Psi u divljini - Ian Rankin

pravu što se tiče tvog izraza lica kad sam rekao da bi tvoje kolege iz Kriminalističkog mogle da opomenu Starkove da budu mirni. Zašto to ne bi bila dobra zamisao, Malkolme? – Nije mi dozvoljeno da ti to kažem. – Zašto? – Jednostavno je tako. – Nismo u pesmi Brusa Hornsbija, znaš. Hoćeš da ti pomognem, a da mi ništa ne kažeš? E pa, baš ti hvala, ortak, ali budi siguran da ti više neću činiti slične usluge. Pošto je to rekao, Rebus je bacio polupopušenu cigaretu pred Foksove noge i odmarširao prema kolima. Kaferti je sedeo za kuhinjskim stolom. Drvene roletne su bile navučene na prozore što znači da niko nije mogao da vidi šta se dešava unutra. Telefonirao je jednom tipu, bivšem vojniku za kog je radila polovina gradskih izbacivača. Sad su u automobilu na kolskom prilazu, tik ispred kapije, sedela dvojica kršnih momaka. Kola su im bila okrenuta prema pločniku tako da svako ko tuda prođe može da ih vidi. Jedan od njih je na svakih deset minuta obilazio dvorište i provirivao preko zida u zadnje dvorište kako bi se uverio da u susednoj bašti nema nikog. To nije bilo mnogo, ali bolje išta nego ništa. Kaferti je nekad imao telohranitelja koji je spavao u sobi iznad garaže, ali to je bilo besmisleno rasipništvo. Nekada davno je, naravno, uza se u svakom trenutku imao pet-šest tipova. To je njegovu ženu dovodilo do ludila. Ustala bi noću da ode u toalet i ugledala jednog od njih kako je posmatra sa stepeništa. A kad je išla u kupovinu, ili da se vidi s prijateljicama, s njom je obavezno išao vozač s naređenjem da je ni na trenutak ne ispušta iz vida. Ali vremena su se promenila, ili je bar Kaferti tako mislio. Poslednjih sat i po je proveo telefonirajući. Problem je u tome što je većina onih koje je nekad poznavao sada samo pepeo ili se odselio na drugi kraj sveta. Ipak je pustio glas kako je spreman da plati pozamašnu svotu za sveže informacije o Starkovima, ocu i sinu, kao i o njihovim saradnicima. Već je saznao da su obišli određene firme u Aberdinu i Dandiju tokom prethodne nedelje. To je potkrepilo njegovu teoriju da Denisa upoznaju s ljudima pre nego što preuzme posao od svog matorog. Kafertijev telefon je ležao na stolu, napunjen i spreman za novosti. Pored telefona bio je spljošteni metak. Kaferti ga je gurkao noktom. U stara vremena imao bi na platnom spisku nekog iz Krimibalkandownload.org BD4U

nalističkog odeljenja ili iz forenzičke laboratorije. Dao bi metak nekom od njih i saznao šta se može saznati na osnovu toga. Danas skoro da nije znao odakle da počne, mada je nekolicini ljudi kojima je telefonirao pomenuo šta ga zanima. Možda neko od njih poznaje nekog. Naravno, tu je bio i Rebus. Ali zašto bi Rebus krišom odneo metak u laboratoriju, umesto da ga preda Kriminalističkom odeljenju? Uostalom, kakve to veze ima? To su sigurno Starkovi ili Daril Kristi. Starkovi, jer im se može, a Daril Kristi da bi im poželeo dobrodošlicu u grad i pokazao im ko je novi gazda. O čemu god da je reč, on će to saznati. A oni će platiti. Šivon Klark nije mogla ništa osim da čeka. „Skotsmen” će uveče objaviti priču preko interneta, a propratiće je i saopštenjem preko Tvitera. Ali to se verovatno neće desiti pre devet ili deset sati, tako da će, kad se pojavi jutarnje izdanje, imati ekskluzivnu vest i u štampanom obliku. Smitova joj je poslala poruku kako bi je uverila da će vest imati centralno mesto na prvoj strani, osim ako neki član kraljevske porodice ne umre ili ga ne snime sa crtom kokaina. – Daleko bilo – promrmljala je Klarkova za sebe. Esonova i Ogilvi su bili vredni. Sastavili su spisak žrtava prilikom provala u poslednjih pet godina. Obuhvatili su provale u privatne kuće, kao i one u poslovne prostorije. Bilo je na tom spisku radnika obezbeđenja udarenih pajserima, starijih parova kojima su pretili mučenjem ako ne kažu gde drže dragocenosti i slično. Oko tri četvrtine slučajeva je rešeno. – Ili je, bar, neko otišao u zatvor – kazala je Esonova u polušali. Jedan slučaj se desio u Edinburgu prošle godine. Žena je napadnuta u svojoj spavaćoj sobi. Osumnjičen je njen bivši muž, ali nije bilo dovoljno dokaza koji bi ubedili državnog tužioca tako da muž nije proglašen krivim. Pažnju Klarkove je privukao još jedan slučaj. Desio se pre samo dve nedelje u Linlitgou. Penzionisani radnik kazneno-popravnog doma koji je pre samo tri godine dobio milion funti na lutriji. Polovinu sume je potrošio na veliku novu kuću s pogledom na palatu Linlitgou. Živeo je sam jer mu je supruga umrla. Nađen je u hodniku u prizemlju, razbijene lobanje. Udaren je s leđa. Neko je obio kuhinjska vrata. Taj slučaj još nije bio arhiviran. Klarkova je pitala Esonovu i Ogilvija šta oni misle o tome. – Misliš da vredi uporediti beleške? – upitala je Esonova. – To je svojevremeno snažno odjeknulo u medijima – dodao je Ogilvi. – balkandownload.org BD4U

Mislim na dobitak na lutriji. – Neko je znao da se starac dokopao novca pa je upao misleći da će lovu zateći na gomili na stočiću u dnevnoj sobi? – Ali Klarkova im je rekla da se ipak raspitaju. Onda se odvezla do gradske mrtvačnice. Ušla je na ulaz za zaposlene i iznenadila pomoćnika koji se presvlačio u pustom hodniku. – Samo sam došla da vidim profesorku Kvant – objasnila je Klarkova. – Na spratu je. Klarkova mu je uputila osmeh izvinjenja i prošla pored njega. – Dobre tetovaže – dobacila je, na šta se mladić zacrveneo. Debora Kvant je bila u svojoj dobro osvetljenoj, urednoj kancelariji. Iza vrata je bila kabina za tuširanje i Klarkova je osetila miris sapuna i šampona. – Ne smetam vam? – Uđi, Šivon. Sedi. Kvantova je zagladila dugu riđu kosu i pričvrstila je trakom. – Upravo sam završila – rekla je. – Ali večeras idem na neki prijem, pa… Klarkova je primetila haljinu na vešalici. – Prelepa je – primetila je. – Bolja nego što većina gostiju zaslužuje. Sve sami akademici i stariji lekari. – Povedite pratioca. – Imaš li nekog na umu? – Čula sam da ste nekoliko puta izašli s jednim gospodinom koji se nedavno penzionisao. Kvantova se nasmešila. – Samo na piće i večeru. Ali možeš li stvarno da zamisliš Džona na zvaničnom skupu s gomilom vremešnih hirurga i profesora? – Jeste li ga pozvali? – Da znaš da jesam. Odbio je. – Vrlo taktično, sigurna sam. – Psovanje je sveo na najmanju meru. Pa, šta mogu da učinim za tebe, Šivon? – Reč je o slučaju Minton. Vi ste obavili autopsiju. – Tako je. – Pregledala sam vaš izveštaj. Samo me je zanimalo da li vam je još nešto palo na um. – O čemu? balkandownload.org BD4U

– Lord Minton je dobio preteće pismo. U stvari, to je bila samo poruka. – Klarkova joj je predala fotokopiju. – Zanima me da li bi ovo na bilo koji način promenilo vaše viđenje. – Čovek je umro od udaraca tupim predmetom i davljenja. Verovatno bi i samo jedna od te dve stvari bila dovoljna. Napadnut je spreda ili s boka. Žrtva je krenula ka vratima svog kabineta pošto je prethodno čula buku. Onda je napadač nasrnuo na njega i udario ga istim čekićem kojim je razbio prozor perionice. Tragovi na vratu govore nam da napadač ima krupne šake, verovatno je muškarac. – Kvantova je slegla ramenima. – Ova poruka ni na koji način ne može da promeni te zaključke. Jeste li je našli u njegovoj fioci? – U njegovom novčaniku. Zašto pitate? – Na fotografijama s mesta zločina vidi se da je fioka radnog stola otvorena nekoliko centimetara. Mislila sam da su možda policajci koji su prvi stigli na lice mesta… – Oni znaju da ništa ne smeju da diraju. – Klarkova je pokušala da se seti mesta zločina. Kad je ona stigla tamo, fioka je bila zatvorena. U tome nema ničeg čudnog. – Da niste možda vi pre dve nedelje obavili autopsiju onog dobitnika lutrije? – Iz Linlitgoua? – Kvantova je odmahnula glavom. – I to je bio udarac tupim predmetom, je li tako? Tokom provale. Ali nije bilo znakova davljenja, ako se dobro sećam. – Volela bih da vidim taj izveštaj. – U redu. Ali, naravno, moraćeš da mi uzvratiš uslugu. – Na koji način? Kvantova je glavom pokazala prema haljini. – Večeras treba da glumiš mene. Samo želim što pre da stignem kući i spakujem se u krevet. – Reći ću vam šta mogu da učinim – ponudila je Klarkova. – Mogu da vas pozovem na mobilini za, sat vremena, otprilike. Reći ću vam da je nešto iskrslo i da morate što pre da nam se pridružite. – Imaš li moj broj? – upitala je Kvantova kikoćući se. – Dajte mi ga – kazala je Klarkova. balkandownload.org BD4U

8. Samo su Riki Kompston i Alek Bel bili u kancelariji kad se Foks vratio. Sedeli su s nogama podignutim na sto, jeli krempite i pili čaj. – Gde si ti bio? – zanimalo je Kompstona. – Osim što si svom šefu šaputao na uvo slatke besmislice. – U stvari, nisam ni video Daga Makstona. Ali razgovarao sam s Velikim Gerom Kafertijem. – Preko svog posrednika? – Tako je. – Pa, onda kaži šta je bilo. – Gde su ostali? – Starkovi su u pokretu, koristimo dvoja kola kako nas ne bi uočili. Zbog toga je ovde ovako pusto. Jeste li zadovoljni odgovorom, inspektore Foks? Foks je seo na jedan od praznih stolova. – Izgleda da Kaferti misli kako je lokalni kriminalac po imenu Daril Kristi naručilac napada na njega, možda da bi ostavio utisak na Starkove. On misli da su Starkovi u gradu da bi Denis video kako ovde funkcionišu stvari pre nego što preuzme porodični posao. To bi objasnilo i njihove posete Aberdinu i Dandiju… – Već smo ti rekli zbog čega su Starkovi ovde. – U svakom slučaju, ja sam razgovarao s Darilom Kristijem. – Čekaj, stani malo. Rekao si Kafertiju da su Starkovi ovde? – U stvari, to je uradio… moj posrednik. – Znači, za to zna i taj „posrednik”? E pa, to se zove čuvanje tajne, Fokse! – Oni ne znaju za vas i ne znaju da su Starkovi pod prismotrom. – Ali Starkovi mogu otkriti da ovi znaju za njihov boravak ovde i počeće da se pitaju kako je to procurilo. U najmanju ruku biće na oprezu kad saznaju da lokalni panduri motre na njih! – Kompston je ubacio ostatke svog kolača u kesu iz pekare. – Pet minuta radiš na ovom slučaju i već si zajebao balkandownload.org BD4U

stvar! Foks je to podneo ne trepnuvši. – Hoćete li da čujete šta je rekao Daril Kristi? Inače, on je već znao da su Starkovi u gradu, tako da se to baš i ne može smatrati tajnom. – Foks je čekao posmatrajući kako se Kompston polako smiruje. Glazgovljanin je otresao mrvice peciva s košulje i kravate. – Hajde onda, faco – rekao je na kraju. – Kristi smatra da su Starkovi došli ovamo da se sastanu s Kafertijem. Zašto? Da bi im Kaferti pomogao da postave Denisa za novog šefa u gradu umesto Kristija. Koliko je nama poznato, to nije tačno, ali Kristi veruje u to. – Kako je on saznao da su Starkovi u gradu? – upitao je Alek Bel. – Od vlasnika pansiona. – Vidi, vidi – začuo se otegnuti glas iza Foksovih leđa. Vrata koja je on ostavio odškrinuta sad su bila širom otvorena. Rebus je stajao oslanjajući se šakom o gornji deo dovratka. – Moram priznati da ovo baš i nije ono što sam očekivao. Foks je skočio na noge. – Kako si, dođavola, ušao? – Neko je zaboravio da kaže onima na recepciji da više nisam na platnom spisku. – Prokleti Džon Rebus – rekao je Bel. – Zdravo, Alek – mahnuo mu je Rebus. – Znači, još nisi odustao od borbe za pravdu? – Čuo sam za tebe – rekao je Kompston. – Onda si u prednosti u odnosu na mene – Rebus je pružio ruku Kompstonu. Kompston ju je prihvatio i predstavio se. – Ovo je tvoj posrednik? – upitao je onda Kompston Foksa. – Stolovi za petoro, što znači da neki nedostaju – naglas je razmišljao Rebus, osmatrajući prostoriju. – I skoro da nema papira. Stroga tajnost, a? Došli ste da sredite Starkove? – Rebus je pokušao da spusti šaku na Foksovo rame, ali Foks se izmakao. – Ne mogu previše da krivim našeg Malkolma. Samo je preko mene mogao doći do Kafertija i Kristija. Načelnik policije se sigurno opasno naoštrio na Starkove. Takav tim nije nimalo jeftin. – Rebus je seo na jedan sto tako da su mu noge visile. – Pretpostavljan da vam je Foksi lokalna veza, a on je zatražio moju pomoć jer je hteo da vas impresionira svojom neviđenom snalažljivošću. Kako se pokazao? – Civili ovde nemaju šta da traže, Rebuse – kazao je Kompston. – Kad u gradu izbije rat, stradaju svi, bez obzira na to da li nose uniformu. Ako motrite na Starkove, onda znate šta može da se desi. Možda se balkandownload.org BD4U

spremaju da srede Darila Kristija. – Nisu zbog toga došli ovamo – izletelo je Aleku Belu, na šta ga je Kompston sasekao pogledom. – Daril misli da jesu. Uvrteo je u glavu da su došli po njega, a da ih je na to nahuškao Kaferti. – Nisu se sastali ni s Kafertijem ni s tim Darilom Kristijem – izjavio je Kompston. – Znači, Denis nije došao da ga uvedu u podzemno društvo? – Rebus se počešao po obrazu. – Sigurni ste u to? – Ni trenutka ih ne ispuštamo iz vida. – A da slučajno jedan od njih nije sinoć skoknuo do Kafertijeve ulice i uzeo ga na nišan? – Ne verujemo da se to desilo. – Možda je bilo rupa u prismotri – nije se uzdržao Foks. – Naveo sam to samo kao mogućnost. – Sad se kajem što te nisam oterao u ćošak s onom jebenom video igricom – zarežao je Kompston. Skočio je na noge i ushodao se po kancelariji. – Imam bolju ideju – rekao je Rebus pogledavši na zidni sat. – Šta kažete na to da vas odvedem prekoputa na piće? Nije najgora kafančina u gradu, a kladim se da niko nije bio toliko pristojan da odvede tim da okvasi grlo, kao što je red. – Trebalo bi da sačekamo momke da podnesu izveštaj – upozorio je Bel. Kompston se načas zamislio. – Pa, od toga ne može biti nikakve štete, zar ne? Sigurno neće biti gore od onoga što je inspektor Foks već uradio. Alek, ti možešda ostaneš ovde ako želiš. – Zajedno smo jači, Riki. Bolje da i ja pođem s vama. – Onda je odlučeno – rekao je Rebus ustajući sa stola. Povedi nas, inspektore Foks, ionako ti častiš… Kafana je vrvela od radnika i studenata koji su igrali šah i dame. Pošto nije bilo slobodnih stolova, grupa je krenula ka drugom kraju šanka. Foks je platio piće: tri piva i mineralnu vodu. – Da sam znao da ne piješ – upozorio je Kompston Foksa – ne bih te ni primio u svoj tim. – Uzeo je najbližu čašu piva i coknuo usnama pošto je popio gutljaj. – Kako si ti, Džone? – Bel i Rebus su se kucnuli čašama. balkandownload.org BD4U

– Ne smem da se požalim, Alek. I dalje si u Glazgovu? – Sad radim pri Gartkošu. – Čestitam. Malo si napredovao od hapšenja narkosa i kućnih siledžija. – Da. – Znači, neko slobodno vršlja vašim gradom s vatrenim oružjem? – prekinuo ih je Kompston. – Čini mi se da toga nije bilo u vestima. – Kaferti kaže da se radi o nesrećnom slučaju. Sapleo se i razbio prozor. Susedi tvrde drugačije, a u zidu njegove dnevne sobe postoji rupa od metka. – Znači, vas dvojica ste dobri? – Dobri smo toliko da sam pola života proveo pokušavajući da ga ćorkiram. – I, jesi li šta uradio? – Pušten je iz zatvora iz zdravstvenih razloga posle čega je usledilo čudesno izlečenje. – Rebus je spustio svoju čašu na šank. – Pa, jeste li spremni da mi ispričate, ili ćete nastaviti da me zavlačite kao taksista novajliju u gradu? Kompston je pogledao Aleka Bela. – Džon spada u dobre momke, uprkos slavi koja ga prati – potvrio je Bel. – Starkovi traže čoveka po imenu Hamiš Rajt – počeo je Kompston pošto je još malo razmislio. – Ima autoprevozničku firmu i svojim kamionima je isporučivao drogu po celoj zemlji. Već neko vreme motrimo na Starkove. Kad su iz Glazgova otišli u Invernes i posetili Rajtovu tamošnju firmu, znali smo da se nešto sprema. Posle toga su otišli u Aberdin i Dandi, a sad su ovde. – Jeste li i vi pokušali da nađete tog Rajta? – Njemu se izgubio svaki trag. Žena ga pokriva. Kaže da je poslom otišao u London, ali uopšte ne koristi svoj telefon i nema nikakvih dokaza da je zaista tamo. – Šta je s njegovim kolima? – Parkirana su mu u garaži kod kuće. – Deluje li vam njegova žena uplašeno? – Rekao bih da je uplašena. – Ima li nešto što pripada Starkovima? – nagađao je Rebus. – Verovatno drogu i keš – pretpostavio je Bel. Kompstonov telefon je zazujao. – To je Bet – rekao je prinevši telefon balkandownload.org BD4U

uhu a drugo pokrio slobodnom šakom. Međutim, pokazalo se da je u baru ipak previše bučno, pa je krenuo prema vratima. Kad je izašao, Rebus se fokusirao na Bela. – Reci mi kakav je ovaj tip, Alek? – U redu je. – Bolji od tebe? – Rebus kao da nije verovao u to. – Samo je drugačiji. Inače, stvarno se radi o drogi i lovi. I to mnogo, i jednog i drugog. Cela ta priča da su došli da zaplaše tog tvog Kristija je pogrešna. A nisu krenuli ni na Velikog Gera Kafertija, kad smo već kod toga. – Prisluškujete ih, ili tako nešto? – upitao je Rebus. – Bolje od toga. – Bel se okrenuo prema Foksu, proverio jesu li vrata i dalje zatvorena i upro prstom u njega. – O ovome nikom ni reči. Foks je podigao ruke pokazujući da je saglasan. – Imamo čoveka u njihovim redovima. U najdubljoj ilegali. – Boba Selveja? – nagađao je Foks, ali Bel je odmahnuo glavom. – Bez imena. Na tajnom zadatku je duže od tri godine i polako se probijao sve bliže i bliže Starkovima. – Za to stvarno treba biti izdržljiv – zadivljeno je rekao Rebus. – To objašnjava zašto je moj šef mislio da očekujemo šestočlani tim – dodao je Foks. – Jeste, to je zasrao neko iz Gartkoša, pa im se onda Riki Kompston setio majke u znak zahvalnosti. – U čemu je onda fora s tim vlasnikom autoprevozničke firme? – upitao je Rebus prinoseći kriglu ustima. – Nije mu bilo dovoljno da prevozi robu za Starkove. Moglo bi se reći da je hteo da postane slobodni strelac. Razgovarao je s ljudima iz Aberdina i drugih gradova. – Uključujući i ovaj? – proverio je Rebus, na šta je Alek Bel polako klimnuo glavom. – A to znači s Darilom Kristijem? – Sasvim verovatno. – Znači da će Starkovi hteti da se vide s Darilom. – Moguće, ali radije bi prvo da nađu Hamiša Rajta ako ovaj drži pola miliona u koki i esidu i isti toliko u čvrstoj valuti. – To vam je rekao vaš čovek? – Da. – Imate li dovoljno da ih izvedete pred sud? – Otprilike toliko. balkandownload.org BD4U

– Ali vi biste više od toga. Bel se široko nasmešio – Uvek. – Što je duže među njima, veće su šanse da vaš čovek bude provaljen. – Svestan je toga. – Kako god se ovo zarvši, on je zaslužio medalju. Bel je klimnuo glavom. Kompston je otvorio vrata i krenuo prema njima trljajući šake kako bi ih zagrejao. – Starkovi su se sastali s tipom po imenu Endru Gudman. – On drži firmu za obezbeđivanje noćnih klubova – rekao je Rebus. – Tako je. Što znači da se pita šta će ući u kafane i klubove. – O tome se pitaju njegovi momci – ispravio ga je Rebus. – A to se odnosi i na ilegalne supstance – dodao je Foks – i na one koji ih unose s namerom da trguju njima. – Vrlo dobro – kazao je Kompston. – Poznaje li on Hamiša Rajta? – zanimalo je Rebusa. Kompston je slegnuo ramenima. – Ovo je igra koja se igra na duge staze. Ali na kraju će se svi delići slagalice uklopiti. Rebus je nabrao nos. – Da, ali dešava se da se neki delić zaglavi između podnih daski. A u nekim slučajevima ga nikad nije ni bilo u pakovanju. – Baš si ti neki pozitivan gad, a? Ko sad časti? – Ja moram da krenem – izvinio se Foks. – Vraćaš se prekoputa da raportiraš šefu? Jesi li već odlučio koliko ćeš mu otkucati? – Pošto Foks nije odgovorio, Kompston je odmahnuo rukom kao da ga tera, ali Foks nije odmah krenuo. – Znam zašto se ova akcija zove operacija „Junior” – rekao je. Kompston je izvio obrvu. – Hajde onda, zadivi me. – U serijalu „Ajron men” Robert Dauni Džunior glumi lika koji se preziva Stark. Kompston je bešumno tapšao dok je Foks izlazio iz kafane. – Za tebe isto, Džone? – upitao je Bel. Rebus je klimnuo glavom posmatrajući Foksa kako odlazi. Onda se okrenuo prema Kompstonu. – Malkolm je dobar momak, za njega se nikako ne može reći da je prljav. Ali, ako pređete crtu, može se desiti da digne uzbunu. Sve dotad nećete imati problema s njim. – Trpeću ga, samo zato što moram. Međutim, nisam zadovoljan što je tebe uvukao u ovo. – Rekao mi je samo koliko je morao. Dok nisam ušao u Sent Leonards, balkandownload.org BD4U

nisam ni znao šta ću zateći unutra. – Ali si nanjušio da on nešto krije. – Samo zato što sam dobar u tome. I gde su sad Starkovi? – Denis i njegovi momci ručaju u nekom indijskom restoranu na Lit Voku, a tata je krenuo nazad u Glazgov. Izgleda da mora da obavi neki posao tamo. – A prate ga jedan ili dvojica iz tvog tima? – Džejk i Bob – potvrdio je Kompston, više da bi informisao Bela, nego Rebusa. – To znači da bismo nas dvojica nešto kasnije morali da zamenimo Bet i Pitera. – Može, što se mene tiče – kazao je Bel. Kompston je ponovo usmerio pažnju na Rebusa teatralno ga odmerivši od glave do pete. – Pa, šta ćemo s vama, gospodine Rebus? – Misliš, osim što ćete da platite sledeću turu? – Da, osim toga. – Pa, pretpostavljam da bih mogao da vam kažem nešto malo o Kafertiju i Kristiju. Koliko da ubijemo vreme. – Rebus je pokazao jedan od stolova za kojim su dvojica studenata završili partiju dama i ustali. – Ili bih mogao da vas isprašim u dami. Izbor prepuštam vama. Dag Makston je išao niz hodnik navlačeći zimski kaput kad se na vrhu stepeništa pojavio Foks. – Mislio sam da sam ispaljen – rekao je Makston. – Otišao sam do kancelarije, ali tamo nema nikog. – Izvinite, gospodine. Neki su na zadatku, a ostali su otišli na piće. Makston se zaustavio da namesti šal. – Pa, šta imaš? – upitao je. – Pretpostavljam da znate da su Kompston i njegov tim došli ovamo kako bi motrili na čoveka po imenu Džo Stark? – I na njegovog sina, da. – I da su Starkovi došli ovamo… – Jer ih je neko zavrnuo i oni hoće da ga nađu. – Makston je zastao. – Mislio sam da ti meni treba da podneseš izveštaj. – Da budem iskren, nemam mnogo toga da dodam. Kompstonov tim nastavlja da motri, ali zasad se čovek kojeg Starkovi traže nije pojavio. – A Edinburg im nije bio jedina stanica, je li tako? – Tako je, gospodine. Već su ga tražili u drugim gradovima. balkandownload.org BD4U

– Znači, ako ga uskoro ne nađu, otići će negde drugde? – Pretpostavljam da hoće. – Dobro onda. – Makston je krenuo, ali onda je zastao. – Kompston se pristojno ponaša? Ne krši nikakva pravila, ne prelazi granice? – Ne, koliko je meni poznato. – Ali, da li bi ti to primetio? – Mislim da bih. – Dobro, onda – ponovio je Makston. – Vidimo se sutra, Malkolme. – Naravno. Foks je gledao kako njegov šef silazi niz stepenice. Nema razloga da kaže sve o Kristiju i Kafertiju, o nestaloj drogi, niti o panduru koji se infiltrirao u Starkovu bandu. Nema nikakvog razloga da bilo šta od toga Dagu Makstonu pokvari veče. Otišao je do kancelarije koja je pretvorena u sedište operacije „Junior” i uhvatio se za kvaku. Naravno, vrata nisu bila zaključana. Upalio je svetla i ušao. Unutra su bila dva laptopa, oba na stendbaju. Kucnuo je prstom oba tačpeda, aktivirao ih i uverio se da su zaštićeni šifrom. Na jednom stolu je bilo nekoliko listova papira, među njima i fotografija Hamiša Rajta. Ispod je bila kopija telefonskog računa, tačnije, poslednjeg telefonskog računa Hamiša Rajta. Neko je proverio pozivane brojeve i ispisao detalje na marginama. Foks je svojim telefonom fotografisao račun, a onda sve vratio kako je bilo. Pogasio je svetla, izašao i zatvorio vrata za sobom. Te večeri je trebalo da telefonira sestri i odlučio je da to obavi čim stigne kući. Planirao je da posle toga uključi svoj kompjuter i vidi šta može da sazna o Starkovima i njihovoj hordi. A, ako to ne potraje onoliko dugo koliko se plašio da bi moglo potrajati, pozvaće Šivon pred spavanje da je pita kako je provela dan i možda da joj ispriča nešto o svom danu. balkandownload.org BD4U

TREĆI DAN balkandownload.org BD4U

9. Pošto je svratio do trafike i kupio novine, Foks se vratio u svoja kola i telefonirao Šivon Klark. Javila se posle šestog zvona. – A baš sam se pitao zašto sinoć nisam mogao da te dobijem – rekao je Foks posmatrajući glavnu vest na prvoj strani. – Bila sam se malo zanela, moram priznati. – Dala si priču svojoj ortakinji Lori. – Da. – Pretpostavljam da ćeš i danas biti zauzeta. – U stvari, sa zadovoljstvom ću pustiti Džejmsa da uživa u medijskoj pažnji. Kristin i ja idemo u Linlitgou. Skoro smo stigle. – Je li? – Nego, šta ti radiš? – Sećaš se onih posetilaca iz Gartkoša koje sam ti pomenuo. Pa, ja sam kao neki agent za vezu. – To jest, motriš na njih za Makstona? – Tako nekako. Došli su zbog jednog glazgovskog gangstera… – Izvini, Malkolme, gubiš mi se. A moram da potražim i isključenje s auto-puta. – Da se onda čujemo kasnije? Ali signal je nestao. Foks je isključio telefon i ponovo na brzinu pročitao priču. Potom je spustio novine na suvozačko sedište preko fascikle nabrekle od papira. Na internetu je bilo baš mnogo materijala o porodici Stark. Odštampao je veliki deo toga i s tim otišao u krevet, ponevši i svesku A4 na linije. Supruga Džoa Starka je umrla mlada, pa je sam morao da odgaja njihovog jedinca Denisa. Foks je pretpostavljao da je Džo kao roditelj ispunjavao samo najosnovnije obaveze. Bio je prezauzet širenjem svoje imperije i učvršćivanjem reputacije jednog od najokrutnijih razbojnika glazgovskog podzemlja. A to nije bilo nimalo lako postići, imajući u vidu konkurenciju. Denis je od prvih dana u školi bio problematičan. Otac ga je zlobalkandownload.org BD4U

stavljao (ili, što je možda još gore, potpuno zapostavljao), pa je i dečak izrastao u siledžiju. Povrh svega, brzo je rastao, a kad je nabacio mišiće mogao je da ostvaruje svoje pretnje. U ranoj mladosti samo ga je izuzetno vešt advokat spasao robije zbog napada ispred fudbalskog stadiona. Koristio je britvu, sličnu Džoovom omiljenom oružju iz sedamdesetih godina. To je zainteresovalo Foksa. Sin je oponašao oca nadajući se da će steći njegovo odobravanje. Kad je prevalio dvadesetu u dva navrata je bio u zatvoru Barlini. To nije uticalo na njega da popravi ponašanje, ali mu je donelo nove saveznike. Foks nije uspeo da sazna mnogo o toj kliki. Džoovi ljudi bili su uglavnom pedesetogodišnjaci i šezdesetogodišnjaci. Skoro da nije bilo priče o opasnim glazgovskim četvrtima u kojima oni nisu bili glavni junaci. Ali Denisova banda je bila generaciju mlađa i poznavala je veštinu izvrdavanja. Nisu se pojavljivali na naslovnim stranama, a njihova imena su veoma retko pominjana i u sudskim izveštajima. Vozeći se prema Sent Leonardsu Foks se pitao da li bi na osnovu njihovih fotografija uspeo da prepozna policajca na tajnom zadatku. U kancelariji je bio samo Alek Bel. Pozdravio ga je zevanjem i promešao svoju kafu. – Riki se malo uspavao – objasnio je. – Znači, bio je u jutarnjoj smeni? – pretpostavio je Foks. Bel je klimnuo glavom i protrljao oči. – Ali nije oduševljen time. Postoji opasnost da ga matori Džo prepozna. – Poznaju se? – U starim danima su nekoliko puta naleteli jedan na drugog. Ali pošto je Džo sad u Glazgovu… – Kompston misli da je dovoljno bezbedno da odradi smenu? – Foks je klimnuo s razumevanjem. – Treba li da znam još nešto? – upitao je kačeći svoj kaput. – Ne baš, osim ako slučajno ne znaš neki dobar indijski restoran. Po onome što sam dosad video, Glazgov je do nogu potukao vaš precenjeni grad. – Razmisliću. U međuvremenu mi reci imate li nekakav dosije o Starkovima, nešto čime bih mogao da ubijem vreme. – Skoro sve je na kompjuteru. – Imate li neke slike snimljene tokom nadzora? – Šta će to tebi? Foks je slegnuo ramenima. – Eto, sinoć mi je jednostavno palo na um da balkandownload.org BD4U

nemam pojma kako ta ekipa izgleda. Bel se zabavljao na svom kompjuteru i prstom pozvao Foksa. Foks je prišao njegovom stolu i osmotrio ekran preko ramena starijeg kolege. – To je Džo – rekao je Bel zaokruživši kursorom lice Džoa Starka. Na fotografiji se videla grupa muškaraca kako hoda pločnikom. – S njegove leve strane je Volter Griv, a s desne Len Parker. Njih trojica se poznaju celog života. Džo verovatno više veruje Volteru i Lenu nego Denisu. – Između oca i sina postoji neka napetost? – Znaš kako je princ Čarls proveo ceo život čekajući da preuzme porodičnu firmu? – A Denis je u ovom slučaju Čarls – Foks je klimnuo glavom. Proučavao je Džoa Starka. Naravno da je prilikom sinoćnjeg istražvanja na internetu našao njegove slike, ali ova fotografija je bila novijeg datuma. Starkovo lice sada je bilo krupnije, kosa proređena, zalizana. – Pomalo liči na Reja Rirdona, zar ne? – prokomentarisao je Alek Bel. – Onog igrača snukera? – Foks je razmislio o tome. – Možda. – Mada on to nije zaista mogao da uoči. Rej Rirdon je uvek imao neku iskru u očima. Na licu Džoa Starka mogao je da vidi samo hladnu zlobu. Bel je zatvorio prvu fotografiju i počeo na ekranu da prelistava ostale. Kliknuo je na jednu od njih. Prikazivala je unutrašnjost krcate kafane. Za jednim stolom sedela su petorica muškaraca. – Denis i njegova ekipa – rekao je Bel pokazujući svakog muškarca ponaosob i imenujući ih. – Rob Simpson, Kalum Endruz, Džeki Dajson, Tomi Rej i sam Denis. – Ne liči previše na tatu. – Očigledno je povukao na mamu – kazao je Bel. – Ali gad je krupan. Ide li u teretanu? – Zavisan je od dizanja tegova. Koristi sve moguće napitke i dodatke za bodibilding. – Jesu li mu kovrdže prirodne ili ima minival? – Tako je rođen, koliko je meni poznato. – Jesi li nekad razgovarao s njim? Bel je odmahnuo glavom. – Ne bih bio u ovom timu da jesam. Ne smemo dozvoliti da nas prepozna neko iz Starkove bande. – Izgleda da to ne važi za vašeg šefa – naglas je razmišljao Foks. – Posebno odobrenje. Riki je marljivo radio da bi operacija „Junior” urodila plodom. – Bel se okrenuo da pogleda Foksa. – Hajde, onda – rekao balkandownload.org BD4U

je. – Vidim da umireš od želje da pitaš. – Pa, kad već navaljuješ, je li vaš tip jedan od ove četvorice s Denisom? – Šta ti misliš? – Nijedan od njih ne izgleda kao pandur. – Šta misliš, dokle bi naš čovek stigao da tako izgleda? Ili da se tako ponaša, ili govori? – Pretpostavljam da ne koristi pravo ime. – Naravno da ne. – I smislili ste priču o njegovom životu, za slučaj da neko odluči da ga proveri? – Jesmo. – Šta reče, koliko je dugo u bandi? – Mislim da to nisam rekao. – Bel je postao oprezniji. Umesto da otvori neku novu fotografiju iz albuma, zatvorio je svoj laptop i otpio još jedan gutljaj kafe. Pa, i to je u redu. Foks je sad imao imena. Kad bude mogao malo da se izdvoji, obaviće još jednu pretragu na internetu, čisto da bi bio siguran. – Ima li vesti iz Glazgova? – upitao je, pa stao nasred kancelarije. – Džo je i dalje tamo. – Poveo je obojicu svojih zamenika kad je otišao? – Da. – Znači, ovde su ostali samo Denis i njegova četvoročlana banda? Imate li predstavu o tome šta će danas raditi? – Tražiće Hamiša Rajta. – Jesu li se ovde zadržali duže nego u Aberdinu i Dandiju? – Tako izgleda. – To bi moglo nešto da znači. Možda su ubeđeni da je ovde. – Možda – priznao je Bel. – Vaš čovek u njihovim redovima ništa nije rekao? Bel ga je oštro pogledao. – Retko ima priliku da nam prenese novosti. – Kad vam se poslednji put javio? – Pre pet dana. – Pre nego što ste došli u Edinburg? – Tako je. Kad se Starkovi dokopaju Rajta i ako ga se dokopaju, javiće nam se. – Koliko je prošlo otkako… balkandownload.org BD4U

– Dosta je pitanja, Fokse, jebote. Kamo sreće da ti ništa nisam ni rekao. – Ali rekao si. Mislim da si se pravio važan pred Rebusom. Jesam li dobro procenio? – Gubi se. – To je teško kad si u svojoj kancelariji. – Foks je protegao ruke da naglasi svoju poruku. – A tebi se juče jeste omaklo da je vaša krtica na tom zadatku duže od tri godine. – Foks se kucnuo po čelu. – Znaš, to što ne pijem pomaže mi da štošta zapamtim. – Onda sigurno nisi zaboravio šta ti je Riki rekao prvog dana. Nećemo da vidimo ni mehuriće, a kamoli talase. – Ja čak i ne umem da plivam – rekao je Foks slegnuvši ramenima. – U tom slučaju, da sam na tvom mestu, pazio bih kako se ponašam na palubi. Ne bi ti bilo drago da zavisiš od toga da li će ti neko od nas baciti pojas za spasavanje. Inače, kako ti je tata? Foks je zaškiljio. – Moj tata? – I tvoja sestra Džud. Nisi naročito blizak s njom, a? – Bel se prepredeno nasmešio. – Riki je hteo da proveri kakvog to čoveka dobija. Tvoj šef nam je izašao u susret i dao nam tvoju kratku biografiju. Da je tako nešto traženo od Rikija, on bi dao samo najosnovnije detalje pomešane s nekoliko laži. Glavni inspektor Makston se pokazao kao mnogo predusretljiviji. Seti se toga kad mu budeš podnosio sledeći izveštaj. Neki šefovi su bolji od drugih, a neki timovi su svarno timovi. Što pre prestaneš da se ponašaš kao Makstonova drukara, pre ćeš to shvatiti. – Ma šta mi reče? – Razmisli o tome. Sam si rekao da si ovde na korak od statusa parije. Možda bismo na neko vreme mogli da ti ponudimo nešto bolje. – Bolje nego „Angry birds”? – To sam proceni – rekao je Bel ponovo otvarajući svoj laptop. – Novine su ga nazvale „Tragičnom žrtvom lutrije” – rekla je Kristin Eson. – Zvuči skoro kao da je lutrija kriva za njegovu smrt. – Što je skoro tačno ako ga je neko ubio zbog novca – odvratila je Klarkova. Nova dvospratnica od cigle bila je okružena visokim zidom s električnom kapijom. Kapija je ostavljena otvorena za njih. Kolski prilaz je bio kratak i vodio je do betoniranog kružnog parkinga. S desne strane kuće bila je garaža za troja kola. Klarkova je ispred garaže pored svoje astre ugledala BMW iz serije 3. Muškarac koji je izašao iz bembare ispravio je svoju balkandownload.org BD4U

kravatu i zakopčao dugme na sakou. – Inspektor Grant? – proverila je Klarkova. Muškarac je klimnuo glavom. – Ja sam viša inspektorka Klark, a ovo je inspektorka Eson. Hvala što ste nas primili. – Nema problema – Grant se zavukao u svoja kola i izašao s fasciklom koju im je predao. – Izveštaj s obdukcije, izveštaj s mesta zločina i forenzički izveštaj. – Mnogo vam hvala. Ovaj slučaj je i dalje aktivan, je li tako? – Apsolutno. – Ja nisam novinarka, Džime. Meni slobodno možete reći istinu. Grant se bledo nasmešio. – Mislim da tapkamo u mestu. Tim je sveden na minimum. Razgovarali smo sa svima kojih smo se setili, raspitali se na sve strane, proučili snimke nadzornih kamera iz centra grada i s prilaznih puteva Linlitgou… – Uglavnom ono što radimo i mi u Edinburgu. – Jedina jasna veza koju ja vidim jeste činjenica da su obe žrtve privukle pažnju javnosti. – I da su muškarci koji su živeli sami – dodala je Esonova. – Ali Majkl Toland nije bio neženja kao vaš lord Minton – odvratio je Grant. – Četvrt veka je bio u braku. Supruga mu je već bila bolesna kad su dobili na lutriji. Rak jetre. Nije poživela dovoljno dugo da uživa u dobitku, ali njen muž je posle njene smrti dao veliku sumu u dobrotvorne svrhe. – Posle toga i kupovine kuće sigurno mu nije ostalo mnogo. – Oko dvesta sedamdeset pet hiljada. – Jesu li imali dece? Grant je odmahnuo glavom. – Izgleda da su deca njegove sestre dobila lovu. Sestra je umrla pre osam meseci. – I nisu naročito srećna porodica, iako se to ne bi reklo na prvi pogled – kazala je Klarkova posmatrajući spoljašnjost kuće. – Hoćete li da uđete? – Grant je zvecnuo ključevima. – Povedite nas. Na bež tepihu u hodniku i dalje je bilo mrlja od krvi. Klarkova je izvadila snimke s mesta zločina i pokazala ih Esonovoj. Hodnik je vodio u veliku dnevnu sobu u kojoj se isticao prevelik televizor i zvučnici saraund sistema. Bilo je nekoliko ukrasa, ali ne previše. Jedna uramljena fotografija s venčanja u opštini. Ela Toland je radila kao službenica u mesnoj zajednici. Bila je deceniju mlađa od supruga. Na slikama se smeškala zatvorenih usta, balkandownload.org BD4U

za razliku od njenog muža kojem su se videli svi zubi. Držao ju je za nadlakticu kao da pokušava da je spreči da pobegne glavom bez obzira. – Bili su u srećnom braku, je li tako? – interesovalo je Klarkovu. – Nema razloga da mislimo drugačije. U fascikli imate DVD sa snimkom nekoliko intervjua koje su dali posle dobitka glavne premije. – Hvala. Grant ih je odveo u kuhinju i pokazao im gde su se nalazila obijena vrata, koja su u međuvremenu odneli kao dokaz i zamenili nečim privremenim. – Mislimo da je upotrebljen pajser ili nešto slično. – Time je napadnuta i žrtva? – Nije pronađeno oružje, tako da možemo samo da nagađamo, međutim, patolog kaže da je verovatno to. Ali vi mislite da je u Edinburgu upotrebljen čekić? – Da, mada sad kad ste pomenuli pajser, to bi trebalo ponovo razmotriti. – Oružje nije nađeno? – Pretražili smo obližnje ulice, bašte iza kuća, ulične kontejnere, čak i reku Lit. – Baš kao i mi. Desetak ljudi je pretražilo ulicu odavde do auto-puta, kao i polja, jarkove, sve što možete da zamislite. – Imaš li ti neku ideju, Kristin? – upitala je Klarkova. – Zna li inspektor Grant za poruku? Grant je odlučio da sam odgovori. – Da, ali ovde nije nađeno ništa slično. Klarkova je otvorila frižider. – Nije baš uživao u kuvanju, zar ne? – Iz razgovora s njegovim prijateljima smo zaključili da je često jeo u kafani, ili je naručivao gotovu hranu. – Grant je otvorio fioku i izvadio gomilu jelovnika. – Najviše je voleo kinesku i indijsku, i to ne iz kraja. S druge strane, ako imate novca, daljina nije nikakav problem. – Pretražili ste kuću od podruma do krova? – proverila je Klarkova. – Tu poruku bi bilo lako prevideti. – Možemo da pokušamo još jednom ako šef pristane da mi dâ ljude. Klarkova je pogledala Esonovu. – Šta ti misliš? – Mislim da su šanse da su ova dva slučaja povezana veoma mršave. – Koliko mršave? – Kao vrhunska manekenka. Imamo dve žrtve koje ništa ne povezuje. Nisu poznavali jedan drugog i kretali su se u potpuno različitim društvenim krugovima. balkandownload.org BD4U

Klarkova je pregledala sadržaj fascikle. – Gospodin Toland nikad nije imao problema sa zakonom? Nije se pojavljivao pred sudom? – Bio je čist kao suza, ali bih se usudio da primetim kako nekima o kojima je brinuo sudski pozivi nisu bili nepoznanica. – Kako to mislite? – Radio je kao čuvar, pa je, između ostalog, imao posla i s problematičnim ljudima. – Da li je neko od njih zbog nečega bio kivan na njega? – Lord Minton nikad nije imao posla s takvim slučajevima – podsetila je Esonova. – Mislim da ovo nije bilo lično – izjavio je Grant. Pre bih rekao da je to provala koja je pošla naopako, nego da je hejmsaken[ 1]. Klarkova se skoro nasmešila jer je upotrebio škotski pravni termin za provalu u nečiju kuću s namerom da nekog povredite. – Pa, šta je provalnik odneo? – upitala je ponovo zatvarajući fasciklu. – Nisu nestali čak ni njegov laptop ni ajfon. Kreditne kartice, gotovina, sat brajtling, sve je tu, baš kao u kući lorda Mintona. Zašto počinilac jednostavno nije sačekao da kuća ostane prazna? Na kilometar uokolo nema druge kuće, niko ništa ne bi čuo. A provalniku je bilo važno da žrtva bude kod kuće. – Zastala je. – A ko je našao telo? – Jedan stari prijatelj. Toland se nije pojavio na kvizu u kafani, a on je to, kao kapiten tima, shvatao ozbiljno. Kad se Toland nije javio ni na telefon, njegov prijatelj je odlučio da svrati. Kapija je bila zaključana, ali on se popeo na zid i video da je televizor uključen. Na kraju je otišao na zadnji ulaz i video da su vrata otvorena. – Koliko dugo su se družili? – Još od škole, čini mi se. – Možda bi valjalo ponovo razgovarati s njim. Ako je Tolandu bilo ko pretio, možda mu se poverio. U najmanju ruku delovao bi nervozno ili bi se čudno ponašao. – Dobro – rekao je Grant. – U tom slučaju, mislim da smo ovde završili – Klarkova se rukovala s Grantom. – Hvala vam još jednom što ste se sastali s nama. – Bilo mi je zadovoljstvo – rekao je Grant. Dok se astra spuštala niz kolski prilaz, Klarkova je pitala Esonovu za mišljenje. – Nije baš moj tip. Verovatno pegla i gaće. balkandownload.org BD4U

– Nekako je drven, zar ne? Misliš da će stvarno ponovo razgovarati sa žrtvinim prijateljem? – Da, ali samo zato što će tako imati izgovor da ponovo stupi u kontakt s nama. Kad si se okrenula da otvoriš frižider… – Šta? – Ne znam kako bih to drugačije opisala, osim da te je svlačio pogledom. Klarkova se promeškoljila. – Meni se učinilo da si mu se ti dopala. – Rekla bih da već neko vreme nije bio sa ženom. Ima li broj tvog mobilnog? – Ima. – To verovatno neće biti već prva poruka, ali sledeća sigurno hoće. – Šta? – Neće se odnositi na posao, veruj mi. Klarkova je iskrivila lice. – Ako voliš da se kladiš, rado ću ti uzeti novac – provocirala je Esonova. – Znači, ne prva poruka, već ona posle nje? I to baš poruka, a ne telefonski poziv? – Dvadeset funti da će biti kao što kažem. – Onda dvadeset funti – Klarkova je skinula ruku s volana da bi rukovanjem zapečatila opkladu s Esonovom. balkandownload.org BD4U

10. Rebus je vozio pored Kafertijeve kuće i ugledao je automobil na kolskom prilazu, odmah iza otvorene kapije. Napred su sedela dva čoveka i gledala kako ih on gleda. Ostavio je kola, platio parking i peške se vratio do kuće. Tipovi iz kola se nisu pomerili dok je prolazio pored njih, ali osećao je njihov pogled na sebi dok je prilazio vratima i zvonio. Prozor na dnevnoj sobi je bio zamenjen, ali git boje cigle još nije bio prefarban. Kaferti je otvorio vrata. – Pretpostavljam da si im rekao da dolazim – Rebus je glavom pokazao prema kolima. – Pametno je što si angažovao obezbeđenje. – Uđi. – Kaferti ga je poveo u dnevnu sobu. Slika koja je skrivala rupu od metka bila je uklonjena, a rupa popunjena. Gips je izgledao sveže, ali trebalo je prekrečiti zakrpu. – Zvučao si mi malo umorno preko telefona – rekao je Rebus. – Je li se nešto dogodilo? Kaferti je seo na ivicu fotelje. Rebus se smestio naspram njega. – Jesi li video novine? – „Skotsmen” je ležao na stočiću.Kaferti ga je okrenuo prema Rebusu. – Video sam ih. Kaferti je izvadio nešto iz džepa svojih pantalona i spustio ga na stočić. To je bio metak izvađen iz zida, dopola uvijen u komad papira. – Šta ja da radim s tim? Više nisam policajac, sećaš se? – Pogledaj papir. Rebus je zaškiljio, a onda je uzeo poruku i razmotao je. – Bože – rekao je. – Šivon mora da vidi ovo. – Ona radi na slučaju Minton? – upitao je Kaferti na šta je Rebus klimnuo glavom ne skidajući pogled s poruke i drske pretnje. „UBIĆU TE ZBOG ONOG ŠTO SI URADIO” – Otkud ti ovo? – zanimalo je Rebusa. – Našao sam je ispred svojih ulaznih vrata jednog jutra. balkandownload.org BD4U

– Ovako presavijenu? – Ne. Papir je bio na zemlji, a poruka okrenuta naviše, kao da ju neko bio gurnuo ispod vrata, umesto kroz prorez za pisma. Tako sam odmah morao da je vidim. Rebus je ponovo pogledao poruku. – Kad je to bilo? – Pre pet dana. Velika slova ispisana, reklo bi se, hemijskom olovkom. – I ko je to poslao? – Ista osoba koja je pucala u mene. – Siguran si u to, ili samo nagađaš? – Samo sam sabrao dva i dva. – Tip koji je ubio lorda Mintona nije koristio pištolj. – Ali obojica smo dobili iste poruke. Hoćeš da kažeš da strelac možda nije osoba koja je ostavila poruku? – Ne kažem ja ništa… – Rebus se spremao da oslovi Kafertija po imenu, ali se zaustavio. Veliki Gere? Morise? Džeralde? On je bio Moris Džerald Kaferti. On je bio Veliki Ger. Ništa od toga ne bi zvučalo kako treba. – Džone – tiho je rekao Kaferti – šta je ovo, dođavola? – Neko misli da ste mu ti i Dejvid Minton nešto skrivili i odlučio je da vam se osveti za to. – Nisam ni znao ko je Minton dok u vestima nisam video da je ubijen. – Nikad se niste sreli u sudnici? Nikad nije strpao iza brave nekog od tvojih? – Ne. – On je zakon, ti si gangster, već imamo neku vezu. – Rebus je shvatio da je nesvesno izvadio cigarete. Istom rukom je stezao upaljač i kutiju. – Slobodno zapali ako baš moraš – kazao je Kaferti. – Mogu da sačekam – Rebus je sklonio cigarete i upaljač. – Metak će biti poslat balističarima. Prilično je oštećen, ali ako je pištolj već korišćen, možda ćemo ga identifikovati. – Dobro. – A Šivon će morati da obavi pravi razgovor s tobom. Zvaničan. – Mora mi obećati da vesti neće procuriti. Poslednje što mi treba jeste da mi se novinari penju na glavu. – Znaš kako izgledaju istrage. – Znam da su zaštićene od curenja koliko i papirni brodić. – Što znači da ćeš morati da rizikuješ. Šivon će učiniti koliko može. Ali balkandownload.org BD4U

ako smatra kako bi korisno bilo da istraga izađe u javnost… – Dobro, pošteno. – Kaferti je odjednom izgledao umorno i matoro. – Ona dvojica gorila pred kućom možda neće biti dovoljni. Da sam na tvom mestu, našao bih neko neupadljivije mesto. – Možda neki hotelčić, a? Sa Starkovima u nekoj od susednih soba. – Misliš da su oni? – Više ne znam ni šta da mislim, dođavola! Svašta mislim. Razmišljam o svakom skotu kojem sam se zamerio. Znaš li ti koliki je to spisak? Već danima radim na njemu i došao sam tek do svojih ranih tridesetih. – Dobar deo njih je sigurno već mrtav. A za neke od njih samo ti znaš gde su završili. – Zabavan si kao srčani udar. – Ja bih rekao da si na dobrom putu da te strefi. Ali kidanje sopstvenih živaca ti neće pomoći. Stvarno nemaš pojma zašto bi ti neko poslao takvu poruku? – Ne. – I kad je hitac ispaljen nisi video ko je pucao? – Video sam… možda sasvim nejasno. Postavljena jakna s kapuljačom navučenom nisko na čelo. – Muškarac? – Da, sudeći po građi. – Godine? – Nemam pojma. Visok oko metar osamdeset. Video sam ga samo krajičkom oka kad je prozor pukao. Ali tad sam se sagnuo i krenuo prema vratima. Hteo sam što pre da izađem iz te proklete sobe. – Pre dvadeset godina bi izleteo iz kuće i jurio ga niz ulicu. Kaferti se nasmešio. – S mesarskim nožem u ruci. – Ako hoćemo da isteramo stvar do kraja, onda moramo na sud. Ne bi dobro izgledalo da osumnjičeni umre u pritvoru dok čeka suđenje. – Meni bi to bilo neprihvatljivo. Rebus je izvadio telefon. – Pre nego što pozovem Šivon, hoću da mi nešto obećaš. – Da neću ohladiti onoga ko je pokušao da ohladi mene? Obećaću ti to, ako ti obećaš da mediji neće saznati za ovu poruku. – Zašto je to toliko važno? – Upotrebi tu tikvu, Džone. Zašto Starkovi obilaze grad? I šta je s Darilom Kristijem? Pretpostavljam da si razgovarao s njim. balkandownload.org BD4U

– Rekao je da on nema ništa s pucnjavom. Ali delovao mi je kao da je na iglama. – Zbog Starkovih? – Izgleda da on misli kako bi oni mogli pokušati da ga istisnu. S tvojim blagoslovom. Kaferti je polako odmahnuo glavom. – Šta god da se dešava, ne smem dozvoliti da izgledam slabo, ali ni kao da sam se odjednom slizao sa čuvarima reda i zakona. – Znači da nisi potpuno napustio igru? – Niko od nas je nije potpuno napustio. Niti bi to mogao. – Kaferti se opet s mukom nasmešio. – I dalje misliš da neko od njih stoji iza ovoga? – Sve je moguće. – Kako se tu onda uklapa lord Minton? – Možda je svojevremeno primao mito, progledao kroz prste Starkovim ili Kristijevim ljudima. Možda je želeo to da prizna pred kraj života… – Kaferti je slegnuo ramenima. – Nisam ja inspektor. – Onda je možda vreme da pozovem nekoga ko jeste – predložio je Rebus. – Možda i jeste – složio se Kaferti, zavalivši se u fotelji. Klarkova je stigla s Kristin Eson. Kafertiju je i to, očigledno, bilo neprihvatljivo, pa je Esonova poslata da sačeka u kolima. I poruka i metak i dalje su bili na stočiću. Klarkova ih je odmah primetila. – Dobro – rekla je ne gledajući nijednog od njih dvojice – ko će od vas da priča? – On će – ogovorio je Rebus pokazujući glavom prema Kafertiju. – Ja moram da doplatim parkiranje i zapalim jednu. Onda je izašao napolje i prošao pored kola telohranitelja. Samo jedan od njih je bio u kolima. Drugi je bio leđima okrenut Rebusu i u stilu stražara se kretao prema bašti iza kuće. Rebus je kucnuo po prozoru i tip na vozačkom sedištu je spustio staklo dva-tri centimetra. – Samo vas dvojica? – interesovalo je Rebusa. – Smenjujemo se s još dvojicom. Gospodin Kaferti nam je rekao da ste bili pandur. – Posmatrao je kako Rebus pali cigaretu. – Pre toga sam bio u vojsci, u padobranskom puku. – Rebus je izbacio dim. – A ti? balkandownload.org BD4U

Muškarac je polako klimnuo glavom. – Obično to mogu da prepoznam. – Kao što i ja obično uočim pandura. Je li ovo što se dešava gospodinu Kafertiju ozbiljno? – Moglo bi da bude. – Dok god je ovde, predstavlja laku metu. – I ja sam mu to rekao. – Rebus je otresao pepeo na kolski prilaz. – Samo tako nastavite, važi? Dok je prilazio ulici i prekopavao džepove u potrazi za sitnišem, ugledao je Kristin Eson kako čuči na pločniku pored Šivonine astre. Milovala je onog terijera čudne dlake. – Izgleda da si stekla prijatelja – primetio je Rebus. Ustala je. – Lepo je kad si nekom potreban. – Onda je pokazala prema Kafertijevoj kući i rekla: – Nisam oduševljena što sam isključena. – Šivon će ti reći sve što treba. – Zašto onda i ja nisam unutra? – Jer se Kaferti teško može opisati kao pripadnik kluba ljubitelja policije. – Baš tako. A mi smo ipak došli da mu pomognemo. Rebus je posmatrao kako mu pas njuši cipele da bi se vratio Esonovoj koja je pokazivala više pažnje. – To nam je posao, Kristin. Ponekad uprkos tome što to ljudi ne žele. – Zaboravljaš li da si u penziji? Rebus ju je pogledao. – Znaš, dok sam bio unutra, to mi je na sekund čak i palo na um. Ali i status civila ima svojih prednosti. – Na primer? – Za početak, nikom ne polažem račune. I na kraju radnog vremena ne moram da popunjavam nikakve obrasce. Inače, kako napreduje slučaj Minton? – Upravo smo se vratile iz Linlitgoua. Pre dve nedelje tamo su ubili dobitnika na lutriji. – Sećam se toga. Šivon misli da možda postoji neka veza? – Veoma labava u najboljem slučaju. – Na mestu zločina nije ostavljena poruka? – Lokalni tim će još jednom pretresti kuću. – Vaši prioriteti bi uskoro mogli da se promene – skrenuo joj je pažnju Rebus. balkandownload.org BD4U

– A zašto? Ali Rebus se samo nasmešio i produžio. Zgazio je opušak cigarete i platio produžetak parkiranja. Esonova se igrala sa psom kad je prošao pored nje na povratku u kuću. Ostavio je ulazna vrata otključana pa nije morao da zvoni. Klarkova je sedela u fotelji iz koje je Rebus ustao, a Kaferti prekoputa nje. Proučavala je poruku. – Čiji je onaj pas? – upitao je Rebus Kafertija. – Koji pas? – Onaj koji je stalno ispred kuće. – Pojavio se pre nedelju dana otprilike. Mislim da je lutalica. – Ali izgleda da ga neko hrani. – Mnogo je nežnih duša u ovoj ulici. Ne računam prisutne. Rebus se obratio Klarkovoj. – Šta misliš? – upitao ju je. – Gospodin Kaferti nije spreman da ovo iznesemo u javnost – odgovorila je Klarkova. – Rekla sam mu da će o tome odlučiti glavni inspektor Pejdž. U međuvremenu šaljem metak u forenzičku laboratoriju na analizu. Oni će ga možda poslati dalje ako nemaju odgovarajuću opremu. Moglo bi potrajati dok ne dobijemo neke rezultate. – A poruka? – Kao da su obe napisane istom olovkom a verovatno i istom rukom. Ali i o tome bih volela da dobijem stručno mišljenje. – Misliš da je povezano? – Rebus je prekrstio ruke. – Mintona je napao provalnik. Način rada je potpuno drugačiji od onoga što imamo ovde: neko je s travnjaka ispred kuće pucao kroz prozor. – Misliš da poruke i pucnjava nisu povezani? – Samo izražavam sumnju. Ubistvo iz Linlitgoua ima više zajedničkog sa slučajem Minton nego ovo. – Kakvo ubistvo u Linlitgouu? – umešao se Kaferti. – Nije važno – odgovorila mu je Klarkova. – Dobitnik lutrijske premije pre dve nedelje – objasnio je Rebus, a Klarkova ga je popreko pogledala. – Sećam se da sam čuo za to – rekao je Kaferti. – To stvarno nije važno – naglasila je Klarkova. – Šta ćemo sad? – zanimalo je Rebusa. – Gospodin Kaferti treba da dođe u stanicu i dâ izjavu. – Nema šanse – odvratio je Kaferti podižući ruku. – Ako se pojavim balkandownload.org BD4U

tamo, to će biti u svim vestima. – Mogli bismo da donesemo opremu za snimanje ovamo – predložio je Rebus. Klarkova ga je ponovo mrko pogledala. – Kad sam rekao „mi”, mislio sam, naravno, na Policiju Škotske. – Sumnjam da bi Državno tužilaštvo to odobrilo – rekla je Klarkova. – Ali mogla bi da pitaš? – To prvo moram da razmotrim s glavnim inspektorom Pejdžom. – Klarkova je potražila svoj telefon po džepovima. – Neću više pandura ovde – upozorio ju je Kaferti. – Vi ste najviše što mogu da tolerišem. – A Džon? Kaferti je pogledao Rebusa. – Zasad, pretpostavljam – pristao je. – Pa, u svakom slučaju moram pitati Pejdža. – Klarkova je ustala i krenula prema izlazu usput telefonirajući. Kaferti je ustao i našao se licem u lice s Rebusom. – Zanima me ova ekipa ispred – rekao je Rebus. – Rade po dvojica u dve dvanaestočasovne smene… – Zašto te zanimaju? – Kako si došao do njih? – Kako to misliš? – Mislim, jesu li iz ergele Endrua Gudmana? – Kakve to veze ima? – Samo da znaš da je Gudman bar jednom bio na sastanku sa Starkovima otkako su došli u grad. – Znam, Endru mi je rekao. On je dobar momak. – A je li ti Endru nekim slučajem rekao šta su Starkovi hteli od njega? – Pomenut je neki tip iz Hajlendsa po imenu Hamiš Rajt, ali samo uzgred. Izgleda da ih ne zanima toliko on, koliko nešto što je negde sakrio. – A obojica znamo šta je to. – Stvar je u tome što govorimo o robi pozamašnih gabarita. – Koju nije lako sakriti? – A teško ju je i prebacivati neprimetno. Nema šanse da bi Rajt mogao da koristi neki od svojih kamiona. – To možda znači da bi stupio u kontakt s drugim autoprevoznicima? – Ako smatra da treba da premesti robu. S druge strane, možda je skrivena negde gde je, po njegovom mišljenju, niko ne može naći. – Šta misliš, poznaje li ljude u gradu? balkandownload.org BD4U

– Rekao bih da poznaje. – Da ti nisi jedan od njih? – Nisam raspoložen za tu vrstu rasprave. – Što je donekle odgovor na moje pitanje. Znaš li gde je Hamiš Rajt? – Čudilo bi me da je bilo gde, to jest, bilo gde iznad zemlje. Rebus je zaškiljio. – Zašto ga onda Starkovi traže? – Zašto misliš da ga traže? – Kako to misliš? – Ali Kaferti je samo odmahnuo glavom i spustio šaku na Rebusovo rame usmeravajući ga prema vratima. – Šta si od svega ovoga već znao kad smo Foks i ja razgovarali s tobom? – Brine te da nisam iskren prema tebi, Džone? – Pretpostavljam da za sve postoji prvi put. – Da te umirim, čuo sam to od Gudmana tek posle našeg prijatnog ćaskanja u „Golden rulu”. – Skloniću te u sigurnu kuću – kazao je Rebus zaustavivši se ispred samih ulaznih vrata. – Tvoja je čim mi kažeš šta se stvarno dešava. – Idi, igraj domine ili nešto slično. Ako poželim savet o zaštiti, radije ću se obratiti policiji nego jednom penzioneru. – Voleo bih da te je onaj metak malo čuknuo u tu jebenu debelu tintaru. Kaferti je zastao na ulaznim vratima i načas se zamislio. – Ne, ne bi ti to voleo – rekao je otvarajući vrata i izvodeći Rebusa. Onaj terijer je bio na kapiji i gledao ih mašući repom. balkandownload.org BD4U

11. Foks je sedeo na zadnjem sedištu audija A4, Bel je vozio, a Kompston je sedeo pored njega. Nisu hteli da ga povedu, ali on je insistirao i zapretio im da će sve reći Dagu Makstonu. A pokazalo se i da je koristan jer satelitska navigacija u audiju nikako nije mogla da se izbori sa saobraćajnim zastojima, radovima na putu i pronalaženjem najboljih prečica. – Jebeno govno – zaključio je Kompston i pokazao srednji prst ekranu satelitskog navigatora. Sad su se vozili drumom kroz industrijsku zonu. Tu je bila prodavnica automobila, otpad i skladište za odlaganje ličnih stvari. – Uskoro ćemo proći pored vas – rekao je Kompston preko telefona. Kroz prozor nekih parkiranih kola pojavila se ruka s podignutim palcem. Foks je video da su Hastijeva i Hjuz u parkiranom voksholu insignija. Hastijeva je uvukla ruku nazad u kola kratko mu mahnuvši. Prekoputa je bilo skladište „CC”, bezlični blok iza visoke metalne ograde. Denis Stark i njegov tim bili su negde unutra i verovatno su razgovarali sa šefom. – Zove se Čik Karpenter – rekao je Kompston da bi informisao Foksa. – Onaj aston iza ograde je njegov. Izvukli smo nešto informacija o njemu iz našeg sistema. Previše je prisan s tvojim drugarom Darilom Kristijem. Boga pitaj ko sve skriva stvari u tom skladištu. – Logično je što su Starkovi došli ovamo – primetio je Foks. Prilazili su uključenju na glavni put. Bel je pitao da li da samo skrene ili da napravi polukružno. – Skreni – rekao je Kompston. Onda se osvrnuo ka Foksu. – U gradu ima još mnogo skladišta koja ne pripadaju Karpenteru. Starkovi su već posetili dva u njegovom vlasništvu, za koja bi se, bar na prvi pogled, reklo da koliko-toliko rade po zakonu. – Ja bih ovo skladište smatrao očiglednijom metom. – Baš kao i ja. Možda oni rade na osnovu informacija dobijenih od Karpenterove konkurencije. balkandownload.org BD4U

– Plus, ako je on Kristijev prijatelj, a Starkovi to znaju… – Moraju da budu oprezni – složio se Kompston klimnuvši glavom. Levo, pa opet levo. Još industrijskih postrojenja. Ispred nekih su bili parkirani kombiji i kamioni. Tezga s brzom hranom na kojoj se prodaju pljeskavice i topli napici. Uz ivičnjak je bilo dosta parkiranih vozila što je bilo dobro. Tako će vozilo za nadzor teže biti uočeno. – Koliko će se zadržati? – upitao je Foks. – Mislim u Edinburgu. – Izgleda da im se ne žuri. – Što znači da su nešto nanjušili? – Možda – Kompstonu je zazvonio telefon. Uključio je spikerfon. – Šta je bilo, Bet? – Došlo je do rasprave na parkingu. Upiranje prstom preti da preraste u upiranje oružja. Alek Bel je žestoko nagazio papučicu gasa. – Karpenter ima jednog ortaka uza se, ali ovih je petorica. – Stižemo. – Da se umešamo ako zagusti? – Držaćemo se po strani – naglasio je Kompston. – Vas dvoje ste slučajni posmatrači. Ostanite u kolima kao što bi uradio svaki civil. Pazite da vam ne vide telefone i ne radite ništa zbog čega bi neko pomislio da zovete pomoć. Jasno? – Da, gospodine. Kompston se okrenuo prema Belu. – Uspori. Nećemo da privlačimo pažnju. Bili su skoro kod skladišta. – Trudite se da ne zverate unaokolo – upozorio ih je Kompston. – Gledajte napred. Ali Foks nije mogao da se uzdrži. Gledao je kako se rasprava pretvara u nasilje. Denis Stark je šutnuo, a onda pesnicom udario jednog od dvojice muškaraca. U tom trenutku njegova banda se postarala da drugi muškarac ne uradi ništa glupo. Napadnuti se sručio na koleno. Nosio je odelo i kravatu, pa je Foks pretpostavio da je to Karpenter. Njegov prijatelj, tip koga su Starkovi opomenuli, bio je dvadesetak godina mlađi, momak u teksas jakni i majici. Džeki Dajson je podigao Karpentera na noge i čelom ga udario u nezaštićen nos. Karpentera su izdale noge i pao je na sve četiri. Denis Stark je čučnuo ispred njega. Zgrabio ga je za kosu i počeo da viče unoseći mu se u okrvavljeno lice. Dajson je za to vreme raskopčao šlic i uperio mlaz mokrabalkandownload.org BD4U

će na vozačeva vrata aston martina. – Ne možemo da se držimo po strani – kazao je Foks. – Samo nas gledaj – rekao mu je Kompston. Prošli su pored poprišta sukoba i ponovo krenuli ka uključenju na glavni drum. – Ovog puta napravi polukružno, Alek – naredio je Kompston. Onda je preko telefona pitao: – Je li tamo sve u redu? – Ne mrdamo. – Tako treba. – Usred bela dana – pokušao je Foks. – Više se ne može reći kako se trude da budu neupadljivi. – Džo će popizdeti – saglasio se Kompston. – Ovo mi miriše na potez očajnika. – Matori se vratio u Glazgov. To znači dve stvari: Denis hoće rezultate da bi mogao da se pohvali tatici. Ali sad je pušten s lanca, a kad on dobije slobodu, evo šta se dešava. Sad samo lagano, Alek. Ponovo su prolazili pored mesta gde je izbila tuča, koja je već jenjavala. Karpenter je sedeo na zemlji umrljan krvlju, dok mu je mlađi muškarac pomagao. Denis i njegova ekipa ležerno su išli prema svom vozilu. Foks ih je prvi put dobro video uživo. I dalje se ne bi opkladio da je u stanju da prepozna infiltriranog pandura. Simpson, Endruz, Dajson, Rej, nijedan od njih nije izgledao ni najmanje potreseno zbog onoga što se upravo desilo. Stark je išao malo ispred njih stežući i opuštajući pesnice. – Imate li neku predstavu kuda će sad? – upitao je Kompston preko telefona. – Mislimo da će u kafanu pod nazivom „Gimlet” – odvratila je Hastijeva s druge strane. – Znam to mesto – ubacio se Foks. – Ranije je pripadalo Darilu Kristiju. – Pa – nastavila je Hastijeva – sad pripada tipu po imenu Dejvi Dan koji je ranije vozio kamione na međunarodnim relacijama. – Za Hamiša Rajta? – Nekada davno. – Dobro, Bet – kazao je Kompston. – Alek i ja ćemo vas zameniti kad stignete tamo. – Za ovo nas stvarno treba više od četvoro. – Znam. Nadam se da se neće još dugo zadržati u Glazgovu. – Kompston je završio razgovor. balkandownload.org BD4U

– Mogli bismo da pozovemo hitnu pomoć – predložio je Foks. – Tamo je povređen čovek. – Ko ga jebe – odvratio je Kompston. – Ako mu treba pomoć, s njim je njegov gorila. Alek Bel je uhvatio Foksov pogled u retrovizoru. Bel je skoro neprimetno odmahnuo glavom. Da li je upozoravao Foksa da se mane te teme? Ili se stideo reakcije svog šefa? Foks nije mogao da odredi. – Nadzor je upravo to – opušteno je rekao Kompston. – Nemoj mi reći da ti ne bi rekao isto dok si radio u Unutrašnjoj kontroli. – Nikad nisam imao priliku da to proverim – odgovorio je Foks naslonivši se u svom sedištu i zagledavši se u krajolik. – Pa, kako da dođemo do „Gimleta”? – upitao je Alek Bel posle jednog trenutka. – Nema načina da upozorimo vlasnika da će ga uskoro posetiti glazgovski gangster kojeg svrbe pesnice? – Ama baš nikakvog – odgovorio je Kompston. – Onda skrećemo levo kad se uključimo na glavni put i pravo na Kalder roud – odvratio je Foks. – Dakle, lokal je ranije pripadao Darilu Kristiju, a? – razmišljao je Kompston, prelazeći šakom preko brade. – Problem s ovako malim gradovima je što su svi međusobno povezani. – Okrenuo se prema Foksu. – Zato slobodno možeš da nas informišeš, inspektore Foks. Da nečim ubijemo vreme. – Misliš o Kristiju? – Kompston je slegnuo ramenima. O Kristiju, Kafertiju, pa čak i o tvom starom prijatelju Rebusu. Pomozi nam da spojimo tačkice. – Ova vožnja neće biti dovoljno duga za to – rekao je Foks pitajući se odakle da počne. Klarkova se lično javila Džejmsu Pejdžu isporučivši mu i poruku i metak. On je posle toga prekrstio ruke i opčinjen dvama predmetima na svom radnom stolu, rekao joj je da sačeka deset minuta. Zbog toga je ona ponovo bila u glavnoj kancelariji s Esonovom, Ogilvijem i ostatkom tima. Ogilvi je privukao svoju stolicu do stola Esonove kako bi mu ova prenela vesti koje je čula od Klarkove na povratku od Kafertija. – Šef odlučuje o sledećim koracima – rekla je Klarkova. – To donekle menja stvari, zar ne? – primetio je Ogilvi. balkandownload.org BD4U

– Možda. Džon Rebus nije siguran da su slučajevi povezani. Mislim, poruke su iste, ali ne i ubistvo i pucnjava. – Šta Rebus ima s ovim? – upitao je Ogilvi namrštivši se. – Ništa – odgovorila je Klarkova. – Samo što je on ubedio Kafertija da se obrati nama, umesto da sam počne da istražuje. – Klarkova je protrljala oči. – Je li Kristin pomenula Linlitgou? Ogilvi je klimnuo glavom. – Mada, opet… – Znam, jedva da postoji bilo kakva sličnost vredna pomena. – Čaj bi nam svima prijao – zaključila je Esonova. – Ja častim. – Sjajno – kazala je Klarkova. I tako je Esonova uzela svoju torbicu i otišla u kantinu, a Klarkova se smestila pored Ogilvija. Pitala ga je šta je on radio. – Ništa posebno. Prikupljao sam razne izveštaje i zapise razgovora i pregledao stvari s mesta zločina. – Ima li nešto što bi trebalo da znam? – Pa… – Bez obzira na to koliko nategnuto delovalo – ohrabrila ga je Klarkova. – Pročitao sam izveštaj s mesta zločina kao i dva razgovora obavljena s kućnom pomoćnicom lorda Mintona. – Džin Mariskal? Ranije je bila čistačica, zar ne? – Ako ti se tako više sviđa. Ali, slušaj u čemu je stvar. – Ogilvi je izvadio fotografije s mesta zločina. – Prvi policajac koji je stigao izjavio je da je fioka bila otvorena nekoliko centimetara… – Da, to je rekla i Debora Kvant – prisetila se Klarkova. – To se vidi ovde. – Ogilvi je gurnuo jednu sliku prema Klarkovoj. – Kasnije je tim za uviđaje otvorio fioku do kraja kako bi snimio njen sadržaj. Gospođa Mariskal nam je rekla da je čistila njegov radni kutak, ali da je fioka radnog stola retko bila otključana. Lord Minton je ključ nosio sa sobom i nađen mu je u džepu posle njegove smrti. Na šta ti ukazuje zaključana fioka? – Da je nešto želeo da sakrije od nje. – I, šta misliš, šta bi to moglo da bude? – Pa, sedeo je za stolom i popunjavao čekove za plaćanje računa, tako da bi to možda mogla da bude čekovna knjižica. – To sam i ja pomislio. Ali pogledaj ponovo sadržaj fioke. Klarkova je videla pribor za pisanje, još jednu čekovnu knjižicu, prepisku, spajalice za papir različitih veličina, pa čak i bočicu korektora. balkandownload.org BD4U

– Šta mi je promaklo? – Nešto čega ovde nema. Pošto je bio uredan, pretpostavljam da je čekovna knjižica koju je izvadio iz fioke inače stajala na drugoj čekovnoj knjižici. – Ogilvi je prstom pokazao jedno prazno mesto u fioci. – Ali šta je stajalo ovde? – Stvari su se mogle ispomerati kad je tim za uviđaje otvorio fioku. – Ali oni su mi rekli da su bili veoma pažljivi. – Hoćeš da kažeš da je uljez nešto uzeo? – Fioka radnog stola je bila otvorena nekoliko centimetara. Sumnjam da to ne bi smetalo onome ko sedi za tim stolom i radi. – Tačno – rekla je Klarkova. – Dakle, ili je provalnik nešto uzeo, ili je sam lord Minton otvorio fioku i uzeo nešto iz nje kad je začuo buku. Klarkova je pažljivije pogledala sliku. – Zar to jednostavno nije mogla da bude druga čekovna knjižica? – To ne možemo sa sigurnošću da utvrdimo. – Je li Džin Mariskal ikad videla otvorenu fioku? Makar samo krajičkom oka? – Da li bi vredelo ponovo razgovarati s njom? – Možda. Pejdž je stajao na vratima. Dao je znak Klarkovoj da priđe. Ona je potapšala Ogilvija po ramenu dok je ustajala. – Zatvori vrata – rekao joj je Pejdž kad su ušli u njegovu kancelariju. – Sedi ako želiš. Klarkova je ostala da stoji. – Već sam imao dovoljno problema otkako smo objavili Mintonovu poruku – počeo je. – Reklo bi se da je jedini učinak bio jači pritisak odozgo. Svi hoće da se ovaj slučaj razjasni i niko ne želi da se stvari zakomplikuju. – Tako da Kafertijevu poruku zadržavamo za sebe? – Zasad. Teško da će bilo šta što povezuje istaknutog pripadnika sudske vlasti s lokalnim razbojnikom prijati moćnicima iznad nas. – Razgovaraćeš sa Šonom Makbrajer? – Državno tužilaštvo mora znati za to. Postaraću se da Šona shvati da je tih razgovor u Kafertijevoj kući bolja varijanta od njegovog privođenja u stanicu. – Šta ćemo sa članovima našeg tima? – Pretpostavljam da se priča već proširila. balkandownload.org BD4U

– Zasad za to znaju samo Esonova i Ogilvi. Ali posle razgovora s Kafertijem… – Informisaću trupe. – A onda nam ostaje da se molimo da ništa ne procuri. – Svakako – zavalio se u svoju stolicu i spojio vrhove prstiju dodirujuću svoje usne. – Šta ti osećaj govori o ovom slučaju, Šivon? – Napadi su potpuno različiti, ali poruke izgledaju istovetno. – Znači, trebalo bi da tražimo vezu između Kafertija i Mintona? – Kaferti kaže da ne postoji nikakva veza. – Da nije u pitanju nekakav osvetnik? Klarkova je slegnula ramenima, a Pejdž je celom površinom priljubio dlanove uz sto. – Šta je s Rebusom? – upitao je. – U kom smislu? – On je blizak s Kafertijem, zar ne? – Na određen način. Misliš da bi trebalo da ga angažujemo na slučaju? – Samo kao konsultanta. Kako ide ona stara izreka: prijatelja drži blizu, a neprijatelja još bliže? – Treba li onda da razgovaram s njim? – Pretpostavljam da to ne može da škodi, zar ne? Klarkova nije znala kako da odgovori na to, pa je prešla jezikom preko usana i prebacila se s noge na nogu pogleda uprtog u pod. – Dobro, onda – odlučio je Pejdž ponovo sastavivši dlanove kao da se moli. – Razgovaraj s njim. Klarkova je klimnula glavom i izašla. Kristin Eson ju je čekala sa čajem. Klarkova ga je uzela i izašla u hodnik. Izvadila je telefon i pozvala Rebusa. – Da, Šivon? – javio se Rebus. – Pejdž kaže da je bolje da nam budeš što bliže. – Je li to uopšte moguće? – Bio bi angažovan kao stručni konsultant. – Kao Šerlok Holms? Hoće li mi trebati fakture i takve stvari? Možda i gazdarica i pomoćnik? – Jesi li zainteresovan, ili nisi? – On me, u stvari, želi jer sam ja veza s Kafertijem? – Da. – Zar Kafertija nećete skloniti od pogleda? balkandownload.org BD4U

– Zasad hoćemo. – Zvaničan razgovor s njim u njegovoj kući? – Pejdž misli da može to da sredi sa Šonom Makbrajer. – Šta je onda meni preostalo? – Pretpostavljam da ćeš već nešto smisliti. – Osećam li ja to nedostatak entuzijazma, viša inspektorko Klark? – Samo zato što znam kakav si. Ako te pustimo u svoj šator pokušaćeš da srušiš njegovu noseću konstrukciju. – Ali i to je bolje nego da vas popišam spolja, a? – Dozvoli da malo razmislim o tome. – Bezmalo je videla kako se Rebusovo lice razvlači u osmeh. – Stručni konsultant – ponovio je. – To mi se baš dopada. – Tako sam i mislila. Ali, imaj na umu: više nisi pandur. Nema naloga, nema stvarnih ovlašćenja. – Pa, kaži Pejdžu da razmatram njegovu ponudu, ali da moje usluge nisu jeftine. – Ti bi ovo radio i besplatno, Džone. Oboje to znamo. – Možda bismo kasnije mogli da se nađemo i uporedimo beleške? – „Oksford bar”? – Oko devet? – Važi. – Zašto ne bi povela i Malkolma? – Malkolm ne radi na ovom slučaju. – Znam, ali bih ipak voleo da dođe. Vas dvoje ste u poslednje vreme vrlo zauzeti, bilo bi lepo da proćaskate. – Onda se vidimo u devet. Klarkova je završila razgovor i popila malo čaja iz kartonske čaše vraćajući se u istražnu kancelariju. Činilo se da Ogilvi iznosi svoju teoriju Esonovoj. Esonova je držala krupni plan fioke radnog stola i proučavala ga. – Šta misliš? – upitala ju je Klarkova. – Deluje zanimljivo. – Slažem se – Klarkova je pogledala Ogilvija. – Kristin je već na nekoj vrsti službenog puta. Jesi li ti spreman za to? – Potpuno – odgovorio je Roni Ogilvi. balkandownload.org BD4U

12. Više niko nije čuvao stražu ispred kuće Dejvida Mintona na Sent Bernards Kresentu. Ključevi njegove kuće su se nalazili u sedištu policije, pa ih je Klarkova ponela zajedno s papirićem na kojem je bila šifra alarmnog sistema. Pošto je otključala vrata, ukucala je šifru, a Ogilvi je stao da pokupi pristiglu poštu. – Ima li čega? – upitala je. – Uglavnom leci. – Spustio je novopristigle papire na gomilu koja je stajala na obližnjem stolu. Kuća se već pomalo osećala na buđ, a pošto je grejanje bilo isključeno, bilo je i dosta hladno. – Nadam se da se cevi neće zalediti – prokomentarisao je Ogilvi. – Mintonova kancelarija je ovamo – kazala je Klarkova vodeći ga pored podnožja ogromnog stepeništa. Zavese su bile navučene, pa su ih ponovo razmakli. Kroz prozor se videla mala bašta iza kuće. Prozor perionice bio je tačno ispod. Da li je Minton čuo razbijanje stakla? Na stolu je stajao prastari radio, ali nije bilo dokaza da je bio uključen te večeri. Klarkova se smestila na stolicu i otvorila fioku nekoliko centimetara. – Otprilike ovako? – upitala je. – Ali, pazi, pokojnik je bio malo krupniji… – Malo? – progunđala je. – Znači, stolica je stajala još dalje od stola? – gurnula ju je unazad. – Otprilike ovde? Ogilvi je klimnuo – Odatle je đavolski nezgodno popunjavati čekove. Proučili su fotografije koje su poneli sa sobom. Čekovna knjižica i nalivpero bili su dvadeset centimetara od ivice stola. Bilo bi skoro nemoguće da ih Minton dohvati pored onako otvorene fioke. – Dakle, vratili smo se na početak – rekla je Klarkova. – Ili je žrtva otvorila fioku, ili je to učinio napadač. Fioka je bila ispražnjena i sve iz nje je spakovano u kesice za dokaze i odneto na ispitivanje. Klarkova je potpuno izvukla fioku i osmotrila je na balkandownload.org BD4U

svetlosti, a onda je spustila na sto. – Ovde je bila praznina? – proverila je s Ogilvijem? – A ti misliš da je odatle nešto sklonjeno? Ogilvi je pogledao prostor koji je zaokružila prstom. – Tako je. – Nešto veličine… oko dvadeset tri sa petnaest centimetara? Nekakva knjiga? – Prostor nije sasvim pravougaon, zar ne? – ocenio je ponovo pokazujući fotografiju Klarkovoj. – Stvarno nije – saglasila se ona. – Kakva je ovo mrlja u dnu fioke? – ponovo je pokazala mesto na kom su pretpostavljali da se nalazio neki predmet. – Neka masnoća? Ili mastilo? – Vredi li dovesti forenzičare da pogledaju? – Možda i vredi. Klarkova je onda pozvala laboratoriju u Hauden Holu. Zatim se obratila Ogilviju: – Pitaju možemo li da im donesemo fioku, da ih poštedimo cimanja. Ogilvi je pomirljivo slegnuo ramenima. – U redu – rekla je Klarkova preko telefona. Onda se ponovo obratila Ogilviju: – Pogledaj da li možeš da nam nađeš neku kesu za smeće da ponesemo fioku u njoj. – Dok je on izlazio iz sobe, Klarkova je rekla laboratoriji da će biti tamo za tridesetak minuta. Ali onda se nečeg setila. – U stvari, možda ipak za jedan sat. Prvo moram da svratim do Fetsa. Treba još nešto da pogledate. To je metak, verovatno kalibra devet milimetara. – Prođe po nekoliko meseci da ne vidimo metak – čuo se glas s druge strane – a sad imamo dva za nedelju dana. Klarkova je žmirnula pre nego što je progovorila. – Šta reče? – Pre nekoliko dana smo dobili još jedan metak. – Odakle je taj stigao? – Izvučen je iz jednog drveta u Ermitidžu. – Šta se tamo desilo? – Nemam pojma. – S kim onda mogu da razgovaram? – To ću moći da vam kažem kad dođete ovamo. – Dobro. Onda se vidimo za jedan sat. – Ako ne dođete dotad, laboratorija će biti zatvorena za danas. balkandownload.org BD4U

– Pravda nikad ne spava. – Možda i ne spava, ali ima zakazanu partiju pikada i kasnu večeru s devojkom. Telefon u njenoj ruci je zamro upravo kad se Ogilvi vratio iz kuhinje s velikom belom kesom za smeće. – Brabantija – rekao je. – Samo najbolje za plemenitog lorda. – Onda je video izraz na licu Klarkove. – Istog dana kad je neko pucao na Kafertija, ispaljen je metak u jedno drvo u Ermitidžu. To nije milion kilometara od Kafertijevog kraja, zar ne? – Nema milion kilometara. Zapravo, verovatno ima manje od pet. – Tako sam i mislila – rekla je Klarkova pomažući Ogilviju da ubaci fioku u kesu za smeće. Kaferti je bio na zadnjem sedištu, a dvojica telohranitelja ispred njega. Kancelarija Endrua Gudmana nalazila se iznad staklarske radnje u uskoj ulici blizu Hajmarketa, na manje od sedam minuta vožnje od Kafertijeve kuće. – Voleo bih da sam znao – rekao je Kaferti Gudmanu koji ga je dočekao na vratima. Rukovali su se i Gudman je uveo Kafertija u kuću. – Da sam tako blizu tvoje kuće? – Da si iznad staklarske radnje – ispravio ga je Kaferti. – To je tačno, mogao si ovde da završiš sav posao. Hoćeš li kafu ili nešto drugo? Kaferti je odmahnuo glavom. – Došao sam da ti platim dug. Gudman je izvio obrvu smeštajući se za svoj radni sto. Bio je visok, preplanuo i obrijane glave s prodornim plavim očima. – Završio si s mojim momcima? – Imam torbu na zadnjem sedištu njihovih kola. Pritajiću se na neko vreme. Gudman se zamislio. – Još bi mogli da ti koriste. Ali Kaferti je odmahnuo glavom. Izvadio je svežanj novčanica iz kaputa i izbrojao ih deset. – Je li ovo dosta? – Biće dovoljno. Hoćeš li priznanicu? – Nema potrebe. – Kaferti je zakoračio napred i spustio novčanice na sto. Dok je Gudman pružao ruku da ih uzme Kaferti ga je zgrabio za zglob i snažno ga stisnuo. – Šta su ti Starkovi rekli, Endru? balkandownload.org BD4U

– Već sam ti kazao – Gudmanov pogled je bio miran. – Ali, jesi li mi rekao istinu? – Traže Hamiša Rajta. Ali više ih zanima nešto što pripada njima. Nisu hteli da kažu šta je to, mada mislim da obojica možemo da pogodimo. – Jesu li uopšte pominjali Darila Kristija? – Zašto bi ga pominjali? – Tražio sam odgovor, a ne još jedno jebeno pitanje. – Nisu ga pominjali. Ali čujem da su nedavno udesili Čika Karpentera. – Tipa što drži skladišta? Gudman je klimnuo. – Nekoliko puta sam i ja radio s njim – naglas je razmišljao Kaferti. – Pre nego što je postao ortak mladog Darila. – Pustio je Gudmanov zglob. Ovaj je trgnuo ruku nazad. – Izvini zbog ovoga – rekao je Kaferti. – Možda sam malo nervozniji nego inače. Je li Karpenter dobro? – Čuo sam da je završio na urgentnom. – Darilu neće biti drago kad to čuje. – Slažem se. – Sprema se oluja. – Stvar je u tome što sav šljam u gradu zna da se nešto dešava. Da su pametniji, Starkovi bi samo povremeno dolazili ovamo, umesto što se zadržavaju kao prdež pod jorganom. – Hoće da budu viđeni. Hoće da se zna da traže nekog ili nešto. Tako će možda prava informacija sama doći do njih, umesto da je jure. – To mi je jasno, ali to znači da će svi krenuti u poteru. A većina će hteti za sebe da zadrži ono što nađe. Ovo se pretvara u pravi lov na glave. – Samo što samog plena nigde nema. – Kaferti je nabio ruke duboko u džepove i ispravio ramena. – Hoću da budeš moje oči i uši, Endru. Zvaću te svakog dana. – Zastao je. – Ako ti nemaš ništa protiv. – Biće mi pravo zadovoljstvo. Pa, gde ćeš… – Gudman se zaustavio. – Izvini, glupo pitanje. – Idem da pozovem taksi i uzmem svoju torbu iz kola. – Naravno – rekao je Gudman ustajući od stola. – I ako neko sazna za moj mali trik s nestajanjem, Starkovi, Kristi, ili bilo ko drgugi, znaću ko je kriv za to. Jasno? – Nema potrebe da brineš zbog mene. I zapamti, ja sam bivši vojnik. Na tvom mestu bih postupio potpuno isto. Ako znaš samo da je neprijatelj tamo balkandownload.org BD4U

negde, držiš glavu pognutu dok ti ne priđe dovoljno blizu da možeš da ga upucaš. Kaferti je klimao glavom dok su se spuštali niza stepenice. Izvadio je telefon i pozvao taksi ne navodeći tačno odredište. – Centar grada – bilo je sve što je rekao. Gudman je znao da to ništa ne znači. Kad uđe u taksi, može reći vozaču da ga vozi bilo kud. Uza se je imao dovoljno keša za putovanje do Fajfa, možda čak i do Glazgova. Kaferti se rukovao s obojicom telohranitelja dok su mu predavali njegovu torbu. Bila je to velika smeđa putna torba i delovala je prepuno. Taksi je stigao brzo. Kaferti je ušao na zadnje sedište i zalupio vrata. Trojica muškaraca su ga gledala kako odlazi. – Hoćete li da ga pratimo? – upitali su Gudmana. On je polako odmahnuo glavom. – Ali, da li ste pregledali torbu? – Zabravljena je. Izgleda da je unutra uglavnom odeća, plus laptop. Gudman je prešao jezikom preko usana dok je taksi nestajao iz vidokruga. – Pa, nek mu je sa srećom – kazao je. – To, naravno, znači da mu želim sve najgore. Onda je krenuo nazad uza stepenice da telefonira. Stan u Kvotermajlu kupljen je nedavno. Bila je to samo jedna ciglica u Kafertijevom carstvu nekretnina. Još nije bio počeo da ga izdaje. Bio je delimično namešten, ali je izvođač radova dodao nekoliko finih detalja, uključujući pletenu korpu s pićem i hranom. Kvotermajl je ranije bio ambulanta. Njegovim originalnim blokovima od crvenog peščara sada su dodate novoizgrađene kule od stakla i čelika. Dvosoban stan je bio u jednoj od tih kula, ali ne u samom potkrovlju. Međutim, imao je pogled na Medouz, a u blizini je bilo radnji, kafea i kafana. Univerzitet je bio u neposrednom susedstvu, što je značilo da unaokolo ima mnogo studenata, ali Kafertiju je to odgovaralo. Studenti ga neće razlikovati od bilo kog drugog tipa u godinama koje oni redovno ignorišu. Laptop mu je bio povezan s telefonom kako bi odmah mogao da se prikači na internet. Seo je na pod oslonivši se na zid i bacio se na posao. Lord Minton. Dejvid Minton. Moralo je postojati nešto, neko suđenje za kriminal, mito ili zataškavanje. Pomno je posmatrao slike čoveka u raznim životnim razdobljima, ali nije mogao da ga se seti. Problem je u tome što nije mogao da se usredsredi. Starkovi mu nisu izbijali iz glave. Pozvao je balkandownload.org BD4U

jednog poznanika iz Glazgova koji mu je rekao da se Džo vratio u grad, ali Denis nije viđen odavno, „što je za neke od nas kao neočekivan praznik, tako da slobodno možete da ga zadržite”. Kaferti je pomišljao da stupi u kontakt sa Džoom i da mu možda kaže da obuzda svog ludog sina. S druge strane, smeštanjem Čika Karpentera u bolnicu, Denis je bio sve bliži sukobu s Darilom Kristijem. Ako je Džo naumio da se sliže s Kristijem, Denis je to dovodio u opasnost. Denis protiv Darila. Kaferti bi baš voleo da taj meč posmatra iz prvog reda. Denis pun testosterona i spreman da deli udarce na sve strane i Daril koji koristi mozak i lukavstvo kako bi skovao plan za uništenje svog protivnika. Koliko je ljudi Denis poveo sa sobom? Sigurno ne onoliko koliko ih Daril ima. Ako je pozvao pojačanje sa zapadne obale, onda će postati baš gadno. – Dobro i gadno – promrmljao je Kaferti za sebe. S druge strane, bilo je izgleda da dođe do sklapanja saveza. Da Starkovi pokažu Darilu koliko mu je važno njihovo prijateljstvo, ili kakav bi haos zavladao ako bi on odbio da prihvati njihovu pomoć. Kaferti je odavno shvatio da je gangsterski svet, svet kapitalizma. Potrebno je stvarati tržišta, održavati ih i širiti i pritom uništavati konkurenciju. Širenje pojačava bezbednost, a u Glazgovu je nesumnjivo došlo do smanjenja tržišta. Stari zelenaški zanat je skoro iščezao. Odnosno, ustupio je mesto regularnoj konkurenciji. Kamatne stope koje se reklamiraju na televiziji ne razlikuju se od onih na ulici. Razlika je samo u tome što vam, u slučaju da banci ne platite na vreme, ne prete čekić ili pneumatski pištolj za eksere. Znatno je smanjen i priliv novca od reketa i prostitucije zahvaljujući strožem pravosuđu. Droga je i dalje bila najpouzdanije ulaganje, ali uvek je bilo izuzetno teško uneti je u zemlju. Kaferti je čuo priče i od starih i od novih igrača. Svi su govorili da su vremena teška. To je značilo da Starkovima treba nov saveznik, ili osvajanje nove teritorije. Kaferti nije bio siguran da nestali kamiondžija i njegovo skriveno blago nisu samo zgodna dimna zavesa. Niti je zasad mogao da tvrdi da su onaj pištolj u njega uperili Daril Kristi ili Starkovi. Zbog toga se posvetio internetu i počeo da otvara nove stranice o lordu Mintonu. Ako je Minton zatvorio nekog Starkovog čoveka ili Kristijevog prijatelja, onda bi to moglo dovesti do odgovora. Pogled preko Medouza prema Marčmontu polako je bledeo dok je sunce tonulo iza horizonta. Rebus je živeo u Marčmontu. Kaferti je znao da na njega može da se osloni kao na bilo kog saveznika dosad. Rebus je i dalje imao pandurski instinkt, što znači da bi sredio Kafertija ako bi pomislio da postoje iole pristojne šanse da ga osude. S balkandownload.org BD4U

druge strane, nikom nije bilo u interesu da dođe do uličnog rata. Ako se to desi, policija će na zub uzeti i Denisa Starka i Darila Kristija. A ako te figure budu uklonjene s table, Kaferti će biti spreman da popuni nastalu prazninu. Više nego spreman. balkandownload.org BD4U

13. Zadnja sala „Oksford bara”, sto u uglu pored vatre. – Želeo bih da otvorim ovaj sastanak – objavio je Rebus, spuštajući tri pića na sto. Foks i Klarkova su se smestili i skinuli kapute i šalove. Foks je pio tonik, kao i Klarkova, ali uz dodatak dve merice džina. – Živeli – rekao je Rebus sedajući prekoputa njih. – Jesi li u međuvremenu razgovarao s Pejdžom? – upitala je Klarkova. – Strpi se malo – odgovorio je Rebus, potegavši gutljaj iz svoje krigle. Onda je objasnio Foksu: – Izgleda da glavni inspektor Pejdž misli kako bih mogao da pružim vredan doprinos radu njegovog tima. – Kako se desilo takvo čudo? Klarkova mu je rekla za poruku koju je Kaferti dobio. – Inače – dodao je Rebus – Veliki Ger misli da je vaš kamiondžija možda dva metra ispod zemlje. – Nemoguće, Kompston bi to znao. Rebus je slegnuo ramenima. – Možda Kompston to i zna. Možda nije bio potpuno iskren s tobom. – Osim toga – nastavio je Foks – Kaferti nema svog čoveka među njima, zar ne? Rebus je samo ponovo slegnuo ramenima. Klarkova je gledala čas jednog čas drugog. – O čemu vas dvojica govorite? Rebus je izvio obrvu gledajući Foksa. – Nisi joj rekao? Sad je došao red na Foksa da Klarkovu uputi u stvari. – Stani malo – prekinuo ga je Rebus. – Posetili su „Gimlet”? Foks je klimnuo glavom. – Ali su se zadržali samo nekoliko minuta, što znači da Dejvi Dan verovatno nije bio tamo. – A to je bilo pošto su Karpentera izlemali ispred njegove sopstvene firme – narogušio se Rebus. – Polako, Džone – upozorila ga je Klarkova. – Više nisi inspektor Kribalkandownload.org BD4U

minalističkog odeljenja. – To mi stalno govore, ali neka sam proklet ako skrštenih ruku budem gledao kako govance kao što je Denis Stark vršlja po mom gradu. – Plemenit osećaj – rekla je Klarkova pokušavajući da okrene na šalu – ali hajde da zadržimo pravu perspektivu. Tvoj posao je da savetuješ nas, Džone. Ovo sa Starkovima treba prepustiti Malkolmu i njegovoj veseloj družini. Rebus je oštro pogledao Foksa, a onda se ponovo okrenuo ka Klarkovoj. – Stvar je u tome što su Kompstonovi ljudi gledali kako Denis Stark mlati tipa iz skladišta i nisu ni pokušali da se umešaju, ili da ih razdvoje. Čovek je mogao da bude ubijen, a ja se kladim da Kompston ne bi ni prstom mrdnuo. – Je li to tačno, Malkolme? – tiho je upitala Klarkova. – Naravno da je tačno – odsečno je rekao Rebus. – Mogli smo sina odmah da strpamo iza brave i optužimo ga za napad. Ali Kompstonu to nije dovoljno. On hoće sve: oca i sina, drogu i novac. Tako da bi njegov šef, naš slavni načelnik policije mogao dobro da izgleda na televiziji. Zar ne, inspektore Foks? Za stolom je na trenutak zavladala tišina. Foks se usredsredio na kockice leda u svojoj čaši. – Ne zaboravite da imamo svog čoveka među njima. Sumnjam da bi obična prekršajna prijava protiv Denisa Starka bila dovoljna nagrada za sav njegov trud. – Bar bi Starkovi bili upozoreni, što znači da bi se odvukli nazad u Glazgov. Na ulici bi zavladao mir, a Hamišu Rajtu nek je sa srećom s njegovim sumnjivo stečenim plenom. – Rebus je prebrzo otpio iz svoje krigle, pa mu je pivo procurilo niz obraz na bradu. Obrisao se nadlanicom. – Jesi li išta od ovoga rekao Dagu Makstonu? – upitala je Klarkova Foksa. Foks je odmahnuo glavom. – Zašto? – Možda zato što se njegovo mišljenje ne razlikuje od Džonovog. – Ti nisi Kompstonov čovek, Malkolme. To treba da imaš na umu. Foks je polako klimnuo glavom. – Džone, šta ti misliš, šta Malkolm treba da uradi? Rebus je napumpao obraze pa ispustio vazduh. – Možda da počne da pije. Jer će trezan svake besane noći premotavati to premlaćivanje. balkandownload.org BD4U

– Ali treba li ono što zna da prenese Dagu Makstonu? – O tome Malkolm mora sam da odluči. – Mislite li da će Čik Karpenter da podnese tužbu? – upitao je Foks. – Ne mora to da radi. Imamo policajce koji su bili svedoci napada. – Rebus je zastao. – S druge strane, možda si u pravu. Može se desiti da porekne da je uopšte bilo napada, baš kao što je Kaferti poricao da su pucali na njega. Ti ljudi nam ne veruju, niti veruju u naše motive. – Postoji još jedna začkoljica – dodao je Foks. – Čik Karpenter je prijatelj Darila Kristija. – Onda Daril neće biti zadovoljan – Rebus je ponovo zastao. – Stani malo, Denis je otišao pravo kod jednog od Kristijevih ortaka u pab koji je ranije pripadao Kristiju? – Da. – Ne može biti više od šest meseci otkako je „Gimlet” promenio vlasnika. – Misliš da Kristi poznaje novog vlasnika? – upitala je Klarkova. – Novi vlasnik postoji samo na papiru. Dejvi Dan je samo zvanični vlasnik. – Zašto? – Kako bi lokal mogao da se sruši, a plac proda supermarketu koji možda ne bi bio spreman da ga kupi od ozloglašenog kriminalca. – Onda je sukob sve izvesniji. A ja mislim da stvarno ne želimo da do toga dođe. – Okrenula je glavu prema Foksu. – Što znači da, uprkos svemu, možda ipak treba poslati Starkove odakle su došli. Foks je završio svoje piće i ustao. – Ja častim – rekao je. – Isto? Rebus je klimnuo glavom, ali Klarkova je odbila. Kad je Foks otišao, nagnula se preko stola prema Rebusu. – Poslednje što nam treba jeste da se Kaferti umeša. Ova dva slučaja ne smeju da se preklope. – Mene ne brine Veliki Ger, Šivon. – Kristi? – upitala je, na šta je Rebus polako klimnuo glavom. – Veliki Ger je tip koji bi na grubu silu reagovao još grubljom silom. Daril, s druge strane… Nemam pojma kako će on reagovati. Sve je moguće. – Onda je dobro što to nema nikakve veze s nama, a? Mi samo treba da se fokusiramo na našeg finog progonitelja i provalnika. A kad smo kod toga, jesam li ti pomenula fioku radnog stola? – Zvuči zanimljivo – kazao je Rebus. – Pričaj. balkandownload.org BD4U

Taman je zaustila, a on je ustao. – A dok ti to radiš – kazao je – ja ću biti napolju i uživaću u zasluženoj cigareti. Rebus je izašao iz taksija na početku Kafertijeve ulice. Jedna žena je šetala ostarelog psa. Bio je niži od dvadeset centimetara i strašno zainteresovan za stub jedne ulične svetiljke. Kolovoz i pločnik bili su okupani natrijumski narandžastom, a mesec je osvetljavao pokrov od belih oblaka. Miran, sređen deo grada. Rebus je podozrevao da je tu tokom kampanje za nezavisnost bilo previše postera pristalica nezavisne Škotske. Bogata klasa Edinburga nije se javno izjašnjavala i nije dizala frku osim ako je nešto ne isprovocira do krajnjih granica. Rebusu se uvek činilo da taj grad čuva svoje tajne a svoje mišljenje radije zadržava za sebe. Pretpostavljao je da većina Kafertijevih suseda zna ko je on, mada mu nikad ništa ne bi rekli u lice. Došaptavali su se i krišom razmenjivali poglede, prenosili su tračeve preko telefona ili imejla, u privatnosti spavaće sobe ili na nekoj večerinki. Hitac ispaljen na viktorijansku kuću s dvorištem sigurno je izazvao zaprepašćenje. To možda ne bi bilo čudno u Inču, Nidriju ili Sajthilu, ali ovde, u ovom Edinburgu, svakako je bilo šokantno. Dok je Rebus prilazio kući primetio je da nijedno svetlo nije upaljeno. Automobil i stražari nestali su sa svog mesta. Dok je išao kolskim prilazom, upalila se bezbednosna svetiljka i osvetlila mu put. Još jedna je bila iznad zadnjeg ulaza, ali ni s te strane iz kuće nije dopiralo nikakvo svetlo. Obišao je krug u bašti i stigao do ulaznih vrata. Dvaput je pozvonio, sačekao, pa čučnuo da proviri kroz prorez za pisma. Unutra je vladala tama. Izvadio je telefon i pozvao Kafertija slušajući kako se kućom razleže zvonjava. Međutim, nije bilo nikog da se javi, pa je pozvao Kafertija na mobilni. Zvonio je i zvonio, a telefonska sekretarica nikako da se uključi. Zato je Rebus prekinuo vezu i poslao poruku. Gde si? Onda je shvatio da Kaferti možda ne zna da je poruka od njega, pa je otkucao još jednu: Inače, to sam ja, Džon. Načas se zamislio, pa je obrisao Džon i ukucao Rebus. Poslao je poruku. Bilo je hladno, ali još ne ispod nule. Pretpostavljao je da bi do svog stana stigao za petnaest do dvadeset minuta šetnje. U glavi mu je bila replika iz prvog dela „Kuma”: „skloniti se u štek”. Zapitao se da li je Kaferti upravo balkandownload.org BD4U

to uradio, sakrio se negde dok se priprema za rat. Pa, bilo je vreme da se Rebus skloni u svoj „štek”. Ali, dok se vraćao stazom, ugledao je poznatu figuru kako viri kroz kapiju. – Opet ti – rekao je terijeru. Činilo se da je pas prepoznao njegov glas jer je mahnuo repom dok mu je Rebus prilazio. Kad se sagnuo da ga pomiluje, pas se izvrnuo na leđa. – Pomalo je hladno za to – kazao je Rebus. Osetio je terijerova rebra. Nije imao ogrlicu. Pas je ustao i čekao. – Gde živiš, druže? – upitao je Rebus gledajući uz i niz ulicu. Kaferti je, izgleda, mislio da je pas lutalica. Međutim, životinja nije izgledala ni opasno ni zlostavljano. Možda samo izgubljeno. Rebus je krenuo ulicom trudeći se da se ne osvrće. Kad je to ipak učinio, video je da ga pas gotovo u stopu prati. Pokušao je da ga otera. Terijerov pogled rekao je Rebusu da se pas razočarao u njega. Onda je telefon počeo da zuji. Dok ga je izvlačio iz džepa, pas mu je prišao i počeo da mu njuši cipele i nogavice. Stigla mu je poruka, ali ne od Kafertija. Užasan dan! Znam da je kasno, ali jesi li za piće negde u gradu? Deb Rebus je čitavih pet sekundi razmatrao ponudu, a onda se u mislima izvinio svom krevetu što ga zanemaruje, odgovorio na poruku i pozvao taksi. Dok je čekao, pripalio je cigaretu. Pas je sada sedeo, sasvim zadovoljan što može da mu pravi društvo. Kad je taksi stigao, Rebus je ušao i zatvorio vrata za sobom. – Zaboravio si svog psa – rekao mu je vozač. – Pas nije moj. – U redu, ortak. – Vozač je krenuo, ali na pola ulice Rebus ga je zaustavio i rekao mu da se vrati. Kad je otvorio vrata, njegov novi prijatelj je uskočio, kao da ni trenutka nije sumnjao u njega. Bila je prošla ponoć kad je Šivon Klark ubacila DVD u plejer i sela na sofu s daljinskim upravljačem u ruci. Uzela je fasciklu sa slučajem Majkla Tolanda i prelistala je dok je gledala televizijske intervjue s dobitnikom premije i njegovom ženom. Toland je bio u zanosu, kezio se od uva do uva, a Ela skoro ni reč nije progovorila. Klarkova je iz fascikle izvadila fotokopiju slike s venčanja. Mlada je izgledala pomalo tužno, skoro kao da se predomišlja. Džim Grant, pandur iz Linlitgoua, poslao joj je dve poruke posle njihovog sastanka. Prvom ju je obavestio da je razgovarao s Tolandovim starim školskim drugom. Ovaj je potvrdio da je Toland delovao „pomalo balkandownload.org BD4U