с< година XII о
Библиотека “ др. Вићентије Ракић ” Дигитална Библиотека Параћин дигитална обрада Драган Бајчета ел.инж.
ВРЕМЕ ЈЕ ЗА ШТЕДЊУ 59 снз ЗДРАВСТВЕНЕ ЗАШТИТЕ СТРАНА 6- © & CTPYJA НА ПОЧЕТКУ 1985. ГОДИНЕ ЦЕНЕ УГРОЖАВАЈУ СТДНДАРД СТРАНА 8. ПАРАЂИН BfiJbAHH ШТЕДИША СТРАНА 2. Лисг СоцЕцалистичког савеза рздног народа општине Парађин Г0ДИНА ХП ■ Ер°Ј 275 ■ ПАРАБИН 23. JAHYAP 1985. ИЗЛАЗИ СВАКЕ ДРУГЕ СРЕДЕ и ЦЕНА 10 ДИНАРА Најновијн пораст цена, коЈн је уследио одмах на по четку године, за коју cv мно ги рекли, да ће бити тешка, али ипак боља од претходнс и v којој треба да се из.међу осталог зауставн даљн пад животног стандарда, демантовала је све оптимистичкс изјаве и очекиваља. Дошао је уместо чеспггке и сада свакодневно наставља своју дарда. Њихов задатак, али II задатак свих почевпш од основних органнзација удру женог рада, друиггвено-политлчких органнзација на челу са Савезом синдиката, па до свпх суојеката друштва, да сс изборе за дугорочна pemeiba којима ће се побољшатн материјални положај пре свега радног чова ка, омогућнвањем да свомисију угрожавајући иона- јнм дохотком апсолутнорас ко угрожен стандард и уно- полаже, а не соцнјалним ме сећи незадовољство и озбн- рама и помоћи које у приљну забринутост за голу .сг- личној мерн деградирају сазистенцију. Тпме се join v моуправна одлучивања и старту секу корени настоја- прихваћене као доминантне ЈБЈша да се с.мањн стопа ин- самоуправие одаосе у друшфлацнје и да се изразитије тву. „ЦРВЕНИ БАРЈАК” 15. И 16. ФЕБРУАРА НАУКА Н САМОУПРАВљш Y Крагујевцу се 15. и 16. фебруара ове године одржа ва Шеснаестн сусрег самоуправљача „Црвени барјак”. на тему: Наука, технологнја мновацнје п радно стварала штво чшшоци економске стабплизацнје и самоуправиог друпгтвеног развоја. Главнп реферат ће поднети Душаи Чкребнћ, председ ник Председништва Социјалнстичке Републнке Србије, председнлк Одбора Шеснаестих сусрета. Поред пленарних заседан>а Сусрет ће радити и утрн комиснје, и то: наука као фактор развоја самоуправног друштва; технологија — услов сабилнзације и разво ја прнвреде; иновације н ма совно радно стваралапггво у областп развоја технологије. Y дане 16. и 17. фебруара одржаће се научна теориЈска трибнна на тему Сусре та у органнзацији Југослове нског центра за теорију и праксу самоуправљања „Ед вард Кардељ", из Љубљане. САВЕЗ РЕЗЕРВНИХ ВОЈНИХ СТАРЕШИНА РАЗМАТРАО ПРОШЛОГОДИШЊИ РАД © Усвојен Програм рада за 1985. годину ® Признања резервним старешииама Обимнц задаци у овој години Прошле суботе Општннска конференцнја Савеза резервннх војннх старешина, анализирала је и оцењивала прошлогодшнњи рад и усвојила План рада за ову годнну. На кокференцији је истакнуто да су задацн који су постављенц на почетку прошле године нспуњенн. Онц су се темељили на: организационом учвршћивању основних организација, цдеолошко-политичком раду и опнгте војно.м усавршавању, усавршаваљу н спровоВењу концеггције ОНО и ДСЗ, јачању друштвено-полити чких акпсвности у организацнјама РВС, постизанл/ апсолутне мобилности чланства, усмерава ibv активностн на јачан.у и ра3BHjaH>v самоуправшЕх односа, већем п организованијем утнцају на начин избора кандидата за школе резервних старешина. . Поред војностручног дела акТ1гвностн у протеклој години, во јне стареишнс у резерви, билн су основни чиниоци и многобро- [ннх акиија. Најпре је речено, да су резервне војне старешиие покретачи бројних акција које се мзводе v организацијама удруженог рада, месним заједницама. Покретачи cv и реализатрри шггања из областл свом последњем састанку децемора усвојмла и План 19. рада за ову годину. Уједно ово је бн ла л дрилика Да се уруче признаља резервним војним старешинама за niocriniHvTe резултате у прошлогодашгњам раду. М. И. осете резултати мера Дугорочног програма економске стабнлизације. Просечан лични доходак у отпппш Параћин за протеклу годину је нешто већи од 16 хиљада динара, што је доста испод републичког просека. Овакав доходак је последица стања у приврсди која се већ вшпе година суочава са низом скоро непремостнвих проблема. Huey потребне посебне рачуннце да се доВе до тога шта може са таквим средствима једна четворочлана породица (која се узима као просек), посебно када се уз.ме у обзир да су само последња поекупљења оптеретила њен буџет за оса.м до десет хнљада динара. Практнчно она носе половину целокупног личног дохотка. Даље анализе нису ни потребне. Оно што посебно бринс у овој ситуацији је све прису тнија уравниловка у расподели личннх доходака којом се настоји да се средства којима се располаже расподеле приблнжно иа једна ке делове, што са своје стра не све више потискује награ ђивањс према резултатима рада н елидшнлше мотивиса ност за продуктивнију производњу без које, то се зна, нема ни већег дохотка у друштву. Многе организације тако западају у зачаран круг којн са собом, и поред свих настојања, носи претн»у све већег еконо.мског слабљења. Пред радним људима је стога, уз настојање за продуктивнији рад, први задатак зашпгга животног станПораст цена оких производа који најдиректније угрожавају животнн стандард је II најопасннји. Оних пронзвода којих човек не може да се одрекне ннти да одлучује о њиховим ценама, врло често монополским. Та Kobe, забрињава присутно стање да последице целокупне ситуације из које произнлазн и пад животног стандарда, не сносе свп подједнако. Има лшого оних који егзистирају rare лш.мо рада, живс од пљачке mioBiuie н оних вакнх. Тиме се или се бооних који друштвене привилего* све вггше стварају соцнјалне разлике које не захватају само поједнне категорпје људи, већ чнтаве слојеве, што јасно говорн да све впше долази до класног раслојавања. Радни људи, они који искључнво живе од свог рада, нај лошнје у тој подели пролазе. Обуздавање цена, уз бољи рад, којим- би се умањили трошкови пословаља су вео ма значајаи корак у стаби« лизацијп. Али, уз једннствеi’o тпжиште п цсне. Ако свако брани свој атар. тешко је наћп онога којп неће датн здраве аргументе за оправдање. Онда нема ни излаза нз ове ситуацнје. Треба лн да се држимо светскнх цена, а да занемарпмо н такав рад, услове, специфнчности, социјалисти чке самоуправне односе, Hauia опредељеља? Није ли то сечење гране на којој сами седнмо? С. О. =iiiiiiiiiiiiiiiiiiiii:iiiiiiiiiniiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiHiiiiiniiiiiiiniiin!iiiiiii;iiniiiiiiiiiniiniiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiK ВРЕМЕНСКЕ ПРИЛИКЕ И НЕПРИЛИКЕ $ II ове годнне ниске те.м- $ пературе и снег су изнена- § днле организацнје које се баве превозом, речено је на седници Извршног савета CO. када су разматране временске прилнке у нашој оп- $ штини. Y организацијама ко је се баве превозом доста је калкулисано са горивом, ЈеР Је Y току зиме куповано јефтлније гориво којс је на мењено за летље временске услове. Зато су многи аутобуси и друга превозна средства билн „заробљени” у врс k ме ниских температура. х $ Међутим, н поред тога ове § године cAto боље организова ни у борби против временске стихије, чуло се на седницн Извршпог савета. Y врг.ме рвећих наноса снега ангажована је механизација радних организација „НискоградЈке”, OOYP-a „Услуга”, Фабрике цемента и уз помоћ СУП-а, штаба Цивилне заштите, органа инспекције и „Пута” из Светозарева, који је прискочио у помоћ када Је то било потребно, битка са стихијом је добијена. За разлику од радних организација, граВани се пису довољно одазвали обавези чишћења 'снега. Зато је овом приликом предложепо да се изврши промена одлуке о обавези чишћења снега грађана и да сз казкена еолнтш<а пооштри. М. Ж. општенародне одбране л друш М твене самозалггите. Такође је |ј наглашено да cv резервне војне Г. стареишне .максимално анта- ; жоване v свјш самоуправнн.м отруктурама наше друштвено- -ј -ползггичке заједжгце. Примера • радн вроди истдћи и податак да је v делегатскЈШ струк.т1урама, почевшн од мебних зајед- -ј иица до скупштина друштвено- g -полиднчких организанија, анга £ жовано 6.W3v 1.600 резервннх k старешина. Пигаља која су се нашла на с дневном реду XIII седнице ЦК | СКЈ чнмала cv значајно место v ₽ активности огпнтннске оргамац L захдаје СРВС. Y нзвештају о о- [ вој активностн се каже: „Том [! прилнком ie ocvbeiio све оно што нема шшгга заједничко са | соцедалнзмоА! и нашим ypebe- | н>е.м. Тражено је да се поштују В законски прописц п одлуке са- : моуправшгх органа”. Током дискусије о протеклом | раду. поменути су н дцређени £ проблеми >\оји се јавллју v paду ове организације. Један од најзначајннјих иедостатака мла L дих старешнна је и љихова де- i лимична паснвност. Но, закљу- јј чеио је, да је до оваквог стања [. дошло и због реформе школс- f тва јер након сред1ве школе и | школе за резервне старешине, ј многи млади наставл>ају студи- > ран>е л ту се јавља oflpeben ва- । куум до њнховог поновног ак- Р тивнрања у органпзацији СРВС. П Такође је указано ц на пот- ) ребу већег укључнваља овс ор- ' ганнзациЈс у лзбор питомаца , за школе резервппх војннх ста- [• рсшнна. Ово ie задатак у који .L мора да се максамално укључи СРВС v сарадњу са омладнн :| ском органнзацијом и Секрета- и ријатом за ошнтенародну од- R брану, fep на тај начпн се ре- Н грутује будуће чланство СРВС. н Општинска конференцн.ја јс на И ДОСАД НЕЗАБЕЛЕЖЕНА ПОЈАВА Првн галеб јс „псзпрао” наше.м фоторспортеру Изузетно оштра зима са веома ниским температурама, које inicy забележене у последњих 20 година, висок сножни покривач иоковане рекс утнцалс су на некс до сада, неуобнчајене појаве. И на Црници, у самом центру града, „настапили су се” галебовн. Прво је стигао једап, а онда још десстак. Сада, ако нх опет неко нспредвпдљиво време не отера, мала река замениће нм Дунав, са кога су највероватније пошлп на пут према топло.м Јадрану, до кога вероватно неће нмати снаге да cnmiy. Само да лед не окује п Црницу која још увек одолсва арктичкој хладноћи. Снимио: М. Илнћ
23. JAHYAP 1985. ■ БРОЈ 275 ЕЛЕКТРОЕНЕРГЕТСКА СИТУАЦИЈА РАРВИН 3«® ВТН1И ИЗВРШНИ САВЕТ РАЗМАТРАО ЕКСПЕРТИЗУ ВОДОСНАБДЕВАЊА ТРОГРАБА СВЕТОЗАРЕВО — БУПРИЈА — ПАРАНИН © Без страха од мрака ® Дежурне екипе параћннске слектроднстрибуцпје спремне за све пнтервенције ® Штедп»а и даље потребна Озих дана путсм срсдстава јавпог пнформисања rpabaни п. раднс организације познваш! су на штсди.у слсктричне енсргијс. Y апелима пронзпођача струје наводс сс исг.ражљсне акг.мулацнје електрнчнпх цсглрала, застојн у раду тср.моелектрана. Након првнх наговеиггаја про КоорД1П!ШЦ10ни одбор за праблсма са електрнчно.м енерги- ђсн»с потрошљс најчнстпје јом. v Параћпну јс фор.мпран енергије. Ово тело је сачшпгло и план штедње кош сс овпх дана гспешно реализгјс. ПараНински потрошачи (привреда п домаћинсгва) се прпдржавају распсређених колпчина сгрујс тако да није долазпло до нспотребних пскључења. Истиче сс да су овдашшн потрошачи са макстгмалном озбпљношћу схва пгли својс обавсзе што је уроднло рсдовним снабдеван.ем електричне снершје. 1бс електрпчне енергије и „ЕлеKTpMiicipiiuvunic” изјављгјг да иеће оити искључивања потрошача. алц да јс и даљс неопходно домаћЈгнски сс понашати што јс сиггрна гаранција сталностн спабдсваља. Међутим, у „Електродистриб\'цн||1" cv нас замолпли да прс несемо и следећс упозоренл н молбу грађанима. Y случају нсстанка слсктрмчне енспгнје пеопходно јс пскључитц све вслнкс котрошаче (оојлерс, тер.моаку.мулацнонс nehii), Ј_ср зирг всПрмпбе из Шина Експертнзу водосиабдсваља трограђа Светозарево — Нулрлја — Параћнн израднла је Радна органлзација „Хндропројекат” OOVP „Водопрнвреда” Београп, а раз.матрао Извршни савст CO Параћлн на јсдпој од својих последљлх седнпиа. Експертнзом јс аналпзлран досадашњн начин водоснабдевања трл поморапска грала и срачуиате потребе и дат прсдлог рсшења водоснабдсвања за псриод до 2030. године. OOYP „ЗАНАТСКИ СЕРВИС” ГОДИШЊИ ПААН ЗА ДЕСЕТ МЕСЕЦИ ф Y односу на претходну годину приход повећан за 70 одсто, лични дохоци за 48, а пословни Сподадичпн прскиди који су се јављали токо.м овкх снсжнлх дана, најчешће су узрокованп лошнм врсмснскн.м услрвима и дсжурне екплс су отклањале кваровс v најбржсм мОгућем року И данас у „Електродистрибуцији” влада мобилно exalte и дежурне екипе су спремне да одмах реагују у случају кварова на - премосној мрежи или у трафо стагагцама. лике оптерепености мреже, пе- .uorvhc 1е укљгчитп струЈу и дц стрнбуиратн је потрошачима. По речнма одговорних, из „Електроднстрибуције”, ненскључивап>с вслккпх потрошача можс да доведс и до великих матерпЈалнмх штета и дужих застоја у пспоруци струје. Према то ме, када нестане cri>vjc. искљу« чите све потрошаче сем сијалнфондови за 656 одсто ца и за.мрзивача. Одговорни Ј1з КоордннациоHa ochobv генералних планова развоја општипе п прогнозиpcwcl спецлфлчне потроплве урађсла је прогноза .макспмал* нс дневне потрошње воде. To подразумева да су сви становнини општнна Параћин, Светозарево и Нуприја прикључени на водовод, да су задовољене све потребе индустрије из водовода и да у извориштима пма довољно воде, што до сада нпје био случај. Могућност обе збеђења новлх количлна воде разматрана је v три фазе. О овој експертизи на седниПи Извршног савста говорилн су Мио.мир Аранђеловић и То- .мислав Аитић, чланови Коорди национог одбора, кога сачињавају представници свнх оппггнна. Ово.\< прнллком cv стављсне озбиљне при.медбе на урађену експертизу и захтевано је да се по тим примедбама изјасни Регионална самоуправна ннтерес- 'на! заједшша за водоприврсду, a ra ie тек после тога разматрају делегатн Скупшттгне опистлнс Параћин. М. Ж. Основна органнзација УДРУженог рада „Занатски сервис” у саставу јс радне организације „Параћин” од 1978. годпне, а сачињавају јс радне јединицс „Занатски пословп" и „Електроссрвис”. Радна једшшца „Занатски послови” обавља грађевипскс и грађсвинско-занатске послове за нндустрлју оппггине Параћин, и то у области 12 заната, Када је пре пет година осиована Радна јединица „Електросервнс” имала је само пет радннка, а сада је тај број повећан на 30. Највећи број радника примљен је без икаквог радног искуства. И у ,овој радној јединицп бележе се изванредни радни рсзултати. Продуктивпост рада сс из године у годиву рапидно повеНавала, од носно фпзички обвм послова ног одобра за пралење потрош- М. Илић IN MEMORIAM ЗАЈЕДНИЧКА СЕДНИЦА ПРЕДСЕДНИШТВА ОПШТИНСКОГ КОМИТЕТА СКС И ОПШТИНСКОГ СИНДИКАЛНОГ ВЕБА ОСТВАРШМ БДЛЕТИЂ брине о пнвестицпоном и текућем одджаваљу стамбеног фонда СИЗ-а становања. ради послове и за потребе СИЗ-а за управљање граБевннским зсмљиштем, на основу уговора и налога. Y току ове годЈше, радницн Радне јсдшшце „Занатски послови” реконструмсали су и адаптирали дом културе у Мнјатовцу, кафану и продавницу у Доњој Мутинци, кафану ,.Три грозда” v граду. Извршена је хидроизолацнја па производним погонима у Штофари. Y току је адаптација и реконструкција Центра за средње усмсрено образоваље „Псгар Жалец" у Дсспотовцу, сале синднката у ПараНину, зградс за потрсос Меснс зајсднице Стубнца, а треоа да почис изградља стаклсника, црпне станице, и адаптација самачке зградс ИВТКТ ..Бранко Крсмановић". Очекује се посао и од „Грзс” са којо.м „Занатскл сервис” извапрсдно capahvje. За дссст .месеци практично је остварен ллан за целу прошлу годш1у, који је био всћи од плана за прстходну за 31 извриЈнлаца и то за 70 одсто. „Електросервис” у Параћнну је овлашћенн сервнс „Севера” из Суботице у гарантно.м и вангаратном року за подручје уже Србије и Косова, мада се посао обавља н на много шпрем подпучју. За ових пет година постигнута јс нзванредна сарадња са ОсигураваЈућим за водом „Дунав”. Y Сервису се вршп рс.монт и сервисирање елсктричних машина до 500 ки ловата нпског напона. а за сва ки извршснч посао даје се гаранција. ( Послс последњег пожара у Стаклари, радници „Елсктросервнса" су уз изузетне напорс. радећп у две смене, оспособили потребан ирој једипнна слектромотора, како бп фабрн ка могла да почне са радом. Златна плакста и Повсља коју је овај сервис добио ловодо.м 65 година постојаља „Ссвера” из Суботнцс. као један од најбољи.х сервиса у Југославнји, најбољс лотврБују раднс рсзул гатс овог малог, али вредног колскгива. СА1ШВ№В1В1Х МД @ Председништво Општинског комитета Савеза комуниста разматрало реализацнју закључака XVIII седнице ЦК СКС и формирачо радну групу за пружање помоћи основним органнзацпјама Савеза комуниста Y угорак, 22. ianyapa одржана је 47. седница Прсдседништва Општпнског комптета Савеза комуниста на којој је разматрана реализација закључака 18. седн1гне Централног комнтета Савеза комуниста Србпје. На седници је такођс разматран н прсдлог о формирању радннх група за пружање помоћн основшш организацијама Савеза комуниста. Прелседшпптво је лоред овога, лмало на дневно.м реду реалцзацлју закл.учака Олштлнског комлтста Савеза камуниста о задаилма v остваривању по.гипгкс запошљаван>а. V заједннцл са Прслссдлнштво.м Општинског слндикалког Bella разматрано је остварнвал>с са.моуправних поава раднлх људл и граВана. Овр плтање, као и политпка залошљаважа наћл he сс л на ссдншјл Опш1 лнског камлтста СКС, која трсба да сс одржи 29. janvapa, a такође и на седници Опнгтинског слндикалног већа. одсго. НАЈБОЉЕ Y ЗАДЊИХ ДВАДЕСЕТ ГОДИНА РАДИАЕ CY СУДИЈЕ 3,1 ПРЕКРШАЈЕ М. Ж. ЗАШТИТА СПОМЕНИКА КУЛТУРЕ НМЕОИ УМШ HETPFC Извршни савет CO је своЈеврсмсно имсновао комисију за израду прсдлога одлуке о заштлти остатака срелњовековног гра да Петруса. Комислја је имала задатак да утврдн да лп бп наставха.БС радова на кстраживањг остатака срсдњовековног гпа да Петруса ngneha.io степсн његовс угроженостн и да ли сс наcrancbaibui' e>;cn.i<>aiaiii!je камснолс.м повсНава ллл CAiaitvjc yr роженосг Петруса. П ИЗВРШИИ САВЕТ СКУПШТИНЕ ОПШТШ1Е ОЦЕНПО Д/\ JL О?ПЛ1 3 ; ПРЕКРШАЈЕ Y ОВОЈ ГОДИНИ РАДИО КАО НИКАДА ДО САДА — CTPY4HA СЛУЖБА СКУПШТИНЕ ОБАBE3AI1A ДА ПОКРЕНЕ ИНИЦИЈАТИВУ ' YCK Ј\G1IBАгМ’ РЕПУБЛИЧКИХ ПРОПИСА 113 ОБЛАСТИ САОБРАБАЈА Накол облласка Пструса л увнда у локументацију, компси ia ie констатовала да сс камсполом кпечн.ака Фабрикс цс- .меита „Нопп Поповац" југолсточ.чо од Пегруса шнрл лрсма ље.му, тако ла је нвила горњс плагформс камсиолома на растојању ол око 350 мстара. Зллози утвр1;с!Ба л других објека та злдапн ол ка.мена v крсчном .малтеру, кагрвженл зубом врсмсна, дслпмично огкрноснв услед мннвражз v камемолому, рушс сс, односно осипају, а леловн матерпјала се разпосе. Фабрика цсмента ллса потрсбе за дхтд’ експлоатацију и шл рсњс камечозома. Даље настдв љап-с на нораживали остатака Пструса повећало бц стспсл »Бсгове ггрожсностп. нзвешiajv компслје, којл 1с разматpan ла Извршном савегу се :<лжс га сс не може врлпгпт лххе истражнваље н конзервзција, свс док се вршн ексллоатацнја V каменолому. Зато је нужно Да се офор.мв заштвтна зона, чнја шлрнна не с.ме бити маља од 150 мстара. Општллске судлјс за прскршајс од 6.919 лрлјава, коллко је стигло v tokv прошле годлнс, решлли за псто врс.ме 6.888, илл 99,55 одсто. Овакав резглтат ннјс забелсжсл у лоследљих двадесст годииа, па је Извршнл савет дао похвалне оценс о љлховом раду и прсдложло Скупштлнл општине да га прихвати. Конфсрснција за друштвени положај и актнвност жена ПРИЈЕМ ЗА ДЕВОЈКЕ Y УНИФОРМАМА У среду, 9. јануара, Председништво Конферепције за лруштвенп положај н актнвност жена било је домаИин девојкама-војннцима цз ћупријског гарнлзона. Гошће v сивомаслннастнм униформама поздравила је ДОБРИЛА БОРБЕВИБ, председница Конференцлје, a затим је реч узео СТЕВАН СТОЈКОВИБ. председннк ОК ССРН и упознао их са Flapahmioxt и околином. Пријехп cv присуствовали ДРАГАН ПЕТКОВИБ. прсдседник OK СКС, РАДЕ А1ПЛАНОВИП, председпнк ССВ и члалови Лредседнип1тва Копференцн је жсла^. Из зграде OK СКС. где је био приреБсп прлјс.м. девојке-војници cv се запутилс v Фабрику бо.моона. ратлука и жвакаНих гума „Параћнпка”, где cv поеле срдачног пријсма обншле пронзводне логоне, сазпајемо од А’прјане Жикнћ, члана Председшпитва Кснференције за друштвенп положа| и акпгвност жена. М. Д. Извсштај општллског органа за прскршајс садржао^.је у себи и поглав.Ј.е лз правнс проблсматикс. Рсч је о леусклаБе; ностк прописа нз.ме!>г републи ка, па јс за саобраћајца у Срби.ји прекршај оно што је за љсговог колегу v Македолијл сасвим рсгударно (обавсза тех личког прсглета иа 6 месецл). Стога, Извршлл савет јс обавезао СтрУчнг службу да ттрштрс ми нлицијатлву Скупшгини за про.меиу рспубличких проппса из области саобраћаја. Такоће, покрспуће сс иници* јатлва за усклаБнвал»с ловчанкх казнл лз областн саобраћаја н јавног рсда и млра, јер су послсдн.е допуне за однос према прекршиоцима јавног реда и мира гчнн>ене далеке 1975. па јс највећа казна заовс прскршаје већ врло бллзу нај нижој из области caoopahaja, којп чсшће пратл финансијски трспд у нашсм дргштву. М. МиленковиН У уторак, 15. јакуара нзнснада је пре.млнула Љил>ана Балстић. дипло.мнранн правллк, секретар СскрстарнЈата' за управно-правне- по слове Скупштипе општиие Параћин и нстакл\тн друштвсло-полнтнчки радннк и партлјски руководилац. Чптав свој живот провсла јс у људској борби за људ. ско међу људима, за рад и стваралаштво тамо где се радило п стварало, за другарстзо мсБу друговнма, за комунистичко MCby комунистн.ма, за социјализам и самоуправљаше као хумани људски одпос, као пут у сло боду 1! срећу човекову. На том рсволуционарпом пу* ту нашс Партпјс и Тлта, на путу социјалмстичког рада и људске правде, ходала је гор до м несебпчно од дана када је за борбу стасала, ла до лзненадне, прсране смрти. Расла је у породици где су оба роднтеља бнли члано ви нашс револуционарне Партпје, нашег Савсза кому писта и изабрала је пут ко ји је једино могла изабрати пут револуционарпс борбе, на који су јс још ‘родитељи упутили и остала непоколебљиво на ibcxiy до свог зад iter часа. Стицајем околности, како то у животу често бива, још као детс, у току школовања, а и касннје у лшвоту, расла је, тколова* ла сс и радила у многим крајеви.ма наше соцкјалистл чке до.мовимс. Од Радовишта у Соцмјалнстичкој Рслублицн МаксдониЈн, где јс pobewa, у Алсксандровцу Жупском, Скопљу, Пули и коначно у Параћину, гдс јс провела највгћи и наЈбогатн јл део свог жнвота и радног □ска. Жнвот Љиљаие Балстнћ бло јс веома богат н занста испуњсн шггснзивном друштвеном и политлчком актнвношћу. Била јс делсгат у Скупштини општинс Параћин н Скуппгпши рсгиона Шу.мадије и Поморавља. Y то.м својству, као добар познавалац делсгатских односа, својим личним ставом и понашањем, допринела јс афирмацпји ллка делсгаза и у нашој пракси тог новог друштвеног и политичког од носа. Велпкп дсо своје активности испољила је у у« купној друштвеној активно стн жсна у Општинској конферснцијп Соцнјалнстичког савеза. Ту је, као лрсдседник Ко.мисије за друштвснц положај жеиа у нашој општипи дала всликк допрлаос раду ове комисијс, због чсга је изабрана за прс дседника Мсђуопштинске ко мисије за положај жена региона ШумадиЈе н Поморавља, као к за 'Liana Сскретаријата Републпчке конфе- - рснцнје за друштвену активност жсна. Велнкн допрннос дала Је у раду статутарних органа Савсза комунлста Срблјс, као члал Општинскс сТатутарнс ко.мислЈс, као члан МеБуопштннске Статутарне ко.мисијс, као члан Сгатутарне комиспјс Савеза ко.му ниста Србнјс и члал Ко.млсијс за израду Статута Cancan комуниста Србнје. До задњег дана свога живота била јс изузетио актппна у Општннском комлтсту Савеза комуниста. чијн јс члан бпла, а посебпо ла дужно* сти извршног секрстара у Општинском комитету. Те задаткс, које је лред собом имала, нзоршавала Јс часно к поштсно, даЈући тимс прнмер како се трсба борити за хумано социјалистичко самоуправпо друштво, на чслу са Савсзом • ко.муниста. као мдејио н 'политичко ава гардно самоуправно друштво, лнчнкм при.меро.м је показала како у тој рсволуционарној борби нема лрсдаха ни застоја. Прераном с.мрћу Л»ил.аис Балстић ова средипа, Скупштшш ошитине у којој је провела внше годнла као руководплад, Савез комуниста. КоифсрспциЈа з'а друштвену активност жсна и хшоге другс друштвепс н политнчке организације изгубиле су свога истакнутог н вредног члана, доброг друга н пскрсног приЈатсл.а и изнад свега поштепог човека. 1Бен светао лик остаБс ла жиси у срцнма свих којн cv је по знавали, ценилн н поштовали.
£«£ « д2>О -= _р: .-< co sgg ££= Sag Q E( OSw £-*$ zl 4S кС~ _ 5 > si Id o E W e ф. H Q « 2 jS.2^,6 >5 2 og cjcjrtrfrtclftjcio a e W S >=J p< © eoS< > Ри & Ф < o g£° □5« cl « § rt ° .« ft E a ,_ 3 CJ 2 6 •n’S 3.^ e *.<; s= S KETO 2 3 e 5 a «=cO §2 £88 o*2 s «o s w o tflcj o £ P .ft м 3 o cj g rt E O * Л* C б q • o * KEO Isa 3 «£ e HE .° r5 E ft £j S § ■r? H □ £ 2 laBlP 2 o SK 2 =■ «o E CJ E p: © O rt p i’S 2 E II ^3 o a o - o a “Л o g * 2 h§ " = s Ef « rt o E O - §2^ 2 3 o e a q &O§e O_ 5 e o S G § 2 « o S * Sg ° a 8i?y Ф E < CJ cl § O o O 2 S61—2“ H ft “ o a q O rf >xd Д £ ” O Cl E к ’ o « з a a ~ 2 >2 £>§ <? 5£ £„3 IggaogpTa&HI R p»3 a ГЗ E 3 ft\O i E o O K K □ o cl P*g s sl’g’oSgft^SOs I O E o O q £, . O П □ H S 3 a £ 2 •O °n5§ 5>3«§2е2? ok ao d д o d o 5 E* E CJ E e “ 2 g|s g 5 S3 o 5n< £,§ g ° 3 &ssm§ 4p o £ CQ a Q " o O 8ft * =M O o 2 ** - q 3 P ” o E Oa O 9°R EC » n o 2 * <• > — is ~ s 3 a £ 3? -o S §3 S Л1 O _ cgi sir, •O i < pa d a o ft cl O E 3 E CC s§X "S5t-|a •5 • e> ft O 3 22 e a a\o 3 o rt 1E Cu? 2H-. 8 rt *§ 3 rt’tr'o ■* § E1*^ s 6 E&P&2&* q a o o 2 2 o o 2 o rt a • a 8«§о и « a o ^'Q cj н o o 8 5 oS os “E « EO E O < tf c н o c: 8 5 -8.0 Pi a s §K. a g &!- ft E o E 8og£ §g rt<? 2 = rra a o o ci q ft I 2 3 >o a EVO Cl ° ca S.Ccl rt П O sc •e-p V- P o E §AO б'£ 8 O E ft< O M Pea * § ft = £ § E 2 2 o icy o E* o *- E . she gSEsS §g«S >8:^3 ft - = S n E is’g'i° | 0 7 0:ftH H O ft rt ' § = c£ 4 o a a' ; c E c rt P 2-0 cl ■> C O 5vo o * a a E E E ° 3 к ft S 5 o Kt «3 . E O “ ci i_ E 2 .»a E o a o § s Q * E « It C R >C w И E £32 ° g 3 s 3 3 e’O o o E a o o| 9| - gv2 5 o 3 <J o E S д g o 2 . - O s § Ез-ЗЛ e r£ * 3 o e§ a o 2 y O§ ga o p &&* = °*§3 rtB .£ Kt o a t-i 0! 5^« ft« o o O' .- I£g5§ gg.“§ .ox’’’ o H б З.г a o лдкалЈ * B 2 <2 a§S I o & ft- ЕГ д O 5 (J r-< <3 S O ' K[ K o ft ' fJ 8 O c CJ E O 2° ci . E rt o □ 2 So ►•in 5’”' ci 5o 5 > CJ HO ft ° s 3?! E S 5 2£5 * E 2MO a E E 5 * o P * * Ho B Cl 3 E § O p _■ o 2^3 Sad O 3 o n д a c o Kt c a 5a rt3 o .2, O'nrt * o S 9 o I 2^0 ferS s S3 rt ft 5 cj a O et 3 g o g 5 ■2,5&б£' o 5 a § a a □ g&l E ft o a 5- si « 2 £|3°§ % 5 o 3 5 e d A 14 5 к :4 ~ rt" p * d 2 this; Phi' ft « S c?" a з O E x CJ ЈЧ I ft o E p CJ O o E hO30 E § § CJ •2.S E a ft 5 > O 38g 2 E “ p 3 - д Шдз 3'0 3 '§2Р§Д 813 H ft q ><!h cj a E * o o g s Hi w H ft * a H 3 &ip - o £*o »-»cj ra.-c 3 E<-> « O ft & . S ft5* >2 K Pci H Q И ft C) rt a Д « б O 2 E « o * E Kt cs ti a « to a O <u O O SS& sis CJ O S 2 3° si R 3 rt rt r Q * Н.ЗЛ' «Uft VOo 2 £ ft S ° M ft. ft g§^5H 3 3tS3S Q O •—« „ . 5c3s§p 3o‘0 ~ "-Sow ° 2 rt 3 S 2 o « e. 3 2 o x 2 e * o o ft-r- o K( к( E ft ft 4 3 ft R U o “ 2 o E s o = Bp & 3 « e is |8 E.Ortgc *rto2' > E « 2 - ° I « ~ > ft У O .-P'lrt§ftncnb2Z§3 &S&E?3fcSG.2 б£;5££ 5? 2§ I gg£.
1 a § h t»>aay^ao $ p p fe g £ * Sshgg ao 35Г- <- a*■* pK a o ‘-§ o p § £? s: a p • a 5 ° 5 E o? p Ja ?10cH S е«‘1о ° TJ p p a S c =, Q ° S g a s l^fhl £&§?§"= g -- p ” O “ < <_-. ro o a ч w p a tj S a ? lit a o So a ea p 2 g ^S»i3 £ o a a • o gg s©w°s><< wД>£o *3w£ 5-e ч p x a 5-* 5 « 00 СЛ P, ° S -• §9« p ° a«o o ® P o 0 ac3 o >з ft o -1^ fo H9 o 33£ «£ $1g£ p. apI&I3I E.
23. JAHYAP 1983. ■ БРОЈ 275 OOYP „ИЗВОР” СТАЊЕ НА 'ПУТЕВИМА V ОПШТИНИ ПАРАБИН V JAHYAPY вмиимк иОа в вдва 0 Y прошл^ј години пекара „Извор” произвела је више пецива и хлеба за око 6 опсто у односу па 1983. годину G И поред тешких услова привређивања, повећана матервјална лроиз* водња Отежани услови пословања којн cv карактсрпсали цедокуп hv привреду. утииали cv п на пословне резултате Основне ор ганпзације гдргжепог рада „Из вор”, односно пекаре, која снабдева пе само пашу, већ и- нсколико суседиих огпнтпна. Да одмах кажсмо резултатн hhcv негативнн, али cv v бољим условима могли ла буду много позитнвннјн. Шта јс прс свсга отежавало рац и послова н>е запослених v „Извору"? Било је тешкоћа око набавке сировина, репроматеријала, каматне стопс на позај.мљена срсд ства биле су впсокс, ннфлација такође висока, а нестабилност на тржишту свс већа, што се одражавало па укупнс резул-' татс. В.редност пропзводње јс пове liana за преко 40 одсто. Најве1ш пораст је забележила произ водн>а пецива, затн.м хлеба. док јс пронзводња кора опала за око десет процената. Bpoi радптгка по ефективпнм часовпма повећан 'је за 2 одсто. Очекује сс да he просечнп нето лнчнн дохо.так за прошлг годину нзноситп преко 19.000 динара, као отпрплпкс н на дсветомесечном обрачуиу. М. Д ЈЕШ ИЕИ Земљотрес који је у Републичко.м сеизмолошком заводу забележен на удаљеностп од 210 кнлометара јужно од Бсограда, јачнне 4 стс пена Рихтсрове скале и 6 степени Меркалијсвс на површшш дектонског порекла, није нзазвао никаква оштеlieiba иити узнемирења у Па раћхшу. Већина станара у вишеспратннцама осетила је лаганн, краткотрајни потрес, од кога се ни кафа v шол>нцама није просула, а они пажљивији у приземним зградама тврде да је и затутњало испод зс.мљс. Y параћинском Центру за обавсштавање н узбуњнвшве сазнали смо да је зехтљотрес изазвао краткотрајно узнемирење мештана прекоморавских села, која се налазс на падинама ове 750 метара високе планине, али свн су оки следећу ноћ провели под својим крововима. М.М. ШШАО ГЛШ1 помоинн © Сзе похвале за ударнички рад на одржавању приградских саобраћајница заслужиле су екипе „Нискоградње“ Када' смо пре чегрнаест дана писали о снежном кијамету, ко 1'и је почео -о Новој годшти, нико од наших саговорника није 1гретпостављао да најтеже тек долази. # Грејдери су већ балдисалч када је кошава, та наша несрећпа гошћа са Карпата. преузела ствар v своје руке. Сув снсг, висрк преко пола метра, постужио ioi ie као идеалз-ш маторијал за њене лудорије. Подизала га је са поља н бацала гграво не прочишћене путеве. Снлином п упорношћу какву само^ кошава има, сав труд људи збрисала је за само два јутарња сата. YСНЕГ ЗАПРЕТИО НОВИНАМА OOYP „ОБУИА” © Повећаним радним папорима и смањењем изостајгња са посла радници „Обуће” постиглн изванр.едне пословне резултате S Y 1983. годинн произведено свега 19.413 пари заштнтне обуће, док у 1984. чак 60.555 пари обуће, отприлике довољно да се обује пела општина Параћин © Производп OOYP „Обуће" све цењенији на тржишту Прошла пословна годнна би- —----------------------------------------- СТАКЛАРИМА ЗАСЛУЖЕНО * ПРИЗНАЊЕ Председннштво Социјалнтичке Републике Србије је поводом' Дана ЈНА доделпло Сребрну плакету Српској фабриди- ста^ша за изванре цне резултате постлптуте у припремама за народну’ од брану. Тим поводом је и QOYP за наменску прсизвод ity оптичког стакла од ЈНА добио захвалницу за успеш му дугогодишњи пословну сарадњу иа обезбсђивању по треба јединица ратоог ваз духопловства п противаздушие одбране. Ових siuiCKiix дана, окованих снегом, ретко ко је размишљао да на тгут крене без преке потребе. Снежнн наноси пз основа су порсметили друмски саобраћај и претила је опаснсст да ваш лист „14 дана” не стигне на вре ме у ваше руке. Када је и последн>а могућност за превоз повина од штампаријс „Глас” у Београду остала само могућност v помоћ је притекао CYII Параћин и ставцр на.м на располагањс своје теренско возило и возача Драгапа Радића Драган п њсгов „Пух” су кроз скежни кијамет успели да се дскопају Бсограда и да на вре.ме довезу новппе. Оваквмх it сличних интервснција. токо.м ових јануарских дана, било је дсста. И Драган Радић и његово вознло заслужују похвалу. На фотографијц нашег сарадннка Драган Рацпћ провсрава свог „мезимца” пред полазак у неизвесност. М. И. залуд cv моћне машиие бректале- Ha nvrv према Стубици, колико грејдер рашчисти, толзгко кошава завеје. Једнако и према Планп. А онда је пала и Д° тада строго одржавана тимочка артерија, Међутим, ц кошава Hide тт.чала снаге да се борн протпв удруженог човека и манигне. Застој ,је трајо тек неколпко сати, а онда cv снежнн чеповн пробијени. Друкчнјс 1е било на градским улицама. Лопате и малн трактор hjicv свемоћни, па ма v каквим рукама били. Дуго су возачи на параћинским улицама возили каналисаним улицама. Ckiihvt је са.мо горн>п слој снега, тако да cv ултгце остале прекривене дебелим наслагама леда и утабаног снега. Задњих дана прошле недеље прискочио ie дигочекани по.моћник — cvHце. Нажалост. оно што се растопн и остаје на улпцама, па су оне биле тешкс и за ходан»е, а камоли за ахто.мобплс, конјх ie на cbv срећдг било мало на улииама. Можда he се ситуација и на улицама града поправитн, уколико се снег. као и прошле годинс олвозп н баца v реку iep cvHixe преги да од улина налравн плнвалиште. М. Миленковнћ JYHAIIH НАШИХ ДАНА Осавест крбз »тове ла ie врло успешма за радннке Основне организације удруженог рада „Обућа’’. Запослеии у „Обући” повећаним радним напором и бољом организаппјом рада у новим просторијама за рад успели су да реализују око 80 хпљада парп обуће, што се позитпвно одразило н иа финан сијски резултат, чпјп параметри, треба ускоро да буду позна ти, након дванаестомесечног об рачуна. Y свако.м случају позитивном финансијском пословању -до принеле су и више цене, али пре свсга повећан обим пронзводље, v односу на 1983. годину. Нето лични доходак V овом OOVP-y повећан је у маси за 159 одсто, у првих девет мессцп. За помепутп период просечан лични доходак је нзносио 17216 динара, а што је v односу на прошлу годину повсћање за преко сто одсто. Приход од 10,9 милијарди остварен v првих девет месеци по BehaiI је до краја годпие, захва љујући пре свега ефективном радном времену, које је повећано за 25 одсто по раднику, који су мање изостајалн са посла в више времена провели на радиом месту. И ова година v коју с.мо већ дубоко закорачили пма све изгледс да, такоБс, буДе познтнвна за раднпке OOVP-a „Ooylie”, чији производп — заштитна обућа, имају свс већи углед на тржмшту, што показује и повећана потражња од стране старих пословних партнера, али п новнх купаца. М. Д. СТРОГО no 3AKOHY О ДРЖАНА^ И НОШЕЉУ ОРУЖЈА ФЕРИЈАЛНИ САВЕЗ ПАРАПИНА ©т« сдмо © Поступајући по прописима, Секретармјат унутрашњих послова у Параћину свео пораст „броја цеви” код грађана на мирнију бројку Имајући у виду последице које могу настушгги злоупотребом оружја, Секретаријат улутрашњпх послова сксргнчно је реаговао када су у питању нрекршаји н повреде закоиа о оружју. Оружје је почпниоцима прекршаја одузнмао и у прекршајном и v управном поступку, а код јсдног броја. у кривичном поступку. Право на оружни лист за девет месецп прошле године и 1983. нзгубнло је 80 грађана, бивших власника оружја разне врсте п калибра. I — Кад cv пиштољн у питаљу, саопштио ie Петко Лековић, на челник Секретарпјата унутр"аш н»их послова у Параћнну, v последтве три годиме издалн смо 18 одобрења за набавку овог оружја, а у исто вре.ме по силп закона одузето ie чак 38. Y рукама грађапа општпне Параћин, легално, налазн се 3.528 „цевн”. Од тога 2.339 су ловачкс пушкс, па ако се зна да је у Ловачко друштво ..Парађин" ^'члањено 1120 ловаца, уз напомену да има малн број ловаца којн чува.ју по две пушке, око 1150 пушака је у рукама неловаца. Значи, пушка пс служн својој сврси, организованом и реп/ларном ловном спорту. Ратоборна смо нека , нација, iep за појасима 730 Параћннаца висе пиштољп, револверн, дуге н кратке деветке, које се оглашавају на свадбама, о Новој годјгнн, ioui по некад, кад им пије нн место, ни време. Ипак, npoueibvjv V Секретаријату унутрашњнх послова, није то велики број оружја, наравно, кад је у правпм рукама. Ову оцену базпрају на упо редним подацнма пз градова на шег регпспа, где заузнмамо сре дину. М.М. SE3 Л1НОГО ПАРА ДО ОДМОРА © Уз традициокалну крилатицу „Упознај домовину, да би је више волео”, феријалци Параћина нуде зашшљив-е програме зимовања, летовања и путовања, уз низ повластица Феријалци Параћина организу ју зл.мовањс на Копаонику, Тре бевЈгћу. затим на језери.ма Бле ду и БохЈш.у, а нудс зан-имљив програм зимовања л на пољским планинама. Зд оне који воле снег, а не могу из неких разлога да издво ШЉУНАК И ПЕСАК СА МОРАВСКИХ СПРУДИШТА изваддЈи Од 22. септембра 1982. године, када је одлуком Скуп штине општинс вађењешљу нка и песка са моравских спрудишта стављено под друппвену контролу, снтуација на овнм мајдаиима је много прегледннја. Спе је ман>е незаконитог вађења овог важног граБевннског матернјала, а казне за физнчка н правна лнца су впсоке н очиглсдно н.мају ефскта. Од октобра до децембра инспекција је контролисала 1400 вознла п у већинн сва су имала уредна одобрсња за нревоз шљунка. Y 68 случајева лнца нису показала прописане уплате, значи радили бссправпо, па је поднето 45 пријава, док је у 23 случаја уплата извршена на кнадно. Највећи корисннк шљунка и песка са спрудишта у Горњелг Видову, Чепру, Дон>ед1 Видову, Буљамцн п Тре шњевицп је свакако Радна органнзација „13. октобар”. Основна организација „Ни скоградња” за своје потрсбе нзваднла је 16.269 кубних метара шљунка п песка. Сав овај материјал уграБен је у објекте које градн ова организација, као н OOYP ,,Градитељ”. М.Д. је потрзбна средства, Феријални савез Параћина организује ски- -викенд на Копаонику; 27. јануа ра. Са плаво.м чланско.м карто.м ове масовне организације, a чланарина је готово симболична, стичу се низ предности. За грјчтна путовања од пет чланова и више, стичу се повластице у цени од 40 до 70 одсто. Са овом књижицом уједно сс постаје и члан Међународне организације о.младинских хотела. — Феријалви савсз Параћина јс почеко са радо.м 7. маја про шле године. Тренутно у чланству пма око 700 чланова од 7 до 77 година. До краја дсцсмбра остварили смо вишс занимљивнх акција: око 400 чланова летовало јс преко наше оргапизацијс, затим смо имали више путовања, збороваља, маршева трагом партизанских једипица, а обилазили смо и Меморијалпи центар „Јосип Броз Тито”, кажс Сиииша Петровић, секрстар Предссдништва Општипске конфсрснцијс Феријалпог сасе за. Програм рада за ову годипу, такође, садржи нлз активности које ћемо реализовати и који су, ачатрамо, врло Оривлачни за све, а посебно за младе. Један од основних задатака је и омасовљење чланства, посебно у ссоским месним заједницама. На- крају да оба-вестим феријалце да се „Плаво вече” одржа ва 26. јануара у сали Фабрике штофова, а програм вечери је врло богат и заиимљив, уз ниску цену ула-знлца, кажс на крају секр_етар Петровић. м. д. МИЛИЈА ПАВЛОВИН је референт пзвршења у Ynpaви друштвених прихода, у Параћину. Има 26 годнна и родом је пз Горње Мутш<« це. где и сада живи. Када је 15. јаиуара нешто пре 4 сата ујутру кренуо на посао у Параћпн. није ни слу тио каква га авантура очекује. Дан изузетио хладан, кошава, сметови. Знао је да због невремена аутобус не може да до&е до Горње Мутницс, па је кренуо пешнце v Лешје. Аутобуса није било нм у Лсшју, гдс га је чекао више од јед ног сата. Милпја креће напред,- пре.ма Параћину, пешице п car.. II тако, осамнагст километара до свог радног места, где је закаснио :ал1О 15 мннута. — Ниса.м сумњао у своје могућностн, јер сам прет- ;одног дана кшао по мепави д Поповца до Мутнице, ка- '-:е Мнлнја. Бнла су три вр- > крптична момента, н то омеђу Мутнице и Лешја ?де је мећава била велика. С.ирзавао сам се н у Лешу. чекајућн аугобус, а код ’’.авидовачког зеродрсма вегар ме је носио тако да ни- ^ам могао да ходам, већ сам грчао. Овај изузетан подвнг МПЧШЕ ПАВЛОВМНА заслу- ■кује да буде забележсн. Штета је само што нема ви- 'пе овако савесних раднниа. М. Ж.
23. JAHYAP 1985. ■ БРОЈ 275 ЗДРАВСТВЕНЕ ЗАШТИТЕ СОЦИЈАЛНЕ ЗАШТИТЕ ИЗ АКТИВНОСТИ РАДА СИЗ-а ЗДРАВСТВЕНЕ ЗАШТИТЕ ишинотв шеш снм ИЗ САВЕТОВАЛИШТА ЗА ПРЕДБРАЧНЕ, БРАЧНЕ И ПОРОДИЧНЕ ОДНОСЕ ВЕИДПаЧЕПУ Y току 1984. годнне у областп здравствене заштитс дсславале су се значајне нзмсне, рскао нам је секретар СИЗ-а здравствсне заштнтс Србољуб Дрсноваковић. Напме, половипом iinoшле годнне донет је Закон о нз.мснама и допунама Закопа о здравствсној запггити, а цпљ пзмснс п допгис Закона је опслап>ање слабостп које су уочене у н>еговој петогоцншт^ој примснн. Измснс дате у Закону односе се па рад и функчпју самоуправних интерссЈшх заједгпгца здравствепе запгпгге, стварање услова за јачаљс заједништва и заЈедничког одлучивања о шгган.нма од заједппчког ннтереса. Y гом с.мислу Скупштпна Републичке заједнице п Регионалпе заједниис утврдпле су прсдлогс самокп* равнпх отшггнх аката којн су значајнп за остваривање права пз здравствене зашпгтс оснгураиика ка подручју Републпчке н Регионалне заједницс. Као најзначашији акти који сс примељују од почстка ове годнне су: — Правилнпк о условима и начину остваривања права V области здравствсне за игппге. — Одлгка о јединственом нивоу п обиму права у областима здравственс заштитс и — Самоуправни споразум о једанственнм вндовима и износима учешћа корисника v трош ковима здравсгвене заштнте. V овом и наредним бројевнма објавл.нваћемо најважније измсне н допуне из сва три акта. Правилнттк о условима и начину остсаривзња права у области здравствене заштите Y девет одсљака Правттлника утврђени су ближи условп и пачин корншћеп»а здравствсне захцтчте. остаг>1тгн>е гграва v областима здравствснс заштите. пропенс падне способностн, као н копишћење здравствене заштнте. v нностранспг.’. Y десет чланоза рвгглисзн ic избоп здравствснс организаггиie лекара. Следи ^ствартгпање основне и стешгјалнстичко-поликлнхјгчкс здравствсне заштите v стационапним здравсгтпеН1ш организацијама, коришће* н>с осталих впдова здравствсне залгпгге, оств?риван»е права у областн здравственс заштате Vчссника НОР-а п ранијих ратова, органи кош vwccrBvjv У со твартгваљу права v области зздпавствеле заштате н на крају су датс прелазне и завршнс одредое. Образложење Правилиика Положај корисника здравствене заштите једно је од ттнтања којс се репипппе другачи је v oKBHpv нспромењеног система шггересног организоватва. Највећп део потреба и даље ће сс задовол^авати v опшпгнској заједници, али са израженијим заједннштвом. Y другом поглављу говорн се о слободном избору здравствсне организаинјс, односно лекара. Ово начело, слободнн нзбор, карактерншс наше здравствено политичкс прописе у области здравствеие запгпгге. Мсђутим, остваривање овога начсла зависн од много услова. Имајући to v виду, предвиђена јс измена којом корисник здравственс запгпгте v радном односу остварује здравствсну заштиту v заједннии, где му је пребивалиигге, иако mv сс права обезбсђују V другој заједници, та.мо где је седтппте OOYP-a Мсђутим, право на обавсзне впдове зцравствене заштитс, превенпгвне мсре т< акиије и оцену радне способности, овакав корнснЈгк згравствене зашТ1ГГС остварује v дому здравља, односно служби медицине рада у месту рада радника. Y оквиpv овог поглавља предвиђспо ic отварање и прошипсње здра вственог картонп нз једног дома здравља v други, v жељи да се омогући отваратве више кар тона, односно избегнс поиавља ibc здравствених услуга. Тиме би се онемогуКило оствариваibc неких права (нпр. боловање) по сваку цену, што оптерећујс рад и неоправдапо одбија средства. Y трећсм поглављу уређенп cv начннп п vcaobh оствариваtta основне п спспијалнстичко* полнклиничке здравствене зашпгге п што ic ирло знача.јно, створена ie обавсза корпснику да се после јавлдива спсцнјалис тн јавља изабраном лекару који евидентира налазс у здравствснп картон. Y четвртом поглављу регулнсан јс начин лсчеља v стацио« нарној здравствепој организаци]„ II ггврђена ie обавр-за так ае организације која није v мо гућности да прими кописника на лечењс, да му обсзбеди лечење v irpvroj, одговарајућој организаиијп. Одредбе о коритићењу осталих видова здравствсне заштите, хлтне помоћи. кућног лечсња, стоматолошке превеитиве, остааривањс права на ортотнчка и протстнчка срсдства п фармацеутске здравствене заш ппс не доносе значајннје изме не. Изузетно Правилником, се пре>твиВа могућцост набавке нностраног лека, под условом да се налази на лнстн лекова, да ie неопходан и да се пропзводи v земљн. Процену лаје лекарска комисија и v оправданим случајевима надокнађује му се динарска пропгвредност, заједно са царпном. Овнм Правилнгпсом се првп itvt регулише и начин н услови коришћења здравствсне заштнте v иностранству. Поред овога, регулисама |е и.рефундашгia трошкова лечења у пностран ству, када корисншш т<з разних разлога сами сносе трошкове. Одредбе шестог поглавл»л регулншу оствариваље права иа новчане накнаде н помоћп. Зна чајие измене су v начину оства ривања права на накнаду личног дохотка због боловаља, па ie чланом девет Закона о „з.менама и допунама Закона о здра всгвеној запггитп прописано да OYP v којој је радвик у радном односу, псплаћује накнаду личног дохотка после првих 30 дана спречености за рад на та; начин што организација удруженог рада подносц службн друштвеног кљнговодства исправу о обрачуну накпаде лпчног дохотка, а Служба друштвеног кгеиговодства издајс налог за преноо. срсдстава са рачуна општинске заједннце на рачун OYP-a. Y ос.мом поглављу утврђени cv органи којп учествују v остваривању права здравственс заштите, о-јносно надлежностн (лекар, лскаррка комисија, дру гостепена лскарска компснја, секретар скупштинс за.једннце п комиси.је за жалбу.) Y оквиру надлежиостп лекар ске комнспје предвиђа се да оне дају оцену оправданости упућивања на оцсну радне спо собностп односио шгвалидности уколпко obv оправданост не пснн служба медишше рада, као II рок о комплетираљу потребне медицинске докиментаiniie за всштачсње пнвалидности. Ово решсњс угра-Вено ie у На црт правилника v вези са усвојеним закључшша Скупигпше СРС, Скупштине Републичког СИЗ-а здравствене заштитс и Скуппггине Републичког СИЗ-а пензнјског и итгвалидског оснгурања. Закљгчцп cv донети по водом матерпјапа који ie презентирао податке о неправилном упућивању корисника на оцену инвалидностн и то са нспоптуним медицинском документаци ioM, што гоприноси неоправданом илп дужем Tpajan»v болоВа н»а v вези са поступком оиене радне способносп! шгвалидности. Најзад. значајна новина v ок виру дослсдностм остварпвања двостепеног поступка корншћен>а здравствене заштнте v ко 1'ем не би била заступљена лица Koia cv гчествовала v давању мишљен>а или оцене v првостсленом посттпку, ie та да регионална заједнкиа образује другостспеиу лекарску комисију. Регионална заједница може образоватн две или више другостепених лекарских комисија како корпсник нс бп п^еваљивао дужи пут због изласка на другостепену комисју. М. Мпленковпћ I■И V РЕЖАИ ® Y будућем раду Саветовалишта поклоииће се изузетна пажња превснтиви Савстовалнште за предбрачне, брачне и породлчне односе је нова организациона и фупкцпонална* Једипица Центра за соццјални рад „Параћин” у Параћкну, формнрано као покушај прсвазилажсња траднцпопалних рсшавања проблема брака н породнце. Саведовалшите Је форхшрано Одлуком Скупштине опнгпшске заједиице, а отпочело јс са радо.м 1. апрнла 1984. годпне. За девет месеци рада, односно укупно 54 часа, е обзиром да радн два пута месечно по три часа, Саветовалншту се јав!шо. претежно самснппшијатнвно, 14 корнсника услуга, са којима је осгварено укупно 16 контаката. Разлози обрађања Саветовалишту су лични и бра чни проблеми, конфликтп v породици, пкгања правилног подизања дсце 1ггд. Корисницима је помоћ пружена. у завнсности од типа н тежина проблема, v облпку савета, информапија, а у третману брачних партнера, којп cv успелп да нађу ,,заједничкн језик" и наставе брач iry заједннцу. Поред овог облпка рада, СаветовалицЈте има п примарно пр^вснтивну функцију, па је делатност Саветовалшпта у овом периоду била ус.мерена на истраживање .могућности реализације оваквих активностп, ча стварање увида у предуслове за шире третирање породицс и њенпх функција, као и на нзналажење нових салржа]'а којп би лдллн v план рада Саветовхлишта за 1985. годину. Савстовалиигге је организова ло шпслус разговора на тему „Превенција пспхосмоцпоналних и социјалтшх проблема дсце it омладине v општини Параћин. Одзпв стручњака који се баве овом проблемапгком у OKBiipv својих редовних дслатности је бпо извапредан, тако да ie v оквиру овог циклуса анализираиа могућност заједнпчког деловања и сарасње на плану примарне превенције. (пто сс показало успешнпм, мада, трсба истаћи, појединс институције још увек немају оформљене нли комплетне пснхосоцијалне службе, односно тим стр\-чњака. Саветовалиаггс за предбрачне, брачне и породичнс односе при Центру за социјални рад представља нови вид третира- )1>а одрсђсних аопеката поро^ице, тако да још увск нс постоји јсднообразни модел са тачно дефинисаним предметом и садржајем рада, па ie v овом периоду код нас било и ;лутан>а'’ v тражењу облика, садржаја к програма рада Савстовалшпта. Оспм тога, Саветовалшите пред ставља iiobhhv v нашој срсдини, па ie и логично очекиватн да ioiu увек нпје довољно прихваћено, у схшслу самоншпшјативног јављања корпснтиса услуга. Оцењујућн дссадашњу актив носг саветовалишта, сматрамо да ie задовољавајућа и да је Саветовалиштс оправдало својс постојал>е, јср. сматрамо да успех само и у icrHOM случају значи много за појединца, а и за друштво v цслини. Оснм тога, значај Саветовалиигга има н ширп карактср, јср, с обзиром да је међу првнм v Србији формирано, од њега сс очскујс да да допрппос и теоријн соци јалног рада, указујући иа могућност његовог деловаиа v npocropv социјалнс заштитс и социјалног рада. Мнрд Богдановић, психолог ГЉИВИЧНА ОБОЉЕЊА КОЖЕ И ЊЕНИХ ТВОРЕВИНА AKYIIYHKTYPA И ЗДРАВЉЕ Лечење без лекова ЈАВИТИ СЕ АЕКАРУ Пише: Примајурис др Мллан Џајковски ноктнма се јављају у виду л;уто-мрких пега, задебљпња it рапавостн нокатне плочс. Y косматпм дсловпма — косн и бради — јављају се појединачни илп многобројни упал>енп чворови са гнојеп.ем „ крастама по површиrai, a п са нспздањем длака. Ова гљивична обољеља иv.ajy велики соцнјалнн значај јер се преносе са оболслог на здравог човека, илн са оболелнх жнвоттш>а на човека. Прсносе се дирсктни.м доднром са оболелим пли индиректно преко загађеног предмета (капа, чешаљ п слично). За преношењс н nnipeibe пнфекције велику улогу играју ошпте хигијснске прнлике, стат&е здравствепе просвзћс носта једног краја. Зато је нзјважннјс одржаватн лнчпу хнтнјену на потребном ннвоу, а прн псЈави гљивпчнпх обољеил благовремено се јавптн на лсчење, које ћс тада бптп успетно. Љубниа Ракнћ Општам именом дерматомикозс називају сс обол>ен»а коже изазвана паразитима биљног порекла — гљива.ма. Та обољења у правилу ннсу опасна по жнвот. Те површннс мшсозе деле се на сапрофптије н дерматофнтпје. Сапрофитнје су гљпви чна обољсља на најповршннјим орожнелнм деловима коже. Јављају се у виду мр ких и белнх флека са лаганим перутањем, углавномна горњем делу грудног коша и рукама (питириасис версиколор), мли у. внду црвенкастосмеђих жарЈшгга на унутрашњим странама бедара или под пазухом (Ерат« расма). ДерматофитнЈе су права паразитарна гљпвнчна сеољења коже, длакс u нсктију. На голој кожи Јављзју се у облику црвене поБрпдгне која се кружно шпрп са сићуппшм ввхуриИима no нвнци, док центар блели. На Све шира примсна • акупунктуре у терапијско.м трст.маиу оболелнх н позитивни резултати њеног благотворног деловања, створили су потребу за бол»е упознавање ове методе „лечсња без лекова”, како би се схватио 1вен прави значај и ibene могућности на пољу унапрсђиваља здравља човека. Морамо бити довољио мудри п реалпи у интерпретирању и схватању тих њених могућно« ста, без прсве.ТЈгког одушевљења — да јс свемоћна или претераног песиммзма — да је немоћна. Исгина ic генде пзмеђу ове две крајности и тако је морамо и схваиггн н гтрлхвапгги, као urro је случај и са многим цругим терапеутским методама и захватима. ПостојеНе чиљендце, да је као медицинска дисциплина. стара преко 5 хиљада година, да се прпмењује у многим зсмљама шкром света, да сзе више постоје зрло документовани научни докази њеног успешног дсловања, да у току третмана ке изазлва неке теже иус појаве, да смањује шотрсбу и noTpomibv лекова и др. дово љно су снажан подстднај за ле кара да је прихва-ni и уклопп у репертоар свог терапнјског спектра. Ако с.мо, применом акупунктуре, успели да смаљимо употребу разннх медикамената у поједшгн.м болеснпм стаљима, vcnenii смо много, нс са.мо на материјалном, већ и на узвншенијОД хумано.м плану. Јер, не смемо заборашгги да лекови, поред корисннх, имају и штетне сфекте, ако сс сталио, непотрсбно и недовољио критнчки при.мељују, поготово у узрасту детета, у периоду раста, развоја и сазрсвања. .Нажалост, савремници смо свс веле потрошње лекова, чак н за најбаналнија обољеља и стања у који.ма нису потрсбнп, што озбиљпо нарушава и здра 8.т>е човека и материјална 'добра друштва. Морална, етичка и хумана свест обавсзују здравственог радлика да своје стручно зна1бс стави увек у интересу здра вља човека. ТЈолједнако грецги. ако штедећп матсријална средства. не спроведе одговарајућу терапијску процсдуру, у сгањпма где је то потрсбно. као и применом тс терапијске процедуре, тамо где то није потребно. Тр -ак је да подсетимо на гогп: J ia схватгцва да се ефиост лскова ynopebvje са нлгховоч ценом. Само прави лек за одређезгу болест, одабран и примењен у право време је најјефтиннји лек, независ.чо од његове иеве. Y коитексту ових кратких размптпЉатва о тералијском приступу болеснику, морамо укомпоноватл и акх-пунктуру. нс само због тога што је „метода лечења бсз лекова”, па као таква и јефтина, већ због њенпх превснтнвно-куративних вредности. Право на овакав став присвајамо, не са.мо на основу дугогодишњег теоријског изучавања древне и саврсмсне акупунктурологије и научних искустава страних и наших аутора, већ и на сопстаеним, сжромиим, али незанемарљнвим, рсзултатпма у трст.ману некпх обољења у дсцс. Нажалост, не можемо заобићи чињеницу да поједини мсдицииски и немедицикски стру чњацн не признају акупунктур\' као кормсну терапијску мсгод\\ али cBOje непризнавач»е не noKpimaiv конкретним доказима и знањем. Таквих he из годинх’ v годину бити све watte, кала се зна да је акупуиктура медицински и законски призната. Они, који и надаље остану опоненти xtorv се занемарити, јер је то њихова особи на да vbck буду жилави у приxsaTaibv новина и прогреса. Са жељом да неке стварц постану можда iacHiije. поставчћемо. отворено и јасно нека питања и покушати- да на н»кх одгсворимо 1*едшш логичким п документованим рвзоноваљем. — Шта ie у стварности акупунктура и где јс »вено место у медшцлш? — Да ли има матерпЈалну оспову, или Је само заблуда? — Да ли је уопште могућс ца опстанс 5 хнл»ада година као заблуда и да се као таква развија, проучава и сталпо унапрс!Ју.|е у нисгнтутима и ака де.хшјама шнром света? — Да лм је, као заблуду, користс појединци, са једни.м нечаспим Ц11л»см, да стекну материјалпу добнт, обилато корнстеђм ibCHy мистнчност п болссникову лаковерност? — Да ли је ibeno целоваљс засновапо само на сутестнји? — Да лн Јс то само ОРУЖАНЛ ПСИХОТЕРАПИЈА, како ic Miioni иазииају? — Да ли је. ibeno дсловањс засновано на иеурогеним, хормонални.м и хуморалним сфек* тима. нли је резултат неких нових, још увек непознатих супстанци? — Да лп је внтална снергија, прсма традицпоналној кпнеској медицини, један од најважниЈих система у жмвом бнћу на којн утпче аг.упупктура, регулишуНн ibetry снагу и равномерност? итд. нтд. (Наставнђе се)
23. ЈАНУАР ЛЛ5. ■ БРШ 273 САОБРАБАЈ ПАРАНИН ЈЕДИНИ ГРАД БЕЗ ДЕЧИЈЕГ ДИСПАНЗЕРА Ко ће да чиста снег? Зима је всћ стигла и доиела прве невоље возачима, a 17,9 ки лометара магистралних путсва и 15,1 километар аутопута, којл су на београдском подручју у ис то врсмс градске улице, join представљају ничију територи.ју. Међутим, има изгледа да сс пи тан>е олржаваља ових саобраћа јница, због чсга су градске и Рс публички СИЗ за ггутсвс всћ седам година у свађи, ипак реши. Пошто многи покушаји да се не споразуми око фииансирања одржаваља. у којс су били укљу чсни и наллсжпи градски и рс лублпчкн оргаш! nutv успелп, а.у међувремсну је дошло и до суд ског спора измсђу ова два СИЗ •а, мења се постојећц Закон о путевима. Допуном се предвиђа да трошковс рсконструкције ау то-пута и магисгралних путева кроз градове и нассља, сносе споразумно реттубличка и регио пална заједнина за путсве. Про блсм је нарочигго добло неугод ну димснзију у Београду, али га има и у друтим градовима ре публике где се мешају надлеж ности СИЗ-ова. Снсг, варавпо, всћс да чека и са прг.им падави нама на помолу су пове невољс сличнс онима ол прошле зимс. У сада важсћед! Закону о путевима, по тумачсљу Рспублчч ХРАШИ СРНЕ, УЛОЕНЛН ВУКА БРАНИСЛЛВ ЈОВИН и СТРАХИЊА ВИН, товцп пз Шалудовца, прехрањивалп МИЛОВАНОсрнс, а набасали на. вука. Права вучина. тешка преко шездссет килограма пала је већ под првим хицима ловачких карабина. И ранијс су убијани вуковп у параћннско.м крају, али овај је један од највеГнсс примерка, .гравн самотњак, који се нмје либио да приђе скоро уз село v потрази за храном. — Bell смо сс враћали кући око пола дсвет, кад смо у Грабару, па око 200 метара удаљепости угледали вука који се прикрадао нсчему, па нас. вероватно, због тога imje приметио. Опалили смо седам м&така ка iteму, мада сс вук зансо већ послс првпх хитаца, кажу npecpchiin ловци, којп he 14. јапуара убелсжитм злапшм словима у својој ловачко.1 биографнји. Cn?.Bv зоог одстрељенл штеточине пснеЛи cv aaieдопчкн, јер кажу да пе зпају ко је од н»их упутпо опа два најпрецпзнпја хица. М. Миленковић САТИРИЗИЧНИ УГАО те развој. Момир Станисављевић јј,удп нећс блокираше промена. Хоће блокирање промепљивих. Љубшпа Цветковић—Луша проблемп и ситуације. Једино смо несложни. Све неки сложенп ми Југословени остали 'Г .RT - На слпци: Бранислав Јовнћ (са брковима) и Страхшва Милановић на крову аугомобила довезлп су вука V Параћин. што 1е прпвукло многобројне радозмалце. Шта вреди што су нам проблеми текући, када се стално таложе. Млади ће дапрогледају тек када им се старпји склоне са очију. Појединцп су превазишли сваку меру — све су тежи. Престаните са „подмазивањем” одговорних — кочиПоскупсла впна. На распродаји је истина. Економска ситуација је сложена. Угледала се на једш!СТЈ1о. Економска криза, криза морала, криза једашсува, еколошка криза. Све неки стари парфеми у новим паковаљттмаНа терпторијћ СРС појавили су се мртвп вшпковп у већнни самоуправних шггересних заједшода и скутшггмопштшш. Лекари кажу то је прединфарктно стањс бирократије. За промашено усмерене посао сбезбеБен у промашене инвестицнје. После одмрзавања цена уследмло је замрзавгање стандарда. Није имао шта да засуче, јер је остао кратких рукава. Пва и двз су пет — поштка песшода. Остао јс мршав иако је целог живота гутао кнедле. За самокрптику треба хгмати савести, за крмтику храбрости, а за критизерство злс намере. Нису криве ноге нгго их глава водп у погрешпом праког комитета за саобраћај, није иа јасан и потпуп пачин било уређево питап»е ко he сносити трошкове одржаваи»а градских делова магистралних саобраћај ница. Неспоразум измсђу Репуб личкогСИЗ-аи Градског СИЗ-а за путеве, који се због оваквог прописа јавио, кумовала је и же ља Зајсдпице да бригу прсбапе на другог како би им у каси ос тало што вишс пара. Par којн је избпо измсђу СИЗ-ова трајс ceh седам годива. Прошле годи пе је чак Градскм СИЗ тужио Републички, јср пије обезбсђивао довољно средстава за одржа ваљс ових делова саобраћајпица. Суд је допсо пресуду којом је обавсзао Републички СИЗ да ис плати Градском око седам милпопа дипара главпог дуга и још 25 одсто камате. Пошгго ни судско решеље нлјс променило односс, у иеспора зум сс укључллЈ. и радпа организација „Београдпут", која одр жава путсве на подручју Бсогра да. Ова организација је запрети ла да од 15. октобра јги једног раднижа пећв уписати на ове део ницс ако јој сс нс плати. Тек на чнсисторањс извршлог савста Скупштине Бсограда, „Бсоград— пут" је одустао од своје прстљс. После ссдмогодишњег натсза- »а да се обезбеде доврљна срс дства за одржавање магистрал* Hire путева на пролазу кроз Бео град, спор се решавд допуном Закона који изрлчито палаже да убудуће за ове потребс „кесу" морају заједнички да дрешс и градски и Републички СИЗ за путеве, који је упорно покушавао да избегпе ову обавсзу. Ово правишо важиће и за осталс ма гистралне путе-ве који неким сво јим делом представљају и град ске улицс. На . ужем ћодручју Србије има укупно 159 километара магистралних путсва који пролазе кроз насељена места. Танјуг Кадрова има - простора нема О И део самодоприноса за дечији диспанзер Служба за здравствену зашти ту дсцс и омладинс са својим једзипгцама, школским, дечјим диспанзером и превентивни.м одељењем смештена је у нсколи ко просторија, код капије папа ћинасе болнице, гдс ни једна нс одговара потребама. Ходни* ци су чекаонипе, а болесна и зд.рава деца заједно. Ту се залњих седам година лече деца од ро!)ења, па све док су на редовном школоваау. Зато се овој колектив на челу са примаријУсом доктором Миланом ЏаЈков ским, начелниксм Одеље&а, ше пута обраћао органима у јој радној организацији, да нешто предузме. како би св висво се дс ца лечила у брљш* условима. Било је разумевања, али ништа коикретао нкј.е урађело. — У пашој земљп нема града ове велЈГчипе који пема дечји диспапзер. А код нас се чакме шају здрава и болесна деца, ис тиче доктор Џајковокп, који је недавпр са условима у којима НОВА ЈЕДИНИЦА УДРУЖЕНОГ РАДА Y ,.ГРЗИ” „МЕТАЛ“ ОТКУПЉУЈЕ И СНАБДЕВА Нова јсдиница рада од недавпо удруженог и званично послује у оквиру Туристичке радне организације „Грза”. Реч је о ,Д1еталу”, рад ној јединнцн која сс бави откупом секундарних сировина, са, како смо чули од Пера Гујаничића, руководио ца, посебним акцентом откуп метала. „Метал’’ остварптп сарадљу са • патом фпрмом „Унпја'' на ће позпз Загрсба која шгвестира у ibjix и даје контра „споруке робе црне металургије. Ово је осма оргапнзациона јединпца на подручју општине Параћин, која се бави откулом секупдарних си ровина н како рече Бошко Иванковић, прсдседник Ко мптета за прпвреду, то јс само корак ка ухсрупњагнњу и заакружнвању процеса от купа и прсраде секупдарпих сировина у Параћину, што је тендснција у развоју ове граие. м. м. BUV Чедомир Д. Јовановнћ се ради упозпао ппгру друштве но-политичку заједницу. Сава Дхсчитријевић, директор Медицинског центра се слаже да су услови рада Службе за здравствену зашппу дсце и ом ладине у Параћину, изузетно. лоши. Овај проблем морд да се решава у склопу Дечјег одељен»а параЈЈинске Болнице, где би се део просторија дозидао ч форапграла једтшствена ‘амбулантно-поликлиничка и стационарна служба. Кадрова има до вољно,' а средства треба тек обезбедити, делом и из будућег самодопр-иноса. И Извршни савет Скупштинс је на једној од последвих ссдница угврдио да је пеопходна изградња дечјег диспанзера у Параћину, и ова обавеза требд да сс утврди као приоритстна средњорочним плапом развоја општине у периоду 1986-1990. го дипе. Није реално очскивати фи нансирањс изгралње дсчјсг диспанзера из редовних средсгава намељених здравЈртвеном осигуран»у, па јс нужно ангажовати дсо с-рсдстава будућег самодоприноса грађана. м. ж. ^VZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZyyZZZZ/ZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZ/ZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZ/ZZZZZZZ^ZZZZZZZZZZ/^ Месна заједница „Центар”, Одбор за реализацију месног самодоприноса, на основу одлуке Одбора бр. 91-235 од 9. XI 1984. године, даје у закуп, путем ЈАВИЕ ЛИЦИТАЦИЈЕ РАДИ ОБРАДЕ V ПОЉОПРИВРЕДНЕ СВРХЕ — друпггвено земљшпте на потезу „Велики Бачин** п „Жпровнпце” КО Параћип, и то: — кп. бр. 2733/2. поврппше 12,75 ари, I класа, — кп> бр. 2642, површпне 25,26 ари, III класа, — кп. бр. 2407/2, — кп. бр. 2464, — кп. бр. 2458/2, површпне површине поврпшне 4,00 ари, II класа. — кп. бр. 2640, површине 2566 ари, IV класа. (— кп. бр. 3363/1 н 2, површине 94, 86 ари, I кДаса, и — кп. бр. 38,42 у површини од »$8,21 ар, I класа. Ове две парцелесе налазе иза мензе Фабрике штофа y Параћину — кп. бр. 2637/6 у површннн од — кп бр 2637/5 — кп. бр. 2501/2, поврппше — кп. бр. 2477/2, поврппте — кп. бр. 2478/2, — кп. бр. 2479/2, — кп. бр. 2475, — кп. бр. 2474, — кп. бр. 2473/2, површине површине површине површине поврипше — кп. бр. 2304/2, поврппше — кп. бр. 2789, — кп. бр. 2696, — кп. бр. 2697, поврпшне површпне површине — кп. бр. 2698/1, поврппше 20,10 16,61 29,57 29,64 39,01 19,50 17,51 ари, IV класа, ари, IV класа,, ари, III класа. ара, (Трстик), ар, IV класа. ари, IV класа, ар, Ш класа. — кп. бр. 2692 (део) површине 20,74 ара, IV класа. — кп. бр. 2693/1, површпне — кп. бр. 2701/1, површинс — кп. бр. 2704/1, површине — кп. бр. 2704/2, поврпшне — кп. бр. 2708/3, површине 31,05 арп, IV класа. 18,26 ари, IV класа, 19,38 ари, IV класа. 1997 арп. III класа. 26,95 арн, III класа. — кп. бр. 2762/4, површине 11,20 ари, II класа, — Kii. бр. 2762/5, површине 12,10 арн, П класа — кп. бр. 2762/6, поврппше 9,10 арп, II класа. — кп. бр. 2763/3, површпнс 20,00 арп, П класа, — кп. бр. 2767/2, поврппше 6,20 ари, II класа. — кп. бр. 2771, површине 10,27 ари, II класа. — кп. бр. 2771/3, поврипшс 5,40 ари, II класа. — кп. бр. 2763/4, поврпшне- 3,40 — кл. бр. 2791/6, површине 13,41 — кп. бр. 2723/3, површине 8,00 — кп. бр. 2764/2, површине 30,27 ари, II класа, ар, Ш класа, арп, II класа, ари, II класа. — кп. бр. 2838, површнпс 65,69 арп, Ш класа — кп. бр. 2453, повртппне 26,40, ари, IV класа. — кп. бр. 2689/1, површнне 7,79 apu.IV класа, — кп. бр. 2391/4, површине 7,40 арн, II класа. — кп. бр. 2731/2, површине. 3,60 ари, IV класа. — кп. бр. 2465, површннс 41,21 ар, IV класа, — кп. бр. 2396, поврцпше 3,20 ари, П класа, — кп. бр. 2506/2, површнне 11,60 ари, IV класа, — кп. бр. 2469, површпнс 12,00 ари, IV класа, — кп. бр. 2499/1, поврппше 12,21 ар, П класа, — кп. бр. 2644/1, поврлпше 32,21 ар, IV класа, — кп. бр. 26,43, површине 75,78 ари. III класа. 10,60 ари, IV класа, 9,10 13,03 арп (шу.ма) ара, (шума) 17,71, ар, II класа 9,80 65,06 83,27 41,81 ари, П класа, ари, IV класа. ари, IV класа, ар, IV класа, — п. бр. 2471/1, површине 41,81 ар. IV класа, — кп, бр. 2471, површине 21.40 ари, IV класа, — кп. бр. 2476/1, површине 20 ари, П класа. — кп. бр. 2471, — кп. бр. 2471, — кп. бр. 2468, — кп. бр. 2466/1, — кп. бр. 2463/2, ■— кп. бр. 2462/2, — кл. бр. 2459/2, површине поврппше површине поврпшне 21,40 ари, IV 21,41 ар, IV 11,60 ари, IV 20,76 арп, IV класа, класа, класа, класа. површине, 157,82 ара, IV класа. — кп. — кп. — кп. — кп. бр. 2414/3, бр. 2411/4, бр. 2409/2, бр. 2408/2, површпне површине површпне поврпшне. 724, ара, П класа. 6 ари, II класа, 6,50 apn, II класа, 4,31 ар, IV класа, површнне, 12,50 ари, II класа. површине, 6,60 ари, II класа. Друга почетна цена за закуп наведеног земљипгга из поси v складу са Одлуком бр. 91—235/84 од 9. XI 1984. го днне. — За — За — За - За земљхппте земљиште земљнште I класо II класе III и IV 400,00 300,00 класе динара no apv. дшгара по ару, 250,00 динара по ару. парцеле које сс по култури воде као трстнцн, ливаде. шуме закуп износи 250,00 динара по ару. III Закупцем наведеиог земљишта сматраће се оиај $ учесЈшк на лнцнтацнји којн понудп наЈповољнију цену. IV Предметно земљиште да.|е се V закуп за пернод < од једие годпне н то само за 1935. годииу. а закупац је $ дужан да до 31. X 1985. годнке подише усеве н парцелу вратн закуподавцу опакву какву ie прнмио v закуп. V Закупцима предметног земљешта показаће се границе парцела на лицу места од стране стручне службе и геометра (а о времеиу нзласка на терен договорпћс се на самој лицитацији). $ $ VI Закупац нсма право да закупљено земљшпте ограђује шгги да исто даје другом лпцу v подзакуп. $ VH Сви учесници иа лицитацији дужнн су да прс по- $ четка лицитације гплате 10 одсто од почетне врелности закупнине на благаИш Одобра. VIII Лпцнтација ће се одржати дана 30. I 1985. .го- $ дине у 10 earn, v простордјама стручне службе Одбора, канцеларпја број 5. улица Крагујевачка број 4, (бгпзша $ зграда С¥П-а). KoMHCHfa за спровођепе лицнтације
23. JAHYAP 1985. ■ БРОЈ 275 ПОЧЕЛИ „СУСРЕТИ СЕЛА 85” CYCPET CA ПОЉОПРИВРЕДНИЦИМА ЗБОГ НЕВРЕМЕНА ОДЛАЖЕ СЕ ОШИ ДУВАНА Сметови и ниске температуре одлоЈКНле су откуп ду вана V прекоморавским се лнма заказан за дане послс 20. јануара. По свој прилнпп одложпће се и откуп ду вана у селпма' на десној оба лн Моравс, предвиђен за почетак фебруара. Термини откупа померају се за десетак дана касније, а тачни датумн бићс накнад но саотшгтени пронзвођачима. Y току је паковање н балн рање дувана, и како сматра дувански инструктор Преддраг Мнлосављевић нз Пара Ннна, у другом откупно.м ро ку у општшш Параћик би- 'ћс откупљено 75 тона дувапа, чтгме се заокружује план пропзводње ове индустрпјске биљке на нахпем подру МЕСНА ЗАЈЕДНИЦА ЧЕПУРЕ 8m отвореи iwta bib © Током зиме анализираће се вода из сваког домаћинства ® Укидање самодоприноса за водовод и изналажење нових решења За здраву пнјаћу воду Свега дссетак домаћинстава у Чепуру користи воду из градског водовода којим сс, поред града, напајају к приградска на сеља. Осталих двс стотинс домаЛинстава. углавном, користи воду из сопствсних пумпи. буна •ра. као и из артсрског бунара у центру ссла, који јс трснутно ван употребе због ниских тсмпе ратура. Због тога је од дслегата Скупштине месне заједницс потскла иницијатива да сс изврши анализа пијаће водс у Чспуру. Порсд тога. делегати су прсдло жили збору грађана да се са.мо допринос намењен за водовод укине. због немогућностм да се МЕСНА ЗАЈЕДНИЦА СТУБИЦА on S П030РНИЦД S ЈОШ 800 МЕТАРА АСФАЛТИРАНИХ УЛИЦА а ноBA ПОЗОРНИЦА И ПРОШИРЕЊЕ САЛЕ ДОМА KYЛТУРЕ. Чи.м окопнн снег. Стубичани ће приступппс асфалпфању ул< ца v ’ссллг v дужннн од преко 800 метара, чиме би се г.лавне саобраћајнЈше v селу обезбеди ле асфалтном подлогом. Овп ра довн биће финансирани из сред става Месне заједниие и уз помоћ Фабрике цсмента „Нови Поповац”. To је уједно и део програма припреме за „Знање — имање", које се 26. Maia е.митује нз ове месне заједннце. Други крупни јп задатак ie свакако и адаптација н урсђење Дома културе, v комс ће се изградптп иова по зорнипа, која ће одговаратп захтевн.ма директног телевнзијског снимања. Поред унлтрашњег уређења. сви друштвенп об јекти биће удепшани, а повешће се и акиија зз уређење сеосклх двортпитз и улнца, сазна јемо од Padoc.iaea Јаблановића председннка Месне организзци је ССРН у Стубини и члзна од бора за спровоћење акције »Дна ње — имаЈ&е'*. ДВА JfflTAPA ЗАРЕПУ @ Пољоприврдник Драган Борђевић из Шавца први потписао уговор у ООК .,Параћин“ о производњи шећерне репе 4 Ф Услови никад бољи Кад намири стоку у стаји и обору ОРГАНИЗАЦИЈБ СТРИЖЕ II КРЕЖБИНЦА ПОДНЕЛЕ CAB ТЕРЕТ ТАЛА ИМ ДР^ТВЕНО-ПОЛИТИЧКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ II МЕСНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ НИСУ ПРУЖИЛЕ ГОТОВО НИКАКВУ ПОМОН, ШТО СЕ II -------------- БОДОВА, ПА И НА УГЛЕД ЦЕЈ1Е МАНИФЕСТАЦИЈЕ. ОДРАЗИЛО НА УКУПАН БРОЈ Уместо 16. јануара, како је предвпђено, „Сусретп села 85” почели су 19. јануара, прпредбо.м Стрпжа — Крежблнаи. Сикирнца, Стубида, Клачевпца, Дотва Мутница, Својновои Плана ималн су довољно јакс разлогс да пм организатори так-мичења одложс већ заказане приредбе за касније тер.мине. затвори финанш-јска конструкци ја, а и због тогд што је само* допринос својсврсмено на незаконит начин увсден. Акција анализе воде у домаћинствима овога села коштаћс око зоо.ооо динара. Након тога, меона заједнина ћс затражитк помоћ Рспубличког СИЗ-а здрав ства, односно део средстава памсњсн за санацију водних објеката. Како нас je обавсстио Никола Ракић, председник Мсснс органивације ССРН у Чспуру, анализа водс биће извршсна у току ових зимских дана, а затим ће Мсснс зајсднвцс уз помоћ шире друштвснс заједницс изна hii сигурнији начин да сс довр ру и да свако домаћипство буде прикључено на ссоски водовод. ши изградња водовода у ЧепуМ. Д. Месна заједница Дреновац ПОЧЕЛО ПРИКЉУЧИВАЊЕ ТЕЛЕФОНА Радннци OOYP ПТТ из Па раћнна почели су да прикљу чују телефоне у 140 домаћи нстава месне заједпицс Дре повац, после дужег времена и псрнпетпја. Нова телсфон ска централа he нмати укуп no 300 бројсва. Упоредо са ово.м акцнјом, одвнја се и акција припре ма н ypebeibe салс дома кул туре. Нсдавно су младп Дре новца извршилн чишћење и грсђење, а након тога ће се гтриступмти санацији сале, a посебно позоршпдс. „Сусре th ссла” биће нскоришћепн за братимљење са мссном заједнпном Белтннцн нз оп штине Мурска Собота у Сло вснији. М. Д. Бвмштуммтш Земљорадтшчка задруга mix пронзвода и продаје се 1 .»Поточашса” из Поточца за менског кукуруза и репро- i ( купила је двс просторнјс у мзтсријала. । 1 ДОУХ културе v Чеггуру v Tpeuvriio референт коопекојоЈ ћебити смештен про- раццје'уговора производњг 1 । дајно-откупнн магацин ирс- шећерне репе за коју влада I । ферент кооперације. Планп- велико интересовање, а на ј рано је да седогради и про- ј<оп ТОГа почеће yronapaite сторнја за откуп млека, чн- пролзводње кромпира. ј мс бн се заокружно процес С । откупа свнх пољопривред- М Д. / Почело се одлагањем, прсдомишљањсм и са мало жара. На приредби Стрнжа — Крсжбинац, у хладној салн коју би, сглхији такмпчења, обе екипе су деловале неуверљиво, раштнмовано. пеорганизовано. Млади нлсу имали сиагс п Стрнжани добри познаваоцн пол.опрпвреде једна noli ннјс могла ни да за млачи, видслн с.мо најпроссчннје културно-забавне про<заме, без икакве режијске концепције, па чак и бсз довољно увежбаностп појединих нумера. Како су п са.мп капптенп обе ју екипа изјавили, a то се одмах могло п уочитн, младима Стриже и Крежбинца ликоније по.могао од старпјих, значи у ову акцпју инјс сс укључила ни једна друштћеио-политичка организација у месшш заједницама. Препуштенп сеСАВЕТИ СТРУЧЊАКА Звгсо Јарсвве ;мђака Сва заштитна средства која се употребљавају за знмско прскшве делс се ла следеће гру пе: пестпцпди, хербпииди, плсекппшди. Ова послсдња средства су пајопаспија и с њнма треба пажљпво руковати. Свако од ових средстава има своју специјалпу памепу ц тре ба знати када, како, у којој мери и протпв ко.јих штето- -’чина п болести га употребити. Међу штсточшш.ма инсектима најпознатије су цгпггаста . и лисна ваш, црвепи паук, јабучпи мољац, јабучш! цвстојед, крушкина бува, јабучни савијач, кукавпчина суза. .минеон птд. Од паразитних гљивииа пајвише штсте наносе пламењача. пепелннца. спва трулеж и другс. Све поменуте штеточине и бо лестп скривају се и презиме у земљп, на стаблу и гранама. a има лх и у корову, којег у добро одгајано.м воћњаку не би с.мело да и.ма. Стара пословица каже: ,Д<о травицу коси, тај ракнју проси”.Наравно то се односи на воНњак или шл>ивик. Од класпчних препарата за зимско прскање користе се за учешИе, н за органнзацију. такмичења. Комуппсти п друштвено-полнтичкп раднини скло нили су сс са странс u мирно гледали нсуспсх својс о.младине, која паступа под имсно.м своје меспе заједнице, бранп част п углед свог села, представља и њпх, ла крају крајева. Изгледа да воља н жеља мла дих да се таклшче нису довољне да „умилостпве” друиггвено-полптичкс органпзацијеи месне зајсдшгце Стрпже п Кре жбинца! Хоће ли тако бггти и у другим месиим заједнииама? М Д. жуто уље, гсбутокс и крсозан. Од навсдених јс овај последЈвн најопасппји, па сс строго треба прндржаватн упутства од сгранс произвођача. Када се п како воћка прска? Прскање се обавља када је вре.мс тнхо — бсз встра. кпше, снега илн мраза. ВоНка сс оирскава са свс чстнри стране. и то зе.мљд око иелог стабла, затим стабло п гранс свс до врха. Прнлпком прскаља трсба обавезно заштититп лице и руке. Ако немамо маску доволл1о јс употребитп .мараму оквашспу у чистој водн. По обављеном прскању празну а.мбалажу трсба спалпти пла дубоко започети како не бн била достулна дсци. Приликом рада (прскања) нс треба пгшити цли узнмати храxpaiiv. ifo обављеном hoc.iv ли не и руке обавсзно опрати салуном. Треба нагласнти да приликом прс.каља никако не треба ићн насупрот ветру. Иначе, једно зимско прскаibe је вео.ма ефпкасно јер с.ман.ује (уштеБује) 2 до д-ри летља прскања. Најбоље време прскања су деце.мбар, јануар м фебруар. У мартг греба нзбегаватн д-потребу креозана због бубреља воћака лред вегетанију. Y том погледу најосетљивије с\г брескве и ране куршкс. Ако ои после пли за времс прска!ва нзвођач прскан>а осстио вртоглавицу, болове у глави н теран>е на ловрабан>с, трсба знати да су то симпго* .ми тровања. V том слу^чају трсба се одмах обратити лекару за помоћ. Драгослав Мијанловић G Послс *низа година, птећсрпа репа као да поново добија у популарности међу поморавским пољопривреднишсма. Прн сстимо сс на часак, лланови сствс шећерне репс већ скоро двс дсцеинјс сс *не испуњавају. нако сс број хсктара у тпм плаповн.ма стално смањује. РА* злог за потпуну апатију према шећерној репи лежао је у екопомској цени овог пољопривре ->г пропзвода па тржишту. Недавно је у нашу Редакшгју дошао пољбпривпеднпк Драган Боркевић <из Шавца п показао нам уговор под бројсм 1. склопљен пзмеђу њега и ООК „Параћин" о пронзводњн два хсктара шсћерне репе. To јс несумњиво охрабрујуhu .момеиат кад се ради о овој иеопходној индустријској биљци, која Параћпну треба пс са мо за потребс становнтплтва, већ и ,за псс.метану пронзводн>у v Фабрицп бомбона, ратлука п жвакаћнх гу.ма „ПараИинка”. Л оријентацнја нашс друштвене зајсдшше јс да сама производп потрсбне количннс шсћера. Драган Борђевпћ спада у рсд млађих пољопрнвредннх произвођача. Има око 40 година и ужнва углед вредног п iloopor пољопривредника у Шавцг- Зашто сс Драган одлу41 io да рспом засејс на пролс he два хектара .моравске зе.мл»е? ОМЛАДИНСКА ОРГАНИЗАЦИЈА ДОЊЕГ ВИДОВА И ПОРЕД CWOgA - ¥СПЕШНО @ И поред извесних несугласица и раздора у Основиој организацији ССО у Доњем Видову, који су у Јиеђувремену успешно превазиђени, млади овог села, постигли су значајне резултате у свом раду од октобра до краја децембра прошле године Комисија за добровољне омлалом периоду формирала је о.мдинске раднс акцијс у протек- ладиаоку радну акцију која бро V Месној заједници Плана НАЈБИШЕ ФЕРШАЛАЦА Феријалпи савсз ПараНина тренутно мма око седам сто lima члапова свих узраста, v граду, меснв.м зајсдинцама, како градскнм, тако и сеоским, као и у рацни.м и другим организацијама. Meby љима свакако се нс тичу феријалцн нз Плане. У овој меспој заједницц делују чак две дружиме. Y h.;i ма активно ради прско 130 омладииаца и омладинки, али н старијих члапова. — Младп из месне заједппцс могу да послужс као \зоп активности на овом плану, каже Синпша Петро вић, секретар Феријалног са всза општмце Параћин. Не.мамо још у сви.м месннм заЈедницама ферпјалне дружине, али у наредном перноду појачаћемо актнвпост на том плану, тако да he свако село у пашој штшш имати фернјалпу дру жину. Чланство у феријалиој дружини пружа шнро кс могућности сваком члапу v погледу путовања, нзлета, петовања и годишнлг одмо ра. Плањаии за сада пред н>аче у томе, каже Петровпћ. — Условн за производњу ше ћерне репе cv више него добри. Заправо најбољн од како ја памтнм, кажс Борђевнћ. Фа брика ,,Данило Димитријевић” пз Нупрлје пружа изванредне гслове V сваком иогледу. Од сс мена, прско заштитнпх средстава, по.моћи v механичкој обрадп, ваВенд’, до цене, која је свакако најважипји чтгнипац, пољопривредшгку сс iidv жа шанса да са јсдинпце повр пшнс убсрс највећи приход баш са шећерном репом, тврди Драган Bopheeuh. Да каже.мо још неколико речи о ово.\( пољотгривреднпку. Поред шећерне репе, засејао је п пшеннцу на 50 арп и нада се добром роду. Послс подмиреп,а кућннх потрсба. тржни вишак продаћс „Житомлпну”. Шавчани, равнпчарски народ нису познати по гајењу вн новс лозе. Драган Борђсвић хо he и на то.м плану да се искуша. Засадио јс 30 ари виновом лозом, савременнм стоним сортама. Док је за ратарство хгртва сезона, а снег повсНава свој ниво, Драган бп да повећа и ниво свог стандарда. Током ових месеци. кад намири послове у стаји и обору, прпхвата се волана и такспра. Важно је да парииа капље. п да се овим прнходом може учинитн нешто Biruic у пољопрпвреди, макар да ес колико-толико појефтини производња. М. Д. ји 20 чланова, и која јс током ових зи.мских дана изпсла вишс акција на чишИељу снсга и уређсњу друштвених просторија. У акцији „Сви на снег" омладинска радна бригада јс у не колико наврата рашчишћавала ко.муникације у селу до, најва- >книј1х друштвених пунктова. У детаљпом сређи-вању Дома културе урсђене су просторије Основнс срганизацијс. простори је осталих структура у Меоној заједници, а срсђивана је и ссоска библиотска. И комисија за културу била је активна, нарочмто/ кпоз оргаии зовање свечанс академије посодом Даиа Републикс, игранке, рада*на срсђиваиу читаонице и кроз принрс.мање акције „Сусре ти села”. Покушај да сс органи зују биоскопскс представе нијс успсо, захваљујући неразумслан>у делсгата Скупштинс мсснс зајсдницс. Комлсија за спорт и рекреаци ју је и поред лоших кре.мснских услова организовала турм::р у малом фудбалу. који јс, што се организацијс тичс. потпупо успео. Секција за стони тенис и шах су одавно требале да отпочну са ралом, али зб.* кедосталка простора биле су у с:'туаци1и да свој почстак одао же за бол>а времена. — Полс сукоба у о.младлнској организациј:!, прсвазцшли смо све проблеме и главни зада-так нам је био да изађс.мо ја чл и чвршћи. да створимо једну јаку организацију, која he u::ni једЈснстаена У сви.м акција м.:, IUTO је. изгледа, остварсио. каже Драган Шљивић, предссд ни< О.чознс организацијс ССО у Доље.м Видову. М. Д.
23. ЈЛНУЛР 1985. з БРОЈ 275 НЕГОВАЊЕ ПЕСНИЧКОГ ПОДМЛАТКА ЈМШЛ' 0СВД1Д ■ V ИДУКЕМ БРОЈУ ПОЧИЊЕ „ПЕСНИЧКА ОЛИМПИЈАДА” ш ПРВИ ГОСТИ „ОЛПМПИ.ТАДЕ" CY ЛИТЕРАРЦИ ПЗ ОСНОВНЕ ШКОЛЕ „СТЕВАН ЈАКОВЉЕВИН” Друга је *година како Рсдакпнја листа волн „Пссннчјси олиминјапу . Мако је само јелпа голина 3 1 нама. може.мо па истакпемо па јс ова акција и тс како нзјилз олјска Mcbv гчсии пима основппх школп и љпхокнх паставника. Најбољи примср то.ме ie што је подстакла младе литерате да вшпс пишу и да нам се јављају. Раније смо нмали муке да прнкупн.мо и одаберемо радове за „Бачко пољанчс”. Сада смо просто претрпани радовнма. По себно cv актнвни ученици литс рарннх секцпја из* Основве школе „Стеван Јаковљевнћ” и „Мо.мчило Поповић — Озрсн". To на.м јс бно ниљ — развијање љгбавн пре.ма писаној рсчи и неговањс песничког подмлатка. V идућс.м бројг нашсг лнста прсдставићс сс литсрарцн из Основнс школе „Стеван ЈаковљевнИ” који своји.м песмама от варају овогодишњу „Песничкг олимппјаду’’. С.Ј I Ђ4ЧКО П0Љ4НЧЕ | СЛИКАРКА ЗИМА н На прозору мо.ие Е шарала јс зима = дивне пејсаже = са четкицом од леда. е Насликала зима = јеле крај пута, = па глава.иа шубаре беле, Е а на гранал/а пуно капута. = Слика, слака зима Е пи часак ис стаје. | Xolie да наслика Е <'-ае што се даје. Е .Тасмпиа Савнћ, V-1 е ОШ ,,Бура Ј&ђшић” = Параћин । * | ЗИМА Е Зима има ,пуно =2 снежних лецих даиа, ' е За пас дечицу | жури нас.мејапа. Е Cenhy са осмехо.и = лсна jvrpa бела, ' е Mopajv се наћи Е топлија одела. Е Лахулмце беле = што их ветар носи. ' = Падај\' на крову Е н no nauioi косн. e Ji na нашем брегу E ctoj'u човек бели, e Наше мало друштво E ibCMY-ce веселн. Ненад Мнлошсвиђ, V-1 E OHI „Бура Јакшић” E TlapahiiH । * ЗИМСКЕ ВЕСТИ e Бсле ‘ce Kyhe. крофне беле, E децо, ако cy санке целе. = трк no санке. na на брег = јер та.ио вас очекује снег. = Лтицама је сада зн.ча, = а у амбарима свега и у свачега има. = Лута гладна ли]а е и залиииља како јој масна кока прија. е Људи пз села дигли грају е затрпаће снсг малог Рају. = <4 ’ on се само CAteunca е јер управо праои новог Е ‘ Снеииса. е Падају, падају војници е краљкце 3tiAte = а село Ateiba и | изглед и име. е Сад вшие иије ссло | нсго клупче бсло. Q Биљана Милотевић, V-1 ОШ „Бура Јакшић” е Параћин * ЗИМА Зи.ча полако стиже доноси нам снег покрила је њиае равницу и -брсг. Покрила јс поља и шумске стазе покрила је лпваде KoiiiAt дсиа газе. Наташа Костић, VI-2 ОШ „Бура Јакшић” Параћин ЗИМА Падају, падају пахуље беле радост и невољу na.ua донеле. Док се деца играју на брегу аутобус велики стоји завејап у снегу Мраз кичицоА1 сбојо.и , прозоре шара, весело сс играју Лаја и Гаја. Кућице Atane вессло стоје, радују сс снегу п пахуљс броје. Јслсна Ружнћ, VI-2 ОШ „Бура Јакшић” Параћнн ЗИМА Стигла зима. срсбрпа као бајка ледена, чаробном кичицо.м влада тумицом. Хајдсмо, хајде.чо, хајдемо con na зимске радости, ОбрашчиМи црвспи као булке румсни. Бојаи Арсовскп, VI-2 ОШ „Бура Јакшнћ” Параћин * ЗИМА Зи.ча noAt стиже на крилпл1п белим, зп.ча iiOAt стиже са пупољко.ч ледни.и. Њена јс кућа ледени дворац, опа је Спешка Белића једини тоорац. Кад пролсће гранс и зашушти траоа, опа крспе па починак да се А(ало наспава. Драгапа Жнвановнћ, VI-2 ОШ „Бура ЈакшиН” Параћин ^ill.llllIlilillllllllllllllllllllillllhHIiiliiiJIIIIIIIlllllllllinilHIlillllllllllllllllllllllllllllllliniJIIIIIIIIIIIIIIIIIIillllllllll.- ЗИМСКИ PACHYCT — ЗИМСКЕ РАДОСТИ KAKO KO ЗНА И У®! @ Организозано зимовање само за предшколску децу © Зпмски распуст, питање за размишљање Знмскн распуст — знмскс радостл. Једио с другнм иде обавезно. Још кад се зи ма побрине да даии зимског распуста б\ ду онакви каквс дсца желе, радостима нема краја. Е, па овај злмскп рас пуст обн.чује сисгрм. И.ча га довол>но за Снешка Бели ha, за клизање, за CKiijaibe... Има га за зи.мске радости. А има литпх зјгмских радости за параћинске baice? Школско звоно јс 18. iaниара означило кра.ј првог полугодншта за параћинске ученнкс, додуше “ дан-два нли неколнко прг за нскс, али распуст је ту. За малн шапс радост, а за већину родиЈеља брнта шта с детето.м сада. Брннуђе оип који морају на посао. а не на одмор v неки зимски спортскн цеитар. Онп који дете не могу да пошаљу у ссло, они којп ће децу препустптп свакодневици. 'Јер. мало јс оних којп могу да одвоје за седмоднсвпи брравак на пла нинп, преко неке агенције, читав лтгчни доходак. Улица и тротоар, соба и ТВ апарат бићс описани v домаНпм заданпма већине параћппских ђака, када и.м наставппци v следепе.м полуго дишту задају тему: „Како сам провео зи.мски распуст?" I-Inic први пут да помшбс мо ову тсму. али то чшшмо у. н.ме децс, у име љихо biix зџмских радостн. Центап за дсчју заттиту „Бамби” са својпм одмарал:ш1тсм на Грзи сигурно да је једно од рсшења како ,јефтнније организовати здмо вањс децс, у сарадњи са обдаништима и школаша. Када јс реч о обдаништима, деиа предшколског гзраста. као и ранијих година. уживаће на снегу и летеће санка.ма низ јужнокгчајскс паципе. Са школама је другачнје. На оргаиизовано зимовање основни не нду ни овога пута. Позната је чињеница ла Грза нс привлачи параћинску децу у летibii.xi мессци.ма (прошлог ле та нијб обезбеђсна ни једна група ученика). Али, уз Belie амгажовање д са једне и са дргте стране дошли би ббл>и резултачи, верујемо и пети, а о злмовању да и не говоримо. Мислимо да нема основца, а и средњошколци би сс задовољнлн. који не желе скијање, санкан?е, гру двање на прекрасннм терени.ма, које лудн Грза. Не.ма довољно пара, то се зна, али нсто тако мора да постаие јаснпје да је пеопходио веНс аигажовање л»ули којн брину о деии. Трсба раз.мпшљатп како распусту дати правп садржај, а да буде што јефтинпји п масовннји. Можда требаза онс који остају у граду отворптн школе. мссне зајсдпнце, слортске терене. Уз ангажовање омладинада, ста pujux пионира, наставника, помоћп децн да распуст проведу занимљпво и актив но. Но, то треба „еко да покрене, да уради, a TAJ тре ба да се пронађе. Ако нс може.мо сами да се сетимо, учимо се на прњмеру других. Словенци то раде како ваља. Деиа чији родтггељи ннсу могли да нх пошаљу негдс на знмовање. имаће испуњене дане раепуста. Прнмера ради, деца долазс v 9 часова у одређене просторије, а онда следе: из лети на с.мучарскс тсренс, биоскопске представе, коле К1ИВНС игре, филмске проје кције; пливање, моделарство. посете фабрикама. цртање... Свс је бесплатно, осим неопходних трошкова (улазнииа) н под будним оком дужурних (студенти, наставници, активисти). Радне организације се укључују и дају сокове, пецива, па пир, Gojiruc и сличио. He ко шта много, а лепо је м корисно. Верујемо да ће се нека од параћинских организацпја сетити да се озбиљније позабавп ов1ш питањем, па ако га само стави на дневнм рсд, рачуиајмо успехом, јер до сада ни тога inije биПредшколска деца на Грзн САНКАЊЕ ДО МИЛЕ ВОЉЕ Ф у ОРГАНИЗАЦИЈИ ЦЕНТРА ЗА ДЕЧЈУ ЗАШТИТУ „БАМБН” ОКО CTO МА ЛИШАНА ПРЕДШКОЛСКОГ Y3PACTA НЗ ПАРАБИНСКИХ ОБДАНИШТА ПРОВОДЕ СЕДАМ ДАНА НА ГРЗИ Траднцнонално зимован>е деце из параћннских обдапншта v оргашгзацији Цен- \ра за дечју заштпту „Бамба” ннје изневерено ни овог хладног јануара. Студена ко шава и велике хладпоће нису спречиле малшпане да 21. јануара оду на Грзу. Роднтсљи су без бојазшх послали своју децу, познајући услуге и услове који сенудс у овом дечјем одмаралишту. Ссдмодневни боравак, ‘са превозом сваког родитеља кошта око 1500 нових динара. Под будшш око.м васпитача н уз сталну коптролу медшцшске сестре, малшпа« ни уживају у зимскнм радостима, користећи^ све оно што Грза нуди. С. Ј. JAHVAPCKH ДАНИ ПРОСВЕТНИХ РАДНИКА Док деца користе зимски распуст за одмор и разоиоду, њпховии наставници и учитељи, добар део врег.ена посвстиће свом личном стручном усавршаваљу. Откако у Параћину постоји Центар за стручно усавршавање ластавникп, плапски је организовано користи се зимске распуст да сс обогати знање параћинских просветних радника иопо.м теорпјом и практкчним примерима. ЗАШТО CE HE ПОХАБА ОСНОВНА ШКОЛА @ Осиовним ороазовњем и васпитањем ооухвапено бднзу шест хиљада ученика, а специјалним образовањем 27 ђака © Још има појава непохађања основ- »е школе Најизраженије појаве непохађаља наставс су у школама које имају ученике Роме Пзвор неписмености још увек немогуће затворити Основно образовањс и васпита ibc у параћинској општдни одвнја се уосам матичннх основ них школа, шсст ос.моразрсдних једну шесторазрсдпу и осл.мнаест чствороразрсдних одсљсљд. Око шсст хиљала ’ ученика са овог подручја обухваћеио је ос новним образовањсм и васпктаibc.M, као it 27 ученика спсцијал ни.м образовањем при Ос.човпој школи „Стсван Јаковљевић”. Много боље него ранијс, далас су обезбсђсни услови за рад у свим основни.м школама. За све учснике чијс јс место становаља удаљено више од чстири километра, Самоуправна интересна заједница основпог образоваља и васпитања обезос дила је бесплатан превоз. за си ромашне учснике обсзбеђсни су бесплатни уџбеници и ужина. И поред тога, што се учснпчком стандарду основних школа посвсћује велика пажња и шго су обезбеђени добри услови за рад има појава на подручју name општине да поједини учепи ци не похађају школу, или је нсрсдовно похађају. Школс су приморане да против родитеља таквих ученика подносе пријаве, али често сс остаје без резултата. Цело сдељење не иде у школу Најизраженији проблем јс прл Основној школи „Вук КараџпИ” у Поточцу. Лко би се сакупили сви таквц ученици из ове школе, могло би да се формира је дло одељење. По школској евм дснцији, од првог до осмог разреда 27 учсника из ове школс пе стичу основно образова1Бе. Ова школа је зз све учсникс Роме обсзбедила бесплатну ужп пу, а најугрожелијима књиге, свсске, други школски прибор, обућу и одећу. Шта треба чини ти у овом ’ случају? С овим питаљима сталио се суочавају про светни радпици прекоморавског краја, али скоро да су немоћпи да нешто попрасс. Није реmcibe казнитц родитеља, јср је већ њих 19 платило казну, всИ треба пронаћи пут како дсцу допссти у школу. Можда Јс решсње у прсдшколском одељељу, гдс би ова. дсиа научила језнк it стскла радне навике. Борба за ликвидацију неписмс ности јс у току, ц 19S5. годипа је година када више нсписмених нс бц требало да будс. Нс верујемо. бар како ствари сада своје. да he наша општина у то мс успети. Прошлс године јс јсдан завидан број одраслих до било писменост, а Главица вишс и пс.ма неписмених. У овој години се није много до сада учинило, иако је Заједница осно вног образовања и васпитања обсзбсдила срсдства за ту на.ме ну. Ова друштвсна акција није заузсла ону ширину која јој припада, а само удруженим сна гама може се очекивати прави рсзултат. Свакако да главни терет у овом и те како озбиљном послу трсба да поднесу просвет ни радпици, уз помоћ и подрш ку свих чинилаца. од месних за једница, омладдпских организација до скупшптских и друштвсно-политичких организација општппс. Прс свсга, неопходно јс сбухпатитп спу дсцу основпи.м образовањем. С. Ј. Прсдавачи, искусни професо ри и стручњацк из Крагујевца. Београда и других градова пре лосе најновија достнглућа у ва спитно-образовном процесу. ко ја захтева савремена социјалистичка школа. За наставнике разрсднс наста se овога јануара у Параћиду предавања he одржати магистар Бошко ЦветковиИ, професор доктор Велизар Нсдовић, дирек тор Завода за унапређивање образовања и васпитања из Краљева и Живорад Бојић, саветник Републичког завода из Београда. Мапгстар Брапислав Никитовић упозпаће наставнике српскохрватског језЈгка са нови.м паставним планом и програмом, a Всра Станковић he о то.мс гозорити паставницима страних јсзика. Семинар за паставнике гсографијс имаћс за прсдавача потттчовника Јефтића, професо ра Факултета за ОНО цз Београда, док he историчарима говоритк Живорад Величковић. Света Николић и Наташа Коковић држаће стручна i дрсдзвања за члановс Актива наставшгка хсмијс и физике, док ће за наставнлке биологије л прве по моћи на семинару предавачи би ти доктор Стамепија Радотић, професор Природно<ладемат;1чког факултета из Крагујевца и Радс Николић. Ди.митријс Кпежсвић и Прсдраг Крстић говзриће на сс.минару за матемагичарс, а прсдаваље за флскултур нихс држаћс Боривојс Симнћ и Стевап Жиловић. У четвртак, 24. 'јануара, у сали Градског аматерског позоришта одржаћс сс плснарни састанак свих наставнлка, на коме he бити речи о најактуелнијим питањима друштвено-екодомског и политичког развоја СФРЈ и новинама у настав.чсм плану и програ.му за оснозну школу. Ц. Ј. ШТА СЕ ДОГАБА НА СЦЕНИ ГАП-а Ускоро тавнеоа 0 a J L- @ Y прошлој години четири премијере на сцеки ГАП-а © ,,Радници, сељацп, природна интелигенција” представа коју припремају тренутно параћински глумци ни, Светла сцене Градског аматерског позоришта у озој ссзоа ’Ј----- сто то важнi.ptnu.uy, it за прошлу, сучестогорма. су горела, 1лумциГлу.мци пара- параћинског позорншта за ca.vo јсдну сезону спрезииш cv четипи npeiuiijepe. Присетнмо сс да је у прошлој годиџи пред параћннском публнком нграи „Вашар у Тополи”, монодрама „Ортацп”. „Aipemneibc шарана” и „Зелени снег”. Сала позоришта пунила се. почев од премпјера. па ло неко лико репрпза, за све представе којс cv нграли пашк глумцп, а и прилнком свих гостовата позорптнпх ансамбала из разЈпг.х градова Србије. „Оришч" cv ипраии десетак пута и публика је увек са одушевл>ен»см наградила аплаузо.м нзпрсну креапијг То.мислава Борђсвнћа. „Вашар v Тополи” који- су прнпремнли глумци и члансвк Дечјс сцене донео јс овом апсамблу ласкаве оцепе ц гпсговања на странн. „Мрешћсве шарана” Алексапдра Поповићл. својо.м актуелношћу. добро.м сценско.м поставко.м и пгром загрејало је публики. док је „Зеленн спег” за повогодишље празннке разгалпо п пспупно срца малншриа. Прошла годнна бнла је плодна зц заллбљенлке „дасака што жиБог значе '. Припреме и рад па почетку ове паговештавају да he љубитељи позоришне у.мет ности vcKopo видетп нову преMiijepv иа сцснп ГАП-а. Програмскн савет позоришта одлучио је да сс Параћннцн ускоро сретну са представбм „Радннци. сед>аци припрдиа пнтслигсн ција”. Ово дело чпји су аутори Дсјан БурковиН, Слободан Стојапог.иИ п Мплан LHeheponrih са r.ipah'.mcKH.M глг.минма спрема Неи. ; VpoincBiin, реднтсл, pa Бсогр-дда. С. Ј.
ИЗ САОПШТЕЊА ПРЕДСЕДНИШТВА КОНФЕРЕНЦИЈЕ СОФК СРБИЈЕ О СВЕ УЧЕСТАЛИЈИМ НЕГАТИВНИМ ПОЈАВАМА И ПОНАШАЊИМА Y СПОРТУ И ФИЗИЧКОЈ КУЛТУРИ У току овс године, а ларочито у прстходиих пеколико месеци, спедоци с.мо свс всћег броја пегативних појава које се иигољавају у поједнним деловима спорта и на одређешш спсртск!ш такмнчењи-ма и маннфестацијама, којс прсте да умаље углсд фнзичкој култури н спорту у нашем друштву н да обез бедс значајне рсзултате који су у овој областн остваренн у прсходно.м перисду. НападЈ< на судије, на фудбалааш и другим утакмицама од једног броја спортпста. спортских радника и гледалаца; неспортско и провоцпрајуће понашањс појединих спортиста, меприхватљнво и увредљиво навнјање једног броја гледалаца на појединим утакмнцама и друп1.м спортскпм борнлпштима које поврс.мгно поприма и обележје напада на основне тековине .наше соцпјалис* тнчке заједниие — братство и јединство и заједништво лаших народа и народности; узи мање недозвољених стимулативних средстава од једног броја спортиста које узнма све ширег маха; афера око ношен>а спортскс опреме и враћања јсдног броја атлетнчара са оли хшнјских игара; поиашање једног броја фудбалера наше фудбалске репрезентације и њихово враћањс са олизшијcKJix нгара; .доларска афсра” v кошаркашкој репрезентацији на олзшпијским нграма и локушајп прећуткивања овог случаја од кошаркапгке органпзације; сукоби у карате организацијн; стање п проблеми у атлетској гимнастици, као н друге слабости и примери неспортског и ногатпвног пона ша-ња и деловања у спорту и физичкој културн од поједиinix спортиста, тренера, судија, клубова, гледалаца и другнх aitrepa у спорту и физичкод ку лтури говори о потребп енергичиијег предузимања одреБених мера како би се овнм и сличним понашањима у сиорту и физичкој култури што пре стало на крај, а против виновника оваквог понашања, и оних Kojii то понашање омогућавају и подстичу, предузимале брже и енергичније мерс, свс до удаљаватва из спорта и физичке културе. Председништво Конференније СОФК-с Србијс сматра да јс нашем друштвеном и политичком спстему примерен развој физичке културс и спорта који служи прс -свега интерс- ‘сима и потребама радних људн и граВана, децс н омладине за бављењем физичком културом г> спортом ради очуваља здравља, развоја психофизичкнх и радних способностл потребних за боље учење, рад, одбрану земље н разоноду. Ра дн стварања здраве и друиггву кориснс ху.мале личности. Ми се одлучно противпмо злоупотребама физпчке културс и спорта у остваривању болесних амбици.ја појединаца и средина v борбн за бодове, медаље, победу и престиж у спор ту по сваку цену без бирања средстава. Ми се залажемо за здраво надметање у коме ће победнтн онај који је боље пслхофнзички прнпремљен. За фер навијање и награду публп ке сваком добро.м потезу, резултату II победи који су оства рени у здравом такмичарском духу примереном нашем само« гправном соцнјалистичком и хуманом друштву. Без јединственог п одлучног деловаља свих субјеката у фпзичкој културп н пшре у друпггву у супротстављању овкм и сличшјм иојавама ннје. могуће обезбе.дЈгги сузбијање пегативних појава и понашања у слорти и физичкој култури. СОФК Србијс захтева од спортсклх клубова, друттава, опшпгнсклх ‘СОФК-и, Мсђуопштн нских СОФК-и, Градске СОФКчи, Београда н републнчких спор гоких савеза да брже иницира ју активност и предузимају од пучне и енерглчне мере против носнлаца и учесника свих нега гивних појава којс прате физи чку културу и спорт. Председннштво СОФК-с Србије очекује од ССО, ССРН, Са веза синдиката и СК да дају пуну подршку и да се непосредно укључе-у акцију на сузбијању нсгатнвннх -појава н попашања у физичкој култури. Карате ПУН ПОГОДАК ИВАНОВИИА Y HAPH3Y На крају карате семпна« ра одржаном у Паризу под вођством Cenbii Каиамуре, мајстора деветог дана у кјокушинкај стплу каратеа, врсти каратеа са пуним коктактом међу противницима, одржан је rvpinip за учеснп ке у ко.ме је учествовао и Зоран Ивановић, параћнпски мајстор каратеа На турниру Ивановић је освојио друго мссто за којему је при пао велнки пехар и сребрна .медаља: — Ово мп је окло први пут да учествујем у карате борбама гдс је дозвојбсп ,Ј1ун коптакг”, односно дозвољени су ударцп' свих врста , осим руком у главу. Бн ло јс врло папорно и болно, али снгурно да сам задовоисторима каратеа п жао мп аљн друтнм местом меВу ма је што нисам млађв, а са нскусгвом које нопм из Париза. М. М. !лгана@ ПРИПРЕМЕ ЈЕДИНСТВА СТОНИ ТЕНИС ОПШТИНСКА ЛИГА појачали Борца и Текссавезу. не с.ма штпнском фудбалско.м Међутнм, тренер Томић Завршен прелазни период искористила су петорица фудбалера да дођу у Јединство, а „позајмнцама" шесторица тилца. Припремс Једннства теку према плану и овпх дана ,зе лсни” спроводе први део општих прппрема. На списку трс пера То.мнћа налази се 20 фудбалера, који ћс после прпкупљања снаге на паркету Хале спортова отпћи на Грзу да вежбама издржљивости комплетирају пови део плана тренсра Тохшћа. На списку се налазе следећи фудбалери: голмани Богосављевпћ и ФплипоBiili. Бекови, Мирковић. Павловић п Петковнћ. Цснрахалфови, Панпћ, Мнлићевнћ Мподраг и Миленковић. За средину су кандндатп: Матпћ, Вулн ћевић Стефановић, Пеливановпћ, Каштеварац н Жнвковић, а за напад Бандука, Миллћ, Ко тра то трагпчним, па пам јс рекао: — Ми ћемо бнти спремни и у Ниш, против Палилулца, иде мо на победу, јер нас једино то води на прво ..мссто. Што сс тнчс стратегпје, н ту смо на јасном. Стратсгија остаје стара. Играће.мо у пролећном делу, као и до сада — да не пзгуб;гчо ни једну утаклпту. М. Мнленковпћ Екнпа штнне После „14. дана”. С лева на дегг;о: Гораа Миленковић, првак опна поједпначном првенсгеу Ли»е, Србољуб Живковић и Бојан Марковић 14. кола Општниске лигс у сто стић, Мнлићевић Милош, лошевић и Панпћ (Иван). Y договору са Борцем, први пут у исторнји ова Мипо два. клуба сарадња се одвија на online задовољство, хтграво. Радовановић, Мика Стефановпћ, Дулић и Јовановпћ појачали су' стакларцс у овој сезон;!. У исто време Жпвковић и Богдановић уступљени с\7 Текстилцу. Сазнапи смо да је стручнп шгаб Једанства остао по програму, на стаиовшпту да се други део припрема одржк на сувом терену, у топлије прајеве. Пошто су наступпле компли капије око коришћења терена у Поречу, Јединство ће тренирати v неком другом месту, алп ппак на мору. Петорица новодошлих. одпосно повратника. Бандука, ВукичевиН, Павловпћ, ' Живковић и МилошевиИ по ‘свој прилици неће иматп право на ступа на првоЈ утакмиин уколпко пролећнп део првенства отпочне 17. марта, услед пропуста алЈхпгнистрацнје у ОпПредседшпптво Конференције СОФК-е Србије PARACIN СРЕДЊА ШКОЛА YHYTPAUIHbHX ПОСЛОВА „ПАНЕ EYKHE” Y СРЕМСКОЈ КАМЕНИЦИ расписује KOHKYPC ЗА ПРИЈЕМ УЧЕНИКА УСЛОВИ KOHKYPCA Конкурисатц могу само мушкарци који испуњавају следсће услове: 1. да су завршпли првн разред заједничког средн»ег васпнтаља и образовања у јунском року (да нису ишли на поправнн испнт у августовском року); 2. да редовно похађају други разред заједннчког средњег васшггања и образоваља; 3. да cv југословенски држављани; 4. да не буду старији од 19 година на дан 31. VIII 1985. годнне; 5. да су психичкн и фнзичкн здрави; 6. да нису осгБнванп, односно да се према н»има нису прнмењивалс васпптно-поправне мере: 7. да се против н>нх не води крнвнчнп поступак; . Школовање почиње 1. септембра 1985. године н. траје две годнне. НАЧИН КОНКУРИСАЊА Кацдцдати подносе пријаву, таксирану са 4,00 динара општинском органу уиутрашњих послова нлн станици милиције (по месту пребивалншта). 'Пријаве се подносе на обрасцу којн се може добнти код свпх општинскпх органа унуграшњпх послова и станица милиције. КРАЈЊИ РОК ЗА ПОДНОШЕЊЕ ПРИЈАВЕ ЈЕ 8. ФЕФЕБРУАР 1985. г. V3 ПРИЈАВУ СЕ ПРИЛАЖЕ: 1. Сведочанство о завршеном I разреду заједничког средњег васпитања н образовања; 2. Извод нз матичне кнлгге рођених. НАПОМЕНА: При доласку на прпјсхшн испнт, кандидат је дужан да донесе н преда здравствеии картон и Вачку књижицу. ЈЕДИНСТВО И СВЕТААНА НАЈБОАзИ Овогодпшње ранг листс најбољих спортиста у Поморављу Ресави и Левчу, једиогласне су. На свим листа ма прва места резервисана су за фудбалскп клуб Једип ствс и падобранкг Светлану Симић. Y пстак, 18. јануара присуствовали смо још једном проглашењу на коме су параћннском спорту одата сва лрпзнања. На ранг лмстн „Новог пута”, Светлана Симић прогла шсна је за најбољег поједн нца, спортисту и прппао јој је велики пехар, а Јсдкн* ство ције ону. На је бпло без конкурен« најбоља eKima у региранг лнсти најбољнх спортиста нашли cv сс још и шаховскп клуб Борац фудбалер Аца Матић. М. н М. пом тсннсу, Младост нз Eopwe Мупш це убсдљило води на табслп бсз и јсд лог пораза. Екппа ,.4. јула” предводп групу од П до VI места, гдс <1в пдвсмз ни разликују за по два бода. Тсспо Је пратс Параћннка, Хсрој пз Буспловпа, ,.14. дана” и грсћа јс скнпа Борца. Осми турнир одржап је 13. јаиуара п вајприЈатшгјс изнснаћељс тог турипра су croHOTcimccpn екнпе ,,14 дана" коЈп су забслсашлп и шесту победу за редом. ГАБЕЛА аШИТИНСКЕ 1. ЛLiaдост 2. „4. јули” 3 Параћипка 4. Хсрој 5. ,,14 дана" 6. Борац Ш 7. Одр. изппђача 8. Буљапе 9. Нопосслац 10.Напрсдак 11. СУП 12. Космај п 14 14 10 0 ЛИГЕ 20:15 28 ПОЈЕДИНАЧНО ПРВЕНСТВО РЕГПОНА Појсдиначио лрмнство региона одр жаиог 12. Јануара у СФС, имЈс допело вслику радосг пашем стоном тенису. Стартовалк су петорица нграчд из олштлнс: Јсздић, ILmb, Pajnh и Цсровнћ из Борца и Дулић из Будућности, алп сс до полуфннала лробно само Илпћ. а п ои јс поражсн у борбк за трсћс мс сто од Лупричаимна Стевића. ’РВЕНСТВО СРБИЈЕ Y ПАРАБИНУ 14 14 14 14 14 14 14 14 14 6 5 8 3 11 2 12 0 14 57:!9 57:41 55:40 52:40 51:38 40:42 44:44 37:40 20:70 16:61 3:70 18 18 16 12 12 0 Овогодишн.е, 35. појслиначно првсиСтпо СрбнЈе у стоном тснпсу одржаће сс 9. и 10. фсбргара у Хали епортопа са почстком у 9 часова. Организатор ог.ог турннра јс Сппгтни ски стонотсиксхп слп з. уз свгср шу по •ioh радшгх оргаппзацпја Параћинз. Зз стгпл>спс су свс Д11С1Ц1ПЛ11НС, па ћсмо з>|дстн тпкмнчсн-а за праака мсБу сснр орнма, ссниоркама, поровс нз оОс кате горије и мсшоеигс папове. М. М. На основу одлуке радничких савета OOVP-а „Амбалажно стакло” бр. 289 од 20. XI 1984. године OOYP „Иро мет" бр. 136 од 16. XI 1984. годпне н РЗ .ЈРазвсј” бр. 86 од 19. XI 1984. годнне Српска фабрнка стакла распнсује МААИ ОГААСИ KOHKYPC За стипендирање редовних с.тудената: — Технолошког факултета, 2 студента Ш и IV год. (неоргански смер) — Машинског факултета. 2 студента I и V године (производни смер) — Електротехннчког факултета, 2 студента V годинс (смер јаке струје) — Факултет примељене уметностп, 1 студент I годпне (одсек стакло н керамнка) Кандидати су дужни да уз молбу приложс: Биографије — доказ о уписаном се.местру — уверсње о нмовинском стању — потврду о лично.м дохотку родитсља — изЈаву да ие примају стипендију — лекарско уверен>е Пријаве по конкурсу достављају сс Кадровско.м сектору Српске фабрике стакла -т- Параћин v року од 10 дана од дана објављнвања конкурса. ОПШТИНСКИ СЕКРЕТАРИЈАТ ЗА НАРОДНУ ОДБРАНУ CO ПАРАНИН HA OCHOBY ЧЛАНА 12. СТАВ КОНА О ВОЈНОЈ ОБАВЕЗИ („Службени лисг 36/80) ОБЈАВЉУЈЕ, ОПШТИ ПОЗИВ 1. II 2. ЗАСФРЈ" Бр. Позивају се сва мушка лица рођена 1968. године са :талннм местом боравка — пребивалншта на територијн CO Параћин, као и лица старијих годишта која се до сада нису прнјавила из било којих рахлога, да се јаве Општинском секретаријату за народну Одбрану, ради увођења у војну евиденцију. Упис lie се вршнти од 15. I 1985. године до 15. II 1985. годнне, сваког радног дана од 9 до 13 сати у просторијама Секретаријаза, соба op. 32/111 за о.хшадннце са подручја града Параћина, Стриже и Текије и просторија.ма месних канцеларија за омладинце сеосклх насеља. НЕОДАЗИВАЊЕ ПОЗИВУ ПОВЛАЧИ ОДГОВОРНОСТ ПО ЧЛАНУ 79. ЗАКОНА О ВОЈНОЈ ОБАВЕЗИ. ОПШТИНСКИ СЕКРЕТАРИЈАТ ЗА НАРОДНУ ОДБРАНУ ПродаЈсм ..Заставу 128". прсши 6 хиљадд кнломстарз. воћиак .■ д 16 арн (Kapabopbcno брдс) _ залч чста 11згра/д>а н цнстсриу ча лол; — уље од Xu-Muy лигарз. Тсдефон: 53-975. Продајсм ,,Фнаг 730” ароизволље 1979. Телефоп 55-061. плрезп: Драго слева Тодоропнћз број 3. Продајсм мотор од ..Заставс 750" у дсловима п ЛПН-4 рсгистропан, извршсна генерална, у одличпо.м ста н»у. Новица Станкоинћ, Рашевица. ПродаЈсм мсталпу. понннковану гаражу, диммстЈс 5,5 х 3.5. Тслсфин: 51-907. НнколнИ. Продајсм „Фнат 1300" к ..фиаг 750", производн.с 1975. годицс Дои ро очуванн. Хлтно и Јгфтино. Телсфон: 54-911. Псшић. КупуЈем р5-1 ар плзца гдс јс доз со.тепа гра.ииа за гаражу по ценн до 15 милиона сгарих дклара aPY Y Параћину. Понуде слати телсфон: 54-911. ПсшиК. КупуЈем део зградс ’од 7 — 15 v Параћину. Телефон: 54-911. ШН||. no >ia m2 ПсОглашавам нсважећмм пндекс a:i шс екопомскс школе у Hinuy, броЈ 4720, нз цме ПрсдрЛга Јопаиовпћа, издат ца нишком Еколо.мском фаОглашава-л неважеВлм свсдочачстио осносне школе, шдзто па h.ms Смтлаие СтоЈоиовић нз Дои.ег В:<- дова, у Осппвпој ihko.ih „Брапко Крсмановнћ" у Снкирнцн. Продајсм „фиат 750" у типом стжљу. Телефон: 52-353, после 15 ча сова. Тражкм комфоран стан, јавнтн :е иа тс.чгфои 53-694. Ллст Сошиалшлвчвот савеза радвог народа оопгпои Параћип Ценгар « кузтур-у • «о форгшсаше ..Uapalniu” - Парзћпн. В.Д. мректор Мнолра. Клжгојеанћ Гч.анн . 'мговирп лжшп« Славол.4« иарадоилћ. Нзшшачх- савст: Над* БрапкшшВ. Момчило Вучвовић. Саетвслав Живкомћ, Мим.воЈе Илић. Над. Јоааноаић иамсн..и лредсеапика). Спежан,. .киР коривои Марипвовмћ Славољ^ Обрадоаић. Ж-вота СтојановкВ. Жјпојив Томић (оредеедлик) a Јоааа Томић YpcbyJe Рмакциош. колегајум. главна • оатворип уредшш »Лраде siih .»вшшри: Сисжопа Јопановић, Мнлица Жнвковвћ. Марослж. ШшитрпЈевцћ. Мклаво). Илић (техпичв . уреанивЈ н Мно.дра, Мпленвовкћ Адреса рс.акпиЈе: Махсим. .. ........................ b3, 38 Гелефоии- Г.с.чпп н oaioaophH уредмиж (035) 52-352. жжипвро (035) 53691. Пргпи:з^.дпшно 25O.OU. 4Инара, аолугодншп.а 125.OC aimapt, икострангтас чжк-грук.. .кип. Цеитра за кушуру a uupop.-juuiibe 635М-603-1ЛЗ вод СДК Uapaluut. Шгампа l i’U U*>c" beo град. Илајкоаићсаа 8, геазфон 340-551 (011). 1нраж 11UUU.
СИНДИКАТ О СТАНДАРДУ РЕЗУЛТДТИ НИСУ ЗЛНЕМЛРУ1Ш Страна 2 Лист Социјалистичког савеза радног народа општине Парађин ПОВОДОМ ТРИДЕСЕТПЕТОГОДИШЊИЦЕ ПРВОГ РАДНИЧКОГ САВЕТА Y СРПСКОЈ ФАБРИЦИ СТАКЛА ЈУБИЛЕЈ САМОУПРАВЉАЊА Када је 1950. годинс од странс највишпх државнпх органа v зсмљи донета одлука да се у мањем броју предузећа фор.мнрају пробнн раднички саветп на којн.ма би сс стскла одређена искуства о раднпчком управљању, избор је пао на Српску фабрнку стакла. Стаклара јс п тада заузимала истакнуто место као пропзвођач у стакларској кндустркји. Први раднички савет форми ран је 27. јануара 1950. годиле н конституисан од 52 лица нз рсдова најнстакнутијнх актнвиста, радннка, непосредних пропзвођача п других структура у фабрици. Обслежавајући тридесетпетогодишЈБНцу самоуправљања радној организацији, у Стакларл је 28. јануара одржана свечана заједничка седница Ра диичког савета н Савеза спнднката. О развоју самоуправљаља овом прпликом је прсд бројнн.м гости.ма, бивишм дпУ знак захвалности за допрннос у развоју самоуправља н»а, сви.м досадашњим прсдседници.ма Раднлчког саветаи Управног одбора су овом прилико.м додел>ене захвалнпце и сребрљацп са лпко.м другаТита. До сада су председннци Радничког савета били: Драгиша Бокић, Обрен Трифуновић, Чедомир Јовановић, Драго.мир Бурић, Сретен Петровић, Милорад Бурнћ, Србобран ректормма, председннци.ма Радничког савета н Управног од бора и садашњпх активиста, говорло Момир Илић, председник Централлог радничког савета. — Радннчко управљање, као суштина нових односа, било је код нас присутно од почетка 1950. године. Тај период у СФС обележен је снажним ра звојем пронзводнпх капацнтега. Док се самоуправна активност у почетној фази исцрпљи вала у расправа.ма о радној цисцштлини, за врло кратко вре.ме тежиште је пренето на пробле.ме пронзводње, инвестнција, располагања делом дохотка колектива, хигијенскотехничку заштиту н кадровску политику. Резултати су бплн евидентни. За релатнвно краткр гре.мс, огро.ман број радннка прошао је кроз органе управљања и најнепосредније утицао . на развој производних односа у својој срединн. На крају прве деценије самоуправљаља, већ је једна трећина запослених из наше радне органнзације учествовала у раду самоуправннх форума. Српска фабрика стакла јс сада оргализација са четири хшваде летсто запослелих, са неупоредиво већи.м капацитстлма. Овакви резултати, резултат су и радничког одлучиван>а, које је присутно у свнм сфсрама жнвота и рада ове фабрлке. Како је то овог пута рсчено, остаје обавеза да се радницл.ма чији је минули рад допринсо стварању капацитета које далас фабрика има идруштво у целлли, да ,се врати допринос пуним коришћењем производннх капацнтета у квалитету који може да издржи конкуренцију најразвијенијих ге.маља света. Уз све то, да се што више продубљује самоулрављање као основли вид фун кпиолисања лашег самоуправног система. ЗБОР КОМУНИСТА ЦЕМЕНТАРЕ УКРУПЊАВАЊЕ Н ФАБРККЕ Н ПРОНЗВОДЊЕ Страна 5 САБОР ПРОСВЕТНИХ РАДНИКА НОВИ ПРОГРАМ САВРШЕНИЈИ Страна 9 Признања -заслужнпма Борђевнћ, Бранко Вујасиновић, Марко Николић, Војин Милошевлђ, Милан Панић, Добривоје Мијајловић, Мирко Јовановић, Новица Јоцић и Момир Илић. I М. Ж. ОДРЖАНА СЕДМА СЕДНИЦА ОПШТИНСКОГ ОДБОРА СУБНОР-а БОРЦИ ЗАХТЕВАЛ ОДГОВОРНОСТ 0 Драго Кантар поново председник ® Поред представника друштвенополитичких организација Скупштнне општине Параћин, седници је присуствовао и Бура Букић, председник Међуопштинског одбора СУБНОР-а региона Шумадије и Поморавља Борачка органмзација општапс Параћин улазп у све nope друштвено-полнтнчког живота, почев од месног удружења до Савезног одбора Југославије. Ова организацнја је у протеклом периоду реализовала све програмске задатке п у оквиру тога реаговала на све негативне појаве. Y 1984. годпни борип су учествовали у радусвих друштвено-полптичклх оргашгзација, а постављена пптања у оквиру друштвено-економскнх одпоса на нивоу општиле. Поссбно је критикована појава да се у поједшшм срединама занемарују друштвенп пнтересп п Да се исплољава спорост у договарањпма н неизвршавању заједнички усвојене политике. 9 Борачка организација наше дак нсшто више од мклион општиле се залагала за оства- старнх динара и онн којиимаривање најважнијњх цлљеваи ју милијарду на жлро рачуну, задатака друпггвено-економс- рекао је Драго Кантар, предког развоја општине, пре све- седник Општпнског одбора га за остваривање што веће СУБНОР-а, у уводном излагапољопривредне производње, н»у на седмој седннци Општнн веће нндустријске производ- ског одбора С¥БНОР-а, одрњс, како би се стаиовништво жаној 31. јалуара. боље снабдевало, а целе биле Учествујући у дискусији, Да ириступачније. Актлвност је нило Радусин, Мплош То.мић, била усмсрена и у правцу да- Бранко Вујасиновнћ, Лека Паљег развоја н продубљиваља нтић, Драга Тодосијевлћ, Расоцијалистичких самоуправ- до.мнр Ннколић, Бранко Наннх односа, даљег остварпва- тпћ, Гвозден Костић и ВојаЈоња и унапреБпваља делегатс- вановнћ истлцали су добруакког система у јачању улоге Co тивност борачке организацнје цнјалнстич/сог савеза каофрон и ц,ених органа, али су трата организованих социјалис- жили н одговоре па шггаља тнчкпх снага н осгваривање која су до сада више лутаподруштвене улоге СУБНОР-а стављалп. Овом приллко.м је као друштвено-политичке ор- лајчешће помињана одговоргализацлје. ност и констатовано је да се Социјглне разлике су све одлучицје треба борити проприсутније у нашем друштву. TUQ CQUX негативиости у на. Борпмма је несхватљиво да у |цем друштву, које се нагомиистој Партаји, односно у Са- гчвају. всзу комуниста раде заједно људи који имају лични дохо- (Наставак ла 2. страни) IМЖОЗЕ IMЈДВЉТЈТ ПГОМЂЕ Ни виснбабс нису више оно што су биле! Ова сетна опаска сигурно и.ма места у нашим размшпљањима о пролећу. Уместо бе У лих лашца оборених глава, долазак пролећа нам најављују жуте, миришљавс, бобнце мимозе. Ових дана н улице ПараБпна преплавпли су продавци мимоза. Новац се штсдн за м дашак медптеранског пролећа. На сннмку нашег фоторепортера јагма за мимозама из БеГ.5 новића, које су авионом допутовале до Београда, а до Параћпна, каравно, аутобусом. I V ОРГАНИЗАЦИЈАМА УДРУЖЕНОГ РАДА НЕКЕ СУ ПРОМЕНЕ НУЖНЕ Проблеми са којнма се све више суочавају радне организацнје и који су озбиљно уздрмали годинама уназад стабнлне колсктиве. као и отвореност и реше« ност да се истраје на јасннм ставовима и захтевима XIII седннце ЦК СКЈ, све чешће доводе под лупу преисшггивања оргаиизациону поставку н траже преиспитивање и промену садашњег стања. Све су гласf inija размишљања и захтевп да оваква расцепканост с органлзације удруженог рада на основне организације С удруисеног рада које су често вештачка творевина, € буду подвргнути темељним научним преиспитнвац»има € на основу којнх се дошло до правих решења. f He доводећн v питање уставно опредељење да су к основне организације удруженог рада н све оно што ч чинн гаранцију неотуБнвих права раднпка v пракси < потзрђешг као темељне претпоставке успостављања екоS помске и политичке коитроле радника над вишком ? рада. непосредног и делегатског одлучнвања на свим (л нивоима, не значн да не треба подврћи критици оз- » бнљне слабссти v остваривању уставног концепта удру5* женог рада и предложити одређене промене коЈе ће С отклонитн неке од њнхових главних узрока. С' Почетан занос о финансијско! са.мосталностн основ % mix организација удруженог рада све више прелази з у идеју о фииансијском јединству радне организације: ? како у погледу финансијског наступања према банка- % ма, СИЗ овима, друштвсно-политичким заједницама. И 5 не са?до то. Наводн се као озбиљан разлог и чињеница |да су средства децентрализована и дата основннм организацнјама удруженог рада на управљањс, али при том није Ешституционализована никаква њнхова обавеза да та средства репродукују по одређекој задатој стопи акумулацнје. Ослањајућн се иа овакве адуте. али и на све пз- ? разитије прсбле.ме н сиромаштво, дуплирање непотребС\ нлх послова и кадрова, неједнаке услове стнцања и 5 расподеле дохотка, пољуљаиих односа v колективнма, оваква размишл>ан>а довела cv и до практичних корак ка, свих дана у Фабрици цемента у Попозцу, а иису 5 далеко од тога нм V Српској фабрици стакла. Диску- | тујућн о томе Миодраг Живадиновић, председник АкС тива Савеза комуниста радника непосреднпх произво- » Бача. како је нстакао, v име базе, сазрели cv услови ? да се овакво стање мен>а. да се смањи број фотеља, с да сарадницм добнју већа права и власт, да се, једном д речју, зна ко шта треба да ради. 5 Предузимајући овакве кораке, истовремено се и > све јасније пзражавају захтеви за с.мањен>ем н спајаг њем СИЗ-ова н њиховлх служби, односно на сво!зен>е 5 на разумну и потребну меру. Пре свега, због рацио5 налности, али и ефикасностк послова. Размишљања I иду у правцу, не да се по сваку цену „рашчнсти” са С СИЗ-овима, већ да дође до стварне и до праве размене / рада. да се финансира оно што ie потребно. > II овде су већ започета нека рсшења. Практични кораци којп су присутнн и код СИЗ-ова матернјалне | и друштвене сфере показују да се ипак v потребном 5 правцу креће. С Брзоплетост и еуфорнчност v свему томе не бн / бнли добри. Треба пре него игго се приступи одређенС им променама, да се сагледа до детаља стање v радС ним организацијама на свим нивснша. Тамо где има | економске, самоуправне и поллтичке оправданосто не ? трсба бежати од промена. јер у систему какав ie наш С н промене су његов саставни део и нзналажење v | пракси оних правих решења којшла стремимо. 5 с. о.
6. ФЕБРУАР 1985. ■ БРОЈ 276 ЗАДАЦИ САВЕЗА КОМУНИСТА Y РЕАЛИЗАЦИЈИ СТАВОВА XVIII СЕДНИЦЕ ЦК СК СРБИЈЕ СИНДИКАТ БРИНЕ О СТАНДАРДУ 4llllMHIimillllHI!ll№l4llllllllllllllllllllllll!HWIIll1lllllllll|||imnil|U1llllllinillllll||imillllllll1llllimilllllllllll!l!llll||||||inW ПОСЛЕ СТАВОВА - АКЦИЈА • Неопходно је да Савез комуниста брже и јединственије преузме иницијативу и акцију у развоју политпчког система Ф Мењање досадашње праксе, али и свега онога што смета пашој пракси @ Акцнја не треба да сс водп само у Савезу комуниста — то је задатак свих субјекTiiBHHX снага, целокупне радничке класе © Разматрана н проблематика запослеиостн и запошљавања Резултати нису занемарујући • Најактивније организације Синдиката у већим радним организацијама Проширсна ссдница Општинског комитета Савсза комуниста, на којој су раз.матрани задаци органа и огранизација Савеза камуниста V општини у реализапији ставова XVIII седниие ЦК СК Србијс, пајсажетнје речено, позвала је цело купно чланство Савеза комуни ста, и не само н»их, на тгзврша вање постављених задатака и циљева проистеклнх из платф орме система социјалцситчког самоуправљаља и провођења утврђснс полипгкс. Из УВОДНОГ излагања Мшоша Дракуловића, извршног секретара ОК Борци захтевају одговсрност (Наставак са I. стране) I Поново је захтсвано да борци имају предност у пружању здравственс заштите, како је то и у друпш огшггинама регулисано. Иако је вишс пуга до сада постизан договор са Меднцински.м цснтром, да бор цн не чекају у ред кад траже лекарску помоћ, тај договор join нијс реализован. На ссдпини је било речп о многи.м другим шггаљима, као што јс развој пољопрпвредс, jjcja ннјс организована ни прнближно онако како би требало да буле, лсзакошггом богаАешу, повећаљу испа. опадаљу стандарда радннка, раду правосудних органа. Укључуј-.-ћи се. у дпскусију, Бура Букни. предссдник МсВуопштипског одбора СУБНОР рсгпона Шумадијс и Поморавља јс пагласио да јс борачка органпзација драгоцена полшпчка снага у лашем друштву. Уз то јс истакао да .све друипвено-лолитпчкс оргали- .зацијс у лашој општппи морају да лзграђују култ одговорностп, вил1с него што јс то до caia бно случај. 1-Ја овој сслннцн за прслссдника Општипског одбора Савсза удружеља бораца народноослободилачког para поново јс лзабраи Драго Кантар, досалапЈњи прсдседклк, а потскао јс и прсллог ла Бура Буклћ, прсдседшп: АЛсђуопштппског одбора СУБНОР-а буде бирап поново на ову фулкц.чју. М. Ж. 30 ГОДИНА САМОУПРАВЉАЊА ЦРАГНША БОКИБ, ПРВИ ПРЕДСЕДНИК РАДНИЧКОГ САВЕТА. ЈЕ ПОВОДОМ ТРИ ДЕСЕТПЕТОГОДИШЊИЦЕ ОСНИВАЊА ПРВОГ РАДКИЧКОГ САВЕТА V СФС II3MEBY ОСТАЛОГ РЕКАО: — Раднпчки савст СФС је од осннвања радпо у пуиом саставу н у просску Јс једном мессчно одржавао своЈе седпицс. Селпнце су олржаване кш радног врсмсна п релагквно кратко траЈхче н порсд обнмпе днскуснје вооепе Ва нлма. Одабирана су актуелна пнтаља. која су co прс свсга односнла па пословну попнтику. Y прппрсмн материЈала учествоаала је rpvna састап- ,i>eiia ОД чланова Гадничког савета и TO кроз форму краћлх договора, тако да у всћнни случајева за седннце није блло ппсаног материЈхла. Тада смо најчсшћс рол.матрхтл пиган>з као што су: дспошсае годпцлигс, полугодЈптигг н иесечннх плзнова пропзполње н ihiccgbo извршаваљс, разматраље влалв мгпггалне кзградк* п weroio иззршеље, план стамбене изгралн.с. п«- Taibc спзбдсмЈка радхшка, упмс пародмог ззјма, проблсмв рада фабрпчкс екопомпје, хпка.товз1кс it стручно оспособлова« рвдмтеа, шпим СКС, лзвлачн сс закључак да су економска питања н значајна ндејно иоллтлчка пптања која трсба ла рсшава Савсз ко мулиста. Посебан значај XVIII ccaini це, no ibcrOBiLM речн.ма, је у то ме што њени ставови имају за циљ да потпуније обезбеде самоуправни положај радног чо века, самоуправнпх органмзацн Ја п заједнлца, нзражавање љс гових ннтереса кроз делегатски систем, од основне организацлје удруженог рада да Феде рацпје, као п ефикаснпЈс доно шеље самоуправних и друштве них одлука и дсловање свих чнстлтуцлја систсма. Укључујућп се у дискусију Драгап Петковић, председник Општниског ко.хпггета СК је вс такао да комунисти п радни љгдп owexviv и траже органп зовану иницијатнву, ставове, јсдинствену акцију Савеза колгуниста која ће стварно мења* ти па боље садашње стзње и отваратп соцпјалистичку перспектлву. Реч је, о конкретним мерама п кораипма који ће пас v постојећлм условтгма прлбли жавати сопијалпстлчким. са.мо vnpaBHJiM п демоКратским пил.с ви.ма v об.тастп поллтлчког сис те.ма којс Савез комувпста Југославпјс ггврдп у свом програ.му, v друпш документпма, v основима Устава п тако дал>е. He прихвата се впше оппсп ваље стаља без борбе да се оло мсња. да се темел»и и приншптп чашег спстема заиста остваруiv, П1то подразумева с.мело тра жење ловпх олговора на дапаипбс проблемс п противречностп, такве дннампчне промене којс ће јачати социјалистнчко самоуправљање. — Савсз кому1шста стога нс eve чекатп, а расггиава о Пред логу закључака XIII седнице ЦК СКЈ Је указала ла пеопход ност да Савсз комуниста брже п јединственмје прсдузме иницијатлву п акцнју у развоју политлчког система. Усвојени ставови прсдстављају коикретпа и одрсћена политлчка опредсл>с!Ба пре.ма не кпм важннм проблемпма у фун кционпсању развоја л про.мсла у политичком систсму. Олс ука згју на правцс и садржнну н‘а шс акцнје. алн наравпо, штсу питп могу бити некаквч до кра ја прсиизпи општсприхваћснн рецепти за сваку средину. Зато је наш всо.ма одговоран задагак да ова политичка усмерења и опрслс.љсЈБа стваралачки, одлу чно и бсз колсбања рсализује мо акиијом ко.иуниста у свакој органнзацијл удружсног рада, у делегатским скупттпна- .иа, у лриштвено-полпткчким ор ганпзапнјама, п тако лаље. пстакао јс Драган Петковнћ. личпих доходака и многа друга. О свнм овим пнтањчма која су рваматрана на Раднпчко.м савету, рад 1IIIUH су бнли ниформлсани на одс љенским конфсренинЈама н на огласноЈ таб.ш у писаној форив. V1OMI1P ИЛИН, САДАШЊИ ПРЕДСЕДНИК РАДНИЧКОГ САВЕТА КАЖЕ: — Радннчко охтучиваљс је био новн квалитет у раду н развоју name фабрике. Л развоЈу са.моуправљаи>а ипјппшс јс допринео делегатски снстсм, како у нашој фабрицп, таво п шнрс. Квалитст новог качкпа одлучнва- :иа Је у томс што дслегат заступа дспсгатску базу са којом се консудтује о питањима која су ;£а дисвпом реду. Када радннк добиЈе миarbcibc својс дедегатскс бззс, одно спо ОЈШХ којп су га нзлбралн да их rpc. iras-ta у Радничком савету, он го спрсдоење бжзе iuhoch на седKMUV Радипчког савс-та. Иа >аа) •ј-чин yciiC.TO се да сс у одлучзи- •ву укључп всдика маса радкиуа. Y дс^а>1ЕКСм раду овог oprnjo, ч:/.в са 1 ја »-редседнпк, ип Једна одпу ка ппЈ? па-ча у воду када су долегагв r.pi пком с^дучхвапа итнХ'Плл .’л~ ш.хгнл своЈе делсгатске базе. У Радгнгчхом савсту Је М одсто радннЕ*. стг<» Јс такоћв Још Јсдзп килитет у раду овог органа. Траже се одговорност и акцнја Нпкола Стојаковић, члан Председништва МОК-а СКС Шу .мздије Ji По.моравља, је говорио о испуњавању планова у по љопривредл. критички се осврчући на праксу да се код нас до сада углавно.и само деклара тивно изјашњавало, али не у пракси и спровођено. Затражио је да се усвоји платфор.ма о даље.м развоју пољоприврсднс производње. Б<>рђе ПетковнВ, председнлк MOK ССРН Шумадпје и По моравља, је на почетку своје дискусије истакао да закључке и ставове XVIII седнице треба тако схватити да без много плз нова, договора, закључака, јер нх већ доста и.ма.мо, крене.мо у конакретну акцију, свуда тамо где то захтева слтуација и мо.ментално сгање. — Ми мора пре свега да ме1вамо нашу ттраксу, а исто тако и да .ме»>амо све оно што с.мета машој пракси. Савез ко муннста, та.мо где је то потребно, уколнко се не испуњавају договоренл задаци, мораћс да прсдузима одговарајуНе мсре и да носиоце кочннце Hamer развоја у сви.м средпнама прозива. Мнодраг Живадлновмћ, прс дседник Актнва Савеза ко.муни ста непосредлих произвођача, јс у својој дискусији, у п.ме ба зс, најколкретније говорпо о HH3V проблслга, пре свега у ор гализацијп у којој се налазп — Српској фабрицн стакла. По себно је истакао пробле.мс којн пропзлазе из садашње оргализаовале поставке Такође ic тражио да раднпцн и.мају вишс права и власти, да будс .ма 1бп утицај руководилала када се радп о самоуправлом одлучпвању. Стсван СтојковиИ, председ лнк Оппттилске конференције ССРН: ,,Ово је први пут да је дан партијски форум овако ко лкретло и озбпљло разматра питања која су од пепосредног НАКОН НАЈАВЉЕНЕ ОБУСТАВЕ РАДА Y „ВЕЛМОТРАНСОВОМ” OOYP-y „ЦРНИЦА” Разум преовладао Нсзадовољство радлпка „Велмотрансовог” OOYP-a „Црница” из Параћина, недавло је кулмннирало одлуком Раднлчког савета, а касније Збора радллх људи -о обуставн рада, која је требало да се изведе 25. јануара осе године. Нерашчишћенн односи овог OOYP-a у ocmiBaiby, како то рсче БорВс Коларевмп, директор најпеИег номоравског превозпика, не.могућност џсплате личних доходака на оспову остварене рсализацијс главлн су mothв овакве одлуке. Истог дана када јс донсга о;1лука о обустави рада, Општилски ко.мнтет за Општенародну одбранг и друштвепу самозаштнту је реаговао и изразио незадовољство оваквтм поступком радних људнООУР- „Црлица”. Лредузете су све .мсрс да до обуставс нс дође и да се разреше свн проблеми који тјгштс овог дела Велмортрансовог колектива. Но подсетнмо се укратко филма догаБаја који су непосредно претходилм одлуци о ооустави рада. Најпре је незадово.-БСтво расподелом личног дохотка изражено 23. јану ара на седници Радничког савета, када Је донета одлука о ооустави рада за 25. јануар. Сутрадан Збор радних људидо носи исту одлуку н одлуку Радннчког савета ставља ван снаге. Истог дана у касшш попсдневним часовима одржава се проширенн састанак Радннчког савета са основном организацнјо.м Савеза комуниста и Синдиката. На ово.м скупу преовладао је разум и одлучено је да до обуставе рада не би смело да до&е, јер би она днректно угрозила виталне интерссе привреде, ове друштвено политичке заједннце. Закл>учено Је да ово проширено Teилтереса за ову среднну. Про.ме не које трсба да обухвате део полнгичког систе.иа не треба да сс своде са.мо на неке про- .мслс ииституЦпоналног каракте ра, него млогоширс. Али, нетре ба поћи од тога да треба негирати свс и почети из почетка. Трсба да нађе.ио penieiba која ћс доградити систс.м да буде бољи и ефнкаснији него што је то данас” рекао је, између осталог. Стеван Стојковић. Поново о запошљаваљу После неколико месеци на дневио.и реду Општинског комитста СКС поново се нашло питање запошљавања, које већ влше годпла представља озбиљ ан пробле.и за ову средину, иако сс улажу многи напори. Подносећи уводно излагање РадоМир Живковић, члан- ОК СКС, је из.мсђу осталог истакао да укупна активност комуниста, радних људи, нзвршних органа и других органа и орга нлзацијз ла реализашгјн закљу чака Општинског комитета п Скупштнне општине је дала од ређене позитнвне резултате уз колстатацију да јс п даље при сгтап један број проблема. који се тешко превазилазе и испољава недоследност у спровођељу леких значајних закључа ка. t Број незапосленнх је почео да опада, поссбно квалификова ле радне снаге. коју удружсни пад свс внше запошљава, што јс случај и са неквалпфнковани.м и полуквалификованим pan ницпма, алн број нсзапослених са ср_дн»ом стручно.м спремом се битно не мсља, јер су потрс бе далеко всће од могућности”, нагласно је РАДОМИР ЖНВКОВИН. Општински комитст је по ово.и питању усвојио пиз закључака, алп је .мишљсље да се бсз иекс круппије акиије .ucbv који.ма је наведепо и питање евелтуалпог са.иодоприноса, ов ај пробле.и у догледло вре.мс ис можс решптн. С. О. no понудн адеквагнс закључкс Збору радпих људн на коме бн прнсуствовалл представници дирскције „Велмортранса” и друштвено-политичких организација општнне Параћин. Закључци који су презентнрани Збору радних л*уди OOYP-a оЦрница" једногласно усвојени најкраће би гласили: Обрачун личних доходака за децембар месец да се обави наоснову пословннх резултата, обрачун лнчних доходака за јануар н нарсдне месеце извршнти на основу пословних резултата и код Основног суда удруженог рада у Крагујезцу повућн решење о привре.меним мера.ма за исплату личних доходака. Збор радних људи 25. јануара појачан присуство.м представннка свих друпггвено полнтнчких организација, Извршног савета CO Параћин и Друштвеног правобраниоца самоуправљања л.мао је нималопри1'атан задатак да крене у раш чкшћаван>с незавнДле ситуацк је у ООУР-у „Цриица”. На ово.м скупу лзлети су многи забрињавајући подаци. Најпре нреко 60 одсто запослених није при.мао пл загарантовани лични доходак, а било је доста радника чпја се зарада креУз многобројна друта питања. Веће Савеаз синдиката отгштинс Параћи« је прошле године бри нуло о стаздарду радника. Наи ме, половином јула разматрачо је стан>е у области животаог ста ндарда радника у општини и том приликом су усвојенс коикрстае мере за рсшаван>е озс проблематике. Међутим, закључ ци счндиката по овим тштан>има нису спровођенл у довољној .мери у овим оргаиизацијама уд руженог рада, што је недавно консгатоваио на Комисији за жи-вотне и раднс услове Beha Са веза синдиката оппгппте Параћин. Поменута Комисија је обишла известан број већих организација удруженог рада, где се на лиду места уверила у активност Сиидиката на заштити животног стандарда радника. У ии формацији коју је крајс.м јануара разматрало Веће Савсза син диката опип-ине Параћин, а ко ју је сачинила Комиоија, каже се, између осталог, да су скоро све основнс организације Савеза си1ндика.та расправљалс о про граму мера заштитс животног стандарда раднггка и урадиле своје програме, са назнаком шта је у овој области учињено. Поссбно су биле активпе орга низације слтдиката у СФС, Што фари, Цементари, „Агроекспорту”, „ФТМ Пролетеру", ..Будућ ности’* и трговинском предузсhy „Шумадлја". Јсднохратну новчану помоћ у износу од по три хиљадс динара добило је 1200 радника у општини. За набавку уџбеника и школских учила обезбсђена су сј)сдства за 1117 дсцс радни ка У највеће.м броЈу организа иија формиранк су фокдови co пилгрности. чи.ме ће сс штитити стандард најугрожснији.и рад клцима« У 1981. Г0ДИН1! субвсшцлу ста ларине јс уживало 160 доиаћинстава, пстоструко више нсго прстходнс годинс. Уз то додељсно јс 5 станопа из Фспла co лидариости за најугроженије ка тсгоркје радника, а за 43 радтала око 5—6.000 динара. „Црница” која је једини путнички лрсвозник у овој средини располаже са дотрајалпм возни.м парко.м који ле гарантује кваобни биланс средстава ООУР-а ..Путппчкн саобраћај" и ,,Црнице" још увск није обављси. Учесници збора овог пута најчешће су прозивали Борђа Коларевнћа, директора „Велмортранса” који Је по мишље- >by радннх људи ,Дрнице”нај вншс допринео оваквоЈ ситуацијн. На шггања учесиика Збора да и.м днректор Коларевић објасни да ли могу да свој лнчнц доходак остварују на основу резултата рада. добили су одговор да Јс то ствар Привремсне мере Основног суда у Крагујевцу и да он може да ннсистира код Централног радннчког савета да се исплате ловећани лични дохотци мз резервн радне организације. Овакав одговор првог човега највећег поморавског превозника наишао је на неодобраnaibe учесника Збора. Дискутанти су инсистирали да сеобрачун личних доходака врши па основу резу.ттата рада, чијп су финанснјскк ефектн boom a добри и да они не желе ништа што и није зарађено. Овакав став радних љуДи подржали су и представиици овдашње друштвено-политичке заједлицс л конкретним чнно.м. Наиме, из средстава резсрвн CO Лараћин позајмљено је овом OOYP-y 80 старнх мили* ника обсзбеђен је смештај. У оквиру акције ,,Имаш кућу, врати стан", ослобођено је 17. а у поступку је ослобађаља још 23 стана. У већем броју ор ганизација удруженог рада испоштован је захтев Синдиката да се најнижи лични доходак подигне на 10 хиљада динара. и тЈгме је обухваћеио 1987 раднзжа. У ггрошлој годиин стандард радвика је штићен и организо ваљем одмора радника по поволвијим пенама. Најугроженије категорије радпшса уживзле су бесплатан одмор на мору и у баљама. а трошкове су сноctwtm Bche Савеаа стгндикатд оп шпгне и основне органнзацше синдиката, и то укухгно 937 ра днЈгка. Средсгва за одмор радника обезбеђена су и партици пацкдом средстава СИЗ-а за пен зијско н здравствено оснгурање. намењених за опоравак рад шгка у рехабнлиатицоним цен трима. Уз ове ово што је већ поме путо, у прошлој години обезбе ђенс qy стипеидије за већи број дсце радника из најугроженијих категорија, бринуло се о огреву, зи.мпици, а у Штофа ри. Стахлари, Цементари урађен је продрам запошљавања де це јш!и других члаиова домаћинстава. Посматра-јући овс податкс Ко мисије за животне и паднс ус лове, и на са.мој ссдвици Всћа Сазеза синдиката наметнула cv се леколико питав»а. Прво. да ли сс стандард штити ствармо најугроженијим. они.м радницима који.ма је лични доходак је дини извор прихода. Друго јс питањс да ли трсба ијтитити стандард оиим радниинма. односно ксрадчици.ма који нс да ју свој пуни допринос у paav. Одгопори на ова пнтања .иорају се дати у основни.м cpr?.*i:iзацЈгама удружсног рада и син диката. м. ж. СУД ЛИМИТПРАО ЛИЧНИ ДОХОДАК Накои реферсндума о издвајању иитг-а „црница из састава OOYP-a ..Путничкп caoopahaj" у Нуприји. 1983. годпнс Основни судудруженог рада донео је одлуку дп овдашња „Цриица” може да нсплаћује за личне дохотке 1,53 милиона ди нара. Тада је ова органнзацнја удруженог рада броЈала 71 радника. У међувремену примљено јс још 37 радника тако да је внсина лимитираних средстава за личнс дохотке бнла више него недовољна. Током протекле недеље исти Суд Је на основу постигнутог дого вора из.меиио одлуку оиривременим .мерама за лнчне дохоткс UVYF „црница” и дозволио деобу 2,35 мнлио- »а динара. она како би се за децембап исплатио лични доходак на основу резултата лословања. Такођс је на овом скупу потскло и уверсње од странс пред ставника CO Параћин да he ова друштвено-политичка заједнкца учинити свс шго је у 1Бсној могуНности да сс пнтање статуса ООУР-а „Црница" оазреши п да овај колсктлв по сле двогодишњих перлпетија нормално послује. М. Илић 2 Шианав
дn rt х:с£aоЕ
- p 2 3 g»«$ S б O g " p -5 § i Hb h 8 a p p a a p O g a 8 o & i 8 3 q P & § § iLh 11Ф *3 s 5 3 K §J p p X I § s 9 a © »_.о?$.9р_3₽§аап I |!lo:PII s?§<-a sft$5 § S’S 3o 3 * 2 6 c p б 2 | 3 S 75' - §1 K S a a a s § g s д I a § 1 £ B s El £ p g 8 a a X I d I E 3 o 2 3 d - ■ a - <3 c = a ja sslidIBsSsa83ll 23L M = 3 -t ? o У § S— O x p E o 3 3 Oil i№i®H M a л H a 8 *• a PGSggs.S* . a p У o p C 8 3 a I 3 g 2d a go S5C< ^q2s|n<a =g a^Sqd ^ggL g|!§!hhh-s 9 3???<?x?5?o 2 p §■§«' 0 п‘д ! 8 2 § 5 <■> a g 2 o § И ° a 3 Sg§§ oo2. P^o a S ■J’gs g p a n I. ofi Pho * B g g g 8g$3 P > n ri "Su o Q £ p K si ■a s a a —•O'S §50з1“ Saggsgs. n t, -.o si?r o a • |gps£3 ps4Sa«g 3 a §Р§У:По Ail i§| §§-зв|е2п~ ?•< ?? 3 a a ifI« w g o x 5 s о‘а «■ i| p J4 ll g: 3« p a §s-eH a - o' o еа"|1аз x plrilfi pcj2M.J.?>Opc5 a o 2 a 5 ч a p q E < 2 2.5 Б 2 O S a S !Ii 53< o o 8 Д ~p u3>2ec2 KOU‘§S 75-^g os^oix§^es<? §3^32>lpao з-пех.^оЗм л a S a p a p Z ^8Eo3go„ ?FsOHh § o‘X o 2 £»n w a £oX O P £ g a o’ ft o< a S 5’6^ 2 14 a X o p 2 aa “ p ? p HU o° —• o e p w J=l § § £ н w > 3^2^00 ,= O § 2 a O £ I i s g w as-S g d □ 2 P»Q П1§:§ м:1! ГШ8 2 wa °S§ R H.h Pr&3 a « aS 2 o b g QS<з ° “ :lhl 3 a n S 13 § § a g б Q 6 o a o d § a | B i § w 3 X § Fd 3 g § 3 o IP 3 ~xo o vp eja o p a “ x3 a ? s 5 o* e o to OP ° a § liHl s p 2 o a 3 p a ® 2 ’ 9 i-t p j? g 3 s 3 3 s e c a Г“- _ o a ® & = p cn a QK б I o w g 82 g l’°h m? ■hi o e B x i|h Oo g ar® ei§:= §KsP 3 a 3 ~ 2 3 § o = p @«gi||o|a a~oa3_o“o “.p s P P r И BnSsH o£ = < “ = zs£.g ” ° Z' 3 o 2 o a w q Г? BГ §1.0“ e§sW! g'aiil'h g i g 9 rr '•J p Cl Н a । P ' goo. o Q ° Ja g j=5 a w *0 W tu ffi O •HtfA lf Ш
6. ФЕБРТАР 1985. ■ БРОЈ 276 I НН ИЗВРШНИ САВЕТ CO ПАРАНИН ЗБОР КОМУНИСТА Y ФАБРИЦИ ЦЕМЕНТА >,НОВИ ПОПОВАЦ ПРИВРЕДД, СИЗ-ови, В0Д0В0Д Анализирајући остваривање друштвено-економског развоЈа оппггине Параћин за перпод од 1981 — 1985. годпне, члановп Извршног савета CO Параћин су заузели став да на основу података нз анализе треба исшто иредузети јер резултати на остваривању друштвепо-екопомског развоја опшпше нису повољнији. И овом прилпком се чуло да пренаглашавамо објективне тешкоће, док се исувнше заиемарују објективне слабости. Увек постојн тежн»а да се губнци које остварује привреда, гледају мимо нас. Зато у вашој ошптнни треба да се отвори широка расправа, дају оцене и да из свега тога изаБу смернице за следећи средњорочни план развоја. Укрупњавање и фабрике и пронзводње Комунисти Фабрике цемента на збору, 17. ја нуара, прихватили пословну политику у овоЈ години, предложили органима управљања нову ор ганизацију Фабрике без OOYP-a и радне заједнице, и усвојили план политичких мера за негативн о стање и појаве у колективу ИЗ АКТИВНОСТИ СЛВЕЗЛ ЗА НАРОДНУ ОДБРАНУ □СПОСОБЉАВАЊЕ РУКОВОДЕНЕГ И СТАРЕШИНСКОГ КАДРА Y оквиру прораде Стратегије оружане борбе, коју су орпшизовали Комитет за ОНО н ДСЗ п Савет за народну одбрану, 4. фебруара Јо аавршен циклус дводпевног рада. На саветоваљу је обрађепо седам тема из ове области, а предавачп су били старепшне потггуковника BE ТИБА п потпуковника ПЕТКОВСКОГ из ћупрпјског гар нпзопа. Саветовању с\г присуствовалп: председшпптва свпх друпгпзено-полипгчкпх орга пизација п друштвено-поличке заједшпде, колштетн за оппггенародпу одбрану и дру штвену самозапгпггу, раднн ци Секретарнјата за народну од&рану, терпториЈалпу одбрану и Секретаријата унутрашњих послова, као и свп коммтетп отптенародне одбране II друштвене самозапгпгге организацпја удруженог рада, Штаб цпвплне запгпгге управе. истале шинског овог циклуса упознате су на слпчном саветован>у у проШЛОЈ ГОД1ПП1. Раз.матрајући материјал о са моуправном кнтересном организоваЈву у области материјалне производње, начињен је и краћи осврт на стање у нашој општини. Један од закључака седннпе Извршног савета, која је одржана у уторак 29. јаиуара, је да се сачинп аналпза интересног организовања СИЗ-ова у нашој општјпш, ка-1 ко у области прлвреде, тако и । ван привреде, са освртом то, да ли сажнмање, ДУНа овој има могућности на ’ за1 односно за уштеседннпи је раз.матII раднпцп органа ти структуре старе- но кадра са темама из ве рана внформација о хлдролоШ1си.м истражпвашп.ма врела Грзе и потребшш радовима за каптираљс овог врела. Доста је урађено на пстраживању Грзе, речеио је овом приликом, али послове што пре треба довестп до краја. Познато је да оппппна Параћнн у летњнм месецнма и сушним периодима нем£ довољно воде. Основни проблем у овом моменту су nape, којих нема довољно. Зато се овом приликом наметнула дилема, треба ли градитн нови водовод на рачул неких других колгуналнпх објеката. Проблем водоснабдеваља је исувише озбиљан, зато закључено да треба уложимакоЈшалпе напоре, односстворити матерпјалне услода co већ наредне годпне уговара пзградља мовог водовода. М. Ж 42 ГОДИНЕ ОД ПОГИБИЈЕ НАРОДНОГ ХЕРОЈА ЈУГОСЛАВИЈЕ МОМЧИЛА ПОПОВИПА — ОЗРЕНА Комунисти Фабрике цемента збили су најпре редове да се сместе у отешњалој сали ресторана друштвене исхране на свом врло добро посећеном збору. Њихова процена, да he се на збору говорити о најважнијнм питањима из будућности Фабрпке, потврБена Је п доласком највишег цруштвено-полптичког ргководства Параћина. Збору су присуствовали председник ОКСК Драган Петковић, председник Скупштиие отпптине Топлипа Недељковић, председник Огпптинског Beha Савсза синдпката Раде Мплановић н председник Комитета за прнвреду, друштвене службе » фннансије Бошко Ивапковић. Уводно излагање за разматpaibe предлога пословне лолитјгкс у овој годиип поднео је директор инг Миодраг Стсфановнћ. И v његовом и у лзлаraibiLMa која he уследити домилирали су главни разлози за садашње стање v Фабриии. To су: израженн губитак, проблематична пролзводња, лоши финансијски показатељи уз објсктивнс, али н субјектнвне разлоге, као што су нерад, лоша oprainгзаиија рада, затварање у ООУР-е... — Програм стабилизације ни је заживео. констатовао је Стефановић. Нпје постао овојина свих нас, већ се очекивало од неког др\тог да лзвршава наше обавезе. Правцп су v програму еконо.мске стабилнзације заиртанп. Потребно је да све nehit радс и да се смањују залихе. Уједио, због изразитог угошаја енердгије па трошкове, на све могуће начине треба их снизити. Прпмер ко>( је навео СтефаHOBiili говори да би смањење од један одсго утрошка енергије л 10 одбто камата донело позитивни ефекат од 200 милиона. Треба рећи да и камате као никада до сада односе 17 одсто трошкова заокружених на 10 милијарди дашара ове године. Глагни ослонац за полугу која ће пакренуп! цементаше, реорганнзацији Фабрпке цеме нта без OOYP-a и радне заједнице. Проблеми уочени на овом пољу cv: слабе везе пословодне координације. отежано руковођЛ.е, велнка технолохпка завнсност, необјектнвтковића има за иил» да сходно свежим закључшша највитлх партијских органа, да смернаг це колаиистима Цементаре. Добили смо конкретне полипТСгке ставове шта н када треба променити. To значи, манути кроз испоруку потрошачнма, Фабрику дневно треба на напушта 6 хиљада тона цемента новимала. Очигледно да и код главног директора постоји бојазак да lie разне „објсктнвно- -субјективне” потешкоће чинитн свс да очемогуКе производн»у са оволико нула, па је то манифестовао алелом, да се по сваку цену оствари макар планирано. Али, уз допуну, да то не могу сами. већ да у складу са отшгге прихваћеним начипом »затраже помоћ са стране”. Ипак навике морају да се мењају, јер како се чуло: Време је да се лични доходак зара&ује, а не да се дели, како је v Цементари до сада било. (?). ПоЛоје и комплетни предлбзи како мерлти зараБено. Бод више nelie бнтн основно мерило за плату. већ ће лични доходак mtani варијабилу, у некнм случајевима чак и до 50 одсто. По све.му судећи, цементаши ће убчдуће стимулисати послове у рАгонту, отклањање застоја и пребачаје норлш. — Ова година 1е прекретница н ако не остваримо побољ шање у №ој, доћи he до несагледивнх последица, завршио је СТЕФАНОВИН. Како су свс три тачке дневног реда Збора комуниста меБусобно у тесној везн, председник Акционе конференције Савсза ко.муииста БОРИВОЈЕ МАРИНКОВИК, предложио\ је. ■' а Збор прихватио да се днскупо апшјљњу јбихових дпректора сија води заједнички. Тако је је већа производња. Изражена он поднео уводно мзлагање о Озрен из студентскпх дана 5 знатан број радничке и ђачке о.младине. Међу чланством, лосебно сс издваја по Момчнло Поповић рођен је 1909. године у плаштн« ском селу Бусиловцу, код Параћина. Осповну школу завршио је у родном селу. По завршеној малој матурп, школовање наставља у Параћпну. Гпмназнју је завршио 1928. годпне. Већ као гнмназијалац издваја се као активиста у многим акцијама параћинске школске н раднич* ке омладине. Високе школс настављана Београдском уииверзнтету. Упису/е студије шумарства. И ТОКО.М студија, које завршава 1933. годнне, Момчпло Поповић с* издваја као активиста. Као шумарски инжењер одлази v Алексинац. ванредно студира права, која са успехом завршава 1939. године. У чланство КПЈ примљен је 1938. годјшс. По одласку v Алексинац интензлвно ра« ди с омладином п радпгаш* ма. Учествује у фор.мирању кружока v које окупља уче нике, ннтелектуалце и раднике. Кружоци постепено прерастају V дебатне маркси р-ичке групе. Y свом стану Момчило По повић отвара стонотенискп клуб и на тај начии легализу.је свој илегалии рад и гру лс које ie окупл>ао. Учествујс п v оснпвању студентског клуба, који, оку пља свс студенте пз града и околине. Клуб је посебно активан V врсме летњег пасnvera. Kao члан управе Клуба, Момчило Поповић са још неколишшом истакну тпх алексиначких ко.мушгста оснива Спортско друпггво „Напредак”. Ту окупља п мобилише актпвностп омладина учител>ске школе. Да би легализовао и проширио рад спорт ског друштва на читав алексиначкн крај, посебно на се ockv о.младину, Момчило По повић 1936. године формира при друштву н дилетантску драмску секнију — групу. Аматерп под његовим руководством прчказују напреднс позоришне комаде. Група ie присутна не само у Алексинцу, већ и у многим селпма овог краја. Због свог политичког рада на раскрин кавању режимд Стојадино« вић — Цветковић, Момчило Поповић је прогањан, хапшен, а једно време и отпуштен пз службе. Но, убрзо 1939. године као шумарскп инжењер, поново је враћен v службг са намештељем у Нншу. МеБутим, tv се није дуго задржао. Убрзо га премештају у Куршумлију. Момчило Поповић ии овде не мирује. Обилази Голију и Копаоник U контннуиоано сдржава контакте са сељацн ма. Београду. По дцрективи Пар тије, као човек који је гжнвао велики углед v Алексннцу ц чнтавом том крају, и као члан КПЈ, одлазн одмах V Алексинац са задатком да радн на припремама и организовању. Налет фашистичке полици је у ноћи између 22. п 23. јуна 1941. године нанео је озбиљне ударне партијској ор ганнзацијп Ниша. Међутим, партијсже органпзације осталнх срезова ни шког округа hhcv овим знатно погођене. Полицијској Своје разговоре са н»има започип>е о шумама и шумарству, да бп наставпо о социјалном полож&ју сељака „ завршио освртом на по литичке н економске прнлике V зе.мљи и па ставовеКПЈ о борби за слободу, о праву на земљи и хлебу. Због тога је свуда где је радпо II деловао уживао посебно поштоваЈБе и љубав н као сгручњак и као човек. У време јулских прппре.ма за устанак 1941. годпне Мом чило Поповић се падазио у акцији успешно је одолела партијска организација алек синачког среза, на mhicm је челу craiao Момчило Поповн11. Свакако да ic хо.могеност II чђрстина ове партнјске организације била основ ни разлог што је баш њој по веровао да спроведе одлуку ОК Ниша за формнраље пар тизанског одрсла на територији округа. Одлуку ЦК КПЈ н ОК КПЈ Ниш за дизшве устанка у овом крају прснсо је Мо.ма МарковнН, члац ПК КШ за Србију. Срески комнтег КПЈ Алекснниа од.мах је приступио прппремама за формирање партизанског одреда. ОК КПЈза Ниш јс, половнном јула, 1941. године.фор.ми рао партпјско поверенпштво за срсзовс СокобаЈва, Адексинаи, Житковац н Ражан» којс he непосредно нзвршити све прнпреме за фор мирање Озренског партизан ског одреда. Y следеће.м броју: Форхш* paibe изренског лартизанског одреда Предраг ЈПетровпћ но учешће OOYP-a v расподели, трошкопи као главно мерило за учешће, па служе као подстрек и парцијално одлучиваи>с. Збору, односно Акнпоној конференцији Савсза комуниста са предлогом да Радна органпзација убудуће нема ООУР-е п радну заједиишу прикључло се и Стшдггкат и омладина. Спровсдена је анкета за исгштиван>е јавног мњења. Од 1039 запошљеш®:, 835 радника бпло је за Фабрику без међа. Чуло се и то касније, ни један дискутант није изнео аргументе против, па he no свој приллцп ускоро Цементара бити она „стара”. Како другачије, оценити дугу паузу после уводннх пзлагања, него да се комунмстм елажу са оним што је речено, и да треба npelin са речп на дела. Са говорпице је упозорено да одговорност и ризпк треба да сносе и радшшк и аддшнистративцн подједнако. Да оштријом цртом, илитн дебљим ковертом треба раздвојиги рад v топлнм канцеларијама од оно га крај ужарсне nelin, наравно у корист овнх других. А чула се н опаска да органлзационкм јединицама не треба мсн>атп имена, већ људе који их воде. се јалових опнспваЈва стан>а, в.ећ радпти па његовој про.ме1Ш. Укрупњавање радпе организацлЈе је један од послова у ко.мене треба запсставити људе. Биће проблема, предвнБа ПЕТКОВИН, поготово у одел>и- — Ималк инвсстнције рн.ма. Тада Срећа смо cpchy што нисмо обрачунавалн у долаби нам кхмате биле 12 iryia всНе од почспшх а овако су са .мо 6 пута порасле, нстакао јс директор Стсфановић. По пакерају И ка Акционој конф^решшји п на збору, у дкскуснЈхма свнх учссшгка осула сс па_т>ба по пакераЈу. Добпја се утисак да је ова радна јсдишша неосвојива тврћава, имуна ><а свс аргумснте п закопске санкцијс. Нови цемент Топлица Недељковић н сам сведок доброг дела збивања поткрепивши се npepabeiin.u финансијским планом са пуно оптизшзма очекује будућност Фабрике цемента. Теорију од три кризе: финансија, односа и ра да разрешава следећим цзлазом: — Цемснтара има обгзбеђене капацигете за 150 милиона тона цемента, а према квалитстуоиније инфорлтран ни v гословенским. iui у европским размерама. Иако cv залихе велике, нема кризе пласмана. a ни улазног материјала. Из.мен>ен је статус у прнмарној расподелп, јер јс цспа цс.мента порасла више него трошковл, п на крају: Цементаши п.таннрају да цошш UC.MCHTOM марке 34 ДЗ остпаре 10 пута achif финансиЈскл сфскат, Hero код двс класе, која сс сада пронзводи. Супер енергија Од 10 мнлијарди овогодшпњпх плаинраних трошкова на сисргнју: гас, мазут, угал. и старе гумс отпа. да око 5,5 ммдпјарди дниара. За ову стзвку су у Цемеитарк врло заинтсрссовани, јер уштсда од само јсдан одсто зпачи. много. — Фабрииа це.мснта ипје кална. To је једно, а друго публика Србнја he морати мења своју политику према вестиција.ма, a то је шанса лоРеда кнза цементаше, тврди ТоплИца Недељк°внћ и додаје: — Нови финанснјски план говорп да сствареље проидводн.е рсшава кризу па и да се изврши са две трећнне. О стварању „макро” организације, председник Скупштине општнне није н.мао другачнје .мишљење од всћине п предложио је да се то спроведе у што краћем року, да овај потсз ие испаднс предмет заоаве угов.тачељем. На крају Недељковић је поменуо да 2—3 мплијарде однадинара инвестиција не би шкодпло, напротнв уложене у супституцију горива вратиле би се за годтшу даиа. — Савез ко.мунпста се до сада правдао да нема чиме да мобн лише масу. Са овпм подацлма. тврди.м, да има и да .малодушности нелта места. Излагаље председнпка Опш тинског комитета Драгана Певању производног и адлшнис- -зативног рада. који би у истој I ашфнкационој ctpvktvpm збало да има, по речпли ПЕ TKOBHRA, и једну трећину разлнке v корист директног про пзвоБача. Перспектпвг Цементаре и предгедник Комитета ie оцеиио слично прегходницн.ма: — Нема .места паници, а и ’апатија треба да нестане после озог збора. Прсд овим колекТИВО.М је сј^јна, блнстава ,перспектива. Кад би се организовалп како треба, имали бц резултате каквс нико не очекује. Петковпћ ie на .крају свог излагања дискутујућп о трећој тачкл дневног рсда планом политичких мера изнео ггроцсну Ко.мнгета. да Акииона конференција СК у Цементари треба да добије на испомоћ у реализацијн програма п мера раднс rpvne које he чинити одговорни и искуснп људи. — Биће ло.мова и неразумсван>а, алн то нас нсће поколебати да стан»е мењамо. Деловаhe.Mo врло брзо и врло ефпкасно, да преко Опшпшског комитета отворена пптаља реишмо. закључп ie Петковић. На крају xjopa, комунистл су једногласно усвојили документа и тимс прп.мили на плеha одговорпост за оствариваље п полпгичких и производних задатака. М. Мнленковић
6. ФЕБРУАР 1985. ■ БРОЈ 276 HAYKA, ТЕХНОЛОГИЈА, ИНОВЛЦИЈА И МАСОВНО РАДНО СТВАРАЛАШТВО mm v ииж ше ЗДРАВСТВЕНЕ ЗАШТИТЕ штаж США^ТОИКО ИААЋА гз з'/.; у тити Поводом XVI Сусрста самоуправљача „Црвенн барјак”, коЈи ће се одржати 15. п 16. јануара у Крагујевцу, Прсдседшшггво Клуба са.моуправљача општпие Параћин органмзоиало Је округлм сто на телту „Наука, тсхнологпја, нновација н радно стваралаштво чинноцн скономске * стабнлизацијс н самоуправног друштва”, о којој сс расправљало 25. јануара. Округлом столу на тему 16. по.м и радом наша нндустрија Сусрета самоуправљача присус п прпвреда могу да рачунају твовали су и делегати из ФГМ на брже осамостаљивање. уште „Пролетер , Фаорике цемента ду н већу продуктивносг. „Нови Поповац Српскс фао- — He Можемо очекивати да рикс стакла и ИВТКТ „Бранко со стан>е стварано годинама за Крсмаловпћ'. ноћ промепи, већ морамо ства Најпре су делегатпг нз СФС pant услове у нашкм средпнап ИВТКТ прочитали своја сао ма да техничка интелиге>ши|а пштења након којих се повела дође до пуног пзражаја, рацио дискуспја о овој важној теми налнзатори п иноватори, да која јс узета и за највећи скуп добнје свој пуни значај, истасамоуправљача Југославије, што као је између осталог делсгат говори о њеној изузетној акту из Српскс фабоике стакла. елности у овом за нас важном — Корпшћеље сопственкх периоду развоја. потенцијала, паше пауке, нашУ свим дискусијама за ок- кадрова. основиа јс идејна руглпм столо.м наглашена је по препорука и Сусрста самоупра треба још бржсг увођења нау- вљача. и она трсба да зажпви ке у пронзводне хале, ствара- V свакоднсвној праксп, нстак- »>е услова за инованијско и ра ао Јс ЗрЈаД Кадрић. ционализаторско стваралашт- — Трсба се клонмтн импро во, зд побољшање.м техничко- визаццја, треба разјаснпти но- -технолошког прцсса. али анга ве вредпости од тсхшгчкнх inio жовањем домаћлх кадрова и вациЈа, трсба одвојитн битно снага, „до.маћом памећу”, како небитног. импровпзацијс у је речено, коришћењем свнх на ов?ј области могу да девалвиучних, техничких и кадровских РаЈУпотенцијала. Увоз туђих, заста Док год се лсглтихпппемо рслпх лиценци, мора да остане дипло.мама, радници неће дз прошлост. Само таквпм присту нас поштују. Треба се доказати радом стваралаштвом. Тре ба омогућити да људи долазе на радна места за која имају склоности, где могу најбоље да се искажу, јер талентн се стварају кроз рад и усавршава н>с истакао ie Града Јаб-чаНо вић. У дискусији у којој су уче ствовали Ранко Николић, Зоран Антић, Илија ПауновиН н други, закључено је да се на основу саопштења делегата два највсћа колектива и дискусија сачини једно излагање које би евентуално неки наш делегат и согшггио на говорници „Црвеног барјака". На крају рада округлог сто ла договорено је да се и после одржаних Сусрета самоуправљача, одржи округли сто на коме ће делегати пренетп своје утиске и закључкс Сабора самоуправљача, како би се предузелс мере да се закључцн што брже рсализују v пракси. М. Д. ИНОВАТОРИ СЕ ОРГАНИЗУЈУ Изборна скупштина Опшпшске органнзације Савеза проналазача п аутора теXiniHKiix упапређења општм не Параћин, одржана је у петак 1. фебруара. То.м при лнком је усвојсн Статут овс органнзацлје, а у дискуснјама и уводиом пзлагању ТОМИСЛАВЛ АНТИНА, највише је бпло речи о значају овс органпзације, посебно у вреа’е спровоВеља мера еко но'лске стабнлизацпје, када сс посебно ннсистира на гмаљељу увоза н коришћењу сопсгвенпх снага. За прс цседника Скушптнне ове ор ганнзацнје изабран Јс МОМИР ИЛИН ШЈОватор из Српскс фабрике стакла. ОДРЖАНА СКУПШТИНА „ИНВЕСТБАНКЕ”, ПОСЛОВНЕ ЈЕДИНИЦЕ Y ПАРАНИНУ После „експлозијс трошко ва” v здравству, нпгре се по {едици облпш! личног учешћа осигураннка v ценама услуга. Та, код нас одомаћсна, „партиципација’' замишљепа ie као механизам који би коптролнсао трошкове нссраз.мершгх, па и непотребшгх трошкова v здравству. Готово v cbilm зсм љама парпшнпација се 1авл>а у разним облицима, док ic Haipeba v корншћењу болнпч ких облика запгпгге. Јсдан од пазлога због чега сс партици пација уводн, према садашibCM самоуправном споразуму 1естс п подједнак положај свих корисннка без обзпда да ли своју здравствепу зашпгп.' ос тварују iia подруч|у другог СИЗ-а здравствспс заштнте. САМОУПРАВНИ СПОРАЗУМ О ЈЕДИНСТВЕНИМ БИДОБИ МА И ИЗНОСИМА УЧЕШНА КОРИСНИКА V ТРОШКОВИМА ЗДРАВСТВЕНЕ ЗАШТИТЕ V цпљу пзјсдпо-ЈП >аљз услом ri>o п радн раггпоналчиЈсг коршићсља здравггвене ваигпгге, овпм спормумом утврВују сс: 1. Једппстиепп впдопп п нзпосп учешћа корпспнка у трошкоппма здравст вспс зашпгтс, 2. корксипцн коЈп сс ослобађаЈу учсшћа у троилсошсма коршлћеља здрал стмнс aaumiTC. 3. пачннн п оргапп коЈп одлучују о валорнзирЈЈп И31госа учсшћа корнсимка, 4. мссто п начнп пппдатс учсшћа корноииса, н 5. аруга гагпиш од значиЈа за спровоћсљс Споразума. Кориопгцн учествују у трошковнма здрааствсне загптптс п то за: 1 лскове — 30 д1п<ара по Једиом рсцепту, 2. вепггачкн прскпд трудиоћс због исисдишшскнх иидпкациЈа — 50*/. од утopbcite цснс шггсриснцнЈс. 3. стпгшоппрно лсчсил у здравствсцим оргшшзацнЈама за спсцијалмзоваму рсхабшштацкју — 30’/» од цснг по болссничком дапу за другп степсп viinro сга, односпо 504» од цсвс по Оолеашчком дану за трсћи стспен хитпоспј рехабн.оггације. 4. сстстскс корскцпје органа п делопа тсла у здравстаеипм оргапнзпцпЈама, оси-м за лгца »taaba од 26 година као п за лниа icojima Јс корскцнЈа нсопходна зОог болсстп одкосно поарс* де — 50’/« од фактурпсаних трошкова ЛСЧС1М1, 3. смсигтпЈ н вскрану пратпоца дстета коме јс одрсђено лсчсље прпменом природног флктора; у случајсвнма клдп Јс обо право утврВсно салк> уиравнпм општим пктом опигпшскс саj.toynpaBtre нптсрссие заЈедшше здравстпсне злштите — 50’/» од трошкова псхране и смештаја када сс пратн дете до нпвршенс трп годнпс, 154» трогпкопп када сс пратп дете до навршснпх гисст годлма ;кпвота, а прско ><а* вршсшгх 6 годЈгнз 100*/» овпх трошкова, 6. здралсгвснс услуге у стацпонаргпш >! слсцнЈалпзовшшм здравствешсл орпипгзацнЈама (оскм за спсциЈа.ииова1п,г рсхабнлЈгтацпју) ако сс овс услугс осгварују на лкчпн захтса, односно бсз саг.тасмости падлежног лекара и лскарскс комислјс општпнске самоуправнс шгтсресне зајсдшшо здравствспо заштнтс; в) 50’,'» од пк>пп;опа спсцнЈалпстичхополиклјпшчког лсчсља, б) 20*/» од трошкова стационарпог ле qcita, 7. свс врстс ортопсдске обуће к по« ссбклх додатазд за обуђу — 40*/» од гтврђспе цеис, 8. утсгс, суспепзоријумс, појассве, ситаловс илЈ! штш:с, ортопслскс улошке, кожне чаролс псрнко, вегптачкс дојкс и друга по.моћпа помагала — 20'/» од yrapbcuc цспс, 9. гумепс и слпспгчнс чарапе — 30*/» од утврђснс исне за гумсне п 50'/» од утвр&сне цснс за сластпчпе чврапс, 10. комплстне наочарс за корекцпЈу вида, односпо замсиу стакла у дпоптриЈама ii.ui оивира — 30’/» од утврђсио цсис, 11. паочарс са бпфокалппм стаклнма — 50*/» од ^тврђско цсне. 12. наочарс са тамин.м стак.-шмд Gci диоптрнја — 50*/» од yrnpbcuc цснс. 13. контактна сочнва — 20*/» од утDpbcitc цспс, и 14. слуппш аларат — 20Са од утврђспс цсне. 15. сва зубпо-протстнчка срсдства и по.магала — 20*/» од yrspbeno пске. Корпсннпи ззпос.1С1Ш пноетралству, као п онл који по бнло ком основу боравс у нпостранству, учествуЈу у грошковгема за зубпопротстпчка, ортопсдска, o'nta и друга по.магала н саннгаркс справс набављспс у кнострзм* ству у Bunnai ралликс у цспн пос помагала у ппостранстну н цсне утврВепе на подручЈу падлежис заједшшс здравствсне загптите. Уколпко јс цспа лска ппжа од учсniha yrapbcHor у ставу 1. о»ог члала корислпк плаћа цспу лска. Од учешћа у троипсовпма коришће1бз здравствснс заштитс, оспм када се здравствсла зшппгга корнсти у слшсду 'Liana 2. тачкз 6. ооог споразума, ослобаћају се корпсшгци >.оЈи здравствспу зашппу остварују: 1. на основу Одлуке о обавезппм впдошкиа здравствснс запгпгтс („Службени гласник СР Србнје” броЈ 57/80), 2. ужлваопп сталпс соцлјално памо&п па оспову охцке надлежпот оргапа др\пгтвсно-по.-птгп;с заЈодтвдс, 3. ужтшоцк пензпЈа коЈп ггрпмаЈу заштнпш додвтак уз пепзнју, п 4. ппвплпи ппвалидл рата за пабавку ортопсдских н другпх помагала, коЈа су п.м потрсбпв у мзн са утлрђеппм ипвалндптетом. Уколико су поЈсдинс категорнје корнсника поссбпнм пропнсн.ма ослобо bciic учсшВа у трошховима корпшЛсн>а поЈединпх права утврђепкх у члаиу 2. овог споразума, пзпос учсхпћа коЈи пада ка тврст корлсннка по свом споразуму, оппгпшскс ашоуправка ннтсреска заЈсдннца здрввствепе залпнте рсфупдираће од падлсжпог органа у складу са псм проонсжма. ВалорнзацпЈа учешћа кориашка у трошховнма здравствспс заштпте врuni сс са.мо за лскосе. ВалорпзацпЈа износа пз става I. овог члана вршп се почетком сваке годппе на основу ИзвсштаЈа о обиму потрошнл н проесчном повећању цепе пскова у прстходној годнпн. Одлуку о noochaiLy изпоса учсшПа кориспика — изЈпишс до процспта проссчпог повсћшва цска лскоса у прстходноЈ гохчјш, дочосп Скутптапа Републнчкг са.моулравпс шттересвв заЈедницс здрззствспс запппте — Бесград. Учсшће у трошхозима коршпћсн>а здравствскс ззпгпгге, утврђено овпм споразумо.м, корисница плађаЈу нспосредпо у здравствемоЈ оргалпз&цпЈк, одпосио другоЈ органпзацлЈн Y коЈој корнстс здравствену заштпту, а за коритићегм здравствене заштнтс у ннострапству у падлежноЈ заЈеднлпи здраа* етвсис заштптс. ¥ случаЈевпма кадд е« учсшПе у трошковпма здраг.ствспе заштите утар- »уЈе процсктом од цапе услуге опсолутШ1 пзпос одређује се прсма цели здрав ствснс услутс у здравствепоЈ, односно другоЈ орпшнзацпЈн у којоЈ сс корнсш услуга. За наплаћепп изиос учсгпћа у трошковпма Kopinnhciba здравствеве запггито оргштзацпја пз ст. 1. и 2. овог члапа уман>у-Јс обрачун својих услуга нждлсжноЈ заједшпхл здраасгвсне заштитс ОСН.М ахо Је сзмоупраапим спорвзуMOM imteby оргаппзацијв и ззЈеднппе ово умањсље рсгу.тпсзпа ма друта ка* чип. Корпсшгк из члапа 3. тач. 2, 3. ж 4. п члана 4. овог саоразума ослобађа co ynemlia у трошковима коришАеља здравстосно зашпгто на основу пслраво коју иу издаје општпнска слмоуправна шггереспз заједгапи здравствсне запттнтс, по орстходно спровсдсиом поступху, у комс Јс утврћсно да су вспуњснм услова за ослобаВаље од учеmlla у трошковпма Kopinnbciba здрпаствсис запгпггс. Пспрзва пз става 1. овог члала нзда* јс co пд OCHOBV звапнчнн.х доказз м изЈацс кориснпха. На репспту за добијаље лскова хао к налогу зз добпјан>е ортопелског средства it no.Mara.ia зз коркскпке из чллна 7. овог споразумз, ynucyje се на полсђипп, односно друтом подсспам месту, броЈ исправс коЈои се доказуЈе ово својство it то овсрава печатом и потШ1сом падлсжпог здравствсиог плн другог радчпка. Самоупрашш onumi актп опитшскпх самоупраппих интереспнх заЈсднниз здравствспс ззшпгтс коЈпма Је уреbcuo учешћс корпспнка у трошковпл« здразстЕспс зоштптз пресгају да вожо дапо.м почегка орпмеио овог споразума. Уз појачану активнон — Планом кредитпог бпланса Пословне једнтшце „Инвсстбапке” у Eapahmiy предвиђа сс укупан прилнв средстава од 547,6 милнона дпнара, од чсга дугорочних од 284,9 милионо динара. Прлив треба да Се остварп по основу наплате потраживања од 326,9 милпоиа дивара као п пораст краткорочгагх средстава 115,8 милноиа дннара u срсдстава од стаповшшггв од 202 ми лпона динара. АКУПУНКТУРА И ЗДРАВЉЕ (2) ШИР0К8 ПО/М ЗА ПРЕЗВД1 АКвШИ Ангажоваљс би такође било у вредности од 947,6 милиона дннара, од чега на и.ме инвестационог улагања 452.9 милиона динара, код корисника друштвсшЕХ средстава, a SO лш лиона од станивништва. Ова ангажоваља би била везана за улагаље у пр>шарну пољопривредну про>1зводњу, енергетику, производњу пропзвода koi’ н сес ада увозе са конвертибшигог подручја, за трајна обртна средства и друго, рекаоје на недавно одржапој скупшTHHii „Инвестбанке", Пословме једишше у Параћину, Радоје Несторовнћ, директор Пссловне једшшце, када је расправљано о актима пословне полптпке за 1985. годину. Иначе, како је овом приликом речено, очекнвања и планске поставке које су прсдвиђене за 1984. годнну нпсу испуњене. Фпзпчкл обим производње хшао је успорен расд, као и продукпгвност. Извозје остварен са скромних 10 мнлијарди долара. Исказал је су фнцпт у платном билансу, дх> душе скро.ман, а и по многим другим показатељима као што је стопа днфлације, незапослеиост н виаша ззду жења, међу први.\1а смо у Esporni. На уиутраипвем плану пробле.\ш настлју збсг мгђусобнг вадужепости пр:; "с ;е и GanKe. Излаз се мсра тражига у прилагођавању мера екопомске полнтике. Резолугшја прсдвнђа ца у овој години дође до повећања цруштвеног производа за најмањс три одсто, да се запосле носг повећа за 2,5 одсто, а да сс извоз оствари са 11,9 мнлијарди долара. Оваквп резгг.тга ти би помог.та да се с.мањи укупан дуг према тгностранству за 400 милиона долара. При пзради плана креднтног биланса Пословне једииице за 1985. годину. првенствсно је воћено рачуна да сс обезбедп ликвидно пословање Пословне једшлшс, преко благовременог измпрења успостављеиих обавезз. Уз то, дд се наплате сва доспела потражпваља и прнкупе средства предвиђена пла ном креднтног бнланса. На крају свог уводног излагања, које је поднео на овој Ск\-пштинн, Радоје Несторовп!1 је, између осталог, рекао да би план прпхода и расхода Пословне једннице sq 1985. io дину био ефикасно остварсн, неопходка је појачама акпгвнссг како запосленнх у Банцн. тако п чланоза Банке на наплатп прпхода по свим осНОБЗА1Д. Неопходно је да сепојача и актпвност на наплати неваплаћених потражнваља и да се игго рационалније п што екопомичније послује. М. Ж. Пишс: прпмаријус др. Милан Џајковскн Већ смо споменулп. али ни ie на одмет да поновимо и нагласимо да ie акупункгира । медицинскл и законски прнI зната метода лечења. To ипо (v себи сакрива доста нспозиатпх и |’ош увек необјашњених мо.мената ннје са.моље на привилегија. Многе појавс, процеси н реакције v живом блћу и његовој ближој п да л>ој окојппш, такође cv ioui v-тзск прскрнвени велом непо знатог. Алп зато v бнти чове ка ie уроБсни iiaron ц жеља да увек иле напред v непозна то, да испитује, екслери.ментшие и доказује, да открлва, vHanpebvie и усавршава, а ти ме допр1пгосп општем прогре су. Такав нзазов пружа п акуnvHKTvpa, као једна од најстаријих метода лечењд и пре вскцмје. Чињекица ie, да v последње време имамо све Behn број документованпх дока за и рез\лтата о њаном благо творном делованд’ на многа обољењ-а., це само код човека, већ и ход лагвотиња. Одновне поставке деловзља названчх акАЧптпстурним тачка мехадичком, топлотном, електричном. магнетном и дрхтом ладражају одређсних биоак тивних глсста, строго локали3irpa:nrx на површпни тела, названих акупунктурннм тачка ма, а као продгкт пгх надражаја повећава се огпнта отппд ност п впталкост с.рганпзма. При томс сг акгивирају соп твени енсргетскп дотенцијали. ослобађају виталнс супстанпе хормоналног, ензн.магског анал гепгнчког, лнтибиотског п регг лаиијског каЈрактера v колмчн на.ма оппшалшш за треиутач нс потребе. Из озог сазиа;Ба следио би лопгчан закључак — да не постоји болесно стан»е, на које акупулктура не цслује повољпо. Да нас не бп претерана еуфо рија довела до неких касашiirx разочараља. морамо обiei<miBno н реално посматра ти и лрихватнти љене могућ ност. не подједнако успешне V разпим сбољењима те их сврсгати v три, не peixo оме bene rpvne. 1. Обод»ен»з која се могу лс чнтн и мзлечити искључнво акупунктуром. 2. Обољења ко}а се могу лс чети и »гзлечитц дримсном комбшхованог .медпкал1ентозно-акупунктурпог третмаиа. 3. Обољсња која се могу леЧ1ГП! и нзлсчити превасходно медикамепткма, а акупунктур нп третмаи може отклссшти поједдше спмптоме« п по1ачати onurrv отпорност органпзма. Очигледко јс да не треба очеклзатп позгггпвне резултате леченчл акутлактуром код д\-боко органских поремећа|а, са разаршвем оргапа, као што cv малпгна обол»сн»а, ТБЦ, теоштећеља мозга и слнчно. V овим случа|евнма акупунк пра може делоаати. прпенстдзно, сижппоматски, па отклањању иоједшшх тегоба: гблажавања бола. смирпваље кашља и отсжаног длсања г>о бољшанд, апепгга и с.ча. oiклањању Heitia појава на псн хо-неуролошком пољу п слпч no, тако да болесннк много лакшс подноси болест. Резултатн многих акупункто ролога и наша запажања показују. да се највећн 6poi обољења на)’сфикасн1Пс лече применом комбиноване, акупунктурно-медикаментозв1е те рапије. Сваки лек. ако се стручно при.мени v лече&у iea ког обол>ен>а. делује или директно на узрочника, или на поједЈше симпто.мс тог обољс iba, Истовремено, стручно пгпме 1венс aKvnvHicrvpHe сеансе. мо гу убрзати ток мзлечен>а, сма њнти riorpeov за всћи.м дозама лекова па чак их и искљуЧ1ГП1 за одређени период, повећати отЈторпост организма, »аор.мализовагги њсгов имуно лоШки crarvc. пропелити актт ме нападе и егзацербашЛе не кпх хроничимх иолесних ста н»а и слично. Као ттример нам може послу жити астматични бронхит обо љење у којем смо и .\ш постиг ли добре резг.тгатс г лечењу деце електроакупу.нпгром V највећем onoiv лечеггих насту ГП1ЛО ie значајно побољшгнк* смаљно с« број напала ублажнле тешке формс са rvrne ibCM. смањила прл.мена лекова (хормонских и аитпбкотскнх). смаплла се потрсба за бол ничким лечоњем п слично. Me by леченнма ie и таквих болеаника, који cv по више пу. га v токг месеиа добггвали па паде гушења, а након електро акупунктурно-!медЈгка.ме<ггозног третмана ти cv се напади v потпуности изггбили. Искуства говорс да cv рсзултатп v лечењу овом мето дом много успешнији кодхро начних обољења у самом зачетку. Ако неко обољење годинама rpaie, Hacrvnaiv rpai на органска оштећења па |си лечење дуго, а излечење мањс успешно. Астматичнн бронхит, са чест им и тешким нападима rvnirн>а, који траје 5, 10 или више годЈгна доводи до оштећепиа дпсајних путева Бронхи поcrajv мањс еластичне, проши рс се, оштети и.м се слузница и њен заиггитни механизам. Од степена тих оштећења за висиће и степсн познтивног делозеп.а aKviirwKrvpe. Другил! псчпма, то ?<1ачлд» ракије vnr-.дедено лечетв- лаје и грд:!1и’«е р боље реилппе. а повремене акупунктурле сеансе. са циљем ла се о!ача ire <н органски спстем подложзн поједнним патолошким пгпме нама, спречавају нспол»'|В’к»е ттгх промена v маштфестну бо •гест, што aKvnvHKTvtin отоапа огипоко поље за гтпвентшмх' лк ције и но»е мопгћнпсгги v бла гоггземеној затитптл зп^авла. На н?.'.та ie ла 1едну 'алву MorvhHOcr iuto влше псхорпс гимо. 6
6. ФЕБРУАР 1985. ■ БРОЈ 276 ЗИМОВАЊЕ НА ГРЗИ Скијање и саннање тз песму Добар апстит након CKiijaiba Y органпзациЈи Центра за дечју зашпггу „Бамби” овогодишње знмовање основаца и предшколске деце на Грзи, према пзјавама са.мнх учеишка, остаће v незаборавној успомени. Све је било наклоњеио девојчнцама и дечацима, да бсзбрижно про веду део зимског распуста. Добра храна, топле собе, лепо врсме са пуно снега пратилн су ibiixoBo знмовање. Да се не бн баш све заборавило, ноготово за оне које очекују школске обавезе, ва спитачице eV се побринуле да им слободно врсме nonyne корисним актнвностима. После санкан>а, скијања и шетњи пу Грзи, органнзоване су разнс итре н так.мнчен»а, а једна од најмасовннјих и, рекли бп, најкориснијнх, бнло fe таклшчсње песника. Учествовали су сви којн знају да тппу, а п некп којп ппсу овладали отбуком. Y два круга таклпгчења ,,прнруч1ш жлрп” оценио Јо да је зпмовање на Грзн највишс утмеака оставнло на ИВАНА ОБРАДОВИБА, чнју песму обЈављујемо у овом . броју. Врсдне по.мена су п песме БРАНИСЛАВЕ МИЛОШЕВИН, НИКОЛЕ и СОЊЕ МАРКИНЕВИЕ, АНБЕЛКЕ НА ГРЗИ Једног дивног зимског. дана с-сигли смо на нашу Грзу, v одмаралитте без мана, мто гледа на реку брзу. Док је било леда, било нам је лепо, кусали смо меда, пили бсло млеко. Свако ми је викао: „Види, шта ја могу’*, А неко је v скијању повредио ногу. Нема више скијања, не може се ни јлдан, иаш рекор потући, ми vckopo идемо, у Параћин кући. Иван Обрпдовић ученик V разреда ОШ. „С. Јаковљевпћ” КРСТИЕ, АНТОНИЈА МИЛЕНКОВИНА и прозни рад МИЛИЦЕ БРАНКОВИК. М. М. снимно: М. ИЛИН ПОВОДОМ УЧЕСТАЛИХ ПРЕКИДА ТЕЛЕФОНСКИХ ВЕЗА - оки® ири? Поводом пегодневног прекида телефонског саобраћаја за правце Дреновац — Сикирица — Бусиловац, у OOYP-y ПТТ Параћин добилн смо пнформацн ПОСЛЕДЊА ВЕСТ AYTOBYCOM ПРЕКО МОРАВЕ Постигнут је договор Извршног савета и Комнтета CO Параћпн са ООУР-олх Пупшчки саобраћај Велмотранса, па 18. фебруара стар тује нова аутобуска лмнпја. Она he повезивати СФС, ИВТКТ ЈБрапко Крсмановп11”, Чепуре, Рашевнцу, Трешљевицу и Спњн Вир, а другп крак лшшје, Поточац и Својново. ^у да је до тога дошло због оштећења међумесног кабла, односно спојног пута између поменугих централа тих места н централе v Параћнну. Заправо, дошло ie до продора воде у наведени кабл и његовог оштеће н>а v дужини од 60 метара. Како се ради о подземним во дама, било ie потребно дуоке време. за откривање квара, a потом за његову санацију. с обзпром на временске услове. Саобраћај ie после пет гана vcnoстављен v суботу v 17 часова. Такође, 3. фебруара v поподневним часовима дошло је до прекида саобраћаја са прекомо равским селима. До овог прекида ie дошло услед кидања ваздушних водова у дужини од 500 метара. изазваних неуобича јено јакнм ветром. Квар је отклоњен 4. фебруара у 13. часова. Саширизични yiao Противппка Је сборио аперкатом, а себе бусањем v груди. Кроз кајвеће рупе V законима провлаче сс наЈцебљи црви. Мале боппм ie прележао, али лије могао и мале богове. Солио ie другима памст док није остао без conn v својој. _ _ _ Чедомир Д. Јоваповип Ја DcpvtcM напЈИМ политпчари.ма — hhcv онп од Ivne на тим местима. ЈХрунттзена база — a спа све кисслија. И даиас пеки другп да би дошли до сржи Проблема често лол:е когти. Неки другови бн, за сваки случај. и Маркса обриЈали. И политпчарп бп да непгго про.мене — фотеље. на примср. Како да будемо на криллма срсће када cv нас очеруМомнр Станисазљевић О ПОЖАРИМА, УЗРОЦИМА, ИНТЕ РВЕНЦИЈИ И ПОСЛЕДИЦЛМА ЈИ [АРАЖА - BPYTi ПРОБЛЕМ О три случаја пожара, са различитим последицама и деловању Територијалне ватрогасие Ранком Николићем Три пожара v којима . ie ватрена стихија прогттала ie дан стан. тешко оштетила дру ги п v два панела ман»у штеtv, изазвала m'Hv пажњу јавности, увек спремно! да кроз најгушће cirro критике rrponvcni деловање слгжби задгжсних да нас браз:е и од бране v оваквим случајевима. Најпрс, 17. јапуара у улипи Моше Пијаде на последњем cnparv зграде под бројем 80, потпуч-го ie шпгштсн ве ликл дсос тана породпце Дгшнћ п тиме онеспособљен за vnorpe6V. Седам дана xaciniie, v Бсоградској улнци, tia трећем cnparv Ламсле v craiiv поро дице Илић, нскако v исто врс ме избио ie пожар v коме ie гшпптсна соба, а на cranv нз над №их ватренп 1'езпцн ггообплп cv сс до поозора, па тако оштотнлп делимичио и co 6v v craiiv породице БаблН. Шест цана касгпне, оп чт око подне, v ппиземлгу зиапе 6ioi 5 v V нпп Буре С жча, счаи Влдди.лава ШпЈшдлсра vnamio се ТВ прпјемник л v H»e.\iv ie оси.м телевнзорд нзгорео Ji део регала. јединице, разговарали смо са командиром инг. V сва три случаја кн.ервенисали cv припаднини Терпторијалне ватрогасне Једннице, са чијим розговарали: — V вези ма, начнном интервениије. смо командаром са овим пожаригашеља. брзином по граду се да ју пронзвољне, петачне. нестручне, a no нашем мишљељу и тенденциозне оцене, као нам ie Николић. Командир параћинских реватрогасаца, спрсма званичну ин формацију Koia ће бити гпзе зентирана Извршном са ва анализом и онсном v сва три пожара. Оценили смо да саветг. дејстапостоје проггусти v гашенд' прва два пожара, као што ie недовољ но стручно руковање возилом маневрисања, да је код првог руководилац акцпје више гасио днректно, а мање командовао акцијом гашеља. Код другог V3 степенице вучено је веће црево, па ie тз захтс вало вшпс људства, код кола није постављенл раЈдслпица, па смо пожар нападалп само СВЕДОК ИЗ ЛОГОРА СМРТИ Југословенскл Црвспп крст — Совсзнп одбор Владислава МиЈатовиА-Јопавовпћ, Млцпћсва 16, Параћии Y вези Ваше молбо »з 1965. годшгс коЈа co одкосила на тражем потврдс о врсмсну провсдсном Y пптсрпацнЈи за време П свстског рата, као што Вам је познато у то прслге ннсмо располагх-пг подацшии Достаидеш! су Ва.м за боразак у логору па Баљпцн. Међутпм, управо дапас смо призшлн пис.мо од МсВукародне службе тражеша из Лролсева Нсмнчка, која сс познва гга клше прстходно траженл н гмгхов ncranmaii одготор п извсштава да су дошлп до новс документацнје и података за Вас, н то: нМиЈатовпћ Владислава, Југословепка, 1944. годипс пмала 19 гоД1ша. Дана 18^ X 1944. годшгс ихтазила co Y Копцентрационом логору Аушвпц - Бггркспау. Пптерпирски броЈ: 49898. Прпмедба: прсглецом ссрпје матрикула, устацоаљено јс да Је шггсргпгрсшг број 49898 додељси Коицсптрацнопом логору Аупшиц 15. VII 1943. годгпгс (котм>1 пз Бсограда)”. г У прилогу се досгалља кошгја овог пнсма п попзрда, чнјн Вам Је садржаЈ саогпптсп. Y потпису овог nncsta сгојн доктор Бошко Јахопљсвпћ, руково дгглад Службс тражсља и оно јс хдадна, адмлннсграпгвна потврда да то што је Владпслава Мпјатовпћ-Јоваловнћ прсживсда ггнјс ру г:аи саи, којп јој у дугиаг ноПк.ча не дЛ млра. He дд јој тај сан мпра и будл се уздрхтала, х\п ие може, пећс, каже, да заборави то време. А свсга сс добро сећа Владнслава, гоггсрнирски број 49893, тстш Сска како је con зову: — Враћао се мој огац пз мучног алрнлског рата на кои>у, служпо Jo у Koibinut, pacnopcbeii у Нлшу. Био је под оружјсм u учиформи кх\а је морао да б?;ки прсд грулојг наоружлннх људи пспред иашсг ссла Брсзцицс код Бакова, у СласоЈгији. Бцо је то првн анак оног игго пам се спрсма, а када су сс на шоровгига зацриелс уипформе усташке легчје све је бнло јас- «о. Убрзо су чстнрн села око иас дгглгута за Логор Јасеновад. Усташе Biaue нису ни покушавхае да прпкрггју своју намсру да нас нстребс. Короп су нас авхти. Батхиглп су наводнс покушаје покрштавал>а у католнчанство, а ускоро су прскЈпгулм it са дспоргацпјхмх Изгубилк смо праоо гпаса и нашс сс кретање ограшгчаодло на дворшпта и на одласкс по најнужннје. Забра:всно је било Cp&iuia да сс о кушвају у групе, а патроле с/ свако irozui тумархло пород ушорешх кућа. Жиислл смо у лашем сслу до тих времсва као браВа. Посс!и<ва- ■MwwmniB чпп ч—ггц цг■—i a.t— лн сс, дружнлц сс и сви смо се зпалп. Одјсданпут, осстили смо co ИЗОЛО1ШШ и сеђам сс неког Нсмца, Хаузсра, Шумара, који нијс избијао пз иаше кућс. Друговао Јв са мојнм оцсм и то јс бипо пријатељство толЈгко да co он у иашој ку1Ш сдомаћпо. Спавао |о код иас ri мч смо га поигговали. A < нда, од-едгом, Хаузср н дхтл 'олааи к;л иас у кућу, хта као кабадиш- ;а па је чак у наш шљшпгк дотерг.о Су->\к стоке, а /схоро ,е нз свог села довео и жену, јер су остхан са л у селу којо су устато одвеле у .• гор а устатгчке пуиже су co веИ чуле. Бно јс крај азгуста, 'отаи ;е горед пстролејке чигао аегиго, кар нам Је у кућу бапула група ппоружаннх људн. Ha Kanawa су носнлп алогласно „V”. Вриснулд схм и помислила схм — гото co. Само пола сата пре тога, код нас јс крадом у кућу дошао наш нрггјатељ, учнтељ из суседног села, Хрват, који јс рекао оцу: Душко, брате бсжд, ноћас ће да вас дигну. На.срећу, била су то тројпца мсшака, пар-пгзаиа, који су тражипг Хаузера. Отац их је прспозпао. Нашдн су га у суседству, везхш жицои и повелп, а ми оиз за капут, па аа н>пма. Шга смо поиоли, no нелл смо, свако no боигчу и цак хране. И тако за тпм другоопма ндућц спггди смо у партизанскп логор. Спако од пас добпо је задужсгсс. Дсда је ч\вао сгоку са старим људпмп, тата је отпшао у бригаду, према Папуку, исне су нгабралн дд ндем на курс за болидчарку у прву чету, Дпљског одреда, а мхча јо постх^а куварица у Штабу. Мој комдпдЈф ее зпао Шубарз, а комзидант Зумбул. Нпко њнхова цистерна croin v топ лој гаражп и не зармзавз се. Време стартоваЈва 1’единице v З1шским условима због пун>е iba micrePHc v kpvtv. VMecro лстљих 15 до 20 сскунди повсћана ie па 3,5 до 6 минута зоог пхгвења воде. Према томе, да KOHcrarvieмо: приче Koie се 4viv да cv нам кола била без воде hhcv тачна. Такође, ни сне да нам ззшпггне маске hhcv биле нс прцвне, iep нх ми и не корис тимо. За такве слдгчајеве и.уа мо апаратс за дисатве о чи]О1 сс нсправности строго води пачпла. Такође немд мсотани причама о нашој спорости, неоправданих sacroia није бн ло. Наша icnmnnia учествовала ie v ranieibv пожара и ван иаше оппгтине, v Нупрнји, по жар v Батнину, v Светозареbv, пожар v Пивари v Вартсмпература koic cv владале варину, пожар v „Иносу” иза протеклог месена ватрогасин наша дејства тамо добијали cv билн притгђеш! да eoav смо само похвале. Решеље ncnviuraiv нз возила, како не пробпема rpeiaita гараже, као би дошло до ггоскаља цистер- ко возила без опасности ни, мада она заоста]е v аг> стајала vbck v пршгравностн, •латури, гтумпама, па ie потреб треба решитн сходно Законио изнутра, као и то да вагрогасцн hhcv носили са секнрице. собо.м Међутам. ти недостадк такође hhcv битно ггид пи и ге метили примену правилне так тике гашења. Вода ie корншће^а v гратпгшша потребе. људскнх жртава wiie било. два ватрогасца cv добила лак ше повредс, a v трсће.м пожару благовремена дојава по жара била ie од пгесудног зна чаја, тако да ie пожар локализован гашење. Вознн динице PV4HUM апаратама за парк Ватрогасне icнма гараже, али гара же се не rpeiv. Због ниских но разгреватн вентиле лет лам пама. заштити пожара. па смо пред ложилн Извошном сагетг :а Дешава се да сс вода замрз размотри овР проблеме, како не v арматури од Једшпшедо би <.с ;ош вшие повећалаопс места пожара, ми увек кад ратпвх.а способнсст наше 1еди примамо позшз обраћамо сеи нине. Ватрогасно] јединицн СФС, јер М. Миленковнћ АУШВИЦ - СТРАТИШ1Е Ш)ЈЕ МААДШ1 ннкоме Hirjc зиао право име, всћ само тако, парппанска. МоЈа група је бнла задужсна да прккупља хралу. Брали смо кукуруз копали кромпир, нз села којз су напуштсна узимали смо стоку, а ноћу смо гспхли у акннје. Борцн су напалали усташха села, i мл су.о за Њ1ша 1шхлн и прикупљали рд њеке, а након ахцијо отети плен носнле смо hah смо тсрале стоку коју од н.1« узмемо. Биле су то брзе акцијс, гтравс партпзанскс. Ми скоЈевко иисмо бнле паоружаде, a борци су оти.мали од нсггријатсља. Тсреп ка коме смо мл раговали, бно је врло непрпкладан. Убрзо су се поЈачалп налади домобрана и устахпа на нас, а фебруара 1943. била ја прссудиа офанзива. Навалидо је на нас са свнх страна. Били смо у заокружењу н узмицали пред легијом. Нсдсљу дана јс трајала офаиз1та. Бпло ја н Немаца, са тенковским једшпта.ма. Разби* лн су нас и свако Је покушавао да се нззучо нз обруча. Крили смо се по рсткој шумп н било је страшних догађаја. Јсдиог мо.мстгга, колоиа усташа пролазила је на десетак мстара од нас. Полегли смо н чини хп< се да смо п дисаљс зауставили. Нска жсна јс нмала детс са собом. Стнскала му јо уста марампцо.м тсспгко, да кад су усташс прошле вндели смо да га јс јадно угушилд. Са једном другарицом крида са.м сс три дана у неком купииару, кад нас је гдад натсрада да прпђемо бппже сслу . . . Криле смо се позиаткм путсљцима. јер смо co у том моменту »ашле близу уз мојс село. Међугим, домобраш! су постзвилн зассду. Прилуиадн су па нас са две стране унакрс, а трећа група нам је лрилазила. Хтелн су нас ж»ве. И тахо сам ја пала у заробЉСШШГГВО. Y ТОМ МОМСИТУ ILMX1O смо срсћу }ia НПС.МО нашпле на Hairy лсгпју. Ту бп нам н бно гроб. Л знале саго како co усташе обрачунапају са ухваћегпш партпзапка- >da. Доиобрани су нас повслп кроз село. МоЈи позидјпсп! пралплп су се дд мо ire познају. Огш другп у цршш униформалха вккали су избезумљедо домобраггпмд: , Убнј, убиј. Дај да icy скндамо клвшеве са neba". Домобрадп су нас спровели у Левањсху варош, опнгппгско место. Кад смо сиизилп са кхмпона, сећам се једног усташе, Љгспиа само га звали. Вккао је: ,,Наро де, нароДе, доћп да видгпп партиsaintyl" Неки су нз групе шшхш где тп јс Впдојс, гдс тн је Душац, дсда и отац. Одатле сдвсли су иас у Бакото, a id Баком у Зсмулг, па Сајшшгге. Ту су нлс прсузсли Нем1Ш. 3e.styir — Сзјшшгге био је п.мпровггзовами логор са павнљо:пгма разшгх држдвх НарочЈПО је бно опасан такозванп мађарски naaiл>он. Тамо еу мрцварллп и кзсапнлн л>уде. Туклп су их мх-мвима к гпгнткама, да јв хрз техда напољо. Ream” of тгас исшгпгвалч, а сеПам се јсдног стражзрз, ззао се Бане. Владнслава са обележјсм 49898 Tiociro је шпгковано чарапе и брггв пхггхлоне н увек са бапшом у рукхма. Толчко пас је тукао а двс девојке io Лссковца, сестре, препознхчс с\' га, Олга и Жпжа. Говорггло су му: „Бане, Бапе, да ди ћемо да се сретпемо нскад”. После трп мессца прсбатпи су ме на Багшгцу. И тамо је б1гло саслушаванл, Оаntnaiba. Страх, трспст, свако ноћи „црпа Марпца*'. Јсдног дана прозвашс нас, велнку групу. Мнслплн смо, готово је. Мсђутим, одвели су нас назад у Зсмуп, на Жслезннчку стагпаду. Нсмцп су пас стрпали у сгочнс вагоне. Бплп су npenyim. Није пмхло места да сс чучне. Feклл су пам да племо у Немачку, у фабрпхе да рхаимо. Десст дана смо путовхтп. Воз бн no некад стао, п тад су пзбацпвали мртвс. Од нсподношљиве оруПппс, жспо су сс оиссвешћшЛлс п уинрхче. Дсвстог длпа воз јс стао, отоорила су сс арата и прво што сам скдсАд били су цсмачкп стражари са псима, на огромпој полани. Смејхмг су се. Y ДХТ.ПНК су сс занста вадсли внсокц Д1с.гп>ацн. Фабрпка, помислпла сам, гдс треба да радпмо. Постројгипг су нас у колону г.о пст п сећхм се 6croncKiix сгубо па, каплје са бгдљикасом жшгом, која иас јс пропустила. Уселн су нас v једну празну бзраку, свукли, саако је сстасао докумекта, по неко н.иагт, а ондд су нас cue до једно ОПГ.1ШХШ до гловс, проосди кроз купатило н д&та нам логорашку ушгформу. Снво н тегет, ткаHicia са широким ипрафтама гребапа је по телу, а на главхма иараме од грубог платна. Плакадо смо нс препознајућн једна лругу. На кзласку јодна Немниа пстстстфала шг је број 49S9S н ја сзм сгупмла у логор. Бпо јс то Луигзиц, а датум 15. јуд 1943. годнно. Y следећем броју: Y жздцама Аушвнца н Равензберга М. Мнленковнћ
6. ФЕБРУДР ■ БРОЈ 276 ШТА НУДИ ПРОИЗВОБАЧИМА ФАБРИКА ШЕНЕРА Y НУПРИЈИ „СУСРЕТИ СЕЛА ’85” Најповољмш услови до сада • Бесплатна механичка обрада, репроматеријал и заштита репе У акцијн веће пропзводњс хране Kojv boot Ошптинска конференппја ССРН v Параћнну, шећерна репа спада v такмичарске културе. Ове године Фабрнка шећера »Данило ДпмЈпријевпћ’’ нз Нупрнје нудп нзузетно добре услове за понов ни повратак шећерне репе на наша поља. Загарантована цена шсћернс репе v овој годтгни нзносиће 7,5 дпнара по килограму. Пољопри вредник који засеје шећерну репу добиђе бесплатно 30 одсто сирових резанаца и одговарајућу кодичину шећера по пропзводној цени. Ако се одлучп да сеје репу, земљорадник од фабртгке добнia бесплатно семе, затим орање If CCTBV. Предвнђена јс бесплатна заш тнта репе токо.м вегетацпје, н средствима п препаратима које даје1 ћупријска шсћерана. Л предвнђено је и бесплатпо вађење шећерне рспе најссен. Уколнко дпгестпја рспс прелази просечну грапицу, свакп степен слаткоће биће надокнађиван, а ако пољопривредник својим возилом дотсра директно у фабрику, такоБе ће битн стимулисан. М. Д. ПОЧЕО ДРУГИ ОТКУП ДУВАНА ПО ИЕРИМАМ 31 „БЕРЛЕЈ" Краје.м јануара п почетком фебруара увелико се одвија откуп дувана у поморавскнм селима. Ингересовање за ову индустријску биљку све вишс расте, што говори број пољопривредшпса, али и број хектара. Новнца Томнћ, пољопрпвредник из Лебине, прошле годидуваном имао површину .рд 50 ари, а ове годике засадиће лва хектара и вероватно ће да буде рекордер по засађеној поврпшни. — Прошле године caxi имао добар принос, алн се надам да се неће помовити сушна година и да ћу ове јесени да са два хектара убсрем мпого вишс кнлограма. За дуван сам сс опредслио јср даје највећс прнносе са јсдшшце поврплшс, a то ие могу ни кукуруз ini пшенкца. Уз то, условн које дајс Дуванска лндустрија „Ннш” су врло повољни. Ја сам искористио аванс кредпт, а набавио сам и мотоку.тпгсатор са приколпцом. Прошле године бпло је седам Лебшшца који су засадилп дуван, а ове године, нада.м се, 6nhe iix дупло више. каже НОВИЦА ТОМИП. ) ОЗИМИ УСЕВИ ОПАСНОСТ ОД ГОЛОМРАЗЖ С обзиром да јс сетва пшенице каснпла, да би се надокмадило заостајање у развоју потребно је искорнстити погодно време током obidc дана и пзвршитп прехрањивање пшсинце. Прсхрањпвање се вршц азотнпм ђубривима, п уколнко је са бразда снег отопљен треба одмах пристугпгги обављан>\> овог важног посла. Усев пшенпце за сада се налази у пуној фази бокорења и развнја сс вормално. Ранпје засејан усев већ је одмакао у развоју. Међутлм, пшеницу бц мо гао да изненади наглимраз а којн се и најављује изг овог, за зимскп период топлог доба. Уколико температура досглгае мннус It степенп Целзијуса, ту престаје отлорност пшешше г могло бн доћл до np.teibj листова. М. Д ГајсЈве дувана лпгоги.м домаћинстви.ма доносп додатне при ходе. Један такав пример нашли смо и код Стојана Николића из Пара&ина, возача у Управи прихода Скупштннс општине. Он јс лрошле године закупио поврппггИ’ од 90 ари п засејао „берлеј”, којп xiv јс донео око 50 милиона старих дипара. — II ове године ћу на истој површинн да ссјсм дуван. Његова цсиа бпђе дупло веНа, тако да се надалт да ћу да удвостручим прпход са овс површинс. Иначе, кад сам почсо да садим дувап, први пут сам узео мотнку v рукс, каже СТОЈАН Н11КОЛИН. Почсо сам да учим од копања, а сад сам ушао у готово свс тајне гајсња ове пндустријске биљке. Дувапска иидустрнја „Ниш” запста даје најбољс услове пољопривреднпцнма у пореБељу са другим оргапизацијама. Многс од тих услова сам п сам нскористио, каже Стојан Николпћ, пољопривредник у поподнсеим часовима. М. ДЗЕМЉОРАДНИЧКА ЗАДРУГА „7. ЈУЛИ" ПОВЕЋДЊЕ ПР0ИЗВ0ДЊЕ ДО 5 ОДСТО Од Нове године РОК „7. јули” послује као Земљора« дннчка задруга „7. јули”, са основшш задружнпм* организација.ма v Параћину, Рашевнци и Поповцу. Y току је активност на израдп п усвајаљу нормативних аката, а тренутно се на јавној днскуспји налази и производно-ф1шаисијскн план организације. Овпм иланом се предвиђа повећал>е физлчког обпма пронзводшс до 5 одсто, како је прсдвиђено друштве- »им плано.м даљсг развоја. М. Д КВДАИТГГ СВЕ Б0М ® За сада предњаче: Плана, Рашевица, Трешњевица, Својново и Забрега © Режија програма и пародни обичаји још увек нису добро схваћени © „Сусрсти” — ревија талентованих 0 Опасна појава бацања петарди у прекоморавским селима После првнх приредбн v Стрижи, Крежбинцу п Бусиловцу, кривуљд квалитста про гра.ма _н приредби „Сусрети села 85” крсиула је узлазним смером.. Beh на прнредби Заорега — Горље Видово, уочел јс знатнн /скок квалитста. По ссбно сс v томе нстицала Забрега која је v оба *cvcpeTa, као до.маћвп и гост сакупила 412 бодова. Добар збнр бодова и квали* тетнк> извођење резглталг су рада_ ко.мпактпс скипс, i<oiv нессбично помажу свс структуремесне заједнице. Оркестар трубача, балетска група, рсцптатор Ммрјана Милетцћ, дует певача и изворни ииструмснталнста, биле cv највише оцељене тачке v програму Забрсгс док се v програ.му Горњег Видова истицали: псвач Гра" ди.мнр Глишнћ. дуст хар.мопика Предрага н Ненада Бурића дгет сестара Снсжане ц Биљане Савић. Всћ v првом сусрсту Својпово —• Плана видето се да ова два ссла п.мају изванреднс потемцијале и внсок квали тет извођења кглтхрно-уметнм чког програма. Екипа Плане v гостима успева да добије 217 бодова, највише досада, а као домаЈиш чак 235 бодова, чљме сс гчврстила иа челу табеле са укупно 452 бода. Изворна rpvna псвача, солиста изворннх песама, изварлн фолклор, изворно свирање на гајда.ма. дует певача н лзванредно воBeibc програм.т Вере Радовано вић*Чучковић бодовано ie мак сималним оденама. Екипа Свој пова је сакуппла 425 бодова и такоВе, је имала доброг рецитатора спскс песмс, солист\’ на лзворно.м инструменту. хао моннкаша и водитеља који cv оцсњсни највишим оценама. Сусрет ТрсплБсвииа — Лебина донсо ic два сасви.м различита нивоа ку.тп-рно-\».метничких програма. Лебина са бледим, амемичним и наравно нсгверљивим квалнтетом и TpeiuibCBima. као и ло сада са чврстом екипом која ie спре.нна п за веНс подвиге, уз извсстпг корекнију. Фрула Звон ка Радовића из Треилвевнце. И најстарији у колу младостн фолклориа rpvna v кореографији Мнрослава Дојчиновпћа, најбољсг кореографа ва овим cvcpeTiLua, дечији фолклор, рс шиговање м sobeibe програма Мнрјане Дојчиновић билс cv светле тачкс трешњсвачког кул т\т>ноГпумст1ПР1ког лрограма. Екнпа Сињег Вира, компактна и успешпа. шармпрала ic сво1им програмо.м п порсд скучеtnix услова и малог избора пзвоБача. У isoi cv се поссбио лстипали п-слар Зоран Симовмћ, и певач ТомиСлав Петковић. Публику V Голубовцу задиBiro ie дует отац п сшг Вели чковићи, као и балетска rpvna овог малог.села, која ic и на пријатељском rocroBaibv v Ратарима пож!Бела апла\'зе. Рашевачки програм н.мао ic осмншљепу poKiriy. Цео програм се нзводп ма обали на Koioj се видс стара скела и новп мост. У склпи Рашсвпце посебно се мстиче фолклор, фрулаш Слободан Марковмћ, рецитаторп спско-лирскс и у.мстннчкс пес.мс као н водптел> програма. Екзша Раггара задпвнла ic масошгошћг н далеко бољим квалптстом односу на paiHiiic ГОД1ПЈС. Са добоо осмишљепом слпком и сценографијом многобројнн Ратарцн cv показалн да п.мајг далеко веће .моггћности ла сс домопјг већег броја бодова и v ларедннм при редбама. Mebv м»има трсба посебно по хваллтн доајсна на Фрули Мнливоја Вучковнћа, лајстарнјег члана скипе. Екппа Давидовца ннје пмала iennv тачки v програму. Hito Се одразило н па VKvnan број бодова, a v ucninni гледано поновнла ie својс Dannie нздање. Join vbck сс ретко cvcpeheмо са добро.м грхлтом певача, режпј.а програма v многим селима icp готово никаква, рсbaiv се тачкс без некс коннепиијс и рсда, значи програми hiicv осмишљени нити cjitvhрапи v одреВени ми.вс паролни обичаји cv прилично поједностављегш, свсденм .често на бапалнг сликг н сличпо. У селн.ма где cv гчешће гзели свн и млади и старп резул тати cv очигледни. Лспа ic појава поновног гостовања екппа. Напмс, мештани Голубовца и Рашевчанн са изабранп.м делом пз свог програма представили cv се и Ратарцима, билн cv гостн всчсрн на приредби Ратарс—Дави довац. Уколико и код других екнпа постојн пнтсрссован.е за поновшгм прсдстављањс.м на некој од прирсдби, motv сс договоритл са члановима жирнia II организаторима прпредбе н настутштн на жел»еној позорницп, icp запста сс уочава да чстири nacrvna јсдне екипс јс .мало. За тако д\т период припрема, труда, рада и зноја. Младн xohe да сс друже и прпјатељују и иа овај иачин. V прско.моравскп.м селн.ма, a поссбно v Својновс п Рашевпии уочена ic појава банања пстарди за вре.ме пзвоБења ппограма. To пе само да наружгic комплстнг сликг о екипи Keii?, сс такмпчн, о cenv домаћпну н целој приредбп, већ цоводи у питање и бсзбедпост nVO.WKC. М. Д. ВИНОГРАДАРСТВО ОСВРТ овадд све №Е Несигурно тржиштс и неповол>нм услови на н>ему одражавају се на целокуцну ситуацмју, а врло је изражено и на развој сточар ства код нас. Негативне последпце оглсдају се у опаДЗ н»у сточног фонда, нсзаимтересованости друтптвених и индивндуалнпх домаћинстава за сточарством. Посебно лоша сптуација је у гајсњу оваца. Брбј ована у Југославији катастрб' фално опада. Y односу на 1955. годмну, у 1980. тај број је износко 67 одсто. Године 1955. код нас је било 11.979.000 оваца. а пре пет година caxio 7.513.000 оваца. Y међувремену, број овацп је још сигурно, опао, нмајући у виду снтуацијуу сточарству. Шта је узрок оваквом стању? Y низу разлога мздваја.мо са.мо пеколнко. Најпре, ниске цене, прнлично скупа производља, ниске цс не месу, ниске откупне nene домаће вуне н недовољиа замнтересованост пндустрпјс за всћим коришћењс.м до.маће вуне. Подизање стсчарства па виши ниво требало би да има највепу мотивацнју у развоју текстилне нндустрн је. Текстилна нндустрија у ЈугославиЈи највеПп дсо. преко 80 одсто, користи вуну из увоза Годишње утроши сс 20.000 тона вуне, a од тога са.мо 3 000 топа до маће bvhc. Плановнма дугорочног развоја, предвнђело је и подизањ^ укупног стспена сто чарства, а такође и овчарства. 1 ajeibext квалптстнпх раса и повеНаље.м броја ова ца. у значајној мери би се ублажила ситуација на тржншту, побољшало пословање текстилне индустријс и с.маљио увоз вуне. Један од напора у том с.мислу је и подизањс фарме опаца иа паднпама Јужног Кучаја, запланнрано за наредни петогодтпњи плап 1 друштвеног развоја општине. Алн, да ли Је то допољно да сс сптуаццЈа у овој областн колнко толпко поправи. jvf. Д. О О стаљу випоградарства у нашем крају и напорима да се виновој лози врати иглед и место говори најистакнутији произвођач Стојан Петровић из Поточца ЗИМСКА пољопеиВРЕДНА ШКОЛА У СЕИЛАЈНЦУ ПРВИ ПОЛАЗНИЦИ ЛАЗАРЕВИЋ И ЛУКИЋ Зпмску пољопривредну школу v Свилајнцу, v којој пољопривредници нашег ре гисна треба да добију други стспеи стручности, цз наше оппггинс похађају 1ва нстакнута пољопривредпика. Момчило Лазаревлћ из Мнрнловца и Драгослав ЛукиН мз Рашевице. Знање стечено у овој шко пн, која he постати вероваnio стални облик образовања. пољопривАедницн ће прнмељпватц на свом посеiy v даљем бављену пол>оармвредом. Организатори ове школе :у Соцпјалистички савсз, Здружени савез и пољопрмвредне организацнје са наaier подручја. М Д. О свакој стварн трсба разми шљатн на прсме. Л зи.ма пред на.ма, управо јс време кад тре; ба размиљшати и радитп на' обновп лозпнх засада, оаносно винограда. На |истакнутиЈи виноградар из нашег краја Сто јан ПстровнН нз Поточца, рс корлср у пронзводњи грожНа, саветгјс пам за које сорте да сс опрсделите. ако и.матс намсру да полижете нове плантд же. — V последње врсме у новим засалп.ма на подручју јухорског виногорја уоченс cv иовс сорте винског грожђа: Црни вранап, Гаме, ' Рекацитслн, Франковка, Миришљави трамн нап и лруге сортс. Од стоних сорти cue ie вишс v засапп.ма Аф\'с-али. Де.мпр ка пи.јс, Кардннала, Муската, Хам бурга н тако даље. Поточац јс и ппе рата био по знато виноградарско мссто, као п Својново, Рашевица, која све вшие гннштапа винограде, и лруга села која гравитирајуне кала централпом випскпм селу Јовцу. Мигранијом становппштва из села у грал, одласком у иносII лруге болестн. што употрсбо.м заштнтних средстава поскупљује производн>у грожђа. Због тога сс виноградарство смањпло за трећину на падина ма Јухора, каже Сто1ам Пстровић. најпознатпји виноградар из Поточца. Да би сс злс стало иа путфо рмиран јс одбор за вммоградар ство при Месмој заједници Ло точац којп треба дкректно од произвођача ла набавља сред ства за заштиту,.јер се с.матра да пољопривреппс апотеке и за другс испотребно зарађују иа прочету ових ппоизпода. Одбор v Поточцу се брипс за дизање вових засада, као п за стручне савете. за иовс и саврсмене ме тодс raieiba впновс лозе, као н за стручно усавршавањс преко листова ..Нова задруга” „Село”, ..Добро јутро", „По.-Еоппнврелник” и тако да.т»е. У Поточцу свакс годпнс се олржава и ма нифестација „Бсрба грожђа”, која има тгристичко — култур ни карактер, кажс Стојзн Пет ровић, виноградар из Поточпа. М. Д. транство многи вппогради остају запуштенн, а да зло булс веће винограде све више напа да пепелница, 6yb, плс.мсн»ача
6. ФЕБРУАР 1985. ■ БРОЈ 276 НЕГОВАЊЕ ПЕСНИЧКОГ ПОДМЛАТКА ЈАНУАРСКИ САБОР ПРОСВЕТНИХ РАДНИКА ЛИТЕРАРЦН ИЗ „СТЕВАНД ЈАК0ВЉЕ8Ш" ® Литерарна секција Основке школе „Стеван а,^<?Рљеви^ отворила „Песничку олимпијаri ^,аставнГ1ЦН Радмила Марковпћ, РЛариja Петровић негују литерарни подмладак у ОЕОЈ школи Сусрет са члаповпма литерар не секцпје Основне игколе „Сте ван Јаковл>евнћ”, можемо слободно да кажемо, празник је за ухо. Права јс радост кад се уђс у учионицу, а пред вама стоји | Песничка олимиијада Песма броја | АРМШЛ I Ниг... = једна пит, = пит слободе,мира и љубави, = шп чврстине. 'ЈеЛча xiacuuia која је своје gj лс ................ корсње £ 1ИЛа дубохо v подно тло. = On ссвепа, па до југа. Н on зппаба, свс. до истока. ? Она ?pcie ii xpaiui g опа чува и брани. g Марнја Несторовић, VIII-3 | 5 Дркгчрице пптају = зашто сам т\>жна = каг) fiohc јесен, S :чи<пи ие волим S 7 0 годишње доба? = Pehn hv вам ево: = Ниса.м cpchua = и не goailu јесен = n da ie она човек Е ја бих ie убила. | Jen нешто што § највише боли = јесте то 2 када се завриш јесен = и кад пз тог живота = оде човек = којп сс највише воли. | Марнјана Будисалиђ, VII-2 | ЗИМА 2 Пао снежак бе.чи i na deifv весели. = = Дотрчао мали Јоле. = сво.ч деди из школе; = Пп велн: Е ..Гледај. гледај, дсда, 5 сад ми коса седа"! = Бсоа Пстровић, V-2 мллдост = По.мало луде идсје имам, = ал' узрок ви eeh знатс. = Касете и плоче желим да | CHUMCL4, н п .овп никако да л1в схеате. = Волим и филмовс, ал' не а баш толико, = песма јс ппак за све чпо = знам = то што ia волим не зна још Е UUKO i јер све на свету волим ia. | Kao и идеје и песма јс.'луда, = ал’ ие замерите ми еи 1 јер сетите се младости = V којој сте се глупостима = окзили. Биљаиа СреЈнћ, VH-1 ............................................................. . педесетак млалих литерарала, бгдгћих песника и прозаиста. И свн они грже v рукама своју свескг, својс песме, написанс иа часу или v тренуцнма посеб не ннспнрацнје. Такав је случај бно када смо нсдавпо билп гости једног књижсвиог полнева литерарне секциЈе пз школе „Стеван Јаковљевић”. На овај начин отворепа је овотодншња „Песничка олимпнјада’’. Ннзалп cv се ово.м прнлнком стнховн, ређале теме, неке још н недоречене, алн са пуно л>убави и жара папнсаИс. Убсђени смо да се литерарпи поцмлалак v овој школи негу.је, да н.ма добрих младпх песника, н да онн најбољи, по нашем миш n»eibv rocTvjv ово.м ппилнком на страници нашег лнста. Аутор пес.ме броја сгекао ]‘е услов да учествује на фичалпој књпжевиој вечерн и борн се за једну од првих награда, У конкуренцији својих в^шњака. С. Ј. ШТЛ СВАКО ДЕТЕ | ЖЕЛИ? Жели да небом летп голуб н бели, е дл се врабац npo.iehv весели,' = да друг са другом ужину = дели. g Жели да ис буде глади, g болести. рата, = da v свету не гинс = иичији тата. = Маја Нешић, V-1 е ЖЕЛЕЛА БИХ... | Желим да се пева, слави = ?а сретнији cvrpa дач. е If да сваки делић света увек буде слободан. = Марнја Столић, VFI-3 = ЖЕЛЕО БПХ... | Желео бих да на ово.ч. свету s свуда буде хране g ti да пушке никога = пс треба да бране. Желео бих. g да буде крај para g и да свако дете = воли његов тата. = Желео бих da v сваком н граду, = тече мира чесма, = и да се тамо пева, = пева мира песма. е Иван Обрадовић, V-3 i ГОЛУБ МИРА | Жарка је жсља i деие v ceerv = да бели. гол\б буде i спокојан v лету. = Полехи голубе . = до свакс земље, = прснеси поруке целога. света, = дај знак слободе, = da v Југославији увск мир цвета. £ Младен Миленковић, VI-2 е МАЧКА Бат је чудна ова мачка, = стално ме за ногу чачка, g Има лепу слатку many nethc се no једком штапу. s Бркове њене глади и суче = кад јс пеко лупи тад замјауче, = П.ом ioj корпа жута, = •• ч,о! cnana no сто nvra. Ј Петровић Љиљана, VI-1 = ИИ •; ■||ИЈ;!ии11нп1Ч1Г|Н|;ппЈ:иЈ;! ОРОГРАМ ’гпни11П11ниЈЧ1:;::и!Н11:1П11пи!1ШЈН1ип|||||П!;:1П’1!111Н11111ШЛ111и11и111'|Ш11!1111п:к:!£ШШ11«1ПШ11Ш;!|1.1ЖШ11ШЖ.1111ши1.ншпг1шпш1ппппи САВРШЕНИЈИ Са новим планом и програмом просветни ра дници запослени у основним школама наше општине нешто комкретниЈе су се упознали 24. јануара на Сабору просветара одржаном у сали градског аматерског позоришта. Просветарима је говорио Љубисав Лилић, извршни секретар у Централном комитету СКС и Градимир Миленовић, заменик пргдседника Републичког комитета за образовање и физичку културу. Сабору просветних радника присуствовао је и Драган Милнпевић, републички ииспектор за просвету као и представници друштвено-политичких организација општиае. ПозлрављаЈућн скуп просветннх радникг, Нада Јовановић, секпстзр СИЗ-а осиовиог образовглбп и васпита!&а, је рекла: — Нашс друштво се мсња под 1тицз|е.-л спаке иове генераннје која стартује са рамсна претходиог поколења, наслеђујгђи од њега све што је вредко. алп н носсћн и своје вредности. А те вредностн откривамо. развија.мо н негујемо управо ми, просветпп падницн. ко.мунисти који својпм ангажова- (Бем, у раду и својпм прнмеро.м V свеукупиом понашању пресудно утнчу на развој младе личиостп, нстакла је НАДЛ ЈОВЛНОВПБ. Обраћајући се просветним ра дннцнма, Љубисав ЈТнлнћ, нзвршни секрсгар у ЦК СКС говорио ie о сггровођењу Дугоро чног програма ековомске стабнпнзацнје и то.м прнликом подвгкао: — Оптитепартпјска расправа, лз.\1с!?у осталог, доприпела јс да се бржс ослободпмо илузија да v соцпјализ.му не важе законн тржншта нити закони скономпје. Рад. поштоваље рада и сконо.мскпх закона предусловп су да за сада зауставимо даљи пад стапдарда, а затим почнемо Да га враћамо на ранији пнво. Како he просветни радници допринети реалпзацпјп програма економске стабплизације? Излаз свакако, није у штедњи. ПОЛУГОДИШЊИ УСПЕХ УЧЕНИКА ОСНОВНИХ ШКОЛА пмшлогажши ® Најбољи успех постиглп ученици Основне школе „Бранко Крсмановић” из Доње Мутнице ® Млађи основци бољи ђаци © Бољи успех за крај године Двснедсљни распуст за учеиике основних школа јс завр шсн. Већ трећн дан основцн корачају у другом полугодишту, a утисци из првог полугођа полако бледе. Но, оцсне у дневницнма и ђачкнм кљижпцама трајна cv свсдочанства о томе колнко се друговало са књпгом у ирвнх пет месеци овс школске годнне. Као што увек бнва, овај класнфикациони период некима је донео радост, а онима којн су мање радили слабијн успех. Позпата је чињенпца да су млаВи основци п бољи ђаш:. Сигурно да то.мс доприпосн и ман>и школски програм. воће ангажовање родитеља, а свака ко н озбиљнији рад ученнка и њнховлх учитеља. To потврђују п подзци који говоре да има одељења у нижим разредн.ма у којн.ма је пролазност ортварсна п са преко 90 одсто. док у старпји.м разредпма тај проценат пада н за двадесстак одсто. Гледано по школама, највећа пролазност остварена је у Основној школц „Браико Кремановнћ" у Доњој Мутници чи ји су ученицн на крају првог полугодншта остварили пролаз ност са 87,37 одсто нли од 475‘ ученика њнх 415 је пмало све познтмвне оценс. Y овој школп бнло је одличних 119, врло добрмх 106, добрнх 125, довољннх 66, а само 59 ученнка је имало недовољних оцена. Ученицн Основне школе „25. мај" нз Поповца по успеху су одмах иза својнх суседа. Наиме, v овој школи од 695 учени ка са ПО31ГП1ВШШ успехом прво полугодпштс завршило ie јбнх 563 плн 81,01 одсто (124 од личшгх, 159 врло добрнх, 176 до брнх, 104 довољна), док је недовољним оценама бпло 131 у ченик, илп 18,85 одсто. пснхолога, соцнЈалних и злраввећ у прсдансм раду на образоваљу и васпЈггап-у ученика, њнховом развијању v праве соиијалистичке личности, које ће сутра наставити изградњу самоуправпог сопијализма, нагла сио је друт Лилић. О новом пла чу н програму, главној темн Сабора, говорио је Градилшр Мнленовић, за.меник председни ка Репгбличког кохпггета за образовање. и физичку културу. — Нови план и програм припремљени су на основу друштвених ставова, резултата праheiba реализације • постојећег, затнм образовннх језгара и уса глашаш!Х програма република и покрајина. Поред програма редовне, изборне и факултативне наставе, нови заједничкп програлш садрже и следеће елементе: основе програма v области предшколског васпитања, специјалног образовног рада са децом са лакшим поремећајима у развоју, затим програме сбразопања одраслих, самоуправне организациЈе пионира и омладине, професионалне орнјентације, заштнте п унапређиcaiba здравља, жнвотне средине и хуманих односа међу половима, затим основе програма културне и јавне делатности школс, библпотека п медпјатека и друштвено-корисног рада. Y новом плану и програлгу дате cv оспове програма рада стручннх сарадника у школн, посебно школских педагога, пснхолога, социјалнпх н здрав На трећем месту по успсху је Основна школа „Стсван Ја, ковљевић”. Ову школу noxaba 664 _|>ака и без слабих оцена бн ло јс 534 или 80,42 одсто, а са јсдно.м _пли више слабих 130 ллп 19,58 одсто. V овој школи било и 165 одличних, 152 врло добра, 151 добар и 66 довољних ученика. Школа „Радојс ДомаиовиН’’ са 1130 учепика остварила јс пролазност у првом полугоднш ту са 79,83 одсто (281 одличан, 251 врло добар, 257 добрих, 113 довојбннх), а са негативннм оцс иама бшго јс љих '24 v проценти.ма 19,82. Из Основне школе „13vpa Јакшић” 611 основаиа (укупно 766) је положнло прво полугодиште, a 155 ученика је имало негативаи успех. Са одличннм vcnexo.xt бцло је 225, са врло до брп.м 158, добрнх 166 н довољних 62 ђака. Ученици из Основне школе „Момчило Поповић — Озрен” cv постнгли позитпван успех са 77,86 одсто. Од 1Бвх 953 имало је позитнван успех 742, a 209 ђака не би завршило разред да је крај школске годнне. Одлнкаша је бнло 242, са врло добрнм успехом 224, добрим 199 и са довољним успехом 77 основа ца. Учешгцп прекоморавског краја позитпвап успех остварп лк су са 74,75 одсто. У ОШ ,,В. Караиић” пма укуппо 606 учепи ка, од тога јс било 122 одлична, 120 врло врло добрих, 148 Љубисав Лилић светних радника, рекао је у свом излагању РАДЕ МИЛЕНовин. Објашњазајући дал>е карактеристикс новог плана и ггрограма истак.чуги гост је рекао: НАСТАВНИЦИ HA 4ACY ДВА ДШ НАОДНОГ РАДА □ ВИСОКА ОЦЕНА ЗА СЕ.МИНАРЕ s ПРИПРЕМЕ ЗА VBOBEЊЕ НОВОГ НАСТАВНОГ ПЛАНА И ПРОГРАМА С1 ИНИЦИЈАТИВА ЗА УВОБЕЊЕ КОМШУТЕРА Y НАСТАВИ Y органнзацији СИЗ-а основног образоваља и васпитања, Центра за стручно усавршавање наставника и Завода за унапређнвање образовања и васпитања у Крагујевцу, 23. и 24. јануара одржани су семинари за параћииске просветне раднике V основiio.’.i образовању. Ова два дана била су на.мељеиа учитељима 7и' наставшшпма да освеже своја зна^а из стручнпх предмета и да се упознају са новинама које доноси нови наставни план и програм. добрих, 63 довољна и 123 недовољна 15ака. Оно што посебно карактерише ову школу, то је нсредовно похађаље наставе, На крају првог полугодишта 30 хченнка није било оцељено због нередовног доласка у школу. To су деца Рома и то је проблем који заслужује псеб.чу пажњу. Од 643 учспика Основнс шк оле „Бранко Крсмановић" у Сикирици, 479 ie било без сла бих оиена. Са недовољним оце нама на крају првог полугодншта било јс 164 ћака. Одлнчан успех ндтало је 123 основца, вр ло добар 136, добар 79 и довољан успех 121 ђак. Карактеристика првог полу годишта била бн: план и програм потпуно испуњеш« за овај део школске годнне. Досга пажње посвећнвано је додатној и допунској настави, друштвени.м активностима н контакгу са месиом заједницом и радним органнзацнјама на поцруч ју које припада школн. Y пас тавл се све bbuic осећа савременост и модеран прнступ ме тодским јединицама, предаван»у, а п оцењивању. Разлика из.мећу сеоскнх н градских шк ола у том погледу се полако брише, што говоре и подаци о успеху н резултатнма у раду. . Такође се запажа да ie у овом класпфпкационо.м периоду доста одлнчних \гченнка. У нижн.м разредима срећу се н по пспгаестак одличних. Што сс тиче недовољннх оцена, внии је оних ученика који и.мају по једну илн две једнннце, a млби .број са внше слабнх one па. Овај податак наговеШтава бољн успех за крај школске годпне, што и досадашња прак са показуНе. С. Ј. — Кови програм обезбеђује већи сгепен заједшпптва У са~ држајима програма свих предмета и подручја. V заједаичким програмсааш језфима пензаједништва зависи одспенифичности предметног поДручја, анајвећи је у матемалхрс и природнЈШ наукама, вастштно техннчком васпитак.у у ошптенародној одбрани и физкчком васпитан.у. Неппо је мањп у друштвентгм наука^а и предметима, као што су: лсатерњи језик и књижевност, историја, хсузичко и ликовно васпитан»е, али и ту се обезбећујв знатао више заједншитва Hero раније. Неоиходно је v наредним ме-< сецима у свии школама организовано проучити захтеве нових програма ради г&ихове прнмене У пракси од идуће шкрлске године, рекао је на крају друт Миленовић. М. Д. Анализа тог дводневног рада показује да су семннарн бидн добро припремљенп, добро организовани а посеђеност масов на. Сви просвстни радници основпог образапак>а наше општцне узели су учешће у раду на семинару. Основна шкода „Вук Караџић” из Поточда, као домаћин, потрудила се да се сви х^чесници ocehaiv пријатна и да се рад одвија v што бољнм условима. Поред настадника разредне наставе нз Параћина, 23. јануара предаваљн.Ма су присуствовали и наставинии из Рековца, Светозарева, Нуприје, Деспотовца и Свнлајнца. Ово је још један добар прпмер како „Јану арски дани” просветне раднике зближују, а међу колегама раз мењујг ее мшпљеља н искуства п усавршавају и допуњу.ју зна1Ба. Поред стр\-чш!х тема, просвстне раднпке је посебно кнтересовао ловн наставни план и програм. Ово.м лриликом су сс чуле јбнховс основне карактеристике и дата упутства за н>нт хову примену. Се.чипарк су били и прилика да се од стране наставнпка чуIV предлози п примедбе проистекли нз праксе. Једна од нницијатнва је н предлог за увођеite компјутера у настави, што ће још више осавременити наставни процес. На крају плодног рада просветни радннци су себн далн одгшка н па зајсдничко]' свеча ности провеселили се како и прилнчи. Јср, „Јануарски дани" су ibiixoBii н то треба обележп- ‘тђј it ЈЕскорпспин на најбољи могући начнн. СЈ.
I Репуоличко појединачно првенство в у стоном тенису у хали спортова I MAJCTDPH БЕЈК ЛМЦЕ У МРАИ1У Y органпзацијп Општннског стонотеннског савеза Параћнн н Стонотениског савеза Србије, најбољп поЈедивдп у стоном теннсу одмернће своје снаге 9. к 10. фебруара за зеленнм столовима у Хали спортова. Такмпчења почнњу V суботу v 9 часова, а право учешпа имају сви пграчи м играчице којн су пребродилн репЈонална првепства. Стонотеннсери ћс се састати v цисцнплинама: сениори поједнначно, сенпорке појединачно, паровк сениора, паровп сениоркп п мешовитп парови. Поједнначне дпсшшлине пграју се v три, a парне дпсциплнне v два добијена ссга. Руководство такмичења сачтавава делегат Стонотеннског савеза Србије ДРАГОСЛАВ НАЈДАНОВИН, члан председшшггва Стонотеннског савеза Србнје, врховнн судија је Руди Ванек. a у руководство улазе и представницн клубова учесннка. Уз помоћ радннх организација из Параћина, организатор, Ошптннскн стонотенискн савез прнбавно је плакете и пехаре за прва места, док ће се за друго и треће место делнтп дипломе. ВИШЕ НАДОКНАДЕ ЗА РИБОКРАБУ И ШТЕТЕ САМИЦЕ НА УДАРУ Усвојен новл цсновпнк за надокнаду штете од пезаконнтог риболова, уништење рибе и млађи хемијским и другнм сре дствима п свс осгале штете про ¥зрокованс рибљем фонду на риболовнпм водама Регноналне зајсдниие општинских органпзацнја спортскпх риболоваца Шу.мадије и Поморавља. У.з санкције изречене v кривпчном пли прскршајном поступку, онај ко се огрешн о правила спортског рибодова, мора* he да штету надокнадн по новом ценовннку, кога ie недавно усвојпо Извршни савет Скупштине огшгпгне. „Цена” he зависитп не само од количине рибе ко.ја је настрадала или недозвољена, већ и од врсте и количине алата којим се рибокрадица служио. Виснна надокнарс растс у зависности да ли је штста нанста у времс ловостаја, ноћу, да ли ic v питању матична рнба или млађ. Цредвиђена јс н надокнада за уништавање табли са обавешгењн.ма, а веће штетс изазване погубним пуштањем индустрнјскпх отпадних вода, пронсњиваћс комисија Скупш тине општннс и корпсннка рнболовних вода. _ Ценовннком је обухваћсна и штета насталих експлоатацијом шљунка и песка као и водопривредном регулацијом корита и обала, што такоБе процењује Комисија. М.М. Ј ВЕЛИКИ ТУРНИР Y МАЛОМ । ФУДБАЛУ ЗАВРШЕН I ПОДУСТ - СКОБДЉ ВИ ј I Y знаку „Подуста”, само ЛОМИР ПЕЛИВАНОВИН и <ме говори да екипу чине другови савладалн су । тлавном риболовци, који фере” из „Стандардтранса , I :у се борилн као скобаљи после тептке фудбалске бор- ■ Подуст је уствари друго |ме за скобаља), завршен јс (>инални део великог турни- >а у малом фудбалу, кога бе. На треће.м месту нашли су се Витези из Светозарева, а четврти су били »мали фудбалери” ЗИЗИ — Ton. _ -‘у и ове године органпзоваf.1 ш Хала спортова и Општин И :кл савез за физичко васпигање и спортску рекреацију .ДТартизан”. ! Y Фнналном сусрету, завршници мелог фннало, МИ Иначе турннр је протекао у спортској борби и по некој нсспортској варници, a изазвао је велико интересован»е параћинске публике. в МАЛЕ СПОРТСКЕ ВЕСТИ БЕЗ MEU»МИ Пелнвановпћ очекује нове , дуеле Фудбалери Једпнства без промена нзвршавају плаи припрема за следсћу половину ссзоне. До првог фсбруара разгибавалн су се у Хали спортова. а од ос.мог срећу на Грзу по снагу. Пут на Јадрап и даље је у плаиу. IN MEMORIAM СЛАВКО ГАШИН Пре кратког времена изненада јс преминуо 1914. годнне, учесник Славко Гашпћ, рођен НОР-а од 1942. годнне. Све греме после пензионисања био је истакнути друштвенн радник. Посебан је допрннос дао у раду Месне заједнице »Дјралко Крсмановић", као и у внше делегатс« ких скушптнна самоуправних гоггересних заједница. ЗАВЕЈАНИ РЕКРЕАТИВЦИ Међу 1300 завејаних смучара које је снежна непогода у време викенда задржала на Копаонику, нашао се н већи број Параћинаца. Мада је снтуацнја у првом моменту изгледала драматично, све се лепо завршило. Међу с.мучарима било Је неколико такмичара, па се у Параћину чуло следеће: „Нема их још да се врате. колпко ли ће мсдаља да донесу". Y3 СЕМАФОР ЗА УСПОМЕНУ Кошаркаши ОКК Параћин после дужег врсмена убележилл прву победу. Злн језици тврде да семафор у Ха ли спортова још стоји укљу чен са победоносним резултатом на њему, а да кошаркаши чекају неког фотографа да би се сликали за успомену. ДА СЕ HE ЗАБОРАВИ Y финалној утакмицн турнира у малом фудбалу. Милодшр Пеливановић — Ерац, својпм мајсторством подсетио нас је на млађе дане. Онима који се мало тсжс прнсећају, снгурно да је по.могао н>сгов „специфичан” начнн изражавања радости. М. М. IN MEMORIAM ВЛАДА БОРБЕВИИ После краће болести 2. фсбруара прсминуо Је Влада Борђевић. рођен 1924. године, пензионпсани радник Српске фабрике стакла. Y време актигног рада био је директор за комерцпјалне слове у ОВОЈ фабрици. Био је нстакнуги култур ни радник и један одоснивача целокупне културне, посебно музичке делатностн у Српској фабрици стакла. Носилац Је оројних друиггвених признања. Накнада штете према алату: употребљеном прибору п — Спортскн риболов без дозволе 500 динара — Риболов рукама и салшцама 1.000 динара — Риболов струковима, кошевима и замкама 1.500 динара — Рнболов черенцем, (црпце.м) од 4 м* 1.500 динара — Риболов великил! црпцем за сомов^ 3.000 дннара — Рнболов мрежама: метлице, паучнне и пређс (за 1 комад) 2.000 динара — Риболов динамитом (за једну експлозију) 6.000 дннара — Риболов агрегатима и струјом 8.000 динара — Риболов хемијски.м и другим средствима 10.000 дннара — Преграђивање и исушивање речног корпта 10.000 дпнара — Бацање бмећа н осталог отпада у риболовне водс (физичка лица) 1.000 дннара ПАРАБИНЦИ СТАЗАМА ИГМАНСКОГ МАРША Члановн Планинарског друштва „Јаворак”, Душан Ристић, Гораи Миловановић, Зоран Димитријевић и Славољуб ЈовановиН, учествовали cv v традшшоналном „Игманском маршу”, којп сс сваке годннс одржава у спомеп на подвиг Прве пролетерске ударне бригаде, којим је главнина ове ieдишпде НОВЈ v ноћи из.међу' 27. н 28. јануара 1942. године са Јахорине преко залеђеног Игмана, избегла непрпјатељсхо заокружење. ходајући no дубоком снегг, на температури од Ашнус 30 степени. до Фоче. V tokv те једне ноћи про.мрзло је око 200 бораиа Прве пролстерске брнгаде. И учесннке овогодишњег „Игманског марша” дочекала је поларна зима. Као и борце Прве лролетерскс, лред н»има се беласао, на 30 степенн пспод нуле, замрзнутн Игман. Параћински планинари хтилп cv V састав Шестог београлског батаљона Прве пролетерске бригадс, са којим су стартовали од ссла Убавци. Ове годлне у Маршу учество вало је 752 иосилаца спомена од најмлађег узрасга. па до савременика Иг.манског .марша. На Великом norsv откривсн ic споменик пред око пет хпљада л»удн. — Нас чстворпца аутобусом београдског Савсза ппонира сп< гли с.мо на Jaxopiniv, која јс бнла препупа туриста. Од партпзанског pv4Ka н чаја, током целог Марша. ечтузијазам нас није напуштао. Цели.м путе.м певалц смо револгнионарне песме, рскао нам јс Душал Ристић. Планииарима из Параћпна ово није први пут ла ¥честв¥- jv на овакви.м акинјама. Веђ cv били на Фрутпкогорском .маратону. слетх- планцнара v Загребу, па Маглићг, Зеленгорн, Вучеву и друпш планинама. М. М. СТРЕЉАШТВО Десет центара ТешиИа После два одлагања стрељачка лига кренула Прво коло „зимске лите 85” серијском ваздушном пушком послс лва одлагања одржано 3. фебруара у сали Српске фабрнке стакла. Учествовало је 25 стрелаца у првом колу т\'рнира »Зпмске лнге”. Поред неповољшгх услова за припреме, један број стре лаца постигао јс високе резултате. Жосебно радује одлпчан рсзултат Мирослава Тсшића, којп сс пре неколико месецн вратло из ЈНА. Тешнћ је од могућнх 20 центара остварио 10. Резултат од 187 кругова серпјском ваздушном пушком ретко се внђа. Друти ic био Слободап Костнћ, са такође добрнх 176 кругова, а затим само два круга мање остали cv Мнлорад Ни колнћ и Зорак Којнћ. Одличан рсзултат у катсгорнји јуниора остварио је Саша Милошевпћ „убпвшп” 180 кругова, а за љим следе Зоран Нн колић, са *167 и Прсдраг Жквковпћ са 165 кругова. Идентичац јунпорском. победнику нмала јс сеонирка Наталија Ристнћ, пспред Вере Радовановић, са 169 кругова. Ако нас рсзултат Мнрослава Тешнћа радујс. треба да смо задивљенп остварсЈвем трлнаеестогодишњака Зорана Тодоровића, који је својом „Заставом”, најобичпијом ваздушпом пушком, „убио” чак 170 кругова. Осталп пиопири и ппоннркс постигли су скро.мне резултате. Наредно коло Лиге, одржаће сс на одлнчном и добро ypebeном стрелишту Текстилца. стре љачке дружине ИВТКТ „Бранко Крс.мановиН". па јс нормално тамо очскивати ioin и бољс резултатс. С. Здравковић олговорнш МАЛИ ОГЛАСИ Продајсм „Заставу 750 ЛЕ”, 1980. производкс, прсшла 17 хнљада хи ломстара, рсгнстропапа до 1986. го динс. Тслсфоп: 56-832, БорквоЈс Бу pith, Војводд Стспс 19, Параћин. • X) Продајсм ibiiuv у Toibti, код ста рог гробља, ол 89 арн, засађену ас тслнно.м н Јмгву у Острву, од 43 ара. Minua, касапип, код нркве^ Пара1IIIH. Г0 Продајем нзузстно повол-но none фелне са крахшопкама за „Пр-шша”, а може н за ,,фићу” ><ли причолн ку. Телефоп: 53-916. V.) Mciwm стан од 72 квздрата у ПуприЈк, Ламела 65, за одговараЈу hit у Ппраћнну. Телефон: 62-866 илц 54-188. <ГЈО Меп,ам двособлк стан, ол 63 каа драта, у улици Маршала Тнта 55/10, за два мања, Јсдлособпа. Телефон: 53-553. Оглашавам нсважсћом дкллому ° завршепој Гпмназијн „13. октобар”, у Ilapahiuiy, лздату иа имс Синише Мнловаиосића. 000 Продајсм „Заставу 6301' о.ч 3 то »ге, прешла 4 хн.-деде километара, прсизводп,,-! 1984. годнне н пнстериу зз осоку, у од.1н>п1Ом стању. Добри војс Николнћ (Бриаа), Шапац, IU раћин. Лист Соцлјллпстпчкот савеза родвог народа ошитннв Параћнв издвЈе Центар гуптуру « <п фсрипсањ« ,,Пзраћннм — Пврађжл. В.Д. дпректор Mwoapai (*л»го|е«пћ Г1 Гредппх Славољуб ОбрадогаВ. Нзддвзпкр саает: Иада Брапкозић, Момчкло Ву«о«ић, Систислав ЖивковмП, МмаквоЈв Или». Надд Јоваповпђ (зпмсник аредс«дникп). Снсжин« рнвојв МарнпковмП, Славаљув Обрадоваћ, Жижгга СгојаиоваЛ, ЖнвоЈив ГомнВ (арелссдник) в Јог^и Гомпћ Уређујв Велакциопп колегиЈум. гаапип е оагонарив vpci1lfnir Сл«.«. -л <>л вић новнпарм: Слемвна Јоваплвнћ, Мплипа Живхоиић. Мврослаа Цмшгтријевмћ. Милппо|« Илић (тсхннчк-. урслиш) ■ Миодра« МпленклвнП Anpvct. рсшкцп|е: Максима « •• ₽*** фаа 38. Гелефонн: Trciaim • одтпорви урелник 1035) <2-3.'Z, amutwapa (035) 53-694. (1р«тплаги: -<ri>imiu 250,00. динара л<>л\тсди1пи.и 1251>' дмпврц чнистраНчпшј iUhm •> к °*пт»1пскв Цсмтра М кулуру а ииформисаље 63504—6U3—1913 код СДК Uapiduuu Шгампа 1PU ,Лалс" b«G град, вдаЈкошЉем 8, 1е«к-фои 340-551 (ОЛј. Јириж иицџ. .................. ... рачХИ
ЦЕМЕНТАРА * < ‘^^^^^ZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZ^X 5= ВРЕМЕ ЈЕ ЗА ШТЕДЊУ ^iiiiniiiiimiiimniiiiiiimiiiiiiiimiiiniiuiiiiimiiiiiii ЗАВРШЕНО ПРВО КОЛО „CYCPETA СЕЛА” i i ПРЕДСТАВКЕ И ЖАЛБЕ АОШЕ ЈЕ ПОЧЕАО СТРАНА 5. СТУБИЦА ВОДИ ------------------------------------------------------------------ СТРАИА 8. ЗДРАВСТВО УБУДУЋЕ БЕЗ РАЗЛИКА ---------------------------------------------------------------------------------СТРАНА 6. Ласт Соццјалистичког савеза радног народа општине Параћин 1 I i I I = ИНДИКАТОР политичког ВС00Л0ЖЕЊА 1 ГОДРМД^ХЛји^БРОЈ^277^||_ПАРАБИ]Н^20. фЕЕрУАр !985. ИЗЛАЗИ СВАКЕ ДРУГЕ СРЕДЕ ■ ЦЕНА 10 ДИНАРА 1 1 ЗАВРШЕН „ЦРВЕНИ БАРЈАК’ БЕЗ 1АПЕ !« WPECA Југословепскш самоуправл.ачи, под црвеним барјаком самоуправе, по шсснасс тн пут су се договорнли о најзначајнцјнм питањима која директно на свој начин одређуЈу будуИност. Усваја жсм поруке 1200 делегата ло ставнлн cv захтсв пред целлм лашим друштвом и свн.м јуГОСЛСБСНСКИМ самоуправљачнма v коме лстнчу да ..изражавају једтшствено уверс.ње да јс бржи развој । н сфнкасна примена резилтага шцчч-с, технологије ц радног стваралаштва један од основних предуслова ост1!арпвап,а скономзде стабн лпзацпјс ri са.могправног ра злоја друштва" Опо о чему с<. расттрављало прсдставља лзазов времена, како због скономскс ситуацпје у којој се налазимо и која захгева бржс н ефнкаснпјс пзлажење из кризе, тако ц због реалности научно-техлолошке рсволуције која јс захватнла лајвећи део човечанства, лосебно ннх земаља. Сазнашс до кога по недвосмислено развијесс дош- ------- хжазује аа Је неопходно прнхватитн и неговатп радно стваралаш гво и нновацијску делатност као пзраз трајпог поднза ња продуктивности рала н масовног стваралаштва дру штвене про>тзвсдн»е. На такав одговоран приступ наводи и чнњеница да смо на том плану у озбиљном заос гатку, да је последњих годм на то у још већој мерп изражело. Y поруцн се такоБе истп че, да v остваривању Дугорочног програма економске стабилпзацијс и даљем развлјању социјалнстичких са моуправиих друштвено-економскнх одлоса, примена на лаучно потврђених сазнан.а •лора постати саставнн део процеса планмран>а и квали фикованог одлучивања у склопу фундсцибнисаш-а це локулнсг друштвено економ ског н поллтичког система. Технолошки развој наше зе мље мора сс мнрго више нс го до сада ослонити на ссп ствен научнопстражнвачки потенцнјал”. Јсдно.м рсчју. мора сс у овој областн ме њатн досадашља пракса без чсга нема нп прогпсса лл одговарајућнх социјаллих од носа у најширем смислу. Ослонац „а младс, талентоване кадровс,. способне да прихватају н креирају новс идеје савремсне тсхнологијс јс не са.мо потреба и рсалпост садашњссти, ueh сигур на залога за будућпост. Ако схпатимо својс обавезе тако, a то је ц значај ове поруке, шожемо много оптнмистичкије да гледамо у сутрашIBOCT. ПРИВРЕДНИ И ОПШТИ КРИМИНА Л НА ДНЕВНОМ РЕДY ДРУШТВЕНЕ NWMHE Аналпза кретања општег н привредног ђрпм>шала у параћпнској општтш нашла се на дневном реду Извршног савета в Председшшггва OK ССРН у којој је обрађено кретање кримина литета у протеклој годшш. II Извршни савет п Председништво OK ССРН стали су на становиште да се у борби против растућег криминалнтета, нарочито оног у области прЈгврсде морају употребпти сва оружја и све структуре друштва, јер атак па друштвену ilmobiihv y овом мо.менту ности. Увод у дискусију оба пута био је извештај Јавног тужилаштва. Жмвота СтојановнН, општински јавнп тужилац, кроз рад овог органа пзнео је податке за којс су члановв Председшшггва OK ССРН утврдилп да позивају општу акцију v борби пропш општег и прввредног крнмпнала. Y ПрОШЛОЈ ГОДНШ1 Општинско јавно тужилаштво добпло је прнјаве за кривично гоњсње 76 лица године. За више него 1973. општн криминал пријављено је 61 лице више, a за лривредни 15. Y порасту је број прнјављених лица за кривпчно дело лротнв живота и тела, а мада је број огаквих деликата из надлежности Окружиог јавног тужилаштва са тенденцијом' опадања, послсднце су врло тешке. Прс.ма лзвештају, Окружно тужилаштво је имало нешто мање посЛа везаног за ПараВин у општем, док је код привредног кртшнала број пријава. ближно једнак ранијим на.ма. Са правом је привредни млнал v лашој општини пригоди крлпрлСфс „ДВЕСТАТОНКА” ПРИКЉУЧЕНА НА ГАС Y Српској фабрлцп стакла ј'је почела друга фаза гасификације. Y OOYP „Машинско трговачко јануара стакло” 28. лрикључена је иа гас м потпал»ена „пеН 03”, на којој се производе чаше н предмети од пресованог стакла. Друга пећ је прикључена ла гас 30 јануара, a 5. фебруара у OOYP-у ,Л\! балажно стакло” »двестатонка”, лајвсНа neh коју има Фабрпка, прсстала је да корнстп мазут и прикљу чена јс ла земни гас. — Први резултатн су изнад је очскнвања, рекао пам тим поводом ових дана 1’АДОСЛАВ ЦВЕТКОВИП, директор Радне заЈеднице за развој у Стаклари. На овај начин смањена јс потро шња мазута за 26 одсто, од носно за 33 тоне дпевно. Y Стаклари замснитн јсш 15 пећн, а како сс плани ра, тај посао трсба да буде завршсн до првог маја. М. 3. раван је непрнјатељској активвукао пажљу учесшнса у днскусијп. Најчешћи деллкти су пз области обезбеђпвања пдаћања, Закона о основама безбедност саобраћаја. Закона о забранп располагаља дело.м средстава (за горпва), а најчсшће по.мшвана имена су „Стандартранс", ,ДИу.\«адија", СФС ... Из лзвештаја се видп да јс за кривично дело протпв привреде код Општинског јавног тужилаштва дошло до повећања пријава за 11 лица. Сман>ен јс број злоупотреба, издавање чека без покриНа и неправилностн у девизном пословаљу. У исто вре.мс број лз вршилаца крлвичних дела пља чкс повећан јс на 11 од свсга 4 у 1973. годинп, а повећан је и број проневера. Из Це.ментаре Окружно.м јавлом тужилаштву за кривичко дело пљачке пријављена су три лица, док сс бпштинско тржилаиггво бавлло злоупотрс ба.ма које су утврБене ‘након прошлогодлипве акцлје СУП-а и Службс друштвенс самозаштлте лз Цементаре. Органп самоуправљања, раднлчка контрола, предузелн су у току године опссжнс л сфнкасне мере против лослоца ле гатлвнпх појава. За повредс радних дужности лзрицанс су длсцшгшнске мере, што јс д&ло позптлвне резултате упо бољшању радпе и технолошкс дксциплпне. Највише крпвичних лријава из области привредног криминала доставно је СУП (149), нз > салшх радних организација стигло је 38 пријава, из СДК и инспекција 11 и нешто мање од осталих, rpabana, нз самог ОЈТ и друго. Закључак изово- , га је да самоуправне радничке контролс и остали органл самоуправљања у оштсћеним ’ организацнјама не локазују Ј довољно актнвност у заштнтн , друштвеие имовине. Кад се нзбројл • штета лз ' свмх дела протлв привредс ' гчлњених токо.ч протлс годн- ' не, добија се цифра од око 5 , мллиола динара за коју јс ре- • чено да лије забрињавајућа, 1 али такође се као рези.мс нз- ’ лагаља, од Општинског јавлог ‘ тужиоца, чуло да: крнминала борбу против криминала, ада права снага лежи у спрезп њи хово са св1ш чиницомиа дру цпвене самозаштитс. II у радпој организацији и у месној заједници. Атак на друштвену нмовину, оцењено јс. представл-а неирнјатељско деловаљеу свом тренутку. Пожари, па и застоји* су по речн.ма Мо.мира Илпђа, члана Пдедседнпштва, недељнви од пљачке. Погкрепио је то разшш застојима у СФС. којн he коштати ову радпу организацијуГ'заједно ' 'са рсмонтима, око сто мизшона динара. Такође се од председннка OK ССРН Стевана Стојковића чула оцена да сс осеha разводњавањс проблема кроз казнену политику. Такоbe, лри.метло јс Стојковић, забрињава лажна солидарност у радној организацнји са учинпоцем прекршаја, пресгупа илл кривпчног дела. Тако нсшто је педопустиво, на је ССРН стао на становиштс да he се прпвредни криминал, уз доследну објектлвност, третнратп као непријатсљска активност протлш које треба да сс апгажују и самоуправљачн п граћани, уз one задужсне дз сс пропгв крпмннала борс. To јс ширрко пољс деловања, рекао је СтојковнН. који изнскујс v борби много nanopa свнх нас. •има онолнко колнко 'је. Из дискуслје која знла након уводног ■стекао се утнсак да се открлјс услсизлагања неки лроблсми могу бпти решени ве1нш анагажовањем оннх који су професнонално везали за I I 1 1 I = | = 1 I = i Н 1 1 i g I i g g I I = Ако се пође од тога да су представке н жалбе индпкатор полнтичког 'стања у једној срединн, онда, судећв по њиховом сталном опадаљ” можемо бптп 'апсолутно задовољни. Алп, да се одмах i ограднмо. Ова констатација се односл па представке и жалбе у оном класпчном смислу, када су прс свега Скуппгпша општине, а затим и друштвсно-полцтичке организације бшб затрпане овим предметнма. Комиснјс чнје су се препоруке н мшлљења морали уважавати, остале су сада без много посла. Евнденције говоре да је свс мањс тлх класлчних облика жалби грађана. Дд лн то значн да је маље неправилпости на које су она указивала, а најчешће на бирократску сад!овол>у, слабости самоуправних, правосуднпх н органа властн, узурпираље права и разне злоупотребе. Чињенмца .је да нас последњих годнна прате многобројне тешкоће, прс свега, екопомске природе, у којпма се органнзације удруженог рада боре са низом изузетних тешкоћа, висока стопа пнфлацлјс и пад реалшсс личних доходака, стандард радннх људн и грађана, све нзражсннји лроблелти незапослелости, тешкоће у снабдевању становннштва неким 'робама шнроке потрошн>с. Све је то морало да се одрази на љихово одређено незадовољство и на тражење „иравде”. Па како онда схватити опадање представки и жалби. како олих лнсаних toko и оних некада свакодневпнх пренетих лично одговор. ним људима? . V оводт моменту, чини лам сс. двс су стварн присутнс. Прво, нз годннс у годннс, свс ман>е ефш;асног .решавања по представкама п жалбама н то онпх потпуно оправданих, довело јс до губљен>а повсрења у могућпост, способност н ефикасиост оргапа који сс баве њиховим решавањсм. Постспено губљењс ауторнтета ц снаге обавезног поштовања мишљсња и препорука. довело је до тога да сс граћакн све сише оријснтишу на тражење за штите судским путем, или једноставно до дизања руку од свега л препуштања да ствари „иду онако како мора”. Све чешће се чујс да сс у таквим прнллкама не.мају коме обратитц лли да од тога ле.ма вајде. Друго, што је све изразитијс н евидентнкјс, радил људи и граВани свс се внше обраћају Синдикату. To на свој начип говори и потврВује да је све ман>е притул;- би ла класичне злоупотребе и ла класнчан начлн, (што нс значн и да их нема) алн, да је све внше оиих егзн стенцијалпе природе. One указују да се један приличан броЈ радких људп п граВана све вишс суочава са т»ш пи- - тањима и да су соцнјалнс разлике све нзраженлје. Прел ставкс и жалбе свс вцшс прелазе у захтеве за capebcHv врсту материјалне помоћи. Из овога намећс сс закључак да број жалби није у опадању због тога што нема мсста њнховом покрстан»у. већ због свс израженнјих слабости које једпс стране и с другс, што је нужно у осигуратн потребан ниво егзистепције, a тп н за остала права. Зато би оргапи, који се бавс ово.м су присггнс. с овом мо.менту пото.м сс борнпроблсматиком морали са пуно уважавања да нм прилазе. јер сваки дру гачији однос може да нзазовс политичко перасположси»е, л да поврх свега вратс повсрен.е у ефккасност органа if ннстнтуцпје који их разматрају. Јср. нс може сс пренебрегнуш чнњеница да. радни људи и грађанн, у условпма кепрекидпе дсмократнзацпјс односа, тражс акцнју свих организованпх субјеката друштва у отклањању слабости н разрешавања проблема, који су кочница самоуправно.м развоју наше средине. С. О. I | i = = = ! 1 I 1 м. м. r4iiwiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii!iiiiuiiiiiiliiNiiiiiiiiiiiiiii!iiiiiii!iiiiiiniiiiiii!i!iiiiiiiiiiiiiiinuiiiumnu::uuUuiii:i^
20. ФЕБРУАР 1985. • БРОЈ 277 ИЗВОЗ Y 1984. ГОДИНИ ОМЛАДИНСКИ ТЕЛЕКС СВ[ МОГУБНОПИ ННСУIOOPНШЋЕНЕ ■■■^■■—■—1■ ............. КАШ ПОМОЋИ Ф Извоз већи за 55,6 одсто у односу вози на конвертиоилно тржиште Y Дугорочном програму скономске сгабллизацнјс, поред бољсг корншћења (фсположивих матерлјалннх п људских потенцијала, прноритетно место заузн.ма извоз робс, са посебнлм акцентом на конвсртибплно тржнштс. Циљ је да се обезбеди неопходаи увоз репро.материејала и компоненти за одржавање инсгалиране увсзенс опрс.мс у нашим радппм организаиијама и о.могу1Ш отплата девизног задужсibii створеног no основу пзгра Д11»с и прошлреља капацитета у ОВОМ СреДЕБОрОЧНОМ псриоду, каже измеБу, осталог Бошко Иванковнћ, предссдник Комнтста за привреду, друштвепс службе п фннансијс. Извоз јс једна на предходну годину @ Више се нзтачака у прнвреди параћпнскс општнне. Y 1984. години фактурисани нзвоз износп 3 340 888 000 нових динара, што је у односу на сстварени нзвоз у 1983. години шш1с за 55.6 одсто. Највпше се извозн на конвбртнбилно тржиште, и то 62 одсто од укутгног извоза, што једоод најсвстлпјнх бра оријенташгја обзнром да ПРЕДСЕДНИШТВО ВСС РАЗМАТРАЛО ДРУШТВЕНО-ЕКОНОМСКИ РАЗВОЈ ОПШТИНЕ ВЕ1И MAW!™ ИСТА ПРОМЗВОДБА 0 Y OOYP-има планирању се не поклања довољна пажња Основни задаци средњорочног плана развоЈа 1981 — 1985. у четирп године овог петогодиип&ег плана ннсу испуњени, а ие постоји реална основа на којој се могу градити очекивања да ће се у овој годшш нешто битно променити, односно да lie производн>а бнти толнко довољна да надокнади пропуштено, уз остварнваље и онпх рсзултата којн су плакнранн за ову годпну. Y овом средњорочном перв оду планнрана је годшвња стс па раста производље и услуга од 10,6 одсто, а остварсуа са 2,2 одсто, вндустријска лронзводња има оствареп годишњи раст по стопи од 4,4, а планнрана јс сто па од 13,6 одсто, док јс пољоп рпвредка производња, од планиране стопе од 6,5 одсто, оства рена са 1,9 одсто. Ако сс посма трају основни показатељи про 1гзводн>е, физнчки обнм. видн се да Стаклара у производњн шуп.иег стакла остварује план са 83 одсто. Фабрика це.мснта у процзводљп ловимала оства рује ллап са 71,4 одсто, а произ водн»у цемента са 76,2 одсто. Штофара у производЕвн ткаипва остварујс физички обнм про лзводње са 98,5 одсто, а производшу лрсдпва са 93,4, док у конфекинјн и.ма стопу остваре ЈБа 342 одсто, a v трикотажн 116. Ово је само део уводног пз лагаља на заједничкој седници Прсдседништва Beha Савсза синдиката општине Параћпн и Компсије за друштвено-еконо.м ске односе која ради прп Већу, којс је поднела Снмка Бурнђ, стручни сарадник у Већу. Овн показатељн и аналнзе остварења друштвено-економс ког развоја општинс за овај срсдњорочни период упућујена то да се у организацнја.ма удру женог рада не планира какото треба, већ да су планови, веома често, плаповп жеља дирек тора тих организација, а ман>е одраз реалног планирања. Као лрн.мер доброг планирања на ссдници је истакнута Штофара. а за прпмер како то ле треба радцти Стаклара, Цементара, ФТМ „Пролетер’ п другс оргз пизацнје. Пошто се планирању не пок лаља довољна пажња, а узроцн сс са тог подручја највишс и увози. Највећи извознлцн су Стаклара, Штофара, „Будућност” н саобраћај. Стаклара је у лрошлој гоиини, а пре.ма подацима којес.ло добили у Комитету за приврс4V. друштвснс службс и финансије,- извезла робу у врсдности од 1.444. 510 000 динара, najBhuie на конвертибилно тржиште. Укупан нзвоз Штофаре је 1 566 721 000 динара, a радна организација „Будућhgct” је извезла производе од npylia и то у врсдности од 23 052 000 динара. Y области саобраћаја углавном су извожене услуте и то у вредностн од 306 605 000 дннара. Привреда параћинске отљ тине можс и више да извози, али мора ',а и.ма оспособљене кадрове за маркетинг, за плас.ма:: робе у иностранство, јер је светско тржиште постало пробирљиво. МогуИности за извоз имају Фабрнка тскстилних .машина „Пролетер”, прерада два није довољно искоришћена, any корпарству .може да се извезе све што се произвсде. Зато радна организација „Будућност” настоји да се уз помоћ Комитета за привреду укључи у производњу npylia. OOYP „Обућа” још не под.мнрујс потребе до.маћег тржншта, а у наредној фази прошириваља капацнтета има могућмости да се у сарадњи са вслјпшм лроизвођачи.ма коже и обуће нзвози или комплетиа обућа илп само њени делови. На укупне резултатс у извозу утичу квалитет робе и поштовање уговоренпх рокова испоруке. 6 ови.м еле.ментима у овој години мора поссбнода сс водн рачуна. М Ж АКТИВНОСТ KOMYHMCTA СТАКЛАРЕ извршења .плана сс недовољно аналлзирају. један од закључз ка са овс седннце је да се фор Ашра комиснја која he да оце НЕЗАП0САЕ1ИМ $ Прошлог четвртка Председшпптво Општннске конфсрснцп* јс Савеза социЈалистичке омладикс разматрало је сокствсни рад у протеклн.м мессцима и рад ко.миспје. Ово.м разговору присуствовали су н прсдссдпик Мсђуопштинскс конференцнје ССО Шумадије и Поморавља Славољуб Павловић и Тања НоваковнИ, стручни сарадник MOK ССО. Анализирајгћи рад овпх тела Општинскс конфсренцијс ССО, закључено јс да комиси* јс Предссдннпггва испуњавају својс основне задатке и да делују у граннцама објективних могућностн. Млади, члановн ко.мисија, покренули су нлз инпцијатнва које се тренутно реализују, а поменимо са.монеке: Оживљавање Културноу.ме тничког друштва „Бранко Крсмановић”, шдавање Билтена овдашње о.младинске органи* зацијс, форлнфање Књижевне оАшадине, оживљавање рада на о.младинскпм трибинама ... Међутим, закључено је н да се омладинска организација на жалост, ис бави довољно егзистенциЈалним гаггањнма младе генерације, као што је на пример запошљавање ¥ разговору је навсдено низ могућиости како помоћи вршн,аонма без посла, од којнхнајвншс заслужујс пажњу идеја о већем утнцају младих на рангнрањс у СИЗ-у запошљаван>а и њихов активнији рад у комиспјама за прпје.м у оквиру радних организациЈа. Кон крстно, о.младинске организације у месним заједницама бн морале внше да се позабаве проблемима својих вршњака, Јер њи.ма је и најпознатије колико је неко стварно нсзапошљен. Y сарадњи са овдашiso.m заједннцом за запошљавање могли бн да дају реалнију слику стварне незапослсности. Нека пскуства па ово.м плану већ постоје у .месиој зајеТОВЕ МОГУПНОСТИ ЗА ЗАПОШЉАВАЊЕ И даље у духу закључака V првој полошши марта бићс одржапа заједничка ссдница бкционнх конференција СК и Синдиката у СрпскоЈ фабрицн стакла, на којој he се раз.маграги заврипш рачун за 1984. годину н предстојсћа реорганизација радне организације, пошто до краја |>ебруара треба да буду готови слаборати о то.ме. ни реалност плапирања у орга Јшзацпјама удружсног рада у нашој општинп, а да сс за нарадни средп,орочни пернод дру гачије ради. Ставови који су на крају усвојени захтевају доследно из вршаваше задатака и уколнко се ти задаии нс извршавају прс дложено јс предузн.мање мера против бдговорних лица у орга ннзашгјама удруженог рада. Апрнл је утврБец као крајњп рок за израду .анализе реалнзацијс планова нз претходне »АК РАДНО ОРЕ№ © Радно време се*скраћује за 3.200 радника у нашој општини Од септембра прошле годнне организацнје удруженог рада су бнле у обавсзи да ураде програ.ме за скраћивање радног времена, за радна места са отежаннм условима рада и то у смислу појачане букс, високе температуре, рад у хируршкој служби, где )е рад физичкн напоран и где се ради више од једне смсне. Рок >а реалнзоваље ове законске обавсзс су двс годнпе. — На састалци.ма основнпх организацпја СК, стално сс по тенцирају пнтаља која су поКАСАРНА „БРАНКО КРСМАНОВИН" У СУСРЕТ ИСТВРО1 Нова генсрација војника која се налазн у касарни „Народнн херој Брак\ко Крс .мановнћ” тск упознаје војнн чки живот и средпну у ко јој ћс провести време у уни форми припаднвкз ЈНЛ. Пр ви сусрет са Параћином оц кијао се прошле суботе у Завнчајном .музеју. ‘ Уједно ово је мнопгиа био и првл конгакт са градом у којем се налазе у редовима ЈНА. Младп војницп ннсу пропустили прилнку н да посс те родну кућу, спомен музеј у ДоњоЈ хгутшпш да се на очнгледан начнп улозкају са кратким, али бурним н стваралачким живже&ем хе роја 41!Је пме носе. Првп часовн нсторије су пмпресивно деловали иа мла де војнике и сигурни су да мм неће глас задрхтап! 23. фебруара када булу полага ли свечапу обавезу. крснута у закључннма ХШ сс дницс ЦК СКЈ. којс сс односс ла лроилводгБу, одговорпост, лзвоз, бол>с корпшћсљс капа* цитста, снабдеваЈБС, обсзбеБпвап.с пронзводнпх радкика, CAiaibeibc режијс, иствчс Мкодраг CraiiKOBnh, предссзппк Акционе конференцијс СКСтакларс. Зато су у прсдлогу плана актизности комунпста Стакларс за 1985. годтпгу наведена сва ова пигања која се односс на пзвршавање сваколневннх задатака, задатгка којп лроиспгчу из конкретннх докумсната СКЈ, СКС, докумсната Општинског комнтета и закљу чаха којн сг проистехли нз расправе поводом ХШ седнице ЦК СКЈ. Y по.менутом предлогу плана се из.мећу осталог каже да основне организације СК и Ак пнсна конференција морају посвспгги већу пажЈБу питању волјппчког спсте.ма и организованости радне органпзацнје. Про.мене политичког система морају битн y Функцијн оствариванл дугарочног лрограма економске стабилизације, обсзбеђивати већу одговорност у спровођењу угврБенс лолепикс и одлука на свнм низопма, a реорганнзација у г.равцу смаibciba броја основних органи* зацнја удруженог рада. Уз све ово потребно је идејно-полизичко оспособл>ава1Бс члапова СК, кроз .маркспстичка предаBaiba it по.ипичке школе, како бп сс што всћи број чланова СК укључио у рад партијскнх органпзаиија. годинс, о чс.му треба да буду ' обавештсни н радни људп. Пре.ма увиду .инспекцијс рада, у органнзацијама удружеМ. Ж. ног рала у цашој општипи раЗМЛАДИНСКА ЗАДРУГА П®сла ни за све S) Прошла је година од оснивања Омладинске задруге и у том периоду остварени су запажени резултати О прсблехпша у раду н дал>см ангажоваљу Задругс разговарали смсУ са Слободаном Ммхајловкћем, референто.м за чланство: — Наша Задруга постоји у склопу Регноналне задруге Кра гујевца, међутнм, због лоших услова сарадтве ускоро прелазн.мо на ociiHBaibc Клуба задругара, што he нашнм чланови.ма донети ииз предности. — СаралЕБа са привредннцима Параћипа Је па задовољавајућем нивоу, али склапамо н уговоре ван наше општине, у Врњачкој Бањи, Ннћевцу и даље. Број чланова расте из дана у даи, тако да је тренутно окупљено две сготине о.младннаца, углавлом средњошколаца н студепата. — Структура послова је различнта, лочевши од паковаЈва робе, бербе воћа и поврћд, па све до рада у адмниистра* цпји. Понгго већпну чланова чине учешти, највише шггересоваЕва имамо у току летњег распуста, када се радн на длан тажама, среБпвању банкхша и у угостите.БСтву. Y зимском периоду фабрикс нудс велнки избор послова. Инфор.мисање задругара решено је на тај на чин што нх, када се отвори но во радено место, извештавамо цописннца.ма и телефоном, што је јако важно, јор посао мора да се обавн у одреБеном року. Један 'од чланова задруге је и Светлана Миловановић из Доебс Мхтнице. — He нде увек све како треба, каже Светлана, пошто се поједине организације односе пре.ма нама крајње неодговорно. Одуговлаче исплату и по неколико месеци no обављеном послу Није редак случаЈ да траже и одрсђене људе,што код чланова изазива оправдано негодовање. Прпврсла нашсг града је развијена, посла оваквог тила има доста, па ловци на џепар це, дођшс и засучите рукавс, поручују у омладипској задрузп. дницн Знојац — Данково. п како јс рсчено, врсди нх продубљнвати. У ту сврху фор.мирана јс радна група која he у заједпице са СИЗ-ом за запошљавањс исгаггати могућност дирекпшјег учешћа у раншраљу стварно незапосленнх нз рсдова чланова омладинскс ор ганизације. На ово.м скупу чула се ијсдна занимљива идеја која је потекла педавно из Лознице. Конкретно, реч је о самодоприносу или зајму за отварање нових радних места за запошљавање о.младпнаца са лнстс незапослених Ова пдеја ових дана у друштвенр-полигичким организација.ма и Комитетуза привреду побудила је на размишљање и треба ускоро очекивати н прве оцене о прихватљивости и прпменљивостп у овој срсдини. М. И. ди 3200 извршплаца на пословнма са посебним условима ра да за које радно врс.мс трсба да сс скратп. Организације су упозсренс на ову обавезу идо сада програм су ураднлс Српска фабрика стакла за 17 радннх места на којима ради 2440 изврнпглаца (банкари, реглери, помоћницн и други), Фабрнка цс.мснта за 26 радиих места на којн.ма ради 220 радннка (бушачи, багсристн, .мли нарн цсмента и раднини у паксрају). 3(>П, за пружне раднике, Робна кућа „Бсоград" и Медицински центар. Стаклара и Цементара у своји.м лрограмима предлажу увоbeihc још једне смеие за ова радна места у трајању одшест часова. иа остале на седам часова, с тим што би се радно вре.ме уклапало. Ово .мишљеibc Је прнхваћено од странс Медицинског центра и Синдиката, али је програм Меднцнм* ског центра враћен на допуну ради прецизнрања радног времена свнх пзвршилаца за које радно време може да се скраћује. Истн лрограми припремају се и у Штофари, OOYP-у „Обућа”, и комуналној радној организацији. СкраћсЕБС.м радпог времена очекујс се запошљавање преко хиљаду лових радника. Mebyти.м, још увек је присутан нро бле.м недостатка одређепих лрофила кад се ради о пронзводнн.м радницима. Радна Meera he се попуњавати преквалификацијом незапослених у ООУР-у „ОбуНа". Цемептари, Стаклари, Штофари. CTAPTYJY ТРИБИНЕ И ПОЛИТИЧКА ШКОЛА Општинска конференција v делокругу рада на идејно-политичко.м образовању чланствц омладинскс органи зације, почетко.м марта крс иуће са два внда образоваiba. Рсч је о Омладннској политичкој школи и Трпбинп млади.х. Омладнпска политичка школа, која почиње 6. марта, радићс на основу плана Републнчкс конфсренције ССО Србијс н биће рсализована у сарадњц са овдаШ1вим Клубом самоуправља ча. Нсдавио проведена анкета .\icby млади.ма у опшпши ilapahini, показала је да по стоји вслико иатсресовање н за рад Трииине младн.х, на којој би сс распрасљало о актуслнил! проолс.мима овс генерације. Изпор те.ма коЈс бп млади волслн да чују и да о љима поразговарају изузстно је ширск. За иочстак, у другој псловшш .мар та, одабрапа је гс.ма: А1лади >1 однос прс.ма алкохолу, ду вану и наркогичлпм средстви.ма. За разгозоре на три бинама ангажоваћс сс исгакнути стручљаци и иознава оци одрсђених области нз ивдашњс срсднне. Y TOKY CY ПРИПРЕМЕ ЗА ШТАФЕТУ Последњих хсднла у раслравама о обсле;каван>у zb. маја— Дана младосш, .ллади су изразнли неподељеиу же.ву на штафста г.шадости остане као трајни снмбол нераскодовостм братства и јединства и завета Тптово.м ревоЛуционарном делу. Тако пс к овс годинс 23 марта кренути Шуафста младости из дрвеног Кргујевца. Map шрута за сада нијс позната, али у Општинскзј _конфсрснцијн ССО llapartim у току су припрсме за дочск и испраћај Савсзнс и локал не штафете. Домаћлн поласка локалпе штафете јс мссиа заједница Стубица, а иа свом путу по општшш штафега he ноћмги у Фабрлцн бо.м« иона, ратлука и жвакаБлх гу.ма „Нараћинка'*, Дрсливиу и мсснбЈ зајсдпиш« .,3но јац — Данково”. М. II. В. Љубичић М. Ж. 141&анвд 2
I s o t:<v 6 e tC o M £2 0 cu c £ 5e> tX E&SuZ2SJB '•'У - 3 « и s Hg^ aS M! 5 o Q |rt£S gig rt a ч eS co a« a«g S£,"gS J d " 2 д G &-8&5-3 "*5. ss=5s 3 н w .. 2x t \ O « c? 3 S = Q aesa^SSs .2.^5.^=, S 5m S 5»? Ssr -^»»»»>»»»»» »»>»►»»»»►►>* I I ± X ± £
@®o ©■«©•©©> a s к 3 t) ^НП!!тИ!111!:1И1»11П;П!ШШПП1!!!П1»1!1Ш111Ш1!1111!ПИ!1П!ШШШШШ111Н111П1|||||Н1111Н11!1!Н1!1111111П!|Ш||||||||Н||||||||1||||П111|||!1||1|||||||!||»11||!|!г .......................................................................................................... . TniiiiiiiiuiiiuiiniiiiniiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiifiiiiiiiHiiiiinniiiiiiiiiininniiiiimiiiinimiiiiiiiimmiiiiiiiiiiiiiiiNiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiniiiii'r; x o X X X o s © ©i s fed ■ gs § >nO w o o 2 o s o w w a § M u rt I w 3 *-4 3 s Pl S o
- - - -- - - “- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 1 O CJIY4AJY ЦЕМЕНТАРЕ — ЧУЛО CE HA ПРЕДСЕДНИШТВУ OK CCPH МНОГО БУКЕ — НАПДМЕТ j Ннјс тако давно врсмс ка ГРЛДА ЈАБЛАНОВИВ: да су у ПараИину колале' лричс о пљачка.ма милијар- САД ИМОВИНУ 4YBAJY дп у Цс.мснтари. Нулс су се СПОСОБНИ додавалс снако, од ока, a људи окивали па стуб сра- V жељи да сс разбије фа ма дтного прс него што су којом је и Це.ментара званнчнн органи изнелп пра постала један од синонима to craibe ствари. за привредни криминал. дис Та акциЈа Службе друш* кутовао јс и Града Јаблано твснс самозаштите и СУП-а вић, директор Радне зајсду Цс.мснтари резултирала јс нице заједнпчких служби у лријавама за 31 радника по Фабрпци цсмента: разним оснопама, којс су — Служба самозаштитс имале за последпцу кривич- СТЈе дотле трпсла је притис но гон>ен»с. Међутим, право ке Да апсорбујс у своје ресуђе, обављајући свој посао дове нзнсмогле и инвалнде у тгоступку како јс законом ><•* производње. Тск послс предвиБсно, дало је слсдећу ссих ових догаБаја, брисан слику: Општинском јавном Је тај обичај. Једлако н V тужнлаштву пријављена су ватрогасној једнннци. Мла28 радника, а Окружном 3. bn су прнмљени после пожа До краја прошлс године,од ра« страле Окружног јавлог ту ЈПо граду се дају олакс жилаштва оптужена су три оценс уз разна прспрлчава лица, а општински јавни ту н,а. Цела бука сс сада свела ж!илац сптужио је девет ра на 87 стара мнлиона, међудника Фабрике цемента. тнм, масовност нам јс дока Првостепепо.м: одлуком Ок зала да морамо ттредузети ружном суду тројици из оштрије мере и побол.шати њсгове падлсжпости изрече безбедност. Сматрам да he лс су казне од четирн, две и „укрупњена" радна оргалилола годмнс затвора. Y ис зација, без OOYP-a, појача то врсме, Општински суд ти п органс самоуправљан>а, осудло је једног затвором а тиме и дисциплтшске ко условно, једиог новчаном мисије. казном н два ослободио од о томе што се чуло ла оптужбе. СУБНОР-у да је украдено Општинско Јавпо тужила- 50 хнл>ада тона цемеита.то штво одбацнло је до сада јс неизводљиво, тврди Јабпрпјаве за трн лица, а одус лаповић. Такође, у раДној тало од даљег гоњења после организацији не постоји тем спрсведене пстрагс, татсоВе, депција прикривања, веН се трн лнца. За све остале пос о свему обавештава Општлн тупак је у току код Општин ско јавно тужилаштво. ског јавног тужилаштва и Опшпгнског суда. М. М. ПРОИЗВОДЊА Y ФАБРИЦИ ЦЕМЕНТА ЛСШЕ ЈЕ ПОЧЕЛО Јануар готово без производње, у фебруару — несташица гаса Тек што је колектив усвојио и иа самоуправној и на политичкој платформи дао пуиу подршку најобимнијем плану у исСавеза! Пећ 3 .радила је само две смене, откако је ремонт торији Фабрике цемента (1,4 милиоцд 1она матерпјала, или сва- завршен, а морала је да стаког дана хиљаду тона вшпе пего у 1984. години) стигле су пораз- не јер не.ма гаса. Оно чему се не вести о првом месечном плану ове амбициозне 1985. године. у Поповцу нису надали (журили су са гасификацијом да Вео.ма оштар налет падави- остварена је са 15,5 процената. б„ дефлнитлвно решили пробна и ниских температура довео је до правог ванрсдногста н>а V фабрлци: отпрема иемента прекшгута, постројења ушла у ре.монт сллом прилика, 2—3 месеиа прс планираних тер.мнна, велики број раднпка упућен иа приш/дни одмор ... Рсзултат је у неповрат нзгу бљена јануарска производња и рсаллзација. Планпрана производња клинкера од 94 хиљаде тона остварена је само 7,7 процената, а лсшто скро.мнија пролзводња цемента од 76 хиљада тона. Плаи реализације од 90 хиљада тана, веома значајан јер диктира производњу, остварен је са 24 одсто. Први месечни план тако је пао у воду, производња ненадокнадлво изгубљена. Ипак, времс је искоришћено за редован годшшви ре.монт, да би бар постројења спрелгно дочекала летпие времс. Почстком фебруара, таман што је ремонт најважнијих постројења окончан, стигла је лоша вест: Гаса нема, смањена је испорука из Совјетског лем енершје!) дошло је баш када су се ,јјз ниског старта” спремали да убдаже последице нежељеног зимског сна. Тако су тренугне недаће у производњи „комплетирале” нервозу ЈгшчскЈгвања резултата завршног рачуна. Сви прошлогодишњи периодлчнн обрачунн давалп су негативни рсзултат, а ако се имају у виду најновијм прописи — битиили не бнти губиташ судбоносно је питање за 1700 радника ове радне организације. Н. М. Судбина бесправно подигнутих објеката Јепнако за све Информација грађевинске лнспекције у вези са беспра вно изграђеннм објектима на зе.мљипггу предвиђеном за изградњу ауто-пуга, бала је почетком фебруара на дневно.м реду Извршног савета. Извршни савет је затражио од Оппштнског секретарнјата за инспекцијскн надзор обавештење заипо до сада нису порушени ови бесправно изграђенл објекти. а на Комитету за урбашхзам и ко.муналне делатно сти је да да мишл»ен»е о могућностима ндгховог усклаbireaita са Генералним урбанистичким планом. Коначну одлуку ће донетн Скупшитна општлне, али је сугерирано да се лли сви објекти усагласе или сруше. М. Ж. < ЛИЧНИ ДОХОЦИ ФУНКЦИОНЕРА МАЊИ ОД Д03В0Љ1ИХ ® Тешкоће са којима се суочава привреда општине Параћин утицале су да лични дохоци функционера буду мањи него што би по Самоуправном споразуму могли да буду ® Највећи лични доходак у општини износи 7 милиона и 400 хиљада динара 42 ГОДИНЕ ОД ПОГИБИЈЕ НАРОДНОГ ХЕ-|||||||||||||1|||||||||||||||||||||||||||Ш РОЈА ЈУГОСЛАВИЈЕ МОМЧИЛА ПОПОВИНА — ОЗРЕНА eOPMiPMIbi ©ЗРЕИОСОГ Повремено се у нашој јавности у општинп могу да чују мшпљења како функцнонерн Скугпптине отшгпте и друтих друштвено-политпчкпх организација имају висок личпп доходак. Како се најчешћс радн о дезинформацијама у којпма се полшње да лични дохоци функционера достижу пзнос 6—7, па к више милиона старих динара месечно, обратили смо се за податке надлежшш органима у општлнп, да би проверили право стање и јавности презентирали истину. ilPTiSiHCKOr ОДРЕДА © Озренски народноослободилачки партизански одред формиран је 2. августа © Партијски руководилац Одреда био је Момчило Поповић — Озрен ским војно*привредннм обје ктима, да прикупљају оруж је и .муницију н обавсштајне податке за Одред о наме ра.ма II кретању непрпјатељ сешх снага. Озренскп наро.дноослобо дилачкн партизански олред формиран је 2. августа 1941. годлнс код манастира Св. Стеван.у алекснначком селу Липоваи, „а западни.м огранцима планине Озрен. Пре.ма одлуии ОК КПЈ Ннш о формпрању Озренслсог НОП одреда, област ње гових борбених дејстава и политичке активности простлрао сс иа нишкн, сврљиш ku, алексиначкн, сокобан»- ски. ражањскн и моравски срсз. Први борцн Озренског НОП олрсда били су кому ннсти алексиначког, ражањ* ског, моравског и сокобањског среза. На челу су били секретари тпх партијских организација: Момчлло Половић, Радоје ВуЈошевип, Миодраг Миловановић, Але кса Маркпшић и Иван ВуLuoBiih. Са њима су на збор по место кренулп п чланови КПЈ тих организација — њнх 23. Из Нлша је кренула rpvла од 9 комуниста. које ic лредводио члан ОК КШ Нпш Стани.мир Вељковнћ — Зсле, као п четнри комуинс та из сврљишког срсза са популарним лекаром Др Ми ленком Хаиићсм. Истог дана, 2. августа име нован је и штаб одреда, чп in је састав у п.мс ОК КПЈ Нпш саопштио Станпмир Be.bKOBnh — Зеле. Штаб Оз жењер Мо.мчило Поповић — Озрен. Велики успеси иа о.масов љавању партпјскс организа није, чнјп су члановп доби ли прва знања баш од Мо.м чпла Поповнћа — Озрена, комунисте са бсоградског унлверзитста, билп су најбо ља препорука да баш он бу де партијскп руководилац одред.а. Са 36 бораиа, колико је бројао на лан формирања, паоружан пушка.ма и са че тири митраљеза, Озренскп ИОП одред јс кренуо у ак иије. Увсчс истог дана Од ред је упао у село Бован п разоружао 16 жандарма, ода кле се лребацио у сокобан. ску котлину и следећпх да на разоружао жандармсриј ску станицу у Чнтлуку. Тн мс је још од самог почетка принудно непрнјатеља да сс повлачи у среске центрс. Накои тога. група борана Озрелског НОП одреда, на чнјем је чел\г бпо Мо.мчило ЛоповиИ — Озреп, прешла је у ражањски срез, где је v селу Црнн Кал одржала збор. Tv јс ударсн темељ месној партнзанској десетини на челу са Савом Матпће.м, која lie се у одсутнос тн партизанског одрсда одр жати нело време рата. Најактивннјн у формираiby месних партизанских де сетина био је Момчнло Поповић — Озрен. секретар СК КПЈ за алекснначки и мора вски срез. Он је септембра 1941. године формирао меспу партпзанску десетлну у Глоговици. Y касну јссеи 1941. године Мнодраг Миловановић Дракче и Момчило Поповић — Озрен, формира ли су месну партизанску де сетину у Пруговцу. Y току 1941. н почетком 1942. годнне Озрен је, оснм наведеUHX формирао и десетине у селима дуж Миљковачке ре ке: Мнљковцу, Доњој Трнави, Горњој Трнави, Крављу, Веле Пољу, Палиграцу, Дра жевцу и Црној Бари. t После успешног напада на варошицу Ражањ, 24. авгус та 1941. годннс, када је разо рснског НОП одрела вали су: командаит Вујошевић — Риста, судија у Алсксинцу, чки комесар Алскса сачил>а Радојс бивши полити Марки шић, адвокатски прпправинк из Сокобање, партијски руководилац, шумарски Ш1 Формирање месних партизанских десетина Месне лартизанске десстине (најчсшће илегалне) и.мале су за задатак да са бортирају рад квислшгшке управе н да лале општлнске архиве, да самостално илн у борбснсм саставу одреда вр ше диверзантске акције на комуникацијама, телефопск* нм всза.ма н па непријатељОсим тога, имале су, такоbe, важан задатак да полнтичеки радс на терену и да народу објашљавају политнчке циљевс НОБ-а и да ynyhvjy новс борцс у одред. Онс су, истовремено, биле н пзвршни органи новс народ не властп. У алексиначком II моравско.м срезу, звале су сс ссоске (месне) партизан* скс десстинс и билс су фор миране на принцишша војннх јединица .— имале су ко.манднре (десетаре) и полнтпчкс делсгате. Формирап,е меснпх партизанскпх десетина у алексиначком, моравском, ражањском н сокобањском срезу, ва територији на којој је деловао Озренски Ноп одрсд. био је само контпиун« тет организационог и политичког деловања КПЈ у годнна.ма пред рат н у првој години оружаног устанка протпв окупатора. Стваран>у п организацноном учешћу месних партиза нских десетина на својој терпторији, Озренски НОП од ред је, од првх дана своје борбенс п политичке делатности, поклонпо пуну пажљу. ружао жандармеријску по саду, Озренскн НОП одред је ликвндирао четничку гру пу Илије Узелца, „војвоце” параћинског. Ова четнлчка група је била загонетка. утолико што се „категоричкн” изјашњавала за борбу нротнв окупатора, а у ствари, лп^чки иападала на па ртизанске одредс. Када јс „војвода” Илија Узелац дошао са својом пратњом у рејон Старих Ба ра (на планини Буковику) ради договора о заједнлчкој борби протлв окупатора. партизани су га жали. На саслушању знао да је у тесном ру са Немцнма за протнв партизана. разору је при догово борбу Озрепском НОП одреду се v току октобра 1941. годнне прнкључила н гпупа Параћнпске чете НОП одреда на челу са Миодрагом Новако впћем — Џуџом, тако да 1е са овлм новопридошлим бо рцнма бројно стање одреда почетком новсмбра 1941. годпне нарасло на око 100 Gopaua. Y следећем броју: Разбија ibe Озреиског НОП одрсда Предраг Петровнћ Према Самоуправном споразуму, аичнп дохопи функционе pa Morv да износе: за прсдседника Скупшпше оппггине и председника Општенског ко.мјјтета СКС 3,5 пута увећани просечни лјгчни доходак v општини; за председника Општннске конференкије CCPH, Bena Саве за синдиката општине, заменика председника Скупшттгне општине п председника Извршиог савета Скгпштц-не општине 3 пута увећанн просечни личнн доходак v прчврсди оппггине; за предсепника Опиггинског ко митета ССО и секретара Cicvnui тине оттштине 2,6 пута увећанн просечни лични доходак v опш тпни, итд. На овако гтврћени лични доходак додаје се мшп/лп рад 0,5 одсто за свакг годину рада од стажа, што са основнпм лпчним дохотком чини укупан лич ни доходак. Иако још немамо коначне по датке, оквирно можемо прнхва* тити да he просечан лични доходак v привредн v прошлој годпни нзноснтн изме‘Ру мплнон н 750 Х1гл>ада до мнлион п 800 хпљала дпнара, што бп дало просечан лпчнк доходак за прву категорију функционера, без мннулог рада, око 6 милиона старих динара, за upyrv категорију функционера око 5,2 милиона старнх динара, птд. Функнионсри v државним орга нима н.мају личнп доходак изwebv трн н четирн стара милио на. Интересовало нас је како се крећу личнк дохоцп рацника на руководећи.м радннм местима v прнвредн и друштвенпм делатностима. Ha ochobv пре~- лога који ic сачцнила Служба друштвеног књнговодства vtbd днли смо да се личнн дохоци директора радних органнзација н појединих ООУР-а крећу измеВу 4 милнона 320 хиљада дннара и 6 мнлиона 385 хиљада динара, колико износи личнн доходак дпрскгора OOYP „Тсретпи caoopahaj” АТРО .,Вс лика Морава” п предселника Адвокатске радне заједнице, чијп лични доходак нзносн 7 мнлиона дпнара. Посебно ie ин тересантио да директорм нашпх иајвећих оргаппзација пс- .мају н највеће личне дохотке. Просечни лични дохоии ових директора крећу се између 4 милиона н 450 хиљада и 4 мили она 930 хиљада динара. Ако има.мо v виду особпне и сложеност послоза који се обавл*ају на ткнединим радним местима, пада v очп релативно висок лнчнтг лохогак секретара поједпних СИЗ-ова. Оп се креће између 4 милиона 750 хиљада дпнара код секретара СИЗова материјалне произвоцње и 3 милиона 720 хип»ада динара, колико је v СИЗ-у здравствене заштите. Y здравству, а односи се на ргководеће раднтгке, просечан лични доходак се креће између 4,5 п 5 милиона и 200 хи љада динара. Према овој евиденци]!!, а недостају подани за још нека pvr ководећа места v једпом броју радннх организацнја, председиик Скупшпше огпсгтпне налази сс на 17-ом месту, док председнпк Извршног савета на 33- e.v. xiecrv v општинм no просеч ним месечним прпмањима. Лич нп доходак председника Скупш тине општпне са .мшдмим радом износио ie 4 милпбиа 965 хтивада и 550 динара; председнпка OK СКС 4 мидиона 709 хиљада динара; замеиика председ нпка 4 милиона 701 хиљада динара; председнпка Извршног савета 4 милиона 660 хпљада ди нара; председника ВСС 4 мили сна 550 хиљада динара; председннка OK ССРН 4 мплнона 450 хиљала динара; секретара OK СКС 4 мнлиона 356 хпљада динара; председника ССО 3 милиона 517 хпљада линара; председннка СУБНОР-а Функцнонални додатак v впсини једпог просечног личног дохотка, 1ггд. ■ Личнн дохоип функционера, према то.ме, крећу сс спорпје него што ic то могуће по Само управном споразуму, због познатпх гсшкоћа v привреди општине, са којом деле судбпну као најоЈтоворнији људп у овој средпни. С. О.
20. ФЕБРУАР 1983. • БРОЈ 277 ТРИБИНА ОСИГУРАНИКА СРПСКА ФАБРИКА СТАКЛА Опзшли најдаље са швацијом • Иновацијско-рационализацијска делатност има дугу традицију у овом нашем најбројнијем колективу Наука, нновацнје п масовно радно стваралаштво v области развоја технологије v Српској фабрицп стакла добија све значајније место. Навешће.мо само иеке конкретне примере: у сарадњн са Технолошко-металур шким факултстом у Београду усвојена је производња нсколи ко врста технпчкпх стакала за посебне намене, чпме је смаРекли су: Зоран Антић, директор у ИВТКТ „Бранко Крсмановић” САВРЕМЕНА ТЕХНОЛОГША ТЕКСТИЛА — УСЛОВ ОПСТАНКА Текстилна индустрија је последњих година посткгла запажене резултате у пзвозу. Овакви резултати постигнути су захваљујући у прво.м реду бољој организациjir пропзводње, пзменом про изводјшх програма и повећаном продуктивношћу. За даљп извоз п веће укључивање у мсђународну поделу рада, нгдовољне су вредне рукс н добра вол»а, ueli и већи напори органнзатора пропзводњс. Aiauuni* ски парк, на коме сс тренутно производи је толико I засхарео, да већ данас заостајр.ао 10 до 15 годнна за техлологијо.м развијеног све та. Уколико у најскорије врс.ме не буду предузете ме ре it уколмко се не о.могућп увоз савремене технологије није далеко тренутак када са nociojehiLM машпнским парком нзкемо битн у могућности да издвајамо ннза просту репродукцију. Мисллмо да би повсћање процсита paciiojiaraiba од остварсних девнза н другим стимулативним мерагла од стране шире друштвено-полптичке заједнице, рсншлм иробле.м HHBecnipaibu. a самнм тнм посепали конкурентску способност наших пронзвода на иностраном тржипггу. ЗАГАБЕНОСТ ВОДА НА ТЕРИТОРИЈИ НАШЕ ОПШТИНЕ ШДВА СВЕ Craibc у нашој опшпшп у овој области није нп боље ни rope нсго у другим срсдинама. Y поменхтој информацнји оцеЈвено је да су водс како у Нр1ШЦИ, тако л у Великој Моравн, која протиче кроз наше подручје. озбиљно загађене. Сталннм осматрањем Велккс Мораве, узводно од ушћа рехе Цршше, опигпшскн водопрпвредни пнспектор је утврдио озбнљна загаБења и проток велике количине штетних матернја. To указује да некп гра дови. узводно од Параћина, озбиљно угрожавајг Мораву. испуштањем велнкнх количина отпадннх материја. Нл стање v Цршши није задовољавајуће. До сада су у вшвс наврата протпв загађивача река са нашс тернторијс подношене прнјаве, али је технолошки процес произвудње у највећим оргашоацијхма такав, да бп искључењем испуштааа воде накоп употребе значпло и обустазг прбпзводње v овим оргазшзанијама, цгго инслекција не може да дозводи. Основна заједтпша всдопрпвреде спштлне Параћпн је 1981. године урадлла Самоуправнк споразум о зашпгга вода од загађнвања па подрччјг општи* не. којн је потписан с i страпе 63 ’ органнзације и заједницс. 1бсц твоз за 15 милпона динара. Y сарадњи са „Енергоинвес том” из Сарајевд по први пут V Југославији vpabena јс домаha опрема и инсталација за мерсн>е н регужшију технолошких параметара у пећи за топљен>е стакла, и тимс је Српска фабрика стакла с.мањила увоз v вредности од 95 мшшона девпзних дпнара. Са Ипститутом „Михајло, Пупин” израђена јс машина за дораду стакла, која данас кошта на страно.м тржишту 6 хшлиона девизних динара. Српска фабрпка стакла н ИРИ — ЕИ урадилп су проi-рам пропзводње компонсната са домаћом опремом н домаћим сировпна.ма. Гопиппве уттедећс сс 142 милиона динара. Српска фабрика стакла развија и сарадњу са Институтом за хе.мију н тсхнологију, са Инсти тутом „Борис Кидрич" у Вилчи II другим стручним н научним органнзацијама, тако да може се рећи да је ова наша радна организација отишла најдаље каг ie v гпггању сарадња индус трије н HavKe. Иновацијска делатност има дугу традицију v Српској фабриш! стакла и почиње од после ратног развоја кала је почела да се користи страна оппема за пропзводњу стакла. Кваровн на производној опреми. недостацп резервних делова подстакли су ма.јсторе да сами пзналазе сопствена решења за квалитетнији II продуктнвнији рад. Данас у Српској фабршш стакла радп Актив проналазача и avropa техш1чких унапређења, чијн су основни задаци усмеренн ка што већем доприносу скономској стабилизапијн ослањајућн се на сопственс снаге у ствара лачку способност мајстора, инжењера и технлчара. Коликп је сфекат иновацијских делатности, може да на.м покаже и само један податак. Године 1983. осам avropa гтријавило је три предмста. Економски сфекат износио Је око 14 мплиона динара. Прошле годпне пријављс но ic осам иновацијских решсња од дссет avropa. а економска ефектива износи 912 милиона. Тема науке, техиологпјс, иновације и рационализације бнћс све npiicvrinija v нашем даљсм прнврсдном и друштвеном пазвоју, што показг1с и тс ма XVI Cvcpcra самоуправљача „Црвени барјак”. Овој областл 'V Српској фабрици стакла се посвећује изузетна пажња п v томе овај колектив mia најви ијс искуства и користн. МД. ЗАГАЂЕНИЈД Чине сс II напори да се изграjUbOM каналлзације у догледно врсмс рсшн проблсм пречншћа Baiba отпадннх вода. Штофара је уговорила израду тсхничцр докумснтацнје за пречишћава ibe нидустријскнх и осталих отпадних вода пре »иховог испуштаља у канализацију, а у прнпремл ,је и нзрада такве до кументације и у Стаклари. Фабрика це.мснта „Новн Поповац” има два мања система за комплетно пречишћаваље употребљеиих вода за нови део фабрикс, а пројекти за остали део фабрике ј’е у нзради. Иако су надлежни органл и до сада чинили максималне напоре. да се стање у овој об ласти побољша, увек је истнHa;। нззостатак средстава за решавање проблема пречишћавања употребљеннх вода, што ie и разумљиво, обзиром ва стаљс v којем се наша привре да налазл. Пмајући у впд\' све податке садржанс у информаиији, Извршни савет ie закључио да ie неопходно утврдитн разуман рок, да све организацнје \ дргжсног рада сачине програме мера са роковима за пречишћавање отпадних вода. Уз то треба сагледати и стаље нзворишта воде на подручју name општтше. М. Ж. ЗДРАВСТВЕНЕ ЗАШТИТЕ ишм БЕЗ јРАЗЛИКА Посао на утврђивању јединствсног шшоа п обима права на здравствену заштиту у нашем регпону настављсн Је доношсњем одлуке о једпнственом нпвоу п обнму права у областл здравствене запгпгге. До њеног доношења постојалс су разликс у погледу права на накиаду личшгх доходака радника запосленнх на одреbeno вре.ме по престанку радног односа, код процента за псплату накнада лнчних доходака, у начпну усклаВивата накнада лпчннх доходака са порастом лиздшх доходака у OOYP-y, у погледу права на путне трошковс, погрсбне трошкове, посмртну помоћ. помоћ за случај новорођепог детета. Тако се на нов начин регуллшу следећа питан»а: право на пакнаду личног дохотка се дајс само за време за које би радник прнмчо личнп доходак да нпје наступила прпврсмсна спреченост за рад. Радници која је на одсуству због трудноћс и nopobaja, основ за исплату накнадс лнчног дохотка се одређује увисини просечног мессчног лпчног дохотка оствареног у последња три месеца, док v осташш случајевима основ представља просечан .месечни лнчни доходак из претходне годпнс. Долуњени су случајсви када припада право на накнаду личног дохотка и то за радника када сходно Закону о радннм односи.ма користи породпл>ско одсуство л радн са скраћеним радним вре.мено.ч до године дана детета и за друга лица која се брину о детсту. Могућност одређивања рада са скраћеним радним времено.м, када орган за оцену радне способности у току лечења радника утврдп да бнтакав рад био користан за бр же успостављаљс потпуие радне способносги. Предвиђа се право на путне трошкове и за коришћење здравствене заштите ван поддучја општинскс заједнице. Утврђен је нови износ нак1аде погребних трошкова нто за све кориснпке здравствене заштите, у висини 80 одсто просечног личног дохотка ос- ~~~: ГлЧРЖЛЗЈЛЗО ВЈ КЛПМВП *■ Л !■' ХЕВ СКУПШТИНА ЛОВАЧКОГ ДРУШТВА „ПАРАНИН” Без зеца и октобра Врло успешна година, што се рада Друштва тиче. — Алармантна ситуација у ловишту, приморала Скупштину да се лов на зеца укине у овој годнни Скупштина Ловачког друштва „Параћнн” одржана јс и ове године. по традпцлји, друге сгботе у фебруару. Увод у р‘ад било је излагаље председника Мнлоша Дракуловића пз кога се .види да осим неких комисија, Друшгво има добре раднс рсзултате. Делегап! су, преносећи мпшл>ења из својих подружнкца и месних органпзанија, највнше пажњс посветили изменама ловног календара за наредну сс зону. Утисак којп сс стекао током протекле године, да зеца има свс мање, иништрао 1с забрану лова на зеца у 1985. години с тим што су некс месне заједнине биле мишљеља ца не треба бити толнко драстнчан v покушају заштитс. Ипак гласањс ie показало да ie велика већина ловаца car* ИЗ „ВЕЛМОРТРАНСА” llpoeo апобус no?Hi моста О Једанаест полазака радним даном, а шест недељом и државним празником Три месеца након пуштања у саобраћај моста на Веллкој Мо рави код Чепуга. најзад је про радила редовна аутобуска лини ја на релацији Параћин. Чепуре Рашевица. Скн>и Вир. Својново. Аутобус из Параћина преко Ра шовицс и ТреипБСвице, одлазиће до С;ш>сг Вира, а затнм сс вра ћа преко Рашевице. Поточца, и иде у Својново. Радним даном први аутобус чз Параћина полази за преко.мо равска селз у 5’0 часова. а пос ледн»и у 22,20 часова. Укупно има јсланасст полазака. Нелегом и државним празлнцима број полззника у одласку и пов раггку сс смаљујс на шест. твареног у прпвреди региона у претходној години. Брише се право на посмртну по.моћ и новчану помоћ за случај рођења детета, којс Закон о здравственој запгпггп нс предвиВа а која су утвр ћена одлукхма о правима нских општинских заједница. f Права у области здравствене заштите Под правцма у области здра вствене заигпгге подразумсвају се: здравствеиа заштита и новчана накнада и помоћ. Корисницн.ма обезбеђује сс здравствена заштита која обухвата: Обавезне вндовс здравствене заштлте, мере актпвнс здравственс заитгте и остале видове здравственс заштитс н то лекарске пдегледе н друге врсте медииинске по.моћп радп врађање и проверавање здравственог стања; Предузима1ве стручнпх медицинских мера за унаггређивање здравственог стања и спре чавања обољења: Лекарскп прегледи — лече1ве болеснпка другс врстс медипинске по.моћн и медишгнсласна са предлогом из календара Октобар је ноново нелован. Скупигпша Ловачког ‘друттва бсз много днскусије одлучила јс да се фазан, као и претпрошлс године, лови само у нове* мбру II то по два петла у четири недељс новембарског лоиа. Још једна промена ie забелсжена v предложеном календан терен, а такође је прсцпзп рано да јс за лов на дивље дару. Чукара јс поново слобо* пловке и гуске слободна само десна страна Мораве и то ван резервата. Поштујући начело да ловац најпре мора да буде чувар и узгоЈИтељ дпвљачи, па тек онца спортски ловац, од ове године х^ведено је поентнрањс утшггснпх штеточина. Значи, Поласци радвим даггом из Па pahnna: 5Ј0; 6,20; 10; 12,20; 13,20; 14,2р; 16; 19,20; 20,20; 21,20; 22,20 часова. Поласцн >13 Својвова: 4; 5; 6; 7,40; 12; 13; 14; 15; 16,40; п 21 час. Педе.гом и државним празнпко.м аутобус из Параћипа пола зићс }■: 5,20; 10; 13,20; 16; 19,20; и 21,20 часова, а из Својпова у: 4; 6; 12; 14; 16,40 и 20 ЧЗСОва. Осим главне аутобуске стапицс успутно стајалкште је и код Штофаре. М. Д. ку рехабилитациЈу у стану болесника и у спсцијализованим здравствоним органпзацијама; Лечење деце од навршених 15 година живота, примсном прнродних фактора лечења; ЛечсЈБе лица оболслпх оддистрофије мишића применом природнпх фактора лечења; Лечење лииа оболелих одцерсбралне паралпзе применом природних фактора лечења: Превенцпја, нега и лечење болесшгка зуба и уста; Даваље лекова, помоћног материјала којн служи за употребу лека п санлтетског материјала потребног за лсчсња; Зубно-протстична помоћ и зубно-протетичка средства; са нитарне справе, очна, слушна по моћна помагала за омогућаван>е гласног говора и друга помагала, а у складу са актима које доносн Републичка самоуправна пнтересна заједница здравствсне заштитс v Беогоаду; Лечење и рехабплитација говора и слуха у специјализоваНН.М здравствешг.м организацнja.ua. Прекпд трудноће мз меднцннских и•немедицинских разлога; V даљем тексту регулшде се право и обпм здравствене заШТ1ГГС у иностранству корисншдк-ма запосленпх у југбслоВСНСКН.М организација.ма, као и новчапе накнаде и помоћи. Уз почетне напо.мсне права на новчанс накнадс и помоћиостала су иста као и у ранијим актнма, а регулацију осталпх права објавилн с.мо у првом броју серије написа итз Самоуправне интересне заједнице здравствене заштпте. ловац да би стекао услове з$ чланство у Друштву, мора да има пет одређепих акција, noтврпу о учешћу у акцији хваraiba зечева, а акцију одстрела штеточина може правдагп са 150 поена. Сврака илп врана. правдана ногама. вуче 10 поена, пас пли мачка луталниа 30 поена а лпата 50. Са једне од ловачких акцлја Чланарина за наредну сезопу износи 3.000 динара, ако сс уплати до 1 апрпла. Сваки закаснели упис вуче надокнаду, а после првог новембра нсho бити уплса. Новина је и надокнада чланарине из протеклих година Да би се сви ловци, они који се редовно учлањују и они који прескачу коју годпну, довсли V истл положај, донета ,је одлука о надокнади заостале чла нарине. Тако да ловац који је заостао. например. једну годнну, мора да уплати чланарину н за времс које није био чдан ловачког друштва. Управа ловишта у сво.м изпе unajv констатује да ситуација у ловпшту не охрабрује. Чнње чниа да јс у акшпи хватања зечсза уз# залста слабу длсц.иплипу хајкача, ухваћено само 54 зеца. говори да се са зецом нешто дешава. Добра дешаван»а v • ловним гсренима такође су забележеиа v пзвештају Vnpase ловишта. Ловишта су нам све опрсмно јс 8.748 фазанчића од уложених 12.320 јаја. Производња за коефицијентом излагаЈва од 71 отсто ie у горљем делу лествпце. Ловачком .савезу Србиic и ловачким друштвима из околине продато је 3.764 ко.мада фазанчића. а у ловшцга је лчтптено 4.984 комада. Из извештаја Дисциплинске комисије и тужиоиа најбитнија јс опена да ловочувари нс Morv сами да заштите ловиште од несавссних чланова и неловаца Изречено је више казни за лакшс повреде правилнпка и осам за теже прскршаје. Њима ie кажњено 13 ловаца забрано.м лова од шсст до грилесет шсст мессцц уз обеттеheibe за убијање дивллчн. При lane за њпх и остале прекршноие подносили су ловочуварк. CYI1 н појединци. М. М. Нашс суграђанс, а нарочкто становнике села параћинске општине сигурно ће интересовати начин надокнаде путних трошкова овом одлуком. Њоме су изгубили право да уздолазак на пијац сврате код ле» кара и надокнадс трошкове аутобуса, што је, како смоса знали у СИЗ-у здравствене заиггите био нс редак случај. Међутим, ова Одлука о правима избрисала је и лимит од дебет километара нзнад кога се надокнађивао пут болеснику. Значи, убудуће одлазак код специјалисте у Нуприју, наравно са упутом, биће надокнађиван. Повећана помоћ за погребне трошкове више није три хиљаде динара, већ се та такозвана »Јтосмртнпна” псплаћује у висинн од 80 одсто просечног личног дохотка у региону, a го је 10.440 динара у прошлој години. I Иницијатива из СИЗ-а здравствене запггите Чињеница је да се човек, поготово онај опхрван болешћу, не може снаћи у шумн прогшса, па ма колико они били значајнп за њега н давалн му за право. Стога смо у разговору са секретаром СИЗ-а здравствене заштите Србољубом Дреиоваковићсм уочнлн корисност покретања рубрнке у којој би струч1Бак из Самоуправне шггереснс заједнице од говарао на гтитања корисника кроз наш лист. Стога. очекујемо ваша писма упуђена наад рссу Редакције. М. Милснковић Jteiniia за лов високе дивљачи. Изграђене су четири чеке на врло добрим теренима. тако да he се всроватно остварити плаи за одстрел двадесет грла срнеће дивљачи, за разлику од прошле када ie одстрељено само три срндаћа. Фазанерија ie радила ове годпне пуном паром. Пронзведе-
20. ФЕБРУАР 1985. • БРОЈ 277 ОСНИВАЊЕ ГРАДСКОГ KYJITYPHOПОСЛЕ НЕДАВНИХ ПОЖАРА -УМЕТНИЧКОГ ДРУПГГВА АМАТЕРИ - НОСИОЦИ КУЛТУРЕ ■ ОСНИВАЧКА СКУПШТИНА ГРАДСКОГ КУД-а ПЛАНИРА СЕ ЗА ПОЧЕТАК МАРТА Ових дана, на предлог ОКССО Параћин и месних за једница „XI конгрес” и „Знојац — Дапково", покренута је ииицијатива за оснивање, тач није реактивиоаљс градског КУД-а. Састакку који је недав но одржан, претходила је анке та мсћу ученниима средњошко лског центра, где сс око четири CTOT3IHC младих определило за фолклор, глуму, кљижевност II друге облпкс активностн. Предоедавајући Новица Ми тровић, председник ОКССО, 'је на поменутом састанку у свом излагању, скренуо пажњу, да сс за последњих десет година1 у вшпс наврата кзлазило са овом идејом, али се због слабпх материјалнмх услова на томе и остајало. Такође је закљу чено да аматери морају скренути пажњу јавности На свој рад. а уједно бити и носиоци културс овог града. Осннвачка скупштина гоадског КУД-а пла лирс. се за почетак марта, п до тле треба да се обави разговор са свпм члановнма. В. Љубпчић МИШ СЕ БЛАГОВРЕМЕНО После недавних пожара, крји су се догодили у становима, у улици Моше Пијаде број 80, Ламела 7 и улици Буре Салаја 5, Извршни савет је затражио ннформанију, званично са отпптење, како би се упознао са чиЈвеничнлм стањем у везн њиховог гашења. Y инфор.мацији Заједничкс територијалне ватрогасне једи нице, написано је, а на самој седници се и чуло, да је v сва три случаја, ватрогасна јединк ца одмах након јављања, изаЈпла на лице места. Интервенисало се благовремено, а свестраним ангажовањем пожари Каио raosapg? НА ДЕЧЈОЈ СЦЕНИ ГАПa СПРЕМА СЕ „БИБЕРЧЕ' Члановн дечјс сценс Град ског аматсрског позориш та обрадоваћс ускоро параћинске малншане новом пре Д£Г£дом. За клнпце м клинцезе,' па и за one мало старпје, прнпремају осавремен.ену бајку „Биберче”. Режисерског посла прихватио сс Бска Обрадовић, а костп ме н сцепографпју радп Ире на — Рот Портној. ИЗЛОЖБА „ГРАФИКА, ЦРТЕЖА, CKYJIПТУРА — ЛИКОВНЕ КОЛОНИЈЕ Y СИСЕВЦ¥” Y галерији Завичајиог му зеја у Светозарсву, 25. фебри ара бпће отворепа нзложба под називом „Графнка, цр теж, скулптура Лпковнс ко лонпје у Сисевцу. О.за нзло жба је плод сарадњс светозаревачког и параћннског музеја. Недавии пожари у стхмбеним зградама у нашсм граду повод су да РАНКО НИКОЛПН, комапднр ЗаЈедштахс тсрпторнјалне ватрогаспе Јсдшпшс, нспгго Binne кдже о дејству ватрогасаца на месту пожара. Тактичка деЈстпа која обухватају цслокупну акцију raiuciba пожара, обухватају трп осповно фазс рада п то: — извпВшве it постављаЈМ; ватроласне тсхникс за пспосрсдко дсјство у цнљу спасаваља плн гашси>а; — спасаваљо угрожсш!х људи н — ramcibo пожара. Свака од иавсдопгх фаза рада садржи у ссСп Ш13 разлшпгтнх радљи којс захтсвају одговарајућс људскс спагс п одговарајућу тсхнмку м справе. МсБупсм да бн сс непосредио прнступило остварнваљу шгтсрвсицнЈг, ватрогасна Једшшца са својнм снигама п тсхинком мора да cninie што прс на лицс мсста. Чнм јсдшпша пртпот вест о пасталом пожару дајс сс аларм, како Је то рсгу.тисано лравшпша у једннпдн. Одрсђско људство, Једшптс, орпишзоваио no всћ одрсБсном поступку, за што краћс врсмс долазп до своЈпх возпла н припрема сс 3а полазак. Одмах након аларма одрсђуЈс co коЈа возпла п која скнпа нхтазе Па ннтсрвспцнју. Пожељак Је нешто рапији долазак на лпцс места командног вознла, коЈс можс иматн такав састав посадс, да можс одмах приступптп акциЈп пзвпђача. Дужност Је телсфош!- стс при прпјсму бссти о пожару, да прнбави што потпуннјс податкс о ономс што горн it тачпу адрссу где Јс пожар пастао, како 6п Јодииица што прс дошла до мсста ложара. Да бп ватрогаспа једнпипа по доласку на лицс мсста стутпиш успсшно опасностп могу бптп општс и поссбпс. Општс опаскостн су опс којс се јављају прплнком сваког пожара, a noсебне су one коЈе стпцајсм поссбннх околпости пли с обзиром на поссбне ШтернЈе нлп ypcbaje захваћснс ватром. Onaatocrn коЈс наЈчсшће угрожаваЈу људс Јссу: опасност од нспосредпог ширсња пожара — деЈство пламена н топлотс, опаспост од експлознја, опасIIOCT од рушеп>а конструхција и опаспост од дпма н гасова. Ватрогаснд јсдишпш јс дужпа пс <-амо да дсјствујс у цлл>у nuncita, всћ н да сачува и спашава к покрчтку ■LMOBinry, која можс битн утшттсча и оштсћсна, услсд вслкке тсмпсратуре 11ЛП у-потрсбо.м вслпкс колнчнпс водс. Евакуацпја н.моштс прсдставља велнку тсшкоћу за ватрогаспс јсдшшцс, а у сваком случају сман>ује слаге коЈе сс могу ставптп у нспосрсдпу борбу са ватром. За епакуацмЈу нмошшо потрсбап Јс всћи број људп. Ту могу помоhn раднипп, rpabaiui н уз употрсбу TcxiniKe посао се далско лакшс одвнЈа. Код пожара можсмо оцсшгги да лп су сопствсие снагс довољлс да сс постлгпу цнљсаи н остварн шггервспција. Одлупа сс односи бсз охпапшл. Опа мора да садржм конкрстпс цшбсвс којс трсба постпћи. Псћемо no сваку цспу да гаспмо пожар, всћ ћсмо пастојатн да пе дозволлмо п»сгово пшроп»с. А коЈн ћсмо начпи тактнкс прпмеш!- тп, зошгсп од инза услова који морају битк ncnyibcnn, као игго су: људство, техпнка, снабдсвап>с, водом и другп услови. Према то.мс по доласку па пожар, патрогасцн нс могу пуппш млазом у ватру, док co помспутп услови не испунс. су угашени, и људских жргава није било. Приликом ових инте рвенција Ватрогасна јединица је имала проблема, јер је због ниских темлератта дошло *до замрзавања пумпи и вентила, па је у помоћ притекла и ватрогасна јединина из СФС. Иако је било некпх мањих пропуста, приликом Јгнтервенције, који нису битно упгиалн и реметнли примену 'правилне тактике гашсња пожара, нетачне cv гла сине v нашем граду да ватроracD-.i micv спремни да race пожар, речено је овом приликом. Да .до оваквих тешкоћа и пропуста не би долазило. потребно је створнти неке предуслове, прво, да гаражс у којима стоје возила буду зимп за грејане л да се професионална Ватрогасна јединииа технички још бољс опреми, како би Onna v могућности да v свим прл. ликама можс да интервенише. Ту се прс свсга мисли на куповилА' зглоблих лестви. неопходних за гашењс пожара у садашљим тсловлма становаља. Проблемима пожара више се бавл.мо са становишта последи ца, него са становишта узрока, речено је између осгалог на овој седници. ¥ зградама за ко лективно становаље влада хаос, када је у плтању опремљеност протлв пожарним апаратима и хлдрантима. Зато је за тражен извештај СИЗ-а становања и стручљака за протпвпожарну заштлту у вези опремљиности зграда са овлм урс Вајима. И ОО¥Р „Водовод” има обавезу да на законски утврћен начин у градг обележи хлдранте, како бл били лако уочљивл и уочени прпликом иптервенцијс код пожара. Коордннирано деловал»с људн и апарата ,је изузетно важно у пропгвпожарној заштлти. Све то мора да функционише као јединствен систем, без о<1- зпра где су лоцлрани, алп л то је обавеза даљег усавршавања, како би били још спремнији v случају пожара. Y противпожарно.ј заштитп мора да посто.ји програм потреба, речено је још у закључнима Извршног савета, о чему треба да се изјасни удружени рад. М. Ж. Општински одбор Савеза бораца НОР-а у napahHHY П О 3 И В A Чланове уже породице. ближе роБаке као н познанлке погинулих бораца у НОР-у и жртава фашнстичког терора са подручја града Параћина, чпјн списак објављујсмо, да у року од 15 дана укажу уколлко су запазилн неку грешку у објављешш подацима, да се Јаве у ОО СУБНОР — Параћин, Маршала Тлта број 95. Такођс, позива.мо и оне чланове уже породнце плн рођаке којл примете да попшули борац или жртва фашнстлчког терора није на ово.м спнску, да се такође јаве радл давања података. Подаци су нам потребнц у везл прнпрс.мс за подизање споменика палим борцпма НОР-а и жртвама фашистичког терора града Параћина, у периоду 1941 — 1945. године. СПИСАК ПОГИН¥ЛИХ БОРАЦА НОР-а ГРАДА ПАРАНИНА Бранко Крсмановић — 1941. годапе, Радомир Николнћ, Раде Пикула — 1941. године, Јослп Еријавац Пепи — 1941. године, Млхајло Иллћ Куља — 1941. године, Мподраг Мицић Сајција — 1941. године, Димлтрије Трбојевuh — 1941. годлне, Франц Рознн Малл — 1941. годлне, Стеван Илнчић — 1941. годнне, Pybo Добросављевић — 1941. године, Мнодраг Велисављевић Белац — 1941. године, Јанићије Јовичпћ Поштар — 1941. годлне, Светомпр Тасић Стева Румун — 1941. године, Jonan Крстпћ — 1941. године, Љубомнр Стојановић Мистрија — 1942. године, Миодраг С. Матејић Мића — — 1945. године, Радомнр Љ. Живковић Раша — 1945. године, Предраг Б. Марјановић — 1945. године, Фрања Делић — 1941. годипе, Душко Црногорац Геометар — 1941. године, Раде ¥рошевић — 1944. године, Милош СнбпновиН — 1944. годлне, Љубо.мир Станојевнћ — 1944. годлне, Светолик Марјановић Белн — 1941. годнне, Миша Трбојевић — 1941. године, Стевап Марковић Понгтар — 1941. године, Владнмнр Марплковнћ — 1941. године, Павле Антић — 1941. године, Добрмвоје Павловнћ — 1941. годнне, Мплан Свипар — 1941. године, Днмнтрије Марјановић Микалонац — 1941. године, Милан В. Милосављевић — 1945. годпнс, Кнсзселац — 1945. годлне. СПИСАК ЖРТАВА ФАШИСТИЧКОГ ТЕРОРА 1941 — 1945. Милош Илнћ ПашаЈлија — 1944. годлне, Мнодраг Динић — 1944. годпце, Живка Петровић — 1944. године, Драга Цветковлћ — 1944. годлне, Милан Радојковнћ Hane — 1944. годлне, Сретен Јованчић — Манчнћ — 1944. године, Јован Боклћ Јоца Глоба — 1944. године, Миодраг МициН Миле — 1944. године, Цветко ПстковиН — 1944. године, Љубиша ВељајнН Зека — 1943. годинс Жнвота Б. Чортан — 1944. годлне. Миодраг Јовановић Зе.мунац — 1944. годлне, Мирослав М. Јоцић Сира — 1943. годлне, Мнлија Т. Милутцновић Цуки — 1944. године, Милупш М. Мицић — 194. годпне, Жпвка К. Јованчнћ — 1944. године, Бошко П. Илић — 1943. годнне, Мло.мир М. МаринковиН — 1943. годпне, Добривоје М. Павловнћ — 1941. годпне, Живојим Стефановић — 1943. годиие, Радиша СтефановиН — 1943. године, Олга Д. Јовановић — 1944. године, Живојин Р. Стефановић — 1944. године, Драгослав Т. МарипковиГ — 1944. годпне, Живка Суботић (избе глица), Љубшпа Суботић (избеглица), Милоје ЈоцпК — 1943. годпне Душан Мицић — 1943. годлне, Живојлн С. Миленковић — 1941. годлле. Подацд се могу датл на телефон 53-909. у нспосрсдно дсЈство, треба да обави одговараЈућо припрсмнс радовс. Радп се о акциЈп извнћан>а, обавсзпо утврbiiDaiLC да лм н.мд угроженнх л>удп. да ли је вскључека слсктрпчиа струЈа н да лп ватром imcy захваИсна сксплозпвна средства (боце бу-тана, кшпс са горпвом). Док сс ово нс установи п нс ОТХЛОНИ, нема гашсља пожара, Јср порсд ватрогасацо, ако to ne onuioinuio могу бптн угрожсни и другн људи. У припремнс радовс спада и постаслмПвс справа п опрс.мс за освотллп>с мсста нптервспцнјс. Овде спада н рлд па отклаилп.у прспрска прппрсма заuininic опре.ме, као » друтп радовн који су нсопходјш за бсзбсдност људн. Прп томе је потрсбно утврдптн на ochobv стварног положаЈа, пре свсга непосрсдмс опасностп п последпцс. Тс СВЕДОК ИЗ ЛОГОРА СМРТИ Сатиризични yiao | I s Клоните се ватренлх говора. Могу вас прогласнтн гч = пироманом. И ја бих веровао v чуда, кад би ми неко показао где д = је моја вила. Без дсбре везе не може да се уведе ни гелсфон. Као песник летео је па кршиша маштс. Неко из кри- у Е тикс оборло га је праћком. Да се није заљубила v џокеја нс бн знала како из- f = гледа право јахање. = Мирослав Чопа Н Кадшла можс дссет дана да радл, а да нс плје, а чо- = вск можс десет даиа да пије, а да нс радл. Југословснскн Црвени крст — Слвсзпп одбор Владнслава Мпјатовпћ-Јовановић, MiuuthcBa 16, Flapaluni „Мијаговић Владислава, Јутословснско, 1944. годпнс пмала 19 годгла. Дана 18. X 1944. годнпс налазпла сс у Концснтрациолом логору Ауптвиц — Бпркснау. Интернпрскл број: 49898. Прн.мсдба: прсглсдом сернјс матрнкула, устанопљспо јс да Је мнтсрпирски број 49S9S додељсн Јс Ко1гцептраниопом логору Avumiui 15. VII 1943. годнпе (котоЈ нз Београда)”. Владиславе Ни магарци више нс примају оне који су пали с коша. | Он је увек нзвлачио најдсбљл — коверат. Г Чедомир Д. Јовановић = Г: Свака птпца лети своме јату. Некл друговн летс са | р свог јата. § Ннјс успео да ухватл рлтам. Изрита.'ш га. Нскада било! Динар по динар банка. А сад банка = по бзнка длнар. = Што мање . торала внше каплтала. = Ценс сс угледале па државу. Никако да лзумру. = Целог жлвота сам коллсао да би на крају постао н (магарац. Љубиша и.ветковпћ — Луша = Послс дсвсг дапа и дсвег но1ш мукогрпног rryroiKuta, конвој ,,Р’ corona са Бшвкцс стигао јс на место одрсдпшта. Нзмрцварепс људс, one KOjU су прежлвсли јулскс врућине у сточном пагону на дссстак мстара од пру гс чекали су стражарн до зуба пао ружани. — С.мејалк су сс, a са iuixobc лсвс стралс у пас су сс кезилн псн, ссћа сс Владисаава. По.гапа na koJv се зауставно воз била Јс огромна као и композкцкЈа во за. У дал>ппи иа хоризопту, вндела сам баракс. БсзброЈ нх је било. За два дишмка која су шгрчала високо у јулско нсбо, помисллла са.м да су од фабрике, алн фабрпкс смртп — А\-шапц. Постројену колону будућпх логораша, стражари су спровсли кроз жнчалу калију, пад којом јс писало: „Arbeit, mascht frei«! — Рад ослобађа! Онс којн су разумслп саркастпчну СС- -овску поруку, огројхла јс очаЈпичкз пада. Ипак, врло брзо се покхтало да 1ш том трачку свстлост« у вилајсту смрти нома места. Стражарн са ncmia спроводсћл лого раше, правплн су некс своје впцсае на рачуп будућпх паших фризурз. Y празној Gapamt рскли cv пхм да сс свучемо. Одузслп су на.м накнт, докумскта п ошпшалп до главс. Целу групу су nponycninn кроз купатпло, a na пзласку чекалп су иас тсгст и грао пругастс упиформс п тстовираiLC логорашког броја. Тако схм ја посгала нумера 49898. Био јо 15. јул 1943. ioahuc. Логор јс бпо опасан са два рсда болллкавс жпцс па порцуланскпм мзолаTopiuia. Кроз жпцу јс тскла струја. Измсјзу рсдова у дубоком шапцу налазила сс нска муљсвнта, црвспа пола. На саахпх двадссст метара стражпрска кула са рсфлскторпма убијала Је н послсдњу помнсао >га бскство. Логор Јс бно подељсн по абсцсдном pony на мпњс делове коЈе Је такође преграђнвала жица. Спровелв су нас пзмођу многобројннх барака. yaaxoimx јсдна од другс пст-шест мстара у иепреглсдпом нпзу. Свс нам јс било Јасно гдс с.мо упале. Пспрсд баракс лсiucdii на гомилама. Људи. сама кост н кожа. Убрзо he ммогн од нас тако пзпсмоглп, голп, на гомпли чскатн свој последњн пут. Поделилн су нас по пацмјама. Руски н.с одвојсно. Италнјапке такође, па су I) нас Југословснкс. Нсмиис-стражари — којс су бцло кажЈксплип, уДокумента о страдашу пелс у нашу бараку. Баракс бсз плафона, у ibiiMa крсвсти, запрапо вс крсвстн, cch даскс на циглама са прсградама, у свакој прсградп слава нас лст. Те всчсри сазнала спм чс.му служс niiMibaun. Мртвп сс овдс нс укопавају. Dch спаљују у крсматоријумп.\1а. Пламсн се пробнјао пз дкмнака и обасјовао прсстор око барака. Сваког јутра у пст сати „апсл’’ прсбрсјлоашс којс трајо два сата н за ссс то време нс смсш пи прстом да мрднсш. Бпло да је кпша спсг, лсдени встар. А у том крају никад суппа као код нас. Увек је бпло влажпо н Minin мн сс да сс само студсш! ссћам. Послс „апсла”, одлазили смо па рзд. Тсжак, мсцрлл.ују1ш, имао Је за ««• так да пас ушппти. Копх-ш амо капа-.с кроз мочвару, да је одводпнмо. Зпми с-мо своЈим ногама пртнлс пут. а каа шшгта од тога не би бпло на npoipaму, воднли су нас па пеке пољане, 1до бн пео дан прсмештале камеп.с с Једнс ка другу гомплу, дп би га сутра враћале на друго место. Нисмо смеле да посустансмо. Ко год Је пао, ту Јо н остао. V логору нису трпелн one којн не могу да радс. Таквпх су се ослобађалп. Студен, киша, вашкс и степнис Јеле су нам руке. Укочсне, imcy могле да прихаате држал»у ашопа. Како јс ко апао, аитазво сс н радпо, док су pane na рукхма пуцалс. А уз спе то, давх'п< су пам смрхмгау, неслапу, чорбу ол хопрпва н pane. Права Јс 1^пан№ 7 Млјатовлћ — Јовановић epeha ипла кад би осстплн укус солп, нлн би чорба до нас дошла млака. Сгражарп који су нас чували на пислу разумели су наш језик. To нспрва нпсхм знхпх а јслпог даиа. нс ссћхм сс шта схм то рскла, стражар ме јс задржао и упптао: „Тп си за лартпзапка?” Док јо колона одмицала, ја са.м морхпа пузсћл уз сталпо: Лезп! Дпж’се! да их лратпм. Бпла сам полумртва кад ме јс прихључио колони. Ја сам срстно прошла. Другл су па лоlOpame icojn пм се зхмере нхтујдхчи крволочпс псс. Тај пас јс једино знао да кољс. Увечс бп долазпли камиопи. Мртвп п пзнемогли. тада су убацпванп у канате и прзвац крсматорпјум. Страш110 је бнло слушати one join жлвс, пзпемогле, хпл свесне, да запомажу. Пролазплз је знма 1944 када су почслн да прнстнжу свакодневно трзнспорти робова. Biitue ik ннсу mi сврз ћали у логор. Казп<о>пша и пругом коју су у мсђувремену лзградплп спро вод1С1И су ilx право у крематорнј. Одаклс јс тај народ бпо и колико ra je блло. то не знхм. алн nehn се ннсу i-аснле. Кад бн долзЛно такаи трапспорт КХЛ CMO Mil V ЛОГОру. ЗЗЛ1П1ГГХ1С бп гпшгтал.ке и мп смо иорале брзо у бараке. Ннсу нхм далп да глсдамо. Сгражарп су викалп: „Блок шперс”. Блок шлсре’*. Кроз мале прозорс па баракама, вкделп смо много парола, којн je ушао у крсматорнјум. Воднлп су ik прало у гзсне коморе, а затпм их спхЂивалп. М. МилспковнН У следећем броју Нсман прсдосећа крај
20. ФЕБРУАР 1985. • БРОЈ 277 Од 15. фебруара ВРЕМЕ ЗА ПРКХРАЊИВАЊЕ РШЕВЦЕ • Среднна фебруара је време када се почињс са прихрањпвање.м пшсницс, прспоручују стручњаци. Због снежног покривача тај посао не .може да се оба вн у опти.мално.м року, али по отапању, трсба нскориститн прве лепс данс и обаВ1гги овај задатак. Уколико је пшеннца нормално изглсда н ннје заоста ла у развоју, треба употребитнодЗОО до 400 кнлограма КАН-а по хсктару. Међутнм, ако је пшешпда слабијег квалнтета треба повећати ко личину минералних ђубрива. Уколико су v предусеву бпле легуминозе, морају се смањнтн количине азота. Чим временске прилике дозволе, треба пооратп и прштремитн земљнште за пролећну сетву. Непоораног земљшпта има јста око 25 процената у нашој општини. М. Д I ЗЕМЉОРАДНИЧКА ЗАДРУГА „7. ЈУЛИ” ПАРАНИН СПРЕМНИ ДОЧЕКУЈУ СПВУ > Задруга има у магацинима сав потребан материјал за пролећну сетву Пролећна сетва сцрс.мно се до чскујс у Земљорадничкој задру зк „7. јули". Обезбсђенс су довољне количиве минералног ђуб рива, семенског кукуруза, а за који дан биће и се.ме крмног би ља. «., l Што се тичс се.менског и рспроматеријала за сству шећорне репс, ни ту ><сма пробле.ма. Како с.мо обавестили пољопривред нике у прошлом броју, Фабрика шеће.ра „Данило Димитријевић" обезбсдила је сав материјал за сетву — бесплатно, и да услови за одгајањс овс индустријскс би љкс никада нису били повољни ји. Семснски материјал за супцохрет и соју, такођс је обезбс ћси. од странс уљарина и очеку јс сс да пољоприврсдници одлу чс коју he културу да зассју овог пролсћа, сазнајемо од Псри це Адамовића, директора Задру ге. М. Д. ШТЕДНО-КРЕДИТНА СЛУЖБА ЗЕМЉОРАДНИЧКЕ ЗАДРУГЕ „7. ЈУЛИ” АЕЛИНД ЛОМОЋ ЛОЛ>ОЛРИВРЕДИ Ф За годину дана три хиљаде штедиша Штедно-кредЈггна служба, ин терна банка „7. јулм", фор.мира на је прошлс године. За протск ло времс показале су се све пре дности оваквог начина штедље. Штсдно-кредЈггна служба има прско три хиљаде штедиша, уг лавном пољопривредника и рад ника, који су схватили да се са мофинансирањем .много лакше преброде многе тсшкоће. којих бар у пољопривреди и.ма на пре тек. Као и у свим банкама, штедња је по виђењу. али и на оро чена средства. д камата је иста као и у другим балкама у. земл»и. Интсрна банкз „7. јули" пнтер вешиис свуда где је то потребно, нарочито код куповине pen ро.матерпјала зд пољопрмвреду, и пружа csojiLM оргаЈшзаиијама много повољније услове кред::- тираља. него код другпх балака чијих се услуга још увек нс мо жемо одрећи. каже Псрпиа Ада мовић. дпректор 33 ..7. јула". М. Д. САВЕТОВАЊЕ СА ПРЕДСЕДНИЦИ МА МЕСНИХ ОРГАНИЗАЦИЈА ССРН II СЕКРЕТАРИМА ОО СК ЗА СЛОЖННЈН РАД НА СЕЛУ На саветовању говорили Стеван Стојковић, председник OK ССРН и Митар Карић, председник Задружног савеза региона Шумадије и Поморавл>а Још увек пма неразумевања улоге Соннјалистпчког савсза и комуннста у itoj, можда не толпко улоге овс организаиијс, колнко нсразумевања међу челнпм људима у месни.м заједннцама, међу руководиоцима, што често доводц до стварања јаза, опортуног понашања, појаве лидерства, тако да се заједцпчкн друштвени пнтереси запостављају илн потнскују у дригн план. Таквпх свежпх прнмера нма у Голубовцу, Дрсновцу., Извору ц тако цаље, где су битно поре.мећсни међуљудски односи у друштвено-политичким органнзацијама. Савстовање са предссдницима месних организација ССРН и сс кретари-ма осно-вних организаци ја СК свих месних зајдсница, олржаио 25. јануара у Параћину имало је за циљ разјашњсњс тмх односа и компснтенција и унапрсђењс друштвено-политичког рада на сслу, као и у градски.м .месним заједнииама. О раду јс улози Социјалистичког савсза у савремени.м друшт вени.м услови.ма говорио је Сте ван Стојковић, прсдседник Опш ■пг-нскс конференци.јс ССРН. О стан»у у пољопривреди и напори Y ,,7.јулу” РЕФЕРЕНДУМ 1. МАРТА Производно финансијски план л Прсдлог заједничких основа и .мерила за распоре ђивање дохотка и чистог дохотка, налазе се на јавној дискуснји у Земљорадничкој задрузи „7. јули”. Нови предлози и при.мсдбе који су се чули од стране радних људи и удружених земљорадника током јавне дискуснје допринеће да се ова два важна доку мента израде на најбољн иачин. Референдум за усваЈа,Бе ових докумената заказан је за 1. март ове године. М. Д. НАСТАВАК РАЗГОВОРА О КОМАСАЦИЈИ Y СТРИЖИ, ДОЊЕМ ВИДОВУ И ДРЕНОВЦУ HOfflACAUHJA ЛРВОРАЗРЕДАН ЗДДДТДН Токо.м наредннх фебруарских дана наставлће се разговорп о комасацнји.започс тп прошле годнне, у меспим заједницама Стрпжа, Доње Видово и Дреновац. Најпре he се разговаратл са структурама »з месних заједнпца' н друштвено-политлчких органнзацнја, а затим са прттремљеним конкретнтш предлознма и на зборовима граБана. који ће затп.м на референду.мпма н дати коначну рсч. Поред представ1шка друштвено-политичког РАТАРИ №01РЦЕ U0 Ш Y последње две године омлдаинска органпзацпја добвја све већн углед међу житељима моравског села Ратари. После периода готово тоталне неактивности, нова генерација младих постиже запажене резултате у свом раду и успева да вратн углед, али искључнво кроз актпвност и акцијс. Омладинска органпзацнја се ла Ратари броји 89 чланова. Од тога су 14 чланови СК. Надвише је школскс и сеоскс, а затим студеитске л радничке омладине. Добровољне радне акцлје у се лу постале су готово стална пра кса садашњс генерације младих Ратараца, баш као ш.то су биле и за њиходе очеве после ослобо ђсња. Акци.ју на уређењу живо тне и радне средине, на уређен»у Дома културе, улица у селу, спомек паркд изводи бригада од прско 50 омладагнаца, али at ста ри-јих другова жељних да помо гну .младима и дају лмчни пример. — Дочек Штафегге младости, учешће на Ратаријади, организо ван>е културног жшвота у селу, лгранки Ji, заба-ва поводом праз ника, обележа1ван>е свих заједни чких датума из историје и Рево луције, учешће у „Сусретимд сс ла" и низ других акггивности, ис пуниле су прошлу календарску годи<ну. Оваква жива активнрст оцењона је од странс друштвеНО-ПОЛИГП1ЧКИХ организација као изузетно успсшнд, и младима је указано још већс повсрење, рекао нам јс Небојша Милисавље вић, лредссдник ОО ССО. И ова година биће у знаку пу нс мобЈплиости. Имаће.мо готово исте актлвности !као и у про шлој годинјк с тим iuto ћемо се посебно заложити на организова њу „Ратаријаде 85". чији с.мо ми до.маћтши овс године. као и на организовању так.мичења пс вача аматера у мају. Од Скупш тине .меспе зајсднпце имамо пу ну подршку. а прсебно од Мила на Радојевића, њеног прсдседни ка, кажс на крају омла-дииац Милисављевић. М. Д. живота оппггпне, разговори- .ма he присуствовати и стру чњашт који he и водити стручни део ко.масацнје, са пскуство.м стсченим у ко.масацији у Чепуру. Планира се да се ко.масацнјо.м у ова трп атара^обухватн површина од близу 1200 хектара. Ову акнију, изузетно важну по даљн развој пољопривреде и унапре Бење производње, води Социјалистпчкп савез радног народа опшпше. М. Д. ма друштвснс зајсдницс да се пољоприврсдна производњд уна прсди и да сс произведс више хранс. говорио јс Митар Карић предссдник Рсгионалног задруж ног савсза. Договорсно је да се након овог саветовања у свим месним заједницама одржс скупови извршних оргапа друдггвено-поли тичких организација да сс разматрају одноои у мссној зајсдни ци и у орпанизацијама које делују нд сслу, да се унапреди рад, како би сс што спремније ушло у реализацију новог петогодишњег плана развоја. М. Д. М11РИЛОВАЧКИ ПОЉОПРИВРЕДНИК НАЈБОЉИ Y ЗИМСКОЈ ПОЉОПРИВРЕДНОЈ шк оли ЛАЗАРЕВИН ОДЛИЧАН Млади пољоприврсдиик Мом чило Лазарсвић из Мириловца, показао најбољи успех у зи.мској пољоприврсдпој школи у Свилајнцу и порсд дипло.мс са одлични.м оцена.ма добио и наг раду у кн»игама, баш као ц у свакој другој школи. Од 29 полазника, 21 је завршило смср ратарства, a 8 сточа рства, али су се полазници улоз З1али и са улрављшвем и одржа ва^»с.м машина. тајнама виногра дарства и воћарства, по програ му за ус.мсрено образовањс. Пре давачи су били профссори лз Пољопривредне школс у Свилај нцу, Пољоприврсдног факултета у Бсограду, Инсппута „Зс.мун пољс", и Завода за страна жита у Крагујсвцу. Први час јс одржао прсдссдник Задружпог савс за Србијс Раденко Стапић. Бсс платно пЈколовањс пољоприврс днпка нашсг региона финансп рали су СИЗ ус.мереног образо ван>а м пољопривреднс организа ције којс су п послалс споје по лазникс, обавсстио иас је Дра ran Стојаповић. секретар скупш тинс Задружног са.веза региопа Шу.мадије и По.моравља. М. Д. „Знање—имање’* СТУБИЧАНИ СЕ ПРИПРЕМАЈУ На последњем састанку Оргапизацноног одбора акције „Знап>е — и.ман>е”, коју води Телевизија Београд са OnurnuicKOM конфереицијом ССРН ПараНнн, раз.матрана је досадашша реализација задатака. До.маћини е.миспјс „Знање-имање”, Стубичани, прионули су на посао и до сада су урађени пројекти за адаптацију сценског простора до.ма културе, затим школског дворишта и пројекат за асфалтирање 800 .метара сеоских улнца. Реализацнја постављених задатака захтева и обн.мна средства, која he обезбедити .месна заједница Стубица, зати.м друштвено-политичка заједннца и овдашље радне органнзације. Како се чуло на ово.м ску пу, све је спремно да граБевински радови крену одмах, чнм временске лрилике дозволе. Такође се у оквиру припрема за представл>ање телевизијској јавности, одвија н жива културна актлвност. Да су л ову обавезу Стубичзаи схватилл врло одговорно, сведочи н гтрогра.м који су нзвели у оквиру акције „Сусретн села”, за којн је речено да представља висок домет сеоског културног аматеризма. ЗАВРШЕНО ПРВО КОЛО „СУСРЕТИ СЕЛА 85” ) СТУБИЦА ВОДИ 3 Усвајањем извештаја од стране делегата Скупштине „Сусрети села 85” и званично је завршено прво коло ове масовне културне акцијс на селу • Са 461 бодом екипа Стубице освојила је прво место у културно-уметничком стваралаштву, а са 215 бодова Стрижа се пласирала на прво место у квизу знања Како је протскло прво коло „Сусрета села 85” ко.мснта pinny председниип оцсњивачк ilx ко.мисија. знпчн, најнепосре днији арбитрн, Милан Бокићи Душац Петровић Дуне. — Слободно .можемо рећи да јс остварено оно што смо и очекивалп, наравно са ма1ћи.\< изузегком. Скоро све екнпе су сс брижљнво припремале и У већини случајева нспоштовале правилнкк о такмЈгчењу. Но л порсд напора на уређењу поз орница и до.мова културе, лпак се .могло приметити да један број .месних заједница ннје или ТАБЕЛА ПРВОГ КОЛА „СУСРЕТИ СЕЛА 85” КУЛТТРНО УМЕТНИЧКИ ДЕО 1. Стубнпе 461 КВИЗ ЗНАЊА 2. Клачстгца 458 3. Д. Mvnmna 455 4. Плапа 452 5. Трсшљсвкпа 442 1. Стрнжа 215 6. ТскиЈа 437 2. Рашсвпца 210 Д. Видово 437 3. Буљаис 205 Дреновац 437 4. Лсбина 195 7. Ратсвнца 433 Чспуре 195 8. Забрсга 431 5. Извор 175 9. Изпор 427 6. КлачевЈГца 170 10. Својново 425 Д. Вкдово 170 11. Буљанс 416 Забрсга 170 12. Рдтарк 402 7. CinbH Вир 155 13. CiubH Вир 391 Давпдовац 155 14. Шавац 383 Г. Видово 155 15. Г. Видово 378 8. Снкирица 145 16. Голубовац 375 Бусиловац 145 17. Снкнрииа 372 9. Ратари 135 18. Г. Муппша 367 10. Г. М\тнпца 130 19. Чспуре 360 СвоЈново 130 20. Давкдопац 35! 11. Д. Мутинца 125 21. CyciLTonan 330 12. Голубовац 120 22. Стрижа 319 ТpcnnbCBiioa 120 23. Лсбкна 303 13. ТскнЈа 105 24. Крежбинац 239 Дреповац 105 inije довољно предузео свс .ме ре да сс овај посао доводс до краја, каже Милан Бокић. У неким месним заједшша- .ма нзостала је по.моћ субјектпв них снага — .мислимо пре свега на друштвено политичке организацнјс, па је сав терет пао на о.младинску организацпју, без учешћа старпјег дела стано вшшггва, ла се дешавапо да не ке екипе немају и по четири тачака за бодовање. Ове године први пут се бо> дујс режија програма. И ту је при.мећено да сс често тачке одвијају без неког реда, без концепције, значи програм није осмишљен, па дслује неубедљи во, иако има добре прједпнце. Народни обичаји су чссто сведени на нмпровизацнју. чес то неукусну, уместо да се пуб ллци прпкаже оно што вишс ле живи, заборављено је, а не* када јс то био облчај. Међут и.м, виделп с.мо далеко већи бр ој добрих режија и народннх обичаја. Дешавало сс да група певача ције добро увсжбала песму, или је пак лзбор песме погрешан. Имамо примедбе и на дуе те, који такође не умеју да ода беру адекватлу лссму, као и пс ваљс дуета и један глас. Истиче.мо саралњу скипа п чланова жирија. Све екипс су се .макси.мално трудиле да ис праве грешкс по примедбама жнрија. тако да с.мо у друтом сусрету увек виђали одличне програ.ме, далеко боље него пр вп пут. што се одражавало и на број бодова. На крају да кажемо да оно што с-мо видели у прво.м колу можемо бнтп потпуно задовољ ни, .мада се т? може уз извесне корекције. и ангажовањем свих структура у .месној зајсдни ци, постлћи „много бољи резул тати, кажс на крају Милан Бо кић, председник жирија. — Сале домова културс пос тају све тесније. јер је интере cosaite знатно порасло, будућл да се програми осмицивава ју изворније, квалитетније и далеко укуаотје него на почет ку овог такмичења, рекао нам је Дуне Петровић. ИстДкао бих бољи квалптет у сусрету Давидовац — Ратари, v програмима обеју екипа; затим, уређеност позорнице и добру режпју програма Горље Мутнпце, п Драгослава Стевано вића из Чепуре, шавачкп „Ловачки уранак” са мушком гру пом певача н дуетом Костић; као и певача новоко.мттонованпх песама из Извора Милена Крс мановнћа. Најбољи програм у целини показала је екппа Стубице. 0- ко њене воденине окупили су се помељари п помељарке. Гру па певача, солиста пзворне пес ме, рецптаторп, водител, Смиља на Мијајловић, су тачкс које су бодоване максЈгмалним оценама. Режија Бранислава Mime нковића је одлична. Сикирича ни су били знатно слаби ји, a v iMixoBO.M прогг>а.му се пстица ла .мала „Лепа Брена” и пољоп ривредник рецитатор Драги АранБеловић. Све у све.\гу, гледали с.мо све квалитетније програме нз сусрета V сусрет, као пгго се надамо и у другом колу, каже на крају ко.ментара Дуне Петровић. председннк жирнја. М. Д. ПАРОВИ ДРУГОГ КОЛА 1. ГРУПА Д. АЦ-тница — Стубице Чепурс — Извор Г. Мутннца — Снкирнца Клачевпца — Рашевнца Давидовац — Голубовац Ратарн — Сиљн Внр Бусиловац — Шавац. 2. ГРУПА Трсппмвкца — ТскиЈа Својново — Лсбина Стркжа — Д, Видово Буљане — Г. Вндово Крежбннац — Дрсновац Забрсга — П-тана. 14панав1 8
20. ФЕБРУАР 1985. • БРОЈ 277 РАСАДННК ПЕСННКА ли с.мо сс ■ ЛИТЕРАРНА СЕКЦИЈА СВЕ АКТИВНИЈА ■ ОБЕЛЕЖАВАЊЕ ЗНАЧАЈПИХ ДАТУМА И ГОДИШЊИЦА ■ ГОСТ НА ЛИТЕРАРНОМ 4ACY ПЕСНИКИЊА СВЕТЛАНА АРСИБ недавно и на часу Да јс „Песличка олимпија* да” стскла популарност мсђу леснвчкјш подмлатком увериусмсравају Мнодраг Манојлока српскохлватског језика, ру вић, Влада Богосављевнћ и школс „Момчило Поповић — Озрен". Y присуству паставнилитерарне секције Ословне ЛИТЕРАРЦИ ИЗ ШКОЛЕ „МОМЧИЛО ПОПОВИН’ ше хфчешше ове школе, Светлане Арсић, учентши су нам на овом часу приредили пријатно изненађење. Старијим лнтерарци.ма, којс водн профссор Живота Јовановић и ководства втколе, песиикшБс Братцслав Марковић, придруи члана Кнжжевног клуба жили су се овом приликом н „Мирко Бањевић”, нначс с^в- млаћи другови са својим учеПесничка олимиијада I ПРИПРЕМЕ ЗА „СУСРЕТЕ ДРУГАРСТВА” РАДНИКА ПАРАНИНА ИСКОРИСХИТИ СВЕ СНАГЕ Песма броја СНЕЖНЕ БАЛЕРИНЕ ЉУБОМОРА Покрише тло I £ Мрзим те, очајна спло! Зелене очи твоје увек .ме урекну, кад наивно поверујем da сам коначно нашла оно што одаоно тражим. Понекад, док сс apuuiryhu растапам престаће падати Красе нам брдо $ у њихооом отрову. по.числим: боље би било да из пакоашх фотона никад није исклијало иаказно огледало моје личности. Маја МнлојковиП, VII-3 ЈЕСЕН Јессн је лепо гобишње доба и тада сс 2рож1>с проба. Y школама звонце звони и у разред дсцу гони. .4 onda dobc учптељииа, nac.uejaiia, eedpa лица n rada deifa уче пово велико п .иало слово. Жагор се у школи чује,. нико nehe да лшрује, деца се веселе и da уче желе. Катарина Днлштријевнћ, 1II-1 ГЛАД £ £ 4vdna мс мисао, odjcdnoM прсне, da ли је to can или јава, da ли јс то пакао ил’ зло. Kad dere нејако са суза.иа и tneeo.u, nc.uohno da било шта каже, без мајке лежеки, бсз хлеба у руци ' c’necKo'.u па длану глеба, .uoxeda... последњи пуг залазак сучца. Пита.ч се што и сва д'еца планете: „Зашто нраве бомбе, ракете, icada ne.ua довољно пи хлеба, за jedno обичпо, нејако, сиро.иаишо dere. Зар не разу.иу ти зли људи, da су то беца, а не са.ио цифре, умрлих, jedito? столсћа.” Јас.мшга Пстковнћ, VI 2 УСПОМЕНЕ § 5 снежне балерине кад зима миие. беле сестрице кровове ките сребрне лулице. Облаче dpeehe у' одело бело бсли постану и tpad и село. Ветар северац с.иетове прави милује кроаове no сребрпастој ?лави. Пабају пахуље тихо без природа Радости те бслс £ краја је препуна белога сјаја. one бескрајне пружају балерине попово падају. ДсЈан РадоЈковнћ, III ЛЕПТИР Лети лептир шарени тај враголан малени, сна?е малс, воље јаке on надлеће све воћњаке. И ливадом пуном цвета и баттицом 'он прошета. IIит се умори, нит задшие сваки цеетак по.чиршие. Са деиом се игра лако испрсд њпх би вешто скако, тамо амо, брзо шара и дечаке час заоара. ■ Малшианц за њи.ч јуре кроз ливаде noped жбуња, тек што стане они стигну, па га опет с цвета дигнч Свс сс nada cad he стићи и лептиру ближе прпћи, и тако -их мами, -зове бок се лепо не уморе. Внолета Тодоровић, VII4 Нсме — на неким путевпма, тихе у нека предвсчерја, свеже у paua ceuTaiba, зову ме са обала плове no рекама dneiie у сени улица, у мојој матти, ■ неме и сетне моје успо.иепе. Драгана Илић, VII1-2 ДЕТЕ Дете је као .иало пиле, које. кљуца зрно пшенице, а зове се Caiba, Саша, Миле... Дете је као и ноћу ма.иа сви.иа у соби трава која се ibituie га покрива и . каже „Тшас, тшие"! Дете је цветић у ливаби, који се отвара нежно, и саоје латице клати и зоое „Мати, мати”! ■ Бнл.апа Анђслковнћ, V-1 ДЕЦА И СНЕШКО Ја сам направио Снешка који се duenoi Снешка, сталио смешка. Снешко је бео до голе коже, Cad he те чути шта све on може. Yvc да јсде разно воће. И nymu лулу кад ?od хоће. Снешко у.ие да чита и пише, A-iu зато страшно мрзи кише. Ја сам направио дивног Снешка, Снешка који се стално с.чешка. Владкмир Симић, Ш-3 ВЕВЕРИЦА Pen китњаст, уши мале, no дрвећу, ко од шале, скаче стално горе, done, сва је ‘наша detja воле. Нестаиша је као чигра, сталко воли да се игра, истражује шумске тајне ц скокове прави .сјајне. Свс су шумске 2pane њенс, зиа куда и -кад да крене, можда мислши да је птица? Нс, то је веверица. Анита Нпколнћ, V-2 $ I * I | Са песннчке олимпијадс: интс ресоваљс изузетно тс.бом Драгољубом Гајићем л длвним стлхови.ма улепшавали овај песпнчки сусрет. Око 50 аутора нам се овом прилнком представнло, а колико јс ова секција активна служе нам као доказ радови који свакодневно стижу унашу Редакцију. Од професора Јовановнћа смо сазналн да млади рецитатори посебно своју активност испољавају око обележавања значајних датума и годишњица, када је посебно видна н добра сарадња са ликовтм секцијом под руководством на ставника Милана Микнћа. Истакнл.мо да као пример у овој школи служе „ литерарш< нз ннжих разреда. Лист „Младост”, који су они припре.мили остаје као трајно свелочанство песничке инстпграције за време наставе у прпррдн «а Грзи. ПОЛУГОДИШЊИ С Ј $ s zz^wzzzwzz/zzzzz/zzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzz/zzzzzzzzzz^zzzzzz^zzzzzzzzzzzzzzzzzzz/zzzzzZ • Општинско такмичење из литерарног и ликовног стваралаштва, уметничке фотографије и рецптовања 15. марта у СФС @ Смотра музичког и фолклорног стваралаштва 23. марта © Рок за пријављивање до 10. марта Припрс.ме за организацнју Оппгпшске смотре „Сусретн налне смотре драмског стварадругарства” биле су главна те.ма нсдавног састанка Ко.мисијс за лаштва, таклпгчење из рецзггокултуру и образовањс Општинског всћа Савеза стлдпката. Ово.м приликом пајпре су сагледана правила акније „Култура v удруженсм раду” коју организује Међуопштинско nehe Савеза синдиката у заједницн са општинскнм већнма регнона. У овој акцијн учсствују свн радни људи из основних организаиија удруженог рада и радних заједнпца, ученици и студенти који су сптендисти или обављају радну праксу у неком OOYP-у н радној зајед НИЦИ. ’ Програмска активност акције састоји се из три дсла: култура рада, друго, позвавање социјалистичког самоуправног развитка СФРЈ и Tpehe. кул турно-уметмичко стваралатт* во (литерарно и ликовно стваралаштво, прн.мењена у.метност, рецитовање, драмско стваралаштво, хорско и груп но певањс и музичко и фолинтерссовање за ову манифестацију и то треба потпуно искориспгги. Више пажње пего што јс то раније бнло напоменуто је, треба посветити ор ганизовању, са правим људима на правим местима. После дискусија и детаљшсс раз.матрања. утврђенм су и тер.минн за Опигпшску с.мотру „Сусрети другарства ’85”. Y Српској фабрлци стакла. 15. марта у 13 часова одржаћесе вања одржава се у Деспотовцу, а пз лптерарног стваралаштва у Кнпћу, маја месеца. Бхттрпја ће битн домаћхш так.хшчеља хорова, а Свстозарсво ликовог п Баточпна музичко-фолклорног стваралаштва. С. Ј. КУЛТУРА Y УДРУЖЕНОМ РАДУ таклшчење ликовног из лнтерарног и стваралаштва. ничке фотографије умет* рецлто товаља. a 23 марта је у Халн 1ош увен ns клорно стваралаштво). Y складу са правнлвма акције, припремају сс и нас „сусрети другарства.” спортова клорног смотра музичко-фол стваралаштва. пријављивања за скште и Рок позачељу ове код Мишљења која су се ч\ ла на по- .мсн\том састанку потврђују чнњеницу да у наши.м радним колсктнвима постоје снаге и јединце Је 10 март, а пријаве се достављају Bchv Савсза син дмката опиггние Параћин Треба напоменути да ће се Општинска с.мотра завршити до краја марта, а већ у агтрнлу Параћин је домаћии региоУСПЕХ СРЕДЊОШКОЛАЦА Боље него прошлв гоетне Са позитивним успехом прво полугодиште је завршило 45,52 одсто ученика Цснтра „Бранко Крсмановић” 0 Поправља се успех код производних занимања ® Изостајање са наставе још увек велики проблем Извештајн у којима јс са- изостајање са наставе. Још углсда полугодшпњи успех учег век велпкн број ђака нередовно ника Цеитра за средње образо похађа наставу. Због таквог по вање „Бранко Крсмановнћ” да- нашања о некима lie ових дају слику која је у односу на на расправљати дисциллинска прошлогодишњи нсти период ко.мисија, а један број учсника бол>а. Наи.мс, од укутЈНО 1859 ' ђака, прво полугодиште је без слабих оцена завршило 45,52 од сто средњошколаца. Да је овај класификационм период крај школскс године, 212 ученика бн и.мали одличан успех (бољи јс него прошле годнле), њнх 289 би било са врло добрим ус пехо.м, 291 са добрнм ,а 54 уче ника са довољним успехом. Ако бмсмо њима додалџ и ученике са једном или две слабе оцене, јср постоји вероватноћа да бн на поправним нстггима поправили те јединнце онда би око 70 одсто ученика завршило разрсд. Сви ови показатељи, упорећени са прошлогодишњим гово ре да јс друговање са књигом је изп био статус редовног шко ловања. Како то.ме стати на пут? — Проблем изостајања, оправданог или неопраданог. наш је закључак, тражи комплетнпје изучавање. Са овнм проблсмом више би требало да сс баве и одељењске заједнице Уче ници са.ми .морају да утичу на оне којн редовно не похађају наставу и да се овај проблем ублажи. Ми и.мамо зубног лекара у школи и пастојимо да наша школа добије и лекара опште праксе, чиме би се, всрујемо, с.мањнла и боловања, а сами.м тим и изостајања са наставе, рекао на.м је дирсктор -МИЛОШЕВИБ. Крај школскс годпнс, ciirypпо да ћс донетп још бољи успех, алн то захтева већи рад и одговорност и ученика н про светних радника. С. Ј. ЗА ДЕСЕТОГОДИШЊИЦУ МУЗИЧКЕ ШКОЛЕ „МИЛЕНКО ЖИВКОВИБ” Фестивап дечјнх песана У Цептру вић .Бранко Крсманобило чешће, што је дало и бољп успсх. Посебно радује сазнаљс да се успех код производннх зани.маља поправља, што јс ралијих годнна било обрнуто. Овоме је свжако допри нела и бо.ва структура прилико.м уписа. ААнога одсљсња про изводних заннмања попуњена су још у летошњем прво.ч уписно.м року са ученица.ма бољег успсха, што јс и одраз оваквог стања. Иза овнх резултата стоји је дан озбиљан рад. — За успешно васпитно-образовнс школе, потребне су обављање функције благовремене и озбнљне прнпреме и ми с.мо тако и започели ову школску годину. Y овом полугодишн>ем периоду више с.мо паж»»е посвећнвали инструктивно-педагошком раду. Рсализација часова је била боља него прошле године, а одецењске и заједнице ученика више су се у ово.м периоду бавкле ученичким пробле.мима и добрим делом утнцале и на успех, чули смо од директора МИЛОРАДА МИЛОШЕВИНА. Оно што у Центру „Бранко © Расписан конкурс за пријем радова за Први фестивал дечјих песама „Параћин ’85” @ Фсстивал he се одржати' 24. маја ове године Дванаест изабраних радова биће изведени на фестивалу ® Награде за најбољу компознцију и текст Идеја колектнва Музичке школс „Миленко Жнвковнћ” да се досетогодишљица ове к\/лт\т>но-образовнс установе обележи садржајно и обогати новим програмом, ових дана прерасла је у стварност. НанДваиаест кзабраннх композација бићс извсдене на фестиваду, а нзвођачи he бигнсоло певачи нз свнх нашпх основпнх школа, а хор Музичкс школе и хор Основне школс - . . „Сгсван Јаковљевић” пратнћс ме, 11. фебруара лист „Поли-* певачс. Феспгаал he се одржатпка” објавио је конкурс за т пријем радова за Први фестнвал дечјих песа.ма „Параћин ,85”. Право учешћа и.мају сви грађани Југославијс који сс баве компоноваљем дечје клати 24. .маја, чпмс he се; поред прославс годншљицс i обогатлти 11 25-то мајскс чаности. Најбоља композицаја школс ! СВСбићс иаграђена повчаном наградом v вредности од четири хлљаде сичне пли забавне музике. Ра- дннара, другонаграћеној прндови за конкурс треба да садржс соло партитуру, по мо гућству клавирскн нзвод итри примерка откуцаног текста песме. Конкугрс је отворен 30 дана, од дара објављивања ирадови се шаљу на адресу ове Музнчке школе. Директор Предраг Асановнћ нас јс обавестио да ћс се у року од 15 дапа од дана заКрсмановић посебно брнне је кључења конкурса обавнти нз- * бор радова, а рсзултати he би9 тп објављенп у „Полнтицп” у року од три дана од дана избора као и па огласној табли школе. пашћс три хиљадс динара и трећа награда oiihe у вредности од двс хиљаде динара. За најбољи текст и аранжл1ан предвиВеие су награде од по двс хпљаде дннара. Верује.мо да ћс ннпцпјатива Музичке школе „Мпленко Живковић’', коју реалнзујс у сарадњи са Самоуправпом нптсресно.м ' зајсдпицо.м основног образовања и васпнтања и Зајсдницом културе, донети освсжсњс града па Црпици. музнчком животу Годишње бар једном на дневним редовнма разних форума ставља се шггање културе у удруженом раду. И тада, лзвештајп слнчнп је дни друглма. Културно ашн ло обавија већшгу наших колектнва. Ту и тамо заискрн варница, па one? пада II гаси се. Од потребе до патребс, реклп бисмо. Управо због таквог ста1Е»а, са великом тешкоћом, досадашња пракса јс то показала, органнзују се „Сусрсги другарства”' и сличие манифестације културпог стваралаштва и културс у удруженом раду. . Meby 17 хиљада запослсннх радника v опшпшл Паpahim. има велики број талената и ентузијаста. Алн тај аматерски рад захтева п разумевање п финаиспјску потпору. Српска фабрика стакла, примера радп, нма око 1100 омладннаца, а КУД „Франц Розии” неколико го Л1ша уназад скоро да се нпјс оглашавао. Нсдавно на јсдном састанку чуо сс податак .који забриљава. Ово Друштво јс имало јсдну од најбогатнјих народпнх иошљи у Србијн, а данас? Мно го од тога пема. Растурспо јс како U гдс се стигло. Није много боља пи слпка v другим организаиијама. Културном животу раднлх људи поклања сс вео.ма мало пажње. Изузев Цементаре, пи једна органнзацнја удруженог рада нема човека за> дужеиог за културу. Тај такозванп културни рефсреат је преко потребан. а н систе.матпзацијама радних мес та је предвиђен. Свс организације удружсног рада нздвајају велика средства за спортскс клубовс. Спорт сс псг\’је, али трс ба да сс лагласп да није са.мо „Бораи”, „Текстилац”, ,,13. октобар” н слични клу-. бовп оно што треба неговатп н омасовљавати. Ово наводЛ на питања: п.ма ли раднп човск у својој органнзацлјп библеотску? Пружа лл ,.му сс могућност да на организован начин види по зорпшну илп биоскопску прсдставу, да чујс доброг рецптатора. доброг песника нлн гметника другс врстс? Да некг од својпх умстплчких способностп ПСПОЈМ1 у колектпвг где ради? Каква MV јс радна срсдина? Од свсга овога. мало 'тога можс се срестл неком пара« ппнском колективу. Фппанспјска средства не бн смела да буду препрека пазвоју кглтуриог жлвота, бар када је реч о већнм ор ганизаиија.ма удружсног рала. Исто тако, на сме шг човск да будс узрочнпк таквом стању. Јер. култура у ’ дружепом раду п 'култура рада су днректнп учесници v npouccv прор.зводљс. Како оплемењен радни простор. тако п култура уопштс у гпчс да раднп човск успсшчпјс остварује своје раднс ооавсзс. С. Ј. С. Ј.
ГОДИШЊА СКУПШТИНА ФУДБАЛСКОГ САВЕЗА О1ИНТИНЕ ВАРАБИН ФУДБАЛЕРИ ЈЕДИНСТВА НАСТАВЉАЈУ ПРИПРЕМЕ Y СТРУГИ ШАХ: ОСМОМАРТОВСКИ ТУРНИР Најмасовнија споиедна свд оо свету За прецседника Опшпшског фудбалског савсза поново нзабран Хранислав БокпН Одувск топла н сунцсм обасЈана Струга, дочскалл јс овн дапа зелсис у сасвпм другом руху. Велккн смстовн и стхлно шгска дс.мпсратура коЈа За OBirx ссдам лзла планирано Је ш<з утаклшпа са екипама које су такоћс на прнпремамп: Дппхмо Bpaibc, Majдаштск, Бор, Љуботси, Тстово, КараШАХИСТКИЊЕ НА Шххогскп клуб „Тексги.тац” н ове годлге, са пиљсм да буде траднлпопалал, органпзује осмомартовски жснсхк турнпр у шаху „Тскстплац 85”. Турннр има за цил> популвризапнју жеисхог швхз. а клтб he познвати учеснице. Јер жеље превазилазе могуЋкости. Y Hirrepecy гвхховсккх стгтузијвста из Штофарс Је да турнир буде агто масотшпЈи, а у нсто вре.мс ограипченз срсдстпа не дозволлвају више од тридесстак учсскида. „ТЕКСШЦУ 85* Турннр ће се игратм у двв влхеада, прсд 8. март и иа празпик жена. Играће се у сали коифервпи|в ПВТКТ „Брапко Крсмановпћ”, но швајцарском снстему. И осим поЈављива}|>а шахпсткЈгље су дужне да са собом hohccv псправаи жтаховскн сат и гарнхтуру. Очскује се учешће шххкстклнл из Свилајппа, Лапова. Баточинс, Крагу. jcr.ua, Топалс, ЛранВеловца, Деспотовпа и Параћина. М. М. О раду најсишсг тела Општпнског фудбхлског сагсза, ibcroBc Конферетшјс, чуло сс на годшшиој скупштипи одржаноЈ 16. фсбруара. Y годлпн реорпшпзаинја, извршсних и онпх коЈе прсдстојс дслсгате оппгпшскпх фудбалскпх клгбова илак јс нпЈшпис*шпсресовала љихова будућпост, хтл и судећи прс.ма дпскусвЈи, н будућност параћимског фудбала уотпптс, Јср подмлатка нема. Дат је предлог да сс СОФК-п Параћпк уп-гтн захтсв за разматрд|вс nonine могућвости како би се фпнансирап»у сеоскж клубова посветнла већа пажи>о. Седшши Јс присуствовао Здравко Филиловнћ, лредссдлкк СОФК-е, којн Је прнметио Да зххтспп клубовз за финанснрање далеко прсвазнлазс могућпостн СОФК-с. Сложло се са значајссл фудбала v нашн.м селнмд, јср јс „најважнлЈа слорсдпп ствар на свсту” у ПСК1Ш наиигл сслпма н јсдина могућност да сс окупс младн п да трсба потражЈгти могућпост за noschaibc срсдстава којп.ма сс клубовп ф|шалспрају. По снстему „уочспс слабости охмхх уклоњатп”. Конфсрсшшја <Т>СО због очмглсдис лсактивлости дслсгата у Me ђуопштпнском фудбхзском савезу (коме узгрсд буди рсчсно прсдстоЈн припајшвс рсгиопалпом) извршсна је измсна дслсгата. Тако су уместо Николс Крстнћа r Топлице ДшшИ за делсгате у МФС нзабршш Славољуб Мплстнћ н Радослав МклстАнћ. Председнпштво ФСО прсдложпло Је, а Конферсиција изаброла, поново за свог прсдссдннка Храинслава Бокића, дслсгата Младостн из Рашсвпцс. М. Мпленковић сс нс палгт за послсдњпх дссет го- орман. Сгруга ц Бптола. Y овпм суПОЈЕДИНАЧНО ПРВЕНСТВО СРБИЈЕ Y СТОНОМ ТЕНИСУ Радни састанак пред тренинг У ЗНАКУ београмна Победнкчки пехари из свих дисциплина отпутовалн за Београд. • Победничкм псхарп из свих днсципллпа отпутовали за Бсоград Прско 150 стонотеииссра, учссинка овогодјшпбсг појсдЈгначног првсиства Србије бсз покрајипа, у пст катсгориЈа, падпградхпо сс 9. н 10. фсбруара у параћппској Хали спортова за пггулу првака СрблЈе. Према оче1и<вању, мајсторн целулоидле лоптппе из ИМТ, Партнзана п Црвемс зпезде, билп су ' најбољк. Јсдино изнензћељс прнрсдио је Драган Гнтарпћ 1гз П.МТ-а, савладапши Звонка Баcapnha (Партизач у муитком фнпалу). Код сеннорки побсдпица јс била Наташа Стаиковић (Црвена засзда) савладавшч Маршгу Срстеновнћ (АЕтадп борац, Жутпш>ац). ИЗЈАВА ЗАХВАЈП1ОСТИ У игрп парова ггрвлци су рггвали пз фипала сепиора Басарнћ — Гнтарпћ, побсдом пад сутраВаиима Ропом и Коmihc-м, из Партпзапа, одиосно Црвсне звездс. Жснскм пар Станковпћ — Гпоздкћ, обс из Црвсне звездс, бнлс су бољс v фипалу од Жулал>чанки, Срстсповнћсве и Милошсвскс. Y конкурспциЈп мешовнткх пароиа Павасовнћ (ИМТ) — Срстсковнћсса (Млади борац) билп су бол>к од мсшовитог пара Рот — Милошевска. Од плраћпнскпх стонотениссра нико плЈе забслежио значпјт<јс резултате, алн су зато организатори побралл сва nprunajta. Оргаипзациони одбор о.могућио је да ово маратопско, двадссстдвочасовко такмнчеље са преко двс сто тпне одигранпх мечева npobc бсспрскорно. На крају так-мичсња Владста Павасовпћ, члаи стручно кохшспје Стонотсниског савеза Југославије лзразпо Је пуну захвхтност н одао прнзнанл за допринос и уложени труд у оргалмзапнји поЈедппцима из Београда, Huma и ПараВппа. Главпи оргапизатор, Onnmoiouf стопотеппскл савсз, пе бп могао без помоћи раднж организацнЈа да ово такмнчсљс одржи на ннвоу, рскао НЗ.М јс Руди Ваиск, доаЈсн стонотеппса Параћина. Y св1гм диспипллнхма хл прва четнрп мсста додсљсиа су оризнанва дипло ме, псхарн нз Српске фабрнхс стакла н производи „Параћинхе”. М. Миленковић Anna у овом крају, натерхча јс стручни штаб да донскле промсик n.iamtрани рад тпма. Док се у првој фазн прнпрема, па Грзи, потснцнрала општа фпзпчка лрипрсма пграча и то прс свсга издржљмвостк, Струга Јс лрсбало да пружн добар тсрсн на комс he сс кајвншс радити са лопто.м. Мсђутим, бсз обзкра на искрсле проблемс, расположсње у табору Је добро, па сс замисли трспсра МО.МЧИ ЛА TOMURA и ibcroBor помоИника Ра-. досласа ЦекнИа одвијају како трсба. — Прошле ссзопс стартовлли с-.мо одлхчио, кажс То.мић, међутпм прн красрстнма бићс пружсна шанса свим играчнма, што ћс трснсрнма Томићу II Цскићу доста по.моћи око састава ткма за првснство. Борба за положај у тпму јс ове годиис изузстио Јака Јср се пп сппску нхтази двадссст нграча са подЈсдиаким шаисама. To практично зпачп да за свако мссто постоје ло два конкурента, па је то уЈедно и шанса да квхтлтст избнЈе у првн план. Y Стругу; од пграча, нијс пошао Мнлнћ, па пошто трепср ТомпН сматра да је одсуствовању разлог исдпсцнплн* на, остајс да Јс овај надарсни играч сам ссбс слпмшшсао из тима. ЦЕНТАР ЗА KYJITYP'AH ИНФОРМИСАЊЕ „ПАРАНИН” ПАРАНИН ЗАВИЧАЈНИ MY3EJ Радно времс: Сваког радног дана од 9 до 15 часова Недељом не ради за посете. Грхтгне посетс најавЈГти унапред. 3 СПОМЕН MY3EJ .^РАНКО КРСМАНОВИБ” ДОЊА МУТНИЦА Радно време: Сваког радног дана од 9,30 до 13,00 г часова. Понедељком ле ради за посете. Групне посете најавити унапред. ЗАВИЧАЈНИ MV3EJ МАРТ 19S3. Галерија Завичајног музеја 8. .март: Цветанка ВукобратовиВ, стакло и Ирена Рот i! — Портнбј, цртежи 18. .март: Самостална изложба Мнлутина Копања, | Београд Изложба „Параћин у перноду социјалнстнчке нзград1&е" Завичајнп музеј, Пар&ћин 4. март ОШ „Бура Јакшић”, Параћнп 11. март АШ „Радивоје Домановнћ”, Параћин 18. март ОШ „Вук Караџић’’ Поточац Изложба „Графггка, цртсж, окулптура’’ — Ликовна колопија Сисевац, Завичајнн музеј Параћнн 25. фебруара — 10. март: Галернја Завнчајног музеја, Ц Светозарево Током марта лист „14. дана” излазп 6. и 20. марта. Позпвамо вас на сарадаљу. Јавите се па телефон 53-694. . ~ ~wз:лжиж!.>1 РЕПЕРТОАР филмова биоскопа „Раднички" у Параћину. којн се прнказују у сали Месне зајсдннцс „XI конгрес”: Конднцпја неопходност ју првснства нидпо се осстно замор пграча. што јс ynmxio л иа кокачан пласман. Сматрхм да је то.ме бно разлог са.мо слаба прнпремљспост да се нздржс псћи папори, пошто јс ово искусап тнм који зна да игра фудбпл. Поучсн овим лропуспсна н овдс мнспстирхм на развоју брзпис н окрстностп упорсдо са тактичким прнпрсмама. , Сасгав нграча Је слсдсћн: голманп су Богосахч.свнћ и Филиповнћ, бсковк Мнрковнћ, ПетковиЛ к Пахтовић, цснтарххчфовн, М. Милнћевмћ, Панлћ п Милепковпћ, всзнн рсд: Псливановнћ, Матић, СтсфановпЛ, Жпвковић, Вуличсвић >1 Каштсварац. Y кападу су Милот . МилиђевиА, Костпћ. Бандука, Мнлошсвић и Tlaraih. Новајлнјс Пахчовнћ, Вуличевић, Жив- . копић, Балдука и Мллошевнћ су се прсма речнма трснсра Цскнћа, добро 20 — 22. фебруара ..Хсви метал”. САД (нзучно-фантастпчни) од 17 и 19 часова; 23 — 24. фебруара ..13. Је срећан број", САД (криминалистички од 17 н 19 часова; 25 — 28. фебруара „О покојннку све најлспше", до.маћи (комедија од 15; 17 и 19 часова; 1 — 4 — 6 — 3. марта 5. марта 8. марта „Учмтељица нгра са целим дом”, италијанскн (комеднја) 19 часова; „Цсна опасности”. француски ни), од 17 и 19 часова; (акцноразрслод 17 и „Гснерацнја 1984. годннс”, САД (авантуристички), од 17 и 19 часова. Поводом изненаднс <!мрти нашег драгог супруга н оца, Владимлра Владе Радошегића. благајннка СДК-а у пензији, OBiai пугем желимо аа се захвалимо свим рођацн.ма, пријатељима н познаницмма, који су нам помо* гли у најтежим тренуцима за нас, iteroBC најблпже. За посебну помоћ захваљујемо се ПРК „Београд”, и СДК у Параћину. Такођс. се захваљујемо Мнлету Милетићу — Носи, на указаној аомоћи. Хвала свпма који су иам ^путилн телеграме саучешћа н онлма који су својнм присуством достојно нспрагпли нашсг драгог Владо. I Супруга н син IN MEMORIAM Навршава се шест месенп од смртп наших другова к колега, драгих очсва и супруга. Њихови ликови ннка да неће избледетн у нашнм срцима и са тугом ћемо се ссћатн нзненадног треиутка када пх је трагичпа смрт раздвојпла од нас. Мирослав МирковнН, Мнодраг Јовановнћ, Живојнн Алексић, Ненад Живковмћ п Слободан Снмић, несталн су из нашнх редова алн не н из наших сећања. Гајнће мо успомену на н»их. ПОРОДИЦА И КОЛЕКТИВИ СТРЕЉАШТВО ИЗДВОЈИЛИ СЕ ФАВОРИТИ О Одржано друго >« трсћс коло зн.мске лигс у стрсљаиггпу Друго коло знмске лнгс у стрсљлштву одрисаио 10. фсбруара и ipche, 17. фебруара, пзбацпло Је фаворктс иа врх таблице. Послс трсИсг кола убвдл.иво вози Мирослав Тсшнћ у кагсгорнјн cciniopa кспрсд клупског колеге нз „Куље", Слободана Kocniha, а за i.mia Јс Мклорад Ннколић iu „Бранка". Foa сениорки Натхтнја Ристн-1 Је прва, Всра Радовановнћ лруга, а Л>иљана Мокрица трсћа. Сашд MiLiomcDHh прсдводн јуни ре са 20 кругова више од другоплазираног Зорана Пахловића. одлосно Зорана Пстровића. Јутшорка Евица Радовић v друтом колу била је чак апсолутли лобед>п1К турнпра са 184 круга, а прва је и меby јуниоркама. Пиоипре предводн Зоран Тодороаић, а следе га Саша Савнћ и Драган Николнћ. Пнонирке Маја Собек лспрсд Веснс Ннколнћ н Слободапка Петровић. Чствртн турннр одржава се 24. фсбруара у стрхпшгп’ СД ..Бранко Крсмаловкћ”. • уклопнли у иову срсдпну, хли се због мовнх проппса на ibiix нс може рачу. натн на првој утакхшци настпвка лрвсиства. Планови Једннства у предстојеђим окршајима су Jacini >< прс свсга рсалini. Цн.-b јс ocnajaibe првог места и прикушмим паЈвећсг броја бодова, јср како рече катгген Пслнвановић, свакј< изг\бљснн посн послс оваквнх припрема бпћс раван пеуспеху. В. ЉубичиН МАЛИ ОГЛАСН Продајсм повољно возило ..фиат 850” у возном стаљу. Тслефон: 53-795. Радивојс Милошевић, Љубллнска 18, Параћни. Продајем касст-дек sharp RT-10. Ново оиарињсно, цена 35.000 дннара. Јавити на адрссу: Емпл Стефаповпћ. Филипа Клајића 3, Параћпп. По подне од 15 — 19 часова. Оглашавам нсважсћом здравствену кшскицу, нздату у ПараЈтну на нме Гордаие Аигић. Мењам Једнособан, комфоран стан, од 43 квадрата, у Параћилу, за исти нлн сличан у Крагујевцу. Обазештеља па телефон: 52-615. Месна заједница села Мириловца оглашава ПРОДAJY Теретног моторног возила ФАП од 7 тона, у исправном стању, са почетном ценом од 800.000,00 динара. Право учешћа на Јавном надметан»у имају сва правна и физнчка лица. Учесници у надметању су дужни да уплатс 10 одсто од почетне цене возила, пре почетка надметања. Јавно надметање ће се обавити 10. марта нспред Дома културе у селу Мириловцу. МЕСНА ЗАЈЕДНИЦА МИРИЛОВАЦ С. 3. 1Дпанав lines Ссцлјхшствчхиг савеза радвог нзродз опиггнл* Параћсв кздаје Центар » гуптуру в «в формпамм „tlapahim" — llapahnn. 8.Д. лпрехтор Muoapai БлагојсвиП Гпапн fpejiniK Слаао&уб Образопмћ. Нздавачк* casnz Нххз Брзнковнћ. Момчмло Вучковић, Светвслав Живковић, Мнлсавојв Илић, Нала Јоваиовлћ (замскма аредседннки) Скежаи^ рнвојв MapuitKomiA, Славољуб Обрадопић. ЖЈгвота Стојаиоввћ, ЖппоЈив Fovnb (председивж) о Јоиав Гомпђ Ypebyj: Редавинонп колвгајум. гламнв » озгииоркр уредМН/'сли , жић ноапварн: Сиежаапо Јоваковнћ. Милипа Живковић. Мпросдаа Ддмвтрнјевнћ. Млливоје Илнћ (зехничк . уреднкх) и Mttoapai МплеткмтИ Адрео рслакцмјег Макснмв <ипкс> **« *(■ фах 38. Телсфопн: Гчввнв ч одговорни уредвмв (035) 52-352, аовинврв (035) 53-694. Препхлата: однипи 250ДК). *»нара, oo-Tyroauuniai 125ДК' апнара «* кностраж-тао дпж-ттп-ко ж outtbi.ik» ЦсЕлра sa кушуру о цнфор.Ш1саља 63504—603—1973 код СДК (lapaluui. Шгамла ГРО Дпас” bee грдд. влајкопићежа V, телефоп 340-551 (011). 1нраж liouu. О®4!* адгооориа
ess! BPEME IE 3A ШТЕДЊУ ГОДИНА ХП ■ БРОЈ 278 » ПАРАЕИН 6. МАРТ 1985. ИЗЛАЗИ СВАКЕ ДРУГЕ СРЕДЕ В ЦЕНА 10 ДИНАРА Y3 ОСМИ МАРТ Признања за cba дремена Један од основних циљева свих напр,едних радничких и социјалистичких покрета у свету је елиминација неједнакости, било које врстс, у1сључујући и неједнакост no лова. Тај циљ је посебно tic такнут у нашој' револуцији, не само као историјска нухсност, већ као право на рсв ноправност доказано заједничкчм учествовањем у револуцији, v којој се борило и за достојанство,човечност, али и једнакост мушкараца и лсена. Mu no обпчају оваквом цриликом ZOQOPILMO и nutueмо о положају и месту жена v dpyiiiTev, највише због ду жног бележења једног значајног историјског датума. који представља прекретницу класног petuaeatba ,ркенско? питања”. He можемо да заобићемо чињеницу da V последњих ctotuhv година, а посебно оо револуције наовамо, жснесу се избориле за значајније присуство v друштву, а на1 Данас жене заузимам видно место v самоуправном систему, iL\ta их на многим радним местпма, која су до скора била резервисана са- ,г.о за мучикарце. Али какосе tide према врху, оне уз пут губе своје позиције и до са~ .y.oz врха v малом броју долазе, често само да би се за довољила потребна структура. За ceoie место под сунцем жене морају да се саме изборе. Ако су ту ceojy снагу и способност на tiaiснажнији начин докозивале I у пародноослободилачкОЈ бо I рби и у годинама који су ус ледиле, умеће данас и -Qvrpa da to v пуној мсрч оствапе. Али. то не с.че бити ca.no tboxoeo питање. Колико с.чо joui далеко од чрокламоване апсолутне ieднакости, најбоље пам говори однос броја запрслених хсена и мушкараца, односно однос броја незапослених. Jlanac dec трећине цезапосле пих чине dpyzctpiuie. Док такав однос буде нрисутан v dpyuiTey, не може се говори ти о једнакости и настоЈањи ма da се она спроведе. Изјебначеност v правима са мушкарцпма v политичком друштвеном и нравноу жквоту, мора добити ceoiv nynv исказаност и v прагсти чном смислу. He ca.no кроз прокламовапу политшсу, aeh кроз конкретна признања, V гвмељима живота и рада. Све лепе речи о другарица ма и за њих треба да буду израз свакобневног nonatuaн>а у pady и животу, као taro one имају и према ^ушкарцима. Онс нису за каранфиле и пажњу једном го 0ишн>е. Оне су за своје право место nod сунцем, свакооневно и за св авремена. И За просторе у којима ioui У<?ек има места за борбу. To uje поклон другарицама, вен њихово право. С. Ј. ""- - - - - - - - - - - - ЛЕД ПОПУШТА ОБРУЧ ДО ВИЂЕЊА ЗИМО Пре недељу ддиа наши penopгсри су co затекли код иовоизгра ђсног моста на Великој Моравн. Површши овдашњсг, паЈвс^ег во дотока, бпла је прскрнвена ледом н снегом п одовала слнху пустпн,- ског псјзажа. Река окована ледом. призор Jboj одашш пнсмо внћали, МеВупш, ледснп блокада Је попу стп.та, рибљн свет ћс моћн лакше ва дшпе, а то Је и очвглсдпа каЈлва краЈа ово дуге зЈше. м. и. Лисг Соццјалистичког савеза радног народа општине Парађин g ПОЧИЊЕ АКЦИЈА ЗА BEHY ПРОИЗВОДЊУ ХРАНЕ 13» 31СК OMffifilil © Такмичење има за циљ повећање произврдње хране, али и дохотка, што треба да буде највећа мотивација за такмичаре © Очекују сс прпјаве такмичара из свих месних заједница наше општине На ссдници усвојен програм акције „Нињта иас не сме изненадити”, чија ће се завршие активности реализовати у октоору и новемору месецу. Предссдпнштво Оппгптнске конференције Социјалистичког савеза на седници одржаној 27. фебруара раз.матрало је ток припрема Акције такмзгчења у поизводн»и хране. која се овс године одржава по друти пут. Поучсни нскуством нз претходпе годггне, када је био релативно мали одзив такмичара, организовању овогодншње акцпје прилазп с.е са ‘много већим припремама, како би се прнјавио што већп број пољопривреднпх произвођ.ача и биле заступљене све месне заједапгце. На седници је пстакнуто да развој пољопрнвредне производње није пратио пораст потреба исхране становништва и обе збеђења сировина за прехрам5<?ну индустрију, те је у овом тренутку nosehaibe пољопривредне производње исто тако важно гпггање као и повећање пндусгријске производње за ззвоз, поготово што имамо ре алних могућности да и пољопрнвредне производе извозимо Чпме бисмо помогли да се нс гативан бпланс ством још брже са иностранпоправља. Такмичење је значајап вид ангажовања свих радкљх људн, месшкс заједница н пољопрпвредних организацпја у области пронзводњс хране и уклапа се у укупне друштвсне иапоре и акције за повсћање пољопрлв« редне производњс. Кајвећи зна чај овог такмнчења је производња што већлх колнчина хра пе, алп се при то.ме мора водитн рачупа да тај квантитативан / vcnex буде праћен и са што већим фннанспјски.м резултатима, одиосно да се производња одвпја са што маљим трошковима. Говорећи о овоме, Петар Адамовић је у уводном нзлагању истакао да су границв у постизаљу приноса и резултата тамо гдс је то економски оправдано, односно да се добвје што више хране уз што мањс трошкова. Такмичење обухвата свс мссно заједнице на подручју name општинс v. с пш што у н»ему учесгвују пољопривредни произвођачи појсдпначно за о дређене производс и групно v оквчру месне заједницс. ј aiiiiiiiiiiiiiiiinniiiniiniiiiniiniiiiiiiiiniiiiiiiiiimmnmnimmwniinnnmmnTwnminminnnniiinnnfflg Il I S I ПРИВРЕДА Y 1984. ГОДИНИ ТаКАШчеље се спроводп у про изводњн пшенице, шећерне репе, сунцокрета, соје, кукуруза. као и у пропзводњи млека, алн је могуће да се до званичног почетка акннје такмичења про ширп и на још неке пољоггривредне културе, као и за производњу сгочне хране. Потребе становништва оцштене Параћин, како је истакнуто на седници, су следећи: 120 хнљада тона пли 3 хиљаде хектара под пшеницом, ако је ттросечан принос 4 хиљаде килогра ма уља, хиљаду тона или 500 хектара засејаиих сунцокретом, са прииосом од 2 хнљаде килограма по једно.м хектару, шећерне репе 650 хектара при при Y3 ПРЕДСТОЈЕНИ ДАН ЖЕНА PAfiM ЖтеИЗНИЧНО РАСПОЛОЖЕЊЕ Најчешћн фотоси којн сс корнстс за млустрацију ра да сгакларске индустрије везани су за мушкарце у Пепрекидној борби са успја . ном стаклсном магмом. Me byrmt у Српској фабрици »■■■■■ПМНМНШВШСЦ нооу од 40 тона по једиом хектару, млека 8 милиона литара, 1ГГД. Укључују1м< се у дискусију v којој су учествовали Недељко Гуњевић, Добривоје Милојевић, Божидар Мадић, Станојло БогдановиН и Слободан Тасић. Сте ван Стојковлћ, председник ОК ССРН је нагласио да ова акција у којој су за победаике ripe двиђене и бројне награде, представља внше моралнн подстрек, јер је нашим људи.ма својствено да се такмиче и доказују се. Y једном од наредних opojeва донећемо пропозиције за такАшчеи>е. с. о. стакла на многим местнма цоминирају жене, као на примср у декорацпји стакиа. Када смо их недавно по сетнлп ibifxonc стрпљиве ру кс су нсликавале бројне стаЈшене сувснире. Неки од 1мјх he вероватно бнтн и осмомартовскц поклон, а на ма је ово прилнка да свим другарнцама честитамо пра звнк. М. И. тод ОЧЕКИВАЊА I Подаци ua нивоу привреде, који ce исказују y завр- = птнпм рачушЕма, у врсме закључења л»ста, још увек нису коначни, највшпе из разлога што је током протекле го- = днне бмло доста статусннх промена, па се прнликом из- = раде завршних рачуна доста грешило. Y таквој снтуаци* = ји, нико се не располаже потпуним подацнма, на бази података остварене производње н исказаних губитака, могло бн се рсћи да су резултати на вивоу привреде нс- = под очеклвања, јер Српска фабрнка стакла и Фабрика § иемента, као носиоци привредне активности, раде са губитком и са пронзводљом пспод очехгнваља и испод могућности. £ Производња на нпвоу привреде, у односу на ттретхо- = дну годииу, већа јс за 4 одсто. На први поглед и овај про = ценат ннје мали, алн акознамодаје у претходној (1983) стањс бнло изузетно лошс, онда овај проценат не даЈе некакав значајан резултат. Стање у привреди не задовољава и из разлога што од = 64 основне оргализације удруженог рада у привредл 17 је 1984. годину завршило са губитком у укупном износу од 314 милпона дннара.. Он је мањи у односу на прстхо- = дну годину за 9,4 одсго. Од тога, губитак Фабрике цемента it Српске фабрике стакла износи 210 кшлиона односно по 105 дшлиона динара. = Исказанл хубици привреде на нивоу огпптине су фа- = ктички зјштно celiH, јер је искоришћена_ законска могућ- = носг да сс исти пренесу на текућу (1985) што је још неповол>није, јер сс и ова година очекује као једна од те- = жих у пословаљу. ; Када би Српска фабрика стакла и Фабрика цемента, као носнонп привреднс активностн, посветиле већу пажн>у остварењу планирапе произзодње уз уштеду трошкова, н на тај начин поправиле своје финансијско пословање, уз позитнвно пословање ИВТКТ .ЈБранко Крсмановић”, осталих мањих организацнја индустрије, пољоприврсде, грађевннарства м трговине, ситуацнја прнвреде на нивоу опшзине бн се знатно поправила. Просечан лични доходак износп око 17.800 дннара, са растом око 35 одсто. Он је нижи у односу на просечан личли доходак у Републици за око 16 одсто. За то време. трошковп живота су порасли за 54,9 одстб. И овај по датак о висини личног дохотка и расту, који су, можс се рећи, недовол-ии и испод просека суседних општина и Рспублике, указују на неповол»на привредпа кретања у општини. Акумулација, која износи лзмеђу 300 и 400 милиона дннара јс апсолутно незадовољавајућа, посебпо ако се уз.ме у обзир и захватање в<з амортизадије од 50 одсто за покрпвање гуимтака у једном броју органнзациЈа, онда се добија потпунија слика. Коришћење ове могуђности једаи број органнзација доводи у неповољан положаЈ, |ср ће се деспти да, иако су пословалн боље, не буду у могућности да то валоризују и преко личних доходака. Што сс тичс извоза, стоји констатација да cv органп* зације v 1984. годинп знатно внше нзвозиле и да су прнходи ло оснону извоза нзносили 34,3 милијарде, што је дво струко вшие у односу на 1983. годину. Накнадне аналмзе, ако сс \зме у обзнр вртоглави скок долара дађс и овде јаснију слику. Констатацпја да се стално послује под отежаннм усло вима, иако се у меВувремену много тога променило, почсвши од нсвих канацитета, новог погонског горива, про мене у примарпој расподели и нових цена пронзвода. као прихваћеш! слоган, не може да буде више опавдагне за неке организацнје. To ни ова средина јп< друштво у цс линн нису у моп, ћности да издрже л прихватс као кормално к непроменљиво стање. с. о. Y ОРГАНИЗАЦИЈИ OK СКС И ВЕБА САВЕЗА СИНДИКАТА ЗАЈЕ|НКЧИ1 Општлнскн ко.шггет СКС в Behe Савеза синднката општине 2. марта организовали су заједннчкл семинар за секрс- ! rape ОО СКС и председника основних организација Савеза слндиката, председнике акцн- ;оних конференција и делегате Комитега н Већа. На семинару је дискутовано о ставовима ЦК СКС и одговорностима и зададима Савеза комунисга н Савеза сиидпката Србије у развоју политичког система социјалистичког самоуправља-1 н>а и спровођењу утврђене политнке. Друга тема заједнцчке анализе тицала се актуелшос проблема незапосленостн н запошљавања у 1985. годиН1Г. Уводно излагање о спровођенуу ставова ХУШ седнице ЦК СК Србије поднео је Милош Дракуловнћ, нзвртни секретар OK СКС, а на се&гина* РУ је усвојен ц план активности Координационог тела за изгнцврање ц праћење спровођења obiix ставова са посиоци ма активности, нзвршиоцима и роковима пзвршења. КоординацгЈоно тело ће пратити спровођење овог плана и предузимачи потребне мере за његову реализацију.
ОДРуКУНА седница ПРЕДСЕДНИШТВА ОК СКС КАДРОВСКЕ ПРОМЕНЕ На седЈппцн Председништва OK СКС, одржаној у уторак 26. фсбруара, нзвршене су нзвеспе нз.ибне у саставу Отитннског комитета н кеговнх органа, Уме сто недавпо преминуле Л>ИЉАНЕ БЛЈГЕТИД, за члана Општннског комнтета СКС п Председнгацтва, предло- ;кен је ЉУБОМИР РАШКО3HR, председник ОпштинсКОГ суда у Параћнну. Нови чланови Комитета су и БРАНКА ПАНТИН, нз ИВТКГ „Бранко Крс.иаповић” уместо АТИЉОЈКЕ СТОЈАДИНОВИП, НЕБОЈША ЈЕЛАЧПП, о.младинац, уместо АНБЕЛЛ ПЕТРОВИНА. За члапа Статутарне компсије •MOK СКС предложен Је МИ ЛОШ ДРАКУЛОВИН, који Ујсдно треба да буде и извршни секретар за полптпчкн снстем vmccto ЈБИЉАНЕ БАЛЕТИН. М. Ж. ОСВРТ Н OHG 1Ш Некада се за шгвестицпју сматрало да је оправдана уколнко за кратко врсме по uelia фикички обим произгодхве II исплати са.му себе. Данас су се, меБутилк мерила и критеријуми проме нили, односно проширилн. Кад се говори о новнм пн вестицнја.ма, поред помспутих фактора морају се узитм у обзир н други факто ри: потрошња свнх вндова слергије, квалитет продуктп вности, MoryliHOCT прерадс до.маћих сировина, лрилагодљивост укусу тржишта н асортиману пронзвода, и та ко даље. Инвестнрање је уствари одвајање једиог дела друштвеног дохотка за будућност, свесно одрпцање даиас за сутра. Зато се и мора води ти рачуна, и бити изузетно опрезаи, када се радн о ин вестпцији, ма --- -које’ врсте, било one у фабричкој хали, било да се радн о објскту, на пример. Свака нерационална, псблаговремеиа, закаснела пп вестпција је про.машена ин вестиција. Слаб нзбор проrpa.ua, такођс, спада у про- .машену инвестнциЈу као и нерационално гохтлаље кадрова на прогрешно.и .месту. Изградп>а мегаломанских објеката, којц не пратс лнчни и друштвеш! стандард, па затим зврје празпи ц неискоршпћенп, машај који Једнпцу. Куповахде н па.иети, такође, јс проскупо кошта затуВшс лпценцл куповахвс застарсле техпологпје која је нзбачена из употребс у евегу it Европп, довело је до видног заостајаља v развоју прнвреде и сконо.мије, до тапкања у мссту, ц губљсп>а корака са развнјенпЈи- •ма, односио поскупљењу ра да. Од ло н нх јс више свсга овога има помау нашој срединп. Илц пило. Али но би с.чело да нх буде. Зре.мспа на тржшхгту су све суровија, долазн доба опа.мс^шваша, када хтели то «лн пс, морамо се окренутн до.ма!ш.м потенцијалнма, када треба битн ригорозно селектнван код хшвестирања п улагати само тамо где ћс oiitii вншеструке корнсти по заједшту* Тема „Развој науке и тс хиологпје, inioBamija н масовност радног стваралаш. тва’’ о којој се разговарало н на 16. Сусретл.ма самоуправ.вача у Крагујевцу, отво рнла је п ово пвтаике, као врло битно у даљем развоју приврсде и друштзл у целшш. м д ОДРЖАНА СКУПШТИНА ОСНОВНЕ БАНКЕ „ЈУГОБАНКА” ПАРАНИН ОПРАВДАЛА ПОВЕРЕЊЕ • Пета седница Скупштине Основне банке ,,Југобанка” Параћин, одржана је 26. фебруара, којој је пргдседавао ВИТОМИР ИВАНИШЕВИН председник ове Скууштине. © Испред Удружене банке „Југобанка” говорио МИША ДРАГОЈЛОВИИ, днректор Девизне дирекције. Укупан збнр биланса Основне банкс „Југобанка” у Параћину, на крају 1984. годинс нзносио јс 7.801.747.000 динара, што у односу на претходну годпну представља попсНање од 80,9 одсто. Средства депозита прлвреде на крају прошле годинс нзносила су 1.184.443.000 динара. Средства стапопништва увсћана су за 60 одсто н пзлосс 1.965.713.000 динара. II код плас.мана остварен је знатан пораст код свпх позицнја. Највише су расли краткорочнн крсднтн, посебно пласматш за селектпвнс намснс, а висок пораст бележе н кредитк за остале намене, лпчних доходака н измпрење обавеза. У 1984. години остварен јс уку- Миша ДиМитријевић, пан приход у износу од динара ’ 1.210.284.000 што у односу на претходну голину прсдставља повсћањс за 363 одсто. — Пословна политика Банке у 1985. години у свему ћс подржавати Дугорочнк програм скоиомскс стабилизације, посебно код остваривања развојне поли* тикс. финансијскс консолидацијс приврсдс, промена материјалниходнђса и прплагођавања при вредног система и економске политике захтевима економске стабилизације земљс, рекао је на овој Скупштини у уводном изла ган>у Живојин Всљковић, директор Основнс банкс „Југобанке" у Параћину. — Монстарно—кредитна поли тика за 1985. годину, из које проистичс пословна политика Банкс, регулисана је у основи Рсзолуцијом о друштвено-економском развоју и скономској ћи сс у дискусију. за нсплате укључујуМи с.мо у ИВТКТ „Бранко Крсмановић” за довољни радом банкс, а уочи 25. у мссецу мањс бринемо за лични доходак, нсго што с.мо до са да то чинили. Слично су говорили и остали дискутанти, a Tonanna Нсдељковић, предссдник нагласио да ова Банка својом пословном пилитико.м успешно остварујс циљсве скономске стабилизације, како у нашој општини, тако и на ширсм плану. О значају овс Банкс говорио јс и Миша Драгојлопић, испрсд Удру жснс банкс. Ово.м приликом јс сувојем завршни рачун Банкс за 1984. годину к извсштај о раду извршиог и кредитног одбора. Дслсгатк су донели Одлуку о ycnajatby кредитног биланса и Оллуку о ближи.м условима за утврђивање, џрикупљање и прибављање срсдстава за 19S5. годину. м. ж. политици СФРЈ и Одлуком о цпљеви.иа и зајсдничкс с.мислоис л новчанс политикс л поллтикс у овој години. Заједно са одговарајућим мсрама, лз* других областл привредног живо та, крсдитно—монетарном литиком подстииаћс сс подаљи развој производн>е, а прс свега бржи раст производње роба и ус луга за лзвоз, као битнс прстпоставке за одржавањс ликвиднос* ти у плаћањима npc.ua иностранству. Повсћавањсм .производње основних пољоприврсдних и прс храмбених производа, снсргстских и других сировина којима сс рационално супституише увоз деловаћс сс на успораважс пораста до.маћс траж>Бс. на ограничавањс пораста стопс инфлацијс и на побољтањс ликвидности у приврсди, рскао је измсђу осталог Живојип Вељковић. — Било јс доста проблема на почетку рада Банкс. али са задовољство.м можемо да кажс.мо да је она оправдала својс постоја- |ве, рекао је. између осталог. S ■ УОЧИ ДАНА ЖЕНА Више пажње и поверења ■ Реч има МнрЈаиа Жнкнћ, заменик председннка КонференциЈе за друштвени — Конференција за друштвени ноложај и активност положај и активност жена ■ жена општинс Параћин јсдан од облика је деловања ОДРЖАНА АКЦИОНА КОНФЕРЕНЦИЈА СИНДИКАТА СФС © Уочене недостатке трсба отклонити На седницн Конференције основних организацнја синди- :ката Српска фабрика стакла, одржаној краје.м фебруара, разматрапа је реализација програма .мера н актнвности на стабилизацији услова приврсђивања. Постигнутн резултати на реализацији по.менутог програма су задовољавајући, рсчено јс на овој седници, ,али оу могли да буду и бољи да су се сви на својпм радним xtecriLua максимално залагали за његову рсализацију. Запажено је и то да сс програм неравно.мерпо реализујс, јер су у неки.м областима резултати пзузетмо повољни, док се y други.м заостаје. Зато је закључепо да све осиовне организације раз.матрају рсалпзацију nporpa.ua мсра и да оцене и одговорност руководилаца у његово.м спровођсњу. Раз.матрајући npn.uciry правилнлка уочени па је О Л1ГЧНИМ су његови формпрана дохоцима недостаци, . комисија која треба да заједно са комисијо.м централног радничког савета сагледа примену прави лника на поједшшм радни.ч местн.ма, за која се сматра да су недовољпо стимулисана. Уочене слабости у .расподели трсба да се исправе у оквиру акције око реорганизаинјс РО, која је у току. м. ж. СТАНАРИ СВЕ БОЉЕ ПЛАТИШЕ I 1 = СКУПШТИНА ОСНОВНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ ЗА ЛОКАЛНЕ И НЕКАТЕГОРИСАНЕ ПУТЕВЕ Ориорнтет хитним оадома V 2984. годнни изграђен мост на Всликој Морави @ Ова године за хитне послове Делсгати Скупштине Основне заједнице за локалне и иекатегорисапс путевс 25. фсбруара су, поред осталог, раз.матрали извсштај о финансијско.м пословању и донслп одлуку о усвајању завршног рачуна ове Зајсдмицс за прош« лу годину. Поред по.меиутог, овом прнлпко.и аналнзиран је и Програм рада Заједаице за 1984. годину,-која је билаизузетно динамнчна. У прошлој години, уз посебнс наиореовс Заједннце .остварен је дугогодпшљи сак жнтеља прекобраннка су пословн запланирани за ову годину. С. Ј. моравскпх села, мост на Вслккој рсд тог великог ница се бавила пословима, који нахлежности. изграђсн је Морави. Попосла, Заједн редовним су у њеној Ова седница Скупштине је била п за \лврђивањс Програма рада н Заједиице и Скупш Time за тскућу годину. Позната јс чпљешша да нема довољно финансијских средстава, па he се сходно то.ме у овој ГОДШШ радови. редовно пттева, оиављати најхитнији Знмско одржавање, одржаван>е локалних одржаваље улица у гралу, рвкопструкција н попрзг.ка локалиих пхтсва, као н V општини Параћин има 2 010 станова у друштвсној cboIhhh и нсто толнко носпоиа стаиарског права. МсftVTUM, Параћиицп ннсу увек редовнс платнше станарине. у прошлој годнни утужено је око 150 носноЦа станпрског права всрсЈовнпг плahањa због станарине Пошто сс ход нас стаиаринп ^пглавном плаћа уназад, MVryjy станири наЈчешће Јсдномесечнн стапарипе. Међутнм, с.мо сазналл у СИЗ-у ваља, ситуацмја се у изкос како станоовоЈ области знатно поправља. М. Ж. 'glllllllll|i|||||||llll|||||||||!l||||||||||||||||||t|||||!||||||||||||||||||||!||||||||||||||t|||||||||||||||||f||||||||||||{|||||||||||iil||t: ОРА „АУТОПУТ ’85 i 8 i I 5 к Е OFAPT .У МАЈУ Преко 3.000 младнх градитеља на деоници аутопута Нуприја — ПоЈате Омладннска радна акција .Аутопут братство—једннство ’85’’ почећс мешто ракиЈе него претходиих годпва. На захтев граВевипскнх раднмх оргаиизацнја, хоЈс раде деоницу аути-пута од Нуприје до ПоЈата, акција ће стартовати почетко.м маја н имаће шест смеиа. Млади ће рацши до краЈа октобра, како би свн предвиђпт радов.< на ауто-пугу били готови до 29. нове.ибра ове године. Ово he бити уједно и кај.масовннја акцпјашка година ог како постоји нncc.se „7. Јул". Нассље v спортско- -рекрсаци« но.и цснтру угостиће прско 3.000 младих градптеља (10 бригада у шест с.мена). Тренутни капацитвти насеља „7. јул” не могу да приме ссе бригаде и због тога су предузетс мерс за прошнривање смсштајног простора и на отклањању пропусга којп су се јавл>а.н1 прсзходних пкннЈашких ссзона. х Ваља рсћп да ђс ог.о бптп и наЈзиачајилја и паЈмасоЕннја aiuuija у СР Србијн. током one годиие. поготову хпто сс ове 1ОДШ1С навршавајг’ четири деценије од прве о.младинске радвс акције у слободи. м. и. Отитинске конференције ССРН, Она tiAta свој план рада no ко.ме у току годипе планира и реализује odpebaпа питања, која су всзама за. актионост жена. У току прогилс године Кон ференција жсна је разматрала неколико аажних питања, а овом приликом желпм да кажем da i.e посгбна активност испољепа на рсшавању проблема учсшћа жена у пољопривредној про изводњи, и активност жена v дрхчитвсно-политички.ч ор ганизација.иа. Исто тако је дат значајан donptuioc v области запо1ал>авања, одзнзу женске о.чладииг за добровољпо служсње обуке у ЈНА и друго. Значајни резулгатп су постигнути и ча оркшчзовапом оспособљавању жгна. тп.че што смо успеле да преко Bella Савеза спндиката формирамо секццје за pad са женама, како у меснилх за}едницама, тако и v opiaиизациja.ua удруженог рада. Конференција за друштвени положај п аЈСтивност жена ошитине Параћин у току прошле годинс ангажовала се и на обележавању прзог заседања АФЖ, односпо про слави 42-год1иињице овог значајног датума. Thai noeodoAt су једном броју друга рица, а л(ећу њи.иа и учеснн' цама првог заседања АФЖ. уручена пригодна прнзнања. За 1985. гоЂину^ Конферепција жена је својнм плано.ч рада предвидела поред^оста лнх важних питања, за^атке који се односе на организованост, садржај н метод pada Секција за друштвени no ложај ц aicrueHOCT жена, нарочито у месним заједницама. Као што се из овога Atoже впдети, оргаиизација жепа у нашој ошитини своју активност не своди само на обележавање Осмог марта, Мећународног празника жгна, већ се бавп и бругим важним питањнма. Ма крају желим свим другарацама, женама, мајкама, сама^пав љачима, пољоприсрсонџм произвоћачи.иа, cpehaii праз huh. Жслц.и н.ч ман,е брнга, вшие обданишта, више сс.рачса, внше руководећих Atec та v друштвсно-полчтччким орЈанкзаччјама ч ор?анизацнјама удруженог рада. :iopvuvje н.а крају МИРЈАНЛ ЖИКИЋ. Е s 2 1 1 ■ a .iiiiiiiii ii!iiiiiiiiimii:!inii:i::ii!i!i:>iiiuiiiiiiniiiiiiiiniitniiiiiiiiiiiitiiiiiiiiiiiiilimtiiiiitiiiniinniiiiliiiliiliiiiliiii. ПРИПРЕМЕ ЗА АКЦИЈУ „ЗНАЊЕ- ИМАЊЕ’ Y 0 СТУБИЦИ №БНШ УДРУЖЕНОГ РШ Преко 40 радних и друшх организапија са територије наше општине помажу ову акцију © Општа мобилност у Стубици Милионско.ч аудшорнјуму 26. тслевизијском предсТављена месна маја биће заједница Стубпца лз наше оиштине. Тога дана пз ове напредне Месне зајсдпице бпће дирсктно с.митован програм телевнзијске емисије „Знањс-нмањс". Стубичанима у госте доћи ће .месна заједница пз социјалиСТ1ГЧКС Републике Боснс и Хсрцеговинс, а која тачно, знаћс се по обављеном жребу. Иако је до 26. .маја остало још три неиуна мессца, у току су опссжне припре.мс да ова акција што бо.ље успе. Шга јс до сад урађемо и докле сс стигло у припрсмама, разговарали с.мо са Стаиојлом Богдановићем, председником Организационог одбора овс акције, иначе секрстаром ОК ССРН. — Саглсдаие су потрсбе уреш-1 вено-политлчке органнзаиије, наглашава Станојло Богдановић. Посебна актлвност се осећа код свих сгруктура у селу Стубица. Фор.мираме су радне бригаде за урсђсње до.ма културе, улнца и друсих објекага. Са.модоириносо.и у радиој снази задужена cv 509 до.маћипства, 1900 радпика, 170 имаоца трактора. који су дужпи да прсвсзу по оса.м кубика разног грађевинског материјала. Расположење мештана Стубице за ову акцију се повећава из дана у даи и мотивисаност да се село прикаже у што боље.ч свет.ту, расте, наглашава друг новић. Радослав Јаблаиовпћ, седник Мсснс ССРН поссбио такође Богдапрсдорганнзације истиче активђен>п комуналних и јеката у селу, а про ност о.младинс и старијс грујавнихоб- пе извођача на нрипрс.ми кулсвегп са- турно-умстничког чшБен јс пројекат ypebeita Програм Стубице у сале и позорнице у дому кул- ~ туре и уређења месне канце3 лариЈе. Сагледани су н мзпори = ф!П1ансирања, у ко.ме учестпу- § Ју Мссна зајсдшша, са средс- = тпима нз месиог са.модоприно- = са у радној снази, као н удруженн рад општине Параћнн. = Y склалању финансиЈске конi струкције учсствуЈу и радне = организацнје, са подручја дру- = гих опшпгна које послују на = подручју паше ко.чуне, каже | СТАНОЈЛО БОГДАНОВИН. = — Организациони олбор ак- = цијс ,Зна1Бс-иман>с'' обишаоје = свс'раднс и другс организаиима ссла 851 nporpa.ua. „Сусретиспада у сам врх квалитета, а до дирсктног сиимања сшурно he б;гги јошбољи. олржавање путннх прслаза н fiTiiiiiiiiiiiiiiiiiiifiiiiiiiiii]!iuiiiii!iifiiiiiimuiiiiiiiiiiiiiiiuiiiiniiiiiiiiniiiiiiuuiuiiiiiiiiiiiii!niiiinuiiiiiiiinuHiiH Је у олзив што се ЈСДНО.Ч свест пзраћлнској опигппш и јс далеко всћи. него могло очекиватм. Join је потврђсна писока паших радиих љули се само v слози и зајсдипштву могу постићи значајни рсзу.иаги. До сада се у овој акцијп рлазвало преко 40 радних и других организвиија. СИЗова, Скупштине општине идру — Љули су заинтересовани да прикажу своЈе достигнућс у пољопрпвреди и сточарству. Велнки број до.маћинстава се сам Јавл>а да прилш госте. Трс нутно се почело са акцијо.м уређивања дворишта, ограда, фасада и да свако до.маћинство то радн из своЈих финанскЈских средстава. • Замолио бих на крају свс .мСштапс да вптпс повсдг рачула о лзг.тсду и хигијсни у насељу и да разне отпагкс пс бацдју свуда. као што Јс до сала био случај, истнче на крају Радослав Јаблановнћ. М. Д. Шпана^
3бо3оф <&одоSоW >•£Wок
o a M s g B I o w ’-o w Pl O M w M s w o p Q = 9 S o P a *T- 3 *- CO p 3:p OP p a 2 5=1 P * <> ' ■*« Д Q O£ p M §i9 = C 3 «d S 5 2 8 i -°S8S< £*’«§□ g 5 o cu e w © E o <» a
6. MAPT 1W. • БРОЈ 27S< S8 ет нн нн СИЗ СТАНОВАЊА ,j СШ08И ym ВЕШЕРНИЦД Програмом стамбене изград1бс за 1985. годину, који је усво/iir на последн>ој седппци Скушдтинс СИЗ-а станован>а, планирано је довршење нзградње стамбено-пословног објекта „Црница Г’ у улзиш Лоле Рибара, са 91 станом, за потребе Заједшпде за пензијско и ин валпдско осигурање и стамбнеих објеката „Ламела I—Ш” на углу улЈгца Жарка Зрењаиина и Моше Пијаде са 51 станом, од чега 29 отанова за потребе солидарности, а остале за потребе усмерене стамбене пзградње. Y tokv ове годпне треба да почне пзграцња стазлбено-пословног објекта „Ламела I—II" на углу улица Мајора Марка и Радета Николића — Пнкуле са 14 станова за потребе ЈНА и стамбено - пословног објекта „Црпнца II" у улици Лоле Рнбара, за потребе усмерене стамбене изград1ве. Планпра се и почетак изградље мањих стамбснпх објеката са око пет станова за потребе социјално незПрограмом стамбене изградње за 1985. годину предвиђено је да сс у овој годинп извршп увнд v број објеката који имају вешернице и размогри мотворе у станове. Пошто закон гућност да се те вешернице пре одскора пружа лгогу11ност дозиВиваља стапова иа равнпм крововп.ма, посебна комнсија ће да ^онимп" стшбс на терену и такву могућност уврсти у програм, јер би се падзиђнваibe.M равних кровова добпо лнки број станова, а зградс штитиле од пропадања. везаM. Нулта група спасава живот МАЛИНА ЛОНИЕ, no.Mohкнк кувара у ресторану дру ттоене исхране у Штофари, је једна од најактивниргх жена. добровољних давалаца крви. у нашој опипини. Крв значи живот, а некада и наду. Најчешће ону за оздрављење. Када је она погребна човеку, човек је ту да помогне, да да своју крв. Када је седамдесет и неке године била потребна крв за оздрављсгбе МАЛИНЕ ЛОНИЋ, сада помоЈтог icyreapa v ресторану друштвене ис~ хранс v Штофари, а није је било, баш у тим тешким тре нуцима пала је одлука да и она сама постане давалац, онда када то буде могла. Ре чено, учињсно. МАЛИНА је први пут дала крв 1974. године. И од тада, преко двадесет пута. Увек када је позову или када салга за то осети потребу. Приликом сваког даваи>а на уму јој јс хуманост, да некоме помазке, a то је чајвише чини срећном. Много је оних којц.ма је помогла. И на џашс инсистирање, че жели да издвоји ии један случај. Посебно јој је драго што је .uehy примаоцима н>е не крви доста људц из њене раднс организације, њенцх колега, којима he н убудуће да помогне увек када то.буде требало. Њеним стопама погиао је и супруг Рпјмо, Портир у Штофари, који је такоће преко двадесет пута дао крв. МАЛ11НА се. лада da he у томе да их следе и њихово двоје деце. Крсссак сусрет био је прилика да упознамо ову вредну и хуману жгну» која нам са сетом прича да јој тешко падајх* коментари,' да то понекад чини због три слободна даиа, која добије noсле сваког дпвања крви. — Апеловала бих иа све младе људе који су v могућности да дају хрв, да то и чине it да иа тај начин по.ча жу људнма v невољи, поручује на Kpaiv Kpahez разговора МАЛИНА ЛОНИћ. Овај разговор иам је улио још једнч паду', да, кад смо у невољи, има људц који cv спремип да на.ч помогну. To јс МАЛИНА са својом нултом крвно.м групом. М. Ж. СТАМБЕНА ЗАДРУГА „ДОМ” □ HA KPAJY ПРОШЛЕ ГОДИНЕ СТАМБЕНА ЗАДРУГА „ДОМ” Y ПАРАНИНУ ЈЕ ИМАЛА 1S2 ЧЛАНА И TO CAMO ШЕСТ МЕСЕЦИ РАДА. За ову годпиу планнрано да се број задругара увећа зл јс за 220 л па се за индувидуалну ста мбену пзградљу ангажују друштвена срецства у вредностп од 85 Ашлиова динара. Како смо сазналн од Слободана Гајића, директора Задругс ове годијнс би требалао да почне пзградња зграде v станова. Стамбена задруга збеђује куповину низу од 10 „Дом” обецелокупног грађевинског материјала који се производп у нашој зе.мљи. Како је планлрано, ове године треба кутпггн апарате н опрему у вредности од милиои динара, којп бп седавалн задругарима на услугу. Задруга нма могућностл и за кредитпрање својим члановима. У току су преговори са Основном бапком „Југобанка" у Параћпиу око изналажен>а могућности за кредптирам»е задругара. Да кажемо још л то да је пословну 1984. годину Задруга завршпла са позптнвним финансијским резултатнма п остатком дохотка преко милнон динара. М. хК. РАДНА ОРЦАНИЗАЦИЈА ЗА ПРОИЗВОДЊУ АЛУЧЕЛИЧНИХ УЖАДИ И ЕЛЕКТРО—ЕНЕРГЕТСКЕ ОПРЕМЕ „БУДУПНОСТ” Укупан приход у прошлој години три пута већи него у 1983. годинп © Y фондове 19 милиона динара, а просечан лични доходак 21.315 динара @ И прва два месеца ове године ^спешна © Мотивисаност радника за рад је велика ® Извоз од 20 милиона девизних динара © План извоза за ову годину већи ® Побољшава се лијни и друштвенп стандард • ,Длатна плакета” алуминијумског ломбината у Титограду © Одлична сарадња га Фабриком каблова ® Y овој годн«и биће примљено још тридесетак нових радника. Код основне производње, алу челпчнпх ужади .радшши Раднс оргавизације „Будућност" по стигли су у прошлој години рекордну пронзводњу. Физичкл обим производње пзносио је 2335 тона, што је за 7,5 процс ната више у односу па 1983. го дшп?, а за 6 процеиата втпие од плашгране производње. II код бетонских стуоова и блакова постигнута је већа про изводња у односу на 1983. годину, али нешто нижа ОДносу на план. Међутим, код то пл>ен>а алуминију.ма постигнутн cv изванредни резглтатп. Тожљени алуминијум био је наме њен југославенским железарама. На крају пословне 1984. године остварен је укупан приход од 612,6 милиона динара, значи троструко влшс него претходне. Доходак је износио 124 ми лпона динара, а чист доходак радне организаиије 77 милиона. Просечни лични доходак па нивоу „Будућности” износн 21.315 динара. Уз овакве пословне резултате, за фондове је издвојено 19 мнлиона динара, а за акумулацију и амортизацију 30 лшлиона динара. Одличан старт у 1985. години I I прва два месеца v овој дини била су успсшна, заправо ГОупошљени cv свл производни капацитети. Иза тога се очекују н добри финансијски резултати. — Година пред нама не би требало да буде лошија од пре тходне, а закључак је радннчког савета и збора радних л»удп да стандард не сме да опада, лични дохоци прате ннфлацију. Раднпци траже да радс, али зато хоци морају да морају да посао, хоће и лични добуду одгова42 ГОДИНЕ ОД ПОГУБЉЕЊА НАРОДНОГ ХЕРОЈА ЈУГОСЛАВИЈЕ МОМЧИЛА ПОПОВИНА ОЗРЕНА © Откривена заседа © Одред разоијен на 12. фсбруара 1942. годпне излазу из села Јошаиице, према Сокобањи О Од одреда мале групе. Српски добровољачки од ред, којпм је ко.мандовао капетап Нигхола АнБелковић, почео је крајем 1941. годпне са спровођењем тсрора над становништвом сокобањске околине. Пошто је капетан Нпкола АнБелковић избегавао веће сукобс са Озренским партизанскпм одредом, већ је стал no вршио нападе на поједипа села, штаб Озренског партпзапског одреда је тра д:мо начина да овим издај шпднма наметне борбу. Meђутим, штаб Одреда је допео одлуку, која је касније опењепа као најслабије мо гуће војничке решење у овој ситуацији. Уместо да четнпке и жан дарме нападне у селу Јоша ници, где су „оргијали”, Штаб је решпо да Одред по току ноћн пли рано ујутру баш тим правцем кренутп ка Сокобањи. Међутим, у току ноћп, из Сокобање су наишли председник општинс п деловађа села Јабланипс, које су партизани лрво задржали, а за тпм им дозволпли ца оду у село, јер су обећали да о положају партнзана не само шго неће лнформисати непријатеља, већ he no могућаву сигпализирати парти занима моменат и правац покрета непрпјатеља. Но, чим су стигли у село они су од.мах отишли капетану АнБелковићу, открили су полЈожаје и распоред па ртпзана, и ттрлхватили се да буду водичи Анђелкови Јјсвих пападнпх колона. стави заседу на излазу села према Сокобаљи, гуран да Г.е непријатељ из сиYШпана^ 5 Била је велнка хладноћа. Снег, тек што је пао, тако да је то још више отежало стање слаОо обучених п обу всних партизана на положа ју. Чак су се п аутоматсКа оружја замрзла п затајила, баш када их јс трсбало упо требпти. Уз то је п комапдапт Озренског партизанског одреда. Дпмитрпје Дра говић — Срђа, погрешно од редио положаје, уместо да борпе поставп на доминантне впсове, распоредио их је у долини самог потока. Све ове несређне околно стп допрпнеле су да издајвпци, корнстећн се tvctom маглом, која је прекрила долпну, непрп.мећени приђу положајима партнзана. За неколпко часова, од прикључило се 40 заробљенпх партпзана, прнликомбе кства пз концентрационог логора „Црвени крст” у Нишу. Овој групи, на коју су прво наишлл одбегли па ртнзани, посебну помоћ пру жило је особље манастнра Светн Аранђел и Свети Сте ван, код села Лнповца, чије су старешине, прота Бла гоје Поповић и игуманпја Анка Димшић — ПараскеБудуИност ради рајуђи. Наше је да нм обезбедимо послове и редовну и нес саност радника је велика, кад треба, ради се и у четири с.меметану пропзводњу. Мотивнне. Редовна пропзводња се, иначс, одвија у три, а код дру гпх погона у две смене. каже директор Вукашин Милић. ЈБудућност” као извозник — Корпарство «и плетарство су споредне делатности РО „Бу дућност", али се управо са овим пропзводи.ма појављујемо на тржпшту. Те наше производе извозимо па конвертиблл no тржтпте. око 70 одсто v Амерпку n 30 одсто у зе.мље за падне Европе. Остварпли смо приход од 20 дшлиона девизннх динара, које углавно.м кориспшо за набавку резервних делова п пепро.материјала. Предвлђамо да ће се у овој години наши производц још вшие тражпти у пностранству, тако да смо и план иззоза повећали на 25 милпона девпзннх динара, наставља директор ВукашЈш Милић. Нове инвестиције —- Треба нагласити да v прошлој годишх нисмо ни једног дана били са блокпрашт жи- ^»о-рачуиом радне оргаинзашгје. Свс својс обавезе прсма повериоцнма и друштвено-полити чко.ј заједници смо измирпва ли на време. Лични дохоци, cv. такође, на време псплаћивани. Успели смо да издвојимо и средства у виспнч од 14 милио на динара за куповпну пове с-преме. И ове године намерава мо да обновимо машински парк и пзградимо нову rnicrv за производњу бетонскпх блокова за лндпвидуалну п иидус тријску градњу. за „Будућност’* ме „Будућност" стиче све Behn број пословних пријатеља и паргнера, све веће поверење потрошача. Прослављајућп свој јубилеј, Алуминијумски комбннат у Ти тограду недавно је доделио овој радној организацији пЗла thv плакету, v знак успешне дугогодшпње старадтвс. Запослени у „Будућности" ис тичу и нзванредну сарадњуса Фабриком каблова у Светоза- >сву. која се развија п проширује на обостраио задовољство. Потребе за новом радном снагом ПхтЈа упошљеност капацитета, ,изградн>а ове писте за бетонске блокове и нови послови који очекују раднике „Будућности" захтеваће н нову ра дну снагу. До краја године број радника ће се повећати на две стотине. односно у сталнп радни однос 6idie примљено још три десетак нових раднпка, различјгглх квалпфикација. Птзошле године, да се подсети.мо „Будућност" је прославила тридесетогодишњицу. За три деценије ова радна организација са симболичним именом тра жи својс ггутеве развоја и раста и изгледа да је изашла на правц пут који води у бољу будућност. м. д. СУБВЕНЦИЈА И ЗА ПОДСТАНАРЕ 80 партизана, колико нх је било, на попришту борбе је остало 45 мртвих п рањених, међу њима п команда нт Дммитрпје ДраговнН — Срђа п политички комеоар Иван Вушовпћ — Вук. Део прежпвелпх бораца из Озренског партпзанског одреда, љпх 15—20, успело је да сс пробије из непрпја тељске блокаде. После овог пораза, Озрен ски партизански одред сс нпје могао одржатп, јер су га недићевцн у стопу про гањали, па сс одред разбпо у мале групе од 5 — 8 пар тизана. Нишкој групи Озренског партпзанаког одреда . после ва. одмах организовали чење рањеника. Део Штаба Озренског тизанског одреда, којн лепар се кретао са нишком групом, окупио јс прежпвеле борце лз осталих група. Тако се Озренски одред јачине 80 бораца, 20. фебруара 1942. године окуппо у селу Крав љу. За кон&анданта одреда пзабран је Мартин Нпкезнћ, за заменика командан та Конрад Зплнпк — Слобо дан, а за партпјског руководпоца Мо.мчпло Поповпћ — Озреи. Већа пажња стандарду — Лични н друштвенп стандард раднлка, такође, се побољшава. Настојаћемо да у овој години помогнемо раднишг.ма који су слабпјег здравственог стања. Заправо, омогућпће.мо пм да користс опоравак у бања.ма п лечпллштима. Донели смо одлуку на раднн чком савету да се током годпие радиишша омогућп п коришћење кредита за инднвидуалmv стамбену нзградњу. Биће ра списан конкурс за коришћење тпх крсдпта и предност lie нма ти оии са најлошијим стамбеним прпликама. Такође смо расписалиотиао Такође смо расправљалл п донелп одлуку да се у овој го дпни купи н један стан. кажс Миладиновнћ, фкнансијски ру ководплац. Делегати Скулштине СИЗcTanoBaiba cv на својој последн.ој седници донели одлуку о основама за угврБвван»е мерила и крмтерпјума за накнаду дсла станарнне у општини Парађин. Ова одлука има за цнљ дначп све грађане ким примањнма у субвенционирања да изјеса ниспогледу станарине. Свим радним људима и граВанима којн корнсте друштвенп стап нли су под станари код приватних сника надокнаВује се сталарнкс. владео Предраг Петровпћ V следећем броју: Погибнја Момчила Поповића — Озрена РО „Будућност” све поштованпја мећу привредницима Иначе, радна органпзацијаза лровзводњу алучеличних ужаПодстанари добијају иакнаду станарине под истим условнма као и станарн у стамбеним зградама, а пре m стану који н.м припада у организацији удруженог рада у коЈој су запошљени, без обзира на висину закупнине коју плаћају. Основе за утврђпваље права на накнаду дела стапарпне н код станара и код подстанара су исте. Да кажемо још и то да је у прошлој годпни 204 станара нмало право на субвенцију. М. Ж. 1
ТРИБИНА ОСИГУРАНИКА ЗДРАВСТВЕНЕ ЗАШТИТЕ ••••••в® Скупштина самоуправне интереспс заједнице за управљање грађевинским земљнштем и комуналне делатностн општпне Параћин, на основу чл. 46 и 49 Одлуке о граБевинском земљишту („Општински службени гласник” 19/84) од 13. 07. 1984. године, и члана 28 Статута Заједнице, на седници од 26. II 1985. године, расписује — и.ма стан у друпггвсној својнни и уступа га — има стан v својпнп а прс.ма Друштвеном договору о рацноиалном коришћењу стана нема довољан простор за становање свих чланова домаћпнства 20 бодова 8 бодова — има стан у својини а пре.ма Друштвеном договору о рапионалпом корпшћсн»у станова и.ма вишак стамбеног простора за становање свих чланова домаћинства —30 бодова ИЗ ПОСЛОВАЊА ЗАЈЕДНИЦЕ ЗДРАВСТВЕНЕ ЗАШТИТЕ РЕЗВЕ ИЕ ЈГ К О Н К Y Р С ЗА ЛАВАЊЕ HA ТРАЈНО КОРИПШЕЊЕ НЕИЗГРАБЕНОГ ГРАБЕВИНСКОГ ЗЕМЉИШТА Y ЦИЈБУ ИЗГРАДЊЕ ПОРОДИЧНИХ СТАМБЕНИХ ЗГРАДА 1. Предмет овог конкурса је неи^грађено градско граревинско зе.-шмшгге на.мељсно за ипдивидуални ста.моену нзградшу, н ТО: у б) Радне прилике: За раднс прилике (рад под тежим условима за који се стаж осигураља рачуна у продужсиом трајању) 3 бода в) Соцнјалне пралике: Већи број малолетне деие,. становањс у неусловннм просторијама за становање, болест чланова породпце и сл 2 оода За учешће у НОР-у: ® Делегати задовољни с пословним резултатима Ошптинске заједнице за здравствечу заштиту, која је у прошлој годинн имала непокривени расход од око 23 милиона динара © И поред смањеног „билансног простора” Заједница }е могла ца се покрије, али тресало јс штедети на рецептима н упутима Делегатн Самруправне ннтсрссне зајсднице здравствснс заштите у Иввршно.м одбору, Председништву' и Одбору самоуправне контроле на заједничкој седници од 26. фебруара разматрали су пословање Заједнице н закључили да немају примедбс на њен рад у протеклој години. Њпхову пажљу привукли су расходи, који су од прошлогодишњих всћи за скоро 50 одсто, а планиране премашују за 15. одсто. Да ли смо заиста толико болесни, тск ставка „трошкови здравствснс заштнте” носс шн>ур. Њихову структуру mine Ћитс еле.мената, али су пздати лековп и плаћенс услуге здравствене заштите ваи тсриторије општинске заједнпце надвиснли сва предвиђаља. Подацп, наравно изражени у новпм динарима, најбољс говоре: планираиа цена медикамената пребачела је за 23.572.00 динара. У односу на потрошн»у из 1983. године, лекови и санитетски материјал скупљи су за преко 33 милиона динара. Члановн самоуправних органа Заједнице у оквиру активности на спровођељу планамс ра сдгабилнзације, ауто.матскп су потроипву лекова у Дому здравља и Болшши ставили па днсвнн ред. Сачињена јс анализа утрошка лекова која грсба да пружн увид у оправданост лсках колкчјшс које се преписују и троше у napahiincKii.M медицин скнм установама. Као npuxiep узет је „најздравији” месец” — септембар (тада се nd обичају најмање људи јави за здравсгвену заштиту). Чак п у овом месецу запажено јс веллко повећаље потрошње лекова, што ангажујс велика средства Заједнице. Без обзира на евндентно поскупљеп>е лекова. ставка да број препнсаиих рецепата и.ма повећањеод 24 одсто, говори да се рецептн „трукују”. Стручњаци из медмцинских установа такође су третнрали овај проблем и ibjlxob је закључак сличан делегатском. Овој појави кумује нецостатак јединсгвене медицннскс доктрине у лечен»у. Излаз јс, закључилн су лекари, у активи-' ран>у бодпичке комисије за контролу потроппве лекова u санлтетског материјала. Навме, пе постојн евнденција која пратп осшуранпка на путу од лекара општс праксс до специјалисте, па се јављапаралелно прсписпв.иве нстог лс ка за нсгу болест у дуплпрапии количинал13. To значн. истичу у СИЗ-у, дз се нвје no нгговао правплилк о начшту препнсивања и издавања легова. НОВАЦ СЕ ОДЛИВЛ И НЕПОТРЕБНО Исплаћспс услуге на нмеболничког лечења ван подручја Заједпице, значн ван кревета иараћинске 6ojinnuc, всћс су за 50 олсто . него ттретходис годипе. За озбиљннје захвате, али и за жучне кесипе, слепа прева, порођајс (!) исплаћено јс скоро 200 милиопа „параћинских" динара. Примсра радп, гииеколозиу ћупријској болннци наплатили су <> милиона и 700 хиљададинара. Онн по некој традицнјп, али новшгу чине њиховс колсге лз Свстозарсва који се јављају као примаоии „пгнеколошких смиграпата’’ из паше оттштине. Да ли јс још увек традшшја: „лечи се у Бупријн” толпко јака, ,или сс болесницп лз других разлога omiyMvjy да оду у „ћупријски Хјустон", али квалитст кадра који нх оче кујс у парађпнској Болпици га painvic много вшии шгво услуга. ООУР Балница користи услугс профссора Марјана Бсрварда лз Београда, општег хирурга. а срчанн.м болоснинима ма услузи је профссор Бпто.мир БириН, кардполог из Ниша, вр хунски стручњаци којп именом н чувењем, па п начином ангажмана значе мпого. Углавном Коронарпо одсљен»с Иупријскс Болнлис и ћупрнј ско Интерпо одељељс у прошлој годтпш испоставилн су фактурс за прско 7 милиоиа дипара. Всроватио јс велпка цифра упшала да сс делегати заHHTcpecyjv за њену оправданост, па су они узели у разматраљс сваку позииију псплаће ну ћупрнјској болништ. Органима Центра ттоедложено је да на ochobv ових података прспуз.мг све да сс трошковн сма ibe. Тако he убудуће сватса фактура која долазн „са стране” за болничко лечењс прс нсплате ићи на лекарску комисију која трсба да процени да ли је рачуп „надувап”. Бпло како било. рачх нп noin cv досад стиглп и који ћс врроватно п даље пристпзати Самоуправпој шпересно, зајеДЈ1НИИ v Параћину, нису тнпа жснсвских, тс од лекарске ко мнсије нс трсба очеквши чудо. ма колико она била *строга. У разговорима у СИЗ-у здра вствене заштите прмсхтиа је за пнтерссованосг да сс утврдс разлози због којих параћнн* etui оснгураннци хватају аутобус за Нуприју пли join даљс, а због чега људи којнма јс потрсбпа ззравствсна заштнта по свим варнјантама заобилазз Параћгш. Зато је договорсно да у идућем броју покутамо гспостављаљо дијагнозс one noјавс, како не би дорпла спидсмиозни карактср. М. Миленковић Ред бр. . Улицаукојој Кп. бр. сс Парцела (илп р.б. Повр- Предвиђсна Накнада шнаа изград. запарц. налазн зарц.) паРц- no 1 ару (орј.) 29. новсмбар 2681/1 3,64 Сут. пр. пот. 1. или Пр.н-спр, 125.000,00 2. 29. новембар 2682/7 ?.64 3. 29. новембар 2682/1 3.64 ” ,» 4. 29. новембар 2391/1 3,64 99 99 5. 29. нзвембар 2391/7 3.64 99 99 6. 29. новембар 2390/7 3,64 •• t> 7. 29. ковсмбар 2390/2 3,64 >• >’ 8. 29. новемоар 2390/3 3.64 •• >•. 9. 29. новембар 2385/1 3,64 10. 29. новембар 2385/17 4,58 •» н 11. ✓Кнвкс 12. Петровнћ Татар 2186/2 2,66 (двој.) Пр.Ч-Сп. ” Богдапова 2205/21 3,30 (двој.) Пр.-^Сп. ” 13. Зелснгорска 2205/58 ? 94 Пр.4-Пот. 14. Л. ЛазарсвиИа 5548/19 3,90 С.+Пр.+Пот. 115.090,00 15. плн Л. ЛазарсвиИа 5548/23 3,90 Пр.Ч-Спрат ” 16. Л. Лазаревића 5548/24 3.90 (мо1>гажа) 17. Л. ЛазарсвиНа 5548/ 3.90 градња ’’ 18. Л. Лазарсвића 5548/26 3.90 Сут.+пр.+пот. ” 19. пли Охридска 4153/6 4,78 Пр.+Спрат ” 20. Охридска 4153/7 4,78 Пр.+Спрат ” 21. Охридска 4153/10 4 89 С.+Пр.+Пот. 115.000,00 22. И. Милутиновнђ 5,26 Сут.+Пр.+ 115.000,00 23. М. БурсаИ 4715/14 4,66 пот. Или 110.000,00 24. М .Бурсаћ 2385/5 ? G2 (двој.) ” ” 25. Хајдук Станка 4843/2 4,83 Сут.-гПр.+Пот. ” 26. Unpa Душана и Милапа Ракмћа 4591 436 П 99 27. 27. марта 2362/23 2,73 (дпој.) Пр.4-Спр ” 28 „Глождак” — пз мс&у ул. Ц. ДушанаМ. Ракнпа • 3,91 Схт. + Пр,-гПот. н П. Лумумбс 4773/7 нли Пр.-ј-Спр. 109.000.00 29. f» 4870/2 4,22 II 99 30. 99 4807/9 3,89 99 99 Зј. 99 4804/5 4,06 99 99 32. 99 4804/4 ^.03 99 М Чч 99 4792/10 3.70 99 99 34. 99 4791/17 3,58 99 99 35. Студснска 1058/6 4.62 Сут.+Пр.Ч-Спр. ” 36. Студснска . 1078/5 4,59 Пр.-гСлрат 37. Студенска 107G/4 4.47 99 99 38. Студенска 1078/3 4.26 99 99 39. Студспска 1078/2 6,02 40. Студенска 1078/1 4,52 99 99 а) Носилац „Партизанске спомснице 1941” 15 бодова б) Учеснпк пре 9, 9. 1943. год. . 8 бодова в) Учесник послс 9. 9. 1943. год. 6 бодова За инвалидност: а) Ратнц војнц инвалиди првс п.другс групс, инвалиди рада прве катсгорије 10 бодова б) Ратнц војнн инвалидии трећс и чстврте групс и пнвалпдц рада Другс катсгорије 5 бодова в) Остали ратни војнц ннвалнди н инвалпди рада тређе категорије Зграда оде«осно стан учесника копкурса предвпБеиа јс за рушсљс радп изградње објската за реадизацнју урбанистнчког плана Зграда односпо стан, односно земљнштс. налази се v делу града у ко.ме није дозвољсна стамбена изградња под услово.м да нема у својини зграду нлн стан на друго.м mcctv Дужина радног стажа: — Дужина стажа осигурања до 5 година — за стаж осчгурања преко 5 годпна — засваку целу годину а највише до 15 Број чланова породице за коЈс сс рсшаса стамбего nmajbc изградњом породичнс стамбене зграде: — За сваког члана породпис којн живи у заједничком домаћ;hictbv Решавање стамбених пптања кадрова неопходних за организацију. односно заједницу Изградн>а породпч»?их стамбених зграда добровољни.м прплозима Мзград>за стамбенпх зграда за потребе социјално нсзбрпнутпх лица 3 бода 30 бодова 30 бодова 5 бодова 0.5 бодова 15 бодовз 2 бода 20 бодова 10 бодова 10 бодова Сваки уческнк на конкурсу поднсћс va пријаву и одговарајуће доказе u изјаве које службе за одрсђнвањс приоритста, а добијају се код Радне органнзаинје. Меснс зајсдштс и надле;кног органа Скупштинс општине Па pahiiii. 6. Остали условц: НАПОМЕНА: Површлнс парцслд v улицп „29 новсмбра” датс су орјентацноно, а копачна површнна- утврдиhc се уговоро.м. — Учесниии Конк\-рса уплатнће гарантни износ v висппи од 30.080,00 динара, на жнро рачун бр. 63504-662-500079 Самоуправнс иптсрсснс заједницс за управљање rpai cвииским зе.мљиштем ц ко.муналне делагностц Општине Параћмп, коју прплаже уз захтев за додељиванЈв парцеле, — Учсснпцц који буду добнли парцеле »а коришћсн>с путсм конкурса, гарантни износ сс урачунава у укупну накнаду за добијено зсмљиште, — Учеснпцима који одустану од уступљсног зс.мљпшта гарантни мзнос се не враНа, — Љша која добију парцеле по овом конкурсу, плаћају пакнаду за псто по доношењу решеља од стране CO Flapahiiii, a у складу ca уговором који cv дужпп да закл>уче v року од 30 дапа са Самоуправпом интересном заједнипом за управљањс грађевинским земљнштсм и комуналне делатности од дана добијања решеља. Уколико се учссник на конкурсу не придржава рока из прсдходног става губи право на додсљено земљиштс. 2. Комунално опремање зе.мљшпта обухвата: — уличпу HiicKonanoHCKv електро мрсжу са уличном -расвето.м, у.чнчну тслефонску мрсжу, нодоводну мрежу, (кишну и фекалну канализацпјг и асфаЛтирапу улицу, према програму ове Зајсдшшс ц Одбора :>а изградљи улмцу, према програму ове Заједнинс и Одбора за изградњу улииа п канализација v граду.), — трошковс прикључака на инсталације из тачкс два, снослћс повп корпсници. 3. План париелацпје са локаиијом објеката п урбаннстичко-техничкнм услови.ма бићс нстакнут v просторијама Радне заједнице СИЗ-а. улица КрагуЈевачка бр. 4 п огласпој табли СО Параћин. Плап париелације саставни је дсо овог конхурса. 4. Учесшши на конкурсу worv конкурисати за највншс трп парцеле на проппасаном обрасцу који се дооија у Радној заједници СИЗ-а, v.nma Крагујевачка бр. 4. 5. ПРИОРИТЕТ за давање лслсгишта yrnpbyjc се прсма мернлима пз члаиа 48 Одлукс о грађевинском земљишту н члапа 3. Упутства за спровоБен»е мерила за утврБиваље мернла за утврђивање прноритета за давање градског грађевинског земљишта за стамбену нзградњу, ц изражава сс бодовнмз: , Стамбене, радпе л соцнјалне прпликс: а) Стамбеке прмликс — нсма стап 30 бодова — н.па стан у друштвеној својкни, а прсма Друштвеном договору о ранионално.м коришћењу стана има довољно простора за станован»е свих чланова домаћпнства и не уступа стап —30 бодова 7. Поступак за конкурисање — Захтев за добијан»е градског грађевинског земљишта подносн се v затвореним ковертама са назнаком за „Конкурс” Са.моуправној интересној заједници, за управљање граВсвински.м земљшдтем и комуналнс делатностл, пепосредно плп путс.м поштс. v року од 15 дана од дана објављивања Конкурса у листу „14. дала". Захтев се подноси па посебном обрасцу који се добија у просторијама СИЗ-а. Понудс поднсте противно условцма из конкурса илп послоодрсђсног рока. нећс сс узимати v обзир. 8. Отварањс повуда и рангиран»с захтева пзвршлћс сс дана 25. 03. 1985. године, у 10,00 часова. Наком утзрВиваља прноритета и распорсда парцела од страие Ко.мисије лстакнуће сс рсдослед кандидата на Огласној таблп. На утврђени редослед може се поднетп тглсмени прпговор Извршном савету CO Параћин, у року од 8 дана од дана пспшаља редоследа На огласној табли. Коначни предлог за Скупштину опшпшс утврдићо Извршни савет а Одлуку о давању земљишта на трајно коришћење донеће на својој седиици CO Параћин. 9. Исплата плаца — Учесник на конкурсу који добије плац, дужан је да псти псплати на следећп начин. Ј — одмах по пријему Одлуке о давању земљпшта на трајно коришћење Wo од коначне ценс, — ДРугу рату у року од 90 дана од склапшва уговора 40«/о од коначне псне. 10. За сва обавсштетга заинтересованп се могу обратитн стручној службп Самоуправној интересвој заједнпци за упр јвљон»с грађсвинекам земл»пштем ц комуналне делатиости на телефон: 51-014 или 52-013. 7. март 1985. год. П a р а ћ и п
6. МАРТ 19W. • БРОЈ 278. ЗАВРШЕН ПРВИ ДЕО СУБЕЊА МИОДРАГУ МИЛОЈЕВИНУ „АУТОПРЕВОЗТУРИСТ” ЈАВНН ТУЖИЛАЦ БЕЗОБЗИРНА ОСВЕТА 0И8Р РШ 31NIM Зоог личшгх склоности, на 4ima живота п рада, акутшос обољен»а, поврсда и дру го, савремени човек нма по трсбу да путује п мсња мес то боравка како би запгтнп<о сопствсно здравлиг. Нашс бањс н климатска лсчилишта имају вековну традпцију и потврђсне резултате,. нарочито код хроничнпх обољења као што су: кардиоваскуларна, гастроинтсспшална и биљарна обољека. обољсња бубрега. кожна обол»ен>а, рс\тматска, неспецпфична обо.т>ен>а дисајних путева (астхга), nine колошка обољења. стерилитет код жена и ннз других Нови рсхабилитациони це нтри дају и пову концепин ју боравка у баљама и клн матскнм мсстима. Гост у ти.м местп.ма — установама inijc пацијент у класичном смислу тс рсчм (ссм тежпх случајева), всћ је сва ком омогућено да користп најсавремснпје медицинскс услуге п природне факторе (тер.мналну п минералну ду, блато, ваздух, сунцс друго). Да бн омогућнли што во н већем броју заннтсресованпх боравак v бнло ком долена ведепом месту, Веће Савеза синдЈГката општнне Параћнн у зајсднтпш са Медици ном рада м Туристичком агеиппјом „Аутопревозтгрнст” јс нзвршнло одређене закупе за нарелиу сезону. Закуп је пзврптсн за слелсНа места: Гамзиградска Баља, Соко Бања, Рибарска Баља, Нишка Бања, Вољач ка Бан>а, Матарушка Бања. Иванлша, Златибор, Златар и Игало. Само пзбор правог места, у склалу са здравственлм потребама, може датн л оче кпване резултате. При избору места, помоbu lie ва.м стручнн савет на длежног лекара Медицинс рада. За сва обавештен»а о могућностнма корпшћења овнх лсчилишта обратите се ваше.м синдикатл/ у организа цијн где радите. Здравље је инвесттгапја која се највише исллати. Благовремено улагање у „банку” здравља, о.могућујс вам дз’го коришћење тог највећег капитала. Вашс здравље је у вашим рукама. (Е. П.) ОДЛУКА У РУКАМА ВЕШТАКА Y гтрва два дана суђења, 25. и 26. фебруара, саслушани су убица Миодраг Милојевић ц сведоци. Суђење је прекинуто да вештацп дају свој извештај. Наставк суђења 21. марта. Милојсвпђ слуша оптужннцу Препуна суднпца Невелика сала Окружног суда у Светозареву била јс мала да прими свс зашггсрссоваис за исход cybeiba пстоструком убицц, Миодрагу МилојсвпИу. Прсдиост уласка, оси.м сведока, ималн су оштећени н наравло, представпици штампс, али за све н»их прсдвнђснс су опсежне мере безбедностл, нз oojanini да би чеко могао на себс да преуз.чс улогу лрссудптсља. Вслпки.м Већем предссдавао је судија Мирослав ЦвстковнИ, који је после увода, дао рсч заменику Окружног јавног ту жиоца Зорану Илићу. По прочитаној оптужнпци. Мплојевић је изјавио да сс нс ocelia способним да пратн суБсње јер га боли глава. -После паузс од једног сата, у којој су га прегледали лекарн, интерписта Слободан Петровић, пз светозаревачкс болннцс, изјавио јс да пронашао да је он процес. код оптуженог нијс никакво обољсње, тс способан да прати ТакоБс, и у вино. Кад зо попијс.м. ондц am сс појави црШ1ло пред очи.ма, и тад са.м по кућн правпо ло.м. Био сам прн нуђсн да напустам „Параћннку”. Запослио сам сс у ,.Коронн”, али убрзо се све то пренело тамо. Прогањали су ме истим метода.ма. Добио сам от каз >1 послс девег мессци отворио своју радњу а оида су ме ко.мшије пријавиле да им сме там н из општинс су ми запечатплк машпну, иако сам miao атест да она не правп буку. Даљс о свом жнвоту Мнлојевић је врло прецизно говорио све до кобног августовског Замештк Окружног Јавног тужкоца Зоран Илић оптужује Мплојевића што је 27. августа 1984. године око 13. н 30 убио Мирослава Мирковића (36), замсника дире ктора „Параћпнке", Мнодра га Јоваповића (30), шефа котггроле производЈве, ЖипоЈина Ллскспћа (45), шефа пабавке, Слободана Снмића (40), возача и Ненада Жив ковића (49), управннка JYP „Металп”. за покушај убнс тва Мнрослава Милановића комсрцијалисте »ЈПараћинке” п за нзазивање опште опасности nyuaibCM из пнш тол>а марке бровннг, калнбар 9 милиметара. тно н симптоматично сведочен>с портира — стражара Мплутнна Пстровића, који јс ламао пиштољ у рукама у трс нутку када јс Мплојевић напу штао .Лараћннку’, али како сам кажс. — Јокспмовлћ ми је добацно пиштољ ,а ја с шше ннсам сведока, уже фамнлије уопјеннх, радозналци ннкад ши руковао. шта lie он у затвору. Сви сведоцп препознали су — Из оптужннце сам сазнао и указали па Мплојевића као да сам убио петорнцу људн. убицу и сви су материјални сам докази изведенм. Суд јс заврдана. Прстходпла је томс веридба л свађа зашта Милојсвић иема аргументе. већ наводн на је зста ударио послс поврат ка лз купатила. СећајуНи се да је попио нскн шпрпцер,* и да Hirjc могао да сс котролише. Следи сакривање у подру.ч Kana јс узео лиштољ л муницију, бесана ноћ код Пскаре, одлазак за Светозарево, гдс није наашо руководиоце ДСоронс” и повратак у Параћни. Овдс сс чула нова прича о одлуци да убијс себс, алп п то да не зна шта га јс зауставпло пред „ПараНш1КО.\|" у ко ју јс ушао са пиштољем л како кажс, намером ла поразговара са Млрковићс.м. Ту се прекида филм сећања главном актра крвавс дра.мс. Ничега се aie ccha, тврдл, а та Kobe говори да сс често плтао Кајсм се и тврдим здрав, пе би их побио. СВЕДОЦИ НЕГИРАЈУ да шио дсо посла свс до . налаза всштака нсуропс;гхијатра ц психолога којн треба да кажу задњу реч у проценп урачунљивости Миодрвга Мнлојевића. Судија Мирослав ЦвстковиН, одложио јс суђење за 21. Друпг дан cybeiba, одреВсн март, а у међувремену и брада сс саслушају свсдоцн, нијс нилац То.ма Фнла, затражио је потврдио Милојсвићсвс nano- саслушањс Милојевнћевог зста дс. Свп свдоцн, п они из »ДСо- н достављање путних налога роне” и они из „ПараНинке" из „Коронс", на којима, тврди тврдс да га пису проглашава- Милојевић. има знакова да су ли хомосексуалцем, да га нн- га проглашавалл хо.мосексуалсу о.мсталп у раду, а да jc оп цсм. Очнгледна је намера адбио кругг у својим односима, воката да Велико.м всћу Отакођс, свп су негирали да га кружног суда у Свстозарсву је пко тровао кафом и отро- докаже да пред собом имају вима у пићу. Позван од судлје да лсприча све као је бпло, Мнлојевлћ јс до танчине објаслио своје разлоге којн су му упропастмли живот. Све је почсло. лзјавло јс, када је као секретар партијске организацлје дошао у сукоб са „групо.м” из ,Д1араћинке” коју је предводло покојни МнрковлИ. — Нпсу хтелн да раде оно што сам им као партијски секретар налагао. Прогањали су ме, ометали у раду, жалио сам се, али дмректор АРСИН није хтео шшгга да предузима. Сгављалл су ми на сто разне сллке, провилл су мн скараднс фигуре н показнвали знак кру Та састављање кажипрста м палиа. Једног дана, наплсали Друго сс шшгга нпје ни оче- љив. кнвало, али је зато шггересан оптужсног који нијс урачунМ. Мнленковић СВЕДОК ИЗ ЛОГОРА СМРТИ Целог лета 1944. године, долазилп су конвојп у крс.маторису &ш на столу да са.м пс- јум. Немци су спаљпвали доказс својих злодела. У повембру н дер, смирено је прнчао МИ- децембру фронт се ближио Освјећину. Било је то пол^ко нме ЛОЈЕВИН. Осећао сам да про за Аушвиц. До нас су допирале сксплозлЈе бо.мбп и чула се кападам. Прогањали су ме, ста- нонада русклх топова. Тада су нас поново у великим хрупама вљали су ми у кафу неки о- почели триатн у вгоне. Свс по ноћИ, бараку по бараку, развозитров, па сам добијао грчсве. лп CY »ас негде. Разбацпвали су нас у нске мањс логоре. Ми смо доспеле у Равснзбсрг. Логор је бно иретрпан и мл с.мо лежале _____________________________ пзмеву барака. Биле смо дуго тамо. САТИРИЗИЧНИ УГАО Једиога дана, улетсше Немицс стражарп впчућп: „Руе". Твшина. Пзлазк мо јо логора. Иисмо зпале о чему co Мито се брзо квари — псма гарамцпју! Онм што плаћају главом не узимају признанице. Хнрургија никако да се усаврпш: све је мап>с oneрисаних од глупости. Људи се играју речнма; ој« други људнма. Милијан Деспотовић Деценијама су нам говорнли! Треба овако, онако. Ово сада нпје нам требало шисако. Рашчистно сам са релпгијом. He верујсм шпис ме mшпа. „Иаталитет растс” — крнза немилосрдно paba треба 1U1KOсоцијалне проблсмс. ГрађевшЈари освојилп нову техналогију. Зндају прнвллсговане сзалове. Доста сс прича о грепхкама. ПрсВемо на грсшнмкс. Незапосленн највише раде. Сваки дан куцају на стотииу врата. Камен те.мељац поставио ка.мен спот!пдаи»з. Са политичких гсрешлн смо на соцнјалве случајеве. Од реформе преко стабллизације дођосмо До стаг11 на мсне рачунају постхумно. Псрспективни’ пензионсрц редовко уплаћују посмрnpe.MRsi на свашта постају нешто. Љубшпа Цпотковпћ-Луша радп. Y налољс. >fcc. Ако изађсмо колоно no пет повели су нао Помлслала слм — на стрел.аће и да нас побпју, само да пз ово каппјс пакла. У то ирсме, no itohw, логор је бом бардовзн. МеВутнм, растурала се и та псмач ка оргашшцнја. Стражари су са памп луталп по Нсмачкој, па смо с nponch.i 1945. ГОД1ШС понопо стпгли у PauQtn бврг. Фропт Јс бно свс блпжк. Ваљало им Је празпптп логоре и талд су поче лп хспрпљујући маршсви. Ходалп смо у недоглед, пензвесност. Свахог дала колоиа co ослпала. Пза нас је ишло чго се мотоппкл. Стрспећи смо устапе. Bojinaui на мотоцпклу и у прнко липк пису поспли нсмачкс унпформе — бкли су то Енглези. Бнла jc to in пндица. Споразумелк смо сс и* ouit су пас упупш! у град, говорсћи да co не бојимо. Али, ми жено као жекс. 5оЈале с.мо сс, Остало нас је око три дссетак. Нас 12 Југословспкп к псшто Пољакикл и Русклља. Вслчкн јв водлло, чу.та са.м, к скупљало tie. Њпх су палнли. Дашшд п :мо мшлж, осам дана, мнслнм. :мо са мспод руку, помвжућн пкм другармцалга. Иза колопс робопз, остаЈао изисмог моћпма Држалс изшздог је траг. Јсддогп ддна, стиглк смо ма лернфери <у неког града. Стражара око вас нијс бпло. Нвсмо знале куда ћсмо н хптп ћс битн са намз. Поссдаи: смо поред чута. Одјсдиом, нз прзвца грЗда за Шпана^ 7 бко страх од фашиста. Солслс смо и оаљс. II није дуго прошло, када је из правца одаклс смо ми лошле, бапуо прсд „зс јслон xoiuiniK, а за 11>пм још пуно шгх. Бнли су то Русп. Рускиж које су бмло са »ама, гртос су се и плакалс са својим земљацима. Fycn су говорилп: „Ну мамушха", пди тс. ми пас ослоболилп. Гопорплк су па сс псмамо чсга biiuic боЈатп. IIах ранидн су нас и Рускши су остало са н>и.мм. Мп смо пошло нзтраг. Хода ло смо друмовнма, а опда јсднога да на сустлгзо па Јс један фпјакер к но холнко бш|иклнста. Y фиЈаксру су биле двс младс жене, а мушкарпи око р.их пмалн су ункформе Југослоасн« :ке војскс. Нск* Београђвмка* Софнј.т сс авала, повпкдла је: ,.Јао, сво су паша брвћд!" Они су поскакалн са бл пккала и фиЈакера и ту смо се изгр лплм и изљубНАи, ллачућн. Бнли с\’ to paTini заробл>с1п<ци, лепо обученп, ухрањеш!, некм се и пожсннли у По љскоЈ. Јодак од иих плачућп локазк ко је у нас: „То Је робље, ми смо Билн господа. И.малк смо спсга и сва чсга. Ех, да смо моглн взма да дајсмо”в Њнх Јс било пстпасст у гррш и пут с.мо паставллн заЈедпо. Оргапкзовалпг су пабалку хране, npciiohnum, а мн с.мо бпле срстис што с.мо сс са наш><- ма хашлс. Сада смо ималс зашпггу. Нскл су од >мсс нмалн пиштол>е, па је увек била органнзоаапа стража. И тако, стпглп смо no Катоппца. Ту Је била руска комаила н сабнрнп пен тпр логорзша. Чехалп су пас кресетн, лскари, оргпшпованз псхрана, опораи гнале смо се. Од маја до лпп-ста. билс с.мо у то.ч onopantimnirry. По граду смо налазплс матеркЈоп за одсћу. Haul ла се ту н машина за uinncitc. па смо се ускоро, тако рећк уплформпса ле у пеке карнраме плаво-бсло xx*ai не. Једпа *смо чекале ла се успостаг.и веза за Југославнју. Хтелс смо кући, паишма, коЈи су нас всћ пргжалпли. V авггсту је почело пребаиикиае. Најпре смо стигле у Праг, у Чсшку. Наш транслорт сачекхпи су ibiixoau омладпнхш и опет смо ту олмарали пе ко преме. Сећам се лд су нам покази вхтк грал, водн.тн у муасје н другс знамснптостп. Нас Југослозсне су no осбно лспо дочкалп. Бнло је ту лска ра који ,су пас прспгелхчн, спаккис с.мо у чистом, у бслпм чаршавима V јсдној касарнк, а хранплн смо сс у хотслу. Некп су остали 1ш лсчсњу. a пас су полако, ipyny no rpvny прсбаинвллк прско Мађарско у нашу зсмљу. Враћалк смо сс такобо, вагонима терс тним, али овога пута па змша су бн пругом до ЈТазовп, а о.татле преко Вн нкооаца и Врпол>а у Славоипју, у ро дно село. Са хшо.и Јс била моја другз рнца Јулка, која је такоБе прсжнаела логор, нз Дреновца код Бакоса. Од Вр пол>а смо пошлс псшнце, а уз пут пас је поасзао пекк ка.мпон и одбацмлк до Бакова. Дсг мог ссла бнло Је Још дпадссстак кпломстара, a noh Jc eeli пада.ча. Јулка Јс хтела да остансмо у Бакосу. а Ја сам ЈоЈ pcir.ia да нсћу. да сс нс бојим, n:h да хватамо друм, noli на главу, па полако кад сппиемо. На ссдам — осам' кнломстара ол мог ссла. лдс јсдан чспск бнииклом. Стадс порсд нас и назва добро всчс. Препознала сам га али .му нисам лала то до знап>а. Био јс пз мог ссла. Ои јс заграбио нспрсд нас и ontutao до мојо хуће. Јавио је да ја илем. Рат су лрсжипслн спи моји, изјка. огац н брат. До задњег ддиа бнлн -су у пар тпзакпмо, а дста се пребанпо у Србч Ју, у ПараНнн, и запослно сс код Крс »ia><ORiihaa Само мене није бнло. Свп су они nch стпглн кући ц прсжалнлл ме. пз мајка впје могла да перује да се враћам. Онссвестпла се. Кад су јс повратпли. иошла ми је у сусрст. Чу ла сам кздалека. no мрзку. прспозна лз сам јој глас. О.лазиала сам сс. гово pehir јој да сам жива, дд нс плаче. Y сслу сс разглзсило да се ја враћам. Y зснтру окутпа се група људм п кад смо iiainiiAii писам пм пазпала ,.лобоо псчо’’ n«h „счрт фапппму". Био јо то моЈ рсволт. Y кући смо се радовали it брнпули. Требало је поново окућпт« се. Ја сам се сз дедом враткла у Парапа отворсна врата без стрзжарз и ћнн, и ту сс к уддлз. без посла. Сткгде смо у Петроваратнп. пп преко Дунава, у Ноок Сад. Одат.чс скцсо }о бшво својоЈ кућн. Спуспсла сам се Имам стша и унучиВе п хтела бич ciapocr дд пожпанм у мнру. М. Мнлснковмћ (
6. МЛРТ 1985- е БРОЈ 278. ГОДИНА 1985. БИВЕ ТЕШКА ЗА СТОЧАРЕ И ПРЕРАБИВАЧЕ МЕСА nniiiiiiiiiiiiiiiiiiniHiiiiiiiiiiiiiiiniiiiiiiiiiiiiiiiinfiiiiiiiiiiiniiiiimiiiiiiiiiniiiiiiiiiiiiiiiniiiiimiiinifiiiiiiiiHiiinii ОЧЕНУ1Е Ci ЖМН IU 1111111111111111111111111|||||||||111||||||||1П|||||П1111||||||1111|||||||||||||||||||||1|||||||||||||||||||||!|||||||||||||||||||||||||||||||ц У СТОЧАРСНОЈ (1P0H3B0W ПОЧЕО ДРУГИ КРУГ „СУСРЕТИ СЕЛА 85" ШШН ШИ НА ПОЧПКУ V другом кругу Клачевица боља од свих осталих Уколико се не реше нагомиланп пробле&ш на тржншту, план пронзводње у сточарству ове годнне пеће битп реалпзовам н доћи ћс до драстпчног опадања сточног фонда на nonpvnjy и наше општнне, нарочито код матнчннх запата. Производња стоке на друштвеном и иидпвпдуално.м секто ру V 1984. годинп одвпјала се V врло отежаним условнма, ко ји су се још више заоштрпли у овој годпни. Нарушенп парлтети између цена сточне хране н цена стоке на тржлппту, ненормалнопо већањс цена сточне хранс, пре свега кукуруза п протепнскпх хранива, недостатак фпнасијских средстава и високс камате на корншћење кредита, сма њен промет меса највише утнчу на тешко стаље у сточарству нашега краја. Проблем диспартггета цена сс не решава, а паритет цена између кукуруза, стоке н меса на тржшиту уогапте не постојп. Произвоћачи стоке и кланпие ниско су акумулатпвне, па ннсу биле *у ситуацијп да могу да нздвајају из својих средста ва за проширеље материјалне производње, тако да су морале да користе кредитс код банака по врло неповољним усло внма. Све ово he утпцати да у овој годпнн дође до драстпчног смањења сточног фонда. Како превазићи кризу у сточарстзу? To је питање које мучп произвођаче, п прерађиваче али и целу нашу заједнпТАКМИЧЕЊЕ Y ПРОИЗВОДЊИ ХРАНЕ ШЕШНА РЕВ - БЕСПЛАТНА Прс.ма условнма којспружа Фабрика шећера, лимун скс киселлне и лизина „Данило Димитријевнћ" из Нуприје, сства и производња шећерне рспс је готово бесплатна. Бесплатпо ораље, сс-ме. сства, пресејавање, заштита од пнпе и бувача, заштпта од церкоспоре, бесплатпо Babeibe дворедном вадилицом илн 10 хпљада Пред пролећну сетву НРЕДИОСТ ИНДУСТРИЈСКОМ БИЉУ План пролепне сетве разматран Је 19. фсбруара на седиици Извршног савета, којн је закључио да Комитет за приврсду узме обавезу стварања услова за реалнзацнју Програма за набавку вештачког ђубрнва. Y овој сезони треба >штензивирати производњу ин дустријског бнља, пре свега сунцокрета, а обавезују се пољопрнвредне органпзаци Је да дају предност семенској, немеркантилној пшсници. М. Д. дпнара по хсктару, бесплатно следовање резанаца у количкнн од 30 процената, 4 процонта шећера по фаорнчкој ценп, и бесплатно коришћењс расположивс ме ханизације. Захвалд јгћи оваквпм условима. пнтересовање за ову Јшдустријску биљку нагло расте. што се вцди ипо уговарању пропзводњс. тако да he плаи пропзводље шеперне репе у опшппш Параћин, усвојен на Скупштинн, бнти спгурно реалпзован. М Д цу. СОУР АИК „Светозарево” недавно је упутило информаиију свим пољопривредHiL\i органнзанијама и Извршком савету CO, у којој предла же конкретне мере за решавање настале крнзс. Пре свега, предлаже се у ипформацијн, да треоа на нивоу Републике обезбедитп срсдства за бенсфицпране камате. најмање у пзносу од 50 процената, за све узете кредпте у сточарској пр’опзвод1Бп. Требало бн донети одлуку о забрани извоза кукуруза п свих ко.мпонеитп ко.је се користс за справљање сточне хра не. Пропзвођаче стоке на друш твеној својини и у друштвено- -органнзованој производњи тре бало би ослободитп допрнноса п пореза како бн се с.иањп лп губици нли бар донекле ублажшш. Банке би такоће значајномо гле да по.могну у решавању на стале кризе у сточарству, тако 'што бп делпмично отписале камате на узете крсдите од странс товљача. Шта he друштвена заједница од овпх предлога прихватлти, још је непзвесно, али је једно сигурно, да је на помолу, у овој години, драстичан пад про изводње стоке. М. Д. ИНИЦИЈАТИВА О ИЗГРАДЊИ СПОМ^Н-ДОМА Y ШАЈ^ДОВЦУ Хође ли се После пет—шсст година преговора и припрема, интцгјатива о изградњи Спомен-до.ма „Параћннско-ћупрпјској и рударској четн” има изгледа да сс коначно рсализује. Идејнн пројект урадао је архитекта Јоже Ерјавсц, а вредДОЊА MYTHHIXA CIIOMEU-И 34 ДДН БОРИА Празнпк уотанканарода Србп је у Доњој Мутнипи бнће обележеп свечапим отварањем Спо мен дома „Народнп херој Бра нко Крсманбвнћ". Током прошле године радови су напредо валп на изхрадњи овог значајног и савременог објекта, а са првим лепим даннма бпће нас тављена изградн>а, тако да се 7. јули предвнђа као датум све чаног отварања, н дан када су Доњо.мутничани најзад осгварнлп свој дугогодишњи сан. Спомен дом he у себи обједињавати следеће објекте: cany са позорннцом за културно- .уметничке прпредбе, затим самоуслугу, hobv лошту са аутоматском телефонском централо.м, са 680 бројева за потребе Доње Мутнице, Лешја, Извора и Клачевпце, затим нову здравствену стакицу, просторије за месну канцеларију и друтптвспо-полтттчке скупове .месне за једнпце. Вредност радова креће се преко три мнлнјадс сгарих динара, по предрачуну. Треба ре НпдасуМутничани за овај дом до сада завелн три месна самодопрпноса, било у новцу или радној сназн, и да се припреме 1а изградњу спо.мсн до.ма врше већ ссдам годнна. М. Д. Сусретом првога и трећега на табели, Сп'бш1е п Доњс Мутнице, започело је друго коло „Сусрети села 85". Била је то права фестнвалека прмрсдба у сали Основне школе „Бранко Крс.мано- "ж - О,БО3 м^тници, па импровизованој, алн лепој позорницн, zu. феоруара, пред препуним гледалшптем, одпосно врло аигажованом н коректном публиком. Y добрнм режијсклдг поставкама п Стубица и Доња Мутница показале cv низ нзванрсднпх тачака у културно-у.мегничко.м програму. Стубица је нма ла изванр.едну групу певача, две нзузетне рецитаторкс Бпљану н С.мсгљану Мијајловић. од којих се посебно истицала Смнљана, хоју је публика враћала на „бис" што сс на овакви.м приредбама првп пут догодило јсдно.м рбцитатору. Музичка група са „инпсовкама” пз Стубице такоВе је завредела две максималне оцене као и на I родни обнчај, воБеље програма н режија Бранпслава Миленковића. Високе оцене добила су и оба фолклора. Екппа Доње Мутннце дпчпла сс својом изЈзорном групо.м жена xojv ie предводила Мнлка Вељковнћ, затим фрулом, па хармоником виртуоза Драгосла ва НиколИћа. па дусто.м Жикић, нзванредним фолклором, посебно играма v кореографији, одличном режпјом и добрпм народним обичајима. И кад сс збпр бодова сабрао обс екипе освојиле су једнак број бодова. Прпредбе Извор — Чепуре пнсу нмале тај вредноснп ливо, алп су Изворцн, знатно бољн, ималп традициоиално добру групу певача, певача новоко.мI понованих neca.ua и лародни опост радова процсњујс се на близу 10 MiDinoiia динара. Како нас је обавестио председник Скупшине Месне заједнице Ша лудовац Мплосав МарпнковиИ, фпнансијска коиструкцнја јс склопљеиа, и до 4. јула, Дана борца, изградља бп требало да буде завршена, а Дом предат на Kopinnheibc. Да ли је све спрсмно за ову акцију, шта све треба још предузетн II коначно када he се ста ртовати са изградљом, одговориће се на проширсном састапку Одбора за изградљу Спомен до.ма „ПараГншско-hynpnjској л рударској чети". М. Д. ТЕКИЈА БЕЗ ШЕДНОГ ТЕЛЕФОНА ГЛУВО НАСЕЉЕ Приградско насељс Текија, којс трснутно iiAta oico 250 двмова, нема ни један једини телефон, чак и у нро сторијама Месне заједнице. Није у питању незаинтсресованост граћана, нити немарност руководећих људи, нанротив. Годинама еећ Текија поку шава да добије телефон ма кар и тај један, али без вајде. — Сигурно смо до сада Унутили двадесет писмених и усмених захтева, личги> пре говарали и договарали са скооо десетак година, са ООУР-ом ПТТ Параћин, оби гравали прагове три директора који су сс смењивалиу Пошти, алц резултат је никакав. Пошта је увек нашла начина да не преузме обаве3v увоћења телефона. у Тскији, каже РАДОСАВ РАЈАСИМИН, секретар ОО СК у овом ириградском насељу. бпчај, v ком се истицала Kanina Ивановпћ, изворннм хуморо.м. Чепурци у најслабије.м издан»у до сада, нису и.мали нп је- = Лебина | САЛА ЗА ПРИМЕР = Екипа мсспе заједница Ле g бина није нмала много сре = he у овој годнш! да добро = У ».Сусретнма села '85”. Али орој бодова н није = много битан у једној овакi вој маннфестацијп. којапре = свега п.ма п карактер дру- = жења и пријатељства. = Ако не ло успсшно.м на- = ступу, a оно по сали До.иа = културе, Лебина he остати упамћена. Уређена позорнп = Ua. свежи u укупни риква- = ии, окречена сала, седпшта, = завесе иа прозорима, прн- = мерпо осветљење и чнстоћа = на сваком крраку. Y односу на многе друге «сале, рецнмо = Буљана, Извора н Ммрилов- = ца, делује велелепно. A то су само нормални услови, које је Месна заједница мо- = гла да обезбеди својој омла дпни и себи, својим граВа- = ini.ua. Салу у којој се гледалац oceha достојанствено п у коју опет жели да дође. М. Д. Буљане ТАКМИЧЕШЕ ПЕВАЧА АМАТЕРА Псто по рсду, так.мпчење певача аматера 22. фебруара окупило је једанаестфиналиста на позорннцц Дома културс у Буљапу, пред пуном салом љубнтеља народне песме. Победио је ЖИВОТА МИ ЛОШЕВПН из Шавца, други. је био РАТКО РАДОЈКОВИН лз Текије, а треће место је припало MHJIEHKY РАДЕНКОВИБУ лз Буљана. Певаче је пратио оркеетар СТОЛЕТА ПЕРИНА из ШавЦа. М. Д. Тренутно је најмање стотину домаЈшнстава спремно иа уплатц yeohetbe телефона, Месна заједница је, тако be, спремна. da oev акцију изведе до краја, само изгле да ПТТ Параћин није. Најтеже нам код дгзхурства и ванредних прцлика. Онда с.чо одсечени од догаћаја и збиеања. V прошлој години завели сл:о сал(одопринос за доершетак изградње улица v селу, за комуналне потребе и расзсту. 1' .марту би требало да отпочне и изградња иродавнице од 50 кзадрата про дајног простора, коју ће др- ::сатц '.ЈДумадија". Један од важних задатака У насељу је и рекоцструкција електри чне мреже, јер струјни Hanoii је dpAo слаб, кажг РАЈА СИМИН. м. д. • диу тачку програма која је цељсна .макспмално.м оцсно.м. Финале пре фннала Сусрсг Рашевипс и Клачсвиие био је „фннале пре фннала". како су .многи оценпли. Изворно свлрање на фрули Слободана Марковнћа, дует хар.моника Kocnih—Рајпћ. интерпретаторка Весна Илић, irrpc v кореографпји, рсцитовање Марине Милановић, затим Bobeite пограма и народни обнчај — ionone, завредспи су све самс макси.мапне оцсне, код екипе Рашевпцс. Клачевчаии су посебна прича. Мало планинско село, без услова за културно-забавни жи вот, алн са обиљем талентоване омладЈше н железиом вољо.м, да успу, оставилп су најснажнији утисак и као еклпа, и као поједпнци. Од укуцно тринаест тачака, програму Клачевице, само четирп i;iicv бодоване највншом оценом. Извзрна група певача, соло ннтерпретатор Ненад ПеСУСРЕТИ НА НАЈБОЉИМА: СМИ/hAHA МИЈАЈЛОВИН ИЗ СТУБИЦЕ Рецитовање на ,,бис“ Репиговање нема м-ного љубитсља нитл поборника на селу. Y ону часну мандоту спаДају углавиом срсдњошколци. односно шпколска о.иладпна Из.меБу осталог „Сусрети села” п.мају цпљ п пои^парисање рецитовања, као облнка уметнич ког изражавања. И токо.м овнх двадесетак годпна, колико трају „Сусрети села", није се десило да публп ка враћа на „бис" пеког рецитатора оспм прс ссдам—осам година Драгана Динмћа пз Гла вице и овс године Смнљану Мп јајловић пз Стубнце. Био је то малп празппк. Y сали беспрекорпа тшиина. Тајац. Неуобичајен. Публика уП1 ija сваку рсч као cynbep. A С.мил>ана всзс лп везе чипку језнка, оиог вуковског, народног, правн најлепшп мпље од рсчи. А онда гр.мну аплауз. С.миљани саме сузс теку низ образе. Пла че од среће, од запоса/ у у.метппчкој ексгази. Одлази С.мнљана, алп је публика опет враћа, да је поздрави. С.мпљана је pobeiia 1966 године, иде у четвртп разред Средњошколског центра и одлична је ученпца. Потпче из угледне сгубичке породицс. Отац радHILK, мајка домаћица. Такорећи, Смиљана потичс из рецитаторске породице. Сесгра Бил>ана такоБе је врстап рснитатор, који добија све саме максималне оценс од жприја. Најмлађп брат Дарко иде у трсћн основнс, али је ове годпне Bch победио у рецптоваљу на шко лском так.мпчењу. С.мил>ана је ne са.мо рецитатор, већ и одличан глумац. Beh две гоцине добија улоге у Драмском студију у Стубици, 'ојц јеосвајао првс наградена друмском такмичељу наше општине. Слободне часове С.миљана Ми јајловнћ проводи уз литерару. Много чита, а посебно је .зани.ма науча фантастика. Она ie изгледа пзвршнла изванредну синтезу рсцитов<и£»а и фатастике, па рецитуЈС фантастично. Без Смиљане и Биљане, без љпховпх креација „Сусрети сс' ла” посебио сгубичка екила, били бп сиро.машннји, за правп уметнички доживљај. М. Д. 1^8панаи 8 о- тровић, стари пзворни фолклор, савре.мено свираљс, иовокомпоиована ncc.ua Горице IIлић, игрс у кореографијп Предрага Милојковнћа п Стојише Петовнћа, народни обичаји, воБење програма Весне БабнП, дпсцкппи.ча публике и режија програ.ма, јесу тачке које су сс грапичиле са најбољи.м остварсњем а.иатсиске културе на сиепи. Y другој такмнчарској групн први сусрет Забрсга — Плана јс одложен због снежних наноса п невре.мсна и on he сс одр жатп на крају; Сусрет Трсшњсвицс и Теклје, био је сусрег подједнаких екипа, у ко.пс ie Текнја била боља за три бода. Трешњевци су и- .мади један од најбољих фолкло ра за којн јс кбреографију vрадио Мирослав ДОјчинов1^, затпм извапредан дечјн фолклор и рецитаторка Јасна Бокић. Y екипи Текије пстицао сс wver хармолмка сестара Всљковић и гогобо сви певачп, a посебно је пбла добра режнја посела у ношњи нашпх народа и народности. М. Д. Угледни пољопривредник из Днње Мутнице Добривоје Нешковић Пмиреиа жзј? cwh I Када се средипом априла оуду венчали НЕНАД НЕШКОВИН из Доње Mvthii- «е п ЕВНЦА ЈЕФТИБ из Сикирмцс на ibiixouoj сваДбн Giihc најмање хиљаду звапцца. »сколико фолклорmi.x група, два опкестра, a свадбепој колони на пелацнји Дон»а Мутнпца — 3’1ла,₽ИЦа Преко стотинУво- — Биће то свадба какву ни)е упамтила моја Доња Мугаада, нити О8а? кпаЈ| г<аже угледни пољопривредД°БРИВОЈЕ НЕШКОКИБ. О чиЈој врхунској сто чарскоЈ ПРОЧЗНОЈЈЦБИ смо ИМ8ЛИ прилпке да чујемо и Три пута на тсле- визнјк. B-h двадесет н неколнвд ‘одиаа припремам ово пе2еД*е свом -Јединцу. Бурад а ракијом, запечаНену v години iberoBor рођенл отворићу за свадбу. Прнпречио са.м преко хиљаду кпчогра.иа слин.ског н мстото ’WKO килогра^а свчмјег пе- “еља, а ДО1. траје свад&еП(/ ‘icce.be окретаће се п Јунс ■'»а ражњу. ВИцо и ракнјз из до.маће производие. Aloja фамилија жлви зм e>eaf даи. НС ,1Демо ,.а у0. не трошимо nape мп на «акве лу-ксузе. ради.мо on Јутра до сутра н може.мо дозволн^0 себи једн кву светковнну, каже домаћин ДОБРИВОЈЕ НЕШ ковин. м. д.
ЛИТЕРАРЦИ ИЗ ОСНОВНЕ ШКОЛЕ БУРА ЈАКШИК” ЈАВНА РАСПРАВА О НАЦРТУ ПЛАНА УПИСА СРЕДЊОШКОЛАЦА Г/IACHA ПЕСННЧКА РЕЧ КДДАР ЗА ПР0ИЗВ0ДЊУ Сусретса лптсрарном секнијо.м Основне школо- „Бура Јакшлћ" још једном иам је показао ДЗ међу осповцима нма ч те како талеитовано деце. Песннчка реч јасно се чује у ово! срсдннн. Панои који ц красе у. чиоиице н ходнике просто плене » привлаче пажњу посетиоиа да одмах приђе и прочита добар стих нлп прозне редовс. Радмила Антић, Љи :>ана Ста jojeniih и Драгаиа Шћепаноиић припремају и ус.мсравају мла- :'!lll!!llllllllllli;illllllllllllllllllllll|||lllll||||||||||||||||||||||)||||||||!illlllllllllllllllllllllllllllllllllllilllllllllllll1lini^ Песничка олимпијада Песма броја ЦРВЕНА ЈАБУКА Кад се у пролсћс зслен лист зањишс и сву земљу обаспе свсжа трава; зпаћу да ту псгдс и моја душа дише и међу цвеће.м се расцветава. Кад сва сс шума позлати у јесен н зампрмшу вмногради зрели, наћп heni у њима п моЈ дух занссен, а осетмћеш ватру битака врелих. Л јутра кад засјаје у пољима чистпм и човек пружи своје топле руке, опет корачам стазама нстим н носнм ти ла длаи«у црвене јабуке. Драгнца Спмеуповић, V2 ОШ „Бура Јакшић”, Параћин СЛОБОДА Мали авиоп на великом небу носи хиљаде поздрава c'jyza, а захуктали воз пои заставо.и иашом разноси nuc.ua кратка и дуга. У слободној земљи боље се ______ ради, шуме ничу и увек се гради. Старц умиру, остају младП, под сунцем слободе нестају сви јади. Слобода ic дакле пут у будућност, што рсчс п Тито једнбг лета, то је ливада море п вечност и понос сваког човека света. Марија Обрадовић, V-2 СУНЦЕ Свакога јутра оно се paha и плова небом као велика naha. Преко целог дана обасјава цвеће, оно је извор радости и среће. Драгана Милкнћ, IV-2 МАЈКА Моја ма.ча бисер tuta, ено јој га у дчима. Моја ^а.ча злато носи: блиста јој се олас v коси. Moia мама воли цвеће, птице, лето и дрвсће. Мајка — то је љубав права, у zto.u срцу њено слава. Зорица Костнћ, V-3 ЧУДНЕ новости .чујте, новост нова: јутрос ован скакао с крова. Друга иовост била: вози нова кола ка.чила. Знајте сви за трећу новост: мачки 'миш бете гост. Чстврта новост била: девојчица улицом шста крокодила.' Беше то чудан дан, јср је био са.чо can. Марнна Јовановић, IV-2 де лнтерате од петог до осмог а за њима успешно корачају и они из нижих разреда. Прославе значајнпх датума 11 годишњица, ову литерарну секцију посебно ангажују и својнм радо.м обогаћују програ.ме. Сведочанстиа колнко v овој школи и.ма литерарних талената су и бројнс награде и дпто.ме којс су освајаие на га к.мнчењн.ма разннх нпвоа. С. Ј. МОЈА КУЦА Моја куца Слатка, бгла као патка, увек једе кост и нс зна за пост. Тако моја кмца, нрави бели буца, од кости штуца. Снсжана КоииИ, IV-2 PAT НА ШАХОВСКОЈ ТАБЛИ На шаховској табли vgck нскц рат: стално гиух, шех, мат. Краљица вреди као нешаци, ловци и топови сви, а краљ као сви они. и топоеи сви, На шаховској табли увек неки рат: сталио iuyx, iuex, мат. Нвана Иванковић. II1-1 оиеуо у owjvo. ^јосџо ^оси’. јфсе лаис.. -Нђ-сг л/л&ЈЧ CAM , ТРЕНУТАК Тренутак је довољан, да се упозна, тренутак јс довољан, да се заволи и само једаи тренутак је довољан да разори све оно uiTo је тренутак, успсо да створи. Дејан Станојевић. VI1-1 СНЕГ Са сјајем трептавих звезда У плачној тишини ноћи Са ширином пространства И осећањем надмоћности Са кристалнпм смехом у срци.ча У руковстима белих бокора Had заспалим крововима Бсли лептирп cv раширили Kptuta. Мила Милспковмћ @ Однос 70 према 30 одсто у корист производнвх занимања Ф Прпмедбе и предлози са јавне раснраве упућују се Регионалном. СИЗ-у средњег усмереног образовања Нацрт плапа уписа ученика средљег усмерепог образовања разматралн с\- 27. фебргара дслсгатн Регионалног СИЗ-а средн>ег усмереног образозања и усвојили га. којн је потом упућеп на јавму дискусију. Као и у другн.м срединама. тако и v нашој општини. бићс разматран по оргаплзација.ма удрижспог рада и друштвепо-политичким организацијама, а примедбе из Параћнна бдђе достављене Региомалној заједниди, која ће, на бази приспелих при медби, сачииити предлог плана упзгса, који треба да усвојн Рсгионална скупштина овс Зајспннце л у мају мссспу биће објавл^ен заједпичкн конкурс за СР Србију. Нацртом плана пре двића се да сс у идућу школску годину у Цснтру за средњс vc.we рено образовање „Бранко Крсмановић” у први разред утшигу 600 учештка пли 20 одсљења, у други 17 одсљсља са 510 ученпка, трсћа годпна такођо би има ла исто толико одељења и исто толико ученика, а у четвргој годнни месга би бнло за 390 vченика, разврстаних у 13 одељсња. Гледано по струкама, у трећу годтпцг плапирано је да се упиuiy 60 учеппка за будући позив машинбравара и 30 металосгру гара, а у четврту исте струке 60 учепика, 30 металостругара и исто толпко машлнбравара. Поред рздовпог школоваља, за obv струку је планирано н 30 полазпика vepher степена стручности, 20 машннбравара и 10 металостругара. Елсктротсхиичка струка бн требало да прнмн 60 ученика, СУСРЕТИ с поводом СРЦЕСАПРЕКО ХШДУ МА/ШШШ Три и по деценије васпитачког рада Мплнце Раданов Ситне, крхкс граћс, живахних O4tify, хитрих нокрета п великог срца, Милица РаОанов је пре три и no деценије дошла параћинским ма лшианима. Срца великог, у ко.ие је успела да се с.мссти љубав за преко хиљад\> малшаана, колико пх је до даиас прошло кроз њену васиитачку школу, прпхватпла се са жаром и љубављу овог позива и до краја са таквом вером остала. Кад петогодишњаци, uiecтогодишњаци, na п они млаhu jom сањивих очију кажу ..тета М^шице", све бриге оеа вредна жсна остављала је за собом. Добро осмпшље нкм програмом у.мела је да их забави, да ослшсли бора вак њихов у групи, da none кад и подигне глас, а кад за треба да се прихоатп хар.чб пике, честог 'релавизита иа ко.ие јс ca.ua паучила да сви ра, баш због деце. Та мала лица, те сањиве очи тешко бледе из њени^ cehaiba. Она их ymija, задржава у себп, да кад затреба. изроне на јави. — Свако дете је индивидуа за ссбс. Тако их -прихва ткм, -а онда. заједно, постаје.чо једна породииа. 36ot то га, сваки растанак са гснера цијом јс веома тежак. А сва ко дете памти.ч. Нс могу при ликом сусрета, можда п.чена да се. сетим, али лпк ми се сигурио epaha. Очакав ка хав сам ја зиала. Данас су то одрасли људи, интслектуалци, марљиви радници, a jota увек у wt.ua ?леда.и ону deny icoiv са.и васпитавала. Сећа се Милица времена као васпитач v ттофа^ском обдашпиту (npett васпитачки кадар), cefta се времеча rada је радила v барани (дворшита ОШ „Padoic Дп- .иановпК"), времена када ic ,,бубп>ара'‘ грејааа, када су мајкс ујутру доносплг п сто два одсл>ел,а v трсћој годнли и то 30 погоиских електрнчара и исто толпко електротехнича.- ра за мсрче м регулзшгоне \-peђаје. За будућс текстилце у тре^ој годмнт! н.ма 120 слободних Meera, 60 за коифекционарс и по 30 за ткаче и предноце. Y четврту годипу. према Нацрту плана уписа, моћи ће да се упишу 15 будућих текстилких техничара н 15 техничара копфекционара. Број полазника за други степеи стручности (конфекционвра) је 30, а за трећи степен стручностн 60 конфекционара и 30 конфекционара — техЈпгчара за четвртн степен стручности. Код стакларскс струке и овом приллком је предвпђено да се упише јсдно одсље!вс са по 15 стаклодувача и реглера стакларских машина. Мсђ\тгим, прсдвиђа се дасезадрути стспен стручности оспособи 60 полазшпса (стаклодувача и реглсра стаклених хшшина по 30). За техничаре хехсијско-технолоигке струке у трсћој години биће 30 слободних места и нсто толико у чствртој. Ученицн којп сс уписују у трећу годину моћп ћс да конкурншу и за занн.ман>с тсхппчар прсхрамбеие струке, где је предвнђсно 30 слободннх мсста, а у четвртој годипн исте струкс 6G учс ника, према Нацрту плана. могло би да се упише. Економско-комерцнјална стру ка he и овом приликом у ipeћој години имати два одељења, по једно за фннанснјске техничаре н рачуповодствене техничаре, као шго је случаЈ н са чсличицу са своју децу. А та деца коју је она тада васпитавала данас траже и моле да будс васпитач њнхоeiL\i .иалишани.иа. — Kad мц Atojtt некадашibu Јзаци)’ повсравају своју deny, за .иснс је то признаibe. Значи da cayi и.и остала у лепој успо.иени, да ми всРУЈУ- Деца треба 'да се воле, а та љубав сс касније epaha. Поштено је Милица ceoi рабни век привела крају. У разговору је шкрта иа речи .иа када говорн о себн, њеиа речитост ic v њеној ?рупи, уз децу. Тренутно се брине и васпитава бсцу у turocfiapском обданшиту, завршава оадни век баш zde је и почела. Идућег првог септембра Hehe бити групе МИЛИ ЦЕ РАДАНОВ. Са пуних 35 7odtiHa рада Милица ће оти ћи у заслужену пслзију. Унука Јслеиа и унук Бранко биће њена прсокуиашиа a за колеге и бецу пз обданитта увек he иалазити вре~ мена. С. Т. 0 твртом годггном. Трговииска етргка неће имати одељење у трећоЈ годпнн, а четврти разред моћн ће да yninuy 30 ученвка за звање техничар продаје. План уписа обавезиваће Центар „Браико Крсмановић'-’ да гпшве у rpchv года!иу и у чстврт\- по 30 лабораторијсклх технпчара за биологпју и по исто толико за занимање математичко-техвичког сараднпка; као н за заМимање преводилац — сарадник. Овакав Наирт плана уписа обавезуЈе ла се у Параћмну испошгује одиос /0 према 30 у корист производних занимања. Нацрт плана је прављен према иогребама чаше прпвредс, али радгги људн имају још моггћиосп{ да нешто всправе и про мснс, водећи рачуна да ш го ма ње бгде свршсних срсдњошколава ва евиденцији незапосленпх код Заједниие запошљаваопштинско ТАКМИЧЕЊЕ ИЗ РЕЦИТОВАЊА ПОТОЧАЦ ПРВИ Традиинонално општинско такмвчеље из решгговања, одржано је 23. фебруара у Основној школи ,,25. мај” у Поповцу. Стручни жврв. састављеп од представннка Педагошког завода из Крагујевца није имао лак задатак да међу тако добрим рсцитатори.ма одабере најбољс. Нијансс су одлучнвале и скоро да је неосетна разлика у то.ј градацијп капдндата. Но, ипак најуспешнији у млађим разредима бвли су рецигатори Љиљана Гроздановнћ, ученпк ОШ ,.Радоје Домановлћ” и Дра гица Кантар, из школе „Стеван Јаковљевнћ. Друго месго припало јс Милану ЈОксимовићу, гченлку ОШ ,.Вук Караџић” лз Поточца и Александрији Ангић лз Слкирице, док сс на треће место пласирала Ивана Антић, учелкца ОШ „Бура Јакшвћ”. Бнљана Радивојевић, мз ОШ ..Вук Каравлћ” у Поточцу, била је убедљиво најбоља, међу х/ченини.ма од петог до осмог разреда. Друго место у овој комкуренцији припало је Маји Младеновнћ, лЗ школе „Стевам Јаковљевић” а треће Весни Нл колИћ, ученнци ОШ „Бура Јакшић". Y конкуренцијн школа, прво место прлпало је Основној шко ;ти „Вук Караџић” из Лоповца, на другом је „Стеван Јаковљевнћ”, а трсПс мссто деле „Радојо До.маиовић” и „Бранко Крсмановић” лз СикЈгрице. С. Ј. ДШРНАТШ - Зв 1 HW „Епицептар” Спллт, Позориште ПараНлн, „Сто годнна самоћс”, Габријел Гарслја Маркес, драматнзацмја Мллан Кнежевл11, режлја Звонко Тарле, 19. фсбруар 1985. годлпс. . изнснада сам схватио да сс наставио понсдсљак. Глсдај нсбо, глсдај зидове, глсдај богии.е, ваздух, слушај зујан>с сунца, исто као јучс и прскјуче. Данас јс такођс понедсљак. Машина вре.мсна се покварила". Сва срећа машина позоришта нијс! Захваљујући смелој драматкзацији Милана Кпсжевића и жсљи за експериментом, која је својствсна ствараоцима такрзвај lor „Алтернативног театра”, ме ђу којс се и те како убраја Звонко Тарле, новинар и пссник, параћински позоришни сладокусци имали су прилнку да погле дају представу рађену no мотиви.ма, вероватно најчитанијег романа у свсту седамдссетнх година. Двадссетак дсвоЈака и • младића из Сплита. песмом. мгро.м, к са нешто текстл, покушало јс да нае уБсри у са.моћу латиноаме« ричког човека. Нисам сигуран колико су у то.ме успели. Општи је утисак —све кључа од живота. ЈСДНО јс СИГУРНО: рсдитсљ ТарЧ Изложбе ИСТОРИЈА Y СЛИЦИ И РЕЧИ Изложба „Параћнн у перноду обнове н социјалис- •П1ЧКС лзградње” коју је при премио зав:1чајпн ?лузеЈ, за ггараћипске ссновде предсгавља Велмкв. час из завнчаЈне историје. Кроз фотографија и речм, основцв упсзвају иорнод од 1945. до 1950. године, псриод сбноле и соци|алистичке нзгрндње наше општине. Сввку нзложбелу поставку пратл н пре давање историчара ПРЕДРАГ/\ ПЕТРОВИБА, које помхке да слика тог периодг постане још јаснији. Изложбу су до сада влде лл ученици Основне школе „Моглчило Поповић — Озрен*’ и „Радсјс До.мановић”. а гостоваЛе л у свнм осталим основним школама name општинс. Цил> овакве поставкс, чули смо од управника. Музсја Л1АРИНА БРМБОЛИНА, је да Музеј са својим пос- | гавкама изађе пз својих просторија, да се приближи сБојпм 'посетиошша. Изложба v свакој школи траЈе по седам дапа, а планира се да се са свим хдггерасахгтним материјалом упо знају и радннцм неких оргаипзацлја удруженог рада. ЦРТЕЖ11 II СТАКЛО 1' лндовпсј галерији у Завичајном музоју, 6. марта у 28 часова биће отворена изложба „Цртеж п стакло” аутора ИРЕНЕ ДОТ ПОРТНОЈ л ЦВЕТАНКЕ BYKOБРАТОВИБ. Представљањем ових истакиутих уметнида обогатнпе се програм прослава ДаВа жепа. С. Ј. 1 ЗДРАВКОВИЕ ТРИ I ПУТА НА ЗИЛИ^-у' Познатл параћлпски сликар СРЕНКО ЗДРАВКОВИБ, студеит Ликовне акадсмије у Новом Саду, боравно је недавно у Зимској ликовкој колоџијл у Карловцу, у СР Хрватској. Све своје радове које је урадно за десетак дана трајањаколонпје оставмо је Дому за незбринугу децу „Владимир Назор”, којл је и бло домаћшк још двадесеторлци лстакнутлх сликара, графичара и вајара нз земље и 1П!остранстаа. — Ово Am је трећи баравак у ЗИЛИК-у. To је једна од наЈпознатијлх ликовних колонија у Хрватској. Носим лезаборавие успомене нз Карловаца а посебно честмтам организатору Дому „Владлашр Назор” иа кзвалредкој л беспрекорној органмзацнЈп, каже ЗДРА.Е КОВИБ. Л. д. лс идс кордк даље од Маркеса. Али смо у основној идсји. Нсдорсчсност у мкзан—сцсну, кедоследност у игри и потпуно одсус тво глу.мачког израза,. истина уз јако атрактлвну, јсдносгавну и изражајну сценографију (сетимо сс Тавлса из ранијкх сусрста— фОлија пластика, а сад још к жива ватра), основна cv обеле Жја представе. Са ансамблом чији јс музички и балстски квалнтети неспорни, редитсљ је можда могао да сс у поставци приближи мјузиклу или нском кабарстском игроказу и ти.мс постигне значајинији сфеклт. Мбжда!? Трсба сс питати. пре свега због тога Hito јс Епицентар алтсрнативни тсатар. Али, да не за борави.мо: алтсрлација је замена за нешто. Опаснр јг ако постапе — замена за нкшта. Верујемо да нијс тако у случа- |у Еппцентра. Бока Обрадовић
ЈЕДИНСТВО ПРЕД ПОЧЕТАК ПРВЕНСТВА ВРЕМЕ ОМЕЛО ПРНПРЕМЕ Ни југ није као што је некада био Фудбалсрп Јсдпнства вратнлп су сс са rrpirnpc.’ta нз Стругс н у паузи до почетка проснстоа uchc пише игратн са Љуботеном. — Врсмелски условн >га припрсма.мз као н свс н нас су нзнспадилп, каже грснср Мома То.мић. Опгшли смо на Југ зсмљс, како бн ii&anit сув тсрсн, алп иас јс у Струти дочскао сисг и залсђспк теренп. Ннсмо испутшдл свс пз плаиа прппре.ма, алк су. нграчн фи знчкп потпуно спрсмш«. а скппа Јс компзктна. To нам даЈс право да са веллким шанса.ма Јуршпзто на прво место. Јединсгво Је у току припрсма одкт рало у Струги п Околшш угакмпцо са Дпнамом из Вража н побсднло са 5:1, такођс „зелспи” су савладалн Дри ту из Гњплана са 2:0, а три утакми Пе пгралп су нерешено, са МаЈданлс ком 1:1, а бсз голова са струхшш.ч Кд раорманом п тстпским Љуботепом. По повратку из Македоппје траднцп ОИХ1НО сс пграло са Тскстидцем (3:1), а побсћен Јс п Тсмпић нз Варварнна са 2:1. Лупрнјскн n-рнпр, нтрал почетком марта, „убсдно" Јс руководство Јсдин ства због услова па теренима да до почстка првснства, 17. марта пс планн раЈу фудбалскс мсчсвс: Врсмс инЈо за пгру на малпм тсрснима, тврдн Томпћ. Утакмице, као пгго Јо бнла oun nponnj Јагодннс у Пупрпјц (0:0, могу само.да пам штстс. Треннраћсмо до лочстка првснства, бсз мечева. Против Палнлулца у првом колу на crvmihc пајпсроватпијс састав: Богоса вљсвић, Мирковпћ, Петковпћ, Матпћ, Папић, МплспХовић, Милош Мнлпћсвић (If. ITainih), Стсфаповнћ (Каштсва рац), Миодраг Мшшћевнћ, Пеливано w:h н Kocnili. На слсдсђој утакмицп у којоЈ „зелснп" такоћс тостују (Сло <а лз Баточпнс), вмаЈу гтраво паступа п iiOBii играчп. Прсма располоирзњу коЈс влада у та бСру Једпнства, моиЈсмо очсклватп опст оваЈ тим н ону нгру, коЈа их јо одвсла далско у Куп Југославнје, a о»п са.мн тврде да Јс за то заслута и вап клуба, људп којц су нмалп разумсвања за наш пајвсћи фудба.тскн ко кс.тпгв, пстичућл прп том, своју пуиу за\1Јалност Халн спортова п Партнзаиг, са коЈима су увск нашлк зајсдип чкн Јсзик и пмалп слободзн термпп за трсшпгг кад год су пожслслп. М. Миленковпћ СТРЕЉАШТБО Всмда п пепуОпп^иом гаши»! н ПОСЛЕ МАСОВНИХ УЧЕШБА НА ОПШТИНСКОМ И РЕ ГИОНАЛНОМ ПРВЕНСТВУ, ПАРАШ1НСКИ СТРЕЛЦИ КВА ЛЦТЕТОМ СЕ ДОКАЗАЛИ in ШАМАР СПОРТУ После Општнвског такмичеља у га ђгв>у ссријсаом ваздушно.м пушком, када јс Јсдиа трећнна учссншга испу нила норму за учешћс па приснству региовз Шумадмјс н Поморавља, глав нп кваитет такмпчси.а била Јс ?.iacon пост. Y броју пријав.ти!1Л1х учсснп&а предп>ачЈ1ЛС су дружинс ,Л1нхај.го Илнћ — Кулл”, стрслцн из Штофарс м „Нзпрелак’’ из Својиова. ПУШКА ПУЦА BPYKY На лрву всст пашсг сарадимка Станка ЗдравковиЈт о догађају •' коЈи је довсо до днсквалификацмј« пзшнх младих стрслзца, рсаговалн с.мо запаљспо. Да ли јс MOFV’hc Ла дпоЈииа момака за коЈа зна.мо да су добри стрслпп, мора Ју да се служс пр.-вавим радњама, да би ссбп, својоЈ екпгш, своме трепсру, спојоЈ школи и граду, до- ;<слл некакав рсзглтат. Ступили смо у везу са Стрелачкпм сапгзом, у КрагуЈсвну, и од друга Томнћа добвли обагепгговс дз за 20 годпна швговог рада у стрсл»ач1;ом споргу иије пашпао на такве малверзаинЈе, али да сс на реп1оналном првенству у Кпагујевцу. коме он нијг присуствовао, ппак то збпло н да јс Рсгпоналип савсз зассдао у понедсљзк увечс. Какве he охтуке донети стрсл>ач1UI оргапнззцнја, њлхова је ствзр. алп сс одавно nt; памтп оваква брука, поготово са овако младпм актсрпма. Трсба лн и кога каж*вавати због н.нховог мступа? На то би на1боље могао хп одговори п>нхоа трсиср, без обзирз што јс тврдно у Крагујсвцу да о то.мс нсма лоЈма. Мсбутпм, показало сс да he сс пра ва сдика стсћи тек иа Pcmoiixnioxi такмичсњу које Је одржано 2. п 3, ма рта у Крагујсвцу. Параћкп Јс прсд стављао 21 стрслац. сврстапп у две екипе ссниора, једног пионнра, је.цтог јуплорд н више појединаца. Њих ос ло ро пласирало се за Рспублшшо прзсп ство, којс ће се одржатп 16. п 17. ма рта у Нишу. Евнпз Радовпћ, стрслап из дружшге ПВТКТ „Бранко Крсмановић” прсба инла Је квалифпкацнону порму за чак 18 кругова. Освојилп је прпо мсс то п хпгтпу мсдаљу у катсгорнјп јпш оркк. Сенпорка Наталнја Ристпђ. пз »ЈСу \' всома ЈакоЈ Konxypcinnijit. освоЈпла Је бронзану медал.г н стеила право учегпђз на Репу&ллчко такзшче* ке. Оскм нлгх у Itaxjy ће се појзвпгп Још п Мврослав Тсшнћ, J’-диор Зорап Петроппћ, СлаВава Мклопггвпћ. Зоран Трлороппћ, МаЈа Собек. ЛсЈаи Милошевпћ и Мнрослаз МилпепксслД. ЗУМБА „ПРЕЦИЗНИЈА” ОД ПУШКЕ Прави шамар параћинском спорту опалила јс такмичарска комнсвја па Г&гконалном првенству у Крагујсвцу. Са прзво.м „заслугс”, ша.мар припада даојицп стрслаца мз скнпс Срсдљошко лског цснтра „Бранко Крсмановнћ”. Малу сспзацију у лрвом трсиутку кзззпао је резултат Сзше Милошевнћа п Прсдрага /Кпвковлћа. Првп је „убно" 370 кругова од 400 aioryhux, a то значи да јс постлгао просек од пре ко 9 кругова по мстку. Други у јсд иоЈ ссрпјн од сто кругова „убпо” 98. Ови фрапаптнп рсзу.тгатп падаЈу у очи такмпчарскоЈ комиснјл, коЈа нзражавл cy.Miby у <н>пхову исправност п формлра спсцијплпу комиснју да то псгпгга. КомпспЈа провсрава мст® л заигучуЈИ да многи „погоци” нлсу од мстка — >ia«niibciiif су зумбом. Обо]пца такмнчара двсквалификовзна су, С. Здравковић МАЛИ ОГЛАСИ | Профссор спглсског језнка лајс I часовс зз децу и одраслс. Тслсфоп: 52-756. Продзјсм „Рспо 4" v возиом стању. Десшшр СтсзановиВ, Горпл Впдово. ПродаЈсд! јефтино „Спачска”, 1974. производ1БС. Телсфон: 53-547. Зватп уве че. Продајсм њнву од 82 ара na Кара bnpbcBOM брду, блпзу Кисселачке чсс мс. Телсфоп: 51-629, Зчај Јовпна 1/а. ПараНпк. Продајсм парпслу од 63 пра, коЈа сс лзлазн са ззпздпс страпс рсгионалног пута Параћин — ПупрлЈа, охмах пза Иараћина) са зградом од 35 квдрата, Станоје СтојаиовиИ, Првомајска 34, Пзраћин. .VatbSM двособак, комфорап стан у строгом цеитру Пзраћннз, Ламсла 1/15, за одгоЕарајућл у Пулријн. Тслсфои: 16 821. Таспћ. Купујем крупап цреп (2000 комада), пли email (50GO комада) половнм. 1с лсфон: 56-940, плн на адрссу: Гаврк ла Принципа бр. 1, Рздић, Параћин. ПродаЈсм повољно знмске гуме за „фнћу”. Упптзтц па телефоп: 53-694. Оглашавзм певажсћпм сведочанство о завршсној осмогодкипвој ппголп ппн Радннчком рптверзтсту, хздато па име MiLiana Жшковлћа. Оглашавам лсважећим свсдочалство о зДЕршлих 4 разреда Основпе гпкотс ..Радоје Дозлшовпћ" v ITapahieiy, на ustj Ставнцс Нлколпћ. Оглашавам веважећпн свсдочапство пгсстог разрсда Осиоппо школе „Вук Карзснћ” пз Плточца, мздато на нме Јордааа Павловлћ. На основу Одлукс Већа ССЈ о устаиовљешу сталиог наградног конк^рса, Коордннационп оброр Већа ССЈ за иносацпји ковопом 1. маја — Празника рада — расписујс НАГРЛДНИ KOHKYPC ЗА ИНОВАЦИЈЕ ИЗ ОБЛАСТИ УНАПРЕБЕЊА УСЛОВА II ХУМАНИЗАЦИЈЕ РАДА ^агРаДс за 1984. годииу додсљиваће се у II половшш 178з. годнне. По овом конкурсу додсљују се: — ДВЕ ПРВЕ НАГРАДЕ ПО 50.000 ДИНАРА И ДИП- ~ по з5т дпнарл и ««■ — ДВЕ ТРЕБЕ НАГРАДЕ ПО 20.000 ДИНАРА И ДИПЛОМА ВЕБА ССЈ — ПЛАКЕ1А ВЕНА САВЕЗА СИНДИКАТА ЈУГОСЛА- — НОВЧАНЕ НАГРАДЕ ЗА ТИЛ1СКЕ РАДОВЕ YBEIi.ABA.lY Y ДВОСТРУКОМ H3HOCY СЕ Право учешћа miajy сви радници чије пновације испуњавају следеће крнтеријуме: — кобољшавају услове рада — смањују тешке последнце повреда на раду — хуманпзују рад — пооољшавају сигурност радника на раду — у.мањују шпзалндност радника — отклањају разне узроке боловања радника — отклањају илп знатно смањују професионална обољења — отклшвају узроке којн шгетно утичу на услове рада — с.мањују или уклањају могућност повреда на раду — смањују бенефицирана радна места — доприиосе јачању радне спосооности радника — повећавају продуктнвност и доходак Пријављене иновације морају се односити на унапређења услова м хуманизацнје рада и трсоа да садрже: а) пријаву ц опис иновације са доказом о степену прил!енљивостн, б) доказ, односно образложење ефеката иновацпје према крнтеријухма конкурса, прн чему је приорнтетно здравље радника и побољшање услова рада, ц) образложење и доказ економских и других ефеката, д) одлуку одгаварајућег органа о вредностн иновације односно решења, е) препоруку основнс организације Савеза снндиката, ф) адресу учесника конкурса. Приликом оцсњнвања предност ш:ају иновацнје којс су v пракси примељсне. Пријаве се подносс Већу Савеза синдиката Југославнје — Коордниацноном одбору за пновације, Бсограх Трг Маркса н Енгслса, број 5, до 31. марта 1985. годнне. Остала сбавсштења о наградном конкурсу могу се добити на телефоне: 011/330-481 локал 313 н 011/334-496. КООРДИНАЦИОНИ ОДБОР BEIiA ССЈ ЗА ИНОВАЦИЈЕ’ На основу Одлуке Раднпчког савета OOYP-a „Огпнчко стакло” 1’адне организацнје „Српске фабрике стакпа” — Индустрија стакла — Параћнн бр. 28. од 20. II 1985. године, Српка фабркка стакла pacniicyje К О II К У Р с ЗА СТИПЕНДИРАЊЕ РЕДОВНИХ СТУДЕНАТА: — Природио-матс.мапгчког факултста — Јсдан студент Ш или IV годпне, одсск физика и — Јсдан студент IV године, одсек физико-хе.мија. Каиднлагн су дужнн да уз молбу пртшожс: биографију. доказ о улисано.м сс.местру, уверење о нмовном стаљу, потврду о лично.м дохотку родитеља, изјаву да не поседују стипендију и лекарско уверење. Пријаве по кслгкурсу достављају сс Кадровском ?ектору Српскс фабрикс стакла Параћпн у року од 10 дана од објавллваља конкурса. IN MEM0RIAM МИОДРАГ ТАКИБ Тугиног срца јављамо свим рођацилта и пријателлма, да је наш драги супруг, отац, деда н брат премннуо 18. фсбруара 1985. у 71. години. Сахрала јс обављена 19. фебруара 1985. тодипс у 15 часова на параћииском гро бљу. ОЖАЛОШБЕНА ПОРОДИ ЦА — ПАЉЕВИПА На основу Одлуке Скупштине Општинске самоуправне интересне заједиице социјалне заштите у Параћину, Радна заједница заједничке стручне службе Општинске заједнице дечје и социјалне заштите у Параћину, расписује ЈАВНУ ЛИЦИТАЦИЈУ I ПРОДАЈА ПОЉОПРИВРЕДНОГ ЗЕМЉИШТА Y КО СТРИЖА Кц бр. 110 место звано „Валога", твива II класс у површини од 101,90 ари, са почстном ценом од 25.000 дннара по ару. II Лицитација ћс се одржатп на даи II- марта 1985. године са почетком рада у 8 часова у салп Центра за социјалнн рад „Параћлгн” у Параћпну, улииа Крагујевачка бр. 4. III Право учешћа i.«a лицитацији имају сва правна и физтгчка лица која пре тога положе на име депозита 10 одсто од почетне нене. IV Купопродајни износ је у нето износу, а остали трошкови падају на терет купца. V По окончању лицитацнЈе уплаћен депозпт биће враћен учесницима изузев куттцу коме ће се његов депозит урачуЕлти у купопродајцу цену. VI За сва блнжа обавештења обратнте се Радној заједници, улцца Крагујевачка броЈ 2, Параћин или на телефон 52-186. ОПШТИНСКА ЗАЈЕДНИЦА СОЦШАЛНЕ ЗАШТИТЕ — ПАРАНИН OOYP за транспортне услуге „Транспорт” Српске фабрике стакла — Индустрије стакла Параћин, оглашава: ЈАВНО НАДМЕТАЊЕ РАДИ ПРОДАЈЕ 1. Путничко моторно возило марке ,Дада 1500” регпстарске ознаке СВ 582-51. годнна пронзводње 1979 у возном стању, са почетном ценом од 120.000,00 Д1п..ара. 2. Прнколицу маркс ,3мај” носивости 8 тона, година 1972. у возном стању, са почетно.м ценом од 50.000,00 дииара и .3ао?ИСТерну '’ПЧЛ1 27”> нсисправЕ«у, годшт пронзводн»е 1982. са почстиом ценом од 2.000.000,00 дннара. РазгледаЈће возила и јавно надметање извршиће сс н. марта (у понедељак) 1985. годнне, са почетко.м v 8 часова, v кругу OOYP „Транспорт”. Право учешћа на јавиом • м»дметању нмају сва правна и физичка лица. ■Учесиици надметаша су дужнц да пре почетка лици- /ације уплате 10 одсто од почетне ценс возила на жиоо рачу!, орој 63504-601-3247 код СДК у Параћину, или на благаЈнн РО полагањем тражеле суме у готову, Трошкове преноса и порез на промет плаћа купад код надлсжне општине, у месту становаша. Купац сс обавезује да лицнтирано вознло по завршеном падметању преузме по коначгој мсплати ценс a најкасније у року од 7 дала од закљученог надметања. OOYP „Транспорт” Српске фабрнке стакла — Индустрије стакла РЕПЕРТОАР ФИЛМОВА БИОСКОПА „РАДНИЧКИ” Y ПАРАНИНУ КОЈИ СЕ ПРИКАЗУЈЕ Y САЛИ МЕСНЕ ’ ЗАЈЕДНИЦЕ „XI КОНГРЕС” 6. — 8. марта 9. — 10. марта „Генсрација 1984.” САД, авантуртстички у 17 и 19 часова .,И бог створи кафавску певачицг”, домаћи, комедија, v 17 и 19 часова 11. — 12. марта Хпаеавај Сс ко може”. САД, драма, У 17 и 19 часова 13. — 15. марта ,.И бапкари и.мају душу”, САД, комеднЈа. у 17 н 19 часова 16- — 17. марта „Идеалан пар". драма, V 17 и 19 часова 18. — 19. марта » Потмулни одјсци” САД, у 17 и 19 часова 20. — 21. марта „Професорка фраицуског”, француски. еротски, у.17 и 19 часова Ивана® Дкст СоплЈз.тиетпчког савеза радвог варод. ошипше ПараВнв mnaj. Цеш*р • жу^ . «форшхеа« „ПзраДчн -"*₽**"• Аиретор итхпЈеш.п. caonOTt . ,-по.пгк Славољ\« ибрадоаић. Илд«чк₽ сшхт: Нлла Бранхожпћ, Моичило В^кшшћ. Светвслав Жшжожић, Јо»ановиЛ (замеиш. аредссдника). Снежана loBaaounh. bo Гнвоке МаршколиЛ, СлаводАб Обрадмпћ, Жкжпз СтојанолаП. ЖпвоЈип Гоиић (председннк) в Јокш Гомић Yprtyje Рмакцшкт козеп.Јум, гдашп, « одговорки уредши Обрждо «нћ .тоаииирш Спеаона lObaHOBnh. ШЖшжовнП. Мкрослж. ШшитрнЈевнђ. МшгиоЈ. IU>b (^хпи^; уреднпж) о Маодра, Мплеикижпћ Ааре«. релакциЈе, Макош. Сорко. к Иоптшс« bar 38. Гиефснв: Гж>вш» « одговирни урешш. (U33) 52-352, вовпплрв (035) 53-694. Препивта: оаипика 250Д0 днвар., ча^одншн-а 123ДМ.' двмар. « аиосгравепо хвоструко. Жиро рачу. Цсицм за мутуру а шхформнои« 635М-603-1У73 ОДК Uapatum. Шхамиа ГРО Бео цмд. », пжфов 340-551 (QU). Гвраж ПШ
25. СЕДНИЦА СКУШПТИНЕ ОПШТИНЕ ainilllllllllllllllllllllinillllllllUnillllllllllHIIIIIIIBIIIB'l НАЈВИШЕ РЕЧН 0 Е1РИВРЕДИ II ЗДПОШЉАВДЊУ Страна 2. СИЗ ЗДРАВСТВА СА КИМ И СА ЧИМ ДО БОЉЕГ ЗДРАВЉА Страна 6. ИВВН ПРЕДЛОГ АК СК ЦЕМЕНТАРА БЕЗ ООУР-а? Страна 5. НА МАРГИНАМА XVI СЕДНИЦЕ ЦК СКЈ ЗАМАХОМ ПОЗОРИШТЕ: ПРЕМИЈЕРА ПРЕДСТАВА РАДИ С^ЕХА Страна 9. fjVc'jSS ■СТТГг-.-..аДЕ1’*--::?ТТ. _ _ _ ■1МЧ l i» II III—II Mil III а 1мии——iif—wii i1 — ir _______1. ГОДИНА ХП ■ БРОЈ 279. в ПАРАНИН 20. МАРТ 1985. ИЗЛАЗИ СВАКЕ ДРУГЕ СРЕДЕ ■ ЦЕНА 10 ДИНАРА ШТАФЕТА МЛАДОСТИ © Штафетну палицу доноси Виолета Миладиновић О Локална штафета полази 20. марта из Стубице Из црвеног Крагујевца, одаклс је и кренула „Плава књига” са рођенданским честиткама другу Тпту, кренуће ове го д!ше Штафета младости, симбол нераскидивостп братства и једпнства. Y суботу 23. марта Радослав Јеремић, внсококвалификовани металостругар „Црвене Заставе” понећс на пуг штафетпу палпцу, која he сутрадан бити п у нашој средини. За недељу. 24. марта, прнп ремљеп је богат културно умегнички програм који ће сеодвијати на више пунктова у граду, Централно место дочека биће трг Бранка Крсмановппа, где штафетна палица треба да стигне у 14 часова и 20 минута. На трг ће пггафетнупалицу донетп ^еннца сре дњошколског центра „Бран-ко Кромановић” Виолета Миладпновић, члан Председннпггва Општпнске конференције ССО, одличан ученик м изузетаномладински активиста. ПОЧИЊЕ СЕТВА ШЕНЕРНЕ РЕПЕ ии ии • Пољопрнвреднпк Станнс лав Симић из Стриже засејаћс 14 хектара под репом 0 Са че тирн хектара уговорене произ водње Александар Савић је на друго.м месту ® На подручју Параћпна преко 600 хектара под репо.м. Младн Параћнна ће преузети Штафету од својих вршњака из варваринске општине, a предаће јс младима Нуприје. Локална штафета ове године полази из Стубице 20. марта у 10. часова. Стубичаии прппремају достојан испраћај Локалној штафетп. Истог данаШтафета ће ноћити у Фабрицп бомбона ратлука и жвакаћих гума” Параћинка". Штафега ће на овом путу такође ноћнти и у Рашевици, месној заједници Знојац — Данково и Дреновцу. За време свог четвородневног пута она ће обићп свесеоске и градске месне заједнице, радне и друштвено-полигичке организације. Виолета Мнладиновић до pj 0Д ПОЧЕТКА Није се друкчнје ни могло. очекивати, него да XVI сед1шпа ЦК СКЈ, на којој су усвојенн Закључцн о остваривању водеће улоге it јача њу идејног и акционог јединства Савеза ко.муниста, потврди јединствено изражен захтев чланства да се прекине са старим начином рада. Y ово.м сажетом и општеприхваћеиом захтсву ре чено је све оно што је израз жеља за немнновним променама рада и понашаiba широког чланства Савеза комунпста и целе радни чке класе нашс земље. Усва јаље.м закључапса завршен је један део посла, после кога следи отварање широ ког фронта на мсњању утврђених крајње неповољннх стан>а и односа, како у Савсзу комуниста тако и у дру штву. Сугестије, предлозн и ми шљења упућени са осмо.мессчне партиЈске дебате су на апсолутној лннији Савеможе се даље толернсати пштена одговорност када су у пнтању органи, а конкрстиа када се ради о организацијалш Савеза ко.муии.ста и чланства. Одгозорност је једнака за све, иа и већа, како се нде npc.ua врху. Ти ме ће.мо показати да у друштву нема неодговорних ннтн привилегованнх. Одговор пост свакога за сопствени рад мора постати саставш! део рада и понашања. На седницн је погврБсно мишљењс чланства да је дс мократскп централнзаи нужан као незаменљпво средство за изградњу јединства Савсза коиуннста. Тај захтев огро.иног дела чланства на свој начин говори да је Савез комуниста у Југославнји један н јединствен н да свако парцслисање, како је пракса показала, само пде на сопствену штету, алн и на штету виталних интере са друштва. за комунпста и њихови јединствени погледн на стан>е и пробле.ме о који.ма се раз говарало дају снажан импулс руководству за покретање а>кције и нзражавају оптимизам да се препреке п проблеми доследним спро вођењем договора могу прегазићн. У дебати је до пуног изражаја дошао високн сгепен револуционарне радничкокласне свести комуниста п радннх људи на прнхватању одговорности и спре.мно сти да кроз акцпју за спровоВење договореног превладају садашњу веома сложе пу п тешку економску ситу ацију и отвоие путеве даљем join снажнијем раз.маху самоуправних одиоса нашег аутентичног соцмЈалпстпчког друштва. Закључци XVI плепума су песумњпво напредак у одно су на XIII седницу, али не треба гајити илузије да су ibii.ua датц одговори на сва питања. Још увек иека оста ју отворена, нека педорече' на, а нека само начета. Сва та шггања која су добро по зната и о којима је чланство нашнроко дпскутовало, мораће да се нађу на дневном реду најширих пар тијских фору.ма, као иеодло жна питања за решавање. .Тер, одговорност, to c.uo по тврдили, не може да мимои be било кога ко је одговорап за питања која су од суд бикског значаја. На састанку сејача репе, одржаном прошлог понедељка, закључено Је да за сет вом шећерне репе треба почетп већ од 20. марта. Ових дана пнеу.матске сејалице. Фабрике шећера „Данило Димптријевпћ” пз Нуприје улазе у прппре.мљене парцеле и докра ја оптпмалног рока површине од 600 хектара треба да буде засејане ово.и културом. Управо толико је хекгара уговорено на параћинско.м подручју, што је у односу на прошлу го Д1гну два пута. Према проценн дипломираног агронома Петра Илића, шефа производног подручја, овс годшјс репа треба да роди од 2000 до 2500 вагона. ОМЛАДИНСКА ОРГАНИЗАЦИЈА О ЗАПОШЉАВАЊУ МААДИ 31 МААДЕ Проблем незапослености који пајвише noraba младу генерацију, све чешће је на дневним рсдовима разних скупова. Доносе се закључцн, предлажу мере, али огшпљпвих резултата join увек не.ма довољно. Имајући спе ово у виду, Општииска организација омладине је на сво.м последњс.м састанку Председништва разматрала могућностп за укључиваље у aiupijy бржег успо стављања младе популације. Будућност овога друштва, за коју је у прво.м реду одговоран Савез комуниста, може се обезбедитп само у заједнпштву, а захтев за је дмнством у Савезу комуниста има пуно оправдање н представља логичап чин нај шнре изражене воље партнј ског аудиторијума. За нару шавап>е ове значајне тековп не, одговорност сносе сви у Савезу комуниста, а највишс његов руксводећи део. Y нашој средини се доста о свему разгог.арало. Сада предстоји акцпја, у којој треба да се докаже да смо спремни н способни да прео ладамо присутне тешкоће п слабости. Посао у форухшма највећил! делом је завршен. Остаје да руководство cube у основне оргашззације Савеза копушкла, где се на најдиректнијп м најнепо среднији начин разгосара п Када је реч о одговориости, о којој је бнло можда највишс речп у дебати, не договара о питањима јпх зависп „битн чл тн” овог тренугка. од ко пе бис. о. niimmiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiisiiiiiiMismiiiiiiiiiHiiiiiinniiiiniiiiiniiiHmiiiiiihiiimmiiiiiiiHMWiiiiiiuiiiiiiiiiiiiiiiiiiim ....................................................................... . — Beh на само.м старту имамо једап рскорд. Станислав Симић из Стриже уговорио је производшу шећерне репе на 14 хсктара, које је узео под закуп. До сада је трн путаизо равао те површине и има услове за наводн>аван>е, тако да се. нада и рекордном приносу од 8 до 10 вагона по хектару Мислимо да he Станислав бити и реггублиодси рекордер или у само.м врху. Од Фабрнке шећера добнће ко.мплетну ли нију за производшу, пстнче Илић. По броју уговорених површина на другом месту Је ксандар Савић из Параћина, који је уговорио четирл хектара репс. Са три хсктараугоговорене производње мма си« гурно петнаестак полопривредника, а са два хектара преко трлдесет произвоћача. каже агроном Петар Илић. М. Д. Своје реалне могућностп о.младинска организација је свела у закључке (пнтернн акцпош! плап) са жељом да млади запослони помогну вршњацпма којн се налазе у чекаонпца.ма интересних заједница за запошљавање. ПоВимо редо.м. Председнишгво OK ССО је задужпло сва своје координационе н основне организацпје да одмах по. крену ипнцпјативу за преиспитнвање постојећпх п израду нових систематизација раднпх места, захтевајући продуктпвну упосленост свмх раднпх љу ди. Ову акцију би млади водилп у сарадњи са органп.ма самоулрављања и друштвепополитпчкпм организацијама у органпзацијама удруженог рада. ТакоБе се пнсистира на органпзацији сталног npaheita пријема приправника, затим евидентирању свпх слободнпх радних места. Основнс оргапизације у меоним ; заједницама предузеће акцију регистроваља стварно везапослених у својим меснпм зајсдЈШцама. Ова акција бн помогла да се у зајсдници са СИЗ-ом запошљавања сачинп реалан преглед стварне незапосленостн. ХЈтерпродукција непропзводних кадрова такоЈје је иашла своје место у закључцима. Као стални задатак о.младинска организацнја је преузела да у сарадњц са СИЗ-о.м за запошљавање организује ра зговоре на којима би се ученицп информисали о постојећпм дефицитаршш струкама и лгогућностима запошљавања. Такође у предстојећој јавној расправп о уписиој политнци за 1985./86. школску годгшу треба дати приоритет школовању ученпка за опа заннмања у привреди која пмају могућност брзог запошљаваша. Са овог скупа потекла је и пмнцијатива да се са лнтересном заједнпцом за запошљавање и Ко.мптетом за прпвреду Скулштине општине, испита могућност за фор.мирање о.младинске фабрике. Предло« жено је да сс запошљавање на време до 30 дама поверн О.ч. ладинској задрузп која је за годнну дана показала одлпчне резултате. Закључци су ту и наредин период је за акцију, јер млади пајпрс могу да помогпу младима, а за јунп месецпредвпђено је да се сагледа колпко су реалнзованп закључцц омладинске организације о брже.м залошљавашу младих. М. II ^ililiiliiiiliiiiliiiliiiilliiiiiiiililiiililiiiilililiiiiiilliiiiiiiiiiiiiiiiiiiii!iiiiiiiii!Uiii:iii!!!i!iiii:!iii;iniHii:iii!:!ii:i НАСТУП ДРЖАВНОГ АНСАМБЛА ДОНСКИХ КОЗАКА За гледање и памћење Државнп ансамбл донскпх козака из Ростова на Дону (СССР), прошлог петка поштено је загрејао и срца и дланове преко 2300 гледалаца. На паркету хале спортова „7- јул" расцветала се козачка фолклорна баштпна у пајлепшем пздању. Атрактивне игре, богатетво песама, шаренило костима и аплауз потврдилп су да је наступ гостију из СССР-а био за гледање и памћење. М. И.
20. МАРТ 1985. ® БРОЈ 279! ОДРЖАНЛ 25. ЗАЈЕДНИЧКА СЕДНИЦА СВИХ ВЕКА СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ ПАРАБИН НАЈВНШЕ РЕЧИ 0 ПРНВРЕДН Н ЗАПОШЉАВАЊУ ОЦЕНЕ О ОСТВАРИВАЊУ САМОУПРАВНИХ ПРАВА И ОДЛУЧИВАЊУ РАДНИКА Y УДРУЖЕНОМ РАД¥ ЗАСТОЈ У < Присутна је познтнвна тенденција у пословању привреде, посебно у последњем тромесечју прошле године Ф Захтевано да се о проблемима у области пољопрпвреде поново разговара у Скупштини СР Србије и да се оии брже решавају ® Усвојен Акциони програм пролећне сетве @ Запошљавање у 1984. години изнад планираног © Разматрана експертиза водоснабдевања трограђа (Параћнн, Еуприја, Светозарево) Y четвртак, 14. марта одржапа је 25. заједппчка ссдница свих већа Скупштнне општиме ПараШпт, којој Је председавао Топ.пша Неделжовић, председпнк CO. На овој седници је највшвс бпло речи о пословаљу прввреде, запохпљавању к проблемлма у областч пољопрнвреде. Најбол.и резултати у извозу Индустријска производња v 1984. годинн, v односу на 1983. години бележи раст за 4 индексних поена. Укупан приход већн је за 65.2 одсто. а доходак за 60 одсто. Највећи раст п.мају трошкови пословања п то^а 66,6 одсто. Остварени чист доходак већи је за 57,7 одсто, a rvбнци од прошлогодишњих мањи за 10 одсто. Ово су укратко резултатн пословатва прпвреде општине Паpahini за 1984. годину, о чему јс ла седшши Скупшптс говорио Бошко Ивапковлђ, председник КомЈггета за привреду. дргштпс не службе и фннанснје CO Параћпн. — Треба рећл да смо лајбоље резултате остварилл у изво зу II то је светла тачка у прлвређлвању. Чињенлца је да се наше организације трајно оттрс дељују да своје пролзводе плзслрају па страло тржиште л тл ме длректно укључују у општа друштвела определлља. Најв»- ћл лзвоз ?е остварлла ИВТКТ „Бранко Крсмановић” од 1.679 мллиона дллара алл Је на1всћи скок у лзвозу остварлла Срп ска фабрика стакла са 363 ца 1.416 лтилиона длнара нлн повс ђање извоза на конвертлбилио тржлште бллзу 4 пута. У опш тлни Папаћил у лзвоз\’ углапном учествују оргаштзацлјс удруже лог рада лз областл лндустрлје л саобраћаја, мада би н друге органлзацлје требало да пренс плтају своје могућностл. Пре.ма биланслраним потацима за 1984. годлну прихоли којл cv остварени па бази пзво за бслсжс тенделцију порасга од 99,2 одсто влше у односг нл остварени приход из ттрстхолнс године. рекао је, између осгалог. у сво.м излагаљу Бошко Ива новлћ. Раз.матрајући <ову проблсуатпку, делегати су усвојили оце пс и закључке Одбора за друш твенп план и привреднп раз.з ој CO и Извршног савета v ко јн.ма се пз.међу осталог каже да је присутна позитивна тен дснппја у развоју привредс у 1984. годпни, посебно у послед њсм тромесечју, а преноси сс и у овој години. Међутнм. оно што забрЈгљава ,је то што п поред повећања личвих дохода ка за око 35 одсто, животнп ст андард раднпка пада, што сс свакако одрРжава п на продук тивност рада. Пољопривредници поново најгласпнјн Усвајање Акипоног програ ма пролећнс сствс. бпло је join једна при.игка да делегати. по љопривредпи пронзвођачн попо ИЗБОР И ИМЕНОВАЊЕ На последилј ссдкици Скупштпнс општине, Градиммр ЈаблаиовиИ, днпло.мира ini правник, именован је за сскретара Општинског секретаријата за општу управу it заједничке послове, Олпвера ПетровпН, дкпломпра1Ш правник, за заменика Оп штинског јавног тужпоца у Параћину, Слободан Букић. делегат Друштвено-политпчког веђа у Савет Марксистнчког центра UK СКС општнне Параћин и Зоран Ста нковнћ, днпло.мирани еконо миста у прошнренп савет Основнс школе „Момчнло Поповић-Озрен" у ПараИину. Овом прнлнком дата је сагласност на оллуку Збора рлдних људи Центра за кул туру н инфор.мнсанл ,/lapa ћнн" о нзбору Сллвољуба Обрадовића за дирсктора Цеитра. М. Ж. во говоре о проблемнма у об ластп пољопривреде, раду пољо привредних органпзацпја, диспарнтету цена, лзмеБу пољопрнвредннх II индустрнјскпх пр онзвода н другим мукама са којима сс свакодневно сусрећу. Бвла јс то још једна потврда да овако разједињена пољопрн вреда v нашој огтштинн, о.међе па снтносопственлчким интсреснма не може да буде снгурнс ст индлвндуалном пољопрнвред HO.v произвођачу, нитп окосни иа развоја у општинч. Закљу* чено је да све те проблеме у oSnacTH пољопрнвреде л xiftniљеп>с овдашњс делегатскг базе и Скупштине у Скупшглчу СР Србијс пренесе наш делегат л да захтева да се те с: ва. ри брже решавају. Зиачајни резулати у области запошљавања План запошљавап.а за 1985. годину it извештај о pa.iv Заје днлпс запошљавања v 1984 години такође су бпли на дневном реду овс седнице. Y периоду 1981/1984. годнне удружспи пад је планлрао да запослл 5.543 раднлка л приппавника, цајвлше КВ раднпка. Y том перлоду оглашене су 9.842 потрсбс за радницима и прлправшшима, док је реализо вано 8.186. Од укуплог броја за посленлх, у сталнч рацнл оЗиос, односно на цеодређенр вреЈ мс примл.сно је 3 371 раднлк. Учешће жеиа у укупном 6poiv запосленлх је око 30 одсто. Y поменутом перподу запослспо Је 1.201 прнправника, a cipy<iно оспособљено if преквалифпко ваио 1.226 лица са евиденциЈе нсзапослеллх, за зани.маља ко Јих није било ла евлдеициЈи л која су иеопходна удруженом раду и Пре.ма плану којл је занртан. у 1984. години требало је запослсти 1.445 радннка. највп ше КВ радника прознводних за ни.мања. V току прошле годннс Заједшпш за запошљавање нз казане су потребс за 2.572 радн ика и то за рад на одређсно вре.ме за 1 343 радника. Према квалификационој структури, лајвпше су тражени радницп без занимања, п то 771. Од укупног броја оглашеннх потрсба за радшшима, реализовано је 2.294 или 89 одсто. Из свих овнх података, уочава се да је знатно већи број ла послених радпика од броја пла нсраних, што указујс на то да радне органнзације и раднс за јсднице и даљс недовољно пажи>е посвећују планнраљу кад рова. Од укуппог броја запослевих, 1.099 је запослеио на ие одреВспо време, пли у својству прнправника. Највећи број p i i кика запослиле су Стаклара ника запослиле су Стаклара (669), Штофара (220), Це.ментара (328) и Медицински цснтар (103). Y току прошле годиле п.ланларно је да се запосли 388 при правника, оглашене су потребе за 421 прпправЈШКо.м, а запослено је 392 приправника. Најве ћи број запослених прлправнлка је са трећим степеном стру чности п то 278, док је са срс дњом стручно.м спре.мо.м залоо лено 57. са влшо.м 21 и са влсо ком стручно.м спре.мо.м 36 прип равника. Плано.м стручног оспособљаваља н преквалнфнкацијс, ллпннрано је стручно оспособzwaaibe 210 незапосленлх ллца л преквалнфикацнја 96 радплка суфиинтарних зани.маља. Т?ј п.лан ic реаллзован, односно сг ручно, ic оспособ.л»ено 228 лицз, з преквалифпковаво 97 лп цз. Нз крају прошле године. нз спздечцпји незапосленпх било јс 2.922. од тога 1.577 жепа нли 5t одсто од укупног броја. План запошљаваља за ову годину Плановпма запошљавања којс су раднс организације и ра дне заједнице достазпли Зајец Н1ПЈИ запошљавања, планирано је да се у овој години запослн 1.640 радннка, чиме ће се обез бедити, како запошљавање на новоотворевим радним местима, тако и за.менс радника због пензионисања и због флукту ције. У односу на претходну го j(hhv, број планираних потрсба всћп је за 195 радннка или 14 одсто. 25. ссдннца CO усмерила нажњу ла запошљавање Од укуппог броја планиран их потрсба. највише сс траже радннии на цеолреВеио времеп приправниип, односно КВ рад ннцн, и то 865 пли' 52. одсто од vKvniior броја планираних. Пот пебе за КВ раднлцима неће мо Ini да се задовољс нз постојећс квалифпкационе структурс пезапослених. па ће бити нужно да ср раднс органлзације опрсдс.лс за задовољавање својих пбтреба за кадровпма путе.м преква.лификацпје. Организацпјс удруженог ра ла н.мајг законску обавезу да v овој години запос.ле 388 приправника, а планирзно јс .запос.лсње 480 нриправнпка. Ол планираног бро)а прпправника naiBelie су потребс за КВ рад пицима, а пос.матрано по занима л>нма, највеће могућностп за запошл>аван»е и.мају прпправнн цп, грађевлнски п обућарскн ралнпцп, којих додуше нс.ма на свлденцијп. Већпна потреба за стргчн- »1.м оспоссбљавање.м п пречпаиијом односи сс на женс. шго је v склаДу са тежњом да се 1что внше жена запошљава. Пл а чпрани сбим стручног оспосо бљавања преквалификапијс ic V o’jo.j гочини у односу на пре тходпу већл за 50 одсто, ii»ro з.пчп да раднс органпзациЈе и радне заједнлде свс већу нлж H-v noxian-ajv овом облик-г за довољгшаља потреба за плп тарнкм пронзводним кадровима. Y прошлој години вођена јс активпа политнка запошл»ава:ва и запослев је већн број радмн- •м у односу на претходне го ч не, оценили су п закључили Из нршлп савет л делегати Скупштлие овштиле. ЗначаЈнн резу л сати у запошљавању постигну ти су и реализацлјом новлх ппогра.ма у ДКТ „Сан” л ООУР Обућа” и' преквалифлкацијо.м радника, с чим треба наставитн II даље. Осећа се навредак у поштовању заковитостл у запошљаваЈсу, поготову када је у пптању прлјем прлттравника, a значајан допрпнос у томеда.ло је функционисање делегатског система у оквиру СИЗ-а и акти вност 1вегове радне заједллце. Једап од закључака је и тај да радна заједиипа СНЗ-а запошља Baiba лзвршл устројство евидсн ције о броју и структури студената са подручја општлне Па раћин, л да организације и заједплце пренспитају сопствене 2 планове запошљаван>а у погледу броја п структурс радника коЈц трсба да примају. Рад државиих органа На седнипп Друштвсно-полптнчког Bella CO раз.млтраии су извештаји о раду за 1984. го дтгну једног броја државпих ор гапа п то: Општинског суда у Параћину, Општинског јавног тужилаштва, Секретаријата за унутрашље послове, судије за прекршајс п Општпнске vnpaвс друштвеннх прихода. 0 раду овнх органа, на седннии Скгп штнне говорио јс Божидар Мадгћ, поедседннк Извршног савста CO. — Подаци пз извсштаја недвосмислено говоре да су овп органп v целшш глсдано успети | г -■ остварпвала своју функцп- । ју. Услови у којима су раднли прош.лс године бнли су доета сложенп. Повећац је број крпвичнцх дела, како из областл општег. тако л из области прп прсдног крлмпнала. Истоврсме но, број прекршаја, нако стаг нира у областп јавног реда и мира не значл да је за оргале бнло мање посла, јер су последлце н код крлминала н код прскршаја теже. С друге стралс, због про.мена у поресКоЈ по лнтнцл расте удео средстава ст ановнчштва у укушшм срсдст ви.ма за поддшрсње општих, дру штвсних н заједнлчких noipeба, што тражи веНу акшвносг органа у утвр15лваи»у и наплати обавсза, прс спега већу актнвност Општипске управс за дру штвевс прнходе. Такође, пол прлтнско.м нсрешенлх стамбених проблема п услсд пада жлвотног стандардл, те радн псрмснентног nouc’.iaiba цена и не сташнцс роба, ссс јс више цсдл сципллне у области бесправне изградње, бесправног заналствл, прикриваља л задржавАп»а робе вал промета. Свс је то. као л захтсвн друштва у условима снровођсња стабллизацлје, зах тевало нзузетие иапорс од рад плка оплх органа. Ако VJ.MC.MO у обзир впсину новчанлх казнл у судско.м и лр скршајно.м поступку, одулсту пмовпнску корлст. ooeurrelicibc лруштвеле заједнчце у крлсич но.м поступку, откривање “ на плату прикривених прихода код поједлнлх пореских обвезнлка и peuieiba о одузимању незако ннто стечеле и.мовине, очиглед ио је да cv ови оргали да.ли зна чајан допринос заштип! друшт вене лмовннс као и допринос финансирању општедруштвених потреба. Ако томе дода.мо заш титу јавлог рсда и .мира, .мере у области безбедности саобрапз ја, зати.м контро.лу промета ро бе и цена. очиг.лсдно је да је до принос ових органа заштитп гкупног лоретка од свих видова пасртаја изузетна, рекао ic измсђу осталог Божидар Мадцћ. Уз свс ово, што смо већ поменули. Скугтштииа је усвојила O.uvkv о завршно.м рачуну Г>у џста за 1984. годину, са.моупра вни споразу.м о прикупљању кр вл са Програ.мо.м прикупљања крви за ову годину, Одлуку о проглзшсрсдљовсковног гр да Парзлипа за културно добро. л прсллоге неколико репуб личких закона. М. Ж. САМОУПРАВНОМ РАЗВОЈУ Стиче сс утисак да Је радна органпзапиЈа остала без своЈнх ко.мпстенција. Многе важне одлуке не доносе се уз консултацпју радннка. Радни људи у заштлтн својих самоуправних права све се више обраћају органи.ма изван своје радне срелине. Уводно излагањс поднсо Радо.мир МилановиИ, председник Bcha Савеза синднката општине. Отежани друштвено-еконо.мски услови привређивања и потреба да сс изнађу ефикасна решења за њихово превазилажсњс, условљавају активност у сагледавању .места и улоге црдннка-са.моуправљача у остваривању. са.моуправне функцијс у нашој друштвено-политичкој заједницн, што је и био повод да сс аналнза о ови.м питат-ви- .ма, noc.ie свестраног сагледавања стаља v једно.м броју организација удруженог рада нађе ла заједничкој седници Опшппгског ко.митета СКС и Bella Савеза синдиката општине. Расправа по овој те.ми је још једна потврда оправданости стављаља на длевни ред ЦК СКС питање ефикасности по.литичког слсте.ма. И ова седница је највећи.м делом била ослољена на дебату која сс воднла поводо.м предлога Закључака 13. седнице ЦК СКЈ. V погледу са.моуправне органлзовалости, констатовано је у материјалу, а ло је питање о ко.ме се сада .много размишља н говори, .мог.ло бл се рећи да је стајве уг.лавно.м задовољавајуће, .мада је у неки.м срсднна.ма присутно незадовол»ство тренутно.м организацијо.м и прсдузнмају се мерс да се изврши реорганизаиија у складу са стварнп.м потреба.ма процсса рада, a у uiuby побољшања свеукупнс оргалнзацнје рада и техничког процеса и већег степена остваривања са.моуправних права. Стиче се утисак да је радна организација остала без својих ко.мпетенција. Превлше је одвајање интереса OOYP-а од интереса целе ОУР, тако да сваки OOVP представља део за себе преузи.мајући улогу радне органлзацијс и ирито.м не водећи довољно рачула о заједнпчким лнтереснма цслс радне организаинје. Жлви се, радп и одлуч\ је уг.лавпбм у оквнрима ООУР-а а ла радну организацпју се гледа као на представничко лето које служи у репрсзелтатнвпе сврхе, што се све итекако одражава на усклађивање и одвијање производпог и технолошког процеса, а што је често кочкпца бржсм л сфикасније.м привређивању. V таквим ус.ловима и са.моуправно одлучиван>е је отежано. С другс странс пос.матрано, стлчс се утисак да се често јавл>а радпа органнзација са ко.мпстснцпја.ма које припадају основнлм организацијама, компетенција.ма које се јављају кроз СВЕЧАНА АКАДЕМИЈА ПОБОДОМ ДАНА ЖЕНА ША IE cm №И1ВА — Међународни Дан жена, 8. март, обслежакамо у јубиларној години када прослављамо 40 година побсдс над фаишзмом и 40 година живота у слободној и н&зависној иашој и Титоаој Ју гославији. Упоредо са развојсм нашег друштва и .матсријалних снага унапређивао се положај нашсг радног човска, а са.мим тим и жене, и у продукциони.м и укуп ни.м друштвени.м односима. Женс су се потврдиле као субјекти развоја соцлјалистичких самоуп равних односа и са осталим ра дницима стварају доходак, одлу чују о расподели, разво«у организаци-је удруженог рада, дакле о резултати.ма и условима свога рада. што је највиши домст у остваривгљу права човека и рав ноправности жеие, рекла је, из међу осталог, на свечаној акал« мији Мирјаиа Жикић, члан Пре дссдништва за друштвени положај и активпсст жена Данае женд ради и одлучујс даиас она бира и бирана јс. Она на тсховикама реводуције ради своју садашњост и будућкост. А наша јг снагау нашзј не зависности и нссврстаној политици. кстгкл! јс у свзм свечаном горсру Мирјанд Жикиђ. Свечани окуп поеодлм празни ка жена био је прилиха да сс на достојанствен начин уруче и нове партијске књижице једно.м об.лике централистичког одлучивања од етране појединих пословодних органа о питањнма стицања и расподеле дохотка и лнчних доходака, инвестиционим улагањи.ма н друти.м гпггањима чије је одлучивањс искључиво н неотуђиво право радника у основној организацији што код ових доводи до неповерења и незадовољства. Али, без обзнра на указивање на лесамоупрачно полашање при.мећује се да се елал, да се нешто про.мели, губи. Разлози су осећање ле.моћи и страх од могућнх последнца, јер се и раније .можда указивано па ттропу сте и пробле.мс а .мало се променл.ло. Дошло се у ситуацију да сс иа питал>е ,,зашто не говоритс о то.мс” одмахује руко.м и слежс ра.мени.ма, или се каже да се всћ толико пута рекло, па је остало исто — резултата не.ма. Исто тако дошло се до закључка у .многи.м средина.ма да се схвата да се самоуправљање.м траже и бране права, а да се о обавезама и дужностима вео.ма .мало води рачуна. У закључци.ма који су достављени основнн.м органлзанија.ма и акциоллм колферснција- .ма Савеза комуииста, лзмеђу осталог се истиче да су радпи људи суочени са сазлањс.м да с.мо у лашс.м самоуправно.м развоју сталп, да чак л.ма.мо и дсфор.мацлје, да с.мо са.моуправљање подредили својл.м лични.м интсрссл.ма, заборављајући на заједничкс опште пнтересс, да је исто тако у застоју рад друштвено-политичких, оргаллзацлја Савеза ко.муниста, оргаллзацнја синдиката н других организација и те.ла. Доста је примедбл на рад руководећсг кадра. бојазни од рспрссалија да се о то.мс јавно говори, нтд. Економска стабплизација је лајвсћи задатак свих радннх људи, д има сс утлсак да се истој, у иеки.м срсдллама не поклања озбиљиа пажња уз ^пплљење да се то може л .мора решити одозго, а нс уз укључивање сваког појединца. V прилог то.ме, a и као пашс све чешће понашање лде и лрлступ овом питању које јс раз.матрао Општински ко.млтет Савсза комуниста л Bebe Савсза синдиката за које није показаио пнтересовање. Једлоставно лијс било длскуталата, сс.м председника Општилског ко.митета, као да се све ово а.ма баш ипкога не тлче. С. О. броју другарица које су недавло примљене у чланство Савеза ко.муниста Југославије. Књижнце и црвенс каранфиле уручио је друг Илија Јаковљсвић, члан Општинског ко.митста СК. Поводом 8. марта Општипска конференција за друштвени положај и активпост жспа расписа ла је паградни тсмат на приго дну тему. На конкурс је стигло 25 радова, а жири је одлучио да награде добију: прву Драгана Ракић, ОШ „25. мај" — Поподругу Оливсра Савић, из ОШ „Мо.мчило Поповић — Озpen" и Марија Иесторовић из „Стевап Јаковљевић", a JPcby Биљапа Радивојевић из ОШ „Вук Караџић" m Поточца и Виолста Таскћ из ОШ „Рало je Домаповић". Образ.тожсље је прочнтала Јасмина Мати11—Het ковић, а затим јс Драгана Ракић прочитала свој првоваграђени рад. културчо-усетничко.м лелу програмд учсстовали су ученнци Основне школе „Стеван Јаковље ? ср.0лкл°Рнс дружине нз - НИХ За.ЈСДИИЦЗ: „XI КОНГрСС", Клачевице :1 Горн>с Мутниицс> ” нсколико талсптоваких nojejpmaiia из акцијс „Сусрети г«ЛЛл85'* *ОЈ'С ЈС НРСПУ«* салл градског аматерског позоришта топло поздравЈма. М. Д.
5 д s £ k! O o > s <-< M I > E м ft w ^1 o 2 a 1 p G p g - e a 8 ? ч •a P a o< _ a P O o P o 2 O C 43 o a и u < ■ > 5 )з 73 p p x»a p pp a a c\a „ a g 2 a E 52 O 2 Xi"3—• " Cl a o 2 a 2 < *5 o’ a $ - .................................. iiiiiiiiiiiimiiiiiiiiiiiiiimiiniiiiiiii..... .... .. 6 E5 ssg - rao-4<ag2g^P2P30y'5 al3^g=3gx^§-p 3Ов^-:з^б«= s = gin-§s§^- = ? ОЕ05-^2О' Ч^,8§ ? а!3“Ш£ = *|бВ •§• ih°*0h.§3iSs E=5 <*> a 5 ■■§3 g§ogSS Mslgs -■gag gn i’igP a p^ w ° a apo ■p■? oa p Q a ■3o I “ X i p 9 o 9 a p-5- a^5 2 sthrtK rf q<-.р p o o a s. Q 73 )□ 2 <x..p -Д PP§P 9 . u» 3 q' 9 o' 9 o q‘h S' ” g 2 H g >*5 c s p 2 E a —a a2 B.o o ,o a a a чз M31 a? § P o 8 3 5 5s5 2“2 h E — 3EP52 a « v « a ‘ - -pppppSio^pp a p a a •* )a P - a a o P 2 £ у»1: E •5гб8фИ: ^-§§h -o£ Q P 2 з;лв o a = -ss H! -p^.c O P °? u ° DO O OA ft O 3 = 8 0) И•3 o > E w PI £ o
CYCPET ДРУГАРСТВА РАДНИКА ПАРАНИНЛ .ФАБРИКА ТЕКСТИЛНИХ МАШИНА И ПРОЦЕСНЕ ОПРЕМЕ „ПРОЛЕТЕР” Квалитет«бољи S Сусрети отворени 15. марта у Српској фабрици стакла @ Славица Јоцић, секретар Акцион-е конференције синдиката СРС, отворила смотру културиог стваралаштва Сузана Михајловнћ најбољи рецитатор iЕШТО HOBO КОД МЕТАЛАЦА © Једини произвођач текстилне опреме на Балкану све више пропзводи процесну опрему за домаће фабрике © Y новој хали биће монтирани кранови и маказе којп ће омогућити да се производе и најтежи делови О Ускоро нормирање послова по новој СРВ методи и компјугерска обрада нодатака © Само послови у „Зорки” и „Минелу” преко 350 милиоиа динара дело је „Пролетеровихм пројектаната н мајстора ® Током године указаће се посао за још 80 нових радника Y Српској фабртхн стакла, 15. марта на свечан начнн отво ренп су овогодишњи „Сусретл другарства" радника општине Параћин. Велику смотру културног радничког стваралаштва отворила ]‘е Славнца Јоцић, секрстар Акцноне конферениијс синдиката Стакларе, а у и.ме Beha Савеза синдиката општпне. које јс и организатор овс акције. свс присутне је лоздравио Саша Букић, говорећи том лриликом о културц v удруженом раду и значају ове манифестаднјс. Лптерарцима јс ово.м прпликом припала част да сс први преставе. Представницн Стакларе, Цементарс, ФТМ „Про летера", „Шумаднје” доследно су репрезентовалн своје радне организације. Жнрц је пмао тежц задатак. него ранијих година, да одабере представнике за регионалпо такмичењс, јер су по квалитетг псс.ме биле далеко боље. Ипак, од добрнх изабранц су најбољи и нашу опшtuhv lie v литерарном стваралаuitbv представљати Јелнца Борђевић, раДник „Шу.маднјс”. Славнца Благојевић, нз Фабрпке це.мента „Нови Поповац” и Мила Јовановић, радник ИВТКТ „Бранко Крсмановић”. Овом приликом посебно cv награВеии и Мнодраг Глигоријевић и Благица Павловнћ. као аутори добрих песама. Општииу Параћин на регионално.м такмичењу V решгговаn>v представљаћс Сузанд Михајлобил, представнпк Стакларе, Љпљана МилошевиИ, радник ФЦ „Нови Поповац” и Света Цакнћ из Штофарс. Жнри је одлучио да у ликовпом стваралаштв\г V даљсм такмпчењг учествун' Боро ЛеКнћ, радник ИВТКТ „Бранко Крс.ма новиН” Србобран Килибарда, лз Стакларе, н Радомир ШИекић, радник ФТМ „Пролетсра”. Умстничка фотографнја посебно јс популарна међу радикцима Фабрике цемеита. Тако, ово.м приликом сва три прсдставнлка на регпналном такмнчеibv бнће пз ове раднс организације. Градимир Дреноваковић, Мнрјана Московљевић п Пуниша Ракић, са својим фотографијама представљаће нашу општину v даљем такмичењу. Првц део такмичеља ове изузетно значајнс манифсстације завршсн јс. Трсба нагласитп, по.чсв од организације па до гостопримства Српскс фабрике стакла, да је овогодишња акинја нзнад ранијих и по квалитетг п по квантитету. Домаћнн сс потрудпо да програм употпуип наступом културно-умстннчког друштва овс радне организације, које ha, такође, учествовати у такмичењу фолкло рног народног стваралаштва. С. Ј. И поред застоја у раду. због недотатка рсзервних делова на тржишту, а нарочито оних од нер1>а.Јућих материјала^ металци ФТМ „Пролстсра" прошлу годи чу су завршчли са позитјтвпи.м финансиЈским резултато.м. Укупан приход износи 246 милиона и 314 хиљада динара, или чак 63 одсго више него у 1983. годи ни. Доходак је веђи за скоро 30 одсто лсго у 1983. години у износу 114 мклиона и 134 хил»а да динара, док чист доходак до стиже износ од 87 јмилиона и 121 хиљаду динара. Што сс просечног личног дохотка тиче, прсма |информацији Мирољуба Обрадовића, шефа рачуловодства, радници ФТМ „Пролстер" лмали су већи лич ни доходак од проссчног на ни воу општиие, односно 19.950 ди нара. a то јс повећањс од 30 процената у односу на 1983. го дину. Шнри захват у производњи процесне опреме Добро пословањс током прош лс годинс дало је реалну осно ву дд план за ову годину пред видјг мкого веће параметре. Тако јс предвиђено да укупан приход на крају пословнс годинс будс 390 мзглиона, дохо дак 234, а чист доходак 184 ми лиоиа динара. За бтичне дохоткс трсба да се издвоЈи 118 ми лиона и 304 хјгљада динара. — Кад смо долосили овакав план пошли смо од претпоставке да he ова година бити мно го повољнија, да на тржшпту неће иедостајати резервлих дело ва, да he продавати дсвизпо тржиште. као што је у штампи и обећапо, п да ћекго у сарадњи са „Гошом" побољшати искоришћење својнх капацитета. Променом правллника о паграђиваау, стлмулативније би сс утииало па радиике и производ ља би била подстицана, а изградњом нових објеката и модерпизацијом опрсме дошло би цо потреба за ново.м радном сиагом. Значи „Пролетер" ће у овој години ићи па ширс захва гаље пролзводље у процесној опреми, коЈа he временом поста ти примарпа производња. Ми смо и надаље једини произвођа чи тексшлне опреме па Балка ну и то остајс паша редовна де латност, истиче Данило Стојапо вић, директор ФТМ „Пролетсп". Нова производна хала — Радови на изградњи новс пролзводне хале у „Пролетеру" всћ су започети. Нова хала би била смештена између две пос тојећс, имала би 600 квадратта кориснс површинс и у н>ој би сс производилс веће цистср не и други тешки елементи, чи ја. производња за сада није моryha. У халл би fee поставила два нова крана од 10 и 2 тонс. који би омогућили израду ових елемената процесне опреме за југооловенске фабрике. Кран од десет тона јс набављен, а крап од две тоне ћемо произвести у нашој режији'. Поред тога у но вој хали биће постављенс и ма казс за сечење лима од 22 ми лимстра, на дужинм од 3200 ми лимстара. Предрачунска врсдност овог објекта мзноси преко 60 милиона динара, каже Ненад Стојановић, технички директор. Ускоро ПО новој СРВ методи У инстллуту „Гоша" из Смедеревске Паланке улраво је завршен семинар о увођењу СРВ методе, које he се ускоро при.ме љиватл на цео систе.м СОУР-а „Гоша". To су јсдинствени нср мативи добијени након снимљс них захвата л операцлја, који на најбољи начин омогућавају нор.мирањс псслова и задатака. — На овом семипару су четворица нашлх радника који he помођи око увођења пове СРВ методе, након којс бл се прешло и на компјутерску обраду по датака, јср ће за било коју one рацију постојатл идектични нор мативи за свс фабрике. Метода he почети да се при мењује у току овс годлне, a компјутерска обрада вероватпо почстком идуће. Она јс за нас посебио значајна јер he омогу ћити да вову органлзацију рада спроводимо најрацлоналпије и иајбоље, л захваљујући п>ој доћи he сигурно до растерећсн»а неких раднпх мест£, што he пружити шансу за запослење по ве радне спагс, исттгче технички длректор Нснад Стојатговић. ФТМ „Пролетер*’ спреман понуБач ФТМ ,,П-ролетер" је всћ годинама у недоумици шта му је рсновна производња, текстллне машине лли процесна опре.ма или боље рећи ради и једно и друго упорсдо, без смелијих заокре та. — Одувек с-мо били на тој раскрсници. Ралили с.мо процесну опрсму дуги низ година и ту и.мамо велико лскуство. name лнтенције су да иде.мо дал»е на процесну опре.му, која једног дана треба да нам постане примарно опредсљењс. У том смислу и прадимо нову халу, која he нам омотућлтл да будрмо техПО ПРЕДЛОГС АК ООСК нички опремљенији и за највеће елементе. Тренутад имамо доста понуда од југословенских фабрика. Да споменемо салго реконсгрукцију електролизе цшпса у „Зорки" из Шапцд, и понуду „Минела" из Панчева за изрдду 1600 посуда зд месо капацитета 200 килогра ма, за извоз. Само ова два посла вреде преко 350 мидлона динара, наглашава Ратко Станишић, референт зд испитиван.е тржлшта и продају процесне спреме. ХАБ 400 — апарат за бојење једини у земљи Ових дана радници Фабрмке текстилних машина и процсспе опреме „Пролетер" завршава^у једаи нови ггроизвод. Ради се о хоризонталном затварачу за бојен»е пластичних затварача под притиском ХАБ 400. Овај anapar се данас у Југославији ниг« де нс производи, а/ дело јс руку радника оврг колектива. Њсгов поручилац је тектилна индустрија „Мста" из Загреба, 1 пројсктантн су Слободан Ypo шевић и Драган Ћорђсвић т групо.м сарадника. У изради овог апарата посебно \место пркпада гпупи Боривоја Динића. која је СБО.јим умећем и залаган>ем допринела да апарат буде завршен. Његова предност је у томе што може да сс постави у свим ттросторима и не треба нека посебна просторна Јгнтервенција нити приггрема, кажу стручњаци ове фабрике. А посла за 80 нових радника После свега, ова година раднмцима ФТМ „Пролетера" очигледно he донети више новина нова произЕОдна хала, нова реорганизација и правилник, нови послови и нови производи. Са изградн>ом нове холе указ;> е се место за запослење још 80 нових раднпка, углавном ме талских заикмалач који би били запошљавани у току године, всм према потрсбама. М. Д. 42 ГОДИНЕ ОД ПОГИБИЈЕ НАРОДНОГ ХЕР OJA JYrOCJIABHJE МОМЧИЛА ПОПОВИБА ■ Аћимовићева офамзива на Озренски п Нишавскп партизанскп одред ■ Алексиначка група партизапа ршштена 3. фебруара 1943. године lllllllllllllltlllllllllllllllllllllUIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIJIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIHIIIIIUIIIIHIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIs Фабрнна цемента без ООУР-а | ■ Момчило Поповић Озрен i роја 9. октобра 1953. године. = Бугарска офанзива јуна i 1942. године у ИсточноЈ Ср5 блји која је трајала 10, дана = није донела никакве резул1 тате. To потврђују и сами = Недићеви окружни начелниi цп v својим извештајима. = Влада Милана Недића је = преузела на себе обавезу да i ликвидира партпзанске одреi де северно од Нлша на пла = нипп О.зрен, на Сврљишким = планпнама као и на Јастрепi цу. Милан Аћимовић, мннис ■' i тар унутраппмгх лослова, од 1 ређен је за непосредног ор- = ганизатора и руководиоиа i ,офанзивом у току јула 1942. е годнне. За ликвндацију партизан- = ских одреда Аћимовић јс = лрсдвидео јаче снаге неднће 1 вана (СДС), једног одрсда = љотићеваиа и влше четничI ких одреда. Оспм тога on ic i предвидео да Y периоду оi фанзиве појача пропагандни Е актлвност против НОБ-а, ка I ко v граду тако и ла селу. Штаб Озренског партнзан = ског одреда, пошто је приI Ипанаа 5 проглашен за народног хемио обавештење о нападу, доноси одлуку да се одред од 60 бораца поделн у четн ри груле: Алексиначку са Момчилом Поповићем — Сз реном, Нпшку са Конрадом Жнлником, Сокобањску са Крстом Борђевићем и Ра жањску са Ратомиром Воји новићем и Елисијем Попов ckilm. Оваква одлука Шгаба Озренског лартлзанског одреда била је неправилна л воднла је ликвлдирању одре да хао борбена спага НОП-а. Алексиначка група Озренског партизанског одреда на челу са Момчилом ПоповиИсм Озреном н Коирадом Жилннко.м — Слобода ном, упала је 28. августа 1942. године v Буснловачку општину параћпнског среза. Извршила јс паљсње општин скс архиве. Прикупљено жн то 3—4000 килограма, реквирирано од страпе окупатора, лартизани су разделили сел>ацима. На звдовнма општинскс зграде испнсалп су пароле „Смрт окупатору”, живео моћнн савез РусиЈе, Енглескс н Америке!". Накои ове успеплто извршене акцијс, Алексппачка група Озреиског партизаиског одi.lllHlllllIHlIIIDillllMIIIIIUHIIJlUUUIIilJIIIJJlIUlIlJmilllllllllllllllllllllll ....... ИЗДАЈА реда вратила се на терен ражањског и алексиначког срс за. Издаја за 100.000 динара Алексиначка група Озрен ског партизанског одреда, на чијем су че:гу билн орга низатори устанка Момчлло Поповпћ и Миодраг Милова новпћ — Дракче, прсдставл>ала је солидно језгро за формирање новог Озренског партизанског одреда. Мсђутн.м, тс чшвеннце је н непрнјатељ био свстан, па није бпрао средства да баш ову групу ликвидира. Прн срес ком начелству Алексшша формпран је спецнјални оба вештајнп центар за праћење ове групе, којој се иначе тшко могло ућп у траг. Алексиначка партлзанска група, прогањана јаким сна гама недпћеваца п четника по снегу и невремену, нпје се с.мела дуго задржати ни на једном месту. Међутим, 2. фебруара 1943. годипе група је спшла у сс ло Суботлнац и јавнла се Данллу Чолићу, нначе једном од прнснлх сарадника НОП-а. Повере]Бе у Чолвћа као сарадника, са једне, a невреме и изнуреност групе, са друге странс, павелп cv партизане да буду мање опре aim. Недићевском нареднику Испдору Марковнћу пош ло је за руком да поткупи Данила и Љубу Чолића, којп су сс полакомили за суmv од 100.000 дпнара, којом су уцењени Мо.мчнло Попо внћ — Озрен н Миодраг Мп ловановић — Дракче. Уморни партизани упали еу у дубок сан, тако да не само што нису прат^н кре тање својих домаћина, већ нису чули ни долазак непрп јатеља које је Љуба Чолнћ у току *ноћи довео. He по.ми шљајућн да живп падну у руке нспријатеља, партлзани су прихватили неравноправну борбу протнв знатно надмоћнијег непријатеља. Бо рили су се целог дана 3. фе бруара 1943. године, док нл су сви изппгулн, сем двојline: Пере Божанића — Душка и Друагољуба Пстровића — Тнмошенка Уннштавањем Алексиначке партнзанске групе Озрен ског партизанског опрсда и погнбнја двоЈЈше истакихтпх руководилаца НОБ-а, Момчила Поповпћа — Озрена и Мподрага Миловановлћа — Дракчста, представљао је ог роман губитак за НОП псто чие Србије. За пародног хероја Југославије Момчило Поповић — Озрен проглашен је 9. октобра 1953. године. ОО CYBHOP-a Параћин полигао је народном хероју Озрепу спомен бисту у родном селу Буслловцк п испред основне школс у Параћину, која носи његово пме. (Крај) Прсдраг ПетровиИ Још крајем прошле године нзвршни органи друштвено-политичких организација Фабрике цемента изјаснили су сс за покретање иницијативе за организационе промене у радној организацтгји. Пре непуна два месеца о томе се мзјаснно и збор комуниста, л то са конкретном мдејом о организацијл једииствене организације, без OOYP-a. Како се још тада у дискусији истлцало, реорганизација је неопходна да би се превазншлс неке очнте слабости: лоше координиран рад неких зависнлх делова фабрике, који прппадају разлнчнтим ООУР-и.ма недефинисани и вештачки успостављени економски односи између OOYP-a, веома умањена улога централнпх органа, како самоуправних тако н руководећпх и ПОЛ1ГГНЧ1ШХ птд. Послена начелног огтредељења, комуниста, стручна служба је припрелшла веома детаљан л оптиран предлог нове организације, који је већ ушао v самоуправну процедуру: радничкн саветн OOYP-a и радне заједнице, усвојили су предлог, који he сада разматратн зборови, а затнм he се радннци о овом предлогу изјаснити и непосредио, иа референдуму. Суштина новог предлога је је да микро целине остану нетакнуте (осим маллх изузетака), а да глобалиа организација буде јединствена, уместо досадашњих шест OOYP-a и једне раднс заједнице. Практтгчио, руковођење ђе се одвпјатл искључиво по вертикали, што ће, уз још нека прпроднлја повезивања малих једшшца, дати боље резултате. Шта радниии мисле о овом предлогу коначно ће се вндети на рефереидуму 4. априла. Н. Мнловановић Шампионат знања мТито—револуција —мир ФИНАЛЕ 30. МАРТА k Овогодншњн Шампионат I знања „Ттгго-револуцнја-мир” > и.маће тему „Друга светскп рат и социјалистичка револуција у Југославијн. Фннал ни део, опшптско таклпгче н>е одржаће се 30. марта у Дојбој Мутницн, а учествоваће најбоље екипе пз свпх основних школа, затпм две екипе средн>ошколског центра „Бранко Крсмановић” и екнпе раднлх органлзацп ја и месних заједнпца.. СМОТРА ОМЛАЦИНСКИХ РАДНИХ БРИГАДА Дан омладннских радних акција 1. апрнл н 40 годнна омладннских радннх акција у слободн и ОРБ „Бранко Крсмановнћ”, бнће обележен смотром омладинских радашх брнгада. Првог атгри ла извешће се и радна акци ја у Омладпнском насељу „7. јули”.
20. MAPT 1985. • БРОЈ 279 ТРИБИНА ОСИГУРАНИКА ЗДРАВСТВЕЖ ЗАШТИТЕ ®®©®®©®©©©®®@©@@®©©©©®?S®O®O@©©@@©£.@© I ПОВОДОМ ОСМОГ МАРТА, 3 МЕБУНАРОДНОГ ДАИА ЖЕНА Са инмј са чнм до бољег здравља ф Скушптина СИЗ-а здравствене заштите усвојпла документа о прошлогодишњем раду и условне планове финансирања Заједннце за ову тодпну © Стопа доприноса за здравствену заштиту у ошптини Параћин најппл-а у региону I ИЈЕМ Оппгпшска самоуправча пнтересна заједннпа здпапствене запгпггс завршпла је прошлу годину са вишко.м расхода над прихоак .’a, од 20 .г.нлиона п 200 хнљада дннара. ¥з предо чене тешксПе у раду уступљени бплаиспи простор, повећанс цеие лекова, а и број рецепата, делегатп су констатовали да је Заједнпца пословала до.маћипскн н уз жеље да тако буде н убудуће прихватилн фпнансијскп план за ову годину, али са условшш стопама допрнкоса. Раз.матран јс предлог програма рада Општинског СИЗ-а здравствсне заштите. такође и предлог са.моуправног споразума о исплати накнаде личног дохотка привремено спреченп за рад после 30 дана, којим бп исплату оснгураницима вршио СИЗ, а нс раднс организаиије, јер је то јефтиније н прихватљивнје. Делегатн су прихватили предлог правнлннка о измсни и допуни правилника о начину измене рада лекарскс компсијс за оцену радпе способности. Уз образложење ла he сс спрсчити фамилијарност и протекционизам разне врсте, ко.мпснја he се убудуће бирати на годппу дана, а не као лосад на две. Такођс, због повећаног обима послова, комисија ћс радцти још једап дан у недељп. За овакву одлуку делегатн имају образложење: већи број осигграника који he сс убудуће обавсзно појављиватп пред лскарском комисијом. Реч је о ониМАЛА СТОПА — КОРАК УНАЗАД Дслегација Медицннског • центра упутила јс писмо I Председннштву CO да са дне вног реда скпне тачку у којој треба донети одлуку о изменама и допунама одлуке о утврђивању стона доприноса за здравствену заштиту за 1985. годнну. Требало је да се промешх члаи 2, став 1. којц се односи на crony допрнноса из лнчног дохогка од 6,7 одсто и 1,з одсгоиз дохотка. ТакоВс, да се дода нови члап који се одноен на ослобаћања од доприноса за здравство. Оцењено је на делегацијп, да би доиошсњс овакве одлукс која лрактично значп смањеље предложених стоиа бпо корак казад у развоју параћннског здравства. Дслегацмја_ слгатра, да повећаibe од 0,5 одсто crone донрнноса нз личног дохотка запошљених у пршфеди има оправдања, јер Заједннца здравствене заштите пе доспике дозвољенс пзносе за заједничку потрошњу пи 1983. Ш1 у 1984. годшш. IlAiajyhu у ввду да јс Оп- ’ ШПШС1Д1 СИЗ здравсхвене заштнтс прошлу пословпу годину завршио са маљко.ч од 22,9 милиона, нсприхвагљив је иредаог да сс стопа допрниоса сл1ан>н за 0,5 одсто. Y мсто врел:е,други -овн нсказују впшак прихода иад расходилха, a то зна- *м да сс не вршп селекција у okbhpv збнрнс стопе за задовољснјС опшхс и заједкнчке потрошње у опшпши. ТакоРс, у делу оддуке којп се одкосн на ослобађаље II олакишце предвнђснс- опшпшском одлуком о порезпма граЈјана, делсгати пмају примедбе. Друштвешш договоро.м о остварпвању по" лптпке нздвајања и удружп ван»у средстава за задово.аење заједнлчких потрсба у °' вој годшш. прсдвпдено јс да се „организац-.Ге удруженог рада здравствеле заштптс к радпнцн запошл»еип v п,плш ослободе огшгпшског пореза пз лпчног дохотка и дохотка и допрппоса за злравствеггу заштилу. To је Заједшша и учшсша. док за ослобађање бнло ког другог од овог допрнноса. треба да поседујс саглзсност н Beha удруженог рала Скхтпптнне ошпгнне. ма који не желс да плате партицнпацију од 20 одсто н иду да сс лече где жсле, већ xohc да Заједшша сноси ко.мплстнс трошкове. Делегатима је предочепа анализа потрошњс лекова (штих проба из септе.мбра) и аналнза болничког лечеља на подрх^чју регвона Шу.мадије и Поморавља за последње три године. О томе да сс лекови троше и вишс него што би требало писали смо у прошло.м броју, а закључни који су сс чулп на Скупштини подударни су: — Ово јс првп пут да иницијатнва nobe из СИЗ-а. О потрошњи лекова разговаралл смо на састанку лекара и закључили да мора.мо нсшто учипитл, закључио јс доктор Мнлисав Богдановић. Врло интересантна анализа болничког лечења ла подручју региола Шу.мадлје л Поморавља нашла се на дневлом pcдv Скупштинс СИЗ-а здравства. Пратећл лсчењс у медлцинсклм центрл.ма на подручју регнона, Завод за заштиту здравља лз Крагујевца сачилио јс алаллзу која много говорл. Тск уз ову тачку започела је длскуслја у коју су сс укључили многл дслегатл. Региол Шу.мадлје и По.моравља, са броје.м постеља л здравственом обезбеБсношћу становллштва на претпоследњем је месту v СР Срблјл. Параћин је Mcby лоследњл.ма у региолу. Пос.матрано кроз број и структуру мсдлцлнсклх апарата ’ у здравстзсни.м организацпја.ма, можс се влдетл слсдеће: од 12 општина рсглона (100 одсто anapara) да Параћлн отпада свега 4,99 одсто. Док су се други развлјали н у њлх је улагало и влшс од пулс стопс допрлноса, у параћлнској болници за трл годлне бележимо nonehaibc од свега 6 (шест) постеља. Број здравствсллх радника са внсоком стручном спремом од општине до општлнс више илл мање — раста, а у Параћлну — опада. Да лл с.мо здравл или јс нешто друго у питаљу када ла.м број болесника лз годнне у годину опада. Прл.мера ради/ од 6109 болесника v 1980. години. њихов број 1983. пада :>а 5000. V лсто врсме, у Нулрлјл лежн 2465 болесллка вишс. Сва одељења за лстл перлод бслсже слабу лскортплћслост, осл.м Хлруршког „ Интерног. Једино су постсл.с ла овим одел>ен>лма испуљенс. Када сс овим поданлма дода статистика, која нас свакоднсвно бо.мбардује v средствл.ма илформисаља, да смо свс болсснлји, лспада да људи заобила* зс параћинскл Медлцинскл цснтар, односло Болницу. Код нас се реци.мо 1984. годи.че из дру- |_их општина регпона лсчлло 820 болесника, а у псто врс.ме у Нупријн око 12,5 хиљада. Снгурно су дслегатн све ово ималн на уму када су захтевалн да се давања за здравственг заштнту повећају. И у праву су били статистички гледајући. Све оппгпше у регнону и оле веће п one .xtaibe, дају вишс од нас. Рецимо, посматрано кроз допринос нз ллчног дохотка запослених у привреди, стање је следећс: АранВсловчани издвајају 10 одсто, Крагујсвчатш 8,25 одсто, Свстозаревчанл 7,57, Ryпричанп 8,80, Свнлајнчани 9 одсто а у Параћину је фннансиј ски плал направљсц умесго на досаданлБлх 6,5 на 7 одсто. Слично је п са другим допрнносима који сс сллвају у касу општинских СИЗ-ова здравствелс зашпггс. Стога су донеклс разумљлве и дпскусије чланова дслсгацлје из Медицннског. целтра који су отпрнлике реклп: колнко пара, толлко здравља. МсbvriiM, пма лешто што нс кошта много, а баш у то.ме, чуло сс на Скупштинл, шкртаре у нашој Болплци. Налаз Одбора самоуправне контролс Скупштпне СИЗ-а говорп да и без велнкнх пара мнрго што шта можс битп урађено на бољи начин. Реци.мо хиглјена. Болнпца као место где је хнгијена предуслов за рад, не с.ме да дозволи онако стање сгвари. Члапови Одбора су у најмању руку фрапнраш! стањем хигијепе. — Ја сам другачлје за.мишљао Болнлцу, констатује један од њих, очнгледно здрав. Други, из личног искуства лзносл чињеницу да за 14 дана лежа1ва у болнлци нико није лл помислло да му промени постељллу, а има болеснлка, тврдл, којн по 35 дана леже на лстом чаршаву и јастучници. О штедјбл на хранл, такођс се могло доста тога чули, а и о стању трпезарлја. Гдс су разлозл што болеснлил прескачу Параћлл, а онл лз Лараћнна „бежс” за Нупрлј/? Навелл с.мо у прошлом броју много тога, што бл болеснике лз овог града требало да веже за Болнпцу у њему. Али, први пут сс на Скупштини СИЗ-а здравствсне заштлтс чуло да јс повереп,с један од разлога зашто па.м болесници одлазс у Нуприју. М. Мпленковић II ове годлпе, уочи Осмог марта, Мсђународног дана жена, органпзован је пријем другарица у Скупштинн општине Параћин. Том приллко.м их је испред свлх друштвено-политичкнх организацнја поздравио СТЕБАН CTOJKOBHR, председник Општинске конфсрснције ССРН. ¥ разгсвору са фупкцлонерлма, жспе су се интересосале за свеукупла кретаљау нашој општлшг, са посеб шш освртом на положај жспа, нарочпто када јс у шгга1Бу запошљавање, по.моћ у кућн л укључнвање жена у рад највншлх органа и фору.ма на нивоу општнне. KAKO СМО СНАБДЕВЕНИ УГЉЕМ Еви Mfie EBfess На састанку представнлка конференцнја л основних организација сипдиката, удружежа пензлонсра и лмваллда рада и ППРО „Шумадпје”, разговарано је о снабдеваљу раднлка н пеизионера угљем. Свс што смо ово.м прлликом чули, ynyhyje на то да наш град ллје ништа rope снабдевел угљсм лсго другл градовл у Срблјл. Представницл слндиката су овом прлллком говорллл о броју радника, којл још ллјс добло угаљ, а прсдставнлил „Шумадије” са тсшкоћама са којлма сс суочавају око његовс набавкс. 6 ,ЛУТОПРЕВОЗ ТУРИСТ” ПОСЛОВНИЦЛ ПЛРАЕПН ДЕСЕТ ГОДИНА ДРУЖЕЊА Ech је десст година како сс Параћинци дружс са .Лутопре воз-туистом”, карко путују на одморе л излете, на зимовање у земљи л иностранству прско ове организацијс. како су стек ли навлку да се пред свакн пуг најпре обрате истонменој турч стичкој пословници у наше.м граду. Основна организација „Ауто ппевоз-тгрлст'’ поелујс у оквиpv СОУР-а „Југопрсвоз” л запо шљава 6500 радника, са седишт е.м v Чачку. Пословшша у Параћину ie једна од 65 сличних, колико из „Аутопревозтурлст'’ л.ма v земљл. У л,ој је запослсно трн раднлка, алл сасвлм довољло да обавс све тд-ристлчке услуге. Летовање на .мору н планинл, бањека и клихЈатска лечиллшта, излети л екскутззије у земљи л иностранству, влкенд про гра.мл, venire у свим врстама лрезоза само је део богатог пр огрхма које нуди ова Пословна Јсдинвца Ове годлне пословнина обедежова десет година успешног рздз. За то време поред своје резовнс делатности Пословкада ..Ау ."олрсвозтуриста” успешно ie сарађнвала л са средлно.м у којој ж!:ви л ради. Поводом Да на жска, пословница Парапил поклончла јс Конференцији за друштаени положај и активност жена две награде, чстрнаест данд бсравка у Игалу л сед.дм д’1на на Златибору за по једну другарицу. И ле само са ово.м друштвеном органлзацнјом Пословнииа „Ах-гопревозтурлст” ра звлја сарадњу. већ и*са свим друпш органнзацијама у месној заједннцн л граду. * М. Д. „Шумадлја” и.ма Годишњс уго ворено 12 хлљада н 300 тона угља. л то: 5.100 тола „сењског”, 1000 тола „бановлћа”, 1000 тона „читлука”, и 1000 тона „сешског" — Јасенован. Све по.мелуте врстс угл>а спадају у такозванл мркл угаљ, односно калоричнијл. Уговорсн јс и ллг1шт л то: 2400 тона ,,креке”, 800 сушелог лнгнлта — Вреоци, 1000 тона слровог лпгнита — Врсоци. За овс колпчнне угља, „Шумадија" јс за протскллх 5 годлна орочлла за потрсбс рудллка прско 3 милнјарде старих дннара. Овакав заједничкл састанак на ко.мс су многе стварл искристалисане одавно је бло потребан. Једно је слгурно, да се највсћн број rpabana одлучује за сењскл угаљ, а коллчлнс које се доблјају не могу да под- •млрс тс потрсбс. Зато јс апело вано ла грађане да се опрсдељују л за друге врсге угља, којих лма довољно, јер he само тако блтк угља за све. М. Ж. Осмомартовска белешка КЛАРЕ II РОЗЕ Шта би другарица Клара рекла да јс за 8. март добил.а псклок чсститку од 7G0 дннара, а шепа колшшнииа Роза која, сто, нма epehe да ради у оргаллзацлјл који „добро”’ опслује, добије за исти празник 2.000 длна ра пли чак 5.000 дпнара. Да ли би п iboj била свој ствеиа извеспа доза жснске злобе, ллп бл можда тражила да се објаснн како то да нечији дал г.редн више, а лсчлјл ман>е. А .можда бл оштроумно закључпла да женс нису лервноправне са г.о у сдносу на мушкарпс, ech је први корак у борбп за еманципацију, лзједначл тл саме жсне.. A још ако нма савременог м еманцнпованог мужа који не хаје за бпло какве празнпке, поготсву женске, па јој ле поклони ни цвет, док њена драга комшшшца (која н.ма ливног мужа и слатку дечицу) добнје неку слпшцу од злата, скуп пар фем. иди нешто слично. Да лн бп нам обЈаснила да. то и нијс тако б:ггно, нити тре ба из таквлх појава извлачитп блло какве судоВс о неједнаком третману жена од различитих оргакизација, мужева, деце. А баш ме занима, шта би рекла друтарлпа Клара! Сммка БуриН | Ос.момартовске изложбе V оквиру просладе Дапа жсна у пашој отшггшш оргаиизовано јс пст пзложби радова: у Фабрици цемснта Vv „Нсвн Поповац”, Српској фабрлци стакла, Робној кући = „Бгоград", Медлцплском центру .Здравље” п Органу упrv раве Скупшпшс општлнс. 22 На љн.ма је учествовало преко две стотнне другарп- = ца, којс су изложиле неколико стотина својнх уникапшх = радова лз вежсн>а, хеклања и штрпкања. Посебна коми* = слја Секцпје за друштвени положај и активпост жена = обишла јс све нзложбе н на следеИој седници прогласи* = ћс пајуспешниЈе, као п најбоље појединачне радове и = том прлликом he бнтл уручена прнзнања и награде. Приi знал.а he добптп п сви оргазизаторл мзложби. На изложби ручшгх радова у Органу управс CO, где = ie НЈЧЛ15СН овај сниглак, пајбоље везосс лмале cv ГОРi ДАНА МИЛЕНКОВИК л КОВИЉКА ЦВЕТКОВИН, најбољс су хсклале ДРАГИЦА СТОЈКОВИН н АНКИЦЛ ПЕТs КОВИН, а награду за штрикање добила јс ЦВЕТА КО- | CTHR. i м. д. ПРЕДПРАЗНИЧНА ГУЖВА Камера кашсг фоторспортера је 7. марта у вечерњпм часовнма била свсдок претпразиичне гужве у ПК „Бсоград , где су брилиш супрузи куповали поклоне за своје супруге, нс бл лн их оорадовали за љихов дал. О амбиЈенту пресудите сахш. ПЛАНИНКЕ НА БЕЈБАНИЦИ ¥ традицноналном сусрету плашшки СР Србије, који је ове голигс оргаиизован 9. марта на Бељаници, a noводо.м Међународног празника жена, учествовале су и планинкс плашшарског. друштва „Јаворак” из Параћина. 1ом приликом су обншлс и манастпр Манаснју н Ресавску пећииу. luiiinnr.iHuiiuuiiuiiMmmunwnmimiiuinunnHnmuiiiwininuiiiiniiiiinniiiiiiiiiHiiimiiwniiniiiiiiiiiiiiiiiniiiiiimniiiiiiiiiiiniiihiMiiiim
20. MAPT 1985. • БРОЈ 279 писмо УРЕДНИШТВУ Хвала свима V немогућности да се поје диначно захвалим свима они ма који су помогли својом солидарношћу у невољи која је задесила моју породи цу, чиним то овим писмом v коме желим истовремено да нодсетим јавност па тај случај. Ову зиму памтићемо no својој трагедији која је могла бити далеко тежа. Тог 12. јануара, док смо ја и супруга били на послу, a V стану био само 14-то годи шњи син, подмукла стихија била је јача оО нејаких руку дечака и комшије, милнционера у пензији. Док сам ја стнгао од Дома здравља, гдс радим, до зграде у ули- ' ци Моше Пијадв 80, у којој * сам станоеао, ватра је eeh | захеатила tfeo стан. Тог мо мсита ми је бпло најважни је да спасим сина, који је ос тао на тераси. Захваљују1ш његовој снретности и срећи, успео је да кроз дим до he do улазних врата 'стаца. Та сцепа његовог спасавања ме јс касније вшие прого нила, не?о згаршите пмовине, стицане 15 година. Heiuто каснијс, ватрргасци су, омстани хладноћом и јаки.м ветром, успели да локализу ју пожар, да не захвати t/eлу зграду. Ми смо остали на f улици у том моменту. Први који су притасли п i дали тренутну помоћ, били су представници синдиката ; моје раднс организаинје, a • потом заједппца ученика п наставника Основне школе „Момчило ПоНовић” у коју иду моја deiia, a онда у току три паредна дана. кроз ј стан мајке моје супруге, гое смо се привремсно сместили, прошло је више од 200 људи: пријатеља, другова, кумова, колега, земљака и роћака, који су сви, нессбично пружили помоН. Моja радна органнзација „До:.г збравља” ‘,ми је оО.мах >‘)обсаила стан на привремено ко piituhcibc, а од пршсупљеног ii06i{a и кредита добијеног од Дома здравља, успели смо да донекле обновимо из topeao noKyllcreo. Помоћ су такоће, пружили и радници Ор/анизације кооиераната „7. јули", где ради моја супруга, затим „Беко”, станари-колииије, радници Медицинскдг центра.. • И овом приликом сал1 се уверио да се право пријатељ ство и другарство најбоље потврћују у оваквим трену цима. 'ЗахваљујуНи овој noy.ohu и залагању, једна че творочлана породица није остала на улици. Добили су свој новп дом, а Сузанини и MuiuiiHii другоои и другарп це из поменуте школе могу бпти поносни гито су п они дали допринрс томе (многи су се у ту сврху вероватно морали odpehu и свог месеч ног џепарца). Још једном хвала свима и листу на уступленом простору. Вукодшр Дашиђ, зубни техиичар, Параћин Саширизични yiao Осмог марта жеве отварају срца, а мужевн новча- । = нике. = Ко много штрчи не глиу му маказе. = ] Написао је кнлггу како доживетн стоту, а умро је = у четрдесетој. = = Пливајућп Ш1зводно заборавио је како се плива и узводно. Чедохшр Д.Јовановпћ i : Празан џеп је као струја: чим га дотакнеш згрчиш | = шаку. . , = I Y моди су распродаје одела, обуће... и пеких фа- = = брпка. = И у адашнистрацпји се зноје на радном месту, на- = = рочлто кад им се поквари веитилација. = | Радиичка класа јс прва рупа — иа каишу. | | Мирослав Чопа = = На маскенбалу се могу срестл права лица. । 1 И пелисменнма живот пише ромаие. | Мллаи Секулић | АКЦИЈА „ПАРАНИН БЕЗ НЕПИСМЕНИХ ДО 1985. ГОДИНЕ” Ш 1AI1E СЕ J1E ГВД ОИД Y Србији }ош 1978. годпне по кренута је широка лруштвена акција и потппсан Друштвени договор о описмењавању и основном образовању одраслих којим је угврђено да до 1985. године сви неписмени грађани ctckhv елементарну писменост и да сви запослени до 40 годи на старостн завршс потпуно основно образовање. Y нашој општини рад иа решавању овог проблема започеч је још пре потписнвања Друштвеног договора. При Радничком унивсрзитету 1967. годппе осиовапа је Школа за основно образовање одраслих у којој Је до последњсг поггиса око 1400 грађана стекло елементарну ini сменост. Мсђутим, на тај начлн није значајно решен пробле.м неписмености, што јс иоказао nomic становпнштва из 1981. годпне када је утврђено да општниа Иараћпн има око 1600 неписмсних. становнпка млађих од 50 годпна. Ова проблематика ра.з.матра на је Biime лута на разним ннвоима п 19S0. годиие формиран је Акционп одбор за основно образоваљс одраслпх, са задатком да прати стање и проблсме у оствариваљу Акције описмсњавања одраслих и предузима потребне мерс на пољу сарадње н усмераваља ове активности. Одбор јс 19S2. године хггврдио Програм акиије на лнквидацијл иеппсменостн до 1985. године, са чијом реализацнјо.м сс практчно отпочело тек 1984. годппе. Укључују се основне школе Y прошлој години овој акипји је дата nvua подршка од Пре дседнмштва OK CCPI-I п ВССО. КоАПГгета за иривреду и друшTBCiui развој п Нзвршног саве та Скупштине општпне. 11реко СИЗ-а основпог образовања и васпитања обезбеђена су посе-, биа средства за овај рад и’захваљујући томе у прошлој шко локој годинп описмењено је 16S лииа. Y прошлогоДишњој акцијн Главица и Давндовац су елнмпннсалн неписменост и створени реалнн предуслови да се то постигне и у неким другим сели.ма. „ФЕРОТЕКС — КРАЉЕВО OOYP „ПАРАНИН” — ПАРАБИН О Једине цене чије повећаље не забрињава Наравно, реч је о откупним ценама за секундарне сировине. Из „Феротекса” Краљево, OOYP-a „Параћил” јавл>ају да се стари папир п метали огкупљују по новњм, впшим ценама. Y tokv ове школске годипс, a у циљу подстицања ове Акције, повећана је иакнада за рад просветним раднишша (3,5 хнљаде по кандидату). Иначе, сада јс радом на елементарном образовању у школама обухваћсно 129 калдидата, а заплапирано да основну писменост до краја године добнје Још 460 ли ца. Код Школе за основко оиразоваи>е одраслих одвија се припрема за стицашс основног образовања (консултативном и редовном наставом), за слемен тарпо обоазован>е 116, а за стн naibe потпупог основног образоваља 1212 лииа. До краја ове године вепики број лица која су евидентирана пописом становншптва 1981. године као неписмена. нмаће вишс од 50 година. Такођс ће се . утврдити и коначан број оних који из оправданнх разлога не могу да се опнсмене Исто тако, велики број onhc опис.мењено, I али у свим местима неће се лн- | квидирати неписменост. To се нарочито одноои на Трешње-, вицу, због структуре становни- , штва и љсгоБог односа прг.ма образован»у, као н иа друга ме ста где друштвено-политичке органпзације и органи месних заједнпца ово.ме пс посвећуЈу одговарајућу пажњу. Председништво ССРН је недавно размаграло овај проблем п донело- закључке којп треба да подстакиг све друштвснополитичке организације и орга пе у мсснн.м заједштама да испоље пуиу активност у овој U тс како значајној акцији. Прва слова се- тешко сричу, тсiuko јс приволети човека v годпиама да се лати свеске и оловке. Но, уз добро образложе јбс н веће ангажовање свих су бјската учење првој писменостл неће б.чти баук. To дсмантује и велнки број кандидата који седе v ђачклм клупама у основни.м школама п уз лригодан разговор стлчу писменост по скраћено.м и прилагођено.м програму. Заједнлчком акцпјом п аигажовањел! свлх потпнснЈжа Договора, може се и лаша општина уписатп у реглстар општлна у Србији којс су ликвлдирале неписменост. С. Ј. За килограм папира, старпх новина it хартије свлх прста, убудуће ће се плаћа ти 12 длиара. За веће количине ка.миол „Феротекса” до лази „на врата”. Исплата одмах. Одливци од TYC-a, комади гвожђа п челика плаћају се 15 длнара по килограму. Бе тонско гвожђе, дужине пре ко 5 метара, откулљује се по 13 динара, а лим дебљилс 3 до 5 милиметара по десет.дп нара за кллограм, док тањл ллм доносп власнику 7 дина pa по кллограму. •* Обојелп метали такође лмају веће откулле цене: ба кар 320 дипара, алу.млллјум, тврдп, 180 динара, а ме ки 150 динара. У „Феротексу” бронзу откупљују по 300 динара, олово по 180, н мс сннг по 220 длнара по кило граму. Стари акумулатори такође се купују ла кило, уз це пу од 45 дннара за један кн лограм. Слупале каросерлје п неупотребљлве аутомобнле л камионе талсође откулљује „Феротекс", а цсна по клло граму формира се ла ллцу места. (Е. П.) Y ЧЕТВРТАК НАСТАВАК СУБЕЊА МИОДРАГУ МИЛОЈЕВИНУ укјдоетдн S Y четвртак, 21. марта, на наставку суђења Миодрагу Милојевићу, петоструксп! уоици у Окружном суду у Светозареву, вештаци Божидар Целабић, Милан Костић и Живомир Грујић изнеће свој^налаз о стању окривљеног на дан 27. августа, када је из пиштоља убио петорицу и тешко повредио шестог човска. > Налаз вештака је већ познат. Y њему психијатрп и психолозл наводе да је олтужени Миодраг Милојевић. патио од идеја прогањања, али да оне спадају v класу прецељенпх, а не суманутих идеја. Налаз всштака говори да окривљени жије сасвим нормалал, али ни толико поремећен да ие бл био крлвично одговорал. Вештаци сс према томе у потпуности слажу са јавним тужиоцем, којл је Милојевића оптужио за петоструко убиство из бсзобзирне осветс и један покушај убпства уз изазиван>е опште опасности. Милојевић јс Млрослава Мирковлћ, Миодрага Јовановића, Живојина , Алексића, Ненада Жлвковића, Слободана Симића и тсшко повређеног Мирослава Ммлановића, сматрао групом која га спутава у радг и спречава његову личЕ«у афирмацлју. Прогањаље, које стално фигурира у Милојевићевој одбрави ц пзјавама, највнше се оУСПЕШНО ОСТВАРЕН ПРОГРАМ ДРУШТВА ЗА CHOP? II РЕКРЕАЦИЈУ ИНВАЛИДА id пдгапта li На Осмој редовноЈ седници Конференције Друштва за спорт л рекреацију инвалида општине Параћпп, разматран је извештај о раду током нрошле годнне, флнансијско пословање, а донета је и одлука о проглашењу набољлх спортиста Порсд дслсгата Конферснције седници су присуствовали и го сти Душан Симић, предссдник Председништва Конференције ССРИ рсгиона Шумадије и Поморавља, Драго Кантар, председ ник Општинског /СУБНОР-а, 'Здравко Филиповић, председник СОФК и председиик Општинске организације инвалида рада Ран ко'Бркић. Сви лзвсштаји јсдногласно су прихваЛени и протскла годипа оцењена је врло успсшно.м, a затл.м су уручена признања — захвалпицс Друштва организаци јама и појединцима за изузетан допринос у остварлваљу цил>с ва Друштва за спорт и рекрса UMije инвалида: СОФК . и општине Пара^ии, Behy оиндиката, Општи«ској организашг-ји иагваллда рада. Српској фабрици стакла, ОпштинНамени цветови til После хладне и дуге зпме наш град почиљс да добија ново рухо. Ових дана улепшаће га и скулптура „Цветовп”, постављена нспред хотсла „Петрус”, коју је на смотри југословенске уметностц „Мермер и звуци” у Аранђслбвцу урадио холандскн вајар FJYC РУБРУКА. Камера нашег фоторепортера овековсчила је моменат постављања ове скулптуре. чнтовало, а како и сам каже највише га вређало олда када јс он то тумачио као омаложаван>е. Оси.м тога, присутан је био и страх да ће га леко отроватп, али је у групу „прогонилаца” сврставао само особе са којпма је имао реалне коитакте и v његовил! се мислима не јавља ни једна имагинарна личност. На крају, одмах по извршсљу дела, анализо.м крви је \ггврbeno тек присуство алкохола, а да трагова, иаводх.о узиманмх лекова, уопштс н нема. Пред извршење дела Код Милојевића сс јавлла колебљивост, што значц Да је v њему постојао отпор на по.мисао да убије људе са којима јс радио. — Овакво психичко стаљс непосредно пред извршење и у tokv извршеља. није укинуло способност окривљеиог да схвати ЗЕОчај својих дела н управља своји.м поступцима, написо.па судвојица неуропсихијатара и једаи клиничкп психолог. После налаза вештака, реалло је ско-.м одбору СУБНОР-а. Михајлу Дулићу, Милћпу Нсдсљкопи ћу, Радомиру Марјановићу, Милораду Симићу, Драгослапу Филиповићу, Каролини Кошар, Ми лораду Ковачевићу, Косари Ћор 1)ешп1, Златији Маркопић, Љубиши Милићевићу, Драгану Map ковићу, Драгомиру Панићу, Анге лшш ПстровиИ, Радммли Миленковић и Бранислави Живкоunli. Конференција јр за најбоље спортистс н иивалиде у протек лој години прогласила Оливеру Марјанови11 и Станка Здравковића. Дужност прсдссдника Прсдссдништва Конферснције у нарсд но.м мандату вршиће Душап Бу лат, а за секрстара је изабрана Златија Марковић. М. М. очекнвати, уколико Миодраг Милојевић и 1Бегов адвокат Toma Фила не оборе налазе комисије — најтежу казну. М. М. 21..MAPT ДАН ПРОТИВ РАСНЕ ДИСКРИМИНАЦИЈЕ eois м;е КОЖЕ KW УСЛОВА Међународни дап за укидањс расме дпскршпшације, 21. март, ооележава се као дан када је јужноафричка полиција убила 29 Африканаца, који су мирно де.монстриралп против Закона о пропусничама у Шарпвилу, у Јужној Африци 1960. 1Одине. Недел.а солидарноспг са пародима icojix се боре против распзма м расне дискри дшнације, од 21. марта, дсо је програма увојеног 1979. године током' прве дскаде акцнја иа сузбдјању расизма и расне дпскрплпшацнје. Гснералпа скутшгпша поI звала је да се напори светске заједнице мооилишу у । | борби против нацнстичке, I ' фашистпчке, и неофашистлчке као и других тоталитарieix идеилогија и праксе, које се базирају на расној нетрпељиаосгх!, мржши и терору. О.младина наше земље, због изузетне важности потребно је да се укључи у акцнју и покаже свој позитнвап став и решеност да се спрече II пскорене сви облици раснз.ма н раснс дискриминац11је, нгтрлељнвости и мржн>е m ЈБиховс средине у ' свету уопште, псказујући своју солидарност и помоћ њиховнм жртвама. 7
20, MAPT 1985. • БРОЈ 279 ПРЕД ПРОЛЕННУ CETBY ВНШЕ КУКУРУЗА НЕГО ЛАНН 9 Због непотпуне реализације јесење сетве, кукуруз he битп још заступљенији овог пролећа, отприлике на 13.295 хектара 0 Шећериа рева се планира на 400 хектара, сунцокрет на 200, а повртно биље на 1550 хектара • Довољно механизације, ђубрпва п семенског материјала Пролећна сства нс можс бнтн брига само ппдивпдуалних значи преко 400 хектара. Сунпољопривредниж, пропзвођача. Зато је неопходна акција, у пр- нокрст lie се ссјати па 200 хевом реду месних заједннца, на реализацијп програ.ма пролсћнс сс ктара, док јс прошле’ годинс тве. V свим месним заједшшама треба активпрати штабовс за покрпвао површину од 140 хепролеђну сетву и преко нстих органа завссти коипшуирано пра- ктара. Заступљеност повртног heibe реализацијс пролећне сетве и благовремено лрсдузимати биља износиће 1550 хектара. потрсбне мере да се припрелши ц сетвенп радовп изводе без за- ’ стоја, закључак је Нзвршног савета CO. М. Д Солпдну основу за осгваривање плана пролећнс сетвс представља преко 80 одсто поораних површина. углавном дубоклм зимскпм орањем. Ова ко квалнтетно пооране површлне, створпће веома повољне услове за обављање пролећнс сетве, шшан>е п развој усева. Високе цене семенског кукуруза могу ус.мерити добарброј индивидуалних пропзвођача на употребу .меркантилннх кукуруза за сетву, што бп и.мало за последицу смањење планираннх прнноса. Потребс вештачког ђубрива за пролећну сетву износе 3000 тона. Раднс организације обезбсдиле су довбљне колпчпне ђубрива само за уговорену пронзводњу. Радна органпзација „Југопетрол” обезбедила је гориво за пролећну сетву. Што се мсханизације тиче, општина Параћпи располажс са 3000 трактора, 2800 плугова, 340 тањнрача, 2000 дрљача, 400 ссјалнца, што је довољно за обавл>ање пролећне сстве у што краћем року. И ове године под кукурузо.м биће засејан највећл број парцела. Због неостварене сетве пшенипе у потпуностп број парцела пол кукурузом нзноспће 13.295 хектара, од тога са.мо 195 хектара у друштвено.м сектору Шсћерне рспс биће скоро два пута више, ПОЧЕЛА СЕТВА РАСАДА ДУВАНА Сто хектаца под „Беолејеи" □ Услови за прозиводњу ду ваиа су изванредни, што п опредељуЈе пронзвођаче да га|с ову индустријску културу Y оппггннн Параћпн овога пролећа биће засађено преко сто хектара дувана, канадске сорте „берлеј”, која већ неколнко година успешно заузима парцелг за парнелом. Дуваном he се бавпти овога лета преко 350 домаћннсгава, а „берлеј” he се највнше гајити у Поточцу, Својнову. Рашевици. затим v Буснловцу. Поповцу п Параћлну. I Јовниа Јовановић из Рашсв»це и Предраг Милосављевић нз Космајске 39 из Параћина, пначс дувански лнструкторп за овај крај, рекли 'су нам пред овогодлшњу сетву расзд« л*ва на: — Условн за дуван су врло повољни, производња се кредптлра. нене по килограму сувог дувана су ове године изванред не и кретаће се у просеку око 380 динара. Затим, пропзвођачп могу да кроз ову пропзводњу набаве и исплате тракторе. сит hv механизацију. а пма дово.в но и новаиа за аванагран»е. Ус коро ће почетк да се деле аван сн заЈгнтересовлннм rrpoiosobaчима, кажу пнспппсгорп Дуванске индустрије Нпш. М. Д. ПОСЛЕДЊА ГОДННА СРЕДЉОРОЧНОГ ПЛАНА РАЗВОЈА ОД 1981. ДО 1985. ВДТ ПОЈБОПРИВРЕВНЕ ОРОИОВЕ М 3 И Неопходно је и даље системом цена, регреса, премија и компензација усмеравајуће деловати на повеИање примарне пољопривредне ироизводње V овој годпни, последЈвој у средњорочпом плаиу развоја од 1981. до 1985. пољопривреда и надаљс остаје један од пајважнијих момената, пре свега развој примарне производње, у оквпру агронндустријског комплекса. Повећање пол>опри врсдне производљс. хране пре свега, је пмператив п у овој го дини, ,а нарочито производња пшешшс, индустрнјског бпл>а, поврћа п вођа. Полазећп од обима оствареног у 1984. годннп, цнљева и задатака утврђеним друштвенн.м договоро.м о основама плана, у овој години раст пољопривреднс производње трсба да нзносн 3 .одсто, што јс на нивоу планске стопе за пет година, предвиђене Друиггвсним договоро.м. У остваривању планских задатака у области пол»опртшреде у овој години, поред бољих корншћеља природни.х и друBIX потенцпјала, потребно је знатно брже повезЈПЈаље у оквлру репродукционих целина. Неопходно је и даљс спстсмом цена. премија, регреса н компснзација усмеравајуће дс ловати на повећање пропзводње одрскенлх производа којн су дефицитарни. У остваривању ових циљева посебно место имају произвођачи на друштвеном н шцивидуалном сектору који треба да интензивирају пољоттриврсд ну производњу, а која lie бнти заспована на билансним потрсбама. Зато овогоднппва пролећна сетва треба да представл>а прворазредни друштвено-економ Доња Мутница ЈОШ ДВА КИЛОМЕТРА ЧЕКАЈУ АСФАЛТ Поред активности напзгра Д1БИ Спомен дома „Народни херој Бранко Крс.мано* вић”, Мерна заједннца Доiba Мутннца у прошлоЈ годнни и.мала Је н неколико друптх акцнја на уређењу саобраћајннца у насељу. Пре свега прштремљена је подлога за асфалтиран»е иа коловозу дужцне два кило метра п постављеин ивичња Ш1 у прометнпјим улицама. Пошљунчан јс и уреБен пут пре.ма сеоском гробљу, на коме ће се пзградитп и ка пела, добровољтпш радом мештана. Изграђено Је Још десетак мостнћа, односно пропуста, тако да су сеоске саобраћај шгцс потпуно регулисане, сазнајсмо од ДобривоЈа Нс пгковнИа. председника Скуп шткне Месне заједиице До ii»a Муппша М. Д. скп задатак, од чијег успешног остваривања lie зависити укупна лрпвредна стабплност, снабдевеност и стандард у цслнни. М. Д. ЧЕПУРЦИ И ДАЉЕ MYKY MY4E С ВОДОМ Захтеви 38 ПОМО! □ Још само два кнло.метра водоводне мрежс дсли Чспурце од здравс пијаће воде или од бубрежног пефритнса Одбор за доградњу водоводне хгреже у сслу Чепуру пре не дсљу дана је разаслао писмене захтеве на адресу тридесетак радних и других организзцнја, као и републлчкнх СИЗ-ова за здравство и водопрлвреду, у ко јима пзносе своје проблеме око недовршеног водовда у селу и тражс солирарност шире догштвене заједнице. Да би mijalia вода дошла из градскот водовода до сваког до маћинства у Чепуру потребно је још око два кллометра раз воднс мрежс или сто Апитиона динара. Према прорачуну Одбора за доградњу водоводне мреже у Чепуру, фннанстгјска конструкција би могла да се затвори уз учешће месне зајед 1шце, затпм пз појединачних уп лзта дамаћинстава заинтсресованих за прикључке, помоћи шире друштвене заједнице п добровољним радом грађана. М. Д. МЕСНА ЗАЈЕДНИЦА ДАВИДОВАЦ Споменик за захвалност ■ Јубиларну четрдесетогоци шњицу победе над фашизмо.м мештани Давлдовца обележи he подиза>ћем споменика палим борцнма у народноослободи лачко.м рату и Револуцији. Открлвање споменика предвиђено је зх 8. новембар, ддн када he се обележити п 40 година од оснивања партијске ор ганизације у Давндовцу. Том прлликом. поред споменика, би ћс свечано предатн на употреб\’ асфалтнп пут, мост и рсгулнсано корито реке. Свечана седница плекума друштвено-по ЗАВРШЕНИ „СУСРЕТИ СЕЛА 85” 0 Са другог места, након*првог кола, клачевачка екипа заузела је во« дећу позннију и ту остала до краја такмичења © У двадесст и шест села одржане су 52 прнредбе које је видело преко 16 хиљада гледалаца Преко хиљаду такмичара свих узраста НајвсНа културпа манифестаиија на селу „Сусрети села ’85” приредбама Шавац — Бусиловац и Плдна — Забрега завршсна је v ведром такмичарском духу, како јс и почела. Побсднла је Клачсвица, екипа која је v све четири приредбе показала највишс од уметннчко п изворног. Токо.м зиме, V два такхшчарска круга одржано јс укупно 52 приредбс па којима је наступило преко хмљаду такмичара свпх узраста, од којнх су лекц л.мали п по деведесет година. У препуним салама, нарочпто v првом круп/ так.хшче1ва, било је преко шеснасст хиљада гледалаца, којп су коректно поздрављалп свс успеле тачке V програму Пматера на ших села. „Сусрете села ’85” су оргаиизовали Опигпшска конферениија ССО п Општинска конференција ССРН уз помоћ „ подршку бројних спонзора и покровитеља: Огпптинског комитета СК, Beha Сдвеза синдиката Општинског одбора СУБНОР-а, СИЗ-а културе, Зе.мљорадиичке задруге „7. јулп”, Савста за бсзбедност саобраћаја, Фонда за .масовнс припреме становништва, „Инвестбанке",,Југобанке”. литнчкнх организацнја и гости ју бићс одржана у реновираној салп Дома културе. За сада акција око изградње споменика палим борцима тече пре.ма планг. Из добровољних поилога граВана сакхтљено је око 70 хтвзда дннара. Пре.ма предрачуну, пзградња рвог историјског обележја стајаће око 500 хиљзда динара. и та средст ва биће обезбеБена лз самодоприноса. М. Д. Земљораднлчке задругс ,.Дреповац”, Зе.мљорадничке задруге „Поточанка”, Радне организаци јс „1. мај" и Скупштине опшTime Параћин. И порсд неучествовања неколико села. ранијих победника, квалнтет целокупне маннфсстацнје јс задрждо свој кзграБсни културни и естетски ниво. а на многпм приредба.ма гледали смо врхунска аматсрска остваретва. Hajycneiuinijc тачкс по мишjbeibv жприја бнћс прнказанс поново На рсвијалној приредби V Хали спортова „7. јули". М. Д. МЕСНА ЗАЈЕДНИЦА БУСИЛОВАЦ Још само мвди Друштвено-полмтичку неактив ност у Бусиловцу. мирну површину устајалостл као да join једино таласају млади. Бсз мдтеријалне и моралне по.моћи сс талих структура, омладпнци, од носно грулс омладмнаца, на чс лу са Љиљано.м Петповић. лрсд седником ОО ССО, успела је да припрсмп „Сусрет села 85", да одржи лспу традицију и ујсдно пружи мешталима какав-такае културни провод. Наредних дала Основна организацију Савсза соцпјалистичхс о.младинс Бусиловца извсшћс ак цију на урсђен>у простора испред спо.мсн-бистс народном хс роју Момчилу Поповићу-Озрсну а током лстд из својих средста на урадићс л салу за приредбе у Дому културе. М. Д. Клачевица ПРВИ ПРИМЕР АМАТЕРИЗМА Култура не би могла без аматерзма. Он јс њено јсдно крило, али и најсигунији конзумент, чотрошач те, назовимо; оисоке културе. Ссоскц аматеризам v нашој општини, захваљујући нре свсга „Сусрсти.иа ссла", доживљава to године у годину све вишс присталица и добија на квалитсту. Штста јс само што се залст yxoahen у току зиме не одржи до краја године, већ втие лнчи па стихијност, на културн\' кампању. Клачевица /е мало >LiaниНско село, али велико . у а.материзму. II највеће no броЈУ учссника у таклшчсiby „Сусрети села'*. Beh исколико годпна уназад цело село живи за 'бву акцију. Сви као један, од седам до ссда.идесет седам годпна. II нс само no квантитету, Клачевица порсд поменутих особина плени пре свега ква литетом свог аматерског >ку лтурно-уметничког програма. Изворнп део програма, оецимо, прави је примлр сеоске изворне културе, која ic jota увек очуоана у свсссц и срцима ових плананаца, који то извобе с всликом љубављу. Саврсмсни Осо npoipaxa. обилује истипски.ч талентима, чпје извоћачке способности додирују границс сстраоног. А кад сс узме v обзпр да су Клачевани све то прппремили \\ собаци „трп са три” или no приватпим ку~ ћама, опда је успсх jota аеhtr. Док старији нробају, .ч tadа чекају папољу. no зами. па као оап заврте и оду купама, млади пасгављају да увежбају свој програм. Свс тако до првог места. М. Д. Маанав 8