О Буљану и Буљанцима 2

1. Супска општина: Супска, Крушар, Влашка, Иванковац и Паљане, 534 пореске главе; 2. Сењска општина: Сење, Батинац, Стубица и Забрега, 677 пореских глава; 3. Бошњанска општина: Бошњане, Поповац, Буљане, Давидовац и Главица, 544 пореске главе; 4. Доњомутничка општина: Доња Мутница,Горња Мутница, Шалудовац, Клачевица, Извор и Лешје, 615 пореских глава; 5. Планска општина: Плана, Мириловац, Бусиловац и Голубовац, 538 пореских глава; 6. Сикиричка општина: Сикирица, Дреновац, Ратаре, Горње Видово и Крежбинац, 589 пореских глава; 7. Стришка општина: Стрижа, Чепуре, Шавац, Доње Видово, Лебина и Текија, 541 пореска глава; 8. Бигреничка општина: остаје са 369 пореских глава, као планинска општина која се није могла груписати, и 9. Параћинска општина остаје за варош Параћин. У ових девет општина расподељена су и села која до 1886. године нису имала своје општине. То су села: Паљане, Забрега, Бошњане, Давидовац, Шалудовац, Извор, Лешје, Голубовац, Ратаре, Горње Видово, Крежбинац, Стрижа, Шавац, Лебина и Текија. Укупно 15 села. Ово груписање није дуго трајало. Село Буљане је припадало Бошњанској општини око 13 година, од 1886. до 1899. године кад су поново враћене селима њихове општине. Од тада је буљанска општина радила 55 година непрекидно, све до 1955. године, што се види из неких докумената. Те сеоске општине 25. априла 1945. године добијају нов назив “народноослободилачки одбори”, који раде од априла до новембра, до првих послератних избора 11. новембра 1945. године. Тада се поново мења назив и од јануара 1946. године се зову “месни народни одбори”, па и села Буљана све до 1952. године. Те 1952. године брише се реч Месни и остаје назив: “Народни одбор општине Буљане”, све до 1955. године, када се гасе општине у селима, па и у Буљану и стварају општине за већи број села, такозване “Комуне”. Јануара 1956. године је у нашем крају формирана општина Поповац, са седиштем у Поповцу, којој припадају шест села и то: Поповац, Буљане, Шалудовац, Бошњане, Стубица и Забрега. Исто тако, формирана је и општина Доња Мутница са седиштем у Доњој Мутници, а којој припадају и села Горња Мутница, Извор, Клачевица, Лешје и Плана. Те комуне, како су се звале те општи145

Није био редак случај, да неко од сељака буде прво испребијан, да добије 25 батина, па онда тако изударан затворен у мрачни подрум, пун влаге са мало ваздуха. Те сеоске општине су установљене законом за време владавине Милоша Обреновића 1839. године, у свим већим селима Србије. Општина буљанска је установљена између 1839. и 1842. године и постојала је и активно радила око 45 година, све до 1886. године, када је законом била угашена а Буљане село припало саставу Бошњанске општине. Ево преписа тог документа: Укидање и спајање општина у округу ћупријском Ми Милан први по милости божјој и вољи народнојКраљ Србије На предлоГ нашеГ министра внутрених дела, а на основу члана 5 закона о устројству општинских власти, решили смо: “Да се укину досадашње општине у окруГу ћупријском коГа чине три среза:Деспотовачки, Параћински и Ресавски”. “Усрезу Параћинском укидају се 15 општине”. Крушарска, Влашка, Иванковачка, Батиначка, Стубичка, Поповачка, БУЉАНСКА, Главичка, Мириловачка, Горњо Мутничка, Бусиловачка, Клачевачка, Дреновачка, Доњовидовска и Чепурска. Остају и даље 7 општина. Супска, Сењска, Доњомутничка, Планска, Сикиричка, БиГреничка и за варош Параћин, Параћинска. “Формирају се још две нове које до сада нису биле”. Стришка и Бошњанска у којој спада и БУЈБАНЕ. Укупно ће бити 9 општина. Наш министар внутрених дела, нека изврши оео решење. Фебруар 1886 ioda. Милан Обреновић1 j БеоГраду Из овог документа се види да је усрезу Параћинском било 35 села а 22 општине са општином Параћин и општином Бигреница. Груписањем села установљавају се 9 општина среза Параћинског округа Ћупријског: 1 Др Бранко Перуничић, Горња Ресаеа, стјз. 809.

1. Супска општина: Супска, Крушар, Влашка, Иванковац и Паљане, 534 пореске главе; 2. Сењска општина: Сење, Батинац, Стубица и Забрега, 677 пореских глава; 3. Бошњанска општина: Бошњане, Поповац, Буљане, Давидовац и Главица, 544 пореске главе; 4. Доњомутничка општина: Доња Мутница,Горња Мутница, Шалудовац, Клачевица, Извор и Лешје, 615 пореских глава; 5. Планска општина: Плана, Мириловац, Бусиловац и Голубовац, 538 пореских глава; 6. Сикиричка општина: Сикирица, Дреновац, Ратаре, Горње Видово и Крежбинац, 589 пореских глава; 7. Стришка општина: Стрижа, Чепуре, Шавац, Доње Видово, Лебина и Текија, 541 пореска глава; 8. Бигреничка општина: остаје са 369 пореских глава, као планинска општина која се није могла груписати, и 9. Параћинска општина остаје за варош Параћин. У ових девет општина расподељена су и села која до 1886. године нису имала своје општине. То су села: Паљане, Забрега, Бошњане, Давидовац, Шалудовац, Извор, Лешје, Голубовац, Ратаре, Горње Видово, Крежбинац, Стрижа, Шавац, Лебина и Текија. Укупно 15 села. Ово груписање није дуго трајало. Село Буљане је припадало Бошњанској општини око 13 година, од 1886. до 1899. године кад су поново враћене селима њихове општине. Од тада је буљанска општина радила 55 година непрекидно, све до 1955. године, што се види из неких докумената. Те сеоске општине 25. априла 1945. године добијају нов назив “народноослободилачки одбори”, који раде од априла до новембра, до првих послератних избора 11. новембра 1945. године. Тада се поново мења назив и од јануара 1946. године се зову “месни народни одбори”, па и села Буљана све до 1952. године. Те 1952. године брише се реч Месни и остаје назив: “Народни одбор општине Буљане”, све до 1955. године, када се гасе општине у селима, па и у Буљану и стварају општине за већи број села, такозване “Комуне”. Јануара 1956. године је у нашем крају формирана општина Поповац, са седиштем у Поповцу, којој припадају шест села и то: Поповац, Буљане, Шалудовац, Бошњане, Стубица и Забрега. Исто тако, формирана је и општина Доња Мутница са седиштем у Доњој Мутници, а којој припадају и села Горња Мутница, Извор, Клачевица, Лешје и Плана. Те комуне, како су се звале те општи145

не, су биле кратког века и постојале у од јануара 1956 до децембра 1962. године, када су угашене и прошле све у састав општине Параћин која и данас постоји и ради без промена. Параћии са околним селима Параћин са околном је за време Турака био нахија, најпре петрушка, а потом параћинска. За време аустроугарске владавине 1718-1739. године, Аустријанци су 1718. године Србију поделили на 9 дистрикта, а 1732. године Србија је имала 15 дистрикта и то: београдски, грочански, смедеревски, пожаревачки, рамски, градиштански, ресавски, параћински, јагодински, крагујевачки, руднички, ваљевски, шабачки, јадрански и палешки. Хатишерифом из 1833. године, Параћин је коначно припојен Милошевој Србији и тада је за нас била прва административна подела у слободној држави. Тада је параћинска нахија (окружје) имала три среза (капетаније): - Параћинска капетанија, са 28 села, - Ражањска капетанија и - Алексиначка капетанија. Када су се Турци коначно иселили из Параћина (задњи су отишли јула месеца 1834. године), Параћин варош са 28 села у којима живи 1 305 пореских глава, а преко 3 000 становника, као потпуно слободан постаје, срез параћински у окружју ћупријском, коме је припадао и срез ресавски, са седиштем у Свилајнцу. Јануара месеца 1842. године, начелник окружја ћупријског једним својим актом тражио је од Совјета и Михајла Обреновића да се смањи срез ресавски, пошто има много више пореских глава од параћинског среза, из разлога што начелник среза ресавског није могао благовремено, да обавља своју дужност, на кога су чекали и по 3-4 месеца. Ево тог акта: Попечитељству внутрених дела По представљенију Попечитељства и Совета, као и казиваниј потреби._ СоветЈе решио, и ја сам одобрио, да_се од среза ресавског оцепе десет села и к срезу иараћинском ирисаједини-придаду и то она села, која уз варош Ћуприју најближе овом леже и то: Село Батинац, Сшубице, Сење, Иванковац, Паљане, Вирине, Исаково, Супска, Влашка и Крушар. 11. фебруар 1842. Године Михаил М. Обреновић' УБеоГраду I Др Бранко Перуничић. исто. стр. 436. 146

Из раније наведених спискова “Побијених птица у 1844. години” и “Сакупљеног кукуруза по селима за 1855. годину”, као и Тефтера за 1827. годину, видимо да се у срезу параћинском налазила и сва остала села у данашњој општини Параћин, без прекоморавских села Својново, Поточац, Рашевице и Трешњевице. Октобра 1871. године, срез ресавски је подељен на два среза: Срез ресавски са седиштем у Свилајнцу и срез подгорски са седиштем у Деспотовцу. Село Војник добија ново име Деспотовац (по Деспоту Стефану Лазаревићу) и одређује се за седиште подгорског среза, односно среза деспотовачког. Село се проглашава за варошицу. Тако, у 1871. години, у окружју ћупријском имамо три среза: - Срез подгорски - деспотовачки са 33 села и 3 334 пореске глава; - Срез ресавски са 24 места - села 4 064 пореске главе и - Срез параћински са 37 места - села 4 533 пореске главе. После 1871. године, нова подела је била 1885. године, када је у Србији било груписање општина, по неколико села у једну општину. Тако је од 37 места - села у параћинском срезу, у којима је било 22 општине, сведено на 35 места и 7 општина. У 1922. години, када је држава Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, подељена на жупаније, тада је Буљане припало Моравској жупанији, којој је седиште било у Ћуприји. Године 1929. држава је преименована у Краљевина Југославија. Тада су укинуте жупаније а формирано 9 бановина: Вардарска, Моравска (којој је припадао и срез параћински), Дунавска, Дринска, Савска, Зетска, Врбаска, Приморска и Подравска. Седиште Моравске бановине је било у Нишу. Такво стање остаје све до 1943. године. Бановине су укинуте 1943. године, а поново су уведени срезови и постали самостални. Срез Параћин је остао до јануара 1963. године, када је срез отишао у Светозарево (садашњу Јагодину), а 1967. одлази у Крагујевац и ту се 1974. године, завршава, када се срезови коначпо гасе. Тако је срез Параћин постојао око 130 година, до 1962. године. Општина која је била у Буљану до 1955. године имала је своју зграду која је изграђена још у време оснивања, негде између 1839. и 1842. године и то само за ту намену. Имала је своје предпостављене који су били плаћени за тај посао а то су били: кмет, деловођа, пандур (курир) и добошар. Зависно од величине села и колико је општина била економски јака, толико су била и плаћена ова лица. 147

Човек који је био плаћен као пандур, имао је обавезу да зове људе код куће (позивање сељака), кога траже у општини, и када треба нешто да се објави у селу, он је узимао свој добош, окачио преко леђа и морао је да прође све главне улице у селу и успутно да лупа добош и гласно саопштава наређење власти. На свим већим раскршћима се задржавао и по неколико пута понављао наређење. Пандур је зими цепао дрва и ложио ватру у кубету итд. Лице које је обављало посао курира, имало је задатак да одмах ујутру узме своју торбу у општини и од пошта шта има и пешке, пут под ноге, правац Параћин. А у Параћину у среској канцеларији је узимао пошту за село и доносио у општину. То је и такав посао био сваког дана годинама. Од познатих вишегодишњих курира у Буљану познати су: Ђока (Партизанов и Томи Радојковићу прадеда), који је пошту носио коњем (Ђока је био један од угледних домаћина и од великог поверења у селу) и други курир је био Ненад Јовин (Мујин прадеда) који је годинама ишао пешке, свакодневно по 25 километара, јер никаквог превоза није било, нити је имао коња. Ненад је пешачењем од Буљана до Параћина и назад, стекао и пензију. Кмет и деловођа су имали обавезу: 1. Да се старају за општинску имовину и приход од ње. 2. За безбедност народа на подручју општине. 3. Самовољно заузимање земље, шума и утрина. Кмет и деловођа, морали су да пазе и знају све шта се догађа у селу: крађе, пожари, туче, убиства, причињене штете усева, шумска сеча и друго. Кметови су морали знати све о кретању и владању сељака у селу и о томе обавештавати среског начелника у Параћину. Кметови су били дужни још и да прикупљају државне дажбине од сељака, да разрезују и убирају порез и прирез и др. За кметове у селу су бирани најбогатији и најугледнији домаћини, најбољи и најчеститији људи, на три године мандата. Сеоске општине су биле главна спона локалне и државне власти. Сви општински расходи и плате општинара су покривани из општинске касе, у којој су као приход убиране паре од мештана на име приреза који је разрезиван сељацима уз порез. Тај прирез је остајао у Буљану у општинској сеоској каси, а порез се предавао у срез у Параћину. О редоследу кметова и раду сеоске општине и суда у Буљану комплетну документацију су спалили Димитрије Недељковић - Мита кројач и Драгић Михајловић 1941. године, тако да сада 148

нема података ко је све био кмет и у ком времену. Ипак, из сећања старијих људи, од кметова који су то били до 1944. године најпознатији су: - Анта Мијаиловић (Богданин), за време 1912-1920 године (Милисаву Матићу деда); - Тоза Миловановић - Лакин (Боже Богдановића прадеда); - Гана Микић (Живојинов отац); - Франчикин Димитрић (Ђури Обрадовом брат, одсељен); - Обрад Миљковић, (Драгићев деда); - Владимир Момировић - Мошин (Радивоја Шутића деда); - Богоје Вељковић, (Славољубов отац). Деловође су биле дуже и веома познати писмени људи: Коста Јовановић (Милену Тонином деда, односно Милосављев отац); Коста Богдановић и Радисав Богосављевић. Од пандура су то били: Ђока, Ненад Јовин, Кола Ђорђевић, Илија Таблин, Милан Шућак и Миодраг Милисављевић. 149

Човек који је био плаћен као пандур, имао је обавезу да зове људе код куће (позивање сељака), кога траже у општини, и када треба нешто да се објави у селу, он је узимао свој добош, окачио преко леђа и морао је да прође све главне улице у селу и успутно да лупа добош и гласно саопштава наређење власти. На свим већим раскршћима се задржавао и по неколико пута понављао наређење. Пандур је зими цепао дрва и ложио ватру у кубету итд. Лице које је обављало посао курира, имало је задатак да одмах ујутру узме своју торбу у општини и од пошта шта има и пешке, пут под ноге, правац Параћин. А у Параћину у среској канцеларији је узимао пошту за село и доносио у општину. То је и такав посао био сваког дана годинама. Од познатих вишегодишњих курира у Буљану познати су: Ђока (Партизанов и Томи Радојковићу прадеда), који је пошту носио коњем (Ђока је био један од угледних домађина и од великог поверења у селу) и други курир је био Ненад Јовин (Мујин прадеда) који је годинама ишао пешке, свакодневно по 25 километара, јер никаквог превоза није било, нити је имао коња. Ненад је пешачењем од Буљана до Параћина и назад, стекао и пензију. Кмет и деловођа су имали обавезу: 1. Да се старају за општинску имовину и приход од ње. 2. За безбедност народа на подручју општине. 3. Самовољно заузимање земље, шума и утрина. Кмет и деловођа, морали су да пазе и знају све шта се догађа у селу: крађе, пожари, туче, убиства, причињене штете усева, шумска сеча и друго. Кметови су морали знати све о кретању и владању сељака у селу и о томе обавештавати среског начелника у Параћину. Кметови су били дужни још и да прикупљају државне дажбине од сељака, да разрезују и убирају порез и прирез и др. За кметове у селу су бирани најбогатији и најугледнији домаћини, најбољи и најчеститији људи, на три године мандата. Сеоске општине су биле главна спона локалне и државне власти. Сви општински расходи и плате општинара су покривани из општинске касе, у којој су као приход убиране паре од мештана на име приреза који је разрезиван сељацима уз порез. Тај прирез је остајао у Буљану у општинској сеоској каси, а порез се предавао у срез у Парађину. О редоследу кметова и раду сеоске општине и суда у Буљану комплетну документацију су спалили Димитрије Недељковић - Мита кројач и Драгић Михајловић 1941. године, тако да сада 148

нема података ко је све био кмет и у ком времену. Ипак, из сећања старијих људи, од кметова који су то били до 1944. године најпознатији су: - Анта Мијаиловић (Богданин), за време 1912-1920 године (Милисаву Матићу деда); - Тоза Миловановић - Лакин (Боже Богдановића прадеда); - Гана Микић (Живојинов отац); - Франчикин Димитрић (Ђури Обрадовом брат, одсељен); - Обрад Миљковић, (Драгићев деда); - Владимир Момировић - Мошин (Радивоја Шутића деда); - Богоје Вељковић, (Славољубов отац). Деловође су биле дуже и веома познати писмени људи: Коста Јовановић (Милену Тонином деда, односно Милосављев отац); Коста Богдановић и Радисав Богосављевић. Од пандура су то били: Ђока, Ненад Јовин, Кола Ђорђевић, Илија Таблин, Милан Шућак и Миодраг Милисављевић. 149

на којој се види изглед печата општине буљанске оригиналне величине и на њему пише: У круг “СУД ОПШТИНЕ БУЉАНСКЕ” . У средини: “ КРАЉЕВИНЕ СРБА ХРВАТА И СЛОВЕНАЦА” са круном у средини.Мали печат је био општинске благајне за наплату пореза и приреза и на печату пише: у кругу “БЛАГАЈНА ОПШТИНЕ БУЉАНСКЕ” 150

Опцггински прирези за 1924г-годину Одужеше Број распореда -Вадужеље • - -- - ...... * « .... • - .Дрирез" ; .. Разрезано и задужено динара • Да1СИ“ ^месец* отплате Број дневника-' А. Напла-' ћено динара Печат'и потпис : ' 4»^'е-ј . р примао’ца i о п ш т и н с к о г | дужног за раиије годиНе'>*? 4 - - Ч’ ^'1(0 /Зб - ^ГОДИђу’ ‘-----------•/(,' ** т ■ ’-CЗа утрински ________ i . порез -* - { & 1 Свега i 1 Приновљено 1 Ослобођено --------------------------------- 1 Да се наплати Свега 1 Остало не на- ' плаћено 151

После Другог светског рата, од 1945. до 1955. године, на челу буљанске општине су били: Пана Ђолин, Милосав Петровић, Станојло Милосављевић (Милорадов), Јаков Раденковић (Чворуган, Баталенин отац), Бранко Милисављевић - Ера, Драгослав Миленковић - Поп, Светолик Глигоријевић - Толе Пуца, Слободан Антић и Милисав Матић. По одласку општине из села Буљана децембра 1955. године, у селу је формирана месна канцеларија са једним службеником (шеф месне канцеларије), а то је био Светолик Богић који више ниЈе имао никакву власт у селу, осим што је водио матичне књиге рођених и умрлих и издавао билете - пасоше за продају стоке на пијаци у Параћину и да извршава наређења по директиви из општине и среза. Независно од месне канцеларије, у селу Буљану је, као и у другим селима, формиран Месни одбор од 11 чланова који су на својим седницама доносили одлуке шта да се у селу ради. На основу новог устава и савезног закона 1962. године су формиране месне заједнице са органима (саветима) у свим селима, па и у Буљану, који су бројали од 11 до 13 чланова и они су имали свог председника (неплаћеног). Месне заједнице су имале за задатак, да извршавају одлуке зборова грађана (мештана) о удруживању рада и финансијских средстава на добровољној бази, о задовољењу својих заједничких потреба мештана у селу и ништа више. Председници Месне заједнице од 1963. до 2000. године били су: 1. Станојло Лазић од 01. 01.1963. до 01. 04.1965. 2. ДраГомир Маринковић од 0L 04.1965. до 11. 04.1966.. 3. СолтирДобросављевић од 11. 04.1966. до21. 04.1967. 4. Боривоје Ђорђевић од21. 04.1967. до 24. 04.1968. 5. Ранко Јовановић (2 Године и 4месеца) ................... (1 Година) ...................(1 Година) ...................(1 Година) од 24. 04.1968. до 10. 05.1969..................(1 Година и 1 месец) 6. Бора од 10. 05.1969. до 26. 04.1970................................. (11 месеци) 7. Стојан ОГњановић од 26. 04.1970. до 27. 02.1972...............(1 Година и 10 месеци) 8. Милан Ђокић од 27. 02.1972. до 16. 07.1972.................................... (5 месеци) 152

9. Живан Јовановић од 16.07. 1972. до 07. 02.1973...................................(7месеци) 10. Марко Марковић од 07. 02.1973. до 20. 03.1974................... (1 Година и 1 месец) 11. Боривоје Ђорђевић од 20. 03.1974. дојуна 1975.....................(1 Година и 3 месеца) 12. СтојадинДобросављевић одјуна 1975. до 04. 03.1982....................(6 Година и 9 месеци) 13. Златоје Лазаревић од 04. 03.1982. до 01.12.1989...................(7 Година и 9 месеци) 14. Радивоје Антић од 01.12.1989. до априла 1992........... (2 године и 5 месеци) 15. Небојша Марјановић од априла 1992. до 1997............................................(5 Година) 16. Боривоје Јовановић Као одборник СО-е Параћин из села Буљана nocmaje noвереник Месне заједнице за Буљане и преузима све обавезе председника, месне заједенице до избора новоГруководства на челу са Станојлом Милошевићем 2000. Године. 1 Од ових председника месне заједнице издвојићемо задњих пет, који су се временски највише задржали, по неколико мандата узастопно и за чије време је, нормално, највише и урадила Месна заједница. Стојадин Николе Добросављевић (1940.) (председник од 1975 -1982. године) Стојадин је први председник Месне заједнице Буљана и Сисевца који је био председник скоро седам година узастопно у три мандата. То је чињеница која говори да је успешно водио месну заједницу и село и да се понашао право домаћински, водећи рачуна о сваком динару убраног од месног самодоприноса, да се утроши рационално и корисно, и да се што више уради у селу. То је и постигао захваљујући својим сарадницима (10 чланова савета МЗ) који су му помогали у раду. За време његових мандата у селу је урађено: - Асфалтирана је улица од аутобуске станице до дома културе; - Изграђен је бетонски канал, поред исте улице, од аутобуске станице до куће Ранка Јовановића; 1 Подаци су узети из записника Месне заједнице.

- Пробијена је нова траса пута од Лисјег Дела до Сисевца и и делом нова траса од Лисјег Дела до Буљана; - Урађени су пропусти од бетонских цеви на делу пута од Лисјег Дела до Сисевца; - Насипан је поточним песком и каменом (радном акцијом) пут од села до гробља, са изградњом моста код гробља; - Извршено је проширење гробља Рамниште и исплаћено заузеће; - Изграђене су две стубне трафостанице у првом и петом реону; - Изграђен нов споменик палим борцима код дома културе око споменика су избетониране степенице и тротоар до месне канцеларије; - Изграђен је мост на потоку у Валоги (који је 30 година био сваке седнице проблем на дневном реду; - Насипан ризлом из крша пут преко Валоге први пут од 1947. године; - Изграђен је мост (бетонска плоча) у Врлом Потоку; - Изграђен је потпорни зид испод учитељских станова у дужини од 70 метара (избетониран); - Изграђен је бетонски канал код моста испред зграде пољопривредне апотеке; - Насипан је поточним песком пут низ Деонице око 500 метара; - Насипан је поточним песком пут низ Шумице око 600 метара; - Поравнато булдожером игралиште код школе за ђаке. Свака част члановима ове Месне заједнице. Један од највећих и најскупљих послова и најлепших идеја, био је изградња пута Буљане - Сисевац. За пробијање нове трасе и изградњу земљаних радова од Лисјег Дела до Сисевца, по евиденцији, булдожер је радио 40 радних дана, у просеку по 8 - 9 часова дневно, што укупно износи 274 часова радних. Почев од 25. јула, када је започео на Лисјем Делу, до 26. септембра 1979. године, када је ушао у Сисевац. За рад булдожераје плаћено 17 милиона динара. Колико су Буљанци заинтересовани за изградњу пута за Сисевац показују две чињенице: прво, што још од 1972. године, разрезују и убирају месни самодопринос за његову изградњу, и друго, што су се одрекли накнаде за заузето земљиште у корист изградње пута за Сисевац. Цела дужина трасе, од Лисјег Дела до Сисевца од 3,5 километра новог пута, измењена је и трасирана на новом терену кроз 154

приватне поседе и шуме у КО Буљане. Слика 39. Стојадин Добросаљевић са супругом Миром Сви власници парцела, из око 160 кућа, домаћинстава из Буљана, су Месној заједници 1979. године потписали записник “о одрицању права од својине на непокретност и права на накнаду”. По овом записнику, мештани села Буљана су се одрекли свих права на накнаду за заузето земљиште од шума и ливада за пут, као и накнаде за посечена букова и храстова стабла, без обзира на квалитет техничког дрвета и износ грађе у кубним метрима. Било је и оних власника којима је одузето преко 10, па и 15 ари корисне површине. Чак је било и оних домаћинстава, којима је одузето и по 20 ари, а били су сиромашни. Сва та одрицања су била у корист изградње пута за Сисевац, који на жалост још чека лепше време и дане. Овако су исто урадили и Шалудовци за део од 1 800 метара од Лисјег Дела до Бојаџиног Гроба. По завршетку пута до Сисевца, урађена је делимично нова траса и земљани радови од Лисјег Дела до Буљана који је личио на аутопут. 155

Слика 40. На спрату дома културе, октобра 1973. године. После одржане заједничке седнице са Шалудовцима и функционерима из општине Параћин. Са десне странередом: Радивоје Илић, Милисав Матић, Огњан - Гана Ракић и Миле Маринковић из Шалудовца. Салеве странередом: Слободан Јовановић, Трифун Добросављевић, Миливоје Богосављевић и др. Златоје Станојла Лазаревић Председник Месне заједнице Буљана и Сисевца је био од 04. 03. 1982. до 01. 12. 1989. То је, временски гледано, 7 година и 9 месеци, што значи, четири узастопна мандата. Са својим сарадницима наставио је са радом и понашањем, као и Стојадин, без и једне наплаћене дневнице и других некорисних рачуна. За време његовог председниковања урађено је: - Реконструкција електромреже у целом селу; - Асфалтирање улице од моста поред Среје Сретеновића до дома и даље до гараже Томе Лилића, 4,5 х 500 метара; - Асфалтирање улице у Буковцу, 4,5 х 400 метара; - Изградња бетонског канала у Буковцу, 300 метара; - Изградња пропуста код стругаре; - Изградња бетонског пропуста испред улице Пере Кузмановића и Стојадина Станковића; - Насипавање ризлом и каменом пута 990 метара до гробља и равнање гредељом (радио “Градитељ”); - Урађена је телефонска централа у Шалудовцу са 500 156

бројева и телефонска мрежа у Буљану са 210 телефона; - Урађена зграда за млекару и ветеринарску станицу (код моста), 25 х 7 = 175m2; - Насипање ризлом свих улазних путева из поља у село ради изношења блата на асфалт; - Изграђено проширење за аутобуску станицу код моста и регистрација новоотворене аутобуске станице; - Проширивање неких улица и сокака, као и местимично у асфалтираним улицама. Главна активност Златоја била је на изградњи започетог пута за Сисевац, за шта је био и самодопринос заведен. Из тих разлога, организовао је одлазак у Београд, у Извршно веће СР Србије, код потпредседника Милутина Милошевића на разговор. Одлазак у Београд је обављен дана 4. марта 1988. године. На разговору су били: Златоје Лазаревић, Бора Маринковић (председник МЗ Шалудовац) и Вита Иванишевић (председник Скупштине општине Параћин). Пошто је Милутин био из села Сикирица, циљ Златојев је био, да га замолимо да он ургира, код свог друга са факултета, који је секретар СИЗ-а за Шумарство СР Србије, да нам они одобре новац средства из Републичког фонда, за изградњу пута за Сисевац. Милутин Милошевић је усвојио Златојев захтев и тада је са Витом, председником општине, договорено: 1. Да се изгради пут - макадам (земљани радови, насипа ризлом и уваља); пут Буљане преко Пресеке, Лисидеља и Чешњака за Сисевац у дужини од 9 км и 200 m; 2. Да се уведе аутобуска линија два пута дневно, ујутру и увече, на релацији Параћин - Поповац - Буљане - - Сисевац и назад; 3. Да пут Грза - Сисевац промени правац и да иде новом трасом од Бојаџиног Гроба преко шалудовачке стране и Лисијег Дела за Сисевац; 4. Да у финансирању пута учествују 50% Републички фонд за шумарство СР Србије, а другу половину да деле по 25% Општински фонд из Параћина и Месне заједнице Буљане и Шалудовац. За све ово је сведок Бора Маринковић из Шалудовца. Златоје је примио дужност од Стојадина а предао Радивоју. 157

Слика 41. Пут Буљане - Сисевац. Поглед према месту звано Малинац, према селу. Слика 42. Буљане - Сисевац. Поглед према месту званом Лисји Део, према Сисевцу. (Сликао Златоје Лазаревић јула 1992. године) 158

Слика 43. По асфалтирању улице Буковац априла 1986. године. На слици су с лева на десно: Миливоје Стајић, Златоје Лазаревић и Светозар Стајић. Радивоје Србобрана Антић (1946 - 2005.) Радивоје Антић поседује само добре људске особине и нема куће у Буљану којој, као службено лице месне канцеларије, никада није учинио ништа добро. Свакоме је учинио добро, бар по једном, ако није више пута. Због тога је цењен и ужива код мештана ауторитет, углед и важи за искреног и поштеног човека. За председника месне заједнице изабран је 1. децембра 1989. године и био је председник у најгоре време, какво се не памти у историји наше земље, када је била инфлација какву ни једна земља у свету није запамтила. Бити председник Месне заједнице Буљана и Сисевца у време распада Југославије, када су се распадала сва предузећа и све организације и када се нигде и ништа није радило, нити могло, а поред тако тешке ситуације у земљи, завршити три велика и важна посла за село, то је велика ствар. Нормално је, да је имао подршку од осталих чланова месне заједнице али он је био главни носилац терета. За време његовог мандата урађено је: - Асфалтирана је улица за старо село, од куће Душана Савића, односно од асфалта, до раскршћа код куће Бране 159

Лазаревића у дужини од 800 метара; - Урађени су 1992. године земљани радови, по прописима за локалне путеве, на деоници пута Буљане - Сисевац од Лисјег Дела до Матиног Врха у дужини од 2,8 километара. - Преиначена је стара траса регионалног пута Грза-Сисевац на делу Папрадна (поред јаме) и усвојена је нова траса од Бојаџиног Гроба,поред Шалудовачке стране и Лисјег Дела, за Сисевац и урађени су комплетни земљани радови са бетонским пропустима у дужини од 1 800 метара; По времену, Радивоје Антић је био председник око 2,5 година. То није тако дуг период, али већи је проблем био што су средства била за 24 сата (а и мање) обезвређивана, више него што су убирана. Врхунац инфлације је био крајем 1992. и 1993. године, када је једна шибица коштала три милиона динара. Радивоје је био председник до априла 1992. године. 160 Слика 44. Радивоје Антић (1946-2005.)

Небојша Миодрага Марјановић (1963.) Небојша Марјановић је био председник у време максималне инфлације, време када су се цене мењале сваког дана, а чешће и по два пута дневно. У то време је био паралисан сваки рад. Па ипак, захваљујући Небојши и Боривоју - Бори Јовановићу, који је био општински одборник, урађено је неколико веома важних и добрих послова који се нису могли годинама урадити, а то су: Изграђено је фудбалско игралиште у Валоги; Ово фудбалско игралиште изграђено је на терену, за који су многи помислили, да је немогуће од дубоког потока и урвина, где се ни пешке није могло проћи, направи игралиште. Какав је тај терен био, види се на следећим фотографијама, снимљеним 1972. године за време изградње бране. Тај је терен био једно велико ругло усред села, одмах до дома културе. Сада, по завршетку послова око игралишта, виде се неке одлике и неке веома лепе предности ове локације, а то су: 1. У средини села направљен је један веома леп украсни објекат, који краси сада цело село; 2. Што нема више оног ругла, у сред села, које је било срамота да види неко, ко дође са стране; 2002. године. 161

Слика 46. и 47. Стадион Валога јуна 2003. године.

Слика 48. Валога иза дома културе. Пре изградње бране 1972. године. На десној страни слике, види се ископан канал за темељ бране и како је изгледала Валога у то време. Такође се види дубина потока, кружни колски пут и пешачки путић за горњи део Буковца. Слика 49. На слици је брана у изградњи, коју гради предузеће “Ерозија” из Крагујевца, о свом финансирању. Ово су њихови радници. Камен су довозили њиховим камионима из копова Фабрике цемента у Поповцу. На левој страни слике види се истовариван камен, а иза постојећи пут. Мај 1972. године. 163

Слика 50. На слици је завршена брана. Димензија бране је била: око 5 метара ширине на дну и око 20 метара ширине на врху, са жљебом око 5 метара. Висина на средини бране је била око 8-10 метара и дебљине у врху 1,5 метара. Са леве и десне стране бране, виде се две бандере, на којима су биле сијалице за осветљавање пута ноћу. По бандерама и брегу, који се види иза средине бране, може се препознати место где је некада ишао кружни пут, који је повезивао Буковац са осталим делом села Буљана. (Снимио Златоје децембра 1972. год.) Слика 51. Изглед завршене бране изблиза децембра 1972. год. Године 1997. брана је остала под земљом, поравнатом за фудбалско игралиште - стадион “Валога”. 164

Слика 52. Снимак је направљен од кривине, на путу код самог угла шљивара Антонија - Тоне Антића, гледано према багрењару. На слици се види бандера са сијалицом која се налазила на самом путу преко Валоге, где је пут заобилазио и друго, види се дубине потока - увале, из које се, и ако је велика, брана не види. По камену који cv истоваривали камиони десно од бандере, познаје се место где се налази орана, која је данас испод игралишта. На средини слике је кућа пок. Животе - званог Социјализам, Стеви Симином. Снимљено је децембра 1972. године. Слика. 53. На овој слици лепо се види изглед Валоге из дома културе до 1972. године, место где је брана у изградњи, дубина увале - потока, место где пролази кружни пут и пешачки путић којим су Буковчани пролазили, па и ноћу, а који се види у левом доњем углу слике. Поток Валога je практично био поделио село на два дела, на Буљане и Буковац. Овако је изгледала Валога пре изградње игралишта и ове бране. (Снимак је из Ј'уна 1972. године) 165

Слика 54. Валога. Снимљено је у правцу Пресеке и брда које се види на средини слике. На слици се изузетно лепо види комплетан изглед Валоге до 1972. године. Затим се лепо види дубина увале - потока и пута који је главна веза за планину и запрежним колима довозе дрва и сено. На овом терену је данас фудбалско игралиште. Напомена: Пут који се види преко ВалоГе, пробијенје и изГрађен после ДруГоГсветскоГрата 1947. Године, добровољнимрадом, мештана целоГ села, већином омладинаца који су наједном бреГу земљеурезали петокраку и окречилије кречом. За пробијање пута кроз Валогу, главни су били Светолик - Глигор Глигоријевић (Толе Пуцин, како су га звали), који је у то време био секретар партијске организације СКЈ у Буљану и Раден Богосављевић (деда Миливоја Богосављевића). До тада, преко Валоге се могло само пешке да прође путићем који је био од капије Антонија Антића и Пере Радошевог урастао у живи плот и трње. Од леве бандере, десно преко стране уз брданце, се види други пешачки путић, који је служио за горњи део Буковца. Кућа Светолика Глигоријевића је била у Буковцу изнад Радивоја Илића. Касније се одселио за Параћин (Снимио Златоје Лазаревић децембра 1972. године). 166

Слика 55. Валога, гледано према дому културе децембра 1972. године. Снимљено је низводно, гледано од кривине у самом потоку, на прелазу. На слици се лепо види терен у Валоги и заобилазни пут. На десној страни слике, види се, поред брега, да је пут био једва 1,5 метар ширине, само колико запрежна кола да прођу, а од пута је била висока обала до површине потока. Иза бране, лево до дома, била је њива Милосава Сретеновића у којој се доста касније уселио и направио кућу Драгиша Петровић. Поред дома виде се две кабине WC који је направљен априла 1972. године. 3. Изградњом овог игралишта, практично су спојени Буковац и остали део села и сада чине једну целину, што до сада тога није било; 4. Што је сада игралиште подједнако близу свим деловима села, и у близини дома културе и много је ближе од старог, које је било испод села, а то омогућује и старијим особама, да са штапом дођу и посматрају утакмице; 5. Предност ове локације је и у томе што је овде могуће поливање траве природним падом воде, на тај начин што би се изградњомједне бране на потоку, изнад игралишта, подигао ниво површине воде у потоку за три до три и по метра, што би био притисак од 2,5 атмосфера, довољан за поливање системом целе површине игралишта. Уједно би се изнад бране створила акумулација воде, довољна за лето. 6. У непосредној близини игралишта (код дома) имамо 167

Слика 54. Валога. Снимљено је у правцу Пресеке и брда које се види на средини слике. На слици се изузетно лепо види комплетан изглед Валоге до 1972. године. Затим се лепо види дубина увале - потока и пута који је главна веза за планину и запрежним колима довозе дрва и сено. На овом терену је данас фудбалско игралиште. Напомена: Пут који се види преко ВалоГе, пробијенје и изграђен после ДруГоГсветскоГ'рата 1947. Године, добровољним радом, мештана целоГ села, већином омладинаца који су наједном бреГу земље урезали петокраку и окречилије кречом. За пробијање пута кроз Валогу, главни су били Светолик - Глигор Глигоријевић (Толе Пуцин, како су га звали), који је у то време био секретар партијске организације СКЈ у Буљану и Раден Богосављевић (деда Миливоја Богосављевића). До тада, преко Валоге се могло само пешке да прође путићем који је био од капије Антонија Антића и Пере Радошевог урастао у живи плот и трње. Од леве бандере, десно преко стране уз брданце, се види други пешачки путић, који је служио за горњи део Буковца. Кућа Светолика Глигоријевића је била у Буковцу изнад Радивоја Илића. Касније се одселио за Параћин (Снимио Златоје Лазаревић децембра 1972. године). 166

Слика 55. Валога, гледано према дому културе децембра 1972. године. Снимљено је низводно, гледано од кривине у еамом потоку, на прелазу. На слици се лепо види терен у Валоги и заобилазни пут. На десној страни слике, види се, поред брега, да је пут био једва 1,5 метар ширине, само колико запрежна кола да прођу, а од пута је била висока обала до површине иотока. Иза бране, лево до дома, била је њива Милосава Сретеновића у којој се доста касније уселио и направио кућу Драгиша Петровић. Поред дома виде се две кабине WC који је направљен априла 1972. године. 3. Изградњом овог игралишта, практично су спојени Буковац и остали део села и сада чине једну целину, што до сада тога није било; 4. Што је сада игралиште подједнако близу свим деловима села, и у близини дома културе и много је ближе од старог, које је било испод села, а то омогућује и старијим особама, да са штапом дођу и посматрају утакмице; 5. Предност ове локације је и у томе што је овде могуће поливање траве природним падом воде, на тај начин што би се изградњом једне бране на потоку, изнад игралишта, подигао ниво површине воде у потоку за три до три и по метра, што би био притисак од 2,5 атмосфера, довољан за поливање системом целе површине игралишта. Уједно би се изнад бране створила акумулација воде, довољна за лето. 6. У непосредној близини игралишта (код дома) имамо 167

бунар из кога се користи вода за потребе пића, умивања и прања. У близини игралишта имамо и продавницу мешовите робе, затим простор за паркирање возила, на платоу код дома (која не сметају и закрчују саобраћај), као што је то било код старог игралишта. А ту је и WC. 7. Предност ове локације је и у томе што,уз само игралиште постоји и електрични слободан стуб и мрежа са које се може развести струја за четири рефлектора (на сваком ћошку),за осветљење игралишта и вечерње утакмице,као и за озвучење за друге манифестације које се одржавају на игралиштима, па и за потребе школе. Укратко речено, одабрана је најбоља и најлепша локација, од било које друге на периферији села, у кругу наоколо око села. Други веома важан посао и изузетно (битно) питање за ово село, што је урадила Месна заједница на челу са председником Небојшом Марјановићем, а што није могло годинама да се реши, то је повраћај VII и VIII разреда у нашу школу у Буљану, да деца више не путују за Поповац. Овај проблем је решен уз максимално залагање председника месне заједнице Небојше, 1993. године. Наиме, Небојша је, на челу делегација ђака и родитеља, ишао у Министарство просвете у Београду и у центар просвете за регион Шумадије и Поморавља, као и безброј пута у општину Параћин и школу у Поповцу. На крају, доласком министра за просвету из Београда и обиласком школе у Буљану решено је да се врате VII и VIII разред у Буљане, који су почели са наставом 17. септембра 1993. године. Затим, 1996. године, урађен је кров на школи. Кров који је урађен чамовом грађом и покривен црепом био је нужно потребан, јер до тада раван кров са изолацијом је пропао и школа је задњих година почела да прокишњава. Јула месеца 2000. године, захваљујући Боривоју Бори Јовановићу који је успео да добије средства из општине и да се, поред школе, започне градња фискултурне сале и мокрог чвора, који је коначно завршен јуна 2003. године. Тиме је напуштен пољски WC. Јануара и фебруара 2002. године извршено је дубинско бушење поред школе и добијена је хемијски и бактериолошки исправна, чиста и лепа вода са дубине од 130 метара. Вода је уведена у школу. Поред ових набројаних послова, Месна заједница је урадила још један од мањих али корисних: избетониран је плато, односно 168

двориште испред дома културе 1993. године. У стану учитељице Данице.отворена је здравствена амбуланта, која је, на жалост, радила само годину и по дана. Боривоје - Бора Јовановић За изградњу фудбалског игралишта у Валоги 1995-2002. године, за изградњу крова на школи 1996, бушење бушотине дубоке 132 метра, за добијање воде у школи 2002. године, за доградњу школе и изградњу мокрог чвора, за изградњу фискултурне сале за школу, реконструкцију и поправку асфалтног пута Поповац - Буљане 2003. године, уложена су веома велика средства, за само осам година од 1995 - 2003. године. Толико средстава Буљанци сами никада не би могли да издвоје и обезбеде, да није било донације и помоћи од Фабрике цемента и Општине. За обезбеђење финансијских средстава и других услова за изградњу ових објеката, велику заслугу има и Бора Јовановић који је временски најдуже радио у МЗ, од 1992-2003. године, а да се не деморалише и поклекне. Изабран је 1992. године за одборника Скупштине општине Параћин, а 1996. године изабран је за члана Извршног одбора Скупштине општине Параћин, где је биран и у многим другим комисијама. Као представник села Буљана и члан Извршног одбора СО, у општини је имао велики углед међу осталим члановима и руководиоцима на високим функцијама и то је Бора искористио да општински органи издвоје оваква велика новчана средства за Буљане. Бора је за време од 1992. до 2003. године издвојио много времена од свог рада за кућу и од одмора и тиме је максимално допринео економском развоју села Буљана, а то су му омогућиле функције на којима се налазио у Општини и радној организацији “Нискоградња”, где је запослен. Слика 56. Боривоје Јовановић -Бора. 169

За изградњу наведених објеката и за успехе у економском развоју села за период од 1992. до 2003. године, имају заслуге и: Небојша МарЈановић, претходни председник Месне заједнице,Бранко Радосављевић, члан Општинског одбора ДОС-а, члан Месне заједнице у Буљану а касније и председник Месне заједнице Буљане-Сисевац и одборник СО-е Параћин из Буљана Милован Илије Илић. Слика 57. Бранко РадосављевиВ (1952.) Председник Месне заједнице Буљане-Сисевац у 2003. години. Велике заслуге за издвајање новчаних средстава из општинских фондова и изградњу наведених објеката и развој села Буљана, имају и руководиоци из општине Параћин, којима дугујемо велику захвалност и чија имена морамо и овде да поменемо да би их упамтили а то су: Саша Пауновић, председник Извршног одбора општине Параћин, а касније и председник општине Параћин; Зоран Михајловић, директор Дирекције за изградњу општине Параћин (син Михајла из Сисевца); Миленко БоГдановић, директор “Параћин Пројекта”, наш познати Буљанац, као организатор увођења телефона у Буљану. И на крају, морамо да поменомо, да огромну заслугу има и Фабрика цемента, која је у свакој изградњи помогла Буљане. Саша Пауновић (рођен 1970. године у Параћину) је највише учинио за село Буљане, од свих досадашњих председника општине од 1974. до 2004. године. Једини је председник из општине који је у Буљане долазио по 5-6 пута годишње, што толико нису поједини председници за цело време свог мандата од 4 или 8 година. Саша Пауновић има велике заслуге за: увођење воде у школи, за изградњу мокрог чвора, изградњу фискултурне сале у саста170

ву школе, увођење централног грејања у школи и реконструкцију пута Поповац-Буљане (ново асфалтирање). То су све велике и огромне инвестиције, које Буљане својим средствима од самодоприноса не би могло, ни за педесет година да уради. Саша Пауновић је 19. септембра 2004. године, изабран за председника општине Параћин. Слика 58. Саша Пауновић Треба поменути још и некадашње председнике општине Слободана Миливојсвића, који је учинио много на пробијању пута Буљане - Сисевац, преко Лисјег Дела и Виту Иванишевића. А треба поменути и оне председнике који су у Буљане долазили само за време гласања, по једном годишње, а по 3-4 пута за цело време мандата од 4 године и да за Буљане нису дали ни учинили баш ништа, а то су: Кале, Топлица Недељковић, Божа Мадић и Љуба Огњановић. Очигледно је и уочљиво, а то може да види свако у селу, да је економски развој села од 1976. године, био стално у порасту. У неком времену, бурно и брже. У неком, спорије. Пуно тога је 171

урађено у селу. Свакако, да су биле краће и дуже паузе нерада, али увек се напредовало, што је сигурно најважније и добро. Што се тиче спорта и спортских клубова, у нашем селу би имало да се прича и пише за целу књигу, али на жалост, писаних података и записника нема, па је време многе спортске успехе и догађаје однело са собом у заборав, те из тих разлога ову тему морамо препустити неком другом. РОДИТЕЉСКА ЉУБАВ 1. Децо наша, наши соколићи, слушасте нас. док бесте ђачићи. Кад високе, школе завршисте, ви нас децо, тада остависте. 2. Остависте ваше родитеље, то су децо биле ваше жеље. Родитељи били су без воље, ал су хтели, да ви живите боље. 3. У ваш живот, они су помогли, онолико, колико су могли. Радили су, да ви све имате, не питаху, колике су вам плате. 4. Колико сте пара зарадили, и колико за шта потрошили. Тад су били, родитељи млади, свак је мого, свуда да заради. 5. И на њиви и у винограду, у воћњаку, па и на ливаду. У то време, беше добро свима, и децама, и родитељима. 6. Ал’ године, одузеше своје, па се сада, родитељи боје. Јер не могу, ко што некад могли, да би својим децама помогли. 7. Јер у њиву, не могу да раде, напустише, воћњак и ливаде. Па не могу, чувати ни стоку, Нашли су се, у кризу дубоку. 8. Свуд по селу, причу и говоре, да не дође, нешто још и горе. Ко he даље, ту земљу радити, неће нико, селу се вратити. 9. Јер у граду, сад се лакше живи, нег у селу, орати на њиви. Стари сељак, волео да ради, увек бринуо, да не буде глади. 172

10. И држави, порезу да плати, о приходу, не зна рачунати. Тај је приход, са радом стварао, јер се лети, није одмарао. 11. Преко целог, дана је радио, да би своје, њиве обрадио. Ал да ради, већ не може сада, тужно гледа, како све пропада. 12. Па сад мисли, на синове своје, дал би хтели, да обраде поље. Ал синови, што живе у граду, са оловком, сад сви рачунаду. 13. Колико кошта, орање и сетва, и за комбајп, када почне жетва. Па кад лепо, то све срачунаду, онда виде, да немају вајду. 14. Јефтиније, на пијацу купити, не на њиви, муком зарадити. Још на селу, чиста посла нису, па миришу у разном мирису. 15. А, на овце, свиње па и козе, млади се, на тај мирис грозе. А у граду, све лепо мирише, мало радиш, па се лепо дише. 16. Свуд по граду, постоје кафићи, где се окупљају, цуре и младићи. Па на њима, играју до зоре, дању леже, мало да одморе. 17. Па се ником, не враћа на селу, да испрља, ту кошуљу белу. Па и они, што у иностранство, зарадише велико богататство. 18. Направише, штале и обори, али сада, све то празно стоји. Направише куће на три спрата сами живе, ту мајка и тата. 19. Њима треба, да честита свако, у туђини, радит није лако. Поштено су, они зарадили, и у своју, земљу уградили. 20. Али ови, што су ту зграбили, и у туђу, земљу уградили. Ти нису, Србији помогли, већ однели, колико су могли. 21. Кад би они, сад имали вољу, да градимо, ту Србију бољу. 173

Па да врате, колико им мило, за Србију, то би много било. 22. Тад Србија, јача би постала, и са светом, односе имала. Кад Србија, користи богатство, нико неће, ићи у иностранство. 23. У Србију, сви би се вратили, и тада би, поштено радили. Hehe нико, ићи у туђину, кад у земљу, све што треба иму. 24. И села ће, оживети тада, вратиће се, дечаци из града. У природи, живот да проводе, и напију, са извора воде. 25. Тад he доста, и старци нестати, па децама неће ометати. Кад напуне, штале и оборе, сви he својој, деци да говоре. 26. И да раде, и да рачунаду, колико he, да имају зараду. И тада ће, сви млади, да знају, дал да раде, ил њиву продају. 27. Тада he се, збринути и влада, неће дати да село пропада. Да се селу, поверење врати, сви морају, село подржати. 28. Да сељака, свак цени и гледа, да не буде, човек другог реда. Да једнако, с грађанима живи, и да буде, слуга својој њиви. 29. Њива хоће слугу, а не господара, тако каже, пословица стара. Кад се њива, вољом обрађује, берићетом, она награђује. 30. Сву незгоду, њива he поднети, непријатељ, не може је однети. Нит однети, нит бомбардовати, чија била, томе ће и остати. 31. Због тога се, не треба бојати, сваки својој, њиви нек се врати. Јер без њиве, не мож’ да се живи, ДРАГА ДЕЦО, ВРАТИТЕ СЕ ЊИВИ! Милован Вукадина Илић из Буљана Песма је написана 1996. године намењена старијим генерацијама, старијем узрасту и деци са села. 174

ПДЕО О БУЉАНЦИМА Буљанци се најлакше и најбоље, могу упоредити са сатовима (часовницима): неки раде, неки не раде, једни касне, други журе, а има их и покварених. И за Буљанце важи она стара народна изрека “У сваком житу има кукоља”, али у неком мање, у неком више. Буљанци у просеку су добри. Сиромашни су, претежно радничке класе. У великом броју су радили у рудницима Сисевац, Воденичишту, Сењском Руднику и Равној Реци. А било је и оних који су у планини чували овце, говеда и свиње. Многи су се бавили рабаџилуком. Превозили су дрва из бучине на пијацу. Цепали су и продавали тарабе за ограду. Превозили су из шуме и техничку грађу за јаме у руднику Сисевац и продавали је. Главпи извор прихода им је био сточарство. Када су рудници угашени а сточарство уништено, Буљанци полазе у потеру “трбухом за крухом”. Запошљавају се по предузећима широм Србије, а највећи број одлази у Фабрику цемента, у којој су деведесетих година, до 2000. године, чинили највећи број запослених у односу на сва околна села, око 450 радника. Буљанци, по свом карактеру, поседују све људске особине што постоје. Деле се у неколико група. Има их свакаквих а највише добрих и гостољубивих, што се види и осећа у првом контакту са њима. Воле да почасте госта, воле да му дају пиће, али воле и сами да попију по неку. Има их и радних и нерадних, вредних и лењих, а најмање зликоваца и мафијаша. По занимању, баве се свиме по мало: пољопривредом, сточарством, виноградарством, воћарством и повртарством. Од свега по мало и, на крају, ништа. А неки у шали кажу: “Где си био, нигде. Шта си радио, ништа.” О њиховом раду и понашању, стиче се утисак, да нису ништа: ни радници, ни сељаци, већ полутани. 175

Буљанци су доста памтљиви. Памте дуго, када име се учини нешто добро, а до краја живота, када им се учини неко зло. Већина је злопамтљива, али има и оних који праштају и прелазе преко свих повреда и увреда. Увредљиви су а знају и да увреде. Нису осветници, мада их је било у мањем броју. Буљанци имају и једну одличну, веома лепу и добру особину, а то је издржљивост и жилавост. Имају снагу трпње. Могу да трпе много. Да трпе: и беду, и сиромаштво, и глад, и без одеће и обуће. Само не могу да трпе неправду. Могу да трпе још и да раде најтеже послове, под најтежим условима рада: у лошим временским условима, по киши и хладноћи, и на врућини. Много тога још могу да трпе и да носе на грбачи до изнемоглости, до границе издржљивости. Слика 59. Група из Суваче маја 1973. године. Милисав Матић (еекретар МЗ), Радисав Михајловић (у шеширу); Миленко Радосављевпћ; Стева шумар, Изворац; Милоје - Миле Радосављевнћ (са пушком); иза н»ега Милета Стојадиновић; Милан Јовановић (у белом иемперу); Милован Димитријевић и Петар Илић. 176

Слика 60. Група омладинаца испред Ресавске пећине 7. априла 1974. године. Вођа групе Града Матић, председник Савеза омладине и Слободан Јовановић, секретар Савеза комуниста Буљане (аутор књиге је трећи с десна на лево у реду који чучи). Прва и једина кућа са ћерамидом у Валоги Прочитали смо, како каже Вук Стефановић Караџић, да је било некада. А наши стари Буљанци запамтили су причу својих дедова. Прича се односи на Буљане у Валоги. Прича каже (сачувано предање): Некада, у доба Турака, дакле пре 1833. године, док је село Буљани било у Валоги, куће су биле удаљене једна од друге и растурене по потоцима и шуми и све куће су биле покривене сеномтравом или сламом, без комина (димњака). Цело село је бројало мање од 40 кућа, које су биле растурене по целој Валоги до Грабара, источно и Пажара североисточно, али се нису пењале на ивице једног и другог брда, која су била са стране. Неке куће су биле ограђене оградом од истршеног трња, а многе од њих нису имале никакву ограду, осим добрих опасних паса који су били главни чувари кућа. Једне јесени из Параћина су на коњима дошла два Турчина у село, ради убирања спахијског дела дажбина, десетка. Један од њих је био субаша (спахијин повереник),

који је био задужен за Буљане, а други је био његов пратилац и помоћник. Намера им је била, да покупе оно што од дажбина припада Спахији, дестак и да се врате у Параћин. Међутим, одмах по доласку у Буљане, небо се наоблачило, прекрили су га густи и црни облаци, са пљусковима и хладним ветром. Зима је била на помолу. Турци озебли, мокти од кише, склонили су се у прву кућу, до које су дошли и ту су хтели да се осуше и сачекају да стане киша и пролепша се време, да заврше свој посао, а онда се врате назад у Параћин. Али, време је било неумољиво. Домаћин куће, Денин рођени деда, Турке је лепо примио, нахранио и задржао да сачекају лепше време. Целе ноћи је падала киша. У кући се чула киша како шушти, у отвореном ватришту је горела ватра, на којој су пуцкетала испрекрштана дрва поред једног повећег пања. Турцима је било топло и пријатно, све док се сено на крову није натопило од јаке кише. Свуда по кући, почела је да капље и цури вода. Тако је то било скоро два дана. А у Параћину, спахија је био веома забринут, што га субаша нема. Помислио је да су га хајдуци негде сачекали и убили, узели плен и коња, како то хајдуци обично раде. Или се нешто друго лоше са њима десило. Али никако није могао да помисли да су турске субаше у животу, знајући да су Срби на њих огорчени, а Буљанци опасни. После три дана, када су се субаша и његов пратилац вратили у Параћин живи и здрави и када су испричали спахији, како је време било лоше и како је домаћин Буљанац, који их је примио на стан и храну био добар, спахији се срце разгалило и престало грло да га затеже од муке. Када је спахија то све чуо, како су прошли у тој кући и када је видео шта су све и колико донели прихода, он је одмах наредио субаши: “Да се нареди домаћину у Буљану, да покрије кућу са ћерамидом, да субаша и спахија, обезбеде домаћину ћерамиду и да га помогну новцем и коњима, да се ћерамида купи и пренесе до Буљана.” Тако је прва кућа у Буљану покривена ћерамидом и у тој су кући касније припадали Турци. (Црепа у то време није било у селима.) Та је кућа била у плацу Светомира Милоша Ракића (сада одсељеног у колонију у Поповцу), односно његовог оца Милоша и дедова Милосава, Дене и Николе. Данас је то плац Станисава, Божице и Станоја. У овој су кући рођени Милошев деда Дена и деда Никола. 178

То је била једина кућа покривена ћерамидом. Све остале су биле са сеном. Ова кућа је била прва на улазу у село Буљане у то време и на самој ивици шуме и најнижа у Валоги. Све остале су биле у самој шуми разбацане по Валоги. То нам је сада источни део села и од Дома културе удаљен на око 700 до 800 метара источно. Записао Златоје Лазаревић Слика 61. Кућа, долмара, модерне изградње између два светска рата 1918. и 1941. године. Само богатији домаћини су могли да их праве. Снимљено 1972. године. Буљанци и Буљанка Ко су то били и шта су учинили, ти, за сада, непознати Буљанци, да се место код ушћа реке Црнице у Велику Мораву назове Буљанка, за сада постоје само легенде и приче. Нико у нашој општини Параћин, сада не зна од када се то место зове “Буљанка”, али сви тврде, да се тако зове од давних времена. Можда још из доба Турака. Једни мисле да је Буљанка названа по реци Црници. Да су оближњи мештани, код Мораве, назвали Црницу Буљанка, због 179

тога што долази од Буљана, па је самим тим и место око ње добило име Буљанка. Топлица (1942.) из Трешњевице, који живи на Буљанки, каже: “Слушао сам од старијих људи, да су некада, у давна времена, за време српско-бугарских ратова око 1876-1878. године, два Буљанца, ту на Буљанки, направили некакав пролаз, преко Мораве или преко реке Црнице. Да ли је то био прелаз неком скелом или неко брвно, није познато, као и то из ког су правца и одакле дошли ти Буљанци. Они који су видели те Буљанце да ту нешто раде и пролазе, назвали су по њима то место буљански прелаз. Од тада, мало по мало, временом и место код ушћа реке Црнице у Велику Мораву остаде да се зове Буљанка. А по неким подацима место БУЉАНКА је добило име још за време селидбе насеља БУЉАНИ које је било поред реке Раванице, око 1400. године. Буљанац више воли планину од реке Мораве Није познато време, када се то догодило, али некада у давна времена,био је неки Буљанац насељен код Шавца. Да ли је то из времена око 1400. године, када је било расељавање оног Буљана, када је било расељавање оног Буљана, које је било поред реке Раванице и Ћуприје, када су се ти Буљанци разбежали од Турака, на све стране, или је из садашњег Буљана неко отишао у Шавац на мираз, код жене и жениних. Нешто касније, Буљанац из Шавца позвао је код себе неког свог рођака из садашњег Буљана. У Шавцу му је испричао да ту у околини има земље да заузме, да оре и копа, колико му душа жели. Да ту дође и да се из Буљана исели. Показивао је овом и где би могао да заузме земљу и где би могао кућу да направи. Док је Буљанац разгледао лепу равницу и топољаре, приметио је на некој тополи високо ситне суве гране, коров и старо сакупљено лишће. Видео је Буљанац да то није гнездо чавке, већ много веће бреме. Буљанца је то заголицало и упитао је свог водича: “А шта је оно на оној тополи високо?” Водич му је одговорио: “Па то је била Морава дотекла. Вода је била велика и то окачила.” Буљанац је поћутао мало, размислио, а онда рекао: “Тај који је то окачио, он ће доћи и да га откачи.” Окренуо се и отишао, високо у брда, у шуму, у Валогу, његову лепу планину, где има шта да улови и где може да се сакрије, кад год то хоће и да буде безбедан. Ипак, планина је лепша од равнице. Зашто би се селио? 180

Слика 62. Драгослав Радојковић и Давид Илић са кожуком. Овакве кожуке су носиле и старије и млађе особе већег броја мештана. (Снимак је из 1972. године). 181

Слика 63. На деди Радисаву - Дени Стајићу је антерија (по новом: капут) гајтанка, ручне израде, исплетена од вуненог конца, извежена гајтаном, испод је прслук од шајака. Снимљено је око 1970. године. ХАЈДУК ЖИВКО БУЉАНАЦ По причању Светолика Богића и других старијих Буљанаца у Ивковићкој фамилији, пре сто деведесет година, био је неки Живко. Једног дана, око 1810. године, Живко је био са воловима и колима у бучини (шуми) за дрва. Када је дошао кући, испред вратњице (капије) изненадио се, јер по нашем обичају у то време, жена је требало да му отвори вратњицу (капију) и да га прихвати, да му помогне и да испрегне волове и да их веже у штали. .Тош се више изненадио, када је видео коња у дворишту испред куће, везаног за неку шљиву. По седлу и оглаву на коњу препознао је да је то турски коњ. Куће су тада, у то време, биле ниске и приземне, па су 182

прозори били ниско до земље. Када је Живко пришао уз прозор и погледао унутра, на кревету је видео Турчина да спава, а његова жена лежи поред Турчина будна. Када је жена видела Живка на прозору, ставила је кажипрст на уста, што је Живку био знак да ћути, да Турчина не пробуди. Зашто је то чинила жена, Живку није било јасно. Да ли из страха да се Турчин не пробуди и да убије њу и Живка или не поквари Турчину расположење? Живко изнервиран, када је то видео, полудео је од беса и љутине, јер није могао да поднесе тај пораз. Вратио се до кола и са дрва је узео секиру, утрчао у кућу и са неколико удараца убио Турчина на месту. Када је Турчина убио, упитао је жену: “А ти тако?! Када си ме видела, нећеш да устанеш! Да не увредиш Турчина? Замахнуо секиром, мислећи да жену удари само неки пут, али од љутине се није могао контролисати. Ударац је био смртоносан и жена је пала мртва. Када је Живко завршио са њима, изашао је у авлију (двориште), сео на неки пањ и размислио о свему, шта се догодило. Када се Живко прибрао и смирио мало, видео је шта је урадио, дошло му је у главу шта га сада чека, да ће Турци да му се освете, можда he убити њега и побити му децу. Живко је тада покупио своје и дечје одело и друге потребне ствари, узео своја два мала мушка детета, ставио их у корпе на коњу, једно са једне а друго са друге стране, узјахао турског коња и отишао у село Сење. Сење је у то време припадало другој, Ресавској, нахији те Београдском пашалуку, па је Живко тамо био безбедан, јер су га Сењани лепо прихватили. Ово се догодило у времену између 1813. и 1825. године, јер у попису становништва 1863. године се види да је Живко Костић Буљанац рођен 1788. године. Да ли је Живко отишао у Сење само да утекне из Буљана због Турака и турске освете, знајући да Сење припада другом пашалуку и да ће тамо бити скривен, или је можда Живко познавао од раније неког Буљанца, који се у Сењу доселио из села Буљана које је било код реке Раванице, а могуће је да је било и другачије, да су се Живкови стари дедови, доселили из села Буљане код реке Раванице, овде у Јанину Бару, па је Живко одавде отишао у Сење код својих рођака, за сада остаје непознато и тајна прохујалог времена. Како је све то било, није нам довољно јасно, али јасно нам је да је Живко са собом однео у грудима велику мржњу према Турцима, која га је натерала да касније оде у хајдуке, да би се Турцима осветио за своју жену и за тежак живот са децом без 183

мајке. Огорчен и озлојеђен на Турке, Живко одлази касније у хајдуке, али већ после неку годину, Живко, приморан, предаје се властима у Сењу са својом дружином. Тако повезани, одведени су у Крагујевац на нов Српски суд, ради саслушања и суђења. Живку је тада било око 37 година. О хватању хајдучке дружине у Сењу, доносимо оригиналне у целости преписане дописе између Милосава Здравковића, кнеза Ресавске нахије и Српског суда у Крагујевцу, као и препис целог записника са саслушања и суђења хајдучке дружине и Живка. Кнез Милосав Здравковићјавља опинпенародном суду српском р Крагујевцу о хватању хајдука БлаГородна Господо кнезови суда обште. н. сербскоГ здравствујте По налоГу вашему како сам npucneo код куће одма узео сам 40 кметова од наше наије и све nodnucame пандуре и дошао сам с њима у Сење те све оне лопове који су људе из Левча noaрали на Самајенцу, поватао и повезао, за које упитујемо вас оћемо ли од њи новце овде узети и вама послати да се онем људима наплати, или ћемо их тамо у Суд послати, од стари ајдука Јанко Вулетић из Стубице дође јутрос те се предаде, али смо Га onem привезали, а један од стари и 7 нови ајдука немаи да дођу, којема смо фамилије, стоку, прт.ваГ, сее овде собрали и под апсом обдржавамо, а учинили смо наредбу да се сеа стока из планине j поље изГна пак j потеру у планину да пуштамо. Но еас молимо да нам обзнаните, оћемо ли оее фамилије још обде обдржавати, а њима поручивати да дођу на предају или њи да терамо а фамилцје куд нам налоГучините да оправимо. Зато нам знано учините no којему точно владати се будемо, а неверујем да ће који од њи доћи на предају, јербо и овоГа који се јутрос предао везали смо Га. Но само обзнаните ми куд ће мо фамилије опремити, а њи да терамо, а из оеи три села no два-три човека који су с ајдуцима разГовор имали поапсили смо и њи, npu којем за сее odioeopa вашеГо очекујемо и јесам вам к услуГам. УСењу Нокорни брат 9. маја 1825. Милосав Здравковић1 I Др Бранко Перуничић, исто, стр. 206 - 231. 184

После два дана из пропратног дописа, видимо да су хајдуци послати суду у Крагујевац а из дописа видимо и да су Живка у Сењу и околини звали “Живко Буљанац”. Ево преписа садржаја тог дописа од И.маја 1825.године: Ваше сијателство, милостиви Господар! Писмо ваше од 10. с. м. примили смо и разумели што nuшете за ајдуке no којему шаљемо npenuc од стоке ајдучке (овде су ајдуци названи стока) који су одбеГли у шуму, а оее што су у нашим шака, ето иј праћамо вашему сијателству и назначујемо преступленија њина које смо дознали. Илија Тирантуца из Бељајке, Голуб Вла из БиГренице, Милоје Миленков из Кованице, ЖИВКО БУЉАНАЦ из Сења, Мијаило Јанков из Сења. Оеи су били у noapu левачкој на Самајенцу. ЖИВКО пак БУЉАНАЦ, Сима Мишковић, и Јоца Живков из Сења, оеи су били у Мијаилом и Јаковом, кад су чоху на шупељачком друму поарали, које нраћамо милости вашој. Јанко Вулетић из Стубице, он је лани отишао у ајдуке а сада на сажаленије фамилије сеоје дошао и самоволно те се предао код нас. Овима, то јест ајдуцима које шаљемо тамо, до сада у домове и мал (намирнице за исхрану звале су се МАЛ) њиое ништа дирали нисмо а сада како заповедите за њин МАЛ тако ћемо поступити. ОдбеГше у ајдуке сада оее пролећи њих десет, неће да дођу, зато смо њине фамилије, стоку, пртљаГ, очеве, матере, браћу, сестре, жене, децу - сее на једно место собрали, а за њима потеру опремили. Сада како заповедите за овде назначене фамилије, тако да поступамо, а од њине стоке, шаљемо записку и наредбу учинили смо да се добро стока до друГе ваше заnoeecmu чува. За чивуте дознајемо да су оеи што су у шуму отишли поарали три јатака, ухватили смо иј. Нетко Куруш из Стубице. Иетка смо испребијали мотком, а Уроша убили, а Оташа из Врабчана праћамо тамо који је на Воскрсеније с ајдуцима ручао и никоме није казо. Но сада показа и људе у свом селу на блаГо оцекао да ајдуцима даду. Чоху која је на Шупељачком друму noapama што смо код оее изнашли, узели смо код нас, а за одбеГше ајдуке учинили смо наредбу и стараћемо се што се боље може да и њи придобијемо, npu којем остају вашеГо сијателства. УСењу иокорнејши слуГа. 11. маја 1825 Милосав Здравковић1 1 Др Бранко Перуннчић, исто, стр. 206 - 207. 185

Препис записника српског суда у Крагујевцу, са саслушања Живка. Испит Живка Костића (Буљанца) из Сења, друга ТиринтуциноГу призренију исте поаре. Шта сте поарали од они људи на Самајениу? Гунче (Гуњу) сам узео ја, а од мене Га узео Курја, канице узео Гаја и 16 Гроша, а за друГо ништа не знам. Јесте ли смешали новце које сте на ЗабреГи узели с овим новцима и поделили или сте побашка делили? Иобашка смо све делили. Колико сте на ЗабреГи новаца од оног човекаузели? 140 Гроша и 4 цамадана. Ови ни један на питање наше не показаше, по колико је коме новаца на исе дошло. Испитат у КраГујевцу 14. маја 1825. Года. у Суду народ. србском Из Живковог записника се види колико је Живко био тврд као челик, шкрт на речима и веома мало је признао, за разлику од његових другара Илије Тиринтуце, Михаила Јанковића, Голуба Илића и Милоја Миленковића који су саслушани пре Живка. Испит Михаило по друГи пут на испит предузет и питан, Јесу ли у реци и више Буљана какове новце делили, каже да нису, на да били почели делити у Реци они 16 Гроша, а после опет све Тиринтуци опет дали, које с они 160 Гроша и оним новцима које су код нека два ајдука нашли, и да више Буљана никакови новаца делили нису. Голуб по друГи пут казује, с том променом да им је код Тиринтуцине куће по 20 Гроша на исе дошло и да су они 160 Гроша више Буљана поделили. 14 маја 1825 Года РКе> 240' 1 Др Бранко Перуничић, исто, стр. 209. 186

Препис записника са другог саслушања Живка. Испит Живка Костића (Буљанца) из Сења нахије ћупријске, који се j’ ајдуке подиГао и с Мијајлом Н. и Јаковом Н. арамбашама 1824 Года о Малој Госпођи, неку чоју на друму Шупељачку поарали и однели. Из коГа си узрока Живко пошао у ајдуке? Тко те је наГоворио и шта стеу с друштвом арали (пљачкали)? Јаков Кикић и Мијајло Шубара из Обрежја арамбаше, њи 7 друГа, дошли су на Симона Јеремина ливаду у Сењу, ди сам ја, с њим заједно косио и позове нас Јаков арамбаша, Говорећи, ајде да идемо на друм више Иараћина на Шупељаку, па што добијемо а ми ћемо делити, а међутим, рекне нама двојици, да нађемо још ЈедноГ друГа, али доброГа. И тако ми нађемо к нам двојици и трећеГа друГа, именем Јоцу Симонова из Сења нахцје ћупријске, с пусатом вооружамо се, с четом ајдучком состанемо се и соГласимо, и ,у тим папом, па се доГоворимо, те једна кола опљачкамо, а друГа нисмо дирали. Из они кола узели смо чоје колико је који моГао носити, различите фарбе црни татјана и басме по једно топче, и проче које какве ситнице и по друГи дан на друму Шупељачком нађемо кириције с колима и с мноГим есдва феса на друГа - и тако пљачком снабдени одемо кућама својима, Гди смо на миру били док нисмо у Млаву отишли с кнезом Ресавцем, па кад се вратимо из Млаве а ми чујемо да се нешто Говори за ту чоју и поару, те се побојасмо ја и Симон па утечемо у Пештер над Раваницу у клисури, а Јоцо Симонов трећи наш dpyi останеу селу. У клисури изнад Раванице смо сами били до близу Ћурђева дне. Пошто iopa листати поче, ми смо изодили. Јаков не знам ди је зимовао, он нам је казао да боравимо Гди Год који зна док шума озелени. Ништа нисмо арали. Кад смо се с Јакова нашли с њим је био Јанко Недељковић из Стубице нахије ћупријске. Јаков нам казо да ће нас узети за летос да ајдукујемо. Потом ми смо и кућама нашим доодили, na су нам чобани казивали да се слободно на веру изађемо, да нам ништа неће бити, и тако пред Ђурђевдан нредамо се ја и Симон кметовима а Јоцо који је временом мрдао око села, кад чује за нас и он дође na се преда. По Ћурђеву дну одведу нас кметови у Свилајнац и нредаду. Јесте ли npu noapu, којеГ човекаубили? Нисмо никоГа и наћи неће се на друштву нашем у оно време ни какво убиство. 187

А Гди сше иоарану чоју осшавили? Ми при деоби поаране чоје, шта је ком припало, сваки је код своје куће укрио кад смо се предали, онда везани одемо ми кућам својим и донесемо, те предамо кнезу шта је код коГа било. Испитан >' КраГујевиу 18 маја 1825 Года АС-СОС-ЗОО' Испит Симона Јеремина из Сења нахије ћупријске који је с Јаковом арамбашом у ајдуке ишао. ДруГи дан, данили смо заједно на међи нахије Иараћинској и нахије Ресавској. Одатле друГу ноћ доспемо на друм Шупељачки и сутра дан око ручковишта, наиђу пет кола кирајције. Једна кола сасвим растуримо и еспап узмемо, чоју различиту, целу и коматима, фесове, Гајтане, поставе и друГе ситнице па поделимо шта је ком припало. Ту су арамбаше теле да откупе од нас нашу добит но ми не дадосмо. Иосле неки одемо кућама а неки осташе код дојни Мутница. А ди сте вас два, ти и Живко били за толико времена на јатаклуку и код коГа? Ми кад смо пошли да се кријемо j пећине, украли смо из БиГренице од некоГ човека две мешине брашна и бакрач, па смо однели у пећину ону вшие Раванице, у најГорњу трећу пећину која се онде наоди и тако кувајући качамак ранили смо се, а премда су били пости. ДруГо крали нисмо ништа од мрса. Иред Ћурђевдан предамо се у село. Испитан 18 маја 18251 2 На крају је саслушан Јанко Недељковић из Стубица.3 Како су Живко и Јанко осуђени немамо података. У попису становништва 1863. године пише: Село Сење, под редним бројем 15 Живко Костић: земљодел. стар 75 година, син Никола 35 година, Симон, војник 25 г, сна Стана 30 г, Милојка 28 г, унук Петар 12 г, унука Марија 8 г, Николија 6 г, Наста 6 г, Савка 3 г, Милисав 3 г. 1 Др Бранко Перуничић. исто, стр. 223-224 (у изводу). 2 Исто, стр. 224-225 (у изводу). 3 Исто, стр. 225. 188