Okus krvi - David Morrell

www.balkandownload.org

svim dru​gim pucn​ jev​ im​ a tamo do​lje; neće otk​ rit​ i njeg​ ov pol​ ož​ aj. Cil​ ja​nje u
noći je uvi​jek bilo teš​ ko, ali sa fo​sfo​res​cent​nom boj​ om, koju je sta​rac sa des​‐
ti​le​rij​ om stav​ io na niš​ an ove puš​ ke, imao je šans​ u. Če​kao je i če​kao, i baš
kada je znoj na njeg​ ov​ u licu, hladn​ oć​ a na nje​go​vim leđ​ i​ma post​ al​ a pre​jak​ a,
on za​ču​je jedn​ o je​din​ o la​mat​ an​ je kri​la, pog​ led​ a i ugled​ a brzu sil​ ue​ tu kako
se oba​ra i spuš​ ta na drvo. Je​dan, dva i već mu je puš​ ka bila na ram​ e​nu i ci​‐
ljal​ a je na tam​ an obris sove. Tri, čet​ ir​ i, i on je drht​ ao, na​pi​njao miš​ i​će da ih
kon​trol​ i​ra. Buu​ um, trz​ aj mu uda​ri o re​bra i od boli pos​ rn​ u na ulaz u špil​ ju.
Pom​ isl​ ivš​ i da je mož​ da pro​ma​šio, pob​ oj​ av​ši se da sova može od​let​ jet​ i i više
se ne vrat​ it​ i, ugle​da je kako se miče, samo malo. A tada ona gra​cio​ z​no pad​‐
ne sa sta​bla, uda​ri o gra​nu, pre​vr​ne se, izg​ ub​ i se u mrak​ u. Za​čuj​ e kako je
šuš​ tav​ o uda​ril​ a o lišć​ e i brzo se spust​ i prem​ a drv​ et​ u, ne usuđ​ uj​ uć​ i se ski​nu​ti
pog​ led s mjest​ a na koje je, kako je proc​ i​jen​ io, pala ptic​ a. Iz​gub​ i ori​jen​tac​ i​ju,
nije mog​ ao naći pti​cu, i tek na​kon du​gog traž​ en​ ja slu​čajn​ o na nju na​let​ i.

Kada se ko​nač​no vrat​ io u špil​ ju, sruš​ i se s vrt​ og​ lav​ i​com na gra​ne, jako
drht​ e​ći. Bor​ io se da za​bo​rav​ i bol kon​cen​trir​ a​juć​ i se na sov​ i​ne za​tvo​re​ne
pand​ že, glad​ e​ći nje​no nak​ os​trij​ eš​ e​no per​ je. Zak​ lju​či da je to star​ a sova, i
pril​ ičn​ o mu se svi​dje​lo nje​no smež​ ur​ an​ o lice, ali nije mo​gao dov​ oljn​ o smi​ri​‐
ti ruke da nji​ma glad​ i pe​rje.

Još uvij​ ek, isto tako, nije mo​gao shvat​ it​ i čemu ona pucn​ ja​va tamo vani.

151

4.

Hitn​ a pom​ oć je uz zvuk sir​ e​ne pro​jur​ i​la pok​ raj ka​mi​ona za vezu, žur​ eć​ i
na​trag pre​ma grad​ u, iza nje su štrop​ o​tal​ a tri kam​ io​ na, puna civ​ il​ a. Neki su
od njih glasn​ o gunđ​ a​li, ne​raz​gov​ jet​no vik​ al​ i na pri​pad​ni​ke te​ri​to​ri​jaln​ ih je‐​
di​ni​ca duž cest​ e. Od​mah iza ka​mio​ na pro​hu​je dva auto​mo​bi​la drž​ av​ne po​li‐​
cij​ e, drž​ eć​ i ih sve na oku. Tea​ sl​ e je staj​ ao po​kraj cest​ e, a fa​rov​ i su ga os​vjet‐​
lja​val​ i u noći. Zav​ rt​ i gla​vom i po​lak​ o odš​ e​ta do ka​mi​ona.

– Nema ni​kak​vih vij​ est​ i o tome ko​lik​ o ih je još us​tri​jel​ je​no? – upit​ a ve​‐
zis​tu na ka​mio​ nu.

Vez​ ist je oko gla​ve imao aure​olu od blje​ska žar​ u​lje koja je vis​ je​la iza nje‐​
ga.

– Baš sada, boj​ im se – reče, po​lak​ o, tiho. – Jed​ an njih​ ov. Je​dan naš. Ci​vil
je po​go​đen u ča​šku kol​ je​na, ali naš je čo​vjek dob​ io me​tak u gla​vu.

– Ah. – Na tren​ ut​ ak zakl​ o​pi oči.
– Pra​til​ ac hitn​ e pom​ o​ći kaže da mo​žda neće pre​živ​ je​ti do bol​nic​ e.
Kako su se stvar​ i raz​ vij​ al​ e u po​s​ljedn​ ja tri dana, neće us​pjet​ i. Nema sum​‐
nje. On jedn​ ost​ avn​ o neće usp​ jet​ i.
– Da li ga ja poz​na​jem? Ne. Če​kaj. Bo​lje mi nem​ oj reći. Već je umr​lo i
prev​ iš​ e ljud​ i koje pozn​ aj​ em. Da li su ti pi​janc​ i bar​ em sada svi sak​ up​lje​ni pa
da više nik​ o​ga ne mogu ust​ ri​je​li​ti? Da li je i po​s​ljedn​ ji od njih u kam​ io​ ni​‐
ma?
– Kern misl​ i da je tako, ali ne može biti si​gur​ an.
– Što zna​či da ih isto tako tamo vani može biti još sto​ti​njak.
Bože, ne že​liš li da pos​to​ji i drug​ i nač​ in da se ovo sred​ i, da ste opet samo
ti i fraj​ er. Ko​li​ko će ih još umri​je​ti pri​je nego ovo zav​ r​ši?
Prev​ iš​ e je šet​ ao uoko​lo. Opet mu se za​vr​tjel​ o, i nas​lo​ni se na kam​ io​ n ne

152

www.balkandownload.org

bi li se pri​drž​ ao, noge mu na​glo po​pus​ti​še. Osjeć​ ao je kao da će mu se oči
okren​ u​ti u očne dupl​ je. Kao lut​ki​ne oči, pom​ is​li.

– Mo​žda bi se tre​bao opet pop​ e​ti i od​mo​ri​ti – reče ve​zist. – Čak i kada si
got​ o​vo potp​ un​ o u mra​ku, vid​ im kako se znoj​ iš... tvo​je lice, kroz za​vo​je.

Sla​baš​no kimn​ u glav​ om.
– Samo to nem​ oj reći kad je Kern ovd​ je. Dod​ aj mi tvoj​ u kavu, mol​ im te?
– Ruke su mu se tresl​ e dok je uzim​ ao kavu i pro​gu​ta je s još dvij​ e ta​blet​ e.
Je​zik i grlo mu se stisn​ u od gork​ og okus​ a, i upra​vo se u tom tre​nut​ku vra​ti
Trau​ tm​ an. Bio je razg​ o​var​ ao sa sjen​ o​vit​ im li​ko​vi​ma pri​pad​nik​ a ter​ i​to​ri​jal​‐
nih je​di​ni​ca. Po​gled​ a Te​as​lea i reče:
– Tre​ba​li bis​te biti u kre​ve​tu.
– Ne dok ovo ne prođ​ e.
– Pa dob​ ro, može vrlo lako po​traj​ at​ i du​lje nego što oček​ u​jet​ e. Ovo nije
Ko​rej​ a i Cho​isin rez​ erv​ o​ar. Tak​ti​ka mas​ ov​nih tru​pa bi bila u redu, pod uvje​‐
tom da ima​te dvij​ e grup​ e, jedn​ u nas​ u​prot drug​ e: ako se jed​no kril​ o zbu​ni,
vaš bi nep​ rij​ a​telj bio tako vel​ ik da bi ga mog​ li vid​ jet​ i na vrij​ e​me i sti​gli bi
poj​ a​čat​ i to kri​lo. Ali to se ov​dje ne može uči​nit​ i, ne prot​ iv jedn​ og čo​vjek​ a,
pos​ ebn​ o njeg​ a. Najm​ an​ ja zbrk​ a duž jed​ne li​nij​ e, a njeg​ a je tako teš​ ko prim​ i​‐
je​ti​ti da se može prov​ uć​ i među va​šim ljud​ im​ a a da ga nit​ko ne prim​ ij​ et​ i.
– Ist​ akl​ i ste do​voljn​ o ne​dos​tat​ a​ka. Mož​ e​te li izn​ i​jet​ i ne​što poz​ i​tiv​no?
Re​kao je to jače nego što je na​mjer​ av​ ao, pa je, kad je Tra​ut​man od​gov​ o​‐
rio „Da”, u tom glas​ u bilo ne​što novo, ogorč​ en​ ost skri​ve​na u tom jed​nol​ ič​‐
nom gla​su:
– Mo​ram još sred​ it​ i ne​ko​li​ko sitn​ i​ca. Ne znam kako vi vod​ it​ e svo​ju pol​ i‐​
cijs​ ku jed​ in​ ic​ u, ali ja vo​lim biti sig​ u​ran prij​ e nego kren​ em u akc​ ij​ u.
Tea​ s​le je treb​ ao njeg​ o​vu su​rad​nju i od​mah po​kuš​ a pop​ us​ti​ti.
– Opros​tit​ e. Čini mi se da sada ja zvuč​ im kriv​ o. Nem​ oj​te obra​ćat​ i paž​nju.
Ja jed​nos​tavn​ o nis​ am sre​tan ako se tu i tamo ne osjet​ im bij​ ed​no.
Opet se poj​ av​ il​ o, ono čud​no int​ en​zivn​ o mi​je​ša​nje proš​los​ti i sad​ aš​njos​ti:
prij​ e dvij​ e noći kada je Orv​ al re​kao „Za je​dan će sat pas​ti mrak”, a on se iz‐​
de​rao „Zar misl​ iš da ja to ne znam”, da bi se odm​ ah pos​lij​ e isp​ ri​čao Or​val​ u s
go​tov​ o is​tim ri​ječ​ i​ma kao sad Trau​ t​ma​nu.
Mož​ da je to od tab​ le​ta. Nije znao što je u nji​ma, ali su svej​ ed​no djel​ ov​ a​le,
vr​to​glav​ i​ca je nest​ a​jal​ a, mo​zak mu se pol​ ak​ o vrać​ ao na po​čet​ ak. Bri​nu​lo ga
je što su razd​ ob​lja vrt​ o​gla​vi​ce bili sve češ​ći i što su traj​ al​ i sve du​lje. Ba​rem

153

mu srce više nije nep​ ra​viln​ o ku​cal​ o.
Pri​mi se za rub kam​ io​ na da se pop​ne, ali nije imao snag​ e.
– Evo. Daj ruku – reče vez​ ist.
Uz po​moć se us​pio pop​ e​ti, ali pre​brz​ o, pa je mor​ ao pri​če​kat​ i tre​nut​ ak

pri​je nego se dov​ olj​no smi​rio da ode i sjedn​ e na klup​ u. Kon​ ač​no se nas​lo​ni i
malo pred​ ah​ne. Tako. Got​ o​vo. Ni​šta za ra​dit​ i, nego sjed​ it​ i, od​ma​rat​ i se. Uži​‐
van​ je u umor​ u i olakš​ a​nje koje je po​nek​ ad osjeć​ ao na​kon po​vrać​ a​nja.

Tra​utm​ an se popn​ e s očit​ o ne​s​vjes​nom lak​ o​ćom i stan​ e otrag​ a, pro​ma​‐
traj​ u​ći ga. Ne​što što je Trau​ tm​ an ma​lo​prij​ e re​kao još je uvij​ ek mu​čil​ o Tea​ s​‐
lea. Nije mog​ ao zak​ ljuč​ it​ i što je to bilo. Ne​što o ...

A tada se sje​ti.
– Kako ste zna​li da sam bio u Choi​ sin re​zer​vo​aru?
Trau​ tm​ an ga upit​no po​gle​da.
– Baš sada – reče Te​as​le. – Spo​me​nu​li ste...
– Da, pri​je nego što sam na​pus​tio Fort Bragg naz​ vao sam Wa​shin​g​ton i
proč​ it​ al​ i su mi vaš do​sje.
Tea​ sl​ eu se to nije svid​ jel​ o. Uop​će.
– Mo​rao sam – reče Trau​ t​man. – Nem​ ojt​ e to shvać​ a​ti osobn​ o, kao da
sam se upli​tao u vaš pri​vatn​ i ži​vot. Mo​rao sam shva​tit​ i kak​ av ste vi čo​vjek,
u sluč​ a​ju da je ovaj pro​blem s Ram​bom vaša gre​ška, u slu​ča​ju da ste sada u
lovu na krv, da mogu pred​ vid​ je​ti bilo koji prob​ lem koji bi mi mog​ li stvor​ i​ti.
Bila je to jed​na od va​ših greš​ a​ka s njim. Kren​ ul​ i ste za čo​vje​kom o kome ni​‐
šta nist​ e znal​ i, čak ni nje​gov​ o ime. Pos​to​ji pra​vil​ o koje mi po​učav​ am​ o: nik​ a‐​
da se ne upu​štaj u borb​ u s nep​ ri​ja​te​ljem dok ga ne upozn​ aš tako dob​ ro kao
sebe.
– Dob​ ro. Što vam Choi​ sin rez​ er​voa​ r gov​ o​ri o meni?
– Kao prvo, sada kad ste mi ne​što rekl​ i o tome što se tamo do​go​dil​ o, to
dje​lo​mičn​ o objašn​ ja​va kako ste usp​ jel​ i pob​ je​ći od nje​ga.
– Nema taj​ne. Trč​ ao sam brže. – Od sjeć​ a​nja na to kako se upla​šio i po‐​
bje​gao u pan​ i​ci, na​pust​ ivš​ i Shing​ let​ on​ a, osjet​ i od​vratn​ ost, gorč​ i​nu.
– U tome i jest stvar – reče Tra​utm​ an. – Nis​te smje​li brže trč​ a​ti. On je
mla​đi od vas, u bo​ljoj kond​ ic​ ij​ i, bo​lje obu​čen.
Ve​zist je sjed​ io za sto​lom i sluš​ ao ih. Sada pog​ led​ a jed​nog pa drug​ og i
reče:
– Vo​lio bih znat​ i o čemu to vas dvoj​ ic​ a razg​ ov​ ar​ at​ e. Ka​kav je to rez​ er​vo‐​

154

www.balkandownload.org

ar?
– Nisi bio u vojs​ c​ i? – reče Tra​utm​ an.
- Nar​ av​no da je​sam. U morn​ ar​ ic​ i. Dvi​je god​ in​ e.
– Zato nik​ ad​ a za nje​ga nisi ni čuo. Da si bio ma​ri​nac, znao bi sve det​ a​lje

na​pa​met i hva​li​sao bi se nji​ma. Cho​isin re​zer​voa​ r je jed​na od naj​slav​ni​jih
bi​ta​ka u Ko​rejs​ kom ratu. Bilo je to za​pra​vo pov​la​če​nje, ali je bilo žest​ ok​ o
kao bilo koji na​pad, i sta​jal​ o je nep​ ri​ja​tel​ ja trid​ es​ et sed​ am ti​su​ća ljud​ i. Te​as​‐
le je bio u sam​ om njen​ om žar​ i​štu. Dov​ olj​no da zar​ ad​ i Križ za zas​lug​ e za na​‐
rod.

Tea​ s​le se osje​ćao čudn​ o zbog nač​ i​na na koji je Trau​ t​man go​vo​rio o nje‐​
mu, kao da nije na ist​ om mjest​ u s njim​ a, kao da je neg​dje izv​ an ka​mi​ona,
dok Trau​ t​man, ne znaj​ u​ći da ga on sluš​ a, prič​ a o nje​mu.

– Ono što že​lim zna​ti – upit​ a Trau​ t​man Tea​ sl​ ea – je da li je Ramb​ o bio
svjest​ an čin​ jen​ i​ce da ste vi sud​ jel​ ov​ al​ i u pov​lač​ e​nju?

Sleg​nu ram​ en​ i​ma.
– Služ​ben​ a po​hva​la i med​ a​lja se nal​ a​ze na zidu u mom ured​ u. Vid​ io ih je.
Ako mu je to išta znač​ i​lo.
– A, sva​ka​ko mu je neš​ to zna​čil​ o. To je ono što ti je spas​ il​ o živ​ ot.
– Ne vi​dim kako. Iz​gu​bio sam gla​vu kada je Shing​ le​ton ubij​ en i tr​čao
sam kao prok​let​ o pres​tra​šen šta​kor. – Kada je to izg​ o​vor​ io, osjet​ i se puno
bo​lje, javn​ o prizn​ avš​ i, otvo​re​no, bez da ga itko kri​ti​zi​ra dok nije u bli​zi​ni.
– Na​ravn​ o da ste izg​ ub​ i​li gla​vu i po​trč​ al​ i – reče Trau​ tm​ an. – Već go​di​na​‐
ma nis​te bili u toj vrs​ ti akc​ ij​ e. Tko ne bi trč​ ao da se naš​ ao u vaš​ oj koži? Ali
vid​ it​ e, on to nije od vas oče​kiv​ ao. On je prof​ e​sio​ na​lac i on bi pri​rodn​ o po​‐
misl​ io da je net​ko s tom me​da​ljom isto tak​ av prof​ es​ io​ na​lac. Ah, malo izv​ an
prak​se i svak​ a​ko ne tako dob​ ar kao on, ali bi ipak o vama razm​ išl​ jao kao o
pro​fe​si​onalc​ u. Ja mis​lim da je on na os​nov​ i tog raz​miš​ljan​ ja kren​ uo za
vama. Jest​ e li ika​da gled​ al​ i par​ti​ju šaha iz​međ​ u prof​ e​sio​ nalc​ a i ama​ter​ a?
Amat​ er dob​ iv​ a više fig​ u​ra. Zato što je pro​fe​si​ona​lac nau​ čen igrat​ i s ljud​ im​ a
koji igraj​ u re​zons​ ki i za svak​ i pot​ ez imaj​ u određ​ en​ u she​mu. A ovd​ je ima
ama​te​ra koji po​mi​če fi​gur​ e po ci​jel​ oj ploh​ i, ne zna​juć​ i za​prav​ o što nam​ je​ra​‐
va, po​ku​ša​va​ju​ći izv​ uć​ i naj​vi​še s ono malo znan​ ja. Dob​ ro, prof​ e​sio​ nal​ ac se
to​li​ko zbun​ i pok​ uš​ a​vaj​ uć​ i dok​ u​či​ti nep​ os​to​je​ću shem​ u i pril​ ag​ od​ i​ti joj se da
vrlo brzo ost​ a​ne u za​ost​ at​ku. U vaš​ em slu​ča​ju, vi ste sli​je​po bje​žal​ i, a Ram​bo
je bio iza vas i pok​ u​šav​ ao je pre​dvid​ jet​ i što bi net​ko kao on sam uči​nio da se

155

za​štit​ i. Oče​ki​vao je da ćete neg​dje leći i ček​ at​ i ga, po​kuš​ a​ti ga za​skoč​ it​ i, i to
ga je us​por​ il​ o sve dok nije shvat​ io, ali tada je već bilo pre​kas​no.

Vez​ ist baš u tom tren​ utk​ u sta​vi sluš​ a​lic​ e na uši da pos​lu​ša iz​vješ​ taj koji
je pris​tiz​ ao. Te​asl​ e vi​dje kako bli​jed​ o zuri u pod.

– Što je? Što se dog​ o​dil​ o?
– Naš čov​ jek koji je bio pog​ o​đen u gla​vu. Upra​vo je umro.
Na​ravn​ o, po​mis​li Te​as​le. Do​đa​vol​ a, na​ravn​ o.
Pa zaš​ to onda do​puš​ taš da te to uz​nem​ i​ra​va, kao da je to neš​ to što nisi
oček​ i​vao? Već si bio sig​ ur​ an da će umrij​ et​ i.
U tome i jest prob​ lem. Bio sam si​gu​ran. On i ko​li​ko još njih pri​je nego
ovo zav​ r​ši.
– Neka mu bog pom​ ogn​ e – reče Tea​ sl​ e. – Ne mogu smisl​ it​ i niti je​dan
drug​ i na​čin da kre​nem za tim fraj​ e​rom osim sa svim ovim ljud​ i​ma, ali ako
ne​što žel​ im najv​ i​še na svi​je​tu, onda je to da opet bud​ e​mo samo on i ja.
Ve​zist ski​ne sluš​ al​ i​ce i us​ta​de po​la​ko od sto​la.
– Ra​dil​ i smo u obr​nut​ im smje​nam​ a, ali sam po​nek​ ad s njim raz​go​var​ ao.
Ako ne​mat​ e niš​ ta pro​tiv, vo​lio bih malo proš​ et​ a​ti. – Rast​ res​ e​no siđe s ka​mi​‐
ona na cest​ u, i zas​tan​ e na tre​nu​tak pri​je nego opet prog​ o​vor​ i: – Mož​ da je
onaj ka​mi​on sa hra​nom još uvi​jek park​ i​ran tamo dol​ je na cest​ i. Mo​žda do‐​
bij​ em koji ušti​pak i još malo kave. Ili bilo što. – Zas​tan​ e još na tre​nut​ ak, a
tada od​štet​ a i iz​gub​ i se u mra​ku.

– Da se opet na​đe​te vi i fraj​ er nas​ am​ o – reče Tra​ut​man – ovaj bi put on
znao kako da vas ulo​vi. U trku. Sig​ urn​ o bi vas ubio.

– Ne. Zato što sada ne bih tr​čao. Tamo gore sam ga se boj​ ao. Sada ga se
više ne boj​ im.

– Tre​ba​li bist​ e ga se boj​ a​ti.
– Ne, zato što učim od vas. Ne kre​ći nik​ ad​ a za čo​vje​kom ako ga ne poz​‐
na​ješ. To ste rek​li. Pa, sada o nje​mu znam dov​ oljn​ o da ga mogu uhva​ti​ti.
– To je užas​no glu​po. Got​ ov​ o vam ni​šta o nje​mu ni​sam re​kao. Mož​ da bi
neki psih​ ij​ a​tar-šar​lat​ an mog​ ao iz​vu​ći te​ori​ju o tome kako mu je maj​ka umr‐​
la od raka kad je bio di​jet​ e, kako mu je otac bio al​ko​hol​ ič​ ar, o tome kako ga
je otac pok​ uš​ ao ubit​ i no​žem, i kako je te noći po​bjeg​ ao od kuće s luk​ om i
strij​ el​ om, da je pu​cao u sta​rog i got​ o​vo ga ubio. Neku teo​ rij​ u o frust​ rac​ ij​ i i

156

www.balkandownload.org

re​pre​si​ji i tome slič​nom. Kako nije bilo do​voljn​ o novc​ a za hra​nu i kako je
mor​ ao nap​ ust​ it​ i gimn​ az​ i​ju i ra​di​ti u gar​ až​ i. To bi zvuč​ al​ o log​ ič​no, ali niš​ ta
ne bi znač​ il​ o. Zato što mi ne pri​mam​ o lu​đak​ e. Tes​tir​ a​li smo ga i on je isto
tako uravn​ o​te​žen kao vi ili ja.

– Ja ne ubij​ am za živ​ ot.
– Na​ravn​ o da ne. Tol​ e​ri​ra​te sist​ em koji dop​ uš​ ta dru​gi​ma da to čine
umjes​to vas. A kada se vrat​ e iz rata, ne mož​ e​te pod​ni​jet​ i smrad smrt​ i na nji‐​
ma.
– U po​čet​ku nis​ am znao da je bio u ratu.
– Ali ste vi​djel​ i da se ne po​naš​ a norm​ aln​ o, a nist​ e se baš jako pot​ ru​dil​ i
da ot​krij​ e​te zaš​ to. Bio je skit​nic​ a, rek​li ste. Pa što bi, dođ​ a​vol​ a, dru​go mo​gao
i biti? Dao je tri god​ in​ e da bi oti​šao u rat koji je tre​bao pom​ oć​ i njeg​ o​voj do​‐
mov​ in​ i, a je​din​ o što je tamo nau​ čio bilo je kako da ubij​ a. Gdje je mo​gao do‐​
bi​ti pos​ ao za koji bi treb​ a​lo takv​ o isk​ ust​ vo?
– Nije mor​ ao otić​ i u rat, i mog​ ao se vra​tit​ i na pos​ ao u gar​ až​ i.
– Ja​vio se u vojs​ ku zato što je pret​post​ avl​ jao da će mu tako i tako posl​ at​ i
po​ziv, a znao je da najb​ ol​ je obuč​ en​ i ka​dro​vi, za koje nisu uzim​ a​li reg​ ru​te
već samo do​brov​ oljc​ e, imaj​ u najv​ i​še izg​ led​ a da pre​živ​ e. Kaž​ e​te da se mo​gao
vrat​ it​ i u ga​raž​ u. Slab​ a je to utje​ha, zar ne? Tri god​ in​ e i dob​ iv​ a Med​ a​lju čast​ i,
slom živ​ a​ca i po​sao podm​ az​ i​va​nja autom​ o​bi​la. Tako vi gov​ o​rit​ e o borb​ i s
njim oči u oči, a ipak da​je​te nasl​ ut​ it​ i kako misl​ i​te da je neš​ to bol​ es​no u čo​‐
vjek​ u koji ubij​ a za živ​ ot. Bože, nist​ e me usp​ je​li zav​ ar​ at​ i, isto ste to​lik​ o voj‐​
nik kao i on, i tako je sve ovo i po​čel​ o. Nad​ am se da ćete se us​pjet​ i bor​ it​ i s
njim oči u oči. Bit će to po​s​ljedn​ je iz​ne​na​đen​ je va​šeg živ​ o​ta. Zato što je on
ovih dana ne​što pos​ ebn​ o. On je struč​njak u svom posl​ u. Tamo dol​ je smo ga
u to gur​nu​li, i sada nam on sve to vrać​ a. Da bis​te ga nad​mud​ ril​ i samo jed‐​
nom, mor​ a​li bist​ e ga pro​učav​ a​ti go​di​nam​ a. Mor​ al​ i bist​ e pro​ći kroz svak​ i te​‐
čaj koji je on proš​ ao, kroz svak​ u bor​bu u ko​joj je on sud​ je​lo​vao.
– Za jed​nog kap​ e​ta​na, po nač​ in​ u na koji gov​ o​rit​ e, ne bi se rekl​ o da jako
vo​lit​ e vojs​ ku.
– Nar​ avn​ o da ne vol​ im. Tko bi je zdra​ve pa​met​ i vo​lio?
– Pa zaš​ to onda os​ta​je​te u voj​s​ci, nar​ o​či​to bav​ e​ći se posl​ om koj​ im se vi
bav​ it​ e, pou​ ča​va​ju​ći lju​de kako da ubij​ aj​ u?
– Ne učim ih to. Učim ih kako da pre​živ​ e. Dok god šal​ jem​ o ljud​ e bilo
kuda u bor​bu, najv​ ažn​ i​ja stvar koju mogu uči​ni​ti je da bud​ em prok​le​to sig​ u​‐

157

ran da će se bar​ em neki od njih i vra​ti​ti. Moj je po​sao spa​ša​van​ je živ​ o​ta, ne
oduz​ i​man​ je.

– Kaž​ et​ e da vas nis​ am zav​ ar​ ao, da sam isto to​li​ko voj​nik kao i on. Mis​lim
da nis​te u pra​vu. Svoj po​sao obavl​ jam kako najb​ ol​ je znam i umij​ em. Ali os​‐
tav​ im​ o to na tre​nu​tak. Jer ni vi mene nis​te zav​ a​ral​ i. Kaž​ e​te da ste doš​li ova‐​
mo po​moć​ i, ali za​sad jed​ i​no što ste učin​ il​ i je to da o tome samo prič​ a​te. Ka​‐
žet​ e da že​li​te spaš​ a​va​ti živ​ o​te, pa ipak još niš​ ta nis​te učin​ i​li da ga sprij​ eč​ i​te
prij​ e nego ubi​je još ne​kol​ ik​ o lju​di.

– Pret​pos​ta​vit​ e ne​što – reče Trau​ t​man. Po​la​ko zap​ al​ i ci​gar​ e​tu iz kut​ i​je
koja je bila na stol​ u. – U pra​vu ste. Suz​drž​ a​vao sam se. Ali pretp​ os​ta​vit​ e da
sam pom​ o​gao. Raz​misl​ i​te sada o ovom. Da li zai​ st​ a že​li​te da vam po​mog‐​
nem? On je naj​bol​ ji učen​ ik koji je ika​da iz​a​šao iz moje škol​ e. Bo​ri​ti se pro​‐
tiv nje​ga bilo bi kao bor​ it​ i se prot​ iv sa​mog sebe, jer ja pretp​ ost​ avl​ jam da je
bio gur​nut u ovo ...

– Nit​ko ga nije na​tjer​ ao da ubij​ e po​li​caj​ca sa brit​ vom. Da raš​čis​tim​ o s
tim.

– Reći ću to drug​ a​čij​ e. Ov​dje do​la​zi do konf​ likt​ a in​te​res​ a.
– Do čega? Do​đa​vol​ a, on je ...
– Dop​ ust​ i​te mi da za​vr​šim. Ramb​ o nije kao ja i ne bih bio isk​ ren kada ne
bih prizn​ ao da suo​ sjeć​ am sa sit​ ua​ ci​jom u koj​ oj se na​laz​ i, do​volj​no da bih
vo​lio da pob​ jeg​ne. S drug​ e stran​ e, Isu​ ​se, on je pod​ iv​ljao. Nije vas mor​ ao lo​‐
vit​ i na​kon što ste se po​čel​ i povl​ ač​ i​ti. Već​ in​ a tih ljud​ i nije mo​ra​la umrij​ et​ i,
ne kada je on do​bio šans​ u za bij​ eg. To je nem​ og​ u​će opravd​ at​ i. Ali što​god ja
misl​ io o tome, ja još uvij​ ek suo​ sjeć​ am. Što ako ja, a da nis​ am toga svjes​tan,
na​prav​ im plan prot​ iv nje​ga koji će mu omog​ uć​ i​ti bi​jeg?
– Ne​će​te. Čak ako ovd​ je i pob​ jegn​ e, mi ga mo​ram​ o nast​ av​ it​ i lo​vi​ti, i još
će net​ko si​gurn​ o biti ubij​ en. Već ste pris​tal​ i na to da to post​ a​ne vaša odg​ o‐​
vor​nost isto ko​li​ko i moja. Pa ako je on vaš najb​ ol​ ji, onda to, do​đav​ ol​ a, i do​‐
kaž​ it​ e. Sta​vit​ e pred njeg​ a sve zap​ re​ke ko​jih se mo​žet​ e sje​tit​ i. Pa ako i onda
po​bjegn​ e, uči​nil​ i ste sve što ste mog​ li i imat ćete dvost​ ru​ke razl​ og​ e da se
njim​ e po​no​sit​ e. Već zbog tih nek​ ol​ i​ko raz​log​ a ne mož​ et​ e si pri​ušti​ti da ne
pom​ og​ne​te.
Tra​utr​nan pog​ le​da svo​ju ci​ga​re​tu, dub​ o​ko uvuč​ e dim, a za​tim je baci iz
kam​ io​ na. Is​kri​ce za​blis​ta​še u mrak​ u.
– Uopć​ e ne vid​ im zaš​ to sam za​pal​ io tu cig​ ar​ et​ u. Pres​tao sam pu​šit​ i prij​ e

158

www.balkandownload.org

tri mje​sec​ a.
– Ne​mojt​ e iz​bjeg​ a​vat​ i pi​tan​ je – reče Tea​ sl​ e. – Ho​ćet​ e li sada po​moć​ i ili

ne?
Trau​ trn​ an pog​ led​ a u kart​ u.
– Pret​post​ av​ljam da sve ovo što gov​ or​ im ni​šta ne zna​či. Za ne​kol​ ik​ o go‐​

di​na ovak​va po​tra​ga neće uopć​ e biti pot​ reb​na. Sada imam​ o ins​tru​ment​ e
koji se mogu mont​ ir​ a​ti na do​nju stra​nu avio​ na. Da bi pron​ a​šao čov​ jek​ a, sve
što tre​baš uči​nit​ i je da prel​ et​ iš pre​ko mjes​ta na koj​ em misl​ iš da se nal​ az​ i i
stroj će re​gis​tri​rat​ i tje​les​nu to​pli​nu. U ovom tren​ utk​ u još nema dov​ oljn​ o tih
stroj​ e​va za ma​sovn​ u upot​ reb​ u. Ve​ćin​ a ih je u ratu. Ali kada se iz rata vrat​ i‐​
mo kući, bje​gun​ ac više neće imat​ i nade. A čo​vjek kao ja više neće biti po​tre​‐
ban. Ovo je pos​ l​ jedn​ ji tre​nut​ ak neč​ eg​ a. Baš šte​ta. Kol​ i​ko god se boj​ im rata,
isto se to​lik​ o boj​ im dana kada će stroj​ ev​ i za​uze​ti mjes​ta ljud​ i. Sada čov​ jek
bar može usp​ jet​ i sa svoj​ im spo​sobn​ ost​ i​ma.

– Ali vi izb​ je​gav​ a​te pit​ a​nje.
– Da, po​moć​ i ću. Njeg​ a se mora za​us​ta​vi​ti, a vo​lio bih da oso​ba koja će
to oba​vit​ i bude net​ko kao ja. Net​ko tko ga ra​zu​mi​je i zaj​ ed​no s njim pro​laz​ i
kroz njeg​ o​vu pat​nju.

159

5.

Ramb​ o je u ruci drž​ ao mek​ an​ a gip​ka so​vin​ a leđa, zgra​bi šaku punu perj​ a
na tr​buh​ u i pov​ u​če. Dok je ču​pao per​ je čuo se pri​guš​ en zvuk trg​ a​nja. Svi​đao
mu se osje​ćaj per​ja u ruci. Očer​ u​pa str​vin​ u, odrež​ e joj glav​ u i kri​la i kan​dže,
a tada pri​tisn​ e vr​šak svog noža na kraj grudn​ og koša i po​vu​če ošt​ ri​cu sve
do izm​ eđ​ u nogu. Ras​tvo​ri str​vin​ u i pos​ eg​nu unu​tra za to​plom mo​krom
utrob​ om. Lako i sig​ ur​nim pok​ ret​ om ruke izv​ u​če je van, usp​ jevš​ i pri pr​vom
pok​ u​šaj​ u izv​ uć​ i veći dio drob​ a, i ost​ rug​ avš​ i no​žem os​tat​ ak. Bio bi otiš​ ao is​‐
prat​ i strv​ in​ u u vodi koja je ka​pal​ a sa svod​ a rud​nik​ a, ali nije znao sad​ rž​ i li ta
voda neke otrov​ e, a is​pir​ a​nje ptic​ e bi tako i tako bila samo još dod​ at​na
komp​ lik​ a​cij​ a u tren​ utk​ u kada je že​lio da sve ovo prođ​ e što brže, da poj​ ed​ e i
iza​ đ​ e. Već je iona​ko gub​ io prev​ i​še snag​ e. Uzme du​gač​ku gra​nu koja nije
bila na va​tri, zaš​ il​ ji je i zab​ od​ e šil​ jak u sovu. Pruž​ i je izn​ ad vat​ re. Kom​ a​di​ći
perj​ a koji su još bili na sovi zai​ sk​ re u pla​me​nu. Sol i pap​ ar, po​misl​ i. Bu​du​ći
da je sova sta​ra, vrlo je vjer​ o​jat​no ži​la​va i tvr​da. Smrad spa​ljen​ e krvi je bio
trp​ ak, a najv​ je​roj​ at​nij​ e će i meso ima​ti tak​ av okus, pa on po​žel​ i da ima ba‐​
rem sol i pap​ ar.

Dak​le to je ono je​be​no do čega je do​šao, po​mis​li. Od kamp​ ir​ a​nja u šumi s
vreć​ om za spa​va​nje i hamb​ ur​ger​ a za​li​ve​nih sa coca-col​ om u prašn​ ja​voj tra​‐
vi po​kraj ces​te, do krev​ et​ a od bor​ ov​ ih gran​ a u rud​ni​ku i strv​ in​ e sove i to
bez prokl​ e​te soli i pap​ ra. Nije to bilo to​lik​ o razl​ ič​ it​ o od log​ or​ o​va​nja u šumi,
ali tada je ži​vot na mi​ni​mu​mu bio na neki na​čin luks​ uz, zbog toga što je
tako že​lio ži​vje​ti. Sada pak, mož​ da će biti pri​sil​ jen ova​ko živ​ je​ti duže vrij​ e‐​
me, a stvarn​ o je iz​gled​ a​lo bij​ edn​ o. Uskor​ o mož​ da neće imat​ i ni ovol​ i​ko, i
sjeć​ at će se ove dob​ re noći kada je nek​ o​lik​ o sati spav​ ao u rud​nik​ u i kuh​ ao
ovu star​ u ži​lav​ u sovu. O Mek​sik​ u više nije čak ni raz​miš​ljao. Samo o slij​ e‐​

160

www.balkandownload.org

de​ćem obro​ku i na koj​ em će dr​ve​tu spav​ a​ti. O jed​nom po jedn​ om danu. O
jed​noj po jed​noj noći.

Osjeć​ a​juć​ i boln​ o kuc​ a​nje u gru​di​ma, po​dig​ne svo​je dvij​ e ko​šul​ je i po​gle‐​
da si reb​ ra, za​pan​ jen kako su oteč​ e​na i upa​ljen​ a. Kao da tamo ima tum​ or ili
da u nje​mu ne​što rast​ e, po​mis​li. San to neće izl​ ij​ eč​ it​ i. Bar​ em više nije imao
vrt​ o​gla​vic​ u. Vri​je​me je za po​kret. Sku​pi žar na hrpu, ne bi li se pti​ca što pri​‐
je spek​la. Vat​ ra mu zag​ ri​je čelo i nos. A mož​ da je to i grozn​ ic​ a, po​mis​li. Le​‐
žao je na le​đim​ a na bor​ ov​ im igli​ca​ma, oz​no​jen​ im li​cem okre​nut pre​ma va‐​
tri. Sluz​nic​ a u us​tim​ a bila mu je suha i ljepl​ jiv​ a i že​lio je otp​ it​ i iz ču​tu​ric​ e,
ali je već prev​ i​še iz nje bio pop​ io, mo​rao je ušte​di​ti neš​ to i za kas​ni​je. Ali
kadg​ od bi malo otvo​rio usta, među usn​ i​cam​ a bi osjet​ io tank​ u mrež​ i​cu ljep‐​
ljiv​ e sluz​ i. Kon​ ač​no srk​ne i pro​grgl​ ja to​plu me​tal​nu vodu, sa​kup​ljaj​ uć​ i sluz,
raz​miš​ljaj​ u​ći može li si pri​uštit​ i da isp​lju​ne vodu. Za​ključ​ i da ne može i pro​‐
gut​ a je.

Glas ga uplaš​ i. Odjekn​ u nej​ as​no niz tu​nel. Za​zvu​čao je kao da vani sto​ji
čo​vjek s meg​ af​ o​nom i go​vo​ri mu neš​ to. Kako su mog​ li saz​na​ti gdje se nal​ a‐​
zi? Na brz​ in​ u prov​ jer​ i jesu li mu piš​ tolj, nož i ču​tu​ri​ca pri​č​vr​šć​ e​ni za opa​‐
sač, zgrab​ i puš​ ku i štap na koji je bila na​bo​den​ a sova i po​ju​ri pre​ma izl​ az​ u.
Vje​trić koji je pu​hao kroz rov bio je svjež i hlad​ an. Us​por​ i malo prij​ e otvo​ra,
paz​ e​ći da ga netk​ o ne iz​ne​nad​ i vani u noći. Ali, nije mog​ ao vid​ jet​ i ni​kog​ a. A
tada opet zač​ u​je glas. Sas​ vim sig​ urn​ o dol​ a​zi iz me​gaf​ on​ a. Iz he​lik​ opt​ er​ a. U
mra​ku zač​ uj​ e mot​ or kako bru​ji iz​nad nje​ga, i kroz tu buku glas​ i: „Gru​pe
dva​nae​ st do tri​de​set i je​dan. Sa​ku​pit​ e se na is​toč​noj pad​ i​ni. Gru​pe tri​de​set i
dva pa sve do čet​ r​des​ et. Pro​šir​ it​ e se na sje​ver”. Dal​ ek​ o do​lje još je uvij​ ek
mog​ ao vi​djet​ i red svje​tal​ a, ček​ ao je.

Te​as​le ga zai​ s​ta želi. Mora da tamo dol​ je ima malu voj​sku. Ali čemu me​‐
gaf​ on? Zar nema dov​ oljn​ o rad​ io pri​jem​nik​ a za koo​ rd​ in​ a​cij​ u grup​ a? Ili je
ova buka mo​žda samo zato da mi ide na živc​ e? pom​ is​li. Ili da me prest​ ra​ši,
da mi se da na znan​ je kol​ ik​ o ih do​la​zi po mene. Mo​žda je to samo trik i mo‐​
žda uop​će nema ljud​ e na sje​ver​ u i ist​ ok​ u. Mo​žda ih ima dov​ olj​no samo za
jug i zap​ ad. Ram​bo je u ratu kod spec​ i​jaln​ ih jed​ i​ni​ca čuo za ovak​vu upot​ re‐​
bu meg​ a​fon​ a. Uglav​nom je slu​ži​la za zbun​ jiv​ a​nje nep​ rij​ at​ e​lja i na​vod​ i​la ga u
is​kuš​ en​ je da ih po​ku​ša nad​mud​ ri​ti. Post​ oj​ a​lo je i prot​ u​prav​ il​ o: kada te net‐​
ko želi na​tjer​ at​ i da ga nad​mu​driš, ne​moj to ni pok​ u​ša​vat​ i. Najb​ o​lja rea​ kc​ ij​ a
je nas​ta​vit​ i kao da niš​ ta nisi ni čuo.

161

Sada se glas pon​ avl​ jao i pos​taj​ ao sve nej​ asn​ i​ji dok je he​li​kop​ter nes​ta​jao
iza brda. Ali Ramb​ o nije ma​rio niz​ aš​ ta što je taj glas gov​ o​rio. Što se nje​ga
tiče, Tea​ s​le u ova brda može dov​ es​ti ljud​ e sa svih stran​ a. Nije uopć​ e važ​no.
Tamo kamo on ide, oni će proć​ i baš po​kraj nje​ga.

Po​gle​da na ist​ ok. Nebo je sada bilo sivo. Usko​ro će sva​nut​ i. Sjedn​ e na
hladn​ u stij​ en​ u po​kraj ulaz​ a u rudn​ ik i prs​ tom isp​ rob​ a je li ptic​ a još uvi​jek
prev​ ru​ća za jelo. Tada otk​ in​ e ko​mad i pro​žva​če ga. Okus je bio upra​vo od​‐
vra​tan. Gori nego što je oček​ i​vao. Tvrd​ o i suho i gor​ko. Mor​ ao se pris​ il​ i​ti da
za​griz​ e još jedn​ om i mor​ ao je žvak​ at​ i i žva​kat​ i prij​ e nego je us​pio pro​gu​ta​ti.

162

www.balkandownload.org

6.

Tea​ s​le uopć​ e nije spa​vao. Sat prij​ e zore Tra​utm​ an se izv​ a​li na pod i zak‐​
lo​pi oči, ali Tea​ s​le nas​ta​vi sjed​ i​ti na klup​ i i reče ve​zist​ i da zvuk iz slu​šal​ i​ca
pre​bac​ i na zvučn​ ik. Posl​ u​ša do​la​ze​će iz​vje​štaj​ e o pol​ ož​ a​jim​ a, ne skid​ aj​ uć​ i
pog​ led s kart​ e. Iz​vješ​ taj​ i uskor​ o poč​ eš​ e pris​ti​zat​ i sve rjeđ​ e i rjeđ​ e, i vez​ ist se
nasl​ on​ i na stol, s gla​vom na ru​ka​ma, i Tea​ sl​ e po​nov​ o os​tan​ e sam.

Sva​ka je jed​ in​ ic​ a bila na svom mjest​ u. U ma​šti je vid​ io po​li​cij​ u i prip​ ad‐​
nik​ e ter​ i​tor​ ij​ al​nih jed​ i​nic​ a duž po​lja i na rub​ o​vi​ma šuma kako gase cig​ ar​ e​te
i pune svo​je pu​ške. Bili su u gru​pa​ma od po ped​ e​set ljud​ i, i sva​ka je gru​pa
imal​ a čov​ jek​ a sa ter​ en​skim rad​ io-pri​jemn​ ik​ om i u šest će sati prek​ o ra​di​ja
kre​nut​ i na​re​đe​nje za po​kret. Još uvij​ ek u ši​rok​ om nizu, kren​ ut će prek​ o po‐​
lja i kroz šumu, kre​ću​ći sa glav​nih toč​ ak​ a. Tre​bat će im ne​ko​li​ko dana da
pri​je​đu to​lik​ o pod​ ru​čje i da se sas​tan​ u u sred​ in​ i, ali će ga ko​načn​ o imat​ i.
Ako neka gru​pa zal​ u​ta u gu​šta​ri i na taj na​čin us​por​ i tem​po, onaj s rad​ io​ m
će jav​ it​ i dru​gim gru​pa​ma da i one us​por​ e i da pri​če​kaj​ u. To će spri​je​či​ti da
jedn​ a gru​pa zao​ st​ an​ e iza glav​ne lin​ i​je, da nez​ am​ jet​ljiv​ o prom​ ij​ e​ni smjer i da
pon​ o​vo pre​traž​ uj​ u pod​ ru​čja koja su već pre​tra​žil​ i drug​ i. Rupe u lin​ i​ji neće
biti mog​ uć​ e osim onih koje su pred​ viđ​ en​ e kao zam​ke. Tamo će ga če​ka​ti
grup​ a lju​di i uhvat​ it​ i ga u slu​čaj​ u da on pok​ u​ša isk​ or​ ist​ i​ti taj bris​ an​ i pros​‐
tor. Fraj​ er. Čak i sada, kada je Te​asl​ e znao nje​gov​ o ime, nije se mo​gao pris​ i‐​
lit​ i da ga njim​ e i zove.

Kako se pri​bliž​ av​ al​ a zora, zrak je pos​ta​jao sve vlažn​ ij​ i i on Trau​ t​man​ a na
podu po​krij​ e vojn​ ičk​ om de​kom, a za​tim se i sam u jed​nu umo​ta. Uvij​ ek je
pos​to​ja​lo ne​što što se još mora učin​ i​ti, neki pro​pust u pla​nu; sje​ćao se toga
sa obuk​ e u Ko​re​ji, a i sam Tra​utm​ an je to spom​ e​nuo. Tako je on opet ana​li​‐
zi​rao plan po​trag​ e iz svih mo​guć​ ih uglov​ a ne bi li se sjet​ io je li što za​bo​ra‐​

163

vio. Tra​utm​ an je žel​ io da hel​ i​kop​ter​ i izb​ ac​ e pa​trol​ e na naj​vi​še vrh​ o​ve, s ko​‐
jih bi mog​ li prim​ ij​ et​ i​ti fraj​ e​ra ako po​trč​ i isp​ red glav​ne li​ni​je. Bilo je opas​no
u mrak​ u spu​štat​ i pa​tro​le na ko​lot​ ur​ni​ci​ma, ali ima​li su sreć​ u i nije došl​ o ni
do kak​ve nes​ reć​ e. Trau​ t​man je že​lio da he​lik​ op​ter​ i lete na​prij​ ed-nat​ rag i da
emit​ ir​ aj​ u laž​ne pravc​ e kako bi zbun​ il​ i fra​jer​ a, a to je i učin​ jen​ o. Tra​ut​man
je pretp​ os​tavl​ jao da će fraj​ er pob​ je​ći pre​ma jugu: bio je to smjer koj​ im je
bje​žao u ratu, i pos​toj​ al​ i su ve​li​ki iz​gled​ i da će opet pok​ u​ša​ti tim pu​tem, pa
je tako juž​na li​ni​ja bila poj​ ač​ an​ a, osim na nam​ jern​ im sla​bim točk​ a​ma koje
su bile zamk​ e. Tea​ s​le​ove su oči go​rje​le od ne​dos​tat​ka sna, ali nije mog​ ao
spav​ at​ i. Tada, kada se više nije mog​ ao sjet​ i​ti nij​ ed​nog dij​ el​ a pla​na koj​ eg
nije pro​vjer​ io, počn​ e razm​ iš​ljat​ i o dru​gim stvar​ im​ a koje je že​lio zab​ o​rav​ i​ti.
Stal​no ih je tjer​ ao iz glav​ e, ali sada, kada ga je glav​ a poč​ e​la bo​lje​ti, du​hov​ i
su se po​ja​vi​li sami od sebe.

Or​val i Shing​ le​ton. Več​ e​re petk​ om uveč​ e kod Or​val​ a. „Dob​ ar nač​ in da se
zap​ oč​ne vik​ end”, rek​la bi gos​po​đa Kel​lerm​ an, i uvi​jek ga je če​t​vrt​kom naz​ i‐​
va​la u ured da sazn​ a što želi jest​ i idu​ćeg dana. Ne​koć bi ona dan​ as naz​ va​la,
a su​tra bi oni jeli – jeli što? – ne, po​mis​ ao na hran​ u u us​ti​ma mu je bila ne​‐
podn​ oš​ljiv​ a. Nik​ ad​ a Be​atric​ e. Uvi​jek gosp​ ođ​ a Kell​ erm​ an. Tako su odl​ u​čil​ i
kada mu je otac po​gi​nuo i kada je on poč​ eo ži​vjet​ i s nji​ma. Nije se mo​gao
pri​sil​ it​ i da je zove „majk​ a”, a „teta Bea​ tri​ce” mu ni​ka​da nije zvu​ča​lo prir​ od​‐
no, pa je tako zau​ vi​jek os​tal​ o gosp​ o​đa Kel​lerm​ an, i Or​va​lu se to svid​ je​lo,
bud​ uć​ i da je i sam bio od​goj​ en da svo​je ro​dit​ el​ je naz​ i​va gosp​ od​ i​ne i gosp​ o​đo.
S Or​val​ o​vim je ime​nom bilo dru​gač​ ij​ e. Or​val je tako čest​ o dol​ a​zio kod nje‐​
go​vog oca, da se Te​as​le već bio nau​ čio zvat​ i ga Orv​ al, a bilo je teš​ ko pre​ki‐​
nu​ti tu nav​ i​ku. Ve​če​re petk​ om. Ona bi kuh​ al​ a, a on i Or​val bi bili vani sa
psim​ a. Za​tim bi ušli u kuću na piće pri​je več​ er​ e, ali Or​val je u to vri​jem​ e već
bio pres​tao piti, pa bi tako pili samo gosp​ ođ​ a Kel​ler​man i on, a Orv​ al bi pio
sok od raj​či​ce sa soli i tab​ asc​ om. Pris​ jeć​ aj​ uć​ i se sada toga, Tea​ s​le​ova se usta
is​pun​ e gor​kom sli​nom, i on po​kuš​ a ne razm​ išl​ jat​ i o hran​ i, pok​ u​ša se umjes‐​
to toga sjet​ it​ i kako su po​čel​ e svađ​ e i kako su prest​ a​le ve​če​re petk​ om. Za​što
nije po​pust​ io Or​val​ u? Da li je za​is​ta bilo tako važn​ o kako se opa​su​je pi​štolj
ili dre​si​ra pas, da su se oko toga mo​ral​ i ras​prav​ljat​ i? Da li se Or​val boj​ ao
sta​ren​ ja i mo​rao je pok​ az​ a​ti da je još uvi​jek u pu​noj sna​zi kao i prij​ e? Mo‐​
žda su bili tako blis​ ki da je sva​ko nesl​ a​gan​ je bilo shvać​ en​ o kao izd​ a​ja i mo‐​
ral​ i su se sva​đat​ i. Ili sam ja mož​ da bio tako pon​ os​ an da sam mu mor​ ao po​‐

164

www.balkandownload.org

ka​za​ti da više nis​ am kli​nac, pom​ isl​ i Tea​ sl​ e, a Or​val nije mo​gao pod​ni​jet​ i da
nje​gov po​sin​ ak s njim raz​go​va​ra onak​ o kako se on sam nik​ a​da nije usu​đi‐​
vao razg​ ov​ ar​ a​ti sa svoj​ im vlast​ i​tim ocem. Gos​pođ​ i Kel​lerm​ an je bilo šez​de‐​
set osam go​din​ a. Već je če​trd​ e​set go​di​na bila uda​na za Or​va​la. Što će ona
sada bez nje​ga? Ci​je​li je njen živ​ ot bio vez​ an uz nje​gov. Za koga će ona
sada kuh​ a​ti? Za koga će čist​ it​ i i kome će sada prat​ i rubl​ je?

Meni, pretp​ os​tavl​ jam, pom​ isl​ i Te​asl​ e.
A što je sa Shin​gle​to​nom i strel​ jačk​ im tur​nir​ i​ma na koj​ im​ a su zaj​ ed​no
su​dje​lo​va​li kao preds​ tav​ni​ci cij​ el​ og od​sje​ka? I Shin​gle​ton je imao ženu i tro​‐
je male dje​ce, i što će ona sada? Naći po​sao, prod​ a​ti kuću, plać​ at​ i nek​ og​ a
tko će joj čuv​ a​ti djec​ u dok će ona ra​di​ti? I kako ću ja nji​ma objasn​ i​ti kako
su umrl​ i njih​ ov​ i mu​že​vi, pom​ isl​ i. Tre​bao ih je naz​ vat​ i već pri​je nek​ o​li​ko
sati, ali se nije na to mo​gao pri​si​li​ti.
Pa​pirn​ at​ a ša​li​ca s kav​ om bila je puna ra​sk​va​še​nih opuš​ ak​ a. Za​pa​li svoj​ u
po​sl​ jedn​ ju ci​gar​ e​tu, zguž​ va kut​ ij​ u i poč​ne razm​ iš​ljat​ i o pa​nic​ i na strm​ i​ni, o
Shin​gle​to​nu kako viče: „Pazi, Will! Ima me!” A zat​ im pu​canj i njeg​ ov bij​ eg.
Da je ost​ ao, mo​žda je mog​ ao pog​ o​dit​ i fraj​ e​ra, da je mož​ da usp​ io doći do
Shing​ le​to​na, mo​žda bi ga naš​ ao još ži​vog i mož​ da bi ga mo​gao spas​ it​ i. Pri‐​
sje​ća​ju​ći se svog hist​ er​ ičn​ og bi​je​ga sa brda, stre​se se s gađ​ en​ jem. Baš si mi
ti neki fraj​ er, reče sam sebi. A da, puno prič​ aš. A kada bi još jed​nom mo​rao
kroz sve to pro​ći, opet bi isto pos​tu​pio.
Ne, po​misl​ i. Umro bih pri​je nego bih opet pob​ je​gao.
Tij​ el​ a tamo gore na brdu. Drž​ avn​ a ih je po​lic​ i​ja pok​ uš​ a​la naći s he​lik​ op​‐
te​rom, ali iz zra​ka sva brda izg​ le​daj​ u isto i pol​ ic​ ij​ a nije našl​ a ono prav​ o, i na
kra​ju su ih po​zval​ i na​trag da pom​ og​nu u po​traz​ i. Je li ih kiša mož​ da na​pol​ a
pre​kril​ a pr​ljav​šti​nom i lišć​ em? Nju​ška​ju li mož​ da oko njih ži​vot​ in​ je? Puze li
kukc​ i po njih​ o​vim lic​ i​ma? Kako li iz​gled​ a Orv​ al na​kon pada s lit​ ic​ e? Gal​tov
je spro​vod bio ju​čer uju​tro, dok je on pu​zao kroz ono pol​ je. Bilo mu je dra​‐
go da nije pris​ ust​ vov​ ao. Po​že​li da ne mora ići na spro​vod svim​ a ost​ al​ im​ a
kada ih jed​nom pro​nađ​ u i od​ne​su nat​ rag, ono što će od njih ost​ at​ i nak​ on
nek​ o​li​ko dana prov​ ed​ en​ ih u šumi. Ma​sovn​ i spro​vod. Svi lij​ es​ o​vi por​ e​dan​ i
is​pred olt​ a​ra, za​tvo​ren​ i. Ci​jel​ i grad gled​ a u njeg​ a pa u li​jes​ ov​ e pa pon​ ov​ o u
njeg​ a. Kako će on tim lju​dim​ a objasn​ i​ti zaš​ to se to mor​ a​lo do​god​ it​ i, zaš​ to je
mis​lio da je najb​ o​lje fra​jer​ a izb​ a​ci​ti iz gra​da i zaš​ to ga fraj​ er u svoj​ oj gorč​ in​ i
nije mo​gao prest​ at​ i iz​az​ i​va​ti, i za​što ni jed​ an ni dru​gi nije mo​gao prest​ a​ti

165

prk​ os​ i​ti onom drug​ om u tren​ ut​ku kada je sve poč​ el​ o.
Pog​ le​da Tra​ut​man​ a koji je spav​ ao pod voj​nič​kom de​kom na podu i shva‐​

ti da poč​ in​ je gled​ a​ti na fraj​ er​ a s Trau​ tm​ a​no​va gle​di​šta. Ne sa​svim, ali do‐​
volj​no da shvat​ i za​što je fra​jer sve to učin​ io, čak da malo su​osjeć​ a s nji​me.

Na​rav​no, ali ti nisi ni​ko​ga ubio otk​ ad si se vra​tio iz Ko​re​je, a pro​šao si
got​ o​vo isto to​lik​ o kol​ ik​ o i on.

Ali razm​ išl​ ja​nje o tome kako se fraj​ er treb​ ao pris​ il​ it​ i da se kon​trol​ i​ra
neće oživ​ jet​ i Orv​ al​ a i Shing​ let​ o​na i os​tal​ e, a njeg​ ov je bij​ es zbog ubojs​ tva
Or​val​ a bio pre​vel​ ik a da bi mog​ ao tek tako prij​ e​ći pre​ko nje​ga. U po​s​ljed​‐
njih ga je nek​ ol​ ik​ o sati umor nad​vl​ ad​ ao. Više nije imao to​lik​ o snag​ e da bi se
nasl​ a​điv​ ao okrutn​ im sli​ka​ma onog​ a što bi uživ​ ao učin​ i​ti fraj​ er​ u.

Raz​mis​li o tome i u omam​lje​nos​ti od ne​isp​ av​ a​nost​ i, na ludi mu se na​čin
učin​ i da mu je sve izm​ akl​ o kont​ ro​li već i pri​je nego što su se on i fra​jer uop​‐
će srel​ i, on i Anna, fraj​ er i rat. Anna. Izn​ en​ a​di se kad se sje​ti da već dva
dana nije na nju pom​ is​lio, otk​ ad je poč​ e​lo ovo ubi​ja​nje. Sada mu se ona či​‐
nil​ a uda​lje​nij​ om od Ka​lif​ orn​ i​je, i bol zbog nje​nog gu​bitk​ a je bio uman​ jen
svim onim što se dog​ o​di​lo od po​ned​ jelj​ka. Pa ipak, iako mala, bila je to bol,
a on nije že​lio još boli.

Žel​ u​dac mu se zgr​či. Mor​ ao je prog​ ut​ at​ i još dvi​je tab​ le​te, a gor​ ak kred​ as‐​
ti okus je sada bio još gori jer ga je mo​gao pre​dvid​ jet​ i. Kroz otvo​re​ni straž​‐
nji dio kam​ i​ona ugle​da sun​ce je​dva izn​ ad hor​ i​zont​ a, blij​ ed​ o i hladn​ o; tru​pe
sprem​ne na po​kret duž ces​te. Vez​ ist je poz​ iv​ ao svak​ u gru​pu po​je​din​ ačn​ o da
prov​ je​ri jesu li sprem​ne.

Tea​ s​le se nag​nu nap​ rij​ ed i pro​drm​ a Tra​utm​ an​ a na podu ne bi li ga pro‐​
bu​dio.

– Po​či​nje.
Ali Trau​ tm​ an je već bio bud​ an.
– Znam.
Kern se dov​ e​ze do ka​mio​ na i brzo se popn​ e.
– Prov​ je​rav​ ao sam duž lin​ ij​ a. Sve iz​gle​da do​bro. Što je sa šta​bom te​ri​tor​ i‐​
jal​nih jed​ i​nic​ a?
– Sprem​ni su hvat​ a​ti sig​na​le kad god bu​dem​ o sprem​ni – reče ve​zist.
– To je onda to.
– Za​što me gled​ at​ e? – reče Tea​ s​le.
– Bud​ uć​ i da ste vi sve ovo zap​ oč​ e​li, misl​ io sam da mož​ da že​li​te iz​da​ti na‐​

166

www.balkandownload.org

ređ​ en​ je za pok​ ret.

167

7.

Iz​va​ljen na hr​pt​ u vis​ ok​ og brda, Ramb​ o po​gle​da do​lje i ugled​ a ih kako do​‐
la​ze, prvo male gru​pic​ e koje su se prob​ i​ja​le kroz šumu u da​lji​ni, a za​tim do‐​
bro or​ga​ni​zi​ra​no, me​tod​ ičn​ o pret​ raž​ i​va​nje ter​ e​na s više lju​di nego što ih je
on uopć​ e mog​ ao izb​ ro​ji​ti. Bili su na oko dva ki​lo​me​tra od nje​ga, ma​le​ne
toč​ki​ce koje su brzo ras​le. He​lik​ op​ter​ i su ih nadl​ i​je​ta​li, emit​ i​ra​ju​ći na​re​đe‐​
nja koja je on od​bac​ io, još uvi​jek ne​sig​ u​ran jesu li pra​va ili laž​na.

Misl​ io je da Te​as​le od njeg​ a oček​ u​je da se po​vu​če dub​lje u unu​traš​njost.
Umjest​ o toga on kren​ e nizb​ r​do, pre​ma njim​ a, stal​no pog​nut, i slu​že​ći se
sva​kim mo​guć​ im zak​lon​ om. Pri dnu poj​ ur​ i nal​ i​jev​ o, drž​ eć​ i se jed​nom ru​‐
kom za gru​di. Usko​ro će moći stat​ i. Nije mog​ ao dop​ us​ti​ti da ga bol us​po​ri.
Po​tje​ra je bila na samo ped​ e​set​ ak met​ a​ra dal​ je, mo​žda i man​ je, ali kad bi
samo mog​ ao sti​ći do mjes​ta na koje se i za​put​ io prij​ e njih, onda bi imao sve
mog​ uć​ e šan​se da pred​ ah​ne. Jako se mu​čio kre​ćuć​ i se uz šu​mov​ it obron​ ak,
us​por​ av​ aj​ uć​ i us​pr​kos sebi, daš​ću​ći nas​to​jeć​ i da stig​ne do vrha i do ri​jek​ e.
Tra​žio ju je otk​ ad je na​pust​ io rudn​ ik. Ri​je​ka u ko​joj je le​žao na​kon što je
Te​as​le po​bjeg​ ao među ku​pin​ e. Proc​ i​je​nio je da je vjer​ oj​ atn​ o negd​ je bliz​ u
rud​ni​ka, i čim je kren​ uo pop​ eo se na naj​viš​ u točk​ u u bliz​ i​ni da je pro​na​đe.
Nije imao sre​će. Rij​ e​ka je bila pren​ i​sko i prev​ i​še zak​lo​njen​ a dr​ve​ćem da bi
on mo​gao vi​dje​ti vodu ili cik-cak lin​ i​ju. Got​ ov​ o je već bio odust​ ao kada
shvat​ i da je ono što traž​ i stal​no tamo. Iz​mag​ lic​ a. Rana jut​ arn​ ja ma​glic​ a iz​‐
nad vode. Tako on pož​ u​ri prem​ a njoj, i sada se uz bol​ ov​ e spuš​ tao do ri​je​ke.

Dođe do mjes​ta na koj​ em je voda tek​la pre​ko ka​men​ ja, a obje oba​le su
bile pre​kriv​ en​ e trav​ om. Kre​ne duž obal​ e i dođe do du​bo​kog i mirn​ og mjes​ta
kod koj​ eg je oba​la bila strm​ a. Međ​ ut​ im, i ov​dje je zeml​ ja bila prek​ riv​ en​ a
tra​vom. Kren​ e dal​ je sve dok ne dođe do idu​ćeg tak​vog mjest​ a. Drvo pok​ raj

168

www.balkandownload.org

rij​ e​ke ima​lo je ogo​ljel​ o kor​ ij​ en​ je, zeml​ ju je od​nij​ e​la rij​ eč​na buj​ ic​ a. Nije mo‐​
gao zag​ az​ i​ti u blat​ o a da ne ost​ a​vi trag​ ov​ e. Mor​ ao je du​gač​kim ko​rak​ om
pri​ći stab​ lu. Tada se paž​ l​ jiv​ o spus​ti u ri​jek​ u, ne usuđ​ uj​ uć​ i se uz​bur​kat​ i mulj
s dna. Mulj bi se mog​ ao za​drž​ a​ti u mirn​ oj vodi i odat​ i ga. Sklizn​ e iz​međ​ u
ko​rij​ e​nja i oba​le, a tada se po​lak​ o, oprez​no počn​ e uko​pav​ a​ti, razm​ a​zu​juć​ i
bla​to po ru​ka​ma i no​ga​ma, pre​ko grud​ i, priv​lač​ eć​ i kor​ ij​ en​ je bliž​ e k sebi.
Svij​ ao se i zak​ op​ av​ ao dub​ ok​ o u blat​ o pop​ ut raka, sve dok na sebi ne osje​ti
hlad​nu mok​ ru te​žin​ u, sve dok ne počn​ e teš​ ko dis​ at​ i. Za dis​ a​nje je os​tav​ io
samo pros​tor šir​ i​ne slamč​ ic​ e. Bilo je to naj​bo​lje što je mo​gao uči​nit​ i. Niš​ ta
više ne može po​ku​ša​ti. Kao šala mu se vrat​ i star​ a posl​ o​vic​ a: kako prost​ reš,
tako ćeš i leći. Tako i uči​ni, i pri​ček​ a.

Dugo im je treb​ al​ o. Ko​li​ko je mog​ ao pro​ci​jen​ it​ i, bili su dva brda dal​ je u
tre​nut​ku kada je on doš​ ao do rij​ ek​ e, a ra​ču​nao je da će pro​ći petn​ ae​ st min​ u​‐
ta, mož​ da i dul​ je dok stign​ u do njeg​ a. Ali pet​nae​ st je mi​nut​ a već proš​lo, a
od njih još uvi​jek ni trag​ a ni glas​ a. Za​klju​či da je izg​ u​bio osjeć​ aj za vri​jem​ e,
da mu se, dok je le​žao u blat​ u niš​ ta ne rad​ e​ći, učin​ il​ o da je proš​lo puno više
od nek​ ol​ i​ko mi​nut​ a. Pod tež​ in​ om blat​ a jako je teš​ ko dis​ ao. Nije imao do​‐
voljn​ o zra​ka, ali nije si mog​ ao pri​uštit​ i veći otvor za zrak. Net​ko bi iz​van​ a
mog​ ao vi​dje​ti rupu i pos​tat​ i znat​ iž​ e​ljan. Vla​ga mu se po​če​la kond​ en​zir​ a​ti u
nosu, i nos mu se is​pu​ni sa sluz​ i. Žmi​rio je, a blat​ o mu se poč​ el​ o skor​ iv​ a​ti
na očim​ a.

Još uvi​jek ni glas​ a od pot​ ra​ge. Mor​ ao je ne​što rad​ it​ i, neš​ to što će mu po​‐
moć​ i da os​tan​ e tih i mir​ an. Poč​ eo je gu​bi​ti živc​ e, pa sta​ne od​bro​ja​vat​ i se​‐
kun​de, oček​ u​juć​ i da će ih čuti na kraj​ u svak​ e mi​nut​ e. Zat​ im bi po​nov​ o po‐​
čeo novu rund​ u od šez​de​set, oček​ u​ju​ći da će ih čuti na​kon te mi​nut​ e, ali još
uvi​jek ni​šta. Kada po pet​na​es​ti put od​bro​ji do šezd​ es​ et, znao je da je ne​što
kren​ u​lo kriv​ o. Blat​ o. Mo​žda je u tome stvar, mož​ da je blat​ o pri​kril​ o zvuk
kor​ a​ka, i mo​žda ga je po​tjer​ a već odavn​ o proš​la.

Na​rav​no, a mož​ da i ne. Ako ih nije čuo, mo​žda još nisu ni sti​gli. Nije mo​‐
gao ris​ ki​rat​ i i isk​ op​ at​ i se da po​gled​ a; mo​žda se baš sada prib​ li​ža​vaj​ u ri​jec​ i.
Mo​žda su se za​drž​ al​ i na ne​kom us​pon​ u zbog gus​te šik​ a​re. Ček​ ao je dok mu
je vlag​ a isp​ u​nja​va​la nos kao da će ga udav​ it​ i. Bio je iz​van sebe od pot​ re​be
za zrak​ om. Bla​to ga je sve jače pri​ti​skal​ o, i očaj​nič​ki se žel​ io is​kop​ r​cat​ i. Sje​ti
se kako se kao dječ​ ak igrao u pij​ es​ ku, kako je u pij​ es​ ku ko​pao špi​lju, kako
se u nju uvl​ ač​ io. Tada bi ga običn​ o spo​pa​la izn​ e​nad​na pot​ reb​ a da iz nje iz​a​‐

169

đe. Jedn​ om se cij​ e​la hrpa pij​ es​ ka obruš​ i​la na njeg​ a i zak​ o​pal​ a ga. Po​lud​ io je
od strah​ a, lu​đačk​ i je kop​ ao po pij​ e​sku i izm​ i​lio baš u tre​nutk​ u kada se sru​ši‐​
la ci​je​la hrpa. Jed​ va se izv​ uk​ ao na vri​je​me, i te je noći, dok je po​kuš​ av​ ao
zas​pat​ i, bio si​gu​ran da je to bio na​go​vješ​ taj smrt​ i, da je taj nag​ o​vje​štaj bio
ono što ga je na​tjer​ a​lo na bi​jeg. Sada, za​ko​pan u mulj i blat​ o, mis​lio je da
ako net​ko pro​đe i stan​ e na nje​ga, dio se oba​le može po​mak​nut​ i, spus​tit​ i i
prer​ ez​ at​ i mu dov​ od zrak​ a. Javi mu se tre​nu​tač​ni na​go​vješ​ taj smrt​ i, baš kao i
u pješč​ an​ oj špil​ ji: bit će živ za​ko​pan, umri​jet će ov​dje. Vlag​ a mu je u nosu
već potp​ un​ o odu​zim​ al​ a dah. Mora iz​ać​ i odav​de, mili bože, ne bi mog​ ao pod‐​
ni​je​ti guš​ e​nje u bla​tu.

Ska​me​ni se, za​čuv​ši ih. Tihe jed​no​ličn​ e ko​ra​ke. Puno njih. Sve zaj​ edn​ o
na vrhu. I prig​ u​šen​ e gla​sov​ e, štrc​ an​ je u rij​ ec​ i, kor​ a​ke kroz ri​jek​ u. Ko​ra​ci su
mu se sve više pri​bliž​ a​va​li. Neki se zau​ st​ a​viš​ e, zat​ im za​gr​miš​ e još bliž​ e, na
nje​mu, na njeg​ ov​ im gru​di​ma, na sloml​ jen​ im reb​ rim​ a. Nije se mog​ ao po​‐
mak​nu​ti, nije uop​će dis​ ao. Kol​ i​ko dugo može iz​drž​ a​ti bez zra​ka. Tri mi​nut​ e.
Ako prij​ e toga ne​ko​li​ko puta dub​ ok​ o udahn​ e. Dvi​je mi​nu​te. Po​ku​šaj zad​ r​ža‐​
ti dah dvij​ e mi​nu​te. Ali vri​je​me je za njeg​ a post​ al​ o neod​ ređ​ en​ o, i jedn​ a mi​‐
nut​ a mu se učin​ i kao dvi​je, i mo​žda će osjet​ i​ti tak​vu po​treb​ u za zrak​ om da
će iz​mig​ ol​ jit​ i i iz​bit​ i van prij​ e nego što je nam​ je​ra​vao. Pet, šest, sed​ am,
osam, broj​ ao je. Do dvad​ es​ et, do če​tr​de​set, a kako se niz nast​ av​ljao, broj​ e​vi
u glav​ i mu se po​mi​ješ​ aš​ e s ot​ku​ca​jim​ a srca koji su bili sve brži i glasn​ ij​ i.
Gru​di mu se zgr​či​še, guš​ eć​ i ga. Kon​ ačn​ o. Blat​ o izn​ ad nje​ga se pom​ akn​ e, pri‐​
tis​ ak po​pust​ i, čo​vjek na nje​mu se po​mak​ne. Ali po​žur​ i, nije do​voljn​ o brzo.
Gla​sov​ i i zvu​ko​vi izg​ ub​ iš​ e se mil​ o​srd​no. Ali pre​pol​ a​ko. Nije se još mog​ ao
isk​ op​ a​ti. Mož​ da je net​ko za​os​tao. Mo​žda netk​ o slu​čaj​no baci po​gled nat​ rag.
O Is​u​se, po​žur​ i​te. Na pola puta do kraj​ a drug​ e mi​nut​ e, tri​des​ et pet, trid​ es​ et
šest, tri​des​ et se​dam, grlo mu se is​kri​vi, če​trd​ e​set osam, čet​ rd​ e​set dev​ et. Ni​‐
kad​ a nije stig​ ao do šezd​ e​set, nije više mog​ ao izd​ r​žat​ i, odjed​nom po​misl​ i da
je to​lik​ o slab od ne​dost​ at​ka zrak​ a da se neće moći isk​ o​pa​ti. Gurn​ i. Gurn​ i,
dođ​ av​ ol​ a. Ali blat​ o se nije mi​ca​lo, i po​kuš​ a​vao se dig​nut​ i, iš​čup​ a​ti iz blat​ a. I
odjedn​ om, o bože, udah​ne svje​ži zrak i nađe se na svjet​ lu. Daht​ ao je, na​pol​ a
u vodi. U gla​vi mu sivo prij​ eđ​ e u bij​ el​ o; gru​di mu se nad​mu u za​nos​ u, a za‐​
tim mu se zab​ o​du ošt​ ro u reb​ ra. Du​bo​ko je udi​sao i izd​ is​ ao. Pre​vel​ ik​ a buka.
Čut će ga. Brzo se os​vrn​ e.

Nik​ o​ga u bli​zi​ni. Glas​ ov​ i i šuš​ kan​ je u ši​ka​ri. Ali nije ih više mo​gao vid​ je‐​

170

www.balkandownload.org

ti, već su otiš​li. Ko​načn​ o je bio si​gu​ran, a mo​rao je proć​ i samo još je​dan te​‐
žak dio. Mo​rao je prij​ eć​ i pre​ko cest​ e u bliz​ i​ni. Iz​ađ​ e na oba​lu. Slob​ o​dan.

Ne, nisi još slob​ o​dan. Mo​raš još mnog​ o toga proć​ i prij​ e nego stign​ eš do
cest​ e.

Do​đa​vol​ a, zar mis​liš da ja to ne znam? reče sam sebi.
Uvij​ ek tre​ba još neš​ to uči​nit​ i. Uvij​ ek. Ni​kad​ a nije go​tov​ o.
Pa kre​ni onda.
Evo za tren​ u​tak.
Ne. Sada. Moći ćeš se staln​ o od​mar​ a​ti ako te ulo​ve.
Udahn​ e, kim​ne i gun​đa​ju​ći iz​a​đe iz ri​je​ke, te kre​ne pre​ma ogol​ je​lom ko​‐
ri​jen​ ju. Na​tr​pa blat​ o u rupu u ko​joj se skri​vao, u sluč​ a​ju da ovu​da pro​đe
drug​ a gru​pa, pa da ne pri​mi​jet​ e da ona prva grup​ a nije pron​ ašl​ a nje​go​vo
skro​vi​šte. Htio je da pom​ isl​ e da je vi​sok​ o u brd​ im​ a, a ne bliz​ u cest​ e.
Za​tim, os​ta​viv​ši pu​šku na oba​li, za​ro​ni u najd​ ubl​ ji dio rij​ e​ke i spe​re svo
bla​to sa sebe. Više nije bilo važ​no hoće li zam​ u​ti​ti rij​ ek​ u ili ne; ovi koji su
mal​ o​prij​ e ovu​da prošl​ i tol​ i​ko su je za​mu​ti​li da nik​ om u onoj drug​ oj gru​pi
neće past​ i ni na kraj pam​ et​ i da je to bio on. Zar​ on​ i gla​vu da isp​ er​ e prl​ jav​šti‐​
nu iz kose i da ope​re lice, na​pun​ i usta vod​ om a zat​ im je isp​ljun​ e sa svim
onim blat​ om. Isp​ od vode isp​ u​še nos da iz nje​ga izb​ a​ci svo ono bla​to koje se
u nje​mu sku​pil​ o. Samo zato što živi kao ži​vot​ in​ ja ne znač​ i da se tako mora i
osjeć​ at​ i, pom​ is​li. To je nau​ čio u škol​ i za spe​cij​ al​ne je​di​ni​ce. Budi čist kad
god mož​ eš. Tako ćeš više moći iz​drž​ a​ti i bo​lje se bor​ i​ti.
Iz​a​đe iz ri​jek​ e, pro​nađ​ e tan​ku gran​čic​ u na zeml​ ji i upo​trij​ eb​ i je da očist​ i
blat​ o iz ma​gaz​ in​ a, da išč​ e​pr​ka pr​ljavš​ ti​nu iz pušč​ a​nog me​ha​niz​ma. Tada ne​‐
kol​ i​ko puta is​prob​ a pol​ u​gu da se uvjer​ i da radi kako treb​ a, na​pun​ i je pon​ o‐​
vo ča​hur​ am​ a koje je bio iz​ba​cio, i kon​ ač​no kre​ne dal​ je, paž​ ​lji​vo se provl​ ač​ e‐​
ći kroz grm​lje i dr​ve​će pre​ma cest​ i. Bio je zad​ o​vol​ jan što je sa sebe oprao
bla​to u rij​ e​ci; osjeć​ ao se bo​lje, snaž​ni​je. Osjeć​ ao je da može po​bjeć​ i.
Osje​ćaj se izg​ u​bi u onom tren​ ut​ku kada za​ču​je pse, dva čo​po​ra, jed​nog
koji je laj​ uć​ i dol​ a​zio prem​ a nje​mu, a dru​gi s nje​go​ve des​ne stran​ e. Dol​ az​ i​li
su vrlo brzo. Oni isp​ red njeg​ a su si​gurn​ o prat​ il​ i nje​gov mir​ is od mjes​ta na
ko​jem je u kup​ i​nam​ a iz​gub​ io Tea​ sl​ ea, od​lu​tao do ri​je​ke a zat​ im se u po​lu​s‐​
vjesn​ om sta​nju po​peo u brda, i kon​ ač​no zav​ rš​ io u rudn​ ik​ u. Oni s li​jev​ e stra‐​
ne su onda sa​svim si​gur​no pra​til​ i put koj​ im je on pra​tio Te​as​lea do ku​pin​ a.
Taj je trag bio star već pre​ko dvad​ e​set čet​ ir​ i sata, i ako sa psim​ a nije neki

171

struč​njak, neće znat​ i koji je mi​ris prav​ i, onaj koji ide do kup​ in​ a ili onaj koji
ide od ku​pi​na. Dak​le, niš​ ta ne prep​ u​štaj​ u slu​ča​ju; pos​lal​ i su pse na oba tra​‐
ga.

To mu saz​na​nje nije mno​go po​mo​glo. Još je uvi​jek mor​ ao pob​ jeć​ i od
ovih pasa koji jure prem​ a ri​je​ci, a si​gurn​ o ih neće pres​ti​ći, ne s ovak​vim bo‐​
lo​vim​ a u grud​ im​ a. Mo​gao bi im pos​ta​vi​ti za​sje​du i ubi​ti ih kao što je učin​ io
sa Te​asl​ e​ovom gru​pom, ali bi zvuk puš​ ke ot​krio njeg​ ov​ u poz​ i​ci​ju, a sa ovo‐​
li​kom pot​ je​rom u šumi vrlo bi ga lako uhvat​ il​ i.

Tako. Tre​ba mu neki trik da ski​ne pse sa svoj​ ih leđa. Ba​rem za to ima
malo vrem​ en​ a. Neće odm​ ah doći na ovaj dio rij​ e​ke. Prvo će prat​ i​ti njeg​ ov
mir​ is od ri​je​ke, kroz brda do rudn​ ik​ a, a tek onda će se spust​ it​ i dol​ je. Mo​gao
bi pok​ u​šat​ i doći do ri​je​ke, ali će psi na kraj​ u kre​nu​ti tim put​ em, a po​tjer​ a će
ra​dio​ m jav​ i​ti da mu pos​ta​ve zam​ku.

Imao je ide​ju. Nije baš bila do​bra, ali je bila najb​ o​lja koje se mog​ ao sje​ti​ti.
Brzo se po​vuč​ e kroz dr​već​ e do mjes​ta na koj​ em se sa​krio po​kraj rij​ ek​ e; brzo
skliz​ne u vodu, i pus​ti da ga nosi niz​ vod​no prem​ a cest​ i, za​mišl​ ja​ju​ći što će
učin​ it​ i psi. Sli​jed​ it će njeg​ ov trag od rud​nik​ a, naći put ko​jim je kre​nuo iz
skrov​ iš​ ta, prat​ it će ga i zbun​ jen​ o njuš​ it​ i kada se njeg​ ov mi​ris iz​nen​ a​da iz​gu​‐
bi u ši​kar​ i. Sva​ko​me bi dugo treb​ a​lo da shva​ti da se on vrat​ io po is​tom putu,
da se vra​tio do ri​je​ke i bac​ io u nju; a kad u jed​nom tre​nutk​ u shvat​ e što je
učin​ io, on će već biti dal​ e​ko. Mož​ da će u tom tren​ utk​ u već voz​ it​ i neki auto‐​
mob​ il ili kam​ io​ n koj​ eg će usp​ jet​ i ukras​ti.

Ali po​lic​ i​ja će rad​ i​om jav​ it​ i svim pa​tro​lam​ a da tra​že ukrad​ e​ni autom​ ob​ il.
Onda će ga ost​ a​vit​ i na​kon nek​ o​li​ko kil​ o​met​ a​ra.
A što onda? Ukras​ti još jed​ an auto​mo​bil i ost​ a​vit​ i i nje​ga? Os​ta​vi​ti ga i
pob​ je​ći u pol​ je i pus​tit​ i da ga psi po​nov​ o na​njuš​ e?
Dok je ga​cao kroz rij​ e​ku, očajn​ ičk​ i razm​ išl​ jaj​ uć​ i o tome kako da pob​ jeg‐​
ne, pol​ a​ko je poč​ i​njao shvać​ at​ i kako će to biti teš​ ko, got​ ov​ o nem​ o​gu​će. Te‐​
as​le ga neće pust​ i​ti. Tea​ s​le mu ni​kad​ a neće dop​ ust​ it​ i da pob​ jegn​ e, neće mu
do​pust​ it​ i čak ni da se odm​ o​ri.
Za​brin​ ut zbog la​vež​ a u bliz​ i​ni, pog​ le​da uprt​ og u noge da iz​bjeg​ne kam​ e‐​
nje i cje​pan​ i​ce pod vod​ om na koje bi se mog​ ao pop​ ikn​ ut​ i, stišć​ uć​ i čvr​sto
svo​ja re​bra, nije ga vi​dio dok nije doš​ ao do njeg​ a. Zađe za za​voj na rij​ e​ci, i
ugled​ a tog čov​ je​ka kako bo​son​ og sje​di na obal​ i, s nog​ am​ a u rij​ e​ci. Imao je
plav​ e oči. U ruci je dr​žao puš​ ku, izg​ led​ ao je sum​njič​ av​ o. Sig​ ur​no je čuo

172

www.balkandownload.org

Ram​ba i za svak​ i se slu​čaj pri​prem​ io. Oči​gled​no nije ni san​ jao da bi to mo​‐
gao biti Ram​bo, jer kad je shva​tio tko je on, ši​rom ra​zjap​ i usta i ost​ a​ne uko​‐
čen u tren​ ut​ku kad ga je Ramb​ o na​pao. U tiš​ in​ i. Ne smi​je se ni​šta čuti. Bez
pucn​ ja​ve. Ramb​ o izv​ uč​ e nož, is​trgn​ e čov​ jek​ u puš​ ku iz ruke. Čov​ jek se po​‐
kuš​ av​ ao svim sil​ a​ma po​pet​ i uz oba​lu. Ram​bo ga nož​ em ubod​ e u trb​ uh, i po​‐
vu​če ga sve do reb​ ar​ a.

– Isu​ s​ e – reče čov​ jek izn​ en​ ađ​ e​no. Po​s​ljedn​ ji mu se slog pret​ vor​ i u fij​ uk, i
u tom je tren​ u bio mrt​ av.

– Što? – upi​ta net​ko.
Ramb​ o se neh​ ot​ ic​ e lec​nu. Nije se ni​kak​ o mo​gao sak​ ri​ti.
– Nis​ am li ti re​kao da se prest​ a​neš ža​li​ti na svo​je noge? – go​vor​ io je glas.
Ne. Ne. – Hajd​ e, na​vu​ci cip​ e​le pri​je nego ... – Ugled​ a čov​ je​ka kako iz​laz​ i iz
rupe, za​kop​čav​ a hla​če, a kad ga je ugled​ ao, bio je brži od svog prij​ a​tel​ ja. Po​‐
tr​či prem​ a puš​ ki koja je bila nasl​ on​ je​na na drvo, i Ram​bo po​ku​ša doći prvi
do nje. Ali čo​vjek je prvi sti​gao do puš​ ke, i, ne, ne, prst mu se nađe na oki‐​
dač​ u, pov​ u​če ga, i odjekn​ u puc​ anj koji sru​ši sve Ram​bo​ve nade. Čo​vjek se
upra​vo spre​mao na dru​gi puc​ anj kad mu Ram​bo ras​co​pa glav​ u. Mo​rao si
puc​ a​ti i upo​zo​rit​ i ih, zar ne, kur​vin sine? Mor​ ao si me za​jeb​ at​ i.
Mili bože, što ću sada?
Zač​ u​je po​vi​ke u šumi. Gran​čic​ e su puc​ al​ e i imao je osje​ćaj da se ci​jel​ a
šuma miče. Ljud​ i su ju​ri​li. Za​čuj​ e la​vež pasa. Nije imao kuda oti​ći, nije ni​šta
mo​gao učin​ it​ i. Ljud​ i su pos​ vu​da. Got​ ov sam.
Bio je go​tov​ o zah​ va​lan što je izg​ ub​ io. Neće više mor​ at​ i bjež​ a​ti, neće ga
više bol​ je​ti grud​ i, odvest će ga dok​to​ru, na​hran​ it​ i ga, dati mu kre​vet. Čis​tu
odjeć​ u. San.
Ako ga prij​ e toga ne ubij​ u ov​dje, mis​leć​ i da se još uvij​ ek želi bor​ it​ i.
Onda će ba​cit​ i puš​ ku i dići ruke u zrak i vik​ a​ti da se pre​daj​ e.
Zgro​zi se nad tom ide​jom. Nije mo​gao do​pus​ti​ti da samo stoj​ i i čeka ih.
Ni​kad​ a to pri​je nije učin​ io. Bilo je to od​vratn​ o. Mora da pos​toj​ i još neš​ to što
se može uči​ni​ti, a tada se pon​ o​vo sjet​ i rudn​ ik​ a i ko​nač​nog prav​ il​ a: ako će iz‐​
gub​ i​ti, ako će ga uhva​ti​ti, ba​rem može iza​ ​brat​ i mjest​ o na koj​ em će se to do​‐
go​dit​ i, a mjes​to na koj​ em je imao naj​već​ u pred​nost bio je rud​nik. Tko zna
što se sve može pro​mi​je​ni​ti? Mož​ da po putu do rudn​ ik​ a smis​li neki dru​gi
nač​ in bij​ eg​ a.
Ljud​ i su mu pril​ az​ i​li sve bli​že i bliž​ e kroz ši​ka​ru. Još ih nije mog​ ao vid​ je​‐

173

ti. Uskor​ o. U redu, u rudn​ ik. Više nije imao vre​me​na o tome razm​ iš​ljat​ i, i
odjed​nom mu tij​ e​lom pros​truj​ i val uz​bu​đe​nja zbog po​nov​ne ak​cij​ e, i više
nije bio umo​ran, i skre​ne s obal​ e dub​ ok​ o u šumu. Čuo ih je isp​ red sebe kako
se pro​bi​ja​ju kroz grml​ je. Skre​ne li​je​vo i ost​ an​ e pogn​ ut. Sada ih je vi​dio sa
svoj​ e desn​ e stra​ne kako trče pre​ma ri​jec​ i. Prip​ ad​ni​ci ter​ i​to​rij​ al​nih jed​ i​nic​ a.
U uni​for​ma​ma. Sa šlje​mo​vim​ a na glav​ i. U noći se, gled​ aj​ u​ći lan​ ac svje​tal​ a
udal​ jen nek​ o​lik​ o kil​ om​ et​ ar​ a, ša​lio kako je Te​as​le za njim pos​lao či​tav​ u malu
voj​sku, ali, Isu​ s​ e, ovo je zai​ st​ a bila voj​ska.

174

www.balkandownload.org

8.

Prip​ ad​ni​ci ter​ i​to​rij​ aln​ ih je​di​nic​ a su, pov​lač​ e​ći se u unu​traš​njost, jav​lja​li
opis ter​ en​ a, lit​ ic​ e i moč​ var​ e i prov​ a​li​je koje je za​mjen​ ik ucrt​ a​vao u praz​nu
kart​ u, a Tea​ sl​ e se sada spust​ i umor​ an i praz​ an na klu​pu, pro​ma​traj​ uć​ i ga
kako sa X-om oz​na​ču​je mjes​to na koj​ em su pok​ raj ri​jek​ e pro​na​đen​ a tij​ e​la
dvo​jic​ e civ​ i​la. Osjeć​ ao se kao da sve to pro​ma​tra iz​dal​ e​ka, ko​načn​ o omam‐​
ljen od svih onih tab​ let​ a koje je pro​gut​ ao. Nije ni​šta re​kao Tra​ut​man​ u ili
Ker​nu, ali malo nak​ on što je stig​ ao izv​ ješ​ taj o zak​la​nom i us​trij​ e​ljen​ om tij​ e‐​
lu, osjet​ io je oš​tro stez​ a​nje oko srca, tako jako da se prest​ ra​šio. Još dvoj​ ic​ a
ubi​je​nih. Kol​ ik​ o je to sada sveu​ kup​no bilo? Pet​nae​ st? Osamn​ ae​ st? Broj​ke
mu se u gla​vi pob​ rk​ a​še u že​lji da iz​bjegn​ e novu sumu.

– Mora da je kren​ uo pre​ma ces​ti kada su ga ot​kril​ a ta dva civ​ il​ a – reče
Tra​ut​man. – Zna da ga oček​ u​jem​ o bli​zu cest​ e, pa će se mo​rat​ i okre​nu​ti i
vra​tit​ i u brda. Kada će misl​ i​ti da je si​gurn​ o, po​kuš​ at će nek​ im drug​ im pu‐​
tem doći do nek​ og dru​gog dij​ el​ a ces​te. Ovaj puta mo​žda na is​tok.

– Onda je to go​to​vo – reče Kern. – Uhvat​ il​ i smo ga u stu​pi​cu. Lin​ i​ja je iz​‐
međ​ u njeg​ a i brda, pa ne može tim put​ em. Jed​ i​ni otvor​ e​ni put mu je prem​ a
ces​ti, a tamo ga čeka dru​ga li​ni​ja.

Tea​ s​le nas​tav​ i gle​dat​ i kar​tu. Sada se okre​nu.
– Ne. Nis​te li slu​ša​li? – reče on Kern​ u. – Fraj​ er je vjer​ oj​ at​no već u brd​ i‐​
ma. Ci​je​la pri​ča vam je ov​dje na kart​ i.
– Ali to mi ne zvuč​ i lo​gičn​ o. Kako će se prob​ i​ti kroz li​ni​ju?
– Lako – reče Tra​utm​ an. – Kada su vojn​ i​ci čuli puc​njev​ e iza sebe, iz
glavn​ e se li​nij​ e izd​ vo​ji​la jedn​ a grup​ ic​ a i vra​ti​la se da pog​ le​da što se do​god​ i​‐
lo. Kad su to uči​ni​li, na njih​ o​vim je mjest​ im​ a os​tal​ a rupa, veća nego što mu
je bilo po​treb​no da se pro​vuč​ e i kren​ e pre​ma brd​ im​ a. Kao i vi, svi oni oče​‐

175

kuj​ u da će on nast​ a​vit​ i bje​ža​ti od li​nij​ e, pa neće oče​kiv​ a​ti da ga uoče tako
bli​zu i on će se pro​vu​ći. Bo​lje im re​ci​te da nast​ av​ e pre​ma br​dim​ a prij​ e nego
im on odm​ ak​ne još da​lje.

Tea​ s​le je već dugo ovo oče​ki​vao od Kern​ a. Sada je poč​ el​ o.
– Ne znam – reče Kern. – Post​ aj​ e pre​komp​ lic​ ir​ a​no. Ne znam što mi je
pa​met​nij​ e. A što ako on ne mis​li tako. Što ako on nije shvat​ io da je u lin​ i​ji
nast​ al​ a rupa, i ako je os​tao tamo gdje je i bio, izm​ eđ​ u li​ni​je i cest​ e. Pa ako
nar​ e​dim tim lju​dim​ a da kre​nu da​lje prem​ a unut​ rašn​ jost​ i, uni​štit ću stu​pi​cu.
Tra​ut​man pod​ ign​ e ruke.
– Pret​pos​tav​ljaj što god ho​ćeš. Baš me brig​ a. Kao prvo, uop​će ne vo​lim
po​ma​gat​ i. Pa ipak pom​ až​ em. Ali to ne znač​ i da mor​ am nep​ res​tan​ o pon​ av‐​
ljat​ i što mis​lim da se mora uči​nit​ i, a zat​ im te, kvra​gu, mo​li​ti da to učin​ iš.
– Ček​ aj, ne​moj kri​vo shvat​ i​ti. Ne stav​ljam u pit​ an​ je tvoj​ e miš​ljen​ je.
Samo što on u svom po​lož​ a​ju neće uči​nit​ i ono što je lo​gičn​ o. Mo​žda će po​‐
misl​ i​ti da je op​ko​ljen pa će trč​ at​ i u krug kao pre​plaš​ en zec.
Po prvi je put pon​ os u Tra​utm​ a​nov​ u glas​ u bio pot​pu​no otvo​ren:
– Neće.
– Ali ako tako pos​tup​ i, ako samo sluč​ aj​no tako post​ u​pi, ti nisi onaj koji
će od​go​va​rat​ i za slan​ je ljud​ i u kri​vom smjer​ u. Ja sam taj. Ja ovu stvar mo‐​
ram pro​uči​ti iz svak​ og ugla. Na kra​ju kraj​ ev​ a, ov​dje samo teo​ re​ti​zir​ am​ o. Još
ne​ma​mo iz​vješ​ ta​ja da bi mo​gli kren​ u​ti.
– Tada do​pust​ i meni da iz​dam nar​ eđ​ e​nje – reče Te​asl​ e, i učin​ i mu se da
se kam​ i​on spus​tio za ne​kol​ ik​ o cen​tim​ e​tar​ a. Opet ga počn​ e ste​za​ti oko grud​ i.
Bo​rio se da nas​tav​ i gov​ or​ it​ i, nap​ re​zao je svoj​ e ti​jel​ o. – Ako je nar​ e​đen​ je kri​‐
vo, ja ću rado za nje​ga od​go​va​ra​ti. – Ukoč​ i se, zad​ r​ža​va​juć​ i dah.
– Is​us​ e, je li vam dob​ ro? – reče Trau​ t​man. – Bol​ je leg​ni​te što brže.
Mahn​ e ruk​ om da zad​ r​ži Trau​ tm​ an​ a. Odjed​nom vez​ ist reče:
– Stiž​ e iz​vješ​ taj – a Te​as​le se bor​ io da ne obrać​ a paž​nju na ne​pra​vil​ne ot​‐
kuc​ aj​ e svog srca i da sluš​ a.
– Le​žit​ e – reče Trau​ tm​ an. – Ili ću vas ja pol​ eć​ i.
– Pus​ti​te me na miru! Slu​šaj​te!
– Ovd​ je vođa te​rit​ o​ri​jaln​ e jed​ in​ ic​ e broj tri​de​set pet. Ni​šta ne ra​zu​mij​ em.
Mora da nas je tol​ i​ko da su psi iz​gub​ il​ i osjet mi​ris​ a. Žele da idem​ o u brda,
umjes​to pre​ma ces​ti.
- Ne, nisu izg​ ub​ il​ i osjet mi​ri​sa – reče Tea​ s​le Ker​nu, stisn​ uvš​ i se, gla​sa

176

www.balkandownload.org

pren​ ap​ e​tog od boli. – Ali mi smo izg​ u​bil​ i prok​let​ o mnog​ o vre​me​na dok ste
pok​ u​ša​val​ i do​ni​jet​ i od​luk​ u. Mis​lit​ e li da se sada mož​ e​te pris​ il​ i​ti i izd​ a​ti to
nar​ eđ​ e​nje?

177

9.

Uprav​ o u tre​nut​ku kada je Ram​bo kren​ uo usp​ o​nom prem​ a rudn​ ik​ u, za​bi‐​
je se me​tak u stij​ e​nu na nek​ ol​ i​ko cent​ i​me​ta​ra od nje​ga. Kroz šumu iza nje​ga
odjekn​ e puc​ anj iz pu​ške. Bu​ljeć​ i u ulaz u rudn​ ik, on pož​ u​ri pos​ rć​ uć​ i uzb​ r​di​‐
com u tun​ el, zakl​ a​nja​juć​ i lice od krh​ ot​ in​ a koje su još dva met​ka odl​ o​mi​la sa
stij​ e​ne. Du​bok​ o u tun​ el​ u, iz​van dom​ et​ a me​ta​ka, sta​ne isc​ rp​ljen, nasl​ on​ i se
na zid, dašć​ uć​ i. Nije mo​gao odr​ža​ti razd​ a​lji​nu među njim​ a. Nje​go​va re​bra.
Sada su vojn​ ic​ i bili na man​ je od ki​lom​ e​tar uda​lje​ni od njeg​ a, i dol​ a​zil​ i su
brzo, tol​ i​ko zah​ va​ćen​ i žel​ jom za lov​ om da su puc​ al​ i i pri​je nego su dob​ ro
na​niš​ a​ni​li. Vi​kend​ a​ški voj​nic​ i. Obuč​ e​ni za ovo, ali bez ikakv​ og isk​ us​tva, pa
nisu bili dis​ci​pli​nir​ an​ i i u uzb​ uđ​ en​ ju bi mog​ li svaš​ ta uči​nit​ i. Po​ju​rit​ i glu​po
unut​ ra. Isp​ al​ it​ i ra​fal niz rov. Dob​ ro je učin​ io što je doš​ ao ova​mo. Da se po​‐
kuš​ ao pred​ a​ti dol​ je na rij​ e​ci, oni bi bili preb​ r​zi, ubil​ i bi ga. Bio mu je pot​ re​‐
ban tam​pon pros​tor iz​me​đu njeg​ a i njih da ne bi mo​gli puc​ a​ti prij​ e nego im
on sve objasn​ i.

Vrat​ i se niz tam​ an tun​ el prem​ a svjet​ lu kod otvor​ a, prou​ čav​ aj​ uć​ i svod.
Kada je na​šao mjest​ o na koj​ em je svod bio opas​no nap​ ukn​ ut, odg​ ur​ne pot‐​
por​ne gre​de, ods​ koč​ iv​ši na​trag prij​ e nego što ga je strop mog​ ao za​tr​pa​ti.
Nije ga brin​ uo ri​zik. Ako bi palo to​li​ko kam​ en​ ja da za​trp​ a ulaz i zau​ st​ a​vi
dov​ od zra​ka, znao je da će ga isk​ o​pa​ti prij​ e nego umre. Ali kada je od​gur‐​
nuo gred​ e, ni​šta se ne do​go​di, i mor​ ao je po​kuš​ a​ti sa sli​jed​ eć​ im gre​da​ma,
ne​kol​ ik​ o de​set​ in​ a cen​ti​me​ta​ra dal​ je. Ovaj se put, kad je gurn​ uo, strop sruš​ io
i got​ ov​ o pao na nje​ga uz tre​sak i grm​ljav​ in​ u od ko​jih mu je zaj​ e​ča​lo u gla​vi.
Hod​nik je bio pun pra​ši​ne i on se poč​ eo da​vit​ i. Odm​ akn​ e se kašl​ ju​ći. Mo​rao
je prič​ ek​ a​ti da se slegn​ e pra​šin​ a, pa da može vi​dje​ti ko​li​ko je ka​me​nja palo.
Tank​ a zrak​ a svjet​ la pro​bi​ja​la se kroz praš​ in​ u. Pra​ši​na se poč​ e​la sli​je​gat​ i na

178

www.balkandownload.org

pod, a iz​međ​ u ba​ri​je​re od ka​men​ ja i got​ o​vo uni​šten​ og strop​ a ost​ al​ o je got​ o‐​
vo trid​ es​ et cent​ im​ et​ a​ra prost​ o​ra. Još se neko ka​me​nje pom​ ak​ne i taj se
pros​tor sman​ ji na des​ e​tak cen​ti​met​ ar​ a. Ono malo vjet​ rić​ a što je pu​ha​lo no‐​
sil​ o je praš​ i​nu niz tu​nel. Zah​ la​di​lo je. Skliz​ne niz zid na vla​žan pod, osl​ u​šku‐​
ju​ći svod kako štro​poć​ e i smi​ru​je se, a usko​ro iz​van​ a zač​ u​je i nej​ as​ne glas​ o​‐
ve.

– Misl’š li da ga je ovo ubil​ o?
– Kake bi bilo da se uvuč​ eš i pro​vjer​ iš?
– Ja?
Neki od njih se na to na​smij​ a​še i Ram​bo se nas​ mij​ e​ši.
– Špi​lja ili rud​nik – reče neki čov​ jek. Gov​ o​rio je glasn​ o i pol​ ag​ a​no, pa
Ram​bo po​mis​li da mo​žda go​vor​ i u rad​ io. – Vi​djel​ i smo ga kad je ulet​ io unu‐​
tra, a onda se sve sru​šil​ o na njeg​ a. Treb​ ao si vid​ jet​ i praš​ in​ u. Ima​mo ga sa‐​
svim sig​ ur​no. Ček​ aj malo, samo se​kund​ u. – U tom tren​ ut​ku kao da je po​čeo
go​vo​rit​ i ne​kom​ e vani. – Mak​ni svo​ju glu​pu guz​ i​cu s ulaz​ a. Ako je još živ,
može te vid​ je​ti i puc​ a​ti u tebe.
Ramb​ o se pol​ ak​ o i oprez​no pe​njao po odro​nu, žel​ io je prov​ ir​ i​ti kroz
otvor na vrhu. Vi​dio je obje stra​ne ula​za u špil​ ju koje su uokv​ ir​ av​ a​le uz​br​‐
di​ca i ogol​ je​lo dr​ve​će i nebo iz​van​ a, a tada mu kroz vidn​ o po​lje prot​ r​či voj‐​
nik s li​je​ve na desn​ u stran​ u. Dok je trč​ ao o bok mu je udar​ a​la čut​ u​ric​ a koju
je imao za pas​ om.
– Hej, zar me nisi čuo kad sam ti re​kao da se drž​ iš da​lje od ula​za? – reče
čo​vjek s desn​ e stra​ne.
– Ja ov​dje ne ču​jem što ti go​vo​riš u rad​ io.
– Is​us​ e bože.
Ovo isto tako može i zav​ rš​ i​ti.
– Žel​ im Te​as​lea – reče kroz mali otvor. -Žel​ im se pred​ at​ i.
– Što?
– Jes​te li vi momc​ i ovo čuli?
– Do​ved​ it​ e Te​as​lea. Že​lim se pred​ at​ i. – Nje​gov​ e rij​ eč​ i odjek​nu​še u tu​ne​‐
lu. Paž​ l​ ji​vo je os​luš​ kiv​ ao u strah​ u da strop ne po​pus​ti i pad​ne na nje​ga.
– Tamo unut​ ra. To je on.
– Ček​ aj, pa on je živ tamo unut​ ra – reče čo​vjek u ra​dio. – Neš​ to nam go​‐
vo​ri. – Nas​tan​ e pau​ za i tada čov​ jek pro​go​vo​ri puno bliž​ e ulaz​ u, ali još uvi​‐
jek iz​van Ram​bo​va vid​nog pol​ ja. – Što že​liš ti tamo unu​tra?

179

– Umo​ran sam od po​nav​ljan​ ja. Že​lim da Tea​ sl​ e dođe ovam​ o i že​lim se
pre​dat​ i.

Sada su svi neš​ to ša​put​ a​li, zat​ im je čov​ jek go​vo​rio neš​ to u ra​dio, po​nav‐​
ljao por​ u​ku, i Ramb​ o po​žel​ i da pož​ ur​ e s tim i da se sve ovo već jedn​ om za‐​
vrš​ i. Nije vjer​ o​vao da će se zbog pred​ a​je osje​ti​ti ova​ko pra​zan. Sada kada je
bor​ba bila got​ o​va, znao je da je pre​ci​je​nio svoj umor i bol u re​brim​ a. Nar​ av​‐
no da je mo​gao nast​ a​vit​ i. U ratu je tako post​ u​pao. Tada se okre​ne i reb​ ra ga
prob​ o​du i znao je da nije pre​tjer​ ao.

– Hej, ti tamo – vik​ne čo​vjek s ra​dio​ m ko​jeg nije mog​ ao vid​ je​ti. – Čuj​ eš
li me? Tea​ s​le kaže da ne može doći gore.

– Dođ​ av​ o​la, ovo je on ci​jel​ o vrij​ e​me ček​ ao, zar ne? Rec​ it​ e mu da dođe
ova​mo.

– Ja o tome niš​ ta ne znam. Rekl​ i su samo da ne može doći.
– Upra​vo ste mi rekl​ i da je to Tea​ s​le rek​ ao. Sada su oni. Jest​ e li raz​go​va​‐
ral​ i sa Tea​ s​leo​ m ili ne? Že​lim da dođe ova​mo. Že​lim njeg​ o​vu gar​ anc​ ij​ u da
me nitk​ o neće greš​ kom upu​cat​ i.
– Ne bri​ni. Ako te net​ko od nas i upu​ca, to sas​ vim sig​ urn​ o neće biti gre‐​
škom. Iza​ đ​ i pa​žl​ ji​vo i neć​ e​mo nap​ rav​ it​ i ni​kak​vu gre​šku.
Raz​misl​ i o tome.
– U redu, ali tre​bam vašu pom​ oć da raz​grn​ em ovo ka​me​nje. Ne mogu to
uči​ni​ti sas​ vim sam.
Po​nov​ o ih za​čuj​ e kako šap​ću, a tada čov​ jek reče:
– Tvoj​ a pu​ška i nož. Izb​ ac​ i ih.
– Bac​ it ću čak i svoj pi​štolj. Imam rev​ olv​ er za koji vi čak ni ne zna​te.
Sada sam poš​ ten prem​ a vama. Ni​sam tako glup da se pok​ u​šam prob​ it​ i po​‐
kraj svih vas, pa re​ci​te svo​jim lju​di​ma da drže pr​ste dal​ je od oki​da​ča.
– Tek kada vid​ im tvoj​ e stvar​ i.
– Sti​žu.
Mr​zio je to što mora izb​ ac​ it​ i svoj​ e stvar​ i. Mr​zio je osjeć​ aj bes​po​moćn​ os​ti
što će ga ima​ti bez njih. Virk​ aj​ uć​ i kroz otvor na vrhu odro​na, pro​mat​ ra​juć​ i
ogol​ jel​ u šumu i nebo tamo vani, prij​ ao mu je hla​dan vjet​ rić koji je pirk​ ao
kroz tu​nel.
– Još ni​šta ni​sam čuo – reče čov​ jek koj​ eg još uvij​ ek nije mo​gao vid​ je​ti. –
Imam​ o mi i su​zav​ ac.
Tako dakl​ e. A onaj kur​vin sin ne želi doći gore.

180

www.balkandownload.org

Gu​rao je pu​šku kroz otvor. Go​tov​ o ju je is​pust​ io u tren​ utk​ u kada shva​ti.
Vjet​ rić. Vje​trić niz tun​ el. Ova​ko jak mora da ne​kud ide. Pu​hao je niz ras​‐
puk​li​nu na kraj​ u. Oda​tle je bio usi​sa​van i isi​ s​ a​van kroz drug​ i tun​ el u brdu.
Još jed​ an iz​laz. Bilo je to jed​ i​no objaš​nje​nje. Ina​če zrak ne bi struj​ ao i cirk​ u‐​
li​rao tun​ e​lom. Adre​nal​ in mu sko​či u glav​ u. Još nije bio izg​ ub​ljen.

– Gdje je oružj​ e, pit​ ao sam – oglas​ i se čov​ jek izv​ a​na.
U tvo​joj gu​zic​ i, po​misl​ i Ram​bo. Pov​ u​če pu​šku na​trag i dok mu je srce uz‐​
buđ​ en​ o lu​pa​lo pož​ ur​ i kroz mra​čan tun​ el. Žar je bio ugaš​ en i uskor​ o je mo‐​
rao tap​ka​ti da pro​nađ​ e mjest​ o na ko​jem je kam​pir​ ao. Zgra​bi bo​ro​ve gra​ne i
ne​iz​gor​ e​ne ko​ma​de dr​vet​ a i po​nes​ e ih niz tu​nel sve dok, gla​ve pog​nut​ e pod
nis​ kim strop​ om, ne za​ču​je ka​pa​nje vode i ne uda​ri u straž​nji zid. Nova va​tra
da ga vodi što dal​ je. Dim bo​ro​vih gran​ a da lak​še ust​ an​ o​vi smjer vje​tra na​‐
kon toga. Is​u​se, mo​žda.

181

10.

Bol se pon​ ov​ o javi, i Tea​ sl​ e se nagn​ e nap​ ri​jed na klup​ i, škil​ je​ći na tamn​ u
mas​nu mrl​ ju na drv​ e​nom podu. Znao je da više neće moći dugo iz​dr​ža​ti. Bio
mu je po​tre​ban san. Kako li mu je samo bio pot​ re​ban. Neš​ to od dokt​ o​ra.
Nije mo​gao uop​će reći ko​lik​ o se nap​ re​zao i uniš​ tio. Hval​ a bogu da je ovo
skor​ o go​to​vo.

Još malo, reče sam sebi. Prič​ ek​ aj samo još malo i ulov​ it će ga.
Ček​ ao je da Tra​ut​man i Kern po​gle​da​ju u drug​ om smjer​ u pa da onda še​‐
prt​lja​vo prog​ u​ta još dvi​je ta​ble​te.
– Ta je kut​ i​ja si​noć bila puna – reče Tra​utm​ an i,iz​ne​na​di ga. – Ne bist​ e
ih smjel​ i tol​ i​ko uzi​mat​ i.
– Ne. Pala mi je i iz​gu​bio sam ne​kol​ i​ko ko​mad​ a.
– Kada to? Nis​ am pri​mij​ et​ io.
– Dok ste spav​ al​ i. Pri​je nego što je svan​ u​lo.
– Nist​ e ih mog​ li tol​ i​ko iz​gu​bi​ti. Ne bist​ e ih smjel​ i to​li​ko uzim​ a​ti. Ne s
tom siln​ om kav​ om.
– Do​bro sam. To je samo grč.
– Hoć​ et​ e li ići dok​tor​ u?
– Ne. Još ne.
– Onda ću ja dokt​ or​ a poz​ va​ti ovam​ o.
– Ne dok on ne bude uhva​ćen.
Sada se prib​ li​ža​vao i Kern. Zaš​ to ga ne pust​ e na miru?
– Ali on je uhvać​ en – reče Kern.
– Ne. Samo je stje​ran u škrip​ ac. A to nije isto.
– Mogu ga isto tako uhva​ti​ti. Samo je pi​tan​ je vre​me​na. Za​što je tako
prokl​ et​ o važn​ o sje​dit​ i ovd​ je i mu​či​ti se bez pot​ re​be dok ga oni ne zgrab​ e?

182

www.balkandownload.org

– Ne mogu vam to pra​vo objasn​ it​ i. Vi to ne bist​ e shvat​ i​li.
– Onda poz​ o​vit​ e dok​to​ra – reče Tra​utm​ an ve​zis​ti. – Nab​ a​vi​te autom​ ob​ il
da ga odvez​ e do gra​da.
– Ne že​lim ići, rek​ ao sam. Obe​ćao sam.
– Kome? Kako to mis​li​te?
– Obeć​ ao sam da ću ovo gle​da​ti do​kra​ja.
– Kome?
– Nji​ma.
– Misl​ i​te va​šoj pot​ je​ri? Onom Orv​ al​ u i ost​ al​ i​ma koji su umr​li?
Nije že​lio o tome go​vor​ it​ i.
– Da.
Tra​utm​ an po​gle​da Ker​na i za​vr​ti glav​ om.
– Re​kao sam vam da ne bis​te shvat​ il​ i.
Okren​ e se pre​ma otvo​re​nom stražn​ jem dij​ el​ u kam​ io​ na, a sun​ce koje je
otu​da dol​ az​ i​lo bolo mu je oči. Tada se uplaš​ i i smra​či mu se pred očim​ a.
Sruš​ i se na pod. Sjeć​ ao se da su das​ ke zaš​ t​ rop​ o​tal​ e kad je pao.
– Upo​zor​ av​ am vas, nem​ oj​te zva​ti dok​tor​ a – reče pol​ a​ko. Nije se mog​ ao
ni po​makn​ u​ti. – Ja se ovd​ je do​lje samo odm​ a​ram.

183

11.

Pla​men osvij​ et​ li rasc​ jep, dok je vjet​ rić nos​ io dim. Ram​bo je na tre​nu​tak
okl​ ij​ ev​ ao, a zat​ im gur​ne puš​ ku iz​međ​ u opa​sač​ a i hla​ča, uzme ba​klju i pro‐​
vu​če se izm​ e​đu dva zida. Pod no​gam​ a je osjeć​ ao mok​ ar i sklis​ ki kam​ e​ni
pod. Vod​ io je nad​ ol​ je. Prisl​ o​ni leđa na je​dan zid da ne bi re​bri​ma stru​gao o
onaj drug​ i. Što je dal​ je i niže ula​zio, to je svod ras​cjep​ a bio sve niži, a onda
mu u jed​nom tre​nut​ku nar​ anč​ ast​ i od​sjaj bak​ lje na mok​ roj stij​ en​ i pok​ a​že
mjes​to na koj​ em su svod i zid​ ov​ i za​vr​šav​ al​ i otvo​rom. Po​dig​ne bak​ lju izn​ ad
otvor​ a, a sve što je mo​gao vid​ je​ti bila je ljev​kas​ta rupa u sti​je​ni. Iz​vad​ i puš‐​
ča​nu pat​ ro​nu i isp​ ust​ i je. Izb​ ro​ji do tri pri​je nego što je uda​ri​la o dno. Zač​ u​‐
je tihu met​ aln​ u jeku. Tri se​kun​de nije dub​ o​ko, pa spus​ti jedn​ u nogu u rupu,
a za​tim i drug​ u, i po​lak​ o se poč​ne spu​šta​ti. Kad se spus​tio do grud​ i, re​bri​ma
zag​ lav​ i i nije mo​gao bez​bol​no nast​ a​vi​ti spu​šta​nje. Zu​rio je u va​tru kod ula​za
u rasc​ jep. Bila je oba​vij​ en​ a di​mom koji mu je na​draž​ i​vao nosn​ i​ce. Za​čuj​ e
gla​so​ve u rudn​ ik​ u. Još jed​ an odron, pom​ is​li. Ne. Glas​ ov​ i koji su se stap​ al​ i i
tut​nja​li sve do njeg​ a. Već dol​ a​ze. Dub​ ok​ o udahn​ e, sav u zno​ju, za​tvor​ i oči,
odg​ ur​ne se i prođ​ e kroz rupu.

Go​tov​ o pad​ne od grča u gru​dim​ a. Nije se smio pus​tit​ i. Nije imao poj​ma
što je is​pod nje​ga. Glav​ e još uvij​ ek izn​ ad otvo​ra, upor​no se dr​žao na ruk​ a​‐
ma i lak​tov​ im​ a dok je pod nog​ am​ a tra​žio neku izb​ oč​ in​ u ili puk​ o​ti​nu. Sti​jen​‐
ke su bile sklis​ ke i glatk​ e, pa se on spus​ti još malo, no još uvi​jek nije mog​ ao
naći niš​ ta na što bi se mo​gao os​lo​ni​ti. Te​ži​na tij​ el​ a mu is​tegn​ e gru​di. Ne​jas​‐
no je čuo glas​ o​ve u rudn​ i​ku. Oči​ju suz​nih od dima, got​ ov​ o se isp​ us​ti i pad​ne
do​lje, nad​ a​ju​ći se da se neće razb​ i​ti o sti​je​ne, kad mu noge dot​ akn​ u neš​ to
tan​ko i okru​glo.

Gor​nja prečk​ a na ljest​ vam​ a. Iz rud​nik​ a, po​mis​li. Mora da je mom​ ak koji

184

www.balkandownload.org

je ra​dio u rud​nik​ u ov​dje ist​ raž​ i​vao. Oprez​no se spus​ti na preč​ku. Svin​ e se
ali ipak izd​ r​ži. Zak​ or​ a​či oprez​no na drug​ u preč​ku. Ova pukn​ e i on pol​ om​ i
još dvij​ e prečk​ e pri​je nego se zau​ st​ a​vi. Jeka nje​gov​ a pada zat​ ut​nji prol​ az​ om
i izn​ en​ a​di ga. Kada se jeka iz​gub​ i, on os​luh​ne, ali nije mo​gao čuti glas​ ov​ e u
rudn​ ik​ u bud​ uć​ i da mu je sada glav​ a bila pot​pun​ o u rupi. A tada, dok se od‐​
ma​rao, svin​ u se prečk​ a na koj​ oj je sta​jao. Po​boj​ avš​ i se da će past​ i, spust​ i ba‐​
klju da pog​ led​ a što je do​lje. Još čet​ ir​ i preč​ke i pod. Kada pada kiša, pom​ is​li,
voda izv​ an​ a se sig​ ur​no slij​ e​va ova​mo. Zbog toga su zid​ ov​ i tako glat​ki.

Dod​ ir​ne dno, drht​ e​ći. Po​gled​ a. Kre​ne rov​ om, ši​rim rasc​ je​pom koji je ta​‐
kođ​ er vo​dio nad​ o​lje. Ugled​ a star​ i pi​juk nas​lon​ jen na zid, sav rđav, pr​ljav​ e
drv​ en​ e dr​ške, svi​nut​ e od vla​ge. Pod trep​ e​ra​vim svjet​ lom bak​ lje, dr​ška pi​ju‐​
ka je ba​ca​la sje​nu na zid. Nije mo​gao shva​tit​ i za​što je ru​dar alat ost​ a​vio ov​‐
dje, a ne u gor​njem tu​ne​lu. Zađe za ugao, zač​ u​je kako neg​dje kapa voda i
pro​na​đe ga. Ono što je od nje​ga os​ta​lo. Pod trep​ e​rav​ om ba​kljom kos​tur je
iz​gled​ ao isto tako odv​ ratn​ o kao i prvi osak​ ać​ en voj​nik koj​ eg je vid​ io. U us​ti‐​
ma je osje​ćao ki​sel​kast okus kad se na tren​ ut​ ak od​makn​ uo od kos​tur​ a.
Onda po​no​vo zak​ or​ a​či pre​ma njem​ u. Kost​ i su pod njeg​ o​vim svje​tlom bile
na​ran​čast​ e, ali bio je sig​ ur​ an da su zap​ ra​vo sive, baš kao i bla​to oko njih.
Bile su sav​ rš​ e​no pos​lož​ e​ne. Svak​ a je kost bila na svom mjes​tu. Nij​ edn​ a kost
nije bila sloml​ jen​ a. Nik​ ak​vog zna​ka od čega je umro. Kao da je le​gao spa​va​‐
ti i nik​ ad​ a se više nije prob​ u​dio. Mo​žda je do​živ​ io srč​ a​ni udar.

Ili otro​van plin. Ramb​ o zna​lač​ki onjuš​ i, ali ne osjet​ i niš​ ta osim mi​ri​sa us​‐
taj​ a​le vode. Nije mu se vrt​ je​lo i nije u žel​ uc​ u osje​ćao mučn​ in​ u, ili bilo koje
dru​ge simp​to​me tro​va​nja plin​ om.

Pa što je onda ubi​lo ovog čov​ je​ka?
Opet za​drh​ti. Užasn​ uo ga je pri​zor, pa brzo zak​ o​rač​ i pre​ko kost​ ur​ a u že​lji
da se što prij​ e izg​ ub​ i s ovog mjes​ta. Kre​ne da​lje i odjedn​ om se rov razd​ vo​ji
u dva ogrank​ a. Ko​jim od njih kren​ ut​ i? Dim baš i nije bio najb​ o​lja idej​ a. Do‐​
sad se već bio rasp​ rš​ io i nije mog​ ao vid​ je​ti u kom smje​ru odl​ az​ i. Bilo je jako
vlažn​ o i plam​ en na bak​ lji je bio jako slab. Jed​ in​ o što mu je preo​ st​ a​lo bio je
dje​čji štos. Nasl​ i​ni prst pa ga is​pruž​ i prvo u jed​ an a onda u dru​gi rov. Osje​ti
hla​dan vje​trić na prs​ tu u des​nom rovu pa kren​ e nes​ i​gurn​ o tim put​ em. Na
tre​nut​ke se mo​rao prov​lač​ i​ti, po​ne​kad sag​ i​nja​ti. Pla​men bak​ lje je bio sve
sla​bi​ji i slab​ i​ji. Dođe do još jedn​ og rask​ rš​ ​ća i po​že​li da ima ko​nac koji će pu‐​
šta​ti za sob​ om da nađe put na​trag u slu​čaj​ u da se izg​ u​bi.

185

Pa da, a mo​žda bi htio i bat​ e​ri​ju? I komp​ as? Za​što ne odeš do že​ljez​ a​rij​ e i
ne ku​piš sve što ti tre​ba?

Zaš​ to već jed​nom ne zab​ or​ a​viš vic​ e​ve?
Či​nil​ o se da vjet​ rić opet dol​ az​ i iz desn​ og rova. Pro​laz je, kako je od​mi​cao,
post​ a​jao sve komp​ lic​ i​ra​ni​ji. Opet nai​ đe na zav​ oj​ e i oku​ke. Još ogra​na​ka.
Uskor​ o više nije znao kako je dosp​ io do ovog mjes​ta. Učin​ i mu se da je kos​‐
tur jako da​le​ko iza nje​ga. Bilo je čud​no​va​to smij​ eš​no da je u tren​ utk​ u kada
je po​mis​lio na po​vrat​ ak, shva​tio da je izg​ ubl​ jen i da to ne može učin​ it​ i. Za‐​
pra​vo se još i nije že​lio vrat​ it​ i, samo je o tome razm​ išl​ jao, ali bi mu ipak bila
dra​ža mog​ ućn​ ost da se vrat​ i ako vje​trić​ a nest​ an​ e. Tako i tako je vje​trić već
bio jako slab. Po​misl​ i da je mož​ da prop​ ust​ io neki usjek u stij​ e​ni koji je vo‐​
dio van. Bože, može lu​tat​ i ovu​da sve dok ne umre, zav​ rš​ i​ti kao i one kos​ti.
Do njeg​ a do​pre mr​mor i is​pun​ i ga nem​ ir. Po​misl​ i da to oni do​laz​ e, ali
kako su ga samo us​pje​li pro​na​ći u ovom la​bir​ int​ u. Tada shva​ti da je to uda​‐
ljen​ i šum vode. Pri​je nego što je uop​će bio svjest​ an, poj​ ur​ i pre​ma vodi, ko​‐
nač​no ima​juć​ i na umu neki za​mjetl​ jiv cilj. Prob​ i​jao se bu​lje​ći pre​ko ba​klje u
tamu.
Tada se zvuk izg​ ub​ i i opet se na​šao sam. Usp​ or​ i i stan​ e, nasl​ on​ i se na zid,
bez ikakv​ e nade. Nik​ akv​ a voda nije šu​mi​la, nje​mu se samo pri​čin​ il​ o.
Ali zvuč​ al​ o je tako stvarn​ o. Nije mo​gao vje​ro​va​ti da ga ma​šta može tako
lako zbu​nit​ i.
Pa što se onda dog​ o​dil​ o sa šum​ om? Bio je tako stvar​ an, gdje je sada?
Skri​ven​ i za​voj, shvat​ i. Žur​ e​ći da što prij​ e dođe do zvuk​ a, za​bor​ a​vio je po​‐
tra​ži​ti drug​ e usje​ke u stij​ e​ni. Vra​ti se. Pog​ led​ aj. I baš kad je kren​ uo, po​no​vo
za​čuj​ e isti taj zvuk, i pro​nađ​ e otvor, pa uđe. Kako je ula​zio, to je zvuk pos​ta‐​
jao sve glasn​ i​ji.
Sada je bio zag​ lu​šu​ju​ći. Ba​klja mu se go​tov​ o uga​sil​ a. Dođe do mjes​ta na
ko​jem je rov pre​la​zio u iz​bo​či​nu, a isp​ od njeg​ a, dal​ ek​ o do​lje, kroz rupu u
stij​ en​ i je otjec​ ao pot​ ok, huč​ ao je u ka​na​lu isp​ od sti​jen​ e. Ov​dje. To mora da
je mjes​to odakl​ e je puh​ ao vjet​ rić.
Ali nije bilo. Voda se pjen​ il​ a pre​ko stij​ e​ne i nije bilo mjest​ a za zrak. Pa
ipak je ovd​ je osjeć​ ao jako stru​ja​nje zrak​ a; mora da je u bli​zin​ i još neki izl​ az.
Bak​ lja mu zat​ re​per​ i, i on iz​van sebe od strah​ a pog​ le​da uoko​lo da za​pam​ti
oblik sti​jen​ e. Odjed​nom se nađe u mra​ku, mra​ku koji je bio pot​pun​ i​ji i tam​‐
ni​ji od ijed​nog u ko​jem je dot​ ad bio. Mrak je bio poj​ ač​ an zvu​kom vo​do​pa​da

186

www.balkandownload.org

u koji bi lako mo​gao pas​ti ako ne bude pa​žl​ jiv. Napn​ e se, ček​ aj​ uć​ i da se pri‐​
vikn​ e na mrak. Ni​kad​ a mu to nije us​pje​lo. Počn​ e gub​ i​ti rav​no​tež​ u, lju​lja​ti
se, i kon​ ač​no klek​ne na kol​ je​na i ruke, pa počn​ e pu​za​ti prem​ a nis​ kom pro​‐
laz​ u na kra​ju stij​ en​ e, koj​ eg je vi​dio malo pri​je nego se va​tra ugas​ il​ a. Da bi
pro​šao kroz rupu, mor​ ao je leći na trb​ uh. Stij​ en​ e su tamo bile vrlo ošt​ re.
Razd​ er​ a​le su mu odjeć​ u i kožu, te su mu svin​ u​le reb​ ra dok je on ne​pres​ta​no
ste​njao.

A tada i vrisn​ e. Ne samo zbog reb​ a​ra. Dok je slij​ ep ulaz​ io u prost​ or​ i​ju u
koj​ oj je ko​načn​ o imao dov​ oljn​ o pros​to​ra da dig​ne glav​ u, is​pru​ži ruku da se
po​vu​če pre​ma nap​ ri​jed i na​pi​pa kašu. Za vrat mu padn​ e kap​lji​ca mok​ rog
drek​ a, neš​ to ga uje​de za prst, a neš​ to sitn​ o mu jurn​ u uz ruku. Lež​ ao je u
gust​ oj pje​ni koja mu je prom​ oč​ i​la obje po​de​ra​ne koš​ u​lje. Zač​ uj​ e skv​ ič​ an​ je
iz​nad sebe i pa​pirn​ a​to kle​pet​ a​nje kri​la. Isu​ s​ e, to su ši​šmi​ši. Lež​ ao je u njih​ o‐​
vim govn​ im​ a, a ono što je sada već bilo pola tuc​ e​ta škak​ lji​vih ži​vot​ i​nji​ca što
su jur​ i​le i gric​ka​le ga po ruk​ a​ma, to su bili strv​ i​na​ri koji su se gos​til​ i na ši​‐
šmiš​ jim iz​me​ti​na​ma i na bo​les​nim ši​šmiš​ im​ a koji su pali na pod. Te ži​vo​ti​‐
njic​ e mogu pož​ de​rat​ i strv​ in​ u, a sada su gric​kal​ e meso s njeg​ o​vih ruku, dok
se on očaj​nič​ki pok​ uš​ av​ ao isk​ op​ rc​ at​ i iz rupe. Is​u​se, gnječ​ io ih je po ruk​ am​ a,
lup​ ao gla​vom o svod. Isu​ s​ e, bjesn​ oć​ a, treć​ in​ a sva​ke ko​lon​ ij​ e šiš​ mi​ša obo​lje​la
je od bjesn​ o​će. Ako se pro​bu​de i osjet​ e ga mo​gli bi ga nap​ as​ti i prek​ ri​ti ga i
grist​ i ga dok je on vriš​ tao. Prest​ an​ i, reče sam sebi. Na​tje​rat ćeš ih na sebe.
Pres​tan​ i vri​štat​ i. Već je čuo le​prš​ a​nje kri​la. Bože, ne može pres​ta​ti vriš​ tat​ i,
ko​pr​ca​ti se una​zad. Ko​nač​no se opet nađe na stij​ e​ni, pro​tez​ ao je ruke i
noge, tr​ljao ih, pro​vje​ra​vao nek​ o​li​ko puta ima li još koji strv​ i​nar na njim​ a,
još je uvi​jek osjeć​ ao nji​hov​ o ška​kljan​ je na svo​joj koži. Mož​ da će me prat​ it​ i,
odjedn​ om po​mis​li, tapk​ a​juć​ i nat​ rag od ni​skog ulaz​ a prem​ a rupi. Izg​ ub​ ivš​ i
ori​jen​tac​ ij​ u, jed​na mu noga skliz​nu sa stij​ e​ne. Upla​ši se od mog​ u​ćeg pada.
Iz​nen​ a​da zat​ e​tu​ra u su​protn​ om smjer​ u i uda​ri o sti​je​nu. His​ter​ ičn​ o počn​ e o
stij​ e​nu bris​ at​ i ka​šast​ a gov​na sa svoj​ ih ruku, nesp​ ret​no strug​ a​ti sluz sa koš​ u‐​
lje. Ko​šu​lja. Neš​ to ga je gre​blo is​pod ko​šu​lje. Gurn​ e ruku, zgra​bi ga, prim​ i
ga za krhk​ a leđa, i dok ga je ba​cao pre​ma vo​dop​ a​du osje​ti pod pr​stim​ a nje​‐
gov​ u meku mo​kru utro​bu.

Šiš​ miš​ i. Kuž​na rup​ e​tin​ a. Bo​lest. Trul​ i smrad iz​met​ a peck​ ao mu je grlo i
nos. Tako je umro onaj mom​ ak koji je ra​dio u rudn​ ik​ u. Bjesn​ o​ća. Ši​šmiš ga
je ugri​zao a da on to nije ni znao, a na​kon ne​kol​ ik​ o dana je po​lu​dio; u lud​ i​lu

187

je lu​tao šum​ om, pa u tu​nel, iz tu​nel​ a, pa opet u tu​nel i do​lje kroz rov, oko​lo
na​oko​lo sve dok se nije skv​ rč​ io i umro. Sir​ ot​ i kur​vin sin, si​gurn​ o je misl​ io
da je to od usam​lje​nos​ti. Bar​ em u po​četk​ u. A kada je poč​ eo bun​ca​ti, više si
nije mo​gao pom​ oć​ i. Ili je mo​žda pred kraj i znao da mu nema pom​ oć​ i, pa se
po​vu​kao u rov gdje je mo​gao umrij​ e​ti a da ni​kog​ a ne zar​ az​ i.

Glup​ ost. Što ti o tome, do​đav​ ol​ a, znaš? Da je imao bjes​no​ću, mrz​ io bi
vodu, čak i njen mir​ is, samu pom​ i​sao na nju, i ni​kad​ a se ne bi po​vu​kao u
vlaž​ an rov. Samo si zam​ iš​ljaš da ćeš ti tako umrij​ e​ti. Ako te pri​je toga ne
pož​ der​ u.

Što to go​vo​riš? Šiš​ mi​ši te ne mogu po​jes​ti. Ne ova vr​sta.
Ne, ali kuk​ci.
Još je uvij​ e drht​ ao, pok​ u​ša​vao se smi​rit​ i. Vjet​ rić je u onoj kom​ or​ i bio jak.
Ali nije mo​gao tim put​ em. A nije znao kako da se vrat​ i do gor​njeg tu​nel​ a.
Mor​ ao se suo​ čit​ i sa stvar​noš​ću. To je to. Za​gli​bio je.
Osim što si nije mo​gao do​pust​ it​ i da vje​ru​je da je sve go​to​vo. Mor​ ao se
bo​rit​ i pro​tiv pan​ i​ke i pre​tva​rat​ i se da pos​toj​ i neki izl​ az; mor​ ao je sjes​ti i po‐​
kuš​ at​ i se opus​tit​ i. Ako bude dov​ oljn​ o dugo raz​mišl​ jao, ni​ožda i pron​ a​đe
neki iz​laz. Ali pos​to​jao je samo je​dan iz​laz, a on je to do​bro znao: pre​ma
vje​trić​ u u ši​šmiš​ ju jazb​ i​nu. Obliž​ e usne i iz ču​tu​ric​ e otp​ i​je gut​ljaj vode me‐​
taln​ og okus​ a. Znaš da mor​ aš ući među šiš​ miš​ e, zar ne, reče sam sebi. Ili to
ili sje​di ovd​ je i gla​duj i razb​ ol​ i se od vlag​ e i umri.
Ili se ubij. I to su te na​uči​li. Ako više nema izl​ az​ a.
Ali i sam znaš da se ne​ćeš ubit​ i. Čak i da umi​reš i si​gur​ an si da ćeš umri​‐
je​ti, uvij​ ek post​ oj​ i mo​gućn​ ost da će pre​tra​žit​ i ove rov​ ov​ e sve dok ne na​ba‐​
sa​ju na tebe i zat​ ek​nu te ov​dje u nes​ vi​jes​ti.
Ali neće. Znaš da mor​ aš ići za vjet​ rić​ em tamo unut​ ra kod ši​šmiš​ a. Zar
ne? Ti to znaš.

188

www.balkandownload.org

12.

Pa haj​de onda, kren​ i, svr​ši već jedn​ om s tim, reče sam sebi.
Ali nas​ta​vi sjed​ i​ti u mrak​ u na stij​ en​ i, sluš​ a​ti huč​ a​nje vode is​pod sebe.
Znao je kak​ av utjec​ aj ima taj zvuk na nje​ga. Jedn​ o​lič​ an mu je zvuk otu​pio
uši, i malo pom​ a​lo ton​ uo je u san. Stre​se gla​vom da se razb​ ud​ i i od​lu​či ući
kod šiš​ mi​ša još dok ima do​volj​no sna​ge, ali nije se mo​gao pom​ ak​nu​ti s
mjes​ta. Voda je i da​lje huč​ a​la, ječ​ e​ći. Kad se pro​bu​dio, opet je bio na rubu
stij​ e​ne, a ruka mu je vi​si​la pre​ko ruba. No bio je to​lik​ o omam​ljen od spav​ a​‐
nja, pa ga ovaj put opas​nost od pada ne uz​bud​ i kao prvi put. Bio je pre​umo‐​
ran da bi se na to oba​zir​ ao. Od​mar​ a​nje u le​že​ćem pol​ ož​ a​ju bilo je tako ra‐​
skošn​ o. Ti​je​lo mu, usp​ av​ an​ o, nije ni​šta osje​ćal​ o, čak ga ni re​bra više nisu
bol​ je​la. Bio je pot​pu​no oba​mro.
Umrij​ et ćeš ovd​ je, po​mis​li. Ako se usko​ro ne pom​ ak​neš, tama i buka će
te tol​ i​ko isc​ r​pi​ti da se više neć​ eš moći po​kren​ u​ti.
Ne mogu se po​makn​ u​ti. Ovo je prev​ i​še za mene. Pot​ reb​ an mi je odm​ or.
U ratu si izd​ r​žao i više od ovo​ga.
Da. A to je ono što me ovd​ je dot​ ukl​ o.
Pa dob​ ro, onda umri.
Ne že​lim umrij​ et​ i. Jedn​ os​tav​no ne​mam tol​ i​ko sna​ge.
– Do​đav​ o​la, kren​ i – reče na​glas, i u huč​ a​nju vode rij​ eč​ i mu os​ta​do​še bez
jeke. – Brzo. Samo brzo uđi i kren​ i samo ravn​ o i najg​ or​ i će dio biti iza tebe.
Ne. Ovo je naj​gor​ e. Ne može post​ oj​ at​ i niš​ ta gore od ovog​ a.
Vje​ruj​ em u to.
Pol​ ak​ o, oprez​no, otp​ už​ e u mra​ku pre​ma ulaz​ u u ko​mor​ u. Prič​ e​ka, skup​ i
snag​ u i počn​ e mi​go​ljit​ i unut​ ra. Pret​ va​raj se da ćeš do​dirn​ ut​ i čo​kol​ adn​ i pu​‐
ding, reče sam sebi, us​pjevš​ i se na​smij​ e​šit​ i na tu šalu. Ali kada isp​ ru​ži ruku

189

i pod pr​stom osje​ti neš​ to svrab​lji​vo u gov​ni​ma, ref​ lek​s​no po​vu​če ruku. Udi​‐
sao je sum​porn​ i smrad izm​ e​ta i tru​lež​ i. Plin je si​gurn​ o otro​van; jed​nom
kada se nađe unu​tra, mor​ at će pož​ ur​ it​ i. Pa do​bro, evo, oči su ti pune ši​šmi​‐
šjih go​van​ a, reče sam sebi, pok​ uš​ a​vaj​ uć​ i se opet naš​ a​lit​ i. Na tre​nu​tak zast​ a‐​
ne, a onda zar​ o​ni u sluz i us​ta​ne. Od pli​na mu se već vrt​ jel​ o i bilo mu je
mučn​ o. Gov​na su mu bila sve do ko​ljen​ a, a šiš​ mi​ši su šu​škal​ i o njeg​ o​ve no‐​
ga​vi​ce dok se on među njim​ a pro​bij​ ao. Zrak je stru​jao pre​ma na​prij​ ed.

Ne. Opet je pog​ ri​je​šio. Vje​trić je dop​ i​rao iz sup​ rotn​ og pravc​ a. Ovo je bila
neka drug​ a zrač​na stru​ja. Ona koju je on slij​ e​dio skre​nu​la je negd​ je drug​‐
dje.

Još je u ne​če​mu po​grij​ e​šio. Kol​ i​ko god je htio pož​ u​rit​ i, sje​ti se da ne smi​‐
je. Mož​ da je pod prek​ ri​ven rup​ am​ a. Mor​ ao je prov​ jer​ av​ a​ti sva​ki cent​ i​met​ ar
is​pred sebe. Sa sva​kim je kor​ a​kom oče​kiv​ ao da više neće nag​ az​ i​ti na gov​na
već na čist ter​ en.

Zvuk u pros​to​rij​ i je bio dru​gač​ ij​ i: pri​je je čuo sk​vič​ a​nje i kle​pe​tan​ je kril​ a,
ali sada nije čuo niš​ ta osim svog gac​ an​ ja kroz du​bo​ko blat​ o i nej​ a​san zvuk
vo​dop​ ad​ a s drug​ e stra​ne. Mora da su šiš​ mi​ši otišl​ i. Vjer​ oj​ at​no je spa​vao du​‐
lje nego što je misl​ io, u me​đuv​ rem​ e​nu je pala noć i šiš​ mi​ši su otišl​ i u lov.
Kre​ne pre​ma vjet​ ri​ću, bo​lest​ an od smrad​ a, ali ba​rem njih više nije bilo, pa
se malo opust​ i. Tru​lo gov​no mu kap​ne na nos.

Obriš​ e ga, a kosa ga je na vrat​ u boc​nul​ a u tre​nut​ku kada je pros​tor​ i​ja
eks​plo​di​ral​ a od zvuk​ a tis​ u​ću klep​ e​ta kri​lim​ a. Bu​du​ći da je dugo bio na stij​ e‐​
ni, zvuk vode ga je djel​ om​ ič​no za​gluš​ io. Ši​šmiš​ i su ci​je​lo vrij​ em​ e bili ov​dje.
Sk​vi​ča​li su i le​tjel​ i kao i prij​ e, ali ih on nije čuo. Sada su ši​šmi​ši opet bili po​‐
svu​da, fi​ju​ka​li su pok​ raj nje​ga. Ru​kam​ a po​kri​je gla​vu dok je vri​štao.

Uda​ra​li su o njeg​ a, kož​na​ta kri​la su mu šib​ al​ a lice, pro​dorn​ i vris​ kov​ i su
ga zag​ luš​ iv​ a​li. Tjer​ ao ih je, ma​hao ru​kam​ a, pa opet pok​ ri​vao glav​ u, a zat​ im
opet ma​hao. Pot​ r​či na​prij​ ed očaj​ničk​ i žel​ eć​ i što pri​je iz​ać​ i odavd​ e. Po​srn​ e,
pad​ne na kol​ jen​ a.obra​da.bod​ en Sada mu je sluz bila sve do ku​kov​ a, mo​čil​ a
mu je gen​ i​ta​lij​ e. A gom​ il​ a je ši​šmi​ša na​vir​ al​ a, obruš​ a​va​li su se, na​pad​ al​ i ga.
Us​tan​ e, s ru​ka​ma u zrak​ u, sli​jep​ o mlat​ a​ra​ju​ći oko sebe. Zrak je bio pre​plav‐​
ljen ši​šmiš​ i​ma. Nije mo​gao di​sat​ i. Udar​ ao je oko sebe zgu​ren, zak​lan​ jaj​ uć​ i
se. Vrt​ je​li su se oko njeg​ a, kvrc​ k​ al​ i ga, ple​li mu se u kosu. Okren​ e se, još se
više zgu​ri, i sav se naj​e​ži. „Isu​ ​se! Isu​ s​ e!” Kren​ e nal​ i​je​vo, opet se pos​ ​kliz​ne,
pad​ne i uda​ri gla​vom o sti​je​nu. Pred oči​ma mu se zam​ a​gli od boli, i jed​ va

190

www.balkandownload.org

smog​ne sna​ge da us​ta​ne, za​nji​še se, prim​ i se za oteč​ e​ni obraz dok su se ši​‐
šmiš​ i i da​lje obruš​ a​val​ i na njeg​ a, pok​ raj njeg​ a, i nat​ jer​ a​li ga uz zid. Oča​jan,
izu​ d​ ar​ an i nap​ o​la be​s​vjest​ an, osje​ti kako se ne​što u njem​ u širi i nap​ i​nje i
ko​nač​no puca. Niš​ ta tjel​ es​no. Samo sred​ iš​ te ono​ga što mu je da​va​lo snag​ u
sve dos​ ad, ali bilo je to sve. Prek​ i​ne borb​ u s nji​ma, pre​pus​ti im se, pust​ i da
ga gur​ aj​ u. Te​tu​rao je zaj​ ed​no s njim​ a, ruke spust​ i po​la​ko uz ti​je​lo, i u tom
fan​tast​ ič​nom osl​ o​ba​đan​ ju od stra​ha i oča​ja, osjeć​ a​juć​ i se pot​pu​no bez​nad​no
i pas​ ivn​ o, po prvi put to​lik​ o slo​bo​dan da ne mari što će mu se dog​ o​di​ti,
shvat​ i što to oni nam​ jer​ a​va​ju. Nisu ga na​pa​dal​ i. Let​ jel​ i su pre​ma izl​ a​zu iz
rova. Nije mo​gao kon​trol​ i​ra​ti svoj smij​ eh, drh​tao je od olak​ša​nja. Sig​ urn​ o je
vani noć. Osjet​ il​ i su to, vođa je dao znak i svi kao jed​ an su sa svod​ a pol​ e​tje​li
prem​ a izl​ a​zu dok je on bio tamo s nji​ma, pres​tra​šen da love nje​ga. Žel​ io si
ko​nac da mož​ eš naći put? reče sam sebi. Ti sli​jep​ a glu​pa bud​ a​lo, do​bio si što
si traž​ io. Bo​rio si se prot​ iv njih, a oni su ti staln​ o po​kaz​ iv​ al​ i put.

Pop​ne se za nji​ma, po ošt​ rim stij​ en​ a​ma. Usko​ro njih​ ov​ o skv​ ič​ a​nje i kle‐​
pe​tan​ je kri​lim​ a post​ an​ e pred​ vid​lji​vo i pozn​ at​ o kao da se od njih oče​kiv​ a​lo
da žive za​jed​no, sve dok ga nisu os​tav​ il​ i dal​ e​ko iza sebe. Nek​ ol​ ik​ o ih za​ost​ a​‐
ne, pa pro​let​ e po​kraj njeg​ a. A onda se odjed​nom nađe sam. Je​din​ i zvuk koji
je čuo bila je jeka nje​go​vih kor​ a​ka. Pu​hao je ugod​ an i svjež vjet​ ar. Okre​‐
nuv​ši lice pre​ma nje​mu, raz​mišl​ jao je o tome kako su mu šiš​ mi​ši pom​ og​ li
da nađe izl​ az. Više nije osjeć​ ao od​vrat​nost pre​ma njim​ a. Sada, kada ih više
nije bilo, po​čel​ i su mu ne​dost​ a​jat​ i, kao da je izm​ e​đu njeg​ a i njih bila pre​ki​‐
nu​ta neka veza. Uži​vao je u svjež​ em zra​ku, pro​čiš​ća​vao si nos​ni​ce i grlo i
pluć​ a, po​kuš​ av​ a​juć​ i izb​ ri​sat​ i okus iz​me​tin​ a iz usta. Srce mu poč​ne ubr​za​no
kuc​ a​ti kada se po​peo i dot​ akn​ uo zem​lju iz​mi​ješ​ a​nu sa šljun​kom. Još nije bio
vani. Ovo je bio samo mulj koji je kiša na​ni​je​la u puk​ ot​ i​nu. Pa ipak, osjeć​ ao
je da je bli​zu. Nast​ av​ io se pen​ jat​ i a zr​nat​ i mulj pod pr​sti​ma isp​ u​njav​ ao ga je
za​dov​ oljs​ tvom. Is​puž​ e na prek​ ras​ an hum​ ak. Kad se izv​ a​lio na vrhu, osjet​ i
mi​ris šu​štav​ og liš​ća, vje​tra u vis​ o​koj tra​vi i dima. Još samo malo. Oprezn​ o
is​pruž​ i ruku, a ruka mu se za​ust​ av​ i na kam​ e​noj za​pre​ki. Opip​ a oko​lo, i osje‐​
ti da je zat​ vo​ren sa sve tri stra​ne. Rij​ ečn​ o kor​ i​to. Ko​lik​ o vi​so​ko? Mog​ lo je
biti do neba. Bio je tako bliz​ u slo​bo​de a ipak uhva​ćen u stu​pic​ u. Kol​ ik​ o god
je u sebi osjeć​ ao lak​ oć​ u i za​do​volj​stvo, znao je da nema dov​ oljn​ o sna​gu da
se pop​ne vis​ ok​ o.

Onda za​bor​ av​ i na pe​njan​ je, reče sam sebi. Ne bri​ni o tome. Ili ćeš usp​ jet​ i

191

ili ne​ćeš. Ni​šta ne mož​ eš učin​ it​ i ako je prep​ rek​ a jako vi​so​ka. Za​bo​ra​vi.
U redu, pom​ isl​ i, pa ost​ an​ e sjed​ i​ti u mek​ a​nom blat​ u. Od​ma​rao se, priv​ ik​ a​‐

va​ju​ći se na pro​mje​nu u sebi. Ni​kad​ a pri​je nije bio svjes​tan stva​ri oko sebe.
Bila je ist​ i​na da se u ran​ i​jim ak​cij​ am​ a osjeć​ ao go​to​vo isto ova​ko. Svak​ i bi
po​kret izv​ o​dio glat​ko i prav​ il​no – tr​ča​nje, ni​ša​njen​ je, lag​ a​ni pri​ti​sak na oki‐​
dač, tr​zaj koji mu isp​ u​nja​va ti​jel​ o, ži​vot koji ovi​si o njeg​ ov​ oj mil​ ost​ i. U tak​‐
vim bi tre​nuc​ i​ma bio potp​ u​no obu​zet sam so​bom, os​tal​ o bi samo njeg​ ov​ o ti​‐
jel​ o, pot​pun​ o u sklad​ u sa pos​tup​ci​ma. Do​mać​ i sav​ ezn​ ic​ i u ratu su to naz​ iv​ a​‐
li Ze​nom, put​ ov​ a​njem do čis​tog i zau​ st​ av​ljen​ og tren​ ut​ka, koji se post​ iž​ e
samo nak​ on duge i na​porn​ e obu​ke i konc​ en​trac​ ij​ e i od​lučn​ os​ti da se pos​tig‐​
ne sa​vrš​ enst​ vo. Dio po​kret​ a kada sam pok​ ret stan​ e. Nji​ho​ve rij​ eč​ i nisu ima​‐
le od​go​var​ aj​ uć​ i eng​ le​ski prij​ ev​ od, a rekl​ i su da čak i ako bi tak​ av pri​je​vod
pos​toj​ ao ne bi mo​gao točn​ o objasn​ it​ i taj tre​nut​ ak. Osjeć​ aj je bio pot​pun​ o iz‐​
van vre​men​ a, nije ga se mo​glo opis​ a​ti u vrem​ en​ u, mog​ lo ga se us​po​red​ it​ i sa
or​gaz​mom, ali ipak nije bio tako odre​đen zato što nije imao fiz​ ič​ki cent​ ar,
tjel​ es​no je bio po​svud​ a.

Ali ovo, ovo što je sada osje​ćao, bilo je dru​ga​čij​ e. U ovom​ e nije bio sa​dr​‐
žan nik​ a​kav pok​ ret, a osje​ćaj​ i nisu bili iz​o​lir​ a​ni u jedn​ oj vječ​noj sek​ un​di.
Bila je to sva​ka se​kun​da. Sjed​ eć​ i u me​ka​nom blat​ u, ugod​no nas​lo​njen na
stij​ e​nu, u glav​ i je bi​rao rij​ eč​ i i ko​načn​ o se od​lu​či za dob​ ro. Nik​ ad​ a se nije
osjeć​ ao ovak​ o dob​ ro.

Pom​ is​li da je mo​žda po​lud​ io. One za​gušl​ jiv​ e pare su na njeg​ a si​gurn​ o
utje​cal​ e više nego što je bio svjes​tan i ovo je bio samo tren​ ut​ ak la​ko​um​nos​‐
ti. Ili je mož​ da, već se pred​ avš​ i smrt​ i, bio jed​nost​ avn​ o siln​ o za​do​vol​ jan što
je živ. Na​kon što je proš​ ao kroz onaj pak​ ao, mož​ da je u svem​ u drug​ om​ e
mo​rao naći uži​tak.

Ali neć​ eš više tako osjeć​ a​ti ako do​pust​ iš da te ovd​ je uhva​te, reče sam
sebi. Sta​jao je tako u mra​ku i opi​pav​ ao pros​tor izn​ ad sebe da ne bi uda​rio
gla​vom. Čak se i tada nab​ o​de na ne​što, lecn​ e se, i shva​ti da je to vrh gra​ne.
Bio je to grm, a kada is​pru​ži ruku, dod​ irn​ e rub ri​ječn​ og kor​ it​ a. Bio mu je do
pasa. Van. Bio je vani ci​je​lo ovo vrij​ em​ e. Noć​no je nebo bilo puno oblak​ a i
tako ga za​var​ a​lo, pa je po​mis​lio da je još uvij​ ek pod zem​ljom.

Paz​ eć​ i na re​bra, po​vu​če se do is​pod grma i dub​ o​ko udahn​ e, osjeć​ a​ju​ći
svje​žin​ u, mi​ris drv​ e​ta. Dol​ je, dos​ta dal​ ek​ o, ugled​ a malu vat​ ru u šumi. Na‐​
kon pot​pu​nog mrak​ a u špi​lji, vat​ ra mu je iz​gled​ a​la svi​je​tlo, bo​ga​to i živo.

192

www.balkandownload.org

Osjet​ i nap​ e​tost. Netk​ o je kod vat​ re ne​što prig​ u​šen​ o go​vo​rio. Još se netk​ o
po​makn​ e kod sti​jen​ a u bliz​ i​ni, zač​ uj​ e kako net​ko pali ši​bic​ u. Tada se pla​‐
men ši​bi​ce uga​si i on ugle​da bla​gi žar ci​ga​ret​ e.

Dak​le tu su i če​kaj​ u ga. Tea​ s​le je po​god​ io zaš​ to je otiš​ ao u rov​ ov​ e i špil​ je.
Te​as​le je oko brda rasp​ o​re​dio lju​de u slu​ča​ju da on pro​nađ​ e izl​ az. Pa dob​ ro,
ne mogu do​bro vid​ jet​ i u mra​ku, a na​kon što je tol​ ik​ o vrem​ e​na prov​ eo pod
zeml​ jom, nje​mu je mrak bio pot​pun​ o nor​ma​lan, i čim se još malo odm​ or​ i,
skliz​nut će do​lje pok​ raj njih. Sada će to biti lako. Oni će mis​lit​ i da je još uvi‐​
jek u špil​ ji, a on će biti kil​ om​ e​tri​ma udal​ jen. Bo​lje da mu se nitk​ o ne isp​ ri​je​‐
či na putu. Isu​ s​ e, ne. Sve bi uči​nio. Nak​ on ono​ga što je prož​ iv​ io, učin​ io bi
sve da ga ne uhvat​ e.

193

13.

Opet je bio mrak, a Te​as​le nije mog​ ao shvat​ it​ i kako se na​šao u tam​noj
šumi. Trau​ tm​ an, Kern, kam​ i​on. Gdje su svi oni? Što se do​go​dil​ o sa dan​ om?
Za​što je on tako užurb​ a​no pos​ r​tao kroz sje​ne stab​ a​la?

Bez daha se nas​lon​ i na de​blo, i opet mu se javi bol u grud​ i​ma. Bio je tol​ i​‐
ko dez​ o​ri​jent​ ir​ an da se boj​ ao. Ne bez smjer​ a. Znao je da mora nas​ta​vi​ti rav​‐
no nap​ ri​jed, mor​ ao je ići nap​ ri​jed, ali nije shva​ćao za​što, kako.

Trau​ tm​ an. Toga se sje​ćao. Trau​ t​man ga je žel​ io odvest​ i dok​tor​ u. Sje​ćao
se da je na leđ​ im​ a lež​ ao na podu kam​ io​ na. Po​ku​šav​ ao se sjet​ i​ti kako je od
ka​mio​ na doš​ ao do šume. Da li se sa Trau​ tm​ a​nom bo​rio da ne ide kod dokt​ o​‐
ra? Mož​ da se os​lob​ o​dio, mo​žda je iz kam​ i​ona skoč​ io u pol​ je i prek​ o po​lja u
šumu. Sve da dođe što bli​že fraj​ e​ru. Da po​mog​ne u njeg​ o​vom hva​ta​nju.

Ali to mu se baš nije sla​gal​ o. Znao je da nije mo​glo biti tako. U nje​go​vom
sta​nju nije mo​gao pob​ ij​ ed​ it​ i Tra​utm​ a​na. Nije mo​gao misl​ i​ti. Mor​ ao je žu​ri​ti
bez obz​ i​ra na bol u grud​ im​ a i na uža​san osjeć​ aj da mu je netk​ o za pet​ a​ma,
ili će usko​ro biti. Fra​jer. Je li to fra​jer iza nje​ga?

Oblac​ i na nebu se raz​bi​še i po​kaž​ e se kom​ a​dić mje​sec​ a. Osv​ jetl​ jav​ ao je
drv​ eć​ e' a pos​ vu​da oko sebe je mo​gao vi​djet​ i tru​pi​ne sta​rih autom​ ob​ i​la, na
hr​pa​ma, nasl​ on​ jen​ e na drv​ e​će, stot​ in​ e njih, slu​pa​nih, ka​ram​bol​ i​ran​ ih i tru‐​
lih. Bilo je to po​put grob​lja, grot​ e​sk​no. Mjes​ e​či​na je bac​ a​la svje​tlo na oval​ne
obri​se.

Vlad​ al​ a je pot​pun​ a ti​ši​na. Čak i kad se mic​ ao kroz liš​će i sru​še​ne ka​me​ne
ogra​de i slom​ljen​ o stakl​ o, čin​ io je to u pot​pu​noj ti​ši​ni. Kli​zio je. I ne​ka​ko je
znao da to nije fra​jer iza njeg​ a, već netk​ o dru​gi. Ali zaš​ to se bo​jao pog​ led​ a
na cest​ u kroz sa​blasn​ e trup​ i​ne? Zaš​ to se boj​ ao reda ka​mi​ona ter​ i​tor​ i​jaln​ ih
jed​ in​ i​ca park​ i​ra​nih pok​ raj ces​te? Is​u​se, što mu se to dog​ a​đa? Je li pol​ ud​ io?

194

www.balkandownload.org

Tamo nije bilo nik​ o​ga. Nik​ og​ a pok​ raj ka​mio​ na. Strah se izg​ u​bi. Praz​ an
po​lic​ ijs​ ki auto​mo​bil, po​sl​ jed​nji u redu, naj​bli​ži grad​ u. Sada je bio ushi​ćen,
puz​ ao je iz tog grob​lja auto​mo​bil​ a bez vrat​ a, pod​ er​ a​nih sje​dal​ a, po​dig​nu​tih
ha​uba, u pol​ je, tiho, bliz​ u zem​lje, prem​ a tom auto​mob​ i​lu.

Iz​ne​nad​ a ga buka uzn​ e​mi​ri. Za​čuj​ e loml​ jav​ u stak​la, i on trep​nu. Opet je
lež​ ao na le​đim​ a. Je li ga net​ko upu​cao u pol​ ju? Poč​ne se opip​ a​vat​ i ne bi li
naš​ ao ranu, i is​pod sebe osje​ti deku, a ne zem​lju. Meke jas​tu​ke. Lij​ es. Trg​nu
se, u pa​ni​ci, a onda shva​ti. Kauč. Ali, Isu​ ​se, gdje? Što se to do​ga​đa? Po​tra​ži
svje​tlo, udar​ i o lam​pu, i zap​ a​livš​ i je, trepn​ e, ugled​ avš​ i svoj ured. Ali što se
do​god​ il​ o sa šu​mom, s olup​ i​nam​ a, sa cest​ om? Isu​ ​se, bile su stvarn​ e, znao je
to. Htjed​ e po​gled​ at​ i na sat, ali ga nije imao na ruci, po​gle​da na sat na stol​ u,
petn​ a​est do dvan​ a​est. Kroz proz​ or je vid​ io da je vani mrak. Mora da je po​‐
noć, ali pos​ ​ljedn​ je čega se sje​ćao bilo je pod​ne. A što je sa fra​jer​ om? Što se
dog​ o​dil​ o?

Te​škom muk​ om sjed​ne i prim​ i se za glav​ u. Neš​ to je po​dig​ lo pod njeg​ o​va
ured​ a. Ops​ uj​ e, ali iz nje​go​vih usta ne iz​ađ​ e ni rij​ eč. Zat​ et​ u​ra do vra​ta, zgra‐​
bi kvak​ u s obje ruke i okre​ne je, ali vrat​ a os​ta​nu za​lij​ epl​ jen​ a i mor​ ao ih je
pov​ uć​ i iz sve sna​ge. Vra​ta se ši​rom otvo​re, got​ o​vo ga odb​ a​ce na kauč. Raš​ i​ri
ruke, po​kuš​ a​va​ju​ći post​ i​ći ravn​ ot​ ež​ u kao ples​ ač na žici. S me​ka​nog tep​ i​ha u
ure​du za​ko​rač​ i na hlad​ an kam​ e​ni pod u hod​ni​ku. Hodn​ ik je bio u mrak​ u, ali
je u glavn​ om ure​du bilo upa​lje​no svjet​ lo; na pola puta do ured​ a mor​ ao se
nasl​ o​ni​ti na zid.

– Pro​bud​ il​ i ste se, šefe? – zač​ uj​ e glas neg​dje u hodn​ ik​ u. – Je li vam do​‐
bro?

Bilo je pre​komp​ li​ci​ran​ o odg​ o​va​ra​ti na pi​ta​nja. Još je uvij​ ek dol​ az​ io k
sebi. Le​žeć​ i na le​đim​ a u ka​mi​onu, za​mag​ lil​ o mu se pri pog​ led​ u na mas​nu
tkan​ in​ u ko​jom je kam​ io​ n bio pre​kriv​ en. Glas iz rad​ ij​ a; – Mili bože, ne odg​ o​‐
va​ra. Po​bjeg​ ao je du​bo​ko u rud​nik. – Bor​ba s Trau​ tm​ an​ om koji ga je htio
od​nij​ e​ti do kola. Ali što je to bilo sa šu​mom, s ta​mom...

– Pit​ ao sam vas jest​ e li dob​ ro, šefe? – reče glas glas​ni​je. Zač​ uj​ e neč​ ij​ e ko‐​
ra​ke. Nije čuo jeku.

– Fra​jer – usp​ i​je reći. – Fra​jer je u šumi.
– Što? – Glas je bio po​kraj njeg​ a, i on po​gled​ a. – Ne bis​te smje​li še​tat​ i
oko​lo. Opus​tit​ e se. Vi i fra​jer više nist​ e u šumi. On vam nije za pet​ am​ a.
Bio je to za​mjen​ ik i Tea​ s​le je znao da bi ga mor​ ao poz​nav​ a​ti, ali ga se

195

nije mo​gao sjet​ it​ i. Po​ku​ša. Ni​šta mu ne padn​ e na pa​met.
– Har​ris? – Da, tako je. Har​ris. – Harr​ is – reče pon​ os​no.
– Bol​ je dođ​ it​ e sa mnom u moj ured, sjed​nit​ e i po​pijt​ e malo kave. Baš sam

je sku​hao. Slup​ ao sam vrč dok sam no​sio vodu iz kup​ ao​ nic​ e. Nad​ am se da
vas to nije pro​bud​ il​ o.

Ku​pa​oni​ca. Da. Harr​ is​ ov je glas odje​ki​vao u njeg​ ov​ oj glav​ i. Poz​li mu od
za​miš​ljen​ og okus​ a kave u us​tim​ a. Ku​pa​oni​ca. Za​te​tur​ a kroz vra​ta i po​vrat​ i
u za​hod. Har​ris ga je pri​dr​ža​vao i go​vo​rio mu:

– Sjedn​ i​te ov​dje na pod – ali sada mu je bilo do​bro. Jeka se izg​ u​bi​la.
– Ne. Moje lice. Vode. – I dok je hlad​nom vo​dom zapl​ jus​ ki​vao lice i oči,
sli​ka mu opet bljesn​ e pred očim​ a, ne više san, nego stvar​nost. – Fraj​ er –
reče. – Fra​jer je u šumi po​kraj cest​ e. Na grobl​ ju autom​ o​bil​ a.
– Samo mirn​ o. Po​ku​šajt​ e se sjet​ i​ti. Fraj​ er je upao u rud​nik i pob​ je​gao u
la​bir​ int tun​ e​la. Evo. Daj​te mi ruku.
Te​asl​ e odb​ ij​ e pom​ oć, prim​ i se za umi​vao​ nik, dok mu je s lica kap​ ao znoj.
– Ka​žem vam da fra​jer sada više nije tamo.
– Ali vi to ne mož​ et​ e znat​ i.
– Kako sam dos​pio ovam​ o? Gdje je Tra​ut​man?
– U kam​ io​ nu. Pos​lao je ljud​ e s vama u bol​ni​cu.
– Taj kur​vin sin. Upo​zo​rio sam ga da me ne ša​lje u bol​ni​cu. Kako sam
dosp​ io ova​mo umjes​to u bol​nic​ u?
– Ni toga se ne sje​ćat​ e? Isu​ s​ e, za​dal​ i ste im puno muke. Url​ a​li ste i bor​ il​ i
se u kol​ im​ a i staln​ o ste hva​ta​li vo​lan da sluč​ aj​no ne skren​ u u boln​ ic​ u. Vik​ al​ i
ste da ako vas već nek​ ud mo​raj​ u odves​ti, neka vas dov​ e​du ova​mo. Da vas
nit​ko neće str​pa​ti u kre​vet prot​ iv vaše vo​lje. Na kra​ju su se prep​ al​ i da će
vas po​vri​jed​ it​ i ako se nas​ta​ve s vama bor​ it​ i, i učin​ il​ i su kako ste rekl​ i. Da
vam pra​vo ka​žem, misl​ im da su jed​ va do​ček​ a​li da vas se rij​ e​še, sa svom
onom ga​la​mom koju ste di​zal​ i. Kada ste u jed​nom tren​ ut​ku šče​pa​li vo​lan,
go​to​vo ste se za​bil​ i u neki kam​ io​ n. Ov​dje su vas sta​vil​ i u krev​ et, a čim su
otišl​ i, vi ste iza​ šl​ i i sjel​ i u kola da se vrat​ i​te ot​kud ste i došl​ i. Ja sam vas po‐​
kuš​ ao za​ust​ a​vit​ i, ali to nije bio ni​kak​ av pro​blem. One​svij​ es​til​ i ste se pri​je
nego što ste pron​ ašl​ i ključ. Zai​ s​ta se ni​če​ga ne sje​ćat​ e? Dok​tor je odm​ ah sti​‐
gao, pre​gle​dao vas i re​kao da ste u na​po​la prist​ oj​nom stan​ ju, osim što ste is​‐
crp​ljen​ i i što ste uzi​ma​li prev​ i​še onih ta​ble​ta. Te su tab​ le​te neka komb​ in​ a​ci​‐
ja sti​mu​lant​ a i sed​ at​ iv​ a, a vi ste ih uzel​ i to​li​ko da ste već let​ jel​ i. Dokt​ or je

196

www.balkandownload.org

rek​ ao kako je iz​ne​na​đen što ste uop​će tol​ ik​ o izd​ rž​ al​ i.
Tea​ sl​ e nap​ un​ i umiv​ ao​ nik hlad​nom vod​ om i za​ro​ni u njeg​ a glav​ om. Obri‐​

še se pap​ ir​na​tim ručn​ ik​ om.
– Gdje su moje cip​ e​le i ča​ra​pe? Gdje ste ih sta​vi​li?
– Za​što?
– Nije važn​ o za​što. Samo re​ci​te gdje ste ih stav​ il​ i?
– Ne​će​te se valj​da po​kuš​ at​ i tamo vra​ti​ti, zar ne? Zaš​ to ne sjed​net​ e i ne

odm​ o​rit​ e se? One špi​lje vrve lju​di​ma. Vi ni​šta više ne mož​ et​ e učin​ i​ti. Rekl​ i
su da ne brin​ et​ e, poz​ vat će vas čim nai​ đu na neki trag.

– Uprav​ o sam vam rek​ ao da on nije... Pi​tao sam vas gdje su mi ci​pe​le i
ča​rap​ e.

U glavn​ om ure​du za​zvo​ni tel​ ef​ on. Har​ri​su lakn​ e što je kon​ ač​no mog​ ao
oti​ći i jav​ i​ti se. Iz​ađ​ e iz kup​ a​onic​ e, a tel​ e​fon pon​ ov​ o za​zvo​ni, pa onda još
jedn​ om, a onda iz​nen​ ad​ a pres​tan​ e zvon​ i​ti. Tea​ sl​ e is​pe​re usta hlad​nom vo‐​
dom i ispl​ jun​ e. Nije se usu​điv​ ao prog​ ut​ at​ i je da mu opet ne poz​li. Za​gled​ a
se u prl​ ja​ve koc​kast​ e plo​čic​ e na podu i pom​ is​li kako čis​ta​čic​ e loše obavl​ jaj​ u
svoj po​sao. Iza​ đ​ e na hodn​ ik. Harr​ is je sta​jao na kra​ju hod​nik​ a, ti​je​lom je
dje​lom​ ič​no zak​lan​ jao svjet​ lo. Bilo mu je neu​ godn​ o.

– Pa? – reče Tea​ sl​ e.
– Ne znam da li vam smij​ em ovo reći. Za vas je.
– U vezi s fra​je​rom? – reče Tea​ sl​ e i ozar​ i se. – U vezi s onim grob​ljem
autom​ ob​ i​la?
– Ne.
– Pa što je onda? Što se do​gađ​ a?
– Me​đu​grad​ski po​ziv... vaša žena.
Nije znao da li od umor​ a ili od šoka, ali mor​ ao se nas​lo​nit​ i na zid. Kao da
mu se ja​vio netk​ o već odavn​ o mr​tav. Sa svim onim što se do​ga​đal​ o, post​ e​‐
pen​ o ju je usp​ io za​bor​ av​ i​ti, tako da se sada nije sje​ćao ni kako izg​ le​da. Po​‐
ku​ša, ali nije išlo. Mili bože, zaš​ to se htio sje​tit​ i kako ona izg​ led​ a? Je li još
uvij​ ek žel​ io bol?
– Ako će vas ona još više uzr​ uj​ a​ti – reče Harr​ is – mo​žda je bo​lje da s
njom ne razg​ ov​ ar​ at​ e. Mogu joj reći da nist​ e ov​dje.
Anna.
– Ne. Pres​poj​ it​ e je na tel​ ef​ on u mom ure​du.
– Jest​ e li sig​ ur​ni? Mogu isto tako reći da ste vani.

197

– Haj​de. Spo​jit​ e me.

198

www.balkandownload.org

14.

Sjed​ne na stol​ ic​ u iza radn​ og stol​ a i zap​ a​li cig​ ar​ e​tu. Cig​ ar​ e​ta će mu ili raz‐​
bist​ ri​ti ili za​ma​gli​ti glav​ u i poč​ et će mu se vr​tjet​ i, ali vri​jed​ i​lo je pok​ uš​ at​ i
zato što s njom nije mog​ ao razg​ o​var​ a​ti ovak​ o nem​ ir​ an kak​ av je bio. Pri​če​‐
ka, osje​ti se bol​ je i po​dig​ne sluš​ al​ i​cu.

– Halo – reče tiho. – Anna?
– Will?
– Da.
Njen je glas bio pro​muk​ ao, više nego što se on sje​ćao, gr​len, u nek​ im ri​‐
je​či​ma čak nap​ ukn​ ut.
– Will, jesi li ozl​ ij​ e​đen? Zab​ rin​ ul​ a sam se.
– Ne.
– Stvar​no je​sam. Vjer​ ov​ ao ti to ili ne, ja sam se za​bri​nu​la.
Pol​ a​ko uvuč​ e dim ci​gar​ et​ e. Evo opet je poč​ e​lo, ner​ a​zu​mi​je​va​nje.
– Ono što sam misl​ io je ne, nis​ am ra​njen.
– Hva​la bogu. – Zast​ an​ e, a za​tim iz​dahn​ u, kao da je i ona puš​ i​la. – Nis​ am
gled​ a​la tel​ e​vi​zi​ju ni čit​ al​ a no​vi​ne ni ni​šta drug​ o, a več​ er​ as sam izn​ en​ ad​ a
sazn​ al​ a što se tebi do​ga​đa i pres​traš​ il​ a se. Jesi li sig​ ur​ an da si do​bro?
– Da. – Na tren​ ut​ ak pom​ isl​ i kako bi joj sve mo​gao isp​ rič​ a​ti, ali to bi
samo zvuč​ a​lo kao da tra​ži sa​žal​ je​nje.
– Is​kren​ o ti kaž​ em, bila bih te zval​ a ra​nij​ e samo da sam znal​ a. Ne bih
htjel​ a da po​mis​liš kako mi nije stal​ o do ono​ga što se tebi dog​ a​đa.
– Znam. – Pog​ led​ a zgu​žvan​ u deku na ka​uču. Bilo je to​li​ko važ​nih stvar​ i
o ko​jim​ a je že​lio go​vor​ it​ i, ali nije se na to mog​ ao pri​si​lit​ i. Više mu nisu bile
važn​ e. Šut​nja je pre​dug​ o tra​ja​la. Mo​rao je ne​što reći. – Jesi li preh​ lađ​ en​ a?
Glas ti zvuč​ i kao da imaš preh​ la​du.

199

– Već sam je pre​bol​ je​la.
– Orv​ al je mr​tav.
Zač​ u​je da je pres​ta​la di​sat​ i.
– Ah. Svi​đao mi se.
– Znam. Sada mi se čini da mi se svi​đao više nego što sam znao. I Shin​‐
gle​ton je mrt​ av i onaj novi čo​vjek Galt i...
– Mo​lim te. Nem​ oj mi više o tome go​vo​rit​ i. Ne mogu si dop​ ust​ it​ i da
znam još ne​što o tome.
On još malo raz​misl​ i, i za​ključ​ i da joj stvarn​ o nema što reći. Čuv​ši nje​zin
glas nije mu tol​ i​ko ned​ os​taj​ a​la kol​ i​ko se bo​jao da će mu ned​ ost​ aj​ at​ i, i ko​‐
načn​ o se osjet​ i slo​bod​ an, na kraj​ u sveg​ a.
– Jesi li još uvij​ ek u Kal​ i​forn​ i​ji?
Ona niš​ ta ne odg​ ov​ o​ri.
– To me se vjer​ oj​ atn​ o ne tiče – reče.
– U redu je. Nije važ​no. Da, još uvi​jek sam u Ka​li​for​ni​ji.
– Imaš pro​ble​ma? Treb​ a li ti nov​ ac?
– Will?
– Mol​ im?
– Nem​ oj. Ni​sam te zbog toga zva​la.
– Da, ali tre​baš li nov​ ac?
– Ne mogu uze​ti tvoj nov​ ac.
– Ne raz​ u​mi​ješ. Ja... ja misl​ im da će sada sve biti u redu. Mis​lim, sada se
puno bo​lje osjeć​ am.
– Drag​ o mi je. Bri​nu​la sam i o tome. Nije da te že​lim pov​ rij​ ed​ i​ti.
– Ali ja misl​ im da ću se puno bol​ je osje​ća​ti, a ti mož​ eš uze​ti nov​ ac ako ti
tre​ba. Ne​moj mis​lit​ i da te hoću na ne​što obvez​ iv​ at​ i ili nat​ je​ra​ti da se vra​tiš.
– Ne.
– Ba​rem mi do​pus​ti da plat​ im ovaj razg​ o​vor. Pus​ti da ga ja pla​tim.
– Ne mogu.
– Onda do​pus​ti da ga sta​vim na rač​ un ured​ a. Neću ga ja plat​ i​ti, grad će
ga plat​ i​ti. Za ime bož​je, dop​ ust​ i mi da uči​nim ne​što za tebe.
– Ne mogu. Mo​lim te prest​ an​ i. Nem​ oj da pož​ a​lim što sam te uopć​ e zval​ a.
Boj​ al​ a sam se da će se ovo do​god​ i​ti i go​to​vo te uop​će ni​sam ni na​zval​ a.
Osjet​ i tel​ ef​ on​sku sluš​ al​ i​cu svu znojn​ u u svoj​ oj ruci.
– Ne vra​ćaš se, zar ne?

200