Psi u divljini - Ian Rankin

20. Izgledalo je kao da je „Gimlet” ispražnjen zbog njihovog susreta, kao kancelarija sa znakom „Sastanak u toku” na vratima. Za šankom je radila mlada žena s istetoviranim obnaženim rukama i vratom, a njene pirsinge Rebus nije mogao ni da prebroji. Natočila mu je kriglu crnog piva i spustila je na šank ne čekajući da on naruči. – Prvu turu časti gospodin Dan – rekla je. – Druge neće biti. – Ipak, živeli – rekao je Rebus podižući čašu. Za stolom u daljem uglu velike sale sedeo je jedan čovek. Lepljiv pod, svetlucanje isključenog džuboksa i slot-mašina isključena iz utičnice. Televizor na zidu iznad jedinog zauzetog stola bio je uključen i nije bio sasvim utišan. Nekakva emisija o sportu s najnovijim vestima koje promiču ispod gostiju u studiju. Rebus se zapitao da li je TV uključen kako šankerica ne bi čula njihov razgovor. – Rodi? – upitao je prilazeći stolu. – Ako ti tako kažeš. – Rodijevo lice je bilo smežurano, nedostajalo mu je nekoliko zuba. Nije mogao da odredi da li je u srednjim četrdesetim ili ranim šezdesetim. Loša ishrana u kombinaciji s alkoholom i cigaretama isisala je život iz njega. Mrlje od mastila na nadlanicama bile su zapravo izbledele tetovaže urađene u kućnoj radinosti. Plave vene nabrekle su mu kao strune. U jednom uglu stola bilo je pakovanje silk kata. Sto se nalazio pored jakih drvenih vrata za koja je Rebus znao da vode u zadnje dvorište, zapušten betonski obor koji su koristili samo najzagriženiji nikotinski zavisnici. – Hvala što si pristao da se vidiš sa mnom – rekao je Rebus izvlačeći stolicu. Jeftina plastična presvlaka stolice bila je zakrpljena srebrnom izolir-trakom. – Fino mestašce, a? – Rebus je teatralno osmotrio dekor. – Ovo je tvoj lokal? Čovek ga je posmatrao zamućenim, nesigurnim pogledom. – Da ti naručim novu turu? – predložio je Rebus pokazujući prema čaši s pićem koje je ličilo na tamni rum. Već je zažalio što ispred njega umesto krigle slabog piva nije čašica viskija. balkandownload.org BD4U

– Jedno piće i odlazim, isto kao i ti. Rebus je klimnuo glavom, pokazavši mu da prihvata uslove. – Izgleda da novi vlasnik uništava ovo mesto. – Ponovo je pogledao oko sebe. – Priča se da će neki supermarket da otkupi lokal. Dejvi Dan zvanično vodi posao kako se Darilovo ime ne bi pominjalo. – Namignuo je kao da prenosi trač starom i bliskom prijatelju. – Samo pitaj šta imaš – promrmljao je njegov sagovornik. Znači, dosta je bilo igre. Rebus se uozbiljio, pogled mu je postao hladan. Spustio je šake na kolena i nagnuo se prema čoveku koji se ne zove Rodi. – Prodao si pištolj lordu Mintonu. – Da. – Jesi li znao ko je on? – Ne dok ga nisam video u novinama. – Koliko je prošlo od vašeg susreta do njegovog ubistva? – Manje od nedelju dana. – Je li ti rekao šta će mu pištolj? – Ne ide to tako. On mi se obratio preko posrednika, a ja sam mu na isti način preneo uputstva. Dve hiljade u „Lidlovoj” kesi stavljenoj u kantu kraj jezera u parku Inverlit. Dva sata kasnije, on dolazi po kesu. – A u njoj je pištolj kalibra devet milimetara umotan u komad muslina? Muškarac je polako i bezizrazno klimnuo glavom. – Koliko metaka? – Sedam ili osam, nije dobio pun šaržer. Rebus ga je kratko osmotrio. – Jesmo li se ti i ja već sreli? – Rodi je odmahnuo glavom. – Stvarno mi ne izgledaš poznato – priznao je Rebus. – Na to sam izuzetno ponosan. Uspeo sam da ostanem van domašaja vaših radara. – Pogledao je Rebusa u oči. – Ali ja znam ko si ti. Znam kakvo si đubre nekad bio. – Nema razloga da govoriš u prošlom vremenu – bocnuo ga je Rebus. – Jesmo završili? – Ne sasvim. Ti nisi razgovarao s Mintonom? I kako te je on uopšte našao? – Preko prijateljevog prijatelja, tako to obično ide. – To je možda neko koga je on svojevremeno strpao iza brave? – To ti meni reci. balkandownload.org BD4U

Rebus nije bio siguran da je to važno. – Znači, nije rekao šta će mu pištolj. A da li je delovao nervozno? – Čuo sam da je bio kao na iglama. Ali kad je ostavljao novac delovao mi je normalno. – Gledao si ga? – S druge strane jezerceta. Opušteno sam sedeo na jednoj klupi. Sačekao sam da nestane iz vidokruga, a onda brzo prišao kanti. – Jesi li ostao da vidiš kad će se vratiti? Rodi je polako klimnuo glavom. – Valjda sam bio radoznao. Izgledao je kao pravi kicoš. Uglancane cipele i skup kaput. A tek kako se držao! Odmah se videlo da je neki buržuj. – Nimalo nalik tvojoj uobičajenoj klijenteli? I šta si pomislio kad si saznao da je ubijen? – Zaključio sam da je očigledno imao razlog da kupi taj pištolj. – Smem li da pitam kako si ga ti nabavio? – Ne. – Šta ako insistiram? – Zabole me, radi šta hoćeš. Rebus se nije potrudio da prekine tišinu. Otpio je još jedan gutljaj bajatog piva, zaključivši da ga više neće ni liznuti makar mu život zavisio od toga. – Dobro, onda – rekao je na kraju. – Još nešto. Jesi li imao sličnih poslova u skorije vreme? – Nisam mesecima. – Koliko meseci? – Sedam ili osam. A i tad je bilo samo iznajmljivanje. – Znači, oružje ti je vraćeno. Rodi je opet klimnuo glavom. – Ako je korišćeno, ne želim to da znam. Ali, ako hoće da mi ga preprodaju nekorišćeno, ponudim im određenu sumu. – Je li Minton to znao? Odmahnuo je glavom. – On je svoj kupio, to je odmah bilo jasno. Jesmo li sad gotovi? – Isplati li mi se da pregledam dosijee kako bih otkrio ko si ti zaista? Muškarac je sručio ostatak pića niz grlo. – Ako nemaš pametnija posla, to bi moglo da ti popuni vreme. Pomalo kao traženje novčića uz pomoć detektora metala, samo bez ikakve nagrade za trud. – Čak ni neki stari novčić? balkandownload.org BD4U

– Čak ni zarđao čep flaše, gospodine Rebus. Kaferti je otišao u „Sejnsberi” na Midl Medou Voku gde se zaglavio u redu iza mnoštva studenata koji su kupovali hleb s belim lukom i salate s testeninom. Kad se vratio u stan večerao je kuvanu piletinu, belo grožđe i popio pola flaše vina valpoličelo s običnim zatvaračem. Zapitao se da li je korisno što se ovako skriva. Pre deceniju ili dve jurcao bi ulicama spreman da se suoči sa bilo čim što je moglo da ga snađe. Je li ga onaj metak uplašio? Jeste, mada mu nije bilo lako da prizna to sebi. Kako to da je i dalje živ? Sreća? Oružje je prejako trznulo? Početnički prst na obaraču? Ili je to bilo samo upozorenje? Pretpostavljao je da ga je od smrti delilo svega pet centimetara. Sećao se kako mu je metak prozujao pored glave. Sećao se tupog udara i praškastog oblaka gipsa koji se odjednom raspršio. A on je samo stajao tamo kao otupeli, zatečeni starac. Strelac je mirne duše mogao ponovo da nanišani i puca. Ali pobegao je. Zašto? Sve govori u prilog zaključku da je to zaista bilo samo upozorenje. Ili se strelac poigravao njime naslađujući se njegovim strahom i nesigurnošću. A kako je samo odabrao vreme: Kristi na ivici živaca, a Starkovi divljaju po gradu. Savršeni uslovi da Kaferti krene u akciju i povrati svoju teritoriju. Umesto toga, on se krije ovde s otvorenim laptopom, spreman da započne novu pretragu. Rebus ga je zvao, ali nije mu se javio. Taj bivši pandur dosad je sigurno saznao da on više nije kod kuće. Hoće li policija pokušati njemu da prikači ubistvo Denisa Starka? Teško. Ostavljena je još jedna poruka, zar ne? S druge strane, napad na samog Kafertija mogu da vide kao deo plana, kao pokušaj počinioca da se predstavi kao potencijalna meta. Ne, Rebus nikad ne bi bio toliko glup. Ali to ne znači da ostali neće pomisliti tako nešto. Napolju se možda svašta dešava, a on ništa ne može da sazna. Kad je otišao od kuće poneo je i pasoš sa sobom. Sad mu je sinulo da bi jednostavno mogao da odleti nekud i ostavi ceo ovaj prokleti cirkus za sobom. Već je bio na Barbadosu, Velikom Kajmanu i u Dubaiju. Na svim tim mestima je imao stare prijatelje, a imao ih je i u drugim zemljama. Toplija klima u kojoj prljava lova postaje čista. Kaferti je ima mnogo na raznim računima. Mogao bi veoma prijatno da provede ostatak života. A onda se setio nečeg što je izletelo Šivon Klark. Pomenula je nekog dobitnika premije na lutriji iz… Odakle ono beše? Iz Linlitgoua? Zašto li je to pomenula? Počešao se po čelu, a onda počeo novu pretragu. Jezik mu je bio odebljao od balkandownload.org BD4U

previše crnog vina i znao je da bi bilo dobro da se napije vode pre odlaska na spavanje. Dobitnik premije. Linlitgou. Ubistvo. Kliknuo je na prvi rezultat i počeo da čita novinsku priču. Majkl Toland… Dobitak posle kojeg je usledila dvostruka tragedija… Prvo mu je umrla žena, a onda je njega napao provalnik… Nesrećnik, rekao je Kaferti. Zurio je u sliku na kojoj se Toland široko smeši pored svoje žene, a ispred njih je ogroman ček i šampanjac koji treba otvoriti. Majkl Toland, promrmljao je. Dugogodišnji čuvar… Čuvar… Ejkorn haus. Ejkorn haus, popravni dom za dečake, Kolinton roud, Edinburg. Ejkorn haus?, Kaferti je namerno polako izgovorio taj naziv zaškiljivši toliko da su mu se oči pretvorile u proreze. Je li to uzrok svemu ovome? Gospode bože… I dalje je razmišljao o svom pasošu i bekstvu. Ali sad je imao neki nagoveštaj. Nagoveštaj i iznenadnu želju da sazna nešto više… Rebus je u „Oksford bar” stigao pet minuta ranije, ali Klarkova i Foks su već bili tamo. Svi stolovi su bili zauzeti, pa su njih troje zauzeli položaj pored toaleta gde niko nije mogao da ih prisluškuje. – Ne smeta ti da stojiš? – upitao je Foks. – Kad sam poslednji put proveravao, i dalje sam mogao da koristim noge – promrmljao je Rebus. – A vas dvoje večeras ne pijete? Klimnuli su glavom, pa im je on doneo soda-vodu s limetom, mineralnu vodu, pivo IPA, nekoliko kesica čipsa i malo slanog kikirikija. – Živeli – rekao je otvarajući jednu kesicu i spuštajući je na visok kružni sto. – Mi smo već jeli – kazao je Foks. – Nešto fino, a? – Išli smo na tapas u onaj restoran u Džordžovoj ulici. – Malo prijatnije mesto od onog odakle upravo dolazim. – Kako je prošlo? – pitala je Klarkova. balkandownload.org BD4U

Rebus im je ispričao. Opisao im je „Rodija” što je detaljnije mogao, ali nijedno od njih nije moglo da ga prepozna. – Misliš da te nije slagao kad je rekao da je prodao samo jedan takav pištolj? Rebus je slegnuo ramenima i uzeo još malo čipsa. – Ima još mnogo trgovaca oružjem. Ne mora da znači da je prodavac odavde. – S druge strane… Rebus je klimnuo glavom. – Bar bismo znali da su u pitanju dva različita pištolja. Hoće li Pejdž objaviti da je nađena lažna poruka? – Nisam sigurna – priznala je Klarkova. – To bi umirilo javnost, jer bi bilo jasno da nije reč o nekom podivljalom psihopati. – Ne bih rekao – ispravio ju je Foks. – Čak i ako izbacimo Denisa Starka iz te kombinacije. – Jedina žrtva osim njega je Minton. – Koliko je nama poznato. – Evo šta ja mislim – umešao se Rebus. – Ako se ispostavi da je Denisa ubio neko drugi, njegov tata će još više da poludi. Što se njega tiča, sina mu je ubio isti onaj koji je napao Mintona i Kafertija. – Samo što niko ne zna za Kafertijevu poruku – skrenula mu je pažnju Klarkova. – Stvar je u tome što je ubica nepoznat a Džo nema pojma kako su žrtve povezane. Ako mi odjednom kažemo da je Denisa sredio neko drugi, ko je samo hteo da to izgleda kao delo istog ubice… – Džo će sastaviti spisak osumnjičenih – saglasila se Klarkova. – I pozabaviće se njima – tiho je dodao Foks otpivši malo vode. – Počev od Kristija i Kafertija – kazao je Rebus. – A onda bi se cela ova stvar potpuno otrgla kontroli. – Moram se postarati da Pejdž to shvati – kazala je Klarkova. – Ja bih to uradio još večeras – predložio je Rebus. – Uradiću to odmah – ispravila ga je Klarkova. Izvadila je telefon i krenula prema vratima. – I reci mu za pištolj – doviknuo je Rebus za njom. Onda je popio još dva prsta piva i pojeo još malo kikirikija. – Pa, kako si ti, Malkolme? – upitao je žvaćući. – Ja? – Foks je delovao zatečeno tim pitanjem. – Oporavljaš li se od batina? – Boli me samo kad se smejem. balkandownload.org BD4U

– Ne sećam se da sam te video kako se smeješ. – To ti kažem. – Kako ide sa Šivon? Dobro? Pitam samo jer mi je stalo. – Ne viđamo se onoliko često koliko bismo želeli – Foks je zastao. – Ili bar onoliko koliko bih ja to želeo. – Ona je zaljubljena u svoj posao, baš kao što sam i ja bio. A ti? – Posao povremeno ima svojih draži – morao je Foks da se saglasi. – Nije dovoljno da to bude povremeno. Trebalo bi da uživaš u svakom trenutku. – Je li tebi bilo tako? Rebus je razmislio. – Što se više udubljuješ u posao, to više otkrivaš, kako o sebi, tako i o svemu ostalom. – S tvojom kilometražom trebalo bi da se prijaviš za kviz. – Neka, hvala – rekao je Rebus pogledavši na sat. – Žuriš nekud? – Samo sam mrtav. Nisam mladić kao ti. A nisam raspoložen ni da vam držim sveću. – Nije baš da ćemo početi da se vaćarimo. – Drago mi je što to čujem – rekla je Klarkova iza Foksa, spuštajući telefon u torbicu koja joj je visila o ramenu. – Je li se glavni inspektor Pejdž oduševio što si mu prekinula večeru? – upitao je Rebus. – Nesrećnik je još na poslu. Pristao je na moratorijum. – Znači tako? Moratorijum? – Možemo to zvati i tako – rekla je Klarkova. – Jesi li ti dobio neke lepe vesti s Fejsbuka i Tvitera? – U vezi s psom? – Rebis je odmahnuo glavom. – Veterinar kaže da kod njega više nema mesta. Planira da Fida sutra preda prihvatilištu za pse i mačke. – Zastao je. – Osim ako se neka dobra i saosećajna duša ne umeša i ne spreči to. – Žao mi je što moram da ti kažem – nadovezala se Klarkova – ali taj tužan pseći pogled ti neće pomoći. – Pa da – pomirljivo će Rebus. – Nije mi to prvi put u životu. Foks je odvezao Klarkovu do njenog stana u blizini Ulice Broton. Pozvala ga je da svrati pa su sedeli na njenoj sofi, pijuckali čaj i slušali džez. U jednom trenutku ona je oslonila glavu na njegovo rame. Kad je pružio ruku da balkandownload.org BD4U

je pomiluje po kosi, osetio je ritam njenog disanja i shvatio da je zaspala. – Vreme ti je za krevet – rekao je. – Izvini – odgovorila je otvarajući oči i smešeći se. – Ne ljutiš se? Onda ju je poljubio u usne, a ona mu je uzvratila mirisnim zagrljajem. Posle toga je izašao. Krenuo je kroz grad prema jugu i Kameron Tolu, a onda skrenuo desno i obišao Grandž. Semafori kao da su bili u dosluhu i na svakoj raskrsnici ga je dočekivalo crveno svetlo. Konačno se domogao Grinbenk Kresenta, a onda i Avenije Oksgangs. U njegovom bungalovu je gorelo svetlo. Osvetljenje u dnevnoj sobi u prizemlju bilo je podešeno da se uključuje u određeno vreme. Šivon mu se jednom nasmejala zbog toga. „Stvarno misliš da će to zavarati provalnike? Zašto onda tome ne dodaš i snimak psećeg laveža?” Ali u moju kuću nikad nije provaljeno, rekao je sebi. Quod erat demonstrandum.[ 8] Parkirao se na kratkom, strmom kolskom prilazu, izašao iz kola i zaključao ih. Skoro je stigao do kuće kad je čuo kako se vrata nečijih kola otvaraju i zatvaraju. Okrenuo se i ugledao Bet Hasti. Izgledala je kao da će ga zgromiti. Bio je primetio kola parkirana uz ivičnjak, ali pomislio je kako je neko došao u posetu susedima. Sigurno je bila legla preko prednjih sedišta. Sad je otvorila njegovu kapiju i odlučno krenula prema njemu. – Jebote, u čemu je tvoj problem? – zarežala je. – Nisam znao da imam problem. – To je zato što si magarčina. Radiš mi iza leđa, puniš Aleku uši sranjima o meni. Shvatio je da ju je sad možda prvi put osmotrio. Visoka skoro metar sedamdeset, ni mršava ni punačka. Učinilo mu se da nazire i nešto mišića. Verovatno ide u teretanu, ili čak trenira boks. – Hoćeš li da uđeš? – prekinuo je tišinu pitanjem. – Ne bih prešla tvoj prag ni da mi platiš. – To je, verovatno, ne. Zgrabila ga je za sako. – Na ivici sam da ozbiljno povredim to tvoje ružno, uobraženo lice. Foksova šaka koja se spustila na njenu bila je dvostruko krupnija. Počeo je da steže. Pokušala je da sakrije bol, ali na kraju ga je pustila, pa je i on pustio nju. – Nisi išla na lokalnu benzinsku pumpu da se olakšaš – rekao je. – Bilo mi je dovoljno pet minuta da to utvrdim. Obratio sam se Aleku Belu kako ne balkandownload.org BD4U

bih morao da se obraćam tvom šefu. Ako želiš da mi ispričaš drugačiju priču, rado ću te saslušati. – Ne moram ja tebi baš ništa da pričam. – To je tačno. – I sad ćeš uplakan otići učitelju? Odrukaćeš me Rikiju? – Stvarno? – Kako bi ti se drugačije digao? – Šta god da se desilo prethodne noći, Kompston će to na kraju otkriti. Bez moje i bilo čije pomoći. Razmišljaće o slučajnostima: napustila si dužnost neposredno pre Denisovog izlaska u šetnju. – Foks je zastao. – Je li tako bilo? Ili si to jednostavno prespavala? – Odmahnuo je glavom. – Ne, zašto bi lagala? Svejedno je da li si se uspavala ili otišla na pauzu. Hoćeš li da mi kažeš istinu, Bet? – Zajebavaš se sa celim timom, Fokse. Uvek ćeš biti sam protiv svih nas. Imaj to na umu. Uto se ponovo začuše vrata. Alek Bel je sigurno bio u audiju s njom. I on je otvorio kapiju, ali nije bio nadrkan kao njegova koleginica. On se čak smešio i zavukao je ruke u džepove kaputa. – Morao sam da joj kažem – rekao je sležući ramenima i gledajući Foksa. – A sad ste vas dvoje došli da me upozorite da gledam svoja posla? – Sami rešavamo svoje probleme, ne treba nam pomoć sa strane. – Ponovo je slegnuo ramenima. Foks se okrenuo ka Bet Hasti. – I dalje očekujem da mi kažeš gde si bila i zašto. Međutim, Alek Bel je odmahnuo glavom i spustio ruku na rame Hastijeve. – Treba da idemo, Bet. Ona je netremica gledala Foksa u oči. Bel ju je čvršće stegao za rame. – Bet – kazao je. Kao da se trgla iz sna. Žmirnula je i napola se okrenula prema njemu. – Važi – rekla je. Onda se naglo okrenula prema Foksu i zabila mu koleno u nezaštićene prepone. Presamitio se potiskujući nagli poriv da povrati. Bol ga je preplavio. – Nisi smeo da me pipneš – rekla je Bet Hasti pljunuvši na zemlju ispred njega. – Mene niko ne sme da pipne. „Alek te je upravo pipnuo”, odvratio bi joj Foks da je bio u stanju da balkandownload.org BD4U

govori. Ali mogao je samo očima zamagljenim od suza da gleda kako je Bel vodi ka kolima. Onda se polako, razdiran bolom i još uvek poguren, okrenuo prema kući i pokušao da ugura ključ u bravu. Preko zida. U nekakvo dvorište. Prazna aluminijumska burad. Jedno od njih je pretvoreno u improvizovan sto. Rasklimana barska stolica. Dve jeftine pepeljare, prepune. Stambeni blok u blizini. Pseći lavež. Nebo bez zvezda. Vrata su bila od drveta i delovala su prilično čvrsto. Upotrebiće pajser. Dve brave, u dnu i pri vrhu. Malo se pomučio. Alarm je počeo da zavija čim je zakoračio u usku prostoriju niskog svoda. U jednoj ruci je držao prvu bocu, u drugoj upaljač. Zapalio je krpu i zavitlao bocu uvis. Staklo se rasprslo, a benzin se odmah rasuo po linoleumskom podu. Drugu bocu je, za svaki slučaj, bacio na niz ogledala iza šanka. A onda je izašao, vratio se preko istog zida pa požurio ka kolima. Prošla su dva minuta otkako se alarm oglasio, susedi verovatno i dalje misle kako je posredi neka greška ili kvar i čekaju da se ugasi. Provezao se ispred pročelja zgrade, kao da nikud ne žuri, kad se iza prozora „Gimleta” ukazao prvo narandžasti, a zatim vatrenocrveni sjaj. balkandownload.org BD4U

ŠESTI DAN balkandownload.org BD4U

21. – Ne dešava se svakog dana da me neko časti doručkom – rekao je Dag Makston sedajući u separe. Foks je mešao late u visokoj čaši. – Šta ti je to bilo s licem? – Pokušao sam da prekinem tuču. Na kraju sam ja dobio po nosu. – Jesi li prijavio to? Foks je odmahnuo glavom i podigao čašu. Makston je naručio sendvič s prženom slaninom i jak čaj, a onda je spustio šake na sto ispred sebe i prepleo prste. – O čemu se radi, Malkolme? Kafe je bio u Njuington roudu. Tu je ranije bila banka ili tako nešto. Foks se parkirao u sporednoj ulici prekoputa garaže pune pogrebnih kola. Gledao je kroz prozor dok je govorio. – Ne mogu više to da radim, gospodine. Mislim, s Kompstonom i njegovom ekipom. – Je li došlo do nekih nesuglasica? – Ovo nije njihovo delo, ako ste to pomislili – Foks je pokazao prema svojim bledim modricama. – Ali došlo je do incidenta. Ne sa samim Kompstonom, već s dvoma njegovim ljudima. – Zna li on za to? – Foks je odmahnuo glavom. – Hoćeš li da razgovaram s njim? – To je poslednje što želim, gospodine. Osim toga, oni će sigurno uskoro otići kući? Pošto mu je sin mrtav, Džo Stark će zaboraviti na nekog tamo kamiondžiju i njegov nepošteno stečeni plen. – Možda si u pravu. Uskoro treba da se sastanem s Rikijem Kompstonom. Sigurno ću mu to pomenuti. – Ali nećete govoriti ništa o meni? – Biću oličenje diskrecije – uverio ga je Makston. Kad mu je stigao čaj, upitao je: – Jesi li čuo za onu kafanu što je spaljena? – Nisam. balkandownload.org BD4U

– Neka rupa pod nazivom „Gimlet”, negde na Kalder roudu. Verovatno neka prevara s osiguranjem. – Ja ne bih bio tako siguran u to. – Makston ga je pogledao. – Taj lokal je donedavno pripadao Darilu Kristiju. Prodao ga je prijatelju. – Pa, neko ga je prošle noći polio benzinom i od njega su ostali samo zidovi. – Meni to zvuči kao poruka. – Od Džoa Starka? – Tip se sprema za rat. – Treba im reći da ovde nisu dobrodošli. Ako si u pravu i ako su izgubili zanimanje za nestalog kamiondžiju, možemo ih šutnuti nazad u Glazgov, a da pritom preterano ne iznerviramo načelnika. Foks je klimnuo glavom, ali nije delovao ubeđeno. – Ali Džo Stark je u žalosti. To mu daje dovoljno razloga da ostane ovde dok traje istraga. Ako ga oteramo iz grada, reći će da smo bezdušni. – Tvoji prijatelji iz medija? Mislim da imamo dovoljno debelu kožu. Slažeš li se? – Da, gospodine. Stigao je sendvič sa slaninom. – Dobro izgleda – rekao je Makston odgrizavši zalogaj. – Ti ne jedeš, Malkolme? – Ujutro mi je uglavnom dosta da popijem kafu. – Dobro, ako ne paziš na Kompstonov tim, šta onda da radim s tobom? – Istrazi slučaja Minton bi verovatno dobro došao neko ko bi im pomogao da provale u čemu je stvar. – Nisi se baš najsrećnije izrazio – pecnuo ga je Makston. – Ali u pravu si, izgleda da se ta istraga pretvara u pravu moru. Hoćeš li da razgovaram s Džejmsom Pejdžom? – Bio bih vam zahvalan. – Onda to prepusti meni. – I sve to po ceni jednog sendviča sa slaninom – prokomentarisao je Foks. – Svako od nas ima cenu, Malkolme – rekao je Makston namigujući. – A neki od nas su jeftiniji od drugih… Foks je sedeo u svom automobilu. Jedna pogrebna kola su se jedva provlačila kroz tesnu uličicu, a dvoja su već ranije napustila garažu da bi započela još jedan dan pun posla. Prislonio je telefon uz uvo i sačekao da mu se jave. balkandownload.org BD4U

– Džon Rebus, stručni konsultant – zapevušio je Rebus. – Šta mogu da učinim za tebe ovog lepog jutra, Malkolme? – Jesi li u „Velikoj kući”? – U stanu sam, mada to, tehnički, valjda znači da sam takođe i na poslu. – Ima li klijenata? – Pomalo sam izbirljiv. – Da li bih mogao da navratim? – Po stručni savet? Nisam nimalo jeftin, da znaš. – Treba li ti nešto iz prodavnice? Mleko? Hleb? – Ti, slatkorečivi đavole. Dobro onda, donesi mi mleko i računaj da smo kvit. – Ranije me ne bi pustio ni da ti pređem prag – rekao je Foks dok su nosili šolje u dnevnu sobu. – Nije to bilo tako davno – potvrdio je Rebus smeštajući se u fotelju. Foks je krenuo ka sofi, ali onda je skrenuo prema muzičkom uređaju. Kleknuo je da pregleda ploče. – Neke od ovih su retki kolekcionarski primerci – prokomentarisao je. – Bile bi veoma vredne da su u malo boljem stanju. – Otkad si ti stručnjak za to? – Imao sam običaj da provodim noći na Ibeju. – Ustao je pa seo na sofu, a šolju je spustio na tepih. – Kafa nije po tvojim uobičajeno visokim standardima? – zanimalo je Rebusa. – Da budem iskren, tresem se i bez dodatnog kofeina. – A zbog čega to? – Sećaš se šta sam ti rekao o Bet Hasti? Da nije bila na svom mestu kad je Denis Stark napustio pansion? – Da. – Pa, pomenuo sam tvom starom ortaku Aleku Belu da mi njena priča zvuči nategnuto. Rekao sam mu da u blizini nema benzinske pumpe koja radi celu noć i tako dalje. Pogodi šta je on uradio. – Pretpostavljam da joj je preneo. – Rebus je pripalio cigaretu i zavalio se u svoju fotelju izbacivši dim prema prljavoj tavanici. Odjednom mu je nešto palo na um. – Ako je ovo moje radno mesto, da li mi je dozvoljeno da pušim? Mislim na državne propise i slično. – Onda me je Hastijeva posetila – nastavio je Foks. – I bila je gadno nabalkandownload.org BD4U

oštrena. Na kraju me je zavalila kolenom u jaja. Rebus se saosećajno trgnuo. – Alek Bel je praktično morao da je odvuče od mene. – Ovih dana baš nemaš sreće, a? – Nemam – morao je Foks da se složi, pa upitao: – Mogu li da ti iznesem jednu teoriju? – Misliš da je Kompstonov tim ubio Denisa Starka? – Da li je to potpuno neverovatno? – Video sam mnogo toga što je delovalo još neverovatnije. – Šta onda da preduzmem? – Nađi neke čelične dokaze. Ako ne možeš, navedi nekog od njih da progovori. Misliš li da si dorastao jednom od ta dva zadatka? Foks se nakostrešio. – Hoćeš da kažeš da nisam? – Samo kažem da si besan na njih. Prvo je Alek Bel gledao kako te peglaju i nije ti priskočio u pomoć, a onda je Bet Hasti kidisala na tvoje testise. Sam si rekao da se treseš. To je dobro, znači da ti se krv uzburkala. Ali trebalo bi da se ponašaš racionalno, da uvek ostaneš hladnokrvan. Ako ulaziš u nešto zato što si uzbuđen… pa, to teško može izaći na dobro. – Hoćeš da kažeš da treba da se manem toga? – Kažem da zastaneš načas. U ovom trenutku znaš samo da je Bet Hasti slagala svog šefa. To može nešto da znači, ali i ne mora. Možda se negde kresala s Alekom Belom, ili je otišla da malo dremne. – Ipak je čudno što nije bila tamo gde treba kad su ohladili Denisa. – To ne poričem. Ali ti hoćeš da kažeš da je, u stvari, bila tamo i da je, možda, to lično uradila. – Rebus je zastao. – Je li tako? Da li razmišljaš u tom smeru? Rekao si da ona nije slagala Kompstona, samo je slagala tebe pred Kompstonom, jer je tim morao da ima neku priču za tebe. – Možda – Foks je podigao šolju čisto da bi nečim uposlio ruke. – Alek Bel i ja nismo ortaci – kazao je Rebus. – Odavno smo se upoznali, a naša komunikacija nije dugo trajala. Meni se neće poveriti. – Ali već ti se poverio. Rekao ti je da postoji krtica. – Samo se duvao. Hteo je da nas dvojica vidimo koliko je važan postao. Teško da će to ponovo učiniti, posebno pošto je sad u igri i ubistvo. – Verovatno neće. – Foks je otpio malo kafe trudeći se da sakrije razočaranje. – Ne kažem da ne treba to da isteraš do kraja, Malkolme. Ponekad je prvi instinkt ispravan. Ali moraš biti oprezan. Riki Kompston ima gadnu nabalkandownload.org BD4U

rav. Veruj mi, znam jer sam i sâm takav. A okružio se ljudima s kojima ima bar neke zajedničke osobine. Rekao sam ti da ti trebaju čelični dokazi, ali sad bih to kazao drugačije. Trebaju ti dokazi otporni na metke. Foks je polako klimnuo glavom. – Pa, hvala ti što si me primio. I hvala na kafi. – Na kafi koju si jedva probao. Foks je ustao. – Hoćeš li da te odvezem u Fets? – Jesi li tamo krenuo? – Dag Makston će me priključiti Šivoninom timu. – Hvala na ponudi, ali ja ću doći kasnije. Foks je krenuo, ali je zastao pre nego što je stigao do hodnika. – Jesi li čuo za „Gimlet”? – Šta je s njim? – Neko ga je sinoć spalio. – Je li neko povređen? – Mislim da je to bilo posle zatvaranja. Da to nije poruka Džoa Starka za Darila Kristija? – U tom slučaju hotel bi mogao da bude sledeća meta. – Sve vreme smo znali da bi ovo moglo postati gadno. Makston smatra da je krajnje vreme da pošaljemo Starka i njegove probisvete nazad u Glazgov. – U pravu je. Pozdravi mi Šivon. I imaj na umu ono što sam ti rekao. – Rebus je pružio ruku Foksu. Pošto ga je ispratio, otišao je u kuhinju. Telefon mu se punio na radnoj površini. Zvono je bilo isključeno. Imao je dva propuštena poziva, oba od Kafertija. Rebus je uzvratio poziv a Kaferti se javio skoro istog trena. – Zvao si me zbog „Gimleta”? – upitao je Rebus. – Zbog „Gimleta”? – Sinoć je spaljen. – Nemam ništa s tim. – Šta je onda? – Treba mi usluga. Možemo li da se nađemo za dvadeset minuta? – Gde? – U hotelu „G i V”. – To je pre bio „Misoni”? Stižem za dvadeset minuta. Da li bi mi nagovestio šta je u pitanju? Ali Kaferti je već bio prekinuo vezu. balkandownload.org BD4U

Kad je Rebus ušao u hotel, Kaferti mu je mahanjem privukao pažnju. Sedeo je u baru i pijuckao sok od paradajza iz visoke čaše. – Ovde si se zavukao? – upitao je Rebus sedajući na klupu u separeu. Kaferti je samo stavio prst preko usta opominjući ga da ne širi to dalje. – Ne misliš valjda da sam toliko glup? – nastavio je Rebus. – Sama činjenica da se ovde sastajemo otpisuje ovo mesto kao tvoju pećinu. – Ali znaš da više nisam kod kuće? – Slučajno sam prolazio. Nekoliko puta sam pokušao i da te dobijem preko telefona. Jesi li išao da izjaviš saučešće Džou Starku? – Poslao bi me dođavola skupa s mojim saučešćem. – A jesi li možda razgovarao s Darilom Kristijem? Kaferti je teatralno osmotrio svoje okruženje. – Jesam li ja to u sobi za saslušanja? – Onaj ko je zapalio „Gimlet”, ciljao je na Darila. – Osim ako to nije uradio on sam zbog osiguranja. Znaš da želi da proda lokal? – Načuo sam nešto. Pretpostavljam da ti imaš alibi za prošlu noć, onako, za svaki slučaj? – Šta će mi alibi? – Ako Daril nije sam spalio lokal, svakako će to smatrati porukom od Džoa Starka, a sukob između njih dvojice tebi bi ulepšao život. – Pa sam zapalio lokal kako bih izazvao taj sukob? – Kaferti je odmahnuo glavom. – Izvini što sam te razočarao. – Prineo je čašu ustima. – Ima li votke u tome? – interesovalo je Rebusa. – Dovoljno da ubije ukus paradajza. – Još je rano za alkohol, čak i za tebe. – Prišao je konobar, ali mu je Rebus mahnuo da ode. Odmah je primetio da Kaferti izgleda umorno, ali bilo je tu još nečeg. Izgledao je kao da ga nešto muči. – Dobro, kakva ti to usluga treba od mene? – upitao je malo blažim tonom. – Ne želim da te uvaljujem u nevolju – kazao je Kaferti. – Bar ne u ovakvu. Ali moram da nađem ove ljude. – Gurnuo je papirni podmetač za čaše prema Rebusu. Na njemu su bila dva imena ispisana plavim mastilom. Pol Džefriz. Dejv Riter. Na prvi pogled Rebusu nijedno ništa nije značilo. – Dobro – rekao je – daj mi neki trag. – Malo su radili za mene još osamdesetih. balkandownload.org BD4U

– I tad si poslednji put čuo za njih? – Naleteo sam na Džefriza pre petnaestak godina u jednom kazinu ovde u gradu. Razmenili smo samo koju reč u prolazu. Pitao me je čime se bavim i pomenuo nešto u vezi s vožnjom. Ja sam tad imao taksi kompaniju, pa sam mu to i rekao. – Kaferti je zastao. – I na tome se završio naš razgovor. – Je li ti delovao zainteresovano za taksije? – Kaferti je odmahnuo glavom. – Čime se onda bavio? Kamioni, dostava? – Nije rekao. – Je li dolazio redovno u kazino? – On možda jeste, ali ja nisam. – Kaferti je mahnuo prema šanku, naručivši još jedno piće. – A koji je to kazino bio? – „Miligans”. – U Litu? Radi li i dalje? – Sad je jedan od onih superpabova. Na tri nivoa i s jeftinom cugom. – „Miligans” je držao Tod Dalrimpl, je li tako? – Imaš dobro pamćenje. – Pitam se da li je još živ. – Rebus je protrljao bradu. – Dobro – rekao je – daj mi opis gospodina Džefriza. – Oko metar sedamdeset pet, kratka kosa, proseda na slepoočnicama i zlatan zub nasred vilice. – Ima li, možda, kriminalni dosije? – Moguće je. – Ali ništa iz vremena kad si ga ti poznavao? – Ništa. – Godine? – Sad bi trebalo da je u srednjim pedesetim. – Poslednja poznata adresa? – Pre trideset godina živeo je sa ženskom negde u Grantonu. – Kako se ženska zvala? – Stvarno sam se trudio da se setim. Rebus je uzeo podmetač i proučio ga. – Pređimo onda na Dejva Ritera. – Njih dvojica su stari ortaci. Mislim da su možda zajedno išli i u školu. – Gde? – Negde u Fajfu. – Kaferti je zastao. – Odlično su poznavali Fajf. – Opis. – Niži od Pola. Možda nekih metar sedamdeset. S povećim stomakom. balkandownload.org BD4U

Uvek je pri ruci imao kesicu čipsa. Prava smeđa kosa, malo duža. Izgledala je kao loša perika. Istih godina kao Pol, znači sredina pedesetih. Ne sećam se ničega o njegovom ljubavnom životu. Ali znam da nije živeo daleko od Pola. Rebus je čekao, ali Kaferti je mogao samo da slegne ramenima. – To je sve što imaš? – pitao je Rebus kad im je stigla druga tura pića i jedan nov podmetač. – Dejva nisam video skoro trideset godina, a nisam stigao da se raspitam o njemu kod Pola. Da budem iskren, verovatno sam ga se setio tek posle, on je uvek bio neupadljiv. Pol je bio brbljiviji. – Koliko dugo su radili za tebe? – Tri-četiri godine. – U kom svojstvu? Kao tvoja pešadija? – Možemo ih i tako nazvati – priznao je Kaferti. – Samo sam mislio da bi možda mogao da im uđeš u trag. Imaš kompjutere, policijske dosijee… – A zašto bih se cimao oko toga? – Jer bi oni mogli da objasne šta se ovde dešava. – Kaferti je primetio da Rebusu nije sasvim jasno na šta misli. – Govorim o onim porukama. O sebi i Mintonu. I onom čuvaru iz Linlitgoua, onom o kome je Šivon Klark pričala. – Misliš da on ima veze s tim? A i Denis Stark? – Stark? – Kaferti je delovao iskreno zbunjeno. – Denis je dobio poruku. A uz nju i rupu od metka kalibra devet milimetara. Ali Kaferti je ponovo odmahivao glavom. – To nema nikakve veze s njim – promrmljao je kao za sebe. – Možda sa Džoom? Ne, ni s njim. – Onda se pribrao i pogledao Rebusa u oči. – To mora da je neka greška – kazao je. Rebus je klimnuo glavom. – I ja to mislim. Možda bi mogao da mi izložiš svoju teoriju i dozvoliš da je procenim. Kaferti je prešao preko tog predloga. – Obavio sam brzo pretraživanje na internetu, ali nisam našao ni Džefriza ni Ritera. Telefonirao sam dvojicitrojici starih robijaša, ali ni od njih nije bilo vajde. – Zašto misliš da bih se ja pokazao bolje? – Ti si slamka za koju se hvatam. – Kaferti se usiljeno nasmešio. – To je bio moj nadimak za tebe: Slamka. Sećaš se? – Sećam se. balkandownload.org BD4U

– Jednom si svedočio protiv mene u Glazgovu i pobrkali su te s drugim svedokom koji se prezivao Stroman[ 9]. Rebus je klimnuo glavom. – Stvarno moram da znam šta želiš od ove dvojice. – Rekao sam ti. – To nije dovoljno da bi me ubedio. Postoji li ovde neka začkoljica, nešto što ima veze sa Džoom Starkom? – Zaboravi na njega. – Kaferti je iskrivio lice. – To nije lako, pošto je počeo da divlja. Koliko će vremena proći pre nego što svom snagom krene na Kristija? – Džou bi bilo bolje da čuva svoje dupe, nego da pokušava da ispraši tuđe. – Kaferti je s uživanjem otpio gutljaj koktela bladi meri. – Pošto je Denis ubijen, sigurno će biti previranja. Džo se okružio matorcima. Oni su nekad imali određen ugled, ali ne bi mogli da se nose s momcima koje je Denis plaćao. A kad smo kod toga, na um mi padaju i neki ljudi iz Aberdina i drugih mesta koji mogu poželeti da se okušaju u Glazgovu, sad kad je Džoov oklop načet. – Čuo si neka govorkanja? – Nije mi trebao čak ni slušni aparat. – Ponovo je pogledao Rebusa u oči i zadržao pogled. – Učinićeš mi to, Džone? – Pokazivao je podmetač koji je Rebus držao između palca i kažiprsta. – Šta ti misliš? – Mislim da odlično znaš da ćeš morati, jer ti u protivnom ta imena neće dati mira dok si živ. Rebus je ustao. – Šta si hteo da kažeš na početku ovog našeg ćaskanja? Pomenuo si kako ne želiš da me uvališ u nevolju? – Zaista bi bilo bolje da ne znaš. Veruj mi, makar zasad. Hoćeš li mi to učiniti? Rebus je tokom godina video mnogo toga u očima svog starog neprijatelja: lukavstvo, otrov, tamu. Ali sad je video nešto sasvim drugo: nesigurnost praćenu dozom straha. Kaferti je ponovo podigao čašu, a njen sadržaj trebalo je da mu pruži željeno smirenje. – Hoćeš li se javiti na telefon kad te pozovem? – proverio je Rebus. Kaferti je klimnuo glavom i iskapio svoje piće. balkandownload.org BD4U

22. – Trebalo bi da pozovemo Bet Hasti na razgovor – rekao je Foks Klarkovoj u Istražnoj sobi u Fetsu. Stajali su nasred kancelarije okruženi materijalom iz istrage koja je već neko vreme tapkala u mestu. Klarkova je prekrstila ruke što je Foks shvatio kao znak da može da nastavi. – Ona je bila na dužnosti ispred pansiona. Tvrdi kako je napravila pauzu da bi otišla u toalet, slučajno baš u vreme kad je Denis Stark izašao napolje. Ja ne verujem u to. – Zašto? – Kazala je da je otišla do obližnje benzinske pumpe, ali ta pumpa ne radi celu noć, a one koje rade, posle jedanaest, ili posle ponoći, samo toče gorivo i ne puštaju mušterije da uđu. U svakom slučaju, pošto je Denis ubijen, zar ne bi trebalo da razgovaramo i s Kompstonovom družinom? Oni su nedeljama pratili svaki njegov pokret. Možda znaju nešto što bismo i mi morali da znamo. – Malkolme, u ovu istragu si uključen pre jebenih pet minuta. Reci mi da ovo nije samo nekakva osveta. – Nije. – Pokazao je glavom prema vratima Pejdžovog hrama. – Bar mu to prenesi, Šivon. Ne zbog mene, već zbog toga što bi to bilo ispravno. – Osvrnuo se po kancelariji. – Osim ako niste zauzeti praćenjem nekog novog, dobrog traga. – I te kako znaš da nismo. Ali Džejms ima posla preko glave. Nemamo pojma da li da otvorimo posebnu istragu za Denisa Starka. Čim to uradimo, njegov otac će saznati da postoji još jedan ubica. – Pa, možda bi trebalo da te pustim da tragaš za vlasnikom Rebusovog izgubljenog psa. – Foks je čekao i gledao kako Klarkova razmišlja. – Dobro, onda – rekla je na kraju s uzdahom i krenula prema Pejdžovim vratima. – Treba li da… – O, ideš i ti, Malkolme. Ovaj plan si smislio ti, a ne ja. – Dok je kucala na vrata, ugledala je Rebusa kako iz hodnika ulazi u kancelariju. Podigla je balkandownload.org BD4U

prst pokazujući mu da je zauzeta. Pejdž se oglasio iz svoje kancelarije i ona je otvorila vrata. Rebus je gledao kako se vrata zatvaraju za Klarkovom i Foksom. Prišao je stolu Kristin Eson. – Šta ima? – upitao je. – Inspektor Foks nam se pridružio – objasnila je. – Izgleda kao da je već počeo da talasa. – Svakako je uzburkao vodu. – Grickala je kraj hemijske olovke. – Kako napreduje slučaj? – Jesi li čuo za Mrtvo more? – Zar to nije suprotnost uzburkanoj vodi? – Esonova se na to nasmešila. – Znači, nisi prezauzeta? – proverio je Rebus. – Nemam nikakvih vesti ni o psu, ako je to ono što te zanima. – Nije to. Zavalila se na naslon svoje stolice da bi ga bolje pogledala. – Vara li me osećaj, ili se spremaš da zatražiš uslugu? Spustio je list papira na njen sto. Na njemu je bilo ono malo poznatih detalja o dvojici za koje se zanimao Kaferti. – Treba mi sve što možeš da nađeš: policijski dosije, mesto rođenja, bračno stanje, da li su uopšte živi, bilo šta. Dotakla je list olovkom kao da ne želi da ga uzme. – Hoću li imati problema zbog ovoga? – Nećeš imati nikakvih problema. – Ali to nije povezano s istragom slučaja Minton/Stark? – Moglo bi da bude. – Da li bi mi to objasnio? – Nevolja je u tome što ne mogu. Bar dok ne saznam nešto više o toj dvojici. – Kucnuo je prstom po papiriću s njihovim imenima. – Zašto ja? – Jer se ti razumeš u te stvari. Ja ne bih znao ni odakle da počnem. – Sudeći po datumima, od ovoga ću pre istrošiti đonove, nego kompjuterski miš. To su stari dosijei koji možda još nisu digitalizovani. – Neka ti Roni pomogne. – Ogilvi je sedeo za stolom na drugom kraju sobe i telefonirao, ali znatiželjno je posmatrao Esonovu i Rebusa. – A šta da kažem Šivon ako me nešto pita? – Kaži joj da slediš potencijalne tragove. – Rebus je zastao. – Ne moraš joj govoriti da sam ja izvor. balkandownload.org BD4U

– Zašto li me to ne čudi? – Na kraju je uzela papir i pogledala ga. – Dobro, onda me pusti da radim. – Čarobno – rekao je Rebus. – Kad se Šivon vrati, kaži joj da sam u kantini. Gledala ga je kako se okreće, prolazi kroz kancelariju i nestaje u hodniku. – Ne, u redu je – promrmljala je. – Nisam htela da mi doneseš nešto iz kantine. – Onda se okrenula prema svom monitoru i bacila se na posao. Rebus je bio na sredini hodnika kad je naleteo na inspekotra Čarlija Sajksa. Iz usta mu je virio keks s vlaknima, a ruke su mu bile pune kutija s dosijeima koje je prenosio iz jedne kancelarije u drugu. Rebus je stao pred njega preprečivši mu put. Pružio je ruku i izvukao keks koji mu je virio iz usta, pa ga spustio na vrh gomile kutija. Sajks se namrštio brzo žvaćući kako mogao da govori. – I dalje vodiš računa o zdravlju, je li, Čarli? – upitao je Rebus. – Mislio sam da si u penziji. – Ustanovili su da bez mene ništa ne mogu da urade, što znači da sam skoro potpuna suprotnost tebi. – Rebus ga je osmotrio. – Nego, fino ti je to odelo. Ko ti danas podmazuje dlanove? Ranije je to bio Veliki Ger, je li tako? Sajks se namrštio. – Svi u policiji znaju ko je bio istinski Kafertijev prijatelj. Rebus je odmahnuo glavom. – Bolje da te pustim da ideš, Čarli. Sigurno želiš i dalje da glumiš kako radiš nešto korisno. – Rebus je podigao ostatak keksa i gurnuo ga Sajksu u usta što je prigušilo njegove psovke kad je Rebus nastavio svojim putem. Daril Kristi je bio odeven kao da je otporan na hladnoću: lagano odelo krojeno po meri i košulja bez kravate. Dvojica muškaraca koje je poveo sa sobom bili su u crnim jaknama, rukavicama i s kačketima. Parlament Skver je, kao i obično, bio prepun turista. Katedrala Svetog Džajlsa uzdizala se iza Kristija i njegovih telohranitelja. U blizini se nalazio sud i gradska skupština. To je bio Edinburg za kojim su turisti žudeli. Na brdu iznad grada nalazio se zamak, a svuda naokolo radnje u kojima se prodaju tartan i viski. Džo Stark je naišao od Mosta Džordža Četvrtog. Nosio je crven vunen šal i tamnozeleni mantil ispod kog je imao belu košulju i crnu kravatu. Kristi je prepoznao ljude koji su koračali uz njega. Bili su to Volter Griv i Len Parker, obojica sa crnim kravatama. Kristi je dao znak svojim ljudima, koji su se balkandownload.org BD4U

povukli prema vratima Advokatske biblioteke. Kristi je ranije provirio kroz staklene panele na vratima i video pravnike kako sede za stolovima ili se kreću između njih noseći nabrekle fascikle. Vrhovni sud je bio na minut hoda, mada Kristi nikad nije bio tu. Zasad. Stark je krenuo prema njemu ostavivši svoja dva stara zamenika za sobom. Kad se našao otprilike metar od Kristija, jedva primetno je klimnuo glavom u znak pozdrava. – Hvala što ste pristali da se vidimo – kazao je Kristi. – Zašto ovde? Kristi se osvrnuo naokolo. – Fino, javno mesto – odgovorio je. – Smatrao sam da bismo se ovde obojica osećali bezbednije. Stark je samo frknuo. – Žao mi je zbog onoga što se desilo vašem sinu – nastavio je Kristi koji je manje-više uvežbao ovih prvih pet minuta. Stark ga je popreko pogledao. – Šta mu se to desilo? – Ništa u čemu sam ja učestvovao, to vam garantujem. Držao sam se rezervisano iako je Denis vršljao po mojoj teritoriji. – Kristi je zastao. – To sam uradio iz poštovanja prema vama, gospodine Stark. – Ostajemo ovde dok nam neko ne da razlog da odemo – rekao je Stark. – Imao je staračke, pomalo zamagljene plave oči, ali iz njih je i dalje izbijala pretnja. – Mislite dok vam neko ne preda Hamiša Rajta? – Važno je ono što je Rajt uzeo od nas. – I dok ne nađete onoga ko je ubio Denisa? – Policija misli da bi to mogao da bude neki serijski ubica. – Šta vi mislite? – Neko je roknuo jednog advokata. Nisam siguran kakve to veze ima s mojim sinom. – Neko je pokušao da ubije i Kafertija. Jeste li to znali? A rečeno mi je da je i Kaferti dobio poruku. Stark je zaškiljio. – Je li Denis uopšte poznavao Kafertija? – Kristi je prekinuo tišinu pitanjem. Stark je odmahnuo glavom. – Moram da vam kažem još nešto. Jedan od mojih izvora me je obavebalkandownload.org BD4U

stio da je poruka ostavljena Denisu lažna. – Kristi je zastao kako bi Stark stigao da obradi ovu informaciju. – Da li se ti to zajebavaš sa mnom? – Ne bih se usudio. Nije nađen ni metak, što znači da ga je ubica skoro sigurno odneo sa sobom. – Zašto? – Kako ne bi mogao da se uporedi s metkom ispaljenim na Kafertija. – Različiti pištolji? – Starac je klimnuo glavom s razumevanjem. – Panduri ćute. – Sigurno imaju svoje razloge. – Đubre koje je ubilo Denisa htelo je da ti slučajevi izgledaju povezano – naglas je razmišljao Stark češkajući se po obrazu. – Ali, ako nisu… – Tražite nekoga kome se Denis zamerio. Stark ga je pogledao. – Morao bih i tebe da stavim na taj spisak. – Ne sumnjam u to. Denis i njegovi momci nisu bili baš fini prema mojim prijateljima. A onda je moja stara kafana spaljena prošle noći… – Ako si ti ubio mog sina, morao bi da imaš čelična muda da se ovako sastaneš sa mnom. Kristi je samo slegnuo ramenima. – Govorim vam istinu, gospodine Stark. Ali slušajte ovo. Čim je Denis stigao u grad, neko je, takoreći odmah, pokušao da ubije Velikog Gera Kafertija. – Ali to nije bio Denis. – Veliki Ger možda ne misli tako. – Kristi je raširio ruke. – Samo kažem. Jeste li znali da mu se izgubio svaki trag? – Šta? – Nije u svojoj kući. Niko nigde ne može da ga nađe, mada bi mogao da se skriva u nekom hotelu koji nije tako daleko odavde. Stark se primakao jedan korak. – Pokušavaš da me nahuškaš na njega, sine? Kaferti više nije ozbiljan igrač. – Tako se priča po Glazgovu? – Kristi se skoro sažaljivo nasmešio. – Možda je samo naučio da se bolje kamuflira. Verujte mi kad vam kažem, ta zver je i dalje u džungli. Dovoljno je da se malo raspitate. Stark je nekoliko sekundi razmislio o svemu što je upravo čuo. Kristi mu je pružio ruku. – Hvala što ste se sastali sa mnom, gospodine. Ozbiljno sam mislio kad sam rekao da vas poštujem. – Kad se Starkova šaka našla u mladićevoj, rukovanje se pretvorilo u nešto što je više ličilo na stisak gvozdene zamke. balkandownload.org BD4U

Kristijev pogled je postao mračniji, a glas čvršći. – Ali bez obzira na poštovanje, ako razmišljate da krenete na mene, ili na moj grad, bolje da ponovo razmislite o tome. Kad siđete s puta M8 nećete na ulazu u Edinburg videti znak „Na prodaju”. Stark je istrgnuo šaku. Protrljao ju je, a Kristi se okrenuo i pošao. – Ja nemam ništa sa spaljivanjem tvoje kafane – doviknuo je Stark za njim. – A ni Denisova ekipa. Pitao sam ih. Kristi se nije osvrnuo. Njegovi telohranitelji su se pojavili i krenuli ukorak s njim dok je prolazio pored suda. Bio je namršten i gurnuo je šake u džepove pantalona da bi ih ugrejao. – Je li sve sređeno? – upitao je jedan od njegovih. – Sređuje se – odvratio je Kristi pošto se načas zamislio, iako nije bio sasvim siguran u to. Niti je verovao Džou Starku. Rebus je sedeo u kantini Fetsa uz čaj i sendvič sa šunkom i salatom, držeći telefon prislonjen na uvo. Već je razgovarao s dvojicom kladioničara, a ovaj je bio treći. Jedan se zvao Ben Bejn. Rebus se sećao njegove kladionice. Nalazila se odmah iza ugla naspram stanice Hajmarket. To je bilo zgodno za ljude koji nisu želeli da odnesu kući prevelik deo plate. Bejn je bio u penziji, ali Rebus je dobio broj njegovog kućnog telefona. Rekli su mu da bi on verovatno mogao da se seti kazina „Miligans” i kako je radio. Na telefon se javila neka žena. – Gospođa Bejn? – upitao je Rebus. – Da. – Zanima me da li bih mogao da razgovaram s vašim suprugom. – Šta prodajete? – Ja sam iz policije, gospođo Bejn. – Je li to zbog one kazne za parkiranje? On ima invalidsku karticu, znate. Zato smo se žalili. – Da li bih samo mogao da razgovaram s njim? Na drugom kraju zavladala je kratka tišina. – Moraću da ga probudim. Malo je prilegao. – To bi bilo dobro, hvala vam. Rebus je slušao kako nosi telefon u drugu sobu, ali Ben Bejn je već bio budan. Rebus ga je čuo kako pita ko je na telefonu. – Policija – odgovorila je čudnim šapatom. Začulo se kako telefon prebalkandownload.org BD4U

lazi iz ruke u ruku. – Da? – javio se Ben Bejn. – Ovde Džon Rebus, gospodine. Vi ste nekad držali kladionicu, je li tako? – Imao sam ih nekoliko u svoje vreme. – Rečeno mi je da biste vi mogli da mi pomognete. Tražim čoveka po imenu Tod Dalrimpl. Nekad je bio menadžer u kazinu „Miligans”. – Godinama nisam bio u „Miligansu”. To je sad kafana, je li tako? – Da, gospodine. – Kladioničari ne vole da gube novac, ali ja sam se tamo lepo provodio. Tod je bio savršen domaćin. Pošto sam bio kolega, piće je bilo na račun kuće, a ponekad i obrok. – Znači, dosta dobro ste ga poznavali? – Na kraju smo izgubili kontakt. Video sam da će mi onlajn klađenje ubiti posao, pa sam prodao firmu i povukao se. Ako smem da primetim, bio je to savršen trenutak. – Znate li možda kako bih mogao da dođem do gospodina Dalrimpla? – Zar njegov broj nije u imeniku? – Možda i jeste, zajedno s mnoštvom drugih s istim prezimenom. Rebus je čuo kako Bejn traži od žene da mu doda notes s telefonskim brojevima. Usledilo je šuštanje papira dok je Bejn listao adresar. – Živeo je negde odmah iza Portobelo Haj strita – govorio je Bejn za sebe. – Pretpostavljam da se odavno preselio. – Ko to? – umešala se njegova žena. – Tod Dalrimpl. – Bili smo kod njega jednom za Novu godinu – setila se ona. – Argajl Kresent – trijumfalno je objavio Bejn. – Evo ga, u mom telefonskom imeniku, baš kao što sam rekao. Rebus je zapisao podatke i prekinuo vezu upravo kad se Bejn setio da ga pita zašto želi da razgovara s Todom Dalrimplom. Bio je ukucao Dalrimplov broj dopola kad se pojavila Šivon Klark. Rebus je zaključio da telefoniranje može da sačeka. Prišla je noseći kafu i kockicu oblande s karamelom, pa izvukla stolicu pored njega. – Šta se dešava gore? – upitao je. – Malkolm misli da treba da razgovaramo sa ovima iz Kompstonovog tima. – Verovatno ne greši. – Rebus ju je pogledao. – Ali tebe brinu njegovi balkandownload.org BD4U

motivi? – Da, pomalo. – Zagrizla je oblandu. – Da li se Pejdž i dalje drži svog plana? – zanimalo je Rebusa. – Kog plana? – Da se pretvaramo kako je isti ubica sredio Mintona i Denisa Starka. – Mislim da Državno tužilaštvo nije oduševljeno tom idejom. Kažu da to nije pošteno prema porodici. – Da, ali „porodica” je u ovom slučaju Džo Stark. – Znam… – Prekinula ga je zureći u daljinu. – Ima li nekih dobrih vesti s interneta? – upitala je zatim. Rebusu je trebalo malo da shvati kako je mislila na psa, a ne na dva imena koja je dao Kristin Eson. Odmahnuo je glavom. – Pa, čime se ti danas zanimaš? – Nekim sitnicama – slagao je. – Ko zna da li će od toga biti neke koristi. – Spustio je svoj telefon na sto i uzeo čaj. – Nego, jesi li odbacila vezu između Mintonovog ubistva i ubistva u Linlitgouu? – Manje-više. Zašto pitaš? – Jer je Kaferti to slučajno pomenuo. – Stvarno? – Napad na Mintona, na njega i na tog tipa u Linlitgouu, Kaferti ih je sve pomenuo u jednom dahu. A tu je još nešto… – Šta to? – Žrtva iz Linlitgoua… – Majkl Toland? Rebus je klimnuo glavom. – Kaferti je za njega rekao da je bio nekakav čuvar. – I bio je. – Da, ali znajući ono što znaš o njemu, da li bi ga tako opisala? – Ne bih – priznala je. Rebus je klimnuo glavom. – Rekla bi „milioner” ili „dobitnik premije”, je li tako? – Tako je. – Zašto ga onda i Kaferti nije tako opisao? Za njega to kao da nije bilo važno. Klarkova se načas zamislila. – Misliš da bi trebalo da kopam dublje? Rebus je slegnuo ramenima, ali je znao da je seme bačeno. – Znači, privodite Kompstona i njegovu ekipu, a? Ima li još slobodnih mesta? balkandownload.org BD4U

– Verovatno bih mogla da te ubacim na spisak gostiju. – Telefon se oglasio signalizirajući da je stigla poruka. Pogledala je na ekran. – Mi o vuku… – rekla je. – Šef me zove u svoju kancelariju. – Ume brzo da radi kad je neophodno. Ustala je odgurnuvši svoju kafu. – Stvarno misliš da će nam bilo šta reći? – Kompstonova banda? – Rebus se zamislio. – Čisto sumnjam. – Zašto se onda gnjaviti time? – Zato što je to ispravno. – Malkolm je to rekao gotovo istim rečima. – Klarkova se umorno nasmešila, kratko mahnula i otišla. Rebus se posvetio svom telefonu. Trebalo je da pogledaš u imenik, Džone, pecnuo je sebe. Možda bi našao i Džefriza i Ritera. – Molim? – Glas je bio dubok i grlen. Negde u pozadini se čuo lavež. – Gospodin Dalrimpl? Ovde Džon Rebus. Zovem iz policije. – Ma je li? – A onda: – Džone Bi! Hoćeš li da umukneš? – Zanima me da li bih mogao da razgovaram s vama. Lavež je postao još uporniji. – Hoće u šetnju – izvinio se Dalrimpl. – Moram da ga izvedem. – Imam nekoliko pitanja o vremenu kad ste radili u „Miligansu” – nastavio je Rebus. – Izvini, sinko, ništa te ne čujem. – Možda biste mogli da zatvorite psa u drugu sobu. – Daj mi tvoj broj, pa ću ti se javiti. Ne treba mi više od sat ili dva. – Kud ga vodite? – A? – Džona Bija. Gde ga izvodite u šetnju? – Obično na Promenadu. – Naći ćemo se tamo. – Ako želiš. Džona Bija je teško ne primetiti. Ima dvaput više energije od bilo kog drugog psa na plaži. Samo potraži matoru drtinu koja pokušava da ga prati… balkandownload.org BD4U

23. Vetar se stišao i temperatura je bila dva-tri stepena iznad nule. Promenada Portobelo bila je betonsko šetalište oivičeno prodavnicama brze hrane, igraonicama i barovima. Plima se bila dopola povukla, a pesak je bio vlažan i bezbojan. Na stazi je bilo mnogo šetača pasa. Rebus je posmatrao čopor četvoronožaca kako u blizini vode skaču jedni na druge i jedni pored drugih. Jedan je poletno lajao. Bio je to mešanac kratke crne dlake, koji kao da se začuđeno ceri celom svetu. Muškarac malo stariji od Rebusa, u smeđim somotskim pantalonama i „Barburovoj” jakni gledao je s druge strane zida, zviždao i povremeno uzalud dozivao psa. – Dođi ovamo, Džone Bi! Dođi, dečko! Rebus je stao pored Toda Dalrimpla, koji je bio okrenut prema vodi. Dalrimpl ga je pogledao. – Ti si onaj pandur? – Zašto Džon Bi? – Po Džonu Belaniju. – Onom slikaru? – Odrastao je u Port Setonu. Ja sam uvek voleo ribarske čamce… – Dalrimpl je bučno istresao nos. – Imaš li ti psa? – upitao je Dalrimpl na šta je Rebus odmahnuo glavom. – Trebalo bi da ga nabaviš. Dokazano je da produžavaju život. Ako te prethodno zbog njih ne strefi srčka. – Ali njima treba šetnja. A ja nisam taj tip. – Imao bi dobar izgovor da na sat vremena zbrišeš od žene, a i mnoge kafane primaju pse. – To mi odjednom deluje kao zanimljiva ideja. Dalrimpl se srdačno nasmešio. – Pa, šta mogu da učinim za vas? – Malo je komplikovano. Jeste li poznavali Velikog Gera Kafertija? – Poznato mi je to ime. – Navraćao je u „Miligans”. – Ne prečesto. balkandownload.org BD4U

– Pre petnaestak godina tamo je naleteo na jednog starog poznanika, tipa po imenu Pol Džefriz. Dalrimpl je ponovo počeo da doziva psa. Rebus je stekao utisak da time kupuje vreme dok ne smisli odgovor. Na kraju se okrenuo prema Rebusu. – Poznavao sam Pola – kazao je. – Radio je za mene. Rebus je pokušao da sakrije iznenađenje. – U kom svojstvu? – Kao vozač. Ja sam ostao bez dozvole, a on se ponudio. – Znali ste da je obavljao poslove za Kafertija? – Rekao mi je to. – Znate li o kakvim je poslovima reč? – Rekao je da je vozio. Zašto se odjednom zanimate za njega? – Kad ste ga poslednji put videli, gospodine Dalrimpl? – Pre tri nedelje. Rebus se nakašljao pokušavajući da prikrije iznenađenje. – Sad je u staračakom domu. Zapravo, to je više hospis. Više nije sasvim čitav – Dalrimpl se prstom u rukavici kucnuo po čelu. – Žao mi je što to čujem. Znači, i dalje je u gradu? Dalrimpl je klimnuo. – Još mi niste rekli šta se dešava. – Znači li vam nešto ime Dejv Riter? – Bio je Polov ortak, zar ne? Sećam se da ga je pominjao. – Ali njega niste upoznali? – Ne bih rekao. Jeste li nekad bili u „Miligansu”, dok je bio na vrhuncu? – upitao je, a Rebus je odmahnuo glavom. – Ludo smo se provodili. Lokal je bio krcat, stolovi puni, gosti su stajali u redu da uđu. Dolazili su tipovi s naftnih platformi džepova punih keša, kao i radnici iz kineskih restorana. Ti tipovi su znali šta rade. Posmatrali bi novog krupijea ne bi li uočili neku njegovu slabost. Dolazile su i predivne žene, savršeno doterane. Ali malo njih se kockalo. Biznismeni su naručivali šampanjac i skupe cigare… – Čudi me da Kaferti nikad nije pokušao da umeša prste u to. – Pokušavao je. Ali ubrzo je shvatio da ja nisam mačji kašalj. – Znao sam da ste vodili lokal, ali nisam znao da ste bili i vlasnik. – Počeo sam pozajmivši novac od porodice, iako se njima taj posao nije dopadao. Ali ubrzo sam otplatio dugove. Jašta, lokal je bio moj. Nego šta. – Koliko dugo je Pol Džefriz vozio za vas? – Dve-tri godine. – A onda? Dalrimpl je slegnuo ramenima. – I dalje je svraćao. Dobar je bio Pol, balkandownload.org BD4U

pravi nebrušeni dijamant. Nikad nije otkrio kako zarađuje za život. – Sam je otišao, ili ste ga otpustili? – Mislim da posao nije bio uzbudljiv koliko se on nadao. Rebus je odmerio Dalrimpla od glave do pete. – Vidim da ste obrazovani i da potičete iz imućne porodice. Uz dužno poštovanje, gospodine, ali sumnjam da biste imali čime da se suprotstavite da je Kaferti zaista želeo da vas uzme pod svoje. Dalrimpl se skoro neprimetno nasmešio. – Imao sam prijatelje, gospodine. Imao sam mnogo prijatelja. Kockali su se i na kraju mi ostajali dužni. Govorim o uticajnim ljudima, o političarima i sličnima. Možda je tu bio čak i poneki šef policije… – Pa ste zbog toga bili nedodirljivi? – Uspeo sam da ubedim Velikog Gera da mu se nikako ne bi isplatilo ako bi pokušao da stavi šapu na moj posao. Rebus je klimnuo s razumevanjem. – Da li je, možda, Dejvid Minton bio jedna od vaših mušterija? – Svratio je nekoliko puta. Uvek je uza se imao poneku predivnu mladu ženu, kao da je time mogao da nas ubedi kako ga zaista zanima lepši pol. – Džon Bi je sad bio u vodi, ali nije mogao da ubedi druge pse da krenu za njim. – Mislim da ćemo morati da intervenišemo – rekao je Dalrimpl s uzdahom. Poveo je Rebusa niza stepenice do peska izvlačeći povodac iz džepa jakne. – Možete li mi reći kako se zove taj starački dom? – upitao je Rebus. – Taj u kojem je gospodin Džefriz. – Naravno. Ali bio bih vam zahvalan ako biste mi dali neku nit koja bi me provela kroz lavirint. – U smislu? – Recite mi o čemu se ovde, dođavola, radi? – To zasad ne mogu da vam kažem. – Zvučite skoro kao da ne znate. Rebus nije hteo da prizna da to nije nimalo daleko od istine. Džon Bi je u međuvremenu odlučio da novog prijatelja svog vlasnika pozdravi tako što će na njega stresti morsku vodu. – Verovatno je trebalo da vas upozorim – rekao je Dalrimpl dok se Rebus mrštio na psa. – Kompston je glatko odbio – rekla je Klarkova Foksu. – Možeš da zamisliš balkandownload.org BD4U

kako je to prihvaćeno. Pejdžu se mora odati priznanje, odmah se obratio načelniku. – I? – Rekao mu je da ne bi bilo dobro da mediji saznaju da je Denis Stark bio pod policijskom prismotrom i da su policajci uključeni u tu operaciju odbili da sarađuju u istrazi ubistva. – A takva vest nikad ne bi mogla da procuri. – Bože sačuvaj – kazala je Klarkova. – Siguran sam da je i glavni inspektor Pejdž to rekao. Polako je klimnula glavom. – Tako da su sad Kompston i ostali krenuli ovamo. – U međuvremenu je sve bilo mirno? – Da, koliko je meni poznato. – Šta misliš, šta sad radi Džo Stark? – Kipti od besa. – Načas se zamislila. – I spletkari. Već je dao intervju jednom potkupljenom glazgovskom novinaru. Optužuje nas da sedimo skrštenih ruku. – Nisam video dokaze za takve tvrdnje. Sad su bili u dnu stepeništa, u prizemlju Fetsa. Prošli su pored prijavnice i izašli u čekaonicu. Kroz staklene zidove pružao se pogled na Aveniju Fets. Klarkova je na svom telefonu proverila koliko je sati. – Inače – rekla je – Džejms nije oduševljen idejom da ti učestvuješ u razgovorima. – Zašto? – Jer si do jutros bio pridruženi član Kompstonovog tima. Jednostavno si previše umešan u sve to. – Upravo zbog toga treba da budem prisutan! – Možeš da preslušaš naše snimke. Ako prozreš da nas je neko slagao, obavesti me. – To teško da je ista stvar. – Znam, Malkolme, ali Džejms je u pravu. – Naterala ga je da obori pogled. Uzdahnuo je i sručio se na stolicu. Klarkova je spustila ruku na njegov potiljak. – Znaš da je u pravu – nastavila je. – Samo mi nemoj reći da je prokleti Džon Rebus pozvan? – Foks je prekrstio ruke čikajući je da mu saopšti loše vesti. – On će biti u pozadini, isto kao ti. Zapravo, trebalo bi da ga obavestim da ovi stižu. balkandownload.org BD4U

Ali kad ga je pozvala, Rebus se nije javio. – Evo ih – upozorio ju je Foks kad su dva poznata mu automobila zagrmela kolskim prilazom. – I mada nisam stručnjak za automobile, rekao bih da nisu naročito dobro raspoloženi… Rebus je telefonirao Kafertiju da mu prenese vesti, najviše jer je bio zadovoljan. Trebalo mu je samo nekoliko sati starinskog detektivskog rada. Internet je mogao da mu ga duva. Ali kad je Kaferti zatražio adrese, Rebus se malo povukao. – Moram da budem tamo kad ga posetiš – zahtevao je. – Ne, ne moraš – odvratio je Kaferti. – Znaš da ću mu i sam ući u trag ako budem morao. Istina, za to mi treba vremena, a dotad bi mrtvačnica mogla da dobije nove stanare… Rebus nije reagovao na pretnju. – Ili idem s tobom, ili odmah prekidam ovaj razgovor. Čekao je dozvolivši da se tišina oduži. Zamišljao je „Miligans” na vrhuncu popularnosti. Partija pokera je u toku, sav ulog je u igri i samo dva igrača su ostala za stolom. Fina odeća, smeh i kolutovi dima, a onda, u trenutku, sve gubi smisao. Telefon je zamro. Rebus ga je pogledao i tužno se nasmešio. Njegov saab je bio u jednoj od sporednih ulica pored Promenade. Pušio je koračajući u tom smeru, s telefonom u drugoj ruci. Sa cigaretom u ustima, škiljeći, izvukao je ključ iz džepa i otključao vrata. Seo je za volan i ubacio ključ u kontakt bravu. Sedeo je tako ne zatvarajući vrata dok nije popušio cigaretu. Ugasio ju je u pepeljari, zatvorio vrata i pokrenuo motor. Uto mu je zazvonio telefon. Pogledao je ko zove. Šivon Klark. Neka samo zvoni. Ulica je bila slepa, pa je napravio polukružno i krenuo od plaže prema Portobelo Haj stritu razmišljajući kako bi možda mogao da se časti ribom za večeru. Telefon mu je ponovo zazvonio dok je skretao desno priključujući se koloni koja se kretala prema gradu. Bingo. – Da? – javio se. – U redu – prosiktao je Veliki Ger Kaferti. – Nek bude po tvome. Daj mi adresu i naći ćemo se tamo. Rebus je izračunao da bi mu trebalo dvadest do trideset minuta da stigne do staračkog doma. – Pozvaću te za deset minuta s detaljima – odgovorio je Rebus. – Postaraj se da budeš spreman. balkandownload.org BD4U

– Već sam obukao kaput. Rebus je prekinuo vezu. Bio je zapravo na pet minuta od odredišta kad je poslao poruku Kafertiju. Medouli je bila savremena jednospratnica u Grandžu, bezmalo povezana s bolnicom Ejnsli. Telefonski poziv je potvrdio da je Pol Džefriz smešten tamo i da je u lošem stanju. – Rani stadijum demencije s nizom komplikacija. Mi smo više hospis nego pravi starački dom – obavestili su Rebusa. Skoro petnaest minuta je čekao na parkingu pre nego što je kroz kapiju hospisa prošao crni taksi s namrštenim Kafertijem. – Da ne očekuješ zahvalnicu ili nešto slično? – upitao je Kaferti. – Reči zahvalnosti bile bi na mestu. Ali zadovoljiću se objašnjenjem. – Evo šta ćeš dobiti umesto toga: možeš da stojiš ispred sobe dok ja razgovaram s njim. Ali Rebus je odmahnuo glavom. Kaferti je malodušno frknuo i prošao pored njega. Cimnuo je staklena vrata u pokušaju da ih otvori, ali ona su bila čvrsto zaključana. Rebus je pritisnuo interfon i sačekao. – Da? Nagnuo se prema interfonu. – Već sam vam telefonirao. Došli smo da vidimo gospodina Pola Džefriza. – Uđite. Ovog puta Kaferti je uspeo da otvori vrata. Stajao je ruku prekrštenih na leđima, gledajući levo i desno. S obe strane su se, iza vrata, pružali dugački hodnici. Rebus je nanjušio dezinfekciono sredstvo. Nalazili su se u holu u kojem su bile dve stolice i prevelika sobna biljka. Rebusu je ličila na palmu s mesnatim lišćem, sjajnim tamnozelenim. Jedna vrata su se otvorila i sestra u beloj uniformi im je pokazala da krenu za njom. – Baš lepo – rekla je. – Pol nema mnogo posetilaca. – Onda je pogledala u Kafertija i sumnjičavo upitala: – Vi ste mu stvarno prijatelji? – Ja sam samo vodič – objasnio je Rebus. – Ali gospodin Kaferti je nekada davno poznavao Pola. Zaustavili su se ispred vrata na kojima je pisalo „Pol”. Negovateljica je pokucala i okrenula bravu. Ušli su u apartman s kupatilom. Uza zid je stajao krevet, jedan od onih bolničkih, ali tu je bio i kamin, dve fotelje, TV i DVD uređaj. Pol je sedeo na stolici i gledao takmičenje u pikadu, ali ton je bio utišan. balkandownload.org BD4U

– Skrenuli su vam pažnju na to da možda ništa neće reći? Rebus je klimnuo glavom i zahvalio ženi, a onda je ispratio i zatvorio vrata baš kad ih je ona upitala da li žele čaj. Kaferti je stao ispred Pola Džefriza, a onda se sagnuo da bi mogao da ga pogleda u oči. – Jesi dobro, Pole? – upitao je. U sobi je bilo zagušljivo. Rebus je skinuo kaput i razgledao unaokolo. Nije bilo uspomena iz života njenog stanara. Samo nekoliko filmova i televizijskih emisija na DVD-ju i malo veštačkog cveća u vazi. Nije bilo slika ni fotografija na zidovima. Na ormariću pored kreveta nalazio se radio, kao i bokal vode i čaša. Kaferti je mahnuo rukom ispred Polovog lica. Pol je žmirnuo, ali nije bilo jasno da li ga je prepoznao. Kaferti je nekoliko puta pucnuo prstima, a onda pljesnuo dlanovima. Muškarac u fotelji je ponovo žmirnuo, ali je, zapravo, samo hteo da nakrivi glavu kako bi mogao da vidi televizijski ekran. Kaferti se uspravio, uzeo daljinski i isključio televizor. – Pole, drkadžijo, to sam ja – promuklo je rekao. Ali i prazan ekran je privlačio Polovu pažnju. Bio je u trenerci i dukserici za trčanje, a ispod je možda imao majicu. Jeftina odeća koju je lako presvući. Lako se svlači i oblači. Napred je imao mrlje od hrane. Jedna ruka mu je počivala na preponama. U licu je izgledao onako kako ga je Kaferti opisao, ali bio je stariji, skoro beživotan. Upali obrazi ukazivali su da je svojevremeno ostao bez zuba i da se više ne opterećuje nošenjem proteze. Kaferti je pogledao u Rebusa. – Rana faza demencije – objasnio je Rebus. – Možda bi ga šamar dozvao svesti. – Sumnjam da je to priznata medicinska metoda. I Kafertiju je bilo vruće. Nije skinuo kaput, ali je obrisao čelo rukavom. – Hoću da razgovaramo o Ejkorn hausu, Pole – rekao je muškarcu u fotelji. – Sećaš li se Ejkorn hausa? Sećaš li se šta se desilo? Ne misli da možeš samo tako da sediš, gade! – Ščepao je Džefriza za ramena i prodrmao ga. Nije bilo otpora i Rebus se uplašio da bi Kaferti mogao da ga povredi. Prišao je i odgurnuo ga. – Za ime boga – rekao je. Kaferti je izgledao kao da ga je neko prikopčao na struju. – Nema šanse da ne zna da smo ovde, ili šta ga pitam – prosiktao je. – Smrad samo glumi! Oteo se Rebusu i počeo da diže Džefriza na noge kad su se vrata otvorila. balkandownload.org BD4U

– Ipak sam vam donela čaja – rekla je negovateljica. Ispustila je poslužavnik kad je videla šta se zbiva, zinuvši u nemom kriku. – Nije ono što mislite – rekao je Rebus, svestan da to vrlo glupo zvuči. Žena je odjurila nazad u hodnik, verovatno da dovede obezbeđenje. – Moramo da idemo – rekao je Kafertiju. – Ne još. – Pogledaj ga, zaboga. To što držiš je samo prazna ljuštura. Kaferti je popustio i vratio Džefriza nazad na fotelju. Ali sad je pažnja senilnog čoveka bila usmerena na njega. Kaferti mu se primakao tako blizu da su se skoro dodirivali. – Budi siguran da ovo nije naš poslednji susret, Pole. Svratiću jedne noći, i to uskoro, a onda ćemo lepo proćaskati. Samo ti i ja. Rebus je držeći kaput pod jednom rukom izveo Kafertija iz sobe i krenuli su nazad niz hodnik. Kad su stigli do hola, ugledali su negovateljicu kako dolazi iz suprotnog smera i sa sobom vodi krupnog tipa. Rebus je otvorio izlazna vrata i izgurao Kafertija napolje, a onda ih zatvorio tako da je brava škljocnula. On je ostao unutra. Kad je Kaferti shvatio šta se desilo, bilo je prekasno. Rebus se okrenuo prema negovateljima pomirljivo podigavši ruke. – Izvinite zbog onoga – kazao je. – Samo smo ga malo prodrmali u pokušaju da ga trgnemo iz obamrlosti u koju je upao. – Imamo nadzorne kamere – rekao je muškarac pokazujući prema kamerama na tavanici. – Prijavićemo ovo. – Kao što bi i trebalo – kazao je Rebus. Kaferti je počeo da trese vrata pokušavajući da ih otvori. – Ali ako želite da smirim onu zver napolju, samo mi recite dolazi li neko da poseti gospodina Džefriza. Muškarac i žena su se zgledali, trgnuvši se kad je Kaferti nogom tresnuo u vrata. – Gospodin Dalrimpl nije dolazio nekoliko nedelja – izletelo je muškarcu. – Kao i još jedan gospodin – dodala je njegova koleginica. – Ali on dolazi samo jednom ili dvaput godišnje. Mislim da su zajedno išli u školu. Živi u Ulapulu. – Znate li kako se zove? – raspitivao se Rebus. – Da nije Dejv Riter? – Riter? – Oboje su klimnuli glavom. – Čini mi se da je tako. Rebus se okrenuo i otključao vrata sprečivši Kafertija da ponovo uđe. Kad je izašao, ponovo je zatvorio vrata i poveo Kafertija prema kolima. balkandownload.org BD4U

– Imam nešto – rekao je. – Šta? – Smiri se i reći ću ti. – Reci mi odmah. – Ulazi – rekao je Rebus otključavajući saab. Spustio je prozor i pripalio cigaretu. – Daj i meni jednu – zatražio je Kaferti sa suvozačkog sedišta. – Ti ne pušiš. – Nikad nije kasno da se počne. – Kaferti je upro prstom u kutiju, ali Rebus mu je pokazao da je prazna. Kaferti je tiho opsovao. – Pa, reci mi šta imaš. – Prvo ti meni reci šta je Ejkorn haus. I zašto mi to zvuči poznato? Kaferti je spustio glavu na naslon. – Reći ću ti ovo samo još jednom: ne želiš to da znaš. Ali Rebus je već shvatio. – To je bio nekakav popravni dom, je li tako? Sećam se da sam tamo jednom odveo neke pritvorenike iz Samerhola. Grupica klinaca koji su mislili da su džeparoški pandani Buča i Sandensa. – Rebus ga je pogledao. – Govorimo o tom mestu, je li tako? Kaferti se mrštio na vetrobran kao da će ga tresnuti pesnicom. – Da – konačno je popustio. – Majkl Toland je radio tamo? – pretpostavio je Rebus. – Zbog toga ti je zvučalo poznato kad je rečeno da je bio čuvar? – klimnuo je glavom za sebe. – A Džefriz i i njegov ortak Riter su… Šta? – zastao je prelazeći rukama preko volana dok je razmišljao. – Ejkorn haus je u međuvremenu zatvoren, zar ne? Otprilike krajem osamdesetih. – Okrenuo se prema Kafertiju. – Šta mi je promaklo? Dejvid Minton je u to vreme bio advokat, je li tako? Kandidovao se za Parlament, ali nije prošao. – Vidiš samo nebitne stvari – rekao je Kaferti pritisnuvši slepoočnice palčevima. – Hajdemo negde na piće, pa da ti ispričam sve iz početka… balkandownload.org BD4U

24. – Ne želim da se ovo snima – bilo je prvo što je Riki Kompston rekao sedajući u improvizovanu sobu za saslušanja. Kao sedište Pogranične i policije Lotijana, Fets je uvek bio više administrativna baza nego prava policijska stanica. Nije imao ni ćelije, ni sobe za saslušanja. Šivon Klark je pozajmila nešto opreme za snimanje i spustila je na sto. Ali Kompston je na to prkosno prekrstio ruke. – Vodim tajnu operaciju – nastavio je – a ona bi mogla biti ugrožena ako bilo kakva sitnica procuri. – Nećete prekinuti nadzor? – upitao je Džejms Pejdž. Bio je svukao sako i zavrnuo rukave košulje kako bi pokazao da se ne šali. Ispred njega je bila gomila papira. Na vrhu su se nalazili snimci s mesta zločina i posmrtne fotografije žrtve. – Ne dok nam šef ne naredi. – Kompston se okrenuo prema Klarkovoj. – Ako se ta mašina uključi, odlazim odavde. Nemojte posle da bude da vas nisam upozorio. – Tako ti zamišljaš saradnju? – oštro mu je odvratila. Kompston je netremice zurio u nju – Džo Stark se upravo sastao s Darilom Kristijem. Ne mogu da vam kažem šta će se sad dogoditi jer ste me dovukli ovamo. Ovo je poslednje mesto gde bi trebalo da budem. Zato, da, inspektorko Klark, odgovor na vaše drsko pitanjce glasi da ja i te kako sarađujem. – Denis Stark je ubijen dok ste vi motrili na njega – primetila je Klarkova. – Hvala na obaveštenju, nisam to primetio. – Bet Hasti je sama obavljala nadzor. Je li to standardna procedura? – U idealnim uslovima bi imala društvo. – Zašto nije bilo tako? – Džo i njegovi ortaci su bili otišli u Glazgov. Morao sam da podelim tim. Zato smo ostali malo kratki. – Ali ona nije bila ispred pansiona kad je Denis otišao u šetnju? Njegobalkandownload.org BD4U

ve kolege su nam rekle da je često to radio. Kompston je klimnuo glavom. – Desilo se nekoliko puta – priznao je. – Ali Hastijeva je ipak napustila položaj? Nije pokušala da pozove nekog i nađe zamenu? – To je bilo usred noći. Bili smo iscrpljeni. Verovatno se ionako niko ne bi javio. – Ali ona nije ni pokušala – bila je uporna Klarkova. Kompston je skrenuo pogled na Pejdža, pa ga vratio na Klarkovu. – Šta se ovde dešava, kog đavola? – zahtevao je da zna. – Istraga ubistva. – Opasna mala lajavica, a? – rekao je Kompston Pejdžu. – Mislim da ćete ustanoviti da je inspektorka Klark malo više od toga – odvratio je Pejdž. Kompston je teatralno uzdahnuo. – Zajebali smo stvari i ne mislite da toga nismo svesni. Preuzimam punu odgovornost i već sam to rekao načelniku policije. Klarkova je tiho kuckala olovkom po novoj beležnici na linije. – Šta mislite, kako je Denis Stark ubijen? – upitala je. – Pogođen je metkom od devet milimetara, ako se ne varam. – A to je samo nesrećan sticaj okolnosti? Izađe u šetnju i naleti na neznanca koji ga upuca? Šta mislite, koliko je to verovatno? – Ne previše – priznao je Kompston. – U svakom slučaju, bio je nečija meta. – U svakom slučaju? – Pa, imate tog ubicu koji ostavlja poruke pored svojih žrtava… – Zapravo, žrtve dobiju poruke mnogo pre ubistva. To je greška koju je napravio Starkov ubica. – Je li? – Ni rukopis nije isti – otkrio je Pejdž. – Imitator? – naglas je razmišljao Kompston. – Neko kome se Denis zamerio – rekla je Klarkova – i ko je mislio da bi nas mogao navesti da poverujemo kako je to isti onaj ko je ubio lorda Mintona. – Što delimično objašnjava naše zanimanje za vaš tim – dodao je Pejdž. – Šta biste rekli ako bih vam saopštio da vas je inspektorka Hasti slagala? – Rekao bih da vam ne verujem. – Morala je da zadovolji fiziološke potrebe, je li tako? Na obližnjoj balkandownload.org BD4U

benzinskoj pumpi? Kompston je prevrnuo očima. – Ovo je maslo onog podmuklog skota, Foksa, je li tako? To je znao samo on. – U blizini nema pumpi koje rade celu noć – nastavila je Klarkova. – Pa? – A one koje rade u to doba, ne puštaju mušterije da koriste toalet. – I dalje mi ništa nije jasno. – Onaj ko je pratio Denisa Starka do one uličice znao je da će on možda u to vreme izaći, ali nije mogao znati da će prismotra zatajiti. – Klarkova je zastala. – Je li tako? Kompston je shvatio na šta ona cilja i proderao se: – Kažete da smo mi to uradili? Posle višegodišnje tajne operacije usmerene na hvatanje cele bande, moj tim odjednom odlučuje da uradi nešto tako besmisleno? – Pogled mu je leteo s Klarkove na Pejdža i nazad. – Znate li koliko glupo to zvuči? – Znači, to je samo slučajnost? Hastijeva ispari, Denis ode u šetnju, a ubica ga sačeka? – To ima mnogo više smisla nego ono na šta vi aludirate, dođavola. – Kompston se pridigao. – Dosta mi je ovoga. Čeka me posao u stvarnom svetu. Vas ću ostaviti vašim jednorozima i kućama od čokolade. – Prvo moramo da razgovaramo s Bet Hasti – saopštila je Klarkova. – Zašto? – Zato što nam se čini da nije bila sasvim iskrena. Njena priča možda je trebalo da zavara samo vas. S druge strane, možda je bila namenjena samo inspektoru Foksu. Vi ste možda već znali da ona neće biti ispred pansiona. Kompston je odmahivao glavom, ali samo je ponovo teatralno uzdahnuo. – Ako Bet ostaje, može li ostatak tima da se vrati na dužnost? – Voleo bih da vi sačekate – rekao je Pejdž. – Možda ćemo imati još koje pitanje za vas. – To je potpuno traćenje vremena – promrmljao je Komspton što je Klarkova protumačila kao pristanak. Petominutna pauza između razgovora bila je taman dovoljna za brzu kafu i ćaskanje. Hastijevu su ostavili u sobi i oduzeli joj telefon kako ne bi mogla da dobije informacije od svog šefa. Kompston je bio u čekaonici, pošto je izdao naređenja svojim ljudima i poslao ih na posao. – Ima li ovo ikakve svrhe? – upitao je Pejdž. – Stvarno ne bih voleo da balkandownload.org BD4U

ih cimamo tek tako. Klarkova je slegnula ramenima. – Foks je zbog nečeg kivan na njih, je li tako? Onaj udarac u lice koji je dobio… – Možda je kivan na njih, ali svakako je u pravu. Priča koju su mu prodali nije naročito uverljiva. Osim toga, savršeno je logično što želimo da ispitamo članove tima koji je trebalo budno da motri na žrtvu. – To je tačno. – Ali Pejdž nije zvučao potpuno ubeđeno. Iskapio je svoju kartonsku čašu. – Onda, hajdemo nazad. Bet Hasti nije imala ništa protiv da se razgovor snima. Klarkova je ubrzo shvatila da je razlog tome činjenica da je došla s unapred pripremljenom pričom. – Bilo mi je dosadno i otišla sam da se provozam, to je sve. Mislila sam da pola sata nije previše i da će mi to pomoći da ostanem budna. – Kuda ste otišli? – Odvezla sam se do obale, malo se vozila uz estuar, pa se vratila. – A to se slučajno poklopilo s Denisovim izlaskom iz pansiona? – Tako je. – Jasno vam je da to može izgledati kao zaista neverovatna slučajnost? – Pretpostavljam. Ali tako je bilo. – Jeste li to priznali glavnom inspektoru Kompstonu? – Priznaću mu čim izađem odavde. – Znali ste da Denis pati od nesanice? Da ponekad noću izlazi u šetnju? Hastijeva je odmahnula glavom. – To niko nije pominjao. To mi je bio prvi put da dežuram celu noć. – Niko vam nije pomenuo? – Klarkova je zvučala sumnjičavo, ali Hastijeva je ponovo odmahnula glavom kako bi potvrdila ono što je rekla. – Ali evo šta se meni vrzma po glavi – nastavila je. – Da sam bila tamo, pratila bih ga peške. A da sam to uradila… – Možda biste sprečili ubistvo? – pretpostavio je Pejdž. Pogledala ga je. – Ne – odgovorila je. – Htela sam da kažem da bi ubica možda morao da ubije i mene. Zbog toga sam prokleto srećna što sam otišla da se provozam. Da to nisam učinila, možda bih ležala u mrtvačnici, odmah pored Denisa Starka. Ispravila se na stolici skoro se stresavši od te pomisli. Džo Stark je stigao u Fets s jednim od svojih, Volterom Grivom, i s jednim balkandownload.org BD4U

Denisovim čovekom. Griv je predložio da uključe jednog od Denisovih momaka. Sad im nikako nije trebalo da se zavade s njima. Džeki Dajson je odabran jer Džo dosad jedino o njemu nije imao razloga da kaže ružnu reč ili da ga kazni. Bio je relativno nov te je Griv smatrao da će možda biti pristupačniji, „ako kapiraš”. Da, Džo je znao da su ovo teški dani. Dajson i ostali zapitaće se ima li svrhe da mu i dalje ostanu odani. Da li su se udružili protiv stare vlasti, ili su legli na rudu? Već im je bio dao nešto love kako bi ih vezao za sebe, obećavši im bolje položaje u njegovoj organizaciji. U svakom slučaju, nije škodilo da povede Dajsona sa sobom, da ga malo upozna tokom vožnje i podiđe mu. A onda bi usledila poenta: „Ako želiš zahvalnost, sine, od mene ćeš je dobiti. Kad čuješ da se neko došaptava ili gunđa, obavesti me o tome. A onda ćeš videti da umem da budem i te kako dobar.” To bi propratio namigivanjem i tapšanjem po kolenu. Parkirali su se ispred glavne zgrade i izašli iz kola. Stark i Griv su nosili odela kao za sahranu, a Dajson izgužvane farmerke i kožnu jaknu. Kad su stigli do vrata, pojavio se jedan par. Stark je uhvatio muškarčev pogled, ali ništa nije rekao. Međutim, posmatrao ih je dok su odlazili prema kolima. – Ono je Riki Kompston – rekao je Grivu. – Učinilo mi se da ga znam. – Ko je Riki Kompston? – upitao je Dajson. – Radio je u glazgovskom Kriminalističkom odeljenju. Koliko sam čuo, u međuvremenu je unapređen na neki posao u Gartkošu. – Na samim vratima Stark je ponovo zastao. – Gartkoš – promrmljao je za sebe. – Težak organizovani kriminal… – Da li treba da se zapitamo šta on radi na drugom kraju zemlje? – upitao je Volter Griv, iako zapravo nije očekivao odgovor. – Gadovi su krenuli na nas – izjavio je Stark iskezivši zube. – Čuli su za Denisa i misle da smo sad ranjivi. – Ponovo je izašao iz zgrade i povikao za prilikama koje su brzo odmicale. – Hej! Kompstone! – Žena se napola okrenula, ali muškarac nije. Stark im je ipak pokazao srednji prst i umarširao u policijsku stanicu. Civilna službenica na prijavnici ga je prepoznala i usiljeno se nasmešila. – Došli smo da vidimo Pejdža – rekao je Stark. – Imate li zakazano? – Sin mi je ubijen, šta, koji kurac ima da zakazujem? balkandownload.org BD4U

Žena je pocrvenela. – Mislim da je zauzet – konačno se sabrala. Ali već je bilo kasno. Stark je prošao pored njenog stola i krenuo uza stepenice iza njega. – Ne smete tamo! – doviknula je. – Ali već je tamo – obavestio ju je Dajson krenuvši za njim. Tročlana grupa je stigla na prvi sprat. Pitali su prvog na koga su naišli gde je Pejdž. – Na drugom spratu. Tamo su i otišli. Pejdž je bio u hodniku, malo ispred njih, i razgovarao sa ženom koja je držala fascikle s papirima. – Pejdže! – dreknuo je Stark. – Hoću da razgovaram s tobom! – Kako ste ušli? – Hoćeš li da to obavimo ovde ili na nekom mirnijem mestu? Meni je potpuno svejedno. Policajci su se okupili na kraju hodnika, iza Starka i njegovih ljudi. Izgledalo je da su spremni da intervenišu, ali Pejdž im je mahnuo da se sklone. – Idemo u moju kancelariju – rekao je Starku. – Ali samo nas dvojica. – Krenuo je napred kroz istražnu sobu dok su članovi tima zevali iza svojih stolova. Samo je Čarli Sajks bio zauzet brzim kucanjem poruke na svom telefonu. Griv i Dajson imali su nameru da se zadrže u glavnoj kancelariji, ali ih je Klarkova izvela u hodnik i zatvorila vrata za njima. – Ljupko – rekao je Griv. – Idem da pišam – rekao mu je Dajson. Toalet je bio nekoliko metara dalje. Unutra su bila samo dva pisoara i jedna kabina. Raskopčao je pantalone i počeo nemuzikalno da zvižduće. Prestao je kad su se vrata otvorila. Pridošlica je stao za pisoar pored njega i pozdravio ga. Pogledi su im se sreli. – Poznajem te – rekao je Dajson. – Nokautirao sam te ispred one kafane… Ti si pandur? – Šta ti tražiš ovde, kog đavola? – uzviknuo je Malkolm Foks zakopčavajući pantalone i uzmičući prema lavabou. – Gospodin Stark mora da olakša dušu. Poveo me je da mu pravim društvo. – Video sam Voltera Griva ispred, ali nisam očekivao… – Izgleda da znaš sve o nama – lukavo je rekao Dajson dovršivši posao i okrenuvši se prema Foksu. – Ja o tebi znam samo da sam ti skoro razlupao balkandownload.org BD4U

lice. Pitam se zašto se onda nisi predstavio kao pandursko govno. A pitam se i zašto sam ja i dalje na ulici. Zašto me nisi prijavio? Prošao je pored Foksa i počeo da pere ruke. – Kompston ti nije rekao za mene? – upitao je Foks. – Ja sam Malkolm Foks. Njihova lokalna veza. – Kompston? To ime sam čuo tek malopre na ulazu. Znači, istina je? Tim iz Gartkoša je došao ovamo da nas pritegne? – Slušaj, znam ko si. Ti si Džeki Dajson. Mislim, znam da je to ime koje koristiš… – O čemu to, dođavola, govoriš? – Govorim o tome da ne izlaziš iz uloge. Mogu to da shvatim, ali… Dajson se okrenuo od lavaboa i gurnuo Foksa tako jako da je ovaj proleteo kroz nezaključana vrata kabine. – Da li sam te dobro čuo? – zarežao je. – Kažeš da panduri imaju nekog u našem timu? Foks je progutao knedlu. – Ne – jedva je procedio. – Nisam to… Ali Dajson ga nije slušao. Dok mu je voda i dalje kapala sa šaka, otvorio je vrata prema hodniku i izašao. Foks se spustio na klozetsku dasku. Srce mu je divlje tuklo. To je on, rekao je sebi. Mora da je on. Alek Bel mi je tako rekao… Zaustavio se i ponovo progutao knedlu. Da li ga je Alek Bel možda slagao? Riki Kompston je lupao korenom dlana po volanu dok je vozio. – Toliko rada i planiranja… – Stvarno mislite da smo sjebani? – Izbegavao sam prismotru koliko god sam mogao jer sam ja jedini kojeg je Džo Stark mogao da prepozna. I onda naletimo pravo na njega. – Odmahnuo je glavom pokušavajući gnevom da odagna očajanje. – A nije ni trebalo da budemo ovde! Za ovo krivim Pejdža, a najviše onu smradinu Malkolma Foksa. – Ako nekoga treba da krivite, onda sam to ja – tiho je rekla Hastijeva. U kolima je nakratko zavladala tišina. Onda ju je Kompston pogledao. – Šta si im rekla tamo? – Istinu. – Onu koju si rekla meni? – Ne baš. Otišla sam na dužu vožnju nego što sam vam rekla. Morala sam da razbistrim misli. balkandownload.org BD4U

– Gospode bože, Bet… – I šta će sad biti? – Ili ćemo ovo pod hitno rešiti, ili ćemo se spakovati i odjahati u zalazak sunca. – Mislila sam šta će biti sa mnom. – Zanemarivanje dužnosti. – Kompston ju je ponovo pogledao. Delovala je smrknuto, ali nije nameravala da se buni. – Nadam se da je to sve? – Ne razumem. – Nisi valjda stvarno ubila Denisa Starka? – Nisam. – To je bilo propraćeno kratkim nervoznim smehom. – I ne pokrivaš Aleka Bela? – Nisam sigurna da… – Znam da misliš kako sunce izlazi iz guzice Aleka Bela i ako ti on kaže da nešto uradiš, verovatno ćeš poslušati bez pogovora. – Kompston je zastao. – Dakle, je li ti on rekao da se skloniš te noći? – Apsolutno ne. Ali gde ste vi bili? – Zašto pitaš? – Pretpostavljam da imate neki zgodan alibi? – Jebi se, inspektorko Hasti. Kraj priče. – Drago mi je što smo sačuvali timski duh. Kompston je s lupanja volana prešao na njegovo davljenje. – Ovim nisi samo prešla granicu, nego si i zastala da se posereš po njoj. Što se mene tiče, završili smo, bićeš vraćena na svoje stare dužnosti. – Gospodine, mogu li da kažem nešto, samo da se zna? – Ako baš moraš. – Vi ste najgori, najnesposobniji i najgluplji šef kojeg sam ikad imala. A, verujte mi, to vas stavlja na vrh izuzetno dugačkog spiska. balkandownload.org BD4U

25. Sedeli su u Rebusovoj dnevnoj sobi. Kaferti je pio pivo iz flaše, a Rebus se držao instant kafe. Hteo je da mu glava bude bude što bistrija, dok je Kaferti delovao spremno da pređe na viski kad završi s aperitivom. – Ejkorn haus – podstakao ga je Rebus. – Sigurno okruženje za vucibatine i dripce do uzrasta od… koliko? Šesnaest godina? – To su bila drugačija vremena. Promenio se stav ljudi prema onome što je prihvatljivo… – Kaferti je zurio u tepih. – Video si da su nedavno objavljivali priče o svim onim slavnim ličnostima i političarima koji su nekad smatrali sasvim normalnim da se druže s pedofilima. – Bože dragi… Kaferti je pogledao Rebusa u oči. – Ja nisam! Majku mu, Rebuse, bar me toliko poznaješ! – Dobro, nisi petljao s klincima u Ejkorn hausu. – Rebus je zastao. – Ali neko jeste? Majkl Toland? – Koliko ja znam, Toland je bio samo tip s ključevima. On je pazio ko dolazi i odlazi. To mesto je imalo određen ugled. Klinci bi zbrisali, a ispred su ih čekala kola. Vraćali su se sutradan u novoj odeći i s kintom u džepovima. Rebus je pokušavao da se seti da li se svojevremeno šuškalo o tome. Možda i jeste, ali do njega to nije doprlo… – Zatvorili su to mesto pre nego što je došlo do istrage – nastavio je Kaferti. – Govorimo li o nečem konkretnom? O nečem u šta su bili umešani tvoji drugari Džefriz i Riter? – Ja u to vreme baš i nisam bio glavni igrač u gradu. Govorim o 1985. Ali napredovao sam… – Kaferti kao da se izgubio u sećanjima. Sedeo je na ivici sofe, raširenih nogu, nalakćen na kolena, s flašom u ruci. – Postojala je ničija zemlja, neka vrsta sive zone gde su oni kao što sam ja mogli da upoznaju glavne baje. balkandownload.org BD4U

– Ljude kao što je Dejvid Minton? Kaferti je odmahnuo glavom. – Nisam poznavao Mintona. Ali on je bio prijatelj poslanika po imenu Hauard Čamp. Sećaš ga se? – Poznato mi je to ime. Umro je pre nekoliko godina. – Slabo sam ga poznavao. Onda sam jedne noći dobio telefonski poziv. Došlo je do incidenta. Mislim da su oni upotrebili reč „nesreća”. – U Ejkorn hausu? – U jednoj od spavaonica. Imali su mrtvog klinca, što je zakomplikovalo situaciju. Rebus je uhvatio sebe kako zadržava dah dok je slušao. – Nešto je pošlo naopako. Momak od trinaest-četrnaest godina je izdahnuo. – Telefonirao ti je Hauard Čamp? – Neko drugi je to obavio za njega – ispravio ga je Kaferti. – Pretpostavljam da je to bio Toland, iako tada nisam znao njegovo ime. – Je li rekao šta se dogodilo? – Samo da Hauardu Čampu treba moja pomoć. – Otišao si u Ejkorn haus? – Nije bilo šanse da kročim na to mesto! – Pa si poslao nekoliko svojih? Kaferti je polako klimnuo glavom. – I oni su rešili taj problem? – Rebus je osećao kako mu krv bubnja u ušima dok je govorio. – Kako su to uradili? – Uklonili su telo. – Gde su ga sklonili? – U neku šumu blizu mesta gde su odrasli. Rebus se načas zamislio. – I nikom ništa? – Oduvek su klinci nestajali. Ovaj nije imao rodbine, samo prezauzetog socijalnog radnika koji je na kraju dobio krstarenje i novu kuhinju. – Ali taj momak koji je umro imao je neko ime? – Ja ga nisam saznao. Rebus je glasno uzdahnuo, a onda ustao i nakratko izašao iz sobe. Vratio se s dvema čašama viskija. Kaferti je uzeo jednu zahvalno klimnuvši glavom. Rebus je prišao prozoru i pogledao na tihi, uređeni svet. – Šta, do đavola, da radimo s ovim? – upitao je. – To ti kaži meni. – Toland je bio tamo… ti si organizovao uklanjanje tela… Hauard balkandownload.org BD4U

Čamp je bio počinilac. Kako se u to uklapa Dejvid Minton? – Nisam siguran. – Ako je ovo nekakva osveta… čekali su trideset godina. Nije mi jasno. – Ni meni. – Džefriz i Riter su logične mete, ali njima se ništa nije desilo. – Baš tako. Kratak kikot koji se oteo Rebusu iz grla više je bio odraz nemoći nego dobrog raspoloženja. – Ne znam šta da kažem. – Možda nije trebalo da ti ispričam ovo. Možda sam previše toga umislio, možda vidim duhove kojih nema… – Možda. – Ali ti ne misliš tako? – Dečak nije imao bliske rodbine? – Nije. – Ali negde sigurno još postoje dosijei. – Misliš? – Đavo da me nosi ako znam. – Rebus je provukao prste kroz kosu. – Sigurno još ima živih među onima koji su radili u Ejkorn hausu ili su živeli tamo. – Ali u ovom trenutku imaš samo moju reč da se to desilo, a ti si jedini kome sam to rekao. – Pogledi su im se sreli. – Ozbiljan sam. Time ne biste otvorili samo konzervu s crvima, već pravo zmijsko gnezdo. Sve je fino zataškano, Ejkorn haus je zatvoren bez buke. Ne mogu da se setim nikog ko bi ti zahvalio zbog rasvetljavanja tog slučaja. – Nećeš razgovarati s policijom? – Zvanična istraga bi završila u ćorsokaku. Rebus je pijuckao viski i sabirao misli. – Kakvu si naknadu tada dobio za to? – Kako to misliš? – Je li ti Hauard Čamp platio? – Ponudio je. – A ti si odbio? – Znao je da mi duguje, to je bilo važnije. Rebus je polako klimnuo glavom. – Za gangstera koji se probija ka vrhu zgodno je da ima lokalnog poslanika u džepu. Nikad ni sa kim nisi razgovarao o tome? – Nikad. balkandownload.org BD4U

– A Džefriz i Riter? – Oni su znali da im ne bi bilo pametno da blebeću. – Pa, neko je znao. Ili je znao sve vreme, ili je to otkrio kasnije. Toland je prvi umro. Možda je njega pekla savest pa je progovorio. – Kome bi on rekao? Rebus je slegnuo ramenima. – Ali, pošto je Hauard Čamp davno preminuo, spisak traženih osoba je prilično kratak: Toland, Minton i ti. – Rebus je zastao. – Šta misliš, ko će biti sledeći? – Osim Džefriza i Ritera? – Kaferti je slegnuo ramenima. – Možda neko među zaposlenima u domu ili klinci koji su znali, ali su ćutali. – Neke je lakše naći nego druge. Minton je bio javna ličnost… I ti si, kad smo kod toga… A Toland je bio u svim novinama kad je dobio na lutriji. – Pošto je dobio taj novac, zašto ga nisu ucenjivali, umesto što su ga ubili? – Pretpostavljam da ubicu novac ne zanima. – Rebus se ponovo okrenuo prema prozoru i pogledao napolje. – Možeš li da uradiš bilo šta s ovim? – upitao je Kaferti. – Sam? Stvarno ne znam. – Hoćeš li pokušati? – Pa nije baš da sam prezauzet, zar ne? – Kad se Rebus okrenuo prema svom gostu, Kaferti ga je nagradio osmehom iz kojeg je izbijala mešavina olakšanja i zahvalnosti. – Ne zaboravi – rekao je, ponovo se uozbiljivši – da je možda ostalo mnogo njih koji ne žele da se skida prašina s Ejkorn hausa. Rebus je značajno klimnuo glavom ponovo prinevši čašu ustima. Foks se šetao hodnikom s telefonom prislonjenim uz uvo. Već treći put je zvao Aleka Bela, koji je napokon odlučio da se javi. – Gde gori? – upitao je Bel. – Trebalo ti je vremena da mi se javiš. – Imali smo veliko većanje s Rikijem. Šta mogu da učinim za tebe, Fokse? – Rekao si mi da je Džeki Dajson vaša krtica. – Jesam li? – Znaš dobro da jesi. Moram da znam da li si me samo zavlačio. – Zašto? balkandownload.org BD4U