Psi u divljini - Ian Rankin

32. Debeo sloj tamnih oblaka pritisnuo je Ulapul. Rebus je polako vozio duž obale, a onda je krenuo uzbrdo udaljavajući se od luke. Ubrzo je naišao na znak kojim meštani zahvaljuju gostima na poseti, pa je okrenuo kola i vratio se. Skrivena iza kuća u nizu nalazila se velika „Teskova” samoposluga. Turistički autobus je stajao ispred kafane koja je, izgleda, služila tople napitke i hranu za poneti. Rebus se zaustavio na parkingu i izašao iz kola. Protegnuo se i razmrdao ramena. Rezervoar je dopunio na benzinskoj pumpi u predgrađu Invernesa, a svojim zalihama je dodao pecivo s mesom podgrejano u mikrotalasnoj i flašu irn-brua. Sad se pokajao što nije sačekao i jeo u Ulapulu. Zato je zapalio cigaretu i krenuo prema keju. Galebovi su se ljuljuškali na talasima, naizgled imuni na ledeni vetar. Rebus je zakopčao kaput i dovršio cigaretu, a onda krenuo u prodavnicu. U ponudi radnje su bile mreže za hvatanje rakova i kantice s lopaticama, iako je sezona bila još daleko. Bilo je i novina i namirnica kao i lutrijskih tiketa i kartica za grebanje. Vlasnik radnje je odmeravao Rebusa pošto je shvatio da ovaj nije došao u kupovinu. – Tražim ovu adresu. – Rebus mu je pružio komadić papira dobijen od Kristin Eson. Prodavac je bez žurbe potražio naočare i polako ih nataknuo na nos. – Jeste li videli „Tesko”? – upitao je vlasnika radnje. – Jesam. – Tu skrenite levo, pa opet levo. – Vratio mu je papirić. Rebus je čekao da dobije još neku informaciju, a onda se bledo nasmešio. – Videli ste ime pored adrese? – Jesam. – Onda znate zašto sam ovde. – Rekao bih da ste nekakav policajac. – Znači, gospodin Ratner ima određenu reputaciju? – Voli piće više nego što ono voli njega. balkandownload.org BD4U

Rebus je pogledao flaše alkoholnih pića izložene na policama iza prodavčevih leđa. – Da li ga i dalje uslužujete? – Ako bih ja odbio, uslužio bi ga neko drugi. Ali samo ako dođe trezan. – Koliko dugo živi ovde? – Šest ili sedam godina. Izlazio je s jednom ženskom odavde, ali to je puklo. Mislili smo da će otići svojim putem, ali on je i dalje ovde. – Ima li posao? – Mislim da je na socijalnoj pomoći. Povremeno je radio građevinske poslove kad bi mu nešto ponudili. Rebus je klimnuo glavom u znak zahvalnosti. – Još nešto? – upitao je. – Znate da ima gadnu narav? – Znam. – Ali takav je uglavnom posle zatvaranja kafana. Sad bi trebalo da je u redu. – I verovatno ću ga zateći kod kuće? – Ako nije tamo, brzo ćete ga naći u nekoj od obližnjih kafana. – Primetio sam da Ulapul nije baš metropola, što bi se reklo. – Ali pomalo je kao Tardis[ 12], veći iznutra nego spolja. – Imaću to na umu. – Rebus je zahvalio prodavcu, kupio nepotrebnu paklu cigareta i niz padinu se vratio do svojih kola. Levo, pa opet levo, ponovio je prolazeći pored „Teska”, ali nekako je uspeo da promaši ulicu koju je tražio. Ugledao ju je tek posle trećeg kruga. Zaustavio se ispred broja sedamnaest i otvorio nisku metalnu kapiju koja mu je jedva dopirala do kolena. Bašta nije bila ni doterana ni zapuštena. Zavese na prozorima u prizemlju bile su razmaknute, a na spratu navučene. Uzalud je pogledom tražio zvono, pa je zato pokucao pesnicom. Nije bilo odgovora, pa je ponovo pokucao. Iznutra se začio kašalj. Stekao je utisak da neko silazi sa sprata. Vrata su se odškrinula dva-tri centimetra i iza njih je zaškiljio muškarac, dok su mu se oči privikavale na dnevnu svetlost. – Gospodin Ratner? – upitao je Rebus. – Dejvid Ratner? – Ko pita? Rebus je već bio odlučio kako da odigra. – Jedan stari ortak – rekao je odgurnuvši vrata ramenom. Ratner se zateturao unazad saplevši se o prva dva stepenika. Dok se on podigao, Rebus je već ušao i zatvorio vrata. – Šta se, dođavola, dešava? – jauknuo je domaćin uvređeno. Rebus je osmotrio hodnik. Linoleum, zidovi poslednji put okrečeni osamdesetih i ofucana tepih staza na stepeništu. Cela kuća je zaudarala na balkandownload.org BD4U

prljavog samca. – U dnevnu sobu – rekao je tako da je zvučalo kao naređenje. Kafertijev opis Dejva Ritera bio je ovlašan, ali odgovarao je čoveku koji je stajao pred Rebusom. A taj čovek se sada pitao kako da se reši ovog nezvanog gosta da bi nastavio druženje s jeftinom cugom. Dobra vest je bila da Ratner/Riter nije delovao kao ozbiljna pretnja. Bio je smežuran skoro koliko i njegov prijatelj Pol Džefriz. Rebus se zapitao da li je jedan jedini užasan zločin slomio oba ova čoveka. Ne govoreći ništa, domaćin je krenuo u sobu s dvema foteljama iz radnje s polovnom robom i televizor koji je delovao novije. U sobi je bilo i flaša i konzervi, a prazne posude od brze hrane predstavljale su dodatne ukrase. – Tvoja kućna pomoćnica sigurno dolazi sutra? – upitao je Rebus. – Duhovito. – Muškarac je promućkao nekoliko konzervi, ali ni u jednoj nije našao ni kap pića. – Da te zovem Ratner ili Riter? Šok je trajao kratko, ali dovoljno da Rebus bude siguran. – Ko te je poslao? – Veliki Ger. – Rebus je stajao ispred vrata ka hodniku, koja je prethodno zatvorio. Ako Riter naumi da izađe, moraće kroz prozor. – Ime iz prošlosti. I više mi se sviđa Ratner. – Skljokao se u fotelju. – Tvoj ortak Pol se ne oseća baš najbolje – obavestio ga je Rebus. – Nesrećnik. Meni je ostalo bar još nešto mozga. Šta ti je Kaferti rekao o meni? – Da si nekad radio za njega. Rešavao si probleme. Pomenut je deo jedne šume u Fajfu. – To je praistorija. – Tako je bilo doskora. Stvari su se promenile. – Stvarno? Rebus je odlučio da sedne u drugu fotelju. Izvadio je cigarete i ponudio Ratnera. Ovaj je uzeo jednu i dozvolio Rebusu da mu pripali. – Fala – rekao je. Rebus je i sam zapalio i izbacio dim prema tavanici. – Jesi li došao da me likvidiraš? – upitao je Ratner. – Žao mi je što moram ovo da ti kažem, ali ti nisi toliko važan. – Nikom ništa nisam rekao, znaš. Tako da, ako je neko propevao, moraćeš da ga potražiš na drugom mestu. balkandownload.org BD4U

– Sećaš li se Majkla Tolanda? Ratner je klimnuo glavom. – On nam je otvarao vrata. – Ko je još bio u tome? – Onaj poslanik… Čamp? – Hauard Čamp – potvrdio je Rebus. – I njegov drugar Dejvid Minton, prokleti advokat. Preko dana je trpao u buvaru tipove kao što smo ja i Pol, a onda je uveče išao da kara dečake. – A to se dešavalo u Ejkorn Hausu? – proverio je Rebus. – Jest, u Ejkorn hausu. Posle toga sam psovao kad god sam morao da prođem pored tog mesta. Jedno vreme se pričalo o istrazi, ali mislim da je Minton zatvorio tu priču i pobrinuo se da više nikad ne bude otvorena. – Ali to nije bio jedini posao koji si obavio za Velikog Gera? Mislim, to nije jedini leš kojeg si se otarasio? – Bilo ih je još nekoliko, ali to nisu bila deca. Samo taj jedan put. Sumnjam da prođe i dan, a da ne pomislim na to. Ti ljudi su posle onog što su radili oblačili svoja odela, nameštali manžetne, uzdrhtali i prebledeli, ali ne od sramote, već od straha da bi mogli da budu otkriveni. Sopstveni ugled im je značio više od tuđeg života. – Polako je odmahnuo glavom. – Kaferti nije bio tu, je li tako? – Zaboga, nije. – Ali to je značilo da mu duguju. Ratner je klimnuo glavom. – Siguran sam da je iskoristio neke usluge. Osim od… – ućutao je i netremice se zagledao u Rebusa. – Mada, to sad verovatno nije ni bitno, zar ne? – Ko je još bio tamo? – On je tek bio došao kad smo mi krenuli. Pokušao je da promrmlja neki izgovor, ali Pol i ja smo znali zašto je došao. Iz istog razloga kao i svi ostali. – Je li to bio šef policije? – Misliš Brodfut? O, pominjano je i njegovo ime. Prvo su hteli njega da zamole da se otarasi tela, a onda je Čamp pomenuo Velikog Gera. – Ali on nije bio tamo? – Taj što se pojavio bio je Tod Dalrimpl. – Iz kazina „Miligans”? – To je taj. Srećno oženjen, ali nekima od njih to nije mnogo značilo. I šef policije je imao ženu, zar ne? – Je li Kaferti znao? balkandownload.org BD4U

– Za Dalrimpla? – Ratner je ponovo odmahnuo glavom. – Izvukao je svežanj pedesetica i podelio ga nama dvojici. – Pol Džefriz je na kraju završio kao njegov vozač. – Da, tako je. – A Dalrimpl ga i dalje posećuje. Ratnerovo lice se iskrivilo u kiseo osmeh. – Kako bi se postarao da Pol, pored toga što je senilan ne postane i brbljiv. Rebus je klimnuo s razumevanjem. U sobi je zavladao muk. Ratner je ustao, ali samo kako bi uključio sijalicu na tavanici. – Sigurno nisi došao da me ukokaš? – upitao je dok je ponovo sedao. – Jer, da budem iskren, nisam siguran da to ne bih pozdravio. Možda i sam vidiš. Bio sam pravo malo đubre u to vreme, priznajem. Ali ljudi mogu da se promene… – Je li ti prijalo da rasteretiš dušu posle toliko godina? – Ratner je ponovo klimnuo. – Da, i sam vidim, ali odgovor na tvoje pitanje je: neću te ubiti, mada bi neko drugi to mogao da uradi. – Je li? – Neko je pucao na Velikog Gera. Neko je ubio i Mintona i Tolanda. – Zanimljiva slučajnost. – Pošto je dovršio cigaretu, Ratner je ubacio opušak u jednu od praznih konzervi. Nekoliko trenutaka kasnije, Rebus je uradio isto sa svojim. – Reklo bi se da ih povezuje Ejkorn haus, zar ne? Zbog toga razmišljamo o žrtvi. Inače, zvao se Brajan Holrojd. – A, žrtva… – Ratner je ponovo ućutao. Polako je ustao i stao pored prozora zavukavši šake u džepove pantalona. Na kraju je okrenuo glavu prema Rebusu. – Je li to Kaferti shvatio? – Je li shvatio šta? – Rekli smo mu da je posao obavljen. Šta smo drugo mogli? Znali smo da bi poludeo, verovatno bi nas dvojicu zakopao golim rukama. Rebus se malo uspravio u fotelji. – O čemu ti to? – Klinac nije bio mrtav. Svi su se ponašali kao da jeste, a to su rekli i nama i mi smo to uzeli zdravo za gotovo. Kad smo ga podigli bio je sav mlitav, kakva su inače beživotna tela. Ubacili smo ga u kola i odvezli se do Fajfa. Onda smo izašli iz kola, otvorili gepek… – I? – I on je preleteo preko mene kao duh! Zamalo da umrem na mestu! Bio je skoro go, ali je iskočio i potrčao. balkandownload.org BD4U

– Jeste li krenuli za njim? – Pretraživali smo tu prokletu šumu do zore. Smrzli smo se do kostiju. – Pobegao je? – Rebusov glas je bio jedva nešto jači od šapata. – Nema šanse da je uspeo da preživi tamo. Bio je skoro go, a kilometrima unaokolo nije bilo nikakvog skloništa. Pratili smo vesti, ali nikad se nije pojavio izveštaj da je pronađen neki leš. Pretpostavili smo da je legao, pokrio se lišćem i tako umro, a onda je istrulio i zauvek nestao. – Ali recimo da nije. On zna njihova imena, zar ne? Vaša možda ne, ali zna za Mintona i Tolanda. Verovatno je ležao negde u blizini dok ste vas dvojica pominjali Kafertija. Ta tri imena je znao. – Je li i Čamp mrtav? – upitao je Ratner. Rebus je klimnuo glavom. – Umro je prirodnom smrću pre dve-tri godine. – To onda nema smisla. Zar ne bi trebalo njega najviše da mrzi? I zašto je čekao tako dugo da bi preduzeo nešto? – Ne znam. – Ali Rebus je znao da Ratner ima pravo. – A ne znam ni kako je Holrojd izgledao. – Mršav, bled, tamnokos, dečačko lice… To će ti teško pomoći posle toliko vremena. – Ratner je zastao. – Stvarno misliš da je to on? – Moguće je. – I reći ćeš to Kafertiju? – Moram. – Znaš da će me on ubiti? – Neće ako mu ne kažem gde da te nađe. Ratner ga je pogledao. – Uradio bi to? – Možda. Ali treba mi tvoja izjava. Treba mi sve što si mi upravo ispričao. – Izjava? Znači, ti si pandur? – Bio sam. Ratner se zavalio u svoju stolicu. – Taj klinac nas je progonio u mislima, znaš. Mislim da je to Polu na kraju i pomutilo razum. A pogledaj kakav sjajan život ja vodim… Rebus je potražio diktafon na svom telefonu. Na trenutak je podigao pogled ka Ratneru. – Jebiga, baš kakav si zaslužio – rekao je. balkandownload.org BD4U

33. – Jesi li ti Entoni? – upitao je Foks. – Ili da te zovem Mali Entoni? – Parkirao se ispred „CC skladišta”, na parkingu na kojem nije bilo aston martina Čika Karpentera. U prednjem delu dvospratne zgrade nalazio se prostor za utovar zaštićen pokretnim rešetkama, a tu su bila i jaka drvena vrata s natpisom „PRIJEM”. Muškarac koji mu je prilazio izašao je na ta vrata, očigledno reagujući na zvuk Foksovih kola. Bio je visok jedva metar i šezdeset pet. Foks ga je prepoznao kao tipa koji je gledao kako Denis Stark i Džeki Dajson prebijaju Karpentera. Čovek je očekivao da će sresti novu mušteriju, ali više nije bio tako siguran u to. Pogledao je levo i desno kao da se plaši da Foks ima pojačanje. Foks je izvadio službene isprave. To nimalo nije umirilo čovekove živce. – Nisi u nevolji – uverio ga je Foks. – Samo hoću da porazgovaramo. Inače, kako ti je šef? – Moj šef? – Čuo sam da je dobio po nosu. – Stvarno? Foks se nasmešio. – Jesi li čuo da je Denis Stark ubijen? – Ko je Denis Stark? Foks je teatralno prekrstio ruke. – Stvarno želiš da igramo tu igru, Entoni? Ti si Entoni, je li tako? Muškarac je na kraju klimnuo glavom. – A jesu li ti u krštenicu upisali i neko prezime, Entoni? – Rajt. Foks je osetio kako se točkići pokreću. – Pa, gospodine Rajt – rekao je – ja sam inspektor Malkolm Foks. – Ko god ga je sredio, to nije imalo nikakve veze s nama – izbrbljao je Rajt drhtavim glasom. – Jasno ti je da ipak moram da ti postavim neka pitanja. Ovde ili u policiji, sam odluči. balkandownload.org BD4U

– Treba li mi advokat, ili tako nešto? Foks se tobože zbunio. – Zašto bi ti trebao advokat? Nas dvojica ćemo samo da proćaskamo. – Trebalo bi da pozovem Čika… – Bolje bi bilo da to ne radiš. S njim ćemo razgovarati posebno. – Kakve to uopšte ima veze sa mnom? – Bio si svedok napada na svog poslodavca, je li tako? – Otkud znate? Foks je otkrio da uživa u izmišljanju u hodu. – Ortaci Denisa Starka su veoma radi da nađu njegovog ubicu. Zato su otvoreno progovorili o nekim stvarima. – Ali rekao sam vam da to nema nikakve veze s nama. Foks je klimnuo glavom. – Znaš li zašto su oni uopšte bili u Edinburgu? – Tražili su nekog. – Znaš li koga? – Nekog tipa koji ima firmu s kamionima. – Zove se Hamiš Rajt. Preziva se isto kao ti. Rajt je liznuo usne, ponovo gledajući levo i desno, kao da procenjuje kuda da pobegne. Foks mu je prišao korak bliže. – Piješ li u „Giford inu”, Entoni? – Ponekad. – Pre tri nedelje Hamiš Rajt je pozvao tu kafanu. Razgovarao je s tobom. – Nije tačno. – Osoblje kaže drugačije. – Foks je izvadio telefon i našao snimak Hamišovog telefonskog listinga. – A tu su i pozivi Hamiša Rajta njegovom bratancu. Šta bi se desilo kad bih pozvao taj broj? – Nemam pojma. Foks je ukucao broj i sačekao. Zvono telefona u Rajtovom džepu bilo je isključeno ali obojica su ga čuli kako vibrira. – Hoćeš li da se javiš? – upitao je Foks. – Šta hoćeš od mene, kog đavola? Foks je prekinuo vezu i vratio telefon u džep. – Ti si bratanac Hamiša Rajta – izjavio je. – Ti i stric ste bliski, je li tako? – Pa šta? – Zašto te je zvao na fiksni telefon u kafani? – Tamo se ponekad gubi signal. balkandownload.org BD4U

Foks je klimnuo glavom. – Ali sigurno je bilo nešto važno. Razgovarali ste malo pre nego što je on nestao. – Nije nestao. Na poslovnom putu je. – Istu priču nam je ispričala i tvoja strina, ali obojica znamo da laže. – Foks je zastao. – Pretpostavljam da Starkova banda nema pojma o tome. A da li je to poznato tvom poslodavcu? Rajt je odmahnuo glavom. – Jesi li siguran u to? – Potpuno. – Znaš da oni ne traže samo tvog strica? On ima nešto što im pripada. – Da? – Da li to opet igramo igre, Entoni? Znaš li gde je Hamiš? Je li negde u gradu? – Nemam pojma. – Jer je, kao što možeš da pretpostaviš, visoko na našem spisku osumnjičenih. – Moj stric ne bi mogao nikog da ubije. – Radio je za Starkove. Za njih je švercovao drogu i ko zna šta još širom zemlje. Ne bi se moglo reći da je Majka Tereza. – Ne znam ništa o tome. – Znači ne bi imao ništa protiv da proverim podatke o vašim klijentima? – Čim doneseš nalog. – Pazi, niko ne kaže da je to moralo proći kroz knjige, jelda? – Vrati se s nalogom pa gledaj do mile volje. – Sad je Rajt prekrstio ruke. Bezmalo je likovao, što je Foksu otkrilo da je na pogrešnom tragu. – O čemu je to morao da razgovara s tobom, Entoni? Je li ti rekao da se sprema da nestane? – Ništa slično, razgovarali smo samo o porodici. Foks se obeshrabrio. Njegova zaliha municije bila je pri kraju. – Bila bi prava šteta da Džo Stark sazna ko si ti zaista… – Okrenuo se i otvorio vrata svojih kola. – Ne biste to uradili. – Onda mi kaži istinu, Entoni. – Foks je pogledao preko ramena i video kako Rajtu poskakuje Adamova jabučica. – Prestaće da se krije, kad se sve ovo stiša. – Jesi li razgovarao s njim? Znaš li gde je? Rajt je odmahnuo glavom. – Ali takav je plan bio od početka, čim je sabalkandownload.org BD4U

znao da su krenuli na njega. Što manje porodica zna, to bolje. – Ti znaš da se ovo neće „stišati”, zar ne? Sve dok Džo Stark ne sazna ko mu je ubio sina. Tvoj stric će živeti u strahu sve dok cela banda ne bude iza brave. Rajt je klimnuo sa razumevanjem. Foks je krenuo da uđe u kola, ali onda je zastao. – Tvoj otac je Hamišov brat? Jeste li o tome razgovarali s njim? – On je umro prošle godine. Možda ste videli u novinama. Tata je voleo svoje motocikle, pa je u njegovoj pogrebnoj povorci bilo desetak bajkera. Foks je pokazao prema blistavom motociklu parkiranom pored prostora za utovar. – Je li tvoj? – upitao je pokazavši prema njemu. – Bio je tatin. Ostavio mi ga je testamentom. – Blago tebi – tiho je rekao Foks odjednom pomislivši na testament svog oca. Postoji li to uopšte? Bet Hasti ga je posmatrala iz svojih neobeleženih kola. Spustila se niže na sedištu, ali sumnjala je da bi je primetio i da je gola stajala na krovu. Malkolm Foks je bio zaokupljen nečim drugim. Znala je i s kim je razgovarao – s tipom koji je bio prisutan kad je Čik Karpenter prebijen. Otkud sad to odjednom? Kad je Foks otišao, radnik je prišao parkiranom motociklu i počeo da polira hromirane delove. Hastijeva je uzela telefon i pozvala „CC skladišta”. Javio se ženski glas. – Halo – rekla je Hastijeva. – Ovo će vam sigurno zvučati potpuno glupo, ali javila sam se na oglas tipa koji je prodavao motociklističku kacigu a onda sam izgubila njegov broj. Jedino se sećam da radi kod vas. Da li znate o kome je reč? – To je sigurno Entoni. On je zaluđen za motocikle. – Da, Entoni. A kako se ono preziva? – Rajt. Ako sačekate, verovatno mogu da ga pozovem… Ali Hastijeva je već prekinula vezu. Zaškiljila je i ugrizla se za donju usnu. Onda je obavila još jedan telefonski poziv. – Da? – rekao je glas sa druge strane. – Možeš li da razgovaraš? – Samo budi brza. – Nalazim se kod onog skladišta. – Pa? – I dalje mislim da to treba obaviti po danu. Ali, slušaj ovo: sećaš li se balkandownload.org BD4U

onog radnika koji je bio prisutan kad su tukli Karpentera? – Da? – Zove se Entoni Rajt. – Dobro. – Postoji li neka veza? – Možeš li da proveriš? – Videću šta mogu da uradim. – Samo brzo. Veza se prekinula. Pogledala je u telefon, a onda je poljubila ekran pre nego što ga je spustila i pokrenula motor. balkandownload.org BD4U

34. Otkako je izašao iz Edinburga Rebus je znao da će posle Ulapula produžiti na sever. Njegova ćerka Samanta živela je u jednoj kući na kamenitoj severnoj obali na Kajl Tanu. Telefonirao joj je da vidi hoće li biti kod kuće, ali nije mogao da joj kaže kad će tačno doći. Put od Ulapula je bio spektakularan, iako je nebo počelo da tamni mnogo pre nego što je stigao do odredišta. Kad se parkirao ispred bungalova, ona se pojavila na vratima. Njena ćerka Keri imala je skoro dve godine. Rebus ju je video samo dvaput. Prvi put u porodilištu u Invernesu, dan posle njenog rođenja i jednom u Edinburgu. Uzmakla je kad je pokušao da je poljubi i on je shvatio da je zaboravio da joj kupi poklon. Zagrlio je Samantu a ona ga je uvela u prijatnu dnevnu sobu s podom punim igračaka i trodelnom garniturom za sedenje. – Je li Kit kod kuće? – upitao je Rebus. – Mora da radi prekovremeno. – To je dobro. – Njen partner je radio na demontaži nuklearnog reaktora u Dunreju. – Je li već počeo da svetli u mraku? – To si me pitao i prošli put, i još jednom pre toga. Seo je na ponuđenu stolicu, a njegova ćerka je ostala da stoji. Keri se za to vreme vratila među svoje igračke. Svet odraslih nije je zanimao. Samanta je imala poneku sedu u kosi i smršala je. – Dobro izgledaš – rekao je predusretljivo. – I ti – osetila se obaveznom da uzvrati. – Idem samo da pristavim vodu. Rebus je ostao da sedi i posmatra dete ne znajući šta da kaže ili radi. Razmišljao je o Malkolmu Foksu i njegovom ocu i o sopstvenim roditeljima. Na zidu su bile uramljene fotografije, a na jednoj je bio i on kako drži usnulo novorođenče. Osetio je blag bol u grudima. Trljao ih je palcem u trenutku kad se Samanta vratila. – Znači, bio si u Ulapulu – kazala je čekajući na pragu sobe da voda provri. – Mislila sam da si u penziji. – Policija Škotske je na teži način otkrila da ne može bez mene. balkandownload.org BD4U

– I obrnuto, rekla bih. Kako je prošlo putovanje? – Dobro. – Ali moraš odmah da se vratiš? Slegnuo je ramenima. – Ipak, sad sam ovde. Stvarno sam hteo da te vidim. Polako je klimnula glavom i ponovo otišla u kuhinju. Ovog puta se vratila s poslužavnikom. Donela je čaj u dvema cvetnim šoljama, flašicu soka za Keri i tanjirić keksa od kojih je jedan bio tanko namazan maslacem. Njega je dala Keri koja ga je bezmalo progutala. – Mislim da si i ti to jela kad si bila mala – rekao je Rebus. – Keks ili krekeri s malo maslaca. Dala mu je čaj i sela na stolicu naspram njega. – Jesi li ti dobro? – upitala je ne mogavši da sakrije zabrinutost. – Dobro sam. – Sigurno? – Nisam došao da ti saopštim loše vesti. – Malo sam se zabrinula da možda… – Sve je u redu, kunem ti se. – Ali i dalje piješ i pušiš. – Samo prema lekarskom savetu. Uspela je da se nasmeši. Onda je pozvala svoju ćerku. – Keri, dođi da sedneš pored deke. Pokaži mu koliko si porasla. Devojčica se tobože malo nećkala, a onda je dopuzala do Rebusovih stopala i uspentrala se uz njegove noge da bi mu se smestila u krilo. – Nemoj da me zgnječiš – zadirkivao ju je dok ih je Samanta fotografisala telefonom. Keri je nagradila Rebusa kikotom, a onda su joj pažnju zaokupile igračke koje je stezala u rukama. I zadovoljno je ostala u Rebusovom krilu dok su otac i ćerka razgovarali o novostima. Odlučio je da se vrati u Invernes. Pošto je neko vreme bio van dometa, telefon mu se oglasio obavestivši ga da ima nekoliko propuštenih poziva od Šivon Klark i Malkolma Foksa. Kad je stao da popije kafu i natoči gorivo na istoj benzinskoj pumpi u tržnom centru u predgrađu Invernesa, izvadio je telefon. – Gde si ti? – rekao je Klarkovoj. – Šta ima? balkandownload.org BD4U

– Malkolm i ja razmišljamo da odemo na kari, pa nas je zanimalo da li bi nam se pridružio. – Stići ću tek oko deset, a možda i kasnije. – Možda ćemo još biti tamo. Planirali smo da odemo u restoran koji ti voliš. – „Njuington spajs”? Pa, pokušaću da stignem, ali ništa ne obećavam. – Gde si sad? – U Invernesu. – Kako je bilo u Ulapulu? – Imam svašta da ti pričam. Ali najbolje je da ti to ispričam lično pošto proverim još ponešto. – Razmišljala sam o Tolandovoj ženi. Prilično sam sigurna da je ona znala. Stvarno je žalim. – Mislio sam da je ona mrtva. – Izgleda da to nije uticalo na moje sažaljenje. – Ima nas raznih. Imaš li neku predstavu zašto je Malkolm hteo da razgovara sa mnom? – Danas ga nisam videla. Trebalo je da preuzme smenu kraj očevog kreveta. – Ima li promena? – Koliko ja znam, nema. – Dobro, možda ću ga pozvati. – Pretpostavljam da ćemo u restoranu biti najkasnije do jedanaest. – Reci im da mi sačuvaju ostatke. – Hoću. Pozvao je Foksov broj i sačekao. – Zdravo, Džone – kazao je Foks. – Kako ti je matori? – Stabilno. – Jesi li sad s njim? – Upravo pijem bolničku kafu pre nego što predam dužnost Džud. – Tako da možeš da odeš na večeru sa Šivon? – Kazala ti je? – Sumnjam da ću stići. Još sam na severu. – Gde? – U Invernesu. – Ima li to neke veze s Hamišom Rajtom? balkandownload.org BD4U

Rebusu je trebalo malo vremena da poveže tačkice. – Samo sam u prolazu. – Radi se o tome da njegov bratanac radi za „CC skladišta”. – To je mesto koje drži ortak Darila Kristija? – Da. Starkovi su vlasnika malo propustili kroz šake, ali nisu znali da je njegov najbliži saradnik povezan s onim kojeg traže. – To mi zvuči kao da si se bavio pravim, upornim detektivskim radom. – Može se reći da ne grešiš previše. – Pa, koji ti je sledeći potez? – Možda ću zatražiti nalog za pretres, da vidim da li Hamiš Rajt iznajmljuje neku od jedinica u skladištu. – Čak i ako iznajmljuje… – Možda nije na njegovo ime, da. Zbog toga nam možda treba pas tragač. – Vidi se da si razmišljao o tome. – Ti bi postupio drugačije? – Nikako. – Rebus je zastao. – Sećaš li se o čemu smo razgovarali? Roditelji i deca…? – Da? – Išao sam u Tan da vidim Sami. – I prošlo je dobro? – Stvarno jeste. – Onda smo danas obojica nešto postigli. Rebusu se oglasio signal da ima drugi poziv. – Moram da idem – rekao je Foksu. Ali na ekranu je bilo Kafertijevo ime, a Rebus još nije bio spreman za taj razgovor. Umesto toga je potražio podatke o Hamišu Rajtu i ustanovio da se na pet minuta od Hamišovog parkinga za kamione nalazi benzinska pumpa. Jedno kratko skretanje s kursa, rekao je sebi vezujući pojas dok je izlazio s parkinga. Industrijska zona izgledala je kao svaka druga: bezlične zgrade od talasastog lima iza visokih zidova ili još viših ograda. „Hajlend holidž” Hamiša Rajta nije bilo teško uočiti zahvaljući velikom tartanskom znaku iznad kapije i istoj šari na kamionima parkiranim iza ograde od bodljikave žice. Prostor je bio osvetljen reflektorima. Kroz otvorenu kapiju ulazio je natovaren kamion. Rebus se uvezao u dvorište. Izgleda da je jedan kontejner bio sasvim dovoljan kancelarijski prostor za Hamiša. Vrata su bila zatvorena, balkandownload.org BD4U

ali prozori su bili osvetljeni. Kad su se vrata otvorila, pojavio se još jedan vozač s dokumentima u rukama i krenuo prema svom kamionu. Pozdravio je Rebusa klimanjem glavom, a ovaj je pokucao na vrata kontejnera. – Šta je sad? – zaštektao je ženski glas iznutra. Rebus je otvorio vrata i ušao. Žena za radnim stolom bila je u srednjim pedesetim i gasila je cigaretu u prepunoj pepeljari. U kanti za smeće pored nje bilo je nekoliko praznih čaša od kafe. Bila je udubljena u gomilu papira i kompjuter. – Gospođa Rajt? – pretpostavio je Rebus. – Ko si ti? – Zovem se Rebus. Ja sam iz Policije Škotske. Prebledela je kao smrt. – Da? – rekla je glasom koji je odjednom ličio na šapat. – Samo me je zanimalo da li se vaš muž vratio s poslovnog putovanja. Lice joj se malo opustilo i počela je da se pretvara kako joj je pažnju privukao jedan papir s vrha gomile. – Nije još – odgovorila je. – Nije ni telefonirao? Niste imali nikakvog kontakta? Sigurno imate neku predstavu o njegovom kretanju. – Šta vi hoćete? – pogledala ga je preko rožnatog okvira naočara. – Izgledate kao da vas nešto muči – prokomentarisao je Rebus. – Šta se to vas tiče? Rebus je slegnuo ramenima – Jeste li pokušali da pitate bratanca svog muža? Možda on ima neku ideju. – Bratanca? – Iz Edinburga. – Nadao se nekoj reakciji, ali doživeo je razočaranje. Podigla je prst kako bi ga prekinula dok se javi na telefon. – Upravo je krenuo – obavestila je stranku pogledavši na zidni sat. – Do sutra u sedam, da. – Videla je da Rebus ne namerava da ode. – Sačekaj malo, molim te – rekla je sagovorniku. Onda se obratila Rebusu. – Jeste li hteli još nešto? Rebus je ponovo slegnuo ramenima. – Nadam se da večeras nema ničeg zabranjenog u kamionima. Mada sumnjam da ćete imati mnogo posla za Džoa Starka posle onoga što je vaš muž izveo. Uputila mu je pogled koji bi mogao da ubije nekog slabijeg, a onda se okrenula od njega i nastavila telefonski razgovor. – Izvini, Timoti – zagugutala je. – Mislila sam da sam se za danas rešila svih kretena, ali uvek se nađe još neki. balkandownload.org BD4U

Rebus je osmotrio unutrašnjost: sto, ormari s registratorima, zidni planeri. Pošto nije video baš ništa zanimljivo, izašao je ostavivši vrata odškrinuta tako da su noćni vazduh i vonj dizela mogli da prodru unutra. Vozač jednog teškog kamiona obavljao je poslednje provere svog vozila. Rebus mu je prišao preko asfalta. – Dug put? – upitao je. – Aberdin–Dandi–Njukasl. – Moglo je biti i gore, a? – Valjda. Rebus je pokazao prema kancelariji. – Kako se ona stvarno snalazi dok Hamiša nema? Mislim, znam da se pravi da ona to može… Vozač je naduvao obraze. – Prilično se muči. – Misliš da je dorasla poslu? – Vreme će pokazati. – A Hamiš? Misliš da ćemo ga ponovo videti? – Mora da me zezaš? – Uspravio se i okrenuo prema Rebusu. Onda je prevukao prstom preko grkljana. – Ozbiljno? – Rebus je razrogačio oči, tobože zapanjen. – Starkovi su ga sredili? – Ja sam čuo da je odavde odvezen u kolima. Dvojica su sedela napred, a Hamiš i još jedan pozadi. To je bio poslednji put da je neko video tog nesrećnika. – Zna li ona za to? – Rebus je pokazao prema kancelariji u kontejneru. – Svi to znaju – izjavio je vozač. – Ali niko ništa ne govori. – Popeo se u svoju kabinu. – Da ti možda ne treba prevoz do Aberdina? – Ne sad. – Šteta. Malo društva pomaže da se ubije vreme. Muškarac je zatvorio vrata, upalio motor i obavio još neke provere. Dok se kamion kotrljao preko parkinga, Rebus je krenuo prema svojim kolima. Rajtova žena ga je gledala s otvorenih vrata. Zastao je i krenuo prema njoj, ali ona je nestala unutra i zalupila vrata. Kuća Čika Karpentera bila je moderna dvospratnica s dvorištem i nalazila se pored zoološkog vrta. Prilikom ranijih poseta Daril Kristi je čuo riku životinja i zavijanje i mogao je da oseti vonj balege. Setio se kako su ga u detinjstvu dovodili ovamo na izlete, uz strmu padinu, pa nazad, kako je kroz staklene zidove posmatrao reptile ili sa sladoledom u ruci čekao da počne balkandownload.org BD4U

parada pingvina. Sada su imali i par pandi, ali nije otišao da ih vidi. U mnogim kafanama su se šalili kako imaju više pandi nego torijevskih poslanika. Karpenter i njegova žena su se pojavili prerušeni u pande na zabavi povodom Noći veštica koju je Kristi organizovao u svom hotelu. Krisi ga je čekala na vratima i otvorila mu je čim je pozvonio. Snažno ga je zagrlila i poljubila ga u oba obraza. – Smrznućeš se tako – prekorila ga je videvši da ispod odela nosi samo crnu majicu kratkih rukava. – Brzo uđi. Čik je u salonu. – Kad ćeš se osloboditi lanaca i pobeći sa mnom? – zadirkivao ju je. – Mogu majka da ti budem. – U najboljim si godinama, Krisi, čak i kad se prerušiš u pandu. U šali ga je lupnula po ramenu i uvela u salon spojen s ogromnom dnevnom sobom, prijatnom odajom tamnocrvenih zidova, s hrastovim podom. Čik Karpenter je ležao na sofi i čitao neki časopis o golfu. – Uđi, Darile, uđi – rekao je. – Daj čoveku piće, Krisi. – Samo vodu, hvala. – Siguran si? – Vozim. – Znači da još nisi iznad zakona, a? – Karpenterov osmeh se pretvorio u bolnu grimasu kad se uspravio u sedeći položaj. Oko očiju je i dalje imao otoke. – Čujem da si završio sa slomljenim rebrom. – Ispod košulje nosim steznik. Umalo da mi polome i nos. – Izvini što te ranije nisam posetio. Karpenter je na to samo odmahnuo. – Moraš da vodiš posao. – Svejedno. – Prihvatio je čašu vode koju mu je Krisi pružila. Kad je izašla, zatvorila je vrata za sobom. – Šta misliš, jesu li te napali ciljajući na mene? – Misliš da je to bila poruka? – Karpenter je odmahnuo glavom. – Tražili su robu koju je Hamiš Rajt uzeo od njih. Obišli su još dva skladišta u gradu. Lepo su me upozorili da bi mogli da posete i mene. – Ali niko osim tebe nije završio na urgentnom. – Sâm sam kriv što sam lajao. Znaš kakav sam. Toga dana su nas kompjuteri neprestano zezali i bio sam raspoložen da se dobro posvađam s nekim. – Denis me nije pominjao? Karpenter je odmahnuo glavom. – Zanimao ih je samo Hamiš Rajt. – balkandownload.org BD4U

Ućutao je i nasmešio se. – U čemu je štos? – I nije pravi štos. Samo što Hamišov bratanac radi za mene. – Stvarno? – Zove se Entoni Rajt. On ne zna da mi je to poznato. – Kako si saznao? – Sedište Rajtove autoprevozničke firme je u Invernesu. Entoni je često pominjao kako vikendom ide tamo motociklom. Rekao je da gore ima rodbinu. – A ti si sabrao dva i dva? – Kristi je zamišljeno klimnuo glavom. – Ali Starkovi to nisu znali? – Ne. – Karpenter je s mukom podigao čašu s poda. Sadržaj je izgledao kao džin i tonik. Otpio je malo gledajući u svog posetioca. – Pretpostavljam – na kraju je rekao Kristi – da si se zapitao da li je Entonijev stric nedavno iznajmio neku od tvojih skladišnih jedinica. – U pravu si. Ali njegovog imena nema u našim knjigama. – Pametan čovek bi takvu robu predao pod lažnim imenom. – Zbog toga sam sve temeljno proverio. Svaka jedinica je čista, što se nikad ranije nije desilo. – Misliš li da bi Entoni mogao da zna gde mu je stric? – On je dobar dečko – upozorio ga je Karpenter. – Ne bih voleo da bude povređen. – Misliš da bih ga povredio? Bože sačuvaj. – Kristi je iskapio svoju čašu i obrisao usne nadlanicom netremice gledajući Karpentera. – Evo šta ćeš da uradiš za mene, Čik. Dobro ćeš motriti na Entonija. Ako ti dâ bilo kakav nagoveštaj, javi mi. Ako iznenada bude morao nekud da ode, javi mi. Je li to jasno? – Sasvim jasno, Darile. – Karpenteru kao da su se potpuno osušila usta, iako je samo nekoliko trenutaka ranije spustio svoju čašu. Kristi je zadovoljno klimnuo glavom i ustao. – Mogu li samo nešto da pitam? – rekao je Karpenter s mukom se pridižući. – Ko je stvarno ubio Denisa Starka? Znaš li to? Kristi mu je vratio praznu čašu. – Ako bilo ko pipne mene ili moje prijatelje, mora da plati – kazao je. Otvorio je klizna vrata i ponovo prošao kroz dnevnu sobu u kojoj je Krisi sedela i gledala televizor utišanog tona. Znao je da rizikuje. Njegova završna rečenica će ostaviti dobar utisak na Karpentera i njemu slične, ali, s balkandownload.org BD4U

druge strane, ako Džo Stark sazna za te reči… – Laku noć, Krisi – rekao je. – Čuvaj se, srce. – Uvek se čuvam. balkandownload.org BD4U

35. Šivon Klark je ponovo pogledala na sat. Deset i petnaest. – Neće doći – rekao joj je Foks. – Znam. – Otkinula je komadić preostalog nana[ 13] i počela da žvaće. Foks i ona bili su poslednji gosti u „Njuington spajsu”. – Vraćaš se u bolnicu? – Verovatno. – Treba li ti društvo? – Stvarno bi trebalo da odspavaš. – Ko mi kaže… – Još jedan naporan dan? – Pejdža ribaju jer je istraga stala. Iz časa u čas je sve nervozniji. Morala sam da mu kažem. Prošlo je više od nedelju dana i niko od nas nije imao nijedan slobodan dan. Svi su iznureni. – Zastala je. – A uz to sam i sama nekog izribala. – Koga to? – Čarlija Sajksa. – Zato što krade bogu dane? – Zato što možda prenosi informacije Darilu Kristiju. Čarliju nije bilo drago. – Ne sumnjam. – Zapretila sam mu da ću ga prijaviti ako ne prizna. I dodala sam da može da se oprosti sa svojom dragocenom penzijom ako to uradim. – I? – On je Kristijev čovek. – Hoćeš li da razgovaram s ovima iz Unutrašnje kontrole? Klarkova je odmahnula glavom. – Neka ovo ostane među nama ako kaže Kristiju da je završio s njim. Kraj njihovog stola se pojavio konobar. – Gospodo, da li je sve kako treba? balkandownload.org BD4U

– Sve je izvrsno – odgovorio je Foks. – Nešto za desert? Kafu? – Možda kafu. A ti, Šivon? Klimnula je glavom i krenula da ustane. – Vraćam se za sekund – rekla je Foksu pokazujući prema toaletima. Dok je prala ruke, videla je da su na prozorskoj dasci pored lavaboa izloženi jelovnici. Reklama se isplati, rekla je za sebe setivši se da je Dejvid Minton, čak na drugom kraju grada, dobio jelovnik iz „Njuington spajsa”. Dok je prolazila pored šanka, zastala je i rekla to konobaru. – Da li vam stvarno dolaze ljudi s drugog kraja grada? – upitala je. – Nadamo se da smo vredni toga – odgovorio je konobar sa smeškom. – Ali teško da bismo platili nekom da deli letke tako daleko. Možda je gost odneo jelovnik odavde, posle ručka ili večere. – Izgledao je kao da je ubačen kroz prorez za poštu na vratima. Konobar je samo slegnuo ramenima ne prestajući da se smeši. Kad je stigla do stola, Foks je po njoj video da o nečem mozga. – Šta je bilo? – upitao ju je. – Verovatno ništa. – Da čujem. – Jelovnik iz ovog restorana je bio u Mintonovom hodniku. Ali konobar kaže da oni propagandni materijal dele samo po okolini. – Pa? – Kao što sam rekla, verovatno nije ništa. – Ali izvadila je telefon i ponovo ustala. – Samo da obavim jedan poziv. Izašla je, daleko od bezlične restoranske muzike i šištanja aparata za espreso. Broj Džima Granta bio je na njenom spisku kontakata. Kad se odazvao izvinila se što zove tako kasno. – U kafani sam, ako želite da mi se pridružite. – Možda drugi put. Sećate li se našeg razgovora u kuhinji Majkla Tolanda? – Kako bih to zaboravio? – Rekli ste da je često jeo po restoranima i naručivao hranu… – Da? – I dodali ste kako je bio dovoljno bogat da naručuje hranu s drugog kraja grada? – Dobro. – Njegov ton je govorio Klarkovoj kako se pita kuda ovo balkandownload.org BD4U

vodi. – Kako ste to znali? Je li to bilo zbog jelovnika u njegovoj kuhinjskoj fioci? – Biće da je zbog toga. – Ali ne sećate se? – Da budem iskren, ne sećam se. – Da li biste mogli da odete do njegove kuće i proverite to za mene? – Mislite ujutro? – Najbolje bi bilo odmah. – Mislim da nisam u stanju da vozim. – Možete li da nađete nekog da vas odveze? – Pretpostavljam da se vi ne nudite? Prešla je preko toga. – Zanima me restoran po imenu „Njuington spajs” u južnom delu Edinburga. Samo mi pustite poruku kad proverite. – Ako ste za neku hranu… – Pošaljite poruku – ponovila je Klarkova završavajući razgovor. Rebus je bio na pola puta između Perta i Edinburga kad mu je stigla poruka od Kristin Eson: „Naporan dan u rudniku. Duguješ mi čitavu pekaru. Nisam našla mnogo toga, a o Holrojdu baš ništa. Obavila sam internetsku pretragu i sve što uz to ide. Deluje kao da nikad nije ni postojao. Ali uspela sam da pronađem jedno ime: Dejvid Dan. Čudi me da ne znaš za njega. Vodio je ’Gimlet’ dok lokal nije spaljen.” Tiho psujući Rebus ju je pozvao. – Kasno je – rekla mu je. – Pričaj mi o Dejviju Danu. – U Ejkorn hausu je bio samo nekoliko nedelja, neposredno pred zatvaranje doma. Krađe po radnjama, droga, pripadnost bandi. Ali popravio se. Dobio je posao kao vozač kombija, položio vozački za C kategoriju i počeo da vozi duge ture. Jedno vreme je radio za firmu Hamiša Rajta. – Još nešto? – Imam mnogo beležaka i škrabotina. Otkucaću ih ujutro. – Ti si prava zvezda, Kristin. – Najblistavija u svim sazvežđima. Završio je razgovor i pozvao drugi broj. Izgleda da je Daril Kristi vozio kad se javio. Rebus ga je čuo kako utišava muzički uređaj. balkandownload.org BD4U

– Šta hoćeš? – upitao je Kristi s minimalnom uljudnošću. – Hoću da razgovaram s Dejvijem Danom. – Ne sprečavam te. – Ali teško da ću ga naći u „Gimletu”. – Samo mi utrljavaj so u ranu. – Obojica znamo da si sam podmetnuo požar, Darile. Tako je lakše uvaliti taj plac nekom supermarketu. – Stvarno nisam to uradio. – Onda me slušaj. Daj mi Dejvijev broj i poverovaću ti. – Zašto hoćeš da razgovaraš s njim? – To je moja i njegova stvar. – On će mi reći ako ga budem pitao. – Ali bićeš uskraćen za to zadovoljstvo ako ne budem razgovarao s njim. – Moram ti priznati da ti dobro idu ovakva nadmudrivanja. – Zastao je pa dodao: – Pokušaj u „Brogansu”. Rebus je pogledao na sat. – Je li to još otvoreno? – Verovatno nije, ali posle zatvaranja se kartaju. Kad otključaju vrata samo pomeni moje ime. Kasno noću nema gužvi na mostu Fort roud i brzo se stiže do grada. Kafana „Brogans” nalazila se u Litu. Rebus je bio mrtav umoran kad je parkirao saab i izašao. Nije smeo ni da pomisli koliko je kilometara prevalio. Vrat mu je bio potpuno ukočen, a kolena su mu pulsirala. Kako se ono zvao film na koji je Šivon htela da ga odvede? „Nema zemlje za starce”? Nije se moglo poreći da je star i sumnjao je da će ikad više krenuti na tako dugo putovanje. „Brogans” je spolja izgledao pusto, ali Rebus je ipak prvo pokušao da otvori teška drvena vrata, a onda je počeo da pesnicom udara po njima. – Ne radimo – proštektao je neko. – Daril Kristi je rekao da me pustite. Odmah je začuo kako podižu reze. Vrata su se otvorila i Rebus je ušao. Tip koji je stražario izgledao je kao redovan gost kafane kojeg su za vernost nagradili s nekoliko besplatnih pića. Bio je krupan, ali nije delovao preteće. Rebus mu je klimnuo glavom u znak pozdrava. – Zadnja soba – rekao je tip ponovo navlačeći reze. Rebus je prošao pored zatvorenog šanka i krenuo uskim hodnikom kraj smrdljivih toaleta. Čuo je tihe glasove i prigušeno smejanje. Zadnja soba balkandownload.org BD4U

nije imala ni petnaest kvadrata. Jedan od okruglih stolova bio je postavljen na sredinu a oko njega su, zbijeni, sedela petorica muškaraca. Četvorica su sedela na barskim stolicama za šankom koji je još radio. Nije bilo barmena te su se, po svoj prilici, sami posluživali. Rebus je prepoznao neka lica i podigao je dlanove kako bi pokazao da ne namerava da pravi gužvu. – Stani u red – rekao mu je jedan od tipova za stolom dok su prebrojavali žetone i pripremali ih za sledeće deljenje. – Hoću samo načas da porazgovaram s Dejvijem – rekao je Rebus. Dejvi Dan se okrenuo i tek tada je video pridošlicu. – Ko si ti? – Zove se Rebus – ogdovorio je jedan od prisutnih – i radi u Kriminalističkom odeljenju. Dan se zamislio, a onda je odgurnuo svoju stolicu i ustao. Rebus je pokazao prema jakni prebačenoj preko stolice. – Možda će ti zatrebati. Kao i tvoji žetoni. – Zar nisi rekao da će razgovor biti kratak? – To je teško reći – priznao je Rebus slegnuvši ramenima. Krenuli su napolje. Nezadovoljan što su ga tako brzo ponovo podigli, stražar je opet skinuo reze s vrata. Rebus je na pločniku pripalio cigaretu, pa je ponudio i Dana. Ovaj je odmahnuo glavom. – Možemo li da se prošetamo? – upitao je Rebus. – Prijalo bi mi da protegnem noge. – O čemu se, dođavola, radi? Ali Rebus je ćutke produžio. Posle nekoliko trenutaka, Dan ga je sustigao i njih dvojica su u tišini prešli nekoliko metara. Rebus je osećao kako mu se zglobovi polako opuštaju od kretanja. – Radi se o Ejkorn hausu – konačno je rekao Rebus. – A šta bi to trebalo da bude? – To je popravni dom u kojem si sredinom osamdesetih proveo nekoliko nedelja. – To je praistorija. – Izgleda da je ponovo postala aktuelna. – Kako to misliš? – Jesi li poznavao momka po imenu Brajan Holrojd? – Nisam. – Siguran si u to? – Pamtim malo toga iz tih vremena. – Zato što ti tako odgovara? Čuo sam neke priče i znam šta se tamo zbibalkandownload.org BD4U

valo. – Ma nemoj? – Stariji muškarci su iskorišćavali dečake. Muškarci koji je trebalo da budu pametniji. – Onda sam ja sigurno bio previše ružan. – Tebi se to nikad nije desilo? Dan je odmahnuo glavom. – Ali i ja sam čuo glasine. Pazi, u svakom popravnom domu u kojem sam bio kolale su svakojake glasine. Na taj način su momcima poput mene uterivali strah u kosti, kako bismo pazili na ponašanje. – Ali u Ejkorn hausu su se zaista dešavale gadne stvari, Dejvi. – A ja kažem da nikad ništa nisam video. Tamo sam proveo samo mesec ili mesec i po. – Tvoje ime se pojavilo u istrazi. Jesi li poznavao novinara po imenu Patrik Spajers? – Sećam se tog imena. – Je li razgovarao s tobom? – Nije baš razgovarao, više me je gnjavio. Rekao sam mu isto što sam upravo rekao tebi, ali to nije bilo ono što je on želeo da čuje. – Pokušavao je da prikupi dokaze protiv nekih veoma uticajnih ljudi. Pretpostavljam da ti je rekao njihova imena? – Isto tako možeš pretpostaviti da ga nisam slušao. – A šta je s Majklom Tolandom? Njega se sigurno sećaš? Dan je klimnuo glavom. – On nije bio loš. Imao je običaj da deli cigarete i poneku flašu jabukovače. – I nikad ništa nije tražio zauzvrat? Približavali su se restoranu „Brod na obali”. Nekoliko zaostalih gostiju iz lokalnih barova i restorana krenuli su kući, ili čekali u nadi da će naići neki taksi. Rebus je zastao na mostu očekujući Danov odgovor. Reka Lit ispod njih bila je mračna i mirna. – Sredio sam svoj život, Rebuse – konačno je rekao Dan. – Oženio sam se, dobio dvoje dece, to je jedino što mi je sad važno. – Niko ti nikad nije pretio? Niko ti nije platio da ćutiš? – Nikad. – I završio si vozeći kamione s prikolicom? – Tako je. – Za Hamiša Rajta? balkandownload.org BD4U

– Da. – Koji kao da je u zemlju propao i za sobom ostavio neke prilično besne glazgovske gangstere. – Iste one koji su pokušali da me prebiju, a onda su mi spalili kafanu. Zašto se ne potrudiš njih da uhvatiš? – Zato što me zasad više zanima Ejkorn haus. S druge strane, ako želiš bilo šta da mi kažeš o Hamišu Rajtu… – Godinama ga nisam ni video ni čuo. – Pretpostavljam da si to rekao i Darilu? – Da. – On nije čovek kojeg bi trebalo lagati. – Ne vidim kakve to veze ima s Ejkorn hausom. Rebus se okrenuo prema njemu. – Daril Kristi mi je rekao gde da te nađem. Zanimaće ga o čemu smo razgovarali. – Pa? – Pa, sad ću ti reći nešto, a ti sam odluči šta ćeš mu preneti. Dan je nagnuo glavu u stranu. – Slušam te – kazao je. – Šta ako bih ti rekao da je neko odlučno naumio da kazni one koji su učestvovali u zlostavljanju u Ejkorn hausu? Danu je trebalo nekoliko trenutaka da svari Rebusove reči. – Je li to istina? – upitao je. – Najverovatnije. – Čuo sam da je Toland ubijen kad mu je neko provalio u kuću. – Isto se desilo i Dejvidu Mintonu. On je bio ortak poslanika Hauarda Čampa. Jesi li poznavao Čampa? – Čamp je imao običaj da navrati – hladno je izjavio Dan naginjući se preko mosta i pljujući u vodu. – Znam da ovo nije lako, Dejvi, ali moram da te pitam možeš li išta da mi kažeš… – Ti bi da uhvatiš klinca iz Ejkorn hausa koji je zaključio kako je došlo vreme za osvetu? – Danova usta su se iskrivila u turoban osmeh. – Znaš šta ja kažem na to? – Šta? – upitao je Rebus iako je već znao odgovor. – Kažem da mu želim mnogo sreće. Dan se okrenuo i pošao nazad, povijenih ramena, s rukama u džepovima. Rebus se pitao vredi li da ga zaustavlja, ali nije se ni pomerio. Filter cigarete ostao mu je između prstiju dugo pošto se cigareta sama ugasila. Nije balkandownload.org BD4U

mogao da se otme osećaju da je Dan u pravu. Uostalom, Rebus više nije pandur. Kakve veze ima ako Brajan Holrojd ubija svoje zlostavljače i njihove pomagače? Ali to je, nekako, ipak bilo važno. Uvek je bilo važno i uvek će biti. Ne toliko zbog žrtava, ili počinilaca, koliko zbog samog Rebusa. Jer, ako ništa od toga nije važno, nije važan ni on. Pored njega su prošla dvojica pijanaca, nesigurnog koraka, ali s osmehom na licu. – Nemoj da skačeš! – doviknuo mu je jedan od njih. – Danas neću – umirio ga je Rebus vadeći telefon da proveri ko ga to zove u ovo doba. Kaferti, naravno. balkandownload.org BD4U

DEVETI DAN balkandownload.org BD4U

36. Rebus se sastao s Kafertijem u jednom kafeu kod Mosta Džordža Četvrtog. – I dalje se pretvaramo da boraviš u hotelu „G&V”? – upitao je. Kaferti je samo promešao svoju kafu. Zauzeo je velik sto pored prozora s kog se preko Kendlmejker rouda pružao pogled na Grejfrajers Kirkjard. Pošto je zakasnio, Rebus nije ni pokušao da stane u dugačak red ispred šanka. – Trebalo je da naručim i tebi – rekao je Kaferti izvinjavajući se. Prineo je šolju ustima. – Pretpostavljam da imaš neke vesti? – Klinac koji je umro, Brajan Holrojd, u stvari nije umro. Kaferti se zagrcnuo kafom i vratio šolju na tacnu. – Zbog toga sam hteo da se nađemo na nekom lepom, javnom mestu – nastavio je Rebus. – Tako su manje šanse da dobiješ napad besnila. – Kako to, dođavola, misliš? Kako nije umro? – Čudesno se oporavio u prtljažniku kola. Kad je Dejv Riter otvorio prtljažnik, Holrojd je iskočio i pobegao u šumu. Riter i Džefriz su krenuli za njim, ali na kraju su morali da odustanu. Računali su da će klinac umreti od hladnoće. – Kakva su đubrad njih dvojica! – Nedeljama su strahovali da bi ti to mogao da saznaš. – To si saznao od Ritera? Gde se zavukao? Hoću lepo i natenane da popričam s njim. Rebus je odmahnuo glavom. – Nema ništa od toga. – Znači, taj mali Holrojd nam se sad sveti? Posle toliko godina? – Kaferti nije delovao ubeđeno. – Možda ti imaš neku bolju teoriju. Kaferti je obema šakama stezao ivicu stola kao da bi svakog časa mogao da ga prevrne. U glavi mu je vladala zbrka. Zverao je po prostoriji i promuklo šištao. – Samo nemoj da te strefi srčka, molim te – kazao je Rebus. balkandownload.org BD4U

– Moram da ih kaznim, Džone. Nema šanse da dozvolim da ta dva smrada prođu nekažnjeno. – Sad bar znamo koga tražimo. Nevolja je u tome što Holrojd, kako izgleda, živi u ilegali. Nema podataka da je osuđivan, nema zdravstveno osiguranje, niti je plaćao poreze. – Siguran si u to? – Kristin Eson je sve prekopala. Temeljna je kao tragač za zlatom. – Znači da je pobegao iz zemlje i tek sad se vratio? – Ne postoji pasoš na njegovo ime. – Onda je promenio ime. – Što nam samo otežava posao. Kao i činjenica da imam samo krajnje oskudan fizički opis, a on se sigurno malo i promenio za trideset godina. Ali nešto ipak imamo. U Edinburgu je jedan od zlostavljača. Preciznije, u Portobelu. – Ko? – Tod Dalrimpl. Riter mi je rekao da je on bio tamo te noći. – Ali Tod je uvek voleo ženske. Tip je u braku duže od tri decenije. – I šef policije je bio oženjen – odvratio je Rebus. – Hoćemo li otići da razgovaramo s Dalrimplom? – Ja sigurno hoću. I ti si pozvan ako obećaš da ćeš se uzdržati od nanošenja težih telesnih povreda. – Rebusu je zazvonio telefon. Šivon. Ustao je od stola. – Moram da se javim – rekao je i krenuo prema vratima. Prislonio je telefon na uvo dok je prolazio pored reda za šankom, koji se sad protezao celom dužinom kafea. – Da? – javio se kad je otvorio vrata i izašao na Most Džordža Četrvtog. – Nedostajao si nam sinoć. – Najavio sam vam da možda neću stići. Kakva je bila klopa? – Dobra kao uvek. Ali, slušaj ovo: jedan od njihovih jelovnika za kućnu dostavu nađen je u hodniku Mintonove kuće. – Pa? – Rekli su da ne dele letke tako daleko od restorana. Zato je još čudnije što je isti takav jelovnik nađen i u kuhinji Majkla Tolanda. Zar ne? – U Linlitgouu? – Rebus je izvlačio cigaretu iz pakle, ali su ga njene reči zaustavile. – Zamolila sam tamošnje Kriminalističko odeljenje da to proveri – dodala je. – Šta si zaključila na osnovu toga? balkandownload.org BD4U

– Ako osmatraš neku ulicu, ili određenu kuću, a ne želiš da izgledaš sumnjivo… – Niko ne obraća previše pažnje na one koji ubacuju letke kroz proreze za poštu. – Rebus je vratio paklu cigareta u džep. – Sasvim je moguće da si na dobrom tragu. – Krenula sam u „Njuington Spajs” da postavim nekoliko pitanja njihovom šefu. Ali u međuvremenu… – Zanima te da li je i Kaferti dobio takav letak? To je lako proveriti. On je sa mnom. – Sjajno. – Još nešto? – Mislim da je stanje Malkolmovog tate uglavnom nepromenjeno. – A kako je Malkolm? – Ne priča mnogo ni o čemu. – Stvarno? – Imam osećaj da i sam razvija neke teorije. Možda ću morati da ga podsetim kako bi trebalo da bude timski igrač. – Osećam li to tračak ljubomore? – Sigurno ti se telefon ispraznio. Čujemo se kasnije. Prekinula je vezu. Rebus se nosio mišlju da pozove Foksa, ali šta bi mu rekao? Zato se samo vratio u kafe. Kaferti je bio skoro popio svoju kafu. Dve studentkinje, jedna s poslužavnikom u rukama, zastale su ispred stola i odmerile slobodne stolice. Kafertijev mrki pogled ih je držao na odstojanju, a kad se pored njih provukao i Rebus, produžile su u potrazi za bezbednijim mestom. – I? – upitao je Kaferti. – Jelovnici za dostavu hrane – rekao je Rebus. – Ubacuju ti ih kroz vrata, je li tako? – I neviđeno mi idu na živce. – Je li ti nekad ubačen jelovnik iz „Njuington spajsa”? – Otkud bih to znao, dođavola? – Možemo li da pogledamo? – Zašto? – Šivon Klark ima teoriju koju bi da proveri. – To je neka teorija o indijskim restoranima? – I o tipu koji je pucao u tebe. Kaferti se zamislio, a onda krenuo da ustane. – Šteta – rekao je. – Užibalkandownload.org BD4U

vao sam u rasterivanju onih koji su pokušavali da sednu. One dve studentkinje su se vratile trudeći se da ne budu previše upadljive, a Kaferti i Rebus su krenuli prema izlazu. – I šta to znači? – interesovalo je Kafertija. Rebusovim saabom su se vozili iz Merčistona u Portobelo. Bilo je pre podne i saobraćaj je bio redak. Kaferti je proučavao jelovnik iz „Njuington spajsa”. Dovoljna su im bila samo dva- -tri minuta preturanja po kanti za papirni otpad da bi ga našli. – Kad ti je stigao? – upitao je Rebus. – Šališ se, zar ne? Otkud znam? – Verovatno nije ni bitno. Šivon misli da napadač osmatra svaku kuću pre nego što krene u akciju. – Znači, tražimo belca u četrdesetim godinama koji živi od deljenja letaka? – Vidiš? Već smo počeli da sužavamo krug osumnjičenih. Kaferti se zlokobno nasmešio. – Jesmo li krenuli kod Dalrimpla? – U ovo doba dana možda ćemo više sreće imati na plaži. – Hoćeš da budemo okruženi svedocima kako ga ne bih izgazio? – Nisam razmišljao o tome. – Ovog puta nasmešio se Rebus. – Zapravo mi je drago. Ili, bolje rečeno, laknulo mi je. – Što je Brajan Holrojd preživeo? – Da. – Misliš da je njegova „smrt” uterala strah u kosti Hauardu Čampu i ostalima? – Možda. Svakako je pokrenula neke događaje. Tog trenutka je bilo jasno da su dani Ejkorn hausa odbrojani. – Ali bilo je mnogo Ejkorn hausa na drugim mestima. U Londonu, Severnoj Irskoj, po celoj zemlji… – Znači, malo si čitao? – Patrik Spajers nije imao mnogo da kaže o tome. – Rebus je pogledao svog saputnika. – Imaš li neku predstavu ko mu je pretresao stan i maznuo te dosijee? – Nisam ja, ako si to mislio. – Ali pretpostavljaš da je to najverovatnije bio…? – Specijalne jedinice – rekao je Kaferti. – Poslanik, istaknuti advokat i šef policije? Nema šanse da bi dozvolili da nešto od toga izađe na videlo. balkandownload.org BD4U

Rebus je klimnuo glavom. – Misliš da i dalje mare za to posle svih ovih godina? – Ti dosijei su uništeni. Gde su dokazi? – Brajan Holrojd je dokaz. – Samo ako ljudi uopšte budu hteli da ga saslušaju. – Posle svega što je obelodanjeno u proteklih nekoliko godina, mislim da bi mogli da budu zainteresovani. – Onda ćemo ja, Dejv Riter i nama slični morati da se pojavimo na sudu, a? – Rekao bih da je tvoja uloga u tome bila minimalna. – Sumnjam da bi iko drugi tako gledao na to – turobno je kazao Kaferti povlačeći se u sebe. Prilazili su kružnom toku ser Harija Lodera. Parkirali su se u jednoj sporednoj ulici i krenuli prema promenadi. Usput su zakopčali kapute štiteći se od surovih naleta vetra sa Severnog mora. Bilo je manje šetača i pasa nego prethodni put, ali Rebus je ugledao Toda Dalrimpla pored vode kako namešta povodac Džonu Biju. – Sačekaćemo ovde – rekao je Kafertiju dok su stajali na betonskom nasipu. – Je li to on? – upitao je Kaferti zureći u daljinu. – To je on – potvrdio je Rebus klimnuvši glavom. Prošla su još tri ili četiri minuta dok Dalrimpl nije stigao dovoljno blizu da prepozna Rebusa. Videlo se da je uživao na plaži, ali kad je ugledao Kafertija, kao da ga je nešto pritislo. – Veliki Ger – kazao je nelagodno se nasmešivši dok je pružao ruku. Međutim, Kafertijeva šaka je ostala u džepovima kaputa, a kad je Džon Bi počeo da ga njuška, odgurnuo ga je nogom i Dalrimpl je obuzdao psa. – Treba da razgovaramo, Tode – rekao je Rebus. – Ovde? – U tvojoj kući. Dalrimplov pogled je leteo s jednog na drugog. – Je li to baš neophodno? – Plašiš se šta će tvoja ženica pomisliti? – prezrivo je šmrknuo Kaferti. Dalrimplu je zadrhtala usna. – Ne, samo sam… Kako to misliš? – Radi se o Ejkorn hausu – objasnio je Rebus. – O Ejkorn hausu? – Znamo da si bio tamo one noći kad je Brajan Holrojd odvezen. – Ko? balkandownload.org BD4U

Kaferti je nasrnuo na njega, zgrabivši ga za revere. Džon Bi je zalajao, odmičući se i kezeći zube. – Zavrnuću toj džukeli šiju samo ako nešto pokuša – zarežao je Kaferti. – U redu je, Džone Bi! Smiri se, momče! Kafertijevo lice bilo je na samo dva centimetra od Dalrimplovog. – Sad ćeš nam reći sve, govno debelo. – Šta sam ja to, navodno, uradio? – Za početak – umešao se Rebus – bio si svedok ogromnog zataškavanja. – Zataškavanja koje je organizovao on – pobunio se Dalrimpl, a Kaferti ga je još jače stegao. Pas je i dalje lajao i činilo se da će svakog trenutka napasti. – Više pomagao nego organizovao – kazao je Rebus. – Ali stvar je u nečem drugom, Tode. Ti bi lako mogao da budeš sledeći na njegovom spisku. – Na čijem spisku? – Na spisku čoveka koji je pucao u mene – obavestio ga je Kaferti. – I ubio lorda Mintona i Majkla Tolanda – dodao je Rebus. – Zbog toga moramo da odemo tvojoj kući. – Zavukao je ruku u džep Kafertijevog kaputa i odatle izvadio letak s jelovnikom. – Da vidimo da li si dobio ovakav letak. – Š… šta? – Dalrimpl je delovao potpuno izgubljeno. Kaferti ga je pustio, pritom ga blago odgurnuvši. Ipak, Dalrimpl se jedva održao na nogama. Gledao je letak u Rebusovoj ruci. – Je li ovo nekakva bolesna šala? – Izgledamo li ti kao da se ludo zabavljamo? – odvratio je Kaferti. Pošto mu je ostavio nekoliko trenutaka da se pribere, Rebus mu je pokazao rukom da krene. – Pratićemo te – rekao je. I tako su prepešačili kratko rastojanje do Argajl Kresenta. Džon Bi je zatezao povodac žureći da se vrati kući. Dalrimpl je otključao vrata i pozvao Margaret, ali nije bilo odgovora. – Sigurno je izašla – rekao je s olakšanjem u glasu. Skinuo je povodac s ogrlice Džona Bija i pas je otišao na svoj ležaj u uglu dnevne sobe zabrinuto posmatrajući posetioce. – Nema letaka u hodniku – primetio je Rebus. – Odmah ih bacamo u kantu za papirni otpad. – A gde se ona nalazi? – To je jedna kutija u kuhinji. Doneću je. balkandownload.org BD4U

Kaferti se smestio na ivicu sofe, a Rebus je ostao da stoji ispred kamina. Soba je bila pretrpana. U njoj je bilo previše nameštaja, od dedinog sata u jednom uglu do hoklice koju je Rebus morao da preskoči. Dva zida su bila ukrašena živopisnim slikama lučkih prizora. Rebus je pretpostavio da je njihov autor Džon Belani. Kad se Dalrimpl vratio, spustio je kutiju s papirnim otpadom na hoklicu i počeo da je pretražuje. Rebus je odlučio da pomogne pa se sagnuo i prevrnuo kutiju tako da se njen sadržaj rasuo po tepihu. – Bingo – kazao je posle minut ili dva čučanja pored rasutog papira. Podigao je jelovnik iz „Njuington spajsa”. – Ali šta to znači? – upitao je Dalrimpl. – Ubica glumi da ljudima ubacuje letke u kuće. Tako upoznaje ulicu i ciljanu kuću, a onda kreće u akciju. Verovatno se ne sećaš kad je ovo stiglo? – Pre dan-dva? – nagađao je Dalrimpl prebledevši kad je shvatio smisao Rebusovih reči. – Ali ti nisi dobio poruku? – zahtevao je Kaferti da zna. – Poruku? Kao one objavljene u novinama? – Dalrimpl je odmahivao glavom. – Ovakvu poruku – umešao se Rebus. Podigao je savijen komad običnog belog papira. Očigledno ga nisu bili primetili i jednostavno su ga ubacili u kutiju sa svim ostalim nepotrebnim papirima. Rebus ju je razmotao i podigao. Ista poruka. Isti rukopis. – Sranje – rekao je Veliki Ger Kaferti. Vlasnik restorana, Sandživ Patel, očekivao je dolazak Šivon Klark. Otključao je vrata iznutra. Osoblje je radilo u kuhinji i Klarkova je osetila miris prženog crnog luka i mešavine začina. Kuvari su bili glasni, ali zvučali su dobroćudno. Za to vreme, konobar je u glavnoj prostoriji postavljao stolnjake i pribor za jelo. Patel je poveo Klarkovu do šanka gde su mušterije koje su naručile hranu za poneti mogle da je preuzmu. Na sebi je imao tamno odelo i belu košulju s mornarski plavom kravatom. Izgledao je kao rođeni biznismen, ali Klarkova je znala da je, dok je još bio tinejdžer, radio kao kuhinjski pomoćnik. Rođen je i odrastao u Edinburgu i, kao ona, navijao za „Hibernijan”. Zidovi iza šanka bili su puni potpisanih fotografija sadašnjih i bivših fudbalera tog kluba. – Sigurno ne delimo letke u Linlitgouu i Nju Taunu – rekao je pošto je Klarkova odbila ponuđenu kafu. balkandownload.org BD4U

– Da li vam neka određena firma štampa letke? Patel je klimnuo. – Hoćete li da vam dam podatke o njima? – Molim vas. Ustao je, otišao iza pulta i pogledao nešto na laptopu. Upisao je nekoliko redova u jedan od restoranskih blokčića za primanje porudžbina, iscepio list iz njega i dao ga Šivon kad se vratio za sto. – Mislite li da možda neko od njihovih zaposlenih…? – Ovo mora ostati poverljivo, gospodine Patel – upozorila ga je Klarkova. – Apsolutno. Setila se gomile jelovnika u toaletu, pa mu je i to pomenula. Patel je klimnuo glavom. – Imamo ih i u muškom toaletu – kazao je. – Pretpostavljam da je onda bilo ko mogao da napuni džepove? Patel je slegnuo ramenima. – Nije mi poznato da je odjednom nestala veća količina. – Ali verovatno ne čistite toalete sami. – To je tačno. Više ih ne čistim. Hoćete li da pitam osoblje? Klarkova je klimnula glavom. – Pitajte i da li je dolazio neko sumnjiv, ko je možda uzeo jelovnike, ali nije ostao da jede, već je, na primer, samo zamolio da upotrebi toalet. – Razumem. – Zastao je. – Da li bi moglo da postoji drugo objašnjenje? – Ne mogu da smislim ništa drugo. – Shvatićete da ne želim da bilo šta ukalja ugled restorana. – Mislila sam da ne postoji loša reklama. – Nisam previše rad da to proverim u praksi – rekao je Patel s osmehom. – Trudiću se da nastupam diplomatski – kazala je Klarkova ustajući. Na stolu, pored velike činije grickalica, bilo je izloženo nekoliko jelovnika. – Recite mi, koliko često ih doštampavate? – Možda jednom godišnje kako bismo pratili promene cena. Poslednji put smo dodali naručivanje preko interneta. Veoma je popularno među studentima. – Znači, ovi jelovnici važe od…? – Od početka novembra. – Stari su samo tri meseca? Pa, sad imamo bar nešto. – Uzela je jedan i proučila podatke na poleđini. balkandownload.org BD4U

– Jeste li oduvek radili s „Vamp-printom”? – S njima radimo poslednjih nekoliko godina. – Imate li njihov telefonski broj? Patel je ponovo otišao do laptopa i doneo broj. Klarkova mu je zahvalila, a on joj je otvorio vrata. Prekoputa se nalazila radnja i Klarkova je krenula da kupi žvake i flašu vode. – Česmovača je jeftinija, srce – upozorila ju je žena za kasom. Klarkovoj je zazvonio telefon, pa ga je izvadila iz torbe. Džon Rebus. – Kaži? – odvratila je otvarajući flašu dok je izlazila iz radnje. – Ja sam u Portobelu s čovekom po imenu Tod Dalrimpl. – Po Rebusovom tonu je zaključila da samo treba da ga sasluša do kraja. – Stigla je još jedna poruka, ali nije bilo nikakve akcije. Dalrimpl je, razumljivo, van sebe i mislim da njega i njegovu ženu treba skloniti. To nam pruža mogućnost da postavimo zamku. Klarkova umalo da izleti pred autobus. Vratila se na ivicu pločnika i sačekala. – Možda bi mogao da kreneš od početka – kazala je. – Bolje da razgovaramo licem u lice. Kad možeš da stigneš ovamo? – Dvadesetak minuta? – Ja bih u međuvremenu mogao da im kažem da počnu s pakovanjem. Klarkova je u pozadini čula kuknjavu neke žene. – Gospođa Dalrimpl? – pretpostavila je. – Nije to baš najbolje podnela. Nisam siguran da bi Kaferti prepoznao „suptilnost” ni kad bi stajala pred njim s odštampanom definicijom. – I Kaferti je tu? – Zar nisam to upravo rekao? – Dvadeset minuta – ponovila je Klarkova jureći preko kolovoza ka svojim kolima. Pošto se uključila u saobraćaj, pozvala je Kristin Eson. – Da, gospoja? – javila se Esonova. – Obećaj da me više nikad nećeš tako osloviti. – Pokušaću. – Je li Roni u kancelariji? – Jeste. – A jesi li ti zauzeta? – I dalje pokušavam da iskašljem prašinu iz pluća posle celodnevnog kopanja po arhivi. balkandownload.org BD4U

– Je li „pipač” bio na dužnosti? – Srećom nije. – Pa, imam nešto što bi moglo da vas zanima. – Pucaj. – Klarkova je čula kako Esonova doziva Ogilvija za svoj sto i u isto vreme priprema olovku i beležnicu. Odvojila je pogled s puta koliko da izdiktira podatke dobijene od Sandživa Patela. – Hoću da posetite obe ove firme. Raspitajte se o ljudima koji idu od vrata do vrata i dele letke, a onda i o onima koji ih štampaju i bave se njihovim skladištenjem. – A zašto? – Leci iz „Njuington spajsa” nađeni su u kući lorda Mintona, kao i u kućama Velikog Gera Kafertija i žrtve u Linlitgouu. – Razumeli – rekla je Esonova. – Da se podelimo? – Tako biste brže završili. – Imamo li neki opis koji bi nam pomogao? – Apsolutno nikakav. – Muškarac? Žena? – Jedno od toga sigurno. Javite mi se kad završite. – Da, gospoja – rekla je Esonova prekinuvši vezu pre nego što je Klarkova stigla da joj odbrusi. Tod i Margaret Dalrimpl punili su kofer na spratu. Kaferti je stajao pored prozora u dnevnoj sobi, leđima okrenut prostoriji. Rebus je uveo Klarkovu u kuću i ona je sad osmatrala unutrašnjost, uključujući i tepih po kojem su i dalje bili rasuti papiri. – Neće doći po danu – podsetio je Rebus Kafertija. Ovaj mu je odgovorio nerazgovetnim gunđanjem. – Ali ti slobodno glumi lepu, veliku metu za slučaj da ipak dođe. Rebus je Klarkovoj dao poruku i jelovnik s hranom za kućnu dostavu. – Kao što sam ti rekao, nismo sigurni kad je ovo stiglo. Odmah je bačeno među papir za reciklažu, a da nijedno od njih dvoje nije obratilo pažnju na ono što tu piše. – I Kaferti je dobio ovakav jelovnik? Rebus je polako klimnuo glavom. U njegovim očima je bilo sjaja kakav Klarkova odavno nije videla. Ponovo je živnuo i bio spreman za sve izazove i mogućnosti. – Znači, bio si u Ulapulu – podstakla ga je. balkandownload.org BD4U

Rebus je nastavio da klima glavom. – I razgovarao sam s tipom po imenu Dejv Riter. Bio je u Ejkorn hausu one noći i trebalo je da ukloni telo, da ga zakopa u nekoj šumi u Fajfu. Uglavnom, Šivon, stvar je u tome što Brajan Holrojd nije umro. Pravio se da je mrtav. Pobegao je a oni nisu mogli da ga nađu. – Znači, Holrojd stoji iza ovoga? – podigla je poruku. – Rekao bih da je to sasvim izvesno. – A kako se ovi gore uklapaju u to? – pokazala je prema tavanici. – Dalrimpl je takođe bio klijent Ejkorn hausa. To mi je rekao Riter, pa smo Kaferti i ja odlučili da dođemo ovamo u posetu. – Zna li njegova žena za to? – Rekoh ti, Veliki Ger baš i nema osećaj za diplomatiju. – Ovo će zahtevati odlazak bračnom savetniku. – To nije naš problem. – Samo se pitam da li da ih oboje smestimo na istu sigurnu lokaciju. – Shvatam na šta ciljaš. Klarkova se načas zamislila. – Moram da obavestim Pejdža o svemu ovome. – Naravno. Ali imaj na umu ono što sam ti rekao. Ovo nam je jedina prilika da ga uhvatimo. Nemamo pojma gde se Holrojd nalazi ni kako izgleda. Jedino što znamo jeste da će se uskoro pojaviti ovde. – Rebus je zastao. – Zbog toga se nudim kao mamac. Sličnih sam godina i građe kao Dalrimpl. To je dovoljno da zavara Holrojda dok ne priđe bliže. – A šta onda? Ne zaboravi da će doći s pištoljem. – Ispred ćemo postaviti naoružane policajce u neobeleženim kolima. Pritrčaće u pomoć na prvi znak nevolje. Klarkova je pokazala prema uglu sobe gde je Džon Bi spavao u svojoj korpi. – Da li Holrojd zna da Dalrimpl ima psa? – Najverovatnije zna. Ali, ne zaboravi da i ja imam pristup jednom psu. – Sumnjam da će Pejdž pristati na to, Džone. Više nisi policajac. – Ali ti bi mogla da podržiš moj plan. – Mogu da pokušam, samo nisam sigurna da to želim. Sa sprata je ponovo doprla kuknjava, nateravši Džona Bija da načulji uši i zabrinuto pogleda naviše. – A šta je s njim? – upitala je Klarkova pokazujući prema prozoru. – On ne želi da Holrojd nadrlja, ako si na to mislila. balkandownload.org BD4U

Kaferti se okrenuo prema njima. Izraz njegovog lica je pre bio svečan nego ljutiti. – Ono što ja hoću – rekao je prodorno gledajući Klarkovu u oči – jeste da se izvinim tom čoveku. Klarkova mu je na trenutak uzvratila pogled, a onda se ponovo okrenula ka Rebusu. – Hoću da mi sve ponoviš još jednom – rekla je. – Što sporije i što detaljnije. balkandownload.org BD4U

37. Daril Kristi nije bio veliki zaljubljenik u Glazgov, koji se prebrzo širio za razliku od njegovog grada. A i dalje je bilo tragova starog neprijateljstva između katolika i protestanata. Naravno, toga je bilo i u Edinburgu, ali to nikad nije presudno uticalo na grad i njegove žitelje kao što je to slučaj s Glazgovom. Ljudi su govorili drugačije i bili su pričljiviji, te su delovali razmetljivo. Oni su, kako su skandirali na fudbalskim stadionima, „narod”. Ali oni nisu bili narod Darila Kristija. U poređenju s Glazgovom, Edinburg je delovao pitomo, uvek na oprezu, zatvoren u sebe. Na referendumu o nezavisnosti, Edinburg je glasao protiv, a Glazgov za. Glazgovljani su posle toga iz noći u noć paradirali Džordž skverom ističući svoju odanost Škotskoj, ili protestujući zbog pristrasnosti medija ispred sedišta BBC-a. Politička debata je na kraju izgubila zamajac i pretvorila se u mešavinu karnevala i međusobnih prozivki tako da nikad nisi znao da li su ljudi radosni ili besni. Daril Kristi je razmotrio sve posledice koje bi ishod referenduma mogao da ostavi na njegove razne ekonomske interese. Zaključio je da bi mu oba rezultata verovatno sasvim odgovarala, pa na kraju nije ni glasao. Upravo je tražio jedan restoran u Ulici Bjukenen. Gužva za ručak polako se raščišćavala i kad je zavirio kroz prozor ugledao je prazne stolove koje je samo trebalo pospremiti. Džo Stark je sedeo sam u jednom uglu, s belom pamučnom salvetom zataknutom za kragnu košulje, i umakao parče hleba u nekakav sos. Ostali gosti izgledali su isto tako, kako je i bilo planirano. Da, ispred restorana je bio parkiran BMW, a tu je bilo i nekoliko stražara, ali i to je bilo u redu. Kristi se vratio u rendž rover i rekao svojim ljudima da ostanu u kolima osim ako ekipa iz bembare ne izađe. Onda je otvorio vrata restorana. – Gospodin Kristi? – upitao je menadžer. – Izuzetno mi je drago. Gospodin Stark vas očekuje. Želite li da vidite naš jelovnik? – Ne treba. balkandownload.org BD4U

– Znači, samo piće? – Ne, hvala. Kristi je prišao stolu Džoa Starka, izvukao stolicu i seo. Onda je, shvativši da je sad leđima okrenut sali, ponovo ustao i ugurao se pored starijeg muškarca koji je sedeo na tapaciranoj klupi. – Tako blizu ne puštam čak ni zgodne žene – požalio se Stark, malo se pomerivši tako da je između njih ostalo nekoliko centimetara. – Kakva je hrana? – Nije loša. Znaš li da mi još nisu predali telo mog sina? Da li se to oni iživljavaju nada mnom? – Vodi se istraga ubistva. Tako to ide. – Jesi li spreman da mi daš ime? – Stark je odgurnuo tanjir, ali je nastavio da žvaće komad hleba. – Ime? – Pretpostavljam da si zbog toga ovde. – Još ne znam ko je ubio Denisa. – Kakve onda koristi imam od tebe? – Stark je zgužvao salvetu i bacio je na tanjir. – Kad smo se poslednji put sreli, rekao sam ti da te poštujem. Sećaš li se toga? – Istetoviraću to na jajima. Kristi ga je pogledao. Stark je izbegao njegov pogled. Dovršio je čašu crnog vina i „pročačkao” zube vrhom jezika. – Ovo je besmisleno – rekao je Kristi krenuvši da ustane. Ali Stark ga je uhvatio za podlakticu. – Sedi, sine. Došao si čak iz Edinburga. Mogao bi bar da kažeš šta imaš. Kristi je odglumio kako se dvoumi, a onda je ponovo seo. Taman je hteo da progovori kad je Stark mahnuo šefu sale koji se pojavio i nagnuo se prema njima. – Dupli espreso za mene, Džeri. I za mog gosta šta god želi. – Ne treba ništa – rekao je Kristi. Šef se naklonio i žurno udaljio. Za nekim drugim stolom gosti su ustali i krenuli. Kristi je shvatio da karikature na zidovima predstavljaju škotske pop zvezde, mada je on tek pokoju prepoznao. – Pa? – kazao je Stark zavalivši se i svu svoju pažnju posvetio pridošlici. balkandownload.org BD4U

– Bili ste u Edinburgu jer ste tražili Hamiša Rajta koji je uzeo nešto za šta smatrate da pripada vama. – Da, i? – I u sklopu te istrage posetili ste skladište „CC”. – Denis i njegovi momci su bili na bar tri takva mesta. – Ali pretpostavljam da Denis nije znao da tamo radi Rajtov sinovac. – Ma nemoj? – Stark nije mogao da sakrije znatiželju. – A ja mislim da bratanac možda zna gde mu je stric. Stark se bledo nasmešio. – Sine, ja znam gde je njegov stric. – Znate? – Zakopan je u nekom polju kod Invernesa. Denis je pustio Džekija Dajsona da ga obradi. Smatrao je da niko nije bolji od Džekija Dajsona u izvlačenju istine iz ljudi. Pored tog skota Denis je izgledao kao nevinašce. – Rajt je umro? – Jest, umro je. – Dok ste ga ispitivali? – upitao je Kristi, a stariji muškarac je klimnuo glavom. Nije izgledao nimalo zabrinuto. – Nismo hteli da bilo ko sazna za to. Najbolje je bilo navesti pandure i sve ostale da misle kako smo i dalje u poteri za njim. – Da ne bi pomislili kako ste ga ubili? – Sad je na Kristija došao red da klimne glavom. – Zašto to onda meni govorite? Stark ga je netremice gledao. – Jer je ovo već drugi put da mi se obraćaš. Već pomišljam kako bismo mogli da pomognemo jedan drugom. Sada i ubuduće. To bi, na izvestan način, bio savez protiv šakala iz Aberdina i Dandija. – Jesu li već počeli da kruže? – Nanjušili su krv, Darile. Ja Denisovoj ekipi mogu da obećam zvezde s neba, ali naći će se neko ko će im ponuditi Mars i Veneru pride. Ali, ako bi znali da imam prijatelje… onda… – Stark je slegnuo ramenima. – Kako bi to funkcionisalo? – Kasnije ćemo imati više nego dovoljno vremena da to razradimo – Stark je potapšao Kristija po nozi. – Zasad ti mogu reći da si me zainteresovao za tog bratanca. – I ti si mene zainteresovao. Stvarno misliš da bismo mogli da sarađujemo? – To možemo da saznamo samo na jedan način. Denis se spremao da me potisne. Svi su to znali. Len i Volter su mi probijali uši time. Ili će njegovi balkandownload.org BD4U

momci sami krenuti na mene, ili će zaključiti da im treba pojačanje odnekud izvan grada. Tako da, ili si sa mnom, ili si protiv mene. Ali, pogledaj me, sine. Ja neću još dugo. A kad otegnem papke, Glazgov će biti tvoj. Ako staneš uz mene. S druge strane, ako se udružiš s njima, bićeš okružen divljim zverima. Mladim, gladnim i glupim. Starkova kafa je stigla, a uz kafu amareto kolačić. Umočio ga je u kafu, pa ga stavio među zube i isisao crnu tečnost iz njega. – U stvari, i ja bih mogao da uzmem ovo – rekao je Kristi konobaru koji je odlazio. Onda je uzvratio osmeh Džou Starku i polako su prešli na posao. Entoni Rajt je nekoliko puta imao problema sa zakonom. U pitanju su bile kazne zbog prebrze vožnje, jedno hapšenje s nešto malo droge i remećenje javnog reda i mira. Foks je, zahvaljujući tome, uspeo da pronađe njegovu adesu. Živeo je u kućici u Marejbarnu, nedaleko od svog radnog mesta. Entoni je živeo na spratu. Njegovi susedi iz prizemlja odavno nisu prali prozore, a drvene roletne je trebalo zameniti. Po onome što je mogao da vidi od stana na spratu, njegov vlasnik je bio malo revnosniji u održavanju. Zavese su delovale novo, kao i ulazna vrata s mesinganom bravom i lepezastim prozorom od neprozirnog stakla. Foks je znao da se Entoni još nije vratio kući s posla, pa je provirio kroz prorez za poštu, ali nije otkrio mnogo. Njegovo vidno polje ispunilo je stepenište prekriveno crvenom tepih stazom. Na zidovima iznad stepeništa bile su uramljene fotografije motocikala i njihovih vozača, odevenih u kožu. Foks se vratio do kola i seo da sačeka. Radio je tiho svirao. Bila je to mirna ulica, daleko od obnovljenih delova grada u koje su se doseljavali bogataši. Stekao je osećaj da će se, ako dugo bude sedeo tu, posle nekog vremena pojaviti neko njuškalo iz kraja i početi da ga odmerava. Nešto mu je privuklo pažnju. Ni na kolskom prilazu ispred kućice, ni u popločanom prednjem dvorištu nije bilo motocikala. Koliko je ono motocikala Entoni rekao da ima? Pet? Foks je ponovo izašao iz kola i napravio mali krug, utvrdivši da se iza kuće nalazi ograđena zajednička bašta u kojoj nijedna parcela nije bila veća od šupe. Iza nje se pružao park. To je, zapravo, bila samo poljana s uredno podšišanom travom na kojoj je mogla da se odigra partija fudbala, plus niz betonskih rampi prekrivenih grafitima, verovatno namenjenih skejterima. Na drugom kraju parka nalazile su se tri višespratnice, a pored njih dva niza garaža zatvorenih katancima. Foks je u hodu zakopčao kaput. Držao se popločanih staza kako ne bi izblatnjavio cipele. Pored njega je prošla jeftina, nabudžena limuzina. Njeni putnici nisu balkandownload.org BD4U

imali više od dvadesetak godina. Oba prednja prozora bila su spuštena tako da su svi unaokolo mogli da se uvere u njihove muzičke sklonosti. Foksa nisu ni pogledali. On nije bio kao Rebus, nije izgledao kao pandur. Jedan inspektor čijim se radom bavio dok je bio u Unutrašnjoj kontroli, rekao je za njega da izgleda kao „bezdušni beskičmenjak koji radi kao menadžer srednjeg ranga u najdosadnijoj firmi na planeti”. Nije mu to smetalo. Navikao je i na uvredljivije opise. To obično znači da se približava ostvarenju svog cilja. A činjenica da se ne izdvaja iz gomile mogla bi se pokazati korisnom. Što se klinaca u kolima tiče, on kao da nije postojao. Da su ga smatrali pretnjom, zaustavili bi se i usledile bi neprijatne scene. Umesto toga je mirno stigao do garaža. Bilo ih je dvanaest i sve su, osim jedne, bile čvrsto zakatančene. Iz dvanaeste su štrčala kola podignuta na dizalicu dok je neko menjao točak. U jednu utičnicu u garaži bio je uključen radio-aparat, podešen na „Radio 2”, dok je muškarac u urednom plavom kombinezonu obavljao svoj posao. – Fina kola – prokomentarisao je Foks. Muškarac je imao kovrdžavu sedu kosu i neobrijano lice. Iz ugla usta visila mu je cigareta. – Ford kapri, je li tako? Danas se retko viđaju. – Zato što su krntije. A ni motori im nisu sjajni. Hauba je bila podignuta, pa je Foks zavirio. Slabo se razumeo u kola i motor mu je izgledao kao bilo koji drugi. – Zainteresovan si? – upitao je muškarac. – Ali pazi, znam da ima kolekcionara. Dobijao sam ponude. – Mene više zanimaju motocikli – rekao je Foks. – Jedan moj prijatelj živi u blizini. On ima lepu kolekciju. – Entoni? – Muškarac je pokazao glavom prema garaži prekoputa njegove. – Tamo ih drži. – Foks je okrenuo glavu prema rolo vratima prekrivenim grafitima. Vrata su imala uobičajenu kvaku i centralnu bravu, ali su na obe strane bile dodate velike reze i katanci. – Trebalo je da mi ih pokaže – objasnio je Foks – ali nije kod kuće. – Često je ovde. Uzme jedan, provoza se, pa se vrati po drugi. Koji je tebi omiljen? – Ja volim modele Moto Gucija – rekao je Foks setivši se jedne marke s fotografija iznad stepeništa. – Pouzdani su koliko i moj kapri – frknuo je muškarac bacajući opušak. – Bar oni stariji. – Čudi me da ih ne drži u skladištu u kojem radi. – Foks je osmatrao balkandownload.org BD4U

okolinu. – Tamo bi bili malo sigurniji nego ovde. – Ali ovde mu je zgodnije, a on je pažljiv. Nikad ne ostavlja vrata otvorena toliko dugo da neko može da zaviri unutra. Foks je klimnuo s razumevanjem. – Jesi li nekad video njegovog strica? – upitao je uzgred. – Strica? – Čika Hamiša. Pre nekoliko nedelja je došao ovamo iz Invernesa. Mislio sam da je Entoni hteo da mu pokaže svoju kolekciju. – Punačak tip? Pedesetak godina? Riđ i pegav? Foks se prisetio fotografije koju je video. – Rekao bih da je to on – odgovorio je. – Entoni nas nije upoznao, ali da, bio je ovde. – Muškarac je brisao ruke krpom. – Moram ti reći da mi nimalo ne ličiš na druge Entonijeve ortake. – Kako oni izgledaju? – Za početak, mlađi su od tebe. – Popijemo poneko piće u „Gifordu”. Muškarčeva sumnja je malo splasnula. – Pomenuo je to mesto. Rekao bih da mu se sviđa tamo. – Nije loše. Muškarac mu se nasmešio krajičkom usana. – Pomislio sam da si možda pandur ili tako nešto. Izvini zbog toga. – Nema problema – umirio ga je Foks. – Ali, pazi, nije da izgledaš tako. Foks je polako klimnuo glavom. – Bolje da vidim je li stigao. Srećno s popravkom kaprija i srećna vožnja. – Nema ništa od vožnje – rekao je muškarac tapšući krov kola. – Ovo je više hospis, nego garaža. Samo se trudim da pacijentu bude prijatno do tužnog kraja… Foksovo lice se ukočilo. Mlako je mahnuo, okrenuo se i pošao. Izvadio je telefon da pozove Džud. Za sat ili dva će preuzeti dežurstvo od nje, ali znao je da bi kasnije lako mogao da se vrati ovamo. Zamišljao je sebe kako telefonira Rikiju Kompstonu s novostima. „Imam i Hamiša Rajta i njegov plen. Nalaze se tamo gde si želeo da budu…” Skoro da se nasmešio za sebe kad se Džud javila na telefon. – Jebote, stvarno je bilo vreme da se javiš – kazala je. – Lekari hoće da razgovaraju s nama. balkandownload.org BD4U

– O čemu? – Ako me već pitaš, ja mislim da se spremaju da ga skinu s aparata. – Šta? Ali Džud je već jecala i nije mogla da kaže ništa više. balkandownload.org BD4U

38. Esonova i Ogilvi su stajali ispred stola Šivon Klark i podnosili joj raport. U suštini, zaključili su da nemaju o čemu da je izveste. – Baš ništa? – Klarkova je morala još jednom da pita. Ogilvi je stajao s rukama iza leđa, sa zadovoljstvom prepustivši priču svojoj partnerki. – Imamo spisak svih zaposlenih obeju firmi i provući ćemo ga kroz sistem da vidimo hoće li neko od njih biti sumnjiv, ali ne nadam se previše. – Firma koja se bavi distribucijom letaka… – „Hajer flajer” – Esonova je podsetila Klarkovu. – Da, „Hajer flajer”, rade li oni nešto u Linlitgouu i okolini? – Isključivo Edinburg i Glazgov. U stvari, rade za veoma malo restorana. Uglavnom reklamiraju komičarske nastupe i slično. Snabdevaju kafane i klubove lecima s najavama nastupa. Sigurno pokrivaju oblasti u kojima su Mintonova i Kafertijeva kuća, ali sve zavisi za kog klijenta to rade. „Njuington spajs” je tražio da se lecima pokrije samo kraj u okolini restorana. – Letke dele uglavnom studenti – dodao je Ogilvi. – A naš tip ima četrdesetak godina – primetila je Klarkova. Pogled joj je skrenuo ka zatvorenim vratima kancelarije Džejmsa Pejdža. – Naravno, pod uslovom da je Džonova teorija tačna. – Šta on radi tamo? – upitala je Esonova glavom pokazavši ka vratima. – Pokušava da ubedi glavnog inspektora Pejdža da penzionisani inspektor, sada civil, treba da posluži kao mamac za naoružanog serijskog ubicu. – Od toga neće biti ništa, je li tako? Klarkova je pogledala Esonovu. – Džon ume da bude prilično ubedljiv. – Što sam osetila na svojoj koži. Bilo bi lepo da me ponekad pošalje da tražim nešto što zaista postoji. – Potpuno se slažem – podržao ju je Ogilvi. Klarkova je stisnula nosnu kost. – Šta je s „Vamp printom”? – upitala je. – Oni imaju skladište za sve što odštampaju – odgovorila je Esonova – balkandownload.org BD4U

ali u slučaju „Njuington spajsa”, svi leci idu u „Hajer flajer”, ili u sam restoran. To ne znači da neko od njihovih radnika nije mogao da se posluži tim lecima. I njih ćemo provući kroz sistem. – Jedino što znamo jeste da ni u jednoj od te dve firme nemaju zaposlenog po imenu Holrojd – rekao je Ogilvi. Esonova je upravo nameravala nešto da doda, ali se zaustavila kad su se otvorila vrata Pejdžove kancelarije. Rebus je ćutke prošao pored stola Klarkove i ne pogledavši ih. Vrata su ostala otvorena, a nekoliko trenutaka kasnije na njima se pojavio Pejdž i dao znak Klarkovoj da mu se pridruži. Ušla je u kancelariju i zatvorila vrata za sobom. Pejdž je ponovo bio za svojim stolom i prevrtao olovku u rukama. – Bar nije bilo podizanja glasa – primetila je. – Ali Džon je sigurno razočaran… – Onda je primetila izraz Pejdžovog lica. – Odobrio si mu? – Pod uslovom da u blizini budu članovi našeg tima, kao i dvojica naoružanih policajaca. – Dobro. – Kao što Džon kaže, sve vreme je marljivo radio na ovome, a u nekim aspektima je bacio u zasenak sav naš trud. Klarkova je planula. – Nisam sigurna da je to sasvim pošteno. – Ni ja. S druge strane, ne bismo ni znali za Ejkorn haus da nam Džon nije rekao… – Šta vam je stvarno kazao, gospodine? – Ljudi na važnim položajima zlostavljali su decu, cela stvar je zataškana, za jednog momka se mislilo da je umro posle nekakve seksualne igre… – Pejdž ju je pogledao s bolnim izrazom lica. – Prokleto je teško poverovati da se tako nešto desilo. – Slažem se. – A kad se sve ovo završi, moramo se postarati da se nešto preduzme. Šef mora pristati na pokretanje nekakve istrage. – Istrage koja će jednog od naših obeležiti kao pedofila? Pejdž je ponovo bolno iskrivio lice. – Imamo li izbora? – Prilično sam sigurna da će vam šef dati neke predloge. – Misliš, da sve ponovo gurnemo pod tepih? Svet se promenio, Šivon. Ovo će, ovako ili onako, izaći u javnost. – Pa, ako nam treba prijateljski nastrojen kriminalistički izveštač… – Tvoja drugarica Lora Smit? Možda ćemo biti prisiljeni i na to. Mada ne bih rekao da su mediji bili od velike koristi kad se sve to dešavalo. balkandownload.org BD4U