Dobrotoljublje tom 4

39.

Gledajte Gospoda pred sobom da se ne biste pokrenuli ni na šta rĎavo;
prinuĎavajte sebe na dobro, sećajući se izlaska [iz ţivota], strašnog suda i

njegovih odluka (1, 43)

Ĉuvajte meĊu sobom ljubav u svezi mira i neka vam Gospod bude s desne strane
kako se ne biste pokrenuli ni na pohotu, ni na gnev, ni na zavist, ni na smeh, ni na
praznoslovlje, ni na bilo šta drugo ĉime se dospeva do dna ada. Setite se šta govori ava
Dorotej: "Orlu, koji je jednom kandţom priklješten, svakako je uzalud što je ĉitavim ostalim
[telom] van zamke. Lovac bez truda moţe da ga uhvati ili ustreli". Pazite na sebe i
podvizavajte se s obzirom da Carstvo nebesko pripada podviţnicima. Kakav ćemo strah i
trepet susresti pri svom ishodu ukoliko budemo nemarno provodili svoj ţivot, naroĉito
onoga strašnog dana kada arhanĊelova truba probudi sve ljude, svaki narod, svako
pokolenje i svako pleme. Pomislite šta će biti tada. Nebo će se pocepati, sastojci izgoreti i
sva tvar se izmeniti. Sudija svih će zasesti na presto suda i bezbrojni sveti anĊeli će stati
oko Njega. Potom će On pred svima izobliĉiti dela, reĉi i pomisli svakoga po njihovoj vrsti,
licu, mestu, vremenu i naĉinu vršenja. I sve će se desiti u jednom trenutku. Najzad će,
kako govori Pismo, oni koji su ĉinili dobro otići u ţivot veĉni, a oni koji su ĉinili zlo - u
veĉnu muku, gde je plaĉ i škrgut zuba, oganj neugasivi i crv neuspavljivi, i društvo
strašnih, ruţnih i svezlobnih demona. Gde ćemo mi poći? U ţivot veĉni, tj. na veĉno
prebivanje sa Gospodom ćemo poći ukoliko do kraja ţivota saĉuvamo strah Boţiji i ljubav
prema Bogu, na osnovu kojih će iz našeg srca izlaziti [reĉi]: Ko će nas rastaviti od ljubavi
Hristove (Rim. 8, 35).

40.

1) Strah Boţiji odbija mačeve našeg neprijatelja; 2) podnosite uvrede; 3)
nemojte se nadimati spoljašnjim preimućstvima, nego budite smireni i pokorni;

4) stoga ćete biti sa mučenicima (1, 44)

1) Iz dugovremenog opita vi ste u potpunosti poznali bogougodni obraz ţivota u
monaštvu. Stoga se nemojte kolebati i istupati iz vašeg dobrog razumevanja. Zavolite ono
što vam se zapoveda i ĉuvajte ga u svemu. Prebivajte u ljubavi prema meni kao što vas i
ja volim više od svega na svetu. MeĊutim, neprijatelj ima mnogo zamki i meĊu nama i u
nas lako seje zlo. I samo oni koji su proniknuti strahom Boţijim daleko od sebe odbijaju
njegove maĉeve (po sveštenoreĉitom Davidu), bodro se predaju podvizima poboţnosti i
sveusrdno pripadaju nebeskim zrenjima i delanjima.

2) Eto ja kao da se nalazim meĊu vama i vidim i ĉujem da se istrgla oštra reĉ protiv
nekog od bratije, tj. prekor, uvreda ili nešto sliĉno. Ti, pak, brate, koji si primio uvredu
nemoj da se pretvaraš u ljutu zver i nemoj biti malodušan, već budi ĉvrst i nepokolebiv.
Jer, uvreda i sramota padaju na onoga ko ih izriĉe, dok onome ko ih bestrasno prima
pripada pobeda. On se pokazuje kao ĉovek Boţiji, a onaj drugi kao nepotrebni sluga, koji
sam sebe pogubljuje.

3) Uporno vas molim da se ne svaĊate, da ne vreĊate jedan drugoga, da ne
podiţete visoko obrve, da ne govorite visoko, da se ne nadimate što lepše pevate, ili se
više trudite, ili ste poboţniji, ili moţda što ste po svetski blagorodniji, ili što ste lepši licem.
O tome je ruţno i govoriti. U svemu se oblaĉite u smirenoumlje, kroz potĉinjavanje i
poslušanje se pruţajući pred Gospodom i pred starešinama u obitelji.

4) Idite naznaĉenim putem i vaš trud neće biti uzaludan, niti vaši podvizi
neuspešni. Ja vam pred licem Gospoda Boga našeg, svetih anĊela Njegovih i pred svom

51

tvari blagovestim da ćete, dobro završivši svoj put, likovati sa muĉenicima, da ćete se
veĉno uljuljkivati u naruĉju Avraamovom i da će vas hor pravednih primiti u svoju sredinu.

41.
1) Odnoseći se prema ekonomu kao prema samostalnoj vlasti, vi uvodite
dvovlašće i razdeljenje; pri razdeljenju, pak, carstvo ne moţe opstati; 2) ja čitav

pripadam bratstvu, i drugo nije ni potrebno; 3) jednovlasni Gospod je
blagovoleo da i u ljudskim zajednicama postoji jednovlašće (1, 45)
1) Ja ne znam da li iz neznanja ili nepaţnje ili iz zle misli vi slavite ekonoma na

moje bešĉašće i istiĉete njegovo lice na moje posramljenje, ĉesto govoreći: "Kad bi
ekonom bio prisutan dotiĉno delo bi bilo mnogo bolje uĉinjeno. I gde je ekonom? Kad bi
samo on na to pogledao". I vi reĉeno govorite da ja ĉujem. Drugi govore: "Saĉekaj.
Ekonom će sve popraviti i doterati". Zar tako priliĉi? I da li je to dobro za njega, za mene i
za vas? Vi ste sebe pokazali kao kopilad nepokornosti, njega kao sposobnog da ispupi iz
granica svog ĉina i vlasti, a mene kao da nisam postupio po volji Boţijoj, nego po telesnoj
privlaĉnosti, tj. po pristrašću i preteranom blagovoljenju prema bratu. He vidite li da na taj
naĉin uvodite dva gospodara, dvoje vladika, dva naĉela. Glas Gospoda našeg Isusa Hrista
je izrekao: Svako carstvo koje se razdeli samo u sebi, opusteće (Mt. 12, 25). Dvojevlašće
je već mnogovlašće, a mnogovlašće raĊa podele. Podele su, pak, uzrok razdeljenja i
raspadanja. Zašto sami na sebe navlaĉite bedu, ne stojeći u svojoj meri i u svom ĉinu kao
što priliĉi i udaljujući se od priliĉnog?

2) Ja sam grešan i neupotrebljiv. Ipak, odrešivši se i obnaţivši se od svega, ja
smelo prebivam na svetom mestu i u svom bezumlju se usuĊujem da kaţem da se ni u
ĉemu ne udaljujem od duţnosti ni radi brata, ni radi dede, ni radi oca ili majke, ni radi
srodstva i uopšte ni radi ĉega telesnog. I ĉak kad bi trebalo da predam svoje telo i da
prolijem krv svoju ja uz Boţiju pomoć i molitve oca moga ne bih odrekao samo da ne bih
uĉinio nešto nekorisno za vas i za sebe.

3) Jedan je Gospod i Zakonodavac, kao što je napisano, jedna vlast i jedno
Bogonaĉelo nad svim. Istoĉnik svake mudrosti, blagosti i poretka, jednonaĉelije se prostire
na sve. Ono je od blagosti Boţije dobilo naĉelo. Njega u poretku ţivota u tvorevini bez
njenog proizvoljenja i po Boţijem podobiju treba da ustrojava proizvoljno samo jedan
ĉovek. Boţanstveni Mojsije u opisu nastajanja sveta navodi reĉ koja je izašla iz Boţijih
usta: Stvorimo ĉoveka no obrazu i podobiju našem (Post. 1, 26). Otuda uspostavljanje
meĊu ljudima svakog naĉelstva i svake vlasti, naroĉito u Crkvama Boţijim: jedan patrijarh
u patrijarhatu, jedan mitropolit u mitropoliji, jedan episkop u episkopiji, jedan iguman u
manastiru, pa i u svetskom ţivotu, ako hoćeš da ĉuješ, jedan car, jedan vojskovoĊa, jedan
kapetan na brodu. I ukoliko u svemu ne bi upravljala volja jednoga ni u ĉemu ne bi bilo
reda i poretka, a ni dobra ne bi bilo, s obzirom da razliĉitost volje sve ruši.

42.
1) Četrdesetnica ne zahteva samo telesno, već i duševno uzdrţanje; 2) mera
posta za opšteţiće je osrednja, svakog dana po malo; 3) uplašimo se Boga,
strogog Sudije i neka nas smrt ne zatekne nespremne; 4) ja se krajnje bojim
smrti i svega što je sa njom vezano; 5) ustanimo i ustremimo se na bogougodna

dela (1, 46)

52

1) Bog koji svime upravlja mudrošću svojom, koji vremenom i godinama predobro i
premudro rukovodi, i nama je tokom godine odredio spasonosne i dušekorisne dane
pošćenja, koje ćemo posvećivati iskljuĉivo Njemu i oĉišćenju od grehovnih oskrnavljenja.
Neka je blagodarnost Onome ko nam je ustanovio takve dane i koji nam je dao da sada
doţivimo do njih. Mi uvek treba da ţivimo ĉisto i neporoĉno i da ispunjavamo svaku
zapovest Boţiju. Ipak, [ta obaveza] naroĉito sada leţi na nama. Sada je vreme oĉišćenja i
mi treba da se oĉistimo. Sada je vreme uzdrţanja i mi treba da ga se drţimo ne samo u
odnosu na jelo i piće (što je nedovoljno), nego i na slastoljublje u srcu, i na sramno
maštanje, i na zavist prema dobroj slavi brata, i na gnev i nezadovoljstvo prema bliţnjem, i
na neobuzdanost jezika (kome se ne moţe dozvoliti da leti po svojoj volji, već mu se mora
naznaĉiti granica, vreme i mera za razgovor ĉak i o doliĉnome), i na bludne poglede oka, i
na slušanje rĊavih reĉi, koje Bogu nisu ugodne. Da, ĉeda moja. Molim vas da postanete
oruĊe i sladosni psaltir Duha Svetoga. Svoje ruke ĉuvajte od nerazumnih pokreta i od
pohotnih dodira kako se ne biste rastrojili. Budite mirni meĊu sobom.

2) Sveĉasna ĉetrdesetnica je donekle teskobna za telo. Ipak, nemojte padati
duhom. Pretrpite malo pa ćete se priviknuti i prestati da osećate breme, naroĉito po
prolasku prve nedelje. Nama je za ishranu dovoljan hleb i voda i još ponešto. Naši
triblaţeni oci su, kao što znate, ţiveli gotovo bez hrane. Jedni su se [uzdrţavali] po ĉitavu
ĉetrdesetnicu, drugi po nedelju dana, jedni po tri dana, a drugi su jeli svakog dana po
malo. Mi, pak, svakog dana primamo hranu, pa ĉak i raznovrsnu, i neka nas se u poniţenju
našem opomene Gospod (Ps. 135, 23). I neka ovu našu malenkost primi kao delo Antonija
Velikog. Jer, mi ţivimo u opšteţiću i hodimo carskim putem, koji su oci pretpostavljali
svemu. Samo budite ĉisti uvek u skrivenoj radionici duše i nemojte dozvoliti da uĉinite bilo
šta pogubno za duše vaše.

3) Ubojmo se Boga koji će osvetliti što je sakriveno u tami i objaviti namere srca
(1. Kor. 4, 5) i koji će dati svakome ne samo no delima njegovim (Rim. 2, 6), nego i po
reĉima i pomislima, pa ĉak, što je još strašnije, i po gresima neznanja. I ko će opstati pred
jarošću gneva Njegovog? Ko će se javiti dovoljno nevin pred licem Njegovim? I ko posle
reĉenog neće da stekne revnost da hodi pravim putem? Ko se neće napregnuti da odbaci
nemarnost i svoju sanjivu lenjost? Gore, pokrenite se. Noć je već prošla i zasjaće dan
budućeg nagraĊivanja. Neka nas smrt ne zateĉe nespremne i neka na nama ne ostavi
neku neisceljenu i veĉnu ranu.

4) Ja ubogi i pre svih ljudi, ili bolje reći, jedini dostojan svakog muĉenja, imam
strah, uţasavam se i treptim od pomisli o razrešenju od tela, o dolasku svetih anĊela po
dušu, o prolasku kroz vazdušna prostranstva i o davanju odgovora Svetodršcu, kao što je
napisano u ţitiju svetog Antonija. O, nemoći moja. Šta li me oĉekuje? I kako nepotrebno
trošim dane, predajući se dremanju i snu u gresima svojim. Kako ću stati pred Boga,
Sudije svih i Gospoda? Kakvim ću oĉima pogledati na Njega koji svojim pogledom isušuje
bezdan i groznom reĉju ruši gore? Šta ću reći u svoje opravdanje? Kakvog ću zaštitnika
naći? Kako ću umoliti Onog ko je neumoljiv? Kakvim ću gorkim suzama, kakvim milim
reĉima i srdaĉnim uzdasima prekloniti na milost Onog ako je nepristupan po pravdi svojoj?
Teško meni, bratijo moja. Ja već odavde vidim svoj udeo. Ipak, imam jednu nadu, tj.
molitve našeg svetog oca i vaše blaţeno zastupništvo.

5) Uostalom, ustanimo i prinudimo se na sva bogougodna dela, hrabro podnoseći
sadašnje i tešeći se nadom na buduće. Prezrimo telo, nemojmo gledati na napore, ni
skorbi, ni uvrede, ni gladovanje, niti na bilo šta drugo osim na delo svoje. Ukoliko budemo

53

ţiveli na navedeni naĉin svakako ćemo se spasti i na nebesima biti primljeni u lik svetih
radi radovanja sa svima svetima koji su od veka ugodili Hristu Gospodu.

43.

1) Opšteţiteljni trudbenici se ublaţavaju: radujte se; 2) mi ţivimo teskobno;
meĎutim, i drevni podviţnici su tako ţiveli, i današnji ţive; nemojte padati u
nehajnost; 3) ispunjavajte zapovesti i ustave, pomaţite se meĎusobno, pazite
na čitanje, sa strahom gradite spasenje; izbegavajte opštenje sa ţenama (1, 47)

1) Neka je blagosloven Bog koji nas je po izobilju milosti ĉovekoljublja svog prizvao
u sveto zvanje po svom svepredznalaĉkom savetu, tj. u svetu shimu ovu u kojoj mu se
svecelo posvećujemo u najbliskijem i najiskrenijem sluţenju i anĊelopodobnom
slavoslovlju. On je srca naša raspoloţio da se odreknemo roditelja, srodnika, otadţbine i
svega drugog, te da na sebe uzmemo blago i spasonosno breme Njegovo. On je i naše
smirenje udostojio da se objedinimo sa vama u zajedniĉkom ţivotu. Desilo se, meĊutim, da
vas ja rukovodim i pasem, na što ja uopšte nisam ni pomišljao. Svagda se radujte u
Gospodu, ĉeda ljubljena, radujte se graĊani nebeski i zemaljski izgnanici, stanovnici
gornjeg Jerusalima i preseljenici odavde, naslednici Carstva nebeskog, budući uskraćeni
nasleĊa zemaljskih dobara. Radujte se brzi putnici putem izgnanstva i stradalnog
stranstvovanja radi zapovesti Boţije. Radujte ste jer ste poslednji u svetu i jer posedujete
dobra koja su iznad uma. Raduj se dobra i bogosabrana druţino, jednodušni i
jedinosrdaĉni, oceljubivi i bratoljubivi sabore, drugi na zemlji anĊelski liku, obnovitelju
drevnog ţivota sveprepodobnih otaca naših. Radujte se poslenici Boţiji, trudbenici koji
danonoćno delate svojim rukama kako ne biste nikoga opteretili i kako biste posluţili ne
samo sebi, već i nemoćnoj bratiji i potrebitima meĊu spoljašnjima. Raduj se nesakrušivi
stroje, bogopodobni liku koji nisu narušili ni pretnja cara, ni strah od knezova, ni oĉekivana
smrt. Radujte se radosnici jedni drugih jer dobrobit brata primate kao svoju i jer meĊu
vama nema zavisti, ni svaĊe, ni suparništva, već samo - mira, ljubavi i zajedniĉkog ţivota.
Ja ne kaţem da ni nemamo borbu. Jer, da li se ovenĉava onaj ko se ne bori i koga ne
napadaju, ko ne prima strele i ne ranjava onoga ko ih upućuje. Ja samo kaţem da ne
padamo od satanskih udaraca. Zaista, ĉeda moja bogosabrana. Vi se hranite darom Duha,
pijete vodu koju Gospod daje i od koje se više ne ţedni: ona njenim priĉesnicima jeste
izvor vode koja teĉe u ţivot veĉni (Jn. 4, 14).

2) Nastala je zima i mi nemamo dovoljno staništa. I ona koja imamo su rĊava i
tesna. Ipak, nemojte padati duhom. Jer, viste obilni i divni u vrlinama, ni u šta ne
smatrajući skorbi i jedino se starajući o ugaĊanju Bogu. Ukoliko se, pak, setimo drevnih
svetih otaca, ili ĉak i onih koji danas ţive, shvatićemo da ţivimo u palatama. Zar ne vidite
da i sada sluge Boţije ţive pod vedrim nebom, u pećinama i grobnicama, da nose verige i
vrlo malo jedu, zadovoljavajući se samo hlebom? Poneki se i od njega uzdrţavaju jedući
samo plodove sa drveća svaki drugi dan. I sada zaista poneki ĉine reĉeno. Vi nemojte da
se ţalostite. Jer, vi uopšte nećete biti iza njih, već ćete biti priznati jednakim, ili ĉak i višim,
kao što uveravaju oci, ukoliko svagda bez lenjosti budete spremni za svako delo. Sve više
se razgorevajte revnošću, krepite se i hrabrite se. Obarajte neprijatelja svojim smirenjem,
maĉem ispovedanja i noţem poslušanja. Sunce pravde neka uvek sija u srcima vašim
odgoneći tamu strasti. Jer, kada ono zaĊe, zveri se sakupljaju i leţu u obore svoje (Ps.
103, 22). Vi reĉeno shvatite na duhovni [naĉin]. Izlazimo na delo Gospodnje od jutra ţivota
do veĉeri smrti, ispunjavajući delanje svoje. Još malo i pobedićemo.

54

3) Ĉuvajte pravila, zapovesti i ustanovljenja. Podignite onog ko je pao, potkrepite
onog ko je oslabio, u svemu se meĊusobno pomaţite, i neka se na vama ispuni reĉ
premudrog: Brat kome pomaţe brat jeste kao tvrd i visok grad (Priĉ. 18, 19). Pazite na
ĉitanje i zapaţajte izreke koje su najkorisnije. Neka svako ĉini delo svoje sa marljivošću kao
delo Boţije i neka svi grade spasenje svoje sa strahom i trepetom (Fil. 2, 12). Nemojte
zabijati maĉ u srce svoje i nemojte biti nemarni za duševno delo. Meni su neka bratija
otkrila da se u pojedinim sluĉajevima ne ponašate dobro. Jer, vi se zagledate u ţene i
stupate u razgovor sa njima, koje nas izgone iz raja. Ili, zar ne znate šta je Eva uĉinila
Adamu? Beţite od njih kao veliki Martinijan. I ako već ne beţite telom, beţite duhom. I
kakve su samo reĉi: "Zbog ĉega on ili ona nije došla u nedelju? Svakako iduće nedelje neće
zaboraviti". Molim vas i preklinjem da uvek slušam dobro svedoĉenje o vašem drţanju. Bog
i Otac Gospoda našeg Isusa Hrista, koji me mišicom sile svoje svakodnevno vadi iz dubine
pregrešenja po zastupništvu svetog oca mog i po vašim molitvama, neka i vama daruje da
se drţite istog pravila i da isto mislite (Fil. 3, 16), da imate jedan duh, jedno shvatanje i
jednu volju kako biste se, poţivevši prepodobno i pravedno, udostojili da dobijete obećana
dobra sa svima svetima koji su od veka Bogu ugodili.

44.

1) Strah zbog nastojateljstva; 2) napredujmo u odrešenosti od svega, sećajući
se suda; prinuĎavajmo se na dobro i steći ćemo lakoću; 3) izbegavaj gledanje

na lica i strasne dodire drugih i svojih udova (1, 48)

1) Ja nisam lenj da vam govorim i utvrĊujem vas u reĉima istine koliko je moguće
ĉešće kako se neko od vas iz neznanja ili nemara ne bi podvrgao ubodu ţaoke smrti, tj.
greha, prestupivši zapovest i uĉinivši nešto nepriliĉno. Pa ipak, i pored mog dela ja nalazim
da zloumešni stana uspeva da deluje na ponekog od vas, zbog ĉega imam plaĉ i
skrušujuću tugu. Jer, ma šta ko sagrešio, ja nepotrebni ću da dam odgovor u dan
pravednog suda i otkrivenja svega što su ljudi uĉinili pred Gospodom ukoliko vam unapred
ne saopštim i ukoliko vas unapred ne utvrdim i nauĉim. I teško meni ako ne propovedam
jevanĊelje (1. Kop. 9, 16). Naroĉito teško meni što zauzimam ĉin pastira iako nisam
dostojan da se nazovem ĉak ni ovcom. Jer, kakvo mi je opravdanje i kakvo izvinjenje što
prosvećujem druge, a sam sam tama i što leĉim nemoćne strastima a sam se njima
zavodim? Ipak, iz ljubavi prema vama i iz poslušanja naredbi oca ja se pre saglašavam da
budem hrana za oganj geenski, negoli da vas oštetim. Ja svakodnevno privodim na misao i
razmišljam o sudu Boţijem, o strogosti kojom Bog od svakog ĉoveka traţi da bude savršen
u svemu i da je ispunjen svim vrlinama, naroĉito ukoliko je propovednik. Šta da radim?
Kome da se obratim? Koga da uzmem za sapodviţnika? Ostaje mi jedino da se oslonim na
vaše molitve, zajedno sa molitvama moga oca, te da njima utvrĊivan uzmognem da vas
dobro rukovodim i podvizavam se protiv sopstvenih strasti, u svemu se saobraţavajući sa
voljom Boţijom.

2) Carstvo nebesko stoji pred nama. Steknimo ga vršenjem Boţanstvenih
zapovesti. Nemojmo biti slastoljubivi i lenjivi, već se sve više uĉvršćujmo u svom odvajanju
od sveta i svega što je u njemu. PobeĊujmo lukave duhove sve dok se spasonosno ne
sakrijemo u neuznemiravanom pristaništu veĉnog ţivota. Kakvo, pak, gorko muĉenje
oĉekuje nemarne! Kakva će jarost i gnev doći na svaku dušu ĉoveka koji ĉini zlo (Rim. 2,
89), na svaku dušu Hrišćanina, a naroĉito monaha! Jer, ukoliko smo više uspoštovani,
utoliko više se od nas zahteva ĉistota ţivota. Ţalost zbog samoprinuĊivanja je

55

kratkovremena, ali je veĉno naslaĊivanje koje iz njega proistiĉe. Mi treba da steknemo
postojanu blagonastrojenost kratkovremenim samoprinuĊivanjem na svako dobro i u
odnosu na jelo, i na san, i na razdraţljivost, i na zle pomisli i na sve drugo. Jer, ukoliko
zavolimo dobro i prinuĊavamo se na njega, Bog će nam dati silu za njegovo vršenje, usled
ĉega će put vrlina za nas postati lagan i dostupan. Greh je za one koji mu se predaju
ispunjen teškoća, strmina, ţalosti, mraka, mrskosti i pogibli. PriĊite, ĉeda moja, i potecimo
putem Boţijim, koji je skorban i beskorban, tesan i širok. U vašim bdenjima drţite krepku
nastrojenost, dobro pojte, dobro se molite, imajte ljubav prema bratiji i izvesno ustezanje
bez drskosti.

3) Drska smelost je veliko i ubistveno zlo. Mnogoiskusni Ċavo koristi našu nepaţnju
i pri njoj brzo napada, lopovski se prikradajući unutra i ranjavajući dušu strelom svoje
zlobe. On nas navodi da gledamo lepa lica mladih, te slatkim osmesima pobuĊuje
razgorevanje strasti. Ukoliko uspe jednog da obuzme i podstakne na neĉistu ljubav, on
pokušava da i onog prema kome je okrenuta njegova strast opristrasti i strasno raspoloţi
prema njemu. Potom će poĉeti uzajamni pokloni i razmenjivanje pogleda i posmatranja,
duševna izlivanja i sladostrasne vatre. I najzad, ukoliko se ne javi posebna pomoć Boţija,
otaĉki pokrovi svest o iskušenju kod samih iskušavanih, doći će do pogibli, do sodomskog
izgaranja i gomorskog pogubljenja. Beţimo svi od reĉenoga. I ja prvi, koji sam već bio
iskušan, prostirem ruku ka vama iskušavanima. Velika zaštita i ograda u reĉenome jeste
ĉuvanje oĉiju i iskreno ispovedanje. MeĊutim, i u odnosu na same sebe ne treba da
dopuštamo nepaţljivu smelost. Jer, i tu se krije smrt, što onima koji ne znaju ne treba ni
otkrivati. Vi, pak, koji ste postradali znate o ĉemu govorim. Ipak, i svi treba da se ĉuvaju.
Nemoj dodirnuti i dotaknuti i nemoj gledati na svoju nagotu kako ne bi potpao pod
Hanaanovu kletvu. Jer, pustinjski stub o kome govori Antonije Veliki pao je upravo reĉenim
padom. Pazite, dakle, kako hodite da ne biste zagrlili smrt. Jadan je ĉovek. Znate šta
govori apostol: Ko će me izbaviti od tela smrti ove (Rim. 7, 24). Mi sa svojim telom ţivimo
kao sa divljim zverom i sa lavom. Ukoliko na njega ne pruţimo maĉ, ono će nas uhvatiti,
satrti i ubiti.

45.

1) Demoni nas zavode i pogubljuju buĎenjem strasti: treba da se borimo; 2) ako
si pao, ustani, plači i pokaj se i Gospod će te isceliti; 3) poslušajmo Njegov glas;

nemojmo biti malodušni i naoruţajmo se; 4) izbegavajte sve prekorno u
opšteţiću i napredujte u svemu što se traţi (1, 49)

1) Kako ćemo ispraviti mi put svoj? Ĉuvajući reĉi Boţije i sudove pravde Njegove
(Ps. 118, 9; 7). MeĊutim, mi imamo i zaista neprestanu borbu sa gospodarima tame ovog
veka, koji gaje veliku i neprestanu gorĉinu protiv nas, kao što je napisano u Lestvici
(Pouka 4, 35; 26, 126). Oni napadaju, smućuju, muĉe pohotama, golicaju podstomaĉnim
pokretima, raspaljuju peć pohote, umnoţavaju zlo i ĉine ga raznovrsnim, pri ĉemu su im
opijanja smrtonosna. I ukoliko ne pazi na sebe, svaki ĉovek se kukavno pleni ili zavišću
(koja se uporeĊuje sa ubistvom), ili taštinom, ili tajnojedenjem, ili saglasnošću sa zlim
pomislima (što je i samo dovoljno da duša poĊe u ad). Ĉovek koji je ulovljen ma ĉime od
reĉenog već više nema Boga, nema Carstva nebeskog, lišava se veĉnog ţivota, gubi
beskonaĉno radovanje, nasleĊuje neugasivi oganj, neuspavljivog crva, najkrajnju tamu i
boravak sa demonima. Bratijo, neka niko ne postrada na sliĉan naĉin. Postarajmo se da
izbegnemo zamke neprijateljske i krepko se borimo. Pretrpimo oganj pohote i on će se
svakako ugasiti. Jer, svesilni mig Boţiji neće dozvoliti da izgorimo u tom ognju ukoliko se

56

borimo. Mi ćemo izaći u hladovinu rose ĉistote, slaveći Boga sa svetim mladićima.
Naoruţajmo se protiv zavisti koja napada i ona će posle kratkog vremena proći. Produţiće
se jedan ili tri ĉasa, ili moţda i ĉitav dan, ali će na leţaju išĉeznuti. Izborivši se na taj naĉin,
ti ćeš se ubrojati u vojnike Hristove koji će dobiti vence, a ne muĉenja.

2) [Dešava se] da si ranjen, ali i da sam ranjavaš, pa i da padaš (ne bilo). Ipak,
ustani što pre. [Dešava se] da si se poveo reĉju za onim što je nepriliĉno, da si iskušan
pogledom oĉiju, da si zarobljen maštanjem zbog nedelatnosti uma i da si se prepustio
smehu. Opet se vrati ka doliĉnom, vaspostavi svoj poredak, postani pokajnik, daj slavu
Bogu, pruţi ispovest, proli tople suze iz srca svoje duše, ispusti uzdah iz dubine svoga srca,
zastenji, obori glavu, skruši se i prepusti smirenoumlju. Eto lekarstva duše. Jer, napisano
je: Kada se vratiš i uzdahneš, spašćeš se i shvatićeš gde si bio (Is. 30, 15), i: I dok još
govoriš reći će ti: Evo doĊoh (Is. 58, 9), i još: Oţalosti se i poĊe oronuo i iscelih puteve
njegove (Is. 57, 17). Pogledaj kako imamo blagog, umilostivljujućeg, utešiteljnog i
brzouslišujućeg Boga. A on je ţrtva pomirenja za grehe naše (1. Jn. 2, 2). On je radi nas
osiromašio, radi našeg spasenja se unizio, prihvatio rane, uvrede, sramoćenja, izrugivanja i
izlio svoju svesvetu Krv. Napisano je: Ranom Njegovom mi se iscelismo (Is. 53, 5). DoĊite,
pristupimo i i pripadnimo Njemu i plaĉimo pred Njim jer je On Bog naš, i mi smo narod
paše Njegove i ovce ruke Njegove (Ps. 94, 67).

3) Danas poslušajmo glas Njegov i nemojmo ga više ogorĉavati. Nemojmo se
saplesti kao drevni (Jevreji u pustinji) na roptanje zbog neverja, već potecimo bez lenjosti
u obećanu zemlju u koju se dolazi tesnim i skorbnim putem. I da su ondašnji poslušali
Isusa Navina i Halefa Jetonijina svakako bi nasledili ono što je Bog obećao. MeĊutim, oni
su se opterećivali i bili malodušni zbog teţine puta. Oni su se bojali i protivljenja naroda
koje će susretati, bez obzora na pomoć nepobedive sile Boţije. Stoga su bili predani
istrebljenju i njihov spomen je nestao sa bukom. I sa nama će se isto sada desiti. Ukoliko,
pak, budete slušali nas nedostojne, ukoliko se ne povuĉete, ukoliko ne zasednete oko
kotlova telougaĊanja, ukoliko ne pomišljate o ropstvu egipatskom i o ropstvu strastima
ovog sveta, od koga ste osloboĊeni blagodaću i blagovoljenjem Boţijim, ukoliko se,
naprotiv, zajedno sa nama obodrite i bodro ustanete sa srcem koje plamti revnošću,
obukavši noge u pripravnost za blagoveštenje mira, uzevši štit nesumnjive vere i u svako
vreme se duhom moleći svakom molitvom (Ef. 6, 14-18), mi ćemo zajedno uspešno proći
duhovni put satirući i pobeĊujući inorodne i varvarske strasti koje susrećemo. Mi ćemo i
Jordan misleno preći putem suza i naslediti zemlju na kojoj niĉe besmrtni ţivot i plod
dobara koja prevazilaze um.

4) Ja malobrojne i nedostojne reĉi i sada kao i uvek sejem u vas radi upraţnjavanja
duša vaših. Primite, uostalom, i oskudnu reĉ [koju vam upućujem] i vašim dobrim
delanjem je umnoţite po trideset, šezdeset i sto. Da, molim vas, blagodušno podnosite
teškoće svog ţivota i sveusrdno ispunjavajte naloţena vam poslušanja. Radujte se i
saradujte se sa mnom svi i svi budite uspešni. Neka niko ne ropće, neka niko ne ţeli drugo
(poslušanje), neka se niko ne gordi pred bliţnjim (s obzirom da bi predstavljao mrzost pred
Gospodom i ljudima), neka niko ne ĉini sramna dela ni dušom, ni telom, neka niko ne jede
tajno, neka niko ne laţe, neka niko ne osuĊuje, neka niko ne prekoreva, neka niko ne bude
bez dela, neka niko ne izmišlja opravdanja za grehe, neka niko ne bude dvojeziĉan,
došaptaĉ, razmetljivac, velereĉiv, pritvoran, bratomrzac, lenjiv, tvrdoglav. Naprotiv, na
putu Boţijem svi budite brzi, pokretni, podjednaki, uzdrţljivi, neumorni, sa savijenom
glavom, poslušni, dostupni, mrzioci drske smelosti, druţeljubivi, prostosrdaĉni. Drţeći se

57

kao što je navedeno vi ćete uspešno izvršiti podvig koji vam predstoji i, ugodivši Bogu, naći
obećana dobra.

46.

1) Mi smo prizvani na visoki ţivot: da li, meĎutim, ţivimo u skladu sa svojom
namerom i sa očekivanjem drugih; 2) ostanimo neizmenjivi u dobru i nemojmo
se prelešćivati strastima ni na delu, ni maštanjem; 3) zašto smo napustili svet

da bismo ţiveli u lišavašima i u nadi (1, 50)
1) Po reĉi apostola Pavla, javi se blagodat Boţija spasonosna svima ljudima, koja
nas uĉi da se odreĉemo bezboţnosti i zemaljskih poţuda, naroĉito mi koji vodimo monaški
ţivot, i da poţivimo razborito, prepodobno, pravedno i poboţno u sadašnjem veku,
oĉekujući blaţenu nadu i javljanje slave velikoga Boga i Spasa našega Isusa Hrista (Tit. 2,
11-13). On će jednima, koji su istrajni u dobrim delima, dati Carstvo nebesko, a drugima,
koji se pokoravaju volji tela i odriĉu od dobrih nastojanja i dela - gnev i neprestanu muku u
ognju veĉnom (Rim. 2, 78). Pogledajte kako mi ţivimo? Da li ţivimo po nameri koju smo
imali u poĉetku? Dobivši ime i naziv svetih i podviţnika, nemojmo prvobitno posramiti
kasnijim delima, nemojmo se upodobiti tamjanu koji najpre širi miris, a potom gareţom
vreĊa [ĉulo] mirisa, i nemojmo liĉiti na svetilnik koji u poĉetku svetlo gori i sve osvetljava,
a potom se stavlja pod sud ili gasi.

2) Osobena crta istinske vrline jeste sve vreme ĉuvati svoj karakter: u tome se
sastoji naš trud. Jer, mi ljudi smo nekako lako promenjivi i izmenjivi na nepriliĉno, po
negde izreĉenom boţanstvenom slovu: Ĉovekova misao od mladosti njegove priljeţno
stremi zlu (Post. 8, 21). Odrekavši se sveta, mi ne treba opet da se javimo njegovi
privrţenici, kao uostalom ni njegovih strasti. Zgazivši slavu, mi ne treba da je opet iz
zloumlja prihvatimo. Ispovedivši da smo se obnaţili od svega, mi ne treba opet da
pristupimo ţeljama za dobrima koja su nam tuĊa. Zaboravivši na svoj zavet, koji smo dali
pred anĊelima i ljudima, mi ištemo prvenstvo, uĉiteljstvo i pokoj. Drugi izjavljuju krajnje
nezadovoljstvo ukoliko im ne ukazuju paţnju i ukoliko ih ne poštuju kao najprepodobnije
muţeve. Oni pred sobom ne gledaju smrt, ni strašni sud, ni osudu njihovih dela i pomisli,
već ono što ih privlaĉi i što ţeli njihovo srce, što im slika misao koja se obratila nizini i koja
u mašti jednog uvodi u klir, drugog uzvodi do nastojatelja, jednog oblaĉi u reĉ mudrosti,
drugom uruĉuje ureĊivanje i staranje o manastirskim potrebama. MeĊutim, ne radi li se o
satanskoj prelesti i obmani? Mi ne prekorevamo sve, ali postoje poneki takvi. Naša reĉ je
upućena svima na utvrĊenje u dobrim pomislima i osećanjima.

3) Mi smo sve uraĉunali u drugostepeno i oprostili se sa svim zemaljskim. Stoga i
treba da se podvizavamo u onome ĉemu smo pristupili. Zbog ĉega smo izašli iz sveta? Da
budemo siromašni, da plaĉemo, gladujemo, ţednimo, da budemo ĉisti srcem i mirotvorci,
da nas vreĊaju, progone, klevetaju, da budemo smetlište sveta, pa ako ustreba i da se
predamo na smrt za Onoga koji je radi nas umro. Jer, i oni koji su rešeni i uvek na smrt
gotovi postaju deo onih koji su zaista postradali i sa njima se proslavljaju, te sacaruju sa
jedinim Bogom našim i Svecarom Hristom.

47.

1) Budi čvrst u preduzetom ţivotu i nemoj se lišavati radosti koje ti predstoje;
2) šta moţeš pretrpeti što već pre tebe i za tebe nije pretrpeo Gospod; 3) ţalost

zbog begunca iz obitelji i savet starešinama; 4) priziv na molitvu za begunca

(1, 51)
58

1) Umoljavam vas ljubavlju Gospoda našeg Isusa Hrista, koji se predao za naše
grehove, da budete ĉvrsti i nepokolebivi u vernom ispunjavanju svetih i ţivotvornih
zapovesti Njegovih. Niko ne treba da drema kako se ne bi okliznuo na greh. Niko ne treba
da se predaje iskušenju Ċavola koji nas iskušava. Niko ne treba od nas lukavo da sakriva
greh, jedno nam objavljujući, a drugim se javljajući pred Bogom, koji nadgleda puteve
ĉoveĉije i prozire u skriveno. Nemojte sami sebe lišavati predstojeće radosti u veĉnom
ţivotu. Spasavajte se od ovog ropotljivog i razvratnog roda i zamrzite svet i ono što je u
svetu, tj. svakakve pristrasnosti, slatke utehe, svoju volju i samougaĊanje. Mi smo se
odvojili od sveta i pristupili strahu Boţijem. Mi smo umrli za greh i ne treba da dopuštamo
ništa od onoga što smo odbacili. Mi ne treba da opet trĉimo za njim, niti da ga prihvatamo.
Ti si došao ovamo pobegavši od sveta i od svetskoga. Stoga prihvati dobro i divno rešenje
da se predaš u sluge poslušanja, te da sve rado trpiš radi Hrista ĉak do krvi. Uostalom,
reĉeno si ti već obećao u svom odricanju pred licem Boga i Njegovih anĊela. Da li si takav,
ti sam znaš. MeĊutim, ĉoveĉe, pazi s obzirom da se Bog ne da obmanjivati (Gal. 6, 7). Kad
neko prestupi Zakon Mojsijev, no iskazu dva ili tri svedoka, ima da umre bez milosti;
zamislite koliko će sada teţu kaznu zasluţiti onaj koji gazi Sina Boţijega, i Krv Zaveta
kojom je osvećen za nesvetu drţi (Jev. 10, 28-29).

2) Gospod je za nas postradao. Ĉime bi ti, slugo, mogao da postradaš kako bi se
izravnjao sa Gospodom? Zbog ĉega se ti, ljubimĉe, razdraţuješ? Zašto izlaziš iz sebe? Zbog
ĉega se smućuješ? Narugali su ti se. I Gospod tvoj je pretrpeo izrugivanje. Udarili su te u
obraz. A zar On nije svoj obraz predao na udaranje? Ismejavali su ti se. Isto se desilo i
tvom Vladici koji je preko proroka govorio: Ruganja onih koji tebe ruţe padoše na mene
(Ps. 68, 10), i još: Probodoše ruke moje i noge. Izbrojaše sve kosti moje (Ps. 21, 17-18). I
koje se kameno srce neće smekšati pomišljajući na ţivotvorne strasti Hrista Gospoda i na
Njegovu smrt za nas. I zar vi niste proizvoljno rešili da se svakodnevno prinosite na ţrtvu
za Njega? I zaista se ţrtvujete na delu. Ja mislim da vi niste tuĊi revnovanju za reĉeno, već
podraţavate Spasitelja i ištete da sastradavate sa Njim s obzirom da ćete se i proslaviti
zajedno sa Njim u Carstvu nebeskom. Naravno, neki od vas se izdvajaju zbog izuzetne
vrline i bolji su od drugih. MeĊutim, neka bi Gospod Bog svima vama dao silu i krepost da
dostignete meru uzrasta punote Hristove.

3) Kada se radujem neĉemu hteo bih da se i vi radujete, a kada se ţalostim hteo
bih da se i vi ţalostite sa mnom. Sada ja imam veliku ţalost zbog brata Orsisija. On je juĉe
išĉezao od naših oĉiju? I jedini uzrok [njegovog odlaska] jeste greh moj. Kao loš pastir ja
nisam ni predvideo, ni predupredio, ni unapred iscelio bolesnog. Teško meni. Ja ću se
pravedno podvrći sudu i biti osuĊen i predan na muke i patnje. Saţalite se na mene, a i
sami se pobrinite da moje nastojateljstvo nad vama ne postane uzrok moje veĉne pogibli.
Neka se svako od vas utvrdi u neophodnim pravilima i rešite da neizostavno sve govorite
na ispovesti. Neka svako prebiva u onome na šta je prizvan. Naroĉito vi koji ste meĊu
prvima i koji ste se pre drugih odrekli od sveta [pazite] da se ne desi da nešto po vašoj
nesavesnosti, s obzirom da sebi dozvoljavate da preĊete granice priliĉnosti i da se ne drţite
u svemu poretka koji sam uspostavio za svakog potĉinjenog. Ja, naime, ĉujem da vi
tuĉete. Ja, pak, tako nešto nisam naredio s obzirom da je zabranjeno Boţanstvenim
Pismom. Sveti oci su doduše dozvoljavali [udarce] iz nuţde u pojedinim sluĉajevima,
premda bez buke i preko drugog, naravno ne iz zadovoljavanja strasti. Vi se, pak,
nepriliĉno svaĊate, te ste ĉak sebi i naviku stvorili. Naprotiv, bratiju treba dovoditi u red
ubeĊivanjem, krotošću i ukazivanjem na vrlinu. Naša vlast, naime, nije tiranska, već
uvaţava slobodu i priziva na rado potĉinjavanje. Uvredljive reĉi "nerazumni balvane",

59

"glupane" i "porode ehidnin" i sliĉno neka se ne ĉuju meĊu vama, premda stroga reĉ
reĉena bez smućenja i strasti sa umerenošću i ljubavlju zaista jeste spasonosno lekarstvo.
Jer, i lekar se koristi sa lancetom i opaljivaĉem radi leĉenja bolesti. Naša lanceta i opaljivaĉ
jesu epitimija i reĉ izobliĉenja. Mi se njima koristimo jedino sa namerom da ustane pali i da
se opet lati svoga puta, naravno, upotrebljavajući ih sa milostivošću osobito u odnosu na
nesavršene. Ni u odnosu na san, ni na hranu, ni na odmor i ostalo ne mogu da se
izjednaĉe oni koji su se privikli [na vrlinu] i oni koji nisu. Stoga ţelim da se poĉetnicima
ĉine ustupci dok se ne naviknu i dok sami ne nauĉe da sve usrdno delaju. Zar je naša
bratija samo za posao, za vinograd i masline? Nikako. Njima treba pomoći da grade svoje
spasenje. O tome starešine ponajpre treba da se staraju, a potom već o veštastvenom. Po
JevanĎelju svaka smirena i skrušena duša iz dobre riznice svoga srca iznosi dobre reĉi.
Takvoj duši su izobliĉenja i prekori slaĊi od slatkog pića. Srce, pak, gordoga raĊa svaĊu,
gorke i grube reĉi, koje prati besni pogled oĉiju, širenje nozdrva i zversko okretanje lica.
Zar se brat koji je pogrešio moţe izleĉiti na taj naĉin?

4) Molite se da se Gospod umilostivi i otkrije nam gde je brat stoga što je reĉeno
na mene navelo tešku ţalost i postalo uzrok gorkih suza. Nemojte misliti da je bekstvo
Orsisija nevaţno delo s obzirom da je bio meĊu poslednjima. Za mene je ono znaĉajno
budući da je Hristos za njega umro.

48.

1)Smrt je blizu: pripremajte se, čisteći se od strasti; 2) treba da napredujete; 3)
izbegavajte praznoslovlje i smeh, zavolite ćutanje; ukoliko i govorite, govorite o

korisnom (1, 52)

1) Dani ţure jedni za drugima i teku kao reka koja stremi napred i ne zastaje. A
potom [dolazi] i smrt. I koji je ĉovek koji će ţiveti i neće videti smrti (Ps. 88, 49). Ĉovek je
kao trava, dani njegovi, kao cvet poljski, tako procveta (Ps. 102, 15). Nemojmo dozvoliti
da budemo ismejani što nas je ĉas dolaska svetih anĊela doĉekao nespremne. Mi treba da
smo paţljivi prema svakom postupku, pokretu i reĉi kao da ćemo svakog trenutka biti uzeti
odavde. Mi treba da smo dobro pripremljeni i da sa nestrpljenjem oĉekujemo mig od Boga
svih i Vladike koji nas poziva na prestavljenje. Ukoliko se budemo drţali na [opisani naĉin],
nikakvo zlo se neće privezati za nas, zaborav od nas neće skrivati sudove Boţije, nećemo
ratovati jedni protiv drugih, nećemo zapodevati svaĊe, nećemo traţiti veću ĉast od drugih,
nećemo se ţalostiti što se neĉemu nismo nauĉili, što nešto nismo nauĉili napamet ili što se
nismo umudrili. Naprotiv, sve reĉeno smatrajući za trice (Fil. 3, 8), samo jedno potraţimo,
tj. da oĉistimo dušu od strasti i da se usvojimo Bogu. Ja vam ne govorim da ne uĉite (s
obzirom da sam vam sam dao podrobna pravila šta i kako treba da uĉite), već vam
ukazujem šta treba da bude prvo, a šta drugo, šta delo, a šta uzgredica. Gospod Bog naš,
koji silom opasuje nemoćne i koji podiţe sa zemlje siromaha, i sa Ċubrišta uzdiţe ubogoga
(Ps. 112, 7), koji i nas novoroĊene u poboţnosti iz dana u dan preobraţava u ĉoveka
savršena (Kol. 1, 28), neka i nas ispuni muškom silom i javi savršenima i iznad našeg
dostojanstva.

2) Apostol nas uĉi da ištemo sve veće savršenstvo (Kol. 3, 1). Nemojmo prestati da
ištemo ono što nam još nedostaje i postarajmo se da sve više napredujemo, bogateći se
svakim dobrom. Ukoliko si zvezda, postaraj se da postaneš sunce; ukoliko si već u dvorištu
Boţijem i ukoliko si pribrojan onima koji se spasavaju, postaraj se da budeš postavljen nad
pet ili deset gradova. Umnoţi svoj talanat kako bi stao iznad mnogih; zavoli mnogo da bi ti

60

se i dalo mnogo; budi verni sluga Gospodnji kako bi prvenstvovao nad svima u domu. Eto
kakvi su boţanstveni glasovi: strašni kad ih slušaš. Pa ipak, kad razmišljaš o njima [uviĊaš]
da predukazuju na slavu.

3) Borite se protiv Ċavola i odbijajte njegove napade. Ja sam ĉuo da se mnogi od
vas prepuštaju praznoslovlju, tj. da se naveĉernjim susretima bez smućenja predaju
smehu, što je pogubno i za onoga koji ĉini i za onoga koji uĉestvuje. Neko od vas izgovara
smešnu reĉ i beslovesni smeh se odmah širi na sve. I Ċavo se raduje s obzirom da je na
tom mestu komandir i da mu se reĉenim ugaĊa. MeĊutim, Gospod se sa svojim svetim
anĊelima stidi vašeg rĊavog delanja. Ubojte se Boga i trgnite se. Ukoliko govorim
nepravdu, pruţite mi dokaze da laţem i ja ću ućutati. A ukoliko je pravedno, poĉnite da se
ĉuvate. Zbog ĉega vi ne obuzdavate sklonost ka priĉljivosti i zbog ĉega ne ćutite i ne
izbegavate govor sve dok vas nešto ne upitaju? Oĉigledno je da ne znate za sladost
ćutanja koje dušu ćutljivca ispunjava radošću koja je iznad svake radosti. Naime, takav ima
Duha Svetoga za sabesednika. Vi mislite da je reĉeno nešto neznatno i ne znate da se u
njoj [tj. priĉljivosti] krije svako zlo. Boţanstveni Jakov je izrekao da je jezik nemirno zlo,
puno otrova smrtonosnoga, te da je onaj koga obuzda savršen ĉovek (Jak. 3, 8; 2). Vi se
nemojte ogorĉiti na mene iako vas ogorĉavam. Ja sam vaš otac i reći ću reĉima apostola
Pavla: Ko je taj koji mene veseli, ako ne onaj koga ja ţalostim (2. Kor. 2, 2). Desilo se da
razgovarate? Dobro, no govorite o troparima i stihirama, priĉajte svete istorije, rasuĊujte o
korisnim stvarima i o delima koja vam predstoje. A o nekom polju ili bašti, o biku ili štali ili
neĉemu sliĉnom vi uopšte ne morate govoriti. Ko moţe o reĉenome da pita i ko moţe da
da ispravan odgovor? MeĊutim, jedan je nizašto pitao, a drugi je ponovio pitanje i
zapodelo se nezadrţivo praznoslovlje. Bolje je, pak, da sedite u keliji i ćutite. Onaj ko ćuti,
ponavljam, ima Duha Svetog za saţitelja, kao što je i suprotno oĉigledno.

49.

1) Slika stradanja Spasitelja radi nas: slava mu i blagodarenje; 2) povodom
promene poslušanja: reč onima koji ropću i koji su nepokorni; 3) na rečima su

svi spremni na delanje, a na delu - ne svi: prekor (1, 53)

1) Mi ponovo ulazimo u Svetu i Veliku Sedmicu stvarnog sećanja na strasti Hristove
i ponovo uĉimo šta je, koliko i radi ĉega za nas blagovoleo da pretrpi Gospod slave i Bog i
Spasitelj naš. I zar se okamenjena duša neće skrušiti i dirnuti kada predstavi kako Gospoda
izdaje uĉenik, kako se predaje u ruke bezakonika, kako ga vezuje vojniĉka ruka, kako se
vodi na sudište, kako se okrivljuje premda je Istina, kako sluša: "Laţljivĉe i zloĉinĉe"?
Spasitelja svih udaraju u obraz i On trpi, udaraju ga i ne protivi se, bolno ga ovenĉavaju
trnovim vencem - i ne spaljuje drznike, odevaju ga u porfiru kao cara i kao zloĉinca ga
udaraju trskom. I najzad ga raspinju i probadaju kopljem, te Ţenik svih okuša smrt. On,
meĊutim, uskoro ustaje, te i nas podiţe od našeg pada, postavljajući nas u neprekidnu
besmrtnost. O, Gospode Boţe naš i Sazdatelju. Šta ćemo ti mi, koji smo prah i pepeo,
dostojno prineti? Po bezmerno bogatoj blagosti svojoj ti nisi prezreo svoje sazdanje koje
gine, već si blagovoleo da doĊeš i spaseš nas putem krajnjeg i neizrecivog smirenja. I eto,
saosećanjem spasenja i sile koju smo od tebe primili, grešnim i nedostojnim ustima
prinosimo ti hvalu i blagodarnost koji nas ispunjavaju.

2) Kod vas se desila promena poslušanja: jedan je postavljen na jedno, a drugi na
drugo, novo. Po otaĉkom predanju, na taj naĉin se najbolje ĉuva i ukrepljuje bratoljublje,
jednodušnost i jednomislije. MeĊutim, neki su [promenu] primili bez opterećenja, a nekima

61

se pokazala teškom. Jer, jedni su privikli da odsecaju svoju volju, dok se drugi nisu
pripremili. Jedni nisu imali pristrašće prema poslušanju i njima je sve jedno gde će ih
postaviti, a drugima se jedno poslušanje dopada, a drugo ne, te jedno smatraju
poštovanim, a drugo poniţavajućim. I od ovih drugih jedni su se, oţalostivši se na kratko,
pomirili sa novim naznaĉenjem, a drugi su još uvek tvrdoglavi i istrajavaju na svojoj volji,
ne potĉinjavajući se novom poretku. Ja svoju smirenu reĉ upućujem svima vama. Oni koji
su našu naredbu primili kao da dolazi od Boga i koji su, odsekavši svoju volju, sa
spremnošću prihvatili ono što im je naznaĉeno jesu blaţeni, ugodni Gospodu i nama i
istinski (a ne prividno) ravni muĉenicima. Oni koji su naznaĉenje najpre prihvatili sa
nezadovoljstvom i ţalošću, a potom se ubrzo sa smirenjem okrenuli na bolje, pokazali su
da su dobri borci koji su Bogu prineli prolivanje krvi. Treći, pak, koji još uvek ostaju u
nepokornosti i koji pletu samoopravdanja koja im nameću strasti predstavljaju otpadnike
za koje je pravedno reći da nisu naši i da nisu ni bili naši.

3) Gospod je rekao: Neće svaki koji mi govori: Gospode, Gospode, ući u Carstvo
nebesko; no koji tvori volju Oca moga koji je na nebesima (Mt. 7, 21). I još: Ako me
ljubite, zapovesti moje drţite (Jn. 14, 15). Sliĉno vam i ja kaţem da nije svaki koji mi
govori "Oĉe, oĉe", moj uĉenik i da me voli samo onaj ko ispunjava moje naredbe.
Nemojmo biti mudri na reĉima, a na delu se pokazati tuĊi onom što govorimo. Ĉesto sam
od vas slušao: "Ako hoćeš, prolićemo svoju krv i umreti za tebe, i bacićemo se u more, i
hodićemo nagi, i ješćemo kamenje, i predaćemo udove svoje na odsecanje". Slušajući, ja
sam se radovao i blagodario Bogu. MeĊutim, kad sam potom video da se ne slaţete sa
svojim reĉima ja sam plakao i ridao, prigovarajući: "Ovi ljudi me ustima blagosiljaju, a srce
im je daleko od mene". Ipak, ja ne govorim o svima na taj naĉin s obzirom da sam ispitao
blagopokornost mnogih koji su kao anĊeli Boţiji. Ja govorim o drugima, premda i oni nisu
uvek uporni u svojim ţeljama. Ja govorim uopšte kako bismo ubuduće svi bili ispravni u
svemu. Traţite praotaĉka pravila kojima su oci naši uvek bili verni pred Bogom. Ukoliko ne
budete delali na navedeni naĉin po svom ishodu se nećete udostojiti praćenja svetih
anĊela i nećete biti postavljeni meĊu oce vaše. Jer, svako će tamo biti onakav kakav je bio
ovde. Ja znam da vi svi ţelite da se spasete i da se nalazite u broju spasavanih. Dobro
tecimo i padajući u iskušenje nemojmo dozvoliti da padamo. A ako se i spotaknemo brzo
ustanimo, te ako zadremamo probudimo se. Ja vas ne osuĊujem već smatram slugama
Boţijim i nosim vas u srcu svom.

50.
Pouka pri pogledu na umrloga: starati se o nebu, a ne o telu (1, 54)
O kakvoj se tajni radi meĊu nama? Kakvo obitalište oĉekuje sve? Grob od tri
aršina3*). Od zemlje smo uzeti i u zemlju ćemo se vratiti. Telo ostaje ovde, a duša se
podiţe gore. Šta smo mi bili ranije i šta smo postali po prestupanju zapovesti? Ono je
porodilo i smrt i zbog njega smo postali truleţni. Takvima treba i mi da se vidimo s obzirom
da ćemo umreti. Šta nas oĉekuje? Gde ćemo poći? Šta ćemo sresti? Zbog ĉega mi toliko
negujemo ovo telo koje je i naše i nije naše, koje je i prijatelj i neprijatelj, koje je i
klevetnik i staratelj, koje je i pogubno i spasonosno? Ma koliko da ga hranimo, da ga
odmaramo i da ga naslaĊujemo, ono će se ipak prevratiti u crve i smradno blato. I kakva
je korist da se staram za pepeo i da se borim za prah? Telo i krv ne mogu naslediti Carstva

3 Mera za duţinu koja iznosi 0, 71 m. , - Prim. prev.
62

Boţijega (1. Kor. 15, 50). Stoga se dobro pobrinimo o sebi i nemojmo dozvoliti da ţivimo
kao što ţivi stoka. Beslovesnim ţivotinjama je svojstveno da vole telo, da proširuju creva,
da podrţavaju telesna stremljenja, da imaju vrelu krv, da debljaju telom i da naslaĊuju sva
ĉula. Ĉoveku, pak, koji je uspoštovan obrazom Boţijim i koji hoće da ţivi onako kako je
sazdan ništa od navedenoga nije svojstveno. Njegovo delo je anĊelsko delo, tj. da
sagledava nebeska dobra, da razmatra sliku stvaranja sveta, da gori ljubavlju prema
istinitom Bogu, da mrzi demone, da se unekoliko brine i o telu, dajući mu samo neophodno
i pod meru. Da, molim vas, ispravno mislimo i u budućem veku, kada se svima bude
davalo prema delima i namerama (tj. pravednima ţivot veĉni, a grešnima - oganj
neugasivi), mi ćemo poznati da nismo pogrešili što smo delali na [opisani naĉin].

51.

1) Svi u obitelji se trude, prinoseći svoju ţrtvu u opšte; stoga svima pripada ono
što se čini u manastiru; 2) svima se predlaţe opšta hrana, piće i vino, ali svako
ima slobodu da se uzdrţava; 3) u kom smislu je dobro da se bratija umnoţi; sa

kakvim mislima nastojatelj treba da ih prima; i bratija u tome ima udela;
duţnost je primati i prestarele i ozleĎene (1, 55)

1) Po reĉi apostola, dajte ude svoje da sluţe pravdi za osvećenje (Rim. 6, 19).
Prihvatite boţanstveno mišljenje još izobilnije i poznajte istinsko anĊelsko dostojanstvo
ĉasnog obraza vašeg ţivota. Vi ste ga, uostalom, već poznali predavši se Bogu savršeno sa
smirenjem i blagodušno noseći svakodnevne osetne napore u vašim duhovnim i telesnim
delima, koja su podjednako blagoprijatna i meĊusobno se dopunjuju. Jedan se zanima
ĉitanjem, drugi se moli, jedan sedi za rukodeljem u kući, drugi radi negde na otvorenom
vazduhu, jedan kopa vinograd, drugi kopa brazde, jedan se zamara na poslu, drugi se bavi
stolarstvom. I niko nije bez posla i niko ne sedi skrštenih ruku, već svi prinose trud po
silama svojim. Po meni ne treba prezirati ni vratara koji gleda na one koji ulazi, ni ĉuvara
vinograda koji plaši ptice budući da i oni pomaţu celome telu zauzimajući neznatno mesto
noge ili palca. Svi smo mi jedna duša i jedna volja. Na taj naĉin se i projavljujmo svagda i
neka se niko ne odvaja od satrudništva i sastradavanja sa bratstvom. Ruke vaše se
osvećuju i Bogu se vašim trudom prinosi ţrtva i prinos. Zar nisam u pravu? Zar vi ne
hranite prestarele? Zar strance ne podmirujete hlebom, povrćem, ĉašom studene vode ili
vina i svim drugim što imamo u manastiru? Zar ne ugošćujete prijatelje koji dolaze? Zar ne
izdrţavate sami sebe? Zar ne hranite i nas? I šta je sve reĉeno, ako ne prinošenje Bogu?
Jer, napisano je: Milosti hoću, a ne ţrtvoprinošenje (Mt. 9, 13). Vi ste milostivi kada se
nešto daje iz manastira. Jer, dajući novac, odeću ili nešto drugo, ne poklanjam ja sam, već
svi mi. Vi ste ĉeda moja i sauĉesnici u svemu mome - i duševnom i telesnom. Moje srce
gori za vas i vama nije tesno u nama (2. Kor. 6, 12). Ja svakoga od vas grlim duhovnom
ljubavlju, sa svakim sastradavam i nastojim da svakoga zagrejem i uspokojim. Stoga znajte
da onaj ko ima nešto protiv nekoga ima i protiv mene, s obzirom da je on - ja. Stoga neka
meĊu vama bude mir i duhovna ljubav, meĊusobno poštovanje i uzajamna pomoć. Neka
poslednji poštuju prve i najveće kao mene samog i neka ih u svemu slušaju sa strahom i
ljubavlju. Jer, onaj ko ne sluša nije ĉedo moje.

2) Krepite se duševnom hranom, trezvoumno i bodro ispunjavajući ustanovljene
sluţbe i sveštene molitve, a potom, usled teţine poslova - i telesnom hranom, tj. varenim
povrćem ivinom po ustanovljenoj meri. [Reĉeno se odnosi] na one koji nisu krepkog
zdravlja. Za one, pak, koji imaju ţelju da se uzdrţavaju[mi uznosimo] blagodarnost Bogu:

63

neka se uzdrţavaju. Onaj ko pijene treba da se smućuje [misleći] da je pao, kao što ni
onaj ko ne pije ne treba da se nadima [misleći] da ĉini nešto veliko. Jer, jelo nas ne
postavlja pred Boga (l. Kop. 8, 8), naroĉito ukoliko smo još i tašti. Da li će neko protivreĉiti
[mišljenju] da je za mlade nekorisno vino? Nikome, uostalom, ko je krepak telom nije
korisno da pije vino. Ipak, na kratko vreme ja namerno dajem da piju vino po ustavu kako
bi se smirile njihove pomisli.

3) Vama je poznato da nam skoro svaki dan svaki dan dolaze oni koji ţele da stupe
u našu obitelj. Ipak, ja ne primam sve s obzirom da se ne staram da vas bude više nego u
drugim manastirima. Ja time neću da se nadimam, premda i jesam sujetan. Mi ţelimo da
se vi umnoţite ali samo u slavu Boţiju i po volji Njegovoj. Naravno, veći broj onih koji su se
sabrali zajedno veću hvalu uznose Bogu premda jedino ukoliko su ih sabrali u ime Boţije.
Meni nije nepoznato da se Bog raduje zbog jednog grešnika koji se kaje. Koliko se tek On
raduje zbog mnoštva sliĉnih! On je meĊu dvoje ili troje koji su sabrani u Njegovo ime (Mt.
17, 20). Nije li utoliko pre i meĊu mnogim sliĉnim? Znajući, pak, svoju nemoć i
mnogostrasnost ja ne ţelim da naĉelstvujem nad mnogim. Ja, naime, ni sam nad sobom
ne umem da upravljam. I jedino radi zapovesti koja nareĊuje da onoga koji dolazi ne
izgonimo (Jn. 6, 37), i radi [reĉenoga]: Pustite decu neka dolaze k meni. . . jer takvih je
Carstvo Boţije (Lk. 18, 16) ja popuštam i primam i neodraslu decu i mladiće, i ostarele, i
oţenjene i neţenjene, i zdrave celim telom i povreĊene, i jednoruke i hrome. Ja reĉeno ne
ĉinim po svom proizvoljenju ili kao nešto veliko, već kao potĉinjeni i obavezan da se drţim
boţanstvenih otaca. Jer, ja ću biti prestupnik zapovesti ukoliko ne ĉinim tako. Šta ćete,
pak, vi reći? Da li ste saglasni sa mnom i da li ćete uĉestvovati u tome? Da ili ne? Neka mi
svako odgovori kako bih bio usrdniji na tom delu. Jer, oni treba da se hrane plodom vašeg
truda, ili bolje darom Boţijim, koji ispunjava sve ţivo blagovoljenjem (Ps. 144, 16), koji
daje ţivotinjama hranu njihovu, i ptićima gavranova koji ga prizivaju (Ps. 146, 9), i koji je
rekao: Pogledajte na ptice nebeske kako ne siju, niti ţanju, ni sabiraju u ţitnice; pa Otac
vaš nebeski hrani ih (Mt. 6, 26). Uostalom, ja se uzdam na vaše dobro rasuĊivanje i nadam
se da ćemo zajedno uvek usrdno ispunjavati sve zapovesti i da se ni u ĉemu nećemo
pokazati dostojni osude. Jer, ukoliko ne primim prestarelog i ne uspokojim povreĊenog, ja
ću biti prekršilac zakona ne samo u odnosu na jednu zapovest, s obzirom da zapovesti
predstavljaju neraskidivi lanac i drţe se jedna za drugu. Ukoliko narušimo i najmanju
zapovest, mi ćemo se nazvati najmanji u Carstvu nebeskom (Mt. 5, 19). A biti najmanji po
svetom Zlatoustu znaĉi potpasti pod veĉno muĉenje. Primajmo i decu i prestarele i
povreĊene i blagi Bog nas neće prezreti, već će nam dati sve neophodno i za dušu i za
telo, kao što smo već od Njega primali sve od prvog dana do danas.

52.

1) Neka traje bratoljublje; spasavajte se svi, čisteći se; izbegavajte pričljivost i
smeh; boli me kad čujem da je meĎu vama nešto neispravno; 2) nemojte jedni
drugima davati bilo šta za jelo bez dozvole starešina, budući da činite sablazan;
ko ne ispuni rečeno, dobiće epitimiju, premda ne iz gneva, nego iz ljubavi; 3)

ukoliko hoćete da u svemu uvek budete ispravni sećajte se smrti (1, 56)

1) Nemojte sebi dozvoliti da se zlo odnosite meĊu sobom, već pokazujte dobru
sarevnost i odgovarajuće bratoljublje. Ja vam govorim sa ţeljom da se svi spasemo. Jer,
Gospod naš Isus Hristos govori: Nije volja Oca vašeg nebeskoga da propadne jedan od
ovih malih (Mt. 18, 14). Prema tome, spasavajte se svi. Prinudite se i uzrevnujte da se

64

pred Boga javite ĉisti kao što ste i sazdani u poĉetku, noseći podobije boţanstvenog
obraza. Nemojte biti ţustri i nemojte se predavati rasejanoj priĉljivosti. Sastajući se uveĉe
iemojte izazivati smeh, kao uostalom ni kad radite zajedno, povlaĉeći jedni druge na pad.
Veleglasni Jeremija negde u svojim bogopouĉnim reĉima govori: Utroba me moja boli i
osećanja srca moga se nezadrţivo smućuju (Jer. 4, 19). I ja neĉisti i kukavni vam vapijem
da me obuzima smrtna bolest i da me ranjavaju strele pomisli kada ĉujem da se rĊavo
vladate.

Ubojte se strašnoga Boga, ĉeda moja, i nemojte nekakvim nemarom gubiti vaš
dugi podvig i blaţeni trud. Mi smo savršili veliku plovidbu: zar ćemo u pristaništu doţiveti
brodolom. Mi smo već prošli dug put: zar ćemo već u predverju boţanstvenih obitelji
zadremati. Shvatite šta govorim, s obzirom da vam je Bog dao razumevanje. Hrabrite se, i
neka se ukrepljuje srce vaše (Ps. 30, 25). Podvizavajte se i obucite se u smirenoumlje.
Nemojte popuštati svojoj volji već pokazujte da sa radošću ispunjavate moje naredbe.
Onaj ko je umrtvio svoju volju ne odbija, ne zanemaruje i ne opterećuje se naredbom, ma
koliko bila teška, već rado sluša i pokorava se, saglašava se i ne protivreĉi, kao što se, po
reĉi Pisma, nerazumno ţivinĉe [pokorava] onome ko ga veţe (Ps. 72, 22). Neka svako od
vas ispita sebe i svoj odnos prema poslušanju. Uostalom, po spoljašnjim pokretima i ja
mogu da primetim šta se nalazi unutra. Po svetom Doroteju onaj ko nema svoje volje sve
što se radi u manastiru smatra svojim delom i uvek je spokojan. Onaj, pak, ko nije takav,
uvek izgleda umoran i rastrojen budući da ga vuĉe njegova volja, prelešćujući se i
poprimajući razne vidove. Neka meĊu vama nema ni jednog takvog, već svi ĉistog srca
sluţite Bogu u jednom duhu. Ukoliko sam ja jedno, a vi drugo, svakako će [nastati] rat i
deoba. MeĊutim, zašto biste vi ratovali protiv mene ukoliko je dobro ono što vam govorim?
Zašto mi zadajete napor i brigu?

2) Imam nešto da vam kaţem, bratijo moja. Zbog ĉega ne ispunjavate jednu moju
zapovest kao ostale? Ona moţda izgleda neznatna. Pa ipak, njeno narušavanje ruši sve
vaše velike ispravnosti. A i zašto bismo govorili "velika" i "mala" zapovest? Svaka zapovest
Boţija treba da se ispuni i svaka neposlušnost pravedno donosi kaznu. Ja sam mnogo puta
govorio sa strogom pretnjom da nije dozvoljeno da jedni drugima dajete nešto od hrane ili
pića. Tako nešto priliĉi samo meni, ekonomu, podekonomu, skladišniku ili i nekim drugim
starešinama kojima sam dao nalog po tom predmetu. Prema tome, ponovo potvrĊujem da
od današnjeg dana više niko ne ĉini tako nešto, s obzirom da će podleţati epitimiji kao za
tajnojedenje. Pazite i nemojte da upadate u navedeni greh iz lakomislenosti. Vi se jedni
drugih stidite premda ne u dobru, bojeći se u onome u ĉemu nema straha. Vi kaţete da ne
ţelite da oţalostite brata, ali ţalostite Boga i mene nedostojnog. Avaj zbog takve vaše
savesti, koja je znak lakomislenosti, odsustva ljubavi prema Bogu, samovolje i telesnog
prijateljstva. Usudiću se da kaţem da ne treba da primate ništa ĉak ni od anĊela. Eto, vi
ĉesto primate povrće po blagoslovu: njega jedite svi. Onaj, pak, ko ne moţe da ga jede
neka ga vrati skladišniku, ili, pak, neka kaţe ukoliko ţeli da ga da nekome. Onaj ko
postupa na takav naĉin neće pasti pod osudu. Zar vi ne znate da se od reĉenoga
uspostavlja nepotrebno druţenje? A moţe biti da vi dajete baš onima prema kojima imate
neĉisto raspoloţenje. MeĊutim, ništa sliĉno ne treba da postoji. Jer, sablaţnjivo je već i
samo dejstvo. He raĊa li ono došaptavanje i ogorĉenja, s obzirom da jedan prima, a drugi
samo gleda? Drugi svakako moţe pomisliti da ga ne vole. Ukoliko navedete da ne dajete u
prisustvu drugog svakako će biti neophodno da traţite naroĉito vreme i mesto, što znaĉi da
uspostavljate skriveno druţenje i sastanke. Šta govori sveti Vasilije Veliki? [On kaţe] da
namigivanje oĉima i šaptanje na uho bliţnjemu daje povod da se pomisli da se sakriva

65

neko rĊavo delo. Prema tome, vama se ne dozvoljava da ĉinite nešto sliĉno bez znanja lica
koja su postavljena da [brinu] o reĉenome. Onaj ko se pokaţe kriv u tome podleţaće
epitimiji. Ipak, nemojte misliti da će se [ona dati] iz gneva i razdraţenosti. He. Ja sam ih
davao i dajem vam ih iz ljubavi prema vama. Ja se staram da podraţavam Gospoda, o
kome apostol svedoĉi: Jer koga ljubi Gospod onoga i kara; i bije svakoga sina koga prima
(Jev. 12, 6), kao i samog apostola koji o sebi govori: Koje taj koji mene veseli, ako ne onaj
koga ja ţalostim (2. Kor. 2, 2).

3) Da li hoćete da ste uvek i u svemu ispravni? Sećajte se smrti, odvajanja duše od
tela, stajanja pred anĊelima (u ĉasu smrti), dugog hoĊenja i stranstvovanja (po
mitarstvima), susreta sa Gospodom Bogom i Spasiteljem našim Isusom Hristom, strašnog
odgovora za sva dela naša, veĉnog muĉenja, Carstva nebeskog i obećanih neizrecivih
dobara.

53.

1) Ja se odvajam, ali dušu svoju ostavljam sa vama; i bez mene budite kao što
ste bili sa mnom; 2) pouke ekonomu; 3) saveti bratiji tim povodom (1, 57)

1) Odvajajući se privremeno od vas ja svoju dušu ostavljam sa vama i predajem
vas molitvama mog i vašeg oca, koje mogu da vas saĉuvaju tvrde i nepokolebive na
svagda. Vi imate zapovesti Gospoda i Boga našeg, predanja svetih otaca naših i moje
smirene pouke i savete. Pazite dobro kako ţivite, ne kao nemudri, nego kao mudri (Ef. 5,
15). Ja kao da se ne odvajam od vas, nego kao da sam sa vama. Odsustvo uĉitelja laţnim
uĉenicima pruţa radost, a istinskim ţalost. Gospod kroz priĉu govori u JevanĎelju: Blago
tome slugi koga gospodar njegov, došavši, naĊe da ĉini kako mu je nareĊeno (Mt. 24, 46).
Mi nismo dostojni da na sebe primenimo navedene reĉi, ali se radi vašeg utvrĊenja u
dobrom ţivotu prinuĊavamo da govorimo ono što je iznad nas. Ja bih ţeleo da vas naĊem
kako ištete Boga kao i sada kada vas ostavljam i da ste sjedinjeni u jednodušnosti,
jednomisliju i u jednom srcu.

2) Vi znate da satana ima mnogo iskušenja, da je vreme prolećno i da su dani
prijatni. Pazite da u nekoga od vas ne uleti strela greha. Ti ĉedo, koji umesto mene primaš
nastojateljstvo nad bratijom budi u svemu koristan, snishodeći im, zadovoljavajući njihove
duhovne potrebe, strogo drţeći pravila u psalmopojanju i molitvama. Jedno dozvoljavaj
kad je moguće, a drugo zabranjuj po potrebi. Nemoj biti ni previše blag, ni preterano
strog, već mešaj oboje, te jednim i drugim dejstvuj na dobro. Sa bolesnima saosećaj, sa
skorbnima budi ţalostan, trudoljubivima pomaţi. Ĉuj šta govori Pavle, veliki vaseljenski
uĉitelj: Ko oslabi, a da i ja ne oslabim? Ko se sablaţnjava, a ja da ne gorim (2. Kor. 11,
29). Da li razumeš šta govorim? Neka ti Gospod da razum u svemu. Ti imaš i opšteg našeg
oca: njegove savete i naredbe prati u svemu. Onaj ko izvodi dostojno iz nedostojnog biće
kao usta moja, govori Gospod u Boţanstvenoj Reči svojoj. Nastojatelj koji dostojno
upravlja potĉinjenima, tj. bratstvom nazvaće se veliki na nebesima. Šta govori Gospod
svetom i velikom Petru? Ljubiš li me više nego ovi. . . Napasaj jaganjce moje (Jn. 21, 15).

3) Vi ste ovce Hristove, ĉeda moja i bratijo. Molim vas imenom Gospoda našeg
Isusa Hrista, koji je sebe dao za grehe naše, da se pokoravate najstarijem meĊu vama.
Neka se niko ne protivi njegovim naredbama. Jer, onaj ko se njemu protivi, protivi se
Boţijoj naredbi. Sa njim će biti podekonom: i njega slušajte i neka ga niko ne prezire zbog
mladosti njegove. Jer, starost se ne sastoji u broju godina, kao što govori Boţanstveno
Pismo (Mud. 4, 8). Star je onaj ko je stekao staraĉku mudrost. Svi budite mudri, svi

66

budite starci razumom. Neka niko nije mladenac poznanjem, već poznajte šta je dobra i
ugodna i savršena volja Boţija (Rim. 12, 2). Po njenim ukazanjima i ţivite.

54.

1) UgaĎajte Bogu; starajte se jedni o drugima; nemojte biti mudri za sebe;
budite jednodušni; 2) monaštvo zahteva trud, a naročito smirenje; pokoj [se

očekuje] u budućnostn, premda i ovde postoji plod truda; svi manastiri sa
trudom ţive; smireno se pokoravajući rečenome, mirno ţivite dok ne preĎete [u
drugi ţivot]; 3) brat Pahomije je počinuo; sećajte se njegovih vrlina: odsustva

smelosti, uzdrţanja, smeha samo do osmeha, trezvoumlja i podraţavajte ga;
blagodarim Bogu koji nam pokazuje dostojne ljude (1, 59)

1) Vi znate da Bog od nas zahteva da ţivimo bogougodno, prinuĊavajući se u
sadašnjem veku na podviţniĉko pritešnjavanje u oĉekivanju da dobijemo ţivot veĉni.
Ubojte se Onoga koji je jedini strašan u sudovima svojim i dobro se ponašajte jedni prema
drugima. Nemojte svemu pretpostavljati svoje telesne ţelje, jedan drugog uvlaĉeći u svoje
strasti. Ja saznajem da ste vi svadljivi u svojim besedama i da ne rasuĊujete i ne ištete ono
što je svima korisno, već ono na šta svakoga vuĉe njegovo raspoloţenje ka samougaĊanju.
Vi, dakle, ne ispunjavate apostolsku zapovest o meĊusobnom staranju s obzirom da ste
udovi jednog tela (1. Kop. 12, 25-26). Ukoliko ste svi saglasni u neĉem dobrom, vaše delo
će biti blagouspešno. Ukoliko ste, pak, raznih misli i, sledstveno, samoljubivi i pametni za
sebe same vi ćete potpasti pod proroĉku pretnju. Jer, veleglasni Isaija govori: Teško onima
koji su pametni sami za sebe i pred sobom razumni (Is. 5, 21). Dobro ţivi onaj ko ne
nastoji ni na ĉemu i onaj ko ne govori ili dela po svom osobitom razmišljanju i rešenju, već
prema dotiĉnoj potrebi. Ukoliko budete takvi vi više nećete ratovati meĊu sobom, te
nećete dozvoliti sukobe meĊu sobom, ni gorĊenje, ni ismevanje. Koliko je bilo verujućih u
Jerusalimu. Pa ipak, kod svih je, po pisanome, bila jedna duša i niko nije imao ništa svoje -
ni ţelju, ni imovinu.

2) Ĉeda moja, ţivot monaha ima mnogo napora i trudova, te zahteva znoj i
trpljenje, a ponajviše smirenje. Onaj ko se odlikuje tom vrlinom po svetim ocima nema
opasnosti od pada. On je pogodan za svako delo i postaje dragocen kao oĉišćeno zlato. Ja
znam da se vi do umora trudite na svom delu. Neka vam Gospod da milost i dobar ţivot po
prolasku ovog ţivota, tj. u drugom ţivotu. Mi i ovde nalazimo plod od truda u utesi i pokoju
za telo. Znajte da ne dobijamo samo mi ono što je neophodno za ţivot [svojim] trudom.
Da, i svaki manastir trudom i znojem odrţava svoj ţivot. Jer, moţemo li mi uĉiniti laţnom
reĉ istinitog Boga našeg koji je praocu rekao: U znoju lica svoga ješćeš hleb svoj (Post. 3,
19). Nikako. Onaj ko se smireno pokorava ovom zakonu ţivota dobro hodi putem Boţijim.
Neka vam kao uteha i ukrepljenje posluţi blagoslov oca našeg. Imajte i usrdnu molitvu
mog smirenja kojom, iako grešan i nedostojan, svakodnevno umoljavam milosrdnog Boga
da se saĉuvate u uzajamnom miru, u popustljivosti, u srdaĉnosti i ljubavi kako biste u
vreme razrešenja od tela sa neosuĊujućom savešću i dobrom nadom prešli iz ovog u drugi
ţivot i dobili veĉnu blaţenu nagradu.

3) Juĉe je poĉinuo naš brat Pahomije. Setite se vrlina tog muţa, tj. kako je bio
daleko od drskosti i do koje mere je bio uzdrţljiv. Naš otac govori da on, dok je bio
baštovan, nije sebi dozvoljavao da se mimo onoga što se daje na trpezi dotakne ni
najmanjeg ploda. Od drugih sam slušao da on ni ono što se davalo da bi se pojelo van
trpeze nije jeo u bašti kako ga niko ne bi podozrevao na svoju štetu. Svima nama je

67

takoĊe poznato da se on nikada nije smejao i da nikada nije išao preko osmeha, svagda
ĉuvajući strogu paţnju prema sebi i trezvoumno nastrojenje. I delatelj Boţiji je zaista bio
neumoran, trudeći se, kao što znate, danonoćno, te je otišao blaţen. Nemojte prestati da
ga poštujete najpunijim poštovanjem. Porevnujte da podraţavate i njegove vrline kako
biste posle odlaska ostavili dobar spomeni pouĉan primer za celo bratstvo. Jer, u vašoj je
vlasti da vas po vašoj smrti poštuju u skladu sa vašom ţeljom, tj. da ste blaţeni, ili sveti, ili
prepodobni ili da vam priliĉi neki drugi naziv. I reĉeno će biti moguće ukoliko već se ovde
budete ponašali u skladu sa [ţeljom]. Primeri onih koji su tako nešto poţeleli i ostvarili
pokazuju da ne postoji nikakva nepremostiva prepreka i nikakva nemogućnost koja se ne
moţe savladati. Vi poţelite da budete nazvani blaţeni, ravnoanĊelski i bogougodni i zaista
ćete postati takvi ukoliko se budete uzdrţavali od svojih ţelja, ukoliko zavolite da se
prinuĊavate pa svako dobro i ukoliko izaberete da budete smirenoumni u svemu. Ja sam
uveren da ste takvi i da ćete ostati takvi, te se mnogi iz naše obitelji prinose kao ĉasni
prinos Bogu. Ja se ushićujem i ispunjavam svakom utehom stoga što mi je Bog, bez obzira
na moju preveliku nedostojnost, darovao takvu bratiju koja, usuĊujem se reći, ni malo ne
zaostaju za drevnima. I oni su se podjednako odrešili od sveta, i potĉinili se poslušanju, i
sebe predali za ime Boţije do smrti. Neka je hvala Bogu koji je i u poslednje dane ove
prizvao i projavio takve izabranike svoje. Jer, svagde i po svoj zemlji ima mnogo onih koji
mu ugaĊaju. Sluţite Gospodu sa strahom, i radujte se Njemu sa trepetom (Ps. 2, 11).
Traţite ga i dostići ćete Onoga ko vam daje Carstvo nebesko.

55.

1) On izraţava svoje blagovoljenje prema revnosnim trudbenicima i moli da se
revnuje i za duhovna dela i za manastirska poslušanja; 2) ţurite na dela,

podstičući jedan drugoga i ne čekajući drugi poziv; savlaĎujte strasti: i premda
here imati rane od njih, nećete se lišiti nagrada dobrih vojnika; 3) budite

milostivi ne samo prema ljudima, nego i prema stoci; 4) čuvajte stvari, čak i
stare sitnice; 5) uvek očekujte smrt; podigavši jedra plovite pazeći da negde ne

procuri voda, tj. iskušenje kroz čula (1, 63)

1) Sveti Vasilije Veliki je rekao da je sveblagi Bog ĉoveku dao dar slova da bismo
jedni drugima otkrivali savete i pomisli srdaca naših. I eto, i ja vama otkrivam šta je u srcu
mog smirenja. Premda sam kukavan zbog mnoštva grehova svojih, ja ostavljam svoju
nemoć i opasnost svog poloţaja te svo svoje staranje okrećem na vas, bojeći se i trepteći
za vas i zbog vas se podvizavajući u svemu. Stoga je onaj ko se meĊu vama iznad svega
stara o svom spasenju zapravo moj gospodar, vladika i otac, a ne ĉedo i ja mu se misleno
bacam pred noge. Onaj ko je brz i usrdan u delanju svog dela jeste moja sila i krepost.
Onaj ko je ćutljiv, smirenouman i ko trepti od reĉi Boţijih jeste duša moja, srce moje i um
moj. MeĊutim, ja se razdraţujem zbog onog koji ništa ne ĉini s obzirom da, po
boţanstvenom Pavlu, nije dostojan ni da jede (2. Sol. 3, 10), kao uostalom i zbog onog ko
okleva, zbog lenjivog, zbog onog ko ropće, sanjivog i dremljivog za delom. Stoga vas
molim da ustanete, ĉeda moja i bratijo, sapodviţnici i saputnici na putu koji vodi na
nebesa. Ponajpre se latite duhovnih dela toplo i krepko, razgorevajući se kao oganj i ţureći
na noćna psalmopojanja i dnevne molitve. Potom se okrećite i na telesna dela koja su vam
u rukama, ustajući što ranije i ne dopuštajući da sunce nekoga zatekne na odru, kao što je
zapovedio sveti Vasilije Veliki. U tople ĉasove dana moţe se odspavati, premda na jedan
sat da biste brzo opet ustali. Poĉuj šta se kaţe u Boţanstvenim JevanĎeljima: [Ţene]

68

doĊoše vrlo rano na grob (Lk. 24, 1). Vrlo rano su hodili i Petar i Jovan, a y ponoć su na
molitvu ustali Pavle i Sila (Dap. 16, 25), podraţavajući ono što se poje u Psalmima (Ps.
118, 62). I šta još o sebi govori Pavle? Dan i noć smo radili da ne bismo bili na teretu
ikome od vas (1. Sol. 2, 9). Vidiš li da se apostol i propovednik JevanĎelja i lovac
vaseljene posle sluţenja slovom okretao ka zanatu i ruĉnom radu, dajući nam obrazac
ţivota po Bogu.

2) Nemojte biti zaboravni slušaoci (Jak. 1, 25), nego delatelji zakona i ispunjivaĉi
onoga što vam je saopšteno po boţanstvenom savetu. Revnujte meĊusobno i podstiĉite
jedni druge. Koje brţi od drugih na poslušanju? Onaj ko ne ĉeka drugu reĉ od
naredbodavca. Ko je viši u smirenju? Onaj ko kod prve reĉi padana noge traţeći oproštaj i
primajući na sebe svaku klevetu. Ukoliko ste takvi, dobro znam da se radujete i veselite, da
se uznosite nadom na bestrašće i oĉekivanjem nebeskog blaţenstva, da prebivate ĉisti
dušom, te da nemate zavisti i strasti. I premda vas ubadaju i škakljaju strasti, vi ste
naoruţani duhovnom odvaţnošću i odbijate demone koji vas napadaju. Uostalom, i onaj ko
odnosi pobedu u borbi zadobija rane. I da je sav u ranama, njega će Car nebeski ovenĉati
s obzirom da nije umrtvljen grehom.

3) Budite, dakle, milostivi kao i Otac vaš što je milostiv (Lk. 6, 36). Napisano je:
Unutrašnjost neĉastivih nije milostiva, a pravednik miluje duše stoke svoje (Priĉ. 12, 10).
Ponajpre javljajte milost jedni prema drugima, a potom i prema ţivotinjama, ne ostavljajući
ih gladne i ţedne, već im u svoje vreme dajući hranu i piće. Uhranjenost i snaga teglećih
ţivotinja i jeste oĉigledni znak da pripadaju monasima. Ukoliko nisu takve, oĉigledno je da
nisu manastirske, već zlih i nerazumnih svetovnjaka.

4) Budite taĉni ispunjivaĉi pravila našeg ţivota, ĉak do najmanjih sitnica. Vi
revnujete za reĉena pravila u drugome, ali revnujte i u odnosu na stvari: nemojte bilo kako
odlagati povrće, nemojte dozvoljavati da trule plodovi, nemojte se odvraćati od starih
parĉadi ili odrezaka veliĉine pedlja, kao uostalom ni odeće. Kao što je napisano u
Staraĉniku, monah treba da nosi odeću koju niko ne bi uzeo ĉak i da je tri dana izbaĉena
iza vrata. Utoliko pre on ne treba da se gnuša odeće koja još stoji na plećima. Još vam
govorim da ni suvarke ne prenebregavate i ne spaljujete uzalud, kao ni komade daske koji
moţda još mogu biti upotrebljeni. Nemojte prolivati vino i ulje, što nije doliĉno.

5) Svakodnevno oĉekujte razrešenje od svoga tela, kada ćemo se javiti pred
strašnim licem Gospodnjim. Stoga neka vam suze budu hleb dan i noć (Ps. 41, 4). Sećajući
se reĉenoga izmivajte pred Njim srca svoja. I ja se nadam da ćete proći kroz mesto šatora
divnog, do doma Boţijeg, s glasom radosti i duhovnog ispovedanja odjeka praznujućeg
(Ps. 41, 5). Prema tome, nemojte se predavati tuzi i nemojte se smućivati zbog strasti, ĉak
i da vas silno uznemiravaju. Naprotiv, digavši jedra duše, vi blagodušno produţite plovidbu
i postarajte se da preplivate veliko i opasno more ovoga ţivota, upravljajući se molitvama
oca našeg. Ukoliko i uĊe zla voda kroz pukotine, tj. kroz ĉula vida (ukoliko nešto strasno
pogledaš, premda i nenamerno), ili sluha (ukoliko primiš prijatnu reĉ ili melodiju), ili mirisa
(ukoliko osetiš miris namašćenog tela), ili ukusa (ukoliko se nasladiš nekim jelom), ili
dodira (ukoliko se namerno ili sluĉajno dotakneš svog ili tuĊeg tela i upadneš u plen),
postaraj se da je brzo izbaciš napolje kroz ispovedanje i suze. A ukoliko strast dune suviše
silno, treba spustiti jedra, tj. prihvatiti istinsko smirenje. Ukoliko pukne uţe, tj. krepost
trpljenja, brzo ga doterajte kroz vaspostavljanje sile uma. Ukoliko dejstvujete na [navedeni
naĉin], vi ćete bezbedno sa tovarom vrlina ući u tiho pristanište veĉnog ţivota.

69

56.

1) Početnici imaju jaka iskušenja zbog ostatka grešnih pristrašća i navika; 2)
veliki je obraz našeg ţivota ukoliko ga uporedimo sa svetskim i u odnosu na ono

što sada imamo, i na ono što očekujemo; 3) kada ustaju iskušenja u snu ili od
tela i strasti, vi stojte i borite se sve dok ne pobedite; 4) on nabraja pomisli
desne i leve strane, predlaţući da se drugim protivimo, a prvim prilepljujemo

(1, 64)

1) Nemojte se ĉuditi što se dešava da se neko od vas oklizne ili sasvim otpadne od
nas, naroĉito od onih koji još prohode iskušeništvo i nedavno su stupili u obitelj. Oni ne
podnose lagano breme Hristovo zbog rĊavih raspoloţenja i sklonosti koje su ostale u
njima, tj. zbog odsustva trudoljublja, zbog svetoljublja i grehovnih navika. Oni se opet
vraćaju nazad, kao to ce pas vraća na svoju bljuvotinu (2. Pt. 2, 22). Istinita je reĉ
Gospodnja da je malo stado prema kome ima blagovoljenje Njegov Otac (Lk. 12, 32). Malo
je onih koji tesnim vratima i skorbnim putem idu u Carstvo nebesko (Mt. 7, 13-14). Jer,
ako neko doĊe meni i ne mrzi oca svoga, i mater, i ţenu, i decu, i braću, i sestre, pa i dušu
svoju, ne moţe biti moj uĉenik (Lk. 14, 26).

2) Veliki je i nadsvetski obraz anĊelskog ţivota našeg. Blaţen je onaj koga je
Gospod za njega izabrao iz banalne ništavnosti sveta i ko je, pritekavši na Njegov glas,
prihvatio visok ĉin ţivota, ĉekajući da zrenjem uma još ugleda Carstvo nebesko. Jer, u
donjem svetu je tama i mrak. Ĉovek koji umesto veĉnih i netruleţnih dobara bira sujetna,
truleţna, brzoprolazna [dobra], koja naslaĊuju samo ovdašnji ţivot, u stvari kao da se
nalazi u noćnoj bitki i ne zna i ne vidi odakle dobija udarce i zbog ĉega se stvaraju
neprijatne okolnosti, udarajući ga kao talasi. Onaj ko je ugledao i razumeo reĉeno [rešava]
da se istrgne iz gomile onih koji su zarobljeni Ċavolskim zamkama, te kao ptica poleće gore
i diţe se na mislenu goru bogougodnog ţivota, imajući ispod sebe ismejanog i satrvenog
lovca, tj. satanu, po reĉi Gospodnjoj: Evo vam dajem vlast da stajete na zmije i skorpije i
na svu silu vraţiju (Lk. 10, 19). Gazite i satirite mnogobrojne glave njegove i svu njegovu
gordeljivu ratniĉku silu, obukavši se u podviţniĉko sveoruţje. Eto šta svedoĉi o vašem
usinovljenju Duhom Svetim i šta vas ĉini sinovima Boţijim.

3) Nemojte se kolebati ni zbog ĉega što se dešava sa vama radi ispitivanja vašeg
bogoljubivog raspoloţenja. Nemojte se rastrojavati kada se na vas podigne unutrašnja ili
spoljašnja borba, već se drţite u svom ĉinu do krvi, nesumnjivo oĉekujući da ćete se kroz
trpljenje udostojiti venaca. Hrabrite se, suprotstavljajući se lukavoj zmiji koja vas napada.
Vi znate za ustajanje tela, tj. za domaće uspaljivanje protiv doma vašeg, protiv ĉasne duše
vaše. Vi znate strasti tih arapskih vukova koji se spolja predstavljaju u ovĉijoj odeći, a
unutra su zlobni gubitelji. Vi ih prepoznavajte po plodovima njihovim, kao što kaţe Sveto
JevanĎelje, i tvrdo stojte na svome.

4) [Ponekad] u vama niĉu pomisli bogoljublja, zdravoumlja, poboţnosti,
skrušenosti, trpljenja, sećanja na smrt, na ishod, na susret sa anĊelima, na stojanje pred
anĊelima, na stojanje pred Gospodom, na odgovor pre Njegovim sudom, a na kraju ću
dodati i ono što je na prvom mestu - pomisli poslušanja, smirenja, odsecanja svoje volje,
podnošenja podsmeha i sliĉno. Znajte da se radi o pomislima desne strane, pomislima
Carstva nebeskog, koje tabaju put ushoĊenja ka njemu i prate ga. Suprotne pomisli su
svetoljublje, greholjublje, slastoljublje, drskost, praznoslovlje, pospanost, taština,
neposlušnost, neverje, samovoljno sluţenje. I ko bi nabrojao sve strasti? Izbrojaću ux, u
većma od peska umnoţiće se (Ps. 138, 18). Znajući, dakle, šta pripada desnoj, a šta levoj

70

strani, od drugog beţite što dalje i terajte ga u bekstvo protiveći mu se, kao što uĉi apostol
Jakov: Usprotivite se Ċavolu, i pobeći će od vas (Jak. 4, 7), a ca prvim se spajajte, opštite,
sapostojite i steknite ono što je obećao isti apostol: Pribliţite se Bogu, i On će ce pribliţiti
vama (Jak. 4, 8). Uopšte ne dopuštajte samoljublje, samorasuĊivanje, svojeumlje, što
otaĉka reĉ smatra istoĉnikom svih prelesti za poslušnika. Naprotiv, uvek se drţite
bratoljublja, prostote, popustljivosti, poslušnosti, bogomudrosti, bogoĉašća, savršene
predanosti Bogu i izbegavajte lukavost, ljubav prema svetu i pretvaranje.

57.
1) Mi smo u borbi, u kojoj sam ja vojvoda i podstičem vas rečima da stojite; 2)

naši podvizi nisu mali; ipak, nemojte gledati na vidljivo, nego na nevidljivo i
radujte se, budući da je nagrada velika; 3) Gospod je sebe predao za nas;
predajmo i mi sebe za Njega, čvrsto stojeći u svom činu (1, 65)
1) Mi se nalazimo u ratu koji je teţak i teško savladiv. Jer, šta govori boţanstveni

apostol? Jer ne ratujemo protiv krvi i tela, nego protiv poglavarstava, i vlasti, i gospodara
tame ovoga veka, protiv duhova zlobe u podnebesju (Ef. 6, 12). Pred sukob sa
neprijateljem naĉelnik vojnog odreda reĉju ohrabruje vojnike koji su mu podvlasni i
podstiĉe ih da se hrabro ustreme na pobedu. I ja, premda sam nemoćan, ipak imam
duţnost, obavezu i ţelju da vas, vojnike Hristove, svagda, a ne samo povremeno,
podstiĉem i obodrujem na odbijanje demonskih pukova i raznoraznih strasti bešĉašća.

2) Trud i znoj u vašim duhovnim podvizima nije mali, već krajnje naporan,
borilaĉki, divan i natprirodan. Jer, vi svakodnevno noseći [teret] odsecanja svoje volje kao
da izlivate krv, i [podnoseći] prekore i uvrede - kao da [primate] duboke rane, i
[prihvatajući] naloge poslušanja - kao da [preduzimate] napor bitke. I nikome od vas nije
dozvoljeno da prestupi granicu dozvoljenog i naloţenog. Vi svi zajedno stupate u borbu i
zlopatite se do iznemoglosti, stremeći i prinuĊavajući se na sve što je svojstveno
podviţnicima, tj. na glad i ţeĊ, na hladnoću i nagotu, na slavu i bešĉašće i na sve ostalo
ĉime se hvali apostol (2. Kor. 6, 48; 11, 27). Pa ipak, radujte se ĉeda moja, radujte se
gledajući na nevidljivo, a ne na vidljivo. Jer, vidljivo je privremeno, a nevidljivo veĉno (2.
Kor. 4, 18). Setite se da je ţivot sakriven sa Hristom u Bogu. A kada ce y preporodu [tj.
novom ţivotu] javi Hristos, ţivot naš, onda ćete ce u vi javiti (Kol. 3, 33) kao što jeste, tj.
veĉno će se veseliti budući da će vam Podvigopoloţnik vaš Vladika dati veĉne i
neprocenjive nagrade za vaše podvige u telu.

3) Gospodo moja i vladike, ostanite u ljubavi Boţijoj. On nas je zavoleo i sebe
predao na osudu krsne smrti. I mi treba sebe da predamo za ĉovekoljubivog Vladiku,
uznoseći mu blagodarnost za [ĉinjenicu] da nas je udostojio da se u ime Njegovo
odreknemo svih svetskih dela i poslova, svakog telougaĊanja i svega što je od ovog veka. I
šta bismo mi uzvratili Bogu koji nas je ukrepio na reĉeno? Jedino [odluĉnost] da zbog
nemarnosti i neosetljivosti ne izgubimo ono što smo već uĉinili, da nismo malodušni pred
onim što dolazi i da se ne plašimo budućnosti, već da smo spremni da rado i sa srĉanošću
ĉak i krv prolijemo ukoliko je neophodno. Budite ĉvrsti i sve više se uĉvršćujte delajući sve
usrdnije, ţivlje, bogougodnije i druţeljubivije od sada i do veka.

58.

71

1) Sećam se smrti i svega što se tada dešava i molim se da mi se da da se
očistim i ne okusim oganj; vi se, pak, radujte gledajući na nagrade, iako je vaš
sadašnji [udeo] skorban; 2) evo četrdesetnice: susretnimo je sa radošću kao

vreme očišćenja i duševnog pokoja; nemojmo takoĎe zaboraviti da je ona i
vreme duhovne setve; zauzmimo se, dakle, za to blagotvorno sejanje; idući,
pak, carskim putem umerenosti u svemu, više se postarajmo o napredovanju u

smirenju (1, 66)

1) Setivši se smrti jednog od poštovane bratije, ja sam zastenjao i oţalostio se
dušom mojom pomišljajući na prestavljenje, na razdvajanje i odeljivanje duše od tela, na
uzimanje u drugu zemlju, na stupanje na neki drugi put, na prelaţenje u drugi, neobiĉni,
neispitani, nepoznati, neobjašnjivi i neizrecivi svet. Jer, ko moţe reći kakve ćemo tamo
imati susrete, kakvo hoĊenje, kakav prizor i dogaĊaje? I kakve će sluge Boţije biti poslane
da nas odavde uzmu na nebesa? I da li se moţda poslanstvo neće sastojati iz zlih anĊela.
Ubojmo se takvog sluĉaja. Ko će putovati sa nama i sprovesti nas na onu stranu? I gde
ćemo ući? Da li u stranu upokojenja, u mesto šatora divnog, do doma Boţijeg, s glasom
radosti i ispovedanja odjeka praznujućeg (Ps. 41, 5)? Ili, naprotiv, u oganj i tamu, ka
crvima i u druga bezbrojna muĉilišta? Pomišljajući o reĉenome, ja se izbezumljujem,
uţasavam, treptim i molim da mi ovde bude dano da suzama omijem bezbrojne grehe
moje i da se unekoliko oĉistim pre nego što ispitam onaj sveproţdirući i beskonaĉni oganj.
Vi se, pak, nalazite u podvizima i borbama za vrline. Stoga slušajući i razmišljajući o
reĉenome vi imate radost i cvetate ţiveći u Gospodu. I premda je ono što vas okruţuje
tuţno, vi gledajte na veĉnu nagradu, revnujte bez lenjosti i malodušnosti i privedite kraju
tok svoj.

2) Evo nastupa sveta ĉetrdesetnica, tj. prosvećujući i oĉišćujući period ĉasnih dana.
Neka se niko ne straši i ne lenji. U ovo vreme su slatki umiljenje, uzvišavanje sveštenih
pomisli, izobraţenje nebeskih zrenja, oĉišćenje srca i tela, odbijanje skverni strasti i suzno
omivanje pred Bogom u skrušenosti. Oraspoloţimo se da ove dane primimo kao vreme
telesnog i duševnog upokojenja i utehe, ĉak više duševnog negoli telesnog. Ovo vreme
jeste vreme setve. Sve što se seje u telo preokreće se u truleţnost, od ĉega ostaje samo
potpaljivanje pohote koje proizvodi ţivotinjsku i beslovesnu uzavrelost krvi. O, koliko smo
mi ljudi u zabludi što se staramo o prolaznom i što smo priljeţni za nepostojano! U
duševnoj, pak, setvi ne propada ništa od onog što se primi, ništa ne odlazi uzalud, ništa se
ne gubi, već se sve ĉuva i sve hrani zaista besmrtnom hranom vaše ĉasne duše. U njoj je
radost, mir, vera, nada, ljubav, prosvećenje, oĉišćenje, osvećenje i najzad oboţenje.
Nemojmo, uostalom, dozvoliti da se u odnosu na telo pruţamo u preteranosti i da
skrećemo od ustanovljenog poretka, već idimo carskim putem i u odnosu na hranu, i na
piće, i na bdenje, i na usamljivanje, i na spavanje na goloj zemlji i na ostalo. Naroĉito
budimo revnosni u smiravanju boţanstvenim smirenjem, te da nelicemerno slušamo i sa
korenom odsecamo svoju lukavu volju, kao što je i odsecamo. Dejstvujući na opisani naĉin
u tihosti i ljubavi, vi ćete, ispunjeni Duhom Svetim, ući u svetle dane Svetog Vaskrsenja
Hristovog. Eto šta vam napominjem kao duţnik i šta ću napominjati. Ispunite zapovesti i
smirenu reĉ moju te će vas zapeĉatiti Duh Sveti svojim peĉatom.

59.

1) Pošto sam prebivao u svetskoj sujeti, ja sam zablagodario Bogu što sam
zajedno sa vama pobegao od nje; 2) nema ništa blaţenije od našeg stanja i po

72

onome što je [naš] cilj, i po onome što se daje sada; 3) zavolimo Boga: jer, ima
li koga dostojnijeg ljubavi, i ima li uopšte blaţenije ljubavi; vi ste tome pristupili

i započeli, ali je kraj daleko; 4) telo treba umrtviti, naročito njegove pohote
izbegavanjem svega što moţe da ih izaziva (1, 67)

1) Prekjuĉe sam po naredbi našeg vladike izašao iz manastira i popeo se u
patrijaršiju, a potom [otišao] na carsku Liturgiju. [Kod njih] sam proveo ĉitav dan i video
prizore i lica, kruţenje svetskih dela i uţurbanost koja goni ljude, kao i njihovu
mnogopriĉljivost, mnogobriţnost i svetske razgovore. I sve se dešavalo u vreme svete
ĉetrdesetnice. Mene je [ono što sam video] udaljilo od obiĉnog nastrojenja. U ušima mojim
su odzvanjale strašne reĉi i oĉi moje su se rasejavale mnogim i raznoobraznim fantazijama.
I sada se reĉeno oseća u meni, te ja koristim sadašnje vreme da vam ga saopštim. Iz
zgusnutog oblaka padaju kapi kiše, a zbog pritešnjenog srca mog kapljale su suze iz oĉiju
mojih. Ja sam ispustio uzdah iz dubine srca mog i utišao uzburkanost mojih pomisli.
Molitvenim ushoĊenjem gore, ja sam zablagodario Gospodu i ublaţio vas koji ste izašli iz
sredine sliĉnih i odluĉili se od njih, odrekavši se ĉak i samog dodirivanja sa svetskom
neĉistotom. Vi prebivate na poprištu potĉinjavanja svakodnevno se boreći sa iskušenjima
trpljenja i duhom ushodeći na visinu vrlina bogougodnim nastrojenjem i ponašanjem.

2) Ima li šta blaţenije, poţeljnije i lepše od vašeg poloţaja i stanja? Vi ste zaista
ĉeda Hristova i sluge Boga i Oca, koji ste se odrekli od tela i krvi. Ciljevi ţitejskih ljudi su u
zemaljskom, a vaši - u nebeskom. Njima je svojstveno da se ovdašnjem raduju bez radosti,
da se ovdašnjim bogate bez osećaja bogatstva i da se ovdašnjim naslaĊuju bez utoljavanja
gladi naslaĊivanja. Ja o njima ne mogu da govorim drugaĉije. Kod vas je, pak, veselje koje
istiĉe iz nade, radovanje zbog obećanog u budućem veku, obogaćenje u veĉnom pri
siromaštvu u vremenom i okušanje nezamislivo slatkih duhovnih dobara pri skorbnom
uzdrţanju. Nemojmo ublaţavati, gledati, posmatrati i ţeleti ništa osim onoga što nam je
darovano po gornjem udelu i ĉime nas je obogatio Duh Sveti.

3) DoĊite i uznesimo slavu Onome koji nas je prizvao. PriĊite i zavolimo Onoga koji
nas je zavoleo. DoĊite i ropski posluţimo Njemu kako bismo se udostojili gospodarenja nad
svime. PriĊite i ubojmo se Njega kako bi nas se uplašio svet i zavoleli nas anĊelski likovi.
DoĊite i oĉistimo se od zlih dela i pomisli kako bi nas nepristupna Svetlost oblistala
munjom Duha i uzvela nas na visoku goru boţanstvenog ţivota, pokazavši nas ljudima kao
boţanstveni grad. Slušali ste šta neko od svetih otaca govori u Staračniku: ukoliko
uspoštujemo Jedinog, tj. Boga, svi će poĉeti da nas poštuju, kao što će nas susresti
suprotno ukoliko ga oţalostimo svojim gresima. I ko ne bi zavoleo Gospoda? I ko se ne bi
prilepio uz veliku i neprestanu Svetlost? Ko neće pojuriti prema velikom Podvigopoloţniku i
Vencedavcu? Ko ne bi hteo da sacaruje sa Svecarem vekova? Ko svemu neće pretpostaviti
usinovljenje Onome od koga je svako oĉinstvo na nebu u na zemlji, Ocu štedrosti i Vladici
svih? Ko neće porevnovati da zajedno sa Gospodom našim Isusom Hristom nasledi
opštenje sa Ocem koje se ne moţe reĉima opisati, u sluh smestiti i mišlju ispitati? Vi ste
izabrali reĉeno i zavoleli, izašli na poziv i došli, zapoĉeli teĉenje i dovršavate ga. Ipak, još
nije kraj podviga, još nije kraj trĉanja, još treba naporno trĉati, još nije isteklo vreme
takmiĉenja, kao štosu izrekla velika i zlatna usta Duha. Zar ne ĉujemo šta govori Pavle,
svetlost svetu i vaseljenski apostol: Ja, dakle, tako trĉim, ne kao na nepouzdano; tako se
borim, ne kao onaj koji bije vetar; nego iznuravam telo svoje i savlaĊujem ga, da
propovedajući drugima ne budem sam odbaĉen (1. Kor. 9, 2b).

73

4) Vidiš li šta je izrekao ĉovek Boţiji? Neophodno je umrtvljavanje i snaţno
porobljavanje neukrotivog konja tela. Pritesnimo ga i obuzdajmo ga. Ja mnogostrasni i
mnogogrešni vas molim da on ne pojede uzde, da ne zbaci konjanika, tj. um i da nas ne
uĉini podsmehom za neprijatelje naše. Izbegavajmo strma mesta kako bismo bezbednije
putovali. Shvatite, uostalom, šta govorim. Teško lukavom pogledu koji u dušu pušta otrov
greha. Teško kukavnoj drskosti koja brzo spaljuje dom vrlina. Teško mladićkim uzajamnim
osmesima bezbradih ili i bradatih, koji u jednom trenu svrgavaju u najdonja mesta strasti.
Teško sitom stomaku i mnogom spavanju, koji poraĊaju i umnoţavaju zloplodno seme
pohote. Teško onima koji se udruţuju po dvoje i tajno se sastaju radi sedenja i besede,
koji meĊusobno otkrivaju sramne pomisli navodno radi uzajamne koristi i pomoći, s
obzirom da je meĊu njima satana, a ne Hristos. Ogradite sebe strahom Boţijim i iznad
svega se uzvišavajte u svom nebeskom ushoĊenju.

60.

1) Ustanite i potraţite iscelenje kod Svelekara Gospoda; 2) naš ţivot je uzvišen
- anĎelski, a mi smo telesni i zemni; stoga se za uspeh u ţivotu od nas zahteva

veliki podvig (1, 68)
1) Ustanite i ispravite se, te hodite dobro vašim putem. Neka se onaj ko drema u
nemaru probudi za radinost. Onaj ĉije suse ruke opustile i noge hramlju na obe strane
neka poĉne pravo da hodi po stazama zapovesti Gospodnjih. Onaj ko je slep zbog strasnih
pomisli neka oĉi umije u kupelji suza i, progledavši bestrašćem, proslavi Gospoda. Onaj ko
je kao gubavac pokriven grehovnim krastama neka toplo pristupi Gospodu i svakako će
ĉuti: Hoću, oĉisti se (Mt. 8, 3). I oĉistivši se, već se ubuduće ĉuvaj gube. Onaj ko je gluv
dušom i slep umom neka ište sluh i govor i naći će s obzirom da Boţanstveno Slovo
isceljuje sve koji su rĊavi po unutrašnjem ĉoveku. Ovu reĉ ja upućujem onima koji su
nemoćni meĊu vama. Jer, zdravi nemaju potrebu za lekarom nego bolesni (Mt. 9, 12).
2) Ĉin našeg ţivota jeste veliki i preslavan. Ipak, do savršenstva se ne dolazi
jednostavno, nego uz mnogi znoj i podvig. I s obzirom da je boţanstven i anĊelopodoban,
on zahteva i velike napore i usrĊe. Jer, mi telesni hoćemo da se upodobimo bestelesnima.
Nalazeći se u svetu, mi revnujemo da ţivimo kao da smo na nebesima. Svezani sa telom i
krvlju, mi se prinuĊavamo da ţivimo kao besplotni i beskrvni. Jer, po apostolu, telo i krv ne
mogu naslediti Carstva Boţijega, niti raspadljivost nasleĊuje neraspadljivost (1. Kop. 15,
50). Stoga je nama neophodna velika ĉvrstina, velika paţnja i usiljena marljivost budući da,
apostolski govoreći: Telo ţeli protiv Duha, a Duh protiv tela; a ovo se protivi jedno
drugome (Gal. 5, 17). Pazite da ne dozvolimo da se u nama bolje potĉini gorem, te da ono
što treba da je gospodstveno u nama ne bude nadvladano ropskim strastima tela kako se
ne bi pokazalo da hodamo na glavi drţeći noge uvis.

61.
1) Prepolovljenje velikog posta; mi smo se potrudili i milošću Boţijom vidim
plodove; zablagodarivši, krenimo dalje; 2) Bog i anĎeli i svi sveti gledaju na

tečenje naše; potrudimo se, savlaĎujući prepreke i gledajući gore (1, 69)
1) Blagodat Duha Svetog nas je dobro dovela do polovine ĉasne ĉetrdesetnice u

kreposti i velikoj odvaţnosti. Ja verujem da će ona i ubuduće da ide sa nama sve do samog
ţivotvornog i svetlodavnog dana Vaskrsenja, dovodeći nas do ostavljenja grehova i do
većeg napretka. Okrenite se nazad i pogledajte kakvo je nekada bilo vaše stanje i kakvo je

74

postalo sada. Jedanput stekavši revnost za spasenje, duša se neosetno kreće napred i
ushodi na visinu vrlina, uzlećući na nebesa. I mi smo, bratijo, sa revnošću stupivši zajedno
u ove dane i odstranivši sve teškoće i prepreke, dobro i pravo hodili do sada postavši
drugi, zavolevši poredak i taĉno ispunjavanje zapovesti. Mi od ranije steĉenog nismo ništa
izgubili i samo smo se novim obogatili. Moje srce se razveselilo i obradovao se duh moj
stoga što su se umnoţili plodovi vašeg boţanstvenog dela i što se vaša sveštena revnost
udostojila boljeg udela, Apostol bi rekao: Svereĉeno, nije do onoga koji hoće, ni do onoga
koji trĉi, nego do Boga koji miluje (Rim. 9, 16). Njime nemoćni postaju silni i slabi se
opasuje snagom (Ps. 17, 33). Ipak, nemojmo se zadovoljiti onim što je već postignuto, već
se mladićki ustremimo napred. Neka se kao u orla obnovi mladost naša (Ps. 102, 5). Uvek
se krećimo dalje i napredujmo, ne smatrajući ni u šta meru steĉenog dobra ili stepena do
kojeg smo dostigli sve dok vratima smrti ne preĊemo od vremenskog ka veĉnome. I mi
ćemo, bratijo, zaista biti blaţeni i dobićemo udeo blaţenih anĊela.

2) Mi imamo veliku slavu i ĉast ukoliko ţivimo kao što treba po našem obrazu.
Gledajući na nas, Vladika svih se raduje i vesele se svi sveti. Kao što mi telesnim oĉima
posmatramo one koji se takmiĉe na trkalištu i Bog i sav anĊelski ĉin i sav sabor svetih
gledaju na nas i odreĊuju dostojanstvo onoga što ĉinimo. Hodimo, bratijo tom velikom
putanjom na stazi od zemlje na nebo, savlaĊujući suparnika našeg i poraţavajući ga kad se
usudi da nas napadne, odbijajući ga hrabrom odluĉnošću. On je plašljiv, nemoćan i
prezren, usled ĉega brat Boţiji Jakov uzvikuje: Usprotivite se Ċavolu, i pobeći će od vas.
Pribliţite se Bogu, i On će ce pribliţiti vama (Jak. 4, 78). Nemojmo se vraćati nazad ni u
ĉemu, što bi bilo nesvojstveno onima koji usiljeno hode. Nemojmo nastupati mlitavo, što bi
bilo nepriliĉno za one koji ţure da odrţe pobedu. Obnaţivši se, naprotiv i od dela i od ţelja
svojih i usmerivši pogled ka nebesima, dovršimo svoje teĉenje kako bismo mogli sa Pavlom
da kaţemo: Dobrim podvigom se podvizavah, put završih, veru odrţah. Sad me ĉeka venac
pravde (2. Tim. 4, 78).

62.

1) Naš poloţaj je sreĎen: čuvajte ga; 2) neka svako ispunjava svoje delo,
naročito ti, ekonome, a zatim i svi posle tebe: starešine neka dobro nareĎuju, a

potčinjeni neka rado slušaju; 3) volite epitimije i promene poslušanja;
strahovanja svetog Teodora u vezi sa razrešenjima (1, 70)

1) Neka je slava i zahvalnost Gospodu koji nas je sabrao i uklopio u jednomisliju i
jednoj volji. Stoga se usuĊujem da kaţem da je glava naša Hristos. Na Njega kao na
Naĉelnika i treba sve da usmeravamo i sve da obraćamo u Njegovu slavu. I niko neće biti
blaţeniji od vas ukoliko do kraja ne otpadnete od dobrog nastrojenja. Neka vam Gospod
da da uvek dobro meĊusobno opštite, sve više se ĉisteći, prosvećujući i neprestano krećući
napred, makar malim dodacima vrlina. Vaš poloţaj je sreĊen i vi treba da ga ĉuvate.

2) Neka svako ispunjava poslušanje kao što mu je zapoveĊeno. Neka svako pazi na
sebe i neka ne ustaje na druge. U svemu ĉuvajte poredak. Naroĉito ti, ĉedo ekonome, na
kome leţi veliko staranje, pazi da ništa ne ĉiniš iz pristrašća ili gneva, sa krotošću karajući
one koji se protive (2. Tim. 2, 25), tj. neposlušne. Apostol govori: [Nastoj] u vreme i u
nevreme (2. Tim. 4, 2). "U nevreme" razumi kao: "U svako vreme", tj. u svako vreme budi
paţljiv i bodar. Uostalom, budi kao i ja, premda sam oskudan u svemu. Ono što ja
dopuštam, dopuštaj i ti, i što ja ostavljam, ostavljaj i ti: ukoliko tuĉem, tuci i ti; ukoliko
štedim, štedi i ti; ukoliko sam milosrdan, i ti budi milosrdan; ukoliko milujem, i ti miluj;

75

ukoliko volim, i ti voli, kako bi ĉuo: Dobro, slugo dobri i verni, u malome si bio veran, nad
mnogim ću me postaviti; uĊi u radost gospodara svoga (Mt. 25, 21). Neka sliĉno postupa i
onaj ko sledi posle tebe, a potom i oni koji slede iza njega. Prekrasan je zakon da se
potĉinjeni ugledaju na naĉelnike, te da kod starešina izobiluje razumno staranje za sve, a
kod potĉinjenih da izobiluje pokornost, neprotivreĉenje, smirena poslušnost i hitro
ispunjavanje nareĊenog.

3) Zavolite epitimije i promene poslušanja i rukodelja sa uverenošću da oni koji vas
rasporeĊuju u vidu imaju vašu korist. Padajući u pregrešenja zbog moje nesavesnosti i
zbog mojih grehova, nemojte od mene traţiti prevremeno razrešenje. Jer, iako sam
grešan, ja sam postavljen za ĉuvara vezivanja pred Gospodom, koji mi je kroz [reĉi koje je
uputio] velikom i vrhovnom apostolu Petru rekao: I što sveţeš na zemlji biće svezano na
nebesima; i što razdrešiš na zemlji biće razdrešeno na nebesima (Mt. 16, 19). Pomilujte
me, ĉeda moja. Kako ću ja bilo kako razrešiti ono što je nerazrešivo i razdvojiti svezano?
Zar ne vidite sa kakvim strahom sam ja duţan da ĉinim pomenuto kako bih uvek imao
pomoć boţanstvene podrške u vezivanju i razrešivanju? Kako ćemo ugledati svetlost
rasuĊivanja koja bi uĉinila da naše nalaganje epitimija i rasuĊivanje bude u skladu sa
[voljom] Boţijom? Moţda je smelo, ali ja ću reći da po suštini stvari tako zaista i treba da
biva. Mene hvata strah i pokrivam se stidom kad govorim nešto sliĉno, moleći se da se ne
otvori zemlja i proguta me, ili da se ne podignu gore i pokriju me. Teško meni! Na kakvo
sam delo postavljen? Znajući reĉeno nemojte me primoravati. Jer, moţe se desiti da ja
razrešim, ali da Bog ne razreši, već odbaci moju molitvu, s obzorom da Preĉista Sila neće
sluţiti mojim nerazumnim porivima i razrešenjima. Naprotiv, On moţe da ne odobri moje
dejstvo i da me uzme iz sredine ţivih, kao Ilija. Neka vas Bog uveri, bratijo moja, da ne
govorim da bih vas oţalostio i da bih vas pritisnuo i stesnio vlašću, ĉuvajući stado Boţije
prinudno (1. Pt. 5, 2). Nebilo, Gospode. Kakvu bih imao korist od toga? Moja ĉitava briga
se odnosi na iznalaţenje svih naĉina za spasenje vas, tj. jaganjaca Hristovih i ovaca Boţijih.
I Gospod je u svojim pitanjima boţanstvenom Petru tu brigu oznaĉio kao prvi i najveći
znak ljubavi prema Njemu (Jn. 21, 15). Sliĉne reĉi slaţući u srcima svojim i ĉuvajući ih
verno na svoje izgraĊivanje vi dobro hodite, radujući se u Hristu Isusu, Gospodu našem.

63.
1) Otpraznovavši Pashu krenimo dalje u duhu četrdesetnice kako ne bismo
potrošili ono što smo stekli za njeno vreme, već ga umnoţili; 2) predstavljajući
sebi gde idemo i šta ćemo dostići ne treba da popuštamo slastoljublju i da se
prilepljujemo za telesnu lepotu; 3) mi smo mnogo stekli za Pashu i pre nje:
stoga nije razumno bacati se na suprotno; 4) bratija odlaze jedan za drugim, a

ni mi nećemo ostati: stoga pazimo na svoje delo (1, 71)
1) Mi smo otpraznovali caricu dana, tj. Svetu Pashu, prosvetili se Boţanstvenim
Tajnama i primili osvećenje Duha u savezu mira i ljubavi duhovnoj. Sada opet zapoĉinjemo
hod u druge dane godine. I u njima se menjajmo dobrom izmenom, postajući bolji nego
ranije. Nemojmo dopustiti da se u bilo ĉemu vraćamo nazad, bešĉasteći podvig i duhovni
trud prethodnog ĉetrdesetodnevnog vremena, već pre ostvarimo ushoĊenje na ushoĊenje i
na prethodne vrline dodajmo druge. I ono što smo dobro stekli i zadobili u poboţnosti i
bezmeteţju, u zdravoumlju [tj. ĉistoti] i prostosrdaĉnosti, u postu ili nekoj drugoj revnosti
svakodnevno će ne samo ostajati celo, već i dobijati na veliĉini i savršenstvu.

76

2) Mi hodimo ka Bogu i pruţamo se ka Carstvu nebeskom, ka svetlosti, ţivotu,
neizrecivoj radosti, sladosnom i blaţenom raju, veĉnim obiteljima, divnim mestima slave,
anĊelskim horovima, likovanju svetih i veĉnom nasleĊu. Nemojmo dozvoliti da zaboravimo
cilj koji je pred nama, da oslabimo u usrdnosti u hoĊenju niti da se povedemo za
neumesnim pomislima. Nemojmo biti slastoljubivi, ni svetoljubivi, ni teloljubivi. Nemojmo
da nas zarobi lepota lica, hoda i osmeha. Gledajmo u sebe, kao što govori Grigorije
Bogoslov. Zar ne vidite kako je postradala Eva povevši se za krasotom grehovnog ploda?
Nemojmo da i mi postradamo sliĉno. Najzad, šta dobijamo od popuštanja pohotama i
strasnim privlaĉnostima? Ništa dobro, već samo unutrašnje rastrojstvo, te stid i sram pred
Bogom i ljudima.

3) Posle velikih posnih dana Bog te je uveo u Svetu Pashu i oţivotvorio priĉešćem
Svetim Telom svojim i Krvlju. Kako se kukavni usuĊuješ da Gospodu uzvratiš suprotno?
Kako sebi dozvoljavaš da se okrećeš ka nepriliĉnim delima? Zar ti Bog nije dao um? Zar te
nije stvorio razumnim? Zar nemaš mislene oĉi? Zbog ĉega da budeš beslovesan? Zbog
ĉega da ne gledaš nadesno u nezamislivu krasotu Gospodnju, ustremljujući se ka njoj
svom dušom? [Zbog ĉega] da svoj pogled skrećeš na leve stvari, na sramotu greha, na
neĉistote skvernih strasti? Budimo trezvoumni i um zanimajmo onim što vodi veĉnom
blaţenstvu. Njemu okrećimo svoje namere i napore.

4) Ja svoju reĉ vama ne upućujem neprestano da bih ĉešao vaše uši, niti da bih
ispunio trud oglašavanja, niti da bih ĉuo pljesak pohvale, već stoga što, obuzet strahom
zbog svog nastojateljstva, treptim za vaše spasenje. Mi sluţimo ţivoga Bora i nama se
priprema neumitno i nepotkupljivo sudište, kao i beskonaĉna presuda: Crv njihov ne umire,
i oganj se ne gasi (Mk. 9, 44). Stoga vam uzvikujem i kao da pripadam ka stopama vašim
moleći vas da ne dopustimo da nas poslednji ĉas zatekne nespremne, niti da kraj našeg
ţivota obuzme nerad. Ja neprestano vidim dejstvo tajne smrti. I pred licem našim, kao što
vidite, prolaze naša bratija. Videći reĉeno, govorite sebi u svojoj pomisli: "Šta smo mi? Zar
i sa nama neće biti isto? Da li ćemo još ostati? I ako ostanemo, dokle ćemo ţiveti? Zar i
nas ne ĉeka grob? Zar se ne vidi i naš grob, tj. poslednje leţište i stanište naše, puno crva i
nesnosnog smrada". Jer, koji je ĉovek koji će ţiveti i neće videti smrti (Ps. 88, 49).

64.

1) Mi smo se udostojili visokog zvanja; radujmo se, zahvaljujmo i radimo, te
neka svako podiţe svoj trud i sve trpi; 2) neka je mnogo lišavanja; meĎutim,
nama predstoji večni ţivot i Carstvo nebesko; zavolimo ta lišavanja i tecimo sa
oduševljenjem; 3) gledajte na primere svetih uzornih otaca; 4) gledajte na
primere onih koji su se proslavili u poslušanju; 5) podraţavajte ih da biste se

udostojili i njihovog udela (1, 72)

1) Mi treba da se radujemo stoga što nas je Bog prizvao i izabrao za svet ţivot. I
radujući se treba da zaboravimo na trud podviţništva, te da smatramo lakim sve skorbno
što se susreće na putu vrlinskog ţivota, oĉekujući buduće naslaĊivanje. Mi nismo dobili i
nemamo vojniĉko zvanje, ni graĊanski ĉin, ni dostojanstvo vojskovoĊe, ni carsku vlast koju
tako mnogi ţele, već nešto mnogo više od svega, tj. na delu, a ne na reĉima - najviši
nebeski ţivot. Apostol govori: Ako trpimo, s Njim ćemo i carovati (2. Tim. 2, 12). Dobivši,
dakle, od Boga veliko preimućstvo na dar, tj. bez našeg usrĊa, mi treba da se radujemo i
veselimo, da blagodarimo i molimo se, da sve ĉinimo i govorimo kako bismo ga saĉuvali i
uĉinili nedirnutim za mnogoobrazne napade koje na nas upućuje preispodnji svetodrţac.

77

Neka nam stoga, bratijo moja, na delu ispunjavanja duga koji leţi na nama, svaka skorb
bude prijatna i svaki trud sladak i poţeljan. Primajmo svako podviţniĉko lišavanje kao
naslaĊivanje, udaljavanje od sveta - kao pribliţavanje Bogu, otuĊivanje od zadovoljstava -
kao priĉešće nebeskim dobrima, teskobu uzdrţanja - kao široku trpezu.

2) Mi, doduše, pijemo vodu i jedemo suvarke, premaramo se radeći svojim rukama,
iznemogavamo u pomislima, gorimo na iskušenjima tela, razdiremo se ţeljama,
umrtvljavamo lišavanjima i u ţivotu prebivamo bez drugova i prijatelja, bez srodnika, bez
oca i majke. I zbog ĉega? Stoga što nam predstoji ţivot veĉni i što nam se priprema
Carstvo nebesko, naslaĊivanje mnogim i nezamislivim dobrima, sveblaţena besmrtnost,
bogatstvo slave i ĉasti i mnoštvo drugih dobara koje ljudski jezik ne moţe izobraziti.
Hodimo, dakle, bodro i usrdno, zavolimo podvige samoodricanja i znoj dobrog delanja kako
bismo dobili vence i stekli bogatstvo koje oko nije videlo, za koje uho nije ĉulo i koje u srce
ĉoveĉije niše došlo (1. Kor. 2, 9).

3) Mi treba da se saobrazimo sa ţivotom drevnih otaca naših, da idemo stopama
njihovih vrlina, da zavolimo njihova dela i da u sebi izobrazimo njihov naĉin ţivota. Veliki
beše naš zaĉetnik Antonije Veliki, koji je prvi savladao našeg neprijatelja i proputio put ka
podviţniĉkim pobedama. [Veliki] je i blaţeni i ravnoanĊelski Arsenije koji je dostigao najviši
stepen podviţniĉkih vrlina i koji je slava naša. [Veliki] je i svešteni i boţanstveni Pahomije,
koga imenujemo praocem našim. [Veliki] je i boţanstveni Ilarion koji je zasijao vrlinama
kao zornjaĉa koja isijava svako jutro. [Veliki] je i dobroslavni i svesveti Evtimije, koji je
istog imena sa blagoĉašćem, a sa njim i prepodobni Sava Osvećeni, svešteni i
ravnoanĊelski Teodosije i ostali najsvetliji svetilnici vaseljene.

4) PreĊimo reĉju i na one koji su pokazali najsavršenije primere poslušanja.
Uostalom, i navedeni su se proslavili pošto su se prethodno pripremili blagodaću
poslušanja. Na poslušanje bez razmišljanja nas savetuje sin svetlosti Dositej, bogodani
otac naš. Našu ljubav prema ocima rukovoditeljima potkrepljuje Domentijan,
bogoprosvećeni otac naš. U trpljenju uvreda i podsmeha uĉvršćuje nas Avakir,
bogoizabrani otac naš. Na smirenoumlje nas podstiĉe Zaharija, sveĉasni otac naš. Dobrom
izmenom nas menja Siluan, mnogoplaĉevni i mnogosmireni otac naš. Na usrdnost u
rukodelju nas pobuĊuje Jona trudoljubivi, obrazac ispunjavanja zapovesti Gospodnjih. Da li
se bez ţelje za podraţavanjem moţe pomenuti bogoljublje blaţenog Petronija,
brzoposlušnost boţanstvenog Atre i svetog Marka, i prostota Pavla sveĉasnog i smirene
vrline svih sliĉnih?

5) Ni jedan ĉas ne bi bio dovoljan da sve njih nabrojimo. I navedeni su dovoljni da
bi nas pobudili na revnost i na podraţavanje njihovih dela. Poĉnimo da dejstvujemo kao
što su oni dejstvovali i da se trudimo kao da smo uz njih, te ćemo dobiti njihovu pomoć. I
obogatićemo se sliĉno njima pravednim i prepodobnim delima, a zatim se javiti priĉesnici i
njihove slave i venaca u nebeskom Carstvu Gospoda našeg Isusa Hrista.

65.

1) Pomišljajući na ono što su pretrpeli proroci, apostoli i drugi sveti radi Carstva
nebeskog i mi budimo revnosni; 2) šta sve [čovek] neće preduzeti radi telesne

ljubavi; zar mi radi Gospoda nećemo sve podneti (1, 73)

1) Nemojte misliti da je neznatno delo dostići Carstvo nebesko. Radi njega se, kao
što je reĉeno, svi sveti potucaše u koţusima i kozjim koţama, u oskudici, u nevoljama, u
patnjama. Radi njega se oni kojih svet ne beše dostojan potucahu po pustinjama i gorama

78

i po pešterama i po jamama zemaljskim (Jev. 11, 37-38). Isaija je prerezan testerom,
Jeremija je spušten u blatnjavi rov, Jona je pogruţen u more i bio progutan od kita, Danilo
je predan lavovima da ga pojedu, tri mladića su baĉeni u ognjenu peć, Zaharija, Preteĉin
otac je ubijen maĉem, sam Preteĉa je takoĊe obezglavljen maĉem. I meni bi nedostalo
vremena da pripovedam o boţanstvenom Pavlu, koji kaţe da je bivao u trudu i naporu, u
gladovanju i ţeĊi, u zimi i golotinji (2. Kor. 11, 27), kao i u drugim bezbrojnim oskudicama,
te o svetom Stefanu koji je ubijen kamenjem, o bratu Boţijem Jakovu koji je ubijen kod
hrama. Kako bih ja nabrojao stradanja ostalih apostola, svetih muĉenika i podvige
prepodobnih otaca? Njima nema broja. Eto kako su se oni udostojili da dobiju obećana
neizreciva dobra na beskonaĉne vekove. I mi smireni se sliĉno podvizavajmo. Jer, po
boţanstvenom Vasiliju Velikom, poĉasti pripadaju onima koji se trude, a vence nasleĊuju
pobednici. Ostanimo borci i obnaţimo se kao oni koji su uvek spremni za borbu,
suprotstavljajući se protivniku. Nemojmo odstupiti pred teškoćama, nemojmo odustati
zbog udaraca i nemojmo se okrenuti nazad. Neka revnost kao oganj gori u našoj
unutrašnjosti i ništa se neće zadrţati pred oĉima našim. Pobeći će i demoni koji se, po
pisanome, tope kao vosak pred licem ognja duhovnog (Ps. 67, 3). I ljudi će se uplašiti, ili
barem postideti. Prešavši sve, mi ćemo uzići [na mesto] našeg ţivota i našeg neizrecivog
pokoja.

2) Mi ĉesto vidimo kako onaj ko je obuzet telesnom ljubavlju sve trpi i preduzima
svaki napor imajući u vidu jedino zbliţavanje sa licem koje je zlo poţeleo. On se ne
nasićuje hranom, niti se zadovoljava pićem, niti se uspokojava snom. On ne ţeli ni ništa
drugo prijatno i utešno, već je, bedni, gotov i na sve druge napore i lišavanja ĉak do krvi. I
šta će steći i urizniĉiti? Samo pogibao duše svoje u geeni beskrajnog ognja. A zar mi radi
tople ljubavi prema dobrom, prekrasnom, neizrecivom i najţeljenijem Hristu Bogu našem
nećemo pokorno da prebivamo pod igom blaţenog i svetog poslušanja sve do starosti,
podnoseći svaku skorb i svaku strelu pomisli, ili strasti, ili uvrede, ili napada, ili iskušenja, ili
lišavanja, ili vreĊanja, ili prezira, ili poniţenja, ili ocrnjivanja, ili bilo ĉega sliĉnog? Mi smo
slovesna bića i ne treba da se upodobljavamo beslovesnoj stoci. Kao što smo zapoĉeli i
dovde hodili sa uspehom, dostigavši izvesnu meru, mi treba i dalje bodro da teĉemo kako
bismo blagouspešno okonĉali svoj put u Gospodu.

66.

1) Meni je Bog vas uručio; stoga i revnujem u vašem poučavanju; 2) molim vas
da se spasavate: spasavajući se i mene spasavate (1, 74)

1) Mogu li ja imati neki vaţniji posao od vašeg blagoustrojstva, s obzirom da ste
moje stado, moj udeo i moje nasleĊe? Onaj kome smrtni car poveri vlast nad narodom ili
vojskom pokazuje svakodnevno staranje kako ne bi dopustio nešto neugodno caru i
doţiveo neku štetu ili kaznu. Kako bih se i ja ubogi, koji sam primio starešinstvo nad vama,
zaista Hristovim vojnicima, mogao predavati nemaru ĉak i na jedan ĉas (a da ne govorim o
jednom danu, mesecu ili godini), i kako da ne pokazujem svo staranje o vama reĉju i
delom, premda i jesam oskudan u svemu? Eto zbog ĉega ja, premda i nedostojno i
skromno, napominjem, i saopštavam, i savetujem, i nastojim, i molim vas, koji ste moje
srce, moja svetlost i moja pohvala da hodite dostojno vašeg zvanja.

2) Ja osećam veliku radost kada pomišljam na spasenje svih vas i na veliku
nagradu zbog toga. Sa druge strane, mene obuzima veliki strah i trepet kada predstavim
sebi kakav mi predstoji odgovor za svakog od vas. Pomozite mi, ĉeda moja, i spasavajte

79

se, bez obzira na ubogost i slepoću rukovoditelja kako biste zajedno sa sobom spasli i
mene ubogog. Spasavajte se revnosno ispunjavajući sve što vam se nalaţe i što se polaţe
na vas. Ĉuvajte poslušanje bez razmišljanja, bogopodraţavajuće smirenje, krepku veru,
prosvećujuće otkrivanje [pomisli], istrajnu revnost u delanju, poboţnu paţnju na
psalmopojanju, neopterećujuće uzdrţanje, skromnost u odevanju, izbegavanje drskosti,
udaljavanje od smeha i sporenja, odbacivanje [ţelje] za isticanjem i uzajamnu ljubav.

67.

1) Voleći vas, ja se radujem kad napredujete i ţalim kad vidim nekakav nered;
2) vi ste se udostojili velikog zvanja i radi njega ste sve ostavili; stoga će svako
od vas čuti: UĎi u radost. . . ; 3) mnogo je onih koji bi ţeleli da budu kao vi, ali

ne mogu; stoga dajte slavu Bogu i budite ispravni (1, 75)

1) Jednom ću biti duţan da zaćutim savršenim ćutanjem. Ipak, dok je disanja u
nozdrvama mojim ja neću prestati da vam po svom dugu napominjem ono što smo duţni,
premda sa toplom ljubavlju prema vama. Vi ste ĉeda moja po proizvoljenju i blagodati
Boţijoj. Stoga me obuzima velika radost kada vidim vaš poredak i blagoobraznost, te vaš
spasonosni ţivot. Tada se ja okriljujem dobrom nadom i hodim kao neki car, slaveći Boga.
I tada me ništa drugo ne veseli. Kada, pak, vidim nered meĊu vama, mene kao da pokriva
neka gora, te pokunjene glave hodim kao ubijen, ţaleći i prekorevajući se zbog rĊavog
nastojateljstva nad vama. Tada govorim sam sebi: "Od takvog nastojatelja moţe li biti šta
dobro, kao što se nekada govorilo o Nazaretu". Poţalite me, ĉeda moja, i dajte mi da se
uvek radujem i slavoslovim Boga za vas, za vaš napredak i vaš dobri udeo.

2) Vi ste stupili u zaista sveto zvanje, obukavši se u prepodobni ţivot, pribrojavši se
anĊelskom ĉinu i ĉuvši i pošavši za Boţanstvenim glasom: Ako hoćeš savršen da budeš, idi
prodaj sve što imaš i podaj siromasima. . . pa hajde za mnom (Mt. 19, 21). Na taj naĉin
ste se raspeli svetu i već niste od seeta. Kad biste bili od sveta, svet bi vas ljubio, a kako
niste od sveta, zato vas moţda mrzi svet (Jn. 15, 19), po reĉi Gospodnjoj. U onaj dan vi
ćete se sa svetim apostolima pohvaliti Gospodu, govoreći: Eto mi smo ostavili sve i za
tobom pošli (Mt. 19, 27). Mi ni oca, ni majku, ni braću, ni sestre nismo zavoleli više od
tebe, već sve smatrasmo za trice (Fil. 3, 8), drţeći da je veće bogatstvo steći tebe jedinog.
Da li ja laţem? Zar ne govorim istinu? Zar vi niste tako postupili na delu? Stoga ćete ĉuti:
Hodite blagosloveni Oca moga; primite Carstvo koje vam je pripremljeno od postanja sveta
(Mt. 25, 34), ili: Dobro, slugo dobri i verni, u malome si bio veran, nad mnogim ću te
postaviti; uĊi u radost gospodara svoga (Mt. 25, 21), ili nešto drugo podobno.

3) I zar se vi ne radujete što ste se udostojili tako velikog blaga i što ste stupili u
divni i neboţiteljski ţivot? Zar ne pevate sa Davidom: Šta ću uzvratiti Gospodu za sve što
mije dao (Ps. 115, 3). Da. No, dodajte i ostalo: Ĉašu spasenja primiću (Ps. 115. 4), što
oznaĉava spremnost da se prolije muĉeniĉka krv ukoliko je neophodno. Zaista, mnogo je
lica koji bi ţeleli da vide ono što vi vidite, da ĉuju ono što vi ĉujete i da dobiju ono što ste
vi dobili. MeĊutim, ili radi vezanosti sa ţenom, ili radi dece, ili radi telesnog druţenja, ili
radi svetske slave, ili radi bogatstva, ili radi ţitejskih obiĉaja, ili radi drugih raznih
uobiĉajenih poredaka spoljašnjeg ţivota oni nemaju snage da se odvoje od zemaljskog i da
se ustreme ka nebeskome. Oni po spoljašnjoj vidljivosti jesu sretni, dok su po unutrašnjem
stanju obremenjeni mnogim ţalostima. Uznesimo slavu Bogu i budimo revnosni da svagda
dobro dodajemo dobru i bogougodno bogougodnom kako bismo se usavršavali i prebivali u
uzajamnom miru i saglasnosti, u dobrom ustrojstvu ĉak do najmanje reĉi, lakog pokreta,

80

pogleda, koraka i kako bismo uvek bili spremni za blaţeni ishod vratima smrti u blaţeno
nasleĊe naše na nebesima.

68.

1) Svet se sastoji od ništavne sujete; naš, pak, cilj je visok i trudovi mnogo
plodni; 2) ko nam je dao silu da se odreknemo (sveta); Bog je blagoslovio našu

ţelju; stoga budimo verni izabranom putu (1, 77)

1) Neka je slava Bogu koji nas je izabrao iz utrobe majke naše na sveto zvanje i
prizvao na divnu i blaţenu visinu monaškog ţivota. Smelo je reći (premda ne i tuĊe
ciljevima monaštva) da je nama zaista dano da razumemo tajne Carstva nebeskog više
negoli oni koji ţive u svetu. MeĊu njima mnogi gledajući ne vide i ostaju slepi umom zbog
zemaljskih dela koja ih zanose. Jer, šta je s njima? Oni ublaţavaju bogatstvo i brzoprolaznu
slavu, raduju se utehama i zadovoljstvima, naslaĊuju se mirisima i mastima, vinom,
mekanom odećom, lepim konjima, mnoštvom robova, veliĉanstvenim kućama, bljeskom
dragog kamenja i drugom raznovrsnom sujetom. Oni se smeju, igraju, skaĉu kao koze,
presićuju se i debljaju se kao [ţivotinje] koje se spremaju za zaklanje. Ja se neću dotaći
mnoštva njihovih drugih grehovnih obiĉaja, niti govoriti o onome što izazivaju i
prouzrokuju. U njima oni imaju svoju pohvalu, gordost i utehu, ali ne i oni koji su, po
apostolu, raspeli telo svoje sa strastima i pohotama, tj. oni koji su Hristovi, koji su, kao i
mi, sluge i ĉeda Gospoda našeg Isusa Hrista (Gal. 5, 24). Naše ţelje su drugaĉije i naše
raspoloţenje je usmereno na druge stvari. Mi ištemo utehe i sladosti koje su iskonski
ĉoveku naznaĉene u raju i kojih smo se lišili zbog svoje nesavesnosti. Radi njih mi
prihvatamo naĉin ţivota drevnih otaca koji su se potucali u koţusima i kozjim koţama, u
oskudici, u nevoljama, u patnjama, kojih svet ne beše dostojan (Jev. 11, 37-38). Mi se
udaljavamo od prelesnog sveta i pristupamo Bogu, gledajući i stremeći gore. Odvajajući se
od svega, mi postajemo gospodari nad svime. Eto uzvišenosti našeg zvanja.

2) Ko nas je otrgao od tela i krvi, od roditelja, srodnika i poznanika, gradova i sela i
od svega sa ĉime smo se srodili od detinjstva? Ko nas je oraspoloţio da se predamo u
sluge duhovnim ocima i igumanima i da stupimo u svakodnevne podviţniĉke napore u
uzdrţanju, bdenju i spavanju na goloj zemlji? Ko nas je prosvetio i nauĉio da ne cenimo ni
zlato, ni srebro, ni ukrašenost, ni uzvišenost, ni carsku krunu i porfiru, te da smatramo
ĉasnijim da se obuĉemo u dronjke i krpljenju odeću negoli u blještave odore? Ko nam je
dao silu da se odrešimo od svega ĉulnog i telesnog i da poĉnemo da se upodobljavamo
gornjima kroz devstvenost, ostajući ĉisti i nepokvareni sliĉno anĊelima? Sve nam je
darovao Bog stoga što smo zavoleli Njega jedinoga i poţeleli buduća dobra, veĉnu slavu,
neizrecivu radost, neprestano veselje, nepotrošivo bogatstvo i sve što je od vajkada
obećano blaţenim ocima našim i pripremljeno za sve koji su revnovali da mu ugode. I kad
smo se već rešili i opredelili i kad smo izabrali, potrudimo se da istrajemo strogo pazeći na
sebe kako se ne bismo vratili nazad i u dan nevolje se našli iza svetovnjaka. Postarajmo se
da ostanemo ĉisti i sve više se utvrĊujmo u devstvenosti, ne dopuštajući raspuštenost ni u
umu, ni u oku, ni u srcu, ni u telu.

69.

1) Treba trpeti sve neprijatno što susretnemo, te ćemo biti dostojni da stanemo
u red mučenika; 2) ištite Boga, budući zadovoljni uniţenim stanjem na zemlji,

slično Spasitelju (1, 78)

81

1) Ja sam duţan da bdim nad dušama vašim, danonoćno se brinući o vama i
naziĊujući vas reĉju i delom kako bih vas uzveo u neophodnu meru savršenstva. Ipak, ni vi
nemojte spuštati ruke. Jer, ukoliko ja, koji se nedostojno imenujem vaš uĉitelj, nešto trpim
radi vas, i vi ste takoĊe duţni da radi mene i jedni radi drugih trpite, sazlopateći se i
sanevoljujući. Vi reĉeno ne treba da smatrate neĉim stranim i ne treba da beţite i padate
duhom pri nadolazećim skorbima. Mi se još nismo suprotstavili do krvi boreći se protiv
greha (Jev. 12, 4), mi još nismo prošli kroz oganj i vodu (Š. 65, 12) kao sveti muĉenici i još
nismo izranavljeni i ozleĊeni kao prepodobni i pravedni. Kako ćemo se mi u budućem veku
pohvaliti da smo stradali za Hrista kada hrabro i blagodušno ne podnosimo ĉak ni male
neprijatnosti koje nas susreću: ni prekor, ni postiĊenje, ni oskudicu u hrani, ni bešĉašće, ni
prezir, ni suhojedenje, ni oskudno piće, ni odrpanu odeću, ni napor poslušanja, ni rano
buĊenje na sluţbu, ni stojanje na psalmopojanju, ni ispunjavanje naloţene epitimije? Da,
ĉeda moja, blagodušno trpimo sve teško i neprijatno kako bismo po pravdi pevali sa
Davidom: Trpeći potrpeh Gospoda, i kako bismo se po milosti Boţijoj udostojili da kaţemo:
I obrati na me paţnju, i usliša moljenje moje (Ps. 39, 2). U budućem veku prineće se razni
plodovi: triblaţeni muĉenici [će prineti] krv, prepodobni oci - svoje velike podvige i vrline, a
mi - smireno trpljenje svega reĉenoga. I ja dobro znam da nećemo biti lišeni njihove ĉasti,
kao što nas uverava boţanstveni Antonije.

2) Traţite Boga iznad svega i ţiva će biti duša vaša (Ps. 68, 33). Traţite lice
Njegovo svagda kako bi se odrazilo u vašem ĉistom srcu (Ps. 104, 4). Spominjite ĉudesa
Njegova koja je uĉinio (Ps. 104, 5) meĊu nama ranijih godina i koja sada ĉini,
umnoţavajući naše bratstvo, hraneći nas i ne lišavajući nas niĉeg neophodnog za ţivot. I
za sve što nam ĉini mi treba da mu doliĉno uzvratimo. On od nas jedino ište da ga se
bojimo i da ga volimo svim srcem i svom mišlju svojom, po mogućnosti podraţavajući
Njegov ţivot u telu. On je sišao sa nebesa i bio stranac na zemlji kako bismo se i mi svojim
pomislima odvojili od svojih pohota. On je poslušao svog Oca kako biste i vi bez roptanja
slušali mene nedostojnog. On se smirio ĉak do smrti kako biste se i vi urazumili da isto
delate, poniţavajući sebe i smiravajući se u mislima, reĉima, delima i pokretima. Istinska i
boţanstvena slava se sastoji u [okolnosti] da smo neslavni meĊu ljudima Boga radi. Ĉast i
dobro ime monaha se sastoji u [okolnosti] da ga bešĉaste radi Boga i da ga ubrajaju meĊu
bešĉasne. I Spasitelj naš i Bog je noseći telo izabrao smireno i poniţeno [stanje] kako bi
posramio slavne i bogate meĊu ljudima. Stoga se raĊa u pećini, polaţe u jasle, naziva
sinom drvodelje, imenuje nazorejem, odeva u hiton sa prostim plaštom, hodi peške i
umara se. Stoga mu Jevreji prete kamenovanjem, stoga ga vreĊaju, hvataju, raspinju,
probadaju kopljem, polaţu u grob. Potom On vaskrsava kako bi nas podstakao da sliĉno
Njemu sve podnosimo pred licem anĊela Njegovih i kako bi nas najzad ovenĉao u Carstvu
nebeskom.

70.

Šta od vas Bog zahteva: odricanje od svoje volje i pokoravanje jednoj volji
nastojatelja; stoga nemojte da se usuĎujete da se odvajate od drugih ni u

čemu, čak ni u dobru (1, 79)

Šta ja od vas traţim, ili pre - šta od vas zahteva Vladika svih i Bog naš? Ništa drugo
do da se dobro potĉinjavate i da bez premišljanja pokazujete poslušanje ĉak do krvi. Vi
uopšte ne treba da se uklanjate od poslušanja s obzirom da ste pred svetim anĊelima
obećali i nastrojili se da po njemu ţivite i delate. Vi sami znate šta su izrekla vaša usta i

82

kakve ste zavete dali kada sam postrigavao svakog od vas i oblaĉio u odeću veselja i
radosti, te razrešavao vaše padove koji behu nerazrešeni sa nesumnjivom nadom da
mojim donjim smirenim razrešenjem i Bog gore razrešava. Otkuda su, pak, meĊu vama
nerazumne pomisli, nerasudljivi sudovi, beslovesne reĉi i neumesni prohtevi izuzev
zapoveĊenog i ustanovljenog u ime Gospoda našeg Isusa Hrista posredstvom mog i vašeg
oca i sa saglasnošću i vaših prethodnika? Jedan ţeli da posti kako hoće, drugi da se drţi
bezmeteţja kako mu je ugodno, jedan da se uĉi onome što mu se sviĊa, drugi da zauzima
duţnost oko koje se preganja. Zatim, postoje samovoljni planovi i liĉno preduzetništvo,
usled ĉega dolazi do opšteg raspadanja. Zar smo se mi radi toga sjedinili? Zar se Hristos
razdeli. . . Ili se u ime Pavlovo krstiste (1. Kor. 1, 13). Ove reĉi se dobro odnose na one
koji, povuĉeni svojim posebnim ţeljama, ne gledaju i ne obraćaju paţnju na jedinstvo na
koje ukazuje moja smirenost uz potpuno razmatranje dela. Bog od nas ne ište i ne ţeli
ništa veliko i divno, već jedino da ĉuvamo opšteţiće na koje nas je prizvao i da, i pored sve
moje nedostojnosti i mnogogrešnosti, ţivite i delate saglasno sa voljom i rukovoĊenjem
pastira koga vam je dao u slavu Njegovog mnogopoklanjanog imena. Eto poprišta na kome
moţe da se projavi vaša veliĉina i divota, ili, bolje reći - muĉeniĉki podvig vaših ĉasnih
duša. I nije ĉudo što se podvrgavate iskušenju. Ipak, nemojte dozvoljavati da ono ovlada
vama na ugodnost Ċavolu i nemojte obraćati paţnju na lukava i zla nagovaranja našeg i
Boţijeg neprijatelja. Naprotiv, pazite jedino da sve trpite do kraja, da se bogatite
smirenjem i napredovanjem u ljubavi, da se ne istiĉete, da ne podiţete obrve, da se ne
gurate napred, da niste surovi, da ne pokrećete svaĊe i prepiranja na štetu slušalaca.
Stojte, dakle, opasavši bedra svoja istinom i obukavši se u oklop pravde, i obuvši noge u
pripravnost za blagoveštenje mira (Ef. 6, 14-15). I neka vam Gospod Bog bude na pomoći i
neka vas spase.

71.

1) Uzroci greha su gordost i neposlušanje; od njih dolazi svaka nevolja;
naprotiv, od smirenja i poslušanja dolazi svako dobro; 2) vi koji ste nam došli
od znatnih i bogatih nemojte da se uzdiţete, nego se smiravajte i podraţavajte
Gospoda, koji se smirio radi nas; 3) uhvatimo se bogopodobnog ţivota (1, 80)

1) Pazimo da se ne razbolimo dušom i udaljujmo se od uzroka koji raĊaju bolesti,
ĉime ćemo izbeći i zlo koje ih prati. Prvi uzrok duševne bolesti jeste gordost, zbog koje je i
Danica (koji isijava izjutra) otpao. Drugi uzrok je neposlušnost, zbog koje je iz raja sladosti
bio izgnan prvosazdani. Iz dva uzroka su proizašli mnogi rodovi i vidovi mrskog greha.
Onaj ko ţeli, dakle, da se naslaĊuje dobrobićem neka bude dalje od gordosti, obukavši se
u smirenoumlje i poslušanje bez premišljanja. I on će imati radost i veselje u glavi. Koliko
će dobara privući ta dobra riza? Mir, krotost, poštovanje, poverljivost, ustupanje bez
prepiranja i sve dobro, prijatno i poţeljno što inaĉe odlikuje istinskog ĉoveka Boţijeg.

2) Vi koji ste došli iz gordeljivog ţivota nemojte misliti visoko. Postavši smireni u
ţivotu po Bogu nemojte se veliĉati što ste nam došli iz znatnog roda i nemojte se hvaliti
onim što je kod vas bilo ranije. Jer, moţda ste vi siromašni i oskudni Boţanstvenom
blagodaću. Gledajući na Hrista, Gospoda i Boga našeg, istinski bogatog Vladiku svega,
druţite se sa smirenim (Rim. 12, 16) pomislima i osećanjima, podraţavajući ga. On je bio
siromašan po spoljašnjosti i poslušan roditeljima. On je hodio peške, ĉesto se umarao,
vreĊan, ne uzvraćaše uvredom i stradajući ne prećaše (1. Pt. 2, 23). On je podnosio
udarce u obraz, ne istiĉući se odelom i zadovoljavajući se jednim hitonom sa plaštom.

83

Spavao je na travi ili na goloj zemlji. Hleb i tekuća voda su zadovoljavali Njegovu potrebu
za hranom. I kakvi smo mi podraţavaoci Gospoda ukoliko se opterećujemo i iscrpljujemo
premda sada imamo svega u mnogo većoj [meri]?

3) Stoga vas molim da se hrabro latimo bogopodraţateljnog ţivota. Mi koji smo
došli iz (svetski) neznatne i siromašne okoline uopšte nemamo izvinjenja ukoliko se
opterećujemo i skorbimo zbog hrane, ili odeće ili drugih potreba koje udovoljavamo
podjednako sa drugima. Neka se svako seća šta je bio i šta je postao. Uostalom, je ni prve,
ni druge ne ţelim da odvojim i razlikujem. Jer, vi ste svi jedno. Ja vam govorim [sa ciljem
da vas ubedim] da svi podjednako i rado ispunjavate ono što vam se nalaţe i da ne
rasuĊujete o uzrocima mojih naredaba.

72.

1) Epitimije i druge mere ispravljanja su spasonosne: one su put u raj; 2)
uopšte, naš poslušnički ţivot u opšteţiću je najspasonosniji (1, 81)

1) Za nas je bolje da se ovde ukratko oţalostimo, da budemo kaţnjavani i osetimo
teskobu, a da se tamo radujemo i poţivimo u veselju i prostranosti. Mi treba rado da se
potĉinjavamo kaznama i da volimo one koji nas ispravljaju. Jer, kada se uklanjamo od puta
Boţijeg mi treba da primimo spasonosna lekarstva zbog zla koje nam je priĉinjeno. Meni
izgleda da su stoga naši sveti i ĉovekoljubivi oci, pokretani boţanstvenom ljubavlju,
upotrebljavali razne stroge mere kako bi spasli svoje poslušnike. Oni su nalagali epitimije,
odluĉenja [od Svetog Priĉešća], pa ĉak i telesne kazne imajući u vidu ne samo spasenje
onoga ko je zgrešio, nego i njegovih savremenih i potonjih svedoka. Jer, mnogi se i zbog
straha od ljudi vraćaju na dobro. Prema tome, ukoliko pretrpite moj teret uveravam vas
pred licem ţivog Boga da ćete se spasti u Carstvu nebeskom, iz koga je pobegao bol, tuga
i uzdisanje. Ukoliko podnesete breme potĉinjavanja oslobodićete se od grehovnih strasti i
poteći ka usinovljenju Boţijem. Ugasite raspaljivanje ploti i udostojićete se da pijete
prohladnu i ţivotvornu vodu u veĉnom ţivotu. Dobro završite put poslušanja i dobićete
pobedne vence od velikog Cara.

2) Veliko je i slavno opšteţiće. Njegovo breme je teško i lako, kao i Hristovo breme,
po Njegovoj reĉi. O reĉenome svedoĉi samo delo i istina. I neka niko ne ublaţava i ne
naziva istinskim poslušnikom ni stubnika, ni zatvornika, ni pustinjaka. Ja sam rekao
"istinskim" s obzirom da je istinski poslušnik samo onaj ko je dušu svoju predao
nastojatelju i prebiva pod njegovom voljom sve do krvi. I mi treba da se radujemo i
slavimo pošto smo dobili takvo blago: ono je veoma divno. Onome ko ţivi zasebno ne
treba se diviti, premda i ţivi ispravno. Poštujmo naš ţivot i ĉuvajmo iskreno poslušanje do
smrti. I nemojmo gledati da li nas drugi hvale ili kude. Ukoliko se bojimo Boga, nećemo se
bojati ljudi i nećemo biti pobeĊeni njihovim napadima. Imajući u vidu svoj visoki cilj
hodimo putem Gospodnjim i On će upraviti naš hod.

73.

1) Put je teţak i skorban, ali [nas] stoga očekuju bezmerne utehe; potrpimo; 2)
i svi oci su trpeli; sada se oni teše, zaboravivši [na skorbi]; podraţavajmo ih; 3)
ukoliko si čuo oštru reč, pretrpi: i Gospod je trpeo; smatrajući sebe poslednjim,

ti ćeš i rečeno i sve drugo skorbno podneti (1, 82)

1) Stojte u borbi, u svom podvigu potĉinjavanja i u svom muĉeniĉkom poslušanju.
Iz dana u dan prohodite vreme sadašnjeg ţivota i obogaćujte duše svoje vrlinama kao
zalog za Carstvo nebesko, rizniĉeći obećana i neizreciva dobra. Tesan je i skorban put

84

Boţiji, ali je široko i prostrano spokojstvo koje nas oĉekuje. Demonske strele su raspaljene
i jedna za drugom padaju na dom naše duše, ali ih rosa Duha gasi i na nas usmerava vodu
koja teĉe u ţivot veĉni. Teskoba i skorb, mrzovolja i malodušnost, napor i znoj, umor i
iznemoglost, ponekad i izobliĉavanja i prekori jesu naš udeo. MeĊutim, zbog njih se nama
rizniĉi neizreciva radost i bezmerno veselje. DoĊite i hrabro pretrpimo malobrojne dane
borbe da bismo se ovenĉali vencem pravde.

2) Naši triblaţeni oci su, provodeći svoje dane, podigli [velike] napore u postu,
bdenju, suzama, molitvama i svakom zlopaćenju. Sada, pak, kod njih nema nikakve ţalosti
zbog prošlosti: oni su primili neizrecivu radost i sveblaţeni pokoj. I mi treba blagorazumno
da gledamo na skorbi koje ponekad nailaze na nas, smatrajući ih ništavnim ili snom i
prolaznom senkom. Nemojmo dopustiti da od njih padamo duhom. Naprotiv, uopšte ih ne
gledajući, mi sa mladalaĉkom bodrošću treba da ispunjavamo zapovesti Gospodnje. Neka
nas ne ţalosti borba, niti poniţava uvreda, niti smućuje izobliĉenje, niti lomi ogorĉenje, niti
nadima gordost. Dole spuštajući oĉi, mi gore treba da ustremljujemo dušu i da smo blagi,
tihi, trpeljivi i meĊusobno popustljivi.

3) Desilo se da je neko rekao oštru reĉ. Zašto se, pak, ti skorbiš zbog uvrede? Zar
Hristos Bog naš nije ĉuo: Demon je u tebi (Jn. 7, 20) i prećutao. On je bio vreĊan
[tvrdnjom] da demone izgoni pomoću Veelzevula (Mt. 12, 24), ali se nije smutio. Mi se,
pak, iako smo po prirodi ništavni i po ţivotu dostojni svakog prekora, pri najmanjoj
uvredljivoj reĉi odmah kostrešimo kao jeţevi. Zbog ĉega radije ne okušamo od sladosti
smirenoumlja? Zbog ĉega ne stiĉemo opit dobrog potĉinjavanja? Zbog ĉega se ne laćamo
oruţja istinskih monaha? Ta oruţja nisu ĉisto pisanje, ni slatko pevanje, ni bele ruke, ni
visina rasta, ni urednost, ni razneţenost, ni nadmeno svetsko nastupanje, ni velereĉitost, ni
smela reĉ, ni protivreĉenje niti nešto drugo sliĉno, već - osećati se poslednjim, sve smatrati
višim od sebe, biti spor na reĉi, a naroĉito uvredljive, ne biti lakomislen, već paţljiv, truditi
se oko onoga što je smireno i njime se upravljati, biti pomirljiv, ljubazan, a naroĉito bez
zavisti. Vi, uostalom, sve znate jer vas Bog uĉi i vi uvek tvorite ono što mu je ugodno.
Ostanite takvi i budite svime zadovoljni, svagda iskreno radosni, okriljujući se nadom
vašega zvanja.

74.

1) Svi ţure kada car zove na večeru; nas je pozvao nebeski Car; zar nećemo po
ţuriti, podnoseći sve; nemojmo biti malodušni, već se bodro borimo sa svime; 2)
sećaj se svega što je pretrpeo Gospod u ţivotu na zemlji; raduj se ako ti upadne

u udeo da pretrpiš nešto slično (1, 83)

1) Ljudi bez lenjosti, sveusrdno i radosno ţure kada ih car prizove ka slavi,
dobrobiti, bogatstvu, utehama i zadovoljstvu. Zar mi utoliko pre ne treba da sa radošću i
neumornim stremljenjem svakodnevno i svakoĉasovno hodimo na poziv Boga svih i Cara
ka Carstvu nebeskom, neprestanoj svetlosti, beskonaĉnom ţivotu, neizrecivom blaţenstvu,
usinovljenju i nasleĊu veĉnih dobara (a ne ka navedenim truleţnim i ništavnim stvarima),
po Njegovom ukazanju izbegavajući sve prepreke, niĉega se ne plašeći, ni pred ĉim se ne
zaustavljajući (ni pred skorbima i teskobama, ni gladi i ţeĊi, ni smrtnim opasnostima i
maĉem), već hrabro, bodro i svedušno idući podviţniĉkim putem i sve podnoseći kao lako
radi predstojeće sveblaţene nade? Padanje duhom i malodušnost zbog podviga dešavaju
se zbog uspavanosti duše. Stoga vas molim da gledate na kraj vašeg dela i da se
podstiĉete da trpeljivo preţivljavate svoj trudan poloţaj potĉinjavanja, projavljujući i
njegove izuzetnosti: odricanje od vlastitih ţelja, brzoposlušno dejstvovanje, ćutljivo

85

podnošenje skorbnih sudaranja u mnogobrojnom bratstvu, a ponekad i uvreda niţih i
prigovora viših, kako bi se i na vas zaista mogle primeniti apostolske reĉi: Do ovoga ĉasa
podnosimo i glad i ţeĊ i golotinju, ne znamo za pokoj i premaramo se, ali u svemu
pobeĊujemo kroz Onoga koji nas je zavoleo (1. Kor. 4, 11; Rim. 8, 37).

2) Jaĉajte u Gospodu, i u sili moći Njegove (Ef. 6, 10), te uz ranije vaše podvige i
podnošenje iskušenja dodajte i sadašnje i buduće, smatrajući velikom radošću što ste se
udostojili da [sve] rado podnesete za Hrista Spasitelja i da postanete podraţavaoci
Njegovih stradanja. Oni koji razumeju upravo u reĉenome vide najveću nagradu za sebe.
Setite se koliko je On postradao za nas. Zar nije bio mladenac u ploti? Zar nije beţao od
ubistvenog Irodovog lukavstva? Zar se nije potĉinjavao roditeljima? Zar sa dvanaest godina
nije izobliĉavao one koji su se sabrali u hramu iako nije bio pouĉavan? On je reĉeno uĉinio
da oni koji nisu prošli nauke ne bi bili ţalosni. Zar nije hodio peške, umarao se i traţio
hranu na smokvi? Zar ga Jevreji nisu vreĊali? Zar nije slušao: Demon je u tebi (Jn. 8, 48),
i: Pomoću Veelzevula, kneza demonskog, izgoni demone (Lk. 11, 15)? Zar nisu hteli da ga
zaspu kamenjem i zar se nije sakrio od njih? I još ranije za vreme ĉetrdesetodnevnog
posta zar ga kao ĉoveka nije Ċavo iskušavao? I zar potom nije omio noge uĉenicima kao
sluga? Zar ga izdajnik nije predao? Zar ga Jevreji nisu uhvatili? Zar ga Ana i Kajafa nisu
ismejali? Zar ga ruka sluge nije udarila u obraz? Zar ga ruke onih koje je sazdao nisu
biĉevale? Zar nije bio ovenĉan trnovim vencem radi poruganja? Zar se nije popeo na Krst?
Zar u Njegove svete ruke i noge nisu zakucali klinove? Zar na Krstu nije ĉuo mnogo
uvredljivih reĉi? Zar Njegova rebra nije probolo koplje? Zar u ţeĊi nije bio napojen
sirćetom? Zar nije bio pogreben, i zar kao Bog nije vaskrsao u treći dan? Da li mi za sebe
moţemo reći da smo sliĉno postradali? Pokaţi mi, brate, da li su tvoja leĊa biĉevana kao
Hristova? Da li se na tvojim obrazima vide udarci? Da li su tvoje uši bile ranjene
bezbrojnim ismejavanjima, uvredama i izrugivanjima? Da li su svi tvoji udovi osvećeni
stradanjem? Naravno, ništa od reĉenog nema kod tebe. Stoga barem blagodušno i sa
ljubavlju prihvataj male skorbi koje te susreću i Gospod Ĉovekoljubac će te po svojoj
bezmernoj ljubavi proslaviti u [vreme] preporoda [tj. novog ţivota]. Ĉini tako radi svoje
shime, budući da je shima upravo obećanje da će se pretrpeti krst i smrt radi Gospoda.

75.

1) Videći dobre plodove ţivota u našem činu, drţite ga se stroţe, te ćete postati
obitelj Triipostasnog Boga; 2) rukovodeći se rečima Pisma, budite sa svima
ispravni i bogougodni, udaljujući se od svega prekornog (1, 84)

1) Pogledajte u kakvo vas je stanje dovelo vaše jednomislije i jednodušnost, te
vaše neznatno samoprinuĊavanje na svako dobro. I kakve je samo plodove donelo? Otuda
su mir i tišina, iskreno meĊusobno poverenje, neraskidivo jedinstvo, spasonosna tuga i
prijatno ispovedanje, duboka skrušenost i smirenost koja joj odgovara, bratska ljubav i
oceljubivo raspoloţenje. Govoreći apostolskim jezikom, vi ste u svemu pokazali sebe ĉistim
u sliĉnoj stvari (2. Kor. 7, 11). Blagosloven Gospod Izrailjev što pohodi i izbavi narod svoj
(Lk. 1, 68). Jer, vi ste Njegovi ljudi i izabrani narod. On vam podiţe rog spasenja (Lk. 1,
69) kroz vaše novosteĉeno dobro raspoloţenje. Za vas je radost i veselje, ĉast i dobra
slava, mudrost, razum i savršeno poznanje da imate pohvalni i ĉisti ţivot pred licem
Boţijim. I neko od spoljašnjih ([tj. nehrišćanskih autora], koji ponekad rasuĊuju u skladu
sa našim ţivotom) govori: "Ja mudrim nazivam onog ko vodi neporoĉni i besprekorni ţivot,
ĉak i da nije pismen i da ne ume da rasuĊuje o onome ĉime vole da se zanimaju Grci". Kad

86

se, dakle, reĉeno ĉini ĉak i onima koji se zanimaju samo govorom i slušanjem, šta da
kaţemo mi koji treba da se drţimo onoga što su ustanovili sveti? Budite mudri i bojte se i
treptite pred Gospodom Bogom, ĉuvajući zapovesti Njegove. I blagodat će vas pokazati
sasudom za ĉast, pripremljenim za svako dobro delo (2. Tim. 2, 21). Jer, gde se naseli
Otac i Sin i Sveti Duh radi duševne ĉistote, tamo je i svako dobro, mudrost, gorenje duha,
urazumljenje, nazidavanje i rukovoĊenje. Gde, pak, njih nema, tamo su samo hladne reĉi,
pokazivanje i samoisticanje, a ĉesto i prelest i zabluda i uvek beskorisnost.

2) Pazite na ĉitanje i reĉ Pisma neka ne izlazi iz vas (tj. neka se ne zaboravlja).
Uzdrţite jezik svoj od zla, naroĉito mlaĊi, koji nisu obuĉeni da ga obuzdavaju. Jer, on je
nepostojan i ispunjen smrtonosnim jadom, od koga većina uvek upadaju u grehe. Neka
kod vas nema lukavih sastajanja, neka se ne desi da se dvojica udruţe na nešto lukavo ili
judejsko, neka nema laţi i skrivanja po ananejski i sapfirski, neka nema reĉi "moje" i
"tvoje", koje su, po svetom Zlatoustu, ispunjene bezbrojnim zalima. Staro proĊe, gle, sve
novo postade (2. Kor. 5, 17). Stoga prošlog treba da se sećamo samo da bismo izbegavali
strasti, a ne da bismo jedni kod drugih izazivali oganj pomisli. Ali što se vas tiĉe, ljubljeni. .
. ubeĊeni smo da stvari stoje bolje i da vode spasenju (Jev. 6, 9). Moţe, pak, biti da smo
upali u ono što je bilo ranije kako bismo se, kao od puĉine i od bure i od velike
uzburkanosti, ustremili u naše mirno pristanište. Mi više ne treba da volimo da se
upuštamo u opasno plovljenje usred valova, već da bez talasa bezmeteţujemo u ovom
smirenom pristaništu u Hristu Isusu, Gospodu našem.

76.

1) Kod onog ko ţivi sveto svagda je praznik; hoćete li tako nešto - budite
revnosni u bogougaĎanju i sve trpite za Njega 2) sećajte se razloga zbog koga
ste izašli iz sveta i njega imajte kao svoj cilj; naročito čuvajte čistotu, udaljujući

se od opštenja sa onim ko greši protiv nje (1, 85)

1) Onaj ko sveto ţivi uvek ima praznik i nikada ne prestaje da prazniĉno provodi
dan, budući da se svagda prosvećuje, ĉisti, uzvodi gore i budući da je uvek bogonosan i
oboţavan. Hoćete li da budete takvi? Budite, molim vas i preklinjem, samopokretni,
samorevnosni i samopodsticajni na svako dobro i na svako ugaĊanje Bogu, podiţući svoje
oĉi na zrenje veĉnih dobara. I sve što nailazi primite, podignite i podnesite: i skorbi, i
teskobe, i nasilje, i nevolje, i uvrede, i vreĊanje, i napore, i znoj, i sve sliĉno kako bismo
dobili ono što ţelimo i našli ono radi ĉega smo izašli iz sveta. O, kako je blaţeno, oci moji,
ţiveti ispravno, svrsishodno i pouzdano. I kako je prepodobno provoditi dane u
skrušenosti, smirenju i poboţnosti, pripremajući se za ishod, za susret strašnog Sudije svih
- Boga i za odgovor pred Njim.

2) "Arsenije, radi ĉega si izašao iz sveta", obiĉno je govorio sam prepodobni radi
spasonosnog podsećanja. I mi treba da znamo radi ĉega smo izašli iz sveta i da se
sveusiljeno napreţemo za dostizanje cilja, ukrašavajući svoj ţivot lepotom vrlina i
pripremajući svoje duše za neveste Vladici Bogu kroz ĉuvanje krasote presvetle
devstvenosti i istrajavanje u ĉistoti, neporoĉnosti i neoskvrnjenosti. Jer, mi se nazivamo
hramovima Boţijim. A Pismo govori: Ako neko razara hram Boţiji, razoriće njega Bog (1.
Kor. 3, 17). I ja i plaĉem i ridam zbog nekih koji ne mariše da spasonosno poznaju Boga,
te ih predade u pokvaren um da ĉine što je nepriliĉno (Rim. 1, 28). A izbegavam da kaţem
da ste i vi naduveni, umesto da plaĉete, da bi se izbacio izmeĊu vas onaj koji je uĉinio to
delo (1. Kor. 5, 2). Jer, otuda dolazi nebriga, a potom i ista strast, budući da se ne

87

uklanjate od njega kao što bi trebalo. Vi se sastajete sa njim i smejete se, upodobljavajući
se onome koga izobliĉava prorok: Ako vidiš lopova, pomaţeš mu, i sa preljubnikom udeo
svoj imaš (Ps. 49, 18). Nemojte se, uostalom, gneviti na mene zbog sliĉnog izobliĉenja.
Jer, teško meni ukoliko prestanem da vas izobliĉavam i da stojim za pravedno delanje. A
teško i vama ukoliko se ne budete udaljavali od onih koji rĊavo ţive.

77.

1) [Naš] ţivot je mnogopoţeljan; ipak, ponajpre se molite da vaš upravitelj
bude bodar i mudar; potom se veselite uzdanjem da ćete dostignuti dobar kraj;

2) čujem da meĎu vama biva mnogo reči zbog sitnica usled nedostatka
smirenja; 3) sveti Dorotej, Dositej, Akakije i drugi su ćuteći sve primali i bili
spokojni; 4) nas smućuju naše ţelje i uznemirava njihovo nezadovoljavanje,
budući da smo zaboravili na nagradu za odricanje od njih; 5) mnogi od nas se
razboljevaju: bolesni trpite a bolničari neka se smireno trude; pazite da ne bude

nereda pri primanju lekara; i po ozdravljenju nemojte ostajati prazni i
samovoljni (1, 86)

1) Istrajte u blagodušnosti, potrpite i budite hrabri u podnošenju nadolazećih
nevidljivih i vidljivih napasti od demona i ljudi. Ko ne vidi da je naš ţivot prepun borbe? Ko
neće posvedoĉiti da je naš put mnogoskorban? Sa jedne strane se na nas svakodnevno
podiţe borba, a sa druge nas snalaze muĉne nevolje od sudaranja sa bratijom ili od
ispunjavanja poslušanja. Nas sa svih strana napadaju neprijatnosti, udarci i pritešnjavanja.
Nas kao da nosi puĉina dok plovimo po velikom i mnogoopasnom moru sveta podigavši
jedro nade i upravivši se ka nebesima. Vi se, pak, molite da vaš kormilar Boţanstvenom
silom i otaĉkim molitvama uvek ima otvorene oĉi svog uma, da vidi i bude bodar kako bi
dobro upravljao vašim brodom i verom ga usmeravao ka pristaništu ţivota. Potom se
radujte i veselite što trudom oplovljavate more ovoga ţivota i nasleĊujete ţivot veĉni. Vi ni
u kom sluĉaju ne treba da dozvolite da se kolebate, da se zaustavljate ili zadrţavate, već
blagodušno, ţivo i usrdno treba da nastupate, hodite i dohvatate se svega što moţe da
satre drevnu zmiju, tj. Ċavola, ispunjavajući zapovesti Gospodnje. Ti si moţda mlad i
poĉetnik? Prihvati smirenje i poslušanje i drţi ih se kako bi, nakon dobrog poĉetka,
postepeno ushodio ka savršenstvu. Ti već moţda dugo nosiš shimu? Uostalom, pre bi
trebalo da istakneš prevashodnost vrlina negoli godina.

2) Ja vam govorim stoga što ĉujem da meĊu vama postoji praznoslovlje i sporovi,
smutnje i razdraţivanja, mrţnje i svaĊe, prepiranje i razdori, premda i ne kod svih. Pitam
vas, bratijo, odakle to meĊu vama. Ja smatram da se uzrok krije u nedostatku smirenja.
Molim vas reĉima apostola: Braćo, nemojte biti deca umom, nego zloćom detinjite (1. Kor.
14, 20). Nemojte priĉati isprazno bez koristi i ţeleći da bude po vašem, nemojte biti
krasnoreĉivi i bezumni. Nemojte svašta iznositi i isticati svakakve razloge. Prorok pita: Koji
je ĉovek koji ţeli ţivota, koji ljubi da vidi dane dobre! On sam i odgovara: Uzdrţi jezik svoj
od zla, i usta tvoja da ne govore laţ. Ukloni se od zla, i ĉini dobro; traţi mira i idi za njim
(Ps. 33, 12-14).

3) Zbog ĉega je sveti Dorotej video dobre dane i provodio bezmeteţni ţivot? Zbog
ĉega se naslaĊivao i divni Dositej, i uvekspominjani Akakije i sav sliĉan sabor? Ili zbog ĉega
su i neki iz našeg bratstva (što ne treba smatrati za drskost), tj. od onih koji još ţive i od
onih koji su se prestavili, proţiveli blaţeno, bez smutnje i uznemirenja? Stoga što je svako
od njih sebe smatrao ništavnim i bio spreman da se pokorava svakome i u svakom delu.

88

4) Meni, pak, (da ne kaţem i vama) taština, svojevoljnost i slastoljublje ne daju da
ţivim spokojno, da mirujem, da u prostoti i nezlobivosti provodim malobrojne dane ovog
veka. Prema tome, onaj ko se uznemirava i opterećuje neka prekoreva sebe, a ne bliţnjeg.
Onaj ko hoće ispravno da hodi i da miruje neka ne nastoji na svojim ţeljama. I prekratiće
se tuga, umuknuće sporovi i divlje zveri će, po Jovu, biti u miru sa njime. Osim toga,
poznajte i verujte da vama predstoji Carstvo nebesko zbog nošenja odeće koju ne ţelite,
zbog poderane obuće, zbog neţeljene mantije, zbog promene poslušanja, zbog pretrpljene
borbe, zbog podnošenja klevete kao i zbog ostalih ništavnih stvari. Stoga se podvizavajmo
da prema silama ugodimo Gospodu. I blaţen je onaj ko svoje sluţenje obavlja, vrši i
ispunjava kao da ga Bog gleda.

5) Sada je kod nas vreme bolesti i mnogi od bratije su se razboleli. Bolniĉaru,
hrabri se jer je za tebe došlo vreme delanja. Nemoj propustiti sluĉaj da sabereš što više
nagrada za uspokojenje bolesnih, koje su veće od zlata i dragog kamenja. Vi, pak, bolesni,
saberite plodove trpljenja i ne traţite više negoli što vam se daje kako zajedno sa telom ne
biste bolovali i dušom. I zbog ĉega ste još neuki te ĉim se pojavi lekar ţurite da se
raspitujete, da pokazujete svoje udove i da imenujete bolesti? Zar vas nije stid pred
svetskim ĉovekom? Moţda on drugi put uopšte i neće doći. Stoga ja i prinuĊavam sebe da
vam primetim reĉeno i da vas popravim. Zbog ĉega ne ĉuvate poredak? Vi svi po redu
moţete da kaţete o sebi i svojoj bolesti, a u sluĉaju potrebe moţete [poruku] preneti i
preko bolniĉara ili njegovog pomoćnika. A vaš nered je jedino zlo. Nemojte tako, deco
moja. I ubuduće nemojte tako ĉiniti. Sa druge strane, nemojte da vam bolesti budu povod
za nerad. Po ozdravljenju nemojte da lutate uzalud, niti budite neuzdrţljivi kako se ne biste
opet razboleli na teret drugih. I vi zdravi trpeljivo posluţite i ponesite nemoći nemoćnih
Gospoda radi i radi ljubavi bratske.

78.

1) Pri nailasku Arapa mi se na svaki način staramo da ne padnemo u njihove
ruke: na sličan način se čuvajmo i od mislenih neprijatelja, obukavši se u

duhovno oruţje; 2) nemojmo se predavati, već se hrabro borimo i dostići ćemo
mir bestrašća (1, 87)

1) U sadašnje vreme strah navode na nas Arapi koji iznenadno napadaju i otimaju
ne samo imanje, već i ljude odvode u zarobljeništvo. One, pak, koje ne zaplene, oni
nemilosrdno istrebljuju, ubijajući muškarce i ţene, stare i mlade. Ukoliko, pak, paţljivije
pogledamo primetićemo da se mi podvrgavamo podjednako strašnim napadima i tiraniji i
od demona, a ne samo od ljudi. Oni sa nama vode neprestanu i ţestoku borbu koja nikako
ne prestaje i koja nema nikakvo odreĊeno vreme. Oni jednog pogaĊaju strelom greha,
drugog veţu uzama strasti i odvode u plen u misleni Egipat, od [trećega] otimaju seme
spasonosne Reči Boţije i muĉe ga glaĊu. Grabljivac i tiranin se na razliĉite naĉine izruguje
nad nama i muĉi nas. I blaţen je vojnik Hristov koji se naoruţa duhovnim maĉem vere, te
poraţava, nanosi rane i zarobljuje, izbegavajući poraz, ranjavanje i zarobljeništvo.
Ukrepimo se i mi i prihvatimo duhovna (a ne telesna) oruţja našeg ratovanja, odbijajući
one koji nas napadaju, drţeći se u stroju i pomaţući se meĊusobno. Neka niko ne ostaje
bez oklopa, tj. bez dobre vere, po apostolu, niti bez štita, tj. smirenja, niti bez maĉa, tj.
boţanstvene molitve, niti bez kacige, tj. poslušanja, niti bez duševnog konja, tj. ţive
spremnosti na svako dobro delo, niti bez ostalog naoruţanja kojim se ĉuva naš unutrašnji
ĉovek. Nemojmo dopustiti da nam neprijatelji nanose rane, da nas savladavaju i da

89

podvrgavaju pod noge svoje. Silan u bitkama, Gospod je oruţjem Krsta porazio
poglavarstva i vlasti i gospodare ovog sveta, davši nam vlast da stajemo na zmije i skorpije
i na svu silu vraţiju (Lk. 10, 19).

2) Pazite da ne budete drski. Jer, oni koji se prepuštaju drskosti bivaju probodeni
kopljem i umiru. Pazite da ne delujete po strastima, budući da oni koji dejstvuju po njima
umiru veĉnom smrću. Nemojte da vam se u umu vrte lukave pomisli od kojih se pada u
ropstvo. Nemojte upadati u neposlušnost budući da neposlušni sebe izlaţu strelama
neprijatelja. Nemojte se gorditi stoga što se kroz gordost nalazite pod maĉem greha.
Nemojte biti lenjivi i nemojte ostavljati psalmopojanje i rukodelje stoga što ćete se inaĉe
predali u ruke Ċavola. [Naroĉito izbegavajte] da skriveno dejstvujete rĊavo, te da se spolja
pokazujete drugaĉijim negoli što ste unutra. Apostol govori: Dakle, pazite dobro kako
ţivite, ne kao nemudri, nego kao mudri, koristeći vreme, jer su dani zli (Ef. 5, 14-15). Mi
smo već ostareli i treba već da imamo dovoljnu vojniĉku veštinu. Onaj, pak, ko je nauĉio
da ratuje ne boji se neprijatelja. Stoga vas molim i preklinjem, ĉasno vojinstvo Hristovo,
svešteni narode Njegov, izabrani borci Njegovi da ne budemo plašljivi i da se ne
predajemo. Ukoliko smo dobili rane izleĉimo se pokajanjem; ukoliko smo zaklani oţivimo se
pomoću suza i epitimije; ukoliko smo odvedeni u misleni Vavilon oslobodimo se kroz
priĉešće Ĉasnim Telom Gospoda našeg Isusa Hrista. I ukoliko istrajemo sa trpljenjem u
borbi, napadi će postepeno da se odstrane, neprijatelji će pobeći i mir bestrašća je zasijati
u nama, te ćemo se nazvati sinovi Boţiji, budući da je reĉeno: Blaţeni mirotvorci, jer će se
sinovi Boţiji nazvati (Mt. 5, 9).

79.
1) Vreme ţuri: treba da ste paţljivi, kao što i jeste i naročito da se starate o

smirenju i krotosti, podraţavajući Hrista; 2) anĎeli i sveti [nas] gledaju;
sramota je ne ţiveti prilično; iako je teško [ţiveti prilično], ipak se pripremaju
velike nagrade; 3) i raj i ad su pred nama: svako će dobiti ono što izabere; 4)
delo onoga ko deluje po strastima jesu drvo i slama: oni će večno goreti i neće

izgoreti (2, 1)
1) Vreme juri privodeći nas kraju sadašnjeg ţivota. MeĊutim, ko je onaj ko razume i
ispituje reĉeno i ko neće potrošiti vreme ţiveći ravnodušno prema delu svog spasenja
uhvaćen u Ċavolju zamku i lukavstvo? Ko hodi pazeći na sebe i ne predajući se nemaru?
Ko se svakodnevno priprema za smrt, svako svoje delo, i duhovno i telesno, stavljajući
pred lice Svedrţitelja Boga? Ko svu svoju ljubav prenosi na ţelju tamošnjeg, oko svoje
duše podiţući gore u nebesa i razmatrajući krasote tamošnjih prizora? Ko lebdi zajedno sa
gornjim silama, ni u šta ne smatrajući teške neprijatnosti, već blagodušno podnoseći i
uvredu, i poniţenje, i zlopaćenje, glad i ţeĊ, hladnoću i vrućinu i krećući se u bratstvu, po
pisanome, kao drago kamenje? MeĊu vama ja ne vidim jednog ili dvojicu, već mnoge koji
sa iskrenom verom i revnošću traţe ispravno, budući pokorni, poslušni, trpeljivi, iskreni,
poverljivi i verni, bez obzira što nisu stekli nauĉno obrazovanje, niti njegov nedostatak
dopunili mnogim ĉitanjem, i razmišljanjem i uĉenjem napamet. Oni imaju ono što je
najviše potrebno, i ĉime se upodobljavaju Hristu, tj. smirenje i krotost, slušajući reĉi
Gospodnje: Nauĉite se od mene; jer sam ja krotak i smiren srcem (Mt. 11, 29). Svojom
paţnjom se okrenite ka svetlosti i istini, ka ispravnosti i krotosti, ka smirenju i blagosti.
Uzdrţavajte se, molim vas, od svakog razdraţivanja i negodovanja. Sveti David uzvikuje:

90

Sinovi ljudski, dokle ćete biti teškosrdni? Zašto ljubite sujetu, i traţite laţ (Ps. 4, 3). Dokle
će, Boţe, da vreĊa neprijatelj, da razdraţuje protivnik (Ps. 13, 10).

2) Oprostite mi. Ja se stidim svetih anĊela stoga što, kao ĉuvari naši, vide kako je
kod nas. Ja se stidim svetih i prepodobnih otaca ĉiji naĉin ţivota smo uzeli na sebe i ţivot
kojih provodimo. Bratijo, trudimo se da prepodobno vršimo ono što je prepodobno, i sveto
- ono što je sveto. Nemojte biti, molim vas, ogorĉeni, nepokorni, prgavi. Nemojte biti grubi
na reĉima, gnevljivi, nadmeni, podsmešljivi, klevetnici, uvredioci. Nemojte biti priĉljivi,
izazivaĉi smeha i drski. Budite bogoljubivi a ne bludoljubivi, ćutljivi a ne govorljivi,
zadovoljni skromnom odećom a ne ljubitelji ukrašavanja. Neka su vam oĉi dole, a um gore.
Pazite da vas ne rani strela greha zbog vaše nemarnosti. I šta će doći potom? Umesto
truda se priprema pokoj, umesto podviga - venci, umesto uvreda - ĉast i slava, umesto
poniţenja - pohvale, umesto probadanja - radost susreta, umesto ropstva - vlast nad deset
gradova, umesto odvajanja od roditelja i srodnika - nasleĊe i sunasleĊe sa Gospodom
našim Isusom Hristom, umesto odsecanja svoje volje - naseljavanje sa prvomuĉenikom
Stefanom. Osim toga, prvo je privremeno, brzo teĉe i prolazi, a drugo - veĉno, besmrtno i
beskrajno.

3) Ukoliko ţelite, vama je dostupno, dohvatljivo i pred rukama da dobijete Carstvo
nebesko, da okusite ţivot veĉni, da steknete usinovljenje, da budete stanovnici raja, da se
upokojite u naruĉju Avraama, da uĊete u nerukotvorenu loţnicu. MeĊutim, ukoliko ţelite,
(nebilo) vi moţete da susretnete i suprotni udeo, tj. beskonaĉni oganj, neuspavljivog crva,
geenski plamen, škrgut zuba, udeo koza, udeo prokletih. [Suprotni udeo će nas zadesiti]
ukoliko ne budemo ţiveli dobro, ukoliko ne steknemo dobru nastrojenost, ukoliko se ne
odrţimo u svom ĉinu. Ispravan stiĉe i dušu svoju i bratiju svoju i mene ubogog. Onaj ko
dobro ĉini i bogodoliĉno hodi jeste ĉastan pred Gospodom, a ĉasna je i reĉ njegova i lice
njegovo. Blaţen je on i ostaviće blaţen spomen iza sebe.

4) Kakvu korist ogorĉenome donosi ogorĉenost, i nepokornome nepokornost, i
neposlušnome neposlušnost, i gordome gordost? Ne sabira li on sebi gnev u dan gneva i
otkrivanja pravednog suda Boţijeg? Zar se njegovo delo ne upodobljava drvetu, i senu i
slami i zar se na njemu neće ispuniti [reĉeno]: Ako ĉije delo izgori, biće oštećen, a sam će
se spasti, no tako kao kroz oganj (1. Kor. 3, 15). U budućem veku on će muĉiteljnim
ognjem biti oĉišćen od telesne zloće, goreće veĉno i neće izgarati, gledaće sa ĉeţnjom
slavu svetih i zbog lišenosti će plakati i ridati bez koristi. Neka takav udeo ne postigne
nikog od vas. I ĉistimo se ovde ognjem straha Boţijeg kako ne bismo okusili budući
plamen.

80.

1) Ja pohvaljujem vašu poslušnost: ostanite takvi; i delitelji potrebnosti i
poslušanja i njihovi primaoci neka dejstvuju bogobojaţljivo; 2) bogatite se
delima milosti podraţavajući Boga, ne gordeći se ukoliko uspete ponešto učiniti

i ne padajući u nehajnost ukoliko ne uspete (2, 2)

1) Gledajte kako uzrastate, kao se uzvišujete, kako se usavršavate, kako prinosite
plodove Bogu i nama i kako, ustrojavajući se u vašem dobrom ţivotu, poslušanjem stiĉete
duše vaše. U svom smirenju vi ste uzdigli ţivot vaš, a u poslušanju ste pokazali
svedoĉanstvo vaše savesti da ga prohodite bez lukavstva i licemerja. I uvek ostanite takvi.
Onaj ko se naznaĉi, na primer, na jednu potrebu neka je vrši, molim vas, bez pristrašća,
bez neprijateljstva, bez nemarnosti, kao pred licem Boga svevidećeg. Jedan neka nareĊuje,

91

a drugi neka prima blagorazumno, dobrosavesno i pohvalno kako bi u onaj dan ĉuo:
Dobro, slugo dobri i verni, u malome si bio veran, nad mnogim ću te postaviti; uĊi u radost
gospodara svoga (Mt. 25, 21). Takvog glasa su, oprostite mi, nedostojni oni koji bez straha
Boţijeg i pristrasno izdaju ono što je bratiji potrebno, tj. odeću, obuću, ili koji dele
poslušanja. Naprotiv, njima [priliĉi drugi glas]: Neka je proklet svako ko delo Boţije vrši sa
nepaţnjom (Jer. 48, 4). Jer, koliko se samo zala raĊa iz reĉenoga. Sa jedne strane
ulagivanje, a sa druge strane roptanje i raspadanje mirnih odnosa. Ja vam ne govorim da
bi primaoci ustajali na uruĉioce, već da bi uruĉioci sa strahom Boţijim i bratskom ljubavlju
delovali na najbolji naĉin u vlasti upravljanja, koja im je uruĉena. Ukoliko budete
dejstvovali na navedeni naĉin blagoustrojstvo, mir i tišina će se sve više ukrepljivati i
ukorenjivati u ljubljenom bratstvu našem.

2) Molim vas i preklinjem da srca vaša ispunite svakovrsnim dobrim namerama, da
se predate uzajamnoj ljubavi, da se radujete zbog napredovanja drugih i da skorbite zbog
saplitanja bliţnjeg. Apostol govori: Kakav je zemljani, takvi su i zemljani; i kakav je
nebeski, takvi su i nebeski (1. Kor. 15, 48). A sveti David peva: Bog nebeski ljubi milostinju
i sud (Ps. 32, 5), i: Milosti Njegove puna je zemlja (Ps. 118, 64). I mi ga podraţavajmo.
Danas završimo jedno, a sutra se prostrimo ka neĉem drugom, ali pazimo da zbog
neuspeha ne padnemo u malodušnost, niti zbog uspeha u taštinu. Za uspeh zablagodarimo
Gospodu budući da [napredovanje] ncje do onoga koji hoće, ni do onoga koji trĉi, nego do
Boga koji miluje (Rim. 9, 16). Pri neuspehu, pak, trpimo i uspećemo budući da Gospod
uverava: Svaki. . . koji traţi, nalazi; i koji kuca, otvoriće mu se (Mt. 7, 8). Na taj naĉin ćete
iz dana u dan graditi spasenje duša svojih, ushodeći ka sve većoj visini. Sada je vreme
istinske, a ne truleţne trgovine, vreme duhovnog natecanja, vreme obogaćenja veĉnim
dobrima. Blaţen je onaj ko trĉi, triblaţen koji trpi, a sveblaţen - koji se svakodnevno
razgoreva ognjem ĉeţnje za Bogom i ljubavi prema Njemu.

81.
1) Ustajanje strasti je strašnije od mača: pazimo, ograĎujući se zapovestima i
naoruţavši se odvratnošću prema grehu; 2) sada ustaje jedan, a sutra drugi
demon: no sve ih treba odgoniti imenom Gospodnjim i prinuĎavanjem sebe na

dobro; nemojte biti malodušni kada vam nalaţu epitimiju (2, 4)
1) Neka na meni bruse maĉeve, neka zadaju rane, neka progone, neka prete
smrću. Ja se više bojim kada greh, koji caruje u meni, kao neku naoruţanu vojsku protiv
vrlina pošalje mnoštvo besnih strasti. Jer, tada mi strašna strela grehovne slasti ranjava
srce, a ne telo. Tada mi je strašna i krv koja se ne izliva na zemlju, nego na dušu od
nevidljivog maĉa. Eto ĉega se bojim i od ĉega treptim. Pazimo na sebe, bratijo moja, i
gledajmo da se nekako u grad naše duše ne prokrade zlobnik, tj. gorda pomisao, ili slast
greha, naime grabljivica, ili smućujuće neposlušanje, ili pogubna samovoljnost, ili ogorĉena
nepokajanost, ili nesalomljiva tvrdoglavost, ili nepokolebivo samoopravdanje, ili nešto
drugo što uznemirava dušu. Mi kao nekim opkopima treba da se ogradimo Boţanstvenim
zapovestima, te ćemo uvek biti ĉitavi i zaštićeni. Ukoliko se ponekad i desi da takav
grabljivac uĊe, ĉim ga primetimo poţurimo da ga uhvatimo, veţemo i izbacimo dalje od
sebe. Naroĉito se naoruţajmo protiv strasti, prihvativši nedostupnost srca i krepost duha,
kako ne bismo padali kada se borimo, već kako bismo odbijali i daleko odbacivali nevidljive
neprijatelje koji nas napadaju.

92

2) Jer, danas nas napada jedan demon, sutra drugi, pa opet neki drugi, tj. ĉas
demon bluda, ĉas stomakougaĊanja, ĉas visokoumlja, ĉas gordosti, ĉas drskosti, ĉas
samovolje i drugih bezbrojnih strasti. Mi treba da se svima protivimo, da sa svima vodimo
borbu i da sve pobeĊujemo imenom Gospoda našeg Isusa Hrista, koji će nas ukrasiti
vencima pobede u dan nagraĊivanja. Blaţen je, brate, onaj ko sluša reĉeno i razumeva i
ispunjava, a dodaću - i prinuĊava sebe svakodnevno na mislenu borbu. Jer, za delo
spasenja je neophodan podvig, i Carstvo nebesko samo podviţnici dobijaju. Stoga ne treba
da se ĉudite kad vam se dešavaju iskušenja, koja bivaju radi ispitivanja i obuĉavanja u
borbi. Nemojte biti malodušni kada vas urazumljuju, izobliĉavaju, nalaţu epitimiju, viĉu,
vreĊaju i, ukoliko je nuţno, i ţaloste. Budite blagodušni, bodri i sa velikom revnošću se
laćajte dela. Jer, u reĉenome je vaše spasenje, napredovanje, muĉeništvo i venci.

82.

1) Brat je otišao; zbog čega; nije pazio na sebe i predao se prelesnim
pomislima; da je pazio na sebe, psalamske pouke bi ga urazumile; nije imao ni
čvrstu volju; 2) vojnici zemaljskog cara zbog zemaljskih prednosti su mu verni;
zar mi nećemo biti verni nebeskom Caru radi Carstva nebeskog; budimo takvi,

podraţavajući oce (2, 5)

1) Ja sam vam nagoveštavao da se ĉuvate od napada neprijateljskih. A sada ću
ukazati na rĊavi plod nepaţnje. Nesretni brat Avakum je pobegao od nas. Naravno, [on je
pobegao] stoga što nije pazio na sebe i što se misleno nije ĉuvao. On nije zadrţavao
pomisli koje su verne Bogu i blagoĉastive, i koje nisu mogle da ga napadaju, već prelesne
pomisli, koje su Boga i Njegovu pravdu sakrivale od duše. Stoga je i postradao, sam sebe
odvojivši od nas i pošavši za Ċavolom. I gde on sada luta kao ovca koju su uhvatile zveri,
bez rukovodstva i napasanja? Kako sad on moţe da peva Bogu, od koga je otpao
narušavanjem svojih zaveta? Stupivši na put [neĉastivih], kako on moţe da peva: Blaţen
ĉovek koji ne ide na veće bezboţnika (Ps. 1, 1). Ili kako moţe da govori: On je poĉivalište
moje u vek veka, ovde ću se nastaniti, jer njega izabrah (Ps. 131, 14). Od njega su daleko
i reĉi: Trpeći potrpeh Gospoda, i obrati na me paţnju, i usliša moljenje moje (Ps. 39, 2). I
njemu više odgovaraju psalamske reĉi: Prokleti su koji skreću od zapovesti tvojih (Ps. 118,
21). On je proklet i biće proklet ukoliko ga Gospod Bog, na molitve oca mog i vašeg i
sadejstvo vaših, ne privede obraćenju. Zašto se tako nešto dešava sa nama? Zašto nas
satana nalazi dostupne i otima? Zbog ĉega dozvoljavamo da nismo obuzeti strahom
Boţijim i da nismo obuĉeni u oklop ljubavi prema Hristu Bogu našem? Zašto dozvoljavamo
da nas savladaju naše pohote i da se pokazujemo hladni, preljubnici, nepostojani i, reći ću
upravno, besplodni? Gde je vera prema ocima? Gde je ljubav prema bratiji? I kako ćete se
spasti od ĉulnih i mislenih iskušenja kad odmah iznemogavate ĉim vas dotaknu skorbi i kad
se okrećete u bekstvo ĉim stupite na poprište borbe?

2) Da li vidite kako vojnici cara zemaljskog ĉuvaju vernost svoju prema njemu,
kako se tuku za njega i krv svoju prolivaju? I zbog ĉega? Da bi dobili poĉasti ili ĉinove. Naši
podvizi su drugaĉiji. Oni su radi jedinog veĉnog i nevidljivog Cara svega, Boga, a ne radi
bilo ĉega zemaljskog. Oni su radi sticanja Carstva nebeskog, radi [nade] da postanemo
sunaslednici Hrista Gospoda, radi okušanja onoga što oko nije videlo, i uho slušalo, i što na
srce ĉoveku nije dolazilo. Pa ipak, mi mu ne ostajemo svi i uvek verni: nas mogu da
poremete, preleste i zavedu. Zar mi ne treba da smo trezvoumni? Zar da se ne krepimo?
Zar da se ne protivimo do krvi? Zar naše roĊenje nije odozgo? Nismo li mi sinovi Svetlosti?

93

Kako da se ne javimo kao ĉeda poslušanja? Kako da ne pokaţemo da smo sveto seme?
Kako da ne pokoravamo svaku pomisao na poslušnost Hristu? Kako da se ne pruţamo
iznad svetskih mudrovanja? Kako da ne umiremo za Hrista, ĉak i kad bi trebalo više puta
na dan umreti za Njega? Da, ĉeda moja. Budimo sinovi sile, vojnici Hristovi, istinski Boţiji
narod, anĊelski hor, nepobedivi puk, po primeru svetih otaca naših i blaţenih koji su ţiveli
pod njihovim rukovodstvom. Neka satana bude zgaţen i porugan pod nogama našim, kao
što je bio i kod svetog Siluana, prepodobnog Dositeja, uvekspominjanog Zaharije i svih
prepodobnih poslušnika. Jer, je proslavljen samo Dositej, ili samo Siluan, ili samo Zaharija,
a ne i svi verni uĉenici njihovi? I njihovi sledbenici su pripojeni slavi njihovoj. Budimo i mi,
molim vas, kao i oni. Nemojmo da nas savladaju napadi neprijateljski, nemojmo se uplašiti
straha njihovog, nemojmo dopustiti da nas umrtvi smrt grehovna. Naprotiv, sve ostale
dane i ĉasove ţivota našeg poţivimo ugaĊajući Gospodu Bogu našem.

83.
1) Neka nas ništa ne odvoji od ljubavi Boţije; naprotiv, istrajmo u podvizima i
vrlinama sve dok ne dostignemo u meru Hristovu; 2) mi smo učinili veliko delo

odrekavši se od sveta; nemojmo taj poduhvat posramiti nemarom i
samougaĎanjem, već podraţavajmo oce (2, 6)

1) Ukoliko se desi neka narodna beda i svi se naĊu u smutnji, mi treba danonoćno
da pripadamo Bogu sa suzama i uzdasima moleći ga da svoj gnev obrati u milost po
neispitljivim sudovima svoje premudrosti, te da vaspostavi mir u svetu. Ipak, mi ne treba
ni da ostavljamo svoje duhovno delanje, već da u njegovu korist okrećemo i ono ĉime nas
dotakne opšta nevolja. Jer, kako kaţe apostol, onima koji ljube Boga sve pomaţe na dobro
(Rim. 8, 28). Naime, izraţavajući se apostolskim reĉima, nas ni sadašnja nevolja, pa ĉak ni
još strašnija, zapravo ni smrt, ni ţivot, ni anĊeli, ni poglavarstva, ni sile, ni sadašnjost, ni
budućnost, ni visina, ni dubina, niti ikakva druga tvar neće moći odvojiti od ljubavi Boţije,
koja je u Hristu Isusu Gospodu našem (Rim. 8, 38-39). Uznoseći se, dakle, ka Bogu i
gledajući na tamošnja blaga, koja su nam pripremljena, vršimo podvig koji nam predstoji
sa radošću, ĉvrstinom i revnošću. Nemojmo se raslabljivati mrzovoljom, niti iznemogavati
od posta, niti se umarati od bdenja, niti se zasićivati molitve, niti obamirati od napora u
ispunjavanju drugih zapovesti. Ka svemu reĉenome tecimo i ţurimo kao na neki praznik i
veselje, ili bolje - kao ka svetlosti i samom Bogu. I uzlazićemo iz sile u silu u ispunjavanju
zapovesti i iz slave u slavu u ukrašavanju sebe vrlinama, sve više se bogateći
boţanstvenim savršenstvima dok ne dostignemo svi u jedinstvo. . . u meru rasta punote
(Ef. 4, 13) Gospoda našeg Isusa Hrista, radi koga smo se raspeli svetu i svet nama (Gal. 6,
14). Radi Njega smo sve ostavili, i smatramo sve za trice da bismo Njega dobili (Fil. 3, 8).

2) Vidite li, ĉeda moja, kakvo i koliko delo smo mi uĉinili pobegavši od sveta i
odrekavši se od svega svetskog, od srodnika i rodbine, od roditelja, braće, sestara,
gradova i domova i od svega uopšte što pruţa utehu telu i krvi? Nemojmo takvo delo
osramotiti svojom lenjošću, nemarom i nepaţnjom, što će se desiti ukoliko poĉnemo da
ispunjavamo prohteve tela i da dejstvujemo po duševnim strastima. Nisu, meĊutim, takvi
bili naši sveti i prepodobni oci, koji su nam ostavili primere bogopodraţavajućeg smirenja,
poslušanja bez razmišljanja, iskrene vere, odbojnosti prema svetu, ljubavi prema Bogu,
divnih podviga i prepodobnih dela. Njih podraţavajmo, prinuĊavajući se da idemo njihovim
stopama kako bismo se udostojili i njihove ĉasti.

94

84.

1) Ko su bezboţnici: svi koji rĎavo ţive, naročito oni koji su, nasuprot svojim
zavetima, nezadovoljni oskudnom opskrbljenošću manastira; 2) treba da smo
zadovoljni onim što se predlaţe na trpezi, svaku utehu smatrajući umanjenjem
večne utehe, kao što i ja sam uvek osećam; 3) naša trpeza nije rĎava; u bolnici
je, pak, i trpeza i sve ostalo vrlo dobro; 4) dodajem: "Sami niste ništa doneli u
obitelj, a [traţite] jedno ili drugo; osim toga, gotovo ni za šta niste sposobni, a
drugi koji su bolji od vas se trude u potpunosti i trpe; na vas će [doći] pravedan

gnev Boţiji" (2, 7)

1) Gospod govori: Trudite se ne zajelo koje prolazi, nego za jelo koje ostaje za
ţivot veĉni (Jn. 6, 27). Ispunjavajte, naime, zapovesti, pouĉavajući se u zakonu Njegovom
dan i noć, kako biste, po reĉi boţanstvenog Davida, bili kao drvo zasaĊeno kraj izvora
voda, kako biste dali plodu vreme svoje, i kako list vašeg spasenja ne bi otpao u budućem
veku. Nisu takvi bezboţnici, nisu takvi, nego su kao prah koji vetar razmeće sa lica zemlje
(Ps. 1, 34). Bezboţnici za nas neka ne budu samo oni koji neispravno veruju, nego i svi
koji prestupaju zapovesti Gospodnje. U odnosu na naš ĉin, bezboţnici su neposlušni, gordi,
priĉljivi, tašti, drski, oni koji tajno jedu, roptaĉi, oni koji vole da se ukrašavaju, znatiţeljni
(tj. svi koji posmatraju i raspituju se), lenjivci, nemarni, došaptaĉi, svojevoljni, klevetnici, a
ponajviše neblagodarni i oni koji ištu više od onoga što je neophodno (tj. od onoga što se
svima nudi u obitelji), oni koji ostavljaju staranje o duši i popuštaju telu, oni koji ištu i
zahtevaju jelo i piće kojih nisu dostojni i bune se radi njih, pravdajući se sastavom svog
tela, navikom i nemoći. Dobro bi bilo kad bi se oni zaista razboleli: moţda bi se kroz bolest
izbavili od svoje najveće bolesti, tj. neblagodarnosti. Jadni, oni kao da su zaboravili šta su
pri svom stupanju [u manastir] obećali Bogu i ispovedili pred licem mnogih nevidljivih i
vidljivih svedoka. Zar nisu [obećali] da će prebivati u gladi i ţeĊi i da će trpeti svaku ţalost,
teskobu, mraz, proganjanje, muke i smrt. A sada podiţu rat radi vina i jestiva. Oni su se
izrugali zavetu, te će i sami biti porugani. Kako se ne sećaju da ih je Bog gledao i slušao
kad su davali obećanja? Stoga se bojim da ih Bog ne preda u pokvaren um da ĉine što je
nepriliĉno i pogubno (Rim. 1, 28).

2) Neka se otrezni onaj ko je takav. Naroĉito probudite duše vaše iz dremeţa, iz
nemarnosti prema Boţanstvenom, od sklonosti ka donjem, od [stanja] - ni studen ni vruć.
Rasplamsajte se boţanstvenom ljubavlju i strahom. Primite prekor i obucite se u oruţje
pravde. Drhtite i bojte se, i nemojte ratovati zbog onoga što se postavlja na trpezu. I imam
u vide u ne samo kad je postavljeno varivo, riba i sir, nego i kad se predlaţe samo hleb sa
nakvašenim povrćem, kuvani bob ili nešto sliĉno: i njih smatrajte za veliku utehu. Zar se
smireni neće ubojati, pomišljajući da će i zbog takve utehe biti lišen veĉnih dobara? O sebi
mogu reći da svako jelo i piće smatram putnim troškom na putu za ad, naroĉito ono koje
mi se davalo u vreme nemoći. Verujte mi, premda i govorim u bezumlju, da do same smrti
ne bih menjao obiĉnu meru hrane i pića kad me ne bi obuzimao veliki strah zbog
neposlušnosti opštem ocu našem i kad me ne bi ubeĊivala vaša rasuĊujuća reĉ. Samo iz
tog razloga sam ja jeo i pio razno. Reći ću, pak, još uvek u bezumlju, da sam to ĉinio sa
bolom u srcu, stenjanjem i ogorĉenjem sa jedne strane zbog moje nedostojnosti, a sa
druge, zbog brige za vas nemoćne i zbog oskudnosti u obitelji.

3) Uostalom, po blagodati Hrista Gospoda kod nas postoji neophodno. Stoga
uznosite slavu Bogu, neblagodarni. Mi i vino pijemo, i ulje i ribu jedemo, i u bolnici se
pokojimo i leĉimo, ĉak ne jednom ili dvaput, nego svaki dan. Kod nas je izabrani brat, koji

95

je stekao iskustvo u leĉenju bolesti, glavni bolniĉar. On ima tri, ĉetiri i pet pomoćnika.
Postoji poseban kuvar, poseban skladišnik, naroĉiti staratelj o mastima, oblogama,
zavojima i vezivima. Oni ni na trenutak ne prekidaju svoj posao. I rashodi nisu mali: svaki
dan se daje riba koja se uzima ili od tri, ĉetiri zakazana ribolovca, ili na trgu. Koliko je samo
i kakvog vina upotrebljeno i još se upotrebljava, koliko maslina, meda, ĉistog hleba i
mnogo drugog. Kako da za sve to, neblagodarni, ne blagodarimo? Kako da ne uznosimo
slavu Bogu? Kako da mu ne zapevamo hvalu?

4) Dodajem još da sami ništa nismo doneli u manastir i da od našeg rada nema
nikakvog dobitka, pa ipak traţimo: "Daj nam jedno, ili daj nam drugo". Mi nismo sposobni
ni za šta, ni da stojimo kod vrata, ni da sluţimo za trpezom. Mi neosetljivi i nerazumni
nismo svesni da smo moţda poslednji i da su drugi, tj. ĉasniji oci i bratija, jedni napolje, a
drugi unutar obitelji na mrazu i vetru, na vrućini i pripeci, kao neki robovi, te kopaju, oru,
obrezuju vinograd, peru, šiju, kuju, idu peške poslom po gradovima, po poljima, po
gorama premarajući se i iznuravajući se i ujedno sve spokojno trpeći. Zaista, takvih je
Carstvo Boţije. Ti, pak, slepi, ogorĉeni, lukavi i oĉajni, pazi da ne ĉuješ u onaj dan: Sveţite
mu ruke i noge, pa ga bacite u tamu najkrajnju (Mt. 22, 13). Teško vama. Vi ne marite za
karanje Boţije, videći da ne kaţnjava odmah. Zaista, za vas je reĉeno: Reĉe bezuman u
srcu svome: Nema Boga (Ps. 52, 2). Zbog ĉega? Stoga što ste se raspali i ogadili u
postupcima (svojim), što nema onoga koji ĉini dobro, nema ga nijednoga. Bog s neba
pogleda svaki dan na sinove ljudske da vidi ima li koji razuman ili da ga (koji) traţi (Ps. 13,
12). Takve On upisuje u knjigu ţivota, a ostale ispušta. Bojim se da ne doĊe sveti David i
da ne zapeva o vama: Razdeli ih u ţivotu njihovom (Ps. 16, 14). Koga? Te zle od onih koji
dobro hode. MeĊutim, razumite ovo koji zaboravljate Boga, da (vas) ne zgrabi, i neće biti
izbavitelja (Ps. 49, 22). Oprostite i meni nerazumnome, ĉeda moja ljubljena, što vas štedim
i što sam iz ljubavi sa suzama naveo reĉeno. Naime, ja mislim da je bolje da vas sad
biĉujem reĉima, negoli da se kasnije podvrgnemo veĉnim biĉevima, od kojih neka bismo se
izbavili blagodaću Gospoda našeg Isusa Hrista.

85.
1) Ţao nam je što su dvojica otišli; 2) ne treba se pouzdati ni u sebe, ni u druge;

3) čim nešto malo učinimo mi se uzdiţemo, usled čega i padamo; 4) pazite na
sebe, a za njih se molite (2, 8)

1) Opet se desilo iskušenje i opet sablazan. Opet ja kukavni plaĉem i setujem što
su se odvojili ljubljeni (što su dva brata pobegla), što su se survali oni koji su visoko ţiveli,
što se pomraĉiše oni koji su govorili da su mudri (Rim. 1, 22), što su oni koji su podneli
veliki i mnogogodišnji podvig i znoj blagoĉašća u jednom trenu sve izgubili i što su za
mene umesto vinograda postali trnje, umesto veselja - ogorĉenje, umesto oĉekivane sreće
- nesreća. I ne znam šta bih rekao i šta bih progovorio o padu i krahu naše bratije. Mogu
samo da sednem i da plaĉem, govoreći: Gospode, ko se, dakle, moţe spasti (Mt. 19, 25).

2) Ĉoveka ne treba hvaliti sve do samog njegovog ishoda. Jer, put spasenja je vrlo
teško proći. I ko će samo izbeći tolike zamke Ċavolje? I zar ĉovek ne mora da se brine o
sebi sve do samog ishoda svoga? Reĉeno je dobro znao onaj sveti otac koji je već pri
samim vratima smrti na reĉ Ċavola: "Izmakao si mi", odgovorio: "Ne znam". On je, dakle,
bio vrlo oprezan: ni u poslednji svoj ĉas on nije smeo da ima ĉvrstu uverenost u svoje
spasenje, bez obzira na visoku meru svojih blagoĉastivih napora.

96

3) Mi, pak, proţivevši pet ili deset godina u manastiru i navikavši na manastirski
ustav, ili nauĉivši napamet nekoliko izreka iz Svetog Pisma, ili uĉinivši odreĊeni broj
poklona, ili pomolivši se duţe i popostivši - već smatramo da smo sve ispunili i poĉinjemo
da visoko mislimo o sebi. Stoga i padamo kao lišće (Priĉ. 9, 14), i naše kosti se rasipaju do
pakla (Ps. 140, 7) i pre nego što se istrgnemo, sušimo se (Ps. 128, 6). Mi sebe smatramo
mudrima iako smo neuki, i slovesnima, iako smo beslovesni. Mi sami sebe postavljamo za
uĉitelje, za revnitelje blagoĉašća i njegove verne predstavnike, smatrajući da se jedino kod
nas zadrţala istina. Stoga se sa nama i desio takav sluĉaj, stoga i primamo tamu kao
svetlost, stoga smo i postali izgnanici iz Hristovog dvorišta i Njegovog stada kao iz raja.

4) Pazite na sebe, bratijo moja, i ne trošite malo po malo vrline vaše i dobroverje
vaše, kako ne biste potpuno osiromašili i upali u ruke propasti. O zabludelima koji su otišli
sveusrdno se pomolimo kako bi ih Gospod urazumio i vratio kod nas.

86.
1) Tešim se vašom čvrstinom i postojanošću; napredujte još više, prinuĎavajući

se i blagoslov Boţiji će biti na vama; oni koji nisu takvi nisu Boţiji; 2) u
krštenju, pokajanju i u našem zavetu mi smo se potpuno izmenili i postali novi;

nemojmo ponovo zidati ono što smo srušili i ponovo se okretali svetu iz koga
smo izašli, slično Izrailjcima koji su po izlasku iz Egipta uzdisali za njim; neka

vas na rečeno podstakne moja reč i neka vam Gospod pomogne (2, 9)
1) Ja svakog dana blagosiljam Boga oca moga koji vam je dao silu i krepost da

ĉvrsto stojite u svom podviţniĉkom poslušanju i smireno se molim da vam Gospod sve više
otkriva mislene oĉi vaše da vidite sve puteve Njegove kako biste prihvatili ĉeţnju za
Njegovom Boţanstvenom ljubavlju, za uspavljivanjem telesne pohote i za uzvišavanje nad
vlašću strasti, budući savršeni i ispunjeni svakom voljom Boţijom (Kol. 4, 12). Naravno,
kao što znate, reĉeno ne biva bez napregnutog usiljavanja, bez zlopaćenja i odjednom, već
uz veliki trud i danonoćno samoiznuravanje, uz prinuĊavanje i pritešnjavanje prirode i
podnošenje svih skorbi koje se dešavaju u našem opšteţiću od ljudi ili demona. I onaj ko
ne iznemogava pod njihovom teţinom, već uz pomoć Boţiju sve podnosi i trpi, zaista
dobija blagoslov od Gospoda, i milost od Boga Spasa svoga (Ps. 23, 5), udostojavajući se
Carstva nebeskog. Stoga je dobro i blaţeno nositi stradanja, biti stradalnik za Hrista i ne
izbegavati nevolje. Da li, pak, onaj ko se valja u levim stvarima, tj. u gnevu i svaĊi, u
drskosti i nadmenosti, protivreĉenju i neprijateljstvu, nepotĉiljavanju i sporenju, ogorĉenju
i ogovaranju, klevetanju i laţi i smehu moţe da se nazove Hristovim [slugom]? Zar nije on
pre sin protivljenja, ĉedo gneva i naslednih beskonaĉnih muka, a ne veĉnih dobara?

2) Zar vi nemate anĊelski ĉin, bratijo? Zar vaš ţivot nije svet? Zar vaš put nije
bogoizabran? Šta govori apostol? Jer ako opet zidam ono što razvalih, pokazujem se da
sam prestupnik (Gal. 2, 18). Mi smo svukli starog ĉoveka, koji truli usled prelesti mnogolike
zmije. Mi smo se odrekli onog što je bilo plod prvog gorkog zalogaja i neposlušnosti
dostojne izgnanja, kroz koju je u svet ušla mnogoskorbna smrt. Mi smo krivicu svog
rĊavog ponašanja skinuli najpre u krštenju vodom i Duhom, a potom, po velikom
ĉovekoljublju Boţijem, u drugom krštenju pokajanja i odricanja od sveta. I vaši zaveti su
po svedoĉenju svetih anĊela zapisani kod Boga, a i kod mene ubogoga. Vi ste se, dakle,
omili, osvetili, razrešili od grehovnih uza i obukli u novog ĉoveka koji je sazdan po Bogu u
prepodobiju i pravdi. Zbog ĉega onda opet beţite nazad? Zašto se opet vraćate na svoju

97

bljuvotinu? Zbog ĉega, po reĉi Gospodnjoj, niste pripravni za Carstvo Boţije, mećući ruku
svoju na plug pa se obazirući nazad (Lk. 9, 62)? Gospod je svedok da govorim sa ljubavlju,
štedeći vas i muĉeći se bolno. Govoreći o Izrailjcima u Starom Zavetu, Pismo [navodi]
da su se svojim srcem okrenuli ka Egiptu, sećajući se luka, mesa i kotlova egipatskih, kao i
svog bednog ţivota (Izl. 16, 3). I mi se sliĉno okrećemo svetu i onome što je u svetu. I
ono što smo ranije ĉinili i sada ĉinimo ovde. Teško meni! Kako se dešava da mi, koji smo
pozvani da budemo ravni anĊelima, nismo sliĉni ni sa poboţnim svetovnjacima, zbog
nemarnosti dolazeći ĉak i do pravih padova? Neka bude, molim vas, moja smirena pouka
utvrĊenje za one koji nisu pali, lekarstvo za pale, opomena za nemarne, podsticaj za
revnosne, podstrek za mrzovoljne, pomoć za napadane i uopšte svima - sve, da se kako
neki spasu (1. Kor. 9, 22). Jer, radi vas imam i reĉ i disanje, a po sebi sam beslovesan i
ĉak uopšte nisam ĉovek. Neka Bog i Otac Gospoda našeg Isusa Hrista ispravi naše
pogreške, utvrdi naše uspehe i dopuni naše nedostatke. I kao što nas je izveo iz svetskog
Egipta i proveo nas kroz grehovnu pustinju, neka nas prevede i preko lukavog mora strasti.
Neka ga raseĉe i isuši i uĉini prohodnim put vrlina. I neka nas nazove svojim rodom
izabranim i narodom svetim (1. Pt. 2, 9). Neka nas useli u dobru zemlju vrlina i kroz smrt u
zemlju krotkih.

87.

Nerazumno i pogubno postupate vi koji ste se odrekli od sveta i opet gledate na
njega: molim da se otreznite (2, 10)

Kao slovesni ljudi vi ste radi Boga ostavili sve - i srodnike, i braću, i svet, i sve što
je u svetu. Uzevši na sebe lako breme Hristovo zbog ĉega se, meĊutim, opet osujećujete,
posvetovnjaĉujete, ili ĉak satanizujete svojim delima? Kad neko prestupi Zakon Mojsijev,
po iskazu dva ili tri svedoka, ima da umre bez milosti; zamislite koliko ćete sada teţu kaznu
zasluţiti (Jev. 10, 28-29) vi koji narušavate zavet Duha i koji, po svetom Vasiliju, kroz
narušavanje poslušanja, Krv zaveta, kojom ste se pomazali u dan odricanja od neprijatelja
i sveta i sjedinjenja sa Hristom, za nesvetu drţite (Jev. 10, 29). Zar tako priliĉi? Zar vi
jedan ĉas ovoga ţivota (koji je zaista ĉas u poreĊenju sa beskonaĉnim vekovima) niste
mogli da pobdite sa Gospodom? Zar je to vaš zavet pred Svedokom Bogom i pred
slušaocima svetim anĊelima? Zar su to oznaĉavale makaze koje ste mi dali vašim rukama
kao rukama Gospodnjim? Gde su dejstva tadašnjih saveta, tj. suze, smirenje, nisko drţanje
i gledanje? O, ĉeda, ĉeda. Kako ste zalutali i odstupili od ranijih vaših odluka? Ipak, milim
vas i preklinjem, ĉeda moja, utrobo moja, udovi moji, da se svi otreznite, da se svi
obnovite duhom, da se svi sjedinite u jednoj misli, u jednoj nadi, u jedno srce, vi sa mnom
i ja sa vama, pred licem Gospodnjim, te da poĉnemo da ţivimo i hodimo kako bismo stekli
Carstvo nebesko.

88.

1) Radujem se što ste se sredili; to nije moje delo, nego dar Boţiji; ja se
radujem s obzirom da sam jedno sa vama: neka vas Gospod čuva i pomogne da

napredujete; 2) mi smo rĎavom i ništavnom pretpostavili bolje i dragocenije:
nemojmo padati u nehajnost; 3) mučenički venci su pred nama: hrabrimo se;
nosimo breme poslušanja i iscrpljivanja tela gledajući na počast gornjeg zvanja

(2, 11)

1) Dobro je da se dobroĉinstva Boţija ne skrivaju, nego da se razglašavaju u
pogodno vreme kako bismo postajali još revnosniji na delu svome. Ja vidim jedno
dobroĉinstvo na vama. Vi ste, naime, blagodaću Hristovom kroz ĉeste pouke i

98

napominjanja o našem delu, kao i kroz svakodnevna nagovaranja stupili na put duhovnog
napretka sa dobrim nastrojenjem i bogoljubivom revnošću. I vi sami sobom svedoĉite da
govorim istinu. Svedoĉim i ja jer sam dobio olakšanje u napornom bolovanju za vas. Posle
mnogih briga ja sam stupio u bezmeteţje vašeg poretka kao u tiho pristanište sa
duševnom radošću. Zaista je istinita reĉ da svako karanje, dok traje, ne ĉini se daje radost,
nego ţalost, ali posle daje mirni plod pravednosti onima koji su kroz njega izveţbani (Jev.
12, 11). I reĉeno nije plod mog dejstvovanja, ni mog staranja i bolovanja, nego dar Boţiji
uz vaše staranje i otaĉku pomoć. I zašto se ja nepotrebni veselim i radujem, ulazeći u tuĊi
trud? Stoga što smo mi svecelo jedno: vi u meni i ja u vama. I posebna dela obojih
raĉunaju se obojima. Neka Gospod, koji je strašan u sili i silan u kreposti, od sada i
ubuduće i meni daruje da budem revnostan i silan za doliĉno ispitivanje, traţenje i
objašnjenje svetih zapovesti, te da vas ĉuvam u neraskidivom potĉinjavanju, u
nelicemernom poslušanju i u nepromenjivoj veri, pokazujući vas sve više vrlinskima, sve
revnosnijima i sve spremnijim da sa hrabrošću i usrdnošću [krenete] na svaki duhovni
podvig, tj. na podnošenje skorbi i teskoba, gladi i ţeĊi, na podizanje svakog truda i na
trpljenje svega teškog i ţalosnog kako biste se javili nepobedivi i primili vence trpljenja u
dan nagrada pravednog Sudije.

2) Zaista je dobra vaša trgovina. Jer, ostavivši truleţno, vi ste dobili netruleţno;
lišivši se roditelja, stekli ste Gospoda za Oca; udaljivši se od braće, za saţitelje ste stekli
svete. Vi ste rod izabrani, carsko sveštenstvo (1. Pt. 2, 9). Umesto otadţbine koja vas je
rodila i vaspitala, vi ste za otadţbinu dobili gornji grad, kome je neimar i tvorac Bog (Jev.
11, 10). Umesto nestabilnog i razrušivog doma vi sada imate šatore prepodobnih i
pravednih; umesto sujetne slave i prolazne ĉasti - boţanstveno i ravnoanĊelsko
dostojanstvo; umesto veštastvenog izobilja i ĉasti - nasladu veĉnim dobrima; umesto
potĉinjavanja i odsecanja svojih ţelja - likovanje sa muĉenicima; umesto ujedinjenja i
stranstvovanja bez rodbine - najbliţe srodstvo sa svima svetima. Zašto da ste mrzovoljni?
Zašto da padate duhom i da se ţalostite? Neka svako uzvikuje sa boţanstvenim Davidom:
Zašto si ţalosna, dušo moja, i zašto me smućuješ? Uzdaj se u Boga, jer ću se ispovedati
Njemu (Ps. 41, 12). Pošto s Njim stradamo. . . u podviţništvu, s Njim ćemo i carovati (Rim.
8, 17; 2. Tim. 2, 12).

3) Venci muĉeništva se i ovde stiĉu. Naĉin opšteţiteljnog ţivota se sa pravom
naziva poprištem borbe. Stoga je blaţen poslušni, divan ispovednik (koji sve o sebi
otkriva), prepodoban trpeljivi, bogoblaţen verni i neizmenjivi u ispunjavanju zapovesti.
Nemojmo se odvraćati i uklanjati od zapoĉetog, nemojmo se raslabljivati u ustanovljenom
poretku, nemojmo dozvoliti da se vraćamo nazad ili da se zaustavljamo, nemojmo pokazati
leĊa neprijateljima svojim, o, savojnici, o, saputnici, o, saborci. Nemojmo štedeti telo.
Vreme je kratko i ţivot je za kratko vreme. Ĉak i da se produţi sedamdeset ili osamdeset
godina, ţivot je ipak ništa u poreĊenju sa beskonaĉnim vekovima. Pošaljimo bakarušu i
dobićemo hiljade zlatnika; pošaljimo momenat vremena i steći ćemo beskonaĉne vekove;
podnesimo trud od jednog ĉasa i dobićemo beskonaĉni pokoj; zaplaĉimo da bismo se
veĉno radovali blaţenim radovanjem; zaridajmo radi Hristove ljubavi da bismo likovali u
beskonaĉnim veseljima. Gledajući na poĉasti gornjeg zvanja podvizavajte se dobrim
podvigom sa radošću sve dok ne dostignete vreme svoje konĉine i iz ovog preĊete u veĉni
ţivot u Hristu Isusu, Gospodu našem.

89.

99

1) Mi smo, obrativši paţnju na priziv Boţiji, sve ostavili; nemojte biti tuţni, nego
se podstičite nadom i sve podnosite: venci su pred vama; 2) nemojte činiti ništa

neprilično i nemojte krasti, što se nigde ne uklapa i ne ostaje bez kazne; 3)
mesopusno (je vreme): nemojte stomak činiti bogom, već se punite vrlinama

(2, 12)

1) Šta priliĉno da kaţem vama, ĉedima Boţijim, koji se povinujete reĉi jevanĊelskoj,
koji ste ostavili svet i na sebe uzeli veliko, blaţeno i poţeljno delo poslušanja? Neka Bog
koji teši smirene i vas uteši posetom Duha Svetog, neka uĉini da verno hodite putem
zapovesti Njegovih, i neka vas uĉini naslednicima Carstva svog. Da, bratijo moja. Kako ste
dobro delo uĉinili, kako ste doneli mudro rešenje kada ste, na poziv Boţiji po primeru
praoca Avraama, izašli iz zemlje svoje, od roda svoga, iz doma ovca svoga i došli na ovo
mesto podviţništva, koje vam je ukazao i do koga vas je rukovodio sam Gospod. Vi ste
pobedili plotsko mudrovanje i uzdigli se iznad njega. Vi radi Boga niste dozvolili da vas
zadrţi srodniĉka ljubav, ni da vas zaustavi uobiĉajeni ţivot, ni da vas veţe praotaĉko
nasleĊe, niti išta drugo da vam napravi prepreku. Stoga ste blaţeni i preblaţeni. Nemojte
biti mrzovoljni, ni ţalosni i nemojte padati duhom. Naprotiv, nadom na pripremljena dobra
uzdiţite se iznad sadašnjih skorbi i podviţniĉkih teskoba. Veseleći se i radujući se prohodite
put svoj i u trpljenju hrabro i bodro ţivite dan za danom, nedelje za nedeljama, mesece za
mesecima i godine za godinama. I šta će biti na kraju? Vi ćete biti ukrašeni netruleţnim
vencem slave kada Gospod prizove nebu i zemlju da bi sudio narodu svome.

2) Nemojte se predavati lenjosti, nemojte dremati, nemojte biti mlaki, nemojte se
svaĊati, ni prepirati, ni zlosloviti, ni praznosloviti, ni ugaĊati stomaku, (i dodaću nešto što
nije dostojno sluha i što se samo nekih tiĉe) ni krasti. Onaj ko poĉne da krade orahe doći
će i do velikog i onaj ko privikne da otima olovke (tj. gušĉje perje) pruţiće se i na odeću.
MeĊu nama se dešava kraĊa odeće, pojaseva, obuće i drugog. Da li je to dobro? Zar su to
Hristove sluge? Zar su to tuĊi svetu? Ne ištu li oni zemaljsko umesto nebeskog nasleĊa?
Zar se oni nazivaju svetima i blagoslovenima, primajući poklone poštovanja od ljudi? Zar je
takvo vaše staranje, napredovanje i usavršavanje? Uostalom, ne radi se o opštem grehu. I
ne ĉudite se što ja od pohvala prelazim na prekore: za jedne se proiznosi jedna, a za druge
druga reĉ. I ukoliko je toga bilo, od sada molim, preklinjem, nareĊujem i opominjem da
više ne bude. Ukoliko neko i posle sadašnjeg saveta uĉini nešto takvo biće tuĊ Crkvi
Hristovoj, naravno ako pokajanjem i ispovešću ne umilostivi Boga. Naravno, i onaj koji je
ranije krao moţe da se izleĉi jedino ukoliko prizna i obnaruţi svoj greh. Nekada je Ahan
oteo i sakrio nekoliko stvari, što je dovelo do njegovog kamenovanja (Nav. 7, 21; 25). I
onoga ko je zarobljen navedenom strašću i ne prizna, pobiće nevidljivo kamenje. Stoga
neka ustane pali i neka oţivi u Gospodu.

3) Evo i mesopusnog [vremena]. Nemojte obraćati misli svoje na svoje nekadašnje
prepuštanje sujeti, niti se usliĉujte onima koji se hrane kao za dan zaklanja. Za onog ko je
porobljen stomakom, trbuh predstavlja boga i slava je njegova u sramoti njegovoj (Fil. 3,
19). Uzmi nekog od takvih za primer i pogledaj kakav je po duši i po telu. Kaţi mi zar je
tako nešto poţeljno. Zar je on dostojan podraţavanja? Naravno, nije. Naprotiv, dostojan je
svakog udaljavanja i prezira. Ti, pak, budi zadovoljan skromnim udovoljavanjem potrebe za
hranom, ostajući bez mesa i vina. Nemoj se starati da telo napuniš, nego da dušu prepuniš
plodovima Duha Svetoga, tj. mirom, ljubavlju, nadom, verom, molitvom, psalmopojanjem,
stihoslovljem, smirenjem, bdenjem, ranim buĊenjem, nezlobivošću, prostotom, ĉistim
pomislima, skrušenošću, oĉišćujućim suzama. Eto vašeg stalnog stola.

100