Dobrotoljublje tom 4

DOBROTOLJUBLJE

TOM IV 3

DOBROTOLJUBLJE

NEKOLIKO REČI O "DOBROTOLJUBLJU" - Vladika Atanasije (Jevtić)

TOM IV 7

PREDGOVOR - Sveti Teofan Zatvornik 9

SVETI PREPODOBNI TEODOR STUDIT 16
36
Kratko svedočanstvo o njemu 52
75
PODVIŢNIČKE POUKE MONASIMA 93
112
• Podviţničke pouke monasima 1-20 130
• Podviţničke pouke monasima 21-40 143
• Podviţničke pouke monasima 41-60 160
• Podviţničke pouke monasima 61-80 178
• Podviţničke pouke monasima 81-100
• Podviţničke pouke monasima 101-120
• Podviţničke pouke monasima 121-140
• Podviţničke pouke monasima 141-160
• Podviţničke pouke monasima 161-180
• Podviţničke pouke monasima 181-200

1

• Podviţničke pouke monasima 201-220 194
• Podviţničke pouke monasima 221-240 209
• Podviţničke pouke monasima 241-260 229
• Podviţničke pouke monasima 261-280 250
• Podviţničke pouke monasima 281-300 269
• Podviţničke pouke monasima 301-320 287
• Podviţničke pouke monasima 321-335 307

NEKOLIKO REČI O "DOBROTOLJUBLJU"

"JevanĊelje Boţije to je poslanstvo Boţije ljudima kroz Sina ovaploćenog, Koji
onima koji Mu veruju daruje nagradu - veĉno oboţenje". Ovim reĉima Sveti Maksim
Ispovednik i Sveti Grigorije Palama izraţavaju sadrţaj JevanĊelja Hristovog: veĉno dobro,
blage i radosne vesti za svakog od nas ljudi i za ĉitav rod ĉoveĉanski. To i takvo JevanĊelje
doţiveli su i u sebi ostvarili Sveti Oci Pravoslavne Crkve Hristove, od Svetih Apostola do
Svetog Antonija i Maksima, do Svetoga Save i Grigorija Palame, i do naših dana ţive ga i
ostvaruju svi istinski pravoslavni hrišćani, svaki po meri vere" svoje, po "meri dara
Hristova".

Kao što su Dela Apostolska nastavak JevanĊelja Hristovog, tako su i dela Svetih
Otaca nastavak JevanĊelja i Dela i Poslanica Apostolskih. A sve što su Sveti Oci napisali,
najpre su sami ispunili i ispunjavajući onda druge nauĉili, kako kaţe Sveti Simeon Novi
Bogoslov, potvrĊujući tako jevanĊelsku reĉ Spasiteljevu (Mt.5,19). Jer, Sveti Antonije Veliki
je rekao: "Nema većeg bezobrazluka i drskosti nego traţiti od drugih ono što sam nisi
ispunio". Zato su Sveti Oci pisali samo ono što su sami u liĉnom i sabornom iskustvu
doţiveli i praktiĉno na delu ispunili. Otuda su oni, uz Svete Apostole i Proroke, naši stalni
uĉitelji i duhovni oci u Hristu Bogu i Spasu sviju.

Knjiga koja je pred nama, a zove se Dobrotoljublje, jeste produţetak i ostvarenje
Svetog JevanĊelja Hrista Ĉovekoljupca, jedinog Spasitelja roda ljudskog i veĉnog Oboţitelja
ĉoveka. Šta sadrţi Dobrotoljublje? Evo odgovora jednoga od prevodioca
Dobrotoljublja na ruski jezik, Svetitelja Teofana Zatvornika: "Dobrotoljublje sadrţi u
sebi izjašnjenje (= izlaganje i tumaĉenje) skrivenoga u Gospodu Isusu ţivota (Kol. 3,3).
Skriveni u Gospodu našem Isusu Hristu istinski hrišćanski ţivot zaĉinje se, raskriva se, i do
savršenstva dohodi, u svojoj za svakoga meri, po blagovoljenju Boga Oca, dejstvom
prisutne u hrišćanima (u Crkvi) blagodati Presvetoga Duha, pod voĊstvom samoga Hrista
Gospoda, Koji je obećao da će biti sa nama u sve dane neodstupno (Mt.28,20). U
Dobrotoljublju je izneto i izraţeno sve što se zbiva u duhovnom ţivotu hrišćanina:
Ċavolski napadi i iskušenja, borbe i odolevanja (=pobede), padovi i ustajanja, zaĉinjanja i
utvrĊivanja razliĉitih projava duhovnog ţivota, stupnjevi opšteg napredovanja i svojstveno
svakom stupnju stanje uma i srca, uzajamno u svemu dejstvovanje slobode ljudske i
blagodati Boţije, osećanje blizine i udaljenosti Boţije, osećanje promisaonog svedrţiteljstva

2

Boţijeg i svoga predavanja - konaĉno i nepovratno - u desnicu Gospodnju, sa odlaganjem
svih svojih naĉina dejstvovanja, a pri stalnom, usiljenom dejstvovanju (= podvizavanju)".

Kako to biva, to jest kako se hrišćanski istitinski ţivi i podvizava, i kako taj ţivot
napreduje i usavršava se do mere rasta i visine Hristove shodno Dobrotoljublju? - Pre
svega:

verom i molitvom, podvigom i dugotrpljenjem, smelom nadom i smernom ljubavlju,
umrtvljenjem u sebi i svlaĉenjem sa sebe staroga paloadamovskog ĉoveka i oţivljavanjem
u sebi bogolika i oblaĉenjem u novog ĉoveka koji se obnavlja po liku Hristovom (Kol.Z,
5.9.10), blagodaću Duha Svetoga Utešitelja, Koji se u nama moli uzdasima neiskazanim
(Rm.8,26). "Ništa silnije od vere, ništa ravno molitvi", veli Sveti Jovan Zlatousti. "Vera je,
veli isti Svetitelj, poĉetak i temelj našeg novog bića i ipostasi u Hristu, jer smo njome
postali u Hristu i sjedinili se sa Njime", a to sjedinjavanje i jeste istinski hrišćanski ţivot -
ţivot sa Hristom i u Hristu. Hristos je "Naĉalnik (=3aĉetnik) i Savršitelj vere" naše
(Jev.12,2-3), a vera se, po Dobrotoljublju, ispoljava kao ţivot i ţivljenje, kao delo i delanje
po Hristu i u Hristu, jer bez podviţniĉkog ţivljenja i delanja vera je mrtva (Jak.2,17-20).

Vera, pak, po Dobrotoljublju, ispoljava se prvenstveno kroz molitvu, kao ţivot u
molitvi i molitvom. "Moliti se Bogu treba većma negoli disati", veli Sveti Grigorije Bogoslov.
A njegov kasniji imenjak, poznati uĉitelj i duhovni voĊ pravoslavnih isihasta na Balkanu u
14. veku (kada je i nastao zbornik svetootaĉkih tekstova koji danas zovemo Filokalija =
Dobrotoljublje), Sveti Grigorije Sinait, ovako opisuje šta je molitva Isusova, poznata u
Dobrotoljublju kao umnosrdaĉna molitva: "Molitva je kod poĉetnika: kao oganj radosti
koji izbija iz srca, a kod savršenih: kao miomirisna delotvorna svetlost. I opet: molitva je
propoved Apostola, energija (=delovanje) vere, ili bolje reći sama neposredna vera,
osnova i stvarnost onoga u šta se nadamo (Jev.11,1), dejstvujuća ljubav, pokret anĊelski,
snaga Bestelesnih Sila, njihova delatnost i radost, JevanĊelje Boţije, uverenje i ispunjenost
srca, nada spasenja, znamenje osvećenja, obeleţje svetosti, poznanje Boga, projava
svetog Krštenja, banja oĉišćenja, zalog Duha Svetoga, radost Isusova, veselje duše, milost
Boţija, znak pomirenja (s Bogom i ljudima), peĉat Hristov, zrak duhovnog Sunca, zvezda
Zornjaĉa u srcu, potvrda Hrišćanstva, znamenje izmirenja s Bogom, blagodat Boţija,
premudrost Boţija, ili bolje reći poĉetak samomudrosti, Boţije javljanje, delatnost i
zanimanje istinskog hrišćanina, a osobito monaha, naĉin ţivljenja tihovatelja
(=usamljenika, isihasta), povod molitvenog samovanja i tihovanja, dokaz anĊelskog ţivota
na zemlji. I šta još treba mnogo govoriti? Molitva je sam Bog, Koji ĉini sve u svemu
(1.Kor.12,6), i Koji sve deluje u Hristu Isusu, jer je jedna energija i dejstvo Oca i Sina i
Svetoga Duha" (Dobrotoljublje, Glave o molitvi, 113).

Sastavljaĉ i izdavaĉ grĉke Filokalije, Sveti Nikodim Svetogorac, naziva
Dobrotoljublje: "riznicom duhovnog bdenja i trezvljenja, ĉuvarem ĉistote uma, mistiĉkom
školom umne molitve, knjigom obrazaca prakse i podviga, neobamanljivim voĊom
duhovnog sozrecanja, rajem Svetih Otaca, zlatnom pletenicom svetih vrlina, knjigom
prepunom Isusovog radovanja i uţivanja, trubom koja nam ponovo doziva blagodat; i
zbirno reĉeno: samim organom oboţenja" - blagodaću Duha Svetog (Predgovor Filokaliji).

Sveti pisci Dobrotoljublja naglašavaju svuda u svojim spisima, sabranim u ovom
ĉudesnom Saborniku-Zborniku rajskih cvetova i plodova: da je vera i molitva, prava
(=pravoslavna) vera i iskrena umnosrdaĉna molitva istovremeno delatnost reĉju i mišlju,
srcem i umom, dušom i telom, voljom i snagom, "teorijom" {=duhovnim sozercanjem i
prozrenjem) i praksom, tj. samoţrtvenim ţivljenjem i podvizavanjem, liĉnom askezom i

3

delatnom ljubavlju, onom koja se ispoljava kao hristoljublje i bogoljublje i onom koja se
projavljuje kao delatno bratoljublje i ĉovekoljublje. Jer samo ţivot i delo, u sveţivotonom i
sveliĉnom sabornom jedinstvu, ĉine punoću pravoslavnog duhovnog Predanja, zabeleţenog
i zasvedoĉenog u Dobrotoljublju. I još nešto: Dobrotoljublje je nastalo u monaškim
sredinama, ali nije ni iz daleka namenjeno samo monasima, nego svima hrišćanima, pa ma
gde oni bili i ma kojim se poslom bavili. Jer, po Svetom Pismu, svima nam je jedan posao i
jedno delo i jedna sluţba: ţiveti, raditi i sluţiti Bogu na slavu i sebi i ljudima na spasenje.
Zato je u Pravoslavnoj Crkvi na Istoku, od od Jerusalima do Mesopotamije, od Sirije i Male
Azije do Balkana i do pravoslavnog Zapada, od Egipta do Moravske i Zavoloţja,
Dobrotoljublje bilo tako saborno, svepravoslavno prihvaćeno i ĉitano i praktikovano, kao
primljeno JevanĊelje, kao nauka i praksa Pravoslavlja, kao Ortodoksija i Ortopraksija.

Reĉ filokalija (=dobrotoljublje) u hrišćanskoj literaturi sretamo najpre kod Klimenta
Aleksandrijskog (2-3 vek,) u njegovom Pedagogu, kojije u stvari oznaĉava Hrista: "Ĉovek
je po prirodi uzvišeno i delatno ţivo biće koje ţeljno traţi dobro, jer je stvorenje Dobroga
(Boga), i zato je istinskom dobrotoljublju i prelepim zadovoljstvima tuĊ onaj neslavni ţivot
u uţivanjima koji mnogi ljude provode" (Pedagog, 3,7). Ljubav, dakle, prema istinski lepom
i dobrom jeste dobrotoljublje, jer u grĉkom i slovenskom jeziku lepo i dobro skoro su
sinonimi. Istinska lepota uvek je i dobrota, i pravo dobro uvek je i lepo. Najveća Lepota i
najveće Dobro i jeste Ljubljeni Sin Boţiji i Sin Ĉoveĉiji, Bogoĉovek Isus Hristos. Zato je On
krajnja meta svakog dobrotoljublja.

MeĊutim, izraz Dobrotoljublje u znaĉenju zbirke lepih i dobrih tekstova
upotrebljen je prvi put od Svetih Kapadokijaca, Vasilija i Grigorija, kada su, polovinom 4.
veka, podvizavaući se kraj reke Irisa u Pontu, pravili knjiţevno-bogoslovski izbor iz dela
mudrog i uĉenog Origena poletno se uĉeći na dobrotoljubivim delima mladog
Aleksandrijca, no vešto izbegavajući potmule jelinske zamke u filosofiji i zablude u
nedelatnoj i nespasonosnoj praksi.

Filokalija je, dakle, ljubav prema lepom i dobrom. No za Svete Oce Kapadokijce, a
onda i za sve kasnije istinske hrišćanske mislioce i podviţnike, kao usotalom i za JevanĊelje
Hrista Bogoĉoveka i Njegovih Apostola i Proroka, uvek su nerazdvojno spojeni i sjedinjeni
slovensnost delatna i delo slovesno. Zato su za voĊe i uĉitelje hrišćanskog ţivota uzimani,
ĉitani, prepisivani i u zbornike sabirani, samo umno-srdaĉni, sozercateljno-praktiĉni
podviţnici misli i delatnosti jevanĊelske i pravoslavne, kakvi su bili veliki Oci hrišćanskog
Istoka, kako oni uĉeni bogoslovi u svetu, najĉešće na episkopskim sluţbama u narodu
Boţijem po gradovima, tako i oni "graĊani pustinje", koji su svojim bogougodnim ţivotom i
podvizima pustinju "anĊelima u telu" nastanili i "zemlju onebesili", kao što su bili Sveti
Antonije i Makarije i plejade egipatskih, palestinskih, sirijskih, maloazijskih, carigradskih i
juţnoitalijanskih podviţnika, sve do sveštenih isihasta Svete Gore i Balkana u 14. veku.

Zbornici sliĉni nama danas poznatom Dobrotoljublju nastajali su već u 4. i 5.
veku, kao što je Otečnik, pa sve do 11. veka, kao što je tada nastali Evergetinos,
sastavljen od monaha Pavla, osnivaĉa manastira Bogorodice Evergetide u Carigradu, onog
manastira u kojem će kasnije boraviti Sveti Sava Hilandarac, filokalijski molĉalnik koji će
postati Arhiepiskop svih Srpkih i Primorskih zemalja i u sebi spojiti pustinju i grad, molitvu i
praksu, lepo i dobro, umno delanje i delatno sozercanje.

Današnja, pak, Filokalija=Dobrotoljublje, kao bogata zbirka tekstova "svetšenih
trezvenjaka", sastavljena je najvećim delom u vreme procvata pravoslavnog isihastiĉkog
pokreta u Svetoj Gori i Balkanu, naroĉito posle trijumfa isihazma, i kao pravoslavnog

4

bogoslovlja i kao pravilne podviţniĉke prakse, na velikom saboru u Carigradu 1351. g. O
tome svedoĉe brojni svetogorski i drugi grĉki i slovenski rukopisi iz 14. i 15. veka (napr. u
Hilandaru i drugde po Svetoj Gori i po bibliotekama Balkana, Rusije i Zapadne Evrope).
Ovu zbirku je iz rukopisa prebrao, sabrao i proširio Episkop Korintski Makarije Notaras
(1731-1805), pa ju je godine 1777, kada je posetio Svetu Goru, predao tada još mladom
no uĉenom i iskusnom podviţniku Nikodimu Svetogorcu (1749-1809) daje on sredi, dopuni
i prepisane tekstove uporedi sa svetogorskim rukopisima, te tako pripremi za štampu, što
je Sveti Nikodim i uĉinio u toku svega dve godine. Potom je tako sreĊeni Zbornik Sveti
Nikodim vratio Svetom Makariju Korintskom, a ovaj je, sretnuvši u Smirni blagoĉestivog
kneza Moldovlahije Joanisa Mavrokordata, uspeo da od njega dobije saglasnost i novac, te
grĉka Filokalija bude prvi put bude štampana u Veneciji 1782. g. Sa ovog grĉkog izdanja
preveo je na slovenski jezik (verovatno koristeći i već postojeće slovenske prevode mnogih
svetootaĉkih tekstova koji su ušli u grĉku Filokaliju) ceo zbornik Dobrotoljublja (bez
naroĉitih izmena) Sveti Pajsije Veliĉkovski (1722-1794) i štampao ga u Petrogradu 1793. g.

Nepun vek kasnije, 1876. g. veliki ruski bogoslov i profesor teologije, episkop i
isihasta, Sveti Teofan Zatvornik (Govorov), preveo je na ruski i izdao I tom
Dobrotoljublja, i dalje do 1890. svake godine izdavao po jednu knjigu ovog petotomnog
proširenog (skraćenjima, izostavljanjima i dodavanjima izmenjenog) kapitalnog dela.
(Ukratko: u ruskom Dobrotoljublju, za razliku od grĉkog i slovenskog, skraćena su
Poglavlja Maksima Ispovednika; izostavljeni: Petar Damaskin, Silogistiĉke glave Kalista
Katafigiota, Praktiĉna i teološka poglavlja Grigorija Palame, itd; ali je zato dodat velik broj
dela Jefrema Sirina, Varsanufija i Jovana, Lestviĉnika, Ave Doroteja, Teodora Studita i dr).

Naši vredni monasi Hilandarci, krenuli su ovom prvom knjigom, u prevod sa ruskog
i izdavanje na srpskom jeziku ovog Teofanovog Dobrotoljublja, ništa manje znaĉajnog i ĉak
obimnijeg od grĉkog i sloveskog. Time oci Hilandarci nastavljaju svešteno ţivo predanje
svetih Hilandaraca: Svetog Save, Domentijana, Starca Isaije, i drugih Bogu poznatih svetih
isihasta i dobrotoljubaca roda našeg krstonosnog i hristoĉeţnjivog. Neka ovo štampano
objavljivanje srpskog Dobrotoljublja naših srpskih Svetogoraca, kao ono Svetog Makarija i
Nikodima Svetogorca bude na opštu polzu pravoslavnih hrišćana.

Sveti Ilarion Veliki
22. 3. 1996 Man. Tvrdoš

Ep. ZHP Atanasije

5

PREDGOVOR

Ĉetvrti tom Dobrotoljublja se sav sastoji iz pouka monasima svetog Teodora
Studita. Najpre smo imali u vidu da saĉinimo izbor monaških pouka svetog oca samo iz do
tada poznatog Malog katihizisa. MeĊutim, pre nego što smo pristupili samom delu, starci
ruskog Manastira svetog Pantelejmona na Atonu su uz Boţiju pomoć na ostrvu
Patmosu u biblioteci Manastira svetog Jovana Bogoslova našli i prepisali i Veliki
katihizis u tri toma. Tada nam je došla misao da saĉinimo izbor pouka svetog Teodora i iz
Velikog katihizisa, što je i uĉinjeno.

Koliĉina tih pouka nas je nagnala da im odvojimo ĉitav tom Dobrotoljublja, što
uostalom nije na štetu našeg zbornika. Jer, njima se popunjava veliki nedostatak u
poukama o monaškom ţivotu, tj. nedostatak u ukazanjima kako da se obiĉan vidljivi
poredak inoĉkog ţivota preobrati u ĉinilac za ostvarivanje glavnog cilja monaštva. Svi
asketski spisi u prethodna tri toma i poslednjeg petog imaju u vidu unutrašnji ţivot, koji je
u njima izloţen svestrano. MeĊutim, manastirsko ustrojstvo u njegovom odnosu prema
cilju monaštva niko osim svetog Teodora Studita nije uzeo u obzir. Pouke o unutrašnjem
ţivotu postoje i kod njega, uostalom samo kao rukovodeća naĉela. Kod njega je, meĊutim,
glavno uvek nešto manastirsko, naravno u vezi sa glavnim ciljem monaštva. Svako, pa i
poslednje poslušanje on predstavlja kao vredno pred Bogom, podjednako kao i najviše,
naravno ukoliko se obavlja u neophodnom duhu. On sve postojano podstiĉe uverenjem da
je svaki njihov trud korak u Carstvo nebesko, ka muĉeniĉkom vencu.

Za manastirsku braću radi se o neprocenjivoj knjizi. MeĊutim, i za svetovnjake će
se naći mnogo toga korisnog. Kod svetog Teodora retko koja pouka moţe da proĊe bez
doticanja smrti, suda, ada i Carstva nebeskog. Za onoga ko ih paţljivo ĉita, slike tih
dogaĊaja se neizgladivo izobraţavaju u umu, što moţe posluţiti kao izvor pobuda na
pokajanje i podsticaj na ispravan ţivot. Eto zbog ĉega smo smatrali obaveznim da pouke
svetog Teodora pruţimo kao sredstvo nazidavanja monaškom bratstvu, iako Grčko
dobrotoljublje nije ništa uzelo od njega.

Broj pouka ide po svom nizu, koji je nezavistan od broja u tomovima. Broj izvornog
toma i njegove numeracije u odreĊenom tomu navode se na kraju svakog zaglavlja pouke.
Pouke iz Malog katihizisa se navode pod imenom četvrtog toma.

Pouke svetog Teodora nemaju uvek jedan predmet, već se mnoge dotiĉu i
sporednih stvari, u skladu sa tekućim potrebama monaškog ţivota. Zaglavlja pouka u
rukopisima ukazuju samo na jedan, tj. znaĉajniji predmet, usled ĉega se ĉitav sadrţaj

6

pouke ĉesto ne moţe videti. Stoga je bilo neophodno da sastavimo podrobnija zaglavlja,
što se i uĉinilo.

Smatramo da nije suvišno da navedemo i malu belešku o rukopisima pouka svetog
Teodora koji se nalaze u biblioteci ruskog Manastira svetog Pantelejmona na Atonu,
kao i nekih koji se nalaze u Rusiji.

U Obitelji svetog Pantelejmona na Atonu su:
1) Veliki katihizis, koji je nedavno prepisan jednostavnim rukopisom i na prostoj
hartiji u tri toma, od kojih se u prvom nalaze 87 pouka, u drugom - 124, a y trećem - 60.
Ukupno ih je 271. U taj broj ulaze i nesaĉuvane pouke. Rukopis sa koga je uĉinjen prepis
potiĉe iz XI veka i napisan je na pergamentu. Na delu prepisivanja se potrudio bivši
pilusiotski mitropolit Amfilohije, koji je penzionisan.
2) Mali katihizis se nalazi u jednom tomu u rukopisu iz XI veka na pergamentu.
U njemu se nalaze 134 pouke.
Primedba:
i) U biblioteci S. P. B. Duhovne akademije postoji rukopis Malog katihizisa na
pergamentu još pre XI veka (verovatno iz IX veka). Radi se o daru Obitelji svetog Save
kod Jerusalima iz ruke tamošnjeg nastojatelja blaţene uspomene arhimandrita Joasafa.
ii) U Moskovskoj sinodalnoj biblioteci postoje tri drevna rukopisna pergamenta
pouka svetog Teodora iz X, XI i XII veka. U prvom ima 126 pouka, u drugom - 123, a y
trećem - 76. Kao što se vidi iz njihovih zaglavlja (po saopštenju poštovanog sinodalnog
rizniĉara o. arhimandrita Vladimira), one ulaze u sastav Malog katihizisa. Iz tih
Katihizisa je odavno saĉinjen izbor pouka za crkvenu upotrebu. Takva dva su u upotrebi
u Obitelji svetog Pantelejmona:
iii) Jedan sa 105 pouka, uzetih iskljuĉivo iz Malog katihizisa.
iv) Drugi sa 95 pouka uzetih iz I i II toma Velikog katihizisa i iz Malog
katihizisa gotovo u podjednakoj meri.
Samo te poslednje pouke postoje u prevodu na ruski, saĉinjenom i izdanom
Optinskom pustinjom. I kod Grka jedino se one mogu naći u štampanom izdanju.
U zapadnim izdanjima svetih otaca (i ranijim i nedavnim od strane Migne-a) postoji
samo Mali katihizis na latinskom prevodu.
Moţe se javiti pitanje: zbog ĉega je napravljen izbor iz pouka, a ne celokupan
prevod. Odgovaramo da naš cilj nije bio knjiški, tj. ne da pruţimo knjigu, nego ono što je u
njoj za nas pouĉno. Tom cilju će bolje odgovarati izbor. Uostalom, taj izbor, kao što nije
teško primetiti, predstavljaju gotovo potpune pouke. Uĉinjena su samo delimiĉna
skraćenja, ponekad na poĉetku, ponekad u sredini, a ponekad na kraju pouke. Uostalom,
sve što se pruţa jesu reĉi svetog oca. Osim toga, izvesne pouke nisu u potpunosti
saĉuvane, izvesne nisu uopšte, a kod ponekih je nejasan sadrţaj. Sve takve pouke su
izostavljene. Treba saĉekati da se negde naĊu celoviti rukopisi. I tada već treba prevesti
pouke u njihovoj celini.

Sveti Teofan Zatvornik

7

SVETI PREPODOBNI
TEODOR STUDIT

Sveti Teodor je bio sin1*) visokorodnih i plemenitih roditelja (otac mu je nadgledao
sabiranje carskih poreza). Bio je odgojen u dobrom hrišćanskom vaspitanju. Nauĉio se
jelinskoj mudrosti i postao prekrasan govornik. Bio je izuzetan filosof a ujedno i prosvećeni
bogoslov. Kada su se pri Konstantinu Kopronimu naroĉito pojaĉala ikonoboraĉka gonjenja,
njegovi roditelji su ostavili svet i prihvatili monaški ţivot. Sveti Teodor je ostao u Carigradu
i nastavio svoje obrazovanje. Posle Kopronima se zacario njegov sin Lav, takoĊe jeretik, a
potom njegova supruga Irina sa sinom Konstantinom.

Irina je štitila Pravoslavlje, kao uostalom i njen sin. Zajedno sa svetim patrijarhom
Tarasijem ona je sazvala VII vaseljenski sabor svetih otaca na kome je osuĊena i prokleta
ikonoboraĉka jeres. Na tom saboru je bio i Platon, tj. deda prepodobnog Teodora po majci.
Po okonĉanju sabora on je sa sobom u pustinju uzeo i svetog Teodora, zajedno sa
njegovom braćom Josifom i Evtimijem, koji su rešili da prime monaštvo. Naselili su se u
Sakudionu, prelepom uzvišenom mestu okruţenom šumom i bogatom vodom. Mesto beše
usamljeno: kroz njega je prolazio jedino puteljak. Ono im se veoma dopalo i oni su na
njemu ustrojili manastir i svetu crkvu u ime svetog Jovana Bogoslova. Uz njih je poĉelo da
se sakuplja bratstvo, te je monaški ţivot zaţiveo u dobrom poretku, pod rukovodstvom
mudrog Platona.

Sve prevazilazeći obrazovanjem i darovima, sveti Teodor je po postrigu napredovao
više od svih i u podviţništvu, iscrpljujući svoje telo postom, bdenjem i najniţim i najteţim
trudovima po manastiru: sekao je drva, nosio vodu, kopao zemlju u bašti i povrtnjaku i
Ċubrio ih, obuĉavajući se u smirenju. Iznad svega se on starao o uspostavljanju
blagoĉastive i bogougodne naravi. Stoga je kao zakon imao da svakog dana svom starcu
Platonu ispoveda sve pomisli i pokrete srca. I ispravno se starao da usavrši, a nepriliĉno da
ispravi. Svakog dana on je, takoĊe, odvajao vreme za bogomislije i umnu molitvu kako bi
bezmeteţnim umom predstojao jedinome Bogu i prinosio mu tajnu sluţbu. On je voleo da
išĉitava Boţanstveno Pismo Starog i Novog Zaveta i dela svetih otaca, naroĉito svetog
Vasilija Velikog i njegova pravila i ustave monaškog ţivota. On ih je veoma visoko cenio i
smatrao neophodnim, uopšte ne smatrajući monahom onoga ko ih ne ispunjava.

1 Ţivotopis je saĉinjen monahom Mihajlom. Up. u Patrologiae graecae, Migne, t. 99. Ovde se navodi odlomak.
8

Videći napredovanje u podviţništvu svetog Teodora, blaţeni Platon je rešio da ga
obuĉe u svešteniĉki ĉin, što je i uĉinio sveti patrijarh Tarasije po njegovom predlogu i
zastupništvu. Primivši rukopoloţenje više po prinudi, negoli po volji, sveti Teodor uopšte
nije oslabio svoj [ţivot], već se pruţio na još veće podvige, ostajući primer dobrog
monahovanja. Stoga je i u svojoj obitelji i u drugima imao mnogo podraţavalaca.

Nakon izvesnog vremena blaţeni starac Platon je, osećajući da mu se uvećava
staraĉka slabost, ushteo da se udalji od poslova, te da poslednje godine provede u
bezmeteţju [tj. bezmolviju], ostavljajući za prejemnika svetog Teodora. Desilo se da se
razboleo. Prizvavši bratiju, on im je rekao da je bolestan i da se ne zna ĉime će bolest
završiti, usled ĉega ţeli da izabere svog prejemnika. Potom ih je upitao koga ţele. Oni su
svi u jedan glas rekli: "Teodora". Njemu je blaţeni Platon i predao vlast i sve sekiracije
nastojateljstva, sam se odvojivši na pokoj.

Od prvih dana u novom ĉinu sveti Teodor je uvećao svoje podvige, ali je i od
drugih zahtevao strogo ispunjavanje ustava monaškog ţivota. Naroĉito se on ustremio
protiv nemarnosti ili jedino spoljašnje ispravnosti i lakomosti. Pojedina bratija je roptala, ali
se postepeno i ispravljala. Uopšteno govoreći, poraslo je podviţništvo u obitelji.

I stvari u okviru obitelji teĉahu dobro. MeĊutim, uskoro su spolja zapoĉele nevolje i
pritešnjavanja. Prvi povod beše nezakoniti brak mladog cara Konstantina, koga je
bespoštedno izobliĉio sveti Teodor. On je bio oţenjen Marijom, ćerkom Filareta Milostivog.
MeĊutim, zavolevši drugu, on se njome i oţenio, ostavljajući prvu. Brak je obavio neki
Josif, crkveni ekonom, mimo volje patrijarha Tarasija, koji se potom svestrano starao da ga
raskine. Ipak, on nije uspeo. Bojeći se većeg zla (s obzirom da mu je car pretio obnovom
ikonoborstva), on mu više nije dosaĊivao.

MeĊutim, blaţeni Teodor nije ćutao, naroĉito stoga što su i velmoţe i ĉinovnici
poĉeli sliĉno da postupaju. Bojeći da se bezakonje ne pretvori u zakon, sveti Teodor je
svim monasima pisao da cara smatraju odluĉenim od Crkve, ili samoodluĉenim, s obzirom
da je svojim delom na sebe navukao kaznu odluĉenja. Njegov postupak se proĉuo i došao i
do cara.

Car se u poĉetku raţalostio budući da je njegova nova ţena Teodotija bila srodnica
blaţenog Teodora po majci. Nadajući se, uostalom, da će ga laskanjem pridobiti za sebe,
on je supruzi preljubnici naloţio da mu pošalje mnoštvo darova sa iskanjem molitava za
sebe i za rod njen. MeĊutim, blaţeni ni darove, ni poslanoga sa njima nije izneo pred oĉi.
Potom je car zamislio da nekako sam vidi svetitelja i pogovori sa njim. Stoga je udesio
prolazak pored njegovog manastira, navodno hodeći negde po svojim delima. Jer, on se
nadao da će svetitelj izaći sa bratijom radi carskog pozdrava i pozvati ga u obitelj. Saznavši
o reĉenome, meĊutim, svetitelj je naredio da zatvore vrata i da ne otvaraju, ma koliko
udarali. I oni su udarali i udarali, te otišli prazni.

Car se raspalio gnevom na prepodobnoga i poslao da ga pretuku i pošalju u
zatoĉenje. Došli su i pretukli ga, usled ĉega mu se telo pokrilo ranama i zemlja oblila krvlju.
Potom su ga poslali u Solun. U isto vreme su poslali u zatoĉenje i sve vodeće oce obitelji -
njih jedanaestoricu. Sveti Teodor je sve blagodušno trpeo. I stradajućoj bratiji je pisao,
tešeći ih i ubeĊujući da sve što im se dešava blagodušno podnose. "Bogu je tako ugodno.
Ono što je od Boga, nama sluţi na dobro, ukoliko smo smireno blagodušni". Pisao je on i
papi i dobio utešni odgovor sa pohvalom za revnost po Bogu i nepokolebivu hrabrost.

Car je, meĊutim, ţiveo rĊavo, a carstvom upravljao još grĊe. Stoga je svrgnut sa
prestola i uskoro umro. Carstvo je opet prešlo u ruke njegove majke Irine, koja je

9

vaspostavila ikonopoštovanje. Ona je odmah sve one koje je njen sin zatoĉio vratila na
svoja mesta. I monaški ţivot je kod njih opet potekao u dobrom poretku.

Posle nekoliko godina došla je nova nevolja, više izazivajući glavobolju, negoli
teškoću. Agarjani su se, naime, pribliţavali Carigradu. He ţeleći da se podvrgne nevoljama
od njihovih ruku, sveti Teodor je ostavio svoj Sakudion i preselio se u Carigrad, gde su mu
carica i patrijarh dali Studitski manastir, iz koga su monasi bili proterani Kopronimom
ikonoborcem, a novi se ne behu skupili. U njemu je u to vreme bilo samo dvanaest ljudi.

Primivši obitelj, sveti Teodor je ispravio ono što je trebalo ispraviti, dogradio ono
što je nedostajalo, razmestio svoju bratiju i monaški ţivot je krenuo obiĉnim tokom.
Bratstvo se mnoţilo i uskoro je poraslo do hiljade. Nemajući mogućnosti da sve prati
sopstvenim oĉima, sveti je napor podelio sa drugim najdostojnijim starcima. Njima je on
uruĉio nadzor nad poretkom u raznim delovima manastirskih poslušanja, za koje je napisao
odgovarajuća pravila. Prepodobni se naroĉito starao da bratija nemaju neophodnost da
izlaze u grad, usled ĉega je u manastiru zaveo razne zanate: oni su imali svoje krojaĉe,
obućare, stolare, stakloresce, kovaĉe, zidare i ostalo. Bratija se za navedena zanimanja
opredeljivala u skladu sa svojim sposobnostima i sklonostima, imajući nad sobom naroĉitog
rukovoditelja i nadzornika. Sve se radilo kao i u svetu, premda ne po svetski. Svagde je
vladao red i poboţnost: ruke su se pruţale na delo, a y ustima su uvek imali Isusovu
molitvu i Davidove Psalme. Svako (bilo veliko, bilo malo) narušavanje poretka kaţnjavalo
se odreĊenom epitimijom [tj. kaznom]. Da bi reĊe postojala neophodnost da se one
primene, prepodobni se uvek u svojim poukama pored izlaganja opštih hrišćanskih i
monaških zakona doticao i pravila kojima se odreĊivao poredak ţivota u njegovom
manastiru. Na taj naĉin se obnavljalo sećanje o duţnostima i u svakome oţivljavala revnost
da bude ispravan u svemu, ĉak i najmanjem.

U meĊuvremenu je tiranin Nikifor svrgao sa prestola caricu Irinu. Njegovo prvo
delo beše unošenje smutnje u Crkvu protivkanonskim opravdanjem Josifa, tj. pridvornog
sveštenika koji je venĉao Konstantina sa Teodotijom i koji je stoga bio lišen ĉina. Patrijarh
Nikifor (koji je došao posle svetog Tarasija) beše dostojan muţ i po svojim mogućnostima
se protivljaše reĉenome. MeĊutim, videći jarost cara i bojeći se od još gorih stvari za
Crkvu, on je Josifa primio u opštenje.

MeĊutim, sveti Teodor nije odstupao. On je javno izobliĉio carevu nepravdu.
Razgnevljen, car je svetog Teodora poslao na zatoĉenje. Kasnije je poslao i njegovog brata
Josifa, starca Platona i mnoge druge studitske monahe.

U to vreme su na Trakiju napali susedni varvari, usled ĉega je car trebalo da ide na
njih. Pred odlazak car je Teodoru poslao [izaslanika] da ga laskanjem ili pretnjama navede
na jednomislije sa njim. MeĊutim, pokretan Duhom Boţijim, sveti Teodor je odgovorio:
"Trebalo je, care, da idući u borbu prineseš pokajanje i ispraviš ono što si narušio u Crkvi
Boţijoj. MeĊutim, kako reĉeno nisi uĉinio, znaj da se iz borbe nećeš vratiti ţiv. To je
pravedno opredeljelje Boţije o tebi".

I zaista, car je bio ubijen u ratu. Posle njega carstvo je primio njegov sin Stavrikije.
MeĊutim, i on je ubrzo umro od pane koju je dobio u ratu. Za cara je potom izabran
Mihajlo Kiropalat, zaista dostojan carske vlasti zbog svoje blagosti i pravovernosti. On je
Teodora vratio iz zatoĉenja, kao uostalom i sve druge koji su bili sa njim. On ih je obasuo
poĉašću i ukinuo crkvenu podelu. Josif je, kao nedostojni ud, opet bio odseĉen od Crkve.

U to vreme je svešteni i svehvalni starac Platon otišao Gospodu i ĉasno pogreben u
Studitskoj obitelji uz uĉešće patrijarha.

10

Sveti Teodor je po prestavljenju Platona (tj. svog duhovnog oca) zajedno sa
bratijom poţiveo u miru i spokojstvu samo dve godine. Potom se ponovo podigla
ikonoboraĉka bura i uzmutila ĉitavu Crkvu. Izazvao ju je novi car Lav Jermenin, koji beše
vojni starešina u istoĉnim predelima carstva. On se pobunio protiv blagovernog cara
Mihajla, koji je, da bi izbegao meĊusobni rat, sam sa sebe skinuo carsku porfiru i obukao
se u monašku vlasenicu. Na taj naĉin je carstvo ostalo pobunjenom tiraninu.

Lav se u poĉetku pokazivao kao blagoveran i krotak. Kada se, meĊutim, uĉvrstio u
carovanju, on je poĉeo da huli na svete ikone i da poriĉe ikonopoštovanje. Raskrivajući
pred carem istinski smisao ikonopoštovanja, sveti patrijarh Nikifor ga je ubeĊivao da ne
narušava mir Crkve svojim protivljenjem njenom uĉenju. MeĊutim, car uopšte nije obraćao
paţnju: naprotiv, on je umislio da svojim carskim autoritetom sve natera da se potĉine
njegovom mišljenju. Stoga je on sabrao sve istaknute sveštenike i monahe, svetog
patrijarha i svetog Teodora i javno pred svima otkrio svoje zloverje, pohvaljujući one koji
ne poštuju ikone i prekorevajući one koji ih poštuju. Kao osnovu svog mišljenja on je
uglavnom naveo drugu zapovest: Nemoj praviti sebi idola niti ikakvo izobraţenje. . .
Dodavao je još i sledeće razloge: "Kako se moţe opisati Neopisani i kako na ikoni od
jednog lakta smestiti Nesmestivog". Ili: "Kako se moţe imenovati Bogom onaj ko je
izobraţen bojama".

Duhovni oci su sa poštovanjem objasnili caru da starozavetni zakoni nisu
bezuslovno obavezni za Hrišćane, te da ikone ne izobraţavaju Boga kao neopisivog i
nesmestivog, nego kao Onog ko je blagoizvoleo da se javlja svetima i naroĉito kao Onog
ko se otkrio u Ovaploćenju. Osim toga, Bogom se ne imenuju daske i boje, nego Onaj koji
je izobraţen na ikonama. Gledajući ga na ikonama, [ljudi] se Njemu misleno uzdiţu. Oni su
mu predlagali i druge sliĉne misli. Ujedinjujući ih sve, sveti Teodor je izgovorio opširnu reĉ
kako bi urazumio cara.

"Otkuda ti je, care, došla rĊava misao da u Svetu Crkvu uneseš jeretiĉku naredbu i
da pocepaš njenu prelepu odoru, koja je sašivena gornjom blagodaću i apostolskim i
otaĉkim uĉenjem? Zar zakljuĉuješ iz Starog Zaveta? Ti treba da zakljuĉuješ razumno.
Razmotri sva mesta u Starom Zavetu u kojima se zabranjuje da se prave ikone i
izobraţenja i da se poštuju. O ĉemu ona govore? Ona govore da napravljene ikone ili
izobraţenja ne treba da smatramo bogom ili da im ukazujemo boţansko poklonjenje, a ne
da ne treba da imamo ikone ili izobraţenja i da ih poštujemo. Sveta Crkva ne obogotvorava
ikone i obraze koji su stvoreni rukom, već ih samo poštuje kao izobraţenja onoga što je
dostojno poštovanja. Prema tome, druga zapovest (kao uostalom ni druga sliĉna
mnogobrojna mesta iz starozavetnih spisa) ne odnosi se na ikone Svete Crkve. Na njih se
odnosi (reći ću na primer) zapovest Boţija da se naprave izobraţenja heruvima i da se
postave na najpoštovanijem mestu, tj. iznad kivota. Na njih se odnosi i naredba da se
naĉini zmija i da se poboţno gleda kako bi se [ljudi] izbavljali od ujeda zmija, i sliĉno. . .

Dakle, Stari Zavet ne zabranjuje pravljenje i poštovanje ikona koje se vrši sa
razumom. Šta, pak, vidimo u Novoj Blagodati [tj. u Novom Zavetu]? Sam Gospod naš i
Spasitelj izobrazio je sebe na ubrusu i poslao ga Avgaru, koji ga se dotakao i ozdravio.
Sveti Luka je naslikao izobraţenje Majke Boţije sa Preveĉnim Mladencem na rukama. Kad
ga je videla, ona je rekla da će blagoslov njenog Sina i Boga biti na njemu. Otada u Crkvi
nisu prestale da postoje svete ikone, od kojih su mnoge postale ĉudotvorne i do dan danas
ĉine ĉuda. Nije li stoga jasnije od sunca da ikonopisanje i ikonopoštovanje ima
boţanstveno, a ne ljudsko poreklo? Ti govoriš da nećeš da se nevidljivo i neopisivo

11

Boţanstvo izobraţava bojama. I mi takoĊe verujemo da je Boţanstvo nevidljivo i neopisivo.
Na ikonama ne izobraţavamo Njegovu suštinu, već njegovo javljanje, naroĉito u
domostroju Ovaploćenja. Onaj ko odbacuje ikonu Hrista Spasitelja, odbacuje samo
Ovaploćenje Vladike".

Saslušavši ga, car se razgnevio i rekao: "Ja odavno znam da si svadljiv i gord,
misleći da nema nikog umnijeg od tebe. I sada sa mnom drsko govoriš kao sa obiĉnim
ĉovekom. Stoga bi odmah trebalo da budeš kaţnjen. MeĊutim, poštedeću te dok se taĉnije
ne otkrije i pozna ispravnost našeg umovanja. I ukoliko se tada ne budeš pokorio, nemoj
oĉekivati milosti".

Potom su se oci koji su se našli u palati dogovorili da više ništa ne govore. Jer, šta
bi se reklo onome ko ne ište urazumljenje, već hoće da gospodski pritešnjuje veru. Blaţeni
Teodor je rekao: "Care, shvati i razumi. Sveta Crkva je nadleţna da razmatra i objašnjava
stvari vere, a ne ti. Tvoje delo je da ĉuvaš svetski poredak. Drţanje vere i Svete Crkve u
poretku jeste stvar pastira i uĉitelja crkvenih. Poslušaj apostola koji govori: I postavi Bog u
Crkvi: prvo apostole, drugo proroke, treće uĉitelje (1. Kor. 12,28). Vidiš li? Uĉitelje, a ne
careve. I druga mesta iz Pisma nareĊuju da crkvenim stvarima upravljaju pastiri i uĉitelji
Crkve, a ne carevi".

Car je, pak, rekao: "Zar ti mene izgoniš iz Crkve". Sveti je odgovorio: "He, ne ja.
Izgone te iz Crkve zakoni boţanstvenih apostola i svetih otaca. Njih sledeći, i mi
utvrĊujemo da bude anatema na onima koji poĉnu drugaĉije da blagoveste, ĉak i da se
radi o anĊelu sa neba. Prema tome, ukoliko hoćeš da budeš unutar Crkve Hristove sa
nama, koji se poklanjamo ikoni Hristovoj, sledi u svemu patrijarha i sa njim svešteni
sabor".

Car se razbesneo od njegovih reĉi i sve oterao od sebe. Potom se po gradu preko
grĉkog eparha poĉela razglašavati carska naredba da niko ne sme da tumaĉi ili da se
prepire o veri, već da svi idu za voljom cara. Naredba je došla i do svetog Teodora.
MeĊutim, on je onima koji su mu je preneli rekao: "Sudite, je li pravo pred Bogom da
slušamo vas više nego Boga (Dap. 4,19). Bolje bi bilo da nam jezik odreţu, negoli da
ćutimo i ne štitimo istinu vere kad pokušavaju da je iskvare". I od tada je on poĉeo bez
straha da sve uĉi i ubeĊuje da se odluĉno drţe prave vere koju su nam oci predali. Jedne
je sam prizivao, drugima je sam hodio, trećima je pisao poslanice. Ĉesto je išao i kod
patrijarha kako bi se zajedno utešili opštom verom i kako bi ga podsticao na blagodušno
trpljenje nevolja i gonjenja koja imaju doći.

A gonjenja i nevolje su ubrzo došle. Patrijarh je bio svrgnut i prognan iz Carigrada.
I svi drugi pravoslavni arhijereji su bili osuĊeni na zatoĉenje. Ikonama su se izrugivali,
bacali ih na zemlju i gazili nogama, te predavali ognju. Po gradu se podigao opšti meteţ.
Videći šta se dešava, prepodobni Teodor je osećao duboki bol u duši. Ţeleći da javnom
vreĊanju ikona suprotstavi njihovo javno poštovanje, prepodobni je naloţio da se za
nastupajući praznik Cveti izvršni krsni hod oko obitelji na kome će bratija, drţeći ikone
visoko, pevati: "Preĉistom obrazu tvome poklanjamo se, Blagi", i druge pesme.

Saznavši za dogaĊaj, car mu je poslao strašne pretnje, tj. da će ga susresti
zatoĉenje, rane i smrt ukoliko ne prestane da štiti ikonopoštovanje. I s obzirom da nije
mogao da prestane ni reĉju, ni poslanicom [da poštuje ikone], sveti je bio osuĊen na
zatoĉenje i otpravljen u Apoloniju (azijsku ili vitinijsku). Bio je, naime, zatvoren u tamnicu u
tvrĊavi koju su zvali Metopa.

12

Pa ipak, on je i iz tamnice slao poslanice, ubeĊujući da se [svi] strogo drţe
ikonopoštovanja koga se drţi Crkva. Njegove poslanice su, meĊutim, došle i do cara, koji
je odmah poslao izvesnog Nikitu (Aleksijevog sina) da prepodobnog odvede još dalje u
mesto zvano Vonita, gde je trebalo da bude zakljuĉan u tamnicu uz strogu zabranu da
razgovara ili piše o ikonopoštovanju. Kada mu je poslanik preneo volju cara, prepodobni je
odgovorio: "Promenu mesta primam sa radošću, s obzirom da je Bog na svakom mestu, ali
ne mogu da ne govorim i da ne pišem". I zaista, on je i po prelasku na drugo mesto i
govorio i pisao.

Saznavši za [njegov odgovor], car je opet poslao Nikitu naloţivši mu da ga pokrije
ljutim ranama. Ĉuvši presudu od poslanika, sveti Teodor je sa radošću skinuo odelo i svoje
telo pruţio za udarce. MeĊutim, videvši izmoţdeno telo prepodobnog, ruka Nikite nije
mogla da se podigne da ga rani. I on se vratio ne dotakavši svetog.

Sveti je opet bez straha širio istinu o svetim ikonama, opširno razgovarajući sa
onima koji su mu dolazili i pišući svuda. Pisao je on i patrijarhu jerusalimskom,
aleksandrijskom, antiohijskom i rimskom, opisujući šta se radi u Carigradu i ištući njihovu
pomoć Pravoslavlju u molitvama i delima.

Desilo je jednom da je kod njega svratio klirik iz Azijske Crkve i ĉuo njegovu
besedu, usled ĉega je odbacio ikonoboraĉku jeres i obratio se u Pravoslavlje. Vrativši se u
svoje mesto, on je obratio i drugog klirika. Saznavši za dogaĊaj, episkop se caru poţalio na
prepodobnog. Car je odmah poslao naredbu azijskom vojvodi da prepodobnog pokrije
ljutim ranama. Vojvoda je poslao jednog od svojih ljudi da prepodobnom zada pedeset
rana. MeĊutim, poslani se takoĊe postideo da podigne ruku ĉim je ugledao obnaţeno telo
prepodobnog. Poklonivši mu se, on se vratio ne ispunivši zlu volju cara.

MeĊutim, poslanik još nije ni stigao da se vrati vojvodi, a prepodobnom se javio
novi poslanik od samog cara sa imenom Anastasije, veoma surov i nemilosrdan, koji ga je
svojim rukama pretukao, zadavši mu sto rana. Isto je uĉinio i njegovom uĉeniku Nikolaju.
Zakljuĉavši ih potom u mraĉno i tesno mesto, on je naredio da ih drţe strogo u svakom
lišavanju i otišao. Ta stroga naredba je bila taĉno ispunjavana, a mesto beše tamno,
smrdljivo i vlaţno. Kroz malo okno bacali su im po mali komad hleba, koji je bio nedovoljan
ĉak i za jednoga, te dodavali lonĉe vode, premda ponekad i svaki drugi dan, kao da su
imali nameru da ih umore glaĊu. Bol od rana i grubost prisluţivaĉa su uveliĉavali njihovu
teskobu. U takvoj nevolji sveti Teodor je rešio da se, hrabreći se verom, hrani jedino
Preĉistim Telom Gospodnjim, koje je imao sa sobom. Sve, pak, što su mu davali, on je
prepuštao svom uĉeniku.

Posle duţeg vremena prolazio je tim mestom neki carski velmoţa i saznao za udeo
prepodobnog i njegovog uĉenika. On je naredio da im se olakšaju stradanja, tj. da im daju
više hrane i pića i da sa njima postupaju milostivije. Na taj naĉin je prošlo više od tri
godine. Potom je u ruke cara dospela jedna od poslanica svetog Teodora u kojoj se
izobliĉavala njegova neĉastivost i savetovalo odluĉno drţanje Pravoslavlja i hrabro trpljenje
gonjenja i muka za njega. Car je pobesneo i poslao nekog velmoţu sa zverskom naravi da
prepodobnom pokaţe poslanicu i uveri se da li je njegova. I ukoliko se pokaţe da jeste,
trebalo je da ga prebije na mrtvo. Prepodobni je priznao da je njegova poslanica i bio
nemilosrdno prebijen. Ostavljen je [da leţi] jedva dišući. Nasitivši svoju zlu narav, poslanik
se vratio svom poslodavcu, dok su stradalnici, blagodušno sve pretrpevši za istinu, poĉeli
da se brinu jedan o drugom. Sveti Teodor nije mogao da se pokrene: leţao je iznemogao i
jedva dišući. Nije primao ni hrane, ni piće. Njegov uĉenik je bio unekoliko jaĉi. Zaboravivši

13

na sebe, on je svu brigu posvetio prepodobnom, pojeći ga i hraneći jeĉmenom kašom sa
nekom travom. Pošto se unekoliko oporavio, sveti je i sam poĉeo da pomaţe svom
uĉeniku, naroĉito se postaravši o njegovim ranama. Oni su jedan drugome ĉistili rane i
odrezivali komade [koţe] koji su visili, te omivali zagnojene rane, maţući ih ĉime su mogli.

Pomuĉili su se oni devedeset dana. He uspevši još da se sasvim oporave, od cara je
došao još jedan surov i neĉoveĉan poslanik sa naredbom da ih odvede u Zmirnu, što je i
izvršeno uz nemilosrdnu straţu, uz lišavanja, zlopaćenja, nevolje i svecelu iznemoglost.
Jedino je naroĉita pomoć Boţija stradalnicima dala silu da doĊu do naznaĉenog mesta, gde
su bili predani u ruke episkopu (zlom nastavniku zloverja) i zakljuĉani u nisku, tesnu i
mraĉnu kolibu, trpeći svakakve nedostatke i nevolje.

Nešto kasnije, od cara je došao nemilosrdni Anastasije i prepodobnom opet zadao
sto rana. MeĊutim, prepodobni je sve blagodušno trpeo, blagodareći Bogu.

Zmirnskom oblašću tada je upravljao carev srodnik i jednomišljenik. On se razboleo
i pribliţio smrti. Neko od njegovih slugu mu je pomenuo svetog Teodora koji je imao dar
da isceljuje bolesti. I bolesnik je poslao da od prepodobnog potraţe molitve. Nabrojavši mu
sva zverstva koja je uĉinio pravoslavnima (zbog kojih neće izbeći veĉne muke), prepodobni
mu je predloţio da se bar pred kraj pokaje. Vojvoda se uţasnuo pred onim što ga oĉekuje i
obratio se prepodobnom, ištući oproštaj i obećavajući da će primiti Pravoslavlje ukoliko se
isceli. Sveti Teodor mu je poslao ikonu Presvete Bogorodice zapovedivši mu da je poštuje
do kraja svog ţivota. Primivši ikonu on je odmah osetio olakšanje i poĉeo da se oporavlja. I
kad već je skoro bio potpuno ozdravio, on je (nagovoren zmirnskim episkopom, jeretikom)
opet otpao u preĊašnje zloverje. Od episkopa je primio i jelej na blagoslov. MeĊutim, ĉim
se njime pomazao, on je pao u raniju bolest i zlo ispustio svoju dušu.

Prepodobni je u Zmirni stradao više od godinu i po. On bi i dalje stradao da
zloĉastivog cara nisu ubili. Na njegovo mesto je stupio Mihajlo (Travlos ili Valvos), koji je
bio ravnodušan prema veri, ostavljajući da svako veruje po svom nahoĊenju. Za njegovo
vreme su svi izgnanici i zatoĉenici iz prethodnog carovanja dobili slobodu. Stiglo je
nareĊenje da se pusti i sveti Teodor sa njegovim uĉenicima. (U zatoĉenju za vreme Lava
Jermenina sveti Teodor je proveo oko sedam godina, a pri Konstantinu je u zatoĉenju
proveo pet godina zbog izobliĉavanja za nepravilnost braka).

Kod svetog Teodora tada su se skupili svi uĉenici koji behu u izgnanstvu. Zajedno
sa njime oni su se vratili na svoje mesto i bili doĉekani sa radošću i ljubavlju: sva Crkva se,
naime, radovala zbog njihovog povratka. Došavši do Halkidona, on se video sa patrijarhom
Nikiforom. Oni su se meĊusobno utešili sa sastradalnicima za istinsko delo vere. Sa njim je
on otišao i do cara da bi ga ubedili da prihvati Pravoslavlje. On je, meĊutim, rekao: "Ja
neću da se klanjam ikonama i neću da se vide u Konstantinopolju. Vi ih drţite gde hoćete i
poštujte ih kako znate".

Sveti Teodor je potom zajedno sa svojim uĉenicima prešao u Kriskentijevu oblast.
Nastanivši se, on je već poĉeo da oĉekuje svoj kraj i pokoj. MeĊutim, zbog ustanka
izvesnog Tome (koji je hteo da otme carski presto), on je bio prinuĊen da se privremeno
povuĉe u Carigrad, tj. do smirivanja meteţa. On, naime, nije hteo da stalno ţivi u gradu
koji beše pun jeretiĉkog ikonoborstva. Po smirivanju nereda, on nije otišao u Kriskentijevu
oblast, nego u Akritov Hersonis, kod Crkve svetog Trifona, gde je svoj ţivot do kraja
proveo u podvizima, okruţen svojim uĉenicima.

Najzad je došlo vreme njegove blaţene konĉine, u 67. godini po roĊenju. Ĉim se
pronela vest [o njegovoj slabosti], odasvud su poĉeli da pristiţu [ljudi] raznog ĉina i

14

zvanja, i bliţnji i daljnji. Svi su ţeleli da ĉuju reĉi koje će reći. I prepodobni je govorio,
premda su zbog njegove iznemoglosti jedva mogli da ga ĉuju i oni koji su stojali blizu.
Stoga su doveli brzopisce kako se ne bi lišili pouke oni koji nisu mogli da ga ĉuju. Onaj ko
ţeli moţe da ih proĉita u kodeksu pouka prepodobnog. Njegova bolest, uostalom, nije
dugo potrajala: sveti je opet mogao da ide, da odlazi u crkvu i da iduće nedelje sluţi.
Potom je izgovorio pouku bratiji i sa njima bio na trpezi. I 6. novembra, na spomen svetog
Pavla Ispovednika, on je takoĊe sluţio Boţanstvenu Liturgiju i pouĉio bratiju. Tor dana je
bio i na veĉernjoj sluţbi. Vrativši se u keliju, on je opet legao i poĉeo da boluje.
Odbolovavši ĉetiri dana, on je petog dana otišao Gospodu, tj. ka bezbolnom ţivotu.

Kada se pribliţio ĉas njegovog prestavljenja, sabrala se bratija i poĉela da plaĉe za
svojim ocem i uĉiteljem. Gledajući na njih, i on je na kratko zaplakao i rekao: "Eto, oci i
bratijo, došao je kraj mog ţivota. Svi smo duţni da ispijemo tu ĉašu, neko ranije, a neko
kasnije. Niko, meĊutim, ne moţe da je izbegne. Ja odlazim putem kojim su otišli naši oci.
Ja idem ka veĉnom ţivotu, ka Bogu i Gospodu našem, koga je zavolela duša moja, koga je
poţelelo srce moje i ĉijim sam se slugom nazvao, premda i nisam dostojno obavio svoj
posao. Vi, pak, bratijo i ĉeda moja, istrajte u reĉima koje sam vam predao, drţite pravu
veru i blagoĉastivi ţivot. Vi znate da ja nisam prestao da vam saopštavam Reč Boţiju ni u
crkvi, ni nasamo. Sada vas usrdno molim da sve drţite u svom umu i da ĉuvate. Ja u srcu
osećam tugu za vas budući da mi predstoji da dam odgovor za vas. Potrudite se da odavde
odete pred lice Gospodnje bez krivice".

Izgovorivši [pouku] i oprostivši se, on je naloţio da njegovi uĉenici uzmu sveće,
zapale ih i poĉnu sluţbu za ishod duše. Stojeći u krugu, uĉenici su poĉeli da pevaju: Blaţeni
su neporoĉni (Ps. 118). I kad su po redu došli do [stiha]: Do veka neću zaboraviti zakone
tvoje, jer si me njima oţiveo (st. 93), prepodobni je predao svoju dušu [Gospodu] (826.
godine).

Nju su prihvatili anĊeli Boţiji i poneli je prestolu Boţijem, kao što istinski svedoĉi
prepodobni Ilarion Dalmatski, koji je video viĊenje. Naime, toga dana, 11. novembra, na
spomen svetog Mine, on je usamljen hodao po svom vrtu i pojao Psalme. I odjednom je
ĉuo predivne glasove i osetio neizrecivo blagouhanje. Ĉudeći se, on je pogledao na nebo i
video mnoštvo svetlorizaca sa radosnim licima kako sa visine silaze sa pojanjem u susret
nekom ĉasnom licu. Videvši sve, blaţeni je sa uţasom pao na zemlju i ĉuo nekoga da
govori: "To je duša Teodora, studitskog igumana, koji je za ikone postradao do krvi. On je
sada skonĉao i sveĉano ushodi. Njemu u susret silaze nebeske sile". To viĊenje je blaţeni
Ilarion ispriĉao drugim vrlinskim ocima. Oni su zabeleţili dan i ĉas dogaĊaja. Potom su
saznali da se baš tada prestavio svehvalni Teodor Studit.

Konĉinu svetog Teodora je propratilo mnoštvo ĉuda. Njih je mnogo bilo i pre i posle
nje, tj. od njegovog groba i svetih moštiju.

SVETI OTAC NAŠ TEODOR STUDIT
PODVIŢNIČKE POUKE MONASIMA

1.
1) Koliko je visoko monaško sluţenje; 2) svako poslušanje koje se ispunjava po
Bogu vodi u raj, ma koliko bilo prosto; 3) nabrajanje vrlina koje vode u raj (1, 2)

15

1) Bog nas je uveo u svet da bismo, ugaĊajući mu dobrim delima, postajali
naslednici Carstva nebeskog. Po uvoĊenju u svet On je nama, tj. monasima darovao
posebnu veliku blagodat. Njome nas je On izabrao izmeĊu svih i postavio pred svojim licem
da bismo sluţili Njegovoj sili. Neka stoga sada svako marljivo razmotri da li hodi u skladu
sa zvanjem na koje je prizvan, tj. da li se stara jedino o ugaĊanju Bogu.

2) Ispunjavajući poslušanja mi treba da delamo kao da od samog Boga primamo
naredbu. Od zdravih Bog zahteva dela po njihovoj meri. Pri delanju treba da na svaki naĉin
izbegavamo da nekako sami sebe ne potkradamo taštinom pred drugim i samomnjenjem
kao da ĉinimo nešto veliko. Gospod ima nagradu za svakoga ko se trudi: trpezar će da se
raduje sa prvomuĉenikom Stefanom; pekar će sam za Gospoda biti ĉisti hleb; baštovan će
da se nasladi dobrim plodovima raja, s obzirom da će se udostojiti da postanje njegov
obitavalac. I svaki drugi (i vinogradar, i duborezac, i krasnopisac, i vratar), tj. na svakom
poslušanju će dobiti dostojno uzdarje ukoliko ga vrši kao trud za Gospoda. Gospod sve vidi
i ništa se od Njega ne moţe sakriti. I za sveće On da uzvrati po boţanski.

3) Stojte u veri, muški se drţite, snaţite se. Sve da vam biva u ljubavi (1. Kop. 16,
13-14), svakodnevno umirite kako biste ţiveli u vekove, beţite od zlih pomisli kao od samih
dela, priĉljivost smatrajte velikim grehom, smeh - bludoĉinstvom, prejedanje i presićivanje
- ropstvom pohoti. Misli imajte gore a oĉi dole, budite ĉisti telom i dušom, bodrite se
dobrom nadom, nemojte se privezivati ni za šta na zemlji, jedino se Boga bojte. Ukoliko se
budemo ponašali na opisan naĉin i ukoliko budemo imali sliĉno nastrojenje svakako ćemo
likovati sa anĊelima i radovati se sa svima svetima u vekove.

2.

1) O sebi ne treba da mislimo visoko; 2) treba da ţivimo za svu bratiju, kao i
svaki deo tela za celo telo; 3) naša poslušanja nisu teška, premda zbog
odricanja od vlastite volje zasluţuju mučeničke vence (1, 3)

1) Vi ste, bogoprizvani muţevi, mudro postupili što ste ostavili svet i što oĉi vašeg
srca imate ustremljene prema Bogu. Stoga se starajte da ţivite bogougodno i da, ţiveći, ne
smatrate sami sebe mudrim (Rim. 12, 16) ni zbog duhovnih vrlina, ni zbog telesnih
preimućstava kako ne biste ĉuli: Šta li imaš što nisi primio? A ako si primio, šta se hvališ
kao da nisi primio (1. Kor. 4, 7). Onaj ko mnogo radi, blagodaću Hristovom radi, primivši
odozgo od Boga silu radi bliţnjega, a ne radi sebe.

2) Svi ste vi jedni drugima poslušnici i jedni drugima pomoćnici kao ţivi udovi
jednog tela. Udovi koji poĉnu da dejstvuju po svojoj volji (npr. Oĉi da ne rukovode ruke,
jedna ruka dane podrţava drugu, noga da ne stupa u skladu sa dobrom celog tela) neće
saĉuvati svoju silu: zajedno sa rastrojstvom samih sebe, oni će raslabiti i celo telo. Stoga
neka se raduje svako kome uspe da se više potrudi od drugih, trpeći hladnoću, kišu i
vrućinu. Naprotiv, neka plaĉe i skrušava se onaj ko sedi bez posla kao nepotrebni ud, koji
ţivi u telu, ali ne i za telo i koji je dostojan jedino odsecanja.

3) Neka vaš sluh ne oteţa da sluša ono što govorim. Naprotiv, shvatite koliko
malim i neznatnim trudovima je vama dano da steknete Carstvo nebesko. Mi ne prolivamo
krv kao muĉenici. Naše udove ne odsecaju i ne lome nam kosti. MeĊutim, ukoliko uz svoje
lagane i neznatne trudove pridodamo i odricanje od svoje volje sa ţeljom da ugodimo
Bogu i da bratiji posluţimo sa ljubavlju, mi ćemo postati podobni mnogostradalnim
muĉenicima, pa ĉak i samom Gospodu, koji je radi nas podneo raspeće i smrt. Budite
dobre volje trudeći se. Vas oĉekuju muĉeniĉki venci.

16

3.

1) Bdite i utešite pastira, budući da neprijatelj ne spava; 2) nemojte zaostajati u
naporima s obzirom da se za svaki trud odmah na nebu odvaja nagrada; 3)
pouka kanonarhu; 4) kandilaru; 5) bolničaru; 6) i bolesnima (1, 4)

1) Ja od svetih otaca, i naroĉito od mog pravednog starca znam da Ċavo nikada ne
spava i da ne slabi u trudu da pogubljuje duše naše. On je svagda bodar i brz da poseje
plevu svoju dok ljudi spavaju (up. Mt. 13, 25). Stoga bogopozvana ĉeda moja i vi budite
bodri i trezvoumni kako niko ne bi upao u zamke Ċavolje. Ja volim da ĉujem kako svi
napredujete, te se tešim zbog poslušanja jednog, zbog smirenoumlja drugog i zbog
trudoljublja trećeg. Sina, pak, neposlušnosti, roptanja, gordosti, lenjosti, tromosti,
došaptavanja i priĉljivosti mrzi duša moja. Ko sam, meĊutim, ja da tako govorim? Ja sam
pastir vaš, premda i nedostojan, a vi ste ovce moje za koje ću dati odgovor Gospodu koji
mi vas je poverio.

2) Napasajte se svi dobro i jednodušno i zajedno. Neka niko ne zaostaje. Onoga ko
zaostaje neprijatelj će zavesti u bespuće i pogubiti. I ovcu koja zaostaje vuk grabi i odnosi
u šumu ili u planinu. Delo spasenja nije lako. Put ka spasenju je pun znoja, zamora,
napora, bdenja, zadovoljnosti malim (tj. skromnom hranom, neznatnim odmorom, rĊavom
odećom) i pre svega zahteva odsustvo svojevoljnosti. I Gospod u skladu sa trudom
odreĊuje i svaĉiju nagradu. U udeo trudbenika svakodnevno se dodaju venci.

3) Crkvene sluţbe mi treba da ispunjavamo pristojno, poboţno i sa toplim srcem. I
ti, ĉedo moje, kanonarše (tj. tipikaru), budi paţljiv, budi za pevnicom i taĉno prati vreme
koje je naznaĉeno za svako pojanje, s obzirom da si postavljen da pratiš prvo i najveće
naše delo. I sve drugo u vezi sa Psalmima i stihirama ispunjavaj kao što ti je zapoveĊeno
sa ĉistom savešću. Neka poje onaj ko je sposoban da poje. Onoga, pak, ko je pogodniji za
ĉitanje postavljaj da ĉita. Nemoj biti nemaran, već budi paţljiv, pravedno rasporeĊujući
svakoga od bratije za ĉitanje ili pevanje. OdreĊuj šta će ko da ĉini u obiĉne dane, a šta u
prazniĉne sudeći po glasu, izgovaranju i brzini ĉitanja kako bi i drugi, ukoliko su prisutni,
stekli korist. Neka kod tebe sve bude blagoobrazno i uredno (1. Kop. 14, 40) kako bi se
udostojio da od Gospoda ĉuješ: Dobro, slugo dobri i verni, u malome si bio veran, nad
mnogim ću me postaviti (Mt. 25, 21) i kako bi na nebesima bio pribrojan liku svetih.

4) I ti, crkvenjaĉe [tj. kandilaru], imaj strah i budi marljivu obavljanju poslušanja
koje ti je dato, budući da je od Boga i daje boţanstveno. Pazi na osvetljenje hrama kao na
svoja dva oka, budući da se ono vrši pred licem Boga. Onaj ko pred carem pali svetiljke
sav postaje paţnja kako bi mu ugodio. He priliĉi li utoliko pre, ĉedo moje, da ti sa strahom
i ljubavlju vršiš paljenje sveća Svecaru Bogu, kome sluţi sva tvar. Ti ujedno treba da ĉistiš i
odrţavaš svetilnike, odrţavajući srazmernu svetlost. Ti pazi i na ĉistotu crkve, metući je
barem dva puta nedeljno. Briši prašinu sa ikona kako se ne bi oštetile i sve drugo drţi u
redu. Pri ĉišćenju pazi da se ne ošteti nešto od crkvenih [stvari].

5) Ĉedo bolniĉaru, ti si mi treći na umu. Drţi se onoga što ti je zapoveĊeno. Ti si
dostojan velikih venaca zbog najteţeg, muĉeniĉkog sluţenja, koje ne zna za odmor. S
obzirom da je visoko, ono će biti dostojno i visoke nagrade. Nemoj ovde oĉekivati i iskati
pokoja, da bi ga stekao tamo. Ukoliko se dobro potrudiš, nesumnjivo je da ćeš tamo steći
pokoj. Jedni ĉitaju, drugi se mole, treći se drţe bezmeteţja, ili nešto drugo pohvalno ĉine.
MeĊutim, i ti sa njima ideš uporedo, ili ih ĉak i pretiĉeš. Ĉim svane, ti obilazi jednog po

17

jednog bolesnika i saznavaj stanje bolesti kod svakog, naznaĉujući šta je kome potrebno i
korisno. Ukoliko istraješ u takvim naporima, u Carstvo nebesko ćeš ući kao vencenosac.

6) Vi, pak, bolesna bratijo, sa blagodarnošću primajte sve što se sa vama dešava,
zadovoljavajući se onim što vam pruţaju. Ukoliko poţelite nešto drugo, samo pomenite [o
ĉemu se radi]. I sa onim što potom uĉini nadleţni brat budite blagodarni sa ljubavlju.
Nemojte roptati: dovoljno je što vam brat sluţi kao rob iz ljubavi prema Bogu, svakome
pruţajući ono što mu priliĉi po sili manastirskih sredstava. Ukoliko se budete ponašali
drugaĉije, bićete dostojni velikih muka.

4.

1) Sećajte se smrti i [davanja] odgovora i starajte se oko zaveta; 2) čuvajte
usta; 3) koja bratija su za nastojatelja ruke, oči, noge; 4) kod nas je i telesni

trud duhovan; trudite se, podstičući jedan drugoga; Hristos je sa vama; 5)
pouka i ohrabrenje kuvaru (1, 5)

1) Pogledajmo na visinu nebesku i dubinu zemaljsku i na prirodu našu. Prilikom
umiranja, nas ljudi odavde prenose u nadsvetske oblasti, tj. iza granica ovoga sveta. Bez
ikakve prikrivenosti mi ćemo tada stati pred lice pravednog Sudije kako bismo dali odgovor
za dela svoja, nakon ĉega će nas primiti ili Carstvo nebesko (ukoliko smo ĉinili dobro), ili
neugasivi oganj(ukoliko smo prebivali u gresima). Stoga neprestano podgrevajmo revnost
za bogougodni ţivot sa kojom smo stupili u obitelj, sećajući se reĉi koje smo tada izrekli i
zaveta koje smo dali i budući svesni svog duga da reĉenome uvek budemo verni. Jer,
nama će se suditi po reĉima našim.

2) Ĉuvajte usta svoja u ĉistoti, uvek govoreći samo ono što je Bogu ugodno.
Nemojte sebi dozvoljavati ni laţ, ni nepravedne prekore. Nikakva rĊava reĉ da ne izlazi iz
usta vaših (Ef. 4, 29).

3) Oni koji se meĊu vama trude predstavljaju moje ruke. Trudite se, ruke moje, i
nemojte se zamarati, pruţajući se na ono potrebno: jer, mišica Gospodnja će vas osnaţiti
(up. Ps. 88, 22). Vi, koji ste postavljeni da posmatrate druge jeste oĉi moje. Gledajte
pravo, predviĊajući i predupreĊujući padove onih koji mogu da se omaknu kako biste se i
sami udostojili boţanstvenog nadzora. Imam ja i noge. Noge moje, stojte na pravom putu
zapovesti Boţijih. To cy oni koji hrabro i blagodušno nose bremena ostale bratije, zbog
ĉega će, ukoliko istraju u dobrom raspoloţenju, dospeti u veĉni pokoj. Ovim reĉima hoću
da podignem one koji su se opustili, da razlenjene probudim na revnost i da palima u
malodušnost dodam hrabrosti.

4) Radujte se, tešite se i okriljavajte se revnošću. Nemojte ništa izbegavati - ni
duševne, ni telesne napore. Jer, i naš telesni [trud] jeste duhovan, budući da se Bogu
posvećuje. Prema tome, ko je usrdan u telesnom, usrdan je i u duhovnom. Podstiĉite i
ukrepljujte jedni druge i u molitvama, i u poslušanjima, i u smirenju. Bodrite se
meĊusobno na svako dobro, u svemu postupajući blagopristojno i uredno. Idite jedni za
drugima i pomaţite jedni drugima, te ćete biti telo Hristovo, i udovi ponaosob (1. Kor. 12,
27). Ja i verujem da je vaša glava Hristos. Imajući ga za glavu, zašto bi se ikoga bojali. I
šta sa Njim vi nećete dobiti? Bićete vladike neba i zemlje, i nasledićete sve obećano.

5) Reĉ moja je [upućena] i tebi, ĉedo moje kuvare, koji se svakodnevno boriš u
ognju, koji cepaš drva, kuvaš hranu, nosiš vodu, ĉistiš i pereš povrće, ĉaĊaviš lice svoje,
prljaš odeću, znojiš se i peĉeš, nastojeći na svaki naĉin da bratiji predloţiš potrebna jela. Ti
ćeš imati ĉast sa svetima i naruĉje Avraamovo će te upokojiti. Samo trpeći trpi i u radosti

18

provodi svoj dan. Budi usrdan i marljiv na svom delu, kako bi ti se tvoje poslušanje
prikazivalo i u snu. Od samog jutra se kao oganj ustremljuj na svoje poslušanje, te ćeš
izaći kao pobednik, dobro ispunivši svoje delo.

5.

1) Revnujte meĎusobno u dobrom, ali ne i u lošem; 2) mi ţivimo kao po moru
ploveći; duhovno značenje za nas dešavanja na moru; 3) blagotvornost
primernog brata za bratstvo, i zlotvornost rĎavoga; 4) [naša] nagrada je
bezmerna; mi se ne trudimo uzalud; radujte se (1, 6)

1) Evo dobrih dana, evo vremena delanja, evo godine traţenja Boga. Nemojmo
sebi dozvoliti da uzalud izgubimo ne samo godinu, nego ni dan. Neka kod nas budu
nepokolebivi podvig i revnost za spasenje, uzajamno dobro nadmetanje i prava revnost za
meĊusobno podraţavanje u vrlinama. Ukoliko u nekome primetimo izuzetnu vrlinu (na pr.
mirnoću, poboţnost, poslušanje, smirenje, ili što drugo pohvalno), mi treba da budemo
ranjeni ţeljom da mu budemo saputnici. Iz reĉenoga će meĊu vama da se rodi savez mira i
ljubeće raspoloţenje. Onome, pak, što je suprotno nemojmo se uĉiti po oponašanju, tj.
videći nemarnoga nemojmo biti nemarni, videći stomakougodnika - nemojmo biti
stomakougodnici, videći priĉljivoga - nemojmo biti priĉljivi. Naprotiv, kao mudri i Bogom
nauĉeni sami po sebi sve ispitujući, dobra se drţite (1. Sol. 5, 21).

2) Uhvatimo se za sidro naše vere, podignimo jedra nade i sa svom silom se
[upustimo] u plovidbu velikim morem sadašnjeg ţivota. Jer, za vreme plovidbe neizbeţno
će na nas nailaziti vetrovi (tj. ustajanje tela), [obavezno ćemo] susretati vrtloge (tj.
uznemirenja od telesne pohote i poroĉne misli koje niĉu iz dubine srca), kao i mnogo
drugog što se dešava pri plovljenju morem: pirate (tj. svezlobne demone), plićake (tj.
zaslepljenost od neznanja), podvodno kamenje (tj. nepredvidive zamke protiv naše duše),
opasno punjenje palube vodom (neotkrivanje grehova i grehovnih pomisli, od ĉega gine
naša duša, kao što ginu moreplovci koji su nemarni prema ispunjavanju palube [vodom],
budući da se usnuli zajedno sa brodom potapaju u dubinu mora). Mi se, pak, najĉasnija
bratijo, ĉuvajmo od svega reĉenog, budno hodeći putem Boţijim. Naroĉito otkrivajmo sve
što se dešava u srcu našem kako voda rĊavih pomisli ne bi preplavila naše duše ikako nas
ne bi opkolio krajnji bezdan, po reĉi proroĉkoj (Jona 2, 6).

3) Onaj ko je u bratstvu usrdan i u duševnim podvizima i u telesnim trudovima
svetli kao nebeska zvezda i mnoge prosvećuje. Onaj ko je revnosan u delima poboţnosti
koja su dostojna neba, ko je nelicemeran, ko izbegava smeh i ko je ćutljiv jeste anĊeo na
zemlji: on kao da pred heruvimskim prestolom sluţi Bogu i Vladici tvorevine. Svojim
vrlinama koristeći drugima i pobuĊujući u njima stremljenje ka duhovnom delanju, on je
luĉezarno sunce koje obasjava i zagreva svu punotu bratije. Ko je, pak, mraĉan, taman i
noćelik, ko pomraĉuje one koji su pored njega i ĉini ih sebi sliĉnima? Naravno, onaj ko se
visokoumljem, slastoljubljem, zasmejavanjem, nedelanjem, sramnim delima,
nagovaranjima, drskošću i neĉistotom kroz slaganje sa rĊavim pomislima upodobljuje
satani koji je spao sa neba. Mi ne treba da se potĉinjavamo uticaju takvih.

4) Naš trud nije dugotrajan, a nagrada je veĉna; zlopaćenje je kratko, a radovanje
trajno; opterećenje je privremeno, a pokoj beskonaĉan. Vi ćete se veseliti tamo gde je svih
radujućih se obitalište (Ps. 86, 7), odakle je odbegla bolest, ţalost i uzdisanje (Is. 35, 10),
gde nema plaĉa, već [postoji] jedino radost. Prema tome, da li uzalud trĉite? Da li se
naprasno trudite? Naravno, ne. Naprotiv, vi ste razumno, uzvišeno, divno, blaţeno,

19

apostolski, muĉeniĉki, otaĉki, anĊelski, nebeski i bogougodno izašli(iz sveta), došli (kod
nas), rodili se duhovnim roĊenjem, uzrasli i postali vojnici, naoruţavši se duhovnim
oruţjem, te pobeĊujete Amalićane, Amoreje i Hananeje zajedno sa drugim plemenima
strasti. Vi ste iza sebe ostavili more sveta (odrekavši se od njega), vi ste prešli Jordan kroz
prosvećujuće i oĉišćujuće drugo krštenje prihvatanja shime (koja je dejstveno pokajanje),
te nadalje poĉinjete da ulazite u udeo svog nasleĊa, u zemlju koju vam je kroz svoje
obećanje pokazao Bog u kome nema laţi - u zemlju u kojoj teĉe med i mleko besmrtnosti i
veĉnog ţivota. Stoga se radujte, likujte i veselite, videći veliko ĉovekoljublje Boţije. Pred
našim oĉima je ţivot, pred licem radost, pred nogama blaţenstvo. Vrata su odškrinuta -
trĉite da je dobijete (1. Kor. 9, 24). Ko će još stajati neodluĉan? Ko se neće ustremiti i
nastojati sa sve većom revnošću, starajući se da pretekne druge u sticanju predleţećih
riznica?

6.

1) Protiv pohote; ona je oganj kojim se raţiţe večni oganj; nju i smrt moţe
zateći na delu; 2) saplevši se, ustajte mrzeći greh i zavolevši dobro; 3)

izbegavanje malih grehova, naročito praznoslovlja; navoĎenje predmeta za
razgovor (1, 7)

1) Hrabrite se i dobro stojte protiv zamki Ċavolskih, znajući da naša borba nije sa
telom i krvlju, nego sa nevidljivim i gorkim goniteljem našim, sa satanom, i odstupniĉkim
silama koje su pod njim. Prema tome, onaj na koga napadne pohotna pomisao ne treba da
se uznemiruje i smućuje, već da je molitvom, stenjanjem i prolivanjem suza tera nazad i
odvaja se od nje, sećajući se onog (veĉnog) ognja. Naime, ţeţenje koje se sada razgoreva
u našem telu sluţi kao uzrok paljenja i onog (veĉnog) plamena. Prema tome, ma koliko
puta dnevno da napada takva pomisao, vi je u potpunosti istrebljujte i nećete biti osuĊeni.
Ukoliko sa tom pohotom zajedno dolazi i pomraĉenje pomisli sa osećanjem teţine
podviţništva, ti gore podigni oĉi srca svoga, te Ċavolju zamku raseci pomišljanjem na
mogućnost da se umre svakog ĉasa. Neka se krepi svaki podviţnik pomišljajući na
upokojenje u beskrajnom ţivotu.

2) Neka vas oseni blagodat Gospoda našeg i neka vam daruje ĉvrstinu da trpite
sadašnje teškoće. Podvizavajte se u borbi i bici, na svaki naĉin se napreţući da preĊete put
bez pokliznuća. Ukoliko se i desi nešto takvo (što ja, naravno, ne ţelim), brzo ustajte.
Primetite kakvo je vidljivo [postojanje]. Nebo je visoko, kao što je napisano, a zemlja je
duboka (Priĉ. 25, 3). I ko će se popeti na njega od onih koji su oboreni u greh? Stoga ga
omrzite, steknite nenavist prema njemu i odvratite se od njega, te se uhvatite dobroga i
ĉinite ono što je Bogu ugodno.

3) Molim vas da, izbegavajući velike grehe, izbegavamo i takozvane male grehe, tj.
praznoslovlje i smejanje. Tiho i krotko se odnosite prema svakome. I kada vodite razgovor
meĊu sobom radi progonjenja nehajnosti [tj. uninija], [pazite] da bude dobar. Neka vaša
reĉ bude ili o predstojećem vašem rukodelju, ili o rešenju nedoumice oko nekog mesta
Pisma, ili o ĉitanju po tipiku, ili o ţitiju nekog svetog, ili o našem odrešenju od tela, o
dolasku anĊela i o našem odgovoru pred Gospodom i Bogom za ĉitav naš ţivot u telu, o
[okolnosti] da će sveti otići ka neizrecivoj radosti, a grešnici u neutešnu muku. Pitajte jedni
druge kako da izbegnemo tu strast (praznoslovlja) i da steknemo vrlinu koja joj je
suprotna (tj. mudroslovlje). [Raspitujte se] kako se javlja i pušta suza, i zbog ĉega
presahnjuje. [Govorite i o ĉinjenici] da se nelicemernim poslušanjem, smirenjem i

20

ćutanjem usta navodnjavaju izdanci duše i niĉu usred raja kao drvo ţivota. [Naprotiv], oni
se suše priĉljivošću, smehom, neumesnim i neblagovremenim pogledom oĉiju, roptanjem,
surovošću, dugim spavanjem, prejedanjem i svakom drugom strašću kojoj se proizvoljno
predajemo.

7.
1) Visoko zvanje; blagodarite čuvanjem zaveta; 2) glavno je - steći Boga; 3)

vernost zvanju čini graĎaninom neba; dela te vernosti; 4) darovi Bogu na
Bogojavljenje; 5) reči Pisma o veličini obećanih dobara (1, 8)

1) Eto, Gospod i Bog naš ljudima javlja blagost svoju, sijajući luĉama ĉovekoljublja
kako bi sve priveo sebi. Nas monahe On je nekako naroĉito izveo iz tame u svetlost. Kakvu
ćemo blagodarnost uzneti Bogu koji nas je izabrao i prizvao? Ţivimo sa ciljem
napredovanja u poboţnosti, odstranivši strasni i slastoljubivi ţivot. Shvatimo, bratijo, svoje
zvanje i imajmo pred oĉima ono što zahteva monaštvo i zaveti koje smo izrekli pred licem
anĊela. Ţivimo sa spremnošću da ĉim Bog pozove sa punom radošću odemo odavde kao iz
tuĊine u vlastito stanište.

2) Vidite li ništavnost sadašnjeg ţivota? Vidite li kako je nepostojan i brzoprolazan
ţivot ljudski? I jedan je samodobar udeo, jedan dobar ţivot i nenasitiva blagodat - steći
Bora kroz ĉuvanje Njegovih zapovesti. No, reĉeno zahteva trud i napregnuto
samoprinuĊavanje.

3) Vi ste graĊani Jerusalima, ţitelji raja i sudeonici hora anĊela svetih ukoliko
stojite u svom zvanju, ukoliko mu prebivate verni, ukoliko ga volite svim srcem, ukoliko se
prinuĊavate na njegova dela, ukoliko se uzdrţavate od svega što muje protivno i ukoliko
na svaki naĉin pritešnjavate sebe. Radujte se u strahu Gospodnjem i ĉistite se od svakog
neĉistog raspoloţenja. Ubelite se i zablistajte kao sinovi svetlosti i starijim ukazujte
poštovanje, poslušanje i pokoravanje. MeĊusobna ljubav neka se bogato mnoţi meĊu
vama, a svojeglavost i samorukovoĊenje neka bude omraţeno meĊu vama.

4) Došao je dan Bogojavljenja. [Došao je] Gospod s nebesa: susretnimo ga ĉisti.
Pripremimo sveta raspoloţenja i Onome kome nosi ĉitava tvar prinosi darove i mi kao dar
prinesimo obnovljeni ţivot, bogovidna zrenja i bogoljubivi plamen srca. Heka poneki još
prinesu ljubav prema bezmeteţju, poneki neuspavljivu bodrost, poneki mnoge molitve,
uzdrţanje, pokoravanje i izbegavanje roptanja, a svi - sve kako ni u ĉemu kod vas ne bi
bilo nedostatka.

5) Bog preko svetih svojih saopštava kakva nas slava oĉekuje u budućnosti. Sveti
Pavle uzvikuje: Stradanja. . . nisu ništa prema slavi koja će nam se otkriti (Rim. 8, 18).
Sveti David peva: Jer je bolji dan jedan u dvorima tvojim, od hiljada (drugih) (Ps. 83, 11),
i: Nasitiću se kada ugledam slavu tvoju (Ps. 16, 15). I neko od drugih proroka uzvikuje [da
ćemo otići na mesto] odakle je odbegla bolest, ţalost i uzdisanje (Is. 35, 10). Onaj ko ţeli
moţe u Pismu naći još [mnogo] sliĉnih mesta koja nam ukazuju na nezamislivo
naslaĊivanje, veselje koje nema granica i neopisivost dobara koja je Bog obećao onima koji
mu ugaĊaju. Stojmo u reĉenome, utvrĊujmo se, izgraĊujmo se i usavršavajmo se u Hristu
Bogu našem.

8.

21

1) Nemojte posustajati: trud je mali, a nagrada bezmerna; 2) nemoj popuštati
telu, zamišljajući da već ideš putem smrti; 3) uloţimo svaku ţrtvu za zapovest,

ničega se ne bojeći (1, 9)

1) Nemojte se zaustavljati i predavati lenjosti pri sluţenju Bogu. Gledajući na
teškoće sadašnjeg vremena nemojte se lišiti sladosti koja [pripada] budućem veku. I reĉi i
dela blagodušno podnosite. Svoj ţivot uredite [na naĉelu] meĊusobnog prihvatanja u
ljubavi Boţijoj i uzajamnog pomaganja u teškim poslovima. Ni ĉitavo stoleće koje biste
proţiveli u podvigu ne moţe da se uporedi ni sa jednim satom besmrtne punote vekoveĉne
besmrtnosti. Pri tome je blaţeno (i da kaţem po ljudski vrlo probitaĉno) unekoliko se kao u
snoviĊenju zlopatiti, a kao nagradu dobiti beskrajno blaţeni ţivot.

2) Nemojmo popuštati telu, koje su sveti smatrali neprijateljem i smiravali ga na
svaki naĉin uzdrţanjem. UgaĊanje njemu je protivno duhovnom ţivotu. Još malo pa ćemo
otići iz ovog ţivota. Primere odlaska vidimo kod naše bratije, koji jedan za drugim silaze u
grob. I zar ćemo mi ostati ovde? Naravno, ne. MeĊutim, bratijo, kako je strašno delo smrti.
Stoga treba da se, nadahnjujući se odozgo, stalno nalazimo u stanju zrenja, pomišljajući
da već umiremo i da se već odvija odvajanje duše od tela, da su došli anĊeli (da ne kaţem
da navaljuju i demoni, s obzirom da se [pojavljuju] kod onih koji su porobljeni strastima) i
da se ĉuje: "Vreme je dušo, izlazi". I kakva će nastati teškoća i bol razdvajanja sveze! Tada
će dobro ĉinjenje i neosuĊivanje savesti biti velika pomoć, uteha i zastupništvo za one koji
odlaze. Tada će poslušnost dobiti smelost, smirenje će privući blagovoljenje, suza će
prekloniti na milost, obilje dela će dobiti silu nad demonima, trpljenje pri svim delima će
[postati] zastupnik - i neprijatelji će se vratiti nazad prazni, a duša će sa anĊelima u velikoj
radosti poći ka Spasitelju. MeĊutim, ukoliko se duša naĊe u strasnoj navici i ukoliko je
nadvladana grehom, nastaće strah - i demoni će pobediti, svrgavajući je bednu sa sobom u
bezdan ada, u tamu i muĉni tartar. I eto koristi toj duši (od popuštanja strastima).

3) Oĉistimo se još ovde. Prolijmo krv u podvizima i neka u nama nema niĉega što
bi nas odvojilo od zapovesti Boţijih: ni trud, ni bolest, ni naslaĊivanje, ni pokoj, niti ikakvo
zadovoljstvo. Ĉak i kad bi trebalo svaki dan da umiremo [sve] treba da trpimo sa radošću,
starajući se da ţivimo iznad svetskog mudrovanja. Nemojmo se bojati niĉega osim suda
Boţijeg: ni ĉoveka, ni zvera, ni ognja, ni maĉa, ni mora, niti iĉega što izgleda strašno. Jer,
ĉovek (stvoren po obrazu Boţijem) jeste gospodar i vladika zemaljske tvari.

9.

1) Polje duše treba čistiti, zasejavati i zalivati kako bi donosilo duhovne
plodove; 2) uzdrţanje u hrani i snu i njegovi plodovi; 3) treba podnositi
nemaštinu u odeći i obući; 4) treba se rado zlopatiti radi budućeg (1, 10)

1) Kao dobra zemlja koju napaja kiša iz bogoblagodatnih tokova Duha Svetog,
donosite plod i umnoţavajte vrline kao pune klasove ţita. Kao što osveţavate polja, i
zemlju duše vaše od mislenog trnja ĉistite ognjem straha Boţijeg i maĉem istine. Po
zapovesti apostolskoj, sejte u duh kako bi od Duha poţnjeli duhovne plodove, a ne u telo,
da ne biste od tela poţnjeli truleţnost (Gal. 6). Uĉite se trpljenju, istrajnosti, velikodušnosti,
smirenoumlju, meĊusobnoj ljubavi, mrzeći zavist, lukavstvo, prevaru, vreĊanje i klevetanje.

2) Steknite uzdrţanje. Uzdrţanje se sastoji u pruţanju telu hrane u skladu sa
potrebom, ni previše ga obremenjujući, ni previše ga olakšavajući. Sliĉno postupaju pri
tovaru ĉamca: kad je pretovaren moţe poći ka dnu, a kad je suviše lagan izloţen je
opasnosti da se prevrne gornjom stranom na donju. Sliĉno je i u odnosu na san: treba ga

22

primati u skladu sa korisnim. Za srazmernom dijetom slede laki sni, a za njima - bodrost na
psalmopojanju, paţljivo slušanje ĉitanja i razumno shvatanje svake reĉi iz boţanstvenih
pesama koje se pevaju. UslaĊivana reĉenim, duša stiĉe dobro nastrojenje, zagreva se i
prosvećuje se, okušajući plodove umerenosti u svemu. Od mnogog jela, pak, dolaze teški
sni, a od njih - pomraĉenje misli, nerazumevanje izreka pesama, skupljanje usta,
pomraĉenje oĉiju, duše i tela. Jer, sa spoljašnjim se saobraţava i unutrašnje. Tada duševni
lopov pritrĉava i krade šta hoće. Stoga je Gospod i rekao: Bdite (Mt. 26, 41).

3) Bog voli srdaĉnu reĉ, pokoran odgovor, dobro i nerastrojeno lice, tihu narav i
smirenu besedu. Onaj ko blagodušnije od drugih podnosi zlopaćenja, ko blagodari kada mu
nedostaje neophodna odeća ili obuća ili skufija zaista je delatelj Boţiji koji za privremena i
ništavna dobra menja buduća i velika dobra. Ja se staram da sve svime opskrbim, što vam
govorim da se niko ne bi ogorĉio, razdraţio ili roptao ukoliko [ponekad] ponestane neka
stvar. Ima, meĊutim, i takvih koji, goreći ljubavlju prema Bogu, proizvoljno sami sebe
lišavaju [neophodnog]. Naravno, dobro ĉini i svako ko sa blagodarnošću prima ono što mu
se daje, nezavisno od vremena i kakvote.

4) Carstvo Boţije je pred nama i nagrada veĉnog blaţenog ţivota oĉekuje one koji
ugaĊaju [Bogu]. Ko neće potrĉati? Ko neće poţuriti da uzme takve riznice koje se daju? Ko
dobrovoljno neće rešiti i da se zlopati, i da bude nag, i da trpi zimu i mraz, i da se
umrtvljuje podvizima radi takvih i tolikih dobara? I vi uĉestvujete u takvim trudovima i
podvizima. Jer, kroz odsecanje svojih prohteva, kroz odricanje od svega i kroz svakovrsno
trpljenje vi svakodnevno umirete, imajući ţivot svoj sakriven u Hristu Isusu, Gospodu
našem. A kada se javi ţivot naš, Hristos Gospod - vi ćete poĉeti da se sa Njim radujete
veĉno (Kol. 3, 4). Nemojte ovde iskati pokoja. Naprotiv, ovdašnje zlopaćenje smatrajte
potvrdom tamošnjeg veĉnog spokojstva.

10.

1) Gospod ide sa nama - trpite; [navoĎenje misli] kojima se treba krepiti; 2) naš
cilj je raj, u kome ćemo zaboraviti sve nevolje; 3) u Gospodnjim loţnicama je

likovanje za zlopaćenje: ko ih stoga rado neće izabrati? 4) radujte se što ţivite u
teskobi i oskudici, što priliči monahu; 5) pomaţite se meĎusobno u svemu:
Gospod je blizu (1, 11)

1) Hodite putem Boţijim, svakodnevno imajući Gospoda za Saputnika, po
Njegovom obećanju. Jer, On sam je preko apostola svojih svima onima koji ištu zavet
Njegov i svedoĉanstva Njegova (Ps. 24, 10) rekao da se neće odvajati od njih do svršetka
veka (Mt. 28, 20). MeĊutim, Njegovi putevi i staze su nepoznati. On nevidljivo prisustvuje
oĉima uma i bezglasno razgovara sa onima koji su ĉisti srcem. Drţite se svog pravog puta,
izbegavajući zamke zavidljivog Ċavola. Poprimite krila ljubavi Boţije kako biste leteli na
oblacima, iznad svih prizemnih klopki. Namastite noge vaše uljem radosti i zdravoumlja [tj.
celomudrenosti], ne uţasavajući se stupanja po skorbnom putu Gospodnjem. Ukoliko ste
ţedni od malodušnosti - pijte vodu trpljenja; ukoliko ste gladni od duševne iznemoglosti -
okusite hleb koji hrani i krepi ljudsko srce, tj. reĉ mudrosti, koja daje dobru silu i hrabrost.
Vi ste dobro opasani i bodri. Gledajući, dakle, gore, nemojte polagati na sebe teško
podnošljiva bremena, tj. rĊave neprijateljske ţelje. Za onog ko ide putem koji vodi od
zemlje na nebo dovoljno je što hodi bez malodušnosti, ne polaţući na sebe nikakav teret.

2) Vi ste dobro rasudili i mudro postupili što ste izašli iz sveta, te se sada
prepodobno vezujete za dom Boţiji i delate i sluţite Gospodu svakodnevno, odvajajući se

23

od svega privremenog - i od roda, i od otadţbine, i od svakakvih pohota tela. Naše delo je
anĊelsko delo. Pretrpimo i zlopatimo se još malo. Već dolazi kraj i granica našeg ţivota.
Uzeće nas sveti anĊeli i poĉećemo da se radujemo u vekove, postavši naslednici obećanih
dobara sa svima svetima. Tada kod nas neće biti nikakvog ţaljenja - ni stoga što smo ţiveli
u bedi, ni stoga što smo se izmoţdili u podvizima, ni stoga što smo se ispostili ili se lišavali
sna, ili trpeli mraz i zimu, ili što smo se na neki drugi naĉin lišavali zadovoljavanja svojih
prohteva. Naprotiv, tada ćemo blagosiljati i ublaţavati dan i ĉas u koji je Bog blagovoleo da
pobegnemo iz sveta i primimo monašku shimu. Tamo će svako za svako ovdašnje
zlopaćenje biti stostruko nagraĊen. Umesto [svega] ţalosnog, mi ćemo tamo naći sve
radosno i veĉno ţivo. Stoga neka niko od nas ne odbija da pretrpi ono što dolazi. Jer, za
uzvrat ćemo dobiti neizrecivo i veĉno radovanje. Neka se ne desi da neko od nas ĉuje: Seti
se da si ti primio dobra svoja u ţivotu svome, i: Postavljena je meĊu nama provalija velika
(Lk. 16, 25-26). Eto strašnog glasa koji odvaja grešnika od pravednika: on je strašan i kad
se samo pomišljana njega. Kako će tek biti ukoliko se ĉuje?

3) Koliko je nebo udaljeno od zemlje, toliko će oni koji se nalaze u gresima biti
udaljeni od Gospoda Boga našeg. Ostale Njegove istinske sluge će ući ka Njemu u Carstvo
Njegovo nebesko, u gornji Jerusalim, u veliki grad gde su nezamislive riznice, beskrajna
slava i veĉno radovanje. Tamo ćemo videti jedni druge i prepoznati se. Ja verujem da
ćemo i tamo zajedno biti u beskrajnoj radosti ukoliko uvek budemo vršili volju Boţiju.
Ukoliko je tako, zar se nećemo potruditi, zar se nećemo rado zlopatiti? Nećemo li sa
radošću ispiti podsmehe i grdnje kao mleko? Nećemo li poţeleti da smo na poslednjem
mestu i stepenu, ili ĉak - da smo poniţavani više od svih? Nećemo li izabrati da
svakodnevno svojevoljno umiremo kao Hristova nezlobiva jagnjad? Da, bratijo moja. Da,
oci moji. Takvim raspoloţenjem su sveti ugodili Bogu.

4) Nemojmo ovde traţiti ţivot u zadovoljstvu, tj. ţivot bez neprijatnosti i teškoća.
Naprotiv, radujmo se kada smo u bedi i veselimo se kad se nalazimo u teškim okolnostima,
kada nas vreĊaju, pritešnjuju, kada trpimo nedostatak u neophodnim stvarima, u staništu,
u hrani i piću, u obući i odeći, ili u drugim neophodnostima. U tome je svedoĉenje naše i u
tome se ublaţava monah: on neprestano stoji u borbi i podvigu. Ukoliko niste takvi,
oĉigledno je da ne stojite na monaškom poprištu, premda laţno, pritvorno i licemerno
nosite [monaško] ime. Uostalom, ja znam da se vi iskreno potĉinjavate monaškom ustavu,
da iskusno idete njegovim putem i da ţivite anĊelski, imajući desnicu Boţiju, koja vas
podrţava, imajući utehu Duha Svetog, koja vas krepi i imajući svete anĊele i sve
bogoblaţene muĉenike i prepodobne, koji vam pomaţu.

5) Ushodite na goru Boţiju i u dom Njegov svet, po reĉi Isaije, najglasnijeg proroka
(Is. 2, 3). Neka niko ne zaostaje i neka niko ne sedi. Pomaţite se meĊusobno, stojte u
krepkoj meĊusobnoj ljubavi, podstiĉite jedni druge, sarevnujte jedni drugima, podraţavajte
jedni druge. Neka meĊu vama ne bude ni nepriliĉnog smeha, ni razonode koja rasejava i
razneţuje, ni dugih praznih razgovora, a razdor i neposlušanje ĉak ne treba ni da se
spominju meĊu vama. Poţeljno je da govorite umereno i ĉasno, da meĊusobno imate
srdaĉno raspoloţenje, da se jedan drugom obraćate tiho i ljubazno. Sve ispitujte, dobra se
drţite. Od zla u svakom vidu uklanjajte se (1. Sol. 5, 21-22). Neka Gospod mira da silu i
krepost dušama vašim, neka vas sam napasa i neka vas na vodama odmora hrani (Ps. 22,
2), vraćajući vas na staze prave, ĉuvajući vas od zamki svezlobne zmije, veseleći vas,
naslaĊujući vas, tešeći vas i udostojavajući vas svog Carstva nebeskog.

24

11.

1) Neprijatelj postavlja zamke; vi se, pak, protivite i pobedićete; Gospod je
Pomoćnik; 2) besprekorno nosite napore i na poslu i na bogosluţenju; nemojte

ih gubiti; 3) potrudimo se i pripremimo se da ne bismo kasnije, u času smrti,
susreli uţas, već da bismo ugledali radost (1, 12)

1) PriĊite prihvatimo svi opštu gotovost i revnost da sve više sluţimo Bogu i
ugaĊamo mu. I neka nas ništa u tome ne spreĉava i ne zadrţava: i od sveta se odreknimo
potpunije, i telo savladajmo, i od rodbine se udaljimo, i zadovoljstva prezrimo, i trud
izaberimo, i sva druga dobra dela izvršimo i ĉinimo kako bismo, pokazavši se nesapletenim
u svom zvanju, nasledili Carstvo nebesko. Strašna zmija, svezlobni Ċavo neodstupno puzi
okolo ţeleći našu pogibao, tajno se prokrada i ulazi u naše srce sejući u svakome semena
zla: u nekoga [seje] grehovnu slast, kako bi ga zbog zadovoljstva i jednoĉasovne naslade
lišio okušanja veĉnih dobara i poslao u neugasivi oganj; u drugoga [seje] strast zavisti
(koja je ravna ubistvu) zbog dobre slave brata, kojom se pomraĉuje njegov um i (kao kod
onoga ko ide po noćnoj tami) ne da mu da vidi slavu Boţiju kako bi ga pokazala novim
pogubnim Kainom; jednoga navlaĉi na stomakougaĊanje kako bi ga, pobedivši ga
podstomaĉnim nasladama, udaljila od Boga; na drugoga pušta nehajnost; kod jednoga
raĊa odvratnost prema vlastitom zvanju ili prema sapodviţnicima, ili prema manastiru;
drugoga navodi da se opterećuje psalmopojanjem, ĉitanjem i usamljenošću; najzad -
protiv nekoga podiţe nezamislivu prašinu strasnih pomisli i pokreta kako bi ga skrenula sa
pravog puta i pogubila. MeĊutim, Hrabrite se, i neka se ukrepljuje srce vaše (Ps. 30, 25).
Jer, mi se nadamo na Gospoda koji je satro vlast smrti i dao nam vlast da stajemo na zmije
i skorpije i na svu silu vraţiju (Lk. 10, 19). Primer reĉenog vidimo kod svetog Antonija
Velikog, koji je skršio i satro silu neprijatelja, koji više nije mogao da podnese ĉak ni senku
njegove svetinje. I svi bogonosni oci su ga pobeĊivali. PobeĊuju ga u sadašnjem rodu i svi
oni koji svedušno sluţe Bogu.

2) Ja vidim da se vi usrdno trudite, prinoseći svoje trudove na ţrtvu Bogu. Neka,
meĊutim, vaši napori budu svestrano besprekorni i dostojni nagrade. Kako, naime? Delajte
tiho i bezmeteţno, beţite od prevaznošenja, gnušajte se drskosti, obucite se u smirenje i
prinuĊavajte se na svako poslušanje. Pazite da na sebe ne navuĉete smrt nekim grehom i
nemojte se pribliţavati jedan drugom za vreme strasti. Nemojte se usuĊivati da budete
dvojica nasamo s obzirom da će se pojaviti oganj greha. Nemojte doticati nikakve svoje
udove, naroĉito jedan, inaĉe će se javiti gnev, oganj i smrt. Pazite na ĉitanje i bodro
slušajte psalmopojanje. Nemojte dremati stojeći pred Bogom i dobićete Njegov dar: On,
naime, uvek deli nagrade bodrima. Ţalosno je kad jedni od lica Cara odlaze sa darovima, a
drugi se šalju bez iĉega. Jer, i jedni i drugi su bili za istim delom. MeĊutim, jedni su delali
lenjivo i sanjivo, a drugi - iskreno i sa svim usrĊem. Stoga se i njihov udeo pokazao kao
razliĉit.

3) Ţurite, podvizavajte se, trĉite, dostiţite kako nam se ne bi zatvorila vrata, kako
se ne bi preseklo vreme našeg ţivota, kako u grob ne bismo sišli nespremni, kako se sveze
sa telom ne bismo razrešili kao krivci, kako svete anĊele u vreme razluĉenja duše ne bismo
gledali bez smelosti, kako nas zbog grehova ne bi uhvatio onaj crnac, koji doseţe do
nebesa (kao štose pokazalo Antoniju Velikom), kako nas ne bi progutao haos, preispodnja,
tartar, beskrajni oganj koji šumi, ili druga muĉilišta kod kojih je plaĉ i škrgut zuba, već
kako bismo tamo obreli mirni i blaţeni dugi ţivot, kako bismo pripali Hristu, Vladici našem i
Bogu i kako bismo ugledali onu besmrtnu krasotu i nepristupnu slavu lica Njegovog,

25

uĉestvujući u horu sa svetim anĊelima i svima svetima i veseleći se [na mestu] od koga je
odbegla bolest, ţalost i uzdisanje (Is. 35, 10).

12.
1) IzaĎimo odavde, tj. iz oblasti strasti kroz uzdrţanje stomaka, očiju, jezika,

sluha, ruku i nogu; 2) pouka ekonomu, nadzorniku radova, skladišniku,
baštovanu i vrtlaru, nadzorniku štala i mlinaru (1, 13)

1) Uzvikujem vam, kao nekada Gospod uĉenicima: Ustanite, hajdemo odavde (Jn.
14, 31). Ja ne kaţem da treba da se išĉupamo iz tela pre nego što nas pozove Gospod, koji
nas je svezao sa njim radi ispitivanja naše vrline, nego da bismo i u telu mislili ono što je
iznad tela, kao što je o sebi napisao boţanstveni Pavle, tj. da se razapnemo svetu. On,
naime, uzvikuje: A koji su Hristovi, razapeše telo sa strastima i ţeljama (Gal. 5, 24). Hrabro
podnosite sve teško i skorbno i budite u svemu uzdrţljivi. Jer, da je bio blagopokoran
bogopredanoj zapovesti o uzdrţanju, naš praotac ne bi umesto ţivota prigrlio smrt kroz
neuzdrţanje. Postite i nemojte kušati gorko drvo greha, ukoliko je moguće ĉak ni mišlju.
Na svaki naĉin se od njega ĉuvajte na delu. Nemojte puštati strasne poglede ţednim oĉima
i nemojte sami sebe podvrgavati oĉaranosti. Zatvarajte uho do slušanja nerazumnih reĉi i
nekorisnih priĉa. Usta nauĉite da pevaju samo ono što je Bogu ugodno i da izbegavaju
praznoslovlje. Ruke, noge i svi vaši udovi treba da budu zaštićeni od svega strasnog.

2) Ti koji si primio poslušanje na ekonomiji staraj se da besprekorno i bez
saplitanja ideš meĊu svojom bratijom, svime raspolaţući sa smirenim mišljenjem.

Ti kome je uruĉeno da nadzire poljske radove sa svojstvenom ti mudrošću i
ĉvrstinom pazi na svoje delo, sve što mu priliĉi verno ispunjavajući i sve drţeći u svom
poretku. Snishodi i sastradavaj premorenima, naroĉito iskušenicima. Reĉ vaša da biva
svagda u blagodati, solju zaĉinjena. . . da donese blagodat onima koji slušaju (Kol4, 6; Ef.
4, 29). Budite usluţni, blagoreĉivi, utešni, pouĉni, uredni i upraviteljni u svom delu.

Ti skladišniče uzdaj se u Boga i napreduj no dejstvu silne moći Njegove (Ef. 1,
19). Trudi se na staranju o bratiji. Stiĉući njih, Boga stiĉeš, budući da ne hraniš ljude već,
ako hoćeš, apostole Boţije. Pripremaj i pruţaj im i jelo i piće, tj. najbolje što imaš. Ipak, ni
zaĉina, ni slasti, niti išta od onoga ĉime oni koji ţive za stomak pune svoju [utrobu] neka
ne bude kod tebe. To ne priliĉi blagoĉastivima. Povrće, hleb i voda su stvari koje im priliĉe.
U njima su naši oci nalazili veliku utehu.

I ti ĉedo moje, dobri kuvaru, staraj se o bratstvu, pripremajući mu hranu za
utehu kako bi u Carstvu nebeskom zasijao kao sunce.

Vi baštovani i vrtlari radite i starajte se da sve pruţite bratiji, nudeći im povrće
svake vrste. UgaĊajući njima vi ćete Bogu ugoditi i udostojiti se da se nasladite veĉnim
pokojem.

Vi koji ste uz skladišnika sa svom usrdnošću i dobrim proizvoljenjem
upotrebljavajte svoju silu na svoje delo ĉak do krvi, dobro se odnoseći prema
prvoskladišniku, budući da od njega zavisite.

Vi nadzornici štala nosite poslušanje koje je ugodno i Bogu i nama i dvostruko u
odnosu na druge sluţite bratstvu, zbog ĉega ćete biti ukrašeni dvostrukim vencima. Svako
od vas ko se više od drugih stara, dela i trudi svakako će dobiti i veću nagradu.

PriĊite mi i svi vi koji se postavljeni kao mlinari. I vama govorim da treba da imate
veliko staranje o svom delu. Nemojte dozvoljavati ništa izlišno u odnosu na ono što je

26

odreĊeno - ni u hrani, ni u piću, ni u bilo ĉemu drugom. I nama nije milo što ne moţete
biti na pravilu, psalmopojanju i drugim sluţbama. MeĊutim, drugaĉije ne moţe biti ureĊeno
zbog krajnje nuţde. Ipak, nemojte padati u nehajnost s obzirom da ćemo mi umesto vas
ispuniti nedostatak, iako smo grešni. Vi samo budite bodri i paţljivi prema sebi, imajte
strah Boţiji i uklanjajte se od svetskih razgovora.

13.
1) Ustajanje, jutrenja, prvi čas, poslovi; 2) predmet reči; takmičenje,
izbegavanje pokoja; toplina prema Bogu i izdrţljivost u naporima; 3) potrpimo,
kao Gospod, i susrešćemo Njegovu milost; 4) izbegavati dela samougaĎanja i
odsustva ljubavi prema bratiji; 5) dostojan je časti onaj ko se zadovoljava sa
nalozima nastojatelja; ne treba prosuĎivati te naloge; Gospod neka ispravi

neispravne (1, 14)
1) Ţivimo po pravilima i porecima koji su za nas ustanovljeni, prinuĊavajući se da u
svemu budemo ispravni - i u velikom, i u malom.
Ĉim udari klepalo, tj. kao na poziv anĊela, svi odmah ţurite da se blagodušno
saberete u crkvu da besedite sa Bogom i da mu sluţite pesmopojanjem. Jer, kao uzdarje
nećete dobiti nešto brzoprolazno i privremeno, nego darove od Boga koji oţivljuju dušu.
Došavši u hram, vi jednim prizivanjem saglasno uznesite slavoslovlje Gospodu
Bogu. Potom poslušajte psalmopojanje i bodro pratite ĉitanje kako biste se prosvetili i u
radosti blagoplodno prebivali na bogosluţenju, posramljujući Ċavola. Istovremeno nemojte
zaboravljati da unutarnje sa trezvoumljem obavljate molitvu kako bi vas Ĉisti video ĉistima
i kako biste iz hrama izašli prosvećeni, a ne pomraĉeni.
Završilo se pravilo. Vi tiho i mirno izlazite iz doma molitve. Neka se potom jedan
hvata za uĉenje, starajući se da ne izgubi sabranu riznicu od psalmopojanja kroz
praznoslovlje, već da blagu doda i ono što će nauĉiti. Drugi moţe da odahne prilegavši na
postelju ukoliko hoće i ima potrebu. Osenivši se krsnim znamenjem i smerno legavši, on
treba misleno da ĉita neki Psalam uz razmišljanje kako ne bi bio podvrgnut iskušenju od
kušaĉa-neprijatelja. Jer, demoni vole da nas posle bogosluţenja smućuju rĊavim pokretima
kako bi se osvetili za poraz koji im je priĉinjen paţljivim i poboţnim prebivanjem u hramu i
kako bismo zlo izgubili ono što smo dobro sabrali iz crkvenih pesama i ĉitanja. Stoga oni
pomraĉuju pomisli, telo ĉine nepokornim usled zamora na psalmopojanju i izazivaju
nepriliĉna osećanja i saglašavanja. Naravno, onaj ko se ne baca odmah u postelju ĉini
bolje, uzdrţavajući od sna i zanimajući se ili mislenim udubljivanjem u Psalme, ili nekim
drugim delom. [On, uostalom, treba da legne] ukoliko ga san neodoljivo napada, s obzirom
da će tada biti slobodan od iskušenja.
Provevši tako vreme, svi treba da budemo brzi i da ne zaostajemo jedan za drugim
ţureći na vršenje prvog časa. Jer, zašto da gubimo svoju nagradu i da obremenjujemo
savest?
Pošto se pomolimo Bogu da delo ruku naših ispravi (Ps. 89, 17) i da se ceo dan
ispuni vrlinski, neka svako pristupa svom poslu po raspodeli, bilo sam ili zajedno sa
drugima, u skladu sa sluĉajem i potrebom. Neka vaš trud i posao na polju, u vinogradu, u
kuhinji ili negde drugde prema obiĉnom rasporedu po odreĊenim satima bude [praćen]
stihovima, molitvom i blagomislijem. Neka sve bude vršeno savesno i sa stihovima.

27

2) Vaša reĉ uvek treba da bude o priliĉnim predmetima, bilo da se odnosi na telesni
ili duhovni ţivot, na neki troparili delo. Revnujte meĊusobno za dobro. Svako od vas ima
svoju dobru osobinu. Ako mu nešto i nedostaje, dopuniće ga drugi. Neka ga od njega i
pozajmi kao dobra pĉela, trudoljubivo sabirajući med sa cvetova. Sklonost ka odmoru neka
bude daleko od vas i lenjost neka bude prognana. Budimo plameni prema Bogu i izdrţljivi
u podvigu. Neka ništa ne postane prepreka izmeĊu nas i ljubavi prema Bogu: ni post, ni
bdenje, ni hladnoća, ni vrućina, ni uvreda, ni oskudnost u potrebnom. Sve smatrajući
drugostepenim, svemu pretpostavimo naše spasenje.

3) Sve blagodušno trpimo, sećajući se kakva je strašna stradanja pretrpeo Gospod
radi nas. Kakvo je poreĊenje roba sa Vladikom? Stoga je ništavno sve što mi moţemo
pretrpeti. MeĊutim, kao blag, Gospod prima i naše malo blagovoljenje. On je, po
pisanome, blizu onih koji ga oĉekuju. Njega nalaze oni koji ga traţe. Ukoliko pokucamo, On
će nam otvoriti i ukoliko nastojimo - primiće nas i uvesti u svoju nadnebesku radost, u
nerukotvorenu braĉnu odaju Carstva nebeskog.

4) Ja vas molim, prizivajući za svedoke nebo, zemlju i svete anĊele, da ne budete
nemarni prema svom spasenju. Nemojte prezirati ni jednu zapovest, nemojte hoditi po
tami neotkrivanja (pomisli), beţite od tajnog jedenja, nemojte se zaplitati u slasti, nemojte
probadati maĉem duše svoje, tj. nemojte stavljati u njih oganj drskosti, ĉak ni u odnosu
prema vašim udovima, sećajući se da su Hristovi i stoga - mnogoĉasni, nemojte zlo govoriti
i nemojte se raspaljivati gnevom jedni protiv drugih, nemojte drţati zavist u sebi, nemojte
zlom vraćati za zlo, nemojte iskati vlasti, nemojte prevremeno ţeleti kliriĉke stepene, niti se
njima naslaĊujte u pomislima vašim, već sve rado otkrivajte (svojim duhovnim ocima). I
time se leĉite, time prebivajte u zdravlju i od srca budite svima poslušni. Eto sveštenstva, i
sveštenodejstva i oboţenja.

5) Onaj ko ĉistog srca pred mojim smirenjem otkriva sve svoje, ko o sebi smireno
misli, ko sebe smatra niţim od svega što diše i ko ne traţi ništa više od onoga što je dobio
od mog smirenja zaista je, po meni, visoko i uvaţeno lice. Jer, za vas nije korisno i priliĉno
da ispitujete moje naloge i da o njima rasuĊujete po svome, razmatrajući zbog ĉega sam
jedno dao jedno poslušanje, a drugome drugo, zbog ĉega sam jednog uveo u klir, a
drugog postavio na drugo [mesto]. Gospod i Bog naš, koji iz nedostojnog izvodi dostojno i
sa Ċubrišta uzdiţe ubogoga (Ps. 112, 7), koji smirenima daje blagodat i razum i koji silom
opasuje nemoćne, neka i vas uredi, umiri i primi u svoj udeo, neka vam da dobar ţivot,
neka vas u svemu ukrepi na savršeno delo, na ispunjenje zapovesti, na bogougaĊanje i na
podraţavanje anĊelima radi nasleĊa Carstva nebeskog.

14.

1) Ustremite se Bogu i sve drugo smatrajte ništavnim; 2) onaj ko se svakim
trudom trudi u manastiru dobro hodi ka gornjem gradu radi okušanja dobara;

3) vaša spoljašnjost je dobra; ipak, pazite da meĎu vama po unutrašnjem
ustrojstvu nema Jude, Gijezija i sličnih; 4) nemoj govoriti: "Uradiću to, i dostići

ću ono", već se trudi, sve ostalo predajući Gospodu (1, 16)

1) PriĊite ĉeda i poslušajte me, pazite na reĉi moje i obratite paţnju na smirena
slova moje. Svima upućujem vapaj moj, svima saopštavam da se uznesete Bogu i da se
odrešite od pristrašća. Nama vapije i proroĉka reĉ: PriĊite, uziĊimo na goru Gospodnju, u
dom Boga Jakovljevog (Is. 2, 3), u dom bestrašća i umnim oĉima našim ugledajmo radost
koja nam je pripremljena po obećanjima nebeskih dobara. Prihvatite revnost, primite

28

ognjena krila i letite kao golubovi. Odavde uzletite [na mesto] gde je desna strana vrlina,
te prihvatite radost i duhovnu ţelju ljubavi prema Bogu. Okusite ljubav Njegovu najslaĊu i
u njoj sve drugo smatrajte drugostepenim, gazeći i sujetnu slavu, i telesnu pohotu, i
zverski gnev. I ništa od onoga što ovde izgleda utešno neće moći da vas zapleni. Kao
dobro opasani, mi ćemo biti lagani i oštrooki, i brzi [hodeći] putem koji vodi u Carstvo
nebesko.

2) Oni koji putuju neizbeţno trpe i pate se. Sliĉno je i sa nama. Jer, kao što vidite,
naša dela zahtevaju trud, podvig i zamaranje. Vi radite, iznemogavate, znojite se, trpite
glad i ţeĊ na njivi, ili u vinogradu, kod cedila za masline, u kuhinji, na gradilištu, u
skladištu i na svakom mestu vaše duţnosti. Svi idu putem Boţijim pribliţavajući se velikom
gradu, te će kroz smrt biti uvedeni u radost okušanja dobara koje su spremljena za one
koji vole Boga.

3) Videći one koji otkriveno dobro hode mi se tešimo, a videći neuredne -
negodujemo i ţalostimo se, te ih po mogućnosti ispravljamo. Vaša, pak, unutrašnjost vidna
je samo vama i Bogu. MeĊutim, neka meĊu vama nema nikoga ko bi skriveno, navodno u
tami, ĉinio nešto nepriliĉno. Jer, niko neće izmaći od oka Onoga koji sve vidi, ĉak i ako
izmakne našem. Ja uvek o vama mislim najlepše. MeĊutim, ko zna da li je meĊu vama,
usred dvanaestorice, i Juda. Nije li kod dobrog nastavnika i lukavi Gijezije, koji u svojoj
duši nosi veĉnu gubu. Neće li se meĊu vama naći sliĉni sinovima sveštenika Ilija, koji tajno
jedu i Boga ţaloste i ĉiji će ţalosni kraj biti nezgodan i za mene još više negoli za Ilija
grešnog. Neka ne postradamo i mi (poštedi Gospode) kao Ananija i Sapfira, koji su
pokušali da apostolima kaţu laţ i pali gorkim padom. Jer, moţda i meĊu vama ima onih
koji, imajući u srcu laţ, ne govore istinsko slovo u odgovoru na pitanje ili u sluĉajnom
razgovoru. Ja se bojim i pada Simona vraĉa, koji je sa vrhovnim apostolom svetim Petrom
hteo da bude radi ĉasti i slave ljudske, iako je spolja pokazivao da ţeli da bude uĉenik.
Neka se niko od vas ne obazire nazad i neka ne otpada od svoje prvobitne namere.

4) Neka niko ne govori: "Uradiću to i za toliko godina ću dostići ono". Onaj ko tako
govori, meĊutim, ne zna ni da li će proţiveti današnji dan. On ne pomišlja da će moţda
ĉuti: Bezumniĉe, ove noći traţiće dušu tvoju od tebe; a ono što si pripremio ĉije će biti (Lk.
12, 20). Podraţavajmo neraskidivo jedinstvo apostola sa Uĉiteljem njihovim i Bogom svih.
Imajući uvek Gospoda pred oĉima, poţurimo ka svome spasenju, sve ostalo predajući u
ruke Boţije sa spremnošću da nešto malo pretrpimo i oţalostimo se ovde kako bismo se
veĉno radovali. Na reĉeno nas priziva Bog, sadejstvuje Duh Sveti i krepi Gospod Isus
Hristos. Nemojte se bojati. Đavo je svrgnut. Hristos je vaskrsao i smrt više ne caruje.

15.

1) Mi smo pobegli od sveta, ali nismo pobegli od talasa strasti, koje podiţu ne
prijatelji: treba da pazimo i da se protivimo; 2) primeri čuda poslušanja koji su
se javili zbog vere: Dositej, Akakije, Zaharija i drugi; 3) hodite putem zapovesti,

bez roptanja nosite poslušanje i spašćete se (1, 17)

1) Premda smo pobegli od svega ţitejskog i stupili u pristanište primivši našu
sveštenu shimu, mi još uvek prebivamo u svetu kao na moru, ne znajući kada će se na nas
podići burni Ċavolski vetar pokušavajući da pogruzi u dubinu laĊu naše duše. [Mi ne
znamo] gde i kako ćemo sresti mislene pirate, na kakve ćemo podvodne stene strasti
neprimetno naići i kako ćemo za sve vreme našeg ţivota bez brodoloma ostvariti našu
plovidbu od zemlje na nebo. Stoga treba da smo paţljivi, ĉeda moja, i da se ĉuvamo, da

29

smo bodri, te da pratimo i predviĊamo napade Ċavolskog svelukavstva kako bismo se
spremni suprotstavili nagovaranju strasti, odbili njen napad i bezbedno nastavili svoju
plovidbu, drţeći kormilo naše vere.

2) Oni koji se poduĉavaju podviţniĉkom ţivotu dobrim primerima otaca se
prosvećuju i nepokolebivom verom postaju istrajni u svojim naporima. Verom je sveti
Dorotej išao putem poslušanja bez ispitivanja, verno ispunjavajući svaku naredbu svog
rukovoditelja, bez roptanja ponekad podnoseći udarac u obraz, a ponekad ismejavanje.
Verom je blaţeni Avakir petnaest godina hrabro i mladićki podnosio udarce, podsmeh i
proganjanje kao da nije osećao teret neprijatnosti, ne samo ne ţaleći se, već silno braneći i
štiteći one koji su ga napadali pred svetim ocem, koji ga je ispitivao. Verom je Teodor
Osvećeni zbog pomisli o igumanstvu tri godine bez protivljenja i roptanja nosio odluĉenje
kojim ga je [kaznio] Pahomije Veliki. Verom je ubrao zreli plod poslušanja onaj ko je tri
godine strpljivo i usrdno zalivao oĉev ţezal. Verom je uvek ţivi Akakije ponekad pod oĉima
imao masnice, ponekad na obrazima - tragove udaraca, ponekad - jedan ili drugi ud
povreĊen, sve smireno trpeći bez roptanja, usled ĉega se udostojio besmrtnosti. Verom je
uvek spominjani Zaharija blagodušno trpeo rane (iako beše prepun Boţanstvenog Duha),
ne odvajajući se od oca. Verom je jedan divni[monah] preplovio reku nošen krokodilom.
Svako od poštovanih otaca i savršenih muţeva je oruţjem vere prošao kroz oganj i vodu
iskušenja lukavog i ušao u oblast veĉnog pokoja.

3) Za one koji hoće da se spasu nema nikakvih smetnji ili prepreka. Imajte pred
oĉima nelaţne primere onih koji su sespasli i koji se spasavaju. Na mene nemojte gledati,
ali slušajte reĉi moje. Jer, premda sam grešan, ipak vam govorim istinu i ukazujem na
pravi put. Trudite se, ĉeda moja, odbacivši nepokoravanje i udaljivši neverje. Sa strahom
hodite putem zapovesti Gospodnjih. Ištite, i daće vam se; kucajte, i otvoriće vam se (Mt. 7,
7). To verno znam i savršeno sam u to ubeĊen. Svoja poslušanja nosite bez roptanja.
Trudite se na onome što vam je zapoveĊeno bez lenjosti. Nemojte biti nepostojani, brzi na
protivreĉenje i osvetu, ili drski na rušenje i pogubljenje duše. Nemojte iskati slavu da biste
je našli ne samo u budućem veku, nego i ovde, samo blistaviju. Nemojte ratovati meĊu
sobom i nemojte razdraţivati jedni druge zajedljivim i uvredljivim reĉima ukoliko se
jednome naznaĉi ĉasnije, a drugome nešto niţe poslušanje, te here biti prvi prozvani i
udostojeni mesta u veĉnim boţanstvenim obiteljima. Ukoliko, pak, budemo suprotno
postupali, suprotno ćemo i obresti, s obzirom da će na svaku dušu koja ĉini zlo naići jarost
i gnev i posramljenje (Rim. 2, 89) i sada i u budućem [veku]. Neka sa vama ne bude tako.

16.

1) Videći vaš napredak ja se radujem; ipak, bojim se i molim vas da ne
prekidate hoĎenje, uklanjajući se od svega nepriličnog i revnujući za sve
prilično; 2) videći smrt pred sobom steknimo dobro nastrojenje u srcu; nama
nije lako da nosimo velike telesne podvige; meĎutim, ukoliko u srcu sačuvamo
dobro nastrojenje i pri umerenom uzdrţanju u svemu po ustavu i rukovoĎenju
mi nećemo zaostati iza velikih muţeva; 3) opšteţiteljno bratstvo je divno i po

sastavu i po čudesima, budući da je svako pobeĎivanje strasti u stvari
izgonjenje demona (1, 18)

1) Moja smirena duša ĉezne i išĉezava u silnoj ţelji da se spasete, hodeći istinitim
putem i svakog dana se pruţajući napred u usavršavanju. Ja se tešim videći vaše odricanje
od svega i samoodreĉno udaljavanje od sveta, vaše nepovratno otuĊenje od svojih,

30

rasipanje ĉitavog imanja i raspinjanje same vaše volje, te vaše jednodušno i jednomisleno
stremljenje ka Jedinome. MeĊutim, mene obuzima i bojazan da se neko od vas na neki
naĉin ne liši dobara kojima se nadamo. Stoga molim i preklinjem: nemojte prekidati svoje
hoĊenje, već sve više revnujte da ĉinite dobro na izgraĊivanje sebe i naziĊivanje bliţnjeg,
pokazujući da ste bez saplitanja i sablazni svaki dan pred Bogom i bratstvom. Nemojte se
predavati revnosti u zavisti, ni pogubnom roptanju, ni bogoprotivnoj gordosti, ni ropskom
pristrašću, već dejstvujte poslušno, tiho i mirno, bez taštine i ĉastoljublja, razumno i sa
dobrom savešću, radi samog dobra, radi naše svete zajednice, radi zapovesti Boţije i naše
nastojateljske naredbe i, uopšte reĉeno, radi sopstvenog spasenja, svakog dana ištući ono
što je Bogougodno i Njemu jedinom stremeći sve dok ne doĊe prestavljenje iz ovog ţivota.

2) Poslednji ĉas ne stoji, već se brzo pribliţava, a za poneke je već pred vratima.
Stojeći pred našim oĉima i pred našim nogama, neka nas on straši, smirava, ĉisti i otklanja
od krivice za bilo šta rĊavo i skretanje sa pravog puta, uĉeći nas da uzajamni ţivot vodimo
u poboţnosti, bezmeteţnosti i dobrom jednomisliju, te u izuĉavanju Boţanstvenih
Pisama, u ĉistoj molitvi i naporu u skladu sa snagama. I post je oruĊe (premda telesno) u
duhovnom ţivotu ukoliko mu prethodi sveto smirenje. Mi nemamo snage da se dotiĉemo
velikih svetootaĉkih podviga, a nije nam ni korisno. Ĉuvajmo ono što smo rekli (tj. sećanje
na smrt, poboţnost, bezmeteţnost, jednomislije, pouĉavanje u Pismu, ĉistu molitvu, trud i
post po snazi) i u našem potĉinjenom stanju birajmo ono što nam priliĉi, strogo drţeći
opšteţiteljni ustav. Kao što je odreĊeno u jelu i piću - kušajmo ne samo hleb i povrće,
nego i vino i ulje, ponekad i ribu i sir uz priliĉno uzdrţanje i bez vlastitog rasuĊivanja, koje
je neumesno. I kao što je ustanovljeno i u svemu ostalom delujmo mudro i razumno - i
kada spavamo, i kada odmaramo, i kada hodimo, i kada sedimo, i kada se skupljamo i
razgovaramo, i kada praznujemo, jednako i kada sadimo, sejemo, zidamo, tešemo. Ukoliko
tako budemo postupali, uveravam vas da ni malo nećemo zaostati za veliĉinom onih otaca.

3) Jedan od velikih prizora i ĉudesa jeste i naše sabranjeu ime Gospoda našeg
Isusa Hrista i skupljanje iz raznih zemalja i rodova, raznih uzrasta i naĉina ţivota u jedno
telo koje je usklaĊeno i usmereno ka jedinstvu i jednom sluţenju. I premda je ono
mnogodušno, mnogosrĉano i mnogoumno, ipak prebiva jednomisleno i jednosrĉano radi
bogougaĊanja i sluţenja u slavu Presvete Trojice, a ne radi neĉega rĊavog. Prema tome,
naše sabranje (tj. bratstvo) je i samo po sebi veliko i dostojno poštovanja, zajedno sa
[drugim] velikim ĉudima. U njemu se, štaviše i na samom delu dešavaju ĉuda, ukoliko
ţivimo kako priliĉi. Jer, ne izgone li se i ovde demoni? Izgone se, ĉak ne jednog ili drugog
dana, već svakog dana i svakog ĉasa: izgone se i opaljuju se. Onaj ko meĊu nama
pobeĊuje strast u stvari opaljuje i izgoni demona te strasti. Onaj ko pobeĊuje blud, izgoni
demona bluda; onaj ko pobeĊuje lenjost, izgoni duha lenjosti; onaj ko pobeĊuje gnev i
zlopamćenje, izgoni duha gneva i zlopamćenja; onaj ko pobeĊuje osuĊivanje i roptanje,
izgoni duha osuĊivanja i roptanja. Sliĉno treba misliti i o pobeĊivanju ostalih strasti. Niste li
stoga vi ĉudotvorci ukoliko ushtete? I Gospod prima vaš naĉin ţivota kao i podvige
pustinjaka i stubnika koji su ĉinili divna ĉuda.

17.

1) Zašto smo napustili svet - da bismo se očistili; blaţen je onaj ko ţivi u duhu
tog ţivota, naročito u poverenju prema nastojatelju; 2) dolaze nam u obitelj da

bi se spasli: predstavite sebi primer monaškog ţivota i manastirskog poretka

(1, 19)

31

1) Pazimo na sebe, drţimo se trezvoumlja, budimo bodri i uznosimo se svojim
mislima ka Bogu. Ĉešće primenjujmo na sebe spomena dostojan uzvik Arsenija Velikog:
"Arsenije, zbog ĉega si došao ovamo". Jer, i mi smo izašli iz sveta. Zbog ĉega? He radi
pokoja tela, ne radi kušanja zadovoljstava, ne ni da bismo se nauĉili pismenosti i
krasnopisu, ili da bismo stekli znanja, ili da bismo postali dobri ĉitaĉi, ne ĉak ni da bismo
ugaĊali sebi u proizvoljnom samosluţenju, ne radi iskanja slave, radi veliĉanja i
prevaznošenja nad drugima i radi vlastoljublja. Mi nismo izašli ni radi ĉega sliĉnog. A zbog
ĉega zapravo? Radi toga da bismo se oĉistili od grehova, da bismo se obukli u boţanstveni
strah, da bismo se smirili ĉak do smrti, do krsne smrti, tj. do odricanja od svojih duševnih
prohteva i umrtvljivanja telesne pohote, da bismo ratovali sa svojim suparnikom - Ċavolom
i da bismo se borili protiv poglavarstava, i vlasti, i gospodara tame ovoga sveta (Ef. 6, 12),
da se ne bismo predavali mnogorazliĉnim iskušenjima tela, i najzad - da bismo stekli silnu
veru u zastupništvo svog rukovoditelja igumana, ĉime ćemo zaista moći da pogasimo sve
ognjene strele neĉastivoga (Ef. 6, 16). Sada, pak, kaţite kako delo stoji kod vas.
Razmotrite, rasudite, ispitajte. I blaţen je onaj meĊu vama ko ispunjava zapovesti, ko se
nije dao u plen prodavcima greha, ko je taĉan u poslušanju, ko se prosvećuje savršenim
ispovedanjem, ko se oblistava bogodanim smirenoumljem i zlatosijajućim i hristopodobnim
povinovanjem, ko je kao u porfirnu mantiju obuĉen u nesumnjivu veru u svog rukovoditelja
igumana, ko se ne koleba u delima koja on ukazuje, ko ništa ne rešava pre njegovih
rešenja i ko ništa na zemlji ne smatra spasonosnim osim onoga što mu on naloţi. Skrećem
paţnju da ja ovde ne mislim na sebe, nego na one koji strogo ispunjavaju zapovesti Boţije.

2) U našu kinoviju dolaze Bogom poslane duše da se spasavaju. Stoga ispunjavanje
zapovesti kod nas treba da bude potpuno i strogo. Oni su došli da bi se prosvetili, a ne da
bi se pomraĉili. Sijajte, bratijo moja, iako sam ja taman, osoljavajte seblagodatnim
vrlinama, iako sam se ja napunio kvareţi. U ĉemu treba da se sastoji vaša pohvala? U
svagdašnjem ustupanju bratu u reĉi, u izbegavanju protivreĉenja i roptanja, u [nameri] da
postanete nezlobivi jaganjci, koji nisu jogunasti, nego blagoposlušni Pastirenaĉelniku
našem Hristu, u izbegavanju nepotrebnog smejanja i sramnih razgovora, u bodrosti u
psalmopojanju i u trezvoumlju u molitvama. Budite mudri, ĉedo moja, ĉistite se,
ozdravoumljujte se [tj. ucelomudrujte se], usavršavajte se i osvećujte se i postanite bogovi
(iako je smela reĉ) po obećanju Spasitelja preko psalmopojca: Ja rekoh: Bogovi ste i sinovi
Višnjega svi (Ps. 81, 6).

18.

1) Opšteţiće je vrlo pohvalno; blaţen je onaj ko ţivi u njegovom duhu; 2) treba
sve više da napredujemo, ne trošeći uzalud svoje dane; 3) slava ocima: pazeći

na reči istine oni su primerno ţiveli u monaštvu; podraţavajte ih (1, 20)

1) Ja vas bez lenjosti ubeĊujem da revnujete za spasenje vaših ĉasnih duša. I
mislim da vam mogu biti najkorisniji ukoliko vam napominjem o našem poštovanom ţivotu.
O ĉemu bismo drugom i rasuĊivali? Zar smo mi izmenili naĉin ţivota koji smo zapoĉeli da
bismo i besedom prešli na drugo? He, mi ne treba da prestanemo da mnogo puta
govorimo o istome. Mi nikada nećemo prestati da hvalimo dobro i da prekorevamo rĊavo,
saopštavajući o veliĉini dobra i blaţenstva potpunog udaljavanja od sveta i jednodušnog
opšteţića bratije. Ono je zaista miro. . . koje silazi na bradu, bradu Aronovu (Ps. 132, 2),
ukoliko se [monah], stupivši u opšteţiće, obuĉe u smirenoumlje, odene u poslušanje i
uzište odsecanje svoje volje, ukoliko prihvati bezdan ljubavi prema Bogu, ukoliko u duhu

32

ushodi iz sile u silu, ukoliko sve zavoli i sve trpeljivo ispuni po zahtevima ustava opšteţića,
ukoliko ni u ĉemu nije lukav, ukoliko nema podozrivih misli i zamisli koje ga odvajaju od
Boga i igumana. Zagrlimo sa ljubavlju, bratijo, sve što se dešava u opšteţiću kao sveto i
spasonosno, iako nam ponešto i izgleda neprijatno: njime se, naime, potiru naši ćoškovi i
mi se zaokruţujemo kako bismo se lakše kotrljali ka našem cilju.

2) Starajte se da jedan drugom prinosite korist i da ne traţite svoje, već ono što je
potrebno zajednici u svakom pogledu. Sve više se krepite i sreĊujte u dušama vašim,
drţeći se u neprestanom potĉinjavanju, svakodnevno se obnavljajući i sa teĉenjem dana,
meseci i godina uzlazeći ka sve višem, sve dok postoji vreme za napredak i bogaćenje.
Nemojte se lenjiti, niti se predajite snu i nemarnosti: nemojte uzalud trošiti dane ovog
ţivota. Kada doĊe vreme odgovora mi ćemo jasno uvideti plodove napora i neplodnost
nerada, tj. videćemo da su oni koji su pazili na sebe i na svoje delo doneli plodove, a da su
oni koji su bili nemarni pogubili sebe.

3) Slava blaţenim dušama svetih i prepodobnih otaca naših, koji zaista behu mudri
i razumni. Oni nisu uzalud slušali reĉ istine, niti su je oborili dole, popirući je nogama, već
su se iskreno trudili u znoju lica svoga, smiravali se, odsecali svoju volju, voleli da budu
poslednji, voleli oskudicu u svemu i siromaštvo, izbegavali protivreĉenje, sve blagodušno
podnosili sa trpljenjem, rado se potĉinjavali otaĉkim naredbama, goreli verom, voleli
ćutanje, nosili nemoći nemoćnih, bili gotovi i krv za njih da proliju, sliĉno muĉenicima. I
zašto mnogo govoriti? Vi i sami znate svoje prethodnike: podraţavajte ih i idite za njima da
biste se udostojili i slavu njihovu da dobijete.

19.

1) Neka svako sve više napreduje u svojoj vrlini: poslušni - u poslušanju,
smireni - u smirenju, trudoljubivi - u naporima; 2) neka [svako ] bude ispravan
na poslušanju na koje je postavljen; 3) ukoliko budete postupali po rečenome,

Gospod će vas utešiti i ovde i u budućem veku (1, 21)

1) Produţite kao što ste poĉeli. He samo da ne treba da presecate vršenje dobrih
dela, već treba još više da ih umnoţavate, razgorevajući se duhom i ţureći na visinu
nebeskog ţivota. Poslušni neka još više sluša, kako bi sabrao plod poslušanja,
potĉinjavajući se ne samo pretpostavljenima, već i prostim licima bez buke i protivljenja,
ma šta nareĊivali. Smireni neka se još više smirava ustupajući u svemu, saglašavajući se
u svemu i nisko misleći o sebi. On treba da je skromnog izgleda, tihe i malobrojne reĉi, ne
sećajući se da je moţda nekad bio iz plemićkog roda, ili da već dugo prebiva u shimi, ili da
zauzima neki visok ĉin, ili da ispunjava mnoge naloge. On ne treba da podiţe oĉi, ne treba
da poprima surovi izgled ili da ima neki poseban hod stoga što je uman, talentovan,
krasnoreĉiv, za sve sposoban, ili što vlada nekim drugim pohvalnim osobinama.
Trudoljubivi i savesni u ispunjavanju danog mu poslušanja treba da radi kao da [sluţi]
Bogu, a ne ljudima, sve više se javljajući kao nepostidni delatelj i primajući na sebe najteţe
poslove. On treba da se raduje što se pretovara radi bliţnjeg u ubeĊenju da na nebesima
skuplja veliku riznicu.

2) Svi zajedno - i skladišnik, i bolniĉar, i krasnopisac, i vinogradar, i vrtlar, i obućar,
i ekonom, i uĉitelj, i straţar, i budilac, i obraznik [tipikar], i crkvenjak, i pekar, i tesar, i
svako ko je postavljen na veliko ili malo delo - treba da budemo u neprestanom pruţanju
ka napred sa neugasivom ĉeţnjom za veĉnim dobrima, hrabro noseći svoje napore, sve

33

rado podnoseći, ĉineći sve što je bogougodno, sami sebi pripremajući blago i ţrtvujući se
jedni za druge do spremnosti polaganja i duše za brata.

3) Ukoliko tako budete postupali, utešiće vas Jedinorodni Sin Boţiji, koji je iz
poslušanja Ocu unizio sebe do bezmerne mere smirenja postavši rob (premda je Vladika
svih) i okusivši Krsnu smrt. I ja grešni ću se radovati i neopisivo veseliti zajedno sa vama,
koji ispunjavate zapovesti. I ne samo da će vas ovde proslavljati svi koji vide vaša dela,
nego ćete i u budućem veku likovati pred licem slave Hrista Boga zajedno sa horovima
anĊelskim na [mestu] gde je obitalište svih koji se raduju.

20.
1) Mene raduju vaši uspesi. . . u jednome je smirenje, u drugome. . . (nabraja
monaške vrline); 2) odgonite daleko misao: "Još ćemo dugo ţiveti i uspeti"; 3)
ne treba da se prevaznosimo ni prirodnim darovima, niti sticanjem bilo čega i
Bog će nam dati još više; u suprotnom ćemo izgubiti [i ono što imamo] (1, 22)

1) Zemljodelca raduje plodno polje, a nastojatelja još više raduje duhovno
donošenje ploda duša koje su mu poverene na rukovoĊenje. Mene radujete i vi, ĉedo
moja, zasade moj i Boţije prirastanje. Ja se radujem videći vaše staranje, revnost i trud
oko svega što je neophodno za spasenje. Mene u jednom raduje krotost, u drugom
neumornost, u jednom stidljivost i poštovanje, u drugom odbijanje i savlaĊivanje
neprijateljskih priloga, u jednome odsustvo roptanja u ispunjavanje naloţenog poslušanja,
u drugom mir i tihost duševna, u jednom prostota naravi, u drugome vera prema mome
smirenju koja je iznad mog dostojanstva, u jednome bestrašće, u drugome nesvetoljubiva
narav. [Jednom reĉju, mene raduje] duhovno napredovanje i usavršavanje svih vas u
jedno ljubazno telo, u jedinstvo [ostvarivano] Boţijim pokretom odozgo i molitvom mog i
vašeg oca. Ja se radujem i divim, budući da je reĉeno dostojno svakog divljenja.

2) Ja se bojim da zbog moje nemarnosti ili grehova kojim ga ogorĉujem, Gospod
od nas ne povuĉe svoju promisliteljsku desnicu koja je pruţena nad nama, te da meĊu nas
ne uĊe nešto o ĉemu ne priliĉi ni govoriti, pa ĉak ni pomisliti - lenjost ili rastrojenost neĉije
duše, ili ĉak vidljivi ili nevidljivi pad. Stoga pazite na sebe i nemojte skretati sa smera vašeg
hoĊenja, ostajući istrajni i preobraţavajući se iz svetlosti u svetlosti od bogoljepija u
bogoljepije. Budite nepokolebivi i nemojte izlaziti iz kruga delatnosti koju ste obećali pred
Bogom i anĊelima i pred mojim smirenjem. Naprotiv, dodavajte trud na trud. Pazite se da
vas ne rastroji misao o mnogim godinama i dane raslabi krepost vašeg rešenja da ţivite u
samoprotivljenju i samoprinuĊavanju. Ta misao je laţna. Jer, šta je naš ţivot? San i senka.
Ta misao je laţna, premda moţe da prevari. Ona podstiĉe da sebi popuštamo, umesto da
smirenju dodajemo smirenje, i poslušanju - poslušanje. [A popuštanje] ĉesto dovodi do
potpunog rastrojstva bogougodnog ţivota.

3) Pazite da se ono što vam se ĉini savršenstvo ne pretvori u grehovni ţalac, naime
- vaša sposobnost da brzo uĉite, vaša poznanja, vaša opitnost u duhovnom ţivotu, vaša
dobra savest, vaše trudoljublje, vaša iskusnost u rukodelju, vaše skladno pevanje, vaš
prijatni glas, vaši talenti ili bilo šta sliĉno. Sve reĉeno su darovi Boţiji, koji treba da vam
sluţe na umnoţavanje straha i smirenja pred Bogom Darodavcem. Ukoliko smo tako
raspoloţeni, On će prema nama postati još milostiviji i još štedriji. I mi ćemo se obogatiti
svakim dobrom, postavši sveti Boţiji hram i ukrašavajući se sve novim darovima. Ukoliko,

34

pak, podignemo svoju glavu pred Bogom i pogordimo se pred bratijom, podiţući obrve,
zadiţući ramena i usvajajući gordi hod, ukoliko poĉnemo da ispitujemo zbog ĉega je nešto
uĉinjeno, zbog ĉega nama nije uruĉen nadzor nad nekim poslušanjem, i zbog ĉega drugi
nadzire neki posao, ukoliko [iznosimo mišljenje] da je neki posao izlišan i da predstavlja
gubljenje truda i vremena - mi ćemo plodno vreme preobratiti u nerodicu, vreme
skupljanja dobitka - u trpljenje štete, vreme dobrog truda - u pogubno nedejstvo i
zlodejstvo. I umesto da ushodimo na goru vrlina, mi ćemo se sve dublje spuštati u bezdan
greha.

21.
Budite u dobru i nemojte puštati k sebi neprijatelja kako bi zavapio: "Svi su

postali zli" (1, 23)
Stazu zapovesti drţite ĉistom pred oĉima vaše duše, smireno uviĊajući i
ispravljajući svako saplitanje, bilo da se radi o neposlušanju (koje je dostojno osude) ili
protivreĉenju (koje pokriva stidom). Hodite pravim putem i naći ćete pokoj dušama vašim.
Naš neprijatelj koristi svaku priliku da se ugura u naše bratstvo i da ga uzmuti. Nemojte
ga, meĊutim, primati, ograĊujući se štitom vere i terajući ga maĉem Reči Boţije. Na taj
naĉin neprijatelj nikada neće naći mesta kod vas i neće se pohvaliti da vas je doveo do
saplitanja. Pokaţite se kao odred vojske Boţije koji je nedostupan za njega. Umesto
hvalisanja, neka se on ţali, kao nekada svetom Makariju: "Svi su postali zli prema meni".
Nemojte dati nogama vašim da se spotiĉu i neće zadremati, niti će zaspati ĉuvar Izrailjev
(Ps. 120, 34).

22.
1) Sve je od Boga; ipak, neophodna je i naša usrdnost kako bismo sačuvali
[vrline] i pruţali se napred; 2) do sada vas je dobro čuvao Gospod i vi ste
napredovali; istrajte u istome - u molitvi, ćutanju i ostalom; 3) trpite teškoće i
skorbi; sav ţivot je jedan dan, kojim se, meĎutim, moţe steći večno blaţenstvo

(1, 24)
1) Blagodarimo Bogu za svaki naš napredak. Jer, svako dobro meĊu ljudima dolazi
od Njegove mnogoštedre blagosti: Jer je od Njega i kroz Njega i radi Njega sve (Rim. 11,
36). I onaj ko bi se drznuo da se pohvali da je nešto [znaĉajno], ĉuće reĉi apostola: Šta li
imaš što nisi primio? A ako si primio, šta se hvališ kao da nisi primio (1. Kor. 4, 7). Pa ipak,
neophodan je podvig, napregnuto hoĊenje i neprekidno staranje sa smirenjem: oni naš um
utvrĊuju u blagoĉastivom boţanstvenom ţivotu, ograĊujući ga i usredsreĊujući ga kako ne
bismo odstupili od naše dobre namere, kako potonjom lenjošću ne bismo posramili
prethodne napore i kako se od vrlinskog ţivota ne bismo vratili rĊavom ţivljenju, već kako
bismo se menjali dobrom izmenom i sve više ĉistili, prosvećujući se i svakodnevno
ushodeći gore, od svetlih postajući još svetliji, od zvezda postajući sunca i od sile se
oblaĉeći u još srĉaniju silu. Odbacite, molim vas, svako telesno mudrovanje i najveću
prepreku vrline, tj. svetsku slavu, te duhovnim maĉem secite svaku pristrasnost i svaku
slastoljubivost tela, prilepljujući se uz Boga i ushodeći ka Njemu po duhovnoj lestvici.
Svakodnevno postavljajte bogovidno naĉelo i udubljujte duhovne osnove, drskosti tela

35

obarajući kroz odsecanje prohteva, zapaljiva ţeţenja gaseći izlivanjem suza, a muĉnu
pohotu za jelom i pićem ili nekom drugom ispraznošću progoneći zrenjem budućih dobara.

2) Do sada vas je Gospod dobro ĉuvao molitvama moga i vašega oca. Vi ste
napredovali, hodeći carskim putem vrlina i oblistavši se krasotom bestrašća. Vi ste uvideli
da nemaništa bolje i poţeljnije od izbavljenja od strasti, od stojanja iznad njih i carskog
vladanja svim zemaljskim, ĉime kao da sacarujemo sa Bogom. Nemojte zaboraviti reĉeno i
nemojte zaspati, prekidajući ţivot koji vam je predan i kojim ste dobro hodili. Naprotiv, sve
više ulazite na vrata Njegova u hvaljenju, u dvorove Njegove u himnama (Ps. 99, 4),
bogateći se plodovima vašeg poslušanja i pojeći se vinom umiljenja, koje veseli vaša
sveštena srca. Nemojte prekidati ni ostala vaša bogoljepna dela, drţite se ćutanja usta,
nemojte udarati savest brata pokazivanjem laţnog i samodovoljnog uzdrţanja od bilo koje
hrane, nemojte poprimati surovo lice, nemojte govoriti mnogo i prazno i nemojte svoj
pokoj pretpostavljati koristi bliţnjeg. Svi budite jedna duša, jedno srce, jedna volja u Hristu
Isusu, Gospodu našem, imajući ga kao svoju Glavu.

3) Jaĉajte u Gospodu, i u sili moći Njegove (Ef. 6, 10), i srĉano trpite sve
neprijatno, skorbno i naporno, drţeći pred oĉima uma tajnu smrti naše i smatrajući kratkim
ĉitavo trajanje našeg ţivota. Po svetom Grigoriju ĉitav ţivot je jedan dan za one koji su
usrdno zauzeti svojim glavnim delom spasenja. Pa ipak, za taj dan, za brzoprolazno vreme,
koje se kliza kao san, mi moţemo da steknemo Carstvo nebesko, tj. Carstvo beskonaĉnog
veselja i radosti.

23.

1) Protivite se neprijatelju koji podiţe strasti; 2) stariji pomaţite mlaĎima; 3)
ma koliko puta da se podigne strast vi se usprotivite molitvom i sve će se
umiriti; 4) nemojte padati u nehajnost: Gospod je blizu (1, 25)

1) Podvizavajte se, ĉeda moja ljubljena, podvizavajte se, gospodo moja i vladike,
podvizavajte se protiv Ċavolskog opkoljavanja, protiv njegovih svakodnevnih napada koji
su usmereni na nas, protiv pomraĉenja nehajnošću, protiv jadnog prelaţenja sa mesta na
mesto, protiv zavisti zmije, protiv neobuzdanosti neblagovremenog govora i smeha i protiv
svake strasti koja nam se suprotstavlja i koja nas napada.

2) Oni koji su prvi neka pomaţu onima koji su poslednji, silni - nemoćnima, iskušani
- iskušavanima, bogati duhovnim plodovima - siromašnima u njima, oni koji su napredovali
- poĉetnicima, davnašnji - skorašnjim. Pruţajte im ruku, urazumljujte reĉima, ukazujte na
bolje i podstiĉite na korisno kako bismo se svi spasli.

3) Setite se koliko je godina vašeg podvizavanja i iskušenja prošlo. Neka se svako
seti koliko je puta bio zahvatan iskušenjem, koliko je puta iznemogavao i bio malodušan,
da bi potom odjednom dobijao silu, dobro nastrojenje, krepost, duh koji oţivljava i
podstrek preko reĉi urazumljenja ili bratske molitve. Potom je opet sledio podvig i opet
ukrepljenje krepkom desnicom Boţijom. Sliĉno će biti i u ostalo vreme vašeg podviţniĉkog
ţivota. Štaviše, proći ćemo kroz oganj i vodu, i ući u odmor bestrašća (Ps. 65, 12).

4) Prema tome, neka niko ne pada u nehajnost i neka niko ne pada duhom.
Pomaţimo jedni drugima, tešimo jedni druge i podstiĉimo na ljubav, trpljenje i revnost za
ispunjavanje zapovesti Boţijih. I neka Gospod naš Isus Hristos, istinski Bog naš, Nada
beznadeţnih, Potpora palih, Lekar bolesnih, Saputnik putnika i Pomoćnik njihovih napora i,
opšte reĉeno, Uzdanje svih krajeva zemlje i onih koji su daleko na moru - ustroji i ispravi

36

put vaš i neka vam pomogne u svakom vašem poslu i kretanju, u pravom hoĊenju ka
potpunom spasenju i dostizanju grada Njegovog prebivanja.

24.
Protiv raspaljivanja strasti [koristite] Reč Boţiju, čuvanje čula, naročito
gledanja i izbegavanje pokoja tela: pazite se; ukoliko si pao posle krštenja,

nemoj pasti i posle zaveta shime (1, 27)
Ovdašnje vreme je ţarko i opaljujuće. Uostalom, ja ne mislim na prirodni oganj,
nego na nevidljivi, koji ţeţe dušu i koji izlazi od grehovnog uglja, potpaljivanog iskrama
strasti koje u naša srca polaţu neprijateljski duhovi. MeĊutim, vi imate reku izlivanja Duha
(Reč Boţiju) koja istiĉe iz Boţanstvenih usta, kojom moţete da ga gasite te da, sliĉno
trima mladićima u ognjenoj peći, ostanete neopaljeni i nedostupni za njega. Pri tome treba
ĉuvati ĉula, naroĉito vid preko koga, pri nesmotrenoj upotrebi, u našu dušu ulazi strasni
oganj. Treba se ĉuvati i od drugih zaseda tela, kojima povod daje neumerenost u hrani i
piću, snu i svakom uspokojavanju ploti. Od svestranog uzdrţanja raĊa se krepost
prebivanja u vrlini, a od nemarnosti - svaka tiranija greha. Pazite da se opet na vratite u
navedeno ropstvo, od koga ste se oslobodili stupanjem u naše zvanje sa odgovarajućim
zavetima, te da na svoju glavu ne navuĉete dvostruke muke i za pad posle krštenja i posle
primanja [monaške] shime.

25.
1) Oni koji pobeĎuju strasti (naslediće) vence, a oni koji im se predaju - muke;

ukoliko ste u prvom redu - dobro, a ukoliko ste u drugom - poţurite da se
ispravite; 2) ustremite se ka zapovestima; neka niko ne bude lenjiv, dvojedušan

i nadmen; 3) neka svako od svog poslušanja donese svoju leptu; Gospod će je
primiti, ma kako mala bila; 4) ne zadrţavajući se pred teškoćama, hodite
pomaţući jedni drugima; 5) spoljašnje i unutrašnje nevolje su promenjive;

potrpi i doći će olakšanje; 6) ko se ovenčao bez napora; meĎutim, pribliţava se
smrt i kraj napora i ti ćeš stupiti u lik svetih (1, 28)

1) Eto poprišta nadmetanja. Eto borbe. Onaj ko se bori uz podvig, ko dobro hodi i
ima um odrešen od svega ĉulnog i strasnog odnosi pravu pobedu, venĉava se vencem
besmrtne slave i imenuje se sinom Boţijim i naslednikom veĉnih dobara već odavde. Onaj,
pak, ko se zavodi grehovnim slastima i sam sebe gura u Ċavolske zamke trpi istinski poraz,
pokriva se stidom zbog grehova i postaje sin Ċavolji i naslednik geenskog ognja i raznih
drugih veĉnih muka. UĊite u sebe, ispitajte svoju veru i utvrdite kako i gde stojite i hodite.
I dobro je i predobro ukoliko se nalazite na pravom putu i ukoliko hodite carskim putem.
Ukoliko ste, pak, pogrešili u svom hoĊenju i dospeli na grehovne strmine poţurite da se
vratite pre nego što se smrkne ovaj sedmi vek i nastane onaj osmi, koji donosi sud i
nagradu.

2) Ustremite se ka zapovestima Boţijim i sejte seme vrlina u srca vaša kako biste u
svoje vreme poţnjeli plodove pravde. Neka niko ne bude skrštenih ruku kako od pisca
Priĉane bi ĉuo: Idi mravu, lenjivĉe, ili idi trudoljubivoj pĉeli (Priĉ. 6, 6; 8). Neka niko ne
bude lukav i dvostrukog srca, tj. jedno imajući na srcu, a drugo govoreći kako ne bi bio
pogoĊen strašnom presudom sveštenopojca Davida: Uništiće Gospod sva usta lukava i
jezik velereĉivi (Ps. 11, 4). Neka niko ne ostaje bez dela i posla kako ne bi potpao pod
osudu svetog Pavla, koji kaţe: Ako neko neće da radi, neka i ne jede (2. Sol. Z, 10). Neka

37

niko ne bude najpametniji kako ne bi iskusio ono ĉime preti sveti Jakov, govoreći: Bog se
protivi gordima, a smirenima daje blagodat (Jak. 4, 6).

3) Svi bodro hodite u Gospodu i zapovesti Njegove izvršavajte. Neka svako u opšti
naš ţivot kao u riznicu prinosi ono za šta ima snage i što mu je dostupno, tj. jedan
ekonomiju, drugi - sveštenosluţenje, jedan - negu bolesnika, drugi - pevanje, jedan -
ĉitanje, drugi - baštovanstvo, poneko - krasnopis. Uopšte, neka ne postoji onaj ko nešto ne
prinosi kako se pred Gospodom ne bi pojavio prazan. Gospod ne prima samo velike, već i
najmanje prinose. On prima ĉak i onoga ko izgovara stih kojim se seća smrti (i koji moţda
ništa više ne moţe da uĉini) kao što je primio dve lepte udoviĉine. Bog vrednost dela
odreĊuje gledanjem na proizvoljenje delatnika. Imajući blagog i mnogomilostivog Boga,
koji više od nas samih ţeli da se spasemo, hodimo Njegovim pravim putevima i obrešćemo
pokoj dušama našim.

4) Neka nikakva sluĉajna teškoća na našem jevanĊelskom putu ne prekida niĉije
hoĊenje. Neka je naš put rapav i teţak. Mi ipak treba da idemo brzo, da smo blagodušni,
da smo hrabri, da prelazimo sa brda na brdo i sa planine na planinu sve dok sene
popenjemo na goru Gospodnju i ne stanemo na Njegovo sveto mesto bestrašća. Oni koji
putuju jedan drugom olakšavaju put. I vi, po apostolu, nosite bremena jedan drugoga
(Gal. 6, 2).

5) Uvek se dešava da smo danas malodušni, a sutra hrabri, jednom tuţnog
raspoloţenja, a drugi put bodri, jednog trenutka opsednuti strastima, a drugog -
[pokriveni] Boţijom pomoći koja ih preseca. Ti sutra nećeš biti kao što si bio juĉe, ljubljeni,
niti uvek ostaješ isti. MeĊutim, doći će ti blagodat Boţija i Gospod će se zauzeti za tebe.
Tada ćeš reći: "Gde si bio do sada, Gospode". A On će ti uzvratiti: "Gledao sam kako se
boriš i ĉekao sam". Budimo trpeljivi i velikodušni. Pritesnimo se i utegnimo telo svoje,
potĉinjavajući ga i daleko odbijajući strasti.

6) Da li se ko uvenĉava ukoliko se ne podvizava? Da li se uspokojava onaj ko se ne
zlopati? Da li ko sabira plodove ţivota ukoliko nije posadio i odnegovao vrline u duši
svojoj? Sadite, negujte, trudite se, zalivajte, ĉeda moja, delatelji Boţiji, podraţavaoci
anĊela i sarevnitelji besplotnih. Zar ne vidite kraj podviga? Zar bratija ne umiru ĉesto? Zar
ne vršimo svakodnevno nadgrobna opela nad poĉivšim? Zbog ĉega se ti, malodušni, ubijaš
nevoljom? I tebi će doći smrt. Sa kakvom i kolikom radošću ćeš ti izići iz ovog sveta i uzići
na nebo, ka Bogu, u nepristupnu svetlost, u neizrecivu radost, u neshvatljivu slavu, u
anĊelska prebivališta, u dvorove Gospodnje, u Crkvu prvorodnih, u naruĉje Avraamovo. I
koga ćeš ugledati tamo? Gospoda Boga Spasitelja našeg, Majku Boţiju, Vladiĉicu sveta,
besplotne sile, heruvime i serafime i sve ĉinove svetih apostola, proroka, jeraraha,
muĉenika, prepodobnih i svih svetih, kojima nema broja. Zar te reĉeno ne ushićuje, ne
oduševljava i ne podiţe iznad svakog truda, svake nevolje i neprijatnosti?

26.

1) Pogledavši na svet sa visine monaškog ţivota ugledajte more sujete koje
besni; radujte se što ste ga izbegli; 2) okrećući potom pogled na sebe, ugledajte

opet iste predmete (roditelje, srodnike, imanje i ostalo) u boţanstvenom i
blaţenom vidu; trčite dobro da dobijete; 3) nabrajanje dobara koja vode gore i

rĎavosti koje obaraju dole 4) tuga zbog monaških neispravnosti (1, 29)

1) Moju sadašnju pouku zapoĉeću apostolskim uzvikom: Radujte se svagda u
Gospodu (Fil. 4, 4). I kako da se ne radujete i da ne hodite u veselju kad ste se po

38

predznanju i predodreĊenju priziva Boţijeg, koji sve sa mudrošću ustrojava, udostojili da
primite ovu jevanĊelsku shimu, te sada sedite na uzvišenom vidiku visokog ţivota i gledate
na ljudske sujete koje su ponikle na dole i kolebaju se kao na moru levo desno, nošene
nepostojanim kretanjem stvari. Niĉega tu, kao što vidite, nema ĉvrstog i ništa se ne
odrţava u istom poloţaju: i carevi se menjaju, i knezovi padaju, i vladaoci zemlje umiru
kao ljudi, braĉnici se ubrzo razdvajaju (ostavljajući i budući ostavljani), lepota vene,
mladost brzo proleće, naslaĊivanje ubrzo prolazi, svako imanje išĉezava kao senka i san i
[javlja] se, [naprotiv], plaĉ i udaranje u grudi zbog rastanka sa umrlima, nehajnost i
oĉajanje - zbog odvajanja od ljubljenih, nesnosna muka - pri neuspešnim pokušajima
ţeljenog braka, ili ĉina, ili sticanja, ili uteha, ili naslada, [javlja se] i trzanje od zavisti i
ljubomore i od sluĉajeva poniţenja i posramljenja i ostalo.

2) A vi na šta ste pozvani i šta vidite pošto ste se popeli na goru Gospodnju? Eto,
umesto zemlje predleţi vam nebo, umesto roditelja - Bog, tj. istinski i vrhovni Otac,
umesto srodnika - sapodviţnici i bratija jednorodna po duhu, umesto prijatelja - besplotni i
bogovidni anĊeli, umesto riznica - bogatstvo vrlina, umesto visokih ĉinova - neizrecivo
veliko i beskonaĉno Carstvo nebesko, umesto bludne slasti - sladosno i nenasito bestrašće,
umesto svakog izobilja - neshvatljiva i neizreciva dobra. Uvidevši reĉeno, ubojte se Jedinog
Ţivog Boga, ogradite se duhovno, obucite se u oklop i oruţje kroz zapovesti, uzmite
duhovni maĉ, tj. Reč Boţiju i srušite gospodare tame ovoga sveta i duhove zlobe kako
biste sa boţanstvenim Pavlom mogli uzviknuti: Dobar rat ratovah, trku završih, veru
odrţah. Sad me ĉeka venac pravde, koji će mi u Onaj dan dati Gospod. pravedni Sudija (2.
Tim. 4, 78).

3) Uzdiţu se do nebesa i silaze do bezdana, peva sveti David (Ps. 106, 26).
Shvativši reĉeno na duhovni, mi naĉin imamo sledeću pouku: onaj ko postepeno ispunjava
duţnost ushodi na visinu stupnjeva vrline, a onaj ko se predaje nemaru silazi u bezdan
pogibli. Sada pogledajmo šta podiţe gore i šta spušta dole. Gore uzvodi
hristopodraţavajuće poslušanje, smirenoumlje koje sjedinjuje sa Bogom, te odstranjivanje
od samoprevaznošenja, od svih zahteva, od stremljenja ka prvenstvu, od ţelje za
isticanjem, od lukavstva, od zluradosti, od ĉastoljublja, od izazivanja smeha i podsmevanja,
od nadimanja i gordosti usled neĉega iz ranijeg ţivota (jer, ponekad neko govori: "Ja sam
bio nešto. . . ja sam imao nešto. . . ja sam uĉinio nešto", hvaleći se onim što bi trebalo da
sakriva i zaboravljajući, o sramoto, na svoj bogopodraţavajući ĉin). Dodaću još da [gore
uzvodi] sabranost, opštenje sa bratstvom, spremnost na iskanje oproštaja, saginjanje vrata
i glave, obaranje ka zemlji oĉiju i veĊa, skromno drţanje ruku i nogu, bezbriţnost u vezi sa
odevanjem, i pre svega i posle svega otkriveno iznošenje svakog duševnog pokreta. I da
ne bih rastezao reĉ, [gore uzvodi] svako drugo osećanje, raspoloţenje i delanje koje je
sliĉno navedenim. Dole, pak, spušta odsustvo straha Boţijeg, budući da, po apostolu, u
njegovom odsustvu nastaje svaka gorĉina i gnev i hula, kao i njihove posledice - gordo
mudrovanje, nadmenost lica, izokretanje (ili podizanje) oĉiju, širenje nozdrva, skupljanje
veĊa, podizanje kose.

4) Ja vidim da su se zbog mojih grehova neki od bratije pokvarili i zaboravili svoje
zavete pred Bogom, kao i strašnu opomenu da ćemo u budućem veku stati pred strašno
sudište. O bezumni i sporoga srca, [nevoljni] da u mislima drţe svoju saglasnost i rešenje
od poĉetka [monaškog puta]. Nismo li mi dali zavet da ćemo gladovati, biti ţedni,
nagotovati, trpeti podsmeh, napade, rane, pa i smrt? Gde su, meĊutim, takvi meĊu nama?
Ĉim nam se desi nešto neprijatno, mi se odmah smućujemo. Zamislite se svi o sebi i
prihvatite strah Boţiji. Neka se niko od nas ne usuĊuje da se vraća na ono što smo

39

odbacili. Nemojmo dozvoliti da, oplakujući svetovnjake zbog njihove sujete, sami
postanemo dostojni plaĉa i u ovom i u budućem veku zbog svoje grehovnosti. Kakva je
korist što ti govore: "Oĉe sveti"? Kakva je korist što od nas traţe blagoslov kada sami
ostajemo neblagosloveni i neobuzdani kao divlje zveri? Bog i Otac Gospoda našeg Isusa
Hrista neka saĉuva one koji pravo hode Njegovim putem, a one koji su se okliznuli neka
povede stazama zapovesti svojih.

27.
1) Dnevne crkvene sluţbe, oskudnost u opskrbljenosti, ispunjavanje pravila
opšteţića, kazne i epitimije zahtevaju mnogo napora i trpljenja; meĎutim, vi se
hrabrite budući da oni vode ka spasenju; 2) napredujte kako biste bili mudri za

dobro i nerazumni za zlo; neka naročito reč vaša bude skladna (1, 31)
1) Molite se i ištite od Gospoda da mi da reĉ da otvorim smirena usta moja radi

utehe i podstreka duša vaših. Jer, ja vidim, bratijo moja, da vi svakog dana preduzimate
veliki trud u vršenju bdenja i ispunjavanju molitvenog pravila, budeći se u ponoć ili i pre
ponoći i zatim u odreĊene sate, sedam puta na dan ispovedajući se Gospodu o sudbama
pravde Njegove. Vi preklanjate kolena i ĉinite mnoštvo poklona, uz odgonjenje zlih pomisli
i njihovo otkrivanje ocima, te podnosite stid i ispunjavate epitimije, ĉime se odbijaju
raspaljene strele lukavog. Dodaću još da pobeĊujete dremanje, da se uzdrţavate i
odsecate svoje ţelje u vezi sa hranom i pićem, odmorom i šetnjom (na šta je telo vrlo
lakomo), da izbegavate sukob sa bratijom, da pokorno nosite odeću koja je ponekad
prljava, neuredna, neugledna i pocepana. Osim toga, vi [stalno ĉujete]: "Nemoj reći. . .
nemoj gledati. . . nemoj pipati. . . nemoj ići. . . utegni se. . . nemoj biti malodušan. . . budi
uvek spreman. . . nemoj se odvajati", što je naporno, teško i gorko. Pa ipak, s obzirom da
je usmereno na spasenje duša naših, sve reĉeno treba da nam je slatko, lako i udobno
kako bismo sa apostolom mogli o sebi da kaţemo: Ali u svemu ovome pobeĊujemo kroz
Onoga koji nas je zavoleo, tj. Gospoda i Boga (Rim. 8, 37). Nama je pripremljen nebeski
venac, venac muĉeništva, te radost neizreciva i naslaĊivanje veĉnim dobrima. Hrabrite se, i
neka se ukrepljuje srce vaše, svi koji se uzdate u Gospoda (Ps. 30, 25). 2) Sve više se
upraţnjavajte u podviţniĉkom i blaţenom ţivotu vašem kako biste dugovremenim
prebivanjem stekli bogatstvo vrlina i uzrastajući telesno napredovali i u duhovnom uzrastu,
postavši mudri i iskusni u smirenju, poslušanju i odsecanju svoje volje, a nemudri i
nerazumni u prevaznošenju, protivreĉenju i lukavstvu: Jer će lukavi biti istrebljeni, a koji
strpljivo ĉekaju Gospoda naslediće zemlju (Ps. 36, 9). Nemojte dozvoliti da budete na
saplitanje jedni drugima u samovoljnom sluţenju, već neka se svako stara da izabere i
uĉini ono što ne priĉinjava štetu bliţnjem. Reĉ vaša, ĉeda moja, da biva svagda u
blagodati, solju zaĉinjena (Kol. 4, 6). Neka ona ne bude pokazna, gruba, gorda, teška,
bolna, neka ne diše zlobom ili taštinom, neka nije nepristojna, prepirna, svadljiva,
natrpana, smešna, nemarna i prazna, već uviĊavna, krotka, predusretljiva, prostosrdaĉna,
mirna, popustljiva, smirenoumna, blagopokorna, tiha, umerena, uredna, kako bismo njome
posluţili meĊusobnom spasenju i naziĊivanju. Davite porive Ċavolske pohote i progonite
gomile neprijateljskih pomisli, te ćete imati duševno zdravlje i blagostanje, napredak i
dobro provoĊenje ţivota, spremnost i pripravnost za sve dobro.

28.

40

1) Vi kao dobra zemlja za jednu ili drugi vrlinu donosite dobar plod; ja se time
tešim; ja se takoĎe divim što su se neki od vas posle ugodnog i znatnog ţivota

pomirili sa našim oskudnim i neznatnim ţivotom, te što su se svi odrešili od
tiranije srodničkih raspoloţenja i drugih pristrašća, što zaista predstavlja

mučeništvo; 2) meĎutim, i nagrada je velika; radi nje je podnošljivo zlopaćenje
našeg ţivota, koje je blisko sa prolivanjem krvi (1, 32)

1) Primajući reĉ mog smirenja, vi kao neka soĉna i dobra zemlja uvek donosite i
prinosite dobre plodove, sliĉno raju ukrašenom raznim krasotama vrlina. Jer, ja vidim i
prepoznajem šta se kod vas radi i za šta revnujete, te se kod jednog tešim krotošću naravi,
kod drugog - toplinom usrdnosti, kod jednog bezmeteţjem, kod drugog - ĉitanjem, kod
jednog - trudoljubljem, kod drugog - bdenjem, ili neĉim drugim. Kod svih se, pak, tešim
nepobedivom, neoslabnom i nesavladivom istrajnošću prebivanja u porecima našeg
opšteţića. I divim se kako su neki od vas ranije ţiveli sretno i u izobilju, da bi potom,
poĉevši da ţive za Gospoda, postepeno sve zaboravili i, postavši sasvim drugaĉiji, stali da
hrabro podnose sadašnje neudobnosti i lišavanja, ĉime izglaĊuju i poništavaju svoje ranije
grehove. Zaista, ljubav Hristova moţe sve: ona navodi i podstiĉe visoko[rodne] da se
smiravaju, one koji raskošno ţive - da se zadovoljavaju malim, bogate - da postaju bedni i
siromašni. Ja se još divim i svima onima koji su radi JevanĎelja Gospodnjeg ostavili sve: i
roditelje, i braću, i ţene, i srodnike, i otadţbinu, i kuće, i obiĉaje. Svako je, naime, nešto
milo ostavio. I ĉesto se dešava da je onaj ko je ţrtvovao nešto naizgled malo i što ne moţe
da se uporedi sa [ţrtvom] nekog visoko[rodnog], u stvari podneo veći i ogromniji trud. I
već samo odbacivanje prevlasti srodniĉke naklonosti ili proizvoljnih pristrašća dovoljno je
da mu se pripiše muĉeništvo i da stekne smelost da, sliĉno vrhovnom apostolu, usklikne
Hristu: Eto mi smo ostavili sve i za tobom pošli; šta će, dakle, nama biti, te da se udostoji
ĉasti da ĉuje: U novom ţivotu vi ćete sesti i sami na dvanaest prestola i suditi nad
dvanaest plemena Izrailjevih (Mt. 19, 27-28).

2) Nećemo li se mi sve više prinuĊavati na delanje i ĉinjenje prepodobnog s
obzirom da su nam pripremljene tolike nagrade? Kako da ne podnosimo sve skorbno i
teško u ţivotu po Gospodu, tj. napore uzdrţanja, bdenja, prekore, poslušanja, pouke,
ispovesti i sve ostalo zbog ĉega se na nas mogu primeniti proroĉke reĉi: Jer tebe radi
usmrćuju nas sav dan, smatraju nas kao ovce za klanje (Ps. 43, 23). Zaista, vi niste daleko
od toga. Zar se vi ne koljete odsecanjem svojih prohteva, ranjivim izobliĉavanjima i
uzajamno poslušnim naĉinom ţivota? I zar krv (premda ne ĉulno, ali svakako duševno) ne
teĉe iz srdaca vaših u navedenim sluĉajevima? Ipak, radujte se stoga što ne stradate
besplodno, već sebi pripremate venac slave, kao što govori apostol (1. Pt. 5, 4). Neka vas
oblista svetlost istinskog poznanja, ljubav prema Bogu, koja odvaja od sveta i ţelja za
veĉnim ţivotom, koja umrtvljuje pohotu. Neka vas oni sve vode i uzvedu do višeg stepena,
do cilja naše poboţnosti, do kreposti srca i nepokolebive ĉvrstine pomisli.

29.

1) Izlazak [iz tela] je blizu; meĎutim, neka on bude sa dobrim zalihama; 2) vi
ste celog dana na trudovima poslušanja i molitava; i nemojte popuštati, budući
da se u njima nalazi vaše spasenje; 3) ţivi trpeljivo u kinoviji usred lišavanja, u

odsecanju svoje vol"e i prohteva, i uniţenju i ostalim čulnim skorbima, što
predstavlja mučeništvo 4) do kraja treba trpeti u očekivanju učešća u radosti sa

svima svetima i u gledanju Vladičice Bogorodice i samog Gospoda (1, 33)

41

1) Ja smatram da se ja ne trudim uzalud saopštavajući vam reĉ mog smirenja, kao
što ni vi ne gubite uzalud vreme na njeno slušanje. MeĊutim, trud se neće otegnuti
doveka. Doći će, naime, vreme potpunog ćutanja. Mi nećemo veĉito ţiveti, budući da ćemo
u dogledno vreme, po opredeljenju Boţijem, ili ja ili vi izići iz ovoga ţivota. Ono što se od
nas ište jeste da pri ishodu odavde imamo dobre zalihe ispunjavanja zapovesti i ugaĊanja
Gospodu našem Isusu Hristu.

2) Ja vidim kako ste vi uvek usrdni u ispunjavanju svojih poslušanja: jedni u
pripremanju i peĉenju hleba, drugi u obraĊivanju vinograda, jedni na putu, drugi za
rukodeljem, tj. šivenjem, prepisivanjem, pranjem, peĉenjem, kuvanjem, pripremanjem
trpeze, u kovaĉnici, u skladištu, u bolnici. Uza sve, vi bez propuštanja idete na sve crkvene
sluţbe - na ĉasove (prvi, treći, šesti, deveti, na veĉernju i poveĉerje). Sabravši se, vi
poboţno stojite, pevate i molite se bez lenjosti i nemara. Ja ĉitav taj trud vaš, teskobu i
tegobu imam u mislima. Ipak, nemojte se predavati malodušnosti, budući da apostol
govori: Ali u svemu ovome pobeĊujemo kroz Onoga koji nas je zavoleo (Rim. 8, 37). Naš
trud jeste veliki, ali će nam kroz njega zasijati veĉno spasenje i bezmerna radost. Stoga
treba da se pri njemu radujemo i veselimo, te da se upuštamo u još veće podvige i da
ĉvrsto stojimo u borbi i muĉeniĉkom ţivotu našem po opšteţiteljnom ustavu, ne padajući ni
pod kakvom teţinom, ne okrećući se unazad i ne ustupajući ni pred ĉim skorbnim i teškim.

3) Molim vas da stojite i da preduzimate svako dobro i svaku vrlinu, te da, po reĉi
Gospodnjoj, trpljenjem svojim spasavate duše svoje. Obnavljate se svakodnevno, gledajući
na smrtni ĉas. Sve smatrajući drugostepenim, ĉuvajte poredak, razumnost i duhovnu
ljubav. Na svaki naĉin se udaljujte od pogubne drskosti kako biste jedni drugima bili
poslušni, kako ne biste roptali, prepirali se, zavideli i nadimali se. Dobro bliţnjega smatrajte
svojim, podnoseći sluĉajnu nepaţnju brata i blagoumno prihvatajući moguće prekore i
uvrede kao duševna lekarstva. Sve delajte i ĉinite krotko, iskreno, otkriveno, bez lukavstva
i smućenja, kao pred licem svagda ţivog Vladike našeg. Eto našeg muĉeništva. Zašto
ponekad neke vruće glave ištu da postradaju za Hrista od spoljašnjih muĉitelja? Podnosite
hrabro i po pravilu ovde (tj. u opšteţiću) muke, podvige i ispovesti, ne savijajući glavu pred
Vaalom, ne prinoseći dušu na ţrtvu strastima, ne odriĉući se onog što ste obećali i ne
napuštajući do kraja poprište kojim hodite, ni mesto na kome stojite, te ćete imati jednak
udeo sa onima koji su prolili svoju krv u muĉeništvu, kao što veleglasno svedoĉe sveti oci.

4) Nemojte misliti da je spasen onaj ko je jednom, ili nekoliko puta ponešto
pretrpeo. Spašće se, naprotiv, onaj ko blagodušno podnosi sve što se dešava do samog
kraja. Onaj ko na sredini ili pred kraj oslabi i otkaţe blaţeno poslušanje biće dostojan
ţalosti i ridanja kao pri brodolomu budući da ne samo gubi sav raniji trud, već neizbeţno
potpada pod osudu na dan pravednog suda Boţijeg. Stoga budite ĉisti i neporoĉni u svemu
i u sve dane svog ţivota radi slave Boţije, radi spasenja svoje duše i radi dobrog u dela na
nebesima sa ocima vašim. Neka bismo se udostojili da likujemo i da se radujemo sa
Antonijem Velikim, tj. sa svetlim svetilnikom, sa Evtimijem Bogonoscem i Pahomijem
Hristonoscem, sa mnogoopevanim Savom, sa Teodosijem sveblaţenim, sa Dorotejem
bogoprosvećenim, sa Domentijanom ravnoanĊelskim, sa Akakijem svesvetim, sa Dositejem
bogougodnim, sa Vasilijem uvek ţivim (tj. poslušnim)2*), sa Zaharijom odevenim u Duha i
sa Atrom, slugom Boţijim. I zašto da govorim o ostalima: sa Petrom i Pavlom, vrhovnim
meĊu dvanaestoricom apostola, sa [saborom] jeraraha, jereja i svetih muĉenika. Ĉak i ako
ne uspemo da stanemo u red sa njima, ipak nećemo biti lišeni njihovog viĊenja, besede i

2 Uporedi Ţitije svetog Teodosija Velikog, 11. januara, Prim. prev.
42

zastupništva. Nadamo se daćemo videti i samu GospoĊu, Svecaricu i Vladiĉicu našu Majku
Boţiju i pristupiti njenim stopama. Uostalom, mi oĉekujemo da vidimo i samog Vladiku svih
i Gospoda našeg, iako je [sliĉno oĉekivanje veoma] smelo. Jer, boţanstveni Pavle je rekao
da ćemo u novom ţivotu biti uzneseni na oblacima u sretanje Gospodu i da ćemo svagda
sa Njim biti (1. Sol. 4, 17). [Znajući] da nam predstoji takva slava, takva radost i takav
ţivot, ko, dakle, neće zaigrati, ko neće uzrevnovati, ko se neće zagrejati i okriliti ljubavlju
prema Bogu i rešenošću da ĉini sve neophodno, ma koliko ga koštalo?

30.
1) Radi izbegavanja promenjivosti treba se potčinjavati ustavu opšteţića koji
isključuje svako izdvajanje meĎu bratijom, koji sve podjednako drţi u delanju i
obezbeĎuje od padova; 2) i ranije su bivala iskušenja meĎu vama, ali je Gospod
pomogao te ste ih savladali; nemojte se predavati ni sada i proći će; 3) stojeći

kao na sudu pred Gospodom, drţite se u monaškim vrlinama, i sve više
napredujte u njima (1, 34)

1) Videći vaš napredak, ja proslavljam Boga i radujem se u Gospodu. Ipak, bojim
se promenjivosti i nepostojanosti ĉoveĉijih rešenja zbog nemoći volje i lakomislenosti. Jer,
nije blaţen samo onaj ko je zapoĉeo dobro delo, nego onaj ko se njime odlikuje, ko ga je
stekao kao naviku i ko je dostigao savršenstvo unjemu. MeĊutim, vrlo je teško uvek biti u
istom nastrojenju i ne potpasti pod prevrtljivost svezlobnog greha. Stoga molim i
preklinjem da hodimo istinskim putem Boţijim, carskim srednjim putem, ne skrećući ni na
desno, ni na levo. Naprotiv, po ustavu, zapovesti i zakonu opšteţića uvek ĉinimo ono što
nam priliĉi u svakom momentu ţivota. Opšteţiće zahteva da svi na svejednako gledaju i da
svi sve podjednako ţele. He treba da ima ni posebnih ţelja, ni pojedinaĉnih stremljenja, ni
samorazmišljanja, ni samoizabranosti, ni sakrivenih dovijanja i lukavstava, ni radoznalih
ispitivanja i upoznavanja, ni zanošenja mnogim, ni stremljenja ka mnogome, koja dovode
do iznemoglosti i trošenja snage. Opšteţiće voli uzdrţanje, molitvu, skrušenost, spavanje
na goloj zemlji sa ostalim delanjem, pri ĉemu je neophodno drţati se jednog pravila
blaţenog poslušanja. Njime sve treba obuhvatati i u svemu se rukovoditi, kao što
zapovedaju oci.

2) Molim vas da bodro stojite na kamenu vere i da bez saplitanja hodite stazom
vrlina. I neka oĉi moje ne vide ni jednog od vas plenom Ċavola zbog nekog greha, zbog
pohote tela, ili bolesti vlastoljublja, ili nadmenosti gordosti, ili taštine, ili neke druge strasti.
Vi ste se potrudili i u riznicu duša vaših sabrali bogatstvo vrlina. Neka se svako od vas seća
kakvim i kolikim iskušenjima je potpadao od svog stupanja u monaštvo, tj. kako je
iznemogavao, padao duhom i gubio nadu da će ostati ţiv zbog napada i rana od satanskih
pomisli ili zbog opšteţiteljnih napora i teškoća, te kako ga je blagi Bog proneo kroz sve kao
preko talasa koji se meĊusobno sukobljavaju, svakome pruţajući priliku da nasledi nagradu
u skladu sa trpljenjem. Gledajući, dakle, na te podvige, tj. na sve pretrpljeno i steĉeno,
nemojmo zaboravljati da svoje oĉi okrećemo i na ono što predstoji u sadašnjosti i šta nas
oĉekuje u budućnosti. Neka nas od naše dobre namere ne otrgne nikakva skorbna
sluĉajnost, bilo da dolazi od ljudi ili od lukavih demona.

3) Molim vas da uvek gledate ka Bogu i da zamišljate da se nalazite na poslednjem
izdisaju, da vidite sabor anĊela, da dajete odgovor svepravednom Sudiji, da dobijate

43

nagradu za dobro i da vam se uzvraća za zlo. Podvizavajte se dobro, bacajte sa vašeg puta
svaki kamen i prepreku i bodro ushodite na goru nebeskog ţivota sve dok ne doĊe
oĉekivani ĉas. Steknite [vrlinu] sveotkrivanja, izbegavajte vlastoljublje, [zavolite] uzajamno
poštovanje, jednodušnost, usrdnost za sluţenje, za rukodelja, za psalmopojanje, za bdenja
i za sva dobra i prepodobna dela. Vi već imate reĉeno. Ipak, ja govorim da biste vi još više
revnovali i da biste se još više obogatili. Vi ste reĉeno već stekli, ali ja vam napominjem da
se vi ustremljujete ka još većem sticanju u Hristu Isusu, Gospodu našem.

31.
1) Za sve što ovde pretrpimo, tamo ćemo imati neopisivu nagradu; nelenjosno
hodimo našim napornim putem za svetima koji su njime već prošli, i koji su bili
ljudi kao i mi; 2) on detaljno nabraja sve koji nose razne sluţbe po manastiru i
daje im zapovest: "Činite dela svoja kao pred Bogom, kao dela Boţija, u slavu

Boţiju" (1, 35)
1) Vi usrdno i paţljivo slušate moju smirenu reĉ. Stoga sam i ja pun usrdnosti da
vam oglašavam [istinu] i gotovo nenasit da u vaše sveštene duše sejem reĉi mojih
smirenih usta. Mi sada zajedno preduzimamo trud: ja govoreći, a vi slušajući i u delo
pretvarajući i ispunjavajući govoreno i slušano. A tada ćemo sa radošću i veseljem od
pravednog Nagradodavca Boga primiti nagradu za svoj trud, uzdahe, bedu, zamor, tugu,
za neznanje za pokoj, za spuštanje glave, za padanje duhom, dodaću - i za gladovanje,
ţeĊanje, ostavljanje roditelja, drugova, braće, srodnika, rodbine, otadţbine i svakog
zemaljskog blaga ovog sveta. Kakvu nagradu? Neuvenjivu i veĉnu slavu i ĉast, radost i
veselje i neobjašnjivi i neugasivi ţivot, nenasitu sitost i nasladu na nasladu onim
neviĊenim, neĉuvenim i neizgovorenim dobrima, Carstvo nebesko, usinovljenje i nasleĊe
Gospoda našeg Isusa Hrista, istinitog Boga i Cara vekova. Gledajući na reĉeno, nemojmo
se razlenjiti niti padati u malodušnost, ma kakve nevolje da nam se (ovde) dese u našim
poslovima i naporima, tj. kada nam nalaţu da ĉinimo ĉas jedno ĉas drugo, i kada se na
poslušanju i pri potĉinjavanju desi da osetimo ţalac u srcu. Naprotiv, po apostolskoj reĉi,
što je za nama zaboravljajući, a stremeći za onim što je pred nama (Fil. 3, 13), mi treba da
sarevnujemo u boţanstvenoj ljubavi svetima koji su se usavršili ili kroz muĉeništvo ili kroz
ĉisti ţivot. Šta, dakle? Zar oni nisu bili ljudi kao i mi i zar nisu imali udela u istim strastima
kao i mi? MeĊutim, oni su ushteli i izobilno zavoleli. I mi ukoliko hoćemo moţemo da se
pribliţimo Bogu i da poţivimo visokim ţivotom.
2) Molim vas, budite paţljivi prema svojim poslušanjima i priljeţno se trudite u
njima: krasnopisac u ispravnom i jednakom pisanju sa ljubavlju i trpljenjem; skladišnik u
sreĊivanju skladišta i neumornom zadovoljavanju telesnih potreba, u davanju i primanju
bez lenjosti i sa priliĉnom mirnoćom, pristojnošću i izvinjenjem po potrebi; zemljodelac u
kopanju vinograda; ili u ma kakvom drugom delanju, tj. zemljoradnji, prenošenju tereta i
sliĉno. Izbegavajte roptanje, ne zaboravljajući stihoslovlje (tj. ponavljanje nekog stiha iz
Psaltira), ĉuvajući ćutanje i beţeći od praznoslovlja. Vrtlar i baštovan neka se trude
obraĊujući vrt i baštu i pruţajući bratiji dovoljno povrća i plodova. Kuvar neka se trudi u
spremanju jela, podnoseći vrelinu ognja i svako staranje zbog svog dela bez roptanja.
Bolniĉar neka se trudi u svestranom staranju za uspokojenje nemoćne bratije, jednome
pruţajući pogodnu hranu, a drugome reĉ utehe i umirenja radi leĉenja duševnih i telesnih

44

bolesti. Kanonarh neka se trudi oko poretka i urednog i pravilnog pojanja i razgovetnog
ĉitanja. Na isti naĉin i kandilar, i onaj ko priprema pergament, i pekar, i kovaĉ, i trpezarac,
i zlatar, i kotlar, i zidar, i krojaĉ, a takoĊe i vratari, i buditelji, i straţari, i uĉitelji, i najzad
ekonom i pomoćnik ekonoma i svi - vršite svoje delo kao pred Bogom, kao delo Boţije i u
slavu Boţiju.

32.

1) Carski put znači da se sve čini po ustavu; onaj ko odstupa od njega skreće ili
u suvišak ili u manjak; moguće je i odstupanje, ali sa znanjem igumana; u
suprotnom ono neće završiti dobrom; 2) podvig početnika se sastoji u

odvikavanju od duševnog i telesnog i navikavanju na duhovno; meĎutim, kad
on okusi duhovnu sladost, demoni podiţu druge i teţe teškoće; ko se, pak,
preda rukovoĎenju igumana neće biti u opasnosti (1, 36)

1) Prilikom putovanja ponajpre nepriviknutost na trud hoĊenje ĉini teškim i
napornim. U nastavku, pak, nakon razmrdavanja mišića i tela, ono postaje manje naporno i
teško. Sliĉno biva i na putu Gospodnjem. Po ispitivanju napora i iskušenja, Bog nam je već
dao da poznamo i uvidimo koji je put prav, a koji pogrešan, te kako da doĊemo do kraja.
Hodimo carskim putem i merimo njegove hvatove, po reĉi otaca, izbegavajući obostrane
strmine, tj. i nedostatak i izobilje, koje se javljaju pri dejstvovanju mimo ustanovljenog
pravila i zapovesti ili u odnosu na hranu, ili na piće, ili na bdenje, ili na ĉitanje, ili na
izgovaranje (Psalama i molitava), ili na molitvu, ili na ćutanje, ili na skriveno delanje srca.
Naravno, dozvoljena su i odstupanja od uobiĉajenog poretka, premda uz savet i znanje
[starešine]. I reći ću vam da je sve što se ĉini sa mojim znanjem i sve što mi se otkriva
jeste svetlost, premda i jesam grešnik. Onaj ko se skriva od mene hodi po tami i ne vidi
kako se pribliţava strminama pogibli. Misleći da ugaĊa Bogu, on ga razgnevljuje i za druge
postaje vinovnik saplitanja. Prema tome, ĉeda moja, idite putem na koji nas priziva zakon
poslušanja, izbegavajući da shvatite ono što je teško za shvatanje i ne ispitujući delo
poslušanja koje nije za ispitivanje, kao ni moje raznovrsne igumanske naloge.

2) Podvig za poĉetnika jeste da odbaci svetske navike i narav, ostavljajući
stremljenja srca koja su se ranije obrazovala. Kao od bure i uznemirenosti, on od
nepostojanih briga i strasnih dela treba da stupi u pristanište bezbriţnosti i bogoljublja.
MeĊutim, još je veći i teţi podvig saĉuvati neranjivost nakon okušanja pokoja kroz beţanje
od svetskog meteţa. Jer, na nas ustaju druge pomisli. Na nas na moru ovog ţivota
napadaju drugi pirati, tj. demoni, koji pokušavaju da potope laĊu duše naše sa svim
dobrom koje nosi. MeĊutim, ukoliko se budemo usrdno koristili blagoprijatnim vetrovima
smirenoumlja i ne ponizimo dostojanstvo našeg kormilara kroz samovoljnu saglasnost (na
drugo usmerenje laĊe), mi ćemo nesumnjivo dostići pristanište Carstva nebeskog. Eto, ja
vas šaljem kao ovce meĊu vukove. Budimo, ĉeda moja, mudri kao zmije i bezazleni kao
golubovi (Mt. 10, 16), ĉineći dobra i prepodobna dela i trudoljubivo obavljajući svoje
rukodelje. Blaţeni su oni koji trpe i koji se smiravaju, a ne oni koji lutaju kao oblaci i uzalud
troše ĉas za ĉasom i dan za danom. Oni nisu ugodni ni nama ni Gospodu.

33.

1) Pri saznavanju načina ispravnog ţivota iz Reči Boţije treba da se sećamo
ţitija svetih, koji su [vrline] već ispunili, započinjući strahom Boţijim i

završavajući dubokim smirenjem; 2) ne treba da se prevaznosimo prirodnim
darovima - glasom, pevanjem i slično, već da se svi ukrašavamo

45

smirenoumljem, iz koga proističe svako dobro, i radi koga se [daju] svi darovi
blagodati; 3) drţeći se smirenoumlja napredujte u svim vrlinama; naročito u

borbi sa pohotom, odbijajte prve priloge i ograĎujte se od njih (1, 37)

1) Reĉi mog smirenja koje su vam upućene nisu ni zakonske, ni naredbodavne, ni
prazne, već, kako mi se ĉini, pouĉne i utešne, podsećajući na uĉenje i ţivot naših
boţanstvenih otaca. Nama je boţanstvena blagodat već otkrila šta je prepodobno i
pravedno i blagoĉastivo. Vi taĉno znate gde i kako treba usmeravati svoje hoĊenje kako
biste dobili Carstvo nebesko. Iz dana u dan se sećajte u ĉemu se sastoji spasenje Boţije
ikakva su bila boţanstvena dela prepodobnih otaca. Po njihovom obrascu ţivo ukrašujući
svoje duše bojama poboţnosti, podraţavajte njihov ţivot. Oni su kao naĉelo i svrhu svog
podviţništva imali najdublji srdaĉni strah Gospodnji. Iz njega je u njima zasijalo pred
Gospodom visoko smirenoumlje, kojim satanske zamke nisu smatrali ni u šta. Naprotiv, oni
su njime svezali samoga saplitaĉa, poloţivši ga, po reĉi JevanĎelja (up. Lk. 10, 19),
savladanog i ismejanog, ispod nogu svojih. Od mnogih svetih navešću vam kao primer
onoga o kome se juĉe ĉitalo na jutrenji. Ĉitalo se o prepodobnom Siluanu i vaše uši su
paţljivo slušale slovo. Vi znate kako se on prekrasno pokazao posle pristupajućeg izricanja
zaveta, kako je porazio Ċavola oruţjem smirenja, kako ga je potopio u moru suza i kako je
uzišao na visinu dobrog ţivota, pokazavši u sebi savršeni obraz velikog oca našeg
Pahomija. I premda je ţiveo kratko, on se pokazao kao viši od Teodora Osvećenog,
Petronija triblaţenog i Orsisija sveopevanog i ĉitavog onog bratstva, budući odavde
prenesen na nebesa uz anĊelske pesme.

2) Eto koliko je veliki dar blaţenog smirenoumlja. I nema ni jednog svetog koji je
ugodio Bogu mimo te vrline. U nju se i vi obucite. I odvojivši se paţnjom od lepog glasa,
melodije, prijatnog ĉitanja i ostalih prirodnih darova i sposobnosti, sveusrĊe ustremimo na
dostizanje tog cilja. Ja neću da kaţem da treba sasvim odbaciti navedena dobra svojstva,
već da ih treba smatrati drugostepenim: njih treba postaviti iza gospodarice vrlina. Jer,
ukoliko se usled navedenih dobrih svojstava veliĉamo pred onima koji su rĊavog glasa, ili
se pre nekim gordimo, ili se prevaznosimo pred onima koji slabo i neuko ĉitaju, ili
podiţemo obrve pred onima koji nemaju glas i rĊavo pevaju, mise svakako uzalud trudimo
i ne puštamo strele u cilj, već protiv sebe samih, te zbog sliĉnog propusta postajemo plen
zveri iz bezdana, tj. Ċavola. Nemojmo tako, ĉeda moja. Naprotiv, sa smirenjem i
razgovarajmo, i radimo, i ĉitajmo, i pevajmo, i hodimo, i jedimo, i odgovarajmo. Sve sa
smirenjem radimo, te ćemo ugledati slatki, mili i presvetli plod vrline koja nas ĉini
podraţavaocima Boga. On, naime, govori: Nauĉite se od mene; jer sam ja krotak i smiren
srcem, i naći ćete pokoj dušama svojim (Mt. 11, 29). U njoj zaista obitava pokoj, radi nje
se talasi blagodati podiţu u duši, njome isijava ĉistota srca, od nje dolazi obilno izlivanje
suza, iz nje izbija skrušenost, u njoj je mudrost, razum, poboţnost, uzdrţanje, bezmeteţje i
svako drugo vidljivo i slavljeno dobro.

3) Eto moje reĉi o prepodobnom smirenoumlju. Vi, pak, ĉeda Boţija i ĉeda mog
smirenja, donesite dobre plodove pošto ga kao seme primite kao dobra zemlja, neko po
trideset, neko po šezdeset, a neko po sto, u skladu sa darom Boţijim. Ĉuvajte se od
svakog zlog i rĊavog dela, beţeći od drskosti i ištući bratoljublje. Odvraćajte se od
podmuklosti i zavolite bezbriţnost. Jer, kaţe se: Nezlobivi i pravedni prianjahu uza me (Ps.
24, 21). Niko neka nema posebnu naklonost prema drugome, neka bezbradi nemaju smelo
obraćenje prema bezbradima i neka ne ostaju zajedno u skrivenim i tamnim mestima. Svi
nepokolebivo stojte protiv napada Ċavola, gaseći poţar pohote boţanstvenim molitvama i
vapajima. Nije neobiĉno što strasti dolaze. MeĊutim, naša je duţnost da ih odmah, od prve

46

pojave odbijamo. Došao je neprijatelj, pustio strelu i pobegao. Ti, pak, skupi oĉi svoje duše
ukoliko ti kušaĉ navede neko nepriliĉno uobraţenje. Odbaci daleko udicu slasti dok gorki
lovac na greh pokušava da mamac uvede u srce. Zatvori uši svoje kada poĉne da ti nudi
laţljivu reĉ onaj koji je Evi u uši našaptao smrt. He dodirni, ne okusi, ne opipaj (Kol. 2, 21)
kada ti pristupi pripremaĉ i zgotovitelj grehovnih slasti bilo da sediš ili hodiš (tj. bilo da si u
kući ili na putu). Nemoj ih primati: zatvori se sa svih strana i budi kao ograĊeni grad. Budi
kao gvozdena stena i nepokretni kamen kako bi ostao nepokolebiv ma koliko se na tebe
ustremljivali vetrovi. Hrabro odbijaj demone da bi bio dobar vojnik Gospodnji, nosilac
Hristovih zapovesti i muĉenik blagodati i kako bi imao smelosti da kaţeš sa apostolom:
Dobrim podvigom se podvizavah, put završih, veru odrţah. Sad me ĉeka venac pravde (2.
Tim. 4, 78).

34.

1) Radi predupreĎenja smućivanja protiv poretka treba obaveštavati
nastojatelja čim se primete zamisli i uzbune; 2) neka svako po običaju vrši

svoje delo, trpeći i boreći se sa strastima i pohotama (1, 38)

1) Prebivajmo u onome u ĉemu smo postavljeni i nemojmo zamišljati ništa što
prevazilazi našu meru. Ako se i desi nešto sliĉno, nemojmo biti uporni. Ĉedo, ukoliko
primetiš posebna druţenja i podvajanja, udalji se od njih. Ukoliko ti neko pristupi sa sliĉnim
predlogom, odskoĉi od njega i nemoj se saglasiti ĉak ni da ga ĉuješ. Beţi kao od ognja
ukoliko ĉuješ neke reĉi koje mogu da pokolebaju tvoju veru prema nastojatelju i oslabe
tvoju ljubav prema njemu. Jer, šteta od reĉenog, malo po malo ulazeći u srce, doći će do
samih osnova spasenja. Osim mene nemojte imati ni jednog tajnika i tajnovoditelja ukoliko
hoćete da budete moji istinski poslušnici. Nemojte zle reĉi smatrati bezopasnima, govoreći:
"Ništa ne znaĉi zanimati se time". Nije tako, deco moja, nije. Ukoliko neko na opštu štetu
skrene u neverje, vi treba da doĊete i sve kaţete. Moţda će neko iz neznanja i
nerazumnosti reći: "Za tako nešto će me bratija osuditi i zamrzeti". He, uopšte. Jer, ukoliko
oni nisu moja istinska ĉeda, zašto bi i imao pohvalu od njih. A istinska ĉeda će ići za tobom
i pohvaliti te. Jednom reĉju, ja vas molim i napominjem vam da se svecelo i u svemu
oslonite na mene, te da niko ništa nema utajeno i sakriveno od mene. U suprotnom će se
stvoriti ţestoka rana.

2) Nastavljajući vaša ranija dobra dela, sapodvizavajte se i jednodušno dovodite do
kraja vaše hoĊenje u Gospodu. Sve hrabro podnosite: i uvrede, i napore, i teskobu, i
raspaljivanje tela, i pomraĉenje pomisli, i nailazak lenjosti i mrzovolje i sve drugo što nam
se obiĉno dešava imajući jedinstvenu pomoću nepostidnom uzdanju u Boga i strogom
ispunjavanju zapovesti Gospodnjih, te sećanju na smrt i odsecanju svojih prohteva. I
udostojićete se muĉeniĉkog venca i likovaćete sa anĊelima u Carstvu nebeskom.

35.

Projavljivanja dejstva Duha Svetoga i duha laţi na nama, na koja se ukazuje da
bismo znanje koristili radi revnovanja (za prvo) i izbegavanja (drugog) (1, 39)

Neprijatelj se svagda sa besom ustremljuje na nas. MeĊutim, on se uvek okreće
nazad boţanstvenom silom i molitvama mog i vašeg oca. On sebi nalazi plen jedino ukoliko
mu neko da mesto, tj. ukoliko od sebe odagna Duha Boţijeg i primi tuĊeg duha, koji ga uĉi
da ĉini i govori ono što sam voli. Kako biste nauĉili da raspoznajete oba dejstva, ja ću vam
ukazati na njihove odlike. Oni koji imaju Duha Svetoga projavljuju radost, mir,
dugotrpljenje, ljubav, te proiznose reĉi koje su slaĊe od meda i saća, koje, po reĉi

47

Gospodnjoj, proizilaze iz suviška srca i sluţe na prosvećenje i utehu onih koji ih slušaju. Od
njih se neprestano ĉuje: "Oprosti ili blagoslovi oĉe; ja sam nerazuman i jedini grešnik; ja
sam nedostojan da se ubrojim u bratstvo i gori sam od svake tvari". Onaj ko sliĉno govori i
oseća svakako ima Duha Svetoga. Hoćete li ĉuti kakve su odlike i suprotnog duha? Srce
onoga ko ga ima izbacuje jarost, gnev, osuĊivanje, klevetu, neverje, odbojnost, mrţnju,
drskost, neposlušanje, protivreĉenje, tvrdoglavost. Od takve duše se udaljila svetlost,
svetost i prepodobnost. Od nje je odstupilo smirenje, skrušenost i trpljenje. U njoj su
presušile suze, plaĉ i srdaĉni bol. Od nje se odvojilo nebesko zrenje, sećanje na smrt i na
anĊele, koji će je pratiti po smrti. Od nje su se u mraku zaborava sakrile misli o
svesvetskom stajanju pred strašnim sudištem Hristovim, o groznom sudu i o nemogućnosti
odgovora za sve što se mislilo, govorilo i ĉinilo od samog roĊenja, a ne samo od vremena
stupanja u monaštvo. Ja vam sve reĉeno izlaţem kako biste videli ĉega da se drţite i šta da
izbegavate. Jer, ja imam jednu ţelju i jednu molitvu, tj. da svi postanete sinovi svetlosti i
dana, naslednici Boţiji, sunaslednici Hristovi, izabrani i osvećeni sasudi koji su jednim
Duhom sjedinjeni kako biste na delu poznali i srcem ispitali ono što je rekao sveti David:
Gle, šta je dobro, ili šta je krasno, nego da braća ţive zajedno (Ps. 132, 1), mirno i
jednodušno.

36.

1) Podvizi su neophodni; oni mudre ne zadrţavaju u napredovanju, s obzirom da
za svaki postoji posebna nagrada; 2) uz moje rukovoĎenje prilaţite i svoje

razumevanje dobrog i uzajamno bodrenje, budući da imamo zajedničko delo; 3)
prebivajte u dobrom, čuvajte revnost, drţite jezik, čuvajte oruĎa i stvari i molite

se (1, 40)

1) Nama je neophodan trud, duhovni znoj, boţanstveni podvig, ispravna revnost i
duševno nastojanje kako bismo stupili na poprište i dobro dostigli do njegovog kraja, tj.
kako bismo posle prepodobne smrti bili ovenĉani vencem pobede. Vi i sami znate da napori
donose pokoj, da se skorbi nagraĊuju radošću, da se stenjanje napaja duševnom utehom,
da teskobe otvaraju prostor, da glad i post sazdaju besmrtno likovanje, da ţeĊ i suvota
grla toĉe vodu koja teĉe u ţivot veĉni (Jn. 4, 14), te da uopšte oni koji seju u suzama,
ţanju u radosti (Ps. 125, 5), kao što nas uverava psalmopojac sveti David. Napisano je:
Kad ovo znate, blaţeni ste ako to tvorite (Jn. 13, 17). Ĉovek bezuman neće poznati, i
nerazuman neće ih shvatiti (Ps. 91, 7). Vi ste, pak, umni, dobrog srca, blagorazumni,
paţljivi i rasudljivi. Vi ste poneke vrline već dostigli, poneke dostiţete, a poneke ćete,
dodaću, još dostići. Jer, zapovesti nemaju mere i ĉovek utoliko smatra da je daleko od njih
ukoliko bolje poznaje Boga.

2) Ja vam dajem zakone i rukovodim vas, od jednoga zadrţavajući, u drugome
utvrĊujući i ukazujući kuda da upravljate svoje hoĊenje. Vi mi verujte u svemu i povinujte
se svemu što ţelim od vas po zapovesti kao ţelezo u rukama kovaĉa. Od reĉenoga vaše
plovljenje postaje bezbriţno i vaš ţivot bez nevolja. Razumevajući šta je dobro i korisno, i
vi sami meĊu sobom ĉinite [neophodno] i napominjite jedni druge. Jer, svi mi imamo u
vidu ono što je korisno za sve. Mi kao da se nalazimo na brodu koji plovi po moru, na
kome je i kormilar i mornar zauzet opštim delom. U sliĉnom odnosu stojimo i mi, tj. ja i vi.
Moje je delo da drţim u rukama kormilo i da bodro upravljam brodom, imajući oĉi
obraćene na nebo i pogledajući ka zvezdama pravde radi usmeravanja plovidbe. MeĊutim,
i vi treba da ste bodri, te da svako ĉini svoje delo. Vi treba da se obazirete levo i desno
kako ne biste naleteli na nešto što izaziva brodolom, tj. na plićak ili podvodne stene. Uţad

48

treba da drţite u pripravnosti, ponegde popuštajući i ponegde zateţući, te da ĉinite sve
neophodno kako bi naš brod uspešno stigao u pristanište spasenja duša naših. Stoga ste vi
i ostavili svet, njegove obiĉaje i sva telesna zadovoljstva i utehe.

3) Bratijo, istrajmo u podvizima, trpeljivo se upraţnjavajući u duţnostima i ja sam
uveren da ćemo dobiti vence, postati graĊani neba i blaţenstvovati u [mestu] od koga je
odbegao svaki bol, tuga i uzdisanje(Is. 35, 10). Budite ĉvrsti, prihvatite silu i svetilnik vaše
revnosti neka gori jelejem postojane priljeţnosti kako se ne bi ugasio i kako ne bismo
neţeljeno postradali kao lude devojke (up. Mt. 25). Oci ĉasni, steknite bezmeteţje. He
kaţem da uopšte ne treba da govorite (što ne bi bilo izvodljivo u vašem ţivotu), već da ne
govorite o nepriliĉnim stvarima i da ne pobuĊujete smeh. Jer, mudrost kaţe da priĉljivost
neće izbeći greha. Štedeći usta ti ćeš biti razuman (Priĉ. 10, 19). Budite paţljivi u
ispunjavanju vaših poslušanja i nemojte biti nemarni kako ne biste kvarili neophodne
stvari, na primer kola, ili ralo, ili sekiru, ili ĉašu, ili tanjir ili nešto drugo, usled ĉega bi se
desio zastoj i usled ĉega biste vreme neophodno za duhovno delo potrošili na ispraznosti.
TakoĊe se svagda molite da vam se pošalje pomoć odozgo protiv nevidljivih i vidljivih
neprijatelja u Hristu Isusu, Gospodu našem.

37.

1) Imajući veru i ljubav prema meni vi se trudite; neka oni koji nalaţu poslove
budu razumni, a potčinjavanje neka bude verno; 2) budite tuĎi smehu i

uzajamnom ogorčavanju; jedni prema drugima budite blagi, učtnvi i beţite od
svega prekornog i sablaţnjivog (1, 41)

1) Ja molim Boga da se ne umanji vaša vera i da ne ohladni vaša duhovna ljubav
prema meni smirenom, već da svi budemo utvrĊeni u istom razumu (1. Kor. 1, 10) i u
jednakoj revnosti za ispunjavanje zapovesti Gospoda našeg Isusa Hrista. Ja znam da se vi
zlopatite, da trpite lišavanja, da nosite teške napore, da prolivate znoj. Ipak, nemojte
slabiti, molim vas, radi ljubavi Gospodnje, i produţite da se trpeljivo podvizavate dobrim
podvigom kako biste sa likovanjem bili ovenĉani na nebesima. I ja bih ţeleo da se zajedno
sa vama trudim, ali me ometa bolest nogu. I ja bih ţeleo da zajedno sa vama izlazim na
dela i da radom smiravam svoje telo. Jer, blaţeno je po silama se truditi zajedno sa
bratijom i prepodobno je uĉestvovati u poljskim radovima. Vi sliĉnim naporima osvećujete
svoja tela i duše ĉinite bestrasnim kao istinski delatelji Gospodnji, naravno ukoliko na
doliĉni naĉin ostvarujete ono što vam je naloţeno, tj. ukoliko stariji i rasporeĊivaĉi sa
strahom Boţijim i sa saosećanjem prema bratiji ĉine nareĊenja, a potĉinjeni prema starijim
drţe pokornost i poslušanje. Vi rasporeĊivaĉi pazite da ne dodajete trud na trud i da ne
nareĊujete bez saosećanja i staranja, već budite pravedni, milosrdni, bratoljubivi i
rasudljivi, budući da sva bratija nisu jednake naravi, uzrasta i snage. Vi ste jedino pod tim
uslovom dobili starešinstvo nad bratijom. I blaţeni ste ukoliko dejstvujete na [opisan
naĉin] s obzirom da će veliki darovi i dobra biti vaše nasleĊe u veĉnosti. I svi potĉinjeni
pazite da smireno prihvatate naloge starešina i da dejstvujete blagopokorno od srca.

2) Neka meĊu vama ne bude smeha kako ne biste rastuţili Gospoda, neka ne bude
praznoslovlja kako ne biste oţalostili Duha Svetoga, neka ne bude mrţnje kako se ne biste
ogorĉavali. Jer, apostol je rekao: Svaka gorĉina i gnev i ljutina i vika i hula sa svakom
zlobom, neka su daleko od vas (Ef. 4, 31), i još: Nikakva rĊava reĉ da ne izlazi iz usta
vaših, nego samo dobra za izgraĊivanje onoga što je potrebno, da donese blagodat onima
koji slušaju (Ef. 4, 29). A budite meĊu sobom blagi (Ef. 4, 32), tihi, bratoljubivi, podnoseći

49

jedan drugoga u ljubavi (Ef. 4, 2). Nosite bremena jedan drugoga (Gal. 6, 2) snishodeći,
opraštajući i poštujući jedni druge, ustupajući drugima prednost u poboţnosti i strahu
Boţijem. Ukoliko hodite i ţivite na opisani [naĉin], vi ste moji svetitelji, ili pre - Boţiji, vi ste
anĊeli Njegovi na zemlji, poklonici sile i sluţitelji slave Njegove, naslednici Carstva
nebeskog, saţitelji svetih i ţitelji raja, kojima je dano da se naslaĊuju nezamislivim dobrima
koja su im pripremljena. Stoga se ja molim, ištem i umoljavam da se vaše noge svagda
upravljaju prema Bogu, da napredujete u sili kreposti Njegove, da meĊu vama nema
sablazni, ni saplitanja, ni smrtonosne neposlušnosti, ni nesretnog roptanja, ni usmrćujuće
drskosti, ni prekorne ţelje zlog, niti bilo ĉega zabranjenog i prestupnog. Neka vam Gospod
Bog da mirnog anĊela, vernog nastavnika i ĉuvara duša i tela vaših koji će danonoćno
odgoniti od vas zle demone i rukovoditi vas u dobrom ţivotu.

38.
1) Način ţivota u poslušnosti je viši od svih [ostalih]: njega je i Gospod izabrao;
2) hodite dobro tim putem, trpeći i ne znajući za umor; jer, blizu je smrt i kraj
svemu; nemojte zaboravljati, meĎutim, ni druge vrline, naročito ljubav (1, 42)

1) Molim vas i preklinjem stojte, trpite hrabro, budite blagodušni i krepite se
sećajući se slave koje su se udostojili triblaţeni i sveti poslušnici. Naravno, u skladu sa
naĉinom ţivota kojim je ugodio Bogu svako će dobiti svoje blago u budućem ţivotu. Pazite.
Veliki su, naravno, oni koji su se radi Bora sakrili u gorama, pećinama i jarugama
zemaljskim, tj. stubnici, pešternici i zatvornici i oni koji su nekim drugim naĉinom ţivota
proslavili Boga. Neka vam je poznato da ni sam Razdavaĉ darova po dolasku na zemlju nije
izabrao ni pustinjski, ni stubniĉki, niti neki drugi naĉin ţivota, već je blagovoleo da poţivi u
poslušanju, kao što sam govori: Jer sam sišao s neba ne da tvorim volju svoju, nego volju
Oca, koji me posla (Jn. 6, 38). I opet: Jer ja ne govorih sam od sebe, nego Otac moj koji
me posla On mi dade zapovest šta da kaţem i šta da govorim (Jn. 12, 49). Opasavši se
ubrusom i prihvativši delo sluţenja, On je omio noge uĉenika i nešto kasnije rekao: Aja
sam meĊu vama kao sluga (Lk. 22, 27). Prema tome, Gospod i Vladika svih je blagovoleo
da primi naš poslušniĉki naĉin ţivota, a ne neki drugi. I nije li za nas utešno i radosno što
provodimo ţivot koji je sliĉan Njegovom? I da li je umesno da mi druge oblike ţivota
ublaţavamo više od našeg? Ukoliko, naime, doliĉno i taĉno provodite taj ţivot, vi ni sami
nećete hteti da ublaţavate neki drugi. Stoga i u Staračniku moţe da se proĉita kazivanje
da je po otkrivenju od tri podviţnika onaj koji se nalazio u poslušanju pretpostavljen
pustinjaku i bolesniku koji sa radošću podnosi bolest. Da, bratijo moja, zaista je veliki ţivot
naš i oni koji ga provode bez sumnje će se proslaviti sa Avraamom, uzlikovati sa
muĉenicima i naseliti sa pravednicima.

2) Hodite dobro, nemojte se zaustavljati i neka vas ne vara zavidno oko Ċavola.
Namaţite noge jelejem trpljenja kako biste, rasplamtevši se duševnim stremljenjem, bili u
mogućnosti da dovršite svoj put. Obucite se u odoru pravde i radovanja i pijte vodu ĉistote
i zdravoumlja. I neka niko ne govori: "Dokle ćemo". Jer, ta reĉ je reĉ lenjivca. Mi nismo
hiljadugodišnji. Danas ili sutra [će doći] smrt. Mi ćemo dobro ĉiniti i hoditi otaĉkim
zakonom ukoliko je svakodnevno stavljamo pred oĉi. Tim zakonom su se upravljali oci naši
u malobrojnim danima ovog ţivota. Neka meĊu vama po svetoj molitvi moga oca bude
milost, mir, ljubav, poslušnost, blagost i uzajamno pomaganje i neka se od vas udalji
zavist, mrţnja i sujeta. Tako ţivite i tako dejstvujte.

50