Psi u divljini - Ian Rankin

– Jer sam naleteo na njega u Fetsu. – Jedno je naleteti na njega… – Sad zna da sam pandur. Izgleda da mu to niko od vas nije rekao. – Razgovarao si s njim? – Sad zna da i ja znam za krticu. – Foks je čuo Bela kako uvlači vazduh kroz zube. – Ako si me slagao, to znači… – Nisam slagao. – Siguran si u to? – Neće biti preterano zadovoljan što neko van našeg tima zna za njega. Ali to više nije ni važno. – Zašto? – Na malopređašnjem sastanku smo saznali da je Džo Stark video šefa. To znači da pakujemo kofere. – Zameniće vas drugi tim? – Ko zna. – A Dajson? – On će razmotriti mogućnosti. Ubačen je u bandu davno pre nego što je operacija „Junior” dobila zeleno svetlo. – To je stvarno on, zar ne? – insistirao je Foks. – Krtica, mislim? – Pretpostavljam da nije dozvolio da mu maska spadne? – Čvrsto je prilepljena. Nije se čak ni izvinio što me je nokautirao. Šta misliš, da li bi upotrebio onaj nož da se nisam umešao? – Ranije si mi rekao da brineš da se nije odomaćio među njima. Uveravam te da nije. Riki je razgovarao s njim pre dan-dva. Foks je razmislio o tome. – Znači, gotovo je? Nazad u Gartkoš? – Voleo bih da mogu da kažem kako je bilo zabavno. – Ili bar plodonosno. Misliš da će banda nastaviti da traži? – Džo sad mora malo da žonglira. Denisove siledžije su upravo to radile. Ko zna kako će se uklopiti s matorim. Džo se nedavno sastao s Darilom Kristijem. Sve je delovalo prilično prijateljski. Ali nemamo pojma o čemu su razgovarali. Za sledeću takvu priliku trebaće nam čitač s usana. Mada sledeće prilike neće ni biti. Ali nešto će te verovatno razgaliti. Bet je izbačena iz tima. Planula je na Rikija i to je bio kraj. Slobodno likuj. – To nije moj stil. Alek Bel je glasno uzdahnuo. – Bet je imala tešku mladost. Kad se priključila policiji, preobrazila se. U njenoj porodici nije bilo ljubavi. Roditelji su joj pili i svađali se. Morala je da brine za sebe, svog brata i baku. Eto balkandownload.org BD4U

kakvu si osobu upravo zajebao. Nadam se da će te pomisao na to grejati u hladnim noćima. – A šta je s Bet, Alek? Da li ona u hladnim noćima greje tebe? Veza se prekinula upravo kad se Šivon Klark pojavila na vrhu stepeništa. Foks je čvrsto stisnuo telefon i stigao je. – Kako su prošli razgovori? – upitao ju je. – Kompston nije dozvolio da ga snimamo. Treba da napravim beleške. – A ostali? – Zadovoljili smo se šefom i Hastijevom. – Jeste li nešto izvukli od nje? Klarkova je klimnula glavom. – Ali sasvim je druga stvar da li verujem u to. Hoćeš li da čuješ? Foks je klimnuo. – I ako postoji nešto drugo što bih mogao da radim… – Razmisliću o tome. – Klarkova je zvučala odsutno. Gledala je u ekran svog mobilnog telefona. – Mislila sam da je Džon želeo da bude uključen u ovo, ali on je odjednom prestao da se javlja. – Da li bi trebalo da se zabrinemo zbog toga? – To obično znači nevolju za nekog. – Umorno se nasmešila. – Je li radni dan pri kraju? Stvarno bi mi dobro došlo piće. – Čuo sam da je „Gimlet” nestao u oblaku dima. – Istražitelji kažu da je požar podmetnut. – To bi moglo da objasni Kristijev i Starkov sastanak. – Čuo si za to? – Klimnula je glavom. – Pretpostavljam da bi moglo. – I obojica su bili veoma uljudni. Šta nam to govori? – Da budem iskrena, Malkolme, to mi govori koliko je kvadratni koren od nule. A tebi? – Zaboravio sam da Starkovi nisu tvoja parohija. Nasmejala se na to. – Samo sin. I to samo u slučaju da je zaista povezan s lordom Mintonom. – Što deluje sve manje verovatno, je li tako? A to znači da će morati da se pokrene posebna istraga? – Verovatno. Pošto je Džo Stark u međuvremenu obavešten da je poruka bila navlakuša. – Zato je onako uleteo ovamo? Kako je saznao? – Upravo si mi rekao da se danas sastao s Darilom Kristijem. – Kristi ima nekog u Fetsu? – Govorimo o Policiji Škotske, Malkolme. Uvek će postojati neko ko balkandownload.org BD4U

voli da brblja. – Klarkova je ponovo pozvala Rebusa. – Bolje mu pošalji poruku – posavetovao ju je Foks. – Reci mu da ćemo kasnije biti u „Oksu” i da mi častimo. – To bi moglo da pomogne. – Pogledala ga je. – Inače, kako si ti? – Dobro sam. – Fina mala drama u vreme ručka, a? Džo Stark i njegovi banditi upadaju u stanicu… – Propustio sam celu akciju – slagao je Foks. – Tipično za mene, a? – Jesi li ozbiljno mislio kad si pominjao odlazak u „Oks”? – Samo ako stvarno hoćeš da uhvatiš Džona. – A ako neću? – Ima i drugih mesta. Negde čak služe hranu. – Meni to dobro zvuči. – A dotad bih možda mogao da ubijem vreme slušajući snimak razgovora s Bet Hasti – kazao je Foks. – Onako, da se malo razonodim, razumeš… balkandownload.org BD4U

26. Ejkorn haus više nije bio Ejkorn haus. Zgrada bivšeg popravnog doma je sačuvana, ali je pretvorena u privatnu kliniku za kozmetičke zahvate. Toliko je Rebus zaključio bacivši pogled na veliki znak postavljen na zid od crvene cigle. Izdvojena viktorijanska kuća bila je sagrađena od istog materijala. Nalazila se na obodu Kolinton Vilidža, bogatog edinburškog predgrađa. Glavna ulica je bila zakrčena vozilima kojima su se ljudi vraćali kući s posla. Rebus je zato popeo saab na pločnik ostavivši taman toliko mesta da se pešaci provuku. Uto se oglasio telefon, s porukom da ima propušten poziv od Šivon Klark. Znao je da ne može da razgovara s njom. Bar još neko vreme. Ona je pametna i osetila bi da se nešto kuva. Mogao bi da je slaže, ali ona se ne bi smirila dok ne sazna šta ga muči. Nije nameravao da ulazi u zgradu, čemu? Unutra je sigurno sve promenjeno, a on se ionako jedva seća enterijera koji je video prilikom svoje jedine posete. Zapravo je hteo samo da oseti to mesto. Bašta koja se nekad nalazila ispred zgrade, zamenjena je šljunčanim parkingom s mestom za vozila pet-šest klijenata i isto toliko zaposlenih. Kuće s obe strane klinike bile su prilično udaljene. Pretpostavljao je da su prozori bivšeg popravnog doma bili prekriveni nabranim zastorima, a možda su na njima čak bili i originalni drveni kapci koji su mogli da se zakatanče iznutra. Velika, neupadljiva tamnica gde je moglo da se dogodi skoro bilo šta, a da to niko spolja ne sazna. Mada verovatno niko ne bi ni mario, čak i da je saznao. Klinci koji su krali, palili stvari, pljačkali i provaljivali u kuće. Klinci koji su lako padali u vatru, bez saosećanja za druge i dobrog vaspitanja. Klinci koji su podivljali. Problematični klinci. Rebus je obavio brzu pretragu na internetu i nije našao skoro ništa korisno. Ejkorn haus je zatvoren pre ulaska u eru globalne kompjuterske mreže, ali umesto da ostane deo istorije, kao da je izbrisan iz nje. Izvadio je telefon i pozvao Medouli. balkandownload.org BD4U

– Ovde Džon Rebus. Juče sam bio u poseti Polu Džefrizu. Izvinite još jednom zbog ponašanja mog prijatelja. Stvar je u tome što nismo bili potpuno iskreni prema vama. Ja radim za policiju. – Da? Rebus je prepoznao muškarčev glas. Bio je to isti onaj čovek s kojim je razgovarao na izlazu. – Izvinite – rekao je – prošli put nisam zapamtio vaše ime. – Trevor. – Pa, Trevore, sećaš li se da si mi pomenuo prijatelja koji posećuje gospodina Džefriza? Mislim da si rekao kako su zajedno išli u školu? – To je rekla Zoi. – Da, tako je – ispravio se Rebus. – Ali ime Dejv Riter vam je oboma zvučalo poznato. – Tako je. – Zanima me kad je gospodin Riter poslednji put bio u poseti. – Pre mesec-dva. – Znači, ne očekujete da uskoro ponovo svrati? Najavljuje li se telefonom? – Mislim da se najavljuje. – Imate li možda njegov broj? – Ne znam. – Ili njegovu adresu u Ulapulu? Ima li gospodin Džefriz neki dnevnik ili adresar? Možda biste mogli da pogledate. – Je li Pol u nekakvoj nevolji? – Neću vas lagati. Sasvim je moguće. Da li je imao neke neobične posetioce? Je li primao neke poruke ili pisma koji su delovali pomalo čudno, ili čak preteće? – Nije bilo ničeg sličnog. – Trevor je zvučao uznemireno. – Siguran sam da nema razloga za brigu, ali možda biste mogli da me obavestite ako nešto takvo stigne. Daću vam broj svog mobilnog telefona. – Izdiktirao ga je. – I, ako biste mogli da mi date datume poseta Dejva Ritera i bilo šta o njemu na šta biste mogli da naiđete u sobi gospodina Džefriza. – Pravila nam ne dopuštaju da preturamo po stvarima svojih štićenika. – U tom slučaju bih mogao da nabavim nalog za pretres. – Rebus je postao oštriji. – Zapitajte se šta bi bilo manje stresno za vaše stanare. – Videću šta mogu da učinim. – Hvala vam. Pozvaćete me ako se desi bilo šta neuobičajeno? balkandownload.org BD4U

– Obećavam. – Dobro onda. Hvala vam još jednom. – Ali morate mi nešto obećati. – Šta to? – Da nećete dozvoliti da onaj vaš prijatelj manijak ponovo dođe ovamo. Kaferti je doneo indijsku hranu u svoj stan u Kvotermajlu. Jeo je iz posuda u kojima ju je doneo. Uz jagnjeći rogan džoš, pilav, i kari sa spanaćem i krompirom, popio je preostali valpoličelo. Nosio se mišlju da ponovo poseti Pola. Ovog puta bi bio nasamo s njim, pa bi video koliko je u toj ljušturi ostalo od starog Pola koji čeka pravi okidač da bi se probudio. Pravi okidač. To je bio još jedan problem. Razmišljao je o pištolju i pitao se treba li da ga nabavi. Da li bi se s pištoljem osećao bar malo bezbednije? Nije bio siguran u to. Svojevremeno je uvek imao obezbeđenje, ali kome sad može da veruje? Endru Gudman bi mu dao svoje momke. Međutim, stvar je u tome što to ne bi bili Kafertijevi ljudi, a Denis i Džo su imali svoje verne vojnike. Daril Kristi još nije našao zamenika. Imao je pešadiju, ali nije imao nikog drugog ko bi im komandovao. Kad mu je telefon zazujao, video je da ga upravo Kristi zove. Nasmešio se i protiv volje, obrisao masne prste i progutao zalogaj. Kao da su bili na istoj talasnoj dužini. – Baš razmišljam o tebi – priznao je Kaferti kad se javio. – Nadam se na lep način. – Uvek, Darile. O čemu ti razmišljaš? – Policija je zavlačila Džoa Starka. Bili su mu rekli kako je njegov sin deo ove priče s porukama. Ispostavilo se da to nije istina. – Jasno mi je zašto je policija želela to da sakrije od Džoa. – Kaferti je oblizao prst. – Kad on to počne da doživljava lično… – E pa, upravo ulazimo u tu fazu. I zato, da sam na tvom mestu, ne bih mrdao predaleko od te tvoje hotelske sobe. – Postoji i druga mogućnost, znaš. – Ti i ja? Da se udružimo i otklonimo opasnost? – Ratovi se često vode na taj način. – A šta misliš da se, umesto toga, udružim sa Džoom? Pošto Denisa više nema, sad mu treba neko da ga zameni, zar ne? – Sumnjam da bi se Denisovi ljudi oduševili tom idejom. Morao bi to balkandownload.org BD4U

da rešiš sa svakim od njih pojedinačno, a to baš i nije u tvom stilu. – Onda je to kao „Dobar, loš, zao”. Ti, Džo i ja stojimo na groblju i pitamo se u koga prvo da pucamo. Kaferti se nasmešio. – Zar u toj sceni ne postoji i neko zakopano blago? – Postoji. – I dvojica od te trojice na kraju ostanu živi? – Misliš da imaš dobre šanse? – U poslednje vreme nisam sklon kockanju, sine. Čovek s godinama shvati koliko mu je mrsko da gubi. – Onda se povuci. Zadrži sve što imaš. – To dobro zvuči. – To je jedino razumno rešenje, veruj mi. Kristi je prekinuo vezu. Kaferti je spustio telefon na kuhinjsku radnu površinu. Uzeo je vino i iskapio ga prigušivši podrigivanje. „Povuci se.” Upotrebio je te reči, ali Kaferti je znao da Kristi stvari ne zamišlja na taj način. Na kraju njegove verzije filma Kaferti ima omču oko vrata. Ili to, ili leži dva metra ispod zemlje. Čvrsto je zatvorio oči i uštinuo se za nosnu kost. A tu je i Ejkorn haus, promrmljao je za sebe prisećajući se jedinog trenutka kad je zaista verovao kako bi bilo bolje da se jednostavno povukao… Džo Stark je kroz svoj hotelski prozor posmatrao noćne autobuse kako prolaze jedan za drugim. Čuo je vozove kako se uz škripu zaustavljaju na svakih pet minuta na peronima stanice prekoputa hotela. Čula su se i obaveštenja preko staničnog razglasa i povremeni pijani povici prolaznika. U Glazgovu je živeo u mirnom kraju, na izdvojenom imanju iz šezdesetih godina prošlog veka, u istoj kući u kojoj je Denis odrastao. Džo je razmišljao o tom momku s pomešanim osećanjima. Nije da mu neće nedostajati. S druge strane, Denis se spremao da ga zbaci. Džo je to pouzdano znao. Bio je pohlepan i gladan vlasti. Volter i Len su mu to rekli u više navrata pošto su čuli šta se govorka po glazgovskim kafanama i klubovima. Bilo je samo pitanje vremena kad bi se to desilo. A radilo se o nedeljama, ne o mesecima. Denisovi momci su se verovatno okupljali u jednoj od soba i kovali zaveru. Ili su, možda, samo razmatrali da li da skuju zaveru. Džo je znao da ne sme da izgleda slabo. Morao je da deluje ogorčeno i spremno za krvavu osvetu. Ali na koga da se okomi? I zar je to bitno? Mogao bi da ubije Kafertija ili Kristija, ili nekog potpunog neznanca, dođavola. Najvažnije je srediti nebalkandownload.org BD4U

kog. „Bio je dobar dečko”, rekao je Volter Griv jer mu je dužnost nalagala da izrazi takav stav. Ali Džou je bio dovoljan jedan pogled na Voltera da shvati kako ovaj to nije ozbiljno mislio. A imao je dobre razloge za to. Jer, da su srušili Džoa, Denis i njegova banda bi iz igre izbacili i Voltera i Lena. Džo bi zaista voleo da može da oseti nešto više od odjekujuće praznine. Kad je ostao sam bezuspešno je pokušao na silu da iscedi koju suzu. Da mu je žena živa, bilo bi drugačije. Sve bi bilo drugačije. Polako, i dalje gledajući kroz prozor, Džo Stark je slike svog sina počeo da zamenjuje slikama svoje voljene pokojne Kat. I najzad, na njegove tvrdoglave oči grunule su suze. Bela kola bila su parkirana tik ispred Rebusovog stana. Pošto nije našao mesto u Ardenovoj, svoj saab je ostavio u susednoj ulici. Dok je prilazio zgradi, na ivoku se spustio prozor s vozačeve strane. – Ima li šanse da porazgovaramo? – upitao je Daril Kristi. – Zauzet sam. – Treba mi samo pet minuta. Mogu da dođem kod tebe ako želiš. – Nema šanse. – Onda uđi u kola. Prozor se zatvorio. Kristi je pokrenuo motor kad je Rebus ušao. Isparkirao se u rikverc i krenuo nizbrdo prema Medouzu. – Vodiš me na neko fino mesto? – raspitivao se Rebus. – Vožnja mi pomaže da razmišljam. Kako tebi ide posao? – Nije loše. – Čuo si za „Gimlet”? – Retki će žaliti za njim. – Možda je tako, ali tamo sam naučio osnovne lekcije. Moglo bi se reći da sam bio sentimentalno vezan za to mesto. – Imaš li neku predstavu ko je to uradio? Kristi ga je oštro pogledao. – Zar to nije pitanje za policiju? Mada ne bih rekao da je bilo ko od vas zainteresovan za to. Baš me zanima zašto. – Verovatno misle da je nameštaljka s osiguranjem. – Ti i ja znamo da nije tako. – Kristi je zastao. Bili su na Melvil Drajvu i kretali se prema Tolkrosu. – Džo Stark mi kaže da to nije njegovo delo. – Veruješ li mu? – Nisam siguran. Ali evo o čemu razmišljam: Denis je ubijen, a onda je balkandownload.org BD4U

moja kafana spaljena. Zar tebi to ne liči na početak rata? – Samo ako ti to dozvoliš. – Pa, dobro znam da ja nisam imao nikakve veze s Denisovim ubistvom, a ako njegova banda nije spalila „Gimlet”… – Neko pokušava da zakuva stvari? – Samo to mi pada na um, a obojica znamo ko vuče konce izdaleka i mudro ćuti. Rebus se nasmešio uglom usana. – Znaš kako kažu: „Čuvaj se tihe vode i psa koji ćuti”. – Ja sam čuo da umesto psa pominju i ljude iz Fajfa. Ti si odrastao u Fajfu, zar ne? – Ali ti ne misliš na mene, je li tako? – Tako je. – Nego na Kafertija. – O, da. – Skrenuli su levo i nastavili prema Brantsfildu. Rebus je shvatio da prave krug. Skrenuće na sledećoj raskrsnici i završiti u Marčmontu. – Razmisli o tome – tiho je rekao Kristi. – Kaferti koristi Starkove da mi skreše krila, znajući da Džo Stark nije dovoljno jak da sam drži Edinburg. To bi se završilo ratom stare garde protiv nove, a Kaferti bi mogao sve to mirno da posmatra sa strane. – Zaboravljaš da je Kaferti dobio i poruku i metak. Sad je na Kristija došao red da se nasmeši. – Ne kapiraš, zar ne? Niko nije video ko je ispalio taj metak. Sasvim je moguće da se radi o nameštaljci. Kaferti se prikazuje kao žrtva kako niko ne bi optužio njega za Denisov nesrećni kraj. Rebus je odmahnuo glavom. – Slušaj, ne mogu ti reći stvari koje znam, a ti ih ne znaš, ali mislim da si u opasnosti da sve ovo pogrešno protumačiš. Daj mi koji dan i možda ću moći to da ti dokažem. – Nisam siguran da ću moći toliko da čekam. – Zamolio sam te, Darile. Možda si u pravu kad kažeš da su neke druge snage u igri, ali Kaferti nije umešan u to. – A da ti nisi njegov čovek? – Niti sam bio, niti ću biti. Približavali su se Marčmont roudu. – Zašto si tako siguran da to nije Kaferti? – upitao je Kristi. – Za nekoliko dana možda ću moći da ti dam odgovor. – A sad ne možeš da mi kažeš ništa što bi me umirilo? balkandownload.org BD4U

– Mislim da je Kaferti nervozan koliko i ti. Zbog toga sam zahvalan što nijedan od vas dvojice ne koristi pištolj kalibra devet milimetara. – Nemoj mi reći da Kaferti ne bi mogao da ga nabavi ako bi mu zatrebao. – A mogao bi i ti, kad smo već kod toga. – A možda bi mogao i neki pandur, a? – Ulazili su u Ardenovu ulicu. Kristi je zaustavio kola nasred puta da bi Rebus izašao. – Samo nekoliko dana – podsetio ga je Rebus. – Videćemo – rekao je Daril Kristi krenuvši i pre nego što je Rebus propisno zatvorio vrata. Pogledao je ka mestu gde je ivok bio parkiran. Jedan sused ga je u međuvremenu ugrabio. Tiho psujući Rebus je izvukao ključeve stana iz džepa. balkandownload.org BD4U

SEDMI DAN balkandownload.org BD4U

27. Alek Bel i Džejk Emerson bili su na dužnosti u neobeleženoj vokshol insigniji. Nisu ugasili motor, kako bi temperatura u kolima ostala iznad nule. Svaki je držao po termos kafe pošto su dvadeset minuta ranije preuzeli smenu. Emerson nije bio Belov omiljen partner, ali Bet Hasti je izbačena iz tima. Emerson je bio mlad i brzo je učio, ali bio je i hvalisavac. Muzika koju je on voleo, Belu ništa nije značila, a njegov lični život, koji se uglavnom vrteo oko društvenih mreža, delovao je još besmislenije starijem muškarcu. – Hoće li Bet na disciplinsku? – pitao ga je Emerson. Bel je slegnuo ramenima. – Ostali smo kratki za jednog čoveka. Hoće li nam poslati zamenu? Mogao bih da predložim nekoliko imena. – Sudeći po onome što Riki kaže, rekao bih da ćemo mi uskoro krenuti kući. – Bel je izvio vrat kako bi video ulaz u moderan hotel. Hotel je bio deo novog razvojnog projekta u blizini stanice Hajmarket. Čulo se tutnjanje vozova u prolazu, a povremeno bi i neki tramvaj objavio svoje prisustvo staromodnom zvonjavom za koju je Emerson bez imalo sumnje rekao da je digitalizovana. – Nema šanse da je ovo prava stvar. Banda se uselila u četiri sobe u hotelu. Džo Stark je bio sam u sobi, a ostali su imali cimere. Prednji deo zgrade bio je zastakljen, a klizna vrata vodila su na recepciju. U hotelskom lobiju bilo je raspoređeno nekoliko fotelja i sofa koje su delovale neudobno, kao i televizor s ravnim ekranom, podešen na „Skaj njuz”. Trpezarija za doručak bila je takođe u prizemlju, a bar na međuspratu. Kompstonov tim je znao toliko, ali imali su veoma malo drugih podataka. Džo i njegovi ljudi provodili su mirno veče. Bili su u obližnjem indijskom restoranu na večeri, a onda su popili po dva-tri piva u „Rajrisu”. Nije bilo sastanaka, ni tajnih ni uobičajenih, niti je bilo nevolja. Beleška iz prethodne šestočasovne smene skoro da nije ni postojala. Insignija je bila parkirana iza taksi stanice, na parkingu koji se naplaćubalkandownload.org BD4U

je, jedva petnaestak metara od stepeništa na ulazu u hotel. Džejk Emerson je glasno zevnuo i pokušao da se malo razbudi. – Obožavam ovaj deo posla – rekao je zevajući. – Upravo zbog ovoga sam hteo da radim u Kriminalističkom odeljenju. – Kasnije bismo mogli da ti organizujemo jurnjavu kolima ako želiš. – Samo ako dobijemo neku pristojnu mašinu. – Lupkao je prstima po komandnoj tabli. – Ova stvar ne bi mogla da pretekne ni segvej. – Stani malo – prekinuo ga je Bel. – Evo nekog dešavanja. Izgleda da je Volter Griv izašao na cigaretu. Griv je podigao okovratnik svog kaputa. Dok je palio cigaretu osmotrio je okolinu, a onda prešao ulicu i krenuo prema stanici. – Da ga pratim peške? – upitao je Emerson. – Ne dok ti ja ne kažem. – Bel je gledao kako Griv prolazi pored ulaza u stanicu. – Kud li je on to, dođavola, krenuo? – zapitao se. – Možda samo da protegne noge. Da, jer Griv je ponovo prelazio ulicu. Sad je bio na pločniku iza njih i lagano se vraćao prema hotelu. Prošao je pored njihovih kola, zastao da baci cigaretu na zemlju i zgazi je stopalom. Onda se okrenuo s osmehom koji je poručivao: „Ukebao sam vas”. Prišao je prozoru sa suvozačke strane i kucnuo zglobovima prstiju po njemu. – Šta da radim? – pitao je Emerson. Ali Bel je već pritisnuo dugme i prozor se spustio dopola. Griv je spustio obe šake na staklo i sagnuo se skoro zavukavši glavu u kola. – Kako ide, policajci? – pozdravio ih je. – Gospodin Stark vam šalje neke informacije. Većina nas se vraća u Glazgov pošto tamo treba organizovati sahranu. Dva-tri momka bi mogla da se zadrže ovde još koji dan. Čuli su da u gradu postoji neki zamak koji vredi posetiti. Ovo bi trebalo malo da vam olakša posao, zar ne? Ne skidajući lažni osmeh s lica, uspravio se, tresnuo mesnatom pesnicom po krovu kola i otišao svojim putem. – Bože – promrmljao je Džejk Emerson. Ruka mu je malo podrhtavala dok je ustima prinosio šolju s kafom. Alek Bel je izvadio svoj telefon. Prislonio ga je uz uvo i sačekao da se Riki Kompston javi. – Vesti? – rekao je Kompston s prizvukom skoro očajničke nade u glasu. – Zapravo, samo potvrda. – Potvrda čega? – Da je operacija „Junior” pukla. balkandownload.org BD4U

Albert Stout živeo je u selu Galan, u izdvojenoj edvardijanskoj kući s pogledom na terene za golf. Tamo su već pristigli najzagriženiji ljubitelji tog sporta. Njihove siluete su se nazirale kroz gustu jutarnju maglu kad je Rebus zatvorio vrata svog saaba. Najavio se telefonom i Stout ga je očekivao. Rebus nije voleo matorog skota. Kao novinar bio je podmukao, pokvaren i trn u oku Pogranične policije i stanice u Lotijanu. Kuća je bila hladna i vonjala je na vlagu. U hodniku su bile gomile novina koje su počele da buđaju, a stepenište je uglavnom bilo prekriveno knjigama. Tepisi su bili ofucani kao i njihov vlasnik. Na njemu je visio džemper na kopčanje bež boje. Bradu i obraze su mu pokrivale trodnevne sede čekinje. – Vidi, vidi – zakikotao se Stout. – Nisam očekivao da će vas moje oči ikad više videti. – Žao mi je što sam vas razočarao. – Stout je uveo Rebusa u prostor koji je služio kao dnevna i radna soba. – I dalje pišete memoare? – Tako se klonim nestašluka. – Stout je pokazao Rebusu da sedne. Kauč je bio prekriven papirima, pa je Rebus seo na naslon za ruke. Stout je izvukao kožnu fotelju iza svog radnog stola. – Recite mi, je li mlada Lora još u novinarstvu? – Lora Smit? – upitao je Rebus, a starac je klimnuo glavom. – Drži se. – Stout je do penzije bio glavni kriminalistički izveštač „Skotsmena”. Sada je na toj dužnosti bila Lora Smit. – Nek joj je sa srećom. Novinarstvo je na izdisaju. – To govorite već dvadeset godina. – To je čest slučaj kad je pacijent u komi. Ponekad je milosrdnije isključiti aparate za održavanje u životu. – Stout je posmatrao svog gosta ruku prekrštenih preko stomaka. U poslednje vreme je počeo da izneverava svoje prezime[ 10] i Rebus se zapitao šta je uzrok gubitka težine. Iako je nekada bio poznat kao Fantom zbog svoje sposobnosti da se iznenada pojavi na mestu zločina, uvek je imao problema s prekomernom težinom i kaiš mu je uvek bio na poslednjoj rupici. Sad nije bio baš živi leš, ali bio je na dobrom putu da to postane. – Lora je ipak ostala u poslu – naglas je razmišljao – a to, ako ništa drugo, govori o njenoj istrajnosti. – Zastao je. – Nadam se da niste očekivali šolju čaja? – Ne bih da vas mučim. – E pa, to smo rešili. Šta vas dovodi ovamo, inspektore? – Ponovo je zastao. – Ne, sad ste sigurno u penziji, je li tako? balkandownload.org BD4U

– U stvari jesam. Ali Policija Škotske mi je ponudila da malo radim i tako… – Pretpostavljam da je to neki posao arheološke prirode. – Zato sam i došao ovamo da razgovaram s fosilom. Stout je isprva delovao kao da će se uvrediti, ali se onda predomislio i zakikotao se. – Ne dozvolite da vas prekidam – rekao je. – Zanima me jedan dom za maloletnike pod nazivom Ejkorn haus. – Stout je zinuo. – Period iz sredine osamdesetih godina prošlog veka. Sećate li se onog dobitnika premije na lutriji koji je ubijen pre jedno dve nedelje? Radio je tamo. – Nije valjda? – Stoutova fotelja se pobunila kad se zavalio. – Zato sada proveravamo njegovu prošlost i tražimo bilo koga kome je mogao da se zameri. Stout se bledo nasmešio, lice mu je odjednom oživelo i prodorno je pogledao Rebusa u oči. – Mislim da radite i više od toga. Recite mi da grešim. Rebus je razmotrio mogućnosti. – Ne grešite – konačno je priznao. – Čuo sam svakakve stvari o Ejkorn hausu. Zbog svega toga mislim da ga je u to vreme trebalo zatvoriti, a neke ljude poslati na robiju. – Zaista je imao zanimljivu reputaciju. – Šta ste znali u to vreme? – To su uglavnom bile glasine, namigivanja i podgurkivanja. Advokati, poslanici, javne ličnosti… Taksiji su ih ostavljali kasno noću i vraćali se po njih pre zore. Deca, pazite, deca, u hotelskim sobama s muškarcima dovoljno starim da im budu očevi i dede… Zaticale su ih spremačice i onako šokirane osetile bi neodoljivu potrebu da svoj teret podele s nekim kao što sam ja, a sve to po ceni jednog pića. – Znamo li neka imena? – Imena? – Tih javnih ličnosti. – Mnogo je imena, Rebuse. Mnogo zanimljivih imena. – Da li biste mi otkrili neka od njih? Stout ga je osmotrio. – Možda biste vi meni trebalo da kažete imena, a ja ću vama reći šta mislim. Rebus je odmahnuo glavom. – To mi ne odgovara. – Ja ne radim za vas. Zato budite ljubazni da mi odgovorite na jedno pitanje. Jeste li došli da otkrijete istinu, ili da je zataškate? – Kako to mislite? balkandownload.org BD4U

– Kad je onaj lutrijski milioner ubijen, da li je napadač možda odneo nešto? Neke dnevnike ili pisano priznanje? – Nemam pojma. – I niste zabrinuti zbog toga? – Ne. – Kako da znam da govorite istinu? – Nikako. Stout ga je oštro pogledao, ali Rebus nije ni trepnuo. – Hmmm – na kraju se oglasio starac. Razdvojio je prekrštene ruke i spustio šake na radni sto. – Ono što se dešavalo na tom mestu bilo je skandalozno. Ili je trebalo da bude. Ali nikad nije bilo konkretnih dokaza. Dvaput sam od urednika tražio novac kako bismo mogli da organizujemo nadzor i pratimo ko dolazi i odlazi, možda i da podmažemo nekog. – Odbio je? – Zapravo, pristao je, ali je onda neko drugi promenio njegovo mišljenje. – Neko je razgovarao s njim? – Tadašnji vlasnik lista ni u čemu nije uživao kao u druženju s bogatima i moćnima. Oni su ga pozivali na večere, pojili ga najboljim brendijem i pripaljivali mu cigare. A onda bi mu došapnuli šta to nikako ne sme da se istraži i objavi. – Uključujući Ejkorn haus? – Posebno Ejkorn haus. Priče o tome su, jedna za drugom, odbacivane. – Kako je bilo u drugim novinama? – Isto. Nije bilo kraja pričama, ali ništa od toga nije moglo da bude objavljeno. – Zar nikad niko od zaposlenih ili od dece nije odlučio da progovori? – Jedan ili dvojica – priznao je Stout. – Razgovarali su sa mnom i s drugima, ali nama je trebalo nešto konkretno. – Kakve šanse ja imam posle svih ovih godina? – Praktično nikakve. – Ali sigurno još ima živih štićenika Ejkorn hausa? – Bez sumnje. Samo što oni verovatno neće hteti da pričaju, iako je klima sada mnogo povoljnija za žrtve. Ili će biti previše uplašeni ili neće hteti da se prisećaju mučne prošlosti. Čak i ako progovore, optužiće ljude koji su mrtvi ili na samrti, a osim toga, kako utvrditi ko govori istinu. Rebus je brzo osmotrio sobu. Bila je prepuna knjiga, časopisa, novina i balkandownload.org BD4U

beleški iz bezbroj istraživanja… – Jeste li objavili bilo šta o tome? – Jedan satirični časopis je objavio nekoliko članaka u kojem nisu pominjana imena. Danas bi to bilo drugačije. Neko bi sve objavio na internetu, pa nek ih tuže. Osim toga, danas svaki klinac ima telefon. Bilo bi poruka i slika. U to vreme tajne su mogle zauvek biti sačuvane. – Dejvid Minton – iznebuha je rekao Rebus prateći Stoutovu reakciju. – Lord Minton, nedavno preminuo? Šta je s njim? – Jedan od njegovih najbližih prijatelja bio je Hauard Čamp. Stout se skoro neprimetno nasmešio. – Ipak mi dajete imena – rekao je. – I hoću da znam šta mislite o njima. – Dodajte na taj spisak i onog lutrijskog milionera i dobijamo dvojicu koji su ubijeni u svojim kućama i jednog koji je umro prirodnom smrću. Hoćete da kažete da je dobitnika premije i njegovu ekselenciju ubila ista osoba? A povezuje ih Ejkorn haus? Možda je jedna od žrtava danas odrastao čovek, gonjen nesavladivim besom… – Stout je prešao dlanovima preko lica. – Vidi, vidi. – Ništa od toga ne sme da procuri u javnost – upozorio je Rebus. – Moraćete da oprostite nagonima starog novinara žute štampe. Nisam mogao da odolim. – Postoji li bilo šta čime mi možete pomoći? U nevolji sam. Stout je pažljivo osmotrio svog posetioca i Rebus se setio kako izgleda kad te neko saslušava, kad te skoro forenzički ispituje i detaljno secira svaku grešku ili nepoklapanje. – Znam da me ne volite, Rebuse – rekao je stari novinar. – Uveravam vas da je taj osećaj obostran. Ali uvek me je grizlo to što neki ljudi mogu da se izvuku nekažnjeno za… pa, praktično za sve. Važan je samo status. Zna se ko kosi, a ko vodu nosi. Zna se ko ima privilegije. – Ja ne pokušavam ništa da zataškam, Alberte. Upravo suprotno. – To mi je jasno – Stout je uzdahnuo. – Osoba koju tražite je Patrik Spajers. – Ko je to? – Bio je frilenser. Prokleto tvrdoglav, ali i prokleto dobar. Nije mogao naterati sebe da radi za bilo koga. Previše je voleo svoju slobodu. Najviše je uživao u zamršenim istraživanjima koja su se završavala finim, dugim novinskim tekstom od pet do deset hiljada reči. Ali onda je sedma sila počela da oduzima prostor takvim stvarima i da ga poklanja igrama na sreću i tračevima o poznatim ličnostima. Jadni Patrik je pao u zasenak. – Napisao je priču o Ejkorn hausu? balkandownload.org BD4U

– Da. Mada je ja nikad nisam video. Nije hteo da je pokaže rivalskom novinarskom njuškalu pre no što je objave. – Ali priča nije objavljena? Stout je odmahnuo glavom. – Gde mogu da ga nađem? Stout se žalosno nasmešio. – Umete li da prizivate duhove, Džone? Bio sam na njegovoj sahrani pre manje od tri nedelje… – Dobra vest je da nam vraćaju radne stolove – rekao je Dag Makston Foksu. Foks se peo uza stepenice u Fetsu s telefonom uz uvo, boreći se s kartonskom čašom vrelog čaja i sendvičem s tunjevinom umotanim u lepljivi celofan. – Pakuju kofere? – Izgleda da se Džo Stark i njegovi vraćaju u Glazgov. Svi osim dvojice-trojice. – Mislite da više neće dolaziti? – Možda su se zadovoljili saznanjem da Hamiš Rajt nije u gradu. Foks je tiho opsovao i prosuo malo čaja po reveru. – Znamo li ko ostaje? – Kalam Endruz i Džeki Dajson. Kompston nam je rekao da krajičkom oka motrimo na njih, za svaki slučaj. – Ali da ih ne držimo pod punim nadzorom? – Na osnovu čega? Dobra vest je da to smanjuje mogućnost da izbije ulični rat. – Osim ako Džo Stark nije otišao kući da pregrupiše snage. – Pa, u svakom slučaju, kad dojadiš Džejmsu Pejdžu, tvoja stolica te čeka. – Hvala što ste mi to javili. Foks je stigao do istražne sobe. Esonova i Ogilvi su bili za svojim stolovima. Klimnuo im je glavom i sklonio telefon. Onda je počeo maramicom da tapka rever sakoa. – Nezgoda? – upitala je Esonova. – Nikad nisam bio dobar u žongliranju. Imaš li mnogo posla? – Rebus me je zamolio da mu proverim nekoliko imena. Ne mogu reći da sam daleko odmakla. – Jesi li videla Šivon? – Na sastanku je sa šefom. balkandownload.org BD4U

– Znaš li o čemu razgovaraju? Esonova je odmahnula glavom. Foksov telefon je ponovo zazvonio. Video je da zovu iz staračkog doma njegovog oca, pa je izašao u hodnik kako bi na miru mogao da razgovara. – Malkolm Foks ovde – javio se na telefon. – Zovemo zbog vašeg oca, gospodine Foks. – Ton sagovornika mu je rekao skoro sve što je trebalo da zna. – Da? – Prebačen je u bolnicu. – Šta se desilo? – On jednostavno… vene, gospodine Foks. – Vene? – Ali Foks je znao šta to znači. Telo mu se polako gasi deo po deo, pripremajući se za konačan kraj. Završio je razgovor i vratio se u kancelariju. Esonova je primetila izraz njegovog lica. Uzeo je čaj sa svog stola i stavio ga na njen. – Moram da izađem. Bilo bi šteta da se baci – objasnio je. – Jesi li dobro, Malkolme? Nesigurno je klimnuo glavom i okrenuo se da pođe. Onda je shvatio da je uzeo sendvič s tunjevinom. Spustio ga je pored čaja i krenuo. Morao je da vozi kroz ceo grad što mu je dalo mnogo vremena za razmišljanje. Problem je u tome što se osećao otupelo, a misli su mu bile zamagljene i nepovezane kao žagor u prepunom kafeu. Ništa nije bilo sasvim razumljivo. Zato je uključio radio na Klasik FM i pustio da ga muzika preplavi, trudeći se samo da se drži na bezbednom rastojanju od vozila ispred sebe. Neko drugi bi, Rebus, ili možda čak Šivon, na njegovom mestu nagazio gas, bezobzirno pretičući kako bi što pre stigao do odredišta, ali on nije bio takav. Razmišljao je da li da pozove Džud, ali zaključio je da to može da sačeka. Na kraju krajeva, ni sam nije znao dovoljno, a ona bi se samo uspaničila. Bolnica je bila siva nova zgrada na jugoistočnom obodu grada. Našao je mesto za parkiranje i ušao kroz glavni ulaz. Žena na recepciji uputila ga je na drugu ženu za drugim pultom, a ova ga je poslala na Odeljenje intenzivne nege. Setio se kako se probudio tamo nakon što ga je Džeki Dajson onesvestio udarcem. Dajson je bio jedan od vojnika koji ostaju u gradu. To je bilo čudno. Dajsonov posao je bio da bude što bliže dešavanjima, a glavna akcija se sad preselila u Glazgov. Kako će prikupljati informacije ako je odvojen od bande? S druge strane, možda je to bilo naređenje Džoa Starka, te bi, balkandownload.org BD4U

da se pobunio, samo izazvao podozrenje. Dok je Foks čekao na recepciji, jedna sestra u prolazu mu se nasmešila u znak pozdrava, a onda je stala i vratila se do njega. – Bili ste ovde pre neki dan – rekla je. – A vi ste bili prvo što sam video kad sam se osvestio – priznao je. – Osećate li neke posledice? – interesovala se. – Mislim, od povreda. – Nisam zato došao. Pozvali su me iz staračkog doma mog oca. Doveden je ovamo. – Kako se zove? – Mičel Foks. Mičel ili Mič. Otišla je iza pulta, proverila podatke na kompjuteru, a onda mu rekla u kom je krilu njegov otac. Foks je zahvalno klimnuo glavom. – Piše li tu šta mu je? – Izgleda da je imao nekakav napad. – To mi ne zvuči dobro. – Na spratu će moći da vam kažu nešto više – rekla je, ovoga puta uz osmeh profesionalnog zdravstvenog radnika. Bila je slika i prilika službenice koja izbegava konkretan odgovor. Vratio se u glavni hodnik i povezao se liftom. Pratio je znake duž hodnika i otvarao vrata koja vode ka intenzivnoj nezi. Objasnio je ko je i zbog čega je došao. Odveli su ga do kreveta u kojem je ležao njegov otac. Starčevo lice je bilo cementno sivo kao fasada zgrade. Bio je prikačen na nekakve monitore, a preko usta i nosa je imao masku za kiseonik. Bio je u svetlozelenoj bolničkoj košulji. Foks je pogledao levo i desno, ali izgleda da u blizini nije bilo lekara. Na zglob leve ruke njegovog oca bila je prikačena pločica s imenom. Jedan od monitora bio je povezan s jagodicom njegovog prsta. Bolnički karton u podnožju kreveta Foksu ništa nije kazivao. Uzalud je tražio slobodnu stolicu. Na kraju je posetilac kod jednog od drugih kreveta ustao da krene i Foks je iskoristio priliku. Dok je sedeo pored mašina, Foks je registrovao njihovo ritmično pištanje i suptilne promene na ekranima. Spustio je šaku na očevu otkrivenu podlakticu. I čekao. balkandownload.org BD4U

28. Rebus je naleteo na Šivon Klark dok je izlazila iz toaleta najbližeg istražnoj sobi. Napumpala je obraze i ispustila vazduh. – Zar je toliko loše? – upitao je Rebus. – Zaglibili smo se – objasnila je. – Čekamo da se nešto desi. Državni tužilac je u međuvremenu zahtevao da sastavimo poseban tim za Starkovo ubistvo. Rebus je polako klimnuo glavom pitajući se koliko da joj kaže i da li da joj išta kaže. Onda se setio nečeg. – Jesi li se ikad pažljivije pozabavila Majklom Tolandom? – Istraga je u toku. – Pogledala ga je. – Zašto? – Jednostavno imam osećaj da tu postoji još nešto. Sigurno nema nikakve skrivene poruke u njegovoj kući? – Linlitgou je pretresao kuću od tavana do poda. – I dalje ga je gledala u oči. – Postoji li nešto što bi trebalo da mi kažeš? Odmahnuo je glavom i krenuo za njom u kancelariju. Roni Ogilvi i Kristin Eson delili su jedan sendvič. Klarkova je prišla svom stolu da proveri ima li novih poruka, a Rebus je stao pred Esonovu. – Nemam ništa o ona dva imena – obavestila ga je. – Našao sam Pola Džefriza – tiho joj je rekao pošto se uverio da Klarkova ne može da ga čuje. Esonova ga je ošinula pogledom. – Kad si nameravao da me obavestiš o tome? – Sad te obaveštavam, tako da možeš da se usredsrediš na Dejva Ritera. On možda živi u Ulapulu. Proveri to, a možda bi mogla da se povežeš i s tamošnjom policijom. Možda imaju samo jednu kolibu s nekim čobaninom na mestu dežurnog, ali stavi im do znanja da je stvar hitna. – Primetio je da ga i dalje mrko gleda. – Dobro, Kristin, izvini što sam ti ovo rekao tek sad. Bio sam zaokupljen drugim stvarima. – Ugledao je čaj na ivici stola. – Pije li ovo neko? – Ohladio se. balkandownload.org BD4U

– Neće mi smetati. – Rebus je otpio gutljaj. – Malkolm ga je ostavio tu. – Da? – Neko ga je pozvao telefonom i on je žurno otišao. – Kad je to bilo? – Pre tri četvrtine sendviča s tunjevinom, otprilike. Rebus se na to namrštio, a onda je izašao u hodnik da telefonira. – Da, Džone? – javio se Foks. Govorio je tiho pošto nije znao kakva su pravila bolnice u pogledu mobilnih telefona. Nekada su svuda stajala obaveštenja da bi mobilni telefoni mogli da poremete rad mašina, pa je Foks budno motrio na monitore, ali nije primetio nikakve nagle skokove, niti padove. – Gde si, Malkolme? – U bolnici. Stanje mog oca se pogoršalo. – Žao mi je što to čujem. Hoće li biti dobro? – Još ni sa kim nisam razgovarao. – Siguran sam da će sve biti u redu. – Da. Možda. – Foks se nakašljao. – Slušaj, Džo Stark je napustio grad. Ovde je ostavio samo dva člana bande. – Stvarno? – Tako da bi to moglo da umiri tvog drugara Kafertija. A i Darila Kristija. – Moglo bi – Rebus se tobože složio. – Kad smo kod Kafertija, šta reče, u kom je ono domu bio tvoj otac? Da nije Medouli? – Zar to nije više bolnička ustanova? Nešto kao hospis? – Foks je video kako prilazi neko u belom mantilu. Lekarka je izgledala kao da nema više od dvadesetak godina, ali samouvereno je uzela nalaze i pomno ih proučila. – Moram da idem – rekao je Foks. – Zovi me ako ti bilo šta zatreba. – Hvala. – Foks je stavio telefon u džep i ustao. – Ja sam njegov sin – rekao je lekarki. Ona je završila pregled nalaza i klimnula mu je glavom, a onda se provukla pored njega da pogleda vrednosti na monitorima, proveri infuziju i kiseonik. – Možete li bilo šta da mi kažete? – U toku dana ćemo uraditi analize. – Rečeno mi je da je imao napad. Da to nije bio šlog? Ne izgleda mi kao da će u dogledno vreme doći svesti. – U izvesnim slučajevima, telo se isključi kako bi moglo da se oporavi. balkandownload.org BD4U

– A šta se događa u drugim slučajevima? Lekarka je pogledala pacijentovo lice. – Uskoro ćemo znati više. Vaš otac je u godinama, gospodine Foks… – Šta to znači? – Sami ste rekli. Mozak i telo mogu zaključiti da je došlo vreme. I ponovo je ugledao onaj osmeh, isti kakav mu je uputila sestra na Urgentnom odeljenju. Lekarka je prišla sledećem krevetu. Došlo mu je da joj se suprotstavi, da je odvuče nazad do kreveta svog oca. Ali šta bi time postigao? Zato je opet seo osećajući kako ga pritiska neka težina. Vreme je da pozove Džud. Vreme je da se pripreme. Patrik Spajers nije imao kuću s dvorištem u Galanu. Adresa koju je dobio od Stouta odvela je Rebusa do oblakodera iz šezdesetih u Vester Hejlsu. Bio je to jedan od onih retkih trenutaka kad je bio zahvalan što njegova kola izgledaju tako da niko ne bi poželeo da ih ukrade. S druge strane, džezer Tomi Smit je odrastao u ovom okruženju, što znači da je svašta moguće. Možda će klinci koji su se na njega mrštili sa svojih BMX bicikala biti umetnici i muzičari kad odrastu. Ili lekari. Ili čuvari. Međutim, kad se Rebus ohrabrujuće nasmešio jednoj grupi dece, odgovorili su mu samo netremičnim mrkim pogledima. Lift je radio, pa se Rebus njime popeo do šestog sprata, trudeći se da ne razmišlja šta bi moglo biti u plastičnoj kesi u uglu, s ručkama zavezanim u čvor. Rebus nije znao šta ga očekuje na šestom spratu solitera. Stout je pomenuo odraslu ćerku, ali mislio je da ona ne živi s ocem. Spajers se nije ženio, ali kroz njegov život je prošao čitav niz „lepših polovina”. Stari novinar je potvrdio da mu je kolega umro od ciroze jetre „i verovatno od niza pratećih oboljenja”. Rebus je stajao u hodniku. Svetlarnik je bio samo delimično zastakljen, a i taj deo je bio naružen grafitima. Ali pružao se pogled na jug i sneg na Pentlandskim brdima, odmah iza obilaznice. Ulična svetla su već bila upaljena, iako je sunce tek bilo zašlo za horizont. Tlom su se pružile duge senke. Rebus je pokušao da se seti koliko traje obdanica u ovo doba godine. Manje od osam sati, možda sedam i po. Deca u ovom periodu u školu odlaze po mraku i vraćaju se u sumrak. Često se pitao raste li zimi stopa kriminala. Tama menja raspoloženje ljudi, tama menja sve. A pod okriljem tame svašta može da prođe neprimećeno. balkandownload.org BD4U

Došao je do stana 6/6 i stao. Panel od mutnog stakla na ulaznim vratima bio je prekriven zavesom, ali Rebus je video da je unutra upaljeno svetlo. Susedi su stakla na svojim vratima zaštitili gvozdenim kapcima koji su predstavljali bolju odbranu od uljeza. Ili je Patrik Spajers imao više vere u ljude, ili u njegovom stanu nije bilo ničeg vrednog. Zvono je radilo, pa je Rebus pozvonio i sačekao. Iznutra se začuo ženski glas. – Ko je? – Ja sam iz policije – odgovorio je Rebus. – Da li bismo mogli da razgovaramo? Čuo je kako namešta lanac na vrata pre nego što ih je odškrinula nekoliko centimetara. – Isprave? – obratila mu se mlada žena. Mogao je da joj vidi samo polovinu lica. – Bojim se da ih nemam uza se – izvinio se. – Ali mogu vam dati broj telefona na koji možete da proverite. – A kako ja da znam da razgovaram s policajcem, a ne s nekim njegovim pajtašem? – Zvučite kao prava ćerka svog oca. – Rebus joj se prijateljski nasmešio. – Rekao bih da je i on bio nepoverljiv. – Imao je razloga. – U to ne sumnjam. – Kakav to pandur ne nosi službenu legitimaciju? – Onaj koji je nedavno penzionisan, ali radi kao civilni savetnik. – Za policiju? – Tako je. – Rebus je teatralno dunuo u šake i protrljao ih, ali još nije bio potpuno pridobio njeno poverenje. – Kako ste došli do ove adrese? – Preko Alberta Stouta. – Onog matorog đubreta? – Baš od njega. – Imao je običaj da me celu ispipa svojim šapama kad sam bila tinejdžerka. – Pratio ga je glas da je takav – saglasio se Rebus. – I stalno se šunjao oko tate. Jeste li to znali? Za slučaj da može da mu mazne neku priču. – Ne predstavljate mi ga u najlepšem svetlu. balkandownload.org BD4U

– A on je vaš prijatelj? – Nikako. Otišao sam da mu postavim nekoliko pitanja u sklopu istrage koju vodimo i on je… – Rebus je prekinuo na pola rečenice. – Ovde je stvarno ledeno. – Znate li da sam nedavno sahranila oca? – Da i žao mi je što to čujem. – Zašto vam je žao? Poznavali ste ga? – Samo sam se nadao da bi mogao da mi pomogne. – I zbog toga vam je žao? – upitala je, a Rebus je klimnuo glavom. – Pa, rekla bih da je to pošteno. – Posle nekoliko sekundi je konačno prelomila. Skinula je lanac s vrata i pustila ga da uđe. Rebus je zastao na pragu dnevne sobe i osmotrio haos u njoj. – Sunce ti tvoje – rekao je. – Nije tako loše kao što izgleda. Kutije s registratorima bile su poređane na gomile od poda do tavanice. Bilo je i pozamašnih rukopisa uvezanih trakama. Tri starinske pisaće mašine stajale su na stolu sa sklopivim stranicama. U svakoj je bio ubačen po list papira, dopola ispisan. Tu je bio i kompjuter u dubokoj starosti. Pored njega je bila naslagana gomilica disketa. U jednom uglu se nalazio televizor. Istina, nije bio najnoviji model, ali bar je bio u boji. Posteri na zidovima uglavnom su bili zaklonjeni kutijama, ali Rebus je uspeo da razazna Muhameda Alija, Boba Dilana i Džona Lenona. – Vaš otac je bio stara škola – prokomentarisao je Rebus. – Čak i u pogledu pornografije. – Spajersova ćerka je podigla jedan časopis i mahnula njime ispred Rebusa. – Plavuše golih grudi i besprekorno belih zuba. – To biste za koju godinu mogli da ponudite sakupljačima antikviteta. Pogledala ga je i prasnula u smeh zaklanjajući oči slobodnom rukom. Rebus je video da je na ivici suza. – Ne znam ni odakle da počnem – rekla je spuštajući pornografski časopis na pod. Rebus je proučavao natpise na hrbatu nekih registratora. Delovalo mu je da su hronološki poređani. Na njima su bili ispisani nazivi raznih novina i časopisa, ponegde s nekoliko redova o pričama koje im je Spajers prodao, a na nekima je bila navedena čak i suma koja mu je plaćena za to. – Niste mi rekli kako se zovete – rekao je dok je gledao registratore. – Moli. – Okrenuo se prema njoj i rukovali su se. Moli je bila u ranim balkandownload.org BD4U

tridesetim, visoka oko metar šezdeset pet. Imala je kovrdžavu crnu kosu i upadljiv mladež na bradi. Nosila je burmu na levoj ruci. – Ja sam Džon Rebus – kazao je. – Suprug nije s vama, Moli? – Znači, stvarno ste inspektor? – Počela je da se igra prstenom. – Razišli smo se pre nekoliko meseci. – Živite li u Edinburgu? – U Glazgovu – ispravila ga je. – I tata je nekad tamo živeo. – Koliko dugo je živeo u Edinburgu? – Skoro celu deceniju. – A vaša mama? – Napustila me je da bi otišla u Indiju da „pronađe sebe”. – Stvarno? Pa kako je prošla? – Užasno, nadam se. – Ponovo se nasmejala. – Jedinica ste? – Koliko je meni poznato. Tata je svojevremeno bio prilično neobuzdan… – Osmotrila je Rebusa dok je ovaj pogledom prelazio preko registratora. – Šta tražite? – Žir[ 11] u šumi – promrmljao je. – Ljudi obično kažu da traže iglu, zar ne? Iglu u plastu sena? – Vaš otac je pisao o mestu koje se zvalo Ejkorn haus – objasnio je Rebus. – To mi zvuči poznato. – Prišla je drugoj klimavoj kuli od registratora. – Pomozite mi s ovim – rekla je Rebusu. Na polovini gomile bila su dva registratora na kojima je pisalo „Ejkorn haus”. Rebus je skinuo tri ili četiri registratora s vrha, a onda još dva, pa je Moli izvukla one koji su im trebali. – Nisu previše teški – kazala je. Nisu bili teški, jer su bili prazni. U svakom je bio samo po jedan list papira. Na prvom su bile ispisane reči od kojih se Rebusu zavrtelo u glavi. „Odneli su sve! Jebote, odneli su sve!” Druga poruka sastojala se od kratkog niza brojeva. – Šta bi ovo moglo da bude? – upitao je Moli. – Možda su to neki datumi? – Slegnula je ramenima. Onda je pogledala još jednom. – Tata je imao pune kutije disketa. Možda su neke od njih obeležene tim brojevima. Trebalo joj je još deset minuta prebiranja dok iz kutije nije izvukla jednu disketu i podigla je. – Evo je – kazala je. Rebus je uzeo od Moli crnu disketu s nalepnicom na kojoj su običnom olovkom bile ispisane brojke; pobalkandownload.org BD4U

klapale su se s onima s poruke. Tanak metalni poklopac mogao je da se gurne u stranu, tako da se ispod njega video mali smeđ krug, traka sa snimljenim podacima. – Formatirano za IBM PS/2 i kompatibilne kompjutere – pročitao je Rebus. – 1.44 MB, High Density MFD-2HD. – Mislim da je to bila vrhunska tehnologija tog doba – kazala je Moli prekrstivši ruke. – Da vidimo onda šta imamo ovde. Međutim, pali su na prvoj prepreci. Kompjuteri Patrika Spajersa bili su zaštićeni lozinkom. Moli je dala neke predloge, ali nijedan nije urodio plodom. Rebus je izvukao disketu iz kompjutera i tiho opsovao. – Žao mi je – saosećajno je rekla Moli. – Niste vi krivi. Ali moraću ovo da ponesem sa sobom. Važi? Klimnula je glavom. – Da li je to vaš izgovor da se izvučete? Ne želite da mi pomognete da pregledam ostatak materijala, za svaki slučaj? – Rado bih vam pomogao, Moli, da imam vremena. Ali, ako nabasate na Ejkorn haus… – Dao joj je svoju posetnicu. – U stvari, ako vidite bilo šta zanimljivo… – Pozvaću vas – potvrdila je. Dok je izlazio, Rebus se osvrnuo da joj mahne, ali ona to nije ni primetila. Samo je stajala tamo i odjednom mu se učinila sićušnom i iznurenom, nemoćna da se izbori sa pričama koje je njen otac ostavio za sobom i s onima u čijem ga je pisanju sprečila smrt… balkandownload.org BD4U

29. Rebus je telefonirao Kafertiju iz svog stana, podneo mu izveštaj i zamolio ga za pomoć. Prošlo je malo više od jednog sata kad se njegov interfon oglasio. Otvorio je vrata i sačekao isporuku. Stigla je u rasklimanoj kartonskoj kutiji. Doneo ju je mladić koji je kuburio s aknama. Glava mu je bila obrijana, a ispod crnog postavljenog prsluka nosio je duks sa kapuljačom. – Kako je? – rekao je umesto pozdrava. Rebus mu je pokazao gde da stavi kutiju pošto je raščistio sto u dnevnoj sobi. Nije prepoznao marku kompjutera. Mašina se sastojala od jednog jedinog kabastog komada s ekranom od četrnaest inča. – To je svojevremeno bio zlatni standard – uveravao ga je mladić dok je priključivao mašinu. – MS-vorks i vord. – Važno je samo da mi otvori ovo. – Rebus mu je dao disketu. Momak ju je ubacio u kompjuter koji je počeo da krči i zuji. Momak je malo sačekao, a onda je kliknuo mišem. – Rekao bih da je ovo stari dokument u vordu – rekao je. – I nije naročito velik. – Može li na disketi biti nečeg skrivenog? – Skrivenog? – Dešava se – objasnio je Rebus. – Možda postoji nešto šifrovano. – Razgovarate s pogrešnim tipom. – Nije važno – rekao je Rebus. Znao je da, ako bude potrebe, disketu može odneti u forenzičku laboratoriju da je ispitaju. Zasad je imao jedan fajl od šezdeset pet kilobajta s originalnim nazivom „Dokument 1”. Rebus je ispratio mladića i dao mu još deset funti na ono što je već dobio od Kafertija. Onda je otišao u kuhinju, otvorio flašu piva IPA i napunio kriglu. Spustio je piće na sto pored miša, pripalio cigaretu i povukao nekoliko dimova, a onda je privukao stolicu bliže stolu i otvorio dokument. „Gadovi su odneli sve! Svaku belešku, svaki intervju, svako najluđe nagađanje. Plus ono malo fotografija što sam imao. Kad sam se vratio kući, balkandownload.org BD4U

više nije bilo apsolutno ničeg. Nije bilo tragova provale, zatekao sam samo otvorene kutije. Sasvim jasno sam shvatio njihovu poruku. ’Možemo da uradimo ovo, a i mnogo više od toga.’ To je ono što mi poručuju. I evo, sedim za kompjuterom posle ponoći, a cuga me još drži. Ali odlučan sam da zapišem sve čega mogu da se setim dok se pitam ko je ukrao moju priču. Tu je zlikovac po imenu Kaferti. Kažu da je blizak s Hauardom Čampom. Čamp je jedan od ljudi koji koriste Ejkorn haus, a, bez sumnje, i druga slična mesta, kao svoje lično seksualno igralište. Ali Čamp ima i druge prijatelje. Među njima je i naš uvaženi Dejvid Minton. Ti ljudi kontrolišu novine, odnosno, poznaju vlasnike medija, što je još bolje. A možda su poslali i pandure da provale u moj stan. Specijalce? MI5? Oni bi sigurno zaštitili svoje ljude. Ne žele skandal. Ako niste znali, to je strašno loše za posao. I nema šanse da bi panduri želeli da istina o njihovom dragom šefu izađe na videlo. Ne, gospodine, ne smemo dozvoliti da se to desi. Da li je znao da sam im sve bliže? Kad biste samo znali kako je postao traljav. Svaki od tih smradova mislio je da živi u nekom paralelnom svetu u kojem nikad neće biti otkriven. Dobro, da počnemo…” Rebus je čitao još sat vremena. Tekst je imao samo petnaest strana, ali to je bilo sasvim dovoljno. Pripit, ili ne, Spajers je imao savršeno pamćenje. Sećao se datuma, imena i lokacija. Nezvanično je razgovarao s hotelskim radnicima, taksistima, pa čak i s nekoliko klinaca iz Ejkorn hausa. Ali nije bilo imena. Njihova imena nije naveo. Možda je želeo da ih zaštiti? Da, najverovatnije. Jedno ime je ipak naveo: Brajan Holrojd. Taj momak je, po rečima drugih klinaca, zbrisao jer mu se smučilo da ga proganja Hauard Čamp. Brajan Holrojd. Rebus je osetio kako temperatura u sobi pada. Je li to ubijeni klinac? „Nesreća”? Kad mu je interfon zapištao ignorisao ga je, ali ko god da je bio ispred, nije imao nameru da odustane. Prišao je prozoru i pogledao na ulicu. Šivon Klark se odmakla nekoliko koraka i gledala je pravo u njega. Rebus se vratio do interfona i pritisnuo dugme za otvaranje ulaznih vrata zgrade. Isključio je ekran kompjutera pre nego što je otključao vrata. Čuo ju je kako se penje uz kamene stepenice. – Zdravo, zdravo – rekao je puštajući je u stan. – Ima li vesti o Malkolmovom tati? – Rekao ti je? – Rebus je klimnuo glavom. Stajali su u dnevnoj sobi. Primetila je kompjuter i znala je da je to novina u ovoj prostoriji. Kutija u balkandownload.org BD4U

kojoj je donet i dalje je bila na podu. – Mislio sam da je vreme da se osavremenim – našalio se Rebus. – Šta se ovde dešava? – tiho je upitala. – Imam jednog privatnog klijenta. – Džone… – Šta je? Uzdahnula je. – Nema veze. Došla sam da ti prenesem grdnje. Hoćeš li da stojiš, ili bi radije da sedneš? Uzeo je ono malo piva što mu je ostalo i seo u svoju fotelju. Klarkova je sela na sofu. – Možeš da počneš – rekao joj je. – U stvari, dozvoli da te nešto pitam pre toga. Kakve su šanse da Daril Kristi u našim redovima ima nekog ko mu prenosi priče? – Samo ih prenosi ili to i naplaćuje? – I jedno i drugo. Rebus je slegnuo ramenima. – To je više nego izvesno. – A da sam ja krimos koji traži sveže informacije? – Mogla bi da pitaš Čarlija Sajksa koliko košta ono njegovo odelo šiveno po meri. – Tako sam i mislila. – Jesam li ponovo stekao tvoju milost? Neće biti grdnje? – Bojim se da hoće. Zvala me je Lora Smit. Nije bila nimalo zadovoljna. – Ona je kriminalistički izveštač. Nezadovoljstvo joj je, valjda, u opisu posla. – A da, kojim slučajem, ne znaš zašto je sad besna na mene? – Ne, reci mi. – Zato što ju je pozvao Albert Stout i provocirao je. Rekao joj je kako se kuva nešto veliko i kako on zna za to, a ona nema pojma. Pre nego što je završio razgovor, pomenuo je tvoje ime. Zato je Lora htela da zna zašto joj ništa nisam rekla. Njoj se čini da se naša razmena informacija odvija samo u jednom smeru, a nas dve smo navodno prijateljice. – Uvek sam ti govorio da je greška družiti se s novinarima. – Nije smešno, Džone. Ima li to veze s ovom spravom? – glavom je pokazala prema kompjuteru. – Ima – priznao je Rebus. – I s lordom Mintonom i Majklom Tolandom? balkandownload.org BD4U

– I s Kafertijem. – Onda se to više tiče mene nego tebe. – Ali ovo još ne možeš da preneseš Pejdžu. – Zašto? – Jednostavno ne možeš. A Lori Smit nečim zamaži oči. – Nanjušiće prevaru. – Onda neka nastavi da njuška. – Rebus je skočio iz fotelje i ushodao se po sobi. – Nešto te izjeda, Džone. Oboje to znamo. Vreme je da se otvoriš, da podeliš teret s nekim i tako to. – Možda. Ali ozbiljno ti kažem da to zadržiš za sebe. Bar zasad. – Zašto? – Zato što, u suštini, imamo plutonijum na disketi – rekao je Rebus. I onda joj je sve ispričao. Džo Stark je ponovo bio kod kuće. Sedeo je na krevetu u sobi koja je devetnaest godina bila Denisova. Setio se kako mu je sin saopštio da se seli i da će živeti s nekim ortacima. Godinu dana kasnije, kupio je sopstvenu kuću. Džo ga nikad nije pitao koliko je koštala, niti odakle mu novac. Uvek se starao da momak ima dovoljno, ali nije preterivao. Naravno, kasnije kad je Denis postao deo firme, prihode su delili. Njihov odnos je pre bio poslovno partnerstvo nego odnos oca i sina. Džo se ranije toga dana posavetovao s Volterom Grivom i Lenom Parkerom. Njih dvojica su smatrali da Džo mora da potvrdi svoju vlast u onim oblastima posla koje su bile pod Denisovim nadzorom. I to mora biti učinjeno što pre, kako drugi ne bi uleteli da popune prazan prostor. Kad mu je telefon zazvonio, Džo je video da ga zove Džeki Dajson i odlučio je da se javi. – Džeki – rekao je – imaš nove informacije? – Hoću iskren odgovor, Džo. – Zavisi šta ćeš da me pitaš, sine. – Jesi li nas dvojicu ostavio ovde kako bi umanjio šanse da krenemo protiv tebe? – Bistar si, sine. – Stark nije mogao da se ne nasmeši. – Ali to može da se posmatra i drugačije. Čak bi se moglo reći da vas štitim. Ovde bi stvari mogle postati gadne. – I tražimo li mi i dalje Rajtov štek? balkandownload.org BD4U

– Misliš da ćemo ga ikad naći? Mislim da smo već propustili najbolju priliku za to. – A šta ćemo s Denisovim ubicom? – To je mogao da bude samo Kristi ili Kaferti. Ili ti, možda, imaš neku bolju ideju? Zato hoću da motrite na njih. – Onda ću to i da uradim. – Kafertija ćeš prvo morati da nađeš. Kristi mi je rekao da nije viđen već neko vreme. – Nema problema. – A ako načuješ da je došlo do komešanja u trupama… – Znam kome sam odan, gospodine Stark. – Doći će do male reorganizacije, Džeki. Kad se vratiš u Glazgov, tvoj život će se promeniti nabolje. A tu pre svega mislim na tvoju poziciju, ako me razumeš. – Jedva čekam. – Bravo, dečko. – Stark je završio razgovor i pružio se na sinovljev ležaj. Na tavanici je bilo pukotina. Denis se kao dete plašio da bi komadi gipsa mogli pasti i udariti ga. „Ako se to desi”, posavetovao ga je Džo, „uzvrati im udarac. Oni će pući pre tebe.” I obojica su se nasmejali. Kaferti je iz prikrajka gledao kako Šivon Klark svojom astrom izlazi iz Ulice Arden. Bila je bleda i delovala je uzbuđeno. U drugačijim okolnostima možda bi ga i opazila, ali ne i danas. Kaferti je zato produžio ka Rebusovovoj zgradi pa pozvonio na interfon. – Nešto si zaboravila? – zakrčao je Rebusov glas preko interfona. – Ona je odmaglila – obavestio ga je Kaferti. – Tako da ćeš sad morati da trpiš mene. Brava je kliknula i Kaferti je otvorio vrata, a onda se popeo na drugi sprat do Rebusovog stana. – Znači, dobio si kompjuter – kazao je. – Ne želim da znam kako si ga nabavio. – Oliver kaže da si ga častio. To je lep gest. Šta je Šivon htela? – Foksov otac je na samrti. Odlučila je da mi to lično saopšti. – To bi moglo da objasni zašto je izgledala kao da je čula nešto loše. Znači, ona i Foks su bliski? – Kaferti je seo za kompjuter. Na ekranu je bila balkandownload.org BD4U

prva stranica dokumenta. – Sočna priča? – upitao je. – Započeo ju je pitajući se da mu nisi ti provalio u stan i ukrao dokaze. – Nisam. – Kaže da je i tadašnji šef policije, Džim Brodfut, bio do guše umešan. – U to nema sumnje. Zar on na kraju nije dobio plemićku titulu? – Ali sad je mrtav. – Da. – U tekstu se nešto kasnije pominje i neki nestali klinac, Brajan Holrojd. Da li bi to mogao da bude on? – Meni niko nije rekao nikakvo ime. – Videću mogu li nekako da pribavim njegovu sliku. – Da li se ti dosijei i dalje čuvaju? – Iz Ejkorn hausa? Sumnjam. Ali klinci koji su boravili tamo uglavnom su bili problematični. – A policija sve čuva? – Kaferti je klimnuo s razumevanjem. Onda je pogledao na svoj sat. – Mislim da zaslužuješ piće. Ja častim. – Nisam raspoložen za piće. – Mislim da si danas prvi put izgovorio te reči. Rekao sam ti da neće biti prijatno. – To je istina – priznao je Rebus. – A piće može da učini čuda s ružnim uspomenama. Rebus je polako klimnuo glavom. – Dobro onda. – Izvadio je disketu iz kompjutera i ubacio je u svoj džep. – Ta mera opreza je verovatno nepotrebna – prokomentarisao je Kaferti. – Verovatno – saglasio se Rebus. – Ali to me neće sprečiti da kopiram ovaj dokument čim mi se ukaže prilika. A kad smo kod mera opreza… – Da? – Ako čujem da si išao u Medouli da posetiš Pola Džefriza… – Moram priznati da sam pomišljao na to. – Tamošnje osoblje ima moj broj. Ako mi kažu da si samo izašao da udahneš malo svežeg vazduha na njihovom kolskom prilazu, ti i ja smo završili. – A nekad su ljudi mogli malo i da se zabave… – Za ljude kao što smo ti i ja, ta vremena su prošla. – Čemu onda još da se radujemo u budućnosti? Rebus je uzeo ključeve svog stana sa stola. – Upravo smo krenuli na jedno radosno mesto – rekao je. balkandownload.org BD4U

balkandownload.org BD4U

30. Foksova sestra Džud živela je u kući u nizu u Sotonholu. Ponudio joj je da dođe po nju, ali ona je rekla da će uzeti taksi. – Onda ću te sačekati ispred bolnice. – Da bi platio taksi? Imam ja dovoljno za sebe, Malkolme. I tako ju je, umesto pred bolnicom, sačekao u bolničkom holu na jednakom rastojanju između dvaju ulaza. Džud se uteturala kroz klizna vrata na štiklama od osam centimetara, odevena u tesne farmerke, široku majicu i bundicu do struka. Oko vrata je obmotala bar dva pretanka šala. Njena kosa do ramena delovala je beživotno. Lice joj je bilo bledo, jagodice istaknute, senka na očima prejaka. Zaustavila se na oko metar od njega i namestila svoju šljašteću torbicu preko ramena. Nije bilo zagrljaja ni poljupca u obraz. – Kako se drži? – upitala je. – Još se nije osvestio. – A oni kažu da je to šlog? – Jesi li pila, Džud? – Da li bi mi zamerio da jesam? – Trebalo bi da ti naručimo kafu, ili nešto tako. – Sve će biti u redu. – Jesi li sigurna? – Hoćemo li liftom ili peške? – Liftom ćemo. – Dobro. – Prišla je zidu i pritisnula dugme. Foksu se odjednom kao blesak vratilo jedno sećanje: Džud kao devojčica, u maminoj odeći i cipelama, pravi modnu reviju u spavaćoj sobi njihovih roditelja. Drugi put se našminkala i stavila parfem. – Ideš li ti? Stao je pored nje da sačeka lift. Vrata su se otvorila i u liftu su ugledali boničara s praznim invalidskim kolicima. – Lepo od vas – obratila mu se Džud – ali mislim da mogu da hodam. balkandownload.org BD4U

Kad je bolničar s kolicima izašao, njih dvoje su ušli u lift i sačekali da se vrata zatvore. – U ovakvim trenucima – rekao je Foks zureći u pod – žalim što nisam češće posećivao tatu. Džud ga je mrko pogledala. – Ne računa se učestalost poseta nego namera. Pogledao ju je u oči. – Kako to misliš? – Tata je znao da ga posećuješ samo iz osećaja dužnosti. – To nije tačno. Ali Džud ga nije slušala. – Išao si tamo jer se to od tebe očekuje, pa si posle mogao da budeš ponosan na sebe jer si obavio svoju dužnost. – Izazivački ga je gledala čikajući ga da to porekne. – Nisi to uradio iz ljubavi, već iz osećaja dužnosti, zato si i sestri hteo da platiš taksi. – Bože, Džud… – I tata je to video. Dosađivao si se i trudio se da se ne primeti kako svaki čaš gledaš na sat. – Ti baš umeš da udariš čoveka kad je na zemlji, seko. Nasmešila se, ne bez saosećanja. – Umem, zar ne? To se moralo reći pre nego što ti proradi kompleks mučenika. Jer, ovo bi se tako završilo, zar ne? Zvonce lifta se oglasilo i vrata su se otvorila, a snimljeni glas ih je obavestio da su stigli na četvrti sprat. Foks je krenuo ispred nje. Svetla su bila prigušena. Najjača su dopirala iz sobe medicinskih sestara. Mič je bio premešten u zasebnu sobu. Foks se plašio da pita zašto. Možda da drugi pacijenti i njihovi posetioci ne bi gledali kako umire. Džud je zastao dah kad je videla svog oca. Brzo je prišla krevetu, a Foks je zatvorio vrata kako ih niko ne bi uznemiravao. Jedan prozor je gledao na glavno krilo. Roletne nisu bile navučene, ali u sobi je ipak bilo mračno, jer su svetla bila pogašena. Foks je pružio ruku ka prekidaču, ali Džud je odmahnula glavom. – Ovako je dobro – kazala je dodirujući Mičovo čelo. Torba joj je s ramena pala na pod i iz nje je ispalo nekoliko stvari: telefon, ruž i upaljač. Foks je čučnuo da ih pokupi. – Pusti sad to – prosiktala je. – To nije važno. – Ali jeste nešto što mogu da sredim – odvratio joj je brat uspravivši se, pošto je pokupio stvari s poda. Pogledala ga je malo blaže. – U pravu si – tiho je rekla. Onda se okrenula od kreveta, zagrlila ga i zajecala. balkandownload.org BD4U

Šivon Klark je skoro ceo sat sedela na svojoj sofi i samo zurila u policu s knjigama na suprotnom zidu. Onda se nagnula, nalaktila se na kolena, a lice zagnjurila u šake. Skuvala je čaj, ali ga nije ni pipnula. Ejkorn haus. Te dve reči neprestano su joj odzvanjale u glavi, sudarajući se s prezimenima Čamp, Brodfut i Holrojd. Rebus je od nje izvukao obećanje da ništa neće reći Pejdžu dok on ne začeprka malo dublje. Na ona tri, nadovezivala su se nova prezimena: Toland i Dalrimpl, Džefriz i Riter. Rebus ju je bombardovao tim imenima kao da su tačke koje treba povezati kako bi se pojavila kompletna slika. Toland… I dalje je imala dosije koji joj je dao Džim Grant. Klarkova se setila onog snimka i žene koja je izgledala potčinjeno. Ela Toland, tužnih očiju na dan svog venčanja, pod kontrolom muža koji je steže za ruku. Nije to bila samo stidljivost, zar ne, Ela?, naglas je upitala Klarkova. Mislim da si znala. On je nešto rekao, ili si i sama oduvek sumnjala. Ispravila se i pogledala po sobi. Ugledala je dosije na tepihu, dopola zavučen pod sofu. Podigla ga je i otvorila tražeći fotografije, svesna da ne postoji način da bude sigurna, baš kao što ne postoje nepobitni dokazi da je Ejkorn haus, kakvi god užasi da su se tamo dešavali, na bilo koji način povezan s napadima na Tolanda, Mintona i Kafertija. Ne bi bilo loše imati neki dokaz, naglas je razmišljala svesna da će Rebusu dati još koji dan. Jer, šta god rekli o tom čoveku, u jedno nije bilo sumnje: kad zagrize neki slučaj, ne pušta ga. Sredi ih, Džone, promrmljala je, zevajući, a fotografije iz njenog krila skliznule su na pod. Foks je bio u krevetu kad mu je zazvonio telefon. Bio ga je uključio da se puni, pa je u mraku dobauljao do njega i pogledao ekran pre nego što se javio. – Džone – rekao je – šta se desilo? – Samo sam hteo da vidim kako se tvoj tata drži. – Nema nikakvih novosti. Koliko je sati? – Jesam li te probudio? Tek je prošlo jedanaest. – Nismo svi noćne ptice. – Videćeš da će ti s godinama trebati sve manje sna. – Ima li nečeg novog kod tebe? To bi mi pomoglo da skrenem misli s tate. – On će se oporaviti, ili neće, Malkolme. Možeš samo da budeš uz njebalkandownload.org BD4U

ga. – Moja sestra misli da ne radim čak ni to. Smatra da me na to tera osećaj dužnosti, a ne ljubav. Eto, ležim u krevetu kod kuće umesto da bdim kraj njegovog kreveta. – Tvoja sestra je u bolnici? – Odlučili smo da se smenjujemo. – Foks je seo na tepih oslonivši se na zid i savivši kolena. – Viđaš li ti svoju ćerku? – Dvaput godišnje. – Da ja imam unuče… – Pokušavaš da mi probudiš osećaj krivice? Sami zna da može da me poseti kad god hoće. – A zna li da ti to želiš? Meni se čini da ne umemo uvek da pokažemo drugima šta želimo. Mislim, uspeva nam s prijateljima i neznancima, ali zato skrivamo osećanja od svojih najbližih. – Kaješ se što nisi više razgovarao s ocem? – Siti smo se mi ispričali, ali Džud je možda u pravu. Izbegavao sam sve teške teme. – On ti je otac, ne moraš ni da mu govoriš takve stvari. – Kako to misliš? – On može da te pročita bolje nego bilo ko drugi. Tačno zna kako se osećaš i šta prećutkuješ. – Možda. – Foks je protrljao napet potiljak. – Nego, pitao sam te šta ima novo kod tebe. – Svojevremeno su se desile neke mnogo gadne stvari. To bi moglo da objasni napade na Kafertija, Mintona i našeg lutrijskog dobitnika iz Linlitgoua. – Znači, ipak postoji veza? – Postoje i veza i motiv. – Čestitam. – Malo je rano za to. – Ali ostvario si pomak, pokazuješ mladima kako se rade neke stvari. – Imam utisak da sam došao do kraja neke dugačke pesme. Ljudi kao što su Kaferti i Džo Stark… pa i ja sam, kad smo već kod toga, na zalasku su. Naš način rada sad mi deluje nekako… ne znam. – Kao da pripada prošlom veku? – Da, možda. – Terenski rad i dalje nešto znači, Džone. Kad na to dodaš dobar inbalkandownload.org BD4U

stinkt, dobijaš formulu koja deluje. – Čuo je kako Rebus ispija poslednje kapi iz svoje čaše. Mogao je da ga zamisli kako pije poslednji viski pred spavanje. Dođavola, mogao je skoro da ga oseti: uljast, bakarne boje, sa snažnom aromom treseta. – Trebalo bi da te pustim da spavaš – rekao je Rebus posle zadovoljnog uzdaha. – Hoćeš li preneti novosti Šivon? – Ona bi verovatno više volela da to čuje od tebe. – U pravu si. Poslaću joj poruku. – Mogao bi čak i da joj telefoniraš. – Možda je u krevetu. – A možda i nije. Rizikuj jednom u životu. Foks se umorno nasmešio. – Ništa ne obećavam – rekao je, završavajući razgovor. Vratio se u krevet i legao na leđa šaka sklopljenih na grudima i zurio u tavanicu. Znao je da neće skoro zaspati. Zato je ustao, uzeo telefon i sišao u prizemlje. Napunio je čajnik i stavio ga na gorionik. Spustio je kesicu čaja u šolju i seo na barsku stolicu. Da, mogao bi da pozove Šivon, ali stvarno je kasno i nema ništa posebno da joj kaže. Da li bi je poruka probudila? Počeo je da je piše, pa ju je obrisao. Kad je skuvao čaj, ponovo je uzeo telefon. Nije bilo ni poruka, ni propuštenih poziva. Kucnuo je ikonicu foldera s fotografijama i našao Šivoninu sliku. Snimio ju je dok je stajala leđima okrenuta niskom zimskom suncu, pa joj je veći deo lica bio u senci. Ne ostavljaj posao nedovršen, Malkolme, promrmljao je. Otvorio je drugu fotografiju i uvećao je. Na njoj je bio telefonski listing Hamiša Rajta. Uglavnom je zvao mobilne telefone. Neko iz Kompstonovog tima na marginama je dodao detalje: žena, službenik osiguranja, klijent, klijent, benzinska pumpa, bratanac, klijent, trajektna kompanija, restoran. Ali bilo je i poziva na fiksne telefone: ponovo žena i tetka u Dandiju. I jedan broj koji počinje s 0131, Edinburg. „Giford In”. Pored njega je pisalo: „Osoblje nikad nije čulo za njega, verovatno pogrešan broj”. Pogrešan broj u ponedeljak uveče, nedelju dana pre njegovog nestanka, a poziv je trajao skoro tri minuta. Naziv „Giford in” Foksu ništa nije značio pa ga je potražio na internetu. Nalazio se na Sent Džons roudu u Korstorfinu. Stotinama puta je vozio Sent Džons roudom, ali nikad nije obraćao pažnju na kafane, no bio bi spreman da se opkladi da je Džon Rebus čuo za to mesto. „Terenski rad i dalje nešto znači… Kad na to dodaš dobar instinkt…” „Rizikuj…” balkandownload.org BD4U

„Rizikuj…” „Rizikuj…” Pa, Malkolme?, glasno je izazvao sebe. Šta ćemo sad? Pola sata kasnije ponovo je bio u krevetu s rukama pod glavom. Oči su mu se privikavale na mrak dok je mozgao o raznim stvarima. balkandownload.org BD4U

OSMI DAN balkandownload.org BD4U

31. Rebus je pružio kutiju Kristin Eson. Ona je sedela za svojim kompjuterom i nepoverljivo ga gledala. – Iz pekare – rekao je spuštajući kutiju na sto. Otvorila ju je i zavirila unutra. – Krofne sa džemom – rekla je. – Moj način da ti se izvinim. – Za šta? – Što ti nisam rekao da sam sasvim sam našao Pola Džefriza. Roni Ogilvi je prišao stolu, uzeo jednu krofnu, gurnuo je u usta i vratio se na svoje mesto. Esonova ga je mrko pogledala, ali njemu to nimalo nije zasmetalo. – Ostale tri su tvoje, ako budeš brza – rekao joj je Rebus. Zatvorila je kutiju i stavila je u svoju fioku. – Hvala ti – rekla je. Onda je videla da joj pruža list papira, očekujući da ga uzme. – Brajan Holrojd – objasnio je. – Nemam mnogo dodatnih informacija za tebe i izvinjavam ti se i zbog toga. Osamdesetih je bio tinejdžer, neko vreme je proveo u popravnom domu pod nazivom Ejkorn haus. Dom je odavno zatvoren, ali činjenica da je bio tamo verovatno znači da ima kriminalni dosije. – Misliš da imamo nešto u arhivi? Zar se te stvari posle nekog vremena ne brišu? Rebus je samo slegnuo ramenima. – Možda postoje čak i informacije o Ejkorn hausu. To je bio kazneno-popravni dom dok mu nisu dali finije ime. Ali, šta god da radiš, budi veoma oprezna. – Oh? – Mogu da se oglase zvona za uzbunu. – A to bi moglo da se dogodi, jer…? – Verovatno se ništa neće desiti. – To nije odgovor na moje pitanje. balkandownload.org BD4U

Mahnuo je ispred nje onim listom papira. – Doneo sam ti krofne – podsetio ju je. Pošto su još malo odmeravali snage, Kristin je uzdahnula i istrgnula mu papir iz ruku. – Šta će pre izazvati uzbunu, pretraga na internetu, ili moj upad u arhiv? – Postoji samo jedan način da to saznaš. – Rebus joj je uputio osmeh za koji se nadao da će je pridobiti. – Šivon još nije stigla? – Kao što vidiš. – Esonova je pokazala prema praznom stolu. – Možda je provela noć tešeći Malkolma. – A zašto bih to radila? Glas je dopro s vrata kancelarije. Klarkova je ušla, izvadila laptop iz torbe i spustila ga na svoj sto. – Otac mu je i dalje u bolnici – objasnio je Rebus. – Rekao sam mu da te pozove. – Nije me zvao. – Da budem iskren, bilo je kasno. Mada ne izgledaš kao da si rano legla kako bi se dobro naspavala. – Hvala ti na lepim rečima. – Svlačila je kaput i odmotavala dugačak crveni šal. Esonova je ponovo izvadila kutiju. – Krofne? – ponudila je. – Samo jednu – odgovorila je Klarkova vadeći krofnu i klimajući glavom u znak zahvalnosti. I Esonova je uzela jednu, pa je vratila kutiju u fioku. – Imaš još jednu – natuknuo je Rebus. – To mi je za kasnije – odvratila je. – Rekao sam Kristin da potraži podatke o Brajanu Holrojdu – objasnio je Rebus Klarkovoj. – Mislim da je ona taktičnija od mene. Klarkova je klimnula glavom. – Mada, ako u arhivu radi isti govnar kao prilikom moje poslednje posete tom mestu, bilo bi bolje manuti se taktičnosti i poneti biber-sprej. – Snaći ću se ja – uveravala ju je Esonova. – Samo da sredim poslednju krofnu. – Hvala što me provociraš – promrmljao je Rebus krenuvši prema vratima. Bio je na pola puta kad ga je Esonova pozvala. – Da? – rekao je s nadom u glasu. – Zar nećeš da me pitaš za Dejva Ritera? – Pretpostavio sam da ništa nemaš. balkandownload.org BD4U

– E pa, prevario si se. – Zastala je. – Na neki način. Snage reda i zakona u Ulapulu nikad nisu imale posla s njim, niti u evidenciji postoji bilo kakav trag o tome da on živi u Škotskoj, pod tim imenom. – Pa, hvala ti na toj informaciji. – Ali postoji čovek po imenu Dejvid Ratner. On je i te kako poznat lokalnoj stanici policije. – U Ulapulu? – U Ulapulu – potvrdila je. Sad je na nju došao red da mu pruži list papira. On je u hodu čitao podatke. – „Hapšen za manje izgrede: pijanstva i remećenje javnog reda i mira, tuče na ulici…” – Znači da bi to mogao biti on. – Možda. Pogledao ju je. – Kad si nameravala to da mi kažeš? – Bilo mi je na vrh jezika dok nisi izvukao novi list papira i ponovo zatražio uslugu. – O čemu se radi? – umešala se Klarkova. Usta su joj bila puna krofne, a na usnama je imala šećera u prahu. – Taj tip je jedan od Kafertijevih razbojnika – podsetio ju je Rebus. – Onaj kojeg nismo napali pred njegovim negovateljima. – Živi u Hajlendsu pod lažnim imenom? – Moguće je. – Nameravaš da odeš tamo? Rebus je zamišljeno klimnuo glavom. – Ako ni zbog čeg drugog, onda da bih ga zaštitio od Kafertija. – Baš si zlatan – primetila je Klarkova. Rebus se ponovo okrenuo prema Esonovoj. – Baš sam zlatan – rekao joj je. – Ovo ti je zvanična potvrda. Prevrnuvši očima Esonova je s uzdahom pružila kutiju prema njemu. Rebusu je trebalo samo nekoliko minuta nad mapom da bi zaključio kako se do Ulapula najbrže stiže putem A9 ka Invernesu, a onda ka zapadu, putem A835. Napunio je rezervoar svog saaba, pomolio se da stara krntija preživi to putovanje i kupio zalihe vode, cigareta i čipsa. Stavio ih je na suvozačko sedište zajedno sa CD-om kupljenim na sniženju, koji mu je obećavao najbolje rok pesme iz sedamdesetih i osamdesetih godina. Rebus nije uživao na putu A9. Pre dve-tri godine nekoliko puta ga je prešao s kraja na kraj radeći na jednom slučaju. Deo puta imao je četiri trabalkandownload.org BD4U

ke, ali bilo je i dugačkih deonica punih krivina koje su imale samo jednu traku. Upravo na takvim mestima se zaglavljivao iza beskrajnih kolona kamiona i starih limuzina koje su vukle još starije prikolice. Invernes je dvesta četrdeset kilometara od Edinburga, ali do tamo mu treba tri sata i verovatno još sat i po do krajnjeg odredišta. Pošto je bio svedok Kafertijevog ponašanja u staračkom domu, odlučio je da mu ne govori ništa o ovom putovanju, bar dok se bezbedno ne vrati u Edinburg. Dok je prelazio most Fort roud, video je kako se na zapadu gradi njegova zamena. Taj projekat će, očigledno, biti završen na vreme i u okviru budžeta, za razliku od edinburških tramvajskih linija. Nikad se nije vozio tramvajem po gradu. U njegovim godinama mogao je besplatno da se vozi gradskim autobusima, ali ni to nije koristio. Ti i ja, rekao je svom saabu ohrabrujuće potapšavši volan. Ka severu je sve do Perta vodio put s četiri trake i saobraćaj glatko tekao. Međutim, posle Perta put se suzio, a nove kamere za praćenje prosečne brzine nimalo mu nisu bile od pomoći. Poželeo je da je mogao da uzme patrolna kola s vozačem, rotacionim svetlima i sirenom. Ali onda bi morao da objasni svrhu ovog putovanja. „Jedan dečak je ubijen i treba da razgovaram s čovekom koji je pokupio i zakopao njegovo telo…” Činjenica da je Dejvid Ratner nedavno pravio nevolje značila je da bi trebalo da bude u stanju da mu odgovori na nekoliko pitanja. S druge strane, da li će biti raspoložen za to? Rebus je mozgao o tome dok je vozio. Kaferti je pomogao u zataškavanju zločina, verovatno ubistva. Kad se sve uzme u obzir, on bi već trebalo da je u zatvoru, ali to ne bi pomoglo u rešavanju misterije. Kaferti bi ćutao kao zaliven, a njegov advokat bi ga za tren oka vratio na ulicu. Ovako bar postoji mogućnost da reše slučaj, kako je Rebus objasnio Šivon Klark. Kazna bi mogla uslediti kasnije, ako Državno tužilaštvo zaključi da je to izvodljivo. Ako ništa drugo, Rebus je bar bio veoma realan. Za života je video krivce kako izbegavaju kazne i (relativno) nevine ljude kako stradaju. Gledao je i nemoćno besneo, baš kao Albert Stout ili Patrik Spajers, kako moćni i bogati zaobilaze sistem. Shvatio je da uticajni ljudi mogu da budu podmukliji i nemilosrdniji od ljudi bez ikakvog uticaja. Dva različita sveta, promrmljao je dok je preticao kamion s prikolicom. Kad je to uradio, zaglavio se iza ogromnog autobusa s likom iz crtaća koji mu se cerio sa zadnjeg kraja reklamirajući jeftine karte. Posle petnaest kilometara milenja počeo je da zamišlja kako svog razdraganog mučitelja balkandownload.org BD4U

bije štapom. Ni CD mu nije pomogao. Većinu pesama nije ni prepoznao, a čupavci koji pevaju balade nikad nisu bili po njegovom ukusu. Pustio je radio i slušao ga sve dok se signal nije izgubio kad su s obe strane puta počele da se uzdižu planine belih vrhova. I kraj puta je bilo snega posivelog od izduvnih gasova. Dan je bio tmuran, a temperatura nekoliko stepeni iznad nule. Nije mu palo na pamet da bi put mogao da bude težak za vožnju ili čak neprohodan. U kakvom su mu stanju gume? Kad ih je poslednji put proverio? Pogledao je na suvozačko sedište i svoje zalihe. Bićeš ti dobro, rekao je sebi dok je pored njega proletao BMW provlačeći se pored autobusa uz glasan protest sirene kamiona koji je nailazio iz suprotnog smera. Foks nije našao mesto za parkiranje u Korstorfinu, pa je završio iza „Mekdonaldsa” na kružnom toku Dram Bre. Pored parkinga su bile nanizane različite radnje. Pretpostavljao je da se „Giford in” otvara u jedanaest, a sad je bilo pet do jedanaest. Vraćajući se peške duž Sent Džons rouda zastao je ispred prodavnice gitara i proučio njen izlog. Džud je oduvek želela gitaru, ali otac joj nije dozvolio da je kupi. „Čim se odselim od kuće, kupiću gitaru!”, prasnula je jednom, kad je imala četrnaest godina. „Ostavi ključ na stolu”, odvratio joj je Mič. Foks ju je iznenadio deceniju kasnije kupivši joj gitaru za rođendan. Nije bila električna, već akustična, a uz nju je išao i CD za samostalno učenje. Gitara je godinu ili dve stajala u uglu njene sobe, a onda je prilikom jedne posete Foks primetio da je više nema. Nikad o tome nisu ni reč rekli. Kad je otvorio vrata „Giford ina” ustanovio je da nema ranojutarnjih mušterija. Kafana je delovala kao mesto koje je puno tek u vreme ručka. Na svakom stolu bio je plastificirani jelovnik, a na tabli pored šanka kredom su bili ispisani nazivi specijaliteta dana. Pod od golih dasaka, mnogo ogledala i slavine za točenje piva od blistavog mesinga. Momak od dvadeset i kusur godina ređao je barske stolice. – Dolazim za sekund – doviknuo mu je. – Ne morate da žurite, nisam došao na piće. – Ako nešto prodajete, treba da telefonirate šefu i zakažete sastanak. – Ja sam inspektor. – Foks mu je pokazao službene isprave. – Nešto se dogodilo? – Samo bih da proverim neke stvari. balkandownload.org BD4U

– Sigurni ste da nećete piće? Kuća časti. – Onda može jedan epltajz. – Nema problema. – Barmen je proverio kako je poređao stolice, a onda prešao na drugu stranu šanka i izvadio jednu flašu iz frižidera. – Leda? – Ne, hvala. – Foks je seo na barsku stolicu i izvadio telefon. Našao je snimak listinga Hamiša Rajta pa jedan broj pročitao barmenu. – To je naš broj – potvrdio je ovaj. – Je li to telefon za javnu upotrebu? – Ne baš. – Pokazao mu je aparat s druge strane šanka, pored vrata kroz koja je malo pre toga prošao. – Je li samo za osoblje? Barmen je slegnuo ramenima. – Ponekad redovne mušterije pozovu taksi ili uplate opkladu. Uglavnom svi imaju mobilne telefone, ali ako neko nema… – A mogu i da primaju pozive? – Mislite od žena koje traže muževe? – Barmen se nasmešio. – I to se dešava. – Pre dve nedelje čovek po imenu Hamiš Rajt pozvao je ovaj broj. Bio je ponedeljak uveče. Razgovor je trajao tri minuta. – Ne poznajem nijednog Hamiša Rajta. – Živi u Invernesu i vlasnik je autoprevozničke firme. – I dalje mi ne zvuči poznato. – Ko je još osim vas radio te večeri? – Možda Sandra. Ili Deniz. Džef je na odmoru, a Ben je tada bio bolestan. Zimski grip, poznat i kao želja da se malo izvališ. – Da li biste mogli da pitate Sandru i Deniz? Barmen je klimnuo glavom. – Mislio sam odmah – dodao je Foks. I dok je on pijuckao epltajz, barmen je telefonirao. Onda je slegnuo ramenima. – Sandra se seća da su se vaše kolege već raspitivale u vezi s tim, preko telefona. Rekla im je da je neko verovatno pogrešio broj. – Ali ne seća se samog poziva? – Ovde telefonski pozivi i nisu tako retki, znate. Kad je bar pun, posla ima preko glave. – Hamiš Rajt nikad nije svratio ovamo na piće? – Kako izgleda? Foksu je trebalo malo vremena da na svom telefonu preko interneta nađe balkandownload.org BD4U

Rajtovu sliku. Fotografija je bila iz nekih inverneskih novina i prikazivala ga je kako stoji ispred jednog od svojih kamiona. Barmen je zaškiljio dok je proučavao sliku. – Rekao bih da mi izgleda poznato – priznao je. – Ali to je verovatno zbog toga što liči na tipove kakvi ovamo zalaze. – Pogledajte još jednom – insistirao je Foks. Uto se vrata otvoriše i uđe jedan stariji muškarac s presavijenim novinama u rukama. – Dobro jutro, Arture – pozdravio ga je barmen. Gost je u odgovor klimnuo glavom. – Jedan s ledom? – Mnogo leda – potvrdio je gost. Barmen je postavio čašu ispod točilice za viski, a gost je izbrojao novčiće i spustio ih na šank. Foks se obratio pridošlici. – Znači li vam nešto ime Hamiš Rajt? – Ima li obe noge? – interesovalo je starca. – Mislim da ima. Zašto? – Jer bi, u tom slučaju, komotno mogao da nastupa za „Rendžerse”, imajući u vidu kako sad igraju. Barmen se zakikota kad je dao piće gostu. Foks je zaključio da gubi vreme. Iskapio je piće i krenuo u toalet. Usput je prošao pored džuboksa i oglasne table. Video je isečak iz „Ivning njuza” o novčanoj pomoći koju je kafana prikupila u dobrotvorne svrhe, kao i oglase lokalnih biznismena koji su reklamirali svoje usluge. U povratku iz toaleta ponovo je zastao pored table i skinuo jedan oglas. Pokazao ga je barmenu. – „CC skladišta” – objasnio je. – Šta s tim? – Nalaze se u Brumhausu. To vam baš i nije prvi komšiluk. Barmen je neodređeno slegnuo ramenima. – Zar Mali Entoni ne radi tamo? – upitao je ljubitelj viskija sedajući za sto koji je verovatno bio njegovo uobičajeno mesto. Foks je pogledao barmena. – Je li Mali Entoni okačio ovaj oglas? – Možda. – Pretpostavljam da je on redovna mušterija? Momak je opet slegnuo ramenima. – A da li ljudi nekad telefoniraju njemu? – Verovatno telefoniraju, ali retko. – To se možda desilo pre tri nedelje? – To već morate sami da ga pitate. balkandownload.org BD4U

– Onda ću tako i uraditi – rekao je Foks ubacivši oglas u gornji džep. Našao je nešto sitniša u džepovima i stavio nekoliko funti na šank. – Piće je bilo na račun kuće – podsetio ga je barmen. – Izbirljiv sam u pogledu toga ko može da me časti – odvratio je Foks, okrenuo se i izašao. Pozvao je Šivon Klark s parkinga i pitao je šta ona misli o tome. – Čiji je to slučaj, Malkolme? – upitala je. – Neko je upucao Denisa Starka. – A gde je tu veza? – Stark je tražio Hamiša Rajta. Šta ako je Rajt, ili neki od njegovih prijatelja odlučio da preokrene situaciju? – Dobro… – Rajt je telefonirao u „Giford in”. Jedan tip koji tu redovno pije radi za Čika Karpentera koji je dobio batine od Denisa Starka… – Mnogi su imali neraščišćene račune sa žrtvom. Ali mi tražimo nekoga ko je pokušao da udesi da to ubistvo izgleda kao deo šablona. – Kako bi nas naveo na pogrešan trag, da. Poslednje što žele jeste da Džo Stark krene na njih. – Tu si u pravu. – Klarkova je malo razmislila. – Gde si ti sad? – Parkirao sam se ispred jedne prodavnice kućnih ljubimaca. – Razmišljaš da prihvatiš besplatnog psa kog ti je Džon ponudio? – Ne pada mi na pamet. – Mislila sam da si možda u bolnici. – Bio sam tamo čim sam ustao. Džud mi je rekla da je kasnije zamenim. – Ima li nekih novosti? – Nema promene od sinoć. – Znaš da ti niko ne bi zamerio ako bi uzeo nekoliko slobodnih dana. Foks je prešao preko toga. – Razmišljam da svratim u „CC skladišta”. Ili misliš da ne bi trebalo? – Ovde baš i nema nekog posla za tebe – priznala je. – Iako imamo čoveka manje. – Stvarno? – Kristijeva je otišla u arhiv da obavi nešto za Džona. – On upošljava ljude brže nego biro za zapošljavanje. – Hoćeš li da pogađaš gde je sad? – Iznenadi me. balkandownload.org BD4U

– Vozi se ka Ulapulu. – Šta je u Ulapulu? – Koliko se sećam svoje poslednje posete tom mestu, trajekt i riba s pomfritom. – Šta ga je od toga privuklo? – Tamo je neko s kim mora da razgovara. – Kao da ne želiš da mi kažeš o čemu je reč. – Možda ću ti reći uskoro. – Ali ne sad? – Foks je pokrenuo motor. – Treba li da podnesem izveštaj posle skladišta? – Apsolutno. – Onda ću to i uraditi. balkandownload.org BD4U