4 .Радовановић Бранислав
5 .Стојановић Станоје
ТРЕЋИ РАЗРЕД
ЕЖивановић Видосав
2 .Јовановић Милија
З .Крстић Велибор
4 .Којић Милисав
5-Миладиновић Радисав (исписан због престарелости)
б.Петровић Николета
7.Тодоровић Душан
8-Ђурић Драгомир
9 .Јовановић Стојадин
10 .Радовановић Драгутин
Н.Радић Живко
12 .Радовановић Радивоје
13 .Радовановић Милосав
ЧЕТВРТИ РАЗРЕД
ЕВасић Радосав
2 .Јаћимовић Славко
З .Јовановић Чедомир
4 .Милојковић Драгослав
5 .Милићевић Марко
б .Радовановић Радисав
УЧИТЕЉИЦА: ЈАЈАЦ ЈЕЛВА
ПЕТИ РАЗРЕД
ЕБогдановић Александар
2.Савић Живојин
ПРВИ УЧЕНИЦИ ОСНОВНЕ ШКОЛЕ У ДАВИДОВЦУ
ШКОЛСКА 1931-32. ГОДИНА
Кућа Ђорђа Стојадиновића
Управитељ школе Радмила П. Ристић
ПРВИ РАЗРЕД
ЕБогдановић Радмила (1921, отац Коста, ослобођ.)
2.Благојевић Војислав (1923,отац Станоје)
З.Благојевић Стана (1921, отац Станоје, ослобођена)
4.Благојевић Милан (1924, отац Миодраг)
5.Ђурић Милица (1923, отац Живојин)
б.Живковић Љубинка (1921, отац Сретен)
7.Живковић Петар (1924. Отац Сретен)
8.Јовановић Станка (1921, отац Никодије, ослобођ.)
9.Јовановић Загорка (1924, отац Антоније)
10.Којић Милица (1922, отац Светозар)
349
11 .Милановић Десанка (1922, отац Велимир, ослоб.)
12.Милојковић Драгомир (1924, отац Обрад)
13.Миладиновић Вера (1924, отац Љубисав, ослоб.)
14.Милосављевић Бранислав (1923, отац Милорад)
15.Миладиновић Светомир (1924, отац Живојин)
16.Милојковић Драгиња (1922, отац Обрад)
17.Милићевић Видосава (ослобођена)
18.Николић Даница (1919, отац Раденко, ослобођена)
19.Милићевић Љубица (1924, отац Живојин)
20.Николић Драгослав (1924, отац Раденко)
21.Николић Десанка (1921, отац Раденко, ослобођена)
22.Петровић Роксанда (1920, отац Милан, ослобођена)
23.Петровић Радомир (1920, отац Милан,
24.Радовановић Бранка (1920, отац Андреја, ослобођена)
25.Радовановић Санда ( отац Милен, ослобођена)
26.Радуновић Верослава (1922, отац Светислав)
27.Радовановић Љубинка (1923, отац Душан)
28.Радовановић Верослава (1924, отац Обрен)
29.Радовановић Босиљка (1924, отац Милен)
ЗО.Радовановић Драгутин (1923, отац Живадин)
ЗБРадић Владимир (1924, отац Филип, ослобођена до I
32.Радуновић Љубинка (1923, отац Светислав)
ЗЗ.Радовановић Драгиња (1923, отац Миленко)
34.Стојановић Бранислав (1922, отац Станисав)
35.Стојадиновић Јана (1923, отац Ђорђе)
Зб.Стојановић Стана (1924, отац Живко)
37.Стојановић Боривоје (1924, отац Станисав)
Зб.Тодоровић Бранка (отац Радивоје, ослобођена)
39.Тодоровић Босиљка (1923, отац Станојло)
40.Тодоровић Јелена (1923, отац Илија)
41.Тодоровић Радомир (1924, отац Коста)
42.Тасић Загорка (1919 , отац Живојин, ослобођена)
43.Тасић Магдалена (1914, отац Живојин, ослобођена)
44.Филиповић Станојка (1922, отац Јеврем, ослобођена)
45.Ђурић Стојана (1921, отац Радисав, ослобођена)
46.Анђелковић Живка (1920, отац Љубисав, ослобођена)
ДРУГИ РАЗРЕД (1922, отац Радивоје)
ЕБогдановић Милан (1923, отац Љубисав)
2.Ђурић Живојин (1923, отац Радомир)
З.Ђурић Верослава (1923, отац Драгутин)
4.Ђурић Милорад (1922, отац Живојин)
5.Милићевић Божидар (1922, отац Милисав)
б.Петровић Трифун (1922, отац Радан)
7.Рајић Радомир (1922, отац Милорад)
8.Филиповић Видосава
350
9.Ивановић Радмила (1923, отац Павле)
10.Јовановић Радмила (1923, отац Никодије)
П.Појатовић Живојин (1923, отац Илија) Пајтић
12.Радовановић Бранислав (1921, отац Живадин)
ТРЕЋИ РАЗРЕД (1921, отац Живојин)
ЕМилановић Светислав (1921, отац Милен)
2.Николић Милија (1921, отац Живко)
З.Стојановић Станоје (1919, отац Антоније)
4.Јовановић Милија (1920, отац Благојевић Светозар)
5.Крстић Велибор (1920, отац Сава)
б.Ђурић Драгомир (1920, отац Александар)
7.Јовановић Стојадин (1921, отац МиленкоО
б.Радовановић Драгутин (1919, отац Драгољуб, одлобођена)
9.Живановић Видосава (1919, отац Милосав, ослобођена)
10.Петровић Николета (1914, отац Живојин, ослобођен)
И.Миладиновић Радисав
ЧЕТВРТИ РАЗРЕД (1920, отац Миодраг)
ЕЈаћимовић Славко (1919, отац Светозар)
2.Којић Милисав (1921, отац Филип)
З.Радић Живко (1920, отац Обрен)
4.Радовановић Милосав (1920, отац Живадин)
5.Радовановић Радивоје (1920, отац Станојло)
б.Тодоровић Душан
1932-33
ПРВИ РАЗРЕД
ЕБогдановић Миодраг (1925, Милен)
2.Ђурић Будимка (1925, Драгутин)
З.Ђурић Велимир (1925, Радомир)
4.Живановић Видојко (1925, Драгољуб)
5.Милановић Адам (1925, Велимир)
б.Миладиновић Вера (Љубисав, не похађа)
7.Николић Милош (1925, Михајло)
8.Петровић Станојло (1925, Живојин)
9.Радовановић Даринка (1925, Миленко)
10.Радовановић Драгиња (1923, Миленко)
П.Радуновић Миленко (1925, Милун)
12.Радовановић Милутин (1925, Живадин)
13.Стојановић Драгутин (1925, Константин)
14.Савић Живота (1925, Милош)
15.Стојановић Боривоје (1924, Станисав)
16.Тодоровић Марко (1925, Станојло)
17.Тодоровић Милојка (1925, Илија)
18.Тодоровић Радомир (1924, Коста)
351
19.Филиповић Видоје (1925, Милорад)
20.Филиповић Ранђел (1925, Јеврем)
21.Милосављевић Бранислав (1923, Милорад)
22.Благојевић Милан (1924, Миодраг)
23.Савић Милош (Милија)
ДРУГИ РАЗРЕД: 3. и 4. Разред у прегледу за 31-32
1933-34
ПРВИ РАЗРЕД
ЕБлагојевић Даница (Станоје 1926)
2.Грујић Александар (Станоје, 1926)
З.Ђурић Будимка ‘(Драгутин, 1925)
4.Ђурић Милан (Љубисав, 1926)
5.Јовановић Радоје (Никодије, 1926)
б.Ивановић Живојин (Павле, 1926)
7.Илић Оливера (Милутин 1926)-преведена (желез)
б.Милановић Адам (Велимир, 1925)
9.Миладиновић Вера (Љубисав)
10.Милосављевић Станојло (Живојин, 1926)
П.Николић Милош (Михајло, 1925)
12.Пајтић Станојло (Радивоје, 1926)
13.Петровић Станојло Живојин, 1925)
14.Радовановић Димитрије (Андреја, 1926)
15.Радуновић Миленко (Милун, 1925)
16.Радуновић Милан (Светислав, 1926)
17.Радовановић Радивоје (Душан, 1926)
18.Радић Владимир (Филип, 1924)
19.Стојановић Милија (Милисав, 1926)
20.Стојадиновић Стана (Ђорђе, 1926)
21.Станојевић Стојадин (Милосав, 1926)
22.Тодоровић Милојка (Илија 1925)
23.Филиповић Видоје (Милорад, 1925)
24.Стојановић Драгослав (Радисав, 1926)
2. 3. и 4. Разред
*11.11.1933. извршен први преглед рада школе. Наставница, г-ца Ристић П.
Радмила
**Дана 27. Марта 1934. Прегледана школа. Тачно у 8 часова Бански школски
надзорник је био у учионици и затекао наставницу на дужности.
Ђорђе Везмар
Бански школски надзорник с.р.
352
ШКОЛСКА 1934-35
ПРВИ РАЗРЕД
ЕБогдановић Евица (Радивоје, 1927)
2.Димитријевић Станојка (Драгољуб, 1927)
З.Ђурић Драгослав (Милутин, 1927)
4.Живковић Смиљана ( Сретен, 1927)
5.Јовановић Богољуб (Александар, 1927)
б.Јовановић ЈБубинка (Антоније, 1927)
7.Милановић Адам (Велимир, 1925)
8.Милојковић Даринка (Обрад, 1927)
9.Микић Милорад (Раденко)
10.Николић Аница (Раденко,1927)
П.Николић Марко (Милен, 1927)
12.Николић Милош (Михајло, 1925)
13.Радуновић Миленко (Милун, 1925)
14.Стојановић Велибор (Станисав, 1927)
15.Стојановић Љубинка (Стојадин, 1927)
16.Тодоровић Стојадин (Илија 1927)
ДРУГИ, ТРЕЋИ И ЧЕТВРИ РАЗРЕД 1933-34
ШКОЛСКА 1935-36
ПРВИ РАЗРЕД
ЕБогдановић Славка (Радивоје 1928)
2.Димитријевић М. Живота (Милутин, 1928)
З.Којић С. Милан (Светозар, 1928)
4.Милосављевић М. Будимка (Милорад, 1928)
5.Миладиновић Десанка (Божидар, 1927)
б.Миладиновић Љ; Загорка (Љубисав, 1928)
7.Микић Р. Милорад (Раденко,1927)
8-Петровић Љ. Будимир (Љубомир, 1928)
9.Петровић Бранка (Живојин, 1928)
10.Радивојевић Видојко (Радомир, 1928)
П.Радовановић Јагодинка (Миленко, 1928)
1935-36 (Михајло, 1928)
ПРВИ РАЗРЕД (Милун, 1928)
ЕРадовановић Милка (Душан, 1928)
2.Радуновић Милован (Константин, 1928)
З.Радовановић Радосав (Ђорђе, 1928)
4.Стојадиновић Милутин (Милосав, 1928)
5.Стојадиновић Милка (Коста, 1928)
б.Станојевић Станко (Милорад, 1928)
7.Тодоровић Велика (Златоје, 1928)
8.Филиповић Персида
9.Милојковић Миодраг 353
2. 3. и 4, разред (1934-35)
1937-38 (18. 2.1930)
1.Богдановић Љубица (29. 4. 1930)
2,Богдановић Миленија (10. 10.1930)
З.Грујић Милосија (28. 3. 1930)
4.Ђурић Борислав (10. 4.1930)
5,Ђурић Владимир (27. 5. 1930)
б.Ђурић Никола (16. 9.1930)
7.Јовановић Милован (23. 3.1930)
б.Милановић Босиљка (3. 6.1930)
9.Милојковић Радомир (6. 7.1930)
10.Милосављевић Даница (6. 3.1930)
Н.Радовановић Драгиња (22. 7.1930)
12.Стојадиновић Милија (3. 3.1930)
13.Стојановић Радмила (17. 7.1930)
14.Тодоровић Раде
15.Радовановић Драгиња (Андреја)
1б.Радовановић Љубинка (Видан)
17.Стојадиновић Милија (Ђорђе)
18.Стојановић Љубиша (Стојадин)
19.Стојановић Радмила (Станисав)
20.Тодоровић Раде (Коста)
21.Милојковић Миодраг (Златоје)
ДРУГИ РАЗРЕД
ГБлагојевић Верослава (Милорад)
2.Благојевић Радослав (Станоје)
З.Васић Боривоје (Павле)
4.Живановић Стана (Живојин)
5.Димитријевић Миодраг (Драгољуб)
б.Јовановић Добривоје (Милорад)
7.Којић Милан (Светозар)
8-Миладиновић Јованка (Живојин)
9.Милановић Милија (Живојин)
10.Милосављевић Будимир (Милорад)
И.Милосављевић Станојка (Живојин)
12.Радивојевић Видојко (Радомир)
13.Радуновић Живојин (Петроније)
14.Радуновић Милован (Милун)
15.Стојановић Витомир (Душан)
16.Стојановић Живојин (Радисав)
17.Стојановић Љубинка (Стојадин)
18.Савић Десимир (Душан)
19.Мандић Милосав (Живко)
354
ТРЕЋИ РАЗРЕД
1 .Богдановић Славка (Радоје)
2.Димитријевић Живота (Милутин)
З.Ђурић Драгослав, (Милутин)
4.Јовановић Радивоје (Никодије)
5.Миладиновић Десанка (Живојин)
б.Миладиновић Загорка (Љубисав)
7.Милановић Адам (Велимир)
8-Милојковић Даринка (Обрад)
9.Николић Милош (Михаило)
10.Петровић Будимир (Љубомир)
Н.Петровић Бранка (Живојин)
12.Радовановић Јагодинка (Миленко)
13.Радовановић Милка (Михаило)
14.Радовановић Радослав (Душан)
15.Станојевић Станко (Милосав)
1б.Стојановић Велибор (Станисав)
17.Стојадиновић Милутин (Константин)
18.Стојадиновић Милка (Ђорђе)
19.Стојадиновић Стана (Ђорђе)
20.Тодоровић Велика (Коста)
21.Тодоровић Стојадин (Илија)
22.Филиповић Персида (Милорад)
23.Димитријевић Станојка (Драгољуб)
ЧЕТВРТИ РАЗРЕД
ЕБогдановић Евица (Радивоје)
2.Благојевић Милан (Драгомир)
З.Живковић Смиљана (Сретен)
4.Јовановић Богољуб (Александар)
5.Јовановић Љубинка (Антоније)
1938-39 (у новој школској згради)
ЕБогдановић Миленија
2 .Грујић Славна
З .Димитријевић Душанка
4 .Ђурић Љубица
5 .Ђурић Мирослав
б.Милановић Будимка
7.Милановић Веселин
б.Милосављевић Даница
9.Радовановић Смиљана
10.Радуновић Слободанка
П.Рајић Градибор
12.Савић Симка
13 .Стојадиновић Даница
14 .Стојановић Верослава
355
15 .Филиповић Будимка
16.Филиповић Христина
ДРУГИ РАЗРЕД
1.Благојевић Томислав
2.Грујић Милосија
З.Ђурић Борислав
4.Ђурић Владимир
5.Ђурић Никола
б.Јовановић Милован
7.Којић Милан
б.Милановић Босиљка
9.Милојковић Радомир
1О.Микић Славко
Н.Николић Стана
12.Радовановић Драгиња
13.Радовановић Љубинка
14.Стојадиновић Милија
15.Стојановић Живојин
16.Стојановић Радмила
17.Тодоровић Раде
18.Милојковић Миодраг
ТРЕЋИ РАЗРЕД
ЕБлагојевић Верослава
2.Благојевић Радосав
З.Васић Боривоје
4.Живановић Стана
5.Димитријевић Миодраг
б.Димитријевић Станојка
7.Јовановић Добривоје
б.Миладиновић Јованка
9.Милановић Милија
10.Милосављевић Станојка
Н.Радивојевић Видојко
12.Радуновић Живојин
13.Радуновић Милован
14.Стојановић Витомир
15.Стојановић Љубинка
16.Савић Десимир
ЧЕТВРТИ РАЗРЕД
ЕДимитријевић Живота
2.Ђурић Драгослав
З.Јовановић Радоје
356
4.Миладиновић Десанка
5.Милојковић Даринка
б.Николић Милош
7.Петровић Будимир
б.Петровић Бранка
9.Радовановић Јагоеинка
10.Радовановић Милка
П.Радовановић Радослав
12.Станојевић Станко
13.Стојановић Велибор
14.Стојадиновић Милутин
15.Стојадиновић Милка
16.Тодоровић Велика
17.Тодоровић Стојадин
18.Филиповић Персида
1939-40
ТБогдановић Видосава (Радомир)
2.Видаковић Малина (Тихомир)
З.Ђурић Љубица (Радомир)
4.Јовановић Добрила (Милорад)
5.Миладиновић Слободанка (Љубисав)
б.Милановић Будимка (Живојин)
7.Миловановић Надежда (Михаило
б.Милосављевић Даница (Милорад)
9.Милосављевић Радојка (Живојин)
10.Петровић Богоје (Љубомир)
Н.Радуновић Радоје (Петроније)
12.Савић Симка (Душан)
13.Стојановић Душан (Борисав)
14.Стојановић Томислав (Стојадин)
15.Тодоровић Добрија (Милоје)
ДРУГИ РАЗРЕД
1.Богдановић Миленија (Милија)
2.Грујић Милосија (Станоје)
З.Грујић Славна (Милош)
4.Димитријевић Душанка (Драгољуб)
5.Ђурић Мирослав (Љубисав)
б.Милановић Веселин (Милутин)
7.Николић Стана (Раденко)
б.Радовановић Смиљана (Видан)
9.Радуновић Слободанка (Петроније)
1О.Рајић Градибор (Драгољуб)
Н.Стојадиновић Даница (Константин)
12.Стојановић Верослава (Душан)
357
О.Филиповић Будимка (Никола)
14.Филиповић Христина (Милорад)
ЧЕТВРТИ РАЗРЕД
ЕБлагојевиЋ Верослава (Милорад)
2.Благојевић Радосав (Станоје)
З.Васић Боривоје (Павле)
4.Димитријевић Миодраг (Драгољуб)
б.Живановић Стана (Живојин)
б.Јовановић Дпбривоје (Милорад)
7.Миладиновић Јованка (Живојин)
8.Милановић Милија (Живојин)
9.Милосављевић Станојка (Живојин)
10.Радивојевић Видојко (Радомир)
П.Радуновић Живојин (Петроније)
12.Радуновић Милован (Милун)
13.Савић Десимир (Душан)
14.Стојановић Велибор(Станисав)
15.Стојановић Витомир (Душан)
1б.Стојановић Љубинка (Стојадин)
17.Шпадијер Стево (Јован)
ШКОЛСКА 1940-41
ПРВИ РАЗРЕД
ЕБлагојевић Видосава (Живојин 33)
2.Благојевић Живорад (Милорад 33)
З.Грујић Живојин (Станоје 33)
4.3дравковић Верослава (Добривоје 33)
5-Микић Живана (Стојан 33)
б.Миладиновић Миодраг (Чедомир 33)
7.Миладиновић Слободанка (Љубисав 31)
б.Милосављевић Даница (Милорад 30)
9.Петровић Богоје (Љубомир 32)
10.Петровић Драгица (Љубомир 32)
П.Радивојевић Олга (Радомир 33)
12.Радуновић Александар (Милун 33)
13.Станојевић Лепосава (Милосав 33)
14.Стојадиновић Александар (Ђорђе 33)
15.Стојановић Градибор (Димитрије 33)
16.Стојановић Томислав (Радомир 33)
17.Савић Владимир (Душан 32)
18.Стојановић Радован (Војислав 34)
19.Тодоровић Бранислав (Радивоје 33)
20.Тодоровић Томислав (Душан 32)
358
ДРУГИ РАЗРЕД
ЕБогдановић Видосава (Радомир 31)
2.БогдановиЋ Миленија (Милија 30)
З.Видаковић Малина (Тихомир 32)
4.Ђурић Љубица (Радомир 31)
5.Јовановић Добрила (Милорад 32)
б.Милановић Будимка (Живорад 31)
7.Милосављевић Радојка (Живојин 32)
8-Радуновић Радоје (Петроније 32)
9.Савић Симка (Душан 31)
10.Стојадиновић Даница (Константин 31)
П.Стојановић душан (Видосав 32)
12.Тодоровић Добрија (Милоје 32)
ТРЕЋИ РАЗРЕД
Школкса 1940-41
ЕБлагојевић Томислав (Живојин 29)
2.Грујић Милосија (Станоје 30)
З .Грујић Славна (Милош 31)
4 .Димитријевић Душанка (Драгољуб 31)
5.Димитријевић Станојка (Драгољуб 27)
б.Ђурић Мирослав (Љубисав 31)
7.Милановић Веселин (Милутин 31)
б.Николић Стана (Раденко 29)
9.Радовановић Смиљана (Видан 31)
10.Радуновић Слободанка (Петроније, 31)
П.Рајић Градибор (Драгољуб 31)
12.Стојановић Верослава (Душан 31)
13.Филиповић Будимка (Никола 31)
14.Филиповић Христина (Милорад 31)
ЧЕТВРТИ РАЗРЕД
ЕЂурић Борислав (Милутин 30)
2 .Ђурић Владимир (Радомир 30)
З .Ђурић Никола (Драгутин 30)
4.Јовановић Милован (Антоније 30)
5.Којић Милан (Светозар 28)
б.Милановић Босиљка (Милутин 30)
7.Милојковић Миодраг (Златоје 28)
8.Милојковић Радомир (Обрад 30)
9.Микић Славко (Раденко 29)
10.Првуловић Мила (Драгутин 30 жел)
Н.Радовановић Драгиња (Андреја 30)
12.Радовановић Љубинка (Видан 28)
13.Стојадиновић Миомир (Ђорђе 30)
14.Стојадиновић Велибор (Станисав 27)
359
15.Стојановић Живојин (Радосав 29)
16.Стојановић Радмила (Станисав 30)
17.Тодоровић Раде (Коста 30)
ШКОЛСКА 1941-42
ПРВИ РАЗРЕД
1.БогдановиЋ Добривоје (Милоје 34)
2.Видаковић Јагодинка (Тихомир 35)
З.Ђурић Милан (Радомир 35)
4.Јовановић Јованка (Милош 34)
5.Милановић Србијанка (Милутин 34)
б.Милојковић Боривоје (Златоје 34)
7.Радошевић Милка (Стојадин 34)
8.Радуновић Милутин (Милун 35)
9.Рајић Боривоје (Драгољуб 34)
1О.Савић Живка (Добривоје 34)
И.Спасић Аранђел (Живојин 34)
12.Стојановић Божидар (Стојадин 34)
13.Стојановић Боринка (Радисав 35)
14.Стојановић Латинка (Станисав 35)
15.Стојановић Милосија (Димитрије 34)
16.Тасић Љубинка (Добривоје 35)
17.Тодоровић Милка (Станојло 34)
18.Филиповић Малина (Милорад 34)
19.Филиповић Станојло (Јеврем 34)
20.Миладиновић Слободанка (Љубисав 31)
21.Петровић Драгица (Љубомир 33)
22.Стојановић Томислав (Стојадин 32)
ШКОЛСКА 1942-43
ПРВИ РАЗРЕД
ЕАнђелија Сенић (Андрија 34)
2.Божидар Стојановић (Стојадин 34)
З.Василије Миладиновић (Љубисав 35)
4.Вера Грујић (Боривоје 35)
5.Видосава Радивојевић (Радомир 35)
б.Видосава Ђурић (Радисав)
7.Малина Филиповић (Милорад 34)
8-Милан Богдановић (Милија 35)
9 .Милан Ђурић (Радомир 35)
10 .Милосија Милошевић (Сима 35 жел.)
П.Мирослава Ђурић (Радомир Ј. 35)
12.Мирослава Тодоровић (Коста 35)
13 .Петар Симић (Андрија 36)
360
14 .Радивоје Јовановић (Милорад 35)
15 .Слободанка Миладиновић (Љубисав 31)
16 .Станимир Савић (Душан 35)
17 .Томислав Стојановић (Стојадин 32)
18 .Спасић Радован (Живојин 36)
2. 3. и 4. Разред према 1941-42
ШКОЛСКА 1943-44
1 .Божидар Стојановић
2 .Гроздана Стојадиновић
З .Живка Бегуш
4 .Живка Д. Миладиновић
5.3ора Благојевић
б.Јелена Андрејевић
7 .Малина Филиповић
8 .Милан Богдановић
9 .Милан Ђурић
10 .Миодраг Радошевић
П.Мирослава Тодоровић
12 .Надежда Здравковић
13 .Ненад Микић
14 .Радомир Милановић
15 .Радосав Јовановић
ШКОЛСКА 43-44
ПРВИ РАЗРЕД
ЕБожидар Стојановић (Стојадин 1934)
2 .Гроздана Стојадиновић (Војислав 36)
З .Живка Бегуш (Милан 36)
4 .Живка Миладиновић (Драгољуб 36)
5.3ора Благојевић (Милорад 36)
б .Јелена Андрејевић (Војислав 36)
7 .Малина Филиповић (Милорад 34)
8-Милан Богдановић (Милија 35)
9 .Милан Ђурић (Радомир В. 35)
10 .Миодраг Радошевић (Стојадин 37)
Н.Мирослав Тодоровић (Коста 35)
12 .Надежда Здравковић (Добривоје 36)
13 .Ненад Микић (Драгослав шеф станице 36)
14 .Радомир Милановић (Живојин 36)
15 .Радосав Јовановић (Милош 36)
Јб.Слободанка Миладиновић (Љубисав 31)
2. 3. и 4. Разред према 1942-43
361
ШКОЛСКА 44-45
ПРВИ РАЗРЕД
1.Будимир Савић (Душан 37)
2.Вукоман Грујић (Боривоје 37)
З.Верослава Радуновић (Петроније 37)
4.Властимир Стојановић (Душан 37)
5.Јаков Стојановић (Стојадин 37)
б.Косара Савић (Ђорђе 37)
7.Која Димитријевић (Милан 37)
б.Милован Богдановић (Милија 37)
9.Мирослав Милојковић (Обрад 37)
Ш.Мирослава Миладиновић (Чедомир 37)
П.Радивоје Рајић (Драгољуб 37)
12.Светолик Стојановић (Станисав 37)
13.Христина Видаковић (Тихомир 37)
14.Божидар Стојановић (Стојадин 34)
15.Адам Станојевић(Милосав 37)
ШКОЛСКА 45-46
ПРВИ РАЗРЕД
ЕБранислав Радић (Живко 38)
2.Будимир Савић (Душан 37)
З.Верослава Миладиновић (Драгољуб 38)
4.Вукоман Грујић (Боривоје 37)
5.Драгослав Милосављевић (Стојадин 38)
б.Душанка Богдановић (Милоје 38)
7.Јакови Стојановић (Стојадин 37)
б.Косара Савић (Ђорђе 37)
9.Љубинка Костић (Драгољуб 38)
10.Милован Богдановић (Милија 37)
П.Мирослава Миладиновић (Чедомир 37)
12.Мирослав Милојковић (Обрад 37)
13.Петар Крстић (Боривоје 38)
14.Светолик Стојановић (Станисав 37)
15.Светлана Здравковић (Добривоје 38)
16.Станоје Стојановић (Димитрије 38)
17.Тихомир Радуновић (Милун 38)
18.Борка Видаковић (Тихомир 39)
19.Милан Андрејевић (Војислав 39)
2О.Вера Тодоровић (Адам 38)
362
ШКОЛСКА 1946-47
ПРВИ РАЗРЕД
1 .Андрејић Милан (Војислав 39)
2 .Богдановић Милосија (Михајло 39)
З .Ђурић Радосав (Радомир В. 39)
4.Ђурић Мирјана (Драгомир 39)
5.Јелица Лазаревић (Драгутин 39)
б.Милојковић Вера (Драгослав 39)
7.Милутин Петровић (Драгомир 39)
б.Станко Радић (Живка 40)
9.Радошевић Милован (Стојадин 40)
10.Радуновић Тихомир (Милун 38)
П.Стојадиновић Гордана (Војислав 40)
12.Стојановић Мирјана (Станоје 40)
13.Стојановић Верослава (Стојадин 39)
14.Стојановић Божидар (Стојадин 34)
15.Видаковић Борка (Тихомир 39)
16.Тодоровић Верослава (Адам 38)
17.Филиповић Милан (Марко 39)
18.Милосављевић Драгиња (Стојадин 40)
ШКОЛСКА 1947-48
ПРВИ РАЗРЕД
ЕРадовановић Душан (Радисав 40)
2.Крстић Радмила (Велибор 40)
З.Николић Душанка (Милија 40)
4.Савић Костадин (Ђорђе 40)
5.Радуновић Љубомир (Милун 40)
б.Јаћимовић Милан (Славко 40)
7.Тодоровић Верослава (Адам 38)
б.Тодоровић Милосав (Душан 41)
9.Радовановић Александар (Бошко 40)
ШКОЛСКА 1948-49
ПРВИ РАЗРЕД
ЕАлександар Радовановић (Бошко 40)
2.Гордана Радовановић (Боривоје 41)
З.Живојин Видаковић (Тихомир 41)
4.Милан Јаћимовић (Славко 40)
5.Михајло Стојановић (Радисав 41)
б.Нада Музика (Марко шеф станице 41)
7.Петар Милосављевић (Стојадин 41)
8-Слободан Димитријевић (Милорад 41)
363
.Гухч»«ме*»жј*
Ц 1ђКкВЦ1 Ц1^~Л' А |> и Ј А Л-'
ЦР КВ Е(ј п.л РНЋНШИЦ
0. Вр.
ПАРАЋМН
Обавешшење Цркве о иричешћу ученика 3. маја 1933. године.
ПРВИ АНАЛФАБЕТСКИ ТЕЧАЈ У СЕЛУ ДАВИДОВЦУ
ЗАПОЧЕТ 29. НОВЕМБРА 1945. ГОД. А ЗАВРШЕН17.
МАРТА
1.Даница Милосављевић (1930, отац Марко)
2.Десанка Богдановић (1919, супруг Александар)
З.Живана Милановић (1910, супруг Милутин)
4.Лепосава Богдановић (1911, супруг Милоје)
5.Магдалена Тасић (1914, отац Живојин)
б.Миленија Јовановић (1925, супруг Чедомир)
7.Олга Радовановић (1921, супруг Милосав)
б.Радмила Савић (1912, супруг Ђорђе)
9.Ружа Спасић (1909, супруг Живојин)
1О.Станица Николић (1929, отац Раденко)
Н.Руменка Рајић (1928, отац Драгољуб)
12.Стана Филиповић (1922; супруг Марко)
13.Стана Стојановић (1906, супруг Душан)
364
14 .Слободанка Миладиновић(1928, отац Љубисав)
15 .Солунка Милојковић (1920, супруг Драгослав)
16 .Станојка Ђурић (1922, супруг Живојин)
Наставник течаја,
Радмила М. Вучковић
Управитељ школе
Мирослав Вучковић
На течај уписано 16 жена
отпало 1
остало 15
одличних 2
вр. добр. 7
добрих 6
неоцењено 1
16
ДРУГИ АНАЛФАБЕТСКИ ТЕЧАЈ ЗАПОЧЕТ 5.2.1946.
А ЗАВРШЕН 23. ЈУНА 1946.
1.Ната Миладиновић (1908, супруг Драгољуб)
2.Катарина Милановић (1909, супруг Живојин)
З.Петројка Милосављевић (1915, супруг Стојадин
4.Славка Николић (1921 супруг Милија)
5.Даринка Петровић (1908, супруг Љубомир)
б.Ната Радивојевић (1909, супруг Радомир)
7.Руменка Радуновић (1912, супруг Милун)
8-Јованка Радовановић (1910, супруг Душан)
9.Радмила Радовановић (1916, отац Владимир)
10.Лепосав Радовановић (1924, супруг Радисав)
Н.Боса Рајић (1927, супруг Драгољуб)
12.Јованка Савић (1907, супруг Душан)
13.Милана Станојевић (1926, супруг Стојадин)
14.3ора Тодоровић (1918, супруг Адам)
15.Радмила Стојановић (1910, супруг Димитрије)
1б.Латинка Андрејевић (1911, супруг Војислав)
17.Љубица Богдановић (1910, супруг Милија)
18.Кадивка Видаковић (1912, супруг Тихомир)
19.Радојка Грујић (1916, супруг Боривоје)
2О.Србијанка Димитријевић (1919, супруг Милорад)
21.Ружа Ђурић (1919, супруг Радомир)
22.Деса Ђурић (1920, Драгомир)
23.Рајна Живковић (1917, супруг Бранко)
24.Мира Здравковић (1912, супруг Добривоје)
365
25 .Стана Јаћимовић (1919, супруг славко)
26 .Боса Миладиновић (1913, супруг Чедомир)
27 .Десанка Радуновић (1906, супруг Петроније)
Испитане су 11 полазнице
одличне 1
вр. добре 3
добре 7
Наставник Мир. Вучковић
ТРЕЋИ АНАЛФАБЕТСКИ ТЕЧАЈ
РАД ПОЧЕО 24.11.1946. ЗАВРШЕН 7. 4.1947.
1 .Тасић Магдалена (1914)
2 .Милосављевић Петројка (1915)
З .Николић Славка (1921)
4 .Петровић Даринка (1908)
5 .Радуновић Руменка (1912)
б .Савић Јованка (1907)
7 .Андрејевић Латинка (1916)
б .Богдановић Љубица (1915)
9 .Грујић Радојка (1916)
1О .Димитријевић Србијанка (1919)
И.Миладиновић Боса (1913)
12 .Димитријевић Николета (1903)
13 .Тодоровић Јованка (1903)
14 .Радовановић Гвоздена (1907)
15 .Радовановић Боса ( 1906)
16 .Милосављевић Станија (1905)
17 .Миладиновић Милица (1903)
18 .Стојадиновић Анка (1902)
19 .Васић Катарина (1913)
20.Петровић ЈБубица (1924)
Испит је полагало 19 жена од тога:
одличних 1
вр. доб. 8
добрих 10
једна неоцењена
Руководилац течаја
Мир. Вучковић
366
ЧЕТВРТИ АНАЛФАБЕТСКИ ТЕЧАЈ
ЗАПОЧЕТ 18.1.1947. ЗАВРШЕН 7. 4.1947.
1 .Милановић Катарина
2 .Радовановић Радмила
З .Станојевић Милана
4 .Стојановић Радмила
5 .Тодоровић Зора
б .Ђурић Ружа
7 .Јовановић Ружа
8-Благојевић Љубица
9 .Стојановић Вукосава
КЈ.Стојановић Ната
И.Петровић Наталија
12 .Микић Милица
13 .Јовановић Милица
14 .Грујић Наталија
15 .Јовановић Милорад
16 .Тодоровић Адам
17 .Стојановић Љубиша
18 .Стојановић Томислав
19 .Савић Ђорђе
2О .Ђурић Радомир
Руководилац течаја
Мир. Вучковић
од 20 полазника на испит је изашло само 4 и исти положиле. Осталих 10
жена и 5 мушкараца морају течај продужити наредне школске године 47-48
ПРВИ ВИШИ ПРОСВЕТНИ ТЕЧАЈ ЗАПОЧЕТ 25.11.1946.
ЗАВРШЕН 7. 4.1947.
ТМиладиновић Катарина
2. Радовановић Радмила
З. Станојевић Милана
4. Стојановић Радмила
5. Тодоровић Зора
б. Ђурић Ружа
7. Јовановић Ружа
8. Благојевић Љубица
9. Стојановић Вукосава
10 .Стојановић Ната
Н.Петровић наталија
12 .Микић Милица
13 .Јовановић Милица
367
14 .Грујић Наталија
15 .Јовановић Милорад
16 .Тодоровић Адам
17 .Стојановић Љубиша
18 .Стојановић Томислав
19 .Савић Ђорђе
2О .Ђурић Радомир
Руководилац течаја
Мир. Вучковић
Од 20 полазника на испит је изашло само 4 и исти положиле. Осталих 10
жена и 5 мушкараца морају течај продужити наредне школске године 47-48
ПРВИ ВИШИ ПРОСВЕТНИ ТЕЧАЈ ЗАПОЧЕТ 25.11.1946.
ЗАВРШЕН 7.4.1947.
ТМилосављевић Даница
2. Богдановић Десанка
З.Милановић Живана
4. Богданопвић Лепосава
5-Савић Радмила
б .Спасић Ружа
7 .Николић Станица
б.Филиповић Стана
9 .Милојковић Солунка
10 .Миладиновић Слободанка
Н.Видаковић Кадивка
12 .Рајић Боса
13 .Миладиновић Ната
14 .Димитријевић Мирослава
15 .Јаћимовић Стана
16 .Радовановић Олга
17 .Јовановић Миленија
18 .Стојановић Стана
19 .Јаћимовић Јованка
20 .Радивојевић Наталија
21 .Ђурић Десанка
22 .Радуновић Десанка
23 .Живковић Рајна
24 .Радуновић Лепосава
25 .Рајић Руменка
26 .Ђурић Станојка
7. 4. 1947. Обављен је испит полазника овог течаја. Испиту није
присуствовало 6 лица, а две су отпале. Испит је положило 19 жена. На дан 14.4.
47, са успехом су положиле и претходне 6 полазнице.
368
ДРУГИ ВИШИ ПРОСВЕТНИ ТЕЧАЈ
ЗАПОЧЕТ 2.1.1947. ЗАВРШЕН 7. 4.1947.
1 .Милојковић Драгиња
2 .Стојановић С. Видосава
З .Јовановић Борка
4 .Грујић Десанка
5 .Петровић Вера
б .Петровић Видосава
7 .Петровић Радмила
б.Филиповић Милева
9 .Стојадиновић Перса
10 .Богдановић Јела
П.Савић Драгиња
12 .Ивановић Ленка
13 .Тодоровић Радмила
14 .Милосављевић Јагодинка
15 .Бегуш Радмила
16 .Живановић Љубинка
17 .Стојановић Б. Видосава
18 .Јовановић Радмила
19 .Радуновић Смиља
2О .Радић Лепосава
Дана 7. 4. 1947, обављен је испит полазника течаја. На течају је било 20
жена.
Отпало 2
нередовно похађале 8
редовно похађале 10
Испиту је било присутно ових 10 редовних полазница. Све су на испиту
показале задовољавајуће знање и положиле испит. Наставу је изводила
учитељица Радмила Вучковић.
АНАЛФАБЕТСКИ ТЕЧАЈ
ЗАПОЧЕТ 4. 12.1947.
ЕБогдановић Љубица
2. Ђурић Ружа
З. Ђурић Радомира Живка
4. Ђурић Милосава
5. Ђурић Катарина
б. Ивановић Ружа
7. Милојковић 3. Милица
8-Милојковић П. Милица
9. Микић Р. Милица
10 .Милосављевић Ж. Босиљка
П.Милосављевић Јагодинка
12 .Петровић Ж. Ната
369
13 .Радић Ф. Милица
14 .Радовановић М. Босиљка
15 .Радовановић О. Ленка
16 .Радовановић Ж. Стамена
17 .Радуновић С. Боса
18 .Стојановић Д. Радмила
19 .Стојановић С. Вукосава
20 .Стојановић Р. Ната
21 .Стојановић С. Љубица
22 .Стојановић С. Љубиша
23 .Стојановић С. Томислав
24 .Стојановић М. Вукосава
25 .Тодоровић С. Милојка
26 .Тодоровић А. Зора
27 .Тодоровић Р. Адам
28 .Филиповић М. Станојка
Дана 25. 4. 1948, обављен је испит на аналфабетском течају у Давидовцу на
коме је радила другарица Милица Нешић од 4. Децембра 47. До данас сеуписало
28 полазника и то
м. 3 ж. 25 св. 28
У току године отпало м. 1 ж. 5 св. 6
Приступило испиту м. 2 ж. 15 св. 17
Положило испит м. 0 ж. 10 св. 10
Показали слаб успех м. 2 ж. 5 св. 7
Који нису били присутни и који су показали слаб успех уписати их на
наредни течај.
Наставник
Милица Нешић
ПРОСВЕТНО ДОМАЋИЧКИ ТЕЧАЈ 1947-48
1 .Богдановић Добринка (напустила течај)
2 .Богдановић Видосава (напустила течај)
З .Богдановић Миленија (напустила течај)
4 .Богдановић Јелица (напустила течај)
5 .Благојевић Видосава
б .Видаковић Малина
7 .Ђурић Смиља
б .Ђурић Милица
9 .Ђурић Будимка
1О .Ђурић Љубица
Н.Јовановић Добрила
12 .Милосављевић Радојка
13 .Милановић Будимка
14 .Радошевић Милка
15 .Радуновић Слободанка
16 .Радивојевић Олга
370
17 .Радовановић Јагодинка
18 .Радовановић Даринка
19 .Петровић Драгица
20 .Стојановић Милосија
21 .Стојановић Радмила
22 .Стојановић Љубица
23 .Стојановић Боринка
24 .Стојановић видосава
25 .Станојевић Лепосава
26 .Стојадиновић Милка
27 .Савић Живка
28 .Савић Симка
29 .Тодоровић Милка
ЗО .Тодоровић Велика
31 .Филиповић Христина
32 .Благојевић В. Видосава
ВИШИ ПРОСВЕТНИ ТЕЧАЈ 1949-50
оцена успеха
1. Катарина Васић 3
2. Видосава Стојановић 4
3. Лепосава Радић 4
4. Славка Николић 3
5. Стана Јаћимовић 3
6. Гвоздена Радовановић 3
7. Латинка Андрејевић 3
8. Радмила Бегуш 4
9. Радмила Ђ. Савић 4
10. Радојка Грујић 3
11. ЗагоркаТодоровић 5
12. Миленија Јовановић 4
13. Лепосава М. Савић 3
14. Смиља Радуновић 4
15. Малина Микић 3
16. Србијанка Димитријевић 4
НАСТАВНИ ПРЕДМЕТИ:
_српски језик
_историја
_земљопис
_рачун
Испит је обављен на дан 23. 4. 1950. На овом течају константовано је
следеће:
на течај уписано 25 жена
похађало 16 жена
испиту присутно
16 жена
371
положиле 16 жене и оспособљене
Председсвајући испитне комисије
Ракић Б. Богомир, учитељ с.р.
ПРВИ ТЕЧАЈ ЗА ЗДРАВСТВЕНО ВАСПИТАЊЕ ЖЕНСКЕ
ОМЛАДИНЕ ШКОЛСКЕ 1952-53 ГОДИНЕ
БВидаковић Јагодинка
2 .Грујић Вера
З .Јовановић Добрила
4 .Милановић Србијанка
5 .Миладиновић Вера
б .Милосављевић Радојка (одустала)
7 .Петровић Драгица
8-Радошевић Милка
9 .Радуновић Слободанка (одустала)
10 .Радивојевић Олга
П.Радивојевић Видосава
12 .Савић Живка
13 .Стојановић Боринка
14 .Стојановић Милосија
15 .Тасић Љубинка
16 .Тодоровић Милка
17 .Тодоровић Мирослава
18 .Филиповић Малина
19 .Филиповић Христина (одустала)
20 .Станојевић ЈЈепосава
21 .Димитријевић Душанка
НАСТАВНИ ПРЕДМЕТИ:
_Хигијена са епидемиологијом
_прва помоћ
_хигијена трудноће
_против хемијска заштита
Течај је завршило 16 полазница
12. април 1953. год.
СПИСАК ДАВИДОВЧАНА КОЈИ СУ ЗАВРШИЛИ
ФАКУЛТЕТЕ И ВИШЕ ШКОЛЕ
1. ФАКУЛТЕТ
а) Правни
_Станко Ђурић
_Станојло Богдановић
_Радомир Милановић
б) Економски
372
_Тодоровић Милосав
_Радић Бранислав
_Милосављевић Витомир
_Савић Живота
_Рајић Јовица
_Аћимовић Слађана
_Тодоровић Драган
в) Технолошки
_Рајић Снежана
_Савић Бојан
_Радовановић Мирослав
г)Факултет организационих наука
_Тодоровић Радосав
д)Медицински
_Др. Петар Спасић
ђ)Ветеринарски
_Стојановић Мирослав
е)Рударски
_Рајић Боривоје
ж)Примењених уметности
_Јовановић Радмила
з)Народне одбране
_Грујић Живојин
_Спасић Радован
2.ВИШЕ ШКОЛЕ
а) Машинска
_Милановић Предраг
_Петровић Божидар
_Станко Радић
б)Технолошка
_Благојевић Миодраг
_Радуновић Славољуб
Војна ваздухопловна академија
_Живота Ђурић -пилот
в)Електротехничка
_Милојковић Драгиша
г)Пољопривредна
_Петровић Драгиша
д)Финансијско- књиговодствена
_Тодоровић Томислав
373
Др ПЕТАР СПАСИЋ
Рођен је у Давидовцу код Параћина 1934. године. Медицински факултет
завршио је у Београду, а специјализацију из судске медицине, докторат
медицинских наука и универзитетско наставничко звање стекао је на
Медицинском факултету у Загребу.
Електронску микроскопију усавршио је у Лондону, а данас је пуковник
војске Југославије и професор Војно - медицинске академије. Има преко две
стотине објављених стручних радова.
Начелник је Завода за патологију и судску медицину. Члан је Одбора за
ендемску нефропатију Српске академије наука и уметности. Члан је ликовне
групе ВМА.
Као сликар излагао је од 1977. године до данас осамнаест пута на
колективним изложбама и једном у фоајеу САН-у са сликарима - патолозима,
1992. године.
Прву самосталну изложбу слика и цртежа приредио је 1977. године у
Београду, у кући приповедача Лазе К. Лазаревића.
Др. Петар Спасић је први високо образовани мештанин села Давидовца.
Данас живи у Београду.
374
11.1. ШТАМПА О СЕЛУ ДАВИДОВЦУ
У периоду између Првог и Другог светског рата у Параћину је излазило
неколико листова који су се бавили политичким и економским проблемима, као
и неколико специјализованих листова за хумор и сатиру.
После уједињења Јужних Словена у заједничку државу Срба, Хрвата и
Словенаца, потом Краљевину Југославију, у Параћину 1923. године појављује се
„Цародни демократа" - лист Демократске странке. Исте године из штампе
излази и „Глас Параћина“ - лист за политику и привреду.
„Моравски гласник" је почео да се штампа 1931. године, а лист „Морава“
1934. године.
Иоаатарнна плаћеиа у готоиу I Примсс
ћ «о| 1. ПАИАЋ11Н. ц ФЕ1.1*ГА1*А 19» ГО.Т. ГОД. I
НДШД РЕЧ. сне страике. а<Ан Не као буушз, као . к ссбк, м оирсКе се иосноау 0(>а-
Иабори су на крагу. Осааиа- аал, и абркаАе ре***и*')У терор . аих политнаких слобма. иоаеоцу
јестж сс иарт ас9 у иеамцо ир«-
блнжно, и сам-ма се аама сае миое радикалског реаиам. <1равде, братстаа и ушкмсости —
и емое ариб.) <аииа, на ш Ксш ти,
марозе, иоји см . сгморно м ломео Наро.1 сс будм, иарод додсаи - Дамаоратсжај Стражжв-
слободу шкј аеижи, иаагн да во-
■■гмеш сиој гаас, н да кажеш сио- 1101ШШН1ШШ1Ш ПП1
ЈУ орссуаиу реч. Тога «ма саи ар-
> А О к р У Г МОРАВСКИ
Носимц хиете за округ
Г. ДРДГУТМН пгмп<
оређ. мароами посламик
НОСИЛАЦ ЛИСТЕЗА СРЕЗ ПАРАЋИНСКИ
л.г. М И Л А Н РАЈИЂ
■редселнн« пелануат Деамр. Оааадшм а аирвгтор ешлмаеа
.Будткиост*, роаоа иј Иаракмиа.
ЊЕГОВ ЗАМЕЊЕНИК
Г. МммМ ПМММД. «ожж м реаорк мајор на Мирнлоеца.
НОСКЛАЦ ЛИСТЕ
ЗА СРЕЗОВЕ РЕСАВСКИ И ДЕСПОТОВАЧКИ
Г. ММЖМВ СМЧНА. имжмжер и аређ. иар оосламк аа Бооерш
ЊЕГОВ ЗАМЕЊЕНИК
Г. РамммН ААгаНаМ, еномм на ТруБеми.
НОСИЛАЦ ЛИСТЕ ЗА СРЕЗ ТЕМНИЋСКИ
Г. ММДММШ ТОИМК тргоми на и»не.
ЊЕГОА ЗАМЕЊЕНИК
Г. Пмт*. еномон еа Обрежа.
НОСИЛАЦ ЛИСТЕ ЗА СРЕЗ ЛЕВАЧКИ
Г. ИММД поммамж, ам. ■ вр^. иар. • Јатиа
ЊЕГОВ ЗАМЕЊЕНИК
Г. 1Шмааа предсеа. олжтве на Рмааа.
НОСИЛАЦ ЛИСТЕ ЗА СРЕЗ БЕЛИЧКИ
г. сакгошо оамццоаик момм » >**»■
ЊЕГОВ ЗАМЕЊЕНИК
Г. »ама . ............. ■ ЧГ.
Новине из 1923.
Године, власништво
Жив. Д. Миленковића.
375
Пшпрчв ПРИМ1ЈГЖ % \ЦКАР
ГЛМ ПАРДЋИНД
ЛИСТ ЗА ПОЛИТИИУ И ПРИВРЕДУ
»РОЈ П д Р А Ћ И М, год
& ОкГОХГА 1МЗГОДИМ&
Нашим гласачима БраКо ПараКинии,
БраТчо ПараКинци, Мм ћас <4ми позиђамо да м л' >»ћго6рЈ <ћм сиокмо
изгћете ма пм|*ланмме м- менађнсио од .ча чнје претже и
.'1|»»с1ићгч пдошпгс нлбоол ЗЛ ОПттиткт •мимке. ђ»« .139ММХ обећам^ дазм смободмо сћо» г.Мс
■ тс. гћесни сЗДе граћлнсЛе аужиостц сђесим олггМмкччм
гц«сл мшим .ч,и1мм М млиођу 6ој»У будхћжчг. п»ј<ч.>а1н За л нету
Н«'6у СЧЛМТМНсћг *ЖМ*Г С4 )еддрм. у 1МС ДО СЈДД нсмијч
ћеном ђећином. Влшу кж.у. (мжу мјг( гмђшску сђссг. мису Г. Жине Миленкаеи-Ка.
мог«е ли гм«№с*мсб>»гт •* •<*тн»е. «и шгте обдђсзс >.рсч.» <к> тцг. рвд.
ГСЛШШ1ША V ођсу нзжх бцфбм ■ сђс мм чимоћимшгђо
бнж» је 1м <Ф4ММ и»4*м ■ сђојим, маћдр и мојмлнлм смм- кр гоасатућм сдмо за гу ансту. доћазаћсте прло.ч сћету, да
ГМШРМЈ. П»нвомео10 м сг међаљмстђо жмеоше л тсрор над је грећадскм сђест 1 (х**а нашмх грјНдмд меса.<»»«ммђа и
г**«к>м спМмђу- ли»сгт Њувстим слабости ђод оиис ђојима
к» ее >ло злђнсиим нф^штп претпжс дм.1и с* »нпимпж. да је ме могу у»<мштфм ни-муе ирегње. зас гра>мађа1*а
гмђажзђам*
Нј тлј :к»чи'* езеим су у гКче руће окишммскгг унра
(»V »К-кчичгимии *уди ћејм <у. сћеснм 6а>иеГЈ пођером, Напрад бра^оЛ
•~ ћцђјц№ц11и№и
ооитин Стђори сл гаддођдло у »мжој ј
10ШПШС 00Ж1 ГЛЛ01ГЧнегје^аи ‘»обек ие мрже ииђерођлтм дл се сбе н» могло леии-
ђстч > Мди»ч ђл**сжкч опмггини. О сбсму гоме имлће лл
пођед? истрдге малм-жне лржлђме Масгч и да ћрмђж" зл Да ее небиказало ла ми ианн.1амо по
ођр гжжтлк ••.« цддч4о м« го.
Ази баш 'и 1гр»!ћнц сћссии п моршнге и м.и<т»ч*г»н* еланика Божу Главичког из неке можњ.-. ено
београлека јавносг:ила о к^ему пишеодгобормоетм ла сђојл иеделл. уио;ретии су '•’ дсп(х>л<сиа
и медозђолеил средстђа дд негмрађ граћлњ ко прд&о \и
.Политина* оа ао т. м. Ор. 9136 *ча дру-
бмре од ®30 грађена сшрлћмиећмх и да ћлшу мзрзжгн* ђр.иу
«м деи 6 екгуст« ође л«д. и иоусд иезтимћеп >г те»чч'«’ грј страми листа, доносећи мзиеиЈтаЈ о раду
ткммвте. Народме Скугиитина. од реми до рени нели;
Нл гај илчмн ђм сте иримућеии лл без (мте ћрмђиис
,Имуни1етми Одбор предлон«ио )в да
м без иЈмкЛе потребе остабмте сђо^е СЈдлжи^е и ђр.м* (м
км и ивогобр >м посдобе М да ооиобо Ш октобро излл- са и^да> сј/ду 6,рАкидар рц&вмчки, је
змте нл биралцштс туннен за »▼•*» •• ЦОржтешжвлж »народна
Б^сЊОд С-иупцдоиа )в усаојила предлог Имумитет
Мм смо убереми дл Кет« ђи и Ц обо* прмлмцм 1К»1м- ног Одбора*
«4^М ковАо. >е месадонж^ђа 1ом ашмсх. граћмм да се Према овомс номамо потрсбе да и да-
ођоие шакм. злт стлме једмом за «Мгм *■ М“ смо ле јцжазујемо колико је се ниско спустио
Гбеђенм мсђу ђама нема шг Ндмог^ Ми. с«л* лао пхш ва|ни послауик Сваки иолв евастан
гфотжђмм^ емсту кр ђм сшдо тмм дсмаи^’ рраини« бмке на чвсто какво држање тре-
србе. Аж мм жмА смахрано за нужно дд СВАКОМЕ
који јо
заузети аротмву ГЈЈДВмчаог,&аЦДЈ^ТМНЦУ, ћрме дехи М <ДО **Р<> *»Ц?м Мђсга.
ум^о тако ввшто иоо наш срез ш обмане
кммнр ОМ тефтр*аиа«а>ос 1<Де на прложа^. који треба да за-
Н^а. сђакм прочмтш она) ирм
9М0ОРА ф карга се ђмд* 1рко се утовђјмно фммансМам* у узме само част&н ц лоштем чов#к.
шмо! епигаеч м крсме старм плотмНш доађе; некатго
Презрите, браћо. Божу Гвавичког и ни
чмм <ас*ужам*а ■аНамммх оап. соужммма о томе. к® |е
мммо амссођг и»«Т м х X м неАм г%еки оиемм дд ж и > Вога му виша не назшшЈС, Јед Јб он све
Жамв таМш штАМ греба да седе у мшмем. ооштмн. одбору нас осрамотио пред. цалом аемљош.
Цм С^|*р1 ооекн да аи мм трева да гааћамО оиитимсћм
Накд &ожа <Ж и одо #ма*нтуЈ&. Јор
■РМ№ ђмм ^тђармЈрс оцил«рс1М*х погаеб«. шш м тр да|е-
мо да бм ногж поммцам. дембеш да бамче ■ гжмнче. ОО6ЈШ >н^оаамве оиу«енаЈввш« ®орума
у земљњ, м*к Иаракцнии не би имали ништа
вше аа мажемо. _
! Г'К" ШННЈ ћНИНЛНКII
Лисш Глас Параћина" из 1933. године, власнишшво Милоша X.
Видојковића.
376
Чувени штампар и хумориста Живојин Павловић Жикишон био је
покретач и оснивач многих гласила, пре свега са хумористичком садржином, од
којих спомињемо „Хумор“, „Шибало", „Ћосу“...
Сиромашном пољопривредно-радничком селу Давидовцу у штампи тога
времена није посвећивана готово никаква пажња. Оно је једноставно било
незанимљиво за новинске тираже.
После Другог светског рата у Параћину се 1948. године појављује прво
гласило нове власти „Будућност" која је доживела двадесет бројева и потом се
угасила.
У броју 14 од 3. новембра 1948. године лист „Будућност" пише и о једном
Давидовчанину - Драгољубу Рајићу:
„Драгољуб Рајић - „Гоља“ из Давидовца, ради у фабрици као кајшар и
конопчар. Стар је 46 година. Дугим радом и залагањем оспособио се тако да је
данас најбољи кајшар у фабрици. У одсуству пословође обавља и његов посао.
Оправку кајшева и конопаца обавља са 40% раније пре предвиђеног нормалног
времена за оправку. Овим у многоме користи продукцији. јер у колико се
Гпава лисша "14 дана "из 1974. године, који је највише иисао о селу
Давидовцу, од свих предходних новина.
оправка брже обави машина ће дуже радити и више цемента произвести.
Има још светлих ликова наших радних људи и у другим одељењима као и
мајдану лапорца и кречњака. У следећим бројевима листа и о њима ћемо писати,
како би њихов живот и рад био пример и подстрек свима трудбеницима и у
другим предузећима“ -завршава директор овај кратак преглед оних који
најбоље раде у одељењима пакераја и производње фабрике цемента“
Фабрички листови „Наше стакло“ (СФС), „Наше дело“ (Штофара) и
„Нови Поповац“ (Цементара) доносили су врло често написе о радницима
пореклом из Давидовца готово увек у афирмативном тону, истичући њихове
вредне особине.
Међутим, о самом селу и месној заједници врло мало се писало, све до
појаве општинског листа „14 дана“ који је почео да излази почетком марта 1974.
године у Параћину. Тада су на његовим страницама почели да освањавају
377
ВАНПАРТИСКИ ЛИ<!Т МОРАВСКИ ОВЛАСТИ
ЗА ПОЛИТИКУ. ТРГОВИНУ, ПРИВРЕДУ, ИНДУСТРИЈУ, КЊИЖЕВНОСТ. ПРОСВЕТУ,
УМЕТНОСТ. ЗАБАВУ, И САТИРУ.'
ВЛЛСКИК^М УУК^НИК, МСИЖ X. ГТАМЛОЖК-јк- ЖИХХШОХ.
НОВА И8БОРНА ВЛАДА
Пашић - Прмбићевмћ
У четвртаку 7 и по часова у аечег. ТруфковиК Је отишао » Двор и тада ЈеКрал
потписао указ о иовој ваади, која је оваио саставжена:
Председник Мииистарског Савета г. Нииола ПашнК
Потпретседннк Министарског Сваета, беуПортфека. г. Марко ТрифковиК
Мииистар зв Конституаиту г. Марко Ђури- Иинистар лошта и теаеграфа г. Вем Ву-
кићевиК
Миинстар лросвете Е..Схатазао-Псшбмаа«. - Мимистар аера г. Миша ТрифуновиК.
.ииК Иииистар тргоаиие и индустрнЈе др. Лр-
Министар саобракаЈа г. Аидра СтаниК вислав Грнзогоно.
Министар СПО1НИИК послова др. Мончило Ининстар шума и руда др. Грегор ЖерЈаа.
НиичиК Иниистар финанснје др. Инлан, СтоЈаднио-
Миннствр иародног здравлв и заступиик
мииистра социјааие поиитнхе др. Спавко Ми- Министао правде др. Едо Лукииић.
аетиК
Мииистар унутрашших дела г. Божа Мек-
Мимистар грађевииа г. Никола Узуиовик. смиовмж
Мниистар поммшиареде и заступиик ми- Ииннстер војии диеизискн Миераа Душан
:исстр1 егрврие рефорие г. Крста МниетиК. ТрнфуновиК.
Жшшшоново гласило из 1924. Године, једини ваниаршијски лисш у Параћину.
378
опширнији текстови о Давидовцу и свим другим селима у сталној рубрици „Село
-пољопривреда", „Месна заједница“или „Сеоски путописи".
Дракче Ђурић, Станко Васић, Божа Петровић, Стојадин Станојевић-Кеш
били су први сарадници из Давидовца у општинском листу „14 дана“, који је
излазио у сталном тиражу од 10-12 хиљада примерака и делио се бесплатно
месним заједницама и радним организацијама. За осамнаест година свог
излажења стекао је велики углед у параћинској општини, а угашен је 1992.
године. После њега 1993. гоине почела је да излази „Хроника Параћина" -
месечник за политичка, привредна и културна збивања у општини Параћин,
која и данас излази као гласило РНЈП „Параћин“.
У свечаном октобарском броју 1984. године „14 дана“ су донели опширнији
чланак о раду месне заједнице Давидовац, који преносимо у целости:
11. 2. „ НОВЧАНА НАГРАДА МЕСНОЈ ЗАЈЕДНИЦИ
ДАВИДОВАЦ“
МАЛО СЕЛО А УСПЕСИ КРУПНИ
Изградили мост и регулисали корито Грзе, асфалтирали и уредили у селу
улице. Најлепши Титов гај. Све друштвено политичке организације као једна
Породици октобарских лауреата, која се из године у годину повећава,
придружује се и Месна заједница Давидовац, односно житељи овог
равничарског села, смештеног уз ушће Грзе у Црницу. Неколико година уназад
Давидовац постиже изванредне резултате, без много хвале и наметљивости,
тихо и предано, како доликује вредним људима.
Посебно снажан преокрет учињен је у комуналној изградњи, уређењу села
и развоју социјалистичких друштвених односа на селу. У току прошле године
Месна заједница Давидовац инвестирала је 310.000 динара у изградњу моста
преко Грзе.
Једна од највећих инвестиција овог малог села по броју становника је и
изградња, реконструкција и асфалтирање улица у селу. У ту сврху из
самодоприноса је издвојено 773.200 динара.
Регулација корита Грзе, такође се наметала као потреба. У сарадњи са
регионалним СИЗ-ом водопривреде, Давидовчани су уложили 110.000 динара.
У току прошле године успешно је изведена акција „88 стабала за друга
Тита“. Засађен је и уређен Титов гај, који спада у најлепше уређене у сеоској
средини.
Да би се ове две акције извеле мештани Давидовца су се договорили и
завели месни самодопринос пре неколико година у висини од 15% из
пољопривреде и 4% из радног односа. Из тих средстава углавном је
финансирана сва досадашња активност месне заједнице.
Али Давидовчане не красе само ови успеси и резултати. Треба нагласити и
добру активност свих друштвено-политичких структура у Скупштини месне
заједнице. Стална активност у „Сусретима села“, затим ангажовање око
Аеромитинга, акције на пословима општенародне одбране и друштвене
379
самозаштите, социјалне политике, јачању делегатског система, физичке
културе и тако даље.
Једна од последњих акција која је у току, већ на старту приказује да ће
коначни резултати бити изванредни. Наиме, ради се о изградњи споменика
палим борцима, за коју се прикупљају средства радних људи и грађана, уз широк
одзив мештана.
М. Д.“
Пред само гашење листа „ 14 дана“, 1992. године лист доноси опширну
репортажу из села Давидовца, једну од најлепших која је уопште написана о
овом месту.
11. 3. „ЛОКАЛНИ ПУТОПИСИ: ДАВИДОВАЦ“
СМАЊУЈЕ СЕ СЕЛО ДАВИДОВО
Два брата од два оца и једне мајке Бошњан и Давид живеше у шумама где се
данас налази село Буљане, причао нам је чича Јаков Прокић, сточар у Сисевцу,
али на том станишту не беше мира, јер ноћу огромне светле буљине прелетаху
преко крова и оџака и плашИше нејаку чељад њихову. Кад донеше одлуку да се
иселе, старији брат Бошњан настани данашње Бошњане, а млаЂИ Давид нађе
место за своје кућиште у близини утока Грзе у Црницу. Потомство њихово
касније назва ова села према именима њихових оснивача - Бошњане и
Давидовац, преноси нам легенду у трајно сећање стари Јаков, иначе родом из
Буљана.
Нека том легендом започне наше трагање по Давидовцу, селу на левој
обали Грзе, четири километра удаљеном од Параћина, дуж зајечарског пута.
Највећа знаменитост у Давидовцу је свакако аеродром, источно од села, на
коме слећу спортски или школски авиони, где се одржавају редовне обуке
падобранаца и пилота и највеће смотре падобранског спорта. Поред хангара, у
коме могу да се сместе неколико спортских летилица, изграђен је и полигон за
обуку падобранаца, са свим потребним справама.
Село се простире у правцу запад - исток, и смештено је дуж кривудавог
асфалтног пута, који одваја од важне регионалне саобраћајнице за исток
Србије. У средини села поново су после десет година отворена врата зграде
основне школе. Давидовачка деца су захваљујући једној од бројних реформи
школства код нас, десет година путовала у Параћин, да би уз велике напоре
њихови родитељи поново опремили школу, реновирали зграду и створили
потребне услове за школовање својих малишана до четири разреда основног
образовања. Ових дана мештани се поносе тим успехом и сматрају га великом
победом сеоске слоге.
Источније од школе, с десне стане главне улице, а ниже од моста на Грзи
смештен је дом културе, са салом, канцеларијом и продавницом, а у његовој
близини бели се обелиск споменика палим борцима у првом и другом светском
рату.
380
Према последњем попису из 1991. године Давидовац броји 137
домаћинстава, а од тога су 135 пољопривредна. Давидовац данас има тачно 555
становника у месту и 35 својих житеља на привременом раду у иностранству.
Што се сточног фонда тиче, који је такође пописан у последњем попису,
Давидовац спада у средње богато село. Највише има живине 1658 комада, затим
562 свиње, 155 говеда и 124 овце.
Оно што је попис из 1991. године донео представља за Давидовац
назадовање готово у сваком погледу. Најпре за 7 домаћинства Давидовац је
мањи него пре десет година. Тада је имао 578 становника. Пре деценију имао је
31 радника на привременом раду , и много више живине, свиња и другог
пољопривредног мала и газдалука. Који су то разлози што су довели до
деградације овог села нека остане на душу другим истраживачима, пре свега
социолозима.
Од историјских знаменитости Давидовац има цркву Светог Арханђела,
која се налази одмах иза ушћа Грзе на левој обали Црнице, на мањој заравни
главичке клисуре. Први писани споменици о њој помињу је почетком 18. века.
После Петрупке ово је црква са најбоље очуваним зидовима. Са црквом Светих
арханшела завршава се ниска средњевековних цркава дуж кањона Црнице, не
рачунајући цркву Светог Марка у Параћину, на локалитету данашњег храма
Свете Тројице.
Давидово насеље, према легенди, први пут се историјски помиње 1453.
године као тимар Хасана и његовог сина. Одатле су регрутоване дербенџије
крајем 16. века, а 1718. спомиње се под данашњим називом.
У аустријским картама из 18. века налазимо убицирано и место Давидовац.
У попису становништва из 1863. године опет налазимо и село Давидовац са
имањем од 20 дана утрине, 1,5 дана општинске њиве, а све у вредности од 4
дуката цесарска. Месечних прихода нема. Те године Давидовац је имао 85 душа
мушког и 89 душа женскога пола. Вредност непокретног имања је процењена на
1578 дуката цесарских. Према административној подели Давидовац је припадао
мириловачкој општини, а попис је завршен за два дана од 26. До 28 јуна.
Мало раније, године 1857. начелник среза параћинског у округу
ћупријском, извесни Д. Савић, обавештава администрацију у престоници да
Давидовац, између осталих села, има 30 пореских глава, и 1.500 ока кукуруза.
У великом попису стоке из 1859. године у срезу параћинском Давидовац је
од „стратешке“ стоке, односно коња имао само 11 грла и 163 грла говеда. Од
оваца набројано 676 брава и 334 јагњаде.
У алманаху краљевине Југославије из 1934. године Давидовац се спомиње
као једина железничка станица у општини забрешкој, мириловачкој и
главичкој, јер се налази на прузи уског колосека Параћин-Ртањски рудници.
На жалост, легендарни странац Феликс Каниц не спомиње баш насеље
Давидовац, поред којег је морао проћи 1887. године, али је забележио постојање
давидовачке цркве, коју убраја у главички атар.
Давидовац се спомиње у другом контексту, када Каниц обрађује приче
градског кмета Лазара Симића, који му је са својим пандурима, који су одлично
познавали околину, рекао да су мештани код јужног Давидовца ископали урне
са сагорелим костима пречника од 60 до 70 сантиметара, које су биле обзидане
381
код Јужне колоније, а најбогатији налази ових урни се налазе код топонима
Жуто поље.
На крају треба забележити да о Давидовцу нису писали само хроничари и
званичници власти, већ и један песник. Томислав Ђокић, наш савременик
оставио је селу Давидовцу у спомену један свој катрен под насловом
„Давидовац“:
„Да видиш мајко да видиш
лепа Смиља се удала
Очи јој црне трајине
коса под велом плава.
„У ПОСЕТИ ДАВИДОВАЧКОЈ ШКОЛИ“
БИЛИ СМО ТРЕЋИ У РЕПУБЛИЦИ
Основна школа у Давидовцу спада у ред
најуређенијих школа у Србији. Прошле годинс
је добила трећу републичку награду за уређење
школске средине.
Шта је то што ову сеоску школу издваја од
осталих на нашем региону, питали смо Станка
Јовића, наставника разредне наставе у једном
мешовитом одељењу.
„Наша школа има сталну изложбу, једну
доста богату завичајну збирку експоната
разврстаних по наставним омластима, која је
врло добро оцењена прошле године од
републичке комисије. Ту смо сви уложили много
труда и салим средствима успели смо да
направимо ову лепу збирку“, објашњава нам
наш саговорник.
Ходници давидовачке школе испуњени су
зидним новинама, цртежима и литерарним
радовима ученика. Додуше школа је прилично Ексионаиш сшалне изложбе
стара, али у њој се осећа брижност и чистоћа. У за очигледну наставу.
дворишту су направљене фискултурне справе,
саобраћајни полигон, као и летња учионица, где
ученици радо одлазе.
Све ове успехе школа сигурно не би могла да постигне да није добре
сарадње родитеља и школе. Родитељи и мештани овог села радо нам помажу,
хвали се давидовачки „учо“ Станко Јовић.
Кад смо прошле године постављали ограду око школе сви су добровољно
дошли да помажу. У том су се нарочито истицали: Боса Рајић, Петар
Благојевић, Радивоје Рајић, МИодраг Радовановић, Милан Јаћимовић, Микица
Стојановић и други.
382
У току ове године у школи ће да се инсталира водовод, за који су већ
средства одобрена. Поред осталог ученици ће добити и купатило. Размотриће се
и могућност целодневног боравка, јер ће бити изграђена и модерна ђачка
кухиња.
На крају наше посете давидовачкој школи примећујемо да велика заслуга
припада баш нашем саговорнику вредном просветном раднику Јовићу
.("14 дана"- 27. мај 1975.) М. Димитријевић
11. 4. „ПАНОРАМА ДАВИДОВЦА“
ЗА ЛЕПШЕ СЕЛО И ВИШИ СТАНДАРД
У Давидовцу, можда једином селу до сада
код нас које није имало самодопринос, у току је
акција његовог завођења за реализацију
петогодишњег плана развоја по стопи од 3 одсто
на доходак из радног односа и 12 одсто на
приход од пољопривреде.
Мало радничко село од 140 домова и око
600 становника, као да је мало живнуло. На
његовом „политичком врху“ су углавном млади
људи, амбициозни и спремни да за наредних пет
година, учине све, како би Давидовац био лепши
и уређенији, а друштвени стандард виши.
За поменуто време Давидовчани ће имати Божидар Пешровић
највероватније све асфалтиране улице у селу, у
дужини од 3 километра, аутоматску телефонску
централу, ново аутобуско стајалиште на
„петљи“ и реновиран Дом културе.
Ако успемо да остваримо овај план биће то
сасвим довољно за овај период јер не треба
заборавити да се човек опружа према „свом
губеру“ каже Божидар Петровић, секретар ООСК. И поред отежаних услова
рада друштвени и културни живот није опао. У скоро завршеном квизу млади
Давидовца пласирали су се међу четири најбоље екипе у првом реону, а
поменимо и то да су 1972. године били чак и победници „Сусрета села“.
Тренутно су у току припреме за Сеоске олимпијске игре, а после тренинга,
млади се одмарају играјући шах или стони тенис.
Ипак чини се да су чланови партијске организације којих има 11
највреднији. Од нове године одржана су 14 састанка, а расправљано је о више
значајних тема. Али то се не може рећи за све комунисте у селу којих има још
толико, а повезани су преко својих организација у предузећима и установама.
Њих као да се мало тиче средина у којој живе, и скоро да и не узимају
активније учешће у друштвено-политичком животу села, чули смо на крају
разговора од секретара Петровића.
М. Димитријевић“
383
1111111 11. 5. „ДАВИДОВАЦ“
АКЦИЈА ЗА „СРЕМСКИ ФРОНТ„
У оквиру акције за прикупљање средста за изградњу спомен обележја
Сремски фронт активисти месне заједнице у Давидовцу су прикупили 35.000
динара добровољног прилога, а Месна заједница је из својих скромних
средстава издвојила 5.000 динара.
Фабрички лисш "Наше сшакло" врло чесшо је иисао о радницима из
Давидовца.
Гласило Цеменшаре- "Нови Поиовац"-доносило је чланке о најбољим
Давидовчанима.
ОГРАЂЕНО ФУДБАЛСКО ИГРАЛИШТЕ
За време извођење редовне обуке на давидовачком аеродрому војници из
јединице Боже Петковића из ћупријског Гарнизона су у свом слободном
времену заједно са омладином и активистима из Месне заједнице Давидовац
радили на ограђивању фудбалског игралишта.
Божа Петровић“
(Вести из Давћдовца, дописника Боже Петровића)
384
11.6. „ДАВИДОВАЦ“
ПЕНЗИОНЕРИ У ЖИЖИ ЗБИВАЊА“
У целокупном раду Месне заједнице Давидовац, активност Удружења
пензионера има значајно место. Ова друштвена организација не жели да буде на
периферији збивања у селу и редовно се укључује у све акције месне заједнице.
После несреће у руднику Стрмостен пензионери су послали помоћ
породицама пострадалих рудара, и из свог скромног пензијског џепа издвојили
око две хиљаде динара, полажући још један испит солидарности.
Овога пута пензионери су се на неки начин реванширали својим
фудбалерима за лепе тренутке фудбала, тако што су на почетку јесењег дела
фудбалског првенства помогли фудбалски клуб са 6.600 динара.
Слободни пензионерски дани користе се и за разне екскурзије и обилазак
историјских и културних знаменитости у републици. Тренутно пензионисани
Давидовчани се спремају за „Жупску бербу“ која почиње крајем месеца,
обавестио нас је Стојадин Станојевић, председник Удружења пензионера у
Давидовцу.
М. Д.“
Штофарско "Наше Дело "радо је исшицало вредне резулшаше и
давидовачких радника.
385
12. КУЛТУРА
12.1. КУЛТУРНО ПРОСВЕТНО ДРУШТВО „ВУК
КАРАЏИЋ“ ИЗ ДАВИДОВЦА
Све до Другог светског рата културне активности и делатности српског
народа биле су спонтане и у нераскидивој вези са религиозним и народним
обичајима, са традицијом и наслеђем из културне баштине.
Тек после ослобођења и учвршћивања нове власти, држава преузима бригу
о културном развоју грађана, кроз организоване институције и облике културне
делатности.
Година 1948. била је у знаку формирања културно-просветних друштава по
селима параћинске комуне, а акцију је водио Срески савез културно-
просветних друштава у заједници са Месним одборима народног фронта и
задуженим појединцима АГИТПРОП-у.
Може се сматрати да је и Културно-просветно друштво „Вук Караџић“ из
Давидовца формирано 1948. године, мада документација није сачувана.
„Правила културно-просветног друштва" су била заједничка за сва села, имала
су типски карактер, и из њих се најбоље може сагледати рад првих културних
дружина: ПРАВИЛА
културно-просветног друштва
Назив
Чл. 1 Назив: културно-просветно друштво у.................. , среза параћинског
НР Србије.
Секције
Чл. 2 Културно - просветно друштво има своје секције:
-позоришну секцију
- музичку секцију
- књижицу и читаоницу
- секцију за течајеве
секцију за фолклор
- народни универзитет
Задаци
Чл. 3. Културно просветно друштво има свој задатак да обједини, учврсти и
даље развија већ постојеће облике културно просветне активности у селу, као и
да оснива нове облике културно просветне активности, развијајући широки рад
на народном просвећивању, усвајању и неговању тековина културе,
учвршћујући кроз свој рад братство и јединство наших народа.
Друштво је саставни део народног фронта и своје задатке ће остваривати у
сталној сарадњи са масовним организацијама, помажући Народну власт у
извршењу просветних задатака.
ИЗВРШЕЊЕ ЗАДАТАКА
Чл. 4.
Ради остварења предњих задатака културно просветно друштво:
386
а) оснива све облике културно-просветног рада у оквиру напред набројаних
секција и руководи њима.
б) кординира рад свих секција
ц) одржава везу са културно просветним друштвима у срезу.
д) води бригу о оспособљавању кадрова за културно просветни рад
е) води пуну евиденцију рада свих својих секција
Чланство
Чл. 5 Члан друштва може бити сваки фронтовац-ка, омладинац-ка, пионир-
ка са територије среза...............
Права чланова су:
Да припадају једној или више секција
Да учествују активно у свим манифестацијама друштва
Да користе књижицу и читаоницу и остале облике рада друштва за своју
личну изградњу.
Да лично учествују на скупштинама друштва
Дужности чланова су:
Да се придржавају свих правила
Да редовно одговарају својим обавезама
Да помажу народну власт и масовне организације у извршењу просветних
задатака
Да шире научне истине кроз све облике културно - просветног рада
Да учвршћују братство и јединство наших народа
Да у свему помажу рад свих секција друштва
Чланарина
Чл. 6. Свака секција друштва има посебан правилник рада који прописује
управа друштва којима се предвиђа и висина чланарине.
Име
Чл. 7 Културно -просветно друштво.може имати своје име.
Органи друштва
Чл. 8 НајвишИ орган друштва је скупштина. Крајем године скупштина
бира управу и народни одбор и делегате за скупштину среског савеза културно
просветних друштава.
Скупштину сачињавају сви чланови друштва без обзира којој секцији
припадају. Скупштине се сазивају писмено или на други уобичајени начин а могу
бити редовне, крајем сваке године, и ванредне кад год се укаже потреба на
захтев једне трећине чланова или управе.
Скупштина се може одржати ако су на њој присутне две трећине чланова
друштва, а пуноважно решава, ако за одлуке гласа половина присутних
чланова.
Чл. 9. Управа друштва се састаје најмање двапут месечно. На састанцима се
претреса рад и доносе планови даљег рада.
Управу друштва сачињавају:
а)5-7 чланова
б)сви руководиоци секције
и чланове и руководиоце секција бира скупштина и сви скупа бирају између
себе председника, подпредседника, секретара, благајника.
387
Чл. 10. Надзорни одбор се састоји од три члана које бира скупштина.
Чланови надзорног одбора могу присуствовати седницама управе друштва
и имати саветодавни глас.
Чланство друштва
Чл. 11. Друштво постаје члан среског савеза културно просветних
друштава када га управа Савеза прими и друштво уплати уписницу.
Матерјално пословање
Чл. 12 Извори финансијских средстава су:
а)члански улог чланова свих секција
б)приходи са приредба
б)помоћи и други приходи
Чл. 13. Имовином и финансиским пословањем рукује управа друштва.
Похвале и награде
Чл. 14. Управа друштва може награђивати и похваљивати истакнуте
секције друштва и појединце за залагање и постигнуте успехе на културно-
просветном пољу.
Завршне одредбе
Чл. 15. Друштво има свој округли печат. На ивици круга пише: „Народна
Република Србија, културно просветно друштво,--------- , срез параћински.“ На
средини је петокрака звезда.
Чл. 16. У случају престанка друштва имовина друштва прелази у
власништво народног фронта.
Чл. 17. Ова правила су примљена на оснивачкој скупштини друштва на дан-
Председништво скупштине
1.
2.
3.
ИНИЦИЈАТИВНИ ОДБОР“
Рад културно просветног друштва „Вук Караџић“ био је органски везан за
школу, односно за активност послератних учитеља. Управитељ школе уједно је
био и секретар КПД и све наредбе и налози из Среског савеза КПД стизали су на
његово име.
Штамбиљ срескоГ савеза КПД -
државне институције задужене за
просвећивање народа у духу
социјализма.
388
У једном таквом сачуваном акту, заведеном под 6. 2. 1950. године, читамо
наређење среских културних власти да се у току априла у Давидовцу мора
организовати јавно предавање за народ на тему „ Рад у социјализму“ а предавач
ће бити друг Љубиша Нешић.
У истом документу наложено је да се у току априла текуће године мора
одржати и годишња изборна скупштина Културно-просветног друштва, на којој
ће се поднети извештај, који ће садржати следеће податке:
- стање аналфабетскЉ и просветних течајева
- колико је предавања одржано на народном универзитету
- стање народне књижнице и читаонице и број чланова за последњих 6
месеци
- рад драмске секције
- рад фолклорне секције
- рад музичке секције
- број приредби за народ
Из докумената среског савеза КПД, заведеног под бројем 15 од 24.1.1950.
године сазнајемо да се фолклорна секција села Давидовца пласирала за среско
такмичење које је одржано 3. и 4. фебруара 1950. године.
Те године КПД „Вук Караџић“ из Давидовца припремао је позоришни
комад „Кир Јања“, за предреонско такмичење које је одржано 23.2.1950. године
у Давидовцу.
уп/витиљ/ а к ■> м к
-//-■Гоаесе у рлпнскпм центру —
ДГзмскиХ Групо из села /ЈИЛИ? С2 & 4*
гстпГа је потребнп да со ввшои драиском гругмм будвтеу
_____ најД8*е до 4 чвСз после подне.
За ^мотру •фебо припреиити Декор ппзоонице,кпстиме и р квебите,е сж-
ретар кул тУГпо-прнсметног дпуттва у реонскпи центру постараће се Зв уређе»*е
Саае^Зе прпдвју улвЗниЦа $ најмеп,е 10 динара ј една улазнице/ и Зе објавливе
же смптре путем добова и плвхаТз којо ће Сам испмсати, мовтзјиз Омравлаимх
розлпга чсте нисмо могли тота миати.
Смотри ће присуствпвети д-л.егат нтог иа**3а.
Смрт Фажизму-слоподд нзкоДу |
Изглед и садржај једног доиисног акша из среског савеза КПД из Параћина,
упућеног на адресу управитеља школе у Давидовцу
389
Водитељи давидовачког проГрама, на финалној приредби
Давидовац - Чепуре 1970. Године: ЈЂиљана Ђурић и Никола
Ђурић, тадаигњи председник социјалистичке омладине у селу.
Они су уједно били и први редитељи проГрама, орГанизатори и
аниматори културе у свом месту..
Фолклорна груиа села Давидовца на ириредби "Сусреиш села
1972. Године.
390
Екипа села Давидовца учесшвује у квиз -шакмичењу "Сусреши
села" 1972.Године.
Као домаћин реонске смотре Давидовац је испунио своју улогу до краја, а
цена улазница износила је 10 динара.
Рад културно-просветног друштва „Вук Караџић" није се исцрпљивао само
кроз приредбе за народ, већ и кроз друге облике народног просвећивања:
течајеви здравственог описмењавања, добровољни рад у задрузи, помагање
просветним радницима око организовања течајева за описмењавање и слично.
Почетни ентузијазам аматера опадао је с временом, јер ни Срески савез
КПД није знао да пронађе нови, виши облик културног деловања на селу и
продужи интересовање младих талената за даљи културни рад. Друштва су се
полако гасила, а диригована културна политика изумирала. Нешто слично
догодило се и са КПД „Вук Караџић“ из Давидовца. Рад друштва је замро, а
пауза је потрајала више од десетак година.
Нову културну климу у Давидовцу и другим селима параћинске општине
донели су „Сусрети села“ почетком седамдесетих година овог века.
Конципирана по тада модерним шаблонима са обавезним квиз такмичењем, са
„слободним делом програма“ у коме се неговао народни фолклор, ова
манифестација убрзо је постала највећи културни догађај у општини, који је
трајао готово целе зиме. Из године у годину број села учесника је растао тако да
је осамдесетих година у овој маратонској културној манифестацији учествовало
и преко 30 села. Популарни „квиз“ како су се дуго година звале овакве приредбе
у народу траје до ових дана, са краћим паузама начињеним почетком
деведесетих година.
У „Сусретима села“ Давидовац је увек имао запажено место и као редовни
учесник и по постигнутим резултатима. Иако је Давидовац мање село
391
параћинске општине, увек је могао да састави квалитетну екипу за све области
такмичења и готово увек би по такмичар из овог села учествовао и на
ревијалној приредби у Параћину-смотри врхунских достигнућа у аматеризму.
12. 2. НАРОДНА КЊИЖНИЦА И ЧИТАОНИЦА
Прва народна књижница и читаоница отворена је после Другог светског
рата у кући Живојина Тасића, која се налази у центру села.
И у току рата у њој је била сеоска кафана, а после ослобођења власт је
национализовала једну просторију и претворила је у сеоску књижницу и
читаоницу.
Први књижничар је био Драгутин Ђурић, пензионер, који је издавао књиге
не само ђацима, већ и мештанима-члановима народне читаонице. Поред књига,
мештани су могли у читаоници да читају и штампу: „Борбу“, „Комунист“,
„Политику“ и да играју шах
У прво време до изградње дома културе, читаоница је служила и као место
за све састанке партијске организација, социјалистичког савеза, омладинске и
борачке организације.
Када је Адам Станојевић, председник Месне заједнице 1968. године
набавио први телевизор, сеоска читаоница је врло често била тесна да прими све
љубитеље прве телевизије.
По изградњи Дома културе, народна књижница и читаоница је изгубила
свој културни значај. Њен књижни фонд, знатно осиромашен, данас се налази у
згради Основне школе.
Први давидовачки књижничар
ДраГутин Ђурић, био је практично
први културни радник у селу. Издавао
је књиГе, шах табле и водио рачуна о
првом радио-апарату марке "Космај"
392
12. 3. ПРВИ ДАВИДОВАЧКИ СЛИКАР
Др. ПЕТАР СПАСИЋ
У личности Др. Петра Спасића Давидовац је добио и врсног сликара, члана
сликарске групе ВМА који је после низа заједничких изложби 1997. године
отворио и своју прву самосталну изложбу цртежа и слика, у спомен кући Лазе
Лазаревића у Београду.
Текућа ликовна критика је врло позитивно оценила стваралаштво првог
давидовачког сликара, о чему сведоче и рецензије у каталогу са прве
самосталне изложбе Петра Спасића.
РАСПЕВАНЕ СЛИКЕ
„ Можда ће те се зачудитш кад вам кажем да Петар Спасић није сликар.
Он је песник слика. Он пева бојама и пределима. И као што је случај са песмама,
овде је поезија скупљена, набијена, снажна и лепљива. То је поезија простора,
вемена боја хармонија, љубави и тренутка. Он слика рађање или смрт дана,
ветар, стид, покрет.
Некад је то само заносни стих или строфа као што је случај кад сликар
опева затечену чапљу или разбарушену коку или петла. Некад је то сонет кад
чаробно небо нуди, за тренутак опуштене ласте у миру светлости или кад
четверац клизи плаветнилом као кроз сан. Некад је то стих жени. Недокучива
и успламтела, она својом лепотом, која се више осећа него стиди, мами својим
хтењима. Или оне две друге жене оденуте у стид и стидом покривене.
Пера налази поезију и у затеченим просторима око себе. Ако, случајно, не
видите разиГрану лепоту око себе, поГледајте Перине слике. Видећете да су
лепота и љубав свуда посејани. Видећете да свако доба и свако време имају
своју лепоту. и јутро кад се сунце рађа. и вече, кад дан умире. и дан кад
светлост царује. и лето кад боје цветају. и зима, кад белина плени.
Све нам то Говори да је лепопш пре свеГа, у нама.
Понекад сликар наслика и понеку причу. и приче су лепе. Али приче нису
песме. МоГу бити заносне као оно сунчано поље по коме се злато просуло.
Једна слика показује да Пера није само песник предела. Једна Градска
капија нам показује њеГово мајсторство и овде. Покушајте са које хоћете
стране. Са које Год стране пођете са те стране ће вам се капија отворити. Не
чудите се то је чаробна капија.
Можда ће те чудити што Пера Спасић није раније самостално излаГао.
Мени се чини да је разлоГ у њеГовој скромности и љубави. Велике, тешко
докучиве или забрањене љубави се крију ичувају. Човек се боји да их изГуби. Не
замерамо му. Има шта да чува.“
Станислав Никић
393
„Стицајем околности већ више Година пратим особене радове Пеппра
Спасића са посебним интересовањем.
Оно се односи на цртеже, туш, до акварела. Темпера и уља. Сви ови
покушаји дали су одређене ликовне и естетске квалитете који су нарочито
убедљиви и Графички прецизни у низу цртежа посвећених портретима ликова
из окружења.
Ретко се среће таква деликатност у познавању афективних стања које
можемо да приметимо у цртежу портрета које бележи овај даровити човек,
човек научник медицинских наука..“
394
12. 4. МУЗИЧКИ ЖИВОТ ДАВИДОВЦА
Пре пола века, отприлике, у Давидовцу су само два човека умела да свирају
неки инструмент. То су били Вића Радић и Стојан Ивановић (Марјанов), који су
свирали фрулу и дудук. Међутим, то нису били баш погодни инструменти за
народне игранке, посебно у време кад је хармоника улазила у моду, па су
омладинци Давидовца морали из суседних села да доводе хармоникаше. Најпре
су из Мириловца долазили Бора и Никола Трифуновић (хармоника и
контрабас), потом Муја Муратовић из Бошњана, који је готово „одрастао“у
Давидовцу, а онда су дуго времена били популарни Драгомир Ивановић -Драги
Кифлаџија са ћерком Босом, као дует хармоника. У народу Давидовца остала је
изрека и данас „кад ти свира Боса из Главице само лете банке и петице". Из
Главице су долазили да свирају игранке још и Михајло Нешић Микица, Милан
Стефановић Лане и други.
Забаве и весеља у Давидовцу свирали су још и поповачки музичари
Радомир Миловановић Доња и Милан Милојковић дует хармоника, који су
углавном свирали свадбе. Из села Стриже у Давидовац је навраћала Живкица,
талентовани хармоникаш, а из Трешњевице неки Душко, док је из Параћина
понекад долазио хармоникаш Цекић. Народна весеља и „Сусрете села“
седамдесетих и осамдесетих година свирали су Жилић из Бошњана код
Варварина и дует отац и син Миланче и Синиша из Појата код Ћићевца.
Први Давидовчанин који је почео да учи свирање на хармоници по слуху
био је Михајло Стојановић Микица. Његов пример следили су и други младићи
из села, заљубљени у хармонику: Костадин Савић, Мирослав, Мирко
Милићевић, и Живота Миладиновић. Владица Петровић је први Давидовчанин
који је хармонику учио кроз основно музичко образовање у Параћину.
Сви ови музичари су се мање или више укључивали у културни живот
Давидовца, пре свега у културну манифестацију „Сусрети села“. Данас нико од
њих не свира професионално, у смислу да хармоником зарађује хлеб, али се
нико није ни одрекао овог популарног инструмента,
Фрулаша и окаринисту Вићу Радића наследио је Слободан Радовановић,
једини од млађих људи из села који зна да свира на овом древном народном
инструменту.
395
13.1. ФУДБАЛ
Најстарији записи о игри лоптом потичу од пре 3000 година пре нове ере из
Кине. Војници цара Хуангтија шутирали су кожни предмет напуњен перјем под
именом цух-ких, а једном годишње ту игру су приказивали и пред самим царем.
Од ове праигре лоптом, чија правила су се мењала у 19. веку у Енглеској
развијао се модеран фудбал каквог данас играју сви народи света.
Први фудбал у Србији играо се у Крагујевцу 1903. године, а први фудбалски
клуб основан је 1905. године под именом Лоптачки клуб „Соко“
Тим Фк "Радник"из 1954. године, после победе над ИСК из Извора у финалу
општинског купа (4:3).
Стоје(с лева на десно):ЈБубиша Нешић, учитељ, Радивоје .Јовановић-Радивче,
Бранислав Стојановић,тренер,Радомир Тодоровић- Дома, Добривоје
БоГдановић- Бишко, Рајић Традибор-ЈБоља,, Раде Иванковић- Жућа(из
Главице), Милорад Ђурић, председник МНО у Главици, ДраГомир
Ђурић,политшчки радник, Ст.аноје Стојановић - Лала, пол.
радник,Станимир СавићДова милиционер, Бора Ђурић, ЈБубисав Смиљанић -
Биса,Милојковић Радомир, Радомир Милановић, и Станојло БоГдановић,
политшчки радник.
396
Фудбал у Параћину почео је да се игра 1911. године, када је основан и први
Фудбалски клуб „Јединство“.
После Другог светског рата фудбалска
игра улази у зенит популарности, посебно
међу радничком и сеоском омладином,
постаје култна игра и статусни симбол новога
поретка заснованог на диктатури
пролетаријата.
Први одбор за фудбалски спорт у
Параћину формиран је 1947. године, са
циљем да поспешује и унапређује ову игру из
њега се касније развио фудбалски савез
општине Параћин који је 21. 12 1997. године
на свечани начин обележио
педесетогодишњицу постојања и рада.
Први фудбалски клуб у Давидовцу
основан је 1948. године, а први председник
клуба је био Радомир К. Тодоровић. Основна
Амблем ФК"Радника" из боја дресова ФК „Радника" је - црвена, а 1998.
Давидовца из коГа је искован године клуб обележава јубилеј - 50 година
Грб клуба у бакропису. постојања.
Давидоваи, је једино село са фудбалским сшадином не само у оишшини
Параћин, већ и на широј реГији. Улаз на стадион ФК "Радник"
397
ТАБЕЛА ИСТОЧНЕ ГРУПЕ 1950. ГОДИНЕ
1. Радник (Давидовац) 10 9 - 1 26:6 18
2. Борац(Лебина) 10 6 1 3 18:13 13
3. Лешјанин (Лешје) 10 5 - 5 12:14 10
4. Победа (Плана) 10 4 - 6 12:18 8
5. Борац (Бошњане) 10 2 •2 6 7:17 6
1 6. Партизан (Е уљане) 10 2 1 7 7:21 5
У својој полувековној историји ФК „Радник“ је освајао титуле првака
општине Параћин (1 пут), омладински куп (1 пут) и општински куп (1пут).
КОНАЧНА ТАБЕЛА ПРВЕ ОПШТИНСКЕ
ЛИГЕ 1989.
1. Радник (Давидовац) 26 20 1 5 74:28 40
1. 13.октобар (Параћин) 26 16 4
2. Будућност (Главица) 26 13 4 6 86:35 34-2
3. Слобода (Крежбинац) 26 12 1
4. Шумадија (Треш.) 26 12 3 9 64:56 29-3
5. Морава (Шавац) 26 11 5 . ..... .......|
6. Слога (Д. Видово) 26 11 2
7. Младост (Сикирица) 26 10 6 13 67:61 25-1 !
8. Раднички (Текија) 26 11 2
9. Исток 63 (Плана) 26 11 2 11 68:71 24-2
10. Моравац (Г. Видово) 26 10 2
1 И- Напредак (Стубица)-2 26 11 0 10 55:48 23-11
12. Хајдук (Чепуре) 26 91
13. Младост (Рашевица)-2 26 72 13 72:66 23-1
10 49:52 23-3
13 50:68 23-1
13 54:56 22
14 42:55 22-2
15 41:68 20
16 53:73 19-1
17 39:80 13
398