,,Izgleda da si u pravu. Mada je otišla prilično daleko od kampa i svoje kuće. Da li ih je sinoć nosila?" ,,Ne obraćam mnogo pažnje na ušne školjke rodaka", suvo je procedio Gif. ,,Gotovo sam sigurna da..." Odlutala je, pokušayajući da u svoje sećanje prizove sliku Džini iz te noći. Nosila je jarkocrvenu košulju sa srebrnim dugmićima, uzane bele farmerice sa kaišem od školjki. Da, pomislila je Leksi, sigurno je nosila uz sve to svoje omiljene srebrne minduše. Džini je yolela kako se njišu i svetlucaju. ,,Ma, nema veze. Vratiću joj. Ako uspem da je nadem." Seo je do nje. ,,Kako to misliš?" ,,Verovatno je sinoć na žurci odvojila nekog super tipa. Jutros nije došla na posao." ,,Kako to misliš nije se pojavila? Džini uvek dode na posao." ,,E pa, jutros nije došla. Cula sam da se jutros digla gungula oko toga." Leksi poče da kopa po torbi u potrazi za šnalom za kosu i tako otpoče naporan proces izvlačenja svakojakih gomila zamršenih stvari iz nje. ,,Oh, prokletstvo! Imali smo gomilu odjavljivanja i prijavljivanja na portirnici danas, a od Džini ni traga ni glasa. Kejt je poslala Džo i tatu da srede situaciju." Gif je navukao farmerice i ustao da ih zakopča. ,,Jesu li proveravali njenu kuću?" 160 ,,Moja se smena završila pre nego što su se oni vratili, ali najverovatnije jesu. Kažem ti, Kejt je bila sva uzrujana." ,,To uopšte ne liči na Džini. Ona jeste divlja i neobuzdana, ali nikada ne bi ostavila Kejt na cedilu." ,,Možda je bolesna." Leksi je trljala mindušu medu dlanovima pre nego što je gurnula u džepić uzanog šortsa koji je obukla samo da bi izludela Gifa. ,,Sinoć je baš navalila na tekilu." On je klimnuo potvrdno, mada je znao da bi ona, koliko god da se napije, ipak došla na posao ili se postarala da nade sebi zamenu. Sećao se kako je izgledala, kako se teturala po plaži u mraku mašući njemu i Leksi, šaljući im poljupce. ,,Idem da vidim šta je sa njom." ,,Idi." Leksi ustade, uživajući u načinu na koji je posmatrao njene noge. ,,A možda malo kasnije", reče, obgrlivši ga rukama oko vrata, ,,dodeš i mene da obideš." „1 ja sam tako nešto planirao. Razmišljao sam o tome da svratim i yečeram u vašem restoranu. Da te pustim da me... služiš."
,,Ooo." Poče da prede kao mačka, a zatim zakorači unazad polako stavljajući cvet u svoju gustu, kovrdžavu kosu. ,,Da li si zamišljao ovako nešto?" ,,Aha... A razmišljao sam i kako bi bilo da posle večere odlutam gore, možda baš do tvoje sobe. Mogli bismo za promenu nekad to da uradimo i na krevetu." ,,Pa..." Prešla je jezikom preko gornje usne. ,,Možda baš večeras budem slobodna - zavisi od toga koliku napojnicu planiraš da mi ostaviš." On se nasmeja, zadrža njene tek ovlažene usne na svojima i spusti na njih poljubac od koga je gubila tlo pod nogama. Kada je ponovo mogla da diše, polako je udisala vazduh. ,,Ovo je odličan početak." Sagla se da pokupi ćebe, namerno se, izazivački; okrećući da bi je video u uzanom šortsu, a onda okrete glavu. ,,Pružiću ti... nezaboravnu uslugu." Kada se Gif vratio u svoj kombi i krenuo put kuće, njegovo srce je već udaralo normalnim ritmom. Ova žena je tako potentna, nezajažljiva, pomislio je, a život sa njom biće neprestana avantura. Smatrao je da još uvek nije spremna da počne da razmišlja o tome da provede čitav svoj život sa njim, ali on će raditi i na tome. Nasmejao se samom sebi i odvrnuo radio sa koga se čuo Klint Blek. Sve je isplanirao, razmišljao je. Udvaranje - koje je dobro napredovalo, po njegovom mišljenju. Prosidba, brak, zajednički život. 161 Čim je uveri da je on upravo ono što njoj treba; to će biti to. U meduvremenu, daće jedno drugom najbolji provod u životu! Skrenuo je u kamp, mršteći se kada je video da jedan tinejdžer danas radi umesto Džini. ,,Hej, Kolinel" Gif je zakočio i otvorio prozor. ,,Vidim da si ti danas na položaju, a?" ,,Tako izgleda." ,,Jesi li video Džini?" ,,Od nje ni traga ni glasa." Dečko je pokušao sa lascivnim namigivanjem; pokušavajući da bude simpatičan. ,,Mora da se juče dobro uradila." ,,Da." Ipak, Gif je imao nekakav neprijatan osećaj u stomaku. ,,Idem do njene kuće da je tamo potražim, da vidim šta se dešava." ,,Samo izvoli." Gif je vozio polako, imajući na umu mogućnost da neko dete može nesmotreno da izleti na put. Sa letom, koje samo što nije počelo, znao je da će toga tek biti, da će biti velikih gužvi u kampu, u kućicama, sa peškirima i ležaljkama svuda po plaži. Oni u kućicama će se pržiti na suncu pola dana, a onda se vraćati i paliti sve moguće kućne aparate na najjače. što je obično značilo da će imati mnogo posla popravljajući ih.
Nije da mu je to smetalo. Bio je to dobar i pošten posao. Mada, razmišljao je i o tome kako treba da se posveti nečem mnogo izazovnijem; smatrao je da njegovo vreme tek dolazi. Zaustavio je kola kod uzanog putića koji je vodio do Džinine kuće. Nadao se da će je zateći u krevetu, kako stenje sa glavom iznad lavora. To bi objasnilo tišinu koja je sada vladala. Kada je bila kod kuće, kod Džini je uvek treštao radio, televizor je bio uključen, obično bi pevala neku pesmu sa radija ili bi podizala glas svadajući se sa nekim od učesnika tok-šoua na koji je bila gotovo navučena. Uvek je bilo zvukova u veselom neskladu. Uvek bi govorila da joj to pomaže da se bori sa samoćom. Ali, ovoga puta se ništa nije čulo osim lepršanja palminih listova na povetarcu i tupog bućkanja žaba u vodi. Došao je do vrata i, pošto je sada hodao isto tako bučno kao što radi i u svojoj kući, nije se trudio da kuca. Gotovo je iskočio iz sopstvenih cipela kada je otvorio vrata i ugledao figuru muškarca. ,,Gospode bože, Bri. Sad možeš i da me ubiješ pošto si me prepao na smrt." ,,Izvini." Brajan se osmehnuo. ,,Cuo sam kombi i pomislio da je Džini." On pogleda preko Gifovog ramena. ,,Ona nije sa tobom?" ,,Ne; upravo sam čuo da jutros nije došla na posao i došao sam da vidim šta joj je." 162 ,,Nije ovde. Ne izgleda mi kao da je danas uopšte dolazila kući, mada je to u njenom slučaju teško reći." Opet je bacio pogled preko njegovog ramena. ,,Ova žena je neuredna kao tri pobesnele tinejdžerke." ,,Možda je tu negde, na ostrvu." Brajan je gledao drveće okupljeno oko žbunja zlatne močvarne trave. Bilo je tu i nekoliko plovki koje su se odlučile na kratak predah u močvari, na svom putu za Atlantik. Jastreb je lenjo kružio iznad močvare. Pored uzane staze, gde su se preplele travke, trio leptira u obliku lastinog repa leteo je veselo. Ali, nije video nijedan znak da se na tim malim i zabačenim delovima ostrva nalazi bilo kakav Ijudski stanovnik. ,,Parkirao sam kod broja jedan, pa sam malo prošetao okolo. Pitao sam za nju, ali je niko na koga sam naišao nije video od juče uveče." ,,Nešto tu nije u redu." Neugodnost koju je Gif osećao sve vreme u stomaku prerasla je u tup bol. ,,Bri, tu stvarno nešto nije u redu." ,,Slažem se. Već je prošlo dva. I ako je provela noć kod nekoga, do sada je već trebalo da se pojavi." Briga je bila kao pesnica prislonjena
na potiljak. Lagano i odsutno je rukom protrljao glavu i pogledao ponovo po Džininoj sobi. ,,Vreme je da počnemo da telefoniramo Ijudima." ,,Ja ću da krenem i obavestim mamu. Ona će da pozove tuce Ijudi pre nego što mi pozovemo ijednog čoveka. Hajde, odvešću te do tvojih kola." ,,Hvala ti." ,,Bila je prilično pijana juče", zabrinuto je prokomentarisao Gif dok je sedao za volan. ,,Video sam je - Leksi i ja smo je yideli. Bili smo u vodi... plivali smo", kratko je dodao izbegavajući da ga pogleda u oči. ,,Plivanje... da." Gif je sačekao trenutak, sakriven pod rubom svog kačketa. ,,Kako da ti kažem da spavam sa tvojom sestrom?" Brajan je pokrio oči rukama. ,,Mislim da je ovo bio jedan od načina. Malo mi je teško da preko jezika prevalim ono ,,čestitam", s obzirom na okolnosti." ,,Želiš li da znaš moje namere prema njoj?" ,,Ne želim." Podigao je ruku. ,,Ne, zaista ne želim da znam." ,,Oženiću se njom." ,,E, sada više nikada neću moći da ti kažem da čestitam." Pomerajući se sa jedne na drugu stranu svog sedišta, Brajan je buljio u Gifa. ,,Da li si ti normalan?" 163 ,,Volim je." Gif je ubacio u rikverc i krenuo. ,,Uvek sam je voleo." Brajan je odmah u svojoj glavi oživeo sliku Leksi kako veselo baca Gifovo srce sa litice u more. ,,Gife; ti si yeliki dečko. Nadam se da znaš u šta se upuštaš." ,,Tako je. Znam. Kao što znam i to da ni ti ni bilo ko drugi u vašoj porodici nikada niste verovali u Leksi." Gifov uobičajeno blag glas zadobio je neprijatan ton, zbog čega Brajan podiže obrve. ,,Ona je pametna, jaka, srce joj je veliko kao okean, i kada oteraš sve te gluposti koje čini, ona može da bude veoma verna i privržena." Brajan je duboko udahnuo. Ona je takode i nemarna, impulsivna i egocentrična. Ali, Gifove reči su mu pogodile žicu i učinile da se oseća posramljeno. ,,U pravu si. I, ako iko može da na površinu izvuče njene bolje osobine, to si ti." ,,Potreban sam joj." Gif je lupkao prstima po volanu. ,,Bio bih ti załwalan ako joj ništa od ovoga ne pomeneš. Još nisam došao do tog dela kod nje." ,,Veruj mi; poslednje o čemu želim da razgovaram sa Aleksom je njen ljubavni život."
,,Dobro. Pa, ja ovde skrećem. Kao što sam i rekao, sinoć sam video Džini. Mislim da je to bilo negde oko ponoći. Nisam mnogo obraćao pažnju na vreme. šetala je plažom prema jugu. Zastala je i mahnula nam. ,,Je li bila sama?" ,,Jeste. Rekla je da mora da razbistri glavu. Nisam primetio kuda je posle otišla. Bio sam, uf, pa, malo zauzet tog trenutka." ,,Pa, da se onesvestila negde na plaži, do sada bi je neko pronašao, tako da se ona najverovatnije vratila nazad ili presekla put preko dina." ,,Našli smo jednu njenu mindušu na jednom proplanku u blizini Utočišta, kod reke." ,,Kada?" ,,Malopre", rekao je Gif dok se zaustavljao pored Brajanovog auta. ,,Leksi i ja smo..." ,,Jao, molim te, nemoj da mi prizivaš tu sliku. šta ste vi, Ijudi? Zečevi?" Zavrteo je glavom. ,,Jeste li sigurni da je to baš Džinina minduša?" ,,Leksi jeste. I bila je prilično sigurna da je baš te minduše Džini sinoć nosila." ,,To je nešto što bi Leksi uvek dobro zapazila. Ipak, to znači da je Džini izabrala veoma čudan put da se vrati kući." 164 ,,To sam i ja pomislio. Ipak, možda je do tada već bila sa nekim. Džini nikada ne odlazi sa žurke pre nego što se završi - osim ako nije već imala u planu neku drugu vrstu zabave." ,,Meni sve ovo ne liči na Džini." ,,Ne, ne liči. Brajane, počinjem da brinem." „1 ja." Izašao je iz kamiona, a onda se okrenuo i naslonio na prozor. ,,Idi kod majke i reci joj da odmah krene sa pozivima. Idem do trajekta. Ko zna, možda je sinoć srela čoveka svog života i pobegla u Savanu." Do šest sati već je organizovana kompletna potraga za njom. Kroz šumu, preko strmih staza za pešačenje prema severu, niz dugačke zavoje plaža, do vetrovitih puteljaka koji su vodili do močvara. Neki od Ijudi koji su pretražili čitavo ostrvo setili su se jedne druge potrage za jednom drugom ženom. I posle dvadeset godina sećanje se nije pomutilo. Mnogi su tražeći Džini šaputali o Anabel. Verovatno je otišla isto kao i Bel. To su neki mislili. Desilo se da su je zasvrbele noge i ona je odlučila da ih počeše. Devojke iz porodice Pendleton oduvek su bile pomalo divlje. Ne; ne Anabel, rekli bi neki, već Džini. Anabel je bila tiha voda, a Džini živa vatra. Ali obe su nestale, na isti način.
Nejtan se upustio u razgovor dok se šetkao po pristaništu, ubacio je kofer u taksi i natovario svoje zalihe u prtljažnik. Srce poče ubrzano i jako da mu kuca. Preyrtalo mu se u stomaku. Čuo je kako se Anabelino ime izgovara svuda oko njega; u ušima mu je tutnjalo. Došao je da se suoči sa tim; govorio je sebi, a onda je pokušao to da ignoriše. Više nije bio siguran koliko će još moći da radi i jedno i drugo. Da li će moći da živi sa bilo kojim od ta dva puta koji bude izabrao. Vozio se u Utočište. Video je Džo kako sedi na masivnom stepeništu ispred kuće, sa glavom naslonjenom na kolena. Podigla je pogled kada je čula njegov džip i on vide sve duhove koji su ga proganjali tu, u njenim očima. ,,Ne možemo nigde da je nademo." Stisla je usne. ,,Džini." ,,Čuo sam." Ne znajući šta drugo da kaže, on lagano spusti ruku na njeno rame, a ona nasloni glavu na nju. ,,Upravo sam došao trajektom." ,,Svuda smo je tražili. Već je satima tražimo. Ona je nestala, Nejtane, jednostavnojenestala. Baškaoi..." Nijemoglatodaizgovori. Nije bila u stanju. I, duboko udahnuvši, nije želela ni da pomisli na sve to. ,,Da je na ostrvu, neko bi je video; neko bi je našao." 165 ,,Ostrvo baš i nije toliko malo. Ima dosta skrivenih mesta." ,,Ne", zavrtela je glavom. ,,Ako je pokušavala da se sakrije, dobro, mogla je to vrlo dobro da uradi. Džini jednako dobro poznaje ostrvo kao i svaki drugi meštanin, zna svaku stazu i uvalu. Ali nije imala nijedan razlog da se krije. Ona je jednostavno nestala." ,,Nisam je video na jutarnjem trajektu. Zavalio sam se i zaspao. Spavao sam celim putem, ali nju je ipak teško ne zapaziti." ,,Već smo proverili to. Nije išla trajektom." ,,Dobro." Povlačio je ruku gore-dole po njenom ramenu pokušavajući da razmišlja gde bi Džini mogla biti. ,,Privatni čamci. Imaju ih nekoliko ovde i ostrvljani i stranci." ,,Ona sama zna da upravlja čamcem, ali niko od ostrvljana nije prijavio nestanak čamca. Niko nije došao ni da javi da je izvukao Džini." ,,Da nije otišla na neki jednodnevni izlet?" ,,Da"; klimnula je glavorn pokušavajući da yeruje u tu mogućnost. ,,To većina Ijudi počinje da misli - da je jednostavno rešila da sebi da oduška i tako ode sa nekim. To je i ranije radila, ali nikada kada je imala obaveze na poslu, nikada ako pre toga nekoga ne obavesti." Setio se kako mu se nasmešila. Hej, lepi. ,,Juče je popila dosta tekile." ,,Da, i to su mi rekli." Oirete se Ijutito od njega. ,,Džini nije neka jeftina, neodgovorna pijanica."
,,Nisam to rekao, Džo. INfisam tako mislio." ,,Najlakše je reći da nije pazila, da je bilo briga za sve. Da je jednostavno otišla bez reči, bez razmišljanja." Džo je sve više pojačavala ton, dok su reči kao bujica izlazile iz njenih usta. ,,Da je napustila svoj dom i svoju porodicu i sve one koji su je voleli bez imalo razmišljanja o tome koliko će ti Ijudi biti zabrinuti i povredeni." Njene oči su se caklile od besa; a glas se sve više dizao. Više je nije bilo briga što je žena o kojoj je pričala postala njena majka. Nije je bilo briga to što je iz njegovog uzdržanog i saosećajnog pogleda shvatila da je i on to primetio. ,,Ne verujem u to." Uhvatila je vazduh; a onda polako izdahnula. „1 nikada nisam u to verovala." ,,Zao mi je." Ustao je i zagrlio |e. lako ga je gurala, opirala mu se, njegove ruke su je čvrsto držale. ,,Zao mi je, Džo." ,,Ne želim tvoje sažaljenje. Ne želim ništa, ni od tebe ni od bilo koga drugog. Pusti me." ,,Neću." Mnogo puta je bila ostavljana, previše često, pomislio je Nejtan. Prislonio je svoj obraz uz njenu glavu i čekao da se smiri. 166 Odjednom ona prestade da se opire i čvrsto se privi uz njega. O, Nejtane, tako se plašim. To je kao da prolazim kroz sve ono ponovo, a i dalje ne znam zašto se to sve dogodilo." Gledao je preko njene glave u raskošnu baštu punu zevalica i zvončića. ,,Da li bi to išta promenilo? Da li bi ti pomoglo kada bi saznala zašto?" ,,Možda i ne bi. Nekada mislim da bi to pogoršalo stvari. Za sve nas." Okrenula je lice prema njegovom vratu, patetično zahvalna što se baš on našao tu, i što je bio tako čvrst. ,,Mrzim kada vidim da se moj otac seća toga, i Brajan, i Leksi. Mi nikada ne pričamo o tome, izgleda da ne možemo da nateramo sebe da o tome pričamo. Ali to je tu. I pritiska nas; a izgleda i da nas je otudilo jedne od drugih." Duboko je uzdahnula, uljuljkana u jednoličan ritam njegovog srca. ,,Uhvatim sebe kako više razmišljam o mami nego o Džini i mrzim sebe zbog toga." ,,Nemoj!" Usnama joj je dotakao slepoočnicu, a zatim jagodicu, pa usne. ,,Nemoj!"; ponovio je, a njegove usne skliznuše u poljubac još intenzivnije i dublje nego što je nameravao. Ona se nije opirala, već se jednostayno predala. Uteha koju je planirao da joj ponudi prerastala je u nešto više. Njegove ruke joj obuhvatiše lice, a onda se spustiše u dugačak i nežan zagrljaj od koga joj sevsve preyrtalo u stomaku.
Zelja koja je rasla u njoj bila je tako slatka, zrela, tako velika. I on požele da joj se što pre prepusti. Odakle je ovo dolazilo, pitala se, opijena. I kuda vodi? Odjednom je najiskrenije poželela da su oni samo dvoje Ijudi koji se utapaju u taj lagani, beskrajni poljubac dok sunce zalazi iza oblaka, a dugačke i tamne senke se ponovo radaju. ,,Ne mogu", mrmljala je. ,,Moraš." Promenio je ugao pod kojim ju je Ijubio i još više je privukao k sebi. ,,Uhvati me samo na trenutak", rekao je kada su joj ruke opušteno pale pored tela. ,,Poželi me opet, bar na tren." Nije mogla da se odupre, da porekne tu obostranu želju, pa se privila uz njega i pustila da trenutak učini svoje. Kao kroz maglu, čula je škripu guma na obližnjem putu. Realnost se, kao lopov, naglo ušunjala, i ona se povrati. ,,Moram da idem." Ispružio je ruku i ułwatio je za vrhove prstiju. ,,Vrati se sa mnom. Vrati se kući, sa mnom. Pobegni od svega ovoga na neko vreme." Emocije joj ispuniše oči i učiniše da postanu intenzivno plave. ,,Ne mogu." Ustuknula je korak-dva, a onda pojurila uz stepenice brzo zatvorivši vrata za sobom, bez osvrtanja. 167 ČETRNAESTO POGLAYLJE Trideset i šest sati nakon Džininog nestanka, Brajan se uvukao u gostinsku sobu i ispružio na starinskom divanu. Bio je iscrpljen, i više se ništa nije moglo učiniti. Ostrvo su pretražili sa svih strana, obavljeno je na desetine poziva. Konačno; i policija je bila obaveštena o njenom nestanku. Nisu izgledali preterano zainteresovani, pomislio je Brajan, dok je proučayao gipsane ukrase u obliku ruže, koji su oivičavali tavanicu. Osim toga, imali su posla sa dvadesetšestogodišnjom ženom - ženom koja je bila na glasu. Zenom koja je bila slobodna da dode i ode kada god bi to poželela, koja nije imala neprijatelje, ali je bila veoma sklona da hoda po ivici. Znao je da će policija na brzinu pogledati slučaj, uraditi ono osnovno, a zatim ga zatvoriti. Uradili su mnogo više pre dvadeset godina, sećao se, kada je jedna druga žena nestala na isti način. Radili su mnogo više i duže na tome da pronadu Anabel. Policajci su pretražili čitavo ostrvo; postavljajući različita pitanja, vodeći beleške zabrinutih izraza lica. Ali, tu je bio uključen i novac - fondovi; imovina, nasledstva. Trebalo mu je neko
vreme da słwati da je policija igrala na kartu zločina. I da je, ukratko, njegov otac bio glavni osumnjičeni. To ga je na smrt uplašilo. Ipak, nije pronadeno ništa što bi ukazivalo da se radilo o bilo kakvom zločinu i interesovanje je vremenom nestalo. Brajan je znao da će interesovanje za slučaj Džini Pendleton nestati mnogo brže. I, jednostavno, nije bio ni za šta. Rasejano je pomislio da dohvati daljinski upravljač, da uključi televizor ili radio i jednostavno se izvali tu; na kauču, jedno sat yremena. Gostinska soba - ili porodična soba, kako je Kejt insistirala da se zove - retko se koristila. Kejt je bila ta koja je izabrala neformalan i udoban nameštaj; kombinujući duboke i široke stolice i starinske, teške stolove sa udobnom sofom za dremku. Na nju je pobacala jastučiće živahnih boja sa cvetnim dezenom, vodena idejom, kako je Brajan mislio, da će u ovoj sobi uvek biti gužve i da će svakom trebati po jedan jastuk da se nasloni. 168 Ali, u sobi je najčešće bila samo jedna osoba. Hetavejevi nisu bili tip porodice koja se okupljala ispred televizora. Oni su pre bili osamljenici, razmišljao je, svi odreda, uvek nalazeći više izgovora da budu odvojeni nego zajedno. To je činilo život manje... komplikovanim. Uspravio se, ali je słwatio da nema energije da skrene svoje misli pomoću gledanja vesti. Umesto toga; ustade i ode do malog frižidera iza bara od mahagonija. Još jedna od Kejtinih tvrdoglavo nametnutih fantazija bila je da taj bar i frižider uvek budu puni. Verovatno se nadala da bi se porodica posle napornog dana tu mogla okupiti na piću, malo popričati i zabaviti se. Brajan se nasmejao toj ideji dok je otvarao pivo. Ni približno nije tako. Sa tom mišlju, koja je još uvek sejala ogorčenost u njemu, bacio je pogled i video svog oca na ulazu u sobu. Bila je mrtva trka u tome ko je bio više iznenaden kada je ugledao onog drugog na vratima. Tišina je lebdela u vazduhu, ona gusta i lepljiva vrsta tišine koju je jedino porodica mogla da stvori. Brajan otpi veliki gutljaj piva. Sem pomeri noge i strpa palčeve u prednje džepove. ,,Završio si za danas?", pitao je Brajana. ,,Izgleda da je tako. Nema ništa više da se radi." Pošto se osetio pomalo glupayo što je samo sedeo ne radeći ništa, on sleže ramenima i upita Sema: ,,Hoćeš pivo?" ,,Može."
Brajan uze još jednu flašu iz frižidera i otvori je, dok mu je otac šetao po sobi. Sem otpi gutljaj i skliznu u ćutanje. Nameravao je da odmori mozak uz neku bejzbol utakmicu, možda uz nešto viskija, čisto da mu pomogne da zaspi. Nije imao pojma kako se pije pivo sa sinom. ,,Počela je kiša"; rekao je šetkajući se. Brajan je slušao njeno dobovanje po prozoru. ,,Imali smo prilično suvo proleće." Sem je potvrdno klimnuo glavom opet se pomerivši. ,,Nivo vode je veoma nizak u nekim manjim bazenima. Ovo će pomoći." ,,Turistima se kiša neće dopasti." ,,Neće." Sem se refleksno namršti. ,,Ali nama je kiša potrebna." Tišina se ponovo uvukla izmedu njih dvojice, sve dok Brajan nije nakrivio glavu i progovorio. ,,Pa, izgleda da smo iscrpeli temu o vremenu. šta je sledeće?", rekao je hladno. ,,Politika ili sport?" Semu nije promakao Brajanov sarkazam, ali on odluči da ga ignoriše. 169 ,,Mislio sam da ti nemaš mnogo interesovanja ni za jedno od ta dva." ,,U pravu si. šta bih ja uopšte mogao da znam o tim tako muškim temama? Moja profesija je kuvanje." ,,To nije ono što sam ja mislio", odbrusi mu Sem. Njegovi živci bili su isluženi, izranavljeni, a njegova loša narav sve je više izlazila na videlo; mnogo više nego što je želeo. Usredsredio se na to da sada ne izgubi nerve. ,,Samo nisam znao da te sport i politika interesuju." ,,Nemaš ti pojma šta mene interesuje. Ne znaš šta mislim, šta želim, šta osećam. Zato što te to nikada nije ni zanimalo." ,,Brajane Hetavejul", odjeknuo je Kejtin glas kada je ušla u sobu sa Leksi. ,,Ne razgovaraj sa ocem tim tonom." ,,Pusti dečaka da kaže šta mu je na duši." Sem je netremice gledao u sina dok je odlagao svoje pivo na sto. Jma prava na to." ,,Nema prava da pokazuje nepoštovanje." ,,Kejt..." Sem joj dobaci jedan pogled da prestane da govori, a onda klimnu Brajanu. ,,Ako imaš nešto na srcu, reci to." ,,Trebale bi mi godine, a opet se ništa ne bi promenilo." Sem stade iza bara. Ipak je želeo porciju pića. ,,Zašto ne počneš već jednom?" Sipao je tri prsta yiskija u malu čašu, a onda, nakon kraćeg oklevanja, sipao je još jednu i doturio je Brajanu. ,,Ne pijem viski. što me čini još manje muškarcem, pretpostavljam."
Sem oseti tup bol u stomaku i podiže svoju čašu. ,,Izbor pića svakog čoveka je njegova lična stvar. A ti si već neko vreme odrastao čovek. Zašto bi ti značilo ono što ja mislim?" ,,Trebalo mi je trideset godina da dodem dovde gde sam sada", Brajan mu odbrusi. ,,Gde si, do davola, bio poslednjih dvadeset?" Energija koju je uložio u to svoje pitanje i bol koji je pratio otvorili su put frustraciji koja se rasprsnula, kao da je godinama sazrevala i samo čekala da zada poslednji udarac. ,,Napustio si nas, baš kao i ona. Samo si ti ispao gori, jer si nas svaki jebeni dan podsećao da ti ništa ne značimo. Za tebe smo bili samo sporedne obaveze koje si svalio na Kejt." Sa besom u očima, Kejt je prasnula: ,,E, sada ti slušaj mene, Brajane Yilijame Hetaveje..." ,,Ostavi ga", naredi joj Sem hladnim glasom, ne bi li sakrio vrele iglice od kojih mu je grlo bridelo. ,,Završi šta si započeo", rekao je Brajanu. ,,Imaš ti još toga da kažeš." ,,A šta će to promeniti? Da li će te to naterati da se vratiš u vreme kada sam imao dvanaest godina i kada me je nekoliko turista 170 klinaca prebilo na mrtvo ime iz zabave? Ili kada sam imao petnaest i prvi put se pošteno napio? Ili kada sam imao sedamnaest i kada sam se usrao od straha da je Moli Broudi ostala trudna sa mnom kada smo zajedno izgubili nevinost?" Stegao je pesnice sa osećajem besa, za koji nije ni znao da ga nosi u sebi, a onda procedio: ,,Nikada nisi bio tu. Kejt jeste. Ona je ta koja mi je držala glavu kada sam povraćao i čistila za mnom. Ona je ta koja me je kažnjavala kada je trebalo, koja me naučila da vozim, kako da držim pridike, a kako da pohvalim. Nikada ti. Ni jedan jedini put. Nikome od nas sada nisi potreban. Ako si se i prema mami ponašao sa istim takvim nepoštovanjem, nije ni čudo što je otišla." Sem se trže, prvi znak emocija posle bujice gorčine. Ruke su mu se pomalo tresle dok je ponovo posezao za čašom, ali, pre nego što je progoyorio, Leksi je povikala sa ulaza. ,,Zašto to radiš? Zašto to sada radiš? Nešto se desilo Džini." Njen glas se prolomi u jecaj dok je utrčavala u sobu. ,,Nešto joj se strašno desilo, sigurna sam, a vi sedite ovde i govorite ružne stvari jedan drugom." Uz bujicu suza koja joj je tekla niz obraze, ona prekri uši rukama, kao da ne želi više išta ne čuje, da tako otera zlo koje se dešavalo. ,,Zašto ne pustiš to? Ostavi se toga, pretvaraj se kao da nije važno!" ,,Neću. Zato što jeste važno." Besan što i u ovakvom trenutku ona ne može da stane uz njega, Brajan se okrete ka njoj. ,,Zato što jeste važno;
Leksi. Zato što smo mi jedan smešan izgovor za porodicu, zato što ti trčiš u Njujork pokušavajući da muškarcima zameniš prazninu koju ti je on ostavio. Zato što je Džo od sebe napravila bolesnika, a ja ne mogu da budem ni sa jednom ženom, a da ne pomislim da ću završiti tako što ću je oterati od sebe, kao što je on oterao mamu iz svog života. Važno je, pobogu, zato što nijedno on nas danas ne zna kako da bude srećno." ,,Ja znam kako da budem srećna!", Leksi je yiknula na njega. Htela je da viče kako nije u pravu, kako je sve što je rekao bila laž. ,,Ja ću^biti srećna. Imaću sve što poželim." ,,Sta se, do davola, dešava ovde?" Džo je uletela u sobu zureći u njih. Njihova vika ju je naterala da izade iz sobe, gde je pokušavala da zaspi ne bi li se malo odmorila od celodnevne potrage za Džini. ,,Brajan je grozan. Jednostavno je grozan." Leksi glasno zajeca i otrča u Džoino naručje. Ona je gotovo bila u šoku zbog te slike, kao i zbog slike oca i brata koji su stajali jedan nasuprot drugom kao bokseri u ringu. Kejt je stajala u sredini i tiho plakala. 171 .avi ,,Šta se dešava ovde?", Džo je uspela da izusti dok joj je u gl pulsiralo. ,,Je l' zbog Džini?" ,,Briga njih za Džini!" Pogubljena od bola koji je osećala, jecala je na Džoinim ramenu. ,,Briga njih." ,,Nije zbog Džini." Sit svega, sa osećajem besa i krivice, Brajan se udaljio od bara. ,,Ovo je tipično veče Hetavejevih. I meni je dosta za večeras." Koračao je krupnim korakom, zaustavivši se nakratko pored Leksi. Podigao je ruku kao da hoće da je pomazi po kosi, a onda je ponovo spustio i ne dodirnuvši je. Džo je tiho uzdahnula. ,,Kejt?" Kejt je hitro obrisala suze sa lica. ,,Dušo, hoćeš li malo da povedeš Leksi u tvoju sobu? Brzo ću da dodem kod vas." ,,Važi." Džo baci pogled na oca skamenjenog lica i zagonetnog izraza očiju, pa zaključi da je bolje da ga poštedi svojih pitanja. ,,Hajde, Leksi", mrmljala je, ,,podi sa mnom." Kada su otišle, Kejt uze maramicu iz džepa i izduva nos. ,,Ne kažem da ima opravdanja za to što je uradio", ona poče, ,,ali Brajan u poslednje vreme mnogo brine i iscrpljen je. Svi smo, ali on je razgovarao i sa policijom ceo dan i povrh svega vodio i restoran. Samo je iznuren, Seme."
,,Ali je i u pravu." Sem je uzeo gutalj pića, pitajući se da li alkohol može da spere opor ukus sramote koji je osećao. ,,Nisam im bio nikakay otac od kada nas je Bel napustila. Sve sam prepustio tebi." ,,Seme..." Pogledao je. ,,Hoćeš li da mi kažeš da to nije tačno?" Ona je duboko udahnula, a onda se, pošto joj se činilo da su joj noge toliko otežale da neće moći da je drže još koji minut, sručila na stolicu pored bara. ,,Ne, nema svrhe lagati." Sem ispusti nešto nalik na osmeh. ,,Uvek si bila iskrena do kraja. To je kvalitet za divljenje, ali pomalo i iritirajući." ,,Nisam primetila da si obratio pažnju na to. Ja sam izabrala blažu i uljudniju yarijantu onoga što ti je Brajan upravo servirao nakon svih ovih godina." Nakrivila je glavu; i mada su joj oči na rubovima bile crvene, staloženo i smireno srela je njegov pogled. ,,Godine ti nisu donele nikakav napredak." ,,Jesu. Nekoliko." Odložio je čašu i protrljao lice rukama. Možda zato što je bio umoran, ili utučen, možda zato što se isuviše dobro sećao onoga što je želeo da nestane, ali reči, za koje je smatrao da nije u stanju da ih izgovori, sada su bile tu. ,,Nisam želeo da imaju potrebu za mnom. Nisam želeo da je iko ima. A jasno je kao dan da ni ja nisam želeo da imam potrebu za njima." 172 Hteo je da sve ostane na tim rečima. Bilo je to više nego što je ikada rekao bilo kome. Ali, ona ga je gledala tako strpljivo, sa takvim prećutnim sažaljenjem, da se nešto jednostavno prolomi iz njega. ,,Činjenica je, Kejt, da mi je Bel slomila srce. Do trenutka kada sam uspeo to da prevazidem, ti si već bila tu i izgledalo je da stvari iduglatko." ,,Da nisam ostala..." ,,Ne bi imali nikoga. Obavila si odličan posao sa njima, Kejt. Nisam bio ni svestan toga dok me ovaj dečko nije upravo sada pogodio pravo u centar. Treba imati hrabrosti za tako nešto." Kejt je zažmurila. ,,Nikada neću razumeti muškarce, ne i da živim još jedno pola veka. Ti si ponosan na to što je vikao na tebe i psovao te?" ,,Ja ga poštujem zbog toga. Pokazao mi je da mu nisam pokazao dovoljno poštovanja koje on, kao odrastao čovek, zaslužuje." ,,Pa, aleluja!", promrmljala je, uzela Brajanov netaknuti viski i otpila gutljaj, a zatim se dobro nakašljala. Semove usne se razvukoše u osmeh. Izgleda tako lepo, pomislio je, dok se lupa pesnicom po grudima, crvenog lica i raskolačenih očiju. ,,Nikada nisi bila tip za alkohol."
Došla je do yazduha, udahnula, ali je odmah potom izdahnula, jer je gutljaj pekao kao plamenovi pakla. ,,Večeras pravim izuzetak. Iscrpljena sam do poslednje koske." Uzeo joj je čašu iz ruke. ,,Samo će ti pozliti." Otvorio je frižider i izvadio već načetu bocu njenog omiljenog šardonea. Posmatrala ga je dok je sipao piće u čašu. ,,Nisam znala da znaš šta volim da pijem." ,,Ne možeš živeti sa ženom dvadeset godina, a da ne primetiš neke navike kod nje." Cuo je kako je to zvučalo, i osetio kako mu se vrelina polako penje telom sve do vrata. ,,Živeti u istoj kući, mislio sam." ,,Hmmm... Pa, šta ćeš da radiš sa Brajanom?" ,,Da radim?" ,,Semel" Nestrpljiva, ona uze gutljaj šardonea da spere ukus viskija koji je još uvek osećala u ustima. ,,Da li ćeš da propustiš i ovu priliku?" Evo je opet, bilo je sve što je mogao da pomisli, opet mu se mešala u posla, a on želi samo malo mira. ,,Besan je, a ja sam ga pustio da kaže sve što je imao. Sada je to gotovo." ,,Nije gotovo." Nagnula se prema baru i ščepala ga za rame pre nego što je uspeo da joj umakne. ,,Brajan je samo otvorio vrata, Seme. 173 A sada, Seme, ti budi dovoljno otac i dovoljno muškarac da prodeš kroz njih." ,,Ja od toga nemam nikakve koristi." ,,E to je najveća gomila sranja koje sam ikada čula." Bila je dovoljno besna da ne primeti da je njegov kašalj prešao u prigušeno cerekanje. ,,Svi ste vi tako tvrdoglavi. Svaka moja seda je rezultat toga što su Hetavejevi tvrdoglavi kao mazge." Bacio je pogled na njenu modernu žućkastomrku frizuru. ,,Nemaš nijednu sedu dlaku." „1 plaćamdebeleparedatakoiostane." Ljutitojeduvala. ,,Asada ti slušaj mene, Seme. Načulji uši bar jednom u životu. Ne zanima me koliko godina ono troje dece imaju, i dalje si im potreban. I krajnje je vreme da počneš da im pružaš ono što si prestao da pružaš i njima i sebi pre mnogo godina. Razumevanje, pažnju i ljubav. Ako je ovaj glupi štos koji je Džini izvela doveo do toga da se karte otvore, onda mi je skoro i drago što se sve ovo desilo. A ja nemam nameru da sedim i gledam kako vas četvoro opet odlazite i udaljavate se jedno od drugog." Ona ustade sa stolice i zgrabi čašu. ,,A sada idem da pokušam da smirim Leksi, za šta će mi trebati jedno pola noći. A ti ćeš imati dovoljno vremena da pronadeš svog sina i izgladiš stvari."
,,Kejt..." Kada je zastala kod vrata i pogledala ga očima punim yarnica, došlo mu je da opet posegne za čašom viskija. ,,Ne znam odakle da počnem." ,,Ti, glupane", rekla mu je sa takvom nežnom privrženošću da on opet oseti yrelinu oko vrata. ,,Već si počeo." Brajan je tačno znao kuda ide. Nije se zavaravao da je otišao u šetnju samo da bi se ohladio i razbistrio glavu. Mogao je pešice da obide čitavo ostrvo i ne bi smirio uzavrelu krv u venama. Bio je besan na sebe što je izgubio živce i rekao stvari koje nije trebalo reći. Kidalo ga jejto što je rasplakao i Leksi i Kejt. Zivot je mnogo jednostavniji kada stvari zadržavaš za sebe, zaključio je, kada jednostavno živiš sa njima i gledaš svoja posla. Zar nije upravo to ono što je njegov otac radio sve ove godine? Brajan je povio ramena pokušavajući da se sakrije od kiše, Ijut na sebe što je izašao bez jakne i što je sada mokar do gole kože. Cuo je kako more udara o stene dok je gacao po natopljenom pesku izmedu dina. Svetla su sijala sa prozora kućica pored plaže i poslužila su mu kao kpmpas u mraku. Čuo je klasičnu muziku dok se peo uz stepenice koje su vodile u Kirbinu kuću. Video ju je kroz staklena vrata isprskana kišom. Na 174 sebi je imala mekani, veliki pulover, a noge su joj bile gole. Kosa joj je pala na lice kada se sagla da uzme nešto iz frižidera, a nežna noga sa zavodljivim ružičastim lakom tapkala je u ritmu muzike. Brzi nalet požude bio je zadovoljavajući. Otvorio je vrata bez kucanja. Ona se naglo uspravi uz glasno uzdisanje. ,,O, Brajane. Nisarrx te čula kad si ušao." Opuštena, i dalje je držala ruku na otvoreninx yratima frižidera. ,,Ima li vesti o Džini?" ,,Ne." ,,A ja sam mislila da..." Ruke joj uzavreše i onaoseti pulsiranje u prstirna dok ih je provlačila kroz kosu. Njegove oči bile su tamne i direktne, a nešto nesumnjivo opasno tinjalo je u njima. Srce joj je udaralo u grlu. ,,Skroz si mokar." ,,Pada kiša", rekao je i pošao ka njoj. ,,Ja, ovaj..." Nije važno što je sebi govorila da je smešna što joj se to dešava, kolena počeše da joj se tresu. ,,Htela sam da popijem čašu vina. Sipaj i ti sebi dok ja odem da ti donesem neki peškir." ,,Ne treba mi peškir." ,,Dobro." Sada je osećala miris kiše na njegovoj koži i obuze je vrelina. ,,Idem po vino."
,,Kasnije." On ispruži ruku i zatvori frižider, onda prisloni svoj^ telo uz njeno, priljubi usne na njene i dade joj prelepi poljuba*; prepun požude. Ona zastenja, a njegove ruke kao zmije joj se mukoše pod bluzvi i zaustaviše se posesivno na njenim grudima. Zubima joj je grickao jezik, ispaljujući mala uzbudenja, satkana od bola i straha, u nju. Onda su se njegove ruke spustile i obgrlile joj zadnjicu podižući j e sve dok nije bila nekoliko centimetara od poda, a rnokre farmerice bile su prislonjene uz njeno medunožje, i ona oseti slatko žiganje. Glasno je zastenjala kada mu se usne zaustiviše na njenom vratu. ,,Toliko o ćaskanju." Požudno je prislonila usne na njegovo uvo. Taj hitri ugriz podstakao je njegovu želju. ,,Spavaća soba je dole niz hodnik." ,,Ne treba mi krevet." Osmehnuo se lukavo i životinjski, podigao glavu i pogledao je direktno u oči. ,,Na moj način, sećaš se? A ja najbolji posao obavljam u kuhinji." I pre nego što je uspela da trepne, njene noge su ponovo bile na podu. Stavio joj je ruke iznad glave, držeći ih svojom jednom rukom dok ju je lagano gurao pravo prema vratima. ,,Pogledaj me", naredi joj, a onda mu je ona slobodna ruka skliznula u njene gaćice, a prsti uronili u njenu unutrašnjost. 175 Ona glasno zajeca od zadovoljstva - šok i zadovoljstvo sudarili su se u brutalan napad na sistem, koji je činio da joj se kukovi trzaju pripijeni uz njegovo telo, uklapajući se u njegov nemilosrdni ritam instinktivne potrebe. Njen vid se zamagli, disanje postade isprekidano, i ona svrši u eksplozivnom naletu. Bila je sva vlažna; klizava i spremna. I izazivala ga je. Kirbi se pomuti pred očima dok mu je ruka počivala duboko u njoj. Sva je treperila od bujice orgazma, a pesnice žestoke želje tukle su njeno telo. Zarežao je dok je trgao majicu sa nje i čvrsto prislonio usne na njene grudi. Bila je mala; čvrsta i mirisala je na breskve. Želeo je da je proždere, da se hrani njome sve dok se ne zasiti ili umre. Njegovi jecaji zadovoljstva mešali su se sa pretnjama koje nijedno od njih dvoje nije razumelo. Provlačila mu je ruke kroz kosu, kidala sa njega košulju, uvek spretni prsti sada su tako nespretno rukovali odećom, u žurbi. Njen gubitak kontrole bio je još jedan dokaz njene želje za njim. ,,Još", mrmljao je, vukući joj farmerice preko kukova. ,,Hoću još." Kada se spistio dole, ona ga zgrabi za ramena i zajeca. ,,Ne možeš. Ja ne mogu. O, bože, šta mi to radiš?" ,,Uzimam te."
Njegove usne bile su svuda po njoj, zubi i jezik nemilosrdno su je vodili do ludila. Ona zabaci glavu na frižider koji je zujao dok ju je obuzimala vrelina, dok ju je usisavala, dok joj je oblagala kožu znojem. Jačina orgazma pogodila ju je kao nezadrživi voz koji jurca kroz tunel u kome je on držao zarobljenu i bespomoćnu. Njeno telo se opustilo, a glava je mlitavo pošla unazad kada ju je podigao. Ništa je više nije moglo iznenaditi, čak ni kada ju je položio na kuhinjski sto kao glavno jelo koje je sa umećem pripremio samo za sebe. Skinuo je košulju, ne prestajući da je gleda. Poduprevši se o ivicu stola, skinuo je jednu patiku, onda drugu, bacajući ih obe sa strane. Otkopčao je dugme na farmericama i povukao šlic. Njene oči su ponovo postale bistre. Odlično, pomislio je. Želeo je da ih gleda kako se iznova zamućuju. Prelazio je pogledom po njenom telu. Ružičasta, vlažna koža, fine obline, kosa koja je u slapovima razbarušeno padala po tamnom drvetu. Bila je prelepa. Oduzimala je dah. Kada bude bio siguran da to što je video može da pretoči u reči; tada će joj reći. Sada ju je opkoračio i, pošto je osetio kako ona podrhtava pod njim, zadovoljno se nasmešio. ,,Reci: Uzmi me, Brajane." 176 Morala je da se koncentriše na to da udahne što više vazduha kako bi preživela, a onda ga je ispustila kao jecaj, dok su njegovi palci nežno očešali njene bradavice. ,,Reci." Nesvesno, ona zavapi: ,,Uzmi me, Brajane, tako ti boga. Uzmi me!" Ušao je u nju brzim, snažnim pokretom, držeći ih oboje na ivici dok je gledao kako te oči sirene ponovo postaju mutne. ,,Sada, Kirbi. Uzmi me sadal" ,,Daaa..." Uhvatila ga je za lice, a noge je čvrsto obmotala oko njegovih kukova, uživajući u brzoj, sumanutoj vožnji. Ostao je gotovo bez daha kada se sručio na nju. Prvi put u toliko yremena njegovo telo i um bili su opušteni. Još uvek je osećao njeno lagano drhtanje pod njim; kao posledicu dobrog, intenzivnog seksa. Očešao je lice o njenu kosu, uživajući u mirisu. ,,Ovo je bilo samo da utolim onu prvu glad." ,,O, bože." On se nasmeja ustajući lagano, zadovoljan što se i ona njemu smešila. ,,Imaš ukus breskve." ,,Upravo sam se okupala kada si ti ušao i silovao me." ,,Mmm... došao sam u pravi čas." Krenula je da mu skloni kosu sa lica - neobavezni gest nežnosti koji ih je oboje začudio i u isto vreme zainteresovao.
,,Da, kako je ispalo, pretpostavljam da jesi. Kada si ušao, izgledao si uzbudeno i opasno." ,,Tako sam se osećao. Imali smo porodičnu svadu u Utočištu." ,,Žao mi je." ,,Ne brini. Nije tvoj problem. Dobro bi mi došlo ono vino sada." On se pomeri, skliznu sa stola, i ode do frižidera. Kirbi je uživala gledajući ga. Kao lekar, dala mu je visoku ocenu zato što radi na tome da ostane u dobroj formi. Kao njegova ljubavnica, bila je zahvalna za to dugačko, čvrsto telo. ,,Čaše za vino su u drugom ormariću zdesna", dobaci mu. ,,Idem po ogrtač." ,,Nema potrebe", rekao joj je dok je silazila sa stola. ,,Neću da stojim u kuhinji gola." ,,Hoćeš, hoćeš." Sipao je vino u obe čaše, a onda mu je pogled skiiznuo u njenom pravcu, drsko prelazeći po njenom telu. ,,Ionako nećeš još dugo stajati tako. Podigla je obrvu, zainteresovana. ,,Neću?" ,,Ne." Okrenuo se; pružio joj čašu, a onda počeo da lupka prstima PO svojoj. ,,Mislim da je pult na koji ću te sada staviti odgovarajuće veličine." 1 77 ,,Kuhinjski pult?" ,,Da. A tu je i pod." Kirbi je bacila pogled na sjajni beli linoleum koji je njena baka ponosno postavila pre tri godine. ,,Pod." ,,Možemo i da odemo do kreveta - ako si baš toliko tradicionalna -za jedno tri sata." Pogledao je na sat iznad šporetu. ,,Imamo dovoljno yremena. Doručak se ne služi pre osam." Nije znala da li da se smeje ili da otpije gutljaj. ,,Ala smo samouvereni!" ,,Dovoljno samouvereni. A ti?" Uzbudenje zbog novog izazova natera joj osmeh na lice. ,,Stići ću te, Brajane, i više od toga. Postaraću se da preživimo." Smešila mu se preko ruba čaše. ,,Na kraju krajeva, ja sam doktor. " ,,Dobro, onda." Odložio je čašu. Ona ciknu kad je on zagrli oko struka i privuče k sebi, a onda yrisnu kada je njena zadnjica naletela na tvrdu plastiku. ,,Hej, to je ledeno." „1 ovo je." Brajan je umočio prst u svoje vino, a onda je pustio da ono lagano kaplje po njenoj bradavici. Onda se saže i nežno je poliza. ,,Moraćemo da unesemo malo vreline ovde." PETNAESTO POGLAYLJE
Sem je znao da je loš znak kada čovek mora da skuplja hrabrost da bi pričao sa rodenim sinom. A još je gore bilo to što se taman pripremio za to, kad je słwatio da ne može nigde da ga nade. Kuhinja je bila prazna, bez znakova da je neko skoro kuvao kafu ili jeo biskvite. Sem je stajao tu nekoliko trenutaka, osećajući se čudno i nedoraslo ovom zadatku, kao što se uvek i osećao u onome što je nayikao da smatra ženskim delom posla. Znao je da Brajan obično ide u jutarnje šetnje, ali je isto tako znao da uvek prvo skuva kafu i ispeče biskvite ili pripremi fino testo za hleb. U svakom slučaju, Brajan je obično dolazio iz šetnje u ovo vreme. Još jedno pola sata, četrdesetak minuta i Ijudi će početi da šetkaju po restoranu tražeći svoj doručak. Samo zato što Sem nije mnogo vremena provodio u kući, posebno ne sa gostima; ne znači da nije znao šta se u njoj radi. Sem je prevrtao kačket po rukama. Mrzeo je činjenicu da briga počinje da mu se uvlači u stomak. Takvog jednog jutra probudio se 178 i yideo da mu je član porodice nestao. Ni tada nije bio pripremljen na to. Bilo je bez upozorenja, bez kafe koja se kuvala u lončetu i bez testa za biskvite koje je raslo u velikoj plavoj činiji pod debelim belim štofom. Da ga nije oterao, pitao se. I da li bi sada više vremena posvetio razmišljanju da li je on taj koji je oterao još jednog člana porodice iz Utočišta i od sebe? Zatvorio je oči na trenutak ne bi li oterao taj ružni osećaj krivice. Neka je proklet što se ovoliko sekira. Brajan je odrastao čovek, kao što je i Anabel bila odrasla žena. Odluke koje su napravili bile su samo njihove. Natakao je kačket na glavu i krenuo prema vratima. Osetio je i zadovoljstvo i olakšanje kada je čuo zviždukanje koje je dolazilo sa baštenske stazice. Brajan prestade da zvižduće - i prestade da korača - kada je video oca kako stoji na tremu i gleda ga. Nije želeo da mu se raspoloženje tako iznenada promeni od lepog ka sumornom, odbijao je da mu neko pokvari poslednje momente samoće. Brajan je Semu kratko otpozdravio klimanjem glave, a onda prošao pored njega i otišao u kuhinju. Sem je tako stajao još koji trenutak, razmišljajući. Jednom muškarcu nije teško da zapazi da je onaj drugi proveo noć valjajući se sa nekom ženom na vrelim čaršavima. Videvši taj opušteni, zadovoljni pogled na licu svog sina, gotovo se oseti glupavo - i zavidno. Pomislio je i na to kako će mu to olakšati posao i
kako bi mogao da nastavi svojim putem i ostavi stvari onakve kakve jesu. Sem se nakašlja, skide kačket i ude unutra. ,,Moram da popričam sa tobom." Brajan je bacio pogled na njega. Već je na sebe navukao mesarsku kecelju i počeo je da sipa krupna zrna kafe u mlin. ,,Imam mnogo posla." Sem pode ka njemu. ,,Svejedno, moram da popričam sa tobom." ,,Onda ćeš morati da pričaš dok ja radim." Brajan uključi prekidač na mlinu i ispuni sobu zvucima i mirisom. ,,Malo sam u zaostatku ovog jutra." ,,Uh, uh." Sem je vrteo kačket po rukama i odlučio da sačeka da mlin prestane da melje, jer je bilo teško pričati uz svu tu buku. Gledao je kako Brajan meri odgovarajuću dozu kafe, pa vode, a onda sve to stavlja na šporet da provri. ,,Malo sam, mmm... bio iznenaden što već nisi bio u kuhinji kada sam se probudio." Brajan izvadi veliku činiju i poče da sprema smesu za biskvite. ,,Ne navijam sat ni za koga drugog osim za sebe. Ustajem kad ja hoću." 179 ,,Znam, znam." Nije mislio to da kaže i u ovom trenutku bi dao sve da zna kako da priča sa muškarcem koji nosi kecelju i čije su ruke do lakata u testu. ,,Hteo sam da ti kažem nešto u vezi sa onim od juče - sinoć." Brajan je dosipao mleko gledajući u smesu. ,,Rekao sam sve što sam imao i ne vidim svrhu da sve opet ponavljam." ,,Znači, misliš da je u redu da ti kažeš sve što imaš, a ja ništa?" Brajan zgrabi drvenu kašiku jednom rukom; a drugom uze činiju i poče da meša testo. Sanjalački sjaj u očima zbog čitave noći seksa zatupljivao mu je pogled. ,,Ono što ja mislim je da si imao čitav svoj život yremena da kažeš ono što imaš, a ja sada imam posla." ,,Ti si veoma grub čovek; Brajane." ,,Imao sam od koga da naučim." Bila je to elegantna i dobro naciljana strelica. Sem je to priznao i priłwatio. A onda, oprezan da u ovoj situaciji ne bude podredeni, on odloži kačket sa strane i odlučno poče: ,,Saslušaćeš ono što imam da ti kažem, pa ćemo tek onda završiti sa tim." ,,Onda kaži šta imaš." Stavio je testo na tablu posutu brašnom, zario ruke u njega i počeo snažno da mesi. ,,Hajde da završimo sa tim." ,,Bio si u pravu." Sem oseti knedlu u grlu. ,,Istina je sve što si juče rekao."
Sa rukama duboko u smesi za biskvite, Brajan se okrenuo i zapanjeno pogledao oca. ,,šta?" „1 poštujem tvoju hrabrost da mi kažeš sve to u lice." ,,Šta?" ,,Upalo ti je brašno u uši?", Sem nestrpljivo reče. ,,Rekao sam da si u pravu i da si imao pravo sve to da mi kažeš. Koliko treba toj glupoj spravi da napravi prokletu kafu?"; mrmljao je gledajući besno u aparat. Brajan poče opet da mesi testo, ali ovoga puta polako, ne skidajući pogled sa Sema. ,,Mogao si da sipaš sebi u šolju ako si hteo." ,,E pa; da znaš da hoću." Otvorio je jedan od ormarića, mrko gledajući unutra. ,,Šolje za kafu ne stoje tu već osam godina", tiho reče Brajan. ,,Drugi ormarić sleva, baš pored odeljka za različite kafene napitke." ,,Odeljak za kafene napitke", promrmljao je Sem. ,,Nacifrano ime za nacifrana pića, a sve što čoveku treba jeste jedna šolja obične crne kafe." ,,Kapućino i kafa baz kofeina prodaju se odlično." Sem je znao šta je to kapućino, bar otprilike. Ali kafa bez kofeina ga je skroz zbunila. On se nakašlja, a onda oprezno privuče sebi bocu i sipa kafu u šolju. Otpi gutalj i odmah se oseti bolje. Otpi još jedan. MDobra kafa." ,,Sve je do kvaliteta zrna." ,,Izgleda da to što je melješ dok je još sveža pravi ovoliku razliku." ,,Ogromnu razliku." Brajan je stavio testo u činiju, pokrio ga, a onda otišao do sudopere da spere testo sa ruku. ,,Sada mogu slobodno da kažem da smo imali ono što može da se nazove pravim razgovorom prvi put za, uf... pa... čitav moj život." ,,Nisam bio pravedan prema tebi", Sem je zurio u gustu, crnu tečnost u svojoj šolji. ,,Oprosti mi." Brajan prestade da briše ruke i zinu. ,,šta?" ,,Proklet bio ako budem morao da ponavljam sve što sam ti upravo rekao." Sem podiže glavu, a u njegovim očima se videla povredena sujeta. ,,Izvinjavam ti se; a ti bi trebalo da budeš dovoljno veliki čovek da ga priłwatiš." Brajan podiže ruku pre nego što se sve opet ne pretvori u svadu. ,,Zatekao si me nespremnog. Ostao sam bez teksta." Brajan se ispravi i ode do frižidera po jaja i meso. ,,Možda bih i mogao da prihvatim tvoje izvinjenje kada bih znao za šta se izvinjavaš." ,,Zbog toga što nisam bio tu kada si imao dvanaest godina i kada su te pretukli, ni kada si imao petnaest, napio se i povraćao od svog prvog
piva, ni kada si imao sedamnaest i bio previše neiskusan da znaš kako se vodi ljubav sa devojkom, a da ne postaneš otac." Malo potresen zbog očevih reči, Brajan izvadi tiganj i nastavi sa radom. ,,Kejt me je odvela u Savanu i kupila mi kondome." ,,Nije valjda?" Da ga je Brajan kobasicom udario po licu, bio bi manje iznenaden. ,,Kejt ti je kupila gumice?" ,,Jeste." Brajan se nasmejao prisećajući se tih dana. ,,Sve vreme mi je popovala o odgovornosti i uzdržavanju, o apstinenciji. A onda mi je kupila pakovanje trojanaca i rekla da se, ako već ne mogu da kontrolišem svoje nagone, sledeći put dobro pobrinem da nosim zaštitu." ,,O, bože." Sem se zakikotao naslanjajući se na pult. ,,Ne mogu da zamislim tu sliku." Onda se ispravi i opet nakašlja. ,,To je trebalo da ja uradim, a ne ona." ,,Da, trebalo je." Brajan postavi kobasice na vrelo ulje. ,,Zašto nisi?" ,,Nisam imao tvoju majku pored sebe da mi kaže da bi bilo bolje da odem i popričam sa tobom, jer vidi da imaš problem. Ili da je Leksi kupila nove cipele i da hoće da ih pokaže. Sve sam ja te stvari video, 181 ali sam ih zadržavao za sebe, jer sam navikao na to da me ona stalno podstiče i podseća. A onda, kada je više nisam imao pored sebe, sve sam napustio." Spustio je šolju i stavio ruke u džepove. ,,Nisam navikao da se pravdam ili objašnjavam nekome svoje postupke. Ne volim to." Brajan izvadi još jednu činiju i razbi prvo jaje za smesu za palačinke. ,,Tvoj izbor." ,,Voleo sam je." Grlo mu se sušilo i bio je zahvalan što je Brajan bio usredsreden na ono što radi. ,,Nije mi lako da o tome govorim. Možda joj nisam dovoljno često to govorio", osećanja su tekla brže nego reči. ,,Bi\a mi je potrebna. Ozbiljni Sem, tako me je zvala, ali nikad mi ne bi dala da dugo budem takav. Volela je da bude okružena Ijudima, novim poznanstvima, pričala bi sa njima o svemu. Yolela je ovu kuću, ovo ostrvo. Neko vreme je yolela i mene." Brajan nije ni pomišljao da će ikada čuti takav i toliko dug govor od Sema Hetaveja. Ne želeći da ga prekida, sipao je istopljeni buter u činiju ćuteći. ,,Imali smo mi svojih problema. Neću da lažem. Ali, uvek smo ih zajedno prevazilazili. Te noći kada si se rodio... bože, bio sam tako uplašen. Užasnut, ali ona se uopšte nije plašila. Za nju je to bio jedan novi doživljaj. Kada se sve završilo; a ti spokojno ležao u njenom naručju, dok te je mazila, smeškala se i govorila: ,,Pogledaj, Seme,
kako smo lepu bebu napravili. Moraćemo da napravimo još mnogo ovakvih." Covek jednostavno ne može a da ne voli takvu ženu", promrmljao je Sem. ,,Nema izbora." ,,Mislio sam da je nisi. Mislim, voleo." ,,Voleo sam je." Sem je ponovo uzeo svoju šolju kafe. Cela ova priča mu je sušila grlo. ,,Trebalo mi je mnogo godina života bez nje da bih prestao da je volim. Možda sam je i odgurnuo od sebe, ali ne znam kako. To neznanje me je izjedalo svih ovih godina." ,,Zao mi je." Video je plamičak iznenadenja u očevim očima. ,,Nisam znao da ti je bilo stalo. Nisam znao da ti je išta od toga značilo." ,,Značilo mi je. AJi posle toliko vremena, naučiš da živiš sa onim što imaš." ,,A ti si imao ostrvo." ,,To je bilo ono na šta sam mogao da se oslonim, nešto pored čega sam uspevao da zaboravim. Sačuvalo me je od toga da ne poludim." Duboko je uzdahnuo. ,,Ali neki drugi, bolji čovek bio bi tu za svog sina i držao mu glavu dok povraća svoj prvi badvajzer." ,,Luvenbrau." 182 Jsuse, zar je to sada važno? Nije ni čudo što te ne razumem." Sem uzdahnu i dobro pogleda čoveka u koga je njegov sin izrastao. Čoveka koji je kao svoju profesiju izabrao da nosi kecelju i peče kolače. Coveka, isprayio se, hladnih i mirnih očiju, a ramena dovoljno jakih i širokih da bez problema nosi teret teži od samog sebe. ,,Obojica smo rekli što smo imali i ne znam da li će to ispraviti bilo šta. Ali mi je drago što smo rekli jedan drugom sve." Sem mu pruži ruku nadajući se da je učinio pravu stvar. Džo je ušla u kuhinju i zatekla iznenadujuću sliku svog oca i brata kako se rukuju ispred šporeta. Obojica je pogledaše sa identičnim izrazom neprijatnosti na licu. Ipak, bila je previše umorna i nervozna da bi se sada time bavila. ,,Leksi se ne oseća dobro. Ja ću preuzeti njenu jutarnju smenu." Brajan zgrabi yiljušku i brzo okrete kobasicu pre nego što je potpuno izgorela i pocrnela. ,,Ti ćeš da nosiš porudžbine?" ,,Tako je." Skinula je kratku kecelju sa klina i obukla je. ,,Kada si poslednji put to radila?", Brajan je insistirao. ,,Poslednji put kada sam bila ovde, a ti ostao bez osoblja." ,,Ti si očajna kelnerica." ,,E pa, ja sam ti sve što imaš, ortak. Leksi ima napad glavobolje od jučerašnjeg plakanja, a Kejt je krenula u kamp da sredi haos koji je nastao. Tako da ćeš morati da priłwatiš, hteo to ili ne."
Sem je stavio kačket na glavu i krenuo prema vratima. Priča sa sinom je jedna stvar, a i to je bilo dovoljno naporno. Nije bio spreman i za raspravu sa kćerkom u istom danu. Jmam mnogo posla.", promrmljao je i gotovo se trgao kada mu je Džo uputila pogled koji ubija. ,,E pa, i ja imam posla, ali moram da radim kao konobarica zato što ste vas dvojica juče odlučili da napadate jedno drugo, a Kejt i ja smo pola noći morale da slušamo Leksino plakanje i zapomaganje. A sada ste se vas dvojica, koliko vidim, rukovali kao pravi muškarci, tako da je sada sve sjajno i bajno! Gde je prokleti blokčić za zapisivanje narudžbina?" ,,Gornja fioka, ispod kase." Brajan je krajičkom oka video oca koji je već bio na vratima; šunjajući se da bi što pre izašao. Tipično za njega, Ijutito je pomislio dok je uzimao kobasicu sa tiganja. ,,Kompjuter je nov. Jesi li ikada radila na takvoj vrsti kase?" ,,Zašto bih, za ime boga? Nisam ni kasirka ni kelnerica. Ja sam prokleti fotograf." Brajan se počeša po potiljku. Biće ovo dugo jutro. ,,Idi gore, strpaj Leksi aspirin u usta i dovedi je ovamo." 183 ,,Ako hoćeš nju, nju ćeš i da dobiješ. Sita sam Leksi i njene večite patetike. Sinoć se valjala u suzama." Džo je besno bacila blokčić na kuhinjski pult i zgrabila lonče za kafu. ,,U centru pažnje, kao i uvek." ,,Bila je uznemirena i tužna." ,,Možda i jeste, sve dok nije i sama počela da uživa u svojoj novoj ulozi, ali to nije bila moja greška. A sam ja bila ta koja je zaglavila sa njom. Tek posle dva Kejt i ja smo uspele da je malo smirimo i izvedemo iz moje sobe. Sada je ona ta koja ima glavobolju." Džo čvrsto protrlja čelo. ,,Ima li ovde aspirina?" Brajan je uzeo bočicu iz ormarića i stavio je na pult. ,,Uzmi lonče i kreni. Palačinke sa sirupom od borovnice su današnji specijalitet. Ako hoćeš da se mrštiš, mršti se ovde. Kad izadeš tamo, smeši se. Reci mušterijama kako se zoveš i pretvaraj se da si Ijubazna i prisna sa njima. To će nadoknaditi današnje zakašnjenje sa porudžbinama." ,,Poljubi me u dupe", zarežala je, ali je ipak uzela lonče i blokče za narudžbine i izletela napolje. Ništa se nije promenilo. Brajan je sekao grejpfrut besno škripeći zubima zbog dve narudžbine koje su već čitavih pet minuta stajale na toploj svetlosti. Još dva minuta, razmišljao je, i moraće da ih baci i počne sve ispočetka. Gde je, do davola, Džo sadal
,,Puno posla od jutros, a?" Nejtan je ušao na zadnja vrata. ,,Bacio sam pogled na restoran kroz prozor. Izgleda da vam je jutros baš puno." ,,Nedelja je ujutru." Brajan je bacio uvis, kako se njemu činilo, milionitu palačinku danas. ,,Ljudi vole da obilno doručkuju nedeljom." „1 ja." Nejtan se osmehnu gledajući u ono što je Brajan spremao. ,,Palačinke sa sirupom od borovnice zvuče savršeno." ,,Stani u red. Do davola, šta li radi tamo toliko? Gradi piramide? Razumeš li se u kompjutere?" ,,Gledaš u ponosnog vlasnika tri kompjutera. Zašto pitaš?" ,,Zato što od sada upravljaš kasom." Brajan mu pokaza palcem u pravcu kase i reče: ,,Idi tamo i provali kako se na njoj radi. Ne mogu stalno da stajem i popravljam stvar svaki put kada ona zajebe neki račun." ,,Hoćeš da ja radim za kasom?" ,,Hoćeš li da jedeš?" ,,Pa, mogao bih da radim na kasi", odlučio je Nejtan i otišao da vidi po kom principu radi. 184 Džo je hitro utrčala unutra. Lice joj je bilo crveno i uznemireno, a ruke pune tanjira. ,,Znala je. Tačno je znala koliko će gužve danas biti. Ubiću je ako preživim sve ovo. šta ti, do davola, radiš ovde?", napala je Nejtana. ,,Kao što vidiš, i mene su zaposlili." Posmatrao ju je dok je ona besno odlagala sudove u sudoperu, a zatim skupljala nove narudžbe. ,,Izgledaš tako slatko danas, Džo Elen." ,,Nosi se"; promrmljala je i nogama gurnula vrata. ,,Pretpostavljam da je tako Ijubazna i sa mušterijama." ,,Nemoj da mi kvariš maštanje", reče mu Nejtan. ,,Voleo bih da verujem da ona čuva te załwate samo za mene." ,,Planiraš da je opet gurneš u reku?" ,,Okliznula se. A, osim toga, na pameti mi je nešto sasvim drugo za mene i Džo." Brajan pokri lice rukom. ,,Ne želim da slušam ništa o tome. I ne želim da mi se ta slika mota po glavi." ,,Mislio sam da treba da znaš šta planiram sa tvojom sestrom." Da bi mu dočarao tu sliku, Nejtan je zgrabi kada je ponovo uletela vrata. Privukao je k sebi i poljubio njena namrštena i iznenadena na usta. ,,Jesi li ti normalan?" Udarila ga je laktom u stomak da bi je pustio, a onda mu u ruke gurnula porudžbenice, novac i kreditne kartice. ,,Izvoli,
snadi se." Krenula je da uzme novo lonče kafe i bacila naškrabane porudžbine na pult. ,,Dva specijaliteta, jaja, mućena, sa redom slanine, i da tost bude pšenični. Jedne se ne sećam, ali sam je ovde zapisala, a ponestaje nam biskvita i krema. Ako me onaj monstrum od deteta za stolom broj tri još jednom isprska svojim sokom, udaviću i njega i njegove idiotske roditelje!" Nejtan poče da se cereka kada je ponovo izašla. ,,Bri, mislim da sam se zaljubio." ,,Mislim da si pre poludeo. A sada, drži ruke podalje od moje sestre i otkucaj te narudžbine ili te neću hraniti." U deset i trideset Džo ulete u sobu teturajući se i pade na krevet zagnjurivši lice u jastuk. Sve ju je bolelo. Leda, noge, glava, ramena. Niko, pomislila je, baš niko ko se ovim nije bavio ne može ni zamisliti kako je težak posao konobara. Penjala se uz planine, gazila preko reka, provodila tolike sparne i vrele dane u pustinji - i opet bi, za dobar snimak. Ali ako ikada bude ponovo morala da radi kao konobarica, prerezaće sebi vene sa osmehom na licu. Mrzela je to što je morala da prizna da Leksi ne samo da nije lenji zabušant već je činila sve da taj posao, kada ga ona obavlja, izgleda tako lako. 185 Ipak, da nije bilo Leksi, Džo ne bi propustila tu fenomenalnu, yodenastu jutarnju svetlost posle kiše. Da, ni oči joj ne bi bile tako crvene i umorne zbog samo tri sata sna. A njene noge ne bi jaukale od bolova. Nakostrešila se kada je videla da se dušek ulubio pod nečijom težinom. ,,Leksi, napolje! Ili ću nekako naći energiju da ustanem i ubijem te!" ,,Ne trudi se. Ona nije ovde." Ona okrete glavu i Ijutito pogleda Nejtana. ,,šta ti tražiš ovde?" ,,Stalno me to pitaš." Uzeo joj je pramen kose i nežno ga stavio iza uveta, gledajući je u lice. ,,Proveravam kako si. Teško jutro, a?" Zastenjala je žmureći. ,,Idil" ,,Deset sekundi masaže stopala i molićeš me da ostanem." ,,Masaža stopala?" Povukla je nogu k sebi, ali je on uhvati, sklopi ruke oko njenog zgloba držeći ga mirno dok joj je skidao cipelu. ,,Deset, devet, osam..." A kada je šakom čvrsto prešao po njenom tabanu, obuze je čisto zadovoljstvo i ona poče zadovoljno da uzdiše. ,,šta sam ti rekao? Samo se ti opusti. Srećna stopala su rešenje svih problema." ,,Galileo?"
,,Karl Sagan", reče uz osmeh. ,,Jesi li išta jela tamo dole?" ,,Ako samo ugledam još jednu palačinku, povratiću." ,,Ne mislim na palačinke. Doneo sam ti nešto drugo." Ona otvori jedno oko i pogleda ga. ,,šta?" ,,Mmm... Imaš veoma privlačna stopala. Dugačka, uzana, a tu je i veoma elegantno visok ris. Ovih dana ću ih skroz izgrickati i tako se izboriti za put do gornjih delova tvog tela. O, ti si mislila na to šta sam ti doneo da jedeš." Pritisnuo je prste na jastučiće stopala i počeo da ih masira sve do pete. ,,Jagode i krem, jedan od Brajanovih čudotvornih biskvita sa domaćom marmeladom i malo slanine, zbog proteina." ,,Zašto?" ,,Zato što moraš da jedeš." Opet je pogleda. ,,Ili si mislila na to zašto nameravam da ti grickam stopala?" ,,Nije važno." ,,Dobro. Zašto ne ustaneš i sedneš ovde da jedeš? Onda mogu da obavim to kako treba." Krenula je da kaže kako nije gladna - automatski odgovor. AJi se odjednom seti da joj je Kirbi rekla da obavezno mora da jede. A pomisao na jagode ju je zaista privlačila. Uspravila se, pokušavajući da se ne oseti glupavo kada je Nejtan seo preko puta nje, skrštenih nogu, držeći njeno stopalo u rukama. Uzela je činiju sa jagodama i jednu stavila u usta. Posmatrala ga je ćutke nekoliko trenutaka. Nije se potrudio da se obrije tog jutra, a njegova kosa je vapila za češljem. Ali mu je takav, pomalo nemarni, stil dobro pristajao, kao i od sunca posvetlela nijansa guste tamne kose. ,,Ne moraš toliko da se trudiš", reče mu. Jonako sam već počela da razmišljam o tome da ipak spavam sa tobom." ,,E pa, da znaš da si mi skinula ogroman teret sa grudi." Zagrizla je jagodu, a njen ukus je bio tako sladak i neočekivano snažan da se nasmejala. ,,Izgleda da od jutros nešto nisam u formi." ,,Stvarno?" Uzeo joj je stopala i lagano ih pomerao napred-nazad. ,,Nisam primetio." ,,Što je, u stvari, tvoj ljigavi jenkijevski način da kažeš da sam ja uvek ovako namrgodena?" ,,Ne uvek. A reč koju bih ja izabrao bila bi zabrinuta." ,,Naslede Hetavejevih." Pošto su joj jagode otvorile apetit, ona uze parče slanine i poče da žvaće. ,,Sinoć smo imali porodičnu raspravu, zbog čega je Leksi završila pod pokrivačem sa glavoboljom, a ja sam radila kao kelnerica." ,,Da li uvek čistiš za drugima?"
Iznenadena, zavrtela je glavom. ,,Ne, ne bih rekla da ja išta ovde čistim. Retko sam ovde." ,,A kada si ovde, onda čistiš stolove, menjaš posteljinu, ribaš toalete." ,,Otkud ti znaš za to?" Njen glas je bio oštar, ispitivački. ,,Ti si mi rekla. Rekla si mi da su ti dali da čistiš sobe ovde; u kući. Sećaš se?" ,,A, da." Pošto se osetila glupavo; uzela je biskvit i polomila ga napola. ,,Šta još?" ,,Ništa." Slegla je ramenima. ,,Samo neka deca koja su me pre neki dan dobro isprepadala iz šale. Zaključali su me u mušku svlačionicu; tamo u kampu. Malo sam se uplašila." ,,To nije smešno." ,,Ne, a tada mi pogotovo nije bilo ni smešno ni zabavno." ,,Jesi li ih uhvatila? " ,,Ne, već su odavno bili otišli kada je moj otac naišao i izbavio me odatle. Nije bilo ništa opasno, samo sam se malo prepala." 187 ,,Znači; možemo da dodamo i čišćenje muške svlačionice na listu onih prljavština koje ti ne čistiš za drugima. A izmedu svega toga stižeš i da radiš na svojoj knjizi fotografija i još nalaziš vreme da uradiš i neku novu. A šta je sa zabavom?" ,,Fotografija je za mene zabava." Kada je on iznanadeno podigao obrvu, ona uze još jednu jagodu. ,,Išla sam na žurku na plaži." „1 ostala skoro do ponoći. Ti, divlja ženol" Izmedu njenih obrva formirala se blaga linija. ,,Ne volim mnogo žurke." ,,A šta voliš osim fotografije? Knjige, filmove; muziku, slike? Ovo se zove nauka upoznavanja"; rekao je kada mu ništa nije odgovorila. ,,Veoma je zgodna i dobro dode, posebno ako jedna osoba razmišlja o tome da spava sa onom drugom." Nageo se prema njoj, smejući se kada se ona odmače. ,,Hoćeš li da podeliš sa mnom malo tih jagoda?" Džo je pokušavala da umiri puls, a pošto joj je on još uvek masirao stopala, dala mu je jagodu. On uhvati zubima vrhove njenih prstiju i poče da ih sisa. Smejući se, polako ih je pustio. ,,To su nesvesni senzori stimulacije. Ili, kako to češće zovu, nabacivanje." ,,Mislim da sam to već shvatila." ,,Odlično. A sada, filmovi?" Pokušala je da se seti da li ju je još neki muškarac ovako uspešno zbunjivao i činio da se tako često i lako oseti uznemirenom, kao ovaj. Odgovor je bio jedno veliko ne. ,,Više sam za one stare crno-bele filmove, posebno noar pravac. Svetlosti i senke prosto su neverovatne."
,,Malteški soko?" ,,Najbolji medu najboljima." ,,Vidi,vidi." Potapšao je po nozi. ,,To nam je zajedničko. A šta je sa savremenom umetnošću?" ,,Ja tu volim čistu akciju. Umetnički filmovi me retko osvoje. Radije volim da vidim švarcenegera kako prebija pedesetoricu loših momaka nego da slušam kako šačica Ijudi izražava svoje strahove i želje na stranom jeziku." ,,Ovo je veliko olakšanje za mene. Nikada ne bismo mogli da odgajimo petoro dece i gomilu zlatnih retrivera ako bih morao da se suočavam sa umetničkim filmovima." To ju je nasmejalo; duboki, pušački smeh, koji je on smatrao neverovatno simpatičnim. ,,Ako je to alternativa, onda ću morati da razmislim o ponekom umetničkom naslovu." 188 ,,Tvoj omiljeni grad, bilo gde." "pirenca", ona reče kao iz puške. ,,Tako vesela, okupana suncem, prelepih boja. " A tek gradevine. Ta epoha i veličanstvenost. Palate Piti i Vekio." ,,Napravila sam predivnu sliku Pitija, baš na samom zalasku sunca." ,,Voleo bih da je vidim." ,,Nisam je ponela sa sobom", odsutno reče, sećajući se tog trenutka, snopa svetlosti, iznenadnog šištanja yazduha i buke koju je izazvalo klepetanje krila golubova u letu. ,,U šarlotu je." ,,Mogu ja i da čekam." Pre nego što je uspela da odreaguje, on joj je već stezao stopalo. ,,Pa, šta kažeš na to da me posle doručka odvedeš u pravi obilazak ostrva?" ,,Nedelja je." ,;Da, čuo sam neke glasine o tome." ,,Ne, mislila sam na to da je to dan za predaju ključeva. Turisti obično nedeljom napuštaju svoje kućice. One moraju da se očiste i da im se obnove sve potrebne zalihe do dolaska novih gostiju, to jest do tri sata. " ,,Još kućnih poslova. Kako su se, do davola, oni snalazili kada ti nisi bila tu?" ,,Kejt su napustile dve devojčice zadužene za ovakve poslove nedelju dana pre mog dolaska. Zaposlile su se na kopnu. A pošto sam već ovde, a i Leksi je, ona im još nije našla zamenu." ,,Koliko ih je na tvojoj listi?" ,,Šest."
Razmišljao je, klimnuo glavom i ustao. ,,Pa, onda je bolje da počnemo." ,, ,,Naravno. Mogu da podnesem usisivač i metlu. A tako ćeš imati i manje posla, pa ćeš moći brže da završiš. To znači da ćemo imati vremena da pronademo najusamljenije mesto na plaži i da se tamo malo Ijubimo." Pomerila se i povukla nogu - njeno neverovatno zadovoljno stopalo, morala je da prizna - i obukla cipelu. ,,Mislim da znam par mesta - ako si tako spretan i sa usisivačem kao što si uspešan u masaži." ,,Džo Elen." Položio je ruke na njene kukove, što je smatrala iznenadujuće intimnim činom. ,,Postoji nešto što treba da znaš." Još uvek je oženjen. Ili je pod federalnom optužnicom. Više je voleo ropstvo od čistog seksa. Udahnula je iznenadena svojom 189 reakcijom. Nije bila svesna da poseduje toliko mašte. ,,O čemu se radi?" „1 ja sam razmišljao o tome da spavam sa tobom." Nasmejala se i zayalila na krevet. ,,Nejtane, to mi je na pameti od kada sam ti pokazala put do Utočišta." Bio je veoma srećan što se vratio, što joj je bio blizu. Samo gledanje donelo mu je brzi nalet uzbudenja zbog iščekivanja onoga što će se tek desiti. Kada bude bio spreman. Razmišljao je o tome da sve to pomalo oduži. Osim toga, sve je isplanirao do poslednjeg detalja, a novac nije bio problem. Imao je sve vreme ovog sveta. Biće još bolje ako je uljuljka u prijatni osećaj zadovoljstva što je u njegovom društvu, da je opusti, korak po korak. Onda će da je nemilosrdno povuče natrag u realnost, vezanu u lance za koje nije ni slutila da ih povezuju. Biće uplašena. Biće zbunjena. Biće još ranjivija zbog mira koji joj je doneo i zbog koga je rešila da mu veruje, a posle će ispred sebe videti potpuno drugog čoveka. Da, čekaće. Uživaće u suncu i jahanju na talasima i za kratko vreme biće dobro upoznat sa svakim minutom njene svakodnevice. Kao što je radio u šarlotu. Dozvoliće joj da se zanese; možda čak i zaljubi u njega. Zgodne li ironije! A za sve to vreme, ona neće imati pojma da je on došao tu da joj kontroliše sudbinu, da se dočepa sopstvene sudbine. I da joj oduzme život. ŠESNAESTO POGLAYLJE ,,Ne razumem zašto ne možeš da uzmeš jedan slobodan dan, samo jedan, i provedeš malo vremena sa mnom?"
Gif je spustio čekićkojije držaouruci, zatim jeustaoiposmatrao Leksino mrzovoljno lice. Bio je to jedan od onih poročnih kaprica prirode, pretpostavljao je, zbog koga je taj izgled nadurene devojke tako prokleto privlačan muškarcima. ..Dušo, rekao sam ti da ću čitave nedelje imati gužvu. A tek je sreda." ,,Kakve veze ima koji je danas dan?" Podigla je ruke uvis. ,,Ovde je svaki dan isti." 190 ,,E pa, reći ću ti zašto za mene nije isti." Prešao je rukom preko ivice ploče na kojoj je radio. ,,Rekao sam gospodici Kejt da ću završiti Ovaj dodatak za trem i ugraditi ga do subote." ,,Znači, završićeš ga do nedelje." ,,Rekao sam joj do subote." To je, za Gifa, bila gotova priča. Ali, pošto se obraćao Leksi, našao je dovoljno strpljenja da joj kaže sve do kraja. ,,Kućica je iznajmljena do sledeće nedelje. Pošto je Kejt potrebna Kolinova pomoć u kampu puno radno vreme, a Džejku je ostala još nedelja dana škole pre raspusta, moraću sve sam da završavam." Nju nije uopšte bilo briga za tamo neki trem. Pod je ionako skoro gotov. Koliko im to vremena treba da postave jedan glupi krov i pričvrste ga? ,,Samo jedan dan, Gif." Čučnula je pored njega i pretočila sav svoj šarm u nežnu boju glasa, šapućući mu na uvo i Ijubeći ga u obraz. ,,Samo nekoliko sati. Možemo da se odvezemo tvojim čamcem na kopno. I odemo na neki lep ručak u Savanu." ,,Leksi, nemam toliko vremena. Ako uspem sve ovo da završim na vreme, možemo da odemo sledeće subote. Mogu da organizujem neke stvari tako da ostanemo tamo čitav vikend ako želiš." Njen glas više nije bio mazan i postajao je neprijatan, a ona sve tvrdoglavija. ,,Hoću sada da idem." Gif je imao petogodišnju rodaku koja je na isti način insistirala da sve bude po njenom i to odmah. Ali je znao da se Leksi neće dopasti to poredenje. ,,Ne mogu da idem sada", strpljivo reče. ,,Uzmi ćamac ako si toliko željna da ideš. Idi na kopno i kupi sebi nešto." ,,Sama?" ,,Povedi sestru ili drugaricu." ,,Džo je osoba sa kojom bih najmanje volela da provedem dan. A nemam nijednu drugaricu. Džini je nestala." Nije morao ni da vidi njene oči pune suza pa da shvati kako je to bio najyeći izvor problema i njenog najnovijeg nezadovoljstva. On tu ništa nije mogao da uradi, kao što nije mogao da uradi ništa ni da bi oterao prazninu koju je osećao u srcu od kada je Džini nestala.
,,Ako hoćeš da idem sa tobom, moraćeš da čekaš do subote. Urganizoyaću se tako da mi ceo vikend ostane slobodan. Rezervisaćemo hotelsku sobu, a ja ću da te odvedem na neko lepo i otmeno mesto na večeru." ,,Ništa ne shvatašl" Skočila je na noge i udarila ga pesnicom. i.Uanas nije subota, a ako ne odem odavde što pre, poludećul Zašto e nadeš malo vremena za mene? Zašto jednostavno ne nadeš malo vremena?" 191 ,,Trudim se koliko mogu." Cak je i njegovo strpljenje bilo pri kraju. Gif uze čekić i zaputi se kući. ,,Ti čak nećeš ni da zastaneš pet minuta sa poslom i obratiš pažnju na mene. Ubacuješ me izmedu poslova. A sada je neki glupavi trem mnogo važniji nego vreme koje bi mogao da provedeš sa mnom." ,,Dao sam svoju reč da ću završiti taj trem na vreme." Ustao je, uzeo drugu tablu i odneo je do nogara za sečenje drva da je premeri. ,,Ja sam čovek od reči, Leksi. Ako i dalje želiš da odeš sa mnom u Savanu za vikend; odvešću te. To je sve što mogu da uradim." ,,E pa; to nije dovoljno." Besno je podigla glavu. ,,Sigurna sam da neću imati nimalo problema da nadem nekoga ko će me još danas odvesti tamo." Zaškripao je olovkom da bi obeležio mesto na tabli, a onda je pogledao ledenim pogledom. Shvatio je njenu pretnju i dobro je znao da će je možda i ostvariti. ,,Ne; nećeš to uraditi", rekao je smirenim, odmerenim tonom. ,,Osim toga, izbor je tvoj." Ovo joj je došlo kao šamar. Očekivala je da će da pobesni, da će imati napad Ijubomore i reći joj šta će joj uraditi ako samo pogleda nekog drugog muškarca. Onda bi mogli imati bučnu raspravu i dobro se isvadati pre nego što mu dozvoli da je odvuče u neku od praznih kućica na pomirenje seksom . A tako bi ga mogla i ubediti da je još danas odvede u Savanu. Scena, koju je već isplanirala do tančina u svojoj glavi; nije se desila. Došlo joj je da zaplače, pa je zabacila kosu i okrenula se. ,,U redu, onda. Samo ti kreni i gradi svoj trem, a ja ću uraditi ono što moram." Gif ne reče ništa dok se spuštala stepenicama. Sačekao je dok mu se vid, zamagljen od besa koji je trenutno osećao, nije povratio, pa uze testeru u ruke. Nervoza bi, bio je svestan toga, mogla mnogo da ga košta, a nije želeo da mu zbog nepažnje nastrada neki prst. Svi su mu bili jDOtrebni, pomislio je, ako ipak odluči da do kraja ostvari svoj plan. Cetiri prsta su potrebna da se napravi čvrsta pesnica kojom će razneti lice tog muškarca.
Leksi je čula zvuk testere i počela da škrguće zubima od besa. Sebični kreten, to je on. Nije mu nimalo stalo do nje. Brzo je koračala po pesku, sa žaokama u očima, dišući isprekidano. Nikome nije stalo do nje. Niko je ne razume. Čak ni Džini... Morala je da zastane jer su je boleli stomačni mišići. Džini je otišla. Jednostavno nestala. Svi oni do kojih joj je stalo su je napustili, na jedan ili drugi način. Nikada se nije dovoljno potrudila da ih natera da ostanu. U početku je bila gotovo sigurna da se Džini dogodilo nešto veoma loše. Da ju je neko oteo ili da se onako pijana spotakla i pala u neko jezerce, gde je upala u čeljusti nekom krokodilu. To je, naravno, bilo besmisleno. Trebalo joj je nekoliko dana, ali Leksi je polako počela da prihvata činjenicu da je ostavljena. Ponovo. Zato što niko nije ostao, bez obzira na to koliko joj je bio potreban. Ali, ovoga puta... Besno je pogledala u pravcu kućice gde je Gif radio. Ovoga puta će ona prva da ode. Krenula je prema grupi drveća. Sunce joj je pržilo kožu, a pesak u sandalama ju je žuljao. U ovakvim trenucima je mrzela Zelju i sve na tom ostrvu sa ludačkom i žestokom strašću. Mrzela je Ijude koji su tu dolaziłi očekujući od nje da ih služi i da čisti za njima. Mrzela je svoju porodicu zato što su je smatrali neodgovornom sanjalicom. Mrzela je plažu sa zaslepljujuće jakim suncem i talasima koji nikad ne prestaju da zapljuskuju obalu. I šumu sa njenim tajanstvenim ćoškovima, nejasnim senkama i tišinom od koje ti dode da yrištiš na sav glas. A više od svega mrzela je Gifa, jer je počela da se zaljubljuje u njega. Sada to nikako neće uraditi. Neće mu pružiti to zadovoljstvo. Umesto toga, razmišljala je, dok je odlazila medu senke drveća, zagledaće se u nekog drugog i naterati Gifa da pati. Kada je ugledala kućicu zvanu Mala želja i obrise čoveka koji je sedeo na njenom tremu, osmehnula se polako. Nije joj bilo jasno kako se ranije nije toga setila. Kako se nije ranije setila njega. Nejtan Dilejni. Bio je savršen. Uspešan, prefinjen, obrazovan. Proputovao je pola sveta i prošao razne stvari. Bio je predivan za gledanje - toliko predivan da je zadobio i Džoinu pažnju. Bila je sigurna da Nejtan Dilejni zna sa ženama. Leksi je otvorila malu, crvenu torbu koju je nosila i iz nje izvadila bombonicu od trešnje ne bi li zasladila svoj dah. Izvadi puder i lagano pufnom prede preko nosa i obrva. Pocrnela je, tako da joj rumenilo nije bilo potrebno, ali je usne namazala ružem za usne mladalačke i izazovne crvene boje. Stavila je malo parfema i popravila frizuru dok je razmišljala koju taktiku da primeni na ovom muškarcu.
Prišla je kućici, a onda mu uputila prijateljski osmeh. ,,Pa, zdravo, Nejtane." Izneo je kompjuter i sto na terasu da bi uživao u svežem yazduhu dok radi. Dizajn na kome je radio bio je skoro gotov. Onda ga je Leksi prekinula. Rasejano je pogleda i shvati da mu se vrat ponovo ukočio. 193 L ,,Zdravo, Leksi" Protrljao je bolno mesto. ,,Nemoj da mi kažeš da radiš po ovako predivnom vremenu." ,,Samo ubijam vreme dodajući neke fine detalje." ,,Je li to jedan od onih minijaturnih kompjutera? Kako; za ime sveta; uspevaš da crtaš čitave zgrade na tako malenoj spravi?" ,,Marljivo." Nasmejala se na to i zabacivši glavu prešla je prstom po vratu. ,,O, prekinula sam te i verovatno želiš da isparim?" ,,Ne; ni najmanje. Dala si mi izgovor da napravim pauzu." ,,Stvarno? Da li bi me mrzeo ako se nakratko popnem gore i zavirim u to što radiš? Ili si ti jedan od onih temperamentnih tipova koji ne vole da pokazuju svoje radove u procesu stvaranja?" ,,Moj rad je tek počeo da napreduje, još je na početku, tako da je teško biti temperamentan. Naravno da možeš da vidiš, penji se." Bacio je pogled na sat dok se pela uz stepenice. Zaista je želeo nekoliko sati za sebe da još jednom prede svoj plan. A imao je i sastanak u jedan. Yožnja do severne strane ostrva i ručak u prirodi. Još dodatnog vremena da što bolje upozna Džo Elen Hetavej. Ipak, on se osmehnu Leksi - bilo je nemoguće ne učiniti to. Bila je lepa kao slika, mirisala je svežije od prolećnog povetarca koji mu je milovao nozdrve. A kratka bela suknja koju je nosila nagoveštavala je da su joj noge do ušiju. ,,Hoćeš li da popiješ nešto hladno?" ,,Mmm... uzeću malo od tebe, važi?" Podigla je veliku čašu sa stola i lagano otpila gutljaj. ,,Ajs kafa. Savršeno." Mrzela je ajs kafu i nikada joj nije bilo jasno zašto Ijudi hlade savršeno dobar vreli napitak. Prešla je jezikom preko gornje usne i sela prijateljski pored njega. Ne previše blizu. Nije želela da bude baš toliko očigledna. Pogledala je monitor i bila toliko iznenadena brojem detalja i složenošću projekta za jedan od spratoya neke zgrade, da je skoro zaboravila pravu svrhu svog dolaska. ,,Nije li ovo prosto fantastično? Kako ti to sve radiš pomoću kompjutera? Mislila sam da arhitekte koriste olovke, lenjire i digitrone."
,,Ne koristimo ih toliko kao ranije. Kompjuteri su nam olakšali živote. Kompjuterska pomoć pri projektovanju", objasnio joj je. ,,Možeš da vadiš zidove, menjaš uglove i nagibe, širiš hodnike, produžavaš sobe, a onda da se predomisliš pa sve ponovo vratiš baš onako kao je bilo. A ne treba ti gumica." ,,To je tako neverovatno! Hoće li ovo biti nečija kuća?" 1Qzt Tpdnog dana. Yikendica na zapadnoj obali Meksika." Vila " Slike egzotičnog cveća, neke temperamentne muzike i ns,;,e u belim umformama proleteše joj mislima. Brajanje bio u Ja nikada nisam bila na sličnom mestu. Pogledala ga ispod duglh trepavica. ,,Ti si Putovao svuda po svetu, zar ne? ,,Ne baš svuda, ali sam dosta putovao." Malo upozoravajuće zvono uključi mu se u mislima, ali on ga je glupavo i sebično ignorisao. ,,Predivne litice na zapadnoj obali, prelep pogled. Ova kuća će gledati na Pacifik." ,,Nikada nisam videla Pacifik." ,,Može biti veoma nemiran u tim krajevima. U ovoj oblasti ovde", pokazao je prstom na monitor; ,,biće smeštena staklena bašta. Prozori, zidovi i krov biće u lukovima. Krov će se podizati. Moći će da ga podižu kada prave zabave ako je vreme lepo. Bazen će ići ovde. Uradićemo ga u prirodnom obliku, a zapadna strana biće sva od prirodnog kamena, sa biljkama i malim vodopadom dole. Izgledaće kao laguna." ,,Bazen usred kuće." Uzdahnula je čežnjivo. ,,Zar to nije nešto? Ylasnici su sigurno milioneri." „1 još kakvi." Sanjivo divljenje ispuni joj oči i ona poče da zuri zadivljeno u njega. ,,Ti mora da si najbolji u svom poslu. Tako važan. Tako uspešan. Dizajniraš meksičke vile za milionere." Položila mu je ruku na butinu. ,,Ne mogu ni da zamislim kakav je to osećaj... graditi tako prelepe stvari." Drugo zvono upozorenja bilo je još glasnije i bilo ga je nemoguće ignorisati. Smatrao je sebe prilično inteligentnim čovekom. A inteligentan čovek zna kada mu se žena nabacuje. ,,Mnogi Ijudi rade na ovakvim projektima. Inženjeri, dizajneri enterijera, gradevinari." Kako je samo sladak, pomislila je i prišla mu bliže. ,,Ali, bez tebe oni ne bi imali na čemu da rade, ne bi imali projekat. Ti si onaj koji ovakve stvari čini mogućim, Nejtane."
Povlačenje je obično bilo potez inteligentnih muškaraca, zaključio je Nejtan. On se pomeri i uspe da stvori nekoliko dobrih centimetara prostora izmedu niih. ,,Ne ako ne završim ove planove na vreme." T T Uputio joj je kratak osmeh, za koji se nadao da ne izgleda nervozno, jer se tako osećao. ,,Malo zaostajem, pa..." •Jzgleda savršeno." Njena ruka sada je pošla gore. Inteligentan ili ne, i on je bio samo čovek. Njegovo telo je reagovalo onako kako je Priroda diktirala. 195 ,,Slušaj, Leksi..." ,,Tako sam oduševljena." Ona se izazivački naže ka njemu. ,,Volela bih da vidim još toga." Njen dah je lepršao na njegovim usnama. ,,Mnogo toga." Zaključivši da je ili totalni glupan ili preveliki džentlmen da bi napravio sledeći korak, ona prisloni usne na njegove i stavi mu ruke oko vrata. Trebalo mu je par minuta da se sabere. Bila je topla i ukusna, a sva krv iz glave mu je jurnula čitavim telom, što mu je otežavalo da racionalno misli. Ipak, uspeo je da je uhvati za ruke i udalji od sebe. ,,Znaš...", poče da se nakašłjava. ,,Znaš, Leksi, ti si veoma privlačna žena; i ja sam polaskan." ,,Odlično." Puls joj je bio malo ubrzan. Slika Gifovog lica, pobesnelog od Ijubomore, uvuče joj se u misli, i puls joj se još više ubrza. ,,Zašto onda ne bismo ušli malo unutra?" ,,Ima tu još nečeg." Spustio joj je ruke pored tela, držeći svoje čvrsto preko njenih. ,,Zaista volim svoje lice ovakvo kakvo je sada. Navikao sam se na njega. Gotovo da se više i ne isečem kada se brijem." „1 meni se dopada. Imaš predivno lice." ,,Hvala ti. Ali, ne želim da nateram Gifa da mi ga ponovo oblikuje." ,,Ma; šta je mene briga za Gifa?" Zamahnula je glavom kao da je zaista nije nimalo briga. ,,Nisam ja njegovo vlasništvo." Oštrina koja preplavi njen glas i Ijuta yrelina u njenim očima prilično su ga zabavljale i govorile mu da je najverovatnije ljubavna svada razlog njenog pokušaja da ga zavede. ,,Posvadali ste se; je Iž tako?" ,,Ne želim da pričam o Gifu. Zašto me opet ne poljubiš, Nejtane? Znaš i sam da želiš to?" Deo njega jeste, onaj životinjski deo koji je tada izašao u prvi plan. ,,U redu. Nećemo da pričamo o Gifu. Hajde da pričamo o Džo." ,,Nisam ni njeno vlasništvo." ,,Ne. Ja sam..." Ni sam nije znao kako da joj to objasni. ,,Kako da ti kažem, zainteresovan sam za nju", izustio je.
,,Mislim da si ti zainteresovan za mene." Da bi mu to dokazala, oslobodila je ruku i ustremila se pravo na njegove prepone. Pokušavajući da ne zastenje, čvrsto je ułwati za ruku. ,,Prekini sa tim." Njegoy glas postade toliko strog da bi mu na tome pozavidela svaka majka. ,,Vrediš više, Leksi. Mnogo, mnogo više." ,,Zašto ti se Džo više svida od mene? Hladna je i uvek samo nešto zapoveda i..." Prekini." Steže joj ruke. ,,Neću da slušam da tako govoriš o njoj. Stalo' mi je do nje. I tebi je." ,,Nemaš ti pojma do čega je meni stalo. Niko ne zna." Źato što joj je glas pukao na kraju, njemu odjednom postade veoma žao nje. Nežno joj podiže ruke, a kada ih je poljubio ona poče da trepće od iznenadenja. ,,Možda je to zato što još ni sama ne znaš." Nadajući se da će biti siguran, pustio je jednu njenu ruku da bi joj sklonio kosu sa lica. ,,Dopadaš mi se, Leksi. Stvarno. To je još jedan razlog zašto neću da prihvatim tvoju veoma primamljivu ponudu." Obuze je stid i natera joj rumenilo u obraze. ,,Napravila sam budalu od sebe." ,,Ne, mada si bila blizu." Napokon mirniji, izmače se od nje i uze šoljicu sada već mlake kafe da osveži grlo. ,,Verovatno bi se pokajala već na samom putu do kuće. šta bi onda bilo sa mnom?" Smrknula je. ,,Možda ne bih. Seks je lak. Ono što ide posle obično komplikuje stvari." ,,Pričaj mi o tome." Kada joj je ponudio kafu, uspela je da mu se nasmeši i zavrti glavom. ,,Mrzim ledenu kafu. Popila sam malo samo da bih te zavela." ,,Dobar potez. Hoćeš li da mi ispričaš šta se desilo izmedu tebe i Gifa?" ,,Nije važno." Odjednom je obuze tuga takvom jačinom da je morala da ustane i hoda gore-dole u nadi da će je proći. ,,Njemu jednostayno nije stalo do mene, nije ga briga ni šta radim ni sa kim sam. Danas nije mogao da izdvoji ni jedan sat svog dragocenog vremena da bi bio sa mnom." ,,Dušo, on je lud za tobom," Ona se samo nasmeja na to. ,,Biti lud za nekim... i to je lako." ,,Ne uvek. Ne kada se trudiš da uspe i da traje." Pogledala ga je napućenih usana. ,,Da li stvarno osećaš nešto prema Džo?" ,,Očigledno." ,,Ona nije mnogo laka osoba." ,,Počinjem to polako da uvidam."
,,Da li si spavao sa njom?" ,,Leksi..." ,,Još uvek niste", shvatila je sama i skupila usne, ,,i to te čini napetim." Prišla mu je i sela na sto. ,,Hoćeš li jedan savet?" ,,Mislim da nije pristojno da nas dvoje razgovaramo o..." On zacuta, a onda jednostayno odbaci dostojanstvo. ,,Kakav savet?" ,,Džo voli da bude glavna, da kontroliše stvari, znaš? Tako °na radi, tako živi. I uvek čuva taj mali prostor, tu malu sobu za maneyrisanje izmedu sebe i one druge osobe." 197 Džo je baš punila korpu za današnji piknik kada je Leksi ušetala u kuhinju. Stavila je torbu sa fotoaparatom na pult, pažljivo spakovanu. Stalak za aparat bio je naslonjen na torbu. ,,Ideš na piknik?", Leksi je naizgled nezainteresovano pitala. ,,Hoću da naprayim nekoliko snimaka na severnoj strani, tako da planiram da ostanem celo popodne." ,,Sama?" ,,Ne." Džo je stavila odabrano vino u torbu. ,,Nejtan ide sa mnom." ,,Nejtan?" Leksi se podiže na ruke da bi sela na kuhinjski pult. Izabrala je sjajnu zelenu jabuku iz kamene činije za voće. ,,Kakva slučajnost!" Smejući se, Leksi je obrisala voćku o svoju bluzu, izmedu grudi. ,,Je li?" ,,Upravo dolazim od njega." ,,Stvarno?" lako su joj se mišići na ledima zgrčili, Džo je uspela da zadrži neobaveznu boju glasa. ,,Mmm... hmm..." Uživajući u navodenju sestre da igra na tankoj žici, Leksi zagrize jabuku. ,,Prolazila sam pored njegove kućice, a on je sedeo na tremu i pio ledenu kafu. Pozvao me gore." ,,Ti ne voliš ledenu kafu." Leksi ugura jezik u unutrašnjost obraza. ,,Ukusi se menjaju. Pokazao mi je neki projekat na kome radi, meksičku vilu." ,,Nikada ne bih pomislila da te interesuju projekti." ,,O, da. Mene interesuju razne stvari." Sa yragolastim sjajem u očima, Leksi uze još jedan zalogaj jabuke. ,,Posebno zgodni muškarci. Ovaj je pravi pastuv." ,,Sigurna sam da bi bio polaskan da zna šta misliš"; Džo suvo procedi i zaklopi poklopac korpe za piknik. ,,Mislila sam da si bila kod Gifa." ,,Bila sam i kod njega." ,,Baš si bila zauzeta." Džo dobro zatvori korpu, a zatim obesi svoj fotoaparat na rame. J(Moram da idem, inače ću propustiti svetlost." ,,Kreni polako. Želim ti lep piknik. O, i Džo, znaš šta? Pozdravi Nejtana, hoćeš li?"
Ćim je Džo zalupila vratima; Leksi se uhvati za stomak i poče da yrišti od smeha. Još jedan savet, Nejtane, pomislila je, naljuti malo to zelenooko čudovište, a onda pokupi nagradu. Nije nameravala da mu to pomene. Ni u kom slučaju se neće spuštati toliko nisko da mu to pominje, čak ni na najnonšalantniji 198 rnoeući način. Džo podiže stalak, a onda se saže da pogleda kroz objektiv i podesi ugao koji je želela. Ovde je more snažnije udaralo u stene, zapljuskujući i šibajući divlju plažu ispod oštre litice. Galebovi su kružili gotovo urličući dok su širili svoja bela krila visoko na nebu. U vazduhu se osećala yrelina i ylažnost od koje je yazduh gotoyo syetlucao. Južni zid starog manastira i dalje je stajao tu. Gornja greda iznad uzanih ulaznih vrata i dalje se držala. Kroz njih, preplitale su se svetlost i senka, a ogranci divlje vinove loze puštali su svoje pipke. Želela je taj napušteni izgled - žbunje visoke trave, gomilice peska koje je vetar napravio, a zatim sam i uništio. Zelela je da se na slici ništa ne pomera i zato je morala da čeka, da proučava trenutke mirnoće izmedu dva naleta vetra. široka prostranstva polja, pomislila je, sve u oštrom fokusu - tekstura kamena, vinove loze, peska, sve promenljive nijanse sive. Da bi to uspela, morala je da zastane, da suzi otvor na aparatu, umanjujući dužinu ekspozicije. Upravljajući svoj objektiv lagano ka horizontu, nacentrirala je pazeći da ne zakloni ruševine starih zidova. Zelela je da izgleda kao da je gradevina kompletna, ali ipak prazna i napuštena. I usamljena. Ona napravi snimak, a zatim odnese stalak i aparat do ugla istočne strane. Tekstura je odatle bila savršena, rupice i ožiljci koje su vetar, pesak i vreme utisnuli u kamenje. Ovog puta je pravila snimak srušenih zidova uhvativši pustoš i gubitak. Kada je čula iznenadni škljocaj, ona se brzo ispravi. Nejtan je stajao baš sa njene leve strane, spuštajući aparat posle napravljenog snimka. ,,Sta to radiš?" ,,Slikam te." Uspeo je da napravi tri snimka pre nego što je primetila. ,,Imala si tako dobar i napet izraz lica." Njoj zaigra nešto u stomaku. Neko ju je slikao a da toga nije 3ila svesna. Ipak, natera sebe na smešak. ,,Hajde, daj mi tvoj aparat. Hoću i ja tebe da slikam." ,,Još bolje - podesi tajmer na svom i uslikaj nas oboje. Ispred
. ,,Ova vrsta aparata i ovo svetlo nisu podesni za portrete." ,,Sto znači da ih nećemo izabrati za tvoju sledeću izložbu. Ne mora da bude savršena, Džo." On spusti aparat. ,,Važno je samo da nas dvoje na njoj." 199 ,,Da imam bolju ekspoziciju..." Okrenula je glavu i žmirkala gledajući prema suncu, a onda je mrmljajući promenila objektiy na aparatu da umanji senku, procenila koliki je otvor aparata i prilagodila mu dužinu ekspozicije. Slegla je ramenima. ,,Džol" Borio se da ne prsne u smeh. ,,Gledaj na to kao na najobičniju fotografiju za uspomenu." ,,Ne dolazi u obzir. Stani levo od pukotine na prednjem zidu. Oko dva koraka napred." Čekala je dok nije došao do onog mesta gde mu je rekla da stane. Kroz objektiv je posmatrala kako joj se smeje. Mogla je da uradi to sve mnogo bolje, razmišljala je, da je imala sve pod kontrolom, da je imala potrebnu opremu da utiče na svetlost i senke. Mogla bi tako da istakne njegovu razbarušenu kosu koja se vijorila na vetru i sve te različite nijanse svetlosti i tame. Svetlo je prejako, zaključila je. Treba da bude nežnije, čak pomalo i romantično, da bi do izražaja dovelo te predivne oči, jake crte lica i strukturu kostiju. Sa reflektorom, odgoyarajućom pozadinskom svetlošću i ekspozicijom, mogla bi da napravi pesmu od ovog snimka. Bože, kako je bio privlačan. Stajao je ispred ishabanog rupičastog kamena i izgledao je tako snažno, tako pun života. Tako muževan i sposoban. Tako seksi u toj jednostaynoj sivoj majici sa kratkim rukavima, koja mu se pripijala uz široke, snažne grudi, u tim izbledelim i iznošenim farmericama navučenim preko uzanih kukova. ,,Sad shvatam zašto ne radiš portrete." Ona trepnu i ispravi se. ,,šta?" ,,Tvoj model bi pao u komu čekajući te da napraviš snimak." Smejući se; ispružio je ruku i počeo da se zavodnički igra sa njenim uvojkom. ,,Ne mora da bude umetnost." ,,Uvek mora da bude umetnost", ispravi ga. Zastala je još nekoliko trenutaka, a onda podesila tajmer i potrčala da stane pored njega. ,,Deset sekundi. Hej!" On se pomeri, stavi je ispred sebe i uvi joj ruke oko struka. ,,Volim ovu pozu. Opusti se i nasmej se!" Ona se zaista smejala oslonivši glavu na njegovo rame kada je aparat škljocnuo. Kada je krenula da se pomeri, on se licem priljubi uz njenu glavu i poče da joj miriše kosu.
,,Ja i dalje volim ovu pozu." Okrenuo je; a zatim lagano počeo da klizi rukama po njenom telu spuštajući usne nežno na njene. ,,A ovu još i više." ,,Moram da spakujem svoju opremu." 200 Važi." On prekide poljubac, ali ga nastayi prelazeći usnama po njenom vratu. Napetost i želja su kuljah u njoj dostizuci vrhunac. ,,Ja... svetlo se menja. Više ne odgovara." Osetila je da će joj kolena zaklecati, pa se udalji od njega. ,,Nisam nameravala da se zadržim ovoliko." U redu je. Volim da te gledam dok radiš. Pomoći ću ti da spakuješ opremu." ,,Ne, sama ću. Unervozim se kada mi neko petlja po opremi." ,,Onda idem da otvorim vino." ,,Da, bilo bi lepo." Otišla je do stalka, ispuštajući dugi, ali gotovo nečujni izdah. Moraće da se odluči i to veoma uskoro, pomislila je, da li će da se povuče ili nastayi dalje ovo prijateljstvo. Uze kameru i pažljivo je spakova u torbu. ,,Leksi kaže da je jutros bila sa^tobom." ,,Šta?" Nadao se da je prasak otvorenog zapušača barem malo prikrio šok u njegovom glasu. ,,Kaže da je prolazila pored tvoje kućice." Džo je već psovala samu sebe što je ovo pomenula, i pretvarala se da je usredsredena na opremu. Nejtan se nakašlja i odjednom očajnički požele čašu vina. ,,O, da. Jeste. Nakratko. Zašto?" ,,Onako. Bez razloga." Džo spakova stalak. ,,Reče da si joj pokazao neke projekte na kojima radiš." Možda je, ipak, i on potcenio Leksi, razmišljao je dok je sipao vino. ,,Posao u Meksiku. Dovršavao sam neke detalje projekta kada je ona... upala." Džo je ponela svoju opremu i uredno je složila na ivicu ćebeta koje je on rasprostro na travi. ,,Zvučiš kao da si nervozan, Nejtane." ,,Ne, samo sam ogladneo." Pružio joj je čašu vina, otpio gutljaj svog, a onda je seo i počeo da prebira po torbi. „1, šta ima za klopu?" Džoini mišići bili su napeti. ,,Da li se nešto desilo sa Leksi?" ,,Nešto? Desilo?" Nejtan izvadi iz korpe plastičnu posudu sa nladnom prženom piletinom. ,,Ne znam na šta misliš." Njene oči se ispuniše besom na njegovo glumljenje nevinašceta. .,O, ne znaš?"
,,Na šta misliš?" Kada nisi hteo da se braniš, napadaj, pomislio Je- i,Ti misliš da sam ja... sa tvojom sestrom?" Uvredenost oboji jegov glas, koji postade još izražajniji jer je očajavao zbog situacije u kojoj se našao. ,,Ona je prelepa žena." Džo nervozno spusti činiju sa iseckanim voćem. 201 ,,Naravno da jeste, što, po tebi, odmah znači da sam je zaskočio. Za kakvog muškarca me ti smatraš?" Njegova plahovita narav izade na videlo, što je po njemu bilo sasvim opravdano. ,,Znaš, ja jednu sestru jurim u jutarnjim satima, a drugu u popodnevnim. Možda ću se dok ne padne noć povaljati i sa tvojom tetkom Kejt i tako poentirati kod cele porodice." ,,Nisam mislila... samo sam pitala..." ,,Sta si ti, u stvari, pitala?" ,,Ja..." Njegove oči bile su vrele od besa, a varnice su iskakale iz pogleda. Prvo je nastupio napad nervoze; što ju je iznenadilo, a onda odjednom promeni ponašanje jer se i sama sebi zgadila. ,,Ništa. Izvini. Ona me je malo zadirkivala." Ljuta na sebe, Džo provuče prste kroz kosu. ,,Znala sam da me samo pecka i ništa više. Znala je da treba da se nadem danas sa tobom, i da se manje-više vidamo; i samo je htela da me isprovocira." Udahnula je duboko i grdila samu sebe što nije držala jezik za zubima. ,,Nisam nameravala da ti to pomenem", nastavila je dok je Nejtan ćutao. ,,Ni sama ne znam zašto sam to pomenula. Jednostavno mi se omaklo." On podiže glavu. ,,Ljubomora?" Sasvim je opusti to što je videla da je bes nestao iz njegovih očiju, ali je ovo pitanje ponovo učini napetom. ,,Ne. Samo sam... Ne znam. Izvini." Stavila je svoju ruku preko njegove da smanji udaljenost medu njima. ,,Stvarno mi je žao." ,,Hajde da sve zaborayimo." Pošto mu je njena ruka već bila tako blizu, on je privuče svojim usnama. ,,Kao da se nije ni desilo." Kada se ona nasmejala i nagnula nad njim nežno mu poljubivši usne, zabacio je glavu gledajući u nebo i razmišljajući o tome da li da se załwali Leksi na ovome ili da je zadavi. SEDAMNAESTO POGLAYLJE Kirbi je Jensiju Brodiju merila temperaturu dok je majka zabrinuto gledala u nju. ,,Bio je budan skoro čitavu noć, doktorko Kirbi. Dala sam mu tilenol, ali groznica se ujutru opet vratila. Džeri je još pre zore morao da krene na brod i premro je od brige."
,,Nije mi dobro", Jensi uplašeno reče i pogleda Kirbi krupnim, nevinim dečjim očima. ,,Moja mama mi je rekla da ćete vi da mi pomognete da ozdravim." 202 Yidećemo šta možemo da uradimo za tebe." Kirbi je prešla ruko'm po gužvi kose boje slame ovog četvorogodišnjeg dečaka. ,,Jesi li išao na rodendansku žurku kod Betsi Pendleton pre par nedelja, Jensi?" Bila je torta, i sladoled, a ja sam magarčinu uhvatio za rep." ,,Magarca", ispravi ga majka. ,,Tata ga zove magarčina", Jensi se zakikota, a onda połoži glavu na Kirbino rame. ,,Nije mi dobro." ,,Znam, dušo. I znaš šta, ni Betsi se danas ne oseća dobro, ni Brendon, a ni Pegi Li. Ovde imamo tipičan slučaj epidemije yaričela." ,,Varičela? Ali on nema nikakav osip." ,,Imaće." Već je primetila mali osip ispod pazuha. ,,Moraš mnogo da se potrudiš da se ne češeš kada počne da svrbi, dušo. Sada ću tvojoj mami da dam jedan losion koji će ti pomoći. Eni, da li ste ti i Džeri preležali varičele?" ,,Jesmo. Oboje." Eni uzdahnu. ,,U stvari, dobila sam ih baš od Džerija kada smo bili deca." ,,Onda ih najverovatnije nećete dobiti opet. Kod Jensija se bolest tek razvija, tako da bi najbolje bilo da se ne meša mnogo sa ostalom decom ili odraslima koji nisu preležali ove boginje. Od sada si u karantinu, nevaljalko mali", rekla je uz osmeh lupkajući dečaka po nosu. ,,Mlake kupke sa malo kukuruznog štirka će pomoći kada boginje izbiju, a daću ti i neke prave lekove. Ovde imam samo uzorke, tako da će Džeri morati da ode na kopno sa receptima i da ih tamo nabavi. Tilenol je dobar za groznicu", dodala je stavljajući hladnu ruku na dečakov vreli obraz. ,,Svratiću do vas ovih dana da vidim kako je." Primećujući strah u Eninim očima, Kirbi se nasmeja i uhvati je za ruku. ,,Biće on dobro, Eni. Vas troje čeka par težih nedelja, ali ja ne predyidam nikakve komplikacije. Opet ćemo proći kroz sve informacije pre nego što ga odvedeš kući." ,,Ja bih samo... Mogu li da popričam sa vama nasamo jedan minut?" ,,Naravno. Hej, Jensi!" Kirbi skide stetoskop i okači ga oko dečakovog vrata, a zatim ga veselo upita: ,,Hoćeš li da čuješ kako ti lupa srce?" Postavila mu je slušalice na uši, pokazujući mu kako treba da ih drži.
Njegove umorne oči postadoše krupne i vesele. ,,Slušaj to na trenutak dok ja popričam sa tvojom mamom." Odvela je Eni u hodnik, ostavljajući otvorena vrata. ,,Jensi je snažan, zdrav; savršeno normalan četvorogodišnjak"; poče. ,,Nemaš o čemu da brineš. Yaričele su neugodne, nerviraju; 203 svrbe, ali se gotovo nikada ne završavaju nekom komplikacijorn. Imam neke članke o tome ako želiš da pročitaš." ,,Nije to..." Ujela se za usnu. ,,Uradila sam jedan od onih testova trudnoće pre nekoliko dana. Bio je pozitivan." ,,Razumem. Da li te to raduje, Eni?" ,,Da. Džeri i ja pokušavamo da napravimo drugu bebu već dobrih šest meseci. Ali, hoće li ona biti dobro? Da li će biti bolesna?" ,,Izloženost virusu u prvom tromesečju predstavlja izvestan rizik. Ali ti si imala varičele kao dete, je Iž tako?" ,,Da. Majka mi je stalno oblačila pamučne rukavice da se ne bih češala i tako pravila sebi rane." ,,Stvarno je mala verovatnoća da ih ponovo zakačiš." Ako ih i dobije opet, pomislilaje Kirbi pomalo zabrinuto, izboriće se sa tim kada do toga dode. ,,Cak i da zakačiš virus, velike su šanse da beba bude sasvim dobro. Zašto nas dve ne bismo uradile još jedan test, čisto da potvrdimo rezultat tvog testa? I da te pregledam na brzinu. Yideću koliko je trudnoća odmakla. Krenućemo odatle." ,,Bila bih mnogo mirnija." ,,E pa, onda ćemo upravo to i da uradimo. Ko je tvoj ginekolog?" ,,Zbog Jensija sam išla čak na kopno, na jednu kliniku. Ali nadam se da ćete ovoga puta vi da budete moj lekar." ,,Pa, pričaćemo još o tome. Irena Yerdon čeka na pregled. Hajde da je zamolimo da pripazi na Jensija jedno pet minuta. A onda ćete vas dvoje da odete kući i malo se odmorite. Potreban vam je odmor." ,,Osećam se bolje kada znam da se vi brinete o nama, doktorko Kirbi." Eni stavi ruku na svoj stomak. ,,O svima nama." Do trinaest časova Kirbi je konstatovala još dva slučaja yaričela, pričvrstila udlagom jedan slomljeni prst i prepisala lekove za upalu bešike. Takav je, pomislila je dok je grabila teglu putera od kikirikija, život lekara opšte prakse. Imala je trideset minuta do sledećeg zakazanog pregleda i nadala se da će ih provesti sedeći i trpajući hranu u usta. Nije vrisnula kada su se vrata otvorila, ali je htela.
Ovo je zaista bio stranac. Dobro je znala svako lice na ostrvu, ali ovo nikada ranije nije videla. Odmah ga je etiketirala kao skitnicu koja s vremena na vreme docunja do ostrva u potrazi za malo sunca, talasa i razonode na plaži. Kosa mu je bila išarana plavim pramenovima i padala mu je na ramena; a lice veoma osunčano. Na sebi je imao odrpan šorts 204 nravlien od isečenih farmerica, majicu sa kratkim rukavima koja je ' gledala kao da je dva dana pijančio na plažama Kankuna i naočare za sunce marke ,,Vejferer". Kasne dvadesete, procenila je, atraktivan. Odložila je sendvič i okrenula se ka njemu. Izvini." Spustio je glavu. ,,Jesam li došao na pravo mesto? Rekli su mi da je ovde lekar." , Ja sam doktorka Ficsimons. Kako mogu da ti pomognem?" ,,Nemam zakazano." Bacio je pogled na njen sendvič. ,,Da li treba da zakažem prvo?" ,,Zašto ti treba pregled?" ,,Pa, imam ovde..." Sleže ramenima i ispruži ruku. Dlan je bio u ozbiljnim opekotinama, sa otvorenom ranom preko i plikovima koji su popucali i iz kojih je curila tečnost. ,,Ovo izgleda gadno." Ona automatski pride i nežno mu uhvati šaku da je pregleda. ,,Tako se glupo sve izdešavalo. Kafa je vrila i ja sam samo zgrabio lonče bez razmišljanja. Smešten sam ovde, u kampu. Kada sam pitao dečaka na prijavnici kampa gde mogu da uzmem neki melem, poslao me je kod vas." ,,Hajdemo unutra. Opraću i srediću ti ranu." ,,Pokvario sam vam ručak." ,,To mi je u opisu posla. Nayikla sam. Znači, ti si kamper?", nastavila je dok ga je vodila u sobu za preglede. ,,Da. Planirao sam da se vrzmam po ostrvima i malo radim. Ja sam slikar." „0?" Seo je na stolicu koju mu je pokazala, a onda je namrgodeno pogledao svoj dlan. ,,Mislim da će mi ovo odložiti poslove za nekoliko nedelja." ,,Osim ako ne planiraš da slikaš levom rukom", rekla je sa osmehom dok je prala ruke, a zatim navukla rukavice.
,,Pa, ionako sam planirao da se ovde zadržim neko vreme. Zaista je divno ovo mesto." Duboko je udahnuo kada je počela da mu čisti ranu. ,,Boli kao davo!" ,,Verujem. Predlažem da uzmeš aspirin. I rukavicu za uzimanje vrelog posuda." On se nasmeja, a onda iskezi zube od bola. ,,Imam sreće što mi je doktor u blizini. Ovakve stvari mogu i da se inficiraju, zar ne?" ,,Aha. Ali, mi ćemo se postarati da do toga ne dode. šta slikaš?" ,,ota god me inspiriše." Nasmejao joj se, uživajući u njenom nsu, u načinu na koji joj je zlatna kosa padala preko lica. ,,Možda 'tiželeladamipoziraš." 205 Ona se nasmeja, a zatim se odgurnu zajedno sa stolicom do fioke da uzme melem protiv opekotina. ,,Ne, ali hvala na ponudi." ,,Imaš fantastično lice. Odlično radim sa lepim ženama." Ona ga pogleda. Njegove oči bile su sakrivene iza tamnih stakala. Mada mu je osmeh bio širok i prijateljski, bilo je nečeg u njemu zbog čega se ona odjednom oseti nelagodno. Doktor ili ne, bila je žena i bila je sama sa potpunim strancem. Koji ju je posmatrao čak i previše pažljivo. ,,Sigurna sam da je tako. Ali pošto sam jedini doktor na ostryu, previše sam zauzeta." Opet je sagnula glavu da namaže opekotinu melemom. Glupost, govorila je sebi. Ponašala se besmisleno. Imao je opekotinu drugog stepena na ruci i dozvolio je strancu, poput nje, da je leči. I slikar je. Logično je da je posmatra. ,,Ako se predomisliš, biću ovde na ostrvu još neko vreme. Bože, ovo mi tako prija." Opet je duboko udahnuo, i ona oseti kako mu se ruka opušta. Osećajući se sada još gluplje, ona mu uputi saosećajni osmeh. ,,Zato smo tu. Ovu ranu ne smeš da kvasiš. Možeš da je obmotaš plastičnom kesom dok se tuširaš. Da sam na tvom mestu, ne bih plivala jedno nedelju dana. Zavoj mora da se menja svakodnevno. Ako nemaš nekoga u blizini da ti to menja, svrati kod mene i ja ću to uraditi." ,,Hvala. Imaš spretne ruke, doco", prokomentarisao je dok mu je obavijala gazu oko ruke. ,,To mi svi kažu." ,,Ne, ozbiljan sam. Ne samo dobre doktorske ruke, već ruke umetnika. Ruke andela", on reče, i opet joj se nasmeši. ,,Voleo bih da ih naslikam jednog dana." ,,E pa, pričaćemo još o tome kada budeš mogao da držiš olovku." Ona ustade. ,,Daću ti tubu ovog melema. Hoću da dodeš kod mene za dva dana na kontrolu, osim ako ne odeš sa ostrva. U tom slučaju, idi kod nekog lekara da ti to pogleda."
,,Važi. Koliko sam dužan?" ,,Osiguranje?" ,,Nemam." ,,Dvadeset pet za pregled i deset za lekove." ,,Fer." Ustao je i levom rukom izvadio novčanik iz džepa. Pažljivo je vrhovima prstiju opečene ruke vadio novčanice. ,,Izgleda da ću morati da se naviknem na ovu situaciju." ,,Pomoći će ti Ijudi iz kampa. Ovo je prijateljsko ostrvo." i7Primetio sam." '^Napisaću ti račun." Ne, u redu je." On ustade, i ona opet oseti one male crve nervoze. ,,Vidi, ako nekada ideš u mom pravcu, svrati kod mene da vidiš neke moje radove; ili bi mogli da..." ,,Kirbi! Jesi li unutra?" Kirbi oseti topli talas olakšanja, tako naglo i jako da joj se zavrte u glavi. ,,Brajane, upravo završavam sa pacijentom. Potrudi se da ne pokvasiš gazu", odsečno reče i skide rukavice. „1 ne škrtari na melemu." ,,Ti si doktor." On išeta iz sobe, a onda podiže obrve kada ugleda čoveka koji je stajao u kuhinji sa krvavom krpom obmotanom oko leve ruke. ,,Izgleda da imaš jedan još teži slučaj ovde." ,,Dobro zapažanje", suvo reče Brajan i baci pogled na njegovu ruku umotanu u gazu. Jzgleda da nisam jedini sa problemom." ,,Naporan dan za doktorku." ,,Doktorka", rekla je Kirbi dok je ulazila, ,,danas nije imala ni pet minuta da... Brajane, šta si to, do davola, uradio?" Sa srcem u petama, polete ka njemu, uhvati mu ruku i brzo poče da odmotava krpu. ,,Prokleti nož mi je skliznuo iz ruku. Samo sam... krv curi svuda po podu." ,,O, ućuti." Srce joj se malo umiri kada je proučila dugačku posekotinu na unutrašnjem delu njegoye šake. Bila je duboka i dosta je krvarila, ali ništa nije bilo odsečeno." ,,Rana treba da se ušije." ,,Ne treba." ,,Treba, i biće jedno deset kopči." ,,Slušaj, samo ti to meni zavij i ja odoh nazad na posao." ,,Rekla sam ti da ćutiš", prasnu ona. ,,Izvini, ali moram da..." Ona baci pogled mršteći se. ,,O, otišao je. Udi u sobu."
,,Neću da mi zašivaš ranu. Došao sam samo zato što su Leksi i Kejt pošizele. I da mi Leksi nije smetala i dosadivala, ovo se ne bi ni desilo. Baci neki antiseptik na tu ranu, umotaj je i pusti me da idem." ,,Prekini da se ponašaš kao dete." Uhyatila ga je čvrsto i položila na leda. ,,Sedi ovde i lepo se ponašaj. Kada si poslednji put primio vakcinu protiv tetanusa?" ,,Vakcinu? O, slušaj ti mene..." ,,Verovatno ko zna kad." Ona brzo opra ruke, stavi potrebne instrumente u posudu od nerćtajućeg čelika, a onda sede ispred njega 207 sa bočicom antiseptika. ,,Posle ćemo da sredimo i to. Prvo ću da očistim ranu, da je dezinfikujem; a onda da ti dam lokalnu." Osećao je kako mu rana pulsira u ritmu srca. I jedno i drugo ubrzaše ritam otkucaja. ,,Sta? Lokalnu?" ,,Anesteziju. To će učiniti da ti rana utrne, da ne osećaš bol." ,,Kakva je to opsednutost iglama?" ,,Da vidim kako pomeraš prste. Dobro, dobro. Nisi presekao nijednu tetivu. Ti se to plašiš igala, Brajane?" ,,Ne, naravno da ne." Ona uze špric, i on oseti kako mu se polako sva krv povlači iz lica. ,,Da, do čtavola, Kirbi, skloni mi tu stvar sa očijul" Nije mu se smejala, iako je on bio siguran da će to uraditi. Umesto toga, trezveno ga je pogledala direktno u oči. ,,Udahni duboko, pa izdahni, onda ponovo udahni i gledaj u sliku iznad mog desnog ramena. Samo nastavi da gledaš u sliku i broj svoje uzdahe i izdahe. Jedan, dva, tri. Tako je. Mali ubod, i to je sve", prošaputala je i provukla iglu kroz njegovu kožu. ,,Nastavi da brojiš." ,,Okej, u redu." Osećao je kako mu graške znoja silaze niz lećta, i on pokuša da se usredsredi na akvarel sa divljim Ijiljanima. ,,Ovo je savršen momenat za tebe da napraviš neki klinački komentar." ,,Radila sam u hitnoj pomoći. Te godine sam videla više krvi nego laik za tri života. Prostrelne rane, ubodi nožem, sudari. Nikada nisam paničila. Najbliža paničnoj reakciji sam bila upravo danas, kada sam videla kako ti curi krv po mom kuhinjskom podu." Sklonio je pogled sa slike i zagledao se u njene oči. ,,Obrisaću pod za tebe." ,,Ne budi idiot." Uze uzorak sterilne gaze da mu očisti predeo oko rane, ali zastade kada joj Brajan dodirnu ruku. „1 meni je stalo." Sačekao je dok ga nije ponovo pogledala. „1 to veoma. Kako se ovo izmedu nas, do davola, desilo?" ,,Ne znam. šta misliš da treba da uradimo nas dvoje?"
,,Verovatno to neće moći da traje, znaš. To izmedu nas." ,,Ne." Uzela je instrumente za ušivanje. ,,Verovatno neće uspeti. Umiri ruku, Brajane." Bacio je pogled na ruku i video kako zabada iglu za zašivanje u njegovu kožu. Sve mu se prevrtalo u stomaku. Udahnuo je duboko i pogledao sliku. ,,Ne trudi se mnogo da bude uredno. Samo ga odradi što pre." ,,Ja sam poznata po finim šavovima. Samo se ti opusti i diši duboko." Pošto je shvatio da bi onesvešćivanje bilo mnogo veće poniženje no što može da podnese, odluči da je posluša. ,,Ne bojim se igala. Samo ih ne volim, to je sve." 208 ,,To je česta fobija." Nemam ja fobiju. Samo ne volim da Ijudi zabadaju igle u mene." Savila je glavu da je ne vidi kako se smeje. ,,Savršeno razumljivo. Oko čega ti je Leksi dosadivala?" ,,Ma, uobičajeno. Oko svega." Pokušavao je da ignoriše malene trzaje dok je provlačila iglu zašivajući ivice rane. ,,Kako sam bezosećajan. Kako me nije briga za nju ili bilo koga drugog. Kako je ne razumem. Kako je niko ne razume. Da sam pravi brat, pozajmio bih joj pet hiljada dolara da može da se vrati u Njujork i bude zvezda." ,,Mislila sam da je već odlučila da će ostati ovde preko leta." ,,Imala je neku vrstu odnosa toplo-hladno sa Gifom. Pošto nije došao da puzi i da je moli za oproštaj, prešla je iz nadurene faze - što je za sve nas juče bilo više nego dobro - u gadnu fazu. Hoće li to skoro?" ,,Na pola sam puta", reče ona strpljivo. ,,Pola. Super. Fantastično." Opet mu se prevrnu u stomaku. Okej, probaj da misliš na nešto drugo. ,,Ko je skitnica sa plaže?" ,,Ko? O, onaj sa opekotinama. Nesreća sa lončetom za kafu. Kaže da je umetnik i da obilazi ostrva. Možda će se zadržati malo kod nas u kampu. Nije mi rekao kako se zove." ,,Kakva vrsta umetnika?" ,,Slikar, mislim. Pitao me je da mu poziram. Do davola, budi miran", rekla mu je kada je naglo trznuo rukom. ,,A šta si mu ti odgovorila?" ,,Da sam veoma polaskana, zahvalila sam mu se i rekla da nemam vremena za tako nešto. Cinio me je nervoznom sve vreme." Brajanova slobodna ruka poseže i zgrabi je za rame, a ona poče da viče. ,,Samo još par šavova", započe. ,,Da li te je dodirivao?"
,,Molim?" Ne, nije to bio ni strah ni bol u njegovim očima, zaključila je; već bes. I to ju je činilo izuzetno zadovoljnom. ,,Pa, naravno da jeste, Brajane. Onako, samo jednom rukom, oborio me je rvačkim zahvatom na pod u divljem napadu požude i pocepao sve sa mene." Brajanovi prsti uroniše u njenu kožu. ,,Hoću iskren odgovor. Da li te je dodirivao?" ,,Ne, naravno da nije. Samo sam se nakratko unervozila jer je kancelarija bila prazna, a on je izgledao preterano zainteresovano. Medutim, na kraju se ispostavilo da je slikar i da je samo želeo da slika moje ruke." Počela je da maše prstima leve ruke. ,,Andeoske 209 ruke. A sada, budi miran da ne uništiš čitav moj trud i ne završiš sa gadnim ožiljkom. Ne kažem da mi tvoja Ijubomora ne laska, ali..." ,,Nisam Ijubomoran." Sklonio je ruku i pravio se da je nezainteresovan. ,,Samo ne želim da te maltretira neka skitnica sa plaže." ,,Nije me maltretirao, a i da jeste, snašla bih se ja i sama. Još jedna kopča." Pričvrstila je, vezala, i odrezala konce, a onda pažljivo pregledala uredan red kopči. ,,Prelep rad, ako smem samu sebe da łwalim." Ustala je da spremi vakcinu protiv tetanusa. ,,A kako bi se ti to snašla sama?" ,,Snašla? Sa čim? O, još uvek smo kod te teme? Dala bih mu finu korpu." ,,A ako to ne upali?" ,,Onda jedan dobar stisak one opekotine i bio bi na podu vrišteći od bolova." Kada se okrenula, pažljivo držeći vakcinu iza leda, videla je Brajana kako se smeje. ,,Morala bi." ,,Naravno. Jednom sam morala da smirim pacijenta opsednutog seksom tako što sam mu dobro pritisla grkljan. Odjednom je prestao sa opscenim gadostima koje je do tada neprestano predlagao meni i devojkama iz osoblja. A sada opet gledaj u sliku sa Ijiljanima, Brajane." On preblede. ,,šta to imaš iza lecła?" ,,Samo ti gledaj u sliku." ,,O, bože." On okrete glavu, a samo nekoliko trenutaka kasnije viknu i trže ruku. ,,Brajane, to je samo bio tufer sa alkoholom. Sve će biti gotovo za deset sekundi. Osetićeš samo slabo peckanje." On poče da šišti: ,,Peckanje, malo sutra! šta koristiš ti? Iglu za tapaciranje?"