Psi u divljini - Ian Rankin

– Nekoliko njih je nešto pokušalo – Klarkova je slegnula ramenima. Pejdž je zamišljeno gledao olovku u svojoj ruci. – Treba da napišem ovlašćenje za korišćenje vatrenog oružja. – Da, gospodine. Ostaviću vas da to obavite. – Okrenula se da pođe. – Naravno, i ti ćeš biti tamo. Džon je manje-više insistirao na tome. Klarkova je zastala na pragu, okrenula se i klimnula glavom u znak pristanka, a onda se vratila u glavnu kancelariju. Rebus je bio tamo i razgovarao je s Esonovom i Ogilvijem. Uhvatio je pogled Klarkove, namignuo joj i iskezio se. Rebus je pripremio zalihe: dva sendviča, novine i nekoliko diskova da uz njih ubije vreme. Međutim, ispostavilo se da ne ume da koristi muzički uređaj u kući. Kao prvo, nije mogao da nađe odeljak za diskove. Našao je daljinski upravljač. Kad ga je upotrebio, zatreštali su zvučnici u uglovima ispod tavanice, ali muzika mu se nije dopala. Čak ni pas nije delovao oduševljeno. Terijer je ispočetka bio bojažljiv, posebno pošto je osetio miris drugog psa. Dalrimplovi su odveli Džona Bija i odneli njegovu korpu i činije za vodu i hranu. Rebus je našao neku suvu hranu u ormaru i nasuo je malo u činiju za supu, pa je spustio na kuhinjski pod ponudivši terijera. Pas se strašno obradovao Rebusu kad je ovaj stigao u azil za pse i mačke. – Nazvali smo ga Brilo – objasnio je jedan od zaposlenih koji je doneo psa do recepcije. Prepoznavši Rebusa, Brilo je odmah zategao povodac. – Sigurni ste da vam treba samo na dan ili dva? – Siguran – rekao je Rebus izbegavajući da pogleda sagovornika u oči. Ustajao je na svakih desetak minuta i gledao kroz prozor. Bilo je blizu deset, a on je u toj kući proveo već skoro četiri sata. Neobeležena policijska kola nisu bila ispred same kuće. Nisu hteli da uplaše Holrojda. U kolima su bila dvojica policajaca koji se nisu naročito obradovali kad im je rečeno da bi dežurstvo moglo potrajati celu noć. Rebus je izvadio mobilni i proverio ima li poziva ili poruka. Bio je razmenio brojeve telefona s policajcima u kolima. Ko prvi primeti da se bilo šta dešava, obavestiće ostale. Esonova i Ogilvi su takođe bili negde napolju. Lutali su okolnim ulicama glumeći zaljubljeni par koji se vraća kući. Esonova je već poslala jednu poruku žaleći se da će dobiti žuljeve, na šta joj je Rebus predložio da zamoli kolegu da je nosi na krkače. Pošto nije bilo ležaja za njega, Brilo se smestio na sofu, ali kad god bi se Rebus pomerio, zainteresovano bi ga pogledao nadajući se da će ga izvebalkandownload.org BD4U

sti u šetnju. – Žao mi je, ortak – rekao je Rebus, ne prvi put. Otišao je u toalet na spratu, a onda u gostinsku spavaću sobu. Šivon Klark je ležala na uskom krevetu i čitala knjigu pod svetlom lampe kraj uzglavlja. – Nadam se da si ovog puta spustio dasku – opomenula ga je. – Zbog takvih stvari se nisam ponovo oženio. Umorno se nasmešila. – Jesi li snimio neke fotografije dok si bio na severu? – Nisam. – I ti si mi neki deda. – Sami je fotografisala mene i Keri. Možda će mi to poslati mejlom. – Hoće, ako je zamoliš. Rebus je klimnuo glavom. – Koja je to knjiga? – upitao je menjajući temu. – Kejt Etkinson. – Valja li čemu? – Neko se stalno vraća iz mrtvih. – Onda je pravo štivo za večeras. – Verovatno. Stvarno misliš da će doći? – Možda neće noćas. – Znaš li koliko ćemo problema imati ako budemo zahtevali dalji angažman onih revolveraša? – Nego, vesela neka ekipa, šta kažeš? – Ma, sunce me obasja kad ih vidim. – Ponovo se nasmešila. – Trebalo bi da siđem. – Stalno razmišljam o Crvenkapi. Ti si vuk prerušen u baku. – Nešto se ne sećam da je Crvenkapica ubila nekog. – U pravu si. Onda pristavi vodu za čaj, bako. I tako je Rebus sišao u kuhinju gde ga je čekao Brilo, pun nade kao obično. Rebus ga je pomilovao i napunio čajnik. Pogledao je zadnja vrata kuhinje. Znao je da vode na terasu s drvenim podom i u dobro održavanu baštu. Iznad zadnjih vrata bilo je sigurnosno svetlo, ali sijalica je pregorela i nije bila zamenjena. Rebusu je to odgovaralo. Otvorio je vrata i udahnuo noćni vazduh. Nije mogao ni da oseti ni da čuje more, usled bleštavila uličnih svetiljki videle su se samo najblistavije zvezde. Setio se vožnje ka jugu od Tana do Invernesa. Put je bio krivudav i uzak i petnaesatak kilometara balkandownload.org BD4U

nije sreo nijedno vozilo. Nebo je bilo prepuno zvezda, a usput je viđao sove i jelene. Međutim, ništa od toga nije ga zadivilo. I dalje je bio zaokupljen razmišljanjem o Keri. Brilo je izašao u baštu da obavi šta ima, pa je Rebus ostavio vrata odškrinuta dok je sipao čaj. Odneo je jednu šolju na sprat, a kad se vratio, Brilo je bio u kuhinji, zabrinut zbog Rebusovog odsustva. – Evo me – rekao je Rebus zatvarajući zadnja vrata, ali ih nije zaključao. Zašto da bespotrebno komplikuje. Foks je bio u svojim kolima kad ga je Klarkova pozvala. – Šta ima? – rekao je. – Nadam se da ti ne smetam. – Ispred bolnice sam – slagao je. – Baš se spremam da krenem kući. – Kako je Mič? – Prilično loše. Džud mi je danas javila da se spremaju da ga skinu s aparata. Preterivala je, ali ne previše. Govore o „trajno vegetativnom stanju”. – Malo je rano za to, zar ne? Siguran si da možeš da voziš do kuće? – Biću dobro. Jesi li ti u stanu? – Ja sam u sobi koja miriše na lavandu, a pripada gospodinu i gospođi Dalrimpl. – Znaju li gospodin i gospođa Dalrimpl za to? Klarkova mu je objasnila stiuaciju. – Znači, Dalrimpl je bio posetilac Ejkorn hausa, a ne njegov stanar? – Da. – I on je dobio poruku? – I to je tačno. Džon je dole i glumi osuđenika na smrt, a napolju imamo dva dobra strelca. – Džon je civil. – Objasni ti to njemu. Ubedio je Džejmsa Pejdža da je to jedini ostvariv plan. Stani malo, stigla mi je poruka koju moram da proverim… Sranje, moram da idem. Telefon u Foksovoj ruci je zaćutao. Spustio ga je na suvozačko sedište i ubacio žvaku u usta. Bio je parkiran na putu koji vodi prema bloku solitera, na pola puta između kuće Entonija Rajta i garaža. Nije bilo ni traga života i temperatura je padala. Bilo mu je drago što Šivon nije kopala preduboko. Ovaj slučaj je samo njegov i ničiji više. Ne samo zbog Kompstona, Bela i balkandownload.org BD4U

Hastijeve, već i zbog njegovog oca koji je uvek smatrao da mu je mesto u kancelariji, a ne na ulici. Ali on je tu, osmatra i čeka. Ovo će biti samo moj uspeh, tiho je rekao sebi. A tako ću namiriti i neke račune. Rebusu je telefonirao naoružani dvojac. – Neko dolazi. Krupan tip, izgleda da ima ozbiljne namere. – Umešaćete se tek kad vam dam znak – podsetio ih je Rebus završavajući razgovor. Začulo se zvono na ulaznim vratima i on je izašao u hodnik. Klarkova je već bila na polovini stepeništa, ali on ju je oterao nazad. Vrata je otvorio tek kad je ona nestala iz vidokruga. – Šta si ti to naumio, dođavola? – upitao je. – Zaključio sam da imam pravo – rekao je Kaferti probijajući se u kuću. – Imaš pravo da zajebeš celu ovu stvar? – zarežao je Rebus. Zalupio je vrata i ušao u dnevnu sobu za Kafertijem. – Holrojd zna kako izgledaš. Video te je kroz onaj tvoj lepi, veliki prozor, sećaš se? – Pa? – Pa kad te vidi ovde… – Misliće da mu je ove godine Deda Mraz stigao ranije s posebnim poklonom. Dvojica po ceni jednog. – Zaboravi na to – rekao je Rebus. Telefon mu je zazvonio. Javio se. – Može se reći da imamo lažnu uzbunu – obavestio je naoružane policajce. – Šta on radi ovde? – upitala je Klarkova pridružujući se zabavi. – Kaže da ima pravo na to – objasnio je Rebus. – Moraš da odeš – rekla je Klarkova Kafertiju. – Ugrožavaš istragu. – Ja jesam ova istraga! – prosiktao je Kaferti. – Ja sam ugrožen. – Upravo zbog toga ne možeš da budeš ovde. Šta ako te pogodi neki zalutali metak? – Klarkova je odmahivala glavom. – Moram da ga vidim. – I hoćeš. Videćeš ga na suđenju. Ali to će se desiti samo ako ga ščepamo, a tvoj boravak ovde to onemogućava. Ili ćeš otići iz ovih stopa, ili ću odmah povući svoj tim. Klarkova je stajala na desetak centimetara od njega, niža za pola glave, ali nepopustljiva. Kaferti je teško disao. Bio je na ivici pucanja. Ali Rebus je video da se polako smiruje. Na kraju se čak skoro neprimetno nasmešio. – Drčna si kao uvek, Šivon. Džon te možda nije mnogo čemu naučio, ali tome svakako jeste. balkandownload.org BD4U

– Sad idi – ponovila je, a Kaferti je podigao ruke u znak predaje. – Ispred imam dvoje inspektora koji će te sprečiti da se zadržavaš u blizini. Postaraće se da se smestiš u kola ili u taksi. Je li to jasno? I dalje držeći podignute ruke, Kaferti je počeo da uzmiče. Klarkova je uzela telefon i objasnila Esonovoj i Ogilviju kako stoje stvari. Rebus je otvorio vrata Kafertiju. Ovaj je na trenutak zastao gledajući preko Rebusovog ramena prema Klarkovoj. – Ovo je sad njen svet, zar ne? Mislim, pripada ljudima kao što je ona. Ti i ja smo istorija. – Javiću ti se čim budemo imali vesti. To možda neće biti noćas, ali ti si odradio svoj deo. Sad je red na nas. Kaferti je klimnuo glavom, ali nije izgledao naročito zadovoljno. Onda je krenuo stazom prema kapiji gde su ga čekali Ogilvi i Esonova. Rebus je ponovo zatvorio vrata i ušao u dnevnu sobu. Klarkova ga je oštro pogledala. On je na to samo slegnuo ramenima. Ponovo se sručio u fotelju čekajući da Brilo dođe i skoči mu u krilo. balkandownload.org BD4U

DESETI DAN balkandownload.org BD4U

39. Šivon Klark je zaspala obučena u svom krevetu. U petnaest do sedam ujutro odlučili su da odustanu. Ona je u dva navrata uspela da dremne u gostinskoj sobi Dalrimplovih i dok se vozila kući imala je osećaj da joj je glava puna lepka. Bilo je tek prošlo devet kad joj je telefon zazvonio. Oteturala se do utičnice na koju je bio priključen da se napuni. Samo što je stigla, telefon je prestao da zvoni. Nije prepoznala broj. Telefon je bio napunjen, pa ga je isključila iz utičnice i ponela sa sobom u krevet. Međutim, razbudila se i znala je da neće moći ponovo da zaspi. Tuširanje, promrmljala je i ponovo ustala. U blizini njene zgrade nalazio se kafe u koji je rado svraćala, pa je posle tuširanja krenula tamo na najjaču kafu koju prave: trostruki espreso. Sela je na barsku stolicu pored prozora i gledala automobile kako mile uzbrdo prema kružnom toku u Ulici Lit. Kad joj je telefon ponovo zazvonio, prepoznala je isti broj od maločas. Ovog puta je stigla da se javi. Bio je to Sandživ Patel iz „Njuington spajsa”. – Nadam se da vam ne smetam – kazao je. – Izvolite, gospodine Patel? – Razmislio sam o ovome i razgovarao sa svojim osobljem o toj misteriji. Mislim da sam ostvario izvestan napredak. – Da? – Jedna od naših redovnih mušterija često odnese gomilu jelovnika da ih podeli prijateljima i poznanicima. Da li je moguće da su tako našli put do osobe koju tražite? – Verovatno – Klarkova je prigušila zevanje. – Šta možete da mi kažete o toj mušteriji? – Zove se Džordan. Bojim se da ne znam prezime. Mislim da živi u Njuingtonu, ali pošto uvek sam dolazi po ono što je naručio, ne znam ni gde stanuje. – Koliko godina ima, otprilike? balkandownload.org BD4U

– Dvadeset dve-tri. – Mi tražimo nekog dosta starijeg. – Razumem. – Patel je zastao. – Onda nema svrhe da vam šaljem njegovu fotografiju? – Imate fotografiju? – Kad smo proslavljali desetu godišnjicu restorana pozvali smo neke od naših redovnih gostiju. Mogao bih da vam je pošaljem preko telefona. – Bilo bi dobro. Hvala vam što ste se toliko potrudili. – Nije mi bilo teško, inspektorko. Recite mi, jeste li imali neke koristi od razgovora s našom štamparijom i distributerom? – Ne baš, da budem iskrena. – Uvek su mi govorili da je najbolje biti iskren. Zato mi dozvolite da primetim nešto. Zvučite iscrpljeno. Klarkova se nasmešila. – Prikačila sam se na kofeinsku infuziju. – Kofein je lažni prijatelj. Samo svež vazduh i vežba, verujte mi. – Imaću to na umu. A vi mi, u međuvremenu, pošaljite tu sliku. – Čim završimo razgovor. Jedva čekam da vas ponovo vidim u „Njuington spajsu”. Kao i gospodina Rebusa. Klarkova je završila razgovor i popila kafu. Krenula je prema šanku kad joj je stigla poruka. Bila je to fotografija nekoliko ljudi okupljenih oko stola prepunog hrane. Svi osim jedne osobe izgledali su kao restoransko osoblje. Da, Džordan je zaista bio u ranim dvadesetim. Kratko podšišan, sitnih, duboko usađenih očiju. Njegove gole ruke krasile su tetovaže nalik keltskim simbolima. Klarkova je palcem i kažiprstom uvećala sliku. Poznavala ga je odnekud. Onda se setila. Radi u mrtvačnici. Zatvorila je sliku pa u imeniku potražila broj Debore Kvant i pozvala je. – Nisam ti zahvalila – rekla je Kvantova kad se javila. – Na čemu? – Što si mi telefonirala one večeri i pružila mi izgovor da odem. – Onda je vreme da mi uzvratite uslugu. U mrtvačnici imate radnika po imenu Džordan. Malo više od dvadeset godina, istetovirane ruke… – Džordan Fojl, da. – Radi li dugo tamo? – Skoro godinu dana. Pre toga je bio u vojsci. Mislim da mu je bilo teško da se ponovo prilagodi civilnom životu. – Hoće li danas biti na poslu? – Nema razloga da ne dođe. Je li u nekoj nevolji? balkandownload.org BD4U

– Verovatno nije. Samo hoću da razgovaram s njim. – Pa, ja sam upravo krenula tamo. Obavljaću autopsije do dva. Posle toga držim predavanje iz patologije. – Onda ću svratiti. – Mogla bi da mi mahneš iz sobe za posmatranje. Danas će baš biti posla. – U redu. Vidimo se kasnije. Klarkova je završila razgovor i kucnula telefonom po zubima. Odlučila je da ipak ne uzme drugu kafu. I bez toga se već tresla. Dok se peške vraćala u stan, razmišljala je da li da pozove Rebusa; možda bi mu prijalo da joj se pridruži. S druge strane, jadnik je cele noći bio u Argajl Kresentu. Sad skoro sigurno spava. Osim toga, Džordan Fojl nije Holrojd. Rebusu bi koristila samo Holrojdova slika. Fojl je bivši vojnik. Čula je da im povratak u civilni život često teško pada. Vrate se kući iz zemlje kao što je Avganistan i nikad se sasvim ne prilagode. Mnogi od njih su upadali u sukobe sa zakonom i bili u zatvoru. Nadala se da Džordan Fojl spada u one koji su imali više sreće. Pet minuta kasnije ponovo je prošla pored kafea, ovog puta u kolima. Spustila je prozor nekoliko centimetara u skladu sa savetom gospodina Patela o svežem vazduhu, mada vazduh u jutarnjem špicu nije bio baš najsvežiji. Kad je prošla kružni tok, krenula je prema Nort Bridžu, skrenula desno u Ulicu Bler, pa se spustila do Kaugejta ka mrtvačnici. Bio je to siv, bezličan betonski blok s nekoliko jednako bezličnih crnih kombija parkiranih ispred vrata za utovar. Klarkova se parkirala postaravši se da ne blokira nijedan kombi. Glavni ulaz je bio s druge strane zgrade, ali ona je otvorila vrata za osoblje i krenula kratkim hodnikom, istim onim u kom je srela Džordana Fojla. Onda se popela stepnicama od skladišnog prostora do prostorije za autopsiju. Soba za posmatranje bila je staklom odvojena od sale za autopsiju. Unutra je bio niz stolica i ona je sela na jednu mahnuvši Kvantovoj. Ova joj je odmahnula i dala znak svom kolegi patologu da imaju gošću. Klarkova se trudila da ne gleda u telo na metalnim kolicima, u razne posude ispunjene unutrašnjim organima, ni u odvodne kanale kojima su oticale telesne tečnosti. Na tavanici je bio ugrađen zvučnik preko kog je mogla da čuje šta se govori u sali za autopsiju. Atmosfera je bila mirna i profesionalna. Kvantova je tokom rada beležila nalaze. Čovek u zelenom kombinezonu, kratkim gumenim čizmama iste boje i s maskom na licu, koji joj je asistirao, nije bio Džordan Fojl. Bio je čitavu deceniju stariji od Džordana i radio je u mrbalkandownload.org BD4U

tvačnici otkad je Klarkova pamtila. Ali onda su se vrata otvorila i ušao je Fojl noseći poslužavnik s instrumentima i nekoliko posuda za jednokratnu upotrebu. Spustio je sve to leđima okrenut Klarkovoj. Kad se ponovo okrenuo, pitao je Kvantovu treba li joj još nešto. – Ne treba nam više ništa, Džordane. Ali inspektorka Klark bi da porazgovara s tobom. Pokazala je prema sobi za posmatrače i Fojl je uhvatio pogled Klarkove. Polako je klimnuo glavom i okrenuo se da pođe. Klarkova mu je krenula u susret, a onda ga je videla kako ide niz hodnik i udaljava se od nje skidajući zaštitne rukavice. – Džordane – pozvala ga je. Umesto da stane, on se dao u beg. Klarkovoj je trebao sekund da shvati šta se dešava, a onda je pojurila za njim. On se u međuvremenu već sjurio niza stepenice i više ga nije videla. Kad je izašla na parking, ugledala ga je kako preskače niski zid odbacujući radni kombinezon. Potrčao je prema srednjoj školi „Vind”. Klarkova je oklevala. Da li da krene peške ili kolima? – Sranje – rekla je, kad je odlučila. Preskočila je zid, ali on je već bio na vrhu brda i trčao je prema stepenicama u Ulici Dramond. Klarkova je izvadila telefon, pozvala centralu, predstavila se i zatražila pomoć. Na stepenicama je skoro odustala i na kraju se držala za rukohvate zadihano napredujući ka vrhu. Tu ju je čekala odluka. Fojl je mogao da krene na tri različite strane, a nije imala koga da pita kuda je otišao. Tiho je opsovala i stavila šaku na grudi osećajući kako joj srce divlje lupa. Zazvonio joj je telefon. Jedna patrolna kola su bila na dva minuta odatle i policajci u njima su pitali koga da traže. Klarkova im je opisala Fojla naglasivši da ima tetovaže i gumene čizme. Onda se spustila nazad niza stepenice i krenula prema mrtvačnici putem kojim je došla. Kvantova je i dalje bila u sali za autopsiju. Klarkova je kucnula na staklo i dala joj znak da hoće da razgovara. Kvantova je izašla u hodnik dok je Klarkova brisala znoj s lica. – Fojl je zbrisao – objasnila je, boreći se za dah. – Stvarno? – Kvantova je i dalje nosila masku, a šake u umrljanim rukavicama držala je ispred sebe, ne želeći ništa da dodiruje. – Treba mi njegova adresa. – Živi s roditeljima – rekla je Kvantova. – Tačnije, s majkom. Otac mu je umro pre mesec-dva. – Adresa – ponovila je Klarkova. balkandownload.org BD4U

– Nalazi se u njegovom dosijeu. Moraćeš da pozoveš našu administraciju. – Znate li njihov broj? – Klarkova je izvadila telefon. Ukucala je broj koji joj je Kvantova izdiktirala. – Mogla bi malo da sedneš i povratiš dah – upozorila ju je Kvantova. Ali Klarkova se već udaljavala čekajući da joj se neko javi na telefon. Kad je stigla do kola imala je adresu: Ulica Aper Grej u Njuingtonu. Pozvala je policajce u patrolnim kolima. – I dalje smo u potrazi – rekao je jedan od njih. Klarkova im je dala adresu i rekla im da se nađu tamo. Kad je sela u kola i krenula, pozvala je Rebusa. Zvučao je potpuno ošamućeno. – Možda imam nešto – rekla mu je i objasnila mu šta se desilo s Fojlom. – On ne može biti Holrojd. – To znam. – Šta onda hoćeš da kažeš? – Fojlov otac je umro pre mesec-dva. Zanimljiva podudarnost, zar ne? – Spavao sam jedva tri sata, razmišljanje mi nije na vrhu liste prioriteta. – Pobegao je, Džone. – Za to može da postoji mnogo različitih razloga. Malo droge u džepu, kazne za parkiranje koje je ignorisao… – Možemo li ipak da se nađemo ispred njegove kuće? Ja sam skoro stigla. – Dala mu je adresu. – Veoma je blizu tvog stana. – Dobro – rekao je. – Misliš da će doći tu? – Kretao se u tom smeru. I ide peške. Moram priznati da je veoma brz iako nosi gumene čizme. – Da si nekad u cokulama bežala od neprijateljske vatre, mislim da bi se u zelenim gumenjacima osećala kao u vrhunskim patikama. – Zadivljena sam tvojim superiornim znanjem. – Ako je to stvarno on, moraš da budeš oprezna. – Znam. – Klarkova je s Njuington rouda sišla na Salzberi Plejs, a onda je skrenula levo u Ulicu Aper Grej. Ugledala je dvojicu uniformisanih policajaca kako stoje nasred ulice ispred nje. Jedan je telefonirao, a drugi je izgledao kao da će eksplodirati. Sklonili su se u stranu kad se Klarkova zaustavila uz škripu kočnica. Spustila je prozor držeći telefon u slobodnoj ruci. – Đubre ima pištolj – rekao je policajac zajapuren od besa. – Dozvolili ste mu da vam uzme kola? – Istrčavao je iz kuće kad smo stigli. Promenio je obuću, a preko ramena balkandownload.org BD4U

je nosio ranac. Onda je izvadio pištolj. Možda i nije bio pravi, ali tako je izgledao. – Čuješ li ti ovo? – rekla je Klarkova u telefon. – Dolazim – odgovorio je Rebus. Deniz Fojl je sedela za kuhinjskim stolom sa šoljom zašećerenog čaja. Na stolu je bio laptop, a na podu pored stola nalazio se štampač. Kako je objasnila Klarkovoj, zarađivala je nešto malo novca trgujući na Ibeju. – Ali jednostavno mi nije jasno – ponovila je šesti ili sedmi put. – Ne mogu da shvatim šta mi to govorite. Bila je u kasnim četrdesetim, kose ofarbane u pepeljasto. Nosila je ogrlice, narukvice i par velikih minđuša koje su podsećale na paunova pera. Iako je radila od kuće, bila je besprekorno našminkana, a nokti su joj bili uredno manikirani i nalakirani. Klarkova je sedela na ivici stolice naspram njenog stola, a Rebus je stajao leđima okrenut sudoperi. Bio je neobrijan, u istoj odeći kao prethodnog dana. – Gde je nabavio pištolj? – pitala je Deniz Fojl. – Imamo neke pretpostavke – odgovorila je Klarkova. – Ali sad nam je najvažnije da Džordana bezbedno privedemo. – Bezbedno? – On ima vatreno oružje, gospođo Fojl. I potegao ga je na dvojicu nenaoružanih policajaca. To znači da ovo moramo shvatiti veoma ozbiljno. Moramo angažovati naoružanu jedinicu. – Značajno je zastala. – Ne bismo želeli da mu se nešto dogodi, zato bi bilo korisno da nam odgovorite na nekoliko pitanja. Možete li da pretpostavite kuda je otišao? – Ima prijatelje. – Bilo bi dobro da nam date više detalja. – Verovatno imam nekoliko telefonskih brojeva. Klarkova je zadovoljno klimnula glavom. – Treba nam i novija Džordanova fotografija. Mi imamo jednu, ali nije najbolja. – Ovde bi trebalo da ima nekih slika od Božića – Fojlova je kucnula po svom laptopu. – Mada atmosfera baš i nije bila praznična… – Suprug vam je preminuo? – upitao je Rebus. Okrenula je glavu prema njemu. – Početkom decembra – objasnila je. – Odvezli smo se u Aveniju Česer. Uvek dobijamo čaj od iste dobrotvorne organizacije. Oni tamo imaju svoj balkandownload.org BD4U

lokal. Mark je upravo bio ugasio motor, a onda je pao preko upravljača. – Oči su joj se napunile suzama. – Bilo je nekih znakova upozorenja. Išao je kod lekara zbog bolova u grudima. Ali ja sam to saznala tek kasnije… – Da nemate negde njegovu fotografiju? – Na kaminu. – Da li bih mogao da…? Klimnula je glavom i Rebus je izašao iz kuhinje pa skrenuo desno u dnevnu sobu. Na kaminu je i dalje bilo izloženo nekoliko telegrama s izrazima saučešća, kao i probrane fotografije pokojnika. Na najsvežijoj slici bio je muškarac srednjih četrdesetih godina, prosede kose, s osmehom na usnama, ali bez iskre u očima. Ni na mnogo starijoj slici s venčanja nije bilo radosti u njegovom pogledu. Rebus se fokusirao na tu fotografiju pošto je to bila najstarija slika Marka Fojla do koje su mogli da dođu. Podigao ju je i proučio Markovo lice iako nije bio siguran šta traži. Fotografisao je sliku svojim telefonom. Pre odlaska iz Ulapula uzeo je broj mobilnog telefona Dejva Ritera. Uz sliku je dodao jednostavnu poruku s pitanjem: „Da ili ne?” Na ugaonoj komodi u uglu bilo je još uramljenih porodičnih fotografija. Na njima je uglavnom bio Džordan Fojl: kao osnovac i srednjoškolac, a onda kao mladi regrut. Džordan je držao prekrštene ruke i kezio se od uva do uva. Na kasnijoj slici koju je snimio jedan od njegovih ratnih drugova, nalazio se u nekoj pustinji. Njihov konvoj je stajao, a jedan drug ga je u šali držao u rvačkom zahvatu. Rebus se vratio u kuhinju. Deniz Fojl je izduvavala nos u papirni ubrus, a Klarkova joj je dodala još jedan da obriše suze. – Džordan je imao težak odnos s tatom – objasnila je Klarkova Rebusu. – Mark baš i nije bio jedan od ovih modernih, pažljivih roditelja. – Kako ste upoznali svog supruga, gospođo Fojl? – interesovalo je Rebusa. – U jednom noćnom klubu, kako to inače biva. – Ovde u Edinburgu? Odmahnula je glavom. – U Glazgovu. On je u to vreme živeo tamo. – Čime se bavio? – Bio je automehaničar. – Ali rodom je iz Edinburga? Odmahnula je glavom. – Odrastao je u Glazgovu. – Znači, tamo je imao porodicu? – Stekla sam utisak da su se zavadili. Nikad ih nije pominjao. – Nikad? balkandownload.org BD4U

Ponovo je odmahnula glavom. – Niko od njih nije nam došao na venčanje. – Niste ih upoznali? – Mislim da su mu roditelji tada već bili mrtvi. – Ali imao je neke školske drugove? – Ne u vreme kad sam ga upoznala. – Zastala je. – Na šta ciljate? Kakve to veze ima sa Džordanom? – Zašto ste se preselili ovamo? – Ja sam živela ovde. Radila sam kao sekretarica. Mark nije bio za preseljenje, ali uspela sam da ga nagovorim. – Ponovo je ućutala. – Možda nije trebalo. Mislim da se nikad nije sasvim prilagodio. – Da li bi vam smetalo da pogledamo Džordanovu sobu? – upitao je Rebus. Polako je odmahnula glavom brišući suzne oči. Rebus je krenuo na sprat. Na vratima sobe Džordana Fojla bio je poster prošlogodišnjeg supermodela. Unutra je zatekao neuredan krevet i odeću koja viri iz fioka komode i uskog ormara. Na zidovima su bile njegove slike iz vojničkih dana i još postera prsatih žena. Tu je verovatno trebalo da bude i nekakav laptop, ali nije ga bilo. Među odećom koja je virila iz ormara Rebus je ugledao pravougaoni komad muslina umrljan uljem. Ispod kreveta je našao gomilicu jelovnika iz „Njuington spajsa”. Kad se vratio u prizemlje, Deniz Fojl je pričala Klarkovoj zašto je njen sin napustio vojsku. – Avganistan ga je uništio. Verovatno nikad neću saznati šta je video tamo, ali vratio se izbezumljen. Noću se budio urlajući, ili bih ga u tri po ponoći čula kako jeca u kupatilu. Ne znam da li su mu nudili pomoć psihijatra, ali znam da je nije dobio. Kad god bih mu to predložila, pobesneo bi. Ali činilo mi se da je polako počeo da se oporavlja. Našao je posao, pa čak i devojku… – Trebaće nam i njen broj – prekinula ju je Klarkova. – Ali kad je Mark umro… Mislim, njih dvojica nikad nisu bili bliski. Naprotiv. Ali tada se nešto desilo. Ne pitajte me šta. Začulo se zvono na ulaznim vratima. Rebus je otišao da otvori i ugledao je dvojicu policajaca iz patrolnih kola. – Ostavio ih je – rekao je jedan od njih. – Gde? – Na parkingu u Kameron Tolu. Ali odneo je proklete ključeve sa sobom. balkandownload.org BD4U

– Biće baš zabavno kad budete pisali izveštaj, a? – Rebusu je preko lica preleteo osmeh. – Imaćemo njegovu svežu fotografiju za koji minut. Treba je podeliti zajedno s njegovim opisom. Bolje bi vam bilo da se bacite na to, pošto ste vas dvojica jedini koji znaju kako je obučen. – Zar ne bi trebalo da odemo na pregled? – upitao je drugi policajac. Rebus je zaškiljio. – Zbog čega? – Zbog posttraumatskog stresa. Potegao je pištolj na nas. – I to momak koji je odslužio najmanje jednu turu u ratnoj zoni – odvratio je Rebus. – Ako nekoga treba pregledati, to je on. Onda im je zalupio vrata ispred nosa. balkandownload.org BD4U

40. – Grozno izgledaš – rekla je Džud kad ju je Foks našao kako nervozno puši u krugu bolnice. – Pa, ako ćemo da budemo iskreni jedno prema drugom… Pogledala je svoju neopranu odeću. – Dobro, to je bio nizak udarac. Izvini. – Pokušala je da savlada drhtanje. – Hoćeš li moj kaput? – Foks je odmah počeo da ga skida. – Veoma plemenito od tebe. – Dozvolila mu je da joj prebaci kaput preko ramena. – Samo nemoj da ga pospeš pepelom. To joj je skoro izmamilo osmeh, ali onda se setila zašto su tu. – Pa, da li da potpišemo smrtnu presudu, ili ne? – To je samo saglasnost da ga ne oživljavaju… – Znam ja šta je to, Malkolme! Ali govorimo o našem tati, jedinom kojeg imamo. A ako stavimo svoje potpise na taj obrazac, izgubićemo ga. – Zar ne misliš da je već izgubljen? – Čuda se dešavaju. – Ja ih u poslednje vreme nisam video previše. – Pola noći sam provela na internetu čitajući o tome. Pacijenti su se budili posle više godina u komi i, mrtvi gladni, pitali šta ima za doručak. Takve stvari se dešavaju, Malkolme. – Povukla je još nekoliko dimova. – Obavili su sva moguća ispitivanja, Džud. – Nisu baš sva. I to sam proverila. Samo hoću da kažem da… – Zakašljala se pognute glave. Kašalj je prestao, ali ramena su joj se i dalje tresla i Foks je shvatio da ona plače. Zagrlio ju je. Koža joj je bila masna, a kosa prljava, ali on ju je ipak poljubio u teme. – Ući ćemo kad budeš spremna – kazao joj je. – Ni minuta ranije. – Onda ćemo ostati ovde dok se ne posmrzavamo. Ali znao je da to nije ozbiljno mislila. Počela je potera. Fotografije Džordana Fojla podeljene su medijima koji su balkandownload.org BD4U

negodovali tražeći više informacija. Rečeno im je samo da je naoružan i da bi mogao da bude opasan. Međutim, priča o otmici patrolnih kola nekako je ipak procurila, tako da ih je šef policije pozvao zahtevajući odgovore. I Džejms Pejdž je zahtevao odgovore, ali posle izveštaja koji su mu podneli Klarkova i Rebus nije bio ni polovično zadovoljan. – Mislite da je Mark Fojl bio Brajan Holrojd? Dobro sam vas razumeo? Ali nemate dokaze za to? – Logično je – odgovorio je Rebus. – Otac umire i sin odlučuje da se osveti za patnju koju je ovaj pretrpeo. – Sin koji nikad nije bio naročito blizak sa svojim ocem? Da li je porodica uopšte znala za zlostavljanje koje je Brajan Holrojd trpeo? Klarkova i Rebus su se zgledali. – Izgleda da žena ne zna ništa o tome – konačno je priznala Klarkova. – Ali kažete da je sin to nekako saznao? – Tu su jelovnici iz restorana i muslin iz fioke Mintonovog radnog stola. On je tip kojeg tražimo – naglasio je Rebus. – Samo kažem da postoji još mnogo razloga koji su mogli da ga navedu da krene tim putem. – Ja ne bih rekao. Pejdž je zamišljeno ćutao odmeravajući Rebusa i Klarkovu. – Moram reći šefu da si bio uključen u ovo, Džone. Ne moram ni da vam kažem da je to bomba koja će eksplodirati tek kad se slegne prašina od ovog praska. – Žao mi je. Pejdž je uzdahnuo. – Jedno je jasno. Naša akcija u Portobelu je propala priča. – Sigurni ste? Pejdž je oštro pogledao Rebusa. – U bekstvu je, Džone. Šta bi dobar vojnik uradio? – Prekinuo bi misiju – priznao je Rebus. – Osim toga, ona dvojica uniformisanih policajaca već su prebačeni na drugi zadatak. Svi su se bacili na posao. Proveraju vozove, autobuse, izlaze iz grada. Čak i aerodrom. Ima li on novca? – Debitnu i kreditnu karticu – odgovorila je Klarkova. – Zatražili smo od njegove banke da nas obavesti o svim novim transakcijama. Isto važi i za njegovog mobilnog operatera. Njegova mama misli da je odneo i pasoš, zajedno s laptopom i možda nešto odeće. – Je li s njom obavljen zvaničan razgovor? balkandownload.org BD4U

– Sad je u sobi za razgovore u Sent Leonardsu. I Džordanovu devojku će odvesti tamo. To sam poverila Esonovoj i Ogilviju. Oni će proveriti i društvene mreže i videti da li je razgovarao s nekim. – Jesu li Kristin i Roni dovoljno prisebni? – Svi smo umorni, gospodine – kazala je Klarkova s osmehom. – Onda bi trebalo da se odmorite malo. Angažovali smo pola policije za potragu. Dok ga ne privedemo ne može se mnogo toga uraditi. – Da, gospodine – rekla je Klarkova okrećući se da pođe. Ali Rebus se nije micao. – Što se tiče sledeće noći… – Džone, rekao sam da ne može. Zar nisam bio dovoljno jasan? – Pejdž je podigao glavu i pogledao Rebusa. – U redu – rekao je Rebus krenuvši za Klarkovom. Pejdž je verovatno pomislio da je Rebus gurnuo ruke u džepove pokazujući kako mu je svega dosta. On je, u stvari, nešto proveravao. Da, ključevi stana na Argajl Kresentu i dalje su bili kod njega. Entoni Rajt je izvadio ključeve i spremao se da ih gurne u bravu kad je primetio da su vrata obijena, a onda ponovo zatvorena. – Sranje – rekao je. Samo mu je još provala nedostajala posle svega što se desilo u poslednje dve-tri nedelje. Gurnuo je vrata i oslušnuo. Vladala je tišina. Trebalo je odlučiti. Da bučno krene gore u nadi da će uplašiti provalnika ako je i dalje tu, ili da se prikrade na prstima i iznenadi ga? Pošto se odlučio za drugu opciju, tiho se popeo uza stepenice. Bio je veoma oprezan za slučaj da neko iskoči pred njega. Zastao je u uskom hodniku na spratu i ponovo oslušnuo. Šta li su odneli? Njegov laptop i CD plejer sigurno. U „Gifordu” će naći nekog preko koga će nabaviti nove uređaje. Onda se setio ključeva motorcikala koje je držao u jednoj fioci u kuhinji, zajedno s ključevima od brava i katanaca njegove garaže. Kad se setio šta je još u garaži, stomak mu se zgrčio. Spustio je kacigu na pod i krenuo prema otvorenim vratima dnevne sobe. Tamo su ga čekali jedan muškarac i jedna žena. Muškarac je raširenih nogu sedeo u fotelji, s pištoljem spuštenim preko prepona. Žena je stajala pored vrata i odgurala je Entonija do sredine sobe. – Znači, ti si Entoni? – upitao je muškarac. – Ti si mi poznat – Rajt je zaškiljio pokušavajući da se seti. – Pomoći ću ti da se prisetiš. – Naglo je trznuo glavu napred oponašajubalkandownload.org BD4U

ći udarac. – Denis Stark. Bio si s njim onog dana. Skoro si polomio nos mom šefu. Muškarac je klimnuo glavom. – Da sam onda znao ko si, poštedeo bih sebe nevolja. – A ko sam? – Bratanac Hamiša Rajta. Upravo sam pogledao slike sa sahrane tvog oca. O tome su pisale sve novine. A tamo je bio i stric Hamiš. To objašnjava zašto mi je rekao da je roba u onom skladištu. Poverovao sam mu devedeset odsto i ispostavilo se da je to bilo devedeset odsto istina. Zar nije tako? – Ne znam o čemu pričaš. – Pričam o ovome. – Muškarac je zavukao ruku u džep iz kog je izvadio nekoliko ključeva, pa ih je sve bacio pred Rajtove noge. – Četiri motocikla, Entoni. Plus onaj na kojem si dojahao ovamo. I ključevi od katanaca. Sad hoću da znam gde ih držiš. – Muškarac je zastao. – Tvog strica nije bilo lako slomiti, ali ja sam ga slomio. A onda je presvisnuo. Ponekad se dešava, od bola. Telo jednostavno zaključi da mu je dosta. I tebi mogu da uradim isto, Entoni. Ili stvar možemo odmah da završimo na fin način. – Stvarno vam kažem… Bacili su se na njega pre nego što je stigao da dovrši rečenicu. Lepljivom trakom za pakovanje obmotali su mu gležnjeve i pričvrstili mu ruke iza leđa. Muškarac ga je držao na zemlji skoro ga gušeći kolenom pritisnutim uz grkljan. Šakom mu je poklopio usta, a onda je i preko njih zalepio srebrnu traku, nekoliko puta mu je obmotavši oko glave. Kad su završili stali su iznad njega dok se on migoljio na podu. Muškarac ga je šutnuo u dijafragmu i Entoni je zastenjao i zažmurio od bola. Žena još ništa nije rekla. Izašla je iz sobe i vratila se sa stvarima koje je našla u njegovim kuhinjskim fiokama: noževima, makazama i metalnim ražnjevima za meso. – Lepo – rekao je muškarac ocenjujući predmete koje je ona spuštala na pod. Podigao je lice prema njenom i poljubio je u usta. Rajt je hteo da im kaže da su ludi, ali mogao je samo da mumla kroz lepljivu traku. Muškarac je sad klečao ispred njega. Prislonio mu je cev pištolja na čelo, a Rajt ponovo oseti poriv da zažmuri. – Znaš, ja sam ubio Denisa – rekao je muškarac otežući. – I nisam to uradio samo jer sam ga mrzeo iz dna duše. Morao sam ostalima da usmerim pažnju na nešto drugo. Osim toga, pominjao je da će te ponovo posetiti na balkandownload.org BD4U

radnom mestu, a kako mi je rečeno da je roba tamo sklonjena… – Zastao je i zamišljeno se počešao po obrazu. – Pošto se Džo vratio u Glazgov, to znači da mogu da se dočepam robe tako da niko ne zna za to. – Pogledao je okolo i slobodnom rukom uzeo ključeve katanca. – Neka garaža bi bila logičan odgovor. Klimni glavom ako sam blizu. Rajt je odmahnuo glavom i osetio nov nalet bola kad se cev pištolja spojila s njegovom levom slepoočnicom rasekavši je. Držeći ključeve među zubima, muškarac je uzeo jedan nož i zario ga polako i pažljivo dva centimetra u rame svoje žrtve. Zapušenih usta, Entoni Rajt je pokušao da vrisne. balkandownload.org BD4U

41. Malkolm Foks je ponovo bio na istom mestu, na putu koji vodi prema garažama. Džud mu je poslala nekoliko poruka optužujući ga za krajnju neosetljivost. Bili su kraj Mičovog uzglavlja kad joj je rekao da mora malo da izađe. – Na koliko? – Na dva-tri sata. – Dva-tri sata? – Lekar im je bio saopštio da bi njihov otac mogao da poživi još samo dva-tri sata. Dva-tri sata. Dva-tri dana. Možda i celu nedelju. To im je rečeno pre nego što su potpisali obrasce, a Džud je sve vreme plakala. Lekar ju je upitao želi li neki sedativ, ali ona je odmahnula glavom. Njene poruke sada su kao udarci stizale na svakih dvadesetak minuta. Foks je sedeo oslonivši šake na volan. S radija u kolima jedva čujno je dopirala muzika „Klasik Fm-a”. Neki klinac na BMX-u četiri puta se provezao pored njega ispitivački ga gledajući, ali se nije zaustavio. Foks je svog prijatelja, vlasnika kaprija, zatekao kako opet radi nešto na kolima. Onda je uterao kola u garažu i zaključao je. To je bilo pre petnaestak minuta. Posle toga je peške otišao prema jednom soliteru. Foks je ubacio mentol bombonu u usta i počeo da je sisa u nadi da će mu to pomoći da razbistri misli. Ispustio je kutijicu na pod i sagnuo se da je podigne kad su pored njega prošla jedna kola. Posmatrao ih je kako polako prilaze garažama da bi se zaustavila između dva reda. Otvorila su se oboja prednja vrata. Vozila je neka žena, a suvozač je bio muškarac. U sve gušćoj tami nije mogao da raspozna njihova lica. Muškarac je prošao pored jednog niza garaža, a onda je krenuo pored drugog. Zaustavio se tek kad je došao do garaže Entonija Rajta. – Vidi ti to – rekao je Foks. Izašao je iz svojih kola, tiho zatvorio vrata i peške krenuo prema njima trudeći se da izgleda kao radnik koji se vuče kući balkandownload.org BD4U

s posla. Čuo je kako se metalna vrata bučno otvaraju. Obe figure su mu se izgubile iz vidokruga, pa je ubrzao. Kad je prišao dovoljno blizu da razazna registarski broj kola, pokušao je da ga zapamti, ali brzo je shvatio da mu je već poznat. Bila su to jedna od kola iz operacije „Junior”. Tiho je opsovao i usporio. U garaži se upalilo svetlo. Kad se približio, Foks je video da su motocikli zaštićeni najlonskim prekrivačima. Uza zadnji zid garaže stajale su dve prilike. Izgleda da ih je više zanimao sadržaj nekog drvenog sanduka. Prepoznao je Bet Hasti, iako je bila okrenuta leđima. Kad se muškarac delimično okrenuo, video je da je to Džeki Dajson. Foks se zgranuo kad je Dajson poljubio Hastijevu u obraz. Već je bilo prekasno da se sakrije. Dajson ga je spazio krajičkom oka. Okrenuo se i uperio mu pištolj u grudi. – Hajde, nemoj da se stidiš – rekao je. – Ulazi ovamo. – Koji kurac on radi ovde? – prosiktala je Bet Hasti. – Sad mi je sve jasno – rekao je Foks podižući ruke i dok je koračao prema njima. – Je li? – Hastijeva te je pokrivala dok si one noći pratio Denisa do uličice u kojoj si ga ubio. Otkad ste vas dvoje zajedno? – Šta ćemo s njim? – upitala je Hastijeva Dajsona. – Moram da razmislim. Ti mi za to vreme donesi lepljivu traku iz kola. Hastijeva je uradila kako joj je rečeno hladno pogledavši Foksa dok je prolazila pored njega. – Znači, istina je ono što kažu – obratio se Foks Dajsonu. – Panduri ubačeni među kriminalce umeju da promene stranu. Jedino mi nije jasno kako misliš da se izvučeš s ovim. – Ma nemoj? – Ja teško da sam najbistriji, a sve sam shvatio. – Meni se čini da nisi imao blage veze šta se dešava dok nisi nabasao na nas. – Hastijeva se vratila s trakom. – Ruke na leđa – naredio je Dajson. Foks je poslušao ne skidajući pogled s Dajsona, dok mu je govorio. – Poruka koju si ostavio pored Denisa teško se može smatrati dokazom pametnog razmišljanja. Nije uspela da nas zavara duže od pola dana. – Ali zamutila je vodu, zar ne? Tako sam umanjio šanse da Džo skonta. Baš kao što sam paljenjem one kafane dao Darilu Kristiju temu za razmišljanje kako se ne bi previše zainteresovao za Rajtov štek. – Dajson je probalkandownload.org BD4U

učio ono što je Hastijeva uradila. – Sad mu veži noge – naredio joj je. – Otkad imaš pištolj? – zanimalo je Foksa. Dajson se hladno nasmešio. – Trebala mi je neka zaštita za slučaj da me Starkovi provale. Kad mi je Kompston rekao da je negde na ulici još jedan pištolj kalibra devet milimetara, to mi je delovalo kao prst sudbine. Foks je osetio kako se traka obmotava oko poruba njegovih nogavica. Pokušao je da pomeri ručne zglobove, ali Hastijeva je prilično dobro obavila posao, ne ostavivši mu skoro nimalo prostora. – Sad skini prekrivač s jednog motocikla – rekao je Dajson Hastijevoj. – Umotaćemo te tako lepo da ćeš izgledati kao mumija, Fokse. Ispod pokrivača se pojavio aerodinamičan, blistavocrven motocikl, stvoren za jurnjavu. Dajson je mrmljanjem izrazio divljenje dok je spuštao prekrivač na zemlju. Hastijeva je gurnula Foksa, a on se samo sručio na prekrivač. Kleknula je i obmotala mu usta trakom. Onda je uz pomoć svog ljubavnika počela da umotava Foksa u improvizovani pokrov. Dok su oni oblepljivali pokrivač sa sve više trake, Foks je shvatio da će se ugušiti ako negde ne ostave neki otvor. A izgleda da to nisu imali u planu. Foks je počeo da se migolji, pokušavajući da pokida traku. Njegovi krici bili su prigušeni. Dajson se iskezio kad je završio posao. Prekrivač je bio providan, pa je video kako ono dvoje ponovo ustaju. Onda su se bacili na posao. Ispraznili su sanduk i njegov sadržaj prebacili u prtljažnik svog vozila. Foks se trudio da ne podlegne panici i da diše što pliće. Traka na njegovim zglobovima je malo popustila, ali to još nije bilo dovoljno. Micao je i usne i vilicu pokušavajući da odlepi traku. Trljao je lice o tanak plastični prekrivač, ali nigde nije mogao da nađe neravninu koja bi mu pomogla da oslobodi usta. Iako se trudio da do toga ne dođe, disao je sve isprekidanije dok mu je adrenalin jurio kroz telo. I gledao je. Išli su tamo-amo dok nisu sve obavili. Onda su nakratko stali da se zagrle i poljube, na samo pola metra od njegovog opruženog tela koje se migoljilo. Dajson je stisnuo šaku Hastijevoj, a ona je posle toga izašla. Dajson je zastao na trenutak i osmotrio Foksa. Onda je ugasio svetlo na tavanici i krenuo napolje. Foksov improvizovani pokrov je počeo da se zamagljuje. Ipak je uspeo da razazna Dajsonovu siluetu naspram noćnog neba dok se protezao da dohvati ručku vrata i spusti ih kako bi zaključao Foksa u njegobalkandownload.org BD4U

voj grobnici. Iznenadni pokret. Ženski krik. Neko je Dajsonu prišao s leđa i udario ga nečim. Foksu se učinilo da je video čekić. Pištolj je pao na zemlju, a neka druga prilika ga je pokupila. Prvi napadač je zadavao udarac za udarcem dok Dajson prvo nije pao na kolena, a onda licem udario u asfalt. Foks je stekao utisak da je drugi vrisak dopro odnekud iz daljine. Bet Hasti je bežala spasavajući živu glavu. Foks je ustanovio da skoro zadržava dah dok mu je krv bubnjala u ušima. Sada su Dajsona, koji je u najmanju ruku bio bez svesti, odvukli za noge i on mu je nestao iz vidokruga. Foksu se učinilo da Dajsona ubacuju u prtljažnik njegovih kola. Tresak vrata prtljažnika potvrdio je njegovu pretpostavku. Onda se na vratima garaže ukazala maglovita prilika i zastala na pragu. Krenula je napred u tamu i kleknula ispred Foksa kao da namerava da se pomoli. Ali onda je blesnuo metal i nož je počeo da se probija kroz pokrov. Prilika je rascepila najlon otkrivši Foksovo lice. Daril Kristi. Odmerio je Foksa od glave do pete, a onda je zavukao nokte pod traku i oslobodio mu usta. Foks je žudno gutao vazduh osećajući da bi mu svakog časa moglo pozliti. – Dajson je ubio Denisa – izletelo mu je. Kristi mu je odgovorio sporim klimanjem glavom. – Entoni nam je rekao. I njega su ovako upakovali. Druga figura stajala je nekoliko metara dalje i Foks je shvatio da je to Džo Stark. – Džo je tradicionalista – objasnio je Kristi Foksu. – Njemu ne trebaju pucaljke. Dovoljan je lep, velik keser. To je dostojno divljenja. – Moramo da idemo – zarežao je Stark. Kristi je ustao i obrisao prašinu s kolena. – Prijaviću ovo – rekao je Foksu. – Konjica će uskoro doći po tebe. – Hastijeva? – Pobegla je glavom bez obzira. Moglo bi joj se desiti da zauvek beži. – Krenuo je napolje, zastavši samo da s divljenjem pogleda crveni motocikl. Onda je ušao u kola i krenuo u rikverc nestavši iz Foksovog vidokruga. Džo Stark nije seo na suvozačko sedište. Verovatno su kola kojima su se dovezli bila u blizini. Na mesečini se presijavala barica tečnosti, sve što je ostalo od Džekija Dajsona. Foks se zapitao da li će ikad saznati njegovo pravo ime, ime čoveka koji je bio pre nego što je kao krtica poslat u podzemlje. Pretpostavljao je da to nije ni bitno. balkandownload.org BD4U

Prvi omladinac pojavio se nekoliko minuta kasnije s kapuljačom na glavi i maramom preko donje polovine lica. Pogledao je ispruženog Foksa koji je molio za pomoć. Međutim, samo je bez reči odgurao crveni motocikl. Nekoliko minuta posle toga pojavilo se još prilika s kapuljačama. Oni su odvezli ostatak plena ostavivši Foksa da čeka rotaciona svetla patrolnih kola. S njima je stigla i Šivon Klark. Pomogla mu je da se oslobodi i saslušala ga. – Bolje da proverimo kako je Entoni – rekao je trljajući šake kako bi povratio cirkulaciju. – Uradićemo to. Telefon mu je bio ispao iz džepa, pa ga je Šivon podigla i pružila mu ga. – Imaš poruku – kazala je. Pogledao je u ekran. Na njemu su bile samo dve reči. „Otišao je.” balkandownload.org BD4U

42. Rebus je sedeo u dnevnoj sobi osvetljenoj jednom podnom lampom u suprotnom uglu. Zavese su bile razmaknute nekoliko centimetara, a zadnja vrata otključana. Brilo je bio sklupčan kraj njegovih nogu, a on je držao telefon uz uvo, čekajući da mu se jave. Pre toga mu je stigla poruka od Dejva Ritera kojom ga ovaj obaveštava kako ne može sa sigurnošću reći da je na onoj slici Brajan Holrojd. Posle toga je usledio dug razgovor s Deborom Kvant koja nije mogla da poveruje da joj je ubica sve vreme bio pred nosom. – Često je tako, Deb – rekao joj je Rebus razmišljajući o tome kako su zlostavljači iz Ejkorn hausa ostali neotkriveni i mirno nastavili svoj život. Zvonjavu je zamenio glas Malkolma Foksa. – Ovo baš i nije najbolji trenutak, Džone. – Šivon mi je upravo javila. Žao mi je zbog tvog oca. – U bolnici sam. – Kako je Džud? – Neobično je mirna. – A ti? – Ja kao da i dalje ležim u onoj garaži umotan kao mumija. – Znači, to je bio Džeki Dajson? – Uz malu pomoć svoje ljubavnice. Moramo da uhapsimo Darila Kristija. – I to će se desiti. Mada sumnjam da ćemo ikad naći telo i kola u kojima su ga odvezli. – To je ipak bilo ubistvo. – Jesi li siguran da je mrtav? – Prilično. – Znam šta bi dobar advokat uradio s tim iskazom na sudu. – Svejedno. – Šef policije neće želeti da se to otkrije. Infiltrirani policijac prelazi na drugu stranu i ubija dva čoveka. balkandownload.org BD4U

– Svejedno – ponovio je Foks. – Umro bih tamo da me Kristi nije spasao – dodao je zatim. – Bio sam glup što nisam poveo podršku. – Dobro došao u moj svet. Trebalo ti je baš dosta vremena. – Stvarno ne znam mogu li ja ovo. – Ne budi strog prema sebi, Malkolme. Otac ti je upravo umro. Naravno da se osećaš loše. Sad moraš da se usredsrediš na sahranu. Sačekaj nedelju ili dve pre nego što odlučiš da napustiš posao u kome si tek počeo da se dokazuješ. – Da, možda. – Foks je glasno uzdahnuo. – Jesi li kod kuće? – Gde bih drugo bio? – Čujem da konačno imamo osumnjičenog za Mintonovo ubistvo. – Grad je potpuno blokiran. Nema kuda da ode. – Rebus je zastao. – Bolje da te ostavim na miru. Još jednom primi moje saučešće. – Hvala. – Ako bilo šta mogu da učinim, samo kaži. Ti i ja ćemo održati jedno malo bdenje, pa ćemo videti kako ćeš se onda osećati. – Rebus je okrenuo glavu prema otvorenim vratima. Tamo je stajao Džordan Fojl s pajserom u ruci. – Čućemo se kasnije – rekao je Rebus, završavajući razgovor. Brilo se probudio i počeo da pokazuje zanimanje za pridošlicu. – Ti nisi Dalrimpl – rekao je Fojl ušavši dva-tri koraka u sobu. Nosio je tanku kamuflažnu jaknu od pamuka preko dukserice s kapuljačom. – Nisi poneo pištolj? – upitao je Rebus. – Ko si ti? – Fojl je sada stajao ispred njega malo podigavši pajser. Rebus je spustio šake na naslone fotelje, pokazujući da mu on nije nikakva pretnja. – Zar te nisam video u mrtvačnici? Ti si onaj tip s kojim izlazi profesorka Kvant. Rebus je potvrdio tu činjenicu lakim klimanjem glavom. – Zovem se Džon Rebus. Bavio sam se slučajem Ejkorn hausa. Tvoj otac je promenio ime. Zvao se Brajan Holrojd, je li tako? Fojl se pažljivije zagledao u njega. – Otkud ti to znaš? – Važnije pitanje je, sine, otkud ti to znaš. – Gde je Dalrimpl? – Gotovo je, Džordane. Sad treba pokrenuti istragu o onome što se događalo u Ejkorn hausu. Da bi to bilo moguće, bar jedan od zlostavljača mora da svedoči. A to znači da nam treba živ. Bio si u Avganistanu, zar ne? Ja sam služio u Severnoj Irskoj tokom nemira. Takve stvari nikad ne možeš da potisneš. Zauvek te promene. Ne kažem da znam šta si proživeo… – Rebalkandownload.org BD4U

bus je prekinuo priču. – Zašto lepo ne sedneš? Izgledaš kao da ćeš se svakog časa srušiti. Noć je hladna i nije lako biti u bekstvu, ali ovde si sasvim bezbedan. Na kuhinjskom stolu imaš sendvič i nekoliko konzervi soka. Slobodno se posluži. – Šta si ti? – Bio sam policajac. Godinama poznajem Velikog Gera. Zamolio me je da mu pomognem da pronađe onoga ko je pucao u njega. – Ne mogu da verujem da sam promašio. – Minton je kupio pištolj na crno. Verovatno nije najprecizniji. A to što ga je uopšte kupio, znači da je tvoju poruku shvatio ozbiljno. Kaferti je malo oguglao na pretnje, pa u početku nije obratio pažnju. Je li i Majkl Toland dobio takvu poruku? – upitao je Rebus, a mladić je klimnuo glavom. – Onda ju je sigurno bacio jer je mi nismo našli. Zato nam je u istrazi trebalo dosta vremena da povežemo te slučajeve. – Znaš da ću ipak morati da te ubijem? – Ne, nećeš morati. Sad ćeš lepo sesti da odmoriš noge i ispričaćeš mi celu priču. Osim ako prvo ne želiš neko piće. – Moram da odem po ranac – na kraju je rekao Fojl. – Gde je? – U bašti. – Je li pištolj u njemu? Fojl je klimnuo glavom. – Ali ne treba mi to. – Šta ti onda treba? – Ne treba da čuješ moju priču, već priču mog tate. – A to je u rancu? – upitao je Rebus na šta je mladić klimnuo glavom. – Hajde, onda – kazao je. – Ti ideš sa mnom kako ne bi mogao da pozoveš nekog. U stvari, daj mi tvoj telefon. – Fojl je pružio slobodnu ruku a Rebus mu je dao telefon. Onda je polako ustao i krenuo ispred Fojla, prvo u kuhinju, a onda u baštu iza nje. Pošto su pokupili ranac, krenuli su nazad u kuću. Rebus je predložio Fojlu da ostavi pajser. – Neće moći – odgovorio je Fojl. – Džordane, naoružani policajci su po celom gradu. Ako te vide da mašeš bilo čime težim od bele maramice, upucaće te. Dvojica su sinoć bili ovde i čekali su te u zasedi. Fojl nije mogao da se uzdrži. Okrenuo se prema prozoru i provirio kroz prorez između zavesa. balkandownload.org BD4U

– Sad nisu tu – umirio ga je Rebus. – Niko nije očekivao da ćeš doći ovamo. Niko osim mene. Zbog toga sam ostavio vrata otključana. Pošto je još jednom pogledao na ulicu ispred kuće, Fojl je seo na ivicu sofe. Dok je otvarao ranac, osmotrio je Brila. – Tvoj pas? – upitao je. – Tako nešto. – Ja nisam smeo da imam ljubimca. Tata mi nije dozvoljavao. – Razgovarao sam s tvojom majkom. Izgleda da je bio prilično nezgodan. – Zbog toga je napisao ovaj dnevnik. Pretpostavljam da je to bila neka vrsta izvinjenja. – Tvoja mama ne zna za to? Fojl je odmahnuo glavom. – Dao mi ga je jedne noći i rekao mi da nikom ne govorim o tome. Tada je već znao da je bolestan… – Zastao je. – Biće lakše da sam pročitaš. – Ustao je sa sofe, prišao Rebusu i dao mu beležnicu s koricama od prevrnute kože, pričvršćenu platnenom elastičnom trakom. – Možda ću ipak otići po onaj sendvič – rekao je mladić izlazeći iz sobe. Rebus je skinuo traku i počeo da čita. „Prvo što moraš da znaš, Džordane, to je da nisam rođen kao Mark Fojl. Mark je momak koga sam upoznao dok sam se potucao londonskim ulicama. Bio je narkoman i jedne zime je umro. Bili smo skoro vršnjaci, a on je i dalje imao karticu zdravstvenog osiguranja, pa mi nije bilo teško da preuzmem njegov identitet. Sve dotad bio sam Brajan Holrojd. To ime sam dobio kad sam rođen. Moj pravi rođendan je tačno mesec ranije nego što ti misliš. Mada više neće biti mojih rođendana. Tvojoj mami nisam ništa rekao, ali bio sam kod raznih lekara i stvari ne stoje dobro. Mogli bi da me operišu, ali ja to ne želim. Kad je vreme, vreme je. Jednom sam prevario smrt i to je, verovatno, dovoljno. Sedeo sam u nekom kafeu pred jedan pregled ophrvan uobičajenim mračnim mislima, kad se začula ta pesma. Isprva nisam znao gde sam je čuo, a onda sam se setio. Otvorio sam Šazam na mom telefonu i našao je. Pesma se zove „Čak i psi u divljini”[ 14]. Izvodi je grupa Asosijets. Ispostavilo se da su Škoti. Slušali su je one noći dok su me vozili u neku šumu u Fajfu da me zakopaju. U tom trenutku su me preplavila sećanja i odjednom sam se osetio stvarno bedno zbog svog ponašanja prema tebi. Nisam mogao naterati sebe da te volim. Jednostavno nisam mogao. Možda ćeš, pošto pročitaš ovo, shvatiti zašto…” balkandownload.org BD4U

Rebus je prekinuo čitanje kad je Džordan Fojl ponovo seo na ivicu sofe sa sendvičem u jednoj ruci i konzervom soka u drugoj. Mladić je jeo i ćutke gledao Rebusa u oči. Rebus je spustio pogled i nastavio da čita. „Neko vreme sam strahovao da sam gej. Mislim, nisam se tako osećao, ali činjenica je da sam spavao s muškarcima. Da li to znači da sam gej? Kad je Deniz pokazala zanimanje za mene, pokušao sam da je odbijem, ali znaš kakva je tvoja mama. Niko nije uporniji od nje. Kasnije, kad bih se probudio uplakan, ona me je smirivala. Znala je da nešto krijem od nje, ali kazala je da ću joj se poveriti kad budem spreman za to. Taj dan nikad nije došao. Ti ćeš joj možda pokazati ovo, a možda i nećeš. Sam odluči. Ona je bila ljubav mog života. Istina je da mi je verovatno spasla život. Onda je zatrudnela i ti si došao na svet. A ja sam od početka bio hladan prema tebi. Hteo sam da te odvojim od sveta i od svih grabljivaca koji u njemu vrebaju. Čak sam strahovao da sam i sâm jedan od njih. I zbog toga sam te odgurnuo od sebe, iako sam znao da patiš zbog toga. Biće ti slaba uteha to što sam i ja patio…” – Prvih nekoliko strana uglavnom su o porodici – izjavio je Džordan Fojl. – Deo koji bi mogao da te zanima dolazi nešto kasnije. Onda je Rebus okrenuo nekoliko strana dok nije naišao na poznata imena, pa je nastavio da čita. „Pili su i drogirali se i prisiljavali i mene na to. Sve samo da mi umrtve misli i osećanja. To su bili nezajažljivi ljudi i nije bilo ničeg što bi ih zaustavilo u potpunom zadovoljavanju apetita. Niko ne bi slušao ni mene ni druge klince. Mi smo bili šljam. Dejvid je bio Dejvid Minton, važan advokat. Godinama sam osećao mučninu kad bih ga video u novinama ili na televiziji. Njegov ortak bio je poslanik po imenu Hauard Čamp. Džimi je bio Džejms Brodfut i, verovao ili ne, on je bio šef gradske policije. Vidiš? Eto kakvi su to ljudi bili: moćni i puni sebe. Tod Dalrimpl je uglavnom voleo da gleda, ili samo da se druži s tim skotovima. Mislim da je imao kazino negde u gradu. Miki Toland je radio u Ejkorn hausu. Svi koji su boravili tamo znali su šta se dešava, ali on je bio glavni organizator. I znaš li šta se desilo? Pre dve godine je dobio na lutriji. Morao sam da isključim vesti kad su prikazali njegovu tupavu iscerenu njušku. Još je i oženjen. Živi i uživa u životu. Svi su oni gomila govana. Čamp me je davio. On se ložio na takve stvari. Ali umesto da prihvatim igru, ja sam klonuo i počeo da se pretvaram da imam konvulzije. Onda sam se potpuno ukočio i zadržao dah. Mislio sam da će me provaliti kad mi neko proveri puls. Međutim, bili su potpuno van balkandownload.org BD4U

sebe i tako uspaničeni da su, očigledno, potpuno zaboravili na to. Tada su pomenuli izvesnog Kafertija. On će to rešiti, rekli su. To je značilo da će se otarasiti mog tela. I onda su stigla ta dva tipa. Mene su u međuvremenu umotali u čaršav na kojem sam ležao. To mi je odgovaralo. Mogao sam tiho da dišem, a da oni to ne primete. Ubacili su me u prtljažnik svojih kola. Zvali su se Pol i Dejv, to je sve što znam. U kolima im je bio uključen radio. Ne, to je, u stvari, bila kaseta. Znam da ju je jedan od njih izbacio jer mu se nije dopala pesma. Bila je to pesma koju sam čuo u onom kafeu: „Čak i psi u divljini”. Slušao sam je i nisam mogao da verujem. Tekst kao da je bio napisan za mene. U tom trenutku sam odlučio da kupim ovaj dnevnik i napišem nešto za tebe, nešto što ćeš dobiti dok sam još živ.” Rebus je ponovo podigao pogled. Primamljen sendvičem Brilo je sedeo na podu pored Fojlovih nogu. Fojl ga je hranio komadićima piletine i slanine, mazeći ga drugom rukom. – Jesi li razgovarao s njim? – upitao je Rebus. – Dnevnik mi je dao veče pre nego što je umro. Ali ujutro sam ga zagrlio u hodniku na spratu. Nisu nam baš išli razgovori. A sve zbog onoga što se desilo na tom mestu. Njegov život je uništen, moj odnos s njim je uništen, sve zbog tih gadova. – Fojl je glavom pokazao prema svesci. – Pobegao je spasavajući živu glavu i celu noć je proveo u toj šumi. Ležao je drhteći, prekriven lišćem i svime što je tamo uspeo da sakupi. Onda je iz jedne kuće ukrao odeću i novac i zbrisao što je dalje mogao. Jedno vreme je bio u Londonu, a posle u Glazgovu. Tamo je upoznao moju mamu. – Zastao je. – Jesi li ozbiljno mislio kad si govorio o istrazi? – Jesam. – Hoće li biti neke koristi od toga? – Nekolicina ljudi će izgubiti ugled. – A ja ću za to vreme robijati zbog ubistava? – Pozovi se na smanjenu uračunljivost. Ubaci posttraumatski stres u priču i trebalo bi da prođeš dobro. – Što znači? – Odležaćeš koju godinu, ali ne previše. – Samo ako se predam. – Šta ćeš drugo? Da pobegneš u London? – Taj Kaferti će uceniti moju glavu. – Neće to uraditi. Hteo je da nađe tvog tatu kako bi mogao da mu se izvini. Pretpostavljam da isto izvinjenje sleduje i tebi. balkandownload.org BD4U

– Uprkos tome što sam pokušao da ga ubijem? – Uprkos tome – potvrdio je Rebus. Fojl je okrenuo glavu prema rancu koji je stajao pored njega na sofi. – Najozbiljnije sam razmišljao o tome da sebi prosviram glavu. Pošto se obračunam s Dalrimplom. – Ne bi trebalo to da radiš – tiho je rekao Rebus. Zatim je upitao: – Ima li šanse da mi vratiš telefon? Fojl je zaškiljio na njega. – Zašto? – Hoću da pokušam da se prikačim na internet. Stvarno moram da čujem jednu pesmu. Fojl je malo razmislio o tome, a onda mu je vratio telefon. Ali Rebus je najpre otvorio poslednju stranicu dnevnika i pročitao poslednje reči Brajana Holrojda. „Nikad te nisam voleo, sine. Nisam to sebi dozvoljavao i s tom krivicom ću umreti. Voleo bih da mogu da promenim prošlost, ali to je nemoguće. Sve što mogu da ti ponudim jeste ova priča. Bio sam strašno ponosan na tebe i nisam mogao da podnesem pomisao na ono što ti je služenje u vojsci učinilo. Nismo mašine, Džordane. Niko od nas to nije, iako se svet ponekad tako ponaša prema nama. Čuvaj svoju mamu i ti se čuvaj. I nemoj više da radiš te proklete tetovaže.” Neme suze tekle su niz obraze Džordana Fojla. Podigao je Brila i zagnjurio lice u njegovu njušku. balkandownload.org BD4U

EPILOG Ožalošćeni u krematorijumu Mortonhol taman su ispunili manju od dve kapele. Foks i njegova sestra sedeli su u prvom redu, osoblje i stanari staračkog doma Miča Foksa iza njih, a Rebus i Klarkova su bili sami u poslednjem redu. U prednjem delu kapele bila je fotografija preminulog na kojoj se smeši osobi koja drži fotoaparat, snimljena pre dve ili tri decenije. – Malkolm liči na njega – izneo je Rebus svoje zapažanje Klarkovoj. – Džud je očigledno povukla na mamu – šapatom je odgovorila Klarkova. Služba je bila kratka, otpevane su samo dve himne, a sveštenik je posle molitve izneo i nekoliko biografskih detalja o pokojniku. Ni Foks ni njegova sestra nisu izašli da govore. Svi su ustali i sveštenik ih je izveo napolje, na sunce, do mesta gde je ležalo nekoliko venaca. Rebus se rukovao sa Džud i predstavio se kao Malkolmov prijatelj. Zatim se rukovao i sa Foksom. – Dolaziš li u hotel? – upitao je Foks. Rebus je odmahnuo glavom. – Imam posla. Znaš već kako to ide. – Zato ja dolazim – prekinula ga je Klarkova zagrlivši Foksa i poljubivši ga u obraz. – Ali kasnije ćemo se naći u „Oksu”? – proverio je Foks. – Pokušaj da me sprečiš – odvratio je Rebus. Zavukao je ruke u džepove tražeći cigarete, a onda je krenuo prema parkingu. Dan je bio vedar, a sunce na zalasku stvaralo je duge senke. Morao je da sastruže led sa saaba. Za to je upotrebio kreditnu karticu, ali se pokajao kad je ova pukla nadvoje. Usput će pozvati banku i obavestiti ih o tome. A možda bi to mogao da ostavi i za sutra. Pored njegovih kola stajala je prilika u crnom. Bio je to Kaferti u crnom kaputu do ispod kolena, s podignutom kragnom. – I dalje želim da razgovaram s tim dečkom – rekao je. – Već zna šta ćeš mu reći. balkandownload.org BD4U

– Svejedno. Rebus je slegnuo ramenima i kucnuo na prozor kola. Unutra je sedeo Brilo i nestrpljivo ga čekao. – Pitao sam Pejdža i on je odbio. Uvek možeš da posetiš Džordana u zatvoru. – Ako poživim toliko dugo. – Kaferti je pogledao prema maloj grupi ispred krematorijuma. Ožalošćeni su dolazili na sledeće opelo. Većina ih je pristizala kolima, retki peške. – Mrzim ova mesta – promrmljao je, stresavši se. – A ko ih pa voli? – U testamentu sam napisao da ne želim da budem kremiran, već sahranjen. – U posvećenom tlu? – Rebus je povukao još jedan dim, a onda je bacio opušak i zgazio ga petom. – Spreman sam da na kraju okajem svoje grehe. – Bolje počni odmah, trebaće ti vremena za to. Nasmešili su se jedan drugom. Kaferti je gledao u vrhove svojih cipela. – Kristi se udružio sa Džoom Starkom. – Tako se priča. – Što znači da bi na kraju mogao da preuzme Glazgov. – Ako ga ne smestimo iza brave zbog saučesništva u ubistvu. – Nek ti je srećno s tim. Je li istina da je Holrojd ostavio dnevnik? – upitao je, a Rebus je klimnuo glavom. – U kojem navodi imena? – Uključujući i tvoje. – Misliš li da će istraga uopšte odmaći od početka? – Pretpostavljam da će biti onih koji će pokušati da je saseku u korenu. – Rebus je izvadio ključeve svojih kola. – Da te povezem? Kaferti je odmahnuo glavom i pokazao prema prozoru kola. – Hoćeš li zadržati psa? – Možda. – To bi ti verovatno bilo pametno sad kad si u penziji. Fine duge šetnje na svežem vazduhu. Otkrio sam da i ja volim da se šetam. – Sad kad te više ne traži niko s pištoljem? – Kad god pored mene prođu neka kola… zapitam se da li će iz njih izaći Daril Kristi i pozvati me da uđem unutra. – Ako ga izvedemo pred sud, hoćeš li svedočiti? – Naravno. – Kaferti je zastao. – Ali pre u korist odbrane, nego u vašu korist. – Kratko je mahnuo, okrenuo se i otišao. Rebus je otvorio vrata saabalkandownload.org BD4U

ba, ušao, pomilovao Brila, a onda je upalio motor. Posmatrao je Kafertija kako se udaljava, a zatim je uzeo CD sa suvozačkog sedišta i ubacio ga u muzički uređaj. Stigao mu je rano ujutro, poštom. Album se zvao „The Affectionate Punch”. Rebus je odmah pustio sedmu pesmu i slušao Bilija Makenzija kako peva o jednom dečaku. O uplašenom, zanemarenom, napuštenom dečaku. Očevi i sinovi, pomislio je. Malkolm i Mič Foks, Denis i Džo Stark, Džordan Fojl i Brajan Holrojd. Telefon se oglasio, najavivši mu novu poruku. Bila je od Samante. Poslala mu je fotografiju koju je tražio, onu na kojoj su bili on i Keri. Rebus ju je načas osmotrio, a onda se, utišavši muziku, isparkirao i krenuo nazad prema gradu. balkandownload.org BD4U

Beleška o autoru Ijan Renkin je rođen u Škotskoj. Iako je diplomirao na Univerzitetu u Edinburgu, posle studija je radio kao svinjar, berač grožđa, poreznik, novinar i pank muzičar. Ijan Renkin je dobitnik ugledne nagrade „Čendler–Fulbrajt”, kao i četiri nagrade „Bodež”, koju dodeljuje Udruženje pisaca kriminalističkih romana, a njegov serijal o inspektoru Džonu Rebusu preveden je na preko trideset jezika. U ekranizovanim verzijama romana o Džonu Rebusu, naslovnu ulogu su tumačili Ken Skot i Džon Hana. Ijan Renkin živi u Edinburgu sa ženom i dva sina. www.ianrankin.net balkandownload.org BD4U

1) Škotski gelski: hamesucken. (Prim. prev.) >>> balkandownload.org BD4U

2) Rebus misli na Entonija Blanta, jednog od pet špijuna krtica koji su radili za Sovjetski Savez od tridesetih do pedesetih godina dvadesetog veka. Forenzičar pak misli na Džejmsa Blanta, britanskog muzičara koji se 2005. proslavio svojim prvim albumom „Back to Beddlam” i singlom „You’re beautiful”. (Prim. prev.) >>> balkandownload.org BD4U

3) Igra reči. Balističarevo prezime Blant (u originalu Blunt) znači, između ostalog, i „iskren”, „otvoren” (Prim. prev.) >>> balkandownload.org BD4U

4) Engl.: (bitcoin) – digitalna i globalna valuta koju je 2009. stvorio anoniman autor ili grupa pod pseudonimom Satoši Nakamoto. (Prim. prev.) >>> balkandownload.org BD4U

5) Engl.: (Dark Net) – mračna mreža; digitalni prostor u kojem su podaci i informacije zaključani lozinkama, ili im se pristupa preko posebnog softvera. Reč je o pravom digitalnom podzemlju u kojem kriminalci, hakeri, teroristi, pedofili i slični nesmetano deluju. (Prim. prev.) >>> balkandownload.org BD4U

6) Simboli Škotske (čičak) i Engleske (lav). (Prim. prev.) >>> balkandownload.org BD4U

7) Lat.: uvek budni. (Prim. prev.) >>> balkandownload.org BD4U

8) Lat.: doslovno: Što je trebalo dokazati; koristi se da označi definitivno dokazan iskaz. (Prim. prev.) >>> balkandownload.org BD4U

9) Igra reči. Prezime Stroman se izgovara slično kao strow man (čovek slamka). (Prim. prev.) >>> balkandownload.org BD4U

10) Stout na engleskom znači krupan, stamen (Prim. prev.) >>> balkandownload.org BD4U

11) Žir se na engleskom kaže acorn kao u nazivu popravnog doma Ejkorn haus (Acorn house). (Prim. prev.) >>> balkandownload.org BD4U

12) Vremeplov i svemirski brod iz britanske naučno-fantastične televizijske serije „Doktor Hu”. (Prim. prev.) >>> balkandownload.org BD4U

13) Vrsta indijskog hleba slična lepinji (Prim. prev.) >>> balkandownload.org BD4U

14) U originalu „Even dogs in the wild”. (Prim. prev.) >>> balkandownload.org BD4U