Давидовац Бранислав Радић и Мирослав Димитријевић

одећи сматране су за прљаве. У сеоским домаћинствима било је много бува,
односно буја, које су ноћу немилосрдно пецкале по телу. Црвене пегице око
врата и по скривенијим деловима тела нису изазивале никакво згражавање.
Готово сви су их имали. Велику напаст представљале су и буба швабе и стенице,
све до Другог светског рата , које су се још звале и татабе.

Од гамади патио је и сам Милош Велики, свемоћни српски владар у
прошлом веку. О томе је Тихомир Ђорђевић забележио следеће редове:

„Да су дрвене зграде турскога времена биле пуне стеница није потребно
нарочито наглашавати. Тога наслеђа од Турака наши се стари за дуго нису
могли отрести, и ако су им домаћице биле велике чистунице. Чак ни свемоћни
Кнез Милош није имао мира од њих. Кад је у пролеће 1824 године очекивао из
Земуна просиоце за своју кћер Петрију, поручио је Петру Ичку да му, између
осталог, пошаље из Београда и воду против стеница. Исто тако 8. септембра
1824. године шаље му Сулејман-бег Јајић земљу која се меће у креч да би се
стенице утаманиле, заједно са упутством. Кад је 1835. године, путовао барон
Хердер по Србији, морао се озбиљно старати о томе како ће ноћи проводити од
бува и стеница, па су му, тамо где је било највеће опасности, градили нарочите
колибе за преноћиште“.

Од гамади мештани Давидовца су се бранили тако што су одећу, ћерге,
губере и сламарице искувавали (парили) у врелој води, а косу и друге космате
делове тела мазали гасом (петролејом).

5.6.ОСВЕТЉЕЊЕ

Историја осветљења куће почиње оног тренутка када је запаљена ватра у
огњишту. Крај ње се седело ноћу и вечеравало: обављали други најнужнији
послови; Већина њих, нарочито спољних, обављани су пре мрака.

Осим ватре са огњишта (ватришта) у прошлом веку је коришћен луч, кога
су продавале кириџије из ерског краја. Међутим, најчешћи извор светлости у
старој давидовачкој кући била је чуча или жижак. Најпримитивнија чуча
правила се тако што на обичан чепар се стави лој или свињска маст и кроз њу
провуче фитиљ, који је горео са пуно чађи и дима.

Лампе карбитуше су дошле мало касније са развојем рударства у околини
Параћина и Давидовца. Њих су пре свега користили рудари, фабрички радници,
али и сеоска домаћинства.

Гас или петролеј се у почетку користио у малим плеханим лампицама без

стакла. И овај извор светлости у сеоском домаћинству звао се често чуча.
У првој половини овог века из Аустроугарске је стигла лампа гашњача у

наше крајеве и предствљала је велики напредак. Упоредо са њом дошли су и
фењери, лампе прилагођене за спољну употребу, на ветру, киши или по снегу.
Фењера је у Давидовцу било доста јер су га имали и железничари, пореклом из
овог села, као и фабрички радници за одлазак на рад у трећу смену, идући по
ноћи.

249

Свећа као извор светлости се мање користила јер је била скупља, али се и
она користила за најнужније кућне потребе, нарочито око вечере. Данас се
користи тзв. миликерка за случај да нестане ел. струје.

Електрична енергија стигла је Давидовац 1957. године, али није одмах
потисла све горе наведене изворе осветљења.

Данас се домаћинства осветљавају електричном сијалицом, а има и оних
који имају неонске светиљке, пре свега власници продавница и локала. Свака
кућа у Давидовцу има лустере са по неколико сијалица, плафонске лустере,
стоне и зидне лампе и обавезно спољно осветљење, док по нека богатија
домаћинства имају баштенске лампионе поред стаза и кућа, па чак и алармна
светла.

Сви помоћни објекти у селу су осветљени: штале, обори, кошеви, подруми.
У Давидовцу постоји и улична расвета решена такозваним „живиним
светиљкама“.

5.7. ОГРЕВ

Огрев је одвајкада био велики проблем становника Давидовца, јер је
искрчено земљиште, проређена Чукара,, ретки околни шумарци нису могли да
обезбеде довољно огревног дрвета за зиму. Зато су крајем лета и почетком
јесени пут Кучајских планина из Давидовца полазили мали каравани запрежних
кола. Уз дозволу шумских власти, Давидовчани су у шумама Кучаја остајали и
по неколико дана, док се расточени четворак не би добро натоварио огравним
дрветом.

Вађењем пањева по забранима и браницима на Чукари обезбеђивала се
добра количина огрева, али је у шпорете и кубета стављана и талуска од шуме
(шаша), кунина (шишарка) од искруњеног кукуруза, као и грање преостало од
лисника које стока поједе преко зиме.

Угаљ као огревно средство је дошао средином овог века, када су радне
организације или фабрике за своје раднике почеле да га обезбеђују преко
синдиката са отплатом на више месечних рата. Тада је већина запослених из
Давидовца почела да користи овај начин снабдевања огревом.

Грејање на лож уље седамдесетих година овог века није се дуго задржало
због нафтне кризе, а онда су почеле да се користе термоакумулационе пећи,
које такође раде на струју. Велики број домаћинстава у Давидовцу има парно
грејање тако да је проблем огрева донекле решен, али је грејање и даље скупа
ставка у буџету због високе цене електричне енергије.

250

5.8. ЕТНОМЕТЕОРОЛОГИЈА (ГАТАЊЕ О ВРЕМЕНУ)

ЗНАЦИ ЛЕПОГ ВРЕМЕНА
Када се појави дуга за време и одмах после кише, или када се појави увече
Када падне много росе, која се појавом сунца брзо изгуби
Када ноћу дува слаби северац, а ујутру, пред излазак сунца, источни
ветрић
Када при падању кише почне да дува ветар
Када кокошке рано лежу
Када муве и комарци увече много лете и јуре се
Када увече слепи мишеви много лете и облећу.
Када се овце увече играју.
Када птице у шуми цвркућу, а славуји весело певају.
Када су облаци гомиласти и бели као снежне планине.
Када се сунце појави чисто и сјајно.
Када месец око себе има светао круг, који се брзо губи.
Када је Млечни пут (Кумова слама) добро видљив и са пуно
звездица испуњен.
Када Седам Влашића лепо и видљиво светле.
Када се магла задржи у долини, а врхови брда буду лепо видљиви.
Када се увече магла са земље диже.

ЗНАЦИ КИШНОГ ВРЕМЕНА
Када сунце залази иза црних и црвених облака.
Ако нови (млади) месец после три дана покаже један рог правијим од
другога
Ако се око месеца види више кругова, при црним и тамним облацима.
Ако се звезде једва виде и тамне су
Ако су Седам Влашића тамни и тешко се виде.
Ако се при изласку сунца хоризонт црвени (ветар, киша).
Ако се магла увече појави, покаже.
Ако се планине и дрвеће од магле пуше.
Ако је камење у води за два три прста изнад воде мокро.
Ако киша по мало пада, а затим појачава падање, дуже ће трајати,
као и када прави клобуке у барицама.
Ако се дуга појави један или два сата после кише.
Ако грми при ведром дану или у црним облацима.
Ако при ведром дану севају муње с јужне стране .
Ако ветар промени правац дувања.

ЗНАЦИ РОДНЕ ГОДИНЕ
Ако на Бадњи дан небо буде облачно.
Ако за време Божићних празника има доста снега, а на дрвећу иња.
Ако на дан Богојављења буде облачно и пада снег, а ако пада киша
биће у току године поплава.
Ако на дан светог Николе пада киша.

251

Ако на дан светог Игњата пада снег или киша.
Ако је храстов жир пун и чврст, а на пресеку се у шишарки нађе црв.
Ако загрми у марту, мају и јуну.

ЗНАЦИ СУШНЕ ГОДИНЕ
Ако је на дан Богојављења ујутру небо ведро.
Ако на Ђурђевдан ујутру пада киша.
Ако за божићне празнике дува јужни топао ветар.
Ако за Нову годину, Богојављење, св. Саву и св. Трифуна буде ведро.
Ако загрми у априлу.
Ако се при пресецању храстове шишарке у њој нађе паучина.

ЗНАЦИ ЈАКЕ ЗИМЕ
Ако на Митровдан овце леже на скупљеним ногама испод себе, а
блага ако леже на испруженим-опруженим ногама.
Ако храст има много жира и шишарки.
Ако у октобру не опадне лишће са дрвећа.
Ако воћке и багрем други пут процветају.
Ако у јесен процветају глог и јагода.

ЗНАЦИ СНЕГА
Ако је круг око месеца зими црвенкаст.
Ако се на бадњаку при горењу накупи много пепела.
Ако на подметнуту секиру у тору легне бела овца.

ЗНАЦИ МРАЗА
Ако месец око себе има више нејасних кругова.
Ако је небо увече чисто, сасвим ведро.

5.8. НАРОДНЕ ИГРЕ

Данашња омладина своје слободно време проводи углавном испред
телевизора, уз музику са радија или касетофона, у параћинским кафићима и на
фудбалском игралишту. То су углавном основни начини на којима се забављају
млади Давидовца.

До средине овог века млади нису имали организован културно-забавни
живот, већ су сами смишљали игре чувајући овце и другу стоку по утрини и
Чукари. Репертоар чобанских игара је био далеко већи него данас, и чини се да
су стари Давидовчани имали много више маште у игри од својих данашњих
потомака.

Бацање камена с рамена је стара чобанска игра, са витешким елементима.
Победник је онај ко баци најдаље камен са белега (црте).

Рвање је такође вид јуначких игара. Рвало се у каиш и у коштац. Победник
је онај ко противника положи на леђа.

252

Кличак је седеће рвање. Двојица противника седну један наспрам другог,
упру ногама и ухвате се за руке. Победник је онај који подигне противника са
земље.

Скок у даљ је још једна борбена игра. Скакало се трупачке (из места) и из
затрке. Наравно, победник је онај који најдаље летне.

Пиљци су чобанска седећа игра, са пет округлих камичака, који се бацају
увис и хватају, према посебном распореду.

Дама је још једна игра каменчићима који се вуку по линијама квадратића,
док се не доведу у праву линију. Ко то први учини победник је.

Фоте су игра скривања изабраних предмета (каменчић, дрвце, дугмићи).
Питач вади из капе предмет држи га у руци и пита: „шта да ради ова фота“.
Други (судија) одређује шта ће та фота, односно њен власник да ради. Рецимо,
та фота нека врати овце, или „та фота нек пољуби ову чобаницу“ и слично.
Власник фота је морао да послуша односно извршИ пресуду.

Попић се прави ножем од тврдог жилавог дрвета, да би издржао ударање
тојагом, а да се не разбије. Величине и облика је као омање јаје. Онај део који
треба да се постави на паприци да „лежи“ мало се заравни да би стајао усправно.
То се зове задњица попића, а супротни крај -врх.

Паприца је уствари, такође, једна дрвена тојага, чији је задњи крај
закривљен и зашиљен те се мало пободе у земљу а предњи крај се наслања на
подметач -парче дрвета величине шибице. Паприца је значи водоравна, благо
уздигнута према подметачу и од земље на предњем крају је подигнута неколико
сантиметара. Горњи део паприце је мало одељан, да би на истој могао да стоји
попић.

Варда Како се играла ова игра? Ову игру су могли играти најмање три
играча а што их је било више било је интересантније. Пошто се мерењем на
тојаги одреди ко ће први „лежати" односно поставити капу на земљу, игра
почиње. Онај који „лежи“ напише на земљу један мали круг и у тај кружић стави
капу. Остали играчи се распореде около и варањам настоје да некако шутну
капу оном који је брани, али тако да их он не удари ногом. Ако ли чувар капе
удари неког ногом, пре него што му он шутне капу, онда тај ударени ставља
своју капу, односно он „лежи“. Ако пак неко успе да шутне капу пре него што га
чувар додирне ногом,онда сви трче и шутирају капу.

Швинка - Потребни реквизити за.ову игру су минимални. То је само тојага
(машка) коју има сваки играч и једно парче дрвета, округластог облика да би се
лакше котрљало, које се зове швинка или свиња.

Пре него што игра почне, ископа се у земљи округла јама пречника око 20
центиметара и дубока неколико центиметара. То је „тор“ или „сланица“ у који
чувар жели да утера свињу-швинку. Око те рупе тора, ископају се у земљи мале
јамице, као значке и онолико комада колико има играча. То су уствари „куће“.
Чувар свиње нема своју кућу. Удаљеност јамица - кућа од тора је толика да
чувар не може тојагом стојећи на средини између тора и куће, да тојагом
дохвати ни тор ни кућу, већ то може учинити тек кад направи који корак. Игра
се састоји утоме, што чувар настоји да тојагом утера швинку-свињу у тор,
односно у средњу већу јаму, али му то својим тојагама онемогућавају остали
играчи, који се труде ударањем тојагом да швинку отерају што даље од тора.

253

Чувар швинке се труди да швинку некако дохвати у ком случају сви трче
назад код тора и труде се да заузму по једну околну јаму - кућу. Пошто је увек
једна јама мање него што је играча, онај који је остао без јаме сада постаје
чувар. Исто тако, ако чувар успе да швинку утера у средњу рупу- сланицу
узвикује „Опара менгела“. У том случају сви играчи морају да промене своје
јаме - куће. Ко у томе не успе постаје чувар, и тд.

Клис је уствари парче дрвета дужине једног педља одељано са све четири
стране и дебљине 2-3 центиметра. На крајевима је клис косо задељан, тако да му
је крај „кљун“ подигнут од земље да би се лакше палицом ударао. Клис могу
играти најмање 2 играча или 2 екипе од по неколико играча. Од реквизита је
потребан само клис и дрвена палица (тојага, машка) на једном крају пљоснато
зашиљена. Као што сам рекао клис има четири странице и свака је обележена
римским бројевима. На страницама су следећи бројеви: 3,5,7 и 10. Странице су
обележене римским бројевима свакако због тога што је у дрвету лакше
урезивати римске, него арапске бројеве, јер су сви бројеви урезани ножићем у
тело клиса.

Лутавац или „Тутумиш“ је сезонска игра. Играла се обично у касну јесен и
рано пролеће, када је напољу још хладно или пада киша.

Ова игра се обично играла у некој колиби појати, напуштеној кући, штали и
уопште у већим просторијама које унутра немају много ствари. Игра се игра
тако што једном играчу вежу очи марамом и он се труди да тако везаних очију
ухвати неког од учесника у игри и да га везаних очију препозна. Остали играчи
док он лута стално га руком ударају по туру. Када успе да неког ухвати узвикне
„Тутумиш“. Неко од ограча, променивши глас га упита: „Кога држиш“. На то
питање, онај који лута, не скидајући мараму са очију, почиње рукама да опипава
ухваћеног и труди се да га по одећи и сл. препозна. Ако у томе успе, онда лута тај
који је ухваћен и препознат, а ако не успе он поново лута.

Коцкарске игре - Поред осталих практикован је и велики број коцкарских
игара. Ове игре не треба схватити у смислу великог хазарда и велике коцке у
данашњем смислу речи, јер су губици заиста симболични (мало ситног новца,
дугмади, ораха и тд.), мсђутим по начину играња те игре спадају у коцкарске.

Од коцкарских игара треба пре свега поменути „крајцарице“ или како се у
неким, нарочито прекоморавским селима зове још и „тупарац“. Име свакако
потиче од аустроугарске новчане јединице крајцаре, а крајцарица је деминутив
од крајцаре, са значењем ситни метални новчић. Иако се касније ова игра
играла и ту и тамо и данас се игра са новчићима југословенских монета назив
„крајцарице" је остао. Игра крајцарица се одвија у два правца. У првом случају
је вештина бацања-погађања новчићем одређене линије, а у другом случају је
клађење.

Зврчакје типично коцкарска игра. Играла се током дугих зимских ноћи или
у пољу по појатама и воденицама. Зврчак је у ствари вртешка-чигра са шест
страница, на којима има одређених натписа по којима играч поступа. Окрећу
зврчак редом и шта коме „падне“ тако тај и поступи. На страницама зврчка су
следећи натписи: Дај два, узми један, узми два, дају сви и узми све.

Поред зврчка играле су се и игре картама. Од тих игара била је
најпознатија „клопа“. Клопа је проста игра картама. Банкар пресече неколико

254

пута карте и тако направи онолико гомила колико је укупно играча, заједно са
банкаром. Играчи онда одаберу гомилу коју желе и одозго ставе новац -
опкладу.

Од осталих коцкарских игара треба поменути игру са орасима која се зове
„купа“.Ова игра је сезонског карактера и играла се када сазру ораси. Игра се
тако што играчи претходно накупе доста ораха, па један од њих од ораха
направи такозвану купу (три ораха доле и један горе) а остали играчи се удаље
неколико метара и орасима гађају купу. Све орахе који промаше купу покупи
онај који је купу поставио. Када неко од играча погоди купу, онда он узме орахе
из купе и стиче предност да сада он постави купу. Ову игру, ту и тамо, још и
данас играју деца у појединим селима.

Од дечијих игара треба споменути: кликере (кенце), школице, жмурке,
јелчкиње, барјачкиње, мица тракалица, фрц-магарац...

5.10. ПИТАЛИЦЕ

<- Вито, навито, свакој кући довито? (пут)

> Усред лета сви ме траже, са мном хоће да се блаже? (хладовина)

Вода поље прекрила, а не може да удави? (роса)

<- Хитро лети, камо пане, одмах плане, куд пролази све порази, у што лупи,
траг је рупи, кога сегне у гроб легне? (гром)

<■ Долетеше птице без перја, падоше на дрво без лишћа долете момче без
уста, поједе птице без перја? (снег и Сунце)

<■ Бик уђе у шталу, али рози не могу? (сврдло)

-Ф- Богате осиромаши, сиромахе обогати, веселе ражалости, жалосне
развесели, лепе оружи, ружне пролепша, младе остари, старе подмлади?
(вино)

<- Врц, врц па цару на главу? (мува)

<- Отуда брег, одовуд брег, а у средини веје снег? (сито и брашно)

< Кад сам слеп свак ме воли, кад прогледам свак ме мрзи? (опанак)

-Ф- Скочише деца па начинише оца? (снопови и стог)

<- Шта је то што не може на клин да се обеси? (сенка; јаје)

<- Дундумар свира, Танкосава игра? (ветар и трава)

<- Трба у трбу, длака у длаку, а у средини мрдара? (коњи и руда)

<- Твоје је, а други га употребљава? (име)

Три му ноге из задњице вире? (троношац)

255

5.11 ПОСЛОВИЦЕ - > Ласкав је грђи но лајав.

- > Кола се одмарају зими, санке - > Један опанак обадве ноге не
лети, а човек и коњ никада. обува.

< - Тешко волу кад се јарам спрема, - > Од страха поштован - на крају
новом дану када шале попљуван.
нема, тешко селу када света
нема. - > Што мудри на огњиште, то луди
на буњиште.
- > Тешко ловцу кад нема да лови,
старом новцу кад се кује нови. - > Гладна мува, јаче пеца.

- Ф- Ко се мука не намучи, памети се - > Чувај се оних који се туку, а не
не научи. пију ракију.

- Ф- Да се речи купују, мање би их - Ф- Износи малу плеву на велики
било. ветар.

■ > По беседи се човек познаје. < ■ На уста живот улази и излази.

< ■ Од десет ноката нема бољих - > Зрело жито, готово стрњиште.
пријатеља.
< ■ Нити се велики подрезују, нити
< Празан кош, сусед лош. се мали настављају.

- > Ни прстену краја, ни глупом < ■ Ваља запети, па запевати.
почетак.
< - Речита снаја свекрви кост у грлу.

- > Раду је горак корен, али сладак - > Која кућа нема зета или магарца
плод. не зна за добру услугу.

Птица је шарена споља, а човек < - Народ је као облак: некад проси,
изнутра. некад покоси - некад доноси,
некад однесе- некад украси,
- Ф- Узори плитко, посеј ретко, некад угаси, некад нахрани, некад
загради ниско, па одмах на пазар сахрани.
по ништа.
< Где се стиже за дан хода није
- > Кад новци одлазе имају сто ногу, далеко.
а кад долазе само две.
< ■ Девојка без стида, виноград без
< ■ Све за образ, а образ низашто. зида.

- > Свако је богат ко није дужан. - Ф- Где је слама, ту је слава- где је
жито ту је сито где су шљиве и
- > Ко другоме посао даје за њега ораси ту су људи сиромаси.
ништа не остаје.

- > Теже је богатог угостити, но <- Што све идеш више, то све грана
гладног заситити. тања.

- > Сеј грашак кад цветају шипурци, Не уздај се тасте, да те зети
овас кад цветају булке, а јечам часте.
кад храст листа.
-Ф- Високом дрвећу, ветар ломи
- Ф- Ако је опроштено, није врхове.
заборављено.

256

- > Сат спавања пре поноћи, бољи но <- Лаж је дебела и кратка, а истина

два по поноћи. је танка и дугачка.

< - Орала мува волу на рог стојећи. < - Ко лаже, враг на њему јаше.

Бадава је добро семе у рђаво ■ > Шупља глава, ветром се храни.
орање.
■ > Боље паметна глава, него магаза
Свако зло има своје горе, свако пара.
добро има своје боље.
Што је бразда дубља, кош је
< ■ Самом ни у рају није добро. пунији.

Ко у свачије здравље пије, своје < - Омркни, освани, па се не бој
испије. глади.

■ > Ко се Сунца крије, своје здравље < - Мраз је најбољи орач.
бије.
■ Ф- Ђубре је у кући зло, а на њиви
< - Раноранилац и ранолегалац кућу злато.
тече.
Бог даје тежаку, а не лежаку.
< - Што је за љутњу, не треба
говорити. < - Доброј матери и пасторци су
синови.
< - Свако наводи воду на своју
воденицу < - Ко се са трицама помеша, свиње
ће га изести.
Мали опанак, мали обојак.
- у- У добра домаћина гости су
Лакше је бити мудар за друге, разблуђени.
него за себе сама.
■ > Пре ће слагати седа брада, њего
< Ко до тридесете ништа не зна, до нађубрена њива.
четрдесете ништа нема тешко
кући која га има. ■ Ф- Вино и старца заигра.

< - Све док се плуг сија, сељак <- Ко прави бачву, поставља чеп где
сирома није. хоће.

Трулеж почиње у корену. <■ Речи треба мерити, а не бројати.

< Дочекаће маца на стожеру 5.12 КЛЕТВЕ
врапца.
< - Проклето му тело и колено.

< ■ Лепа реч - камење у торби. < - Синула муња па те распрсла.

■ > Игла која шије не рђа. ■ Ф- Вране ти очи ископале.

Језик кости нема, а кости ломи. < - Рђа те појела.

<■ Глупост и охолост расту на истом ■ > Црви те појели.
дрвету. < Мечке водио дабогда.
< Вашке те појеле.
Ушима, а не очима, треба се ■Ф- Црева ти се по друму вукла.
женити.

<- Ако не ухватиш коња за гриву,
нећеш ни за реп.

257

5.13. ИЗРЕКЕ 4- Бог никоме дужан не остаје.

4- Смеје се ки луд на брашно 4- Боље ишта него ништа.

4- Сигуран ки врбов клин 4- Без старца нема ударца.
4- Гледа ки теле у шарена врата. 4- Учиш старца, како се мачу јајца.

4- Вредан ки доњи камен на 4- Без крила ни птица не лети.
воденицу.
4- Боље је да ти завиде него да те
4- Провео се ки ћуран на свадбу. жале.

4- Куј се коњ увати, тај врше. 4- Брзо - кусо.

4- Силом бабу на коња не можеш. 4- Ортачку кобилу, пси разносе.

4- Без старога вола нема орања. 4- Бриго моја пређи на другога.

4- Тија вода брег рони. 4 Више људи више зна.

4- Сто села, сто адета. 4- Више очију, виде више.

4- Уз суво, гори и сирово. 4- Где нема мачке, мишеви коло
4- Мртве главе, нема лека. воде.
4- Прошо ки бос по трње.
4- Слуша ки бело лале. 4 Време гради, време разграђује.
4- Нашла врећа закрпу. 4- Весело срце кудељу преде.
4- Ко о чему, баба о уштипцима. 4- Језиком кућу мете.
4- Бог чува Србе, пандур ћуприју, а 4- Але-пале (кад се нешто ради на

будала паре. брзину)
4- Боли бабу пета, па не мож да 4- Док вук не каса, не може да баса.
4- Далеко од очију далеко од срца.
чешља вуну. 4- Кад је сова излегла сокола.

4- Док вук не каса, не може да баса. 4- Подмеће кукавичје јаје.

4- „Али“ - девојци свадбу квари. 4- Врана са враном, соко са
соколом.
4- Дођи ми да ти дођем.
4- Врана врани очи не вади.
4- Што око не угледа, срце не
пожели. 4- Данас јеси, сутра ко зна где си.

4- Ко има века, имаће и лека. 4- Добар ђого, ал га други јаше.

4- Ако лижеш мед, не уједај се за 4- У туђега татка увек већа патка.
прст. 4- Добар и луд - браћа.

4- Ако је кућа тесна, чељад нису 4- Храниш куче да те уједе.
бесна. 4- Крпеж и трпеж кућу дижу.
4- Док има нек клима, кад нема нек
4- Без муке нема науке.
дрема.
4- Нема збора без договора.
258

< Док се баба обуче, свадба се Ко се чува и Бог га чува.
провуче.
< - Љубав је слепа у мраку, а
Држава се чува од непријатеља, а прогледа у браку.
жена од пријатеља.
■ > Мука вуче, а невоља гура.
■ > Дрма ки пуж букву. ■ ❖■ Неком рат, неком брат.

< - Деца, будале и пијани говоре Повика на вука, а лисице месо
истину. једу-
- у- То је оно што једе кокошке, а
< - Где војска прође, ту трава не није лисица.
ниче.
< ■ Нема ни кучета ни мачета.
< - Знам те пушко кад си пиштољ
била. ■ Ф- Ни псето нема зашта да га уједе.

■ > Има дана за мегдана. < Неста пара, неста пријатеља.

< И ћорава кока кљуцне неко зрно. < - По Вићиној свадби.

< - И пас легне да се ручак слегне.

> Има пара као жаба длаку.

< - Дукат је мали, ал је златан.

■ > Знање је светлост, а умење моћ.

< И вук сит и овце на броју. "ПО ВИЋИНОЈ СВАДБИ"

< - Кад се мора, нема збора. У нашем народу, па и код мештана

■ > Какво печење такво решење. села Давидовца,често су у употреби

- Ф- Добра храна од болести брана. неке изреке које се везују за прилике
■ > Два лоша убише Милоша. или догађаје који се неће никада
остварити. Тако на пример, често се

< - Добро се брзо заборави. каже: "на куково лето", "кад на врбу
< Добро се добрим враћа. роди грожђе",и тд. Али, постоји још
једна која је новијег датума и врло

< Вежи коња где ти газда каже. позната, готово у читавом Поморављу.

Наиме ради се о изреци : По Вићиној
< - Ко пије умреће, ко не пије пре ће.

свадби".Њу је народ овог краја

- > Ко се хвали сам се квари. прихватио врло радо и често је

< Све док се плуг сија, сељак употребљава. Вићентије Вића Радић,
сирома није. радник СФС, иначе мештанин села
Давидовац био је шаљивчина по
Шума, вуна - нек је гуша пуна. природи. У СФС је био први возач

< Криво седи, ал право беседи. камиона између првог и другог

< ■ Кус петлић-навек момчић. светског рата, возећи угаљ из Ресавице
и Алексинца за потребе фабрике.

< - Бежи од ћосава човека и бркате Пошто је био неписмен , по

жене. ослобођењу му је наложено да иде на

аналфабетски течај и обезбеди

259

возачку дозволу. Он то, већ у битно "одлагање", јер се неће никада

годинама, није хтео да прихвати. десити истинско венчање.Вића је у

Наравно добио је неке друге послове у сватове уводио касније, и многе друге

фабрици, али не и камион. познате личности које су имале

У послератном периоду, СФС је задатак да унесу и шалу у свадбени

била обухваћена новим церемонијал.

петогодишњим планом за носиоца После повратка с пута и нешто

развоја ове индустрије. Већ тада се касније, пошто је сазнао за "свадбу" и

размишљало, да се поред ручне да се ради о његовој "женидби", овај

производње стакла, уведе и руководилац је позвао Вићу на

производња машинске-аутоматске разговор. Наравно, објаснио је шалу и

производње стаклене амбалаже, за остало му је у пријатном сећању , како

широку потрошњу, као што су флаше њему тако и свим радницима у СФС,

и тегле на пример. У вези са тим један док је радио и живео.

од директора је морао отпутовати на

службени пут у САД, на дуже време.

Био је неожењен. Вићентије је чуо за

ово путовање и онда је 5.14. ШАЉИВЕ ПЕСМЕ
смислио„свадбу". Наравно он није

знао зашто је овај момак путовао, али

је претпоставио да одлази, да 1.
најзад"прстенује" (вери) девојку. Ој ракијо, рако,
ја те волим јако,
Тако је постала чувена"Вићина а ти мене рако
свадба"у целој СФС, а преко радника у у шанац полако
читавом Поморављу. 2.
Снајка Јела
При сусрету са Вићом, дуња зрела.
заинтересовани су увек прво питали: Ту се пео
Када ће бити свадба? Одговор је увек ко је хтео.
био : У идућу недељу ! Наравно, са Није важно
кратким образложењем што није шта је било,
могла бити ове недеље. Вића је добро сад се качи
познавао нагћ свадбени церемонијал и наш Момчило.
доследно се придржавао у избору свих 3.
сватова. Женидба је могла да отпочне, Три ливаде нигде лада нема
јер је момак био познат, и још уважени само једна ружа калемљена.
привредни руководилац. За остале Ту је ружу Миле калемио
сватове узете су такође, познате калемио кад је момак био.
личности, руководиоци и пријатељи у 4.
СФС. Свадба је "трајала" из недеље у Ливадице-около јасење
недељу, а онда из године у годину. Вића а девојке гледају у мене.
је умро 1972. године. Око 25 година 5.
свадба-је трајала.Одлагана је Вићином Петао пева на дуду јаловцу
маштом јер је увек налазио велико допала се цура Давидовцу.
оправдање за неку од личности која је
била у сватовима Често су то били
банални али шаљиви разлози. Било је

260

6. Опа цупа, танца
Мој Милане, јабуко са гране, Љуби баба старца
ја те берем кад идем на с.. А девојка момка
За четири гроша
5.15. ДЕЧЈЕ ПЕСМЕ
Рано пођох на пазар
Два се петла побише Купих пиле за динар
На петлово буњиште Рано пођох на пазар
Један вели „Иш“ Купих петла за динар
Други каже „да жмуриш" Рано пођох на пазар
Купих гуску за динар
Пусти пуже рогове Рано пођох на пазар
Да хватамо волове Купих козу за динар
Да оремо долове Рано пођох на пазар
Ако нећеш пустити Купих овцу за динар
Ја ћу тебе убити Рано пођох на пазар
На зеленој трави Купих краву за динар
Каменом по глави. Ој, ти краво, музо моја
Ој ти овцо, стриго моја
Ђиха ђиха ми идемо Ој ти козо, бриго моја
На далеке путе, итд. Ој ти гуско, шушко моја
Ој ти петле, песмо моја
Еци, пеци, пец Ој ти петле, рано дођи
Ја сам мали зец Па ми пој, па ми пој.
Ти си мала препелица
Еци, пеци, пец Ринге, ринге Раја
Дошо чика Паја
Љу, љу, љушке И донео јаја
На Морави крушке Једно јаје мућ
Ту ми седи тетка Друго јаје бућ
На ми љуља Петка А ти дете чуч.

Трус, трус, кобила Грличица, грче, грче,
Товар соли носила Петар коња трче
Да идемо у Власи Дај ми Петре палицу
Да беремо ораси Да убијем грлицу
Коме капа, коме шака Да ми грле соли да
Коме џак, Пери шупељак Да ја соли овну дам
Да ми ован лоја да
Ташин, ташин, танана Да ја лоја маци дам
И свилена марама Да ми маца миша да
У марами шећера Да ја миша сојки дам
Да ми дете вечера Да ми сојка перо да
Да ја перо свату дам
Да сват мени коња да

261

Да ја коња попу дам Лепу Смиљу изведоше
Да поп мени књигу да Сви је редом изљубише
Да је књигу Богу дам Само мени не дадоше.
Да Бог мени срећу да
А ја срећу, па у врећу 5.17. БОЖИЋНЕ ПЕСМЕ
преко прага, па у кућу
Моја рука проси Дуни ветре, коледо
кандило носи Са планине, коледо
Ко неће дати Па доведи, коледо
Умреће му мати Врана коња, коледо
И на коњу, коледо
5.16. СВАТОВСКЕ ПЕСМЕ Мушко чедо, коледо
И на њему, коледо
Добро дошли нови пријатељи, Свилен појас, коледо
Добро дошли, добро нам дошли За појасом, коледо
Јесте ли се млади уморили Три ножића, коледо
Уморили, коње ознојили Једним сече, коледо
Коње ознојили, а ви веселили Печеницу, коледо
Јесте ли нам младу ви довели Другом сече, коледо
Добро дошли драги пријатељи Уденицу, коледо
Добро нам дошли, добро дошли Трећим сече, коледо
Баш чесницу, коледо
Трепетика трепетала
Пуна бисера, пуна бисера Стани стрина, коледо
Ови наши бели двори На столицу, коледо
Пуни весеља, пуни весеља Па дохвати, коледо
Што се веселе, што се веселе Уденицу, коледо
Сретни отац, жени сина И подели, коледо
Па се весели, па се весели. На, дечицу, коледо

Синоћ мбма доведена Иде Божић бата
Мало вечера, мало вечера Носи товар злата
Четири патке перутанке Да позлати врата
Три голуба, две грлице Од повоја до боја
И једну тицу јаребицу И сву кућу до крова
Господску, господску
Шета пловка, коледо
Синоћ мома доведена Од појате, коледо
Мало вечера, мало вечера До појате, коледо
Пет овнова, четри гуске Па ми буди, коледо
Три патке, два голуба
И једну тицу јаребицу Шта се оно, коледо
Господски,господски Тамо бели, коледо
Дал је иње, коледо

262

Ил ковиље, коледо имао крава
Нит је иње, коледо ко у ливади трава
Нит ковиље, коледо имао свиња
Већ девојка, коледо ко у бостану диња,
Вара момка, коледо имао оваца ко проштаца,
Варала га, коледо имао коза
Три године, коледо ко у лојзу лоза.
итд. Имао доста вина и ракије
за чашћавања овакије.

5.18. ЗДРАВИЦЕ 3.
Домаћине, кад год к теби дошао
1. у добру те нашао.
Здрав си домаћине, Кад не дошао, у добру те чуо.
пчеле ти небо помрачиле. Родило ти све овако,
Чаша тппуна, доста лета и више године,
рука ти дуга, пуно грожђа,
а срце ти весело. а још вине вина.
Нек зна цело село. Домаћине, вала ти да имаш:
Бог те веселио дебелих волова
у овај дан, и рунастих овнова
у овај дом, волови ти букали,
под овај кров. душмани ти кукали,
У дому ти се рађала мушка дечица, пчеле ти се ројиле,
у брду расла винова лозица, овце ти се бројиле,
у пољу класала пшеница белица. па се ти поносио
Твоје торове Бог напунио као Рековац шљивама
витоногим коњима, као Варварин дињама,
вилорогим воловима као Дреновац свињама,
и виторогим овновима. као зец брзином,
Овце ти се иљадиле, као лисица мудрином,
а краве близниле. као Параћин владиком,
Здрав си домаћине, и као Крагујевац фабриком.
здрав увек био, Ко ти овоме нашао ману,
увек се веселио мануо ти празном врећом
и пријатеље гостио. пред твојом кућом.
Искао ти жито у зајам
2. давао ти жену у најам.
Здрав си домаћине! Тор му се зеленио,
Имао виноград из тора продавао,
младих рукосада, па не мого ни тамо ни амо.
имао воћњака
ко у селу момака. 4.
Имао њива Наздравље ти домаћине,
ко флаша пива, прва за лаку руку,
друга за добри час,
263

трећа за срећу, И дугачких коприва.
четврта добродошлица, Тесних сокака,
пета за твоје здравље, бесних девојака,
шеста за здравље кумова И дугачких чобрњака.
и седма за здравље и весеље Што садиш да ти роди,
свих нас око стола. Живели. што чуваш да ти се плоди.
У пољу добри клипови,
5. у шталу дебели бикови,
Домаћине, подижем ову чашу вина у ливаду лепе траве
да наздравим прво теби у шталу музне краве,
И твојим укућанима, у пољу добра пшеница,
а онда и свима осталима. у кућу здрава дечица.
Нек ти је срећна слава. Здрав си, домаћине.
И срећан колач.
За дуго и за много, 7.
славили, Ко пије вино у славу Божју,
не заборавили. помози му Боже и славо Божја.
Данас код тебе, А шта је лепше од славе Божје
сутра код наше куће. и вечере правдом стечене.

Друга, за срећнога друга, У чије се здравље вино пије
за путника што путује све му здраво и весело било
И кућу откупљује. Домаћине, све у твоје здравље,
За орача што оре, Бог ти дао и срећу и здравље.
да се у кућу нађе колач
И у цркву летургија. 8.
Откуд ова здравица,
Трећа, отуд и свадбица.
срећа, Нек ти роди пшеница,
Свети Тројица нек су жива дечица.
срела, У свако ћоше по једно дете,
повела, а на средину по десетину.
стигла, Ко ти, газдо, зло мислио,
подигла, пред цркву ноге крстио,
за дуго И за здравље Бога молио,
и за много. пред општину стално био.
Нек помогне Бог сваком Где стао, ту ноге чешао
па и нама. И очи гребао.
Живели. Бог му дао коњску шугу
И орлови нокти.
6. Здрав си газдо.
Домаћине,
Бог нек те сачува 264
мотике тупе
И жене глупе.
Кратких гаћа

5.19. ПРЕТЊЕ * Немо се играш с главу
* Немо те мајка скупља у бочу
* Ћу те ичкембим
* Ћу те рачпорим 5.20. ЗАХВАЉИВАЊА
* Има те избушим
♦ Ћу те огулим ки радакву * Велико ти хвала
* Ћу те исечем ки репу * Што ја не мого, Бог ти вратио
* Уши ћу ти ичупам * Жив био синко
* Нос ћу ти одгризем * Жива ти срећа
* Главу ћу ти рацопам * Хвала ти од неба до земље
* Коске ћу ти поломим * Бог нек те благослови
* Зуби ћу ти избием * Бог ти платио
* У котарицу ће те скупљу * Све ти живо и весело било
* Ћу ти заврнем шију ки врапцу * Све ти певало
* Зубима ћу те закољем * Све ти цветало
* Ћу те рачепим ки шоче на * Срећно и дуговечно
* Живи били па видели
пиринач * Живео сто година дабогда
* Ћу те избушим * Жив био и голем порасо
* Ћу те унаказим
* Ћу ти врцнем кожицу 5.21. ПРЕКОРЕВАЊА
* Јабац ћу ти извадим
* Ћу ти пием крв на памук * Болести га
* Ребра ћу ти извалим * Болес га мртво
* Бубрези ћу ти одвалим * Срам те било
* Ће скупљаш зуби у марамицу * Како те ние срамота
* Кад те ударим ћу те изглавим * У скут да га љубиш
* Кад те ударим ће изглавиш * Углеј се на њега
* У пишаћу да му се удавиш
футери * Ниси му ни до колена
* Сад си награбусио * Ниси му ни за црно под нокат
* Сад си обрао бостан * Бог те не убио
* Сад си га наебао * Сунце те не распрсло
* Немо ти завучем две песнице ♦ На сенку да му не станеш
* Ће ти буде глава ки трмка * Од блата да га правиш
* Ћу те овршем ки магаре боцу * Срам те било од дупета
* Ћу те изем ко сарму * Ни срам ни резил
* Ћу те поломим ки маче * Куј да ми каже
* Образ ти ки ђон
мушкатлу * Попишао образ
* Ће запамтиш твоега бога * Запишао очи
* Ће чуеш његово певало * Резилуједан
* Ћу те усићим * Срамуљоједна
* Кад те лупим, ћу те скупим
* Кад те мунем, ћу те шунем
* Немој да те ајснем
* Немој да те отковем
* Немој тражиш врага

265

* Сави шипке * Пцета те изела
* Покри се с уши * Вране ти коске разносиле
* Удари ме капом

5.22. ОБРАЋАЊА У 5.24. ПРАЗНОВЕРИЦЕ

НЕВОЉИ - > Не слути на добро ако ноћу
завија пас, или се чује кукувија.
* Сад ме спаси Тада ће неко да умре. Каже се „О
* Сад ми помогни тву главу“.
* Избави ме
* Пружи ми руку Кад се види лепо дете, каже се
* Молим те ки Бога „посрале те кокошке“ да се не
* Тако ти среће урочи.
* Тако ти здравља
* Сад ил никад < Да се одбије зло од себе пљуне
* Помози Боже се три пута у недра.
* Упомоћ
* Аман људи < У воду не сме да се мокри јер ће
* Аман-заман томе да умре неко од родитеља.
* Кумим те
* Преклињем те ■ > Не сме да се нагази на место где
* Тако ти Бога је пас изгребао јер ће да се
настане на „сугреб“.
5.23. КЛЕВЕТАЊЕ
< Ако петао пева на прагу, сигурно
* Црви те појели ће у кућу да стигну гости.
* Црко дабогда
* Пусте ти главе остале < Ако петлови ноћу певају у криво
* Пуст остао и празан овејао време зову се „кривци“ и слуте
* Пусто ти тело и колено зло.
* Бог те убио
* Бог ти досадио Кад први пут човек чује
* Гром те спалио грмљавину треба да се леђима
* Узме те узеле почеше по дрвету да га не боле.
* Врат поломио
* Бог те отерао < Из куће не сме да се излази
* Отров те појео празног стомака.
* Дабогда ти пусти гласи чуо
* Тресак те спалио • > Жаба не сме да се убије јер ће
* Ватра те изгорела томе да умре мајка.
* Болес те изео
* Очи ти испале, дабогда - > Кад се извади млад зуб дете мора
* Милео на шаке да га стави у парче хлеба и да га
баци кучету. Том приликом
каже: „Теби коскен - мени
гвозден“.

<■ Ако мајка детету ушива дугме на
њему, дете мора да у зубима
држи сламку, да му се памет не
сашије.

266

<- Ако после јела претекне парче Неумивен не сме почети никакав
хлеба то није добар знак јер ће да посао, чак ни да назове добро
човек чува сирочиће. јутро.

<- Кад је жена трудна, не сме да <- Кад се иде једном босом, а
украде никакво туђе воће јер ће другом обувеном ногом, особа ће
дете да се роди са белегом, белом остати удовац или удовица.
косом, на глави.
■ 4- Кад неко није голицљив, узеће
<- Кад дете полази у школу за њим дебелу мираџику.
се проспе вода, али да оно не
види, како би му све ишло као ■ 4- Кад се крене на пут, не сме да се
вода. осврће на кућу јер може путник
да се и не врати.
Кад се проба прво воће каже се
„на живот и на здравље“. - 4- Први новац у пазару се протрља
кроз браду и каже се: „Колико
<- У туђој кући мора мало да се длачица, толико новчаница“.
поседи како би и квочка седела
на јајима, а нарочито ако • 4- Двојица се не смеју брисати у
домаћин има чељад за удају или исто време и истим пешкиром.
женидбу, да би и сватови седели у
тој кући. • 4- Од Божића до Светог Саве не
сме да се преде, да вуци не би
Пут не сме никоме да се пређе, а јели овце.
нарочито не сме жена јер ће
посао да иде на лоше. - 4- Трудна жена не сме да узима у
руке ћурчије јаје да дете не буде
< - Трудној жени не сме да се „пенгаво“ по лицу.
намигује, да не добије чмичак.
■ 4- Кад се види да је пас подигао
< - Младић и девојка не смеју да ногу, пљуне се у заноктице.
седе на ћошку да се не разводе.
< - На дан Вртиломе не сме да се
Увече не сме да се звижди по ради у пољу да се не настрада од
кући јер се тада мишеви грома.
скупљају.

- Ф- Млади не смеју да се забрисавају
испред метле јер после не могу да
се удају, нити ожене.

- Ф- У џепу мора увек да се има неки
динар, да кукавица не превари.

< ■ Ако се магаре или коњ ваљају,
време ће да се промени.

• ф- Кад ласте ниско лете најављују
кишу.

< - Дно од тигања или лонца не сме
да се гребе јер ће на дан свадбе да
пада киша. То важи за младе
људе.

267

5.25. ГОВОР

Говор Давидовчана припада по моравском типу говора у оквиру косовско-
ресавског дијалекта. Под утицајем медија и школе последњих деценија говор
овог села се мења и приближава конвенционалном обрасцу, у морфолошком,
фонолошком и синтаксичном погледу, нарочито код млађе популације.

Мр. Софија Ракић Милојковић проучавала је „Говор Параћина и
околине“ и из ове студије преносимо најважније делове:

< а) Акцентација је старија штокавска: акценатски систем има три
акцентоване (дуги силазни, дуги узлазни и кратки силазни акцент) и две
неакцентоване прозодеме (предакцентску дужину и краткоћу);

■ > б) Дужина иза акцента нема, али се она у слогу испред акцента с великом
мером доследности чувају;

■ > Замена јата по правилу је екавска: дај то жене, онем човеку, несам,
стареји. У новије време фреквентно је и нисам.

■ Ф- Средњи кратки вокали (е и о) отварају се у изговору, посебно под
акцентом, а други средњи вокали изговарају се затвореније од
стандардних;

■ > а)Вокалске групе - ао; -ео; -уо, уколико се сажимају, дају -о (продо, ишо,
дошо, посо, видо, узо, пепо, скино, погино).

< б)Честе су елезије у различитим везама: д-идем, ћу д-отпевам, да с-уради,
н-умем ти кажем;

< а)Консонант х елиминише се или супституише фонемама ј, в, к, леба,
раним, оћеш, ладовина, сна, сарана, одма, стра, бује, смеј, греј, увс, глува,
сув, плекано, цек.

■ > б)Спорадична појава африката (8=дз), често у слободној варијацији са з
Звезда, Зверка, 8ид, обебо:

■ > в)Консонант ф редовно се (сем у туђицама) супституише сугласником в:
вењер, валта, вамилија, варба, совра, кова, јевтино;

- > г)Глас ј у низу примера потпуно је редукован; моа кућа, своу бригу, она
човек, уживау, слушау.

< д)Метатеза је извршена у скупинама зј: гројзе, гвојзе, којзи и сј пајси дрен,

■ > ђ)Секвенце сц и ђч упрошћавају се губљењем првог члана: праци, ицепан,
рацветао се , кочица, гуче, ичупао;

< е)Финалне групе ст, шт, зд, редовно се упрошћавају у с, ш, з пос, прс,
радос, веш, приш, гроз, гвоз;

< а)У инструменталу једнине именица мушког и средњег рода јавља се
наставак старих меких основа ем, на месту тврдих основа -ом: лебем,
детете, прстем;

■ > б)У множини се срећу колективне форме: телићи, дугмићи, бурићи, тј
изостају колективна образовања типа: јагњад, телад;

< Асимилација по месту творбе спроведена је у речима: пантим, узнем,
отнем и њиховим дериватима.

268

■ > Консонантне групе са п+ фрикативи Ш, С, необичне су у овом говору,
избегавају се: пченица, пцује. пцето;

Метатеза је извршена у речима: самне, самњује се Гарван.

■ > Именска флексија сведена је у једнини осим независних падежа номинатив
и вокатив, на генитив, датив и акузатив, с тим да је општи падежни облик
продро у сфере употребе генитива и преузео неке његове функције: одма
други дан, и сира пола чанак, ел има место.

- ф- У употреби је и општи падеж у служби зависних падежа, инструментала и
локатива: не говори с мужа, олепено с блато, поред главни улаз и живео у
град, поно сириње у чабар, на длан му ст(ој)и, нема га на дно њиве.

■ > а)У множини је именска флексија сведена на општи падеж и на посебан
облик за датив, нпр номинатив жене, генитив од жене, датив женама,
инструментал са жене, и тд.

■ > б)Спорадично се може чути и дала сам на коњи, али једино кад је у питању
значење нахранити стоку.

< ■ Датив једнине именице женског рода има завршетак -е: дадо моје снаје,
сестре сам дала, певамо младожење.

< Глагол јести има стару императивну форму јеђи, а за друго лице множине
уобичајена форма је јете, ређе јеђите.

■ 0- Облици презента помоћног глагола бити(ессе): биднем, биднеш, бидне, и
заповедни начин: бидни там, бидните код куће.

- Ф- а)Помоћни глагол хтети има следеће форме имперфекта: ћа, ћаше, ћамо,
ћасте

- Ф- б)Овај глагол има двојаке форме у радном глаголском придеву: ћао, тео.

- > У обичајена су уопштавања неких облика за сва лица, углавном код
помоћних глагола, или код непотпуних глагола: би, треба, може, мора.

- > Глагол јести има краће облике презента јем, јеш, је..

< - Интересантније форме појединих глаголских основа тј глагола и група
глагола уиђем, уишла, узнем, отнем, (према почнем), стадам, остадам,
устадам, омивам, ковем, тровем, свукујем се, врћем се, преврћем се,
шапућем, дремшем, отимшем, штипљем, стизам, дизам, срићем, сипем,
исипем,пуштио,бегам,(облици по)

- ф- Упитна заменица ко има у овом говору облик куј: нема куј да копа, куј с
кога оће.

- Ф- Редовне су конструкције типа: од никога, за ништа место ни од кога, ни за
шта.

Присвојна заменица њихов има облик њин: њино дете, њине мајке сам се
жалила.

■ ф- Показна заменица у номинативу једнине мушког рода увек су без
финалног -ј.

269

6.ПРАВОСЛАВНА ВЕРА И ЦРКВА

6.1. РАНОХРИШЋАНСКИ ПЕРИОД У ПОМОРАВЉУ

Поморавље је својим положајем и богатством одувек имало стратешки
значај у свим, па наравно и у хришћанској цивилизацији.

Већ у првом веку Христове ере у Поморављу борави Свети апостол
Андрија Првозванац у испосници више манастира Раванице.

У истом веку кроз ондашњу Мезију - како се овај крај звао у римско доба,
пролазили су још и Свети апостол Филип и Натанаило и Филипова сестра
девица Марија, подносећи многе муке од још увек непокршћеног становништва.

Међутим, 313 године овај предео је припао цару Константину, према
Миланском едикту, те је на тај начин и овде хришћанство постало државна
религија.

На Никејском сабору дијацезу Моравискос представљао је епископ Зосим,
а њено седиште је вероватно било у Хореум Маргију (данас Ћуприја )

6.2. ПРОЦВАТ ПРАВОСЛАВЉА У СРЕДЊЕМ ВЕКУ

Период успона, своје златно доба, православна вера је доживела у средњем
веку од династије Немањића до пада Србије 1459. године. У том периоду и
Поморавље доживљава културни и духовни препоро, а долина Црнице постаје
„мала Света Гора“ у којој је певало двадесет цркава и манастира, мада тај број
није коначан. Нова научна истраживања можда ће доказати и већи број
сакралних објеката.

Великом корпусу Црничких цркава припадала је и црква Светог
Арханђела Гаврила, подигнута у време Цара Лазара, уз чије се име и везује
њено зидање. Била је подигнута као сеоска црква, вероватно за потребе
Давидовца и Главице, и судећи према броју ондашњих становника својим
габаритом је задовољавала потребе верника.

У лицитацији, продаји цркве, коју су Турци спроводили по Србији,
вероватно је да давидовачку цркву није имао ко да откупи, јер је српска властела
изгинула или се одселила, па су је Турци порушили, крајем 15. или 16. века.

6.3. ЦРКВА СВЕТОГ АРХАНГЕЛА ГАВРИЛА

На око 300 метара западно од Давидовца, према Параћину, на висоравни у
клисури Црнице изнад пруге, налази се црква Светог Архангела Гаврила.
Према расположивим документима из архиве параћинске цркве, овај храм је
подигнут крајем 14. или почетком 15. века и везује се за име великог
задужбинара Кнеза Лазара. Највероватније да је црква узидана у исто време кад
и градска црква Петрушка, на Топлику подно села Поповца.

270

; ор а-п0слл’кни;с'Лпс 'о(ј"1‘^ I ■ I
! ; । ■. *

^^^/ср:_! ! •' ■ :
ћОКАРЕВЛЦ.
1.! । 9/гг,:

у поамреду ;

к! Ц Р К ;В Е. Н 0 УДУ

• >' :• ' = ■ 1 ' ■ г, • ’■ ■ ■-■

;пПод' хва'т,з' аI з'ид:ан.е,о■'5!, н! ов' у1■ хрI а>: а;■: св.арх.Гаврил одооравамо

и' стављамо' у дужност Црквеном IСуд^г '।ддаа'. уу• ;сс мI и■ слу ов■опа у ® . ■. . надле.тшо-
ојој

: Ј • . ; : ; ' ! I ; ; I ! < !■•!:■
сти поступи.'

„, । . ■■ ।
;С олагословом

:Ј?^2а^..'Ј Епискрп Браничевски

\<П' ■ и

, А. ■, \ .■ ■ ■

17,;(.,:кк11 упрлкни одбор ■

Н--’Л.<ОСЛ.’.Г’|.Г <=(!ЛРХИК

' ■ ЕР.ЈИ11ЖК« ' ■ ■ ,

М !-<^И193Ј? ;
'уо/МЈ ;1»
: • ■ ■; у пождроецу

•I । ; • •।• ; • • • . ј .•

8* Пред Ј\: ;. '■:! , ;•. ;.-./уда 1 I

! Л.хЛрхијере^’5.1 в^.««ак4:..

Жрето; ■$ ј с/ул-^у ;
ХЛ'к>\Т&-гЈ
/\

! ГТ(. /ГГГУЧд у! «^и77у ' /и ■

.-Ч

.1,34 '.лр. ;

Факсимил ирвог благослова еиискоиа браничевског Венијамина, из 1935.
Године

271

Првобитна дужина овог храма износила је 13 метара, а ширина 4,2 метра,
док је средишни део (лађа) широка 6,3 метара.

Црква је трихонкална, зидана од камена, у чистом византијском стилу, а
први пут се спомиње у неком историјском документу тек 1718. године у попису
пограничних нахија, из времена аустријске владавине на овим просторима.

Светиња је била порушена, вероватно у 15. веку од турске руке, и више није
обнављана. Тек 1920. године из рушевина цркве је избачен шут и други
материјал, 1934. године почела су прва откопавања темеља цркве, када је
поведена прва акција за њено обнављање.

У међувремену, седамдесетих година, Завод за заштиту споменика културе
прогласио је цркву Светог Архангела Гаврила за споменик културе српског
народа.

6.4. ПОКУШАЈ ОБНАВЉАЊА ЦРКВЕ

Богољубиви грађани Давидовца сходно народној пословици „Коме црква
није Мати, томе ни Бог није Отац“, окупили су се 4. Фебруара 1934. године на
збор са једном једином тачком дневног реда - обнављање цркве Светог
Архангела Гаврила. Збору је присуствовало тачно 66 мештана, које је сазвао
Обрен П. Радовановић, општински деловођа.

Збором је руководио Велимир Милановић, члан општинске управе, који је
и предложио састав Одбора за обнову и подизање Храма Светог Аргангела
Гаврила, кога су чинили:

Обрен П. Радовановић, председник
Радивоје Тодоровић, члан
Миленко Радовановић, члан
Станојло Тодоровић, члан
Милија Богдановић, члан

Збор грађана изабрао је и надзорни одбор, у саставу:
Живојин Петровић, председник
Боривоје Богдановић, члан
Живојин Благојевић, члан
Живојин Спасић, члан
Милосав Станојевић, члан

У записнику са збора грађна Давидовца читамо и следеће редове:

Председник ставља на решење питање на који ће се начин створити
новчана средства за обнову и подизање храма СветоГ арханГела Гаврила као и
свештеничкоГ стана, јер село Давидовац је мало село а Грађани слабоГ имовноГ
стања те обнову и подизање храма СветоГ АрханГела Гаврила и
СвештеничкоГ спшна из својих средстава не моГу подиГнути, те се мора
приступити прикупљању добровољноГ прилоГа:

272

Збор решава: Да се умоли ЦРКВЕНИ СУД ПРАВОСЛАВНЕ ЕПАРХИЈЕ
БРАНИЧЕВСКЕ, да изволи одобрити, да се обнови и подигне храм Светог
Архангела Гаврила као и свештенички дом из средстава грађана села
Давидовца, а тако исто одобри да се за обнову и подизање храма Св.
Архангелаврила и свештеничког стана може прикупљати добровољни прилог
од православних грађана Краљевине Југославије.

Председник предлаже да се изабере и благајник одбора за обнову и
подизање Храма Св. Архангела Гаврила:

Збор бира за благајника г. Велимира Милановића из Давидовца.
Председник збора предлаже збору да изабере лица која ће по одобрењу
Црквеног суда прикупљати добровољни прилог:
Збор за прикупљање прилога за обнову и подизање храма Св. Архангела
Гаврила бира Радивоја Тодоровића и Стојана Димитријевића из Давидовца.
Председник збора предлаже збору да стави изабратом председнику
управног одбора за обнову и подизање храма Св. Архангела Гаврила и
свештеничког стана у дужност да о предњем извести ЦРКВЕНИ СУД
ПРАВОСЛАВНЕ ЕПАРХИЈЕ БРАНИЧЕВСКЕ и умоли га да изволи
издејствовати Архијерски Благослов за обнову и подизање храма Св.
Архангела Гаврила и одобри прикупљање Добровољног прилога:
Збор ставља у дужност председнику управног одбора за обнову и подизање
Храма Светог архангела Гаврила да у име свих грађана села Давидовца умоли
ЦРКВЕНИ СУД ПРАВОСЛАВНЕ ЕПАРХИЈЕ БРАНИЧЕВСКЕ да изволи
издејствовати Архијерски Благослов за обнову и подизање храма Светог
Архангела Гаврила и одобри прикупљање добровољног прилога зашта ће
набавити једну књигу и послати Суду на оверу.
После тога Претседник закључује збор.

Претседник збора,
Вел. Милановић с.р.

Пословођа,
Обрен П. Радовановић с.р.
Чланови управног одбора
Обрен П. Радовановић с.р.
Миленко Радовановић с.р.

Милија Богдановић с.р.
Радивоје Тодоровић с.р.
ЧЛАНОВИ НАДЗОРНОГ ОДБОРА,
Боривоје Богдановић с.р.
Живојин Благојевић с.р.
Милосав Станојевићс.р.

Спасић Живојипс.р.
Живојин Петровићс.р.
ОВЕРАЧИ ЗАПИСНИКА
Андреја Радовановићс.р.

Сретен Живковићс.р.
Миленко Радовановићс.р.

273

ПРИСУТНИ ГРАЂАНИ 35. Милорад Филиповић
36. Добривоје Савић
1. Обрен П. Радовановић 37. Драгутин Богдановић
2. Мијаило Стојановић 38. Војислав Андрејић
3. Миленко Радовановић 39. Стојадин Стојановић
4. Глигорије Милосављевић 40. Живојин Благојевић
5. Радивоје Тодоровић 41. Миодраг Владић
6. Драгољуб Живановић 42. Живојин Милановић
7. Живојин Живановић 43. Сава Ђурић
8. Драгомир Милосављевић 44. Станоје Благојевић
9. Стојадин Радошевић 45. Милорад Благојевић
10. Антоније Јовановић 46. Милутин Милановић
11. Петар Милановић 47. Видан Радовановић
12. Љубисав Миладиновић 48. Милија Богдановић
13. Живојин Спасић 49. Стојан Димитријевић
14. Сретен Живковић 50. Милутин Димитријевић
15. Боривоје Богдановић 51. Станисав Стојановић
16. Коста Тодоровић 52. Аранђел Димитријевић
17. Радоје Богдановић 53. Милутин Ђурић
18. Милоје Богдановић 54. Светозар Јовановић
19. Драгољуб Димитријевић 55. Душан Радовановић
20. Мијаило Богдановић 56. Живадин Радовановић
21. Добривоје Димитријевић 57. Раденко Николић
22. Војислав Стојадиновић 58. Милутин Радуновић
23. Ђорђе Стојадиновић 59. Петроније Тодоровић
24. Милен Николић 60. Милосав Петровић
25. Павле Јовановић 61. Боривоје Стојановић
26. Живојин Петровић 62. Душан Стојановић
27. Милутин Тодоровић 63. Љубомир Петровић
28. Раденко Микић 64. Драгољуб Миладиновић
29. Велимир Милановић 65. Антанасије Ивановић
30. Станојло Тодоровић 66. Стојан Микић
31. Петроније Радуновић
32. Милорад Јовановић 274
33. Андрија Радовановић
34. Владимир Радовановић

ИзГлед првобитног темеља цркве СветоГ АрханГела Гаврила, пре почетка
обнове. Снимљено 8. 6.1990. Године на првим послератним литијама у
Давидовцу.

Изабрани одбор за обнову и подизање храма Светог Архангела Гаврила
шаље 18. фебруара 1934. године опширан допис Црквеном суду православне
епархије Браничевске у Пожаревцу, у коме после описа стања на црквишту и
одлуке збора грађана, тражи одобрење за подизање храма и сакупљање
добровољних прилога.

Акт је стигао у епархијски управни дом 21. фебруара 1934. одине и заведен
под бројем 414, са напоменом „Сачекати на нову регулацију параћинских
парохија“.

Грађевински одбор за обнову и подизање храма Светог Архангела Гаврила
села Давидовца шаље допис Његовом Преосвештенству епископу
браничевском господину Др Венијамину у коме моли преузвишеног за
благослов.

Православни епископ епархије браничевске актом број 516 9 /22-3 1935
године даје благослов за овај наум верника села Давидовца и ставља у дужност
Црквеном суду „да у смислу овога у својој надлежности поступи“.

Тешке године економске кризе, Други светски рат који је ускоро почео,
као и готово полувековна владавина атеистичког режима, одложили су
обнављање и подизање Храма Светог Архангела Гаврила у Давидовцу.

275

6.5 ДРУГИ УСПЕШАН ПОКУШАЈ ОБНАВЉАЊА
ЦРКВЕ

Протонамесник Зоран Милојковић, парох друге параћинске парохије 18.
фебруара 1991. године поново покреће иницијативу за обнову светога храма и о
томе једним пастирским писмом обавештава вернике и све надлежне органе:
Месну заједницу, Секретаријат за урбанизам и стамбено комуналне и
имовинске послове и Завод за заштиту споменика културе у Крагујевцу.

Имовинско правно питање црквеног земљишта у величини од 22,7 ара
регулисано је са Скупштином општине Параћин, која је актом Геодетске
општинске управе број 1-1992-03-463-106-91 овереним 6. 03. 1992. године,
пренела ову парцелу у власништво Цркве, чиме је створен основни услов за
даљу реализацију обнављање храма у Давидовцу.

Његово Преосвештенство епископ браничевски господин Сава потврдио је
грађевински одбор коме је поверено ово свето дело око припреме, вођења
акције и окончања градње светог Храма, актом епархијског управног одбора
број: 123, од 12. 04. 1993. године.

О»о ПГ ? Згој 103-463-106/91.

,В/“Ј . 7'

- ......... '

'‘ввкге1аг1Ја1 иг1>ап1вап кочипаХпо-в^ачђ впе
1 Рое1оте 30-е Рага41п, и иргатпој о4гаг! ргогИаЕаГ

сгктеае орбИае Р«га41п, ргоЦт рго11тП1ка ргобИ'
8*с а\уфр5Д^|^,.«1^г41а, габ! а<1п1п1в1га11тпод ргфпова порокгобпов!1

и 4ш1Ц^р^1«ЈГој1п1, а аа овооти 81.18., в1.1. 2ДР-а 81.27. Л.1.

*11аеја^4-»-4ИГкопа о ДгЈатпој иргат! 1 б1.8о. Еакоаа о еНвргоргХјас!.
4оа*е1

В Еб ЕНЈЕ

У'. ЛЗУАЈА ЗК рге<ИоЈ ва <1п1п1в1хА1та1 ргеаоо ргата ког!~

।

бсеаја перокге1пов11 и дгиб^теаој етој1а1 ра ве ћев пакпЉ де ргепоси

аХебеб* аерокге1поз11 в* 4ов*а*бпје8 ког!вп1ка ОрбЦае Рага«1п ад

ког!ва1ка а<Јш1п1з1га11тао8 ргеаова Згрвки ргагов1атаи сгктепи орбИг
Рага61а>

- кр.ћг.1561, ивт. "Сикага" рабпјак 5 к1аве, и
ротгб!а! о<1 14,81 аг,

- кр.ћг.15б2, авт. "бикага" рабпјак 6 к1аве, и
ротгб1а1 об 7,9о аг1, ође и »отгб1п1 о! 22,71 аг. К0 0аг1Дотас

0 ђ гав1о2еај е

;4 ■'’■ • Отош Зекге1аг1ј *1и ро4ае!а је ваћ!ет Згрвка ргатов&атпг

^•гктеп* орбИпа Р*г*61п га!1 аа1в1п1в1га11тпов ргепова кр.ћг.1561,

:1. ћг.1562, и Ротгб1а1о<1 22,,71 аг, КО ОатИотас, а га11 1вр111тапја

рое1оје6е сткте аа рагсеЦ- 1- роИвааја потов вте!ов ћгагаа па ров!ојс
1еае1ји.

Решење СО Параћин о иовраћају имања у власнишшво цркве, односно
данашње порте цркве Св.Арх. Гаврила.

276

ог.-:мгхј;у, ;и <м;ч> " •' ': л-^к. т
><
«ог;ј1:'!:.‘>:ј.7Ј<>| оадоч^нхч;, .;■■., ,

'| г;гј->‘.т/.,јлп-о;1иш/.,'јл''Г

ЕП1РХИЈбки'Ућрдвн^-ед^ор' "

.. * ПРАВООЛАВН^^ЕПАРХИ^___ ’ .
БРАНИЧЕВСКВ^ Н' Л ’ ,. . ••.. •

• . .: Бр. 118 ' ■ ?. • ■ '.

“‘-1г<Ла?ГИ9951 ^диже ,

• ^мПђ*кМЕ^Ш«*Ч«С.м*м.»т*чп
нмг^ддП

АрхиЈврвјском нмшсджку

' .то»нжвхдми јвП __ Параћин

• ■ О?? ■ л
ЕпархјЦ^кк.^.равии одбор ма оомову чл. 152,м 153

Ј^НОвЧЛО^а^МР ааоолд^м0\црква • ...>.' ■.,.■'■■■

ЈО^ИмЈаЧАГ,' ■'..0 Д. 0. Д«Р А В А . ' ~ •>

:''' — ' ■ ■ ''

г^урква. ^.^члу. Давидовцу, на тамаммма Сватог Архам-

гала Гааржла |*'|Ио^жШ*гјов иа Х1ТГ вака. '

\ 0 дарелв*м=се изветтавате радм зиаља и саонштеља пароху

II параћинском који је иадлехадаа село Давидовац.

Други благослов за обнову храма у Давидовцу дао је Еиискои браничевски
Господин Сава 1993. Године.

277

чллн

Цена за све радово из понуде утврђујс сс овнм уговором на

44 фиксии изпос од 15.^25' № У динарској"*противвредоости по

комерцијалном курсу па дин исплатс.

ЧЛЛН.? 7.

ДИсплата угозороног износи бићс на слодоћк пачин:

аванс уависпни'од 20 Т, тд'. “Ј,оо-ДО.по потписивои.у

. уговора,

У' : \- остатазс према привромепим ситуацијам! извоГоча.

1\ ЧЈШ1 8.

' 2’ 24 =•’ " '"■ '■
ј; 4 ј'^Наручиоц је обавезан да имопујс свог стручпог застуЛшпса-

о' ј $ надзорног органа и о томе извести извоцочј.. .$

4! - чллн а.
I

Д^Свај уговор је сачин.еп у (3) примерака од којих паручилац

1^-1^4 задрасава (2) а извршилац (1). ' /2 4

__ * Спорово' по овом угобору рошова1'.о. (ццитипски суд у ИораТпшу.

'■■■-• .1 ' '5 ■■■ >■ ■ ■■......... •

$

Заврисне одредбе уговора о извођењу грађевинских радова на иодизању цркве
Св. Архангела Гаврила у Давидовцу.

ГРАЂЕВИНСКИ ОДБОР ради у саставу:
Зоран Милојковић, председник
Зоран Аћимовић, потпредседник
Зоран Нешић, секретар
Драгиша Стојановић, благајник
Милован Ђурић, члан
Миодраг Радошевић, члан
Топлица Богдановић, члан
Голуб Димитријевић, члан
Милан Ивановић, члан

278

По одобрењу председника црквене општине параћинске протојереја -
ставрофора г. Драгољуба Радовановића Грађевински одбор је отворио и жиро
рачун код Инвест-банке за прикупљање средстава за обнову и изградњу цркве у
Давидовцу;

СПЦО Параћин, Грађ. Одбор СВ. арх. Гаврило Давидовац број жиро
рачуна: 63504-621-21-827100

Позив на број: 0700-01-26997-4, код Инвест банке Параћин.
Генерални пројекат дело је искусног архитекте Малише Миленковића из
Јагодине, а уговор о градњи склопљен је са Грађевинско-занатском радњом
Бисеније Илић из Јагодине, која је главни извршилац посла за износ од 15.425
ДМ (у динарској противвредности по комерцијалном курсу на дан исплате).
По прикупљању свих потребних дозвола и обављених формалности 1993.
године приступило се изградњи и обнови храма Светог Архангела Гаврила.
Земљане радове обавили су сами мештани својим добровољним радом,
који им се рачунао као прилог цркви. Мештани су током целог процеса
изградње цркве до стављања под кров, сами хранили грађевинску екипу.
До краја 1993. године урађен је темељ цркве захваљујући спонзорству у
материјалу које је дала Фабрика цемента „Нови Поповац". Она је ово свето
дело помогла са 9 тона цемента, пет камиона дробеног камена- ризле,
цистерном за довожење воде, тесарском екипом која је правила шалоне за
бетонирање. На дан бетонирања у добровољној акцији је учествовало око 50
мештана Давидовца, док су њихове жене доносиле ручкове. Гвожђе за
бетонирање темеља дала је Месна заједница Давидовац у тежини од 600
килограма.
Почетком октобра 1995. године грађевински одбор је одржао састанак на
коме је сачинио преглед завршних радова и финансијски пресек стања. Црква је
била узидана до симса, избетонирани лукови, припрате, леве и десне певнице и
олтарска апсида и спојена су четири главна лука која ће да држе кубе. До тог
момента у касу за иградњу цркве приложено је у новцу и материјалу 7.115 ДМ, а
утрошено 6.995 ДМ.
Те године приложници цркве у материјалу су били, поред Фабрике
цемента, још и: ,,Адакалац“ из Параћина, ,,Црница“ Параћин,
„Електроимпекс“, „Металпромет“, „Транскоп", Водна заједницаЋуприја, Југа
Лешјанин, Богдан Чукић, „Занат продукт“, „Евротрговина“ и „Самурај".
Средином 1996. године подигнуто је кубе и постављен крст на цркви 26.11.
чиме је завршена прва фаза обнављања и подизање храма Светог Арханђела
Гаврила у Давидовцу.

279

Црква Св. Архангела Гаврила у изградњи.
280

Освећење крста за цркву обављено је 26. 11. 1996. Године. Крст величине 2x3
метра, изграђен је од хромоникла у Крушевцу, а чин освећења обавило је
ЊеГово преосвесвештвенство владика браничевски ИГњатшје.

281

6.6. ДАВИДОВАЧКА ЦРКВА У ИСТОРИЈСКИМ
КЊИГАМА

Крајем прошлог века кроз Параћин је прошао и чувени научник Феликс
Каниц, на путу за источну Србију. У овом обимном, двотомном делу, „Србија-
земља и становништво“ оставио је кратак помен и о давидовачкој цркви, за коју
су му рекли да припада селу Главици:

„Пут нас је водио ка једном од најромантичнијих усека, којима је предео
око изворишта Црнице, веома богат; рекли су ми да тамо има пуно рушевина.
Десно иза нас је остала Главица са остацима неке старе црквице..“

Мр Радослав Прокић у опсежној студији „Архитектура петрушке
области“, објевљена 1986. године, обрадио је и тадашњи локалитет-црквиште
Светога Арханђела Гаврила.

ЦРКВА СВ. АРХАНЂЕЛИ УДАВИДОВЦУ

Одмах иза ушћа Грзе на левој обали Црнице и мањој заравни Главичке
клисуре, налазе се остаци цркве са најбоље очуваним зидовима. Откопавање
цркве и чишћење до пола извршено је после 1920 Године. Шуп1 је набачен
непосредно испред зидова цркве са спољних страна. Зидови су зидани
ломљеним каменом у кречном малтеру. За разлику од цркве 1. која има
неуједначене дебљине зидова, код ове цркве су зидови дебљине 95 см по
обимним деловима а преГрадни зид између припрате и наноса је 70цм. Црква
истовремено има Грађену припрату потпуно квадратноГ облика, димензије
3,4 х 3,4 м. Укупна дужина наоса до олтарске апсиде, износи 6,87 м, а ширина је
3,40м. Центри полукружних апсида се налази на правцу унутрашњих
продужних зидова. Пречник апсиде је 2,90 м. што је уобичајена мера код цркава
Петрушке области. Центар олтарске апсиде је тачно на правцу источних
зуба, са пречником од 2,60м. Све унутрашње мере цркве 2 и цркве у Давидовцу
су идентичне осим дужине припрате која код цркве 2 износи 3,20 м. и овде је
нешто већи западни део наоса.

На локалитету нису нађени никакви елементи који би указали на
архитектонску обраду корпуса. Са црквом Св. АрханГела у Давидовцу се у

Тлоцрш и иресек цркве у Давидовцу ио Мр. Р. Прокићу.

282

После скоро 50 година паузе литије
су поново кренуле кроз Давидовац 8.

6. 1990. Године.

Стари запис - саборно место Давидовчана и у духовним и у световним
приликама, све до изГрадње Дома културе. На запису је висио комад
железничке ишне, на чији звук су се окупљали сви мештани.

283

ствари завршава циклус црква на Црници, изузимајући цркву Св. Марка у
параћину за коју се само претпоставља да је постојала на аустријским картама
из 18 века (поред цркава у Сисојевцу, Намасији и Св. Петке у Забреги), свакако
да говоре о већој очуваности корнуса, а можда је чак и „певала“ али само као
сеоска црква“

У зборнику „Знаменитости параћинских села“, првом те врсте у овом
крају, аутора М. Димитријевића, у највеће знаменитости села Давидовца
уписана је управо ова црква.

Нова црква на сишрим шемељима, крај сшарог заииса.

„ЦРКВА СВЕТОГАРХАНГЕЛА ГАВРИЛА“

Пре него што сиђе у моравску равницу, река Црница се провлачи
последњим својим кањоном између села Давидовца и Главице. Овом клисуром
пролазио је крајем прошлоГ века и чувени научник Феликс Каниц, који ју је
описао као најромантичнију међу бројним усеклинама тока Црнице.

У том живописном пределу, подно ГлавичкоГ брда, на левој високој и
сппрмој обали, на малој заравни, од 1993. Године Гради се црква СветоГ
АрханГела Гаврила, делимично на старим темељима, дебљине 90
сантиметара, са припратом квадратноГ облика димензије 3,4 х 3,4 метра. До
олтарске апсиде наос је дуГачак 6,87 метара, а ишрок 3,40 метра.

Српски историчари сматрају да је овајсвети храм првобитно подиГнут у
време Моравске Србије за царевање кнеза Лазара.

Први пут се спомиње на једној аустроуГарској карти из 18. века.
Средњовековни темељи су добро очувани и поново носе терет зидова и
бетона. Цркву Граде мештани Давидовца, а црквена слава свети АрханГел
Гаврило се обележава 26. јула. То је уједно и сеоска заветина.

Нови храм, Грађен у облику лиснатоГ крста дуГачак је 16, а широк 8
метара. ЊеГова изГрадња је у току“.

284

6.7. КРСНЕ СЛАВЕ И < - Петровић Станојло
СЛАВАРИ У ДАВИДОВЦУ ■ Ф- Петровић Видосава
- Ф- Стојановић Властимир
СВЕТИ АРХАНГЕЛ ГАВРИЛО < - Стојановић Јаков
(26. 7.) < ■ Стојановић Љубиша
■ > Грујић Вукоман
СВЕТИ АРХАНГЕЛ МИХАЈЛО - Ф- Грујић Љубомир
(21.11) - Ф- Стојановић Михајло Микица
- Ф- Николић Душан (само 26. 7.)

СВЕТИ НИКОЛА ЧУДОТВОРАЦ
НИКОЉДАН (19.12.) и пренос
моштију
Св. Николе

- Ф- Трифуновић Голуб < - Радовановић Димитрије -Мита
< - Јоцић Миољуб ■ Ф- Микић Славко
< Стојановић Катарина ■ Ф- Андрејић Милан
< • Стојановић Бранко < - Радовановић Александар-Лека

Стојановић Светолик (само 19.12)
< Стојановић Зоран - Ф- Радовановић Драгутин
< Јовановић Радосав - Ф- Николић Душан
- Ф- Јовановић Драгослав - Ф- Ивановић Живојин
< - Стојановић Витомир Мита ■ > Васић боривоје
- > Стојановић Душан
< - Здравковић Раја Радуновић Милија
< - Димитријевић Слободан Миладиновић Љубисав
■ Ф- Милојковић Радомир-Рака
< Милојковић Драгослав

Драги (само 26. 07.)
Петровић Будимир
Петровић Богоје

285

< С 'ојановић Велибор-Либа САБОР СВЕТОГЈОВАНА
< Радуновић Славомир КРСТИТЕЈБА-ЈОВАНДАН

Радуновић Радоје Боца (20. 01.)
Радуновић Живојин РОЂЕЊЕ СВЕТЕОГ ЈОВАНА
< - Стојадиновић Драгутин
КРСТИТЕЈБА - ИВАЊДАН
(7. 07.)

- у- Стојадиновић Борка

❖ Стојадиновић Радован - Рака

< - Радуновић Љубомир -Љупче

■ > Радуновић Славољуб (само 22.05.)

< - Благојевић Петар

- у- Благојевић Михајло - Мика

< - Благојевић Радосав - Раче
(само19. 12.)

Радовановић Слободан

< - Микић Јова

■ > Радошевић Милован

< - Радошевић Миодраг

- С Микић Стојанка 4- Илић Вера

< Радовановић Милош < Савић Живота

Радовановић Олга < Савић Десимир Диле

< - Радовановић Р. Душан- Дуја - V- Богдановић Мирослав
< - Микић Мирко (само 20. 01)
< - Микић Миодраг (само 19. 12)
< - Јаћимовић Милан (само 19.12.) - у- Савић Живојин Цака(само 20. 01.)
< Радовановић М. Душан Пајтић Живојин

Јовановић Драгослав (само19.12) < ■ Тодоровић Стојадин - Дина
< ■ Радосав Васић ■ > Тодоровић Драган
< - Јоцић Миољуб (само 19.12) ■ > Савић Звонко
< - Грујић Вукоман (само 19.12) - 4- Савић Лепосава
• 4- Миладиновић Миодраг
< Богдановић Јела

- 4- Богдановић Милован

С Богдановић Бранко

4- Богдановић Радиша

Богдановић Милоје Бишко

-4- Радивојевић Зоран

286

<■ Савић Костадин СВЕТИ АПОСТОЛ И
-Ф- Савић Милован ЈЕВАНЂЕЛИСТЛУКА (31. 10)
< Савић Видосава

СВЕТИ ВЕЛИКОМУЧЕНИК
ДИМИТРИЈЕ -МИТРОВДАН (8.11.)

Рајић Градибор Милановић Драган
< Рајић Радивоје Раде Милановић Владимир
-> Николић Душан < Милановић Веселин
<- Ђурић Никола
> Богдановић Добривоје СВЕТИ А ТАНАСИЈЕ ВЕЛИКИ
(31.01. и 15. 05.)
СВЕТИ ВРА ЧИ (14. 07. и 14.11.)
Ђурић Мирослав -Мига
■> Којић Зоран (само 31.1.)
<■ Радовановић Александар - > Ђурић Живојин
Ђурић Радосав -Рада
- > Ђурић Борислав
< ■ Ђурић Милан
Ђурић Никола - Кола
< Ђурић Станко
< Благојевић Радосав (само 15. 5.)
-Ф- Благојевић Живорад-Жика
Ђурић Владимир -Лала
Милошевић Стана(само 15. 5.)

287

СВЕТИСАВА (27. 1.) Јовановић Милија
• > Мијаиловић Славољуб
■С Петровић Божидар
< Петровић Живко Јовановић Богољуб
< Ђурић Милован < Јаћимовић Александар
< Милошевић Стана(само 6. 5.)
СВЕТИ ВЕЛИКОМУЧЕНИК < Живојин Видаковић (само 6. 5.)
ГЕОРГИ.ЈЕ-ПОБЕДОНОСАЦ
ЂУРЂЕВДАН (6. 5.) ЂУРЂИЦ Дојчић Живка (само 6. 5.)

(16.11.) МРАТИНДАН (24; 11;)
■ С Видаковић Живојин
- > Дојчић Живка
< Милосављевић Витомир
- > Милосављевић Петар
< ■ Филиповић Христивоје

< > Филиповић Живадин
Милојковић Драгослав

СВЕТИ ПРОРОК ИЛИЈА (2. 8.)

Л Јовановић Дана < Радић Владимир
< Јовановић Радивоје Радивче Радић Лепосава

СВЕТИ МУЧЕНИЦИ СЕРГИЈЕ И
ВЛАХО (СРЂЕВДАН20. 10.)

■С Милошевић Стана

288

ПРЕПОДОБНА МАТИ Храмовну славу Светог
ПАРАСКЕВА -СВЕТА ПЕТКА Арханђела Гаврила слави цело село
(26. 7.) као и православну Нову годину
(8. 8. и 27. 10.) и Младенце. Беле покладе на почетку
ускршњег поста слави свако
•Ф- Милојковић Боривоје домаћинство.
Милојковић Драгиша
(само 27. 10.) Сеоске литије су првог четвртка
Радуновић Славољуб иза Свете Тројице, које се однедавно
(само 27. 10.) масовно обележавају.

Према речима месног пароха
Зорана Милојковића, само 5
домаћинстава у Давидовцу не примају
свештеника, док су 5 домаћинства
верски неопредељена. Најбројнија
слава је Свети Никола, потом Свети
Архангел Гаврило. Трећа крсна слава
по бројности је Свети Јован Крститељ,
потом Свети Атанасије, па Свети
Георгије, Мратиндан и тако даље.
Верници Давидовца укупно славе 13
крсних слава.

Његово Преосвешшенсшво владика браничевски др Игњашије за време
освећења крста цркве Св. Ар.ханГела Таврила у с. Давидовцу, 26. 11. 96. Год.

289

Протонамесник Зоран Милојковић, парох ДруГе параћинске парохије
(Главица и Давидовац), један од најзаслужнијих за обнову храма

СветоГ АрханГела Гаврила у Давидовцу, држи беседу на дан освећења
крста на храму, 26. 11. 1996. Године.

290

7. ЗДРАВСТВЕНА КУЛТУРА

7.1. ПОЧЕЦИ ОРГАНИЗОВАНЕ ЗДРАВСТВЕНЕ
ЗАШТИТЕ КОД СРБА И У ПЕТРУШКОЈ ОБЛАСТИ

Темељ српске здравствене културе и заштите поставио је опет Свети Сава.
Одмах по изградњи манастира Студенице организовао је и прву болницу у њему
са неколико кревета, а 1191. године у манастиру Хиландару отвара већу болницу
са осам лежајева.

Прву медицинску књигу на српски језик превео је Свети Сава са грчког
језика „Евергедитски типик манастира Свете Богородице Евергедите" у
Цариграду.

На својим путовањима Свети Сава је скупљао разна лековита средства и
рецепте, доносећи их у Србију да би утемељио и српску фармацију.

Прву болницу у Поморављу изградио је цар Лазар у Сисевцу у време
подизања манастира Раванице.

Велико медицинско знање имали су у средњем веку и калуђери бројних
манастира у петрушкој области, а њихове услуге користили су и тадашњи
житељи ове области, који су уз то веровали и у исцелитељску моћ бројних
извора чудотворне воде, који се налазе у близини Давидовца, уз Бреснички
поток, у Извору и широј околини. У потрази за божанским исцељењем и данас

Чудошворном лешјанском водом је лице мио и ране лечио сам Сшефан
Немања Велики.

291

Извор чудотворне
воде у манаспшру
Свете Петке у Извору
и сада је у великом
поштовању народном,

због својих
исцелитењских моћи,
посебно болести очију.

многи болесници и раслабљени долазе на изворе чудотворне воде у манастир
Свете Петке у Извору и Свете Богородице у Лешју, недалеко од села
Давидовца.

ЗДРАВСТВО У ПРОШЛОМ ВЕКУ НА ПОДРУЧЈУ
ПОМОРАВЉА

Актом „Настављеније за окружне лекаре и физикусе из 1839. године у
време Михајла Обреновића почиње модерно организовање здравства у Србији
под надзором и бригом државе.

Исте године у Јагодину долази и први физикус за овај крај - Карло Белони.
Први параћински физикус за округ постављен је 1861. године. Био је то патрон
хирургије Јован Ибе. Исте године Параћинце и житеље околних села,
укључујући и Давидовчане лечи Јосиф Холец.

После њега темеље поморавског здравства ударили су : Адолф Фемен,
Самуили Попс, Игњатије Хиршл, Илија Јовановић и Риста Михајловић.

Прву апотеку у овом крају отворио је мр Карло Ерлих, 1874. године. Прва
фармакопеја за Србију установљена је исте године, кад и Закон о болницама у
Србији.

292

СПИСАК ПЕЛЦОВАНИХ ЛИЦА У
ОКРУЖИЈУ ЋУПРИЈСКОМ ЗА 1863. Г.

У ирошлом годину иелцована су у Срезу иараћинском следујући:

У ЂУПРИЈУ 42 мушки 34 женски свеГа 76
74
ПАРАЋИН 35 н 39 н. 5
19
II ТЕКИЈУ 4 н1 н 8
5
н Е ВИДОВО 13 н 6 н 18
4
н СИКИРИЦУ 4 н 4 12
14
’• РАТАРИ 3 н2 Н 11
24
ДРЕНОВЦУ 8 II 10 13
11
II КОШЕВУ 4 II 4
9
•• СТРИЖЕ ’• 7 •• 12
8
•I ТЕПУРЕ(ЧЕПУРЕ) 57 7 н 19
25
п КРЕЖ.БИНАЦ 4 II 7 н 12
15
н ДОЊЕ ВИДОВО 10 14 н 26
7
н ШАВАЦ 6 н7 и 8

II ПЛАНУ 5 6 Н■

ГОЛУБОВАЦ 1 3 н

ЛЕБАНЕ 5 Н4 н

II БУСИЛОВАЦ 5 II 7 н

ДАВИДОВАЦ 3 н: 5 н

н МИРИЛОВАЦ 12 н 7 н

•’ СУПЕКУ 11 н 14 н

•• ВЛАШКИ 7 11 5

н КРУШАР 8 н7

II ИСАКОВО 11 н 15 н

. ’• ПАЉАНЕ 6 п1 II

н ИВАНКОВАЦ 5 н 3 II

Пелцовани по други пут (ревакцинисани) били су 186

Свега: 625

,Успек (успех) је пелцовања био добар, но људи са великом муком доносили
су децу своју, а особшпо на преглед, у Срезу Параћинском остала су следујућа
села не пелцована, лешје, Д. Мутница, Клачевица, Извор, Бошњани, Сење, и
биГреница.“

У ппачкама 12. и 13. Истиче се да у Ћупријском окруГу нема минералних
вода и да ове Године није било опГровне Голубачке мушице.

293

На крају је додашо ово: „У исшо време иодноси и иод.-. извешиј лекара
Среза Ресавског“ (а ми додајемо са седиштем у Свилајнцу)

ЛНО= 19, марта 1864. Год. У од. Начелника Окружија

у Ћуприји Лекар, Др. Куфас ЋупријскоГ, Помоћник,

М. Пеичиновић"

(Др. В. Марјановић: „Здравствена култура Параћина у 19. веку‘‘)

7.2. ЗДРАВСТВЕНА СЛУЖБА У ПАРАЋИНУ

ПОСЛЕ ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА

Мештани Давидовца данас се лече у параћинским и ћупријским
здравственим установама, у Медицинском центру који има здравствену
амбуланту у граду, затим у Стаклари, Цементари, Штофари и у још 13 села
општине, као и у параћинској болници у којој је запошљено: 7 хирурга, 6
специјалиста за гинеколошке болести, 4 интерниста, 2 стручњака на грудном и 3
на дечијем одељењу, затим 3 ортопеда и 3 анестезиолога, укупно 150
медицинских радника.

Дом здравља у Параћину запошљава 320 медицинара од којих 48 лекара
специјалиста, 21 лекар наспецијализацији и 18 лекара опште паксе и 16
здравствених служби.

У оквиру службе медицине рада постоје истурена одељења у Српској
фабрици стакла где раде 3 лекара, у Фабрици цемента, где прегледају 2 лекара и
у Фабрици штофа у којој такође раде 2 лекара.

Њихове услуге користе и радници из Давидовца, запослени у поменутим
фабрикама.

Параћинска
апотека из
1975. Године,

једина у
околини, у
којој су се
снабдевали и
Давидовчани.

294

7.3. НАРОДНА МЕДИЦИНА

Лекар, ветеринар и апотекар и данас уживају велики углед у нашем народу
и увек им се даје предност, почаст, угађа им се. То поштовање долази из горког
народног искуства у прошлости, када у општој културној заосталости није било
медицинара, стручних лекара, већ су се људи довијали на разне начине да се
излече и оздраве, да одболују разне бољке уз помоћ приручних средстава из
околине и на проверене начине у пракси. Тако је постепено настајала народна
или традиционална медицина, чије вековима проверено искуство се и данас
користи међу мештанима Давидовца, који пре него што оду лекару најпре
покушају да се излече традиционалном фармацијом. Зато изрека „здравље је
највеће богатство" није само обична домишљатост, већ истинско филозофско
сазнање излучено из вековне борбе за здравље и живот.

Народна медицина данас има дубоке корене у селу Давидовцу и то се
искуство преноси с колена на колено, самим тим што је сачувано до данашњих
дана, али је већ увелико угрожено заборавом. Зато доносимо списак најчешћих
болести и упутство како се лече.

7.4. АЗБУЧНИК НАЈЧЕШЋИХ БОЛЕСТИ И
КАКО СЕ ОНЕ ЛЕЧЕ

АСТМА - зове се још и сипња, лечи се соком од рена и ракије, помешаном
са медом.

ПРЕХЛАДА је захтевала парење у врелој води, масирање љутом ракијом,
пијење шербета и велико утопљавање.

ПРОЛИВ се зауставља гутањем свеже млевене кафе, чајем од коре дрена,
соком од трњина, чајем од листа дуње, наструганог морског орашчића.

ПРОМРЗЛИНЕ се санирале облогама од овчјег или козјег лоја, као и
медом.

РЕУМА стални пратилац древног човека, доносила је велике тупе болове,
који се отклањали или умањивали масирањем љутом ракијом и камфором,
шибањем копривом и трпљењем пчелињег убода.

СТОМАЧНЕ ТЕГОБЕ се одклањају чајем од нане, камилице, и мајчине
душице, а спуштени желудац се потпасивао.

СУНЧАНИЦА- хладне облоге и суруткин сок.
ТРОВАЊЕ- свесно изазивање повраћања и што више пити млека.
УБОЈИ или крвни подливци се отклањају облогом од црног лука, сирћета и
соли. Код убоја по целом телу користила се свежа одрана кожа од овце у коју се
убијени увијао.
ЧИР и друге гнојне ране се лечиле стављањем листа боквице или вруће
каше од кукурузног брашна на загнојено место.

295

ШУГА се лечила купањем у води- цеђи од пепела, и трљањем сумпорног
праха по кожи.

Намештање уганулих делова тела обављао је један Лебинац, а касније и
његов син.

7.5. ДАВИДОВАЧКИ БАЈАРИ И ВИДАРИ

Бајање је стара магијска традиција која се сачувала до донашњих дана у
Давидовцу. Бајари и видари су практично били први лекари, који су бринули о
здрављу својих мештана и поправљали га како су знали и умели, сходно својој
традицији. У овом веку најпоЗнатији давидовачки бајари су били:

Милана Рајић - бајала је у случају отеклина лимфних жлезда. „Мицину“ је
отклањала комбинацијом бајања и облогама.

Стана Стојановић упамћена је као бајарица у случајевима жутице, поред
речног тока, бацајући преко главе цветове каравије.

Наталија Петровић бајала је од „наметаљке“. То је болест очију,
коњугтивитис. Бајала је гранчицом од шљиве ранке.

Милка Јовановић је бајала деци која много плачу. Купала их је у води која
се загрејала „трешчицама“ са дрвљаника, а остатак „трешчица“ је убацивала у
корито и истовремено бајала.

Десанка Радуновић је бајала од страха, ножицом по грабовом дрвету, и од
отока крављих вимена.

Милен Николић је бајао од „живог страха“.
Раденко Николић и Драгомир Милосављевић су бајали од црног пришта.
Босиљка Николић и Милица Миладиновић знале су бајалице од урока.
Милија Богдановић је бајао од „усова“-отока крављих вимена.

7.6. ЛЕКОВИТО БИЉЕ У ДАВИДОВАЧКОМ АТАРУ

Атар села Давидовца обилује богатом флором и разноврсним биљним
врстама и када је реч о лековитом биљу. Њега највише има на брду Чукари, по
луговима и ливадама, али и поред река Грзе и Црнице.

Најцењеније и најлековитије траве су : кантарион, жалфија, нана, коприва,
живовлак, подубица, мајчина душица, камилица, липа зова и босиљак.

Поред њих народ бере и користи и следеће траве: Хајдучка трава, бели
слез, дивља ружа, дрен, лешник, мртва коприва, сунцокрет, лаванда крин,
ланено семе, рузмарин, купина, чувар куће, маслачак, латинче (драгољуб),
чичак,пелин.

Лековито поврће такође има широку примену у народној медицини, а пре
свега бели лук, црни лук, прази лук, кромпир, зелена салата, паприка, купус,
першун, шаргарепа, патлиџан, боб, пасуљ, тиква (бундева)..

296

Лековито воће: Воће има велики значај не само у исхрани становништва,
већ и као лековити производ природе, што су наши стари одавно приметили и
формулисали у изреку „храна је лек“. Од воћних врста у лековите сврхе се
користи: орах, дуња, шљива, грожђе, дудиња, лешник, мушмула.

Житарице такође имају одређена лековита својства у традиционалној
медицини српског народа. Кукуруз и његове прерађевине користе се у лечењу
више болести, затим пшенице и њени нус-производи, раж, јечам и раније док се
сејала-соја.

Треба додати да се у справљању народних лекова и мелема врло често
користили и делови дрвећа из окружења, пре свега кора храста, букве, шишарке
од зимзелених врста дрвећа, лика и кора граба, брезе, врбе и других стабала.

7.7. НАРОДНА ВЕТЕРИНА

Домаће животиње као верни човекови пратиоци кроз историју, уживале су
иданас уживају његову потпуну заштиту, па и у домену ветерине. Стари
Давидовчани су подједнако водили рачуна и о свом, али и о здрављу своје стоке и
лечили је на исти начин, као и себе - лековитим травама, мелемима и другим
средствима.

Пасући поред реке и у водокрчном земљишту овце давидовачке су
најчешће оболевале од метиља. Он се лечио „дистолом“ - средством које се
куповало у дућану.

Издат или надутост је, такође, врло често задешавала овце и краве.
Надувена овца се силом јурили по ливади док јој оток не спласне, али ако то није
помогло онда се одсецали врхови ушију, или само зарезивали. При том овца се
шибала по ушима да што више искрвари и издат спласне.

Кад би се крава надула, онда би се њен стомак пробадао с једне стране и на
то место стављала цевчица од зове кроз коју би надим спласнуо.

Крави оболелој од жутице, врло често одмах после тељења, давала би се
трава жутиловка и давала јој се кроз храну.

Код свиња се јављао најчешће - црвени ветар. Болест је лечена црвеним
штиром, травом из околине, којим би се оболела свиња масирала. Штир је
морао да буде претходно потопљен у воду. Болесни брав се лечио и масирањем
комовом ракијом.

Врло често болесна свиња би се „натрављивала“ тако што би јој се кожа на
уву подизала с два краја и испод ње стављала жилица кукурека, као лек.

Живина би се лечила кроз воду и храну. Зависно од болести, у воду би се
стављао плави камен, хиперманган или кашика прашка који служи код
„прпорења“ пшенице.

297

7.8. СУЈЕВЕРЈЕ И МАГИЈА

У селима поред река Грзе и Црнице сујеверје и магијске радње имају дубоке
корене у прошлости и обављају се до донашњих дана. Бела и црна магија,
обреди сујеверја и друге паганске радње појаљују се у селима Главица,
Давидовац, Лешје, Извор, Доња Мутница, Забрега, Буљане и другим местима у
долинама поменутих река.

Трн или драча има велико магијско дејство као девет других биљака
заједно, а њега се посебно плаше вештице, али и сви други демони. Користи се
против повампирења мртваца. Кад мртваца треба да понесу у гроб, неко од
укућана крадом га убоде у ногу, а трн се остави и под кућни праг, као заштитно
средство. На трново дрво не треба стављати ни дечије пелене да се на њих не
залепи нека набодена зла душа.

Још већу апотропејску (заштитну) моћ има глогов трн, који се морао
држати у кући после сахране покојника, па макар само једну ноћ. Према
предању, глоговаком се боде тело вампира у гробу, а од њега беже и сви други
демони и нечастиве силе.

Да би се ослободила честог сањања покојника, особа се изводи на гроб и
преко њега се запоји водом у коју је убачено парче земље са хумке. Бајалица,
врачара која ово изводи мора бити „чиста“, односно удова или старија жена.

На исти начин у стара времена запајала се цела фамилија, после сахране
свог покојника, али вином из флаше. Овај чин је, такође, обављала „чиста
жена“.

У давидовачкој магијској традицији посебно место заузима босиљак
(босиок, мислођин). Према хришћанскком предању босиљак је самоникао на
Христовом гробу, 1. августа, на дан Светог Макавеја, коме је ово цвеће и
посвећено.

Босиљак прати човека од рођења до смрти, у најрадоснијим и
најжалоснијим тренуцима, њиме се освештава вода и кућа, кити жив човек и
мртвац, али га врачаре и бајарице користе и у магијске сврхе, у сувом или
свежем стању.

Народно веровање тврди да и Свети Архангел Михаило води душе
праведника на онај свет мирисом босиљка. Зато се каже „миришеш на
босиљак“ човеку који се спрема да премине.

298