Okus krvi - David Morrell

www.balkandownload.org

Opet za​gr​mi, dugo i glas​no.
– Što je to? Čuo sam ne​što – reče Les​ter. Ko​ljen​ o mu je bilo izg​ reb​ en​ o na

mjes​tu na ko​jem je vi​ril​ o iz rupe na hla​čam​ a.
– Grml​ ja​vi​na – reče Shing​ le​ton. – Zav​ ar​ av​ a nas.
– Ne. I ja sam ne​što čuo – reče Mit​ch.
– Sluš​ ajt​ e.
– Fraj​ er.
Bio je to zvuk slab​ og pov​ rać​ an​ ja, kao kada se čov​ jek guši. Orv​ al. Poč​ eo

se mic​ a​ti, zgrbl​ jen, če​tver​ on​ oš​ ke. Ruk​ am​ a se dr​žao za gru​di. Iz​gled​ ao je kao
gus​ je​nic​ a koja pod​ iž​ e leđa da se pov​ uč​ e još koji cent​ i​me​tar da​lje. Ali nije
nik​ u​da išao. Leđa mu se pod​ ig​nu u vis​ ok​ om luku, uko​či se i skljok​ a. Krv mu
je ka​pa​la iz ruku, i išla na usta.

Te​as​le zast​ an​ e ne vjer​ uj​ uć​ i svo​jim oči​ma. Bio je sig​ u​ran da je Or​val mr‐​
tav.

– Orv​ al – reče. I ne raz​miš​lja​juć​ i po​jur​ i prem​ a nje​mu. „Ost​ an​ i dol​ je,”
mor​ ao se pod​sje​ti​ti, te se priv​ ij​ e uz stij​ e​nu, po​kuš​ av​ a​ju​ći ne post​ a​ti met​ om
kao Orv​ al. Ali Orv​ al je bio preb​ liz​ u ruba. Tea​ s​le je bio sig​ ur​ an da će ga vi​‐
dje​ti od do​lje. Zgra​bi Or​va​lo​vo rame i po​ku​ša ga pov​ u​ći nat​ rag u zakl​ on. Ali
Orv​ al je bio pre​te​žak, sve je to pre​du​go tra​ja​lo, fraj​ er bi sva​ki tren opet mo​‐
gao puc​ at​ i. Po​vu​če Orv​ a​la i Orv​ al se pol​ a​ko pom​ akn​ u. Ali ne dov​ oljn​ o brzo.
Kam​ e​nje je bilo pre​oš​tro. Orv​ a​lo​va se odjeć​ a zak​vač​ il​ a za oš​tre stij​ e​ne kod
ruba.

– Po​mo​zit​ e mi – po​vič​ e Tea​ s​le ljud​ i​ma iza sebe.
Or​val is​kašl​ je još krvi.
– Neka mi netk​ o pom​ og​ne! Po​mo​zit​ e mi!
Odjedn​ om se netk​ o stvor​ i pok​ raj nje​ga, pom​ až​ uć​ i mu, i obo​ji​ca pov​ u​ku
Orv​ a​la s ruba. Nađu se na si​gur​nom. Tea​ sl​ e dah​ćuć​ i uzd​ ah​nu. Obri​še znoj s
oči​ju i nije tre​bao ni gled​ a​ti tko mu je pom​ o​gao: Shing​ let​ on.
A Shing​ let​ on se ce​rio, smij​ ao, ne glas​no, ne ves​ el​ o i bučn​ o, ali se ipak
smij​ ao. Uglavn​ om u sebi. Gru​di su mu se nad​ im​ a​le i smij​ ao se.
– Usp​ je​li smo. Nije puc​ ao, usp​ je​li smo.
I stvar​no je bilo smi​ješ​no i Te​as​le se isto tako počn​ e smij​ at​ i. Tada Or​val
is​kašl​ ja još krvi i Te​as​le ugle​da bol na Orv​ a​lov​ u licu i na​kon toga niš​ ta više
nije iz​gled​ al​ o smi​ješn​ o.
Kre​nu ot​kopč​ a​ti Orv​ a​lo​vu krv​ a​vu koš​ u​lju.

101

– Samo mirn​ o, Or​val. Po​gled​ at ćemo i sred​ i​ti te.
Pok​ u​ša njež​no ot​kopč​ at​ i ko​šul​ ju, ali je krv tkan​ i​nu pri​li​je​pil​ a za meso pa
ju je na kra​ju mo​rao pot​ eg​nut​ i da je od​lij​ ep​ i, a Orv​ al zas​ten​ je.
Rana je bila takv​ a da je Te​asl​ e nije že​lio dugo gle​dat​ i. Iz otvor​ en​ ih se
gru​di šir​ io odv​ ra​tan smrad.
– Kako ... teš​ ko? – reče Or​val, trgn​ uv​ši se od boli.
– Ne bri​ni za to – reče Tea​ s​le. – Sre​dit ćemo mi to. – Dok je go​vo​rio, ot​‐
kopč​ a svoj​ u ko​šu​lju i ski​ne je.
– Pi​tao sam te... kako teš​ ko? – Sva​ka je rij​ eč bila razg​ ov​ i​je​tan šap​ at pun
bola.
– Vid​ io si dov​ olj​no rana u živ​ ot​ u, Orv​ al. Znaš isto tako dob​ ro kao i ja ko‐​
lik​ o je te​ška tvoj​ a rana. – Smot​ a svoj​ u oz​noj​ e​nu koš​ u​lju u lop​tu i sta​vi je na
rupu u Or​va​lo​vim grud​ i​ma. Ko​šul​ ja odm​ ah počn​ e upi​ja​ti krv.
– Že​lim da mi ti to ka​žeš. Pi​tao sam te ...
– Dob​ ro, Or​val, ču​vaj snag​ u. Ne​moj ni​šta go​vo​ri​ti. – Ruke su mu bile
ljep​ljiv​ e od krvi dok je za​kop​ča​vao Orv​ al​ ov​ u koš​ u​lju prek​ o smot​ ulj​ka koj​ eg
je stav​ io na ranu. – Neću ti la​ga​ti i znam do​bro da ne žel​ iš da ti laž​ em. Ima
puno krvi i teš​ ko je do​bro vi​dje​ti, ali čini mi se da je pog​ o​dio plu​ća.
– O bože.
– Sada že​lim da prest​ an​ eš pri​čat​ i i da ču​vaš snag​ u.
– Mol​ im te. Nem​ oj me os​tav​ it​ i. Ne mož​ eš me os​tav​ it​ i.
– To je pos​ l​ jed​nja stvar o koj​ oj sada mor​ aš brin​ ut​ i. Odvest ćemo te na‐​
trag i učin​ it ćemo sve što mož​ e​mo za tebe. Ali i ti mor​ aš uči​ni​ti neš​ to za
mene. Ču​ješ li me? Mo​raš se kon​cen​trir​ at​ i i dr​ža​ti gru​di. Moja je koš​ ul​ ja is‐​
pod tvoj​ e i že​lim da je drž​ iš na mjest​ u gdje si po​gođ​ en. Mor​ am​ o zau​ st​ a​vit​ i
kr​var​ en​ je. Čuj​ eš li me? Ra​zu​mij​ eš li me?
Or​val obli​že usne i slab​ ašn​ o kim​nu gla​vom, a Te​as​le u ust​ im​ a osjet​ i suhu
pra​ši​nu. Nije bilo ni​kakv​ ih izg​ led​ a da smo​ta​na koš​ u​lja zau​ s​tav​ i kr​var​ en​ je iz
tako vel​ ik​ e rane. Usta su mu i da​lje bila puna praš​ in​ e i osjet​ i kako mu se
znoj ci​jed​ i niz goli vrat. Sun​ce je već odavn​ o bilo nest​ al​ o iza oblak​ a, ali ga je
vru​ći​na i da​lje prit​ i​skal​ a i pom​ is​li na vodu, shva​tiv​ši da je Orv​ al vje​ro​jat​no
jako že​dan.
Znao je da mu ne smi​je dati vode. Znao je to iz Kor​ e​je. Čo​vjek po​go​đen
u prsa ili tr​buh pov​ rat​ io bi vodu koju bi po​pio i rana bi post​ al​ a još veća, a
bol jača. Ali Or​val je obli​zi​vao usne i Tea​ sl​ e nije mog​ ao pod​ni​je​ti po​gled na

102

www.balkandownload.org

tu bol. Dat će mu malo. Malo mu neće naš​ kod​ i​ti.
Or​val je za opas​ ač​ em imao ču​tur​ u. Tea​ s​le je ski​nu, odvi​je čep i izl​ i​je

malo vode u Or​val​ o​va usta. Or​val zak​ ašl​ je i za​prš​ ti voda po​mij​ eš​ a​na s krv‐​
lju.

– Mili bože – reče Tea​ sl​ e. Na tren​ ut​ ak pot​pu​no otup​ i i nije znao što da‐​
lje. Tada se sjet​ i rad​ i​ja i dog​ ra​bi ga. – Te​as​le zove drž​ av​nu po​lic​ i​ju. Dr​žavn​ a
pol​ i​ci​ja. Hit​no. – Po​vi​si glas. – Hitn​ o.

Rad​ io je puc​ke​tao od stat​ ičk​ og elek​tri​ci​tet​ a iz oblak​ a.
– Te​as​le zove dr​žavn​ u pol​ ic​ ij​ u. Hit​no!
Bio je od​luč​ io da neće zvat​ i po​moć bez ob​zi​ra što se des​ il​ o. Nije zvao čak
ni kada je vid​ io sruš​ en hel​ ik​ op​ter u pla​men​ u. Ali Or​val. Or​val će umrij​ e​ti.
– Javi se, drž​ avn​ a po​li​cij​ a.
Ra​dio za​kre​šti ist​ ov​ re​men​ o kada si​jevn​ u mu​nja, a iz da​ljin​ e se za​čuj​ e
glas, ne​raz​ um​ljiv i kre​štav.
– Dr​žav​na ... ovd​ je ...
Tea​ sl​ e nije smio gub​ i​ti vrij​ em​ e i tra​žit​ i ga da pon​ av​lja.
– Ne ču​jem vas – reče brzo. – Naš hel​ i​kop​ter se sruš​ io. Ovd​ je imam ra‐​
njen​ og čo​vje​ka. Treb​ am još jed​ an he​lik​ opt​ er za njeg​ a.
– ... uči​njen​ o.
– Ne ču​jem vas. Treb​ am još je​dan he​li​kop​ter.
– ... ne​mog​ u​će. Nai​ la​zi olu​ja. Svi... su sle​tjel​ i.
– Ali, kvrag​ u, on će umri​je​ti!
Glas mu ne​što od​gov​ o​ri, ali ga Tea​ sl​ e nije mo​gao ra​zum​ jet​ i. Tada se glas
pot​pun​ o iz​gub​ i. Kada ga je pon​ ov​ o čuo, bilo je to usred re​čen​ i​ce.
– Ne ču​jem vas! – vik​ ao je Te​as​le.
– ... svak​ ak​ o iz​a​bra​li... fraj​ e​ra koj​ e​mu ćete su​dit​ i i lo​vi​ti ga ... Zel​ e​na be‐​
ret​ka ... Me​da​lja čas​ti.
– Što? Po​nov​ i​te to.
– Zel​ en​ a be​retk​ a? – reče Les​ter.
Glas počn​ e pon​ avl​ ja​ti, pre​kin​ e se i više se ne ogla​si. Počn​ e pad​ a​ti kiša.
Crni obla​ci sve za​sje​ni​še. Sij​ ev​nu mun​ ja i osvij​ e​tli li​tic​ u kao re​flekt​ or. Isto
se tako brzo i ugas​ i kao što se i upa​li​la. Po​no​vo se sve za​mrač​ i, i počn​ u pra‐​
skat​ i gro​mo​vi.
– Med​ a​lja čast​ i? – reče Lest​ er Te​as​leu. – Za tim si nas ti pov​ eo? Za rat​‐
nim her​ o​jem? Za jeb​ en​ om Ze​len​ om ber​ et​kom?

103

– Nije pu​cao! – reče Mit​ch.
Te​as​le ga osi​ne po​gle​dom, pob​ oj​ av​ši se da je izg​ u​bio kont​ rol​ u nad so‐​
bom. Ali nije. Bio je uz​buđ​ en, po​kuš​ av​ ao im je neš​ to reći, a Tea​ s​le je znao i
što: već je na to bio pom​ is​lio i za​ključ​ io da ne vrij​ e​di.
– Kada si po​vu​kao Orv​ a​la nat​ rag – gov​ or​ io je Mitc​ h – on nije puc​ ao. On
više nije dol​ je. Sada nam do​laz​ i s leđa i sada je naša šan​sa da kre​nem​ o.
– Ne – reče mu Te​asl​ e, dok mu je kiša li​je​va​la niz lice.
– Ali imam​ o šans​ u da ...
– Ne. Mo​žda nam do​laz​ i s leđa, ali što ako ne. Što ako on ne želi samo
jedn​ u metu, pa čeka dol​ je da svi mi pos​tan​ em​ o neo​prez​ni i pok​ a​že​mo se.
Svi pro​blij​ e​di​še. Oblac​ i se razr​ i​je​diš​ e i spus​ti se prav​ a kiša.

104

www.balkandownload.org

10.

Kiša je pa​da​la i pa​dal​ a. Snaž​no ih je šib​ a​la. Te​asl​ e ni​ka​da pri​je nije bio u
neč​ em sličn​ om. Vje​tar mu je no​sio kišu u oči, u usta.

– Kakv​ a jeb​ en​ a oluj​ a. Ovo je prok​le​ti pro​lom obla​ka.
Le​žao je u vodi. Misl​ io je da ne može jače pad​ at​ i, a tada se kiša po​ja​ča i
voda ga go​tov​ o prek​ ri​je. Mu​nja si​jevn​ u i osvij​ et​ li ih kao sunc​ e. Odjed​nom
se spust​ i mrak, mrak koji je post​ aj​ ao sve tam​ni​ji i tamn​ ij​ i, sve dok se nije
pret​ vor​ io u noć. Samo što je tek bilo kasn​ o po​podn​ e, a kiša ga je zas​ l​ jep​lji​‐
va​la. Te​as​le nije mo​gao vi​dje​ti ni rub li​tic​ e. Stres​ e ga grm​lja​vin​ a.
– Što je ovo?
Za​šti​ti oči. Orv​ al je le​žao na leđ​ i​ma, otvor​ e​nih usta na kiši. Udav​ it će se,
pom​ isl​ i Te​asl​ e. Usta će mu se nap​ u​nit​ i vod​ om, on će udahn​ ut​ i i udav​ it​ i se.
Baci po​gled na svoj​ e lju​de isp​ ru​že​ne u vodi, i shvat​ i da Orv​ al nije jed​ i​ni
koji bi se mo​gao uda​vit​ i. Tamo gdje su oni le​ža​li na​prav​ il​ o se sada ko​rit​ o
po​mahn​ i​tal​ e ri​jek​ e. Niz brdo iza njih sli​je​vao se brz​ ak, pre​lij​ ev​ ao se pre​ko
njih, otjec​ ao pre​ko ruba, te iako nije mog​ ao vi​dje​ti greb​ en, znao je kako iz​‐
gle​da. Bio je to vrh vo​do​pad​ a: ako se olu​ja poj​ ač​ a, voda će ih sve odn​ ij​ e​ti
prek​ o ruba.
A Or​val će biti prvi.
Zgrab​ i Or​val​ a za noge.
– Shin​gle​ton! Pom​ oz​ i mi! – vikn​ u, a usta mu se nap​ un​ iš​ e ki​šom. Usred
njeg​ o​vih rij​ e​či glas​no za​gr​mi. – Zgrab​ i ga za ruke, Shin​glet​ on! Idem​ o odav​‐
de! – Temp​ er​ at​ ur​ a se na​glo spust​ i​la. Kiša je sada užasn​ o hladn​ a plju​šta​la po
nje​gov​ im leđ​ im​ a i on se sjet​ i prič​ a o ljud​ i​ma zah​ vać​ e​nim u buj​ ic​ e po pla​ni​‐
na​ma, o ljud​ im​ a koje je voda is​pral​ a s brda i ba​ci​la prek​ o stij​ e​na i smr​ska​la
o hri​di. – Mor​ am​ o se makn​ ut​ i odavd​ e!

105

– Ali fraj​ er! – po​vič​ e net​ko.
– Sada nas ne može vid​ je​ti! Niš​ ta ne može vi​djet​ i!
– Ali on nas mož​ da čeka tamo gore!
– Nem​ a​mo sada vre​me​na raz​miš​lja​ti o nje​mu! Mo​ram​ o se mak​nu​ti odav​‐
de pri​je nego se olu​ja poj​ a​ča! Odn​ ij​ et će nas!
Mu​nja sjajn​ o bij​ esn​ u. Zak​li​ma glav​ om na pri​zor pred svo​jim očim​ a. Lju​‐
di. Nji​hov​ a lica. Na svjet​ lu mun​ ja i kiše nji​ho​va su lica izg​ le​da​la kao bi​je​le
lub​ an​ je. Lu​ban​ je se iz​gu​biš​ e isto tako brzo kao što se i poj​ av​ iš​ e. Žmir​kao je
u mrak​ u. Grm​ljav​ i​na zat​ utn​ ji kao niz snažn​ ih eks​plo​zi​ja.
– Ov​dje sam! – po​vi​če Shing​ le​ton, zgrab​ iv​ši Orv​ al​ a za ruke. – Imam ga.
Idem​ o!
Iz​vu​koš​ e ga iz vode i kren​ u​še pre​ma uzb​ r​di​ci. Kiša pos​ta​de jača, teža,
brža. Slij​ ev​ a​la se po njim​ a got​ ov​ o hor​ i​zont​ aln​ o, na​mak​ al​ a ih, plju​šta​la po
nji​ma. Te​asl​ e se ok​lizn​ u. Padn​ e na rame i isp​ us​ti Or​va​la u uzb​ ur​kan​ u stru‐​
ju. Bo​rio se pljus​ ka​juć​ i kroz vodu da do​hvat​ i Orv​ al​ a, da održ​ i Orv​ a​lo​vu gla​‐
vu izn​ ad vode, a tada se po​nov​ o ok​lizn​ u i on sam zar​ on​ i pod vodu. Udahn​ u.
Udah​nu. Voda koju je usi​sao kroz nos za​če​pi mu sve nos​ne pro​laz​ e i iz‐​
bac​ i dvi​je male rup​ i​ce na straž​njem di​jel​ u nepc​ a, šir​ om ih otvor​ ivš​ i. Po​div‐​
lja, po​mahn​ it​ a, poč​ne kaš​lja​ti i iz​bi​je opet na po​vr​šin​ u. Netk​ o ga je iz​vla​čio.
Shin​glet​ on.
– Ne! Or​val! Uhva​ti Or​va​la!
Nisu ga mog​ li pron​ a​ći.
– Odn​ i​jet će ga!
– Ov​dje – vik​nu netk​ o. Tea​ sl​ e zat​ rep​će oči​ma ne bi li iz njih iz​ašl​ a voda,
pok​ uš​ av​ aj​ u​ći vid​ jet​ i tko to viče. – Or​val! Imam ga!
Voda na​rast​ e do Tea​ sl​ e​ovih kol​ jen​ a. Pre​ga​zi je, i kre​ne pre​ma mjest​ u na
ko​jem je net​ko drž​ ao Orv​ a​lo​vu glav​ u iz​nad vode.
– Stru​ja ga je već bila zgra​bi​la! – reče. Bio je to Ward i izv​ la​čio je Orv​ a​la,
po​ku​ša​vaj​ u​ći ga odvuć​ i pre​ma uzb​ r​di​ci. – Stru​ja ga je no​si​la prem​ a rubu.
Us​put je udar​ io u mene!
Odjedn​ om se kraj njih stvor​ i i Shin​gle​ton i svi za​jed​no pod​ ig​ o​še Orv​ a​la
iz vode i ote​tur​ a​še s njim pre​ma uz​brd​ i​ci. Kada ko​načn​ o sti​goš​ e dot​ am​ o,
Tea​ s​le shva​ti zaš​ to je voda tako nav​ ir​ a​la. Na pa​di​ni se na​prav​ il​ o ko​ri​to i svi
su se tok​ ov​ i s vrha u nje​ga sli​je​va​li i pre​plav​lja​li ga.
– Mor​ am​ o kre​nut​ i dal​ je! – reče Te​as​le. – Mor​ a​mo pron​ ać​ i lakš​ i put za

106

www.balkandownload.org

us​pon.
Vjet​ ar pro​mij​ e​ni smjer i kiša ih poč​ne šib​ at​ i u lice s lij​ e​ve stra​ne. Svi kao

je​dan kre​nu​še nad​ esn​ o, a vjet​ ar im je pu​hao u leđa. Ali gdje su os​tal​ i, že​lio
je zna​ti Tea​ sl​ e. Jesu li se već pen​ jal​ i uzb​ rd​ o? Jesu li još uvij​ ek dol​ je? Za​što,
dođ​ a​vo​la, nisu pri​sko​či​li u pom​ oć Or​va​lu?

Voda na​rast​ e do izn​ ad njeg​ ov​ ih ko​ljen​ a. Pod​ ign​ u Orv​ al​ a još više i oni
nas​ta​vi​še tet​ ur​ a​ti. Tada vje​tar po​no​vo pro​mi​jen​ i smjer: nije ih više gu​rao u
smje​ru u kom su že​lje​li ići, gu​rao ih je na​trag u smjer​ u iz koj​ eg su i doš​li.
Pro​bij​ aš​ e se kroz jak vje​tar i kišu. Shing​ let​ on ru​kam​ a ob​gr​li Orv​ al​ o​va ra​me​‐
na. Tea​ sl​ e ga je dr​žao za noge, a Ward je paz​ io na leđa. Kliz​ il​ i su i po​srt​ a​li
kroz kišu sve dok nisu sti​gli do mjest​ a na koj​ em je us​pon iz​gle​dao naj​lakš​ i.
I na ovom se mjest​ u pre​lij​ e​val​ a buj​ ic​ a, ali ne tako jaka kao ona prva. Osim
toga, ovd​ je je bilo mno​go sti​jen​ a koje su im mog​ le pos​lu​žit​ i kao upo​ri​šta.
Kad bih samo mog​ ao vid​ jet​ i vrh, po​mis​li Tea​ sl​ e. Kada bih samo mo​gao biti
sig​ ur​ an da je ovak​ o sve do vrha.

Zap​ oč​nu s pe​njan​ jem. Shing​ let​ on kren​ e prvi: okre​nut leđ​ im​ a, pogn​ ut da
drži Or​val​ a za ram​ e​na. Uk​lij​ e​šti nogu iza nek​ og kam​ e​na i kre​ne na​tra​ške,
za​tim baci po​gled i ugle​da još je​dan kam​ en iza sebe, pa i iza toga uk​li​je​šti
nogu i opet se pom​ akn​ e na​prij​ ed. Tea​ s​le i Ward su ga prat​ i​li, pog​nu​ti, pri‐​
hva​tiv​ši ve​ćin​ u Or​val​ o​ve tež​ i​ne i prep​ u​šta​li su Shing​ let​ on​ u da bri​ne o tome
gdje će stav​ it​ i nogu i po​mak​nut​ i se. Struj​ a je pos​taj​ a​la sve jača i zapl​ jus​ ki‐​
val​ a ih je po nog​ am​ a.

Ali gdje su os​tal​ i, žel​ io je zna​ti Tea​ sl​ e. Zaš​ to, pob​ og​ u, ne pom​ a​žu? Kiša
ga je led​ e​no štip​ al​ a po le​đi​ma. Nas​li​jep​ o je pod​ i​zao Or​va​la, i osje​ćao je
Shing​ le​ton​ a isp​ red sebe, osje​ćao ga je kako ko​ra​ča una​trag uz obro​nak, vu​‐
ku​ći Or​va​la za sob​ om. Te​asl​ ea su ruke bol​ je​le u zglo​bov​ im​ a, miš​ i​ći su mu se
nap​ i​njal​ i od Or​va​lov​ e te​ži​ne. Ovo tra​je pred​ u​go. Znao je da ga više neće
moći dugo no​si​ti. Mo​ral​ i su što pri​je sti​ći do vrha. Ali tada se Ward ok​liz​nu
i pad​ne i Te​as​le go​tov​ o isp​ ust​ i Orv​ a​la. Svi pop​ ad​ aš​ e na zem​lju, ot​kliz​ aš​ e se
ne​kol​ ik​ o met​ a​ra i usiš​ e ih stru​ja dok su se muč​ il​ i da za​drž​ e Orv​ a​la.

Imal​ i su ga. Kren​ uš​ e opet uzb​ rd​ o.
I to je bilo najd​ al​ je što su s njim sti​gli. Shing​ le​ton odjed​nom isp​ us​ti krik i
pro​let​ i pok​ raj Orv​ a​la. Udar​ i Tea​ sl​ eu o grud​ i. Svi iz​gub​ iš​ e ravn​ o​te​žu, Te​asl​ e
isp​ us​ti Orv​ a​la, i slij​ ed​ eć​ e čega se sjeć​ ao bilo je da leži na leđ​ im​ a na dnu
brda, da se voda pre​lij​ e​va pre​ko njeg​ a, i da ka​me​nje bol​no udar​ a o nje​ga.

107

– Nis​ am ni​šta mog​ ao učin​ it​ i! – uzvik​nu Shin​glet​ on. – Ka​men mi se iz​‐
makn​ uo pod nog​ a​ma!

– Orv​ al! Struj​ a ga je doh​ va​ti​la!
Tea​ sl​ e od​ga​ca do ruba. Ru​kom obriš​ e oči, žmirk​ aj​ u​ći da vidi ne​što u kiši.
Nije se smio prev​ i​še prib​ li​ži​ti rubu; struj​ a je tamo bila pre​jak​ a. Ali bože,
mor​ ao je za​ust​ av​ i​ti Orv​ a​la.
Us​po​ri, pol​ a​ko i oprezn​ o se pri​bliž​ a​va​juć​ i, bri​šuć​ i oči. Bij​ esn​ u mun​ ja. I u
da​ljin​ i jas​no ugle​da Or​va​la kako leti prek​ o ruba. U tom se tre​nutk​ u sve opet
smrač​ i i Tea​ sl​ eu poz​li. Vruć​ e mu se suze po​mi​ješ​ a​še s hlad​nom kiš​ om na
licu, i on krik​nu dok mu se ne stisn​ u grlo.
– Prokl​ et​ i kurv​ in​ i si​nov​ i, ubit ću ih zato što mi nisu htje​li pom​ o​ći!
Shin​gle​ton se stvo​ri po​kraj njeg​ a.
– Orv​ al! Vid​ iš li ga?
Tea​ s​le pro​đe pok​ raj nje​ga. Stig​nu do uz​brd​ ic​ e.
– Ubit ću ih!
Pri​mi se za stij​ e​nu i us​pra​vi se, zag​ a​zi na kam​ en, zag​ reb​ e i is​ko​pa upor​ i​‐
šte kroz vodu koja se slij​ e​val​ a mimo nje​ga. Odjedn​ om se nađe na vrhu i po‐​
bjegn​ e u šumu. Buka je gore bila zag​ luš​ uj​ uć​ a. Vje​tar je svi​jao dr​ve​će, a kiša
je zviž​ da​la kroz gran​ e. U bliz​ i​ni mu​nja udar​ i u drvo uz oštar zvuk, kao sje‐​
kir​ a koja kala čvrst kom​ ad drv​ e​ta.
Isp​ red nje​ga se sru​ši jedn​ o drvo. On ga pres​ koč​ i.
– Šefe! – netk​ o zovn​ u. – Ovd​ je, šefe!
Nije mo​gao vid​ jet​ i lice. Vid​ io je samo tij​ el​ o šćuć​ u​ren​ o uz drvo.
– Ovd​ je, šefe! – Čov​ jek je ši​ro​ko mah​ ao ruk​ a​ma. Te​asl​ e se zap​ u​ti prem​ a
nje​mu i zgrab​ i ga za ko​šul​ ju. Bio je to Mit​ch.
– Što rad​ i​te? – reče Mitc​ h. – Što vam je?
– Odl​ et​ io je prek​ o ruba! – reče Tea​ sl​ e. Po​vu​če k sebi šaku, a za​tim snaž​‐
no uda​ri Mit​ch​ a među zube, od​ba​civš​ i ga na drvo i u blat​ o.
– Is​us​ e – reče Mitc​ h. Zak​li​ma gla​vom jedn​ om, pa za​tim još jedn​ om. Zas‐​
ten​ je i prim​ i se za krv​ a​va usta. – Is​u​se, što vam je? – plak​ ao je. – Les​ter i
ost​ a​li su pob​ jeg​ li! Ja sam os​tao uz vas!

108

www.balkandownload.org

11.

Tea​ sl​ e mora da je sada već stig​ ao do šume. Ramb​ o je u to bio si​gu​ran.
Oluj​ a je tra​jal​ a pred​ ug​ o i bila je pre​jak​ a. Te​asl​ e i njeg​ ov​ i ljud​ i nisu mog​ li iz‐​
dr​ža​ti na onoj otvor​ en​ oj hri​di. Pod zak​lo​nom kiše sig​ ur​no su isk​ or​ ist​ i​li pri​‐
lik​ u da se popn​ u uz​br​do i sa​kri​ju u šumi. To je u redu. Nisu mog​ li biti dal​ e​‐
ko. Mnog​ o je rad​ io na kiši i točn​ o je znao kako da po tak​vom vre​me​nu lovi
lju​de.

Iza​ ​đe iz šume i una​toč jak​ oj kiši kre​ne pre​ma podn​ ož​ju lit​ i​ce. U ovakv​ om
me​te​žu znao je da može po​bjeć​ i u su​prot​nom prav​cu, du​bok​ o u šumu, ako
to želi. Po vel​ ik​ im tmas​tim oblac​ i​ma proc​ ij​ e​ni da će proć​ i sati i sati pri​je
nego se olu​ja stiš​ a dov​ oljn​ o da bi ga Te​asl​ e mog​ ao nas​ta​vi​ti traž​ i​ti – to​lik​ o
da ga Te​asl​ e više nik​ ad​ a neće pon​ o​vo dos​tić​ i. Post​ o​jal​ a je mog​ uć​nost i da
Te​asl​ e nak​ on za​sje​de i kiše više neće imat​ i ni srca za nas​ta​vak po​tjer​ e, ali to
nije bilo važ​no: u tom je tren​ utk​ u odl​ u​čio da više neće bjež​ at​ i, bez obz​ i​ra
lovi li ga tko ili ne. Le​žao je pod grm​ljem i prom​ at​ rao vrh lit​ i​ce oče​kuj​ uć​ i
još neku metu, raz​miš​lja​ju​ći o tome kako ga je Tea​ s​le na​tjer​ ao da po​no​vo
ubi​je i kako ga traž​ i zbog tog uboj​stva; post​ aj​ ao je sve lju​ći razm​ išl​ jaj​ u​ći o
mjes​ ec​ im​ a, najm​ a​nje dva mjes​ ec​ a, koje bi mor​ ao prov​ est​ i u bij​ e​gu, u skriv​ a​‐
nju, u bi​je​gu, u skri​va​nju, pri​je nego što bi stig​ ao do Meks​ ik​ a. Sada će, za​‐
ku​ne se, okre​nu​ti igru u svoj​ u ko​rist i na​tje​rat će Tea​ sl​ ea da bjež​ i od nje​ga,
po​kaz​ at će mu kako je to. Taj će kurv​ in sin pla​ti​ti za sve ovo.

Ali i sam si za pon​ eš​ to kriv. Nije to bila samo Te​asl​ eo​ va gre​ška. Mo​gao si
se po​vu​ći.

Po šes​na​es​ti put, za ime božj​ e? Nik​ a​ko.
Pa čak da je bilo i po stot​ i put, što onda? Povl​ a​čen​ je bi bilo bo​lje nego
ovo. Os​ta​vi sve. Svrš​ i s tim. Bjež​ i.

109

I do​pust​ i mu da to opet nek​ o​me uči​ni? Jebi se. Mora ga se za​us​tav​ it​ i.
Što? Ne či​niš ti to zbog toga? Prizn​ aj da si žel​ io da se ovo desi. Sam si to
traž​ io: da mu mož​ eš pok​ a​zat​ i sve što znaš, da ga mož​ eš izn​ en​ a​di​ti kada ot‐​
kri​je da nisi tip za isp​ ro​bav​ a​nje i hapš​ en​ je. Tebi se ovo sviđ​ a.
Ni​sam ja niš​ ta sam tra​žio. Ali prokl​ et​ o mi se svi​đa. Taj će kurv​ in sin sve
to pla​ti​ti.
Zem​lja je bila mračn​ a, led​ e​na mu se odjeć​ a lij​ ep​ i​la za tij​ e​lo. Is​pred njeg​ a
vi​sok​ a je trav​ a bila sravn​ je​na sa zem​ljom. Pro​gac​ a kroz tu skli​sku trav​ u.
Dođe do ka​me​nja i sti​je​na koje su vod​ i​le pre​ma pod​nož​ju lit​ i​ce. Oprezn​ o
zak​ or​ a​či. Iz​međ​ u i pre​ko stij​ en​ a tekl​ i su pot​ o​ci vode, i na vje​tru bi se lako
mog​ ao ok​lizn​ u​ti i pas​ti i još jače ozl​ ij​ e​di​ti re​bra. Bol​ jel​ a su ga otk​ ad je sko‐​
čio s li​tic​ e i uda​rio o gran​ u, a svak​ i put kad bi udahn​ uo osje​tio bi kako ga s
des​ne stran​ e grud​ i ne​što ošt​ ro pri​tišć​ e. Kao da mu je tamo bila neka ve​li​ka
udic​ a ili kr​hot​ in​ e slu​pa​ne boce. Mor​ at će to sre​dit​ i. Brzo.
Vrlo brzo.
Za​čuj​ e huč​ a​nje. Čuo ga je već kod šume i tada je po​mis​lio da do​laz​ i od
vje​tra i kiše. Ali sada, dok se prek​ o sti​je​na pen​ jao pre​ma lit​ ic​ i, to je huč​ a​nje
pos​ta​ja​lo sve glas​ni​je i on shvat​ i da to nije kiša. Lit​ ic​ a se zas​ iv​ i pred njim i
on ugled​ a. Vo​dop​ ad. Li​ti​ca je pos​ta​la vo​do​pad i buj​ ic​ a se prel​ ij​ e​va​la u ka‐​
skad​ am​ a, hu​čal​ a na sti​je​na​ma, špric​ a​la mag​ li​cu vis​ ok​ o u kišu. Nije bilo si‐​
gur​no pri​bliž​ it​ i se; kre​ne na​des​no.
Znao je da se na trid​ es​ et​ ak me​ta​ra odav​de na​laz​ i drvo na koje je bio sko​‐
čio. A vrlo će bliz​ u biti i ti​je​lo po​li​caj​ca koji je sa psim​ a pao s lit​ i​ce.
Nije pro​naš​ ao tij​ el​ o nig​dje u bli​zi​ni drv​ e​ta. Ka​nio je po​gled​ a​ti u os​tat​ke
he​li​kopt​ er​ a kada shva​ti da je vod​ o​pad ti​jel​ o vjer​ oj​ atn​ o odn​ io do liv​ ad​ e. Za‐​
pu​ti se prem​ a liv​ ad​ i i nađe tipa na sam​ om rubu. Pot​ r​bu​ške je lež​ ao u vodi.
Glav​ a mu je bila spl​ jo​šten​ a, a ruke i noge su mu strš​ i​le u čudn​ im smjer​ o​vi​‐
ma. Ramb​ o se zap​ it​ a što je sa psi​ma, ali ih nije mo​gao pro​na​ći. Str​vin​ e su si‐​
gur​no bile još dal​ je na li​vad​ i. Brzo klekn​ e da pret​ raž​ i ti​jel​ o.
Nje​gov opas​ ač – treb​ ao mu je. Drž​ ao je pu​šku da mu ne pad​ne u vodu, a
dru​gom ruk​ om okre​ne ti​je​lo. Lice nije bilo tako strašn​ o, u ratu je vid​ io i
gore. Skin​ e pog​ led s njeg​ a i skonc​ ent​ rir​ a se na ot​kopč​ a​van​ je opas​ ač​ a. Po​ku​‐
ša ga ski​nut​ i uz tr​zaj. Trgn​ e se od nap​ or​ a i boli – re​bra mu se za​bod​ u u gru‐​
di. Ko​načn​ o os​lo​bod​ i opas​ ač i pro​vje​ri što se sve na nje​mu na​laz​ i.
Ču​tur​ a, ulupl​ je​na, ali ne i ras​pukn​ u​ta. Otvor​ i čep i otp​ ij​ e. Čut​ u​ra os​ta​ne

110

www.balkandownload.org

nap​ ol​ a prazn​ a. Voda je imal​ a bljut​ av, met​ aln​ i okus.
Re​volv​ er je le​žao u fru​tro​li. Prek​ o dr​ške je bila kož​nat​ a vez​ ic​ a; vje​ro​jat​no

nije ušlo puno vode. Iz​va​di re​volv​ er iz fu​tro​le, imp​ res​ io​ nir​ an kako je Te​as​le
do​bro oprem​ io svoj​ e ljud​ e. Bio je to colt pyth​ on: bub​ anj de​beo čet​ i​ri cen​ti​‐
me​tra s ve​lik​ om muš​ i​com na kra​ju. Plas​tič​na je dr​ška, koja se uvi​jek pro​da​‐
va​la s tim rev​ ol​ve​rom, bila zam​ ij​ en​ je​na s ve​li​kom drv​ en​ om dr​škom, na‐​
pravl​ jen​ om spec​ i​jaln​ o da ne pos​ta​ne skli​ska kada se smoč​ i. Niš​ an bliz​ u ko‐​
kot​ a je isto tako bio pro​mij​ e​njen. Obič​no su bili ne​pom​ ičn​ i, ali ovi su se dali
prep​ rav​ it​ i za puc​ a​nje na vel​ ik​ e uda​ljen​ ost​ i.

Nije se na​dao tako do​brom re​volv​ er​ u. Bio je nap​ u​njen sa .357 mag​num
pa​tron​ a​ma, drug​ om po jač​ in​ i mu​ni​ci​jom za re​vol​ve​re. Tak​vom mu​ni​ci​jom
mo​žeš ubit​ i i je​le​na. Mož​ eš ga samo pros​tri​je​li​ti. Iz​vu​če iglu i osl​ o​bo​di cil​ in​‐
dar za met​ke. U nje​mu nađe pet čah​ u​ra; lež​ i​šte met​ka isp​ od udar​ne igle bilo
je praz​no. Brzo gurn​ e re​vol​ver nat​ rag u fut​ rol​ u ne bi li ga za​šti​tio od kiše i
prov​ jer​ i vre​ćic​ u s na​bo​jim​ a. Iz​broj​ i petn​ a​est čah​ u​ra. Tada opas​ a rem​ en oko
sebe i sagn​ e se, uz bo​lo​ve u pr​sim​ a, da pre​traž​ i dže​po​ve. Ali tamo nije bilo
ni​če​ga što bi mog​ ao uze​ti. Nar​ o​či​to ne hran​ e. Pom​ is​lio je bio da bi tip mo‐​
gao imat​ i bar malo čo​ko​la​de kod sebe.

Dok je bio sag​nut, reb​ ra su ga bo​ljel​ a jače nego pri​je. Mor​ ao je to sred​ it​ i.
Sada. Ot​kop​ča opa​sač i bol​no se usp​ rav​ i, ot​kopč​ av​ a​juć​ i vanj​sku vu​nen​ u ko​‐
šul​ ju i bij​ el​ u pam​ učn​ u koš​ u​lju is​pod nje. Kiša mu je pljuš​ tal​ a po gru​di​ma.
Omot​ a opas​ ač oko reb​ ar​ a i stisn​ u ga snažn​ o. Bol se izg​ ub​ i. Pre​tvor​ i se u
otek​li​nu. Bol​ io ga je pri​ti​sak na opas​ ač. Te​ško je dis​ ao. Ti​jes​no.

Ali bar​ em se iz​gub​ i​la bol.
Za​kop​ča se i osje​ti na sebi mok​ ru i hlad​nu pam​ uč​nu koš​ ul​ ju. Tea​ s​le. Vri​‐
jem​ e je za pok​ ret. Za njim. Na tren​ ut​ ak je ok​li​je​vao i go​to​vo kre​nuo na​trag
prem​ a šumi: lov na Tea​ sl​ ea će ga staj​ at​ i puno vre​men​ a, a ako u brd​ i​ma pos​‐
toj​ i još jedn​ a po​tje​ra mo​glo bi se lako de​sit​ i da na nju na​le​ti. Ali dva sata
nije mnog​ o vre​me​na. Samo će mu to​lik​ o tre​bat​ i da ga uhvat​ i, a posl​ i​je toga,
pod zakl​ on​ om noći, imat će još uvij​ ek do​voljn​ o vrem​ e​na za bi​jeg. Vrij​ e​di​lo
je žr​tvov​ a​ti dva sata i nau​ čit​ i tog kur​vin​ og sina pa​me​ti.
Pa dob​ ro onda, ko​jim pu​tem kren​ u​ti? Puk​ o​ti​nom u li​tic​ i, odl​ uč​ i. Ako Te‐​
asl​ e želi brzo sići s te li​tic​ e, vje​roj​ at​no će se vra​tit​ i onud​ a. Uz malo sreć​ e,
moći će prest​ i​ći Te​as​lea i pres​ rest​ i ga. Po​žu​ri nad​ es​no, uz rub liv​ a​de. Ubrz​ o
na​let​ i na još jed​no ti​jel​ o.

111

Bio je to sta​ri čov​ jek u zel​ e​nom. Ali kako je on pao s lit​ ic​ e i za​vrš​ io tako
da​le​ko? Na nje​go​vom opas​ ač​ u nije bilo rev​ ol​ver​ a. Ali zato nađe lov​ ač​ki nož
i vre​ći​cu. Ramb​ o u njoj nap​ ip​ a neš​ to – hran​ u. Kom​ a​de mesa. Pre​gršt. Za​gri​‐
ze, jed​ va žvač​ u​ći, gu​taj​ u​ći, odg​ riz​ a​juć​ i još. Kob​ a​si​ca, diml​ je​na kob​ as​ i​ca, mo‐​
kra i zgnje​čen​ a od udarc​ a, ali bila je to hran​ a, i on ju je gri​zao, žvak​ ao, brzo
gu​tao, pri​sil​ ja​va​ju​ći se da usp​ o​ri i da je do​bro pro​žva​če; tada je više go​to​vo
nije bilo i ugu​ra po​s​ljed​nje ko​mad​ ić​ e u usta i obliž​ e pr​ste. Na​kon toga sve
što mu je preo​ s​ta​lo bio je okus na dim i jez​ ik ga je malo pek​ ao od ljut​ ih pa‐​
pri​ka koje su bile u mesu.

Iz​nen​ adn​ o sij​ e​van​ je i grm​lja​vin​ a, kao da je zeml​ ja za​drht​ al​ a. Bo​lje da se
prip​ a​zi; dos​ ad je imao pre​viš​ e sre​će. Prvo rev​ olv​ er, meci, čut​ u​ra, a sada nož
i ko​ba​sic​ a. Znao je kako te stva​ri idu i kako se izj​ edn​ a​čav​ a​ju. U jed​nom tre​‐
nutk​ u imaš sreć​ e, a u drug​ om – do​bro, prok​le​to će paz​ i​ti da bude na oprez​ u
i da sva sre​ća ost​ an​ e s njim.

112

www.balkandownload.org

12.

Te​asl​ e je mas​ i​rao svoj​ u šaku, otvar​ ao je, za​tvar​ ao. Zglo​bo​vi su se po​re​za​‐
li na Mit​ch​ o​vim zub​ i​ma i sada su po​če​li otic​ a​ti. Mit​ch​ ov​ e su usn​ ic​ e, međ​ u​‐
tim, otic​ a​le dvost​ ru​ko jače. Mitc​ h usred grml​ ja​vin​ e po​ku​ša ust​ a​ti; jedn​ o ga
kol​ je​no izda i on plač​ uć​ i pad​ne na drvo.

– Nisi ga treb​ ao tako jako uda​rit​ i – reče Shin​glet​ on.
– Misl​ iš li da to ne znam i sam – reče Te​asl​ e.
– Ti si boks​ ač. Nisi ga mor​ ao tako jako udar​ i​ti.
– Re​kao sam da znam. Ni​sam ga uopć​ e tre​bao udar​ it​ i. Pus​ti sad to.
– Ali pog​ led​ aj ga. Ne može ni staj​ a​ti. Kako će nas​ta​vi​ti da​lje?
– Nema to veze – reče Ward. – Ima​mo puno već​ ih pro​ble​ma. Pu​ške, ra​‐
dio, sve je to voda od​ni​je​la.
– Još uvij​ ek imam​ o piš​ tol​ je.
– Ali oni ne​ma​ju ni​kak​ av do​met – reče Te​asl​ e. – Ne u odn​ os​ u na puš​ ku.
Čim se raz​da​ni, fraj​ er nas može pog​ o​dit​ i i s kil​ o​met​ ra i pol uda​ljen​ os​ti.
– Osim ako ne isk​ o​rist​ i pril​ ik​ u i iz​gub​ i se – reče Ward.
– Ne. Mor​ a​mo pretp​ os​ta​vit​ i da će doći po nas. Već smo bili do​voljn​ o
neop​ rezn​ i, i mor​ a​mo se po​če​ti pon​ a​ša​ti kao da će se dog​ od​ i​ti ono najg​ or​ e.
Čak ako i ne dođe, mi smo go​tov​ i. Nem​ a​mo ni hra​ne ni oprem​ e. Nis​ mo or‐​
ga​ni​zi​ran​ i. Mrt​ vi smo umor​ni. Imat ćemo sre​će ako bud​ e​mo mog​ li i puz​ at​ i
dok stig​ne​mo do grad​ a.
Pog​ le​da prem​ a mjes​tu na koj​ em je Mit​ch sjed​ io na kiši i blat​ u, dr​žeć​ i se
za usta, sten​ ju​ći.
– Po​mo​zi​te mi s njim – reče, po​diž​ u​ći Mitc​ ​ha na noge.
Mitc​ h ga od​gur​nu.
– Do​bro sam – prom​ rml​ ja kroz ono malo zubi što mu je os​ta​lo. – Do​volj‐​

113

no si već učin​ io. Nem​ oj mi se prib​ li​ža​va​ti.
– Daj da ja po​ku​šam – reče Ward.
Ali Mitc​ h odg​ urn​ u i njeg​ a.
– Do​bro sam, ka​žem vam. – Us​nic​ e su mu bile oteč​ en​ e i lju​bič​ ast​ e. Gla​va

mu je vis​ il​ a i pok​ ri​je lice ruk​ am​ a. – Kvrag​ u, dob​ ro sam.
– Nar​ av​no da si dob​ ro – reče Ward i uhvat​ i ga dok je pa​dao na ko​lje​na.
– Ja ... Isu​ s​ e, moji zubi.
– Znam – reče Te​asl​ e, te on i Ward zaj​ ed​no po​dig​ oš​ e Mit​c​ha.
Shin​gle​ton po​gled​ a Te​asl​ ea, ki​ma​ju​ći glav​ om.
– Kakv​ a zbrk​ a. Po​gle​daj nje​gov tupi po​gled. A pog​ led​ aj sebe. Kako ćeš

prov​ es​ti noć bez ko​šu​lje? Smrzn​ ut ćeš se.
– Nem​ oj za to bri​nut​ i. Samo po​traž​ i Lest​ er​ a i os​tal​ e.
– Dos​ ad su već dal​ ek​ o od​makl​ i.
– Ne u ovoj olu​ji. Neće moći vid​ jet​ i put isp​ red sebe. Lut​ at će po ovom

brdu, i ako nab​ a​sam​ o na njih, prip​ a​zi​te. Lest​ er i onaj mla​di za​mje​nik su tol​ i​‐
ko prest​ raš​ e​ni idej​ om da će se fra​jer vrat​ it​ i, da mogu po​misl​ i​ti da smo mi
on i počn​ u pu​cat​ i. Vid​ io sam jedn​ om ne​što slič​no.

Snjež​ne oluj​ e u Ko​rej​ i kada je stra​žar greš​ kom ubio svog vlast​ i​tog čov​ je​‐
ka, raz​mišl​ jao je, ne​ma​ju​ći vrem​ e​na za objašn​ jav​ an​ je. Kiš​ne ve​če​ri u Lo‐​
uisvill​ eu kada su se dva po​li​caj​ca zbun​ i​la i upu​ca​la jed​ an dru​gog​ a. Nje​gov
otac. Neš​ to sličn​ o se dog​ o​dil​ o i njeg​ ov​ om ocu, ali nije si mo​gao do​pust​ it​ i da
o tome raz​mišl​ ja, da se toga sje​ti.

– Idem​ o – reče odjed​nom. – Mo​ram​ o pri​jeć​ i mnog​ o ki​lom​ e​ta​ra a ne pos‐​
taj​ em​ o niš​ ta jači.

Kiša ih je tukl​ a u leđa, dok su oni vo​di​li Mit​ch​ a među drv​ eć​ em. U poč​ et‐​
ku su mu se noge vukl​ e po bla​tu, a onda se pol​ a​ko i nesp​ ret​no osov​ i na
noge.

Ratn​ i he​roj, po​misl​ i Tea​ sl​ e, umr​tv​lje​nih leđa od le​den​ e kiše koja je po
njim​ a tekl​ a. Fra​jer je rek​ ao da je bio u ratu, ali tko mu je mog​ ao pov​ jer​ ov​ a​‐
ti? Za​što nije bo​lje objas​nio?

Da li bi to ne​što pro​mij​ e​ni​lo? Da li bi tada s njim pos​tu​pao drug​ ač​ ij​ e
nego s nek​ im dru​gim?

Ne. Ne bih mog​ ao.
Do​bro, onda samo razm​ iš​ljaj o tome što ti sve on zna uči​ni​ti jedn​ om
kada dođe do tebe.

114

www.balkandownload.org

Ako dođe. Mo​žda kri​vo mis​liš. Mo​žda neće doći.
Vra​tio se sva​ki put u grad, nije li? A vra​tit će se i sada. Da, si​gur​no će
doći.
– Hej, drh​tiš – reče Shing​ let​ on.
– Samo pazi na Lest​ e​ra i os​ta​le.
Nije mo​gao prest​ at​ i o tome razm​ iš​ljat​ i. Uko​če​nih nogu i jed​ va se mi​ču​ći,
prid​ rž​ av​ aj​ uć​ i Mit​ch​ a dok su se on i ost​ al​ i vukl​ i umor​no kroz šumu, nije mo‐​
gao pres​ta​ti raz​mišl​ jat​ i o onom što se dog​ o​dil​ o nje​gov​ om ocu, te su​bot​ e, o
šes​tor​ i​ci dru​gih mu​škar​ a​ca koji su otišl​ i u lov na je​le​ne. Otac je že​lio pov​ es​‐
ti i nje​ga, ali su tro​jic​ a rek​li da je pre​mlad, a nje​gov​ om se ocu nije svi​dio
na​čin na koji su oni to rek​li. Ipak im je pop​ us​tio: ta je sub​ ot​ a bila prvi dan
se​zo​ne i sva​đa bi ga samo pokv​ a​ri​la.
I tako se prič​ a opet vrat​ i​la. Kako su zau​ ze​li poz​ i​ci​je duž is​uš​ en​ og ko​ri​ta
rij​ e​ke koje je bilo ozn​ a​čen​ o svje​žim trag​ o​vi​ma i je​len​ jom bal​ e​gom. Kako je
njeg​ ov otac skre​nuo pre​ma vrhu gdje je pod​ ig​ ao buku da prep​ la​ši je​le​na i
nat​ je​ra ga pre​ma kor​ it​ u gdje će ga os​ta​li vid​ je​ti i ust​ rij​ e​lit​ i. Pra​vi​lo: svi su
mo​ral​ i os​ta​ti na svo​jim poz​ i​ci​jam​ a da se nitk​ o ne zbun​ i oko toga gdje su os​‐
ta​li. Ali jed​ an od njih, u svom pr​vom lovu, umo​ran od cjel​ odn​ evn​ og če​kan​ ja
na je​le​na, od​lu​tav​ši da vidi što može pro​na​ći sam na svoj​ u ruku, za​čuj​ e
buku, ugled​ a kako se ne​što miče u šik​ a​ri, opal​ i i ra​sko​li glav​ u Te​asl​ eo​ vog
oca got​ o​vo pop​ ol​ a. Ti​jel​ o got​ o​vo i nije lež​ al​ o na sve​čan​ om odru: gla​va je
bila više razm​ rs​ kan​ a nego što se to u prvi mah učin​ i​lo. Ali pog​ reb​nik je
upot​ ri​je​bio pe​rik​ u i svi su rekl​ i da ti​je​lo iz​gled​ a sav​ r​še​no živo. Orv​ al je bio
u tom lovu, a sada je i Or​val bio us​tri​je​ljen, i dok je Tea​ sl​ e vod​ io Mitc​ ​ha
kroz oluj​ u, bio je sve više i više upla​šen da će i on umri​je​ti. Na​pi​njao se da
vidi jesu li Lest​ er i ost​ al​ i među tamn​ im sta​blim​ a is​pred njih. Ako su iz​gu​bi​li
smjer i sada počn​ u puc​ at​ i, znao je da će to biti samo njeg​ ov​ a gre​ška. Što su
uopć​ e bili njeg​ ov​ i ljud​ i? Prom​ etn​ a pol​ ic​ i​ja s pla​ćom od pet ti​su​ća sed​ am​s​to
dol​ ar​ a go​diš​nje, zam​ je​nic​ i iz ma​log mjest​ a obuč​ en​ i da se bave zloč​ in​ i​ma
mal​ og mjest​ a, staln​ o u nadi da se ni​šta ozb​ ilj​no​ga neće do​god​ i​ti, uvij​ ek bli​‐
zu po​moć​ i ako su je treb​ a​li; a sada su se naš​li u najd​ ivl​ jim pla​ni​na​ma Ken​‐
tuc​kyja bez ikakv​ e pom​ o​ći sa stra​ne, su​oče​ni s isk​ usn​ im ubo​jic​ om, i sam
bog zna kako su ova​ko dugo iz​dr​žal​ i. Shva​ti da ih nik​ a​da nije smio do​ves​ti
ovam​ o. Mor​ ao je prič​ ek​ at​ i dr​žav​nu po​li​ci​ju. Pet go​din​ a se samo zav​ a​rav​ ao
da je njeg​ ov od​sjek izd​ rž​ l​ jiv i disc​ i​pli​ni​ran kao onaj u Lou​ isvill​ eu, shva​ćaj​ u‐​

115

ći sada da su se tok​ om ovih god​ i​na, malo pom​ al​ o, nje​gov​ i ljud​ i na​uči​li na
ru​ti​nu i otu​pjel​ i. A isto to se do​go​dil​ o i nje​mu. Razm​ iš​ljaj​ uć​ i sada o tome
kako je ras​prav​ljao s Or​val​ om, umjes​to da se skonc​ ent​ ri​ra na fra​jer​ a, o
tome kako ih je sve do​veo u zas​ jed​ u, o tome kako su iz​gub​ i​li oprem​ u i kako
se pot​ jer​ a rasp​ al​ a i otiš​la do​đav​ o​la i kako je Orv​ al mr​tav, poč​ in​ jao je shva​‐
ća​ti – po​mis​ ao se poj​ av​ljiv​ al​ a a on ju je po​ti​ski​vao da bi se ona jav​ljal​ a još
jača – kako je za​is​ta pos​tao mek​ an i neop​ re​zan.

Kao što je udar​ io Mit​ch​ a.
Kao što nije upo​zo​rio Or​val​ a da os​tan​ e pog​nut.
Prva se buka po​mi​je​ša​la s grm​lja​vin​ om i nije mog​ ao biti si​gur​ an da ju je
uist​ i​nu čuo. Zas​ta​ne i po​gle​da ost​ a​le.
– Jes​te li čuli?
– Ne znam toč​no – reče Shing​ le​ton. -Tamo nap​ rij​ ed, misl​ im. Nad​ es​no.
Tada do njih dop​ ru još tri i to su si​gur​no bili hici iz puš​ ke.
– To je Lest​ er – reče Ward. – Ali on ne puca u ovom smje​ru.
– Mis​lim da ni on kao ni mi nije sač​ u​vao svoj​ u puš​ ku – reče Tea​ s​le. – To
puca fraj​ er.
Zač​ uj​ e se još je​dan puc​ anj, opet iz pu​ške, on osl​ uhn​ e ne bi li čuo još je‐​
dan, ali ga nije bilo.
– Trč​ ao je oko​lo i ulov​ io ih u pu​kot​ i​ni – reče Tea​ s​le. – Čet​ i​ri pucn​ ja. Če‐​
tir​ i pucn​ ja. Čet​ vor​ i​ca. Peti je bio da nek​ og do​krajč​ i. Sada će kre​nut​ i za
nama. – Po​žur​ i da pov​ ed​ e Mitc​ ​ha u su​protn​ om smje​ru od pucn​ jev​ a.
Ward sta​ne.
– Če​kaj malo. Zar im ne​će​mo pok​ uš​ a​ti pom​ o​ći? Ne mož​ e​mo ih tek tako
ost​ av​ i​ti.
– Za​vis​ i. Oni su mrt​ vi.
– A sada će doći po nas – reče Shin​gle​ton.
– Si​gur​no – reče Tea​ s​le.
Ward po​gled​ a uzn​ e​mir​ e​no u smjer​ u odakl​ e su došl​ i pucn​ jev​ i. Zakl​ o​pi
oči, zga​đen.
– Jad​ni glup​ i kurv​ in​ i sin​ ov​ i. – Nev​ olj​ko pom​ ogn​ e Mit​ch​ u i oni kren​ uš​ e
nal​ ij​ ev​ o, sve brže. Kiša malo po​pust​ i, a zat​ im se još više poj​ a​ča.
– Fra​jer će nas vje​ro​jat​no ček​ at​ i na li​ti​ci u sluč​ a​ju da nis​ mo čuli – reče
Te​as​le. – Tako ćemo doći u pred​nost. Čim bude si​gu​ran da ne​ćem​ o doći,
kren​ ut će pre​ko uzb​ rd​ i​ce da nađe naš trag, ali ova će ga kiša iz​bris​ a​ti i on

116

www.balkandownload.org

neće pro​na​ći niš​ ta.
– Onda smo sig​ ur​ni – reče Ward.
– Smo sig​ ur​ni – pon​ ov​ i Mitc​ h glup​ o.
– Ne. Kada ne nađe naš trag, po​ku​šat će pot​ r​ča​ti do vrha i sti​ći nas. Pro‐​

na​ći će mjes​to za koje mis​li da ćemo se s njeg​ a spus​ti​ti i leći će u za​sje​du.
– Pa dob​ ro onda – reče Ward – mor​ am​ o samo stić​ i prvi, zar ne?
– Prvi, zar ne – po​nov​ i Mit​ch tet​ u​raj​ uć​ i; po War​du je to iz​gled​ al​ o tako

jedn​ ost​ avn​ o, a Mit​c​ho​va jeka za​zvuč​ i tako smij​ eš​no da se Te​as​le mor​ ao na​‐
smij​ at​ i, nerv​ ozn​ o.

– Kvra​gu, da. Mo​ram​ o samo prvi stić​ i tamo – reče gle​da​ju​ći u Shing​ let​ o​‐
na i Ward​ a, im​pres​ io​ ni​ran nji​ho​vom sam​ o​kon​tro​lom, i odjed​nom pom​ is​li
kako bi na kraj​ u sve mog​ lo dob​ ro isp​ as​ti.

117

13.

U šest se kiša pre​tvo​ri u ve​lik​ e pra​skaj​ uć​ e kom​ ad​ e tuče, i neki od njih
tako jako udar​ i​še Shing​ le​ton​ a u lice, da su se mor​ al​ i sklon​ i​ti pod drvo. Lišć​ e
je već bilo palo s drv​ et​ a, ali je ipak bilo do​volj​no ogol​ jel​ ih gran​ a o koje se
tuča od​bi​jal​ a, a ost​ al​ i su ko​ma​di udar​ a​li oš​tro o Te​asl​ e​ova gola leđa i gru​di i
ruke koje je on za za​šti​tu pod​ ig​ ao izn​ ad glav​ e.

Očajn​ ičk​ i se žel​ io mak​nut​ i s tog mjes​ta, ali znao je da bi bilo ludo po​ku‐​
šat​ i: nek​ o​lik​ o bi jak​ ih udar​ a​ca ovol​ i​kih kom​ ad​ a tuče mog​ lo obo​rit​ i čo​vje​ka.
Ali što je dul​ je os​ta​jao po​kraj ovog drv​ et​ a, to je fra​jer imao više vrem​ en​ a da
ih dos​tig​ne, i jed​ in​ a mu je šans​ a bila da je i nje​ga tuča pris​ i​li​la da sta​ne i
zak​lon​ i se.

Ček​ ao je, pog​ led​ a​va​ju​ći uoko​lo, sprem​ an za nap​ ad. Tada tuča kon​ ačn​ o
prest​ an​ e i nije više ki​šil​ o. Poč​ne se raz​dan​ ji​va​ti, vjet​ ar se počn​ e sti​šav​ at​ i, pa
oni kre​nuš​ e prek​ o uzb​ rd​ ic​ e. Ali bez šu​mo​va vje​tra i kiše, zvu​ko​vi koje su
pro​izvod​ i​li kroz šik​ a​ru bili su glasn​ i, znak za fraj​ e​ra. Po​kuš​ a​še usp​ o​ri​ti ko​‐
rak, ali zvuk​ ov​ i i dal​ je os​taš​ e glas​ni, pa tako oni opet ubr​zaš​ e, uz pras​ ak.

– Zar ova uzb​ rd​ ic​ a nema kra​ja? – reče Shing​ le​ton. – Hod​ a​mo već kil​ o​‐
me​tri​ma.

– Ki​lom​ et​ rim​ a – odjekn​ u Mitc​ h. – Če​ti​ri ki​lo​met​ ra. Pet. Šest. – Opet je
vuk​ ao noge.

A zat​ im pok​lek​nu; Ward ga po​dig​nu, a zat​ im se i sam Ward pod​ ig​ne,
nag​nuvš​ i se una​trag. Pu​canj iz pu​ške zao​ ri kroz šumu i Ward se nađe na le‐​
đi​ma, ruku i nogu is​pruž​ e​nih u sam​ rtn​ ič​koj agon​ i​ji. S mjest​ a na koj​ em je
Tea​ s​le lež​ ao na zem​lji vi​dio je da je War​du met​ ak ušao ravn​ o u gru​di. Bio je
iz​nen​ a​đen što leži na zem​lji. Nije se sjeć​ ao da se bac​ io. Bio je iz​nen​ a​đen što
u ruci drži pi​štolj.

118

www.balkandownload.org

Isu​ s​ e, i Ward je mrt​ av. Žel​ io je ot​pu​zat​ i do njeg​ a, ali čemu. A što je s
Mit​c​hom? Samo ne i on. On je pao u bla​to i le​žao je mirn​ o kao da je i on po​‐
go​đen. Ne. On je bio u redu, otvor​ io je oči i trep​tao na drvo.

– Jesi li ga vid​ io? – reče brzo Te​as​le Shin​gle​ton​ u. – Jesi li vid​ io ot​kud​ a je
puc​ ao?

Bez od​go​vor​ a. Shing​ let​ on je le​žao na zeml​ ji, tupo je bu​ljio pred sebe, lica
nap​ et​ og oko jak​ ih jab​ uč​ ic​ a.

Tea​ sl​ e ga pro​drm​ a.
– Jesi li vid​ io, pit​ ao sam te. Dos​ta!
Dr​mat​ i ga bilo je kao pri​tis​ ka​ti otp​ us​ni vent​ il. Shin​glet​ on se pok​ ren​ e, sa
ša​kom po​kraj Tea​ sl​ eo​ ve glav​ e.
– Drži svoj​ e je​be​ne ruke da​lje od mene.
– Jesi li ga vid​ io, pi​tao sam te.
– Ne, re​kao sam!
– Ni​šta nisi re​kao!
– Ni​šta – tup​ av​ o odjekn​ u Mitc​ h.
Oni ga pog​ led​ a​še.
– Brzo, pom​ o​zi mi – reče Tea​ s​le i oni ga odvuk​ oš​ e u malu udub​ i​nu okru​‐
že​nu grm​ljem. Udu​bin​ a je bila puna vode, i Te​as​le pol​ a​ko u nju uton​ e, osje​‐
ća​juć​ i hladn​ oć​ u na grud​ i​ma i tr​buh​ u. Ruke su mu drht​ a​le dok je pro​vje​ra​‐
vao piš​ tolj, ne bi li se uvjer​ io da voda nije prod​ r​la u cij​ ev. Znao je što sada
tre​ba učin​ it​ i, i to ga je pla​ši​lo, ali nije vid​ io ni​jed​ an dru​gi nač​ in, a ako bude
prev​ i​še o tome raz​mišl​ jao, mo​žda se neće moći pris​ il​ i​ti da to učin​ i. – Os​tan​ i
ov​dje s Mitc​ ​hom – reče suh​ ih usta Shin​glet​ o​nu. Jez​ ik mu je već sat​ im​ a bio
suh. – Ako net​ko kre​ne kroz ovo grm​lje, a prij​ e toga ne kaže „Ja sam”, ust​ ri‐​
je​li ga.
– Kako to misl​ iš, ost​ a​ni ov​dje? Gdje ...
– Tamo na​prij​ ed. Ako po​ku​šam​ o pob​ jeć​ i tamo odak​le smo došl​ i, on će
nas samo prat​ it​ i. Mož​ em​ o si isto tako ušte​dje​ti taj trud i po​kuš​ at​ i s tim za​‐
vrš​ it​ i ovd​ je.
– Ali on je obuč​ en da se tako bori.
– A ja sam bio obuč​ en za noć​nu pat​ rol​ u u Ko​rej​ i. Bilo je to pri​je dvad​ es​ et
god​ i​na, ali ni​sam sve zab​ or​ a​vio. Mož​ da sam pol​ ag​ an i ne​mam prak​se, ali ni​‐
sam čuo neku bo​lju ide​ju.
– Ost​ an​ i ovd​ je i ček​ aj ga. Dop​ us​ti mu da dođe k nama. Zna​mo da će

119

doći. Sprem​ni smo za nje​ga.
– A što će se do​go​di​ti kada padn​ e noć i on nam se priš​ ul​ ja prij​ e nego što

ga ču​je​mo?
– Iz​a​ći ćemo kada pad​ne noć.
– Nar​ av​no, i po​dić​ i takv​ u buku da nas neće mor​ a​ti ni vi​dje​ti da nas ust​ ri‐​

je​li. Mo​rat će samo na​niš​ an​ it​ i pre​ma mjest​ u s ko​jeg će do​la​zit​ i buka. To si ti
uprav​ o rek​ ao. On je obuč​ en za to, i ja se klad​ im da je to naš kraj. Uz malo
sre​će neće oček​ iv​ a​ti da ću se poj​ av​ i​ti tamo vani i zai​ gra​ti na nje​gov nač​ in.
Oček​ i​vat će da ću po​bje​ći, ne nap​ as​ti.

– U tom slu​ča​ju ja idem s tob​ om.
– Ne. Mit​ch​ u je po​treb​no da os​tan​ eš s njim. Nas dvo​ji​ca tamo vani bi
mog​ li pod​ ić​ i to​li​ku buku da upo​zo​rim​ o fra​je​ra.
Post​ oj​ ao je još jed​ an raz​log zbog ko​jeg je to žel​ io uči​ni​ti sam, ali nije če‐​
kao da da bilo kakv​ o objašn​ je​nje. Već je i ovak​ o pre​dug​ o ček​ ao. Od​mah is​‐
puž​ e iz udub​ i​ne, na​li​jev​ o pre​ma ne​kom sru​še​nom dr​ve​tu. Osje​ćao je hladn​ o
bla​to na tr​bu​hu i mo​rao se pri​sil​ i​ti da nas​ta​vi put. Iz​vi​ja​juć​ i se prođ​ e još ne‐​
ko​lik​ o cent​ im​ et​ a​ra, zas​ta​ne da os​luhn​ e, a za​tim kre​nu dal​ je. Sva​ki puta
kada bi ci​pel​ e ukop​ ao u blat​ o da se od​gur​ne pre​ma na​pri​jed, blat​ o bi zaš‐​
ljopn​ ul​ o i on bi se nap​ eo. Zvuk je post​ a​jao sve glas​ni​ji, sve dok se nije pres​‐
tao od​gur​ iv​ at​ i nog​ am​ a. Počn​ e mi​gol​ ji​ti na lakt​ ov​ i​ma i ko​ljen​ im​ a, stal​no pa‐​
zeć​ i da mu bla​to ne uđe u piš​ tolj. Dok je gmi​zao niz kič​mu su mu tekl​ e led​ e‐​
ne kapl​ ji​ce vode. Zas​tan​ e, os​luh​ne i nas​tav​ i pu​za​ti.
Shin​glet​ on tako i tako ne bi shva​tio onaj dru​gi raz​log zbog ko​jeg sve ovo
čini, po​misl​ i. Shin​glet​ on nije bio vođa i nije uči​nio greš​ ke koje su ubil​ e Or‐​
val​ a i Les​te​ra i mlad​ og zam​ jen​ i​ka i Ward​ a i Galt​ a i onu dvoj​ i​cu u hel​ ik​ op​te‐​
ru i sve os​ta​le. Pa kako bi onda Shing​ let​ on mo​gao shva​ti​ti da on ne može
dop​ ust​ it​ i da još net​ko umre za nje​ga? Ovo​ga će puta biti samo on i fra​jer i
nit​ko dru​gi, baš kao što je sve ovo i poč​ e​lo, i ako dođe do još ne​kih greš​ ak​ a,
ovo​ga će puta pla​ti​ti samo on.
Ka​zalj​ke na satu su po​kaz​ i​val​ e šest i trid​ es​ et kada je kre​nuo. Bio je tol​ ik​ o
skonc​ ent​ ri​ran na pok​ re​te i na zvuk​ o​ve oko sebe da je, kada je slij​ e​deć​ i puta
pog​ le​dao na sat, bilo već sed​ am.
Uplaš​ i ga vjev​ e​ric​ a koja se ve​ral​ a po drv​ e​tu i po​misl​ iv​ši da je to fra​jer
go​to​vo je us​tri​je​li. Pon​ ov​ o se poč​ e​lo mrač​ it​ i, sada ne od obla​ka nego od po​‐
četk​ a noći. Zrak je pos​tao hladn​ ij​ i i drh​tao je pu​zeć​ i. Pa ipak, znoj mu je u

120

www.balkandownload.org

pot​ o​ci​ma cu​rio niz lice i leđa i isp​ od ruku.
Bio je to strah. Osje​ćao je žes​tok pri​tis​ ak na anus. Adren​ a​lin je štrc​ ao u

njeg​ ov žel​ u​dac. Očaj​nič​ki se želi okren​ u​ti i vrat​ i​ti, i zbog toga se pri​si​li nas‐​
tav​ it​ i. O bože na nebu, ako prop​ ust​ i ovu pri​li​ku, neće to biti zbog toga što se
boji smr​ti. Is​u​se, ne. Dug​ o​vao je to Orv​ a​lu. Du​gov​ ao je to svi​ma ost​ a​li​ma.

Sed​ am i petn​ ae​ st. Već je da​lek​ o otp​ uz​ ao i proš​ ao amo-tamo po šumi, zas‐​
taj​kiv​ ao, za​gle​daj​ u​ći u šu​mar​ke i guš​ tar​ e da vidi ne skri​va li se fraj​ er mo​žda
tamo. Trz​ ao se i na naj​ma​nje zvuk​ o​ve, na zvuk​ ov​ e koje nije mo​gao raz​ jas​‐
ni​ti, puck​ et​ an​ je gra​ne koje bi mog​ lo znač​ i​ti da fraj​ er nam​ je​šta puš​ ku, šu‐​
ška​nje liš​ća koje bi mo​glo znač​ it​ i da fraj​ er kru​ži oko njeg​ a. Pu​zao je po​lak​ o,
bor​ eć​ i se prot​ iv svo​je pan​ i​ke da ubr​za i za​vrš​ i već jed​nom s tim, bo​re​ći se
da se skon​cen​trir​ a na sve oko sebe. I najm​ a​nji zakl​ on je bio sve što je fra​je​‐
ru tre​bal​ o. Sve što je on treb​ ao uči​nit​ i bilo je malo neo​prez​ a. Samo da ne
pro​vje​ri je​dan grm ili panj ili ulek​nuć​ e u zeml​ ji i to bi mog​ ao biti kraj. Bilo
bi to tako nen​ ad​ an​ o da nik​ a​da ne bi ni čuo puc​ anj koji ga je ubio.

Odjedn​ om je bilo već pola osam i sjen​ e su se sto​pil​ e dov​ oljn​ o da ga zav​ a‐​
ra​ju. Ono što je iz​gled​ al​ o kao fraj​ er bilo je samo tam​no deb​ lo nak​ rivl​ je​nog
stab​ la da​lek​ o u po​lu​mra​ku. Na isti ga nač​ in pre​va​ri i sruš​ en​ o de​blo iza grma
i znao je da sve radi najb​ o​lje mo​gu​će. Došl​ o je vri​je​me za pov​ ra​tak. To je
bio najg​ or​ i dio. Oči su mu već bile umor​ne i sjen​ e su ga dot​ ic​ al​ e i samo se
že​lio što pri​je vra​tit​ i Shin​glet​ o​nu i odm​ or​ i​ti se na tren​ ut​ ak i prep​ ust​ it​ i Shin​‐
gle​ton​ u da mot​ ri na fra​jer​ a. Ali nije se usu​điv​ ao pre​kin​ ut​ i pot​ rag​ u samo
zato da po​žur​ i na​trag. Čak i dok se vrać​ ao, mor​ ao se kret​ at​ i po​lak​ o i pro​vje‐​
ri​ti sva​ki grm, svak​ o drvo. Mor​ ao se os​vr​ta​ti, u stra​hu da mu se fraj​ er ne
pri​šul​ ja iza leđa. Osjeć​ ao je svo​ja gola leđa, tako bij​ e​la u sum​ ra​ku da je stal‐​
no oče​ki​vao da će se okre​nu​ti i vi​djet​ i fra​je​ra kako sa smij​ eš​ kom cil​ ja među
nje​go​ve lop​ a​tic​ e. Me​tak bi mu ra​skol​ io kič​mu i rasc​ o​pao tr​buh i on bi u is​‐
tom tren​ utk​ u bio mr​tav. Usp​ rk​ os tome pož​ ur​ i na​trag.

Got​ o​vo zab​ or​ a​vi obav​ i​jest​ i​ti Shin​glet​ on​ a da se to on vrać​ a. Ne bi li to
bilo smij​ eš​no. Ri​skir​ a​ti po​trag​ u za fraj​ er​ om, a da ga nak​ on toga ubi​je nje‐​
gov vlast​ it​ i čo​vjek.

– Ja sam – pro​šapć​ e. – Ja sam, Tea​ s​le.
Ali nit​ko mu ne odg​ o​vor​ i.
Šapn​ uo sam pre​tih​ o i nije me čuo, po​misl​ i Tea​ s​le.
– Ja sam – pon​ ov​ i glas​ni​je. – Ja sam, Tea​ sl​ e. – Ali pon​ o​vo nitk​ o ne odg​ o​‐

121

vo​ri i Tea​ sl​ e je znao da neš​ to sig​ urn​ o nije u redu.
Obi​đe udu​bin​ u i uvu​če se u nju odos​tra​ga. Bilo je gore nego što je misl​ io.

Shing​ le​to​na nije bilo, a Mitc​ h je na leđ​ i​ma le​žao u vodi, vra​ta uredn​ o prer​ e​‐
za​nog od uha do uha. Krv se pu​ši​la na hlad​no​ći. Shing​ let​ on. Gdje je Shin‐​
glet​ on? Za​brin​ ut i umor​ an od če​kan​ ja mora da je i sam kren​ uo za fra​je​rom i
ost​ av​ io Mit​c​ha, a fra​jer je doš​ ao dov​de i pre​rez​ ao mu grlo da ga tiho ubi​je.
Fraj​ er, shva​ti Tea​ sl​ e, fraj​ er mora da je jako bliz​ u. Sag​ne se i okren​ e, i od po​‐
gled​ a na Mit​c​ha, od lud​ il​ a da se pu​kuš​ a za​štit​ i​ti iz svih uglo​va, pož​ el​ i vik​nu​‐
ti, Shing​ let​ on, vra​ti se ovam​ o, Shin​gle​ton! Dva čo​vje​ka iz dva smjer​ a će mo​‐
žda vi​djet​ i fra​jer​ a pri​je nego ih on nap​ adn​ e. Shin​gle​ton, po​žel​ i poz​ va​ti.

Umjest​ o toga, zač​ uj​ e Shing​ le​to​na kako viče njem​ u s desn​ e stra​ne:
– Pazi se, Will, ima me! – Njeg​ ov pov​ ik za​vrš​ i s puc​njem iz pu​ške, i to
Tea​ s​le više nije mo​gao pod​nij​ et​ i. Kon​ ač​no dož​ i​vi slom ži​vac​ a, po​trč​ i prij​ e
nego što je toga i bio svjest​ an, vrisn​ u. Bje​žao je, jur​ io kroz sjen​ e, kroz dr​ve​‐
će i grml​ je. Eeeeej, vri​štao je. Sve o čemu je uop​će mog​ ao raz​mišl​ jat​ i bila je
puk​ ot​ i​na u li​ti​ci. Lit​ i​ca, li​tic​ a!.

122

www.balkandownload.org

14.

Puc​ ao je u Te​as​lea, ali je svjet​ lo bilo vrlo slab​ o, a i stab​ la su zak​lan​ jal​ a vi​‐
dik. Osim toga, Shing​ le​ton ga je zgrab​ io za pu​šku pa je met​ ak udar​ io nis​ ko.
Shing​ le​ton je treb​ ao biti mr​tav. Pu​cao mu je u lub​ a​nju. Po svim se pra​vil​ i​ma
nije mog​ ao pod​ ić​ i sa zem​lje, zgrab​ i​ti puš​ ku i spri​je​či​ti ga da pog​ o​di metu.
Ramb​ o mu se za​is​ta mor​ ao div​ it​ i dok je u nje​ga opet is​pal​ jiv​ ao me​tak, ovog
puta kroz oko. Sada je Shing​ le​ton si​gur​no bio mr​tav.

Bez zas​tajk​ i​va​nja po​tr​či za Tea​ sl​ e​om. Bilo je očig​ led​no da je Te​asl​ e kre‐​
nuo nat​ rag pre​ma usje​ku u lit​ i​ci, i tamo ga je na​mjer​ av​ ao do​tu​ći. Nije točn​ o
pra​tio Tea​ s​le​ov put, Te​as​le bi mog​ ao doći k sebi i leći negd​ je te ga do​ček​ at​ i,
pa je zato trč​ ao pa​ra​leln​ o sa Tea​ sl​ eo​ m, žu​reć​ i da pri​je njeg​ a stig​ne do lit​ ic​ e.

Baš ga je prom​ a​šio. Po​žu​ri kroz šumu, i sada je mo​gao vi​dje​ti rub lit​ ic​ e i
vrh usje​ka. Padn​ e na kol​ je​na, skriv​ a​ju​ći se od Tea​ sl​ ea. Ali tada isp​ od lit​ ic​ e
za​ču​je štro​po​tan​ je šljunk​ a i zvuk teš​ kog dis​ a​nja, po​ju​ri i stig​ne baš u tre‐​
nut​ku kada je Te​as​le pres​ ka​kao po​sl​ jedn​ jih ne​ko​lik​ o cent​ i​met​ ar​ a usje​ka,
pri​pi​jen uz zid li​ti​ce. Ugle​da i ti​je​la čet​ vo​ric​ e za​mjen​ i​ka tamo gdje ih je us‐​
trij​ e​lio, i nije mu se svi​đao po​lo​žaj u ko​jem se naš​ ao. Sada je Tea​ s​le bio u
pred​nos​ti. Ako bi se spus​tio u usjek, post​ ao bi odl​ ič​na meta za Tea​ s​lea, isto
kao što su ona če​ti​ri zam​ jen​ ik​ a bila za njeg​ a.

Prok​let​ o je do​bro znao da Tea​ sl​ e neće sta​jat​ i cij​ e​lu noć tamo dol​ je i ček​ a‐​
ti ga. Usko​ro će Te​as​le is​kor​ ist​ it​ i pri​li​ku i zbris​ at​ i, a on će os​ta​ti na vrhu,
pret​pos​tavl​ jaj​ uć​ i da je Te​as​le otiš​ ao, a ne usu​đuj​ uć​ i se ri​ski​ra​ti u sluč​ a​ju da
ipak nije. Da bi bio si​gur​ an mora pro​nać​ i dru​gi put s ove stran​ e, a taj put
mora biti u smje​ru ko​jim će Tea​ sl​ e kre​nu​ti kući.

Poj​ ur​ i na​trag pre​ma mjes​tu na ko​jem je ubio Shin​glet​ on​ a, prođ​ e njeg​ ov​ o
tij​ el​ o, te nast​ av​ i jur​ i​ti prem​ a mjes​tu na ko​jem se na​dao da se lit​ ic​ a spu​šta u

123

ravn​ i​cu, i pot​ r​či kroz šumu pre​ma li​vad​ i koju je nej​ asn​ o vid​ io s vrha. Svje​‐
tlost je sve brže bli​jed​ je​la, a on je žu​rio da stign​ e do liv​ a​de prij​ e nego što
mrak iz​bri​še Te​asl​ e​ov trag. Stign​ e do liv​ ad​ e i po​tr​či iz​međ​ u dr​već​ a koje ju
je okruž​ i​val​ o, ne žel​ eć​ i post​ at​ i me​tom dok je traž​ io trag​ ov​ e koji bi iz šume
vod​ il​ i na čis​tin​ u. Pog​ led​ a i pot​ rč​ i, pa onda pon​ o​vo pog​ led​ a, ali još nije bilo
ni​kak​vih trag​ ov​ a na mo​kroj zem​lji. Po​mis​li da Tea​ sl​ e mo​žda nije odm​ ah na​‐
pus​tio lit​ i​cu, poč​ne brin​ ut​ i da je Te​asl​ e mož​ da iza njeg​ a, da mu se pri​bli​ža​‐
va, da ga gle​da. Uprav​ o u tre​nutk​ u kada je opet poč​ in​ ja​la kiša i kada je već
got​ o​vo pao mrak, spaz​ i gdje je trav​ a bila izg​ až​ en​ a.

Tamo.
Ali mo​rao mu je dati predn​ ost, mo​rao je Tea​ sl​ eu dati predn​ ost u star​tu.
Zato što je, usp​ r​kos is​ku​še​nju da po​tr​či za njim prek​ o li​va​de, mo​rao pri​če‐​
ka​ti dok potp​ un​ o ne padn​ e mrak: Tea​ sl​ e mož​ da uopć​ e ne bje​ži, mož​ da leži u
grml​ ju s drug​ e stran​ e i ni​ša​ni. Tada zak​ ljuč​ i da je do​voljn​ o mračn​ o i da
može pre​trč​ a​ti liv​ ad​ u a da ne pos​ta​ne met​ om, ali nje​gov je oprez bio ne​po‐​
tre​ban jer Te​as​lea više nije bilo. Ki​ši​ca je sip​ i​la kroz drv​ eć​ e, i sla​bo je pri​gu‐​
šiv​ al​ a zvuk​ ov​ e. Isp​ red njeg​ a netk​ o se pok​ u​ša​vao prob​ it​ i kroz gust​ u šik​ a​ru.
Kre​ne za tim zvu​kom, zas​ta​ne i os​luhn​ e, is​pra​vi smjer prem​ a zvu​ku, i
kre​ne da​lje. Oček​ i​vao je da će uskor​ o Te​asl​ e prest​ at​ i trč​ a​ti i da će mu po​ku‐​
ša​ti pos​ta​vit​ i zas​ je​du, ali dok god ga je čuo kako trči, bilo je sig​ urn​ o trč​ at​ i
za njim i di​za​ti svu onu buku koju je di​zao. U jedn​ om se tre​nutk​ u zau​ st​ av​ i i
osl​ uh​ne. Tr​ča​nje isp​ red nje​ga zast​ an​ e ta​kođ​ er, pa se baci na zeml​ ju i počn​ e
tiho pu​za​ti pre​ma na​pri​jed. Tren kas​ni​je tr​čan​ je se is​pred nje​ga opet nast​ av​ i
i on skoč​ i na noge i kren​ e za njim. Tako je to išlo je​dan sat: trč​ a​nje, zas​taj‐​
kiv​ a​nje, os​lu​ški​va​nje, pu​za​nje, trč​ an​ je. Ki​šic​ a je i dal​ je slab​ aš​no si​pil​ a. Re‐​
men koji mu je bio steg​nut oko re​ba​ra se olab​ a​vi, i mor​ ao ga je po​nov​ o pri​‐
teg​nu​ti da sman​ ji bol. Sada je bio sig​ ur​ an da su mu re​bra sloml​ je​na i da mu
ošt​ re kos​ti prob​ a​daj​ u tr​buh. Bio bi odus​tao, ali je znao da će uskor​ o imat​ i
Tea​ sl​ ea; sav​ ij​ e se od boli, ali Te​as​le je još uvij​ ek trč​ ao, pa se on us​prav​ i i po‐​
trč​ i da​lje.
Go​nio je Tea​ sl​ ea pre​ko šum​ ov​ i​tog obronk​ a do rij​ e​ke, pa duž oba​le, pa
pre​ko rij​ e​ke opet u šumu, pre​ko gu​du​re. Bol ga u grud​ i​ma oš​tro prob​ od​ e
dok je pres​ kak​ ao i go​to​vo se ok​lizn​ e, ali se ipak pod​ ign​ e, osl​ uh​nu Te​asl​ ea,
za​ču​je ga i kren​ e za njim. Svak​ i put kada je des​nom nog​ om dot​ ak​ ao zeml​ ju,
trz​ aj mu prođ​ e desn​ om stra​nom ti​je​la i udar​ i mu o reb​ ra. Dvap​ ut mu je poz‐​

124

www.balkandownload.org

lil​ o.

125

15.

Gore-do​lje, struk​tu​ra se zem​lji​šta po​nav​lja​la. Po​sr​ćuć​ i pre​ko ka​men​ jem i
ši​kar​ om prek​ riv​ e​ne str​min​ e, Te​as​le se osje​ćao kao da je opet na lit​ i​ci, i po‐​
kuš​ av​ ao se pop​ et​ i do šume. U mrak​ u nije mog​ ao vid​ jet​ i vrh; že​lio je zna​ti
kol​ i​ko je da​lek​ o, više se neće moći dugo pen​ ja​ti. Od kiše je kam​ en​ je pos​ta​lo
skli​sko, izg​ ub​ i rav​not​ ež​ u i pad​ne. Počn​ e puz​ at​ i i po​de​re hla​če na sti​jen​ e, ka​‐
men​ je mu se zar​ ež​ e u ko​ljen​ a. Iza sebe zač​ uj​ e fra​je​ra kako se prob​ i​ja kroz
grm​lje.

Počn​ e se pe​nja​ti sve brže i brže. Kada bi samo mog​ ao vid​ je​ti vrh i kada bi
samo znao kol​ i​ko još ima za pri​jeć​ i. Fraj​ er mora da je iz​aš​ ao iz šume i kre‐​
nuo uz obron​ ak. Te​asl​ e po​misl​ i kako bi mo​gao nas​li​jep​ o pu​ca​ti ne bi li ga
za​dr​žao. Nije to mo​gao uči​nit​ i: pla​mičc​ i iz nje​go​vog piš​ to​lja bi fraj​ er​ u mog​ li
pok​ az​ a​ti metu, ali, Isu​ ​se, mora neš​ to učin​ i​ti.

U očaj​ničk​ om na​po​ru stign​ e do vrha, ali nije znao da je to vrh sve dok
nije pos​ rn​ uo i je​dva se uhva​tio za stij​ e​nu prij​ e nego se ot​kot​ rl​ jao na drug​ u
stra​nu. Sada. Sada može puc​ a​ti. Isp​ ruž​ i se i os​luh​nu pre​ma mjest​ u na koj​ em
se fraj​ er pe​njao i is​pa​li šest met​ ak​ a. Tada se pri​pi​je uz zem​lju u slu​čaj​ u da je
pro​ma​šio, a po​kraj glav​ e mu proz​ u​ji met​ ak. Zač​ uj​ e fra​jer​ a kako skreć​ e na​li​‐
je​vo pa isp​ a​li još je​dan met​ ak u tom smje​ru. Za​tim se sju​ri niz dru​gu stra​nu
brda. Opet pos​ rn​ u i ovaj put snažn​ o ra​men​ om uda​ri o sti​je​nu i otk​ o​tr​lja se
pre​ma dol​ je.

Le​žao je tamo oša​mu​ćen. Ost​ ao je bez zrak​ a i bo​rio se da dođe do daha,
ali mu to nije us​pij​ ev​ a​lo. Daht​ ao je i uvl​ ač​ io tr​bušn​ e miš​ ić​ e, ali oni ga nisu
sluš​ al​ i, a tada ko​načn​ o us​pij​ e udahn​ ut​ i malo zrak​ a i još malo. Got​ o​vo je
opet norm​ aln​ o dis​ ao kada za​čuj​ e fra​jer​ a kako se vere gore na sti​jen​ a​ma. Po​‐
dig​ne se na kol​ jen​ a, pa na noge, i ust​ an​ o​vi da je pri padu izg​ u​bio piš​ tolj. Bio

126

www.balkandownload.org

je negd​ je na obron​ku. Nije imao vre​men​ a vra​ćat​ i se po nje​ga. Nije bilo do​‐
volj​no svjet​ la da ga nađe.

Tet​ ur​ ao je kroz šumu, vjer​ oj​ at​no vrt​ e​ći se u kru​gu, idu​ći ni​ku​da, oko​lo i
na​oko​lo sve dok ne bude pris​ i​ljen na obra​nu. Kol​ jen​ a su mu već kle​ca​la.
Hod mu je bio kli​mav. Uda​rao je o sta​bla, s lu​dom vi​zi​jom pred oči​ma, za‐​
mišl​ ja​ju​ći se u svom ured​ u, gol​ ih nogu na stol​ u, nagn​ u​te glav​ e kako pi​juck​ a
vru​ću juhu. Juhu od pa​rad​ ajz​ a. Ne, od grah​ a sa slan​ i​nom. Onu do​bro za​či​‐
nje​nu skup​ u vrs​ tu, na ko​joj etik​ et​ a kaže da nije po​treb​no dod​ av​ a​ti vodu.

127

16.

Sada je već samo pit​ an​ je min​ u​ta kada će ga uhva​tit​ i. Zvu​ko​vi is​pred nje​‐
ga su se us​por​ a​val​ i, pos​ta​jal​ i su ner​ av​nom​ jer​ni​ji, nez​grap​ni. Čuo je Te​as​lea
kako pro​muk​lo diše, tako mu je bli​zu bio. Tea​ s​le ga je na​tjer​ ao na ošt​ ru
trku, to je si​gurn​ o. Rač​ u​nao je da će ga ulo​vi​ti već pri​je ne​ko​lik​ o kil​ o​met​ a​‐
ra, a evo još su uvij​ ek trč​ al​ i. Ali ne za​dug​ o. Još samo nek​ o​lik​ o mi​nut​ a. I to
je sve.

Mor​ ao je us​por​ i​ti zbog boli u reb​ ri​ma, ali bio je to još uvij​ ek ravn​ op​ ra​‐
van tem​po, bu​duć​ i da je i Tea​ s​le us​po​rio, pa ga to nije jako za​bri​njav​ al​ o.
Ru​kom se dr​žao za re​bra, i još je jače ste​go re​men. Cij​ el​ a mu je des​na stra​na
bila ote​če​na. Na kiši se re​men još više ola​bav​ io i mo​rao ga je pri​tis​ ka​ti ru​‐
kom.

A tada po​srn​ e i pad​ne. Pri​je mu se to ni​kad nije do​god​ il​ o. Ne, nije bio u
pra​vu. Tada po​no​vo pos​ r​ne i ust​ a​juć​ i, i kre​ćuć​ i dal​ je za​klju​či da će mu tre​‐
bat​ i neš​ to više od samo ne​kol​ i​ko mi​nu​ta da uhvat​ i Te​asl​ ea. Pa ipak, bit će to
usko​ro. To uop​će nije u pit​ an​ ju. Samo ne​što više od nek​ ol​ ik​ o mi​nut​ a. I to je
sve.

Je li to re​kao nag​ las?
Ci​je​lim li​cem zap​ne za grm kup​ in​ a. Trn​ je ga je šib​ al​ o po tij​ el​ u i on us‐​
tuk​ne, hvat​ a​ju​ći se za iz​gre​be​ne obraz​ e. Znao je da to nije kiša što mu vlaž​ i
lice i ruke. Ali to nije bilo važ​no, jer je među ku​pin​ a​ma čuo Te​asl​ ea. To je
to. Ima ga. Kren​ e nal​ i​jev​ o duž ruba kup​ in​ ja​ka, če​ka​ju​ći da zav​ in​ e na​do​lje i
da ga odved​ e do kra​ja gdje će se odm​ o​ri​ti i ček​ a​ti Tea​ sl​ ea da is​puž​ e. U mra‐​
ku neće moći vid​ je​ti Tea​ sl​ e​ovo izn​ en​ ađ​ e​no lice kada će u njeg​ a opal​ i​ti me​‐
tak.
Ali što je da​lje žur​ io uz rub kup​ i​njak​ a, poč​ eo se pit​ at​ i ne po​kriv​ a​ju li ku​‐

128

www.balkandownload.org

pin​ e mo​žda ci​je​li ovaj dio brež​ uljk​ a. Po​žur​ i dal​ je, i još uvij​ ek su ku​pi​ne bile
duž puta. U tom je tre​nutk​ u bio sig​ ur​ an da se kup​ in​ jak pros​ti​re prek​ o cij​ el​ e
uz​br​di​ce. Htio je sta​ti i kren​ u​ti na​trag, ali po​mis​li da će ako nast​ a​vi samo
još malo ipak doći do kra​ja. Pet mi​nu​ta se po nje​go​voj pro​cje​ni pret​ vor​ i u
pet​na​est, a tada i dva​de​set i gub​ io je vrij​ em​ e, tre​bao je od​mah ući za Te​asl​ e‐​
om, ali sada više nije mo​gao. U mra​ku više nije imao pojm​ a gdje je Tea​ s​le
ušao.

Kre​ni na​trag. Mož​ da s dru​ge stran​ e kup​ in​ e ne idu do kraj​ a ovog brda,
mo​žda je tamo kraj. Po​žu​ri nat​ rag, drž​ e​ći se za grud​ i, sten​ ju​ći. Prij​ e​đe ve​lik​ i
ko​mad puta kada shvat​ i da ku​pin​ e ne zav​ rš​ av​ aj​ u nig​dje. Kada se idu​ći put
spo​tak​nuo i pao, os​tao je pot​ r​bu​ške lež​ a​ti u blat​noj tra​vi.

Izg​ ub​ io ga je. Ulo​žio je tol​ i​ko vre​men​ a i sna​ge da mu priđ​ e tako bli​zu i
da ga izg​ u​bi. Lice ga je pek​lo od rana. Re​bra su mu go​rje​la, ruke su mu bile
kaš​ ast​ e, odjeć​ a raz​der​ a​na, tij​ el​ o puno po​sjek​ o​ti​na. I iz​gu​bio ga je, ki​ši​ca je
po nje​mu njež​no sip​ i​la ra​sh​ lađ​ uj​ u​ći ga. Le​žao je izv​ r​nut na leđa, du​bo​ko di‐​
šuć​ i, zad​ rž​ a​vaj​ uć​ i zrak, izd​ iš​ u​ći ga pol​ ak​ o, pa po​nov​ o dub​ o​ko udi​šu​ći, opu​‐
štaj​ u​ći mrt​ vu tež​ i​nu svoj​ ih udov​ a sa sva​kim pol​ a​gan​ im izd​ ah​ om – i po prvi
je puta kol​ i​ko se mo​gao sjet​ it​ i pla​kao, tiho pla​kao.

129

17.

Svak​ i će se tren fra​jer prob​ i​ti za njim kroz ku​pi​ne. His​te​ričn​ o počn​ e pu‐​
za​ti. A onda ku​pi​ne post​ aš​ e niže i gušć​ e i mor​ ao se spus​ti​ti na zeml​ ju i mi​‐
go​lji​ti. Čak su ga i tada naj​ni​že gran​ e greb​ le po le​đi​ma i uvl​ ač​ il​ e mu se u
hlač​ e. Kada se u jed​nom tren​ ut​ku okre​nuo da ih iz​va​di, drug​ e ga gra​ne iz‐​
greb​ u po ruk​ am​ a i ram​ e​ni​ma. Do​laz​ i, pom​ is​li, i svin​ u se prem​ a na​prij​ ed, do​‐
puš​ taj​ uć​ i trn​ ju da se za​bod​ e u njeg​ a. Kop​ča nje​go​va rem​ en​ a za​gra​bi u bla​to
i hlač​ e mu se na​pun​ e nji​me.

Ali kuda ide? Otk​ ud zna da se ne vrti u krug, da se ne vrać​ a fra​jer​ u? Za‐​
us​tav​ i se, pres​traš​ en. Te​ren se spu​štao. Mora da je na ne​kom obron​ku. Ako
nas​ta​vi pu​zat​ i prem​ a do​lje od​mah će od​makn​ u​ti. A hoće li? Te​ško je raz‐​
miš​lja​ti u zag​ ušl​ ji​voj gust​ oj cr​noj guš​ tar​ i i na kiši koja ne prest​ a​je pa​da​ti. Ti
kurv​ in sine, pob​ je​ći ću i ubi​ti te zbog ovog​ a.

Ubi​ti te zbog ovog​ a.
Po​dign​ e glav​ u iz blat​ a. I ko​lik​ o se mo​gao sjet​ it​ i, neko se vri​jem​ e nije mi​‐
cao. Malo--po​mal​ o shva​ti da se one​svi​jes​tio. Ukoč​ i se i po​gled​ a uoko​lo. Fra​‐
jer je u nje​gov​ oj obam​ r​lost​ i mog​ ao do​pu​zat​ i do nje​ga i pre​re​zat​ i mu grlo
baš kao što je to uči​nio Mitc​ h​ u. Is​u​se, reče nag​ las, a glas mu za​kreš​ ti i upla‐​
ši ga. Is​u​se, po​no​vi – da osl​ o​bod​ i svoj glas – ali ri​ječ mu iza​ đ​ e kao ko​mad
leda.
Ne, nis​ am u prav​ u, pom​ is​li, i poč​ne mu se pol​ a​ko bis​trit​ i u gla​vi. Ne bi
on do​pu​zao do mene i ubio me na spav​ an​ ju. Prvo bi me prob​ ud​ io. Žel​ io bi
da znam što se do​ga​đa.
Pa gdje je onda? Vreb​ a li neg​dje u bli​zin​ i? Pron​ al​ a​zi moj trag, dol​ a​zi? Os‐​
luh​ne zvuk​ o​ve u šik​ ar​ i i ne zač​ uj​ e niš​ ta. Mor​ ao je kren​ u​ti dal​ je, da održ​ i
raz​da​lji​nu među nji​ma.

130

www.balkandownload.org

Ali kada je pok​ u​šao brzo pu​za​ti, usp​ ij​ e se samo malo pom​ ak​nu​ti nap​ ri‐​
jed. Mora da je dugo lež​ ao u ne​svij​ es​ti. Svjet​ lo sada nije bilo crno, bilo je
sivo, i po​svud​ a oko sebe je vi​dio kup​ i​ne, gus​te i ružn​ e, pune ogromn​ og tr​‐
nja. Opip​ a leđa, i osjet​ i se pop​ ut dik​ ob​ raz​ a, s leđ​ im​ a pu​nim bodl​ ji. Za​bu​lji se
u svoj​ u krv​ a​vu ruku i s nap​ o​rom nast​ av​ i puz​ a​ti. Mož​ da je fra​jer negd​ je u
bliz​ i​ni i gled​ a ga, uži​va u njeg​ o​voj patn​ ji.

Tada se sve pob​ rk​ a i odjedn​ om je sun​ce bilo vis​ o​ko, a kroz ku​pin​ e ugle‐​
da sjajn​ o i žar​ko plav​ o nebo.

Nas​ mij​ e se. Čemu se smij​ eš?
Smij​ eš? Ne sjeć​ am se ni da je pres​tal​ a kiša, a sada je nebo ve​dro i, za ime
bož​je, dan je. Opet se na​smij​ e i shva​ti da pos​taj​ e ne​prom​ išl​ jen. A to je bilo
smij​ eš​no i tome se on smi​jao. Ot​pu​že des​ e​tak cen​ti​met​ ar​ a iz kup​ i​nja​ka na
uzor​ an​ o pol​ je i tek tada shva​ti da se iz​vu​kao. Bila je to stvar​no šala. Zaš​ ki​lji
i pok​ u​ša vi​djet​ i kraj pol​ ja ali nije mo​gao. Pok​ u​ša us​tat​ i ali ni to nije mo​gao,
a u gla​vi mu se tako zav​ rt​ i da se mor​ ao po​nov​ o nas​ mij​ at​ i. A tada se odjed​‐
nom prest​ a​ne smi​jat​ i. Fraj​ er mora da je tu neg​dje u bli​zin​ i i drži ga na ni​ša​‐
nu. Uživ​ ao bi gled​ a​ti me kako izl​ az​ im sav u ko​mad​ im​ a pri​je nego me us​tri‐​
je​li. Kur​vin sine, ja ću ...
Juha od grah​ a sa sla​nin​ om.
Dig​nu mu se že​lu​dac.
A i to je bilo smij​ ešn​ o. Jer što mu se, za ime božj​ e, u žel​ uc​ u mog​ lo dign​ u​‐
ti? Niš​ ta. Toč​no tako, ni​šta. Pa što je onda to na zeml​ ji is​pred njeg​ a? Ko​lač
od mal​ i​na, na​ša​li se. I od toga mu opet pozl​ i.
I tako poč​ne po​srt​ a​ti pre​ko pol​ ja kroz braz​de i sru​ši se, i onda ot​pu​že još
malo. Iz​me​đu dvi​je braz​de se nal​ az​ i​la mlak​ a crne vode. Cij​ e​lu je noć okre‐​
tao lice prem​ a nebu ne bi li se nap​ io kiše, ali je​zik ga je još uvij​ ek gu​šio,
grlo mu je još uvij​ ek bilo ote​če​no od suh​ oć​ e. Ot​pij​ e malo blatn​ jav​ e vode,
gur​ne lice do vode i lok​ne i go​to​vo se ones​ vij​ es​ti s lic​ em u vodi. U us​tim​ a je
osjeć​ ao slatk​ u zr​nat​ u prl​ jav​šti​nu. Još ne​ko​li​ko cen​ti​me​ta​ra. Pok​ uš​ aj samo
još malo. Kad pob​ jegn​ em, ubit ću tog kur​vin​ og sina... rast​ r​gat​ i ga ...
Zato što sam ja, i tada izg​ u​bi nit.
Ja sam, ali se nije mog​ ao sjet​ it​ i, a tada je mo​rao zas​tat​ i i odm​ or​ it​ i se, nas​‐
lon​ jen na mo​kru brazd​ u, dok mu je sun​ce grij​ a​lo leđa. Ne mož​ eš stat​ i. One​‐
svij​ est​ i se. Umri. Po​kre​ni se.
Ali nije se mo​gao pok​ re​nu​ti.

131

Nije se mo​gao dići i otp​ uz​ a​ti na ruk​ am​ a i kol​ jen​ im​ a. Pok​ u​ša se ru​kam​ a
uhvat​ i​ti za praš​ in​ u isp​ red sebe i po​vuć​ i se nap​ ri​jed, ali nije se mog​ ao pris​ i​li‐​
ti ni da se pom​ ak​ne. Mo​raš. Ne mož​ eš se ones​ vij​ es​tit​ i. Umrij​ et​ i. Pod​ up​ re
noge o braz​du i po​gurn​ e i pog​ urn​ e još jače i ovo​ga se puta malo po​makn​ e.
Srce mu je luđ​ ač​ki lu​pal​ o. Još se jače odg​ ur​ne i pol​ a​ko se po​makn​ e kroz bla‐​
to. Nije se usuđ​ i​vao stat​ i. Znao je da više ni​kad​ a neće sku​pit​ i dov​ oljn​ o sna​‐
ge da pon​ o​vo kren​ e. Gur​ni. Iz​vij se. Fra​jer. Tako je. U tom se tren​ ut​ku sjet​ i.
Sred​ i​ti će on tog fraj​ e​ra.

Ja ni​sam tako dob​ ar bo​rac.
O da, fra​jer je puno bo​lji bo​rac.
O da, ali ja sam, i tada pon​ o​vo izg​ u​bi nit u tre​nut​ku kada je po​nov​ o za​‐
pao u me​ha​nič​ki rit​ am. Gurn​ i, još jed​nom, i gurn​ i, još jedn​ om. Nije se sje​ćao
kada je ruk​ a​ma pon​ ov​ o poč​ eo gra​bi​ti zeml​ ju. Org​ a​niz​ i​ra​ti. To je bila rij​ eč
koju je traž​ io. A tada kren​ e dal​ je i dot​ ak​ne neš​ to.
Tre​bal​ o mu je neko vri​jem​ e da shva​ti.
Žica.
Po​gled​ a gore i ugle​da još žica. Ograd​ a. I, mili bože, kroz ograd​ u ugle​da
neš​ to tako prek​ ras​no da nije mog​ ao vje​ro​va​ti svoj​ im očim​ a. Ja​rak. Poš​ljun​‐
če​na cest​ a. Srce mu je luđ​ ač​ki lup​ a​lo, smij​ ao se, gur​ ao gla​vu kroz žicu, po‐​
ku​šav​ ao se prog​ u​ra​ti. Ograd​ a je bila od bod​lji​ka​ve žice, još je jače iz​greb​ ao
leđa, ali sada mu to nije bilo važ​no, smij​ ao se, otk​ o​tr​lja se u ja​rak. Jar​ ak je
bio pun vode i Te​as​le se iz​vrn​ e na leđa. Voda mu uđe u uši, a onda poč​ne
pu​za​ti prem​ a cest​ i, kli​za​ti na​trag, tapk​ at​ i prem​ a gore, pa opet kliz​ at​ i na​trag.
Pre​val​ i se pre​ko ruba. Nije uopć​ e osjeć​ ao šlju​nak pod ruk​ a​ma. Ali ga je vi‐​
dio. Žmir​kao je toč​no u njeg​ a. Ali nije osjeć​ ao.
Org​ a​ni​zi​ra​ti. To je bilo to. Sada se sve​ga sjeć​ ao.
Ja znam org​ a​niz​ ir​ at​ i.
On je bol​ ji bo​rac. Ali ja znam ... org​ an​ i​zi​rat​ i.
Za Or​val​ a.
Za Shing​ le​to​na i War​da i Mitc​ h​ a i Les​ter​ a i mla​dog zam​ je​nik​ a i za sve
njih.
Za sebe.
Rast​ rg​ at ću tog jeb​ e​nog kur​vin​ og sina.
Le​žao je tamo na rubu cest​ e, nep​ rest​ an​ o to pon​ av​lja​ju​ći. Žmir​kao je na
sunc​ e, smij​ ul​ jeć​ i se na svo​je hlač​ e u kr​pa​ma, na to kako je sav kr​vav. Dok

132

www.balkandownload.org

se ce​rio, krv mu je cur​ il​ a na blat​ o, a on je pon​ av​ljao tu mis​ ao. Re​kao je to i
prip​ adn​ ik​ u dr​žav​ne pol​ ic​ ij​ e koji je rek​ ao „O moj bože” i odust​ ao od pok​ u​ša​‐
ja da ga pre​bac​ i u kola, te po​tr​čao po ra​dio u autom​ o​bil.

133

TRE​ĆI DIO

134

www.balkandownload.org

1.

Bila je noć i straž​nji je dio kam​ io​ na smr​dio na naft​ u i ulje. Prek​ o ka​mi‐​
ona je kao krov bilo nat​ eg​nu​to platn​ o, a isp​ od nje​ga je na klu​pi sje​dio Te​as‐​
le i bu​ljio u vel​ ik​ u zem​ljop​ isn​ u kart​ u koja je vis​ i​la na​sup​ rot njem​ u. Jed​ in​ o
svje​tlo dol​ a​zil​ o je od jed​ne ogo​ljen​ e žar​ ul​ je što je vi​sje​la iz​nad kar​te. Pok​ raj
kart​ e se na stol​ u nal​ a​zio ra​dio za vezu.

Ve​zist je imao sluš​ a​li​ce.
– Ter​ i​tor​ ij​ aln​ e je​di​ni​ce, kam​ io​ n 28 na po​lo​ža​ju – go​vo​rio je za​mjen​ i​ku. –
Tri mi​lje ni​zvodn​ o od za​vo​ja na rij​ ec​ i. – Zam​ je​nik kim​ne, za​pik​nuv​ši još
jed​nu cr​ven​ u prib​ a​dač​ u u kar​tu pok​ raj ost​ al​ ih duž južn​ e stran​ e. Na ist​ o​ku
su žute pri​ba​da​če oz​nač​ a​val​ e raz​mje​štaj drž​ av​ne pol​ ic​ i​je. Crne pri​ba​dač​ e na
zap​ a​du ozn​ ač​ a​va​le su po​li​cij​ e iz okol​nih grad​ o​va i po​kra​jin​ a; bi​je​le su pri‐​
bad​ a​če na sje​ver​ u oz​na​čav​ al​ e po​li​ci​ju iz Lo​uisvil​lea, Fran​k​for​ta, Lexin​g​to​na,
Bowling Gre​ena i Cov​ ing​ ​to​na.
– Neć​ eš ost​ at​ i ovd​ je ci​jel​ u noć, zar ne? – reče net​ko Te​asl​ eu iz​va​na. Te​‐
asl​ e po​gle​da i ugled​ a Kern​ a, kap​ et​ an​ a drž​ avn​ e pol​ i​ci​je. Bio je dov​ oljn​ o dal​ e‐​
ko pa mu je ods​ jaj ža​ru​lje os​vjet​ljav​ ao samo djel​ o​mičn​ o lice, a oči i čelo su
mu bili u sjen​ i.
– Zaš​ to ne odeš kući i ne nasp​ a​vaš se? -reče Kern. – Dok​tor ti je rek​ ao
da se od​mo​riš a ni​šta se oz​biljn​ ij​ eg​ a ov​dje neće tako sko​ro dog​ o​dit​ i.
– Ne mogu.
– Da?
– Nov​ in​ ar​ i me traž​ e kod kuće i u ured​ u. Naj​bol​ ji na​čin za od​mor koji
znam je da ne pro​đem još jed​nom kroz sve što mi se dog​ o​dil​ o.
– Usko​ro će tako i tako doći ova​mo i tra​ži​ti te.
– Neće. Rek​ ao sam tvoj​ im lju​di​ma na bar​ i​ka​dam​ a na cest​ i da ih ne pro‐​

135

pust​ e.
Kern slegn​ e ra​men​ im​ a i zak​ o​ra​či pre​ma ka​mi​onu, na svjet​ lo. Svjet​ lo je

bilo ne​ugodn​ o blješ​ ta​vo i na​gla​šav​ al​ o je bore na nje​go​vu čelu, sme​žur​ a​nu
kožu oko njeg​ o​vih oči​ju, i na tom je svjet​ lu izg​ led​ ao sta​rij​ i nego što je uis​ti​‐
nu bio. Svjet​ lo nije bac​ al​ o od​sjaj na nje​gov​ u crv​ e​nu kosu, pa je tako i ona
iz​gle​dal​ a bez sjaj​ a i mutn​ o.

Star je kao i ja, po​mis​li Te​as​le. Ako on tako iz​gled​ a, kako li onda izg​ le‐​
dam ja na​kon ovih nak​ o​li​ko dana?

– Onaj je dok​tor got​ o​vo na​prav​ io kar​ ij​ e​ru zav​ iv​ši tvoj​ e lice i ruke – reče
Kern. – Kakv​ a ti je ono tam​na mr​lja na ko​šul​ ji? Ne​moj mi samo reći da po​‐
nov​ o krv​ a​riš.

– To je ne​kakv​ a mast koju je on pre​deb​ e​lo na​maz​ ao. Imam za​voj​ e i is​pod
odjeć​ e. Oni na no​gam​ a i ko​lje​ni​ma su tako čvr​sto steg​nu​ti da je​dva ho​dam.
– Na​smij​ e se, kao da su čvr​sto stegn​ u​ti zav​ o​ji ne​kak​ av vic. Nije žel​ io da
Kern shva​ti kako se on loše osje​ća, kako mu je zlo i kako mu se vrti.

– Boli li te što? – reče Kern.
– Ma​nje me bol​ je​lo pri​je nego što mi je ovak​ o ste​gao zav​ oj​ e. Dao mi je
neke ta​blet​ e da pi​jem sva​ki sat.
– Pom​ až​ u li?
– Dov​ olj​no. – To je do​bro zvuč​ al​ o. Mo​rao je biti oprez​ an kada je o tome
go​vo​rio Kern​ u, mo​rao je bol pri​kaz​ a​ti ma​njom nego što je bila, ali ne opet
to​lik​ o da mu Kern prest​ a​ne vjer​ o​va​ti i da ga nat​ je​ra da se vrat​ i u boln​ i​cu.
Prij​ e, u boln​ i​ci, Kern je bio užasn​ o bi​je​san zbog toga što je kren​ uo za fra​je‐​
rom a da nije prič​ e​kao dr​žav​nu po​lic​ ij​ u.
– Ovo je moja oblast a ti si me prev​ a​rio i sada mo​žeš mirn​ e duše sve pre‐​
pust​ i​ti meni - re​kao je Kern. Te​as​le je to sve pri​mio mirn​ o i če​kao da se
Kern is​pu​še a onda je po​lak​ o, kako je najb​ o​lje znao i umio, uvje​rio Ker​na da
je za or​gan​ i​za​cij​ u pot​ ra​ge pot​ reb​no više lju​di. Pos​to​jao je još je​dan ar​gu​‐
ment ko​jeg nije spom​ en​ uo, ali je bio si​gu​ran da Kern o tome raz​miš​lja: ovo​‐
ga bi puta mo​glo pog​ i​nut​ i isto to​li​ko lju​di kao i prošl​ i put, a net​ko mora biti
u bli​zi​ni da po​di​jel​ i odg​ o​vorn​ ost. Kern je bio od onih slab​ ih vođa. Te​asl​ e ga
je pre​čest​ o viđ​ ao kako se os​lan​ ja na drug​ e. Tako je sada Te​asl​ e ov​dje pom​ a​‐
gao, ali ne nužn​ o za​du​go. Usp​ r​kos svih Ker​nov​ ih mana, on se bri​nuo za
svo​je lju​de i za to ko​li​ko pos​la mogu podn​ i​je​ti, i ako u jedn​ om tren​ utk​ u po‐​
mis​li da su Te​as​leo​ vi bol​ ov​ i prej​ ak​ i, mog​ ao bi ga vrlo lako pos​lat​ i odavd​ e.

136

www.balkandownload.org

Vani su ka​mi​oni štro​po​tal​ i u noći, ve​lik​ i ter​ et​njac​ i u koj​ i​ma su se po Te‐​
as​le​ovom mišl​ je​nju sig​ ur​no na​la​zil​ i vojn​ ic​ i. Zač​ uj​ e si​re​nu kako brzo juri po
cest​ i, kako zav​ ij​ a u prav​cu grad​ a i bio je sret​ an što može raz​go​va​ra​ti o ne‐​
čem drug​ om a ne o tome kako se osjeć​ a.

– Čemu hitn​ a pom​ oć?
– Još je je​dan ci​vil ust​ ri​jel​ jen.
Tea​ s​le za​vrt​ i glav​ om.
– Kako samo umir​ u od žel​ je da pom​ og​nu.
– Uži​van​ je je prav​ a ri​ječ za to.
– Što se do​go​di​lo?
– Glup​ ost. Jedn​ a je grup​ i​ca log​ o​ro​va​la u šumi, ra​čun​ a​juć​ i da će kren​ u​ti
uju​tro s nama. Za​ču​še neko šuš​ kan​ je u mra​ku i po​misl​ i​še da je to fra​jer koji
se pok​ uš​ a​va odš​ u​lja​ti prek​ o ces​te, zgrab​ iš​ e puš​ ke i odoš​ e u iz​vid​ni​cu. Prvo
su se u mra​ku iz​mij​ e​šal​ i. Jed​ an od njih je zač​ uo drug​ og i pom​ isl​ iv​ši da je to
fraj​ er poč​ eo je puc​ a​ti, drug​ i mu odv​ ra​ti, i svi drug​ i po​če​še pu​cat​ i. Hva​la
bogu da nema mrt​ vih, samo teš​ ko ran​ jen​ ih. Nik​ ad​ a ni​sam vid​ io tako neš​ to.
– Ja jes​ am. – U jed​nom je tre​nut​ku pri​je toga, dok je bul​ jio u kart​ u, osje​‐
tio kao da mu je gla​va na​trp​ an​ a vat​ om, a sada se, bez ikak​vog upo​zor​ en​ ja,
opet tako osjeć​ ao. I uši je osjeć​ ao za​čep​ljen​ e, i rij​ e​či „Ja je​sam” kao jeka do‐​
prl​ e su do nje​ga. Gu​be​ći rav​not​ ež​ u osjeć​ ao je lag​ a​nu mučn​ i​nu, žel​ io je sta​ti
i leći na klu​pu, ali nije mo​gao dop​ us​ti​ti da Kern vidi što se to s njim dog​ a​đa.
– Kada sam ra​dio u Lo​uisvil​leu – reče i got​ ov​ o nije mo​gao nas​ta​vit​ i. – Prij​ e
ot​pril​ ik​ e osam go​din​ a. U bli​zi​ni je bio mali gra​dić u koj​ em je bila otet​ a jed‐​
na šest​ g​ od​ išn​ ja djev​ ojč​ ic​ a. Lo​ka​lan je po​li​cij​ a misl​ i​la da je mo​žda si​lo​van​ a i
negd​ je ost​ avl​ jen​ a, pa su org​ a​niz​ ir​ al​ i po​tra​gu. Neki od nas koji tog vi​kend​ a
nis​ mo bili na dužn​ os​ti, odvez​li smo se da im pom​ og​ne​mo. Pro​blem je bio u
tome da su lju​di koji su or​ga​ni​zi​ra​li po​trag​ u posl​ al​ i poz​ iv u po​moć pre​ko
rad​ io-sta​nic​ a i no​vi​na, i svi oni koji su žel​ je​li besp​ lat​ an obrok i malo uz​bu‐​
đen​ ja odl​ u​či​li su doći.
Od​luč​ io je da neće leći. Ali noć je pos​taj​ al​ a siva, a klu​pa na koj​ oj je sje‐​
dio kao da se nak​ riv​ i​la. Ko​nač​no je mor​ ao po​pus​ti​ti i nas​lo​ni​ti se, nad​ a​juć​ i
se da izg​ le​da lež​ er​no.
– Čet​ i​ri tis​ u​će – reče, kon​cent​ rir​ a​juć​ i se da nast​ av​ i. – Nije za svih bilo
mjest​ a za spa​va​nje, za jelo. Nije bilo mog​ u​će koo​ rd​ i​ni​rat​ i to​lik​ i broj ljud​ i.
Grad je prek​ o noći na​rast​ ao i pukn​ uo po šav​ ov​ im​ a. Već​ in​ a ih je pola dana

137

pila a nak​ on toga su ma​murn​ i autob​ u​sim​ a od​laz​ i​li u po​dru​čje gdje se vr​ši​la
pot​ ra​ga. Je​dan se got​ ov​ o utop​ io u mo​čva​ri. Jedn​ a se grup​ a izg​ ub​ i​la, i po​tra​‐
ga je mor​ al​ a biti prek​ i​nut​ a zato da ih svi ost​ al​ i mogu ići tra​žit​ i. Zmijs​ ki uje​‐
di. Sloml​ je​ne noge. Sunč​ an​ ic​ a. Na kra​ju je sve pos​tal​ o tako zbr​kan​ o da su
svi ci​vi​li dob​ i​li na​ređ​ en​ je da se vrat​ e kući, a po​li​ci​ja je sama nas​tav​ il​ a po​tra‐​
gu.

Zap​ al​ i ci​ga​ret​ u i dub​ o​ko uvuč​ e dim, po​kuš​ a​va​ju​ći svla​da​ti svoj​ u vr​tog​ la​‐
vic​ u. Pog​ le​da i vid​ je ve​zist​ u i zam​ je​nik​ a okre​nut​ e pre​ma sebi kako sluš​ aj​ u
njeg​ o​vu prič​ u. Ko​lik​ o je dugo gov​ or​ io? Iz​gled​ al​ o je kao de​set mi​nu​ta, iako
nije mo​glo biti. Mis​li su mu u lag​ an​ im val​ o​vim​ a lel​ uj​ a​le gore-do​lje.

– Pa ne​moj sta​ti – reče Kern. – Što se dog​ o​dil​ o s dje​vojč​ ic​ om? Jest​ e li ju
pro​naš​li?

Tea​ s​le pol​ ak​ o kim​nu gla​vom.
– Šest mjes​ e​ci kasn​ i​je. U plit​kom grob​ u po​kraj spor​ ed​ne ces​te, na mjes​tu
udal​ jen​ om oko ki​lo​met​ ar i pol od mjes​ta na ko​jem je po​tra​ga pres​ta​la. Neki
se star​ i pi​juć​ i u baru u Lo​uisvill​ eu naš​ a​lio nek​ o​li​ko puta na temu pipk​ a​nja
mal​ ih dje​vojč​ i​ca, i mi smo to doč​ ul​ i. Post​ oj​ a​la je mala šan​sa da je pos​ ri​je​di
neka veza, ali smo ga za svak​ i slu​čaj prat​ i​li. Bud​ uć​ i da sam ja bio u po​tra​zi i
da sam poz​na​vao sluč​ aj, dali su ga meni na isp​ it​ iv​ an​ je i na​kon čet​ r​de​set mi‐​
nut​ a zu​ren​ ja u nje​ga, is​pri​čao mi je ci​jel​ u prič​ u. Kako je pro​laz​ io po​kraj te
far​me i vi​dio tu malu djev​ oj​čic​ u kako se pra​ća​ka u plast​ ičn​ om baz​ en​ u is​‐
pred kuće. Priv​ uk​ ao ga je njen žuti kup​ a​ći kos​tim, rek​ ao je. Izv​ uk​ ao ju je
ravn​ o iz dvo​riš​ ta u auto​mo​bil a da ga nitk​ o nije vid​ io. Odveo nas je ravn​ o
do gro​ba. Bio je to dru​gi grob. Prvi je grob bio toč​no u sred​ in​ i po​druč​ ja koje
smo pre​tra​ži​va​li, i dok su ci​vi​li lu​tal​ i oko​lo i zezn​ u​li stvar, on se jedn​ u noć
vra​tio i prem​ jest​ io je. – Po​vuč​ e još je​dan dim cig​ ar​ et​ e, osjeć​ a​ju​ći kako mu
dim isp​ u​najv​ a grlo. Prs​ ti koj​ i​ma je drž​ ao ci​ga​ret​ u bili su deb​ el​ o za​mo​tan​ i i
uko​če​ni. – Ci​vi​li će i ov​dje sve zaj​ eb​ a​ti. Nije se smjel​ o dop​ ust​ i​ti da se ovo
proč​ uj​ e.
– To je moja gre​ška. Jed​ an nov​ i​nar koji dol​ az​ i u moj ured čuo je moje
lju​de pri​je nego što sam ih usp​ io ušutk​ a​ti. Neki od njih baš sada tjer​ a​ju sve
auts​ aj​de​re na​trag u grad.
– Na​ravn​ o, a ona bi gru​pi​ca tamo u šumi opet mo​gla pos​ta​ti ner​vozn​ a i
puc​ a​ti u tvo​je ljud​ e. Tako i tako ih ni​kad​ a neć​ eš usp​ jet​ i sve po​hvat​ a​ti. Su​tra
će uju​tro sva ona brda biti prep​ un​ a ci​vi​la. Vid​ io si kako su pre​uze​li grad.

138

www.balkandownload.org

Pre​viš​ e ih je a da bi ih se mo​glo obuzd​ a​ti. Ono naj​go​re se još nije ni dog​ od​ i‐​
lo. Če​kaj dok se po​ja​ve pro​fes​ i​onalc​ i.

– Ne znam što smat​ raš pod prof​ e​si​onalc​ im​ a. Tko su, do​đa​vol​ a, oni?
– Za​prav​ o su ama​te​ri, ali sami sebe naz​ i​vaj​ u prof​ ić​ i​ma. Fra​je​ri koji ne​‐
ma​ju pa​met​ni​jeg pos​la nego da odl​ a​ze od mjest​ a do mjes​ta u zem​lji u ko​ji‐​
ma se org​ a​ni​zi​ra pot​ jer​ a. Upoz​nao sam ih nek​ o​li​ci​nu dok smo traž​ il​ i onu
dje​vojč​ i​cu. Jed​ an se od njih baš bio vrat​ io iz Everg​ la​de​sa gdje su traž​ il​ i neke
iz​gub​ljen​ e iz​let​ni​ke. Pri​je toga je bio u Kal​ i​forn​ ij​ i gdje je tra​žio neku obi​telj
koja je log​ o​rov​ a​la i bila za​hvać​ e​na šum​skim po​žar​ om. Te je zime bio u
Wyom​ ing​ u u pot​ ra​zi za skij​ aš​ i​ma koje je zat​ r​pal​ a lav​ in​ a. U me​đu​vre​men​ u
je od​la​zio u pod​ ruč​ ja koja bi pot​ op​ io Mi​ssi​ssipp​ i ili na mjes​ta gdje su ru​da​ri
bili zat​ r​pan​ i. Pro​blem je u tome da ljud​ i kao što je on ni​ka​da ne sur​ a​đuj​ u s
pol​ i​cij​ om. Oni žele moć org​ a​ni​zi​ra​nja vlast​ it​ e gru​pe i žele sami kret​ at​ i u ak‐​
cij​ u, a vrlo brzo zbu​ne pot​ ra​gu, omet​ aj​ u služ​ben​ e gru​pe, jure na mjes​ta koja
iz​gled​ aj​ u uzb​ ud​ljiv​ o, kao što su sta​re farm​ e, i ost​ av​lja​ju iza sebe ci​jel​ a po​lja
ne​pre​traž​ en​ a ...
Te​as​le​ovo srce izn​ e​na​da počn​ e ne​prav​ iln​ o kuc​ a​ti, prop​ ust​ i je​dan ot​ku​caj,
ubr​za, i on se prim​ i za grud​ i, dahć​ uć​ i.
– Što je? – reče Kern. – Tebi...
– Do​bro. Do​bro mi je. Samo mo​ram po​pit​ i još jed​nu tab​ le​tu. Dok​tor me
upoz​ or​ io da će se ovo do​go​dit​ i. – To je bila laž. Dok​tor ga uop​će nije upoz​ o‐​
rio, ali je ovo već bilo drug​ i put da mu se to dog​ o​di​lo, a prvi je put tab​ let​ a
dov​ el​ a srce u norm​ aln​ o stan​ je, pa je na brz​ in​ u pro​gu​tao još jed​nu. Ni​ka​ko
nije smio do​pust​ it​ i da Kern prim​ ij​ e​ti da s nje​gov​ im sr​cem ne​što nije u redu.
Kern nije iz​gle​dao za​dov​ ol​ jan s odg​ ov​ o​rom. Ali tada ve​zist nam​ jes​ti slu‐​
ša​lic​ e kao da sluš​ a iz​vje​štaj i reče za​mje​nik​ u:
– Kam​ io​ n ter​ i​tor​ ij​ aln​ ih jed​ i​nic​ a broj 32 na pol​ o​žaj​ u. – Prs​ tom pri​jeđ​ e po‐​
pis na pap​ i​ru. -To je na po​četk​ u cest​ e za Branc​ h – i za​mje​nik zap​ ikn​ e još
jedn​ u pri​ba​dač​ u na kar​tu.
Te​asl​ eu od ta​blet​ e u ust​ i​ma os​ta​de okus na kred​ u. Udah​ne i na​pe​tost oko
srca počn​ e pop​ uš​ ta​ti.
– Ni​ka​da ni​sam mo​gao shvat​ i​ti za​što je onaj star​ i pres​ el​ io ti​jel​ o dje​voj​či‐​
ce u dru​gi grob – reče Kern​ u, i srce mu se još više opust​ i. – Sjeć​ am se kada
smo je isk​ o​pal​ i, i kako je izg​ le​da​la od šest mjes​ e​ci le​žan​ ja pod zem​ljom, i od
ono​ga što joj je on učin​ io. Sje​ćam se da sam pom​ is​lio, bože, to je si​gurn​ o

139

bila vrlo sa​mot​na smrt.
– Što ti se mal​ oč​ as dog​ od​ i​lo?
– Ni​šta. Umor, re​kao je dokt​ or.
– Lice ti je post​ al​ o sivo kao tvo​ja koš​ ul​ ja.
Još je ne​ko​li​ko kam​ io​ na prot​ utn​ jal​ o, i Te​asl​ e u svoj toj buci nije mo​rao

odg​ o​vo​rit​ i. Tada se odjed​nom iza Kern​ a stvo​ri​še pat​ rol​na kola, oba​sja​še ga
far​ ov​ i, i Te​asl​ e je znao da više uop​će neće mor​ at​ i od​gov​ o​rit​ i.

– Čini mi se da mor​ am ići – reče Kern prot​ iv svoj​ e vol​ je. – Ovo su voki-
tok​ i​ji koje treb​ a pre​da​ti. – Zak​ o​rač​ i prem​ a ko​li​ma, i ok​lij​ ev​ a​juć​ i se okren​ e.
– Zaš​ to bar malo ne leg​neš na klup​ u i ne od​spav​ aš dok me nema. Zur​ en​ jem
u kar​tu ne​ćeš ot​kri​ti gdje je fra​jer, a biti ćeš svjež su​tra kada kren​ e​mo.

– Ako se umo​rim. Že​lim dva​put pro​vjer​ i​ti da su svi na svoj​ im mjest​ im​ a.
Nis​ am u for​mi da idem s to​bom u ta brda, pa tako mogu biti od pom​ oć​ i i ov‐​
dje.

– Sluš​ aj. Ono što sam ti u bol​nic​ i re​kao o lo​šem nač​ in​ u na koji si kre​nuo
za njim.

– Got​ o​vo je. Zab​ or​ a​vi.
– Ali sluš​ aj. Znam što pok​ u​ša​vaš. Misl​ iš o svim svoj​ im lju​di​ma koji su
pog​ in​ ul​ i i is​crpl​ ju​ješ svo​je ti​jel​ o zato da sam sebe kazn​ iš. Mo​žda je is​ti​na
ono što sam rek​ ao: da bi Or​val mo​žda bio živ da si od poč​ etk​ a htio sa mnom
sur​ ađ​ i​va​ti. Ali fra​jer je bio taj koji je pov​ u​kao okid​ ač na nje​ga i na os​ta​le.
Ne ti. Zap​ am​ti to.
Tea​ s​lea nije treb​ a​lo pod​sjeć​ a​ti. Ve​zist je gov​ or​ io: „Drž​ avn​ a po​lic​ i​ja, je​di​‐
nic​ a broj 19 na po​lo​ža​ju”, a Te​asl​ e je uvl​ a​čio dim cig​ ar​ et​ e, pa​žl​ jiv​ o pro​ma‐​
traj​ uć​ i kako za​mjen​ ik zab​ a​da još jed​nu žutu pri​bad​ ač​ u na is​točn​ u stran​ u
kar​te.

140

www.balkandownload.org

2.

Na kar​ti nije bilo go​to​vo ni​kak​vih de​ta​lja.
– Nitk​ o prij​ e nije tra​žio po​datk​ e o ovim plan​ i​na​ma – objas​nio je pok​ ra‐​
jin​ski geo​ det kad ju je don​ io. – Mo​žda ćemo ih mo​rat​ i ubi​ljež​ i​ti u kart​ u jed​‐
nog dana kada ovud​ a nap​ ra​ve cest​ u. Ali mje​ren​ je tla je vrlo skup​ o, pog​ ot​ o‐​
vo u tako divl​ jem pod​ ruč​ ju, i nik​ ad​ a nam se nije či​ni​lo ra​zum​no troš​ i​ti naš
vlast​ it​ i bud​ žet za neš​ to što vje​ro​jatn​ o nik​ ad​ a ni​kom​ e neće treb​ at​ i.
Ba​rem su okoln​ e ces​te bile isp​ ravn​ o ucrt​ an​ e. Na sje​ve​ru su tvo​ril​ e gor​nji
dio kvad​ ra​ta; ali na jugu je cest​ a zav​ ij​ al​ a u obli​ku do​njeg di​je​la krug​ a, spa‐​
jaj​ u​ći se sa ces​ta​ma koje su s obje stran​ e išle rav​no prem​ a gore. Tea​ sl​ eo​ v je
ka​mi​on za vezu bio park​ ir​ an na naj​do​njem di​je​lu luka južn​ e cest​ e. Tamo ga
je pro​naš​ ao po​lic​ aj​ ac, a bud​ u​ći da je fra​jer bio pos​ l​ jedn​ ji put vi​đen tamo u
bli​zin​ i, bila je to toč​ka s koje je kret​ a​la pot​ je​ra.
Vez​ ist po​gled​ a Te​as​lea.
– Do​laz​ i hel​ ik​ op​ter. Prič​ aj​ u ne​što, ali ne ču​jem dov​ oljn​ o jas​no da bih ih
mog​ ao raz​ u​mje​ti.
– Naša dva su baš otišl​ a. Nij​ ed​ an se od njih ne bi treb​ ao tako brzo vrat​ i​ti.
– Mož​ da ima smet​nje na mo​tor​ u.
– Ili to uopć​ e nije jed​ an od na​ših. Mo​žda je to još jedn​ a nov​ i​nar​ska eki​pa
koja slik​ a iz zrak​ a. Ako jest, ne že​lim da slet​ e.
Ve​zist po​zov​ e hel​ ik​ opt​ er, zaht​ i​je​va​juć​ i ident​ i​fi​kac​ i​ju. Bez od​gov​ o​ra.
Tada Tea​ s​le zač​ u​je buku elis​ e i uko​čen​ o se dign​ e s klu​pe, te uz vel​ ik​ u muku
zak​ or​ ač​ i na otvo​ren​ i prost​ or ka​mi​ona. Po​kraj kam​ i​ona je bilo uzor​ an​ o pol​ je
koje je on tog jut​ ra pro​puz​ ao. Bio je mrak, i tada on ugled​ a braz​de, dreč​ a​vo
bij​ e​le, dok je re​flekt​ or na don​ joj stran​ i he​lik​ op​ter​ a pre​la​zio gore-do​lje po
po​lju. Bio je to isti onak​ av ref​ lek​tor kak​ av je prij​ e upo​treb​ljav​ a​la films​ ka

141

eki​pa pri snim​ an​ ju.
– Lete vrlo nis​ ko – reče on vez​ is​ti. – Po​kuš​ aj pon​ ov​ o. Pazi da ne sle​te.
Ali he​li​kop​ter se već spuš​ tao, mo​tor se sti​ša​vao, eli​se su šib​ al​ e zrak​ om u

ne​prest​ a​nim fij​ u​ci​ma koji su pos​taj​ al​ i sve rjeđ​ i i rjeđ​ i. U pil​ ot​skoj je kab​ i​ni
go​rjel​ o svjet​ lo, i Te​as​le ugle​da čov​ jek​ a kako iz​laz​ i. Po drž​ an​ ju tog čo​vjek​ a
dok je pre​ko po​lja hod​ ao prem​ a ka​mi​onu, nep​ ok​ ol​ ebl​ jiv, okre​tan i us​pra‐​
van, Te​asl​ e je i bez da je vid​ io njeg​ o​vu odjeć​ u znao da to nije nik​ ak​ av nov​ i​‐
nar, niti pol​ i​ca​jac koji se vrat​ io zbog kvar​ a na mot​ o​ru. Bio je to čov​ jek po
ko​jeg je posl​ ao.

Po​lak​ o i uz bol​ ov​ e spust​ i se s kam​ io​ na i odš​ ep​ a do ruba ces​te. Čov​ jek je
upra​vo bio sti​gao do ograd​ e od bodl​ jik​ av​ e žice s ko​jom je po​lje za​vrš​ av​ a​lo.

– Oprost​ i​te, pro​šao sam cij​ el​ u li​nij​ u traž​ eć​ i ne​kog​ a – reče čov​ jek. – Nije
li on mož​ da ovd​ je. Rekl​ i su mi da mo​žda jes​te. Wilf​ red Tea​ s​le.

– Ja sam Tea​ s​le.
– Pa, ja sam Sam Tra​utm​ an – reče. – Doš​ ao sam zbog mog dečk​ a.
Prođ​ oš​ e još tri ka​mi​ona, voj​ni​ci ter​ it​ o​ri​jaln​ ih jed​ i​nic​ a su staj​ a​li otrag​ a s
puš​ kam​ a u ruk​ am​ a, lica blij​ e​dih pod šlje​mov​ im​ a u mrak​ u; na svjet​ lu fa​rov​ a
Te​as​le je vi​dio Tra​ut​man​ o​vu uni​form​ u, njeg​ ov​ e kap​ et​ ans​ ke či​no​ve, njeg​ o​vu
zel​ e​nu be​retk​ u uredn​ o slož​ e​nu za opa​sač​ em.
– Vaš​ eg dečk​ a?
– Ne baš, pret​post​ avl​ jam. Ja sâm ga ni​sam obu​ča​vao. Moji su lju​di to uči‐​
ni​li. Ali ja sam obuč​ io ljud​ e koji su obuč​ i​li njeg​ a, pa je na neki na​čin on moj
deč​ko. Je li još ne​što uči​nio? Po​s​ljedn​ je što sam čuo bilo je da je ubio trin​ a‐​
est​ or​ o ljud​ i. – Re​kao je to jas​no, di​rek​t​no, bez na​gla​ša​van​ ja, ali je Te​as​le u
nje​gov​ u gla​su ipak pre​poz​nao mno​go toga obuzd​ an​ o​ga; pre​čes​to ih je pri​je
sluš​ ao, prev​ i​še oče​va noću u sta​ni​ci, šo​ki​ran​ ih, raz​ o​ča​ran​ ih, po​sram​ljen​ ih
zbog ono​ga što su uči​ni​la nji​ho​va djec​ a.
Ali ovo nije bilo isto, nije bilo tako jed​nos​tavn​ o. Bilo je još neš​ to skri​ve​‐
no u Tra​utm​ an​ ov​ u gla​su, ne​što tako neob​ ičn​ o u ovak​voj si​tua​ cij​ i da to Te​‐
asl​ e nije mo​gao pre​poz​nat​ i, a kada je kon​ ačn​ o usp​ io, bio je zbun​ jen.
– Zvu​či kao da ste got​ o​vo pon​ osn​ i na nje​ga – reče Te​as​le.
– Zai​ st​ a? Žao mi je. Nis​ am tako mis​lio. Stvar je samo u tome da je on naš
naj​bol​ ji učen​ ik i neš​ to sa​svim si​gur​no ne bi bilo u redu sa škol​ om da se nije
tako do​bro bor​ io.
Po​ka​že na ogra​du od bod​ljik​ av​ e žice i počn​ e se prek​ o nje pe​njat​ i s ist​ om

142

www.balkandownload.org

onom lak​ oć​ om pok​ ret​ a s ko​jom je iza​ š​ ao iz hel​ i​kopt​ er​ a i s ko​jom je ho​dao
pre​ko po​lja. Dok se spuš​ tao u jar​ ak s Tea​ sl​ eo​ ve stra​ne ogra​de, bio je do​volj​‐
no bliz​ u Tea​ s​leu da je ovaj mo​gao vi​dje​ti kako mu uni​form​ a sa​vr​še​no sto​ji,
bez ijedn​ og nab​ o​ra ili pre​gib​ a. U mra​ku mu je koža bila boje olo​va. Imao je
kratk​ u crnu kosu za​češ​ljan​ u unat​ rag, mrš​ a​vo lice, ošt​ ru brad​ u. Bra​da mu je
bila malo ist​ akn​ u​ta i to ga je pods​ je​til​ o kako je Or​val pon​ ek​ ad o ljud​ im​ a
raz​mišl​ jao kao o ži​vo​ti​njam​ a. Ne Trau​ tm​ an, Or​val bi sada rek​ ao. Ne past​ r​‐
va. Nego tvor. Ili las​ ic​ a. Neka vrs​ ta spret​nog lov​ca na meso. Sje​ti se ofi​ci​ra
od ka​rij​ e​re s koj​ im​ a se su​kob​ io u Ko​re​ji, prof​ es​ io​ nal​nih uboj​ ic​ a, ljud​ i pot‐​
pu​no na svom ter​ e​nu kada se ra​di​lo o smrt​ i, i zbog njih se on uvi​jek žel​ io
po​vuć​ i. Zap​ rav​ o i ne znam da li te stvarn​ o že​lim ovd​ je, pom​ is​li.

Mož​ da sam po​gri​ješ​ io kada sam te po​zvao.
Ali Orv​ al ga je nau​ čio da proc​ i​jen​ i čo​vjek​ a i po sti​sku ruke, i kada je Tra​‐
ut​man iz​aš​ ao tri ko​rak​ a iz jark​ a, njeg​ ov​ o ruk​ o​va​nje nije bilo onak​vo kak​vo
je Te​as​le oče​kiv​ ao. Umjes​to gru​bog i arog​ ant​nog, bilo je neo​bičn​ o njež​no i
čvrs​ to ist​ o​vrem​ en​ o. Nak​ on toga se osjet​ i vrlo smi​ren​ o.
Mo​žda je Tra​utm​ an ipak u redu.
– Doš​li ste brže nego što sam oče​kiv​ ao – reče Tea​ s​le. – Hval​ a vam. Tre‐​
ba​mo svu mog​ uć​ u po​moć.
Zato što je baš bio raz​miš​ljao o Or​val​ u, odjedn​ om shva​ti da je već jed​‐
nom pro​šao kroz sve ovo, prij​ e dvij​ e noći kada je zah​ val​ io Or​va​lu na do​la‐​
sku, got​ ov​ o ist​ im rij​ e​čim​ a koje je sada uput​ io Trau​ t​ma​nu.
Ali Orv​ al je sada bio mrt​ av.
– Za​ist​ a treb​ at​ e svu pom​ oć – reče Tra​ut​man. – Da bu​dem is​kren, plan​ i‐​
rao sam doći i prij​ e nego ste me po​zva​li. On više nije u služb​ i, ovo je strog​ o
civ​ iln​ a stvar, ali ja se svej​ ed​no osjeć​ am dje​lo​mič​no od​gov​ or​nim. Samo da
vam kaž​ em: ja sâm se neću pet​ljat​ i ni u ka​kav me​sar​ski pos​ ao. Po​moć​ i ću
samo ako vi​dim da se sve radi pra​vil​no, da ga se hap​si, a ne da ga se ubij​ a
bez ikak​ve šans​ e. Mož​ da će i pog​ in​ u​ti, ali ne žel​ im da to bude krajn​ ji cilj. Da
li se u tome slaž​ em​ o?
– Da. – Gov​ or​ io je ist​ in​ u. Nije nik​ ak​ o žel​ io da fra​je​ra rast​ rg​ a​ju na ko​ma‐​
de u brd​ im​ a izv​ an nje​go​va vid​ i​ka. Že​lio je da ga vra​te, že​lio je vid​ je​ti sve što
će mu se do​god​ i​ti.
– Onda u redu – reče Tra​ut​man. – Iona​ko ni​sam sig​ ur​ an da ću vam uop​‐
će moći pom​ o​ći. Mis​lim da mu se nit​ko od vaš​ ih ljud​ i neće do​volj​no prib​ li​‐

143

ži​ti ni da ga vidi, a ka​mol​ i da ga uhva​ti. Kako to da nije i vas ubio? Ne vi​dim
kako ste mu uopć​ e us​pjel​ i po​bje​ći.

Evo opet se ja​vio, taj ton pom​ i​je​šan s po​no​som i ra​zo​čar​ a​njem.
– Zvuč​ i kao da vam je žao što je​sam.
– Pa u neku ruku i jest, ali nem​ ojt​ e to shva​tit​ i osobn​ o. Strikt​ n​ o go​vo​reć​ i,
nije smio po​grij​ eš​ i​ti. Ne uz svu njeg​ ov​ u vješ​ ti​nu i obu​ku. Da ste vi bili ne​‐
pri​ja​telj ko​jeg je on pus​tio da pob​ jeg​ne, mo​glo je to biti vrlo oz​biljn​ o i že​lio
bih zna​ti zaš​ to se to do​god​ i​lo u sluč​ aj​ u da post​ oj​ i lek​ci​ja koju mogu pren​ i​je‐​
ti svo​jim lju​di​ma. Rec​ i​te mi koji su vaši pla​nov​ i dos​ ad. Kako ste tako brzo
us​pjel​ i mob​ i​li​zir​ a​ti te​ri​to​rij​ aln​ e jed​ in​ ic​ e?
– Ima​li su voj​nu vježb​ u plan​ i​ran​ u za ovaj vik​ end. Oprem​ a im je bila
sprem​na, i sve što su tre​ba​li uči​ni​ti bilo je da akt​ i​vir​ a​ju lju​de nek​ ol​ i​ko dana
ra​ni​je.
– Ali ovo je civ​ il​no mjes​to uprav​ e. Gdje je vojn​ i štab?
– Niz ces​tu, u drug​ om ka​mi​onu. Ali ofic​ i​ri dop​ uš​ ta​ju da mi izd​ aj​ em​ o na‐​
re​đe​nja. Žele vid​ jet​ i kako se nji​ho​vi lju​di sna​laz​ e sami, pa tako oni samo
kont​ rol​ i​raj​ u, baš kao što bi rad​ i​li i na vojn​ oj vjež​bi.
– Vježb​ a – reče Trau​ tm​ an. – Isu​ ​se, svi vole vjež​be. Zbog čega ste si​gur​ni
da je on još uvi​jek u bli​zin​ i?
– Zbog toga što mot​ ri​mo na svak​ u cest​ u otk​ ad se on pop​ eo u brda. Nije
se mo​gao spust​ it​ i a da ga net​ko ne pri​mi​jet​ i. Pa čak i da jest, ja bih to osje​‐
tio.
– Što?
– Ne mogu to objasn​ it​ i. Neki pos​ e​ban osjeć​ aj ko​jeg imam ot​kad sam
kroz sve ovo proš​ ao. Nije važ​no. On je u sva​kom sluč​ a​ju gore. A su​tra uju​‐
tro ću posl​ a​ti to​lik​ o ljud​ i da će na svak​ o drvo doći je​dan čo​vjek.
– Što nar​ avn​ o nije mo​guć​ e, pa je on tako još uvi​jek u pred​nost​ i. On je
struč​njak za ge​ril​ski na​čin bor​be, zna kako da se preh​ ran​ i u divl​ jin​ i, pa
nema vaš pro​blem da za ljud​ e mo​rat​ e nos​ it​ i hran​ u i za​li​he. Na​učio se strp​‐
lje​nju, pa se može neg​dje skriv​ at​ i i ček​ at​ i ovu bor​bu ci​jel​ u god​ i​nu ako je to
po​treb​no. Je​dan je, pa ga je teš​ ko ot​krit​ i. Sam je, ne mora slu​ša​ti na​re​đe​nja,
ne mora se sin​hron​ iz​ ir​ at​ i s drug​ im jed​ in​ i​ca​ma, pa se može kret​ a​ti brzo, pu​‐
cat​ i i po​bje​ći, pa se sak​ rit​ i neg​dje drugd​ je, i onda sve isp​ oč​ etk​ a. Baš kao što
su ga moji ljud​ i nau​ čil​ i.
– Od​lič​no – reče Te​asl​ e. – A sada vi nau​ čit​ e mene.

144

www.balkandownload.org

3.

Ram​bo se prob​ ud​ i u mra​ku na hladn​ om plosn​ at​ om ka​men​ u. Pro​bud​ i se
zbog svo​jih gru​di. Bile su tako bol​no oteč​ en​ e da je mo​rao po​pust​ it​ i re​men
koj​ im ih je steg​nuo, i sva​ki put kad je udahn​ uo, reb​ ra bi ga pro​bo​la i on bi
se lecn​ uo.

Nije znao gdje se nal​ az​ i. Pom​ isl​ i da je noć, ali nije mog​ ao shvat​ i​ti zaš​ to je
mrak tako potp​ un, za​što nema siv​ ih ton​ o​va po​mi​je​ša​nih s crn​ im, za​što ne
tre​pe​re zvij​ ezd​ e, za​što nema blag​ og ods​ jaj​ a od obla​ka. Za​trepć​ e, ali mrak
ost​ ad​ e isti, i po​bo​jav​ši se da mu se neš​ to do​god​ i​lo s očim​ a, brzo raš​ i​ri ruke
na kam​ en​ u isp​ od sebe i sav iz​van sebe poč​ne tapk​ a​ti uokol​ o, dod​ irn​ e zi​dov​ e
vlažn​ e sti​je​ne. Špil​ ja, pom​ isl​ i zbun​ jen. Ja sam u špil​ ji. Ali kako? I još uvi​jek
zbu​njen poč​ne tet​ ur​ a​ti pre​ma izl​ a​zu.

Mor​ ao je sta​ti i vrat​ i​ti se na mjest​ o na ko​jem se pro​bud​ io zato što u ruci
nije imao puš​ ku, ali tada se malo trg​ne iz oba​mrl​ ost​ i i shvat​ i da je puš​ ka uz
nje​ga, gurn​ ut​ a iz​međ​ u opa​sa​ča i hlač​ a, pa tako opet kre​ne prem​ a van. Pod
se špil​ je pos​te​pe​no spu​štao, a on je znao da je otvor špi​lje najv​ je​roj​ at​ni​je
neg​dje gore, ne do​lje, pa se opet okre​ne i kren​ e prem​ a izl​ a​zu. Smjer vje​tri​ća
koji je kroz tun​ el dol​ az​ io izv​ a​na tre​bao mu je reći koj​ im pu​tem da kre​ne, ali
on to ne shvat​ i sve dok ne pos​ r​ne i dođe do otvor​ a.

Vani je bila jas​na noć, sjajn​ e zvi​jez​de, mlad mje​sec, a dol​ je je jas​no mo‐​
gao vi​dje​ti obri​se dr​već​ a i sti​je​na. Nije znao kol​ i​ko je dugo bio u ne​svij​ es​ti,
niti kako se na​šao u špi​lji. Po​sl​ jedn​ ja stvar koje se sje​ćao bilo je te​ško po​di​‐
zan​ je u zoru s mjest​ a na ko​jem je lež​ ao pok​ raj ku​pin​ ja​ka, ba​uljan​ je kroz
šumu i ru​šen​ je po​kraj ri​jek​ e kad se htio na​pit​ i vode. Sje​ćao se da se nam​ jer​‐
no ot​ko​tu​rao u rij​ e​ku i da je do​pust​ io da po njem​ u teče hlad​na voda koja ga
je oživ​ jel​ a, a sada se nal​ a​zio na otvo​ru ove špil​ je i bila je noć i nije si mo​gao

145

objas​nit​ i cij​ e​li je​dan dan i prij​ e​laz prek​ o ci​jel​ og jedn​ og pod​ ru​čja. Ba​rem je
misl​ io da je pro​šao samo je​dan dan. Odjed​nom po​mis​li, nije li mo​žda pro‐​
tek​lo i više vrem​ e​na?

Da​lek​ o do​lje vi​dio je svje​tla koja su iz​gled​ al​ a kao stot​ in​ e sjaj​nih mrl​ ji​ca,
samo što su se ove po​javl​ jiv​ al​ e na ma​ho​ve, do​la​zi​le su i odl​ az​ i​le, uglav​nom
žute i crv​ en​ e. Pro​met na cest​ i, pom​ is​li, mo​žda autop​ ut. Ali bilo ga je prev​ i​še
a da bi bio uobi​ča​jen. I još neš​ to: čin​ il​ o se da ni​ku​da ne vodi. Svje​tla su us​‐
po​ra​va​la. Onda bi se za​us​ta​vil​ a; sveo​ buh​ va​tan niz koji se s njeg​ ov​ e desn​ e i
lij​ e​ve stran​ e prot​ e​zao na oko tri kil​ om​ e​tra. Mož​ da je po​gri​ješ​ io u proc​ je​ni
uda​lje​nos​ti, ali sada je bio sig​ u​ran da svjet​ la imaj​ u neke veze s po​tjer​ om.
Tol​ ik​ o ži​vahn​ ost​ i tamo dol​ je, pom​ is​li. Te​as​le me si​gur​no želi više nego išta
dru​go u ži​vo​tu.

Noć je bila vrlo hladn​ a, i nisu se čuli nik​ akv​ i kukc​ i ni šu​škan​ je ži​vot​ i​nja
u šik​ a​ri, samo la​ga​ni vje​trić koji je šu​štao pal​ im liš​ćem i strug​ ao go​lim gra​‐
nam​ a. Čvr​sto se umo​ta u vun​ e​nu koš​ ul​ ju i za​drh​ti, a tada zač​ uj​ e daht​ an​ je
hel​ ik​ opt​ e​ra sa svoj​ e li​je​ve stra​ne, za​tim huč​ a​nje, a pot​ om se zvuk stiš​ ao
kada je he​li​kopt​ er odl​ e​tio dal​ e​ko iza njeg​ a. Iza njeg​ a je bio još je​dan hel​ i​‐
kop​ter, i još je​dan s desn​ e stra​ne, a s des​ne stra​ne zač​ u​je i tihu jeku pseć​ eg
lav​ ež​ a. Vje​tar u tom tre​nutk​ u prom​ ij​ e​ni smjer, i počn​ e puh​ a​ti pre​ma nje​mu
iz pravc​ a onih svje​ta​la dol​ je, i don​ es​ e do njeg​ a la​vež pasa, i udal​ je​ni mr​mor
mot​ or​ a teš​ kih ka​mio​ na. Bu​du​ći da su svje​tla i da​lje gor​ jel​ a, mot​ o​ri sig​ urn​ o
rade na mjest​ u, pom​ is​li. Po​ku​ša izb​ ro​jit​ i svje​tla, ali ga ona u da​ljin​ i zbu​ni​še,
i pomn​ o​ži nji​hov nei​ zb​ roj​ iv broj sa broj​ em ljud​ i koje svak​ i ka​mi​on može
pon​ ij​ et​ i, dva​des​ et pet, mo​žda trid​ es​ et. Tea​ sl​ e ga si​gurn​ o želi. I ovog​ a puta
ni​šta neće pre​pust​ it​ i sluč​ aj​ u da ne usp​ ij​ e, doći će sa sva​kim čo​vje​kom, sa
sva​kim di​je​lom oprem​ e koju može pri​ku​pit​ i.

Ali Ram​bo se više nije že​lio s njim bo​ri​ti. Bio je bo​les​tan i sve ga je bo​lje‐​
lo, i negd​ je izm​ e​đu tren​ ut​ka kada je izg​ ub​ io Tea​ sl​ ea u kup​ in​ ja​ku i onog
kada se pro​bu​dio u ovoj špi​lji nje​gov je bij​ es nest​ ao. Poč​ eo je nest​ a​jat​ i već
kada se lov na Tea​ s​lea oduž​ io, kada je bio isc​ rp​ljen i očaj​nič​ki že​lio uhva​ti​ti
čo​vje​ka, ne više iz zad​ ov​ oljs​ tva da mu održ​ i lek​cij​ u, već samo zato da to
može oba​vi​ti i zav​ rš​ it​ i s tim i biti slo​bod​ an. A na​kon što je ubio sve one lju‐​
de, na​kon što je žrt​ vov​ ao tol​ i​ko vre​men​ a i sna​ge koji su mu bili pot​ rebn​ i za
bi​jeg, nije čak ni pob​ ij​ e​dio. Glup​ o besp​ ot​ rebn​ o trać​ e​nje vrem​ en​ a, po​misl​ i.
Zbog toga se osje​ti praz​no i ogorč​ en​ o. Zbog čega sve to? Treb​ ao je is​ko​ris​ti​‐

146

www.balkandownload.org

ti pri​li​ku u olu​ji i pob​ jeć​ i.
Pa do​bro, ovo​ga će puta otić​ i. Bo​rio se sa Tea​ sl​ e​om, i borb​ a je bila po​šte​‐

na, i Tea​ s​le je pre​živ​ io: bio je to kraj pri​če.
Što to sada bul​ az​niš? reče sam sebi. Koga za​va​ra​vaš? Žu​dio si za nov​ om

akc​ ij​ om, i bio si prokl​ et​ o si​gur​ an da ga mož​ eš po​bi​je​dit​ i, ali iz​gu​bio si i sada
će svat​ko doci na svo​je. Još te neće traž​ it​ i, ne u mrak​ u, ali će u zoru kre​nu​ti
za tob​ om sa mal​ om voj​skom pro​tiv koje ti nem​ aš nik​ akv​ e šan​se. Ne odl​ a​ziš
zato što je on po​bi​je​dio prav​ ed​no i time je prič​ a za​vrš​ en​ a. Žel​ iš samo otić​ i
odavd​ e dok još prokl​ e​to mož​ eš. Pa čak i ako ih sve pre​dvod​ i on sam, na ni‐​
šan​ u na čelu, bol​ je da se samo izg​ ub​ iš i os​ta​neš živ.

A tada shva​ti da to neće biti lako. Zato što mu, dok je tako sta​jao drh​te​ći,
bri​šu​ći znoj sa čela, sa obr​va, od tr​ti​ce do lu​ba​nje prođ​ e val vruć​ in​ e, a na​‐
kon nje​ga iz​ne​nad​na hladn​ oć​ a. To se pon​ o​vi nek​ ol​ i​ko puta, i on shvat​ i da
ne drh​ti od vje​tra i hladn​ oć​ e. Bila je to grozn​ ic​ a. A s obz​ ir​ om na to ko​lik​ o se
zno​jio mora da je bila vrlo vi​sok​ a. Ako se pok​ u​ša po​makn​ ut​ i i prou​ či​ti
može li se mož​ da od​šu​lja​ti kroz ono drv​ e​će tamo do​lje, past će u nes​ vi​jest.
Nije mog​ ao više ovak​ o staj​ at​ i. Vruć​ in​ a, to je ono što mu treb​ a. I zak​lon,
neko mjes​to na koj​ em će moći iz​no​jit​ i groz​ni​cu i od​mo​rit​ i re​bra. I hran​ a, ni​‐
šta nije jeo ot​kad je naš​ ao suho meso na onom sta​rom čo​vje​ku ko​jeg je bu‐​
jic​ a od​nij​ e​la sa stij​ e​ne, kol​ i​ko god to dav​no bilo.

Zad​ rht​ i i za​nji​še se. Mor​ ao se prim​ it​ i ruk​ om da ne pad​ne. To je to, špil​ ja
će mor​ at​ i pos​lu​žit​ i svr​si, nije imao snag​ e da nađe neko bo​lje mjes​to. Tako je
brzo gu​bio sna​gu da nije bio si​gu​ran čak ni da li će ima​ti dov​ oljn​ o snag​ e da
pri​prem​ i špi​lju. Pa dob​ ro, nem​ oj ovd​ je staj​ at​ i i go​vor​ it​ i sam sebi kako si
slab. Pok​ re​ni se.

Iz​ab​ e​re put nizb​ r​do po škri​ljevc​ u pre​ma drv​ eć​ u čije je obris​ e vi​dio. Prvo
je dr​ve​će do ko​jeg je sti​gao imal​ o oš​tre gra​ne s ko​jih je otp​ al​ o lišć​ e, i to nije
nič​ e​mu ko​rist​ i​lo, pa se on nas​ta​vi pro​bi​jat​ i kroz lišć​ e sve dok mu na kraj​ u
to lišć​ e nije pod no​gam​ a pos​tal​ o meki tep​ ih od bo​rov​ ih igli​ca, i tada on
među tim dr​već​ em po​traž​ i bujn​ e gra​ne koje bi lako mo​gao otk​ in​ ut​ i. Stal​no
je bio na opre​zu da sa sva​kog drv​ et​ a otk​ in​ e samo po jedn​ u gran​ u, da ne
pos​ta​ne očig​ ledn​ o da je on ovud​ a proš​ ao sak​ upl​ ja​ju​ći gra​ne.

Kada ih je sak​ u​pio pet, pok​ ret po​di​zan​ ja ruku da odl​ o​mi gran​ u za nje​go‐​
va je reb​ ra pos​tao pre​vel​ ik nap​ or. Htio ih je ot​ki​nu​ti više, ali mor​ at će si po‐​
mo​ći i s pet. Uz bol ih po​dign​ e na rame, da​le​ko od pozl​ i​je​đen​ ih re​bar​ a, i

147

kre​ne nat​ rag prem​ a špil​ ji, a od tež​ i​ne gra​na još je više pos​ r​tao. Us​pon je za‐​
is​ta bio tra​gič​ an. Nep​ rest​ an​ o je te​tur​ ao na jedn​ u stran​ u umjest​ o da ide rav‐​
no gore. Jedn​ om je izg​ u​bio tlo pod nog​ am​ a i po​s​kliz​nuo se li​cem pre​ma na​‐
pri​jed, trg​nuv​ši se od boli.

Čak i kada je stig​ ao do vrha, i spust​ io gran​ e pok​ raj ula​za u špil​ ju, mor​ ao
se vra​tit​ i nizb​ rd​ o i pok​ u​pit​ i svo lišć​ e i iver​ je koje je bilo raz​ a​sut​ o po zem​lji.
Str​pao je što je više mo​gao pod vun​ e​nu ko​šu​lju i u na​ru​čje uzeo vel​ i​ke gra‐​
ne i odn​ io ih nat​ rag do špi​lje. Dvap​ ut uđe i iza​ đ​ e iz špi​lje, prvo sa gran​ am​ a
koje je već imao u ruk​ a​ma, a drug​ i put s je​lo​vim gra​nam​ a. Razm​ išl​ jao je bo​‐
lje, čin​ e​ći ono što je mo​rao učin​ i​ti već kad se prvi put mo​tao oko špi​lje. Čim
se naš​ ao du​bo​ko u špil​ ji, da​lje od mjes​ta na ko​jem se prob​ ud​ io, nog​ a​ma
prov​ jer​ i is​pred sebe da ne bi sluč​ aj​no na​le​tio na neku rupu. Što je dubl​ je
ulaz​ io, to je strop pos​ta​jao sve niži, i kada je mo​rao po​čet​ i puz​ a​ti, zgur​ en,
odust​ an​ e. Bol je bila pre​jak​ a.

Ovaj je dio špi​lje bio hlad​ an i vlaž​ an, i on po​žu​ri da nag​ om​ il​ a lišć​ e na
podu i po nje​mu rasp​ ros​tre iver​ je, te za​pal​ i liš​će sa ši​bi​cam​ a koje mu je pri‐​
je ne​kol​ ik​ o noći dao sta​rac sa dest​ il​ e​ri​jom. Ši​bic​ e su se bile nat​ o​pi​le na kiši i
u ri​je​ci, ali prošl​ o je dov​ oljn​ o vre​me​na da se osuš​ e, i dok se prve dvij​ e nisu
zap​ a​lil​ e, tre​ća jest, ali se odm​ ah uga​si​la, a čet​ ​vrt​ a je ost​ al​ a upal​ je​na i za​pal​ i​‐
la lišć​ e. Plam​ en se razb​ ukt​ a i on paž​ l​ ji​vo doda još nek​ ol​ i​ko lis​to​va, ive​ra​ka,
pa​ze​ći na svak​ i pla​mi​čak sve dok se svi pla​mičc​ i ne pre​tvor​ i​še u plam​ en do​‐
volj​no ve​lik da se na njeg​ a do​daj​ u veći ko​mad​ i drva, a zat​ im i gra​ne.

Drvo je bilo tako star​ o da se nije jako dim​ i​lo, a ono malo dima je vje​trić
no​sio od ula​za u tu​nel. Bul​ jio je u va​tru, isp​ ruž​ e​nih ruku, gri​juć​ i ih, drht​ eć​ i,
i prou​ čav​ ao je sjen​ e na zid​ o​vim​ a špil​ je. Po​gri​je​šio je. Nije to bila špil​ ja, vi‐​
dio je sada. Pri​je puno go​di​na netk​ o je ov​dje isk​ op​ ao rud​nik. To je bilo oči‐​
gled​no po sim​ et​ rij​ i zid​ ov​ a i stro​pa i po rav​nom podu. Okol​ o nije bilo ni​kak​‐
vog ala​ta, nik​ akv​ ih zar​đa​lih tačk​ i ili sloml​ je​nih pij​ u​ka ili trul​ ih kab​ li​ca; tko
god je nap​ ust​ io ovo mjes​to po​što​vao ga je i os​tav​ io ga uredn​ og. Pa ipak je
tre​bao zat​ vo​rit​ i ulaz. Bila je to čud​na neo​prez​nost. Sada su dr​ve​ni stup​ o​vi i
pot​por​ne gred​ e sa​svim si​gur​no već bili star​ i i ulek​nu​ti, i ako neka djec​ a ika‐​
da uđu ist​ raž​ i​vat​ i, mogu sluč​ ajn​ o lup​ it​ i o gred​ u ili pod​ ign​ u​ti prev​ iš​ e gal​ a​me
i ko​mad strop​ a bi mog​ ao past​ i na njih. Ali što bi dje​ca uopć​ e rad​ il​ a ovd​ je?
Ovo je mjest​ o bilo udal​ jen​ o ki​lom​ e​tri​ma od naj​bliž​ eg nas​ el​ ja. Pa ipak, on ga
je pro​na​šao; i drug​ i bi ga mo​gli naći. Sig​ ur​no, i oni će ga su​tra naći, pa će

148

www.balkandownload.org

biti bol​ je da pri​paz​ i na vri​jem​ e i na​pus​ti ovo mjes​to prij​ e nego oni stign​ u do
njeg​ a. Po mjes​ ec​ u na nebu za​ključ​ i da je jed​ an​ ae​ st sati. Ne​ko​li​ko sati odm​ o​‐
ra. To je sve što mu tre​ba, reče sam sebi. Svak​ a​ko. Tada može otić​ i.

Va​tra je bila to​pla i smir​ uj​ uć​ a. Don​ es​ e do nje bo​rov​ e gra​ne i slo​ži ih jed‐​
nu na dru​gu kao mad​ rac, te se na nji​ma isp​ ruž​ i, okren​ ut bo​lesn​ om stra​nom
prem​ a va​tri. Tu i tamo su ga igli​ce bock​ al​ e kroz odjeć​ u, ali nije mog​ ao ni​šta
učin​ it​ i. Gran​ e su ga treb​ a​le šti​tit​ i od vlag​ e na podu. U isc​ rp​ljen​ os​ti su gra​ne
is​pod njeg​ a post​ al​ e me​kan​ e i odm​ a​ra​ju​će, i on zakl​ o​pi oči i os​luhn​ e tiho
puc​ket​ a​nje gor​ uć​ eg dr​ve​ta. Negd​ je niz tu​nel je ka​pa​la voda i stva​ra​la jeku.

Pri pr​vom pog​ led​ u na zi​do​ve rudn​ i​ka got​ o​vo je oče​ki​vao da će vi​djet​ i cr‐​
te​že, ži​vo​tin​ je s rog​ o​vi​ma, lju​de s kop​ljem u ruci, kako se prik​ ra​daj​ u div​lja​‐
či. Vid​ io je fot​ o​graf​ ij​ e ne​čeg sličn​ og, ali se nije mog​ ao sje​ti​ti kada. Mo​žda u
gimn​ a​zi​ji. Slik​ e lova su ga uvij​ ek fasc​ in​ ir​ al​ e. Kao mlad​ ić je kod kuće u Col​ o​‐
ra​du čes​to odl​ az​ io u pla​ni​ne, i jed​nom kada je oprez​no ušao u špil​ ju, zaš​ ao
iza ugla i upal​ io ba​te​ri​ju, ugle​dao je cr​tež biz​ on​ a, samo jed​nog, na​cr​tan​ og
žu​tom boj​ om, sav​ rš​ en​ o cent​ rir​ an​ og na zidu. Izg​ le​dao je tako stvarn​ o, kao da
će pred nje​go​vim očim​ a jurn​ u​ti i po​bjeć​ i, i pro​ma​trao ga je ci​je​lo po​podn​ e
sve dok mu se ba​te​rij​ a nije uga​sil​ a. Na​kon toga je bar​ em jed​nom tjed​no od‐​
la​zio u tu špil​ ju, sje​dio bi tamo i gle​dao. Nje​gov​ a tajn​ a. Otac ga je jed​no
veće ne​kol​ ik​ o puta ošam​ a​rio zato što nije htio reći gdje je bio. Sje​tivš​ i se
toga, Ramb​ o kim​nu gla​vom što nije re​kao. Proš​lo je već puno vre​men​ a ot​‐
kad je bio u toj špi​lji, i na ovom se mjes​tu osje​ćao isto tako tajn​ o​vit​ o kao i
tamo. Biz​ on s ve​lik​ om grb​ om, sje​di na stražn​ jim no​gam​ a i zuri u njeg​ a.
Tako vis​ ok​ o u plan​ i​nam​ a, dal​ ek​ o od rodn​ ih rav​nic​ a, i kako li je dugo već
tamo i tko ga je nac​ rt​ ao? I tko je is​kop​ ao ovaj rud​nik i kada? Špi​lja ga je
uvij​ ek pods​ jeć​ al​ a na cr​k​vu, a i ovo ga je mjes​to isto tako na nju pod​sjeć​ al​ o,
ali sada ga ta aso​cij​ ac​ ij​ a zbu​ni. Pa, nije bio zbun​ jen dok je bio di​je​te. Prva
pri​čest. Isp​ ov​ i​jed. Sje​ćao se kako je to bilo odg​ ur​nu​ti teš​ ku crnu tka​ni​nu i
uvu​ći se u tam​nu isp​ o​vjed​ a​oni​cu, klekn​ u​ti na jast​ uč​ as​tu das​ ku, sje​ćao se
gla​sa sve​će​ni​ka, prig​ u​šen​ og, kako daje odr​ je​še​nje po​kaj​ni​ku s drug​ e stra​ne
kuć​ ic​ e. A za​tim bi se drv​ e​ni zakl​ op malo po​di​gao i on bi se is​pov​ ij​ e​dao. Is​‐
po​vi​jed​ ao što? Ljud​ e koje je uprav​ o ubio. Bilo je u sa​mo​obran​ i, oče.

Ali jesi li uživ​ ao u tome, sine moj? Je li to bila pril​ ik​ a za gri​jeh?
To ga još više zbun​ i. Nije vjer​ o​vao u gri​jeh, i nije vol​ io raz​miš​lja​ti o
tome. Ali pi​ta​nje se samo po​nav​lja​lo: je li to bila samo pri​lik​ a za grij​ eh? I

149

mis​li mu se od vat​ re za​do​volj​no usp​ av​ aš​ e, pi​tao se što bi odg​ o​vo​rio kao di​‐
je​te. Vjer​ oj​ atn​ o da. Sli​jed ubojs​ tav​ a je bio vrlo kom​pli​cir​ an. Sveć​ en​ ik​ u bi
kao sa​mo​obra​nu mo​gao oprav​da​ti ubojs​ tvo pasa i čov​ je​ka u ze​le​nom. Ali
nak​ on toga, kada je imao po​volj​nu pril​ ik​ u za bij​ eg, kada je umjest​ o da bje​ži
kren​ uo za Tea​ sl​ e​om i ust​ rij​ e​lio nje​gov​ e za​mje​nik​ e dok su bezg​ lav​ o bje​ža​li,
to je bio gri​jeh. I sada će Te​asl​ e doći za dob​ ro, po​misl​ i kao što je i pri​je mis‐​
lio, i sada je došl​ o nje​gov​ o vri​jem​ e za po​ko​ru. Neg​dje niz tun​ el je voda šup‐​
lje kap​ al​ a.

Niz tun​ el. Prvo ga je treb​ ao preg​ le​da​ti. Rudn​ ik je pri​rod​no mjest​ o za
med​vje​da. Ili zmij​ e. Pa za​što ga onda već nije pre​gled​ ao? Uzme za​pa​lje​ni
uga​rak sa va​tre i upot​ ri​jeb​ i ga kao bak​ lju niz tun​ el. Svod je pos​taj​ ao sve niži
i niži, a on je mr​zio sag​ i​nja​nje, mu​če​nje svo​jih re​ba​ra, ali ovo je treb​ a​lo uči​‐
nit​ i. Za​obi​đe zav​ oj gdje je voda koju je čuo ka​pa​la sa svod​ a, sli​jev​ al​ a se u
mla​ku i otjec​ a​la kroz puk​ o​ti​nu na podu, i to je bio kraj. Ba​klja počn​ e prš​ ta​ti
prij​ e gaš​ e​nja, on dođe do kraj​njeg zida niz koji se spuš​ tal​ a rupa dub​ o​ka oko
jed​ an me​tar i on zak​ ljuč​ i da je sig​ u​ran. Kada mu se ba​klja ko​nač​no uga​si​la,
bio je već bli​zu vat​ re, tako bli​zu da je mog​ ao vid​ jet​ i njen svje​tluc​ a​vi od​sjaj.

Ali tada se sje​ti da mora uči​nit​ i još neke stvar​ i. Pro​vjer​ i​ti iz​van​ a da bude
sig​ u​ran da se ne vidi svjet​ lo od vat​ re. Na​bav​ it​ i hran​ u. Što još? Odm​ or mu se
u ovom rudn​ ik​ u u po​čet​ku učin​ io tako jed​nost​ avn​ om idej​ om, ali je s vrem​ e‐​
nom post​ a​jao sve mučn​ ij​ i, i pad​ne u is​ku​še​nje da sve za​bo​rav​ i i pok​ u​ša se
pro​vu​ći kroz onaj red svjet​ al​ a tamo do​lje. Us​pio je doći do ula​za pri​je nego
što se za​njih​ ao od tak​ve vr​to​gla​vic​ e da je mor​ ao sjes​ti. To mora da je to.
Nije imao izb​ or​ a. Mor​ at će os​ta​ti još neko vri​jem​ e.

Samo još malo.
Prvi pu​canj iz puš​ ke odjekn​ u neg​dje do​lje s njeg​ o​ve des​ne stra​ne. Još tri
se zač​ uš​ e od​mah za​tim. Bilo je pre​mrač​no a oni su bili pred​ a​lek​ o a da bi im
mo​gao biti meta. Odjekn​ u još tri puc​nja a na​kon njih tiho zav​ i​jan​ je sir​ e​na.
Što je to, do​đav​ o​la? Što se dog​ ađ​ a?
Hra​na. To je sve o čemu treb​ aš bri​nut​ i. Hra​na. I znao je toč​no kakv​ a: ve​‐
lik​ a sova koju je vid​ io kako po​lij​ e​će sa dr​vet​ a tamo dol​ je kada je prvi puta
iza​ ​šao iz špi​lje. Odl​ et​ je​la je ali se za ne​kol​ i​ko min​ u​ta i vra​til​ a. Vi​dio je to
već dva​put. Ptic​ a je po​nov​ o od​let​ je​la, a on ju je ček​ ao da za​vr​ši krug.
S des​ne stran​ e od njeg​ a opet do​pre pucn​ ja​va. Ali za​što? Staj​ ao je i drht​ ao
i ček​ ao, raz​bij​ aj​ uć​ i gla​vu misl​ i​ma. Bar​ em će se njeg​ ov puc​ anj po​mi​je​ša​ti sa

150