Psi u divljini - Ian Rankin

nervozno” na njihovim poslednjim okupljanjima, ali nije hteo da kaže u čemu je problem. Kuća je ponovo pretresena, ali nije nađena preteća, niti bilo kakva druga poruka. Drugim SMS-om Grant je predložio Klarkovoj da porazgovaraju o tome „uz piće, ili možda čak večeru”. To je dopunio žutim nasmejanim licem i još jednim koje je namigivalo isplazivši jezik. To je verovatno značilo da Klarkova sad Esonovoj duguje dvadeset funti. Dobila je i treću poruku. Ta je bila od Debore Kvant i bavila se pretpostavkom da je lord Minton napadnut pajserom, a ne čekićem. Odgovor Kvantove je delovao krajnje razdražljivo: Nađi mi oružje kojim je izvršeno ubistvo, pa ću moći da ti odgovorim. Poruka je verovatno napisana na kraju napornog dana. Taj dan je svima bio težak i Klarkovoj su oči počele da se sklapaju dok je Majkl Toland vraćao džinovski reklamni ček predstavniku lutrije i otvarao veliku bocu šampanjca prskajući sve oko sebe, između ostalih, i svoju neoduševljenu suprugu koja je upravo postala imućna. balkandownload.org BD4U

ČETVRTI DAN balkandownload.org BD4U

14. Šivon Klark je pritisnula dugme interfona pet-šest puta pre nego što je dobila gunđav odgovor. – Šivon je. Nemoj mi reći da još nisi ustao. – To je privilegija stručnog konsultanta. – Otvorio joj je kapiju i ona se stepenicama popela do njegovog sprata. Ostavio joj je odškrinuta vrata. – U kupatilu sam! – doviknuo je. – Pristavio sam čajnik. Nije bila sama u kuhinji. Unutra je bio i pas koji je iz tanjira jeo iseckanu kobasicu. Osećao se miris prženog ulja, a u sudoperi je bio neopran tiganj. Rebus se pojavio brišući kosu peškirom, neupasane košulje raskopčane oko vrata. – U frižideru nemaš nimalo povrća – rekla je Šivon. – Ali dobro je videti da nije ni prepun cuge. – Ti to konkurišeš za mesto staratelja? – uzeo je šolju od nje i otpio gutljaj. – Mislila sam da si iz „Oksa” otišao pravo kući. Rebus je prevrnuo zakrvavljenim očima. – A sad mi je majka. – Ovo je pas iz Kafertijeve ulice, je li tako? – Bistra si kô pčelica. – A zašto je on ovde? – Hteo sam da to bude iznenađenje. – Netremice ju je gledao, ali ona je odmahnula glavom. – Nema šanse – rekla je. – Pomisli samo koliko ćeš se rekreirati s njim, da ne pominjem da će ti praviti društvo. – Moj odgovor ostaje isti. Rebus je uzdahnuo i uveo je u dnevnu sobu. – Priča postaje zanimljivija – kazala je Klarkova. – Dve korišćene čaše i miris parfema u ustajalom vazduhu. – Prišla je muzičkom uređaju i podigla CD. – Je li zbrisala kad si ovo pustio? balkandownload.org BD4U

– To je Stiv Miler bend. Pusti sedmu stvar dok ja nađem kravatu. Rebus je izašao iz sobe, a Klarkova ga je poslušala. Pesma se zvala „Quicksilver girl”. Ton je bio utišan dovoljno za razgovor u sitne sate. – Ovo mi se prilično dopada – rekla je Klarkova kad se Rebus vratio. – Zvuči kao opušteni Bič bojs. Ali nešto nije u redu sa zvučnicima. – Znam. – Pa, kako je profesorka Kvant? – Nije alergična na pse. – Jesi li mu dao ime? – upitala je Klarkova posmatrajući terijera kako dolazi iz kuhinje oblizujući se. – Mislio sam da ga nazovem Pas iz Kafertijeve ulice. – Savršeno mu pristaje. – Klarkova je pružila ruku da počeše terijera iza ušiju. – Posetila sam Deboru pre dva-tri dana. Razgovarale smo o lordu Mintonu. Rebus je popio još malo kafe. – Izgleda da joj se dopadaš. – Sinoć ste razgovarali o meni? To mi baš i ne liči na romantičan sastanak. Mada, s druge strane, sudeći po tvom izboru muzike… – Šta s tim? Klarkova je pogledala gomilu diskova. – Van Morison možda, ali Rori Galager i Tom Vejts teško da se mogu smatrati izvođačima serenada. A u drugu ruku… – Šta? – Pustio su disk, umesto neke od svojih ploča. – Pa šta? – To znači da nisi hteo da ustaješ i okrećeš ploču na svakih petnaest ili dvadeset minuta. – Još će od tebe na kraju biti inspektor. Pa, šta si planirala za danas? Klarkova se okrenula od muzičkog uređaja i pogledala na sat. – Ermitidž. Tamo ću se sastati sa šetačem psa koji je našao metak. – A posle toga? – Idem u Hauden hol po balistički izveštaj. – Nakon čega sledi? – Hteo si da prisustvuješ razgovoru s Kafertijem. Ništa od toga. – Zašto? – Zato što nisi zvanično uključen u istragu, a nisi ni njegov advokat. Državna tužiteljka neće dozvoliti prisustvo građanskog lica. – Uvek možeš da pitaš… balkandownload.org BD4U

– Iako unapred znam odgovor? – Odmahnula je glavom. – Posle toga možeš da preslušaš snimak, ako ti to nešto znači. – Meni je lako ugoditi. – Tvoj muzički ukus govori drugačije. Rebus je obukao sako i prepipao džepove proveravajući da li je poneo sve što mu treba. – Možemo li prvo da svratimo na jedno mesto? – Gde? – Dobio sam adresu jednog veterinara. Rekli su mi da mogu da svratim. – Da li se mi to s ljubavlju opraštamo od našeg novog prijatelja? – Hoćemo li tvojim kolima, ili mojim? – upitao je Rebus. – Mojim. Ako obećaš da mi se neće popiškiti na sedišta. – Ali ja mogu da pušim ako spustim prozor? – Ne dolazi u obzir. Rebus je uzdahnuo. – I još se čudi što nisam uvek oličenje vedrine – promrmljao je ispijajući ostatak kafe. Veterinar je pregledao psa na sveže očišćenom stolu. – Nema slomljenih kostiju… zubi deluju dobro. – Opipao je terijeru vrat, štipkajući ga i trljajući mu kožu. – Izgleda da nije čipovan, što je prava šteta. – Mislio sam da je to obavezno. – Još nije. – Mislite li da je napušten? – Možda se samo izgubio. Izašao je iz kuće i odlutao predaleko da bi umeo da se vrati. – Ljudi ponekad okače plakate, zar ne? – primetila je Klarkova. – Tako je. Mogli biste i sami da uradite nešto slično. Objavite fotografiju na Fejsbuku ili Tviteru. Klarkova je izvadila telefon i napravila nekoliko snimaka. – I šta sad? – zanimalo je Rebusa. – Ne želite da ga zadržite? Rebus je pogledao Klarkovu, a Klarkova Rebusa. Oboje su odmahnuli glavom. Veterinar je uzdahnuo i ponovo prešao rukama preko malog terijera. – Postoji baza podataka koju bih mogao da pregledam – rekao je. – Za slučaj da ga neko ipak traži. Ali najverovatnije je da je vlasniku bilo jednostavno previše teško da brine o psu. Video sam mnogo takvih slučajeva u poslednjih nekoliko godina. Gubitak posla ili smanjenje plate i porodični balkandownload.org BD4U

ljubimac se odjednom pretvara u preteran luksuz. Stupiću u kontakt s azilom za pse i mačke. – Ako je problem u novcu – izrazio je sumnju Rebus. – Stvar je u tome što ima previše odbačenih ljubimaca i premalo potencijalnih udomitelja. – Znači, oni će ga držati neko vreme, a onda? – Najverovatnije će ga uspavati. Ali, uveravam vas, to je mera kojoj se pribegava samo u krajnjoj nuždi. Pas je gledao Rebusa kao da veruje da će ovaj doneti pravu odluku. – Dobro onda – rekao je Rebus. – Ostavljamo vas vašem poslu. Ali, pripazite na njega dan-dva, važi? Mi ćemo malo istražiti njegov slučaj. – Držim vam palčeve – rekao je veterinar dok je Rebus otvarao vrata svestan da je bolje da se ne osvrće. Kad su izašli, Klarkova se zabavila oko svog telefona. – Kristin je stručnjak za društvene mreže. Zamoliću je da postavi sliku psa na sva mesta kojih može da se seti. – Još bolje bi bilo da je pitaš želi li psa. – Postaješ mekan pod stare dane, Džone? – Mek sam kao kamen – rekao je Rebus ulazeći u astru. Ermitidž je bio park južno od Morningsajda, oivičen Brejd Hilsom s jedne i Blekford Hilom s druge strane. Kroz klisuru je proticala rečica tu i tamo premošćena drvenim ćuprijama, od kojih su neke bile u nešto lošijem stanju od drugih. Većinu posetliaca činili su šetači pasa, porodice s decom u gumenim čizmama i poneki biciklista. U proleće vazduh je odisao oštrom aromom sremuša, ali zimi se ugaženo lišće na zemlji zamrzavalo i staze su postajale opasne. – Nikad ne dolazim ovamo – rekla je Klarkova kad su izašli iz kola. Morali su da se parkiraju pored glavnog puta u blizini hotela „Brejd Hils”. Klarkova je dobila instrukcije da što pre siđe s glavne staze i krene u šumu blatnjavim i strmim puteljkom koji je, kako su napredovali, postajao sve okomitiji. Rebus je koračao nekoliko metara iza nje teško dišući. – Izdrži, deda – morala je da ga pecne. – Trebalo je da mi kažeš da ponesem čizme – požalio se. Klarkova je obula čizme na pločniku čim su izašli iz kola. – Imaš li ti uopšte čizme? – Nije stvar u tome. balkandownload.org BD4U

Lavež stamenog žutog labradora označio je da su stigli na cilj. – Gospođa Dženkins? – upitala je Klarkova. Žena koja je klimnula glavom imala je šezdesetak godina i kosu skupljenu ispod pletene kape. Oko vrata je imala odgovarajući šal. Nosila je zelenu perjanu jaknu i izbledele farmerke uvučene u zelene gumene čizme. – Viša inspektorka Klark? – proverila je i ona. Pas je bio pušten s povoca, ali ona ga je držala za ogrlicu. Klarkova je pružila šaku bez rukavice i pas ju je onjušio i liznuo. – Ovo je Godfri – obavestila ih je gospođa Dženkins. Kad je to rekla, pustila je ogrlicu dozvolivši psu da odskakuće u šumu prateći neki trag koji je samo on mogao da oseti. – Biće on dobro – rekla je s osmehom kao da su dvoje inspektora izrazili bilo kakvu sumnju u pogledu dobrobiti njenog psa. – To se ovde desilo? – upitala je Klarkova. Žena je klimnula glavom. – Evo ovamo. – Povela ih je malo dalje. – Ova staza se retko kad koristi – obavestila ih je. – Godfri i ja smo se nalazili malo dalje uzbrdo. Bili smo došli čak do oboda igrališta za golf. Čula sam neki zvuk i prepoznala sam pucanj. Moj suprug Arči je pucao. Uglavnom u glinene golubove, a u sezoni i na tetrebove i fazane. Bilo je odvratno čerupati ih i vaditi im drob… – Nikog niste videli? – Žao mi je. – Osmeh je ovog puta bio slabiji. – Ko god je pucao, sigurno je strmoglavo zbrisao niza stazu. Zastali su pored jednog mladog četinara. Deo kore bio je zguljen, a bilo je i nešto iverja, po svoj prilici od udara metka, ili od njegovog kasnijeg vađenja iz stabla. – Bilo je grozno zimsko popodne – nastavila je žena. – Ko god je to uradio verovatno je mislio da je ovde sasvim sam. – Ovde ima mnogo drveća, gospođo Dženkins – rekao je Rebus. – Kako ste uspeli da uočite da je baš ovo stablo bilo meta? – Po mirisu… kako se to zove? Baruta? Kordita? Osećao se u vazduhu, a najjače upravo ovde. Čak je ostalo i malo dima posle pucnja. Počinilac mi je sigurno izmakao za svega nekoliko sekundi. – Pogledala je jedno, pa drugo. – Policajac je rekao da je to verovatno bila samo nekakva neslana šala, ali po vašim licima… Pa, rekla bih da sam se možda za dlaku izvukla. – Ne bih išla tako daleko – pokušala je Klarkova da je umiri. – Ali u gradu je bila još jedna pucnjava. Bez žrtava, samo materijalna šteta. Zbog balkandownload.org BD4U

toga tražimo moguću vezu. Da se slučajno ne sećate jeste li sreli nekog tokom vaše šetnje? – Ljude s bebama u kolicima, druge šetače pasa, nikoga ko izgleda kao da mu ovde nije mesto. Mislim, niko nije ličio na Arapina. – Arapina? – ponovila je Klarkova. – Gospođa Dženkins – umešao se Rebus – sigurno misli da je ovo povezano s terorizmom. – Pa, u kakvom vremenu živimo… – glas gospođe Dženkins je zamro. – Ovo nema nikakve veze s terorizmom – naglasila je Klarkova. – Oprostite mi, dušo, ali što mi jednom reče neka žena: s tim se nikad ne zna. Godfri je kružio oko njih njuške priljubljene uz tlo. – Imate li kod kuće mesta za još jednog psa, gospođo Dženkins? – zanimalo je Rebusa. – Plašim se da bi ga Godfri živog pojeo. Godfri, kome se pljuvačka cedila s jezika, kao da je potvrđivao reči svoje vlasnice. Forenzička laboratorija nalazila se u neupadljivoj zgradi nadomak Ulice Hauden Hol, u južnom delu grada. Obezbeđenje je pojačano pošto je nekoliko godina ranije u zgradi podmetnut požar. Tom prilikom uspešno su uništeni neki ključni sudski dokazi. Kad su ušli u zgradu, Klarkova i Rebus su morali da sačekaju na prijavnici izloženi oku kamere. – Šta ako se ona obrati štampi? – zapitala se Klarkova i to ne prvi put. – Sumnjam da bi se čak i „sedma sila” bavila time. – Da, ali osma bi mogla. – Šta ti to znači? – Internet. Blogeri i njima slični. Njihov moto je: „Objavi bilo šta, ali obavezno budi prvi”. – A onda to opušteno demantuju? – Možda čak ni to. Čovek koji je silazio niza stepenice nosio je oko vrata, na kratkoj traci, identifikacionu karticu s fotografijom. Bio je nizak, zdepast i ćelav, a zbog zavrnutih rukava izgledao je kao uvek prezauzet čovek. – Viša inspektorka Klark? – upitao je pružajući ruku. – Ja sam Kolin Blant. Nažalost, nije mi nikakav rod. – Onaj špijun?[ 2] – nagađao je Rebus. balkandownload.org BD4U

– Pevač – ispravio ga je Blant namrštivši se. Poveo ih je uza stepenice, a onda u svetlu, pregrađenu prostoriju. U sredini je bio sto, a uz tri zida su se pružale radne ploče. – Nemate baš mnogo opreme – prokomentarisala je Klarkova. – Moglo bi se reći da nam nedostaju resursi – odvratio je Blant. Rekao im je da sednu. Pružio je list papira Klarkovoj izvinivši se Rebusu što nije napravio još jednu kopiju. – Zahvalni smo što uopšte imate aparat za fotokopiranje – prokomentarisao je Rebus. – Možda biste vi mogli da mi date kratku sliku dok inspektorka Klark sve to pročita. – Ovo je samo preliminarni izveštaj. Oba metka su prilično spljeskana. Vidite, udar dovodi do deformacije predmeta. – Razumem. Blant je izvadio čistu maramicu i naočari i počeo da ih briše dok je govorio. – U Engleskoj postoji ustanova kojoj se obraćamo za detaljnije balističke analize, ali za to nam treba odobrenje. Nisu nimalo jeftini. Međutim, na osnovu onoga što smo videli pod našim mikroskopom, rekao bih da verovatnoća da su ta dva metka ispaljena iz istog pištolja iznosi između osamdeset i devedeset odsto. Meci su američke proizvodnje, ako vam to nešto znači, kalibra devet milimetara. Žlebovi izgledaju slično… – Zastao je usred rečenice. – Mislim na pruge… – Znam – kazao je Rebus. – Pa, koliko registrovanih vlasnika pištolja kalibra devet milimetara može biti u Škotskoj? – Šačica. – A neregistrovanih? – Ko to zna? – Vi očigledno ne znate, gospodine Blant. – Nađite nam pištolj, a mi ćemo vam reći da li su ti meci ispaljeni iz njega. – Što više znamo o tim mecima, veći su izgledi da se to i desi. – Rebus je zastao. – Da budem otvoren.[ 3] Blant se pretvarao da mu se šala dopala i preko volje se nasmešio. Klarkova je podigla pogled. – Hoćeš li da vidiš? – upitala je Rebusa. On je odmahnuo glavom. – Znači, imamo napad na lorda Mintona – kazao je Rebus – koji je udaren po glavi… – Profesorka Kvant nam se obratila zbog toga – prekinuo ga je Blant. – balkandownload.org BD4U

Ovde imamo bazu podataka o povredama glave izazvanim čekićima i drugim oruđem. – Baš lepo – rekao je Rebus ponovo usmerivši pažnju na Klarkovu. – Zatim, popodne nakon ubistva Mintona, neko je iz vatrenog oružja pucao u drvo, a iste noći ponovo dolazi do pucnjave. Ovog puta meta je, verovatno, Kaferti. – Uprla je prstom u Blanta. – Ovo ne sme izaći iz ove prostorije, jasno? – Jasno – brzo je odvratio Blant. – Strelac je malo vežbao gađanje – pretpostavila je Klarkova. – Teško – kazao je Rebus. – Pucao je u drvo. Nije baš da je postavio konzerve na ogradu ili nacrtao metu u obliku čoveka. – Kao što rade u filmovima kad odu u streljanu – nije se suzdržao Blant. Rebusov pogled ga je ućutkao. – Šta onda hoćeš da kažeš? – upitala je Klarkova. – Kažem da se ovde pre radi o nekom ko je samo želeo da proveri može li da savlada osnovne stvari. – Da nanišani i pritisne obarač. – Tačno. Koliko pištolj trza? Koliko daleko može da bude od mete, a da je ne promaši? – Hoćeš da kažeš da je naš tip ili početnik ili profesionalac? – Jedno od toga mora da bude. – Super, ubaciću to u naš kompjuter, pa da vidimo šta će izbaciti. – Nema potrebe za sarkazmom – rekao je Rebus okrenuvši se prema Blantu. – Jer, ona je sad bila sarkastična, je li tako? Uši me nisu prevarile? Blant je zaključio da je sleganje ramenima jedini prikladan odgovor. Ali i Klarkova je imala pitanje za njega. – Šta je s fiokom iz stola lorda Mintona? – Kakvom fiokom? – prekinuo ju je Rebus. – Znao bi da te prethodne večeri nije ophrvala nesavladiva potreba da popušiš cigaretu. – A, da – rekao je Blant. – Pa, i ovo je samo preliminarni rezultat… – Zadovoljiću se i time. – Mrlja je od nekakvog ulja, verovatno za podmazivanje. Teško je reći koliko je stara, ili njen tačan sastav bez posebne opreme, ali ipak… – To bi bilo skupo? – Klarkova je klimnula glavom. – Ali… – Ali našli smo i nekoliko vlakana nekog labavo tkanog materijala, verovatno pretežno sive boje. Možda muslina… balkandownload.org BD4U

– Nešto veličine dvadeset dva sa petnaest centimetara umotano u muslin… – Klarkova je pogledala Rebusa. On je sporim pokretima prekrstio ruke. – Pištolj – kazao je. – Zvuči logično. Minton je čuo buku u podrumu. Otključao je fioku i izvadio pištolj. Ali pre nego što je uspeo da ga upotrebi, udaren je po glavi. – Napadač uzima pištolj, ali nikad ga nije koristio. – Ili bar taj model. Možda je malo zarđao. – Zato misli kako je bolje da ga isproba pre nego što krene na sledeću žrtvu. Verovatno je znao da je Minton mačji kašalj u poređenju s Kafertijem, pa je zaključio da je Kafertija bolje napasti s bezbedne udaljenosti. Pištolj mu je sigurno izgledao kao dar s neba. – Ali nekako je promašio. – Promašio je – saglasio se Rebus. – Znači da će pokušati ponovo? Rebus je slegnuo ramenima. – Možda je Kaferti pao na njegovom spisku prioriteta. – Niko drugi se nije javio da nam kaže da je dobio preteću poruku. – Onda je taj spisak možda stvarno kratak – rekao je Rebus. Zatim se obratio Blantu: – Šta ti misliš, Koline? – Ja se trudim da baratam konkretnim podacima, a ne nagađanjima. – Reci mi – obratila mu se Klarkova – jesu li dokazi iz slučaja Majkla Tolanda stigli ovamo? Naučnik je kratko razmislio, a onda je klimnuo glavom. – Zadnja vrata, da. – I? – I nasilno su otvorena nekakvom alatkom. Pajserom ili vrhom ašova. Nažalost, nema jasnih tragova. – Šteta – prokomentarisala je Klarkova smrknutog lica. Rebus je spustio šaku na rame mlađeg muškarca. – Upravo zbog toga su ti potrebni ljudi kao što smo mi, Koline, za slučajeve kad jednostavno nema tvojih „konkretnih podataka”. Sad mi reci jedno, pošto mi izgledaš kao brižna i razumna osoba. Jesi li ikad razmišljao da nabaviš jedno divno psetance? balkandownload.org BD4U

15. Ne želeći da se izlaže riziku da ga Kompston i ostali vide za kompjuterskim terminalom, Foks je na kraju završio u sedištu Pogranične policije i stanice u Lotijanu u Aveniji Fets. Na prijavnici je pokazao svoje isprave i pitao gde je kancelarija u kojoj se vodi istraga o slučaju Minton. Na istom spratu na kom je bila stara jazbina načelnika policije i nedaleko od mesta gde su radili Foks i njegov tim za žalbe u stara vremena, kad je „Velika kuća” bila njegovo lovište, a prljavi policajci njegov plen. Dok je prolazio zgradom nekoliko ljudi ga je prepoznalo i pozdravilo klimnuvši glavom. Džejms Pejdž je prelazio iz jedne prostorije u drugu i tad ga je ugledao. – Tražim Šivon – rekao je Foks preduhitrivši Pejdža u postavljanju bilo kakvih pitanja. – Mislim da je otišla u Hauden Hol. – Mogu li da joj ostavim poruku? Pejdž je rasejano klimnuo glavom i produžio. Prostorija iz koje je upravo izašao sada je bila sedište tima za istragu slučaja Minton. U timu su bili i Kristin Eson i Roni Ogilvi. Foks im je u znak pozdrava klimnuo glavom. – Samo pokušavam da uhvatim Šivon – objasnio je. – Glavni inspektor Pejdž mi je rekao da je sačekam. Je li ovo njen sto? Foks je seo na slobodnu stolicu. Sačekao je tridesetak sekundi, onda je promrmljao kako nešto „treba da proveri” i uključio kompjuter. Imao je četiri imena: Simpson, Endruz, Dajson i Rej i hteo je da vidi šta Policija Škotske ima o njima. Posle deset minuta Esonova ga je pitala hoće li čaj ili kafu, ali on je odmahnuo glavom. – Da joj telefoniram i vidim koliko će se još zadržati? Foks je ponovo odmahnuo glavom. – Upravo sam joj poslao imejl. – Pomoću telepatije? – Pošto ju je Foks zbunjeno pogledao, Esonova je objasnila: – Nisam čula previše udaraca po tastaturi, inspektore Fokse. Ne mogavši da se seti bilo kakve laži koju bi ona mogla da proguta, balkandownload.org BD4U

samo se nasmešio i vratio se poslu. Rob Simpson je bio deo „porodice” Stark skoro celu deceniju, tako da je njega precrtao. Kalum Endruz imao je kriminalni dosije koji se protezao do njegove rane mladosti, pa je Foks zaključio da ni on ne može biti krtica. U igri su ostali Džeki Dajson i Tomi Rej. Obojica su u poslednje tri godine videli sudnice iznutra, ali zbog manjih prekršaja. Koliko je on mogao da zaključi, obojica su odrasli u Glazgovu, prekinuli školovanje u šesnaestoj i krenuli putem bezakonja. Međutim, činilo se da nijedan od njih nije pristupio bandi do pre otprilike godinu dana. Foks se setio kako su izgledali prilikom tuče ispred skladišta. Dajson je bio mršav, obrijane glave i bledog lica. Rej je bio možda godinu-dve stariji, snažnije građe, s ožiljkom na obrazu. Pandur s ožiljcima? Pa, i toga je bilo, ali ne mnogo, a ti ožiljci su retko kad bili vidljivi. Ožiljak na obrazu dobijao se od noža, britve ili flaše. To je kao da te je ulica tetovirala. Ne, Foks bi se opkladio da je to Džeki Dajson. Alek Bel je rekao da krtica tajno radi duže od tri godine. Deo tog vremena je sigurno proveo predstavljajući se kriminalnom svetu i gradeći reputaciju, približavajući se sedištu moći. Dve godine mrcvarenja da bi ga prihvatili u tom svetu. Pošto se i sam bavio nadzorom, zanimalo ga je kakav je to tip policajca koji tako savršeno može da se utopi u takvu sredinu. Za to vreme morao je da odbaci prijatelje i porodicu, do najsitnijih detalja razradi svoj novi identitet, da izbegava stara mesta da ga neko ne bi prepoznao. Foks se ponovo setio tuče i Dajsona kako podiže Čika Karpentera na noge da bi ga udario glavom u lice, a onda mu piša na kola. Tomi Rej se za to vreme zadovoljio time da drži Karpenterovog ortaka na odstojanju. Da li je to donelu prevagu Reju? Reju je bilo dovoljno da se drži po strani, nespreman da nanese povrede… Rej s njegovim ožiljkom… Neka bude sedamdeset prema trideset. Sedamdeset procenata za Džekija Dajsona naspram trideset za Reja. Foks je zatvorio razne prozore i postarao se da obriše istoriju pretrage. Telefon mu je zavibrirao, pa se javio. – Foks? – upitao je ženski glas. – Zdravo, Hastijeva. Da li da te zovem Hastijeva, ili Bet? – Ako već nisi tamo, samo da znaš da ćeš zateći praznu kancelariju. – Zvučala je krajnje poslovno. – Ne znaš kad ćemo se vratiti, jasno? – Ponovo nadzor? Još jedna poseta „Gimletu”? – Bistar momak. Čujemo se. – Telefon je zaćutao, a Foks je ustao. – Dugačak imejl – pecnula ga je Esonova lupkajući se hemijskom olovkom po bradi. balkandownload.org BD4U

– Jer ona to zaslužuje – rekao je Foks izlazeći. Odvezao se do „Gimleta” ni sam ne znajući zašto. Nije nameravao da im smeta, niti je hteo da priđe dovoljno blizu da ga Kompstonov tim uoči. Ali ako bude nasilja, možda će to prijaviti anonimnim telefonskim pozivom. Rebus je bio u pravu što ga je prekorio, no da li bi se i sam poneo drugačije? Foks je sumnjao u to. Ulica u kojoj se nalazio „Gimlet” predstavljala je samo prolaz između Slejtforda i Kalder rouda. Bila je puna parkiranih kola što je omelo njegov plan da nađe mesto za parkiranje uz ivičnjak. Pitao se da li da se vrati u rikverc ili da produži. Ako produži moraće da prođe pored nadzornog vozila, što znači da će ga možda uočiti. Ako pak krene u rikverc delovaće sumnjivo. Odlučno zagrizavši donju usnu, nagazio je papučicu gasa. Bio je skoro kod „Gimleta” kad su se vrata kafane otvorila i ljudi izleteli na ulicu. Denis je bio prvi, a njegova banda u stopu ga je pratila. Bela košulja Roba Simpsona bila je krvava i držao je šaku preko nosa. Onda se pojavio i uzročnik: jedan grmalj u umrljanoj, dva broja manjoj majici, ogromnih tetoviranih bicepsa. Psovao je i zamahivao palicom za bejzbol. Ali bio je sam protiv petorice i Starkova banda je počela da kruži oko svog plena. Foks je izbliza primetio da se Tomiju Reju, onako besnom, zacrveneo ožiljak, te mu je lice izgledalo kao da je istetovirano. Dajson je zavukao šaku u džep, verovatno da bi izvukao nož. Foks je stisnuo zube i nagazio kočnicu. Raskopčavajući pojas pritisnuo je sirenu, a onda je izašao iz kola i krenuo prema gužvi. – Hej! – viknuo je. – Šta se ovde dešava? – Gledaj svoja posla, prijatelju – zarežao je Dajson krijući sečivo u pesnici. – To nije poštena borba – bio je uporan Foks. – Pozvaću… Dajson je skočio, a njegova pesnica se savršeno uklopila sa Foksovom nepripremljenom vilicom. Novi udarac ga je postrance pogodio u lice; osetio je kako mu kolena klecaju, a sve oko njega vrti se ukrug. Vid mu se pomutio i poslednje što je ugledao bio je Alek Bel šaka prilepljenih za volan nadzornog vozila kako usnama oblikuje reči koje verovatno ne bi bile toplo pozdravljene u crkvi. Nad njega se nadneo anđeo. Anđeo u belom, rumenih obraza. – Budni ste – rekao je anđeo pretvarajući se u medicinsku sestru. balkandownload.org BD4U

– Gde sam? – Foks je pogledao oko sebe. Ležao je na kolicima u boksu koji je belim zavesama bio odvojen od ostatka prostorije. Bio je u onoj istoj odeći. Lice ga je bolelo, a jarko bolničko osvetljenje samo mu je pogoršavalo glavobolju od koje mu se sve zamaglilo pred očima. – U Kraljevskoj bolnici, preciznije na Urgentnom odeljenju. Kako se osećate? Foks je pokušao da sedne. Trebalo mu je samo desetak sekundi. Vid mu je i dalje bio pomalo mutan i osećao je da mu je lice oteklo. – Kako sam dospeo ovamo? – Prijatelj vas je dovezao. – Ma, je li? – Jeste. Foks se setio lica Aleka Bela. O, mora da su žestoko besni na njega zbog ovoga. – Samo me je istovario ovde? – Naprotiv. Još je u čekaonici. Lekar treba da vas pregleda. – Zašto? – Da vidi kako se osećate s obzirom na potres mozga. – Dobro sam. – Načas se zamislio. – Da niste juče primili tipa iz skladišta „CC”? Zove se Čik Karpenter. – Zvuči mi poznato. Rekao je da su nekakvi sanduci pali na njega. A šta se vama desilo? – Verovali ili ne, potpuno isto. – Ma nemojte. A na tim kutijama je bio nekakav prsten? – Glavom je pokazala prema njemu. – Ostalo vam je udubljenje. Juče je u pitanju bila čizma broj četrdeset tri. Prstom je pritisnuo taj deo lica i odmah se pokajao što je to učinio. – Vidi ti to – trgnuo se i pokušao da ustane. Opipao je džepove kako bi se uverio da mu nešto nije uzeto. – Verovatno me ne možete sprečiti da odem? – Samo bi krajnje nepromišljen čovek otišao odavde u takvom stanju. – Možebiti – Foks se nasmešio i blago se naklonio. – Ljudi vaših godina ne bi trebalo da se tuku. – Pokušao sam da budem sudija – rekao joj je. – Da li biste makar poslušali jedan savet? – Zastao je i sačekao. – Kesa smrznutog graška smanjiće otok. Klimnuo je glavom i iz ograđenog odeljka izašao u čekaonicu. Očekivao je da će zateći Aleka Bela ili nekog iz njegovog tima, ali tamo je bio tip iz bara, onaj s palicom. balkandownload.org BD4U

– Šta su ti rekli? – upita ga momak s palicom. – Da samo budale tako srljaju. – Ne znam, brate. Ja bih rekao da si bio prokleto hrabar. – Šta se desilo? Mislim, pošto sam nokautiran. – Izgleda da ih je to malo primirilo. Ležao si onako prostrt na putu, a kola su jurila iz oba smera. Moram ti reći da do kraja života imaš besplatno piće u mom lokalu. – Ne pijem. – Hvala bogu na tome, prištedeću neku paru. Inače, ja sam Dejvi Dan. Dovezao sam te ovamo tvojim kolima. Moraš da središ ono kvačilo. – Hvala na savetu. – Znam jednog tipa. Povezaću te s njim. – Znači, samo su otišli, je li tako? – Bilo bi polupanih glava da nisu. – Učinilo mi se da je jedan od njih potegao nož. Dan je klimnuo glavom. – Jedno od onih sranja s tankim sečivom. Ali Stark im je rekao da stanu i na tome se završilo. – Stark? – upitao je Foks pokušavajući da izvuče još nešto. – Ne daj se prevariti, Dejvi, zna on dobro ko je Stark. Glas je dopirao nekud iza Foksa. Prebrzo se okrenuo i bezmalo posrnuo kad se sve oko njega zavrtelo. Daril Kristi je izašao iz toaleta brišući ruke maramicom. – Ovo je inspektor Foks, Dejvi. Sad mi je sve jasno. Motrite na Starkove, je li tako? Zbog onoga što su juče uradili Čiku Karpenteru? – Stvarno? – odvratio je Foks suvih usta. – Poznajete se? – radoznalo će Dan. – Inspektor Foks me je posetio pre dva-tri dana. Dolazio je i u „Gimlet” dok sam ja držao taj lokal. – Kristi se okrenuo ka Foksu. – Dejvi mi je dobar prijatelj. Zato sam mu prodao svoj ponos i diku. Zahvaljujući „Gimletu”, mnogo toga sam naučio, možemo to nazvati teškim lekcijama. A kad mi je Dejvi rekao da su mu Starkovi pretili, pa… saslušao sam ga. I to me je dovelo ovamo. – Savio je maramicu i vratio je u džep. – Sad slušaj poruku koju treba da preneseš Rebusu ili bilo kome drugom ko je uključen u tu vašu operaciju nadzora. Starkovi su gotovi. Tačka. Svima ćete uštedeti mnogo truda ako se sklonite i pustite me da završim s tim. – A šta bi bilo da sam se danas sklonio? – Foks je pokazao prema Dejviju Danu. – Šta bi onda bilo? – Samo kažem da bi bilo najbolje da se držite podalje. – Kristi je pobalkandownload.org BD4U

gledao po čekaonici. – Nego, gde su ti ortaci? Pustili su te da popiješ batine, je li tako? Plašili su se da im ne ugroziš nadzor? Ili su možda samo hteli da čovek koji je radio u Unutrašnjoj kontroli dobije po njušci? – Kristi se nasmešio gledajući Foksa kako se upinje da sroči odgovor. Onda ga je potapšao po podlaktici. – Ne napreži se. Jesi li uzeo sve svoje stvari? Dejvi će te odvesti kući. Foks je zaista želeo da ode kući. Nije mu smetalo ni to što će tako Kristi i Dejvi saznati gde živi. Kristi to ionako verovatno već zna, ili bi mogao da sazna za pet minuta kad bi hteo. I tako je Dan vozio, a Foks je sedeo na suvozačkom sedištu, iscrpljen od bolova. Kristi je celim putem vozio za njima u rendž roveru ivok. – Znači, odavno poznaješ Darila? – upitao je Foks. – Verovatno bi bilo najbolje da ne razgovaramo o tome sad kad znam da si iz policije. – Važi li i dalje ona ponuda za piće do kraja života? – Naravno. Samo, kad moji redovni gosti nanjuše ko si, nećeš više želeti da se zadržavaš tamo. – To bi moglo da mi pokvari ugođaj. – Moglo bi. Dan ga je pogledao. – Bez uvrede, ali ne izgledaš mi kao pandur koji se bavi nadzorom. – Ne? – Više mi ličiš na nekog ćatu. – Žao mi je što sam te razočarao. – Foks je zastao. – Šta misliš, hoće li se vratiti? – Stark i njegova ekipa? Pretpostavljam da bi mogli. – Nekad si vozio kamione, je li tako? – Kontinentalna Evropa, Irska, svuda. – Dan je zastao. – Otkud znaš? – Tajna dobrog nadzora je da sve znaš. Jesi li vozio za Hamiša Rajta? – Jesam, ali godinama ga nisam video. – Čini mi se da Starkovi misle drugačije. – Starkovima nisu sve koze na broju. – Ne bi se reklo da ih to sputava. – Ali će im doći glave. Ovo je 2015. Potezanje noževa i valjanje droge na sitno? Misliš da su nekad čuli za bitkoin[ 4] ili darknet[ 5]? Oni su pijačna tezga u eri Amazona. – Ali ipak su pretnja. balkandownload.org BD4U

– Jer su se uspaničili. – Poslednji put kad sam video Darila u njegovom hotelu, delovalo mi je da je i on krenuo tom stazom. – Mislite da je paničio? Možda je samo pravio predstavu za vas. – Dan je ponovo pogledao svog putnika. – Osim toga, ne razgovaramo o tome, sećaš se? Hoćeš li da te ostavim kod kuće i odvezem kola mom ortaku? On će ti srediti ovo kvačilo do večeras. Foks je odmahnuo glavom. Bilo je vreme da im dâ uputstva pošto su upravo ušli u Oksgangs. – Fin i miran kraj? – interesovao se Dan. – Zasad – odgovorio je Foks. – Ovde mi sasvim odgovara, hvala. Kola su stala uz ivičnjak i obojica su izašli. Foks je uzeo ključeve od Dana koji mu je mahnuo i ušao u rendž rover. Kristi je okrenuo svoja kola i odvezao se, a Foks je ušao u kuću. Palo mu je na um da bi mogao da se okupa. Lepo i natenane. Na telefonu nije imao ni poruka ni propuštenih poziva. Priključio je telefon da se napuni, natočio veliku čašu vode sa česme i žedno je iskapio. Tek posle toga je ušao u kupatilo da se pogleda u ogledalo i proceni štetu. Cela jedna strana lica u podlivima. Brada ga je bolela i bilo je očigledno da je pao na ruku kad se sručio na zemlju. Preživećeš, rekao je sebi. Mada niko ne mari za to. Oglasilo se zvono na ulaznim vratima. Provirio je kroz špijunku pre nego što je otvorio Kompstonu i Belu. Kompston je uleteo bez poziva, a Bel je netremice zurio u Foksa pre nego što je krenuo za njim. Kompston je stajao usred dnevne sobe razmaknutih nogu i prekrštenih ruku. – Lepo od njih što su te dovezli kući – zarežao je. – Mislim na tvoje nove prijatelje. – Vi biste me ostavili na ulici, je li tako? – odvratio je Foks. – Zar iz onoga juče baš ništa nisi naučio? – Ne bih im dozvolio da nekoga izbodu. Kompston se okrenuo ka Belu. – Noževi? – Ja ih nisam video. – Džeki Dajson se spremao da potegne nož. – Foks je ispratio njihovu reakciju, ali ništa neobično nije primetio. – Bez obzira – na kraju je rekao Kompston. – Jesi li se predstavio kao policajac? – upitao je zatim. – Nisam morao. Znate da me Daril Kristi poznaje. – Mislio sam na Starka i njegove momke. balkandownload.org BD4U

Foks je odmahnuo glavom. – Siguran si? – Siguran sam. To znači da vaša dragocena operacija „Junior” nije ugrožena. – Fokse, imaj na umu da je ova operacija mnogo važnija od bilo kog člana tima. – Naravno. O, i Kristi je sabrao dva i dva. Zna da su Starkovi pod nadzorom. – Foks je podigao šaku kad je Kompston iskezio zube. – Pre nego što se pretvoriš u Hanibala Lektora, znaj da on misli kako je to lokalna akcija isprovocirana incidentom u onom skladištu. – Hoće li to reći Starkovima? – Zašto bi im, dođavola, rekao? To mu daje prednost u odnosu na njih. A slučajno mi je otkrio i kako namerava da ih izbaci iz igre. Nije mi zvučao kao da se šali. – Time ćemo se baviti kad i ako se desi. – Tako što ćete sedeti i gledati? Kompston se natmurio. – Ti si vodio operacije nadzora sopstvenih kolega, Fokse. Kao što sam ti juče rekao, ponekad jednostavno moraš da sediš i gledaš. – Zakoračio je prema njemu, podbočen. – Zapravo, na osnovu ono malo saznanja o tebi, rekao bih da si u tome uživao, a te modrice mi govore da bi ti bilo bolje da se držiš onoga što ti najbolje ide. – Uneo se Foksu u lice. – Je li jasno? – Onda je, ne čekajući odgovor, krenuo prema vratima, a Alek Bel ga je pratio. Ovog puta Bel je sve vreme gledao u pod. Kad su se vrata zatvorila, Foks se vratio u kupatilo da uzme paracetamol i priušti sebi obećano dugo kupanje. Kad se skoro sat vremena kasnije u čistoj odeći vratio u dnevnu sobu, video je da ima propušten poziv i poruku od Bela. Tražio je da mu Foks javi kad bi mogli da razgovaraju. Odmah, odgovorio je Foks. Minut kasnije telefon mu je zazvonio. – Izvini zbog onoga – rekao je Bel. Glas mu je pomalo odjekivao. – Gde si ti to? – U toaletu „Sent Leonardsa”. Slušaj, užasno se osećam što se nisam umešao. Samo to sam hteo da ti kažem. Mislim, Riki je, naravno, u pravu, ali ipak… – Video si nož, zar ne? – Odmah ga je sklonio. – Ali to je uradio Džeki Dajson koji se nije uzdržavao ni kad su obrađibalkandownload.org BD4U

vali Čika Karpentera. – Pa? – Imam osećaj da je Dajson vaša krtica. Ako sam u pravu, zar ti se ne čini da se on možda potpuno uklopio u tu sredinu? Na vezi je zavladala tišina. – Pa? – insistirao je Foks. – Znaš da ništa ne mogu da ti kažem. – Duguješ mi bar toliko, Alek. Završio sam na zemlji, a ti si samo sedeo u svojim prokletim kolima… – Malkolme… – Sad me slušaj. Ja sam ti sve vreme čuvao leđa, je li tako? Nisam rekao Kompstonu da si se izbrbljao za krticu. Zato mi reci jesam li u pravu. To je Dajson, zar ne? – Možda. – A da se on nije malo previše uživeo u ulogu? Obojica smo čuli za takve slučajeve. – Naš momak zna šta radi. – Jesi li siguran u to? Koliko često razgovarate s njim? – Nismo se čuli duže vreme. Ali obično je tako. – Ipak, jesi li primetio da se promenio? – Mora da izgleda uverljivo, Malkolme. Tako ti tipovi dospevaju gde treba, a onda se tu i zadrže. – Foks je čuo kako Bel uzdiše. – Slušaj, moram da idem. Sutra bi trebalo da uzmeš slobodan dan i staviš malo leda na te modrice. – Lepo od tebe što pokazuješ brigu, makar i sa zakašnjenjem. – Još samo dve reči za kraj, Malkolme. Jebi. Se. Veza se prekinula, ali telefon je istog trena ponovo zavibrirao. Nova poruka, ovog puta od Rebusa: Hoćeš psa? Foks je isključio telefon i otišao u kuhinju da nađe neko smrznuto povrće u zamrzivaču. – Hoćeš li da uđeš? – upitao je Dejvi Dan. Daril Kristi se parkirao ispred „Gimleta”. Kristi je osmotrio neprivlačnu unutrašnjost kafane i odmahnuo glavom, ali kad je Dan krenuo da izađe iz kola, ovaj ga je uhvatio za ruku. – Jesi li se skoro čuo sa svojim bivšim poslodavcem? – zanimalo ga je. – Reći ću ti isto što sam rekao Starku i njegovoj bandi: godinama nisam balkandownload.org BD4U

video Hamiša Rajta. – To ne znači da niste razgovarali preko telefona. – On je davna prošlost, Darile. – I ti ćeš biti prošlost ako mi ne daš jasan odgovor. – Nisam ga video i nisam razgovarao s njim. – A da li si čuo nešto o tome gde bi mogao da bude? – Ništa. – Ali on u ovom gradu ima i druge ortake, je li tako? – Kunem ti se Bogom da to ne znam. – I potpuno si siguran u to? – Dece mi, Darile. Dvojica muškaraca su se pogledali u oči i Kristi je konačno pustio Danov rukav. Ali kad je ovaj izašao iz kola i zatvorio vrata, Kristi je spustio prozor i pozvao ga nazad. Dan se naslonio tako da mu se lice ukazalo u okviru otvorenog prozora. – Tvoja deca su Loti i Juan. Ona ima šesnaest godina i ide u srednju školu, a njemu je jedanaest i još je u osnovnoj. Razišao si se s njihovom mamom, ali ja znam njenu adresu. Zakleo si mi se njihovim životima, Dejvi. Ne zaboravi to, jer ja sigurno neću. Prozor se ponovo podigao i džip je krenuo ostavivši Dejvija Dana na ulici. Noge su mu bile malo teže nego malopre, srce mu je ubrzano tuklo, a usta su mu se osušila. Shvatio je da će piće rešiti samo jednu od tih stvari, ali za početak nije loše rešiti bar jedan od tri problema… balkandownload.org BD4U

16. Kristin Eson je pokazala Rebusu i Klarkovoj šta je uradila. – A sve to u radno vreme, tako da se nadam da ćete me pokrivati. Terijer je na slikama bio u najboljem izdanju, krupnih očiju i neodoljiv. Video se delić veterinarove ruke i stola za pregled, iako je Esonova uspela da izbaci veći deo toga. Dala je kratak opis mesta na kom je pas nađen, kao i adresu elektronske pošte. – Čija je to adresa? – zanimalo je Rebusa. – Otvorena je namenski, za ovaj slučaj – odgovorila je. – I to je na Fejsbuku? – I na Tviteru i još ponegde. Moji prijatelji će se postarati da bude primećeno. – Koliko prijatelja? – Oko tri i po hiljade. Rebus ju je pogledao. – Zabave u tvojoj kući sigurno su pravo ludilo. – Misli na prijatelje s interneta – objasnila mu je Klarkova. – Mogla bih i tebi da otvorim nalog ako želiš – zadirkivala ga je Esonova. Rebus je prešao preko toga i upitao je Klarkovu koliko treba da čekaju. – To zavisi od tebe – odgovorila mu je. – Društvene mreže obično rade brzo, ili uopšte ne rade – objasnila im je Esonova. – A za to vreme se jedan edinburški veterinar bogati na moj račun – teatralno se požalio Rebus. – Ne vidim da trošiš penziju na nešto posebno – primetila je Klarkova. – Ipak moram da vodim računa o svakom centu. – A svaki ide u kasu „Oksford bara”. – Klarkova se smešila dok je telefonirala Malkolmu Foksu, koji se, međutim, nije javio. Kaferti se nije javljao na telefon, ali je obavio mnogo poziva po celoj zemlji. Organizovao je i nekoliko tihih sastanaka u jednom baru u blizini Kvobalkandownload.org BD4U

termajla, izdvojivši nešto novca za informacije, ili za obećanja da će njegovi kontakti držati oči i uši otvorene i obavestiti ga ako nešto saznaju. Izašao je u smeđem kaputu koji mu je dopirao do polovine listova (umesto u crnom, kao inače) a poneo je i kapu i šal, iako je skoro uvek bio gologlav, bez obzira na vremenske prilike. Pošto se nije obrijao, ličio je na mnoge stare ljude na ulici, posebno nakon što je toj kombinaciji dodao plastičnu kesu, jer je primetio da ih skoro svi nose. U kesi su bile lokalne novine i dve konzerve škotske čorbe. Ovako prerušen bio je neupadljiv na ulicama oko Grejfrajersa, ali u baru hotela „G&V” kod Mosta Džordža Šestog, ta odeća nije delovala sasvim prikladno. Zato je, čim je ušao, skinuo kaput i šal i prebacio kaput preko kese. Ali onda je smislio nešto drugo. Na recepciji se raspitao da li imaju slobodnih soba. Kad su mu potvrdili, platio je kreditnom karticom i popeo se u sobu. Soba je delovala pristojno. Ostavio je prtljag, vratio se u bar i proverio da li je njegov gost stigao. Seo je u ugao okrenut prema vratima uz ulicu. Doneli su mu bladi meri i samo nekoliko minuta kasnije u bar je ušao Daril Kristi. Nosio je odelo bez kravate i kao da nije mario za nisku temperaturu napolju. Kristi je odmah spazio Kafertija, ali se zadržao na odstojanju dok je procenjivao situaciju. Kaferti je, kao što je obećao, došao sam. Ostali gosti u baru nisu delovali kao pretnja. Kristi je jedva primetno klimnuo glavom prema Kafertiju, izvadio telefon i otkucao poruku, verovatno namenjenu čoveku parkiranom ispred hotela, čiji je zadatak bio da se umeša ako njegov šef nanjuši nevolje. Kristi je najzad prišao stolu. Umesto da ustane, Kaferti je uzeo maslinu iz čaše ispred sebe i ubacio je u usta. Kristi je pomerio stolicu pre nego što je seo. Postavio ju je tako da bar delimično vidi šta se dešava iza njega. – Rekao sam da neće biti nikakvih mutnih radnji – podsetio ga je Kaferti. – Možda nas dvojica drugačije gledamo na takve stvari. – Kad im je prišao konobar, Kristi je naručio prljavi martini. – Šta je to, dođavola? – upitao je Kaferti zbunjen. – Volim da istražujem. Moj barmen trvdi da pravi najbolji prljavi martini u gradu. Ja ga stalno proveravam. – Zaboravio sam da imaš hotel. – Nisi zaboravio. I, samo da znaš, da smo se sastali tamo, piće bi bilo besplatno. – Mislio sam da je bolje na neutralnom terenu. Pa, kako si, Darile? Nebalkandownload.org BD4U

što si mi oslabio. – Kaferti je gurnuo činiju s maslinama prema njemu. – A ti izgledaš matoro – odvratio je Kristi. – Zato što jesam mator. Ali i mudar. – Je li tako? – Znam, na primer, šta se desilo u „Gimletu”. – Ja više nemam ništa s „Gimletom”. – Znam da ga neko drugi vodi, ali to ne znači da je on pravi vlasnik. – Kaferti je iz svog pića izvadio slamčicu i stabljičicu celera, pa otpio gutljaj. – Osim toga, kad Denis Stark dođe u posetu, kome bi se drugom Dejvi Dan obratio? – Doveo si me ovamo da bi likovao? – Daleko od toga, Darile. Ponašanje Starkovih govori da su udarili na ceo grad. Na moje prijatelje, kao i na tvoje. – Mislio sam da su se svi tvoji prijatelji preselili na groblje. – Nisu baš svi. – Šta onda hoćeš da kažeš? – Hoću da kažem da nisam na strani Džoa Starka. – Ma nemoj? – U stvari, prilično je izvesno da sam na njihovom spisku za odstrel, baš kao i ti, ali ja sam možda u još većoj opasnosti. – Kaferti je zastao kad je Kristiju stiglo piće. Jedva je prekrilo dno, a to, prema Kafertijevom iskustvu, znači da je pravi otrov. Kristi je otpio gutljaj. – Kako bi ga ocenio? Ali Kristi je samo slegnuo ramenima i spustio čašu na sto. – Jesi li čuo za poruke? – upitao ga je Kaferti. – Za poruke? – Jednu je dobio lord Minton, neposredno pre nego što je ubijen. Kristi je klimnuo glavom. – Drugu sam dobio ja. – Kristi ga je sad pomno slušao. – Pokazao bih ti je, ali ju je policija odnela na ispitivanje. – Obratio si se pandurima? – Kristi kao da nije mogao da poveruje. – U stvari, obratio sam se Rebusu što nije sasvim isto. Ali on je to prosledio dalje. Pitaj ga, ako meni ne veruješ. A ako ne veruješ ni njemu, onda pitaj Šivon Klark. – Dobro, dobio si poruku. – Pitao sam se da li su je poslali Starkovi, baš kao i metak koji je stigao oko nedelju dana kasnije. Kristi je petnaest sekundi sedeo bez reči, duboko zamišljen. – Meni to balkandownload.org BD4U

ne liči na njih – zaključio je. – Možda. – Kako si ti povezan s tim tipom Mintonom? – Bio je sudija. Ali nikad nije vodio suđenje ni meni, ni bilo kome od mojih ljudi. Bar ja ništa nisam našao. Jesi li ti nekad ukrstio mačeve s njim? – Nisam. Kaferti je slegnuo ramenima i ponovo podigao svoju čašu. – I dalje nisam siguran zašto mi sve ovo govoriš – kazao je Kristi. – Samo sam mislio da si možda zabrinut za moje zdravlje – Kaferti je sačekao da Kristi shvati šalu. Mlađi muškarac se na kraju nasmešio izvivši uglove usana. – Ali stvar je u tome – nastavio je Kaferti – što dolazi vreme kad bismo mogli da zatrebamo jedan drugom. – Da bismo izbacili Starkove iz grada? – Tako nešto, da. – A šta ti imaš da ponudiš u slučaju rata? – Kristi je gledao pravo u njega. To je bilo ozbiljno pitanje. – Sve što zaključiš da ti treba. – Hteli su da izbodu Dejvija Dana. – A Čik Karpenter je završio u bolnici – dodao je Kaferti. – Srediću ih, s tobom ili bez tebe. – Znaš li zašto su ovde? – Navodno traže jednog kamiondžiju i neku nestalu robu. – Nisi ubeđen u to? – Ubeđen sam da se raspituju. – Kristi je dovršio piće u tri gutljaja. – Hoćeš li još jedno? – ponudio je Kaferti. Kristi je odmahnuo glavom. – Moram da idem. – Ovo nije bilo tako strašno, zar ne? To što smo se sastali i proćaskali? Kristi ga je pogledao. – Šta stvarno misliš, ko je pucao u tebe? – Moram priznati da si neko vreme bio među osumnjičenima. – A sad? – Odavno se nikom nisam zamerio. Osim tebi, naravno. – Znači, ako ti se svete za nešto, dugo su gajili mržnju? – Kristi je ponovo slao poruku, verovatno na istu adresu kao prethodnu. – Koliko si samo ljudi pokopao tokom godina, koliko je samo porodica ostalo da se pita… – U našem poslu, Darile, čovek je čoveku vuk. – Čovek je čoveku vuk – saglasio se Kristi. Pogledom je potražio konobara. balkandownload.org BD4U

– Ja ću platiti – rekao mu je Kaferti. – Možda bismo ovo mogli jednom da ponovimo. – Možda – potvrdio je Kristi. Ispred hotela su se zaustavila kola. Kaferti je prepoznao beli rendž rover ivok. – Tvoja kočija čeka – rekao je Kaferti pružajući ruku. Dvojica muškaraca su se rukovali. Kad je Kristi izašao, Kaferti je tražio račun. Platio je, pa krenuo prema liftu. Usput je izvadio karticu za otključavanje svoje sobe postaravši se da to bude jasno vidljivo. Znao je da su bela kola i dalje ispred, verovatno sa spuštenim prozorom koji gleda na hotel, kako bi oni u kolima mogli bolje da vide. Pomisliće da znaju gde je Kaferti ako im zatreba. To i treba da misle. Neka to kažu i drugima. Ako dođe dotle. Zadržao se pola sata u sobi na drugom spratu. Otišao je u toalet, a onda se istuširao i to samo zato što su peškiri u kupatilu bili vrhunski, bolji od onih u njegovom stanu u Kvotermajlu. Kad je sišao u kaputu i šeširu, primetio je da su kola odavno otišla. Natukao je obod šešira nisko na čelo i izašao na večernju ulicu. Čekalo ga je još istraživanja na internetu. I škotska čorba za večeru. Malkolm Foks je sedeo u kolima ispred staračkog doma svog oca. Popio je nekoliko tableta protiv bolova pa je osećao i mučninu i otupelost. Nameravao je da poseti Miča, da samo sedne pored njegovog kreveta i sačeka da ga ovaj pita odakle mu modrice. Zaradio sam ih na dužnosti. Da, tako bi mu rekao, ili nešto u tom stilu. Na pravom policijskom zadatku, tata, za kakav si me uvek smatrao nesposobnim. Ali onda bi morao da podnese Mičov neizbežan odgovor: „Te modrice dokazuju da sam bio u pravu…” Zato se, umesto za bdenje pored očevog kreveta, odlučio da ostane u kolima ruku oslonjenih na volan dok su mu u glavi ponovo tukli damari. Pretpostavio je da je to od kofeina iz tableta pomešanog s adrenalinom koji je jurnuo usled naknadnog šoka. I ranije su ga tukli, ali ne u skorije vreme. Poslednji put se zamalo potukao s Rebusom, pre oko godinu dana, ali obojica su shvatili koliko bi to glupo izgledalo. Pogledao se u retrovizoru. Nije mogao da veruje da je bezmalo otrčao kod oca kao dete koje očekuje saosećanje zbog ogrebanog kolena. Posle jedne tuče u školi Mič ga je pitao kako je balkandownload.org BD4U

sredio protivnika. Malkolm je pustio mašti na volju sve dok u jednom trenutku nije osetio da mu otac više ne veruje. Zabava do bola, a?, rekao je posmatrajući svoj odraz. Uzeo je telefon; Šivon je ponovo zvala. Zabrinuo se da je odlučila da se vide, a on nije bio baš spreman za njeno sažaljenje. Ne, bio je krenuo po dozu očevog gorkog realizma i pomalo je i dalje žudeo za tim. Onda je okrenuo ključ i odlučio da ode kući i legne. Po još jednu kesu smrznutog graška pa u krevet. balkandownload.org BD4U

PETI DAN balkandownload.org BD4U

17. Još je bio mrak kad je Rebusa probudio telefon. Borio se s njim pokušavajući da uključi lampu pored kreveta. – Molim? – Džone, Šivon ovde. – Ovo ti prelazi u naviku. Koliko je sati? – Skoro šest. Treba da dođeš u Lit. – Šta se desilo? – Ponovo pucnjava. Meta ovog puta nije imala sreće. – Ko? – Denis Stark. Rebus je izvukao noge ispod jorgana i spustio stopala na pod. – Mrtav je? – upitao je. – Mrtav – potvrdila je Šivon Klark. Uličica koja vodi iz Ulice Konstitušn. Glavni put je bio zatvoren, a policajci u fluorescentnim jaknama preusmeravali su vozila i pešake. To su uglavnom bili crni taksiji i radnici. Još nije bilo vreme za jutarnji špic. Unaokolo je bilo i novinara, kao i nekoliko krvožednih radoznalaca koji su izvijali vratove ne bi li bolje videli. Telo Denisa Starka je uklonjeno. Uličica je bila pravi budžak: visoki zidovi, razbacano smeće i nekoliko velikih kontejnera, kao i ojačana vrata koja su predstavljala zadnji ulaz u jednu radnju. Bez nadzornih kamera, s minimalnim uličnim osvetljenjem. Tim za uviđaje vredno je radio na mestu zločina. Krmeljivi Džejms Pejdž je trljao šake u rukavicama dok je prikupljao informacije od članova tima za uviđaje. Rebus je uhvatio pogled Šivon Klark i ona mu je prišla, kamenog izraza lica i sva profesionalna u zaštitnom kombinezonu, kapi i navlakama za cipele. – Nisu mi dali da prođem – rekao je Rebus pokazujući glavom prema kordonu policije. – Mislio sam da ću morati da ti telefoniram da dođeš po mene. balkandownload.org BD4U

– Policiju je pozvao jedan od stanara – obavestila ga je Klarkova spuštajući masku s lica na grlo. – U stvari, primili smo tri odvojena poziva, verovatno je to razlog što je patrola ozbiljno shvatila slučaj. Prijavljeno je da se čuo prasak sličan pucnju iz pištolja. Jedan od onih koji su prijavili slučaj je vojnik i siguran je da je upravo to čuo. Pozivi su stigli oko petnaest do četiri, a telo je pronađeno u četiri i petnaest. – Pokazala je prema mestu gde je pronađeno telo. – Samo je skliznuo niza zid. Metak ga je pogodio u grudi. – Devet milimetara? – Još nismo sigurni. – Je li bilo neke poruke? – Isti tekst kao ranije. Rebus je napumpao obraze. – Zna li Džo Stark za ovo? – Neko je sigurno pozvao Glazgov. – A Denisovi ljudi? – Poslali smo policajce u njihov pansion. Privešće ih na saslušanje. – Koliko je pansion udaljen odavde? – Nalazi se kod Lit Linksa. – Znači, pet minuta hoda? – Možda i manje. Rebus se načas zamislio. – Ovo nije dobro, Šivon. – Znam. – Lord Minton, Kaferti, a sad Denis Stark. – Samo treba da nađemo vezu. – Šta je s Kompstonom? Zna li on za ovo? – Mislila sam da bih to mogla da prepustim tebi. – Zašto ne Malkolmu? – Ne javlja mi se na telefon. – Dobro, ja ću to rešiti. – Rebus je gledao pripadnike tima za uviđaje kako lampama osvetljavaju tlo. – Jesu li našli metak? – Još ne. – Možda je i dalje u telu? – Lekar kaže da postoje ulazna i izlazna rana. – Znači, metak je ovde negde? – Možda. – Izgleda da je strelac postao samouvereniji, zar ne? Nije hteo previše da se približi Kafertiju, ali nije se ustručavao da se nađe licem u lice s Denisom Starkom. balkandownload.org BD4U

Klarkova je klimnula glavom. – I šta je Stark uopšte radio ovde? – Zasad o tome znam koliko i ti. Pejdž je pozvao Klarkovu. Ona se okrenula od Rebusa i otišla prema Pejdžu namestivši masku na lice. Rebus je izvadio telefon i pozvao Foksa na mobilni i na kućni broj. Nije bilo odgovora. Još jednom je dobro pogledao slepu uličicu pre nego što se vratio do kordona i svojih kola. Saobraćaj je bio redak dok se vozio prema Oksgangsu na drugom kraju grada. Pozvonio je na Foksova vrata, a onda je nekoliko puta udario i pesnicom za svaki slučaj. Nekoliko trenutaka kasnije čuo je korake i vrata su se odškrinula nekoliko centimetara. Foks je bio u tamnoplavoj pidžami, još ošamućen i sanjiv. – Nemoj mi reći da si došao da mi prodaš psa? – promrmljao je Foks. – Šta ti se to, dođavola, desilo? – upitao je Rebus primetivši na šta liči Foksovo lice. – Pokušao sam da prekinem tuču ispred „Gimleta”. – Starkovi? – pretpostavio je Rebus. – I tek tako si uleteo? – Možemo li o tome kad se razdani? – Foks je žmirkao pokušavajući da razbistri pogled. Istovremeno je vrhovima prstiju opipavao povrede. – Imaš li alibi za petnaest do četiri? – Za šta sam optužen? – Otprilike u to vreme neko je smrtno ranio Denisa Starka iz pištolja. – Bože – rekao je Foks. – Baš tako – potvrdio je Rebus. Dok se Foks umivao i oblačio, Rebus im je skuvao dve velike šolje kafe. Foks je ušao u kuhinju vezujući kravatu. Videlo se da je razmišljao o onom što se desilo. – Kaferti i Kristi, Čik Karpenter i Dejvi Dan, svi oni moraju biti saslušani. – Uzeo je šolju od Rebusa i popio malo kafe. – Zna li Kompston za to? – Zato sam i došao. Imaš li njegov broj? – To bi verovatno trebalo da ide preko Daga Makstona. Mi kažemo Makstonu, a on Kompstonu. – Gde je tu zabava? – Zabava? – Znaš na šta mislim. – Mislim da znam. – Pored Denisa je ostavljena poruka. balkandownload.org BD4U

Foks je razrogačio oči preko ivice šolje. – Ista poruka? – Ista poruka. – Znači, to je naš tip, a ne bilo ko od ovih koje sam pomenuo. – Svi su oni želeli da se osvete Denisu. Ipak, moramo da razgovaramo s njima. – Džo Stark će biti van sebe. – Verovatno. – A zašto Denisovi ljudi to nisu sprečili? – To moramo da saznamo. – Rebus je zastao. – Jesi li otkrio ko je krtica? – Zašto misliš da me to zanima? Rebus se nasmešio. – Video sam kako si reagovao kad nam je Alek Bel rekao za to. Rođeni si špijun, Malkolme. Zato si bio kao stvoren za Unutrašnju kontrolu. Stekao sam utisak da ćeš pokušati da testiraš svoje sposobnosti. – Pa, ako je tako… – Hajde, onda, zadivi me. – Džeki Dajson je jasan favorit. – I nije se umešao kad si popio te batine? – On me je izlemao. – Iako je znao da si pandur? Foks je odmahnuo glavom. – Pa, je li operacija dovedena u pitanje? Foks je ponovo odmahnuo glavom. – Nisam se identifikovao. – Otvorio je novu kutiju paracetamola i spremio se da proguta nekoliko komada. – Ali verovatno nisi oduševio Kompstona, osim ako on ne zna za to? – Zna. – Možda bi onda ja trebalo da mu telefoniram? Foks je razmislio o tome. – Možda bi trebalo. – Rekavši to uzeo je telefon i počeo da traži Kompstonov broj za Rebusa. – Još nešto – rekao je. – Probudio sam se u bolnici, a tamo je bio vlasnik „Gimleta” i čekao da mi zahvali što sam se umešao. Sa sobom je poveo i jednog drugara… – Darila Kristija? – Koji je odmah shvatio da se ja nisam slučajno našao u tom kraju. – I zna li Riki Kompston za to? – upitao je Rebus na šta je Foks klimnuo glavom. – A svi pričaju kako ja stvaram nevolje. Meni to zvuči kao da bih balkandownload.org BD4U

od tebe mogao ponešto da naučim. – Kristi mi je rekao da će izbaciti Starkove iz igre. Da je najbolje da se mi što više držimo po strani. Rebus je malo razmislio o tome, a onda je pozvao Kompstona i prislonio telefon na uvo. – Idemo – rekao je. – Poželi mi sreću… Pošto je identifikovao svog jedinca u mrtvačnici, Džo Stark je sada bio u Fetsu gde je odgovarao na pitanja u prisustvu svog advokata. To je zainteresovalo Rebusa. Malo se roditelja žrtava ubistva pojavljuje u društvu pravnog zastupnika. Ali Džo Stark nije bilo koji roditelj. Predstavnici medija su svoj logor iz Ulice Konstitušn premestili u Aveniju Fets. Kako se razdanjivalo, bilo ih je sve više. I Kompston je hteo da dođe u Fets, ali Rebus ga je savetovao da to ne čini „osim ako ne želi da sjebe operaciju ’Junior’”. Objasnio mu je da će okolina vrveti od članova Starkove bande. I, naravno, Džoovi verni saradnici, Volter Griv i Len Parker, bili su na prijavnici i čekali svog šefa. Rebus je čak i porazgovarao s njima. – Jeste li vi članovi porodice? – upitao ih je tobože saosećajno. – Kao da jesmo. – Pa, samo sam hteo da vam kažem koliko nam je svima žao. Strašno je da se tako nešto dogodi jednom mladiću, posebno što je bio gost našeg grada. – Jašta, hvala. Vrpoljili su se na stolicama, ne znajući šta bi. Verovatno su s pandurima razgovarali samo na saslušanjima ili kad su im proturali mito ispod kafanskog stola. – Pa, gospodo, ako nešto možemo da učinimo za vas… – Rebus ih je ostavio na prijavnici da klimaju glavom i mršte se. Na drugom mestu u zgradi, ljudi Denisa Starka su ispitivani, ili su čekali da ih saslušaju. Rebus se zapitao da li će Džeki Dajson prestati da glumi. Sumnjao je u to. Pod pretpostavkom da je Foks pogodio ko je krtica. Sam Foks je bio u istražnoj sobi i pažljivo proučavao materijal prikačen na zid: fotografije s mesta zločina, mape, novinske isečke. – Pejdž i Šivon zajedno sastavljaju izjavu za medije – rekao je Rebusu. – Jesi li razgovarao s Kafertijem? – Nisam još. – Postoji li neki poseban razlog? balkandownload.org BD4U

– Ponaša se kao ti doskora, ne javlja se na telefon. – Ponekad upali ako mu zakucaš na vrata. – Bio sam tamo preksinoć. Odmaglio je. – Stvarno? – Verovatno da bi se zaštitio. – Sigurno će se javiti kad čuje za ovo. – Ko zna šta će on uraditi. Seti se da govorimo o Kafertiju. Šivon Klark se pojavila iz Pejdžove kancelarije, ali je odsutno prošla pored njih i ne primetivši ih. U jednoj ruci je držala papire, a u drugoj telefon i nestala je u hodniku. – Mislio sam da bi mogla da kaže nešto o mojim modricama – prokomentarisao je Foks. Onda je pogledao Rebusa. – Ima li ovde neke koristi od nas? – Ne naročite. – Gde se sastaješ s Kompstonom? – U Sent Leonardsu. Hoćeš li da te odvezem tamo? – Možda ne bi bilo loše. – Plašiš se da neću biti fin? – Često su mi govorili da umirujuće utičem na ljude. – Reci to tipu koji te je nokautirao. – Samo je imao sreće da me pogodi na osetljivo mesto. balkandownload.org BD4U

18. – Ma je li to De Nirov dubler iz „Razjarenog bika”? – oglasio se Kompston kad je Foks ušao u prostoriju, a Rebus ga u stopu pratio. Raspoloženje je bilo sumorno. Meseci rada verovatno će se pokazati potpuno beskorisnim. – Inspektor Foks je – kazao je Rebus – smatrao da bi trebalo lično da ti podnese izveštaj. Ja bih ti to ispisao sprejom na zidu, ali šta ćeš. – Pre nego što padnu teške reči – dodao je Foks – i mi imamo pitanje za vas. Gde su bili ljudi zaduženi za nadzor tokom noći? – Svi ponekad moramo da spavamo – požalio se Alek Bel. – Iz čega se može zaključiti da si ti dremao u kolima? – U stvari, to sam bila ja – tiho je rekla Bet Hasti. – Trebalo mi je gorivo, toplo piće i klonja, pa sam izdvojila dvadeset minuta da odem do pumpe na Lit Voku koja radi celu noć. – To ne bi bio problem – podržao ju je Kompston – da nismo ostali bez Selveja i Emersona, ali oni su još bili u Glazgovu gde su motrili na oca. – Načelnik neće biti zadovoljan tobom, Riki – rekao je Rebus. – To je moj problem, a ne vaš. Ali ja bar nisam neuspešno pokušavao da uhvatim nekog ludog serijskog ubicu. – U svakom slučaju – prekinuo ih je Foks – pošto Denisa više nema, rekao bih da će se Starkova banda vratiti u Glazgov… Kompston ga je oštro pogledao. – Da li si ti normalan? Zašto bi to radili? – Onda se obratio Rebusu: – Reci mu. Rebus je poslušao. – Džo ti je stara škola i drži se gesla „oko za oko” i slično. Prevrnuće Edinburg naglavačke da bi našao ubicu svog sina. Inspektor Kompston se verovatno unapred raduje tome jer se Džo neće uzdržavati, a to znači da će praviti greške. Što više grešaka napravi, lakše će ga uhvatiti ga na delu i strpati iza brave i njega i njegove momke. – Tako da, vidiš – rekao je Kompston Foksu – niko nikud ne ide. I svi ćemo imati sedišta u prvom redu. Veruj mi, Edinburg neće znati šta ga je snašlo. balkandownload.org BD4U

Kafertiju je srce mahnito tuklo dok je stajao na prozoru svog stana u Kvotermajlu gledajući prema Medouzu. Studenti su se šetali i vozili bicikle Džoubon vokom, puni samopouzdanja i životne snage. On se osećao potpuno otuđeno. Kakav li je bio taj drugi svet u kojem je, kako izgleda, živela većina ljudi? Zbog čega su bili srećni? On se ne seća da je ikad bio bezbrižan. Uvek je bio na oprezu čekajući da ga neko napadne, okružen ljudima kojima nije mogao da veruje, a pretnje su se samo gomilale. Probio se do vrha gazeći usput one koje je morao. Grebao je, udarao i šutirao stekavši gomilu neprijatelja, ali se pobrinuo da stekne neprijatelje koji nemaju dovoljno snage da mu dođu glave. Da li je to uopšte bila moć? Džo Stark je u Glazgovu uradio nešto vrlo slično. Njegov sin Denis samo je potpirivao priče o ozloglašenom Starku, koje su pratile njegovu vladavinu. Ali Denisu je nedostajala očeva prepredenost i urođena lukavost, što je svakako doprinelo njegovom padu. Kaferti je naslonio čelo na zamućeno staklo, dok je telefonirao. Daril Kristi se odmah javio. – Baš sam hteo da te pozovem – saopštio je Kristi. – Bože, Darile, ti baš ne gubiš vreme, a? – Znao sam da ćeš to pomisliti. – To će svi pomisliti, posebno pripadnici snaga reda i zakona. – To što si mi upravo rekao otkriva nešto veoma zanimljivo. – Šta to? – Da više nemaš prijatelje u policiji. – A ti ih imaš? – Zbog toga i znam za poruku. – Našli su neku poruku? – To još nije javljeno, ali da, istu kakvu si ti dobio. Tako da ovo nije bio neki izolovan slučaj i sigurno nisam ja povukao obarač. – Napadnuti su sudija i dvojica gangstera… – Slažem se, panduri će sigurno hteti da razgovaraju sa mnom. I neću imati izbora nego da slažem kako mi je žao što je taj smrad uklonjen. Dođe mi da poljubim onoga ko je to uradio. – Džo će iz sve snage krenuti na tebe, a možda i na mene. Neće verovati da je to bila slučajnost, a čak i ako poveruje, ipak će hteti nekom da se osveti. – Pa, zna gde može da me nađe. Ali kad si ti u pitanju… – Šta sa mnom? balkandownload.org BD4U

– Kriješ se i zbog toga ćeš u njegovim očima sigurno izgledati kao krivac. – Nadam se da se mogu osloniti na tebe: ti ćeš mu objasniti kako stoje stvari. Kristi se samo nasmejao i prekinuo vezu. Kaferti se odmaknuo od prozora i razmislio da li da pozove Rebusa, ali na kraju je samo seo za svoj laptop svestan da će morati da doda Denisa Starka svom spisku za pretragu. Biće to dug dan. Džozef Stark je stajao u uličici dok su njegovi ljudi obrazovali red iza ograde mršteći se na dežurnog policajca koji je odbio da ih pusti da prođu. – Samo najbliža rodbina – rekao je policajac. To nimalo nije smetalo Džou Starku. On je ionako hteo sasvim sam da razgleda to mesto u potrazi za bilo kakvim dokazom da je njegov sin bio tu. Setio se kako je Ket htela da nazove dete Denis po svom ocu. Zato je Džo odustao od zamisli da se mali zove Džozef Mlađi. Onda se Ket razbolela i umrla ostavivši Džoa da u isto vreme vlada podzemljem i odgaja dete. Prijatelji su mu rekli da se ponovo oženi, ali on je znao da to neće učiniti. Ket je bila žena za njega. Sad je pokušavao da oživi uspomene na Denisovo detinjstvo, ali postojale su velike praznine. Prvi dan u školi? Odveo ga je sused, Džo je bio odsutan zbog posla. Igranje fudbala za omladinski klub, kostimi za Noć veštica, ocene iz đačke knjižice… Najbolje je zapamtio pozive direktora škole. Ubrzo su shvatili da on nije čovek kome loše vesti treba saopštavati u lice. Posle toga su mu slali pisma koja je on cepao i bacao u smeće. Njegov otac bio je prilično vešt sa kaišem i tukao ga je po ušima, šakama i zadnjici. Kasnije je prešao na pesnice. Džo se ponašao slično dok Denis nije porastao, nadvisio ga za nekoliko centimetara i naučio da se brani. Ali bilo je i lepih trenutaka: večera i piće na nekom novom šik mestu, vožnja jaguarom do mora gde bi pojeli sladoled, prenošenje iskustava o svetu. Međutim, izjedale su ga te praznine, dugi vremenski periodi koje su provodili razdvojeni. Kad je Denis dospeo u zatvor, Džo je odlučio da ga ne posećuje. Ostavi momka na miru, nek uči. Znao je da će, kad se vrati kući u Glazgov, naći veoma malo slika na kojima su njih dvojica zajedno. Ali šta je, uostalom, svrha svega toga? Čemu stajanje u ledenoj uličici u tuđem gradu kad ti je sin u fioci u mrtvačnici? Zvanična identifikacija mu je teško pala, ali insistirao je da vidi rupu od metka. Bila je tako mala u poređenju s balkandownload.org BD4U

nepovređenim ostatkom njegovih grudi. Tu su bile i dve tetovaže za koje Džo nije ni znao: purpurni čičak i lav koji se propinje.[ 6] Stresao se. On je imao skoro istovetne oznake na svojim rukama. Zašto mu momak nije rekao za ove tetovaže? Kleknuo je i prislonio dlan na zid, a drugi na grubo tlo. Onda je sklopio oči pokušavajući da oseti nešto, da oseti bilo šta. Kad je ponovo otvorio oči, svet je delovao isto kao i ranije. Šestorica muškaraca netremice su ga gledali dok im je prilazio: četvorica Denisovih plus Volter i Len. Džo Stark je bez reči pogledao u oči jednog po jednog. Len Parker mu je dao maramicu da obriše ruke. Stark mu je klimnuo glavom u znak zahvalnosti pre nego što mu je vratio maramicu. Onda ih je udaljio od policajaca i radoznalih meštana. – Ko god je ovo uradio – tiho je rekao – znao je za pansion. Zato hoću imena. Posle toga ćemo razgovarati sa svakim ponaosob, da bismo utvrdili pred kim su se možda izlanuli. Panduri će raditi svoje, ali sumnjam da će se pretrgnuti. U glazgovskom Kriminalističkom odeljenju verovatno u ovom trenutku otvaraju šampanjac. Ali moj dečak je mrtav i ja hoću da znam zašto i hoću da znam ko je to uradio. Dotad nema odmora, nema šale, nema zabave. Jasno? Ako sam ja u paklu, i vi ste. Ima li neko nešto da kaže? Začulo se kako se prebacuju s noge na nogu, a onda se Rob Simpson nakašljao. – Znam da je trebalo da jedan od nas bude s njim, ali on je imao običaj da radi takve stvari. Kao da su mu četiri sata sna sasvim dovoljna; a onda bi izašao u šetnju. Nikad nas nije budio da pođemo s njim, a mogao je, znao je da može. – I svi ste znali za to? – Džo Stark je sačekao da Dajson, Endruz i Rej klimnu glavom. – Onda je trebalo da ga urazumite. Ili je jedan od vas trebalo da dežura noću kako Denis ne bi bio sam. Pogledali su u zemlju i nelagodno se promeškoljili. – Sve vas smatram odgovornim – nastavio je Stark upirući prstom. – Hoćete li da budem na vašoj strani kad se ovo završi? Onda mi nađite odgovore. – Po svaku cenu? – upitao je Džeki Dajson. – Jebote, sine, šta ti misliš? – ledeno je odgovorio Stark. balkandownload.org BD4U

19. Džejms Pejdž je slušao dok su mu Rebus i Klarkova iznosili svoju teoriju. – Znači, ubica nije imao pištolj – rekao je Pejdž – sve dok ga nije uzeo iz kuće lorda Mintona? Onda ga je isprobao, pucao u Kafertija i promašio, da bi koji dan kasnije upucao Denisa Starka iz neposredne blizine? – Sigurni smo da je to bilo iz neposredne blizine? – upitao je Rebus. – Po tragovima baruta na jakni preminulog – potvrdio je Pejdž. – I još nema metka? – interesovalo je Klarkovu. – Nema. – Šta je onda bilo s njim? – Ne znamo. – Pejdž je prekrstio ruke. Sedeo je za svojim stolom. Njegov telefon je stajao ispred njega. Svakih pet do deset sekundi stizale su mu poruke na koje nije obraćao pažnju. – Izgleda da ga je ubica odneo sa sobom – nagađao je Rebus. – Ali zašto? Rebus je slegnuo ramenima. – To je prava šteta. Bilo bi dobro proveriti potiču li sva tri metka iz istog oružja. Pejdž ga je pogledao. – Misliš da postoji još jedan manijak? – Poznato je da se ponekad pojave imitatori. Pejdž je to odbacio namrštivši se. – Kako je lord Minton uopšte nabavio pištolj? – Legalno nije – kazala je Klarkova. – Ne postoji oružni list izdat na njegovo ime. – Ali, imajući u vidu da je bio sudija – dodao je Rebus – sigurno je s godinama upoznao ponekog tipa koje je mogao da mu nabavi šta god poželi. Pitanje je zašto je želeo pištolj. – Primio je preteću poruku – podsetio ga je Pejdž. – Ali pretnje je, verovatno, dobijao i ranije. Ova poslednja ga je, ko zna zašto, posebno uznemirila. – Zato što je bila zaslužena? – nagađao je Pejdž. – Mislite li da je pištobalkandownload.org BD4U

lj kupljen nedavno? – Pozvala sam njegovu banku i saznala ponešto – rekla je Klarkova. – Pre dve nedelje četiri dana zaredom je podizao po petsto funti dnevno. Obično je podizao po sto ili dvesta funti dvaput nedeljno. U vreme smrti u novčaniku je imao tačno trideset pet funti. Pejdž je pogledao Rebusa. – Da li je za dve hiljade mogao da kupi pištolj? – Verovatno. – Zašto je podizao po petsto funti? – To je dnevni maksimum koji može da se podigne s bankomata – objasnila je Klarkova. – Jesmo li sasvim sigurni da je imao pištolj u fioci radnog stola? – Nagađamo. – Ko mu ga je onda prodao? Znamo li nekog u gradu? – Možemo da se raspitamo – odgovorio je Rebus. – Onda se raspitajte. – Verovatno bi bilo najbolje da ništa ne govorimo ucveljenom ocu – upozorio je Rebus. Pejdž je s razumevanjem klimnuo glavom i uzeo svoj telefon. – Pitam se koliko je od ovih poruka stiglo od šefa – rekao je. – Gospodine, nećemo obavestiti javnost o Starkovoj poruci, je li tako? – pitala je Klarkova. – Zasad nećemo. – I forenzičari je pregledaju? – Ako to išta vredi. – Ali Pejdžova pažnja je sada bila potpuno usmerena na ekran telefona. Rebus je Klarkovoj dao znak da je vreme za pokret. Kad su izašli u glavnu kancelariju pitala ga je za pištolj. – I dalje imaš doušnike koji rade za tebe? – Nemam – odvratio je. – Ali Daril Kristi bi mogao da se raspita ako ga lepo zamolimo. – A zašto bi? – Jer su mu u ovom trenutku potrebni svi prijatelji do kojih može da dođe. Klarkova je razmislila o tome i na kraju klimnula glavom. – Možeš li da razgovaraš s njim? – Kao stručni konsultant, viša inspektorko Klark? – Kao stručni konsultant, gospodine Rebus. balkandownload.org BD4U

Foks je preslušao razgovore sa saradnicima Denisa Starka. U stvari, to nije sasvim tačno. Tri je samo preleteo, ali četvrti je preslušao u celini. Džeki Dajson je bio dobar, veoma dobar. Nijednom nije dozvolio da mu spadne maska. Bio je drzak i grub, mrzovoljno je davao odgovore koji su u nekim slučajevima navodili na pogrešan trag. – Ovde ste u svojstvu pokojnikovog prijatelja, gospodine Dajson – podsetili su ga u jednom trenutku. – Tragamo za bilo čim što bi nam pomoglo da uhvatimo njegovog ubicu. – Onda izađite i tražite ga – odbrusio je Dajson. – Jer ja ću krenuti u potragu čim me pustite odavde. Foks se pitao da li će Dajson tražiti da se povuče pošto je misija propala. U najmanju ruku bi trebalo da razgovara s Kompstonom i dobije neke smernice. Ili je on to već prevazišao? Da li se već oseća sasvim prijatno u novoj koži? Ima li ikakvih izgleda za napredak posle Denisovog ubistva? Foks je pogledao svoj telefon. Nije bilo ni poruka ni poziva od Šivon i Rebusa. Pošto nije znao šta bi drugo, odlučio je da se vrati u Sent Leonards. Međutim, kad je seo u kola, odlučio je da prvo svrati na jedno mesto. Parkirao se u Ulici Konstitušn i krenuo ka slepoj uličici, zatvorenoj trakom s natpisom POLICIJA. Nekoliko starijih ljudi na povratku iz kupovine zastalo je da pogleda, a dežurni policajac se trudio da ih ignoriše. Prepoznao je Foksa i podigao traku. Međutim, pošto se provukao ispod trake, Foks je zastao. – Je li još neko dolazio? – upitao je. – Otac žrtve. – S ekipom? Policajac je klimnuo glavom. – Ali samo sam oca pustio da prođe. – Kladim se da ih je to oduševilo – rekao je Foks nasmešivši se i zašao dublje u uličicu. Forenzičari su je detaljno očistili. Više se nisu videle krvave mrlje. Denis je voleo da ide u duge noćne šetnje, uvek bez pratnje. Toliko je saznao iz razgovora. Dobro, ali pansion se nalazio na obodu Lit Linksa, što je mnogo zgodnije mesto od ovog. Da li je Denis ugovorio neki sastanak? Na njegovom telefonu nije bilo ničeg, ni poruka, ni poziva u kasne sate. Ali, zbog nečeg ili nekog, došao je ovamo. Pošto se ponovo provukao ispod trake, Foks je zahvalio policajcu i vratio se putem kojim je Denis najverovatnije došao. Šetnja je zaista bila kratka, i da, tu je bio Links. Velika drvena tabla visila je sa stuba u malom vrtu ispred pansiona. balkandownload.org BD4U

LABURNUM POPUNJENO Vrata pansiona su se naglo otvorila iznutra i Foks je jedva stigao da čučne iza parkiranog folksvagena polo, kad se pojavila banda Denisa Starka koju je pratio Džo Stark. Svi osim njega nosili su torbe i ruksake sa stvarima. Sve su potrpali u prtljažnik krasjlera vojadžer i ušli u kola. Džeki Dajson je vozio. Kola su odjurila, a pet sekundi kasnije za njima je krenulo drugo vozilo s prepoznatljivom prilikom Aleka Bela za volanom. Da li je banda krenula u Glazgov? Jasno je da su bili u žurbi. Ponovo pogledavši prema kući, Foks je video da je znak „Popunjeno” oboren na zemlju. A ulazna vrata su ostala odškrinuta. Prešao je ulicu i otvorio kapiju. Krenuo je stazom i doviknuo pozdrav kad je došao do ulaznih vrata. Gurnuo ih je i ušao u kuću. Na podu ofucane dnevne sobe ležao je jedan čovek. Razbijeni ukrasi su ležali u kaminu. Muškarcu su ruke bile vezane iza leđa. On je sedeo na trpezarijskoj stolici koja se prevrnula u stranu. Bio je svestan i krvario je iz nosa i usta. Foks je kleknuo pored njega i razvezao čvorove. – Ja sam policajac – umirio je čoveka koji je drhtao. Žrtva je bila u srednjim pedesetim godinama, debela i teško je disala. – U šoku ste, imate li nekih povreda? Je li nešto slomljeno, ili možete da ustanete? – Biću u redu. – Da pozovem hitnu pomoć? – Dobro sam, stvarno. – Muškarac je sedeo na podu trljajući zglobove. – Ljudi koji su vas povredili upravo su se odvezli, zato ne brinite. – Koji ljudi? Foks ga je pogledao. – Možda imate potres mozga. – Nije bilo nikakvih ljudi, nije – čovek je odmahivao glavom. – Da nisu neke kutije pale na vas, a? I usput vam vezale ruke iza leđa, za svaki slučaj. – Foks ga je ohrabrujuće potapšao po ruci. – Ne brinite. Ali, jeste li im nešto rekli? – Nema šta da se kaže. – Sigurni ste da ćete biti dobro? – Mojra će se šlogirati, znate. – Stvarno? Muškarac je gledao razbijene ukrase. – Ovi ukrasi su bili njen ponos i dika. balkandownload.org BD4U

– Pomoći ću vam da ustanete. Hoću da se uverim da možete da hodate. Čovek je prihvatio Foksovu pomoć. Malo se teturao, ali uglavnom je povratio ravnotežu. – Znate li da je Denis Stark ubijen? – upitao ga je Foks. – Pretpostavljam da su hteli da otkriju ko je znao da su odseli tu. Muškarac je polako klimnuo glavom, razrogačivši oči. – Vratiće se, zar ne? Da bi ispitali i Mojru. Foks je razmislio o tome. – Možda bi bilo pametno da spakujete nešto stvari za sebe i Mojru. Idite nekud na koji dan. – Da – saglasio se muškarac ponovo klimajući glavom. – I možda biste mogli da operete krv kako se ne bi izbezumila kad vidi sve ovo. – Hvala vam – rekao je muškarac. Insistirao je da otprati Foksa do vrata. Foks je zastao na stazi, podigao znak i vratio ga na mesto. Peške se vratio do Ulice Konstitušn pitajući se šta dalje. Izgleda da su Starkovi za sobom ostavljali haos. Bilo bi pametno oterati ih iz grada. Ali kako? Mahnuo je dežurnom policajcu koji je obezbeđivao mesto zločina i otključao svoja kola. Imao je manje od četvrtine rezervoara goriva i odjednom je poželeo nešto slatko, pa se zaustavio na najbližoj benzinskoj pumpi. Na ulazu u radnju primetio je da radi do deset uveče. Uzeo je baunti i mars i izvadio kreditnu karticu. – Gde je najbliža pumpa koja radi celu noć? – raspitao se kod prodavca. – Bila je jedna nedaleko odavde, ali su prdnuli u čabar. Teško je nositi se sa supermarketima. Foks je saosećajno klimnuo glavom. – A odgovor na moje pitanje je? – Možda u Kenonmilsu. – U Kenonmilsu? To nije baš blizu. Prodavac je samo slegnuo ramenima. Foks je uzeo karticu iz mašine i vratio se u kola. Ugasio je motor i ostao na pumpi dok je jeo mars. Onda je ponovo izašao iz kola i vratio se do kase. – Nešto nije u redu? – upitao je prodavac pomalo zabrinuto. – Ovo je jedina benzinska pumpa u Lit Voku, je li tako? – Tako je. – Ima li još neka u blizini? – Jedna, možda dve. – Ali da radi dvadeset četiri sata? balkandownload.org BD4U

– Rekao sam vam, ona u Kenonmilsu. – Rekli ste – pomirljivo će Foks. Ponovo je izašao iz radnje. Zašto je Bet Hasti slagala? Je li zaključila da ne vredi traćiti vreme na nadzor i odlučila da se, umesto toga, dobro naspava? Foks je zatvorio vrata kola, pokrenuo motor i otvorio baunti. Strpao je komadić čokoladice u usta dok se odvozio s pumpe. Na stepenicama ispred hotela Darila Kristija stajala su dvojica otmeno obučenih i snažnih portira. Bilo je to mudro pojačanje postojećeg osoblja imajući u vidu date okolnosti. Rebus je stao ispred jednog od njih i klimnuo mu glavom u znak pozdrava. – Sećaš li me se? – obratio se onom s kojim je razgovarao na kolskom prilazu ispred Kafertijeve kuće. – Nikad ne zaboravljam lica. – Primetio sam da Veliki Ger nije kod kuće. Drago mi je što vidim da niste dugo bili bez posla. – Mi cirkulišemo skoro koliko i vi. – Pretpostavljam da ste čuli šta se desilo Denisu Starku. Ako se njegova ekipa pojavi ovde, bolje bi vam bilo da možete hitno da pozovete pojačanje. Osim, naravno, ako niste naoružani. Jer, verujte mi, posle onoga što se upravo desilo njihovom šefu, oni će držati prst na obaraču. – Upravo zato imamo policiju da se pobrine za sve te sumnjive likove. – Semper vigilo,[ 7] to je naš moto – rekao je Rebus prolazeći između dvojice portira i otvarajući staklena vrata. Na dužnosti je bio isti šanker kao prošli put, ali sad mu nije ponudio piće, već je samo obavio brz telefonski poziv u drugi deo zgrade. Svet koji se video kroz velike džordžijanske klizne prozore delovao je prilično mirno. Možda je u Edinburgu uvek tako, bar u otmenom Nju Taunu. Davno su prošla vremena kad bi rulja podivljala zbog toga što je neko nevin zatvoren, ili što je poskupeo hleb. Međutim, znao je da će ljudi pričati. Susedi će tračariti o poslednjem ubilačkom napadu, a vlasnici radnji će podržavati stavove svojih mušterija da je to nečuveno i šokantno. Daril Kristi je žustro ušao u prostoriju i seo prekoputa Rebusa kao da je spreman za vrlo kratak razgovor. – Nisam ja – rekao je. – Dobro. – Onaj ko je to uradio, ostavio je poruku, jesam li u pravu? balkandownload.org BD4U

– Imao sam utisak da to krijemo od javnosti. – Ali ja nisam „javnost”, zar ne? – Valjda nisi. – To onda znači da tražite istog skota koji je sredio onog sudiju i pokušao da sredi Kafertija. – Kaferti ti je rekao za poruku? Pretpostavljam da je to logično. A ti si verovatno u pravu. Iako razmatramo i druge mogućnosti. Jesi li u međuvremenu imao neki kontakt sa Džoom Starkom? – Ne. – Misliš da će ona dva klipana na vratima uspeti da te zaštite od velikog zlog vuka? – Smatrajmo ih sistemom za rano upozoravanje. – Znači, dobar si s njihovim šefom Endruom Gudmanom? – Sarađivali smo u nekim poslovima. – Je li neki od njih bio legalan, ili sam postavio glupo pitanje? – Rebus je video da Kristi neće odgovoriti, pa se bledo nasmešio. – Pa – rekao je – koliko god bih voleo da te vidim iza rešetaka, Darile, zapravo sam došao da tražim uslugu. U pitanju je nešto što bi obojici moglo da nam koristi. Kristi ga je pogledao. – Slušam – rekao je. – Verujemo da je osoba koja je ubila lorda Mintona uzela pištolj iz njegove kuće. Lord nije imao dozvolu za taj pištolj i verovatno ga je nedavno kupio. Recimo u prethodne dve nedelje. Kristi je jagodicom prsta protrljao bradu. – Kupljen je na lokalnom tržištu? – Ako imamo sreće. Kristi je klimnuo glavom. – Verovatno postoje samo dva ili tri moguća prodavca. Ali ako potragu moramo da proširimo prema zapadu… – Brzo je proračunao. – Treba dodati još deset ili dvanaest njih, plus još pet-šest u drugim delovima Škotske. – Ako nađemo taj pištolj, biće nam lakše da te izbrišemo sa spiska osumnjičenih, a možda ćemo čak ubediti Džoa da te se okane. Na Kristijevom licu se pojavio širok osmeh. – Čuj ti njega. Uživaš u ovome, je li tako? Poslednji izlazak na bis pre nego što se svetla pogase. – Hoćeš li se raspitati? – Videću šta mogu da učinim. Sad mi reci kako je Džo Stark to podneo? – Šta ti misliš? – Sigurno će se pitati zašto je Denis uopšte otišao u tu uličicu. balkandownload.org BD4U

– Izgleda da je voleo da tumara noću. – Kristi nije delovao ubeđeno. – A ti? – interesovalo je Rebusa. – Preduzimaš li sve potrebne mere predostrožnosti? Ili si samo postavio novi par snagatora ispred vrata? – Kristi je ustao sležući ramenima. Telefon mu je zavibrirao. Pogledao je na ekran pre nego što se javio. – Reci, Bernarde – kazao je. Onda je slušao, zaškiljio i pogledao Rebusa. – Ali ti si dobro? – Ponovo je zaćutao dok je Bernard govorio. – To je verovatno dobar savet – rekao je Kristi. – Ne govori nikom kuda ćeš. I javi mi se ponovo kasnije. Tvoj sam dužnik. Završio je razgovor i prevrnuo telefon u šaci. – Vlasnik pansiona u kojem su bili Starkovi je napadnut – objasnio je. – Samo su ga pretukli. Zanimalo ih je kome je pričao o njima. – Pa, svi znamo da je rekao tebi. – Ali to im nije kazao. – Onda te je stvarno zadužio. – Međutim, kaže da su se spakovali. – To zvuči kao da spaljuju mostove za sobom. – Tako je – saglasio se Kristi. – Bez obzira na to što Bernard nije progovorio, oni će na kraju doći po tebe. – Rebus je zastao da bi njegove reči ostavile jači utisak. – Hoćeš li me pozvati ako nešto saznaš? – upitao je zatim. – Sačekajmo, pa ćemo videti. – Kristi se okrenuo i počeo da telefonira odlučno koračajući prema stepeništu. Foks je pozvao Aleka Bela na mobilni. – Možeš li da razgovaraš? – upitao je. – Šta hoćeš? – Sumnjam da te to zanima, ali Stark i njegovi momci su izmlatili vlasnika pansiona pre nego što su otišli. Bel se načas zamislio. – Bio si tamo? – Slučajno sam prolazio i video da si ti krenuo u poteru. – Je li taj tip dobro? – Mislim da ni on neće podneti tužbu. Bolje bi vam bilo da se sve ovo isplati. – Počinjem da sumnjam. – Gde si sad? – Vraćam se u Sent Leonards. Džo i njegove junoše su izgleda odseli u balkandownload.org BD4U

jednom hotelu u Hajmarketu. Bet je zauzela položaj. – Je li ona… – Foks je pokušao da nađe prave reči. – Veruješ li joj? Mislim, je li timski igrač? – Slušaj, Riki ju je dobro napušio. Zna da je zajebala stvar. – Misliš? – Šta hoćeš da kažeš? – U tom delu grada ne postoji benzinska pumpa koja radi celu noć. – Pa? – A najbliža ne pušta nikog preko praga posle jedanaest, tako da nije mogla da koristi njihovu klonju. – Hoćeš da kažeš da je slagala? – Nisam siguran šta je u pitanju. Ali možda bi mogao da razmisliš o tome. – Reklo bi se da ne možeš da se otreseš navika sa starog posla, a, Fokse? – Samo se pitam zašto bi lagala, to je sve. Veza se prekinula. Foks je pogledao u telefon. Učinio si koliko si mogao, rekao je sebi s namerom da se neko vreme kloni Sent Leonardsa. Zato je okrenuo kola i zaputio se ka Fetsu. Rebus je bio u kantini kad je Foks ušao. Mahnuo mu je i Foks mu se pridružio pošto je uzeo šolju čaja i sendvič. – Hoćeš li ti nešto? – upitao je Foks. – Ne treba. Jesi li izbegavao nevolje? – Ne baš. Odlučio sam da se prošetam od one slepe uličice do pansiona. – I? – Džo Stark i ekipa su upravo odlazili. Za sobom su ostavili pretučenog i krvavog vlasnika pansiona. – I? – I ništa. – Foks je bio smrknut. – Ali na kraju ih moramo zaustaviti, zar ne? – Moramo – složio se Rebus. – Makar morali da ih uhapsimo zbog nečeg sitnog. Načelnik neće biti zadovoljan, ali nije naš posao da brinemo hoće li on imati veseo osmah na licu. – Rebus je zastao. – Imam osećaj da to nije sve. Ispljuni šta imaš, Malkolme. – Bet Hasti je trebalo da bude u smeni kad je Denis otišao u onu šetnju. Ona tvrdi kako je bila otišla po gorivo i da zadovolji fiziološke potrebe. balkandownload.org BD4U

Samo, tamo nema pumpe koja radi celu noć, što znači da njena priča ne pije vodu. – Možda je obavila to što je morala iza neke kante za smeće, ali je previše fina da bi to priznala. – Rebus je posmatrao Foksov izraz lica. – Ne deluje ti previše damski? Dobro, onda, bila je u krevetu i ne sme to da kaže jer bi završila u nekoj od onih kanti za smeće iza kojih nije piškila. – Možda. – Foks je zagrizao sendvič. Tunjevina i kukuruz šećerac. Jedno zrno je palo na tanjir. Foks ga je pažljivo pokupio i gurnuo između dva trougla tankog belog hleba. – U svakom slučaju, nadam se da si ti imao uspešniji dan. – Ja čekam da mi Daril Kristi javi ko je lordu Mintonu prodao pištolj na crno. Verujemo da je ubica oružje uzeo od njega. – Da bi ga upotrebio protiv Kafertija i Denisa Starka? Jesi li u međuvremenu razgovarao s Kafertijem? – Tom tipu je zasad nemoguće ući u trag. – Da? – Iselio se iz svoje kuće dok ovo ne prođe. – Zar to samo po sebi nije sumnjivo? – I ja bih to uradio. – Nisu našli metak, je li tako? Rebus je odmahnuo glavom i podigao ruku u znak pozdrava. Stigla je Šivon Klark. Domarširala je do njihovog stola mašući listom papira, fotokopijom poruke nađene u slepoj ulici. Tresnula ju je na sto između njih dvojice. – Ne poklapa se – izjavila je. – Stvarno? – Foks je okrenuo poruku za devedeset stepeni prema sebi. – Hauden Hol ju je poslao stručnjaku za rukopis. On misli da je neko video Mintonovu poruku u nekim novinama ili na internetu… – I kopirao je? – zaključio je Rebus, zavalivši se na stolici. – Šta to onda znači? – zanimalo je Foksa. – Imamo još jednog strelca? Meni to ne zvuči previše verovatno. Koliko se pištolja kalibra devet milimetara koristi u gradu? – Najmanje dva? – Rebus je odglumio da nagađa. Klarkova je osmotrila Foksovo izubijano lice. – Šta se tebi desilo, kog đavola? – Džon me je kaznio jer sam odbio da uzmem psa. – Ozbiljno te pitam. – Zakačio sam se s jednim od bandita Denisa Starka. balkandownload.org BD4U

– Kad? – Treba li da pozovem advokata pre nego što odgovorim? Klarkova je ponovo usmerila pažnju na Rebusa. – Ti misliš da je to moguće? – Teorija o dva pištolja? Verovatno, pošto metak nije nađen. Napadač nije smeo da ga ostavi na licu mesta jer bismo odmah znali da se radi o dva različita pištolja. – A poruka? – Kopija je bila dobra. Onaj ko je napisao poruku rizikovao je u nadi da nećemo uočiti razlike, ili da će nam bar trebati dosta vremena za to. – S kojim ciljem? – Da bi izgledalo da se Denis Stark uklapa u postojeći obrazac – rekao je Foks shvativši sve implikacije toga. – Znači, svi su ponovo sumnjivi – dodala je Klarkova. – Kristi, Kaferti… – Primetila je Rebusov pogled. – Šta je? – Zamolio sam Darila Kristija da se raspita ko je mogao da proda pištolj lordu Mintonu. – A sad misliš da je to mogao da bude i Kristi? – U opasnosti smo da se potpuno zapletemo – požalio se Foks. – Jer neko upravo to želi, Malkolme – saglasio se Rebus. Kao na znak, njegov telefon je zavibrirao. – A evo nam i samog Darila. – Ustao je i prišao velikim prozorima. Da nisu bili prljavi, imao bi jasan pogled na obližnja igrališta. – Da, gospodine Kristi? – javio se. – Nije trajalo predugo – rekao je Daril Kristi samozadovoljnim tonom. – Došao si do nekog imena? – Kaže da će razgovarati s tobom samo zato što nisi pandur. – Hoće li da razgovara lično? – U „Gimletu”. – Kad? – Večeras u osam. – Biću tamo. Ima li taj neko ime? – Možeš da ga zoveš Rodi. – Onda ću ga tako i zvati – Rebus je završio razgovor i vratio se za sto. – Večeras u osam u „Gimletu”. – Jesmi li i mi pozvani? – zanimalo je Klarkovu. – Malkolmu bi to moglo da probudi ružne uspomene. Osim toga, naš trbalkandownload.org BD4U

govac smrću ne želi da razgovara ni sa kim ko ima pandurske isprave. – Tebi to ne smeta? Rebus je klimnuo glavom. – Ali rado ću se naći s vama kasnije, ako želite. – „Oksford bar” u devet? – predložila je Klarkova. – Savršeno – odgovorio je Rebus. balkandownload.org BD4U