Dobrotoljublje tom 4

sve hrabro pretrpi, pa ĉak i umre za dobro, ukoliko je neophodno, u onaj dan će se
prosvetiti kao sunce. On će se naći meĊu svetima, u saboru anĊela, u veselju muĉenika i u
naslaĊivanju proroka i apostola. MeĊutim, teško onome ko zbog trenutne telesne slasti,
zbog svetoljubive naravi, zbog brzoprolaznih i ništavnih zadovoljstava dopadne u nesretni
udeo stajanja s leve strane, tj. pod nemilosrdnu odbaĉenost i nepovratno slanje na
beskrajne muke i nerazrešive uze, gde se jedino ĉuje: "Avaj", i: "Teško nama". I [tamo]
nema izbavljenja, izmene i ĉovekoljublja ni od Boga, ni od anĊela, ni od svetih u vekove
vekova. O reĉenome pomišljajte svi, bratijo moja, i oni koji dobro hode i oni koji se sapliću,
i silni duhom i malodušni, i oni koji su napred i oni koji slede, i vrući i hladni, i bogati i
siromašni vrlinama, i uopšte - svaki ĉovek, svaki rod i svaki jezik. Pobrinimo se i mi o
reĉenome, prihvatimo dobre odluke i potecimo putem Boţijim bodro i napregnuto,
odbacivši svaku strast kao zarazu. Podignimo ruke naše Bogu koji spasava, izjavljujući
spremnost da svakodnevno trpimo muĉeništvo, tj. prolivanje krvi, odsecanje udova,
struganje tela, lomljenje kostiju, a ne samo lišavanje od hrane ili slatkog pića, lepe odeće,
dobro sašivene obuće, ĉasti predstojanja i ostalog sliĉnog, o ĉemu je smešno i govoriti. I
dobro poţivevši ovde u ĉinu našeg zvanja, u smirenju i poslušanju i verno oĉuvavši svoje
zavete, mi ćemo iz ovdašnje tamnice izaći sa radošću i sa smelošću stati pred lice Boţije da
sa dobrom nadom dobijemo dobra koja su obećana onima koji su ţiveli u slavu Njegovu.

151.
Iz priprema za natecanja na svetskim poprištima on izvodi pouke i za one koji

se podvizavaju u nevidljivoj duhovnoj borbi (2, 84)
Pogledajmo kako se pripremaju za takmiĉenje na svetskim trkalištima kako bismo
se u poneĉemu pouĉili u odnosu na naše podvige. Po nastupanju vremena za narodno
gledalište, pa ĉak i mnogo ranije, oni koji će se takmiĉiti vreme ne provode uzalud, već se
unapred veţbaju u onome u ĉemu će se takmiĉiti, stiĉući iskustvo u svemu što predstoji,
drţeći odgovarajuću umerenost u hrani i izbegavajući jela koja ne doprinose uspehu, kao
što se i njihovi razgovori tiĉu jedino budućeg natecanja, tj. [razmatranja] kako da se istupi
i naĉini prvi korak, kuda se potom uputiti i ko na koga da napada. Koliko je samo kod njih
staranja i briga. I zbog ĉega? Da bi pobedom stekli truleţne vence i dobili ustanovljene
nagrade, te da bi gledaocima i prijateljima pruţili zadovoljstvo pri posramljenju pobeĊenih.
[Vidite] li koliko je kod njih prethodnih napora i razmatranja? Kakav tek mi treba da imamo
podvig, kakvo staranje i opreznost i kakvu neprestanu brigu o svemu! Jer, naš neprijatelj,
protivnik i suparnik nije neiskusan, niti neznalica, niti nemaran. Naprotiv, stojeći nasuprot
nas, on razmišlja kakvu zamku da nam spremi, kako da nam priĊe, kako da nas napadne,
kako da nas odbije, kako da nas ustreli i kako da obori bednog monaha. Zar nam stoga ne
predstoji veliki podvig? Zar ne treba da imamo veliko staranje i marljivost? Ne treba li da,
podigavši ruke gore, prizivamo: "Gospode, pogledaj iz svetog staništa svog i podigni silu
tvoju, i doĊi da nas spaseš (Ps. 79, 3). " I zaista, [treba prizivati] sa smirenjem i
skrušenošću srca, sa uzdanjem i hrabrošću, sa iskrenom verom i proverenim poslušanjem.
I neće ostaviti Gospod podviţnika vrline koji ga priziva u pomoć reĉima: U Njega se pouzda
srce moje, i pomoţe mi, i procveta telo moje (Ps. 27, 7). I ko će se protiviti ukoliko On
pomogne. Ko će imati silu da obori? Niko. Ĉak i da bude hiljade neprijatelja, takav se neće
uplašiti, već će ih imenom Gospodnjim odbiti i rasterati. Budite hrabri.

152.

151

Primerom zemljoradnika, moreplovca, trgovca i putnika on podstiče na revnost
oko sticanja duhovnih dobara; pomenuvši smetnje od strane neprijatelja on

uliva nadu u uspeh uz pomoć Gospoda Spasitelja, koji priprema i ustrojava naše
spasenje, ukoliko se pokaţemo dostojni Njegove pomoći (2, 85)

Zemljoradnik, moreplovac, trgovac i putnik se trude i staraju danonoćno, umaraju
se i iznemogavaju sa ţeljom da dostignu svoj cilj. I dostiţu ga. MeĊutim, naša
zemljoradnja, naša plovidba, naša trgovina i naše putovanje je od njihovih udaljeno kao
istok od zapada, ili bolje - kao nebo od zemlje. Stoga i naši napori, podvizi i znoj treba da
su mnogo prevashodniji, revnosniji i neprestaniji. Stoga i sveti David sa ĉuĊenjem
uzvikuje: Ko će uzići na goru Gospodnju, i ko će stati na mestu svetom Njegovom (Ps. 23,
3). I opet: Ko će mi dati krila kao golubu, i poleteću i poĉinuću (Ps. 54, 7). Mi se trudimo,
malo jedemo, malo spavamo, odstojavamo sluţbe i molimo se u keliji, ĉitamo, slušamo,
pevamo, vršimo rukodelje, smiravamo se, vršimo poslušanje i sve trpimo. Zbog ĉega mi
ipak ne dostiţemo ţeljeno i nemamo uspeha? Zbog pregrada našem spasenju koje
postavlja naš neprijatelj - Ċavo. Od dana ovoga veka pa sve do danas on ustaje na naš rod
smetajući mu da se uspne na nebo, sa koga je on rinut zbog prevaznošenja. Ipak, bratijo,
nemojmo biti mrzovoljni i nemojmo padati duhom zbog teškoća našeg ţivota. Jer, mi
imamo Boga kao Pomoćnika i Zastupnika, koji podiţe sa zemlje siromaha, i sa Ċubrišta
uzdiţe ubogoga (Ps. 112, 7), koji opasuje snagom nemoć naše prirode (Ps. 17, 33) i
pobeĊuje našeg kušaĉa, neprijatelja. Nemojmo biti malodušni videći koliko malo moţemo
uĉini svojim silama. Jer Vladika svih, Bog više brine o nama negoli što ţenik voli svoju
nevestu ili što se roditelj stara o svojoj deci. On se stara o našem spasenju i raduje se
našem dobrom ponašanju. On otvara oĉi našeg uma, pokazuje mu svetlu krasotu svoju i
svoju ţeljenu lepotu, pod anĊelskim svetlovodstvom ga uzvodeći ka zrenju neba i svega
što je na nebu i ĉuvajući ga od nevidljivih neprijatelja pod krovom krila svog Boţanstvenog
promišljanja. I zašto mnogo govoriti? Iz ljubavi prema nama grešnima On je blagovoleo da
ostavi Oĉeva nedra, da prekloni nebesa, da u uniţenju siĊe ka nama i da postane Ĉovek,
budući Gospod svih. Sve drţeći slovom svojim, preproslavljen i preuznesen, On je postao
Mladenac, roĊen od skromne Majke, premda je Onaj koji sve bogati. Vrhunac tajne je
Njegovo primanje Krsne smrti za nas posle strašnih strasti, kao i tridnevno Vaskrsenje,
kojim nas je izbavio iz ruke zmije i dao nam silu da je satiremo kao skakavca koji puzi. Koji
je otac toliko zavoleo sina, ili mati kćer, ili muţ ţenu, ili prijatelj prijatelja? Jer, On je za nas
ljubljene toliko pretrpeo i postradao. Slovom ne moţe da se izrazi i umom da se izmeri
Njegova prevelika ljubav i blagostinja prema nama. Zavolevši nas i postradavši za nas, On
će svakako biti i naš Pomoćnik svakog dana i ĉasa. On je naš Zastupnik i Pribeţište ukoliko
sami ne odstupimo od Njega. Znajući reĉeno, pobrinimo se da budemo verni Gospodu, da
ponesemo svaki podvig, da hrabro podnosimo sve skorbno i ĉinimo sve što nam je
zapovedio i On će nas uĉiniti pobednicima u borbi sa neprijateljem, dajući nam da bez
prepreka dostignemo ţeljeni kraj.

153.

On pokazuje kako je blaţeno sluţiti Gospodu; pomenuvši da su bratija zbog
toga i stupili u obitelj, ostavljajući sve, podstiče ih rečima Gospodnjim: Traţite i
naći ćete. . . trudeći se smireno u manastirskim poslušanjima, koja su po izgledu

ţitejska, a po duhu - duhovna (2, 86)

Ima li šta krasnije i blaţenije od sluţenja Bogu ţivome u prepodobiju i pravdi, od
ĉišćenja duše i tela, od ĉuvanja od svakog greha, od ţelje za budućim dobrima, od

152

svagdašnjeg uznošenja od sveta ka nebeskom, od posedovanja duše koju nije ulovila ni
jedna strast i koja poput ptice preleće sve zamke Ċavolje, leteći u visinama? Takav se uvek
veseli i raduje, naslaĊuje i ushićuje, već odavde zapoĉinjući sa okušanjem zaĉetaka
budućeg sveblaţenstva. I vi ste radi toga izašli iz sveta i došli ovamo, radi toga ste se
odrekli sveta i svega što je u svetu, radi toga ste postali stranci i došljaci i otuĊili se od
domovine, roda i srodnika, radi toga ste postali drugi po izgledu i naĉinu ţivota i odvojili se
od svih briga i staranja ţitejskih. Prihvativši blagi podvig, vi treba da ištete da biste dobili i
da stremite da biste dostigli ono što je poţelela duša vaša. Jer, Gospod govori: Koji traţi,
nalazi; i koji kuca, otvoriće mu se (Mt. 7, 8). Vi ištite i ni o ĉemu drugom se ne starajte i ne
marite. I premda se zanimate obiĉnim svojim poslušanjima, vi nemate svetovna i ţitejska
zanimanja budući da ne delate iz strasti i po svojoj volji i radi ugaĊanja telu, već radi
svetog duhovnog bratstva, po poslušanju i zapovesti i ponajpre radi bogougaĊanja. Bog će
primiti vaš trud kao ţrtvu i svepaljenicu. I blaţeni ste vi, bratijo, što ste izabrali anĊelski
naĉin ţivota koji vodi u nebeski Jerusalim, ĉiji je Sazdatelj i Stvoritelj [sam] Bog. Hodite
dobro ukrepljivani blagodaću i ukrašavajući se vrlinama skrušenosti, poslušanja, smirenja,
spremnosti na svako delo, izbegavanja roptanja, te bdenja i molitve.

154.
1) Pomenuvši da ga opterećuje breme nastojateljstva, naročito pri misli da

treba da da odgovor za svakoga, on moli da mu pomognu; čime -
napredovanjem u monaškom ţivotu; 2) potom odreĎuje šta se moţe smatrati
napredovanjem; 3) najzad priziva da se razmotri da li napreduju, ukazujući na

obeleţja naprednih i nenaprednih (2, 87)
1) Šta mislite kako se smirena duša moja odnosi prema mom nastojateljstvu nad
vama? Moţe biti da mislite kako se uznosim zbog svojih kratkih pouka koje vam upućujem,
nadajući se da njima u potpunosti ispunim duţnost nastojateljstva. Ipak, reći ću vam da u
iscrpljujućem i muĉnom nespokojstvu provodim dane bednog ţivota svog, ne
uspokojavajući se samo govorom o uzornom ţivotu, već ţeleći i da na delu vidim sam
ţivot. Stoga svakodnevno idem meĊu vas i gledam na vaše ponašanje, tj. kako se obraćate
jedni drugima, kako se drţite, kako pitate i odgovarate. Iz svega reĉenoga i iz pogleda
vaših oĉiju i izgleda lica ja saznajem nastrojenje duše svakoga. I radujem se, tešim se i
oduševljavam nadom kad naĊem nekoga ispravnog, a ţalostim se, skorbim i uzdišem kad
naĊem suprotno, pretpostavljajući da ga je strast nadjaĉala. I ja ne mogu drugaĉije. Zar ja
nisam duţan da dam odgovor za svakog od vas? Ko moţe ostati ravnodušan ukoliko
pomisli na reĉeno? Ko neće zaplakati, uplašiti se i ustreptati? Veliko je i strašno da ĉovek
stane pred Bogom, neumoljivim Sudijom i da pruţi odgovor o svojoj pastvi, tj. da li se
saĉuvala u ĉistoti i neporoĉnosti, da li je ispravno hodila u svim savetima Boţijim i u svemu
duţnosnom i u odnosu prema Bogu i u odnosu prema bliţnjem. Ja sam vam sve rekao da
biste saznali za skorb moje duše, da biste se saţalili na mene i pomogli mi. Ĉime? Sve
većim stremljenjem ka napretku u ravnoanĊelskom ţivotu našem.
2) Mi ne treba da se zadovoljimo [ĉinjenicom] da se razlikujemo od svetovnjaka,
već treba u savršenstvu da sledimo ţivot otaca naših, Mi ne treba da se zadovoljimo
[ĉinjenicom] da prevazilazimo ponekoga iz našeg ĉina, već treba da revnujemo da se
izjednaĉimo sa najsavršenijima. Jer su mnogi zvani, ali je malo izabranih (Mt. 22, 14).

153

TakoĊe, svoj napredak ne treba da merimo duţinom vremena, misleći na mnoštvo godina
koje smo proveli u monaštvu, već treba da gledamo da li dugotrajnosti vremena odgovara i
broj i stepen naših vrlina. I ne treba imati u vidu da je još jedan dan prošao, nego [se
pitati] da li je još neko delo smešteno u nebesku skrivnicu na utvrĊenje duše u budućem
ţivotu i da li je makar nešto malo dotato u ĉišćenju duše i pobeĊivanju strasti koja nas
muĉi. Na taj naĉin monah po imenu dolazi do monaha na delu, oslobaĊajući se tame
strasti i uza navika, ĉime duši i umu daje mogućnost da slobodno streme ka Gospodu,
Njemu jedinome pruţajući ljubav i jedino sa Njime ţeleći opštenje.

3) Neka svako razmotri da li u sebi ima ono što traţi, ili je još rob strasti, uznik
grehova, zarobljenik pomisli, usled ĉega je neuravnoteţen u reĉima, delima i pomislima,
što se projavljuje u neposlušnosti, gordosti, roptanju, svadljivosti, samoopravdavanju,
svojevoljnosti i prvom od zla - neverju. U onome, pak, ko se kreće ka ţeljenome i ko
uspeva u borbi sa strastima projavljuje se svako dobro delo i svaki savršeni dar, tj. krotost,
mir, ljubav, saosećanje, izbegavanje roptanja, smirenoumlje, izbegavanje zavisti,
blagodarnost, trpljenje, molitva, psalmopojanje, bdenje, skrušenost, prolivanje suza i
svako drugo pohvalno dela nje i raspoloţenje. On ne ište prvenstvo, već beţi od njega. On
ne ţeli dopadljivo rukodelje, već ono koje naznaĉi otac. On odseca svoju volju i [prima] i
poslušanje u kuhinji, i u bašti, i u polju, i svako drugo. On se ne prepire zbog odeće,
obuće, jela i pića, već strpljivo sve podnosi, makar bio odeven u rite, makar se smrzavao i
gladovao. On samo na jedno ustremljuje pogled - na sticanje tamošnjeg pokoja.

155.

1) Srčani graĎanin se raduje kad ga car pozove da dobije nagradu; [raduje se] i
naš brat Hariton, koga je pozvao Gospod, okušajući sada od neopisivih nebeskih

dobara zbog podviga i manastirskih trudova koje je poneo; 2) pomišljajući o
tome, ko od nas se ne podstiče na slično, ne obraćajući paţnju na Ďavola koji
nas obično (ma kakvo poslušanje nosili) svojim nagovaranjem ili odvraća od
dobrih dela, ili ono što je učinjeno pomračuje rĎavim pomislima i osećanjima; 3)

nemojmo zaboraviti da vrlina još u ovom ţivotu dobija nagradu, ponekad
vidljivo, a uvek - nevidljivo, budući začetak i predokušanje buduće slave i

blaţensgva (2, 88)

1) U graĊanskom ţivotu ĉoveka koji je osuĊen na smrt zbog velikog prestupa
obuzima strah i trepet kada mu saopštavaju: "Izlazi, došlo je vreme". I za grešnika vest o
preselenju u drugi ţivot obiĉno biva strašna i uţasna. Naprotiv, onaj ko oĉekuje nagrade i
vence od cara za izuzetna dela koja je uĉinio, svakako oseća radost kada ĉuje glas koji ga
priziva na uruĉenje. I pravednik se raduje kada mu anĊeo smrti saopšti da se seli odavde
budući uveren da odlazi na primanje dobre nagrade. I mi se nešto sliĉno usuĊujemo reći o
bratu našem Haritonu. U

skladu sa svojim imenom, on je sa radošću i veseljem izašao iz tela i otišao na
mesto pokoja. Eto kako je, bratijo, dobro podvizavati se, eto kako se plodno prisiljavati
prirodu, eto kako je

blagotvorno trpeljivo prohoditi podviţništvo, eto kako je blaţeno voditi borbu u
potĉinjavanju do poslednjeg izdisaja. Jer, za malo godina, ili bolje reći - za gotovo jedan
dan (i šta je, naime, drugo sadašnji ţivot u poreĊenju sa beskonaĉnim) reĉeno je našem
bratu pruţilo neiscrpno bogatstvo, nezamislivu slavu, neuporedivo veselje i beskonaĉno
Carstvo. I sada se on raduje i praznuje, nemajući nikakvo osećanje tuge zbog preduzetih

154

napora radi dobra, već se veseli u horovima prepodobnih, u šatorima pravednih, u
dvorovima muĉenika, u gornjem Jerusalimu, majci svih svetih. On sagledava neobjašnjiva i
neizreciva dobra, nepristupnu svetlost, besmrtan ţivot i neiskazivo blaţenstvo.

2) Pomišljajući o reĉenome i mi, koji se još nalazimo na poprištu borbe, treba da se
podvizavamo, podstiĉemo smelom nadom, revnujemo, razgorevamo srcem, uzdiţemo
umom, okrećući se raspoloţenjem od sveta ka nebesima i dajući zavet da ćemo sve ĉiniti i
pretrpeti iz ljubavi prema Gospodu. Da bismo dostigli ono što ištemo mi treba da pretrpimo
ne samo post i bdenje, spavanje na goloj zemlji, hladnoću i vrućinu, napor i umor,
poniţenje i bešĉašće, nego, ukoliko je neophodno, i prolivanje krvi, odsecanje udova,
povrede tela i lomljenje kostiju. Da, bratijo, dobro je na taj naĉin misliti i mudro je na taj
naĉin dejstvovati. Đavo je otimaĉ i stalno se vrti okolo kako bi od uma našeg oteo
prekrasne pomisli i uvukao ga u sujetne svetske pomisli. Nemojmo mu dozvoliti da nas
prelesti. Naprotiv, imajući na umu boţanstvena obećanja o kojima svakodnevno ĉitamo,
koja u pesmama hvalimo i u molitvama izobraţavamo, provodimo dan za danom, nedelju
za nedeljom, mesec za mesecom i godinu za godinom u staranju da svoja dela pred Boga
iznesemo ĉista, mirna, mila, neoskrnavljena gordošću ili taštinom ili ĉovekougaĊanjem. Bilo
da oremo, bilo da kopamo, kuvamo, tešemo, ĉuvamo, tovarimo, sadimo, prepisujemo ili se
bavimo nekim rukodeljem, tj. šijemo ili pletemo kotarice, mi treba da se staramo da naše
delo Bog uspoštuje kao savršeno, unoseći ga u nebesku skrivnicu radi dobijanja veĉne
nagrade. A kvariti svoja dela roptanjem, drskošću, taštinom, smutnjom i protivreĉenjem
uopšte nije razumno, pa ĉak ni ljudski, tj. nije svojstveno istinskom ĉoveku. Jer, pravi
ĉovek je nešto veliko, sliĉno uvekspominjanom Jovu, koji beše istinski i blagoĉastiv,
udaljavajući se od svake zle stvari (Jov 1, 8).

3) Neka svako obrati paţnju na [ĉinjenicu] da marljivog i vrlinskog ĉoveka svi vole,
poštuju i slave, ne samo njegova bratija, već i svi koji slušaju o njemu. Jer, vrlina, ĉak i
kad je skrivena i kad je vrši nevidljivi ĉovek, po prirodi ne moţe da se ne projavi. Reĉ o
njoj će se proĉuti i prozvuĉati svagde, po reĉi Gospodnjoj: Ne moţe se grad sakriti kad na
gori stoji (Mt. 5, 14). Ukoliko unekoliko potrpimo u dobrim delima i podvizavamo se, doći
će vreme pokoja ne samo u ĉasu smrti, nego i ranije, tj. kad se u nama utvrdi bestrašće.
Naime, po reĉima svetih otaca, duša koja je svecelo zavolela Gospoda i kroz poslušanje
umrtvila svoje ţelje, dostiţe pokoj i već odavde poĉinje da okuša buduće blagobiće.

156.

U Dalmatskoj obitelji su izabrali novog nastojatelja jedino zbog njegovog
smirenja; smirenje je istinski vredno, smeštajući u sebe i čuvajući svako dobro;

ne traţeći da bude poznato, ono samo po sebi postaje znamenito i slavi se

(2, 89)

Smatram da bi sada bilo dobro da sa vama pogovorim o juĉerašnjem dogaĊaju. Po
nalogu našeg vladike ja sam morao da odem u Dalmatsku obitelj radi izbora novog
igumana. Trebalo je da se raspitamo koga hoće bratija obitelji i igumani koji su se sabrali.
I svi su jednodušno i jednoglasno ukazali na avu Ilariona. Zbog ĉega i zbog kakvih odlika?
Svakako, ne zbog njegovog znanja i zbog ĉuvenosti po ţivotu, već samo zbog njegovog
smirenja, bogoljublja, izbegavanja ljudske slave i prikrivanja vrline poslušanjem. Postojao
je i drugi [monah] koji je više znao i bio stariji po godinama, ali je bio slabiji u navedenim
vrlinama. Stoga su avu Ilariona smatrali ugodnijim Bogu i sposobnim da slovesno rukovodi
bratiju. Vidite li, bratijo, koliko je poţeljan dar smirenoumlja? Ono je sveobuhvatna vrlina

155

kojom se iznutra preseca svaka samoumišljenost, kojom se progoni gordost, kojom se
satire slavoljublje, kojom se pobeĊuje samovolja, kojom se umrtvljuje slastoljublje i kojom
se uvodi krotost, mir, ljubav, sastradavanje, trpljenje i mudroljublje. Ono je izvor vrlina iz
koga izvire svaka dobrota. Ono je bogonasaĊeni raj koji daje plod besmrtnosti. MeĊutim,
po reĉi Gospodnjoj, ne moţe se grad sakriti kad na gori stoji (Mt. 5, 14). Ni onaj ko je
stekao reĉenu vrlinu ne moţe za svagda da se skriva, ĉak i kad bi u obiĉnom poretku bio
poslednji, ĉak i kad bi se sakrio pod zemlju, ĉak i kad bi ga neki klevetali iz zavisti. On se,
naime, sve više prepoznaje kao svetlost koja zasija na gori i koja na sebe privlaĉi oĉi svih.
Sliĉno se desilo i sa sadašnjim izabranikom, usled ĉega su i mnogi spoljašnji izjavili svoje
odobravanje sa izborom bratije.

157.

1) Došao je post i doveo u red i spoljašnje i unutrašnje; gledajući na rečeno, ne
mogu da se uzdrţim da vam ne kaţem: "Obratite u postojanu naviku takav

način ţivota, inače nećemo moći da se spasemo"; 2) neprijatelj neprestano traţi
načina da nas pogubi; mi, pak, neprestano treba da mu se protivimo, za šta nam
je Gospod dao silu; 3) najbolji način da se pobedi neprijatelj jeste podraţavanje

Gospoda u onome ka čemu nas priziva: Jer sam ja krotak i smiren srcem; sav
zemaljski ţivot Njegov beše poprište Njegovog smirenja radi nas (2, 90)

1) Uzdrţanje je prekrasno, kao uostalom i poredak u dejstvovanju po Boţanstvenim
zapovestima, koji se kroz njega projavljuje. Mi smo ušli u ĉasne dane svete ĉetrdesetnice
kao u tiho pristanište, izbegavši talase prethodnih dana. Mi sada mirujemo,
bezmeteţujemo, tihujemo, marljivo pohaĊamo hram, poboţno psalmopojemo, trezvoumno
prohodimo molitvu, za trpezom se drţimo neraznovrsnosti u jelu i oskudice, i sve drugo
ĉineći na spasenje duše. Nama više ne dolaze svetovna lica i mi više ne idemo njima. Ovde
ne mogu da se uzdrţim od ţelje da vi, uzevši u pomoć zdravo poimanje dobra, reĉeni naĉin
ţivota obratite u svagdašnju naviku kako biste se i kasnije udaljavali od svih puteva koji
vode grehu. Jer, [ja ne ţelim] da vi samo pet ili deset dana vodite dobri ţivot, a da potom
zanemarite dobro i opet rušite ono što ste ranije zidali, kao što govori apostol (Gal. 2, 18).
Neka ne bude sa vama tako, bratijo. Nemojmo se lako menjati da se ne bismo lako okretali
po nagovoru kušaĉa. Poţelimo da

zadrţimo vrline, dodajući sve više dobrih dela u svom dobrom delanju. Mi treba da
znamo da za spasenje nije dovoljno da se kratko vreme dobro ţivi, već da se tokom
ĉitavog ţivota istraje u delima spasenja.

2) Kušaĉ, pak, ni danju ni noću ne prestaje da nas napada ustrojavajući podle
zasede na našu pogibao. On svagde postavlja zamke i na dušu pušta bezbrojne strele: ĉas
golicanje slasti, ĉas raspaljivanje pohote, ĉas uznemirenje i protivan vetar pomisli i
prohteva. On smućuje postolje uma našeg kao na nekom moru, te je svako prinuĊen da
ispoveda: Da mi Gospod nije pomogao, umalo se ne nastani duša moja u adu (Ps. 93, 17).
Potom se on privremeno umiruje, puštajući strelu pohote i nudeći otrov taštine. Oslabivši
sa jedne strane oštrinu ţuĉi, on sa druge pogaĊa strelom zavisti, a ponekad sa svih strana
podiţe prašinu na smirenje naše. Jer, on ima nenasitu ţelju da nas pogubi. On ide protiv
našeg Vladike i besni kada vidi da ushodimo na nebesku visinu, odakle je sam spao zbog
gordosti. Stoga su neophodni velika briga i nastojanje, marljivost i usiljeni podvig da bi se
pobedila zmija. Gospod govori: Š bojte se, ja sam pobedio svet (Jn. 16, 33). Posle Njegove
pobede i zbog Njegovog svetog Ovaploćenja, i mi smo dobili silu protiv neprijatelja, kao što
je sam rekao: Evo vam dajem vlast da stajete na zmije i skorpije i na svu silu vraţiju, i

156

ništa vam neće nauditi (Lk. 10, 19). Mi, dakle, moţemo da gazimo sva njegova
ustremljenja na nas i sve mnogobrojne grehovne slasti.

3) Kako, naime? Podraţavajući Onoga ko ga je pobedio. Mi ćemo biti Njegovi
podraţavaoci ukoliko se obuĉemo u smirenje i krotost, kao što je sam govorio: Nauĉite se
od mene; jer sam ja krotak i smiren srcem (Mt. 11, 29). Car i Vladika svih, jedini preslavni i
preblagi po prirodi, prihvatio je smirenje i bio poslušan do smrti, i to do smrti na krstu (Fil.
2, 8). Šta da kaţemo mi? Ili koliko mi bedni i ništavni treba da se smirimo da bismo mu se
upodobili? On se odvojio od nebesa i sišao na zemlju. Koliko mi treba da se odstranimo od
svega svoga da bismo makar kao senka podraţavali Njega? On je postao Mladenac i bio
dojen mlekom, ispunio sve zakonsko i pokoravao se roditeljima, kao što je pisano. Koliko
tek mi treba da smo deca zlobom i da se povinujemo igumanima kako bismo makar
jednom crtom liĉili na Njega? On je gladovao i ţeĊao, hodio peške i umarao se. Koliko i mi
sliĉnog treba da pretrpimo da bi se pomislilo da preţivljavamo nešto kao i On? Najzad, On
je primio vreĊanja i udarce, podsmehe i izrugivanja, izdajstvo i stojanje pred sudom,
biĉevanje i raspeće, hulu i probadanje rebra. Šta sve mi treba da pretrpimo da bi se moglo
reći da ga podraţavamo? Mi reĉenoga treba, bratijo, svagda da se sećamo i da gledamo na
Njega, te da se bezmerno smiravamo. Prihvatimo rado ono što nas susreće i što nam moţe
omogućiti da ga podraţavamo. Ukoliko, pak, ne susretnemo nešto takvo, potraţimo glad i
ţeĊ, podsmehe, uvrede, poniţavanja, nevolju, siromaštvo u odeći, u obući i u svemu
drugome. Pokrećući se unekoliko napred, ushodeći, uzdiţući se i uzvišavajući se, mi ćemo
dostići u ĉoveka savršena, u meru rasta punote Hristove (Ef. 4, 13).

158.

1) On ublaţava monahe koji su kroz odricanje od sveta napustili naslade i
utehe, slične mesopusnim [danima], i koji su prizvani na sluţenje Bogu u
svetosti i pravdi, u čemu se sastoji istinsko veselje i neprestani praznik; 2) on ih
priziva da se mišlju i ţeljom više ne vraćaju kotlovima egipatskim, uveravajući
ih da je naš udeo najblaţeniji; 3) mi treba da ţelimo jedino da nam Bog da da

blagodušno podnosimo sve skorbno i teško u našem ţivotu (2, 91)

1) Sada su mesopusni [dani], kada se svetovnjaci predaju jelu i piću, šetanju,
igrama i svakom veselju. I šta? Zar mi sebe treba da oplakujemo što nemamo nešto
sliĉno? Nikako. Zablagodarimo, naprotiv, Gospodu za sebe, tj. što nas je izvukao iz blata i
propasti sliĉnog ţivota i uveo u naše pravo i svetozvanje, u sluţenje Njemu u prepodobiju i
pravdi. Nad njima se, pak, podsmehnimo, ili pre - zaplaĉimo stoga što se zavode ništavnim
utehama i lišavaju neizrecivih nebeskih radosti. Hodite, obradujmo se Gospodu, uskliknimo
Bogu Spasitelju našem; preteknimo lice Njegovo i ispovedanju i u psalmima
uskliknimoNjemu (Ps. 94, 12). Eto dobre svetkovine, eto pohvalnog veselja, eto radosnog
praznika. I mi moţemo ne samo jednom ili dvaput, već uvek sliĉno praznovati i veseliti se u
domu Boţijem. Takvo veselje je predukus tamošnjeg blaţenog udela i njegov vesnik.
Blaţeni David govori: A ja ću se u pravdi javiti licu tvome, nasitiću se kada ugledam slavu
tvoju (Ps. 16, 15).

2) Molim vas da se svojim srcima ne vraćamo obiĉajima opšteg ţivota kao u neki
Egipat, niti da se sećamo mesa i kotlova tamošnjih. Naprotiv, obratimo pogled na sebe
same i na prekrasan ţivot koji prohodimo i ostvarujemo. Jer, u njemu je ponajviše Gospod
zapovedio blagoslov i ţivot do veka (Ps. 132, 3), te istinsko radovanje, nelaţnu nadu i
spasonosno praznovanje. Ukoliko pitaju o napretku - mi više napredujemo, ukoliko pitaju o

157

udelu - mi smo izabrali dobri udeo, ukoliko pitaju o blaţenstvu - mi smo postali blaţeni.
Pobegavši od sveta i od svega što je u svetu, odbacivši sve sramne i sujetne utehe,
odrekavši se braka, raĊanja dece i sticanja mi smo prihvatili devstvenost, lišavanje i
odricanje od svoje volje, u ĉemu se i podvizavamo, svakodnevno raspinjući telo svoje i
raspinjući se svetu i svemu što je u svetu. Stoga sa pravom moţemo na sebe da
primenimo apostolove reĉi: A koji su Hristovi, razapeše telo sa strastima i ţeljama (Gal. 5,
24).

3) Ko je sada blaţeniji od nas? I šta bismo još u ţivotu prijatnije i utešnije mogli
iskati? Ništa osim da sve ostale dane našeg ovdašnjeg stranstvovanja trpeljivo i hrabro
podnosimo sve teško i neprijatno, te da, saĉuvavši se od padova pri susretu sa vidljivim i
nevidljivim iskušenjima, sa dobrom nadom dobijemo pripremljena nam obećanja. Stoga
budite hrabri, krepite se, utvrĊujte se i sve blagoobrazno i uredno ĉinite shvatajući veliĉinu
tajne naše shime i ţivota koji ona zahteva. [Sećajte] se i ţivota uvekspominjanih svetih
otaca naših i ugledajte se na njihove primere. Po njima se oblikujte i preobraţavajte kako
biste se zaista nazivali sinovima njihovim i kako biste potom postali sauĉesnici njihove
radosti.

159.
1) Bdite nad sobom; jer, neprijatelj moţe iznenada da napadne i da vas pogubi;

2) neki od vas se ponašaju raspušteno; 3) neka se to ne dešava ubuduće;
učitelji savetujte da se umesto rukovoditelja ne biste pokazali kao kvaritelji

(2, 92)
1) Neka svaki gleda i primećuje da li ĉvrsto i nepokretnostoji na kamenu vere u
ispunjavanju svog zaveta i na muĉeniĉkom putu opšteţića, ne skrećući ni na desno, ni na
levo, već hodeći carskim putem i ne dremajući dušom kako se ne bi sapleo o kamen pada
svojom nogom i kako ništa ne bi ĉinio iz samougaĊanja ili pristrašća. Ja vas vidim, ali ne
uvek i ne svagda, što je svojstveno jedino Bogu. I ja ne znam da li se neko od vas, delujući
sakriveno po svojoj volji, ili pre - po strastoljublju, rinuo u propast greha na pogibao duše.
Bojte se i strašite se i kad plovite po blagoprijatnom vetru, sećajući se na mogućnost
brodoloma. Jer, u trenutku moţe da se desi vetar, bura, uragan, pogibao, smrt. Ponekad
se ĉini da je mir i pouzdanje, ali se iznenada javi uzbuna, borba, rat i probadanje duše, a
ne tela (što je još gorĉe). Lukavi se pritajava privremeno da bi doveo do bezbriţnosti i
potom iznenada napada, preokreće pomisao i pogubljuje. Za nas ne sme postojati
bezbriţnost, niti vreme za pokoj. Lukavi neprijatelj je potopio na dno mnoge koji su dostigli
do samog pristaništa spasenja. I one koji su dostigli do samog svoda nebesa on je zbog
izvesnog nemara spustio na zemlju greha. On je opustošio mnoge riznice vrlina, pokrao
mnoge duhovne podvige i podviţnike ostavio pustima. Znajući reĉeno, bdite i nemojte
dozvoliti dremeţ svojim oĉima.
2) Ja ĉujem da se neki od vas iz samopouzdanja drţe bezbriţno. Oni bestidno
gledaju na druge, praznoslove i smeju se. Drugi se hvataju za ruke, ustima dodiruju usta i
obrazima obraze, što je dostojno plaĉa. Da li će ko staviti oganj u nedra a da ne izgori
svoju odeću? I da li će ko ići po raspaljenom ugljevlju a da ne opeĉe noge (Priĉ. 6, 27). Ni
onaj ko ĉini sliĉna dela neće ostati bez pada. RĊavo je takoĊe što poneki ukravašaju svoje
lice, štose ulepšavaju, doterujući trepavice i obrve i bojeći se kao bludnice. Oni imaju

158

šivene pojaseve, doteranu odeću, u hodu poprimaju moderne pokrete i izveštaĉeno
izgovaraju reĉi.

3) Svima sliĉnima kaţem da ubuduće ne ĉine ništa sliĉno. Inaĉe će uzdom i
ţvalama vilice njihove zauzdati reĉ (Ps. 31, 9). Jer, nas je Gospod postavio na izgraĊivanje,
a ne na razaranje tih ljudi. Stoga ispunjavajte zakone. Uĉitelji, savetujte ono što je doliĉno
svojim uĉenicima i ispravljajte ih. Ja ne govorim iz podozrenja prema vama, ili što je neko
trovaĉ umesto lekara, što je pomraĉitelj umesto prosvetitelja, što je zavodnik sa pravog
puta umesto putevoditelj ili što je gubitelj umesto spasitelja. Uĉitelji su pred uĉenicima
izobraţenje poboţnosti, primer spasenja i slika svakog dobrog dela. Ukoliko se dešava
suprotno, neka se uzmu i odstrane takvi kako svoju krastavost ne bi preneli zdravima. Ja
sve navedeno ne bih hteo da govorim, ali me neophodnost prisiljava. Ţelim da svi pravo
hodimo kako bi se i Bog poradovao našem dobrom ţivotu.

160.
Radujući se poretku bratije i [činjenici] da kod njih sve ide po ustavu, pri čemu

su svi zadovoljni manastirskom opskrbljenošću, on dodaje da je, uostalom,
glavno ţiveti [sa ciljem] da se po smrti uĎe u pokoj Boţiji, čemu i treba sve

usmeravati (2, 93)
Videći da mu se zeleni polje, koje je svojim rukama obradio i zasejao, zemljoradnik
se raduje i veseli. I ja se veselim i radujem zbog vaših duhovnih plodova, premda i ne kao
o plodu mojih napora. Ja nalazim pravednim da ispovedam istinu da blagodaću Boţijom
sve više napredujete i postajete bolji. I vi sami moţete posvedoĉiti reĉeno. Zar ne vidite
poredak, mir i tišinu koji [vladaju] meĊu vama? Zar niste svi ĉvrstom verom i neraskidivim
savezom sjedinjeni kao jedna duša i jedno srce? Zar ne revnujete svi oko sve potpunijeg
ispunjavanja Hristovih zapovesti? MeĊu vama nema pojedinaĉnog udruţivanja, koje
razdeljuje i drobi jedno bratstvo na ugaĊanje neprijatelju Ċavolu. Kod vas nema
samougaĊanja i samovolje kojom bi svako ţiveo i delao kako hoće, već vlada jednoobrazni
ţivot po Bogu. Kod vas nema [sluĉajeva] da neko ravnodušno luta tamo-amo, na razorenje
i rastrojstvo ĉitavog tela bratstva, već po blagovoljenju Boţijem sve teĉe po ustavu i u jelu
i u piću, i u bdenju i u spavanju, i u trudu i u odmoru, i u ulascima i u izlascima, i u
razgovorima i u ćutanju, i u ĉitanju i u psalmopojanju, i u molitvi i u bezmeteţju, i u odeći i
u obući. Doduše, ne daje se svima podjednako budući da nisu svi isti po uzrastu,
vaspitanju, stanju, sposobnostima, vrlinama i meri zdravlja. Ipak, svakome se ukazuje
duţna paţnja i pruţa neophodno, budući da su svi udovi jednog tela, premda se i ne
udostojavaju podjednake ĉasti (1. Kor. 12, 23-24). Ipak, reĉeno nije prvo. Najglavnije je
da, dobro svršivši svoje delo, kroz smrt uĊemo u pokoj Boţiji posle znoja i napora
ovdašnjeg ţivota i okusimo neizrecivu radost veĉnih i neopisivih dobara. Oĉekujući reĉeno,
potrudimo se da sve više napredujemo, da pazimo na sebe, da smo trezvoumni, da smo
bodri, da kao po danu blagoobrazno hodimo, da se radujemo u uzdanju, da trpimo skorbi,
da se prinuĊavamo na sve dobro, da telo potĉinjavamo duhu, da smatramo ĉašću bešĉašće
za Hrista, da prvenstvom smatramo poslednje mesto i da se radujemo uniţenju Gospoda
radi. I savršivši put mi ćemo se nastaniti sa muĉenicima i udostojiti se da se u beskonaĉne
vekove radujemo sa prepodobnima.

161.

159

Mi pevamo: "Primiću čašu Gospodnju"; ta čaša je prihvatanje mučeništva koje
se za nas sastoji u mučnoj borbi sa strastima; mi stojimo na tom putu; dobro

ratujte da biste se udostojili odgovarajućih venaca (2, 94)

Šta ću uzvratiti Gospodu za sve što mi je dao (Ps. 115, 3)? Šta ako ne da
[zapevam] Davidovu pesmu sa istinskom rešenošću za ono što se peva u njoj. Ĉašu
spasenja primiću i ime Gospodnje prizvaću (Ps. 115, 4). Ĉaša je prihvatanje muĉeništva.
Ipak, naše muĉeništvo nije u prolivanju krvi, nego u unutrašnjoj dobrosavesnoj borbi. Ona
se sastoji u odbijanju da preklonimo kolena pred Vaalom, tj. da se ne predajemo telesnoj
pohoti, da savlaĊujemo sve što se vidljivo i nevidljivo navodi na nas, tj. iskušenja, buru
pomisli, vatru pohote i ţelja, teškoću lišavanja, nevolja i poniţenja. Eto dobrih muĉenika.
Eto vojnika Hristovih. Eto podviţnika i otimaĉa Carstva nebeskog. Radujte se, budite
blagodušni, hrabrite se, dobro hodite, uzlazite iz sile u silu, penjite se na sami vrh vrlina i
lebdite u visokim zrenjima. I u reĉenom prebivajte neprestano, sve dok ne doĊe kraj ţivota
i prevede vas ka veselju i radovanju koje vam je pripremljeno od postanja sveta. Blaţen je
i preblagosloven onaj ko sluša reĉeno i privodi ga u delo, dodajući oganj na oganj u svome
srcu i zapaljujući u sebi plamen Boţanstvene ljubavi koji doseţe do nebesa. MeĊutim,
kukavan je onaj ko zatvara svoje uši, ko voli sujetu i traţi brzoprolazne telesne naslade.
Neka niko ne traţi samo svoje, već neka gleda ono što je bliţnjeg, smatrajući ga
sopstvenim, budući da smo udovi jedni drugima, ĉime radujemo Gospoda, a sebe ĉinimo
boljim i savršenijim.

162.

1) On opisuje izgled pokojnika i spominje ono što se vidi u grobnici; 2) potom
izlaţe kratki obzor dobrog ţivota pokojnika; 3) najzad izvodi zaključak o

čuvanju čistote tela i duše kako bi postali dostojna nevesta Hristova (2, 95)

1) Sećanje na smrt svagda deluje spasonosno, naroĉito kad stojimo pred licem
umrlog brata, kao u sadašnjem sluĉaju. Opet pred sobom vidimo ĉudnu tajnu. Onaj ko je
pre jednu minutu bio sa nama duhom već više nije sa nama. Onaj ko je sa nama govorio
svojim ustima umukao je potpunim ćutanjem iako zvuk njegovog glasa još odzvanja u
našim ušima. Kakav ĉudan prizor. Mi ga vidimo i ne vidimo. Njegovo telo se vidi, a njegov
duh je odstupio od nas. On leţi bez pokreta i dejstva: nema ni disanja, ni gledanja, ni reĉi.
Sva ĉula su vidljiva, ali ni u jednom nema ţivog dejstva. On je kao kamen i kao neka
bezdušna stvar. Pogledajmo na mesto poĉivališta ranije preminulih. I šta ćemo videti,
bratijo? Pogledajte i pouĉite se. Prah i pepeo. Istrulela tela. Isušene lobanje. Obnaţene
kosti. Samo neprijatna ruţnoća i ţalosna i odvratna gomila. Moţe li se razlikovati brat od
brata, lep od ruţnog, mladi od prestarelog? Ne, sve je istrulelo i izgubilo svoj izgled. Neka
izvoli ko hoće da razmotri gde je pohotna slast, gde naslaĊivanje jelima, gde
uspokojavanje snom i sve drugo što se ĉini radi ugaĊanja telu. Gde je stezanje ruku, gde
zagrljaj, gde poljubac? Sve je prošlo ovde i sve je sa sobom preuzeo onaj ko je, kao
bogataš iz priĉe, reĉeno poslao u ad na potpaljivanje neugasivog ognja.

2) Neka niko od naše bratije ne postrada na sliĉan naĉin. Neće postradati ni naš
sada prepodobno poĉivši brat Rafailo, koji je prešao u beskonaĉni ţivot dobro provevši
sadašnji u besprekornom povinovanju i poslušanju. Mlad godinama, on je bio sed
mudrovanjem. Mali uzrastom on beše veliki duhom. Njegovo unutrašnje dobro nastrojenje
je poznato meni, dok je njegovo spoljašnje ponašanje i vama poznato. U njemu je sve bilo
vrlo dobro i dostojno svake pohvale. On beše zaista dobar i blagorodan, saĉuvavši
bogopodraţavajući obraz. UsuĊujem se da kaţem da je dostojno nosio ime jednog od

160

anĊelskih predstojatelja. Eto kakvu uverenost imam o svom ĉedu. Imajte je i vi, jer je on
zaista dostojan. No, obratimo se zapoĉetoj reĉi.

3) I mi ćemo nakon neznatnog vremena preći tamo. Umrećemo i nas će urediti,
opojati i sahraniti. Jer, koji je ĉovek koji će ţiveti i neće videti smrti (Ps. 88, 49). Stoga vas
molim i preklinjem da ţivimo prepodobno i neporoĉno i da se ponašamo nevino i
besprekorno, ĉuvajući ĉistim ne samo telo, nego i dušu. Telo potĉinjavajmo duhu kako ne
bi pobesnelo i ustajalo podstomaĉnim pokretima. Obuzdavajmo ga strahom Boţijim kako bi
pokorno i smireno bilo zadovoljno merom hrane, pića, sna i odmora koja je odreĊena
ustavom i posebnom naredbom. Na dušu pazimo kako se ne bi slagala sa skvernim
pomislima i pokretima. Neka ona sva uzleće ka Bogu, sagledavajući jedino Njegovu krasotu
stoga što je i sama jedina zaista prekrasna i dostojna ljubavi. Sve ostale krasote su privid i
ništa. OgraĊujući je molitvom i psalmopojanjem, mi treba da je predstavimo kao
blagougodnu dobrom Ţeniku, Hristu Bogu. Blago nama ukoliko na navedeni naĉin
okonĉamo svoje hoĊenje. Mi nećemo umreti, već ćemo biti ţivi, praćeni utešnom
othodnom pesmom: "Blaţen je put kojim danas idete jer vam je pripremljeno mesto
pokoja".

163.

1) Naša borba je sa duhovima zlobe i sa njihovim voĎom Ďavolom; 2) oni
neprestano prave zamke na našu pogibao; i mi treba da se neuspavljivo čuvamo

i da im se suprotstavljamo na radost Gospodu i Njegovim anĎelima; 3) tako
neizbeţno treba da činimo ukoliko ţelimo da dostignemo bestrašće i da za
borbu dobijemo mučenički venac; 4) za uspeh u tome neophodni su smirenje sa

poslušanjem, neuspavljiva molitva, paţenje na sebe, svi podvizi
samoumrtvljavanja i otkrivanje pomisli (2, 96)

1) Jer ne ratujemo protiv krvi i tela, nego protiv poglavarstava, i vlasti, i gospodara
tame ovoga veka (Ef. 6, 12), protiv neprijatelja našeg Ċavola, koji je od poĉetka zloban i
koji se na samom poĉetku postanka sveta prokrao u raj i prelestio našeg praoca na
prestupno okušanje zabranjenog ploda, ĉime je postao vinovnik njegovog isterivanja iz raja
sladosti na ovu zemlju. Od tog vremena iz pokoljenja u pokoljenje on goni rod ljudski,
uĉeći ga svakom zlu. On nas i sada svakojako napada, puzeći šišti imaše repom ulagujući
se kako bi lakše prevario. On lopovski ulazi i izlazi i lovi duše koje nisu utvrĊene i paţljive.
Stoga su nam neophodni veliko trezvoumlje, znatna budnost i ogromna opreznost i
marljivost kako nas ne bi napao i ranio.

2) Znajući njegove zamisli i zamke, naoruţajmo se na svaki naĉin i poĉnimo da mu
se suprotstavljamo i odbijamo ga ne lenjeći se i ne popuštajući ni sebi, ni njemu, kao što
uostalom i on ne odstupa i ne popušta traţeći našu pogibao. Premda mnogo puta dnevno
napada i trpi neuspeh, on i dalje nastoji na svome kao da još i nije zapoĉeo da se bori. On
iznova napada još silnije, uzevši sa sobom i druge duhove zlobe. Ni mi ne treba da
odstupamo i da popuštamo pri svakodnevnim i svakoĉasovnim napadima na nas. Iako smo
pokazali već mnogo paţnje i napregnutog usrĊa sa uspehom, mi ne treba da se menjamo.
Naprotiv, uvek se protiv njega drţimo iste revnosti, probuĊenosti i protivljenja kako bi se,
videći naše silno suprotstavljanje neprijatelju, Bog radovao i veselio zbog nas, kao
uostalom i sveti anĊeli Njegovi, koji nam pomaţu na Njegov nalog i mig.

3) Jer, mi još nismo dostigli meru bestrašća i sa njom slobodu od borbe, ĉime bi
naš um bezmeteţovao u samom sebi daleko od sukobljavanja. Nju su posle mnogih
napora, znoja i podviga nasledili i nasleĊuju neumorni revnitelji. Mi, pak, koji smo još

161

obuzeti strasnošću, treba uporno da prebivamo u podvigu i neprestanom umaranju bez
mrzovolje i opuštanja ruku. Imajući uvidu svoju izmenjivost i promenu taktike neprijatelja,
mi svakodnevno i svakoĉasovno moramo iznova da zapoĉinjemo. Eto dela onih koji se
iskreno podvizavaju. A kakav je kraj? Sveto je dostignuti visinu bestrašća, a blaţeno je ne
biti pobeĊen u borbi i uvek opstajati, krećući se postepeno ka visini i savršenstvu. Takav će
primiti muĉeniĉku krunu. Jer, vojnika koji se sa polja sukoba vraća sa ranama car ne
prezire i ne osuĊuje, već naprotiv pohvaljuje, dariva i odlikuje.

4) Podvizavajmo se kao vojnici Hristovi i svoje vreme smatrajmo vremenom borbe
sa neprijateljima, u kome se samo ĉuje zujanje strela i udarci maĉeva. Jer, napisano je:
Mnogi nas napadaju s visine (Ps. 55, 3), svaki dan nailaze i vode borbu, stavljaju zamke,
kopaju rovove, pripremaju zasede i svakakve druge podvale. Ko će ih izbeći, ko će se
sakriti od njih, ko se neće saplesti nogom i ko neće upasti u njihove zamke? Jedino onaj ko
ima smirenoumlje u zajednici sa poslušanjem, neumornom molitvom, usrĊem na delu,
pokornošću bez protivreĉenja, pokretnošću bez roptanja, neuspavljivom trezvoumnom
paţnjom u odbacivanju sramnih pomisli i u prihvatanju dobrih zrenja, bdenjem,
psalmopojanjem, poklonima i iznad svega i zajedno sa svime - ispovedanjem vlastite
skrivenosti, izbegavanjem drskosti i umerenošću u reĉi. Svim navedenim se naš unutrašnji
ĉovek zatvara u tvrĊavu, usled ĉega neprijatelj nema sile da deluje protiv njega, te najzad
odlazi.

164.

Opis spoljašnjeg izgleda čoveka Boţijeg, tj. istinskog monaha (2, 97)

Pazimo na sebe, bratijo, i nemojmo trošiti svoje dane i vreme uzalud. Eto, dan je
već prošao i mi ga više nećemo videti, MeĊutim, dela koja smo u njemu uĉinili [svakako]
su zapisana. Blago nama ako su dobra, i teško nama ako nisu. Ĉuvajmo svoja ĉula od
kraĊe, većinom drţeći pognutu glavu. Neka oko bude paţljivo, nerasejano i neka se ne
kreće tamo-amo. Jer, ono što se vidi u oku vidi se i u duši: spoljašnji ĉovek joj sve crta.
Neka lice ne bude mraĉno, niti rasejano, već priliĉno i krotko, većinom tuţno i orošeno
suzama skrušenosti. Hod neka bude smiren, bez nadmenosti i gordosti. Neka nema
podizanja ramena i mrštenja obrva, ni šumnog nastupanja, ni tresenja stasa. Reĉ neka
bude prijatna, ni previše glasna ni suviše tiha, praćena ozbiljnošću u oĉima i drugim
udovima, bez širenja nozdrva, mahanja ruku i okretanja lica. Jer, ĉovek Boţiji je sreĊen u
svemu, budući oruĊe Duha koji obitava u njemu i koji ga upućuje i u govoru, i u gledanju, i
u jelu, i u piću. I mi treba da postupamo sreĊeno i po pravilu u svemu: i u odelu, i u obući,
pomišljajući da je sa nama uvek i u svim sluĉajevima i pri svim delima prisutan Gospod Bog
naš.

165.
1) Navevši reč apostola: Evo sad je najpogodncje vreme, on objašnjava da
apostol pobuĎuje našu revnost na graĎenju spasenja; 2) potom dodaje: "Vi tako

i činite, blago vama" (2, 98)

1) Ĉemu nas uĉi sveti Pavle i šta savetuje kada govori:Evo sad je najpogodnije
vreme, evo sad je dan spasenja (2. Kor. 6, 2). Odbacimo, dakle, dela tame i obucimo se u
oruţje svetlosti (Rim. 13, 12). Kao dobri otac i uĉitelj, on nas budi iz lenjosti i odgoni
duševni dremeţ od mislenih oĉiju naših, dobro upravljajući naše korake po Bogu i navodeći
ih na stazu dobrog delanja. Poslušajmo njegovo boţanstveno uĉenje, ţivahno ustanimo,
otreznimo se i potecimo još usrdnije stoga što se dan ţivota svakog od nas već primiĉe

162

kraju. Potrudimo se da se pripremimo da nam bude dobro i da poţivimo u vekove,
naslaĊujući se neizrecivom radošću. Jer, teško nama ukoliko nas kraj ţivota zatekne sa
nespremnom i nepripremljenom dušom. Ko će nas tada izvući iz ruku dušegubne zmije? Ili,
u ĉemu ćemo naći olakšanje kada budemo muĉeni zbog nemara u kome smo proveli
ovdašnji ţivot? Stoga neka nas ostave oni koji nas ostavljaju i neka se predaju bezakonju
oni koji ĉine bezakonje, tj. oni koji su otišli od nas. Ili bolje - pomolimo se za njih i
postarajmo se da ih pozovemo nazad, budući da Bog neće smrti grešnika, nego da se
obrati i bude ţiv (Jez. 33, 11).

2) Vi koji blagodaću Boţijom prebivate u podvigu poslušanja i ĉuvate svoje zavete
pred Bogom i ljudima treba da se radujete i veselite, budući da vam je pripremljena velika
nagrada na nebesima. Vi samo treba do kraja da pazite na sebe i da verno ispunjavate sve
što vam je zapoveĊeno u Hristu Isusu, Gospodu našem, kao vojnici koje je On sakupio.
Jer, vi Njemu vojnikujete i Njemu sluţite danonoćno, sećajući se Njegove reĉi: "Moj je onaj
ko tvori volju Oca mog nebeskog, a ne onaj koji mi govori "Gospode, Gospode"", i
apostolskog saveta: Hoćeš li pak da se nebojiš vlasti? Ĉini dobro, i imaćeš pohvalu od nje
(Rim. 13, 3).

166.

1) Budite čvrsti u ţivotu i sve trpite kako biste dobili večno blaţenstvo; i kada
ga se udostojite, vama će biti ţao što niste još više trpeli; 2) sećajte se i snaţno

osećajte dan suda i nagrade i nikada nećete pasti u lenjost i roptanje; 3) onaj
ko se drugačije ponaša porobljen je strastima i ima zversku narav, a onaj ko

nije - [liči] na anĎela (2, 99)

1) Vama ne treba da se govori onako kako se govori kod drevnih proroka: Ĉućete
sluhom i nećete razumeti, i gledajući nećete videti. Jer, odeblja srce tih ljudi i ušima svojim
teško ĉuju i oĉi svoje skupiše (Is. 6, 9-10). Jer, vi ste trezvoumni i bodri, otkrivenim licem
odraţavajući slavu Gospodnju (2. Kor. 3, 18). Vi ste otresli neĉistotu pristrašća prema
svetu sa duševnih oĉiju kroz vaš svešteni poslušni ţivot i poĉeli ste da ĉisto vidite stvari, tj.
ţivotnu sujetu i neprestano talasanje ljudskih dela u raznim pravcima. Vi ste razumeli da je
jedino ĉvrsto i poţeljno dobro vredno ljubavi zapravo Bog, kome treba teţiti vrlinskim
ţivotom. Neka je blagosloven Gospod i Bog otaca [naših], koji nas je udostojio da budemo
priĉesnici te ĉasti i da vodimo takav mudroljubivi ţivot. Stoga gledajmo gore, gde je Glava
naša - Hristos. Mi umom ne treba da predstavljamo nekakve truleţne i brzoprolazne lepote,
već nebeske i nadnebeske krasote i okušanje i tešenje tamošnjim neopisivim i neizrecivim
dobrima, o kojima ni um nikada nije pomišljao, ni uho slušalo, ni srce maštalo budući da su
nemislivo prevashodna. Njih ćete, ja vas uveravam, i vi dostići ukoliko vam Gospod da silu
da do kraja trpeljivo podnosite predstojeći podvig. I vi ćete se upokojiti [na mestu] gde
nema ni bolesti, ni ţalosti, ni uzdisanja. Tada vi veleglasno zablagodarite Gospodu koji vas
je prizvao na taj svešteni ţivot. O pretrpljenim skorbima ne samo de neće biti pomena, već
će vam biti ţao što niste imali priliku da podnesete još mnogo veće podvige, skorbi i
teskobe negoli što ste podneli.

2) I šta ćemo ugledati onog strašnog dana javljanja Gospoda našeg Isusa Hrista, u
koji će otkriveno doći sa bezbrojnim milijardama anĊela i arhanĊela i sesti na presto
strašnog suda, sabravši sa ĉetiri kraja zemlje sve narode i svaku dušu, otkrivajući dela
tame i objavljujući pomisli srca? Jedni će biti uzeti u radost sa desne strane Gospoda, a
drugi otići sa stidom na levu stranu. Jedni će biti uvedeni u svetle obitelji, u raj sladosti, u
Carstvo nebesko, a drugi poslani u oganj neugasivi, na hranu crvima, na škrgut zuba, u

163

tamu najkrajnju, u dubinu tartara, u nerazrešive uze i svako muĉenje, saglasno sa svojim
gresima? Tada će jedni zasijati kao sunce i poĉeti da se raduju i vesele punim srcem,
neućutnim pesmama proslavljajući Gospoda i shvativši kakvom blagom Vladici su dobro
posluţili. To su muĉenici, koji su za Njegovo ispovedanje prolili krv, apostoli, proroci,
ispovednici, prepodobni i pravedni. Posle njih su arhijereji, jereji, monasi i svetovnjaci koji
su pokazali duševno muĉeništvo i koji su poţiveli u dobrim delima, poduhvatima i
podvizima. A drugi će poĉeti da stenju i ridaju, "avaj" na "avaj" dodajući i prokletstvo na
prokletstvo prizivajući na svoju nesavesnost, vezivani, bijeni i vreĊani odbaĉenim
duhovima, i još više sebe osuĊujući i ţigošući, trzajući se u oĉajanju i ne oĉekujući kraja
neizdrţivim mukama, koje su odreĊene na veĉne vekove, kao što im je glasno reĉeno: I
ovi će otići u muku veĉnu, a pravednici u ţivot veĉni (Mt. 25, 46). Primajući k svesti sve
reĉeno, moţemo li se razlenjiti u našim trudovima i znoju? Moţemo li biti malodušni u
teškoćama sadašnjeg ţivota? Nećemo li se, naprotiv, oduševiti srcem i razgoreti revnošću
koja je plamenija od ognja, do kraja prebivajući verni ustavima našeg samoodreĉnog
poslušniĉkog ţivota, ma koliko da košta?

3) Primimo sve reĉeno u svest i istrajmo u njemu, usrdno ĉineći sve na šta nas
bude pobuĊivalo. Jer, onaj ko je prema reĉenome ravnodušan, svakako je, budite uvereni,
ulovljen strastima, te drema u nemarnosti. On ima opterećeno srce, on je slastoljubiv, on
zavidi, on je lakomislen, on je lenjiv, on se kao medved zagnjurio u snove, on jedino traţi
šta će da pojede i popije, on riĉe kao lav koji nije zadovoljio svoje zle prohteve, on kao
leopard skaĉe sa jednog zadovoljstva na drugo, on kao lisica smišlja kako da dostigne ono
što mu srce ište, on postaje zao kao kamila u [nameri] da se osveti bliţnjem za neko
sluĉajno oţalošćenje, on rţe kao konj iz pohote prema ţenskim telima i stvarima, on
postaje bestidan kao vuk u drskosti na svoje pogubljenje i na pogibao bratske duše. I
zašto mnogo govoriti o raznim strastima, zbog kojih se poneki upodobljavaju ne samo
zverima, već ih i mnogo prevazilaze svojom zverskom naravi. Onaj, pak, ko stoji na strani
dobrih pomisli sija kao anĊeo, luĉenosan je kao heruvim i mnogooĉit kao serafim. On pazi
da na njega sluĉajno ne skoĉi dušegubna aţdaja. On je hrabar kao vojnik koji ognjeni maĉ
zadivljujuće pomisli iznosi na greh i koji demone opaljuje ţeţenjem uz pomoć blagih
pomisli. On kao stalnotekući izvor toĉi ĉiste tokove suza skrušenosti i kao hram Boţiji se
izgraĊuje od zlatnih kamenova vrlina. On kao jaglje nezlobivo (podraţavajući svog Vladiku)
neće protivreĉiti niti vikati, već će ići i povinovati se ocu i bratiji, ĉak i da mu smrt
predstoji. Eto, pokazan vam je ţivot i smrt. Neka svako izabere šta ţeli.

167.
1) Naša borba je sa zlim duhovima; stoga treba da pazimo i da se obučemo u

sveoruţje vrlina na koje ukazuje apostol, kojima je data sila da odbijaju i
pobeĎuju protivnike; 2) ta borba je mislena i odbija se suprotnim mislima i
molitvom Gospodu; 3) ona se iznenada podiţe i naše unutrašnje stanje čini
promenjivim, kao što je promenjivo stanje vazduha; rečeno, pak, nije strašno za

one koji paze na sebe i krase se vrlinama sa uzdanjem u Boga (2, 100)
1) Po apostolu mi ne ratujemo protiv krvi i tela, nego protiv poglavarstava, i vlasti, i

gospodara tame ovoga veka, protiv duhova zlobe u podnebesju (Ef. 6, 12). Stoga mi treba
da imamo trezvoumlje, bodrost, briţno staranje, napregnuto usrĊe i samoograĊivanje
duhovnim oruţjem, tj. nesumnjivom verom kao kacigom, nepritvornim poslušanjem i

164

nelicemernim smirenjem kao štitom i svakom drugom vrlinom koja moţe sluţiti kao oruţje
protiv varalica naših i koja ima silu u odbijanju nevidljivih neprijatelja naših.

2) Borba je velika i strašna, kao što znate, i uvek na dejstvu, ne prestajući ĉak ni u
vreme molitve i Svetog Priĉešća. Ona privodi u kretanje i podiţe pomisli o kojima nije lepo
ĉak ni govoriti. Smirena, pak, duša, pomisli koje je ranjavaju odgoni sa mrţnjom,
protivreĉeći im svetim pomislima i istovremeno se molitvom obraćajući Gospodu. I pomoć
od Gospoda dolazi odmah, te Istok sa visine poraţava i progoni aţdaju. Stoga ne treba da
smo malodušni niti da ustupamo pri napadima. Jer, pri neustrašivosti srca, um prebiva
nedostupan za napade ne samo u vreme Priĉešća, nego i u svako drugo vreme.

3) Neprijatelji napadaju u svako vreme, ĉak i kad ih ne oĉekujemo. Kada smo u
dobrom i mirnom nastrojenju u duhu ili odskrušenosti koja nas je obuzela, ili od ĉiste
molitve, ili od ĉitanja, ili od nekog drugog sveštenoslovlja, on nas napada, smućuje i
koleba nam srce, tj. kao da nas iz pristaništa izbacuje na talase i iz svetlosti dana - u noćnu
tamu pomisli. Sa nama se dešava isto što i sa atmosferom u toku dana: ona je jasna pri
sijanju sunca, tamna pri nailasku oblaka, pa se opet osvetljava i opet omraĉuje zbog
promena u vazduhu. Ne dešava li se isto i sa nama? Mi ĉas svetlimo, sliĉno svetlom danu,
od dobrih pomisli, ĉas se pomraĉujemo rĊavim pomislima, da bismo se opet vratili u oblast
svetlosti predavši se molitvi ili nekom drugom dobrom upraţnjavanju. [I promene] se ne
dešavaju jednom na dan. Promene u vazduhu se ne dešavaju isto kao kod nas. One su
prirodne i dešavaju se po zakonima koje je mudrost Boţija ustanovila. Kod nas, pak, one
zavise od našeg proizvoljenja i samovlašća. Đavo doduše pokušava da nas liši svetlosti
dobrog stanja posredstvom priloga, ali mi imamo silu da ga odbijamo i da Suncepravde
uvek osijava naš um, kao što je bilo i kod svetih i kod svih koji dobro ţive. Jer, i sada ima
mnogo svetih koji se, kao drago kamenje, kreću po zemlji. Oni se ne odlikuju ĉinjenjem
znamenja i ĉuda (s obzirom da se svetost ne sastoji samo u njima), već ĉuvanjem prave
vere i taĉnim ispunjavanjem zapovesti Boţijih, iskrenom ljubavlju prema bratiji (u kojoj
nema zavisti), radovanjem zbog blagostanja bliţnjeg, stojanjem iznad ljudske slave i
svakom drugom vrlinom. Eto kako se projavljuje svetost u svakom ĉoveku. Vi, pak, koji ste
izašli iz sveta i raspeli se svetu pored ostalog treba da se odlikujete i nesticanjem i
devstvenošću, odricanjem od svoje volje i blagodušnim trpljenjem svih lišavanja i skorbi,
koji su nerazluĉni od obraza našeg ţivota. Ţiveći na navedeni naĉin, vi ste sveti i bićete
ubrojani u svete, sabor prepodobnih će vas primiti u svoju sredinu i vi ćete se veĉno
radovati u šatorima muĉenika.

168.

1) Hodeći svojim putem nemojmo gledati na zemaljsko i brzoprolazno; svoj
pogled učvrstimo na nebesko i večno; jer, jedno raslabljuje, a drugo ispunjava
hrabrošću; 2) tako su rekli svi oci; tako i mi treba da hodimo, ukrašavajući se

svakom dobrotom, odvajajući se od svega rĎavog i čisteći se; neka naš ţivot
bude u skladu sa našim imenom (2, 102)

1) Naš ţivot je neki put. I on se ne prolazi za dan, za dva ili za mnogo dana, već
tokom ĉitavog ţivota, sve dok se ne preselimo iz ovdašnjeg u budući vek. I neophodno je
veliko naprezanje, sila, paţnja i usrĊe kako se ne bi izgubila hrabrost i kako se ne bi
prestalo sa hoĊenjem. Jer, veliko je rastojanje i postoje neprijatelji i protivnici koji
pripremaju svakovrsne prepone i saplitanja za naše korake po Bogu. Pa ipak, sa druge
strane mi za Zastupnika, Rukovoditelja u podvizima i Saputnika imamo samog Gospoda i
Vladiku svih i za ĉuvare i staratelje svete anĊele. Gle, neće zadremati, niti će zaspati ĉuvar

165

Izrailjev (Ps. 120, 4). Stoga se svoga puta latimo usrdno, sa usrdnom napregnutošću, sa
plamenom ţeljom, ne gledajući dole, već gore ustremljujući oĉi. Jer, ukoliko budemo
gledali dole mi ćemo se razboleti lenjošću, malodušnošću i raslabljenošću usled lutanja
naše misli i prilepljivanja našeg srca za sujetnost i slasti ovog ţivota, tj. za blud,
stomakougaĊanje, lakomost, gledališta, sujete, ukrašavanja, maštanja i za sve ostalo
brzoprolazno i pogubno. Ukoliko, pak, naš pogled utvrdimo na nebeskom i veĉnom, naša
sadašnjost će biti skorbna i bolna, puna truda i umora, posta i bdenja, odsecanja volje i
lišavanja i svega što je neizbeţno u našem podviţniĉkom ţivotu i napornom poslušanju, ali
mi ipak nećemo iznemogavati pod teţinom nadolazeći skorbi, niti ustupati pred strastima
koje se podiţu. Naprotiv, mi ćemo sa smelim mudrovanjem trĉati i hoditi gledajući na nebo
i uperivši pogled na Boga, stremeći ka Carstvu nebeskom i rajskoj utesi, ka netruleţnoj
sladosti, ka neveĉernjoj svetlosti i anĊelskom blaţenstvu.

2) Svi oci su sliĉno trĉali i pobedili: muĉenici, prepodobni, pravedni, blagoĉastivi,
bogoljubivi, monasi, svetovnjaci, muţevi, ţene, mladići, starci. Oni su ono što se ovde
dešava smatrali izvesnom obukom. Ukoliko ţelimo njihovu slavu i blaţenstvo, i mi treba
rado da postradamo u našem bogoljubljenom obrazu ţivota. Zavolimo ga, bratijo, i rešimo
da sve pretrpimo i podnesemo sa hrabrim mudrovanjem i neoslabnim nastojanjem, imajući
oĉi u glavi, kao što nareĊuje mudri (Prop. 2, 14) i ne ustremljujući ih ka nogama. Jer, oni
koji pomišljaju o nebeskom i njime zanimaju um zaista imaju oĉi u glavi, dok oni koji se
priklanjaju sujetnom i njime se zanimaju - spuštaju oĉi ka nogama. Bilo bi ţalosno i
ĉudovišno kad bi neki ĉovek noge imao na vrhu, a glavu dole. MeĊutim, još je ţalosnije i
neĉoveĉnije postradati sliĉno na duševnom [nivou]. Hodimo kao što priliĉi mudrima i onima
koji oĉi imaju na glavi, pomišljajući o Bogu i Boţanstvenim stvarima i saobrazno njima
delajući. Oĉi u glavi su vera, nada i ljubav, od kojih dolazi krepko trpljenje, ĉistota,
bratoljublje, mir, krotost, skromnost, hrabrost, dobro ustrojstvo, uzdrţanje, svaka dobrota,
svako cvetanje vrlina i plodonosnost. Kod onih koji misle i ĉine suprotno biva suprotno:
neverje, beznadeţnost i mrţnja, od kojih dolazi netrpeljivost, malodušnost, blud i preljuba,
drskost, slastoljublje, stomakougaĊanje, lakomislenost, ukrašavanje, smeh, sukob, zavist,
ubistvo i svako drugo satansko delo i dejstvo. Mi koji smo Boţiji treba da se trudimo oko
Boţanskog, ĉisti - oko svetog, neporoĉni - oko devstvenog, blagoĉastivi - oko
prepodobnog, mirni - oko bratoljubivog, skromni - oko nebeskog, nesvetoljubivi - oko
nadsvetskog. Neka se poredak ne pretvara u nered, naime kao svetli nemojmo se truditi
oko tame, ni kao ĉisti - oko bluda, ni kao blagoĉastivi oko neporetka, ni kao slavomrsci -
oko taštine. Inaĉe ćemo biti lukavi, bogoborci, besoljupci, dodajući vatru na adski oganj.
Kao Boţiji ištimo Boţansko, u skladu sa svojim imenom i zvanjem. Mi smo monasi, stranci,
odvojeni [od sveta], devstvenici, nazivajući se slugama Boţijim i anĊelima. I svi
podrazumevaju da smo zaista takvi. Neka se ne desi da neko od nas nije Boţiji, da nije tuĊ
svetu, da nije devstvenik. Neka niko ne ropće, niti ĉini blud, niti se svaĊa, niti je
mrzovoljan, niti malodušan. Jer, veliki gnev Boţiji je blizu i uzvratiće. Bog se ne gnevi toliko
na one koji su u svetu rĊave duše, koliko na nas koji svecelo treba da mu pripadamo. I
gospodar više negoduje na sluge koji pred njegovim oĉima greše, negoli na one koji su
daleko od njega. Gnev Boţiji se ne rasprostire podjednako na sve nas, već projavljuje
raznoobraznost. Drugaĉiji je prema onima koji postojano prebivaju u zlu, drugaĉiji prema
onima koji se ĉas ispravljaju, ĉas opet padaju, drugaĉiji prema onima koji su tek primili
shimu, a drugaĉiji prema onima koji su ostareli u shimi. Jer, onaj ko duţe prebiva u shimi
svakako treba da projavljuje izuzetnost u ţivotu. Ukoliko niĉemu ne sluţi, starost je

166

dostojna osude i podsmeha. Jer, zaista je smešno videti sedog ĉoveka kako uĉi u školi
zajedno sa decom.

169.

1) Vi ste Hristovi vojnici; vama priliči da ste u svako vreme pod punim
naoruţanjem; kakvim; 2) koren sveg zla jeste gordost; treba, meĎutim, ratovati

protiv onoga što nas napada trenutno, budući da nije kod svih isti [slučaj]; 3-
16) razne misli o duhovnoj borbi (2, 103)

1) Vi ste vojnici Hristovi. U ratu, pak, treba razmišljati, tj. [videti] šta je neophodno
za borbu, te svoje oruţje drţati u poretku kako biste u svako vreme bili spremni da se
uhvatite u koštac sa neprijateljem. Vidite da li ste i vi gotovi i u kakvom su stanju vaša
duhovna oruţja, tj. da li su otkoĉena, oĉišćena i izribana. [Ja mislim] na maĉ poslušanja,
na oklop vere, na kacigu spasonosne nade, na štit smirenja, na tobolac dobrih pomisli i
najzad - na kolesnicu, tj. ĉasno telo vaše, koje je ujedno i konj koji treba da je dobro
obuĉen za sve, koji ne treba ni da je previše ugojen (inaĉe neće biti pogodan za trĉanje),
ni previše tanak (inaĉe će biti slab za neophodno kretanje) i koji treba da dobro nosi uzdu
straha Boţijeg kada je upotrebljavaju kako ne bi skretao sa ispravnog smera puta i kako ne
bi zbacio konjanika, tj. um svojim neobuzdanim skokovima. Eto kakvim vas uvek ţeli Reč
Boţija, budući da je kod vas neprekidan rat, neprestani koštac i svako trenutno streljanje.

2) Ko je meĊu vama srĉan, ko silan, ko vojnik, koji protivniĉke pomisli seĉe na
hiljade i koji je ponajpre oborio gordi um, kao nekada boţanstveni David Golijata? Jer, šta
biva iz reĉenog? Odbijanje duhova zlobe, tj. mnogobrojnih i raznoobraznih grehovnih
strasti. Gordost uma je prvo i poslednje zlo. Zbog nje je sa nebeskih visina i anĊelske
svetlosti pala aţdaja, koja nas sada sve iskušava. Iz nje su, kao iz nekog korena, izrasle
hiljade grehovnih loza. Mi treba da se podvizavamo i borimo protiv onog što nas sada
napada, budući da svakog ĉasa jednog napada jedna strast, a drugog - druga. Jedan
boluje od bludne strasti, a drugi od stomakougaĊanja, jedan od lenjosti, a drugi od zavisti,
jedan od gneva, a drugi od neverja, jedan od nepokornosti, a drugi od samoljublja, jedan
od nerada, a drugi od jarosti. Sve navedeno jesu dejstva jednog duha satanskog.

3) Veliki je i raznovrsan naš podvig: odasvud treba da imamo oko, sa svake strane
nadzor, unaokolo ogradu kako se ne bi prokrao neprijatelj, kako nas ne bi ranio i uzeo u
plen, kako nebi na nas stavio ruku, tukao nas i ubio.

4) Mi treba i da osmatramo i da se sa svoje strane hvatamo u koštac i da ratujemo
protiv [neprijatelja]. I dešava se da dobijemo jedan udarac i da damo deset, ili da
dobijemo malu ranu i da uzvratimo porazom do smrti.

5) Onaj ko ima ranjeno telo ište lekarstvo. I onaj kome je ranjen duh treba da traţi
odgovarajući lek. Taj lek je ispovest sa epitimijom. Potom opet treba da izlazi na borbu.

6) Onaj ko pobedi u telesnoj borbi dobija nagradu. Onaj, pak, ko pobedi u
duhovnoj borbi dobija mnoštvo venaca. I ukoliko je svakodnevna borba, svakodnevni su i
venci i nagrade.

7) I blaţeni ste vi ukoliko se drţite i ne predajete se. Krepite se i nemojte padati u
malodušnost, sve dok se bitka ne završi vašim preseljenjem odavde.

8) Budite hrabri, ĉeda moja ljubljena i bratijo, budite hrabri budući da imate Boga
kao Pomoćnika, anĊela kao staratelja o vašem ţivotu, svete (koje prizivate) kao zastupnike
i znamenje Krsta Hristovog kao nepobedivo oruţje.

167

9) Nemojmo se bojati od mnoštva nevidljivih neprijatelja koji nas napadaju
unaokolo kroz rĊave pomisli, nemojmo prekloniti kolena pred Vaalom telesnih slasti,
nemojmo predati neprijateljima svoje zdravoumlje [tj. celomudrenost], koje je Hristos
unevestio sebi u svetinji, nemojmo svoje udove (koji su udovi Hristovi, tj. preĉistog i
besmrtnog Ţenika) uĉiniti udovima bluda i sudovima neĉistote.

10) Nemojmo za savetnika imati zmiju, koja pokušava danas izagna iz naše rajske
kinovije. Nemojmo otvoriti vrata neprijateljima demonima i nemojmo dozvoliti da ukradu
riznicu naše duše.

11) Kako je za nas dobro da prebivamo u gradu koji je za nas ustrojio Gospod Bog
od raznih vrlina. Kako je blaţeno saĉuvati dostojanstvo naše duše slobodnim od greha.
Duša koja nije porobljena strastima jeste sva slobodna, sva bogovidna, sva gospodstvena,
sva svetlovidna, sva obradovana, bogosabrana, bogoispunjena, nebeska.

12) Drugaĉija je, pak, duša koja je porobljena i nadvladana strastima - tiranima.
Moţe se videti kako mnogo i uţasno strada, vuĉena na razne strane na robovanje svakoj
strasti i svakom sramotnom delu. Dobijajući nareĊenja od demona, ona bez prigovora
izvršava nareĊeno. Nad njom vlada demon telesne slasti, demon zavisti, demon mrţnje,
demon nadmenosti, demonstomakougaĊanja, demon lenjosti, demon neverja, demon
hule, demona gneva, demon gordosti, demon laţi, demon otimanja i demoni svih drugih
strasti ĉija se imena mogu nabrojati.

13) Svako sluţi demonima kojima je prelešćen. Njegova bedna duša se muĉi pod
njihovim bremenom. Jadan je ţivot njen. Ona je sva bedna, sva tamna, sva mraĉna, sva
pomraĉena, sva bezboţna, sva bezobrazna, sva odvratnog izgleda za sve dobromislene.

14) Nemojmo poniziti naše dostojanstvo, ĉeda, nemojmo prodati našu slobodu.
Postavši gospodari, nemojmo biti robovi (1. Kor. 7, 22-23). Nemojmo promeniti našu
svetlost u tamu, nemojmo pretvoriti našu krasotu u ruţnoću, nemojmo odvratiti lice naše
od Boga da bismo ga obratili na sramni lik greha, nemojmo skinuti svetlu odeću vrlina da
bismo se obukli u sramne dronjke bezakonja. Budući sinovi Boţiji, nemojmo se obratiti u
porod Ċavolji.

15) Da li će onaj ko ima zdrav um rešiti da se, budući gospodar, preda u ropstvo?
Da li će onaj koga je Bog usinovio pristati da se nazove Ċavoljim porodom? Da li će neko
odbaciti neizrecivo blagorodstvo vrlina i izabrati da se priopšti niskorodnom strasnom
ţivotu? Da li će ko potraţiti da od duhovnog bogatstva preĊe u duševnu bedu i oskudnost?
Da li će ko pretpostaviti da izgubi Carstvo nebesko da bi stekao oganj i tamu i druge
strašne veĉne muke? Takvo delo ne priliĉi zdravoumnim i onima koji nisu izgubili smislene
korake, već bezumnima i neosetljivima. Jer, njime oni koji su sazdani po obrazu i podobiju
Boţijem radi nasleĊa veĉnih dobara kroz beslovesno slastoljublje proizvoljno silaze u
dubine ada na veĉnu osudu.

16) Probudimo se dremljivi, otvorimo oĉi ţmirkavi, poslušajmo neposlušni, primimo
silu raslabljeni, rešimo se na hrabrost, podignimo se i stupimo na spasonosni put.
Zavapimo Gospodu - i On će uĉiniti. Jer, Blizu je Gospod svima koji ga prizivaju. . . u istini.
. . i smirene duhom spašće (Ps. 155, 18; 33, 18).

170.

1) Staranje o duši on poredi sa staranjem o vinogradu; 2) on priziva na takvo
staranje na radost našem Vinogradaru, Gospodu; 3) on nas bodri [govoreći] da

168

smo se već prilično potrudili u svom činu; ipak, govori da treba još da se potru
dimo, hodeći neporočno u manastirskom poretku i podviţničkim naporima

(2, 104)

1) Juĉe ste, berući groţĊe, blagosiljali lozu koja je imala bogat plod i ţalili zbog one
na kojoj nije bilo groţĊa. Šta hoćemo da kaţemo? I vi ste postali vinograd Gospodnji.
Imajući duhovne plodove i budući puni groţĊa, vi ste dostojni divljenja Delatelja duša
vaših. Nemajući, pak, ploda, vi ste dostojni kletve i odsecanja, kao što govori Gospod:
Svaka loza koja ne raĊa roda odseca se i u oganj baca (up. Jn. 15, 6). Vinograd nije
sluĉajno plodan: on se najpre sa velikim trudom nasaĊuje, te uzrasta, sazreva i najzad
donosi plod. Pošto prinese plod, on se orezuje, okopava, ograĊuje, trebi od suvih grana i
ĉisti od svega što moţe da ometa plodnost, kao što znaju opitni vinogradari. I potom on
ponovo daje plod. Sliĉno se moţe videti i kod nas. Da li će iko doneti plod ukoliko nije
preţiveo nešto sliĉno, tj. ukoliko nije nasaĊen i uzrastao, ukoliko ne poraste do punog
duhovnog uzrasta u Hristu, ukoliko nije okopan, otrebljen i ograĊen zapovestima
Hristovim? Onaj ko nije prošao sve navedeno svagda se pokazuje kao nezreo i neplodan.
Na njega i pogledaju svi pogubni demoni koji prolaze putem.

2) Stoga se prihvatimo, molim, obraĊivanja duše i marljivog staranja o njoj, tj.
podviţniĉkog delanja i obiĉnog poretka asketskog ţivota. Prihvatimo tegobu uzdrţanja,
trud bdenja, stid ispovedanja unutrašnje rĊavosti, rane epitimija, ĉuvanje usta, srce bez
maštanja, nepokolebivu veru, nesmutivo stanje pomisli. I ne moţe doneti ploda onaj ko
sve navedeno ne ĉini. Oni ne treba da se nazove lozom Hristovom. Zbog ĉega smo mi došli
ovde, bratijo? Da donesemo bogat plod i da Gospoda hranimo svojom plodnošću. Naš blagi
Vladika je gladan našeg spasenja. Ukoliko vidi da se spasavamo, On se raduje i okuša od
ploda. Neplodnu, pak, smokvu, On će prokleti. On svakodnevno dolazi ovamo i gleda kakvi
smo. Stoga su neophodni podvig, marljivost, vatrena duša, staranje, smirenje, poslušanje,
paţnja, pesmoslovlje, krotost, razumnost, trudoljublje, bratoljublje, trpljenje, ĉvrstina i
uzdanje kako bismo postali izabrani sasudi i usavršeni u Duhu Svetome.

3) Ja priznajem da ste se vi u prošlom vremenu potrudili, pobedili, mnogo podneli,
prešli dovoljno puta, posramili lukavog, odbili bitku, odrešili se od pristrašća, saĉuvali
zapovesti, oĉuvali otaĉku veru, prestali da strahujete ljudskim strahovima i od srca se
pripremili za smrt radi ljubavi prema Gospodu. Kod vas je sve bogougodno i pohvalno,
svešteno i nebesko. Ipak, još malo potrpimo, molim vas najĉasnija bratijo, istrajmo
nepokolebivo u veri, izdrţimo bez straha pri napadima nevidljivih i vidljivih iskušenja i
nemojmo ustupiti pred velijarom ni u jednoj njegovoj borbi, govoreći: Gospod je meni
pomoćnik, i ja ću pogledati smelo na neprijatelje moje (Ps. 117, 7). Gospod je zaštitnik
ţivota moga, koga ću se plašiti? Kada se pribliţuju na me zlostavljaĉi da pojedu telo moje,
tlaĉitelji i neprijatelji moji, oni oslabiše i padoše (Ps. 26, 12). Oni se smetoše i padoše, a mi
ustasmo i ispravismo se (Ps. 19, 9). Pevajmo misleno i hrabrimo se duševno, usrdno
prohodimo naša poslušanja, u svemu ĉuvajmo poboţnost ne izgovarajući pokvarenu,
ropotljivu, svadljivu, osuĊujuću, buntovnu i drsku reĉ. Rado se stiĉimo na posao, na bdenje
i psalmopojanje, saglašavajući se meĊusobno u krotosti i smirenju, u dobromisliju, u
odstranjivanju od sveta, u stremljenju ka nebu, u kratkoslovlju, u izbegavanju smeha, u
pobeĊivanju ustupanjem. Govorimo: "Oprosti", u nezlobivosti i miroljublju, ĉime se stiĉe
veliko oruţje protiv Ċavola.

171.

169

1) Treba da pazimo da ne skrenemo sa puta zapovesti; neprijatelj se na svaki
način stara da nas skrene sa njega; radi uspeha u tome treba da čuvamo čula;
2) ukoliko tako budemo čuvali sebe, neprijatelj će odstupiti pobeĎen i ţalostan,
a duša će se radovati; u protivnom će slediti suprotno; 3) neka toga ne bude sa
vama; a ako se i desi, poţurimo da se iscelimo pokajanjem, čuvajući se potom

od pada (2, 105)

1) Mi treba uvek da pazimo na sebe i u svakom sluĉaju da se odrţimo u zakonu
Boţijem, ne uklanjajući se od zapovesti ni nadesno, ni na levo, već hodeći carskim
srednjim putem na kome prebiva spasenje, nezabludivost i uspešnost. Reĉeno treba imati
u vidu i paziti i poznavati. Jer, varljiva zmija, grabitelj duša, Ċavo svagda budno gleda kako
da nas svede sa tog puta, kako danas baci niz strminu strasti i uzme u kukavni plen.
Pobedimo ga i prebudimo bez prelesti budući bodri i trezvoumni i ĉuvajući svoja ĉula. Oko
ne treba da gleda ono što ne priliĉi, uho ne treba da prima varljive reĉi i našaptavanja
aţdaje, ruke ne treba da dodiruju ni svoje ni tuĊe udove iz strasti ili kretanja pohote, noge
ne treba da stupaju na puteve protivljenja i na skrivena mesta ni ĉulno ni misleno.

2) Ukoliko budemo postupali i ĉuvali se na navedeni naĉin, drţeći se doliĉnog
ispovedanja, neophodnog smirenoumlja i duţne nastrojenosti, aţdaja će biti pobeĊena i
lukavi odbaĉen od srca. I on će, svezlobni, škrgutati zubima stojeći izdaleka s obzirom da
nikada ne pada u mrzovolju ma koliko puta bio pobeĊen i oteran. Duša će se, pak, radovati
i hrabriti, ushodeći sve više ka Bogu, nalazeći se u svetlosti i najvišim i najtaninijim
zrenjima i budući oboţena i nebeska. Ukoliko ĉini suprotno od reĉenoga, ona će suprotno i
pretrpeti, tj. biće savladana i porobljena strašću kojom je pobeĊena, pomraĉiće se zlim
pomislima, spustiće se u dubinu zla, muĉiće se i trzati, nigde i ni u ĉemu ne nalazeći
pokoja i još ovde okušajući plod gorĉine koji je oĉekuje u budućem veku.

3) Neka se ne desi da nekada pretrpimo nešto sliĉno. Nemojmo dozvoliti da nas
privlaĉi prelest greha. A ukoliko se i desi reĉeno, najbrţe ga odsecajmo i odbacujmo kao
strelu koja nam je nanela ranu. Ranjeno, pak, mesto leĉimo lekarstvom pokajanja, bilo da
je pogrešilo oko, uho ili ruka. I potom se marljivo ĉuvajmo. Jer, i nerazumne ţivotinje
izbegavaju ili paţljivo zaobilaze mesto na kome su se jedanput ili dvaput okliznule kako ne
bi upale u istu nevolju. Mi smo, meĊutim, poĉastvovani obrazom Boţijim i nauĉeni reĉju
mudrosti i ne treba da se pokaţemo gori od beslovesne prirode, voleći strast od koje se
desio greh i traţeći istu strminu i isti rov u kome se desio pad. U suprotnom bi se desila
uţasna i najţalosnija stvar. MeĊutim, mi kao mudri hodimo mudro i kao ĉisti devstveno
poţivimo kako bismo se pokazali jaĉi i silniji i od spoljašnjih iskušenja. Duša koja se ĉuva i
postaje nepobediva pred napadom strasti uopšte se ne boji ni ognja, ni maĉa, ni zveri, ni
careva, ni vlasti, ni skorbi, ni teskobe, ni progona, već je uvek spremna da uzvikne: Zato
se nećemo uplašiti kad se zemlja zatrese, i premeste se gore u srca mora (Ps. 45, 3).
Ĉuvajmo se od unutrašnjih napada i nećemo se bojati spoljašnjih.

172.

1) Naša hrana treba da bude vršenje volje Oca nebeskog, uz ţivot po pravilima
podviţništva i porecima manastirskog poslušanja; 2) neprijatelj besni videći
takav naš dobar poredak i tišinu, ne nalazeći pristupa k nama; 3) hrabrite se
protiveći se neprijatelju i ne slušajući njegova našaptavanja; pre obraćajte
paţnju na vašeg anĎela čuvara (2, 107)

170

1) Gospod govori: Jelo je moje da vršim volju Onoga koji me je poslao, i izvršim
Njegovo delo (Jn. 4, 34). O, bratijo. On nam je darovao vlast da Boga nazovemo Ocem.
Stoga i naša hrana treba da bude da tvorimo volju Oca našeg nebeskog. Šta zapravo treba
da ĉinimo? Šta da radimo? Vi ste odgovor već pokazali svojim ranijim ţivotom, ţiveći po
zavetu koji ste dali. I ja mogu da odgovorim: "Ţivite kao što ste ţiveli. Produţite da sa
blagodušnim trpljenjem podnosite trudove uzdrţanja, teţinu poslušanja, iznemoglost od
bdenja, nevidljive strele pomisli, oganj pohote, pomraĉenje mrzovoljom, rane od zavisti i
svega ostalog ĉime gubitelj duša naših, tj. Ċavo pokušava da nas gurne u dubinu ada".

2) Budite hrabri jer on napada. Njega odbija sila Boţija u vama i on ne moţe da vas
sruši. On škrguće zubima gledajući kako vodite miran i postojan ţivot, ne budući u stanju
da vam uĉini štetu. On se napreţe da se ubaci meĊu vas i da ulovi dušu vašu u pogibao,
ali ne nalazi mesta videći da ste kao stenom ograĊeni zakonom Gospodnjim. On priprema
zamke i zasede, starajući se da vas namami u njih, ali se cepa od zlobne griţe što vidi da
ispovedanjem raskidate sve njegova lukavstva. Uopšte, on nema mesta gde je jak strah
Boţiji, gde se pazi na zapovesti, gde su na dejstvu obiĉni ustavi našeg ţivota i gde se rado
prihvataju i ispunjavaju epitimije.

3) Stoga se radujte i budite oduševljeni, blagodušni i hrabri. Krepite se i
napredujte, uopšte ne dajući mesta besnom demonu. Uopšte nemojte dozvoljavati da do
vaših ušiju doĊu našaptavanja lukave zmije. A ukoliko i doĊu, odgonite ih i odbacujte. Vi
znate kako je on prelestio prvog ĉoveka i kako i sada uspeva da prelesti one koji se
predaju njegovim prevarama. On predlaţe samo zlo, ma kako ga inaĉe prikrivao dobrim
izgledom. On navodi samo na ono što vodi gordosti, zavisti, telesnoj pohoti, neuzdrţanju i
svemu što oskrnavljuje dušu. Ipak, vi više slušajte ono što vam dobro napominje Hranitelj
vašeg ţivota, savetujući zdravoumne, hrabre, opšteprihvatljive pomisli o smrti, o prelazu u
drugi ţivot, o budućim veĉnim dobrima, kao i o beskonaĉnim mukama. On napominje kako
jednih da se udostojimo i kako da izbegnemo druge kako bismo se sve više utvrĊivali u
ĉinjenju dobra i revnosnije hodili putem Gospoda Boga našeg, sve dok nam ne doĊe
odreĊeni kraj ţivota. I Vladika, kome smo ugaĊali, prevešće nas odavde ka veĉnom
pokoju.

173.

1) Negovanje duše ne zahteva posebno vreme i pripreme kao obraĎivanje
zemlje; ono je izvodljivo u svako vreme i čitava priprema se sastoji u ţelji i
rešenosti da se guši sve rĎavo i da se podstiče sve dobro; 2) preduzmimo
rečeno, podraţavajući oce koji su iskali i nalazili, kucali i nailazili na otvoreno

(2, 110)

1) Za obraĊivanje duše je pogodno svako vreme, za razliku od obraĊivanja zemlje.
Za njega nisu neophodni ni volovi, ni plugovi, ni drugo zemljoradniĉko oruĊe, već samo
proizvoljenje i usrdna ţelja, kojima se seje dobro seme i ţanju dobri plodovi za veĉno
naslaĊivanje i pokoj. Ono [se sprovodi] ne samo danju, nego i noću, i izjutra, i u podne, i
za jelom i za pićem, i u sedenju i ustojanju, i u razgovoru i u ćutanju, i u hoĊenju i u
stajanju, i na delu i u dokolici ukoliko smo trezvoumni i bodri. Neophodno je da ne bludimo
i da se ne prelešćujemo pomislima, kruţeći umom ili telom, da ne ištemo zadovoljenje
svojih telesnih ţelja, da se ne sporimo meĊusobno, da ne padamo u neposlušnost i
roptanje, u taštinu i gordost, niti u iskušenje da istrajavamo na svome i izabiramo prvo
mesto ni na šta se ne obazirući. Jer, reĉeno našem umu ne dozvoljava da bude sa

171

Gospodom, da pomišlja o doliĉnom, da bude smiren i skrušen, te da sve skorbno štose
dešava prima pokorno i sa radošću.

2) Nemojmo dozvoliti, bratijo, da dane svog spasenja trošimo u neradu, lenjosti i
nemaru, te da vreme svog ţivota provodimo bez koristi. Naprotiv, stupimo u trgovinu vrlina
i ištimo bogatstvo nebeskih dobara, umudrujući se mudrošću svetih otaca naših koji ni
dana nisu gubili uzalud, već su se ĉvrsto i napregnuto ustremili na oĉišćenje duše, na
proganjanje strasti i prihvatanje nebeskih raspoloţenja, ne štedeći ni trud, ni znoj i svim
srcem ištući jedinoga Boga. Oni su iskali i dobili, kucali i nailazili na otvarana [vrata]:
otvarana su im vrata ljubavi, vrata pravde i ulaz ka Hristu putem bestrašća. Oni su ušli u
veĉnu i neuvenljivu radost i veselje. DoĊite, spasavani, i potecimo putem otaca naših,
saĉuvajmo njihova zaveštanja, oĉuvajmo ĉista i neporoĉna srca. Nemoj revnovati lukavima,
niti zavidi onima koji ĉine bezakonje;jer će se kao trava brzo osušiti, i kao lišće zeleni brzo
će otpasti (Ps. 36, 12). Nemojmo gledati na one koji su brojniji ali ţive nemarno, već na
one koji su retki ali revnuju za svoje spasenje i bogougaĊanje. Njih podraţavajmo, za
njihovom vrlinom poĊimo, njihovim oĉima gledajmo na sve, njihovim umom rasuĊujmo o
svemu i njihovim jezikom govorimo kako bismo se udostojili i njihovog blaţenog i radosnog
udela.

174.

1) Dobivši silu za bogougodan ţivot radi ostavljanja sveta i stupanja u manastir
sa zavetima, blagodarite Gospodu koji vas je prizvao; i nemojte blagodariti
rečju, nego delom ţivota koji ste izabrali, u čemu se i sastoji pobeda nad

svetom; 2) Gospod je pobedio stradanjem, Krstom, smrću, ukazavši nam na put
potpune pobede; za njim su na isti način svet pobedili apostoli, zatim mučenici i
potom prepodobni; 3) takav je put ka Bogu; i nema nikoga koji njime nije išao;

4) stoga se nemojte čuditi što susrećete teškoće, već se pre radujte i hrabrite

(2, 111)

1) Za mene je najpoţeljnije i najradosnije da ĉujem i vidim kako hodite u
poboţnosti i kako se bogodoliĉno ponašate, ispunjavajući sve zapovesti Gospodnje i
nelicemerno ĉuvajući monaški ţivot, u kome sete se ponovo rodili duhom i kroz koji ste se
oslobodili ranijih sagrešenja. Štaviše, njime ste dobili i duha sile protiv vidljivih i nevidljivih
neprijatelja i za neustrašivo susretanje svega što nailazi u sluţenju Bogu ţivome i ĉuvanju
Njegovih zapovesti. Zablagodarite, proslavite i zapevajte Gospodu koji vas je prizvao, kao
uzdarje prinoseći trpeljivo prebivanje u podviţništvu. I ubuduće nastavite da se
podvizavate u dobru, razgorevajući se ljubavlju prema Bogu. Vama Gospod svakodnevno
plete vence ukoliko u svom dobrom proizvoljenju odrţite ĉvrstu rešenost da sve pretrpite i
da ne izdate ništa od onoga što vam je zapoveĊeno. Jer, zapovest Gospodnja jeste veĉni
ţivot, a njeno narušavanje - smrt. Mi treba da ispovedamo istinu i da se ne slaţemo sa
onima koji su protiv nje, ţrtvujući sva ţivotna preimućstva i slavu i ĉast kod careva,
arhijereja i drugih. Jer, napisano je: Kakva je korist ĉoveku ako sav svet zadobije a duši
svojoj naudi (Mt. 16, 26). Eto radi ĉega su neophodni naša ĉvrstina i podvizi.

2) Gospod govori: Nemojte se bojati, ja sam pobedio svet (Jn. 16, 33). On ga je
pobedio da bismo i mi, sledeći ga, takoĊe pobedili. Kao Bog, On je svagda Pobeditelj sveta.
Sada, pak, On govori da ga je pobedio i kao Ĉovek. I odmah su za Njim svet pobedili i
apostoli, i muĉenici, i prepodobni, i svi koji su blagoĉastivo i bogodoliĉno poţiveli. Kako su,
pak, odrţali pobedu Gospod i Njegovi sveti? Bez borbe, bez muĉenja, bez prolivanja krvi i
bez progonstva? Ne. Naprotiv, uza sve još i krstom i smrću. Vi znate za skorbi Gospodnje,

172

za uvrede i podsmehe, za izdaju, osudu, udarce, pljuvanje i raspeće. Ipak, vaskrsavši, On
je spasao svet. Na sliĉan naĉin su postradali i apostoli. I ko će izreći stradanja i muĉenja
muĉenika, kao i podvige i lišavanja prepodobnih?

3) Reč Boţija kaţe: A i svi koji hoće da ţive poboţno u Hristu Isusu biće gonjeni.
A zli ljudi i opsenari napredovaće od zla na gore, varajući i varajući se (2. Tim. 3, 12-13).
Tesan je i skorban put koji vodi u Carstvo, a širok je i utaban put pogibli (Mt. 7, 14). Na
drugom su svetska radost, utehe i telesne strasti, preziranje zakona Boţijih, bezbriţnost za
smrt i ljudski strah, a na prvom su skorbi od sveta, proizvoljni napori i svakovrsna
lišavanja, kao što govori apostol: U oskudici, u nevoljama, u patnjama. . . potucajući se po
pustinjama i gorama i po pešterama i po jamama zemaljskim (Jev. 11, 37-38). I niko od
svetih po njemu nije prošao bez stradanja.

4) Stoga se nemojte ĉuditi kada susretnete skorbi. Naprotiv, još više se radujte što
ni vas nisu mimoišle i još silnije se razgorevajte u ljubavi prema Bogu, ĉime ćete i pohotu
izmoriti i demone prognati. Jer, onaj ko voli Jedinoga, sve ostale ostavlja pozadi i onaj ko
se boji Jedinog nikog drugog ne moţe da se boji. Zdravo rasuĊujte, ĉuvajte poboţnost i
ĉinite molitve i moljenja za sve. Neka je Hristos meĊu vama. On je prisutan i meĊu samo
dvojicom ili trojicom. Utoliko pre će biti meĊu vama tolikim, koji ispunjavate Njegove
zapovesti.

175.

1) Odvajajući se privremeno, on moli starešine i potčinjene da dejstvuju i ţive
po ustavu, ukazujući i način; 2) kao pobudu za rečeno on naročito ističe
[činjenicu] da Bog sve vidi i da će za sve traţiti odgovor (2, 112)

1) Odvajajući se privremeno ja vas molim ljubavlju Gospoda našega Isusa Hrista da
za malobrojne dane mog odsustva ĉuvate obiĉne opšteţiteljne poretke u poslušanju i
smirenju. Naĉelnici neka ne nareĊuju samovlasno, niti drsko, niti kao trgovci i ne na ljudski
naĉin, već bogodoliĉno, blagotvorno, spasonosno, kao pred Boţijim oĉima i kao oni koji će
biti suĊeni i koji će mu dati odgovor za sve što govore i ĉine. Potĉinjeni i poslušnici
pokorno i bez prepiranja ispunjavajte ono što vam naredi i moj namesnik i ostali naĉelnici.
Vi ste ĉeda Boţija i kao ĉeda svetlosti treba da hodite. Vi ste jaganjci Hristovi i napasajte
se tiho i smireno. Neka niko ne pravi nered i neka ne skaĉe kao koza, hraneći se trnjem
strasti. Neka niko ne postupa kao Juda, tj. meĊu bratijom budući kao brat, a napolju
zamišljajući izdaju na pogibao svoje duše. Neka niko ne bude kao Isav, prezirući svoje
spasenje i svoje preimućstvo prodajući za ukradeno jelo i piće. Neka niko ne ostaje bez
dela, lutajući tamo-amo i neka ne gubi dane uzalud, dok se druga bratija usiljeno trude,
trpeći vrućinu dana i hladnoću noći bilo na vratima, ili u bolnici, ili u cipelarnici, ili u
stolarskoj radionici, ili na nekom drugom poslušanju sluţeći. Sliĉan prestup je strašan i po
apostolu takvi neka i ne jedu (2. Sol. 3, 10).

2) Svi hodite po putevima Boţijim. Po skrivenim mestima i na zla savetovanja i
sujetne zamisli neka ne stupaju noge vaše. Jer, oĉi Gospodnje, koje su hiljadu puta svetlije
od sunca, posmatraju sve puteve vaše i razmatraju tajna mesta (Sir. 23, 27). Ĉak i da si na
skrivenom mestu, neuspavljivo oko vidi sa kime si, šta govoriš i šta radiš. Pazi da te ono ne
vidi kako razgovaraš sa satanom, kako zamišljaš sramna dela ili kako ĉiniš nešto sramno.
Gospod ti neće istog trenutka uzvratiti po zasluţenoj meri, ali će narediti da se zapiše greh
tvoj i oznaĉiti pad tvoj, bezglasno i nevidljivo ti uzvikujući: To si ĉinio, i ja ćutah; smislio si
bezakonje - da ću ti biti sliĉan! O6liĉiću te, i metnuću pred lice tvoje grehe tvoje (Ps. 49,

173

21) na dan suda. Gde ćemo pobeći od ruke Onoga koji vlada svime? Da li moţemo uĉiniti
nešto rĊavo a da se ne sazna? Na levu stranu ne odlazite ĉak ni u mislima, već u svemu
dejstvujte spasonosno i bogougodno kako bi se Gospod radovao i veselio gledajući vas i
kako bi u knjigu ţivota uneo vaša dobra dela, u dan otkrivenja svega uvenĉavajući vas
neuvenljivim i veĉnim vencem pravde.

176.

1) Stojte srčano, gledajući gore i boţanstvenim zrenjem kao strelama odbijajući
neprijatelje spasenja; 2) onaj koga smućuje strast ne treba da se predaje,

pomišljajući na sramotu kojoj se podvrgava onaj ko se predaje i [znajući] da ga
neprijatelj prelešćuje, predstavljajući mu rĎavo kao dobro; 3) i uopšte, prema
unutrašnjim pokretima zaključuj koji je duh blizu tebe - dobri ili zli, te jednog

slušaj, a drugog teraj (2, 114)
1) Stojte hrabro opasavši bedra svoja istinom i obukavši se u oklop pravde, i obuvši
noge u pripravnost za blagoveštenje mira (Ef. 6, 1415), gledajući gore, ka gornjem
stremeći, gornje ištući, um zanimajući nebeskim, starajući se za ishod iz tela i za susret sa
Sudijom i odgovor pred Njim. Istraţujte Boţanstvena Pisma i ţitija svetih, te ono što je
dušekorisno i spasonosno okrećite protiv neprijatelja kao strele.

2) Onaj koga uznemirava strast ne treba da se predaje mrzovolji i da joj se
prepušta, budući da je Gospod blizu svima koji ga prizivaju (Ps. 144, 18) i s obzirom da će
ga pronaći duša koja ga ište (up. Sir. 6, 16). Samo neka ona stoji ĉvrsto, neka uzdiše i
stenje, neka proliva suze, uzdiţe ruke svoje k nebu, bije se u grudi, te pomišlja o sramoti
kojom grehovno delo pokriva već pred samim sobom i ljudima, a ne samo pred strašnim
prestolom Boţijim. Neka se reĉenim odvraća od greha i utvrĊuje u dobru. Jer, napisano je:
Sine, nemoj prenebregavati pouke Gospodnje, niti slabi kada te izobliĉava. Gospod ljubi
onoga koga kara i bije svakog sina koga prima (Priĉ. 3, 11-12). I na drugom mestu opet
[piše]: Nemoj biti brz u vreme nailaska (Sir. 2, 2). Gospod, naime, ispituje našu ljubav i
njenu ĉvrstinu. On [ispituje] da li Njegovoj ljubavi pretpostavljamo sramnu, nesretnu i
ubistvenu slast, koja je slatka samo na ukus, a u stvari strašno gorka kada se proguta. Naš
dušegubitelj pokazuje suprotno, tj. tamu pokazuje kao svetlost. On navodno seje duhovnu
ljubav, dok se u stvari radi o najmrskijoj mrţnji. Vojniĉe Hristov nemoj da su ti nepoznate
njegove zamisli, ni njegova lukavost. Ukoliko išteš ţivot traţi svetlost, tj. Boga i Njegova
zapovest.

3) Po stanju svoje duše moţeš da prepoznaš da li ti je prišao neko od naših ili od
neprijatelja. Ukoliko ti duša ostaje bezmeteţna, nepokolebiva, sa staranjem za nebeska
zrenja i puna ţelje za pripremljenim dobrima moţeš da otvoriš vrata srca i da ga primiš i
veĉeraš sa njim da bi te nahranio radi još veće ljubavi prema Bogu i Boţanstvenim
stvarima. Ukoliko, pak, njegova blizina smućuje tvoju dušu, puni je gomilom pomisli i tvoje
oĉi okreće ka telu i krvi, ka svetskim vezama i pristrašćima, ka predruĉnom zadovoljstvu,
do besnila te uzbuĊujući i raspaljujući slasnom pohotom stani dalje i odbij aţdaju. Ona je
došla da bi u jednom trenutku uništila tvoje mnogogodišnje napore, tvoje podviţniĉko
usrĊe, mnoge suze, molitve i hrabre borbe i savlaĊivanja neprijatelja. Ona je došla da
tebe, vojnika Hristovog, pokaţe plenom trenutne pohotne slasti i da hrabrog muţa napoji
ĉašom otrova grehovne slasti i umrtvi na vekove. Ja vam ne pišem kao bestrasan, već kao
iskušavani, ili još pre - kao mnogostrasni. Nešto sam saznao iz onoga što sam proĉitao, a
nešto iz pouka mog oca i onoga što sam slušao od drugih.

174

177.

1) Na nas po dejstvu neprijatelja napadaju mnoge strasti; treba da se borimo,
obukavši se u duhovno sveoruţje; 2) od tog oruţja nije poslednje poznanje
boţanstvenih istina putem slušanja pouka, kojima se mi, na ţalost, rĎavo

koristimo; 3) stoga smo i neispravni i prilepljujemo se za rĎavo, premda treba
samo poţeleti i čitav dan činiti jedino ono što je prilično; 4) počnite da tako
postupate (2, 115)

1) Stojte hrabro u svom mnogotrudnom ţivotu, trpeći dnevnu vrućinu i noćnu
hladnoću i misleno i ĉulno. I misleno morate više da trpite s obzirom da se u nama nalazi
oganj pohote koji još više od haldejske peći raspaljuje nevidljivi Navuhodonosor. Na nas
napadaju i druge strasti, jedna za drugom nailazeći na kukavnu dušu: gnev, jarost,
zlopamćenje, gordost, lenjost, raslabljenost, pristrašće, samoljublje i najveće od zala -
neverje. Nama je neophodno mnogo hrabrosti i velikodušnosti, mnogo nelenjosne kreposti
i sile, trpljenja i blagodušnosti, trezvoumlja i bodrosti kako bismo mogli da odbijamo
iskušenja koja se podiţu protiv nas i lukavstva Ċavola, kako ne bismo preklonili kolena pred
Vaalom pohote, kako se ne bismo poklonili idolu strasti, kako ne bismo uništili ono što smo
dobro sabrali, kako ne bismo razorili ono što smo uz Boţiju pomoć sazdali. Navedene
strasti se inaĉe mogu izbeći jedino ukoliko se svesrdno pouzdamo u Gospoda i obuĉemo u
sva duhovna oruţja radi poraţavanja neprijateljskih sila.

2) Duhovna oruţja su molitva i uzdanje, smirenje i poslušanje, ljubav i vera,
bespristrasnost i savršeno odvajanje uma od svega svetskog, svagdašnje pouĉavanje i
razgovor o spasenju, paţljivo i razborito gledanje i slušanje, kao i upotrebljavanje usta i
ruku, svagdašnje ograĊivanje sebe strahom Boţijim i pomišljanjem na Boga sa
nezadrţivom ţeljom budućih dobara. Ukoliko se navedeno ne nalazi u nama mi ćemo
svakako upasti u grehovnu pogibao i upasti u ruke neprijatelja koji nas mrze. Avaj! Koliko
mi samo slušamo, koliko nam saopštavaju Pisma i koliko nas uĉe bogonosni oci. Mi ipak
sve zaboravljamo i uopšte se ne staramo o reĉenome. Seme koje zemljodelac poseje po
površini zemlje kupe ptice pre nego što ga plug sakrije pod zemlju. I lukave neprijateljske
ptice kao da iz naših usta otimaju boţanstvenu reĉ, usled ĉega duhovna semena ostaju bez
dejstva i mi ostajemo besplodni, ne donoseći izdanke vrlina. I šta bi se drugo moglo
pomisliti s obzirom da se mi odmah pošto ĉujemo oce koji govore o zdravoumlju [tj.
ĉistoti], o hrabrosti, o pravdi ili o nekoj drugoj vrlini pokazujemo u sasvim suprotnom
[svetlu], kao da ništa nismo slušali. Nama govore o sudu i suzama, a mi izlazeći poĉinjemo
da se smejemo i kikoćemo. Naše duše obuzdavaju strogim reĉima o ĉistoti, a mi se odmah
predajemo pohoti, bludno posmatrajući jedni druge i govoreći i primajući najdrskije reĉi.
Nas ubeĊuju na smirenje i pokornost, a mi se odmah nadimamo, pokazujući se zveroliki i
neposlušni. Nas ubeĊuju da postimo, a mi se predajemo stomakougaĊanju. [Nama govore]
o bdenju, a mi se odmah predajemo snu, o krotosti - a mi se odmah predajemo jarosti, o
ćutanju - a mi praznoslovimo, o poslu - a mi se izvlaĉimo. Jednom reĉju, mi kao da se
naroĉito okrećemo putu koji je suprotan od onog na koji nam ukazuje pouka. I ja ne
govorim samo o novodošavšim, već i o onima koji misle da su nešto i koji su prizvani na
naĉelstvo u nekoj oblasti, pa ĉak i o onima koji sveštenodejstvuju. Avaj! Koliko stradamo
od satane varalice?

3) Zbog ĉega mi odvraćamo lice svoje od Boga ţivoga, tj. odnedostiţne krasote i
obraćamo se ka sujetnom i brzoprolaznom? Zašto volimo i ljubimo gorko i privremeno,

175

ostavljajući najslaĊe i veĉno? Oĉigledno je da naše duševne oĉi i sluh nisu oĉišćeni, da
slabo vidimo istinsko blago i da se lišavamo njegovog okušanja. DoĊite i opet pristupimo
delu, iako smo se već sasvim raslabili, opet oţivimo iako smo već sasvim obamrli, opet
poĉnimo sa bodrošću iako smo već sasvim usnuli. Mi treba samo da poţelimo i sve će biti.
Onog dana kada poloţimo dobru i krepku nameru mi ćemo dostići i meru spasenja. Jer, mi
nismo vezani za ţitejska dela koja bi nas ometala da se latimo dobrih dela. Ukoliko
ushtemo, nama je lako da se ĉitavog dana zanimamo delima spasenja. Izjutra je razumno
pevati Davidovu pesmu: Ujutro ćeš uslišiti glas moj, ujutro ću stati preda te, i videćeš me
(Ps. 5, 4); u treći ĉas: Duha tvoga Svetoga ne oduzmi od mene (Ps. 50, 13); u šesti ĉas:
Nećeš se bojati. . . od strele koja leti po danu. . . od susreta i demona podnevnoga (Ps.
90, 56); u deveti ĉas: Prikloni, Gospode, uho tvoje, i usliši me, jer sam ja siromah i ubog
(Ps. 85, 1); uveĉe: Blagosiljaj, dušo moja, Gospoda (Ps. 103, 1) i ostalo. Ukoliko
svakodnevno postupamo kao što je reĉeno i podstiĉemo jedni druge, ukoliko se
prosvećujemo dobrim reĉima i delima bez raslabljivanja i pomraĉivanja bezbriţnom
ravnodušnošću i praznoslovljem, mi ćemo se spasti s obzirom da od jutra do veĉeri
moţemo da vršimo jedino ono što priliĉi. Naravno, ni najpaţljiviji ĉovek ne moţe da
izbegne nerazumnu reĉ, ili neumesnu ţelju, ili neki drugi strasni pokret. Ipak, zbog
skrušene molitve Bog će nam oprostiti. Prohodeći dan za danom na opisani naĉin, mi ćemo
hoditi putem Boţijim, oĉekujući vreme razrešenja od tela kada će doći venci, radost i
veselje za sve koji se podvizavaju i prinuĊavaju radi Gospoda.

4) Pazite na svoj trud, na svoje podvige i borbu, odgoneći nemar i preuzimajući
usrdnu revnost u uverenosti da svako ko ţeli moţe da ţivi dobrim ţivotom, da ushodi ka
savršenstvu i da se ukrasi svakom vrlinom. Veoma je poţeljno stremiti ka Bogu, iskati ţivo
opštenje sa Njim i dostići ga s obzirom da je svetlost, ţivot i istina. I zar pristajanje na
nagovaranje satane nije smrt, tama i pogibao, s obzirom da je on zaista smrt, laţ i
propast? Na taj naĉin se pred svakim od nas nalazi ţivot i smrt. Prihvatimo ţivot, latimo se
svetlosti i preuzmimo besmrtnost. Beţimo od tame, mraka i pogibli kako bismo se udostojili
Carstva nebeskog u Hristu Isusu, Gospodu našem.

178.

1) Vi ste sada dobro završili svetu četrdesetnicu i obogatili se duhovnim
plodovima; 2) čuvajte ih, strogo pazeći na sebe, naročito u pashalne dane, kada

se po ustavu razrešavaju izvesne utehe (2, 116)

1) Vi ste se podvizavali dobrim podvigom za vreme sveteĉetrdesetnice. Vi ste postili
po sili i iznad sila, vršili odgovarajuća bdenja, trezvoumno se pouĉavali, sluţili bez lenjosti,
ĉuvali um u ĉistoti, jezik uzdrţavali od osuĊivanja, usta od praznoslovlja i sve svoje udove
od svakog greha, izloţivši ih kao oruĊa pravde i bogougodnog ţivota. Izgleda da nikada
ranije niste tako dobro i blagoprijatno prošli put posta. Zbog ĉega? Zbog vaše stroge
paţnje prema sebi i delu svog ţivota, te zbog naroĉite milosti Boţije koju ste privukli i od
koje, po pisanome, ishodi svaki dar dobri i svaki poklon savršeni (Jak. 1, 17). Na taj naĉin
ste vi uspeli u ţivotu i obogatili se duhovnim plodovima.

2) Neka vaše bogatstvo bude sakriveno i vaša riznica duhovnih dobara nedostupna
za otimaĉke napade neprijatelja. Neka bi vam se dala blagodat na blagodat i bogatstvo na
bogatstvo do kraja ţivota. I biće kao što je reĉeno ukoliko ne oslabite u strogosti vaše
paţnje i ne dopustite nemar i nebrigu u vreme posle Svete Pashe, kada se po ustavu
ostavljaju psalmopojanje, obiĉni ĉasovi, kolenopreklone molitve, naporna noćna bdenja,

176

kada se na trpezi razrešava vino, ulje i variva, te [dozvoljava] podnevni san, dvokratno
obedovanje, šetnja i ostalo. Prema tome, ukoliko se ne bude drţao trezvoumlja i ukoliko ne
bude sve ĉinio sa strogom paţnjom, um će biti u opasnosti da izgubi sve što je dobro
stekao i da od bogataša postane siromah, sa visine slave se rinuvši u jarak neslavnog
pada. Stoga vas molim i preklinjem da se drţite strogo kao pod kljuĉem sve dok ne
izbegnemo ovdašnje neprijatelje i klizave sluĉajnosti, tj. sve dok se ne preselimo na
[mesto] gde ćemo biti bezbedni od pada i potkradanja.

179.

1) Nemojmo obraćati paţnju na nagovaranja neprijatelja: naš praotac je obratio
paţnju i bio isteran iz raja; 2) neprijatelj i nama u svakoj prilici podnosi svoja
[nadri]lekarstva; budimo uvek gotovi da ih odbacimo (2, 117)

1) Otpoĉinite, i poznajte da sam ja Bog (Ps. 45, 11). Dakle, od nas se zahteva da
otpoĉinemo od svega i da se upraţnjavamo u jedinom na potrebu. Nama su u delu našeg
ţivota neophodni nenasita ţelja za dobrom, neoslabno trezvoumlje, krepko trpljenje i
neprestano protivljenje našim neprijateljima. Jer, uvek su blizu mislene zveri, grabitelji
naših duša i demoni od kojih dolaze gresi, bezakonja i svaka nepriliĉnost. Neko niko iz
nemarnosti ne oslabljuje podvige, neka niko ne luta svojevoljno, vuĉen slastoljubljem i
samoljubljem, neka se niko ne [povinuje naredbama] tuĊinca, već neka se u svemu
povinuje zapovestima Gospodnjim. Jer, sam Gospod govori: Ovce moje slušaju glas moj. .
. A za tuĊinom neće poći. . . jer ne poznaju glas tuĊinaca (Jn. 10, 27; 5). Gde je Hristos,
Ċavo nema mesta. Gde Njegov glas saziva ovce, šištanje zmije se ne ĉuje. Dok je imao
zdrava ĉula svoje duše i dok je slušao Boţanstveni glas, praotac naš Adam se nalazio u
raju i dobijao visoka zrenja. Prihvativši, pak, našaptavanje zmije i okusivši od drveta greha,
on je odmah osetio sramotu nagote i sakrio se od Boga. Na pitanje: "Gde si", on je
odgovorio: "Ĉuo sam tvoj glas i sakrio sam se jer sam nag". "Ko je u tebe poloţio taj strah,
Adame, i ko ti je pokazao da si nag". Lukavi glas i odstupanje od zapovesti Boţije. Potom
je sledilo izgnanje iz blaţenog mesta i osuda na trud, skorbi i lišavanja u ovom ţivotu.
Stoga se drţimo dalje od saveta zmije.

2) Nemojmo primati nagovaranja strasti koje ona zlobno priprema. Taj odvratan
pripremaĉ svakog bezakonja je ugotovio sasude sa raznim ponudama, kao što je video
neko od svetih (sveti Makarije Veliki). I on svakome prinosi jelo u skladu sa strašću kojoj je
naklonjen. I okusivši, [ĉovek] se raspaljuje strašću. Jednom on daje da okusi od bluda,
drugom od zavisti, jednom od stomakougaĊanja, drugom od samovolje i od sklonosti za
sakupljanje. Bratijo, treba da budemo paţljivi i uvek spremni da odbijamo napade besnog
neprijatelja. Stoga treba da smo naoruţani duhovno, tj. da nosimo oklop vere, štit
smirenja, kacigu poslušanja i svih ostalih vrlina. Znajući svoje stanje neka svako dejstvuje
sa ĉistom savešću. Volimo jedni druge po duši, a ne po telu. Oĉi treba da imamo dole, a
um gore.

180.

Post je ugodan Bogu, ukoliko se uzdrţavamo i duševno i telesno; ukoliko se
[uzdrţavamo] samo telesno, on mu nije ugodan; potrudite se da budete ispravni

u tome (2, 120)

Već dolazi vreme kraja posta. Ispitajte da li ste ispunili sve što je priliĉilo, tj. da li
ste stekli poslušanje bez protivreĉenja, nelicemerno smirenje, skrušenu poboţnost,
neprestanu molitvu, bogougodni plaĉ, duboko uzdisanje, veru bez saplitanja, nepostidnu

177

nadu, blagodušnost bez roptanja i svestrano uzdrţanje od prepiraĉke reĉi, od uvredljivog
slova, od svadljivosti, sukobljavanja i samovolje. Uzdrţanje zahteva sve navedeno. I
uzdrţavajući se od reĉenog mi hodimo putem blagoĉašća i podvizavamo se dobrim
podvigom u oĉekivanju veĉnih neizrecivih dobara. Ukoliko se, pak, naĊe nešto od
suprotnog, tj. neposlušnost, gordost, roptanje, došaptavanje, samovolja, raspuštenost,
svadljivost, ogorĉenost, mrţnja, gnev i nepriliĉnost ostalih skvernih strasti, mi Bogu
nećemo prinositi ugodni post. Iako ćemo postiti telesno, naš post će biti neĉist, neugodan i
odbaĉen. Shvativši reĉeno, potrudimo se da neporoĉno saĉuvamo sve zapovesti
Gospodnje, da odbacimo sve prekorno, stidno i sramno i da sve ĉinimo blagoobrazno i
pravilno. Jer, dobro nije dobro ukoliko se loše izgovara ili ĉini. Zbog toga nemojte biti
nerazumni, nego shvatite šta je. . . dobra i ugodna i savršena volja Boţija (Ef. 5, 17; Rim.
12, 2).

181.

1) Trudite se na ispunjavanju zapovesti Boţijih i opšteţiteljnih zaveta, te će vas
Gospod obradovati neizrecivom radošću; 2) takva je suština našeg zvanja i
njegovih nada; nemojmo biti nemarni u ispunjavanju poslušanja; 3) ta
poslušanja nisu isprazna; niko od nas ne sluţi čoveku, nego Bogu, koji prima
sluţenje i nagraĎuje ga; trudite se u tom duhu i savršeno ispunite delo svog

zvanja; 4) na taj način ćemo postati podraţavaoci otaca i samog Gospoda; 5)
neka vas u rečenom utvrdi i sačuva Gospod (2, 123)

1) Molim i ištem da nepokolebivo i nepokretno stojite u svetom zvanju na koje ste
prizvani, ispunjavajući zapovesti Boţije i sudove Njegove. Svagda prebivajte u
najrevnosnijoj i najtoplijoj ljubavi prema Gospodu, izgoneći svaku tuĊu strast iz srdaca
vaših. Krepite se u podviţništvu svom, svaki dan sve usrdnije i trezvenije hodeći u bdenju i
psalmopojanju, u poslušanju i smirenju, u sluţenju i pošćenju i u svemu ostalom. Neka
vam kao dokaz uspešnosti graĊenja vašeg spasenja bude posedovanje upornosti u trudu i
borbi i znoj vašeg ţivota. Krepite se jer će na kraju za vas umesto sadašnjeg zlopaćenja i
skorbi zasijati veĉni pokoj i neprestano radovanje. I apostol nas podstiĉe, savetujući nam
da ne gledamo na sadašnje, koje je privremeno i truleţno, već na buduće, koje je veĉno i
blaţeno (2. Kor. 4, 18).

2) Mi smo se udostojili dara anĊelske shime, poţeleliveĉni ţivot i netruleţne vence,
zavoleli ţeljeno usinovljenje i Carstvo nebesko, usled ĉega pred sobom imamo i mesto i
vreme [za borbu] i poprište i slavljeništvo. Nemojmo biti nemarni i nemojmo štedeti snage,
već se svedušno sa revnošću ustremimo na sticanje Carstva nebeskog i nebeskih dobara
još više od onih koji ištu zlato i srebro, drago kamenje i ostale truleţne dragocenosti. I
nećemo imati uspeha ukoliko ne budemo neprestano pazili na sebe, neprestano se
pouĉavali u boţanstvenom i starali se da na najbolji naĉin ispunimo poslušanje koje je
naloţeno na nas. Jer, ono nije telesno i ljudsko, već sveto i spasonosno, ukoliko se doliĉno
ispunjava.

3) Jer, kod nas niko ne sluţi telu i krvi, nego Gospodu Bogu, što On i prima kao
prijatnu ţrtvu. I On je obećao da će nam u budućem veku uzvratiti doliĉnom nagradom.
Neka niko ne misli da sluţi ĉoveku, ĉak i ako dobije poslednje poslušanje. Naprotiv, neka
misli da sluţi samom Gospodu, koji prima sluţenje preko sluţenja bratiji. Stoga sa strahom
i trepetom ispunjavaj sluţenje, imajući Njega samog za Nadziratelja. Jer, On će osvetliti što
je sakriveno u tami i objaviti namere srca (1. Kor. 4, 5) vaših. I mi ćemo savršeno ispuniti

178

sve delo našeg zvanja ukoliko budemo sliĉno pomišljali (što uostalom i jeste istina) i
ukoliko meĊusobno sluţenje budemo vršili kao boţanstveno sluţenje.

4) Otuda će na vas zasijati luĉe svih vrlina, tj. ljubavi, mira, krotosti, tihosti i
pokornosti. I poznaćemo da zaista sledimo po stopama prepodobnih otaca naših, budući
sarevnitelji njihovog ţivota. Sećajte se blaţenih onih ţitija i njihovog hoĊenja putem
pokornosti i poslušanja, te izuzetne prevashodnosti njihovog smirenja i potĉinjavanja.
Revnujući, oni su porevnovali za Gospoda, koji je sam rekao: Nauĉite se od mene; jer sam
ja krotak i smiren srcem (Mt. 11, 29). Po apostolu, On nije smatrao za otimanje to što je
jednak sa Bogom, ne goje sebe. . . unizio. . . i bio poslušan do smrti, i to do smrti na krstu
(Fil. 2, 68). Pogledajte ko se nalazi meĊu spasenim i ublaţavanim. Samo oni koji su ga
podraţavali, smirili se, bili poslušni i pokorni i koji su pretrpeli sve dolazeće skorbi,
poniţenja, izrugivanja, podsmehe, udarce, progonstva i tamnicu. I neki od vas su pretrpeli
reĉeno, ili ĉak i svi, s obzirom da se u jednom udu svo telo proslavlja ili trpi bešĉašće.

5) Neka nas Gospod sve više ĉuva kao svoje dobre vojnike, kao svoje verne sluge,
kao ţeljene muţeve, kao izabrani narod, kao svešteni sabor. I pokazavši se kao delatelji
zapovesti Boţijih u ovom zaista preljubotvornom i grešnom rodu, mi ćemo se udostojiti da
budemo naslednici Hrista Gospoda i Carstva nebeskog.

182.

1) Vi ne slušate ni moje pouke, ni savete otaca, ni Reč Boţiju i ostajete bez
ispravljenja, što za uzrok ima telougaĎanje i nemar za spasenje; 2) mi treba da

budemo revnitelji za sve dobro; meĎutim, kakvi smo; 3) zašto smo nemarni i
zašto smo se opustili, popravimo se barem od sada (2, 124)

1) Zar zemljodelac ne seje da bi potom poţnjeo? Zar se trgovac ne trudi da bi
stekao dobit? Zar se i onaj ko je postavljen da širi reĉ uĉenja ne trudi sa nadom u
napredovanje i usavršavanje slušalaca? U odnosu na vas, pak, radi grehova mojih, reĉ
moja je ostala savršeno nedejstvena. Ja mnogo sejem i mnogo se trudim, ali ne vidim
nikakvog ploda. Ja govorim, oglašavam i napominjem i ponekad na kratko sila moje reĉi
dolazi do vašeg duševnog sluha, da biste potom vi sve odmah zaboravili i ostali u istim
sagrešenjima. Ja stoga plaĉem i razdire mi se srce, nemajući silu da prekinem vaš nered.
Naravno, neuspešnost dolazi od nemoći mojih smirenih reĉi. Neka je, dakle, u reĉenome
krivica sa moje strane. MeĊutim, zar vi ne slušate i reĉi Boţanstvenog Pisma? Ne
oglašavaju li one svakodnevno vašem sluhu spasonosne dogmate? I sveti oci šta
naglašavaju? Šta saopštavaju? O ĉemu svedoĉe? Ĉime opominju? Zar oni pred oĉi vaše ne
dovode onaj strašni i neumitni sud, potresno i konaĉno rešenje Boţije, poraţavajuće
odbacivanje i beskonaĉne muke, neugasivi oganj, otrovnog crva koji ne umire, najgušću
tamu, tartarsku preispodnju i ostalo što se usput zamišlja? Ne ukazuju li oni, naprotiv, i na
Carstvo nebesko, beskrajan ţivot, nepristupnu slavu, neizrecivu svetlost, nezamislive
krasote raja, Avraamova nedra, šator svetih, dvorove pravednih, anĊelske ĉinove i
neobjašnjivo radovanje? Pa ipak, kod vas se ne primećuje nikakvo ispravljenje, pa ĉak ni
kajanje. I kakvu ćemo mi uopšte reĉ poslušati kada jedino ištemo da zadovoljimo svoje
telesne strasti i pristrašća, kada smo se sasvim opustili, kada nam je na umu samo kako da
nešto pojedemo i popijemo, kakvu smešnu reĉ da kaţemo na štetu svoje duše i duše
onoga ko sluša i kako da sakrijemo svoju krivicu ili da je svalimo na drugog i uopšte, kada
mi svoje duše ne ĉinimo radionicom prepodobija i pravde, nego svakog bezakonja i
nepravde?

179

2) Trebalo bi da mi gledamo na gore, da mislimo na gornje, da ištemo višnje, da
vidimo u kakvo smo se zvanje obukli, kome smo se obavezali, za kolike smo grehe ranijeg
ţivota dobili oproštaj i za kakve smo se krivice nemarnosti posle primanja shime udostojili
oproštaja. Trebalo bi da treptimo, stenjemo, smiravamo se i skrušavamo se, da hodimo sa
oteţalim srcem i pognutim pogledom, sećajući se smrti koja je uvek spremna, stajanja
pred Sudijom po ishodu iz tela i sretanja strašnih anĊela. Trebalo bi da podraţavamo naše
svete oce koji su prema sebi bili krajnje strogi i u svemu oprezni, iskreni, uredni, nezlobivi,
krotki, mirni, mirotvorni, bezmeteţni, pesmoljubivi, blagodarni, poslušni, smirenoumni,
izbegavajući drskost i teloljublje. Oni behu zaista izabrani sasudi, spremni za svako dobro
delo i imajući u sebi Duha Svetog.

3) A šta radimo mi nesretni? Zašto smo lenjivi? Zašto smo se opustili? Zašto se Reč
Boţija ne dotiĉe duša naših? Zašto ne toĉimo suze? Zašto ne smekšamo svoje
okamenjeno srce? Zašto se ne izmenimo savršenom izmenom? Zašto se svakodnevno ne
pokrećemo ka boljem kako bi se videlo da smo pobegli od sveta i uzdigli se iznad obiĉnog
ljudskog mudrovanja? Doći će i neće zakasniti strašni dan koji privodi u trepet i ĉas
prestavljenja. Tada ćemo zastenjati gorko, bolno i neutešno, nemajući hrabrosti da
kaţemo: Gotovo je srce moje, Boţe, gotovo je srce moje (Ps. 107, 2). MeĊutim, ukoliko me
slušate, doĊite, poklonimo se i pripadnimo samome Hristu, Caru našem. Zastenjimo i
pobolujmo pred Njim iz sveg srca. I kao Onaj koji je blizu svima koji ga prizivaju u istini
daće nam pomoć i silu da odbacimo grehovne navike i stupimo u poredak vrlinskog ţivota
ne izbegavajući nikakve ţrtve. Ja ne govorim da ne jedete, da ne pijete, da ne leţete da
odmorite, da nemate utehe i da se ne sastajete sa bratijom radi besede, već traţim da sve
bude blagoobrazno, umereno, u pogodno vreme i na priliĉnom mestu, da se vrlina dodaje
na vrlinu i uspeh na uspeh, te da poţivimo mirnim i anĊelskim ţivotom.

183.
Mnogi od vas su ispravni: ali zašto ne i svi; priĎite i obodrimo se svi, dok je još

vreme (31/, 2)
Poneki od vas odgovaraju zahtevima Reči Boţije, premda samo malobrojni. Zbog
ĉega ne bismo ustali svi i probudili se od dubokog sna nemarnosti, potekavši ka svetlosti
poznanja i ţelji za veĉnim blaţenstvom? Zbog ĉega ne umrtvimo udove svoje koji su na
zemlji: blud, neĉistotu, strast, zlu pohotu (Kol. 3, 5) kako bismo postali hramovi Boţiji u
koje bi blagovoleo da se useli Otac, Sin i Duh Sveti? Zbog ĉega ne ĉuvamo monaški ĉin i
reĉju i delom sa svom strogom paţnjom izbegavajući i smeh, i lukavstvo, i roptanje, i
gordost pred bliţnjim, i nadmenost kojom se govori: "Ja sam bio nešto i imao nešto"?
Dokle će demon praznoslovlja da vlada nama? Dokle ćemo biti oruĊe laţljivog duha
neposlušnosti? Dokle će se nadimati naše srce, budući tašto zbog malih i ništavnih stvari i
vreĊajući bratiju zbog toga što ih nemaju? DoĊite, ĉeda, i poslušajte me. Prihvatimo strah
Boţiji i dajmo desnice jedni drugima radi graĊenja spasenja svim silama. Dok smo još u
telu, dok se još produţava vreme našeg stranstvovanja, dok su još umesne molitve i
moljenja, suze i pokajanje potecimo da postignemo prezir prema svetu, da odbacimo
svako telesno mudrovanje, da umrtvimo sve zemaljske ţelje, te da sve naše raspoloţenje
prebacimo na sveto, dobro i boţanstveno.

180

184.

Obraz podviţništva u opšteţiteljnom poslušanju je viši od svakog drugog: on je
hristopodoban; idite tim putem (31/, 9)

Stojte hrabro, krepite se i trpite sve poretke ţivota vašeg. Uznesite se mišlju gore i
sagledavajte nebesko, gde ćete sa Isaijom ugledati Gospoda kako sedi na visokom i
uznesenom prestolu, okruţen heruvimima i serafimima i svim zborom anĊela. Takvim ćemo
ga ugledati i u dan strašnog Njegovog drugog dolaska. Oni koji su dobro završili podvig
odbacivanja telesnih zadovoljstava i koji nisu dozvolili da njima ovladaju slasti ovog veka
tada će ĉuti preblagosloveni glas Njegov. I pravednici će se prosvetiti kao sunce od
neizrecive radosti jer će Podvigopoloţnik, Gospod i Bog naš podeliti darove prema
dostojanstvu svima i svakome. Da, bratijo moja, svi sveti će se udostojiti da okuse
blaţenstvo i dobiju tamošnja dobra prema ĉinu u kome su blagougodili ovde.

Veliki su, naravno, oni koji su se radi Boga sakrili u gorama, pećinama i jarugama
zemaljskim, tj. stubnici, pešternici i zatvornici. Ipak, ni naš ĉin uopšte nije niţi od njihovog.
Neka vam je poznato da ni sam Razdavaĉ darova po dolasku na zemlju nije izabrao ni
pustinjski, ni stubniĉki, niti neki drugi naĉin ţivota, već je blagovoleo da poţivi u
poslušanju, kao što sam govori u JevanĎelju: Jer sam sišao s neba ne da tvorim volju
svoju, nego volju Oca, koji me posla (Jn. 6, 38). I opet: Jer ja ne govorih sam od sebe,
nego Otac moj koji me posla On mi dade zapovest šta da kaţem i šta da govorim (Jn. 12,
49). Opasavši se ubrusom i na tajnoj veĉeri prihvativši delo sluţenja, On je omio noge
uĉenika i nešto kasnije rekao: Aja sam meĊu vama kao sluga (Lk. 22, 27). Prema tome,
ovaplotivši se, Gospod je blagovoleo da primi naš poslušniĉki naĉin ţivota, a ne neki drugi.
I nije li za nas utešno i radosno što provodimo ţivot koji je sliĉan Njegovom? I da li je
umesno da mi druge podviţniĉke oblike ublaţavamo više od našeg? Ukoliko, naime, doliĉno
i taĉno provodite taj ţivot, vi ni sami nećete hteti da ublaţavate neki drugi.

Stoga i u Staračniku moţe da se proĉita kazivanje da je od tri podviţnika po
otkrivenju onaj koji se nalazio u poslušanju pretpostavljen pustinjaku i bolesniku koji sa
radošću podnosi bolest. Da, bratijo moja, zaista je veliki ţivot naš i oni koji ga provode bez
sumnje će biti proslavljeni sa Avraamom, sa muĉenicima i pravednicima.

Hodite dobro. Neka vas ne zaustavi Ċavo koji vam zavidi, niti se sami zaustavljajte
zbog lenjosti. Namaţite noge jelejem trpljenja, obucite se u odoru radovanja, pijte vodu
ĉistote i zdravoumlja. I neka niko ne govori: "Dokle, ćemo". Jer, ta reĉ je reĉ lenjivca.

185.

1) UporeĎivanjem podviţnika sa plodnom vinogradskom lozom, on pobuĎuje na
revnost za donošenje plodova vrlina; 2) on zaključuje: "Time bih jedne ţeleo da

obradujem, a druge da urazumim" (31/, 13)

1) Vinogradar se raduje kada se loza širi. Radujem se i ja kad vidim da neko od vas
donosi duhovne plodove. Blagoslovena je grana koja je bogata duhovnim grozdovima koji
daju vino skrušenosti, koje veseli Boga i ljude. MeĊutim, neka se ne desi da o nekome od
vas bude reĉeno ono što je u ime Boţije izrekao prorok Mojsije: Ĉokot njihov je od
Gomore, groţĊe im je ţuĉ i puca su im gorka (Pon. 32, 32). I u JevanĎelju je izreĉena
strašna opomena, tj. da će se svaka loza koja ne daje dobar plod odseći i baciti u
beskonaĉni oganj. Blagodaću Boţijom u našem bogonasaĊenom vinogradu postoje razliĉite
loze. Jedan, na primer, pored sladosti delanja ima i reĉ koja je zaĉinjena solju Duha
Svetog, dok se drugi ukrašava dubokim smirenjem. Jedan se, opet, sve više razgranava

181

zbog mnogoplodnosti, tj. snaţi se i raste duhovno, dodajući podvige na podvige, a drugi je
duboko sa mnogim korenjem urastao u zemlju, tj. postao mnogogranat i bujan, usled ĉega
pruţa rasad i za druge loze. On je utvrĊen na dobrom putu, te koristi i drugoj bratiji koji
padaju ili su oţalošćeni neprijateljskim napadima. Ipak, nemajući osećanja, vinogradne
grane ne saosećaju jedne drugima. Vi, pak, kao osećajni i bogonasaĊeni treba da
saosećate jedni drugima, da zajedno rastete i donosite plodove kako niko ne bi ostao
besplodan, već kako bi svi bili prepuni plodova od boţanstvenog delanja i ljubazni radi
mnoštva duhovnih grozdova, tj. vrlina.

2) Sliĉnim poreĊenjima bih hteo jedne da obradujem, a druge da urazumim. Za sve
bih, pak, hteo da podignem lestvicu od zemlje do neba mojom smirenom reĉju kako biste
ushodili do viših zrenja i silazi do dubina srca, do razumevanja nepostojanosti i
brzoprolaznosti ljudskog ţivota, te sujetnosti i krhkosti ljudskih dela. Ja bih reĉju ţeleo da
vas prenesem u tamošnji svet i da vam pokaţem tamošnja neizreciva i bezbrojna dobra.
Ţeleo bih da vas stavim pred lice Boga ţivoga, Tvorca svega i Vladike i da vam omogućim
da razumete kakva je tamošnja strana, tj. kakav je veĉni pokoj, kakvo je neopisivo
radovanje, nenasito veselje i sveblaţeno prebivanje sa anĊelima i svima svetima kako biste
se, uznevši se i prosvetivši se, odvojili od svega sujetnog, kako biste istinskim smatrali
samo veĉno dobro koje vam je pripremljeno i kako biste sve sadašnje, što dolazi i odmah
išĉezava, smatrali ništavnim.

186.
Sećajući se razloga napuštanja sveta i dolaska u obitelj, revnujmo da
dostignemo [svoj cilj], usvajanjem opomena izbegavajući saplitanja (31/, 15)

Sada izriĉem reĉ blaţenog Arsenija: "Arsenije, zbog ĉega si došao ovamo". Ja i vas i
sebe prizivam da se pitamo zbog ĉega smo izašli iz sveta i došli ovamo. I odgovoriću za
sve: naravno, da bismo stekli Boga, da bismo postali sinovi Boţiji, da bismo nasledili
Carstvo nebesko i da bismo prestali da budemo telo i krv koji ne mogu naslediti Carstva
Boţijega (1. Kor. 15, 50). Gospod nas je prizvao na sveto zvanje. Uzmite, dakle, krst
Hristov i nelicemerno idite za Njim, ne dvoumeći se izmeĊu Njega i sveta, već svecelo sve
Njemu jedinome predajući i posvećujući. Podvizavajte se dobrim podvigom. Podvizavajte
se i dovršite svoj put, hrabro podnoseći sve teško i skorbno što susretnete. Olakšanje sebi
crpite u nadi na nasleĊe obećanih dobara.

Mnoštvo zlih duhova nam se pribliţava i napada na nas i iznutra i spolja. Gospod
govori: Jer iznutra, iz srca ljudskog, izlaze zle pomisli, preljube, blud, ubistva, kraĊe (Mk. 7,
2122). Protiv vetrova tih duhova podignimo jedra naše duše kako bismo plovili svojim
putem sa opreznošću, kako ne bismo odmah upali u nevolju nasukavši se na sprud i
podvodno kamenje, tj. na neznanje i skrivanje pomisli. Mesta koja su opitom obeleţena
kao opasna treba svakako izbegavati kako ne bismo poginuli. Ne treba skretati ni desno, ni
levo, već ići carskim srednjim putem.

Mi ne treba da oklevamo na dobro kao da smo obamrli, niti da suviše ţurimo zbog
vreline krvi i da skrećemo sa srednjeg puta, kao da moţe biti desnijeg puta od desnog. [Sa
nama se reĉeno, pak, dešava] kada hoćemo da se pokaţemo bolji od drugih i kada se
raspalimo samopouzdanjem, nasleĊujući proroĉku opomenu: teško, teško onima koji su
mudri sami sebi i razumni sami sebi (Is. 5, 21).

187.

182

Svi zajedno skladno hodimo, napredujući svako u svojoj vrlini, ne ištući ništa
svoje i ne odbijajući nikakav trud u uverenosti da ćemo nesumnjivo dobiti
Carstvo nebesko (31/, 15)

DoĊite da zajedno potecemo. Neka jedan poteĉe poslušanjem bez premišljanja,
drugi nepokolebivim trpljenjem, jedan hristopodobnim smirenjem, drugi ĉuvanjem pomisli,
jedan bolnom skrušenošću, drugi oĉišćujućim suzama, jedan bratoljubljem bez zavisti,
drugi pouĉnom reĉju ili izgraĊujućim psalmopojanjem po daru blagodati Boţije, i drugi opet
ukazivanjem na naĉin vršenja [vrlina]. Neka svako ĉini ono što moţe: onaj ko moţe da uĉi
neka se uĉi, onaj ko moţe da psalmopoje neka psalmopoje, onaj ko moţe da se moli neka
se moli, onaj ko moţe da ĉini poklone neka ĉini poklone. Neka samo sve bude sa
poboţnošću i trpljenjem. Neka niko ne traţi samo svoje i neka niko ne sledi samo svoje
raspoloţenje, s obzirom da bi se otuĊio od dobrog poslušanja. Neka se meĊu vama ne
ĉuje: "Će mogu, ne mili mi se, nisam zdrav", ĉak i kad bi reĉeno bilo istinito. Kaţem vam
istinu pred nevidljivim Bogom i Njegovim izabranim anĊelima da će samo oni koji
prinuĊavaju sebe (po reĉi Gospodnjoj, Carstvo nebesko s naporom se osvaja, i podviţnici
ga zadobijaju - Mt. 11, 12) i koji se stešnjavaju u svemu (jer su uska vrata i tesan put Mt.
7, 14) preći iz smrti u ţivot (Jn. 5, 24), iz truleţnosti u netruleţnost, iz tame u svetlost, iz
ropstva u usinovljenje Bogu, iz doline plaĉa u presvetlo i sveradosno Carstvo nebesko.

188.

Našeg praoca je prevario neprijatelj; on i nas prelešćuje, varljivo nam zlo
predstavljajući kao dobro; poslušavši ga, praotac se prevario; prevarićemo se i

mi ukoliko ga poslušamo; nemojmo ga slušati, već zatvarajmo uši od svakog
njegovog nagovaranja (31/, 16)

Da li da se setimo našeg prvog prebivanja u raju i izgnanju, ili vaspostavljanja
svega u budućem veku? Oba predmeta znanja su za nas veoma vaţna. Nama nije
nepoznato kako je naš praotac Adam isteran iz raja. Kakav je, pak, bio uzrok? Gordost i
drska nepokornost pred Bogom koji mu je dao i samo biće i ţivot. On nije ostao veran
danoj zapovesti, već se oĉima oĉarao u duši ţeljom za ĉulnim zadovoljstvima. Pomišljajući
da je plod dobar za jelo i krasan izgledom, po nagovoru ţene ili pre - na prevaru zmije, on
je okusio zabranjeno i od svetlosti dospeo u tamu. Gorko okušanje slatke po izgledu
neposlušnosti njega je isteralo iz raja i spustilo u ovaj ţivot, pun napora i skorbi.

Mi, pak, treba da se pobrinemo da izbegnemo njegovo stradanje, pazeći da ne
upadnemo u iste zamke. Nemojmo dozvoliti sebi da se povedemo za privlaĉnošću ĉulnog
zadovoljstva, lepote i krasote ni unutrašnjim mislenim maštanjima, ni sluĉajnim utiscima o
telu i ĉulima. Jer, ono što vidimo ponekad moţe da izgleda prekrasno i dobro, iako je na
delu drugaĉije. I ukoliko ga okusimo, ono će i u nama, kao i u Adamu, izazvati smrt,
truleţnost i osudu. On je poverovao zmiji koja mu je šaptala: U dan u koji okusite od
drveta poznanja dobra i zla otvoriće vam se oĉi i postaćete kao bogovi (Post. 3, 5). I nama
sliĉno šapuće aţdaja da ćemo, ukoliko ostvarimo pohotu, zadobiti bezmernu radost i punu
slobodu od svega opterećujućeg. Poslušavši je, on se obmanuo u oĉekivanju, izgubivši
sasvim i ono što je imao, ţalosno otpavši od Boga. A mi? Zar ćemo je mi poslušati?
MeĊutim, njene nam namere nisu nepoznate (2. Kor. 2, 11), kao uostalom ni varljivi
mamci.

I ma koliko da nas mami, da nas zove, da izaziva pokrete u dušama našim, mi
treba da je daleko teramo od sebe. Jer, ona pokušava da nas liši boţanstvenog i blaţenog

183

dejstva, da nas istera iz raja zapovesti Gospodnjih i da sa nas skine bogodani anĊelski
obraz kako bi nas potom survala u preispodnju zemlje. Ogradimo okvire naših pomisli i
zatvorimo vrata, ne stupajući u razgovor sa njom. Kad ustane grešnik, tj. Ċavo naspram
mene, postadoh gluvonem i ponizih se (Ps. 38, 23) pred Bogom. Uopšte ĉak ne
pomišljajući da nam je pristupio neprijatelj, mi treba da se zapeĉatimo nepobedivim
oruţjem krsta i reĉima Bogonadahnutih Pisama, ukrepivši se u graĊenju svog spasenja.

Postarajmo se da svakodnevno napredujemo, ne znajući za sitost u dobrom delanju
i podviţništvu. Nemojmo se uspokojavati [mišlju] da napredujemo, da nešto znamo i da
nekoga u neĉemu prevazilazimo. Naprotiv, porevnujmo da sve zapovesti Boţije savršeno
ispunimo. Eto našeg dobrog podviga. Eto našeg blaţenog ushoĊenja i pohvalne trgovine,
nepropadljive riznice i zaloga budućeg nasleĊa veĉnih dobara.

189.
1) Iskustvo rĎavih posledica od zadovoljavanja prohteva samougaĎanja treba

da nas nauči uzdrţavanju; 2) najzad, neka nas njemu nauči sećanje na smrt
koja je uvek spremna; ona je podsticala mučenike i prepodobne oce, krepeći ih

u strogostima samoumrtvljavanja (31/, 17)
1) Radujte se i veselite se. Hodite dobro i budite iznad varljivih privlaĉnosti sveta,
mišlju stremeći gore ka nebesima i gledajući tamošnju neizrecivu slavu. Vi znate da ĉitav
naš podviţniĉki trud nije ništa u poreĊenju sa Carstvom nebeskim, te da sadašnja skorb i
nevolja u odnosu na veĉno spokojstvo liĉe na neprijatno sneno maštanje. Mi smo dobro
rasudili i dobro uĉinili što smo izašli iz sveta silom Onoga koji nas je pozvao u svoje
nebesko Carstvo. MeĊutim, mi treba i da ţivimo dobro, postepeno napredujući u vrlini i iz
onoga što nam se dešava uĉeći se da ne dopuštamo da nas savlaĊuje sujetnost. Koliko
puta smo se predavali zadovoljstvima? I ništa nije ostalo. Koliko puta smo nasićavali
stomak? I zadovoljili smo ţelju stomaka, ali nismo ništa od sitosti zadrţali kao zalihu,
izuzev što smo oteţali telom. Ukoliko smo popuštali sramnim pomislima, potom smo
proklinjali sebe, ţanjući skorb umesto utehe. Ukoliko smo se nasićavali snom, potom smo
kukali za sobom kao za beslovesnim. Posle grubosti mi smo se prekorevali i posle smeha
smo plakali. Uopšte, ĉovek nema nikakvog dobra od ĉulnih zadovoljstava. Ukoliko svagda
ţelimo da okušamo utehu i rasterećenje ĉuvajmo zapovesti. U njima nalazimo istinsko
zadovoljstvo, prinoseći obilan plod pravde sa osvedoĉenjem savesti.
2) Poĉujte, bratijo. Nemojmo se predavati snu i nemarnosti, niti uzalud trošiti svoje
vreme. Dolazi ĉas prestavljenja. I nije li već i došao? Bog će poslati anĊela koji će odmah
uzeti dušu i odvesti je. Kuda? Zar se ne uţasavamo slušajući? Zar ne drhtimo pomišljajući
o reĉenome? Sećajući se reĉenoga, sveti muĉenici su radosno predavali svoje telo na
grebanje, na odsecanje udova, na lomljenje kostiju, zaista postavši prizor i anĊelima i
ljudima (1. Kor. 4, 9). I oni su potom bili uvenĉani. Naši prepodobni oci, sveti monasi su se
podvizavali i telo smatrali neprijateljem. Oni su se naslaĊivali gladovanjem, zimu smatrajući
toplotom i lišavanja trpeći kao izobilje. Njih nije savladala ljubav prema roditeljima niti ih je
privezanost za decu odvajala od namere. Njih nije remetila naklonost prema braći, niti im
je zlato i srebro bilo privlaĉno, kao uostalom ni dobra odela, ni hrana koja raspaljuje telo.
Oni su jeli i odevali se samo da bi preţiveli, svakakva lišavanja trpeći kao besplotni.
Uzrevnujmo da ih podraţavamo. Zlopatimo se na svaki naĉin, podnoseći i glad, i hladnoću,
i uvrede, i podsmehe i sve druge neprijatnosti kako se ne bismo lišili Carstva nebeskog.

184

190.

1) Nama je teško s obzirom da neprijatelj svagde priprema zamke da bi nas
prelestio; znajući rečeno, pazimo na sebe i suprotstavljajmo se; 2) podstičimo
se [mišlju] da ćemo uskoro ući u pokoj; 3) urazumljujmo se iz Reči Boţije i spisa

otaca (31/, 19)

1) Naš podvig je veliki. Teško je savladati našeg neprijatelja budući da je njegova
zloba protiv nas velika. On noću ne spava i danju ne drema, niti se zanima bilo kakvim
drugim brigama. On se samo šunja oko bogoizabranog stada našeg kako bi ulovio neku
neopreznu i neutvrĊenu dušu i progutao je. Vama su poznate njegove zamke. Stoga se i
ĉuvajte. On pobuĊuje na greh, nabacujući pomisao kao udicu i prikrivši je slašću. Vi, pak,
nemojte biti nerazumni kao ribe. Govoreći apostolski, njegove nam namere nisu nepoznate
(2. Kor. 2, 11). Stoga se nemojte varati spoljašnjim izgledom, već izobliĉite njegovu
podmuklost i oterajte ga. Lišivši se uspeha, on će sa gorĉinom da se povuĉe. Evo njegovih
iskušavajućih nagovaranja: jednom on predlaţe zavist, drugome lenjost, jednome prelazak
na drugo mesto, drugome gordost. On ponekad sve predlaţe jednome, na svaki naĉin nas
vukući u zamku smrti. Pazimo na sebe i imajmo Gospoda sa desne strane duše. I sa Njime
ljubljenim i ţeljenim mi ćemo izbeći zarobljavanje. Neka vas ne tiraniše gnev koji je dat
jedino protiv neprijatelja zmije. Neka oganj pohote kod vas nema slobodu da vam srca
raspaljuje na sramna i nepriliĉna dela. Vi ljubite jedni druge ukrasivši se krotošću i
obukavši se u prekrasno bestrašće.

2) Još neznatno se prinudite i nazvaćete se blaţenima. Još neznatno se naterajte
da trĉite i dostići ćete nebeski, presvetli i prekrasni grad, gde je neopisivi braĉni hram
devstvenih duša, gde je naruĉje Avraamovo, gde je boţanstveni raj i Carstvo nebesko.
Imajući u mislima taj grad, podstiĉimo se na brţe trĉanje po putu ka njemu, ne obraćajući
paţnju na trud i umor.

3) Pazite na bogonadahnute reĉi JevanĎelja, Apostola, Proroka i dušekorisnih
spisa otaca. Njima hranite i nasićujte svoje duše. U delima koja su vam predana
blagodušno prebivajte sa trpljenjem, bratoljubljem, uzajamnim pomaganjem i
sastradavanjem kako bi se u svima i kroz sve slavilo ime Boga našeg, kome sluţimo i kome
se poklanjamo.

191.

1) Trpljenjem pobedimo neprijatelja i udostojimo se neizrecivih dobara radi
kojih su se mučenici predavali na muke, a prepodobni na sve strogosti

samoumrtvljavanja; 2) podraţavajmo ih udaljavajući se od svega rĎavog i
revnujući za svako dobro, čime i ushodimo ka savršenstvu (31/, 24)

1) Vi na poprištu poslušanja stojite u neprestanoj borbi, primate udarce lišavanja i
biĉevanje u napadima skorbi, te prolivate krv u odricanju od svoje volje. Ipak, budite
hrabri stoga što sebi pripremate vence, poĉasti i nagrade za dobru pobedu. Usprotivite se
Ċavolu, i pobeći će od vas. Pribliţite se Bogu, i On će ce pribliţiti vama (Jak. 4, 78). I veliki
uĉitelj vaseljene Pavle nareĊuje: Obucite ce y sveoruţje Duha Svetog. . . da biste se mogli
odrţati nepokolebivi protiv lukavstva Ċavolskoga (Ef. 6, 11). On se vašim trpljenjem odbija,
savlaĊuje i obara kao nemoćan. Vi ga njime gazite nogama, usled ĉega se na vama
ispunjava obećanje: [Dajem vam vlast] da stajete na zmije i skorpije i na svu silu vraţiju
(Lk. 10, 19). Da, ĉeda moja. Ukoliko se još neznatno budemo podvizavali dobićemo blaga,
radovanje i slavu koju usta ne mogu izreći, niti um postići. Stoga su muĉenici sebe kao
ovce predavali na zaklanje, stoga su se prepodobni obukli u najstroţe podvige i vršili ih.

185

2) I mi ih podraţavajmo, podstiĉući jedni druge i pomaţući jedni drugima. Molim
vas smireno da meĊu nama ne postoji neposlušanje koje je Adama isteralo iz raja, ni
gorĊenje pred Svedrţiteljem Bogom, koje je sa neba svrglo Danicu koja je zasijala na
samom poĉetku, ni stomakougaĊanje, koje je Isava navelo da proda svoje prvenaštvo, ni
slastoljublje, koje je preko lukave Dalide uĉinilo da nepobedivi Sampson postane podsmeh
pred neprijateljima, ni zavist, koja je Kaina uĉinila bratoubicom. Naprotiv, prihvatimo
vrline, od jednog usvajajući krotost, od drugog - revnost, od jednog - trpljenje, od drugog
- nepobedivost, od jednog - bratoljublje, od drugog - smirenje, poslušanje i bogoljublje
kako bismo bili sinovi svetlosti i dana i sunaslednici sa onima ĉiji ste ţivot podraţavali.
Ushodite, bratijo, na visoku goru vrlina i u srca svoja polaţite ushoĊenja Duha. Budite
nebeske lestvice i uzvisujte se kao kedri livanski, ištući gornje i gornje misleći. Sabirajte
svoj um kako bi vas kraj ţivota zatekao u sliĉnom nastrojenju i pravo preveo u blaţeni raj
na beskonaĉni ţivot.

192.

1) Prizovimo i Gospod će nas izbaviti iz ropstva grehu i neprijateljima; 2) no,
pošto budeš izbavljen, drţi se; inače ćeš opet upasti u ropstvo; da ne bi

postradao, drţi se straha Boţijeg i ljubavi prema Gospodu, podrţavajući ih
sagledavanjem divnih dela Boţijih, tj. stvaranja, promišljanja i izbavljenja; 3)

ukoliko ţivo sebi predstaviš Gospodnja stradanja radi nas, nikakve skorbi i
lišavanja te neće pokolebati i odvojiti od puta Boţijeg (31/, 25)

1) Sve više ištimo Boga i biće ţiva duša naša (Is. 55, 3). Priljeţno ga prizovimo i On
će pogledati na nas kao na drevni Izrailj, uslišivši naš vapaj i stenjanje duša naših koje
tuguju. I On neće poslati Mojsija, nego će sam doći da nas otme iz ruke mislenog faraona i
gorkog ropstva njegovim strastima. Sve dok se nalazimo u grehovnom Egiptu, nas
neizbeţno progone pomisli koje su mu potĉinjene. Videvši, pak, naše trpljenje, blagi Bog
nas znamenjima i ĉudesima svog prisustva u nama i brojnim ranama izvodi u zemlju
bestrašća. I zbog svog osloboĊenja mi mu sa punim radovanjem pevamo pobedniĉku
pesmu.

2) Znajte, meĊutim, da se poneko predaje svojim neprijateljima ukoliko je nemaran
i ne odrţi se ĉvrsto u prvom nastrojenju, koje je njime vladalo u vreme obraćenja i posle
obraćenja. Neka se, pak, reĉeno ne desi ni sa jednim od vas. Naĉelo i podsticaj unutrašnje
dobre izmene i ĉvrstine u nama jeste useljenje straha Boţijeg u srce od poznanja i zrenja
divnih dela i sudbi Boţijih, tj. Njegovog izvoĊenja svega u biće iz nebića, stvaranja svetlosti
jednom reĉju, rasprostiranja neba kao svoda, sabiranja kao meh vode morske (Ps. 32, 7)
po pisanome, razlivanja vazduha za disanje svega ţivog, postavljanja sunca i meseca kao
neka dva oka sa mnoštvom raznoobraznih zvezda, izvoĊenja iz zemlje plodonosnog drveća,
trave i cveća, nareĊivanja da se iz zemlje pojave sve zveri, a iz mora sve ribe i ptice,
stvaranja našeg praoca Adama vlastitim rukama i njegovo smeštanje u raj sladosti,
odreĊenje suncu da izlazi i zalazi, ĉime postoji dan i noć i ĉime se meri tok našeg ţivota, i
naroĉito Njegove uzvišenosti i bezdana Njegove mudrosti. Njega jedinog treba da se
bojimo i jedino pred Njim da treptimo. MeĊutim, mi treba i da ga volimo stoga što je radi
nas postao Ĉovek i u svemu se upodobio nama osim u grehu, što je za nas bio predan i
odveden na sud, što je radi nas pretrpeo udarce, pljuvanje, podsmevanje, biĉevanje i
najzad raspeće i smrt. Sve je On to pretrpeo kao Ĉovek i potom vaskrsao kao Bog,
pobedivši dušegupca Ċavola i spasavši svoje omiljeno stvorenje.

186

3) Ima li koga ko, posle razmišljanja o reĉenome, ne bi primio svako ismevanje ne
samo bez smućenja, nego i sa radošću? Sećajući se uvreda i kleveta koje je pretrpeo
Gospod, neće li svaki rado podneti svakovrsno zloslovlje? Videći da Gospoda udaraju u
obraz, neće li svako poţeleti da i sam sa radošću pretrpi udarac u desni obraz, te da
okrene glavu i radi udarca u levu stranu? Misleno predstavljajući Gospoda koji je raspet,
proboden kopljem, koji je okusio ţuĉ i sirće, neće li svako biti . spreman na svaku smrt?
Da, ĉeda moja, molim vas da se razapnemo svetu i strastima. Ukoliko bude neophodno,
predajmo se i na udarce, ili barem krotko pretrpimo rane i ubode koje priĉinjavaju reĉi
osude i uvrede, te izlivanje krvi od odsecanja svojih prohteva. Na taj naĉin ćemo biti sliĉni
Hristu, koji je postradao iz ĉovekoljublja. Svi se podstaknite na nelenjosno ispunjavanje
svojih poslušanja, okrilivši se molitvama i razgorevši se ognjem Duha, te izlivanjem suza i
uzdasima smirenja.

193.

1) Pamteći čime će završiti naš ţivot, revnujmo da ugaĎamo Bogu,
podraţavajući oce naše; 2) opštim savetovanjem i uzajamnim sadejstvom mi
nećemo ostati daleko iza njih, iako na delu mnogi rečeno ne primećuju; 3) za

rečeno nema nepremostivih prepreka, s obzirom da zavisi od našeg
proizvoljenja (31/, 28)

1) Poznajmo, ĉeda, šta je ţivot naš, kome sluţimo u telu ovom i ĉemu privodi tajna
našeg razrešenja sa telom. I drţeći reĉeno u umu, budimo marljivi u ispunjavanju
zapovesti Boţijih, te neumorni u graĊenju svog spasenja. U ovom nemarnom rodu se
pokaţimo kao revnitelji bogougodnog ţivota, kao što su u drevna vremena oci naši,
cvetajući ovde kao krin poljski i kao raj bogonasaĊeni i budući orošavani vodama Duha,
prinosili plodove svih vrlina, udostojivši se da se nazovu prijateljima Gospodnjim. Oni su
ugodili Bogu, prebivajući isti u ţivotu. Hraneći se visokim zrenjima, oni su stekli nebo.
Mudro se

koristeći svojim stranstvovanjem na zemlji, oni su sa anĊelima postali jedan hor i
naselili se sa Bogom.

2) Ko, pak, sada tako hodi? Ko će uzići na goru Gospodnju (Ps. 23, 3), kao što je
napisano. Ko će mi dati krila kao golubu, i poleteću Duhom i poĉinuću na gori savršenstva
(Ps. 54, 7). I ĉija će pravda zasijati u dane njegove (Ps. 71, 7)? MeĊutim, i mi opštim
savetovanjem i opštim uzajamnim pouĉavanjem preduzmimo naporda ne zaostanemo za
njima.

Nemojmo dopustiti da nas nazovu pokvarenim i preogorĉujućim naraštajem (up.
Ps. 77, 8), koji nije ispravio svoje srce, već naprotiv - pokoljenjem pravih, koje će se
blagosloviti (up. Ps. 111, 2). Pokaţimo se dostojni primanja nagrade za vrline. PoĊimo
svetim putem otaca naših, po stupnjevima njihovim hodimo, merimo hvatove njihovog
teĉenja, ispitujmo njihovo ţitije, uzrevnujmo njihovim delima i podraţavajmo naĉin
njihovog delanja makar neznatno i delimiĉno, po meri uĉenika koji projavljuje opit
podraţavanja svog uĉitelja. Oni su izobraţavatelji bogopodobnog obraza i umetnici vrlina.
Mi [se potrudimo] da izobrazimo makar senku njihovu. Oni su tuĊinci i mi budimo tuĊinci.
Njihova otadţbina je nebo te neka i naša postojbina bude gornji Jerusalim. Njihovo imanje
su zapovesti Boţije, što i mi treba da ištemo. Oni nisu bili vezani (srodniĉkom) ljubavlju
prema telu i krvi, niti su se naslaĊivali slastima ovog veka, pa ih nemojmo poţeleti ni mi.
Oni su se postarali i postali takvi uz trud, te i mi upotrebimo trud da postanemo sliĉni. U
drevna vremena se zbog njihovog divnog ţivota svuda razglašavalo o njima, te je glas

187

došao i do nas. Neka i naše ime postane poznato potonjim naraštajima radi podsticaja na
dobro revnovanje. Ima li ĉega blaţenijeg i utešnijeg?

3) I ukoliko hoćete [reĉeno], nećete imati nikakve smetnje. Ondašnji Bog je i sada
isti, JevanĎelje nije zastarelo, zapovesti se nisu izmenile i vreme se nije izokrenulo. Onaj
koji je onda promišljao i sada se stara o svima. Zar i sada nisu isti noć i dan, setva i ţetva?
Neizmenjivi i nepromenjivi Bog naš je uvek isti te i sada kao od poĉetka ĉuva svoje
sazdanje. On istim zracima ljubavi osijava sve ljude i neće smrt grešnika za svagda.
Jednakost ili izmenjivost za svoj uzrok imaju naše proizvoljenje, tj. od nas zavisi [skretanje]
i na dobru i na lošu stranu. Prema tome, šta nam smeta za uzrevnujemo u podraţavanju
otaca, te u prihvatanju njihovih podviga i sjaja njihovog ţivota? I mi koji ţivimo u opšteţiću
moţemo da zablistamo na taj naĉin ukoliko zajedno sa drugima projavimo ţivot koji je
jednak sa ţivotom otaca. I reĉeno će se i zbiti ukoliko na svaki naĉin ĉuvamo svoja srca od
najmanjeg skretanja od zapovesti Gospodnjih.

194.

1) Vi kao dobri voćnjak donosite razne plodove; 2) sada su sveti dani (posta) i
sve potpomaţe naše duhovno oţivljavanje: i uzdrţanje, i sluţbe, i čitanje, i
sarevnovanje; 3) koristite se svime, a iznad svega budite mirni (31/, 29)

1) Za dobru zemlju je veoma korisno blagovremeno orošavanje kišom, koje
potpomaţe njen prinos obilnih plodova za hranu ţivih stvorenja. Neka bi i naše nedeljne
pouke koje izlaze iz mojih smirenih usta takoĊe bile korisne za umnoţavanje i rast vrlina
koje ĉuvaju vaše ĉasne duše. Vi mi zaista liĉite na raj koji je ispunjen razliĉitim rastinjem:
jedan me naslaĊuje smirenjem i poslušanjem, drugi me hrani priljeţnošću za svoja dela,
jedan me obasipa blagouhanjem poboţne naravi, drugi me ushićuje visokim vrlinama, kao
ĉempres uzvisujući svoje grane. Jednom reĉju, svaki od vas se odlikuje nekom vrlinom,
ĉineći i

dela koja joj odgovaraju. Pazite, ĉeda, da niko ništa ne ostavi bez rašćenja. Neka
niko ne uvene od vreline pohote i neka niko ne bude besplodan zbog gordosti koja
uništava svaki plod. Uz

revnujmo i meĊusobno se podgrevajmo, jednodušno praveći stub od zemlje do
neba, te steknimo vrlinu koja dostiţe do nebesa.

2) Sada su sveti dani i vi se osvećujete. Za vreme posta i oskudnog jela vi se ĉistite
i dušom i telom. Kroz pravilno psalmopojanje i ĉitanje vi postajete milozvuĉna lira kojom se

sluţi Duh. Sabirajte se brzo na sluţbe i ĉinite anĊelski hor. Obuhvatajte se ljubavlju,
odbacujući zavist, te jednom ţeljom nastojte da svi zajedno budete zapisani na nebesima.
Izbegavajući meĊusobne sukobe i iskreno uzajamno mirujući, vi podraţavate jednomislije
besplotnih. Neka vam bude jedna briga i oko jednog se meĊusobno borite: da najbolje
ispunjavate naredbe i da budete sinovi poslušanja. Nemojte se bogatiti sticanjem
veštastvenog dobra, budući da sve imate i da ništa nemate kao vladari sveta i naslednici
Carstva nebeskog.

3) Najglavnije je da na delu projavljujete ispravnost proroĉke izreke: Gle, šta je
dobro, ili šta je krasno, nego da braća ţive zajedno. Stoga vas i ja nazivam mirom
miomirisnim, koje silazi na bradu Aronovu i rosom Aermonskom, koja silazi na gore
Sionske (Ps. 132, 13). Eto kakvim se imenima ukrašavate i kakvim se pohvalama
venĉavate. Pazite da pokaţete da ne nosite tuĊa imena ili da ţivite nedostojno pohvala.

188

Sada od mene [pohvale] dobijate na reĉima, a y budućem veku ćete na delu dobiti
pravednu nagradu od pravednog Sudije i sveštedrog Nagradodavca.

195.

1) Vi treba da dobijate imena duhovnih otaca i da ţivite u jednom monaškom
duhu po ustanovljenim pravilima; 2) pamtite zavete pri postrigu i budite im

saglasni i unutra i spolja, što neka bude jedina vaša razlika u odnosu na
svetovnjake; 3) za rečeno će vas Bog upokojiti u svojim divnim stanovima

(31/, 30)

1) Ostavivši roditelje, braću, srodnike i ĉitav svet, vi ste došli ovde i postali moja
duhovna ĉeda, preobraţavajući se u bogougodnom ţivotu. Stoga više ne treba da vas
zovemo po imenu onoga ko vas je rodio telesno, već po imenu duhovnih otaca i praotaca
naših, pokazujući da ste se sasvim odvojili od prirode i po proizvoljenju prihvatili duhovno
roĊenje. Stoga ovde niko nema svoje volje po svom mudrovanju, već svi zajedniĉki
jednako mudrujemo, jednodušno se Bogu ustremljujući. I sada se na vama ispunjuje ono
što se pripoveda u Delima, tj. da u naroda koji poverova beše jedno srce ijedna duša; u
ncjedan ne govoraše za imanje svoje da je njegovo, nego im sve beše zajedniĉko (Dap. 4,
32). Da li razumete ono što slušate? Ispitajte sebe [i vidite] da li ste ĉvrsti i nepokolebivi
(1. Kor. 15, 58). Ja ţelim da vam nagovestim da vi ne treba ĉak ni misao da dopuštate o
odstupanju od monaških poredaka u bilo ĉemu. Jer, ona je neprijateljsko našaptavanje.
Napomenuću vam i još nešto: Ako se ko i bori, ne dobija venac ako se ne bori no pravilu
(2. Tim. 2, 5). Monah koji preduzima podvige koji nisu po ustanovljenim pravilima neće
dostići savršenstvo i neće dobiti venac.

2) Vi znate i ĉesto ste slušali kako se ispituju bratija koji primaju shimu. Smisao
svega je da se daje i polaţe zavet izmeĊu Boga i ĉoveka [kojim se ustanovljuje da će
ĉovek] gladovati, ţeĊati, nagotovati, trpeti uvrede, podsmehe i zlopaćelja, pa ĉak i krv
proliti za Hrista ukoliko je neophodno. Stoga se nemojte odvraćati ukoliko se desi da se
pretrpi nešto sliĉno s obzirom da se podvrgavate onome što ste obećali podnositi. Zar je
ono što se tada govorilo bilo deĉija šala? Nikako. To cy bile sveštene reĉi. Njihov svedok je
Bog i Njegovi izabrani anĊeli. Naprotiv, susrećući reĉeno mi treba da se radujemo što nam
se pruţila prilika da ispunimo delić obećanog. Za one koji ţive napolje poţeljni su pohvala,
zadovoljstva i udobnost, a za nas je poţeljno i radosno suprotno. I sama shima nam
ukazuje na reĉeno. Oni se raduju zbog svetskog, a mi zbog Boţanskog, oni zbog telesnog,
a mi zbog duhovnog, oni zbog naslada, a mi zbog uzdrţanja. Šta nas odvaja i razlikuje od
njih? Ne mislite li vi da crna rasa i duga brada ĉine monaha? Nikako. Ne, pravi monah je
onaj ĉiji se spoljašnji izgled slaţe sa unutrašnjim nastrojenjem i raspoloţenjem, usled ĉega
moţe da kaţe: "Ja sam upravo to i ne menjam se". Da, molim vas, na taj naĉin
razmišljajte, te prihvatite uzdrţanje, bezmeteţje, ĉitanje, uzajamno poštovanje,
ispovedanje, trudoljublje i svaku drugu pohvalnu osobinu. Sliĉne crte umnoţimo u sebi te
ćemo prineti dobre plodove. Neka svako sarevnuje sa bratom u dobru i neka ga podraţava
bez zavisti.

3) "I ţiv sam ja, govori Gospod, i proslaviću one koji me proslavljaju, i pripremiću
im mesto pokoja, zemlju ţivih, mesto šatora divnog (Ps. 41, 5)". Neka bismo i mi ĉuli
reĉeno i ugledali Svetlost sveta i Sunce pravde, naslaĊujući se Njegovom neizrecivom
radošću. Jer, On je sav sladost i ţelja. Pomolimo se molitvom i revnosti dodajmo revnost
da bismo dostigli onaj svetli dan na radost. Blaţena je duša koja je Gospoda stekla svojim

189

dobrim ţivotom i koja ga ima kao štedrog Dobroĉinitelja, s obzirom da će je primiti u veĉne
obitelji.

196.

1) Pouke govore o najvaţnijem delu, tj. spasenju duše; stoga treba da ih slušate
sa punom paţnjom i ţeljom; 2) u suprotnom njihovi saveti neće podejstvovati
na dušu; a ukoliko i podejstvuju, neće se dugo zadrţati, već će ispariti; 3) stoga
ih i slušajte i čuvajte i ispunjavajte te ćete dobre plodove poţnjeti i ovde, a još
više u budućnosti (31/, 32)

1) Ukoliko uĊe u trezvoumnu dušu, koja se bodro brine o svom spasenju, Reč
Boţija je odmah zagreva i pobuĊuje na još veće i savršenije ispunjavanje zapovesti.
Ukoliko, pak, uĊe u dušu koja, kao kod mene, spava i nemarno prebiva u zlu, ona ostaje
besplodna, te se bez dejstva razliva po vazduhu. Stoga vas molim da ne gledate na mene
ništavnog, nego na ĉasnost crkvene pouke budući da predlaţe opštekorisne napomene
upravo o najglavnijem, tj. o delu našeg spasenja. [Ona objašnjava] kako da se spasemo,
kako da idemo putem Boţijim, kako da izbegnemo zamke Ċavolje, kako da se oĉistimo od
strasti, kako da uspemo u vrlinama kroz koje dostiţemo vrh savršenstva, kakva i kolika
dobra dela treba da uĉinimo da bismo dobili Carstvo nebesko. Sadrţeći takve predmete,
naša pouka za vas treba da je poţeljna i dostojna poštovanja.

2) I pored sliĉnog odnosa, vi u našim besedama teško moţete naći i dobiti korist
koju traţite stoga što postoji neprijatelj koji nam se suprotstavlja u svemu i odbija nas od
duţnosti ukoliko slušamo njegova rĊava nagovaranja. Utoliko se dešava da naša priroda
poklizne ka nepriliĉnom, ne ĉuvajući jednako raspoloţenje prema poukama i ne ceneći ih.
Jer, ĉuvši naziĊujuću besedu ili razmišljanje o ishodu odavde kroz vrata smrti u drugi ţivot,
o izlaţenju na sud, o slušanju konaĉne odluke o udelu za veĉnost, o nagradi za ĉitav ţivot,
ona odmah dolazi do skrušenosti, uzdiše, plaĉe i stenje da bi, ĉim proĊe nešto vremena,
sve opet zaboravila i umesto skrušenosti [opet birala] ogorĉenost, umesto prolivanja suza -
smeh, umesto uzdisanja - rasejanost, posvuda vrteći licem i oĉima. I ostaje da se samo
zajedno sa apostolom uzvikne: Ja jadni ĉovek! Ko će me izbaviti od tela smrti ove (Rim. 7,
24).

3) Nemojmo tako, bratijo moja. Naprotiv, mi treba da slušamo i da se skrušavamo,
i da se ustremljujemo ka boljem, da dodajemo oganj na oganj, i da razgorevamo duše
svoje ljubavlju prema Bogu i jedni prema drugima, meĊusobno se pobuĊujući i podstiĉući
na poslušanje, smirenje, trudoljublje i na svako drugo dobro delanje našeg anĊelskog
ţivota. Mi za sada samo sejemo, usled ĉega se trudimo, umaramo i plaĉemo. MeĊutim,
uskoro ćemo se obradovati stoga što ćemo sa radošću poţnjeti zasejano sa suzama i
poĉeti da carujemo zajedno sa Vladikom svih i Bogom, naravno ukoliko usrdno postradamo
u našem samoodreĉnom poslušništvu. Stoga ja neću prestati za vas prizivam da se
podvizavamo sve dok ima vremena. Potrudimo se još malo, pretrpimo još neznatno dok
proĊe ovaj ţivot koji liĉi na san. Ja se usuĊujem da vas uveravam imenom Boţijim da ćete
biti uvenĉani i stupiti u horove nebeskih ţitelja, veseleći se i radujući se u beskonaĉne
vekove.

197.

1) Vojnici za vreme rata nemaju odmora, već se odmaraju tek kad se vrate kući;
i mi smo u duhovnom ratu čitavog ţivota i naš pokoj će biti u drugom ţivotu; 2)

190

stoga ratujmo bodro, ni u čemu ne ustupajući neprijatelju i ne bojeći se
njegovih prizračnih zastrašivanja (31/, 33)

1) Za one koji ratuju ne postoji gotovo nikakav odmor sve dok traje borba, već
samo veći ili manji sukob sa neprijateljem. Oni ĉas pripremaju oruţje, ĉas se smenjuju na
straţi, ĉas idu u izviĊanje, koristeći kratko vreme na san i na jelo i svagda budući spremni,
opterećujući se strahom od iznenadnog napada. Pošto se po okonĉanju rata vrate u
postojbinu, za njih će nastati vreme odmora, mira i radosti, te će se i nagrade za vojniĉke
zasluge i carski darovi razdeliti.

I kod nas se moţe videti nešto sliĉno. Zar i mi nismo u stalnoj borbi i ne drţimo li
se vojniĉkog poretka? Da, kaţem, vam, još više negoli oni. Jer, kod nas je sve naroĉito: i
oruţje nije obiĉno, tj. nije telesno nego silno Bogom za rušenje utvrĊenja (2. Kor. 10, 4), i
neprijatelj je poseban, tj. pali duh, Ċavo, ĉija vojska jesu sve sile koje su zajedno sa njim i
kroz njega spale sa neba. Prema tome, sadašnje vreme nije vreme pokoja i nemarne
bezbriţnosti, već vreme borbe. Stoga treba da se ogradimo mislenim sveoruţjem i da,
prihvativši duhovni maĉ, stupimo u bitku. I pošto proĊe manje ili više uspešno odreĊeno
vreme borbe, Podvigopoloţnik naš i Bog će odrediti kraj bitke i prizvati nas iz sadašnjeg
tuĊinovanja i stranstvovanja u naše istinsko mesto obitavanja i otadţbinu, o ĉemu pišu i
objašnjavaju i zakon, i proroci, i apostoli i uĉitelji.

2) Sada nam je, bratijo, poznato poprište, a poznata nam je i borba. Stojmo hrabro
i borimo se nepokolebivo. Mi imamo borbu sa svim svojim rĊavostima: sa mrzovoljom, za
stomakougaĊanjem, sa mnogim spavanjem, sa neĉistom pohotom, sa praznoslovljem, sa
lakomislenošću, sa smehom, sa drskošću i sa svakom drugom neĉistom strašću. Onaj ko
neodstupno stoji, bori se i suprotstavlja se sa upornošću, neprestanom molitvom i
otkrivanjem [pomisli], najzad će nadvladati neprijatelja i pobediti, usled ĉega će se, kao
borac Gospodnji, udostojiti neuvenljivog venca slave u Carstvu nebeskom. Molim vas,
bratijo i duhovni saborci, da ne okrenemo leĊa, da se ne prepustimo obmani, da ne znamo
za umor i da se, obarajući protivnika, ne uplašimo njegovih nemoćnih zastrašivanja i
strašilišta.

Ponekad on pokušava da predstavi nešto veliko i uţasno, što je, meĊutim, za
paţljive samo vazdušni privid i senka. Zar sliĉan nije bio i onaj koji je nekada ustao protiv
Antonija Velikog, pojavljujući se ĉas kao zmija koja puzi, ĉas kao lav ili vuk, ili kao neka
druga opasna ţivotinja? Pred tim hrabrim mladićem on se pokazao kao tama i prelest, te je
njegovim molitvama bio odbaĉen daleko. Stoga ni mi ne treba da se bojimo kada
neprijatelj protiv nas navede nešto sliĉno, kada podigne gore pomisli i predstavi strmine
strasti. Naprotiv, osenimo se znamenjem ţivotvornog krsta u mirnom nastrojenju i on će
pobeći. Sada nam je, bratijo, neophodno trpljenje. Stoga, kao što je reĉeno, trpimo i
podvizavajmo se. Neka svako od vas pazi gde i kako koraĉa. I ukoliko dela po mojoj
smirenoj zapovesti, po opšteţiteljnom ustavu i uz odsecanje svoje volje biće mu dobro. Jer,
kušajući on ne jede, pijući ne pije, spavajući ne spava i prebivajući u svetu ostaje iznad
sveta, u gradu prebivajući kao u pustinji. I dovoljno je reĉeno.

198.

1) Mi smo na poprištu takmičenja: treba da se napreţemo, inače ništa nećemo
dobiti; 2) ne treba da dremamo; vidite da jedan za drugim odlaze; poţurite da
pripremite neophodno za onaj ţivot; 3) vi traţite veliko delo, tj. da budete u

opštenju sa Bogom; i postići ćete traţeno; kako - vernošću zavetima; 4) u

191

pustinji rečeno nije bilo lako; sada ste prešli u grad i predstoji vam ispit:
nemojte se posramiti; 5) eto, govorim vam kako treba da se drţite (31/, 34)

1) Znajući da nam predstoji kupovina koja nema cene (tj. nasleĊe Carstva
nebeskog i beskonaĉnog ţivota), nemojmo biti nemarni, niti se predavati snu lenjosti sve
dok ţivimo u ovom veku. Trkalište je otvoreno, staze su oĉišćene i izmerene, nagrade su
odvojene i ocenjivaĉi su na mestima. Stupite, borci, na takmiĉenje. Marljivi i revnosni
istupaju napred i venĉavaju se, dok se lenjivi lišavaju venaca i gube svoju neprocenjivu
dušu, odlazeći prazni iz ovog ţivota u veĉnu muku.

2) Zar ne vidite kako se svakodnevno poneko uzima odavde i, posluţivši u ovom
ţivotu, odlazi ka Vladici svome - i star i mlad, i car i rob, i arhijerej i jerej, i nastojatelj i
poslušnik? Onaj ko je iskao ovde, naći će tamo. Onaj ko je odavde poslao riznice, susrešće
ih tamo. Onaj ko se odrekao ovdašnjeg, sa izobiljem će dobiti tamošnje. A vama je data
blagodat da pobegnete od sveta i da se ujedinite sa Bogom.

3) Vama predstoji bliskost sa Bogom i najiskrenije sluţenje u radosti i veselju. Vaše
delo i vaš podvig je da ostanete verni svom zavetu. Stoga istrajavajte u ĉinu i vrlini u kojoj
se nalazite, ne popuštajući više i svoje duše pretvarajući u hram Vladici i Svecaru Bogu.

4) Ja zakljuĉujem da vas Bog prima u vašem dobrom nastrojenju stoga što ostajete
isti i što ste se iz bezmeteţnih mesta (sa gora) preselili u šumna i mnogoljudna mesta
(Carigrad), tj. iz pustinje u grad. Uostalom, onaj ko Bogu prinosi vrlinu kao ţrtvu svagde se
poštuje kao zlato, te slava od njega i radi njega ushodi ka Bogu. Ona je se i odavde
uznela. Neki su dobronamerno ili nedobronamerno upravo govorili: "Da vidimo da li će se
odrţati u svom nastrojenju". Ja se, pak, nadam da ćete se vi saĉuvati i zadrţati u njemu i
da ćete se i u gradu ponašati kao u pustinji, i usred gradskog šuma oĉuvati mir i
bezmeteţje u svojim dušama. Eto vam pravog ispita. I vi ćete zaista biti dostojni divljenja
ukoliko izdrţite. Sveti Bogoslov negde kaţe: "Nije ĉudno što zima donosi mraz i što sunce
sija. Oni deluju bez svog proizvoljenja". Ni kod vas nije za veliku pohvalu drţati se
bezmeteţja u pustinji i u usamljenosti ĉuvati neuznemirenost. MeĊutim, sasvim je druga
stvar ţiveti u gradu kao u usamljenosti i usred šumne guţve biti kao u pustinji. Hvala Bogu
što vas, po molitvama mog i vašeg oca, ĉuva nepovreĊene i ĉvrste u vašem ĉinu.

5) Vaša slava i pohvala je u vama samima. Stoga se postarajte da, zbog dela
izlazeći iz obitelji, [sve] ispunjavate u poboţnom nastrojenju, projavljujući bogobojaţljivost
i u hodu, i u drţanju, i u pogledu, i u ophoĊenju, i u razgovoru, i u svemu. Da, ĉeda moja,
molim vas. Nemojte dozvoliti da o vama kaţu nešto neodobravajuće. Mnogo oĉiju gleda na
vas i mnogo usta govori o nama i protiv nas. "Neka ne kaţu. . . Gde je Bog njihov (Ps. 78,
10), gde je vrlina njihova, i ko njima rukovodi. Kako se oni bestidno ponašaju, vrteći oĉima
tamo-amo i razlivajući smeh kao neka bludnica". Pazite da ne uĉinite nesreću svome
bratstvu i ubojte se besmrtnog Boga. Svaku reĉ govorite kao da je sluša sam Gospod i
svako delo ĉinite kao pred oĉima Njegovim. Na taj naĉin će vaše stanje biti ispravno i vi
ćete biti kao svetilnik usred carskog grada.

199.

U izrekama se ukazuje na vrline i monaške podvige sa savetom da se u njima
napreduje (31/, 35)

Za monaha je uzdrţanje veliko oruţje. Ono predstavlja vrata za svaku drugu vrlinu.
Ipak, onaj ko je stekao poslušanje jeste Hristov podraţavalac, smirenoumni - anĊelolik, a

192

onaj ko sve svoje otkriva ocu - ĉist kao sunce. Stoga niko ne treba da se skriva, kako ne bi
postao neisceljiv.

Traţite ono što je korisno i ono što vas podstiĉe na smirenje. Ništa suprotno
reĉenome ne dozvoljavajte.

Vi znate gde ćemo se uskoro preseliti i šta ćemo biti po razluĉenju od tela. Stoga
budimo paţljivi i drţimo se trezvoumlja. Neka naš um uvek ushodi ka Bogu i sagledava
veĉna dobra i blaţeno naslaĊivanje njima, kao i gorĉinu udela onih koji su dopali u ad, gde
su strašne i bezmerne muke.

Ţiv je Gospod i blagosloven Bog: mi se nećemo raskajati što smo primili ovu shimu,
što smo odbacili sve svetsko i kao maĉem odsekli sve telesno. I ukoliko istrajemo u našem
dobrom podvigu, mi ćemo slaviti i veseliti se u sve vekove. Naš podvig je post, bdenje,
hrabra spremnost na sve što zahteva podviţniĉki ţivot, takoĊe i blagodušno trpljenje svih
skorbi i uvreda, prekora, udaraca, progona i izdajstava radi ljubavi Boţije.

Podvizavajte se svi, i veliki i mali, i novi i stari. Svi dobro tecite i sa gotovošću ţurite
na bdenja, na poslušanja i poslove. Neka budu prognani od vas lenjost, gnev, svadljivost,
zavist, protivreĉenje, podozrivost i sve druge strasti. Naroĉito napredujte u uzajamnoj
ljubavi, budite duhom vatreni; Gospodu sluţite; budite u nadi radosni, u nevolji trpeljivi, u
molitvi postojani (Rim. 12, 11-12).

200.

1) Ublaţivši bratiju za strogi monaški ţivot i ukazavši u njemu na crte
mučeništva, on ih ubeĎuje da produţe [podvig], podstičući ih nadom da će u

budućnosti biti zajedno sa mučenicima; 2) uveravajući nas da ćemo u
budućnosti u savršenom vidu dobiti sve čega se sada lišavamo proizvoljno, on
nas ubeĎuje da se radujemo svim lišavanjima i da se krepko drţimo svog puta;

3) pomenuvši smrtnost, on priziva da se pripremamo za smrt i, naznačivši
poklone, ište da se molimo za umrlog brata, koji svoju savest nije očistio od
srebroljublja (budući da su u njegovoj keliji našli dva srebrnjaka) (31/, 36)

1) Zahvaljujem vam, ĉeda, što iz tople ljubavi prema Bogu iz dana u dan
napredujete u ugaĊanju Gospodu, neprestano prebivajući u poboţnosti, dobroj
nastrojenosti, podvigu, uzdrţanju, zadovoljavajući se onim što se daje, tj. hlebom pod
meru i neznatnom [koliĉinom] vina, ne zaostajući za drugima u nošenju napora na poslu i
ne ostavljajući pravilo, tj. brzo se budeći i dolazeći na sabranje, te trpeljivo stojeći do kraja
sluţbe, projavljujući krotost, nezlobivost i izbegavajući roptanje (kojim se neće izbeći
greh). Takvi su podvizi onih koji provode poslušniĉki ţivot u odsecanju vlastite volje. Oni su
na muĉeništvu s obzirom da umesto ognja, kotlova sa smolom, [ţeleznih] noktiju, maĉeva i
krstova imaju navedene podvige, koje prate i uvrede, bešĉašće, sohojedenje, iznuravanje
tela kroz uzdrţanje, prisiljavanje sebe, trpljenje oskudice u svemu - u odeći, u obući, u
krovu i u svemu ostalom neophodnom za ţivot. Hrabro nosimo naš muĉeniĉki podvig u ime
Gospoda našeg Isusa Hrista budući da nam predstoje venci za trpljenje nevolja i stradanja
i budući da ćemo se naći u jednom ĉinu sa svetim muĉenicima. Umesto sadašnjih skorbi,
lišavanja i uzdaha nama će se dati veĉni ţivot, neizreciva radost i neopisivo veselje.

2) Mi ovde nemamo svog grada s obzirom da smo se odrekli i otadţbine, ali ćemo
tamo biti graĊani gornjeg Jerusalima. Mi nikoga ne treba da zovemo ocem po telu, ali će
nam stoga u onom veku Bog biti Otac. Mi na zemlji nemamo nasleĊe, ali će nam se tamo
dati nasleĊe sa Hristom. Mi odbijamo telesne utehe hranom, pićem i svim drugim ĉulnim

193

zadovoljstvima, ali je vama poznato da ćete se tamo naslaĊivati onim što oko nije videlo, ni
uho ĉulo, i što na srce ĉoveku nije dolazilo. Stoga se radujte. Gledajući na reĉeno, nemojte
padati duhom, nemojte se lenjiti i nemojte se bojati ni sadašnjih, ni budućih teškoća, pa
bile i još teţe. No, šta ja govorim? Nemojte obraćati paţnju ni na oganj, ni na maĉ, ni na
smrt, drţeći se krepko svog puta.

3) Posle upokojenja naše bratije vidite da smo i mi svaki ĉas bliţi smrti: juĉe je
otišao jedan, drugi pre nekoliko dana, na vratima je još po neko, a posle njih - ko? "Mogu
biti ja", neka kaţe svako i neka poĉne da se priprema. Hoću da vam saopštim ţalost moje
duše zbog upokojenog brata Vasilija. On je, naime, otišao ne oĉistivši svoju savest, budući
da su kod njega našali dva srebrnjaka. Avaj, kakvo slepilo. Na ĉemu ga je zadrţao Ċavo?
Dva srebrnjaka je smatrao dragocenijim od Carstva nebeskog. Ja sam mu više puta
govorio da [monah] ispunjava svo mesto greha ĉak i ako uzme samo jedan ovol, ili jednu
iglu, ili jednu olovku ili bilo šta drugo i sakrije ga kod sebe. Vi ste reĉeno videli i sami kod
svetog Kasijana koji govori da, po svetom Marku, jedan greh ispunjava mesto jedanaest
grehova (pri ĉemu se punota grešnosti meri [brojem] dvanaest). Smatrajući nešto svojim i
posedujući ga, on je svoju dušu i srce poloţio u njega: jer, duša je gde je i blago. A gde je
odricanje? Pomolimo se za njega i jednu nedelju svakodnevno za njega ĉinimo po tri
poklona i po trideset molitava da mu Gospod oprosti sagrešenje njegovo.

201.

Izobrazivši bratiju koja je savršena u svim monaškim podvizima, on dodaje:
"Budimo uvek takvi, čineći svaki u svoje vreme svoje delo" (31/, 37)

Neka bi Bog pogledao na vaš nasad. Neka bi vas On, koji je sam nasadio vaš
istinski vinograd, napojio vodama Duha Svetog i uzdigao do mere savršenstva i svake
istinske plodnosti. Takvo delo, pak, jeste iznad mene i previšuje moju nemoć. Meni priliĉi
da kaţem: Ko sam ja, Gospode, i šta je dom oca moga, te si uzvisio mene skvernog i
neĉistog, nedostojnog da se naĊem ĉak i u redu ovaca. MeĊutim, On me prima i strpljiv je
sa mnom, ištući i oĉekujući moje obraćenje i ispravljenje. Jer, ko će stati pred Njim i
umilostiviti ga za grehe? Ko će Njegovo stado napasati u kreposti? Ko je blizak Bogu i ko
mu moţe i druge privoditi? Ja sam od reĉenoga daleko kao što je daleko nebo od zemlje.
Ipak, ja se radujem što vi pravo trĉite i hodite po zapovestima Boţijim, jedni druge
podraţavajući u dobru i svi zajedno se uzvišavajući ka savršenstvu. Zaista u vama obitava
Bog, koga blagosiljate i kome sluţite, i Duh Sveti poĉiva u vašem sabranju. Vaš hor jeste
anĊelski hor, psalmopojanje - pojanje besplotnih, i svo vaše drţanje - zaista nebesko
ponašanje, u kome nema ni senke tela i krvi, ni samovoljne ţelje, ni pogubne brige, ni
sujetnog staranja, ni odvratne utehe ni iĉeg prelestivog. I meĊu vama nema prelešćenog,
već je sve ispunjeno tišine i mira. Vi imate jednu ţelju i jednu volju, jednu dušu i srce,
jedno teĉenje, jedno stremljenje (da dostignete Boga), jedan ţivot. Vi ste zaista bogozvano
anĊeloliko bratstvo. Iako u telu, vi ste iznad tela. I premda ste u svetu, vi ste po bestrašću
izvan sveta. Vi ste dostigli dobru meru. Hodeći carskim srednjim putem, vi izbegavate
provalije i sa jedne i sa druge strane. Bogu su ugodni vaši podvizi, vaše uzdrţanje, vaš san
i vaša bodrost, ćutanje i govor, trud i odmor, molitve i moljenja. Ponekad mi unekoliko
umerenije i snishodljivije delujemo zbog svoje nemoći, ali se ubrzo opet hvatamo za
strogost. Ukoliko nas jedan ĉas unekoliko rastroji, drugi opet sve popravlja, jer dolazi
jutrenja, pa Liturgija, ĉitanje ţitija svetog i pouka. I opet dolazi do svog poretka onaj koji
se unekoliko odvojio od njega. Mi smo jedni drugima pomoć i ograda i uz pomoć Boţiju i

194

molitava oca našeg Ċavo nema mesta meĊu nama. DoĊite i poduhvatimo se svaki svog
sluţenja. Neka niko ne vrši delo Gospodnje sa nemarnošću bojeći se opomene koja je
izreĉena za nemarnog i onoga koji ropće. U vreme napora se trudite, a y vreme odmora
poĉivajte, u vreme sna spavajte i u vreme molitve se ĉisto molite, plaĉite i prolivajte suze
budući da smo prizvani na plaĉ. U vreme odreĊeno za potkrepljenje hranom jedite ono što
je predloţeno sa blagodarnošću, a u vreme govora govorite razumno. Jer, po Reči
Boţijoj, za svaku stvar postoji vreme. Eto kako hodi onaj ko dobro provodi svoje dane.
Neka vas u sliĉnim delima i raspoloţenjima utvrdi, ukrepi i odrţi Gospod Bog naš, u slavu
svog svetog imena.

202.

1) Odsecanjem svoje volje vi sebe prinosite na ţrtvu Bogu; uvek budite takvi i u
svemu, i milost Boţija će biti sa vama; 2) samo sve činite čisto, smireno i

blagoobrazno; 3) bogatite se vrlinama svako po svome daru; jer, ne daje se sve
svima, premda u plodovima svega svi učestvuju, budući da smo svi - jedno telo

(31/, 38)

1) Ja ţelim da dobijete oĉekivana dobra i da budete plodna i ugodna ţrtva Bogu
kroz svoje poslušanje. Vi, naime, kroz odsecanje svoje volje uvek koljete sebe kao ţrtvu i
prinosite je na duhovni ţrtvenik, tj. na blagougodan miris Vladici Bogu. Stoga i ja revnujem
boţanstvenom revnošću da vaš prinos bude neporoĉan i da se vaše sluţenje ne odbaci i ne
bude lišeno blagonaklonog Boţijeg blagovoljenja. I reĉeno će biti ukoliko budete revnosni,
trpeljivi i postojani u molitvi, smirenju, skrušenosti, bogomisliju, uzdrţanju i u borbi sa
protivnicima njihovom savlaĊivanju. Molim vas da budete takvi i da trpite, da hodate
stazama vrline, da se borite i pobeĊujete, te ćete dobiti nebeske vence.

2) Vi ne hodite i ne trudite se uzalud. Ipak, pazite da se ne spotiĉete, niti da zbog
neznatnog popuštanja nemaru ili malih pokliznuća ne srušite sa visine uzdanje vaše i ne
razorite do kraja duhovni dom vaših vrlina. Stoga, kao ĉisti sve ĉisto delajte za ĉistoga
Gospoda, te sve nevino i neporoĉno posvećujte Ţeniku Hristu. Reĉ vaša da biva svagda u
blagodati, solju zaĉinjena, da znate kako treba svakome odgovoriti (Kol. 4, 6) i narav vaša
neka bude ukrašena blagošću kako bi prenela blagodat onima koji se pribliţavaju. Neka
vašim kretanjem, hodom i govorom upravlja Bog kako bi bili na izgraĊivanje onima koji vas
vide. Ţeleo bih da svi budete kao oci naši, kao Akakije, Dositej, ava Kir, Antioh, Petronije,
Evtimije i Sava, pa i kao Antonije Veliki, a ne kao ja, koji sam neĉist i nerazuman.

3) Bogatite se vrlinama i po danoj vam blagodati punite svoju riznicu suzama,
skrušenošću, dugotrpljenjem, naporima, skorbima. Jer, jedan ima jedno, a drugi drugo po
prirodi i Boţijem daru. I nemoj se ţalostiti i zavideti ukoliko u jednom prevazilaziš bliţnjega,
a y drugom zaostaješ za njim. Svaki [neka ţivi] no meri vere kako mu je Bog udelio (Rim.
12, 3). Uostalom, niko se niĉega ne lišava. Jer, svi ste vi jedno mnogobrojno telo i vaše
vrline prelaze sa jednog na drugog po bezmernoj blagosti Bora, koji na svakog misli kao na
sve i na sve kao na svakog.

203.

1) Pohvaljujem vas što, ostavivši sve, hodite uskim putem; 2) radujte se
rečenome, s obzirom da je nagrada velika; 3) znajući rečeno, hrabrite se i

smireno trpite sve što se desi u okviru poretka našeg ţivota (31/, 39)

1) Ja vas hvalim pred Bogom i pred ljudima zbog vaše vernosti našim pravilima i
vašeg trpeljivog sledovanja za stopama naših drevnih otaca silom Boţijom i sadejstvom

195

molitava oca našeg. Vi ste uzmogli da primite najbolji ţivot, odvojivši se od tela i krvi i
rodivši se odozgo, od Boga. Još ţivi, vi ste umrli proizvoljenjem. Još se nalazeći u telu, vi
stremite onome što je iznad tela. Ljubav prema roditeljima vas nije zadrţala i ne zadrţava
vas, kao što vas više ne zanima ni dom, ni otadţbina. Na vama se ispunjava reĉ apostola:
Naše ţivljenje je na nebesima (Fil. 3, 20). Osim toga, vi trpite skorbi, zlopatite se
danonoćno, postite, vršite bdenja, ĉuvate se ĉistima, iscrpljujete telo i borite se sa
odsecanjem svojih prohteva. Eto tesnog puta koji vodi u ţivot, po kome samo malobrojni
hode. Naprotiv, po širokom i prostranom putu, koji vodi u pogibao, hode vrlo mnogi.

2) Radujte se i veselite se stoga što vam se rizniĉi velika nagrada na nebesima.
Ima li šta poţeljnije od dobijanja neizrecive svetlosti nakon trpeljivog prebivanja u
poslušanju do kraja? Ima li šta blaţenije od udostojavanja da ţivite sa anĊelima? Ima li šta
divnije i ĉudesnije od postajanja obitavaocima raja, u kome je netruleţnost i svako obilje
veĉnih dobara i gde je voda koja teĉe u beskonaĉni ţivot? Ima li šta uzvišenije od sijanja
sa svima pravednicima i od sunasledništva Hristu? I šta se moţe uporediti sa radošću i
bezmernim oduševljenjem ukoliko se, pri sabranju ĉitave tvorevine pred strašnim
prestolom Hrista Boga našeg i prilikom Njegovog javljanja u slavi sa bezbrojnim vojinstvom
anĊela, naĊete u broju onih koji će ĉuti: Hodite blagosloveni, [tj. daleko od onih koji će
ĉuti]: Idite od mene prokleti?

3) Stoga vam uzvikujem da hrabro podnosimo sve sadašnje skorbi. Smelo se
protivimo u telesnoj borbi i gasimo oganj pohote koji se raspaljuje u udovima našim.
Trpeljivo nosimo napore bdenja, posta, poslušanja i rukodelja. Rado odsecajmo svoju volju
i smireno podnosimo uvrede od bratije. Poboţno istrajavajmo na crkvenim sabranjima
psalmopojanja i molitve. Trpimo siromašnu odeću i obuću. Nemojmo voleti slavu ljudsku i
gasimo gnev. Progonimo mrzovolju i lenjost, umeravajmo porive duše i zatvarajmo
mnogoreĉita usta, priuĉavajući ih da govore samo neophodno i korisno. I sve ostalo ĉinimo
što priliĉi da delamo pred licem svevidećeg Boga. Neka vam iznad svega naš Gospod Bog,
silni i moćni i divni u svetima svojim, po molitvama oca našeg daruje jednu dušu i jedno
srce, jednim Duhom vas ĉuvajući nepokolebivim pred Njim.

204.

1) Udaljujte se od svega što moţe da razdraţi nečistu pohotu i trpite sve
neprijatno, [očekujući] veliku nagradu; 2) koliko samo trpe svetovnjaci, sluţeći
sujeti; a mi sluţimo Bogu radi Carstva; kako da ne trpimo sve što nam se dešava

na tom putu (3/2, 1)
1) Ja bih hteo da vidim svakog od vas liĉno i da po mogućnosti sa svakim
pogovorim, bolujući zbog vašeg spasenja. MeĊutim, progonstvo nam reĉeno ne dozvoljava,
usled ĉega pismeno molim sve vas (i one koji su još zajedno i naroĉito rasejane) da
marljivije pazite na sebe, ne dozvoljavajući sebi ništa osim onog što je nareĊeno. Naroĉito
izbegavajte drskost u meĊusobnim odnosima. Nemojte dugo razgovarati sa decom, i
osobito sa ţenama. Ukoliko se i javi neophodnost da ih vidite ili govorite sa njima, budite u
najvećoj meri paţljivi, imajući um gope, a oĉi dole. Jer, Pismo govori: Ne zagledaj se u
devicu. . . Nemoj ostajati dugo sa pevaĉicom (Sir. 9, 5; 4). Drţite se i ponašajte se kao oni
koji znaju da je Bog prisutan i da posmatra svaki vaš pokret i dejstvo - i telesno, i duševno.
Ma na koje mesto da se uputite blagodarno podnosite sve teškoće prilikom proganjanja u
oĉekivanju nagrade koja vam je pripremljena za trpljenje. Jer Bog nije nepravedan pa da
zaboravi delo vaše i trud ljubavi koju pokazaste za Ime njegovo (Jev. 6, 10) od prvog dana

196

svog odricanja, kada ste ostavili svet i sve svetsko: roditelje, decu, braću, srodnike i
otadţbinu, i samo telo predavši na nošenje tegoba poslušanja. Kako je samo veliko vaše
zvanje. I kako vam je još veća nagrada pripremljena.

2) Zar ne vidite da i oni koji ţive u svetu imaju teškoća i nevolja. Oni koji se bave
seoskim gazdinstvom podleţu narodnim porezima i zahtevima, usled ĉega im jedva samima
ostaje ponešto za izdrţavanje. Oni koji stupaju u vojnu pešadijsku ili pomorsku sluţbu
napadaju ili bivaju napadani, pobeĊuju ili su pobeĊivani. Mi smo, pak, slobodni od svega
navedenoga i udostojavamo se da sluţimo jedinome ţivom i istinitom Bogu. Zar nam
reĉeno nije dovoljno da bismo se utešili, blagodarili i radovali? Jer, ukoliko budemo ţiveli
paţljivo, sve ĉineći pristojno i po pravilu, uzdrţavajući se od telesnih ţelja koje vojuju na
dušu, odmah odbijajući njihove napade i ĉuvajući ĉistotu duše mi ćemo se nesumnjivo
udostojiti veĉnih dobara.

205.

U mesopusno [vreme] se ne treba predavati neuzdrţanju, nego se udubljivati u
čitano JevanĎelje, te imati odgovarajuću nameru da se ţivi svetije kako bismo

nasledili Carstvo nebesko (3/2, 2)

Opšti je zakon da se današnjeg dana kod verujućih svetovnih ljudi priprema meso.
Šta mi vidimo? Vidimo kako se oni sada predaju neuzdrţljivom jedenju mesa i pijenju vina,
te raznim igrama i zabavama o kojima je sramno i govoriti (Ef. 5, 12). Trebalo bi, zapravo,
da jedu umereno i da blagodare Gospodu za ono što je predloţeno, pripremajući se za
predstojeće još veće uzdrţanje u svemu. Oni se, pak, povinuju nagovaranju Ċavola i ĉine
potpuno suprotno. Vama ću reći da mi monasi ne treba tamo da zalazimo ni pomislima, niti
da ţelimo ono što oni ţele, budući da nije dostojno ţelje, već svakog poricanja i odbijanja.
Mi treba da se okrenemo paţnjom i razmišljanjem ka JevanĎelju koje je sada ĉitano o
velikom i strašnom danu drugog dolaska Gospoda našeg Isusa Hrista, na kome će On, kao
najpravedniji Sudija, ovce postaviti sebi sa desne, a koze sa leve strane. I onima koji su sa
desne strane On će izgovoriti blaţene i ţeljene reĉi: Hodite blagosloveni Oca moga; primite
Carstvo koje vam je pripremljeno od postanja sveta (Mt. 25, 34), dok će onima sa leve
strane izreći gorku i poraţavajuću odluku: Idite od mene prokleti, u oganj veĉni koji je
pripremljen Ċavolu i anĊelima njegovim (Mt. 25, 41). Pomišljajući na navedenu odluku koja
je puna strave, trepeta i izbezumljenosti, i mi i oni sa suzama treba da umilostivljujemo
milostivog Boga pre nego što doĊe ĉas da na delu okusimo ono što smo ĉuli. Oni,
meĊutim, po svome provode ove dane. Mi, pak, došavši sebi od jevanĊelskog kazivanja
koje smo ĉuli, stavimo u srce da sa velikim strahom i trepetom sluţimo Gospodu našem,
izgoneći svako zlo iz duše i umesto njega uvodeći svako dobro raspoloţenje, tj. štedrost,
blagost, smirenoumlje, krotost, dugotrpljenje i sve što je pohvalno. I poţivevši dostojno
Hristovog JevanĎelja, mi ćemo se udostojiti Carstva nebeskog u Hristu Isusu, Gospodu
našem.

206.

Premda je kod nas uvek post, ipak neka svako doda ponešto u nastupajućem
postu; iznad svega uzmite štit vere i kacigu spasenja (3/2, 3)

Nemojmo iz dana u dan odlagati svoje ispravljenje, kao što nas uĉi naš neprijatelj.
Jer, ti ne znaš šta će poroditi današnji dan (Priĉ. 3, 28). Već su pred vratima najţeljeniji
dani svete ĉetrdesetnice, koji nam uvode dar posta. I Gospod naš je istu koliĉinu vremena
postio. Tim oruĊem On je pobedio kušaĉa koji ga je iskušavao. Mi, pak, ĉinimo drugaĉije, s
obzirom da sve dane svog ţivota provodimo u postu. Jer, kod nas nema raskošnih jela od

197

mesa, mi ne ţurimo da sutra pijemo pivo, mi se ne raspitujemo gde su gozbe, ne spavamo
na leţajima od slonovaĉe, ne jedemo koze koje se još doje mlekom, ne pijemo iskriĉava
vina, što sve veleglasni Isaija pripisuje onima koji mudruju telesno. Sve navedeno je
daleko od blagoĉastivih, i još dalje od našeg ĉasnog opšteţiteljnog monaštva. Kod nas je i
jednostavnih jela malo. Mi nemamo niĉega što do bezumlja razdraţuje dušu. Kod nas je
hleb pod meru i nešto malo biljne hrane. Nas neće uplašiti sveĉasna ĉetrdesetnica s
obzirom da je njena ishrana gotovo jednaka sa hranom ostalih dana. Uostalom, neka i
svako od nas ponešto dodaje u našim isposniĉkim vrlinama: postu neka dodaje
usamljivanje sa rukodeljem, poslušanju - odsustvo smućivanja, ćutanju - popustljivost,
psalmopojanju - mirno ustrojstvo. Jedan neka se sa velikim usrĊem lati posla, drugi neka
ćutanje ukrašava pravovremenošću, jedan neka bude na radost i utehu ţalosnoj bratiji,
drugi neka umnoţi poklone ili sluţenje ili neophodne naloge. Uopšte, neka niko ne bude
lenj i bez posla. I ono najmanje što neko priloţi biće ugodno Bogu ukoliko se uĉini sa
usrdnošću, kao što su pokazale dve lepte udovice. Napredujte i u bdenju, u psalmopojanju
i u svakom poretku. Iznad svega uzmite štit vere kako biste mogli da izbegnete zamke
Ċavola i da pogasite sve ognjene strele lukavog. I kacigom spasenja pokrijte glavu,
utvrĊujući se u Hristu Isusu Gospodu našem.

207.

Jedan jedno, a drugi drugo prinosi po ustavu; opšte, pak, neka vam svima bude:
ništa ne činiti po svojoj volji i paziti na sebe kako kroz pomisli neprijatelju ne
bismo dali ulaz u sebe i kako bismo bez prepreka napredovali u svemu dobrom
(3/2, 4)
Dajući nam ţivot, blagi Bog naš nas iz godine u godinu vodi putem ovog ţivota. On

nas je po svom ĉovekoljublju uveo i u sadašnje vreme posta u kome svako ko je
revnostan, kao što je reĉeno, umnoţava svoje podvige po svom proizvoljenju. Onaj ko
revnuje na uzdrţanju posti po dva ili tri dana; onaj ko revnuje oko bdenja provodi mnogo
vremena u bdenju; onaj ko upraţnjava kolenopreklonjenja sada umnoţava njihov broj.
Sliĉno je i sa ostalim podviţniĉkim delima. Jednostavno reĉeno, u ove dane moţe kod svih
da se vidi velika revnost i usrdnost za podvige. Istinski, pak, poslušnik, koji uvek deluje po
zakonu poslušanja, svagda ima jednak obraz podvizavanja, nezavisno od vremena. O ĉemu
se radi? On nikad ne hodi po svojoj volji, već se u svom dejstvovanju upravlja nalozima
svog rukovoditelja, što i predstavlja najviše revnosno delanje, koje zadobija muĉeniĉko
odlikovanje. Eto kako ĉine revnitelji. Uostalom, svima je poznato da se ustavom i po
drevnom predanju u vreme posta menja odreĊena primena hrane, umnoţavaju pokloni i
uvećavaju psalmopojanja. Stoga molim da sa radošću i bez mrštenja primimo dar posta. Mi
sa veselim licem treba da ga provodimo u nezlobivosti, u neosuĊivanju, u bezgnevlju, u
bezazlenosti, u odsustvu zavisti, a naroĉito u miru i meĊusobnoj ljubavi, u krotosti, u
poslušnosti, u umnoţavanju milosti i dobrih plodova. Iznad svega se drţimo bodre paţnje u
odnosu na priloge pomisli kako ne bismo otvorili vrata strastima i Ċavolu dopustili da uĊe,
kao što uĉi Pismo: Ukoliko me napadne duh vladatelja, nemoj ostavljati svoga mesta
(Prop. 10, 4). Jer, neprijatelj ima vlast da podmeće pomisli, ali ne i da ulazi. Mi smo sami
svoji gospodari: ukoliko ne otvorimo vrata, on neće ući. Ogradimo svoju dušu kao nevestu
Hristovu i saĉuvajmo je neranjenom od strela pomisli, ĉime ćemo postati stanište Duha
Svetog i udostojiti se da ĉujemo: Blaţeni ĉisti srcem, jer će Boga videti (Mt. 5, 8). I uopšte,
apostol govori: Što god je istinito, što god je pošteno, što god je pravedno, što god je

198

ĉisto, što god je dostojno ljubavi, što god je na dobru glasu, bilo koja vrlina, bilo što
pohvale dostojno, to mislite. . . i ĉinite, i Bog mira biće s vama (Fil. 4, 89).

208.
Isposnički napori se olakšavaju navikom, pri trpljenju i istrajnosti, a iznad

svega bogomislijem, čiji predmeti se navode (3/2, 5)
Svaki poĉetak je teţak. I poĉetak posta je zbog promene ishrane i naĉina našeg
dejstvovanja obeleţen teškoćom i naporom. Ipak, trpljenjem i postojanošću teškoće se
olakšavaju i smekšavaju, kao što je napisano: Jer svako karanje [tj. obuĉavanje], dok
traje, ne ĉini se daje radost, nego ţalost, ali posle daje mirni plod pravednosti onima koji
su kroz njega izveţbani (Jev. 12, 11). Prošavši jednu nedelju posta, mi smo stekli izvestan
opit i treba još usrdnije da se pruţimo ka nastavku, znajući da usrdnost ĉini snaţnim i dušu
i telo, kao što ih, naprotiv, lenjost ĉini teškim i tromim. Ipak, nemojmo se naprezati preko
mere u svojim podvizima kako bismo zajedno sa duhovnim napretkom i zdravlje saĉuvali.
Jer, zar je korisno najpre brzo trĉati, a potom sasvim oslabiti i zaustaviti se? Bolje je trĉati
sa odmerenošću i uzdrţanošću, imajući u vidu rastojanje do kraja. Celodnevno naprezanje
u trudu i paţnji obiĉno poraĊa potrebu za popuštanjem. Stoga (i za vreme posla i posle
njega) dušu hranimo dobrim bogomislijem i duhovnim zrenjima, te pomislima o nebeskom,
sladosnom i veselom, a ne o svetskom, sujetnom, smućujućem i gorkom. U Psalmu se
peva: Setih se Boga, i obradovah se (Ps. 76, 4). Naš um treba da je [obuzet] Bogom,
nebeskim zrenjima, krasotom raja, veĉnim obiteljima, anĊelskim zborovima i našim
preselenjem. [On treba da pomišlja] gde su sada duše pravednih i grešnih. [On treba da
pomišlja] kako će se desiti javljanje Gospoda našega Isusa Hrista, kada će, po Reči
Boţijoj, nebesa proći, sastojci se raspasti, a zemlja i sve što je na njoj izgoreti, te duša
opet primiti svoje telo. [On treba da pomišlja] kakvo će biti sabiranje ljudi od Adama do
skonĉanja veka i kako će ţeljeno i strašno lice Hrista Gospoda biti svetlije od sunca.
Najzad, [on treba da pomišlja] kakva će biti konaĉna odluka, koja pravednike poziva u
Carstvo nebesko, a grešnike šalje u veĉne muke. Eto o ĉemu treba misliti i brinuti se i u
ĉemu se treba kretati umom. Mi treba da budemo izvan sveta i da ništa zajedniĉko
nemamo sa onima koji ţive u telu. Od navedenih pomisli mi treba da dospevamo do
skrušenosti, suza i prosvećenja, uĉeći se da ovdašnji ţivot provodimo mirno i bezmeteţno,
sa nadom na buduća veĉna dobra.

209.
1) Pre svega Bogu treba blagodariti za biće, za usinovljenje kroz krštenje, za
monaštvo, za ispovedništvo pred ikonoborcima; 2) [treba blagodariti] za veru
od koje je sve i koja se javlja u raznim stepenima, premda je svima dostupna,

bez obzira na skromno poreklo i neznanje (3/2, 6)
1) Bog nam je ukazao na mnoge vrline koje nam pomaţu u našem spasenju. Jedna
od prvih jeste blagodarenje. Apostol govori: Prvo, dakle, zahvaljujem Bogu svome kroz
Isusa Hrista za sve vas što se o veri vašoj govori no svemu svetu (Rim. 1, 8). I on uvek i
za sve blagodari Bogu. I kao što je sam blagodario za sve, on je i drugima zapovedao: Na
svemu zahvaljujte. I da neko ne bi pomislio da se radi samo o njegovom dobrom savetu,
on dodaje: Jer je ovo volja Boţija za vas u Hristu Isusu (1. Sol. 5, 18). I u Lestvici se kaţe
da u molitvi svemu treba da prethodi blagodarenje: "Na hartiju naše molbe stavimo pre
svega iskrenu zahvalnost" Bogu. Kazavši šta potom sleduje na molitvi, sveti Lestviĉnik

199

zakljuĉuje: "Ovaj naĉin molitve je najbolji, kao što je Gospod preko anĊela objavio
jednome bratu" (Pouka 28). Zablagodarimo Bogu najpre stoga što nas je iz nebića priveo u
biće, sazdavši nas za dela dobra, koja... unapred pripremi da u njima hodimo (Ef. 2, 10).
Zablagodarimo mu što nas je usinovio kroz sveto krštenje, kao što govori JevanĎelje: A
onima koji ga primiše, tj. onima koji veruju u ime Njegovo dade vlast da budu ĉeda Boţija;
koji se ne rodiše od krvi, ni od ţelje telesne, ni od ţelje muţevljeve, nego od Boga (Jn. 1,
12-13). Zablagodarimo mu što nam je darovao da stupimo u monaški savršeni ţivot,
nagovestivši ga u svojoj reĉi jednom mladiću: Ako hoćeš savršen da budeš, idi prodaj sve
što imaš i podaj siromasima... i doĊi, uzmi krst svoj i hajde za mnom (Mt. 19, 21; Mk. 10,
21). Zablagodarimo mu i što nas je uveo u predstojeće ispovedništvo (za ikonopoštovanje),
ne dopustivši da se prelestimo i padnemo u jeretiĉku zabludu. Jer, mi smo poznali i
ispovedamo da je Jedinorodni Sin Boţiji primio telo, da se moţe opisati po telu, da ima
ikonu i da u njoj prima poklonjenje. Koliko se ljudi nalazi izvan JevanĎelja u zabludi i
neverju? Koliko je, opet, onih koji su prihvatili JevanĎelje, ali su zabludeli u veri i pretrpeli
brodolom kao i ikonoborci, koji ne ispovedaju da se Hristos moţe opisati po telu i da ima
ikonu, kojoj se treba poklanjati, ĉime se lišavaju spasonosnosti Njegovog domostroja?
Pomišljajući o reĉenome, mi imamo zbog ĉega da srdaĉno zahvaljujemo Gospodu. Kroz
blagodarnost, pak, dolazi skrušenost, od koje se javljaju suze. Suze, pak, [donose]
prosvećenje, koje omogućuje napredak u delu spasenja.

2) Zablagodarimo Bogu za veru i za meru vere koju imamo. Jer, sama po sebi, vera
je jedna, ali je u zavisnosti od našeg zagrljaja - velika ili mala. I Gospod govori Petru:
Maloverni, zašmo posumnja (Mt. 14, 31). On na drugom mestu kaţe: O ţeno, velika je
vera tvoja; neka ti bude kako hoćeš (Mt. 15, 28). I opet: Ni u Izrailju tolike vere ne naĊoh
(Mt. 8, 10). Na taj naĉin je vera jednom mala, a drugi put velika. Neka niko ne govori: "Ja
sam neuk i ne mogu da shvatim veru". Sveblagi Bog, naime, na sve rasprostire luĉe svoje
blagodati. Apostol govori: Jer gledajte, braćo, na nas pozvane: nema my ni mnogo mudrih
no telu, ni mnogo moćnih, ni mnogo plemenitoga roda; nego što je ludo pred svetom ono
izabra Bog da posrami mudre; i što je slabo pred svetom ono izabra Bog da posrami jake; i
što je neplemenito pred svetom svetom i poniţeno izabra Bog, i ono što je ništavno, da
uništi ono što jeste (1. Kor. 1, 26-28). Primećujete li da se i na nas odnosi reĉeno? Da li se
sećate makar blaţenog brata našeg Tadeja, ako već ne drugih? Nije li on bio Skit? Nije li
sluţio kao rob kod ljudi? I nije li on u monaštvo stupio posle oslobaĊanja od ropstva?
Kakav je, meĊutim, on bio i u prethodnom i u sadašnjem ispovedništvu? Obuhvativši svoju
veru i obuhvaćen svojom verom, on ju je dostojno usvojio, javivši se kao savršen muţ i
udostojivši se ukrasa venca muĉeništva. On se tri dana posle stradanja odavde preselio u
drugi ţivot. I mi treba da budemo sliĉni. Nemojmo kao izgovor iznositi svoju neukost, već
traţimo, upoznajmo i uveliĉavajmo svoju veru. Jer, vera koja dela kroz ljubav ostvaruje
naše spasenje. Od njih obe je spasenje duše. Jer, ni vera, ni ljubav same po sebi ne
spasavaju, već jedino kad su sjedinjene i spojene. Neka bismo se i mi nastrojili da
dostignemo u savršenog ĉoveka, u meru rasta punote Hristove i udostojili se da sa svima
svetima [dobijemo] veĉna dobra.

210.

Kao pobuda na nošenje bremena posta neka sluţi njegova blagotvornost (uz
čuvanje, uostalom, mirnog i ljubaznog nastrojenja) i velika obećanja onima koji

nose njegov teret (3/2, 7)

200