Okus krvi - David Morrell

www.balkandownload.org

– Nije uopć​ e važ​no kol​ i​ko to puta vi​diš. Ja sam u Kor​ ej​ i vid​ io najm​ a​nje
ped​ es​ et ljud​ i ubi​jen​ ih ba​jo​net​ om, i nik​ a​da mi nije prest​ a​lo biti zlo. Znao
sam jed​nog čov​ je​ka u Lou​ isvill​ eu, dva​de​set go​din​ a u pol​ i​cij​ i. Jed​ne je ve​čer​ i
oti​šao u neki bar zbog tuč​nja​ve s nož​ ev​ i​ma, a na podu je bilo tol​ ik​ o krvi po​‐
mij​ eš​ a​ne s piv​ om da je dob​ io sr​ča​ni udar i umro po​kuš​ a​va​juć​ i doći do svo‐​
jih kola.

Zač​ u​je kako s drug​ e stra​ne li​nij​ e netk​ o po​diž​ e slu​ša​lic​ u. Mol​ im te neka
to bude Or​val.

– Pa dob​ ro, što je, Will? Na​dam se da je tako važn​ o kao što ti ka​žeš.
Bio je to on. Orv​ al je bio naj​bo​lji pri​ja​telj njeg​ o​va oca, i njih su tro​ji​ca
obič​no svak​ e su​bo​te tok​ om sez​ o​ne odl​ a​zil​ i u lov. A onda, kada je Tea​ s​leo​ v
otac ubij​ en, Or​val mu je post​ ao drug​ i otac. Sada je bio u penz​ ij​ i, ali je bio u
bol​ joj form​ i nego upol​ a mla​đi mu​škarc​ i, i imao je naj​bol​ je dres​ i​ra​ni čo​por
lo​vačk​ ih pasa u po​kra​ji​ni.
– Or​val, uprav​ o smo ima​li bi​jeg iz zat​ vor​ a. Nem​ am vrem​ en​ a da ti sada
objaš​nja​vam, ali mi lo​vim​ o tog fra​je​ra, a on je ubio jedn​ og od mo​jih lju​di.
Mis​lim da sa drž​ av​nom po​lic​ ij​ om za vrat​ om neće ost​ a​ti na ces​ti. Si​gur​ an
sam da će kre​nut​ i prem​ a pla​nin​ am​ a, i prok​let​ o se nad​ am da si rasp​ ol​ o​žen
da svo​jim psi​ma pruž​ iš trku živ​ ot​ a.

51

13.

Ram​bo na mot​ o​ru prot​ ut​nji Glavn​ om ulic​ om. Vjet​ ar mu je ši​bao lice i
gru​di, oči su mu su​zil​ e od vjet​ ra, i boj​ ao se da će mo​rat​ i usp​ o​ri​ti da vidi što
se nap​ rij​ ed zbi​va. Auto​mo​bi​li su se na​glo za​us​tavl​ jal​ i, voz​ a​či su kroz pro​zo‐​
re bu​lji​li u nje​ga gol​ og na mot​ or​ u. Lju​di duž cij​ e​le ulic​ e su se za njim okre‐​
ta​li, pok​ a​zuj​ uć​ i na nj prs​ tom. Iza njeg​ a se zač​ u​je sir​ e​na. Po​ve​ća br​zi​nu na
šez​des​ et, proj​ u​ri kroz crv​ en​ o svjet​ lo, u po​sl​ jedn​ jem tre​nut​ku skre​ne da iz​‐
bjegn​ e vel​ ik​ u cis​tern​ u koja je prel​ a​zi​la ras​kr​šć​ e. S li​je​ve stran​ e za​čuj​ e još
jed​nu sir​ e​nu. Nije bilo nač​ i​na na koji bi mo​tor mog​ ao pres​tić​ i pol​ ic​ ijs​ ke
autom​ o​bi​le. Ali mot​ or je mo​gao tamo kamo pol​ i​cijs​ ki auto​mo​bi​li nisu mo​‐
gli: u plan​ in​ e.

Uli​ca se nag​ lo spu​šta​la a za​tim se usp​ i​nja​la uzb​ rd​ o, i Ram​bo, za​čuv​ši si‐​
re​ne, po​već​ a br​zin​ u. Čuo je da je sir​ en​ a s lij​ ev​ e stran​ e skre​nu​la i pri​druž​ il​ a
se onoj iza njeg​ a. Stig​ ao je na vrh brda tako brzo da je mot​ or iz​le​tio s cest​ e,
nagn​ uo se nast​ ran​ u i tako ga pri​sil​ io da us​po​ri i po​nov​ o uhvat​ i ravn​ o​tež​ u.
Tada opet jur​nu.

Pro​đe ta​blu SADA NAP​ UŠ​ TAT​ E MA​DIS​ ON, pro​đe jar​ ak u kome je to
pop​ odn​ e po​jeo hamb​ ur​ger​ e. S obje su se stra​ne pruž​ a​la pol​ ja sme​đeg kuk​ u‐​
ruz​ a, si​re​ne su se prib​ liž​ av​ a​le, a plan​ in​ e su mu bile s desn​ e stran​ e. Skre​ne u
tom smjer​ u na prašn​ jav​ i sels​ ki put, te got​ ov​ o padn​ e kada okren​ e na​glo ne
bi li iz​bjeg​ ao mlje​kars​ ki kam​ i​on. Voz​ ač se nagn​ e kroz proz​ or, url​ a​ju​ći za
njim.

Sada je iza sebe di​zao pra​šin​ u, zad​ rž​ av​ a​ju​ći br​zin​ u na ped​ es​ et da se ne bi
ok​liz​nuo na šljunk​ u. Si​re​ne su prvo bile iza njeg​ a s des​ne stra​ne, a onda di​‐
rekt​ n​ o iza nje​ga. Do​laz​ il​ e su pre​brz​ o. Ako os​tan​ e na ovom put​ elj​ku, ni​ka​da
ih se neće ota​ras​ i​ti na vri​jem​ e da stig​ne do pla​nin​ a; mo​rao je na​pust​ i​ti ovu

52

www.balkandownload.org

ces​tu i kre​nut​ i nek​ am​ o kamo oni ne mogu. Na​glo skren​ u ulij​ e​vo kroz otvo​‐
re​na vrat​ a dvor​ iš​ ta i niz usku cest​ i​cu za kola, svu punu dub​ o​kih i žu​tih ru‐​
pet​ i​na. S obje se stra​ne i dal​ je na​la​zio kuk​ u​ruz, pla​ni​ne su mu i dal​ je bile s
desn​ e stran​ e i on je tra​žio put da do njih dođe. Si​ren​ e su se čule sve glas​ni‐​
je. On stign​ u do kraj​ a kuk​ ur​ uz​nih po​lja, i skren​ u na​des​no na sa​suš​ e​nu li​va‐​
du. Mot​ or je pos​ ka​ki​vao na ne​rav​nom tlu, spu​štao se i diz​ ao, ši​bao je kroz
trav​ u. Ali pol​ ic​ ij​ski će ga autom​ ob​ i​li ovim put​ em i dal​ je moći go​ni​ti, a onda
zač​ uj​ e sir​ en​ e još glas​ni​je, odm​ ah iza sebe.

Vel​ ik​ a drv​ en​ a ogra​da isp​ red. Poj​ u​ri bliž​ e, izb​ ez​ uml​ jen od si​re​na, i ugled​ a
gov​ e​da. Mora da ih je bilo oko sto​tin​ u. Stok​ a je pol​ a​ko is​pred nje​ga ulaz​ il​ a
kroz otvor​ en​ a vra​ta na ograd​ i i uz​brd​ o prem​ a dr​već​ u. Rika nje​go​va mo​to​ra
nat​ jer​ a je u gal​ op prij​ e nego što je i stig​ ao do ogra​de. I po tri krav​ e su ju​ri​le
za​jedn​ o kroz vrat​ a, a vim​ en​ a puna mli​je​ka su im se njih​ al​ a. Post​ a​jal​ e su sve
veće što im se više prib​ liž​ av​ ao, nat​ jer​ a​ne u bi​jeg, ko​pit​ a su im gr​mjel​ a i on
je s pos​ l​ jed​nji​ma pro​šao kroz vra​ta i ubrz​ ao uz brdo. Bilo je str​mo i mo​rao
se nagn​ ut​ i na​pri​jed da mu se pred​nji ko​tač ne dign​ e. Prođ​ e jed​no drvo, pa
još jed​no, prib​ li​ži se pla​ni​nam​ a i tada sa strm​ i​ne prij​ eđ​ e na ravn​ i te​ren. Pre‐​
skoč​ i mot​ or​ om usku rje​či​cu te se got​ ov​ o pre​vrn​ e na drug​ oj obal​ i. Ali pla​ni‐​
ne su sada bile ču​des​no bli​zu te on isp​ ra​vi mo​tor i da gas do das​ ke. Isp​ red
nje​ga red drv​ eć​ a, zat​ im gust​ a šuma, sti​jen​ e, šik​ a​ra. Na​posl​ ij​ etk​ u ugled​ a ono
što je traž​ io: pu​tel​ jak iz​međ​ u dvi​je str​mi​ne što vodi u kr​šev​ it​ a brda, i on
kre​ne tim pu​tem dok je zvuk sir​ en​ a nes​taj​ ao iza nje​ga.

To je znač​ il​ o da su se pa​troln​ a kola zau​ s​ta​vi​la. Pol​ ic​ ajc​ i će sada isk​ o​čit​ i
niš​ an​ e​ći na njeg​ a. Skonc​ en​trir​ a se na pu​tel​ jak. Pu​canj, me​tak zaz​ viž​ di po‐​
kraj njeg​ o​ve gla​ve i za​bij​ e se u drvo. Ubrz​ a pre​ma raš​ ​tr​kan​ om drv​ eć​ u i u
cik-cak li​nij​ i prem​ a put​ elj​ku. Još jed​ an puc​ anj, ali met​ ak ne pro​đe bli​zu nje‐​
ga. Odjedn​ om se nađe u gust​ oj šumi, iz​gu​bivš​ i se s vida po​lic​ ij​ i. De​se​tak
me​tar​ a is​pred njeg​ a hrpa sti​jen​ a i dr​već​ a mu blok​ i​ra put i on siđe s mo​tor​ a,
pus​tivš​ i ga da se raz​bij​ e o sti​jen​ e. Popn​ e se uz strm​ i​nu, a ošt​ re su ga gra​ne
bole po cij​ e​lom tij​ el​ u. Si​gur​no će za njim pos​la​ti još pol​ i​ci​je. Puno više.
Uskor​ o. Ba​rem će dok ne stign​ u imat​ i vrem​ e​na usp​ e​ti se vi​so​ko u plan​ in​ e.
Kre​nut će pre​ma Mek​si​ku. U Meks​ ik​ u će se sak​ ri​ti u ne​kom mal​ om gra​di​ću
na moru i svak​ i će dan pli​vat​ i. Ali bol​ je da više nik​ ad​ a ne vidi onog kurv​ i​‐
nog sina Tea​ s​lea. Sam je sebi bio obeć​ ao da više neće lju​di​ma nan​ os​ i​ti bol, a
sada ga je taj kurv​ in sin nat​ jer​ ao da još jed​nom ubi​je, i ako Te​as​le nast​ a​vi

53

tjer​ at​ i svoj​ e, Ram​bo je odl​ uč​ io da će mu pruž​ i​ti tak​vu borb​ u da će Te​asl​ e
po​žal​ i​ti što ju je ikad​ a za​poč​ eo.

54

www.balkandownload.org

DRU​GI DIO

55

1.

Tea​ s​le nije imao mno​go vrem​ e​na; mor​ ao je org​ a​niz​ i​ra​ti svo​je lju​de i kre‐​
nu​ti u šumu pri​je drž​ avn​ e po​li​cij​ e. Skre​nu pa​troln​ im ko​lim​ a sa praš​nja​ve
ces​te na liv​ ad​ u, jur​ eć​ i pre​ko trag​ ov​ a koje su dva pol​ ic​ ij​ska auto​mob​ i​la i fra​‐
jer​ ov mo​tor ost​ a​vil​ i u tra​vi, prem​ a drv​ en​ oj ograd​ i na kra​ju pol​ ja, prem​ a
otvo​ren​ im vra​ti​ma. Pok​ raj njeg​ a se Shin​glet​ on drž​ ao za šof​ ers​ ku plo​ču, a
pat​ rol​na su kola pos​ ka​kiv​ a​la i za​no​sil​ a se na po​lju. Rup​ča​ge su bile tako du‐​
bok​ e da je teš​ ka ka​ros​ er​ i​ja pre​ko amor​ti​zer​ a udar​ a​la o osov​ in​ u.

– Vra​ta su pre​uska – upo​zo​ri ga Shing​ le​ton. – Nik​ ad​ a neć​ eš kroz njih
proć​ i.

– Dru​gi su prošl​ i.
Izn​ e​na​da zak​ o​či, us​por​ i dok je pro​laz​ io kroz vra​ta ost​ a​vivš​ i sa stra​ne
samo dva-tri cent​ im​ e​tra, a zat​ im po​no​vo ubr​za strm​ om uz​brd​ i​com prem​ a
po​li​cijs​ kim autom​ ob​ i​lim​ a koji su bili park​ i​ran​ i na če​t​vrt puta do vrha. Mora
da im je crk​nuo mo​tor: u tre​nutk​ u kada je stig​ ao do njih, uzb​ r​di​ca je post​ a​la
tako str​ma da mu mo​tor poč​ne gub​ i​ti snag​ u. Ubac​ i u prvu, doda gas i osje​ti
kako mu se straž​nji ko​tač​ i uko​pav​ a​ju u trav​ u, i tada pat​ rol​na kola po​let​ e
prem​ a vrhu brda.
Še​rif​ ov zam​ je​nik Ward je bio gore na uzvi​sin​ i i če​kao ih je, sav crv​ en od
sunc​ a koje je već blješ​ ta​lo na pola puta iza pla​ni​na s li​jev​ e stran​ e. Ram​ en​ i​‐
ma je bio pogn​ ut na​prij​ ed i hod​ ao je s izb​ a​če​nim tr​bu​hom, s opas​ ač​ em vis​ o​‐
ko o struk​ u. Bio je kod autom​ o​bi​la pri​je nego što se Tea​ sl​ e za​us​ta​vio.
– Ovim pu​tem – reče pok​ az​ u​juć​ i na pu​te​ljak koji je vod​ io iz​međ​ u drv​ eć​ a.
– Pazi na rij​ e​ku, Les​ter je već upao u nju.
Pok​ raj ri​je​ke su se čuli zri​kavc​ i. Te​as​le je baš iz​aš​ ao iz auto​mo​bil​ a kada
zač​ u​je zvuk mo​tor​ a do​lje na put​ elj​ku. Brzo se okren​ u u nadi da to nije dr‐​

56

www.balkandownload.org

žav​na po​lic​ i​ja.
– Orv​ al.
Sta​ri volk​ s​ wag​ e​nov kom​bi, i on sav usij​ an od sun​ca, štrop​ ot​ ao je liv​ ad​ om

na dnu brij​ eg​ a. Zau​ s​ta​vi se jer nije mo​gao uz tak​vu uz​brd​ i​cu kao nje​gov
autom​ ob​ il, i iz nje​ga iza​ đ​ e Or​val, vi​sok i mr​šav, u druš​tvu po​lic​ ajc​ a. Tea​ sl​ e
se pob​ oj​ a da psi nisu u komb​ ij​ u jer nije čuo laj​ a​nje. Znao je da ih je Orv​ al
tako dob​ ro iz​dres​ i​rao da laju samo kada se to od njih i oče​ku​je. Ali ipak nije
prest​ aj​ ao brin​ u​ti da ih sada ne čuje samo zato što ih Orv​ al nije ni do​veo.

Orv​ al i po​li​caj​ ac su žu​ril​ i uz obron​ ak. Pol​ ic​ aj​cu je bilo dva​des​ et šest go‐​
di​na i bio je naj​mla​đi među Tea​ sl​ e​ovim ljud​ i​ma. No​sio je opas​ ač na obrat​ an
na​čin nego Ward, nis​ ko na bok​ o​vi​ma kao što su ne​kad no​sil​ i re​volv​ e​raš​ i.
Or​val ga prest​ ig​ne u trku, pro​te​žuć​ i svoj​ e du​gačk​ e noge. Ćela mu se sja​ji​la
nav​ rh glav​ e, a s obje je stran​ e bio si​jed. Imao je na​oča​le i zel​ e​nu naj​lons​ ku
jakn​ u, ze​len​ e plat​ne​ne hla​če, vi​sok​ e cip​ el​ e na žnir​ a​nje.

Dr​žavn​ a po​li​cij​ a, po​misl​ i pon​ ov​ o Tea​ s​le i po​gled​ a dol​ je na pu​te​ljak pro​‐
vjer​ av​ aj​ u​ći nisu li mo​žda već na putu. Opet baci po​gled na Orv​ a​la koji je
sada bio već bliz​ u. Prij​ e je samo mo​gao vid​ je​ti mr​ša​vo, tamn​ o, sunc​ em opa​‐
ljen​ o lice, ali sada je na nje​mu vi​dio i dub​ o​ke bore i mloh​ a​vu kožu na pred‐​
njem di​je​lu vra​ta, i za​prep​ as​ti se kol​ ik​ o je ost​ ar​ io ot​kad ga je pos​ ​ljedn​ ji put
vid​ io pri​je tri mjes​ ec​ a. Pa ipak Or​val nije dje​lov​ ao sta​ri​je. Još se uvi​jek mo‐​
gao po​pe​ti uz tu strm​ in​ u, go​to​vo da i nije ost​ ao bez daha, puno prij​ e od
mla​dog za​mje​ni​ka.

– Psi – pov​ ič​ e Tea​ sl​ e. – Jesi li do​veo pse?
– Na​ravn​ o, ali ne vid​ im nik​ akv​ u svr​hu u slan​ ju za​mjen​ ik​ a po njih – od​‐
go​vo​ri Or​val već na vrhu, usp​ or​ a​va​ju​ći. – Pog​ le​daj sun​ce. Za je​dan će sat
past​ i mrak.
– Mis​liš da ja to ne znam.
– Vje​ruj​ em da znaš – reče Or​val. – Ni​sam misl​ io pok​ uš​ at​ i i reći ti bilo
što.
Tea​ s​le po​že​li da Or​val zaš​ ut​ i. Nije si mo​gao pri​uštit​ i da opet sve kre​ne iz
poč​ et​ka. Ovo je bilo pre​viš​ e važ​no. Or​val se prem​ a nje​mu uvij​ ek po​naš​ ao
kao da ima trin​ a​est god​ in​ a, gov​ o​rio mu što tre​ba učin​ it​ i i kako da to učin​ i,
baš onak​ o kako je to ra​dio i kada je Tea​ s​le kao dječ​ ak s njim ži​vio. Tea​ sl​ e bi
čis​tio piš​ tolj ili bi pri​prem​ ao pos​ eb​no pu​njen​ je met​ a​ka, i odm​ ah bi ušao Or​‐
val sa svo​jim sa​vjet​ om, pre​uzi​ma​ju​ći stvar u svoj​ e ruke. Tea​ sl​ e je to mrz​ io,

57

gov​ or​ io bi mu da prest​ a​ne, da može i sam ne​što na​pra​vi​ti, čes​to se s njim
prep​ i​rao. Shva​ćao je za​što ne voli sav​ je​te: post​ o​ja​li su učit​ el​ ji koje je nek​ ad
upozn​ ao a koji nisu mog​ li pres​tat​ i drž​ a​ti pred​ a​va​nja ni kada su iz​aš​li iz raz​‐
red​ a, a on je po​mal​ o sli​čio na njih. Tol​ ik​ o je bio nau​ čen iz​dav​ a​ti nar​ e​đe​nja
da nije mo​gao prih​ vat​ i​ti da mu net​ko go​vor​ i što tre​ba rad​ it​ i. Nije uvi​jek od​‐
bi​jao sav​ jet. Ako bi sa​vjet bio do​bar čes​to ga je i ko​ris​tio. Ali nije mo​gao do​‐
pus​tit​ i da mu to pos​ta​ne nav​ ik​ a; za dob​ ro obav​lja​nje posl​ a bilo je neo​p​hod​‐
no da se osl​ a​nja samo na sebe. Da mu je Or​val samo tu i tamo go​vo​rio što
da čini, ne bi mu to tol​ ik​ o smet​ a​lo. Ali ne sva​ki put kada bi se našl​ i za​jed​no.
I sada su got​ ov​ o opet zap​ o​če​li dis​ ku​sij​ u, ali je Te​asl​ e odl​ u​čio šu​tjet​ i. Or​val
je bio je​di​ni čo​vjek ko​jeg​ a je u ovom tren​ ut​ku tre​bao, a Orv​ al je bio do​volj​‐
no tvrd​ o​glav da odvez​ e svo​je pse nat​ rag kući samo ako se po​nov​ o počn​ u
prep​ i​ra​ti.

Tea​ sl​ e učin​ i sve da se nas​ mij​ eš​ i:
– Čuj, Or​val, to ja opet samo zvu​čim jad​no. Nem​ oj obra​ćat​ i paž​nju. Dra​‐
go mi je što te vid​ im. – Isp​ ruž​ i ruku da se ru​kuj​ e s njim. Or​val ga je još dok
je bio di​jet​ e na​učio kako se ru​ku​je. Dugo i čvr​sto, re​kao je Or​val. Učin​ i ru​‐
kov​ an​ je tako do​bro kao i ri​ječ. Dugo i čvrs​ to. Sada, kada su im se ruke sre​le,
Tea​ sl​ e osje​ti kako ga ne​što ste​že u grlu. Usp​ rk​ os sve​mu, vo​lio je ovog starc​ a
i nije se mo​gao priv​ ik​nu​ti na nove bore na nje​go​vu licu, na si​jed​ u kosu koja
je pos​ta​ja​la sve ta​nja i prozr​ ačn​ a kao pa​uči​na.
Nji​ho​vo ru​ko​van​ je is​pad​ne nesp​ ret​no. Te​asl​ e na​mjer​no nije vid​ io Or​val​ a
već tri mjes​ ec​ a, sve ot​kad je iza​ š​ ao ur​la​ju​ći iz Or​va​lov​ e kuće samo zato što
je njeg​ o​va mala prim​ jed​ba prer​ asl​ a u dugu prep​ irk​ u oko toga na koju se
stra​nu opa​su​je fu​tro​la pi​što​lja, prem​ a na​prij​ ed ili prem​ a na​trag. Malo pos​li​‐
je mu je bilo ne​ugodn​ o što je tako na​pus​tio kuću, a bilo mu je neu​ god​no i
sada, pok​ uš​ av​ aj​ uć​ i izg​ le​dat​ i najp​ rir​ od​nij​ e mog​ u​će i gled​ at​ i Or​val​ a ravn​ o u
oči, ali nek​ a​ko mu to baš i nije naj​bol​ je us​pi​jev​ a​lo.
– Orv​ al, za ono proš​li put, žao mi je. Stvarn​ o to misl​ im. Hva​la ti što si
do​šao tako brzo kada te treb​ am.
Or​val se samo os​mjeh​nu; bio je di​van.
– Zar ti ni​ka​da ni​sam re​kao da ni​šta ne gov​ or​ iš čo​vje​ku dok se s njim ru‐​
kuj​ eš? Pog​ led​ aj ga ravn​ o u oči. Nem​ oj mu niš​ ta klep​ e​ta​ti. Ja još uvij​ ek mis​‐
lim da fu​trol​ a mora gle​dat​ i pre​ma na​trag. – Na​mig​nu ost​ a​lim​ a. Glas mu je
bio tih i zvuč​ an. – A što je s tim fra​je​rom? Kamo je otiš​ ao? – Or​val kimn​ u

58

www.balkandownload.org

na pre​pre​ku od sti​je​na i drv​ eć​ a pre​ko put​ eljk​ a, na ši​kar​ u s obje stra​ne. –
Da, može se vid​ jet​ i kuda se pop​ eo kroz grml​ je s desn​ e stra​ne.

Kao da je njeg​ ov glas bio znak, ne​što ve​lik​ o zaš​ u​šta tamo u grml​ ju, i po‐​
mis​livš​ i da pos​toj​ i mog​ ućn​ ost da je to fraj​ er, Te​as​le ust​ ukn​ u, inst​ in​kt​ ivn​ o
trgn​ uv​ši piš​ tolj.

– Nema ni​ko​ga – reče čo​vjek tamo gore, i Tea​ s​le je mog​ ao vid​ je​ti Les​ter​ a
kako se gu​beć​ i ravn​ ot​ ež​ u spuš​ ta kroz grm​lje uz odron​ jav​ an​ je kam​ en​či​ća i
pra​ši​ne. Bio je potp​ un​ o mo​kar od pada u ri​je​ku. Oči su mu inač​ e bile malo
izb​ ul​ je​ne, a kada ugled​ a Te​as​leo​ v pi​štolj, još mu se više iz​bul​ ji​še. – Hej, pa
to sam samo ja. Samo sam prov​ jer​ a​vao nije li fraj​ er mo​žda još u bliz​ in​ i.

Orv​ al se poč​ e​še po brad​ i.
– Bol​ je bi bilo da to nisi učin​ io. Mo​žda si za​mi​jen​ io mir​ is​ e. Will, imaš li
ne​što od tog fra​je​ra što bih mog​ ao dati svoj​ im psim​ a da po​njuš​ e?
~ U prt​ljažn​ i​ku. Do​nji veš, hla​če, čiz​me.
– Sve što nam onda tre​ba je hran​ a i prosp​ a​van​ a noć. Mor​ a​mo sve dob​ ro
or​gan​ i​zir​ at​ i i mo​že​mo kren​ ut​ i već u zoru.
– Ne. Ve​če​ras.
– Kako to mis​liš?
– Kreć​ e​mo ve​čer​ as.
– Zar nisi čuo da sam uprav​ o rek​ ao kako će za jed​ an sat past​ i mrak? Ve​‐
če​ras nema mjes​ ec​ a. To​li​ko nas je da ćemo se, kad se raz​dvoj​ im​ o, u mrak​ u
izg​ u​bi​ti.
Te​as​le je ovo i oče​kiv​ ao, bio je sig​ ur​ an da će Or​val htje​ti od​go​di​ti stvar
do jut​ ra. To je bilo prak​tičn​ ij​ e. Ali s tim prakt​ ič​nim na​čin​ om samo jedn​ a
stvar nije šti​ma​la: on nije mog​ ao tol​ i​ko če​kat​ i.
– Mje​seč​ in​ a ili ne, mo​ra​mo kre​nut​ i za njim sada – reče on Or​val​ u. – Is​‐
tje​ra​li smo ga iz naše sud​ske oblas​ti, i je​din​ i nač​ in da ga zad​ rž​ im​ o je da nas​‐
ta​vi​mo s pro​go​nom. Ako ček​ am do ju​tra mor​ at ću čit​ a​vu ovu stvar pre​da​ti
dr​žavn​ oj po​lic​ i​ji.
– Pa pre​daj im. To je tako i tako pr​ljav po​sao.
– Ne.
– Pa kak​va je razl​ ik​ a? Drž​ av​na će pol​ i​cij​ a tako i tako uskor​ o biti ovd​ je;
čim ih vlas​nik ovog zem​ljiš​ ta poz​ ov​ e zbog svih ovih auto​mob​ i​la koji su
preš​li prek​ o njeg​ ov​ ih po​lja. Bez ob​zir​ a na sve ovu ćeš stvar mor​ a​ti pre​dat​ i
njim​ a.

59

– Ne ako se ja iz​gu​bim u ovoj šumi pri​je nego oni stig​nu ova​mo.
Bol​ je bi bilo da je pok​ u​šao na​gov​ or​ it​ i Or​val​ a bez svih njeg​ ov​ ih ljud​ i oko​‐
lo. Ako ne pri​tisn​ e Or​va​la, imat će ma​nje us​pjeh​ a kod svo​jih ljud​ i, ali ako
ga pak bude pre​vi​še nag​ o​var​ ao, Or​val će samo dići ruke i oti​ći kući.
Ono što je Or​val nak​ on toga rek​ ao nije niš​ ta pom​ o​glo.
– Ne, Will, žao mi je što te mo​ram raz​ oč​ a​rat​ i. Uči​nit ću mnog​ o toga za
tebe, ali vrlo je teš​ ko pro​bi​ti se kroz ova brda čak i po danu, a ja neću tamo
po​vest​ i svoj​ e pse noću da osl​ ij​ ep​ e samo zato što ti ovu preds​ tav​ u žel​ iš sam
za sebe.
– Ne tra​žim od tebe da ih os​lij​ e​piš. Sve što tra​žim je da pov​ e​deš svo​je pse
sa mnom, i onog tre​nutk​ a kada po​mis​liš da je pre​mrač​no, stat ćemo i pos​ta​‐
vit​ i lo​gor. To je sve što mi tre​ba da nast​ a​vim po​trag​ u. Haj​de, već smo kam‐​
pir​ al​ i vani, ti i ja. Bit će to kao kad je tata bio živ.
Orv​ al isp​ us​ti dug uzd​ ah i po​gle​da oko​lo na šumu. Bilo je mrač​nij​ e, hlad​‐
ni​je.
– Zar ne vid​ iš kakv​ a je to lud​ ost? Nem​ am​ o oprem​ u za takv​ u po​trag​ u.
Nem​ am​ o ni puš​ ke ni hra​nu ni...
– Shin​gle​ton može os​ta​ti i na​bav​ it​ i sve što nam treb​ a. Dat ćemo mu jed​‐
nog psa da nas uju​tro može pro​nać​ i. U gra​du imam do​volj​no za​mjen​ ik​ a, pa
ih čet​ vo​ri​ca može sut​ ra doći sa Shin​gle​to​nom. Imam prij​ a​tel​ ja na lo​kaln​ om
aero​dro​mu koji kaže da će nam po​su​di​ti he​li​kopt​ er i odvest​ i nas kamo god
ho​ćem​ o i le​tjet će is​pred nas da vidi može li loc​ i​ra​ti fra​jer​ a. Pi​tam, hoć​ eš li
pom​ o​ći?
Orv​ al je gled​ ao u svoj​ e noge, vu​ku​ći čiz​mu gore-dol​ je po praš​ in​ i.
– Ne​mam mno​go vrem​ en​ a, Or​val. Ako se uskor​ o pop​ne​mo tamo gore,
dr​žavn​ a će mi po​lic​ ij​ a mor​ a​ti do​pus​tit​ i da zad​ r​žim kon​tro​lu. Po​dr​žat će me i
post​ av​ it​ i pa​trol​na kola na glav​ne ces​te koje vode iz brda, i os​ta​vi​ti nas da ga
lov​ im​ o po pla​nin​ i. Ali ka​žem ti, isto tako mogu za​bor​ a​vi​ti da ću ga ikad​ a
pro​na​ći ako mi ti ne daš svo​je pse.
Or​val pog​ le​da prem​ a gore i po​lak​ o segn​ u u svo​ju jak​nu po vre​ćic​ u za du​‐
han i ci​gar​ et pap​ ir. Raz​miš​ljao je dok je pa​ž​lji​vo mot​ ao cig​ a​ret​ u, i Te​asl​ e je
znao da ga ne smi​je pož​ ur​ i​va​ti. Ko​nač​no, tre​nu​tak pri​je nego što Or​val za‐​
pal​ i šib​ i​cu:
– Mo​glo bi ići, ako sam do​bro ra​zu​mio. Što ti je taj fraj​ er uči​nio, Will?
– Pre​rez​ ao je jedn​ og za​mjen​ ik​ a go​to​vo nap​ ol​ a, a dru​gog je mož​ da osl​ i​je‐​

60

www.balkandownload.org

pio.
– Da, Will – reče Or​val i zap​ al​ i ši​bi​cu, prib​ li​ža​vaj​ u​ći ju da prip​ al​ i cig​ ar​ e‐​

tu. – Ali nisi mi od​gov​ o​rio. Što je tebi uči​nio taj fra​jer?

61

2.

Kraj je bio vis​ ok i div​lji, s gust​ om šu​mom, isp​ re​si​jec​ an gud​ ur​ a​ma i pu‐​
teljc​ im​ a i pre​pun rupa. Baš kao i brda Sje​ver​ne Ka​rol​ i​ne gdje je bio na obu‐​
ci. Vrlo slič​ an br​dim​ a kroz koja je bjež​ ao za vri​je​me rata. Njeg​ ov​ a vr​sta te‐​
re​na i nje​gov na​čin bor​be, i bol​ je da mu se nit​ko prev​ i​še ne pri​bliž​ i jer će on
ošt​ ro odg​ o​vo​rit​ i. Bo​re​ći se da po​bij​ ed​ i svjet​ lo koje je nes​taj​ al​ o, tr​čao je što
je mog​ ao da​lje i brže. Golo mu je tij​ el​ o bilo obliv​ en​ o krv​lju od gran​ a koje su
ga ši​bal​ e, bose noge su mu bile pune pos​ je​ko​ti​na i kr​vav​ e od ošt​ rih gra​na
koje su lež​ a​le na putu, od kr​šev​ it​ ih str​mi​na i stij​ en​ a. Dođe do uzvis​ i​ne na
koj​ oj se rask​ reč​ io kost​ ur da​lek​ ov​ odn​ og stup​ a i gdje su vrh​ o​vi sta​ba​la bili
odrez​ a​ni ne bi li se spri​ječ​ i​lo uda​ran​ je vis​ o​kon​ a​pons​ kih elek​tričn​ ih kab​ lo​va
o njih. Čis​ti​na je bila pre​kriv​ en​ a šljunk​ om i ka​men​ jem i ošt​ rom šik​ ar​ om, pa
se on uz vel​ i​ke bol​ ov​ e pe​njao isp​ od kab​ lov​ a vis​ o​kog na​pon​ a. Treb​ ao je stić​ i
do naj​viš​ e točk​ e pri​je nego se smra​či; mor​ ao je vi​djet​ i što se nal​ az​ i s drug​ e
stran​ e uz​br​dic​ e i odl​ uč​ i​ti koj​ im put​ em kren​ u​ti.

Zrak je na vrhu is​pod da​le​ko​vodn​ og stu​pa bio bist​ ar i čist i do​dir​ i​va​le su
ga pos​ ​ljedn​ je zra​ke za​la​ze​ćeg sun​ca koje je već bilo dal​ ek​ o s lij​ ev​ e stra​ne.
Zas​ta​ne na tre​nu​tak, do​pus​ti da mu ti​je​lo upi​je blag​ o top​ lo svje​tlo, uživ​ a​ju​ći
u mek​ o​ći zem​lje pod svo​jim nog​ a​ma. I vrh​ un​ ac prek​ o puta njeg​ a sja​jio se
na sunc​ u, ali njeg​ ov je obro​nak bio siv, a ko​tli​na tamn​ a. Upu​ti se tamo, i s
meke zem​lje pri​je​đe opet na šlju​nak i stij​ e​ne, pre​ma ko​tlin​ i. Ako tamo ne
nađe ono što traž​ i, mo​rat će skren​ u​ti uli​jev​ o pre​ma ri​je​ci koju je vi​dio, a za​‐
tim će mor​ at​ i kre​nut​ i uz rij​ ek​ u. Bilo bi lakš​ e ići tim pu​tem uz oba​lu, a ono
što je on traž​ io sig​ ur​no će biti bliz​ u ri​jek​ e. Jurn​ u pre​ma kot​ li​ni po šljun​ku,
po​sk​ liz​ u​juć​ i se, pa​daj​ uć​ i, sla​ni ga je znoj pe​kao na ran​ am​ a. Ko​tli​na mu se
nije svi​dje​la, toč​no prek​ o puta nje na​la​zi​la se mo​čvar​ a, mulj i tamn​ a voda.

62

www.balkandownload.org

Ali ba​rem je zeml​ ja bila po​nov​ o meka, te on zao​ bi​đe moč​ va​ru s lij​ ev​ e stra​‐
ne, sve dok ne dođe do rij​ ek​ e koja se u nju uli​jev​ a​la, za​tim kren​ e uzvodn​ o,
više ne trč​ eć​ i, sada samo brzo hod​ a​juć​ i. Pro​šao je go​tov​ o pet mil​ ja, i to ga je
umo​ri​lo: još nije bio u tako dob​ roj for​mi u kak​voj je bio prij​ e za​robl​ je​niš​tva
u ratu, još se nije opo​rav​ io od tjed​ an​ a prov​ e​de​nih u bol​nic​ i. Pa ipak, sjeć​ ao
se svih vje​štin​ a bjež​ an​ ja, pa čak i ako neće moći da​lje trč​ at​ i bez po​te​ško​ća,
ovih je pet mi​lja jako brzo pre​šao.

Rij​ ek​ a je vi​ju​ga​la i kriv​ ud​ a​la i on ju je slij​ ed​ io. Znao je da će uskor​ o za
njim biti psi, ali nije ni pok​ uš​ ao pre​ga​zi​ti ri​je​ku i tako za​mes​ti mi​ris. To bi
ga samo us​por​ il​ o, a bud​ u​ći da bi u jed​nom tre​nutk​ u mo​rao iza​ ​ći iz ri​je​ke
bilo na jedn​ u ili na drug​ u oba​lu, dres​ er bi pse samo po​di​je​lio na obje oba​le
dok ne bi po​nov​ o uhva​ti​li mi​ris, a on sam bi samo izg​ u​bio vrij​ em​ e.

Smrač​ i​lo se brže nego što je oček​ iv​ ao. Pe​nju​ći se uzb​ rd​ o uhvat​ io je pos​ ‐​
ljed​nje tra​ke sum​ ra​ka, a tada su se šuma i šik​ a​ra pret​ op​ il​ e u sjen​ u. Usko​ro
su se na hor​ iz​ ont​ u mog​ li pre​poz​nat​ i obri​si samo naj​već​ eg drv​ eć​ a i stij​ en​ a, a
tada nas​tu​pi noć. Čulo se žub​ o​ren​ je ri​jek​ e, zrik​ avc​ i i noćn​ e pti​ce i živ​ ot​ i​nje
i on za​poč​ne zvat​ i. Si​gur​no nit​ko od onih koje je tra​žio neće otk​ rit​ i da su
tamo ako samo nast​ av​ i slij​ e​di​ti rij​ ek​ u i zvat​ i. Mor​ ao je učin​ i​ti ne​što da za‐​
zvu​či zan​ im​ljiv​ o. Mo​rao ih je na​tje​ra​ti da po​žel​ e vi​dje​ti tko je to. Vik​nu na
vi​jet​nam​skom, na ono malo fran​cu​skog što ga je nau​ čio u ško​li. Počn​ e go​‐
vor​ om opo​na​šat​ i južn​ jač​ki na​glas​ ak, pa zap​ ad​njač​ki, pa crn​ ač​ki. Izg​ ov​ o​ri
duge lis​te najg​ or​ ih pros​to​ta ko​jih se mog​ ao sjet​ i​ti.

Rij​ e​ka se spuš​ ta​la u malu ko​tli​nu na stran​ i uzb​ r​dic​ e. Nik​ o​ga. Rij​ e​ka se
pen​ ja​la i spu​štal​ a u još jed​nu kot​ li​nu i pe​nja​la i spu​šta​la, ali i da​lje ni​kog​ a, a
on je i da​lje zvao. Ako usko​ro ne nađe ne​ko​ga, bit će tako du​bok​ o u br​dim​ a
da će mož​ da doći i do iz​vo​ra i više neće ima​ti rij​ ek​ u kao smjer koji će pra​ti‐​
ti. Uprav​ o to se i dog​ od​ i. Znoj ga je hla​dio na noć​nom zrak​ u; dođe do mjes​‐
ta gdje se ri​jek​ a pre​tvar​ al​ a u malu baru i zač​ u​je klo​kot​ an​ je izv​ o​ra.

Kamo da kren​ e? Vikn​ u još jed​nom, prost​ o​te odjek​nu kroz mrak, on sač​ e​‐
ka, a za​tim kre​nu uz​br​do. Ako nas​ta​vi rav​no uzb​ rd​ o, pa onda niz​brd​ o, mis‐​
lio je da će mož​ da na​ići na još neku ri​jek​ u i onda ju sli​je​dit​ i. Prođ​ e nek​ ih
de​set​ ak met​ a​ra od izv​ o​ra kada s lij​ ev​ e i s desn​ e stra​ne bi​jesn​ u dvi​je bat​ er​ ij​ e.
Zas​tan​ e, potp​ u​no mir​ an.

Pod bilo ko​jim dru​gim okol​nost​ im​ a iz​ju​rio bi iz​van do​me​ta svjet​ ilj​ki i ot‐​
pu​zao u mrak. Bilo je opas​no po živ​ ot lut​ at​ i noću ovim brd​ im​ a, zab​ a​da​ti nos

63

tamo gdje mu nije mjes​to.
Kol​ ik​ o li je samo lju​di dob​ il​ o met​ ak u gla​vu samo zbog onog što je i on

sam či​nio, i nak​ on toga bilo bač​ en​ o u plit​ ak grob za hra​nu noć​nim ži​vo​ti‐​
nja​ma.

Svje​tiljk​ e su bile upe​re​ne ravn​ o u nje​ga, jed​na u lice a dru​ga u nje​gov​ o
golo tij​ el​ o. Još uvi​jek se nije mic​ ao, samo je mir​no sta​jao, uz​dign​ ut​ e gla​ve,
zu​re​ći mirn​ o na​pri​jed iz​me​đu svje​tiljk​ i kao da mu je tamo i mjest​ o i kao da
to čini svak​ e noći. Kuk​ci su le​tje​li oko svje​tla. Pti​ca odl​ e​pr​ša sa stab​ la.

– Da, bol​ je bi ti bilo da ba​ciš taj piš​ tolj i bri​tvu – reče star​ ac hra​pa​va gla‐​
sa s des​ne stra​ne.

Ram​bu lakn​ e: neće ga ubi​ti, ba​rem ne od​mah, dov​ oljn​ o ih je zai​ n​te​re​si‐​
rao. Pa ipak, bilo bi nes​ i​gur​no zad​ rž​ at​ i pi​štolj i brit​ vu. Kad su ih ovi lju​di
već vi​djel​ i, mo​gli bi se osjet​ it​ i ugro​že​ni​ma i ubi​ti ga. Ali nije si mog​ ao do‐​
pus​ti​ti da luta noću ovim šu​mam​ a bez ičeg​ a s čim bi se mo​gao obra​nit​ i.

– Da, gosp​ o​din​ e – reče Ram​bo jedn​ o​ličn​ im gla​som i is​pus​ti pi​štolj i bri​‐
tvu. – Ne mor​ a​te se za​brin​ jav​ at​ i. Piš​ tolj nije na​pun​ jen.

– Na​ravn​ o da nije.
Ako je onaj čov​ jek s des​ne stran​ e star, onaj bi dru​gi, s lij​ e​ve stran​ e, mo​‐
rao biti mlad. Mo​žda otac i sin. Ili ujak i neć​ ak. Tako su se uvij​ ek vo​dil​ e te
ekip​ e u obi​te​lji, star​ i​ji da izd​ a​je na​redb​ e i je​dan ili ne​kol​ ic​ in​ a mla​dih da
rade. Ram​bo je osjeć​ ao kako ga ova dvo​jic​ a iza svjet​ iljk​ i proc​ jen​ juj​ u. Star​ i​ji
je sada šu​tio, i Ram​bo od​lu​či da neće niš​ ta gov​ o​rit​ i sve dok ga se ne pita.
Uljez, bo​lje da drži za​čep​lje​nu gu​bic​ u.
– Da, svo ono smeć​ e i prost​ o​te koje si izv​ ik​ iv​ ao – reče star​ i​ji čo​vjek. –
Zvao si nas ili koga si naz​ i​vao pizd​ un​cim​ a?
– Tata, pi​taj ga za​što hoda okol​ o go​lo​guz i s jaj​ i​ma koja mu vise – reče
onaj s lij​ ev​ e stra​ne. Zvu​čao je mlađ​ e nego što je Ram​bo oček​ i​vao.
– Ti za​če​pi – nar​ ed​ i sta​rij​ i čo​vjek dje​čak​ u. – Re​kao sam ti da ne že​lim
čuti ni glas​ a od tebe.
Ram​bo s des​ne stra​ne za​ču​je nap​ in​ ja​nje oroz​ a.
– Ček​ aj malo – reče brzo. – Sam sam. Treb​ am po​moć. Ne​moj puc​ a​ti dok
ne čuj​ eš sve.
Sta​rac ne od​gov​ o​ri niš​ ta.
– Stvar​no to mis​lim. Ne žel​ im ov​dje stvar​ a​ti nik​ akv​ e ne​pri​li​ke. Nije uop‐​
će važn​ o ako znam da vi nist​ e dva muš​ karc​ a, da je je​dan od vas samo još

64

www.balkandownload.org

dječ​ ak. Neću po​ku​ša​ti ni​ko​ga po​vri​jed​ i​ti samo zato što to znam.
Bilo je to gađ​ a​nje nas​li​jep​ o. Na​rav​no da je sta​rac već mog​ ao izg​ u​bit​ i in​‐

te​res za nje​ga i od​luč​ io pu​cat​ i. Ali Ram​bo je mis​lio da onak​ o gol i kr​vav
star​cu iz​gle​da opas​no, te da on više neće ni​šta prep​ us​ti​ti sluč​ aj​ u sada kada
Ram​bo zna da su oni samo jed​ an muš​ ka​rac i je​dan dječ​ ak.

– Ja bje​žim od pol​ i​ci​je. Oni su uze​li moju odje​ću. Jedn​ og od njih sam i
ubio. Zvao sam u pom​ oć.

– Da, treb​ aš pom​ oć – reče star​ ac. – Pi​tan​ je je samo, od koga?
– Pos​lat će za mnom pse. Pron​ a​ći će ko​tao za ra​ki​ju ako ne učin​ im​ o ne‐​
što da ih za​us​ta​vim​ o.
Sada do​la​zi onaj naj​o​sjet​lji​vi​ji dio. Ako ga mis​le ubit​ i, sada je za to pra​vi
tre​nut​ ak.
– Ko​tao? – reče star​ ac. – Tko ti je re​kao da ov​dje gore post​ o​ji neki ko‐​
tao? Mis​liš da ov​dje peč​ em rak​ i​ju?
– Na​laz​ i​mo se u mr​k​lom mra​ku ko​tlin​ e bli​zu iz​vor​ a. Što bi te drug​ o do​‐
vel​ o ovam​ o? Mora da ti je jako dob​ ro skriv​ en. Čak iako znam da je ovd​ je,
ne mogu vi​djet​ i plam​ en tvoj​ e peći.
– Ti misl​ iš da bih ja gu​bio vri​je​me s to​bom umjes​to da ra​dim kada bih
znao da je u bliz​ i​ni ko​tao? Kvra​gu, ja sam lo​vac na rak​ un​ e.
– Bez pasa? Ne​mam ja vrem​ e​na za ovo. Mo​ram​ o sve sred​ i​ti pri​je nego
oni prav​ i psi stig​nu sut​ ra ovam​ o.
Sta​rac je sam za sebe pso​vao.
– Toč​no je da si u guž​ vi – reče Ram​bo. – Žao mi je što sam te u to uvu​‐
kao, ali nem​ am iz​bor​ a. Tre​bam hra​nu i odjeć​ u i puš​ ku i neću te pus​ti​ti sve
dok to ne dob​ i​jem.
– Ubijm​ o ga, tata – reče dje​čak s li​je​ve stra​ne. – Na​sa​mar​ it će nas.
Star​ ac niš​ ta ne od​gov​ or​ i, a i Ramb​ o je šu​tio. Mo​rao je dati starc​ u vre​me‐​
na za razm​ iš​ljan​ je. Ako pok​ u​ša po​žur​ i​ti stvar, star​ ac bi se mog​ ao osje​tit​ i
stje​ran u tjes​nac i pu​cat​ i.
S li​je​ve stra​ne Ramb​ o zač​ uj​ e na​pin​ jan​ je oroz​ a.
– Spust​ i tu sač​ma​ric​ u, Mat​th​ ew – reče star​ ac.
– Ali on će nas nas​ a​mar​ it​ i. Zar ti to ne vid​ iš? Zar ne vi​diš da je on vje​ro​‐
jat​no neki vla​din čo​vjek?
– Omo​tat ću ti uši tom sačm​ ar​ ic​ om ako je ne spus​tiš kao što sam ti re​‐
kao. – Sta​rac se za​tim za​smi​jul​ ji. – Vlad​ in čo​vjek. Glu​pos​ti. Pog​ led​ aj ga,

65

gdje bi on, do​đav​ ol​ a, mog​ ao sak​ rit​ i svoj​ u znač​ku?
– Bo​lje pos​luš​ aj svog tatu – reče Ramb​ o. – On shva​ća vezu. Ako me ubi​‐

jet​ e, po​lic​ ajc​ i koji me uju​tro nađu htjet će sazn​ at​ i tko je to učin​ io. A zat​ im
će za vaš​ im trag​ om pos​la​ti pse. Neće uop​će biti važ​no gdje me po​ko​pa​te ili
kako ćete pok​ u​šat​ i sa​kri​ti mir​ is, oni će ...

– Živo vap​no – reče dje​čak mud​ ro.
-- Na​rav​no da će živo vapn​ o pom​ oć​ i da se sa​krij​ e moj mir​ is. Ali psi će
os​tat​ i na vama, i oni će na taj mir​ is nah​ u​ška​ti pse.
Zast​ an​ e na tre​nu​tak, zu​re​ći u sva​ku svjet​ ilj​ku, daj​ uć​ i im vre​me​na za raz​‐
mišl​ ja​nje.
– Pro​blem je u tome da ako mi ne date hra​nu i odje​ću i puš​ ku, tada neću
otić​ i odav​de sve dok ne pro​na​đem taj vaš kot​ ao, a ujut​ ro će pol​ i​cij​ a sli​jed​ it​ i
moj trag do tamo. Neće uopć​ e biti važ​no ako ga noć​ as ras​ta​vit​ e i sa​krij​ et​ e.
Ja ću vas sli​je​dit​ i do mjes​ta na koj​ em ćete sa​krit​ i di​je​lov​ e.
– Ček​ a​li bis​ mo do zore da ga ras​tav​ im​ o – reče sta​rac. – Ne mož​ eš si pri​‐
ušti​ti da os​ta​neš tako dugo ovd​ je.
– Bos​ ih nogu tako i tako ne mogu da​le​ko odm​ akn​ u​ti. Ne. Vje​rujt​ e mi.
Imaj​ u ve​lik​ e šan​se uhvat​ i​ti me ovakv​ og ka​kav sam, a ja isto tako mogu do‐​
pus​ti​ti i da vas uhvat​ e zaj​ ed​no sa mnom.
Malo posl​ ij​ e sta​rac opet poč​ne psov​ a​ti.
– Ali ako mi pom​ og​ne​te, ako mi date ono što treb​ am, onda ću brzo otić​ i
odavd​ e, i pol​ ic​ ij​ a se va​šem ko​tlu neće ni pri​bliž​ it​ i.
Bilo je to naj​jedn​ ost​ avn​ ij​ e što je mo​gao reći. Za​mis​ ao mu se učin​ i uvjer‐​
lji​vom. Ako žele za​štit​ i svoj​ u opre​mu, mo​rat će mu po​mo​ći. Na​rav​no, može
se do​god​ it​ i da se na​ljut​ e zbog na​čin​ a na koji ih je na to pris​ i​ljav​ ao i odl​ uč​ e
ga ubit​ i. A mož​ da su i inc​ es​tu​ozn​ a obi​telj, ned​ o​voljn​ o int​ e​lig​ ent​ni da vide
lo​gik​ u u njeg​ o​vim rij​ e​čim​ a.
Pos​ta​jal​ o je sve hlad​nij​ e i Ram​bo počn​ e drht​ at​ i. Sada, kada su svi šut​ je​li,
zri​kav​ci su se čuli jako glasn​ o.
Kon​ ačn​ o star​ ac prog​ ov​ o​ri.
– Matt​ h​ ew. Misl​ im da će biti najb​ o​lje da otr​čiš do kuće i do​nes​ eš ono što
ti on kaže. – Glas mu nije zvuč​ ao naj​sret​nij​ e.
– I don​ es​ i kan​tu ke​roz​ in​ a – reče Ramb​ o. – Bud​ uć​ i da mi pom​ až​ et​ e, po​‐
bri​nut ćemo se da zbog toga ne stra​dat​ e. Nam​ oč​ it ću odje​ću u ke​roz​ in i osu‐​
ši​ti je prij​ e nego se obu​čem. Ker​ oz​ in neće odvest​ i pse sa mog tra​ga, ali će ih

66

www.balkandownload.org

spri​ječ​ i​ti da na​njuš​ e vaš mir​ is na odjeć​ i i da, sli​jed​ e​ći ga, pro​na​đu onog​ a tko
mi je po​mo​gao.

Dje​ča​kov​ a je bat​ er​ i​ja i dal​ je bila upe​ren​ a u Ramb​ a.
– Uči​nit ću ono što mi kaže tata, a ne vi.
– Uči​ni onak​ o kako on želi – reče star​ ac. – Ni meni se to ne sviđ​ a, ali on
sva​kak​ o zna u kakv​ o nas je sra​nje uva​lio.
Dje​ča​kov​ a svje​tiljk​ a ost​ ad​ e uper​ en​ a u Ram​ba još na tre​nut​ ak, kao da je
dječ​ ak bio neod​ l​ uč​ an da li da kre​ne ili ne, ili je mož​ da čuv​ ao lice. Tada snop
svjet​ la sa Ram​ba prij​ e​đe na grml​ je a za​tim nes​ta​de i Ramb​ o ga za​čuj​ e kako
šuš​ ka kroz šik​ ar​ u. Vje​ro​jatn​ o je tol​ i​ko puta išao i vra​ćao se kući od ovog iz‐​
vor​ a da je put mog​ ao prij​ e​ći i zat​ vo​re​nih oči​ju, a da o svje​tlu i ne go​vor​ i​mo.
– Hva​la – reče Ram​bo starc​ u čija mu je svjet​ ilj​ka i dal​ je bila uper​ en​ a u
lice. A za​tim se svje​tlo ugas​ i. – Hva​la i za to – reče Ramb​ o. U oči​ma je još
ne​ko​lik​ o tre​nu​ta​ka vi​dio zvjezd​ ic​ e, a zat​ im se one po​la​ko iz​gub​ i​še.
– Samo šte​dim ba​ter​ ij​ e.
Ram​bo ga za​ču​je kako mu se prib​ li​ža​va kroz ši​ka​ru.
– Bol​ je mi ne​mojt​ e pri​la​zit​ i – reče on starc​ u. – Ne že​lim po​mij​ eš​ a​ti vaš
mir​ is s moj​ im.
– Ni neću. Samo sam htio sjest​ i na panj.
Sta​rac za​pa​li ši​bic​ u i prin​ es​ e je luli. Šib​ i​ca ne ost​ an​ e dugo upal​ jen​ a, ali
kako je sta​rac uv​la​čio lulu, a vat​ ra šib​ ic​ e se razb​ uk​tal​ a, Ram​bo je mog​ ao vi‐​
dje​ti rašč​ u​pa​nu kosu i sivk​ as​to lice i gorn​ ji dio cr​ve​ne ka​rir​ a​ne ko​šu​lje s na​‐
ra​me​nic​ am​ a prek​ o nje.
– Imaš li pića kod sebe? – upi​ta Ram​bo.
– Mo​žda.
– Užas​no je hladn​ o. Prij​ ao bi mi gutl​ jaj.
Star​ ac pri​ček​ a, a za​tim upa​li svoj​ u ba​te​rij​ u i po​dig​nu vrč tako da ga
Ram​bo može vi​dje​ti na svje​tlu i uhvat​ i​ti. Vrč je bio tež​ ak kao kug​ la za ku‐​
glan​ je i na svo​je iz​ne​nađ​ en​ je Ramb​ o ga go​to​vo is​pus​ti. Sta​rac se za​smi​jul​ ji,
Ramb​ o iz​va​di čep, vlaž​ an i škrip​ av, i us​prk​ os tež​ in​ i otp​ i​je drž​ eć​ i vrč u jed‐​
noj ruci, upra​vo ona​ko kako je znao da će sta​rac po​što​vat​ i, gurn​ uv​ši ka​ži‐​
prst kroz kuku na vrhu i ba​lans​ i​raj​ uć​ i vrč na lak​tu. Imao je okus na dvjes​to​‐
post​ otn​ i alk​ oh​ ol, zlat​no jak i pe​kao mu je je​zik i grlo, pa​le​ći sva​ki mi​lim​ et​ ar
sve do njeg​ o​va že​luc​ a. Go​to​vo se uguš​ i. Oči su mu suz​ i​le kada je spust​ io
vrč.

67

– Malo pre​jak? – upi​ta sta​rac.
– Malo – reče Ram​bo, nas​to​je​ći da dođe do gla​sa. – Što je to?
– Ku​ku​ruz​na sladn​ a kaša. Ali ipak je malo prej​ ak​ a, zar ne?
– Da, rek​ ao bih, malo prej​ a​ka – pon​ o​vi Ramb​ o, a glas mu je još uvi​jek
zad​ av​ ao teš​ ko​će.
Star​ ac se na​smij​ e:
– Da, stvar​no je malo pre​jak​ a.
Ram​bo po​dig​ne vrč i opet ot​pi​je gutl​ jaj, is​pu​niv​ši usta vruć​ om, gus​tom
te​ku​ćin​ om i star​ ac se još jedn​ om na​smij​ e.

68

www.balkandownload.org

3.

Prvi ju​tar​nji pjev pti​ca pro​bud​ i Tea​ s​lea u mrak​ u. Lež​ ao je na zeml​ ji po‐​
kraj vat​ re, zam​ o​tan u deku koju je don​ io iz kola, zur​ eć​ i u kasn​ e zvi​jezd​ e iz​‐
nad vr​ho​va dr​ve​ća. Prošl​ o je mnog​ o god​ i​na ot​kad je po​sl​ jedn​ ji puta spa​vao
u šumi. Prek​ o dva​de​set god​ in​ a, shva​ti, bro​je​ći unaz​ ad do 1950. go​din​ e. Ne
do kra​ja 1950-e: nije ra​čun​ ao spav​ a​nje u smrzn​ ut​ im rov​ ov​ im​ a u Ko​re​ji.
Kvrag​ u, ne, pos​ l​ jed​nji put kad je uis​ti​nu kamp​ ir​ ao bilo je ono prol​ jeć​ e kad
je dob​ io po​ziv za voj​sku i kad se od​lu​čio za mor​na​ric​ u. Tada su on i Orv​ al
prvi li​je​pi vik​ end ot​pje​šač​ i​li u brda. Sada je bio sav uko​čen od spav​ an​ ja na
ner​ avn​ oj zeml​ ji, odje​ća mu je bila vlaž​na na mjest​ u gdje je rosa pro​moč​ i​la
kroz deku, i hlad​no​ća mu je us​prk​ os vat​ ri pro​di​ral​ a sve do kos​ti​ju. Ali već
go​di​na​ma nije osje​ćao u sebi to​lik​ o živ​ o​ta, uzb​ uđ​ en što je pon​ ov​ o u akc​ ij​ i,
nest​ rp​ljiv za lo​vom na fra​jer​ a. Ipak nije bilo pot​ reb​no pro​bu​dit​ i ost​ al​ e pri​je
nego što se Shin​gle​ton vra​ti sa svim pot​ reb​nim stva​ri​ma i os​ta​li​ma. Zas​ ad
je, bu​duć​ i da je je​din​ i bio bud​ an, uživ​ ao u sam​ o​ći, tol​ i​ko raz​lič​ i​toj od sam​ ot​‐
no pro​ved​ en​ ih noći otk​ ad je otiš​la Anna. Za​mot​ a se čvrš​ ​će u deku.

Tada do njeg​ a dop​ re mir​ is, on po​gled​ a i ugled​ a Or​val​ a kako sje​di pok​ raj
vat​ re i puši tan​ko smot​ a​nu ci​ga​ret​ u. Hlad​ an jut​ arn​ ji pov​ jet​ a​rac je dim no​sio
pre​ma Te​asl​ eu.

– Ni​sam znao da si bu​dan – proš​ apć​ e Tea​ s​le ne žel​ e​ći pro​bu​dit​ i ost​ a​le. –
Kako dugo?

– Pri​je tebe.
– Ali ja sam bu​dan već prek​ o je​dan sat.
– Znam. Više ne spa​vam puno. Ne zato što ne mogu. Ne mogu si pri​uštit​ i
da tol​ ik​ o vre​men​ a pro​ved​ em spa​vaj​ uć​ i.
Sti​skaj​ uć​ i deku, Te​asl​ e se pri​vu​če bliž​ e Or​val​ u i na užar​ en​ om prut​ ić​ u s

69

va​tre zap​ a​li cig​ ar​ e​tu. Plam​ en se sman​ ji, a kada Te​asl​ e gurn​ u prut​ ić na​trag
opet se top​ lo raz​bukt​ a, puc​ke​taj​ u​ći. Bio je u prav​ u kada je rek​ ao Or​va​lu da
će ovo biti kao ne​kad, iako u tren​ ut​ku kada je to gov​ or​ io nije u to vjer​ o​vao.
Rek​ ao je to samo zato jer je treb​ ao Orv​ a​la i gad​ io se sam sebi što je mo​rao
upot​ ri​je​bit​ i tako emot​ i​van ar​gum​ ent ne bi li ga uvje​rio. Ali sak​ up​ljan​ jem
drva za og​rjev, rašč​ išć​ av​ a​njem kam​ en​ ja i gran​či​ca da po​rav​na zeml​ ju, pros​‐
trij​ ev​ši deku za​bor​ av​ io je kako je to sve bilo čvr​sto i dob​ ro.

– I tako je ona otišl​ a – reče Or​val.
Te​asl​ e nije žel​ io o tome razg​ o​va​ra​ti. Ona je bila ta koja je otišl​ a, nije bilo
obrn​ u​to, i tako je sve izg​ led​ a​lo kao da je on svem​ u kriv. Mož​ da je i bio. Ali
bila je i ona. Nije se, me​đu​tim, mog​ ao pris​ il​ i​ti da svu kri​vic​ u sva​li na nju
samo da Or​val ne bi o nje​mu loše mis​lio. Po​kuš​ a to objas​nit​ i nep​ ris​tran​ o:
– Mož​ da se vra​ti. Razm​ iš​lja o tome. Već smo se neko vri​jem​ e dost​ a sva‐​
đal​ i.
– S to​bom nije lako.
– Pa, bože, nije ni s tob​ om.
– Ali ja već če​tr​des​ et god​ in​ a ži​vim sa ist​ om že​nom, i kol​ ik​ o se meni čini,
Bea nije puno raz​mišl​ jal​ a o od​las​ ku. Znam da te ljud​ i stal​no pi​ta​ju jed​no te
isto, ali uzim​ aj​ u​ći u obz​ ir ono što smo ti i ja, mis​lim da imam pra​vo. Oko
čega ste se sva​đal​ i?
Got​ ov​ o ne odg​ ov​ or​ i. Uvij​ ek ga je zbu​nji​va​lo gov​ or​ i​ti o osobn​ im stva​ri​‐
ma, po​got​ o​vo o ovoj si​tu​acij​ i koju još nije pros​ u​dio: tko je u prav​ u, ima li
on kakv​ o oprav​dan​ je.
– Oko dje​ce – reče, a bu​du​ći da je već poč​ eo, nas​tav​ i. – Mol​ io sam je bar
za jed​no di​jet​ e. Nije važ​no, dječ​ ak ili dje​voj​čic​ a. Samo bih vo​lio ima​ti ne​ko‐​
ga kao što sam ja bio tebi. Ja, ja ne znam kako da ti to objas​nim. Čak se
osjeć​ am glu​po gov​ or​ eć​ i o tome.
– Nem​ oj mi samo reći da je to glu​po, pri​jat​ el​ ju moj. Ne​moj mi samo to
reći kada sam se ja tako dugo tru​dio da imam svo​je vlas​tit​ o dij​ e​te.
Te​as​le ga pog​ le​da.
– Ah, pa ti si kao moj sin – reče Orv​ al. – Kao moj vlast​ i​ti. Ali ne mogu
pres​tat​ i razm​ iš​ljat​ i o tome kak​vo bi bilo Be​ino i moje dij​ e​te. Da smo ga
samo mo​gli imat​ i.
Bol​ jel​ o je. Kao da sve ove god​ in​ e nije bio Or​va​lu niš​ ta dru​go nega sir​ o​to
dij​ e​te pok​ oj​nog najb​ ol​ jeg prij​ at​ el​ ja. Nije se mog​ ao s tim po​mi​ri​ti; bila je to

70

www.balkandownload.org

veća sumn​ ja u sebe sa​mog​ a nego čin​ jen​ i​ca da je Anna otišl​ a. A sada, kad je
već go​vo​rio o njoj, mor​ ao je to iz​ves​ti na čist​ ac, zav​ r​šit​ i s tim.

– Prošl​ i Bo​žić – reče – pri​je nego smo doš​li kod vas na ve​če​ru, otišl​ i smo
kod Shin​gle​to​na na piće. Tada sam, gle​daj​ uć​ i nje​gov​ o dvoj​ e djec​ e, nji​hov iz​‐
raz lica kada su ugled​ al​ i pokl​ on​ e, po​misl​ io da bi mož​ da bilo dob​ ro ima​ti jed​‐
no svo​je. Iz​ne​nad​ il​ o me da u mo​jim go​di​nam​ a žel​ im dij​ et​ e, a u svak​ om je
sluč​ aj​ u i nju jako iz​nen​ a​di​lo. Raz​go​var​ al​ i smo o tome, i ona je to upor​no od​‐
bi​ja​la, a na​kon ne​kog vrem​ en​ a sam, čini mi se, po​čeo prev​ i​še in​zis​tir​ at​ i. Do​‐
go​di​lo se to da je ona odvagn​ u​la mene i pro​ble​me za koje je misl​ il​ a da će
doći s beb​ om. I otiš​la je. Naj​luđ​ e u cij​ e​loj stva​ri je to što kol​ i​ko god ne
mogu spa​vat​ i zbog toga što je otišl​ a, s dru​ge sam stra​ne zbog toga sret​ an.
Opet sam sam, nema više svađ​ a, slo​bo​dan sam rad​ i​ti što hoću, kada hoću,
mogu doći kas​no kući a da ne mor​ am naz​ i​va​ti i objaš​nja​vat​ i da mi je žao što
ne mogu doći na več​ e​ru, mogu iz​ać​ i ako mi se iz​la​zi, mogu še​vi​ti okol​ o. Po‐​
ne​kad mi se čini da je naj​go​ra stvar u tome ko​li​ko će me ta ras​tav​ a koš​ tat​ i.
A ist​ ov​ re​men​ o ne mogu ti reći ko​li​ko žel​ im da mi se vrat​ i.

Kad iz​dahn​ e iz usta mu iz​a​đe mag​ li​ca. Pti​ce su po​če​le glas​no pje​va​ti. On
nas​ta​vi gled​ a​ti Orv​ al​ a kako uvl​ a​či po​s​ljed​nji dim ci​gar​ et​ e među kvr​gav​ im i
od ni​kot​ i​na žut​ im pr​sti​ma.

– A što je s ovim tip​ om ko​jeg lov​ i​mo? -reče Orv​ al. – Da li se na njem​ u
sve​tiš?

– Ne.
– Jesi li sig​ u​ran?
– Znaš dob​ ro da jes​ am. Znaš da ne pos​tup​ am oš​tri​je nego što bih tre​bao.
Znaš isto kao i ja da je grad si​gu​ran zbog sitn​ ic​ a koje drž​ im pod kon​tro​lom.
Ne mo​žeš uči​nit​ i ni​šta da sprij​ e​čiš razb​ ojn​ ič​ki prep​ ad ili ubojs​ tvo. Ako to
net​ko zai​ st​ a želi učin​ it​ i, on će to i učin​ i​ti. Ali sit​ni​ce čine grad onakv​ im ka‐​
kav je. Sit​nic​ e na koje mo​žeš paz​ i​ti, a da grad ost​ an​ e si​gu​ran. Da sam se
samo na​ce​rio i uzeo ono što mi je fraj​ er pru​žao, mo​žda bih se uskor​ o na to
na​vikn​ uo, pa bih i dru​gim fraj​ e​ri​ma do​pu​štao to isto. A usko​ro bih pu​štao i
dru​ge stvar​ i. Zab​ rin​ uo sam se za sebe isto ko​lik​ o i za tog fra​jer​ a. Ne mogu
si do​pust​ it​ i pop​ uš​ tan​ je. Ne mogu jed​nom drž​ at​ i red a dru​gi put ne.
— Još ga uvij​ ek siln​ o že​liš uhvat​ it​ i, iako je tvoj dio posl​ a za​vr​šen. Ovo je
sada pos​ ao drž​ av​ne pol​ i​ci​je.
– Ali on je ubio mog čo​vje​ka i moja je dužn​ ost da ga priv​ e​dem. Žel​ im da

71

moji lju​di zna​ju da neću pre​za​ti ni pred čim da uhva​tim onog​ a tko ih pov​ ri​‐
je​di.

Or​val po​gled​ a zgnje​čen​ i opu​šak cig​ a​ret​ e koji je dr​žao u ruci i kimn​ u, ba​‐
civ​ši opuš​ ak u va​tru.

Poč​ e​le su se po​javl​ ji​vat​ i sje​ne, po​čel​ a su se raz​ a​bi​rat​ i stab​ la i gr​mo​vi.
Bila je to lažn​ a zora, i uskor​ o će se čin​ i​ti da svjet​ lo pon​ o​vo nest​ aj​ e, a tada će
se po​ja​vi​ti sunc​ e i sve će se raz​bist​ rit​ i. Mog​ li su već biti na no​gam​ a i kre​nu​‐
ti, po​mis​li Te​as​le. Gdje je Shin​glet​ on s ljud​ i​ma i oprem​ om? Mor​ ao se vrat​ i​ti
već prij​ e pola sata. Mož​ da se ne​što do​god​ il​ o u grad​ u. Mo​žda mu dr​žav​na
pol​ i​ci​ja ne do​pu​šta da uđe u šumu. Tea​ sl​ e gran​čic​ om prom​ ij​ e​ša žar i pod​ ig‐​
ne se plam​ en. Gdje je?

Tada zač​ uj​ e prvi pseć​ i la​vež da​le​ko u šumi, i to usko​me​ša pse priv​ ez​ an​ e
za drvo naj​bli​že Orv​ a​lu. Bilo ih je pet, i bili su bud​ni, le​ža​li su na zeml​ ji, oči‐​
ju uprt​ ih u Orv​ al​ a. Sada su ust​ al​ i, uzb​ uđ​ en​ i, i laj​ a​li su na pozd​ rav.

– Pst – reče Orv​ al, oni ga po​gle​daš​ e i umi​riš​ e se. Sla​bin​ e su im pod​ rht​ a‐​
val​ e.

Ward, Lest​ er i mla​di za​mje​nik se uzv​ rp​ o​ljiš​ e u snu. Bili su s dru​ge stran​ e
vat​ re i čvr​sto su uza se priv​la​čil​ i deke.

– Uh – reče Ward.
– Samo tren​ u​tak – reče Lest​ er u snu.
Pas opet za​la​je u da​lji​ni, iako se sada učin​ i da je neš​ to bli​že, a psi pok​ raj
Orv​ al​ a na​ću​li​še uši, uzb​ u​đen​ o laj​ uć​ i.
– Pst – reče Orv​ al odl​ učn​ i​je. – Lezi dol​ je.
Umjest​ o toga oni trgn​ u​še gla​ve prem​ a još jed​nom lav​ ež​ u iz dal​ ji​ne, a
nozd​ r​ve im za​drh​ta​še.
– Lezi do​lje – na​red​ i Orv​ al, i oni po​lak​ o, je​dan po je​dan posl​ uš​ a​še.
Ward se pro​me​ško​lji na svo​joj stran​ i deke, sk​vr​če​nih nogu.
– Što je? Što se do​ga​đa?
– Samo je vrij​ e​me da us​tan​ eš – reče Te​as​le.
– Što? – reče Les​ter i pro​me​ško​lji se. – O bože, kako li je hladn​ o.
– Vri​je​me je za us​ta​ja​nje.
– Za tren​ ut​ ak.
– Za tol​ i​ko će oni već biti ov​dje.
Ljud​ i su se prob​ i​ja​li kroz ši​kar​ u, pri​la​ze​ći sve bliž​ e. Te​as​le za​pa​li još jed‐​
nu cig​ ar​ et​ u, usta i grlo su mu bili suhi, i osje​ti kako se puni ener​gij​ om.

72

www.balkandownload.org

Odjed​nom shvat​ i da bi to mog​ la biti i drž​ avn​ a pol​ ic​ i​ja i brzo us​ta​ne, uv​lač​ e​‐
ći dim ci​ga​ret​ e, nap​ rež​ u​ći se da vidi kroz šumu, u smjer​ u iz koj​ eg su do​la​zi​li
šum​ ov​ i.

– O bože, kako li je hlad​no – reče Les​ter. – Na​dam se da Shing​ let​ on nosi
ne​što to​plo za jelo.

Te​as​le se na​dao da je to samo Shing​ le​ton sa zam​ jen​ ic​ i​ma, a ne drž​ av​na
pol​ i​ci​ja. Odjedn​ om is​krs​ n​ e pet​ or​ o ljud​ i. Tr​ča​li su izm​ e​đu dr​ve​ća i kroz grm​‐
lje u slab​ om hladn​ om svjet​ lu, ali Te​asl​ e nije mog​ ao vid​ jet​ i koje su im boje
unif​ or​me. Go​vor​ i​li su neš​ to je​dan dru​gom​ e, je​dan se od njih spo​takn​ e i op​‐
su​je, ali Tea​ s​le nije mo​gao raz​ az​nat​ i gla​sov​ e. Ako je to dr​žavn​ a po​li​ci​ja, po‐​
ku​šav​ ao je pro​nać​ i nač​ in da slu​čaj i dal​ je os​tan​ e pod njeg​ o​vim vod​stvom.

Tada su prišl​ i bli​že, žu​re​ći izm​ e​đu dr​ve​ća uz onu kratk​ u uz​br​di​cu i Te​as​‐
le ugle​da Shing​ le​ton​ a kako pos​ r​če iza psa koji ga je vuk​ ao na lanc​ u, i vid​ je
da se iza njeg​ a na​laz​ e njeg​ ov​ i vlas​tit​ i ljud​ i. Nik​ a​da nije bio tako sret​ an što
ih vidi. No​si​li su pren​ at​ r​pan​ e platn​ en​ e vreć​ e, i puš​ ke i kon​ op​ ac, i Shin​gle​‐
ton je pre​ko ra​me​na nos​ io poljs​ ki rad​ io. Pas ga je vuk​ ao pre​ma lo​gor​ u.

– To​pla hran​ a? – za​pit​ a ga Les​ter. – Jesi li do​nio neš​ to to​plo za jelo?
Shing​ let​ on ga očig​ led​no nije čuo. Bio je bez daha, i pre​da​vao je psa Or​‐
va​lu. Lest​ er se brzo okren​ u prem​ a za​mje​ni​cim​ a.
– Jest​ e li do​ni​je​li neš​ to to​plo za jelo?
– Sen​dvi​če sa šunk​ om i jaj​ im​ a – reče jed​ an od za​mje​ni​ka, sav usp​ uh​ an. –
Term​ o​si​cu punu kave.
Lest​ er kren​ u prem​ a vreć​ i koju je no​sio zam​ jen​ ik.
– Ne tamo – reče mu zam​ jen​ ik. – Mit​ch. Iza mene.
Mit​ch se cer​ io otvar​ a​juć​ i vre​ću i va​de​ći iz nje sen​dvič​ e zam​ o​ta​ne u vo​‐
štan​ i pap​ ir. Svi po​grab​ iš​ e send​ vič​ e i poč​ e​še jest​ i.
– Preš​li ste prokl​ et​ o vel​ ik​ u uda​ljen​ ost sin​ oć u mra​ku – reče Shin​gle​ton
Te​as​leu, hva​taj​ u​ći dah, nasl​ a​njaj​ uć​ i se na drvo. – Misl​ io sam da ću vas naći
za man​ je od pola sata, a treb​ al​ o mi je dvos​truk​ o više.
– Mi se nis​ mo mog​ li kret​ a​ti tako brzo kao oni sin​ oć, sje​ti se – reče Mit​ch.
– Imal​ i smo više ter​ e​ta.
– Svej​ ed​no su prešl​ i prokl​ e​to ve​li​ku udal​ jen​ ost.
Te​as​le nije mo​gao odre​dit​ i da li se Shing​ le​ton isp​ rič​ av​ a zbog kaš​njen​ ja ili
mu se za​ist​ a di​vio.
Te​as​le zag​ ri​ze u sen​dvič, mast​ an i mlak, ali bože, bio je tako dob​ ar. Uzme

73

pa​pirn​ at​ u čašu koju je Mit​ch do vrha na​pu​nio vruć​ om ka​vom, puhn​ e u nju i
otp​ i​je gutl​ jaj. Pri tom si spr​ži gor​nju us​ni​cu i nepc​ e i je​zik. Osje​ti kako mu
hlad​na smje​sa jaja i šun​ke u ust​ i​ma pos​ta​je vruć​ a.

– Što se do​ga​đa tamo dol​ je?
Shin​glet​ on se nas​ mij​ e.
– Drž​ av​na se pol​ i​ci​ja raz​ljut​ i​la zbog ovo​ga. – Zaš​ ut​ i da za​gri​ze u sen​dvič.
– Kao što si rek​ ao, malo sam si​noć prič​ ek​ ao u onom pol​ ju i po​jav​ i​li su se
de​set min​ ut​ a nak​ on što si se po​peo u šumu. Bili su jeb​ en​ o bi​jes​ni zbog toga
što si is​kor​ ist​ io ono malo dan​ jeg svje​tla što ti je pre​os​ta​lo da kre​neš u lov za
fra​je​rom i da os​ta​neš u igri. Izn​ en​ ad​ i​lo me kako su brzo shvat​ i​li koje su tvo‐​
je nam​ jer​ e.
– Ali što se do​go​dil​ o tamo dol​ je?
Shin​glet​ on se po​nos​no nac​ e​ri i odg​ riz​ e još je​dan zal​ o​gaj send​ vi​ča.
– Pro​veo sam pola noći s njim​ a u sta​ni​ci, i kon​ ačn​ o su prist​ a​li na su​rad​‐
nju s to​bom. Blo​ki​rat će ces​te koje vode iz brda i neće ulaz​ i​ti ovam​ o. Mogu
ti reći da sam ih dost​ a dugo mor​ ao uvjer​ a​va​ti da ne ulaz​ e ovam​ o.
– Hval​ a. – Znao je da Shing​ le​ton to i oček​ uj​ e.
Shing​ let​ on kimn​ u žva​čuć​ i.
– Ono što je ko​načn​ o učv​ rs​ til​ o naš do​go​vor bilo je kad sam re​kao da ti
fraj​ e​ra pozn​ aj​ eš bo​lje nego oni i da ti naj​bol​ je znaš što bi on mog​ ao učin​ it​ i.
– Znaj​ u li oni išta o njem​ u, tko je ili zbog čega ga još traž​ e?
– Rade na tome. Rekl​ i su neka se re​dov​no javl​ ja​mo na ovaj rad​ io. Na prvi
znak ne​pri​lik​ e ula​ze sa svim oružj​ em koje im je na rasp​ o​la​ga​nju.
– Neće biti ne​pril​ ik​ e. Neka netk​ o pro​bu​di Bal​for​da – reče, po​kaz​ u​ju​ći na
mla​dog zam​ je​nik​ a zam​ o​tan​ og u deku pok​ raj vat​ re. – Taj će sve pres​pa​va​ti.
Orv​ al po​tapš​ a psa koj​ eg mu je do​veo Shin​gle​ton, odved​ e ga do Balf​ or​da
te mu ovaj po​li​že lice. Mlad​ i zam​ je​nik po​skoč​ i, lju​ti​to briš​ u​ći slin​ u sa svo​jih
usta.
– Pa što se to, kvrag​ u, do​ga​đa?
Muš​ kar​ci se nas​ mij​ u, i odjedn​ om zast​ a​nu iz​ne​na​đen​ i. Za​čuj​ e se bru​ja​nje
mot​ o​ra. Bio je pre​dal​ ek​ o a da bi Tea​ sl​ e mog​ ao po​god​ it​ i koje je vr​ste, ali je
tut​njao sve jasn​ i​je, a tada se iz​nad drv​ e​ća po​jav​ i he​lik​ op​ter, vel​ ik, blis​ta​juć​ i
na sun​cu.
– Pa što ... – zap​ oč​ne Les​ter.
– Kako je znao gdje smo?

74

www.balkandownload.org

Psi poč​nu laj​ at​ i. Iz​nad buke mot​ or​ a, kri​la pro​pel​ e​ra su fi​juk​ a​la kroz zrak.
– Neš​ to novo što mi je dala dr​žavn​ a pol​ i​ci​ja – reče Shing​ le​ton. Izv​ a​di ne‐​
što što je iz​gle​dal​ o kao tam​no​si​va ku​ti​ja za cig​ a​ret​ e. – Emit​ i​ra ra​dio sign​ al​ e.
Rekl​ i su da u svak​ o doba žele zna​ti gdje se nal​ a​ziš i na​tjer​ a​li su me da to po‐​
ne​sem a drug​ u po​lov​ ic​ u su dali fraj​ er​ u ko​jeg si mol​ io da ti pos​ ud​ i svoj hel​ i​‐
kopt​ er.
Te​as​le prog​ u​ta po​sl​ jed​nji ko​mad send​ vi​ča.
– Tko je od naš​ ih zam​ je​nik​ a gore s njim?
– Lang.
– Da li imaš ra​dio-vezu s njim gore?
– Nar​ av​no da imam.
Ra​dio je bio tamo gdje ga je Shing​ let​ on i sta​vio, na ni​skoj gra​ni na sta​‐
blu. Tea​ s​le pri​tis​nu pre​ki​dač na kon​trol​noj ploč​ i i bul​ je​ći u he​li​kop​ter koji
je kruž​ io u bliz​ i​ni, reče glas​no u mi​kro​fon:
– Lang. Por​tis. Sve sprem​no gore?
– Kad god ste vi spremn​ i, šefe. – Glas mu je bio jedn​ o​li​čan i kreš​ tav.
Zvu​čao je kao da dol​ az​ i iz ve​li​ke uda​lje​nos​ti.
Tea​ s​le ga je jed​ va čuo od buke mo​to​ra. Pog​ le​da oko​lo na svoj​ e lju​de. Or​‐
val je užur​ban​ o skupl​ jao pap​ irn​ at​ e čaše i voš​ ta​ni pa​pir od send​ vič​ a, ba​caj​ u‐​
ći ih u vat​ ru. Os​ta​li su se opa​sav​ al​ i, preb​ a​cuj​ uć​ i puš​ ke pre​ko ra​men​ a. Kad
su se čaše i pa​pir pret​ vor​ il​ i u pe​peo, Or​val na vat​ ru baci zeml​ ju.
– Sve je sada u redu – reče Tea​ s​le. – Pok​ ret.
Od uz​bu​đe​nja nije mo​gao pri​č​vrs​ tit​ i mi​krof​ on na​trag na rad​ io.

75

4.

Ci​je​lo ju​tro, dok je trč​ ao i ho​dao mi​lja​ma, čuo je bruj​ a​nje mot​ o​ra i po​‐
vre​men​ e prig​ u​še​ne puc​njev​ e iz pu​ške i mrml​ ja​nje du​bok​ og muš​ kog glas​ a
kroz meg​ a​fon. Tada odjed​nom za​čuj​ e mo​tor samo nek​ ol​ i​ko brda da​lje i on
iz rata prep​ ozn​ a zvuk he​lik​ opt​ er​ a te ubr​za ko​rak.

Bio je obu​čen već got​ ov​ o dva​na​est sati, ali nak​ on što se po hladn​ om noć‐​
nom zrak​ u po​peo gol u brda, sada je još uvij​ ek uživ​ ao u top​ loj odje​ći. Na
no​ga​ma je imao teš​ ke sta​re cip​ e​le koje mu je oko po​noć​ i dje​čak don​ io u ko‐​
tli​nu po​kraj iz​vo​ra. U prv​ om su mu tren​ utk​ u cip​ e​le bile pre​ve​li​ke, ali je on
u njih na​gu​rao lišć​ e pa su mu tako ci​pe​le pos​ta​le ta​man, noge mu se u nji‐​
ma nisu skliz​ al​ e i nije do​bi​vao žu​lje​ve. Čak je i tada na bo​sim no​ga​ma osje‐​
ćao oš​tru i krut​ u kožu, i žal​ io je što se dje​čak nije sje​tio do​ni​je​ti mu i čar​ a‐​
pe. Mo​žda ih je nam​ jer​no za​bor​ a​vio. S drug​ e su mu stra​ne hla​če bile pre‐​
uske, i po​misl​ ivš​ i kako je i njih dje​čak na​mjer​no don​ io, mo​rao se na​smi​ja​ti.
Pre​ve​li​ke cip​ el​ e, pre​uske hlač​ e, dob​ ro se s njim na​šal​ io.

Hlač​ e su iz​gled​ al​ e kao da su jed​nom bile sve​čan​ e hla​če koje su se izl​ i​za​le
na guz​ i​ci pa ih je onda netk​ o pok​ rp​ ao, i sada su služ​ il​ e kao radn​ ič​ke hla​če,
svij​ et​ le sa tam​nim mas​nim mr​lja​ma. Ko​šul​ ja je bila bi​je​la, pam​ uč​na, izl​ iz​ an​ a
na manš​ et​ a​ma, kragn​ i i oko ru​pi​ca za dug​mad. Za pre​ko koš​ ul​ je i da bi mu
bilo top​ lij​ e po noći, star​ ac mu je čak dao svoj​ u deb​ e​lu crv​ e​nu ka​ri​ra​nu vu‐​
nen​ u ko​šu​lju. Iz​ne​nad​ i​lo ga je to što je star​ ac na kraj​ u post​ ao tako dar​ e​ž​lji​‐
vo i prij​ at​ eljs​ ki rasp​ o​lo​žen. Mo​žda je to bilo zah​ va​ljuj​ uć​ i vis​ kij​ u. Nak​ on što
su on i star​ ac poj​ el​ i mrk​ v​ u i hladn​ u pr​že​nu pil​ e​tin​ u koju je do​nio sin, stal​no
su iz vrča pili vi​ski, sin za​jed​no s njim​ a, pa je sta​rac oti​šao tako dal​ e​ko i dao
mu svoj​ u pu​šku sa zav​ ež​ ​lja​jem pun​ im met​ ak​ a.

– Jedn​ om sam se i ja mo​rao skriv​ a​ti nek​ ol​ ik​ o dana u brd​ im​ a – re​kao je

76

www.balkandownload.org

sta​rac. – Pri​je puno god​ i​na. Tada nis​ am bio puno sta​rij​ i nego što je moj sin
dan​ as. – Nije re​kao za​što se mor​ ao skriv​ a​ti u brd​ im​ a, a Ram​bo je bio dov​ olj‐​
no oprez​ an da niš​ ta ne pita. – Ni​sam čak imao pri​li​ku otić​ i kući i uze​ti svo​‐
ju pu​šku. Na​rav​no da sam je mo​gao upo​trij​ e​bi​ti. Izv​ uc​ i se i poš​ al​ ji mi nov​ ac
za ovu pu​šku. Že​lim tvo​ju ri​ječ. Nije mi stal​ o do novc​ a. Sa ovakv​ im pić​ em
koje proi​ zvod​ im, sam bog zna da si mogu pri​ušti​ti i novu. Ali kada se izv​ u‐​
češ, žel​ io bih zna​ti kako ti je to us​pjel​ o, a na​dam se da će te pu​ška pods​ je​tit​ i
da mi to jav​ iš. Dob​ ra je to pu​ška. – I zai​ s​ta je bila dob​ ra, .30-30 kar​ a​bin, i
bila je tako snaž​na da je mo​gla po​go​dit​ i čo​vjek​ a na osams​ t​ o met​ a​ra kao
kroz kom​ ad sira. Sta​rac je na kraj kund​ a​ka sta​vio de​be​li kožn​ a​ti jas​tu​čić da
uman​ ji trz​ aj. Na niš​ an​ u na vrhu ci​jev​ i imao je toč​ku svje​tleć​ e boje za bol​ je
cil​ ja​nje po noći.

Tada Ram​bo učin​ i ono što je obeć​ ao, i po​vu​če se niz​ vodn​ o u su​prot​nom
smjer​ u od mjest​ a na kome bi sta​rac mog​ ao ima​ti ko​tao i spi​ral​ e i vr​čev​ e;
brzo zat​ im kren​ u prem​ a zap​ ad​ u, još uvi​jek pla​nir​ a​ju​ći put za Mek​sik​ o. Nije
se zav​ ar​ av​ ao idej​ om da će biti lako sti​ći do tamo. Bud​ u​ći da nije žel​ io ris​ ki‐​
rat​ i i odat​ i se kra​đom autom​ ob​ il​ a, mor​ at će pje​ši​ce pu​tov​ a​ti mje​se​ci​ma kroz
pust​ e kraj​ ev​ e, pre​hra​nji​vat​ i se samo sa plod​ o​vi​ma prir​ o​de. Pa ipak, nije se
mo​gao sjet​ i​ti niti jed​nog bliž​ eg mjes​ta gdje bi bio sig​ ur​ an, i kol​ i​ko god gra‐​
ni​ca bila da​lek​ o, bar​ em mu je zas​ ad​ a da​val​ a neki smjer kre​ta​nja. Kada je
pre​šao ne​kol​ i​ko kil​ om​ e​tar​ a, pri​si​ljen kre​tat​ i se po​la​ko zbog mra​ka, zasp​ e na
stab​ lu. Pro​bu​di ga sun​ce i za do​ruč​ ak poj​ ed​ e još mrk​ ​ve i pil​ et​ in​ e koju je
spre​mio za put. Sada, kada je sunc​ e već bilo vi​sok​ o i zas​ ​ljepl​ ju​ju​će, bio je ki​‐
lom​ et​ ri​ma da​lek​ o, i jur​ io je izm​ eđ​ u drv​ eć​ a uz du​gač​ku ši​rok​ u uz​brd​ ic​ u.
Puc​njev​ i su se čuli sve glas​ni​je, glas iz zvučn​ i​ka sve jasn​ ij​ e i znao je da će
uskor​ o hel​ ik​ opt​ er prel​ e​tje​ti i ovu uzb​ rd​ ic​ u. Izl​ et​ i iz šume u nam​ jer​ i da pre​‐
trč​ i otvor​ e​nu li​vad​ u i na če​tv​ rt puta, go​to​vo toč​no iz​nad sebe, zač​ uj​ e zvuk
prop​ e​le​ra i pan​ ičn​ o se okre​nu traž​ e​ći zak​lon. Jed​ in​ o što je vid​ io bio je bor
koji je le​žao na li​va​di, te po deb​ lu Ramb​ o zak​ lju​či da ga je vjer​ o​jatn​ o obo​rio
grom. Nije više bilo vre​men​ a za po​vra​tak u šumu. Po​trč​ i i zar​ on​ i is​pod gus​‐
tih zag​ ušl​ ji​vih gra​na, te si prit​ om ogre​be leđa. I tada spaz​ i hel​ i​kopt​ er kako
se po​javl​ juj​ e uz obron​ ak. Iz tre​nutk​ a u tren​ u​tak je post​ aj​ ao sve veći i veći.
Stajn​ i trap je got​ o​vo dod​ i​riv​ ao najg​ or​nje gra​ne dr​već​ a.

– Ovo je pol​ i​ci​ja – tutn​ jao je muš​ ki glas iz meg​ a​fon​ a. – Ne​maš šans​ e,
pred​ aj se. Tko god se na​la​zi u ovoj šumi. Opas​ an bje​gun​ ac vam može biti u

77

bli​zi​ni. Pok​ až​ i​te se. Mahn​ it​ e ruk​ om ako ste vid​ je​li jed​nog sam​ og mla​dić​ a. –
Glas se pre​kin​ e, a za​tim opet nes​pretn​ o nast​ av​ i, kao da čita tekst. – Ovo je
pol​ i​ci​ja. Ne​maš šans​ e, pre​daj se. Tko god se na​la​zi u ovoj šumi. Opa​san bje‐​
gun​ ac vam može biti u bli​zin​ i.

I tako se nas​tav​ljal​ o, pa bi pres​tal​ o i opet po​čel​ o, a Ramb​ o je le​žao pot​pu​‐
no mir​ an is​pod gran​ a. Znao je da ga gust​ e iglic​ e šti​te sa zem​lje, ali prom​ a‐​
traj​ u​ći he​li​kopt​ er kako sa šume pre​laz​ i na liv​ ad​ u nije bio si​gu​ran da li ga se
vidi iz zrak​ a. He​lik​ opt​ er je bio vrlo bliz​ u i mog​ ao je vid​ jet​ i u pil​ ot​sku kab​ i​‐
nu. Sa stran​ e je jasn​ o vi​dio dva mu​škar​ca koji su bul​ jil​ i kroz otvo​ren​ e pro​‐
zo​re, ci​viln​ i pi​lot i po​li​caj​ ac u siv​ oj unif​ orm​ i Tea​ s​leo​ vih lju​di. Kroz pro​zor
je drž​ ao uper​ e​nu vis​ o​kok​ a​lib​ ars​ ku pu​šku sa tel​ es​ kop​skim ni​šan​ om. Odjek‐​
nu pu​canj, nac​ i​ljan na hrpu stij​ e​na i grm​lja na rubu šume, pre​ko koje je he‐​
lik​ opt​ er uprav​ o bio pre​le​tio.

Bože, Te​as​le ga zai​ s​ta jako želi, s obz​ ir​ om na čin​ jen​ i​cu da je re​kao svom
čo​vjek​ u da puca na sva mo​gu​ća skrov​ iš​ ta, bez strah​ a da će pog​ od​ it​ i ne​kog
ne​vi​nog. Već​ i​na ljud​ i bi tako i tako posl​ uš​ a​la oba​vij​ est i iz​ašl​ a bi van na čis‐​
ti​nu. S Tea​ s​le​ovog gled​ iš​ ta, zaš​ to ne? Po Te​asl​ eu, on je bio uboj​ ic​ a po​li​cajc​ a
i nije se smje​lo dop​ us​ti​ti da im po​bjeg​ne. Mor​ ao je post​ at​ i prim​ jer dru​gim​ a,
da sluč​ ajn​ o i netk​ o drug​ i ne dođe na istu ide​ju. Pa ipak, Te​asl​ e je bio pred​ o‐​
bar po​lic​ a​jac a da bi ga ubio prij​ e nego što bi mu dao šans​ u da se pre​da.
Zato je vjer​ o​jatn​ o obav​ ij​ est i pu​can​ je u mog​ uć​ a skrov​ iš​ ta bilo više da ga
zast​ raš​ i nego da ga pog​ od​ i. Ali sada su šan​se da bude po​gođ​ en bile prev​ el​ i​‐
ke, i nije više bilo važn​ o jesu li pucn​ jev​ i samo za zas​traš​ iv​ an​ je ili ne.

Bu​uum. Još jed​ an puc​ anj u gran​ je na rubu šume. Sada je hel​ ik​ opt​ er pre​li​‐
jet​ ao li​va​du i za ne​kol​ ik​ o će se​kun​di biti izn​ ad njeg​ a i go​to​vo će sig​ ur​no pu‐​
ca​ti. Na​niš​ a​ni pu​šku izm​ eđ​ u gra​na, ci​lja​ju​ći u gla​vu čo​vjek​ a s pu​škom,
spre​man dign​ u​ti ga u zrak u onom tre​nut​ku kada on spust​ i po​gled na ni​šan.
Nije više žel​ io ubi​jat​ i, ali nije imao izb​ o​ra. Još gore, ako ubi​je ovog čo​vje​ka,
pil​ ot će leći na pod hel​ ik​ op​te​ra izv​ an nje​go​va niš​ a​na i brzo će od​let​ jet​ i po
pom​ oć, i svi će zna​ti gdje se on nal​ a​zi. Osim ako ne za​us​tav​ i hel​ i​kopt​ er dig​‐
nuv​ši mu u zrak re​zerv​ oa​ re za gor​ iv​ o. Znao je da je ludo uop​će o tome raz​‐
miš​ljat​ i. Sig​ urn​ o bi ih mog​ ao pog​ o​dit​ i. Ali dig​nut​ i u zrak? Samo u sno​vi​ma
je netk​ o bez fos​ for​ne mun​ i​cij​ e mog​ ao u tome usp​ je​ti.

Ne​pom​ ič​no je le​žao u iš​ček​ iv​ a​nju, srce mu je sve po​lak​še ku​cal​ o, dok je
hel​ ik​ op​ter tut​njao izn​ ad njeg​ a. Odm​ ah zat​ im čo​vjek s pu​škom spust​ i po​gled

78

www.balkandownload.org

na tel​ es​ kop, a i on sam se baš spre​mao pov​ u​ći obar​ ač kada spa​zi na što to
čov​ jek ci​lja. Za​hva​lju​ju​ći bogu što je na vri​je​me rea​ gi​rao, pop​ us​ti obar​ ač.
Ped​ e​se​tak me​tar​ a dal​ je bio je kam​ e​ni zid pre​kriv​ en gran​ a​ma, od​mah pok​ raj
mal​ og jez​ erc​ a. Go​tov​ o se tamo bio sak​ rio kada je zač​ uo hel​ ik​ op​ter ali je bio
pre​dal​ ek​ o. Sada se hel​ ik​ opt​ er obo​rio na zid – pu​canj – i nije mo​gao vje​rov​ a‐​
ti svo​jim oči​ma, po​mis​li da ga oči var​ aj​ u. Grm​lje se mic​ a​lo. Za​trepć​ e oči​ma,
i grml​ je se po​makn​ u. Tada shvat​ i da ga oči ne var​ a​ju, grm​lje se šir​ o​ko ras‐​
tvor​ i i pre​ko zida se po​srć​ uć​ i uzver​ e vel​ ik jel​ en sa go​lem​ im rog​ ov​ i​ma. Pad​‐
ne, po​dign​ e se, i po​jur​ i prek​ o liv​ ad​ e prem​ a šumi s drug​ e stran​ e, hel​ i​kop​ter
za njim. Niz bed​ ro mu je tek​ ao mlaz tamn​ e gust​ e krvi, ali ga to iz​gle​da nije
sme​tal​ o, jer je u pre​kras​nim dug​ ačk​ im skok​ o​vi​ma jur​ io prem​ a dr​već​ u, he​li‐​
kopt​ er za njim. Srce mu je luđ​ ač​ki lu​pa​lo.

Nije prest​ a​jal​ o lup​ a​ti. Vra​tit će se oni. Jel​ en je bio samo igrač​ka. Čim
zađe među dr​već​ e, izv​ an njih​ ov​ a vid​ ik​ a, oni će se vra​tit​ i. Ako se neš​ to skri​‐
val​ o u grm​lju po​kraj jez​ er​ca, mož​ da ima ne​čeg​ a i isp​ od ovog dr​vet​ a. Mo​rao
se brzo makn​ u​ti odavd​ e.

Ali mo​rao je pri​če​ka​ti da se rep hel​ ik​ opt​ er​ a okren​ e pre​ma njem​ u i da lju​‐
di u he​li​kop​te​ru budu okren​ u​ti prem​ a je​le​nu koj​ eg su lov​ il​ i. Prvo je če​kao, a
onda više nije mo​gao ček​ at​ i, is​ko​tr​lja se is​pod gran​ a na mjes​tu gdje je trav​ a
bila najk​ ra​ća da ne os​tav​ i trag. Pri​bli​žav​ ao se grm​lju i stij​ en​ am​ a. Pre​brz​ o se
zvuk he​lik​ opt​ er​ a prom​ i​jen​ i, bru​je​ći sve jače. Jel​ en je sti​gao do šume. He​li​‐
kop​ter se vrać​ ao. Divl​ je po​ju​ri po​grb​ljen prem​ a zak​lo​nu od stij​ e​na, baci se
pod grm​lje i spre​mi se puc​ a​ti u sluč​ aj​ u da su ga vi​djel​ i kako bje​ži.

Još dva puc​nja, prvi kada se he​li​kopt​ er naš​ ao izn​ ad sru​šen​ og bora, drug​ i
kada ga je pre​lij​ et​ ao. Ok​lij​ ev​ ao je na tren​ ut​ ak, a zat​ im se pol​ ak​ o okren​ uo i
kre​nuo da​lje uz​brd​ o. Na​pu​štao ga je.

– Ovo je pol​ i​cij​ a – opet je tut​njao glas. -Nem​ aš šan​se, pred​ aj se. Tko god
se nal​ az​ i u ovoj šumi. Opas​ an bje​gun​ ac vam može biti u bli​zin​ i. Pok​ a​ži​te se.
Mah​nit​ e ruk​ om ako ste vi​djel​ i jedn​ og sa​mog mlad​ i​ća.

Iz že​lu​ca mu se pod​ ign​ u ki​se​li zal​ og​ aj nep​ rob​ avl​ jen​ e mr​k​ve i pil​ e​ti​ne i
on ga ispl​ ju​ne na tra​vu, jez​ ik mu se prit​ om na​to​pi gor​čin​ om. Ovo je bio uži
kraj rupe. Stij​ en​ e su se malo da​lje zat​ var​ al​ e s obje stra​ne, a on je, slab od
po​vra​ćan​ ja, gle​dao kroz grm​lje he​li​kopt​ er kako pre​laz​ i prek​ o dr​ve​ća, a za​‐
tim kako se po​diž​ e, kako pre​laz​ i vrh lit​ ic​ e, i spu​šta se u slij​ e​deć​ u kot​ lin​ u.
Buka mo​tor​ a se po​la​ko gub​ il​ a, a glas iz me​gaf​ on​ a je pos​taj​ ao sve pri​guš​ en​ i‐​

79

ji.
Nije mog​ ao sta​ja​ti, noge su mu prev​ i​še drh​tal​ e. Zbog toga što se tres​ ao,

poč​ne se još jače tres​ti: he​li​kopt​ er ga nije smio to​li​ko prep​ laš​ i​ti. U ratu je
bio u mno​go go​rim si​tua​ cij​ a​ma nego što je ova i iz​a​šao je iz njih jako po​tre‐​
sen, ali nik​ a​da tako jako da nije mog​ ao kont​ ro​lir​ a​ti svoj​ e ti​jel​ o. Koža mu je
bila vlažn​ a, hladn​ a i ljepl​ ji​va, i mo​rao je ne​što pop​ it​ i. Ali voda je u jez​ erc​ u
po​kraj grml​ ja bila ze​len​ a i us​taj​ al​ a, i od te bi mu vode bilo samo još gore.

Pred​ ug​ o nisi bio u borb​ i, to je sve, reče sam sebi. Samo nisi u kon​di​ci​ji.
Usko​ro ćeš se već na​vik​nut​ i.

Svak​ ak​ o, pom​ isl​ i. To mora da je od​go​vor.
Hvat​ a​juć​ i se za stij​ en​ u, pris​ il​ i se us​ta​ti, po​la​ko, i onda se okren​ e da pro​‐
vje​ri ima li koga u bliz​ i​ni. Zad​ o​vol​ jan, nasl​ on​ i se na stij​ en​ u, još uvi​jek slab
u nog​ am​ a i očis​ti bo​rov​ e iglic​ e iz pušč​ a​nog meh​ a​niz​ma za oki​da​nje. Bez ob​‐
zi​ra na sve, mo​rao je odr​ža​va​ti svoj​ e oružj​ e. Smrad ke​ro​zi​na koj​ eg je pol​ io
po svoj​ oj odjeć​ i se izg​ u​bio, a zam​ i​je​nio ga je slab trp​ ak mir​ is ter​pen​ti​na s
bora. Po​mij​ e​šao mu se s gor​či​nom u us​ti​ma, i Ram​bo po​misl​ i kako bi mu
opet mo​glo biti zlo.
U prv​ om tren​ utk​ u nije bio si​gu​ran da je do​bro čuo: zap​ uh​ ao je vjet​ ar i
rasp​ r​šio zvuk. Tada se zrak smi​ri i on ih jas​no zač​ u​je, prve nej​ as​ne odjek​ e
pse​ćeg lav​ ež​ a iza sebe na kra​ju kot​ lin​ e. Skre​nu na​des​no i po​trč​ i svom sna​‐
gom.

80

www.balkandownload.org

5.

Fra​jer nije imao vel​ ik​ u predn​ ost u start​ u, razm​ iš​ljao je Te​as​le dok su se
on i njeg​ ov​ i lju​di sa psim​ a prob​ i​ja​li kroz dr​ve​će i šik​ ar​ u. Pob​ je​gao je iz za‐​
tvo​ra u pola sed​ am, mrak je pao u pola de​vet, a po noći nije mo​gao dal​ ek​ o
odm​ ać​ i u ovim brd​ i​ma, je​dan sat, mo​žda naj​vi​še dva. Kre​nuo je vjer​ oj​ at​no
sa sunc​ em, kao i oni, pa je tako sada samo če​tir​ i sata isp​ red njih. Ali ako se
u ob​zir uzme i sve os​ta​lo, najv​ je​roj​ at​nij​ e je samo dva sata u predn​ ost​ i, mo‐​
žda čak i ma​nje: gol je i to će ga usp​ o​rit​ i; ne pozn​ a​je ovaj kraj, pa će sva​ko
to​li​ko kre​nu​ti niz str​me klanc​ e i ko​tlin​ e koje ne​ma​ju iz​la​za i izg​ ub​ it će
mno​go vre​me​na tra​že​ći drug​ i put. Osim toga nema hra​ne i to će ga iz​mor​ it​ i,
još više us​po​rit​ i, sman​ jit​ i razd​ a​lji​nu među nji​ma.

– Sig​ urn​ o je man​ je od dva sata isp​ red nas – reče Or​val u trku. – Ne može
biti više od jedn​ og sata. Pog​ led​ aj pse. Mi​ris mu je tako svjež da ne mor​ aj​ u
ni nju​ška​ti zeml​ ju.

Orv​ al je bio isp​ red Te​asl​ ea i ost​ a​lih, tr​čao je sa psi​ma, ruke is​pru​že​ne u
pro​duž​ e​tak njih​ ov​ e glav​ne uzic​ e, a Tea​ s​le se pe​njao, prob​ ij​ ao među grm‐​
ljem pok​ u​ša​vaj​ uć​ i s njim drž​ a​ti ko​rak. Bilo je to na neki nač​ in smi​ješ​no, se​‐
damd​ e​set​dvo​go​dišn​ jak koji određ​ uj​ e tem​po sve ih je bac​ ao s nogu. Ali Or‐​
val je svak​ o ju​tro trč​ ao osam kil​ o​me​tar​ a, pu​šio samo če​tir​ i ci​gar​ et​ e na dan i
nik​ a​da nije pio, dok je on sam puš​ io po kut​ ij​ u i pol cig​ a​ret​ a dnevn​ o, pio
pivo na lit​ re i nije vjež​bao već god​ in​ am​ a. Bilo je čudo već i to što je uop​će
mog​ ao drž​ at​ i kor​ ak s Or​val​ om. Dis​ ao je tako du​bok​ o i brzo da su ga pekl​ a
plu​ća, no​ga​ma su mu prol​ a​zi​li trn​ci, ali ba​rem nije tr​čao tako nesp​ ret​no kao
u po​četk​ u. U morn​ ar​ ic​ i je bio boks​ ač, i tamo su ga na​učil​ i kako tre​ba trč​ at​ i
za tre​ning. Pa ipak, ti​jel​ o mu već dugo nije bilo uvjež​ban​ o, i mor​ ao se pon​ o​‐
vo pris​ jet​ it​ i la​gan​ og brz​ og ugod​nog hoda, nagn​ ut malo pre​ma na​prij​ ed, do‐​

81

pu​štaj​ u​ći tako da ga tij​ e​lo vuče nap​ ri​jed te na taj nač​ in pris​ il​ i noge da ga
vuku a da ne pad​ne. Post​ e​pen​ o je to svlad​ ao, tr​čeć​ i brže, lakš​ e, uz man​ ju
bol, a u nje​mu je rast​ ao užit​ ak od na​por​ a.

Po​s​ljed​nji se put ova​ko osjeć​ ao pri​je pet god​ i​na, kada se vrat​ io iz Lo​‐
uisvill​ ea u Mad​ i​son kao novi šef pol​ i​ci​je. Grad se nije mno​go prom​ i​je​nio, ali
je ipak iz​gled​ ao drug​ ač​ ij​ e. Sta​ra cig​ len​ a kuća u ko​joj je odrast​ ao, drvo u
dvo​riš​ tu iza kuće na koj​ em je nje​gov otac na​prav​ io lju​ljačk​ u, nad​grob​ni
spom​ e​nic​ i nje​gov​ ih rod​ i​te​lja – kroz go​di​ne koje je bio ods​ ut​ an usp​ o​men​ a
na njih je post​ al​ a bež​ i​votn​ a i bez​bojn​ a kao na crno-bij​ e​lim fo​to​graf​ i​jam​ a.
Ali sada su ti spom​ en​ ic​ i ima​li du​ljin​ u i du​bi​nu, i bili su ze​le​ni i sme​đi i crv​ e​‐
ni, a nad​grob​ni je ka​men bio od gri​mizn​ og mram​ o​ra. Nije vje​rov​ ao da će
po​gled na te gro​bo​ve tako jako pot​ i​štit​ i. Djev​ ojč​ i​ca, za​pra​vo fet​ us, u plast​ ič‐​
noj vre​ći kraj majč​ i​nih nogu u li​jes​ u. Oba tij​ e​la već odavn​ o pre​tvor​ e​na u
praš​ i​nu. A sve to samo zato što je bila kat​ olk​ in​ ja. Fet​ us ju je tro​vao, crk​ ​va je
od​bi​la pob​ ač​ aj, pa je ona na​ravn​ o posl​ u​šal​ a i umr​la, i di​je​te za​jed​no s njom.
To se dog​ od​ i​lo kad mu je bilo de​set go​din​ a, i nije shva​ćao za​što je nak​ on
toga otac pres​tao odl​ a​zi​ti u cr​kv​ u. Otac mu je, pok​ uš​ av​ aj​ u​ći ist​ o​vre​men​ o
biti i maj​ka, po​ka​ziv​ ao sve o oružj​ u i ri​bam​ a, kako da zak​ r​pa čar​ ap​ e i kako
da neš​ to skuh​ a, kako da čist​ i kuću i ope​re odje​ću. Tako ga je osam​ os​ta​lio,
kao da je pred​ vid​ io svo​ju smrt od met​ka u šumi tri go​din​ e kasn​ ij​ e. Tada ga
je odg​ oj​ io Orv​ al, pa Kor​ ej​ a, i Lo​uisvill​ e, i onda se, sa trid​ e​set pet go​din​ a, na​‐
šao opet kod kuće.

Samo što to više nije bio dom, samo mjest​ o gdje je odras​tao, i onog pr​‐
vog dana po pov​ ratk​ u, dok je obil​ az​ io nek​ oć pozn​ at​ a mjest​ a, shvat​ i da je
već pro​živ​ io go​tov​ o pol​ o​vi​cu svog živ​ ot​ a. Bilo mu je žao što se vra​tio, got​ o​‐
vo je te​lef​ o​nir​ ao u Lo​uisvil​le da vidi može li se vrat​ it​ i. Ko​načn​ o se za​put​ io
kod pos​ red​ni​ka za prod​ aj​ u ne​kretn​ i​na, malo pri​je za​tvar​ a​nja, i te su se ve​če‐​
ri on i po​sredn​ ik za​pu​ti​li u obil​ a​zak kuća na prod​ a​ju ili iz​najm​lji​va​nje. Ali
sve su kuće i stan​ ov​ i koje je vi​dio još bili nast​ a​njen​ i, i nije se ni u jed​noj
mo​gao za​mis​li​ti kako živi sam. Po​sredn​ ik mu je dao knjig​ u s pop​ i​som i fo​‐
to​graf​ i​jam​ a da prou​ či prij​ e spav​ an​ ja, i list​ a​ju​ći je u ma​loj hot​ el​skoj sobi na‐​
iđe na mjes​to koje mu je bilo pot​ rebn​ o: vik​ end​ ic​ a u brdu bli​zu gra​da, s po‐​
to​kom isp​ red, s drv​ e​nim most​ ić​ em i gust​ om šum​ om iza nje. Proz​ o​ri su bili
raz​bij​ en​ i; krov ulekn​ ut, a pred​nja ver​ an​da sruš​ e​na; boja je bila ost​ rug​ a​na i
gu​lil​ a se; kap​ci su bili pol​ oml​ jen​ i i vi​sil​ i su.

82

www.balkandownload.org

Iduć​ eg je jut​ ra ta kuća bila nje​gov​ a, a nar​ edn​ ih je dana i noći i tje​dan​ a
bio zap​ os​len kao ni​kad do​tad. Od osam do pet je org​ a​ni​zir​ ao svo​ju četu, in​‐
terv​ j​ u​irao ljud​ e koji su tamo već ra​dil​ i, otp​ u​štao one koji nisu že​lje​li ići
noću na pol​ i​gon ili u več​ ern​ ju ško​lu dr​žav​ne pol​ ic​ ij​ e, uzi​mao u služb​ u one
koji su že​lje​li ra​di​ti pre​kov​ rem​ e​no, izb​ ac​ io zast​ ar​ jel​ u oprem​ u i ku​pio novu,
efi​kas​ni​je or​gan​ iz​ i​rao sav po​sao ko​jeg je nje​gov preth​ od​nik ost​ av​ io u ner​ e‐​
du kad je na ulazn​ im step​ en​ ic​ a​ma umro od sr​ča​nog udar​ a. Za​tim je od pet
pa sve dok ne bi zas​pao rad​ io u kući, stav​ljao je krov, nova stak​la na proz​ o‐​
re, po​dig​ ao je novu ver​ and​ u i obo​jio je u boju rđe da se bo​lje ukl​ o​pi u zel​ e‐​
ni​lo šume. Nekv​ a​li​tet​no drvo koje je ski​nuo s krov​ a i s ve​ran​de je svak​ u ve​‐
čer kor​ is​tio za vat​ ru u dvo​riš​ tu, po​kraj koje bi onda sjeo, ku​hao, jeo chi​li s
me​som, odre​zak i peč​ e​ne krum​pir​ e ili hamb​ ur​ger​ e. Hra​na mu ni​kad nije bo​‐
lje prij​ al​ a, niti je ika​da bol​ je spa​vao, niti mu se tij​ el​ o ika​da pri​je bol​ je osje‐​
ća​lo. Zbog žu​ljev​ a na ruk​ a​ma osje​ćao se po​nos​no, a ukoč​ e​ne ruke i noge su
pos​tal​ e snažn​ e i gipk​ e. Živ​ io je tako tri mjes​ ec​ a, kada je za​vrš​ io po​sao na
kući. Još je neko vrij​ e​me po​pravl​ jao neke sitn​ i​ce, ali tada su nas​tu​pil​ e bes​‐
posl​ e​ne noći, pa je od​laz​ io na pivo ili je ost​ a​jao dul​ je na pol​ ig​ on​ u ili je odl​ a‐​
zio kući gle​da​ti te​le​vi​zij​ u i piti pivo. Onda se ože​nio a sada je to bilo go​to​vo,
i tr​čeć​ i među drv​ e​ćem po trav​ i, teš​ ko di​šu​ći, sav oz​no​jen, osje​ćao se tako
do​bro da se za​pi​ta za​što je uop​će prest​ ao pa​zi​ti na sebe.

Isp​ red njeg​ a su psi cvil​ je​li a Or​va​lov​ e su se duge noge pro​te​za​le ne bi li
drž​ a​le ko​rak s njim​ a. Zam​ je​ni​ci su pok​ uš​ av​ al​ i dr​žat​ i kor​ ak s Te​asl​ e​om, a on
se nap​ rez​ ao da održ​ i kor​ ak s Orv​ al​ om. Nast​ u​pi tren​ u​tak dok je trč​ ao, sav
oku​pan u svi​je​tlom i to​plom sunc​ u, ruku i nogu u brz​ om jed​nol​ ičn​ om rit‐​
mu, kada osje​ti da bi tako mog​ ao za​uvi​jek. Odjed​nom Orv​ al odm​ ak​nu na​‐
pri​jed i Tea​ s​le ga više nije mo​gao uhvat​ i​ti. Noge mu post​ a​doš​ e teš​ ke. Do​bar
se osje​ćaj iz​gu​bi.

– Usp​ or​ i, Orv​ al!
Ali Orv​ al nast​ av​ i na​prij​ ed sa psim​ a.

83

6.

Kada je sti​gao do dr​već​ a i sti​jen​ a, mo​rao je usp​ o​ri​ti, paž​ l​ jiv​ o ko​rač​ a​juć​ i
da se sluč​ ajn​ o ne bi ok​liz​nuo na ne​koj stij​ en​ i i slo​mio nogu. U pod​nožj​ u lit​ i​‐
ce ubr​za ko​rak, u po​traz​ i za naj​lak​šim put​ em do vrha. Pro​nađ​ e pu​ko​ti​nu
dub​ ok​ u oko jed​ an me​tar a koja je išla sve do vrha, te se poč​ne pe​nja​ti. Neg‐​
dje pri vrhu više nije bilo ka​me​nja koje mu je slu​žil​ o kao upo​ri​šte i mor​ ao
se pod​ ić​ i na ruk​ am​ a, ali nak​ on toga pen​ jan​ je opet post​ an​ e lak​še i usko​ro se
nađe po​nov​ o na ravn​ om te​re​nu.

Pseć​ i je la​vež glasn​ o odjek​ i​vao na vrhu brda. Čuč​nu da pog​ le​da je li he​li‐​
kop​ter negd​ je u bliz​ in​ i. Nije ga bilo, a nije ga čak mog​ ao ni čuti, i nije pri‐​
mij​ et​ io da ga itko gled​ a sa su​sjed​nog brda ili odoz​do. Sklizn​ u u grml​ je i
među dr​već​ e bli​zu ruba li​ti​ce i brzo ot​pu​že nad​ es​no pre​ma rubu sa šir​ ok​ im
po​gle​dom na kot​ li​nu. Tamo se isp​ ruž​ i pro​mat​ raj​ uć​ i nai​ zm​ jen​ce šumu i li​va​‐
du. Na oko ki​lom​ e​tar i pol niz obro​nak spaz​ i ljud​ e kako prek​ o li​va​de pre​tr​‐
čav​ a​ju iz šume u šumu. U dal​ jin​ i su ti ljud​ i bili mali i teš​ ko prep​ ozn​ atl​ jiv​ i:
izb​ ro​ji des​ et​ or​ i​cu. Nije mo​gao vi​dje​ti pse, ali zvu​ča​li su kao da ih je mno​go.
Pa ipak, nije ga za​brin​ ja​vao nji​hov broj. Ono što ga je za​brin​ ul​ o bila je či‐​
njen​ ic​ a da su očig​ led​no pro​našl​ i nje​gov mir​ is i da su ga brzo sli​je​di​li. Još
petn​ a​est min​ u​ta i biti će na mjes​tu na koj​ em je on sada. Te​as​le ga nije smio
tako brzo dos​ti​ći. Te​asl​ e je tre​bao biti ne​ko​lik​ o sati iza njeg​ a. Mora da je
pos​to​jao net​ko, mož​ da Te​as​le, mož​ da netk​ o od njeg​ o​vih ljud​ i, tko je do​bro
pozn​ a​vao ter​ en i tko će iz nje​gov​ og glav​nog smjer​ a pro​na​ći preč​ a​ce da ga
za​ust​ a​vi.

Po​trč​ i nat​ rag pre​ma puk​ ot​ i​ni u lit​ i​ci: Tea​ sl​ e se nik​ ak​ o nije mo​gao pop​ et​ i
tako lako kao on. Spus​ti pu​šku na hum​ ak prek​ ri​ven tra​vom paz​ e​ći pri​tom
da u nju ne uđe pr​ljav​šti​na, i poč​ne gu​ra​ti ve​lik ka​men koji je na​šao bliz​ u

84

www.balkandownload.org

ruba. Ka​men je bio ve​lik i te​žak, ali kada se jed​nom poč​ eo ko​tr​lja​ti, pro​mje​‐
na tež​ i​ne mu pom​ og​ne pri gur​ a​nju. Usko​ro se ka​men naš​ ao tamo gdje je on
to že​lio, pot​pu​no blok​ i​ra​ju​ći vrh lit​ i​ce, a jed​na mu je stra​na vis​ il​ a prek​ o nje‐​
nog ruba. Onaj tko bi do​šao odoz​do ne bi ga mo​gao prje​ći ili zao​ bi​ći. Mor​ ao
bi ga od​gurn​ u​ti sa puta pri​je nego bi se pop​ eo na vrh, ali po​du​prt odozd​ o,
ne bi imao sna​gu po​lu​ge da ga pom​ ak​ne. Ne​kol​ ik​ o bi mu lju​di mo​ral​ o po​‐
mo​ći, ali puk​ o​tin​ a je bila preu​ ska da u nju is​tov​ rem​ en​ o uđe nek​ ol​ i​ko lju​di.
Tea​ sl​ e će neko vri​jem​ e pro​ves​ti u razm​ iš​ljan​ ju kako da uk​lo​ni taj kam​ en, a
dot​ a​da će on već biti da​lek​ o. Bar​ em se tako nad​ ao.

Bac​ iv​ši pog​ led dol​ je niz obro​nak, za​pa​nji se čin​ je​ni​com da je, dok je on
na​mješ​ tao kam​ en, pot​ jer​ a tako brzo na​pred​ o​va​la da su već bili kod je​zerc​ a i
grml​ ja u koje se on bio sa​krio. Min​ ij​ at​ ur​ni su se ljud​ i zau​ s​ta​vi​li pok​ raj grm‐​
lja da prom​ o​tre pse kako nju​škaj​ u zem​lju, nep​ res​tan​ o la​ju​ći. Ne​što je sig​ ur​‐
no po​br​kal​ o mir​ i​se. Ra​nje​ni jel​ en, odjedn​ om shvat​ i. Kada se sak​ rio u grml​ je,
umr​ljao se s malo jel​ en​ ov​ e krvi, i sada su psi pok​ u​šav​ al​ i od​lu​či​ti koji trag
treb​ a sli​jed​ i​ti, nje​gov ili je​le​nov. Prokl​ e​to su brzo iza​ b​ ral​ i. U onom tren​ utk​ u
kada su laj​ uć​ i jur​nu​li na nje​gov put pre​ma li​tic​ i, on se okre​nu i zgrab​ i svoj​ u
puš​ ku, te po​tr​či prem​ a unut​ raš​njost​ i kroz grml​ je i drv​ e​će. Znoj mu je od
na​por​ a gur​ an​ ja kam​ e​na pre​krio lice i grud​ i, i pek​ ao ga je i na​griz​ ao, a sada
se još jače oz​noj​ io bor​ e​ći se s hr​pom ko​priv​ a, ogu​livš​ i do krvi zglo​bo​ve na
ru​kam​ a.

A onda je odjed​nom bio slob​ o​dan. Iz​le​ti iz mrač​ne šume na obro​nak oku​‐
pan sunc​ em, sav pun kam​ e​nja i ka​men​či​ća, i na tre​nu​tak zast​ a​ne da dođe
do daha. Skliz​nu oprez​no do ruba. Pog​ le​da i ugle​da do​lje lit​ i​cu i gol​ e​mu
šumu, crv​ en​ og, nar​ an​čas​tog i smeđ​ eg lišć​ a. Lit​ i​ca je bila prest​ rm​ a a da bi uz
nju mog​ ao sići dol​ je.

Tako je sada imao li​ti​cu i isp​ red i iza sebe, što je zna​či​lo da mu na iz​bor
ost​ a​ju još samo dva puta. Ako kren​ e pre​ma is​tok​ u, vra​tit će se u dol​ in​ u. Ali
Tea​ s​le je najv​ je​ro​jat​nij​ e pos​tav​ io grup​ e da pre​traž​ u​ju brda s obje stra​ne do‐​
lin​ e, u slu​ča​ju da se on vra​ti na​trag. To mu je ost​ av​lja​lo samo još je​dan
smjer, prem​ a zap​ a​du, u onom prav​cu u koj​ em je odl​ e​tio hel​ ik​ op​ter. Pot​ rč​ i u
tom smje​ru dok ne dođe do još jedn​ og pon​ o​ra i shvat​ i da je sam sebe ulo​vio
u zam​ku.

Bože. Psi su la​jal​ i sve glasn​ ij​ e, i on stisn​ u svoj​ u pu​šku, prokl​ in​ ju​ći sa​mog
sebe što se nije osv​ r​tao na jed​no od naj​os​nov​nij​ ih pra​vi​la koje je ikad​ a na​‐

85

učio. Uvij​ ek iza​ ​ber​ i onaj put koji te neće do​vest​ i u zamk​ u. Ni​ka​da ne bjež​ i u
onom smjer​ u gdje bi se mog​ ao pre​sjeć​ i. Bože. Da li mu je um osl​ a​bio za​jed​‐
no s ti​je​lom od sil​nog lež​ an​ ja po boln​ ic​ am​ a? Nije se smio po​pe​ti uz ovu li​ti​‐
cu. Zasl​ už​ io je da ga uhva​te. Zasl​ už​ io je svo ono sra​nje koje će mu pri​red​ i​ti
Tea​ sl​ e ako dop​ ust​ i da ga uhvat​ e.

Psi su laj​ a​li sve bli​že i bli​že. Znoj mu je pek​ ao lice, ru​kom do​dirn​ e lice i
osjet​ i krat​ku, oš​tru i grub​ u brad​ u. Spus​ti ruku kr​vav​ u od rana koje mu je
nan​ ij​ el​ o grm​lje i ko​pri​ve koje su ga išib​ a​le i izd​ er​ al​ e. Od krvi se razb​ jesn​ i
sam na sebe. Mis​lio je da će bjež​ a​nje od Tea​ s​lea biti pri​lič​no jedn​ os​tav​no i
ru​tin​sko. Misl​ io je da će na​kon ono​ga što je pro​šao u ratu moći sre​dit​ i bilo
koju sit​ u​aci​ju. Sada je sam sebi go​vo​rio da bi bo​lje bilo da razm​ is​li još jed​‐
nom. Znao je da mu je onaj užas​ an strah od hel​ i​kopt​ er​ a treb​ ao biti upo​zo​re​‐
nje, ali je on još uvi​jek bio tol​ ik​ o sa​mo​uvjer​ en, to​li​ko sig​ ur​ an da može nad​‐
mud​ ri​ti Te​as​lea da je sam sebe na​tjer​ ao u škrip​ ac. Sada će biti prokl​ et​ o sre​‐
tan ako se iz ovog​ a izv​ u​če samo s krvl​ ju i ran​ a​ma koje je već za​rad​ io. Pos​‐
to​jal​ a je samo još jed​na stvar koju je mog​ ao učin​ i​ti. Poj​ ur​ i do vrha lit​ i​ce i
za​gle​da se dol​ je, pro​vje​ra​va​ju​ći vis​ i​nu, te se za​us​ta​vi na mjes​tu koje mu se
učin​ i najn​ iž​ e. Šezd​ es​ et pet me​ta​ra.

U redu, reče sam sebi. To je tvoj​ a prokl​ et​ a greš​ ka i sam ćeš je i pla​ti​ti.
Ali po​gle​daj​mo samo kol​ ik​ o je zai​ st​ a čvr​sta tvo​ja gu​zic​ a.
Čvr​sto gurn​ e puš​ ku izm​ e​đu opas​ a​ča i hla​ča, okren​ uvš​ i je tako da se spu‐​
šta​la ravn​ o sa stran​ e, kun​dak bliz​ u paz​ uh​ a, ci​jev po​kraj ko​ljen​ a. Prov​ jer​ iv​ši
da je uč​vr​šć​ e​na, da neće past​ i i raz​bi​ti se o sti​je​ne, legn​ e na trb​ uh i spust​ i se
prek​ o ruba. Obje​si se na ruke dok su mu noge vis​ il​ e dol​ je. Poč​ et​no upo​riš​ te,
nije mo​gao naći nik​ akv​ o upo​riš​ te.
Psi poč​ eš​ e hist​ e​rič​no la​jat​ i, kao da su sti​gli do blok​ i​ran​ og puta u li​tic​ i.

86

www.balkandownload.org

7.

Da upot​ ri​jeb​ i kol​ u​tor i di​zal​ i​cu da pom​ akn​ e kam​ en, da prov​ jer​ i blef u
slu​ča​ju da je još uvi​jek gore, iz ko​jeg god razl​ o​ga, Tea​ s​le mora da ga je od‐​
mah po​zvao pre​ko rad​ i​ja. Ramb​ o je bio de​set du​ži​na ti​je​la niz lit​ i​cu kada ga
je po​nov​ o zač​ uo, bruj​ a​nje u da​ljin​ i koje je pos​taj​ a​lo sve glasn​ i​je. Treb​ al​ o
mu je, po njeg​ ov​ oj proc​ jen​ i, oko mi​nut​ u za duž​ i​nu tij​ e​la. Mor​ ao je prov​ jer​ a​‐
va​ti svak​ o upor​ i​šte za nogu, spust​ it​ i se, osl​ on​ i​ti te​žin​ u na upor​ iš​ te malo po‐​
mal​ o, odah​nu​ti s olak​ša​njem kada bi ono ost​ a​lo čvr​sto. Čest​ o je vi​sio kao na
sa​mom vrhu, cip​ e​le bi mu kliz​nul​ e po sti​je​ni, u pot​ raz​ i za pot​porn​ jem. Nje​‐
gov​ a su upo​riš​ ta bila tako dal​ ek​ o jedn​ o od dru​go​ga da bi pe​nja​nje gore bilo
isto tako te​ško kao i spuš​ tan​ je. Pa čak ni tada vje​roj​ at​no ne bi stig​ ao do
gore pri​je nego što bi ga he​li​kopt​ er pre​let​ io, tako da nije bilo pot​ reb​no ni
pok​ uš​ av​ a​ti. Može isto tako nast​ a​vit​ i sa spuš​ ta​njem, na​daj​ u​ći se da ga hel​ i​‐
kop​ter neće uoči​ti.

Stij​ en​ e isp​ od nje​ga uči​ni​še mu se gol​ e​mim​ a. Privl​ ač​ i​le su ga, kao da se
nasl​ an​ ja sve bli​že i bliž​ e na njih​ o​vu sli​ku u pov​ e​ćal​ u. Pok​ u​ša​vao se pret​ va​‐
rat​ i da je ovo samo vježb​ a u ska​kačk​ oj škol​ i. Pa ipak, nije to bila samo vjež​‐
ba, i osl​ uš​ kuj​ uć​ i pse i bruj​ a​nje hel​ i​kopt​ er​ a u bliz​ in​ i, ubrz​ a spu​štan​ je. Više
nije pa​žl​ ji​vo prov​ jer​ av​ ao upo​riš​ ta, znoj mu je ka​pao i pek​ ao ga na licu,
skup​ljao se tre​pe​re​ći na nje​go​vim usn​ am​ a i brad​ i. Kada je prij​ e, dok je trč​ ao
prek​ o li​va​de, zač​ uo hel​ ik​ opt​ er, taj je zvuk bio kao neš​ to čvr​sto i snaž​no što
ga gura nap​ rij​ ed. Ali ovd​ je, sada, ogran​ i​čen, pol​ a​gan usp​ rk​ os žur​be, osje​ćao
je sve glasn​ i​je bruj​ an​ je kao ne​što sklis​ ko što mu se od kri​ža pe​nje uz leđa i
post​ aj​ e sve teže i teže. Kada mu to neš​ to stign​ u do lu​ban​ je, on po​gle​da pre‐​
ma nebu iza sebe i nep​ o​kret​ an se pril​ ju​bi uz zid. Hel​ ik​ op​ter je izn​ ad drv​ eć​ a
post​ aj​ ao sve veći i veći. Skre​nu pre​ma li​ti​ci. Vanjs​ ka vun​ e​na koš​ u​lja se cr​‐

87

ven​ jel​ a na siv​ om kam​ en​ u; mo​lio je boga da je onaj s puš​ kom ne pri​mi​jet​ i.
Ali znao je da ju mora pri​mij​ e​ti​ti.
Prs​ ti su mu krv​ ar​ il​ i dok se drž​ ao za li​ti​cu. Sta​jao je pri​pij​ en na izb​ o​či​ni

ši​ro​koj samo nek​ o​li​ko cent​ im​ e​ta​ra. Grlo mu ne​ho​tič​no za​drh​ti kada mu jed​‐
na ci​pe​la skliz​nu s upor​ iš​ ta. Ošam​ u​ti ga uda​rac metk​ a o stij​ e​nu sa​svim bli​zu
njeg​ ov​ a des​nog ram​ en​ a. Tako se pres​traš​ i da umal​ o pade, stre​se glav​ u ne bi
li je malo razb​ ist​ rio, te se zap​ oč​ne mah​nit​ o spuš​ ta​ti.

Us​pi​je prij​ eć​ i samo još tri upo​riš​ ta, a tada ih odjed​nom više nije bilo.
Dru​gi se met​ ak od​bij​ e od stij​ e​ne, pog​ o​div​ši bli​že njeg​ ov​ oj glav​ i, prest​ raš​ iv​ši
ga još više nego onaj prvi. Znao je da je go​tov. Po​drh​tav​ a​nje hel​ ik​ opt​ er​ a je
bio jed​ i​ni razl​ og zbog ko​jeg je met​ ak otiš​ ao tako da​le​ko od nje​ga: iz​bac​ i​va​lo
je cilj, pil​ ot je preb​ r​zo upravl​ jao he​lik​ op​te​rom, što je pro​uzr​ oč​ i​lo još jače
pod​ rh​ta​va​nje. Ali uskor​ o će pi​lot to shvat​ i​ti i smir​ it će ga. Ruke i noge su
mu od nap​ or​ a drh​ta​le, po​seg​nu za upor​ i​štem, pa još za jed​nim, gre​buć​ i ci​‐
pel​ am​ a po sti​jen​ i za neč​ im, bilo čim, na što bi mog​ ao sta​ti.

Ali nije bilo nič​ eg​ a. Vis​ io je na krv​ a​vim prs​ tim​ a i hel​ i​kopt​ er se pre​ma
nje​mu obo​ri kao neki grot​ es​ kan zmaj, i, drag​ i bože, ne dop​ us​ti da se smi​ri
pa da ovaj može mirn​ o pu​ca​ti. Buu​ uum! Kom​ a​di​ći kam​ e​nja mu se za​bo​du u
obraz. Pog​ led​ a prem​ a stij​ en​ am​ a koje su bile oko trid​ e​se​tak met​ ar​ a is​pod
njeg​ a. Znoj mu je pek​ ao oči i on je​dva raz​ az​na buj​nu jelu koja se uzd​ iz​ a​la
prem​ a njem​ u; gorn​ je su joj gran​ e bile na oko tri me​tra is​pod njeg​ a. Ili čet​ i​ri
i pol, ili šest: nije imao vrem​ e​na za proc​ je​nu.

Hel​ i​kopt​ er se ukaz​ a prij​ et​ e​ći. Šib​ ao ga je vjet​ ar iz prop​ e​ler​ a. Na​ci​lja ti​je​‐
lo na vrh drv​ e​ta, pust​ i gnje​cav​ e pr​ste i skoč​ i. Že​lud​ ac mu se okre​nu, grlo
mu se pro​šir​ i od iz​nen​ adn​ e prazn​ in​ e, i prođ​ e tako dugo, tako bes​kraj​no
dugo vre​me​na pri​je nego uda​ri o prve gra​ne. Pro​le​ti kroz gust​ o gra​nje, i uz
jak udar​ ac se za​ust​ a​vi na jedn​ oj deb​ e​loj gran​ i.

Potp​ u​no obam​ ro.
Nije mo​gao dis​ at​ i. Udahn​ u i bol mu prost​ ruj​ i tij​ e​lom. Srce mu oš​tro lup​ a‐​
še, isto tako i leđa, i bio je sig​ ur​ an da je po​go​đen.
Ali nije bio, i buka ga hel​ i​kop​te​ra iz​nad dr​vet​ a i me​tak koji je do​le​tio
kroz gran​ e nat​ jer​ a na po​kret. Bio je vis​ o​ko na drv​ et​ u. Pu​ška mu je još uvi‐​
jek bila izm​ eđ​ u rem​ e​na i hlač​ a, ali ju je udar​ ac od skok​ a na​bio žest​ ok​ o na
slab​ i​ne, nap​ o​la ga pa​ral​ iz​ i​raj​ uć​ i. U ago​nij​ i, na​sil​ u svin​ uvš​ i ruku, zgra​bi pu​‐
šku i po​vuč​ e je ali nije išlo. Iz​nad nje​ga je kru​žio he​li​kop​ter, vra​ća​juć​ i se da

88

www.balkandownload.org

još jedn​ om opa​li, a on pot​ eg​nu i iz​vuč​ e pu​šku uz tak​ av tr​zaj da se gran​ a
pod njeg​ ov​ im no​gam​ a zan​ ji​še. Izg​ u​bi rav​not​ ež​ u, ogre​be bed​ ro na ošt​ ru
koru; očajn​ ičk​ i se ruk​ om uhvat​ i za gran​ u iz​nad sebe. Zap​ uc​ket​ a. On prest​ a​‐
ne di​sa​ti. Ako se slom​ i, past će kroz gran​ e na sti​je​ne. Gran​ a za​puc​ket​ a još
jed​nom pri​je nego se smi​ri i on opet poč​ne dis​ at​ i.

Ali zvuk je he​li​kopt​ e​ra sada bio drug​ ač​ ij​ i. Nep​ rom​ jen​ljiv. Jed​no​li​čan. Pi​‐
lot je shvat​ io da ga treb​ a umir​ it​ i. Ramb​ o nije znao vide li ga oni ili ne, ali to
nije bilo ni važn​ o. Pros​tor na vrhu drv​ et​ a je bio tako mali da bi ga sig​ urn​ o
po​go​dil​ i u sluč​ aj​ u da snaj​pe​rist sas​pe na nje​ga kišu me​tak​ a. Nije imao vre​‐
men​ a pre​bac​ i​ti se na drug​ u gran​ u, na snažn​ i​ju gra​nu; idu​ći bi ga met​ ak mo​‐
gao dok​ rajč​ i​ti. Užur​ban, oča​jan, od​gurn​ u iglic​ e i tan​ke granč​ ic​ e i po​traž​ i
mjest​ o na koj​ em je leb​dio hel​ ik​ opt​ er.

Pre​ko puta nje​ga. Na udal​ jen​ os​ti od ne​ko​lik​ o met​ ar​ a. A bio je tamo i
snajp​ er​ ist koji je upra​vo is​pru​žio gla​vu kroz otvor​ en proz​ or ka​bi​ne. Ramb​ o
pril​ ič​no jasn​ o ugled​ a njeg​ ov​ o okrug​ lo lice s ve​li​kim nos​ om dok se čo​vjek
pri​pre​mao da još jed​nom opal​ i; po​gled je bio sve što je Ramb​ u bilo pot​ reb‐​
no. U jedn​ om mirn​ om ins​tin​k​tivn​ om pok​ re​tu on po​dig​nu pušč​ a​nu cij​ ev na
gran​ u izn​ ad sebe, uč​vr​sti je i na​ci​lja na sre​din​ u okru​glog lica, na vrš​ ak vel​ i‐​
kog nosa.

La​gan​ i pri​ti​sak na okid​ ač. Sre​din​ a mete.
U kab​ i​ni snajp​ er​ ist stisn​ u svoj​ e upal​ o lice. Bio je mr​tav pri​je nego što je
us​pio otvo​ri​ti usta i krik​nu​ti. Na tre​nut​ ak je pi​lot nast​ a​vio dr​žat​ i he​lik​ op​ter
kao da se ni​šta nije do​god​ il​ o, a od​mah za​tim Ram​bo vi​dje kako je čov​ jek
ugle​dao ko​ma​dić​ e kost​ i i kose i mozg​ a po​svud​ a, i kako njeg​ o​vu partn​ er​ u
ne​dos​taj​ e gorn​ ja po​lov​ i​ca gla​ve. Ramb​ o vid​ je kako čov​ jek sa strav​ om zuri u
svoj​ u koš​ u​lju i hla​če po​š​pri​can​ e krvl​ ju. Oči mu se šir​ om ras​tvor​ e; usta mu
se zgr​če. U idu​ćem je mo​men​tu petl​ jao ne​što oko poj​ as​ a, i mah​ni​to sti​skao
drš​ ku gasa dok je za​ran​ jao u ka​bi​nu.
Ramb​ o ga pok​ u​ša pog​ od​ it​ i s drv​ et​ a. Nije mog​ ao vid​ jet​ i pil​ o​ta, ali mu se
či​nil​ o da zna gdje bi on mo​gao biti šću​ćur​ en na podu i baš je cil​ jao na to
mjest​ o u podu kada hel​ i​kop​ter ošt​ ro skren​ u uz li​ti​cu pre​ma gore. Gor​nji dio
he​li​kopt​ e​ra li​jep​ o pri​je​đe gre​ben, ali kut je he​lik​ opt​ e​ra bio tako strm da
straž​nji dio zapn​ e za sti​je​ne. U buci mot​ o​ra Ramb​ u se učin​ i da je čuo met​ al‐​
ni pra​sak u tren​ ut​ku kada je straž​nji dio uda​rio: nije mo​gao biti si​gu​ran. Či‐​
ni​lo se da će he​lik​ op​ter os​tat​ i vječn​ o tamo vi​sjet​ i, a tada se izn​ en​ a​da počn​ e

89

ruš​ i​ti ravn​ o niz sti​jen​ u, cvi​le​ći, lo​meć​ i se. Elips​ e se od eks​ploz​ ij​ e sav​ iš​ e i
slo​mi​še, a kraj drv​ e​ta buk​nu zag​ lu​šuj​ u​ća ku​gla va​tre i met​ a​la. Vanj​ske gra​‐
ne drv​ et​ a plan​ u. Pro​ši​ri se smrad ben​zin​ a i spal​ jen​ og mesa.

Ram​bo se odm​ ah pok​ ren​ u i poč​ne se spu​šta​ti s dr​ve​ta. Gra​ne su bile pre​‐
gus​te. Mo​rao je obi​ći cij​ el​ o deb​ lo dok nije naš​ ao mjest​ o na ko​jem se može
prob​ it​ i. Psi su laj​ a​li sve glas​nij​ e, raz​ ja​re​ni​je, kao da su proš​li bar​ i​kad​ u na
sedl​ u. Pre​br​zo su uk​lon​ i​li onaj ka​men; nije mog​ ao shvat​ i​ti kako su se Tea​ sl​ e
i pot​ jer​ a tako brzo pop​ el​ i. Čvrs​ to priv​ i​je puš​ ku i strugn​ u niz gra​ne, kroz oš‐​
tre iglic​ e koje su mu bock​ al​ e ruke i lice. Srce mu je žest​ ok​ o lu​pa​lo od skok​ a
na drvo – bo​lje​lo ga je kao da su mu neka re​bra smrs​ kan​ a ili sloml​ jen​ a, ali
nije si mog​ ao do​zvol​ it​ i da o tome razm​ išl​ ja. Psi su za​vi​jal​ i sve bli​že; mor​ ao
se spus​ti​ti brže, kri​vud​ aj​ u​ći i kli​ze​ći. Vun​ e​na mu se koš​ u​lja zak​vač​ i za gra‐​
nu i on je strgn​ e sa sebe. Bože. Ovi jeb​ e​ni psi. Mo​rao je pož​ ur​ it​ i.

Pri dnu ga za​guš​ i gus​ti crni dim, i on kroz njeg​ a ne​jasn​ o ugle​da is​kriv​lje​‐
ne ost​ atk​ e hel​ i​kop​ter​ a u pla​men​ u. Na šest me​ta​ra od zeml​ je nije se više mo‐​
gao spuš​ tat​ i: više nije bilo gra​na. Nije mog​ ao raš​ i​ri​ti ruke oko deb​ la i spus‐​
tit​ i se: deb​ lo je bilo pred​ eb​ e​lo. Skoč​ it​ i. Nema drug​ og izb​ o​ra. Psi su za​vi​ja​li
na vrhu lit​ ic​ e, on pro​vjer​ i stij​ en​ e i kam​ en​ je pod sob​ om i iza​ ​ber​ e mjest​ o koje
mu se či​ni​lo najm​ ekš​ e zbog hrpe praš​ in​ e, blat​ a i suh​ ih smeđ​ ih iglic​ a. Bez
razm​ iš​ljan​ ja se na​smij​ e​ši – to su ga na​uči​li da radi za mnog​ ih tjed​ a​na pro‐​
ve​de​nih u pa​do​brans​ koj ško​li kada je mor​ ao skak​ a​ti sa torn​ jev​ a. S puš​ kom
u ruci, on slob​ odn​ om ru​kom do​hvat​ i po​sl​ jed​nju gra​nu, obje​si se na nju i
skoč​ i. I sa​vr​šen​ o se do​ček​ a na zem​lji. Kol​ jen​ a mu se pra​vil​no sa​vij​ u i on
padn​ e pra​vil​no, i otk​ o​trl​ ja se i us​ta​ne ona​ko kako je to či​nio tis​ uć​ u puta pri​‐
je toga. Bol mu se u grud​ i​ma po​ja​ča​la tek kada se zakl​ on​ io iza dr​ve​ta ne bi
li izb​ jeg​ ao za​guš​ljiv dim i kada je pot​ rč​ ao pre​ko sti​je​na. Bol se jako po​jač​ a‐​
la. I smij​ e​šak se iz​gub​ io. Bože, iz​gu​bit ću.

Kren​ u pre​ko sti​je​na nizb​ r​do pre​ma šumi. Kol​ je​na su mu kle​ca​la, grud​ i su
mu se bol​no nad​ im​ al​ e. Spa​zi is​pred sebe liv​ ad​ u i is​tr​či na nju, po​tr​či prem​ a
drv​ eć​ u i u tom tren​ utk​ u za​čuj​ e iz​nad sebe luđ​ ačk​ i la​vež pasa. Mora da se
na​laz​ e na is​tom onom mjes​tu s ko​jeg se on pok​ u​šao spust​ i​ti niz lit​ i​cu; po​‐
tje​ra će svak​ og tre​nutk​ a po​če​ti puc​ at​ i u njeg​ a. Na otvor​ e​nom nije imao ni‐​
kakv​ u šans​ u, mo​rao je doći do šume. Trč​ eć​ i u cik-cak lin​ i​ji, sag​nuvš​ i glav​ u,
mor​ ao je upo​trij​ e​bi​ti sve poz​nat​ e trik​ o​ve da ne post​ a​ne sav​ rš​ e​na meta. Dok
se pro​bi​jao kroz grml​ je i ulij​ et​ ao u šumu, napn​ e se da prim​ i prvi me​tak koji

90

www.balkandownload.org

će mu razn​ ij​ e​ti leđa i gru​di. I dal​ je je tr​čao, pos​ r​ću​ći prek​ o vi​ti​ca i ko​ri​je​nja
sve dok se nije spot​ ak​nuo i pao i os​tao lež​ at​ i, udiš​ u​ći vlaž​nu šum​sku zeml​ ju
slat​kast​ og mir​ is​ a.

Nisu pu​cal​ i. Nije to mo​gao shvat​ i​ti. Le​žao je tako dahć​ u​ći, dub​ ok​ o udiš​ u‐​
ći, pa pon​ o​vo udiš​ uć​ i, i nije se os​vr​tao na bol u pr​si​ma koja se javl​ ja​la svak​ i
put kad bi udahn​ uo. Za​što nisu puc​ a​li? A tada shvat​ i: zato što nik​ ad​ a nisu
ni bili na vrhu lit​ ic​ e. Tek su sti​zal​ i tamo. Samo je zvuč​ a​lo kao da su na vrhu.
Žel​ u​dac mu se stis​ne, ali ovaj put ne po​vrat​ i. Iz​va​li se na leđa i za​gled​ a se u
dub​ ok​ o nebo kroz lišć​ e jes​ e​njih boja. Što se to s njim dog​ ađ​ a? Ni​ka​da pri​je
nije tako kriv​ o proc​ i​je​nio.

Meks​ ik​ o. Pred oči​ma mu pro​đe slik​ a to​ple pla​že koju zap​ljus​ kuj​ u val​ o​vi.
Kre​ni. Mo​raš kre​nu​ti. Teš​ ko se pod​ ign​ u na noge i baš je ulaz​ io još dubl​ je u
šumu kada zač​ u​je ljuds​ ke glas​ o​ve, la​vež pasa i po​tjer​ a je sada bez ikak​ve
sumn​ je bila na vrhu lit​ i​ce. Zast​ a​ne i os​luhn​ e, i još uvi​jek dahć​ u​ći se okre​ne
i kre​ne na​trag.

Ne baš is​tim pu​tem. Liv​ ad​ a po​kraj šume je bila vel​ ik​ a, i znao je da je na
njoj os​tav​ io trag koji će oni s li​ti​ce od​mah vid​ jet​ i. Po​tjer​ a će pron​ ju​ška​ti
onim dij​ el​ om šume gdje je on u nju ušao, i dok se vra​ćao, mog​ ao bi im dati
neki znak koji će im po​kaz​ a​ti gdje se nal​ az​ i. Zato kre​ne na​li​jev​ o, prib​ li​ža​va‐​
ju​ći se kra​ju šume na ko​jem ga neće oče​kiv​ at​ i. Kada je drv​ eć​ e post​ a​lo rij​ et‐​
ko, sagn​ e se i ot​pu​že do ruba šume. Zgu​ren iza grma ugle​da pre​kra​san pri​‐
zor: stot​ in​ jak met​ ar​ a da​lje, na vrhu lit​ i​ce, jasn​ o ugled​ a ljud​ e i pse. Svi su tr‐​
čal​ i pre​ma mjes​tu s ko​jeg se on spus​tio, psi su la​jal​ i, je​dan je čov​ jek bio iza
psa sa glav​nom uzi​com, a os​tal​ i su trč​ al​ i iza nje​ga. Svi se za​ust​ a​vi​še i pro​‐
ma​traš​ e dim i plam​ en hel​ i​kop​te​ra. Ovo je bilo prvi put otk​ ad je pot​ jer​ a po​‐
če​la da ih je Ram​bo vid​ io tako iz​bli​za. Sunc​ e ih je oba​sjav​ a​lo i čin​ il​ o se da
su vrlo bliz​ u, iz​gle​dal​ i su čud​no uve​ća​ni. Iz​broj​ i šest pasa i des​ e​to​ro ljud​ i,
de​vet u si​vim po​lic​ ijs​ kim uni​form​ a​ma Te​asl​ eo​ vih ljud​ i i jedn​ og u ze​len​ oj
jakn​ i i hlač​ a​ma. Onaj u zel​ en​ oj jak​ni je dr​žao glav​nu pseć​ u uzi​cu. Psi su
nju​škal​ i mjest​ o na ko​jem se on preb​ ac​ io prek​ o ruba, vrt​ jel​ i su se da pro​vje​‐
re nije li mi​ris oti​šao neg​dje drug​dje, vrać​ a​li su se do ruba i raz​ o​čar​ an​ o laj​ a‐​
li. Čo​vjek u ze​len​ om je bio viši i sta​ri​ji od ost​ a​lih; umir​ iv​ ao je pse, tapš​ ao ih,
bla​go im gov​ o​rio ne​što što je do Ramb​ a do​laz​ il​ o vrlo prig​ u​še​no. Neki su po​‐
lic​ ajc​ i sje​dil​ i i gled​ a​li do​lje u hel​ ik​ opt​ er u plam​ en​ u, ili u mjest​ o u šumi gdje
je on u nju ušao.

91

Ali nje​ga ti nisu za​ni​ma​li. Za​ni​mao ga je samo onaj koji je ho​dao gore-
dol​ je, lup​ka​juć​ i ruk​ om o bed​ ro. Te​as​le. Nije mog​ ao pre​vi​dje​ti to ni​sko zde​‐
pas​to tij​ e​lo, ta nad​ ut​ a prsa, tu nis​ ku gla​vu koja se kli​mal​ a s jed​ne na drug​ u
stran​ u kao kod pij​ et​ lov​ a za borb​ u. Na​ravn​ o. Kao ko​kot. To si ti, Tea​ s​le. Ko‐​
kot.

Na​smi​je se šali. Mjest​ o na ko​jem je le​žao isp​ od grma bilo je sje​nov​ it​ o i
odm​ or je bio ra​sko​šan. Uzme Tea​ s​lea na niš​ an upra​vo u tre​nut​ku kada je
ovaj ne​što gov​ o​rio čo​vje​ku u ze​le​nom. Te​as​le bi sig​ urn​ o bio iz​nen​ a​đen kad
bi mu usred ri​ječ​ i met​ ak proš​ ao kroz grlo. Kak​va bi to samo bila šala. Tol​ i​ko
se odu​šev​ i tom idej​ om da go​to​vo po​vuč​ e okid​ ač.

Bila bi to gre​ška. Že​lio ga je ubi​ti: na​kon stra​ha koj​ eg je pret​ rp​ io prikl​ ij​ e‐​
šten izm​ e​đu he​li​kop​ter​ a i po​tje​re, nije više ma​rio što sve mora učin​ it​ i da
pob​ jeg​ne. I dok je sada razm​ išl​ jao o onoj dvoj​ ic​ i koje je ubio u hel​ ik​ op​te​ru,
shva​ti da se nije tako uzn​ em​ i​rio kao na​kon što je ubio Galt​ a. Opet se po​čeo
priv​ i​kav​ at​ i na smrt.

Ali mor​ ao je razm​ is​li​ti o prio​ ri​te​tu. Lit​ ic​ a neće za​us​tav​ i​ti Te​as​lea, samo
će ga us​po​rit​ i za otp​ ril​ ik​ e jed​ an sat. A Tea​ sl​ e​ova smrt neće nuž​no za​ust​ a​vit​ i
pot​ jer​ u; još će uvij​ ek imat​ i pse koji će za njim trag​ a​ti. Psi. Nisu bili tako
ćudl​ jiv​ i kao nje​mačk​ i ov​ča​ri koje je vi​dio u ratu, ali su ipak po svoj​ oj pri​ro‐​
di bili lov​ci, i ako ga ikad​ a uhva​te, mo​gli bi ga čak i nap​ as​ti umjest​ o da ga
samo stje​ra​ju u škri​pac kao što su bili dres​ i​ran​ i. Zato je prvo treb​ ao ubit​ i
njih. Nak​ on toga će ubit​ i Tea​ sl​ ea. Ili čo​vje​ka u ze​len​ om, ako mu se nađe na
niš​ a​nu prij​ e Te​as​lea. Po nač​ i​nu na koji je post​ up​ ao sa psim​ a, Ramb​ o je bio
si​gu​ran da zna mnog​ o o gon​ je​nju. Ako ubi​je njeg​ a i Te​asl​ ea, os​tal​ i bi naj‐​
vjer​ o​jat​ni​je izg​ ub​ il​ i glav​ u, mo​ral​ i bi se pov​ uć​ i kući.

U sva​kom se slu​čaj​ u čin​ il​ o da ne znaj​ u mnog​ o o ovoj vr​sti bor​be. Sta​ja​li
su ili sjed​ il​ i na jas​no vid​lji​vom mjest​ u, i on pre​zir​no frk​ne nos​ om. Očig​ led‐​
no im ni na pam​ et nije palo da bi on još mog​ ao biti u bliz​ i​ni. Čov​ jek u ze​le‐​
nom je imao pro​blem​ a sa smir​ i​va​njem pasa; bili su na hrpi, is​prep​ le​te​ni je‐​
dan prek​ o drug​ og. Odvoj​ i glavn​ u uzi​cu i pre​da tri psa zam​ je​nik​ u. Ram​bo je
lež​ ao isp​ od pro​hlad​nog grm​lja i na​ni​šan​ i na ona tri psa koje je čo​vjek u ze‐​
len​ om zad​ r​žao. Samo tako ubi​je dva. Bio bi pog​ od​ io i treć​ eg sa iduć​ im met‐​
kom da ga čo​vjek u ze​len​ om nije po​teg​nuo s ruba. Po​lic​ ajc​ i po​češ​ e vi​ka​ti,
ska​kat​ i. Ost​ al​ a tri psa su div​lja​la, zav​ ij​ a​la, nap​ rez​ a​la se da pob​ jegn​ u od za‐​
mjen​ i​ka. Ramb​ o jed​nog ubij​ e na brz​ in​ u. Drug​ i se uplaš​ i i skliz​nu s li​tic​ e, a

92

www.balkandownload.org

zam​ je​nik ga po​kuš​ a pov​ uć​ i umjes​to da ga pust​ i, izg​ u​bi rav​not​ e​žu i pov​ u‐​
kav​ši pre​os​tal​ e pse za sob​ om sle​ti dol​ je. Krik​nu malo prij​ e nego što uda​ri o
stij​ en​ e.

93

8.

U jed​nom su tren​ ut​ku svi lež​ al​ i pot​pu​no pa​ra​liz​ i​ran​ i. Sun​ce je blješ​ tal​ o,
bez vjet​ ra, bez iče​ga. Tre​nut​ ak je traj​ ao i traj​ ao. A tada Shing​ le​ton na​niš​ an​ i
do​lje na šumu, i opal​ i duž ruba. Isp​ al​ i če​ti​ri metk​ a, i tada mu se prid​ ru​ži još
je​dan po​lic​ aj​ ac, pa još jed​ an, a tada su svi, svi osim Tea​ s​lea i Orv​ al​ a, le​žal​ i u
bojn​ om redu. Pucn​ jev​ i su odje​kiv​ a​li jed​nog​ lasn​ o, kao da je netk​ o ba​cio re‐​
den​ ik mu​ni​ci​je u peć, a usij​ an​ e pa​tro​ne su jedn​ a za dru​gom eksp​ lod​ ir​ al​ e.

– Dost​ a – nar​ ed​ i Tea​ s​le.
Ali nitk​ o ga ne posl​ uš​ a. Bili su po​red​ an​ i duž ruba, iza stij​ en​ a i hum​ a​ka, i
pu​ca​li su brzo kol​ ik​ o su im to pu​ške do​pu​štal​ e. Bum, bum, bum, ne​prek​ id​no
su pov​lač​ il​ i oki​dač​ e, izb​ ac​ iv​ a​li is​pal​ jen​ e ča​hur​ e, uba​civ​ al​ i nove. Zap​ rav​ o
uopć​ e nisu ci​ljal​ i dok su pov​lač​ il​ i okid​ a​če, a trz​ a​ji su ih samo dr​mal​ i. Bum,
bum, bum. A Tea​ s​le je lež​ ao iza sti​jen​ e i ur​lao.
– Dost​ a je, re​kao sam vam! Rek​ ao sam da prest​ an​ e​te!
Ali oni su nas​tav​lja​li, mi​tral​ jir​ aj​ u​ći dr​već​ e i ši​kar​ u, ci​lja​ju​ći na mjes​ta
gdje je ne​čij​ i tuđi me​tak uz​burk​ ao lišć​ e pa se či​ni​lo kao da se netk​ o miče.
Neki su po​no​vo pun​ il​ i puš​ ke i po​či​njal​ i vat​ ru. Ve​ćin​ a je to već uči​ni​la. Pu​‐
ške raz​li​či​te vr​ste: winc​ ​hest​ er, Sprin​gf​ i​eld, rem​ in​g​ton, mar​lin, sav​ ag​ e. Raz​lič​ i​‐
tih ka​li​bar​ a: .270, .300, .30-06, .30-30. Za​su​ni i kund​ a​ci i mag​ az​ in​ i razl​ ič​ i​tih
ve​lič​ i​na sa šest ili sed​ am ili de​vet nab​ o​ja. Prazn​ e su se ča​hu​re nal​ az​ il​ e po​‐
svud​ a, i sva​kim tre​nom ih je bilo sve više i više. Or​val je čvrs​ to drž​ ao pos​ ‐​
ljed​njeg psa i vi​kao „Prest​ an​ i​te!”. A Tea​ sl​ e je us​ta​jao iza sti​je​ne, zgur​ ivš​ i se
kao da će skoč​ it​ i. Vene na vrat​ u su mu na​brek​le dok je vi​kao:
– Do​đa​vol​ a, re​kao sam da pres​ta​net​ e! Onaj koji prvi pot​ egn​ e okid​ ač gubi
dva dana plać​ e!
To ih pog​ od​ i. Neki još nisu bih na​pu​ni​li svoj​ e puš​ ke po dru​gi put. Ost​ al​ i

94

www.balkandownload.org

su se nek​ a​ko usp​ je​li kont​ ro​lir​ a​ti, nap​ et​ i, s puš​ kam​ a na ram​ e​nim​ a, s pr​stim​ a
na obar​ ač​ i​ma, nest​ rp​lji​vo oček​ u​juć​ i da pon​ ov​ o poč​nu s va​trom. Tada oblak
pre​kri​je sunc​ e i opet je sve bilo u redu. Udahn​ uš​ e du​bok​ o i po​lak​ o spus​tiš​ e
puš​ ke.

Po​dig​nu se vje​trić, nježn​ o nos​ eć​ i suho lišć​ e kroz šumu iza njih​ ov​ ih leđa.
– Is​us​ e – reče Shin​gle​ton. Bio je bli​jed i lice mu je bilo na​pe​to kao koža
na bubn​ ju.
Ward se s lak​to​va spus​ti na tr​buh i obliž​ e kut​ o​ve usn​ i​ca.
– Isu​ ​se je prav​ a ri​ječ – reče.
– Nik​ ad​ a nis​ am bio tako pres​traš​ en – net​ko je nep​ re​kidn​ o muml​ jao. Te​‐
asl​ e po​gle​da i vid​ je da je to mla​di za​mje​nik.
– Kak​ av je to smrad? – reče Les​ter.
– Ni​ka​da tako pres​traš​ en.
– To je on. Dol​ az​ i od njeg​ a.
– Moje hlač​ e. Ja ...
– Pust​ i ga na miru – reče Tea​ sl​ e.
Oblak koji je bio sa​krio sun​ce la​gan​ o je pro​šao i sun​ce ih opet zabl​ jesn​ e.
Po​gled​ av​ši pre​ma mjest​ u gdje je sun​ce bilo ni​sko u do​li​ni, Te​asl​ e ugle​da još
jed​ an oblak kako se pri​bli​žav​ a, veći, a odm​ ah iza njeg​ a nebo je bilo pre​pu​no
oblak​ a, cr​nih, tmas​tih. Odl​ ij​ ep​ i oz​noj​ en​ u ma​jic​ u s ti​jel​ a i pust​ i je jer se ona
odm​ ah pon​ ov​ o zal​ i​je​pi za kožu. Na​dao se da će past​ i kiša. To bi bar​ em ohla‐​
di​lo sit​ ua​ ci​ju.
Po​kraj sebe zač​ uj​ e Lest​ er​ a kako gov​ or​ i o mla​dom za​mje​nik​ u:
– Znam da nije kriv, ali, Isu​ ​se, kak​ av li je to smrad.
– Ni​ka​da tako pres​traš​ en.
– Pus​ti ga na miru – reče Tea​ sl​ e, još uvij​ ek prom​ a​tra​ju​ći obla​ke.
– Hoće li se tko kla​dit​ i da smo sada po​go​di​li tog fra​je​ra? – reče Mitc​ h.
– Netk​ o po​vri​je​đen? Svi OK? – reče Ward.
– Da, nar​ avn​ o – reče Lest​ er. – Svi smo do​bro.
Tea​ sl​ e ga oš​tro po​gled​ a.
– Po​ku​šaj još jedn​ om. Samo nas je de​vet. Je​remy je pao sa sti​je​ne.
– I moja tri psa zaj​ edn​ o s njim. A još dva su po​go​đen​ a – reče Or​val. Glas
mu je bio jedn​ ol​ ič​ an, kao da je do​la​zio iz ma​ši​ne, i baš zbog te čudn​ ov​ a​tost​ i
se svi okren​ uš​ e pre​ma nje​mu. – Pet. Pet ih je otiš​lo. – Bio je bli​jed kao krpa.
– Or​val. Žao mi je – reče Te​asl​ e.

95

– Prokl​ et​ o ti tre​ba biti žao. Ovo je bila tvoj​ a prok​let​ o glup​ a zam​ is​ ao. Nisi
mog​ ao ček​ at​ i i prep​ us​ti​ti stvar dr​žav​noj pol​ ic​ i​ji.

Pos​ l​ jedn​ ji je pas drh​tao i cvi​lio.
– Hajd​ e, haj​de – reče mu Orv​ al, nježn​ o ga gla​de​ći po leđ​ im​ a dok je kroz
na​očal​ e pos​kriv​ eč​ki ba​cao po​gled na dva mr​tva psa na rubu lit​ ic​ e. – Osve​ti​‐
ćem​ o se, ne brin​ i. Ako je on tamo do​lje još uvij​ ek živ, osve​tić​ em​ o se. – Po‐​
gle​da Tea​ sl​ ea i poj​ a​ča glas: – Nisi mog​ ao prič​ ek​ a​ti i prep​ us​ti​ti stvar drž​ av​‐
noj pol​ ic​ i​ji, zar ne?
Svi po​gle​daš​ e u Tea​ s​lea oče​kuj​ u​ći od​go​vor. On pok​ ren​ e usta ali iz njih
ne iza​ ​đe nik​ ak​ av zvuk.
– Što je to? – reče Or​val. – Isu​ s​ e, ako imaš neš​ to za reći, reci to jas​no i
glasn​ o kao prav​ i mu​škar​ ac.
– Rek​ ao sam da te nit​ko nije tje​rao da kren​ eš sa mnom. Dob​ ro si se pro​‐
vod​ io dok​ a​zuj​ uć​ i nam kako si ži​lav​ o sta​ro gov​no, trč​ ao si isp​ red svih, brzo
se pop​ eo uz pu​kot​ i​nu u li​ti​ci da pom​ akn​ eš onaj ka​men i dok​ až​ eš svi​ma
kako si mu​dar. Tvoj​ a je greš​ ka što su psi pog​ ođ​ en​ i. To​li​ko toga znaš, treb​ ao
si ih dr​ža​ti po​dal​ je od ruba.
Orv​ al se bi​jesn​ o trgn​ e i Tea​ s​le po​že​li da ni​šta nije re​kao. Spust​ i po​gled.
Nije bilo prav​ ed​no od njeg​ a što je is​mij​ ao Or​va​lo​vu pot​ reb​ u da svak​ og​ a
nadm​ a​ši. Bio je zah​ val​ an kad je Or​val shvat​ io kako treb​ a pom​ ak​nut​ i onaj
ka​men, da se treb​ a pop​ e​ti i jed​ an kraj uže​ta pri​ve​za​ti oko ka​men​ a, is​to​vre‐​
men​ o gov​ or​ eć​ i dru​gim​ a da vuku drug​ i kraj užet​ a dok je on upo​trij​ eb​ io de‐​
bel​ u gra​nu da sis​te​mom po​lu​ge izb​ ac​ i kam​ en. Kam​ en se sruš​ io uz tut​njav​ u i
pras​ ak i svi su se na vrij​ em​ e sklon​ il​ i od ko​ma​di​ća koji su pos​ vu​da le​tje​li.
– Do​bro, sluš​ aj, Orv​ al – reče, sada mirn​ im gla​som. – Žao mi je. Bili su to
do​bri psi. Vjer​ uj mi, žao mi je.
Po​kraj nje​ga se odjed​nom ne​što po​mak​nu. Shing​ le​ton je na​ni​šan​ io i opa‐​
lio dol​ je na grml​ je.
– Shing​ le​ton, re​kao sam ti da pres​tan​ eš!
– Vi​dio sam da se neš​ to miče.
– To te sta​jal​ o dva dana pla​će, Shin​gle​ton. Žena će ti pob​ jes​nit​ i.
– Ali kad ti ka​žem da sam vi​dio da se neš​ to miče.
– Ne gov​ o​ri mi o ne​čem​ u za što misl​ iš da si vi​dio. Puc​ aš isto ona​ko uz​bu​‐
đe​no kao što si htio puc​ at​ i i u sta​ni​ci kada nam je fraj​ er zbri​sao. Samo me
pa​ž​ljiv​ o sluš​ aj. To važi za sve vas. Sluš​ ajt​ e. Nis​te pu​cal​ i nigd​ je bli​zu fra​jer​ a.

96

www.balkandownload.org

Za ono vrij​ em​ e kol​ i​ko je vama treb​ a​lo da uzv​ rat​ i​te va​tru, on se mo​gao po‐​
sra​ti i za​kop​ at​ i gov​na i još uvij​ ek pob​ je​ći.

– Ma hajd​ e, Will, dva dana plać​ e? – reče Shing​ le​ton. – Ne mis​liš to valj​‐
da ozb​ ilj​no.

– Nis​ am još za​vr​šio. Svi vi, po​gle​daj​te samo ča​hur​ e koje ste pot​ roš​ i​li. Po​‐
tro​šil​ i ste pol​ ov​ i​cu mu​ni​cij​ e.

Oni pomn​ o raz​gled​ a​še praz​ne pa​tron​ e koje su lež​ al​ e oko njih u pra​šin​ i,
te se iz​ne​nad​ iš​ e kad vid​ je​še kol​ i​ko ih je.

– Što ćete uči​ni​ti kada opet na​let​ it​ e na nje​ga? Upot​ rij​ eb​ it​ i os​ta​tak me​ta​‐
ka a onda ga ga​đa​ti ka​men​ jem?

– Drž​ avn​ a po​li​cij​ a nam može posl​ a​ti još mu​ni​cij​ e – reče Lest​ er.
– I neć​ eš li se osje​ćat​ i fant​ as​tič​no kada stig​nu ovam​ o i is​mij​ u te zbog
toga što si po​troš​ io sve svo​je met​ke?
Pok​ až​ e još jed​nom na prazn​ e pat​ ron​ e i po prvi put pri​mi​je​ti da je jed​na
hr​pi​ca ča​hu​ra potp​ un​ o dru​gač​ ij​ a od os​ta​lih. Lju​di su mor​ a​li obo​rit​ i po​gled
od sra​ma dok je on sak​ up​ljao čah​ ur​ e.
– Ovi nisu ni bili isp​ a​lje​ni. Je​dan od vas kre​ten​ a je iz​ba​cio sve svo​je met‐​
ke bez da je uop​će po​vu​kao oki​dač.
Bilo mu je sa​svim jasn​ o što se dog​ o​dil​ o. Uz​bu​đen​ je lovc​ a. Prv​ og dana lo‐​
vač​ke se​zon​ e čov​ jek se može tako uz​bud​ it​ i kada ugle​da metu da izb​ ac​ i sve
metk​ e bez povl​ ač​ e​nja okid​ ač​ a, potp​ un​ o zbun​ jen što ne po​ga​đa ono na što
cil​ ja. Tea​ sl​ e nije mo​gao dop​ us​ti​ti da to prođ​ e tek tako, mor​ ao je to iz​ves​ti
na čis​tac.
– Haj​de, tko je to učin​ io? Tko je taj? Daj mi svo​ju puš​ ku, dat ću ti jedn​ u
drug​ u koja is​pal​ juj​ e ka​pi​ce.
Broj na pa​tron​ am​ a je bio .300. Baš je htio pro​vjer​ it​ i tko ima pu​šku toga
kal​ ib​ ra, kada ugled​ a Or​va​la kako po​kaz​ u​je pre​ma rubu li​tic​ e. A tada zač​ u​je
cvi​ljen​ je. Nisu svi psi u koje je fra​jer puc​ ao bili mrt​ vi. Jed​ an je pao u ne​svi‐​
jest pa je sada do​laz​ io k sebi, ri​taj​ uć​ i se i cvil​ e​ći.
– Pog​ ođ​ en je u cri​je​va – reče Orv​ al s gađ​ e​njem. Pljun​ u i po​glad​ i psa ko‐​
jeg je drž​ ao te pre​da uzi​cu Les​ter​ u. – Drži ga čvr​sto. Vid​ iš kako drh​ti. Osje‐​
ća mir​ is krvi onog dru​gog psa i može od toga po​lu​djet​ i. – Još jed​nom pljun​ u
i us​ta​ne, sav pr​ljav od praš​ i​ne i znoj​ a.
– Če​kaj malo – reče Lest​ er. – Mis​liš li da bi ovaj mo​gao pos​tat​ i div​lji?
– Mo​žda. Sumn​ jam. Naj​vjer​ o​jat​nij​ e će se htjet​ i os​lo​bod​ i​ti i pob​ jeć​ i. Samo

97

čvr​sto drži.
– Ne sviđ​ a mi se ovo.
– Nitk​ o od tebe nije ni tra​žio da ti se svi​đa.
Ost​ av​ i Les​ter​ a sa psom i ode do ran​ jen​ og psa. Le​žao je na boku, ri​tao se,

po​ku​ša​vao se okren​ ut​ i i ust​ at​ i, ali mu to nije usp​ i​jev​ al​ o, i nes​ retn​ o je cvi​lio.
– Pa na​ravn​ o – reče Orv​ al. – Pog​ o​đen u crij​ ev​ a. Ono ko​pi​le ga je pog​ o​di​‐

lo u crij​ ev​ a.
Obriš​ e usta o ruk​ av i po​gled​ a psa koji nije bio ran​ jen. Vu​kao je uzi​cu i

htio po​bje​ći od Lest​ e​ra.
– Pazi samo da ga dr​žiš čvr​sto – reče Orv​ al. – Uči​nit ću sada neš​ to zbog

čega bi mo​gao sko​či​ti.
Sagn​ u se da preg​ le​da ranu na pse​ćem trb​ u​hu, i us​ta​ne vrt​ e​ći glav​ om s

gađ​ en​ jem. Ne ok​li​je​va​juć​ i ni tren​ ut​ka opal​ i hit​ ac psu iza uha.
– Prokl​ e​ta sram​ o​ta – pro​mrm​lja, prom​ a​tra​ju​ći ti​je​lo kako se grči a zat​ im

smir​ uj​ e. Lice mu je po​crv​ e​njel​ o, na​bor​ an​ ij​ e nego ikad​ a. – Pa što još če​ka‐​
mo? – reče tiho Te​asl​ eu. – Hajd​ em​ o zak​lat​ i tog fra​je​ra.

Odm​ akn​ u se za je​dan ko​rak od psa, izn​ e​nad​ a za​te​tu​ra i izg​ u​bi ravn​ o​te​žu,
isp​ ust​ i pu​šku, čud​no se prim​ i za kič​mu, a iz šume pod lit​ ic​ om odjekn​ u pra‐​
sak puš​ ke. Or​val se nag​nu pre​ma nap​ ri​jed i sru​ši se po​trb​ uš​ ke na zeml​ ju.
Od udarc​ a mu se na nosu raz​bi​ju na​očal​ e. Ovo​ga puta nit​ko ne uz​vra​ti palj​‐
bu.

– Do​lje! – vi​kao je Tea​ s​le. – Svi lež​ i​te do​lje!
Svi se bac​ iš​ e na zem​lju. I pos​ l​ jed​nji se pas osl​ o​bo​di i sko​či pre​ma Orv​ a​lu.
I njeg​ a pog​ od​ i met​ ak. A iza stij​ en​ a, stis​nut​ ih pesn​ ic​ a, Tea​ sl​ e se kleo da će
za​uvij​ ek prat​ i​ti tog fra​je​ra, šče​pat​ i ga, una​ka​zi​ti ga. Nik​ a​da neće pop​ us​ti​ti.
Ne više zbog Galt​ a. Ne više zbog toga što nije mog​ ao do​pus​ti​ti da po​bjegn​ e
onaj koji je ubio jedn​ og od nje​go​vih lju​di. Sada je to post​ a​la osobn​ a stvar.
Za sebe. Otac, očuh. Oboj​ ic​ a us​trij​ e​ljen​ a. Lu​đačk​ i bij​ es na tre​nut​ ak kada je
nje​gov pra​vi otac bio ubi​jen. Žel​ io je dav​ it​ i fraj​ er​ a sve dok mu ne smr​ska
grlo i dok mu ne isk​ o​če oči. Ti ko​pil​ e jedn​ o. Ti je​be​ni kur​vin sine. Tek kada
mu glav​ om prođ​ e pom​ is​ ao kako da se spus​ti s ove li​tic​ e i uhvat​ i fraj​ er​ a,
odjed​nom shva​ti kako je vel​ i​ku po​greš​ ku učin​ io. Ne lovi on fra​je​ra. Obrn​ u​‐
to. Do​pus​tio je da ga fraj​ er na​ve​de u za​sjed​ u.
A, Is​us​ e, kak​va li je to samo bila za​sjed​ a. Fraj​ er ih je svih mog​ ao ski​nu​ti
kad god mu se to proht​ je​lo. Najb​ liž​ i je grad bio uda​ljen oko če​tr​des​ et pet ki‐​

98

www.balkandownload.org

lo​me​tar​ a kroz moč​ varn​ o po​druč​ je, a više nisu ima​li ni hel​ i​kop​ter ni pse. Iza
njih je bilo brdo. Ako bi se htjel​ i po​vuć​ i, mo​ra​li bi trč​ at​ i uzb​ rd​ o na otvor​ e​‐
nom dok bi fra​jer pu​cao na njih iz šume. Gdje je on, dođ​ av​ ol​ a, na​ba​vio pu‐​
šku i otk​ u​da je on znao pos​ta​vi​ti ovak​vu zas​ jed​ u.

U tom tren​ utk​ u oblac​ i se zac​ rn​ i​še na nebu i glasn​ o za​gr​mi.

Bal​kan​Dow​nloa​ d.org

99

9.

Orv​ al. Tea​ sl​ e nije mog​ ao s njeg​ a ski​nu​ti pog​ led. Star​ i je čov​ jek le​žao na
tr​buh​ u pok​ raj ruba, a Tea​ sl​ e je je​dva dis​ ao. Zbog mene. Samo je ovaj jed​ in​ i
put u ži​vo​tu bio neop​ re​zan, a ja ga ni​sam upoz​ or​ io da ost​ an​ e sagn​ ut. Počn​ e
puz​ at​ i prem​ a nje​mu.

– Fra​jer će nam doći iza leđa – reče Les​ter pro​muk​lim glas​ om.
Pre​vi​še pro​muk​lim, po​mis​li Tea​ s​le. Ne​ra​do se okren​ e zab​ ri​nut za svoj​ e
ljud​ e. Ost​ al​ o ih je samo sed​ am. Na​pe​tih lica, poi​ grav​ al​ i su se pu​ška​ma i iz​‐
gle​da​li su potp​ u​no be​sko​risn​ o. Svi osim Shing​ let​ o​na.
– Ka​žem vam da će nam doći iza leđa – reče Les​ter. Kol​ jen​ o mu je vir​ i​lo
kroz rupu na hla​ča​ma. – Doći će iza nas.
Ljud​ i se trg​nuš​ e i svi pog​ led​ a​še u uz​br​di​cu iza njih, kao da su oče​kiv​ a​li
da će tamo vid​ je​ti fra​je​ra.
– Stvarn​ o će doći – reče mlad​ i zam​ je​nik. Sa stražn​ ji​ce njeg​ ov​ ih si​vih hla​‐
ča ci​je​dil​ a se sme​đa tek​ uć​ in​ a i ljud​ i se odm​ ak​nu​še od njeg​ a. – Dra​gi bože,
že​lim nest​ a​ti odavd​ e. Iz​vuc​ i me odav​de.
– Pa idi onda – reče Tea​ sl​ e. – Po​tr​či uzb​ rd​ o. Vidi do kuda ćeš sti​ći pri​je
nego te on upuc​ a.
Zam​ je​nik za​šut​ i.
– Što ček​ aš? – reče Te​as​le. – Kre​ni. Po​tr​či uz​br​do.
– Ne – reče za​mjen​ ik. – Neću.
– Onda pres​tan​ i.
– Ali mor​ am​ o se pop​ et​ i tamo gore – reče Les​ter. – Prij​ e nego nas on pre​‐
tek​ne. Ako bud​ em​ o pre​du​go če​kal​ i, on će se pop​ et​ i tamo gore i mi se ni​ka​‐
da ne​ćem​ o mak​nut​ i s ove hri​di.
Kroz tamn​ e oblak​ e koji su se sve više prib​ liž​ a​val​ i poč​nu si​je​vat​ i mun​ je.

100