Nora Roberts utociste

pustio. ,,Vratio sam se u Njujork. Tamo živi jedan porodični prijatelj, doktor. Neurolog. Kod njega sam radio neke testove." ,,Testove?" Zbunjena, uhvatila se za kosu. ,,Kakve vrste... °, bože..." Udarilo ju je kao šamar, pravo u srce. ,,Ti si bolestan. Neurolog? šta je? Tumor?" Ledila joj se krv u venama. ,,Ali, moći ćeš da se lečiš. Moći ćeš da..." ,,Nisam bolestan, Džo. Nema tumora, sve je u redu sa mnom. Ali morao sam da se uverim." 311 ,,Znači, sve je u redu?" Opet je obmotala ruke čvrsto oko tela ,,Ne razumem. Išao si u Njujork da radiš ispitivanja mozga, a sve je u redu?" ,,Rekao sam ti da sam morao da se uverim. Zato što mislim da ponekad imam zamračenje svesti; da mesečarim, da me hvataju nesvestice. I da sam možda ja ubio Suzan Piters." Ona se polako spuštala na stolicu pridržavajući se za naslon. Netremice ga je gledala. ,,Zašto bi pomislio tako nešto? To je ludost." ,,Zato što je zadavljena ovde na ostrvu. Zato što je neko sakrio telo. Zato što njen muž, njena porodica i prijatelji možda čitavog života neće saznati šta se zaprayo dogodilo sa njom." ,,Prekini." Više nije mogla da dode do daha; morala je da povrati snagu da bi pokrila uši rukama. Srce joj je ubrzano kucalo, hyatala ju je nesvestica; a koža je bila mokra od hladnog znoja. Dobro je znala te znake, bila je to panika koja je lukavo čekala da iskoči. ,,Ne želim više to da slušam." ,,Misliš da ja volim ovo da ti pričam? Ali; nijedno od nas nema drugi izbor, i ja to dobro znam." Terao je sebe ne samo da se sam suoči sa tim već i da uveri nju. ,,Moj otac je ubio tvoju majku." ,,To je poremećeno, Nejtane." Primoravala je sebe da ustane i otrči, ali nije mogla da se pomeri. „1 tako okrutno." „1 jedno i drugo. I to je istina. Pre dvadeset godina moj otac je tvojoj majci oduzeo život." ,,Ne. Tvoj otac-gospodinDejvid-biojeljubazan; biojeprijatelj. Ovo je besmisleno. Majka nas je napustila." Njen glas je drhtao i nestajao, a onda se ponovo podigao. ,,Ona je jednostavno otišla." ,,Ona nikada nije napustila Želju. On je... ostavio je njeno telo u močvari. Tamo ju je zakopao." ,,Zašto tako pričaš? Zašto radiš to?" ,,Zato što je to istina, a ja sam je već predugo izbegavao." Nejtan je primorao sebe da kaže i ostalo, da završi sa tim dok je ona još u neverici vrtela glavom i zatvarala oči. ,,Planirao je to od trenutka kada ju

je prvi put ugledao, kada smo stigli na ostrvo onog leta." ,,Ne, ne. Prekini sa tim." ,,Ne mogu da zaustavim nešto što se već desilo. Vodio je dnevnik i... držao dokaze u sefu. Našao sam to nakon što su on i moja majka poginuli." ,,Našao si to." Suze su joj lile niz obraze dok je čvrsto obmotala ruke oko sebe i Ijuljala se gore-dole, od šoka. „1 došao ovde." ,,Došao sam ovde da se suočim sa tim, da pokušam da se setim kakvo je bilo to leto. Kakav je on bio... tada. I da odlučim da li da 312 stavim sve zakopano ili da tvojoj porodici ispričam šta joj je moja porodica učinila." Poznati osećaj mučne panike prolete njenim telom, penjući joj u glavu, jurcajući kroz vene. ,,Znao si. Znao si sve vreme i vratio si se ovde. Odveo si me u krevet znajući to." Od gadenja i muke koju je osećala zavrtelo joj se u glavi kada je pokušala da se podigne na noge. ,,Bio si u meni." Bes projuri njom, i ona ga snažno udari preko lica. ,,Dozvolila sam ti da udeš u mene." Ošamarila ga je ponovo; još žešće. Nije se branio, nije pokušavao čak ni da izbegne udarce. ,,Znaš li kako se osećam zbog toga?" Znao je da će doći do ovoga; da će ga gledati tako kao sad - sa mržnjom i prezirom, čak i sa strahom. Nije imao drugi izbor nego da izdrži taj pogled. ,,Nisam se pomirio sa tim. Moj otac... on je bio moj otac." ,,On ju je ubio, uzeo nam je i odveo od nas. I svih ovih godina..." ,,Džo, saznao sam za to tek kada su mi roditelji poginuli. Pokušavam da se saberem već mesecima. Znam kroz šta prolaziš sada..." ,,Ne možeš da znaš." Reči joj izleteše napolje kao strela. Želela je da ga povredi, da ga rani, da ga natera da pati. ,,Ne mogu da ostanem ovde. Ne mogu ni da te pogledam. Nemojl" Trgla se unazad i stegla pesnice kada je pokušao da joj pricte. ,,Ne dodiruj mel Mogla bih da te ubijem za to što si me ikada dodirnuo. Ti, kučkin sine, drži se dalje od mene i moje porodice!" Kada je počela da trči, Nejtan nije ni pokušao da je zaustavi. Nije mogao. Ali je pratio njeno izbezumljeno kretanje, držeći je na oku. Ako ništa drugo, bar će se uveriti da je bezbedno stigla do Utočišta. Ali ona nije bežala u Utočište. Nije mogla sada da ode kući. Nije mogla da se suoči sa tim. Nije mogla da dode do daha, mutilo joj se pred očima. Deo nje je samo želeo da

padne na zemlju, skupi se i vrišti sve dok um i telo ne postanu tupi od bola. Ali se nije usuduvala. Plašila se da više neće imati snage da ustane. Zato je trčala, bez cilja, kroz drveće, kroz mrak, dok su joj se zastrašujuće slike smenjivale u glavi. Opet je oživela slika njene majke. Sa očima širom otvorenim. Zbunjenost, strah, bol. Usta širom otvorena u pokušaju da vrisne. Snažan bol kao nož probode Džoin bok. Ona se uhvati; zacvile i nastavi da trči. 313 Sada je trčala po pesku dok je more udaralo u stene. Yazduh joj je nestao iz pluća. Pala je snažno udarivši rukama i kolenirna o tlo, zatim se brzo pridigla i, spotičući se, nastavila da trči koliko je noge nose. Znala je samo da mora da pobegne, da pobegne od bola i užasne tuge koja ju je razdirala. Cula je da je neko doziva i nečije korake po pesku iza sebe. Gotovo da se ponovo spotakla, a zatim se uspravila i okrenula zauzevši odbrambeni stav. ,,Džo; dušo, šta ti je?" Samo u ogrtaču, kose još uvek mokre od tuširanja, Kirbi potrča ka njoj. ,,Bila sam na terasi i videla te..." ,,Ne diraj me!" ,,U redu." Kirbi je instinktivno snizila ton i nežno joj se obratila. ,,Zašto ne dodeš gore kod mene? Povredila si se. Ruke ti krvare." ,,Ja sam..." Zbunjena, Džo pogleda dole i vide ogrebotine i kapi krvi na vrhovima prstiju. ,,Znam. Yidela sam te. Hajde gore. Očistiću ti ranice." ,,Nema potrebe - dobro su." Više nije osećala ruke. Onda noge počeše da joj se tresu; i ona zavrte glavom u neverici. ,,Ubio je moju majku, Kirbi. Ubio mi je majku. Ona je mrtva." Kirbi se oprezno približavala Džo sve dok je nije nežno zagrlila oko struka, u znak podrške. ,,Podi sa mnom. Hajdemo kući." Kada je Džo pala od iscrpljenosti, Kirbi joj je pomogla da hoda. Bacajući pogled iza sebe, videla je Nejtana kako stoji na nekoliko metara od njih. Pogledi su im se sreli na trenutak na mesečini. Onda se okrenuo i otišao u mrak. ,,Loše mi je", mrmljala je Džo. Osećaj bola joj se ponovo vraćao, sićušne iglice koje su bockale telo i izaziyale gadenje u stomaku. ,,U redu je. Treba da legneš. Nasloni se na mene i ja ću te odneti do kuće." ,,Ubio ju je. Nejtan je znao za to. Sam mi je rekao." Osećala se kao da lebdi iznad stepenica, prema yratima kuće. ,,Moja majka ]e mrtva."

Ne govoreći niŠta, Kirbi je stavila Džo u krevet i pokrila je tankim prekriyačem. Sada je drhtala od šoka. ,,Diši duboko", naredila joj je Kirbi. ,,Usredsredi se na disanje. Idem samo nakratko u drugu sobu. Uzeću nešto tamo što će ti pomoći." ,,Ne treba mi ništa." Novi talas panike uvukao se u nju i ona snažno steže Kirbinu ruku. ,,Neću sedative. Mogu ja da se izborim sa ovim. Mogu. Moram." ,,Naravno da možeš." Kirbi sede na krevet i uze Džo za ruku da bi joj izmerila puls. ,,Jesi li spremna da mi ispričaš sve?" 314 na svoj Moram nekome da ispričam. Još uvek ne mogu da kažem ništa moiirna. Još uvek ne mogu da se suočim sa tim. Ne znam šta da radim. Više ne znam ni kako da se osećam." Puls se smirivao, a Džoine zenice su se vraćale u normalu. ,,šta ti je to Nejtan rekao, Džo?" Džo je zurila u tavanicu, usredsredena na nju. ,,Rekao mi je da je njegov otac ubio moju majku." ,,Dragi božel" Užasnuta, Kirbi je prislonila Džoinu ruku obraz. ,,Kako se to dogodilo?" ,,Ne znam. Ne znam. Nisam mogla da slušam. Nisam želela. Rekao mi je da ju je njegov otac ubio, da je vodio nekakay dnevnik. Nejtan ga je našao i vratio se ovamo. Ja sam spavala sa njim." Suze se pojaviše i skliznuše niz njene obraze. ,,Spavala sam sa sinom ubice moje majke." Bilo je potrebno da ostane smirena zbog nje, pomislila je Kirbi. I da ostane hladne glave. Jedna pogrešna reč, pogrešan ton, i Džo bi se slomila u njenim rukama. ,,Džo, ti si spavala sa Nejtanom. Tebi je stalo do Nejtana, i njemu do tebe." ,,Znao je sve. Yratio se ovde znajući šta je njegov otac učinio." ,,Mora da je i njemu veoma teško." ,,Kako možeš da kažeš tako nešto?" Besna, Džo ustade sa kreveta. ,,Teško za njega?" „1 veoma hrabro"; Kirbi nežno reče. ,,Džo, koliko je on imao godina kada ti je majka ubijena?" ,,Kakve to veze ima?" ,,Devet ili deset, pretpostavljam. Bio je samo mali dečak. Hoćeš li da kriviš malog dečaka?" ,,Ne, ne. Ali on više nije mali dečak, a njegov otac..." ,,Nejtanov otac. Ne Nejtan." Jecaj se prolomi iz nje, pa za njim i drugi. ,,Oduzeo mi je

majku." ,,Znam. Žao mi je." Kirbi je privukla Džo k sebi. ,,Tako mi je žao." Dok joj je Džo plakala na ramenu, Kirbi je znala da je ovo tek početak oluje koja se sprema. Prošao je čitav sat dok nije došla k sebi. Pijuckala je vrući zasećereni čaj koji joj je Kirbi skuvala. Mučnu paniku zamenio je talas tuge. Sada je, na trenutak, tuga bila umirujuća gotovo kao i čaj koji je ispijala. ,,Znala sam da je mrtva. Deo mene je oduvekto znao, odtrenutka Kada se to desilo. Sanjala sam je dugo. Dok sam odrastala pokušayala 315 sam da se oslobodim tih snova, ali oni bi se uvek vraćali. I postajali su sve snažniji i češći." ,,Volela si je. A sada, koliko god stvari bile zastrašujuće, barern znaš da te nije napustila." ,,Još uvek ne mogu da nadem utehu u tome. Želela sam da povredim Nejtana. Fizički, emocionalno, da mu nanesem bol na svaki mogući način. I jesam." ,,Da li zaista misliš da je to nenormalna reakcija? Džo, prestani da mučiš sebe." ,,Pokušavam da ne radim to, ali skoro da sam ponovo bila blizu sloma. I doživela bih ga opet da ti nisi bila tamo." ,,Ali jesam." Kirbi steže Džoinu ruku. ,,A ti si snažnija nego što misliš. Dovoijno jaka da prebodiš ovo." ,,Moram da budem." Otpila je još malo čaja, a onda odložila šolju. ,,Moram da se vratim kod Nejtana." ,,Ne treba ti ništa da radiš večeras osim da se dobro odmoriš." ,,Ne, nisam ga pitala ni zašto ni kako ni..." Zatvorila je oči. ,,Moram da imam sve odgovore. Mislim da neću moći da nastavim dalje dok ne dobijem sve odgovore. Kada odem svojoj porodici, moram sve da znam." ,,Možeš i sada da odeš njima. Poći ću i ja sa tobom. Možete zajedno da ga pitate sve." ,,To ću morati da uradim sama. Ja sam u centru ovoga, Kirbi." Džoina glava se gadno zatresla. Kada je otvorila oči, one su bile okrutno tamne na crvenom licu. ,,Ja sam zaljubljena u čoveka čiji je otac ubio moju majku." Kada ju je Kirbi odvezla do Nejtanovog bungalova, Džo je videla njegovu siluetu kroz staklena vrata terase. Pitala se da li će bilo ko od njih dvoje učiniti težu stvar u svojim životima od suočavanja sa prošlošću koje im je predstojalo ili će medusobno suočavanje biti strašnije.

Nije rekao ništa kada je video da se penje uz stepenice, samo je prišao i otvorio joj vrata. Mislio je da je više nikada neće videti, ali sada nije bio siguran da li bi mu teže palo da živi sa tim ili da je gleda ovakvu - Uedu i ranjenu. ,,Moram da te pitam... Moram da znam." ,,Reći ću ti koJiko mogu." Protrljala je ruke ne bi li je mali boJ od ogrebotina držao usredsredenom. ,,Da li su oni... da li su bili u vezi?" ,,Ne." Želeo je da okrene glavu, aJi je naterao sebe da pogleda bolu direktno u oči. ,,Ništa slično nije bilo medu njima. Cak i u 316 dnevniku je napomenuo da je bila posvećena svojoj porodici. Svojoj deci, svom mužu. Džo..." ,,Ali on je želeo da bude tamo. Zeleo je nju." Otvorila je šake. Da li su se svadali? To je bila nesrećna okolnost." Zadrhtala je, řotovo molećivo izustivši: ,,To je bio nesrećan slučaj." ()Ne. Bože!" Bilo je sve gore, pomislio je. Svaki sekund gostajao je sve teži i teži. ,,Znao je sve njene navike. Proučavao ih je. Cesto je noću šetala baštom." ,,Ona je... volela je cveće po noći." San koji je sanjala one noći kada su pronašli telo Suzan Piters prolete joj kroz glavu. ,,Posebno je yolela belo cveće. Yolela je taj miris i mir. Zvala je noć svojim yremenom mira i tišine." ,,Izabrao je baš noć", nastavio je Nejtan. ,,Stavio je pilulu za spayanje mojoj majci u vino da ne bi... da ne bi primetila da ga nema. Zapisiyao je svaki svoj korak u dnevnik. Napisao je da je čekao Anabel na kraju šurne, zapadno od kuće." Razdiralo ga je, korak po korak, to što je govorio gledajući je u oči. ,,Onesvestio je i odveo u šumu. Sve je spremio. Već je podesio svetlo, namestio stalak. To nije bio nesrećan slučaj, već čin unapred isplaniran. Bilo je namerno." ,,Ali zašto?" Morala je da sedne. Noge su joj bile ukočene, lomljive kao grančice, i ona se spotače o stolicu. ,,Sećam ga se. Bio je Ijubazan prema meni. I strpljiv. Tata ga je vodio na pecanje. A mama bi mu. s vremena na vrerne spremila pitu sa orasima jer ju je voleo." Bespomoćno je zaječala, a onda je prstima pritisla usta da bi zaustavila zvuk koji je izlazio iz nje. ,,O, bože, želiš da poverujem da ju je ubio bez ikakvog razloga?" ,,Imao je cilj." Sada je zaista okrenuo glavu i krupnim koracima otišao do kuhinje da donese flašu viskija iz ormarića. ,,Ali to se nikako ne može nazvati razlogom." Sipao je piće u čašu, jednim potezom popio sve i zašištao od jačine akohola koji mu je žario grlo. Sa rukama na pultu, čekao je da mu se umiri uzavrela krv.

,,Voleo sarn ga, Džo. On me je naučio da vozim bicikl, da pliyam. Posvećivao namje pažnju. Kada god je putovao, zvao bi kući ne samo da bi pričao sa mojom majkom već sa svima troma. I slušao je — nije se samo pretvarao da sluša, kao što neki odrasli rade misleći da to deca ne vide i ne osete. Bilo mu je stalo." Okrenuo se ka njoj, a oči su mu govorile sve. ,,Donosio bi cveće rnojoj majci bezikakvogposebnogpovoda. Legao bih u krevet slušajući ^ako se njih dvoje cerekaju zajedno u sobi. Bili smo srećna porodica, a on je bio njen temelj. Sada moram da se suočim sa tim da nikada nije ni bilo tog temelja, da je on bio sposoban da čini monstruozne stvari." ,,Osećam se izmrcvareno", izustila je. Glava kao da joj je lebdela negde iznad ramena. ,,Jedva živom. Ranjivom. Svih ovih godina..." Čvrsto je pritisla oči na trrenutak. „1 vi ste svi nastayili normalno da živite?" ,,On je bio jedini koji je znao za to i bio je veoma oprezan. Naši životi su se jednostavno nastavili normalnim tokom. Sve dok se njegoy život nije zayršio, a ja pregledao njegoye lične stvari i našao dnevnik i fotografije." ,,Fotografije." Osećaj lebdenja se naglo prekide. ,,Fotografije moje majke. Pošto je umrla." Morao je sve da joj kaže, rnorao je, iako se od same pomisli na to u njemu sve razdiralo. ,,Odlučujući trenutak, tako ga je nazvao." O, bože. Već čuto, već videno, odzvanjalo joj je u glavi. Uhvatiti taj odlučujući trenutak, u iščekiuanju da dinamika situacije dode do vrhunca, i onda pritisnuti okidač na aparatu i sačuvati tu najsnažniju predstavu. ,,To je bio naučni rad, studija." ,,To je bio njegov cilj. Da manipuliše, izaziva, kontroliše i uhvati srnrt." Obuze ga jaka mučnina. Otpio je još viskija, puštajući da se alkohol bori sa mučninom. ,,To nije bilo sve; ne može biti sve. Bilo je nečega u njemu. Nečega što mi nikada nismo videli. Nečega što niko nikada nije video, ni posumnjao da je u njemu. Imao je prijatelje, uspešnu karijeru. Voleo je da gleda prenose bejzbol utkmica i čita kriminalističke romane. Voleo je roštilj, želeo je da ima unuke." Svaka reč, svako sećanje ga je razdiralo iznutra. ,,Nema opraydanja za ono što je učinio", reče. ,,Nema oproštaja." Pošla je napred. Svaka emocija u njoj se usredsredivala na jednu stvar. ,,Slikao ju je. Njeno lice. Njene oči. Njeno telo. Golo telo. Namestio je pažljivo u različite poze. Njena glava bila je blago nakrivljena prema levom ramenu, a desna ruka opružena preko stomaka." ,,Kako znaš..."

,,Videla sam ih." Zatvorila je oči da otera te slike. Olakšanje je bilo hladno, bolno hladno. Ledeni sloj preko uzavrelog bola. ,,Nisam luda. Nikada nisam ni bila luda. Nisam halucinirala. Bilo je styarno. Sve je bilo stvarno." ,,O čemu pričaš?" Nervozno je iskopala cigarete iz zadnjeg džepa. Ali kada je upalila šibicu, samo je nemo zurila u plamičak. ,,Ruka mi je mirna", mrmljala je. ,,Potpuno je mirna. Neću se slomiti sada. Mogu ja da prebrodim ovo. Nikada se više neću slomiti." 318 Zabrinut što ju je doveo dovde, on joj je polako prišao. ,,Džo Nisam luda." Trgla je glavu. Mirno je prinela plamen upaljača yrhu cigarete i upalila je. ,,Više se nikada neću slomiti i pasti na dno. Najgora stvar je što ovo saznanje moram da prihvatim i živim sa njim. Da naćtem mesto za njega u mom žiyotu." Izduyala je dim gledajući ga kako bledi, a zatim nestaje. ,,Neko mi je poslao fotografiju moje majke. Jednu od fotografija tvog oca." On oseti kako mu se ledi krv u žilama. ,,To je nemoguće." ,,Videla sam je. Držala sam je u rukama. To je ono zbog čega sam pukla, ono saznanje za koje nisam mogla da nadem mesto u svom životu. Tada." ,,Rekla si mi da ti je neko slao slike na kojima si bila ti." ,,Jeste, ali se u poslednjem paketu koji mi je stigao, tamo u šarlotu, medu ostalim slikama našla i ta. Posle odredenog yremena, kada sam došla malo k sebi, više nisam mogla da je naćtem. Ko god da je poslao tu sliku ušao je u moj stan i uzeo je nazad. Mislila sam da haluciniram. Ali slika je bila stvarna. Ona postoji. I to se sve stvarno desilo. ,,Ja sam jedini koji ti je mogao poslati tu sliku. A nisam." ,,Gde su sada te slike? Gde su negatiyi?" ,,Nema ih više." ,,Nema ih? Kako?" ,,Kajl je želeo da ih uništi, i slike i dneynik. Ja sam odbio. Želeo sam prvo da razmislim o svemu. Svadali smo se oko toga. Njegoy stay je da je od tada prošlo dyadeset godina i da iznošenje te stvari na površinu neće doneti ništa dobro, a moglo bi da uništi naše živote. Bio je besan na samu pomisao da odem u policiju ili kod tvojih. Sledećeg jutra je otišao. Sa sobom je odneo i dnevnik i fotografije. Nisam znao gde je, gde da ga tražim. Kasnije sam čuo da se utopio. Pretpostavljam da nije mogao da živi sa tim saznanjem. Da je uništio sve, azatim se ubio." ,,Slike nisu uništene." Misli su joj bile jasne i sada je mogla da razmišlja hladne glave. ,,One postoje, kao što postoje i one na kojima sam ja. Ja

ličim na majku. Ne bi bio yeliki skok da je opsesiju mojom majkom zamenio opsesijom prema meni." ,,Misliš li ti da to meni već nije prošlo kroz glavu, da me tako nešto nije prestrayilo? Kada smo našli Suzan Piters, i kada sam shvatio kako je umrla, odmah sam pomislio... Ja sam jedini ostao, Džo. Ja sam sahranio oca." ,,A brata? Da li si njega sahranio?" 319 On je zurio u nju, i polako vrteo glavom, u neverici. mrtav. je ,,Kako ti to znaš? Zato što si video nekakav izveštaj u kome je pisalo da ti se brat napio i pao sa nekakvog broda? A šta ako nije Nejtane? Kod njega su fotografije, negativi, dnevnik." ,,Ali, on se zaista udavio. Bio je pijan, mrtav pijan, deprimiran, potišten, barem su mi tako rekli Ijudi koji su sa njim bili na toj jahti. Nisu ni videli da ga nema dok nije osvanulo jutro. Sva njegova odeća i oprema bila je na brodu, ali njega nije bilo." Kada ona ne reče ništa, on poče da se vrti oko nje i nervozno da šeta. ,,Moram da prihvatim ono što je moj otac učinio, ono što je bio. A sada hoćeš da poverujem u to da je moj brat živ i da je sposoban za ovako nešto? Da te proganja, da te je doveo do nenmog sloma? Da te je pratio dovde !...", ostalo ga je pogodilo kao munja, i on brzo okrete ka njoj, ,,da je ubio Suzan Piters." ,,Moja majka je zadavljena, je Iž tako, Nejtane?" ,,Da. Isusel" Morala je da ostane pribrana, upozoravala je sebe, morala je da bi mu postavila sledeće pitanje. ,,Suzan Piters je bila silovana." Shvatajući na šta cilja, Nejtan je samo zatvorio oči. ,,Da." ,,Ako to nije uradio njen muž..." ,,Policija nije pronašla nikakve dokaze protiv muža. Proverio sam pre nego što sam došao ovde, Džo Elen." Cepalo mu se srce zbog onoga što će sada morati da joj kaže. ,,Sada će podrobnije ispitati i Džinin nestanak." ,,Džini?" Kad je shvatila o čemu se radi, obuze je užas. Hladnoća iza koje se do malopre sakrivala odjednom se istopi. ,,O, ne. Džini." Nije mogao da je dodirne, nije mogao ništa da joj ponudi. Ostavio je samu i izašao na trem. Stavio je ruke na ogradu i nagnuo se unapred, očajnički tražeći vazduh. Kada su se otvorila vrata od terase, on se uspravi. ,,Sta je to bio cilj tvog oca, Nejtane? šta je postigao sa tim fotografijama ako je planirao da ih niko nikada ne vidi?"

,,Savršenstvo. Potpunu kontrolu. Ne samo da posmatra i sačuva, već da bude deo te slike. Da je stvara. Savršena žena; savršen zločin, savršena fotografija. Smatrao ju je prelepom, inteligentnom, otmenom ženom. Bila je dostojna toga." Gledao je kako svici svetlucaju u mraku, njihovo koketno namigivanje. ,,Trebalo je da vam svima kažem šta se desilo čim sam došao ovde. Govorio sam sebi da želim - da mi treba - vreme da shvatim sve to. Pravdao sam svoje ćutanje time što ste svi vi priłwatih 320 laž, a istina je bila mnogo gora. «^uua Jaiii ,,^v-,..----- ' te želeo. Bilo mi je lakše da pravdam svoj postupak naizgled azurnnim opravdanjem. Bila si povredena, bila si rovita. Odlučio sam da to sve može da sačeka dok ti ne bude bolje, dok ne počneš da mi yeruješ. Dok se ne zaljubiš u mene." Stegao je prste, a zatim ih sklonio sa ograde, dok je ona stajala iza niega ne govoreći ništa. ,,Opravdanja uz pomoć lažnih razloga obično su sebična. Moja su bila. Posle Suzan Piters, više nisam mogao da ignorišem istinu, ni tvoje pravo da saznaš tu istinu. Ne postoji ništa što mogu da uradim da to promenim, da se iskupim za ono što je on učinio. Ništa što budem rekao neće moći da popravi štetu koju je naneo tebi i tvojoj porodici." ,,Ne, ne postoji ništa što možeš da uradiš ili kažeš. Oduzeo mi je majku, a sve nas ostavio u uverenju da nas je napustila, otišla od nas. Takav sebičan čin uništio je čitave naše živote i ostavio prazninu u mojoj porodici od koje nikada nećemo moći da se oporavimo. Sigurno ju je strašno povredio, naneo joj bol." Glas joj je drhtao, pa se ujela za usnu ne bi li ga malo smirila. ,,Sigurno je bila strašno uplašena i zbunjena. Nije uradila apsolutno ništa da zasluži to, osim što je bila to što jeste." Ona duboko udahnu vazduh, oseti miris mora, pa ga izdahnu. ,,Želela sam da okrivim tebe za sve to, Nejtane, jer si ovde. Zato što si imao majku čitavog svog života. Zato što si me dodirnuo i učinio da osetim nešto što nisam nikada u životu. Bio mi je potreban krivac za sve. I našla sam tebe." ,,Očekivao sam da će tako biti." ,,Mogao si da mi nikada ne kažeš. Mogao si da zakopaš uspomene, da ih sahraniš zajedno sa roditeljima. Nikada ne bih saznala." ,,Ali ja bih znao i svaki novi dan proveden sa tobom bio bi izdaja." Okrenuo se ka njoj. ,,Voleo bih da sam mogao da živim sa tim, poštedim te svega ovoga i sačuvam za sebe. Ali nisam mogao."

„1 šta sad?" Podižući glavu prema nebu, ispitiyala je svoje srce. ,,Da li treba da te nateram da platiš za ono što je već uraćteno i ne može da se vrati; da te kaznim za nešto što je učinjeno i meni i tebi kada smo još bili samo deca?" ,,Zašto ne?" Gorčina mu ispuni grlo dok je gledao prema drveću, gde je reka tekla u tajanstvenoj tišini. ,,Kako ćeš od sada moći da me gledaš a da ne vidiš njega, i ono što je učinio? A da me ne mrziš zbog toga?" Bilo je to upravo ono što je činila, pomislila je Džo. Gledala ga )£, u njemu videla njegovog oca, i mrzela ga je. Prihvatio je sve, i verbalne i fizičke napade, bez reči u sopstvenu odbranu. 321 Hrabrim, tako ga je Kirbi nazvala. I bila je u pravu. Koliko li je njega ovo sve obeležilo, razmišljala je. Pitala se zašto li joj je uopšte toliko dugo trebalo da słwati da koliko god da je štete naneto njoj, i njemu je naneto isto toliko. Jzgleda da ne veruješ mnogo u moju inteligenciju ili razumevanje. Očigledno da nemaš neko naročito mišljenje o meni." Nije ni znao da je u njemu ipak ostalo dovoljno snage da bude iznenaden. Gledao ju je direktno u oči sa nevericom. ,,Ne razumem te." ,,Ne, naravno da me ne razumeš ako si mislio da ću okriviti tebe ili te smatrati odgovornim, nakon što uspem da prihvatim sve ovo, da odbolujem." ,,On je bio moj otac." „1 da je sada živ, ubila bih ga sopstvenim rukama zbog onog što je učinio mojoj majci i svima nama. Onog što je učinio tebi. Mrzeću ga do kraja života. Nikada mu neću oprostiti. Da li možeš da nadeš mesto u tvom životu za to saznanje, Nejtane, ili ćeš se jednostavno okrenuti i otići? Ja ću sada tebi reći šta nameravam da uradim." Požurila je da kaže pre nego što je on i otvorio usta, a reči su samo tekle u potocima: ,,Neću dozvoliti sebi da budem prevarena. Neću da mi jedina šansa u životu da zaista budem srećna bude ukradena. Ali ako odeš sada, naučiću da te mrzim. Mogla bih, ako bih morala. I tada te niko neće mrzeti više od mene." Uletela je nazad u kuću zalupivši jako vratima. Na trenutak je stajao tu gde je, boreći se za vazduh od šoka, od zahvalnosti. Ali to nije moguće. Ušao je u kuću i tiho je upitao. ,,Džo Elen, želiš li da ostanem?" ,,Zar nisam upravo to rekla?" Ona izvadi još jednu cigaretu, a onda je nervozno baci sa strane. ,,Zašto ja opet moram da gubim? Zašto ponovo da budem sama? Kako si mogao da dodeš ovde i učiniš sve da se zaljubim u tebe, a onda jednostavno nestaneš iz mog života jer si mislio da je tako bolje za mene? Jer si mislio da je to pošteno. E pa;

neka ide do davola tvoje poštenje, Nejtane, neka ide do davola ako će da mi oduzme ono što mi je potrebno. Bila sam prevarena i pre, i ranije su mi oduzeli ono što mi je očajnički bilo potrebno, i bila sam bespomoćna da uradim bilo šta. Više nisam bespomooćna." Treperila je od besa, iz očiju joj je sevalo, a lice joj je bilo rumeno i živo. Nikada nije video ništa i nikoga tako veličanstvenog. ,,Od svih stvari koje sam pretpostavljao da ćeš mi večeras reći, ova nije bilo medu njima. Pripremio sam se na to da te večeras izgubim. Nisam se pripremio na to da te zadržim." 322 Nisam ja glupavo dugme za manžetnu, Nejtane." Smeh je izleteo iz njegovog grla iznenadno i delovao je nekako usiljeno, stegnuto i neprirodno. ,,Ne znam šta bih ti rekao. Jedino što mogu da kažem je da te volim." ^To bi moglo biti sasvim dovoljno, da si me uz to i zagrlio." On ju je netremice gledao dok je prilazio. Njegove ruke su bile nesigurne u početku, onda stegnute sve dok nije zario lice u njenu kosu. ,,Volim te." Osećanja ga preplaviše dok je tonuo u miris njenog tela, u dodir njene kože pod usnama. ,,Volim te, Džo Elen. Svaki delić tebe." ,,Mislim da je ovo sada bilo sasvim dovoljno. Nećemo dozvoliti da nam oduzmu ovo što imamo." Njen glas je bio dubok i odlučan. ,,Nećemo." Ležao je veoma mirno, nadajući se da je zaspala. Zena pored njega, žena koju voli; bila je u opasnosti, u onoj vrsti opasnosti koja mu je bila istwiše gnusna da bi je izgovorio naglas. Zaštitiće je, ako treba i životom. Ubio bi za nju, ubio bi samo da je odbrani, bez obzira na cenu. I nadaće se da će ono što imaju opstati i preživeti sve. Više nema izbegavanja. Imali su svoj ukradeni trenutak, nešto što je pripadalo samo njima dvoma. Ali sa onim što ih je progonilo, što ih proganja već dvadeset godina, moraće da se suoče, i to što pre. ,,Nejtane, moraću da ispričam sve mojima." Tražila mu je ruku u mraku, a zatim progovorila. ,,Moram da nadem pogodan trenutak i pogodan način da im to saopštim. Želim da mi prepustiš da to sama uradim." ,,Moraš me pustiti da budem tamo, Džo. Treba da uradiš onako kako želiš, ali ne sama." ,,U redu. Ali postoje još neke stvari koje moraju da se srede, da se završe." ,,Tebi treba zaštita."

,,Nemoj da mi izigravaš yiteza na belom konju, Nejtane. To me nervira." Njen komentar se završio naglim uzdahom kada je Nejtan Podiže i stavi na krilo. ,,Ne sme ništa da ti se desi." Oči su mu opasno sijale u mraku. ,,Učiniću sve, šta god zatreba." ,,Bolje počni tako što ćeš se prvo smiriti malo", ona mu odbrusi. :>Slažem se sa tobom da nikome ništa ne sme da se desi. što znači da je bolje da što pre počnemo da razmišljamo i da delujemo." ,,Moraće da se poštuju odredena pravila; Džo. Prvo je da ne ideš nigde sama. Ne smeš sama da izaćteš ni ispred kuće dok se sve ovo ne završi." 323 ,,Ja nisam moja majka, nisam Džini, i nisam Suzan Piters. Nisam bespomoćna, glupa ili naivna. Neću dozvoliti da me neko lovi iz čiste zabave." Zato što bi pokazivanje naglog temperamenta samo ranilo njen ponos i naljutilo je, on je odlučio da smiri situaciju. ,,Ako bude trebalo, ja ću te odvući sa ostrva isto kao što sam te dovukao ovde yečeras. Odneću te negde gde je bezbedno, i zaključaću te tamo. Sve što treba da se izbegne taj nesrećan dogadaj je tvoje obećanje da nećeš nigde ići sama." ,,Precenjuješ svoje mogućnosti." ,,Ne, u ovom slučaju ne." Ułwatio je rukom za bradu. ,,Pogledaj me; Džo. Pogledaj me. Ti si mi sve. Istrpeću šta god treba, suočiću se sa bilo čim, ali se neću suočiti sa tim da te izgubim. Ne opet." Ona zadrhta, ali ovoga puta ne od besa i ne od straha, već od naglog naleta emocija. ,,Niko me nikada nije voleo toliko. Ne mogu da se priviknem na to." ,,Vežbaj... i obećaj mi." ,,Obećavam ti da neću ići nigde sama." Uzdahnula je. ,,Ova stvar sa vezama je samo zbrka ustupaka i kompromisa. Verovatno je to razlog zašto sam uspevala da ih izbegnem sve ovo vreme." Naslonila se na naslon fotelje. ,,Nećemo samo da stojimo i pustimo da se ovo i dalje dešava. Ja nisam jedina žena na ostrvu." Opet je zadrhtala. ,,Ja nisam jedina Anabelina ćerka." ,,Ne. Nećemo samo sedeti i čekati. Okrenuću nekoliko brojeva telefona i sakupiti sve informacije o Kajlovoj pogibiji koje su mi možda ranije promakle. Nisam bio temeljan. Bilo mi je jako teŠko tada, i moguće da sam neke stvari prevideo." ,,Sta je sa njegovim prijateljima, njegovim finansijama?" ,,Ne znam mnogo ni o jednom ni o drugom. Poslednjih nekoliko godina nismo bili toliko bliski kao pre." Nejtan je ustao da otvori prozor da ude svež

vazduh. ,,Svako je otišao na svoju stranu i postali smo veoma različiti kao Ijudi." ,,Kakva je on osoba postao?" ,,Bio je... pretpostayljam da bi ga ti nazvala osobom koja živi od danas do sutra. Samo ga je zanimalo ono što je sada - da zgrabi trenutak i iskoristi ga do maksimuma. Nije brinuo za posledice, za ono što dolazi. Nikada nije povredio nikog osim samog sebe." Bilo je izuzetno važno da ona to słwati. Isto, razmišljao je Nejtan, koliko je bilo važno da i sam to shvati. ,,Kajl je uvek birao lakši put, a ako je čak i taj lakši put imao prečicu, tim bolje. Imao je mnogo šarma i talenta. Tata je uvek 324 ovorio da bi Kajl bio jedan od vodećih fotografa na svetu kada bi neo toliko truda u svoj rad koliko unosi u igru. Kajl je uvek govorio da je tata prekritičan prema njegovom radu, nikada zadovoljan, i liubomoran na njega zato što ima čitav život i karijeru ispred sebe." Zastao je, vrteći te reči po glavi. I shvatio koliko je sve to zapetljano. Da nije uradio to zbog takmičenja? Iz izopačene potrebe sina da prevazide oca? Glava poče da mu pulsira u jakim udarima oko slepoočnica. ,,Idem da okrenem te brojeve"; Nejtan je malodušno rekao. ,,Ako eliminišemo tu mogućnost, možemo se usredsrediti na druge. Možda je Kajl onako pijan pokazao fotografije nekom prijatelju, kolegi." ,,Možda." Džo još uvek nije htela da ide tako daleko. ,,Ko god da je odgovoran ima solidno znanje o fotografiji i nešto veštine. Radi se o nedoslednoj, povremeno čak i lenjoj osobi, ali svakako veštoj." Nejtan samo klimnu glavom. Upravo je savršeno opisala Kajla. ,,On zasigurno sam razvija slike", nastavila je, u olakšanju što je sada usredsredena na praktične stvari, ,,što znači da ima prilaz mračnoj komori. Sigurno ima jednu u šarlotu, a verovatno je morao da organizuje pristup drugoj kada je došao ovde. Paket koji je ovde stigao poslat je iz Savane." ,,Mračna komora može i da se iznajmi." ,,Da; i verovatno je to ono što je uradio. Možda je iznajmio stan ili kuću i tamo doneo svoju opremu. Ili je kupio novu. Imao bi mnogo više kontrole, zar ne; ako bi bio u svom stanu i imao svoju opremu?" Pogledi su im se susreli. ,,To je ono što je pokretač svega. Kontrola. Tako bi stalno mogao da bude na putu izmedu kopna i ostrva. Imao bi kontrolu nad svim." Da se uspostavi kontrola nad trenutkom, da se manipuliše raspoloženjem, subjektom, ishodom. To je istinska moć umetnosti. Reči njegovog oca, sećao se, uredno ispisane na papiru. ,,Da; sve je u vezi sa kontrolom. Znači, proverićemo sve što se tiče iznajmljivanja fotografske opreme i da li je neko skoro naručio opremu

za mračnu komoru i platio da se ona dopremi u Savanu. To neće biti ni lako ni brzo." ,,Ne, ali je početak." Prijalo joj je da razmišlja, da ima nekakav °pipljivi zadatak. ,,On je najverovatnije sam. Potrebna mu je sloboda da ode i dode kad god mu je volja. Slikao me je svuda po ostrvu, sto znači da slobodno šeta ovuda. Možemo da obratimo pažnju na coveka koji je uvek sam i nosi fotoaparat, mada imamo mnogo šanse da naletimo na potpuno bezopasnog Ijubitelja ptica." ,,Ako je to zaista Kajl, ja ga dobro znam. Prepoznaću ga odmah." ,,Da li ćeš, Nejtane, ako on to ne želi? Znaće da si ovde. I znaće da smo zajedno. Kćerka Anabel Hetavej sa sinom Dejvida Dilejnija. Postoje neki koji će to słwatiti kao kap koja je prelila čašu. I ako bude bilo tako, ne verujem da si ti išta bezbedniji od mene." DYADESET SEDMO POGLAYLJE Džo je zaspala i probudila se u podne. Bila je sama. Nije mogla da se seti kada je poslednji put spavala do deset ni kada je tako uživala u dubokom i tvrdom snu, bez ikakvih snova. Pitala se zar ne bi trebalo da je nemirna, napeta i plačljiva. Možda je predugo bila takva; ali više nije bilo potrebe za tim kada je saznala istinu. Sada je mogla da oplakuje svoju majku, tu mladu ženu; koja je bila istih godina kao Džo sada, kada se suočila sa najgorom vrstom užasa. I mnogo više od toga, mogla je da oplakuje sve one godine koje je izgubila osudujući svoju majku, suprugu i ženu koja nije počinila nikakav greh osim što se našla pred očima jednog bolesnika. Sada postoji nada da će se rane zalečiti. ,,On me voli, mama", šaputala je. ,,Možda nam to svima sudbina vraća što smo bili tako surovi i bezdušni pre dvadeset godina. Ja sam srećna. Bez obzira na to koliko je svet sada poludeo, ja sam srećna sa njim." Pružila je noge preko jedne strane kreveta. Počev od danas, obećala je sebi da će biti zajedno u svemu ovome i da će zajedno pružiti otpor. Nejtan je bio u dnevnoj sobi i privodio kraju još jedan razgovor, ovoga puta sa Američkim konzulatom u Nici. Nije spavao. Oči su mu gorele, a duša ga je pekla. Osećao se kao da trči ukrug, pokušavajući da izvuče informacije, da nade bilo kakav nagoveštaj, šapat koji je propustio pre nekoliko meseci. I sve vreme se borio sa mračnom krivicom što je njegova najdublja nada bila da se potvrdi smrt njegovog rodenog brata. Pogledao je gore začuvši da se neko penje uz stepenice. Namestio je osmeh kada je video Gifa kod ulaznih vrata i mahnuo mu je da ude, završavajući razgovor.

,,Nisam hteo da te prekinem", reče mu Gif. ,,Nema problema. Završio sam za sada." 326 ,,Krenuo sam da obavim neki poslić u bungalovu ,,Stara maslina" i rešio da svratim do tebe i ostavim ti ove projekte. Rekao si mi ranije da nemaš ništa protiv da pogledaš nacrte za stakleni vrt u Utočištu na kojima sam radio." ,,Voleo bih da ih pogledam." Zahvalan na ukazanoj prilici da malo odvrati svoje misli, Nejtan je uzeo nacrte i raširio ih na kuhinjskom stolu. „1 ja sam imao nekoliko dobrih ideja, ali su me neke druge stvari omele u tome." ,,Pa..." Gif je naglo gurnuo jezik u obraz kada je video Džo kako izlazi iz Nejtanove spavaće sobe. ,,Razumljivo. Dobro jutro, Džo Elen." Samo se nadala da se nije zacrvenela kao cvekla od sramote dok su obojica muškaraca buljili u nju. Na sebi je imala Nejtanovu majicu i ništa više. lako joj je kraj majice pokrivao butine, pretpostavljala je da je bilo više nego očigledno da ispod nije imala ništa. Ovo će je naučiti, znala je, da ne prati miris kafe kao pacov zvuk u cevima. ,,Dobrojutro, Gif." ,,Samo sam došao da ostavim nešto Nejtanu." ,,O, pa, ja sam samo... krenula po šolju kafe. Odlučila je da nastavi kao da se ništa nije desilo pa je odšetala do pulta i sipala sebi šolju kafe. ,,Poneću je sa sobom." Gif nije mogao da odoli. Situacija u kojoj se našao je bila više nego dobra. Pošto je bio stopostotno siguran da će Leksi želeti da čuje sve do najsitnijeg detalja, potrudio se da sazna nešto više. ,,Možda bi i ti mogla da pogledaš moje nacrte. Kejt je sva nestrpljiva da se što pre uradi taj stakleni vrt. Ti si uvek imala oko za te stvari." Maniri ili dostojanstvo. Bila je to nemoguća odluka za ženu odgajanu u južnjačkoj tradiciji. Džo je dala sve od sebe da iskombinuje i jedno i drugo, i prišla je da prouči crtež. Pokušavala je da odgonetne ono za šta se ispostayilo da je bočni pogled na dugačku, proporcionalnu krivu sa mnogo uredno ištampanih brojki i čudnih linija. Nejtan je naredio sebi da odvuče pažnju sa Džoinih nogu i usredsredi se na crteže ispred sebe. ,,Dobar je koncept. Radiš li i premer?" ,,Da, Bil i ja. On radi premer i na kopnu, ima opremu za to." ,,Znaš, ako izadeš na ovaj ugao", prstom je povlačio liniju, ,,pre nego da ideš pravo, mogao bi da izbegneš iskopavanje ovde i dobio bi priliku da iskoristiš baštu kao deo strukture."

,,Ali zar time nećeš preseći ovaj ugao ovde? Zar neće izgledati nekako tesno i čudno da se u baštu izlazi iz glavne kuće? Gospodica Kejt će da pošizi ako počnem da joj pričam o pomeranju ulaza ili prozora." 327 ,,Ne moraš da premeštaš bilo šta od postojeće strukture." Nejtan okrete crtež prema sebi ne bi li ga bolje video. ,,Dobro je uraden" mrmljao je zadovoljno. ,,Zaista dobro. Džo, dodaj mi ono parče hartije za crtanje. Tamo je." Nejtan je odsutno gestikulirao. Jmarn Ijude u svojoj firmi koji nemaju veštinu da crtaju slobodnom rukom tako dobro kao ti." ,,Nemoj da pričaš!" Gif je potpuno zaboravio na Džo i zabuljio se u crtež preko Nejtanovog ramena. ,,Ako ikada rešiš da se vratiš studijama i poželiš praksu kod nekoga, obavezno mi javi." Uzeo je olovku i počeo da skicira nešto na parčetu papira koji je Džo stavila pred njega. ,,Vidiš, ako ga povežeš na ovaj način, da ne bude iz mnogo uglova, već mekše, biće mnogo bolje. To je ženska kuća, ne želiš oštre uglove i punktove. Drži ga u istom tonu kao što je krivina krova; a onda, umesto da preseca baštu, teći će kroz nju." ,,Da; sada razumem." Shvatio je da je njegovo projektovanje izgledalo nekako usiljeno i amaterski u poredenju sa ovakvim umetnikom. ,,Ja se toga ne bih setio, niti bi nacrtao tako nešto, ni za milion godina." ,,Naravno da bi mogao. Već si odradio teži deo. Mnogo je lakše za nekoga da gleda u već gotov, dobro uraden rad sa dosta detalja i samo doda par stvari na to, nego da sam osmisli osnovni koncept." Nejtan se uspravi zamišljeno gledajući u svoju skicu. Već je video stakleni vrt, završen i savršen. ,,Tvoje rešenje bi verovatno pre odgovaralo klijentu. Zahteva manje novca i tradicionalnije je." ,,Ali tvoje rešenje ima umetničku crtu, za razliku od mog." ,,To nije uvek želja klijenta." Nejtan odloži olovku na sto. ,,U svakom slučaju, razmisli o tome ili pokaži crteže Kejt i neka ona razmisli. Cije god rešenje da odabere, još jednom ćemo to sve da prodemo zajedno, dodaćemo još koji fini detalj pre nego što počneš sa radovima." ,,Pristao bi da sa mnom radiš na ovome?" ,,Naravno." Nejtan je bez razmišljanja podigao Džoinu šolju kafe i otpio gutljaj. ,,Voleo bih da radimo zajedno." Pun entuzijazma, Gif je skupio crteže. ,,Mislim da ću sada da odletim do gospodice Kejt i ostavim joj crteže da pogleda. Daću joj yremena da dobro promisli. Zaista sam ti zahvalan, Nejtane." Podigao je rub svog kačketa. ,,Vidimo se, Džo."

Džo se naslonila na pult gledajući kako Nejtan vadi još jedan list hartije. Popivši njenu kafu; započeo je novu skicu. ,,Ni sam ne znaš šta si upravo uradio", mrmljala je. 328 Hmm... Koliko je daleko ona leja sa dugogodišnjim biljkama, sa onim visokim šiljatim plavim cvetovima? ,,Ma jok." Sipala je sebi kafu u drugu šolju. ,,Nemaš ti pojma šta si uradio." ,,U vezi sa čim? O..." Pogledao je u šolju koja je već bila prazna. Izvini, popio sam ti kafu." ,,Osim toga - što smatram i iritirajućim i simpatičnim." Zagrlila ga je oko struka. ,,Ti si dobar čovek, Nejtane. Stvarno dobar čovek." ,,Hvala ti." Normalnost, obećao je sebi. Barem na sat vremena prihvatiće ovu normalnost. ,,Je li to zato što te nisam pljesnuo po guzi kad si ušetala u sobu samo u mojoj majici - čak iako sam to poželeo?" ,,Ne, to te samo čini pametnim čovekom. Ali ti si i dobar čovek. Nisi mu video lice." Stavila mu je ruke na obraze. ,,Nisi čak ni primetio." On je zbunjeno zavrteo glavom. ,,Očigledno nisam. Je Iž ti to pričaš o Gifu?" ,,Ne znam nikog ko ne voli Gifa, ali isto tako ne znam nikoga ko na njega gleda kao na nešto više od prijatnog i pouzdanog majstora." Nežno je prislonila svoje usne na njegove. ,,Nejtane, upravo si mu rekao da je više og toga i da može postati još mnogo više. I uradio si to tako opušteno, tako ležerno, tako ubedljivo da on neće imati drugi izbor nego da ti poveruje." Podigla se na prste i prislonila svoj obraz uz njegov. ,,Zaista mi se svidaš, Nejtane. Zaista mi se svida kakva si osoba." „1 ti se meni svidaš." Zagrlio je čvrsto i oni počeše da se njišu. „1 zaista počinje da mi se svida ovo sa nama." Kirbi je progutala ponos i ušetala u dvorište Utočišta. Ako je Džo kod kuće, naći će način da sa njom razgovara u četiri oka. Njen snažan osećaj za etiku ne bi joj nikada dozvolio da kaže bilo kome od Hetaveja šta je doznala prošle noći. Ako se Džo vratila kući posle sinoćnjeg razgovora sa Nejtanom, kuća mora da je u potpunom haosu, razmišljala je. Ako ništa drugo, poslužiće kao porodični lekar. Ali nije zato pozvana. Planirala je svoju posetu tako da izbegne Brajana, dolazeći u vreme izmedu doručka i užine. I otišla je na glavna vrata umesto na zadnji ulaz u kuću kroz kuhinju, koji je služio za prijatelje.

Pošto su uspeli da se izbegavaju čitave nedelje, pomislila je, moći će to da urade i danas. Ne bi ni došla da je Kejt nije panično nazvala 329 telefonom rekavši joj da je jedan od gostiju pao niz stepenice. Nije još ni stigla do gostinske sobe, a Kejt je već bila na ulazu nestrpljivo je čekajući. ,,Kirbi; ne mogu iskazati koliko sam ti załwalna. Radi se samo o iskrenutom zglobu, kunem ti se. Ali žena pravi toliku buku i paniku kao da je slomila svaku koščicu na telu i to na šest mesta odjednom." Po jednom pogledu na Kejtin rasejani izraz lica Kirbi je znala da Džo još uvek nije pričala sa njima. ,,U redu je, Kejt." ,,Znam da ti je danas slobodan dan i mrzim što sam morala da te dovučem ovde, ali ona neće da se mrdne iz kreveta." ,,Nije nikakav problem, zaista." Kirbi ju je ispratila do stepeništa. ,,Bolje da je pogledam. Ako zaključim da je nešto ozbiljnije od istegnuća ili iščašenja, uradićemo joj rendgenski snimak i poslaćemo je na kopno." ,,Eto jednog načina da mi je skineš sa vrata", mrmljala je Kejt. Pokucala je odsečno na vrata. ,,Gospodo Tores, doktor je došao da vas pogleda. Na naš račun." Kejt se obratila Kirbi tihim glasom: ,,Naplati koliko god je potrebno za ovu neprijatnost." Trideset minuta kasnije i više nego iznurena Kirbi je zatvorila vrata gospodine sobe za sobom. Glava ju je bolela od gomile pritužbi kojom ju je gospoda Tores obasula. Kada je zastala da protrlja slepoočnice, Kejt se pojavila vireći iza ćoška. ,,Je li bezbedno da se izade?" ,,Bila sam u iskušenju da je uspavam, ali sam odolela. Ona je savršeno dobro, Kejt. Verujte mi, znam. Gotovo da sam morala da obavim kompletan lekarski pregled da bi bila zadovoljna. Malo je uganula članak, srce joj je jako kao krdo volova; a pluća još jača. Za vaše dobro se nadam da planira kraći boravak ovde." ,,Odlazi prekosutra, hvala bogu. Hajdemo dole. Doneću ti čašu hladne limunade i parče pite sa trešnjama koju je Brajan juče napravio." ,,Stvarno bih morala da krenem. Imam gomilu radova koje moram da proćitam." ,,Neću te pustiti da ideš bez hladnog napitka. Ova vrućina bi mogla da obori i konja." ,,Ja volim vrućinu", počela je, a onda zaćutala kada je ugledala Brajana na yratima. Ruke su mu bile pune cveća. Trebalo bi da ga to čini smešnim. Ona je želela da ispadne smešan. Umesto toga, on je izgledao još muževniji, još privlačniji, sa svojim snažnim bronzanim mišicama prepunim procvetalog šarenog cveća. 330

,,O, Brajane, tako mi je drago što si to sredio." Kejt je pohitala ka njemu, a mozak joj je već radio dvesta na sat. ,,Ja sam i sama nameravala da isečem cveće za nove aranžmane, još jutros, ali me je ona gospoda Tores načisto izludela." Nastavila je da brblja dok joj je Brajan prebacio cveće u ruke. ,,Ja ću se pobrinuti za aranžmane. Ti nemaš nikakav osećaj za to. Kunem ti se, Kirbi, čovek ih jednostavno strpa u vazu i misli da je posao završen. Brajane, idi i donesi Kirbi čašu limunade, neka pojede i parče tvoje pite sa trešnjama. Doletela je ovamo samo da bi meni učinila uslugu, i nećemo je pustiti odavde dok joj ne uzvratimo. Trči sada, dok ja odnesem ovo cveće gore." Pela se stepenicama u nadi da se ovo dvoje neće poneti kao dve budale. ,,Ne treba mi ništa ", Kirbi ukočeno reče. ,,Upravo sam krenula." ,,Pretpostavljam da možeš da ostaneš još pet minuta i popiješ piće, da ne uyrediš Kejt." ,,U redu. lonako mi je brži put do kuće kada izadem na zadnja vrata." Okrenula se i žurnim korakom pošla niz hodnik. Zelela je da se skloni od njega. Kada bude saznao istinu o svojoj majci, učiniće sve da mu se nade, ali još uvek je bila povredena njegovim ponašanjem, i morala je da se izbori sa tim. ,,Kako je pacijent?" ,,Može da pleše džig ako hoće. Ništa joj nije." Gurnula je vrata i stajala je tvrdoglavo dok je on iz frižidera vadio bokal zlatnožute limunade sa mentom i pulpom. Kada joj je pošla voda na usta, ona brzo proguta. ,,Kako ti je ruka?" ,,Dobro je. Ne obraćam pažnju." ,,Kada sam već ovde; mogla bih i da je pogledam." Stavila je torbu na kuhinjski sto. ,,Trebalo je da ti izvadim konce pre par dana." ,,Zar ti nisi upravo krenula?" ,,Ovako ću te poštedeti muke da dolaziš kod mene." Prestao je da sipa limunadu i pogledao je pravo u oči. Sunce ju je pržilo kroz prozor, sa leda joj obasjavajući kosu. Oči su joj bile tamne, jarkozelene, i izazivale su napetost u preponama. ,,U redu." Odneo je čašu do stola i seo. Uprkos vrućini, ruke su joj bile hladne. Uprkos njenom besu, bile su nežne. Nije videla ni otok ni bilo kakve znake infekcije. Rana je lepo zarastala. Jedva da će mu ostati ožiljak, zaključila je, i otvorila torbu da nade makaze. ,,Neće trajati dugo." 331

,,Samo nemoj da mi napraviš nove rupe." Zasekla je prvi šav i povukla ga pincetom da izade napolje. ,,Pošto oboje živimo na ovom ostrvu i vrlo je verovatno da ćemo se sretati u svakodnevnoj rutini do kraja naših života; bilo bi Ijubazno od tebe da raščistiš neke stvari." ,,Dovoljno su jasne, Kirbi." ,,Očigledno za tebe jesu. Ali ne i za mene." Ona ponovo zaseče i povuče. ,,Želim da znam zašto si se udaljio od mene. Zašto si odlučio da okončaš stvari medu nama na onakav način." ,,Zato što su otišle mnogo dalje nego što sam nameravao da odu. Nijedno od nas dvoje nije verovalo da to može da uspe. Ja sam samo odlučio da se prvi povučem, to je sve." ,,Aha, shvatam. Otkačio si me pre nego što sam ja uspela da otkačim tebe." ,,Manje-više." Poželeo je da ne oseća njen miris. Poželeo je da ona ima bar malo pristojnosti pa da ne stavlja to prokleto mleko za telo sa mirisom breskve na sebe samo da bi ga mučila. ,,Ja na to pre gledam kao na način da se stvari pojednostave." ,,A ti voliš jednostavne stvari; zar ne? Ti voliš da bude po tvom; kada ti hoćeš i tvojim tempom." Glas joj je bio blag. Nije bio siguran da li da veruje tom glasu, posebno zato što je držala oštar predmet u rukama, pa klimnu glavom. ,,To je tačno. I ti si ista takva, samo što su tvoj način, tvoje vreme i tempo drugačiji od mog." ,,To ne mogu da poreknem. Ti voliš popustljivu ženu, nežnu ženu. Onu koja sedi i strpljivo čeka na tvoj potez i hir. To sigurno nisam ja." ,,Ne; nisi ti. A stvar je u tome što ja uopšte nisam tražio ženu - ili vezu, kako god ti to zvala. Ti si prilazila meni, a ti si prelepa žena. Smučilo mi se da se pretvaram da te ne želim." ,,To je fer. A seks je oboma prijao, tako da ne vidim razlog za nezadovoljstvo." Uklonila je i poslednji šav. ,,Gotovo." Podigla je glavu i pogledala ga u oči. ,,Gotovo je, Brajane. Ožiljak će vremenom izbledeti. Još malo i nećeš se ni sećati da si bio povreden. A sada, pošto je vazduh rasčiŠćen, morala bih da krenem." Kada je ustala, on je i dalje sedeo na svom mestu. ,,Hvala ti." ,,Nemoj da misliš na to", rekla je hladnim glasom. ,,Ja sigurno neću." Izašla je na zadnja vrata, tiho i sa namerom da zatvori vrata za sobom. Potrčala je tek kada je došla do gustog drveća. ,,E pa, ovo je baš bilo zabavno." Brajan uze njenu netaknutu limunadu i popi je celu u nekoliko dugih gutljaja. Legla je na njegov napeti stomak kao kiselina.

Uradio je pravu stvar, zar ne? I za sebe, a verovatno i za nju. Sprečio je da se stvari otrgnu kontroli, da se oboje previše uvuku u sve to i zakomplikuju sebi život. On je samo malo udario na njen ponos; a ona je toga imala u izobilju. Imala je ponos, držanje, pamet i malo lepo telo sa energijom dostojnom nuklearne bojeve glave. Isuse, bila je čudo od žene! Ne, učinio je pravu stvar, uveravao je sebe, sipajući čašu hladne vode po čelu jer je odjednom osetio nalet jake vrućine spolja i unutra. Jednog dana, ona bi ga zasigurno odbacila ostavljajući ga zapanjenog i povredenog. Žene kao Kirbi Ficsimons ne ostaju. Nije da je želeo da neka žena ostane uz njega, ali ako muškarac već počne da mašta, ako počne da yeruje u brak i porodicu, ona je upravo bila tip žene da ga privuče; a onda da ga ostavi da se otima na vetru. Imala je previše energije, previše petlje da bi ostala ovde na ostrvu. Prva dobra ponuda iz čuvene bolnice, medicinskog instituta ili čega već i nestala bi i pre nego što joj pesak pokrije otiske stopala. Bože, nije nikada video ništa slično načinu na koji je ona baratala telom Suzan Piters. Način na koji se od žene pretvorila u stenu, izdajući naredenja hladnim pribranim glasom, jednoličnog pogleda, ruku potpuno smirenih, bez ijednog drhtaja. To mu je svakako dobro otvorilo oči. To nije bio neki nežni i krhki cvetić koji bi bio zadovoljan da leči osip i opekotine od sunca u nekoj nedodiji dugo yremena. I takva žena da se spetlja sa meštaninom koji živi od spremanja suflea i piletine na žaru? Ne u ovom životu, rekao je sebi. I tako je to učinjeno, završeno i sada će se njegov život yratiti u normalu, a on u rutinu kakvu je voleo. Prokleta rutina, pomislio je u iznenadnom naletu besa. Skoro da je ispustio čašu u sudoperu kada je ugledao njenu lekarsku torbu na stolu. Zaboravila je torbu, pomislio je, otvarajući je i zaludno prčkajući po njoj. Neka sama dočte po nju, bio je odlučan. On ima posla. On je neće juriti samo zato što je bila Ijuta i uzbudena, zbog čega je i zaboravila da ponese torbu. Naravno; verovatno će joj trebati. Nikad se ne zna kada će neko da je pozove na hitnu intervenciju. Biće to njegova krivica, zar ne, ako ne bude imala svoje igle i injekcije? Neko bi mogao da umre, zar ne? Nije želeo da nosi to na savesti. On podiže torbu, iznenačten jer je bila teža nego što je zamišljao. Rekao je sebi da će otrčati do nje, ostaviti torbu i završiti posao. 333

Odlučio je da ide kolima radije nego prečicom kroz šumu. Bilo je prevruće da bi pešačio. A; osim toga, ako je to uradila iz dosade, mogao bi je nasamariti. Mogao bi samo da joj ostavi torbu kraj vrata i odveze se nazad i pre nego što se ona vrati kući. Kada se dovezao do njene kuće, shvatio je da je postigao upravo ono što je planirao i gadio se samom sebi što je bio razočaran zbog toga. On nije želeo više da je vidi. U tome je bila čitava stvar. Ali; kada se popeo uz stepenice kuće, shvatio je da je na kraju ipak ona bila ta koja je pobedila. Cuo je kako plače. On zastade na sam taj zvuk, sleden. Tužni, strasni jecaji, ranjivi uzdasi. To ga je protreslo do kostiju. Usta su mu se sušila, a kolena klecala. Pitao se ima li ičeg strašnijeg sa čim se muškarac može susresti od žene koja plače. Tiho je otvorio vrata i gotovo nečujno ih zatvorio. Bio je napet dok je zurio u njenu spavaću sobu, nervozno premeštajući njenu torbu iz ruke u ruku. Bila je sklupčana na krevetu, kao sićušno klupko tuge, a kosa joj je padala preko lica. Mnogo puta se sretao sa divljim ženskim suzama. Nemoguće je živeti sa Leksi, a ne videti to. Ali nikada ne bi očekivao takav iskren, neobuzdan plač od Kirbi. Ne od žene koja ga je izazvala da joj se odupre, ne od žene koja se suočila sa smrtnim slučajem, a da nije trepnula. Ne od žene koja je upravo izašla iz njegove kuhinje uzdignute glave i očiju hladnih poput Severnog Atlantika. Kad Leksi plače trebalo je da pobegneš što dalje i zaključaš vrata ili da ostaneš i držiš je skupljenu u naručju sve dok oluja ne prode. Odlučio je da ostane i, sedajući na kraj kreveta; posegao je za njom u želji da je privije na grudi. Ona se podiže, prava kao strela, snažno udarivši ruku koja je posegla za njom. On je strpljivo nastavio - i ubrzo shvatio da ima posla sa četrdeset i pet kila besne žene! ,,Izlazi napoljel Da me nisi takao!" Poniženje je pobedilo bol, a to je bilo više nego što je mogla da podnese. šutnula ga je, gurnula, a onda se popela na najudaljeniji kraj kreveta. Gledala ga je naduvenim očima dok su je gušili jecaji. ,,Kako se usuduješ da dodeš ovde? Izlazi napolje!" ,,Zaboravila si torbu." Pošto se osećao glupo tako ppluopružen na njenom krevetu, on ustade i stade preko puta nje. ,,Cuo sam te kako plačeš. Nisam hteo da te rasplačem. Nisam ni znao da mogu." Izvadila je maramicu iz kutije sa noćnog stočića i obrisala lice. ,,Zašto misliš da plačem zbog tebe?"

,,Zato što ne verujem da si u poslednjih pet minuta mogla da naletiš na još nekoga ko bi te toliko iznervirao. To je logična pretpostavka." 334 WA ti si tako razuman, zar ne, Brajane?" Izvadila je još maramica i obrisala njima pod. ,,Dala sam sebi oduška. Imam pravo na to. A sada bih yolela da me ostaviš na miru." ,,Ako sam te povredio..." ,fiko si me poyredio?" U očaju, ona zgrabi kutiju sa maramicama i baci je na njega. ,,Ako si me povredio, ti, kučkin sinel šta sam ja, neka loptica pa da možeš da me baciš, a ja da odskočim? Kažeš mi da si zaljubljen u mene, a onda se okreneš i mirno mi kažeš da je medu nama gotovo." ,,Rekao sam ti da mislim da se zaljubljujem u tebe." Bilo je bitno, pomislio je u blagom naletu panike, da joj to naglasi. ,,Zaustavio sam to." ,,Ti..." Od besa stvarno možeš da vidiš sve crveno, zaključila je. Sve joj se mutilo pred očima dok je grabila najbližu stvar i bacala na njega. ,,Pobogu, devojkol" Brajan se trže kada mu je mala kristalna vaza proletela tik iznad glave; kao metak. ,,Ako me povrediš, moraćeš ponovo da me zašivaš." ,,Davola hoćul" Iz ormana je izvadila svoju omiljenu bočicu parfema koja polete ka njemu. ,,Možeš da iskrvariš na smrt, a ja neću ni prstom mrdnuti. Do proklete smrti, ti, idiote!" Sagnuo se, izbegao bočicu i bio dovoljno brz da uhvati Kirbi pre nego što mu razbije glavu posrebrenim ogledalom. ,,Mogu da te držim ovako koliko god bude bilo potrebno", procedio je dok je koristio svu svoju težinu da je priljubi na dušek. ,,Proklet bio ako ti dozvolim da mi razbiješ glavu zbog povredenog ponosa!" ,,Moj ponos?" Ona prestade da se opire, a njene oči više nisu sevale, sada subile pune suza. ,,Slomio si mi srce." Okrenula je glavu, zatvorila oči i pustila da joj suze slobodno teku niz obraze. ,,Sada mi više ni ponos nije ostao." Zaprepašćen, on se povuče korak nazad. Ona se jednostavno okrenula od njega i ponovo sklupčala na krevetu. Sada više nije jecala, već je mirno ležala, a suze su joj neprestano tekle niz obraze. ,,Ostavi me na miru, Brajane." ,,Mislio sam da mogu. Mislio sam da ćeš upravo to od mene i tražiti, pre ili kasnije. Zašto ne ranije? Ti ionako nećeš ostati ovde."

Govorio je tiho provlačeći prste kroz njenu kosu. ,,Barem sigurno ne ovde i sa mnom. Ako se ne udałjim na vreme, ubiće me kada stvarno budeš otišla od mene." Bila je i previše umorna da bi zaplakala. Stavila je šaku pod glavu da bi joj bilo udobnije i otvorila oči. ,,Zašto ne bih ostala ovde?" 335 ,,Zašto bi ostala? Možeš da odeš gde god želiš. Njujork, Čikago, Los Andeles. Mlada si, prelepa, pametna. Doktor u bilo kom od tih mesta može da zaraduje gomile novca, ide u privatni klub sa sportskim terenima svake nedelje i ima neku modernu kacelariju u ogromnoj svetlucavoj zgradi." ,,Da sam želela tako nešto, već bih i ostvarila sve to. Da sam želela da budem u Njujorku ili Cikagu ili Los Andelesu, bila bih tamo." ,,Zašto nisi?" ,,Zato što mi se svida da budem ovde. Oduvek mi se svidalo. Zato što se ovde bavim medicinom onako kako želim i živim svoj život baš onako kako želim." ,,Ti dolaziš iz nekog drugog sveta", bio je uporan, ,,drugačijeg načina života. Tvoj tata je bogat..." ,,A moja mama je zgodna ženska." Ona je šmrknula i nije videla brz, nehotičan drhtaj njegovih usana. ,,Ono što hoću da kažem je..." ,,Znam ja šta ti hoćeš da kažeš." Imala je utisak da joj je glava prenadwani balon koji samo što nije pukao. Lenjo je obećala sebi da će popiti nešto za to. Za nekoliko trenutaka. ,,Nije me briga za te mondenske klubove. Obično su dosadni i prepuni pravila. Zašto bih želela tako nešto kada mogu da sedim na tremu i gledam u okean svakog dana svog života? Mogu da šetam šumom i ugledam jelena, da gledam kako se sumaglica diže sa reke." Pomerila se tek toliko da mu može videti lice. ,,Reci mi, Brajane, zašto si ti ovde? I ti možeš da odeš u bilo koji od tih gradova, upravljaš restoranom u nekom finom hotelu ili otvoriš sopstveni restoran. Zašto ne uradiš to?" ,,To nije ono što želim. Ovde imam sve što želim." „1 ja." Okrenula je glavu na drugu stranu. ,,A sada idi i ostavi me na miru." Ustao je i gledao netremice u nju kako leži na krevetu. Osetio se tako čudno i nemoćno. Zabivši palčeve u džepove, krenuo je napred-nazad, zatim se okrenuo i pogledao kroz prozor, a onda opet u nju. Nije se pomerala, nije govorila. Opsovao je, udahnuo duboko i krenuo prema vratima. Zatim se naglo okrete ka njoj. ,,Nisam bio iskren prema tebi malopre. Nisam zaustavio to; Kirbi, to da se zaljubim u tebe. Želeo sam, ali nisam mogao. I to nije bila samo

pomisao, već... stvarnost. Ja radije ne bih, reći ću ti to otvoreno. Radije ne bih zato što to može da postane prava zbrka, negde usput. Ali, eto, ono je tu. Već se desilo." Rukom je obrisala suze i pridigla se na krevetu. Ne, nije izgledao kao neko ko likuje. Yidela je ozlojedenost u njegovom pogledu, 336 nepopustljivost na usnama i napetost u njegovim pokretima. ,,Da li je to tvoj šarmantan način da mi kažeš da si zaljubljen u mene?" ,,Upravo sam ti to rekao. Samo što trenutno ne misliim da sam preterano šarmantan. Bar se nešto ne osećam tako." ,,Išutirao si me iz svog života, ponizio si me time što si me uhvatio u trenutku slabosti, uvredio si i odbacio moja osećanja i mene kao ličnost, a nakon svega toga mi izjavljuješ ljubav." Zavrtela je glavom i zabacila mokru kosu unazad. ,,E pa, ovo je svakako romantični trenutak o kome svaka žena sanja." ,,Ja sam ti samo rekao kako se zaista osećam." Ona izdahnu. Ako je u deliću svoga srca osetila kako raste od sreće, odlučila je da to zadrži za sebe, bar neko vreme. ,,Pošto sam i ja, iz nekog razloga koga trenutno ne mogu da se setim, zaljubljena u tebe, predložiću ti nešto." ,,Slušam." ,,Zašto ne bismo otišli u jednu lepu i dugu šetnju plažom? Svež yazduh će ti toliko razbistriti glavu da ćeš možda naći nekoliko kapljica šarma u njoj. Onda probaj ponovo da mi kažeš kako se osećaš." Razmotrio je taj predlog, otkrivši da mu se u glavi već razbistrilo. ,,Ne bi mi smetalo da prošetam", rekao je i uhvatio je za ruku. DYADESET OSMO POGLAYLJE Nešto loše se osećalo u vazduhu. Bilo je to više od teške vreline; više od pogleda u nebo od koga se jedva disalo. Pribojavao se uragana ,,Karla", koji je trenutno divljao na Bahamima. Meteorolozi su tvrdili da će otići prema okeanu, ali Sem je znao da su uragani u svojoj biti žene. A žene su u suštini nepredvidljiye. Yelike su šanse da će zaobići Želju i iskaliti sav svoj bes na Floridu. Ali nije mu se dopadao taj osećaj u vazduhu. Bilo je previše napetosti u njemu, pomislio je. Kao da je mogao da se pripije čvrsto uz kožu i celog te iscedi. Nameravao je da ode i proveri kakva je situacija hvatajući izveštaje iz malene meteorološke stanice. Sprema se i te kakva oluja. Hteo je da zna kada će tačno biti. Dok se penjao uz brdo, video je par na kraju bašte sa istočne strane kuće. Sunce se nadvilo nad njima, pretvarajući Džoinu kosu u

svetlucavu buktinju. Telo joj je bilo prislonjeno uz muškarčevo u onoj vrsti požude koju je bilo nemoguće ne prepoznati. 337 Dilejnijev mali, pomislio je Sem, izrastao u pravog muškarca. A muškarac je držao ruke na zadnjici njegove kćerke. Sem je duboko udahnuo pitajući se kako bi trebalo da se oseća zbog toga. Oči su im bile pune jedno drugog i uz lagane pokrete tela usne im se spojiše. Bila je to ona vrsta vrelog, intimnog poljupca koja je otvoreno pokazivala da provode vreme radeći i mnogo više od toga jedno drugom. I kako bi otac trebalo da se oseća zbog toga? U njegovo vreme mladi Ijudi se nisu tek tako Ijubili na otvorenom; da ih svi vide. Sećao se vremena kada se udvarao Anabel, načina na koji su se iskradali, kao lopovi. Oni su se mazili i dodirivali van domašaja tudih pogleda. Da ih je ikada Belin otac zatekao ovako kao što on sada zatiče svoju ćerku, morali bi dobro da plate za to. Pošao je prema njima trudeći se da njegovi koraci budu dovoljno glasni da probude i mrtve. Cak nemaju ni toliko učtivosti da se razdvoje i izgledaju kao da se barem malo osećaju krivima, pomislio je Sem. Oni se samo malo razmaknuše, ułwatiše se za ruke i okrenoše ka njemu. ,,Kuća nam je puna gostiju, Džo Elen, a oni ne plaćaju da gledaju šou na travi." Iznenadena, trepnula je i pogledala ga. ,,Da, tata." ,,Ako želiš slobodno da pokažeš svoju ljubav, radi to negde gde nećeš napujdati jezike da se razvežu odavde do Savane." Ona je poslušno prigušila kikot, spustila pogled da on ne primeti kako joj se oči smeju i klimnula glavom. ,,Da, gospodine." Sem se pomeri, a onda se ukopa i pogleda u Nejtana. ,,Meni se čini da si odavno prerastao Ijubakanje na javnom mestu, zar ne?" Prateći Džoino ponašanje, upozoren kratkim stiskom ruke, Nejtan je zadržao miran i učtiv ton. ,,Da; gospodine." Zadovoljan, ako ne i potpuno ispunjen njihovim odgovorima i reakcijama, Sempogledagore u nebo. ,,Sprema se oluja", promrmljao je. ,,Udariće i na nas, bez obzira na to šta kažu meteorolozi." Njen otac je pokušavao da zapodene razgovor, pomislila je Džo, i odbacila šok na stranu ne bi li mu se pridružila u priči. Karla je uragan druge kategorije i već se ustremila na Kubu. ,,Kažu da će najverovatnije krenuti prema okeanu." ,,Ona se ne obazire na to što oni pričaju. Uradiće kako joj je volja." Opet je uperio pogled ka Nejtanu, odmeravajući ga. ,,Nema mnogo uragana tamo kod vas u Njujorku, pretpostavljam."

Je li to bilo izazivanje, pitao se Nejtan. Blagi udar na njegovu muškost? 338 ,,Ne. Mada sam bio u Kozumelu kada je Gilbert protutnjao." Malo mu je falilo da pomene kako je svojim očima gledao tornado koji je mleo sve pred sobom u Oklahomi ili lavinu koja se sručila na brdski klanac pored njegove planinske kolibe dok je radio u švajcarskoj. ,,E pa, onda znaš", Sem jednostavno reče. "Cujem da ti i Gif planirate da uradite stakleni vrt za koji je Kejt toliko zapela." ,,Projekat je Gifov. Ja samo ubacujem neke ideje." ,,Izgleda da imaš dosta ideja. Zašto mi ne bi pokazao šta vas dvojica nameravate da mi uradite od kuće?" ,,Naravno. Mogu da vam objasnim u kratkim crtama.". ,,Odlično. Džo Elen, verujem da tvoj mladi čovek planira da ostane na večeri. Idi reci Brajanu da ima još jedna usta koja treba da nahrani." Džo otvori usta da kaže nešto, ali njen otac je već polako odlazio sa Nejtanom. Nije joj preostalo ništa nego da bespomoćno pogleda Nejtana i vrati se u kuću. Kada je ušla u kuhinju, Brajan je bio zauzet čišćenjem račića. I pevušio je, zaključila je, iznenadena. Bez daha i u falšu, ali je pevušio. ,,Sta je spopalo ovo mesto?"; upitala je. ,,Tata započinje konverzaciju, traži da vidi nacrte za stakleni vrt; a ti pevušiš u kuhunji." ,,Nisam pevušio." ,,O, i te kako si pevušio. Bila je to zaista loše izvodenje pesme ,,Ja volim rokenrol", ali se može svrstati u pevušenje." ,,Pa šta? Moja je kuhinja." ,,Tako je već bolje." Otvorila je frižider i izvadila flašu piva. ,,Hoćeš li jedno?" ,,Može, dobro bi mi došlo. Gubim kilažu samo stojeći ovde." Rukom je obrisao znoj sa čela i uzeo flašu koju mu je otvorila. Otpio je dobar gutljaj, a onda gurnuo jezik u obraz. ,,Pa, reci mi, da li Nejtan može da hoda danas ili hramlje?" ,,Može, ali sam mu raskrvarila usnu." Posegla je prema beloj keramičkoj tegli sa keksima i izvadila jedan sa čokoladnim mrvicama. ,,Bilo koji brat sa malo moralnih normi, raskrvario bi mu usnu umesto mene." ,,Ali ti si uvek pričala kako voliš da sama biješ svoje bitke. Kako, za ime boga, možeš da mešaš keks i pivo? To je odvratno." ,,Ja uživam. Je Iž ti treba neka pomoć?" Sada je došao red na njega da se šokira. ,,Definiši pomoć." 339

,,Da ti asistiram u nečemu", obrecnula se. ,,Da seckam nešto, da promešam ako treba." Dok je razmišljao o tome, otpio je još jedan gutljaj piva. ,,Mogla bi da oljuštiš i izrendišeš šargarepe." ,,Koliko?" ,,U vrednosti od dvadeset dolara. Toliko si me koštala." ,,Samo mala opkłada sa Leksi. Tuce šargarepa", reče joj i vrati se račićima. Izvadila je šargarepe i počela da ih Ijušti sporim i preciznim pokretima. ,,Brajane, ako si verovao u nešto čitavog svog života, nešto sa čim si naučio da živiš, a to nešto nije istina; da li bi ti bilo bolje da nastaviš kao do sada ili da otkriješ da se radilo o nečemu sasvim drugom? Nečemu mnogo gorem?" ,,Možeš da stojiš pored psa koji spava, ali ne možeš biti miran. Nikada ne znaš kada će se probuditi i skočiti ti za vrat." Stavio je račiće u mešayinu ključale vode, piva i začina. ,,Mada opet, ako pustiš da pas leži dovoljno dugo, postaće star i slabašan i zubi će mu otpasti." ,,Nisi mi konkretno odgovorio." ,,Ništa me nisi konkretno ni pitala. Prosipaš Ijuske svuda po podu." ,,Pa šta? Pokupiću ih posle." Želela je da sa Ijuskama obriše i reči koje je izgovorila. Ali, uvek će znati su bile tu. ,,Da li misliš da čovek, savršeno normalan i običan čovek, koji ima porodicu, posao, kuću u predgradu, koji igra fudbal sa svojim sinom nedeljom popodne i donosi svojoj ženi ruže bez posebnog povoda, može da ima i drugu stranu ličnosti? Hladnu, mračnu stranu koju niko ne vidi; stranu zbog koje je u stanju da učini nešto neopisivo; a onda se vrati svom prvobitnom ponašanju i ode da gleda fudbalsku utakmicu druge lige, a zatim izvede porodicu na sladoled i sok?" Brajan izvadi cediljku za rakove i postavi je u sudoperu. ,,Večeras postavljaš veoma čudna pitanja, Džo Elen. Je l' pišeš knjigu ili tako nešto?" ,,Zar ne možeš jednostavno da mi kažeš šta misliš? Zar ne možeš da mi kažeš svoje mišljenje o ovoj temi?" ,,U redu." Iznenaden, on poklopi lonac ne bi li se račići što pre skuvali. ,,Ako gledaš sa filozofske strane, priča o Džekilu i Hajdu uvek je intrigirala Ijude. Dobro i zlo, rame uz rame, u jednoj ličnosti. Niko od nas nije bez senki. Svi mi imamo nijanse." 340 ,,Ja ne govorim o senkama. Ne govorim o čoveku koji se prepušta iskušenju da prevari svoju ženu jednog popodneya u lokalnom motelu ili potkrada svoju firmu na sitno. Ja govorim o istinskom zlu, o onoj vrsti

zla koja ne zna za krivicu, niti je nje svesna. I nikada se ne otkriva, čak ni najbližim Ijudima." ,,Meni se čini da se najlakše sakrije ono zlo koje nije svesno svog postojanja. Ako ne osećaš pokajanje ili odgovornost, ti jednostavno ne vidiš svoje lice u ogledalu i nemaš predstavu o svojim gresima. Ogledalo bez odraza." ,,Ogledalo bez odraza", ponovila je. ,,Kao crno staklo, zar ne? Neprozirno." ,,Imaš li još neko ovako veselo opažanje ili pretpostavku da podeliš sa mnom?" ,,Sta kažeš na ovu? Da li jabuka može da padne daleko od drveta?" Brajan se nasmeja na to i sipa ključalu vodu sa račićima u cediljku. ,,Rekao bih da to potpuno zavisi od jabuke. Cvrsta, zdrava jabuka bi mogla dobro da odskoči i daleko se otkotrlja. Ona trula će se jednostavno sručiti na samo stablo." Okrenuo se češkajući se po glavi i tražeći svoju flašu piva, kada je uhyatio njen pogled. ,,šta je?", pitao je dok je ona buljila u njega, tamnih očiju širom otvorenih, bleda u licu. ,,Potpuno si u pravu"; tiho je rekla. ,,To je tako tačno." ,,Loš sam u parabolama." ,,Zapamtiću ovo što si rekao, Brajane." Yratila se struganju. ,,Posle večere, moramo da popričamo. Svi mi. Reći ću i ostalima. Naći ćemo se u gostinskoj sobi." ,,Svi mi na jednom mestu? Je l' to po kazni?" ,,Važno je, Brajane. Važno je za sve nas." ,,Ne vidim zašto moram ovde da traćim vreme, a imam sastanak sa Gifom večeras." Gledajući svoj odraz u ogledalu iza mini bara, Leksi je žurno popravljala frizuru. ,,Već je skoro jedanaest sati. Ako ne krenem uskoro, Gif će biti u stanju da odustane od čekanja i ode u krevet." ,,Džo je rekla da je važno", podseti je Kejt. Trudila se da njene igle za pletenje ritmično škljocaju, a ne da udaraju jedna o drugu. Već deset godina je radila na istom ćilimu i sada je čvrsto odlučila da ga završi pre nego što protekne još jedna decenija. ,,Gde je onda ona?", pitala je Leksi okrećući se unaokolo. ,,Ovde nema nikog osim mene i tebe. Brajan se verovatno već iskrao i 341 pobegao kod Kirbi, tata se zavukao negde i prati izveštaje o onorn prokletom uraganu koji čak neće ni doći do nas."

,,Sada će da dodu. Zašto nam ne bi svima sipala po čašu vina, dušo?" Bio je to jedan od Kejtinih slatkih snova - porodica na okupu rashladuje se posle vrelog i napornog dana uz čašu crnog vina ćaskajući neobavezno. ,,Izgleda da ja stalno moram nekog da čekam. Kunem ti se, poslednja stvar koju ću da radim kada se vratim u Njujork je da konobarišem." Sem promoli glavu i ude u sobu. Bacio je pogled na Kejt sa interesoyanjem. Taj ćilim nikako da počne da napreduje, pomislio je, ali nekako je postajao sve ružniji svaki put kada bi ga izyukla napolje. ,,Znaš li šta ova devojka ima na umu?" ,,Ne znam", Kejt mu mirno odgovori. ,,Ali sedi. Leksi će nam doneti malo vina." ,,Ja bih pivo, ako niko nema ništa protiv." ,,Samo vi poručite", Leksi mrzovoljno reče, ,,živim da bih služila." ,,Doneću sam.". ,,O; sedi." Odmahnula je rukom. ,,Doneću ti ja." Osećajući se kao da je kažnjen, on se spusti na kauč pored Kejt i poče da lupka prstima po kolenu. Podigao je pogled kada mu je Leksi pružila flašu piva. ,,Verovatno sad hoćeš i bakšiš za ovo." Kada je podigla obrvu; on klimnu glavom. ,,Recikliraj. Svet je tvoje dvorište." Kejtine igle se umiriše, dok je Leksi buljila u njega. Dok mu je tečnost puzala grlom, on je gledao u svoju flašu piva. ,,O, bože, Seme, napravio si štos. Leksi, podseti me da obeležim ovaj datum na svom kalendaru." ,,Sarkastične žene su glavni razlog što ja držim svoj jezik za zubima", mrmljao je, a Kejtin smeh je odzvanjao prostorijom. Potapšala je nežno Sema po nozi dok se Leksi smejala oboma. To je ono što je Džo ugledala kada je ušla. Njen otac, tetka i sestra užiyali su u zajedničkom trenutku dok je Kejtin zvonki smeh ispunjayao sobu. Srce joj se cepalo. Bila je to slika koju je mislila da nikada neće yideti, ona za koju nije ni znala koliko joj je dragocena i važna. A sada je ona i čovek koji stoji pored nje mogu uništiti za trenutak. ,,Evo je." Kejt je nastayila da se smeje, a kada je ugledala Nejtana, njena ideja o tome šta je Džo želela da saopšti porodici poprimila je oblik narandžastog cveća i syadbenih ukrasa. Uzbudena, odložila je 342 pletivo sa strane. ,,Upravo pijemo vino. Možda bi trebalo da iznesemo i šampanjac, čisto zabave radi." ,,Ne, u redu je. Vino je dovoljno." Napetih žiyaca, Džo požuri pre Kejt. ,,Nemoj da ustaješ, Kejt. Ja ću." ,,Nadam se da ovo neće da potraje, Džo. Imam neke druge

planoye za yečeras." ,,E pa, izyini, Leksi." Džo zazyeketa čašama u želji da to što pre obavi. ,,Sedi." Kejt zašišta, preyrćući očima, pomerajući obrve da bi pokazala Leksi da se smiri. ,,Opusti se; Nejtane. Brajan samo što nije došao. O, evo i njega. Brajane, uključi malo yentilator, hoćeš li? Ova yrućina ubija. Mora da je hladnije tamo kod tebe, Nejtane, pošto si pored reke." ,,Nešto malo." Seo je znajući da mora da pusti da Džo odredi kada da krene. Ali je pogledao Sema. Yečeras su proyeli dvadeset minuta zajedno, razgovarajući o skicama i nacrtima, raspravljajući o strukturi i formi. I za sve to vreme; Nejtan je osećao gorak ukus prevare. Došlo je vreme da se karte otyore i da se priłwate sve posledice. ,,Oprostite?", rekao je shyatajući da mu se Kejt obratila. ,,Samo sam pitala da li ti je lakše da radiš ovde ili u Njujorku." ,,Ovo je lepa promena." Njegov pogled susreo se sa Džoinirn dok mu je prinosila čašu vina. Obavimo to, tiho ju je zamolio. Završimo sa tim. ,,Brajane, hoćeš li sesti?", promrmljala je. ,,Hmm..." Prekinula ga je dok je sanjario o tome da svrati do Kirbi večeras i probudi je na veoma specifičan i interesantan način. ,,Naravno; naravno." Smestio se na stolicu i shvatio da nikada pre nije bio tako opušten i zadovoljan. Čak je i namignuo Leksi kada je sela pored njega. ,,Ne znam kako da počnem, kako da vam kažem." Džo udahnu duboko da prikupi snagu. ,,Volela bih kada bih mogla da pustim pse da spavaju." Uhvatila je Brajanoy pogled i yidela zbunjenost u njegoyim očima. ,,Ali ne mogu. Bilo to najbolje ili ne, moram da yerujem da radim ispravnu stvar. Tata..." Prišla mu je i sela na stočić tako da su njene oči bile na istom nivou sa Semoyim. ,,Reč je o mami." Yidela je kako mu se usta polako stiskaju i, iako se nije ni pomerio, osetila je kako se udaljava od nje. ,,Nema potrebe da se ponovo otvaraju stare rane, Džo Elen. Tvoja majka je odsutna dovoljno dugo da je već trebalo da prihvatiš to." ,,Ona je mrtva, tata. Mrtva je već dyadeset godina." Ne bi li smirila i sebe i njega, stayila je ruku preko njegove. ,,Nije te ostayila. Ni tebe ni nas. Nije nikada napustila Utočište. Ubijena je." 343 ,,Kako možeš da kažeš tako nešto?" Leksi je skočila na noge. ,,Kako možeš da kažeš tako nešto, Džo?"

,,Aleksa", Sem je netremice posmatrao Džo, ,,ućuti." Morao je da da sebi nekoliko trenutaka da se oporavi od šoka. Zeleo je da to što je upravo čuo jednostavno izbaci iz glave, da ga ćušne negde, da ga zaobide. Ali nikako nije mogao da izbegne žalosni pogled Džoinih očiju. ,,Verovatno imaš razlog što to goyoriš. što veruješ u to." ,,Imam." Staloženo i jasno mu je ispričala sve o fotografiji koja joj je poslata. šok zbog prepoznavanja o kome se radi, neospornu činjenicu da je na toj slici bila Anabel. ,,Hiljadu stvari mi je prošlo kroz glavu", nastayila je; ,,da je slikano nekoliko godina kasnije, da je to bio samo trik fotoaparata, fotomontaža, nečija užasna šala. Sve mi je to prošlo kroz glavu. Ali, ništa od toga nije bilo tačno, tatice. To je bila mama, slikana baš ovde na ostrvu onog dana kada smo mislili da nas je napustila." ,,Gde je ta slika?", zahtevao je Sem. ,,Gde je?" ,,Nestala je. Ko god da ju je poslao, vratio se i uzeo je dok sam bila u bolnici. Ali bila je tamo. Kunem ti se. I na njoj je bila mama." ,,Kako znaš? Kako možeš da budeš toliko sigurna?" Ona otvori usta u nameri da mu objasni, ali onda Nejtan istupi. ,,Zato što sam video sliku. Zato što ju je moj otac slikao... nakon što je ubio." Sem se polako dizao na noge dok je oluja besnela u njegovoj glavi. ,,Stajaćeš tako i govoriti mi kako je tvoj otac ubio Bel? Da je ubio ženu koja mu nije učinila nikakvo zlo, a onda je sve to fotografisao? Kada je zayršio sa njom, fotografisao ju je, a onda je slike pokazivao tebil?" ,,Nejtan nije znao ništa, tata." Džo čvrsto uhvati Sema za ramena. ,,Bio je samo dečak. Nije znao." ,,Ja sada ne gledam u dečaka." ,,Kada mi je otac poginuo, našao sam njegov dnevnik i fotografije. Sve što je Džo rekla je istina. Moj otac je ubio vašu ženu. Sve je potanko opisao u dnevniku, koji je posle zaključao zajedno sa slikama i negativima u sef. Našao sam ih kada su mi otac i majka poginuli." Kada su reči izgovorene, nije bilo nikakvog zvuka do jednoličnog, monotonog zavijanja yelikog ventilatora sa tavanice; Leksinog cviljenja i Semovog teškog, isprekidanog disanja koje mu je razdiralo pluća. Video ju je sada, u svojim mislima, kako svetluca - supruga koju je voleo, žena koju je prokleo. Sve njene svetle i tamne strane sada su se spojile da stvore bes. Da stvore bol. 344 ,,Dvadeset godina je on to krio." Sem je stegao pesnice, ali u blizini nije bilo ničega u šta bi mogao da udari. „1 ti si to saznao, yratio se ovde i

usudio se da staviš te prljave šape na moju ćerku, A ti si mu to dozvolila." Ošinuo je Džo pogledom. ,,Znaš sve; a puštaš ga i dalje." „1 ja sam se tako osećala kada sam saznala. Isto tako. Ali kada sam malo razmislia o svemu, kada sam promislila... Nejtan nije odgovoran za to." ,,Njegova krv jeste." ,,U pravu ste." Nejtan se pomerio tako da Džo više nije stajala izmedu njega i Sema. ,,Vratio sam se ovde da bih našao način da ovo prebrodim, da ga jednostavno ignorišem ili da ga zakopam duboko u sebi. A zaljubio sam se u osobu u koju nisam imao prava da se zaljubim." Brajan je smestio Leksi u stranu tako da više ne plače na njegovom ramenu, a onda upitao Nejtana. ,,Zašto?" Glas mu je bio ranjiv koliko i duša. ,,Zašto je uradio tako nešto?" ,,Ne postoji nijedan razlog koji može da opravda ono što je učinio", Nejtan reče, iscrpljen. ,,Ona mu ništa nije uradila. On... ju je izabrao. To je za njega bio projekat, studija. On to nije učinio iz besa ili strasti. Ne mogu ni sam to sebi da objasnim." ,,Najbolje bi bilo da sada ideš, Nejtane", Kejt je govorila polako dok je ustajala sa stolice. ,,Ostavi nas malo sa ovim što smo saznali." ,,Ne mogu, dok sve ne bude rečeno." ,,Ne želim te ovde u mojoj kući", Sem je besno procedio. ,,Ne želim te na mom posedu." ,,Ne idem dok ne budem bio uveren da je Džo bezbedna. Zato što ko god da je ubio Suzan Piters i Džini Pendleton u stvari želi nju." ,,Džini." Da bi se smirila, Kejt steže Sema za ruku. ,,Nemam nikakay dokaz za Džini, ali znam. Samo me saslušajte do kraja i posle toga ću otići." ,,Pusti ga da završi." Leksi zašmrče i progoyori, iznenadujuće snažnim i pribranim glasom: ,,Džini nije mogla jednostavno da ode. Sve vreme to osećam duboko u srcu. Desilo joj se isto što i mami, zar ne, Nejtane? I Pitersovoj ženi." Sklopila je ruke i stavila ih u krilo da bi se pribrala, a onda se okrenula ka Džo. ,,Neko ti je poslao slike ovde, slike koje su slikane na ostrvu. Sve se ponovo dešava." ,,Ti si prilično vešt sa fotoaparatom, Nejtane." Brajanove oči se pretvoriše u vrele plave proreze. 345

To ga zapeče, jer je dolazilo od čoveka koga je smatrao za prijatelja, i u prošlosti, a i sada. ,,Nemaš nijedan razlog da mi veruješ, ali imaš mnogo razloga da me saslušaš." ,,Pusti mene da probam da objasnim, Nejtane." Džo otpi gutljaj da ohladi grlo. Ništa nije izostavila, krčeći put od detalja do detalja, od pitanja do pitanja, dolazeći do koraka za koje su se ona i Nejtan dogovorili da preduzmu da bi pronašli neke odgovore. ,,Znači; njegov pokojni otac je odgovoran za smrt naše majke", ogorčeno se oglasio Brajan. ,,A sada je njegov pokojni brat zaslužan za ostalo. Baš zgodno." ,,Ne znamo još ko je odgovoran za ostalo. Ali, ako je to Nejtanov brat, Nejtan ni za to ne može da se okrivi." Džo pride Brajanu. ,,Postoji jedna parabola o jabukama koje padaju sa drveća, koju mi je neko skoro ispričao. O tome kako su neke dovoljno jake da se otkotrljaju daleko od stabla i ostanu čitave, a druge ne." ,,Nemoj da izvrćeš moje reči", besno je rekao. ,,Njegov otac je ubio našu majku i uništio nam živote. Sada je još jedna žena mrtva, možda čak i dve. A ti očekuješ od nas da ga potapšemo po ledima i kažemo kako mu je sve oprošteno? E pa, do davola sa tim! Idite svi do davola!" Izleteo je napolje ostavljajući za sobom uskomešani yazduh. ,,Idem ja za njim." Leksi je stala ispred Nejtana posmatrajući ga od plakanja natečenim i crvenim očima. ,,On je najstariji i možda ju je najviše i voleo, na način na koji dečaci vole svoje mame. Ali, nije u pravu, Nejtane. Nema za šta da ti se oprašta, Nejtane. I ti si žrtva u svemu ovome, kao i svi mi." Kada je izašla, Kejt je rekla, ne skrivajući divljenje. ,,Nikad ne bih rekla da će ona biti najrazumnija u ovakvoj situaciji." Onda je uzdahnula. ,,Nejtane, daj nam malo vremena. Nekim ranama je potreban mir da bi zarasle." ,,Idem sa tobom ", poče Džo, ali Nejtan odmahnu glavom. ,,Ne, ostani sa svojom porodicom. Svima nam je potrebno vreme." Okrenuo se prema Semu. ,,Ako imate još nešto da mi kažete..." ,,Naći ću te ako bude trebalo." Nejtan je klimnuo glavom i izašao. ,,Tata... " ,,Nemam više šta da ti kažem, Džo Elen. Ti si odrasla žena, ali sada živiš pod mojim krovom. Zato te molim da odeš u svoju sobu i ostaviš me na miru." ,,U redu. Znam tačno kako se osećaš i koliko te boli. Treba ti vreme da se izboriš sa tim." Gledala ga je direktno u oči. ,,Ali posle tog yremena,

ako i dalje budeš imao isti stav; učinićeš da se postidim što si mi otac. Da se postidim zato što kriviš sina za očevo delo." On je bez reči izjurio napolje. ,,Idi u svoju sobu, Džo." Kejt je položila ruku na Džoino uzano rame, ,,Pusti mene da vidim šta tu mogu da uradim." ,,Da li ga i ti kriviš, Kejt? Da li?" ,,Sada ne znam ni šta da mislim ni šta da osećam. Znam da taj momak pati, Džo, ali i Sem pati. A ja sam pre svega odana Semu. Kreni sada i ne insistiraj na odgovorima dok ne sredim misli." Kejt je našla Sema na trenu, naslonjenog na ogradu kako zuri u noć. Oblaci su se valjali skrivajući mesec i zvezde. Ugasila je svetlo na tremu i lagano mu prišla. ,,Moram ponovo da je prebolim." Prešao je nervozno rukama gore-dole preko ograde. ,,Nije fer da opet moram da tugujem za njom." ,,Nije." ,,Da li da nadem utehu u tome što ono nije bila istina? što ona nikada nije nameravala da napusti mene i decu? što nas nije napustila i zaboravila? I kako da povučem nazad sve one oštre misli koje sam gajio godinama, sve one noći kada sam je proklinjao zato što je bila sebična, bahata i bez srca?" ,,Ne možeš da kriviš sebe za misli, Seme. Verovao si u ono što su ti senrirali kao istinu. Verovanje u laž te ne čini lošim. Laž je ta koja je loša." On se steže. ,,Ako si došla ovde da braniš tog momka, onda se slobodno okreni i idi." ,,Nisam zato došla, ali je činjenica da ti nisi kriv što si verovao u priču o Bel, isto kao što ni Nejtan nije kriv što je verovao u svog oca. Sada ste obojica saznali da ste se prevarili u svom verovanju, ali, ipak je on taj koji mora da se pomiri sa tim da je njegov otac sebičan i bezdušan." ,,Rekao sam ti da se slobodno yratiš u kuću." ,,U redu, ti sebična, tvrdoglava mazgo. Samo ti sedi napolju sasvim sam, valjaj se u svojoj nesreći i misli svoje crne misli." Ona se okrete, šokirana kada je osetila kako ju je zgrabio za ruku. ,,Nemoj da ideš." Reči su mu pekle grle. ,,Nemoj." ,,Da li sam ikada otišla?", rekla je uz uzdah. ,,Seme, ne znam šta da učinim za tebe, za bilo koga od vas. Mrzim kad vidim da Ijudi koje volim pate ovoliko, a ja jednostavno ne znam kako da im vratim mir." 347 ,,Ne mogu da je oplakujem i žalim onako kako treba, Kejt. Dvadeset godina je dugačak period. Nisam isti kao što sam bio kada sam je izgubio."

,,Voleo si je." ,,Uvek sam je voleo, čak i kada sam mislio najgore o njoj ja sam je voleo. Sećaš se kakva je bila, Kejt. Uvek tako vesela." ,,Uvek sam joj zavidela na tome kako je umela da ozari i razvedri sve oko sebe." ,,Prigušeno svetlo takode ima svojih čari." Zurio je u njihove isprepletene ruke propustivši šok koji se video u njenim očima. ,,Kod tebe je to svetlo postojano, uvek je tu", brižno je rekao. ,,Bila bi ti załwalna na tome kako si odgajila njenu decu, brinula se o svemu. Trebalo je ranije da ti kažem koliko sam ti i ja załwalan na tome." ,,U početku sam to radila zbog nje, ali sam kasnije ostala ovde zbog sebe. I, Seme, ne mislim da bi Bel volela da ispočetka tuguješ za njom. Ona nikada nije umela da bude kivna na nekoga ili gaji mržnju u sebi. Ona nikada ne bi okrivila desetogodišnjeg dečaka za nešto što je učinio njegov otac." ,,Potpuno sam van sebe, Kejt. Sećam se, kada je Bel nestala, Dejvid Dilejni se pridružio organizovanoj potrazi." Sem je zatvorio oči dok ga je ponovo zaslepljivao bes, a zatim je progovorio: ,,Taj kučkin sin ju je tražio sa mnom svuda po ostrvu. A sve vreme je bio krivac. Njegova žena je došla, uzela svu decu i igrala se sa njima da bi im odvratila misli. Bio sam mu zahvalan. Bože, oprosti mi za to. Bio sam mu załwalan." ,,Prevario te je", tiho mu je rekla. ,,Prevario je i sopstvenu porodicu." ,,Nije napravio nijedan pogrešan korak. Ne mogu da se vratim u prošlost, znajući ono što sada znam, i nateram ga da plati za sve." ,,Hoćeš li zato naterati njegovog sina da ispašta zbog toga?" ,,Ne znam." ,,Seme, šta ako su u pravu? šta ako neko hoće da učini Džo isto ono što je učinjeno Bel? Moramo da zaštitimo ono što nam je ostalo, da uradimo sve što možemo da zaštitimo ono što nam je ostalo. Ako je na meni da sudim, Nejtan Dilejni bi stao i ispred voza u pokretu samo da je zaštiti." ,,Sada i sam to mogu da vidim. Sada sam spreman." Ivica šume u noći obasjanoj mesečinom bila je veoma povoljan položaj. Ipak, nije odoleo da ne dopuže još samo malo bliže, koristeći mrak da sakrije svoja kretanje. 348 Bilo mu je uzbudljivo što je prišao kući sasvim blizu, što je tako jasno čuo svaku reč tog starca. Sada je sve izašlo na videlo, što ga je uzbudilo još više. Mislili su da su sve saznali, sve razumeli. Verovatno su verovali da su sigurni ako sve to znaju.

A toliko su bili daleko od istine! Potapšao je pištolj koji je u vojničkom stilu ugurao u čizmu. Mogao je i sada da ga iskoristi, da je hteo. Da ih oboje izvede napolje. Bilo bi to kao lov na patke. Tada bi ostale samo dve žene u kući, pošto je Brajan u naletu besa izleteo iz kuće i odvezao se nekuda. Mogao bi da ima obe Anabeline ćerke, jednu za drugom, čak obe u isto vreme. Bila bi to zgodna trojka! Ipak, to bi značilo udaljavanje od glavnog plana. A plan ga je odlično služio. Ako bi se držao plana dokazao bi sebi da je disciplinovan; da je dovoljno sposoban i vešt da osmisli i izvrši tako nešto. A ako je želeo da iskopira iskustvo sa Anabelom, moraće da se strpi još samo malo. Ali, to nije značilo da ne može da uskomeša stvari u meduvremenu. Preplašeni zečevi, razmišljao je, su mnogo lakša meta. Stopio se sa drvećem i sledeći sat je proveo u prijatnoj atmosferi gledajući svetlo na prozoru Džoine sobe. DYADESET DEYETO POGLAYLJE Kirbi je trčala po plaži prigrlivši oberučke svoju samoću. Yolela je te trenutke u ranim jutarnjim časovima, koje je imala samo za sebe. Nebo na istoku bilo je jarkocryeno, gotovo divlje, divno, žestoko i tako živopisno usled izlaska sunca. Pretpostavljala je da, ako je suditi po staroj poslovici da se po jutru dan poznaje, bi bilo bolje da upozori mornare, ali sada je samo mislila na to koliko je predivno ovo jutro sa svojim razjarenim nebom i divljim vetrovima. Možda će ih na kraju ,,Karla" zaista i posetiti, mislila je, dok su njena stopala udarala po tvrdom pesku. Moglo bi čak biti i zanimljivo; a to bi i odvratilo Brajana od briga, bar na trenutak. Poželela je da zna šta da mu kaže, da mu pomogne. Sve što je mogla da učini kada je on uleteo urlajući u njenu kuću, prošle noći, bilo je da sluša, kao što je slušala i Džo. Ali kada je pokušala da ga uteši kao što je tešila Džo, on je odbio nežne reči utehe, tako da mu je umesto njih pružila vrelinu. U sebi se molila da sačuva živu glavu dok je on bes i tugu iskaljivao kroz divlji seks. 349 Nije uspela da ga ubedi da ostane i prespaya kod nje. Već je bio otišao i pre nego što je sunce izvirilo na horizontu. Ali, bar ju je privukao čvrsto ka sebi, bar ju je čvrsto zagrlio. I ona je znala da ga je umirila i dala mu dovoljno snage da se vrati u Utočište i suoči sa istinom. A sada je želela da razbistri misli. Ako je čovek koga voli u nevolji, ako je zabrinut i ožalošćen, onda je i ona. Stajaće uz njega sve do samog kraja i, nadala se, pomoći mu da nade svoj mir.

Onda je videla Nejtana kako stoji tamo gde su se veliki talasi razbijali o obalu. Odanost se borila sa razumom dok je usporavala korak. Ali, na kraju, njena potreba da pomogne, da izleči, nadvladala je sve ostalo. Jednostavno nije bila u stanju da okrene leda čoveku koji pati, da okrene leda bolu koji je kuljao iz njega. ,,Kakvo jutro." Morala je da podigne glas ne bi li nadjačala tutnjanje talasa i vetra. Ona stade pored njega ubrzano dišući. ,,Pa, reci mi, je li odmor ispunio tvoja očekivanja?" On se nasmeja. Nije mogao da se ne nasmeje. ,,O, da. Ovo je odmor iz snova!" ,,Treba ti kafa. Kao doktor bi trebalo da kažem da je kofein štetan za zdravlje, ali znam i sama da često prija." ,,Ti kuvaš?" ,,Da." ,,Zahvaljujem ti na pozivu, Kirbi, ali oboje znamo da sam ja persona non grata. Brajanu se ne bi dopalo što piješ svoju jutarnju kafu sa mnom. I ne krivim ga zbog toga." ,,Ja mislim svojom glavom i sama donosim zaključke. Zato je toliko lud za mnom." Stavila mu je ruku na rame. Ne, nije mogla da okrene leda čoveku u nevolji; čoveku koji pati. Čak i vazduh oko Nejtana bio je ispunjen patnjom. ,,Dodl kod mene. Gledaj na mene kao na Ijubaznog ostrvskog lekara. Otvori dušu." Nasmešila mu se nežno. ,,Cak ću ti i naplatiti lekarski, ako hoćeš." ,,Odlična nagodba." Uzdahnuo je duboko. ,,Isuse; baš bi mi prijala šolja kafe. A i da me neko sasluša." ,,Može i jedno i drugo. Penji se." Ułwatila ga je pod ruku i tako su počeli da se lagano udaljavaju od obale. ,,Znači, Hetavejevi su te dobro namučili." ,,Oh, pa ne znam. Sve u svemu, bili su prilično učtivi. Ta čuvena južnjačka gostoljubivost. Moj otac je silovao i ubio vašu majku, kažem im ja. Prokletstvo! Niko čak nije ni pokušao da me linčuje." ,,Nejtane..." Zastala je u podnožju stepeništa svoje kuće. ,,To je strašna zbrka i užasna nesreća, ali niko od njih te neće kriviti kada promisle dobro o svemu." 350 ,,Džo me ne krivi. Od svih njih ona je najranjwija, jer sve ovo najviše pogada nju, a ipak me ne krivi." ,,Ona te voli." ,,Mogla je da ostavi to po strani. Ali ne i Leksi", mrmljao je. ,,Ona me je pogledala pravo u oči, obrazi su joj još uvek bili mokri od plakanja, i rekla da ništa od toga nije moja krivica."

,,Leksi se pretvara, koristi maske i ludorije, i to veoma dobro, skriva se iza njih. Tako ona mnogo bolje vidi stvari od drugih i tako dode direktno do srži stvari mnogo brže nego drugi." Otvorila je vrata svoje kuće i okrenula se ka njemu. „1 još nešto, Nejtane, ništa od ovoga nije bilo niti jeste tvoja krivica." ,,Moj razum to zna, a gotovo da sam uspeo da ubedim sebe u to i sa emocionalne strane - želeo sam da sebe ubedim u to jer sam želeo Džo. Ali, nije još sve gotovo, Kirbi. Nije završeno. Bar još jedna žena je mrtva, što znači da nije gotovo." Klimnula je glavom i pridržala mu je vrata da ude. ,,Pričaćemo i o tome." ,,Karla" je zadirkivala jugoistočnu obalu Floride pružajući Ki Biskejnu kratak i agresivan poljubac pre nego što je zapucala na sever. Na samo njoj svojstven kapriciozan način zaplesala je tango sa Fort Loderdejlom, razbacavši prikolice i turiste svuda unaokolo, čak odnevši i nekoliko života sa sobom. Ali nije pokazivala nameru da se tu i zadrži. Njeno oko bilo je hladno i veliko, njen dah brz i pohlepan. Jačala je sve više i više, postajala sve agresivnija od trenutka kada se rodila u toplim vodama Vest Indisa. Poput nekakve osvetoljubive kurve, ona se zavrtela unazad, ponovo prema moru, gazeći svojim oštrim potpeticama po ostrvima koja su joj se nalazila na putu. Leksi je požurila u gostinsku sobu, gde je Džo upravo zatezala prekrivač na krevetu od orahovine. Sunce je snažno sijalo i odašiljalo je vrelinu i sjaj sa otvorenih vrata balkona u sobu, ističući tamne kolutove ispod Džoinih očiju koji su govorili o neprospavanoj noći. ,,Karla" je upravo udarila na Sen-Simon", rekla je Leksi, pomalo zadihana od trčanja uz stepenice. ,,Sen-Simon? Mislila sam da je krenula na zapad." ,,Očigledno se predomislila. Krenula je prema severu, Džo. Prema poslednjem izveštaju, ako se bude držala ovog pravca i brzine, njena glavna oštrica će udariti pravo na nas još pre mraka." ,,Koliko je opasna?" ,,Probila se do treće kategorije." 351 ,,Ti vetrovi se kreću preko sto pedeset kilometara na čas. Moraćemo svi da se sklonimo." ,,Evakuisaćemo turiste pre nego što more postane isuviše divlje za vožnju trajektom. Kejt te traži dole da joj pomogneš oko odjave iz hotela. Ja upravo izlazim sa Gifom. Počećemo sa ukrcavanjem." ,,Važi. Sići ću u hol za minut. Nadajmo se da je krenula prema otvorenom moru i da će nas mimoići."

,,Tataje na radio-vezi. Sakuplja sve pristigle informacije. Brajan je otišao dole da vidi da li je brod napunjen gorivom i svom potrebnom opremom, u slučaju da moramo hitno da napustimo ostrvo." ,,Tata neće hteti da ide. Izdržaće on tu buru na nogama makar se vezao za drvo." ,,Ali ti ideš." Leksi joj pride bliže. ,,Malopre sam prošla pored tvoje sobe i yidela kofere." ,,Imam više razloga da odem nego da ostanem." ,,Varaš se, Džo. Ima ih više da ostaneš, bar dok ne pronademo način da rešimo ovaj problem. A treba i da sahranimo mamu." ,,O, bože, Leksi." Džo pokri lice rukama, a onda je tako stajala, prstima čvrsto pritiskajući oči. ,,Ne njeno telo. Ali bi trebalo da joj obeležimo mesto na groblju i oprostimo se od nje onako kako dolikuje. Ona nas je volela. Citavog svog života sam mislila da nas ne voli, i da je to možda bilo zbog mene." Kada je Leksin glas pukao, Džo spusti ruke sa lica. ,,Kako si mogla da pomisliš tako nešto?" ,,Ja sam najmlade dete. Mislila sam da posle vas nije htela još dece, da me nije želela. I tako sam se čitavog života trudila da me Ijudi zavole, da me žele u svojoj okolini. Bila bih onakva kakvu bi oni najviše voleli. Bila bih glupa ili pametna. Bila bih bespomoćna ili lukava. I uvek bi se trudila da odem prva." Pošla je napred, pažljivo zatvarajući vrata balkona. ,,Radila sam mnogo ružnih stvari", nastavila je. ,,Verovatno ću ih i dalje raditi. Ali to što sam saznala istinu je promenilo nešto u meni. Moram da se oprostim od nje. Svi moramo." ,,Stidim se što nisam pomislila na to", promrmljala je Džo. ,,Ako odem pre nego što se to sve organizuje, doći ću ponovo. Obećavam." Sagela se da pokupi platno koje je skinula sa kreveta. ,,Uprkos svemu, drago mi je što sam došla. Drago mi je što su se stvari medu nama promenile." „1 meni je drago." Leksi nakrivi usnu na stranu smešeći se yragolasto. uMožda ćeš sada malo da doteraš one slike na kojima 352 sam ja i da uradiš još neke sa mnom, naravno. Mogla bih odlično da ih iskoristim za svoju radnu biografiju. Direktori za kasting biće prilično impresionirani fotografijama koje je radio jedan od najboljih fotografa u zemlji." ,,Ako se otarasimo ,,Karle", ti i ja ćemo uraditi seriju fotografija koje će svakog direktora za kasting baciti na kolenal"

,,Stvarno? Super!" Mrko je pogledala u nebo. ,,Prokleti uragan. Uvek se nade nešto da odloži dobre stvari. Možda bismo mogle da uradimo to u Savani. Znaš, iznajmimo pravi studio na nekoliko dana i..." ,,Leksi." ,,O, dobro, dobro." Leksije odmahnularukom. ,,Ali samapomisao na to je mnogo zabavnija od razmišljanja o zakucavanju šperploče. Naravno; Gif će najverovatnije pomisliti da sam beskorisna i ja ću onda otrčati do sobe i izabrati nešto odgovarajuće od garderobe. Želim .seksi snimke, seksi i prkosne. Mogle bismo i da nabavimo neki yentilator da proizvodi vetar dok me slikaš i..." ,,Leksil", ponovila je Džo, smejući se na sav glas. ,,Idem, idem. Imamjednustrašnuvečernjuhaljinukojusamuzela na rasprodaji u robnoj kući." Pošla je prema yratima. ,,Još kada bih uspela da nagovorim Kejt da mi pozajmi bisere bake Pendleton." Džo se ponovo nasmejala dok se Leksin glas pronosio čitavim hodnikom. Neke stvari se nikada ne menjaju. Zamotavajući mnogo odlučnije platno sa kreveta, bacila ga je u korpu sa prljavim vešom. Kroz otvorena vrata yidela je mladi par koji je upravo došao iz Toronta na sedmodnevni odmor, ali koji se već pakovao da ide nazad. Pretpostavljala je da i ostali rade to isto. Odjava iz hotela, koja je inače brz i opušten proces ovde, u Utočištu, sada će biti prava ludnica. Onog trenutka kada je sišla na recepciju, znala je da nije preterivala. Hol kod ulaznih vrata bio je zatrpan prtljagom, a na desetine gostiju se guralo i nervozno šetalo gore-dole ili je stajalo pored prozora buljeći u nebo kao da su očekivali da će se svakog časa otvoriti tu iznad njihovih glava. Kejt je sedela za stolom na recepciji, zatrpana morem papira i hitnih zahteva. Njen Ijubazni osmeh je već polako pucao po šavovima kada je ugledala Džo. ,,Ništa ne brinite. Odvešćemo vas sve bez ikakvih problema do trajekta. Imamo dva trajekta koja voze celog dana, a jedan kreće za kopno za manje od sat vremena." Na bujicu glasova, pitanja i zahteva samo je podigla ruku. ,,Upravo sada ću odvesti prvu grupu do tamo. Moja sestričina će preuzeti posao oko odjavljivanja iz hotela." 353 Uputila je Džo pomirljiy i pomalo očajnički pogled. ,,Gospodine i gospodo Litleton, da li biste vi i vaša porodica mogli da izadete napolje i čekate me ispred? I vi, gospodice Hjuston. Odmah ću ja. A sada, ako bi ostali mogli samo malo da se strpe. Moja sestričina će da me odmeni."

Nemajući drugi izbor, probila se kroz reku tela i glasova i zgrabila Džo za ruku obrativši joj se: ,,Dodi ovamo na trenutak. Ovde izgleda kao da svakog časa treba da nastupi nuklearni napad." ,,Verovatno se većina njih nikada nije susrela sa uraganom u svom životu." ,,Zato mi je i drago što ću im pomoći. Za ime boga, ovo ostrvo i sve na njemu se suprotstavljalo uraganima i ranije i opet će." Pošto joj je bilo potrebno malo privatnosti, Kejt ju je prigrabila čim joj se za to ukazala prilika, u ženskom toaletu hola. Uz uzdah zadovoljstva; zatvorila je vrata i okrenula ključ. ,,Tako. To bi trebalo da nam obezbedi bar dva minuta da odahnemo. Izvini što te ostavljam u ovakvoj gužvi." ,,U redu je. Mogu da prevezem sledeću grupu svojim džipom." ,,Ne.", Kejt je odsečno odgovorila, a onda se, duboko uzdahnuvši, okrenula ka lavabou i umila hladnom vodom. ,,Ne smeš da napuštaš kuću, Džo Elen, osim ako je neko od nas sa tobom. Ne treba nam još jedna briga više za vratom." ,,Zaboga! Mogu da zaključam vrata na džipu." ,,Ne. I ne pada mi na pamet da se raspravljam sa tobom oko toga. Nemam vremena za tako nešto. Pomagaćeš uglavnom ovde u kući, smirujući uspaničene Ijude. Ja moram da se promuvam po ostrvu i pokupim neke meštane. Brajan je otišao do kampa. Samo što nas nisu preplayile nove grupe Ijudi odatle." ,,U redu, Kejt. Kako god ti kažeš." ,,Tvoj otac je odneo radio u kuhinju." Ułwatila je Džo za ramena. ,,On je odličan u dozivanju i nadaleko se čuje. Ne pokušavaj ništa, jesi li me razumela?" „1 ne nameravam. Moram da zovem Nejtana." ,,Već sam obavila to. Nije se javio. Svratiću do njega pre nego što odvedem novu grupu. I ja bih se bolje osećala da je on ovde." ,,Hvalati." ,,Ne zahvaljuj mi se; dušo. Upravo te ostavljam u haosu koji će ti zadati glavobolju kao nikad do sad." Kejt je udahnula duboko, stegla je za ramena i otvorila vrata. Džo se trgla kada je čula graju u hodniku. ,,Požuri nazad", rekla je, sa mukom se osmehnuvši dok je koračala pravo ka prvoj liniji fronta. 354 Gif je napolju postavljao prvo parče šperploče na bočni deo široke trpezarije. Leksi je čučnula kraj njegovih nogu i hitro i veoma vešto zakucavala ekser u donji ugao. Sve vreme je nešto brbljala, ali Gif je čuo otprilike svaku treću reč. Vetar je utihnuo, a svetlost je počinjala da poprima zverski žutu nijansu. ,,Karla" se pribłižavala, pomislio je, brže nego što su očekivali. Njegova porodica je opremila i obezbedila svoju kuću za nadolazeći uragan i

malo je verovatno da će napustiti ostrvo. Poverio je dužnost jednom rodaku i dvojici prijatelja da počnu da oblažu daskama okolne kuće na ostrvu, krećući se od jugoistoka prema severu. Trebalo im je još Ijudi. ,,Da li je neko zvao Nejtana?" ,,Ne znam." Leksi je izvadila još jedan ekser iz torbe. ,,Tata rnu ionako neće dozvoliti da pomaže." ,,Gospodin Hetavej je razuman čovek, Leksi. On samo želi da zaštiti ono što je njegovo. A i imao je čitavu noć da promisli dobro o svemu." ,,Tvrdoglav je kao šest mazgi, a kada se on i Brajan udruže to je najgora kombinacija. Pa to je kao da krivite praunuka onog skota šermana što je spalio Atlantu." ,,Ima i takvih, pretpostavljam." Gif je prikucao još jednu šperploču. ,,Verovatno su to oni čiji je mozak manji od petoparca." škripućući zubima, Leksi je snažno zakucala ekser čekićem. ,,A za mene će biti baš ponižavajuće da priznam da moj rodeni otac i brat nisu bili tu kada je bog delio pamet. I da su, osim toga, slepi pored zdravih očiju. I osamdesetogodišnja starica bez svojih dozluka bi videla koliko taj čovek voli Džo Elen. Greh je činiti da se njih dvoje osećaju krivima zbog svoje ljubavi." Uspravila se duvajući u neposlušni pramen na čelu. A onda se namrštila gledajući Gifa. ,,Zašto mi se ti to cerekaš tako? Je Iž mi lice već znojavo i prljavo?" ,,Ti si nešto najlepše što sam video u životu, Aleksa Hetavej. I uvek me iznenadiš. Cak, iako te poznajem od kad znam za sebe, i dalje me iznenaduješ." ,,E pa, dušo..." Nakrivila je glavu i počela zavodnički da trepće. ,,Trudim se." Gif zavuče ruku u džep i prelete prstima po kutijici koju je tu gurnuo. ,,Drugačije sam planirao da uradim ovo. Ali mislim da te nikada nisam voleo više nego upravo ovog trenutka." Izyadio je kutijicu iz džepa, gledajući kako njene oči postaju velike i razrogačene kada je palcem podigao poklopac. Mali dijamant na sredini tankog zlatnog prstena treperio je i svetlucao na suncu. 355 ,,Udaj se za mene, Aleksa." Srce joj je raslo i udaralo u rebra. Oči su joj se toliko zamaglile da se odsjaj dijamanta prelomio i potpuno je zaslepeo. Ruka joj se tresla kada ju je pritisla na usta.

,,O, kako si mogao? Kako si mogao da pokvariš ovaj trenutak?" Okrećući se oko sebe, udarila je čekićem o ivicu stabla. ,,Kao što sam ti već i rekao", mrmljao je, ,,ti me uvek nekako iznenadiš. Hoćeš li da ga vratim u džep dok ne budemo imali sveće i svetlost mesečine?" ,,Ne, ne, ne." Uz mali jecaj ponovo je čekićem udarila stablo. ,,Skloni ga. Vrati ga. I sam znaš da ne mogu da se udam za tebe." Krenuo je prema njoj, a zatim se ukopa. ,,Nije mi jasno. Zašto mi ne objasniš to malo bolje?" Besna i utučena, ona se okrete ka njemu. ,,Znaš da ću pristati ako nastayiš da me pitaš. Znaš da ću se predati, jer te mnogo volim. A onda bih odustala od svega ostalog. Ostaću na ovom prokletom ostrvu; neću se vratiti u Njujork i više nikada neću pokušati da se probijem u pozorište. Onda ću, kako godine prolaze, početi da te mrzim zbog toga, i počeću da mislim ,,da sam samo". Da sam samo. Ako ostanem ovde, jednostavno ću uvenuti, neprestano se pitajući da li sam mogla da postanem neko." ,,Zbog čega ti misliš da ja od tebe očekujem da odustaneš od Njujorka i pozorišta, da odustaneš od onoga što želiš? Ne mogu ni da zamislim da ćeš se udati za muškarca koji ne podržava tvoje ciljeve i koji ne želi da ih postigneš. šta god ti želiš za sebe, ja ti to želim duplo." Obrisala je suze sa obraza. ,,Ne razumem te. Ne znam o čemu pričaš." ,,Govorim o tome da i ja imam svoje planove i želje. Ne nameravam da mašem čekićem po Zelji čitavog svog života." Blago iznerviran, skinuo je kapu da bi obrisao znoj sa čela, a onda je opet stavio na glavu. „1 u Njujorku se gradi, zar ne? I tamo im treba majstor, baš kao i svuda u svetu." Spustila je ruke lagano zureći u njegove oči, želeći da može da pročita šta je u njima. ,,Je Iž ti to hoćeš da kažeš da bi otišao u Njujork? Da bi živeo u Njujorku? Zbog mene." ,,Ne, nisam to hteo da kažem." Nervozan, on zatvori poklopac kutije i vrati je u džep. ,,Kada bih uradio tako nešto, na kraju bih te samo prezirao; i bili bismo opet na početku. Kažem ti da bih išao zbog oboje, zbog nas, i da bismo sa parama koje sam štedeo živeli prilično stisnuto neko vreme. Verovatno ću morati da idem na neke časove ako želim da mi Nejtan pruži šansu za posao u njegovoj firmi." 356 ,,Posao sa Nejtanom? Želiš da radiš u Njujorku?" ,,Žudim za tim. I da vidim tebe, na pozornici, pod reflektorima." ,,Možda nikada ne stignem dotle."

,,Davola nećeš1." Njegove rupice na obrazima su se blago promeškoljile na lepom licu, a oči su mu od mrzovoljnih tamnih postale zlatnobraon. ,,Nikada nisam video nekoga ko može da igra toliko različitih uloga. Stići ćeš ti tamo, Leksi. Ja verujem u tebe." Suze joj potekoše niz obraze dok se smejala i bacala u njegovo naručje. ,,O, Gife, kako si postao tako savršen? Tako pravi?" Nagnula se prema njemu, nežno mu obuhvativši lice rukama. ,,Tako savršeno pravi za mene." ,,Vežbao sam čitavog života." ,,Uspećemo, znam da hoćemo. Ja ću da brišem proklete stolove sve dok ne završiš školu, a ja ne dobijem svoju šansu. Uradićemo sve što je potrebno. A sada, hajde, požuri! Stavi gal Stavi gal" Skočila je i ispružila ruku. ,,Ne mogu da dočekam." ,,Kupiću ti veći jednog dana." ,,Nećeš." Zadrhtala je od uzbudenja i sreće kada joj je Gif stavio prsten, a onda se nagnuo i poljubio je. ,,Možeš da mi kupiš sve ostale svetlucave i sjajne stvarčice koje budeš želeo kada budemo bili bogati. Zato što želim da budem lepa i bogata, Gife, i ne stidim se da to i kažem. Ali ovo..." Podigla je ruku, okrećući je tako da je maleni kamen namigivao i treperio na suncu. ,,Ovo je jednostavno savršeno." Nakon dva sata posla, u Džoinoj glavi je pulsiralo, a oči su joj već polako postajale zrikave od umora. Kejt je već dvaput odlazila i dolazila, prevozeći goste od i do hotela, kupeći ih po raznim kućicama. Brajan je dovezao na desetine kampera, a onda se opet vratio u kamp, za slučaj da je još neko ostao. Jedino što je saznala o Nejtanu bilo je to da pomaže da se kućice na plaži oblože daskama. Osim monotonih udaraca čekićem, u kući je konačno bilo tiho. Pretpostavljala je da će se Kejt svakog trenutka vratiti sa još jednom grupom Ijudi. Prozori sa južne i istočne strane su bili obloženi daskama, bacivši kuću u tamu i sumornost. Kada je otvorila ulazna vrata kuće, vetar je jurnuo unutra. Prohladni talas svežeg vazduha došao je kao šok nakon guste vrełine zatvorene kuće. Na jugu, nebo je bilo modro i tamno. U daljini je videla treperenje munje, ali nije čula propratnu grmljavinu. Još je dovoljno daleko, zaključila je. Ipak će proveriti i videti kojom putanjom meteorolozi predvidaju da će ,,Karla" krenuti. I, za 357 svaki slučaj, uzeće sve svoje slike i negative iz mračne komore i staviti ih na sigurno u Kejtinu kancelariju.

Pošto je želela da izbegne oca bar još neko vreme; krenula je glavnim stepenicama automatski proveravajući da užurbani gosti nešto nisu zaboravili po sobama. Gasila je svetla hitro se krećući prema porodičnom krilu kuće. Zvuk čekića je sada bio sve glasniji i to ju je utešilo. Osigurava nas, pomislila je. Ako ,,Karla" krene na Utočište ono će izdržati, kao i uvek do sada. Začula je glasove dok se približavala Kejtinoj kancelariji. Zakucavali su šperploče preko prozora dok je prolazila. Ili se Brajan vratio ili je njen otac izašao da pripomogne Gifu, zaključila je. Upalila je svetlo u mračnoj komori i uključila radio. Uragan ,,Karla" se uspeo čak do treće kategorije i očekuje se da do sedam časova po podne krene prema obali malenog ostrva Zelja na obali Džordžije. Turisti su sa ovog privatnog ostrva već evakuisani, a meštanima je savetovano da napuste ostrvo što je pre moguće. Očekuju se vetrovi i do sto osamdeset kilometara na čas, a glavna oštrica uragana udariće na ovo malo ostrvo u vreme visoke plime Njeno malopredašnje samopouzdanje je opalo i Džo prode rukama krozkosu. Ne može biti gore od ovoga, pomislilaje. Bungalovi će nestati od vetra ili vode. Kuće poplavljene, plaža uništena, a šuma rastrgnuta na komadiće. Njihova lična sigurnost takode je bila dovedena u pitanje, pomislila je, bacajući pogled na sat. Otići će po Nejtana i Kirbi, a ako bude morala da nokautira svog rodenog oca, uradiće i to samo da skloni njega i svoju porodicu sa ostrva. Trgla se kada je otvorila fioku. Mogla bi da ostavi snimke, ali neka je prokleta ako bude rizikovala da izgubi sve svoje negative. Ipak, kada je krenula da ih traži, ruka joj se zaledi. Na vrhu njenih uredno poredanih fascikli stajala je gomila fotografija. U glavi joj se mutilo, a koža joj je postajala lepljiva i hladno vlažna dok je zurila u lice svoje majke. Već je videla ovu sliku u jednoj drugoj mračnoj komori, u, činilo joj se sada; nekom drugom životu. Kroz urlike u glavi čula je i sopstveni tihi jecaj dok je posezala za fotografijom. Bila je stvarna. Osećala je njene glatke ivice pod prstima. Dišući kratko i isprekidano, okrenula ju je i pročitala pažljivo ispisan naslov. 358 SMRT ANDELA Zacvilela je, primoravši sebe da pogleda sledeću fotografiju. Bol je svu preplavi; ubadajući je poput ose. Poza je bila gotovo identična, kao da je fotograf nastojao da kopira prethodnu fotografiju. Ali na njoj je sada bila Džini, njeno milo i prijateljsko lice sada je bilo bezizrazno i tupo, a oči prazne.

,,Izvini", prošaputala je Džo, prislanjajući fotografiju na svoje grudi. ,,Izvini. Izvini." Na trećoj fotografiji je nesumnjivo bila Suzan Piters. Džo zatvori oči, pokušavajući da otera mučninu koju je osećala u stomaku i polako je odložila i treći snimak sa strane. Noge je izdaše. Na poslednjem snimku je bila ona. Oči su joj bile dostojanstveno sklopljene, a telo bledo i golo. Jecaji joj zastadoše u grlu, ona ispusti fotografiju i udalji se od nje. Napipavala je iza sebe, pokušavajući da dohvati kvaku i izleti napolje. Adrenalin je jurcao njenim venama terajući je na trk. Udarila je snažno u sto i oborila radio. Muzika je tandrkala neskladno, terajući je da vrišti. ,,Ne." Stegla je pesnice, a nokti su joj se zarivali duboko u kožu dok bol nije presekao šok. ,,Neću dozvoliti da se to opet desi. Neću da verujem u to. Neću dozvoliti da to bude istina." Ljuljala se lagano, brojeći udahe i izdahe, sve dok je nije prošla nesvestica, a onda je Ijutito i odlučno ponovo podigla fotografiju. Da, njeno lice. Bilo je to njeno lice. Slikano pre nego što ju je Leksi ošišala za žurku oko logorske vatre. Pre nekoliko nedelja, znači. Ta žurka je bila na samom početku leta. Prinela je fotografiju bliže svetlosti, nateravši sebe da je proučava objektivnim i stručnim okom. Trebalo joj je samo nekoliko sekundi da se sabere i uvidi da je na fotografiji lice bilo njeno, ali telo ne. Grudi su bile bujnije, a kukovi obliji. Stavila je tu fotografiju pored one na kojoj je bila Anabel. Da li je ovo bilo još sablasnije, pitala se, to što je njeno lice bilo postavljeno na telo njene majke. Cineći ih jednom osobom, pomislila je. To je bilo upravo ono što je želeo od samog početka. Brajan je bio za volanom džipa vozeći se putem koji je vodio u kamp. Nekoliko mesta je ostavljeno u potpunom neredu. Pošto oluja samo što nije došla, Brajan je zaključio da to ionako više nije bilo 359 važno. Yetar je već kidao drveće, oštar kao žilet. Snažan nalet vetra je dobro prodrmao džip i Brajan čvršće steže volan. Izračunao je da imaju još oko sat vremena da završe sa svim pripremama. Borio se sa sobom da ne odradi ovu proveru kampa na brzinu. Želeo je da što pre stigne do Kirbi i odvede je na bezbedno, u Utočište. Više bi voleo da je mogao da je pošalje na kopno, ali ju je dobro poznavao i znao da će uzaludno potrošiti reči i energiju raspravljajući se sa njom, te tako nešto nije ni pokušao. Ako samo jedan meštanin bude izložen opasnosti, ona će biti u pripravnosti, ako bude bilo potrebe za lekarom.

Utočište je odolevalo uraganima više od sto godina, razmišljao je Brajan. Odoleće i sada. Bilo je tu i na desetine drugih briga. Nesumnjivo će izgubiti vezu sa kopnom. Radio će dosta pomoći, ali telefonske veze će biti prekinute, neće biti struje i biće prekinut saobraćaj onog trenutka kada uragan udari na njih. Obezbedio je generator da bi bilo struje za hitne slučajeve, a znao je i da je Kejt čuvala obilne zalihe pijaće vode. Imaju hranu i sklonište, imaju nekoliko snažnih podupirača i brana. A, kada ,,Karla" bude protutnjala ovim ostrvom, to će biti najpotrebnije. Nastavio je da razmatra zadatke i planove u svojoj glavi, polako se smirujući jer se uverio da u kampu više nema Ijudi. Samo se nadao da nema nekakvih ludaka sakrivenih medu drvećem ili onih koji tumaraju plažom misleći da je uragan zabavna letnja pustolovina i doživljaj za pamćenje. Opsovao je i stao na kočnicu kada je iznenada figura muškarca iskočila na put ispred džipa. ,,Isuse! Ti, idiote!" Besan, Brajan je izleteo iz auta. ,,Zar ne vidiš da sam mogao da te pregazim? Zar nemaš osećaj da treba da se skloniš sa puta kada ide auto, a da i ne govorim o tome da se kloniš nadolazećeg uragana?" ,,Čuo sam za to." Poče glasno da se cereka. ,,Odlično vreme." ,,Da, baš." Napet zbog svakog izgubljenog trenutka, Brajan podiže palac prema džipu. ,,Upadaj; možda uspem da te odvezem na poslednji trajekt, ali nemamo mnogo vremena." ,,O; pa ne znam baš." Još uvek se cereći, podigao je ruku koju je držao iza leda i ispalio metak direktno u Brajana. Brajan se trže na snažan nalet bola u svojim grudima i gotovo odskoči unazad. Zateturao se, boreći se protiv osećaja u kome su mu se nebo i zemlja izokrenuli naopačke. I dok je padao, video je nasmejane oči svog druga iz detinjstva. 360 ,,Jedan manje." Čizmom je gurnuo Brajanovo mlitavo telo. ,,Hvala ti na prilici da popravim prosek, stari druže. I što si mi pozajmio džip." Dok je uskakao u džip, još jednom je bacio nehotičan pogled na Brajana. ,,Ne brini. Pobrinuću se da bude vraćen u Utočište. Kad za to dode vreme." Kiša je počela da šiba po prozorima dok je Kirbi sakupljala svoju lekarsku opremu i zalihe. Bila je potpunao mirna i koncentrisana dok je pokušavala da predvidi svaku, pa i najmanju, mogućnost. Ako bude došlo do neke operacije, biće najbolje da se to desi u Utočištu. Već se

suočila sa zaista realnom mogućnošću da bungalovi neće dočekati novo jutro. Razumela je i to da će većina meštana biti isuviše tvrdoglava da napusti svoje domove. Do jutra moglo bi biti mnogo slučajeva polomljenih kostiju, potresa mozga, dubokih i ozbiljnih rana. Kuća se tresla pod snažnim naletom vetra i Kirbi steže zube. Biće tu da pruži pomoć svima kojima bude potrebna. Zatvorila je kutiju i krenula da je stavi u kola, kada se vrata njene kuće naglo otvoriše. Trebalo joj je nekoliko trenutaka da razazna figuru muškarca u žutoj kabanici i kapi poput Gifove. ,,Izvoli." Gurnula mu je kutiju u ruke. ,,Iznesi ovo napolje, a ja idem po sledeću." ,,Znao sam da radiš tako nešto. Samo požuri. Kučka nam se približava." ,,Skoro sam sve spakovala." Navukla je kabanicu. ,,Gde je Brajan?" ,,Otišao je da proveri kamp. Još se nije vratio." ,,E pa, već je trebalo da se vrati do sada", brecnula se. Briga ju je peckala dok je odlazila po ostatak svojih zaliha. Vetar ju je gurnuo unazad kada je pokušala da izade na trem. Prozviždao je pored njenog uveta kada se sagla sasvim nisko pokušavajući da krene napred. ,,Jesi li obezbedila kuću?" Gif joj je doviknuo, a glas mu se jedva čuo od snažnog udara talasa. Uzeo joj je kutiju iz ruku i ubacio u džip. ,,Koliko je moguće. Jutros mi je Nejtan pomogao oko toga. Je Iž se on vratio u Utočište?" ,,Ne, ni njega nisam video." ,,Zaboga!" Zabacila je sada već potpuno mokru kosu. ,,šta to, dodavola; rade sada? Proći ćemo pored kampa, Gife." ,,Nemamo mnogo vremena, Kirbi." 361 ,,Idemo tamo. Možda je Brajan u nevolji. Ovaj vetar je verovatno već iščupao nekoliko stabala. Ako nije bio u Utočištu kada si krenuo, a nisi se mimoišao sa njim na putu ovamo, možda je još uvek u kampu. Ne idem nazad dok ne proverim je li sve u redu." Naglo je otvorio vrata džipa i ugurao je unutra. ,,Ti si doktor", povikao je. ,,Prokleti kučkin sin." Nejtan je udario rukom o volan dok je vozio. Napunio je džip syojim najvrednijim radovima i opremom, a sada nije hteo da upali. Cak nije imao toliko pristojnosti da bar malo kašljuca i pucketa. On je izleteo iz auta šišteći od besa, dok je podiyljali vetar udarao snažne šamare, a kiša ga nemilosrdno bockala po licu i očima. Podigao