Dobrotoljublje tom 4

90.

1) Na meni je dug da vas uvek podstičem na borbu, a na vama - da uvek budete
duhovno naoruţani i da se borite; 2) nije umesno da se ţalimo na dugotrajnost
borbe; on navodi primere boraca i savetuje hrabrost; 3) ne treba da se plašimo

privida: neustrašivost i molitva su najbolja sredstva protiv njih (2, 13)

1) Ja po neophodnosti moram uvek da se obraćam sa reĉju utehe i saveta vama
koji se trudite do premora na delu Boţijem, tj. na vašem blaţenom i mnogonapornom
poslušanju. Kad bi se vaš podvig i vaša borba sa napadima neprijatelja prekidala u bilo
koje vreme, i moje tešenje i savetovanje bi se prekidalo. MeĊutim, oni nikada ne prestaju,
te ni danju ni noću ne daju pokoja. Stoga po svoj pravednosti i na meni leţi dug da
srazmerno u vaše duše dodajem i utehu, i podsticaj, i nadu, i silu, i bodrost, i revnost za
istrebljivanje nevidljivih pukova koji su se podigli protiv vas. Vojnik, kao što znate, uvek
treba da dejstvuje kao vojnik, strogo se drţeći svega što zahteva njegovo zvanje. Stoga i
vi, istinski Hristovi vojnici, uvek treba da gledate da li je vaše oruţje u redu, da li imate
maĉ poslušanja, oklop vere, kacigu nade na spasenje, štit smirenja, luk molitve i sve drugo
što je neophodno za naše duhovno vojnikovanje. I mnogo je lepše i divnije videti vojnika
Hristovog koji ima sve navedeno, negoli telesnog vojnika u njegovom punom naoruţanju.
Stoga se, ĉeda moja, [postarajte] da se naoruţate, ogradite, doterate, ratujete i
pobeĊujete Ċavola koji vas napada. I nemojte se ĉuditi niĉemu što se dešava sa vama, tj.
ni udarcima koje primate, ni strelama, ni pokliznućima, ni padovima. Jedino [se postarajte]
da brzo ustanete.

2) Neki se bune, ĉude ili ĉak padaju i u oĉajanje stoga što ih tiraniše ili sramna
pohota, ili neprijateljstvo, ili hula, ili zavist, ili izmenjivost ili nešto drugo sliĉno. Ja se, pak,
divim njima samima. Kaţi mi, brate, zar oĉekuješ da ćeš vence dobiti bez truda i nevolja,
bez borbe i pobeda. MeĊutim, neko govore: "Ja imam već toliko godina, toliko puta sam se
spremao, ispovedao i priĉešćivao, izobilovao suzama i uzdasima, bio koristan i bratiji i
onima koji ţive sa mnom u njihovoj nemoći". Avaj, kakva mudrost. Kaţi mi koliko se godina
nalaziš u borbi. Tri, pet, deset. Blaţena ama Sara se ĉetrdeset godina hrabro borila sa
demonom bluda i sve hrabro podnosila. Smem da pomenem i avu Pahomija, koji se
obnaţio u crkvi i jednog drugog koga je potkrepio ava Apolos. A i zašto bih navodio
bezbrojne primere podviga i borbi iz kojih su iskreni borci izlazili kao pobednici bez
ogorĉenja, bez malodušnosti, bez gubitka hrabrosti, nadvladavši svoje nemoći i migom
odozgo odbijajući neprijateljske napade. Mi malodušni, pak, delamo i govorimo malodušno,
nemarno i neobuĉeno. Ja i napominjem da bismo se podigli iz malodušnosti i postali bodri i
stameni, uzdajući se u Boga i pojući u sebi: Ako se postroji na me tabor (neprijatelja),
neće se uplašiti srce moje; ako se podigne rat na me, ja ću se i tada nadati (Ps. 26, 3).

3) Nemojte se bojati zastrašivanja i strašilišta koja ponekad demon noću izaziva,
pokazujući jedno ili drugo i preobraţavajući se i menjajući izgled po ţelji. Ponekad on pušta
zvuk, ili zove po imenu, ili poprima izgled lava. Ti ga, pak, smelo rani neustrašivošću i
videćeš kako će se raspasti kao prah. Ukoliko ti se uĉini visok i ravan sa krovom i veliki,
obrati se molitvi pa ćeš, kao i Antonije Veliki, videti kako će nestati. Neka on ide na tebe i
napada, ili neka trese tvoje stanište i gmiţe ka tebi. Ti se nemoj plašiti i sve će proći kao
mašta. Sliĉno se dešava onima koji se boje straha gde nema straha (Ps. 13, 5). Pazite i
nemojte se plašiti onoga što uopšte nije strašno. Neka se pre vas plaši onaj koji navodi
strah zbog sile vašeg uzdanja na Boga i molitve Njemu.

101

91.

1) Došlo je proleće: čuvajte se; savetujem da se uzdrţavate od vina, da ne
jedete do sitosti, da budete oprezni kad idete u grad i da svetske reči ne unosite

u manastir; 2) usput on govori o onima koji idu u baštu i ištu povrća mimo
pravila (2, 14)

1) Stojte ĉvrsto i nepokretno u uzdanju u Boga te ćete rastrgnuti mnogobrojne
zamke Ċavolske i biti iznad strasti, gazeći slasti i pohotu tela, ĉuvajući devstvenost i štiteći
duševnu i telesnu ĉistotu. Vidite, sada je prolećno vreme i uskoro će svaka oduševljena
priroda biti pokrenuta ka raĊanju. Saobraţavajući se sa reĉenim, mi treba da ograniĉavamo
svoj san i hranu. Apostol govori: Dobroje ne jesti mesa i ne piti vina i ne ĉiniti ono na šta
se brat tvoj. . . sablaţnjava (Rim. 14, 21). Stoga i ja, bratijo moja, zdrava (a ne bolesna)
savetujem (i ne uzakonjujem) da radi vaših ĉasnih duša ne pijete vino, naroĉito mladi,
budući da se od njega razgorevaju strasti. Mi i bez njega u sebi imamo pokrete slasti koji
su svojstveni našoj prirodi. Zbog ĉega bismo još u sebe unosili i pobuĊivanje od vina?
Okusite i vidite kako je dobro uzdrţanje od vina. Onaj ko se uzdrţava od njega videće da
ga ne nose pomisli, da se ne raspaljuje dušom, već da je svagda trezvouman u ljubavi
prema Bogu i revnosan na sve dobro i na ono što potpomaţe spasenje. Onaj ko se
uzdrţava od vina u sebi nosi Duha Svetoga. Onaj ko pije vodu oblaĉi se u odeću umilenja.
Ja vam, ĉeda, isto savetujem i u odnosu na hranu. Izbegavajte beslovesno prejedanje i
svagdašnje nasićavanje, od kojih se pojavljuju semena bluda i sodomije. Pri svim drugim
opreznostima, vi upotrebljavajte hranu i piće [u meri] koja će vam [omogućiti daj vladate
nad slastima, a ne da budete pod njihovom vladavinom, te da ste gospodari tela, a ne da
ste pod njegovom vlašću. Najbolji poredak u odnosu izmeĊu duše i tela se uspostavlja
kada niţe ne vrši nasilje nad višim. U odnosu na izlazak iz obitelji ĉvrsto se drţite pravila,
tj. nemojte u nju unositi svetske razgovore koji bi mogli smutiti bratiju.

2) Ja saznajem da neki od vas svraćaju u baštu i od baštovana traţe povrće. I
pošto im po pravilu ne daje, oni se svaĊaju sa njim. To je satansko delo i ne treba da se
dešava. Oni će biti podvrgnuti epitimiji. Zar ono što se predlaţe nije dovoljno? Kako ćeš ti
pobediti strasnost kada te pobeĊuje povrće? Bićeš lakši od pera, smireni brate moj, ukoliko
se uzdrţanjem ne ukrepiš u pomislima. Od neuzdrţljivih su postajali uzdrţljivi, i od strasnih
bestrasni. I sa nama će biti sliĉno ukoliko se ne olenjimo da se strogo drţimo u svemu.
Neka vas Gospod ukrepi i utvrdi.

92.

1) Naša prva vrlina jeste odsecanje svoje volje; 2) vreme teče i eto smrti, pa i
sud na kome će biti odobreni samo dobri; budimo dobri, izbegavajući sve rĎavo;

3) nerazumno je roptanje što se deca vaspitavaju u manastiru (2, 15)

1) U Carstvo nebesko vode mnogi putevi i samo jedan put. Put je jedan stoga što
je jedna vrlina, premda se ostvaruje i do dela dovodi kroz razna dobra dela. Prihvatimo nju
jedinu i svemoćnu, te jedan neka hodi putem bogopodraţavajućeg poslušanja, drugi
putem Hristonosnog smirenja, koji je najravniji i najkraći, a obojica neka vole odsecanje
svoje volje kao neporoĉnu ţrtvu. Ja ću sa prorokom zapitati: Koji je ĉovek koji ţeli ţivota,
koji ljubi da vidi dane dobre (Ps. 33, 12), i odgovoriti: onaj ko istinski odseca svoju volju.
On će ţiveti i neće videti smrti (Ps. 88, 49) pada, već će dušu svoju izbaviti iz ruke adove.
On je sin svetlosti i njegova duša je oĉišćena od svake strasnosti. Jer, on sa korenom istrţe
svaku strast. Otkuda su kod nas ogorĉenja, neprijatnosti, sukobi, sporovi, zavisti? Od

102

nastojanja da ĉinimo po svome i da zastupamo svoja rešenja i prohteve. Da, zaista je tako.
Jedini, dakle, naĉin da se izbavimo od zamki Ċavoljih jeste da odsecamo svoju volju.

2) Prolazi dan za danom i odlazi. Naš ţivot ţuri kao potok i pribliţava se smrti. Vi
ste blaţeni što ništavnim i privremenim stiĉete veĉno i nebesko. I doći će dan kada će
Gospod zasesti na prestolu slave svoje sa svetim anĊelima oko sebe i pozvati nas i uvesti u
naselja pravednih. Kakve, meĊutim? Poslušne, pokorne, poboţne, vrlinske, ĉiste srcem,
skrušene, plaĉljive, trudoljubive, oceljubive, bratoljubive, ljubitelje bezmeteţja i molitve i
sve druge koji usrdno prohode boţanstveno delanje. MeĊu vama ima i onih koji su
ukrašeni ne samo jednom, već mnogim vrlinama, koji su lepši od svih sinova ljudskih,
sijajući mnogim blagodatnim darovima Duha. Nemojmo dozvoliti da se pribliţimo ruţnim i
kvarnim grehovnim sramotama. Naprotiv, beţimo od pogubne drskosti, od zlog
meĊusobnog posmatranja, od razuzdanih osmehivanja, od satanskog roptanja, od zlobnog
ogorĉavanja, sva primajući sa dobrim srcem - i hranu, i piće, i odeću i poslušanje, ma kakvi
bili. Eto vašeg dobrog podviga, eto svedoĉanstva vaše dobre savesti, eto vašeg
vojnikovanja u duhovnom napredovanju, eto, najzad, vašeg uvenĉavanja.

3) Ja ĉujem da neki nerazumni [monasi], videći decu koja se vaspitavaju kod vas,
govore: "Eto zbog ĉega ćemo poginuti. Eto od ĉega se raspadaju manastiri". Kakvo
bezumlje! Ono osuĊuje i samog Gospoda koji govori: Pustite decu neka dolaze meni, i ne
branite im; jer je takvih Carstvo Boţije (Mk. 10, 14). Zar Hristos nije bio mladenac? Zar nije
bio dete? Zar nije bio deĉak od dvanaest godina (Lk. 2, 42)? Zar nije bio zreo ĉovek oko
trideset godina kad poĉe (Lk. 3, 23) da ĉini ĉuda? Zašto je on beslovesan i zbog ĉega se ne
ţali pre na samog sebe, s obzirom da je njegova pogibao u njemu samom? On je mudriji i
razumniji od igumana, ide desnijim putem od desnog i prepire se [tvrdeći] da voli Boga
više od svoje koristi, u stvari lutajući izvan opredeljenih pravila. Ja ću, meĊutim, dodati da
ova reĉ treba da proĊe kao nalet vetra ukoliko nema nikoga ko bi govorio na sliĉan naĉin i
ja nikoga neću izobliĉavati. Ukoliko, pak, postoji takav, neka se ispravi kako ne bi upao u
zamku Ċavolju. Šta je rekao onaj sveti starac? "Ja ću primiti i ono što mi naredi dete kao
da mi nareĊuje Sin Gospoda moga". Ili vi moţda ne razumete ono što ĉitate.

93.

1) U svemu se dobro podvizavajte; veliki je trud, ali je nagrada veća; sve više
napredujte; 2) vi imate mnogo iskušenja, ali nemojte biti malodušni: Gospod je
blizu; imajte na sećanju budući pokoj i nikada nemojte gubiti hrabrost (2, 16)

1) Gospod govori: Trpljenjem svojim spasavajte duše svoje (Lk. 21, 19). I vi
podnosite napor i vrućinu podviţniĉkog ţivota bez malodušnosti i u zakonu Njegovom
pouĉavajte se dan i noć kako biste bili kao drvo zasaĊeno kraj izvora voda (Ps. 1, 23). Kod
nas postoje mnogi napori, ali je darova Boţijih još više. Mi prolivamo mnogo znoja, ali je
ono što stiĉemo veĉno. Ja znam da se podvizavate, da se na svaki naĉin prinuĊavate, da
ţivite muĉeniĉki, da se probijate kopljem i raspinjete odsecanjem svoje volje. Ipak, radujte
se stoga što vam se priprema Carstvo nebesko, blaţena besmrtnost, usinovljenje,
sanasleĊe sa Hristom, blagobiće, blaţenstvo, radovanje, pokoj bez kraja. Ko moţe da je
mrzovoljan s obzirom da predstoje tolika dobra? I ko se moţe zaustaviti pred bilo kakvim
trudom i podvigom sve dok ga smrt ne prenese ka oĉekivanome? Znajući da stradanja
sadašnjeg vremena nisu ništa prema slavi koja će nam se otkriti (Rim. 8, 18), vi ste poneli
vrelinu pohote, teţinu mrzovolje, muku od napora, glad uzdrţanja i u svemu drugom
teskobu i oskudicu. Stoga i moţete da kaţete sa apostolom: Radi tebe nas ubijaju vazdan,

103

smatraju nas ovcama za klanje (Rim. 8, 36). Napredujući i ushodeći na visinu vrlina vi se
nemojte plašiti demonskih maštanja i podizanja pohote. Ipak, ova reĉ nije neophodna
samo radi lenjivih, kolebivih i podeljenih, već i radi vas kako biste se utvrdili i naoštrili u
dovršavanju toka svoje poboţnosti. DoĊite svi i dodajmo strah na strah, budući jedni
prema drugima tihi, ljubazni, pokorni, srdaĉni i izvegavajući zavist, pristrašće, gordost,
taštinu, smutnju i roptanje. Neka osnova vašeg dobrog ţivota bude trpljenje.

2) Ja ne poriĉem da vi svakodnevno imate mnoge skorbi. MeĊutim, zar one nisu
radi vašeg spasenja i radi nasleĊa veĉnih dobara? Radi njih su trud i umor, usrĊe i
hoĊenje, znoj i glad, teskoba i stenjanje, pometnja pomisli i talasi iskušenja koje navode
nevidljivi neprijatelji na moru ovoga ţivota. Stoga ne treba da smo malodušni ili da se
plašimo, ili da padamo u beznaĊe. Hristos je sa nama. On će pruţiti ruku i reći moru: Ćuti,
prestani (Mk. 4, 39), te će nastati velika tišina. I mi se napregnimo da hodimo, da
poţurimo, da se krećemo napred. I ja sam uveren da ćemo dobro završiti plovidbu, da
ćemo se spasti od beda i uspešno dostići pristanište Carstva nebeskog, u kome je odbegao
svaki bol, tuga i uzdisanje (Š. 35, 10). I ima li šta blaţenije od dela i truda iz koga će
zasijati svetlost, ţivot, radost, mir, uteha i besmrtni pokoj? Onaj ko sa takvom verom i
takvom nadom hodi putem vrlina nikada ne iznemogava, ne zaustavlja se i ne okreće
nazad ni zbog ponete teţine i skorbi, ni zbog predstojećih [napora], ĉak ni zbog smrti,
probadanja rebara ili prolivanja krvi. Stoga su se muĉenici predavali na muĉenja i trpeli sve
vidove zlostavljanja. Stoga su i prepodobni iskali prepodobnost i prihvatali svaki podviţniĉki
trud. Stoga i ja vas prizivam i ubeĊujem da stupimo na podvig kako bismo se i ovenĉali
zbog blaţenog potĉinjavanja i muĉeniĉkog poslušanja. Da, molim vas, nemojmo dopustiti
da se lišimo neizrecivih i nezamislivih dobara. Nemojmo [dopustiti] da se ne nazovemo
sinovima i naslednicima Carstva nebeskog, ili da se lišimo radosti Hristove loţnice i stajanja
sa desne strane, na kojoj svi sveti u besmrtnom veselju likuju i naslaĊuju se neopisivim
boţanstvenim dobrima.

94.

1) Vi znate zašto smo došli u obitelj: nemojte dopuštati ništa što je suprotno; vi
tako i činite; nemojte dozvoliti da uzalud propadnu vaši napori; 2) ja se staram

o vama i ukazujem vam na bolje; zbog čega vi samovoljno sebi izmišljate
podvige, tj. verige i pustinju; to nije dobro; naše opšteţiće je najpogodnije za
podviţništvo; 3) onaj ko hoće da bude viši od drugih neka se postara da sve
prevaziĎe u podviţničkim vrlinama (i telesnim i duševnim), u kojima je najlakše
napredovati u opšteţiću; 4) on nabraja vrline u kojima [monasi] napreduju i

priziva revnitelje da ih podraţavaju (2, 17)

1) Zbog ĉega smo mi došli ovde izašavši iz sveta, otuĊivši se od roditelja, srodnika i
prijatelja po telu, gradova, rodbine, sela i domova? Zar ne da bismo spasli duše? Zar ne da
bismo se udostojili otpuštenja grehova koje smo ranije uĉinili? Zar ne da bismo ugodili
Bogu? Zar ne da bismo stekli veĉna dobra? Zar ne da bismo poţiveli anĊelski, revnujući sa
besplotnim umovima i svetim i triblaţenim ocima našim? I kako ćemo posle svega ĉiniti
suprotno? Zar ćemo se smejati umesto da plaĉemo, ili se veseliti umesto da se
skrušavamo, ili se predavati neĉastivosti umesto poboţnosti, ili sujeti umesto molitvi, ili
lutanju umesto pokoju, ili trĉanju umesto bezmeteţju, ili prljanju umesto ĉišćenju, ili
drskosti umesto tihosti, ili neuzdrţanju umesto postu, ili osuĊivanju umesto psalmopojanju,
ili samovolji umesto poslušanju, ili nadmenosti umesto smirenju? Naš suparnik obiĉno na
sliĉan naĉin navodi one koji zaboravljaju svoj zavet na dela koja su mu suprotna. MeĊutim,

104

vi dobro znate zbog ĉega ste se sabrali ovde i revnujete oko dostizanja svojih ciljeva. Vi se
ĉistite od greha i osvećujete. Molim vas, ĉeda, i preklinjem da ne dopustite da se vaš trud
pokaţe uzaludan. Kako i koliko ste postili? Koliko ste bili usrdni za bdenje? Koliko ste
podneli uvreda, ţalosti i lišavanja? I uopšte, koliko ste već uĉinili ureĊujući svoj ţivot?
Nemojte dozvoliti da se ohladite ili da neka trenutna naslada pogubi mnogoplodna i
mnogoţeljena dela vaša. Naprotiv, na ranije napore dodajte nove kako biste dobro završili
tok svog kratkog ţivota i sa dobrom nadom stupili u tiho pristanište beskonaĉnog ţivota.

2) Gospod zna kako se staram oko uspokojenja svakog od vas i kako dušu svoju
raspolaţem prema vašem stanju, tj. sa ţalosnima se ţalostim, sa onima koji iznemogavaju
iznemogavam kao nemoćan dušom, sa malodušnima sam malodušan, sa napadanima se
borim, sa nesretnima sam nesretan i sa iskušavanima se razgorevam. Zbog ĉega mi onda
smetate i ne saobraţavate se sa onim što vam nareĊuju, već se protivite i navodite svoje
ţelje, ili bolje - svoje štetne pohote i gordeljivu volju nasuprot zakonu poslušanja i
opšteţiteljnom ustrojstvu ţivota? Zašto iz samovolje pronalazite nova pravila i dokazujete
da su sveta i boţanstvena, premda su neĉastiva i bezakona? Jedni se iz svojevlašća, ili pre
- po nareĊenju Ċavola tajno i bez mog znanja pokrivaju verigama i druge navode na sliĉno.
Njima u grehu pomaţe Ċavo. Drugi pohvaljuju pustinjaĉki ţivot, pokoravajući se Ċavolu koji
hoće da ih uĉini pustima. Drugi, opet, po nagovoru dušegubnog neprijatelja našeg
izmišljaju i predlaţu nešto što ne ţelim ni da pomenem. Zašto tako ĉine, ne obraćajući
paţnju na svoj pravi, svrsishodni, bogougodni i spasonosni ţivot? Zar je neko od
prepodobnih tako ĉinio? Ako je i ĉinio, rešenje je donosio usled nekog ukazanja odozgo ili
po blagoslovu svog duhovnog oca. Ne oĉistivši se, pak, od ranijih grehova, ili i oĉistivši se,
ali ne umirivši se još unutra i ne okusivši sladost razlikovanja stvari, te budući slepi
nesavesnošću i samovoljom, vi se pruţate na reĉeno kao kugla po strmini, budući gurnuti
prelešću zmije. Ne treba tako, ĉeda moja. Verujte da je za vas najmudrije, najsvetije i
najblagotvornije da prebivate u zvanju u kome vas je prizvao Gospod, tj. u opšteţiću pod
rukovodstvom oca, u opštenju sa bratijom, u bogospasavanom duhovnom toru. Onoga ko
izlazi iz njega lovi zver, a onaj ko ostaje u njemu poprima njegova svojstva, tj.
jednodušnost, jednomislije, saborilaštvo, satrudništvo, sastradavanje, saproslavljanje Boga.
I vi ne treba da izmišljate ništa što bi vas odvojilo od drugih.

3) Onaj ko ţeli druge da prevaziĊe u vrlini, neka se u mislima spušta ispod svih,
neka nikome ne protivreĉi, neka se u njegovim ustima ne naĊe laţ ili roptanje, neka bude
spor na gnev, brz na poslušanje i još brţi da kaţe "oprosti" pri susretu upornosti u reĉi,
neka bude svetlo radostan u licu usled unutrašnjeg dobrog nastrojenja i molitvenog
obraćanja Bogu, neka su mu oĉi oborene dole, a um ustremljen ka Bogu, neka se uvek
uzdrţava od smeha i neka se ne prostire preko prostog osmeha, neka bude uzdrţan i u
reĉi, ne dopuštajući ni jedno pokvareno slovo i ni jedno koje ne sluţi na nazidavanje, neka
je zadovoljan onim što se predlaţe na opštoj trpezi, ne jedući ĉak do sitosti, neka je
zadovoljan odreĊenim vremenom za san, trezvoumno i bodro stojeći na sluţbi i starajući se
da ni jedan stih ne propusti bez paţnje, neka svakog dana iznova zapoĉinje i ĉak ni do
veĉeri da ne udaljuje kraj svog ţivota, već da je uvek spreman za ishod duše iz tela, neka
reke suza toĉi svakodnevno, a naroĉito uveĉe neka orošuje obraze svoje sa uzdisanjem pri
pomisli na dela koja je uĉinio u nemarnosti i na odvajanje duše od tela u ĉasu smrti, na
[ĉas] kad će je uzeti i povesti anĊeli, na prolaţenje demonskih mitarstava, na odgovaranje
za sve što je uĉinio u ţivotu reĉju, delom i pomišlju, na mesto koje će potom kukavkoj duši
biti odreĊeno, tj. desno, u nedrima Avraama u pokoju i blaţenstvu u loţnici Hristovoj, ili sa
kozama sa kojima će ĉuti: Idite od mene prokleti, u oganj veĉni koji je pripremljen Ċavolu i

105

anĊelima njegovim (Mt. 25, 41). Eto kako svaki od vas bez lenjosti treba da revnuje da
prevaziĊe druge. A u reĉenome najbolje moţete uspeti u opšteţiću koje je, po svetom
Vasiliju Velikom, radionica svih vrlina.

4) Hoću da vam objavim vrline nekih od vas, ne nazivajući ih po imenu kako bih
pobudio sarevnost kod onih koji ne ţive kao što treba. MeĊu vama postoje oni koji u
poneke dane iz iskrene vere i plamene ljubavi prema Bogu uopšte ne spavaju; ima i
delatelja plaĉa kod kojih ni jedan dan ne prolazi bez vrelih suza; ima i onih koji ne
pristupaju Svetom Priĉešću pre nego što se orose obilnom vodom suza; ima i ljubitelja
ĉistote koji uopšte ne gledaju na lica da se ne bi povredili; ima i onih koji potrebu za snom
ispunjavaju sedeći; ima i onih koji van trpeze ništa ne piju i ne jedu; ima i onih koji mi se
nikada nisu obratili sa iskanjem odeće, ili obuće, ili neĉeg sliĉnog, već samo da bih im
odredio meru posta, bdenja ili nekog drugog premaranja na spasenje. Eto pravih srcem,
eto onih koji zaista ištu gornje, eto onih koji se sa revnošću staraju o svom spasenju i koji
ne samo da nastoje da ne ĉine štetu bliţnjem, nego i da im na svaki naĉin koriste, samim
svojim delima napominjući o ispravnom i pobuĊujući lenjive na marljivost, a pale na
ustajanje. Onaj ko ţeli, neka podraţava takve. A ako nema takve ţelje, budite zadovoljni
opšte ustanovljenim dobrim delima. Jer, umerenost je spasonosna i oni koji je se drţe sa
dobrom savešću nesumnjivo će dobiti vence od milosrdnog i štedrog Boga.

95.

1) Mi smo vojska Hristova; vidite da li je naše oruţje spremno, jer neprijatelj ne
spava; borite se; 2) neka svako nosi svoje poslušanje; naš ţivot je tren, ali
njime moţemo steći večno blaţenstvo; trudite se i nemojte se lenjiti (2, 18)

1) Mi smo vojska Hristova i od svega sveta izabrani danak Gospodu, koji je
posvećen Bogu na prinos. Naša borba nije sa krvnim i telesnim neprijateljima, već sa
poglavarstvima, i vlastima, i gospodarima tame ovoga veka, protiv duhova zlobe (Ef. 6,
12). Stoga je neophodno da se sabiramo, da se savetujemo, da rasuĊujemo neprestano, a
ne samo jednom, ili dvaput, ili triput godišnje. Jer, i borba sa neprijateljima je neprestana i
bez prekida se podvrgavamo iskušenjima. Vojnici Hristovi vidite da li su duše vaše
opkopane rovovima, da li imate oklop vere, da li imate štit smirenja, drţite li spremnim
koplje poslušanja, da li vas pokriva kaciga nade na spasenje, da li se u rukama vašim
nalazi maĉ hrabrosti, i pre svega, da li je pokorno ĉasno telo vaše i pokretno, da li je
obuĉeno i obuzdano kako ne bi zagrizlo uzde i zbacilo jahaĉa, tj. um pred licem
neprijatelja. Vi sve navedeno imate, odgovoriću ja sa vas. Ipak, sve više ga stiĉite stoga
što je mnogo onih koji napadaju s visine (Ps. 55, 3), što su raspaljene strele lukavog koji ni
jednog trenutka ne staje, ne jede, ne pije, ne spava, već se danonoćno bori, kao što je
negde rekao jedan od svetih otaca. Njegov beţivotni ţivot i pogubno dejstvo se i sastoji u
obaranju siromaha i ubogoga, u zaklanju pravih srcem (Ps. 36, 14). MeĊutim, maĉ njegov
da uĊe u srce njegovo, i lukovi njegovi da se polome (Ps. 36, 15). Kako? Ukoliko ga
budemo odbijali navedenim oruţjem. Sam svegubitelj je priznao da ga satire smirenoumlje,
da ga ubija poslušanje, da ga tera u bekstvo molitva, da ga iscrpljuje post, da ga obara
bratoljublje i vršenje svih ostalih vrlina.

2) Ja, zarobljenik grehova, molim vas da hodimo dostojno zvanja na koje smo
prizvani. Drţite se trpljenja i neka svaki podigne trud u delima ruku svojih, u obraĊivanju
polja, u okopavanju vinograda, u pripremanju odeće, u pisanju knjiga, u stolarnici, u pekari
i u svakoj drugoj radionici i poslušanju. Za sve reĉeno vam se na nebesima priprema velika

106

nagrada. Naš ţivot brzo protiĉe i leti kao ptica. Pa ipak, mi bratijo moţemo da naĉinimo
dobru trgovinu. U jednom vremenskom trenutku mi moţemo da postanemo naslednici
blaţenstva svih vekova. Jer, ĉitav tok našeg ţivota zaista je jedan trenutak u poreĊenju sa
beskonaĉnom veĉnošću. I blaţeni su oni koji su se umudrili u jedinom na potrebu,
triblaţeni su oni koji su omrzeli svet, i sveblaţeni su oni koji su radi Gospoda ostavili
roditelje, srodnike, prijatelje, braću i sve što je u svetu. I vi ćete biti proslavljeni s obzirom
da se isto uĉinili. Jer, Gospod je rekao: Proslaviću onoga koji me proslavlja i poniziću
onoga koji me bešĉasti. Vi zaista proslavljate Gospoda u udovima svojim. Vi ste osvećeni
udovi Hristovi, sebe prinosite na ţrtvu i neprestano donosite plodove kroz svoje poslušanje.
Neka niko ne prekida svoje dobro teĉenje, neka se niko ne predaje mrzovolji, neka se niko
ne razlenji, neka niko ne drema i neka se ne predaje se snu. Svi budite saputnici vezani
savezom ljubavi, svi jednovoljni, svi jednog srca. Budite dobri trkaĉi po Bogu, brzopokretni
i uvekpokretni.

96.

1) Sećajmo se kakvi smo bili ranije, kakvi smo prizvani i kakvi smo sada, te
blagodarimo Bogu i rečju i još više ispravnošću ţivota; 2) izašavši iz Egipta

sveta, trpeljivo prohodimo pustinju ovog ţivota pod Boţijom zaštitom i
rukovoĎenjem, čekajući da uĎemo u Obećanu zemlju (2, 19)

1) Imajući u sebi kao svetilnik koji gori osećanje prema Gospodu i ţelju za veĉnim
dobrima, mi neprestano treba da dolivamo ulje kako se svetilnik ne bi ugasio i ostavio nas
u tami i kako ne bismo, lutajući u tami, upali u pogubni rov strasti. Šta predstavlja jelej?
Sećanje, razmišljanje i rasuĊivanje o onome što je bilo, što jeste i što će biti. Setimo se
dana naše mladosti dok smo hodili u neznanju kao po tami, ili se zamajavali sujetnim
delima kao u talasima morskim, ili se pogruţavali u telesna zadovoljstva kao u vodeni
bezdan. Potom se setimo kako nas je prizvao blagi Bog, kako je pruţio ruku i istrgao nas,
kako nam je pokazao miran put, navevši nas da priĊemo ovom svetlom i svetom naĉinu
ţivota. Setimo se i ono što je izmeĊu, tj. koliko je naših srodnika, poznanika, prijatelja i
drugova ostalo u istom gorkom poloţaju, dok smo jedino mi izbavljeni kao od egipatskog
ropstva i uzvedeni na visoku goru ovog ţivota, odakle vidimo kako se ljudi okreću kao u
najdubljem rovu, kako se uzaludno metu, kako se sudaraju, kako jedni druge sapliću, kako
u znoju lica traţe nešto navodno veliko, tj. nepostojana zemaljska dobra koja brzo prolaze i
koja su truleţna, i što je još ţalosnije kao nagradu imajući da upadnu u ad i veĉne muke.
Koliko samo veliku blagodarnost mi treba da osećamo i prinosimo Dobroĉinitelju našem
Bogu? Neprestano uznosimo Bogu blagodarne hvale, gromkije od Izrailja pojući i pevajući:
Pevajmo Gospodu jer se slavno proslavi, konja i konjanika vrţe u more (Izl. 15, 1).
MeĊutim, blagodarenje će biti nepotpuno ukoliko na odgovarajući naĉin ne iskoristimo
dobroĉinstvo, tj. ukoliko se strogo ne drţimo na udaljenosti od sveta, ukoliko se ne
otuĊimo od svojih, ukoliko ne nipodaštavamo zemaljska dobra i ukoliko nismo u blaţenoj
pokornosti ustavima našeg ţivota.

2) Oslobodivši se od sveta, od prelesti i pohota njegovih, mi treba dobro da
prohodimo pustinju ovog ţivota, tj. da budemo pokorni, poslušni, trpeljivi, velikodušni,
ljubitelji ĉistote i zapovesti Gospodnjih, da nikako ne ropćemo kao onaj drevni narod, da
nismo tvrdoglavi, teloljubivi, slastoljubivi, drski, da se ne prepiremo, da ne ustajemo protiv
samog Zakonodavca pri sećanju na egipatske kotlove od kojih smo se blagodaću Boţijom

107

odrekli i udaljili. Molim vas da ne bude toga. Naprotiv, kao narod sveti, budimo poslušni,
rado trpimo da idemo ma gde nas pošalje mig odozgo, uvek hodimo po volji Boţijoj i
blagodušno podnosimo teškoće puta, tj. nedostatak hrane, oskudicu pića i svega
neophodnog. Ukoliko budemo blagopokorni, anĊeo Boţiji će ići pred nama i Gospod će za
nas savladati strasti kao tuĊe narode, te ćemo ući u zemlju u kojoj teĉe sveti med i mleko,
u zemlju krotkih i pravednih (a ne u zemlju Amoreja, Hananeja, Farezeja i Eveja) i naslediti
sva obećana dobra, sacarujući sa Vladikom Hristom. Vidite, bratijo, predstojeće nagrade,
poznajte i utehe koje su vam pripremljene, kao uostalom i suprotne kazne i muke koje
oĉekuju one koji nemarno ţive. Hodimo putem koji nam predstoji sa svom radošću, sa
svim staranjem i nepokolebivim trpljenjem revnosno ispunjavajući poslušanje kao svešteno
delo, kao što su nekada sinovi Kata i Merarija (Broj. 4, 15) uzdizali sveštene sasude. Neka
niko ne bude neposlušan, roptaĉ, drzak, laţljivac, smehotvorac, zavidljiv, klevetnik,
nemaran, lenjiv. Neka niko ni u ĉemu ne posramljuje naš sveti ţivot, već neka se svi
usrdno staraju da ĉine ono što je ugodno Bogu kako bismo dobro završili naš dobri podvig
i najzad primili venac pravde u Hristu Isusu, Gospodu našem.

97.
Vi ćete nesumnjivo naslediti večno blaţenstvo zbog vašeg odricanja od sveta,
mučeničkog poslušanja i borbe sa strastima i nevidljivim neprijateljima: istrajte

(2, 20)
Neka bismo mi posle smrti uzleteli u nebeske i prenebeske oblasti, odakle je
odbegao svaki bol, tuga i uzdisanje (Is. 35, 10). I ja nedostojni oĉekujem da vi odete tamo
i da se naĊete [na mestu] gde je stanište svih koji se vesele, gde su horovi radosnih i glas
onih koji praznuju, te da dobijete ono što je obećano svima svetima koji su od vajkada
Hristu ugodili, s obzirom da ste dobro hodili, da ste imali pohvalan ţivot, da ste odsecali
svoje prohteve, da ste istrajavali u svakodnevnoj borbi i trpeli muĉeniĉko poslušanje u
kome zaista ispovedate Gospoda i odriĉete se iskonski zlog Ċavola, dajući i primajući
udarce koji vam se neprestano nanose i misleno i ĉulno od telesne pohote, od demonskih
napada, od sudaranja sa bratijom, od prekora i prigovora od strane ekonoma, naĉelnika
radionica i rasporeĊivaĉa ostalih poslušanja, nikada i ni u ĉemu ne narušavajući svoje
zavete pred Gospodom, već smelo i hrabro idući putem spasenja uz posramljenje i
odbijanje demonskih vojski koje izlaze na vas. Eto vašeg podviga. Vi sa apostolom moţete
uzviknuti: Ko će nas rastaviti od ljubavi Hristove? Ţalost ili teskoba, ili gonjenje, ili glad, ili
golotinja, ili opasnost, ili maĉ? Kao što je napisano: Radi tebe nas ubijaju vazdan, smatraju
nas ovcama za klanje (Rim. 8, 35-36). Vi ste blaţeni i triblaţeni. Ipak, nemojte zaboravljati
da do kraja vršite podvig nepromenjivo pred licem Gospodnjim. Vama svakodnevno
predstoji borba, i svakodnevno dobijate vence.

98.
1) Mi smo siromašni, ali nas Bog hrani; mi smo mu blagodarni; ipak, ni mi ne
treba da leţimo; neka svako radi po svom poslušanju: tada će i Bog umnoţiti
našu malenkost; 2) kod nas je sve opšte; trud jednog prelazi na sve i obratno; i
sve od Boga očekuje nagrada po trudu i usrĎu; oni koji rade napolju i telesno
neće dobiti manje od onih koji rade unutra i duhovno; bolesni će biti nagraĎeni

za blagodušno izbegavanje roptanja (2, 21)

108

1) Prvi predmet mojih staranja i molitava jeste da ostanete ĉisti, usrdni i
nepokolebivi delatelji u svom svetom i vrlinskom ţivotu, te da se niko ne oklizne zbog
napada neprijateljskih, već da svi prebivaju trezvoumni i bodri u delanju ĉasnih i
poštovanih dela blaţenog poslušanja. Jer, kad je reĉeno u doliĉnom redu, za sve ostalo se
ne brinem, iako se obiĉno ţalostim imajući u vidu teskobu telesnog ţivota koji vodimo.
Uostalom, tu teskobu ja smatram širinom, siromaštvo bogatstvom, oskudicu izobiljem,
rukovoĊen nadom koja daje uverenost da Gospod neće umoriti gladom duše pravednih i
da neće ostaviti prepodobne svoje (u koje i vi spadate blagodaću Hristovom). Jer, On ih
ĉuva gornjim promislom, poji, pokriva i zagreva i duševno i telesno. I zar bi se toliko
mnoštvo (koje se većim delom sastoji od siromašnih i onih koji nemaju nikakvu ljudsku
pomoć) moglo ishraniti kako priliĉi i imati sve neophodno kad prst Boţiji ne bi pomogao?
Podignite oĉi vaše i pogledajte koliko nas je ušlo u carski grad i koliko je meĊu nama
nemoćnih, bolesnih, staraca, deĉaka i dece. Pa ipak, Gospod sve podmiruje u potrebama.
Zar reĉeno nije divno? Zar nije dostojno ublaţavanja? Da, bratijo moja i ĉeda. Ipak, mi ne
treba da leţimo na boku, već i da sa svoje strane prinosimo trud i znoj radi zadovoljavanja
potreba bratstva. Jer, Bog se preklanja na milost kada vidi da Njegove zapovesti ispunjava
svo bratstvo zajedno: tada On iz nevidljivih istoĉnika šalje sve neophodno. Stoga molim i
napominjem da svako na delu na kome je postavljen usrdno i marljivo radi i donese mnogi
plod i duhovno i ĉulno. Jer, jedno se poznaje iz drugoga: marljivi na telesnom je usrdan i
na duhovnom, kao što je besplodan u duhovnom nemaran i u spoljašnjem.

2) Kod nas je sve zajedniĉko: ne samo telesno i ĉulno, nego i duhovno i misleno.
Vrline i dobroĉinstva jednih postaju opšti za sve, kao uostalom i napori, što se moţe videti
na primeru tela po ukazanju svetog apostola Pavla: Telo je jedno i ima udove mnoge, a svi
udovi jednoga tela, iako su mnogi, jedno su telo. . . I ako strada jedan ud, s njim stradaju
svi udovi; a ako li se jedan ud proslavlja, s njim se raduju svi udovi (1. Kor. 12, 12; 26). U
telu se od glave do nogu, sdesna i sleva u svakom udu oseća pobuĊujuća potreba i njeno
zadovoljavanje. Sliĉan je i odnos razuma prema duši. Moj i vaš otac je prvi ud, ja drugi, a
potom po redu svi do poslednjeg. I svi zajedno ćemo u dan nagraĊivanja imati ili pohvalu
ili prekor. Znajući reĉeno, ĉeda moja, svi tecimo, svi se podvizavajmo, neka svako u opšte
delo unosi svoj deo truda, neka niko ne bude nemarniji u odnosu na druge i u sluţenju i
meri snage koja mu pripada. Naravno, vi znate da Bog u onaj dan neće odrediti meru koju
mi sada odreĊujemo. Jer, drugo je sud Boţiji, a drugo ĉoveĉiji. Moţe biti da će On tristotog
postaviti kao trećeg ili ĉetvrtog, desetog odvesti u sredinu, a poslednjeg postaviti na prvo
mesto, svakako prema njegovom staranju i vrlini. I premda je strašno, moţe se desiti da
nekog potpuno iskljuĉi iz našeg sastava i pošalje u ad, naime onoga koji je i ovde bio
drugog duha, drugog mudrovanja i nastrojenja. Ipak, ja se usuĊujem da vas uveravam da
se niko od onih koji se trude ne trudi uzalud: ni onaj ko ore, ni onaj ko kopa, ni onaj ko
kuva, ni onaj ko peĉe hleb, ni onaj ko skladišti [stvari], ni ostali. I niko od njih neće biti
manje nagraĊen od onih koji se u usamljenosti upraţnjavaju u psalmopojanju i stihoslovlju,
ni od onih koji sede u kelijama za svojim delom, naravno ukoliko sa usrĊem sluţe Gospoda
radi. Svakome će se odmeriti u skladu sa merom koju on odmerava trudeći se i starajući u
odnosu na bratstvo. Znajući reĉeno, oni koji sluţe unutra ne treba da poniţavaju one koji
se trude napolje. I oni koji se trude napolje ne treba da su mrzovoljni stoga što su
navodno omalovaţeni. Neka svakome mera bude trud i usrĊe. Neko će pitati: "A koja je
mera bolesnih", s obzirom da ne mogu da rade. Njegova mera je blagodarnost, trpljenje i
izbegavanje roptanja.

99.

109

1) Pouke nisu nekorisne: one bude one koji spavaju, a bodre ukrepljuju i
rukovode; na taj način svi mi se po malo krećemo napred; 2) mi ispovedamo
milost Boţiju što se rĎavo meĎu nama umanjuje, a dobro ukrepljuje; ima onih
koji padaju, ali oni i ustaju i ispravljaju se; čuvajte svoje dobro nastrojenje i

revnost (2, 22)

1) Neko će reći da nema koristi od pouka stoga što se ne ispunjava ono što se u
njima govori. Ĉesto slušajući, naime, da ne treba da se smejemo, mi se ipak ne
ispravljamo; ĉesto pouĉavani da ne treba da praznoslovimo mi sve više praznoslovimo;
ĉesto savetovani da ne zavidimo bliţnjemu, nas sve više savlaĊuje ta strast; ĉesto
opominjani da ne treba nepaţljivo i sanjivo da stojimo na dnevnim i noćnim
psalmopojanjima i molitvama mi ipak lutamo mislima i dremamo. Jednom reĉju, mi se
gotovo ni u ĉemu ne ispravljamo. Ipak, oni koji tako govore nisu u pravu. Najpre, ne moţe
biti da se niko ni u ĉemu ne ispravlja, kao što je nemoguće i da se svi u svemu odjednom
isprave. Naprotiv, danas jedan, a sutra drugi zapoĉinje i nastavlja svoj trud nad sobom.
Zatim, pri penjanju merdevinama ne moţe se odjednom sa prve pregrade koraknuti na
poslednju, već se postepenim uspinjanjem penjemo na vrh. I u delu vrlina se postepeno
napreduje i dostiţe vrh. U oba smisla pouĉno napominjanje je veoma korisno, pobuĊujući i
podstiĉući revnost na uspeh i navodeći naĉine i postupke koji vode ka njemu, ĉime se
ĉasnim dušama pomaţe da postepeno ushode iz sile u silu i sa zemlje na nebesa. I još se
nešto moţe reći. Obuzdavanje strasti se ne vidi i pored ĉestog govora i slušanja o onome
što smo duţni i šta treba da ispravimo. Šta bi tek bilo i do kakve bi se rĊavosti došlo kad bi
carovalo ćutanje i kad se ne bi ukazivale i objašnjavale duţnosti? Mene su oci nauĉili da su
reĉi put ka delima: dobre ka dobrima i rĊave ka rĊavim. I ja dobro znam da je zaista tako.
Govor o boljem naĉinu ţivota uvek podstiĉe na bolje. Ja vam svedoĉim, ĉeda moja, da se
od ĉitanja Bogonadahnutih Pisama i unekoliko od slušanja mojih smirenih pouka vi
podiţete i pruţate napred: strasni se bude od uspavanosti i pristupaju ka ispravljenju, a oni
koji dobro hode podstiĉu se na još veće napredovanje.

2) Ja ispovedam blagodat Boţiju i ne skrivam milost Njegovu. Jer, pogledajte. Kod
nas gotovo da nema prepiranja, kao ni kleveta, osuĊivanja, uvreda, neposlušnosti, tajnog
jedenja. Ĉak i ako se nešto desi, s obzirom da nosimo telo koje je sklono zlu, oni koji su
sagrešili se odmah osvešćuju, kaju i ispravljaju ustanovljenim epitimijama, tj. odluĉivanjem
od trpeze, suhojedenjem, stajanjem i poklonima, što se primenjuje u skladu sa onim što je
prigodno za leĉenje postojeće nemoći. Stoga neka niko ne govori da nema koristi od
pouka. Kroz njih mi stiĉemo korist i napredujemo blagodaću Hristovom i sadejstvom
molitava mog i vašeg oca. Ushodeći, mi dobro ushodimo na goru vrlina, budući
prosvećivani, osvećivani i oboţavani kroz veliki trud i znoj. Molim vas i preklinjem da
istrajemo u dobrom proizvoljenju i nastrojenju, odsecajući svaku dvojedušnost.
Malodušnost prognajmo za svagda i podstiĉimo se dobrom nadom i oĉekivanjem budućih
nagrada i veĉnih dobara. [trudimo se] dok je disanja u nozdrvama našim kako bismo se
posle sadašnjih skorbi i teškoća, tj. posle smrti udostojili nasleĊa Carstva nebeskog u
Hristu Isusu, Gospodu našem.

100.

1) Teško je upravljati; ipak, ja trpim radi Gospoda koji je radi nas stradao do
krsne smrti; trpite i vi; 2) pogledajte misleno kako su trpeli drevni; 3)
podraţavajmo ih (2, 23)

110

1) Kad bih ĉulnim oĉima gledao na skorbne neprijatnosti koje nam se dešavaju
skoro svaki dan, ja bih davno iznemogao i drugome predao uzde nastojateljstva. MeĊutim,
s obzirom da moj smireni um pogleda na Boga radi koga ste i vi ovde prizvani i radi koga
sam i ja sebe predao vama, ja ne otkazujem i ne oĉajavam, budući gotov da sve pretrpim i
budući ukrepljivan Hristom Gospodom po molitvi oca mog i vašeg. [Ja ne otkazujem] radi
vas, ljubljeni moji, i radi Gospoda mog i Vladike. On koji je sve stvorio, radi mene je u tajni
domostroja blagovoleo da bude i iskušan, i osramoćen, i poniţen, i izrugan, i raspet, i
proboden kopljem i pogreben. Šta, dakle, i ja sve ne treba da podnesem? Ili bolje - ĉemu
ja sa vama sve ne treba rado da se podvrgnem? Neka dolaze skorbi, teskobe, rane,
lišavanja, smrti. Šta je sve reĉeno pri nesumnjivoj veri da ćemo steći nagradu veĉnih
dobara ukoliko budemo dobro ratovali, ukoliko budemo bodro stojali i ukoliko se budemo
hrabro protivili. Ukoliko nemoćno telo poĉne da iznemogava i ukoliko ushtemo da mu
popustimo, mi treba da se setimo da ćemo naslediti gnev u dan gneva i otkrivenja
pravednog suda Boţijeg, te da se podstaknimo na oduševljenu hrabrost.

2) 0, gde su sada one drevne svete duše? Kako se sada izgubilo njihovo
oduševljenje i revnost. Za njih je radost i veselje bila telesna skorb, a slava i veliĉina -
krajnje uniţenje. Njih je ispunjavala plamena ljubav prema Gospodu i izjedala nenasita
ţelja da ne ispunjavaju svoju volju, a ne da je ispunjavaju. Oni nisu iskali da naĉelstvuju,
nego da budu pod vlašću i u poslušanju do same starosti. Gde je ona blaţena prestarela
glava koja je smireno prestojala do svršetka trpeze? Gde je onaj mnogoiskusni biser
poslušanja tokom trideset godina? Gde su i ostali? Kao hor zvezda pred mojim umom stoji
taj svešteni sabor svetih, koji su prosijali vrlinama svake vrste. Protecimo misleno njihove
svete obitelji. Eto utvrĊenja velikog Pahomija. Pogledajmo i na uvekspominjanog Jonu, na
preslavnog Petronija, na Teodora Osvećenog. PreĊimo potom ka obitelji Teodosija Velikog,
pogledajmo i na veĉnoţivog Vasilija, na Aetija divnog ili na ostale. Potom preĊimo na
sveštena podvizališta blaţenog Teoktista, Evtimija Velikog, Save Osvećenog. Skraćujući reĉ
još ću reći da misleno proĊemo sve što je bilo kod drevnih, srednjih i poslednjih,
[ispitujući] kako su se dobro podvizavali da dovrše svoje teĉenje.

3) Na sliĉan naĉin i mi treba da hodimo ukoliko hoćemo da naĊemo ţivot i istinsku
svetlost. Mi treba sve da podnosimo, da trpimo, nikako ni u ĉemu ne dajući spoticanje, da
se sluţba našeg dela ne kudi (2. Kor. 6, 3). A iznad svega uzmite štit vere, o koji ćete moći
pogasiti sve ognjene strele neĉastivoga (Ef. 6, 16), prebivajući nepobedivi, radujući se i
saradujući se jedni drugima u blagovoljenju i dovoĊeni u sklad jednim disanjem Duha kao
jedno Telo Hristovo.

101.

Mi smo prizvani da se trudovima, lišavanjima i nevoljama čistimo od grehova;
jeste teško, ali nam je obećan večnoblaţeni ţivot; radujmo se svemu rečenome

(2, 24)

Hteo bih da vam ukratko pomenem o podviţništvu na koje smo prizvani, kojim
ĉistimo ranije grehe svoje i zbog koga se svakodnevno zlopatimo. Jer, naš put je zaista
uzan i skorban, po reĉi Gospodnjoj. MeĊutim, pošto je njemu obećan ţivot veĉni mi treba
da se radujemo i revnujemo oko njegovog uspešnog okonĉanja. Mi dobrom revnošću treba
da sarevnujemo jedni drugima, trĉeći kao na trkalištu i pobeĊujući svog protivnika kako
bismo dobili venac pravde u dan nagraĊivanja. Stoga teško neka se kod nas smatra lakim,
neprijatno - prijatnim, skorbno - radosnim, oskudica - ugodnošću, bešĉašće - ĉašću,
uvreda - pohvalom, nedostatak - izobiljem, korišćenje vode - korišćenjem vina, kasno jelo -

111

ranim jelom. Eto muĉeniĉke crte našeg ţivota, na kojoj se zasniva oĉekivanje i nada na
buduća dobra. Nemojmo, molim vas, plakati, niti biti malodušni gledajući kako naš ţivot
ţalosti i muĉi srce. Naprotiv, gledajući na [obećanje] da nam on donosi usinovljenje,
Carstvo nebesko i blaţenu besmrtnost, revnosnije ga se latimo i neprestano ga
obnavljajmo, dodajući trud na trud, podvig na podvig, marljivost na marljivost, poslušanje
na poslušanje, odsecanje vlastite volje na odsecanje, molitve na molitve, bdenje na
bdenje, bogomislije na bogomislije, suze na suze, ljubav na ljubav. Naš ţivot se razlikuje
od brzoprolaznog ţivota i viši je od njega. On je ĉudan za one koji razmišljaju svetski, koji
se upravljaju telom i koji sadašnje pretpostavljaju budućem. Vi ste ostavili svet i sve što je
u svetu: roditelje, braću, decu i sve ţitejsko, te ste svagda spremni da, iz ljubavi prema
Gospodu, budete u nevoljama, da stradate, da nosite uvrede, muke u smrt. I vi ćete se iz
sveta preseliti ka Bogu. Ostavljajući vremenski ţivot, vi ćete preći ka beskonaĉnom ţivotu
ukoliko do kraja budete projavljivali opit vernog poslušanja.

102.
1) Ja vas ublaţavam zbog vašeg iskrenog i uspešnog prebivanja u podvizima
opšteţića; 2) nemojte verovati onima koji govore da svagde ima takvih; 3) naše

prvo oruţje jeste otkrivanje pomisli; 4) njime se ukrašuje svako naše
podviţničko delanje (2, 25)

1) Ja vas ublaţavam što vi u ovom rodu i u ove dane ištete Gospoda, što ste bodri
nad srcima vašim i što verujete da je duh vaš sa Bogom. Ja vas ublaţavam i stoga što ţivot
provodite iskreno i ispravno, zaista se odrekavši i istinski se izvukavši iz sveta, na samom
delu projavljujući svoj naziv. Vi ste se istinski razdvojili od svega i prebivate jedino sa
Bogom, Njemu jedinome sluţeći svojim prekrasnim ţivotom. Otuda vaše opšteţiće kojim
niko ništa ne naziva svojim, otuda vaše nepovratno otuĊenje od roditelja i srodnika po
telu, otuda nelaţna vera prema mom smirenju kroz otkrivanje skrivenih srdaĉnih pokreta,
otuda prostor u teskobi, zadovoljstvo u oskudici, uteha i veselje i pored lišavanja u
telesnim potrebama. I zašto mnogo govoriti? Otuda slava vašeg ţivota i [razlog] što se na
jeziku svih.

2) Ja ne govorim da bih vam laskao, već vam napominjem da biste ostali ĉvrsti i
krepki, da biste se na svaki naĉin starali da ne padnete sa visine, kako ne biste oslabili u
dobrom rešenju svog proizvoljenja, kako ne biste napustili svoje poslušniĉke borbe ili se
raslabili pokvarenim nadmudrivanjem i nagovorima ljudskim i ubeĊivanjima da navodno
ima mnogo onih koji se boje Boga i koji mu sluţe još bolje od vas. Eto sablazni. A zbog
ĉega? Da se pokaţu koji su postojani meĊu vama (1. Kor. 11, 19). Prema tome, drţite se
dobrog rešenja svoje volje i nemojte biti nemarni da ljubite Gospoda kroz dobra dela i da
traţite ono što potpomaţe vaše spasenje. Jer, mnogo toga nije vidljivo za nas i mi padamo
i ne znajući kako, ĉak i ne znajući za pad, kao što uverava Davidova reĉ: Pregrešenja
(moja) ko će shvatiti (Ps. 18, 13).

3) Hoću da znate da za spasenje nema dejstvenijeg lekarstva od otkrivanja pomisli,
što ste i sami ispitali. Gospod nam je dao taj dar i takvo lekarstvo nam je pod rukama.
Zbog ĉega, dakle, neki od vas kasne da pristupe ispovesti i otkrivanju [pomisli], daveći se
ćutanjem, varajući se i puneći se neotkrivenim pomislima kao crvima? Ma ko bili, ja ţalim
zbog vas i bolujem zbog vaše nemoći. Zbog ĉega se podvrgavate [opasnosti] kad imate

112

sredstvo da ozdravite, da se prosvetite i razveselite? Bog sve vidi. Jer, nema tvari
sakrivene pred Njim, nego je sve obnaţeno i otkriveno pred oĉima Onoga kome ćemo
odgovarati (Jev. 4, 13). Osim toga, ja treba da vas poznajem. Da bih poznao moja ĉeda, i
oni mene, ja imam potrebu za vašom otvorenošću.

4) Eto istinskog duhovnog srodstva, pravog poslušanja, bezbriţnog hoĊenja, slatke
molitve, neprestanog napredovanja i ushoĊenja ka savršenstvu. Dobra je suza skrušenja
koja se lije iz oĉiju, dobra je ĉista noćna i dnevna molitva, dobro je trpljenje skorbi, dobro
je bavljenje rukodeljem, dobro je budno slušanje ĉitanja, dobri su sporost u reĉi i beseda
bez smeha, dobro je umereno uzdrţanje, dobro je sećanje na smrt i umereno
podraţavanje ţitija svetih, dobro je izbegavanje strasti drskosti i ĉuvanje boţanstvenog
smirenoumlja. Ipak, najbolje je otkrivanje i ispovedanje pomisli bez ţaljenja sebe. Sve
ispitujte, dobra se drţite (1. Sol. 5, 21).

103.

1) Misli i čula, reči i dela u svetu su sasvim drugačiji od naših: kod nas sve kao
da je u raju; 2) Bog je dao da je kod nas i unutra i izvan sve drugačije, negoli u

svetu; 3) ipak treba da pazimo da ne postanemo gori od svetovnjaka (2, 26)

1) Slava Bogu koji nas je izabrao od utrobe matere naše u ovo svešteno zvanje.
Neka je blagodarnost Gospodu koji nas je prizvao na blaţeni i divni obraz monaškog ţivota.
Ja ću reći nešto što je smelo, ali nije daleko od istine: nama je zaista dano da razumemo
tajne Carstva nebeskog više negoli onima koji su u svetu, od kojih mnogi ne vide o ĉemu
se radi. Pogledajte samo njihova rasuĊivanja i stremljenja. Oni ublaţavaju bogatstvo i
prolaznu slavu, raduju se utehama i nasladama, ushićuju se mirisima i dragim kamenjem,
lepim staništima, vrtovima, gajevima i ostalim ispraznostima, smeju se, šale se, igraju,
debljaju se kao ţivotinje koje se pripremaju za zaklanje i ĉine mnogo drugog što ne treba
ni pominjati. Ne treba pominjati ni rĊave posledice koje se raĊaju iz reĉenoga, kojima se
oni ipak hvale. Eto šta hvale, ĉime se hvale i ĉemu se raduju. Ipak, sve reĉeno je ništavno i
dostojno prezira u oĉima onih koji su telo razapeli sa strastima i ţeljama (Gal. 5, 24). I vi
ste u Gospodu Isusu Hristu po svetom apostolu raspeli telo svoje. Kod nas postoji druga
ţelja i drugo raspoloţenje prema stvarima. Mi ištemo i nastojimo da steknemo dobrobiće
koje je postojalo u raju sladosti, odakle smo izgnani. Stoga mi i prihvatamo naĉin ţivota
koji liĉi na prvobitni, udaljujući se od prelesnog sveta i prilazeći Bogu. Mi skidamo ţitejsku
tamu i oblaĉimo umnu svetlost, od svega se odriĉući i postajući gospodari nad svime.

2) O divnog li i velikog zvanja. Ko nas je odvojio od ploti i krvi, od roditelja,
srodnika, rodbine, od ţitejskih obiĉaja i svega svetskog? Ko nas je ubedio da se igumanima
i duhovnim ocima predamo kao robovi, te da prihvatimo naporni podvig uzdrţanja, bdenja
i spavanja na goloj zemlji? Ko nas je prosvetio da na stvari gledamo bez rasejavanja i
prelešćivanja, te da ne smatramo neĉim velikim ni zlato, ni srebro, ni lepote, ni svetske
veliĉine, pa ĉak ni carske krune i svilu. [Ko nas je prosvetio] da smatramo dostojnijim i
većim oblaĉenje u dronjke i zakrpe, te da se njima veliĉamo više negoli blještavim
plaštom? Ko nam je dao silu da pobegnemo od svega veštastvenog i telesnog i da se
sjedinimo sa višim poretkom ţivota, sliĉno anĊelima preko devstvenosti prebivajući ĉisti i
neporoĉni? Eto naših pohvala. Nama ih je darovao Bog, koga smo zavoleli. Mi smo poţeleli
buduća dobra, nepristupnu svetlost, veĉnu slavu, neizrecivu radost, neprestano veselje,
veĉno nasleĊe, Carstvo nebesko, neiscrpno bogatstvo i sva obećanja koja su izreĉena
preko anĊela i otaca.

113

3) Stoga gledajmo i pazimo dobro kako se opet ne bismo obratili na suprotno i
kako se kasnije ne bismo našli iza onih koji ţive svetski. Sve više se ĉistimo i utvrĊujmo u
devstvenosti, starajući se umom i srcem da ne popuštamo demonu. Reĉ izaziva reĉ, pogled
privlaĉi pogled, nemar potpomaţe nerad i mi se postepeno sroĊujemo sa njima, oni nas
osvajaju i mi se nalazimo u poloţaju noćne vrane, raĊajući grehovnu smrt. Nemojmo, pak,
tako, ĉeda moja. Pazite se jedni od drugih s obzirom da od bliţnjega dolazi i ţivot i smrt.
Neznatni nemar i izvesna bezbriţnost guraju u bezdan greha. Pazite i gledajte i mali i veliki,
prednji i zadnji, naĉelnici i rukovoĊeni. Gore smo bili ublaţavani, a ovde smo u bešĉašću;
gore smo liĉili na anĊele, a ovde se usliĉujemo satani. 0 nekome je reĉeno da bi mu bilo
bolje da se nije rodio (Mt. 26, 24). Isto je prigodno reći i o navedenom. No, dovoljno je o
tome. Ja ništa nisam rekao da bih vas oţalostio, već da bih predznanjem odvratio nailazeći
maĉ greha.

104.

1) Ja imam duţnost da govorim, a vi da slušate; 2) vi me ustima poštujete, ali je
vaše srce daleko; kad sam vam govorio o teskobi u potrebama i ukazao na

uzroke, vi ste se pomirili sa našim poloţajem, ali ste potom počeli da ropćete,
naročito zbog primanja mnogih; 3) ja vam objašnjavam da je Bog Hranitelj i da

će pomoći; 4) nemojte roptati, inače nećete ući u Carstvo Boţije, kao što
Izrailjci zbog roptanja u pustinji nisu ušli u obećanu zemlju; 5) kada je nešto

slično bilo kod otaca naših; naprotiv, svi oni su trpeli nevolju, ne odbijajući
druge; 6) i vi ste ovde prihvaćeni iako ste došli bez ičega; zbog čega sada ne

ţelite da ukaţete milost drugima; ni pse koji umiru od gladi ne teraju, a vi
hoćete da prognamo one za koje je Hristos umro; 7) niste li obećali da ćete
zajedno sa mnom sve trpeti; ili ste zaboravili da je stradanje naš udeo; 8)
pokajte se, budući da se ja neću promeniti; osim toga, i vi ste učesnici u tim
delima, budući da smo jedno; 9) setite se koliko nas je puta Bog izbavljao iz

nevolje; čega da se bojimo ukoliko delujemo po zapovestima (2, 30)

1) Moje delo i moj neumorni podvig se sastoji u iznošenju reĉi za vas, u
napominjanju duţnosti i tešenju u trpljenju u vašem dobrom ţivotu po Bogu. Pastiri
beslovesnih ovaca po neophodnosti preduzimaju trud nespavanja i brige oko ĉuvanja stada
koje im je povereno, izvodeći ga na pašu. I ja grešni, koji sam nedostojno primio naĉelstvo
nad vama, tj. Hristovim ovcama, moram da imam neuspavljivo duševno oko i da vam
oglašavanjem reĉi, kao nekakvom sviralom, ukazujem na duţnost i korist, predupreĊujući
vas od nepriliĉnog i pogubnog. Od mene se, dakle, traţi reĉeno, ali i vi treba da se prema
mojoj reĉi odnosite paţljivo, slušajući moj pastirski glas. Gospod govori: Ovce moje slušaju
glas moj. . . i za mnom idu. . . A za tuĊinom neće poći, nego će pobeći od njega, jer ne
poznaju glas tuĊinaca (Jn. 10, 27; 5). Reĉeno se moţe primeniti na vas i na mene.

2) Zbog ĉega sam vam izrekao sliĉan predgovor? Unapred vam kaţem da ne bih
[ţeleo] da vam moja reĉ bude teška. Jer, neki od vas me poštuju ustima, dok im je srce
daleko od mene. I objasniću zbog ĉega. Kod vas se pojavila teskoba u telesnim potrebama
zbog rĊavog roda prošlih godina, zbog priliva lica koje Bog iz puĉine sveta šalje u
pristanište naše obitelji na spasenje i zbog dodavanja stranoprimnica i drugih utoĉišta, s
obzirom da se nalazimo u carskom gradu. Ja sam o reĉenome sve obavestio, izjavljujući
duboku skorb i opterećujuću brigu oko naĉina zadovoljavanja potreba za tekuću godinu. Ja
sam iskao i molio da se zagrejete usrdnošću za uvećanje uobiĉajene mere vaših
rukodeljnih proizvoda, napominjući da nama, koji ištemo Carstvo nebesko, priliĉi da idemo

114

tesnim i skorbnim putem, na kome se nalaze nevolje, pritešnjavanja, glad i ţeĊ, napori i
znoj, nagota i siromaštvo i sve sliĉno. Još sam dodao da Bog ĉesto popušta da se
podvrgnemo neznatnim iskušenjima kako bi ispitao našu ljubav prema Njemu, tj. da li rado
podnosimo skorbi koje nas susreću radi Njega. I vi ste se pokazali kao što treba,
opravdavši moje oĉekivanje. MeĊutim, nemajući istinsko srce u odnosu na Boga, vi ste mu
zablagodarili samo ustima, da biste potom zaroptali, opterećujući se onim što se desilo i
ustajući na mene grešnoga, kao nekada na Mojsija. I vi ste prigovorili: "Zašto ih sakuplja
toliko kad ne moţe da ih nahrani? I zbog ĉega? I ko ga prinuĊava da sabira toliko
mnoštvo".

3) Od tih reĉi ja treba da se ogradim i da oglasim pravdu Boţiju, ukazavši na maĉ
Boţiji koji dolazi na takve. Od mojih grešnih ruku se neće traţiti krv njihove pogibli. Kao
neistinski sinovi moji, oni najpre nisu zajedno sa mnom rekli: "Zašto ih primamo", već su
kao tuĊa i rĊava deca rekli: "Zašto ih prima", sami sebe iskljuĉujući iz opštenja sa mnom.
Oni su krivi. i dostojni osude stoga što, kao što se peva u Psalmima, klevetaše na Boga, i
rekoše: Ne moţe li Bog spremiti trpezu u pustinji (Ps. 77, 19) takvim mnoštvu. Zar ja
dostavljam hranu, ili donosim plodove, ili punim ţitnicu? I opet, zar ja samovoljno i
samovlasno primam one koji dolaze i umnoţavam bratstvo? Nije li sam Gospod i Bog
Hranitelj sveta, koji otvara ruku svoju, i ispunjava sve ţivo blagovoljenjem (Ps. 144, 16)?
Ne govori li On sam: Ištite najpre Carstvo Boţije i pravdu njegovu, i ovo će vam se sve
dodati (Mt. 6, 33). Ne pobuĊuje li i sam malodušne, govoreći: Pogledajte na ptice nebeske
kako ne siju, niti ţanju, ni sabiraju u ţitnice; pa Otac vaš nebeski hrani ih. . . Koliko će više
vas, maloverni (Mt. 6, 26; Lk. 12, 28). Ne savetuje li On preko jednog mudraca: Ko verova
Gospodu i postide se? Ili ko je istrajao u strahu Njegovom i bio ostavljen? Ili ko ga prizva i
bi prezren (Sir. 2, 10). I ne obećava li On opet kroz JevanĎelje: I onoga koji dolazi neću
isterati napolje (Jn. 6, 37). I ne nareĊuje li On: Pustite decu neka dolaze meni, i ne branite
im; jer je takvih Carstvo Boţije (Mk. 10, 14). I mnogo drugih mesta iz Pisma je saglasno
sa reĉenim. Zašto vi ustajete na mene bednog i svojim vreĊanjem govorite bezumlje?

4) Vi ste, kao što se vidi, Izrailjci koji su izbavljeni iz ruke nevidljivog faraona, od
gorkog pravljenja cigli u ropstvu strasti i od mraĉnog Egipta svetske sujete, da bi potom,
pri prolaţenju pustinje podviţniĉkog skorbnog ţivota i susretu sa teškim nevoljama,
propustili da zablagodare Bogu, usled ĉega je izostalo i dobro raspoloţenje koje je trebalo
da izazove javljanje potrebnog po Boţijem promislu. Da, vi ste uzroptali na Boga i kao da
ste rekli: "Bolje bi bilo da smo umrli u Egiptu", sećajući se egipatskih kotlova, tj. onoga što
je svakoga najviše naslaĊivalo u svetu. MeĊutim, vi znate da su tad postradali oni koji su
roptali, da se niko od njih nije udostojio da uĊe u obećanu zemlju i da su im kosti ostale u
pustinji. Bojim se, ĉeda, da i mi ne postradamo na isti naĉin s obzirom da ĉinimo što i oni.
MeĊutim, tada je bilo dejstvo šatora i zakona, a sada - savršenstvo blagodati i istine
Hristove. I reĉeno nisu uĉinili svetovnjaci, nego oni koji su meĊu nama, tj. koji su se popeli
na visinu anĊelskog ţivota.

5) Gde je i kada se kod naših prepodobnih otaca pojavilo roptanje? I da li su oni
ikada radi oskudice u telesnim potrepštinama odbili nekoga od onih koji su ţeleli da se
spasavaju u opšteţiću? Nisu li, naprotiv, njihova vrata svagda bila otvorena ne samo za
one koji ţele da se odreknu od sveta, nego i za sve potrebite siromahe? Zar nisu oni i posle
svoje smrti ostavljali posebna zaveštanja u vezi sa reĉenim? Vi znate kakvi su u vezi sa
navedenim bili nalozi velikog svetila našeg Evtimija. Vi ste ĉitali kako je bilo kod
uvekspominjanih otaca naših Save i Teodosija Velikog, kao i kod preblaţenog Pahomija. I
da li se kod njih dogodila oskudica? Jeste, i to višekratno. Kod jednog za Uskrs nije bilo

115

neophodnog ĉak ni za vršenje Liturgije, što je uostalom i kod drugih bivalo. Oni su ĉesto
imali svega u izobilju, a ponekad su i oskudevali. U oba sluĉaja oni su, pak, blagodarili
Bogu i blagodušno trpeli. Sa njima su stradala i njihova istinska ĉeda sa radošću i
veseljem. Oni, pak, koji nisu sliĉni potpadaju pod kletvu i ginu. Stoga treba da pazimo,
ĉeda moja i bratijo.

6) Vi koji ropćete treba da se setite da se ne izdrţavate od svog truda i da prilikom
dolaska ovamo niste sa sobom ništa doneli. I vi ste tada blagodarili i slavili Boga i nas što
se niste vratili nazad. I kao nerazumni vi sada nećete da ukaţete drugima ono što ste tada
sami dobili. Vi ste škrti da drugima uruĉite dar koji ste sami dobili. Nedruţeljubivi,
nesaosećajni i neosetljivi. Mi bismo bili dostojni odobravanja ĉak i kad bismo primili
beslovesne pse koji umiru od gladi. Jer, napisano je da pravednik miluje duše stoke svoje
(Priĉ. 12, 10). A zar nećemo primiti slovesne ljude, uĉesnike u zajedniĉkoj prirodi, bratiju
našu koji nas mole da ih primimo u pristanište posle brodoloma i da ih spasemo od krajnje
nevolje, one za koje je Hristos umro? MeĊutim, bezumnici ne pomišljaju o reĉenome.

7) Zar vi niste obećali da ćete zajedno sa mnom umirati za ime Gospodnje? A sada
se pri maloj teskobi u naporima i po trebama odriĉete i povlaĉite nazad. Zbog ĉega
naprotiv vi mene ne podstiĉete da ni jednog od siromaha koji dolaze ne otpustim gladnog,
ţednog i bez traţene pomoći? MeĊutim, vi volite jedino da se sami nasićujete, pa ĉak i
presićujete, da jedete ribu, pijete vino ne samo po dve ili po tri krasovulje, već i sa
dodatkom, što oci zabranjuju. I na vama se ostvaruje [reĉ] da niko ne moţe sluţiti dva
gospodara, tj. i stomakougaĊanje i bogoljublje. Nerazumni i spori srcem shvatite da (po
zapoveĊenom svetim ocima našim i po neprestanim napomenama mene grešnog) mi treba
da postradamo i da kroz mnoge nevolje uĊemo u Carstvo nebesko.

8) Prema tome, pokajte se što ste mnogo sagrešili pred Gospodom. Ja neću odbiti
[nikoga] i neću se promeniti, već ću nastaviti kao što sam zapoĉeo da sa svom srdaĉnošću
i vatrenim srcem primam svakoga ko dolazi. I ne [primam] ih samo ja, već i Bog koji
zapoveda [ljubav] i vi zajedno sa mnom, budući da smo svi jedno. Vi svi delate sa mnom
kada odevam nagog, zagrevam promrzlog, obuvam bosog, beskućnika uvodim pod krov,
hranim gladnog i pojim ţednog u ime Isusa Hrista, istinitog Boga našeg, koji je sebe dao
radi našeg izbavljenja od grehova. I mi verujemo u Njegova obećanja da neće ubiti gladom
pravednu dušu (Priĉ. 10, 3). Takve su i vaše duše koje ne ropću (jer ja ne okrivljujem sve)
i koje se raduju zbog ispunjavanja zapovesti Boţijih i umnoţavanja bratstva, budući
trpeljive u iskušavanjima Boţijim, odrekavši se od svega i rešivši se da do smrti stoje na
delu Boţijem.

9) Pogledajte nenauĉeni, kojima se ponovo obraćam, koliko nas je puta Bog
izbavljao iz krajnje nevolje. I kakvih dobroĉinstava nas je udostojio radi molitava mog i
vašeg oca. Nije li nam dao ţita i vina u doba oskudice? Nije li On podigao dobre ljude i nije
li otvorio njihove ţitnice radi naše prehrane? Nije li nam do sada iz sela, gradova i ostrva
slao med, masline, sir, pokrivaĉe, odelo i zlato od episkopa, naĉelnika i od onih koji su
odeveni u porfiru? Neka vam Gospod oprosti i neka uĉini da ubuduće budete krepkiji kako
biste sve podneli i pretrpeli sa ostalom bratijom i zajedno sa njima se udostojili da dobijete
venac pravde.

105.

1) Sada je laţljivo vreme (proleće): drţite telo na uzdi; 2) mera pijenja vina i
mera hrane; 3) za uzdrţanje će se (dobiti) nebeska dobra, prema kojima

116

sadašnja uopšte nisu dobra; 4) pogledajte na skupinu vrlina koja vas okruţuje;
gledajte na nebo i sve će biti podnošljivo (2, 31)

1) Dobro se stiĉe trudom, ali ga nepaţljivi lako gube. Ono što je steĉeno dugim
vremenom moţe da se izgubi zbog kratkovremene nebrige. Stoga naroĉito pazite na sebe
u sadašnje vreme proleća kada telo poĉinje da se budi i kada plot, budući od zemlje, traţi
da dejstvuje po zemaljskome. Navodljavana i Ċubrena, zemlja daje rastinje po svome rodu.
I telo koje se goji raznim jelima i pićima samo od sebe uskipi strastima koje su u njemu
sakrivene. Uzmite ga u svoje ruke i pritesnite ga. Po reĉi apostola, staranje za telo nemojte
pretvarati u pohote (Rim. 13, 14). Naprotiv, pruţajući mu neophodno u razumnoj meri,
prebivajte i ţivite u duhu.

2) Neka postoji mera i u jelu i u vinu. Vino neka se prima radi male utehe na
prazniĉne dane, pri krajnje zamornim telesnim naporima, pri bolestima i pri predstojećem
duţem putovanju. U drugo vreme treba biti zadovoljan jednom ĉašom, najviše sa dve. Jer,
vi znate šta se o reĉenome kaţe u Staračniku. U odnosu na jelo navešću vam reĉi
apostola: Jela će se ukinuti (1. Kor. 6, 13). Ja ne govorim sa namerom da vas sasvim
odvratim od njega, već sa ţeljom da jedete i pijete blagoobrazno, bogodoliĉno, spasonosno
za dušu i ukrepljujuće za telo, koje treba da vrši naloţena mu dela.

3) Zar ne znate da vam se za sliĉno uzdrţanje i lišavanje svetskih zadovoljstava, tj.
mesojeĊa, pijenja vina, banja i toplih bašta priprema boţanstveni raj, koji ima drvo ţivota i
vodu besmrtnosti, sladost Duha i neizrecivu krasotu veĉnih dobara? Za vas je tamo
pripremljen pokoj i svaka uteha. Još malo pa ćete kroz vrata smrti stići tamo i poĉeti da
nenasito i veĉno okušate i pijete. Ovde, pak, ni dobra iz carskih dvorova nisu sladost, već
hrana za crve. Njihovo okušanje nije dobar ţivot, već beţivotnost, naslaĊivanje njima nije
radost, nego tuga, njihovo posedovanje jeste lišenost i njihovo nasleĊivanje jeste zaista
sujeta nad sujetama, kao što je rekao najmudriji Solomon, koji se u potpunosti nasladio
utehama sveta.

4) Vi imate uzdrţanje kao drugaricu, poslušanje kao suprugu, neporoĉnost,
devstvenost i milostinju kao kćeri, skrušenost i smirenje kao sveštene devojke. Pogledajte
gore na nebo i ugledajte gde je naše stanište, gde je naša Glava i opšti Otac svih - Hristos
Gospod, gde je naš grad - gornji Jerusalim. Zaista, vi ćete pobediti ukoliko sve pretrpite. Vi
ćete se ovenĉati ukoliko budete zadovoljni sa svime. Ukoliko skonĉate na navedeni naĉin,
vama će se otvoriti vrata Carstva nebeskog.

106.

1) Sve trpimo sa nadom na večno blaţenstvo, po reči i primeru svetog Pavla; 2)
jer, i mi, kao i on, svakog časa susrećemo priliku da trpimo; 3) ukoliko budemo

trpeli, Boţije blagovoljenje će biti na nama (2, 32)

1) Trudite se i podvizavajte se. Na skorbi vašeg ţivota u Hristu koje nailaze na vas
nemojte gledati kao na nešto tuĊe, strano i neoĉekivano. Zar došavši ovamo iz sveta niste
pred Bogom i Njegovim izabranim anĊelima ispovedili da ćete blagodušno trpeti svaku
skorb i teskobu u gladovanju i ţeĊanju, u studeni i nagoti, u uvredama i podsmevanjima i
u drugim podviţniĉkim teškoćama radi Carstva nebeskog. I bolje je da uopšte ne gledate
na reĉeno, već da trpite i da motrite na blaţeni kraj svega. Kakav kraj? NasleĊe Carstva
nebeskog, radost zbog veĉnih dobara, okušanje besmrtnosti, blaţenstvo neprestanog
ţivota, usinovljenje, rajsku sladost i svaku drugu utehu. Zaista je dostojno i pravedno veliki
apostol rekao da stradanja sadašnjeg vremena nisu ništa prema slavi koja će nam se otkriti

117

(Rim. 8, 18). On je tada hodio po svoj vaseljeni kao usred lavova i tigrova, vuĉen i cepan
nevernim, u gladi i ţeĊi i u danonoćnim naporima, radeći svojim rukama kako ne bi nikoga
opteretio i svojim trudom zaraĊujući ono što je bilo potrebno njemu i onima sa njim.

2) Blago nama ukoliko budemo blagodarno i trpeljivo podnosili sve u okolnostima u
kojima se nalazimo s obzirom da nećemo biti lišeni njegovog udela. Ukoliko se, pak,
pokaţemo malodušni, nezadovoljni i ropotljivi, mi nećemo imati opštenja sa onima koji su
se do krvi podvizavali protiv greha. I nećemo li se mi pokazati dostojni svake sramote
onoga dana s obzirom da ni najmanju stvar (tj. poslušanje bez protivreĉenja, trud bez
roptanja, sluţenje bez gordosti, blagovremeno ćutanje, razumni govor, sluĉajno
prevoĊenje na drugo poslušanje koje odgovara paţnji i revnosti, odsecanje vlastite volje,
blagodarno nošenje naloţene epitimije [tj. kazne], neoslabno stojanje na psalmopojanju i
noćnoj i dnevnoj molitvi i trpeljivo ĉitanje dnevno ustanovljenih Psalama) nismo mogli
ispuniti spokojno i priliĉno?

3) Ukoliko budemo blagopokorno, blagodušno i rado primali, trpeli i ispunjavali i
sve drugo što se ne moţe ni nabrojati, naš ţivot će biti prekrasan i Bog kome ugaĊamo
svakako će na nas gledati sa blagovoljenjem i blagosiljati nas. Nemojmo odstupati od
reĉenog naĉina ţivota, ĉak i kad bi sledilo da svakodnevno umiremo zbog njega. [Sluţimo]
radosno, nikako ni u ĉemu ne dajući spoticanje, da se sluţba ne kudi (2. Kor. 6, 3).

107.

1) Sada je četrdesetnica: neka se svako pripremi kao što priliči; 2) ne zahtevaju
se samo spoljašnje umrtvljenje tela i telesni podvizi, nego ponajpre odsecanje

svega rĎavog i vlastite volje, smirenje i poslušanje (2, 33)

1) Sada je, kao što znate, sveta ĉetrdesetnica, koja od nas zahteva duhovne
podvige još više negoli u obiĉno vreme, tj. usrdniju spremnost na sve dobro, blagodušnost,
hrabrost, trudoljublje, trpljenje, nebouzlaznu molitvu, suzotoĉno umiljenje, smirenje
skrušenog srca, umereno uzdrţanje ne samo od jela i pića, nego i od zavisti, gneva,
nadimanja, roptanja, gordosti, dobromrzne strasti. Pogledajte se paţljivije i oĉistite se po
navedenom ukazanju, pripremivši sebe kao izabrane sasude, kao bogoglasne svirale kako
biste primili Duha Svetog. Na reĉeno nas priziva vreme i ono je pravi post.

2) Neka mi niko ne govori: "Ja pojem i ĉitam stihove [iz Psaltira], molim se, vrlo
malo jedem, malo pijem, sedeći po malo odspavam, ĉinim poklone, podiţem svoje ruke
prema nebu mnogo sati". Naravno, sve je to dobro. Ipak, kaţi mi da li imaš smireno
mudrovanje, skrušen duh, da li odsecaš svoju volju kako bi uvek bio poslušan i kako
nikada ne bi protivreĉio, ni roptao, ni prepirao, ni zavidio bratu, ni mislio i govorio sujetno,
niti bio znatiţeljan. Kaţi mi da li postavljaš pitanja zbog ĉega jedan ima jedan poloţaj, a
drugi - drugi, menjajući se u srcu i poprimajući zversko lice, te iz zlog, a ne dobrog
skrovišta srca iznoseći reĉi neverja, [rĊave] neustrašivosti i nesreĊenosti, koje i one koji
slušaju mogu da vrgnu u rov pada. Nisu takva dela posta i nisu takva upraţnjavanja u
uzdrţanju. Naprotiv, onaj ko ima smirenje i poslušanje kao sa dva krila ushodi na nebo i
postaje sabesednik Bogu.

108.

1) Nemojmo dati mesta razlenjenosti sećajući se da sluţimo Bogu, koji će i
uzvratiti po usrdnosti i revnosti; 2) čuvajmo u savršenstvu i svo ostalo

ustrojstvo ţivota i spolja i iznutra; 3) hrabrite se imajući Boga za Pomoćnika, i
Presvetu Bogorodicu, i svetitelje Boţije, a naročito naše - svetog Preteču i
118

Bogoslova, kojima pripada manastir; 4) uzdrţavajmo se od nepriličnih
razgovora i razgovarajmo samo o dušekorisnom

(2, 34)

1) Pazite da naša srca ne budu opterećena mrzovoljom, raslabljenošću i
neumesnim pomislima, što dovodi do bede unutrašnjeg pada u duši. Naprotiv, sa
mladićkom bodrošću i revnošću se postarajmo da zajedno proţivimo ostalo vreme
kratkotrajnog ţivota našeg, koji se stalno umanjuje kako bismo, po završetku dobrih
podviga, sveštenih upraţnjavanja i ĉasnih vrlina prešli u budući vek i udostojili se dobijanja
netruleţnih venaca pravde od Nagradodavca Gospoda. Stoga neka svako gleda kako
prohodi svoje sluţenje. Neka se do starosti svako trudi da sluţi Gospodu kao da je
prisutan, izbegavajući nemar, malaksalost, lenjost i pritvornost i znajući da ne bi oţalostio
ĉoveka, već Boga, kome se posvećuje sluţenje. Mi smo ovde samo sasluge, koji napominju
o zapovestima Vladike. Oni koji ih ispunjavaju i oni koji ih narušavaju nisu krivi pred nama i
ne ugaĊaju nama, nego blagom Vladici i Bogu, koji ih je dao. Neka svako svoje delo radi
kao pred licem Boga, a ne ljudi, bilo da prepisuje knjige, bilo da sluţi, ili ore, ili kopa
gradinu. Neka svaĉije delo bude ĉisto, budući da Srceznalac Bog meri napregnutost sile i
usrĊa koji se u njega ulaţu.

2) Jezik treba ĉuvati od praznoslovlja, oko ograĊivati od nepriliĉnih prizora, srce
ĉuvati od neĉistih pomisli i sva ĉula trezniti strahom Boţijim. Jedni prema drugima treba da
se odnosimo sa smirenoumljem i sa ljubavlju bez drskosti. Mi treba da vodimo doliĉne
razgovore, da gledamo na korisno, da slušamo samo ono što je priliĉno, da se dodirujemo
sa skromnošću, da pomišljamo na Boţanstvene stvari, da se radujemo i da se saradujemo
u ispunjavanju zapovesti Boţijih kako bismo dušespasonosno okonĉali dane našeg
stranstvovanja na zemlji.

3) Budite hrabri jer imamo Boga za Pomoćnika i Zastupnika u svom ţivotu, te
krepki pokrov, tj. zastupništvo Presvete Bogorodice i molitve gospode naše, velikih
svetitelja Preteĉe i Bogoslova, u ĉijim manastirima ţivimo. I ako je Bog s nama, ko će
protiv nas (Rim. 8, 31). Ako je Gospod zaštitnik ţivota moga, koga ću se plašiti (Ps. 26, 1).
Ko će nas savladati ukoliko imamo pomoć od Bogorodice i svetih? Niko i nikada. Demoni će
biti daleko od nas, ljudi će nas hvaliti, neprijatelji će se izbezumiti i niko neće opstati pred
licem našim. Ukoliko, pak, ne budemo takvi, sve će sa nama biti drugaĉije.

4) Stoga mi treba da istrajemo u doliĉnom ustrojstvu, naroĉito ţiveći u ovakvom
gradu. Uzdrţavajmo se od razgovora o predmetima koji su nam tuĊi. Nama je tuĊe
besediti, razgovarati i raspitivati se i o carevima i o naĉelnicima. Premudri govori: Shvataj
ono što ti je naloţeno (Sir. 3, 22). Mi imamo drugu brigu i druge besede. Svetovnjaci
razgovaraju o svetovnom i telesni priĉaju o telesnom, dok mi [govorimo] o Bogu, Spasitelju
našem, i o onome što je dušekorisno, o vrlinama, o ţivotu prepodobnih otaca naših, o
smrti, o prestavljenju, o susretu svetih anĊela, o odgovoru pred prestolom Hristovim, o
pravednoj nagradi, o Carstvu nebeskom. Razgovarajući o reĉenome, mi se anĊelski
prosvećujemo, a prosvećujemo i svetovnjake. Ukoliko, pak, upadnemo u sujetne
razgovore, mi i sebi štetimo i drugi nas podvrgavaju podsmehu i osudi. Od sada pazite i
ĉuvajte usta svoja od nepriliĉnih beseda. Trudite se u svojim dobrim delima,
rasplamsavajući još vreliju revnost za ljubav prema Bogu i imajući gotovost da za Njegovu
istinu ĉak i smrt podnesemo. Vašu odluĉnost Bog će primiti kao delo i u onaj dan vas
ukrasiti muĉeniĉkim vencima.

109.

119

1) Revnosno i iz sve snage ištite nezemaljsko i Bog će vas blagosloviti; ukoliko
tako činite, napredovaćete; jer, tako su ţiveli svi oci; 2) opet prekor
kradljivcima stvarčica (2, 35)
1) Jedni biraju jedan predmet iskanja, a drugi drugi: jedan ište gospodstvo, drugi

slavu od spoljašnjeg ĉinovništva, jedan zadovoljstvo i mnoga imanja u domovima, slugama
i poljima. Mnogoobrazne su pohote svetske. Ostavivši sve sliĉno i duševno se preselivši u
drugi svet, vi ţelite i ištete nadsvetsko i nebesko, u ĉemu i prebivate svojim srcem. Oko
reĉenoga je sve vaše staranje i trud. Vas ne brine i ne zanima ništa osim savršenog
oĉišćenja strasti i sticanja skrušenog i smirenog srca i potpune bezbriţnosti ne samo u
odnosu na drugove i poznanike, već i na roditelje i svaku sujetnost. Takvo je Boţije
blagovoljenje o vama. I ja vidim kako se svaki od vas trudi, podvizava i prinuĊava da
odbaci strast koja ga muĉi i da raspoloţenjem prebiva samo sa jedinim Bogom. Ukoliko
istrajete u muĉeniĉkom podvigu, Hristos Bog naš će vam dati silu i krepost da odbacite
svako strasno i satansko protivljenje, te da uspešno završite triblaţeni podvig koji vam
predstoji, kao uostalom i sveti i bogonosni oci koji su ranije ţiveli. Zar su oni, obuĉeni u
telo i imajući jednake prohteve kao i mi, bez truda i podviga prošli ovaj ţivot? Nikako. Oni
su mnogoobrazno stradali i pobeĊivali, hodeći putem svakog poslušanja i smirenja,
uzdrţanja i drugih vrlina, potĉinivši telo duhu, uzišavši na visinu svetog ţivota i proslavivši
se. Radi izgraĊivanja duša naših setimo se vrlina prepodobnog oca našeg Save (ĉiji
spomen slavimo). Kao poslušnik, kao što znate, on beše veoma poslušan, brz, usluţan,
prihvatajući poslednja poslušanja i radujući se kao da vrši nešto slavno. On je danonoćno
bio u trudovima, nosio vodu i drva, prvi dolazeći na psalmopojanje i poslednji izlazeći. O
njemu je napisano i mnogo drugog, što se zbog nedostatka vremena ne moţe nabrojati.
Podraţavajmo ga i mi, ĉeda, s obzirom da nije nemoguće da ga podraţavamo jedan u
jednom, a drugi u drugom, pomaţući i sarevnujući jedan drugom. Iznad svega treba da se
ĉuvate da ne postupate po svojoj volji i da bez doliĉnog raspitivanja ne [ĉinite] ĉak ni ono
što izgleda dobro.

2) Ne mogu da prećutim jednu stvar koju, ne znam kako, meĊu vama ĉine neke
neznalice i preziraĉi svakog poretka. Naime, radi se o veoma prekornom delu ĉestog
nestajanja ili pre - kraĊe [stvari]. Na primer, onaj ko u svojoj keliji ostavi sandale ili olovku,
ili drugo oruĊe za rukodelje i izaĊe na kratko ili na duţe zbog svog posla, po povratku ne
nalazi ostavljeno. Radi se o savršeno Ċavolskom delu, koje vreĊa i smućuje bratstvo.
Poĉeće da se javljaju podozrenja, klevete, ogorĉenja pa i neprijateljstva verovatno više
prema nevinima, negoli prema vinovnicima. Vi lopovi poĉujte groznu pretnju blaţenog
apostola Pavla: Ni lopovi. . . ni otimaĉi, neće naslediti Carstvo Boţije (1. Kor. 6, 10).
Rekavši otimaĉi, on nije dodao "srebra ili zlata, ili dragocene odeće", već je izrekao opšte
odreĊenje. Ma na šta da se odnosi otimanje, i makar se radilo i o najmanjoj stvari, otimaĉ
neće naslediti Carstvo nebesko. Da li ĉujete lopovi i otimaĉi? Molim vas da prestanete da
kradete i otimate konac, igle, šila, olovke, lonĉiće, ĉaše, noţiće, pojaseve i sliĉno. Jer,
ponavljam, ni oni koji ĉine sliĉno neće naslediti Carstvo nebesko. Zar se ne bojite
apostolske opomene? Zar ja bedni izriĉem takvu opomenu? Stoga vas molim da hodimo
dostojno zvanja na koje smo prizvani, tj. ĉisto, prepodobno i pravedno, udaljujući se od
navedenog poroka kako bismo bili naslednici veĉnih dobara.

110.

120

1) Po vašem opštenju dobro svakoga prelazi na sve, i dobro svih na svakoga; 2)
nemojmo biti ni lenjivi, ni svojeglavi; ţiveći opštim ţivotom postarajmo se da se

uzdrţavamo od rĎavog i da revnujemo za pohvalno; 3) ono što činimo i
doţivljavamo biva i prolazi i više se ne oseća; ono, uostalom, ostaje unutra i na

dan suda će se pojaviti na opravdanje ili osudu (2, 37)

1) Svako, po pisanome, ima svoj dar, jedan jedno, drugi drugo. Vi ste, pak, bratijo,
svezani savezom ljubavi usled ĉega ĉinite svojim i napore i vrline svih drugih. Ti, na primer,
blagodušno podnosiš bešĉašće, drugi se odlikuje trudoljubljem, jedan izobiluje ćutanjem,
drugi pokornošću. MeĊutim, zbog opštenja svako od vas osim svog poseduje i ono što
imaju drugi. Stoga se radujte i saradujte jedni drugima. Neka svako napreduje u daru koji
poseduje, izbegavajući taštinu i vrlinu brata smatrajući većom. I ukoliko smo sliveni jedni
sa drugima i spojeni sjedinjenjem ljubavi, potrudimo se da sve više napredujemo, usled
ĉega će se Bog proslaviti u našem delu i veći deo vaseljene će ĉuti za naš naĉin ţivota.

2) Niko neka ne bude svojevoljan i svojeobrazan. Teško onima koji su mudri za
sebe i razumni pred sobom (Is. 5, 21). Niko neka ne bude nemaran i lenjiv da ne bi ĉuo:
Idi kod mrava, lenjivĉe (Priĉ. 6, 6). Neka niko ne bude dvojedušan u rasuĊivanju da ne bi
ĉuo: Dvojedušan ĉovekje nepostojan u svima putevima svojim (Jak. 1, 8). Uvek budite
pokretni i brzi na delalje zapovesti, iskreni, bez saplitanja prilikom ispovedanja svojih
skrivenosti, slobodni od taštine i daleko od svoje pohote, koja ĉini da je [ĉovek] kao morski
val što ga vetar podiţe i vitla (Jak. 1, 6), budući da se nije utvrdio i da nema osnove u srcu
svome. Neka sve sliĉno bude daleko od vas. Vi se starajte da steknete, da urizniĉite i da se
obogatite svim što je ĉasno i pohvalno radi dobijanja Carstva nebeskog.

3) Sve ono što svaki od vas ĉini, bilo pohvalno, bilo prekorno, zaista prolazi i
nestaje kao potok vodeni, pri ĉemu ĉak ni u osećanjima ne ostaje gotovo ništa od onoga
što je bilo juĉe. Stradanje zbog zapovesti, trud, plaĉ, trpljenje, znoj, razdiranje srca,
pritešnjavanje, iznemogavanje, podvrgavanje uvredama oseća se samo trenutno, da bi
potom nestalo. MeĊutim, kod onog ko je reĉeno okusio sve ostaje i ĉuva se u vekove radi
dobijanja nagrade. Onaj, pak, ko se teši, smeje, naslaĊuje, pravi nered, igra, lenjstvuje,
nikoga ne sluša, predaje se lakomislenosti, zavidi, gnevi se, besni, pravi spletke, drţeći se
visokoumlja i sliĉno ne samo da sada ne stiĉe nikakvu korist, već stiĉe i neporecivu osudu
u dan nagraĊivanja i pravednog suda Boţijeg. Razmislimo o reĉenome, bratijo, i latimo se
vrlina, starajući se da na svaki naĉin izbegnemo greh kao nesretno i svepagubno zlo, te da
bogougodno okonĉamo dane našeg ţivota i udostojimo se obećanih dobara sa svima koji
su ugodili Bogu.

111.

Pouke se govore da biste vi, slušajući ih, ispravljali sebe; vi, meĎutim, ostajete
isti: nemojte više biti nepaţljivi i nedelatni (2, 38)

Pitam vas radi ĉega se govori pouka. Da li da bi se samo proĉitala u odreĊeni ĉas i
poĉešala naše uši, ili da biste me pohvalili, ili bez nekog odreĊenog cilja? Naravno ne, nego
da biste vi shvatili ono što se govori, svom dušom prihvatili smisao reĉi i doneli plod
blagodaću Hristovom, te uz pomoć molitve mog i vašeg oca. MeĊutim, ja vidim da iz vašeg
sećanja, ĉim se završi pouka, odmah sve išĉezava bez traga kao da se uopšte ništa nije ni
govorilo. Stoga ĉim izaĊemo sa sluţbe napolje odmah padamo u ista sagrešenja kao i
obiĉno. Jedan poĉinje da razgovara u nevreme, drugi ropće, jedan prede osude, drugi se
sakriva u ugao kako bi zaspao i prespavao ĉas za rukodelje, a i kad se javi ruke mu se
pokazuju kao nemoćne, a kolena raslabljena (Sir. 25, 26). Neću govoriti o ostalom. Ne

121

treba, pak, tako ĉeda moja. Inaĉe se moţe desiti da ĉujete: Ovaj narod usnama me
poštuje, a srce im je daleko od mene (Mk. 7, 6). Naprotiv, kada ĉujete spasonosnu reĉ u
mojoj pouci ili iz Boţanstvenog Pisma koje ĉitamo neka se u vašim srcima porodi
kretanje straha Boţijeg, iskra ljubavi prema Njemu, ţelja za napretkom i namera da se
verno ispunjavaju Njegove zapovesti kako bismo se udostojili Carstva Njegovog.

112.
1) Mi smo na duhovnoj trci; ko su, pak, gledaoci; na šta treba da obrate paţnju

trkači; kako se trči po pravilu; 2) ne treba zavideti običnim prednostima u
manastiru; nerazumno je sve što nezadovoljni u takvim slučajevima govore;

neka se isprave oni koji tako čine (2, 39)
1) Vi ste trkaĉi Vladike Boga, premda vaše trĉanje nije po zemlji, nego od zemlje ka
nebu, imajući za posmatraĉe anĊele i svetitelje, a ne ljude. Vence, pak, (neuvenljive) daje
sam Gospod. Blaţeni ste vi što ste stupili na to poprište takmiĉenja, primivši [monašku]
shimu. MeĊutim, vi ste tek stupili na poprište, a venci se daju onima koji završe trku. Neka
svako od vas dobro gleda kako trĉi i neka primećuje znakove na trkalištu koji odreĊuju
uspeh trke (tj. napredovanje u vrlinama), neka paţljivo gleda na prepreke (tj. iskušenja
tela, sveta i Ċavola) i neka se napreţe da ih savlada (primajući silu od Duha Svetoga).
Neka niko ne gleda na stranu, već na jednu taĉku ispred sebe, tj. na cilj trke, ka njemu
ustremljujući sve svoje sile. Trka još nije okonĉana. Do sada ste dobro trĉali. I od sada
trĉite sa jednakom usrdnošću i naprezanjem, revnujući jedni sa drugima i pomaţući jedni
drugima. I ko će sve prestići? Onaj ko bude najsmireniji od svih. Ko, pak, najispravnije
trĉi? Onaj ko je najposlušniji, najpoboţniji, ko u najvećoj meri izbegava roptanje, ko
najviše poje Psalme, ko se najviše drţi bezmeteţja, najtrudoljubiviji, najmolitveniji, ko
najviše otkriva [pomisli], ko najviše izbegava drskost, najnezlobiviji, ko najviše izbegava
zavist, najverniji, ko najviše voli [svog] oca, ko najviše poseduje i ostale osobine savršene
vrline i po duši i po telu. Eto u ĉemu se sastoji vaša trka. Eto ĉime ushodimo iz sile u silu i
od sveta ka nebesima.
2) Neka ljubav bude vaša glavna osobina, koja vas odlikuje kao uĉenike Gospodnje.
Prebivajući u ljubavi, rado primajte svako izdvajanje bratije, njihovo pretpostavljanje i
napredovanje u sluţbama, rukodeljima, mestu stojanja i redosledu. Neka od vas odstupi
zavist, ljubomora i gnev. Blagostanje bratije neka svaki prima kao svoje blagostanje,
radujući se njihovom uspehu, ĉime se ugaĊa Bogu i stiĉe potpuna pobeda nad svime.
Ljubav je venac vrlina. Ogorĉavati se, pak, što je nekome data prednost u sluţenju jeste
pokvareno i štetno delo, tj. znak suprotne strane. Ne treba tako ĉiniti, ĉeda moja. Nije
pravedno govoriti: "Trebalo je da mene pretpostave njemu", ili: "Ja sam stariji od njega i
meni priliĉi više mesto". Beţite, molim vas, od sliĉnih zamki Ċavoljih. Naprotiv, ištite i
starajte se da steknete ono što je dobro, što je ĉasno, što priliĉi svetima, što [pokazuje]
bratoljublje, smirenoumlje i što vas upućuje na kraj. U svemu postupajte kao deca,
nezlobivo, iskreno, kao izabrani narod Gospodnji, ne dopuštajući ništa mimo zapoveĊenog.
Ukoliko se i desi neko pokliznuće, poţurite da se ispravite i da [stvar] zagladite
prihvatanjem epitimije kako biste na dan nagraĊivanja ĉuli ţeljeni glas: Hodite blagosloveni
Oca moga; primite Carstvo koje vam je pripremljeno od postanja sveta (Mt. 25, 34).

113.

122

1) Vi ste preduzeli dobru nameru; ona vas, uostalom, ne izbavlja od iskušenja
neprijatelja, koja vas i snalaze; ipak, budite verni svom zavetu i Bog će vam
pomoći da istrajete; 2) odbacite dela tame i napredujte u delima svetlosti: prva,
naime, privlače karanje Boţije, a druga - blagoslov; 3) sada je kod nas mnogo
bolesnih: zdravi, posluţimo bolesnim, a bolesni - budite trpeljivi i zadovoljni
svime; mi nemamo sluge: bratija sluţe iz ljubavi po poslušanju; podstičite se

trudbenici: Bog sve vidi (2, 40)

1) Po blagovoljenju Boţijem svi se vi nalazite u broju spasavanih, svi ste stupili na
put spasenja i svi imate samo jedno iskanje, tj. da se spasete. MeĊutim, postoji Ċavo koji
je protivnik svakog dobra i koji mnoge podvrgava iskušenjima i bez njihove ţelje: jedne
raspaljuje na pohotne slasti pomaţući se ţeljama mladosti, druge obara vlastoljubljem
zbog koga je i sam spao sa neba, neke opet raslabljuje nemarom, ili veţe mrzovoljom, ili
rastrojava neverjem, ili pleni svojevoljnošću, ili uĉi neumesnim delima. I zašto nabrajati sve
ĉime on svakodnevno pokušava, nastoji i oĉekuje da nas saplete ĉim dozvolimo da se
raslabimo i ĉim se predamo raspuštenosti? MeĊutim, neka mu zapreti Gospod Bog, koji je
rekao moru: Ćuti, prestani (Mk. 4, 39) i neka ga otera negde daleko od nas, što se i
dešava kada se mi usredsredimo u sebi samima i neprestano pazimo na prvi cilj našeg
stupanja u obitelj. Mi smo, naime, pred Bogom koji svedoĉi obećali da ćemo podnositi
svaku skorb i teskobu sve do smrti.

2) Stoga svi odbacite sve što je protivno iskanju spasenja: malodušni -
malodušnost, slastoljubivi - slastoljublje, gordi - gordost, tašti - taštinu, drski - drskost,
neuredni - nered, priĉljivi - priĉljivost, svetoljubivi - svetoljublje, teloljubivi - teloljublje,
ţalosni - nerazumnu ţalost, zavidljivi - zavist, brzopleti - brzopletost, svadljivi - svadljivost,
lenjivi - lenjost. Eto dela tame, vidova zla i pronalazaka i nagovora lukavog. Blagome, pak,
Bogu su ugodni mir, krotost, smirenje, poslušanje, nezaviĊenje, trudoljublje, marljivost,
bodrost, ljubav, nada, poredak, molitva. Eto dela svetlosti, oruţja pravde i vrlina svetih.
Radi ljubavi prema Gospodu, ja molim da se probude uspavani od strasti i da prihvate
bodrost dremljivi od obuzetosti neprijateljskom prelesti. Ukoliko ţelimo da ţivimo dobrim
ţivotom i ukoliko volimo da vidimo dobre dane poslušajmo onog ko govori: Ukloni se od
zla, i ĉini dobro; traţi mira i idi za njim (Ps. 33, 14). Na šta oĉi Gospodnje gledaju sa
blagovoljenjem? Gle, oĉi su Gospodnje na onima koji ga se boje (Ps. 32, 18). Na šta se,
pak, gnevi lice Gospodnje? Lice pak Gospodnje je na ĉinitelje zla, da istrebi sa zemlje
spomen njihov (Ps. 33, 16). Ukoliko ţelimo da pazimo, i sve ostale reĉi toga Psalma
predstavljaju prekrasne savete.

3) Ovih dana je kod nas mnogo bolesne bratije. Vreme je nezdravo. Mi zdravi
pomognimo bolesnima. Bolesni neka prime karanje Gospodnje kao spasonosno i neka
blagodušno podnose bolest, blagodareći za sve što nam se daje. Izbavivši se od bolesti
nemojmo lutati uzalud, nego opet pristupimo svojim delima. Jer, mi nemamo unajmljene
robove koji su odreĊeni jedino za sluţenje, kao što biva kod svetskih ljudi. Mi smo sami i
robovi i gospodari, i oni koji sluţe i oni koji primaju usluge. Ipak, neka svaki gleda da više
sluţi, negoli da bez potrebe prima usluge. Bog vidi svakog od vas i njegovo delo i sluţenje.
On vidi šta je bio ranije i šta je sada, kako je ko ţiveo u svetu i kako ţivi u obitelji, kako ko
na sve prinuĊava sebe i trpi, u šta se odeva i obuva i kakav trud podiţe pri ispunjavanju
svog posla. I u svoje vreme On će svakome dati po delima njegovim. Neka niko ne bude
malodušan. Mi ćemo se javiti Bogu i predstati pred strašnim sudom Njegovim. Davši
odgovor o proţivljenom ţivotu mi ćemo dobiti ono što nam priliĉi.

123

114.

1) ObraĎujmo svoje duše delajući u duhovnom smislu sve što čine zemljoradnici
kada obraĎuju svoje polje; 2) drţimo se i ratujmo kao što vojnici drţe sebe i

ratuju; trpimo sve u našim poslušanjima radi Carstva nebeskog, kao što vojnici
u ratu sve trpe u očekivanju nagrada (2, 41)

1) ObraĊujući svoje polje, zemljoradnik ne gleda na teţinu truda, ne opušta ruke i
ne lenji se, već ima u vidu buduću dobit. Radi nje on se predaje trudu, znoju i iscrpljujućim
lišavanjima. I svaki od nas je dobio dušu kao neko polje koje treba da obraĊuje u ovom
veku. I mi na njoj treba da obavljamo duhovna dela. Bog, naš Sazdatelj će u dan suda od
nas da zahteva odgovor o reĉenome. Stoga vas molim i preklinjem da svi uopšte usrdno
obraĊujemo polja svojih duša i da ih obnovimo po zakonima blagoĉašća kako ne bismo
sejali trnje strasti. Oĉistimo najpre oranice svoje od svakog korova greha i bacimo na njih
seme, orosimo ih kišom duhovnih suza skrušenosti, ogradimo snaţnom ogradom straha
Boţijeg kako useve ne bi uništavale mislene zveri, osvetlimo ih i zagrejmo sunĉanim
zracima ljubavi kako bismo potom napunili naše umne ruke pregrštima i sabrali mnoštvo
ţita, tj. svetih dela po zapovestima Hristovim. Radi reĉenoga je Gospod Bog svaku dušu
prizvao u ţivot, a nas naroĉito i na anĊelski obraz ţivljenja. Molim vas da svako od vas u
dobrom ponašanju pokaţe svoja polja kako cvetaju, daju plod i mirišu mirisom koji je
ugodan Gospodu. [Reĉeno će se postići] kroz savršenu izmenu telesne naravi i odnosa,
kroz pokorno poslušanje i hristoliko smirenje, kroz svakodnevno usavršavanje i
preobraţavanje iz slave u slavu, kroz blještavo odevanje dobrim delima, kroz odbacivanje
svake neposlušnosti, kroz pokoravanje svake pomisli na poslušnost Hristu, kroz
saobraţavanje sa opštim ustavom bratstva i kroz svagdašnje samoukorevanje kojim se
lako satire i umrtvljuje mnogoglava aţdaja gordosti i samovolje.

2) Na koje delo smo mi, bratijo, naroĉito prizvani? Na borbu i rat. Ne na laku borbu
sa ništavnim licima, već na ţestoku borbu sa strašnim silama nevidljivih duhova, kao što
govori boţanstveni apostol: Jer ne ratujemo protiv krvi i tela, nego protiv poglavarstava, i
vlasti, i gospodara tame ovoga veka, protiv duhova zlobe u podnebesju (Ef. 6, 12). Prema
tome, neka niko ne ostane nepripremljen za borbu, neka niko ne izlazi nenaoruţan i neka
se ne odstranjuje od vojniĉkih znakova. Ne treba da se ĉudiš kada dobijaš rane i povrede
ili kada susrećeš sukobljavanje. Sve reĉeno i njemu sliĉno neodvojivo je od vojnika. I ne
umire onaj ko je jednom dobio ranu ili pao pod udarcem. Ne umire ĉak ni onaj ko se
mnogo puta i bezbroj puta podvrgao reĉenome, već onaj ko se dobrovoljno predaje svojim
neprijateljima na zaklanje. Stoga bratijo i oci treba da budemo paţljivi i da krepko stojimo
u borbi kao vojnici Hristovi. Vi znate da svaki vojnik odlazeći na vojni pohod susreće
mnoštvo neudobnosti, napora i neprijatnosti ili zbog sunĉane jare, ili zbog kiše, ili zbog
hladnoće. On ne provodi razneţen ţivot s obzirom da ponekad ţeli da pojede komad hleba
ili da popije ĉašu hladne vode kojih nema. On je ĉitav dan ili noć u pokretu i prelazi iz
mesta u mesto u blatu i prljavštini, umoran i iscrpljen. I radi ĉega? Da bi ugodio vojvodi
koji ga je zapisao u vojsku, da ne bi dopao u spisak pobeglih, da bi u vreme deljenja
nagrada bez prepirke bio priznat kao dostojan. Sliĉno se dešava i kod nas, premda na
drugi naĉin. Njihove nagrade su privremene i brzoprolazne, a naše veĉne i netruleţne. Njih
daje Bog koji caruje nad svima. Stoga potrpimo i podvizavajmo se u sluţenju koje leţi na
nama, ĉisto i besprekorno sluţeći Gospodu. Onaj ko nareĊuje neka razumno i paţljivo
nareĊuje, a onaj ko sluţi neka sluţi bez roptanja i lenjosti. I mi treba da podnosimo vreme

124

gladi i ţeĊi, uvreda i poniţelja, sukobljavanja i oţalošćenja, a naroĉito iscrpljenosti i
raslabljenosti u vreme noćnog psalmopojanja i molitvi, te svakovrsne neprijatnosti od onih
koji nas vidljivo i nevidljivo napadaju i svakodnevno pritešnjavaju u vreme rukodelja i
ispunjavanja ostalih poslušanja. I podvizavajući se dobrim podvigom i završivši trĉanje, mi
ćemo na molitve oca našeg da se udostojimo venaca pravde u dan onaj u Hristu Isusu,
Gospodu našem.

115.

Odbacivši sve pohotno i gnevno, prilepimo se uz Gospoda, nelaţno radeći na
delima našeg poslušničkog zvanja (2, 42)

Slušajte i razumite šta nam govore i šta nam zapovedaju sveti oci. I ja nedostojni
vam predlaţem isto u svojim poukama. Ono što oni govore i polaţu u naše duše ja ću
saţeti kroz dve pouke iz Reči Boţije: Ne varajte se: ni bludnici, ni idolopoklonici, ni
preljubnici, ni rukobludnici, ni muţeloţnici, ni lakomci, ni lopovi, ni pijanice, ni opadaĉi, ni
otimaĉi, neće naslediti Carstvo Boţije (1. Kor. 6, 9-10), i opet: Svaka gorĉina i gnev i ljutina
i vika i hula sa svakom zlobom, neka su daleko od vas. A budite meĊu sobom blagi,
milostivi, praštajući jedan drugome, kao što je i Bog u Hristu oprostio vama (Ef. 4, 3132). I
drugi [pravednik] priziva: Hodite poklonimo se i pripadnimo Njemu i plaĉimo pred
Gospodom Stvoriteljem našim (Ps. 94, 6), i još: UĊite na vrata Njegova u hvaljenju, u
dvorove Njegove u himnama (Ps. 99, 4). Prema tome, utvrdivši se opomenama i priziv
primivši k srcu, doĊite svi zajedno i poklonimo se Gospodu. Zaplaĉimo se pred Njim zbog
našeg prethodnog ţivota i zbog svakodnevnih sagrešenja u znanju i neznanju, delima,
reĉima i pomislima i uĊimo u dvorove Njegove za pesmama i slavoslovljem, a ne sa
psovkama, besom, neposlušnošću i nadmenošću. Onaj ko ropće ĉini greh. Stoga nemojmo
roptati, niti izlaziti iz sebe, ni ruţno govoriti i nemojmo biti sujetni budući da smo zemlja i
pepeo, prašina i prah, naroĉito oni koji iz nerazboritosti misle da su slavni zbog telesnih ili
duhovnih dela. Ja vidim da je prošlo obliĉje ovoga sveta za nas (1. Kor. 7, 31), budući da
smo mi nešto drugo u odnosu na svetovnjake: mi smo odeveni u drugaĉiju odeću, ţivimo
neobiĉnim ţivotom, tj. kao bezbraĉni, bezimeni, bez nasleĊa, kao neulovljivi, skoro
besplotni, raspevši se svetu. Jer, koji su po telu ne mogu ugoditi Bogu (Rim. 8, 8). Mi treba
da nosimo znake koji odgovaraju ţivotu koji smo uzeli na sebe kako bismo istinski (a ne
laţno) bili ono ĉime smo se nazvali. Budimo, dakle, poslušni, brzi, bogobojaţljivi, blagi,
poboţni, druţeljubivi, trpeljivi, blagodarni za sve što nam se daje kako bismo dobro poţiveli
i postali naslednici ţeljenog i traţenog Carstva nebeskog.

116.

Povodom slučaja beţanja nekolicine: "Stojte i usavršavajte se, na svaki način se
bojeći da dejstvujete po svojoj volji, čak i u dobru" (2, 43)

(Neka [bratija] je pobegla iz obitelji i sveti otac izraţava svoje ţaljenje, dodajući. . .
). Vi se pouĉite njihovim primerom i shvatite da je na vama Gospod ĉudesno pokazao
milost svoju [saĉuvavši] vas od zamki Ċavola, usled ĉega ste ostali nepokolebivi i niste
odstupili od svete zapovesti poslušanja koja vam je predana. Nemojte da im se
upodobljavate, molim vas. Budući sinovi svetlosti, nemojte postajati sinovi tame i
protivljenja. Nemojte da vaše mnoge i blaţene napore uzalud raspete i svoje duše predate
na veĉnu osudu. Jer, reĉeno je: Kad neko prestupi Zakon Mojsijev, po iskazu dva ili tri
svedoka, ima da umre bez milosti; zamislite koliko će sada teţu kaznu zasluţiti (Jev. 10,
2829) onaj ko zgazi zavete, ispovedanja i obećanja svetog zvanja našeg, ismejavši

125

tajinstvo našeg savršenstva. Stoga pazite na sebe, molim vas, i pravo hodite putem
Boţijim, moleći se da se i oni probude i vrate iz dušegubne i smrtonosne prelesti Ċavolske.
Uostalom, poznato je da svako od vas svojim nastrojenjem pokazuje da li će biti izabrani
sasud ili sasud pogibli. Jer, onaj ko mimo opšteg ustava, mimo opšte koristi i mimo
naredbe nastojatelja u odnosu na ĉitanje, psalmopojanje, uzdrţanje ili bdenje ĉini nešto
što mu se ĉini dobrim ili priliĉnim, pokrenut samovoljom (usled ĉega u svem bratstvu
obiĉno proizilazi smućenje), svakako predstavlja oruĊe zlog neprijatelja, raskidajući svezu
potĉinjavanja i poslušanja i hodeći u tami za tragom svojih prohteva. Treba imati u vidu da
se po pravednom sudu neĉastivi razdvajaju od blagoĉastivih, kvarni od pravih, krivodušni
od pravodušnih, lukavi od iskreno poboţnih, zlonaravni od blagonaravnih. Jer, kakvu
zajednicu ima svetlost s tamom? A kakvu saglasnost Hristos sa velijarom (2. Kor. 6, 14-
15). Mi [ponekad] takve iz snishoĊenja i oĉekivanja ispravljenja ne odsecamo [od sebe].
MeĊutim, svojim bekstvom oni sami sebe odsecaju i odvajaju. Ako hoćete, setite se onoga
što je napisano u Staračniku: "Samo mesto izgoni one koji ne ĉine dela [koja mu
priliĉe]".

117.
1) Opet su neki pobegli; kako izbegavati takav pad; ne treba obraćati paţnju na

nagovaranja neprijatelja i na reči onih koje je sablaznio; 2) poneki uveče van
poretka ištu hleba i vina: ja ću o tome dati opšti nalog; prestanite da se drţite
svoje volje; 3) drugi samovoljno prelaze sa poslušanja na poslušanje: neka toga

ne bude; vlastita volja je propast (2, 44)
1) (Opet povodom pobeglih). Kako da se izbavimo od sliĉnog pada? Ne treba da se
prima savet zmije, niti da se sama zmija krije u srcu. Naprotiv, treba je brzo izobliĉiti i ona
će pobeći kao od ognja. Da su naši begunci ispunili navedena pravila uopšte ne bi
postradali. Vi, pak, ĉeda moja, pazite se i ĉuvajte se. Kao ovce stada Hristovog nemojte se
samovoljno predavati u plen Ċavolu. Uvedeni u raj zapovesti Hristovih, nemojte se
prelešćivati mamcima zle zmije ni na koji naĉin kako ne biste bili vrgnuti u mraĉnu tamu
greha. Ţiveći anĊelski nemojte dopustiti da vas pokrije mrak samovoljnog bekstva.
Naprotiv, trpite i ispunjavajte zapovesti. Neka niko ne opšti sa skupinom lukavih i sa
neĉastivima neka ne sedi (Ps. 25, 5). Neĉastiv i lukav je onaj ko se vezuje sa drugim i
dogovara o bekstvu ili o zadovoljenju neke druge strasti na svoju pogibao, i na pogibao
onog ko ga sledi. Prema tome, ukoliko takav [pokuša] da te odvoji od drugih i da sa svog
jezika u tebe uliva otrov zla, ti odskoĉi, stani podalje od njega i zatvori svoje uši kako bi
spasao i sebe i njega. Ĉak ni kad te vidi oţalošćenog od iskušenja koje se desilo, ti ga ne
primaj. Ti si se pravedno oţalostio i uznegodovao, ali ti on lukavo ponovo pristupa. Jer, on
je zmija koja pokušava da te privuĉe na svoju stranu. Ukoliko poĉne da osuĊuje tvoj raj, tj.
opšteţiće ili da okrivljuje one koji ţive sa tobom, tj. tvoju bratiju govoreći da je jedan
ovakav, a drugi onakav, ili da je kod vas nešto loše, ti ga odgurni i izobliĉi kao što priliĉi
kako bi i njega ozdravoumio i sebe spasao. Šta, naime, govore takvi? "Odvojimo se od
ovdašnjih. Iguman je teţak. Naĉelnik nad radionicama je bezosećajan. Krasnopisac je
nerazuman. Posla je mnogo, a izdrţavanje ništavno. Svi nareĊuju i svi zapovedaju.
Nemamo snage da podnesemo napor truda. Nema naĉina da se ovde spasemo. Pobegnimo
odavde. Kuda? Gde nas oĉi vode. Samo da izaĊemo odavde". Kada bi neko od
zdravomislećih mogao da vidi njihove duše ugledao bi ih mraĉnim, uţasnim, demonskim,

126

bez iĉega zdravog, tj. i volje, i uma, usled ĉega i blude levo-desno kao zalutale ovce. I
nemojte misliti da govorim sa namerom da ih posramim. Ne, naprotiv. Kod njih je još
mnogo gore, nego što se moţe izreći. Uostalom, molite se usrdno da se naĊu i da se vrate
ili sami, ili našom rukom. A naše delo je da budemo ĉvrsti, izbegavajući uzroke sliĉnog
pada i da se podvizavamo dobrim podvigom radi nebeskog venca. Do mene je, pak, došao
sluh da neki od vas neoprezno štite one koji su se pokliznuli, iako su nedostojni ne samo
zaštite, nego ĉak i prostog pominjanja. Za vas je umesno jedino da ih jednostavno
spominjete sa saţaljenjem. Jer, ni apostoli izdajicu više nisu nazivali apostolom, već samo
Judom, izdajnikom i lopovom.

2) Ja ĉujem da meĊu vama opet postoji nered u veĉernje sate, tj. da neko traţi
hleba, ili vina, ĉak i u vreme ĉetrdesetnice. Vama je poznato da smo mi, došavši u ovaj
grad, već donekle izmenili naĉin ţivota koji smo imali van njega. Ja mislim na upotrebu
jeleja, vina, variva u dane ĉetrdesetnice, a takoĊe i sredom i petkom. I bilo bi dovoljno.
MeĊutim, s obzirom da saosećam sa vama, a i zbog moje sopstvene nemoći i zbog
napornosti uzdrţanja u gradu ja odreĊujem da od sada u navedene dane uveĉe svi koji
ţele mogu da dobiju ĉašu vina i komad hleba. Najzad, neka ne bude nereda i ţustrosti, niti
svadljivih reĉi: "Ja treba da dobijem nešto jer sam se potrudio više od drugih". Narušitelji
poretka neće izbeći odgovarajuće epitimije i odluĉenja. Vi koji nadzirete radionice, ĉuvari
poretka i upravitelji sa ostalim naĉelnicima drugih delova budite predostroţni kako se opet
ne bi desilo isto.

3) Pomenuću još nešto. Neki ne ostaju na poslušanjima na koja su odreĊeni, već
prelaze sa jednog na drugo iz lakomislenosti i nepostojanosti. Stoga su i sami sebi na
štetu, i onima koji se drţe poretka. I samim nadzornicima radionica i rukodelja oni
priĉinjavaju izlišno nespokojstvo i trud. Neka se sliĉne stvari ubuduće ne dešavaju. Neka
svako bude trpeljiv u poslu na koji je postavljen i neka radi kao što je ustanovljeno. Jer,
svakako je znak nereda, neznanja i neposlušnosti kada [ĉovek] sam sebi izmišlja zanimanje
i pokušava da ispuni svoje prohteve. Pošto smo ukazali i zabranili zlo, neka više niko ne
postupa na taj naĉin. U suprotnom će dobiti epitimiju za nered. Zar ne znate šta govori
sveti Dorotej? Onaj ko je dostigao odsecanje svoje volje postigao je punu meru
unutrašnjeg pokoja. Stoga, onaj ko hoće da se nasladi unutrašnjim pokojem treba da se
drţi navedenog puta, tj. odsecanja svoje volje. I postići će pokoj i u vreme ovdašnjeg
prebivanja, i u veĉne vekove u budućnosti. Bog i Otac Gospoda našeg Isusa Hrista neka
vam svima da da isto mislite i da ste u svemu saglasni kako biste trpeljivo izdrţali sve
podviţniĉke borbe kao zalog veĉnog ţivota i nasleĊa Carstva nebeskog.

118.

Podvizi su kratki, ali su dobra za njih večna; slasti grehovne su brzoprolazne, ali
su muke za njih beskonačne: njih neće izbeći lenjivi (2, 45)

Sadašnji ţivot jeste vreme podviga, vreme skorbi i znoja. I oni nisu privremeni i
uopšte kratkotrajni, već danonoćni, dugovremeni i neprestani sve do kraja ţivota.
MeĊutim, nemojmo zaboravljati da se ta bitka ne vodi radi ništavnih, poslednjih i ljudskih
ciljeva, već radi boţanstvenih i nebeskih dobara. I ukoliko postojanim trpljenjem i usiljenim
ĉuvanjem svetih zapovesti u njoj budemo imali uspeha, mi ćemo naslediti Carstvo
nebesko, beskrajno blaţenstvo i sladost neizrecivih, neĉuvenih i neshvatljivih veĉnih
dobara. Ukoliko, pak, zbog nemara i lenjosti (nebilo!), zbog pristrasnosti i naklonosti prema
truleţnim zadovoljstvima ovog veka u njoj ne budemo imali uspeha, nasledićemo veĉne

127

muke, bezmerno posramljenje i stajanje sa leve strane uz slušanje onog strašnog glasa:
Idite od mene prokleti, u oganj veĉni koji je pripremljen Ċavolu i anĊelima njegovim (Mt.
25, 41). Nemojmo dopustiti da se desi da ĉujemo taj strašni glas i okusimo najuţasnije
odvajanje od svetih i pravednih, koji će se uzeti u neiskazanu radost, u neizrecivu svetlost,
u nenasitu sladost. [Nemojmo dopustiti] da nas po odluci Gospodnjoj zajedno sa
demonima odvedu u oganj veĉni, na škrgut zuba, u najmraĉniji tartar, u nerazrešive uze
na beskonaĉnost i na svagda, a ne samo na kratko vreme, na nekoliko godina ili na
nekoliko stotina ili hiljada godina. Gde će tada, kako govore sveti, biti brat, ili otac, ili mati
da izbave i zaštite? MeĊutim, brat neće izbaviti; hoće li izbaviti ĉovek? Neće dati Bogu
otkup za sebe (Ps. 48, 89). Ja ću zapitati nešto drugaĉije: "Gde će tada biti nebriga
bezbriţnih i nemar nemarnih? Gde će biti protivreĉenje onih koji su protivreĉili i
neposlušnost neposlušnih? Gde će biti gordost gordeljivih i drskost svojevoljnika? Gde će
biti stomakougaĊanje stomakougodnika, izmišljotine laţljivaca i odricanje onih koji su se
odrekli zaveta koje su dali pred Bogom, koji su zgazili Sina Boţijega, i Krv Zaveta drţali za
nesvetu, pomislivši da nema ni smrti, ni vaskrsenja, ni suda, ni nagraĊivanja, koji su se
odvojili od bratskog opštenja u Duhu Svetom i lišili se Duha Svetog, lutajući tamo-amo po
strminama i jarugama svoje slastoljubive pohote".

119.

Mi smo izašli iz sveta: stoga nije čudno što stradamo u svetu; meĎutim, rečeno
nije šteta za nas, nego pomoć; trpimo, vreme brzo teče i uskoro će mu doći kraj;

Gospod sve vidi i za sve će dati nagradu (2, 46)

Po telu vi ste ostali bez roda i bez grada. MeĊutim, vi imate Jednoga Oca, Boga
svih i jedan grad - Gornji Jerusalim. Vi imate i sugraĊane - svete od [poĉetka] veka. I šta
je ĉudno što se ovde zlopatimo u podviţniĉkim lišavanjima i nevoljama, ponekad [trpeći]
skorbi i uvrede? Ipak, nemojte se smućivati, s obzirom da reĉeno ne ometa, već pomaţe
da u nama zasija pravda i mnoštvo mira, svetlost i ţivot, neizreciva radost i anĊelsko
veselje. Stoga vas preklinjem i molim da svoje duše ukrepite u trpljenju i da svoje mišljenje
utvrdite u Gospodu, blagodušno podnoseći i preţivljavajući sve u oĉekivanju dobijanja
velikih budućih dobara. Vreme brzo prolazi i mi se pribliţavamo smrti, ili pre - ka
nestarivom ţivotu, budući da nad vama smrt neće imati vlast s obzirom da ste unapred
umrli proizvoljenjem kroz odricanje od sveta. Latimo se za svoje delo sa staranjem i neka
se svako napreţe da ĉisto i prepodobno ispuni poslušanje koje mu je naloţeno, sa dobrom
savešću ga prinoseći Nagradodavcu Bogu. Jer, Gospod vidi svakog i njegovo delo, i
njegovu usrdnost, ili lenjost i odlaganje. On sve nadzire i svima će u Carstvu nebeskom
dati odgovarajući nagradu.

120.

U našem duhovnom ţivotu mi treba da odraţavamo crte Gospodnjeg ţivota u
telu na zemlji (2, 47)

Šta ću uzvratiti Gospodu za sve što mi je dao (Ps. 115, 3). Sećaću se
[dobroĉinstava] i blagodariću mu? Jer, pogledajte šta je bilo. Sa kakve visine i u kakvo
uniţenje je On radi nas sebe spustio? Budući Bog i Vladika svega, On je primio obliĉje
sluge. Njega je u utrobi nosila Presveta Bogorodica, da bi, po roĊenju kao Mladenac primio
povijanje pelenama i polaganje u jasle. On je bio dojen kao dete, postepeno rastući i od
deteta postavši deĉko. Potom je postao potpun ĉovek i blagovoleo da primi krštenje, svima
nama toĉeći kupelj preporoda. On je, najzad, završio svoje sluţenje prošavši kroz izdaju,

128

kroz ţivotvorna stradanja, raspeće, smrt i tridnevno Vaskrsenje. I sve reĉeno je bilo radi
nas, tj. da bismo i mi duhovno prohodili isti put. On se bestelesno rodio od Oca pre
vekova, da bi se potom radi nas telesno rodio od Presvete Djeve. I mi se spoĉetka raĊamo
telesno, a potom duhovno, tj. uopšte kroz sveto krštenje, a monasi i posebno, naime kroz
svetu shimu. Stoga mi treba da budemo kao deca (naroĉito novopostriţeni), tj. da
podraţavamo jednostavnost dece kako se ne bismo gnevili kao divlje zveri kada nas
oskorbe i uvrede, već kako, poput mladenaca, ne bismo ni primećivali [uvredu]. Hristos
Gospod se u svemu povinovao svojim roditeljima. I mi treba da se povinujemo svojim
duhovnim roditeljima - ocima. Stupivši na svoje delo, Hristos Gospod je bio vreĊan i
zlostavljan od besnih knjiţevnika i fariseja slušajući: Demonu tebi (Jn. 8, 48); pomoću
kneza demonskog izgoniš demone (Mt. 9, 34); nije li ovo drvodeljin sin (Mt. 13, 55), kao i
druge uvredljive reĉi. Potom je trpeo pljuvanje, udarce i biĉevanje. Pa ipak, On ni reĉi
protivljenja nije progovorio, već je samo blagodario i molio se: Oĉe, oprosti im, jer znaju
šta ĉine (Lk. 23, 34). Neka reĉeno podrţavaju oni koji ţele da se spasu i da budu
sunaslednici sa svetima. Pazite na sebe svi - od prvih do poslednjih. Neka kod vas ništa ne
biva iz zavisti, samovolje ili nepokornosti, već u svemu boţanstveno i usrdno ispunjavajte
svoje delo kako biste ugodili Hristu i kako biste ga proslavili. Neka vam Gospod da silu i
krepost da se sve više ĉistite, usavršavate i prosvećujete, te da sijate kao svetilnici u svetu.

121.
1) Neka se niko ne odvaja i neka ne gubi poverenje prema svom ocu; nemojte

slušati neprijatelja, iskusnog pronalazača zla; 2) rečeno ćete dostići
otkrivanjem pomisli, za šta vas molim spasenjem vašim (2, 49)

1) Ja se radujem i veselim gledajući na vaš napredak. Ipak, mene sa druge strane
obuzima strah i trepet da nekako ne doĊe do nekog nereda koji bi srušio sve što je uz
mnogi napor i znoj steĉeno. Stoga se svima obraćam sa uopštenom reĉju: ĉuvajte se, bdite
i molite se. Neka niko ne pomišlja da se usami i da hodi zasebno, neka niko svoje noge ne
pomera sa tvrdog kamena vere svom duhovnom ocu, neka niko ne slabi u svojim
podviţniĉkim naporima. Neka niko ni na koji naĉin ne pušta kod sebe mnogoglavu zmiju,
koja je svelukava i vešta u navoĊenju na greh pod blagovidnim izgovorom. Ona je
mnogoiskusni pronalazaĉ greha i sejaĉ zla koji je svrgnut sa nebesa. Pavši na zemlju kao
munja, ona se prokrala u raj i našeg praoca prelestila, da bi sve do sada ljude uĉila
svakakvom bešĉašću i gresima. Ona je i hrišćanski rod nauĉila jeresima i nepriliĉnim
delima, te i nas pokušava da rani i umrtvi strelama greha.

2) Stoga vas preklinjem i molim da ĉvrsto hodite svojim putem, obukavši se u
sveoruţje svoje i nikako joj ne dozvoljavajući da priĊe i pribliţi se, što ćete, kao što sam
rekao, postići dobrom verom prema ocu, nepokolebivim ispovedanjem i potpunim
otkrivanjem svojih tajni, te smirenjem, nelicemernim poslušanjem i blagodušnim
trpljenjem. Da, bratijo, molim vas i preklinjem da se radi Boga, radi nagrade, radi veĉnog
ţivota i njegove radosti, te radi straha od suprotnog, tj. neugasivog ognja i drugih
bezmernih muka još više potrudimo, da bodro hodimo, da pravo idemo, boreći se i
prisiljavajući se da bezbedno preplivamo veliko more ovog ţivota kako bismo po smrti
dobili vence pravde i blaţenu besmrtnost.

122.

129

1) Gledajući na kraj puta, putnici rado podnose sve teškoće koje ih susreću na
njemu: i mi treba sve da trpimo radi Carstva nebeskog; 2) i svi proslavljeni sveti

su trpeli: drugačije ne moţe (2, 50)

1) Oni koji hode dugim putem prelaze iz mesta u mesto, pri ĉemu je put ponekad
ravan i utaban, a ponekad ispresecan rupama i blatnjav od kiše. Proţivljavajući ovaj ţivot i
mi prelazimo iz dana u dan, iz godine u godinu ponekad susrećući neprijatnosti i teškoće, a
ponekad prijatnosti i radost. Gledajući na kraj puta oni se ne opterećuju njegovom
duţinom, niti se zaustavljaju zbog teškoća koje ih susreću. Podvizavajući se dobrim
podvigom poslušniĉkog i isposniĉkog ţivota i hodeći dobrom stazom koja vodi u Carstvo
nebesko, ni mi ne treba da smo mrzovoljni, ni da se vraćamo nazad, ni da iznemogavamo
zbog neprijatnosti, prepreka i skorbi koje nas susreću i koje radi naše koristi na nas
popušta blagonakloni promisao Boţiji. Zbog neznatnih i nevaţnih dobitaka privremenog
ţivota oni se ne zaustavljaju pred naporima putovanja koji im predstoje. Utoliko pre mi radi
veĉnih i neizrecivo velikih dobara treba sve da trpimo. Da bismo se udostojili da dobijemo
ono na šta se nadamo mi treba sve da blagodušno primamo i podnosimo. Da, bratijo moja
i ĉeda, hrabrije i blagodušnije podnosimo sve što nas susreće i što je neraskidivo vezano sa
našim podviţniĉkim naĉinom ţivota: napore, teškoće, post, bdenje, kolenopreklonjenja,
spavanje na goloj zemlji, vrućinu i hladnoću, glad i ţeĊ, siromaštvo odeće i obuće, izvesnu
neurednost zbog napora, neizbeţnost poslušanja i molitvoslovlja. Vi ste blaţeni i preblaţeni
što se trudite u svojim duhovnim podvizima i što sa ljubavlju susrećete mislena i ĉulna
iskušenja koja vas susreću.

2) I da li je iko od svetih koji su prosijali od vajkada ovdašnji ţivot proveo bez znoja
i tuda, bez iskušenja i skorbi? Pomenimo Avraama, velikog meĊu patrijarsima, prorocima i
uĉiteljima, ili pohvalu apostola - Pavla sa ostalim apostolima, ili oce koji su se potom
proslavili - Stefana Prvomuĉenika i sve druge koji su posle njega muĉeni za Hrista, ili
Antonija Velikog i sve prepodobne koji su se sa njime i posle njega podvizavali: kod svih
ćemo naći bezmerne napore, znoj, borbe, umaranje, skorbi, gonjenja, napade, klevete i
svakovrsna iskušenja. Sveti Pavle govori: Potucaše se u koţusima i kozjim koţama, u
oskudici, u nevoljama, u patnjama; oni kojih svet ne beše dostojan, potucahu se po
pustinjama i gorama i po pešterama i po jamama zemaljskim (Jev. 11, 37-38). I sa svima
je bilo tako. Inaĉe se i ne moţe ugoditi Bogu. Bez napora se ne moţe ostvariti put
spasenja, niti se bez podviga moţe odrţati ţeljena pobeda. Mi smo se poduhvatili istog
dela kao i oni, usled ĉega moramo voditi naĉin ţivota kojim su i oni proveli svoj
brzoprolazni vek.

123.

Čime treba da revnujemo jedni pred drugima, čime treba da prevazilazimo jedni
druge, i u čemu da se meĎusobno slaţemo (2, 51)

PriĊite i odbacimo mrzovolju i lenjost, te prihvatimo marljivost i revnost za
ispunjavanje svih zapovesti Gospodnjih. DoĊite i potrudimo se da delom (a ne reĉju)
prevazilazimo jedni druge u izbegavanju uporne svojevoljnosti, te u ustupanju [drugima], u
trpljenju skorbi, uvreda i podsmeha. Hajdete da stupimo u nadmetanje u izbegavanju
smućivanja drugih i sebe, podizanja obrva pred niţim i gordog zabacivanja glave pred
višima (što odlikuje gordost koja se podiţe protiv Boga Svedrţitelja, koja je sa nebeske
visine zbaĉena na donje krajeve zemlje), te u trudu oko liĉnog mira i umirivanja drugih,
oko liĉne krotosti i ukroćavanja drugih, oko smirene naravi i smirenog mišljenja (što

130

odlikuje Sina Boţijeg, koji se iz poslušnosti i smirenja oĉoveĉio, te Krstom i smrću spasao
ĉoveĉanstvo). PriĊite i poĉnimo da podraţavamo jedni druge u izbegavanju lenjosti i
odsustvovanja sa dnevnih boţanstvenih sluţbi i noćnog psalmopojanja (što je svojstveno
lenštinama i nedoraslima), te u naporu da steknemo usrdnost da delo Boţije, za
preduhitravanje drugih u dolaţenju u hram Boţiji pre poĉetka psalmopojanja (što je
svojstveno revniteljima blagoĉašća i vrline). MeĊutim, da ne bih nabrajao sve jedno za
drugim, reći ću uopšteno: svi se meĊusobno podraţavajmo u dobru, udruţimo se u ljubavi
bez drskosti, u mirnom raspoloţenju i u blagom smirenoumlju, izbegavajući lukavstva i
uzajamna podozrenja i duhovnim jedinstvom utvrdivši duše u uzajamnom poverenju. Neka
niko ne bude Juda izdajnik, niti dvojedušan, ni nepostojan, ni neuzdrţljiv, ni sklon na blud,
ni surov, ni tvrdoglav. Neka niko ne ĉini i ne postupa na naveden naĉin, nego neka svako
napreduje samo u prepodobnom, pravednom i bogougodnom, iz dana u dan oĉekujući
svoju konĉinu i ĉekajući dan dolaska Gospoda našeg Isusa Hrista, kada će se sve pretvoriti
i preobraziti. Mi ćemo stati pred strašnim prestolom Sudije u prisustvu svih besplotnih
ĉinova anĊelskih i dati odgovor za sva dela, reĉi i pomisli.

124.
1) Budite u svemu ispravni - i u unutrašnjem i u spoljašnjem; 2) u obitelj

primajte ne samo graĎane, nego i seljake (2, 52)
1) (Pismo iz zatoĉenja). Radujte se kao istinske sluge i delatelji Hrista Gospoda. On
vam je pripremio venac i Carstvo svoje ukoliko budete ĉuvali srdaĉno blagonastrojenje i
usvojeni naĉin ţivota, drţeći se mira i ĉuvajući zavedeni poredak, istrajavajući u
neporoĉnosti i ĉistoti, pokornosti, smirenoumlju, trudeći se u rukodelju, psalmopojanju,
ĉitanju, otkrivanju pomisli i svemu drugom što vam je naloţeno.
2) U vezi sa primanjem nove bratije ţelim da [kaţem] da treba da se dopunjujete
ne samo sa graĊanima, već i sa seljacima, koji su prigodniji i naviknutiji na trud i poslove
koji su kod nas zavedeni. Umnoţavanje graĊana, kako mi se ĉini, za nas neće biti zdravo i
blagotvorno ni u telesnom, ni u duhovnom smislu.

125.
Svi kao jedan čovek se drţite zapovesti Boţijih i poredaka naših, podraţavajući

drevne (2, 53)
(Pismo iz zatoĉenja). Neka vas Bog ukrepi, bratijo moja najĉasnija, u delima ruku
vaših i u vašim duševnim podvizima silom koju daruje Duh Sveti, u svemu vas ĉuvajući
neporoĉnim i neranjivim, gotovim na ispunjavanje svih zapovesti Njegovih i na svakovrsno
poslušanje. Gledajte pred sobom na dobra koja su pripremljena onima koji su zavoleli
javljanje Gospodnje i koji ni u šta ne smatraju sve ovdašnje, tj. slavu, zadovoljstva, utehe i
pokoj tela, koji su se raspeli svetu i um usmerili na zrenje nebeskog. Sliĉno su ţiveli i svi
drevni ocu naši, odrekavši se sveta i svega što je u svetu i sluţeći Gospodu u sveštenom i
anĊelskom ĉinu našem. Drţite, ĉeda moja, predanja kao što ste ih primili, plamen strasti
gaseći rosom zdravoumlja i ĉistote, te svoje prohteve odsecajući maĉem poslušanja. Budite
iskusni delatelji zapovesti Gospodnjih i dela ruku vaših [neka budu] u skladu sa
naznaĉenjem onoga ko upravlja vama. Sve vaše bratstvo kao jedna duša i kao jedan ĉovek
neka bodro, blagodušno i jednodušno vrši sva svoja duhovna i telesna dela kao pred licem
Gospodnjim.

131

126.

1) Ostavljajući zemaljsko, ustremite se ka nebeskom, boreći se naročito protiv
gneva i pohote; 2) pouke potčinjenim i starešinama (2, 54)

1) (Pismo iz zatoĉenja). Vi ste se razapeli svetu i svet vama. Odvojite se od
zemaljskog i uzvisite se ka nebeskom ţivotu, ţiveći jedinome Bogu i umrevši svemu
drugom. Neka vaše oĉi budu okrenute [cilju] ka kome je [okrenuta] i vera vaša. Neka vaše
srce bude bodro u onome ĉime se zarobljeni, po reĉi Gospodnjoj: Jer gde je blago vaše,
onde će biti i srce vaše (Mt. 6, 21). Vidite li da ste se udostojili anĊelskih dobara i
anĊelskog ţivota? Stoga kao anĊeli i hodite, ne potĉinjavajući se uticaju sluĉajnosti. Protiv
greha se borite krotošću, a protiv pohote zdravoumljem. Neka te ne pobedi mala slast,
koja te svakodnevno i svakoĉasovno uznemirava. Na oruţje protiv nje ukazao onaj ko je
rekao: Trpeći potrpeh Gospoda, i obrati na me paţnju, i usliša moljenje moje (Ps. 39, 2) i
izbavi me od strasti, premda je prošlo priliĉno vremena.

2) Vama potĉinjenima su poznati zakoni poslušanja, a vama naĉelnicima - zakoni
naĉelstvovanja. Vi, naime, proizvoljenjem treba da budete poslednji stoga što ste prvi,
podstiĉući se sastradavanjem i ljubavlju. Treba snishoditi, ali i ushoditi; progovoriti, ali i
oćutati; veselo i ljubazno se osmehnuti radi duhovne utehe, ali i poprimiti strogi izgled,
zdravoumno ne dozvoljavajući preteranost ni na jednoj strani. Neka oĉi vaše budu
neuspavljive u ĉuvanju pravila i pristupaĉne pri davanju odgovora. Nozdrve vaše neka se
ne šire gnevljivo, obrve neka se ne podiţu gordeljivo, jezik neka se ne izvrće sujetno.
Svako ĉulo neka se drţi smireno i svaki ud pristojno. Usta neka budu oruĊe psalmopojanja,
um neka pomišlja samo o nebeskom, a ruke neka delaju samo dela blagoĉašća i ljubavi.
Neka niko ne bude neposlušan, svojevoljan, ţestokosrdan. Svi se sjedinite u jednodušnosti,
zavolite se bez drskosti i meĊusobno pruţite desnice radi vašeg spasonosnog ţivota.

127.

1) Radujem se što ste se opet sabrali iz rasejanosti i što ste se sredili kao što
priliči; ostanite verni svom činu i unutrašnje i spoljašnje; 2) pouka namesniku

Sofroniju naročito i svim drugim starešinama i potčinjenim uopšte (2, 55)

1) (Pismo iz zatoĉenja). Ekonom koji je došao obavestio me je da ste se opet
sabrali svi, i starešine i potĉinjeni, i ponovo uspostavili obiĉan poredak. Starešine su poĉele
da rasporeĊuju i dele odgovarajuće poslušanje svakome, a potĉinjeni su ih prihvatili
pokorno i smireno i pristupili delu. Pri tome ste svi sjedinjeni ljubavlju, svi imate jednu
dušu, jednu misao i ţelju usred mirnog i ureĊenog ţivota. I ja ne mogu izreći kako se
obradovala moja smirena duša i zablagodarila Gospodu. Jer, za mene je najprijatnije i
najutešnije pod nebom da vi ţivite dobro, ispunjavajući zapovesti Boţije i prebivajući verni
ustavima vašeg anĊelskog ĉina. Pošto je sve reĉeno sada kod vas vaspostavljeno, molim i
preklinjem da svako prebiva u blagodušnom trpljenju, dušespasonosno prohodeći dan za
danom u nelicemernom poslušanju. Neka meĊu vama nema raznih ţelja, samovolje,
svojeglavosti, poklonjenja vlastitoj volji, roptanja, šaptanja, sakupljanja, razmaţenosti,
drskosti, smeha, lenjosti, malodušnosti, gordosti i niĉeg neugodnog Gospodu. Mi smo
stavili svet i sve u svetu: roditelje, braću, prijatelje, poznanike, sela, gradove, trgove,
gledališta i sve drugo strasno i slastoljubivo kako bismo zadobili Hrista i ţiveli nebeski, kako
bismo istrebili strasti i obogatili se vrlinama, kako bismo prepodobno i pravedno poţiveli u
sadašnjem veku i podraţavali prepodobne oce naše, te se udostojili dobijanja obećanih
dobara. Eto našeg zvanja i oĉekivanja. Takvo treba da bude i delo vaše, i obraćanje, i

132

ponašanje, kako bi imenu odgovarao i ţivot. Neka on sija dobrim delima, dajući blagodat
licima istog ĉina koja vam se pribliţavaju, kao uostalom i svetovnjacima, kako bi se
proslavljalo ime Oca našeg koji je na nebesima i kako bismo se i mi smireni radovali
znajući i gledajući vas.

2) Ĉedo moje, Sofronije. Ja sam meĊu mnogima izabrao tebe da naĉelstvuješ nad
bratijom. Pazi da se ne pokaţeš neiskusan na moje posramljenje i postiĊenje. Neka se
svetlost tvojih vrlina svetli kako bi se tvoje ime slavilo ne samo meĊu bratijom, nego i
napolje. Onaj ko ima Boga u sebi kroz ispunjavanje Njegovih svetih zapovesti postaje
znamenit i na nebu i na zemlji. Budi paţljiv prema bratiji, blag, pouĉan. Razumno
napominji o duţnostima, ljubazno izobliĉavaj bezobrazne, pravedno nalaţi epitimije onima
koji greše, oĉinski leĉi nemoćne, urazumljuj neznalice i sve ĉini na korist bratstvu. Stoga
sam ti i dao vlast koju i ja smireni imam od Boga po Njegovom promislu. I svu drugi, i
starešine i potĉinjeni, verno vršite svoje delo u strahu Boţijem kako bi se Bog sa svetim
anĊelima radovao zbog vas. Trudite se usrdno, hodite u nezlobivosti, opštite u prostoti.
Nemojte prekidati otkrivanje skrivenih pomisli i ţelja, u kome se nalazi spasenje duše i
izbavljenje od strasti. Ĉuvajte psalmopojanje kao što je ustanovljeno. Stihoslovlje, bdenja i
ĉitanja neka budu po ustavu. Uĉenje Psalama i tropara napamet neka bude po ukazanju
duhovnih otaca. Najzad, molite se za moje smirenje, tj. da mi Gospod da utehu i krepost
da pretrpim predstojeće skorbi.

128.

Vi dobro ţivite; i neka meĎu vama nema ni jednoga sa rĎavom naravi; trudite se
da kao delatelji vinograda dobijete nagradu od Gospodara; ratujte kao vojnici
da biste se udostojili venaca od Podvigopoloţnika (2, 56)

(Pismo iz zatoĉenja). Vi svi ţivite u Gospodu i sabirate obilne plodove spasenja,
udaljujući se od svakog lukavstva i svakog nereda. Neka meĊu vama ne postoji nesretno
drski, nemarni, slastoljubivi, greholjubivi, telougodnik, sramni dušom, mrzilac, otimaĉ ĉak
ni najmanje stvari, zavidljivac, prepiraĉ, nadmeni, roptaĉ, lenjiv, neradan, neposlušan,
gord, osoran, laţljivac, visokouman, sporljiv, izelica, pospan, rob tela i sveta, Juda koji
zamišlja izdajstvo svoje duše i odvajanje nekog brata iz bratstva. Takvi sami sebe otimaju
od Boga i beţe od Njega, lutajući po bespuću greha. Oni neće da trpe vrelinu dana, zbog
ĉega neće dobiti ni nagradu od vinogradara. Iako vojnici Svecara Boga, oni neće da
ponesu vojne napore kako bi, hrabro se boreći, ugodili Vladici, usled ĉega ni nagradu ne
dobijaju. Oni se unose u spiskove begunaca: pošto ih uhvate oni dobijaju kaznu. Prema
tome, dobri vojnici, saborci, sapodviţnici i saputnici, potecimo, napregnimo se, kucajmo i
sve pretrpimo. Gospod je blizu i uvenĉaće nas. On gleda sa neba na svakog ko trĉi i plete
vence onima koji pretrpe do kraja. Stoga svi budite ĉisti preko ispovesti, mirni kroz
smirenje i lakopokretni iz ljubavi prema delanju. Glava kao glava treba da gleda šta je
potrebno svakom udu. I odredivši šta kome da se da, ona sve i svakoga treba da privodi u
pokret.

129.

1) On priziva sve da blagodare Bogu što je izveden iz tamnice; 2) "naše
iskušenje je, kaţe, bratiju podelilo na prave i neprave"; 3) on ţali zbog drugih i
moli se za njih u očekivanju da će se ispraviti, a prvima savetuje da budu čvrsti i
blagodare Bogu za svoj uspeh, starajući se da uspeju u onome što im nedostaje

(2, 57)

133

1) (Pismo iz zatoĉenja). Brz na milost i bogat u štedrosti, naš sveblagi Bog je na
zastupništvo Vladiĉice naše Bogorodice, na molitve naših pokrovitelja - svetog Preteĉe i
Bogoslova, kao i na vaša iskanja odagnao iskušenje i izveo nas iz zakljuĉane tamnice.
Stoga svi zajedno uznesimo blagodarstvenu pesmu Bogu Dobroĉinitelju koji je skorb
pretvorio u radost i srušio zamke lukavog koje su protiv nas spremljene. Uostalom, ja sam
postradao zbog grehova svojih, a ne zbog ĉega drugog. Stoga sam ja blagodušan verujući
da će mi pretrpljeno biti na oĉišćenje grehova mojih.

2) U našem iskušenju svi mi smo već iskušani kao zlato u topionici, a naroĉito
ovdašnji. Oni koji su ranije ţiveli u Duhu Svetom i sa nesumnjivom verom ostadoše isti i
uopšte se nisu izmenili, nego su se, naprotiv, još više ukrepili i utvrdili nevoljom koja se
desila. Oni, pak, koji su prebivali u hladnoći srca, u dvojedušnosti, u teloljublju i nemaru,
ĉim ih je dotakao udarac zla odmah otpadoše kao lišće, kao pleva iz sita, sami iskoĉivši iz
manastira kako bi se pokazali oni koji su bili sliĉni ĉistoj pšenici. Imajući reĉeno u vidu,
boţanstveni David govori u Psalmu: Razdeli ih u ţivotu njihovom (Ps. 16, 14), tj. grešnike
i nemarne od vrlinskih i prepodobnih. O, pada. Zbog vlastite nemarnosti rasuše se kosti
njihove do pakla pogibli (Ps. 140, 7).

3) Uostalom, ja bolujem i plaĉem zbog njih i neću prestati da ih prizivam da se
vrate sve dok u meni bude disanja. Moţe biti da će se neko od njih raspaliti od male iskre
bogopoznanja i obratiti ka pokajanju, te se osloboditi od uza greha i kao zabludela ovca
napustiti put lukavog. Vi, pak, nemojte biti strašljivi zbog njihovog pada, već sa još većim
smelošću stojte u podvigu blagoĉašća, u podviţniĉkim upraţnjavanjima, u trudu rukodelja,
u znoju borbe, u hrabrom susretanju svakodnevnih skorbi i napada sve do krvi i ĉak do
smrti, što smo i obećali, kao što znate, kad smo primali svetu shimu. Neka sada svaki
pogleda i rasudi šta je ispunio od onoga što je obećao, i šta još nije. I za prvo neka uznese
blagodarnost Onome koji mu je dao silu da sve podnese, a na drugo neka upotrebi svoje
usrĊe kako bi ono što nedostaje ostvario na delu. Na taj naĉin ćete vi dostojno biti
ukrašeni muĉeniĉkim vencem, budući da Gospod govori: Moj verni sluga nije onaj koji mi
govori: Gospode, Gospode, nego onaj koji tvori volju moju (up. Mt. 7, 21).

130.

1) Mi smo ostavili sve da bismo ugaĎali Bogu; rečeno i činimo podraţavajući
svete i idući carskim putem na kome se umnoţavaju sve vrline i progone sve

strasti; 2) ukoliko ste takvi, Bog je u vama, a sa Njim svako dobro i svaka
pomoć i zaštita (2, 58)

1) (Pismo iz zatoĉenja). Budite zdravi u Gospodu i svoj dobar ţivot produţite na
uobiĉajeni naĉin, ispunjavajući zapovesti Gospodnje i hodeći u savetima Njegovim. Jedino
imajte u vidu i jedino ţelite da ugodite Bogu kroz umrtvljivanje strasti i prihvatanje vrlina.
Vi ste stoga i izašli iz sveta i stupili u manastir, ostavili ţitejsku sujetu i svako pristrašće,
svako druţenje i ljubav (i roditeljsku, i bratsku, i sinovsku, i srodniĉku), kao i sve telesne
slasti, ţitejsku slavu i sve drugo prolazno i sujetno. Mi treba, dakle, i da dejstvujemo u
skladu sa našim rešenjem i ţeljom da tako ţivimo, tj. u skladu sa ciljem, idući tragom ţitija
svetih, sledeći njihove pouke i saobraţavajući se njihovim primerima. Mi ne treba da se
obaziremo levo-desno, već da hodimo carskim putem koji odlikuje poslušanje bez
rasuĊivanja, bogopodraţavajuće smirenje, nebesko bespristrašće, boţanstvena ĉistota,
ravnoanĊelsko bestrašće, krotost, ispravnost, ljubav, mir, revnost, trpljenje, trudoljublje i
svako drugo bogougodno raspoloţenje i delo. Nasuprot navedenih vrlina stoje

134

neposlušnost, roptanje, gordost, taština, nerad, drskost, pristrašće, teloljublje i druga zla
dela.

2) Vrline se raĊaju od Boga, a strasti i gresi od satane. I nema nikakvog opštenja
izmeĊu svetlosti i tame i nikakve saglasnosti Hrista sa velijarom. Budite sinovi Boţiji, sinovi
blagopokornosti i poslušnosti, a ne sinovi gneva, protivljenja i pogibli. Neka se niko ne
odvaja od drugih ţeljama i mislima, neka niko ne voli lenjost, neka niko ne ropće, neka
niko ne bude licemeran. Naprotiv, svi budite brzi na dobro, blagodarni, brzopokretni,
skrušeni, dostupni, saradosni, druţeljubivi, nezavidni i miroljubivi kako bi Gospod mogao
da se smatra prisutnim meĊu vama. Jer, On je meĊu dvojicom ili trojicom koji su sabrani u
Njegovo ime (Mt. 18, 23). Utoliko pre će biti meĊu vama mnogima ukoliko neodstupno
revnujete i svagda ispunjavate zapovesti Njegove. I šta će vas oţalostiti, ili pritesniti, ili
obeshrabriti ukoliko je Bog u vama? Ništa. Sve će biti podnošljivo, makar se i radilo o
neĉem teškom duševno ili telesno. Jer, ako je Bog s nama, ko će protiv nas (Rim. 8, 31). I
ako On. . . svoga Sina ne poštede, nego ga predade za sve nas, kako da s Njim i sve ne
daruje (Rim. 8, 32). Stoga stojte ne kolebajući se u uverenosti da ćete biti naslednici
Carstva nebeskog ukoliko saĉuvate neizmenjen vaš dobri ţivot. Da, ĉeda, usrdno vas
molim i preklinjem da u sebi zapalite oganj boţanstvene ljubavi, da se ispunite revnosti, da
se ukrepite hrabrošću, da se uĉvrstite u ĉistoti i neporoĉnosti, da se osvetite molitvama,
moljenjima, psalmopojanjima, bdenjima, skrušenošću, ispovedanjima, suzama i uzdasima.

131.

1) On na putu u obitelj traţi njihove molitve, a njima - Boţiju pomoć u njihovim
trudovima, budući da je ţetva; 2) Atanasiju i Filipu napominje da dobro

rukovode bratijom, saobraţavajući se sa naravi i nemoći svakog; 3) svima
savetuje da verno idu za svojim ciljem; 4) čuvajmo otačke zapovesti podstičući

se strahom od suda i smrti; on priča o smrti nekog pisara i izvodi poučne
zaključke (2, 59)

1) (Pismo iz zatoĉenja). Ja idem ka vama i ţurim u obitelj. Ponajpre ištem molitve
vaše da nam Gospod pomaţe u putu na kopnu i na moru i da uĉini da se javimo
blagougodni pred Njim i dušom i telom. Potom vam napominjem da nismo bili bez brige za
vas, niti ravnodušni za vaš poloţaj, već smo vas sve vreme imali u svojoj smirenoj duši sa
dobrim ţeljama, naroĉito sada kada ste, zbog ţetve, u velikom kretanju i trudu. Neka vas
ukrepi Gospod Bog i u unutrašnjem i u spoljašnjem ĉoveku i neka vam da silu da hrabro
podnesete i spoljašnje i unutrašnje teškoće. Osim toga, ko će razumeti zamke Ċavolje,
zasede i sablazni?

2) Pazite bodro, ĉeda moja, Atanasije i Jefreme, i bogougodno upravljajte bratijom.
Svima pruţajte neophodno - i duhovno i telesno. U obraćanju se prilagoĊavajte karakteru i
naravi svakoga, budući da nije svima isto potrebno. Jednome je neophodna bodlja,
drugome uzda, jednome epitimija, drugome oproštaj, jednome izobliĉenje, drugome savet.
Svako ima svoju strast i svoju naviku, sa ĉime treba usaglasiti i naĉin leĉenja.

3) Svi vi ostali, bratijo, jeste ĉeda Boţija. Radi Njega ste ostavili svet i došli ovamo,
radi Njega ste raskinuli svako opštenje sa telom i krvlju, radi Njega ste na ramena svoja
uzeli krst Njegov, iz ljubavi prema Njemu sve smatrate za trice i ništa vremensko niste
pretpostavili dobrima u budućem veku, koja je obećao. Vi ste u obitelj došli kao stranci i
došljaci i primili obraz monaškog ţivota. Blagosloven je izbor vaš i sveto rešenje vaše.
Ipak, bratijo, molim i preklinjem da vodite ţivot koji je dostojan velikog ĉina kako se ne bi

135

desilo da, nalazeći se van sveta, delujete kao da ste u svetu i kako ne biste, pobegavši od
tela, ţiveli po telu. I vi znate da se reĉeno dešava ĉak i da vam ne kaţem. Jer, zar mi
nismo telesni ukoliko smo strastoljubivi, ukoliko nastojimo na svojim ţeljama, ukoliko se
otimamo oko prvenstva, ukoliko se sporimo oko mantija i druge odeće, oko mesta stojanja,
oko olovke i drugih ništavnih stvari? Nije li naša borba svetska? Nemojmo dozvoliti, bratijo,
da naše najsvetije zvanje spadne do smešnih detinjastih sporova. Slava monaha je kad
[trpi] bešĉašće, uvrede i klevete Boga radi, ne ĉineći ništa dostojno osude i prekora. Ukras
monaha se da se odeva u najruţniju odeću. Neću više govoriti o sliĉnome.

4) Ĉuvajte otaĉke zapovesti, slušajte reĉi svetih i radi trenutne slasti nemojte
prezirati veĉno blaţenstvo. Doći će najzad i neće zakasniti Onaj ko će suditi svima. Moţe
se, pak, desiti da pre Njegovog dolaska doĊe strašni anĊeo koji odvaja dušu od tela, tj.
vreme nemoći i poslednjeg izdisaja. A reĉeno je strašno i potresno, usled ĉega i umiremo
nemajući snage da izdrţimo. A šta će biti po ishodu duše, tj. kada po nju doĊu anĊeli? Koja
strana će pobediti i uzeti nas? Ispriĉaću vam jedan sluĉaj koji se, doduše, nije desio sa
licem iz našeg ĉina, ali je veoma koristan. Kaţu da je ĉuveni pisar Stavrikije pri svom
zadnjem ĉasu i poslednjem izdisaju poĉeo da se znoji, trese, škrguće zubima i uzvikuje
silnim glasom: "Pomozite. Spasite. Gospode pomiluj. Gomila crnih i ruţnih demona izlazi iz
mora i ide ka meni". On je ţiveo na morskoj obali. Niko od prisutnih nije ništa video. No,
on je video i gorko ţalio, i sam budući prema mnogima neosetljivi pisar. Ko će, dakle,
pobediti i pri našoj smrti - anĊelski ili demonski hor? Tada će nas odmah zagrliti oni koje
smo ovde voleli. Ukoliko smo voleli ĉistotu, poslušanje, smirenje i druge vrline, [prići će
nam] anĊeli, a ako smo voleli taštinu, nepokornost, protivreĉenje, raskoš, smeh, gledališta,
[prići će nam] demoni. Jer, strasti su demoni, a vrline anĊeli. Ko će, dakle, pobediti? Ko će
uzeti dušu moju? Pomilujte me, bratijo moja. MeĊutim, svi zavolimo vrline kako bi pobedili
anĊeli i uzeli nas, a ne strasti, tj. demoni. Avaj, tada bi bolje bilo da se nismo rodili. Jer,
silniji će silnije biti ispitani (Mud. 6, 6), naroĉito oni koji su u našoj shimi, jereji, igumani i
ostale starešine meĊu nama. Nemojte se ljutiti zbog mojih reĉi. Ja ih ne govorim da bih
vas nepravedno zaplašio. Naprotiv, ja govorim ono što sam duţan, ispunjavajući svoju
obavezu, ljubeći vas i ţeleći vam dobro.

132.

1) On Sofroniju savetuje da prati ispunjavanje otačkih ustava, od čega dolazi
svako dobro, dok od suprotnog [dolazi] svako zlo; 2) treba se drţati srednje
mere u duševnim i telesnim naporima; 3) ne treba ostavljati bez kazne nikakvu

neispravnost; 4) ta strogost je delo ljubavi, a ne gneva (2, 60)

1) (Pismo iz zatoĉenja). Ĉedo i brate Sofronije. Lati se svoj sluţenja briţljivo, sa
marljivošću i usrĊem. Ja nalazim neophodnim da ti uvek pišem o istom kako bih pobuĊivao
tvoje usrĊe. Pazi bodro i u svemu rukovodi bratiju svoju, imajući kao pomoćnika i
savetnika avu Akakija, ĉedo moje. Posmatraj i prati izlazak svakog, tj. kako opšte, kako
dejstvuju, kako prebivaju, kako bi se sve okretalo u slavu Boţiju i kako bi se ţivot vaš
ustrojavao u granicama i pravilima svetih otaca naših i po zapovestima mog smirenja. Jer,
[na mestu] na kome ţive i dejstvuju sliĉno ugaĊa se Bogu, sija svetlost, vlada mir i satana
nema mesta s obzirom da strasti stoje daleko. [Na mestu], pak, gde ne mare o reĉenom i
ne dejstvuju u istom duhu gnezdi se sve suprotno, tj. umesto dobra - zlo, umesto svetlosti
- tama, umesto Hrista - velijar. Stoga budi bodar i pazi posmatrajući srca bratije
posredstvom ispovedanja i upućujući ih na svako dobro delo.

136

2) Drţi se sredine. Ni bezmeteţju, molitvi i ĉitanju nemoj dopuštati da rastroje dela
telesnog ţivota, ni opet prekomernim trudom u [telesnoj] oblasti nemoj spuštati um dole
od sećanja na Boga i od zrenja Boţanstvenih stvari, pogruţavajući ga u veštastveno. Eto
zakona istinskog blagoĉašća. I ukoliko sam ţiviš na reĉeni naĉin, i bratija će, sledeći te,
prihvatiti isto i poĉeti sliĉno da deluje. Jer, mi nismo ostavili svet da bismo ovde spokojno
jeli, pili i odevali se. I zar je u reĉenome naše spasenje? Sa druge strane, mi se nismo
obukli u shimu ni radi sedenja bez dela i pokreta, bez hrane i odeće. Mi treba i jedno i
drugo u svoje vreme razumno da vršimo, po apostolskoj reĉi: A sve neka biva
bdagoobrazno i uredno (1. Kor. 14, 40). Stoga veliki apostol o sebi govori da nikada nije
zabadava jeo hleb, već da je njegovim potrebama i potrebama onih koji su bili sa njim bilo
dovoljno ono što se sticalo naporom njegovih svetih ruku (2. Sol. 3, 8; Dap. 20, 34). To
ĉini i u tome prebivaj. Niko da ne prezire tvoju mladost (1. Tim. 4, 12).

3) Nemoj ostavljati bez paţnje ono što zahteva ispitivanje kako kroz navodnu
dobrotu neki mali propust, ostajući nedirnut, ne bi bratiju doveo do velike neipravnosti.
Ukoliko neko tajno jede neka dobije epitimiju. I onaj ko ima nešto liĉno bez blagoslova, pa
ĉak i najbeznaĉajniju stvar, neka takoĊe dobije epitimiju. I onome ko drugome daje nešto
za jelo, ko se sa drugim menja za neku stvar ili nešto sliĉno radi takoĊe treba dati
epitimiju. Ako ropće - takoĊe. Ako pokaţe neposlušnost takoĊe. Ako neće da radi, neka i
ne jede (2. Sol. 3, 10). Onoga ko deli bratiju ili krade treba odluĉiti, i ostalo, kao što je
ustanovljeno u epitimijama.

4) Slušajući moje reĉi, bratijo i ĉeda moja, nemojte ih smatrati teškim i nemojte
misliti da se reĉeno ustanovljuje iz bezosećajnosti. Naprotiv, reĉeno se ĉini iz oĉinske
ljubavi i od bola za duše vaše za koje mi treba da damo odgovor. Na nama leţi teţak sud
ukoliko vam ne saopštavamo ono što smo duţni, ukoliko vas ne odvraćamo od nepriliĉnog i
ne utvrĊujemo u dobru. Osim toga, delo dobrog oca je da svoju decu ne ostavlja bez
karanja, već da im malim pretnjama i udarcima taba put ka dobijanju veĉnog ţivota. Ilije je
bio otac dostojan osude i prekora stoga što nije izobliĉavao i kaţnjavao svoje sinove koji su
narušavali zakon, usled ĉega je zajedno sa njima bio lišen ţivota.

133.
Naši napori nisu veliki, a nagrade su bezmerne; stoga revnujmo, pobuĎujući

sebe sećanjem na smrt i na sve što je prati (2, 61)
(Pismo iz zatoĉenja). Blaţeni smo mi, ĉeda, što dobro ĉineći i dobro ţiveći
neznatnim i ništavnim zlopaćenjem stiĉemo utehe Carstva nebeskog. Jer, po reĉima otaca,
ĉitav monaški trud je lagan i nije dostojan da se pomene pred beskonaĉnim blaţenim
radovanjem. I vi treba da se radujete ukoliko trpite napore s obzirom da je velika vaša
nagrada na nebesima. Ipak, neophodna je paţnja i neprestano pomišljanje uma na
[mesto] našeg preseljenja, na ishod iz ovog sveta, na sretanje anĊela, na stajanje pred
Bogom, na presudu Sudije i slanje na desnu ili levu stranu. Eto u ĉemu da osvanjujete, o
ĉemu da razmišljate, ĉime da se bavite. Pred licem Boga i Njegovih izabranih anĊela ja
vam svedoĉim da hodite dostojno svoga zvanja, da ne skrećete na levo, da se ne povodite
za grehom, da ne padate u zamku drskosti, Ja vas opominjem i neću prestati da vas
opominjem. Otvorite vaše uši, razgorite se srcem i shvatite šta govorim, te ostanite
neporoĉni kako biste, kao delatelji vinograda Boţijeg, dobili veliku i bezmernu nagradu.

134.
137

Budite u svemu ispravni kako biste bili dobri kvasac za one koji će tek stupiti u
obitelj; pred očima imajte Boga, smrt i rešenje suda Boţijeg; idite ili priĎite;
pred [odlukom suda Boţijeg] sve je ništa (2, 64)

(Pismo iz zatoĉenja). Strogo ispunjavajte zavete moje, koje ste primili pri stupanju
u monaštvo. Vi ste obećali da ćete ih ĉuvati dok ste ţivi, te upotrebite svo staranje da pod
rukovodstvom igumana stvorite blagoustrojstvo kako biste postali zakvaska za bratiju koji
će tek stupiti ka vama. Svojim ustrojstvom vi ćete ih zakvasiti i ispeći ognjem ljubavi,
predstavljajući ih Bogu na nebeskoj trpezi kao blagougodni hleb. Nemojte trošiti vreme na
telesni pokoj i ispunjavanje svoje volje, već ištite nebesku utehu i duševno spokojstvo,
nakon ĉega je umesna i umerena telesna uteha. Jer, ukoliko prethodi duhovna uteha, ni
telesna potom nije za prekor. Hodite u prepodobiju i pravdi, imajući mir meĊu sobom.
Imajući uvek Boga pred svojim oĉima, sećajte se neprestano i smrti, i skidanja odeće tela, i
izlaska iz sveta, i stajanja pred Bogom i slušanja konaĉne presude suda Boţijeg, tj. ili: Idite
od mene prokleti, u oganj veĉni koji je pripremljen Ċavolu i anĊelima njegovim (Mt. 25,
41), ili: Hodite blagosloveni Oca moga; primite Carstvo koje vam je pripremljeno od
postanja sveta (Mt. 25, 34). Pred reĉenim su ništa i svet, i zemaljska blaga, i ljudska slava,
i lepo odelo, i miris ulja, i gozbe, i šetnje, i utehe i sve. Vi se nasićavajte Bogom i
Boţanstvenim stvarima, opijajući se blagodaću Duga Svetog, naslaĊujući se reĉima Pisma,
koje su slaĊe od meda i saća, ukrašavajući se odećom zdravoumlja [tj. ĉistote], pravde i
uzdrţanja, bogateći se dobri delima, slaveći se smirenoumljem, ushodeći na nebo
bestrašćem, veliĉajući Boga sa anĊelima i ustreljujući protivnika strahom Boţijim i svetom
molitvom. Sve se više prosvećujte, ĉistite i postajte nebeski da bi se i za vas kao iz usta
Goslodnjih reklo: Niste od sveta (Jn. 15, 19).

135.

Podvizavajte se, sećajući se izlaska [iz tela] i suda; ukazuju se neophodna
delanja i naročito ono što je neophodno za borbu sa telesnom pohotom (2, 65)

(Pismo iz zatoĉenja). Podvizavajte se, ĉeda moja, i tecite duhovnim putem, gore
podiţući oĉi uma, gledajući na nebesko i motreći na veĉno. Motrite kada će i kako, tj. da li
u zimu ili u [vreme] ţetve, danju ili noću, sada ili pod starost, ove ili iduće godine, ovog
dana ili ĉasa doći moj poslednji izdisaj. Jer, smrt će svakako doći, doći će i suparnik-
neprijatelj i odrediće se pobeda ili gubitak svega. Podstiĉući se sliĉnim pomislima vi nećete
biti brzi na greh i nećete pasti u bezdan zla, već ćete najzad ugledati dobra gornjeg
Jerusalima. I njih ćete gledati u sve dane veĉnog ţivota. Obavljajte i telesna dela. Starajte
se i o jednom [telesnom] i o drugom [duhovnom], ustima hvalite Boga, jezikom govorite
istinu, rukama radite po sili svojoj i nogama hodite putem mira. Sve vaše telo je sveto i svi
vaši udovi jesu Hristovi udovi. Apostol govori: Hoću li, dakle, uzeti udove Hristove i od njih
naĉiniti udove bludnice? Nikako (1. Kor. 6, 15). Udaljujte se od drskosti. Neka niko nikoga
ne ranjava i niko nikome ne govori rĊavo. Od Boga se niko ne moţe sakriti, budući da su
oĉi Gospodnje hiljade puta svetlije od sunca, te proziru sve puteve ljudske i razmatraju
tajna mesta (Sir. 22, 2228). Nemojte se smejati neumesno. Nemojte sedeti blizu jedan
drugog kad razgovarate. Nemojte raspaljivati krv presićavanjem stomaka. Kao dobar savet
zdravima predlaţem da ne pijete vina. Dovoljna su za nas unutrašnja uznemirenja i
dovoljan je prirodni oganj. Ukoliko se spolja doda oganj od vina, zapaliće se nesretni
poţar, te telo neće izdrţati, već će uskipeti i poţeleti svoje. Ja vas predupreĊujem,
ukazujući vam na pogubne posledice. Bog je ustanovio dan za ispitivanje, kada će osuditi i

138

predati nezamislivim mukama sa demonima one koji ĉine sliĉna dela. Predupredite
Gospoda u ispovedanju, otkrivajući nagovaranja koja podmeće Ċavo. Sve ĉinite
blagoobrazno i umereno prihvatajte san. Brzo se probudivši, vršite ustanovljeni ĉin bdenja.
I bićete blaţeni ukoliko vas Gospod naĊe da ĉinite kao što rekosmo.

136.
1) Pitanjima o stepenu poretka kod njih i o uklanjanju ka nepriličnom, on
podseća na čitavo ustrojstvo obaveznog ţivota; 2) potom savetuje: "Ako ste se
trudili trudite se još, ako ste se borili - borite se još i nemojte dopustiti da
uzalud propadnu vaši napori"; on ih podstiče obećanjem dobrog roda i Boţijeg

odobravanja na sudu (2, 66)
1) (Pismo iz zatoĉenja). Pozdravljam vas sve pismeno i pitam kako idu vaša dela.
Kako vas ograĊuje mir Boţiji? Kako vas ĉisti strah Boţiji? Kako se saveti Njegovi useljavaju
u srca vaša? Kako vas sjedinjuje strojnost poretka? Kako vas utvrĊuje iskrena vera? Kako
vas vezuje utvrĊeni zavet potĉinjavanja? Kako vas uzvišava nelicemerno poslušanje? Kakvo
je vaše hristopodraţavajuće smirenje? Kakvo je ulaţenje i izlaţenje vaše? I kako ide
ispovedanje skrivenosti? Zatim, kako idu dela ruku vaših? Da li je zapoĉela ţetva?. . .
Obavestite nas i o svemu ostalom i obradujte nas. Me se nadamo u vas, ali se i bojimo. I u
nespokojstvu ponekad razmišljamo da li neko meĊu vama ne ĉini nered, ili moţda ropće, ili
ugaĊa telu, ili upada u drskost, ili se udruţuje sa Ċavolom i zamišlja isto što i oni koji su se
sabrali na Gospoda i na Hrista Njegovog, govoreći: Raskinimo okove njihove, zbacimo sa
sebe jaram njihov. Onaj koji ţivi na nebesima podsmejaće im se, i Gospod će im se
podrugnuti. Tada će im odgovoriti u gnevu svome, i ujarosti svojoj potrešće ih (Ps. 2, 35).
Jer, ja sam postavljen nad vama po vašoj slobodnoj saglasnosti i vi ste mi se sami predali
u poslušanje. Stoga vam i govorim sliĉno, saopštavajući vam naredbe Gospodnje.
2) Vi ste se potrudili i još se trudite, borili ste se i još se borite. Vi ĉekate Gospoda
u svom podviţništvu, u svojoj poslušnosti, u odsecanju volje, u pritešnjivanju prohteva
svojih. Nemojte gubiti ono što ste već uĉinili. Pošto ste sejali i sejete u suzama,
uzdisanjima i svakakvim lišavanjima, vi ćete poţnjeti u radosti kada Sudija svih bude
svakome davao po delima njegovim. Ĉuj nebo i pazi zemljo jer Gospod progovori. Neka,
bratijo, nama ne bude upućena sliĉna reĉ: Rodih sinove i uzvisih ih i odvojiše se od mene.
Vo pozna svoga gospodara i magarac jasle gospodara svoga, a Izrailj me ne pozna i ljudi
moji me ne razumeše (Is. 1, 23). Neka, naprotiv, reĉ bude [drugaĉija]: Sinovi tvoji su kao
mladice maslinove oko trpeze tvoje (u duhovnom smislu). Eto tako će se blagosloviti ĉovek
koji se boji Gospoda. (Ps. 127, 34). Slušajte, molim vas. Isto mislite i u svemu se
saglašavajte, sledeći rukovoĊenje svoga igumana. Ţivite kao oni koji svakodnevno umiru.
Zbog hrane i pića se nemojte smućivati, ogorĉavati ili roptati. Šta govori apostol? Ako jelo
sablaţnjava brata moga, neću jesti mesa do veka, da ne sablaznim brata svoga (1. Kor. 8,
13). Nemojte biti sinovi protivljenja, ni sinovi bluda, ni ĉeda gneva i greha, gneveći Boga
sramnim delima. Neka budu gore srca vaša. Neka oko uma vašeg bude gore. Bog
pravednog sudije Gospod (Ps. 93, 1). I nema tvari sakrivene pred Njim, negoje sve
obnaţeno i otkriveno pred oĉima Njegovim (Jev. 4, 13). Ko se neće uţasnuti? Ko neće
ustreptati? Ko se neće predati na ugaĊanje Bogu do prolivanja krvi?

137.

139

Pouke o vršenju sluţbi, o potkrepljivanju hranom i odmoru, o provoĎenju noći i
uopšte o ponašanju za vreme ţetve (2, 67)

(Pismo iz zatoĉenja). Ja znam da se sada vi nalazite u velikim naporima opaljivani
sunĉevim zracima i oblivani znojem zbog ţetve i berbe groţĊa. Stoga sam smatrao da je
blagovremeno da vam nešto priliĉno kaţem baš o vašim naporima. Neka blagoslov
Gospodnji bude na vama, ĉeda moja, i neka vas blagoslovi Gospod Bog vaš sa visine slave
svoje, oţivljujući vas i krepeći duše vaše i tela vaša kako biste imalo dovoljno sile i za
duhovna sluţenja i za telesne poslove i vršili ih bez krajnjeg zamaranja. Ja znam koliko su
vreli letnji dani na ţetvi i koliko zamaraju. I kad naroĉito usrĊe trudbenika ne bi dodavalo
silu, jedva bi ko mogao da ih podnese. Molim vas radi ljubavi Hristove da stojite u jednom i
u drugom podvigu. Blagoobrazno i sa dobrim nastrojenjem završivši rano izjutra obiĉno
psalmopojanje i molitvu Bogu, vi pristupajte predstojećem delu i radite, misleno ĉitajući
Psalme sve dok ne nastupi treći ĉas. Potom prekinite posao i zapevajte Gospodu sa
razumom treći ĉas, podiţući ruke svoje k nebu i ištući blagodat Duha Svetog na ukrepljenje
duša i tela vaših, Zatim naĉinite tri i ĉetiri, ili više kolenopreklonjenja sa paţljivom
molitvom, te pojedite ono što je Gospod poslao, izuzev u sredu i petak, kao što je kod nas
ustanovljeno. Pazite samo da u vreme jela ne bude buke i gurnjave. Ni u vreme rada na
ţetvi ne treba da bude sporova ili samovolje, od koje nastaju borbe i vika, a ni razgovora,
smeha i prepiranja. Ništa sliĉno ne treba da bude meĊu vama. Naprotiv, vaše delo treba
da bude blagosloveno, kao da se vrši pred licem Boţijim. Pomaţite jedni drugima. Ukoliko
onaj ko radi pored tebe zaostane zbog odsustva snage ili neke teškoće, ti mu pomogni
kako bi ţetva tekla ravno i kako biste se svi drţali jedne revnosti. Kada po nalogu
nadzornika posla budete odmarali u podne ili noću spavali pod drvećem ili nastrešnicom,
pazite da vaša tela ne budu blizu meĊu sobom ili da se ne dodiruju, kao i da se neka
dvojica ne odvoje od drugih u skrovito mesto. O reĉenom moraju da paze nadzornici posla.
Jer, sejaĉ pleve je nevidljivo prisutan. [Treba paziti] da se on skriveno ne potkrade i ne
stavi svoj otrov u nekoga, ĉime bi se prognevio Bog, naš Vladika. Stoga bdite. Na sluţbi
treba da pazite da se ne ţurite i ne zbunjujete s obzirom da je psalmopojanje kratko.
Naprotiv, [sluţba] treba da je paţljiva kako bismo mogli steći nastrojenost za svako dobro
delo. I neka na njoj budu svi, tj. neka niko nije odsutan. I makar radio za deset ruku,
odsutni nije dostojan da jede toga dana. I ja govorim zbog staranja o spasenju vašem,
napominjući vam da neko ne bi skrenuo sa puta Boţijeg. Onaj ko ima izvesnu ţalost ne
treba da je skriva, već da je objavi starešinama, koji će rasuditi i isceliti ono što zahteva
iscelenje. Niko ne treba da ostaje bez posla. Jer, takav nema udela sa bratijom i nije meĊu
onima koji ištu Gospoda. Ukoliko ne moţeš ili ne umeš da seĉeš drva, skupljaj snopove.
Ukoliko ne moţeš da sakupljaš snopove, beri vinograd, nosi vodu ili ĉini nešto drugo
neophodno na otvorenom vazduhu ili u domu. I Bog će primiti tvoje usrĊe kao dve lepte.

138.

Čuvši dobre vesti o bratiji on se raduje i savetuje da još više napreduju,
izobraţavajući kako treba da čine početnici i kakvi da budu sva bratija (2, 68)

(Pismo iz zatoĉenja). Došli su bratija i rekli mi kako su stvari kod vas, ĉime su me
neiskazano obradovali. Jer, za mene je velika radost da ĉujem da se svi blagodaću
Hristovom spasavate, zadrţavajući svoje dobro nastrojenje i ispunjavajući Boţanstvene
zapovesti, kojima se prosvećujete, postajete sinovi svetlosti i naslednici Carstva nebeskog.
Da, ĉeda moja. Tako mislite, tako ograĊujte sebe, tako provodite dan za danom, budući

140

zagrevani Boţanstvenom ljubavlju i obnavljani Duhom Svetim koji obitava u vama.
Umrtvljujte svaku slast i svaku pohotu razvratnog tela i umesto njih, kao raj Boţiji,
nasaĊujte i uzrastajte uvekţive vrline. Sve pokrivajte, sve trpite u potĉinjavanju, u
poslušanju, u dobroĉinstvu, u ljubavi, u saosećanju, jedni prema drugima budući blagi,
radujući se jedni drugima i noseći teret jedni drugih. Ponajpre, ti ĉedo Varsanufije, ĉuvaj
besprekornim sluţenje koje sam ti predao pred licem sveoţivljavajućeg Boga. Nemoj
dejstvovati po pristrašću, ni po drskosti, ni po negodovanju, ni po nerazumnom
smiravanju, ni po nadmenosti uma, već mudro i blago, kao dojilja koja greje ĉeda svoja.
Budi spreman i dušu svoju da predaš za bratiju svoju i ĉeda moja. Veliko je delo pasti
stado Hristovo. Šta je Gospod rekao apostolu Petru? Ako me ljubiš, pasi ovce moje. I ti,
ĉedo moje, ako ljubiš Hrista Gospoda i mene grešnog dobro pasi ĉeda moja, ili bolje -
jaganjce Hristove. Ukoliko neki od njih skaĉu kao koze (jer, ĉujem da ima i takih), ti ih
ukroćuj i objasni da će u dan suda, ukoliko ostanu koze, biti postavljeni sa leve strane
Hrista Gospoda, na stranu onih koji ginu, u sataninom udelu. Uplaši srca njihova i porazi ih
groznom reĉju kako bi postali jaganjci. Jer, jagnjad su krotka, nezlobiva, smirena,
poslušna, tiha, a koze brze, neukrotive, svadljive i zlonaravne. Teško takvima, s obzirom da
ih oĉekuje osuda na veĉni oganj. Neka niko od vas, ĉeda moja, ne bude takav, molim vas.
U suprotnom, pastir je primoran da ih mori glaĊu ili da ih odluĉi od svoga stada. Shvatite
šta govorim i tvorite volju Boţiju. I ti, ĉedo moje Danilo, shvati kako treba da se ponašaš
meĊu bratijom svojom. Prosvećuj ih, osoljavaj, urazumljuj. Nemoj dopuštati nered, nove
stvari, viku. Voli blagonaravne, poboţne, krotke, umerene, trudoljubive, poslušne, smirene,
one koji ne ropću i ne smeju se. One koji su drugaĉiji mrzi bez mrţnje i ispravljaj,
ukazujući im na dobar primer. Neka niko meĊu vama ne bude tuĊ Bogu i neugodan
Njemu. TuĊ i neugodan Bogu jeste onaj ko pravi nered, ko šapuće, ropće, izaziva smeh i
tajno jede. Niko takav neka ne bude meĊu vama. Naprotiv, svi budite bogoliki,
bogopokretni i bogohodni. Gospod neka vas ĉuva, ĉeda moja.

139.

1) Strah Boţiji i ljubav rasplamsavaju revnost i odrţavaju na dobrom putu; oni
koji ih nemaju predaju se nemaru i padaju; 2) treba se brinuti o njihovom
povratku na pravi put i moliti se za njih, a sebe drţati još stroţije (2, 69)

1) (Pismo iz zatoĉenja). Blagodat vam i mir u dobrom vašem ustrojstvu, u
poslušnosti, smirenoumlju, poboţnosti, blagosti, u danonoćnim pesmama vašim i
stihoslovljima. Pazite da kod vas sve prebiva bez izmene kao što je reĉeno, što će i biti
jedino ukoliko budete imali strah Boţiji i ukoliko se oganj Njegove ljubavi ne ugasi u srcima
vašim. Jer, kada se on ugasi u nekoj duši, poĉinju da se pojavljuju malodušnost i lenjost,
kao i drugo trnje i korov strasti, tj. raslabljenost i raspuštenost tela, lenjost i mrzovolja,
neumereni san, nenasito jedenje i svaki drugi vid greha, naroĉito vatra pohote,
pomraĉujuće pomisli, raspoloţenja i dela pogubnog ţivota. Znak da sveti i neveštastveni
oganj nije ugašen jeste svagdašnje revnovanje duše za dobro i usrdno vršenje svega
doliĉnog bez slabljenja i malodušnosti, naime, potĉinjavanja, poslova, stihoslovlja,
ispovedanja, rukodelja, molitve, utvrĊenih uzdrţanja i svih ostalih dela koja se
podrazumevaju pod blaţenim poslušanjem. Takav je blaţen, Bogu ugodan i svima mio, iz
dobre skrivnice svog srca kao sveće iznoseći projavu Boţanstvene blagodati, koja se
odraţava i na njegovom bogolikom licu i u svim pokretima i reĉima. Oni, pak, koje

141

savladaju neumesne pomisli postepeno skreću od doliĉnog, da bi potom potpuno otpali od
svog ispovedanja (zaveta), postajući plen Ċavola.

2) Molimo se, meĊutim, da Onaj ko svakodnevno priziva sve koji su skrenuli sa
pravog puta i njih vrati u njihovo stado kako ih greh ne bi satro do kraja. Ipak, ni sami
nemojte zanemariti pokušaj da pomognete onome koji gine. Teško se podnosi gubitak
beslovesne ţivotinje. Utoliko pre oni kojima je povereno da napasaju slovesne ovce treba
sveusrdno da se staraju o pomoći onima koji ginu meĊu njima. Oni su se podvrgli padu, ali
ostali treba utoliko snaţnije da se drţe doliĉnog, kao što je napisano: Pravednici se straše
kada padaju neĉastivi (Priĉ. 29, 16). Prihvatite strah i paţljivije nastavite hoĊenje s obzirom
da vam Ċavo sa obe strane priprema provaliju. Stoga niko ne treba da ostaje sa
neispoveĊenim pomislima, niti da dejstvuje po svojoj volji. Neka niko nije slastoljubiv, ni
samoljubiv, inaĉe će se, savladan rĊavim raspoloţenjem, okliznuti u rov pogibli i pobeći.
Sliĉni i sada u ţalosnom stanju lutaju kao zabludele ovce. Molitva je odstupila od njih. Jer,
kome će oni uzdizati ruke kad su pobegli od Boga. Psalmi i pesme zamiru na ustima
njihovim. Kako će oni zapevati: Trpeći potrpeh Gospoda (Ps. 39, 2), kad su se pogubili
malodušnošću? Stoga se vi molite za njihov povratak. Ipak, istovremeno se molite i za
svoju ĉvrstinu: Ako se podigne rat na me, ja ću se i tada nadati (Ps. 26, 3). Mnogo puta
napadahu me od mladosti moje, i ne nadjaĉaše me (Ps. 128, 2). On je poĉivalište moje u
vek veka, ovde ću se nastaniti, jer njega izabrah (Ps. 131, 14). Boreći se kao vojnici
Hristovi i ne padajući, vi ćete se udostojiti da dobijete vence pravde.

140.
On tuguje zbog onih koji narušavaju zavete i napuštaju obitelj, na svaki način ih

ubeĎujući da se vrate na dobri put i da budu postojani u monaštvu (2, 70)
Saznavši sada šta se ĉini kod vas ja sam se poradovao i oskorbio: poradovao sam

se zbog zdravlja i blagostanja vaših proigumana i zbog bratije koja dobro hodi i koja je
dobro hodila, zbog blagoĉastive pokornosti, dobrog trpljenja i bogougodnog ţivota, a
oskorbio sam se zbog onih koji su skrenuli sa puta i pobegli, premda su i opet prizvani.
Neka vas Gospod ĉuva i utvrĊuje u ispunjavanju vašeg istinskog ţivota. A onima koji
skreću sa puta obratiću se reĉima proroka: Sinovi ljudski. . . zašto ljubite sujetu, i traţite
laţ (Ps. 4, 3). Zašto ištete ispunjavanje svoje volje po pobuĊivanju strasti i ne postavljate
pred oĉi strah Boţiji, ni sud neumitni, ni oganj neugasivi, ni tamu najkrajnju, ni škrgut
zuba, ni neizobrazivo strašni tartar? Zašto bez straha i drsko, laţljivo i lakomisleno sudite o
Bogu u svojim besputnim poduhvatima? Dokle ćete zaboravljati sudove Boţije? Dokle ćete
izbegavati osećanje pokajanja? Dokle ćete polagati lukave savete u duše svoje, izmišljajući
izvinjenja za grehe i predajući se sujetnim oĉekivanjima? Podignite se, najzad, od pada,
prognajte tamu koja vas okruţuje i presecite bezumna stremljenja duše. Od koga vi beţite?
Od koga se odriĉete? Zar ne od Duha Svetoga, koga ste primili u dan izbavljenja? Ipak,
dovoljno je sada. Nemojte više dodavati, nemojte davati da se Ċavo raduje zbog vas i
prestanite da ugaĊate svom neprijatelju. Zavolite Gospoda koji vas je zavoleo i primite u
sebe dobrog Vladiku. I došavši kao svedobar, On će vam oprostiti radi vašeg smirenja.
Ispravite, molim vas i preklinjem, neispravnosti duša vaših, utvrdite osnove srdaca vaših i
saberite rasejanost misli vaših. Setite se zaveta vaših. Ĉak i kad bi vam pretio oganj i maĉ,
ĉak kad bi vam predstojale muke i zlostavljanja, vi nikako ne treba da se uklanjate. Vi ste,
pak, zbog ništavne stvari zle ţelje svoje zgazili boţanstveni zavet i sveštena obećanja,

142

skoĉivši kao ujedeni teoci, ustremivši se u bezvodna i neprohodna mesta, naselivši se u
selu, opšteći sa ţenama i muškarcima i jedući i pijući kao [stoka] za zaklanje. Kakvi se
plodovi dobijaju iz sliĉnog semenja? Teško meni nesretnome. Bolje da me je progutala
zemlja. Vreme je da grešan i bezakon kaţem sa prorokom: Padnite na mene gore i pokrijte
me brda (Os. 10, 8). Jer, oni koje sam rodio ostaviše zakon Boţiji, oskvrniše plot svoju,
izdaše devstvenost i odbiše poslušnost, postavši podsmeh demonima. Zar satana ne vodi
tamo-amo one koji su mu poslušni, da bi ih potom progutao ustima greha? Ipak, otreznimo
se najzad, opomenimo se, progledajmo, skrušimo se, pripadnimo sa ispovedanjem i
postepeno prihvatimo raniji prekrasni ţivot. Da, molim vas sve koji stojite u domu
Gospodnjem, u dvorovima Boga našeg da stojite hrabro, da hodite neuklono, da budete
pokorni vašem starešini i drugim naĉelnicima vašim. Oni koji se odvajaju od njih, od mene
se odvajaju, a oni koji ih primaju mene primaju, ili još pre - Boga, radi koga ja jesam ono
što jesam i vi ono što jeste.

141.
On ubeĎuje da ostave svoje mudrovanje i svoju volju te da se sa verom predaju

rukovoĎenju radi stamenog napredovanja u ispravnom ţivotu (2, 71)
Gledajući na borbu koja se odasvud podiţe na nas, ja mogu da kaţem reĉima

apostola: Zaista nam se dade. . . ţalac u telo, anĊeo satanin, da nam pakosti, da se ne
ponosimo (2. Kor. 12, 7), nego da se smiravamo i da, kaţnjavani, pribegavamo pod krepku
ruku Boţiju, s obzirom da inaĉe nemamo spasenja. Ukoliko sa marljivošću pokorimo naše
nepokorno mudrovanje i ukoliko poznamo sami sebe, tj. da smo potpuno kukavni i da bez
Boţije pomoći i posredništva nekoga ko nas rukovodi ništa doliĉno ne moţemo da uĉinimo,
u peć naših strasti će, kao nekada u vavilonsku peć, sići anĊeo i iz našeg srca istrgnuti
plamen pohote, te duhom koji veje rosom našim dušama doneti dar ĉistote. Stoga se
smirimo i neka su nam dole i naše mudrovanje i naše oĉi. Neka se smiri naša reĉ i neka se
skrati priĉljivost, te će milost ĉovekoljubivog Boga biti blizu. Neka niko ne bude neveran, ni
lukav, ni pokvaren. Neka niko ne blagosilja ustima dok mu je srce udaljeno, kao što ĉini
onaj ko sledi svoju narav i svoj razum. Niko neka ne traţi što je njegovo, nego svaki ono
što je drugoga (1. Kor. 10, 24). Svecelo budite svetlost, iskrenost, istinski sinovi. Hodimo
kao deca, kao braća, kao sunaslednici. Nemojmo primati ništa što bi moglo posluţiti na
štetu drugome i nemojmo dopustiti nikakav novi nered.

142.
On poziva na radost zbog prohoĎenja oskudnog ţivota, punog lišavanja i
nevolja, uz podviţničke napore i napuštanje svega svetskog, što [odlikuje]

istinski put ka nasleĎu Carstva nebeskog (2, 74)
Iako je donekle smelo, reći ću vam apostolskom reĉju: Radujte se svagda u
Gospodu, i opet velim: Radujte se (Fil. 4, 4). Radi ĉega? Stoga što vršite delo Boţije, što
ste se obukli u monašku shimu, što stojite pod zakonom poslušanja i ispunjavate ga
svakodnevno, što skorbite, što trpite teskobu, što patite, što ste tuţni, što postite, što
bdijete, što spavate na goloj zemlji, što ste u naporima i zamorima na delu vašeg
poslušanja, što odsecate svoju volju, što prihvatate neoĉekivanost zapovedanja, što ne
perete telo, što nosite dronjke, što imate prljavu odeću i obuću, što (dodaću) [prihvatate]
epitimije [tj. kazne] i odluĉenja, što ste u neprestanom sukobu, pod udarcima i ubodima,
ujedima i ustrelima kojima vas vidljivo i nevidljivo podvrgavaju demoni, tj. blud, lenjost,

143

prejedanje, nepostojanost misli i ţelja i druge neizbrojive strasti. Sudite sami da li sam
ispravno rekao: Radujte se svagda. Da, bratijo moja, vi ste blaţeni i triblaţeni stoga što ste
izabrali i što volite da sve trpite radi Boga. A šta proizilazi iz reĉenoga? U budućem veku će
u vašim srcima zasijati pravda i mnoštvo mira, ţivot, radovanje, veĉno uspokojenje,
usinovljenje i nasleĊe Carstva nebeskog. Vi blagoumno, blagopohvalno i bogoblaţeno
traţite i ištete da zamrzite svet i sve što je u svetu, vi ste se otrgli od roditelja, braće,
srodnika, prijatelja i poznanika, vi ste ostavili gradove, sela, polja, domove i otadţbinu, vi
ste se prilepili uz jedinoga Boga, sluţeći, predstojeći, radeći i neprestano pojući blagom i
preblagom Vladici, vi ne govorite o ocu i majci, vi se ne starate o ţeni i deci, vi ne brinete o
robovima i robinjama, vi se ne uznemiravate zbog sticanja i imanja, vi se ne borite oko
ĉinova i odlikovanja, vi se ne paštite oko jela i iskriĉavih vina i drugih telesnih
zadovoljstava. Vi [ne brinete] ni o ĉemu zemaljskom i truleţnom, nego jedino o
bogougodnom ţivotu i nasleĊu veĉnih dobara na nebu, koja su nam obećana. Niste li
dostojni da vas Bog zavoli? I zar vas neće dostojno nazvati sinovima? I zar neće u onaj
dan da vam dostojno kaţe: Hodite blagosloveni Oca moga; primite Carstvo koje vam je
pripremljeno od postanja sveta (Mt. 25, 34). Takvi su podvizi vaši, takva vaša iskanja i
takve nade. Stoga ću opet reći: Radujte se svagda.

143.

On podviţnički ţivot uporeĎuje sa trkalištem, dajući podrobne pouke o
uspešnom završetku trke i dobijanju nagrade (2, 76)

Naš podvig je sliĉan trĉanju na trkalištu, kao što ukazuje sveti Pavle (1. Kor. 9, 24).
MeĊutim, na njemu se odreĊuje neznatno prostranstvo i kratko vreme. U našem podvigu
se, pak, put prostire od zemlje do neba i vreme odreĊuje celim ţivotom, posle koga se
razdaju venci pobednicima. Posmatraĉi našeg takmiĉenja su hiljade svetih anĊela.
Podvigopoloţnik je sam Vladika svih, koji sedi na nepristupnom prestolu slave svoje.
Protivnici su nam podmukli demoni koji se na svaki naĉin staraju da nam postave
prepreke, da nas sapletu i pogube. Sudeći po svemu, vi i sami vidite da mora da budemo
paţljivi i oprezni, briţljivi i neumorni kako bismo dobro zapoĉeli trĉanje i kako bismo ga
dovršili. Mi nemamo koristi ukoliko samo zapoĉnemo i ukoliko sa mladalaĉkom ţivošću i
muškom postojanošću ne nastavimo dalje? Pa ni reĉeno ne oznaĉava pobedu ukoliko sa
istom revnošću i naprezanjem ne budemo trĉali do same smrti, ĉak i ako nam se ţivot
oduţi. Bratijo i oci, trĉimo i stremimo napred, ištući pomoć i silu odozgo od ĉovekoljubivog
Boga kako bismo dobro pretrĉali i uspešno dostigli naznaĉenu crtu i cilj. Reĉ Boţija nam je
ukazala na strašan podvig, obećavajući neizrecivu radost i slavu onima koji dobro trĉe i
pobeĊuju, a nemarnim i lenjivim, koji se ne miĉu sa mesta, koji se zaustavljaju pred
preprekama i samovoljno skreću sa puta - preteći najţalosnijim i uţasnim udelom. Gospod
govori: Ko ima uši da ĉuje, neka ĉuje (Mt. 11, 15). Ĉujte ĉeda i pazite. Hodite bodro i
pazite sa opreznošću, znajući da su lukavi demoni uvek spremni da nam prepreĉe put i
pripreme nam saplitanje. Znajte da niko ne moţe da trĉi dobro ukoliko se ne obnaţi od
svega izuzev naprsnika vere. Ja ne mislim samo na ostavljanje svega spoljašnjeg imanja,
već i na odstranjivanje unutrašnje raznovrsnosti i zemaljskih ţelja. U našem takmiĉenju
niko neće imati uspeha ukoliko ne obuĉi telo da je zadovoljno neznatnom hranom i pićem,
ukoliko se umesto jelejem ne umasti ĉvrstinom i neumornim trpljenjem, ukoliko pred
primanje shime ne proĊe ispitujuća upraţnjavanja kao neki gimnastiĉki kurs. U vreme
trĉanja niko ne treba da smeta drugim sapodviţnicima, da im zavidi ili da ih kleveće. Um i

144

oĉi treba da su ustremljeni ka uspešnom dostizanju cilja trĉanja. Treba usiljavanju dodavati
usiljavanje, revnost revnosti, oduševljenje oduševljenju, ne obazirući se ni na desno, ni na
levo, ne gledajući na pohvale, ne zavodeći se taštinom, ne padajući u malodušnost zbog
umora, prepona i sudara, ne padajući duhom zbog saplitanja kako bi se sve ispunilo
prepodobno, smirenoumno, bratoljubivo i iskreno i kako bi se po uspešnom okonĉanju trke
udostojili obećanih nagrada od Gospoda našeg.

144.

1) Porevnujmo za svaku vrlinu i čuvajmo se od svega rĎavog, naročito od onoga
što liči na dobro; 2) neprijatelj ima mnoge zasede; najbolje sredstvo za njihovo
izbegavanje jeste otkrivanje pomisli; 3) protiv svake strasti treba se naoruţati
protivstrasnom borbom; kao primer daje se način borbe sa zavišću; 4) savet da

se u svemu drţi poredak (2, 77)

1) PriĊite, i mali i veliki, i poĉetnici i starci pokrenimo se ţeljom za opštom koristi i
prihvatimo najvatreniju revnost za spasenje, poĉnimo da ĉinimo ono što priliĉi, ištimo ono
što je blagotvorno. Oĉistimo se od svake skverni ploti i duha, postanimo izabrani sasudi
ĉineći svetinju u duhu, beţimo od sluĉajeva za greh, nemojmo dopuštati gordost,
neposlušnost, slastoljublje, teloljublje. Stremimo da se obogatimo vrlinama smirenja,
poslušanja, ĉistote i bratoljublja. Odbacimo daleko od srca telesne i slastoljubive sklonosti,
presecimo odnose koji ih omogućavaju ne samo sa spoljašnjim, već i sa svojim
unutrašnjim, tj. nemojmo imati ni prema jednom bratu veću ljubav negoli prema drugima.
Jer, takva ljubav je lukava i mrska Bogu. Iako je po izgledu bratska, ona je po suštini
satanska.

2) Vi znate koliko zamki ima Ċavo i kako su vešte njegove podvale. Od njih će se
izbaviti samo onaj ko ispoveda pomisli i ţelje i ko ima veru prema svom rukovoditelju,
praćenu smirenjem i poslušanjem. Oni koji ne hode navedenim putem padaju, a padali su i
ranije, kao što ĉitamo. Oni, pak, koji su sledili navedeni zakon postali su blještave svetiljke
u svetu, izbegavši tamu greha i satrvši Ċavola umrtvljivanjem svojih prohteva.

3) Molim vas ljubavlju Gospoda našeg Isusa Hrista da se umudrite na spasenje
svoje. Neka svaki preduzme podvig protiv strasti koja ga napada. Na primer, protiv strasti
zavisti neka uzme protivzavisni podvig, tj. mrţnju prema ovdašnjoj kratkotrajnoj slavi, s
obzirom da se ona raĊa iz ţelje da se pokaţemo bolji od bliţnjeg u ţivosti uma, ili
melodiĉnosti psalmopojanja, ili prijatnosti ĉitanja, ili nekom drugom duhovnom ili telesnom
sposobnošću. Zaĉevši se, ona saţiţe sporim ognjem, iscrpljuje i izjeda. MeĊutim, kao udovi
jedni drugih i s obzirom da smo svi jedno telo, mi treba da se radujemo jedni drugima
smatra

jući svojim sve ĉime se odlikuju drugi. Svaki se neĉim odlikuje i svi ĉine jedno telo
bratstva, koje se svime odlikuje i pokazuje kao savršeno, dok njegova ĉast prelazi na
svakog pojedinaĉno. Jedan je lepog glasa, a ti si jakog glasa; jedan ĉita prijatno, a ti brzo
shvataš ono što se ĉita; jedan je sposobniji umom, a ti si sposobniji na delu; jedan je
korisniji u rasporeĊivanju poslova, a ti si usrdniji na poslušanju. I drugo je mnogo bolje od
prvog s obzirom da je ono što samo izgleda da je nešto pred onim što zaista jeste nešto -
u stvari ništa, Jer, šta je melodija, ili dobar glas, ili ĉitanje, ili brzo delanje, ili lepo pisanje,
ili muzika u odnosu na blaţeno i najpoţeljnije smirenje i poslušanje, blagost i
prostodušnost, krotost i tihost, nezlobivost i neropotljivost, bogoljublje i dejstvenu molitvu i
druge vrline, ĉije sticanje jeste delo proizvoljenja i iskanja. [I onaj ko ih imaj, moţe biti i

145

bez glasa, i bez umeća pevanja, i slabog ĉitanja, i sporog jezika, i kosih oĉiju, i ruţnog lica,
i hrom. Na taj naĉin je naš blagi Bog svima uĉinio dostiţnim i dostupnim dobrovrlina,
postavivši ga u zavisnost od duševnih raspoloţenja (u kojima se seje, uzrasta i dostiţe
savršenstvo), a ne od telesnih

preimućstava.

4) Budimo zadovoljni sa onime što imamo i radujmo se onome što poseduje svaki
od bratije, sjedinjujući se meĊusobno i spajajući se u ţivotu po Bogu sa svakim
blagoustrojstvom. Vidite li, bratijo, da se mnoţimo. Stoga je neophodno da sve meĊu
nama bude u poretku. Jer, ukoliko i nešto neznatno istupi iz svog poretka, ĉitav sastav
bratstva se pokreće i koleba, gubeći svoju krasotu vrline, kao što biva i sa svakim drugim
društvom. Za nas, koji smo se zajedno okupili u ime Gospoda našeg Isusa Hrista i koji se
nalazimo u ĉinu anĊelskog ţivota svakako je neizbeţno obavezan potpun poredak u svemu,
tj. da bez šuma i smućenja pevamo i molimo se, stojimo i menjamo mesto, sedimo i
ustajemo, spavamo i budimo se, ulazimo i izlazimo, pitamo i odgovaramo, sastajemo se i
rastajemo se, traţimo i dajemo, sluţimo i primamo uslugu, polaţemo i drţimo, odevamo se
i skidamo se, što se svakodnevno ĉini kod nas. Ukoliko se u svemu oĉuva red, svo naše
bratstvo će liĉiti na pokojno more koje se pokreće krotkim valovima koje navodi Duh Sveti.
Ukoliko se, pak, iz nepaţnje pojavi neki nered, ono će se podići kao od silnog vetra i
uragana, premeĉući se i kipeći talasima. Sliĉno se vidi i kod nas kad se podigne šum, vika,
smeh i govor, kao nedavno pri razdavanju svete vodice i u vreme odlaska sa trpeze, kada
su ĉetiri umirivaĉa jedva uspeli da uspostave normalan poredak meĊu vama. Ne treba
tako, bratijo i ĉeda moja. Vi znate šta je reĉeno o volji Boţijoj, tj. da je ne samo dobra,
nego i ugodna i savršena (Rim. 12, 2) na blagoustrojstvo mnogih. Ja vam uostalom, nisam
izrekao prekor, već napominjanje o ranijem kako bi se unapred izbegli sliĉni sluĉajevi.
Gospod mira i Bog svake utehe, koji u poretku drţi sve nebesko i zemaljsko, neka vam
daruje silu i krepost za svako dobro delo i pokret, za svaki mir i jednomislije, za svaki
poredak i tihost u iskrenoj meĊusobnoj ljubavi kako bismo se u dan otkrivenja Njegovog
pokazali kao lik svetih i sabor osvećenih sa svima svetima koji su mu od veka ugodili.

145.

Trpeljivi ţivot u opšteţiteljnom poslušanju jeste pravo mučeništvo (2, 78)

Ĉuvajte se lukavog opštenja, samouverene samovolje i pogubnog narušavanja
obiteljskih ustanova. Naprotiv, u svemu se saobraţavajte sa ustavima koji su predani od
otaca. Jer, ono što je kod nas ustanovljeno nije utvrĊeno bilo kako, nego posle ispitivanja
od davnih vremena, posle mnogih napora i znoja, po zahtevu i suštini našeg anĊelskog
obraza ţivota i na izobliĉenje onih koji drugaĉije misle o zapovestima Gospodnjim.
Produţite vašu dobru trgovinu i dovedite do kraja vaš put u Gospodu, maţući se jelejem
krotosti i trpljenja i podnoseći svakakve podviţniĉke teskobe, za koje vam se priprema
široko naslaĊivanje veĉnim dobrima. O kakvim se teskobama radi? O onima koje svaki dan
susrećete: o bdenju i psalmopojanju, trudu ruku, umerenom jelu, umerenom piću,
postepenom prohoĊenju poslušanja, o poretku u crkvi i pri hoĊenju, u postupcima, odeći,
obući i pokrivalima, o skorbima od lišavanja, od pretpostavljanja, od prezrenja i svega
sliĉnog. I ispravno svedoĉe sveti oci, a pre svih sveti Vasilije Veliki, da je stanje poslušanja
pravo muĉeništvo. Ipak, pogledajte kakva ćemo dobra i kakvu nagradu zbog njega dobiti.
Neuvenljive vence, nasleĊe Carstva nebeskog, usinovljenje, netruleţnost, besmrtnost i
svako drugo nezamislivo blaţenstvo. Imajući takva obećanja, bratijo, sve više podnosite

146

predstojeći trud podviţništva, ne strašeći se mogućih pokliznuća ponekih i ne padajući
duhom zbog teškoća i ţalosti radi ţivota po Bogu. Jer, ukoliko se ovde ne ţalostimo, u onaj
dan nećemo biti obradovani. Ukoliko ovde ne pretrpimo teskobu i ne zastenjemo, u
budućem veku nećemo susresti prostor i veselje. I ukoliko više ovde budemo ţalosni i
skorbni, onevoljeni i ugnjeteni, utoliko ćemo veće utehe susresti. Umesto ţalosti dobićemo
radost, umesto siromaštva - bogatstvo, umesto malih zemaljskih imanja - mnoga imanja
nebeskih riznica, umesto telesnih bolesti - duševno blagoustrojstvo, umesto ostavljanja
sveta Gospodnje prizvanje. I kako će nam biti kada ĉujemo onaj blaţeni glas koji nas zove
i govori: Hodite blagosloveni Oca moga; primite Carstvo koje vam je pripremljeno od
postanja sveta (Mt. 25, 34). Mi treba da pretpostavljamo ljubav Hristovu ĉak i kad bi nam
predstojalo da svakodnevno umiremo. Predajmo sebe i na bijenje, i na vatru, i na seĉenje,
i na trpljenje svakakvih muka, kao što su trpeli i sveti muĉenici. Jer, nije samo njima
priliĉilo da vole i ljube, nego i nama. I njihov podvig i stremljenje nisu razliĉiti, s obzirom
da smo jedne prirode, tj. Boţija sazdanja, koja su u svet uvedena radi jednog cilja -
proslavljenja Boga kroz ispunjavanje Njegovih svetih zapovesti. Odsecanje udova,
prolivanje krvi i muke tirana nisu uvek i svuda postojali. Mi smo se udostojili da stupimo u
sadašnji podvig visokog ţivota u poslušanju i prihvatimo muĉeništvo na drugi naĉin:
umesto odsecanja udova mi odsecamo svoju volju, umesto prolivanja krvi mi izbacujemo
grehovne pomisli i ţelje, umesto tiranskih muka mi trpimo napade demona i neprijatnosti
od strane sveta. Stoga nije isprazna naša nada da ćemo u budućem veku dobiti isti udeo
sa svetim muĉenicima.

146.

Povodom zemljotresa on pominje potres neba i zemlje poslednjeg dana i daje
odgovarajuću pouku (2, 79)

Posle juĉerašnjeg zemljotresa nama je najumesnije da upravo o njemu govorimo,
tj. da kaţemo zbog ĉega se on dešava. MeĊu Jelinima jedni govore jedno, a drugi drugo.
Nama, pak, boţanstveni David objašnjava, govoreći o Bogu: On koji pogleda na zemlju, i
ĉini da se trese; koji se dotiĉe gora, i one se dime (Ps. 103, 32). Kada gospodar svoj
gnevni pogled okreće na roba, rob poĉinje da drhti. I kada istinski Vladika svega i Tvorac,
pred kojim sve tvorevine stoje kao rob i robinja, ushte da pokaţe svoje pravedno
negodovanje zbog naših grehova, Njegovo svevideće oko grozno pogleda na tvar i ĉini da
se trese kako bismo se uplašili i ustreptali kao robovi koji su na sebe navukli gnev, te kako
bismo postali zdravoumni i okrenuli se ispunjavanju Njegovih zapovesti. Eto, bratijo moja,
koliko je strašna sila Njegova, kakvo je projavljivanje Njegovog negodovanja i kakva je
jarost gneva Njegovog. I kad je sadašnje takvo, kakvo li će tek biti buduće, u vreme
okonĉanja svega? Jer, On sam govori sa opomenom: Još jednom ću potresti nebo i zemlju
(Ag. 2, 7) i pokazuje neuobiĉajenost [onoga što će se desiti]. Kakav strah će se ugledati i
kakav trepet kada zemlja da sve od veka umrle, kada se nebo savije kao svitak, kada
spadnu zvezde, kada se izmene svetila, kada se zvuk arhanĊelske trube pronese nad svima
koji ţive na zemlji, kada sam Boga naš otvoreno priĊe sa hiljadama anĊela i arhanĊela i
gornjih sila, koje hode pred Njim, kada se postave prestoli, kada zasedne sudilište i kada
nepotkupljivi Sudija i Vladika otkrije sve skriveno i sve što smo preţiveli? Kako će biti kada
se po svršetku svega u tren oka proglasi velika i strašna odluka koja pravednike priziva u
Carstvo nebesko i veĉni ţivot, a grešnike šalje u oganj veĉni, u strašni bezdan ada, u
mraĉni tartar, ka neuspavljivom crvu, na škrgut zuba i sve druge grozne muke? Ko će sve
podneti, bratijo? Ko će podneti takav strah i uţas? Ko će opstati pred dogaĊajem koji
pritiska i privodi u istupljenje, tj. pred prizorom neba koje se razdire, zemlje koja se trese,

147

mnoštva anĊela i samog Gospoda i Boga, koji na oblacima dolazi da sudi svoj zemlji?
MeĊutim, ono što se oĉekuje nije daleko, već blizu. Sudija je pred vratima. Eto Ţenika.
Izlazite u susret. I blago nama ukoliko imamo svetle svetilnike ĉistote i jelej milostivosti i
ljubavi u dovoljnoj meri. Mi ćemo susresti Ţenika sa radošću i ući u Njegovu loţnicu.
Ukoliko, pak, nemamo reĉeno, bićemo odbijeni od vrata. Ona se neće otvoriti na naše
kucanje jer smo zlo mislili, dremali i ostali nepripremljeni. Da se reĉeno ne bi desilo sa
nama, oni koji spavaju treba da se probude od sna nemarnosti, raslabljeni da ustanu od
mrzovolje, pijani da se otrezne od sramnih pomisli, neĉisti dušom da se oĉiste od
neumesne pohote koja ih skrnavi i pokolebani dvojedušnošću, izmenjivošću i teloljubljem
da utvrde srca krepkom verom. Oni, pak, koji dobro hode neka još bolje hode, svetli neka
se još više prosvećuju, ĉisti neka se još više ĉiste, revnosti neka još više revnuju, vrlinski
neka još više zavole ĉinjenje dobra, smirenoumni neka još više postanu smirenoumni,
poslušni neka budu još poslušniji. Svi sve dobro ĉinimo i ispunimo svaku zapovest da
bismo postali dostojni da uĊemo u loţnicu Ţenika duša naših ne beskonaĉnu radost.

147.

Sve više napredujmo, revnujući u svakoj vrlini i izbegavajući sve rĎavo,
ukrašavajući se podvizima anĎelskog opšteţića po primeru otaca i u očekivanju

velikih obećanja (2, 80)

Nemojmo sadašnjim delima posramiti podvige koje smo već prošli. Naprotiv, kao da
tek poĉinjemo, revnosno ispunjavajmo svaku duţnost i svaku vrlinu, primajući svetlost na
svetlost i ushodeći iz slave u slavu. Reĉeno ćete dostignuti ukoliko se ispravno ponašate,
ukoliko se obuĉete u odeću smirenja, ukoliko se ukrašavate poslušanjem, ukoliko
projavljujete delatnu ljubav i krotost, ukoliko izbegavate samovolju i samougaĊanje (od
kojih dolazi smrt), lukavstvo, isticanje i slavoljublje (od kojih dolazi brza pogibao i od kojih
su pali svi koji su odvajkada pali na poprištu poslušanja). Sada, pak, kad ste se već oĉistili
od svakog trnja, pleve i ĉiĉka, budite dobroplodni i pokaţite novi ţivot, ništa ne unoseći od
mudrovanja onih koji se sapliću kako inaĉe ne biste jednako postradali. Svi budite iskreni i
ĉisti i blagodušno podnosite uvrede, poniţenja i napade. Svi projavljujte ĉvrstinu u borbi za
dobro, uzdrţanje i istrajnost, u ĉemu se sastoji muĉeništvo ţivota u poslušanju. I svi koji
ga pretrpe dobiće venac pravde. Goreći ljubavlju prema Hristu i budući oprobani napastima
i nevoljama, hrabro podnosite sve što se svakodnevno dešava i prohodite zaista zlatan
ţivot naših otaca, koji ne zna za neposlušanje, gordost, protivreĉenje, drskost, uvredu,
smutnju i u kome vlada mirno anĊelsko stanje, uspokojeno vejanjem Duha. Vi znate da je
ono što vam govorim istinsko dobro. A ako je dobro, onda je i poţeljno. Ako je, najzad,
poţeljno, zašto ga ne bismo zavoleli, poţeleli i postarali se oko njega?

148.

1) Dobro se teško vezuje uz nas, a rĎavo - lako; 2) dobri put je penjanje na
goru, a grešni put je spuštanje sa gore; 3) treba da gledamo gore i da ne
silazimo na zemaljske pomisli; 4) mi imamo razne darove i razne pomisli;

nagradu ćemo, pak, dobiti po usrdnosti i trudu; 5) blagodušno podnosimo sva
lišavanja, neudobnosti, teškoće i skorbi; jer, mi smo se i rešili na njih; oni su

istinski put ka spasenju (2, 81)

1) Obiĉno se dešava da onaj ko govori o grešnom jednom ili dvaput, slušaoce
podstiĉe na zlo. U odnosu na dobro [je drugaĉije]: onaj ko mnogo puta kaţe nešto

148

spasonosno jedva da uspeva da privuĉe poneĉiju paţnju i raspoloţenje. Dobro se teško
privija uz ljudsku prirodu, a zlo vrlo lako.

2) Ići dobrim putem isto je što i penjati se na goru: koliko se samo sreće napora,
teškoća i neprijatnosti. Naprotiv, grešni put liĉi na silaţenje sa gore: on je lagan i prepreke
se ne vide usled brzine hoda. Stoga je na dobrom putu neophodna i naroĉita marljivost, i
rukovoĊenje i predostroţnost. Ništa zemaljsko i truleţno ne treba imati uvidu, nego samo
nebesko i veĉno, ukoliko ţelimo da ushodimo, a ne da silazimo. Kod onog ko se penje na
goru dolazi do nekog pomraĉenja ukoliko pogleda naniţe. I kod onog ko ushodi putem
vrlina dolazi do pomraĉenja duhovnog oka ukoliko se paţnjom prilepi za zemaljske utehe.
Mi treba da gledamo gore s obzirom da je naša Glava - Gospod Hristos gore i da je gore i
naša riznica i veĉni ţivot. Nemojmo slabiti u ushoĊenju, ni padati duhom videći visinu [na
koju se treba] popeti. Mi sami nemamo snage da doĊemo do kraja, ali je blizu pomoć
Boţija i Njegovo zastupništvo.

3) Mi smo stupili na taj put i napredovali, te svako od nas, saglasno svojoj revnosti
i trudu, stoji na jednom ili drugom stepenu vrline. Mi se meĊusobno duševnim
raspoloţenjem razlikujemo više negoli izgledom tela. Jer, jedan sa manje, a drugi sa više
topline voli smirenje i poslušanje. Jedan se, opet, odlikuje darom ljubavi prema bliţnjem, a
drugi usrdnim staranjem za mnoge, ili za poslušanje rukodelja, ili za poljske i domaće
radove, ili za udovoljavanje potreba, na pr. ekonom, skladišnik, trpezar, obućar, krojaĉ i
drugi. MeĊutim, svako od nas ide putem Gospodnjim, koji svakoga privodi netruleţnim
vencima.

4) Trpeljivo i smireno podnosimo napore, znoj i teškoće delanja, bdenja, posta,
psalmopojanja, kao i zimu, neuglednost odeće i ostale neudobnosti. Bog je svedok da mi
nije svejedno, da vas ţalim, da saosećam sa vama i da se prema snazi trudim da vam
svima pruţim pokoj. MeĊutim, i sami vidite da nije jednostavno odenuti, obući i uspokojiti
toliki broj. Uostalom, mi smo i pošli da gladujemo, ţeĊamo, nagotujemo, siromahujemo
radi Hristove ljubavi, po kojoj je i boţanstveni apostol ţiveo u gladovanju i ţeĊi, u zimi i
golotinji i drugim lišavanjima (2. Kor. 11, 27). Zapravo, i svi sveti su se u koţusima i kozjim
koţama, u oskudici, u nevoljama, u patnjama. . . potucali po pustinjama i gorama i po
pešterama i po jamama zemaljskim (Jev. 11, 38). Zar ćemo se mi, koji drugaĉije ţivimo,
udostojiti jednake ĉasti sa njima? Nikako. Stoga onaj ko vidi da se nalazi u nekom od
nabrojanih lišavanja treba da se raduje što se priopštio ĉasti svetih. Svi tako treba da
gledaju na sve i da sve primaju sa blagodarnošću, tj. kao da Bog udeljuje preko onih koji
vam udeljuju [neophodno], izbegavajući svako roptanje ili omalovaţavanje. Blaţeni smo,
bratijo, ukoliko delujemo na [opisani naĉin], budući da ćemo se udostojiti pokoja na
[mestu] gde nema ni bolesti, ni truda, ni lišavanja, ni ţalosti.

149.

On izobličava one koji ustupaju nagovorima neprijatelja i padaju, ubeĎujući ih
da im se suprotstavljaju i ulivajući im nadu na pomoć Gospodnju (2, 82)

Zaĉevši se, nemar postepeno povlaĉi u rov pogibli onoga ko ne pazi na sebe.
Onoga kome postaje teško da preuzima svoja dela, ko protivreĉi pri naznaĉivanju
poslušanja, ko skreće od njihovog ispunjavanja, neprijatelj puni svojim nagovaranjima i
pobuĊivanjima na vršenje prestupnih dela. I pristavši na njih, pada ne samo on, nego i
druge navlaĉi na isto. Avaj, šta se radi? Kako demon pobeĊuje? Kako postiĊujemo svoje
ĉuvare, svete anĊele? Kako se prebacujemo na stranu neprijatelja, na postiĊenje velikog

149

Boga našeg, dobrog Pastira, koji je sebe dao na Krst i smrt radi našeg izbavljenja? Kako
ćemo pogledati u lice Njegovo? Kako ćemo pretrpeti gnev Njegov? Neće se, naime, naći
muka koja je srazmerna našoj neĉastivosti. Drugi stiĉu Carstvo nebesko, a nas otimaju naši
dušegubitelji. Drugi projavljuju ĉvrstinu muĉenika, a mi se podvrgavamo padu odbaĉenih.
Drugi se uzdiţu do nebesa, a mi silazimo do dubina zemlje. Drugi u srca svoja polaţu
ushoĊenje po stepenima vrlina, a mi preduzimamo silaţenje po stepenima pogibli. Nećemo
li se otrezniti? Nećemo li doći sebi? Da, molim vas, poţurimo na delo, latimo se podviga,
potecimo putem Boţijim, izbegavajući uzroke koji dovode do pada i sve ĉineći bogolepno i
prepodobno, tj. poslušanje bez rasuĊivanja, neoslabni trud u rukodelju, smirenoumnu
veru, otkrivanje svega što se ĉini i misli na ispovesti i brzo odbacivanje nepriliĉnih pomisli.
Na samom poĉetku napada demona mi treba da govorimo: "Idi od mene, satano", bilo da
nas privlaĉi ka pohotnoj slasti, ili da nas pobuĊuje na odstupanje, ili da nas navodi na
lenjost, ili da nas podstiĉe na netrpeljivost, ili da nas nagovara protiv vere. Jer, on uvek i
svagde priprema zasede, postavlja zamke, kopa rov. On ne spava i nije lenjiv, te ne traţi ni
hranu, ni piće, niti bilo šta drugo. Njegovo jedino delo i danju i noću jeste da pogubljuje
duše naše. Prvo i glavno oruţje naše protiv njega jeste otkrivanje pomisli uz Boţiju pomoć i
zastupništvo. Nemojmo se predavati raslabljenosti i padu. Neka je on veliki silom greha,
neka je podmukao u naĉinima navlaĉenja na zlo, neka je zloban po prirodi i pronalazaĉ i
vinovnik naše pogibli. Mi ne treba da se bojimo. Jer, od kako je Hristos Bog naš primio telo
naše i oĉoveĉio se, on je oslabio i mi pevamo: Neprijatelju nestade maĉeva na kraju (Ps. 9,
7). Jer, Gospod ga je pobedio i nama dao vlast da nastupamo na njegovu glavu. Budući
hrabri verom, mi treba da ga smatramo jednakim sa nemoćnim vrapcem, ili ništavnim
gmizavcem koji se gazi nogama.

150.

Odredivši šta smo, zbog čega smo, gde smo i kuda ćemo otići, on izobraţava
odluku strašnog suda i udeo desnih i levih, izvodeći poučni zaključak (2, 83)

Napominjem vam da mi treba da razmišljamo, rasuĊujemo i razmatramo šta smo,
zbog ĉega smo, gde smo i kuda idemo. Mi smo tvorevina Boţija, delo ruku Njegovih,
sazdani po obrazu i podobiju Njegovom. Mi imamo vlast nad svime što postoji pod nebom,
kao što je pisano: Sve si potĉinio pod noge naše (Ps. 8, 7). Mi smo drugi posle anĊela, s
obzirom da su oni prvi po prirodi. Zbog ĉega smo? Radi slave sile Njegove, sliĉno anĊelima,
putem vernog ispunjavanja svih zapovesti Njegovih. Jer, mi smo samo nešto malo
umanjeni od anĊela (Ps. 8, 6). I bićemo još manje umanjeni kada se svuĉemo od
truleţnosti i obuĉemo u netruleţnost. Gde smo mi? U mestu izgnanstva zbog praroditeljske
nesavesnosti, neposlušnosti i slastoljublja, koji su prešli i na nas, njihove potomke. Stoga
treba da plaĉemo i ridamo, ţalostimo se i stenjemo, pomišljajući da smo izbaĉeni iz
prelepog obitališta, iz anĊelskog prebivanja i iz blaţene rajske utehe. Gde ćemo otići? U
tamošnji svet, u triblaţeno anĊelsko prebivalište, u svetlu stranu, u neveĉernji ţivot pošto
na strašnom svesvetskom sudu Sudija svih i Bog u jednom trenutku rasudi sve i svakome
da po delima njegovim. Onima koji su ĉuvali zapovesti On će dati stojanje sa desne strane,
neizrecivu radost, okušanje veĉnih dobara i Carstvo nebesko, dok će one koji ga nisu
poslušali i koji su iz nemara i slastoljublja ĉini zlo, tj. blud, preljubu, otimanje, zavist,
ubistvo, raspuštenost, neĉistotu, odstupništvo, gordost, taštinu i sve druge vidove zla,
predati veĉnim mukama, ognju najkrajnjem, otrovnom crvu, najcrnjoj tami i tartaru bez
dna u saglasnosti sa njihovim gresima. Onaj ko premudro [reši] da dobro prinudi prirodu i

150