Nora Roberts utociste

propasti. Ustao je i opet uperio fotoaparat u nju. Ne samo jedan presudni momenat, pomislio je, već više njih. Strah od smrti, prihvatanje, tračak nade dok se život ponovo, na trenutak, vraćao u nju. I predaja kada je u jednom treptaju ponovo nestajao. O, kako je žalio što u ovom trenutku nema svu potrebnu opremu. Konačno on zaurla, potpuno van sebe, i dokrajči je. Brekćući, tepao joj je, Ijubio je zahvalno. Pokazala mu je jedan novi nivo, bila je neočekivani andeo koga mu je sudbina bacila pred noge. Naravno, to je bilo sudeno. Sada je shyatao to. Imao je još mnogo toga da nauči pre svog sudbonosnog susreta sa Džo. Toliko toga da nauči. ' Sklonio je maramu sa njenog lica, spakovao je i položio je sa puno poštovanja na pištolj. Iskoristio je vreme da je stavi u odredenu pozu, doterujući joj ruke pošto ih je oslobodio. Masnice na zglobovima su mu zadavale probleme, a onda joj je jednostavno proyukao ruke ispod glave kao jastuk. Razmišljao je da ovaj rad nazove Dar andela. Obukao se, a onda zamotao njenu odeću. Močvara je bila predaleko, zaključio je. šta god da su krokodili i ostale kryoločne zveri ostayile od Džini bilo je duboko zakopano tamo. Nije imao vremena za dugo pešačenje, niti snage za neki veći fizički rad. Tamo negde je ugledao mesta u reci koja su bila podesne dubine i on zaključi da će to poslužiti. Odyešće je na njeno poslednje konačište; spustiće je da počiva na klizayom dnu. A onda je, snažno zevnuvši, odlučio da mu je za yečeras dosta. 261 DYADESET DRUGO POGLAYLJE Kada se Gif iskrao iz Leksine sobe i stigao do zadnjeg ulaza, već je svitalo. Nameravao je da izade iz kuće pre nego što se razdani. Ipak, pomislio je blago se osmehujući, Leksi je imala poseban način da ubedi čoveka da ostane. Bio joj je potreban. Prvo, da umiri bes koji je osećala zbog Brajanovog ponašanja, a onda i da mu ispriča za probleme koje njena sestra ima. Mogli su da pričaju o takvim stvarima, i o gomili drugih, ušuškani u njenoj sobi, uz šapat deleći svoje tajne. Ta lakoća sa kojom su njih dvoje razgoyarali, razmišljao je Gif, bila je jedna od prednosti zaljubljenosti u nekoga koga znaš od detinjstva. Osim toga, medu njima je postojao taj snažni udar; neočekivani talas iznenadenja kada upoznaš baš tu, tebi tako poznatu i prisnu, osobu na nekom mnogo intimnijem nivou. Gif izdahnu duboko kada je došao do

ulaznih vrata. Zaista nije bilo teško upoznati Leksi Hetavej na tom nivou. To kako je izgledala u svilenkastoj spavaćici koju je kupila u Savani bilo je dovoljno bilo kom jakom i oštrom muškarcu da padne na kolena i hvali Gospoda što je došao na briljantnu ideju da stvori Evu. Izylačenje Leksi iz te kratke, prozirne kreacije nije bio neki problem za Gifa. Zapravo, on je odlučio da će joj, kada je u subotu bude vodio u Savanu, kupiti još jednu takvu, u slučaju da ovu... Erotska slika Leksi u nežnoj svili iščeznu kada se našao lice u lice sa njenim ocem. Bilo je nerešeno ko je u tom trenutku bio više zbunjen - Leksin ljubavnik kose još uvek raščupane od seksa i spavanja ili Leksin otac sa činijom kornfleksa u rukama. Obojica se nakašljaše. ,,Gospodine Hetaveje." ,,Gife." ,,Ja sam... mmm... bio sam..." ,,Te vodovodne instalacije gore je trebalo opet proveriti, je lž da?" Bila je to laž, ponudena isto toliko očajnički koliko je skoro i prihvaćena sa druge strane. Ipak, Gif se ispravi, reče sebi da ne sme da se ponaša kao kukavica i pogleda Sema pravo u oči. ,,Ne, gospodine." 262 Osećajući se krajnje neprijatno, Sem je spustio činiju na sto i počeo da sipa mleko po žitaricama. ,,Dobro, onda", bilo je sve što mu ie palo na pamet da kažeu tom trenutku. ,,Gospodine Hetaveje, ne želim da mislite da se iskradam iz vaše kuće." što je, narayno, Gif je priznao sebi, bilo upravo ono što je radio. ,,Dolazio si ovde u Utočište od kada si prohodao." Ostavi se toga, momče, molio je Sem u sebi. Ostavi tako kako je i produži dalje. ,,Dobrodošao si da dodeš i odeš kad god ti je volja, kao i uvek." ,,Od tada je prošlo mnogo godina, gospodine Hetaveje. I većinu njih sam... mislim da znate šta osećam prema Leksi. šta sam oduvek osećao." Proklete žitarice će se sasvim raskvasiti, pomislio je Sem sa žaljenjem. ,,łzgleda da nisi prerastao to, kao što su mnogi mislili da hoćeš." ,,Nisam, gospodine. Mislim da sam se pre srodio sa tim. Ja je volim, gospodine Hetaveje. Moja osećanja prema njoj su čvrsta i dugovečna. Poznajete i mene i moju porodicu čitavog života. Nisam ni nepažljiv ni neodgovoran. Imam nešto uštedevine. Svojim rukama i radom mogu da zaradim za pristojan život."

,,U to sam siguran." Sem se namršti. Možda još nije popio svoju prvu jutarnju kafu, ali njegov mozak je shvatio kuda vodi ovaj razgovor. ,,Gife; ako od mene tražiš dozvolu da... svraćaš kod moje ćerke, meni se čini da si ti već otvorio ta posebna vrata, ušao i dobro se raskomotio." Gif pocrvene i proguta knedlu. ,,Jeste, gospodine. Ne mogu to da poreknem. Ali nisam mislio na ta posebna vrata, gospodine Hetavej." ,,Aha." Sem otvori fioku da uzme kašičicu, nadajući se da će Gif da shvati taj gest i šmugnuti pre nego što se stvari još više zahuktaju. Onda ispusti kašičicu uz tresak i poče: ,,O, bože mili, mladiću, ne pričaš li ti valjda o tome da ćeš da se ženiš njom?" Gif se ispravi, a oči mu zasijaše. ,,Ja ću se oženiti njom, gospodine Hetaveje, Voleo bih da mi date vaš blagoslov, ali ću svakako i bez njega to uraditi." Sem je zavrteo glavom i protrljao oči. Život baš odbija da bude jednostavan, pomislio je. Čovek poput njega ide svojim putem, gleda svoja posla i ne želi ništa osim da i drugi to isto čine, ali život nikako da prestane da baca eksere pod njegove bose noge. ,,Mladiću, ako želiš da učiniš tako nešto, neću ti stajati na putu. Ne bih ni mogao, čak i da zacementiram ove moje čizme. Vas dvoje 263 imate dovoljno godina da sami odlučujete o svojim postupcima." On opusti ruke. ,,Ali moram ti reći, Gife, pošto si mi uvek bio veorna drag, mislim da uzimaš na sebe džak problema. Bićeš srećan ako uspeš da imaš jedan minut mira od trenutka kada kažeš ,,uzimarn" do tvog poslednjeg daha." ,,Mir za mene nije najvažnija stvar." ,,Spiskaće ti i poslednji peni koji si uštedeo i neće imati pojma na šta ga je potrošila." ,,Ona nije ni približno tako nesmotrena kao što mislite. A ja uvek mogu da zaradim još novca." ,,Ne pada mi na pamet da trošim svoje vreme i energiju da bih te odgovarao od nečega što si već odavno čvrsto odlučio." ,,Ja sam dobar za nju." ,,U to nema sumnje. Znaš; pravo pitanje je da li je ona dovoljno dobra za tebe, momče." Mireći se sa njegovom odlukom, Sem mu pruži ruku. ,,Zelim ti sreću." Sem je gledao kako Gif odlazi veselog koraka. Nije sumnjao u to da je momak bio veoma zaljubljen i, ako bi dopustio, mogao bi i sam da se

priseti kako je kada se oseti ta vatra u glavi, nervoza u stomaku. Ta vrelina u krvi. Sem se smestio u ugao kuhinje sa drugom šoljom kafe i raskvašenim žitaricama i posmatrao kako se razdanjuje, od bledoplave do jarke, letnje boje neba. On je bio opčinjen i zaslepljen Anabelom kao što je Gif sada bio zaslepljen njegovom kćerkom. Bio je dovoljan samo jedan njen pogled i srce bi mu iskakalo iz grudi pravo pred njene noge. Isuse, kako su bili mladi. Jedva da je imao osamnaest tog leta. Došao je na ostrvo da radi na ribarskom brodu svoga ujaka. Da hvata mreže, da se znoji pod nemilosrdnim suncem, sve dok njegove ruke ne postanu izranjavljene, a leda sva u bolovima. Uživao je u svakoj sekundi. Odmah se zaljubio u ostrvo, bila je to ljubav na prvi pogled. Zelenilo u sumaglici, male oaze tišine, iznenadenja koja vrebaju na svakom ćošku, na svakoj krivini reke ili puta. Onda je ugledao Anabel Pendleton kako šeta plažom i sakuplja školjke na zalasku sunca. Duge bronzane noge, vretenasto telo, bujni slap talasaste ride kose. Očiju bistrih kao voda, a plavih kao leto. Njena prilika mu zamagli vidik i on zaneme. Mirisao je na škampe, znoj i ulje od motora. Nameravao je da se okupa na brzinu ne bi li malo opustio mišiće od celodnevnog napornog rada; ali ona mu se nasmeja i držeći svetloružičastu školjku započe razgovor sa njim. 264 Njemu se jezik zavezao, bio je preplašen. Uvek se plašio žena, ali ova vizija žene, koja mu je odmah zarobila srce samo jednim osmehom, ostavila ga je toliko u čudu da je izroktao odgovore poput neotesanog majmuna. Nikada mu nije bilo jasno kako je uspeo da prornuca da je poziva u šetnju sledećeg dana. Nekoliko godina kasnije samo se nasmejala kada ju je upitao zašto je pristala. Bio si tako zgodan, Seme. Tako ozbiljan i krut, a tako sladak. Bio si prvi dečak - i poslednji muškarac - zbog koga mi je srce tako snažno lupalo. I zaista je tako mislila. Tada, pomislio je Sem. Pošto je dovoljno radio i zaradio onoliko koliko je planirao, otišao je do njenog oca da je zaprosi. Bio je to mnogo, mnogo formalniji razgovor, pomislio je Sem dok je ispijao svoju kafu, nego malopredašnji razgovor sa Gifom. Tada nije bilo ni iskradanja iz Anabeline sobe u cik zore. Mada je bilo ukradenih popodneva u šumi.

Cak i ako mu je krv hladna već godinama, sećao se kako je bilo kada je uzavrela jurcala njegovim venama. Prvih nekoliko godina Anabelinog odsustva dešayalo se da uzavri s yremena na vreme. To je sredivao daleko od ostrva, u Savani. Nije ga bilo sramota da plati za seks. Profesionalka nije tražila ni priču ni udvaranje. Ona je jednostayno obavljala posao. Ipak, prošlo je dosta vremena od kada je tražio takvu vrstu usluge. A kako su ga sida i drugi potencijalni užasi koji prate neobavezni seks dobro preplašili, Sem je odahnuo jer se udaljio od svega toga. Sve što mu je bilo potrebno našao je na ostrvu. Pronašao je mir, onaj za koji je mladi Gif tvrdio da mu nije potreban. Sem se zavali u stolicu uživajući u ispijanju svoje jutarnje kafe u tišini. Morao je da se izbori sa jakjm napadom nervoze kada su se vrata otvorila i Džo ušla u kuhinju. Činjenica da je ona oklevala kada je ušla i da se i na njenom licu videla mala doza neryoze u isto vreme ga je i postidela i zabavila. Identični smo, kao jaje jajetu, pomisli Sem. ,,Dobro jutro." Prokletstvo, sve što je htela bio je samo gutljaj kafe pre nego što ode da radi. Ne da luta i da razmišlja, već da radi. Prvi put u nekoliko nedelja probudila se sveža i usredsredena, nije ntela da joj to propadne. ,,Vedro jutro", reče Sem. ,,Mada je sinoć bio pljusak sa grmljavinom uz jak vetar." ,,Da." Otvorila je kredenac. Medu njima se razleže tišina, duga i potpuna. Curenje kafe dok ju je Džo sipala iz lončeta u šolju bilo je glasno poput vodopada. Sem 265 se pomeri, njegova zemljana boja kože odskakala je od izglancanog drveta stola. ,,Kejt mi je rekla... rekla mi je sve." ,,Pretpostavljala sam da će ti reći." ,,Mmm... Osećaš li se malo bolje sada?" ,,Sada se osećam mnogo, mnogo bolje." ,,A policija, radi li sve što treba da radi?" ,,Da, koliko može." ,,Razmišljao sam malo o tome. Mislim da bi trebalo da ostaneš ovde neko vreme. Dok se to sve ne reši i ne završi ne bi trebalo da planiraš da se vraćaš nazad u šarlot i putuješ koliko si ranije putovala." ,,Planirala sam da sledeće četiri nedelje ostanem ovde i radim." ,,Trebalo bi da ostaneš ovde; Džo Elen, dok se sve to ne sredi."

Iznenadena njegovim zapovedničkim tonom, sličnim onome koga se sećala iz detinjstva, ona se okrete i podiže obrve. ,,Ja ne živim ovde, već u šarlotu." ,,Ti nećeš živeti u šarlotu", reče Sem polako, ,,dok se sve ovo ne sredi." Ona automatski zauze odbrambeni stav. ,,Neće meni neki ludak upravljati životom. Kada budem bila spremna da se vratim, otići ću odavde." ,,Nećeš napustiti Utočište dok ja ne kažem." Ovoga puta ona otvori usta od iznenadenja. ,,Molim?" ,,Dobro si me čula, Džo Elen. Tvoj sluh je uvek bio oštar, kao i tvoje shvatanje stvari. Ostaćeš ovde dok ne budeš bila sasvim dobro i dok ne bude bilo sasvim bezbedno da odeš i nastaviš da živiš svoj život." ,,Ako budem želela da odem sutra..." ,,Nećeš", prekide je Sem, ,,i neću popustiti." ,,Nećeš popustiti?" Zapanjena, ona pritrča stolu za kojim je sedeo i unese mu se u lice. ,,Misliš da možeš tek tako da doneseš neku odluku koja se tiče mene, posle toliko vremena, i još očekuješ da ću ja poslušno da se ukopam i stanem u vrstu?" ,,Ne. Pre mislim da će neko morati da te zakuca na mesto i drži tu, kao i uvek. To je sve što imam da ti kažem." Želeo je da pobegne, želeo je mir i tišinu, ali kada je počeo polako da ustaje od stola, Džo udari rukom o sto blokirajući mu prolaz. ,,Ali ja nisam završila. Očigledno je da si izgubio pojam o yremenu. Meni je sada dvadeset sedam godina." ,,Dvadeset osam u novembru", on blago reče. ,,Znam koliko moja deca imaju godina." 26,6 „1 to te čini fantastičnim ocem?" ,,Ne." Njegove oči netremice su gledale u njene. ,,Ali to ne menja Činjenicu da sam ti ja ipak otac. Do sada si se odlično snalazila sama za sebe. Ali stvari su se promenile. Tako da ti ostaješ ovde, gde su Ijudi koji mogu da se brinu o tebi, još neko vreme." ,,Stvarno?" Ona besno skupi oči, koje postadoše dve crtice. ,,E pa, sada ću ti reći šta ću sve nastaviti da radim sama." ,,Dobro jutro." Kejt ušeta u kuhinju, sva nasmejana. Prisluškivala je njihov razgovor pored vrata i zaključila da je sada pravo vreme da ude. Bilo joj je drago što kada je ušla nije zatekla gorčinu ili apatiju. Nagao temperament je bar, ako ništa drugo, išao iz srca. ,,Ta kafa divno miriše. Umirem za jednom šoljom." Kejt je vrlo proračunato donela svoju šolju kafe i lonče do stola i sela baš pored Sema ne bi li ga sprečila da se izmigolji i ode. ,,Daj

da ti dosipam kafu u šolju, Seme. Džo, donesi i ti svoju. Ne sećam se kada smo poslednji put seli da na miru popijemo jutarnju kafu. Bog nam je svedok da nam je to, posle onog haosa u sali za ručavanje, preko potrebno." ,,Upravo sam krenula", usiljeno je rekla Džo. ,,Dušo, sedi prvo i dovrši svoju kafu. lonako će Brajan doći svakog trenutka i reći nam da se čistimo odavde. Izgledaš odmorno. Mora da si dobro spavala." Kejtin osmeh je zračio. ,,Tvoj tata i ja smo brinuli da ćeš biti uznemirena i neispavana." ,,Nema potrebe da brinete." Mrzovoljna, Džo uze svoju kafu i donese je za sto, a zatim im reče: ,,Sve što je trebalo da se uradi je uradeno. U stvari, toliko sam sada mirnija da čak razmišljam i o tome da se vratim nazad u šarlot." Ona pogleda Sema izazivajući ga. „1 to uskoro." ,,U redu, Džo, ako nameravaš da većinu nas pošalješ u grob ranije zbog sekiracije", Kejt joj se obratila mirnim tonom dok je stavljala šećer u kafu. ,,Ne vidim razlog zašto bi..." ,,Naravno da vidiš", prekide je Kejt. ,,Samo si Ijuta, i imaš pravo da budeš. Ali nemaš pravo da taj bes iskaljuješ na onima koji te vole i kojima je stalo do tebe. To je prirodno", Kejt je dodala uz osmeh, ,,ali nije u redu." ,,Ja to i ne radim." ,,Odlično." Kejt je potapša po ruci, kao da je i ta stvar rešena. ,,Koliko vidim, danas planiraš da fotografišeš." Bacila je pogled na opremu koju je Džo ostavila na pultu. ,,Pronašla sam onu knjigu koju je Nejtanov otac napravio ovde na ostrvu. Daću ti je da je pogledaš 267 čim je ja pregledam do kraja. Bože, ima tako divnih fotografija u njoj." ,,On je vrlo dobro radio svoj posao", promrmljala je Džo, kontrolišući se da ne prasne. ,,Sigurno da jeste. Tamo sam videla i sliku na kojoj su Nejtan, Brajan i, pretpostavljam, Nejtanov mladi brat. Tako su bili slatki kao dečaci. Držali su nekoliko ogromnih pastrmki, sa osmehom od uva do uva. Trebalo bi da pogledaš te slike." ,,Hoću." Džo se osmehnu zamislivši desetogodišnjeg Nejtana sa pastrmkom u rukama. ,,A mogla bi da razmisliš o tome da i ti uradiš jednu takvu knjigu slika sa ostrva, znaš", nastavila je Kejt. ,,Odlično bi nam došla reklama i posao bi se rascvetao. Seme, odvedi Džo do močvare, na ono mesto gde su lavande u punom cvetu. O, i ako vas dvoje budete išli kroz šumu, onom

severozapadnom stranom, tamo ima jedna staza koja je sva prekrivena cvetovima vinove loze. To bi bila predivna slika, Džo Elen. Ona uzana tiha stazica sva u cvetu." Ona je pričala i pričala, ćaskajući o različitim predlozima; ne dajući ni kćerci ni ocu šansu da se umešaju u taj monolog. Kada je Brajan ušao na zadnja vrata i potpuno zbunjen buljio u tu čudnu sliku porodice koja okupljena uz jutarnju kaficu prijatno ćaska, Kejt mu dobaci osmeh. ,,Dušo, sklonićemo ti se sa puta za tren. Džo i Sem se upravo dogovaraju kojim putem da krenu oko ostrva da bi Džo uradila neke nove slike. Evo, dušo, krećemo. Ti počni da radiš." Kejt brzo ustade i uze Džoinu opremu. ,,Znam kolika si cepidlaka kada su u pitanju svetlo i te stvari. Ti samo reci tati kada primetiš mesto i osvetljenje koje ti odgovara. Ne mogu da dočekam da vidim te slike! Hajde, krenite odmah pre nego što nas Brajan sve izbaci odavde. Seme, kada već imaš priliku, odvedi Džo na ono mesto gde se legu mladunci morske laste. O, bože, vidi koliko je sati! Vas dvoje, tutanj!" Ona je gotovo podigla Sema sa stolice i dalje pričajući kao navijena, gurkajući ih sve dok ih nije bukvalno izgurala napolje. ,,Sta se ovo malopre desilo, Kejt?", pitao je Brajan. ,,To je, uz malo sreće, početak nečega." ,,Kladim se da će svako otići svojim putem kada se budu udaljili na metar od kuće." ,,Neće." Kejt se nije složila sa njim. Potrčala je da se javi na telefon i dobacila: ,,Zato što nijedno od njih dvoje neće hteti da bude taj koji će da se udalji prvi. Dok oboje čekaju onog drugog da napravi 268 korak, već će uveliko odmaći u istom pravcu." Kejt je to veoma dobro znala. ,,Dobro jutro", javila se na telefon, ,,restoran Utočišta." Qsmeh joj je nestajao sa usana. ,,Oprostite, šta? Da, da, narayno." Automatski zgrabi olovku i poče nešto da zapisuje u blokčić pored telefona. ,,Odmah ću okrenuti nekoliko brojeva. Ne brinite. Ovo je malo ostrvo. Pomoći ćemo vam koliko god možemo, gospodine Piterse. Odmah ću doći kod vas u kućicu. Ne, u redu je. Odmah ću dadodem." ,,Opet navala komaraca?", pitao je Brajan, mada je znao da je mnogo više od toga, mnogo, mnogo više. ,,Pitersovi su iznajmili kućicu ,,Divlji konj" za vikend sa još nekoliko prijatelja. Izgleda da gospodin Piters od jutros ne može da nade svoju ženu."

Brajan odjednom oseti talas straha kako mu struji kičmom. Nije mogao da ga ignoriše, ali je govorio sebi da je to besmislena i preterana reakcija. ,,Kejt, još nije ni sedam sati. Verovatno je ustala ranije i otišla u šetnju." ,,On je već sat vremena traži. Našao je njene cipele dole na plaži." Rasejana, prošla je rukom kroz kosu. ,,Pa, verovatno si u pravu, ali strašno je zabrinut, Otići ću tamo da ga malo smirim i pomognem mu da je potraži, a verovatno će se dotle ona već sama vratiti kući." Uspela je da se osmehne. ,,Izvini, dušo, ali moraću da probudim Leksi da uzme moju jutarnju smenu. Ima pravo da se Ijuti. " ,,Ne brinem ja za Leksi, Kejt", dodao je idući ka vratima; ,,hoćeš li da me nazoveš kada se gospocła Piters vrati kući?" ,,Naravno, dušo. Dok ja stignem do njega, ona će verovatno već biti kodkuće." Ali nije bila. Do podneya Tom Piters nije bio jedini na ostrvu koji je bio zabrinut. I ostali turisti i meštani priključili su se potrazi. Nejtan je bio medu njima. Video je Toma i Suzan Piters jednom ili dvaput i kao kroz maglu se sećao lepe brinete srednje visine i lepe grade. Napustio je grupu ne bi li detaljno pretražio plažu i pećinu, usredsredivši se pre svega na prostor izmedu njegove kućice i kuće »Divlji konj". Jedva da ih je razdvajala četvrtina kilometra. Njegov deo bio je oivičen šumom zalazeći sve do dina. Išao je polako i video, kada je došao do dela prekrivenog peskom, isprepletene otiske Ijudi koji su već bili tu da je traže. lako je znao da je uzaludno, ipak se popeo do dina. Pećina ispod dina bila je odvojena, ali bilo koga tamo bi mogli videti bar jedno sto Puta Ijudi koji su učestvovali u pretrazi. 269 Sada je tamo bila samo jedna osoba koja je išla gore-dole. ,,Nejtane?" Okrenuo se i ugledao Džo kako se uspinje uz strmi nagib. Pružio je ruku da joj pomogne. ,,Prošla sam pored tvoje kućice", ona poče. ,,Vidim da si već čuo vesti." ,,Ono mora da je njen muž dole. Video sam ga i pre nekoliko puta." ,,Tom Piters. Pretražio je sam Čitavo ostrvo. Od jutros sam napolju, radila sam. Negde od sedam. Jedno od dece Pendletonovih nas je pronašlo pre sat vremena i ispričalo nam sve. Dečak je rekao da je muž dole kod vode pronašao njene cipele."

,,To sam i ja čuo." ,,Ljudi misle da je možda otišla do plaže na kupanje i da... Struje su ovde prilično mirne, ali ako ju je slučajno uhvatio grč ili je otplivala predaleko..." Bio je to užasan scenario, koji se njemu već desio. ,,Zar onda struja ne bi trebalo da ju je već nasukala na neku od plaža, ako je to ono što se stvarno dogodilo?" ,,Možda je struja već donela do sada. Ako ju je struja nosila neko vreme, mogli bi je naći dole niz ostrvo posle prve smene plime i oseke. Beri Ficsimons se tako udavio. Imali smo oko šesnaest godina. Bio je odličan plivač, ali se jedno veče iskrao posle žurke i skočio u more. Bio je pijan. Našli su ga sledećeg jutra, kada nije bila jaka plima, kilometar dalje." Nejtan je okrenuo glavu ka jugu, gde su talasi bili mirniji. Razmišljo je o Kajlu, kako tone pod plavim talasima Mediterana. ,,Gde joj je onda odeća?" ,, ,,Zar nije logično da bi, ako je nameravala da se kupa, odeća trebalo da joj je ovde negde u blizini, da se negde skinula?" ,,Pretpostavljam da si u pravu. Ali možda je došla u kupaćem kostimu." ,,Bez peškira?" Nije se uklapalo, zaključio je. ,,Pitam se da li je njenog muža iko pitao šta je imala na sebi kada je izašla iz kuće. Idem tamo da popričam sa njim." ,,Mislim da ne bi trebalo da se mešamo." ,,Sam je i zabrinut." Nejtan je uze za ruku. ,,Ili se posvadao sa ženom, ubio je i otarasio se njenog tela." ,,To je užasno i besmisleno. On je savršeno normalan i pristojan čovek." ,Ponekad baš takvi urade nešto nezamislivo." Ńejtan je posmatrao Toma Pitersa dok su mu prilazili. Kasne dvadesete, zaključio je, oko sto osamdeset centimetara visok. Izgledao je dobro u izgužvanom kamperskom šortsu i beloj majici sa kratkim rukavima. Verovatno je vežbao u teretani bar tri ili četiri puta nedeljno, pomislio je Nejtan. Imao je lepu, tek preplanulu boju kože, njegova tamnoplava kosa bila je sveže i dobro podšišana, iako mu je izrasla brada davala utisak pomalo zapuštenog mladića. Kada je podigao pogled i Nejtan ugledao njegove oči, u njima se yidela samo bolesna briga. ,,Gospodine Piterse. Tome." ,,Ne znam više gde da je tražim. Ne znam šta da radim." Očajan, govorio je naglas svoje misli, a suze su mu tekle niz obraze. On poče da trepće ne bi li iłi zaustavio, brzo dišući. ,,Moji prijatelji su otišli na drugi kraj ostrva da je traže. Ja sam morao da se vratim. Da se vratim,

za svaki slučaj." ,,Sedi prvo." Džo ga nežno uhvati za ruku. ,,Zašto ne bismo otišli nazad do tvoje kućice da malo sednemo? Skuvaću ti kafu." ,,Ne, ne mogu da odem sa ovog mesta. Ona je došla ovde. Sinoć. Svadali smo se. O, bože, kako je to glupo. Zašto smo se svadali?" Pokrio je lice rukama, prstima pritiskajući crvene i natečene oči. ,,Ona želi da kupimo kuću. Mi to ne možemo sebi da priuštimo. Pokušao sam da joj objasnim, da joj dokažem koliko je to nepraktično, ali nije htela da me sluša. Kada je izletela napolje, laknulo mi je i pomislio sam: ,,Evo, konačno ću moći da se naspavam dok je ona napolju i duri se."" ,,Možda je otišla na kupanje, da se smiri", Nejtan prošaputa. ,,Suzan?" Tom se nasmeja. ,,Da pliva sama i to noću? Nema šanse. Ona ne voli da pliva u mom. Uvek kaže da začuje violončelo svaki put kada joj voda udari do kolena. Znaš...", rekao je blago se osmehujući, ,,njene detiniarije." Onda se okrenuo, zureći u vodu. ,,Znam da Ijudi možda misle da je otišla na kupanje, da se možda čak i udavila. To jednostavno nije moguće. Ona voli da sedi i gleda u more. Voli da ga sluša, da oseća ttjegoy miris, ali ne voli da pliva u njemu. Gde je ona, do davola? Pobogu, Suzan, ovo je zaista zastrašujući način da me nateraš da kupimo kuću. Moram da odem negde, da je negde tražim. Ne mogu samo da sedim ovde." Otrčao je nazad do dina razbacujući pesak svuda oko sebe. ,,Da li misliš da ona upravo to i radi, Nejtane? Plaši ga zato što je Ijuta?" 271 T7fl ,,Nadajmo se da je tako. Dodi." Njegova ruka skliznula je lagano oko njenog struka. ,,Vratićemo se dužim putem u moj bungaloy i pogledati još malo. A onda ćemo da se odmorimo od ovoga." ,,Prijao bi mi odmor. Od svega." Vetar se dizao dok su išli kroz prolaz izmedu spoljašnjih strana dina i gore, kroz unutrašnju stranu, gde su bobice lovora i ostali izdanci smirivali jake nalete vetra. Staze su zasecale tlo, ogrebotine od jurcanja usamljenih rakcwa, troprsti otisci od paradiranja divljih ćurana, mesta gde je jelen lutao u potrazi za semenjem i bobicama. I Ijudski tragoyi su ustalasali pesak, a vetar ih je sve odneo. Uprkos tome što je stoka ovde pasla, na hiljade belih rogoza i nežnih karanfila razlilo je svuda svoje boje.

Da li bi ta devojka došla čak ovde, sasvim sama, i to noću, pitala se Džo. Bilo je vedro veče, a pusta plaža je privlačila usamljena srca isto koliko i ona ispunjena. Vetar je bio snažan i svež. Plima je bilo u opadanju, more je ostavljalo mokar pesak za sobom, a vetar se nestašno poigrayao sa njim, ostavljajući ga u šarama koje su grebale predeo oko članaka. ,,Mogla je da ostavi cipele dole", razmišljala je Džo naglas, ,,da je htela da šeta." Bila je Ijuta, nervozna; želela je da bude sama. Bila je to vrela noć. Možda je išla uz samu obalu, prateći vodu. To je najlogičnije od svega do sada. Okrenula se i počela da gleda preko brdašceta pored mora. Vetar je podigao pesak i so koji se raspršiše; probudio je morske trave koje počeše da mašu, obmotavši se oko vodenog pupačca i puzavica vinove loze koje su se lenjo zaplitale. ,,Možda su je već pronašli do sada." Spustio je ruku na njeno rame. ,,Zvaćemo da proverimo kada dodemo u moj bungalov." ,,Gde bi mogla da ode?" Džo se okrete i pogleda unutra gde su se dine prostirale polako, nemilosrdno, prema drveću u blagim krivinama. ,,Bilo bi glupo da je sama odlutala u šumu. Izgubila bi mesečinu - a i za to bi joj trebale cipele. Misliš da je u stanju da sve ovo uradi samo da bi zabrinula muža, a sve to zbog neke kuće?" ,,Ne znam. Ljudi jedno drugom rade neobjašnjive i neodgovorne stvari u braku. Stvari koje Ijudima sa strane izgledaju okrutne, bezosećajne ili jednostavno besmislene." ,,A ti?" Okrenula se da bi dobro osmotrila njegovo lice. ,,Da li si i ti radio te okrutne, bezosećajne i besmislene stvari kada si bio u braku?" ,,Verovatno." Stavio joj je pramen kose; koji je nestašno leteo na vetru, jednim sporim pokretom, nežno, iza uveta. ,,Siguran sam da se moja bivša žena seća gomile takvih stvari." 272 Brak je najčešće greška. Osloniš se na nekoga, i to najčešće reviŠe, što je neizbežno, ili počneš da priłwataš zdravo za gotovo tu osobu pored sebe, ili počne da te nervira jer je stalno tu." ,,To je izvanredno cinično za nekoga ko nikada nije bio u braku." ,,Posmatrala sam druge brakove. Ja sam posmatrač. To mi je posao." ,,A, uostalom, manje je rizično nego učestvovati." Opet se okrenula. ,,To je ono čime se bavim. Ako je ona tamo negde i šeta unaokolo ne želeći još da se vrati kući, puštajući muža da ovoliko pati, kako će joj on ikada oprostiti?"

,,vyjji^u"^ j~j/ f— ~~ j-j r- ------„ j > . . . jebenu kuću koju toliko hoće. Sve što je trebalo da uradi da bi bilo po njenom je da svom mužu napravi pakao od života na nekoliko sati." Nejtan je posmatrao njene oči koje su sevale od besa, njene obraze koji su buktali zbog nervoze koju je osećala. ,,Možda si u pravu."; govorio je blago, oduševljen njenom promenom raspoloženja od brige do osude u jednoj sekundi. ,,Ali ti svaljuješ krivicu i osuduješ ženu koju čak i ne poznaješ." ,,Znam druge koje su joj slične. Moja majka, Džini, Ijudi koji rade samo ono što im odgovara, a da se nimalo ne osvrću na posledice svojih postupaka i na to kako će se to odraziti na druge Ijude. Muka mi je od Ijudi. Njihovih egoističnih planova i njihove neumoljive sebičnosti." Bilp je toliko bola u njenom glasu, čiji je eho prostrujao njegovim telom, a u stomaku mu se sve okretalo. Mora da joj kaže, pomislio je. Nije više mogao da to ignoriše, nije više mogao da nastavi da ga gura sa strane, bez obzira koliko se trudio da ubedi sebe da je tako najbolje za oboje. Možda je nestanak Suzan Piters bio nekakav znak, predskazanje. Pomislio bi to, da je verovao u takve stvari. U šta god da je verovao, i šta god da je bilo to što je hteo, jednom će morati da joj kaže šta zna. Da li je dovoljno jaka da se tome suprotstavi? ,,Džo Elen, hajdemo unutra." ,,Dobro." Sklopila je ruke dok su se oblaci valjali nebom zaklanjajući sunce, a vetar poprimao zvuk upozorenja. ,,Zašto smo, do davola, nas dvoje napolju i brinemo se oko potpunog stranca koji irna dovoljno pakosti i bezobrazluka u sebi da ovako nešto priredi svom mužu i prijateljima?" 273 ,,Zato što se izgubila, Džo. U svakom smislu." ,,A ko nije", promrmljala je. To će da sačeka, rekao je sebi. To će da sačeka dok ne pronactu Suzan Piters. Ako je izazivao bogove time što je zatražio još jedan dan, kradući još nekoliko sati pre nego što im oboma oduzme život, onda će platiti cenu za to. Ima li teže cene od one koju je već platio? Kada bude bio siguran da je ojačala, da može to da podnese; reći će joj najgnusniju istinu, koju je samo on znao. Anabel nikada nije napustila ostrvo. Ubijena je u šumi zapadno od Utočišta one vrele letnje noći punog meseca. Dejyid Dilejni, otac uz koga je odrastao, koga je obožavao, cenio; poštovao; bio je njen ubica.

Džo je videla munje i svetlucavu kišnu zavesu koja se lagano formirala daleko prema moru. ,,Sprema se oluja", reče. ,,Znam." DYADESET TREĆE POGLAYLJE Prve kišne kapi bućnuše na tlo i Kirbi ubrza korak. Grupa Ijudi koja je vršila pretragu, a kojoj se Kirbi priključila, razišla se na mestu gde se put račva. Izabrala je rutu do Utočišta i sada se pomalo tresla, jer je kiša padala sa okolnih grana i smočila joj košulju. Dok je stigla do kraja puta već je pljuštalo, a vetar je šibao, iznenadujuće hladan. Yidela je Brajana, gologlavog, povijenih ramena, kako žuri putem sa njene desne strane. Srela ga je kod terase sa istočne strane. Ne govoreći ništa, uzeo ju je za ruku i odveo do zasvodenog trema. Na trenutak su samo tako stajali, a kiša se cedila sa njih, dok su munje u obliku seoskih vila ispunjayale nebo, a gromovi tutnjali kao odgovor na njih. ,,Ni reči?" Kirbi je premeštala svoju lekarsku torbu iz ruke u ruku. ,,Ništa." Upravo dolazim sa zapadne strane. Gif je organizovao grupu koja pretražuje severnu stranu." Iznuren, Brajan protrlja lice rukama. ,,Ovo postaje česta pojava." ,,Prošlo je više od dvanaest sati od kada je videna poslednji put." Kirbi je posmatrala kako pada kiša. ,,To je previše vremena. Moraće da obustaye potragu dok ne prode nevreme. Bože, Brajane, posle 274 ćemo je naći potpuno upropašćenu. To je jedino objašnjenje °V°g m ie ostalo. Jadannjen muž." k°je N?možemo mšta OS1m da čekamo da nevreme prode. Potrebne su ti"suva odeća išola kafe." suva odeca i soija K<UC. ,Da." Sklonila je mokru kosu sa lica. ,,Zaista jesu. Pogledaću ti ruku, kad sam već ovde i zameniću zavoj." ,',Dobro je." ,,Pusti mene da zaključim", rekla je ulazeći u kuću za njim, ,,kada pogledamranu." ,,Kako hoćeš. Idi gore i uzmi nešto iz Džoinog ormana." Kuća je delovala tako tiho, tako napušteno dok je kiša nastavljala da divlja. ,,Jel ona ovde?" ,,Koliko ja znam i ona je napolju." Otvorio je frižider i izvadio čorbu od pasulja koju je napravio pre nekoliko dana. ,,Zakloniće se od kiše kao i svi ostali." Kada se Kirbi posle petnaest minuta vratila, kuhinja je mirisala na kafu i podgrejanu čorbu. Toplota je smirila tenziju koju je osećala u ramenima.

Naslanjajući se na ulazna vrata kuhinje, pustila je sebe da nekoliko trenutaka uživa gledajući ga kako radi. Uprkos tome što mu je ruka bila u zavoju, on je uredno seckao debele parčiće crnog hleba, koji je, nesumnjivo, sam ispekao. Njegova mokra košulja se pripijala uz telo ističući atraktiyni obris njegovih mišića i rebara. Kada ju je pogledao, oči su mu bile hladne, mistično plave, od čega ona oseti leptiriće u stomaku koji su joj neverovatno prijali. ,,Divno miriše." ,,Verovatno ništa nisi jela ceo dan." ,,Ne, nisam. Bar ništa od bajatog peciva jutros." Pružala mu je košulju koju je uzela iz njegovog ormana. ,,Uzmi ovo i obuci. Nije dobro da sediš u mokroj odeći." ,,Hvala ti." Primetio je da je obukla neki od Džoinih tmurnih sivih džempera. Visio je sa nje i činio je još krhkijom. ,,To te je skroz Progutalo." ,,Pa, Džo je dobrih petnaest centimetara viša od mene." Podigla je obrvu kada je počeo preko glave da skida mokru košulju. Koža mu je bila vlažna, bronzana i glatka. ,,Bože, kako si privlačan, Brajane." Una se nasmeja kada vide kako je skupio obrve, očigledno posramljen n]enom iznenadnom izjavom. ,,Cenim tvoju predivnu gradu iz dva Potpuno različita ugla - kao doktor i kao žena. Bolje obuci ovu suvu kosulju ili ne odgovaram za svoje postupke, ni kao doktor ni kao žena." 275 ,,To bi bilo interesantno." Puštajući da mu košulja sklizne iz ruku, poče polako da joj se približava. ,,šta bi prvo bila?" ,,Nikada ne dozvoljavam da me privatne sklonosti ometaju u poslu." Prešla je prstom po njegovoj mišici, a onda dole sve do zgloba. „1 upravo zbog toga ću ti prvo pogledati ranu." ,,A onda?" Pre nego što je i pokušala da odgovori na to, on je ułwati ispod ruku i podiže. Kada su im se usne približile, naže se prema njoj i poče da se igra njenim usnama. ,,Odlična snaga gornjeg dela tela." Govorila je zadihano dok mu je nogama obavijala struk. ,,Puls ti je malo povišen", šaputala je usnama mu proveravajući puls na vratu, ,,samo malo ubrzan." ,,Imam jedan interesantan slučaj za vas, doktorko Kirbi." Brajan zari lice u njenu kosu. Mirisala je na kišu i limun. ,,Nikako da me prode. U stvari, počinjem da mislim da je hronično." Kada se ona umiri, on je lagano okrete ka sebi i zagleda joj se u oči. ,,šta hoćeš od mene, Kirbi?" ,,Mislila sam da znam." Prsti su je peckali dok mu je prelazila njima preko lica. ,,Više nisam sigurna. Možda je to što ti imaš zarazno. Imaš li bolove oko srca?"

,,Kao da ga neko stiska." ,,A čudni osećaj u stomaku kao da ti se nešto podiže i spušta?" ,,Imam ga stalno u poslednje vreme. Pa; šta to nije u redu sa nama, doco?" ,,Nisam sigurna; ali..." Ona se trže kada su se yrataterase zalupila. Glasovi su se dizali dopirući sve do kuhinje. Uzdišući, Kirbi je spustila glavu na Brajanovu dok je on nije uhvatio i spustio da sedne. ,,Izgleda da su se Leksi i Gif vratili." I dalje je netremice gledao u nju. Jzgleda da ima još nekih Ijudi sa njima i verovatno će doći u kuhinju da pojedu nešto." ,,Onda ću ti pomoći da skuvaš još čorbe." ,,Bio bih ti zahvalan." Podigao je poklopac puštajući da para i miris ispune kuhinju. ,,Moraćemo da ostavimo ovaj naš razgovor za neki drugi put." ,,Da, moraćemo." Otvorila je ormarić da izvadi činije. ,,Za neki drugi put." Džo je stajala na tremu Nejtanovog bungalova i nervozno pušila. Probao je da uključi televizor nadajući se da će pronaći vremensku prognozu. Kabl je već bio izvaden, pa su se zadovoljili vestima sa radija. Zbog smetnji se čulo šištanje zajedno sa spikerovim iščitavanjem izveštaja sa mora i upozorenja u slučajevima poplave. Još malo, pa će nestati i struje, pomislila je. A jezerca i reke će se sigurno izliti. U mislima je već videla kako se svuda unaokolo stvaraju bare, koje postaju sve dublje i dublje. 276 Još uvek ni reči." Nejtan joj se pridruži na tremu. ,,Neke grupe \, ie'su vršile pretragu su se zaklonile od nevremena u Utočištu. Biće .arno dok se oluja ne stiša." Ogrnuo ju je peškirom. ,,Drhtiš. Zašto ne udeš?" Volim da posmatram." Munja se proteže nebom i ona oseti neprijatn° žiganje u stomaku. ,,Ovakve oluje su pakao ako se nacteš na otvorenom, ali su veoma zanimljive i mogu da budu prednost sa odredene tačke gledišta." Ona duboko uzdałmu kada je nebo postalo belo od svetlosti munje. Osećao se ozon u vazduhu. ,,Gde ti je fotoaparat? Ja sam svoj vratila kući." ,,U spavaćoj sobi. Doneću ti ga." Nestrpljiva; ona izvadi cigaretu iz usta i smrvi je medu prstima. Previše energije, razmišljala je. Jurcala je kroz nju, pulsirala njenim telom. Zgrabila je fotoaparat iz Nejtanovih ruku kada ga je doneo. ,,Kakay film imaš unutra?" ^Cetiristo", tiho je rekao gledajući je kako ga brzo pregledava. ,,Odlično. Dovoljno je brz. Hoću da bude brz." Podigla je fotoaparat i usmerila ga

ka drveću mokrom od kiše, na mahovinu koja je visila. ,,Hajde, hajde", mrmljala je, a zatim je škljocnula pri novom naletu munje. ,,Još jednu. Hoću još jednu." Grmljavina se prolomi nebom dok je ona menjala uglove, a prsti su joj bili napeti kao da su bili na orozu pištolja. ,,Moram da sidem i snimim ono drvo tamo," ,,Ne." Nejtan se sagnuo da podigne peškir koji joj je pao sa leda da bi je bar malo zaštitio od kiše. Njih dvoje su vrlo brzo bili mokri. ,,Nećeš ići tamo. Ne znaš kada i gde bi grom mogao da udari." ,,To je pola posla, zar ne? To što ne znamo. I što ne brinemo." Zabacila je glavu. Nesmotrenost projuri njenim sistemom, sijajući opasno u njenim očima. ,,Ne znam šta radim sa tobom ili šta će mi se sledeće ružno desiti. Ne zanima me. Reci mi, Nejtane, koliko ćeš me povrediti i koliko će mi trebati da to prebolim? I koliko će proći pre nego što neko od nas dvoje uradi nešto surovo, bezosećajno ili besmisleno?" Pre nego što je uspeo da izusti bilo šta, ona ga zgrabi za kosu i privuče njegove usne svojima. ,,Ne zanima me." Ljubila ga je dugo i strasno. ,,Treba da te zanima." Besan na svoju sudbinu, rukama joj uhvati lice i odgurnu je. Oči su mu bile tamne i nasilne dok je oluja divljała °ko njih. ,,Hoću da shvatiš da, kada te budem povredio, uradiću to jer neću imati drugi izbor." ,,Ne zanima me", ponovila je i krenula da ga ponovo poljubi. .,Hoću samo ono što je sada. Upravo sada. Zelim te. Neću da mislim, neću da bilo ko od nas dvoje misli. Hoću samo da osećam." 277 U glavi mu se sve pomutilo dok su jurcali kroz vrata napolje Ona ispusti fotoaparat smejući se i stenjući gok je trgao bluzu sa nje ,,Brzo"; uspela je da izusti. „1 dalje hoću brzo." Stropoštali su se dole, a aparat je tupo udario o pod dok su kidali odeću jedno sa drugog. Ruke su joj bile zapetljane u bluzu kada je naglo uronio u nju. S teškoćom je pokušavala da ih oslobodi, trenutno uzbudena zbog toga što je bespomoćna, pri čemu je ova njihova spontana igra dobila jedan još uzbudljiyiji nivo. Onda se oslobodila i njeni nokti uroniše duboko u njegove kukove terajući ga da uroni u nju još dublje i snažnije. Nije mogao da se zaustavi i pustio je da brzina, vrelina i zanos spajanja vlada oboma. Ako je ona bila izbezumljena od želje, on je bio spreman na sve. Da je uzme, da je ima, da je zadrži. Još jedan dan, još jedan sat. Još desetine života.

Ako je kazna za očev greh bila ta da se zaljubi, tako strašno zaljubi, i izgubi, ukrašće svaki trenutak koji bude mogao pre nego što kucne čas istine. Yikala je na sav glas, zahvalna i oslobodena, kada je orgazam projurio njenim telom. Njegovo telo je silovito uranjalo u nju, a zatim se smirilo. Jedva je disao kada se spustio do nje zagledavši joj se u lice. ,,Je li to ono što si tražila?" ,,Da." ,,Brzo i bezdušno." ,,Da." On steže pesnicu. Upravo to joj je i dao. ,,Misliš da će na tome i da ostane?" Zatvorila je oči nakratko, a onda se primorala da ih ponovo otvori. ,,Ne." ,,Dobro je." Opustio je ruku i prešao joj njom preko obraza. Još jedan ukradeni trenutak, pomislio je kada su im se pogledi susreli. ,,Mrzim kada moram da se raspravljam sa tobom dok te još želim. Daj mi još, Džo Elen." Njegove usne se spustiše izazivajući je. ,,Nemoj da me teraš da sam uzmem ono što želim." Podigla je ruke i zagrlila ga. ,,Tako sam se uplašila." ,,Znam. Ipak, hoću da mi daš još. Rizikuj." Njegove usne su bile nežne, čekajući da njene odgovore, pa tek onda da zahtevaju. Želeo je više, mnogo više od tog grubog i napetog oslobadanja koji su ponudili jedno drugom. Više od napada životinjski uzavrele krvi. Kada je kroz jecaj viknula njegovo ime; znao je da su želje počele polako da mu se ostvaruju. Usne su joj bile sve gladnije i gladnije, a ruke počeše da Jutaju. Nova želja je brzo rasla u njoj, kao da je nikada ranije nije bilo. Žudela 278 • Za ukusom njegove kože, a njene usne krenule su u istraživanje . QVOg Hca i vrata. Uz žamor odobravanja, ona se opruži preko n;ega, uz slobodu da radi šta god joj je volja. Vetar je divljao udarajući o vrata od terase. Kuća se tresla pod niimaNasuprot tome, oni su se kretali lagano, gotovo malaksalo. Dodir i ukus, uzdah i jecaj. Izgubila se i polako tonula u to lagano niihanje, pokrete i klizanje tela u ritmovima koji su se uskladivali. Imala je osećaj da može da lebdi nad njim, centimetar po centimetar, pitajući se da li joj je baš svaki mišić na telu podrhtavao. Položio ju je oprezno na leda, uspravivši se ne bi li je smestio sebi u krilo. Oboma im je sada bila potrebna nežnost, da ublaži već pretrpljenu bol. I onu koja tek dolazi. Netremice su se gledali dok je on prislanjao svoje usne njenima i Ijubio je tako snažno, tako duboko da je toplota svu preplavila. Intimnost tog

poljupca je ispuni svu i ona zatreperi. Kao da je htela da pruži otpor, stavila mu je ruku na grudi. Ali njeni udovi su postali mlitavi i potpuno se prepustila. I dala mu je još. On je želeo predaju, za oboje. Njegovu i njenu. Predaju. Meki, sočni poljupci ispuniše ih, tromo ih gurkajući ka novom uzbudenju. Kad ju je dotakao, njen jecaj bio je tih i završio se kratkim dahtanjem punim zadovoljstva. Uzeo ju je polako i orgazam je bio dug i sladak. Oboje su drhtali, a kada je rukom posegnula za njim, oduševljena što je bio tvrd i spreman, njene usne se priviše uz njegove. ,,Opet", promrmljala je. ,,Tako. Baš tako. Opet." Uživanje je strujalo njenim telom, osvajalo ga deo po deo i opijalo, baš kao vino. Još uvek zaslepljena od toga, polako se pomerala, sve dok nije bila opružena preko njega, da čuje snažne udare njegovog srca pod njenim usnama. ,,Volim to što mi radiš." Skliznula je dole, Ijubeći ga nežno, otvorenih usta sve do stomaka. ,,Hoću da znam da mogu i ja to isto da radim tebi." Njegova koža se sva naježi i zatreperi kada ga je dotakla tim vrelim, velikodušnim usnama. Duboko zadovoljstvo zamagli mu vid, ^ urlik iz njegovih usta zaglušila je kiša. Dovela ga je do granice gde je postao divlji zavisnik od zadovoljstva, od moći koju je posedovala ^ad njim. Izdigla se nad njim, a njeno telo svetlucalo je pod prigušenim svetlom. Spustila se dole do njega i uzela ga, povijenih leda, a zatim ga uze još dublje. Podigla je ruke i stavila ih iza glave, ponosna kao 279 da je pobedila. Njene oči srele su njegove i netremice gledale u te zagasitosive krugove dok je ustajala polako, uvijajući se Ona sva zadrhta kada su joj njegove ruke snažno i posesivno dotakle grudi glatke, svilenkaste. On poče isprekidano da diše kada je ona dotakla njegoye. Spustila je glavu, tela zapetog kao struna, dok ga je mišićima snažno stezala i dovodila sebe do vrhunca. I dok joj je srce preskakalo, a u glavi joj se sve vrtelo, njeno biće je nezasito tražilo još i još. Nije mogla da se nosi sa tim, da zaustavi to. Njeno telo ju je vodilo napred-nazad, jurcajući za novim zadovoljstvima. Znoj joj je orosio kožu. Kada se pridigao da bi joj usnama opkolio bradavice; osetio je so i vrelinu. Opet je svršila, vrišteći, gotovo u šoku i panici. Privlačeći je k sebi, napustio je sve granice i poveo ih oboje na nezaboravno putovanje.

Pluća su joj gorela, a grlo joj je bilo suvo kao prašina. Pokušala je da proguta, a onda je odustala. Glava joj je pala na njegovo rame. Kada je prestalo da joj zvoni u ušima, oslušnula je tišinu. ,,Kiša je prestala." ,,Mmm... hmm ..." OsmehnuYŠi se gotovo je uspela da udahne duboko. ,,Moraćemo nekako da nademo načina da objasnimo ove progoretine na tepihu." Uživajući u osećaju, prešla je rukom preko njegovih znojavih leda. ,,Treba mi galon vode." ,,Doneću ti ja." ,,U redu. Cekam te ovde." ,,Mada me boli da priznam, mislim da sam još uvek pomalo slab da bi te nosio do sudopere." Pomerio ju je i nasmejao se kada je ona mlitayo pala na tepih. Ustao je da donese čašu vode, a onda zastao i pogledao je. Koža joj je svuda bila zarumenjena, a kosa zamršeni crveni oreol oko lica. Usne su joj bile meke, još uvek natečene i smeškale su se zadovoljno. Voden impulsom, on spusti čašu i podiže fotoaparat. Oči joj se širom otvoriše kada je čula škljocanje fotoaparata. Ona vrisnu i instinktivno pokri rukama grudi. ,,šta to; do davola, radiš?" Kradem trenutke,jpomislio je. Biće mu potrebni. ,,Isuse, Džo, kako dobro izgledaš." Cučnuo je i napravio još jedan snimak, kada je ona iznenadeno otvorila oči. ,,Prekini sa tim. Jesi li lud? Gola sam." ,,Izgledaš neverovatno. Sva čupava i rumena i upravo jebana. Ne sakrivaj se. Imaš divne grudi." ,,Nejtane!" Ona se pokri još više. ,,Skloni fotoaparat." 280 ,,Zašto?" On je uhvati u kadar i poče da se smeje. ,,Možeš sama da ih razviješ. Ko će da ih vidi? Ništa nije više umetničko i ne ostavlja veći utisak nego kada je neko nag na slici." ,,U redu." Držeći još uvek jednu ruku na grudima, ona ispruži drugu ruku i reče odlučno: ,,Hoću i ja tebe da slikam." ,,Naravno." Pružio joj je aparat, a njen iznenaden izraz lica ga je zabavljao. ,,Ńije te nimalo sramota." ,,Ne." Nakrivila je glavu prema aparatu koji je on još uvek držao u rukama. ,,Hoću taj film." ,,Dušo, nisam ni planirao da ga nosim u fotografsku radnju na razvijanje." Bacio je pogled dole i pogledao koliko je još snimaka ostalo. ,,Još jedna je ostala. Daj mi da te slikam još jednom. Samo tvoje lice."

,,Samo lice", složila se, čak mu se i nasmešila. ,,Eto. A sada mi daj taj film." ,,Važi." On je brzo reagovao kada je Džo sklonila ruku i domogao se još jednog snimka njenog golog tela. ,,Pobogu, rekao si da više nema filma." ,,Lagao sam." Yrišteći od smeha, on ustade i odloži kameru na sto. ,,Ali sada stvarno više nema filma. Hoću da vidim negative da izaberem slike za sebe." ,,Ako misliš da ću da razvijem ovaj film, grešiš." Ona ustade i zgrabi aparat. ,,Slike oluje su unutra." Rekao je to sa osmehom na licu koji se sve više širio dok ju je gledao kako se bori izmedu nagona da izvadi film iz aparata i uništi ga i potrebe da sačuva svoje snimke. ,,To je bilo veoma lukavo od tebe, Nejtane." „1 ja mislim. Nemoj da oblačiš to", rekao joj je kada je video da naylači bluzu na sebe. ,,Još uvek je mokra. Doneću ti suvu." ,,Hvala." Gledala ga je kako odlazi u spavaću sobu, napućivši usne dok je proučavala njegovu čvrstu zadnjicu. Sledeći put, odlučila je dok je navlačila farmerice, potrudiće se da ponese svoj fotoaparat. Razmišljajući o tome, izvadila je film iz aparata i gurnula ga u zadnji džep farmerica. Kada se vratio, dobacio joj je majicu, a onda zakopčao suve farmerice koje je obukao. ,,Ispratiću te do Utočišta. Yidećemo šta se dešava kada dodemo tamo." ,,Važi. Verovatno će se potraga sada nastaviti." Prošla je prstima kroz kosu da je odmrsi. ,,Biće takav džumbus zbog ove oluje. Da sam na tvom mestu, obukla bih čizme." ; fi i On baci pogled na njene maslinastozelene patike. ,,Ne nosiš ih ni ti." ,,Naravno da bih obukla čizme da su mi pri ruci." ,,Ne, oboje ćemo se usvinjiti." Ugledao je odsjaj iznenadenja u njenim očłma kada joj je podigao ruku i poljubio zglob. ,,A onda ću te izvesti na večeru." ,,Izvešćeš me na večeru?" ,,Pa, mislio sam više da te uvedem na večeru. Ovde; u Utočište. Sešćemo u restoran; pogledati meni i naručiti vino. Pričali su mi da to Ijudi stalno rade." ,,Glupo je. Ja tu živim." ,,Ali ja ne. Hoću da yečeram sa tobom. Želim onu vrstu večeri kada sedimo jedno preko puta drugog za stolom, sa svećama izmedu, i razgovaramo. Kada se drugi Ijudi prave da nas ne gledaju, a zapravo

misle kako smo atraktivan par." Uzeo je kačket sa stočića i stavio joj je na glavu. ,,A ja ću moći da te gledam sve vreme večere i razmišljam 0 tome kako ćemo opet voditi ljubav. To se zove romantika." ,,Nisam baš dobra u tome." ,,To si rekla i za seks. I prevarila si se." Uzeo je za ruku i zajedno podoše prema vratima. ,,Hajde da yidimo kako će ovo da ispadne. Možda će nam Brajan sprčkati na brzinu krem od karamela." Morala je da se nasmeje. ,,Ljudima će biti čudno što uzimam sto u restoranu." ,,To će im dati povod da o nečemu pričaju." Njihove noge tapkale su po vlažnoj zemlji dok ne dodoše do stepeništa na ulazu. Yrućina se ponovo vraćala, podižući sparinu, zgušnjavajući vazduh. šuma je izgladala zrela, plodna i tamnozelena. Voda se cedila 1 kapala po njima sa listova drveća, osvežavajući ih dok su se kretali prema reci. ,,Sve se ustalasalo", prokomentarisala je Džo. ,,Voda je nadošla i brzo teče. Možda se nivo vode podigne iznad nasipa, ali sumnjam da će to napraviti ovde neku veću štetu." Prišla je da bolje osmotri, filozofski prihvatajući uništenje patika kada je potonula do ćlanaka u blato. ,,Pretpostavljam da će tata doći da pogleda ovo, mada mislim da se ništa tu ne može uraditi. Bolje je da ode da pogleda kako je u kampu. Plaža je u redu. Vetrovi nisu bili dovoljno jaki da spuste dine na plaže. Imaćemo lepu kolekciju školjki od ove oluje." ,,Zvučiš kao tvoj otac." Zbunjena, pogledala ga je preko ramena. ,,Ne. Retko kada mislim na to šta se ovde dešava. Tokom sezone uragana malo više obratim nažnju na vremensku prognozu za ovu oblast, ali nismo tako jako pogodeni već godinama." ,,Džo Elen, ti voliš ovo mesto. Ne treba da ti bude teško da to priznaš." ,,Nije centar mog života." ,,Ne, ali ti je važno." Prišao joj je bliže. ,,Mnoge stvari, mnogi Ijudi mogu da ti znače, a da ne upravljaju tvojim životom. Ti meni mnogo značiš." Alarm u njenom srcu se oglasi, i ona načini jedan oprezan korak unazad. ,,Nejtane, slušaj me..." Zamalo da padne kada joj je noga propala u blato. ,,Na kraju ćeš stvarno završiti u reci." Snažno ju je stegao. ,,A onda ćeš me opet optužiti da sam te gurnuo. Ja to ne radim. Ja te ne guram, Džo Elen. Ali neću da te sažaljevam ako se oklizneš." ,,Volim da sam čvrsto obema nogama na zemlji i da znam šta mi ta zemlja nosi pre nego što zakoračim po njoj."

,,Nekada moraš da istražiš i neke nove teritorije. Ovo je i za mene neistraženo tlo, znaš." ,,To nije tačno. Bio si oženjen, bio si..." ,,Ali ona nije bila ti", mirno joj reče i Džo se umiri u njegovim rukama. ,,Prema njoj nikada nisam osećao ono što sada osećam prema tebi. Nikada me nije gledala na način na koji me ti gledaš. Nju nikada nisam želeo onoliko koliko želim tebe. To je bilo pogrešno od samog početka. Nisam bio svestan toga, nisam razumeo koliko je od svega toga bila moja greška dok te nisam ponovo ugledao. ,,Previše si brz za mene." ,,Onda drži korak. I, pobogu, Džo Elen"; rekao je uz nestrpljivi uzdah zabacivši glavu unazad, ,,popusti barem malo." Osetila je njegovo nestrpljenje i žudnju kada im se usne sretoše, potrebu koja je bila mnogo dublja nego što je ona sebi dozvoljavala da vidi. Iznenadni napad panike u njoj borio se sa drhtavicom od ushićenja. A topla struja koja je tekla njenim yenama izgledala joj je kao nada. ,,Možda me ti ne guraš suviše snažno." Nije popustila kada ju je privukao bliže. ,,Ali ja se osećam kao da tonem." Položila je glavu na njegovo rame, pokušavajući da razbistri glavu. ,,Jedan deo mene bi jednostavno želeo da se sve ovo dogodi, a onaj drugi deo se bori svim silama da ispliva na površinu. Ne znam šta je bolje, ni za mene ni za tebe." Bio mu je potreban taj tračak nade, šapat u njegovom srcu koji mu je govorio da, ako ga bude dovoljno volela, ako se budu dovoljno voleli, prebrodiće ono što se desilo. I ono što će se tek desiti. Ono što tek dolazi. ,,Zašto ne razmišljaš o tome koji deo te čini srećnijom, a ne koji deo je bolji?" To je zvučalo toliko jednostavno da ona poče da se smeje. Gledala je reku kako teče i pitala se kako bi bilo da jednostavno zaroni unutra i vidi gde će je odvesti. Gotovo da je videla sebe kako je nose struje. Kako jurca tom bijicom. Zarobljena ispod površine, kako zuri gore. Odvučena dole, daleko od vazduha i svetla. Daleko od života. Vrisak joj se ote iz grla i ona pade na kolena pre nego što je uspeo da je uhvati. ,,Džo, zaboga!" ,,U vodi. U vodi." Pritisla je ruku na usta ne bi li zaustavila napad histerije. ,,Je Iž to mama? Je li to mama u vodi?"

,,Prekini." Kleknuo je pored nje; i privukao je za ramena dok im se glave nisu spojile. ,,Pogledaj me. Hoću da prestaneš sa tim. Neću ti dati da ponovo pukneš. Neću dozvoliti da ti se to ponovo desi. Samo me gledaj i polako se smiri." ,,Videla sam..." Borila se za vazduh. ,,U vodi, videla sam... Ja ludim, Nejtane. Nemam na šta da se oslonim." ,,Naravno da imaš." On ju je očajnički zagrlio. ,,Osloni se na mene. Samo se drži za mene." Dok se tresla u njegovom naručju, začudeno je pogledao u površinu reke. I video bledu priliku koja je zurila u njega. ,,Gospode bože!" Sav potresen stegao je Džo još jače. Onda ju je gurnuo pozadi i bez razmišljanja se spustio u nadolazeću reku. ,,Ona je unutra", viknuo je, uhvativši se za palu granu da ga bujica ne bi odnela. ,,Pomozi mil" ,,Šta?" ,,Ne gubiš razum." Brekćući od napora, Nejtan poseže slobodnom rukom i zgrabi je za kosu. ,,Neko je ovde. Pomozi mi da je izvučem napolje." ,,O, bože." Bez oklevanja, Džo je potrbuške došla do ivice, boreći se da učvrsti tabane na klizavom tlu. ,,Nejtane, daj mi ruku. Pokušaj da se osloniš na nju, a ja ću ti pomoći da izadeš napolje. Je li živa? Je Iž diše?" Sada je mogao da je pogleda izbliza. A u stomaku mu se sve prevrtalo od užasa i sažaljenja. Reka nije bila milostiva. ,,Ne", izgovorio je tiho i malodušno, hvatajući se za obalu. Podiže pogled ka Džo. ,,Ne, nije živa. Pokušaću da je zadržim da ne ode nizvodno. A ti idi u Utočište po pomoć." 9R4 Sada je bila smirena, hladna i smirena. ,,Pomoći ću ti da je izvučemo napolje, Nejtane", rekla je i pružila ruku. DYADESET ČETYRTO POGLAYLJE Zadatak je bio jeziv i gnusan. Dva puta je Nejtan bezuspešno pokušavao da otpetlja kosu Suzan Piters iz popadalih grana koje su zarobile njeno telo. Zaronio je, oštro blokirajući svoje misli kada su mu njene mlitave ruke dotakle stomak. Cuo je kako ga Džo doziva i usredsredio se na očajnički mir u njenom glasu, dok su se zajedno borili da oslobode ono što je ostalo od Suzan posle nadošle bijuce. Ignorišući mučan osećaj u stomaku, Džo se lagano spuštala još niže, sve do same obale, a voda joj je jurcala preko usta i brade dok je čvrsto hvatala telo rukama. Disala je kratko i isprekidano jer se u jednom užasnom trenutku našla oči u oči - sa smrću.

Znala je da je okidač u njenoj glavi škljocnuo i da će zauvek imati ovu sliku u glavi. Da će zauvek biti deo nje. Onda je počela da vuče, brekćući, uranjajući kolenima i stopalima u mokru zemlju. Pustila je da se telo otkotrlja, nije mogla čak ni da ga pogleda. Povukla je ruke i osetila kako ih Nejtan hvata, zatim ih ispušta, pa ponovo hvata. Kada je do pojasa bio izvan vode, izmigoljio se napolje, a ona se spustila na zemlju i počela da povraća. ,,Vrati se u bungalov." Kašljao je snažno pokušavajući da odagna ukus reke i smrti koji je osećao u ustima. ,,Dobro sam." Podigla se na noge tek tada osećajući prve vrele suze na hladnim obrazima. ,,Daj mi samo minut. Biću dobro." Bila je isto toliko bleda kao i beživotno telo koje su izvukli iz reke, a tresla se tako jako da se Nejtan čudio što ne čuje klepetanje njenih kostiju. ,,Idi nazad u bungalov. Treba da se presvučeš." Stavio je svoju ruku preko njene. ,,Moraš da nazoveš Utočište. Treba nam pomoć. Ne možemo je ostaviti ovakvu, Džo." ,,Ne; ne možemo. U pravu si." Pokušavajući da ostane jaka, okrenula je glavu. Telo je bilo sivo kao karton i naduveno, kosa tamna, zamršena i puna mulja i trava. Ali nekada je to bila žena. ,,Doneću nešto da je pokrijem. Doneću joj ćebe." ,,Možeš li sama?" Klimnula je. lako je njeno telo bilo izmoreno i zastrašujuće krhko, ona se natera da ustane. Pogledala ga je. Njegovo lice je bilo 285 bledo i prljavo, a oči crvene od vode. Pomislila je na to kako je bez razmišljanja uleteo u pobesnelu reku, bez oklevanja; bez brige o bilo čemu osim o onome što je trebalo da se uradi tog momenta. ,,Nejtane." Spoljašnjim delom šake snažno je trljao lice skidajući blato. ,JMišta", promrmljala je. ,,Kasnije." Čekao je da se koraci izgube u daljini, dok nije čuo ništa osim huka reke i udaraca sopstvenog srca. Onda se okrenuo prema telu i primorao sebe da ga okrene i pogleda. Nekada je bila lepa - znao je to. Više nikada neće biti lepa. Stisnuvši zube, on je dodirnu, pomerivši joj glavu na stranu dok ne vidi, dok ne postane siguran. Na njenom vratu bili su sveži crveni podlivi. On povuče ruku, skupi kolena i zaroni lice u prljavi teksas svojih farmerica. Dragi boźe, dragi boze. Šta se to ovde desilo? Strah je bio jači od tuge, snažniji od krivice. A kada se to dvoje sretnu, duša ostaje zgadena.

Ipak, dobro se držao kada se Džo vratila. Nije se presvukla, ali joj nije rekao ništa, već je pomogao da rasprostre tanki žuti prekrivač preko beživotnog tela. ,,Dolaze." Počešala je usne. ,,Brajan i Kirbi. Dobila sam Brajana na telefon i rekla mu... rekla mu. Rekao je da će je dovesti, doktorku, ali da neće nikome reći dok ..." Odlutala je, bespomoćno gledajući u drveće. ,,Zašto je došla čak ovde, Nejtane? Zašto bi, zaboga, ulazila u reku? Možda je pala negde u mraku i povredila glavu. Ovo je strašno. Pripremila sam se za to da ćemo je verovatno naći negde na plaži, nasukanu na obalu. Da se udavila. Ovo je nekako mnogo gore." Samo nekoliko stotina metara od njegovog bungalova, bilo je sve što je pomislio. Samo nekoliko stotina metara od mesta gde je malopre vodio ljubav sa Džo. Gde je izazivao bogove, pomislio je i stresao se. Da li je telo donela voda ili ju je neko ostavio ovde, tako blizu njega da ga je mogao ugledati i sa prozora svoje kuhinje vedrog popodneva? Njena ruka skliznula je i ułwatila njegovu, zabrinuta što je i dalje ledena i beživotna kao i telo koje je ležalo na obali. ,,Skroz si mokar i smrzavaš se. Idi se presvuci. Ja ću ih sačekati." ,,Neću da idem. Neću da te ostavim. Neću da ostavim ni nju." Misleći na toplotu i udobnost, ona obavi ruke oko njegovog tela. ,,To je bila najplemenitija i najhrabrija stvar koju sam ikada videla da • neko učinio." Prislonila je usne na njegov vrat, želeći da oseti kako joi on odgovara, kako reaguje na njene dodire, na nju. ,,Uleteo si u vodu zbog nje. Mogao si da je ostaviš tako, ali si ušao. Nekima ne bi ni palo na pamet da je izvade odatle. Ne bi im to ništa značilo." ,,Značilo bi im." ,,Tebi da. Ti si dobar čovek, Nejtane. Nikada neću zaborayiti šta siučinio večeras." On čvrsto zatyori oči, aondaseudaljiinedodirnuvšije. ,,Dolaze", malodušno reče. Kada se okrenuo, Brajan i Kirbi su im već trčali u susret. Kirbi ih oboje pogleda. ,,Idite u bungaloy i pod vreli tuš. Doći ću uskoro da vas pogledam." Prošla je pored njih i klekla pored ćebeta. Džo stade pored nje. ,,To je, bez sumnje, gospoda Piters. Bila je nasukana na tu veliku granu. Verovatno je juče uveče upala u reku, a oluja ju je dovela dovde." Džo je pokušavala da se smiri ponovo tražeći Nejtanovu ruku, kada je Brajan čučnuo pored Kirbi. Brajan je namršteno klimnuo glavom kada je Kirbi nayukla prekrivač preko nesrećne žene.

,,To je ona. Dolazili su u restoran nekoliko puta. Pobogu1." Pridigao se i protrljao lice rukama. ,,Idem da nadem njenog muža. Moramo da je odnesemo negde - negde gde je bolje nego ovde." ,,Ne. Ne smemo da je pomeramo." Kirbi jedva izusti boreći se sa ludačkim udarcima srca. ,,Treba da zoveš policiju i kažeš im da dodu ovde što pre. Ne verujem da se udavila." Ona joj nežno podiže bradu, a na vratu se ukazaše sveži crveni podlivi. ,,Izgleda kao da ju je neko udavio. Ubijena je." ,,Kako je to moguće? Kako je to moglo da se desi?" Leksi se sklupčala u uglu kauča u porodičnoj kući. Skupila je ruke da ne bi izgrizla sve nokte. ,,Kako neko može da bude ubijen ovde na Zelji? Jednostavno, Ijude ne ubijaju na ovom ostrvu. Kirbi je sigurno pogrešila." ,,Uskoro ćemo saznati sve." Kejt je podesila ventilator na plafonu na najjače ne bi li osvežila barem malo teški i ustajali yazduh. ,,Policija će nam reći. U svakom slučaju, ta jadna žena je mrtva, a njen muž... Džo Elen, prestani da ideš gore-dole i sedi. Popij malo te rakije. Na putu si da zaradiš katastrofalnu prehladu." ,,Ne mogu da sedim." Džo je nastavila da šeta od prozora do prozora, mada nije smela da kaže ono što je mislila da se tu desilo. ,,Volela bih da sedneš", Leksi tužno reče. ,,Dovodiš me do ludila. Volela bih da je Gif sada ovde. Ne shvatam zašto mora da bude dole sa svima umesto da je ovde sa mnom." 287 ,,O, prestani da kukaš bar na pet minuta", brecnu se Džo. ,,Osloni se na sebe jednom." ,,Nemojte vas dve sada da počinjete." Kejt podiže ruke. ,,Sada nisam u stanju da to podnesem." ,,A ja ne mogu da podnesem ovo čekanje. Idem tamo." Džo je krenula ka vratima. ,,Moram da vidim šta se dešava. Moram da učinim nešto." ,,Džol Nemoj da ideš samal" Kejt se uhvati za glavu. ,,Već sam premrla od brige. Molim te, nemoj da ideš sama." Videvši svoju tetku kako odjednom poprima izgled preplašene starice, Džo se predomisli. ,,U pravu si. Nijedna od nas ne treba da izlazi. Samo ćemo da im smetamo. Sedi, Kejt. Hajde, Kejt." Uzela je Kejt za ruku i povela je do sofe gde je sklupčana sedela Leksi. ,,Sedi ovde i popij malo rakije. Iscrpljena si." ,,Doneću rakiju", rekla je Leksi. ,,Daj joj moju", Džo reče Leksi kada je ova krenula po piće. ,,Ja neću." ,,Ako će vas zabrinutost za mene sprečiti da se dalje svadate; onda se brinite koliko god hoćete." Uzela je rakiju koju joj je Leksi dala i blago se

osmehnula. ,,Trebalo bi da imamo sveže skuvanu kafu kada se oni vrate. Ne znam kada je Brajan poslednji put kuvao kafu." ,,Ja ću se pobrinuti za to." Leksi se naže i poljubi Kejt u obraz. ,,Nemoj da brineš." Kada se pridigla, ugledala je Gifa na vratima. ,,Dolaze. Hoće da razgovaraju sa Džo." ,,U redu." Džo zahvalno potapša ruku kojom je Leksi brižno dotakla. ,,Spremna sam." ,,Koliko će je još maltretirati unutra?" Brajan je stajao na tremu slušajući zvukove cvrčaka koji ispuniše vazduh. ,,Ne može duže od ovoga", tiho reče Kirbi. ,,Drže je već sat yremena. Ni Nejtana nisu držali toliko." ,,Ne bi trebalo da prolazi kroz sve to. Dovoljno je što je našla telo, pomogla da ga izvuku iz vode, a sada još treba i da proživljava sve to ispočetka." ,,Siguran sam da će joj olakšati koliko god budu mogli." Samo je uzdahnula kada se okrenuo i ošinuo je pogjedom. ,,Brajane, tu ne može ništa da se uradi, nema drugog izbora. Zena je ubijena. Moraju da postavljaju pitanja." ,,Džo je sigurno nije ubila." Bacio se na Ijuljašku koja je visila na tremu. ,,Lako je tebi. Doktorka iz velikog grada. Sve si videla, sve si prošla." ,,Možda je to istina." Govorila je smireno da se ne primeti da je povredena. ,,Ali to što je nešto lakše ili teže ne menja činjenice. Neko 7.88 ie odlučio da Suzan Piters ne dozvoli više da živi. Neko ju je udavio sopstvenim rukama. Sopstvenim rukama je vadio život iz nje. Sada moraju da se postave odredena pitanja." Brajan je zamišljeno zurio u mrak. ,,Sada će da ispituju njenog muža." ,,Ne znam." ,,Hoće, videćeš. To je logičan korak. Nešto se dogodi sa ženom, odmah se ispituje muž. Postoji šansa da je on to uradio. To su uradili i sa mojim ocem kada je majka otišla. Dok se nisu zadovoljili sa tim da je ona jednostavno... otišla. Odvešće tog jadnička u jednu malu sobu. I postavljaće mu pitanja. Ko zna, možda je upravo on taj koji nije dozvolio Suzan Piters da živi." On pogleda u Kirbi. Stajala je veoma sabrano, veoma prisebno pod žutom svetlošću trema. I dalje je nosila Džoin vrećasti džemper. Ali, on ju je video kako razgovara sa policijom, gledao je kako sa njima razmenjuje informacije, kako joj stručni klinički termini silaze sa usana pre nego što je sklonila telo sa ostalima iz policije. Nije bilo ničeg krhkog i nejakog u njoj.

,,Idi kući, Kirbi. Ovde više nema šta da se radi." Došlo joj je da zaplače. Da vrisne. Došlo joj je da udara sopstvenim pesnicama u taj tanki prozirni zid koji je odjednom podigao izmedu njih. ,,Zašto me odbacuješ, Brajane?" ,,Zato što ne znam šta da radim sa tobom. A nikada nisam ni mislio da te pustim u život." ,,Ali jesi." ,,Da li sam, Kirbi? Ili si ti sama otvorila ta vrata?" Džoina senka istupi izmedu njih, a onda se i sama Džo pojavi na tremu. ,,Završili su ovde. Policija." ,,Jesi li dobro? Mora da si iscrpljena. Idi gore i odmori se malo. Mogu da ti dam nešto što će ti pomoći da zaspiš." ,,Ne, dobro mi je. Zaista." Stegla je Kirbinu ruku. ,,Bolje je da se sa ovim nosim korak po korak. Tužna sam i žao mi je, ali sam u isto vreme i zahvalana što sam čitava. Da li je Nejtan otišao kući?" ,,Kejt ga je nagovorila da ode gore i da se odmori." Brajan je ustao i prišao joj bliže ne bi li je dobro osmotrio. Izgledala je mnogo mirnije nego što je on očekivao da će biti. ,,Mislim da mu neće trebati mnogo da ga ubedimo da prespava ovde yečeras. Policija će verovatno satima pretraživati kraj." ,,Onda ćemo ga ubediti. I ti bi trebalo da ostaneš večeras", rekla je Džo Kirbi. ,,Ne, bolje je da se yratim kući." Pogledala je Brajana. ,,Ovde više nisam potrebna. Sigurna sam da će me neko od detektiva vratiti kući. Idem po torbu." 289 ,,Dobrodošla si da ostaneš", reče joj Brajan, ali mu ona dobaci hladan pogled preko ramena. ,,Biće bolje da odem kući", ponovila je i zalupila vratima. ,,Zašto si je pustio da ode?", Džo ga je tiho pitala. ,,Možda mi je potrebno da vidim da li mogu da je pustim da ode. Možda je tako bolje." Džo se prisetila šta joj je Nejtan rekao pre čitave ove ludnice. ,,Možda bi svi mi trebalo da se pitamo šta je to što nas čini srećnima umesto toga šta je bolje za nas. Ja sam sigurna da ću pokušati, zato što posle odredenog vremena ostaneš bez novih šansi i prilika. Moram da ti kažem nešto što sam propuštala da ti kažem toliko puta." Slegao je ramenima i zabio ruke u džepove, što je Džo zvala tipičnim namrgodenim stavom Hetaveja. ,,Reci već jednom." ,,Volim te, Brajane." Toplinu tih reči gotovo je pomutilo čisto zadovoljstvo posmatranja njegovog zapanjenog lica.

Brajan pomisli da je to nekakav trik, prevara kojom će mu odvratiti pažnju pre nego što zada udarac. „ I?" „1... žao mi je što ti to nisam ranije i češće govorila." Podigla se na prste i poljubila ga u zbunjena usta. ,,Naravno, da sam to ranije rekla, sada ne bih imala to zadovoljstvo da te gledam kako buljiš u mene kao tele. Idem gore da nateram Kejt da legne, tako da može da se pretvara da ne zna da će Nejtan večeras spavati u mojoj sobi." ,,Džo Elen", Brajan jedva progovori kada je ona već došla do vrata, a onda mu se glas ponovo izgubi kada ga je pogledala. ,,Hajde", široko se osmehnu. ,,Samo reci. Mnogo je lakše nego što misliš." „1 ja tebe volim." ,,Znam. Imaš najveće srce od svih nas ovde, Bri. To je ono što te brine." Tiho je zatvorila vrata, a onda se popela gore, gde je bio ostatak njene porodice. Sanjala je kako šeta baštom Utočišta. Opijajući letnji mirisi, opijajući letnji vazduh. Na nebu iznad nje mesec je bio pun i veoma jasan. Belo na crnom. Zvezde su tekle u potocima. Jedić se lagano njihao na vetru; sav u belim cvetovima. O, kako je volela te čiste bele cvetove. Yolela je kako sijaju u mraku. Carobni cvetovi, pomislila je, koji su plesali dok su obični smrtnici spavali dubokim snom. Osetila se besmrtnom - tako jakom, tako živom. Podižući ruke visoko iznad glave pitala se da li se jednostavno odigla od zemlje i vinula medu oblake. Noć je bila njeno omiljeno vreme. Vreme kada 290 ie mogla biti sama. Mogla je da luta baštenskim stazicama kao duh, a zvuk zvončića na tremu bio je muzika za njene uši. Onda je neka senka izašla iz drveća. I ta senka je postala čovek. Besmrtan. Radoznala, odlučila je da mu pride. Sada je trčala, trčala kroz šumu u zaslepljujućem mraku, a kiša ju je žestoko šibala po licu. Noć se potpuno promenila. I ona se promenila. Uplašena, gonjena. Vetar se pretvorio u hiljade razjarenih vukova koji su urlali u noći, iskeženih i krvavih zuba, a kišne kapi postale su tanana, oštra koplja uperena da razderu meso. Grane drveća šibale su je nemilosrdno. Drveće je bujalo i zaklanjalo joj put. Sada je bila jadno smrtna, zastrašujuće smrtna. Njen dah pretvarao se u tihi jecaj kada je čula kako progonilac doziva ime. Ali ime koje se čulo bilo je: Anabel.

Džo pocepa sa sebe čaršav koji joj se uplitao oko nogu i poče da beži. Dok je slika nestajala i gubila se, Nejtan je već bio pored nje i stavio joj ruku na rame. Nije ležao pored nje, već je stajao, a njegovo lice bilo je nejasno u mraku. ,,Dobro si. To je bio samo san. Ružan san." Još ne verujući u to, ona klimnu glavom. Ruka na ramenu je pomazi jednom, odsutno, a zatim se spusti dole. Gest je bio poput distancirane utehe. ,,Zeliš li nešto?" ,,Ne." Strah je već polako popuštao. ,,Nije to ništa. Nayikla sam." ,,Bilo bi čudno da posle ovoga danas nemaš noćne more." Ustao je i odšetao do prozora okrenuvši joj leda. Yidela je da je imao farmerice na sebi, a kada se okrenula na njegovu stranu kreveta, osetila je hladnu posteljinu. Nije spavao pored nje. Nije želeo, zaključila je Džo. Ostao je da prespava u Utočištu samo zato što je bilo nemoguće odbiti Kejt. A pristao je da deli krevet sa njom jer bi bilo čudno da nije. Ali je nije ni dotakao, nije se okrenuo ka njoj. ,,Nisi ni spavao, zar ne?" ,,Ne." Nije bio siguran da li će ikada više moći mirno da zaspi. Džo baci pogled na sat. Tri i pet. Već je mnogo puta iskusila svoj cuveni nemir u tri sata ujutru. ,,Možda bi trebalo da uzmeš tabletu za spavanje." ,,Neću." ,,Znam da si prošao kroz pakao, Nejtane. Ali ne postoji ništa što neko može da kaže ili uradi da to popravi." 291 ,,Stvari nikada neće krenuti nabolje za Toma Pitersa." ,,Možda ju je on ubio." Nejtan se nadao da je to istina - svim srcem. I osećao se prljavo zbog toga. ,,Svadali su se", Džo poče tvrdoglavo. ,,Ona je besno izletela iz kuće. Možda ju je pratio do pećine. Tu su nastavili da se svadaju i on je pukao. Potreban je samo minut, jedan minut besa. Onda se uspaničio i odneo je njeno telo negde. Zeleo je da ode što dalje, pa ju je stavio u reku." ,,Ljudi ne ubijaju samo iz besa ili panike", nežno joj se obrati. Gorčina je rasla u njegovom grlu, preteći da ga uguši. ,,Nemam šta da tražim u ovoj kući. Ovde sa tobom. Na šta sam mislio? Da se vratim. I isprayim šta? šta sam, do davola, mislio da mogu da uradim?"

,,O čemu ti pričaš?" Mrzela je što joj glas podrhtava, ali od njegove boje glasa; tako stroge i hladne, podišla je jeza. Okrenuo se i zurio u nju. Sela je na svoj veliki ženski krevet sa kolenima podignutim kao u samoodbrani, a lice joj je bilo bledo i prozirno. Pogrešio je od samog početka, shvatio je to sada. Greška iz sebičnosti i gluposti. Ali najveća greška koju je napravio bila je ta što se zaljubio u nju i naterao je da se zaljubi u njega. Mrzela bi ga da je odmah sve rekao. Morala bi. ,,Nesada. Obomanamjebilo dostazadanas." Pošao jepremanjoj i to mu je isto toliko teško palo kao i pomisao da mora da ode od nje. Seo je na krevet i pogladio je po ramenima. ,,Treba da odspavaš." „1 ti isto. Nejtane, živi smo." Uzela mu je ruku i pritisla sebi na srce. ,,Izvući se iz nečeg takvog i nastaviti dalje je jedino važno. To je lekcija koju sam ja naučila na teži način." Nagnula se ka njemu i nežno ga poljubila. ,,Hajde da sada prvo pomognemo sebi da prebrodimo ovu noć." Njene oči su bile tamne i netremice su ga gledale dok je naginjala glavu da bi poljubac bio još nežniji. ,,Vodi ljubav sa mnom. Potrebno mi je da te zagrlim." Pustio j e da ga povuče sa sobom, dozvolio j e sebi da utone. Mrzela bi ga da zna sve, ali sada mu je njena ljubav bila toliko potrebna. Ujutru je otišao. Iz njenog kreveta, iz Utočišta, i sa Želje. ,,Otišao je jutarnjim trajektom?" Džo je izbezumljeno buljila u Brajana pitajući se kako može da prži jaja kada se svet opet okrenuo naopačke? ,,Sreo sam ga u zoru. Bio je krenuo nazad u svoj bungalov." Brajan je proverio svoju listu narudžbina; a zatim je kutlačom zagrabio jelo. Krize dolaze i odlaze, razmišljao je; ali Ijudi uvek jedu. ,,Rekao je da ima neke obaveze na kopnu. Ostaće nekoliko dana." 292 Nekoliko dana, znači." Bez pozdrava, bez dogovora. Bez reči. ,,Izgledao je prilično iscrpljeno, kao da polako puca po šavovima. Kaoiti." ,,Juče nikome nije bilo lako." ,,Nije, ali ja i dalje moram da vodim ovaj restoran. Ako hoćeš da budeš korisna, mogla bi da prebrišeš terase i dvorišta i vidiš da li su izneli jastučiće napolje." ,,Život teče dalje, je Iž da?" ,,Mi tu ne možemo ništa." On je pažljivo izvadio jaja iz tiganja, a svetlucava žumanca su podrhtavala. ,,Ti samo radi ono što ima da se radi dalje." Gledao je kako vadi metlu iz sobe i iznosi je napolje. I pitao se šta je, do davola; njegov sledeći korak.

Jznenadena sam da Ijudi uopšte danas mogu da jedu, da pokreću svoje vilice i usta." Leksi je ušla u kuhinju, zamenila prazno lonče kafe za puno, a onda ga izbombardovala novim porudžbinama. ,,Ako me još neko pita za onu nesrećnu ženu, yrištaću." ,,Postoji povod za priču i povod za pitanja." ,,Ne moram da ih slušam." Zastalaje da se malo odmori oslanjajući se na kuhinjski pult. ,,Mislim da sinoć nisam spavala ni deset minuta. Mislim da niko od nas nije. Da li je Džo ustala?" ,,Napolju je. Čisti terasu." ,,Odlično. Neka bude stalno okupirana nečim. To je najbolje za nju." Ona poče da duva kada joj Brajan uputi filozofski pogled. ,,Ja nisam glupa, Bri. Sve ovo teže pada njoj nego svima ostalima. Još teže posle svega što je i sama prošla. Bilo šta što će joj odvratiti misli na drugu stranu, barem na pet minuta, je blagoslov." ,,Nikada nisam smatrao da si glupa, Leksi. Bez obzira koliko se pretvarala da jesi." ,,Neću da obraćam pažnju na tvoje uvrede ovog jutra, Brajane. Ali sam stvarno zabrinuta za Džo." Provirila je kroz prozor zadovoljna kada je videla sestru kako punom snagom pere pod. ,,Dobar fizički rad će joj pomoći. I łwala bogu za Nejtana. On je upravo ono što njoj sadatreba." ,,On nije ovde." Ona se tako brzo okrete da se kafa gotovo prolila po ivicama lončeta. ,,Kako to misliš nije ovde?" ,,Otišao je na kopno na nekoliko dana." ,,Zbog čega, za ime boga? Trebalo bi da je baš ovde, uz Džo Elen." ,,Ima neke poslove koje mora da završi." 293 ,,Poslove?" Leksi je prevrnula očima i zgrabila poslužavnik sa novim narudžbinama. ,,Nije li to tipično za muškarce, tako tipično? Svi ste vi beskorisni kao kastrirani bikovi. Svi do jednog." Izletela je napolje njišući kukovima. I iz nekog razloga, Brajanu se popravi raspoloženje. Žene, mislio je. Ne možeš sa njima; ne možeš ni da ih baciš sa litice. Sat yremena kasnije Leksi je izašla napolje. Zatekla je Džo kako otvara poslednji suncobran u dvorištu. ,,Sve si lepo sredila, koliko vidim. Super! Idi gore i uzmi kupaći kostim. Idemo na plažu." ,,Zašto?" ,,Zato što postoji. Idi da se presvučeš. U torbi su mi peškiri i losion za sunčanje." ,,Neću da sedim na plaži."

,,Ne sećam se da sam te išta pitala. Treba ti malo sunca. I ako ne odeš sa mnom na plažu na sat vremena, Brajan i Kejt će ti pronaći još nešto da ribaš ili trljaš." Džo je namršteno gledala u metlu. ,,To je to. U redu. Zašto da ne? Yrućina je. Prijalo bi mi jedno kupanje." ,,Kreći pre nego što nas ułwate i daju nam gomilu posla." Džo je presekla poveći talas, skočila i zaplivala u pravcu struje. Zaboravila je koliko voli da pliva u moru - da se bori protiv njega i da mu se prepušta. U daljini je čula ciku devojaka koje su se smejale pokušavajući da surfuju. Malo dalje, jedan dečak, tamnoput poput bobice, borio se da uhvati talas i uzjaše svoj dušek sve do obale. Kada su joj se ruke umorile, ona se okrenu na leda. Sunce je peklo kroz oblake i pržilo joj oči. Bilo je lako zažmuriti i plutati. Kada joj je Nejtan doleteo u misli, ona ih preseče. Imao je svoj život, a i ona je imala svoj. Možda se previše oslonila na njega. Dobro je što je on naglo trgao rame na koje se ona tako snažno oslonila, primoravši je da povrati sopstvenu ravnotežu. Kada se bude vratio - ako se bude vratio - biće mnogo mirnija; smirenija. Zastenjala je, zabacivši se ponovo na stomak i puštajući da joj lice potone u vodu. Prokletstvo, bila je zaljubljena u njega. I ako to nije bila najgluplja stvar koju je ikada uradila, onda stvarno nije znala šta je. Tu nije bilo budućnosti, zašto bi uopšte i planirali nešto na duže staze? Okrenula je glavu u stranu, udahnula yazduh i ponovo zaplivala. Spojili su se sasvim slučajno, u posebnim okolnostima, i samo su iskoristili tu priliku. Da su se zbližili više nego što su nameravali i to bi bilo pitanje okolnosti. A okolnosti su se promenile. Ona se promenila. 294 Ako joj je dolazak u Utočište doneo bol i patnju, takode joj ie vratio snagu i razbistrilo um - ono što joj je nedostajalo dugo vremena. Stala je na noge, puštajući da se pesak pod njom pomera dok je hodala kroz talase prema obali. Leksi je već zauzela pozu na peškiru i opružila se da pokaže svoje prelepe obline; Bog je prema njoj zaista bio darežljiv. Nalaktila se lenjo okrećući stranice debelog džepnog romana. Na poledini je bila slika čoveka bez majice sa neverovatnim torzom; imao je tamnu kosu koja je padala preko njegovih bleštavih ramena i arogantan osmeh na punim usnama.

Leksi je promrmljala nešto i duboko uzdahnula, a zatim okrenula stranicu. Kosa joj je lepršala na vetru. Obline njenih izdašnih grudi podizale su se u vidu glatkih brežuljaka boje breskve ispod majušnog gornjeg dela bikinija na kome su ratovale jarke nijanse zelene i ružičaste. Njene duge noge bile su glatke i klizave od losiona za sunčanje, a lak na noktima na nogama imao je sjaj korala. Izgledala je, zaključila je Džo, kao sa reklame za neko seksi mesto za letovanje. Sručivši se pored nje, Džo uze peškir i protrlja njime kosu. ,,Je Iž ti to radiš namerno ili ti je to jednostavno urodeno?" ,,Sta to?" Leksi je spustila svoje naočare za sunce sa ružičastim staklima na vrh nosa, izvirujući iz njih. ,,Središ se tako da svaki muškarac na plaži iščaši vrat ne bi li te dobro osmotrio." ,,A, to." Napućivši usne, Leksi je vratila naočare na oči. ,,To je urodeno, šećeru. I dobra sreća. I ti bi mogla isto tako, samo da se malo potrudiš. Poboljšala ti se figura otkako si ovde. A taj mali razarajući kupaći ti je odličan izbor. Izgledaš atletski gradena, a slatka. Mnogi muškarci se lože na to." Ona opet spusti naočare na vrh nosa. ,,Izgleda da je Nejtan jedan od njih." ..Nejtan me nije video u ovom kupaćem." ,,Onda će tek da uživa." ,,Ako se uopšte vrati." ,,Naravno da će se yratiti. Ti si pametna, i nateraćeš ga da plati samo malo za ovo što je otišao ovako naglo." Džo napuni šaku peskom i pusti ga da lagano prolazi kroz njene prste. ,,Ja sam zaljubljena." ,,Naravno da jesi. Zašto ne bi bila?" ,,U njega, Leksi. Zaljubila sam se u njega." Džo se namršti dok su joj se svetlucava zrnca peska lepila za ruke. 295 ,,O!" Leksi je sela, prekrstila svoje prelepe noge i nasmejala se. ,,To je lepo. Dugo si se opirala, ali na kraju si izabrala najboljeg." ,,Mrzim to." Džo zgrabi još peska i steže ga u pesnicu. ,,Mrzim što se ovako osećam, što sam ovakva. Sve mi se prevrće u stomaku. Stomak mi je pun čvorova." ,,Tako bi i trebalo da bude. Moj se prevrtao na stotine puta. I uvek sam uspevala da odmrsim sve čvorove u njemu." Ona napući usne gledajući u more. ,,Sve do sada. Nekako mi to teže ide sa Gifom." ,,On te voli. I uvek te je voleo. To je drugačije." ,,Za svakog je drugačije. Svi smo drugačijeg kova iznutra. U tome je čar."

Džo nakrivi glavu. ,,Znaš, Leksi, nekada si tako razumna. Nikada ne očekujem to, a ono se odjednorn pojavi. Mislim da i tebi moram da kažem ono što sam rekla i Brajanu sinoć." ,,Šta to?" ,,Volim te, Leksi." Sagla se i poljubila sestru nežno u obraz. ,,Zaista te volim." ,,Znam ja to; Džo. Ti si pomalo svojeglava što se toga tiče, ali znam da si nas oduvek volela." Duboko je udahnula, spremna da i ona nešto prizna. ,,Verovatno sam zbog toga bila besna na tebe kada si otišla. I Ijubomorna." ,,Ti? Na mene?" ,,Da. Zato što se nisi plašila da odeš." ,,Jesam." Džo je spustila glavu na kolena gledajući kako talasi udaraju o peskovitu obalu. ,,Bila sam preplašena. I sada se ponekad plašim da budem tamo, plašim se da neću moći da radim stvari koje moram da radim. Ili da ću ih raditi, ali bezuspešno. ,,E pa, ja nisam uspela, i mogu ti reći da je glup osećaj." ,,Leksi, ti nisi podbacila; samo nisi završila ono što si započela." Okrenula se prema njoj. ,,Hoćeš li se vraćati tamo?" ,,Ne znam. Bila sam sigurna da hoću." Njene oči se smračiše i poprimiše boju izmedu zelene i sive. ,,Problem je u tome što mi je lakše da ostanem ovde i pustim da vreme prode. Onda ću j ednostavno da ostarim, dobijem bore i ugojim se. O, zašto uopšte i pričamo o tome?" Ljuta na sebe, Leksi zabaci glavu i uze hladnu konzervu pepsija iz malog frižidera koji su ponele. ,,Treba da pričamo o nečem interesantnijem. Na primer, baš sam se pitala..." Ona otpi dug, osvežavajući gutljaj. A onda je lenjo prede jezikom preko gornje usne. ,,Kakav je seks sa Nejtanom?" 296 Džo poče da se smeje na sav glas. ,,Ne" odlučno je rekla i okrenula se da legne na stomak. ,,Na skali od jedan do deset." Leksi je gurkala Džo. ,,Ili možeš umesto toga da odabereš jedan pridev kojim bi to opisala." ,,Neću", Džo ponovi. ,,Samo jedan malecki slatki pridev. Recimo, da li bi taj pridev bio neverovatan?", pitala ju je šaputajući joj na uvo. ,,Ili možda fenomenalan? Možda čak i nezaboravan?" Džo ispusti lagani uzdah. ,,Cudesan", reče zatvorenih očiju. ,,Čudesan je." ,,O, čudesan, znači." Leksipoče dajoj mašeispredočiju. ,,Dopada mi se to. Čudesan. Da li drži oči otvorene ili žmuri dok te Ijubi?" ,,Zavisi."

,,Radi i jedno i drugo? Od toga me podilaze žmarci. Nikada ne znaš kada ih drži otvorene, a kada zatvorene. Obožayam to. A kakav je osećaj kada te on..." ,,Leksi!" Mada joj se otrgao kikot, Džo je i dalje držala oči zatvorene. ,,Neću ti opisivati Nejtanovu tehniku u krevetu. Hoću da dremnem. Probudi me uskoro." I na sopstveno iznenadenje, ona utonu u duboki san. DYADESET PETO POGLAYLJE Nejtan je koračao po starom turskom tepihu prostrane biblioteke koja se prostirala na dva nivoa zgrade sa fasadom od mrkog peščara u vlasništvu doktora Džona Kofmana. Napolju, nekoliko desetina spratova niže, Njujork se kupao u znoju pod snažnim naletom vreline. Ovde; u dostojanstvenom potkrovlju, sve je bilo na mestu i izglancano, nekoliko svetova daleko od gužve i cike na ulicama. Nikada nije osećao da je u Njujorku unutar Kofmanovog carstva. Kad god bi ulazio u veliki hodnik sa pozlaćenom drvenarijom i umirujućim bojama, pomislio bi na engleske plemiće i seoske kućice. Jedan od prvih zadataka koji je Nejtan dobio bio je da napravi projekat za biblioteku, da sruši zidove i tavanicu i prilagodi ih ogromnoj kolekciji knjiga, u skromnom i tradicionalnom stilu koji je odgovarao jednom od najboljih neurologa u zemlji. Toplo drvo kestena, široki, komplikovano izrezbareni pervazi, visoki trojni prozori postavljeni 297 pozadi da bi odavali utisak udobnih niša - sve su to bile Nejtanove ideje. Kofman mu je sve prepustio, kikoćući se kada god bi ga Nejtan pitao za mišljenje. - Sada si ti ovde doktor, Nejtane. Nemoj da tražiš da ti asistiram u postavljanju greda, a ja tebe neću da pozovem da asistiraš u operaciji mozga. Nejtan se sada borio sa sobom pokušavajući da se sabere i smiri dok je čekao Kofmana. Sada je Kofman bio doktor od koga su zavisile Nejtanova sadašnjost i budućnost. Svaki izbor koji će ikada napraviti, svaka odluka koju će doneti, velika ili mala, sve je to sada bilo u Kofmanovim veštim rukama. Prošlo je šest dana od odlaska sa Želje. šest očajnički dugih dana. Kofman krupnim koracima ušeta u kancelariju puštajući da se mala debela vrata sama zatvore za njim. ,,Izvini što si me čekao. Trebalo je da se poslužiš rakijom. Ali, rakija nije tvoje piće, zar ne? E pa, ja imam samo to, a ti možeš da se pretvaraš da je piješ zajedno sa mnom." ,,Mnogo sam vam zahvalan što ste me primili, doktore. I radite sve... to sami."

,,Hajde; hajde. Ti si kao deo porodice." Kofman podiže dekorativnu flašu pića sa stočića da sipa dve čašice. Bio je visok gotovo dva metra, impozantan čovek, u dobroj kondiciji čak i posle sedamdesete godine. Kosa mu je i dalje bila gusta, a on je sebi iz taštine dozvoljavao da je nosi začešljanu unazad poput graciozne bele grive. Paradirao je sa svojom urednom bradom i brkovima koji su mu oivičavali pomalo tanke usne. Voleo je kroj engleskih odela, eleganciju italijanskih cipela i nikada se nije pojavio, a da nije izgledao savršeno elegantno. Ipak, najviše pažnje privlačile su njegove oči; Ijudi su se najčešće i zadržavali na njima. Bile su tamne i stroge ispod teških kapaka i dugačkih crnih obrva. Te oči postadoše tople dok je nudio Nejtana pićem. ,,Sedi, Nejtane. Opusti se. Neće biti potrebe da bušimo rupu u tvom mozgu u doglednoj budućnosti." Nejtanu se polako okretalo u stomaku. ,,Testovi?" ,,Svi testovi su, a ti si zahtevao - ne; bolje reći insistirao - na priličnoj gomili testova, negativni. Sam sam pregledao rezultate, kao što si tražio. Nema tumora, nema senki, nema ama baš nikakvih abnormalnosti. Ono što ti imaš, Nejtane, je veoma zdrav mozak uz dobar nervni sistem. A sada, sedi." ,,Hoću." Noge ga izdadoše i on potonu u kožnu fotelju meku kao pamuk. ,,Hvala vam što ste izdvojili vreme i trud, ali pitam se da ne treba da zatražim još neko lekarsko mišljenje." Kofman podiže te dramatično crne obrve. Seo je preko puta Nejtana i automatski je podigao nabore na pantalonama da bi pali kako treba. ,,Već sam se konsultovao sa jednim kolegom. On je potvrdio moje mišljenje. Slobodan si, naravno, da odeš na neko drugo mesto." ,,Ne." lako nije mnogo voleo rakiju, on brzo otpi gutljaj i pusti da mu alkohol projuri kroz telo. ,,Siguran sam da ste proverili ono osnovno." „1 više odtoga. Snimci CTi MRI skenerabili su savršenonormalni. Lekarski pregled kroz koji si prošao, analize krvi, i ostale stvari samo su dokazale da si ti tridesetogodišnji mladi čovek odličnog zdravlja i u odličnoj fizičkoj kondiciji." Kofman je kružio svojom čašicom rakije, a onda je prineo ustima. ,,A sada ćeš mi lepo ispričati odakle ta potreba da sebe izmaltretiraš ovoliko intenzivnim testovima." ,,Želeo sam da budem siguran da sam fizički zdrav. Mislim da imam nesvestice." ,,Jesi li nekada izgubio pojam o yremenu?"

,,Ne. Mislim, kako ja to da znam? Postoji mogućnost da mi je odjednom u glavi sve prazno, da ne mogu ničega da se setim, da sam... negde u... kako vi to zovete maglovitom i lebdećem stanju." Kofman napući usne. Poznavao je Nejtana previše dobro i nije ga smatrao paničarom. ,,Imaš li dokaze za to? Da li si se nekada našao na nekom mestu, a da nisi mogao da se setiš kako si tamo dospeo?" ,,Ne, nisam." Nejtana obuze olakšanje. ,,Znači, fizički sam zdrav." ,,Ti si odlično, čak ti i zavidim. Ipak, tvoje emocionalno stanje je druga stvar. Imao si groznu godinu, Nejtane. Gubitak porodice je veliki potres koji sada uzima svoj danak. Pa razvod malo pre toga. Toliko gubitaka, toliko promena. I meni Dejvid i Bet mnogo nedostaju. Bili su mi veoma dragi." ,,Znam." Nejtan je zurio u te tamne, magnetne oči. Da li si znao, pitao se. Da li si bar sumnjao! Ali sve što je video u doktorovim očima bilo je setno saosećanje. ,,Znam da ste ih voleli." ,,A onda i Kajl." Kofman je duboko uzdahnuo. ,,Tako mlad, život koji je tako nepotrebno prekinut." ,,Imao sam vremena da se izborim sa tim, da prihvatim da mojih roditelja više nema." Čak i ako je załwalio bogu za to, pomislio je Nejtan. ,,A što se Kajla tiče, dugo nismo bili bliski. Čak ni posle smrti roditelja nismo se zbližili." „1 ti se sada osećaš krivim što ne žališ za njim koliko žališ za njima." 299 ,,Možda." Nejtan odloži čašu i protrlja lice rukama. ,,Više ni sarn ne znam odakle potiče moja krivica. Doktore, bili ste prijatelj moga oca trideset dugih godina. Znali ste ga i pre nego što sam se rodio." „1 tvoju majku." Kofman se nasmeja. ,,Kao čovek sa tri propala braka iza sebe, oduvek sam se divio njihovoj posvećenosti jedno drugom i njihovom braku. Njihovim sinoyima. Bili ste tako divna porodica. Nadam se da nalaziš barem malo utehe u tome." A to je, pomislio je Nejtan stegnutog srca, bila srž svega. U sećanjima više neće nalaziti utehu, nikada više. ,,šta je to što može da nagoni naizgled savršeno normalnog čoveka, koji živi savršeno normalnim životom, da isplanira i počini tako gnusan čin? Neopisiy čin." Pritisak koji je osećao u grudima učinio je da njegovo srce počne da lupa prejako i prebrzo. Ponovo je podigao čašu, ali više nije imao želju za pićem. ,,Da nije možda bio lud, bolestan? Da nije razlog fizičke prirode?" ,,Ne znam šta da ti kažem, Nejtane. To su samo nagadanja. Da li yeruješ da je tvoj otac počinio takav jedan gnusan čin?"

,,Znam da jeste." Pre nego što je Kofman progovorio, Nejtan zavrte glavom i poče nervozno da šeta gore-dole. ,,Ne mogu... Nemam još to pravo da vam objasnim sve. Postoje Ijudi sa kojima moram prvo da razgovaram." ,,Nejtane, Dejvid Dilejni je bio odan prijatelj, voljen muž i posvećen otac. U to možeš biti siguran." ,,Ja više nisam siguran ni u šta, još otkako je poginuo." Emocije ispuniše njegove oči, preWarajući ih u dim. ,,Ja sam ih sahranio, doktore Kofmane. Njega i majku. I u velikom sam iskušenju da zakopam i sve ostalo. Ako bih bio siguran", tiho je rekao, ,,da se to ne dešava ponovo." Kofman se naže napred. Lečio je stanje Ijudskog duha gotovo pola veka i znao je da nema izlečenja tela i uma bez izlečenja srca. ,,šta god misliš da je tvoj otac učinio, nećeš moći sam da nosiš toliko breme." ,,A ko može? Ko hoće? Ja sam jedini ostao." ,,Nejtane", Kofman uzdahnu, ,,bio si bistro i interesantno dete, a sada si talentovan i pametan mlad čovek. Isuviše često sam kroz tvoje odrastanje gledao kako preuzimaš tude odgovornosti na sebe. Preuzimao si i previše odgovornosti svoga brata na sopstvena pleća i za tvoje, a i za njegovo dobro. Nemoj ponovo da praviš istu grešku oko nečega što se ne može ni ispraviti ni izmeniti." ,,To isto govorim sebi već nekoliko meseci. Ostavi se toga, živi svoj život. Bio sam odlučio da ne kopam više po prošlosti, da probam da se usredsredim na sadašnjost i pravim planove za budućnost. Ali tu je i jedna žena." ,Aha." Kofman se opustio zavalivši se u stolicu. "Zaljubljen sam u nju." ,,Oduševljen sam što to čujem i jedva čekam da je upoznam. Je lž i ona bila na odmoru na ostrvu na kome si ti bio?" ,Ne baš. Njena porodica živi na ostrvu. Ona je samo došla da ih' poseti. Imala je... i sama nekih problema. U stvari, upoznao sam je još kada sam bio mali. Kada sam je ponovo ugledao... pa, da pojednostavim, jedna stvar je vodila drugoj. Mogao sam to da sprečim." Otišao je do prozora sa pogledom na Central park, koji je leti bio sav u gustom zelenilu. ,,Možda je i trebalo to da sprečim." ,,Zašto bi uskraćivao sebi sreću?" ,,Nešto što ja znam može da je povredi. Ako joj kažem, preziraće me. I što je još gore, ne znam kako će se to odraziti na njeno emocionalno stanje." Brzo se okrete od prozora, jer ga je gusto zelenilo parka podsetilo na šume Zelje. ,,Da li bi bilo bolje za nju da nastavi da veruje u nešto što je boli, ali nije istina, ili da sazna istinu i živi čitav svoj život sa

boli i patnjom koju možda neće biti u stanju da izdrži? Izgubiću je ako joj kažem, a ne znam kako ću živeti sa tim ako joj ne kažem." ,,Da li je ona zaljubljena u tebe?" ,,Počinje da se zaljubljuje. Ako pustim da stvari teku kao do sada, ona će se zaista iskreno zaljubiti u mene." Nežni smešak lebdeo mu je iznad usana. ,,Ne bi joj se svidelo što to kažem kao da je nešto neizbežno, kao da se ona tu ništa ne pita, kao da nema kontrolu nad tim." Kofman začu toplinu u Nejtanovom glasu. Ovaj dečak je uvek najyiše voleo; priznao je sebi. Čak više i od unučića. ,,Ah, nezavisna žena. Sa njom je uvek interesantnije, ali i teže." ,,Ona je fascinantna, a zasigurno nije nimalo laka. Jaka je; čak i kada je povredena, ranjiva, a u životu je bila povredivana mnogo puta. Izgradila je oklop oko sebe, ali od trenutka kada sam je ponovo ugledao video sam kako oklop postepeno puca i kako se ona polako otvara. Možda sam čak i ja doprineo tome. A unutra je nežna, plemenita." ,,Nisi ni u jednom trenutku napomenuo kako izgleda." Kofman je to protumačio kao dobar znak. Fizička privlačnost je njega odvela u tri vrela braka koja su se završila sa tri ledena razvoda. Za dug; najčešće naporan put potrebno je mnogo više od toga. ,,Prelepa je", Nejtan jednostavno reče. ,,Ona insistira na tome da bude obična, tako se oblači, ali to je prosto nemoguće. Džo ne 301 veruje u lepotu. Ona veruje u sposobnost. I u iskrenost." Nejtan je završio zureći u čašicu sa rakijom koju je jedva probao. ,,Ne znam šta da radim." ,,Istina je za divljenje, ali nije uvek rešenje. Ja ne mogu da donesem odluku umesto tebe, ali verujem da ljubav, ako je prava, uvek opstaje. Možda bi trebalo da se zapitaš u čemu ima više ljubavi - u tome da joj kažeš istinu ili da ne govoriš ništa." ,,A ako joj ne kažem ništa, temelj našeg odnosa imaće pukotinu već na samom početku. Ipak, ja sam jedini koji je ostao živ, a koji joj može reći istinu, doktore Kofmane." Nejtan podiže pogled, a njegove oči zasijaše od emocija. ,,Ja sam jedini ostao." Nejtan se sutradan nije vratio na ostrvo, ni sledećeg dana. Posle tri dana Džo je ubedila sebe da joj nije stalo. Teško da je sedela po ceo dan na tremu čekajući njega da doplovi svojom ladom i zgrabi je poput pirata koji se nameračio na plen. Cetyrtog dana bila je plačljiva i prezirala je sebe što je dva puta dnevno obilazila pristanište, nadajući se da će ga sresti kako se vraća trajektom na ostrvo.

Do kraja nedelje bila je besna i većinu vremena je provodila brecajući se na svakog ko bi se usudio da joj se obrati. U interesu održavanja mira u kući, Kejt je izazvala Džo u njenoj sobi, gde je otišla da se duri posle burne svade sa Leksi. ,,Šta, za ime boga, radiš tu zatvorena po ovako prelepom danu?" Kejt je hitro razvukla zavese koje je Džo bila navukla preko prozora. Sunce ispuni sobu. ,,Uživam u privatnosti i miru. Ako si došla ovde da me ubeduješ da se izyinim Leksi, samo gubiš vreme." ,,Ti i Leksi možete da bijete svoje bitke koliko god hoćete, kao što ste oduvek i radile, što se mene tiče." Kejt stavi ruke na kukove. ,,Ali pazićeš kako razgovaraš sa mnom, mlada damo." ,,Izvinjavam se", Džo hladno reče, ,,ali ovo je moja soba." ,,Ne interesuje me i da sediš na vrhu svoje sopstvene planine, nećeš vaditi svoje kandže na mene. A sada, bila sam zaista strpljiva ovih dana sa tobom, koliko samo ja mogu da budem, ali dosta si urlikala i besnela po ovoj kući." ,,Onda je možda došlo vreme da krenem svojoj kući." ,,To je tvoja odluka. O, olabavi malo, Džo Elen", Kejt joj strogo naredi podižući g]as. ,,Covek je otišao samo na nedelju dana i sigurno će se yratiti." Džo steže vilice. ,,Ne znam na šta ili na koga misliš." 302 Pre nego što je uspela da se iskontroliše, Kejt dreknu: ,,Nemoj ti meni da se praviš blesava. Imam ja mnogo više godina od tebe." Kejt je sela na krevet gde je Džo ležala ispružena, praveći se da bira slike za predstojeću izložbu. „1 slepac na galopirajućem konju može da vidi da je Nejtan Dilejni razlog tvoje uzrujanosti. A to je najverovatnije naibolja stvar koja ti se desila u poslednjih nekoliko godina." ,,Ja nisam nu u jednom smislu, ni jednom obliku ili formi uzrujana." ,,Ti si i više nego na dobrom putu da se zaljubiš u njega i ne bi me nimalo iznenadilo da je otišao na taj put samo da bi te pridobio još više." Pošto se to kod nje nije dešavalo tim redosledom, njoj jurnu krv u glavu. ,,Onda je napravio ogromnu grešku u proračunu. Odlazak bez ijedne reči teško da je dobar način da se osvoji nečije srce." ,,Želiš li onda da sazna kako si sve vreme njegovog odsustva bila sva snuždena i pokunjena?" Kejt je podigla obrvu od iznenadenja kada je ugledala kako bes jurca u Džoine obraze. ,,Ima mnogo Ijudi ovde koji bi mu drage volje ispričali sve ako nastaviš ovako. Da sam na tvom mestu, ne bih mu pružila to zadovoljstvo." ,,Ne nameravam ja ništa da mu dam, osim što će zapamtiti dan kada se bude vratio, ako se vrati uopšte."

Kejt je potapša po kolenu. ,,Potpuno se slažem sa tobom." Oprezna da se ne uhvati u Kejtinu zamku, Džo u sumnji skupi oči. ,,Mislila sam da ti se svida." ,,Svida mi se. Mnogo mi se dopada, ali to ne znači da ne mislim da zaslužuje jedan dobar udarac nogom u zadnjicu zato što te je toliko rastužio. I biću veoma razočarana u tebe ako mu dozvoliš da likuje nad tim što je uradio. I zato ustaj", naredila joj je i sama ustajući sa kreveta; ,,i idi svojim poslom. Uzmi svoj fotoaparat i slikaj. A kada se vrati, videće da si nastavila svoj život sasvim normalno i bez njega." ,,U pravu si. Potpuno si u pravu. Nazvaću svog izdavača i ponuditi ove poslednje snimke. Onda ću da malo izadem i napravim neke nove. Imam novu ideju za sledeću knjigu." Kejt se nasmeši kada je videla kako je Džo iskočila iz kreveta i počela da naylači patike. ,,To je divno. To znači da će se u njoj naći i slike ostrva." ,,Sve do jedne. Ali ovoga puta će biti i Ijudi na slikama. Lica. JNiko mene neće da optužuje da sam usamljena, da se krijem iza °bjektiva. Mogu ja da posmatram stvari i iz drugog ugla." ,,Naravno da možeš, dušo. Neću ti smetati da kreneš sa poslom." ^>va uzdrhtala od uspeha koji je postigla sa Džo, Kejt išeta iz sobe. Možda će sada, pomislila je, imati malo mira u kući. 303 Adrenalin je držao Džo celog dana, pa i sledećeg. Stimulisala ju • je ova nova ambicija. Prvi put u svojoj karijeri lovila je lica za slikanje sa takvim entuzijazmom, počela je da ih proučava i posmatra. Bila je oduševljena načinom na koji Gifove oči svetlucaju pod ruborn kačketa, način na koji njegove ruke drže čekić. Dosadivala je Brajanu u kuhinji, koristeći šarm kad god je mogla, a pretnje kada šarm nije prolazio, ne bi li ga naterala da napravi odgovarajući izraz lica, da napravi odgovarajući pokret. Sa Leksi je išlo lako. Ona bi danima pozirala. Ali Džoin omiljeni snimak bio je onaj na kome su bili Leksi i Gif, njihovi budalasto srećni izrazi lica kada ju je Gif podigao i zavrteo ukrug baš kod same ivice bašte. Cak je išla i za ocem, koristeći tišinu da ga ušuška u mir i da ga opusti, a onda hvatala taj brižni izraz lica dok je gledao preko močvare u da]jinu ostrva. ,,Vreme je da malo skloniš tu stvar." Sem skupi obrve od nervoze i neprijatnosti kada je Džo ponovo uperila aparat u njega. ,,Hajde idi i igraj se sa tim na nekom drugom mestu." ,,Prestalo je da bude igra kada su počeli da me plaćaju. Pomeri se samo malo udesno i gledaj prema vodi."

On se nije ni pomerio. ,,Ne sećam se da si ranije bila takva dosada." ,,Samo da znaš da sam ja veoma poznati fotograf. Cuje se na hiljade usklika kada ja nanišanim svojim fotoaparatom." Brzo je škljocnula kada su mu se usne razvukle u bledi smešak. ,,Tako si lep; tata. I izgledaš tako moćno ovde." ,,Ako si tako čuvena i poznata, ne bi trebalo da laskaš Ijudima da bi dobila dozvolu da ih slikaš." Nasmejala se i spustila fotoaparat. ,,Pošteno. Ali ti si stvarno zgodan. Bila sam i kod Elsi Pendleton da je slikam. Čuvena udovica Pendletona", dodala je Džo mrdajući obrvama, ,,pitala je za tebe. NekoJiko puta." ,,Elsi Pendleton traži muškarca da zameni onoga koga je sahranila od kada je bacila prvi grumen zemlje na kovčeg. To ni u kom slučaju neću biti ja." ,,Porodica ti se zahvaljuje na zdravom rasudivanju." Njegove usne su ponovo drhtale, i on zavrte glavom ne samo zbog te svoje reakcije već i zbog njenog uzroka. ,,Danas si naročito živahna." ,,Lepa promena, zar ne? Smučila sam se sama sebi." Cučnula je da zameni sočiva na aparatu. ,,A i došlo mi je da okrenem novi list. 304 Možda je dolazak ovde bio početak." Zastala je na trenutak gledajući u močvaru koja se presijavala na sunčevoj svetlosti. ,,Suočila sam se sa nekim stvarima, uključujući i samu sebe. I shvatila da je to što se nisam osećala voljenom možda bilo zbog toga što nisam dozvoljavala nikom dame voli." Bacila je pogled na njega i videla da je posmatra, da istražuje njeno lice. ,,Ne traži nju u meni, tata." Džo zatvori oči pri naletu bola. ,,Nemoj više da tražiš nju u meni. Boli me kada to radiš." ,,Džo Elen..." ,,Čitavog života sam pokušavala da ne izgledam kao ona. Na koledžu, kada su se sve devojke šminkale i doterivale; ja sam se uzdržavala od toga. Ako se šminkam, moraću da se gledam u ogledalo. I yideću nju, isto kao što je i ti vidiš kada gledaš u mene." Kada se pridigla, oči su joj bile pune suza. ,,šta treba da uradim, tata, da te nateram da vidiš mene, ono što sam ja?" ,,Ja vidim tebe. Ne mogu da u tebi ne vidim i nju, ali vidim i tebe, Džo Elen. Nemoj da mi sasipaš sve to u lice sada. Ne razumem se u te ženske stvari." Gurnuo je ruke u džepove i okrenuo se. ,,Saberi se. Leksi je ta koja plače za svašta, ne ti. Ta luda devojka bi zaplakala ako je samo malo pogledaš iskosa, a ako ne plače onda se histerično bacaka unaokolo. Ako se ne uda za onog Gifa i uozbilji se, poludeću."

Džo se slatko zakikota. ,,E pa, tata; nisam znala da je toliko voliš da joj čak i dopuštaš da te dovodi do ludila." ,,Naravno da je volim. Ona je moja, zar ne?", izovorio je nabusito, a onda se odjednom okrete prema Džo. ,,Kao i ti." ,,Da." Nasmešila se i pustila da bol zamre. ,,Kao i ja." Kada joj svetlo napolju više nije išlo naruku, zatvorila se u svoju mračnu komoru. Bila je uzbudena. Od filmova do negativa, od negativa do fotografija. Ove je pažljivo gledala kroz lupu, proučavajući detalje, greške, senke. Od desetina njih izabraće jednu koja zadovoljava sve njene stroge zahteve. Ipak, uzica za sušenje se brzo punila otiscima koje je smatrala vrednim pažnje. Kada je došla do neobeležene rolne filma, neryozno je škljocnula jezikom. Kako nesmotreno sa njene strane, pomislila je. Podesila je tajmer, isključila svetla i počela da ih razvija. Mrak joj je odgovarao. Mogla je da se kreće spretno, čak mehanički, po osećaju. Od iščekivanja joj je brujilo u ušima. šta će videti tu, šta će naći? Koji zamrznuti trenutak c^ biti sačuvan samo zato što je ona tako odlučila? Uključila je crveno svetlo i soba se ispuni tom tajanstvenorn radnom svetlošću. I iz nje se otrže prigušeni plač, koji je delom bio šok, a delom iznenadna sreća dok je buljila u negativ na kome je bila ona; gola, opružena na Nejtanovom tepihu. ,,Isuse, ovo će me naučiti da obeležavam filmove." Podigla je film proučavajući druge negative. Oni koje je uradila kadaje oluja divljala su obećavali. Napućilaje usne dokjepregledavala druge snimke, one koje je Nejtan najverovatnije pravio usput. Bio je jedan snimak dina, preko puta livade na kojoj je cveće bilo svo u cvatu, a more iza nje se valjalo u visokim; penušavim talasima. Pristojna kompozicija, zaključilaje. Za jednog amatera. Naravno, kada bi odlučila da ih razvije do finalne faze, nesumnjivo bi naišla na nekoliko većih grešaka. Pažnju joj je privukao kraj filma. Njeno sopstveno lice; njeno sopstveno teio. lako su njene ruke posegle za makazama da unište negative, ona je zastala. Da li će zaista biti takva puritanka, da li će stvarno biti tako tvrdogkva da čak neće zadovoljiti ni vlastitu radoznalost? Na kraju krajeva, bila je jedina koja može da ih vidi. Ona se instinktivno dade na posao. Neće ništa škoditi ako razvije grupu slika iz te rolne filma. Može kasnije da uništi forografije na kojima je ona. Pošto ih podrobno pregleda. Više nije pevušila pesme sa radija, sada se koncentrisala na posao. Bila je isuviše napeta, isuviše uzbudena da čuje muziku.

Papir je još uvek bio pomalo mokar, ali ga je ona nestrp]jivo bacila na osvetljenu tablu i uzela lupu. Zastao joj je dah kada su se slike uvećale i postale sve jasne. Izgledala je tako... razvratno, pretpostavljala je da je to odgovarajuća reč. Oči su joj bile na pola koplja, a usne su joj se razvukle u zadovoljni osmeh, osmeh posle dobrog seksa, bilo je očigledno. Telo joj je izgledalo zrelo. Videlo se da je vratik svoju staru figuru, a toga nije bila ni svesna. Ona je svakako imala obline. Na sledećoj, njene oči su bile širom otvorene od iznenadenja. Rukama je jedva uspevala da prekrije grudi, a pokret je bio zamrznut usled naglog škljocanja fotoaparata. Nema sumnje da je ovde izgledaJa - kako li je on to rekao? Raščupana i seksi? O, bože, nikada u životu nije dozvolila nikome da je otkrije na ovakav način. Ipak, dozvolila je njemu. A sada je mogla, bar na trenutak, da prizna sebi da želi da se to ponovo desi. Zeleia je da je on dodiruje, da čini da se oseća poželjno i slobodno. Osećala je jaku čežnju duboko u stomaku da ponovo bude ta žena, 306 žena kakvom ju je on video, kakvu je zabeležio na snimku. Želela je da on opet ima kontrolu nad njom, ali da zna da i ona ima moć da preuzme kontrolu nad njim. On joj je to pružio, i, čuvajući taj trenutak na fotografiji, naterao m je da bez stida sagleda šta bi imala sa njim. I šta bi mogla da izgubi ako ne bude sa njim. ,,Ti, kučkin sine! Mrzim te zbog ovoga!" Brzo je ustala i gurnula sliku duboko u fioku. Sačuvaće je, kao dokaz. Kada god bude bila u iskušenju da poveruje nekom muškarcu, da se toliko preda nekome, izvadiće je napolje i dobro proučiti. Ona će je podsetiti i na to kako lako oni odlaze iz nečijeg života. ,,Džo Elen." Leksin glas se začuo kod vrata; a njeno kucanje joj se učini snažno i glasno. ,,Radim." ,,Pa, znam da radiš. Ali možda bi htela da završiš to brzo, hitro i užurbano. Pogodi ko je došao večernjim trajektom?" ,,BredPit." ,,Eh, da je takol Ali ovo će ti se više dopasti. Nejtan Dilejni je upravo ušao u kuhinju, veliki kao sam život, i duplo zgodniji. I traži tebe." Džo prisloni ruku na srce, a zatim je spusti pored tela. ,,Reci mu da sam zauzeta." ,,Već sam mu očitala bukvicu umesto tebe, šećeru. Rekla sam mu da ne vidim razlog zašto bi ti prekidala posao i došla trčeći samo zato što je doleteo na Želju kao rdav vetar." Džoine usne se razvukoše u osmeh u znak zahvalnosti. Već je videla Leksi kako izigrava hladnu južnjačku lepoticu do kraja. ,,Hvala ti."

,,Ali moram da ti kažem - otvori već jednom, Džo. Ne mogu više da pričam sa vratima." Pošto se Leksi upravo popela na vrh liste Džoinih najomiljenijih Ijudi, morala je da otvori vrata tek toliko da može da se nasloni na dovratak. ,,Budi Ijubazna pa mu kaži da nisam zainteresovana da podešavam svoj raspored prema njegovim hirovima." ,,Hoću. Lepo rečeno. Ali, Džo, on izgleda tako dobro i tako seksi, tako opasno dobro." Leksi je prevrnula očima u znak čiste zenske solidarnosti. ,,Dovoljno je samo da ga pogledaš i da ti srce zatreperi." ,,E pa, možeš da prestaneš da treperiš. Na čijoj si ti strani uopšte?" 307 ,,Na tvojoj, jagnješce moje. Stopostotno." Poljubila je Džo u obraz da bi joj to dokazala. ,,On mora biti kažnjen, bez sumnje. I ako ti treba savet kako to da uradiš, biću više nego voljna da ti dam par ideja." ,,Imam ja dosta svojih. Ipak, hvala ti." Wtela je ramenima da smiri napetost koju je osećala. ,,Reci mu da nemam želju ni da ga vidim ni da razgovaram sa njim i da ću neko vreme biti okupirana mnogo važnijim stvarima." ,,Volela bih kada bi mu ti to lično rekla; baš tako kako si meni. Mislim da imaš urodeni talenat za to." Leksino cerekanje se širilo unaokolo dok je nestašno vrtela pramen svoje kose. ,,Idem sad da mu kažem šta si rekla, a onda ću da dodem kod tebe i kažem ti šta je on imao da kaže na sve to." ,,Ovo nije srednja Škola." ,,Nije. Još je interesantnije i zabavnije nego u njoj. O, znam ja dobro, Džo, koliko si Ijuta i povredena." Pogladila je sestru po obrazu, ,,Ja bih bljuvala vatru da sam na tvom mestu. Ali imaj na umu koliko ćeš biti zadovoljna kada ga vidiš kako puzi pred tobom. Ne opraštaj mu dok se dobro ne potrudi. I ne dode bar sa dve korpe cveća i finim skupocenim poklonom. Recimo, nakitom." Džoino raspoloženje se promeni. ,,Leksi, ti si običan materijalista i manipulatorl" „1 ponosna sam na to, dušo. Samo ti slušaj svoju mladu sestru i imaćeš ga u šaci. A sada, mislim da se dovoljno znojio čekajući te. Vreme ja za šamare." Zadovoljno je trljala ruke. ,,Brojaću ih za tebe, ništa ne brini." Džo je ostala naslonjena na dovratak dok se Leksi lagano udaljayala. ,,Kladim se da hoćeš - i biću ti mnogo dužna zbog toga." Zadovoljna, Džo se yratila u mračnu komoru. Pospremila je radni stočić i rasporedila bočice sa hemikalijama. Posmatrala je svoje nokte pitajući se da li bi mogla stvarno da pusti Leksi da joj uradi manikir.

Kada je začula korake u hodniku, okrenula se prema yratima spremna da čuje novi Leksin izveštaj. Kada je videla Nejtana na yratima, njihovi temperamenti se sudariše. ,,Treba da podeš sa mnom." Njegov glas je sekao i bio je sve; samo ne miran. ,,Koliko znam, informisali su te da sam zauzeta. Osim toga, niko te nije zvao da se popneš ovde." ,,,Oladi, Skarlet." Zgrabio je za ruku i povukao. Prvo je počela da vuče unazad, zatim se trgla napred i odalamila ga preko lica, a on skupi oči i klimnu glavom. ,,U redu, uradićemo to na teži način." 308 Soba joj se okrete naopačke tako brzo da nije uspela ni da izgovori nsovku koja joj je pekla jezik. Bio je već na pola puta do vrata sobe dok mu je ona visila na ramenu, kada ju je prošao šok te poče da pruža otpor. ,,Skidaj svoje proklete ljigave jenkijevske ruke sa menel" Udarila ea je u leda, besna što nije mogla dovoljno da zamahne. ,,Mislila si da možeš da mi pošalješ sestru da me izriba? Malo sutral" Gurnuo je vrata ramenom da se otvore i krenuo dole niz uzani hodnik. ,,Putovao sam čitav jebeni dan da bih stigao ovde; a ti ćeš biti toliko učtiva da čuješ ono što imam da ti kažem." ,,Učtiva? Učtiva? šta zna glavna faca Njujorka šta je učtivost?" Na vrhu stepeništa ona poče da se otima, ali se to samo završilo njenim lakim udarcem glave o zid. ,,Mrzim te." U ušima joj je zvonilo od udarca i poniženja. ,,Pripremio sam se i za to." Ljut i rešen, odvukao ju je u kuhinju. I Leksi i Brajan su ukočeni buljili u njih. ,,Izvinite", odsečno im se obrati i odnese je napolje dok ga je obasipala gomilom psovki i pretnji. ,,O", Leksi je uzdahnula, dugo i duboko, držeći ruku na srcu. ,,Nije li ovo najromantičnija stvar koju si ikada video u životu?" ,,Sranje." Brajan je vadio pitu iz rerne. ,,Cim joj se ukaže prilika, rastrgnuće ga." ,,Mnogo mi se ti razumeš u romantiku." Leksi se nasloni na pult. ,,Dvadeset dolara da će je odvesti u krevet, potpuno voljnu, za jedno sat vremena." Brajan je čuo Džo kako uzvikuje nešto o nekakvom kastriranju izvesnog jenkijevskog kučkinog sina i klimnuo glavorn. ,,Važi, draga." DYADESET ŠESTO POGLAYLJE Džo je ćutala kipteći od besa dok je Nejtan vozio kao lud. Nije ntela da mu pruži zadovoljstvo da iskače iz automobila u pokretu ili da se da u

trk kada zaustavi automobil. Jednostavno će mu izgrebati lice i ostaviti krvave štrafte kada više ne budu bili u opasnosti da slete sa puta. ,,Nisam želeo da bude ovako", mrmljao je Nejtan. ,,Moram da razgovaram sa tobom. O nečemu veoma yažnom. Baš si našla dobro vreme za ta neubedljiva ženska nadurena sranja!" 309 Ignorišući njen nizak i neprijatan ton upozorenja, kopao je sebi sve dublju i dublju rupu. ,,Nemam ništa protiv da se svadamo. U bilo kojim normalnim okolnostima, ne bih imao ništa ni protiv dobre tuče. Oslobada napetosti. Ali, ovo nisu normalne okolnosti, a to što se ti ponašaš tako nerazumno samo još više otežava već tešku situaciju." ,,Znači, ja sam kriva." Ona udahnu yazduh kada je Nejtan naglo zaustavio džip kod svog bungalova. ,,Misliš da je ovo moja krivica?" ,,Nije važno ko je kriv, Džo. U tom i jeste čitava..." On odjednom zaćuta previše usredsreden na ono što ima da joj kaže da bi trošio reči na ovo sada. Nije ga napala ni noktima, ni zubima, ni žestokim optužbama. Napala ga je pesnicama i prvih nekoliko udaraca dočekao je potpuno nespreman. ,,Božel Gospode!" Kako bi bilo lepo da može da joj se smeje sada. Da može da joj jednostavno svuče odeću i uhvati ta divno preplanula ramena i urla od smeha. Osetio je krv u ustima i nije bio siguran da li mu je vilica polomljena, ipak, uspeo je da je savlada i natera da sedne dok su oboje dolazili do daha. ,,Hoćeš li prestati? Hoćeš li prizvati ono malo kontrole što ti je ostalo i prestati da mi od mozga - za koji su me uverili da odlično funkcioniše - praviš krvavu kašu? Hoćeš li?" Stegao je još jače pošto je bezuspešno pokušavala da podigne koleno i šutne ga. ,,Ne želim da te povredim." ,,E pa, baš šteta, pošto ja želim da povredim tebe. Želim da se vratiš odavde šepajući zato što si se onako poneo prema meni." ,,Izvini." Spustio je glavu bliže njenoj pokušavajući da dode do daha. ,,Izvini, Džo." Odbila je da smekša, odbila da prizna kako joj je srce zalupalo zbog potpunog očaja u njegovom glasu. ,,Ti čak i ne znaš zbog čega se izvinjavaš." ,,Zbog mnogo više stvari nego što misliš." On zastade susrevši se sa njenim pogledom. ,,Molim te, udi. Imam da ti kažem nešto važno. Nešto što bih najviše voleo da ti nikad ne ispričam. Kada ti budem rekao, moći ćeš da me mučiš koliko god hoćeš, a ja neću prstom mrdnuti da te u tome sprečim. Kunem ti se."

Nešto nije bilo u redu, nešto strašno se dešayalo. Bes se pretvorio u strah. Pokušavala je da smiri glas dok joj se po glavi motalo hiljadu najgorih stvari. ,,To je dobar dogovor. Ući ću, ti ćeš mi reći to što imaš i onda smo gotovi." Odgurnula ga je od sebe i otvorila vrata od kola. ,,Niko više neće otići od mene, znaš", rekla je dubokim, drhtavim glasom, ,,niko i nikada više." Srce mu se steglo, ali on otvori vrata, pusti je unutra i upali svetla. ,,Voleo bih prvo da sedneš." Ne želim da sednem, a ono što bi ti voleo mene uopšte ne inter'esuje. Kako si mogao to da mi uradiš?" lako je kružila oko njega, ipak je obmotala ruke oko sebe, kao da se brani. ,,Kako si mogao da izadeš iz mog kreveta i jednostavno odeš bez reči? Da se udaljiš od mene kada si mi bio najpotrebniji? Ako sam ti dosadila, mogao si bar da budeš dovoljno Ijubazan i da ostaneš još malo." ,,Dosadila? Bože dragi, Džo, nije prošao nijedan dan za ovih osam dana da nisam pomislio na tebe, da te nisam poželeo." ,,Da li ti stvarno misliš da sam toliko glupa ili jadna da poverujem u jednu takvu laž? Da si toliko mislio na mene i toliko me želeo ne bi mi nikada okrenuo leda kao da ti sve ovo ne znači ništa. I nikada nije." ,,Da mi nikada nije značilo, da mi ne znači više od svega na svetu, ostao bih ovde sa tobom. I ne bismo morali da yodimo ovakav razgovor." ,,Povredio si me, ponizio si me..." ,,Volim te." Trgla se unazad kao da želi da izbegne udarac. ,,šta sad očekuješ? Da mi kolena klecnu? Misliš da možeš tom jednom izjavom da me nateraš da ti padnem u zagrljaj?" ,,Ne mislim. Voleo bih te i da me pljuneš posle ovoga što ću ti reći." Prišao joj je, predajući se potrebi da je bar još jednom dodirne. Samo da vrhovima svojih prstiju očeše njena ramena. „1 zaista te volim, Džo Elen. Možda sam te oduvek voleo. Možda me je ona sedmogodišnja devojčica upropastila za sve druge. Ne znam. Ali moraš da mi veruješ. Moram ovo da ti kažem, a potrebno mi je da znam da mi veruješ pre nego što ti kažem i ostalo." Zurila je u njegove oči i sada su joj kolena zaista klecala. ,,Ti to stvarno misliš." ,,Toliko da ti stavljam svoju prošlost, sadašnjost i budućnost u tvoje ruke." Uzeo joj je ruke za trenutak; dugo ih posmatrao, a onda