužuje pretnju smrću. Osim toga, to bi moralo da bude nešto odnedavno. Zašto bi se, inače, neko odjednom tako razbesneo? – Možda je upravo izašao iz zatvora. – I zbog toga si svoje ljude poslao da provere dosijee. Ali možda celu ovu stvar posmatramo na pogrešan način. Na osnovu onoga što sam otkrila o lordu Mintonu, rekla bih da je bio jednostavno savršen. Svako ima neke tajne. – Pretresli smo njegovu kuću, proverili sadržaj njegovih poslovnih i privatnih kompjutera. Nismo našli nikakve neobične ili optužujuće imejlove. U njegovoj kancelariji kažu da nisu dobijali nikakva neobična pisma. I rekli su mi da im je lord Minton naložio da otvaraju poštu čak i ako je bila označena kao privatna ili lična. Nije bilo ni sumnjivih telefonskih poziva. Proverili smo njegov kućni i mobilni telefon. Nema ničeg, Šivon. – O čemu je, onda, reč? O zameni identita? Poruka je poslata pogrešnoj osobi? Razbili su prozor na pogrešnoj kući? – Nije mogla da se ne seti prethodne večeri kod Kafertija. – Lord Minton je zadržao tu poruku, Džejmse. I ne samo to, držao ju je uza se. Ja mislim da je on znao da ta poruka nešto znači. – Zašto onda nikom nije rekao za nju? – Ne znam. – Provukla je prste kroz kosu. – Možda bi trebalo ponovo da razgovaramo s njegovim prijateljima, počev od onih najbližih. – To bi trebalo da je Ketrin Jang, je li tako? – Koliko sam ja čula. Pejdž je na trenutak ćutke sedeo. – I dalje nisam ubeđen, Šivon. Napadač je provalio u kuću. Nije Minton otvorio vrata nekom koga poznaje. – Glavni ulaz je nebezbedan. Ulica je puna potencijalnih svedoka. – Ali pentrati se uz zidove i šunjati se kroz bašte iza tuđih kuća… – Sumnjam da je počinilac neki žrtvin vršnjak, mada se nikad ne zna. Pejdž je glasno uzdahnuo. – Mogu li sada da popijem kafu? Klarkova se nasmešila i ustala. – Vidimo se gore – rekla je. U Kenongejtu je postojao jedan „Starbaks” i Ketrin Jang je pristala da se balkandownload.org BD4U

tamo nađe s njima. Imala je četrdeset minuta pauze tokom zasedanja Škotskog parlamenta, te je Klarkovoj poslala poruku šta da joj naruči. Stolovi su bili mali i bezmalo spojeni, ali Pejdž je učinio sve što je mogao. Smestili su se iza stuba u dnu sale, pa je računao da će uobičajeni zvuci kipućeg mleka i mlevenja kafe prigušiti njihov razgovor. Jangova je sa sobom nosila torbu koja je delovala teško kao tuč. Jedna od glavnih pravnica Škotske izgledala je kao nastavnica natovarena nedelju dana prikupljanim neocenjenim domaćim zadacima. Bila je dobro odevena, a vetar koji je duvao u pravcu parlamenta zamrsio joj je smeđu kosu do ramena i zarumeneo joj obraze. – Mali late – rekla je Klarkova gurajući šoljicu prema njoj. Jangova joj je zahvalno klimnula glavom i skinula kaput i šal. – Ima li nekih novosti? – upitala je. – Postoji nešto što bismo želeli da vam saopštimo – tiho je rekao Pejdž naginjući se, nalakćen na kolena, dlanova priljubljenih kao u molitvi. – Razmatrali smo motiv. – Mislila sam da je u pitanju obična provala. – I mi smo to mislili dok nismo našli ovo. – Dao je znak Klarkovoj koja joj je predala fotokopiju poruke. Jangova se namrštila kad ju je pročitala. – Neko je tu poruku poslao lordu Mintonu – objasnila je Klarkova – a lord Minton ju je zadržao u svom novčaniku. Po mom mišljenju, to znači da je nije jednostavno odbacio kao neslanu šalu. Zato se pitamo ko su mogli da budu njegovi neprijatelji. – Zbunjena sam – Jangova im je vratila poruku. – Niste ovo objavili? – Ne vidimo da bi to ikako pomoglo, bar zasad – objasnio je Pejdž. – Vi ste među onima koji su ga najbolje poznavali – rekla je Klarkova pogledavši je u oči. Primetila je da su joj oči iste nijanse smeđe kao i kosa. – Zato smo se pitali da li znate nešto o ovome. Da li je ikad pominjao neke pretnje ili ljude koji su kivni na njega, s dobrim ili umišljenim razlogom? Savetnica javnog pravobranioca je odmahivala glavom. – Nismo bili toliko bliski. Dejvida sam poznavala dvanaest ili trinaest godina. Ali njegovi pravi prijatelji, oni o kojima je govorio, uglavnom su mrtvi, čini mi se. To su advokati i sličan svet, bar jedan poslanik, poslovni ljudi… – Ponovo je odmahivala glavom. – Žao mi je, ali stvarno ne mogu da se setim nikog ko bi želeo da mu naudi. – Možda je to zbog nekog slučaja koji je vodio? – nije odustajala Klarkova. balkandownload.org BD4U

– Uvek je bio veoma suzdržan. Mislim, govorio je uopšteno, ili se bavio pitanjima procedure, detalja, presedana. Napamet je znao čuvena suđenja iz prošlosti… – Niste primetili nikakvu promenu u njegovom ponašanju u poslednje vreme? Možda je bio uzdržaniji? Ili nervozniji? Jangova se usredsredila na svoju kafu dok je razmišljala o tome. – Ne – rekla je na kraju. – Ništa. Gospođa Mariskal bi to primetila pre nego ja. Ona je više vremena provodila ispijajući čaj s njim nego čisteći. Ili oni koji sada rade u njegovoj kancelariji. Jeste li razgovarali s njima? – Jesmo, ali mogli bismo da pokušamo ponovo. – Ne možete biti sigurni da je ista osoba poslala poruku i provalila – izjavila je Jangova. – Svesni smo toga. – Trebalo bi to da objavite. Mislim na poruku. Neko bi mogao da prepozna rukopis. – Pogledala je na svoj sat i otpila još jedan gutljaj kafe. – Bojim se da moram da se vratim. Žao mi je što nisam mogla da vam pomognem. – Mislite li da bi vredelo da porazgovaramo s nekim iz „Novog kluba”? Odlazio je tamo skoro svakog dana. Jangova je navukla kaput i uzela šal. – Stvarno ne znam. – Savila je kolena da bi dohvatila svoju torbu. – Toliko o vođenju dokumentacije bez papira – rekla je s tužnim osmehom i krenula prema vratima. – Ovo je bilo korisno potrošeno vreme – rekao je Pejdž Klarkovoj kroz stisnute zube. – Ali možda je u pravu što se tiče poruke. To je sve što imamo. Bilo bi šteta ne iskoristiti je. – Štampa će to naduvati preko svake mere – upozorio ju je Pejdž. – Ljudi će se plašiti da izađu iz kuća jer ubica slobodno hoda gradom i bilo ko bi mogao da mu bude sledeća meta. Osim toga, pojaviće se i svakojaki ludaci sa uobičajenim vizijama i teorijama. – A ubica će, čim sazna da slučaj više ne vodimo kao provalu koja je krenula naopako, imati više nego dovoljno vremena da spakuje kofere i zbriše – potvrdila je Klarkova klimajući glavom. – Sve je to tačno, Džejmse. Pogledao ju je. – Ali ti ipak misliš da to treba da uradimo? – Znaš li šta je „tiho lansiranje”? Neće biti pres konferencije. Daćemo to jednom izvoru, nekome ko će o tome izveštavati bez senzacionalizma. balkandownload.org BD4U

Društveni mediji će proširiti priču, ali to će biti naša priča. Dok se druge novine dokopaju te teme, glavni talas će malo splasnuti. – Pretpostavljam da već imaš nekog na umu? Klarkova je klimnula glavom, uzela telefon i nagnula ga prema njemu. – Samo reci da pristaješ. Pejdž se zavalio na stolici i prekrstio ruke. Klimnuo je glavom, ali teška srca. Klarkova je ipak telefonirala. Lora Smit stigla je u kafe posle dvadeset minuta. Pejdž je u međuvremenu otišao u kancelariju. Izgovarao se nekakvim sastankom, ali Klarkova je znala da ne želi da se petlja u njen plan. Ako im se na bilo koji način obije o glavu, Klarkova će morati da objasni šefu šta se desilo. – Pustila si kosu – rekla je Klarkova nakon što je Smitova platila flašu vode i sela na Pejdžovu stolicu. – A ti si je skratila. Dobro ti stoji. – Smitova je otvorila flašu i prinela je ustima. – Kako posao? Ne prestajući da pije, Smitova je zakolutala očima. Bila je jedva nešto viša od metar i po, ali iz svakog centimetra njenog tela isijavala je želja za napredovanjem. Težak zadatak kad se bavite poslom za koji se čini da je na samrti. Obrisala je usne nadlanicom i zatvorila flašu. – Najavljuju nova otpuštanja – kazala je. – Ali ti bi trebalo da si bezbedna, zar ne? – Pa, ja sam im jedini izveštač crne hronike, a kad sam poslednji put proveravala, kriminal je i dalje prodavao novine, tako da… – Slegnula je ramenima i usredsredila se na Klarkovu. – Ima li ovo neke veze s lordom Mintonom? – Ima. – Nezvanično? – Tako nekako. Iako bih više volela da upotrebiš izraz „policijski izvori” i hoću da vidim tekst pre nego što ga pokažeš svom uredniku. Smitova je naduvala obraze. – Može li o tome da se pregovara? – Bojim se da ne može. Smitova je napućila usne i izvukla mobilni telefon iz džepa. – Mogu li ipak da snimim razgovor, samo kao lični podsetnik? – Ne vidim zašto ne bi mogla. Ali više ću ti pokazivati nego pričati. Smitova je podešavala telefon na snimanje. Kad je konačno podigla pogled, Klarkova joj je pružila fotokopiju poruke. balkandownload.org BD4U

– Iz novčanika lorda Mintona – izjavila je Klarkova. Zvuk koji je Smitova ispustila, a koji je njen telefon zabeležio, bio je negde između cike i oduševljenog pokliča. balkandownload.org BD4U

7. – Pretpostavljam da ćeš sad da me pitaš za uslugu koju sam učinio Darilu Kristiju? – Rebus je upitao Foksa. Vozili su se saabom, a Rebus je bio za volanom. Foks se jednom rukom držao za svoj pojas, a drugom za rukohvat na vratima. – Više ne radim u Unutrašnjoj kontroli. – To ne znači da ne bi sredio pokvarenog pandura, je li tako? – Kao što me stalno podsećaš, ti više nisi policajac. Jesmo li to krenuli u „Gimlet”? Rebus je odmahnuo glavom. – Zaboravio sam da sam te jednom odveo tamo kod Darila. Ali on je davno završio s rupama poput „Gimleta”. Sad je vlasnik nekoliko noćnih klubova u centru grada, jednog kazina i butik hotela, šta god to značilo. – To obično znači da je skupo. – Pa, uskoro ćemo saznati. – Zašto misliš da ćemo ga naći tamo? Rebus je pogledao svog saputnika. – Ljudi mi se poveravaju. – Čak i ako si otišao u penziju? – Baš tako. Spustili su se iz Ulice Kvin u srce Nju Tauna. Neposredno pre nego što su stigli do Rojal Serkasa, Rebus je zaustavio kola uz ivičnjak. Zakočio je, ali kola su nastavila da mile. – Stalno zaboravljam na ovo. – Rebus je ubacio menjač u prvu, a onda ugasio motor. – Jesi li nekad pomišljao da kupiš neka kola iz ovog veka? – Foks se mučio sa sigurnosnim pojasom. Na kraju je uspeo da ga raskopča i izvukao se iz kola. Rebus je potapšao krov saaba i rekao mu da ne sluša tog zlog čoveka. Hotel je bio deo tipične džordžijanske četvrti, s neupadljivim znakom. Ušli su u hol u kojem nije bilo ničeg što bi podsećalo na recepciju. Rebus je balkandownload.org BD4U

skrenuo levo u raskošan koktel bar. Vitak mlad Azijac u jarkocrvenom prsluku spremno ih je čekao s osmehom. – Odsešćete kod nas, gospodo? Sedite i neko će začas doći da vas usluži. – Došli smo da vidimo Darila – ispravio ga je Rebus. – Darila? – usiljeno se osmehnuo. – Darila Kristija, sine – obrecnuo se Rebus. – Znam da ne voli posetioce, ali sad će napraviti izuzetak. Samo mu kaži da ga traži Rebus. – Rebus? Rebus je klimnuo i zavalio se u meku sofu presvučenu crnim velurom. Foks je ostao da stoji i posmatra nameštaj. Teški plišani zastori bili su uvezani zlaćanom užadi. Ogledala neobičnih oblika. Gumene bombone i pirinčani kreker u činijicama na svakom stolu sa staklenom pločom. Rebus je zahvatio punu šaku bombona i krekera. Šanker je nestao iza bara i s nekim je prigušeno razgovarao preko telefona. Čula se muzika, nenametljiva. Nešto elektronsko. – Izgleda da mu dobro ide – prokomentarisao je Foks. – I kao što je Kaferti rekao, na prvi pogled bi se reklo da je sve čisto. – Ali ipak se bavi prljavim poslovima. – O da. – A mi ništa nismo preduzeli jer…? – Foks je seo naspram Rebusa. – Jer je imao sreće. Jer je pametan. Jer možda ima prijatelje na pravim mestima. – Šta je od toga u pitanju po tvom mišljenju? Rebus je progutao poslednji zalogaj i pročačkao zube noktom. – Ima i onih koji se nazivaju odgovornim kriminalcima. – Objasni – Foks se malo uspravio, spreman da uči. – Pa, organizovani kriminal će uvek postojati, to znamo. Svuda u svetu društva pokušavaju da ga iskorene, ali to im nikad do kraja ne polazi za rukom. Dok god bude ilegalne robe i ljudi koji je traže, biće i onih koji će im to nabavljati. U mestu veličine Edinburga, znači, u jednom malom gradu, kriminal nije veliki problem za većinu njegovih stanovnika. Tu ima mesta za jednog igrača solidne veličine. I sve dok taj igrač ne postane previše pohlepan, previše drčan ili nasilan… – Verovatno će ga tolerisati? Zato što oni, na neki način, obavljaju nadzor za nas? – Suština je u kontroli, Malkolme. U tome i u odgovornom ponašanju. balkandownload.org BD4U

– Kakav je bio Kaferti dok je ovo bilo njegovo igralište? Rebusu je trebalo malo vremena da formuliše odgovor. – On je bio školski siledžija. Najvažnije je bilo da dokaže kako je najjači i nije mario za posledice. – A Kristi? – Daril je pregovarač. Da se posvetio radu na berzi ili uvaljivanju bentlija bankarima, obogatio bi se. Ali umesto toga je odabrao ovo. Barmen se ponovo pojavio i dalje se neubedljivo smeškajući. – Gospodin Kristi kaže da će vam se uskoro pridružiti. Rekao je i da naručite pića dok čekate. – Pa, to je veoma ljubazno od njega – kazao je Rebus. – Hoćeš li ti nešto, inspektore Foks? – Možda jedan epltajz. – Onda epltajz za mog kolegu a za mene jedan lafrojg. – Rebus je pokazao glavom prema polici s najboljim viskijem. – U stvari, daj dupli. – Znaš li koliko je promila ograničenje za vožnju? – opomenuo ga je Foks. – To mi je tetovirano na podlaktici. – Hoćete li s vodom ili s ledom, gospodine? – upitao je barmen. – Pitaš mene ili njega? – zanimalo je Rebusa. Shvativši poruku, barmen se bacio na posao. Upravo im je bio doneo piće za sto kad se na ulazu pojavio Daril Kristi. Pokazao je barmenu da se udalji i seo na sofu pored Foksa, a naspram Rebusa. Rebus ga je poznavao od dečačkih godina, ali Kristi je sada bio u ranim dvadesetim i na njegovom licu nije više bilo ni tragova mladalačkih akni. Lice mu je očvrsnulo, kosa mu je bila negovana. Odelo na njemu nije izgledalo jeftino, kao ni cipele. Nosio je košulju bez kravate, s upadljivim manžetnama. Sat je, odoka procenjeno, delovao skuplje od Rebusovih kola, čak i kad bi im se s tahometra skinulo nekoliko hiljada kilometara. – Kako posao? – upitao je Rebus. – Oporavlja se. Prethodnih nekoliko godina svima je bilo teško. – To je ostavilo traga na tebi, Darile. Jesu li ti to sede na slepoočnicama? – Reče čovek iz zone sumraka. – Znači, čuo si da sam otišao u penziju? – Zar nisi video vatromet? Ovde smo organizovali baš dobru proslavu, veruj mi. – Kristi je prebacio ruku preko naslona sofe i pokazao prema Fokbalkandownload.org BD4U

su. – Njega obučavaš da te zameni? Već smo se sreli, zar ne? – Nakratko – rekao je Foks. – Čini mi se da sam ti čestitao na finim manirima – Kristi je klimnuo glavom za sebe. – Došli smo zbog onoga što se sinoć desilo Velikom Geru Kafertiju – kazao je Rebus. – Šta god da je u pitanju, ja za to nisam čuo. – Neko je pucao u prozor njegove dnevne sobe. – Je li on dobro? – Strelac je promašio. – Bože moj. – Možda i namerno, ko zna? – Rebus je sa zveketom spustio praznu čašu na sto. – Kaferti vam je rekao da ja stojim iza toga? – Znaš kakav je on. – Znam da me mrzi iz dna duše. Zbog toga se sastaje sa Starkovima. – Sa Džoom Starkom? – upitao je Rebus glumeći iznenađenje. – Došao je u grad pre nekoliko dana. Uzeli su sobe u jednom pansionu čiji je vlasnik mislio da će me to zanimati. – Siguran si da je Džo došao da se vidi s Kafertijem? – Ne toliko Džo koliko Denis. Kaferti hoće da njega postave na čelo. – Čega? – upitao je Foks ne shvatajući sasvim o čemu se radi. – Ovoga! – Kristi je ustao i ispružio ruke. – Grada. Mog grada! – Siguran si da nisi previše gledao „Lice s ožiljkom”? – upitao je Rebus. Kristi je ponovo seo, ali uznemirenost koju je skrivao jasno se videla u njegovom držanju. Jedno koleno mu je igralo dok je govorio. – To je stara priča. Neprijatelj mog neprijatelja je moj prijatelj. Kafertiju su ostale još dve-tri godine. Poslednje što želi je da umre znajući da sam ja i dalje glavni. Denis Stark je savršen izbor. Za početak, tip je lud. Ako mu kažu da me sredi, on će se postarati da to bude gadno. Ko je još u igri? Kaferti ne zna kakav je nov režim u Aberdinu i Dandiju. Ali poznaje Džoa Starka. Oni su kao dve strane istog lista toalet papira. – Možda pogrešno tumačiš stvari – rekao je Foks. – Osim toga – prekinuo ga je Rebus – ako Kaferti pokušava da se sliže sa Starkovima, za tebe je to razlog više da ga opomeneš jednim metkom. – Ustanovio sam da je, iako ne izgleda tako, metak prilično tup instrubalkandownload.org BD4U

ment – kazao je Kristi. – Trebalo bi da znaš da sam ja ipak malo suptilniji. – Malo-pomalo, povratio je hladnokrvnost. – Ako je i bilo pucnjave, u takvim slučajevima bih uvek posumnjao na Starkove. Možda su došli da obezbede Kafertijevu poslušnost, da mu pokažu da s njima nema zajebancije. U svetu u kom oni žive posao se tako završava. – Jesi li se sastao s njima? – upitao je Foks. – Jeste li razgovarali? – Još nismo. – Kaferti misli da Denis možda obilazi zemlju kako bi se upoznao s raznim ljudima koje treba da poznaje, s ljudima kao što si ti. – Nemam ništa zakazano u svom rokovniku, ako me to pitate. – Daću ti jedan savet, Darile – kazao je Rebus. – Znaš da su oni stara škola. Sam si to rekao. Suptilnost kod njih neće upaliti. – Imaću to na umu. – Foks i nekoliko njegovih kolega bi mogli da porazgovaraju s njima i stave im do znanja da nisu dobrodošli. – Inspektor Foks ne deluje toliko uvereno u to. – Ne… to jednostavno… možda bih… – U svakom slučaju – rekao je Kristi lupivši se po kolenima pre nego što je ustao – hvala vam što ste svratili. Obojica znamo da je ovo bilo gubljenje vremena. Kaferti igra uobičajene igre, no ipak… – Baš bih voleo da mogu još malo da ti okrnjim profit – Rebus je glavom pokazao prema praznoj čaši za viski. – Zapamti šta sam ti rekao o Starkovima. Denis možda jeste besno pseto, ali Džo drži povodac. Kristi mu je namignuo i krenuo ispred njih u hodnik preskačući po dva stepenika odjednom. – Mlad čovek u žurbi – prokomentarisao je Foks kad su napustili hotel. – Ali počinje da oseća posledice – rekao je Rebus zamišljeno. – Ne volim kad su mi gangsteri nervozni. – Pripalio je cigaretu. Foks je nameravao da krene prema kolima, ali Rebus se ukopao u mestu. – Šta si hteo da kažeš tamo unutra? Kako je to pogrešno protumačio stvari? – Ma ništa. – Nešto znaš, a nećeš da mi kažeš. Kako si saznao da su Starkovi u gradu? I da su bili u Aberdinu i Dandiju? Sumnjam da imaš doušnike koji zaslužuju to ime. – To je pomenuto u Sent Leonardsu. – Ali zašto? Starkovi su u poslednjih godinu dana verovatno dolazili ovamo pet-šest puta, a da niko nije dizao uzbunu zbog toga. A Kristi je bio u balkandownload.org BD4U