bib lio tek a
Uredn ik
IVAN ŠKUNC A
Lik ovna oprem a
IVAN BAL AŽ EV IĆ
2
DAV ID MORR ELL
OKUS KRVI
RAMBO
S engleskoga prevel a
ANJA PICELJ
OTOKAR KERŠ OV ANI
OPATIJ A
3
Nasl ov izv orn ik a
Dav id Morrell
FIRST BLOOD
Fawcett Crest Book
New York
Copyright ©1972 by David Morr ell
All righ t s reserv ed.
4
Philip u Klassu i Will iamu Tennu:
svak om na svoj način
5
PRVI DIO
6
www.balkandownload.org
1.
Zvao se Ramb o, i za sve koji su ga vidjeli bio je samo bezvezan frajer koji
stoji pokraj benzinske pumpe u predgrađ u Madison a u Kent uck yju. Imao je
dugu, gust u brad u, a kosa mu je prek o ušij u pad al a sve do vrat a. Isp ruž e‐
nom je ruk om pok uš av ao autost op irat i autom obil koji se bio zau stav io na
pump i. Vidjevš i ga ondje, nasl onjenog na bok, s bocom coca-cole u ruci i s
vreć om za spav an je smotanom pokraj nogu, nik ada ne biste pomisl ili da će
ga u utorak, samo dan kasnije, gon it i većin a policajaca u pokraj ini Basalt.
Sig urno ne bist e nik ada pom islili da će do četv rtk a bjež at i od ter itor ij aln ih
jedin ica Kent uck yja i od pol ic ije šest pokrajin a i od vel ik og broj a građ ana
brzih na okid aču. Ali s drug e stran e, vid jevš i ga ond je odrpanog i prašn ja‐
vog pok raj benzinske stan ice, nik ada ne biste mog li pogodit i kak av je frajer
Rambo uist inu bio ili kako je to sve uopće poč elo.
Pa ipak, Ramb o je znao da će doći do nep rilike. Do vel ik e nep rilike, ako
netko ne pripazi. Automob il koji je pok ušav ao autost op irati zamal o ga je
pregaz io dok je napuštao pump u. Mlad ić na pump i je strp ao u džep račun i
blok s novč anic am a i isk esio se na trag ove guma na vrućem asfalt u blizu
Ramb ov ih nogu. U tom se trenutk u iz promet a isključi polic ijs ki autom obil i
kren e prema njem u, a on prep ozna poč et ak sheme i ukoči se: »Za boga mi‐
loga, ne. Ne ovaj put. Ovaj me put neće nin ašto nat jer at i.«
Na pat rolnim je kolima pisal o KOMAND ANT POL ICIJ E, MADIS ON.
Kola su se zau st avil a pokraj Ramb a, antena se zan jihala, a polic ajac se nag‐
nuo prek o predn jeg sjed ala, otvar aj ući vrat a za suputnik a. Zagled ao se u
čizme prljave od sas uš en og blat a, u otrc ane traper ice pod eran e na nog av ica‐
ma i zak rpane na bedru, u plavu maj ic u umrl janu nečim što je izgledalo kao
osuš ena krv, u kožn atu jakn u. Pogledom je prešao preko brad e i dug ačk e
7
kose. Ne, nije to bilo ono što ga je uznem iril o. Bilo je to neš to drug o, a nije
mogao točno ocij enit i što.
– Pa hajd e, uskač i – reče.
Ali Ramb o se nije micao.
– Rek ao sam uskači – ponovi čovjek. – Mora da ti je užasn o vruće u toj
jakni.
Ali Rambo samo srknu svoj u coca-colu, baci pog led lij ev o i desno na
automob ile u prolaz u, pog led a policajca u pat rolnim kolim a i ostane tamo
gdje je i bio.
– Mož da ne čuješ dob ro? – upita polic ajac. – Ulazi prije nego što se na‐
ljutim.
Ramb o ga prou či baš kao što je i sam bio proučen: nizak i širok iza vola‐
na, bore oko očiju i plitki ožiljc i na obrazima.
– Ne pilji u mene – reče polic ajac.
Ali Ramb o ga nast avi prou čavati: siva uniforma, gorn je dugme koš ulje
otk opčan o, olabavl jena kravat a, prednji dio koš ul je tamnij i od znoj a. Rambo
pog leda, ali nije mog ao vid jet i kak av je piš tolj nos io. Polic ajac ga je imao u
fut rol i s lij ev e stran e, dal ek o od suputničk og sjed ala.
– Kažem ti – reče policajac. – Ne volim kada netko pilji u mene.
– Tko voli?
Ramb o još jednom baci pogled unaokolo, a zatim pod igne svoju vreć u za
spav an je. Kada je ušao u pat roln a kola, smjesti torbu između sebe i pol icaj‐
ca.
– Dugo ček aš? – upit a polic aj ac.
– Jedan sat. Otkad sam stigao.
– Mogao si čekat i i mnogo duže od toga. Ljud i ovd je uglavnom ne staju
autost oper ima. Nar očito ako izg ledaj u kao ti. To je prot uzak on it o.
– Izgled ati kao što ja izg led am?
– Nem oj se pravit i pam et an. Mislio sam reći da je autostopiran je prot u‐
zak onito. Prev iš e ljud i staj e frajer im a na cest i, a nak on toga budu opl jačk a‐
ni ili mož da mrt vi. Zatvor i vrata.
Ramb o pol ak o otp ij e gutljaj coca-cole prije nego učini ono što mu je bilo
reč en o. Još jednom baci pogled na mlad ić a s pump e koji se još uvij ek kes io
dok se pol ic aj ac uključ iv ao u promet i krenuo prema grad u.
– Ne moraš se bojat i – reče Ramb o pol icajcu. – Neću te pokuš ati opl jač‐
8
www.balkandownload.org
kati.
– Jako duhov it o. U slučaj u da nisi dob ro vid io oznaku na vratima, ja sam
kom andant polic ije. Tea sl e. Wilfred Tea sle. Ali zapravo ne vid im zašto ti
uopće govor im svoje ime.
Prij eđe glavn o rask ršć e kroz žuto svjetlo na sem af or u. S obje stran e ulic e
protez ali su se duć an i nag urani jed an do drugoga: drog er ija, bil jarn ic a, pro‐
davaonic a oružja i prib ora za lov i rib ol ov i desetin e drugih. Iza njih su se,
dalek o na hor iz ont u, uzd iz ale plan ine, visok e i zel ene, sa crv en im i žut im
mrl jam a na mjestima gdje je lišć e već počel o umir ati.
Rambo je promat rao sjen u oblak a kako kliz i preko planina.
– Kamo si kren uo? – začuje Tea sl ea.
– Je li to važn o?
– Nije. Samo sam pom isl io, čini mi se da nema smisl a ni to znati. Svej ed‐
no, kamo si krenuo?
– Možda u Lou isvill e.
– A mož da i ne.
– Baš tako.
– Gdje si spavao? U šumi?
– Upravo tako.
– Čini mi se da je sada tamo sigurn o. Noći post aj u sve hladn ije i zmij e
rad ij e ostaju u rupam a nego da izlaz e u lov. Pa ipak, jednog od ovih dana
mogao bi se zateć i u post elji sa partner om ludim od želje za tvojim top lim
tij el om.
Prošl i su prao nicu autom obila, jedn o samop osluživ anje, restoran uz ces‐
tu sa velik im znak om Dr. Pepper a u izl ogu.
– Pogledaj samo taj odv ratan rest oran – reče Teasl e. – Podig li su ga ov‐
dje na glavn oj ulici i sve što od tada imamo su klinci u automob ilima koji
luđačk i trube i bac aj u smeće na pločn ik.
Rambo srknu coca-colu.
Netk o te iz grad a dov eo ovam o? – upit a Tea sl e.
– Dop ješ ačio sam. Pješ ač im od zore.
– Stvarno mi je žao što to čuj em. Bar em će ti ova vožn ja malo pomoći,
zar ne?
Ramb o ne odgov ori ništa. Znao je što će se dog od it i. Preko most a i rijek e
dov ezl i su se do gradskog trga, sa star om kamen om sudnicom na desn om
9
kraju i trgovinama nagur an im s obje stran e.
– Da, policijska stanic a se nal azi baš do sudnice – reče Tea sl e. Ali prove‐
zao je kroz trg i niz ulicu sve dok nisu ost al e samo kuće, prvo uredne i bo‐
gat aške, a zat im sive drv ene kuće pred kojim a su se u prl javš tin i igrala dje‐
ca. Voz io je uzbrdicom izm eđu dviju stij ena do mjest a na koj em više nije
bilo nikakvih kuća, samo pol ja zakržljal og kukuruza koja su od sunca posta‐
jal a smeđ a. I odmah iza natpisa SADA NAP UŠTATE MAD IS ON. VOZITE
OPREZNO, skrenu sa ceste na šljunak.
– Čuv aj se – reče.
– I izbjeg avaj neprilik e – odg ov or i Ramb o. – Ne ide li to tako?
– Dobro je. Proš ao si već ovo. Ne moram gubiti vrijeme objašnjavajuć i ti
kako momci tvog izg led a imaj u naviku da smet aj u. – Pod ign e vreć u za spa‐
van je koju je Ramb o stavio između njih dvojic e, stav i je Ramb u u kril o i
nagne se preko njeg a ne bi li mu otvor io vrat a. – Sada se dob ro čuvaj.
Rambo polako izađ e iz automob il a.
– Vidimo se – reče i zal up i vratima.
– Ne – odg ov or i Teasl e kroz otvoren i prozor na sup utničkim vrat ima. –
Misl im da se nećem o vid jet i.
Odveze se niz cestu, okren e se i kren e nat rag prem a gradu, zat rubivši u
prol az u.
Ramb o je promatrao patrolna kola kako nest aj u izm eđ u dvij e stij en e. Ot‐
pio je do kraj a coca-colu, bacio bocu u grab u i s vreć om za spavanje na ra‐
menu kren uo natrag u grad.
10
www.balkandownload.org
2.
Zrak je bio ljepl jiv od ulja za prž en je. Rambo je gledao kako stara gospo‐
đa iza šank a kroz svoj e bifok alne naočale zuri u njeg ovu odjeć u i kosu i bra‐
du.
– Dva hamb urg er a i coca-colu – reče joj.
– Za van – zač uje iza sebe.
Pog led a u ogled al o iza šank a i ugled a Tea sl ea nasl on jenog na ulazna vra‐
ta. Prid ržao je vrata, a zatim ih pustio da se zalupe uz jak tresak.
– I naprav i to brzo, hoć eš li, Merl e? – reče Teasl e. – Ovom se momk u
strah ovito žuri.
U lokal u je bilo samo nek oliko posjetilaca, za šank om i u nekol ik o sep a‐
rea. Ramb o je u ogled alu prom atrao kako su prestal i jest i i pogled ali u nje‐
ga. Ali tada se Tea sl e nasl oni na džub oks pokraj vrat a i izgled al o je kao da
se niš ta ozbiljn o neće dogoditi, pa su se svi vrat ili jelu.
Stara gosp ođ a iza šank a je zbun jeno naher ila svoj u sijedu glavu.
– Ah, da, Merle, i dok to priprem aš, daj mi na brzin u jednu kavu – reče
Teasle.
– Što god želiš, Wilf red – reče ona još uvijek zbunjen a, i ode nat očit i
kavu.
Rambo je u ogledalu promat rao Teaslea kako ga gled a. Tea sle je s druge
strane pol icijske značke imao značk u Američk e legije. Pitam se iz kojeg
rata, pomisli Rambo. Malo si premlad za onaj drugi.
Okren e se na stolici i pog leda ga u lice.
– Kor eja? – reče, pok azuj uć i na značku.
– Točn o – odrješ ito odgov ori Tea sl e.
I nastav e promat rati jedan drugog a.
11
Ramb o skrene pogled na Tea sleovu lij evu stran u, na piš tolj koji je nos io.
Bilo je to iznenađ enje, nije to bio standard an pol icijski revolver, već pol u‐
autom atski pištolj, i prema vel ikoj drš ci Ramb o zaključ i da se radi o 9 mil i‐
met ars kom browning u. Jednom je i sam upot rij ebio browning a. Drš ka je bila
velika jer je sadrž avala šarž er sa trinaest met ak a umjest o sed am ili osam
kao već ina pištolja. Jednim se metk om ne bi mog ao usmrtit i čovjek, ali bi ga
se moglo teš ko ran it i, sa još dva dok rajčit i, a ostalo bi ih još des et za sve os‐
tale uokolo. Ramb o je isto tako mor ao priznat i da ga Tea sl e zna jako dob ro
nos iti. Teasl e je bio vis ok metar šezd eset osam, možda šezdeset dev et, i tako
malecnom čovjek u taj bi veliki pištolj mor ao staj at i nezgrapno, ali nije. Pa
ipak, pom isli Ramb o, moraš biti pril ičn o vel ik da bi čvrsto uhvatio tako vel i‐
ku drš ku. I tada on pog led a Teasleove ruke, zapan jen njih ovom vel ičin om.
– Upoz orio sam te za piljenje – reče Tea sl e. Naslonjen na džub oks, odl i‐
jepi mokru koš ul ju sa svojih grudi. Ljev or uk, izv ad i cig aret u iz kut ij e u dže‐
pu košul je, zap al i je, prel om i šib icu nap ola, a zat im se nas mij ulji, tres uć i
glavom od ves elja. Priđ e šanku i čudno se nasmij eš i Rambu. – Pa, prešao si
me, zar ne? – reče.
– Nije mi to bila namjer a.
– Nar avn o da ne. Nar avno da nije. Ali ipak si me preš ao, zar ne?
Stara je gospođ a spust ila Tea sl eo vu kavu i pog led ala Ramb a.
– Kako žel it e vaše hamb urg ere? Običn e ili one povrtn e?
– Što?
– Obične ili sa začinima?
– Sa puno luka.
– Kako god žel ite. – Otiđ e isp eći hamb urgere.
– Daa, stvarn o jesi – reče mu Tea sle i ponovo se čudn o nas mij e. – Stvar‐
no si me preš ao. – Namršti se na prljav u vatu koja je vir il a iz raspora na
stolici pokraj Ramba i ner ad o sjedn e. – Mislim, praviš se pametan. I gov or iš
kao da si pam et an, pa sam prirodn o pretpost av io da si shvat io. Ali onda se
ti dov učeš nat rag i nasamar iš me, a to je dov oljn o da čov jek posumn ja da ti
uopć e nisi pam et an. Je li sve u redu s tobom? Je li u tome stvar?
– Glad an sam.
– Čuj, to me ni najm an je ne zan im a – reče Tea sle, uvl ačeći dim cigar et e.
Cigar eta nije imala filt er i kad je ispuhnuo dim pij uckao je kom adiće duha‐
na koji su mu se zalijep il i na usne i na jez ik. – Momak kao ti bi morao imat i
12
www.balkandownload.org
tol ik o mozg a u glavi da nosi ruč ak sa sob om. Znaš, za sluč aj opasnosti u
kakvoj se ti sada nalaz iš. – Podigne vrčić s mlij ekom da ga ulij e u kavu, ali
tada prim ij et i dno vrčić a i usta mu se skis el e pri pogled u na žute trag ove
skoren og mlijeka. – Trebaš posao? – upit a potih o.
– Ne.
– Znač i da već imaš posao?
– Ne, nemam pos ao. Ne žel im pos ao.
– To se naz iv a skitn jom.
– Nazovi to kako god prokl et o hoćeš.
Tea sl eo va ruka opali po šank u kao puc anj.
– Prip azi što gov oriš!
Svi u lokalu okren uše glav e prema Teasl eu. On ih pog led a i nasmiješi se
kao da je rek ao neš to smiješn o, te se naslon i na šank da pop ij e kavu.
– Ovo će im dati mat er ijala za pričan je. – Nas mij eši se i pov uče još jed an
dim, i dal je pij uck aj uć i duh an sa jezika. Šala je bila gotov a. – Slušaj, niš ta ne
kuž im. Taj tvoj izg led, odjeća, kosa i sve ost alo. Zar nisi znao da ćeš, kad se
opet poj aviš u glavn oj ulici, strč ati kao bijel a vrana? Moji su mi ljudi jav ili
da si se vratio pet min uta nak on što si stig ao.
– Zar im je trebalo tako dugo?
– Začepi – reče Teasle. – Upoz orio sam te.
Izgled alo je kao da će još neš to reći, ali u tom trenutku stara gosp ođa do‐
nese Ramb u papirnat u vrećicu s hranom i reče:
– Dol ar i trid es et pet.
– Za što? Za ovo malo?
– Rekl i ste da žel it e zač in e.
– Samo joj plat i – reče Teasle.
Držal a je vreć ic u sve dok joj Ramb o nije dao nov ac.
– Dobro. Idem o – reče Tea sl e.
– Kamo?
– Tamo kamo te ja odvedem. – Isprazn i šal icu u čet ir i brza gutljaj a i
spust i četvrt dol ar a. – Hval a, Merle.
Svi su gled ali u njih dvojic u dok su nap uštali lok al.
– Got ovo sam zaboravio – reče Tea sle. – Čuj, Merl e, samo još neš to.
Kako bi bilo da oper eš dno onog vrčića za mlij eko?
13
3.
Kola su bila park irana pred sam im vrat ima.
– Ulazi – reče Tea sle, nat ežući svoj u oznojenu košul ju. – Dođ av ola,
stvarn o je toplo za prvi list op ada. Ne znam kako možeš podnij et i tu vruć u
jakn u na sebi.
– Ne znojim se.
Tea sl e ga pog led a.
– Nar avn o da ne. – Baci cig aretu kroz reš etk u od kan alizacije i oni uđoše
u kola. Ramb o je prom atrao prom et i ljud e u prolaz u. Nak on zamračenog
šanka boljele su ga oči. Neki prol azn ik mahnu Teasl eu i ovaj mu odmahn u,
a zat im s pločn ika kren u u prom et. Ovog a je puta vozio brzo.
Prođ oše željez ariju i prod av ao nicu rabljen ih autom ob ila i starce koji na
klupam a puše cig are i žene koje u kol ic im a guraju djecu.
– Pog ledaj ove žene – reče Teasle. – Ovako vrući dan, a one nisu tol iko
pam etne da zad rž e djec u u kućama.
Rambo se ni ne pot rud i da pog leda. Samo zakl op i oči i naslon i se. Kada je
ponovo otvor io oči, kola su jurila cest om između dvij e stijene sve do mjest a
gdje je kukuruz venuo u pol jima, pokraj znak a SADA NAP UŠTAT E MADI‐
SON. Tea sl e naglo zaustav i autom ob il na šljunk u pok raj ceste i okren e se
prem a Rambu.
– Neka ti ovaj put bude jasn o – reče. – Ne želim u svom grad u frajera
koji izg leda kao ti i koji ne želi posao. Prva stvar koja će se dogodit i bit će
hrpa tvoj ih prij atelja koji će mol jak ati hran u, mož da krasti, mož da prod av a‐
ti drogu. Kako stvari sada stoje, čini mi se da bih te morao zatvoriti zbog
nep ril ika koje si mi priredio. Ali kako ja gled am na to, mom ak kao ti predo‐
dređ en je za greš ku. Kao da tvoj a sposobnost rasuđivanja nije razvij en a kao
14
www.balkandownload.org
kod nek og odraslog čov jeka i ja mor am rad iti ustupke. Ali ako se ponov o
vratiš, tako ću te sred it i da neć eš više znat i da li je tvojoj guz ici dosadn o, da
li je stisnut a ili je kljucaj u vrane. Je li ti dovoljno jasn o rečen o da bi shvatio?
Raz umij eš li?
Ramb o zgrab i svoju vrećicu s ručkom i vreć u za spav an je te izađe iz
automob ila.
– Pitao sam te neš to – reče Tea sl e kroz otvor en a vrata. – Žel im znati jesi
li čuo kada sam ti rek ao da se više ne vraćaš.
– Čuo sam te – reče Rambo zal up ivši vratima.
– Onda, dođ av ol a, i učin i ono što ti se kaže!
Teasle prit isnu pap uč ic u za gas, prs nu šljun ak i kola nag lo krenu na glat‐
ku, vruć u cest u. Naglo se okrene uz cvil jen je guma i pojur i natrag prem a
gradu. Ovaj put nije pot rub io u prol az u.
Rambo je prom atrao kako kola post aju sve man ja i kako nest aj u iza brda
između dvij e stijene, pa kada ih više nije vid io pog led a uokolo na kuk uruz‐
na polja i na plan in e u daljini i na bijel o sunce na blješ tav om nebu. Spusti se
u jar ak i ispruži se na vis okoj, prašinom pokrivenoj travi i otvor i svoju pa‐
pirn at u vrećicu.
Jeb eni hamb urger. Tražio je puno luka a dobio je jed an zgnječ en i kol utić.
Kriš ka par adajz a bila je tanka i žuta. Peciv o je bilo masno, meso puno svinj‐
ske hrskavice. Žvač ući prot iv svoj e volje, otvor i poklop ac plastične čaše
coca-cole, isp ere usta i progut a. Sve je otišlo dol je u oblik u slatk e, odv ratne,
bezo blične mase. Zaključi da mora sačuv ati dov oljno coca-cole za oba ham‐
burg er a da ne bi osjet io njihov okus.
Kada je pojeo, stavi čašu i oba masna pap ira od hamburgera u vreć ic u i
kresn e šib ic u, te sve to zapal i. I dalje je drž ao vreć icu, prou čavajući kolik o
će blizu njeg ov e ruke stići vat ra dok sve ne ispust i. Vat ra mu dođe do prs ti‐
ju i spal i mu dlač ice na gornjoj strani šake prije nego što je isp ustio vrećicu
u travu i dopust io da se pret vor i u pepeo. Tada čizm om zgaz i pepeo, i, paz e‐
ći je li ugaš en, rasprši ga unao kol o. Isus e, pom isli, već je prošlo šest mjesec i
otkad se vratio iz rata, a još je uvij ek osjeć ao poriv da uništi ono što je osta‐
lo od jela, da ne bi za sob om ostavio trag.
Zatres e glavom. Bila je pog reška mislit i na rat. Odm ah pot om sjet i se
drugih navik a iz rata: nesanic e, hod anja uz najman ju mog uć u buku, pot reb e
za spav an jem na otvoren om, živog sjećan ja na rupu gdje su ga drž al i zar ob‐
15
ljen og.
– Bol je bi bilo da misliš na neš to drugo – reče glasn o i tada shvati da go‐
vori sam sebi. -Kako će to biti? Kojim putem? – Pogleda u pravc u cest e za
grad, pa u pravcu cest e koja je vodil a iz grad a i tada odluči. Zgrabi špagu na
vreći za spav an je, prebac i je prek o ram en a i opet krene pješke prema Mad i‐
son u.
Na dnu brda prem a grad u rasl o je pok raj ceste drv eć e, pola zel eno, pola
crveno, crven i listovi uvij ek na gran ama iznad cest e. Od ispušn ih plin ov a,
pomisl i. Isp ušn i ih plinovi rano ubij aju.
Mrtve živ ot in je leže tu i tamo uz cest u, nap uhnut e i pune muha na sun‐
cu. Vjerojatn o ih je udario autom ob il. Prvo mačka, tig rast a, mora da je to
jedn om bila lij ep a mačka, pa koker španij el, pa zec, pa vjeveric a. Bila je to
još jedna od navik a koje je stek ao u ratu. Više je zamjećivao mrtve stvar i.
Ne sa strav om. Samo sa znatiž el jom kako su zav ršil e.
Proš ao ih je sa desn e strane cest e, autostop ir ajuć i. Odjeć a mu je bila po‐
kriv en a žut om praš inom, duga kosa i brada bile su mu rašč up ane i prljave, i
svi bi vozač i u prol az u bac ili na njega pogled, a nitko se nije zaust av io. Pa
zaš to onda ne središ svoj izgled, pom isli. Obrij se i ošiš aj. Dov edi u red odje‐
ću. Tako ćeš moći usp ješn o zaustavit i automobil na cesti. Zato. Britva je
samo još jedan od načina da te se usp or i, a na šiš an je se troš i novac koji mož eš
potroš it i na hranu, a i gdje bi se obrijao; ne mož eš spav at i u šumi i iz nje iza ći
kao princ. Pa zašto onda hodaš ovakav okol o, zaš to spavaš u šumi? I s tom
pom isl i misli mu se zbrkaju i on se nađe ponov o u ratu. Misl i na nešto dru‐
go, reče sam sebi. Zaš to se ne okreneš i ne odeš odavd e? Zaš to se opet vra‐
ćaš u ovaj grad? Nije ništa pos ebn o. Zato. Imam prav o sam za sebe odl učiti
hoću li ostati ili ne. Ne žel im da netko drugi o tome odluč uje umjesto mene.
Ali ovaj je pajkan prij at eljs kij e rasp ol ož en nego što su bili ost ali. Razum‐
niji je. Zaš to ga ljut it i? Učini kako ti je rek ao.
Samo zato što se netko smije dok ti pruža vreću punu govan a ne znači da je
ti moraš i uzeti. Jebe mi se je li on prij at eljs ki raspol ož en ili ne. Važn o je ono
što on čini.
Ali ti zaist a izg ledaš pom al o grubo, kao da bi mog ao prou zr oč it i neku ne‐
pril iku. Ima on pravo.
Imam i ja. Ovo mi se već dog odil o u petn ae st gradova. Ovo je pos l jednji.
Više neću biti ovak o jebeno izb ačen.
16
www.balkandownload.org
Zaš to mu to ne objasn iš, zašto se malo ne opereš? Ili želiš ovu nepril ik u
koja nailazi? Osjeć aš glad za akcijom, je li to to? Pa da mu možeš pok az at i
svoj e?
Ne moram obrazlagati svoj e post upke ni njem u ni ikome drugom. Nak on
sveg a kroz što sam proš ao, imam prav o i bez obrazl ag an ja.
Bar em mu reci za svoj u med al ju, kol iko te je staj ala.
Prek asno da bi sprij ečio misl i od vrt enja u krug u. Opet se vrati ratu.
17
4.
Teasl e ga je čekao. Čim je proš ao pok raj njega, pog led ao je u retrovizor i
jasn o ga vid io. Ali fraj er se nije micao. Samo je stajao pokraj cest e, na istom
mjestu kao i prošl i put i gled ao u kola. Samo je staj ao, gled ao u kola i post a‐
jao sve manji u dal jin i.
Pa dob ro, u čemu je stvar, pomisli Teasl e. Hajde, nest ani.
Ali fraj er nije nest ao. I dal je je tamo staj ao, postajući sve man ji u daljin i,
i gled ao u kola. A tada cest a prema gradu naglo skren u izm eđ u stij ena i Te‐
asl e ga više nije vid io.
Bože moj, opet se namjer av aš vratit i, odjedn om shvat i, zat res avši glav om
i nasmij avš i se. Ti se stvarn o namjer avaš vrat it i.
Skrene udesn o u pokrajnju ulic u i prov ez e niz red sivih drv enih kuća.
Skrene na šljunčan i put eljak, okrene i vožn jom unatrag parkira autom obil
tako da mu je predn ji dio gled ao na glavn u cest u s koje je i skrenuo. Zatim
se zav al i u sjedalo i zapal i cig ar et u.
Izraz njegov a lica. On se sas vim sigurn o namjer av a vratiti. Tea sle nije
mog ao prest at i o tome mislit i.
S mjest a na kojem je bio park iran, mog ao je vidjeti sve što se dog ađ a na
glavn oj cesti. Nije bilo mnog o prometa, nema ga nik ada pon ed jeljkom pos‐
lijep odne: frajer nije mogao ići drugom stran om ulic e i biti skriv en autom o‐
bil im a u prolaz u.
Tako je Tea sl e prom atrao. Ulic a u koj oj se nal az io spuš tala se u oblik u
slov a T na glavn u cestu. Promat rao je autom obil e i kam ione koji su u oba
pravca prolazili glavn om cest om, pločnik s druge strane ceste, iza njeg a ri‐
jek u koja je tekl a duž ceste i iza nje staru plesnu palaču Madis on. Zatvoren a
je prošl og mjes eca. Tea sle se sjet i kako je kao gimn azijalac petk om i sub o‐
18
www.balkandownload.org
tom radio tamo na parkir ališ tu za autom obile. Hoa gy Carm ichae l je tamo
jednom got ov o nast up io, ali mu vlasn ic i nisu mogli obećati dov oljn o novca.
Gdje je frajer?
Možda neće doći. Možda je stvarn o otišao.
Vidio sam onaj izr az na njeg ov u licu. Sig urn o će doći.
Tea sle duboko uvuče dim cigar et e i pogleda zeleno-smeđe plan in e na ho‐
rizont u. U jedn om trenutku zapuše hlad an vjet ar svježeg mirisa i odjedn om
isto tako nestan e.
– Teasle stan ici – reče u mik rof on radij a – je li poš ta već stigla?
Kao i obično, Shingleton, dnevn i rad ist, brzo odgovori, glas a pucket av og
od smetnji u prijen os u.
– Nar avno da: je, šefe. Već sam je pregledao. Žao mi je, ali nema ništa od
vaše žene.
– A od advok ata? Ili mož da neš to iz Kal ifornij e, a da nije napisala ime na
omotn ic i.
– I to sam već provjer io, šefe. Žao mi je. Ništa.
– Ima li nešto važno što bih morao znat i?
– Samo su neki sem af or i prest ali radit i, ali ih već popravljaj u.
– Ako je to sve, vraćam se za nekol iko min ut a.
Frajer je bio gnjavat or, to čekan je! Želio se vrat iti u stan ic u i naz vat i je.
Već je prošl o tri tjedna otk ak o je otišl a i obeć al a je da će pisati najkasn ije do
dan as i eto nije. Nije ga se više tic alo ni njeg ovo obećanje da je neće zvat i,
ipak će je naz vat i. Možda je razmisl il a i predomislil a se.
Ali sumnjao je u to.
Zap al i još jednu cig aret u i pog leda ust ran u. Na verand am a su stajale
žene iz susjedstva i gledale što to on nam jerava. To je kraj, pomisl i. Baci ci‐
garet u kroz prozor, pokren e automob il i odvez e se do glavne cest e da vidi
gdje je taj proklet i frajer.
Nigd je na vid iku.
Nar avn o, otiš ao je, a onaj je izr az lica bio samo da ja pomisl im kako će se
vrat iti.
Krene prema stan ic i da tel ef on ira, i u jednom trenutk u, tri blok a dalje,
spaz i fraj era na lijevoj stran i pločnika, naslonjenog na žičan u ogradu izn ad
rijeke. Od izn enađen ja zakoči tako nag lo da se autom obil iza njeg a zal et i u
stražnji dio patroln ih kola.
19
Tip koji ga je lupio sjedio je u šoku za vol anom, s rukom na ust ima. Te‐
asle otvori vrata patroln ih kola i na trenut ak se zab ul ji u tipa, prije nego
kren e prem a frajeru nasl onjen om na žič anu ogradu.
– Kako si ušao u grad a da te ja nis am primijet io?
– Čar ol ij a.
– Ulazi u kola.
– Misl im da neću.
– Razmisli malo bolje.
Iza autom obil a koji je udar io u pat roln a kola već se nap ravio red voz il a.
Voz ač je sada stajao nas red ceste, vireć i na slup an o stražnje svjet lo, vrteći
glavom. Teasleova su otvor en a vrata kola prel az il a i na drug u trak u te su
tako uspor aval a prom et. Voz ač i su trub ili; kupc i i prod av ači su izmilili iz
dućana prek o puta ulice.
– Sluš aj ti – reče Teasl e. – Idem raščistiti onaj nered tamo. Dok zav ršim,
ti ćeš biti u moj im kol ima.
Pogledaše se. Zatim se Tea sl e u trenutk u nađe pok raj tipa koji je lup io u
pat roln a kola. Ovaj je još uvijek vrt io glavom.
– Voz ačk u, osig ur an je, prometnu – reče mu Teasl e. – Mol im. – Ode i za‐
tvori vrat a svog automobila.
– Ali nis am mogao stat i.
– Vozili ste preb liz u.
– Ali vi ste prenag lo zak oč il i.
– Nema veze. Zak on kaže da je uvij ek kriv onaj automobil koji je iza. Vo‐
zili ste preb lizu za sluč aj opasn osti.
– Ali...
– Ne žel im s vama raspravl jati – reče Tea sle. – Mol im vas, dajt e mi vašu
voz ačku, osigur an je i prometnu. – Pog led prema frajer u ali njega nar avno
tamo više nije bilo.
20
www.balkandownload.org
5.
Rambo je nastavio po otvoren oj cest i, daj ući time na znan je da se ne po‐
kušava sakrit i. Teasl e bi sada već mog ao prekinut i svoju igru i ost av iti ga
na miru; ako to ne učin i, onda sam Tea sle želi nepril ik e, a ne Rambo.
Hodao je po lijev oj stran i cest e, prom atraj uć i na sunc u širok u i brzu rij e‐
ku. S drug e stran e rij eke nal azio se jark ož ut i, svježe oboj en i zid zgrad e s
balkon im a iznad vode i s natpisom visok o na krovu: POVIJ ESN I HOTEL
MADISON. Rambo je pok uš ao dok uč it i što je to pov ijesno u zgrad i koja iz‐
gled a kao da je sagrađena prošle godine.
U cent ru grada skrene lijev o na velik i narančast i most, kliz eći ruk om po
mekoj top loj boji met aln e ograde sve do polovic e most a. Zast an e da pog le‐
da dolje u rijeku. Poslijep odne je blještal o vrućinom, voda je bila brza i iz‐
gled al a je hladno.
Do njega, prič vršć en a na ograd u, nalazila se maš in a sa stakl enk om pu‐
nom žvakaćih guma. Izvad i novčić iz džep a trap erica i htjed e ga ubac iti u
pror ez ali se zaustavi na vrij em e. Mašin a nije bila puna žvakać ih guma. Bila
je puna zrn at ih kuglic a ribl je hrane. Na maš ini je bila mala met aln a ploč ic a.
Na njoj je pisalo HRAN ITE RIBU. 10 CENTI. PRILOZ I NAMIJ ENJEN I
OMLADINSKIM JEDIN ICAM A POKRAJINE BAS ALT. ZAP OSL EN A
OMLADINA JE SRETN A OMLAD IN A.
Nar avno da je, pomisli Ramb o. A rana ptica dobiva strij elu.
Opet pog leda u rijeku. Nije prošl o dugo i iza sebe zač uje nečije kor ake.
Nije ga zanim al o da vidi tko je to.
– Ulaz i u kola.
Ramb o se skonc entrir a na vodu.
– Pog led aj svu onu ribu tamo dolje – reče. – Mora da ih je nekolik o tisu‐
21
ća. Kako se zove ona velik a zlatn a? To sig urno nije prava zlatna rib ic a. Pre‐
velika je.
– Pastrv a pal om ino – zač uje glas iza sebe. – Ulazi u kola.
Ramb o nastavi zurit i u vodu.
– Mora da je to neka nova vrs ta. Nik ada nis am za nju čuo.
– Čuj, momč e, tebi gov or im. Pogled aj me.
Ali Rambo to ne učini.
– Nek ad a sam često išao u ribolov – reče, zur eć i dolje. – Kad sam bio
mlad. Ali sada u većin i rij ek a ili više nema ribe ili su zag ađene. Da li grad
snabdijeva ovu rij ek u? Da li zato tamo dolje ima tolik o riba?
Da, bilo je to zbog toga. Otkad se Tea sle sjeć ao, grad je snabdijevao rije‐
ku rib om. Otac ga je čest o vodio na rijek u da gled a kako je radnic i iz držav‐
nog mrijestiliš ta pune rib om. Radnic i bi od kamiona niz nasip nos il i vjedra
do rijek e, spust ili bi ih u vodu i iskren ul i, pust ili da riba sklizne. Riba je
uglavn om bila duž in e ruke i glatk a i ponek ad u dug in im bojam a.
– Bože, pogledaj me! – reče Tea sle.
Ramb o na ruk avu osjet i nečij u ruku. Iščup a se.
– Ruke s mene – reče, i dal je zureć i dol je u vodu. Tada ponovo na sebi
osjeti ruku i ovog a se puta okrene. – Rekao sam ti! – reče. – Makni ruke s
mene!
Tea sle slegn u ram en im a.
– Dob ro, budi frajerčin a ako hoćeš. To me nimalo ne smet a. – S rem en a
otk ač i lisic e. – Daj mi tvoje ruke.
Rambo ih zad rž i uz sebe.
– To zai st a misl im. Ost avi me na miru.
Teasl e se nasmije.
– Ti to zaist a misliš? – reče i nas mij e se. – Ti to misl iš? Čini mi se da ne
raz umij eš da i ja to misl im. Prije ili kasnij e ući ćeš u ta kola. Pitanje je samo
kolik o ću ja snag e morat i upotrijebiti prij e nego što to učiniš. – Spusti lijevu
ruku na pištolj i nasmij eši se. – Pa to je tako lako, ući u pat rolna kola. Kako
bi bilo da ne izgub imo našu perspektivu?
Prolaznic i su u njih gledal i sa zan imanjem.
– Pov ukao bi tu stvar, zar ne? – reče Rambo, promatraj ući Tea sl eo vu
ruku na piš tolju. – U prvi sam tren pomislio da si ti drug ač ij i. Ali sada vi‐
dim da sam već sreo luđak e kao što si ti.
22
www.balkandownload.org
– Onda smo jedan nula – reče Teasle. – Jer ja nikad a nisam sreo ništa
slično tebi. – Prest an e se smiješit i i spust i ruku na drš ku pištol ja. – Kreč i.
I, to je to, zak ljuči Rambo. Jed an će se od njih dvojic e morat i pov uć i ili će
Teasle nastrad at i. Štet a. Promatrao je Teasl eovu ruku na pištol ju u futrol i i
pom isli: Prokl eti glup i pajkan e, prije nego pot egn eš taj pištolj, mogao bih ti
odl om it i obje ruke i noge. Mogao bih tvoju Adamovu jab uč icu pret vorit i u
kašu i bacit i te prek o ograd e. Tada bi se riba zai sta imal a čime hran it i.
Ali ne zbog ovoga, odjedn om reče sam sebi, ne zbog ovog a. Samo raz‐
mišl jan je o tome što bi mogao učinit i Teasl eu bilo je dovoljn o da zadovol ji
njeg ovu ljutn ju i da se kont rol ir a. Bila je to kont rola za koju prij e nije bio
spos ob an, te ga samo razmišl janje o toj kont roli odobrovolji. Prij e šest mje‐
seci, dok se oporavljao u bolnici, nije se mog ao kontrolirat i. U nek om noć‐
nom lok alu u Phil ad elphiji neki se tip progurao isp red njega da vidi stripti‐
zetu kako skid a gaćice i on mu je zbog toga slom io nos. Mjes ec dana kasn i‐
je, u Pitt s burgh u, prerezao je grlo nekom vel ikom crnc u koji je na njega po‐
tegao nož dok je jedne noći spav ao pok raj jez era u parku. Crnac je doveo
prijatelja koji je pokušao pob jeći, i Rambo ga je lovio kroz čit av park sve
dok ga nije uhvat io u trenutk u kad je ovaj pok ušav ao upal iti svoj kab riolet.
No, ne zbog ovog a, reče sam sebi. Sada si dob ro.
Bio je red na njega da se nasmij eši.
– Dobro. Hajd em o se još jedn om prov oz ati – reče on Teasleu. – Ali ne
vid im čemu. Tako i tako ću pon ovo ušetati u grad.
23
6.
Polic ijska se stanica nal azil a u star oj školskoj zgrad i. K tome je još i crv e‐
na, pom isli Ramb o dok je Tea sl e ulazio u park iral iš te pokraj zgrade. Got ov o
zapita Tea sl ea je li ideja da se školska zgrad a oboj i u crv eno bila neč ija šala,
ali znao je da niš ta od ovoga nije šala, i zap ita se ne bi li se mož da mogao
nag ov ar anjem izvući iz svega ovog a.
Uopć e ti se ne sviđ a ovo mjesto. Čak te ni ne zan im a. Da te Tea sl e nije
pov eo, ti bi i dal je išao svojim put em.
To niš ta ne mijen ja na stvari.
Betonske su mu stepen ice do glavn og ulaza u stan ic u izg led al e nove,
sjajn a alum inijs ka vrat a su sas vim sig urn o bila nova, a unut ra se nalaz ila
blještavo bijela soba koja se prost iral a duž cijele duž ine i pola širine cijel e
zgrad e i smrdil a je na terp ent in. Soba je bila prep una pisaćih stol ov a, za
samo dva stol a je netk o sjed io, jedan je pol ic aj ac nešto tipk ao, a drug i je go‐
vorio u voki-toki koji se nal azio desno na stražn jem zidu. Oboj ica stad oše
kad ga ugledaše, a on je samo ček ao da počne.
– Kako li je ovo tuž an prizor – reče onaj kod pisaće mašin e.
Nik ad a se još nije dog odil o da ne počn e.
– Naravno – reče mu Ramb o. – A sada me ti moraš upit ati što sam ja, cu‐
ric a ili dečko? A nakon toga mor aš reći da ćeš mi popuniti zbirk u ako sam
presir omašan da se okupam ili ošišam.
– Ne smeta mene njeg ov izg led – reče Teasl e. – Smetaj u me njegov a
usta. Shingleton, ima li što novog a a što bih ja mor ao znati? -upit a čovjek a
pokraj radija.
Čovjek je sjedio vis ok i čvrst. Imao je gotov o sav rš en o pravokutn o lice,
uredne kratk e zaliske do malo isp od ušij u.
24
www.balkandownload.org
– Ukrad en automob il – reče.
– Tko je to preu zeo?
– Ward.
– U redu – reče Teasle i okrene se prema Ramb u. – Hajd e, onda. Idem o
to rij ešiti.
Prođoše kroz sobu i hodn ik do stražnjeg dij ela zgrade. Iz soba s obiju
stran a hodn ika dopirali su do njih kor aci i glas ovi. U već ini soba bili su
služb enic i, a pol ic ajc i u onim ost al im. Hodn ik je bio sjajn ob ij el, i terp entin
je tu još jače smrd io, a na kraj u se, pod prljav im još neoboj enim zelen im di‐
jelom strop a nalazila skel a. Ramb o proč ita natp is pril jepl jen na skelu: NES‐
TALO BIJ ELE BOJE ALI ĆEMO SUTRA DOB ITI NOVU POŠILJKU I DOB ILI
SMO PLAV U BOJU KOJ OM ŽEL ITE PREKRIT I CRVENU IZV ANA.
Tada Teasl e otvori vrat a ured a na sam om kraj u hodn ika i Ramb o na tre‐
nut ak ustukn u.
Jesi li sto posto siguran da želiš proć i kroz sve ovo, zap it a sam sebe. Još
uvij ek nije prekasn o da se pokuš aš izvući.
Izvući odakl e? Pa ja ništa nis am učin io.
– Pa hajde, ulazi – reče Teasle. – Ovo je ono što si sam tražio.
Pog rij ešio je što nije odm ah ušao. Zadržav aj uć i se na vrat ima izg led al o je
kao da se boji, a on to nije želio. Ali kada bi ušao sada, nakon što mu je Te‐
asl e to nar edio, izgledal o bi kao da je posl ušan, a on ni to nije želio. Uđe pri‐
je nego što mu Teasle uzmogn e još jedn om naredit i.
Glav om je got ovo dodiriv ao strop ureda, i Rambo se osjećao tako skuč e‐
no da se htio sagnuti, ali nije si to mogao dop ustiti. Na podu se nal azio ze‐
len i ist roš en tep ih, kao trav a pok oš ena preblizu zeml je. S lij eve stran e iza
pisać eg stol a nal az il a se kut ij a sa pištol jima. Svu pažnju usredotoči na mag‐
num kalibra .44 i sjet i ga se iz cent ra za obuku specij aln ih jedin ica: najm oć‐
niji rev olver ikad a napravljen, može prob it i čel ičn u ploču deb elu dvanae st i
pol centim et ar a, ili ubiti slona, ali s takvim trz ajem da ga on sam nik ad a
nije volio upot rebljav at i.
– Sjedni na klup u, dječ ače – reče Tea sle. -Da čujem o tvoje ime.
– Zovi me samo dječač e – reče Rambo. Klup a se nal az il a uz desn i zid.
Prisl on i svoj u vreć u za spavan je uza zid i sjedn e izu zetn o usp ravn o i ukoč e‐
no.
– Niš ta više nije smiješn o, momče. Da čuj em o tvoj e ime.
25
– Pozn at sam i kao momak, tak ođ er. Mož eš me zvat i i tako ako hoć eš.
– Da znaš da hoću – reče Tea sle. – Dov eo si me do toga da ću te zvati
kako god ja hoću.
26
www.balkandownload.org
7.
Fraj er je bio proklet o veća gnjavaža nego što je on mog ao podnijeti. Sve
što je žel io bilo je da on što prije izađe iz njegova ureda pa da može tel efoni‐
rat i. Bilo je pola pet, i uzimajući u obzir vrem ensku razliku, u Kalif orn iji je
mog lo biti pola četir i, pola tri, pola dva. Možda je neće zateći kod sestre.
Mož da je izi šl a s nekim na ruč ak. S kim, pit ao se. Kuda? Zbog toga je on to‐
liko vremen a i proveo s ovim fraj erom; zbog toga što je bio nestrpljiv da te‐
lefon ira. Ne smiješ dop ust it i da ti se brige miješ aj u u pos ao. Moraš svoj ži‐
vot zadrž at i kod kuće, tamo gdje on i pripada. Ako te problemi gone da ne‐
što učin iš na brzin u, onda se prisili, usp ori i učin i to što je bol je moguć e.
U ovom sluč aju, mož da se to pravilo i isp lat i. Frajer nije htio reći svoje
ime, a jed ini razlog zbog kojeg ljudi ne žele reći svoj e ime je kada neš to sa‐
kriv aj u, kada se boje da bi ih se mog lo pron ać i na listama bjeg un aca. Možda
ovo i nije samo nep osl uš an fraj er.
Pa dobro, samo polako i otk rit će. Sjedne na ugao svog stola, nas uprot
frajeru na klup i i smir eno zapali cigaretu.
– Hoćeš cig ar et u? – upit a ga.
– Ne pušim.
Tea sl e kimn u glav om i polako povuč e dim.
– Kako bi bilo da kren emo ispočetka? Kako se zoveš?
– Ne tiče te se.
Mili bože, pom isli Tea sle. Usprk os sam om sebi ustan e sa stol a i krene
prema momku. Ipak polak o, reče sam sebi. Samo mirn o.
– Ti to nisi rek ao. Ne mogu vjer ovati da sam to zaist a čuo.
– Dob ro si me čuo. Moje je ime moja stvar. Nisi mi izn io razl og zbog ko‐
jeg bi to mor al a biti i tvoj a.
27
– Govoriš sa kom and antom policij e.
– To nije dov oljn o jak razl og.
– To je prokleto najjači razlog na svij et u – reče, pa sač ek a da mu se lice
malo ohlad i. Mirn o. – Daj mi svoju lisnicu.
– Ne nosim lisnicu.
– Daj mi svoje isp rave.
– Ni njih ne nosim.
– Nem aš voz ačku, nem aš zdravs t venu knjiž ic u, nem aš vojnu knjiž icu,
nemaš krs ni list, nemaš...
– Točn o – prekine ga momak.
– Nemoj me zez at i. Izvadi svoje isprav e.
Sada ga mom ak više nije ni gledao. Okrenuo se prem a kut ij i s piš tol jim a,
pokaz uj ući medalju iznad reda streljačk ih trof ej a.
– Križ za zasl ug e za narod. Stvarn o si im prired io pakao u Kor ej i, zar ne?
– Dobro – reče Teasl e. – Ust aj.
Bila je to druga po vel ičini medal ja koju je mogao dob iti, izn ad Brončane
zvij ezd e, Srebrn e zvijezd e, Grim izn og srca, Medal je za let ačk e zasluge i Me‐
dalje za zasluge za narod. Samo je Kongresna med alja čast i bila iznad nje.
Morn aričk om naredn ik u zapov jedniku Wilfred u Logan u Tea sl eu. Za izu z etno i
hrab ro vodstvo usprk os goleme neprij ateljske paljb e, pisal o je na služb enoj
poh val i. Bitka kod Choi sin rez ervoara. 6. prosin ac 1950. Tada mu je bilo dva‐
deset god ina, i u to vrij em e nije nik om e tko nije izgled ao puno star ij i od
njeg a dop uštao da mu se zbog toga ruga.
– Ustaj. Zlo mi je već od toga što ti sve mor am dvap ut ponavl jati. Ust aj i
isk ren i džepove.
Momak slegne ram enima i polako ustan e. Iskrene prvo jedan a onda dru‐
gi džep svoj ih traper ic a ali u njima nije bilo ničeg a.
– Nisi iskren uo džep ove svoje jakn e – reče Teasl e.
– Isuse, u prav u si. – Kad ih je isk renuo, izvadi iz njih dva dolara i dvad e‐
set tri cent a i kutiju šib ic a.
– Što će ti šibice? – reče Teasl e. – Rekao si mi da ne puš iš.
– Moram s neč im zap aliti vat ru na kojoj kuh am.
– Ali nemaš ni pos ao ni lovu. Odakl e ti hran a koju kuhaš?
– Što žel iš da ti kažem? Da je krad em?
Tea sl e pogled a u vreć u za spav anje pokraj klupe, i pomisli kako je otkrio
28
www.balkandownload.org
gdje se nal aze isp rav e. Razvež e je i rastvor i po podu. Pronađe čist u koš ulju i
četk icu za zube. Kada počne prekopav ati košulju, momak mu reče:
– Hej, dugo mi je treb al o da ispeg lam tu koš ulju. Pazi da je ne izguž vaš.
– I Teasle odjednom postan e užasn o umor an od njeg a. Prit isne dugm e in‐
terf on a na svom stolu.
– Shing leton, vid io si onog frajer a kad je ušao. Žel im da državn oj pol icij i
javiš njeg ov opis. Reci da želim njegov u identifikac ij u najbrž e što je mogu‐
će. Kad si već kod toga, daj pogledaj odgov ar a li nekom opis u u naš im do‐
sjeima. Nema ni posao ni lovu, ali izg leda dobro uhran jen. Žel im znati za‐
što.
– Dakl e, odl uč io si ovo istjer at i do kraja – reče mom ak.
– Krivo. Nisam ja taj koji neš to istjeruj e.
29
8.
Mir ovni je sud ac imao klim a-uređ aj koji je pomalo zujao i svako tol ik o
zaš trop otao, a toliko je ras hladio ured da je Ramb o drhtao. Čov jek iza stol a
je bio zab undan u prevelik i plavi džemp er. Na vratim a je pisalo da se zove
Dobzyn. Žvakao je duhan, i čim je ugledao Ramb a kako ulaz i, prestao je
žvak at i.
– Pa dobro, ja ću – reče i uz škrip u zav rt i se u stolic i. – Kad si nazvao,
Will, trebao si mi reći da je u grad u cirk us.
Uvijek bi pala neka prim jedba. Uvij ek. Cijela mu je ova stvar poč ela iz‐
micat i iz ruku, i znao je da će bol je biti što se prij e pred a. Znao je da bi mu,
ako to ne učin i, mogli prired it i dost a neprilik a. Ali ovd je se sran je nastavl ja‐
lo, oni neće popustit i, i, Isu s e, on to više neće moći podn ijet i.
– Sluš aj, sink o – gov or io je Dobzyn. – Zaista te mor am nešto pitati. –
Lice mu je bilo jako okrug lo. Dok je govorio, pot isn uo bi duh an za žvak an je
u jedan obraz i taj bi mu obraz nabub rio. – Vidim klince na TV kako de‐
monstrir aj u i bune se i sve to, i...
– Ja nisam dem onstrant.
– Ono što moram saznat i je, ne svrb i li te ta kosa po vrat u.
Uvijek su isto pitali.
– U početk u me svrb ila.
Dobz yn se počeše po obrv i i razmisli o tom odgov oru.
– Da, pretpost avljam da se čov jek može na sve nav ikn ut i samo ako tako
odluč i. Ali kako je s bradom? Ne svrbi li te po ovoj vruć in i?
– Pon ekad.
– Pa što te onda spopalo da ju pustiš?
– Imam osip na licu i ne smij em se brijat i.
30
www.balkandownload.org
– Kao što mene boli guzica i ne smijem je brisat i – reče Tea sl e pored vra‐
ta.
– Samo trenutak, Will. Možda gov ori istin u.
Ramb o nije mogao odol jet i.
– Ne govorim.
– Pa zaš to si onda sve ovo rekao?
– Umoran sam od ljudi koji me ispit uj u zaš to sam pust io brad u.
– Pa zašto si pustio brad u?
– Imam osip na licu i ne smijem se brij at i.
Dobz yn je izg ledao kao da ga je netk o ošamario. Klim a uređ aj je zujao i
štropotao.
– Gle, gle – reče potih o, razv lačeći riječi. – Izgleda da sam se nasanjk ao.
Zar ne, Will? Tko se zadn ji smij e najslađ e se smij e. – Pok uš a se nasmijati. –
Nas anjk ao sam se. Jesam, da. Bože, da. – Nastavi žvak ati duhan. – Reci mi
samo koja je optužb a, Will?
– Dvij e su. Skitn ja i otp or pri hapš enju. Ali to su optužbe koje će ga
samo zadržati dok ne otkrij em da li ga negd je traž e. Moja je pretp ostavk a
neka krađ a.
– Prvo ćemo kren ut i sa skitn jom. Jesi li kriv, sinko?
Ramb o reče da nije.
– Imaš li posao? Imaš li više od des et dolara?
Rambo reče da nema.
– Onda nema okolišan ja, sinko. Ti si skitnic a. To će te koštati pet dana
zat vora ili ped eset dol ara kazn e. Što žel iš?
– Uprav o sam rekao da nem am deset, pa odakle bih, dođ avol a, nab avio
pedeset?
– Ovo je sudnica – reče Dobzyn, nagnuvši se izn en ad a nap rij ed. – Neću
trpjet i pogrd an jezik u svojoj sudn ic i. Još jedan ispad i opt užit ću te za ne‐
poštiv an je suda. – Prođe još tren ut ak prij e nego se opet zav ali u stol ic u i
počne ponov o žvak at i, razmišl jajući. – Pa čak i u post ojeć oj situa ciji ne vi‐
dim kako bih mogao prijeć i preko tvog ponaš anja dok te osuđuj em. Kao i to
tvoje opir an je hapšenju.
– Nisam kriv.
– Nisam te još ni pitao. Čekaj dok te ne pit am. Kako se on to opir ao hap‐
šenju, Will?
31
– Poveo sam ga dok je autost opir ao i učinio mu uslug u i odveo ga sve do
iza grad a. Činilo mi se da će za sve biti najb olje ako nastav i put. – Tea sle se
jedn im bok om nasl oni na škripavu ogradu koja je odvajal a ured od ček aoni‐
ce pok raj vrat a. – Ali on se vrat io.
– Imao sam pravo.
– Tako sam ga ja opet odvez ao iz grada i on se pon ov o vratio i kada sam
mu rekao da uđe u kola, on je to odb io. Kon ačn o sam morao zaprij etiti si‐
lom prij e nego što me posl uš ao.
– Misliš da sam ušao u automob il zato što sam te se boj ao?
– Ne želi mi reći svoje ime.
– Zaš to bih ti ga rekao?
– Tvrdi da ne posjeduje nik akve isp rave.
– Dođ avola, zaš to bi mi one trebal e?
– Slušajte, ne mogu sjed it i ovdje cij el u noć sluš aj ući vas dvojicu kako se
prepuc avate – reče Dobzyn. – Žena mi je bol esna i ja sam već u pet trebao
biti kod kuće i skuhati djec i več eru. Već kasn im. Trides et dana zat vora ili
dvjesto dol ar a kazn e. Što žel iš, sinko?
– Dvjesto? Isu s e bože, upravo sam vam rek ao da nem am više od des et.
– Onda trides et pet dana zat vor a – reče Dobzyn i ustane sa stolic e, ot‐
kopč avajuć i džemper. – Htio sam ukin ut i onih pet dana zbog skitn je, ali
tvoj e je držanje nedopust ivo. Mor am ići, kasnim.
Klima-uređaj počn e štropotati više nego zujati i Rambo nije mog ao reći
drhti li od hladnoće ili od bijesa.
– Čuj, Dobz yn – reče, hvataj ući ga u prol az u. – Još uvijek čekam da me
pitaš jes am li kriv zbog pružanja otp or a pri hapš enju.
32
www.balkandownload.org
9.
Vrat a s obje strane hodnik a su sada bila zatvorena. Prođ e skelu pri kraj u
hodnik a, kren uvši prema Teasleovu uredu.
– Ne, ovaj put ideš ovim put em – reče Teasl e. Pok až e na posljedn ja vrat a
s desne strane, vrat a s reš etk ama na mal om proz orč ić u pri vrhu, i krene ih
otk ljuč ati kada primijeti da su vrata već otvor en a. Vrt eć i na to glav om s ga‐
đen jem, otvor i skroz vrata i pokaž e Ramb u da prema dol je kren e bet ons kim
step eniš tem sa željezn om ograd om i fluoresc entn im svjet lim a na stropu.
Čim je ušao, Teasle uđe za njim. Zaključ a vrat a i oni krenuše dol je, a njih o‐
vi su koraci odjek ival i na step en ic am a.
Rambo zač uj e prs kanje i prij e nego je stigao do pod ruma. Betons ki je
pod bio mok ar i ref lektir ao je fluorescentn a svjet la, a na sam om je kraj u
mršav i policajac polij ev ao pod ćelije, voda je otical a izm eđu reš et aka i kroz
odvod. Kad ugleda Teaslea i Ramb a čvrs to zat vor i pipu; voda šiknu u veli‐
kom luku i naglo stane.
Tea sl eov je glas odjekivao.
– Galt. Zašto su gornja vrat a opet otključ ana?
– Jes am li...? Nemam o više zat vor enik a. Pos l jedn ji se baš prob udio i ja
sam ga pust io.
– Nije važno imamo li zat vor enik e ili ne. Ako se navikneš ostavl jati ih
otvorena dok nema nikog a, možda ćeš ih zab orav it i zaključati i kada bud e‐
mo imali nekoga ovd je dolje. Zato bez obz ir a na sve želim da ta vrat a budu
zak ljuč an a. Naž alost, mor am reći da je možda teško prilag od it i se na novi
posao i na novu rutinu, ali ako uskor o ne naučiš biti paž l jiv, možda ću mo‐
rat i pot ražiti nek og drugog.
Rambu je bilo hladno kao i u Dobz ynovu uredu, drht ao je. Svjetla na
33
stropu su bila preb liz u njeg ove glav e; pa ipak, mjest o je izgled al o mračn o.
Željez o i beton. Isu s e, nije nik ada smio dopustit i da ga Teasl e doved e ova‐
mo. Izl az eć i iz sudnice trebao je lupiti Tea sl ea i pob jeć i. Sve, čak i bij eg, bo‐
lje je nego trid eset pet dana ovd je dol je.
Pa što si ti, dođ av ol a, oček ivao, upit a sam sebe. Sam si to tražio, nisi li?
Ne smiješ ustukn uti.
Naravno da ne smijem. A još ni neću. Ne znači da sam got ov samo zato
što sam u zat voru. Borit ću se protiv ovoga dokl e god mogu. Do tren utka
kada će me pust iti na slob od u, bit će on i te kako jeben o sretan što me se
rješav a.
Nar avno da ćeš se bor iti. Naravno. Kako li je to smiješn o. Pogledaj se.
Već drhtiš. Već znaš na što te podsjeća ovo mjest o. Dva dana u toj skuč en oj
ćeliji i piš at ćeš kroz nog avice.
– Mor ate shvat iti da ja ovdje ne mogu ost at i. – Nije se mogao zau stav it i.
– Vlaga. Ne mogu podnijeti da sam zatvor en negdje gdje je vlažn o. – Rupa,
razm išljao je, njeg ov živi skalp. Rešetk a od bambus a. Voda koja curi kroz
prljavštinu, zid ovi koji se drob e, nek oliko cent im etar a sluz av og blata na ko‐
jem je treb ao pok uš at i spav ati.
Reci mu, za boga miloga.
Jebi se, misliš moli ga.
Naravno, sada kada je bilo prek asno, sada je frajer promij enio mišljen je i
pok ušav ao se izvuć i iz ovog a. Teasle nije mog ao prij eć i prek o nep ot rebnost i
cij ele ove situacij e, na koji nač in je fraj er zaprav o svim svojim snagama
nast ojao doći ovd je dolje.
– Budi samo zah val an što jest vlažn o – reče on frajeru. – Da sve ispir e‐
mo. Ovd je držimo vikendaške pij anc e i dođi samo poned jeljk om kad ih iz‐
bac ujemo, da vid iš pobljuvane zid ove i sve okolo. – Baci pog led na ćelije i
zbog vode na podu učine mu se čiste, blistave. – Mož da jesi nep až l jiv s
onim vrat ima gore, Galt – reče mu – ali si u svakom slučaju obavio dob ar
pos ao u ćelijam a. Učin i mi usl ug u, molim te, otiđi gore i dones i posteljin u i
odjeću za ovog frajer a? Ti – reče on frajer u – čini mi se da je sredn ja ćel ij a
u redu. Uđi, skin i čizme, hlač e, jakn u. Ost av i čarape, don ji veš, maj ic u. Skini
sav nak it koji imaš, lančić oko vrat a, sat... Galt, što gled aš?
34
www.balkandownload.org
– Ništa.
– Što je sa stvarima po koje sam te poslao?
– Samo sam gled ao. Don ij et ću ih. – Požur i uz step en ice.
– Zar mu nećeš opet reći da zaključ a vrat a? – reče mom ak.
– Nema potrebe.
Tea sle osl uhne zvuk otključav anja vrata. Saček a, pa zač uj e Galta kako za
sobom zak ljuč ava vrat a.
– Počni sa čizm ama – reče frajer u.
A što je on drugo i očekivao? Momak skine jaknu.
– Opet poč in ješ. Rekao sam ti da počneš sa čizm am a.
– Pod je mok ar.
– I rek ao sam ti da uđeš unut ra.
– Neću ući prije nego što to bude potrebn o. – Složi svoj u jaknu, zaš kilji
na vodu na podu i stav i jaknu na step en ic e. Čizm e stav i pokraj jakn e, skin e
traperic e, slož i i njih i stav i ih na jaknu.
– Kakav ti je to velik ožiljak izn ad lijevog koljena? – reče Teasle. – Što ti
se dog odil o?
Mom ak ne odg ovori.
– Izgleda kao ožiljak od metka – reče Tea sle. – Gdje si ga zar ad io?
– Moje su čar ap e mokre.
– Pa skini ih onda.
Tea sle se morao pom aknuti da ga čar ape ne bi lupile.
– Sada skini maj ic u – reče.
– Zašto? Nemoj mi samo reći da još uvij ek tražiš moje isp rave.
– Rec imo da vol im tem el jit pret res, da žel im vid jeti skriv aš li nešto pod
rukam a.
– Kao što? Drog u? Travu?
– Tko zna? Ne bi bilo prvi put.
– Pa ne kod mene. Već sam odavno prestao s tim stvarima. Kvrag u, pa to
je protuzak onito.
– Jako duh ovito. Samo skin i tu majic u.
Prvi put mom ak učin i ono što mu je bilo rečeno. Najpol agan ije što je
mog ao, naravno. Pok ažu se čvrsti trb ušn i miš ić i a prek o grudiju tri ravn a
ožiljk a.
– Odakle ti ovo? – reče Teasle izn en ađeno. – Ožiljc i od noža. Kroz što si
35
ti sve prošao?
Momak zaš kil ji prem a svjetlu i ne odgov or i. Na grud ima je imao guste
crne dlake. Dva su ožiljka išla kroz dlak e.
– Dign i ruke uvis i okren i se – reče Teasl e.
– To nije pot rebn o.
– Da postoji brži nač in da te pret ražim sigurno bih ga već otkrio. Okreni
se.
Na leđ ima je imao desetine malih nazupč anih ožil jaka.
– Isuse, pa što je ovo? – reče Teasle. – Ovo su ožiljc i od biča. Tko te bič e‐
vao?
Mom ak opet niš ta ne odgov ori.
– Državn a će pol icij a o tebi sig urno posl ati zan iml jiv izvještaj.
Oklij evao je: sada je dol az io onaj dio koj eg je mrzio.
– Dob ro, skin i gaće.
Momak ga pog leda. I opet ga pog led a.
– Nemoj me tako stidljivo gledat i – reče. Ovo mu se nije svidjelo. – Svat‐
ko mora ovo proć i, i svatk o ostaje djevica kada ja s tim zav ršim. Samo skin i
gaće. To je dov oljno. Zad rž i ih na kol jen im a. Ne žel im vidjeti niš ta više
nego šio mor am. Ostani tako. Želim vidjet i skriv aš li nešto. Ne dvij e ruke.
Samo jedna. Samo tvoj i vrš ci prs tiju.
Zad ržav aj uć i se pod al je, Tea sl e se sagne i zabul ji se u njegov e prep one iz
nekolik o uglova. Muda su mu bila visok o. A sada je nastupao najg ori tren u‐
tak. Rek ao bi nekome kao što je Galt da to učin i, ali nije volio prl jav e poslo‐
ve prep uš tat i drugima.
– Okren i se i nagn i se.
Momak ga ošin u pogled om.
– Zab avljaj se s nek im drug im. Neću ovo više podnos iti.
– O hoćeš, hoćeš. Nis am uopć e zainteresir an za tvoj u guzic u, osim za
ono što bi u njoj mogao imati sakriven o. Učin i samo kako ti se kaže. Sada se
sagni i raširi guzov e. Hajd e, nije to pogled u kome uživ am. Tako. Znaš, dok
sam rad io u Louisvill eu, jednom sam zat voren ik u u šupku naš ao nož dug
sedam i pol centim etara. Uvij ek sam se pitao kako je mog ao sjed it i.
Gore je Galt otk ljuč av ao i otvar ao vrata.
– U redu, čist si – reče Tea sl e momku. -Možeš navuć i gaće.
Teasle osluhne kako Galt zat var a i zak ljučava gornja vrata, a zatim se
36
www.balkandownload.org
Galt spust i stružuć i po betonskim step enicama. Nos io je izb lij ed jeli traper‐
ski komb inezon, tanki mad rac, gumiran u plahtu, sivu deku. Pogleda momk a
u gać am a i reče Teasl eu:
– Ward je upravo nazvao zbog onog ukraden og autom obil a. Pron ašao ga
je u kam enol om u sjev erno od grada.
– Reci mu da ost an e tamo i reci Shingletonu da poz ov e drž avn u policij u
radi otis aka prs tiju.
– Shing leton ih je već poz vao.
Galt uđe u ćeliju i momak kren e za njim, cupkajuć i po vodi na podu.
– Još ne – reče mu Tea sle.
– Pa dob ro, odl uč i već jedn om. Prvo hoćeš da uđem. Sada neć eš da uđem.
Vol io bih da znaš što hoć eš.
– Ono što želim je da odeš do onog tuša na kraj u hodn ik a. I želim da ski‐
neš gaće i da se dob ro opereš prije nego obuč eš čistu unif orm u. Svakak o
oper i tu svoj u kosu. Žel im da bude čista prij e nego ju dotakn em.
– Kako to misl iš, dotakn em?
– Mor am je ošiš ati.
– O čemu ti to gov or iš? Neć eš ošiš ati moju kosu. Neć eš joj prić i ni bliz u
sa škar am a.
– Rekao sam ti da svatko mora proć i kroz isti postup ak. Svatko, od krad‐
ljivac a automob ila do pijanac a, prolaz i kroz isti pretres kao i ti i tušira se i
šišamo ga ako ima dugu kosu. Madrac koji ti dajem je čist i žel im o ga na‐
trag čistog a. Bez krpelji i buha koje si možda zarad io spav ajući po šup am a i
pol jima i bog zna gdje sve ne.
– Neć eš je ošišat i.
– Uz malo pom oći mog ao bih ured iti da ostan eš ovdje još trid es et pet
dana. Tolik o si prokl eto žel io doći ovd je. Sada ćeš proći kroz cijeli postupak.
Zašto se samo ne prepust iš i ne olakš aš stvar i i sebi i meni. Galt, zašto ne
pođ eš gore i ne dones eš škare, kremu za brij anje, britvu?
– Prist at ću samo na tuš – reče momak.
– Zas ad će to biti dovoljn o. Sve po redu.
Dok je mom ak polako hod ao prem a tušu, Teasle je pon ov o pogledao
ožiljk e od biča na njeg ov im leđ im a. Bilo je gotovo šest sati. Državna će poli‐
cij a uskor o poslati izv ještaj.
Izrač unavši vremensku razlik u, koja je u odnosu na Kaliforniju iznos ila
37
tri sata, više nije bio sig ur an da li da zove ili ne. Da je prom ij enil a mišljen je,
već bi sig urn o stup ila s njim u vezu. Ako bi i telefonirao, možda bi samo iz‐
vrš io na nju pritisak i ona bi se još više udal jil a.
Na isto ti dođe, morao je pokušat i. Mož da će kasn ije, kada zav rš i s ovim
fraj erom, naz vati i samo razg ovar at i, ne spominjući rastavu.
Koga ti zav aravaš? Prva stvar koju ćeš je pit ati bit će je li se predomisl ila.
Mom ak je pod tušem otvor io pipu.
38
www.balkandownload.org
10.
Rupa je bila duboka tri metra, jedva dovoljno široka da je mogao sjedit i s
ispružen im nog am a. Noću bi ponekad dol az il i sa bat er ij ama i zurili u njega
kroz rešetk u od bambusa. Nep os redno nakon zore, svakog a dana, mical i su
reš etku i diz al i ga da im obavl ja kućne posl ov e. Bio je to isti log or u džungli
u kojem su ga mučili, iste slamnat e kolib e i bog ate zel ene planine. Iz razl og a
koji mu je u prvi mah bio nejasan, izl ij eč ili su mu rane dok je još bio bez
svijesti: pos jekot ine na grudim a gdje ga je ofic ir nek ol ik o puta zaredom
prob o tankim nož em i preko toga prešao oštricom; rane na leđ ima, kad mu
se ofic ir priš uljao i izn en ad a ga ošin uo bič em. Bičevanje. Noga mu je bila
jako inficirana, ali kada su na njegov u jed in icu otvorili paljbu i kada su ga
zar obil i, nij edna mu kost nije bila pog ođena, samo bedreni miš ić, i kon ačno
je mog ao šepati okolo.
Sada ga više nisu ispit iv al i, nisu mu prijet ili, nisu s njim više ni razg ova‐
rali. Uvijek su mu kretn jam a pok azival i što mora rad it i: izb aciti blatn u
vodu, kopati zahode, praviti vat ru za kuhanje. Pretp ostavljao je da je njiho‐
va nijem ost prem a njemu kazna za pretvaran je da ne razum ij e njih ov jezik.
Pa ipak, noću bi u rupi nejasn o čuo njihove razgovore i iz dij elov a riječi
mog ao je zak ljuč it i da im čak ni u besvjesn om stan ju nije rek ao ono što su
oni žel jeli sazn ati. Nak on zas jed e i zarobljen išt va, ost at ak je njeg ove jedin i‐
ce sigurno nast avio ka svoj em cilju, jer čuo je prič e o eksplozijam a u tvorni‐
cama i o tome kako je ovaj logor jed an od mnogih u planinam a koji ček aju
drug e amer ičke gerilce.
Uskor o su mu dali više posl ova, težih, manje su ga hran il i, tjer al i ga da
dulje radi, da manje spava. Pol ako je počeo shvaćat i. Prev iš e je vremen a
prošl o a da bi mog ao znat i gdje mu je ekipa. Bud uć i da im nije mogao dati
39
nik akv e inf ormac ij e, zal iječ il i su mu rane da bi se mog li s njim još malo po‐
igrati i otkrit i kol ik o rada može podnijeti dok ga ne ubije. Pa dob ro, pokazat
će im da će mor at i dugo čekati. Nije bilo ničega što bi mu oni mog li učiniti,
a kroz što on već nije prošao sa svoj im instruktorima. Škola za specij aln e je‐
dinice sa svoj ih pet milja trč an ja ujutro prije dor učka, des et mil ja trč an ja
poslije dor učk a. Pritom bi uvij ek ispovraćao cijeli doručak, ali oprezn o, pa‐
zeći da ne istupi iz reda, jer je za svakog tko bi izaš ao iz reda povrać ati kaz‐
na bila des et dod atnih mil ja. Penjan je na vis oke torn jeve, izv ik ivanje red‐
nog broja dež urn om oficir u, skak anje, nogu skupljen ih, vez an ih stop ala, la‐
kata čvrsto uz tijel o, url aj uć i: »Tis uć u, dvij e tis uće, tri tisuće, četir i tisuć e«
dok je pad ao. Žel ud ac bi mu se prit om dig ao do grla, i uže koje ga je zadrža‐
lo uz trz aj malo prije zeml je. Trid es et sklek ov a za svaku pog reš ku, plus
sklek uz pov ik »Za one u letu!«. Još trideset sklekova ako bi pov ik bio pre‐
tih, plus još jed an »Za one u letu!«. U blagovaonici, na zah odu, posvuda,
oficir i bi ček al i, izn enad a url iknuvši »Sada« i on bi se nag lo morao post aviti
u poz ic iju za skakan je, urlajuć i »Tisuću, dvije tisuć e, tri tis uće, četiri tisu‐
će«, zat im se isto tako nag lo post av it i u stav mirn o sve dok mu ofic ir ne bi
dao voljno. Zatim bi uzvikn uo »Jasno, gospod ine« i otrč ao uzvik uj ući »u
letu, u letu, u letu«. Dnevni skokovi u šume. Noćn i skok ovi u močvar e, ži‐
vjeti tamo tjedan dana, s nož em kao jedinom opremom. Predavanja o oruž‐
ju, eksp lozivim a, nadgledan ju, ispit ivanju, borb i prsa o prsa. Polje puno sto‐
ke, on i ostali studenti s nož evima u rukam a. Crijeva i žel uci razas ut i po po‐
lju, a život inje još žive i cvile. Šupl je strvin e i nar edb a da upuž u unutra, da
se umotaju u strv inu i da se oper u u krvi.
U tome je bio smis ao postaj anje Zelen om beretk om. Mog ao je sve podn i‐
jeti. Ali svak im danom u logoru u džung li postajao je sve slab ij i, i na kraju
se pob oj ao da mu tijel o neće moći izdržati. Još više posla, više teš kog posl a,
manje hrane, manje sna. Ono što je vid io postajalo je sivo i nejasno; posrtao
je, stenjući, razgov arao sam sa sob om. Nak on tri dana bez hran e, bac ili su
mu u rupu zmij u da gmiž e u prl javštin i, i gled ali su ga kada joj je otrgnuo
glavu i poj eo sirov o tij el o. Usp io je dol je zadržat i samo mali dio. Tek se pos‐
lije, nak on nekolik o min ut a, nak on nek ol iko dana, vrijeme nije bilo važn o,
zapit ao nije li zmija mož da bila otrovna. To i kukc i koje je pron al az io u svo‐
joj rupi i kom ad i smeća koje su mu povremen o bac ali, bilo je sve što mu je
u nekoliko iduć ih dana, ili tjedan a, nije to mogao sa sig urn ošću reći, dav al o
40
www.balkandownload.org
živ ot. Tegleći obor eno drvo kroz džung lu do log ora, dop ust il i su mu da ube‐
re plod i da ga poj ede, i do več er i je imao dizent eriju. Otup jelo je ležao u
svoj oj rupi, zab laćen svojim izmetin am a, i slušao ih kako govore o njegov oj
glupost i.
Ali on nije bio glup. U del irij u mu je um radio bol je nego ikad otk ad je
pao u zarobljen išt vo, a diz enter ija je bila namjerna. Pojeo je sasvim dov olj‐
no da dobije lagan oblik, tako da se, kada ga drugi dan izv uk u van, može
pret var ati da su mu grčev i jači nego što zaprav o jesu i da se može srušiti te‐
gleći drveć e do logor a. Mož da ga tada neće neko vrij eme vodit i na pos ao.
Mož da će ga njeg ov čuvar ost aviti u džungli i otići po pom oć da ga odn es u
u logor, i dok će se čuvar vratit i, on bi već mogao pobjeć i.
Ali tada shvat i da mu um uopć e nije niš ta bol je nego što je bio. Poj eo je
prev iš e plod ov a i grčev i su bili gori nego što je oček iv ao da će biti, i u tre‐
nutku kada više neće moći rad iti čuvar će ga najvjerojatn ije ubiti, a čak ako
i pobjegn e, kol iko bi dugo mog ao izd ržati, kolik o bi se mog ao udal jiti, iz‐
gladn jen i pol um rt av i s proljev om? Nije se mog ao sjet it i je li to shvat io pri‐
je ili poslij e. Sve je postal o konfuzno i odjedn om se našao sam sa sobom,
probij ao se kroz džung lu, sruš io se u rij eku. Slijed eć a stvar koje se sjećao
bilo je puz anje kroz pap rat uz obron ak, pri vrhu više nije mog ao stajat i,
samo puzati. Planinska plemen a, pomisli. Sve na što je mog ao misl it i bilo je
kako da dođe do nek og plem ena.
Netko mu je davao piće. Bio je sig uran da su ga uhvat il i vojn ic i, i borio
se ne bi li pobjeg ao, ali netko ga je obuzd av ao i tjer ao ga da guta. To nisu
bili vojnici, nisu mog li biti oni: oni su ga pustili da pob jegn e, posrćući kroz
šumu. Ponekad mu se učin ilo da je opet u svoj oj rupi, da samo san ja da je
na slobodi. Drugi mu se put opet učini da još uvij ek pada iz avio na zaj edn o
sa ost atkom ekip e, da mu se padobran ne otvara, da planine rast u prem a
njem u. Prob ud i se izv al jen ispod nekog grmlja, otk rij e da je trčao, nađe se
isp ružen na stijen i. Kada sunce počne zal aziti, orij ent ir a se prem a njem u i
kren e prem a jugu. Tada se pob oj a da je opet pobrkao vrij eme, da je cijelu
noć lež ao u nesvijesti, da je pobrkao izl az sunca sa zalaz om, i da je krenuo u
krivom smjer u, prema sjev er u umjest o prema jugu. Pogled a i sunc e se nas‐
tav i spuš tat i i on odahnu. Tada nast up i noć i kada više ništa nije mog ao vi‐
djet i, sruš i se.
Dođe k svijest i ujut ro, među granama, visok o na drvetu. Nije se sjećao
41
kada se ili kako popeo gore, ali bio bi mrt av da to nije učinio: sam čov jek u
nes vij esti nije mog ao preživjet i pokraj noćnih živ otinja koje love džunglom.
Ost ao je na drv et u cij el i dan, svijajuć i tu i tamo grane ne bi li se bol je sa‐
krio, spavao je, pol ak o žvak ao suš en o meso i rižine kol ač iće koje je izn en a‐
đen pronašao zavezane oko vrata u vreć ici nap ravljenoj od krpa u koje je
bio odjev en. Ljudi koji su ga prid ržavali i tjeral i ga da guta, to mora da su
bili seljac i, a ova hran a mora da je bila njih ova. Sačuv ao je malo za noć kada
se spust io niz drvo i orij ent irajuć i se prem a zal azećem sunc u nastav io pre‐
ma jugu. Ali zašto su mu oni pom ogli? Da li su mu zbog njeg ova izg led a od‐
luč il i dati šans u?
Nakon toga je bjež ao samo noću, služ eć i se zvijezdama kao komp as om,
jeo je kor ij enje, koru drvet a, u rijek am a pot očarke. Često je u mraku čuo
vojn ike u blizin i i lež ao bi mirno u šik ar i sve dok se zvukovi ne bi izg ub ili.
Često mu je del ir ij prol azio a zat im se vrać ao konf uzn ij i nego ikad. Zam iš‐
ljao bi škljocanje automats ke puške, otkot rl jao bi se do guštare i tek onda
shvatio da škljocan je dol az i samo od granč ice koju je on sam slom io.
Za dva tjedn a je poč ela kiša, i padala je zauvijek. Blato. Trul ež drv et a.
Pljuskov i tako jaki da je jed va disao. Nastavl jao bi dalje, ošamućen pljuš ta‐
njem kiše, bijesan zbog upijan ja blat a, zbog mokrog grml ja koje se prip ij alo
uz njega. Više nije mogao odred it i put prem a jugu, noću bi se oblac i razbili i
on bi se orijentirao prema zvijezd ama, ali tada bi se oblac i ponov o zatvor il i i
mor ao je put ov at i naslijepo, a kada bi se oblaci ponov o razb ili, ust an ov io bi
da je izg ubio prav ac. Jednog jut ra otk rij e da je lut ao u krug u, i posl ij e toga
odl uči putov ati samo danju. Morao se kretat i pol aganij e, pažljivij e, da ga
tko ne primij et i. Kada bi oblaci zamrač il i sunce, kretao bi prem a udaljenim
cil jevima, planinskim vrh unc ima ili vis okom drveću. A svak og a, baš svak o‐
ga dana kiša je i dal je pad ala.
Ispao je iz šume, pos rć uć i prek o polja i netk o je puc ao u njeg a. Pos rne na
zemlju i počn e puz ati natrag prem a drveć u. Još jed an pucanj. Ljudi trče
kroz trav u.
»Rekao sam ti da se identif iciraš«, gov or io je neki čovjek. »Da nisam vi‐
dio da ne nos iš oružj e, ubio bih te. Ust ani, dođav ol a, i identif iciraj se.«
Amerikanci. Počn e se smij at i. Nije se mog ao prest at i smij ati. Zadrž al i su
ga mjesec dana u boln ic i, sve dok ga nije prošla hist er ij a. Kada je bio izba‐
čen na sjeveru bio je poč etak prosinc a, a sada je bio poč et ak svibn ja, rek oše
42
www.balkandownload.org
mu. Nije znao kol iko je dugo bio zarobljen. Nije znao kol ik o je dugo bio u
bij eg u. Ali dosad je preš ao pets to dvadeset četir i kil ometra od područ ja gdje
je bio ubač en do ove amer ičk e baze na jugu. A ono zbog čega se poč eo smi‐
jat i bila je činjenica da je morao već danim a biti na amer ičkom teritor ij u, i
da su vojnic i koje je noću čuo i od koj ih se krio sigurn o bili Amerikanc i.
43
11.
Odlag ao je pov ratak najdulje što je mog ao. Znao je da neće moći podn i‐
jeti trenutak kada Teasle sa škarama dot akn e njeg ovu kosu i počne je rezati.
Pod mlaz om vode, pogled a na trenutak van i ugled a Galt a na dnu step enic a,
sa škarama, lim enk om kreme za brijan je i brit vom u ruci. Želudac mu se
stisne. Izvan sebe od straha gled ao je Tea slea kako pokaz uje na stol i stol ic u
pri dnu stepenic a, kako govor i nešto Galt u a zvuk njeg ova glas a je dopir ao
do njeg a prig ušen zvuk om vode. Galt don ese stolic u ispred stol a, izv ad i iz
stol a neke nov in e i raš iri ih po podu isp od stol ic e. Za to mu uopć e nije tre‐
balo puno vremen a. Tea sl e dođe do njeg a pod tušem, dov oljno bliz u da ga
može čuti.
– Zat vori vodu – reče Tea sl e.
Rambo se pravio da ne čuje.
Teasle priđe još bliže.
– Zat vori vodu – pon ovi.
Ramb o nast av i prati ruke i grud i. Sap un je bio velik i žut i jako je smrdio
na neko sredstvo za dez infekc ij u. Počne sapun ati noge. To je bilo već treći
put da ih sap una. Tea sle kimn u glavom i nestan e izv an vidok ruga nalij ev o
gdje se sig urno nalazio glavni vent il jer je voda u sekund i prestala teći.
Rambov e se noge i ramen a napn u, voda je s njega kapala na šuplje met alno
dno tuša i tada se opet poj av i Teasle s ručnikom u ruci.
– Nema smisla to odlagat i – reče Tea sl e. – Samo ćeš se preh laditi.
Ramb o nije imao izbora. Izađ e polako ispod tuša. Znao je da će ga Tea sle
izvući ako to sam ne učin i, a nije želio da ga Tea sle dod iruje. Nek ol iko se
puta obrisao ručn ikom. Od hladn oć e mu se naježi koža na ruk ama. Osjećao
je muda izl ožen a pog ledima.
44
www.balkandownload.org
– Ako se nastav iš bris at i, izl iz at ćeš ručnik – reče Tea sle.
Nastav i se bris ati. Tea sl e kren u da ga povede prem a stolic i, ali se Rambo
izm aknu, zadržavaj uć i Tea slea i Galt a ispred sebe dok je uzmicao prema
stolic i. Bez prek id a sve se odvije brz im slij ed om.
Prvo mu Teasle škaram a dotakn u glavu sa strane, odreže malo kose, i
Ramb o pok uš a, ali se nije mog ao suzdrž ati od trzanja.
– Budi mir an – reče Teasle. – Udarit ćeš o škare i mož da se ozl ij edit i. –
Zatim Tea sle odrež e vel ik i pram en kose i Ramb ov o lij ev o uho ostan e hlad‐
no i nezaš tićeno na vlažnom pod rumskom zrak u. – Imaš više kose nego što
sam misl io – reče Teasle i isp ust i pram en na nov in e prostrt e po podu. –
Glav a će ti uskoro biti puno lakš a. – Novin e su upij al e vodu i post aj ale sive.
Zatim Teasl e odrež e još malo i Rambo se ponovo trgn e. Teasl e ust ukn e, i
Ramb o postane napet zbog nemogućn ost i da vidi što mu se dog ađ a iza leđa.
Okren e glav u da pogled a ali ga Teasl e gurn e nap rij ed. Rambo izm akn e gla‐
vu ispod Teasl eove ruke.
Ali Teasle pon ovo krene sa škar ama prem a kosi i Ramb o se ponov o trg‐
ne, i iznen ada ga snažn o trzn e kosa uhvać ena izm eđu nož ic a škar a. Više to
nije mog ao podn ij eti. Ustane naglo sa stol ic e i okrene se prema Teasleu.
– Odl az i.
– Sjedaj na tu stol ic u.
– Nećeš me više šišati. Ako me hoćeš ošišati, doved i ovam o brij ača.
– Prošl o je šest. Nijed an brijač više ne radi. Neć eš obući tu unif orm u dok
te ne ošišam.
– Onda ću ost at i ovak o.
-- Sjest ćeš na tu stol icu. Galt, pođi gore i dov edi Shinglet on a. Učin io sam
već dost a ust up aka. Tako ćemo ga brzo ošiš at i da će izg led ati kao da smo
upotrijeb il i škare za šiš an je ovaca.
Galt je bio sret an što može otić i. Rambo začu kako otk ljučav a vrat a na
vrhu stepen ic a, zveckanje se čulo sve do dol je. Sada se sve događ alo još
brže. Nije žel io nik og a povrij editi, ali je znao da će do toga doći, osjećao je
kako mu bijes izm ič e kont roli. Odjednom je neki čovjek jur io dol je po ste‐
penic am a, Galt odm ah iza njega. Bio je to čovjek koji je u predn jem ured u
sjed io pok raj radija, Shing let on. Sada, dok je staj ao, izg ledao je vel ik, glava
mu je gotov o dot icala svjetla na strop u. Kost i iznad očij u i one na vil ici bi‐
jesno su mu strš ile. Pog led a Ramba i Rambo se osjet i potpuno ogol jen o.
45
– Nep rilik e? – reče Shinglet on Teasleu. – Čujem da imaš neprilik e.
– Ne, ali on ima – reče Teasle. – Ti i Galt ga pos jedn ite na stolic u.
Shing let on odmah priđe bliž e. Galt je okl ijev ao, a onda priđ e i on.
– Ne znam o čemu se radi – reče Shinglet on Rambu. – Ali ja sam razu‐
man. Dat ću ti mogućn ost izb or a. Hoćeš li ići sam ili ću te ja morati odn ije‐
ti?
– Misl im da će biti bol je da me ne diraš. – Odl uč io je sač uvati mir. Osje‐
ćat će samo još iduć ih pet min uta stal an dod ir škara, a tada će sve biti goto‐
vo i on će biti u redu.
Krene prema stolici, s nog ama potp un o u vodi, a Singlet on iza njeg a
reče:
– Dragi bože, gdje si zar adio sve te ožiljke na leđ im a?
– U ratu. – Bila je to slab ost. Nije treb ao odgov or iti.
– Ah da. Naravn o. U kojoj vojs ci?
Rambo ga gotovo na licu mjesta ubij e.
Ali Tea sle mu odreže još malo kose i uplaši ga. Bilo je mnogo pram en ova
duge kose razas uto po sivim mok rim novin ama, neki su od njih bili zamrš e‐
ni oko Rambovih golih nogu. Očekivao je da će mu Teasl e nastav it i šiš at i
kosu. Ali tada Teasl e izn en ada približi škar e njeg ov om desn om oku, šišajući
mu bradu i Ramb o instink t ivno okrenu glavu nalij evo.
– Budi mir an – reče Teasl e. – Shing leton, ti i Galt ga čvrsto držit e.
Shing let on se uspravi i Ramb o mu udarc em odm akne ruku. Teasle nast a‐
vi šišat i bradu, čupaj ući ga po licu.
– Isu se. – Promeškol ji se. Škar e su bile prebliz u. Tako su ga smetale da
poželi vriš tat i.
– Ovo bi moglo pot raj ati cij elu noć – reče Tea sl e. – Galt, pođi po krem u
za brijanje i po brit vu.
Ramb o se prom eš kol ji.
– Nećeš me brij ati. Neć eš mi prići s tom britvom.
I odjednom spazi Galt a kako ju dodaj e Tea sl eu, i gledao je kako je dug ač‐
ka oštric a bljesnul a na svjet lu i sjet i se nep rijat eljs kog ofic ir a kako mu je re‐
zao grud i i to je bio kraj. Slom i se, zgrabi brit vu i ustane, odg urnuvš i ih. Bo‐
rio se prot iv poriv a za nap adom. Ne ovd je. Ne u proklet oj policijskoj stan ic i.
Sve što je htio bilo je da im oduzme brit vu. Ali Galt je bio blij ed, pog led a
uperen og u britvu i pokušav ao je nap ip ati svoj rev olv er.
46
www.balkandownload.org
– Ne, Galt! – povič e Teasl e. – Bez rev olv era!
Ali Galt nast avi traž iti svoj rev olv er i nesp retno ga izv uč e: izg led ao je
kao da ne vjeruje da drži revolv er, ruka mu se tresla, stis kaj uć i obar ač, i
Ramb o mu jak im zam ah om brit vom razr ež e trbuh cij elom dužinom. Galt
nastavi glupo zurit i u čist dub oki rez prek o svog trb uh a, u koš ulju nap ij en u
krvl ju i u krv koja mu se slij eval a niz hlač e, org ani su mu izvir iv ali kao
unutarn ja guma na pod eran oj automobilskoj gumi. Prstom pok uš a ugur ati
organ e ali su mu oni i dal je ispadali, krv mu se niz hlač e slij ev ala na pod, is‐
pust i neki smiješan tihi zvuk i sruši se preko stolice, prevrn uvši je.
Ramb o se već pen jao po step en icam a. Pog leda u Tea sl ea i Shinglet ona,
jed an se nalazio pokraj ćel ij a a drugi pokraj zida i znao je da su pred alek o
jedan od drugoga a da bi ih obojic u mog ao raspor it i prije nego bar em jed an
od njih povuč e rev olv er i opal i. Još na pola puta na stepenic am a zač uj e iza
sebe prvi pucanj. Zab ije se u betonski zid na zavoju.
Gornja je pol ovica stepenic a bila u sup rotn om smjeru od donje, pa ga oni
više nisu mog li vidjeti, bio je iznad njih ovih glava, i brzo odm icao prema
vratim a glavn e dvorane. Zač uje pov ik e ispod sebe, a zatim trčan je na prv oj
polov ici stepen ic a. Vrata. Zaborav io je na vrat a. Teasle je upozor io Galta da
ih svakako zaključ a. Pož ur i gore, moleć i boga da se Galt u previš e žurilo
kada se vrać ao sa Shing letonom. Zač uj e „Stoj!” iza sebe i napin jan je revol‐
vera, prim i kvak u, nasl on i se na vrata i, hval a bogu, ona se otvor e. Baš je iz‐
micao iza ugla kada se u zid preko puta njega zab iju dva metka. Baci se na
skel u i ona se sruš i ispred vrat a, sa svim daskama, kant ama boje i željeznim
šipkama, zakrč ivš i tako prol az.
– Što se to događa? – reče netk o iza njeg a i kad se okren e ugled a izn en a‐
đen og pol ic ajca kako bul ji u golog Ramb a i hvat a se za rev olver. Četiri brza
koraka i Rambo mu brz im udarcem ruke razbije nos i zgrabi rev olver dok
mu je pad ao iz ruke. Netko je iz podrum a gurao ruševine skel a. Ramb o opa‐
li dvap ut, zač uje Teasl ea kako viče i pon ad a se da će pucn jevi zadrž ati Tea s‐
lea dovoljno dugo dok on ne stigne do glavnih vrata.
Stign e do tamo, opal i još jednom na skel u prije nego što gol izlet i van na
vruć e blještav il o večernjeg sunca. Neka starica na pločn ik u vrisn e; neki čo‐
vjek usp or i automob il i zab ul ji se. Rambo pres koči glavne step enice, kren e
pločn ikom, pokraj staric e koja je vrištal a, prem a čovjeku u radn om komb i‐
nezonu koji je prolazio na mot or u. Čovjek učini greš ku i uspor i da pogleda
47
što se to dog ađ a, ali kada odluč i ubrz ati Ramb o ga je već bio zgrab io i bacio
s mot ora. Čovjek udar i o pločnik i žuta mu kac ig a odlet i prek o koln ika.
Ramb o zaj aši na motor, njegov i goli bokovi na vruć em crn om sjedalu, i mo‐
tor zatutnji. Rambo opal i pos l jednja tri metka u Tea sl ea koji je baš izl et io
kroz predn ja vrata policijske stan ic e a onda ustukn uo kada je ugled ao Ram‐
ba kako nišan i. Ramb o se prov ez e pokraj sudn ic e, voz eć i u cik-cak lin ij i ne
bi li izb jeg ao Tea sl eo vim mecim a. Ispred njega su ljud i stajal i na uglu, pro‐
mat rali su što se to događ a i pon ada se da će njihova pris utn ost sprij ečit i
Teaslea da puca. Zač uje povike iza sebe, pov ik e isp red sebe. Neki čovjek po‐
trč i prem a njemu u namjer i da ga zaust avi, ali ga Rambo odgurnu i tada
skren u lij ev o iza ugla. Zas ad je bio sigur an i potjer a motor do das ke.
48
www.balkandownload.org
12.
Šest metaka, izb roj i Teasle. Rev olv er mu je praz an. Izjuri van, škil jeći na
suncu baš u tren utk u kada je frajer nest ajao iza ugla. Shing leton je držao
uper en piš tolj; Teasl e ga nag lo spust i.
– Isus e, zar ne vid iš sve ove ljud e?
– Mog ao sam ga pogod it i!
– Mogao si ih nekol ik o pog od it i! – Utrč i nat rag u stan icu, otvor ivši ši‐
rom ulazn a vrata, s tri rupe od metka u aluminiju. – Ulazi ovam o! Provjer i
Galta i Prestona! Poz ovi doktor a! – Pot rč i preko sobe do voki-tok ija, zapa‐
njen čin jenicom da je Shing leton pok ušao puc at i. Bio je tako djelot voran u
ured u, uvij ek je dvap ut o svem u razmisl io; sada, bez ikakv e rutine u ovak‐
voj vrsti nep rilik a, postupio je glupo nag ons ki.
Vrat a se zalup iš e u trenutku kada je Shinglet on ulet io unut ra i proj urio
kroz dvor an u; Teasle nag lo uključi rad io i počn e nešto brzo gov or iti u mi‐
krofon. Ruke su mu se tresl e; imao je osjećaj da mu je utrob a prep una tek u‐
ćeg izmet a.
– Ward! Kvragu, gdje si, Ward? – vikn u u radio, ali Ward nije odg ov a‐
rao, i tada ga je konačno dob io i isp rič ao mu što se dogodilo, razm išl jaj ući
koju će takt iku primijeniti. – On zna da će ga Glavna ulica odves i iz grad a.
Kren uo je prema zap adu, u tvom smjeru! Pres retn i ga!
Shinglet on iza ugla dot rč i do Teasl ea u prednju sobu.
– Galt. Mrtav je. Bože, crijeva mu vise van – odm ah reče. Prog uta slin u,
pok uš avš i doći do zraka. – Prest on je živ. Ne znam koliko će još živjet i. Krv
mu ide na oči.
– Prekin i! Pozov i hitn u pom oć! Dokt ora! – Tea sl e dohvati još jed an pre‐
kidač na radiju. Ruke su mu se i dal je tresle. Utroba mu se čin il a još toplija,
49
još mekša. – Drž avn u pol icij u – poz ov e brzo u mikrofon. – Mad ison zove
drž avnu pol iciju. Hit an slučaj. – Oni nisu odgovarali. Pozov e glasn ije.
– Nisam gluh, Mad is on – zapucketa glas s drug e stran e. – Što je?
– Bijeg iz zat vor a. Jedan polic ajac mrt av – reče brzo, mrz eć i što gubi vri‐
jeme na ponavljan je onoga što se dog od ilo. Zatraži blokir an je cesta. U glas u
se odmah osjeti uzb un a.
Shing leon spusti sluš alic u. Teasl e ga nije ni čuo dok je telefonirao.
– Hitn a pom oć već stiž e.
– Nazovi mi Orvala Kellerm ana. – Teasle doh vat i još jed an prekid ač, po‐
zove još jedna patroln a kola i nar edi im da krenu za frajer om.
Shing let on je već ponov o nazvao. Hval a bogu da je sada bio opet dobro.
– Kell erm ana nema. Dobio sam njegovu ženu. Ne želi mi ga dati na tel e‐
fon.
Tea sl e preu zme slušal icu.
– Gospođo Kellerm an, ovd je Wilfred. Trebam hitn o Orv ala.
– Wilf red? – Glas joj je bio tanak i krh ak. – Kakvo iznen ađ enje, Wilfred.
Tako nam se dugo nisi javl jao. – Zaš to ne gov or i brže. – Misl il i smo te po‐
sjetit i i reći ti koliko nam je žao što je Anna otišl a.
Morao ju je prek inut i.
– Gospođo Kell erman, mor am razg ovarat i s Orvalom. Važn o je.
– Dragi moj, kako li mi je samo žao. Vani je sa psima, a ti znaš da ga ne
mogu ometat i dok radi sa psima.
– Morate ga zam olit i da dođe do telef ona. Mol im vas. Vjerujte mi, važno
je.
Čuo je njeno disanje.
– U redu, pitat ću ga, ali ti ne mogu obeć ati da će ući. Znaš i sam kak av
je kad radi sa psima.
Začuj e kako spušta sluš alic u i na brz inu zapal i cig ar et u. Već je petnae st
godin a bio policaj ac i nikada još nije izg ubio zatvorenika i nikada mu još
nisu ubil i partnera. Žel io je razbit i frajer ovo lice o beton.
– Zašto je to mor ao učin it i? – reče Shing let on u. – To je jebeno ludo. Do‐
laz i ovam o, traž i nep rilike, a pop odn e od skitnice post aj e uboj ic a. Čuj, je li
ti dob ro? Sjedn i i stav i glav u među kol jena.
– Nik ada još nisam vid io rasporenog čov jek a. Galt. Za boga mil og a, ru‐
čao sam s njim.
50
The words you are searching are inside this book. To get more targeted content, please make full-text search by clicking here.
Okus krvi - David Morrell
Discover the best professional documents and content resources in AnyFlip Document Base.
Search