Dobrotoljublje tom 4

1) Videli smo mnoga dobročinstva Gospodnja pri prelasku iz pustinje ovamo:
stoga treba da blagodarimo ne samo rečima, nego i delom; 2) čime ćemo

uzvratiti ţivimo u slavu Boţiju, budimo miris Hristov, uziĎimo na goru da bismo
videli; 3) stoga ostavimo donje i ukrasimo se gornjim; 4) rečeno nije daleko od

nas, budući da je u nama (4, 43)

1) Svagda se naslaĊujući Boţijim dobroĉinstvima, mi uvek treba i da mu
blagodarimo od toplog srca u napregnutoj molitvi. Pogledajte i sadašnje dobroĉinstvo. Mi
smo, bojeći se Agarjana, bili prinuĊeni da pobegnemo. I On nas je za mnogo dana hranio
na mestu u koje smo bili odbaĉeni, kao u pustinji. Nije li nam i ovde potom otvorio vrata
milosrĊa, [pruţajući] nam i prekrasni hram i pristojna staništa kod našeg jednodušnog
brata? Kako je samo veliko Boţije staranje o nama. Šta On nije uĉinio od onoga što je
trebalo uĉiniti? Tokom našeg bekstva On nam je udelio hleb, vino, ribu i ostalo neophodno
prema potrebi, pa ĉak i više od potrebe, usled ĉega su se divili oni koji su reĉeno
posmatrali. Mi bedni stoga ne treba samo da blagodarimo, već i da duše svoje do krvi
polaţemo. Stoga molim da u sebi razgorimo najkrepkiju ljubav prema Njemu i da se
svecelo prilepimo uz Njega, dajući mu najljubaznije uzdarje.

2) Kako ćemo mu uzvratiti uzdarje? Ţivimo i ovde u slavu Njegovog imena, kako bi
se na nama ispunilo ono što je rekao:Tako da se svetli svetlost vaša pred ljudima, da vide
vaša dobra dela i proslave Oca vašeg koji je na nebesima (Mt. 5, 16). I apostol negde
govori: A hvala Bogu koji nam svagda daje pobedu u Hristu Isusu, u kroz nas javlja miris
poznanja svoga na svakome mestu; jer smo mi Hristov miomir Bogu meĊu onima koji se
spasavaju i meĊu onima koji propadaju (2. Kor. 2, 14-15). Vidiš li da je vrlinski [ĉovek]
miomir Hristov, ma gde ţiveo. Vrlina po svojoj prirodi nije skrivena. Stoga onaj ko je
upraţnjava postaje svima poznat, kao što je napisano: Ne moţe se grad sakriti kad na gori
stoji (Mt. 5, 14). Grad je duša ljudska, a gora - visina vrlina. Oni koji su se popeli na nju
sijaju kao svetila vasioni, drţeći reĉi ţivota na pohvalu sebi samima za dan Hristov (Fil. 2,
1516). Popnimo se i mi, braćo, na tu svetu goru.

3) MeĊutim, mi na nju ne moţemo da se popnemo ukoliko najpre ne ostavimo
donje, tj. ţelje tela i pomisli, kao i pogubna zadovoljstva ovog ţivota. Udaljavanje od njih i
jeste ushoĊenje ka vrlini. Prema tome, neka se srce oĉisti od skvernih pomisli, neka se oko
ozdravoumi da gleda pravo, neka se uho zatvori za slušanje zlog, neka se jeziku zabrani da
govori isprazno, neka se ruka uzdrţava od nepriliĉnih dodira, neka se noga usmeri na
miran put, neka se svi udovi obuĉe odgovarajućem dobru i neka se osvete
blagoobraznošću Hristovom. Zemaljski car blagonaklono pozdravlja onoga ko je lep i
ukrašen telesno. Nebeski Car, pak, jeste blagonaklon prema onome ko je ukrašen duhom,
ĉak i ako je po spoljašnjosti siromah, slep, hrom i ima ostale nedostatke, koje ljudi preziru.
Otuda su neblagorodni - blagorodni, neslavni slavni, siromašni - bogati. Stoga su blaţeni
apostoli od ribara postali lica koja naĉelstvuju po ĉitavoj zemlji. Otuda je sveti Antonije bio
mudriji od mudraca, iako nije uĉio nauke. Otuda je, da navedem primer koji nam je bliţi,
naš Tadej, Skiti rob, kao što znate, uzišao na visinu ispovedanja Hrista i postao slavan u
svetu.

4) 0 neizrecivog ĉovekoljublja blagog Boga našeg prema nama. On nam je darovao
lagan pristup sebi. Jer, nije neophodan ni posrednik, ni novac, ni oĉekivanje povoljnog
sluĉaja. Treba samo ushteti i sve je uĉinjeno. Prema tome, ţeliš li da budeš veliki na
nebesima? Izaberi da ovde budeš poslednji. Ţeliš li da se nazoveš sinom Boţijim? Umiri
dušu svoju od strasti. Ţeliš li da te vide oĉi Boţije? Drţi se pravde. Ko je, pak, dostojan za

251

reĉeno? Onaj ko rado prima uĉenje, ko voli pravdu, ko stremi da se obogati nebeskim
dobrima. Neka bismo i mi, u sliĉnom raspoloţenju ispunjavajući ţivotvorne zapovesti, dobili
Carstvo nebesko sa svima svetima u Hristu Isusu, Gospodu našem.

263.
1) Neka svako usrdno ispunjava svoje poslušanje, kao pred Bogom; 2) ja ću
ispunjavati svoje, a vi svoje, te ćemo biti udovi meĎusobno, ustrojavajući opšte

dobrobiće (4, 44)
1) I onaj ko ispunjava poslušanje i onaj ko ga nalaţe treba sa svakom paţnjom i
usrĊem, tj. podviţniĉki da vrše svoje delo: i ekonom, i podekonom, i skladišnik, i kuvar, i
trpezarac i svaki drugi, kako ne bi potpali pod groznu kletvu koja kaţe: Proklet je ĉovek
koji delo Gospodnje vrši sa nemarnošću (Jer. 48, 10), već kako bi postali dostojni
Gospodnje naklonosti, po reĉenome: Ko je, dakle, taj verni i mudri sluga koga postavi
gospodar njegov nad svojim domaćima da im daje hranu na vreme? Blago tome slugi koga
gospodar njegov, došavši, naĊe da ĉini tako. Zaista vam kaţem: postaviće ga nad svim
imanjem svojim (Mt. 24, 45-47). Vidiš li kakvu i koliku ĉast On daje onome ko dobro sluţi?
Oĉigledno je onome ko ne sluţi dobro pripada suprotan udeo. Stoga vas molim da svako
savesno ispunjava poslušanje koje mu je povereno, ĉime proslavlja Boga i stiĉe svoje
spasenje. Ekonom neka ekonomski udovoljava telesnim potrebama, svakome dajući ono
što priliĉi izbegavajući licemerstvo i pristrašće i drţeći se blagonaklonosti i bratske ljubavi.
Skladišnik neka pazi da bratstvo opskrbljuje hranom, svoje delo vršeći iskreno i sa
jedinstvenom ţeljom da ih uspokoji. Neka on u skladištu nema niĉega pokvarenog.
Ĉuvajući savest u kuvanju i pravljenju hrane, kuvar neka [ima misao da] svoje sluţenje
prinosi samome Bogu. Neka trpezarac, drţeći trpezu ĉistom, kao i sve sudove u njoj, sluţi
bratiji kao Gospodu. Neka sliĉno deluju i ostali na svojim poslušanjima.
2) Ja ne govorim da bih vas podigao jedne protiv drugih, već da bi se svako u
onome u ĉemu je prizvan postarao da ispuni svoj dug da sluţi drugima, imajući pred
svojim umnim oĉima Boga, od koga i treba da oĉekuje celu nagradu. I zar meni smirenome
nije poveren poseban domostroj? Jeste, ĉak najveći. Meni predstoji da se staram i bdim
nad dušama vašim, da umoljavam i urazumljujem svakoga, da zasebno i u zajednici sa
svima saopštavam pravdu Boţiju i maĉ koji dolazi, dok vi bez lenjosti treba da ispunjavate
svoja poslušanja. Budimo na taj naĉin jedno telo i jedan duh, kao što smo prizvani u jednoj
nadi našeg prizvanja, voleći jedni druge kao meĊusobne udove, trpeći jedni druge,
starajući se jedni o drugima i noseći bremena jedni drugih kako u vreme ishoda (kad je već
kasno) ne bismo zaţalili zbog uzalud utrošenog vremena u nemaru. Naprotiv, uvek budimo
dobro pripremljeni za taj ishod i odlazimo sa iskrenom nadom, sa dobrom savesti,
dobijajući Carstvo nebesko.

264.
1) On izobličava [bratiju] koji su se potukli; 2) on ukazuje na gordost kao na
uzrok koji uči: "Ako me samo pipne, i ja ću njega", dovodeći potom i do dela; 3)

sredstvo protiv nje je ukorenjivanje u srcu dobrih namera (4, 45)
1) Ja se od vas nisam odvojio na dugo. Ipak, kada sam se vratio našao sam nered
o kome treba da vam saopštim. Nered je [bio veliki]: neki su, pruţivši svoje ruke, besno
dohvatili druge sa gnevom i vikom. Za jednog od njih nije ĉudno, s obzirom da je još
svetovnjak i da nije primljen u bratstvo. Za drugoga je, meĊutim, krajnje ĉudno budući da

252

je monah, tj. budući da je trebalo da se raspeo svetu i da je telo prikovao na krst. Kako si
ti brate sišao sa krsta, kako si se oslobodio od eksera i kako si ruke svoje po judejski
poloţio na Isusa Hrista? Jer, On sam je rekao: Kad uĉiniste jednome od ove najmanje
braće, meni uĉiniste (Mt. 25, 40). Zar se ti nisi ustrašio pred licem Onoga koji je to rekao?
Zar se nisi postideo anĊela ĉuvara tvog ţivota? Zar se nisi uplašio bratije i tuĊih lica koji su
te gledali? Gospod je zapovedio: Tako da se svetli svetlost vaša pred ljudima, da vide vaša
dobra dela i proslave Oca vašeg koji je na nebesima (Mt. 5, 16). Tebe je, naprotiv, tvoje
rĊavo delo pokrilo mrakom, usled ĉega se huli ime Boţije. Teško meni grešnome. Na kakvu
smo mi visinu ţivota pozvani, i gde smo se survali, ponašajući se kao zlonaravni
svetovnjaci. Ti kaţeš da je on zapoĉeo svaĊu. Zar ti, meĊutim, nisi ĉuo kako je krotko
Gospod odgovorio slugi koji ga je udario u obraz: Ako zlo rekoh, dokaţi da je zlo; ako li
dobro, zašto me biješ (Jn. 18, 23). I opet je na Krstu [rekao]: Oĉe, oprosti im, jer ne znaju
šta ĉine (Lk. 23, 34). Znajući reĉeno, trebalo je da blagosiljaš kada je prekorevaju, da se
moliš za one koji te tuku i da ćutiš kada te vreĊaju (1. Kop. 4, 12-13). Ne podraţavajući
dobro, ti si, pak, postao podraţavalac drugog. Apostol je zapovedio: Svaka gorĉina i gnev i
ljutina i vika i hula sa svakom zlobom, neka su daleko od vas (Ef. 4, 31). Vi ste, meĊutim,
došli do tuĉe, vukli se za kosu i meĊusobno se davili. Zakon Boţiji je prezren. Govoreći
proroĉkom reĉju: Uzalud kovaĉ kuje srebro (Jer. 6, 29). Uzalud se i ja smireni trudim do
zamora. Uostalom, ja neću prestati da ĉinim svoje delo, utoliko pre što imam mnogo
paţljivih slušalaca.

2) Gde je uzrok takvog bešĉašća? Jer, ne treba samo izobliĉiti greh, već i ukazati na
lek. Zla savest je izabrala zlu novost, tj. gordo mudrovanje o sebi i zamisao zlog srca.
"Ukoliko mi on kaţe nešto, i ja ću mu odgovoriti". "Ukoliko mi on uĉini nešto, i ja ću mu
uzvratiti". I kada se desi smućenje iz bilo kog povoda, mi napolje iznosimo ono što smo
smišljali u skrivenosti. Jer, ne laţe Onaj koji je rekao: Jer od suviška srca usta govore.
Dobar ĉovek iz dobre riznice iznosi dobro; a zao ĉovek iz zle riznice iznosi zlo (Mt. 12, 34-
35).

3) Neka naše srce postane skrivnica dobrih namera. Tada ne samo da nećemo
iznositi ništa lukavo, već nećemo ni poĉeti da se tuĉemo, nego ćemo okrenuti i [levi] obraz
ukoliko nas udare u desni (Mt. 5, 39). I ma šta da se desi, mi ćemo postupiti po
jevanĊelskoj zapovesti. Zašto umirete, dome Izrailjev (Jez. 33, 11). I nama je prikladno
reći: Zbog ĉega iz dana u dan isprazno i uzalud trošimo svoj ţivot, pokazujući se znalci u
jelima i u pijenju vina, a neznalice u delanju zapovesti Boţijih. Nije li bolje da se ukrepimo
u sebi kako se ubuduće ne bismo ogorĉavali, srdili, jarostili i vikali, od ĉega, inaĉe, kao
strele ponekad iskaĉu uvredljive reĉi, pa i ponešto još lošije. Zapovedam vam pred Bogom
koji svemu ţivot daje i pred Hristom Isusom koji posvedoĉi pred Pontijem Pilatom dobro
ispovedanje: Da odrţite zapovest ĉistu i besprekornu (1. Tim. 6, 13-14) kako me ne biste
prinudili da vas podvrgnem najteţim epitimijama. Naprotiv, svagda i u svemu delajte
priliĉno i u redu kako biste mene grešnog uspokojili, Bogu ugodili i udostojili se veĉnih
dobara.

265.
1) On još prekoreva one koji su se potukli; 2) potom sve priziva na mir, koristeći
podstrek iz Svete Pričesti; 3) zatim neprimetno dodaje reč o devstvenosti, koju

pohvaljuje; 4) sredstvo za njeno [dostizanje] jeste kajanje u ognju straha
Boţijeg i kaljenje u suzama (4, 46)

253

1) Ni ja ne treba da se nasitim spasonosnim besedama, ni vi dušekorisnim
slušanjem. Mi za oboje treba da imamo nenasitu ţelju kao oni koji su ţedni da zahvate
vodu, što će sluţiti kao znak napretka i osnova spasenja. Jer, reĉi utiru put delima: dobre -
dobrima, a suprotne - suprotnim. Mi, pak, ţelimo da ĉinimo dobro. Stoga treba da se
koristimo dobrim poukama i blagim razgovorima, izbegavajući grešenje u duţnostima.
Uĉeći nas, i apostol govori: Nikakva rĊava reĉ da ne izlazi iz usta vaših, nego samo dobra
za izgraĊivanje onoga što je potrebno, da donese blagodat onima koji slušaju. I ne
ţalostite Svetoga Duha Boţijega, kojim ste zapeĉaćeni za dan izbavljenja. I dalje: Svaka
gorĉina i gnev i ljutina i vika i hula sa svakom zlobom, neka su daleko od vas. A budite
meĊu sobom blagi, milostivi, praštajući jedan drugome, kao što je i Bog u Hristu oprostio
vama (Ef. 4, 2932). Vidite li šta on zapoveda? Kakve li samo taĉnosti u odreĊenju
zapovesti. Na drugom mestu on govori još stroţe: A koji su Hristovi, razapeše telo sa
strastima i ţeljama (Gal. 5, 24). Oni, naime, kao da su nepokretni za grehovno dejstvo. Na
osnovu reĉenoga rasudi kakve su osude dostojni oni koji su se potukli. Oni ne samo da su
se posvaĊali, već su i ruke podigli jedan na drugoga. Zar ti koji si još svetovnjak i koji si
tek pribrojan nama diţeš ruku na monaha? I zar se ti, monaše, usuĊuješ da štapom biješ
onoga ko se priprema za zavet poslušanja? Ne, ti već nisi monah [usamljenik], već
monomah [jednoborac], ti nisi podviţnik, nego razbojnik, ti nisi ĉedo mira, nego ĉedo
gneva. I zar udarci nisu došli od uvredljivih reĉi? I zar ponekad za udarcima ne slede i
ubistva? Stoga će oni koji tako postupaju biti podvrgnuti odgovarajućoj epitimiji kako ne bi
došli do još goreg.

2) Vi ljubljeni, kao uĉenici krotkog i miroljubivog Vladike, treba da meĊu sobom
ţivite krotko i mirno: Imajte mir sa svima i svetost, bez koje niko neće videti Gospoda (Jev.
12, 14). Stidite se Vladiĉinog Tela i Krvi, jer se udostojavamo da ih se priĉešćujemo. Duša
koja prima Preĉiste Darove ne treba da dopusti da se smućuje, da besni i da ima nepriliĉne
ţelje. Usta koja crpu iz besmrtnog istoĉnika ne treba da izgovaraju neĉiste i smrdljive reĉi.
Oĉi koje su osvećene Ĉasnom Krvlju ne treba da gledaju zverski, niti da dozvoljavaju da se
u njima odslikavaju bludni prizori. Ruka koja prima Boţanstvenu skrivnicu ne treba da
dodiruje ništa nepriliĉno.

3) Najzad, i svi udovi, kao Hristovi udovi, treba da se ĉuvaju i odrţavaju [u ĉistoti].
Naravno, svaka vrlina je velika i poţeljna. Pa ipak, ni jedna nije poţeljnija od devstvenosti.
Ona je najpre zasijala u raju, pre nego što je zmija svojim nadmudrivanjem prevarila
praroditelje. Devstvenost se udostojila da bude Hristova majka. Devstvenost ljude ĉini
anĊelima i svet uzvodi ka netruleţnosti.

4) Moţda će neko pitati kako da je steknemo. Jedino bezbrojnim naporima i
znojem. Jer, veliko staranje i ogromni napori neophodni su za veliko delo. Oštar maĉ dobro
seĉe napadaĉe. I duša koja je u strahu Boţijem iskovana kao u ognju i koja je prekaljena u
vodi suza treba da seĉe demonske pomisli, loveći ih kao plen. I ukoliko otupi, nju opet
treba oštriti kako bi ih ubijala ne samo na hiljade, nego i na desetine hiljada, kao štose
peva o Davidu. Jer, mnogi su koji nas napadaju s visine (Ps. 55, 3) i bezbrojni su duhovi
zlobe koji protiv nas ratuju. Onaj ko im se protivi do kraja jeste Hristov vojnik: on i dobija
vence.

Neka bi milost Boţija dala oproštaj onima koji su sagrešili, a vi koji dobro hodite
neka biste dobili ukrepljenje u revnosti za ispunjavanje svake zapovesti Boţije i za sticanje
Carstva nebeskog.

254

266.

1) Revnosni [monah] se ne uzdrţava samo od rĎavih dela, nego i od pomisli,
čime stiče mir Boţiji, u kome se opija boţanstvenim zrenjima; 2) pazimo na
sebe i nemojmo dozvoliti da se pomisli zadrţavaju u duši, naročito bludne i

gnevljive (4, 47)

1) Nemarni i neoprezni grehom smatraju samo ĉin bezakonja, tj. preljubu, blud,
raspuštenost, neĉistotu i svako drugo zlodelo, protiv kojih je i zakon strog. MeĊutim,
revnosni [ĉovek] i onaj ko ţeli da se sa svom taĉnošću saobrazi sa zapovestima ne smatra
nevinim ni nepriliĉna mislena maštanja, od kojih u telu proizilaze nepriliĉni pokreti, usled
ĉega se na svaki naĉin stara da ih u sebi ukine, te da prebiva u pokoju u odnosu na
pogubne strasti. Reĉeno i znaĉi imati mir u Bogu kroz Gospoda našeg Isusa Hrista, kako
napominje i apostol (Rim. 5, 1). Uĉvrstivši se u njemu, duša se raduje velikom radošću i
naslaĊuje nenasitom sladošću, voleći da ulazi u pomisli o Bogu i da se, sve do
samozaborava, udubljuje u zrenje neizrecive veliĉine Njegove. Ukoliko se desi da izaĊe iz
sliĉnog stanja i da je zakaĉi beslovesna pohota, ona se smućuje i uznemirava kao brod koji
je u nevolji zbog ustalasanog mora. I ukoliko joj Gospod ne doĊe u pomoć, ona će biti u
opasnosti da pretrpi brodolom.

2) Stoga treba paziti da se poroĉne misli ne zadrţavaju u nama. Naprotiv, njih
treba odmah ĉupati iz korena. Jer, ukoliko naĊe mesto da uĊe unutra, zmija će se ugurati i
već neće otići sve dok ne porodi smrt. Stoga Pismo govori da će zmija gledati na petu
ĉoveka, tj. na kraj delanja, dok će ĉovek gledati na glavu zmije, tj. na prvo pojavljivanje
grehovne pomisli u duši (Post. 3, 15). Stojmo, dakle, hrabro protiv napada pomisli,
uništavajući ih pre raspaljivanja pohote i sekući slano more greha, kako bismo zajedno sa
Davidom mogli reći: ProĊosmo kroz oganj i vodu, i izveo si nas u odmor (Ps. 65, 12).
Uostalom, dušu ne uznemirava i ne menja samo jedna strast. Nju još više uznemirava
gnev, budući da se kaţe: Gnev je njihov na podobije zmije (Ps. 57, 5), i još: Jarost će y
nedrima bezumnih poĉinuti (Prop. 7, 10), i najzad: Stremljenj ejarosti je njegov pad (Sir. 1,
22). Od ĉega se raĊa takva strast? Od gordeljivog mudrovanja o sebi i od prezrivog
mudrovanja o drugima, od smatranja sebe neĉim znaĉajnim (Gal. 6, 3), i od nadimanja
nad niţima. Podraţavajući Gospoda, smireni srcem jeste krotak i tih, nesporljiv i bešuman.
Ukoliko se i desi [prepirka], on radije prima negoli što ĉini uvredu i radije prima udarac
negoli što ga daje.

267.

1) Poslušanja su meĎusobno povezana; treba jedni drugima da pomaţemo, te
da uvek, bez odbijanja i kašnjenja slušamo one koji odreĎuju poslušanja; 2)
nemojte se predavati smućujućim pomislima, koje dolaze od lukavog; 3) radi

rečenoga prihvatite trpljenje, koje je u svemu neophodno (4, 48)

1) O ĉemu bismo sada pogovorili? Govoriću o spoljašnjem obrazu našeg ţivota ili o
ţivotu po ustavu. Jer, premda smo u izgnanstvu, mi ipak ţivimo kao u opšteţiću, tj. ne
jedan ili dvojica zajedno, već mnogi. Iako nemamo udobnosti opšteţića, mi do neophodnog
dolazimo sa trudom, pa ĉak ne samo [da imamo] za sebe, nego i za druge. Jer, neprestano
nam dolaze oci i bratija, atakoĊe i stranci i siromašni. I sve primiti i zadovoljiti zahteva
veliki duh i znatan trud. Stoga ekonom mora da bude rasudljiv i paţljiv, kao poslenik Boţiji.
MeĊutim, uspeha ipak neće biti ukoliko ekonom ne bude imao podekonoma koji će se sa
njim slagati i biti jednako budan. Ni podekonom neće takoĊe ni u ĉemu uspeti ukoliko ne

255

bude imao skladišnika koji će ga u svemu slediti. Ni skladišniku neće ići po ţelji ukoliko ne
bude imao dobrog pomoćnika u kuvaru. Ni kuvaru, opet, ni ostalim za njim neće ići kako
treba ukoliko ne budu imali druge saradnike. U jednom telu je mnogo udova i svi udovi se
staraju jedan o drugom. I ako strada jedan yd, c njim stradaju svi udovi; aako li se jedan
ud proslavlja, s njim se raduju svi udovi (1. Kop. 12, 26). Sliĉno je i u bratstvu: ukoliko se
ne oĉuva navedeni poredak neće biti ni opšteţića, ni mira, ni jednomislija, već će biti
podela, deoba i razilaţenja. Ko će, dakle, smeti da bilo šta ĉini po svojoj pojedinaĉnoj ţelji
ili da se bavi svojim pojedinaĉnim delom ili rukodeljem kada je već svanulo, ne izlazeći na
zajedniĉko i opštekorisno delo? I kako će bilo ko smeti da se ne odazove na neko delo i da
se ne potĉini onima koji imaju vlast nad njim? Takav već nije poslušnik, nego neposlušnik,
ne brat, nego stranac. Ukoliko je i bilo toga ranije, ubuduće se ĉuvajte kako zbog krivice i
nereda ne biste poneli epitimiju. Zar ne ĉujete šta nareĊuje apostol: A budite meĊu sobom
blagi, milostivi, praštajući jedan drugome, kao što je i Bog u Hristu oprostio vama (Ef. 4,
32). I mi takvi budimo meĊusobno, noseći bremena jedni drugih i ispunjavajući zakon
Hristov, kao što je napisano(Gal. 6, 2).

2) Ja sam vas ranije molio a i sada vas molim da ne iznemogavamo pod teţinom
pomisli, već da sa radošću Duha Svetog obavljamo podvig borbe koji nam predstoji,
gledajući na Naĉelnika vere i Savršitelja Isusa, koji daje molitvu onome ko se moli i pobedu
onome ko ţeli da pobedi. He sećate li se kako se nedavno podigla nepogoda, da bi se
potom vazduh oĉistio? Sliĉno biva i sa pomislima: unekoliko uznemire, a potom odu. O,
kad nas uopšte ne bi uznemiravale. I zašto da mi nemamo uvek mira u dušama svojim?
MeĊutim, tako nešto je nemoguće s obzirom da smo promenjivi: mi ni jednog dana ne
ostajemo isti, a kamoli za svagda. Ti, pak, pogledaj na upornu zlobu Ċavola: i kad ga
teraju, on opet dolazi. I premda je tama, on se pretvara u anĊela svetlosti, pokušavajući
da nas zauzme obmanom. Neka, pak, zmija odstupi od nas, koji svagda treba da
govorimo: "Nećemo se odreći tebe, Hriste, i nećemo uĉiniti laţnim svoje ispovedanje". Ili,
zar ne znate iz kakvog stanja smo mi došli? Zar iz tame nismo došli na svetlo? Zar iz
neznanja nismo stupili u znanje? Zar iz bešĉašća nismo ušli u ĉast? Mi imamo i slovo, i
znanje i hvalu. I vi ste sinovi, istinski ĉasni, obuĉeni u zlato zbog vašeg zlatnog poslušanja.

3) Šta još nedostaje? Trpljenje. Apostol govori: Jer vam je trpljenje potrebno, da
pošto izvršite volju Boţiju primite ono što je obećano (Jev. 10, 36). Kakvo obećanje? Sam
Gospod je rekao: Idem da vam pripremim mesto. I ako otidem i pripremim vam mesto,
opet ću doći, i uzeću vas k sebi da gde sam ja, budete i vi. I kuda ja idem znate, i put
znate (Jn. 14, 24). I radost vašu niko neće uzeti od vas (Jn. 16, 22). Pomišljajući o
reĉenome i nazirući neizrecivu i nezamislivu slavu koja će se otkriti na svetima sve
podnosimo velikodušno. Ukoliko naiĊe glad gladujmo, ukoliko imamo svega - budimo
zadovoljni, ukoliko bude neophodno da umremo - umrimo kako bismo nasledili veĉni ţivot
u Hristu Isusu, Gospodu našem.

268.

1) Na poklade je [uobičajena] razuzdanost čulnih zadovoljstava, koja je tuĎa
duhu Hrišćanstva; 2) blagodarimo Gospodu što nas je izveo iz sveta i uveo u naš

tih ţivot, iz koga je prosijalo mnogo svetih koje i mi podraţavamo; 3) budimo
mu verni, pripremajući se za predstojeće podvige ispovedništva (4, 49)

1) Nastupajuće dane [belih poklada] ljudi obiĉno smatraju prazniĉnim zbog gozbi i
nepristojnosti koje se dešavaju, ne razumevajući da oni kroz uzdrţanje od mesa ukazuju

256

na opšte uzdrţanje, a ne na prejedanje i pijanstvo, što inaĉe priliĉi jelinskim praznicima.
Hrišćani sve mogu da upotrebljavaju, premda staranje o telu, po uĉenju apostola, ne treba
da pretvaraju u pohotu (Rim. 13, 14). Postavši zakon, meĊutim, zlo svet vodi kuda hoće.
Mi stoga treba da izbegavamo neuzdrţanje ĉak i u onome što smemo da upotrebljavamo:
jer, neuzdrţanje je mati greha. Sve dok se u raju uzdrţavao od okušanja onoga što je bilo
zabranjeno, naš praotac Adam se radovao i veselio, ispunjavajući se boţanstvenim
ozarenjima i nailascima. Kada je, pak, narušio uzdrţanje i okusio od drveta neposlušnosti,
on je odmah bio isteran iz raja sladosti. Za njega je neuzdrţanje postalo roditeljka smrti.
Od presićenosti hlebom Sodomljani su poĉeli da besne u sramnim strastima, usled ĉega su
na sebe navukli gnev Boţiji i bili progutani ognjem i sumporom. I mrski Isav je, povuĉen
svojim ţednim oĉima, za jedno jelo prodao svoje prvenaštvo. I za narod Boţiji [se kaţe]:
Sedoše ljudi da jedu i piju i ustaše da igraju (Izl. 32, 6). Isto se ĉini i u današnje dane:
svetkovine i pijanstvo, uzvici i demonski plesovi i danju i do kasne noći. Neuzdrţanje je zlo
i kroz njega je u svet ušla smrt.

2) Mi treba da blagodarimo Bogu što nas je izbavio od takve ispraznosti i uveo u
blaţeni ţivot, gde postoji umerenost, a ne neuzdrţanje, trezvoumlje - a ne pijanstvo, mir -
a neizgubljenost, bezmeteţnost - a ne buka, blagodarenje - a ne sramni govor, ĉistota,
svetinja i zdravoumlje - a ne raspusnost. Iz takvog ţivota zasijali su svi naši boţanstveni
oci koji su, uz Boţiju pomoć, satrli strasti, prognali demone, postali ravnoanĊelski, ĉinili
ĉuda, dobili nebesku slavu i postali predmet divljenja u svetu. Jedan takav je bio blaţeni
Antonije, ĉiji ţivot smo ĉitali i videli kako ga je Bog proslavio u podnebesju. Zemaljski
carevi su smatrali velikim što mu pišu i što su od njega mogli da proĉitaju napisanu reĉ.
Ţivot tih blaţenih provodimo i mi smireni. I da i na delu revnujemo sa njima svedoĉi
savršenstvo naših monaha, odricanje od sveta, otuĊivanje od otadţbine, od roda i svih
poznanika, potĉinjavanje, poslušnost, kao i ispovedništvo koje nam predstoji, zbog koga se
i nalazimo u progonstvu.

3) Radujmo se i saradujmo se meĊusobno što nam je Bog dao sve reĉeno i što
provodimo duhovni ţivot u kome, ukoliko hoćemo, moţemo da praznujemo svaki dan i da
se radujemo neuvenljivom radošću. Stoga molim da se još jaĉe latimo za naš podvig i za
ispovedništvo koje nam predstoji. Jer, već se proneo sluh da samodrţac razmatra naše
delo, usled ĉega moţe uskoro da se pojavi carski poslanik. Nemojmo se, meĊutim,
smućivati onim što se govori: Ako je Bog s nama, ko će protiv nas (Rim. 8, 31). Ukoliko
nam je pomogao u prethodnim okolnostima, pomoći će nam svakako i ubuduće. Mi samo
treba hrabro da stojimo i da pazimo na sebe. On će nam dati silu u svemu kako bismo mu
blagougodno poţiveli do kraja i dobili Carstvo nebesko.

269.

1) Proganjanja su pred vratima: susretnimo ih blagodušno, uzdajući se u pomoć
Boţiju i hrabreći se obećanjima za pretrpljena gonjenja za veru; 2) sa jereticima
ne treba imati opštenje; naročito treba izbegavati one koji su na rečima verni, a
u srcu jeretici; 3) ikonoborstvo ratuje protiv dogmata Ovaploćenja Boga Slova i

protiv zapovesti poštovanja Boga i poklonjenja Njemu (4, 51)

1) Sada bi trebalo govoriti o uzdrţanju s obzirom da nam je pred vratima sveta
ĉetrdesetnica. MeĊutim, priĉe koje se svagde šire ne dozvoljavaju nam da reĉeno uĉinimo,
već našu misao i reĉ prenose na drugo. Već sam vam rekao da samodrţac razmatra naše
delo i da se već govori da nam preti preko nikomidijskog [naĉelnika]. I ukoliko mi

257

odgovorimo bogodoliĉno, on svakako neće podneti, već će poţuriti da uradi ono što je
zamislio. I šta bismo rekli? Treba da se pripremimo na nova gonjenja u uverenosti da će se
po umnoţenju stradanja umnoţiti i utehe Svetoga Duha, kao što govori apostol: Da kao što
su stradanja Hristova obilna u nama, tako je kroz Hrista obilna i uteha naša. Ako li se
muĉimo, za vašu je utehu i spasenje, koje se postiţe podnošenjem onih istih stradanja
koja i mi trpimo; ako li se utešavamo, za vašu je utehu i spasenje; i nadanje je naše
pouzdano za vas, znajući da kao što ste zajedniĉari stradanja tako ste i utehe (2. Kor. 1,
57). Svojim reĉima apostol nam pokazuje da mi zajedno uĉestvujemo u stradanjima i u
utehama budući da smo jedno telo ijedan duh, kao što smo i pozvani u jednu nadu zvanja
našeg (Ef. 4, 4). Nemojmo padati duhom i nemojmo biti malodušni, već se rešimo da
ĉvrsto stojimo za delo Boţije svi zajedno kao dobri vojnici Hristovi, noseći svoje oruţje koje
nije telesno nego silno Bogom za rušenje utvrĊenja (2. Kor. 10, 4), naime razboritost,
hrabrost, zdravoumlje i pravdu. Njima ispunimo ono što je rekao Gospod: Akad vas
poteraju u jednom gradu, beţite u drugi (Mt. 10, 23). I odlazeći nemojmo se brinuti šta
ćemo jesti, ili šta ćemo piti, ili ĉime ćemo se odenuti (Mt. 6, 31). Jer, On sam je rekao:
Neću me ostaviti niti ću me prezreti (Nav. 1, 5). On će nam i tamo otvoriti vrata milosti i u
svemu biti naš Pomoćnik. Kako da se ne radujemo kad imamo takva obećanja? Kako da se
ne veselimo što smo uĉenici Gospodnji? Sliĉno su gonili i svete apostole, kojima je Gospod
govorio: Blaţeni ste kada vas sramote i progone i laţući govore protiv vas svakojake rĊave
reĉi, zbog mene. Radujte se i veselite se, Jer je velika nagrada vaša na nebesima, jer su
tako progonili proroke pre vas(Mt. 5, 11-12). Prema tome, sadašnjica je radosna i
uveseljavajuća s obzirom da nam pruţa neizrecivu radost, veĉni ţivot i beskrajno Carstvo.

2) Na put neznaboţaca ne idite, i u grad samarjanski ne ulazite (Mt. 10, 5). Mi
reĉeno treba da shvatimo u vezi sa jereticima. Prema tome, nemojmo ulaziti u njihove
crkve i u njihova staništa. Naprotiv, mi treba da [traţimo] sinove mira i blagoĉastivo seme,
te da se kod njih zaustavljamo i primamo hranu, kao i ranijih godina. Ĉuvajmo se od onih
koji se pretvaraju da drţe istinu i koji govore da su pravi rukovoditelji, premda nisu, već se
nalaze u zabludi, varajući i varajući se (2. Tim. 3, 13). Njihova je osuda pravedna (Rim. 3,
8). Ĉuvajmo nepokolebivu veru i neporoĉni ţivot, ne umanjujući i ne oštećujući ni jedno ni
drugo, već ostajući celoviti i savršeni.

3) Predmet predstojećeg ispovedništva jeste dogmat o Ovaploćenju Gospoda našeg
Isusa Hrista. Onaj ko ne ispoveda da se Gospod naš Isus Hristos moţe izobraziti ţivopisom
u stvari ne ispoveda da je bio vidljiv u telu. Jer, biti vidljiv u telu i biti predmet za ikonopis
jeste ista stvar. Potom, onaj ko se ne poklanja svetoj ikoni Gospodnjoj, ne poklanja se ni
samom Gospodu. Ono što je na ikoni izobraţeno jeste Prvoobraz i onaj ko gleda na ikonu
pred sobom vidi Prvoobraz. Govoreći da se poklanjaju Gospodu ikonoborci laţu. Na njih
mogu da se primene reĉi Pisma: Govore da znaju Boga, a delima ga se odriĉu (Tit. 1, 16).
Mi se, pak, poklanjamo Hristu i Njegovoj ikoni, Bogorodici i njenoj ikoni, svetima i njihovim
ikonama. Mi smo reĉeno kao apostolsko uĉenje primili od svetih otaca naših. Ja vam, ĉeda
i bratijo, predajem taj zalog vere kroz Duha Svetog koji ţivi u nama i vi ga saĉuvajte ceo i
nepovreĊen. Molite se za nas smirene da nam Gospod da reĉ kad otvorimo usta svoja (Ef.
6, 19) kako bismo sa smelošću rekli istinu i kako se ne bi posramila nada naša, već kako
bismo zajedno sa vama besprekorno dovršili podvig koji nam predstoji i dobili Carstvo
nebesko.

270.

258

1) On opet prekoreva razuzdanost poklada i uopšte svetovni ţivot, blagodareći
Bogu što je monahe izbavio od njega; 2) treba tugovati zbog svetovnjaka koji

ţive po duhu sveta, podraţavajući apostole, proroke i sve svete (4, 52)
1) Ja ĉesto ublaţavam vaš ţivot, što ne ĉinim laţući, već istinski, ţeleći da izrazim

ţaljenje zbog onih koji ţive svetski i da vas uĉinim revnosnijim. Vi i sami znate šta oni sada
ĉine: svetkovine i pijanstva, pesme i plesove i sve druge pronalaske lukavog u svetu. Po
pisanome, njihova je osuda pravedna (Rim. 3, 8). Naš ţivot, pak, nije takav. Mi danonoćno
hvalimo Gospoda po ustavu koji su nam predali naši sveti oci. Kod nas psalmopojanje sledi
za psalmopojanjem, ĉitanje za ĉitanjem, molitva za molitvom. Zatim, nama je u mislima
bdenje nad pomislima, a u srcu - pouĉavanje u boţanstvenim reĉima. Mi imamo
blagovremeno bezmeteţje, priliĉnu besedu, meĊusobno sluţenje. Kod nas je sve vagom i
merom uzakonjeno, premda se za praznik obiĉno predlaţe i izvesna uteha. Ĉuj šta Gospod
govori Judi: Što ĉiniš, ĉini brţe. A ovo ne razumede niko od onih što behu za trpezom zašto
mu reĉe. A neki mišljahu, budući da u Jude beše kesa, da mu Isus reĉe: Kupi što nam
treba za praznik; ili da dade štogod siromasima (Jn. 13, 27-29). Vidiš li da je kod njih i za
praznik postojala briga o siromasima? I mi smireni se, kako vidite, staramo da ispunimo
reĉeno. Neka je blagosloven Bog koji nas je udostojio da postanemo zajedniĉari takvog
ţivota. On nas na njega nije prizvao zbog dela pravednih koja mi uĉinismo, (jer ništa na
zemlji dobro ne uĉinismo), nego no svojoj milosti (Tit. 3, 5). Stoga svako od nas sa
skrušenim srcem svagda treba da govori: Šta sam ja, Gospode, i šta je dom oca moga, me
si me zavoleo (2. Car. 7, 18).

2) I naše delo je sliĉno. U svetu će se retko naći sliĉno. U njemu posle noći dolazi
dan sa brigama i poslovima ovoga sveta u samoobmanutosti bogatstvom i u drugim
brigama, pri ĉemu ĉovek nema vremena ni da uzdahne. I ljudi se ĉas dogovaraju
meĊusobno, ĉas se sa neprijatnošću sukobljavaju. Prorok kaţe: Kletva i laţ, i ubistvo, i
kraĊa, i preljuba razliše se no zemlji (Os. 4, 2). [Razlilo se] i mnogo toga drugog, što je
teško i navesti. Setivši se svega, blaţeni Zlatoust je rekao da će se teško i najmanji deo
sveta spasti. Eto strašne, ali istinite reĉi. Ĉovek koji ima dobra osećanja ne moţe a da se
ne ţalosti i tuguje zbog reĉenoga. Jer, zar mi nismo svi braća jedni drugima? Nismo li mi
svi iste krvi? Nismo li mi svi od jednog blata? Svako oseća ţalost ukoliko ugleda ţivotinju
kako se kliza po strmini u propast. Nije li utoliko ţalosnije videti pogibao braće i
jednovernih? Iz istog razloga je blaţeni apostol oplakivao neprijatelje Krsta Hristovog i sa
neprestanim bolom u srcu se molio za njih (rim. 9, 23). Prorok Jeremija je plakao zbog
Izrailja i svoj plaĉ je svestrano opisao u Pismu. I veliki Mojsije je vapijao Bogu: I sada,
ako im ostaviš greh njihov, ostavi. Ako li ga ne ostaviš, i mene izbriši iz knjige tvoje (Izl.
32, 32). I svi sveti su se, obuzeti sliĉnim sastradavanjem, molili za ljude koji su se nalazili u
sliĉnom stanju. Ukoliko hoćemo da idemo za njima, ni mi ne treba da se staramo za svoje,
nego svako i za ono što je drugih (Fil. 2, 4), moleći se za svet, ţaleći i bolujući srcem zbog
onih koji ţive razvratnim ţivotom, koji su obuzeti jeresima, koji su pomraĉeni
neznaboštvom. I ukratko, apostol nam zapoveda: Molim... da se ĉine moljenja, molitve,
prozbe, blagodarenja za sve ljude (1. Tim. 2, 1). Postupajući na taj naĉin mi ćemo najpre
sebi doneti korist, skrušavajući se i ĉisteći se od strasnih navika. Izbavivši se od njih, mi
ćemo dobiti veĉni ţivot u Hristu Isusu, Gospodu našem.

271.

259

1) Četrdesetnica je presekla buku i meteţ i svetovnjake prizvala na blagočastivi
poredak; 2) post obnavlja dušu i čini je Boţijim staništem; stoga ga treba

susretati s radošću i drţati ga; 3) posteći telesno, treba da postimo i duhovno
od strasti i pohota, koje neprijatelj predstavlja privlačnim po izgledu, iako su u

stvari bezobrazne i gorke; 4) uza sve, poštujmo isposnički i crkveni poredak,
kao uostalom i vancrkveni (4, 54)

1) Vreme ĉetrdesetnice u poreĊenju sa vremenom cele godine liĉi na neko tiho
pristanište u kome ljudi, stiĉući se, dobijaju duhovni mir. Jer, predstojeće vreme nije
spasonosno samo za monahe, već i za svetovnjake, za velike i za male, za naĉelnike i
potĉinjene, za careve i sveštenike, i za svaki rod i uzrast. Gradovi i sela se uspokojavaju od
šuma i meteţa, umesto ĉega se svagde oglašavaju psalmopojanje i slavoslovlja, molitve i
moljenja, kojima se umilostivljava naš blagi Bog i umiruje naš duh ukoliko mu iskrenog
srca i sa strahom i trepetom pripadamo i plaĉemo pred Njim, obećavajući da ćemo se
ubuduće popraviti i poboljšati. MeĊutim, neka se svetovnjacima obraćaju crkveni
predstojatelji. Ja, pak, koji sam postavljen za glavu vas najĉasnijih, svoju reĉ obraćam
vama i ukratko iznosim ono što priliĉi.

2) Post je obnova duše. Jer, apostol govori: Ukoliko se naš spoljašnji ĉovek i
raspada, utoliko se unutrašnji obnavlja iz dana u dan (2. Kor. 4, 16). I ukoliko se obnavlja,
on poprima i blagoobraznost po uzoru prvosazdane lepote. Ulepšavajući se, pak, on k sebi
ljubavno privlaĉi Onoga koji je rekao: Ja i Otac njemu ćemo doći iu njemu ćemo se
nastaniti (Jn. 14, 23). Post, dakle, svojim obiĉnim dejstvom ĉini da postajemo stanište
Boţije. Stoga treba da ga prihvatimo sa radošću, ne opterećujući se jednostavnošću i
oskudnošću hrane. Mi, naime, vidimo da je Gospod silan da nam dostavi raznovrsnu i
bogatu hranu, budući da je hlebom i vodom nahranio hiljade ljudi u pustinji. Osim toga,
nenaviknutost na takvu ishranu će, olakšana revnošću, prestati da bude neprijatna.

3) Uostalom, post se ne ograniĉava na oskudnost hrane, već zahteva uzdrţanje i od
svega rĊavog, po kazivanju svetih otaca naših. Uzdrţavajmo se od mrzovolje, nemarnosti,
lenjosti, zavisti, ljubomore, zle naravi, samougaĊanja. Uzdrţavajmo se i od telesne pohote,
s obzirom da mnogoobrazna zmija napada i na isposnika. Iz Pisma ĉujemo da je plod koji
me je umrtvio bio krasan na izgled i dobar za jelo. Obrati, meĊutim, paţnju da je on bio
nazvan krasan po izgledu, a ne po prirodi. Slast pohote [se moţe uporediti] sa ĉovekom
koji uzme nar prijatne spoljašnje crvene boje i koji se, potom, iznutra pokaţe kao truo.
Ona pritvorno obećava neĉuvenu slast, da bi se, po zadovoljenju, pokazala gorĉom od ţuĉi.
Ona probada dušu oštrije od maĉa koji je oštar sa obe strane. Sliĉno je postradao i naš
praroditelj Adam, koga je prevarila zmija. Dotakavši se zabranjene hrane, on je umesto
ţivota našao smrt. Sliĉno su postradali i svi koji su od tog vremena do danas na podoban
naĉin bili prelešćeni. Sam budući tama, [Ċavo] se pretvara u anĊela svetlosti. Na sliĉan
naĉin on ume da zlo preobraţava u dobro, gorko u slatko, ruţno u lepo, smrtonosno u
oţivljavajuće, ĉime svezlobni ne prestaje da uvek prelešćuje svet. Mi, pak, nemojmo
dozvoliti da nas prelešćuje sliĉnim mamcima. Nemojmo dozvoliti da postradamo kao ptice
koje, gladno se bacajući na vidljivu hranu, upadaju u zamke lovca. Naprotiv, rasuĊivanjem
skinimo varljive pokrovce sa zla, te ga pogledajmo golo kao što jeste, ĉime ćemo ga lako
izbeći.

4) Budimo bodri u psalmopojanju, usrdni u pesmama i paţljivi u ĉitanju.
Preklanjajmo kolena po meri koja je odreĊena za svaki ĉas i radimo svojim rukama stoga
što je rad dobar. Osim toga, onaj ko ne radi smatraće se nedostojnim okušanja hrane.

260

Nosimo bremena jedni drugih i naroĉito se postarajmo da meĊu sobom budemo blagi,
milostivi... krotki, poslušni, puni milosti i dobrih plodova (Ef. 4, 32; Jak. 3, 17). I mir Boţiji,
koji prevazilazi svaki um, saĉuvaće srca vaša i misli vaše u Hristu Isusu (Fil. 4, 7). Neka
biste se ovde udostojili da besprekorno doĉekate svetli dan Hristovog Vaskrsenja, a u
budućem veku, po vaskrsenju mrtvih, da dobijete Carstvo nebesko.

272.

1) Dom duše treba graditi sa većom ljubavlju negoli ţitejski; 2) graĎa za
duševni dom jesu vrline, tj. strah Boţiji i ostalo, naročito uzdrţanje; 3) svako

dnevno isposničko kušanje hrane je bolje negoli dvodnevno ili trodnevno
jedenje, po svedočenju boţanstvenih ukazanja i po primerima otaca (4, 55)

1) Ljudi koji ţive [svetovnim] ţivotom ne daju sebi mira ni danju ni noću kada
podiţu skupoceni dom, radeći, premišljajući i starajući se sve dok delo ne dovedu do
ţeljenog kraja. Njihovo staranje za delo je veliko, usled ĉega im je um ĉitav (na gradilištu):
oni ţive i zamišljaju kako da što bolje naprave tavanicu i krov, kako da pod ukrase raznim
mramorom i kako da pridaju odgovarajuću lepotu svemu ostalom kako bi sve predstavljalo
prijatni izgled za ljubitelje sliĉnih stvari. I onoga ko bi pokušao da ih odvrati od sliĉnih
briga, oni bi doĉekali sa velikom nelagodnošću, smatrajući da im ĉini veliku uvredu. Mi,
meĊutim, diţemo netruleţno, a ne truleţno stanište, koje se ne sastavlja od kamenja i
drveta, već od duhovnih darova. I zar ćemo se mi razlenjiti i biti iza njih u revnosti za takvo
delo? Zar takva nepravilnost ne bi bila preterana? Njihovo zdanje će, nakon prihvatanja
mnogo plotoljubivuh ljudi i posle promene mnogih gospodara, najzad biti napušteno,
zapušteno i srušeno. Naše, pak, prima Duha Svetog, po reĉi boţanstvenog apostola: Vi ste
hram Boţiji i... Duh Boţiji obitava u vama (1. Kop. 3, 16). I on će sa onima koji ga
poseduju, pošto budu uzeti odavde, ići zajedno i biće sa njima nerazdvojno u vekove.

2) Iz kakve se graĊe zida takvo zdanje? Iz vrlina koje se usvajaju. Uzmi najpre
strah Boţiji i poloţi ga kao temelj, s obzirom da je poĉetak mudrosti... strah Gospodnji (Ps.
110, 10). Potom [uzmi] razboritost, hrabrost, zdravoumlje i pravednost. Drţeći se
meĊusobno i savezom ljubavi sastavljeni i povezivani pomoću svih zglavaka (Ef. 4, 16), oni
rastu u hram sveti u Gospodu (Ef. 2, 21), kao što je pisano. Takav hram svagda zidajmo u
sebi, bratijo, i nemojmo prestati da ga ukrašavamo svakom lepotom vrlina kako bismo se
udostojili da u njemu obitava Sveti Duh, te kako bismo privlaĉnom lepotom ţivota na sebe
privukli oĉi anĊela i svetih. Jedna od vrlina jeste i uzdrţanje i nju mi sada upraţnjavamo
više od drugih. Stoga uznesimo Bogu slavu što smo jedno njegovo poprište već prešli.
Neka su naša lica i izmenila svoju spoljašnjost. Ta izmena je dobra, budući da sija
bledoćom uzdrţanja. Neka su se naša usta ispunila gorĉinom ţuĉi usled zakasnelog
uzimanja hrane. Ipak, naš duh se bogato nasladio, okrilivši se nadom. Prema tome,
radujmo se, izabravši bolje i oraspoloţivši se za njega.

3) Moţda će neko reći da se svakodnevnim uzimanjem hrane krnji savršenstvo
posta. Nikako. Jer, Gospod nam inaĉe ne bi naredio da svakodnevno ištemo nasušni hleb.
Ni proroka Iliju gavran ne bi svakodnevno hranio u pustinji. Ni [sveti] Pavle, koji se pre
boţanstvenog Antonija naselio u pustinji, ne bi svakodnevno odozgo primao hleb. Ni sam
sveti Antonije ne bi svakodnevno okušanje hrane pretpostavio postu [tj. neuzimanju
hrane] koji je duţi od jednog dana ili nedeljnom postu. I ja ću navesti razlog za reĉeno.
Trudeći se tokom celog dana, naše telo se umara i iznemogava, te ima potrebu za
odmorom i potkrepljenjem. Stoga je Sazdatelj ustrojio da se ono svakodnevno potkrepljuje

261

primanjem hrane kako bi opet bilo sposobno za dalji trud. Telo, pak, onih koji po dva, po
tri ili više dana ne uzimaju hranu postaje iscrpljeno i raslabljeno, usled ĉega više nisu u
stanju da prave poklone sa drugima, niti da glasno pevaju kao što priliĉi, niti da
ispunjavaju dela poslušanja. Prema tome, svakodnevno primanje hrane ne dozvoljava se
samo nemoćnima, već se ostavlja i savršenima, po otaĉkom pravilu koje nam je predato.
Neka bi se nama dalo zdravlje tela i krepost duha kako bismo posluţili Bogu ţivome i
istinitome u oĉekivanju poslednjeg dana u kome neka biste zasijali sa svima svetima kao
sunce i nasledili Carstvo nebesko.

273.

1) Nedelja posta je prošla; smirivši telo, mi smo duši pridali vrednost, kako bi
bila ugodna Ţeniku Hristu; 2) duša je nevesta Hristova: čuvajmo je čistom za

njenog Ţenika; 3) stoga treba pritešnjavati telo; 4) rečeno je teško, ali je
nagrada velika (4, 57)

1) Propostivši prvu sedmicu, mi jedni drugima izgledamo unekoliko drugaĉiji nego
što smo bili, s obzirom da smo oslabili i pobledeli. MeĊutim, apostol govori: Ako se naš
spoljašnji ĉovek i raspada, ipak se unutrašnji obnavlja iz dana u dan (2. Kor. 4, 16). Telo
koje se obilno hrani obiĉno se rascveta i ispuni. U duhovnom smislu takva postaje i duša
kroz uzdrţanje. Smirivši, naime, telo mi smo duši pridali krasotu. Ţeleći tu krasotu, sveti
David se molio: Gospode, voljom tvojom daj snagu lepoti mojoj (Ps. 29, 8). Blaţeni apostol
govori da nas je tom lepotom obruĉio Hristu: Jer revnujem za vas Boţijom revnošću, jer
vas obruĉih muţu jedinome, da devojku ĉistu privedem Hristu. Ali se bojim da kao što Evu
prevari zmija lukavstvom svojim, da se tako i misli vaše ne odvrate od prostodušnosti koja
je u Hristu (2. Kop. 11, 2-3). Vidiš li veliĉinu dara? Mi smo se udostojili da Hrista imamo za
Ţenika. Vidiš li kako se onaj ko nas je obruĉio boji za našu ĉvrstinu?

2) Prema tome, naša duša liĉi na obruĉenu devojku. Takva devojka se uzdrţava od
viĊanja sa muškarcima, na sve naĉine se starajući da ostane ĉista za vreme venĉanja. I
duša treba sasvim staranjem da se ĉuva ĉistom od pogubnih strasti greha do samog svog
ishoda. I ukoliko iz tela kao iz svoje devojaĉke odaje izaĊe lepa, sijajući dobrim delima,
ona će obradovati anĊele. Ukoliko, pak, bude oruţnjena gresima, ona će obradovati
demone na Hristovu ţalost, o ĉemu je uostalom ţalosno i misliti i govoriti.

3) Stoga mi pritešnjavamo svoje telo i prema njemu se strogo odnosimo, ĉime kao
uzdom zadrţavamo porive ploti kako ne bi svrgla upravitelja - um. Mi, uostalom, tako
[treba da postupamo] ne samo u vreme posta, već i ĉitavog ţivota. Jer, podviţniĉki ţivot
jeste obuzdavanje strasti, gospodarenje nad pomislima i neprestana borba sa nevidljivim
neprijateljima.

4) Telu svakako nije lako. Ipak, naša prolazna mala nevolja priprema nam
preizobilno i neizmerno veĉno bogatstvo slave, s obzirom da ne gledamo na ovo što se
vidi, nego na ono što se ne vidi (2. Kor. 4, 17-18). Prema tome, radi nevidljivih dobara, u
koja anĊeli ţele zaviriti (1. Pt. 1, 12), radi Ţenika Hrista, kome smo obruĉeni, ja vas
preklinjem i molim da saĉuvamo ĉistu dušu svoju od zlih dela i od neĉistih pomisli koje nas
oskrnavljuju, kao što je rekao Gospod. Nemojmo pomišljati ništa loše, s obzirom da se od
pomisli, kao od ognja, razgoreva pohota. Naprotiv, drţimo se daleko od strati. Pri samom
prilogu odbijajmo kušaĉa i dobrim delima obasjavajmo dušu. Sveusrdno se latimo
uzdrţanja koje nam predstoji kako bismo se ĉisti preselili odavde, sa neizrecivom radošću
ušli na nebesa i udostojili se naslaĊivanja veseljem braĉne nebeske Hristove odaje.

262

274.
1) Napali su ikonoborci, ali su izdrţali; on bodri, uveravajući da će Bog gotovost

da se sve pretrpi primiti kao samo delo; 2) [on govori] o postu: "Produţimo
srčano, premda ne po svojoj volji"; 3) potom pohvaljuje isposničke napore; 4)

[najzad] priziva da se svako delo vrši u svoje vreme (4, 61)
1) Juĉe je bila bura, a sada je tišina. Juĉe su bili talasi, a sada je spokojstvo. Neka
je blagosloven Bog koji je i iskušenje odagnao i nama dao krepost da ostanemo
nepokolebivi, ĉak i pri oĉekivanju onoga ĉime su nam pretili. Takvi su istinski Hrišćani?
Takvi su nelaţni monasi. Oni su uvek spremni da se prepuste nevoljama radi vrline i ništa
ne pretpostavljaju zapovesti Boţijoj. (Neprijatelji gonitelji) su došli i rekli šta su rekli.
Potom su otišli više postiĊeni svojim postupkom, negoli što su nas ispunili strahom. Vama
će, pak, Gospod dati punu nagradu stoga što ste izabrali da budete gonjeni za Njega.
Bogat milošću, On obiĉno venĉava onoga ko je izabrao dobro i za samu odluĉnu nameru.
Iskušenje još nije prošlo, već još uvek preti s obzirom da su se svagde razišle naredbe
upravitelja da niko ne ostane tuĊ jeretiĉkom mudrovanju. Stoga ĉujmo šta govori apostol:
Mudro se vladajte prema onima koji su izvan, koristeći vreme, Reĉ vaša da biva svagda u
blagodati, solju zaĉinjena, da znate kako treba svakome odgovoriti (Kol. 4, 56). On nas
pouĉava da se ne bacamo u iskušenja tek tako, niti da prećutkujemo Reĉ Boţiju. Gospod
govori: Ako li odstupi [pravednik], neće biti novolji duši mojoj (Jev. 10, 38). O tome je
dovoljno.
2) Post se već dovoljno pomerio napred i pobuĊuje nas dasa sve većim usrĊem
stremimo dalje po proizvoljenju, tj. ne sa ţalošću ili prinudno. Jer Bog ljubi dragovoljnog
isposnika (2. Kor. 9, 7). Uostalom, opšteţiteljni zakon ne dozvoljava da se svako ponaša
kako hoće. Opšta granica uzdrţanja za poslušne jeste odsecanje vlastite volje.
3) Post je dobar stoga što ukroćuje strasti i telo potĉinjava duhu. Suze su dobre
stoga što srce omivaju od grehova i stavljaju ga ĉistim pred Boga. Molitva je dobra stoga
što okriljuje um i ĉini ga sabesednikom Bogu. Ljubav je dobra stoga što svagde prezire
svoje na korist bliţnjeg. Revnost je dobra stoga što olakšava napore i duh ĉini mladim, dok
starca oraspoloţuje da dejstvuje sa mladićkom brzinom.
4) Budimo blagodušni i revnosni. U vreme psalmopojanja budimo usrdni, u vreme
rada budimo revnosni, u vreme ćutanja budimo razumni, u vreme razgovora budimo
umereni. Jednom reĉju, sve ĉinimo uredno i po ĉinu, kao što nam je zapoveĊeno,
uzdrţavajući se od svake smutnje i prepiranja. Poklone i obiĉna molitvoslovlja treba ĉiniti
prema silama, uz ĉuvanje telesnog zdravlja. Neka vas Bog mira dovede do carice dana, tj.
svetlog Vaskrsenja Hristovog, i neka vas udostoji Carstva nebeskog, koje nije jelo ni piće,
nego pravednost i mir i radost u Duhu Svetome (Rim. 14, 17). Njima neka nas obogati Bog
u Isusu Hristu, Gospodu našem.

275.
1) Mi ne treba da opštimo sa jereticima, čak i kad nas prisiljavaju; uz pomoć
Boţiju sve ćemo pretrpeti; 2) blaţeno je postati sudeonik Hristovih stradanja;

3) budimo odvaţni (4, 62)
1) Nalazeći se izvan manastira, mi smo se snašli prema mogućnostima i prema
okolnostima. Sada, pak, kada gonitelji ne nastavljaju gonjenje protiv Hrista, mi treba da

263

ĉujemo proroĉku reĉ: IzaĊite iz njihove sredine i odvojte se, govori Gospod (Is. 52, 11; 2.
Kor. 6, 17). Poneki rade drugaĉije. Oni će stoga sami za sebe dati odgovor Gospodu u dan
suda. Meni se ĉini da su oni koji idu zajedno sa njima u stvari ravnodušni u odnosu na
jeretike. Vidite li kako nas izbegavanje da idemo za njima odvaja od sveta i ujedno vodi ka
skorbi, ka teskobi, ka gladi, ka tamnici, ka smrti. Ali u svemu ovome pobeĊujemo kroz
Onoga koji nas je zavoleo (Rim. 8, 37). Videvši da nam je duša ţedna Njega, On nam daje
silu da radi Njega podnesemo stradanja, o ĉemu, pored drugih, svedoĉe i ĉetrdeset
muĉenika, ĉiji spomen sada vršimo. Mi ne moţemo reći da su oni imali drugaĉiju prirodu.
Oni su Boga zavoleli istinskim srcem, usled ĉega su u svoje nemoćno telo primili silu da
pobede nevidljivog neprijatelja i da izvrše podvig koji opevaju svi Hrišćani.

2) Zaista je blaţen onaj ko se udostojio da unekoliko postane zajedniĉar Hristovih
strasti: da bude gonjen kao što je On bio gonjen, da bude uhvaćen kao što je On bio
uhvaćen, da pretrpi biĉevanje kao što ga je On pretrpeo, da bude vreĊan kao što je On bio
vreĊan, da bude zakljuĉan u tamnicu kao što je On bio zakljuĉan. Shvati zbog ĉega je
napisano: Ako s Njim umresmo, s Njim ćemo i ţiveti; ako trpimo, s Njim ćemo i carovati;
ako li se odreknemo, i On će se nas odreći; ako li izneverimo, On ostaje veran, jer se ne
moţe samoga sebe odreći (2. Tim. 2, 11-13). Vidite li kakva su obećanja i kakve opomene?

3) Oraspoloţimo se i podvizavajmo se kako ne bismo posramili ono što smo već
pretrpeli blagodaću Hristovom: izgnanje, tamnicu, biĉevanje. I šta da kaţemo? Moţda
nismo svi sedeli u tamnici, ali opštenje ţivota jeste i opštenje stradanja. Jer, ako strada
jedan ud, s njim stradaju svi udovi; a ako li se jedan ud proslavlja, s njim se raduju svi
udovi (1. Kor. 12, 26). Budimo za svagda jedno telo, jedan duh, kao što smo i pozvani u
jednu nadu zvanja svoga (Ef. 4, 4), imajući Hrista za Glavu kako bismo ugodili Bogu u
dobili Carstvo nebesko.

276.
On saopštava pripovest kako su u Bugarskoj verni Hrišćani pre izabrali da
pretrpe smrt, negoli da za vreme svete četrdesetnice jedu meso, odakle

zaključuje da se ikonoborcima treba protiviti do smrti (4, 63)
U današnjoj pouci jednom pripovešću hoću da vas oraspoloţim na utehu. Evo o
ĉemu se radi. Oni koji dobro znaju govore da je u Bugarskoj izašla zla naredba od
tamošnjeg cara da Hrišćani i braća naša koji se nalaze u zarobljeništvu u vreme svete
ĉetrdesetnice jedu meso, te da one koji se povinuju ostave ţive, a one koji se ne pokore
ubijaju. I reĉ neĉastivog je dobila silu. Sabrao se narod sa ţenom i decom i nastao je plaĉ i
veliki vapaj. Sa jedne strane beše zaštita hrišćanskog zakona, a ca druge strah od telesne
smrti. I najzad je došla ţalosna vest: bili su pobeĊeni i preklonili se pred neĉastivom
naredbom. MeĊutim, ĉetrnaestorica su se odvojili i, stavši naspram njih, poĉeli da ih
ubeĊuju da ne ustupaju i da se ne pokore, tj. da se ne saglase da, nasuprot hrišćanskom
zakonu, jedu meso. Na njihove reĉi iz naroda su se ĉuli uzvici i ubeĊivanje da treba ustupiti
neophodnosti i potom pokajanjem zagladiti krivicu, izbegavajući da se tek tako predaju
smrti. MeĊutim, njih reĉeno nije ni malo ubedilo i umekšalo: oni su stojali na svome,
gledajući na Boga i na obećano blaţenstvo. Videvši nepokolebivu ĉvrstinu tih muţeva, Skit
je zamislio da preko jednog pokoleba i prekloni na svoju stranu i ostale. Ubivši jednog i
njegovu ţenu i decu razdavši Skitima, on se nadao da će druge pokolebati i savladati...
MeĊutim, oni su još više postali nepokolebivi, uzvikujući: "Hrišćani smo i drţimo se ĉasti

264

brata našeg, koji je umro". U tom ispovedništvu oni su svi bili prebijeni do smrti i skonĉali
u Gospodu.

Vidite li kako je i sada na snazi blagovest Carstva Boţijeg? Gospod govori: Koji ljubi
oca ili mater većma nego mene, nije mene dostojan... i koji ne uzme krst svoj i ne poĊe za
mnom, nije mene dostojan. I opet: I ne bojte se onih koji ubijaju telo, a dušu ne mogu
ubiti; nego se više bojte onoga koji moţe i dušu i telo pogubiti u paklu (Mt. 10, 37; 38;
28). Oni su poslušali jevanĊelske zapovesti, ostali poslušni Gospodu i ovenĉali se vencem
muĉeništva, podraţavajući svete Makaveje. Jedino, njihov broj beše dvostruk, s obzirom da
onih beše sedam, a njih ĉetrnaest. Jedni su postradali stoga što nisu hteli da jedu svinjsko
meso, a drugi stoga što za vreme posta nisu hteli da okuse nikakvo meso, tj. da prestupe
hrišćanski zakon. O, blaţenih li muţeva. O, blaţene li trgovine: za jedan trenutak vremena
steći veĉni pokoj.

Šta će na reĉeno odgovoriti oni koji opštenje sa jereticima ne smatraju odricanjem?
Tamo se desilo odricanje naroda zbog saglasnosti da jedu prosto meso u vreme posta.
Ovde se, pak, [utoliko pre radi o odricanju] budući da postoji opštenje u ţrtvi koja se
neĉastivo prinosi. Gde su oni koji govore da stradanje za Hristovu ikonu nije muĉeništvo?
Tamo su muĉeniĉki podvig primili zbog nesaglasnosti da naruše zakon Hristove Crkve.
Ovde se, pak, još svetliji muĉeniĉki podvig preduzima zbog nesaglasnosti da se odreknemo
samog Hrista u Njegovoj ikoni. MeĊutim, tako govore mraĉni ljudi pomraĉenog razuma
zbog svojih jeretiĉkih mudrovanja. Oni svojim padom pokušavaju i drugima da postave
prepreku u pravoverju i pravom hoĊenju. Mi, meĊutim, proslavimo blagog Boga našeg, koji
proslavlja one koji ga proslavljaju i koji i u ovom rodu javlja muĉenike. Mi treba da
pomišljamo da su ljudi bedni po izgledu, malouĉeni i uz ţenu i decu ipak sve ostavili iz
ljubavi prema Hristu. Utoliko pre mi koji nismo oţenjeni i koji smo ostavili svet treba da,
kad zaište vreme, budemo sliĉni svetim revniteljima vere i blagoĉašća.

MeĊutim, reĉeno treba da ostvarimo tek u svoje vreme, ukoliko Hristos zahteva. Za
sada ĉvrsto stojmo u muĉeništvu koje se neprestano vrši u savesti. Nemojmo prekloniti
kolena pred Vaalom i nemojmo ustupati i gubiti od pomisli. Gasimo raspaljene strele
lukavog suzama, molitvama, skrušenošću i odgovarajućim zlopaćenjem tela, kako bismo i
mi sa apostolom mogli reći: Svaki dan umirem, tako mi, braćo, vaše pohvale, koju imam u
Hristu Isusu Gospodu našem (1. Kop. 15, 31), i ujedno sa svetim Davidom: Jer tebe radi
usmrćuju nas sav dan, smatraju nas kao ovce za klanje (Ps. 43, 23). Neka bismo se sa
njima udostojili da postanemo i naslednici Carstva nebeskog.

277.

1) Evo Blagovesti; početak domostroja [Ovaploćenja] nas obavezuje da ga
duhovno praznujemo; 2) potom se moli i ţalosti zbog onih koji ga ne primaju i
ne koriste se njime; 3) on podraţava apostola Pavla i proroka Mojsija (4, 64)

1) Došle su Blagovesti, tj. poĉetak Gospodnjih praznika. Mi ne treba da ga
praznujemo jednostavno kao mnogi, već sa razumevanjem tajinstva koje se praznuje. O
kakvom se tajinstvu radi? Sin Boţiji postaje Sin Ĉoveĉiji i kao Posrednicu izabira Presvetu
Djevu. On se useljava u nju i ĉini je svojim hramom, postajući savršeni Ĉovek. Radi ĉega?
Napisano je: Da iskupi one koji su nod zakonom, da primimo usinovljenje (Gal. 4, 5), da
više ne bismo bili robovi, nego slobodnjaci, da više ne bismo bili strasni, već bestrasni, da
više ne bismo bili svetoljupci, nego bogoljupci, da više ne bismo hodili po ploti, nego po
duhu. Jer koji su no telu telesno misle, a koji su no Duhu duhovno. Jer je telesno

265

mudrovanje smrt, a duhovno mudrovanje ţivot i mir. Jer je telesno mudrovanje
neprijateljstvo Bogu pošto se ne pokorava zakonu Boţijem, niti pak moţe. A koji su no telu
ne mogu ugoditi Bogu (Rim. 8, 58). Ukratko reĉeno, takvo je znaĉenje tajinstva. Stoga mi
treba duhovno da praznujemo u njegovu ĉast i da se duhovno ponašamo dok traje, tj. da
smo u pravednosti i prepodobiju, u ljubavi, u krotosti, u miru, u dugotrpljenju, u blagosti, u
Duhu Svetom, kako se ne bismo pokazali besplodni i nedejstveni u odnosu na domostroj
Gospoda našeg.

2) Osim toga, mi treba da se molimo i skrušavamo zbog sveta. Zbog ĉega? Stoga
što je Sin Boţiji došao da spase svet, asvet ga je odbacio. Njega odbacuju plemena i
narodi, Njega odbacuju varvarski narodi, Njega odbacuju i oni koji prizivaju Njegovo sveto
ime neispravnošću svoje vere i rĊavošću svog ţivota. Šta On nije uĉinio od onoga što je
trebalo uĉiniti? Budući Bog, On je postao Ĉovek; smirio je sebe i bio poslušan do smrti, ĉak
krsne smrti; dao nam je da okusimo Telo Njegovo i da pijemo Krv Njegovu; udostojio nas
je da ga zovemo svojim Ocem, i Bratom, i Glavom, i Uĉiteljem, i Ţenikom, i Sanaslednikom.
Uĉinio je i mnogo drugog, što ne mora ni da pominjemo. Pa ipak ga odbacuju. Njega.
odbacuju i On trpi. I govori: Jer ne doĊoh da sudim svetu, nego da spasem svet (Jn. 12,
47). Šta bismo mogli reći? Istinski uĉenici ţale zbog odricanja sauĉenika, ĉime javljaju
svoju ljubav i prema Uĉitelju, i prema uĉenicima. Na isti naĉin i istinske sluge stradaju
srcem zbog nevernosti svoje braće.

3) Stoga veliki apostol nareĊuje da se ĉine moljenja, molitve, prozbe, blagodarenja
za sve ljude, za careve i za sve koji su na vlasti (1. Tim. 2, 1). On na drugom mestu govori
o samom sebi: Istinu govorim u Hristu, ne laţem, to mi svedoĉi savest moja Duhom
Svetim, da mi je vrlo ţao i srce me moje boli bez prestanka; jer bih ţeleo da ja sam budem
odluĉen od Hrista za braću svoju, srodnike moje no telu (Rim. 9, 13). Vidiš li silu ljubavi?
Vidiš li visinu ĉovekoljublja? Sliĉno i Mojsije govori Bogu: Ako im ostaviš greh njihov,
ostavi. Ako li ga ne ostaviš, i mene izbriši iz knjige tvoje, u koju si me zapisao (Izl. 32, 32).
I mi kao istinski, ane kao laţni uĉenici ne treba da se staramo samo za sebe, nego iza
bratiju, i za ceo svet, ţalosteći se i moleći se. Na taj naĉin ĉineći ono što je Bogu ugodno,
mi ćemo postati naslednici veĉnog ţivota.

278.
1) Na dan Blagovesti on pohvaljuje devstvenost; 2) pomenuvši da je neprijatelj

napada, on ubeĎuje da je snaţno čuvamo (4, 65)
1) Na dan Blagovesti ću pokušati da vam nešto ukratko kaţem o znaĉaju zaveta
devstvenosti koji smo primili na sebe. Kome je arhanĊeo Gavrilo rekao: Raduj se,
blagodatna! Gospod je s tobom (Lk. 1, 28). Zar ne - Presvetoj Djevi? I od koga se
ovaplotio i oĉoveĉio sam Bog Slovo? Zar ne - od blaţene Djeve? Prema tome, ta
devstvenost je proizrasla Ţivot svih. Ta devstvenost je carica vrlina. Ta devstvenost je
nevesta i nevesto voditeljka Hristova. Ako hoćete, ĉujmo šta govori blaţeni apostol Pavle:
Ko je neoţenjen brine se za Gospodnje, kako će ugoditi Gospodu; a koje oţenjen brine se
za ovosvetsko, kako će ugoditi ţeni. Razlikuje se i ţena od devojke. Koja je neudata brine
se za Gospodnje, kako će ugoditi Gospodu, da bude sveta i telom i duhom; a koja je udata
brine se za ovosvetsko, kako će ugoditi muţu (1. Kop. 7, 32-34). Vidite li znaĉenje reĉi? U
braku ne postoji vreme da se brine o ugaĊanju Gospodu, već samo svetu. Stoga se
devstvenosti daje dobri udeo. I u Carstvu nebeskom će se devstvenosti dati prvenstvo. U

266

Otkrivenju svetog Jovana Bogoslova je napisano: Ovo su oni koji se ne oskvrniše sa
ţenama, jer su devstvenici; ovo su oni koji idu za Jagnjetom kuda god poĊe (Otk. 14, 4).

2) Eto kakvog se preimućstva udostojavaju oni koji su izabrali devstvenost. Oni idu
za Hristom i raduju se sa Njim. Nemojmo, meĊutim, zaboraviti da se upropastitelj našeg
ţivota, tj. Ċavo silno napreţe da visoko i natprirodno delo sruši ponajviše strašću koja mu
je suprotna. I ko će izbrojati one koje je od veka uspeo da sruši? Šta moţe biti ţalosnije od
toga? Mi, pak, ĉuvajmo dušu svoju kao zenicu oka ĉistom za Ţenika Hrista, ne predajući
poverenu nam skrivnicu devstvenosti. Nemojmo dozvoliti da postradamo kao što stradaju
ribe koje, budući prevarene mamcem, gutaju udicu i nalaze smrt. Jer, telesna slast jeste
udica koja ne hrani, već uništava, koja ne oţivljuje, već usmrćuje. Neka se silom Boţijom
izbavimo od nje i ubuduće ostanemo ĉisti i nesablaţnjeni sve dok ima daha u našim
nozdrvama kako bismo se kao pobednici preselili odavde i dobiliCarstvo nebesko u Hristu
Isusu, Gospodu našem.

279.

1) Pasha je ţeljeni praznik; no duhovna Pasha, tj. očišćenje od grehova i strasti
još je poţeljnija; 2) i onaj ko nema drugo i ne moţe praznovati Pashu; 3) vi,

pak, niste takvi; kod nas postoji dobar poredak koji vodi Bogu; 4) revnujmo za
duhovnu Pashu kako bismo je se i u budućem veku udostojili (4, 67)

1) Već prešavši polovinu posta uz pomoć Boţiju, mi vidimo kako se pribliţava
Pasha. Zbog ĉega mi, pak, napregnuto ţelimo da dostignemo Pashu koja dolazi i odlazi? He
ĉinimo limi isto već mnogo godina? Proći će i sadašnja Pasha. Jer, u ovom veku ništa ne
stoji nepokretno, već dani prolaze kao senka (Jov 7, 9) i ţivot naš trĉi brţe od trkaĉa (Jov
9, 25), sve dok ne dostigne svoju granicu. Šta, zar ćeš reći da Pasha nije poţeljna?
Naravno da je poţeljna, ĉak veoma. Kako da ne. Postoji, meĊutim, Pasha koja se vrši
svakodnevno. Koja? Oĉišćenje grehova, skrušenost srca, suze umilenja, ĉistota savesti,
umrtvljenje udova koji su na zemlji, tj. bluda, neĉistote, strasti, zle pohote i svakog greha
koji se vrši delom. Onaj ko se udostoji da bude u sliĉnom dobrom nastrojenju Gospodnju
Pashu, tj. mnogoţeljeni praznik vrši svaki dan, a ne jednom godišnje.

2) Kako će, pak, praznovati Pashu onaj ko nema reĉeno, već je obuzet strastima?
Kako moţe da praznuje onaj kome je stomak bog, ili koga raspaljuje pohota tela, ili koga
grize zavist, ili ko je pogruţen u srebroljublje, ili ko je zarobljen taštinom, ili ko je obuzet
drugim strastima? Zar će neko za onoga koji izgara od vrućice reći da spokojno poĉiva? I
da li će neko reći da onaj ko je pretrpeo brodolom ima uspešnu plovidbu? Nikako. Onaj ko
se nalazi u tami ne stoji u svetlosti. Ni onaj ko prebiva u grehovnim delima ne moţe da
praznuje Pashu.

3) Ali što se vas tiĉe, ljubljeni, iako ovako govorimo, ubeĊeni smo da stvari stoje
bolje i da vode spasenju (Jev. 6, 9). Jer, naš ţivot upravo jeste pripremanje za praznik. Šta
mi, naime, ĉinimo? Kod nas je psalmopojanje za psalmopojanjem, ĉitanje za ĉitanjem,
pouĉavanje za pouĉavanjem, molitva za molitvom. Oni sukao neki krug koji nas vodi Bogu i
sjedinjuje sa Njim. Dobrog li naĉina ţivota. Blaţenog li i triblaţenog ţivota.

4) Prema tome, ustremimo se da svakodnevno praznujemo ukazanu poţeljnu
Pashu prema silama, tj. umrtvljenje strasti i vaskrsenje vrlina, podraţavajući Gospoda: Jer
On postrada za nas, ostavljajući nam primer da idemo Njegovim stopama (1. Pt. 2, 21). Ja
ne govorim [sa namerom] da postanem sudija drugih budući da će svaki svoje breme
nositi (Gal. 6, 5), već da bismo, osećajući blagodat koju nam je Bog dao, zahvalili

267

Darodavcu i proslavili Dobroĉinitelja. Jer, On ne samo da ovde daje sve neophodno, veći
onima koji mu usrdno sluţe do kraja dariva sva obećana dobra, veĉnu nebesku Pashu.
Neka bismo nju svi dobili blagodaću i ĉovekoljubljem Gospoda našeg Isusa Hrista.

280.
Blaţeno je sastradavati Hristu; podstičimo se i pripremimo se na stradanja

(4, 70)
Ĉetrdesetnica je već pri kraju. Kao njena kruna pribliţava se spomen na ţivotvorne
strasti Hristove, iz kojih mi moţemo da pocrpemo veliku utehu za sebe. Jer, kad je Gospod
i Bog naš bio uhvaćen zbog naših grehova, hoće li biti veliko ukoliko i mi, nepotrebne
sluge, budemo uhvaćeni zbog Njega? Kad je On bio svezan, odveden i zakljuĉan u
tamnicu, da li će biti ĉudno ukoliko mi sliĉno postradamo za Gospoda i Vladiku? Mi treba
sve da pretrpimo, ĉak i ako nas podvrgnu biĉevanju. Pretrpimo ĉak i ako treba da
podnesemo šamare. Podnesimo ĉak i pljuvanje. Najzad, ako treba i da umremo, predajmo
sebe na uvek blaţenu smrt.
Blago onome ko se u bilo ĉemu od navedenog pokazao kao zajedniĉar Hristovih
strasti. Eto blaţenstva. Eto besmrtnosti. Zar ne ĉujemo šta govori apostol: Ubuduće da mi
niko ne stvara teškoće, jer ja rane Gospoda Isusa na telu svome nosim (Gal. 6, 17). On
kao da [kaţe]: "Neka me niko ne prezire jer ja na telu svome nosim ukrase Svecara
Hrista". Sliĉan je bio sveti Ignjatije, koji se nazvao Bogonoscem s obzirom da je na sebi
nosio Hristova stradanja. Sliĉan je bio i sveti Evstratije, koji je za vreme svojih stradanja
uzviknuo: "Sada sam poznao da u meni ţivi Hristos".
O, blaţenih li uzvika. O, triblaţenih li duša. Jer, ĉiji spomen mi vršimo? U ĉiji
spomen podiţemo sveštene hramove? Ĉijim moštima se poklanjamo? Muĉeniĉkim,
ispovedniĉkim, prepodobnim. Oni su ovde od Gospoda dobili veliku slavu. Kakvo će tek
proslavljenje dobiti u budućem veku? Ono se ne moţe zamisliti i izraziti. Eto dobre
trgovine. Eto blaţene zamene: malim trudom i podvigom steći veĉna i beskrajna dobra.
Podraţavajmo ih i mi. Pomešajmo svoju krv sa najsvetijom Krvlju Gospodnjom. Jer,
i sada je tako nešto moguće, s obzirom da se priroda nije izmenila i budući da se nije
izmenio Onaj koji je rekao: Ja sam Gospod Bog vaš i ne menjam se (Mal. 3, 6). On sve
podjednako voli, za sve je umro, svima predstoji kao neiscrpna sladost i ţeli da se svi
spasu, što za Njega predstavlja bogatstvo. Jer, apostol govori: On je bogat za sve koji ga
prizivaju (Rim. 10, 12).
Prema tome, prizovimo ga i u sadašnjim okolnostima i daće silu i krepost dušama
našim. Zagrlimo ga i On će uništiti naše vidljive i nevidljive neprijatelje. Saĉekajmo ga i On
će nas ovenĉati u dan vaskrsenja mrtvih, u dan javljanja Njegove slave. Neka bismo se
tada udostojili da bez osude predstanemo Njegovom prestolu i da damo dobar odgovor.

281.
1) Razmotrivši stradanja Gospodnja pobudimo se na sastradavanje; 2) vi ste

već sastradavali, ali i ubuduće istrajte u sastradavanju i u svim drugim
vrlinama; 3) podstičimo se nadom da ćemo se sa Njim i proslaviti; kakva će
samo tada biti radost sastradalnicima i kakva tuga onima koji su se izmakli; 4)
pomišljajući o rečenome, čuvajmo se u čistoti i napredujmo u svemu dobrom

(4, 72)

268

1) Današnji dan (Velika Sreda) jeste svet i poštovan budući da u njemu Gospod
poĉinje da prima krsna stradanja za nas, po reĉi Davida koji je rekao: Zašto se uzbuniše
narodi i plemena smisliše zaludne stvari? Sabraše se carevi zemaljski, i knezovi se okupiše
zajedno na Gospoda i na Pomazanika Njegovog (Ps. 2, 12). Oni su se sabrali, sastavivši
zao savet protiv svoga Vladike, na kome se lukavi Juda odriĉe od svog Uĉitelja i prodaje
ga. Potom je sledio izdajniĉki poljubac, vezivanje i odvoĊenje Gospoda svih od strane
neprijatelja na sud. Pošto je stao pred njega, Sudiju svih pitaju? I pošto je odgovorio (o,
strašnog li sluha), Njega sluga udara po obrazu, što On dugotrpeljivo podnosi i govori: Ako
zlo rekoh, dokaţi daje zlo; ako li dobro, zašto me biješ (Jn. 18, 23). Potom ga klevetaju i
osuĊuju, zatim prima izrugivanja, podsmehe, izigravanja, udarce, šamare, udare trskom po
glavi, biĉevanje, prikivanje na Krst. Popevši se na njega, On se moli za svoje ubice: Oĉe,
oprosti im, jer ne znaju šta ĉine (Lk. 23, 34). Najzad ga poje sa ţuĉi i sirćetom i - Besmrtni
umire, predavši duh svoj Bogu i Ocu. I mrtvome mu probadaju rebra. Takva su ukratko
stradanja Gospodnja. I onaj ko razborito sluša jevanĊelska kazivanja o njima više se neće
ni gneviti, ni ogorĉavati, ni besneti, ni gorditi, ni nadimati nad bratom, ni zavideti, ni
predavati slavoljublju, već će se na svaki naĉin starati da bude smiren, da se skrušava, da
se smatra zemljom i pepelom, da ţeli uĉestvovanje u Hristovim strastima, da bude
saobrazan Njegovoj smrti kako bi imao udela i u slavi Njegovog Vaskrsenja.

2) I vi budite smeli, reći ću vam. Jer, vi ste već uzeli udela u Vladiĉinim strastima.
Pogledajte gde ste. Niste li radi Njegovih reĉi i radi svedoĉenja o Njemu u izgnanstvu i
progonstvu? Niste li i ranije trpeli zakljuĉavanje u tamnicu? Niste li prolili krv usred uvreda i
izrugivanja? Nisu li neki od bratije naše hrabro skonĉali usred stradanja? Eto u ĉemu je
naša pohvala u Gospodu. Eto kakav je dar naš. MeĊutim, pošto naša ĉvrstina nije
pouzdana usled naše izmenjivosti i usled nemogućnosti da zasigurno tvrdimo šta će roditi
sledeći dan, ja vas molim da u Gospodu stojite nepokolebivo i neizmenjivo, jednodušno i
jednomisleno se sapodvizavajući za jevanĊelsku veru, ni u ĉemu da se ne plašeći
protivnika (Fil. 1, 28), nikako ni u ĉemu ne dajući spoticanje (2. Kor. 6, 3), nego se u
svemu pokazujući kao sluge Boţije (2. Kor. 6, 4), tj. u poslušanju, u smirenoumlju, u
krotosti, u velikodušnosti. Jer vam je trpljenje potrebno, da pošto izvršite volju Boţiju
primite ono što je obećano. Jer još malo, vrlo malo, pa će doći Onaj koji treba da doĊe i
neće odocniti (Jev. 10, 3637).

3) Ukoliko će doći i neće zakasniti, zašto bismo malaksavali zbog nevolja (Ef. 3, 13)
i zašto pre ne bismo bili gotovi da za Gospoda umiremo svaki dan? Jer, napisano je: Ako s
Njim umresmo, s Njim ćemo i ţiveti; ako trpimo, s Njim ćemo i carovati;ako li se
odreknemo, i On će se nas odreći; ako li izneverimo, On ostaje veran, jer se ne moţe
samoga sebe odreći (2. Tim. 2, 11-13). Kakvu će samo radost imati sveti kada ugledaju
Gospoda koji silazi sa nebesa sa anĊelima sile svoje, prizivajući ih ka neizrecivoj radosti,
ovenĉavajući ih i nameravajući da sa njima ţivi u vekove. I kakvu će, opet, imati ţalost oni
koji nisu poverovali u JevanĊelje i koji su prestupali Njegove zapovesti, tj. oni koji će, po
napisanome, biti osuĊeni na veĉnu pogibao od lica Gospodnjega i od slave sile Njegove
kada doĊe u onaj Dan da se proslavi u svetima svojim i pokaţe se divan u svima
verujućima (2. Sol. 1, 9-10).

4) Sagledavajući i razmišljajući o reĉenom, oĉistimo sebe od svake neĉistote tela i
duha, tvoreći svetinju u strahu Boţijem (2. Kor. 7, 1), stremeći ka boljem i hitajući ka
savršenstvu. Mrzeći zlo drţimo se dobra. U bratoljublju budimo jedni prema drugima neţni;
ĉašću ĉinimo jedni druge većim od sebe. U revnosti ne budimo leni; budimo duhom
vatreni; Gospodu sluţimo. Budimo u nadi radosni, u nevolji trpeljivi, u molitvi postojani

269

(Rim. 12, 9-12). Prebivajući u takvoj neporoĉnosti iskreno mi ćemo nastupajuću Pashu
otpraznovati na dostojan naĉin i udostojiti se da veĉno okušamo nebeska dobra.

282.
1) Predivno je što takav Gospod strada; 2) sva tvar se uţasnula; zar ćemo mi
ostati bez učešća; 3) za toliku ljubav uzvratimo ljubavlju i spremnošću da sve

pretrpimo i u poretku našeg ţivota i u progonima (4, 73)
1) Sećanje na stradanja Gospoda našeg Isusa Hrista dušu uvek privodi u
skrušenost i umilenje, naroĉito u ove dane (Veliki Petak), u koje su se i izvršila. Koja
stradanja? Ubilaĉki savet protiv Gospoda, Njegovo hvatanje od strane Judejaca, voĊenje
na smrt, stajanje pred Pilatovim sudom, suĊenje, raspitivanje, šamari, pljuvanje, vreĊanje,
ismejavanje, podizanje na Krst, prikivanje ruku i nogu, okušanje ţuĉi, probadanje rebara i
sve ostalo što se desilo i što svet ne moţe da smesti, niti ĉoveĉiji (pa ni anĊelski) jezik da
izrazi. Predstavimo sebi o kako velikom i neobjašnjivom tajinstvu se radi. Gospoda, koji
otkriveno vidi savete srca i koji zna svaku ljudsku pomisao, vode na savet koji ga osuĊuje
na smrt. Onaj koji drţi sve moćnom reĉju svojom (Jev. 1, 3), predaje se u ruke ljudi
grešnika. Onaj koji vezuje vodu u oblacima i blagovremeno orošuje zemlju, vodi se vezan.
Onoga koji je nebo izmerio pedljom i zemlju šakom i koji je gore postavio na vagu (Is. 40,
12), sluga udara rukom. Onaj ko je zemlju ukrasio raznovrsnim cvećem, venĉava se na
posramljenje vencem od trnja. Onaj ko je posred raja nasadio drvo ţivota, prikiva se na
drvetu radi ismevanja. O, kako strašnog i natprirodnog prizora.
2) Sunce je to videlo i smrklo se, video je mesec i potamneo, osetila je zemlja i
zatresla se, osetilo je kamenje i raspalo se. Sva tvar se zgrozila pri vreĊanju Gospoda.
Bezdušni i neosetljivi sastojci su od tih prizora i od straha Boţijeg izašli iz svog poretka,
postavši kao oduševljeni i osećajni. Zar mi koji smo udostojeni slovesnosti i za koje je umro
Hristos u ove dane nećemo da se skrušimo i zaplaĉemo? I zar ne bismo bili beslovesniji od
beslovesnih, i neosetljiviji od kamenja? Ne bilo. Naprotiv, dospevši u bogodoliĉno
istupljenje i izmenivši se dobrom promenom, prolijmo suze, predajmo strasti na zaklanje,
podnošenjem uvreda uzvratimo za uvrede nanete Gospodu, pretrpimo rane zbog Njegovih
rana delimiĉno na delu poslušanja, a delimiĉno u predstojećem ispovedništvu.
3) Zar ne vidimo koliko je u svemu tome pobuda na boţanstvenu ljubav? Ko je
podneo zakljuĉavanje u tamnicu? Ko se predao na zaklanje radi ljubljenoga? Sveblagi Bog
je radi nas osuĊenih podneo bezbrojna stradanja. Stoga je blaţeni apostol, pomišljajući o
reĉenome i nalazeći se u silnom osećanju ljubavi prema Bogu, sa pravom rekao: Jer sam
uveren da nas ni smrt, ni ţivot, ni anĊeli, ni poglavarstva, ni sile, ni sadašnjost, ni
budućnost, ni visina, ni dubina, niti ikakva druga tvar neće moći odvojiti od ljubavi Boţije,
koja je u Hristu Isusu Gospodu našem (Rim. 8, 38-39). Jer Bog tako zavole svet daje Sina
svoga Jedinorodnoga dao, da svaki koji veruje u njega ne pogine, nego da ima ţivot veĉni
(Jn. 3, 16). Nemajući ništa dostojno od dela svojih da uzvrate na takvu ljubav, sveti su
sami sebe, tj. tela svoja i krv svoju prineli u naporima podviţništva i u zlopaćenjima, pojući
sa blaţenim Davidom: Šta ću uzvratiti Gospodu za sve što mi je dao (Ps. 115, 3). Sliĉnim
glasom i mi svagda vapijmo Gospodu, nenasitim raspoloţenjem duše mu sluţeći
neprestano i sve više stremeći ka boljem kako bismo sa svima svetima bili naslednici
veĉnih dobara.

283.
270

1) Radujem se zbog vaših uspeha u dobru; 2) nemojte se, meĎutim,
zaustavljati, već se pruţajte dalje, podraţavajući svete i podstičući se

obećanjima (4, 81)
1) Ja sa vama vodim razgovor po ţelji, a ne po prinudi, premda je i neophodno da
sa vama besedim. Ja revnujem za vas Boţijom revnošću (2. Kor. 11, 2), premda i jesam
grešan. I ja se zbog vašeg napretka radujem velikom radošću. Ukoliko vas ĉesto i
oskorbim, kao nedavno, [namera] mi je da poznate ljubav koju prema vama imam izobilno
(s obzirom da onaj ko voli marljivo vaspitava i nije nemaran prema kaţnjavanju: Jer koji je
to sin koga otac ne kara - Jev. 12, 7) i da budete savršeni i potpuni bez ikakvog
nedostatka (Jak. 1, 4). I ispovedam da ste poslušni i pokorni i da strogo ispunjavate otaĉke
zapovesti kao moţda niko u ovom rodu od onih koji se nalaze u poslušništvu. I govorim
bez laţi jer je sve istina. I ko je u toj meri jednodušan sa ocem i ko toliko sledi igumana u
svemu što je saglasno sa zapovestima Gospodnjim kao vi, koji ste iskusni i u jednom i u
drugom? Kao dokaz neka posluţe gonjenja, izgnanja, tamnice, zlopaćenje, suprotstavljanje
do krvi u podvigu protiv greha (Jev. 12, 4). I reĉeno nije vaše, već je dar Boţiji, od koga
neka vam bude i pohvala. Neka drugi imaju novac, imanja, manastire i drugu
opskrbljenost. Meni jeza dobru slavu dovoljno da imam vas i da se vama ukrašavam. Jer,
vi ste moja radost i venac slave, ţivot i svako dobro.
2) Jedino vas molim da ne odstupate od vašeg dobrog proizvoljenja, da ne polaţete
granicu dobru i ushoĊenju po stupnjevima savršenstva. Oni koji se pašte oko sticanja
veštastvenih imanja ne nalaze sitost u uveliĉavanju bogatstva. Ni vi u duhovnom
usavršavanju nemojte prestajati da se prostirete napred do poslednjeg svog izdisaja. Jer
mislim da stradanja sadašnjeg vremena nisu ništa prema slavi koja će nam se otkriti (Rim.
8, 18). Zar u ţitijama svetih ne vidite sa kakvim su oni trudom i znojem prohodili svoj
ţivot? Zar ne vidite sa kakvim su prolivanjem krvi i sa kakvim stradanjem sveti muĉenici
završili svoj ţivot? Zbog ĉega? Da bi stekli Hrista. Jer je ovo što se vidi privremeno, a ono
što se ne vidi, veĉno (2. Kor. 4, 18). Zar sunce nije dobro? I ono će, meĊutim, najzad
potamneti. I mesec nije li dobar? No, i on će prestati da daje svetlost. I zar zvezde nisu
dobre? Ipak, i one će pasti. Zar nebo nije dobro? Ipak, i ono će ostareti kao odeća. I sve
će se izmeniti: biće novo nebo i nova zemlja, kao što ne pisano. I zapoĉeće neizrecivo
blaţeni ţivot u Hristu i sa Hristom. Takva su naša obećanja. I takvim napominjanjem
pomaţimo sami sebi u pobeĊivanju ĉulnog natĉulnim. Boţanstvenom ljubavlju podavljujmo
telesnu ljubav, po uĉenju apostola: Traţite ono što je gore gde Hristos sedi s desne strane
Boga. Mislite o onome što je gore, a ne što je na zemlji (Kol. 3, 12). Nemojte se valjati u
glibu pohote, niti se davite u blatu strasti, ĉiji je kraj pogibao. . . MeĊutim, naše ţivljenje je
na nebesima, otkuda oĉekujemo i Spasitelja Gospoda Isusa Hrista (Fil. 3, 19-20).

284.
1) Dobivši ranu ja sam pribegao lečenju i eto - razgovaram sa vama, odakle

izvlačim pouku da čim neko dobije grehovnu ranu odmah treba da ţuri ka
lekarstvu pokajanja; 2) nemojte kasniti, jer smrt moţe da doĎe; izaći, pak, na
sud bez očišćenja zaista je strašno; 3) pazi na sebe i ne slušaj neprijatelja koji

te uči da odlaţeš [pokajanje] (4, 82)
1) Oţalostila vas je rana na mojoj nozi. I pravo je. Jer, vi mi saosećate i u radosti i
u tuzi, kao bratoljubivi i oceljubivi. Otuda ću ja uzeti predmet za svoju pouku. Na koji
naĉin? Kada sam zbog svojih grehova dobio ranu, bilo je neophodno brzo lekarstvo i

271

odgovarajući pokoj, usled ĉega tokom tri dana nisam mogao da opštim sa vama. I pošto je
po milosti Boţijoj bolest izleĉena, ja sam opet sa vama. I eto, govorim sa vama. Sliĉno je i
sa duševnim ranama. Neko je, recimo, dobio ranu u srcu od viĊenja ili slušanja. Ili se
poveo za demonskom pomisli i raspalio se zlom pohotom, gnevom, jarošću, mrţnjom,
zavišću, protivreĉenjem, neposlušnošću ili nekom drugom pogubnom strašću. On treba
odmah da pristupi leĉenju, tj. pokajanju, skrušenosti, plaĉu, uzdisanju i srdaĉnom bolu,
kao i drugim lekovima preumljenja. I izleĉivši se, on opet treba da doĊe do prethodnog
dobrog poretka. U suprotnom će se na greh nadovezivati greh, i rana na ranu, i strast će
postati neizleĉiva, usled ĉega ćemo se razboleti grehom na smrt.

2) Neka meĊu vama, bratijo moja, ne bude tako. Ponajpre, vi treba da pazite na
sebe, tj. da ne grešite. Jer, ima li šta slaĊe i blaţenije od ĉiste duše i uma koji nije ranjen
strastima? Ukoliko se desi da pogrešimo usled sklonosti [na greh] naše prirode, mi treba
odmah da se ispravimo, ne ostavljajući ni jedan ĉas u sebi nešto neisceljeno. Jer, smrt je
lopov i ne znamo u koji će ĉas doći: da li u ponoć ili u zoru. A izaći iz tela i stati pred sud
Hristov nepripremljen jeste vrlo opasno i krajnje strašno. Jer, apostol govori: Jer je reĉ
Boţija ţiva i delotvorna, oštrija od svakog dvosekloga maĉa, i prodire sve do razdiobe duše
i duha, zglobova i srţi, i sudi namere i pomisli srca, I nema tvari sakrivene pred njim, nego
je sve obnaţeno i otkriveno pred oĉima Onoga kome ćemo odgovarati (Jev. 4, 12-13). I
ako se pravednik jedva spasava, bezboţnik i grešnik gde će se javiti (1. Pt. 4, 18). Danila
proroka je uhvatio uţas i istupljenje kada je u viĊenju ugledao sud Boţiji. Šta ćemo tek
doţiveti mi kada u stvarnosti doĊemo na taj sud? [On] govori: Ognjena reka je tekla
ishodeći pred Njim. Hiljade hiljada mu sluţahu i desetine hiljada mu predstojahu. Sud
zasede i knjige se otvoriše (Dan. 7, 10). Ko će opstati i ko će saĉuvati smelost kada se
reĉeno desi? Niko osim onog ko ima pravu veru i dobra dela, osim onog ko je stekao
hrabrost, pravednost i zdravoumlje, osim sina posdušanja i osim savršenog u
potĉinjavanju.

3) Stoga treba da pazimo na sebe sa svakom opreznošću i da svaki ĉas sa strahom
oĉekujemo ishod. I neće se sakriti naš neprijatelj ĉovekoubica, koji nas potkrada i koji nas
svagda nagovara da sadašnje vreme provodimo u neradu i nemaru, te da postupanje po
zapovestima odloţimo za budućnost. Mi ga, pak, svagda odbijajmo i udaljujmo silom
Boţijom. Ja smireni se sada i obraćam vama sa reĉju kako biste se, ĉuvši pet reĉi iz usta
mojih, utešili zajedno sa mnom napominjanjem koje vam predlaţem. Jer, napominjanje je
dobro stoga što uvek obnavlja dušu. Podraţavajući naše oce, ja znam i uveren sam da
ćemo napredovati u graĊenju svog spasenja, da ćemo umilostiviti Boga i udostojiti se da
dobijemo Njegovo Carstvo.

285.

1) On poziva na blagodarenje Bogu što ih i u tuĎoj zemlji štedro dariva svakim
opskrbljenjem; 2) da se, pak, ne bi lišili milosti, on ih ubeĎuje da revnosno
ugaĎaju Bogu u veri i u uzdanju (4, 83)

1) Mi treba da blagodarimo Bogu za dobroĉinstva koja nam ĉini, naroĉito u našem
prebivanju u tuĊoj strani. Jer, i nalazeći se u progonstvu, mi provodimo ţivot kao u
manastiru ne zadovoljavajući samo svoje potrebe, već i onih koji nam dolaze. Jer, vidite da
nam mnogo naše bratije dolazi sa svih strana. I gde bi se oni pre obratili nego Bogu i
našem smirenju? Osim toga, zar ne vidite koliko drugih stranih otaca i bratije dolazi kod
nas, u svemu trpeći bedu i nedostatak? Gotovo da ni jedan dan ne proĊe a da ne primimo

272

po nekog. Pa ipak, kod nas nije bilo nedostatka u neophodnom. Naprotiv, svega imamo u
obilju. Stoga mi jedino moţemo da kaţemo da zaista ne laţe Onaj ko je rekao: Nego ištite
najpre Carstvo Boţije i pravdu njegovu, i ovo će vam se sve dodati (Mt. 6, 33). I zaista, mi
imamo na raspolaganju plodove pšenice, vina i jeleja (Ps. 4, 8) i drugih potreba iznad
oĉekivanja, pri ĉemu nemamo dovoljno sila da ispustimo glas blagodarenja blagosti Boţijoj.
A ako se i desi da u tom smislu budemo stešnjeni i obremenjeni, treba samo videti kakva
potom dolazi nagrada i kakva se potom uznosi hvala Bogu. Sami nastojatelji manastira se
dive što je nama Bog dao da ĉinimo ono za šta je njima nedostalo snage. Radi ĉega? Da bi
se u tome poznala sila Boţija po veri i uzdanju našem. I meni se ĉini da je ono što se sada
dešava kod nas veoma sliĉno onome što je bilo u vreme prebivanja Izrailja u pustinji? Već
je ĉetvrta godina kako ne sejemo i ne ţanjemo, a Bog nam sve vreme daje neoskudnu
hranu telesnu. On nam nije dao manu kao kišu sa neba, ali nam je otvarao ţitnice onih koji
imaju u izobilju i pruţao ono što je potrebno za nasićenje gladnih. On nam nije vodu istoĉio
iz kamena, ali je za nas istoĉio vinske sasude rukama blagoĉastivih. On nas je uštedrio i sa
mnogim drugim, o ĉemu sada nije jednostavno govoriti. I zar reĉeno nije divno,
zapanjujuće i pohvalo? I reći ću još nešto apostolskim reĉima: Mi smo kao siromašni koji
mnoge bogate, kao oni koji ništa nemaju a sve poseduju (2. Kor. 6, 10).

2) Eto darova blagoga Boga i Njegovih dobroĉinstava. I mi imamo strah da svojom
neosetljivošću za Njegovo posebno poštovanje prema nama ne oskorbimo svog
Dobrotvora. Stoga svi zajedno, bratijo, budimo veoma paţljivi. I mi koji smo ovde i oni koji
su odvojeni sveusrdno ispunjavajmo zapovesti Gospodnje i starajmo se jedan o drugome u
podsticanju na ljubav i dobra dela (Jev. 10, 24), ne dozvoljavajući sebi da ţivimo nemarno,
ne ĉineći volju tela i pomisli, ne prepuštajući se roptanju (sliĉno drevnim roptaĉima) i ne
iskušavajući Gospoda (sliĉno negdašnjim kušaĉima) dvoumljenjem da li moţe i ubuduće da
nam ĉini [dobro]. Jer, napisano je: Sve je moguće onome koji veruje (Mk. 9, 23). Prema
tome, ukoliko budemo iskreno verovali, Gospod će nam po našem iskanju dati sve što je
neophodno za spasenje naše i za telesni ţivot. I mi ćemo uspešno proći pustinju ovoga
ţivota, osvetljavani svetlošću istine. Naoruţani duhovnim oruţjem, mi ćemo duhovnog
Amalika obratiti u bekstvo i ući u Carstvo nebesko (a ne u obećanu zemlju, s obzirom da
ne ištemo privremeno i prolazno). Jer, veran je Onaj ko je rekao: Blaţeni prognani pravde
radi, jer je njihovo Carstvo nebesko (Mt. 5, 10).

286.
1) Spoljašnja iskušenja su ljudska i lakša; 2) demonska su teţa; i njih ćemo,

pak, pobediti uz pomoć Boţiju, ukoliko ne oslabimo u protivljenju; 3) eto
neprestane borbe i mučeništva (4, 84)

1) U nevoljama koje su nas sustigle blagovremeno je da zajedno sa apostolom
kaţemo: Drugo nas iskušenje nije snašlo osim ĉoveĉijega (1. Kor. 10, 13). Ja govorim
imajući u vidu Teoktista, dobrog starca, koji je naš po svemu. O kakvom se iskušenju radi?
On je zatoĉen na ostrvu Halkit, dok su njegovog starca potĉinjeni oklevetali da ne pominje
samodršca, usled ĉega je bio ţestoko pretuĉen. Iskušenja se rasplamsavaju i nas većinom
smatraju njihovim vinovnicima. Jer, kako se moţe dopustiti da onaj ko upravlja
manastirom sam po sebi ne pominje samodršca? Ili kako dopustiti da oci i bratija koji su se
izbavili iz zatoĉeništva i prebivaju u gradovima smućuju jeretike. IziĊite iz njihove sredine i
odvojte se, govori Gospod, i ne dohvatajte se neĉistog (2. Kor. 6, 17). Oni koji suprotno
postupaju doţivljavaju skorbne protivnosti. Stoga smo se mi smireni udaljili od onih koji

273

ţive u gradovima i ţivimo u njihovoj okolini kako ne bismo dali povod onima koji traţe
povoda (2. Kor. 11D2). I Gospod nas je do sada saĉuvao netaknutima. On će nas i
ubuduće saĉuvati ukoliko pazimo na sebe, tj. ukoliko ne govorimo bez razboritosti i ukoliko
svoje uši ne pruţamo na [slušanje] sujetnih i nedobronamernih reĉi. Apostol govori: Reĉ
vaša da biva svagda u blagodati, solju zaĉinjena, da znate kako treba svakome odgovoriti
(Kol. 4, 6). I brat Boţiji opet govori: Tako govorite i tako tvorite kao oni koji će zakonom
slobode biti suĊeni (Jak. 2, 12). Stoga moţemo biti uvereni da nećemo upasti u
neblagovremeno iskušenje, već ćemo se izbaviti od sadašnjih zala kao od zamke.

2) Reĉeno i jeste ljudsko, tj. lako iskušenje. A demonsko je veoma teško i
sakriveno. Neprijatelj je svakog dana, ĉasa i minute prisutan i iskušava nas, usled ĉega je
veoma teško protiviti mu se i teško odneti pobedu nad njim. Ipak, staranje i revnost
uspevaju da uĉine ono što priliĉi i što se traţi. Revnosno se protivimo i uz pomoć Hristovu
ćemo pobediti, budući da On zajedno sa nama podnosi iskušenja. Stoga je i rekao: Bez
mene ne moţete ĉiniti ništa (Jn. 15, 5). Budimo revnosni da ne padnemo u navedeno
iskušenje i da ne budemo pod rukom Ċavola. Ovdašnje zatoĉenje na ostrvu na kratko
vreme zapravo i nije zatoĉenje. Pravo zatoĉenje je biti odbaĉen od Boga i baĉen u tamu
najkrajnju. I ovdašnje biĉevanje od nekoliko udaraca nije biĉevanje. Pravo biĉevanje je
tamo gde će udarci biti bezbrojni i stradanja beskonaĉna. Gospod govori: I izići će oni koji
su ĉinili dobro u vaskrsenje ţivota, a oni koji su ĉinili zlo u vaskrsenje suda (Jn. 5, 29).
Toga se bojmo i strašimo, jaĉajući svakom snagom, no sili slave (Kol. 1, 11) Duha Svetoga
koji je u nama, obarajući pomisli, popisanome, i svaku oholost, koja ustaje protiv poznanja
Boţijega, i pokoravajući svaku pomisao na poslušnost Hristu, budući neprestano gotovi da
kaznimo svaku neposlušnost (2. Kor. 10, 46).

3) Eto neprestane borbe. Eto mnogostradalnog muĉeništva. Jer, onaj koga svagda
udaraju pomisli pa se ipak ne predaje, i onaj ko ne preklanja kolena pred Vaalom, već se
suprotstavlja i savlaĊuje strasti pohote, gneva, jarosti i straha u stvari svakodnevno trpi
muĉenje i sa apostolom moţe da kaţe: Svaki dan umirem, tako mi, braćo, vaše pohvale,
koju imam u Hristu Isusu Gospodu našem (1. Kor. 15, 31). I na kraju podviga on će moći
smelo da doda: Dobrim podvigom se podvizavah, put završih, veru odrţah. Sad me ĉeka
venac pravde, koji će mi u Onaj dan dami Gospod, pravedni Sudija (2. Tim. 4, 78). Neka
bismo svi mi imali mogućnost da kaţemo sliĉno, ukrasivši se vencem pravde i ušavši u
Carstvo nebesko.

287.

1) Naša priroda je sanjiva i lenjiva; reč, pak, o obećanjima je budi; 2) na delu su
rečeno pokazali prepodobni i mučenici; 3) zašto mi spavamo: ustanimo i iziĎimo

na slobodu od pohote i strasti; 4) okusimo rajske radosti i sladosti (4, 83)

1) Govoreći Timoteju, apostol pokazuje kakav podvig uĉitelj treba da ima za svoje
uĉenike: Propovedaj reĉ, nastoj u vreme i u nevreme, pokaraj, zapreti, uteši, sa svakom
strpljivošću i poukom. Jer će doći vreme kada zdrave nauke neće podnositi (2. Tim. 4, 23).
Naša priroda je sklona lenjosti i stremi dole, zaboravljajući na uĉenje. Stoga je svagda
neophodno da se udarcima reĉi, kao nekakvom palicom, budi iz sna kako bi videla radost
koja joj predstoji. I zaista, zar nam nije obećano Carstvo nebesko, i besmrtni ţivot, i rajska
sladost, i ravnoanĊelska ĉast, i veĉni pokoj?

2) Zbog ĉega [mi trpimo] okove i tamnice, zbog ĉega - progone i zlopaćenje, zbog
ĉega - muke i smrti? Zar ne zbog dobijanja obećanih dobara i izbegavanja strašnih muka?
Pogledaj sa kakvom radošću muĉenici prolivaju krv, sa kakvom spremnošću idu pod maĉ, u

274

oganj, ka zverima i na svaku drugu vrstu muĉenja. Pogledaj takoĊe sa kakvim
zadovoljstvom prepodobni umrtvljavaju i opterećuju svoje telo, ništa ne smatrajući
poţeljnijim od vrline.

3) Zašto onda mi dremamo? Zbog ĉega se rasplinjujemo u pogubnim i truleţnim
strastima, koje ranjavaju srce oštrije odstrela? Zato iziĊite iz njihove sredine i odvojte se,
govori Gospod(2. Kor. 6, 17). IzaĊimo od njih kao iz Sodome i Gomore, koji su sagoreli u
ognju i sumporu. Odbacimo mudrovanje tela, koje se protivi i bori protiv duha. Oslobodimo
se od porobljujućih pristrašća i naći ćemo pokoj dušama našim. Šta moţe biti spokojnije od
duše koja nije uznemirena strastima i koja ima mir u Bogu?

4) Eto radosti i veselja, eto blaţene utehe i sladosti. Dali ţelimo da okusimo od te
sladosti? Mi, meĊutim, treba da beţimo od telesne slasti, koja raĊa truleţnost i smrt.
Apostol govori: Jer koji seje u telo svoje, od tela će u poţnjeti truleţ, ako sejeu duh, od
Duha će poţnjeti ţivot veĉni (Gal. 6, 8). Da li ţelimo da postanemo slavni? Prezrimo
ispraznu ljudsku slavu i obucimo se u smirenoumlje, ukrasivši se svim dobrim delima. Na
taj naĉin ćemo i sadašnji ţivot dobro završiti i dobiti buduća dobra blagodaću i
ĉovekoljubljem Gospoda našeg IsusaHrista.

288.

1) Sadašnje gonjenje je slabije, ipak, treba trpeti; sadašnji rod će imati pohvalu
u trpljenju; 2) uvek budimo spremni da neustrašivo susretnemo napade na

Pravoslavlje; 3) sa nevidljivim našim, pak, goniteljem borimo se neprestano; 4)
budimo krepki u nadanju na Boga, koji će nam dati snage (4, 86)

1) Poslednje tri godine mi vodimo neki novi ţivot: mi nismo potpuno gonjeni, ali ne
moţemo ni da kaţemo da nismo gonjeni. Mi vidimo jedni druge i ţivimo jedni pored drugih,
što predstavlja delo ĉovekoljublja Boţijeg. On je video da iznemogavamo tokom ranijeg
gonjenja, te je zatvorio tamnice, ali ipak gonjenje zbog Pravoslavlja po svojim nepoznatim
sudovima nije prekratio. Eto kako je sada. Uostalom, gledajući uopšteno na stvar, ja
smatram da je malo progonjenih za Gospoda. Videći, pak, koliko svakodnevno naše bratije
dolazi ovamo ja osećam izvesno olakšanje u srcu zbog broja onih koji nisu preklonili svoja
kolena pred Vaalom, već su se saĉuvali za Gospoda kao svetle zvezde na svakom mestu
Njegove vladavine. Sliĉnu pohvalu ima i sadašnji rod za sledeće [pokolenje]. Jer, Bog je
zaista u nama i Crkva nije izgubila svoju silu po nelaţnom obećanju Gospodnjem. Oni koji
je odvajkada napadaju raspršili su se kao morska pena, dok ona kao nesalomljivi kamen
prebiva u veri i ispovedništvu.

2) Stoga mi treba da se radujemo i likujemo. MeĊutim, istovremeno treba da se
drţimo trezvoumlja i budnosti, te da budemo pripravni kako opet iznenada ne bi nastalo
iskušenje. Jer, ispovedništvo treba saĉuvati ne samo jednom ili dvaput, ili ĉak ne pri
mnogim iskušenjima, već ĉitavog ţivota, sve do samog njegovog kraja, ne bojeći se ni zlih
glasina, ni biĉeva koji su spremni da razderu telo, ni tamnica koje uništavaju telo, niti bilo
kakvih ljudskih napada. Strašnim treba smatrati jedino Boga, po ĉijem se migu sve kreće, a
bojati se treba jedino veĉnih muka koje su neiskazano muĉne. Sadašnje, pak, sve - i
radosno i skorbno prolazi brzo kao san, zbog ĉega je i napisano:Strela deĉija postaše
udarci njihovi (Ps. 63, 8).

3) Sa njima ipak treba da se borimo, naroĉito sa našim nevidljivim goniteljem, koji
nas napada svaki dan. On ne prestaje da nas udara, premda ne ĉulnim biĉevima, već
nevidljivim pomislima. On nas ne opaljuje veštastvenim ognjem, već zlom pohotom. On i

275

svim drugim strastima iskušava i opseda naše duše. Stojte, dakle, opasavši bedra svoja
istinom i obukavši se u oklop pravde, i obuvši noge u pripravnost za jevanĊelje mira; a
iznad svega uzmite štit vere, o koji ćete moći pogasiti sve ognjene strele neĉastivoga; i
kacigu spasenja uzmite, i maĉ Duha, koji je reĉ Boţija (Ef. 6, 14-17). Eto apostolskih
zapovesti. Njih i mismireni izgovaramo i molimo da niste malodušni u nevoljama i da ne
iznemogavate u iskušenjima znajući da se dobija više venaca ukoliko se pretrpi više
iskušenja.

4) Neka nam Bog daruje silu, budući da je silan i da će uĉiniti ono što je obećao.
On je moćan da nas ukrepi da podnesemo ne samo rane, nego i oganj, i maĉ, i zveri, i sve
drugo sliĉno. UbeĊen u reĉeno, apostol govori: Ali u svemu ovome pobeĊujemo kroz
Onoga koji nas je zavoleo. Jer sam uveren da nas ni smrt, ni ţivot, ni anĊeli, ni
poglavarstva, ni sile, ni sadašnjost, ni budućnost, ni visina, ni dubina, niti ikakva druga tvar
neće moći odvojiti od ljubavi Boţije, koja je u Hristu Isusu Gospodu našem (Rim. 8, 37-
39). Ukoliko se raspoloţimo da delujemo na navedeni naĉin, mi ćemo se nalaziti u
neprestanom muĉeniĉkom podvigu, usled ĉega će nam i udeo biti sa muĉenicima.

289.
1) Progoni su dar: treba ţiveti dostojno dara; on objašnjava kako; 2) iz
suprotnog, on naročito prekoreva ţivot osobenjaka, koji ima rĎave posledice:
lakomost, nemar, pad; 3) on sve nagovara na trezvouman i usrdan ţivot (4, 87)

1) Kroz gonjenje Bog nam je dao najveći dar, kao što sam kaţe u JevanĊelju:
Blaţeni prognani pravde radi, jer je njihovo Carstvo nebesko (Mt. 5, 10). Pazimo da se ne
desi da, ţiveći nedostojno reĉenog blaţenstva, gonjenje ne obratimo u svoju osudu.
Gonjeni, najpre, ne treba da ima usamljeniĉki ţivot, već da ţivi zajedno sa drugom
bratijom. Jer, Gospod kaţe: Jer gde su dva ili tri sabrana u ime moje, onde sam i ja meĊu
njima (Mt. 18, 20). Potom, on ne treba da izlazi napolje (osim u krajnjoj potrebi), već da
prebivana mestu u kome je primljen kao stranac, zanimajući se molitvom, moljenjem,
ĉitanjem, psalmopojanjem, rukodeljem i drugim dobrim delima, koja su uobiĉajena kod
nas. On treba da izbegava viĊenje sa ţenama i da se udaljuje od svakog brata koji ţivi
neuredno (2. Sol. 3, 11), da bude dobrodušan, blagodaran, pun uzdanja, zadovoljan sa
onim što se ima i spreman za primanje stradanja za Hrista. Jer, gde je gonjenje obiĉno
postoje i stradanja.

2) Oni koji ţive usamljeno nasleĊuju teškoću, budući da mudri govori: Teško
usamljenome. Jer, kad padne, nema ko da ga podigne (Prop. 4, 10). Oni, pak, koji imaju
sluge gube svoju monašku slobodu, a koji kupuju polja, vinograde, volove i mule na sebe
navlaĉe Gijezijevu gubu. Odatle se raĊaju srebroljublje, lakomost, nepostojanost, odsustvo
ţelje da se ţivi sa ostalom bratijom, navika da se ide na svoj naĉin i po svojoj volji,
huljenje imena Boţijeg zbog nas meĊu neznabošcima, kao što je napisano (Rim. 2, 24), i
duševni pad. I kako da ne padne onaj ko ţivi nemarno. Apostol govori: Ne znate li da ste
hram Boţiji i da Duh Boţiji obitava u vama? Ako neko razara hram Boţiji, razoriće njega
Bog (1. Kor. 3, 16-17). On opet govori: Ne varajte se: ni bludnici, ni idolopoklonici, ni
preljubnici, ni rukobludnici, ni muţeloţnici, ni lakomci, ni lopovi, ni pijanice, ni opadaĉi, ni
otimaĉi, neće naslediti Carstvo Boţije (1. Kor. 6, 9-10). I reĉeno se govori o onima koji ţive
u opšteţiću. A o vama [se ne govori] tako. Već kako? A koji su Hristovi, razapeše telo sa
strastima i ţeljama (Gal. 5, 24), i još: Vi niste od sveta (Jn. 15, 19), i još: Naše ţivljenje je
na nebesima (Fil. 3, 20).

276

3) Zbog ĉega mi gubimo svoje blaţenstvo? Zbog ĉega poniţavamo blagorodstvo
svog zvanja? Zbog ĉega ne podraţavamo našu bratiju koji dobro ţive i ĉiji je ţivot slavan i
pohvalan pred Bogom i ljudima? Nije li vreme da se već jednom otreznimo? Nije mi vreme
da se povratimo u svoj ĉin? Nije li vreme da se pobrinemo za svoje spasenje, stavivši pred
svoje oĉi svoj ishod i stajanje pred Hristovim sudištem? Mi ćemo morati da damo odgovor
za svaku praznu reĉ? Kakav ćemo tek odgovor dati za velike i teške grehe? Otreznimo se
bar u veĉe svog ţivota, odbacimo strasti, odbacimo dela tame i obucimo se u oruţje
svetlosti (Rim. 13, 12), na svaki naĉin ĉuvajući svoje srce i ugaĊajući Gospodu da bismo se
spasli i postali naslednici veĉnih dobara.

290.

1) Otišao je pokojnik pred mojim očima; i sa nama će isto biti; zašto negujemo
telo; 2) on je bio uznemiren na smrtnom odru, budući da dolazi do napada
pomisli koje je [čovek 1 voleo: dobre teše, a zle muče; 3) nemojmo sebe
vezivati ni strastima, ni strasnim pomislima (4, 88)

1) Ima je iĉega blagotvornijeg i spasonosnijeg za dušu od sećanja na smrt? Da vam
o njemu govorim ja sam pobuĊen smrću elejskog episkopa, koga vi niste videli kako umire.
Mi smo, pak, videli i stekli veliku korist. Mi smo se umilili srcem, videći u sebi ono što smo
videli u njemu. On je izašao i otišao, i više se neće vratiti u ovaj ţivot. Više mu nisu
potrebni ni nebo, ni zemlja, ni more, ni sunce, ni mesec, ni zvezde. On više neće disati
ovim vazduhom, niti ispuštati glas iz grla. On neće gledati oĉima, ni slušati ušima, ni
mirisati nosom, ni pipati rukama, ni hoditi nogama. On neće više ništa ĉiniti od onoga što
je svojstveno ovom ţivotu - ni veliko, ni malo. Za njega su zatvorena njegova vrata za
svagda i on sada oĉekuje sud i nagradu. A nagrada se još priprema, po napisanome: I svi
ovi, osvedoĉeni u veri, ne dobiše obećanje; zato što je Bog nešto bolje predvideo za nas,
da ne bi oni bez nas dostigli savršenstvo (Jev. 11, 3940). A šta mi moţemo oĉekivati? Ništa
drugo. Zar se nećemo podvrći i mi istome? Zar se nećemo na isti naĉin vratiti u zemlju iz
koje smo uzeti? Zar nećemo na isti naĉin umreti i pretvoriti se u prah i pepeo? Pogledajmo
u grobove i shvatimo kako će završiti naš sastav, koji je sada ţiv. Zašto toliko negujemo
bedno telo koje će uskoro da predamo zemlji i crvima? Zašto se oblaţemo strastima sa
kojima ćemo se susresti pri ishodu?

2) Jedva dišući, umirući je govorio kako su mu se javila dva lica, muškarac i ţena, i
izobliĉavali ga bez ţalosti, usled ĉega je stenjao, zvao u pomoć, tresao se i uţasavao se
ishoda iz tela. Vidite li kakva je osuda smrti? Demoni istupaju kao naši izobliĉitelji i
osuĊivaĉi. U vreme ishoda ćemo ugledati pomisli koje smo rado primali i sprovodili u delo.
Mi treba da gledamo Gospoda pred sobom svagda (Ps. 15, 8), da smatramo da je blizu
anĊeo ĉuvar našeg ţivota i da zamišljamo svetitelje kako bismo i pri poslednjem izdisaju
videti sliĉne misli. Ukoliko, pak, u sebi slikamo grehovne obraze i slaţemo demonske
pomisli, mi ćemo ih susresti i [pri izdisaju], što će biti ţalosno i pogubno.

3) Podvizavajmo se da ne budemo obuzeti takvim idolima u vreme ishoda, već da
se naĊemo ĉista srca kako bismo sa smelošću mogli i mi da kaţemo: U miru ću zajedno
usnuti i poĉinuti (Ps. 4, 9). Jer, za vrlinskog smrt jeste san, kao što je i Gospod rekao:
Lazar, prijatelj naš, zaspao je, no idem da ga probudim (Jn. 11, 11). Ukoliko je ona san,
oĉigledno je da je i vinovnica uspokojenja, budući naĉelo veĉnog ţivota, kao što govori
apostol: No zaista je Hristos ustao iz mrtvih, me postade prvenac onih koji su umrli (1. Kor.
15, 20), i nešto dalje: Pobeda proţdre smrt. Gde ti je, smrti, ţalac? Gde ti je, pakle,

277

pobeda? A ţalac je smrti greh, asila je greha zakon. A Bogu hvala koji nam dade pobedu
kroz Gospoda našega Isusa Hrista (1. Kor. 15, 54-57). I Gospod govori: Onome ko pobedi
daću da jede od drveta ţivota koje je u raju Boga moga (Otk. 2, 7). Eto, otkriveno je
poprište Carstva nebeskog. Eto, predstoji triblaţeni podvig. Pobednik će [dobiti] venac i
okušanje veĉnog ţivota. Potrudimo se da i mi pobedimo Ċavola, da satremo strasti, da se u
potpunosti oĉistimo od svakog zla i steknemo vrline kako bismo postali stanovnici raja i
udostojili se da okušamo od drveta ţivota.

291.

1) Spasenje treba graditi neprestano i sa usrdnom revnošću; 2) vojnici su usrdni
u sluţbi zemaljskom caru; zar ćemo mi biti lenji da sluţimo nebeskom Caru radi

nebeskog; 3) gledajte na svete: kakvog samo roda ljudi nema meĎu njima;
meĎutim, nema ni jednog lenjivog i nemarnog; ima i palih meĎu njima, koji su

se [potom] pokajali i revnosno i trudoljubivo ugaĎali Bogu; 4) neka ustane
nemarni, neka obrati paţnju na apostol[ove reči] i neka uzrevnuje (4, 89)

1) Postoji vreme za svaku stvar pod nebesima (Prop. 3, 1), govori mudri. Vreme,
pak, za graĊenje našeg spasenja je svagda i svagde. Jer, apostol govori: Radujte se
svagda, molite se bez prestanka, na svemu zahvaljujte (1. Sol. 5, 16-18). Navedenim trima
vrlinama se odreĊuje naše spasenje. Jer, radost je znak ĉinjenja svake pravednosti,
neprestana molitva ne daje mesta Ċavolu da nas napada, a blagodarenje je svedoĉanstvo
o ljubavi prema Bogu. Odasvud se ogradivši tim delanjem, revnosno ugaĊajmo Bogu, ne
predajući se malodušnosti ni u kakvom sluĉaju i ne raslabljujući se nemarom ni u
ispunjavanju poslušanja, ni u psalmopojanju, ni u rukodelju, već sve vršeći sa usrdnim
raspoloţenjem kao dobri upravitelji raznovrsne blagodati Boţije (1. Pt. 4, 10).

2) Zar ne vidimo kako vojnici sa usrĊem ţure zajedno sa svojim carem na delo
svoje? Na kakvo delo? U rat, na klanje, nasmrt. I oni se radi prolazne slave i radi
brzoprolaznog bogatstva sa gotovošću ustremljuju na sve. A mi smo prizvani u Carstvo
nebesko, u neizrecivu radost i ţivot veĉni. Hoćemo li, dakle, biti lenjivi i nemarni, ili ćemo
se sa svom revnošću i bodrošću pokazati kao dobri vojnici Hristovi?

3) Ĉitajte knjigu koju drţim u ruci i uvidećete i poznati crte izuzetnosti svetih otaca.
Koliko je velika kod njih revnost. Kakvo je silno gorenje duha. Kakvi podvizi. I kako ih je
proslavio sveblagi Bog, pokazavši ih kao neke bogove kroz znamenja i ĉuda koja su ĉinili. I
proslavili su se ne samo oni koji su od poĉetka bili dobri i nisu poznali greha, već i oni koji
su skrenuli sa dobrog puta i padali u teške grehe, da bi se potom ispravili najboljim
pokajanjem. Stoga niko nema opravdanje za nemar i nebrigu za spasenje. Jer, [uzrok za
propast] jeste jedino neosetljivost i okamenjeno srce, koje se oblikuje nepokajanim
ţivotom.

4) Takvome apostol uzvikuje: Ustani ti koji spavaš i vaskrsni iz mrtvih, i obasjaće
me Xpucmoc (Ef. 5, 14). Ili prezireš bogatstvo Njegove dobrote i krotosti i dugotrpljenja,
ne znajući dame dobrota Boţija na pokajanje vodi? Nego svojom upornošću i nepokajanim
srcem sabiraš sebi gnev za dan gneva i otkrivanja pravednoga suda Boga, koji će dati
svakome no delima njegovim (Rim. 2, 46). Pogledaj, nemarni, i uboj se opomene, te ustani
iz sna nemarnosti. Eto, otišao je prepodobno i brat Kandid. Pre njega je otišao neko drugi,
a i posle njega će neko. I nema nikoga ko bi za svagda ostao ovde. Svi ćemo preći. Ipak,
blago onome ko je dobro poţiveo s obzirom da je uspešno obavio svoju kupovinu, te se
došao da dobije veĉnu, revnošću i marljivošću stekavši bolje. MeĊutim, trţište još postoji i

278

razmena za Carstvo nebesko još predstoji. Stoga priĊite, molim vas, i svi poţurimo na
kupovinu Boţanstvenih i netruleţnih dobara kako bismo zajedno sa svom našom bratijom
postali naslednici Carstva nebeskog.

292.
1) Zapovedam svima da se neoslabno staraju za spasenje; 2) treba se
uzdrţavati od suĎenja drugih na osnovu vidljivog, budući da je glavno
unutrašnje ustrojstvo; 3) neka svako revnuje za unutrašnje, ne primajući rĎave
pomisli i ne popuštajući pokretima strasti, koje narušavaju čitavu unutrašnjost

(4, 90)
1) One koji revnuju za spasenje duše molim da još više revnuju, a nemarne molim
da ustanu iz nerada i nemara. Evo sad [tj. u ovom ţivotu] je najpogodnije vreme, evo sad
je dan spasenja (2. Kor. 6, 2). Ukoliko ga izgubimo, više nećemo naći drugo. Neka kod nas
ni jedan dan ne proĊe u neradu i nemaru, već se na svaki naĉin pobrinimo da urizniĉimo
ponešto od veĉnih dobara: moljenje, molitvu, prozbe, blagodarenja, skrušene suze,
prosvećenje uma, nebeska zrenja.
2) Ipak, nemojmo suditi o onome što se nalazi u našoj bratiji po onome što se
nalazi u nama. Naprotiv, mi treba da dobro mislimo kako svako u sebi skriveno gradi svoje
spasenje, ĉak i ako spolja izgleda drugaĉije. Zar se kod naših otaca nije dešavalo da su oni
koji nisu izgledali nešto naroĉito neuporedivo svetlije zasijali od onih koji su izgledali kao
izuzetni? I u našem bratstvu se mnogo puta dešavalo da su više od drugih prosijali oni koji
su smatrani kao neznatni i neslavni, naroĉito u vreme ispovedništva. Zbog ĉega? Meni
izgleda da se[uzrok] nalazi u unutrašnjem stanju, a ne u spolja vidljivoj marljivosti i
revnosti. Jer, carstvo vrlina se nalazi [u ĉoveku] koji ima mirno stanje i ĉistotu srca, krotost
i bezmeteţnost. Na njega i Gospod gleda, po pisanome: Na koga ću pogledati ako ne na
krotkog i ćutljivog, i na onog ko trepti od mojih reĉi (Is. 66, 2).
3) Uzrevnujmo kako bi svako sebe Gospodu predstavio sa ĉistom savešću, ne
otvarajući vrata Ċavolu kroz primanje grehovnih pomisli. Znajte da, primajući ih, mi
stradamo, postajemo divlji, menjamo se i sabiramo svaku gorĉinu pod vidom zadovoljstva.
I opet, kad se otreznimo i vratimo doliĉnome, mi osećamo veliki mir i tišinu slaĊu od meda,
te kao da se skrivamo u pristanište posle bure. Vrlina je, dakle, slatka, ljupka i poţeljna, a
greh je gorak, poguban i odvratan. Stoga je za divljenje što nas ipak pleni greh i što se ne
prilepljujemo uz vrlinu. Većinom reĉeno biva zbog nemoći naše prirode i stoga što
ĉovekova misao od mladosti njegove priljeţno stremi zlu (Post. 8, 21). Ipak, nemojmo
kasniti i nemojmo ţaliti usrĊe da bismo se vratili na dobar put. Videći naš trud, Gospod će
se osvetiti za nas, te će nam za bolno naše usrĊe uzvratiti veĉnim nagradama, dok će nas
za trpljenje skorbi ovenĉati vencem pravde, pribrojati svetima i udostojiti Carstva svoga.

293.
1) Pazimo i bodro ratujmo, s obzirom da je mnogo neuspavljivih neprijatelja;

ipak, ne treba da ih se bojimo s obzirom da imamo silne pomoćnike i
nepobedivo oruţje; 2) u vidljivoj borbi se za pobedu dobijaju venci; u našoj,
pak, nevidljivoj borbi pobednik (tj. vencenosac) je već onaj ko se ne predaje
neprijatelju; 3) pokaţimo srčanost u suprotstavljanju i bićemo blaţeni (4, 91)

279

1) Napregnuto i neprestano pazimo na sebe s obzirom dani dan ni noć ne
odstupaju oni koji vode borbu protiv nas. O kome se radi? O duhovima zlobe, gospodarima
tame ovoga veka, kojih ima bezbroj i ĉiji je bes protiv nas neopisiv. Ipak, mi ne treba da se
bojimo, niti da ih se uţasavamo. Mi imamo Saborca i Zastupnika, tj. Duha Svetoga i
Gospoda našeg Isusa Hrista, koji nemoći naše uze i bolesti ponese (Mt. 8, 17), koji je i sam
stradao budući kušan, te moţe pomoći onima koji bivaju kušani (Jev. 2, 18) i kome sa
smelošću uzvikujemo: Sudi, Gospode, onima koji mi ĉine nepravdu, vojuj protiv vojujućih
na me. Uzmi oruţje i štit, i ustani u pomoć moju; izvuci maĉ i prepreĉi (put) nasuprot
gonitelja mojih (Ps. 34, 1-3). Jer, zaista nas gone neprijatelji naši i ţedni su naše pogibije,
polaţući sablazni na naše puteve i na svaki naĉin pokušavajući da nas gurnu u rov greha.
Mi im se, pak, kao vojnici suprotstavljamo, obuĉeni u oklop vere i ljubavi is kacigom nade
spasenja (1. Sol. 5, 8). I tim oruţjem se odbija neprijatelj.

2) I divno je što mi u samoj borbi dobijamo vence. U telesnoj borbi na borilištima
borac ne dobija venac ukoliko ne obori svog protivnika. A kod nas se venac dobija i ukoliko
borac ne obori svog protivnika. Reĉeno je jasno iz onoga što je bilo otkriveno jednom od
svetih otaca naših. Naime, nekog uĉenika je sedam puta napadala [pomisao] da ode na
poĉinak bez blagoslova starca. MeĊutim, on je sedam puta savladao napad, da bi za
trpljenje dobio sedam venaca. Prema tome, ukoliko zbog samog protivljenja dobijamo
vence, molim vas da se hrabro protivite napadaĉima, ne iznemogavajući zbog
dugotrajnosti borbe. Nije li svetu Saru ĉetrdeset godina silno napadao demon bluda? Pa
ipak, ona nije iznemogla i pala u malodušnost. Poznato je takoĊe da je jedan poslušnik,
koji je imao istu borbu, odbio da se iguman pomoli za njega kako bi mu se prekratila bitka,
s obzirom da se za trpljenje pripremaju pobedniĉki venci.

3) Za prevladavanje, pak, te borbe najsilniji su molitva, suze i skrušenost srca.
Prema tome, kada nas napadne neprijatelj, ili ĉak i kad nas, zbog naše nepaţljivosti, rani,
pustivši nam strelu pohote u srce, mi odmah upotrebimo molitvu protiv njega i on će bez
zadrţavanja pobeći. Prolijmo suze i ugasiće se ugalj prelesne strasti. Smirimo se i
podignuće nas Gospod. I blaţen je onaj ko se neprestano prinuĊavana na delo Boţije,
trpeći skorbi poslušanja i ĉuvajući svoju neporoĉnost nedirnutom. Dostigavši kraj podviga,
on će sa punom utehom i zadovoljstvom preći odavde. On se od sluha zloga neće se
uplašiti (Ps. 111, 7), po pevanju svetoga Davida. Zar mi ne vidimo kako se vojnici koji su u
ratu pokazali hrabrost sa slavljem i radošću vraćaju u domovinu, pokazujući znakove borbe
i pobede? Nama se ĉini da će i onaj ko je u nevidljivoj borbi pokazao hrabrost i podvizavao
se dobrim podvigom takoĊe biti slavno proslavljen u velikom gradu, ĉiji je Neimar i Tvorac
Bog. Njega će pohvaliti anĊeli i uvenĉati Gospod. On će naslediti veĉne utehe. Neka bismo
ih se i mi udostojili blagodaću Gospoda našeg Isusa Hrista.

294.

Skorbi i gonjenja šalje Bog radi ispitivanja; po ispitivanju On ih prekida; name
gonjenje se produţuje stoga što se mi još nismo do krvi suprotstavili (4, 92)

Ţelja našeg srca i molitva Bogu jeste mir Crkve Boţije. Jer, šta je blagotvornije od
mira, tj. od tihog i bezmeteţnog ţivota u našim obiteljima? Ipak, i dugotrajnost gonjenja
moţe da bude korisna s obzirom da daje povod da se projave najiskusniji u veri. Stoga
apostol govori: Zato sam dobre volje u nemoćima, u porugama, u nevoljama, u
gonjenjima, u teskobama za Hrista; jer kada sam slab onda sam silan (2. Kor. 12, 10).
Stoga ostavimo pitanja o dugotrajnosti, već svu brigu poloţimo na Boga koji zna kako da

280

blagotvorno ustrojava trajanje navedenih i drugih okolnosti. Poĉuj šta govori Pismo: Bog
iskušavaše Avraama (Post. 22, 1). Ti ćeš reći: "Iskušavao ga je, ali kratko". He, naprotiv.
On ga je iskušavao tokom mnogih godina i mnogim iskušenjima. I tek kad je video da je
postao savršen u veri, On je rekao: Sada poznah da se bojiš Boga jer nisi poštedeo sina
svog ljubljenog mene radi (Post. 22, 12). Iskušavao je on i Jova još većim iskušenjima
mnogo godina. Videvši da je savršen u trpljenju, On je rekao: Zar misliš da sam ti zbog
neĉeg drugog uĉinio što sam uĉinio a ne da se pokaţeš pravedan (Jov 40, 3). On je na
sliĉan naĉin i ostale proroke, i svete apostole, i blaţene muĉenike, i sve prepodobne i
pravedne mnogim skorbima i tokom mnogih godina ispitivao, te potom svedoĉio o njima i
primao ih. Sliĉno i o nama treba pretpostaviti. Još se ne suprotstavismo do krvi boreći se
protiv greha (Jev. 12, 4). Mi još nismo dovoljno goreli u ognju skorbi i još nismo dovoljno
na opitu pokazali iskrenost naše vere. Stoga se još produţava gonjenje.

295.

1) Ma koliko da je grešan, [čovek] moţe da se pokaje, što govore primeri
Davida-razbojnika, Marije Egipćanke i drugih; 2) nemoj misliti da su se oni
navodno i ovde nasladili grehom i da će u budućnosti okusiti rajska dobra: kod

grešnika nema radosti, budući da je jedino vrlina radostotvorna (4, 93)

1) Nema nepremostive prepreke za onoga ko iskreno ţeli da se spase. I nije
nemoguće da se pokaje i obrati Bogu ĉak ni onaj ko je došao do krajnje granice zla. I
postoji mnogo svedoĉanstava da navedena reĉ nije laţ. Jedno od mnogih svedoĉanstava
jeste pokajanje Davida, naĉelnika razbojnika, pripovest o kome smo nedavno ĉitali u crkvi.
U njoj se vidi da je on ranije bio ĉovekoubica i ispunjen svakog zla, te da se pokajao i
pristupio Bogu, da bi potom dostigao savršenstvo i ĉak isceljivao posednute Ċavolom. I
anĊeo mu je rekao: "Davide, Davide, Bog ti je oprostio grehe i od sada ćeš ĉiniti
znamenja". U njoj se takoĊe vidi i Boţije ĉovekoljublje: On ne samo da mu je oprostio
ĉovekoubistva, već ga je pokazao i ĉudotvorcem. Hoćeš li da vidiš i drugo svedoĉanstvo?
Pogledaj na Manasiju koji je pedeset dve godine Izrailja odvajao od Boga i terao ga da
sluţi bezdušnim idolima. Pa ipak, pokajavši se iskreno on se spasao. U duhovnoj radosti on
je zapevao Bogu pesmu koju Crkva Boţija do danas peva. Onih, pak, koji su se poveli za
telesnom ljubavlju i potom se pokajali ima bezbroj. MeĊu njima je boţanstveni David, koji
je posle preljube i ubistva opet dobio dar proroštva. Tu je i Marija Egipćanka koja je posle
nenasitog grešenja grehom te vrste uzišla do anĊelolikosti i udostojila se dara
prozorljivosti. I tako dalje. Stoga niko nema opravdanja da misli i govori da neko od onih
koji su se nagrešili ne moţe kroz pokajanje da poteĉe spasenju.

2) Na umu imajući sliĉne primere, i mi steknimo još veću revnost za spasenje i još
veću nadu na njegovo dostizanje, verujući da će Bog, koji je po neizrecivoj milosti svojoj
prizvao i spasao i one koji su pali u dubinu zla, spasti i nas koji mu danonoćno sluţimo.
Slušajući, meĊutim, o obraćenju grešnika neka niko ne govori: "Znaĉi, on se nasladio
ovdašnjim dobrima, pa će se nasladiti i tamošnjim". Onaj ko je savladan gresima ne
naslaĊuje se ni ovdašnjim ni tamošnjim dobrima. Jer, kakva je sladost ĉiniti blud, ugaĊati
stomaku, biti srebroljubiv, otimati i biti zarobljen i drugim strastima? Zar sliĉni pohotljivci
nerope y ognju sliĉno bolesnima od vrućice? Stoga je ispravnije reći da takvi i ovde trpe
kaznu, a i u budućem veku će biti predani veĉnim mukama zbog ovdašnjih pogubnih i
truleţnih uteha. Udeo onih koji greše i koji su razvratni jeste stenjanje i kidanje, a ne
okušanje slasti. Onaj, pak, ko je zavoleo vrlinu i ko ţivi vrlinski poseduje i jedna i druga

281

dobra, okušajući neizrecivu sladost kroz bestrašće, kao i svi sveti koji se svagda raduju u
Gospodu i koji u poreĊenju sa ljubavlju prema Bogu sve ostalo smatraju drugostepenim.
Podraţavajući ih, i mi treba da se radujemo i saradujemo jedni drugima, revnujući za svoje
spasenje i drţeći se podviga trpljenja, poslušanja, odsecanja svoje volje i drugih delanja
kako bismo, usavršivši se njima, postali naslednici veĉnog ţivota.

296.
1) Svetovni ljudi mnogo trpe radi ništavnih dobara; zar mi nećemo trpeti radi
večnih dobara; 2) osim toga, kakve su naše teškoće i šta se očekuje; 3) sve

blagodušno podnosimo sa nevarljivom nadom (4, 94)
1) Monaški ţivot je teskoban i skorban, što je oĉigledno iz Gospodnjih reĉi: Ako
hoće ko za mnom ići, neka se odrekne cebe, i uzme krst svoj i za mnom da ide (Mt. 16,
24). MeĊutim, i svetovni ţivot je muĉan, kao što glasno svedoĉi ono što vidimo u njemu.
Ipak, ostavimo svetovnjake da se nose sa svojom skorbi, a mi se, kako i priliĉi, okrenimo
na svoju. Naša skorb biva sa radošću Duha Svetog, s obzirom da i ono što izgleda kao
ţalosno ima udela u radosti zbog nade koja se upućuje na nebesa. Neće li stoga biti
sramno za nas što oni radi neke male slave i nagrade mnogo trpe, a mi radi velikih
nebeskih dobara nećemo da blagodušno podnosimo ništavne ţalosti koje nas susreću?
2) I šta su zapravo naše skorbi? Neko delo koje nam je protiv naše volje
naznaĉeno, neka naredba koja nam se ne sviĊa, nešto neprijatno u hrani, piću, odeći,
obući, mestu i vrsti poslušanja, ili šta drugo sliĉno što nas opterećuje. Pa ipak, sve
navedeno iako je skorbno, ne bi trebalo da nas odvoji od duţnosti: Jer mislim da stradanja
sadašnjeg vremena nisu ništa prema slavi koja će nam se otkriti (Rim. 8, 18). Ĉak i kad bi
nas svakog dana pekli na ognju, radi nje bi trebalo sve da podnosimo. Utoliko pre treba da
trpimo laka i podnošljiva iskušenja. Ja vam ne govorim da bih razdraţio skorbna ĉula, već
da bismo poznali ljubav kojom nas je zavoleo blagi Bog naš, koji nas je izveo iz svetovnog
ţivota i ubrojio u svešteno i nebesko zvanje. I ono što zahteva od nas, On ne zahteva za
sebe. On ni u ĉemu nema potrebu, budući bogat u svemu, već hoće da mi sebi uĉinimo
dobro i spasemo se.
3) Stoga, odloţivši svaku dvojedušnost, u trpljenju stiĉimo svoje duše, drţeći se
iznad svakog nadolazećeg iskušenja i ne dajući nikakvoj pomisli da ovlada nama u trenutku
kada, radi našeg ispitivanja i obuĉavanja, bude popušteno da nas susretne nešto skorbno,
što će oţalostiti našu dušu, kako bismo i mi imali smelosti da sa apostolom kaţemo:
Svaĉim smo ugnjetavani, ali ne potišteni; zbunjivani, ali ne oĉajni; progonjeni, ali nismo
ostavljeni; oboreni, ali ne pogubljeni; svagda noseći na telu umiranje Gospoda Isusa (2.
Kor. 4, 8-10). Takvom blagonastrojenošću i blagoustrojstvom ţivota ugodivši Bogu, i mi
ćemo postati naslednici Carstva nebeskog u Hristu Isusu, Gospodu našem.

297.
1) Putnici sve trpe u nadi na pokoj; i mi sve trpimo u nadi na večni pokoj kako bi

se u nama proslavljao Bog; 2) kada se, pak, u nama Bog proslavlja: kada vide
naša dobra dela; budimo takvi; 3) radi rečenoga podraţavajmo svete oce,

apostole i samog Gospoda; 4) Gospod je sve trpeo radi nas: trpimo i mi; inače
nam nema spasenja; 5) ja sam trpeo: smirite se i vi pod krepku ruku Boţiju
(4, 95)

282

1) Onaj ko je na dugom i teškom putovanju mora da se trudi i trpi, podvrgavajući
se raznim neprijatnostima putovanja. Onu nadi na pokojno pristanište podnosi neprijatnosti
i savlaĊuje teškoće, pruţajući se ka napred sa svim usrĊem i revnošću. Na šta nas upućuje
takva priĉa? I mi smo na tesnom i skorbnom, dugom i teškom putu u ovom ţivotu. I
drugaĉiji put i ne moţe biti s obzirom da za ĉitav ţivot treba sa saĉuvamo devstvenost i
zdravoumlje, potĉinjavanje i poslušanje. Pri tome, mi treba da obaramo pomisli i svaku
oholost, koja ustaje protiv poznanja Boţijega, i da pokoravamo svaku pomisao na
poslušnost Hristu (2. Kor. 10, 45), kao i da ĉinimo sve drugo što je sa reĉenim neraskidivo
povezano po poretku monaškog ţivota. I ovde, meĊutim, postoji dobar kraj. Šta, naime?
Ţivot veĉni, koji je nelaţni Bog obećao onima koji ga oĉekuju sa trpljenjem. Radi tog
veĉnog ţivota sa blagodarnošću i trpljenjem podnosimo sve teškoće sadašnjeg ţivota,
proslavljajući Boga i u telu našem i u duhu.

2) Kako se, pak, proslavlja Bog navešću putem rasuĊivanja o jednom sluĉaju. Pre
dva dana su ovde došli svetovnjaci da nas vide. I videći kako prebivamo u jednomisliju,
kako rukama ispunjavamo trud poslušanja i kako ustima ponavljamo Davidove pesme, oni
su proslavili Boga i zablagodarili mu, stekavši pouku. Na taj naĉin se na nama ispunilo ono
što je Gospod rekao: Tako da se svetli svetlost vaša pred ljudima, da vide vaša dobra dela
i proslave Oca vašeg koji je na nebesima (Mt. 5, 16). Viste u ovom sluĉaju proslavili Boga u
svom telu i u duhu. I dalje se starajte da ga proslavite u svim okolnostima, drţeći se
bogodoliĉno i udaljujući se od nepriliĉnog, po savetu svetog Davida: Nemoj revnovati
lukavima, niti zavidi onima koji ĉine bezakonje; jer će se kao trava brzo osušiti, i kao lišće
zeleni brzo će otpasti (Ps. 36, 12). Naprotiv, revnuj vrlinskim i dobrim.

3) U ţitejskim okolnostima oni koji su se posvetili izvesnom zanatu revnuju da
pravila svog omiljenog posla pozajme od najboljih majstora, a ne od najgorih: stolar od
iskusnog stolara, ţivopisac od najboljeg ţivopisca. Uopšte, niko neće stati da podraţava
neiskusne i neznalice. Ukoliko uopšte bude nekog podraţavao, podraţavaće samo
najiskusnije i znalce. Ukoliko takvo pravilo i zakon vaţi za veštastveno i truleţno, zar
utoliko pre i u umetnosti nad umetnostima i u nauci nad naukama ne bi trebalo da
ureĊujemo svoj ţivot po primeru svetih muţeva, a ne po njihovoj suprotnosti?
Podraţavajmo one koji su od mladosti do starosti prebivali u poslušanju, tj. ne samo
drevne starce, nego i one koji su prosijali u našem bratstvu. Podraţavajmo one koji su
jednostavnošću razarali lukavstva Ċavolja. Podraţavajmo one koji su u poslušanju bez
premišljanja dobro upravili svoj podviţniĉki put. Ako hoćete, podraţavajmo onoga koji je
zapovedio: Ugledajte se na mene, kao i ja na Hrista (1. Kop. 11, 1), i na drugom mestu:
Ugledajte se, dakle, na Boga kao deca voljena. I ţivite u ljubavi kao što je i Hristos nas
ljubio i predao sebe za nas kao prinos i ţrtvu Bogu na prijatan miris (Ef. 5, 12).

4) Hristos je na ţrtvu i prinos za nas sebe dao Bogu. Zarmi radi Njega sa
blagodarnošću nećemo podneti beznaĉajne skorbi? Hristos je podneo svaku uvredu, po
reĉenome: Ruganja onih koji tebe ruţe padoše na mene (Ps. 68, 10). Zar mi nećemo
podneti beznaĉajnu uvredljivu i prezrivu reĉ? Kako ćemo se naseliti sa svetima ukoliko ne
idemo za njihovim stopama? Kako ćemo carovati sa Hristom, ukoliko se ne saobraţavamo
Njegovoj smrti i ne priopštavamo Njegovim preĉistim strastima? I ako se pravednik jedva
spasava, bezboţnik i grešnik gde će se javiti (1. Pt. 4, 18). Vidite li kako se veoma
odreĊeno govori da se pravednik jedva spasava. Uostalom, pravednikom ne moţe da se
nazove onaj ko je netrpeljiv, ko je iskljuĉiv, ko pamti drevne uvrede i njima se razgoreva i
smućuje, nemajući mira sa Bogom. Kako će se on spasti? Zar onaj ko postupa na taj naĉin

283

po neophodnosti ne biva otrgnut od kinovijskog opštenja? I po preselenju odavde, zar
neće po neophodnosti potpasti pod veĉnu osudu?

5) U bezumlju govorim: "Nisam li i ja bio poslušnik? Nisam li imao igumana,
ekonoma, duhovnog i telesnog oca? Nisam li imao duhovnu i telesnu bratiju". Ja sam se
meĊu njima kretao kao u ognju, bacan tamo amo i vodeći boj sa dva suprotna ţivota.
Ipak, mogao sam da se spasem jedino trpljenjem, odgovarajućim ispovedanjem i
pripisivanjem sebi svake krivice. U suprotnom bi bilo nemoguće imati mirnu dušu u
nevoljama. Smirite se, dakle, pod moćnom rukom Boţijom (1. Pt. 5, 6) i naći ćete pokoj i
bezbriţnost. Napisano je: Evo sad je najpogodnije vreme, evo sad je dan spasenja (2. Kor.
6, 2). Odbacimo lukavstvo od duša naših, nauĉimo da ĉinimo dobro, pokaţimo se ĉisti pred
Onim ko nam je uĉinio dobro pre nego što doĊe onaj strašni Dan kada ćemo biti duţni da
damo odgovor za svaku praznu reĉ. Prošavši ovaj ţivot sa dobrom savešću prema snazi, mi
ćemo postati dostojni nasleĊa veĉnog ţivota.

298.

1) Ma koliko da objašnjavam, kod nekih od vas se stalno projavljuje nemir; 2)
on dolazi od nedostatka ljubavi, bez koje, uostalom, više nismo učenici Hristovi;

3) ištimo, meĎutim, mir, usvojivši dobru revnost (4, 96)

1) Moţda se moţe ĉiniti da ĉesto besedim sa vama i da već nema neophodnosti da
vas i dalje pouĉavam i da vam napominjem budući da ste dovoljno nastrojeni na priliĉno
ponašanje. Ipak, sada vidim da još uvek postoji krajnja neophodnost. Jer, i pored mojih
ĉestih saveta u nekima od vas još uvek ne prestaje da deluje nemir i tvrdoglavost. I ja se
ĉudim kako oni koji, sudeći po vremenu, već treba da budu uĉitelji još uvek prebivaju
detinjasti, nerasudni i bezumni.

2) Uzrok reĉenoga jeste oskudevanje u ljubavi. Jer, po apostolu ljubav dugo trpi,
blagotvorna je, ljubav ne zavidi, ljubav se ne gordi, ne nadima se, ne ĉini što ne pristoji, ne
traţi svoje, ne razdraţuje se, ne misli o zlu, ne raduje se nepravdi, a raduje se istini, sve
snosi, sve veruje, svemu se nada, sve trpi (1. Kop. 13, 47). Oĉigledno je da ukoliko nje
nema kod nas nadvlaĊuje suprotno, tj. neverje, beznadeţnost, netrpeljivost, razdor,
drskost. Nalazeći se u takvom nastrojenju, moţemo li se mi dostojno nazivati Gospodnjim
uĉenicima? Jer, sam Gospod odluĉno govori: Po tome će svi poznati da ste moji uĉenici
ako budete imali ljubav meĊu sobom (Jn. 13, 35). I na drugom mestu opet [kaţe]: Ako vi
ostanete u nauci mojoj, zaista ste moji uĉenici. I poznaćete istinu, i istina će vas osloboditi
(Jn. 8, 31-32). Ukoliko, dakle, nemamo istinsku ljubav i ukoliko imamo neprijateljstva,
sukobe i razdore, mi nismo Hristovi uĉenici, već uĉenici Njegovog neprijatelja, što
predstavlja tešku reĉ. No, zbog ĉega bismo i ţiveli mi bedni? Zašto da dišemo ovaj vazduh
ukoliko ne ĉinimo ono ĉime se ugaĊa Gospodu?

3) A onaj koji vas uzbunjuje snosiće osudu, ma ko bio (Gal. 5, 10). Stoga molim da
ištete mir sa svima i svetost, bez koje niko neće videti Gospoda; pazeći da ko ne ostane
bez blagodati Boţije; da ne bi nekakav koren gorĉine uzrastao i napravio nemir, i njime se
zarazili mnogi (Jev. 12, 14-15). O ĉemu se radi? Vi treba da pokaţete blagu revnost u
odnosu na lukave, mrzeći zlo i odvraćajući se od njega, ali same [grešnike] ne smatrajući
neprijateljima, nego ih urazumljujući kao braću (2. Sol. 3, 15), kako biste imali apostolsko
odobravanje, koje je negde izraţeno [reĉima]: U svemu pokazaste sebe ĉistim u ovoj stvari
(2. Kor, 7, 11). Ja vam govorim ljubeći vas i štedeći vas, i ujedno se bojeći udela Ilija.
Ukoliko vi ne rasuĊujete sliĉno, nakon malo vremena će doći dan kad će vam se oduzeti

284

ovaj jezik. I tada ćete shvatiti da je bilo istina ono što sam vam ja smireni govorio. Bog
mira, koji hoće da se svi spasu, neka vas sve saĉuva u miru na putu zapovesti Njegovih i
neka vas uvede u svoje veĉno Carstvo.

299.

Sveti Teodor nije primio ono što su u obitelj poslali oni koji su se pokajali zbog
jeretičkog ikonoborstva, a potom opet otpali; neki od pravoslavnih su ga

prekorevali da navodno izaziva mrţnju prema pravoslavnima i gonjenje; sveti
Teodor opravdava svoje drţanje (4, 97)

Govore da se opet podigao meĊusobni rat, tj. ikonoboraĉki rat. Ima li šta gore od
[okolnosti] da Hrišćani sami sebe istrebljuju? Mi treba uvek da molimo Boga da umiri naše
sugraĊane i u odnosu na svetovnu vlast i u odnosu na veru. Radi toga mi smireni i sedimo
ovde. Uostalom, mi ne treba da sedimo tek tako, već sa velikom paţnjom i vernošću svom
cilju, kako propovedajući drugima sami ne bismo postali neupotrebljivi.

Ja govorim imajući u vidu one koji su, primivši epitimiju, opet prešli na stranu
nepravoslavnih. Mi smo nedavno odbili ono što su nam poslali kao štetno i opasno za dušu.
Saznavši, neki od otaca koji su sa nama su uznegodovali, usled ĉega se izrodila smutnja.
Mi se, pak, odriĉemo od raspaljivanja smutnje. Ipak, mi zbog nekih koji se smućuju ne
moţemo da umanjujemo bilo šta od istine ili da oskrnavljujemo ispovedanje Hrista s
obzirom da se bojimo greha ravnodušnosti prema veri, koji jedan od proroka izobliĉava
[reĉima]: Oni ne razlikuju sveto od skvernog, i ĉisto od neĉistog ne raspoznaju (Jez. 22,
26). Saglasno sa njim i apostol govori: Jer šta ima pravednost sa bezakonjem; ili kakvu
zajednicu ima svetlost s tamom? A kakvu saglasnost Hristos sa velijarom? Ili kakav deo
ima verni s nevernikom? I kakvo je slaganje hrama Boţijeg sa idolima (2. Kor. 6, 14-16). I
opet: Zapovedamo vam pak, braćo, u ime Gospoda našega Isusa Xpucma, da se klonite od
svakoga brata koji ţivi neuredno, a ne no predanju koje primiše od nas (2. Sol. 3, 6). I još:
Koji se brat zove ako je bludnik, koristoljubac, ili idolopoklonik, ili opadaĉ, ili pijanica, ili
otimaĉ; s takvim zajedno i da ne jedete (1. Kop. 5, 11).

Sve reĉeno straši i pritešnjuje naše srce. Stoga smo rasudili da je bolje podneti
veliku skorb i teskobu negoli izdati svoju vernost i spasenje. Napisano je: I ako strada
jedan yd, c njim stradaju svi udovi; a ako li se jedan ud proslavlja, s njim se raduju svi
udovi (1. Kop. 12, 26). Vi ste naši najbliţi udovi i unutrašnjost srca te smo smatrali
neophodnim da vas obavestimo o dogaĊaju kako biste znali i kako biste znajući
sastradavali, pomišljajući o onome što se ovde dešava.

Sami rasudite o onome što se govori: moţe li se smatrati pravednim da se
podjednako poštuju i da se ima podjednako opštenje sa onima koji su iz svojih manastira
prognani zbog istine i sa onima koji su zavladali manastirima zbog izdajstva istine. Da li
prognani uzalud trpe progonstvo? I da li smo se i ranije uzalud podvizavali za [istinu]? Ili
smo ĉak obmanjivaĉi, jednima govoreći jedno, a drugima drugo. I protiv nas bi pravedno
uzdisali oni koji se verno drţe ispovedništva kad bi uvideli da opštimo sa onima koji su bili
na sablazan Crkvi Boţijoj. Nemojmo, meĊutim, da nas oni prevare i da zajedno sa njima
naĊemo pogibao.

Ranije smo mi bili ĉvrsti, po zahtevu vremena. I sada treba da budemo ĉvrsti,
uopšte se ne menjajući. Jer, apostol govori: Ako li odstupi [pravednik], neće biti no volji
duši mojoj. Mi, meĊutim, nismo od onih koji odstupaju na propast, nego od onih koji
veruju na spasenje duše (Jev. 10, 3839). Vidiš li kako je on odstupanje nazvao propašću?

285

Stoga i na drugom mestu govori: Ĉist [sam] od krvi sviju. Jer ne propustih da vam objavim
svu volju Boţiju (Dap. 20, 2627).

UtvrĊujući se na apostolskom uĉenju i na uĉenju svetih otaca naših, koje je
saglasno sa apostolskim, mi se uzdrţavamo od opštenja sa jereticima i sa izdajnicima koje
su povukli, te štitimo taĉno ispovedanje u kome stojimo, i hvalimo se nadanjem slave
Boţije (Rim. 5, 2). Mi se staramo da pravo hodimo i u svim drugim vrlinama, da bismo bili
savršeni i potpuni bez ikakvog nedostatka (Jak. 1, 4) i da bi mir Boţiji, koji prevazilazi svaki
um, saĉuvao srca naša i misli naše u Hristu Isusu (Fil. 4, 7).

300.
1) Trpimo sve nevolje i spolja i iznutra, koristeći se uobičajenim sredstvima,
naročito molitvom i nepokolebivom verom; 2) naše snabdevanje se smanjilo, ali
nam je Gospod pomogao; nadajmo se da će nam i ubuduće pomagati, kao i

Jakovu, Iliji i drugima (4, 98)
1) Niko ne moţe da postane muĉenik bez stradanja, kao što se niko ne uvenĉava
ukoliko po pravilu uspešno ne izdrţi borbu (2. Tim. 2, 5). Nemojmo iznemogavati, već sve
blagodušno podnosimo: i prigovore i prekore (kao udarce biĉem), i odsecanje svojih
prohteva (kao prolivanje krvi) i nametanje pomisli (kao poţare koje raspaljuje Ċavo). Oganj
se gasi od vode kojom ga polivaju, a plamen pohote - od prolivanja suza. Zamor od truda
prolazi od pokojnog leţanja na odru, a obremenjenost uma pomislima leĉi se poverljivim
ispovedanjem. Eto spasonosnih lekarstava. Razumno se koristeći njima, sve više
ozdravljajte u Gospodu. Brat Boţiji je uzvikivao: Ako li kome od vas nedostaje mudrosti,
neka ište od Boga koji svima daje jednostavno i bez karanja, i daće mu se. Ali neka ište s
verom, ne sumnjajući ništa; jer koji sumnja on je kao morski val što ga vetar podiţe i vitla.
Jer takav ĉovek neka ne misli da će primiti što od Gospoda. Dvojedušan ĉovek, nepostojan
je u svima putevima svojim (Jak. 1, 58). Nemojmo biti dvojedušni i nemojmo se kolebati
sumnjom pri našim iskanjima. Neka naše prozbe Bogu budu praćene blagodarenjem i
iskrenom verom, te ćemo dobiti ono što ištemo, tj. ugasiće se tuĊi oganj, neobuzdane
pomisli će se razvejati i mi ćemo uz pomoć Boţiju uspešno proći podvig poslušanja koji
nam predstoji.
2) Osim toga, ţelim da znate da naš kovĉeţić prima neznatnu dopunu: dok rashodi
rastu, prihodi ne dostiţu. Sada je i vino nestalo, usled ĉega, naravno, ţale nemoćni.
MeĊutim, budite hrabri. Gospod nas je brzo pogledao u odnosu na pšenicu i vino i druge
potrebe, i još će uĉiniti ukoliko na Njega poloţimo svecelo uzdanje i ukoliko uvek ĉinimo
ono što mu je ugodno, ne odstupajući od svog poverenja u Njega. Jer, On sam je rekao:
Neću me ostaviti, niti ću me prezreti (Nav. 1, 5), i opet: Ištite najpre Carstvo Boţije i
pravdu njegovu, i ovo će vam se sve dodati (Mt. 6, 33). Nije, meĊutim, ĉudno ukoliko smo
ponekad i u oskudici: to je ispitivanje i proba vrlina. Nije li patrijarh Jakov bio pravedan. Pa
ipak, pritešnjavan glaĊu on je naše oce poslao u Egipat da kupe pšenicu. Nije li i prorok
Ilija bio pravedan. Ipak, i on je, došavši u Sareptu Sidonsku, uzviknuo udovici: Donesi mi
sada malo vode da popijem. . . i komad hleba da pojedem (3. Car. 17, 10-11). On nije
traţio ništa drugo do najjednostavniju i najneophodniju hranu. Ko, pak? Ilija, koji je
jezikom zakljuĉao nebo da ne daje kišu i koji je opet molitvom razrešio epitimiju. Ukoliko,
pak, mi ništavni (i po spoljašnjem stanju i po unutrašnjem ustrojstvu) i postradamo nešto
sliĉno neće biti ništa nepriliĉno. Mi, pak, ne treba da se opterećujemo time, već da smo
uvek blagodarni: i pri izobilju svega i pri oskudici. Jer, u reĉenome je obeleţje uĉenika

286

Hristovih. Imajući navedeno raspoloţenje, mi ćemo lako podnositi nevolje sadašnjeg ţivota
i naslediti buduća dobra.

301.

1) Neprijatelji nas okruţuju i uvek napadaju neočekivano: treba da se čuvamo;
2) kako - strahom Boţijim i uzdanjem u Boga, suzama i poučavanjem u Reči

Boţijoj, čuvanjem uma i odbijanjem pomisli; 3) juče ste neuredno pevali, čime
se ţalosti Sveti Duh i vi umesto koristi dušama stičete štetu; ubuduće pevajte

uredno (4, 99)

1) Pri nedavnim napadima Agarjana nas je sve uhvatio uţas od padanja u ruke
bezboţnika. I, svakako, ne bez razloga. MeĊutim, mi i ne razmišljamo da postoje i napadi
demona na nas i ne ĉuvamo se da zbog svog nemara ne postanemo plen duhova zlobe.
Napad vidljivih neprijatelja biva u odreĊeno vreme, o kome se moţe saznati na osnovu
glasina koje mu prethode, što onima koji ţele slobodu daje mogućnost da nekuda
pobegnu. U odnosu na nevidljive neprijatelje ne postoji sliĉna mogućnost s obzirom da je
njihovo jedino danonoćno staranje ispitivanje naĉina kako da nas napadnu ne dajući nam
ĉasa ni da predahnemo. Stoga u vezi sa njima treba da imamo veći strah i neophodna je
veća samoodbrana kako ne bismo postali njihov plen i kako bismo izbegli dušegubne
napade.

2) A gde bismo pobegli? Naravno, Bogu, kako i peva sveti David: Bog nam je
utoĉište i sila, pomoćnik u nevoljama koje nas snaĊoše veoma (Ps. 45, 2), i: Postaviće se
oruţan anĊeo Gospodnji oko onih koji ga se boje, i izbaviće ih (Ps. 33, 7), i još: Koji se
uzdaju u Gospoda kao gora su Sion; neće se pokolebati do veka koji ţivi u Jerusalimu (Ps.
124, 1). Prema tome, ukoliko budemo imali strah Boţiji i poverenje u Njega, nećemo se
uplašiti od neprijatelja naših.

Imajmo, meĊutim, u vidu da neprijatelji zauzimaju tvrĊave uglavnom zbog
nedostatka hleba i vode. Šta oni predstavljaju kod nas? Suze i Reč Boţiju, kojima se hrani
i spasava duša. Njihovim nedostatkom ona se kvari i postaje plen [neprijatelja]. Napisano
je: Reĉ Hristova neka obitava u vama bogato (Kol. 3, 16), i suze neka se ne umanje.

Postoji, uostalom, kako kaţu, i unutrašnja izdaja. Šta ona predstavlja? Strasti koje
ţive u nama i pomisli koje budi telesno mudrovanje: one izdajniĉki otvaraju vrata
neprijateljima demonima. Njih treba odmah izgoniti i na svaki naĉin paziti da ne bude
zauzet naš grad, tj. duša, da nas ne zavede greh i da ne postanemo zarobljenici pogubnih
strasti, već da prebivamo u vrlini sa kojom smo sazdani u slavu Tvorca našeg i na pohvalu
meni grešnome.

3) Juĉe ste me rasrdili svojim pevanjem. Molim vas i preklinjem da pevate pristojno
i po tipiku, a ne prosto, tek tako i smućeno, ţalosteći Duha Svetoga, a ne mene grešnoga.
Jer, Njegova je zapovest: Psalmopevajte razumno (Ps. 46, 8). A razumno se ne moţe
pevati ukoliko se ne ĉuva poredak, tj. ukoliko hor ne zapoĉinje novi stih pre nego što se
završi pevanje prethodnog. Bilo da je psalmopojanje glasno ili tiho, sporo ili brzo, iznad
svega treba ĉuvati red. Ĉuvanje reda je najbolja crta svakog dela, utoliko pre u besedi sa
Bogom. Jer, u neredu dolazi do rĊavih fantazija i rasejavanja ĉula, dok se pri redu ĉuva
paţnja, trezvoumlje i sladost o kojoj svedoĉi sveti David, govoreći: Kako su slatke grlu
mome reĉi tvoje, većma od meda [i saća] ustima mojim (Ps. 118, 103).

Stoga molim i preklinjem da sa svim staranjem ispunjavamo tu vrlinu, ĉuvajući se
meĊusobno i ispravljajući se u pevanju. I pevajući razumno, mi ćemo obresti pokoj

287

dušama našim. Pruţajmo jedni drugima dobar primer i u svemu drugome ugaĊajući Bogu,
ĉime ćemo postati dostojni nasleĊa Carstva nebeskog.

302.
1) Da ne bi upadao u sujetne [misli] i da se ne bi valjao u grehovnim pomislima,

um treba drţati u bogomisliju: u zrenju svojstava i dela Boţijih, anĎelskih
činova, staništa svetih i ovog vidljivog sveta; rečenim se čuva krasota duše; 2)

krasota duše, sa kojom je stvorena, izgubljena je u padu, ali se obnavlja u
krštenju, u pokajanju i podviţničkom ţivotu (4, 100)

1) Gde um uvek treba da bude i gde da prebiva srce? U bodroj paţnji prema delu
Boţijem, na podviţniĉkom poprištu, ne dozvoljavajući da budemo vuĉeni levo desno kao
zarobljenici. Da li u moru ponestaje vode ili vazduh za onog ko diše? Ni u nama ne treba
da ponestanu dobre pomisli uz ustremljenost oĉiju našeg uma na bezgraniĉno more divnih
dela Boţijih. Ukoliko se udubljuje u njih, um neće imati vremena da se povede za sujetom
neĉeg ţitejskog ili da se veţe sa rĊavim pomislima. Jer, kao uvek pokretan, on ne moţe da
prebiva u miru. On se nezadrţivo kreće u smeru u kome ga uputimo - bilo desno, bilo levo.
Ukoliko ga usmerimo na desno, on će sa Davidom zapevati: Gospode, voljom tvojom daj
snagu lepoti mojoj, a ukoliko ga usmerimo na levo [zapevaće] sledeći stih; A kad si
okrenuo lice svoje, ja postadoh (sav) smućen (Ps. 29, 8). Bog se odvraća od nas kada se
um zanima ispraznostima, a pogubno smućenje [dolazi] kada se duša bavi grehovnim
zamislima. Stoga se postarajmo da um uvek usmeravamo na desno i da mu pruţamo
dobre prizore. Kakve? AnĊelske nebeske sile, tamošnja neizreciva dobra, svetla obitališta
svetih apostola, proroka, muĉenika i svih pravednika, podjednako kao i nebeski svod,
blistavo sunce, sveli mesec, grupe zvezda i sve druge stvari koje podleţu ĉulima, naravno
ne da bismo se zadrţavali na njima, nego da bismo se preko njih uznosili Tvorcu svega -
Bogu, ĉuvajući svoju krasotu nepovreĊenom.

2) Jer, Bog nas je obdario krasotom spoĉetka nas stvorivši po svom obrazu i
podobiju. I premda smo se mi kroz neposlušnost pomraĉili i pokvarili, On nas je obukao u
krasotu blagodati banjom novoga roĊenja i obnovljenja Duhom Svetim koga izli na nas
obilno kroz Isusa Hrista Spasitelja našega (Tit. 3, 56). Kada smo se potom opet iskvarili,
On nam obezbeĊuje treće sredstvo za vraćanje krasote, tj. pokajanje u zavetu
devstvenosti, oprostivši nam sve grehe i izbrisavši obveznicu koja nas svojim propisima
optuţivaše (Kol. 2DZ14) zbog krstonosnog ţivota, sliĉnog krštenju. Neka stoga naša duša
prebiva u svojoj krasoti kako bi se udostojila da ĉuje: Sva si lepa, draga moja, i poroka
nema na tebi (Pes. 4, 7). I ukoliko se opet desi da se oskrnavimo porokom (budući da smo
prevrtljivi, da niko nije ĉist od skverni (Jov 14, 4), i da se niko ne moţe pohvaliti da ima
ĉisto srce - (Priĉ. 20, 9), poţurimo da se oĉistimo suzama pokajanja. Sveti David se moli:
Operi me, i biću belji od snega (Ps. 50, 9). I Bog preko proroka Isaije priziva: Omijte se i
bićete ĉisti. Izbacite lukavstva iz duša vaših (Is. 1, 16). I blaţena je duša koja se uvek ĉisti,
koja se udaljuje od svake rĊave sklonosti, koja jedino Boga voli i ţeli i koja svakodnevno sa
zadovoljstvom oĉekuje smrt. Jer, i nama će doći smrt i mi ćemo biti duţni da isplatimo
opšti dug. Stoga neka svako od nas ţivi prepodobno i pravedno da bismo se udostojili da
nam dušu uzmu anĊeli Boţiji i odnesu na nebesa radi veĉno blaţenog ţivota u trenutku
dok nam naši ostaci na opelu budu leţali radi poslednjeg bratskog celiva.

303.

288

1) On je pomenuo one koji su se udaljili iz obitelji i potom pali u jeres i
iskvarenost; 2) potom ubeĎuje na opreznost, ističući da neprijatelj najviše

nastoji da skrene sa puta i pogubi monaha (4, 101)
1) Sada je malo onih koji slušaju usled odlaska nekolicine bratije. Ipak, ĉak i jedan
slušalac da ostane, mi ne treba da smo nemarni prema pouĉavanju. Jer, Gospod govori:
Gledajte da ne prezrete jedpoga od malih ovih; jer vam kaţem da anĊeli njihovi na
nebesima stalno gledaju lice Oca moga nebeskoga. Jer Sin Ĉoveĉiji doĊe da spase
izgubljeno (Mt. 18, 10-11). O, kako je neizrecivo Boţije ĉovekoljublje. Vladika je u obliku
sluge došao pobeglom robu kako bi ga oslobodio od ropstva Ċavolu. Došla je istinska
svetlost da traţi izgubljenu drahmu, tj. da je pozove iz grehovnog mraka. Ne treba li i mi
smireni, podraţavajući sveblagog Gospoda, da bolujemo zbog svakog od vas, i da
govorimo, i da samu dušu polaţemo za njega? O kad bih ja imao krila da poletim i poĉinem
u svakom bratstvu, da ih pogledam i pogovorim o obaveznom. I ne samo njima, nego i
onima koji putem Kainovim poĊoše i u prevaru Valaamove plate upadoše (Jd. 11). Koga ja
nazivam takvim? Leontija, Jeremiju i Nektarija, koji su odstupili od nas i od vere. Kao
nagradu za odstupništvo oni su dobili predsedniĉka [mesta]. Kad bih ih video i pogovorio
sa njima, ja smireni bih dušu svoju poloţio za njih, ukoliko ništa drugo ne bih mogao da
uĉinim. Ţeleo bih da vidim i one koji su, zbog grehova mojih, odbacili svetu shimu i obukli
se u odeću bezakonja i greha kako bih i zbog njih zaplakao. Jedan od njih je Pajsije koji se,
kako govore, pruţio do [velikog] zla. Naime, po carskom nalogu postavljen za naĉelnika,
on je zapoĉeo borbu, poĉinio ubistva i u sukobu izgubio ţivot. Kakva nesreća. U kakvu
propast se rinuo dostojni plaĉa. Najpre je iskoĉio iz bratstva, potom pošao za svojom
pohotom, razvraćajući se ĉas jednim, ĉas drugim kao beslovesna ţivotinja, da bi najzad
odbacio monaštvo. Zatim je zakljuĉio tragediju o kojoj smo već ĉuli.
2) Pomenuvši reĉeno, molim da se pomolimo za njih. Sami, pak, treba da se krepko
drţimo svog puta ni malo ne umanjujući podviţniĉku postojanost. Jer, i malim
popuštanjem i lenjošću duša se survava u pogibao. Eto zbog ĉega ţalim one koji ţive
usamljeno i oplakujem ih kao gotov i lak plen Ċavolu. Jer, vuk i iz staje grabi ovcu. Neće li
utoliko lakše progutati onu koja se nalazi izvan stada? Zar ne znate kakvim besnilom Ċavo
diše protiv nas? On napada na svakog ĉoveka, a ne samo na smirene monahe. On se
raduje pogibli mnogih. Ipak, on se najviše naslaĊuje kad uspe da obori jednog monaha.
Stoga on neumorno napada, prikrada se i bori kako bi poslušnog odvojio od poslušanja,
bezmeteţnika - od bezmeteţja, stubnika - od stuba, zatvornika - od zatvorništva. Jer, posle
takvog pomeranja, on ih već vodi kako hoće. Oni, pak, koji nepokretno prebivaju u svojim
merama i mestima, vršeći vrline, zaista su neulovljivi za Ċavola, budući da su iznad
njegovih zamki.
Stoga, koristeći se silom koja nam je data protiv Ċavola, odbijajmo ga ograĊujući
se strahom Boţijim i obarajući ga nebeskim pomislima. Nemojmo dozvoljavati da njegove
pomisli ovladaju nama, već ga pobedimo da bismo se udostojili venca pravde od
Podvigopoloţnika našeg Hrista Gospoda.

304.
1) Budimo bodri naročito povodom gonjenja, budući da neprijatelj ţešće
napada; koliko je on [ljudi] već pogubio od nastanka sveta; isto i sada hoće; 2)
kako izbeći njegove zamke - smirenjem i povinovanjem predanim zapovestima;

289

potom on izobraţava dug ţivot i spolja i iznutra, sa ukazanjem na nagrade radi
podsticanja (4, 102)

1) Vodimo ţivot dostojan gonjenja za Hrista u svakoj poboţnosti i ĉastitosti (1. Tim.
2, 2), kao ĉeda poslušnosti i nepovodeći se za preĊašnjim ţeljama iz vremena našega
neznanja (1. Pt. 1, 14). Nemojte slabiti naboj vaših podviţniĉkih nastojanja. Jer, vidite da
Ċavo, kao lav riĉući hodi i traţi koga da proţdere (1. Pt. 5, 8). Videći da smo sada razdirani
gonjenjem, on ulaţe silne napore u oĉekivanju da sada lakše uhvati dušu. Mi se, pak, u
svako vreme i na svakom mestu drţimo trezvoumlja i bodrosti, ograĊujući se Boţanstvenim
zapovestima. I ne nalazeći mesta u nama, on će posramljen otići. A ako ga pronaĊe, on će
sve više navaljivati. I neće odustati sve dok ne porazi i pogubi. Ili, zar ne znamo koliko je
on [ljudi] već pogubio od stvaranja sveta? Nije li on doveo do izgnanja iz raja prvog
ĉoveka, zarobivši ga grehovnom slašću? Nije li on Kaina nagovorio na bratoubistvo? Nije li
on odvojio Judu od sabora apostola, uĉinivši ga izdajicom Ţivota svih? Nije li on predao
smrti i mnoge druge, kojima nema broja? On i sada vara, podstiĉe i navodi na svako zlo, te
guta gotovo ĉitavu vaseljenu. Vrlo je teško izbeći ga: neophodna je krajnja paţnja. Jer, on
ne pokušava samo raspuštenim i niskim ţivotom da nas skrene sa ispravnog i uvuĉe u
suprotno, već i preteranim podviţništvom. Raznoobrazno se pretvarajući, on priprema
razne zamke i prevare, posvuda po zemlji rasprostirući svoje mreţe da bi nas ulovio. Njih
je video blaţeni Antonije i odozgo primio ukazanje da ih jedino smirenje moţe izbeći.

2) Prema tome, obukavši se u smirenje, izbegavajmo skretanje sa pravog puta i
njegovo napuštanje, hodeći carskim putem i ne skrećući ni desno, ni levo, već taĉno se
uklapajući u pravila svete zapovesti koja nam je predana i idući za stopama svetih otaca
koji su nam prethodili i koji imaju stanište na nebesima. Neka se um naš uzdrţava od
rĊavih pomisli, neka se srce pouĉava u Boţanstvenim reĉima, neka se usta otvaraju samo
radi slavoslovlja Boga, neka oĉi gledaju samo ispravno, neka uho ne sluša sujetu, neka se
ruke prostiru na svoje delo, neka noge stupaju pravo, neka hrana i piće budu umereni,
neka je san odreĊen ustavom, neka bude samo neophodnih izlazaka, neka se ne naĊe
mesto za drskost, koja priĉinjava smrt, neka ništa neumesno ne deluje meĊu vama, već
neka se sve vrši prepodobno i mudro. Takav put nije dugaĉak i granica podviga je blizu.
Kakva je, meĊutim, nagrada za trud? Carstvo nebesko, radi koga se još malo podvizavajmo
i borimo. Ukoliko se spotaknemo, poţurimo da ustanemo, ukoliko zadremamo - probudimo
se i opet budimo bodri. Prinudimo prirodu, umrtvimo udove koji su na zemlji, steknimo
vrline. Sve reĉeno ja i sebi govorim, budući da sam i sam obloţen nemoćima, imajući jednu
prirodu sa vama. Neka Gospod da svima nama da se iskreno potrudimo i poţivimo bez
saplitanja, te da odavde preĊemo sa dobrom nadom i da se udostojimo blaţenog veĉnog
ţivota.

305.

1) On ukazuje na zapovesti zakona i JevanĎelja, ističući i njihovu razliku, te
kaţe da ne mogu naslediti Carstvo Boţije oni koji ih ne ispunjavaju; 2) on

pominje njihov strašan udeo u smrti, sudu i po osudi; 3) potom ih priziva da se
obrate Gospodu u pokajanju, sve dok se nisu zatvorila vrata Njegove milosti

(4, 103)

1) Sazdavši nas i iz nebića privevši u biće, Boga nas je uveo u ovaj ţivot kao u neku
školu kako bismo se nauĉili jevanĊelskim zapovestima Njegovog Carstva. Šaljući svoje
uĉenike na propoved, On im je zapovedio govoreći: Idite, dakle, i nauĉite sve narode

290

krsteći ih u ime Oca i Sina i Svetoga Duha, uĉeći ih da drţe sve što sam vam zapovedio
(Mt. 28, 19-20). Kakve zapovesti nam je On zapovedio? Po Starom Zavetu je bilo
zapoveĊeno: Ne ubij, ne ĉini preljubu, ne kradi, ne svedoĉi laţno (Izl. 20, 13-16). Po
Novom Zavetu je dao više i savršenije zapovesti, budući da govori: Ĉuli ste kako je
kazano starima: Ne ubij, jer ko ubije, biće kriv sudu. Aja vam kaţem da će svaki koji se
gnevi na brata svoga ni za što, biti kriv sudu; a ako li ko reĉe bratu svome: "Raka", biće
kriv sinedrionu. I opet: Ĉuli ste kako je kazano starima: Ne ĉini preljubu. Aja vam kaţem
da svaki koji pogleda na ţenu sa ţeljom za njom, već je uĉinio preljubu u srcu svome. I
opet: Još ste ĉuli kako je kazano starima: Ne kuni se krivo, a ispuni to si se Gospodu
zakleo. A ja vam kaţem: Ne kunite se nikako. I opet: Ĉuli ste daje kazano: Ljubi bliţnjega
svoga, i mrzi neprijatelje svoga. A ja vam kaţem: Ljubite neprijatelje svoje, blagosiljajte
one koji vas kunu, ĉinite dobro onima koji vas mrze (Mt. 5, 21-44). Vidiš li razliku izmeĊu
Zaveta? Jedan zabranjuje dela, a drugi sama raspoloţenja srca od kojih dolaze dela, kako
bi se iskorenio greh. Ukoliko se, dakle, pokaţe da mi ne ţivimo ni zakonski, ni jevanĊelski,
već neznaboţaĉki, šta ćemo doĉekati u onaj dan? Apostol govori: Ne varajte se: ni bludnici,
ni idolopoklonici, ni preljubnici, ni rukobludnici, ni muţeloţnici, ni lakomci, ni lopovi, ni
pijanice, ni opadaĉi, ni otimaĉi, neće naslediti Carstvo Boţije (1. Kor. 6, 9-10).

2) Kao što sam vam ranije ĉesto govorio, i sada vam odluĉno saopštavam: neka
niko ne ţivi po svojoj volji, neka niko nije ravnodušan prema delu spasenja, neka niko ne
skuplja zlato, neka ne stiĉe robove, neka ne umnoţava konje i bikove i neka se ne
obremenjuje nikakvim drugim sticanjem, od ĉega se poraĊaju najveći i najpogubniji gresi.
MeĊutim, meĊu vama još uvek ima nekih koji su uporni i koji se protive istini. Ja, smireni,
sam, meĊutim, ĉist od vaše krvi s obzirom da nisam prestajao da vam saopštavam pravdu
Boţiju i da sam neućutno objavljivao o dolazećem maĉu na sinove protivljenja. Zar da
razljutimo Gospoda? Jesmo li jaĉi od njega (1. Kor. 10, 22). A već i sekira kod korena
drveću stoji; svako, dakle, drvo koje ne raĊa dobra roda, seĉe se i u oganj baca (Mt. 3,
10). Zar se ne bojite tog primera? Zar ne drhtite pred tom opomenom? Zar se ne bojite
smrti koju kroz neko vreme nećemo zaobići? Kako ćemo susresti strašne anĊele koji po
obiĉaju dolaze da nas uzmu iz tela? Kako ćemo proći onaj dugaĉki put ne stekavši
neophodne zalihe? Kako ćemo sa neĉistom savešću stati pred sudište Hristovo, pred kojim
će se pokloniti svako koleno i koga će svaki jezik ispovediti? Ukoliko se pokaţemo takvi,
svakako ćemo biti poslani na [mesto] gde je oganj neugasivi, neuspavljivi crv i plaĉ i škrgut
zuba.

3) Da se reĉeno ne bi desilo, doĊite, poklonimo se, pripadnimo i zaplaĉimo se pred
blagim Bogom našim, susrevši Njegovo lice sa ispovedanjem, iskanjem, skrušenošću,
suzama, molitvama, postom, ĉistotom i dobrim ponašanjem. Jer, On je oĉišćenje grehova
naših. On još nije zatvorio vrata milosti svoje pred nama i ne odvraća se od onih koji mu
se obraćaju, već ih milostivo prima kao bludnicu, kao razbojnika i kao bludnog [sina]. Da,
molim vas, ustanimo, probudimo se, podvizavajmo se. Deca koja dobro uĉe radosno ţure u
svoj dom kada ih otpuste iz škole. I mi, iskreni uĉenici JevanĎelja, po odrešenju od ovog
ţivota, sa radošću treba da se preselimo u veĉni ţivot.

306.
1) On pohvaljuje poslušanje kao najplodniji podvig, prekorevajući one koji ţive

van poslušanja; 2) potom svoje ubeĎuje da sve više napreduju u poslušanju,
napominjući da će uskoro Gospod doći i svakome dati po delima njegovim

291

(4, 104)
1) Blagodaću sveblagog Boga vi verujete i povinujete se mom smirenju, ne ĉineći
ništa osim onog što vam je zapoveĊeno. Za reĉeno radost i venac nemam samo ja, nego i
vi, koji ste i pre mene vrlinu postavili kao cilj ţivota. Moţe li za poslušnika biti nešto slaĊe,
poţeljnije i radosnije od ţivota po zapovesti i od [izbegavanja] da postupa po svojoj volji?
Eto istinskog poslušanja i nelaţnog ţivota. Postoji mnogobriţni i bezbriţni podvig.
Mnogobriţni se odnosi na one koji su još obuzeti svojim prohtevima. Bezbriţni se odnosi na
one koji su uspeli potpuno da odseku svoju volju i koji imaju smelost da kaţu apostolski: A
ţivim - ne više ja, nego ţivi u meni Hristos (Gad. 2, 20). Ne ţiveći po svojoj volji, on preko
igumana ţivi za Boga i otkrivenim licem odraţava slavu Gospodnju, preobraţavajući se u
taj isti lik, iz slave u slavu, kao od Duha Gospoda (2. Kor. 3, 18). Takav se ne stara o
svetu, ne boji se smrti, provodi bezbriţan i niĉim ne opterećivan ţivot, svega sebe
predajući Bogu. Onaj, pak, ko se oslanja na svoje ţelje, ko zakone poslušanja gura u zadnji
plan i ko se pokorava svojoj volji i samougaĊanju [u stvari] vodi muĉni ţivot, ţiv se ulovivši
da vrši volju Ċavola (2. Tim. 2, 26). I svi njegovi postupci su neodobravajući, premda
ponekad izgleda da posti, da vrši bdenje ili da ĉini neko drugo dobro. Jer, sve što nije od
vere greh je (Rim. 14, 23). Ono što nije po opštem ustavu pripada samom delatelju i tuĊe
je bogougodnom blagoĉašću.
2) Stoga ja takve sa pravom prekorevam, dok vas hvalim i molim da sve više
prebivate u dobrom poslušanju, u trpljenju, u odsecanju svoje volje, u veri, nadi i ljubavi i
u svim ostalim poslušniĉkim delima na sopstveno spasenje i na dobri primer svemu
bratstvu. Da, molim vas, jer još malo, vrlo malo, pa će doći Onaj koji treba da doĊe i neće
odocniti (Jev. 10, 37). Doći će poslednji dan koji će i osvetliti što je sakriveno u tami i
objaviti namere srca (1. Kor. 4, 5). Doći će strašni i nelaţni Sudija, koji će privesti
poslušnika poslušniku, igumana igumanu, episkopa episkopu, velmoţu velmoţi, cara caru,
te će jednog izobliĉiti ili opravdati preko drugog i svakome dati po delima njegovim: Ţivot
veĉni onima koji istrajnošću u dobrim delima traţe slavu i ĉast i besmrtnost; a jarost i gnev
onima koji se uporno protive istini a pokoravaju se nepravdi. Nevolja i tuga na svaku dušu
ĉoveka koji ĉini zlo (Rim. 2, 69). Reĉenog treba da se krajnje bojimo, te da se sa svakim
naporom postaramo da nas ĉas smrti ne zatekne praznim u dobrim delima, već da nas
naĊe sa bogatim plodovima dobrih dela. Neka nam se neprijatelj protivi u dobrom ĉinjenju
(s obzirom da je po reĉi Gospodnjoj ĉovekoubica od poĉetka, i da ne stoji u istini, jer nema
istine u njemu - Jn. 8, 44). Mi, pak, protiv njega upotrebimo hrabrost i velikodušnost,
suprotstavljajući mu se naporima, znojem, molitvama, moljenjima i suzama. I on neće ni u
ĉemu uspeti protiv nas zbog Gospodnjeg sadejstva u našim borbama i Njegovog
zastupništva u našoj nemoći. On će nam i dati veĉnu pobedu.

307.
1) Pomenuvši plodnost pouka, on sve priziva da se zajedno izgraĎuju u stanište
Boţije; 2) potom ubeĎuje da postanemo hram Boţiji i da ne dozvolimo da se on

u nama razori, ujedno navodeći i sredstva [za njegovo odrţavanje] (4, 105)
1) Neka niko ne govori da su naše pouke uzaludan trud. Ne, mi od njih dobijamo

veliku korist. Plug za zemlju i voda za ţednog je ono što je naša pouĉna reĉ za onoga ko
sluša otkrivenim srcem. Od ĉega duša obiĉno postaje gora? Od ĉega dolaze razdori, sukobi
i deobe u bratstvu? Upravo stoga što nema pouka i saveta. Ukoliko, pak, postoji pouka i
savet, naći će se i mir i poredak, na kojima, opet, poĉiva Duh Sveti. Stoga se ja smirni sa

292

strahom i ljubavlju staram da sa vama vodim besedu, da vas savetujem, tešim,
opominjem, te da i sebi i vama pomognem da se spasemo od mnogorazliĉnih iskušenja
Ċavola. Ispovedam da mi i vi mnogo pomaţete, naroĉito prvi u bratstvu, budući da ste mi
saradnici u dobru. Sveti Pavle govori: Ja posadih, Apolos zali, ali Bog uĉini da uzraste (1.
Kor. 3, 6). Prema tome, ne radi se samo o mom, već i o vašem dobrom delu, a više o
svega - o Boţijem, od koga dolazi sve dobro ljudima. Stoga vas molim da prema danom
vam poslušanju sve usmeravate ka opštoj koristi i da se uzajamno Duhom pripremate za
Boţiju obitelj. Apostol opet kaţe: Jer temelja drugoga niko ne moţe postaviti osim
postojećeg, koji je Isus Hristos. Ako li ko zida na ovome temelju zlato, srebro, drago
kamenje, drva, seno, slamu, svaĉije će delo izići na videlo; jer će Dan pokazati, jer će se
ognjem otkriti, i svaĉije će se delo ognjem ispitati kakvo je (1. Kor. 3, 11-13). Vidite li kako
on vrlinu uporeĊuje sa zlatom, srebrom i dragim kamenjem, a porok - sa drvima, senom i
slamom. Podvrgnuvši se ispitivanju ognja na sudu, jedni (zapaljivi) će izgoreti, a drugi
(tvrdi) će se saĉuvati.

2) On potom dodaje još strašniju reĉ: Ne znate li da ste hram Boţiji i da Duh Boţiji
obitava u vama? Ako neko razara hram Boţiji, razoriće njega Bog; jer je hram Boţiji svet, a
to ste vi (1. Kor. 3, 16-17). Veliki je dar što se udostojavamo da se nazovemo i da budemo
hram Boţiji. Velika, je, pak i pretnja ukoliko razorimo hram Boţiji, budući da će [utom
sluĉaju] i Bog nas razoriti. Stoga nemojmo razarati hram Boţiji u sebi. Udostojivši se da u
sebi imamo ţivog Duha Svetog, nemojmo dozvoliti da postanemo stanište strasti.
Oslobodivši se od greha, nemojmo dozvoliti da nas Ċavo opet porobi. Naprotiv, budimo
ĉisti i besprekorni. . . puni plodova pravde kroz Isusa Hrista, na slavu i hvalu Boţiju (Fil. 1,
10-11). Neka srce naše bude bodro, ispunjeno straha Boţijeg i napajano stalnim
pomišljanjem na smrt. Jer, greh se ne moţe pojaviti [na mestu] gde postoji takav strah i
takve pomisli. Ukoliko je, pak, srce neosetljivo i okamenjeno, u nas se lako seje pohota,
koja nas razdraţuje i smućuje. I ona nas neće ostaviti sve dok se ne vratimo na ranije
dobro nastrojenje. Latimo se stoga truda kako bismo napredovali u dobru i potom obreli
neprekidni pokoj. Latimo se plaĉa kako bismo obreli radost u Gospodu. Latimo se hoĊenja
tesnim i skorbnim putem kako bismo obreli prohladni ţivot, koji se iz njega raĊa. Eto
najveće od svih trgovina. Eto najveće sreće: neznatnim trudom i podvigom u sticanju vrlina
steći bezmerna i veĉna blaga. Neka bismo ih se udostojili svi mi.

308.
1) Naš ţivot liči na plovidbu morem; 2) krmanoš je um; kako on treba da
upravlja laĎom ţivota da bi izbegao brodolom; 3) navedene pouke nisu samo za
najmlaĎe, nego i za starije, s obzirom da opasnost ni od njih nije daleko; 4)

pazimo da ne izgubimo ono što smo sakupili dugim trudom (4, 106)
1) Ţivot ĉovekov je kao neko drugo more po kome mi, sevši u ovo telo kao u neki
brod, misleno plovimo. Oni koji plove po obiĉnim morima povremeno se sakrivaju u
pristaništa, a mi plovimo neprestano, i danju i noću, i u nepogodi i u buri. I naše more je
puno nevolja i veliko koliko je dugaĉak naš ţivot. U njemu je mnogo strašnih burnih talasa,
koje podiţu duhovi zlobe, I uopšte se ne moţe reći koliko je na njemu pirata-demona, koji
pokušavaju da nas potope. Videći reĉeno, sveti David molitveno kliĉe: Da se izbavim od
onih koji me mrze, i od voda dubokih. Da me ne potopi bura vodena, niti da me proguta
bezdan, niti da bunar zatvori nada mnom usta svoja (Ps. 68, 15-16). Veliki muţ, David se

293

bojao i molio da ne bude potopljen, pa ipak je jednom zadremao i postradao. Šta tek da
kaţemo mi smireni i koliko treba da se bojimo i molimo da ne postradamo na isti naĉin?

2) Naš um kao neki krmanoš odbija buru strasti ukoliko je budan i bodar, budući
unekoliko poprskan kapima pomisli koje navaljuju. Ukoliko se, pak, preda lenjosti i nemaru,
on prihvata strast koja udara kao besni potok. Napunivši se njome, on najzad trpi veliki
grehovni brodolom o kome je ţalosno slušati, a još ţalosnije - iskusiti. Strašna je, dakle, i
nevoljna plovidba našeg ţivota. Stoga paţljivo i bodro drţimo njegovo kormilo, daleko
odbijajući strasti i odmah obarajući neumesne pomisli koje se potkradaju kako nas ne bi
potopile {ukoliko ih zadrţimo).

3) Govoreći, ja imam u vidu ne samo mladiće, nego i starce koji su dugo vremena
proveli u podviţništvu. Jer, Ċavo ni njih ne ostavlja nedirnute, i ĉesto ih dovodi do ţalosnog
pada, kao što negde govori veliki i bogonosni Vasilije: "Zaista je najţalosnije videti da neko
posle posta, posle surovog ţivota, posle dugotrajnih molitava, posle obilnih suza, posle
dvadesetogodišnjeg ili ĉak tridesetogodišnjeg uzdrţanja usled nepaţnje i nemara duše
odjednom svega bude lišen". Ja smireni sam reĉeno ĉuo i video, te sam ga oplakivao i
oplakujem, pomišljajući [o okolnosti] da je bogatstvo vrlina koje je sabrano tokom tolikih
godina lukavi Ċavo u jednom trenutku razgrabio, ostavljajući podviţnika blagoĉašća
praznim i nepotrebnim. Velika je, dakle, tajna našeg spasenja i veliko je besnilo Ċavola
protiv nas. On ne podnosi da vidi kako se mi penjemo na nebo, sa koga je on pao.

4) MeĊutim, neka njega sa njegovom velikom jarošću protiv nas. Mi se, pak, i mali i
veliki, i mladi i stari jednodušno ĉvrsto rešimo da, uz Boţiju pomoć, ne dopustimo da iz
nepaţnje propadne ono što smo mnogim naporima i podvizima sabrali, tj. odricanje od
sveta, poslušanje, zdravoumlje [tj. celomudrenost], suze, prvo i poslednje ispovedanje.
Naprotiv, neuspavljivo bdimo, drţeći podignuta jedra naše nade i upravljani vetrom Duha
kako bismo stigli do kraja ţivota i stupili u pristanište besmrtnosti, bogatstvom vrlina
stekavši Carstvo nebesko.

309.

1) Juče je došao poslanik od cara i mi svi smo se uznemirili, znajući da nam car
nije naklonjen; kad bismo znali da nam je naklonjen, mi bismo ga drugačije

susreli; slično će duša susresti i vesnika smrti: biće radosna ukoliko je uverena
u Boţije blagovoljenje, ili će je spopasti uţas ukoliko nije uverena; 2) pomirimo
se sa Bogom i učinimo anĎele prijateljima; rečenome pomaţu suze pokajanja,
bdenje nad sobom, uzajamna molitva i naročito pričešćivanje Svetim Tajnama;

3) on izlaţe kako treba pristupati Svetim Tajnama i koliko su spasonosne, te
kako mu je ţao što se retko pričešćuju, sa napomenom da ubuduće češće
pristupaju (4, 107)

1) Juĉe je ovde stigao carski poslanik. I mi smo se krajnje uznemirili, dirnuti
neoĉekivanošću njegovog dolaska. Pošto smo potom saznali da nije došao radi nas, mi
smo se još brţe razrešili straha. Sada vas pitam zbog ĉega smo se uplašili? Svakako zbog
znanja da car ne samo što nije zadovoljan sa nama, nego nas i mrzi i prezire. I obratno, da
smo mili caru i da pripadamo broju njegovih bliskih, zar se ne bismo obradovali dolasku
lica od njega, znajući da se prema nama odnosi blagonaklono? Zašto, pak, ja zapoĉinjem
sliĉnu reĉ? Na sliĉan naĉin se ni duša koja je dobrim ţivotom stekla Boţije blagovoljenje
neće uplašiti kad Car svih po nju pošalje anĊela, već će sa zadovoljstvom da pogleda na
njega i sa radošću da ode svom Vladici. Ukoliko, pak, nije takva, uhvatiće je smućenost i

294

uţas, budući da u sebi nema ĉvrstine i da niotkuda ne oĉekuje pomoć i utehu. Jer, ovde
brat ili prijatelj moţe da uspokoji dušu ili da otera strah. Tamo, pak, tako nešto nije
moguće: anĊeo će nemilosrdno i ţestoko uzeti bednu dušu. Slušajući ovu reĉ ne osećamo
li pokrete straha u duši? I kada samo slušanje izaziva strah, kako ćemo tek postradati kada
se u samoj stvarnosti naĊemo u sliĉnom poloţaju? Kako će tada duša stati na sudištu
Hristovom? Po proroku Danilu, reka ognjena izlazi i teĉe ispred Njega, hiljade hiljada mu
sluţe i deset hiljada po deset hiljada stoje pred Njim (Dan. 7, 10). Sudija je strašan i
neumoljiv i [traţi] odgovor ĉak i za praznu reĉ, kao što je reĉeno u JevanĊelju (Mt. 12, 36).
Kako će tada duša istrpeti reĉeno? Zaista, strašno je pasti u ruke Boga ţivoga (Jev. 10,
31). Još će strašnije biti kad ĉuje pravednu odluku koja je predaje beskonaĉnom muĉenju.

2) Stoga vas molim i preklinjem da se pre smrti izmirimo sa Bogom, da steknemo
Njegovo blagovoljenje, da anĊele koji će doći po nas uĉinimo prijateljima. Neka naše
misleno oko bude budno i um nepobediv, ne pristajući na nagovaranja strasti. Ukoliko se
ponekad i okliznemo, brzo ustanimo. Mi mnogim suzama treba da gasimo raspaljene strele
lukavog, ljubavlju se uzvišavajući ka Hristu. Mnogo je moćna, kaţe se, usrdna molitva
pravednika (Jak. 5, 16). Stoga postoji potreba da se molimo jedni za druge i da se
molitveno pominjemo. Mnogo mogu i suze i skrušenost, a iznad svega - priĉešćivanje
Svetim Tajnama. Ja se mnogo ĉudim što vidim da se nemarno odnosite prema reĉenome,
ne znajući za razlog. Nedeljom još i pristupate Tajnama. Kada, pak, Liturgija biva drugog
dana, niko ne prilazi. Nekada su se u manastiru po ţelji priĉešćivali svakog dana. Sada je
reĉeno vrlo retko, ili se već više nigde ne moţe sresti.

3) Ja, uostalom, ne kaţem da ţelim da pristupate Tajnama prosto, tj. bilo kako.
Jer, napisano je: Ali ĉovek neka ispituje sebe, i tako od hleba neka jede i od ĉaše neka
pije. Jer koji nedostojno jede i pije, sud sebi jede i pije, ne razlikujući tela Gospodnjega (1.
Kor. 11, 28-29). Ne, neću ja to. Nikako. [Ja hoću] da mi gorimo od ţelje da se priĉestimo,
te da se po mogućnosti ĉistimo, udostojavajući se [velikog] dara. Jer, hleb koji predstoji
jeste priĉešće ţivotom, kao što govori Gospod: Ja sam hleb ţivi koji siĊe s neba; ako ko
jede od ovoga hleba ţiveće vavek; i hleb koji ću ja dati telo je moje, koje ću ja dati za ţivot
sveta (Jn. 6, 51), i opet: Koji jede moje telo i pije moju krv u meni prebiva i ja u njemu
(Jn. 6, 56). Vidiš li neizrecivi i bezmerni dar? Gospod nije samo umro za nas, već nam je
sebe predloţio i za hranu. Šta bi snaţnije moglo da projavi Njegovu ljubav prema nama? I
ima li šta spasonosnije za našu dušu? Niko se ne lišava svakodnevne obiĉne hrane.
Naprotiv, onaj ko je [jedan dan] ne okusi veoma se opterećuje. Šta, pak, znaĉi da smo
ravnodušni kad nam se predlaţe hleb ţivota i ĉaša besmrtnosti, a ne obiĉan hleb i obiĉna
ĉaša? Zar da se takvo delo ne smatra neophodnim? Takav [stav] sluţi kao svedoĉanstvo
velikog nerazumevanja i besmislenosti. Ako smo do sada i postupali tako, molim da se
ubuduće ukrepimo i ne dopustimo dosadašnje [drţanje], znajući silu dara Boţijeg.
Naprotiv, uvek u skladu sa silama ĉistimo sebe i pristupajmo da se priĉestimo Svetim i
Osvećujućim Tajnama, što će nam, kako mislim i kako jeste, mnogo pomoći da se odrţimo
ĉisti. Jer, mi ćemo se [na ĉistotu] podsticati pripremanjem za Priĉešće i njegovim
oĉekivanjem. Pri ravnodušnosti prema Priĉešću strastima se ostavlja veća sloboda i veći
prostor da nas ulove. Osim toga, Priĉešće će nam biti svagdašnji zalog za veĉni ţivot, koga
neka bismo se svi udostojili blagodaću i ĉovekoljubljem Gospoda našeg Isusa Hrista.

310.

295

1) Napred, napred po putu vrline; 2) kako - svaki dan provodeći u činjenju
neophodnog, za šta se i daje primeran program; 3) on pobuĎuje [na ispravno
delanje] krasotom i sladošću vrline i pogubnošću greha; 4) zbog čega izostaje

uspeh zbog neiskrenosti ţelje (4, 108)
1) Vrlina je stalno ţivo delo koje se nikada ne zaustavlja u svom stremljenju ka
napred i koja svoje privrţenike vuĉe ka sve većem savršenstvu. Ukazujući na reĉeno,
apostol govori: Ne kao da to već postigoh ili se već usavrših, nego stremim ne bih li to
dostigao, kao što mene dostiţe Hristos Isus, i dalje: Što je za mnom zaboravljam, a
stremim za onim što je preda mnom. I trĉim prema cilju radi nagrade gornjega prizvanja
Boţijega u Hristu Isusu (Fil. 3, 12/14). Prema tome, u vrlini ne treba da bude nikakvog
zastoja, budući da zaustavljanje oznaĉava poĉetak skretanja na zlo. Ni mi nemojmo da
stojimo na putu vrlina, već se uvek dobro krećimo i uvek kao novi ushodimo iz sile u silu,
dok ne dostignemo svi, . , u ĉoveka savršena, u meru rasta punote Hristove (Ef. 4, 13).
2) Kako, dakle, treba postupati? Svakog dana treba revnosno da ĉinimo ono što
smo duţni. Navedimo dva primera. Ustavši od sna, poţurimo na molitvu. Vrativši se, latimo
se usrdno za posao pevajući u srcima našim Gospodu i ujedno radeći rukama. Po prolasku
dana sa blagodarnu i skrušenošću poĊimo na spavanje. Takvim tokom stvari i na nama će
se ispuniti reĉi svetog Davida: Dan danu govori reĉ, i noć noći objavljuje znanje (Ps. 18,
3). Neka nam ni jedan dan ne proĊe u ravnodušnosti prema poslu i u mislenoj i srdaĉnoj
porobljenosti. Neka ni [jedna] noć ne proĊe u popuštanju pokoju i sramoti u mislima (a
kamoli na delu). Jer, reĉ istine zahteva da nam bude ĉista i duša, a ne samo telo.
3) Hoćemo li uopšte nešto da ţelimo? Ţelimo, onda, vrlinu, budući da je njeno
okušanje sladosno i nenasito. Ili moţda volimo da se naslaĊujemo lepotom? Šta je, pak,
lepše od Gospoda, ĉijom lepotom se sve ukrašava? Zla pohota, meĊutim, dušu ĉini besnom
i proţdire je surovije od bilo koje zveri. Od nje ne dolazi zadovoljstvo, nego muĉilaĉki ţivot.
Apostol govori: Telo i krv ne mogu naslediti Carstva Boţijega, niti raspadljivost nasleĊuje
neraspadljivost (1. Kor. 15, 50). I kaţi mi da li postoji neko koga greh, pošto ga je porobio,
nije osramotio, ponizio i predao smrti. I da li postoji neko koga vrlina nije uzvisila i
pokazala divnim u svetu? Od mnogih uzmi dvojicu: Amnona i Josifa. Zar jednog blud nije
doveo do smrtnog srama, a drugog oĉuvanje zdravoumlja [tj. ĉistote] pred Egipćankom -
do carske [krune]? Eto koliko je vrlina omiljena, poţeljna i spasonosna. Greh je, naprotiv,
mrzak, odvratan i poguban. Pa ipak, mi ljudi upadamo u velike zablude, umesto ţivota
birajući smrt, umesto svetlosti - tamu i umesto netruleţnosti - truleţnost. Šta moţe biti
dostojnije ţaljenja?
4) Zbog ĉega, pak, iako ţelimo, mi ne moţemo da budemo ljubitelji dobra? Stoga
što naša ţelja nije istinska, nego pritvorna. Jer, kao samovlasni [tj. slobodni], mi biramo
ono što ţelimo. Prema tome, da istinski ţelimo dobro, mi bismo ga i izabrali. Doduše, rĊav
ţivot od mladosti u nama stvara gotovo nesavladive strasti. Apostol, meĊutim, govori: Kao
ĉovek govorim zbog nemoći vašega tela. Jer kao što davaste udove svoje da robuju
neĉistoti i bezakonju za bezakonje, tako sada dajte udove svoje da sluţe pravdi za
osvećenje (Rim. 6, 19). Dakle, kao suprotnost sklonosti ka grehu, mi treba da pokaţemo
stremljenje ka vrlini. Istrajmo u kucanju i sveblagi Bog će nam svakako otvoriti vrata,
tvoreći u nama ono što mu je ugodno i dajući nam veĉni ţivot.

311.

296

1) Neko je skončao sa pohvalama i on iznosi pouku da ga podraţavamo; 2)
potom savetuje da se sećanjem na kraj [ţivota] podgreva revnost, kao što su i
svi sveti činili; 3) on ublaţava one koji tako čine i dodaje: "Budimo i mi takvi"

(4, 109)
1) Sada smo se potpuno uverili da je naš brat Teosost umro. Stoga treba o njemu
da kaţemo nešto ukratko. On beše iskusan muţ, imajući pohvalu kod mnogih - i monaha, i
svetovnjaka. On je slušao i druge navodio da ga slušaju. Stekavši iskustvo stradanjem on
je mogao, apostolski govoreći, da pomogne onima koji su u iskušenju. Stoga je stekao
mnoga dobra ĉeda po Bogu. Potom se podvrgao velikim i teškim nevoljama i teskobama,
progonima i iskušenjima za istinu, od kojih je i skonĉao i otišao Gospodu. Zbog ĉega ja
reĉeno navodim? Da bismo na ovom bratu mi videli svoju budućnost. Naime, ukoliko dobro
i prepodobno poţivimo, i mi ćemo, sliĉno njemu, po smrti dobiti pohvalu od drugih, leţeći
kao podstrek dobre revnosti za poslušne. Ukoliko ne budemo dobro ţiveli ne samo da
nećemo biti pohvaljeni, nego ćemo se pravedno podvrći beskrajnoj muci, o ĉemu je
strašno i pomisliti, a ne govoriti.
2) Ti treba da vidiš kako mi jedan za drugim prelazimo odavde i da se [pitaš] kuda
odlazimo. Naš ţivot se ovde ustrojava radi malobrojnih dana, tj. da bismo poţiveli radi
ispitivanja i probe vrlina, a zatim prešli na [mesto] gde ćemo zauvek biti. Razmišljati o
reĉenome jeste delo blagorazumnih. Onaj ko razmišlja plaši se i uvek drhti, svakodnevno
umirući proizvoljenjem i svakodnevno oĉekujući razrešenje od tela, ĉime u sebi podstiĉe
revnost za predstojeća dela po poslušanju koje mu je povereno i neprestano dodaje trud
na trud. Jer, otkuda natprirodni podvizi kod svetih? Otkuda njihova poslušnost do same
smrti? Otkuda nepobedivo trpljenje muĉenika pri odsecanju udova i prolivanju krvi?
Svakako od pomišljanja na brzoprolaznost ţivota i na iznenadnu smrt, na stojanje pred
strašnim sudištem i na beskrajnost veĉnih muka. Otuda je kod njih sve, tj. trpljenje
najsurovijih stradanja kao u tuĊem telu.
3) Blaţena je duša koja o reĉenome pomišlja dan i noć, provodeći privremeni ţivot
kao strankinja koja je na prolazu i koja ĉeka blaţeni i beskrajni ţivot, o kome govori
apostol: Jer ţarkim išĉekivanjem tvorevina oĉekuje da se jave sinovi Boţiji. Jer se tvar
pokori taštini, ne od svoje volje, nego zbog onoga koji je pokori, sa nadom da će se i sama
tvar osloboditi od robovanja propadljivosti na slobodu slave dece Boţije (Rim. 8, 19-21).
Vidiš li šta se obećava? Da će se sve pretvoriti u netruleţnost i da će se tvorevina iz
ropstva izvesti na slobodu. Kakav će biti dan o kome sveti David govori: Jer je bolji dan
jedan u dvorima tvojim, od hiljada (drugih) (Ps. 83, 11), i sveti apostol Petar: Jedan dan. .
. je kao hiljada godina (2. Pt. 3, 8)?
Tamo pruţajmo i mi svoj um i srce, tamo prenesimo svoju ĉeţnju, tamo preselimo
svoje pomisli i ţelje kako bismo se sakrili od kneza ovoga veka, koji ima vlast da nas
iskušava, ali ne i silu da nas sruši ukoliko smo ograĊeni oruţjem našeg podviţništva. Ja
smireni ţelim ne samo da ga izbegnete, nego i da ga pobedite i dobijete venac pravde od
Hrista Isusa, Gospoda našeg.

312.
1) Samo istinski monasi mogu da se raduju usled bezbriţnosti o ţitejskom i
staranja jedino o ugaĎanju Bogu i čuvanju devstvenosti; 2) oni i nemaju razloga

da se ţaloste: gresi su im oprošteni, a rane od pomisli i strasti presecaju

297

borbom koja im priprema vence; treba samo srčano da se bore i pobeĎuju
neprijatelja; 3) obodrimo se: uskoro će doći Onaj što dolazi (4, 110)
1) Apostol svima zapoveda da se svagda radujemo u Gospodu (Fil. 4, 4). Raduju se

obiĉno jedino istinski monasi, koji se ne staraju ni o ţeni, ni o deci, ni o robovima, ni o
novcu, ni o imanju, niti o bilo ĉemu od onoga o ĉemu se staraju teloljupci. Oni imaju samo
jednu brigu, tj. kako da ugode Gospodu. Briga o tome i jeste svagdašnja radost u
Gospodu. Jer, pored braka, robova i svih nespokojstava koja se raĊaju iz njih, tj. pored
muke duha koju je Bog, po reĉima Solomona (Prop. 1, 13), dao sinovima ljudskim da se
upraţnjavaju u njoj, nije lako radovati se u Gospodu. Navedene stvari, naime, odvajaju um
od prepodobnog sećanja na Boga, uz koje je jedino i moguće da se [ĉovek] raduje. Stojeći
u redu onih koji se raduju u Gospodu, radujmo se u saradujmo se jedan drugom, od
Nagradodavca Gospoda oĉekujući nagradu za devstvenost i siromaštvoljublje. On je
obećao da će dati nagradu i za ĉašu hladne vode, a ne samo za velika i natprirodna dela.
Jer, zaista je veliko i natprirodno delo devstvenosti: ona se dotiĉe anĊelskog ţivota i uvodi
ĉoveka u prvobitno rajsko stanje, u kome nije bilo ni braka, ni ropstva, već je ţivot bio bez
nevolja i ţalosti.

2) Moţda će neko reći da se ne raduje, već da je ţalostan. Molim da mi se kaţe
odakle ta ţalost. Da li stoga što je ranije uĉinio mnogo grehova? MeĊutim, oni su već
oprošteni zbog ispovedanja, odricanja od sveta i prihvatanja bremena poslušanja. Moţda
stoga što te svakodnevno ranjavaju pomisli? MeĊutim, ukoliko ih odbijaš, [ti već imaš]
predskazanje tvog ovenĉavanja. Jer, nikada se ne ovenĉava onaj ko nije stupio u borbu,
nego onaj ko se srĉano borio i pobedio. Vidite li da je ono što ste mi naveli kao uzrok
ţalosti u stvari za vas uzrok radosti? Radujmo se duhovnom radošću, srĉano ustajući i
protiveći se zamkama Ċavoljim. Molitvama i moljenjima odbijajmo njegove priloge,
smirenjem i poslušanjem kidajmo njegove zamke, suzama i skrušenošću ga potapajmo kao
faraona, samoprekorevanjem i ispovedanjem ga odbacujmo daleko od sebe i svim drugim
dobrim delanjem ga rušimo uz Boţiju pomoć. Neka je on raznovrsan u svojim zamkama,
neka je iskusan u zlobi, neka zna vreme koje je najpogodnije da nas napadne, ištući našu
smrt, neka ume da se pretvara da je pobeĊen kako bi potom neoĉekivano napao na
nepripremljenu dušu kako bi sa njom ĉinio šta hoće. Mi stojmo na svojoj straţi, budimo
trezvoumni i bodri, neka nam oko uma bude budno i srce plameno u ljubavi prema Bogu,
te ćemo biti nepobedivi i nepromenjivi.

3) Da, molim da ne budemo malodušni u borbi i da ne slabimo u bici sa
neprijateljem. Jer, blizu je kraj borbi i podviga. Još malo, tj. ili u ĉas konĉine svakoga od
nas ili pri kraju veka (pri javljanju sa nebesa zajedno sa anĊelskim silama u plamenom
ognju i u slavi neizrecivoj) doći je Onaj koji dolazi i neće zakasniti. I ugledaće ga svako
oko, i oni koji ga probodoše; i zaplakaće zbog Njega sva plemena zemaljska (Otk. 1, 7).
Strašnog li i neopisivog prizora. Tada će se obradovati oni koji su se podvizavali dobrim
podvigom, koji su ostali ĉvrsti u iskušenjima, ljubitelji prepodobija, savršeni delatelji
poslušanja i svi koji su u svemu Gospodu ugodili. Neka bismo se i mi ubrojali u njih i
zajedno sa njima se nasladili veĉnim dobrima u Hristu Isusu, Gospodu našem.

313.
1) Naš zemaljski ţivot je promenjiv zbog prve neposlušnosti; 2) odričući se od
sveta i obećavajući poslušnost, mi se izbavljamo od takve promenjivosti; ipak,

298

neophodno je srčano stojanje u podvizima; 3) drţimo se trezvoumlja i bodrosti,
čuvajući se u čistoti; ukoliko i pogrešimo, pokajmo se i ispravimo se (4, 111)

1) Ĉujmo šta govori apostol: A ovo kaţem, braćo, daje ostalo malo vremena: od
sada i oni koji imaju ţene neka budu kao da ih nemaju. I oni koji plaĉu kao da ne plaĉu, i
koji se raduju kao da se ne raduju, i koji kupuju kao da ništa nemaju. I koji ovaj svet
upotrebljavaju kao da ga ne upotrebljavaju; jer prolazi obliĉje ovoga sveta (1. Kor. 7, 29-
31). Šta znaĉi: Prolazi obliĉje ovoga sveta! On prolazi, teĉe i ni jednog dana nije postojan;
jednog dana je vedro, drugog oblaĉno; juĉe je bilo lepo vreme, danas je nepogoda; jedan
se penje na visinu, a drugi pada sa visine svog dostojanstva; bogataš postaje bednik, a
bednik postaje bogataš. I beskrajnim izmenama i promenama se podvrgava naš bedni
ţivot, nemajući postojanosti ni u ĉemu. Zbog ĉega? Zbog naše drevne neblagorazumnosti.
Pošto u raju nismo obratili paţnju na svetu zapovest koja nam je data i pošto smo
obmanuti zadovoljstvom lukave zmije, mi smo pravedno predani mnogostradalnom i
izmenjivom ţivotu ovom. Zbog njega se, meĊutim, desio dolazak Gospoda našeg Isusa
Hrista, koji nas uzvodi na prvobitno stanje i vaspostavlja beţalosni i beskorbni onaj ţivot.
Stoga je mudro i razumno delo biti postajan usred nepostojanosti i nepromenjiv - usred
promenjivosti. Kome je svojstveno reĉeno? Samo onima koji su se raspeli svetu i pošli za
Gospodom.

2) Blagodaću Hristovom i mi smo takvi, dobrim odricanjem odrekavši se od sveta i
predavši se prekrasnom poslušanju, kojim ushodimo u drevno stanje. Pošto smo zbog
neposlušanja i nepokornosti izgnani iz raja, sveblagi Bog naš je blagovoleo da kroz
poslušanje i blagopokornost ponovo ulazimo u njega. Radujmo se što smo u poslušanju,
koje nas uvodi u veĉni ţivot. Neophodni su, uostalom, i istrajnost u podvizima i trpljenje u
skorbima. Telesna pobeda se dobija uz mnoge napore i znoj. Utoliko pre pobedniĉki proći
kroz poprište našeg [tj. monaškog] ţivota mogu samo hrabra i srĉana lica.

3) Stojmo, molim vas, hrabro, neprestano se drţeći trezvoumlja i bodrosti, jedinom
Bogu ustremljujući našu ĉeţnju. Svoj um zaposlimo postojanim zrenjem [tj.
sagledavanjem] Njega, omivajući se suzama i umiljenjem i prosvećujući se molitvama i
moljenjima, kojima se privlaĉi blagodat Svetog Duha. Jer, Bog se najviše raduje zbog duše
koja je ĉista od strasti. Duša koja blagouha vrlinama svakako je mirisnija od mnogocvetne
livade. Ukoliko ponekad i zadremamo, poţurimo da se probudimo. Ako i sedam puta na
dan sagrešimo, sedam puta se i pokajmo - i bićemo primljeni. Ako i sedamdeset puta
sedam puta postradamo, srazmerno se i pokajmo i nećemo biti lišeni nade na pomilovanje
po Boţijem obećanju. Molim samo da budemo postojani i da se ne olenjimo da ustajemo
posle padova. Već je blizu kraj podviga, već su bliski radost i veselje i venci pravde, kojih
neka bismo se udostojili svi mi blagodaću i ĉovekoljubljem Gospoda našeg Isusa Hrista.

314.

Brat se iznenada upokojio: otuda nadahnuta pouka da [svako] bude spreman za
ishod [iz ţivota] i da uvek pomišlja na njega, prebivajući u bogougodnim delima

(4, 112)

DoĊite da poloţimo spasonosni zavet u odnosu na poslednji dan i da se izmirimo sa
Bogom pre negoli nastupi neodloţni ĉas smrti. Jer, kaţe se: Jer nema ko bi te u smrti
spominjao; i u adu ko će te slaviti (Ps. 6, 6). Zar ne vidimo kako se svakog dana uzima
neko od bratije? Zar ne vidimo kako danas ţivimo, a sutra nas nema, liĉeći na ovce
odreĊene na zaklanje? Eto, uzet je i brat Liverije. Njegova konĉina je skrušila moju

299

smirenu dušu. Jer, kako priĉaju, njega su našli u keliji posle iznenadne smrti. Leţao je na
boku kao da spava. Takav je njegov kraj. Mi ne znamo kakav će biti naš kraj i kakvom
ćemo smrću umreti. Hoće li ona doći iznenada ili sa izvesnim predznanjem, na kopnu ili na
moru, dok smo sami ili dok smo okruţeni bratijom? Onaj ko bi poznao um Gospodnji i ko
mu bio savetnik mogao bi da zna i dan i ĉas i mesto i naĉin naše smrti. Zaista je strašna
odluka smrti i strašno je upasti u ruke Boga ţivog. Stoga molim da uvek budemo u
podvigu, uvek paţljivi, uvek na delima po Bogu. Jedan je dobio visok ĉin, drugi se
obogatio, a neko je postao car. Pa šta? Sve prolazi kao san. Usniše san svoj i ne naĊoše
ništa u rukama svojim svi ljudi bogati (Ps. 75, 6). Svaka slava ljudska je kao cvet travni (Is.
40, 6). Izabranici Boţiji su uĉinili najbolje delo i dobili neoduzimljive ĉinove. Kakve? Jedni
su [dobili] apostolski, drugi proroĉki, jedni muĉeniĉki, drugi prepodobni [ĉin]. Drugi su,
opet, dobili neki niţi [ĉin], no ipak spasonosan. Njihova imena su u knjizi ţivih, njihova
slava je neuvenjiva i radost neizreciva. I mi treba da ih podraţavamo te ćemo svakako
dobiti neki od tih ĉinova. Jer, blagodat je izobilna i svakome ko ţeli, i malom i velikom, i
mudrom i prostom, i starcu i mladiću - predstoji dobri dar. Ukoliko ih, pak, ne budemo
podraţavali, Vladika nas neće pustiti u nebesku braĉnu loţnicu, već će pred nama zatvoriti
vrata njena. Gospod govori: Teško onome ĉoveku koji izda Sina Ĉoveĉijeg; bolje bi mu bilo
da se nije rodio taj ĉovek (Mt. 26, 24). Svakome je jasno da se ova reĉ odnosi na
izdajnika. Ona, meĊutim, pravedno moţe da se primeni i na svakog ko izdaje svoje
sopstveno spasenje. Zar mi ne mislimo o javljanju Velikog Boga i Spasa našeg Isusa
Hrista? Zar mi ne pomišljamo na strašnu odluku koju će izreći nepotkupljivi Sudija svima
koji stoje s leve strane? Zar ne zamišljamo neugasivi oganj i nepredstavljive veĉne muke?
Ko će ih razumeti? Ko je razumni krmanoš koji dobro upravlja sobom i koji dušu svoju
spasava od brodoloma [koji mu spremaju] duhovi zlobe? Mi smo po blagodati Hristovoj
izabrali tihi i bezmeteţni ţivot. Ipak, sve bolje prohodimo svoju plovidbu i sve blagodušnije
susrećimo sve što nam dolazi, strahom Boţijim ograĊujući svaki ud. Oku zabranite da gleda
radoznalo, uho neka ne prima sujetne zvuke, jezik neka ne osuĊuje (budući da brat Boţiji
govori: Ko ogovara brata ili osuĊuje brata svoga ogovara zakon i osuĊuje zakon - Jak. 4,
11), ruka neka radi (s obzirom da po apostolskom prosuĊivanju onaj ko neće da radi, ne
treba ni da jede - 2. Sol. 3, 10), noge neka idu pravo putem mira, srce neka ne skreće na
reĉi lukave i neka ne izmišlja izgovore za grehe (Ps. 140, 4). Kod vas neka sve biva
blagoobrazno i uredno (1. Kor. 14, 40) kako bismo se, poţivevši dobro, udostojili veĉnih
dobara.

315.
1) Čuvajući veru treba da napredujemo i u dobrom ţivotu, naročito u
zdravoumlju [tj. celomudrenosti], protiv koga najviše napada neprijatelj; 2) on
započinje sramnim pomislima, a potom raspaljuje telo i dovodi do dela; kasnije
on pohotljivog čini sličnim šugavcu; 3) kako izbeći [njegove napade]; treba da
se protivimo pomislima, obraćajući se molitvi pri prvom njihovom pojavljivanju;
4) podstiči se na suprotstavljanje mišlju da si primio usinovljenje po blagodati,
a da kroz greh postaješ rob Ďavola, te se protivi i navedenoj strasti i svim

ostalim (4, 11Z)

1) Dve vrline grade spasenje ĉoveka: vera i ljubav. Kad bih video da grešite u
neĉem protiv vere, ja bih poveo reĉ o njoj, starajući se na svaki naĉin da vas usmerim ka
pravoslavnom mudrovanju. A bez vere nije moguće ugoditi Bogu; jer onaj koji prilazi Bogu,

300