Okus krvi - David Morrell

www.balkandownload.org

– Ovo je sve kriv​ o. Nis​ am že​ljel​ a u to ula​zi​ti. Ni​sam te zbog toga zva​la.
– Ali ne vrać​ aš se?
– Ne. Ne vrać​ am se. Žao mi je.
Že​lio je samo da je može zag​ rl​ it​ i, samo da je može za​gr​li​ti. Po​lak​ o uga​si
ci​gar​ e​tu, za​pa​li još jed​nu.
– Kol​ ik​ o je tamo sati?
– Dev​ et. Još uvi​jek me zbun​ ju​je ova vre​mens​ ka raz​lik​ a. Spa​val​ a sam če​‐
tr​na​est sati kad sam sti​gla. Za njih je bilo je​da​na​est sati, a za mene su već
bila dva sata posl​ i​je po​noć​ i. Kol​ ik​ o je sada kod tebe, po​noć?
– Da.
– Mo​ram ići, Will.
– Tako brzo? Zaš​ to? – Tada se pri​be​re. – Ne. Nije važn​ o. Ni to me se ne
tiče.
– Jesi li sig​ ur​ an da nisi oz​lij​ e​đen?
– Sav sam za​mot​ an, ali to su uglav​nom samo ogreb​ ot​ i​ne. Živ​ iš li još uvi‐​
jek kod svoj​ e ses​tre? Mo​žeš li mi bar to reći?
– Pres​ el​ i​la sam se u svoj stan.
– Za​što?
– Za​ist​ a mo​ram ići. Žao mi je.
– Javi mi što se dog​ ađ​ a s to​bom!
– Ako će ti to po​mo​ći. Ni​sam mis​lil​ a da će biti ova​ko teš​ ko. Ne znam
kako da to kaž​ em. -Zvuč​ a​lo je kao da jeca. – Zdrav​ o.
– Zdrav​ o.
Prič​ ek​ a, po​ku​ša ost​ at​ i s njom naj​dul​ je mog​ uć​ e. Tada ona prek​ in​ e raz​go​‐
vor i poč​ne mu zu​jat​ i u slu​ša​lic​ i. On nas​tav​ i sje​di​ti. Spa​va​li su zaj​ edn​ o če​ti​ri
god​ i​ne. Kako je mo​gla post​ a​ti ta​kav stra​nac? Nije to bilo lako. Njen​ o jec​ a‐​
nje. Bila je u prav​ u. I za nju je sve ovo bilo te​ško, i bilo mu je žao.

201

15.

Go​to​vo je. Učin​ i neš​ to. Kren​ i. Po​eni opet misl​ it​ i na fraj​ e​ra. Fra​jer. Za vo‐​
la​nom. Vozi brzo.

Ugle​da cip​ el​ e i čar​ a​pe po​kraj orm​ a​ra sa spis​ i​ma i brzo ih na​vuč​ e. Uzme
browning iz kut​ ij​ e za pi​štol​ je, u ručk​ u gur​ne puni šarž​ er met​ ak​ a i opaš​ e se.
Prim​ i​jet​ i da je fut​ ro​lu okren​ uo na nat​ rag, onak​ o kako mu je Or​val uvij​ ek
gov​ o​rio. Kad je kren​ uo hod​nik​ om, kroz vra​ta ure​da do glavn​ ih vrat​ a, Harr​ is
ga pog​ led​ a.

– Nem​ oj niš​ ta gov​ o​rit​ i – reče Harr​ is​ u. – Ne​moj mi go​vor​ i​ti da ne bih
smio ići tamo.

– Odl​ ič​no, ni neću.
Vani je već bila upal​ jen​ a ulič​na ra​s​vjet​ a, i on udah​ne svje​ži noćn​ i zrak.
Pat​ roln​ a su kola bila par​ki​ra​na sa stra​ne. Uprav​ o je u njih ula​zio kada po‐​
gle​da na​li​je​vo i ugled​ a cij​ e​li dio grad​ a u plam​ e​nu. Pla​men se u val​ o​vi​ma re‐​
flek​tir​ ao u noć​nim oblac​ i​ma.
Har​ris je staj​ ao na step​ e​ni​cam​ a i vi​kao:
- Fra​jer! Iza​ š​ ao je iz špi​lje! Upra​vo su mi ja​vil​ i da je ukrao pol​ i​cij​ski auto‐​
mo​bil!
– Znam.
– Ali kako?
Od snažn​ e eks​plo​zij​ e zaz​ ve​ča​še svi pro​zo​ri na pol​ ic​ ijs​ koj sta​ni​ci. Čit​ av
niz eks​plo​zi​ja odjek​ne iz smje​ra glavn​ e cest​ e prem​ a gra​du.
– Drag​ i bože, što je to? – reče Harr​ is.
Ali Te​asl​ e je to već znao, ubac​ i u prvu, i izl​ et​ i s par​ki​ral​ iš​ ta da stig​ne na
vrij​ em​ e.

202

www.balkandownload.org

16.

Tut​nje​ći sve dub​lje u grad, skre​nuvš​ i da zao​ biđ​ e mot​ o​cik​lis​tu koji je stao
i izn​ en​ a​đen​ o ga gle​dao, Ram​bo u ret​ rov​ iz​ or​ u ugle​da ulic​ u prep​ lav​ljen​ u va‐​
trom. Va​tra je do​se​za​la sve do dr​ve​ća koje je rasl​ o po​kraj cest​ e. Žes​tok​ i cr​‐
ven​ i pla​me​nov​ i is​i​jav​ a​li su top​ lin​ u. Stisn​ e gas do das​ ke, poj​ u​ri glavn​ om uli​‐
com. Iza nje​ga su se čule eks​plo​zij​ e, a na​kon njih je dol​ a​zi​la vat​ ra. Sada će
mor​ at​ i iz​gu​bi​ti vrij​ em​ e i ići okol​ o. Za sva​ki će sluč​ aj mor​ at​ i sve ovo još jed​‐
nom pon​ o​vi​ti. Što više di​verz​ i​ja, to će oni biti više zbun​ jen​ i. Mor​ at će pre​ki​‐
nut​ i lov i za​us​tav​ it​ i vat​ ru.

Jedn​ a uličn​ a svje​tilj​ka nije ra​dil​ a. Pod njom Ram​bo ugled​ a čo​vjek​ a kako
iz​laz​ i iz autom​ ob​ il​ a i zuri u va​tru iza sebe. Ramb​ o skre​ne u lij​ ev​ u trak​ u, i
nađe se oči u oči s ni​skim svje​tlim​ a sports​ kog auto​mo​bil​ a. Autom​ o​bil skre‐​
ne na des​nu tra​ku da iz​bjegn​ e sud​ ar, baš u tre​nutk​ u kada se i on sam vra​ćao
na desn​ u tra​ku. Nast​ a​vi voz​ i​ti pre​ma njem​ u, sve dok se autom​ o​bil ne pop​ne
na ploč​nik, lupi u sat za park​ ir​ an​ je i prođ​ e kroz iz​log trg​ ov​ in​ e nam​ ješ​ ta​ja.
Sofe i sto​li​ce, pom​ is​li Ramb​ o. Ovo je bilo mek​ a​no slet​ an​ je.

Čvr​ste noge na gasu, bio je iz​nen​ a​đen što na uli​ci nema više autom​ o​bi​la.
Kak​ av je ovo uopć​ e grad? Nek​ ol​ i​ko min​ u​ta pos​lij​ e po​noć​ i i svi već spav​ aj​ u.
Svjet​ la u iz​loz​ im​ a ugaš​ en​ a. Nit​ko ne izl​ az​ i iz ba​rov​ a pje​vaj​ uć​ i. Sada u grad​ u
ima ba​rem malo živ​ o​ta. Jurn​ jav​ a auto​mo​bil​ om, sna​žan zvuk mot​ or​ a pods​ je​‐
te ga na su​botn​ je ve​čer​ i pri​je mno​go god​ in​ a kada je voz​ io trke, i opet je u
tome uži​vao. On, auto​mo​bil i cest​ a. Sve će biti u redu. Usp​ jet će. Bilo je lako
proć​ i neo​pa​že​no kroz brda do auto​put​ a. Bilo je lako prov​ uć​ i se kroz šumu
slup​ a​nih autom​ o​bil​ a, u po​lje i do pat​ rol​nih kola. Pol​ ic​ ajc​ i iz autom​ ob​ i​la su
sig​ urn​ o bili u br​dim​ a s ost​ a​lim​ a, ili negd​ je niz cest​ u kod voz​ a​ča kam​ i​ona.
Nije bilo klju​ča, ali je lako spoj​ io žice. Sada je proj​ ur​ io kroz crv​ e​no svjet​ lo

203

na ras​kr​š​ću; čin​ il​ o mu se da se snag​ a mot​ o​ra pov​ eć​ av​ a kroz pa​pu​čic​ u za
gas, is​pun​ jal​ a mu je tij​ e​lo, i znao je da je sada pi​tan​ je vre​men​ a kada će opet
biti slob​ od​ an. Osjeć​ ao se pred​ ob​ ro. Pol​ ic​ ij​ a će, na​rav​no, rad​ io​ m ja​vi​ti da ga
sač​ ek​ aj​ u na​pri​jed na ces​ti i za​us​tav​ e, ali ve​ći​na nji​hov​ ih jed​ i​ni​ca je najv​ je​‐
ro​jatn​ i​je iza njeg​ a sa po​tra​gom, pa tako is​pred sebe vje​ro​jatn​ o neće nai​ ći na
ve​lik​ i ot​por. Proć​ i će kroz grad i skre​nut​ i na spor​ ed​ne cest​ e i sa​kri​ti auto‐​
mo​bil. Onda će pob​ je​ći. Mož​ da usko​čit​ i u ter​ et​ni vlak. Mo​žda se ušu​lja​ti u
neki autob​ us. Mo​žda čak ukras​ti i avio​ n. Isu​ s​ e, imao je to​lik​ o mo​gućn​ ost​ i
na ras​pol​ a​ga​nju.

– Ram​bo.
Glas ga zbu​ni. Do​la​zio je iz ra​di​ja u autom​ ob​ i​lu.
– Ram​bo. Sluš​ aj me. Znam da me čuj​ eš.
Glas mu je bio poz​nat, go​di​nam​ a udal​ jen. Nije znao kuda da ga smjes​ti.
– Sluš​ aj me. – Svak​ a je ri​ječ bila glatk​ a, zvuč​na. – Zo​vem se Sam Tra​ut‐​
man. Bio sam di​rekt​ or škol​ e u ko​joj si po​laz​ io obuk​ u.
Da. Nar​ av​no. Nik​ ad​ a ga nije vid​ io. Post​ oj​ an glas prek​ o zvučn​ i​ka u kam​‐
pu. U bilo koje doba. Dan za da​nom. Još trč​ an​ ja, još ma​nje obro​ka, još ma​‐
nje sna. Glas koji je uvi​jek ozn​ a​čav​ ao patn​ ju. Dak​le, tako je to. Te​asl​ e ga je
do​veo da mu po​mogn​ e. To je mog​ lo objas​ni​ti neke takt​ i​ke koje je po​tra​ga
upo​trij​ eb​ il​ a. Kur​vin sin. Okre​nuo se prot​ iv svog vlas​ti​tog čo​vje​ka.
– Ramb​ o, žel​ im da stan​ eš i pred​ aš se prij​ e nego te ubij​ u.
Nar​ avn​ o, ti kurv​ in sine.
– Slu​šaj me. Znam da ti je te​ško ovo shva​ti​ti, ali ja im po​ma​žem samo
zato što ne že​lim da te ubi​ju. Već su mo​bi​liz​ i​ra​li još jed​nu je​di​ni​cu isp​ red
tebe, a na​kon toga će doći još jedn​ a, i do​vest će te do toga da od tebe više
ni​šta neće ost​ at​ i. Da mis​lim da post​ oj​ i i najm​ a​nja šan​sa da ih po​bi​jed​ iš,
sprem​no bih ti rek​ ao da nast​ a​viš. Ali ja znam da im ne mo​žeš po​bje​ći. Vje‐​
ruj mi. Ja to znam. Mo​lim te. Dok još mo​žeš, pred​ aj se i os​ta​ni živ. Ne mo‐​
žeš više niš​ ta uči​nit​ i.
Samo me gle​daj.
Još je​dan niz eksp​ lo​zi​ja za​tut​nji iza njeg​ a. Skren​ e, škri​pe​ći kot​ a​čim​ a, na
prazn​ o par​kir​ al​ iš​ te na ben​zins​ koj stan​ ic​ i. Pump​ a je bila u potp​ u​nom mrak​ u.
Is​tr​či iz autom​ ob​ i​la, razb​ ij​ e stak​lo na vra​tim​ a, uđe unut​ ra i uklju​či struj​ u na
pump​ am​ a. Zat​ im zgra​bi žel​ jez​nu po​lug​ u i po​žu​ri van da razb​ i​je lok​ o​te na
pum​pa​ma. Bilo ih je čet​ i​ri, na svak​ oj su bile po dvi​je cij​ e​vi. On ih stisn​ e i

204

www.balkandownload.org

počn​ e špri​cat​ i ben​zin po cest​ i. Za​sun​ e os​tav​ i otvo​re​ne, tako da benz​ in nas‐​
ta​vi teći i kada on pus​ti cij​ e​vi. Dok je doš​ ao do kraj​ a ulic​ e i stao, po cest​ i iza
njeg​ a je te​kao ben​zin u po​toc​ i​ma. Zap​ a​li ši​bic​ u i odjed​nom se noć pret​ vor​ i
u dan, va​tra se dig​ne od ploč​ni​ka do pločn​ i​ka, vi​so​ka šest met​ ar​ a. Počn​ u
puc​ at​ i stak​la na iz​loz​ i​ma, proz​ o​ri na kuć​ a​ma. Val vru​ći​ne prol​ et​ i izn​ ad nje​‐
ga. Brzo odjur​ i. Plam​ en iza nje​ga se ši​rio, dol​ a​zio do park​ ir​ an​ ih auto​mob​ i​la.
Eks​plod​ ir​ a​li su jed​ an za drug​ im. Nji​ho​va gre​ška. Znak na stup​ u je li​je​po go‐​
vor​ io ne par​ki​ra​ti pos​lij​ e pon​ oć​ i. Po​mis​li što će se dog​ o​dit​ i kada pad​ne pri‐​
tis​ ak u pod​zem​nim re​zer​vo​arim​ a. Va​tra će kroz cij​ ev​ i ući u rez​ er​vo​are i
eks​plod​ i​rat će pola blo​ka kuća. To će ih za​dr​ža​ti. Si​gurn​ o.

– Ram​bo – reče Trau​ tm​ an kroz ra​dio. – Mol​ im te. Mol​ im te, stan​ i. Nema
smisl​ a ovo nast​ av​lja​ti.

Samo me gle​daj, opet pom​ isl​ i i uga​si ra​dio. Već je got​ o​vo preš​ ao pola
grad​ a. Još samo nek​ ol​ ik​ o min​ ut​ a i bit će s dru​ge stra​ne.

205

17.

Te​as​le je če​kao. Pat​ roln​ im je ko​li​ma blo​ki​rao glavn​ u cest​ u koja je vod​ il​ a
kroz grad​ski trg. Bio je nas​lon​ jen prek​ o predn​ jeg bran​ ik​ a na hau​ bu, s piš​ to‐​
ljem u ruci. Svje​tlo je frc​ a​lo iz vat​ ri i eks​plo​zi​ja. Mo​žda je fra​jer bio brži,
mo​žda je već pro​šao i iz​aš​ ao iz grad​ a, ali nije u to vjer​ ov​ ao. Kao da je ist​ o‐​
vrem​ en​ o gle​dao iz dva ugla – kroz fraj​ e​ro​ve oči dok se ukrad​ en​ i auto​mob​ il
prib​ li​ža​vao grads​ kom trgu i iz svog vlas​tit​ og gle​diš​ ta kad je ugle​dao sjaj​ne
far​ o​ve, ku​pol​ u na krov​ u autom​ o​bi​la. Sir​ e​na, pol​ ic​ ijs​ ki auto​mob​ il. Po​vu​če
kok​ ot na vrhu pi​štol​ ja, otp​ us​ti ga i mir​no nan​ iš​ a​ni. Ovo mora uči​ni​ti dob​ ro.
Neće više imat​ i pri​li​ku. Mo​rao je biti potp​ un​ o si​gur​ an da je ovo fra​jer a ne
neki za​lut​ a​li po​li​ca​jac. Mo​tor je bru​jao sve glas​ni​je. Far​ o​vi su bili upe​ren​ i
rav​no u njeg​ a. Za​škil​ ji da pog​ led​ a obris vo​za​ča. Prošl​ o je već tri dana ot​kad
je pos​ ​ljed​nji puta vid​ io fraj​ er​ a, ali nije se mo​gao zab​ un​ it​ i. Isti oblik gla​ve,
kosa nep​ ra​viln​ o ošiš​ a​na. Bio je to on. I sada su se kon​ ač​no našl​ i, je​dan na‐​
su​prot dru​go​me, ne u šumi, već u grad​ u koj​ eg je on najb​ o​lje pozn​ a​vao. Na
njeg​ ov​ om te​re​nu.

Far​ o​vi ga zas​lij​ e​pe, isp​ a​li jed​ an me​tak, za​tim još jed​ an. Ča​hu​re su fr​cal​ e
pre​ko ces​te. Kako ti se svi​đa ovo? Na​cil​ ja, i opal​ i baš u tre​nutk​ u kada se fra‐​
jer sag​nuo is​pod šo​fers​ ke ta​ble. Raz​bi​je mu predn​ je stakl​ o, a odm​ ah zat​ im
mu pro​bu​ši predn​ je gume. Ruka mu zab​ ubn​ ja na ha​ubi od tros​tru​kog hica.
Pa​troln​ a kola iz​gu​be kon​tro​lu, poč​nu se okret​ a​ti na ces​ti. Te​asl​ e od​skoč​ i u
tre​nutk​ u kada kola uda​re o njeg​ ov auto​mo​bil. Nje​gov se autom​ ob​ il okren​ e
za sto osam​des​ et stup​njev​ a i odb​ i​je fra​je​rov sve do ploč​nik​ a na su​prot​noj
stran​ i. Ratk​ a​pa se otk​ ot​ r​lja niz uli​cu, ben​zin se prol​ ij​ e po pločn​ ik​ u. Te​asl​ e je
pog​nut tr​čao pre​ma fraj​ er​ ov​ om autom​ o​bi​lu, nep​ res​tan​ o pu​caj​ uć​ i u vra​ta.
Dođe do autom​ ob​ il​ a i opa​li pod šo​fer​sku ta​blu. Ali fra​jer​ a više nije bilo. Vi​‐

206

www.balkandownload.org

dio je samo predn​ je sje​da​lo tamn​ o od krvi. Te​as​le se okre​ne prem​ a ces​ti i
kra​do​mic​ e baci pog​ led uoko​lo. Is​pod autom​ ob​ il​ a ugle​da fraj​ e​ro​ve ci​pel​ e
kako pre​ko pločn​ i​ka trče prem​ a jed​noj ulič​ ic​ i.

Kren​ e za njim, dođe do zida od ci​gle od​mah pok​ raj ulič​ ic​ e i skup​ i sna​gu
da ule​ti puc​ a​ju​ći. Nije mo​gao shvat​ i​ti ot​kud krv​ a​ve mr​lje na asfal​tu. Nije
misl​ io da ga je pog​ o​dio. Mož​ da je fraj​ er bio ran​ jen u sud​ a​ru. Bilo je puno
krvi. Do​bro. To će ga usp​ or​ it​ i. Iz ulič​ ic​ e za​čuj​ e kako neš​ to te​ško udar​ a o
drvo, kao da fraj​ er pro​val​ juj​ e kroz neka vra​ta. Kol​ i​ko mu je još met​ a​ka pre‐​
ost​ a​lo? Dva u fa​ro​ve, je​dan u pred​nje stak​lo, dva u gume, pet u vrat​ a. Pre‐​
ost​ al​ a su mu još tri. To nije bilo dov​ olj​no.

Na br​zi​nu iz​va​di šar​žer iz drš​ ke, ubac​ i novi, zad​ rž​ i dah, drht​ eć​ i, a za​tim
poj​ ur​ i uli​či​com. Opa​li prvi, dru​gi, treć​ i put. Prazn​ e su ča​hur​ e le​tjel​ e zrak​ om
dok se on sak​ riv​ ao iza reda kan​ti za smeć​ e. Ugled​ a otvor​ e​na vrat​ a Og​den​ o​‐
ve žel​ je​zar​ i​je. Kant​ e za sme​će su bile pre​tan​ke da ga za​šti​te od metk​ a, ali su
ga bar​ em skri​val​ e dok je raz​mišl​ jao o tome je li fra​jer uop​će u trg​ o​vi​ni, ili
su otvor​ en​ a vra​ta samo trik, a fra​jer leži neg​dje u zas​ jed​ i. Po​gle​dom osmo​tri
ulič​ ic​ u i ne ugled​ a fraj​ er​ a. Kre​nuo je pre​ma vrat​ i​ma baš u tre​nut​ku kada se
neš​ to raz​let​ i u is​kri​ca​ma. Pa što? Di​nam​ it, fi​tilj je bio prek​ ra​tak da ga vrat​ i
na vrij​ e​me, prek​ rat​ ak da doh​ va​ti štap​ in i baci ga do​voljn​ o da​lek​ o. Kao uz‐​
mak pred zmi​jom. Vrat​ i se na uli​cu, pri​pi​jen uza zid, ru​ka​ma po​krivš​ i uši.
Eksp​ loz​ ij​ a ga za​gluš​ i. Na uli​cu dol​ et​ e ko​ma​di drv​ e​ta i met​ a​la i za​pa​ljen​ og
kart​ o​na. Odl​ uč​ i da se ne vrać​ a do slom​lje​nih vrat​ a. Raz​misl​ i još jedn​ om.
Razm​ is​li još jedn​ om. Fra​jer mora pob​ jeć​ i pri​je nego što se skup​ e lju​di. Ne
može ost​ at​ i i bor​ it​ i se. Din​ a​mit je bio samo da te za​drž​ i. Za​bo​ra​vi ulič​ i​cu.
Pro​vje​ri ulazn​ a vrat​ a.

Zađe za ugao i ugled​ a fra​je​ra da​lek​ o isp​ red sebe. Ju​rio je cest​ om prem​ a
sud​nic​ i. Bilo ga je teš​ ko pog​ o​di​ti piš​ to​ljem. Ipak pok​ uš​ a, pad​ne na jedn​ o ko​‐
ljen​ o kao kod mo​li​tve. Drug​ o ko​lje​no ost​ av​ i gore, na nje​ga nas​lo​ni lak​ at,
smi​ri pi​štolj s obje ruke i opa​li. I prom​ aš​ i. Me​tak mu se glas​no za​bod​ e u ka​‐
me​ni zid sud​nic​ e. Ugle​da mal​ en blij​ es​ ak, za​ču​je pras​ ak pu​ške pok​ raj sudn​ i‐​
ce, i me​tak fi​jukn​ e u poš​ tans​ ki san​du​čić bliz​ u Tea​ s​lea. Uči​ni mu se da je vi​‐
dio fra​je​rov tam​ an obris kako nes​taj​ e iza sudn​ i​ce. Pot​ rč​ i za njim u tren​ utk​ u
kada odjek​nu tri eksp​ lo​zi​je i za​pal​ e sud​nic​ u. Krh​ o​tin​ e su let​ jel​ e kroz pro​zor.
Isu​ ​se, on je pol​ u​dio, po​mis​li Te​as​le, i po​trč​ i još brže. Ovo nije samo da me
za​dr​ži. Želi dići u zrak či​tav grad.

207

Drvo u sud​ni​ci je bilo star​ o i suho. Vat​ ra se proš​ ir​ i i na gorn​ je ka​tov​ e.
Te​as​lea u tr​ča​nju uhvat​ i grč u nozi, ali odl​ uč​ i da ga to neće usp​ o​rit​ i. Tako je
jur​ io sve dok ga nije iz​da​lo ono malo sna​ge što ju je bio skup​ io. Sru​ši se.
Va​tra je u sudn​ ic​ i lo​mi​la, raz​bij​ a​la, a dim je isp​ u​nio uli​cu tako da više nije
mog​ ao vi​djet​ i fra​je​ra. S desn​ e se stra​ne, toč​no pre​ko puta sud​ni​ce, net​ko
mi​cao na step​ en​ ic​ a​ma pol​ ic​ ij​ske sta​nic​ e. Pom​ isl​ i da je to fraj​ er, ali bio je to
Har​ris. Gled​ ao je vat​ ru.

– Harr​ is! – po​vič​ e, že​leć​ i reći sve odjedn​ om. – Fra​jer! Vrat​ i se! Od​la​zi!
Ali njeg​ ov​ e ri​ječ​ i prog​ ut​ a grml​ jav​ in​ a naj​ve​će eks​plo​zi​je. Eks​plo​zi​ja raz​‐
nes​ e po​li​cijs​ ku sta​nic​ u, izb​ ri​še Har​ri​sa jedn​ im jed​ i​nim va​lom va​tre i ka​me​‐
nja. Od šoka Te​as​le ost​ an​ e ne​po​mi​čan. Har​ris. Stan​ ic​ a. Bilo je to sve što mu
je pre​ost​ al​ o, a sada više ni toga nije bilo. Ured, nje​go​vi pi​štol​ ji, trof​ e​ji, Križ
za zas​lug​ e za na​rod; a onda se opet sjet​ i Har​ri​sa, pro​kun​ e fra​jer​ a i vris​ne.
Izn​ e​nad​ a ga novi bij​ es isp​ u​ni sna​gom i on poj​ u​ri ploč​nik​ om pre​ma vat​ ri. Ti
kurv​ in sine, misl​ io je. Nisi mor​ ao, nisi mo​rao.
Isp​ red, s des​ne stra​ne ploč​nik​ a, bile su još dvi​je tr​go​vi​ne i park po​lic​ ij​ske
sta​nic​ e, pre​kri​ven ugar​ci​ma. Dok je trč​ ao psu​ju​ći, pok​ raj njeg​ o​vih se nogu
o asfalt od​bij​ e met​ ak. Otp​ už​ e u ja​rak. Ulic​ a je bila os​vjetl​ je​na plam​ e​nom, ali
je stražn​ ji dio stan​ i​ce još uvij​ ek bio u mrak​ u. Uz​vrat​ i pu​canj, cil​ ja​ju​ći na
mjes​to na koj​ em je vi​dio bljes​ ak puš​ ke. Opal​ i još dvap​ ut, i kada pok​ u​ša us‐​
tat​ i, ko​lje​na ga izd​ a​še i on se sru​ši prek​ o pločn​ i​ka. Kon​ ač​no mu je po​nest​ a​lo
snag​ e. Sve ono što je pro​šao u pos​ ​ljed​njih nek​ o​li​ko dana do​tukl​ o ga je.
Le​žao je na ploč​ni​ku i raz​miš​ljao o fra​je​ru. Fra​jer kr​va​ri i sig​ ur​no je i on
slab. Pa ipak, to nije zau​ s​tav​lja​lo fraj​ e​ra. Ako fraj​ er može da​lje, može i on.
Ali bio je tako umo​ran, bilo mu je tako teš​ ko pok​ re​nu​ti se.
A i ono o bor​bi prsa o prsa, bez iko​ga u bli​zin​ i tko bi mo​gao biti ran​ jen,
sve je to bila laž, zar ne? I Or​val i Shin​gle​ton i svi ost​ al​ i, obeć​ a​nje koje si
dao, i to je bila laž, nije li?
Ne mož​ eš niš​ ta obeć​ a​va​ti mr​tvim​ a. Tak​vo obeć​ a​nje ne vri​jed​ i.
Ne, ali obeć​ ao si sam sebi, a to vrij​ e​di. Ako ne pok​ ren​ eš svoj​ u gu​zi​cu, ne​‐
ćeš biti od kor​ is​ti ni sebi ni drug​ im​ a. Nisi umor​ an. Boj​ iš se.
Za​ječ​ a, otp​ už​ e, za​tet​ u​ra. Fra​jer je bio s des​ne stran​ e, iza stan​ ic​ e. Ali nije
mo​gao onud​ a proć​ i zato što je na kra​ju straž​njeg dvor​ iš​ ta bila ograd​ a od
bod​lji​ka​ve žice, a s dru​ge stra​ne ograd​ e bila je dub​ ok​ a jama, tem​ elj nov​ og
sa​mo​pos​lu​ži​va​nja. Fra​jer neće ima​ti ni snag​ e ni vrem​ en​ a da se pop​ne pre​ko

208

www.balkandownload.org

i skoč​ i dol​ je. Po​tr​čat će dal​ je ulic​ om. Na tom su se putu na​la​zi​le dvij​ e kuće;
pa dječ​ je igral​ i​šte, i po​lje gus​te, vi​so​ke trav​ e i gr​mov​ a divl​ jih mal​ in​ a s nad​‐
strešn​ ic​ om koju su sa​grad​ i​la neka djec​ a.

Priš​ ul​ ja se, zak​lo​nivš​ i se za travn​ a​ti obron​ ak isp​ red po​lic​ ij​ske stan​ ic​ e.
Zu​rio je kroz dim ne bi li ugled​ ao fra​je​ra. Nije se žel​ io još jed​nom os​vrn​ u​ti
na ono što je od Har​ri​sa ost​ al​ o raz​ a​su​to po uli​ci. Zaš​ ao je izm​ eđ​ u sudn​ i​ce i
pol​ ic​ ij​ske sta​ni​ce. Os​vjetl​ ja​vao ga je plam​ en s tih zgra​da, dim mu je pe​kao
oči, a vru​ći​na ža​ril​ a lice. Pog​nuo se i pri​bli​žio trav​na​tom​ e obron​ku kako bi
se mog​ ao sa​krit​ i pod svjet​ lom. Dima je na tre​nut​ ak nest​ a​lo, i on tada vid​ je
sta​na​re obliž​njih kuća kako stoj​ e na step​ e​ni​cam​ a, razg​ o​var​ aj​ u i upir​ u pr‐​
stom. Is​us​ e, fra​jer bi i nji​hov​ e kuće mog​ ao dići u zrak. Mog​ li bi strad​ a​ti baš
kao i Har​ris.

Upi​njao se i poh​ i​tao prem​ a nji​ma, pog​ le​dom traž​ e​ći fraj​ e​ra.
– Bje​žit​ e odavd​ e, dov​ ra​ga! – vi​kao je. – Pov​ uc​ i​te se!
– Što? – pov​ ič​ e netk​ o među nji​ma.
– On je bli​zu! Trč​ i​te! Bjež​ it​ e!
– Što? Ne mogu vas dob​ ro čuti!

209

18.

Šćuć​ u​ri se pok​ raj trij​ em​ a pos​ l​ jed​nje kuće u ulic​ i i nan​ i​ša​ni na Te​asl​ ea.
Muš​ kar​ ac i dvi​je žene koji su staj​ al​ i na trij​ em​ u bili su to​lik​ o iz​van sebe da
nisu ni vi​dje​li da se on skri​va pok​ raj njih. Ali u tre​nut​ku kada ot​pus​ti udar‐​
nu iglu na puš​ ki, si​gurn​ o su čuli škljoc​ aj, jer su se odjedn​ om usko​meš​ al​ i.
Jedn​ a žena se nag​ne prek​ o ograd​ e, ugle​da ga i reče.

– Moj bože. Isu​ ​se bože.
Bilo je to do​voljn​ o upo​zor​ e​nje; Te​as​le po​trč​ a sa ploč​nik​ a, pre​ko liv​ ad​ e do
prve kuće i do zakl​ on​ a. Ram​bo opa​li, ne rač​ un​ a​ju​ći da će ga po​go​dit​ i, već
samo da ga prest​ ra​ši. Žena vrisn​ e. Iz​ba​ci prazn​ u pa​tron​ u iz pu​ške i nac​ i​lja
na prvi tri​jem u uli​ci. Vi​ri​la je Tea​ sl​ e​ova ci​pel​ a, osvij​ etl​ je​na vat​ rom. Pov​ uč​ e
okid​ ač, ali se ne do​god​ i ni​šta. Pu​ška mu ost​ an​ e praz​na, a bud​ uć​ i da nije
imao vrem​ en​ a da je pon​ ov​ o na​pun​ i, isp​ us​ti je i izv​ u​če pol​ ic​ ijs​ ki rev​ ol​ver, ali
Tea​ sl​ eo​ ve ci​pel​ e više nije bilo. Žena je još uvij​ ek vriš​ ta​la.
– Za ime božj​ e, gos​po​đo, za​ve​žit​ e – reče joj, i po​tr​či do stražn​ jeg ugla
kuće, pro​uča​vaj​ uć​ i sjen​ e u stražn​ jem dvo​riš​ tu. Te​as​le sig​ urn​ o neće ri​ski​ra​ti
i doći kroz predn​ ja vra​ta. Tamo bi, na svje​tlu va​tre, bio laka meta. Sig​ urn​ o
će skliz​nut​ i u mrak iza prve kuće. Ram​bo priđ​ e bliž​ e uglu, pok​ raj bic​ ik​la i
nad​strešn​ ic​ e. Ček​ ao je. Čelo mu je bilo ozl​ ij​ eđ​ en​ o od sud​ ar​ a. Li​cem je lu​pio
u po​li​cijs​ ki ra​dio, a ru​kav mu je bio ljep​ljiv, jer je nji​me bris​ ao krv koja mu
je cu​ri​la u oči. Od sud​ a​ra su ga isto tako opet po​čel​ a bo​ljet​ i reb​ ra, pa sada
više nije znao što ga jače boli.
Pri​če​ka, na tre​nu​tak mu se za​vrt​ i, a za​tim se do​ved​ e u sta​nje prip​ rav​nos‐​
ti. Nije čuo nik​ akv​ e zvuk​ ov​ e. Uči​ni mu se da neka tam​na fig​ u​ra kliz​ i iz​međ​ u
zimz​ e​le​nog grml​ ja. Obri​še krv s očij​ u, na​ci​lja, ali nije mo​gao pu​cat​ i. Sve dok
ne bude si​gu​ran da je to Te​as​le. Ako je to samo vark​ a, onda bi puc​ an​ je ot​‐

210

www.balkandownload.org

kril​ o nje​go​vu po​zi​ci​ju. Bilo bi to, osim toga, bes​ ko​risn​ o gub​lje​nje met​ ak​ a: u
piš​ tol​ ju je imao samo pet met​ ak​ a, bub​ anj isp​ od udarn​ e igle je bio pra​zan.
Tea​ sl​ e​ov browning je imao tri​nae​ st met​ ak​ a. Prep​ ust​ i njem​ u da ra​sip​ a metk​ e.
On si to može pri​ušti​ti.

Post​ oj​ ao je još jed​ an razl​ og za​što nije odm​ ah puc​ ao na tu fig​ ur​ u: na​kon
što je po​sl​ jed​nji put obri​sao krv s oči​ju, vi​dio je dvost​ ru​ku slik​ u, kao da mu
je krv ost​ a​la u očim​ a. Sada nije mog​ ao raz​lik​ o​vat​ i tam​nu fig​ ur​ u i obri​se
zimz​ e​le​nog grml​ ja. Sve mu se sto​pi u jed​no, a gla​va ga je to​li​ko bo​lje​la da
mu se či​ni​lo da će pukn​ ut​ i.

Zaš​ to se sjen​ a ne miče? Ili se mož​ da miče a on to ne vidi? Tea​ sl​ e je mo​‐
rao dign​ ut​ i neku buku. Hajd​ e, daj. Pos​ta​ja​lo je već prek​ asn​ o. Si​re​ne su zav​ i‐​
ja​le u bli​zin​ i. Mož​ da su to va​trog​ as​ci. Ili mo​žda po​lic​ ij​ a. Hajd​ e, Te​as​le. Lju​di
sa tri​jem​ a su sada ušli u kuću, prest​ raš​ e​no su raz​gov​ a​ra​li. Osje​ti ne​što,
okren​ e se da po​gle​da ne stoj​ i li net​ko mo​žda na tri​je​mu sa piš​ tol​ jem ili ne‐​
čim što bi ga mog​ lo ra​nit​ i, i, Is​us​ e, ugled​ a Te​asl​ ea kako dol​ a​zi. Od iz​ne​na​đe​‐
nja Ram​bo opal​ i prij​ e nego što je i znao. Tea​ s​le krik​ne, pre​val​ i se na leđa i
od​le​ti na ploč​nik. Ramb​ o nije mo​gao shva​tit​ i što se to nje​mu do​gađ​ a. Nije
mog​ ao shvat​ i​ti za​što se zan​ jih​ ao, pao po​trb​ uš​ ke u trav​ u. Ruke su mu na
grud​ i​ma bile top​ le i mok​ re, a zat​ im ljepl​ jiv​ e. Is​u​se, po​gođ​ en je. Tea​ s​le je us‐​
pio puc​ at​ i i pog​ od​ i​ti ga. Grud​ i uopć​ e nije osjeć​ ao, živc​ i su mu bili pa​ra​li​zi​‐
ra​ni. Mor​ aš se pom​ akn​ ut​ i. Mo​raš pob​ jeć​ i. Sir​ e​ne.

Nije mog​ ao ust​ a​ti. Počn​ e mi​go​lji​ti. Ži​čan​ a ogra​da po​kraj kuće. Iza nje,
vel​ ik​ i nej​ as​ni predm​ e​ti u noći. Vat​ ra iz stan​ ic​ e i sud​nic​ e je bila ogromn​ a,
sve je osv​ jetl​ jav​ a​la na​ran​čast​ im svjet​ lom, ali još uvij​ ek nije mog​ ao ra​zaz​nat​ i
što je to iza ogra​de. Raz​bis​tri mu se pred očim​ a i ugle​da lju​ljač​ke. Rij​ eč mu
praz​no za​zve​či u glav​ i. Ljul​ jan​ je. Tob​ o​ga​ni. Igral​ iš​ te. Kre​ne pre​ma njim​ a
pot​ r​bu​ške. Zvuk vat​ re iza nje​ga pods​ je​ti ga na olu​ju u šumi.

– Idem po svoj pi​štolj! Gdje je moj piš​ tolj? – vik​ ao je netk​ o u kući.
– Ne. Mo​lim te – reče žena. – Nem​ oj iz​la​zit​ i. Ne​moj se upli​tat​ i.
– Gdje je moj pi​štolj? Gdje si sta​vil​ a moj pi​štolj? Re​kao sam ti već da ga
pres​ta​neš sel​ it​ i s jed​nog mjest​ a na drug​ o.
Lak​tov​ i​ma se zab​ o​de u zem​lju, počn​ e mig​ o​lji​ti još brže, dođe do ograd​ e,
vrat​ a, otvor​ i ih, pro​vuč​ e se. Iza sebe za​čuj​ e ko​ra​ke na dr​ve​nim step​ e​nic​ am​ a.
– Gdje je? – go​vor​ io je čov​ jek. Jas​no ga je čuo. – Kamo je otiš​ ao?
– Tamo! – reče drug​ a žena his​ter​ ič​no. Bio je to glas iste one žene koja ga

211

je vid​ jel​ a na pred​njem trij​ e​mu. – Tamo! Kod vrat​ a!
Kur​vi​ni si​no​vi, pom​ is​li Ramb​ o i po​gle​da. Pla​men je bio vrlo vi​sok, a čo​‐

vjek je sta​jao pok​ raj sprem​ i​šta za alat, cil​ jao je pu​škom. Cil​ jao je nesp​ ret​no,
ali je u tren​ ut​ku kada ga je Ramb​ o po​god​ io pos​tao grac​ io​ zan. Pri​mio se za
desn​ o rame, lako se zav​ r​tio, i sav​ r​šen​ o se sru​šio na bi​cikl pok​ raj spre​mi​šta
za alat. Bic​ ikl se pod njeg​ o​vom te​žin​ om sru​ši.

– Isu​ ​se, pog​ o​đen sam – reče čo​vjek ste​nju​ći. – Po​god​ io me. Po​go​đen
sam.

Ali čov​ jek nije znao ko​lik​ o je imao sreć​ e. Ram​bo je ci​ljao u njeg​ o​ve gru‐​
di, ne u rame. Više nije mog​ ao do​bro cil​ ja​ti, nije više mog​ ao mirn​ o drž​ at​ i
pi​štolj. Brzo je gu​bio krv, nije više imao nik​ akv​ e šan​se da po​bjeg​ne, nije se
više ni​ka​ko mog​ ao dje​lot​ vor​no zaš​ ti​tit​ i, ni​šta. Osim mo​žda onog štap​ i​na di​‐
na​mi​ta, pom​ isl​ i. Je​beš din​ am​ it. S ono malo snag​ e što mu je pre​os​ta​lo, neće
moći ni ba​ci​ti šta​pin da​lje od jedn​ og me​tra.

– Pog​ od​ io me – ste​njao je čov​ jek. – Po​god​ io me. Po​go​đen sam.
Pa i ja sam, pri​ja​te​lju, ali ne ču​ješ moje cmiz​dren​ je, po​misl​ i, a bu​du​ći da
nije mog​ ao ost​ a​ti i če​kat​ i na ljud​ e u ko​li​ma sa sir​ e​nam​ a, poč​ne opet pu​za​ti.
U pješ​ča​nik na​sred igral​ iš​ ta. A tada nje​gov​ i živc​ i za​zveč​ e, oživ​ e, i počn​ e
osje​ćat​ i bol. Tea​ s​le​ov je met​ ak proš​ ao toč​no kroz njeg​ o​va sloml​ jen​ a reb​ ra, i
bilo je to pop​ ut pro​bad​ a​nja go​lem​ og priš​ ta, otrov šik​nu van. Bol ga sav​lad​ a.
Če​šao si je grud​ i, gre​bao, der​ ao. Stres​ e gla​vom, nap​ne tij​ e​lo, tako zgr​čen​ o
od boli. Jed​ va ust​ a​ne, pogn​ u​te glav​ e, zgrbl​ je​nih ra​men​ a, i otet​ u​ra prem​ a
ogra​di na rubu igral​ i​šta. Bila je nis​ ka i preb​ a​ci se prek​ o nje daš​ćuć​ i; u grot​ e​‐
skn​ om salt​ u se sru​ši na drug​ u stran​ u, oček​ uj​ u​ći da će lup​ i​ti o zeml​ ju.
Umjes​to toga osje​ti šil​ jat​ o trn​ je i ogo​ljel​ e gran​ e. Po​lje kup​ i​na. Div​ljih ma​li​‐
na. Već je jedn​ om bio ov​dje. Nije se mo​gao sjet​ it​ i kada, ali znao je da je bio.
Ne. Ne, nije u pra​vu. Te​asl​ e je bio ovd​ je, gore u plan​ i​nam​ a, kada je po​bje‐​
gao u onaj ku​pin​ jak. Da, tako je. Tea​ sl​ e je bio u ku​pi​nja​ku. Sada je bilo obr​‐
nu​to. Sada je bio na nje​ga red. Te​as​le je po​bjeg​ ao ovim put​ em, kroz ku​pin​ e
kao ove. Za​što ne bi mog​ ao i on?

212

www.balkandownload.org

19.

Te​as​le je na leđ​ i​ma lež​ ao na pločn​ i​ku, nije uop​će obrać​ ao paž​nju na va‐​
tru, oča​ran​ o je zur​ io u žute ulič​ne svjet​ iljk​ e. Da je sada lje​to, pom​ isl​ i, oko
žar​ u​lja bi let​ jel​ i noćn​ i lep​tir​ i i kom​ arc​ i. A onda se zap​ it​ a zaš​ to se toga sje​tio.
Više nije mo​gao gled​ a​ti, počn​ e žmir​ka​ti, s obje se ruke dr​žao za rupu u tr‐​
buh​ u. Zap​ an​ jil​ o ga je to što osim svr​bež​ a u cri​je​vi​ma nije ni​šta osje​ćao.
Imao je ve​li​ku rupu i u leđ​ i​ma, znao je to, ali i to ga je samo svrb​ jel​ o. Tol​ ik​ o
štet​ e, a tako malo boli. Got​ ov​ o kao da mu tij​ e​lo više nije pri​pad​ a​lo.

Slu​šao je si​ren​ e, prvo samo ne​kol​ i​ko, a za​tim čit​ av​ u go​mil​ u, za​vij​ a​nje
negd​ je iza va​tre. Po​ne​kad su mu se či​nil​ e dal​ e​ke, pon​ e​kad kao da su tu, po‐​
kraj nje​ga.

– Tu niz ulic​ u – reče da osl​ uh​ne svoj glas, a glas mu je bio tako da​lek
kao da mu je ti​jel​ o odvoj​ en​ o od duha. Pom​ ak​ne jed​nu nogu, a zat​ im drug​ u,
pod​ ig​ne glav​ u, sa​vij​ e leđa. Pa dob​ ro, me​tak mu ba​rem nije smr​skao kič​mu i
slo​mio leđa. Pa ipak, reče sam sebi, stvar je u tome da umi​reš. Tako ve​li​ka
rupa, a tako mala bol, si​gurn​ o umi​reš. I za​pan​ ji​lo ga je to da tako mir​no o
tome može razm​ išl​ jat​ i.

Baci pog​ led s uličn​ ih svje​tilj​ki na sudn​ i​cu u pla​men​ u, na njen krov u pla‐​
me​nu, na po​li​cij​sku sta​ni​cu iz koje je kroz sve pro​zor​ e buk​tao plam​ en. A
baš sam ofar​bao unut​ raš​nje zid​ ov​ e, po​misl​ i.

Net​ko je bio pok​ raj nje​ga. Kle​čao je. Žena. Star​ a žena.
– Mogu li ne​što učin​ i​ti? – upi​ta njež​no.
Baš si pra​va star​ a žena, po​mis​li. To​lik​ o krvi, a ti si ipak došl​ a do mene.
– Ne. Ne, hval​ a – reče dal​ ek​ im gla​som. – Mis​lim da niš​ ta ne mož​ e​te uči‐​
ni​ti. Osim. Je​sam li ga po​god​ io, zna​te li mož​ da? Je li mrt​ av?
– Mis​lim da je pao – reče. – Ja sam iz sus​ jedn​ e kuće. Pok​ raj sta​nic​ e. Ni‐​

213

sam baš sig​ ur​na.
– Do​bro – reče.
– Moja je kuća po​če​la go​rit​ i. Ljud​ i u ovoj kući, misl​ im da je net​ko pog​ o‐​

đen. Mogu li vam do​ni​je​ti deku? Vode? Usne su vam suhe.
– Za​is​ta? Ne. Ne, hval​ a.
U sva​kom je sluč​ aj​ u bilo fasc​ in​ antn​ o, njeg​ ov glas tako da​lek, njez​ in tako

bliz​ ak, odm​ ah pok​ raj njeg​ ov​ og bub​njić​ a, a sir​ en​ e, si​ren​ e su du​bo​ko u njeg​ o‐​
voj glav​ i za​vi​ja​le još glas​ni​je. Bilo je sve na​opa​ko. On iz​van sam​ og sebe, a
sve ovo vani u nje​mu. Ča​rob​no. Mor​ ao joj je prič​ at​ i o tome. Zasl​ už​ il​ a je da
to čuje. Ali kada opet po​gle​da, nje više nije bilo, kao da je duh bio po​kraj
nje​ga. Kak​ av je to znak bio da nije prim​ i​je​tio kada je otiš​la? Sir​ en​ e. Pre​glas‐​
ne. Zav​ i​ja​le su po​put no​že​va u nje​go​voj gla​vi. Po​dign​ e gla​vu i pog​ le​da iz​‐
me​đu va​tri pre​ma kraj​ u grad​skog trga. Ugled​ a pol​ ic​ ijs​ ke autom​ o​bil​ e kako
dol​ az​ e iza ugla. Šest, izb​ roj​ i. Nik​ a​da prij​ e nije vid​ io neš​ to jasn​ i​je, sva​ki de​‐
talj, na​ro​čit​ o svak​ u boju svje​tla, sir​ e​ne is​prek​ i​dan​ o cr​ve​ne, fa​rov​ e stal​no
žute, ljud​ e iza sta​ka​la na​ran​čas​te u svjet​ lu​cav​ om od​sja​ju va​tre. Sli​ka je bila
presn​ až​na. Ulic​ a mu se zav​ r​ti pred oči​ma, i mo​rao je ili zaž​ mir​ i​ti ili bi mu
bilo zlo. Samo mu je to još treb​ a​lo. Da mu još više izd​ e​re trb​ uh, i da mo​žda
umre ovd​ je pri​je nego saz​na kraj cij​ el​ e prič​ e. Već je bila mil​ ost što mu do​‐
sad nije bilo zlo. Već je odav​no za​kasn​ io. Sa​ber​ i se. To je bilo sve što je mo​‐
gao uči​ni​ti. Ako će umri​je​ti, a bio je sig​ u​ran da hoće, nije mo​gao dop​ ust​ it​ i
da smrt dođe već sada. Ne do kraj​ a.

Za​ču​je škri​pa​nje guma, a kada pon​ o​vo po​gled​ a, ko​či​li su pred sta​nic​ om.
Po​li​cajc​ i su is​ka​ka​li i pri​je nego su se autom​ ob​ il​ i za​us​tav​ i​li. Sir​ en​ e se stiš​ a​‐
še. Jed​ an pol​ ic​ a​jac po​ka​že niz uli​cu na nje​ga, i oni svi po​tr​čaš​ e izm​ e​đu vat​ ri,
zak​lan​ ja​juć​ i lice od vru​ćin​ e, i iz​međ​ u njih ugle​da Trau​ tm​ a​na. Svi su u ru​ka​‐
ma imal​ i piš​ tol​ je.

Sada među njim​ a ugled​ a i Kern​ a. Kern je tr​čao dok je go​vo​rio nek​ om čo‐​
vje​ku:

– Vrat​ i se u auto! Poz​ ov​ i hitn​ u po​moć! – Kern je pok​ az​ i​vao gore i dol​ je
na ulic​ u, go​vor​ io os​ta​li​ma: – Makn​ i​te ove ljud​ e odav​de! Gurn​ it​ e ih nat​ rag!

Kakv​ e ljud​ e? Nije shvać​ ao. Po​gled​ a, i odjedn​ om se oko njeg​ a stvo​ri masa
ljud​ i. Njih​ ov​ o iz​ne​nadn​ o poj​ avl​ ji​va​nje ga zbun​ i. Gled​ a​li su va​tre. Bilo je ne‐​
što u njih​ o​vim li​ci​ma. U go​mil​ i su išli pre​ma njem​ u, uzb​ u​đen​ ih pog​ led​ a,
uko​čen​ ih tij​ el​ a, a on pod​ ig​ne ruke da ih zad​ r​ži da​lek​ o od sebe. Ner​ a​zum​no

214

www.balkandownload.org

se boj​ ao, got​ o​vo je pov​ ik​ ao „Ne još!” dok su mu pol​ ic​ aj​ci pri​laz​ il​ i, za​ust​ av​ i​li
ih, okru​ži​li ih.

– Fraj​ er – reče.
– Ne go​vor​ i niš​ ta – reče mu Kern.
– Misl​ im da sam ga pog​ od​ io. – Reče to mir​no. Skon​cent​ rir​ a se, po​ku​ša​‐
vaj​ uć​ i za​mis​li​ti da je on fra​jer. – Da. Pog​ od​ io sam ga.
– Treb​ at ćeš snag​ e. Ne​moj go​vor​ i​ti. Sti​že dok​tor. Bili bis​ mo došl​ i ran​ i​je,
ali mor​ a​li smo ići oko​lo zbog pož​ ar​ a.
– Sluš​ aj​te.
– Opus​ti se. Učin​ io si sve što si mo​gao. Pre​pust​ i sad stvar nama u ruke.
– Ali mo​ram vam reći gdje je on.
– Ovd​ je! – vik​ne žena s pred​njeg tri​jem​ a kuće. – Ovd​ je otra​ga! Po​zov​ i​te
dokt​ or​ a!
– Vas osmo​ric​ a po​đi​te sa mnom – reče Kern. – Ra​šir​ i​te se. Pola na onu
stran​ u kuće, pola na ovu. Bud​ it​ e oprezn​ i. Vi os​ta​li po​moz​ i​te da rast​ je​ra​mo
ovu gom​ i​lu.
– Ali on nije tamo. – Prek​ asn​ o. Kern i njeg​ o​vi ljud​ i su već otišl​ i.
– Ne tamo – po​no​vi sam sebi. – Kern. Zaš​ to on ne može sluš​ a​ti? – Bo​lje
da ono veče kada je po​če​la pot​ je​ra nije če​kao Kern​ a, za​ključ​ i. S Kern​ om bi
po​tje​ra bila dvost​ ru​ko konf​ uz​nij​ a, a Ker​no​vi bi lju​di pog​ in​ u​li za​jedn​ o s os‐​
tal​ i​ma.
Tra​ut​man još nije ni rij​ eč rek​ ao. Nek​ ol​ i​cin​ a pol​ ic​ aj​ a​ca koji su os​tal​ i, po‐​
ku​šav​ al​ i su da ne gle​daj​ u krv. On, međ​ ut​ im, ne.
– Ne, ti ne, Tra​ut​man. Tebi krv uop​će ne sme​ta. Na​učen si na nju.
Trau​ t​man ne odg​ o​vor​ i ni​šta, nast​ a​vi samo zu​ri​ti u njeg​ a.
Je​dan pol​ ic​ a​jac reče:
– Mož​ da je Kern u prav​ u. Mo​žda je bol​ je da ne gov​ o​riš.
– Nar​ avn​ o, a upra​vo to sam i ja rek​ ao Or​va​lu kada je on bio po​go​đen.
Ali on nije žel​ io umrij​ e​ti u tiš​ i​ni, a to ne žel​ im ni ja. Čuj, Tra​utm​ an, usp​ io
sam. Rek​ ao sam da ću usp​ je​ti, nis​ am li? I je​sam.
– O čemu on to gov​ o​ri? – reče je​dan od po​li​ca​ja​ca. – Ne raz​ u​mij​ em.
– Pog​ led​ aj ga. Nje​go​ve oči – reče dru​gi. – Pol​ ud​ io je.
Još uvij​ ek zu​reć​ i u njeg​ a, Trau​ t​man im ruk​ om da znak da ušut​ e.
– Rek​ ao sam vam da ću ga nadm​ u​drit​ i, zar ne? – Glas mu je zvu​čao dje​‐
čje po​bjedn​ ičk​ i. Nije mu se sviđ​ ao, ali se nije mog​ ao zau​ st​ av​ i​ti. Ne​što u nje‐​

215

mu ga je tje​ral​ o da gov​ o​ri, da oda taj​nu. – Bio je tamo pok​ raj onog trij​ e​ma,
a ja sam bio na sus​ jed​nom trij​ e​mu, i osje​ćao sam da me oček​ u​je. Vaša ga je
škol​ a dob​ ro ist​ re​nir​ al​ a, Tra​ut​man. Učin​ io je toč​no ono što ste ga nau​ či​li da
učin​ i, a tako sam ga ja nadm​ ud​ rio. – Rana ga je svrb​ je​la, poč​ eš​ e se, po​te​če
krv, i svak​ im mu je tren​ utk​ om post​ a​ja​lo sve fas​ci​nantn​ i​je kako može dal​ je
ovak​ o prič​ at​ i. Mor​ ao bi daht​ a​ti, ist​ i​ski​vat​ i svak​ u rij​ eč, znao je to, a bio je
tako gov​ or​ljiv, kao ko​nac koji se odm​ at​ a. – Za​miš​ljao sam da sam on. Shva‐​
ća​te? To​li​ko sam o njem​ u razm​ iš​ljao da znam sve što čini. I baš u tre​nutk​ u
kada smo se našl​ i sva​ki na svom tri​jem​ u, za​miš​ljao sam što će uči​nit​ i.
Odjedn​ om sam shvat​ io njeg​ ov​ e na​mje​re. Misl​ io je da neću doći s uli​ce gdje
bi me osvi​je​tlil​ a vat​ ra, već da ću doći kroz straž​nji vrt i kroz drv​ e​će, Trau​ t​‐
man. Shva​ća​te? Vaša ga je ško​la ist​ ren​ ir​ a​la za ge​ril​ski na​čin rat​ ov​ a​nja u
pla​ni​nam​ a, pa je on ins​tin​k​tiv​no kre​nuo pre​ma drv​ eć​ u, i li​va​di i grm​lju
tamo strag​ a. A ja, na​kon onog​ a što se do​god​ i​lo u brd​ im​ a, bio bih prokl​ et da
sam se ika​da više išao bo​rit​ i s njim pod njeg​ o​vim uvje​ti​ma. Pod moj​ im uvje​‐
ti​ma. Sjeć​ a​te li se da sam vam o tome gov​ or​ io? Moj grad. I ako sam mo​rao
pog​ i​nut​ i, mor​ ao sam biti u moj​ oj ulic​ i, bli​zu mo​jih kuća, s upal​ je​nim svje‐​
tlom u mom ured​ u. I us​pio sam. Nadm​ ud​ rio sam ga, Tra​ut​man. Do​bio je
moj met​ ak u grud​ i.

Trau​ tm​ an je još uvij​ ek šut​ io.
Dugo je gle​dao u ranu prij​ e nego je pok​ a​zao na nju.
– Ovo? Misl​ it​ e na ovo, na to pok​ az​ u​je​te? Re​kao sam vam. Vaša ga je ško​‐
la do​bro is​tre​nir​ a​la. Isu​ s​ e, kakv​ i ref​ lek​si.
Dal​ e​ko u noći, iza va​tri, za​ču​je se gro​mog​ las​na eksp​ lo​zij​ a koja osvij​ e​tli
cij​ el​ o nebo. Jeka odjekn​ u ci​je​lim grad​ om.
– Pre​brz​ o. Pre​brz​ o – reče je​dan od zam​ jen​ i​ka s gađ​ e​njem.
– Preb​ rz​ o za što?
Kern se vrać​ ao prek​ o liv​ ad​ e.
– Njeg​ a tamo nema.
– Znam. Po​ku​šao sam vam to reći.
– Us​tri​je​lio je nek​ og tipa u rame. To je ona žena i vi​kal​ a. Moji ljud​ i tra​že
njeg​ ov trag. Pra​te krv. – Bio je sav izv​ an sebe, zur​ io je u va​lo​ve svje​tla na
nebu po​kraj gra​da.
– Što je to bilo? Kakv​ a je to bila eks​plo​zij​ a? – reče Tea​ s​le.
– Bože, sum​njam da su ima​li dov​ olj​no vre​me​na.

216

www.balkandownload.org

– Vre​men​ a za što?
– Za ben​zins​ ku pump​ u. Zap​ al​ io je dvi​je cr​pk​ e. Na rad​ i​ju smo čuli od va‐​
tro​ga​sa​ca. Cr​p​ke i glav​ne zgra​de su tako zah​ va​ćen​ e va​trom da nisu mo​gli
pri​ći i za​us​ta​vi​ti do​vod benz​ in​ a. Htje​li su is​ključ​ i​ti struj​ u u cij​ e​lom tom di‐​
je​lu gra​da ali su shva​til​ i da će, ako zau​ st​ av​ e pump​ e, pri​ti​sak okren​ ut​ i va​tru
nad​ ol​ je, u glavn​ e rez​ er​vo​are pa bi eksp​ lod​ i​rao cij​ e​li blok. Po​zvao sam ci​je​lo
jedn​ o svoj​ e odje​ljen​ je da odu po​mo​ći pri eva​kua​ ci​ji. Jed​ an je po​žar bio u di​‐
je​lu gdje su stam​be​ne kuće. Bože, na​dam se da su stig​ li na vrij​ e​me, prij​ e
nego što je sve od​le​tje​lo u zrak. Treb​ a eksp​ lod​ ir​ at​ i još jedn​ a, i ko​li​ko li će
samo biti mr​tvih kada sve ovo zav​ r​ši.
Pov​ ik sa stran​ e kuće:
– Otiš​ ao je prek​ o igral​ iš​ ta!
- Do​bro, nem​ oj to​li​ko url​ a​ti da ne čuje da zna​mo gdje je!
– Ne brin​ it​ e – reče Tea​ s​le. – On nije na igra​liš​ tu.
– Ne mož​ e​te u to biti sig​ urn​ i. Pred​ ug​ o le​žit​ e ovd​ je. Mo​gao je otić​ i bilo
kuda.
– Ne, mo​ra​te se za​mis​lit​ i u nje​go​voj koži. Mo​rat​ e se pret​ va​rat​ i da ste vi
on. Otp​ u​zao je kroz igra​liš​ te i pre​ba​cio se tamo prek​ o ogra​de i sada je među
divl​ jim ma​lin​ a​ma, ku​pi​na​ma. Ja sam od njeg​ a pob​ jeg​ ao kroz tak​vo grml​ je, a
sada će i on to po​ku​šat​ i, ali je pre​te​ško ra​njen. Ne mož​ et​ e vjer​ o​vat​ i kako ga
bole gru​di. Tamo je nad​strešn​ i​ca koju su po​dig​ la neka djec​ a, i on puzi pre​‐
ma njoj.
Kern se upit​no na​mrš​ ti prem​ a Tra​ut​man​ u i dvo​ji​ci po​lic​ a​ja​ca.
– Što se s njim dog​ ađ​ al​ o dok sam ja bio tamo otra​ga? Što se dog​ o​dil​ o?
Jed​ an od pol​ ic​ a​ja​ca čudn​ ov​ at​ o stre​se glav​ om.
– Mis​li da je fra​jer.
– Što?
– Pol​ u​dio je – reče onaj dru​gi.
– Vas dvo​ji​ca ga ču​vaj​te. Že​lim da bude mi​ran – reče Kern. Klek​ne do
nje​ga. – Pri​če​kajt​ e dok​tor​ a. Doći će uskor​ o. Obeć​ aj​ em.
– Nije važn​ o.
– Po​ku​šajt​ e. Mol​ im vas.
Zvo​nil​ a su zvo​na i čule su se si​ren​ e dok su dvoj​ a go​le​ma va​trog​ asn​ a kola
ula​zil​ a na trg, i po​la​ko se za​us​ta​vi​la po​kraj pol​ i​cij​skih auto​mo​bil​ a. Vat​ ro​‐
gasc​ i u gu​me​nim odi​je​li​ma is​ka​ka​li su, tr​čal​ i po alat da otvor​ e hi​dran​te, iz‐​

217

vlač​ il​ i su cij​ ev​ i.
Za​ču​je se još jed​ an po​vik iz kuće:
– Sig​ ur​no je proš​ ao kroz igra​liš​ te. Svo je obli​ve​no krv​lju. Iza igral​ iš​ ta je

neko po​lje i grm​lje!
– Re​kao sam ti da se ne de​reš! – A tada se sag​ne po​kraj Te​as​lea. – Do‐​

bro, idem​ o prov​ je​ri​ti. Da vi​di​mo jes​te li u prav​ u kada kaž​ et​ e da zna​te gdje
je.

– Če​kaj​te.
– Po​bjeć​ i će. Mor​ am ići.
– Ne. Če​kajt​ e. Mor​ a​te mi obe​ća​ti.
– Jes​ am. Dok​tor već stiž​ e. Obe​ćaj​ em.
– Ne. Neš​ to dru​go. Mo​ra​te mi obeć​ at​ i. Kada ga pron​ a​đet​ e, mo​ra​te mi do‐​
pust​ i​ti da bud​ em tamo za kraj. Imam prav​ o na to. Proš​ ao sam kroz prev​ i​še
toga a da ne vid​ im za​vr​šet​ ak.
– Zar ga tol​ ik​ o mr​zi​te?
– Ne mr​zim ga. Vi to ne raz​ u​mi​jet​ e. On sam to želi. On želi da ja bu​dem
tamo.
– Is​u​se – Kern za​pre​pa​šte​no pog​ le​da Tra​ut​ma​na i ost​ al​ e. – Is​u​se.
– Puc​ ao sam u nje​ga i odjed​nom ga više nis​ am mrz​ io. Samo mi ga je bilo
žao.
– Pa nar​ avn​ o.
– Ne, ne zato što je i on mene ust​ ri​jel​ io. Bilo bi svej​ edn​ o je li on mene us​‐
trij​ el​ io ili ne. I tada bi mi bilo žao. Mor​ a​te mi obeć​ at​ i da ću ja pris​ us​tvo​vat​ i
zav​ r​šetk​ u. Du​gu​jem mu to. Mo​ram biti s njim na kraj​ u.
– Is​u​se.
– Obe​ćaj​te mi.
– U redu.
– Ne​mojt​ e la​ga​ti. Znam da misl​ i​te da sam tako te​ško ra​njen da ne mogu
doći do tog po​lja.
– Ne laž​ em – reče Kern. – Mo​ram ići. – Ust​ a​ne, kre​ne pre​ma svoj​ im lju‐​
di​ma koji su bili po​kraj kuće, i oni se rasp​ or​ e​di​še. Kre​nu​še nerv​ ozn​ o ulic​ om
pre​ma igral​ iš​ tu i pol​ ju iza njeg​ a.
Svi osim Trau​ t​ma​na.
– Ne, vi ne, Trau​ t​man – reče Te​as​le. – Vi žel​ i​te ost​ at​ i izv​ an sve​ga ovo​ga,
zar ne? Ali zar ne mis​li​te da bis​te mor​ a​li vid​ jet​ i? Ne mis​lit​ e li da bist​ e mo​ra‐​

218

www.balkandownload.org

li biti on​dje i gle​dat​ i kako na kraj​ u man​ ev​ rir​ a?
Kad je Trau​ tm​ an kon​ ač​no pro​go​vor​ io, glas mu je bio suh kao što je si‐​

gurn​ o bilo i drvo u sud​ni​ci kad ga je za​hva​til​ a va​tra, trud za plam​ en.
– Kol​ i​ko ste te​ško ran​ jen​ i?
– Ni​šta ne osjeć​ am. Ne. Opet nem​ am pra​vo. Asfalt je vrlo me​kan.
– O. – Još jedn​ a eks​ploz​ i​ja ras​ vij​ et​ li nebo. Tra​utm​ an ju je bez​izr​ a​žaj​no

prom​ at​ rao.
Drug​ a benz​ in​ska pump​ a.
– Još je​dan bod za vaš​ eg dje​čak​ a – reče Tea​ sl​ e. – Stvar​no, vaša ga je ško‐​

la stvar​no do​bro is​tre​nir​ al​ a. Nema nik​ ak​ve sumn​ je.
Trau​ t​man po​gle​da va​tro​gas​ce koji su gas​ i​li sudn​ ic​ u i po​li​cijs​ ku sta​ni​cu, u

razd​ e​ra​nu rupu u Te​asl​ eo​ vu tr​bu​hu, i oči mu za​trepć​ u. Uba​ci ča​hur​ u u ci​jev
pri​je nego kre​ne prek​ o li​va​de pre​ma straž​njem dij​ e​lu kuće.

– Za​što ste to uči​ni​li? – upit​ a Te​asl​ e. Ali već je znao. – Če​kajt​ e.
Nije do​bio od​gov​ or. Tra​utm​ an​ o​va su se leđa prov​la​či​la kroz od​sjaj vat​ re
prem​ a ono malo sjen​ a po​kraj kuće.
– Če​kajt​ e – reče Tea​ s​le pan​ ičn​ o. – Ne mo​žet​ e to učin​ it​ i! – pov​ i​če. – To
nije vaš po​sao.
Kao i Kern pri​je njeg​ a, Trau​ t​man nes​tan​ e.
– Kvrag​ u, če​kajt​ e! – vi​kao je Tea​ sl​ e. Okre​ne se na tr​buh, i počn​ e puz​ at​ i
po ploč​nik​ u. -Mor​ am biti tamo! To mor​ am biti ja!
Pop​ne se na ruke i ko​ljen​ a, kašl​ juć​ i; sa trb​ uh​ a mu je na pločn​ ik kap​ al​ a
krv. Dva pol​ i​cajc​ a ga zgra​be i poč​nu ga gur​ at​ i na do​lje.
– Mor​ at​ e se odm​ ar​ a​ti – reče jed​ an. – Samo pol​ ak​ o.
– Pust​ i​te me na miru! Zai​ st​ a to misl​ im!
Bor​ i​li su se da ga obuzd​ aj​ u. On je mla​tio oko sebe.
– Imam prav​ o! Ja sam sve ovo za​po​čeo!
– Bo​lje ga pust​ i. Ako se nas​ta​vi bor​ it​ i s nama, sav će se rasp​ o​ri​ti.
– Pog​ led​ aj samo ovu krv na meni. Kol​ ik​ o li mu je još os​tal​ o?
Do​volj​no, misl​ io je Te​as​le. Dov​ olj​no. Opet se pok​ u​ša po​dić​ i na ruke i ko​‐
ljen​ a, pov​ uč​ e jed​nu, pa drug​ u nogu. Skon​cent​ rir​ a se na us​taj​ an​ je. U us​ti​ma
je osje​ćao sla​ni okus krvi. Ja sam sve ovo zap​ o​čeo, Trau​ t​man, raz​miš​ljao je.
On je moj. Ne vaš. On želi da to bu​dem ja.
Napn​ e se, ust​ a​ne, nap​ rav​ i jed​ an kor​ ak, za​tim se nag​ne, pok​ u​šav​ a​juć​ i
odr​žat​ i rav​no​tež​ u. Ako pad​ne, znao je da se više nik​ a​da neće po​di​ći. Mor​ ao

219

je ost​ a​ti mi​ran, odr​žav​ a​juć​ i rav​no​tež​ u dok se pre​ko liv​ a​de prib​ li​ža​vao kući.
Ja to znam, Trau​ t​man, razm​ išl​ jao je. On želi da to bu​dem ja. Ne vi. Ja.

220

www.balkandownload.org

20.

U ago​ni​ji, Ram​bo je pu​zao kroz ku​pin​ e prem​ a nad​streš​nic​ i. Va​tra je na
nju ba​ca​la neš​ to svje​tla, i vid​ io je kako je jed​ an zid na​krivl​ jen, ali nije mo​‐
gao vid​ je​ti unu​tra kroz pol​ uo​ tvo​ren​ a vra​ta. Unu​tra je bio potp​ u​ni mrak. Pu​‐
zao je, ali mu se či​nil​ o da mu tre​ba prev​ iš​ e vre​men​ a da pri​je​đe tako malu
razd​ a​ljin​ u. Tada shvat​ i da samo izv​ o​di po​kre​te pu​za​nja, a da za​prav​ o cij​ el​ o
vri​jem​ e sto​ji na mjest​ u. Sak​ u​pi sna​gu i po​la​ko se us​pij​ e pri​bli​žit​ i nad​streš‐​
nic​ i.

Ali kada ko​nač​no dođe do tam​nog ulaz​ a, pre​dom​ isl​ i se. Unut​ raš​njost je
prev​ i​še nal​ ik​ ov​ a​la rupi u koj​ oj su ga dr​žal​ i za​robl​ jen​ im u ratu. Bila je mrač‐​
na, zbij​ en​ a, stis​nut​ a. Na ču​dan ga na​čin pod​sje​ti na tuš-ka​bin​ u u koju ga je
na​tje​rao Tea​ sl​ e, i na će​lij​ u u koju ga je Te​asl​ e htio zak​ lju​čat​ i. One su, is​tin​ a,
bile žar​ko osvi​jetl​ jen​ e, ali je od​boj​nost pre​ma njim​ a bila ista. Sve od čega je
bjež​ ao, pom​ is​li, i kako je mog​ ao biti to​li​ko umo​ran da uop​će uzme u ob​zir
mog​ ućn​ ost borb​ e s tog mjest​ a.

Sada bor​ba tako i tako više nije do​laz​ i​la u obz​ ir. Vid​ io je pre​vi​še lju​di
koji su umrl​ i od rana od metk​ a, i znao je da će is​krv​ a​rit​ i. I dal​ je su ga bol​ jel​ e
grud​ i, i glav​ a. Bol je bila jača sva​ki put kada bi mu kucn​ u​lo srce. Noge su
mu bile hlad​ne i uko​čen​ e od gu​bitk​ a krvi, i zbog toga nije mog​ ao puz​ a​ti. Pr​‐
ste i ruke više nije osje​ćao, i osje​ćao je kako mu se pol​ a​ko gase živ​ci u udo‐​
vi​ma. Neće još dugo ži​vjet​ i. Bar​ em je još uvi​jek imao mo​guć​nost izb​ o​ra gdje
će umri​je​ti. Ne tamo unu​tra, kao u špil​ jam​ a. Odl​ u​čio je da više nik​ ad​ a neće
pon​ ov​ it​ i to isk​ ust​ vo. Ne, na otvor​ en​ om. Tamo gdje može vi​djet​ i nebo i osje​‐
ti​ti neom​ e​ta​no stru​ja​nje zrak​ a.

Kre​ne prem​ a des​noj stran​ i nad​streš​ni​ce, i uko​pa se nes​pret​no još dubl​ je
u grm​lje. Prav​ o mjes​to. Točn​ o mu je to treb​ a​lo. Neko udob​no i pri​ja​telj​sko

221

mjes​to. Baš za nje​ga. Smir​ uj​ uć​ e. Mo​rao ga je naći prij​ e nego bude pre​kasn​ o.
Plit​ ak jar​ ak du​žin​ e tij​ el​ a na prvi mu se pog​ led učin​ i vrlo prim​ aml​ jiv​ im, ali
kada leg​ne u njeg​ a osjet​ i se kao u gro​bu. Dov​ olj​no će dugo le​ža​ti u grob​ u.
Mora naći neko drug​ o mjes​to, uprav​ o obr​nut​ o od ovo​ga, vis​ o​ko, bez ogra​‐
da, da uživ​ a u po​sl​ jedn​ jim tren​ uc​ i​ma ži​vo​ta.

Puz​ e​ći, pog​ le​da pre​ma grm​lju i ugled​ a malo brd​ ašc​ e isp​ red sebe. Obron​ci
su bili pre​kri​ve​ni grml​ jem, a vrh je bio pre​kriv​ en trav​ om. Nije baš bilo vis​ o‐​
ko kol​ ik​ o je on žel​ io. Ali ipak se uzd​ iz​ al​ o izn​ ad pol​ ja. Bilo je udob​no izv​ al​ i​ti
se na tra​vi, kao na slamn​ a​toj strun​ jač​ i. Zag​ le​da se u fan​tas​tičn​ e na​ranč​ as​te
oblik​ e koje je va​tra stvar​ a​la na noć​nim obla​cim​ a. Na miru. Ovo je bilo ono
pra​vo mjes​to koje je traž​ io.

U svak​ om slu​ča​ju bar​ em nije ni​naš​ to mis​lio. Ali bol mu se poj​ a​ča, počn​ e
ga raz​di​rat​ i, a sup​ rotn​ o od toga, noge i ruke mu se umr​tve sve do kol​ jen​ a,
do lakt​ o​va. Uskor​ o više uop​će neće osjeć​ at​ i ni tij​ el​ o, ni bol, a što će biti na‐​
kon toga? Ili će mo​žda umri​jet​ i već i pri​je toga?

Dob​ ro. Bol​ je da razm​ išl​ ja mora li još neš​ to učin​ it​ i, ne​što važn​ o što je mo​‐
žda za​bor​ a​vio. Ne, čin​ il​ o mu se da ne mora više ni​šta učin​ it​ i.

A što je s bog​ om?
Pom​ i​sao ga zbun​ i. Samo je u tren​ uc​ im​ a pot​pu​nog strah​ a pom​ išl​ jao na
boga i mo​lio mu se. U tim je tre​nuc​ im​ a uvi​jek bio zbu​njen zato što nije vje​‐
rov​ ao i osjeć​ ao se tako hip​ o​krit​ski kad je mo​lio zbog strah​ a, kao da us​pr​kos
njeg​ o​vom ne​vjer​ o​van​ ju bog mož​ da ipak pos​to​ji, bog koji u njem​ u ne bi pri​‐
mij​ e​tio hi​pok​ rit​ u. Vje​ro​vao je kad je bio dij​ et​ e. Da, zai​ s​ta je vjer​ ov​ ao kad je
bio di​jet​ e. Kako je ono išlo, noć​no po​ka​jan​ je? Sjet​ i se rij​ eč​ i neo​dl​ uč​no, uči​‐
ne mu se pot​pun​ o nep​ ozn​ a​tim​ a. O, drag​ i bože, straš​no mi je žao... za što?
Za sve što se dog​ od​ i​lo u po​sl​ jed​njih ne​ko​li​ko dana. Žao mi je što se uop​‐
će do​go​dil​ o. Ali mor​ al​ o se do​go​dit​ i. Ža​lio je ali je ist​ ov​ re​me​no znao da bi,
da je dan​ as pon​ e​djel​ jak, opet pos​tup​ io isto. Isto je tako znao i da bi Tea​ s​le
post​ up​ io kao i tada. Nije se mog​ lo iz​bje​ći. Ako je nji​ho​va bor​ba bila zbog
po​no​sa, bila je i zbog ne​čeg još važn​ ij​ eg.
Zbog čega?
Zbog sran​ ja, reče sam sebi: slo​bo​de i prav​ a. Nije se u sve ovo upus​tio
zbog prin​cip​ a. Upus​tio se zato da pok​ až​ e da se zna bo​rit​ i sa svak​ im tko ga
zeza, a to je bilo neš​ to dru​go – ne etič​ko, nego osobn​ o, emoc​ io​ naln​ o. Ubio
je mnog​ o lju​di, i mo​gao se pre​tva​ra​ti da su oni mor​ al​ i umrij​ e​ti zato što su

222

www.balkandownload.org

bili dio sis​te​ma koji ga je tlač​ io, koji je ne​ko​me kao što je on onem​ og​ uć​ a​vao
nor​mal​ an ži​vot. Ali nije potp​ un​ o u to vjer​ ov​ ao. Pre​viš​ e je uži​vao u bor​bi,
prev​ i​še je uživ​ ao u riz​ ik​ u, u uzb​ u​đen​ ju. Mož​ da je to pos​ ​ljed​ ic​ a rata, po​misl​ i.
Mož​ da se tol​ i​ko nav​ i​kao na akc​ ij​ u, da više nije mo​gao bez nje.

Ne, ni to nije bila is​ti​na. Da se zai​ st​ a že​lio kon​tro​lir​ at​ i, mog​ ao je. Jedn​ os‐​
tavn​ o se nije že​lio kont​ ro​lir​ a​ti. Da bi mo​gao ži​vje​ti na svoj na​čin, od​lu​čio je
bo​ri​ti se pro​tiv sva​kog​ a tko se po​kuš​ a uplest​ i. Pa u redu onda, ipak se bo​rio
za neke prin​ci​pe. Ali nije to bilo tako jedn​ ost​ avn​ o, jer je isto tako bio po​no‐​
san i straš​no sre​tan što je mo​gao po​ka​zat​ i kako je do​bar u borb​ i. Te​asl​ e se
nam​ jer​ io na kriv​ og čov​ je​ka, o da, i sada je umir​ ao, a nit​ko ne želi umrij​ et​ i, i
sva su ova razm​ iš​lja​nja o princ​ i​pi​ma bila samo zato da se po​kuš​ a oprav​da​ti.
Raz​miš​ljaj​ uć​ i kako bi jedn​ a​ko post​ up​ io da se opet nađe u ist​ oj sit​ u​acij​ i,
shva​ti da je to samo trik koj​ im se uvje​rav​ ao da se ovo nije mog​ lo izb​ jeć​ i. Is‐​
u​se, zai​ s​ta mu se to dog​ a​đal​ o, a nije mog​ ao ni​šta uči​nit​ i, i ni princ​ ip​ i, ni po​‐
nos mu više neće pom​ o​ći u onom​ e što tek nai​ laz​ i. Tre​ba​lo se zab​ avl​ jat​ i s na​‐
smi​ja​nim dje​voj​ka​ma, piti led​ e​no hlad​nu vodu i jest​ i di​nje i lub​ e​ni​ce. Ali i
to je sran​ je, što je treb​ ao učin​ it​ i, i sve te prič​ e o bogu, sve je to samo kom‐​
plic​ i​ra​lo ono što je bilo tako lako zak​ lju​čit​ i: ako je pol​ a​ko umrt​ v​ljiv​ an​ je
udo​va laka smrt, is​tov​ re​men​ a je i bij​ edn​ a. I besp​ om​ oć​na. Pa​siv​ an po​raz. Je‐​
din​ i izb​ or koji mu je pre​os​tao bio je na​čin na koji će umrij​ e​ti. Neće umri​je​ti
kao uhva​ćen​ a živ​ ot​ in​ ja, tiho, pat​ e​tičn​ o, pol​ a​ko gub​ e​ći osje​te. Odjed​nom. U
vel​ i​kom iz​lje​vu osjeć​ a​ja.

Ot​kad je u džun​gli prvi put vid​ io kako do​mo​roc​ i kom​ ad​ a​ju ti​je​lo, bo​jao
se što će se do​god​ i​ti s njeg​ o​vim tij​ e​lom na​kon smrt​ i. Kao da će njeg​ ov​ o tij​ e‐​
lo još uvij​ ek biti živo, za​mišl​ jao je s od​bojn​ oš​ću kako će mu is​crp​ s​ ​ti krv iz
vena, i kako će mu umjes​to nje ušt​ rc​ at​ i bal​za​mir​ aj​ uć​ u tek​ uć​ i​nu, kako će mu
iz​vad​ it​ i vit​ al​ne or​ga​ne, a grud​nu šupl​ ji​nu nap​ un​ it​ i nek​ im sreds​ tvom za
kon​zerv​ i​ran​ je. Zam​ išl​ jao je kako će mu pog​ rebn​ ik zal​ i​jep​ i​ti usta i oči, i poz‐​
li mu. Smrt, čud​no da ga smrt nije tol​ i​ko zab​ ri​njav​ a​la kao ono što će mu se
dog​ o​dit​ i pos​li​je nje. Pa, ne mogu mu to učin​ it​ i ako od nje​ga ne ost​ an​ e niš​ ta.
Ova​ko mu je, ako si to sam uči​ni, ba​rem os​tal​ a mo​guć​nost užitk​ a.

Izv​ a​di po​s​ljedn​ ji štap​ in di​nam​ it​ a iz dže​pa, otvor​ i meko pak​ o​va​nje fit​ il​ ja,
zab​ o​de jed​nog u štap​ in, a zat​ im šta​pin gurn​ e izm​ e​đu hlač​ a i tr​bu​ha. Ok​lij​ e​‐
vao je. Ovaj prokl​ e​ti bog samo komp​ lic​ i​ra stvar​ i. Na​mje​ra​vao je po​či​ni​ti sa​‐
mou​ boj​stvo, a to bi ga za​uvi​jek mog​ lo pos​la​ti u pak​ ao. Ako vje​ru​je. Ali nije

223

vjer​ o​vao, a već je du​lje vrem​ en​ a razm​ iš​ljao o sa​mou​ bojs​ tvu, još od rata
kada mu je ko​man​dant dao kaps​ u​lu cij​ a​nid​ a u sluč​ aj​ u da ga uhva​te. A kada
su ga uhva​ti​li, nije imao vre​men​ a pro​gut​ at​ i je. Sada će zato zap​ al​ i​ti fi​tilj.

Ali što ako bog zai​ st​ a pos​toj​ i? Pa, ako bog post​ o​ji, neće moći opt​ u​žit​ i
njeg​ a za ne​vjer​ o​va​nje. Za nje​ga je bilo re​zer​vir​ an​ o još jed​no int​ en​zivn​ o
osjeć​ a​nje. Bez boli. Pre​krat​ko za bol. Samo je​dan bljes​ ak. To će bar​ em biti
neš​ to. Više nije osje​ćao tij​ e​lo, i sprem​ i se da zap​ a​li fit​ ilj. A tada, još jed​nom
bac​ ivš​ i pog​ led na igra​li​šte, na svje​tlu ugled​ a dvost​ ru​ku sli​ku čo​vje​ka u uni‐​
form​ i Ze​len​ ih be​retk​ i kako oprez​no puzi nis​ ko uz zeml​ ju iz​me​đu ljul​ jačk​ i i
tob​ og​ a​na. Nos​ io je pu​šku. Ili piš​ tolj. Ram​bo to više nije mo​gao vi​djet​ i. Ali
vid​ io je da je čo​vjek u uni​form​ i Zel​ e​nih be​retk​ i i znao je da je to Tra​ut​man.
Nije mog​ ao biti nit​ko dru​gi. A iza Tra​utm​ a​na, po​srć​ u​ći prek​ o igral​ iš​ ta, dr​‐
žeć​ i se za trb​ uh, do​la​zio je Tea​ s​le, mo​rao je to biti on, i Ram​bo tada shvat​ i
da pos​toj​ i i bo​lji na​čin.

224

www.balkandownload.org

21.

Tea​ s​le se nasl​ o​ni na žel​ jezn​ e šipk​ e na lju​ljač​ki, odm​ or​ i se, a zat​ im za​tet​ u​‐
ra pre​ma ograd​ i. Bio je sav izv​ an sebe od stra​ha da će Trau​ t​man stić​ i do po​‐
lja pri​je nje​ga. Ali sada će sve opet biti u redu; Trau​ t​man je bio samo ne​ko​‐
li​ko ko​rak​ a is​pred njeg​ a. Isp​ ruž​ i ruku i uhvat​ i se za klup​ u da ne pad​ne, nas‐​
lon​ i se na nju, te​ško di​šu​ći.

Ne ski​da​ju​ći po​gled sa pol​ ja, Trau​ tm​ an mu reče:
– Sagn​ it​ e se, si​gur​no će vas vi​dje​ti.
– Sagn​ uo bih se, ali se više ni​kad​ a ne bih us​prav​ io.
– Pa zaš​ to bi se uopć​ e po​no​vo usp​ ravl​ ja​li? U ovakv​ om stan​ ju ne mož​ e​te
biti ni od kak​ve pom​ oć​ i. Ne​moj​te se upli​tat​ i. Ubi​ja​te se.
– Da leg​nem i do​pust​ im da vi za​vrš​ it​ e umjes​to mene? Je​bit​ e se. Tako i
tako umir​ em.
Trau​ tm​ an ga tek tada po​gled​ a.
Kern je bio u bliz​ in​ i, izv​ an vi​do​krug​ a, ur​lao je.
– Za ime božj​ e, sag​nit​ e se! On je sav​ r​šen​ o zak​lon​ jen i neću ris​ ki​rat​ i i
pus​ti​ti svoj​ e lju​de da uđu za njim. Pos​lao sam po ben​zin. Voli se igrat​ i s va‐​
trom, zap​ a​lit ćemo ga.
Da, to je tvoj stil, Kern, po​misl​ i. Prim​ i se za ranu na trb​ uh​ u i nesp​ ret​no
kren​ e, os​la​njaj​ uć​ i se na ogra​du.
– Sag​ni​te se! – pov​ ič​ e opet Kern.
Jebi se. Zap​ a​lit ćeš ga, zar ne, Kern? Tako ne​što sam i oček​ iv​ ao od tebe.
A budi si​gur​ an da će, pri​je nego va​tra dođe do njeg​ a, izl​ e​tjet​ i iz grml​ ja pu‐​
ca​ju​ći i pov​ es​ti sa so​bom ne​ko​li​ko tvo​jih lju​di. Post​ oj​ i samo je​dan na​čin da
se ovo učin​ i, a taj je po​sao za nek​ o​ga kao što sam ja, za nek​ og​ a tko tako i
tako nema nik​ akv​ e nade. Nisi dos​ ad izg​ u​bio dov​ olj​no ljud​ i, inač​ e bi to znao.

225

– Što je ovo, do​đa​vo​la, bilo? – po​vi​če Kern, a Tea​ sl​ e shva​ti da je ono što
je mis​lio i iz​gov​ o​rio nag​ las. To ga zbu​ni, i mor​ ao je što prij​ e prij​ eć​ i pre​ko
ograd​ e, još dok ima to​lik​ o sna​ge. Na ogra​di ugle​da krv. Fra​jer​ ov​ a. Dob​ ro.
Ići će ist​ im pu​tem kao i on. Krv mu je ka​pal​ a po fra​jer​ ov​ oj. Sku​pi snag​ u i
baci se prek​ o ograd​ e. Po​mis​li da je vjer​ o​jatn​ o jako lup​ io o zeml​ ju, ali nije
osjet​ io ni​kak​ av udar​ ac.

Trau​ t​man dol​ et​ i do njeg​ a s klu​pe, pre​sko​či ograd​ u i čuč​ne u grm​lje po​‐
kraj nje​ga.

– Mak​nit​ e se odav​de – reče mu Te​as​le.
– Neću, a ako vi ne zaš​ ut​ it​ e, on će nas nap​ ast​ i.
– Ne čuj​ em ga. Vjer​ oj​ atn​ o je neg​dje usred po​lja. Sluš​ aj​te, znam da on želi
da to ja uči​nim. Imam pra​vo biti ovd​ je na kra​ju. Vi to zna​te.
– Da.
– Onda se nem​ oj​te mij​ eš​ a​ti u neš​ to što vas se ne tiče.
– Ja sam ovo zap​ o​čeo puno pri​je vas, i pom​ oć​ i ću. Zaš​ to odb​ ij​ a​ti pom​ oć.
A sada zaš​ ut​ i​te, i kren​ i​mo dok još mož​ et​ e.
– U redu, že​li​te mi pom​ o​ći? Onda mi po​mo​zi​te da ust​ a​nem. Ne mogu
sam.
– Zai​ st​ a to misl​ it​ e? Kak​va će samo ovo biti zbr​ka.
– Točn​ o to je rek​ ao i Shing​ le​ton.
– Što?
– Ni​šta.
Trau​ t​man ga pod​ ig​ne na noge, a za​tim ot​puž​ e u ši​ka​ru, nest​ a​ne, dok je
Te​asl​ e staj​ ao, glav​ e iz​nad grm​lja, pro​mat​ ra​juć​ i, mis​leć​ i. Kre​ni. Kre​ni i otp​ u​‐
ži najb​ r​že što mo​žeš. Tako i tako nije važn​ o što ćeš uči​nit​ i. Prij​ e ću sti​ći do
nje​ga.
Zak​ aš​lje i isp​lju​ne neš​ to slan​ o, pa kre​ne kroz ši​kar​ u ravn​ o prem​ a nad​‐
streš​nic​ i. Po sloml​ jen​ im gran​ am​ a za​klju​či da je fra​jer sig​ ur​no tuda po​bje​‐
gao. Ho​dao je pol​ ak​ o, da sluč​ ajn​ o ne padn​ e. Čak je bio izn​ e​nađ​ en kako je
brzo sti​gao do nad​strešn​ i​ce. Ali baš kad se spre​mao ući, inst​ in​kt​ ivn​ o shva​ti
da fra​jer nije unu​tra. Po​gled​ a uokol​ o, i kao priv​ uč​ en mag​ne​tom, od​geg​ a nji‐​
šu​ći se po ne​ravn​ om pu​teljk​ u prem​ a vel​ ik​ om humk​ u. Tamo. Fraj​ er je si​gur​‐
no tamo. Znao je to, osjeć​ ao je. Nije bilo nik​ akv​ e sumn​ je.
Dok je le​žao na pločn​ ik​ u, net​ko je rek​ ao da bun​ca. Ali nije bilo tako. Nije
bun​cao. Ne tada. Sada. Sada je bunc​ ao, i či​nil​ o mu se kao da mu se ti​je​lo

226

www.balkandownload.org

rast​ a​pa. Či​ni​lo mu se da samo nje​gov duh leb​di iz​nad šik​ a​re pre​ma brd​ ašc​ u.
Noć se pre​tvo​ri u ve​lič​ ans​tven dan, na​ran​čast​ i ods​ jaj je post​ a​jao sve širi,
ludo je ple​sao. Na dnu br​daš​ca pres​tan​ e lebd​ jet​ i, uko​či se, oba​sjan blist​ a​vim
sja​jem. Dol​ a​zil​ o je. Nije više imao vre​men​ a. Kao da njeg​ o​va vo​lja pri​pa​da
nek​ om dru​gom, ugled​ a svoj​ u ruku kako se pod​ i​že, pi​štolj kako ci​lja na br​‐
daš​ce.

227

22.

Ramb​ u su se već uko​čil​ e ruke do ram​ e​na, noge do pup​ka, i dok je cil​ jao
osje​ćao je kao da umjes​to ruku ima dvij​ e cjep​ a​nic​ e. Ugled​ a trost​ ru​ku sli​ku
Tea​ s​lea i na​ni​šan​ i, blist​ a​vih oči​ju. Znao je da ne pos​to​ji dru​gi na​čin. Neće
pas​ ivn​ o pri​jeć​ i u ni​šta​vil​ o. Neće zap​ al​ it​ i fi​tilj, neće uni​štit​ i sa​mog​ a sebe.
Oba​vit će to na ovaj na​čin, na je​di​ni pra​vi nač​ in. U pos​ l​ jed​njim će tren​ uc​ i​‐
ma borb​ e dati sve od sebe da ubij​ e Tea​ sl​ ea. Oči i ruke su ga po​če​le izd​ av​ at​ i,
i misl​ io je da ga ne može po​god​ it​ i. Ali mora bar​ em po​kuš​ at​ i. A ako pro​ma​ši,
Te​asl​ e će vid​ jet​ i blje​sak piš​ tol​ ja i pu​ca​ti u njeg​ a. Ba​rem će umri​je​ti po​ku​ša​‐
va​juć​ i uči​ni​ti ne​što, po​mis​li. Tru​dio se svim sna​ga​ma da prs​ tom pri​tis​ne
oki​dač, da nac​ i​lja toč​no u Te​asl​ ea. Bu​banj je drht​ ao, i nik​ a​da ga neće po​go​‐
dit​ i. Ali nije imao snag​ e. Mor​ ao je dati sve od sebe. Reče ruci da pov​ uč​ e oki‐​
dač, ali ga ruka nije htje​la posl​ u​ša​ti. I dok se on kon​cent​ rir​ ao, piš​ tolj opa​li
ne​nam​ jern​ o. Ta​kav neo​prez i po​vrš​ n​ ost. Prok​ u​ne sam sebe. Nije to bila ona
prav​ a borb​ a kakv​ oj se na​dao, a sada će dol​ e​tje​ti Te​asl​ e​ov me​tak. Sada kada
ga nije zasl​ u​žio. Prič​ e​ka. Već je tre​bao biti ov​dje. Za​žmir​ka da bo​lje vidi, i
po​gled​ a dol​ je. Ugle​da Tea​ s​lea gdje leži na zeml​ ji. Isu​ ​se, pog​ od​ io ga je. Bože,
pa on to nije že​lio. Sada mu je već cij​ e​lo ti​je​lo bilo ukoč​ e​no i ni​ka​da više
neće ima​ti sna​ge da upa​li fit​ ilj. Tako bi​jedn​ o. Tako ružn​ o i bi​jed​no. A tada
nast​ u​pi smrt, ali nije to bio onaj omam​lju​juć​ i san, bez dna i ta​man, kak​vom
se na​dao. Bilo je to neš​ to slič​no ono​me što je oček​ iv​ ao od di​na​mi​ta, ali je
došl​ o iz nje​gov​ e glav​ e, a ne iz trb​ u​ha, i nije mo​gao shva​ti​ti zaš​ to je to tako.
To ga upla​ši. A bud​ u​ći da je to bilo sve što mu je preo​ s​tal​ o, do​pust​ i da teče
svoj​ im to​kom. Odjedn​ om se os​lob​ o​di kroz straž​nji dio gla​ve i lub​ a​nje, odl​ e​ti
kroz nebo, kroz bezb​ roj​na priv​ i​đen​ ja, pre​ma nap​ ri​jed, prem​ a van, za​uvij​ ek
blis​taj​ u​ći, sjaj​ an, i on po​misl​ i da će, ako ovak​ o nas​tav​ i do​volj​no dugo, mo​‐

228

www.balkandownload.org

žda na kraj​ u shvat​ i​ti da nije u prav​ u i spoz​nat​ i boga.

229

23.

Pa dob​ ro, po​misl​ i Te​asl​ e. Pa dob​ ro. Le​žao je na le​đim​ a u ši​kar​ i, di​vio se
zvi​jez​dam​ a, i po​navl​ jao si da ne zna što ga je pog​ o​dil​ o. A za​ist​ a nije ni znao.
Vid​ io je blje​sak pi​što​lja i pao je, ali je pao po​lak​ o i nježn​ o, i zai​ s​ta nije znao
što ga je po​go​dil​ o, nije osje​tio, nije od​gov​ or​ io na udar​ ac. Po​mis​li na Annu, a
zat​ im pres​tan​ e o njoj razm​ išl​ ja​ti, ne zato što je usp​ o​me​na bila boln​ a, već
zato što mu se na​kon sve​ga ona uop​će više nije či​ni​la važn​ om.

Zač​ u​je ne​čij​ e ko​rak​ e, puck​ e​ta​nje kroz ši​kar​ u. Do​laz​ i fra​jer, pom​ is​li. Ali
po​lak​ o, jako po​la​ko. Pa na​ravn​ o, teš​ ko je ra​njen.

Ali onda iz​nad sebe ugled​ a samo Trau​ t​man​ a, ugled​ a nje​gov obris na
nebu, njeg​ ov​ o lice i uni​for​mu svjet​ lu​cav​ u od va​tre. Oči su mu me​đu​tim bile
potp​ un​ o bez sja​ja.

– Kako se osjeć​ a​te? – upi​ta Trau​ tm​ an. – Je li vam jako te​ško?
– Ne – reče. – Zap​ ra​vo vrlo ugod​no. Ako ne razm​ išl​ jam o ono​me što do‐​
la​zi posl​ i​je. Kakv​ u sam to čuo eks​ploz​ i​ju? Zvuč​ al​ a je kao dru​ga pump​ a.
– Čuli ste mene. Misl​ im da sam to bio ja. Ovim sam mu piš​ tol​ jem raz​nio
pola gla​ve.
– A kako se vi osjeć​ at​ e?
– Bo​lje nego kada sam znao da pati.
– Da.
Tra​ut​man iz​bac​ i praz​nu čah​ u​ru iz pi​štol​ ja, a Tea​ s​le je prom​ at​ rao njez​ in
bljes​ ka​juć​ i luk kroz zrak. Opet se sje​ti Anne, ali ona ga još uvi​jek nije za​ni​‐
mal​ a. Pom​ is​li na svoj​ u kuću koju je ure​dio u br​di​ma, na mačk​ e, ali ni to ga
nije za​nim​ a​lo. Pom​ isl​ i na fraj​ e​ra, i osjet​ i se is​pu​njen ljub​ avl​ ju za nje​ga. I se‐​
kun​du pri​je nego je prazn​ a čah​ ur​ a za​vrš​ il​ a svoj luk do zeml​ je, opust​ i se. U
tom je tren​ utk​ u bio mrt​ av.

230

www.balkandownload.org

Da​vid Morr​ ell
OKUS KRVI

*

Iz​dav​ ač
IRO »OTO​KAR KERŠ​ O​VAN​ I«

Opat​ i​ja, Marš​ al​ a Tita 65
Za izd​ a​va​ča

TOM​ IS​LAV PIL​ EP​ IĆ

*

Ti​sak
GRO »TI​SKA​RA RIJ​ E​KA«

Rij​ e​ka, 1987
Nak​lad​ a 5000
ISBN 86-385-0057-2

231

232

Sadržaj 3
6
OKUS KRVI
PRVI DIO 7
11
1. 14
2. 18
3. 21
4. 24
5. 27
6. 30
7. 33
8. 39
9. 44
10. 49
11. 52
12.
13. 55

DRUGI DIO 56
62
1. 69
2. 76
3. 81
4. 84
5. 87
6. 94
7. 100
8. 105
9. 109
10. 113
11. 118
12. 123
13. 126
14.
15.

233

16. 128
17. 130

TREĆI DIO 134

1. 135
2. 141
3. 145
4. 152
5. 160
6. 163
7. 168
8. 175
9. 178
10. 182
11. 184
12. 189
13. 194
14. 199
15. 202
16. 203
17. 206
18. 210
19. 213
20. 221
21. 225
22. 228
23. 230

234