Златоје Лазаревић 0 БУЉАНУ И БУЈБАНЦИМА 2 Параћин 2007 -
ЗЛАТОЈЕ ЛАЗАРЕВИЋ О БУЉАНУ И БУЉАНЦИМА КЊИГА ДРУГА ПАРАЋИН - ЈАГОДИНА 2007.
Буљанци са фотографије на корици су: Први ред с лева на десно: Матић Милисав (1921), седи Михајловић Радисав (1921) стоји са шеширом Средњи ред, седе с лева на десно: Радисављевић Милоје - Миле (1934) са пушком; Стојадиновић Милета (1935); Стева Изворац, шумар у Буљану, буљански зет; Радосављевић Миленко Руменкин (1931). Задњи ред, стоје с лева на десно: Јовановић Милан (1936); Димитријевић Милован (1939); Илић Ж. Петар (1942) Снимио Злашоје Лазаревић у Сувачи маја 1973. год. 2
ОВА ИСТОРИЈА ДРУГА КЊИГА „О БУЉАНУ И БУЉАНЦИМА“ ШТАМПАНА ЈЕ ПОВОДОМ ЈУБИЛАРНИХ ГОДИНА: 50 година од доласка струје у село и прве упаљене сиј алице 1957 - 2007. 40 година доласка првог аутобуса у село 1966 - 2006. 115 година од отварања и постојања прве школе у Буљану 1892 -2007. з
Ова књига са 320 страна и 110 фотографија, од којих су 29 у колору и преко 1000 података НАМЕЊЕНА ЈЕ САДАШЊИМ МЛАДИМ ГЕНЕРАЦИЈАМА И БУДУЋИМ ПОКОЉЕЊИМА Осталима, старијим генерацијама које су много шта запамтиле, што је овде написано, нека им књига послужи, само да се подсете. Ову и прву књигу „О Буљану и Буљанцима“ требало би да има свако домаћинство и свака кућа у Буљану, јер су ове књиге историја села Буљана. Свака кућа у Буљану је и део историје и о свакој је нешто написано. Обе књиге су аутентичне и веродостојне, јер су написане на основу података из писмених докумената и књига. При изради ових књига МОЈ ЦИЉ ЈЕ БИО: Да из свих књига и докумената, где се год помиње село Буљане и Буљанци од 1381. до 2004. године то препишем и скупим све на једном месту и тиме учиним доступним читаоцу, да може за неколико сати да прочита све оно шта сам ја седам година тражио, скупљао и читао. 4
САДРЖАЈ: 1. Реч аутора.............................................................................................9 1ДЕО 2. Економски развој села Буљана....................................................... 13 3. Растанак без суза............................................................................... 14 Прва етапа-фаза развоја села Буљана у временском периоду од 1815 -1912. год.............................. 18 4. Оснивање шумарства и првих шумара......................................... 19 5. Увођење и постављање пољака (чувара поља)........................... 19 6. Изградња општинских кошева...................................................... 20 7. Списак прикупљеног и у општинске кошеве смештеног кукуруза Среза параћинског за 1855/57. год......................... 23 8. Списак колико ока разног усева у којој општини дала плода за 1848. г...........................................................................24 9. Тефтер спахијских прихода у храни 1834. год........................... 25 10. Извод прихода и расхода појединих општина среза параћ. ... 26 11. Убијање птица штеточина............................................................. 27 12. Наређење свим војеним комадантима......................................... 27 13. Списак побијених у окружју ћупријском за 1844. годину вредносни птица....................................................................... 29 14. Списак побијене птица и дивљачи за 1854. године...................30 15. Заповест, књаза Милоша о ушоравању села............................. 31 16. Стабилизација фамилијарних презимена................................... 32 17. Увођење првих матичних књига рођених...................................33 18. Годишњи извештаји среског начелства......................................33 19. Богдан Ђорђевић јавља Милосаву Здравковићу........................36 20. Извештај о стању усева и здравља у срезу пар. за 1848. год. . 37 21. Извештај о стању пољопривреде у срезу пар. за 1856. год..... 40 22. Тужба противу среског началника Димитрија Савића............ 42 23. Годишњи санитетски извештај за округ ћупријски...................42 24. Годишњи извештај о стању у срезу за 1869. год.......................44 25. Годишњи извештај о стању пољопривреде за 1878. год......... 45 26. Несвршени судски предмети у судовима по селима.................47 27. Допис фабрике цемента из 1904. год........................................... 47 28. Школство - почетак описмењавања и отварања школа.......... 49 29. Преглед отварања основних школа.............................................. 50 30. Установљење војске 1861. год...................................................... 51 5
31. Српски владари обновљене Србије..............................................54 32. Буљанска црквена парохија - свештенство..............................55 Друга етапа - фаза развоја села Буљана у времену од 1919-1941. год...........................................................................59 33. Развој села Буљана у периоду између два светска рата............59 34. Како је било док нису били бунари - Кладенци....................... 61 35. Шпорети........................................................................................... 62 36. Плугови............................................................................................ 63 37. Кола запрежна................................................................................. 64 38. Зграда старе млекаре...................................................................... 66 39. Божинац............................................................................................66 40. Мост на потоку и пут за реку Црницу......................................... 68 41. Вршалице жита...............................................................................69 42. Рудник Сисевац и жичара до Поповца........................................ 70 43. Рудник "Воденичиште".................................................................70 44. Фабрика цемента Поповац............................................................ 72 45. Пут Поповац - Давидовац..............................................................72 46. Пруга Поповац - Давидовац..........................................................73 Трећа етапа - фаза развоја села Буљана у времену од 1945 -1980.......................................................... 76 47. Tpeha етапа - фаза развоја села Буљана у времену од 1945-1980.............................................................76 48. Дом културе Буљане......................................................................77 49. Било је некада.................................................................................. 80 50. Електрификација.............................................................................82 51. Електрификација села Буљана......................................................83 52. Изградња путне мреже и први аутобус....................................... 95 53. Увођење телефона у селу............................................................103 54. Како се развијало школство........................................................ 110 55. Неће Мита да буде писар............................................................ 112 56. Историјат школе у Буљану..........................................................113 57.0 писмености Буљанаца.............................................................. 131 58. Локална власт и управа...............................................................143 59. Песма: “Родитељска љубав”........................................................172 6
II ДЕО О Буљанцима 59. О Буљанцима................................................................................. 175 60. Прва и једина кућа са ћерамидом у Валоги............................... 177 61. Буљанци и Буљанка.......................................................................179 62. Буљанац више воли планину од реке Мораве.......................... 180 63. Хајдук Живко Буљанац................................................................182 64. Судске парнице пре 145 година 1851-1859. год........................189 65. Манастир Манасијатужи Буљанце 1866. год............................196 66. Од Параћина кроз област Црнице и Бабе до Честобродице октобра 1889. год............................................200 67. Велимир Поповић - Веља 1886-1950. год..................................208 68. Духовници да се оставе жена. /О кастрирању/........................ 212 69. Буљанац фењерџија у Нишу 1898. год.......................................217 70. Када човек има срећу.................................................................... 219 71. Хајдуци............................................................................................221 72. Раденкова централа и језеро.......................................................225 73. Буљанци посланици...................................................................... 228 Мијаило Лазић..................................................................228 Милоје Маринковић........................................................231 Радомир - Раша Богдановић..........................................233 74. Магистар Живко Добросављевић............................................... 235 75. Економиста Живадин - Жика Михајловић................................ 236 76. Инжењер Томислав Ћорђевић.....................................................238 77. Јавни тужилац Радисав Јовановић - Диле..................................239 78. Инжењер Драган Илић..................................................................239 79. Дипл. економиста Миодраг Матић............................................. 240 80. Бранко Маринковић...................................................................... 241 81. Драгислав Станковић....................................................................242 82. Професор Радивоје Ристић.......................................................... 243 83. Песма: "Волим све на земљи" Милована Илић........................ 245 84. Песма: "Ђаче прваче" од Милована Илић 1996........................246 85. Песма: "Цигарета" од ЈБубише Лазића...................................... 248 86. Песма: "Прехлада" од ЈБубише Лазића......................................249 87. Буљански прваци........................................................................... 250 88. О фамилијама................................................................................. 258 89. Постанак фамилија у Буљану...................................................... 259 90. Порекло фамилија по легенди о Буљану................................... 260 91. Фамилије по домаћинствима и славама коју славе..................268 92. Буљанци по славама и фамилијама у бројкама.........................302 93. Родослов фамилије Станкићи......................................................307 7
8
РЕЧ АУТОРА Нема особе која у току свог живота није никада зажелела да сазна нешто више о пореклу својих предака, родном месту, културном и привредном развоју села, знаменитим личностима, обичајима, споменицима и много чему другом. Мени су још од детета биле занимљиве приче старих људи и жена, када причају о селу или догађајима како је некада и шта је било. О људима и животу. Из тих прича, очигледних сведока, схватио сам да је на овој земљи све пролазно као на аутопуту, када стојиш поред њега. Све се мењало, као што се мења и време. И свака сила и свако зло и добро имају почетак и крај и трају само за извесно време. Мењали се владари у земљи, границе, напредовала је техника, били су ратови и весеља. Дакле, само време је писало историју човечанства на земљи. Требало је то само неко да стави на папир, да време не однесе са собом у заборав. Сигурно је и свакоме добро познато да Буљане као једно од највећих села у општини Параћин, са великим бројем кућа и становника, има велику и бурну историју, прошлост. Нажалост, никада се нико није нашао, да штогод запише и сачува. Велика је потреба овог села, да има своју личну карту као што је има и сваки њен мештанин. Да има записано бар сада, за младе генерације. Ја сам овим материјалом покушао да направим једну књигу о Буљану и Буљанцима и да запишем само оно, што сам могао и оно што сам нашао, да имају будуће генерације. Било је веома тешко, и напорно. Требало је много времена и труда, да пронађем све књиге, за које сам чуо и сазнао да у њима пише нешто о Буљану и да их прочитам и препишем, све оно што се односи на Буљане. А има их много али мало о Буљану. Тражио сам свуда по архивама стару документацију 9
која може било шта да посведочи о прошлости Буљанаца, да је препишем или фотокопирам. Из целе те гомиле књига и докумената, извукао сам све о Буљану и сакупио на једном месту у овој књизи. Требало је дневно по некада да се напише и по 20 страница, на папиру А4, а неко ми у шали рече, да није могао ни писмо кући да напише на целој страни. У трагању за подацима сам видео, да све ово што постоји записано можда је само од 5 до 10% од свега оног што је било и прошло. У трагању сам сазнао да су током времена и ратова биле велике трагедије које су уништавањем документације нанеле огромну штету историји о Буљану и Буљанцима. Прво уништавање документације, догодило се пре Првог светског рата (1912. године), када је сеоски свештеник Буљанске парохије, односно поп који је становао у Буљану у кући која се налазила на плацу Миодрага-Фроње, при одласку из Буљана однео са собом и помоћне књиге рођених и венчаних које је водио док је становао овде у Буљану. Друго уништавање документације извршили су Бугари 1915. године, приликом доласка у буљанску општину (само неки део). Највећу штету овом селу су причинили сами Буљанци Димитрије Недељковић, шнајдер и Драгић Михајловић, када су 1941. спалили највреднију документацију из општине буљанске и то: записнике о изборима кметова, деловођа и пандура, записнике са суђења Буљанаца у Општини буљанској, дописи из среза Параћин за општину буљанску, из војног одсека, спискови жена које су примале инвалиду за изгинуле мужеве у Првом светском рату и књиге домаћинстава и чланова домаћинстава. Нису имали снаге ни памети да документацију негде сакрију и сачувају. Године 1941,13. августа, када су дошли партизани у Буљане, спалили су све оно што је било остало од документације, до задњег, папира тако да у Општини буљанској није остало ништа. Матичне књиге рођених за Буљанце постојале су у манастиру Св. Петка у Извору и то само за годишта од 1919. Из напред наведених разлога немогуће је било да урадим родослове за Буљанце. Године 1951. у пожару, када је изгорела школа, изгорели су сви дневници и уписници ђака до 1942. године. Једино што ми је олакшало посао, то је оно што сам се активно бавио снимањем фотоапаратом у времану од 1960. до 1978. године, када сам из хобија снимао старе куће и све старе 10
ствари, које су се губиле. Овде у прилогу је само један мали део. Прикупљање овог материјала сада је закашњено бар 40 година. Раније, око 1960 године, материјал се можда могао наћи много више и лепши. У сваком случају, бар су били живи многи сведоци који су знали и могли да кажу много више, а посебно преживели учесници балканског и I светског рата, који су о њиховим патњама и догађајима могли да напишу романе. На крају, да напоменем, да су грешке у материјалу - тексту могуће, а у корист биографије села, било би паметно и хумано, да сваки читалац који зна тачне податке или има било какву стару документацију или фотографију, да то пријави аутору, ради исправке за друго издање. Из финансијских разлога, цене штампања, смањен је обим ове књиге за 85 страница, која је започета да се пише 1997. године. АУ ТОР 11
12
1ДЕО ЕКОНОМСКИ РАЗВОЈСЕЛА БУЉАНА Буљане је једнако са својом земљом Србијом делило све успоне и све падове. Једнако је подносило све муке и голготе и уживало у свим успесима и развитку. Никада ни у једном друштвеном уређењу, није се могло и не може се ни замислити а камоли остварити неки развој и напредак у селу, ако није у држави добра политичка и економска ситуација и ако нема економског развоја земље у целини. Тако је то било од увек, и тако he увек и бити. За развог села у доба Турака, нису постојали ни минимални услови, због нестабилне ситуације у земљи, малих насеља, раштрканих кућа, честих сељакања са места на место, честих сукоба са Турцима, као и због турског зулума и намета. Уопштено, једном речју речено, због немаштине и сиромаштва. Развог села је у сваком времену и у сваком друштву зависио од услова и ситуације у којој се земља налази. Из свега овог горе реченог, јасно можемо да закључимо, да је развој села па и нашег Буљана почео после другог српског устанка 1815. године, упоредо са развојем Србије, када је почео брз развитак земље, за време владавине кнеза Милоша Обреновића а посебно после одласка Турака из Србије 1833. године, када је по Турском Хатишерифу (акт турског цара, султана) морао и последњи Турчин да се исели из Србије. По том хатишерифу је турски субаша , '1833. године, на - пустио село Буљане за сва времена. А исте те године је и последњи Турчин напустио Параћин. I Субаша је повереник спахије, који је задужен за село и непосредне контакте са Србима. 13
РАСТАНАК БЕЗ СУЗА Дошла је година и дан растанка, Срба и Турака. После толиких година патње, битака и мржње, дошла је за Србе срећа, та 1833-ha. Коначно су и Срби и Турци схватили да све на свету што има почетак има и свој крај, баш онако, како то има свако клубе намотаног канапа-конца. Растанак је у већини случајева болан, са тугом и сузама, али растанак са Турцима био је са осмехом, задовољством и осећањем радости. Такву радост и задовољство је осећао сав српски народ па и Буљанци, баш као и Милета Радојковић, који је послао извештај књазу Милошу Обреновићу. Ево преписа тог извештаја: Ваша светлост милостивејши Господару! Не пропустам вашој светлости есе покорнејше jaeumu, како сам данас до алексиначкоГудута, испратио Ч. везира Усеин Пашу, Ч. везир блаГодарио је на дочеку и поздравио је вашу светлост и казао ми да су му дошли татари мужденије да је он потврђени урумели валиси. Међу тим неизостављам вашој светлости есе покорнејше jaeumu, да како Ч. везир у Параћину дође још ону ноћ наmoeapumu параћински ајан сеој арем и крену се. После њеГа сеи Турци натоварише сеоје ареме и одоше no везира. Тако исто и ражањски ајан крену сеој арем, ноћас пак сеи алексиначки Турци кренуше сеоје ареме и одоше no везира. Остао је no неки Турчин са аремом, који је сасвим сиромашан и нема сеоја кола. Јасам numao исте Турке, зашто се они крећу, они кажу да имје Ч. везир рекао да они овуда више седити не моГу. То јављајући остајем љубљећи ваш светли скут и јесам покорнејши вашој светлости. У Ражњу есе покорнејши слуГа 12 априла 1833. Милета Радојковић1 Турчин који је припадао у Буљану задњих година, а посебно после 1830. године, све чешће је долазио из Параћина и све дуже боравио у Буљану. 1 Турцн из Параћина, Ражња и Алексинца селе се у гомилама, у: др Бранко Перуничић, "Горња Ресаеа" стр. 266. (АС - КК XXXI - 662 - 1833.) 14
Приликом боравка, дружио се са појединим Буљанцима и тражио је неког са ким би био близак, за сарадњу и са ким би могао да разговара о свему и код кога би био угошћен добрим јелом и добрим пићем. У Буљану су сви мештани били уздржани и избегавали било какву блиску сарадњу са Турчином, осим што су, по кат-кат, попили по неки гутљај ракије или по неки бокал вина. И то је било све. Најчешће и најрадије је Турчин припадао код домаћина Стојана Милијћа', коме је кућа била у Спасинцу, где је данас кућа Миленка, Драгана и Драгише Илића. Једног пролећног дана 1833. године, сунце је већ било изгрејало и изашло високо. Стојан је био у котару1 2 и из стога3 чупао сено да нахрани волове. Када је видео Турчина на коњу, да иде путем, према његовој кући, Стојан се сакрио у штали. Турчин је зауставио коња испред вратњице (капије) и гласно позвао: „Еј, Стојане! Брее, Стојане!“ Стојан га је гледао из штале, кроз капак4 5, али није хтео да се одазове и да му изађе. Када је Турчин видео неко дете у авлији (дворишту) он је рекао детету: „Је л’ ти је ту деда Стојан? Позови га да попијемо по једно вино и да се поздравимо. Ја идем одавде и нећу се више овде враћати." Стојан је у штали све то лепо чуо, шта Турчин каже, па је више за себе рекао: „Иди усвет! Дабогда ти више никада очи не вид'о! Да смо ми Срби били сложни, не би ви ни до сада били овде.“ Када је Турчин видео да Стојана нема, окренуо је коња и пошао према Параћину. Још Турчин није ни замакао, а Стојан је изашао на пут, узео неки камен и бацио га за Турчином, рекавши: „Када се овај камен сам врати назад, онда се вратио ти дабогда.“ После одласка Турака у Србији су остали само још спахије са задатком да покупе десетак за 1833. годину. Али у томе не успевају. Због тога се спахије жале суду параћинске нахије и књазу Милошу Обреновићу. Ево преписа извештаја суда параћинске нахије Милошу Обреновићу: 1 Стојан Милијћ је Миленку, Драгану и Драгиши Илићу прадеде деда. 2 Kofap - ограђено место плотом, где се дену сена. 3 Стог - сено здевено. 4 Капак - отвор - прозор на штали, кроз који се избаца ђубре. 5 Записано по казивању Милована Вукадина Илића
Ваша свешлосш милосшивејши Госиодару! „Примили смо вшае почитајемо писмо и разумели смо што нам пишете поради cnauja који су предали тужбу код еас да им Срби забрањују десетке њине и нама сте препоручили да настојимо док њине десетке покупе. Ми то оћемо. Мувлет дајемо спаијама за 2 дана да нас почекају да им скупимо. Они да Гледају Готов nocao, и то они ништа нама, они нам кажу, ’Ako нема масла и сира а еи да нам дате есе штоГод земља рађа. Десетак од сена, од купуса, од конопље и од ecei друГоГ што земља роди, то имате нама onpocmum, а то вам досађујемо. Ваша светлост милостивејшему Господару и књазу нашему. УРажњу покорни 4. октовра 1833. Суд наије параћинске1 №88 Милош Обреновић, по пријему извештаја суда параћинске нахије, шал,е налог суду параћинском и крушевачком: Судовима параћинском и крушевачком да издају десетак турским спахијамајошу 1833. Години. Честе тужбе околни спахија турски, да им српске власти npunjamcmeuje чине, да десетке сеоје покупе, досадише ми, na зато сам решио се тужбама њиним крај учинити. Поводом тим препоручујем, да настојавате, да се сае овоГодишњи десетак no дојакошњим обичајима подпуно спаијама изда и да се у призренију томе оее Године јошт у свему задовоље, да ми еише амо не долазе и не досађују. (Спаијама нека десетичари десетке и до кућа њини одвезу, као што су и дојако возили). Сее то, као што реко, no дојакошњем обичају. УКраГујевцу Препис 2 13 октомвра 1833. Године. №3467 Економски развој села Буљана, могли би смо да поделимо у три сезоне, односно у три временска периода, или другим речима, у три етапе - фазе развоја. 1 Др Бранко Перуннчнћ, исто, стр. 266. 2 Исто, стр. 267. 16
Прва етапа - фаза. Први плански и организовани зачеци развоја села, почели су тек после одласка Турака из Србије 1833. године, и трајали су 78 година до првог Балканског и Првог светског рата 1912. године. Друга етапа - фаза развоја села била је између два светска рата, у времену од 1919. до 1941. године, а у трајању 21 године, у капиталистичком друштвеном уређењу. Трећа етапа - фаза развоја била је у времену од 1945. до 1980. године, у трајању од 35 година, у социјалистичком друштвеном уређењу земље. Укратко, највећи, најлепши и најбољи развој села Буљана у коме је народ и село највише добило, од када постоји до данас, је био у два временска периода и то: за време Обреновића и Карађорђевића, од 1833. до 1912. године и за време Тита, од 1945. до 1980. године. У том времену, за тих 78, односно 35 година, Буљане је највише добило, што није од када постоји. У тој трећој фази развоја, мештани у свим селима, па и Буљану, добили су стандард и услове живота једнак са грађанима у граду. Тако можемо да кажемо: да све што имају у кући мештани у граду, имају и они који станују на селу. И друго, можемо да кажемо: да све тековине које данас ми поседујемо и користимо, створене су после 1833. године, за задњих 170 година, што се поклапа са светским развојем. 17
ПРВА ЕТАПА - ФАЗА РАЗВОЈА СЕЛА БУЉАНА ЗА ВРЕМЕНСКИ ПЕРИОД ОД 78 ГОДИНА, ОД 1833. ДО 1912. ГОДИНЕ Прва фаза - етапа развоја села, почела је после одласка Турака из Србије 1833. године и трајала је 78 година, до 1912. године. То је време процвата и успона Србије и развоја села Буљана. То је време наше српске владавине, без туђег мешања у наш народни живот. Време од 78 година у том периоду српске владавине, за обнову и развој наше земље, кратак је период, да се изгради много тога, што се није имало. А није се имало баш ништа. Ипак, имали смо нешто, што је најскупље на свету. То је СЛОБОДА, 78 година слободе. За ових 78 година, променило се доста српских владара, али највећи препород земље и највеће промене, десиле су се за време владавине Милоша Обреновића. Књаз Милош Обреновић је за време своје владавине веома лепо и добро изграђивао нову српску државу. Он је прво и постепено уводио поједине институције. Од донетих значајних одлука у Србији, битно су утицале и на развој села Буљана, одлуке као што су: - Донешен је први српски устав за Србију.................... 1835. г. - Оснивање шумарства и првих шумара у Србији....... 1836. г. - Оснивање и постављање пољака по селима............... 1837. г. - Донета наредба: „Да се у свим селима Србије изграде сеоски кошеви, за прикупљање кукуруза и пуљачки торови, за ухваћену стоку“...................... 1837. г. - Наредба: „О ушоравању села у Србији“. ( О груписању кућа у свим селима Србије)................ 1837. г. - Наредба Милоша Обреновића: „О увођењу и вођењу матичних књига рођених и умрлих........... 1837. г. - Одлука Совета и Милоша Обреновића, да се у свим селима Србије формирају сеоске општине
за управљање селом........................................................ 1839. г. - Одлука „О стабилизацији презимена људи. На територији Србије.“................................................. 1850. г. - Оснивање школства и изградња школских зграда у свим већим селима Србије. Трајно од 1815., 1838. и 1858. - Установљење војске......................................................... 1861. г. - Установљење српске валуте, увођење српског динара по први пут........................ 1884. г. Ево и извода, преписа неких од тих одлука. Почеци шумарсилва и увођење шумара у Србији Нашему управителноме Совету Србије (...) Сваки старешина срезски, ком подручноГ шуме има, биће дужан изабрати једноГ врстноГ човека за шумара и настојаваће да он дужност своју, која ће му бити једина и собствена точно извршује... 22 фебруарија 1836. Године Књаз Сербски КраГујевац Милош Обреновић' Овај закон је важио и за срез параћински и општину Буљанску. Као и за све друге општине у Србији. Увођење и постављање пољака у селима Србије који ће чувати њиве и ливаде сеоске Издаје се уредба да сеоски КМЕТОВИ (већ су тада били кметови) поГађају пољаке који ће да чувају и лети и зими усеве њиве и ливаде, од штете (крађе) и од свиња и друГе стоке и да у селу nocmoje сеоски mopoeu за стоку, коју ухвате пољаци, да затворе и да касније моГу наплатити штету од власника сеиња или друГе стоке, а no 4 nape no свињчету. Штету су дужни процењивати вештаци. Иољацима плаћати у анатури. 31. октоврија 1837. Милош Обреновић1 2 КраГујевац Од 1854. године у срезу параћинском, пољацима је плаћано у новцу од сеоског приреза из општинске касе у селу. 1 Др Бранко Перуничић, исто, стр. 316 2 Исто, стр. 365. 19
По овој уредби село Буљане као једно од највећих села у срезу било је у обавези да испоштује уредбу и село је направило пуљачки тор за стоку (који је био на месту данашњих учитељских станова), у саставу општинског коша за кукуруз и старе задруге која је касније направљена. Изградња општинских кошева Они Буљанци који су рођени пре 1950. године, сећају се и памте зграду старе општине и коша, сигурно ће да зачуди када овде прочитају да је кош изграђен између 1840. и 1846. г. (што се види из списка на следећој страни). Кош је порушен 1960. године, када су направљени учитељски станови. Кош у саставу зграде старе општине са апсаном трајао је око 120 година, односно, функционисао је до Другог светског рата 1941. године. После рата је коришћен две-три године а до 1960. год. стајао је без употребе. Стара зграда општина је ушла у попис 1863. године. Општина Буљане је имала и своју сеоску њиву за обраду (која се налазила испод села, на раскршћу за Поповац, а данас је та њива код Стојана Ристића, где му је новозапочета кућа). О функционисању општинских кошева, бележимо: Изградња u функционисање општинских кошева у иелој Србији је био систем самопомоћи и народног~осиГурања у Годинама суше и неродним Годинама уопште. Свако земљорадничко домаћинство обавезно је давало у општински кош одређену количину кукуруза, јечма или друГих житарица. Ту се у кошу храна чувала извесно време, па ако не би била потрошена, општина је целу количину излаГала позајмљивању или продаји, како се дуГим стајањем не би уквариле, или да их штеточине не би наГризале. А после тоГа кошеви су поново пуњени новим количинама свеже хране. Сваки кмет у селу водио је рачун о давањима својих сељана. ЦиГани, карличари, коритари и черГари били су ослобођени од давања у кош. Давање v кош су била по 50 ока по Глави. (Уједну оку има 1 КГ и 281 Грам). У случају неродне Године из коша је давано на зајам домаћинствима, која немају кукуруза за исхрану.1 Указ Совету (1853. Године) У указу се интервенише: 1 Др Бранко Перуничић, исто, стр. 79
Да свако село у Србији МОРА da има кош. Она села која још нису направила, da направе и da храном, кукурузом попуне по правилу, које је донешено и објављено у тачкама од 1 до 8 уз овај указ. Правило се односи на изградњу кошева, прикупљању и чувању кукуруза. 1 Када је у село стигла наредба Књаза Милоша да се у селу изгради кош и зграда општине, Буљане је по величини било на трећем месту од укупно 30 села у параћинском срезу. Имало је 58 кућа и 70 пореских глава. Већа села од Буљана у то време била су само Плана и Доња Мутница. Зато је Буљане као тако велико село морало да направи сеоски кош за прикупљање кукуруза и пуљачки тор за ухваћену стоку, као и зграду за општину, одмах по добијању наредбе. Да је то тако било можемо да закључимо по томе што су Буљанци обе ове наредбе кнеза Милоша објединили, тако што су направили кош и зграду за општину под истим, једним кровом. То се највероватније догодило између 1840. и 1846. године, што можемо да видимо на списковима бр. 83 од 31. декемвра 1857. год. о сакупљеном и у општинске кошеве смештеног кукуруза за 1855, 1856. и 1857. годину, да је у Буљану већ тада постојао кош. То можемо видети и из списка „Колико је једна ока дала усева“ од 14. фебруарија 1849. г. а за 1848. у коме се помиње „ОПШТИНА БУЈБАНСКА“, да је у Буљану 1848. године била општина. То је потврђено и у попису 1863. године када је зграда пописана и ушла у попис. Зграда општине састојала се од два одељења величине не веће од 4 х 3 m дужна и ходника. Изграђена је приземно, са 4-5 степеника. Зграда је била „долмара“ (конструкција са дрвеним дирецима између сазидана циглом). Кров је био покривен ћерамидом. Испод одељења општинске зграде налазио се подрум - апсана, који је служио за хапшење непослушних сељака и оних који се не понашају у духу и складу са наредбама. Подрум је био укопан у земљу величине око 3,5 х 3 m озидан каменом и забачен малтером од креча и песка из наших потока (без цемента), тако да су само рупе попуњене у зиду, а камен је остао непокривен. Под је био од земље, на коме су, по наредби кмета, пандури просипали воду оним затвореницима који су направили тежа кривична дела, а са циљем да затвореници на поду не би могли лежати и спавати, већ стајати на ногама. Пла1 Др Бранко Перуничић, исто, стр. 549.
фон је био од дрвених греда, од пода на висини од 2 m. Врата су искована од дрвених дасака са гвозденом резом за катанац за закључавање. Подрум је био мрачан и у по бела дана када сунце греје, јер није имао прозора, осим једног малог отвора десетак сантиметара ширине и двадесетак висине, без стакла, ради ваздуха унутра и због позивања и контроле затвореника, а по потреби и разговара. У том подруму многи Буљанци су боравили бар по сатдва, а није била реткост и по дан, два и више, уз добијање воде и хране када се смилује кмет у току дана. Храну су му доносили његови најближи укућани. Подрум је функционисао и повремено имао станаре све до 1948. године, а посебно је био актуелан у време реквизиције која је била у периоду 1946-1948., а укинута је 1949. године. Кош (део само за кукуруз) је био око 2 m ширине и око 12 m дужине, саграђен на каменом зиду високом l,5m са тумбасима испод коша и ајатом по целој дужини, а ширине 4 m. Испод тог ајата је после Другог светског рата стајала парна машина - вршалица са дрешом за вршу жита, коју је власт одузела приватницима, артацима , Влајку Денином и Душану Ганином. У саставу општинског коша, зграде општине а касније и зграде старе задруге, био је изграђен и пуљачки тор за стоку коју су пуљаци налазили и хватали у пољу и планини да чини штету по ливадама. Ова изградња је била прва изградња у селу и велики напредак за село. Поготово је кош био од користи оним сељацима којима нестане кукуруз,ради позајмљивања и за све остале у неродним годинама. То је била златна резерва у гладним годинама и Буљанцима је чувала страх од глади. Али, у исто време, је кош био и велики намет за сељака, јер су сваке јесени морали да дају кукуруза по 50 ока1 2 по глави од сваке пореске главе, што се види из следећих спискова. 1 Артаци-више власника, заједничко власништво. 2 Ока - стара (турска) мера за тежину и износила је 1 кг и 281 грам.
Списак прикупљеног и у општинске кошеве смештеног кукуруза Среза параћинског СПИСАК СакуиљеноГ и у оишшинске кошеве смешшеног кукуруза и шо од сваке порез плаћајуће Главе no 50 ока у зрну Тек уће чис ло Наимен овање села За 1855 год. За 1856 год. За 1857 год. За све три године свега Чи сло порес ких глава Чи сло ока куку руза Чи сло порес ких глава Чи сло ока куку руза Чи сло порес ких глава Чи сло ока куку руза Чи сло порес ких глава Чи сло ока куку руза 1. Буљани 110 5 500 120 6 000 121 6 050 351 17 550 2. Шалудо. 31 1 550 29 1 450 30 1500 90 4 500 3. Поповац 47 2 350 47 2 350 48 2 400 142 7 100 К. № 5201 31. декемвра 1857. год У Параћину 4. Г. Мутница 5. Крушар 6. Бусиловац 7. Лешје 8. Влашка 9. Стубица 10. Батинац 11. Сење 12. Извор 13. Исаково 14. Мириловац 15. Плана 16. Дреновац 17. Лебина 18. Клачевица 19. Кошево 20. Д. Мутница 21. Супска 72 пор.главе 114 пор. главе 45 пор.главе 27 пор.главе 60 пор.главе 91 пор. главе 84 пор.главе 134 пор. главе 49 пор.главе 141 пор.главе 71 пор.главе 144 пор.главе 106 пор.главе 34 пор.главе 38 пор.главе 29 пор. главе 103 пор. главе 95 пор.главе Началник среза параћинског, окр. ћупријског, штабс. капетан Д. Савић' 22. Иванковац 38 23. Чепуре 55 24. Забрега 51 25. Текија 28 26. Крежбинац 39 27. Шавац 48 28. Главица 59 29. Бошњани 44 30. Вирина 86 31. Сикирица 36 32. Д. Видово 114 33. Г. Видово 60 34. Голубовац 14 35. Стрижа 55 36. Давидовац 29 37. Паљани 52 38. Бигреница 211 39. Варош Параћин 592 40. Ратари 39 пор.главе пор.главе пор.главе пор.главе пор.главе пор. главе пор.главе пор.главе пор. главе пор.главе пор.главе пор.главе пор. главе пор.главе пор.главе пор.главе пор.главе пор.главе пор.главе Пореске главе представљају одрасла лица (мушг сарце) способна за рад - домаћине.1 2 1 Др Бранко Перуничић, Град Параћин стр. 296 - 297. 2 Исто. 23
Арачку главу представља свака хришћанска мушка особа од 7 до 80 година живота. С тога арачких глава има знатно више у сваком селу и у сваком домаћинству од пореских глава. СПИСАК коликоје ока разног усева у којој оитшини дала плода за 1848. Годину Једна ока дала је о СХ vo s 8: Рн Число општина Кукуруза Пшенице Јечма Крупни ( ка Ражи Овса Елде Проје Т“ Шавачка 6 40 2 - - ТГ Стрижанска Т- 16 т- 6 - ТГ ДољноВидовска 5~ 5~ ~~т~ - т~ ~Т~ Сикиричка тт ТГ~т~ - - 5“ Дреновачка ~Т~тт- - ~~т~ ~ТГ 1лавичка ~Т~т 5 - 6 5 7 Мириловачка 5~ ~т~ 6~ ~т~ 6 ~тт Т Бусиловачка ~~Т~т~т~ - - - 9 Планска ~Т~тг - - - - тг Дољно Мутничка ~Т~ 16 ~т~ ~Т~ ~т~ 6 тг 1 брњо Мутничка ~Б~~ - ~тг 6 ~т~ - ТГ БУЉАНсКА ~Т~ - 5~~ ~т~ - - ТГ Поповачка 6 15 ~ТГ ~т~ - - ТГ Стубачка ~т~тг ~т~ т- - - 15 Батиначка ~т~тг ~т~ - 5 - 16 Иванковачка ~т~тг ~т~т- - - ТГ Сењска 6 - ~к~ ~т~ т-~т~ тг Виринска 5 16 ~т~ 6 ~т~ ~~г~ тг Исаковачка ~т~ — ~т~ т- - - тг Крушарска 3 16 5 т- - - тг Влашка 4 Т1 ~т~ т- - - тт Супска 5~тг 6 ТГ - - тг Ћупријска ~Т~тг ~т~ ~~5~ 5~Т" т Параћинска ~5~тг 5 5 6 5 ~Т~ К. № 259 Началник среза 14. фебруарија 1849. год. параћинског, штабс. капетан у Параћину А. Вељковић1 Срез параћински окружија ћупријског I Др Бранко Перуничић, исто, стр. 258 - 259. 24
ТЕФТЕР Списак спахијског ирихода у храни у округу параћинском 1834. Године Сумаријум параћинскиј прихода спаијски урани АС - Тефтер бр. 144 1 Капетанија Параћинска fodg Имена села Број домо ва Кукуруза Ока сЗ С (ока) Врећа Д W § |Ражи | Јечма Зоби и крупника Проје Елде 1 Шавац 2 400 1 100 - 450 2 Чепуре 2 400 1 100 - 1 000 3 Стрижа 930 1 200 - 930 4 Доње Видово 4 350 990 - 1 200 5 Горње Видово 2 400 730 - 650 6 Ратаре 960 290 - 320 7 Сикирица 2 345 360 - 399 8 Кошево 2 200 630 - 182 9 Дреновац 3 000 1 250 - 1 300 10 Крежбинац 860 600 - 550 11 Бусиловац 800 970 - 384 12 Голубовац 180 230 - 75 13 Плана 1 600 1 900 - 2 040 14 Лешје 420 460 - 170 15 Доња Мутница 1 000 1 200 - 380 16 Горња Мутница 450 540 - - 17 Шалудовац 880 160 - - 18 БУЉАНЕ 1 900 2 424 - 500 19 Поповац 1 122 218 - 190 20 Забрега 348 944 - 90 21 Извор 800 700 - 270 22 Клачевица 392 536 - 640 23 Бошњане 200 350 - 138 24 Главица 100 1 300 - 280 25 Давидовац 650 450 - 275 26 Мириловац 800 900 - 600 27 Лебина 300 580 - 570 28 Текија 700 1 150 - 450 29 Параћин 4 000 7 000 - 765 - Укупно 39 487 30182 - 14 798 - - I Др Бранко Перуничнћ, исто, стр. 138 - 139 25
Што се јечменог десетка тиче у срезу овом од ове године, овај је по казивању г-на Анђелка Николића сав у Крагујевац за књажевски двор однешен. Напомена: У окружју параћинском су биле три капетаније и то: ражањска, алексиначка и параћинска. Списак прихода и расхода нојединих општина среза параћинског Извод Рачуна свију општина у срезу параћинском округа ћупријског за 1870. годину. Редни број Име ообштине Колико је било прихода (гроша, пара) Колико је било расхода (гроша, пара) Коликоје остало капитала 1871. год. 1 Буљане 751.23 662,20 5 394,39 Износ у новцу је узет само за Буљанску општину, а за остале обштине, села која су била на списку а у срезу параћинском, напред наведена, нису узети подаци и то за обштине: 2. Параћинска обштина 3. Чепурска обштина 4. Долно Видовска 5. Сикиричка обштина 6. Дреновачка обштина 7. Бусиловачка обштина 8. Мириловачка обштина 9. Доњо Мутничка обштина 10. Горњо Мутничка обштина 11. Стубичка обштина 12. Сењска обштина 13. Бигреничка обштина 14. Виринска обштина 15. Исаковачка обштина 16. Крушарска обштина 17. Супљанска обштина 18. Иванковачка обштина 19. Батиначка обштина 20. Поповачка обштина 21. Главичка обштина 22. Планска обштина 29. јануара 1871. год. У Параћину Началник среза параћинског Ђор. П. Стојковић1 Овакав списак постоји и за 1874. годину. Разлика је у бројкама и у њему нема села Вирине и Исаково, која су узета 1871. године за срез подгорски са седиштем у Ћуприји. 1 Др Бранко Перуничић, исто, стр. 473. 26
Буљанска обштина је имала остатак капитала из 1873. године 6 225, 38 гроша. Остатак 6 225,38 гроша Приход 3 726,36 гроша Расход 606,00 гроша 22. априла 1875. год Началник среза параћинског Параћин А. Марјановић1 Из ових спискова се види да је обштина буљанска била једна од економски јачих и налазила се у групи првих Такође се види да је пословала веома успешно и рентабилно, са великим остатком капитала на крају сваке године. Убијање птица штеточина Шумовита Србија XIX века, због изузетно погодних услова за живот, а пре свега због огромних шумских простора родних поља, река и потока, је била препуна свакојаких птица и дивљачи. Птица је било много тако да су оне угрожавале сељакову летину а понекад је довођена у питање и безбедност људи и стоке.2 Многобројна јата птица надлетала су поља и њиве и зато је књаз Милош Обреновић 1837. године издао: Наређење свим војеним командантима Да би се вредносне птице утамањивале, нашли смо се побуђени решити, да се оне, а имено вране, чавке и свраке бију и да би се ова боље постиђи, моГла, решавамо да свака пореска Глава или једну матору такову Грабителну птииу, или три младе из Гнезда извадивши убије. Ако ко убије јастреба, прима му се у место Гореречених птица. К. засвидетељсшвованију иак својему_ даЈе човек ишицу убио дужан је Главу ишичију кмешу иоказаши, ио чему ће кмеш 'рачун и овом водиши и надлежној власши извесшије слаши. И будући да се сад _и млади курјачићи лако_ убити моГу, шо нека сваки_срески сшарешина скуии народ овог среза и шера ајку, да би исшребили курЈаке. 1 Др Бранко Перуничић, исто, стр. 501. 2 Исто, стр. 32. 27
Преиоручујемо вама,_да_овај_нал_ог вама подручним_среским сшарешинама сооишшише с иреиорукомл да га час ире у исиулненије ириведу, очему ћеше и ви насшојаши. № 1697 Књаз 13. маја 1837. iod. М. Обреновић1 у Крагујевцу Буљанци су по овом налогу били у обавези као и сви други из осталих села (што се види из следећег списка) да убијају птице сваке године, а како их убијати, да ли су имали сви оружје и какво је оно било то је био њихов проблем. У извештају који је о томе поднео начелник окружја ћупријског 1845. године Попечитељству внутрених дела2 стоји: Високославному попечитељству внутрених дела Началничества окружја ћупријскоГ известије окружно. "...Началничество усуђује се високославному попечитељству учтиво jaeumu, да су му се срезски началници тужили да је народ преко свију њиови, заповести сасвим споро оее ередносне птице убијао, тако да су се и њима кметови тужили, да су они зато строГо с народом поступали, па опет слабо успевали,о чемује началник среза параћинскоГ најпосле и писмено представленцје учинио, истичући упутствованцје како ће у томе да поступи па на отому је оно упутствованије дало да строГо од кметова (из села) изтјазава, а они пак од народа и из iTioi узрока су се срезски началници закаснијели. №670 Началник окружни 6. марта 1845 iod. подполковник у Ћуприји БоГдан Ћорђевић ср. Писар БлаГоје Јездимировић3 Из извештаја о убијеним птицама у насељима среза ресавског и параћинског, округа ћупријског за 1844. годину. 1 Др Бранко Перуннчић, исто, стр. 501. 2 Попечитељство внутрених дела је Министарство унутрашњнх послова. 3 Др Бранко Перуничнћ, исто, стр. 501.
Началничесшва окружја ћуирцјског Списак побијени у окружију ћупријском за 1844. Годину вредносни птица Срез параћински: Редни број Обштина Род птица Врана Сврака Сојки Врабаца I БУЉАНЕ 20 25 5 20 2 Шалудовац 7 12 —10 3 11оповац ГО 15 3 12 итд. 6. марта 1845. гдд. Началник окружни у Ћунрији подполковник Богдан Ђорђевић' Овакав списак постоји у Архиву и за 1846. годину, са истим селима али са различитим бројкама о убијеним птицама. У овом списку била су и следећа села за која нису дате бројке убијених птица, која су од редног броја 4 до 40: 4. Г. Мутница 17. Дреновац 29. Варош Параћин 5. Извор 18. Сикирица 30. Стубица 6. Д. Мутница 19. Кошево 31. Супска 7. Клачевица 20. Ратаре 32. Влашка 8. Лешје 21. Г. Видово 33. Крушар 9. Плана 22. Д. Видово 34. Иванковац 10. Мириловац 23. Стрижа 35. Паљане 11. Давидовац 24. Чепуре 36. Вирине 12. Главица 25. Шавац 37. Исаково 13. Лебина 26. Текија 38. Сење 14. Голубовац 27. Бошњане 39. Батинац 15. Бусиловац 16. Крежбинац 28. Забрега 40. Ћуприја Села од редног 6poja 30 до 40 су одлуком државног Совјета и Михаила М. Обреновића од 11. фебруара 1842. године одцепљена од ресавског среза и припојена срезу параћинском.1 2 У списку за 1846. годину, Буљане се налази под редним бројем 21 и у њему стоји да су Буљанци убили: вране 65, сврака 70, сојки 15, врабаца 44 и јастребова 12. 29 1 Др Бранко Перуничић, Горња Ресава, ст. 495 2 Исто, стр. 497.
Списакубијених птица и дивљачи у срезу параћинском округа ћупријског' Началничества окр. ћупријскоГ предпоменутом окр. прошле 1854. Године побијени вредносни дивљачи и птица ч и с л 0 Имена села (обштина) срез параћински Род побијених дивљачи и птица Медведа | Лисица I Гаврана | Врана Сврака Чавки Сојки Сеница | Врабаца CS £ £ Творова | Јазаваца | Сума 1 Поповачка 250 230 25 400 5 2 Батиначка 110 80 30 532 4 3 Сењска 350 580 100 600 6 4 Стубичка 90 112 64 350 4 5 Крушарска 480 210 350 70 1 6 Виринска 340 90 210 650 7 7 Сикиричка 280 70 320 540 4 8 Главичка 100 65 250 450 1 9 Д. Видовачка 90 74 80 500 3 10 Мириловачка 150 100 95 590 2 11 Чепурска 280 180 240 760 - 12 Иванковачка 194 97 280 650 1 13 Дреновачка 290 190 150 900 10 14 Г. Мутничка 181 85 98 741 - 15 Бусиловачка 270 105 57 820 - 16 Д. Мутничка 180 90 64 651 2 17 Планска 97 85 99 400 4 18 БУЉАНСКА 52 43 103 702 - 19 Исаковачка 64 60 97 - 1 20 Супска 40 59 100 150 3 21 Параћин 570 320 10 648 - Сума: - 4458 2925 2820 11734 58 К.№ 393 21.јануара 1855. Год. у Ћуири^и Начал. окр. ћуир. иочесш. књаж. ађуш. иобиолковник кавалер. БоГдан Ђорђевић (М. Н.) Писар Т. О. Анић' I Др Бранко Перуничић, Град Параћин. стр. 277 30
Заповест књаза Милоша Обреновића о ушоравању села УКА 3 Нашемууправителному совету Путовавши данас од КраГујевца довде, приметили смо да народ млого сам себи шкоди тим што села нису ушорена и уједно сбијена, већ цео атар једноГ села заузели су људи истоГ села кућама и зГрадама својим, тако, да нити имају као што треба, њиве, ни ливаде, ни испуст, ни шуме, већ испречали суједни друГима продторе на велику штету обштествену и поособену. За уклонити препјатствија нашли смо за добро,решити, да се села збијају и ушоравају. Издајемо совету овај указ да власти и старешине толкују народу, штету што су села разштркана, па да свим силама постарају се како старешине тако и кметови да би се блаГостојанијеумножавало. 8. марта 183 7. Књаз сербски Милош Обреновић уЖабарима По заповести књаж. Јаков Живановић' Свима војеним командантима Вашему високоблаГородцју сообшта се иста уредба с том препоруком, да и еи од ваше стране nocmapame се и сами и преко старешина срезски,и преко кметова доказати народу noлзу1 2 блаГодетелне уредбе оее и тако настојавати, да се мало no мало почну села уЈедно збцјати и yiuopaeamu, нарочно пак на то да мотрите, да ко ову уредбу с рђаве стране народу не толкује. Толкованије пак нека се састоји од приликеу томе: 1. Да се народу каже, да је прошло оно време, кад смо се морали no шумама и потоцима крити; да ми сада, под мудрим владенцјем, њеГове светлости, књаза и Господара нашеГ,од сеако насилцја и обезпокојенцја обезбеђени, неимамо нужде, то чинити; даје бољеу скупу, у реду и у близости брат с братом, 1 Др Бранко Перуничић, ГорњаРесаеа, стр. 339. 2 Полза - корист.
иријашељ с пријашељем и комшија са комшијом да живимо него даједан од друГоГраштркани будемо. 2. Ваља му казат да се сеи народи no просвештеним земљама у селу збијају и да се и ми нисмо растркали зато што је то боље било, неГо што нас је Гоненцје варварско и Горка мука до тог дотерала. 3. Да се народу избије сумња из Главе да ће то бити лоше, и ако сада ползу не види да ће видети каснцје. 11. марта 1837. у КраГујевцу1 Буљанци изгледа да су дисциплиновано ову наредбу извршили и да се сад могу похвалити како су лепо просечене и ишпартане улице кроз село што нема ни једно друго село. Стабилизација фамилијарних презимена код Срба Високославноме Совету Г. Стефан Груборовић, столоначалник књажевске канцеларије, и Сретен Поповић столоначалник ВрховноГ суда, кои су као бивши при овоме и Попечитељству просвештенија чиновници од стране Попечитељства овоГа послани били, да вођење баштински књиГа у Аустрији npoeude, како би се no начину томе и код нас оее књиГе устројити моГле, вративши се из Аустрнје поднели су овде прикључено предложење, да се код нас унапредак презимена фамилијарна задржавају, а не као до сада да се батаљују и сваки на име отца да се презива, будући оео к вођењу књиГа баштински одвећ смета. 8. декемвра 1850. Попечитељ у БеоГраду правосудија и просвеш. Алекса Симић Coeem доноси одлуку: Да се у фамилијама нашеГа народа презимена једанпута за стално утврде, а не да се мењају као што је то до сада било и да се цела једна фамилија једним npeзименом зове, што ће тиме и код нас фамилије познате бити а неће као до сада изчезавати са мењањем презимена. 1 Др Бранко Перуничић. исто, стр. 339-340.
Совет је у согласију да се од стране правитељства нареди: Да се у фамилијама нашеГа народа презимена једанпут за стално утврде, како би се унапредак за сваГда знати могло једно презиме једне исте фамилије, (да се фамилије по презимену распознавају) а да би се то удејствовати могло, да све власти, како Грађанске тако и духовне,а и школске и војене по овој наредби презимена по најстаријему у фамилији заводе и после сваГда само за ова стално установљена презимена разпитују, та у надлежна и јавпа и званична акта уписују и на иста своја решенија и друГа закљученија издају. јануар 1851. А. КарађорђевигГ1 БеоГрад Увођење првих матичних књига Ова наредба о стабилизацији презимена, долази као допуна наредбе од пре тринаест (13) година, о увођењу закона за увођење матичних књига. Тачно 1837. године за време кнеза Милоша Обреновића уведен је закон који се првенствено односи на цркве и манастире по коме су били ОБАВЕЗНИ да воде матичне књиге рођених и умрлих за све држављане у Србији. То су биле ПРВЕ званичне књиге. Те књиге за Буљане данас не постоје, или уколико их има негде (ко зна где), затрпане су негде у некој архиви покривеној прашином и нама нису доступне. Годишњи извештаји среског начелства У овом поглављу је изложено неколико годишњих извештаја од 1838,1848,1856,1861,1863,1869,1878. и 1882. године, које ако пажљиво прочитамо, видећемо веома занимљиве реченице које осликавају ондашње време од 30 година између 1838 и 1882. год. Ове извештаје су састављали начелници среза параћинског за општине из свих села у срезу, а који се односе и на село Буљане, и достављали округу ћупријском у Ћуприји. Ови извештаји су у наведеном времену спадали (налазили се) у одсеку економическом (економском), а то је било као што су 1 Др Бранко Перуничић, Град Параћин, стр. 263.
сада завршни рачуни месних заједница, који се раде крајем сваке године. У извештају Богдана Ђорђевића из 1838. год. помиње се „40 кола прућа“. Каква су то кола била, нису описана ни у једном документу, колико тешког терета се могло на њих натоварити и колико су била издржљива. Богдан наводи још да је срез параћински сасвим оскудан са гором (шумом), што је можда био разлог, да се ослободи обавезе за греде. Али, истина, био је проблем превоза и то што нису постојали добри путеви, па су шуме биле неприступачне. Како и сам каже да су неке греде нашли “у Папрану више Буљана у једном кршном месту”. Даље наводи да је народ из села параћинског среза имао велике обавезе и муку док је прошле године изграђена црква и воденица у Параћину и да на воловима вратови1 још нису зарасли, зато што су по једну букву 40 јарма2 вукли. А да је била приступачна, могли би је и 4 јарма довући (По овом “довући”, изгледа да такви, тежи, трупци нису товарени на тим колима, већ су их вукли до одређеног места. У извештају капетана Вељковића из 1849. год. три пута се помиње општина буљанска, а у једном пасусу, каже: “да је марва3 у буљанској обштини здрава”, што потврђује да је већ 1848. године у Буљану била општина. У овом и другим извештајима, видећемо занимљиве називе болести, које су тада постојале код људи и стоке. Под тачком 4 видимо колико је тада буков и храстов жир био коришћен и веома важан плод, сврстан чак на списак са пшеницом и кукурузом, и да су жирородне шуме веома чуване од сече. Под тачком 6. приметићемо да је буљанска општина напредовала у сејању пшенице. У извештају за 1856. годину видећемо да су пољопривредни производи најважнији артикл за опстанак живота и главни капитал земље о коме је највише вођено рачуна. То су: кукуруз, жир (за жирење свиња), трава (сено), шљиве, виногради, а од свега тога је зависило и сточарство (говеда, свиње и овце). Детелина није 1 Вратови, обично код младих волова. нагњаве се и отекну или код старијих научених, који су вукли велики терет, вратови им отекну, посебно ако се уморни напоје водом или ако им је јарам лоше направљен. 2 Јарам је дрвена направа у коју се прежу два вола и за време вуче јарам им стоји на вратовима. 40 јарма су 40 пари волова. 3 Марва - стока, домаће животиње, сем живине.
сађена у то време. Под бројем 7 налази се сејање конопље,1 што је била уобичајена садња, јер је конопља била неопходна сваком домаћинству. Из тачке 8 видимо колико је народ по селима био неписмен да је по општинским судовима био један писар за неколико села. Тако је Стефан Првуловић из Параћина био писар у општинском суду у Буљану, Поповцу и Мириловцу. Из санитетског извештаја из 1864. године видимо занимљиве називе ондашњих болести, као што су: врућица, грозница, богиње и др. Под тачком 13 налази се извештај о штети коју је причињавала голубачка мушица2 на говедима. У извештају за 1878. годину видимо, под бројем 2, да је трава за сено сматрана за огромно једногодишње природно богатство и да је то непроцењив приход сточне хране, испред шљиве и винограда, исто што и кукуруз и жир. У другом пасусу, под бројем 6, видимо да су у срезу параћинском у великом броју гајене овце и да су њихову вуну одкупљивали трговци и извозили у друге земље, као чувену параћинску лепу вуну. Буљанцима су овце и вуна били добар извор прихода од којег су живели. У извештајима су коришћене следеће речи које су се користиле у оно време: понаособ - посебно рђаво - лоше, није добро терлема (трлема) - болест утамањен (но) - уништен, уништено утаманиле се - затрле,уништиле се марва - стока њиовим - њиховим собраним - сабраним, сакупљеним 1 Конопљу у Буљану је садило свако домаћинство, на површини земљишта према потреби кућне заједнице (броју чланова куће), док је лан сађен нешто мање. Познато је да се све до Другог светског рата од одеће није ништа куповало, већ су жене на селу саме све ручно израђивале од вуне, која се добијала од оваца и тежине која се добијала од конопље. Од конопље су још израђиване на разбоју и сламарице за сламу на креветима, простирачи за покривање кревета, черге за покривање људи и ткани су џакови за кукуруз и пшеницу 2 Голубачка мушица је била отровна и права напаст. поготово за говеда. Сваке године с пролећа од ње је угињавао велики број говеда, као од неке заразне болести. Због тога је и подношен извештај сеоских општина срезу, а срез даље округу. Ова мушица је долазила у великим ројевима, тако да када су говеда била на паши или на раду после неколико сати уједа угинула. Лек од мушице није постојао, а сељаци су сами свињску маст мазали говедима на деловима тела која су била највише изложена нападу мушица: око очију, трбуха, пупка... Добила је име зато што је долазила из неке пећине поред Голубца на Дунаву. Била је ситна и слична винској мушици (стеници), а изгубила се када је пећина потопљена при изградњи хидроцентрале на Ћердапу.
пуприје - мањи мостови,пропустиприпаћена - запаћена, умножена сасуто - сипано, стављено бадавција -беспосличар утро се, утрт, утрвен - затро се наоди се - налази се (не постоји), уништен, изгубио сштоич, отичке - малопре редња, редње - врста болести сочинио сам - направио сам приспе, приспео - стигне, дође, стигао, дошао припитати - упитати ајка - организоване групе људи за претрагу шуме од људи или дивљачи пређашње - протекло, прошло цада, џадом - пут, путем ич - нема ни мало трефљало се, трефило се - давало се, десило се кирајције - рабаџије, превозници колима са запрегом Село Буљане се помиње још и у следећим документима за 1838,1857,1861.И1904. Богдан Ђорђевић Милосаву Здравковићу јавља да му се у срезу параћинском не може наћи 250 греда за грађење касарне у Ћуприји Ваше високоблагородије Господине и блаГодетељу мој Почитајемо писмо вашеГ високоблаГородцја,од данашњеГ № 38 нримио сам из коГа сам разумети моГао да зактевате за Грађење тамошње касарне, изврученоГ ми среза 250 Греда, 200 талпе и 40 кола прућа, одГоварајући учтивејше јављам вашем високоблаГородију, да речени 250 Греда, никако се моме срезу наћи не може, као што је и вами добро познато, да је оеај срез нараћински сасвим оскудан с Гором. НеГо еас покорно молим, милостиви Господине, обратите се на друГу страну и предречене Греде зактевајте, јербо noзнато је,вашему високоблаГородију,колико је прошле Године народ овоГ среза муку видео, док се је овдашња црква и правителиствена воденица свршила. Пак још на њиовим воловима ератови нису зарасли, што су no једну букву 40 јарма волова еукли, а да је у шуми била одељена (усамљена) као што треба, моГли бије и четиријарма довући. Дакле, да сее то на страну оставимо, но еео почео сам звонару код цркве Градити, пак нуждно ми Је било 8 Греда велики за звонару и једва сам тражећи no сее шуме параћинске, док сам иј нашао у Папрану више Буљана и то уједном кршном месту, које сам велику муку с народом имао док смо оне Греде 36
извадили. Зато усуђујем се вас као МОГ блаГодетеља покорнејше молити, да ме Горе речени 250 Греда заклоните и избавите а што се тиче 200 талпе и 40 кола прућа, мучићу се свакојаким начином, да како Год за толико набавим и вашему високоблаГородију пошљем. При том остају у великој надежди и љубећи вам руку, јесам. 19. маја 1838. Год. вашеГ високоблаГородија у Параћину иокорнејши слуГа БоГдан Ћорђевић1 Извештај о стању усева и здрављау срезу параћинском за 1848. Годину Славном Началничеству окружја ћупријскоГ Началник среза параћинскоГ полуГодишње известије За време од последњег јунија до последњег декемврија прошле године, дошавши у сваку понасебце општину, застао сам народ у миру, тишини и свакоме поредку. 1. Прошлог је лета по целом повереном ми срезу у народу рђаво здравље било; дејствовале су болести: грозница, велики кашаљ, терлема или врућица, пробади и холера. У реду прве болести имало је у Обштини стрижанској, сикиричкој, дреновачкој, главичкој, мириловачкој, бусиловачкој, планској, долњомутничкој, БУЉАНСКОЈ, стубичкој, батиначкој, супској и параћинској, у крушарској великог кашља и врућице, а у вароши Параћина холера. Ова се болест појавила у вароши Параћину 6. октомврија а престала 1 декемврија прош. год. Држим се уместно споменути, да је окружниј лекар поручник Г. Димитрије Капарш, при трајању ове заразе највећу ревност у лечењу показало и болеснике с великим успехом к здрављу повраћао. У осталим Обштинама по селима, здравље је међ народом одвећ добро било. На овцама у Обштини: шавачкој, д. видовској, сикиричкој, главничкој, мириловачкој, поповачкој, селу Бошњанима, батиначкој, иванковачкој, виринској, супској и ћупријској имаде богиња, 1 Др Бранко Перуничић, Град Параћин. стр. 150-151.
а у Обштини стрижанској, бусиловачкој, исаковачкој, крушарској, влашкој престале су. Такођер у Обштини стубичкој, супској и иванковачкој имало је и шапа на говедима а у Обштини батиначкој и на свињама. У Обштини супској од богиња овце су се полак утаманиле. Даље, пак сва марва у Обштинама: дреновачкој, планској, долњомутничкој, горњомутничкој, БУЉАНСКОЈ, стубичкој, сењској и параћинској доброг је здравља. 2. Да су људи све њиве које су за усев озимни жита добре биле, прошле јесени поорали и велико прилаженије у пољском раду показали, собом сам се уверио, не нашавши ни једног човека који би се због лењости задоцнио, зато сам свакој обштини за њено трудољубије, од стране високославног правитељства нашег изјавио и у напредак да тако трудољубиве буду жељу им истог представио и јавно пред њиовим собраним Обштинама похвалио. И то у селима (мањим по једног или двојицу а у већим селима по тројицу, у буљанској општини тада су похваљени били Анта Мијаиловић, чукундеда Бранка Милисава Матића, и Мијаило Радивојевић): Шавац Чепуре Стрижа Долње Видово Горње Видово Сикирица Ратаре Дреновац Главица Мириловац Клачевица Батинац Лебина Извор Паљане Давидовац ГорњаМутница Иванковац Бусиловац Шалудовац Сење Крежбинац БУЉАНЕ Вирине Голубовац Поповац Влашка Плана Забрега Супска Долња Мутница Стубице Об.Ћуприја Лешје Бошњане Об. Параћин 3. Приходе и расходе прегледавши у свим Обштинама, нашао сам уредне. 4. Кметови су жирородну гору од упропашћенија добро чували, ова нигди самовластно утамањивана није. А кметови су точно набљудавање височајше у том призренију постојеће уредбе похваљени. 5. Путови и ћуприје у селима постојеће врло су добропг стања, а гди је какова рђава ћуприја или пут нашао се, одма сам наредбу кметовима учинио, да што не ваља без отлагања у ред доведу, како је одма затим и учињено. Пут цариградски од границе окружија алексиначког до вароши Ћуприје, прошле јесени није репериран, јербо је како он та38
ко и ћуприја на њему у добром су стању. Но при свем томе реперираћу га идућег пролећа, а од вароши Ћуприје до границе среза ресавског овог окружија, поновљен је насип, те тако је сав овај пут у добром стању и за путовање удобан. 6. Неке су Обштине показале напредак у земљеделију и то Обштина шавачка, долњовидовска, сикиричка, дреновачка, мириловачка,планска, долњомутничка, горњомутничка, БУЉАНСКА, поповачка, стубичка, иванковачка, сењска, виринска, ћупријска и параћинска, посејале су на озим усева по 50 дана орања више, него у јесен прошле 1847. године. Обштине исаковачка, супска, крушарска и влашка, обично у пролеће бела жита сеју. Јер су искусиле да им текова пролетња боље него јесења рађају. Кукуруз је сасвим рђаво и никако плод принео. А виногради су изобилни плод принели. Сена је доста укошено. У виноделију напредовале су неке Обштине, али нису винограде ни мало приновиле. Но при свем томе, имају га довољно. Што се тиче марве, она је у свим Обштинама сваког рода (врсте) припаћена ’, но будући људи само по онолико за домазлук остављају, колико изранити и надгледати могу. Остало продају и сами кољу, те тако сваке године, с малом разликом остаје. Једино ове године, само је оваца мање и то у оним Обштинама гди су богиње свирепствовале. 7. Од страни дошелаца (дошљака) ни једна Обштина никога за ово полгодије примала није. 8. Као што сам са собом уверио тако и навести не пропуштам да кметови дужности своје добро извршују с народом лепо поступају и добрим им примером предходе, овај иј добро слуша и с њиме се задовољава. 9. Бећара без службе нигди нема, јер иј Обштине као бадавције и без службе не трпе. 10. Списак ране на општинским њивама неђене и у кошеве сасуте пошиљем овде у прологу. Похваљеном Началничеству с понизним примеченијем, да су њиву рђаво родиле, а неке ни родиле нису. 12 14. фебруарија 1849. год. Штабс. капетан у Параћину А. Вељковић3 1 Припаћена - умножена, запаћена. 2 Сасуто - сипано, метнуто, стављено. 3 Др Бранко Перуничић, исто, стр. 256 - 258
Извештај о стању пољопривреде у срезу параћинскому 1856. Године Годишњи извештај Славном Началничеству окружја ћупрцјскоГ Ио смислу изданоГ од високославноГ Иопечитељства внутрени дела под 28 декемвра 1856. Године, посетивши све општине повереноГ ми среза и о свим прописаним обстојателствима спадајућим у одсек екомномически овим Годишњим преГледом известивши се следујуће славному Началничеству окружја ћупријскоГу понизности достављам. 1. У теченију истичуће 1857. Године било је плодородије, према положенију овоГ среза, изузимајући позно (касно) сејане кукурузе, које је слана сатрла, но коГа је j’ малом количеству било добро, тако да је народ у стању и своје потребе подмиривати и за шпекулаццје продавати. Жир. Нремда овди у срезу има жирородне Горе у овој истичућој Години, жир родио нцје. НеГо је се народ овдашњи с овим помаГао у суседним окружијама. Траеа је свуда у овоме срезу веома добро родила. Шљиве и виноГради су добар плод принели. 2. Овце су умножене у оним селима, која већи простор за пашу имаду. ТопчидерскоГ соја бикова и нерастаова, нема ни j’ једној Обштини, нити која Обштина изјављује вољу, да би иј желила. Узрок је овоме што су Обштине по селима малољудне и што су извори прихода исти малени и нејаки, да с њима ни обичне своје потребе без приреза подмиривати нису кадре. 4. Обштине у овоме срезу, које имају своје обштинске њиве, сејане су на овима кукуруз и овај им је принео добар плод, но исти не обраћају пажњу на умножење своји обштински прихода, неГо остављају у кошеве обштинске за непредвидиме случајеве. 5. Кошеви обштински саГрађени су у определена времена и по прописаном начину. Они су и сада свиу добром стању. Кукуруз пак i’ овим обштинским кошевима налазећи се, није ни у чему повређен ни оштећен, сав се на скупу у свакој обштини (у селу) и у целости налази. И овом приликом ја нисам пропустио обавестити кметове, какав кукуруз треба дау прописано време од свои ме40
штана у кош обштински примају и при томе заповедити им да осебиту пажњу обрате на надгледање и чување кошева и у овима налазећеГ се кукуруза обиипинског~ 6. Земљеделије упражњава се по досадањем простом начину и са сувишним трудом, нитије са бољим плуГовима орано, нити са бољим семеном сејано. ВиноГради сађењем нису ни најмање у оеој Години приумножени. Детелина пак mpaea ниГди у овоме срезу сејана није. 7. Сејање конопље, на досадањем степену стоји, нити се оео умножава, нити умањава, а лан се овди сејемало. 8. Стефан Преуловић из Параћина, питомац земљоделске школе, који је из исте прошлоГ лета одпуштен, постављен је јошт тада за nucapa Примирителниј судова обштина: буљанске, поповачке и мириловачке, у коме је званију и сада налази, у дане заседанија исти примирителниј судова, које сам ја нарочито збоГ њеГа не једнако определио, на дужност одлази, ову нрилично испуњава и владањаје доброГ. Виши нак питомац, који су свршили земљоделску школу, у овоме срезу нема. И напоследку 9. Дуван се у овоме срезу врло ретко сеје и слаб напредак уумложавању тоГа показује се. Онај пак дуван од семена турскоГ дувана, који је на сејање од стране високославноГ Попечитељства внутрени дела од јануара 1850. Године, разаслан, утро се је, и сада се ниГди не сеје, нити коГод изјављује вољу за сејање тоГа, премда и нема у овоме срезу довољно зато удобни места. Приликом овоГ нреГледа, (no сеоским обштинама) ништа више нисам нашао, које у одсек економически спада и што би пре-дхваљеноме Началничеству доставити достојно било. 31. декемвра 1857. Год. Началник среза параћинскоГ, у Параћину штабс. капетан Д. Савић' 1 Др Бранко Перуничић, исто, стр. 347. 41
Тужба параћинаца противу срезског началиика Димитрија Савића Свешлијгосиодару Садашњи наш срезски старешина Господин Димитрије Савић чинио је велике пакости овом народу. Од мноГа дела, избројаћемо само нека: Истерао је народ у пролеће 1858. Године, да пут прави преко Бошњана. С народом и 450 кола, не за обуштенародну нужду, већ за своЈу корист. И на своју корист терао је народ, те су му носили камење за њеГову воденииу. Земљу под меаном, j’ Бошњанима отео од обштине. Гору j’ забрану једне сирочади из села Иоповца изсекао и на своју воденицу и меануупотребио. За корист своје воденице и меане, отворио је пут преко параћински виноГради, починивши штете људима... На мноГим местима, кметови су му сејали јечам и овас у селима под кулук, узимао је виноГради под аренду, а понајвише у селу БУЈБАНУ, па су .иј’ сељани с кметовима радили бадава. Ми v име народа обраћамо се тебе Господару с тужбом и молимо, а овај народ жели Господару, да Га се курталишеш овоГа зла, старешине. 12 маија 1861. iod. Вашој светлости у Параћину верни и нокорние слуГе j' срезу параћинском' Годишњи санитетски извештај за окруГћупријски Господину министру унутрашњи дела Началничество окружија ћупријског Према распису Попечитељства внутрени дела од 25 новембра 1859. год. Началничество ово окружно подноси у понизности Г. министру унутрашњи дела годишње известије своје за прошлу 1863. годину по струци санитетској као што следује: 1. У прошлој години време је било одвише сушно, температура је била између 15 и 30 гради топлоте у лето, а у зиму између 5 I Др Бранко Перуничић, исто, стр. 310 - 313.
и 15 ладноћа. Од ветрова владали су изменом кошава и север, уплив на здравље људско и домаћој стоци било је следујуће, изузимајући редње о којима ће се даље говорити, грознице су биле у лето здраво тешке а у зиму кашаљ. На домаћој стоци било је следујуће изузимајући два места Бусиловац и Главицу гди су неколико говеди која као што се види од рђавог неговања липсала, био је приличан... 3. Меане и кафане, као јела и пића, која се обично употребљавају била су прилично, тако исто и лебарнице, даље тичућа се ове точке, нема шта приметити... 6. Болести које лекар приликом лечења и успех лечења показује: Грозница лечено 9 умерши! Пролив лечено 29 умершиО Запаљење штитер лечено 3 умерши1 Црвени ветар лечено 2 умерши1 Скајници лечено 4 умершиО Шуга лечено 7 умерши! Кашаљ лечено 5 умершиО Богиње лечено 14 умерши4 Врућица лечено 36 умерши9 Амбулани од разне болести и повреда тела били су 46 Напрасно смрти било је један случај. Редње које су овде у прошлој години владале биле су, велики кашаљ, мале богиње, пролив или такозвана срчаница, велике богиње и врућица: што се тиче великог кашља, малих богиња и пролива које су по неким местима владале, скоро цело лето и показале су се доста опасне и то у Параћину и овде у Ћуприји, а врућица појавила се овде у месецу јулију и дејствовала је до нове године, а највише и најјаче у у новембру и декемвру месецу... 11. Прошле године пелцовани су у параћинском срезу 625 лица. Од ови други пут пелцовани су 186, а у срезу ресавском по известију местног лекара 1 052 лица. Успех је пелцовања био добар. Но људи са великом муком, доносили су децу своју а особито на преглед. У срезу параћинском остала су следујућа села не пелцована: Лешје, Д. Мутница, Клачевица, Извор, Г. Мутница, Шалудовац, БУЉАНИ, Стубице, Поповац, Бошњани, Сење и Бигреница. 12. Минерални вода у окружију овоме нема. 43
13. Голубачки мушица отровни није било. 30 марта 1864. године Од началника окруж. у Ћуприји ћупријског, помоћник М. Пеичиновић Лекар Др. Куфас' Извеш ш~ај Годишњи извештај началника среза параћинскоГо стању у срезу за 1869. Годину Началству окружја ћупријског Известије моје за прошлу 1869. годину, по струци полицајној учтиво подносим Началству у следујућем: 1. У народу повереног ми среза у опште узимајући здравље је било добро свуда и никакове заразе у њему било није, осим што је било обични болести као грозница, срдобоља, црвени ветар, гушобоља, мале богиње, врућица и велики кашаљ а поред ових и шарлах на деци, но према броју болујући врло је мало умрло. 2. Марва (стока) крупна рогата и свиње скоро у целом срезу лежале су од болести шапа и устобоље, а овце у по неким селима од богиња, но сад је скоро сва стока преболела, од које врло је мали број мањкао (угинуо) а друге болести у стоци било није. Отровне голубачке мушице имало је, али никакове штете било није. 3. Рана сваког рода, како и трава, добро је родила. 4. Друмови главни и путови споредни налазе се у доста добром стању, изузимајући друма преко Честобродице до границе Црноречког округа, који се доста искварио. Друм, је овај оправљен ове јесени средством народа, али подпуно довршен бити није могао због тога, што је рђаво време време настало и што је стока од устобоље и шапа до скора боловала, но уколико оправљен није, оправљаће се идуће пролећи. И остали друмови поправљани су ове јесени, но свуда довршени нису због болести стоке, но идуђе пролећи равнаће се то и свуда гди нуждно буде шљунком насути. Ћуприје на друмовима и путовима у добром се стању обдржавају. 5. Шуме обштинске и општенародне, добро су чуване и није било велике штете недозвољене сечом, а гди је ове било кривци су узимати на одговор и по закону кажњени. 1 Др Бранко Перуничић, исто. стр. 347-348. 44
6. Кметови су у дужности слаби, једно, зато што су неписмени и слабо награђени, а друго што немају добре писаре, јер се обштине узтезају давати већу плату кметовима и писарима, но ипак према томе може се рећи, да већина кметова врше прилично добро своју дужност. Многи кметови презају од крадљиваца и други злочинаца, да им пожаром или другим којим начином не учине штету у имању па због тога према рђавим људима попуштају, а кад би с ове стране осигурани били на који му драго начин, који би Правитељство наше прописало, тада би далеко бољи и строжији били у вршењу својих дужности, а нарочито у истраживању злочнни дела и рђавих људи. Међутим, народ је послушан према законима и законим наредбама и радо испуњава што му се заповеди. 7. Скитница и безпосличара који су по срезу овоме тумарали било је, но у мањем степену и с њима је поступано у смислу закона. 8. У прошлој години примљено је у сажитељство наше само једно лице а на име Јован Маруци шнајдер из Аустрије... 10. Боца трава утамањивана је уколико је то мугуће било. 11. У целој години народ је уживао совершени мир и спокојство, радећи своје послове. Напоследку подносим списак раздате земље оскудним (сиромашним) људима и списак криваца предати суду... 6. јануара 1870. г. Началник у Параћину среза параћинског Ћор. М. Петковић1 Извешш ај о стању пољопривреде у срезу параћинском Годишњи за 1878. Годину Началству окружја ћупријског Извештај за прошлу 1878. годину по струци економној, част ми је поднети Началству у следећем: 1. Плододарје у срезу параћинском уопште, било је добро и све је приљежним радом народа сабрано, само што је добро и све ј е приљежним радом народа сабрано, само што је у селима Текији, Мириловцу и Плани берићет био потучен градом, те у овим сели1 Др Бранко Перуничић, исто, стр. 466-467. 45
ма сад се опажа оскудица у храни. Иначе, хране има задовољно у народу. 2. Трава је такође уопште добро родила, у ливади од једне косе , могло се накосити 900 до 1000 ока (за добра кола) сена а у ливадама бољим, нешто и више. Сена за исхрану стоке, па и за продају има задовољно. 1 3. Шљиве и друго воће уопште је добро родило. 4. Виногради су такође добро родили и сабрати. Само у селима Текији, Мириловцу и Плани, били су потучени градом. Вино је доста добро. 5. Жир је уопште свугди врло добро родио, тако да још и сад свиње га једу. 6. Стоке у народу има још прилично доста, али нема као пређашњих година. Ово зато што је за време рата доста стоке издато за храну војске и што је од марта месеца досад, знатан број стоке угинуо од болести говеђе куге на рогатој марви, богиња на овцама и грознице која се је у месецу јулу појављивала на свињама. У овом срезу добро се и у великој количини гаје овце, од којих трговци доста лепе вуне овди скупљају и у стране земље као чувену параћинску вуну извозе. Но и у овом погледу трговина је ове године мања била, због што је број оваца умањен услед храњења војске и владања овчијих богиња. 7. Обштине нису засејавале своје њиве, већ су их под аренду давале. 8. Кошеви обштински сви су празни јер за време рата у 1876. години, издата је храна за војску, а и на зајам оскудним (сиромашним) у обштини лицима. Прошле године нису могли бити кошеви испуњени, због што је била велика оскудица у народу. Сад пак наређено је да се кошеви обштински с храном испуне. Зграде пак саме (кошеви) у добром су стању. 9. У земљеделију није учињен никакви напредак, јер људи обделавају земљу по старом начину, при свем том што се сваком приликом упућују на боље обделавање. 10. Траву детелину, није нико ове године сејао. 11. Конопље и лан сејали су људи, само за своју потребу и ови су усеви добро родили. I Једна коса се и данас зове површина ливаде коју један косац покоси за један дан, а то је површина од око 22 ара. 46