.93 ЈЛ ч '• WS srоWSsмоеWним< W£<м<£5ок< еоSS
IIIMIBimWIIIIIIIIIIIIIIIII!lllllllllllll!lllllimilllllllllllllllllllllHllllllllllllllllllllllllllllllllllhllllllllllllllllllllllW^ 3> s > E w ia o © > > > 03Ф a s x o o s o o 00 o i > E £ s s Б w w w o
29 MAJ 19S5. ■ БРОЈ 284 ПРОБЛЕМ ОБЕ30ЕБИВАЊА ОБРТНИХ СРЕДСТАВА СВЕ МАЊЕ ПАРА ЗА ОБРТНА СРЕДСТВА S Август месец рок за доношење програма економије средствима у OYP Y периоду реализације средн.орочиог плана развоја оптши* нс Параћин 1981—1985. године, привреда јс улагала значајна средства у нове капацитете и у проширсње п замсну nocrojchiix. Врло често и обртна средства нз трај.чпх пзвора пословннх средстава коришђсва су за инвсстлције. Пуштањсм v производн.у, било ј епотребно додатио улагати у трајпа обртна средства. Из сопствепих средстава на основу расподсле чистог дохотка, привреда нпЈе била у стању да ова средства обезбсдп, јср у овом периоду ннје обезбеђпвала адекватне рез1'лтате према vj/arnibiiма. Зато се пз године у годину областн ликвидпостн н покрнћа На крају 1983. годинс, v при вреди опшпше појављују се необезбеђена трајна обртна срсдства из трајних и дугорочнпх извора у пзносу од 4.002 милиона дннара, а у 1984. годинп повећана су на 6.992 мплиона дпнара. Разматрајући hiЈфор.машiју о проблсашма лпквндности о обезбеВивању обртних срсдста ва, Извршнн савст Скупиштс општјгнс . јс констатовао да јс пелпквидност прнвредс општине Параћпн пзузетно велика, a то сс нсгативно одражава на Tcxyhe пословне резултатс п даљи развој. На то је прс свега -утицао пораст потраживања 413 пословних одпоса за преко 10 милијарди дппара илн 322 одсто, односно, што су потражнваља расла бржс од пораста укупног прихода. Од утнцаја .су бнлс п .залпхс недовршенс пронзводње п готовнх пропзвода п висок раст це HA KPAJY JABHE РАСПРАВЕ O РАСПОДЕЛИ Циљ je да ce више афнрмише пронзводнп рад Нацрг друштвеног договора о осповама за са.моуправно урсБнвање одлоса v стпцаљу и djсподелн дохотка у СР Срби|н, ураБсн од сгранс Beha Савеза сннднката Србијс, Привредзс ко.морс Срипјс U Скупшпшс СР Сроије, у складу са љиховим делом одговорности, дат јс на јавпу расправг v свим општииама. На ос.чову Нацрта н предлога које буду општине досгавнле. урадпће се до краја јуна Друштвени договор CP Cp6ajc, а на основу њега he ОУР-и до краја годнне доносити својс правшпшке о расподели. Веће Савеза синдиката и Извршнн савет Скупштпне опшnine Параћин до 20. маја обавнли су јавну расправу у организацијама удруженог рада и заједшшама наше општинс. Omura јс онена да Нацрт даје квантитативнс и квалитативне новине у уређивању односа у стицању и расподели дохотка, мада се на.меће питање да ли је порсд савезног потребан и републичкн договор. Тежња је да сс овим Нацртом изједначе услови прнвреБивања и сузе разллкс v личнлм дохоци.ма на истим послови.ма. У некмм срсдинама исказано јс неповсрење да њихове прнмедбс и предлози nehe битно утицати на учеснике договора, јер су и до сада слали предлоге, без нских видних рсзултата. Највећи број предлога односи се на расподелу средстава за личне дохоткс, посебло на категорију минулог рада, као и на недовољно прецизна мерила измсБу -минулог и текућег рада. Прсдложено је да се категорија минулог рада нзучи боље и упрости поступак код љеговог обрачуна. Код накнаде личног дохотка прсдлаже се да сс као основ за обрачуп -узи.ма просск из претходног обрачунског псрпода пли у некпм случајевкма лпчпи доходак и наклада као да радник ради и остварујс дохо.дак (коришћзње 5 ћИванан појавл.ују олбилдш проблсмк у трајннх обртних срсдстава. па снровнпа и репродукцпоног матерпјала. Послс дискусије. на ссипти јс закључено да јс потрсбло да основнс и дригс органпзацијс гдруженог рада' више водс ра чупа о еконо.мији обртнпм средстви.ма, што захтсва с.маibneaibc залпха, почсв од снро впна, па до готовпх производа. Ooc.iucbiiBajbc нсдостајућпх обр твп.х срсдстава захтсва повсhaibc Kopnuiheiba производних капацптета и ствараљс могуhuocTir за веће нздвајање пз чпстог дохотка за трајна обриia средства. Организашгјс удруженог пада п.мају обавезг да v всћој мерн nan.iahviy своја потпажи пан>а н да најкаснпјс до 1. авTvcra граде програме еконо.ми је средствн.ма у свпм областп* ма н тс програме доставс Општинском ко.мнтету за прпврс ду. друштвенс службе и фина сија. М. Ж. годишњсг одмора, труднпчког бслсвања и слично). Y коришНењу средстава заједпичке погрошњс посебан акце нат је стављсн на стамбену изградљу и веће уважаваље стамбепих потреба, док су код средстава за регресирање годишtbii.x од.мора радника, и отпремнине при одласку у пензију и дате v Нацрту алтернатпве које п.мају за циљ да вишс афирмишу пронзводнн рад <ii улаже велмке разлике у коршлћеiby ових соедстава. Јавна расправа о Нацрту овог договора је обављена, сви предлози су спстематизовани, Председнпштво Beha Савеза слндиката општине нх је размотрило и увојело на својој редовној седници од 21. маја, остаје само да видимо њихову даљу судбнау. Скмка Eypnh ОВИХ ДАНА V НАШЕ.М ГРАДУ ЛИБШЦИ ЗАВРШИЛИ ШКОЛОВАЊЕ Тринасстог маја је у наше.м граду на пригодан пачин обелсжсн крај школоuaiba групе Лпбијаца којн су на нашој Железници стн цали, добијалн потребно зна ње и нсколико годпна бн.чи наши cyrpabami. — Ово је прва гснерацнја Либнјских средњошколаца која стиче зпања вз железничкс струкс, рекао је ово.м пршшком MOMIIP НИ КИП, руководилац групе за школовање стравих државл>ана при Репуоличком заводу за меБународну научну, просветиу, културну м техннчку сарадњу. Велпкн број полазника постигао је вео.ма добре резултате на редовном школован»у и стру чио.м усаврш?.ва»ву. На овај начин лаша земља извози anaibc. Ilapahiin је био изванредан домаћин. М. Ж. НЗГРАЂЕНО 388 ПАНОВА У срелљорочном плану развсја. 1981— 1985. година, v општпни riapahim изграђено јс 388. а започето 79 станова. Од укупног броја преко Заједннце становаља изграђено је 314 сганова, н то 247 средстви.ма гдружилаца за усмерену стамOciiv нзгралљу и 67 из средста за солндарности. У овом вре.менском псрлоду срсДЈворочпи план ус.мерснс сгамбенс изградње је прсмамен. МеВутим. потрсба за ста вошЈ.ма премашује остварсну длна.мику градње и поред тога што је у ово.м периоду подељено 294 плаца за индпвидуалпу изЈрадњг. Зато у СИЗ-у становања истичу да је потрсб ио обновнти самоуправни споразу.м о.обавезном удруживап>у средстава за друштвено усмерену стамбену изградњу, како би се створнли бољи матсријалли условп за градњу вс her броја станова. У следећем средњорочју треба тражити могућностн за ве hn обп.м градње, а у складу са потребама. Y то.м периоду плаплрано је да буде изгра1зе ио 402 стана. М. Ж штаии 1 вог тжЕног ИР0С1ОРД На последњој седнлци Скупштлнс СИЗ-а станован>а, одр- /каној рвнх дана, разматрана је ннфор.мацнја о прлпремама за предстојећу ладградњу ста.м белих објеката са равним кро вовлма и адаптацпју заједллЧ1слх просторпја и њихово лрс тварање у стамбене просторлје. Прс.ма првнл! сагледаваљима стручнс службе СИЗ-а н урбанистичке службс огпиглле riapahim, на веНе.м броју објеката јс могуће пзвршитп лад градљу ц адаптацију и тп.ме добнтл преко 50 станова. Оргали Скупштине општпне Параћин су у поступку за до noiucibe општинскс одлуке п урбанистичкпх услова, а после пзраде пдејних пројеката^лрлступлће се распиоивању ‘коикурса. Y СИЗ-у станован.а су за ове пословс посебно заилтерессванл. јер he се па овај начлл зауставлти прокиилоаваљс, одло.ло пропадан.с згра да. it обсзбедитл већи орој ста иова. М. Ж. СВЕЧАНА СЕДНИЦА РАДНИЧКОГ САВЕТА Y ГПРО „13. ОКТОБАР" ШБОМА ПМАЊЕ Свсчаном ссдницом радничког савета, која је педавно одржана у ГПРО „13. октобар”, обележена је 30-годишњица OOYP-a „Градитељ” и 10 година „13. октобра” Првог апрнла 1955. године од режијске групе, која је у то вре.м била при општини Па раћин, фор.мирано је »предузеhe „Градигсљ", које је у то вре.ме л.мало 30 радника, а од основнлх средстава један ка.мн on и два вола. Од 1. априла 1975. год1тс, „Градитељ" је у саставу тек формлране rpabe В1шскс радлс организацијс „13. иктобар”. На овој свечалосп! говорио је Драгољуб Гајић, председннк Основпе огранизације снн длката OOYP-а „Градител.". То.м прнлико.ч су Ценету Голубовићу, Станку Симпћу и Драглши Јанковићу уручени часовници и златшши као најстаријлм радиици.ма ООУР-а ПОБРАТ11МСКИ СУСРЕТИ УЧЕНИКА MYPCKE СОБОТЕ II ПАРАБИНА ® ^23- до 25. маја ученнци основ ношколског центра из Мурске Соботе оилл тости Основне тколе ,,Бура ЈакшиБ” ® Свечана приредба, спортски сусретп, др^жењс и при јатељевање испунили дане сусрета • Билтен — трајна успомена • Богат програм за дпбродошлнцу ученлка из Словеније Шеста је годлиа како траје непрскиднп мост сарадњс братства и јсдипства учснпка основнпх школа Мурске Соботе и Параћила. Наизменнчни сусрет ословзца и н.лховлх наставнлка доприлели су да обе средине мостану јачс, пле.мспнтије п богатије. БогатиЈе, пре свега, за другарство, прнјатељство, љубав, за чвршће братство и јсдннство. Тако је протекао и овогодпшњи сусрет који је трајао од 23. до 25. маја, а до.маћнн је бпла Основна школа „Бура Јакшић’’. Почев од лоздравног го вора длректора Основне школе „Бура ЈакшпН” Зорана Радојсвића, преко заједнпчке прлрсд бе, спортских сусрста, ђачке лгралке, свуда и на свако.м месту домиллрало је другарство и пријатељство. Из Мурске Соботс, у граду иа Црнпцл, код својлх другова и колега боравило је 42 ученчка п 10 наставника. Иако јс вре .мс боравка било кратко. лл један тренутак није б»о цеиспланиран, тако да је много тога доживљено. Представнлкс основних школа Мурске Соооте прп.мио је н Божлдар Мадпћ, председник Пзвршног савета. којом прн\и ко.м је разговарано о сарадњл ова два побратлмска града. Нада ЈовановлИ. секретар СИЗ-а основног обоазоваљд п васпита iba такође je прн.мила побратпмс, где се разговарало о резултатлма у основном школству. Рођена нова другарства п при јател>ства, раздвојена су сузама. Понели су словеначки baun са собом богате успомене и при годне поклоне. а билтен који „Грзднтељ’ Најбољл.м ралннцнма, по оценн љиховпх коле га н свих пег JYP-a, уруче-»а су прпзлања и то: Светислипу J'uBnhy, ВКВ фасадеру. Слобо дапу Живковићу. ВКВ ме.ханз чару, Жарку Радосављевићу ВКВ возачу, Мирку Вндовплу, ВКВ тесару л Мирчн Мнлосавл-евићу. ВКВ возачу. Посмотно јс награБен н Смајо Агнп. којл је недавно у.мро ла радном .месту, a 10 радника, сви са.ми производни радници, су о трошку радне органнзације noccriLin Маутхаузен. Награbeno је ц 94 раднпка за 20 годипа и 217 радника за 10 годи на рада у овој органнзаАтјп. I М.Ж. ОРА „АУТОПУТ БРАТСТВО ЈЕДИНСТВО '85.” отворена © Почетак радова на аутопуту пригодним говором означно Вељко Марковић, члаи Иредседништва СР Србије Под Бранкови.м будним поглсдо.м 22. маја ове годнне, и званлчно јс оислежсл почегак радова на пајстарпјој^омладинској радлој акцпји „Аутонуг братство — јсдипство”. На платоу лспред споменика народном хероју Бранку Крсмаповлћу, окупили су се бригадирл из пет о.младнлсклх раднпх брл гада: „Раде Металац” пз Лесковла, „Војводпна” из Суботиле, ,,12.пролетсрска ударна Славонска брнгада” из Осијека. „Фамос” in Сарајсв.1 и „Кавадарцн’ нз Кавадараиа. Уз акинјашке поздраве н обећања, да he испунити све радне задатке, које су пратили бројнл гости н жигељи Параћнна, почсла је прлгодна свечалост која носи it ..печат’: 40 година од почстка радннх акција у ocioСУБВЕНЦИЈА ЗА ПОДСТАНАРЕ Одлуко.м Скупшпше СИЗ-а становања и подстанари у нашој општшш имају праао на субвенцнонирање станарине. Одлука је донета пре нсколико мссецл, али према подалнма коЈе смо добилн у стручној служби СИЗ-а ста нивања. до сада је са.мо гри подстапара остварило ово своје право Зато се познва Ју и други ла се за то обра те СИЗ-у, како би реа.чнзо вали ово својс право. М. Ж. јс урадпла шкода домаћин са радови.ма ученика. остао јс као трајно свсдочанство овог побра тнмског сусрста. С Ј. бођеној Југославији. Брнгадирл.ма л гостнма пригодном бсседо.м обрато сс Всљко Mapковип, члан Председништва СР Србн.је I! прсдседнлк Савета акннје „Аутопут": — Овогодлшња акцпја организује се у врс.мс када наши ра« днн људи улажу огромне напоре да као друштво прсвазиБемо тешкоће у којима се налазимо. Бороа за спровођењс дугорочног програма еконо.мске стабилизације је задатак свлх нас, задатак кога ће.мо — као и многе до сада извршнти. Има.мо способности л кадрова л сттремностл да тешкоће превладамо, свесни циљева које желимо да остваримо. — Рачуна.мо ла here one године оствармтн око пола .милпопа нор.ма часова у предностп преко 15 .миллјардн старнх дннара. To је вео.ма тежак п сложен задатак али с.мо уверепи да ћете га часно и ваљано и чвршнти настављајући траднцнју .младих којн су пре вас граднлп аутопут. рекао је из.мсВу осталог, младнм граднтељима, Вељко Марковић, прсдседнпк Савета ОРА* „Ауопут братсгво —јединство”. Да су млади својски прпхватнли дату обавезу говоре ових дана и њихови раднн резултати, којн cv по речима команданта акцпје Изудпна Шантпћа и за.менпка команданта за раднлпште Драгољуба Крстића, изпад очекиваља. М. Илић
29 MAJ 1985. A БЕОЈ 2t4 УМЕСТО Г0Т02ННЕ —HEMA ПОРЕЗА Радна организацпЈа графп чке делатпости „Вук Караоић” V пезавпдно.м положа ЈУ (меву послсдњима у гра 1Л1 по фннанснЈско.м рсзулта ту), обратнла се Извршном савету Скупштннс општнне зз помоћ. Дпли су и дна пре длога у какво.м облику би изгледала: мало готовиие (800 хиљада дннарл), а мало ослобаБања од порма и доп рпноса. Извршни саВгт н.мао је разумсвањс за потсшкоће које прате Штампарију. па јс прихватио половнну предлога. „Ксша не.ма, а ослобо дићсмо графлчаре порсза п допЈНгноса коЈи су намсње ни општнпској каси”, зашзд чилп су ла свох! последње.м састаику, Овнм ослобађањима од плаћања пореза и доприноса in лнчног дохотка, графича рима б„ остало таман толк ко да покрију губнтке оц исплаћеле акоптације личимх доходака. По свој нрллнци за други део захтева, недостатак срс дгтава за пабавку материЈала за ручну л машннску слагачнилу, по.моћ he мора ти да потражс од „муштерија", Српске фабрпкс стак за н Цс.ментаре, који и кори сте тнпо штампу. М. М. ЗАШЛАНО Y MATXAY3EHY 4. И 5. МАЈА 1985. miciuiii оддн >шту Минут ћугања за друга Тчта С И 3 СОЦИЈАЛНЕ ЗАШТИТЕ Права мз соцмјалне заштите Извор права за грађане олштине Параћнн иа облвстм сопијалне заштите Је Одлука о социјалној заштитн грађана на подручју општине Параћин („Општински службсни гласнпк” број 40/81). Због одређених економских, дсмогрнфскнх и политичких ири.мена, Оллук.. јс до спдн од дана .'tniiouiribM тпи nyrd усжлашавана. Измене и допуне објављене су у „Опшггшском службсном гласннку" број 15/82, 15 /83 и 36 /83. БУДУЂИ ЈУГОСЛОВЕНСКИ ШАМОИ Породица Николнћ као да је предодреВена да дајс шампионс у .матсматици. Најпре је Сиежана Ннколић. сада студент, бнда ндјбољи мате.матичар у Југославији, a јбсни.м стопама xina ii млађи брат Нсбојша, ученик ос.мог разреда Основнс школс „Вук Карацић” у Поточцу. Небојша јс овс године за .длаку" изгубио прво место на рспублиЧком так.мнчен>у, али нас уверава да се то nehe лоновити 9. јуна на Бледу, када сс за нрлмат најбољег, боре .млади математичари нз цсле Југославије. На питање како сс учи и волп мате.матика Небојша лаконски одговара: — Мате.матика се врло ла ко ради, ако сс на вре.ме почнс са вежиан.ем, Нпјс ола никакав баук. Y разгрвор се укључује њсгов нскадашњи ластапник ГЛпрослав Aiapim ц са поносом додајс. — Ја сам са н>им радио од псгог разреда, а сада Небојша ради са други.м колего.м. Подјсднако марл>иво вежба и сада поседујс знан>е за решавање ззда така који сс радс ла вишим школама. Н.маш ли врс.мсна м за другс ствари? — Времена нма увек. He мора баш цео дал да се се ди за столо.м. Слободио вре ме највишс волнм да подели.м са друтовн.ма нграјући фудбал. — Фудбал и математика? — Шго сс чудиш: и ф\ лбал је .малсмагнка, логика нгрс. — Хвала на објашњењу, а иа крају реци нам шта очекујеш сд Бледа? Прнпремам сс п очекујем прво месго. самоуверено и одрешндо тврдн Небојшл. М. И. .. Група од дсведесст Параћннаца, прсдвођена Стсвалом Стојковићс.м, председннко.м OK ССРН нскадашњим логораше.м са Бањнце и Маутхаузена 4. маја у 15 н 5 мннута застаје и мкнутом ћутања одаје пошту највсћс.м снну југословслских народа, другу Титу. Сцена се догађа лспред 186 степеника с.мрти, где су на хиљаде логораша завршавали својс жлвоте под ударцнма нацнстичкнх купцака. Пети мај: Кололе људл, коЈс се броје десетинама хЛљада, успиљу се на лростор где се налазл меморнЈаЛни комллскс. Плазо беле .марамс око врата људл лз свНх крајева Ев ропе. Испред улаза у логор једанаест споменика, једанаест земаља чнји су жнтељн оставилл своЈе жнвотс на ово.м грозоморном Merry. Лепота и шар.м околинс логора, обојсни су тамннм сенкама подссНања. Пред југословенскл.м спо.мсником гужва. На дссетмне аутобуса са ознаком YU и рсгистрација.ма из свнх крајева Југославије, довезли су нскадашње логорашс л оле којп нису упознали пакао коип-логора, да влде и да свима приповедају о страхотама безумља. 11а југословснскнм бсџсвлма ш;ше: Рат никада! Дслегацлје сс смсњују од спомсн обслсжја до спомсн обележја са велцл.ма. Достојанствсла атмосфсра, бсз патстнке, али са пуло пнјетета прсма жртвама. Пред споменико.м одвнја сс програ.м: Млади лз Горњсг Мллановца изводе рецитал, „Рударска годба” пз Титовог Вслсња, хор и фолклор Културно уметничког друштва „Иво Лола Рибар ’ нз Бсограда долосе мирис н колорлт домовине. Представннк Савсзлог одбора удружења бораца пародно-ослободнлачког рата Југосаавије, Драгослав Мутаповић, народни херој, говорн лред спо.мсником југословенским жртпама, подссНа на застрашујуће члљенице н преноси поруку свих, да никад ле буде рата и оваквлх људских стратншта. Истог дана ла Апел плаиу у средишту логора говори и предссдпик Аустријс Кпршле* rep ii у нме Аустријанаца изражава дубоко жал>ење због Рсгановог обнласла војничког гробља гдс су caxpatbCHti нацисти н полагање Bcniui на спомел обелсжјс. За точковима аутобуса остају Маутхаузен н iberoBc филијалс: Гузен 1, Гузен II... Остаје стратиштс претлорено у опо.мену човсчанству. Испрсд ayroSyciuix точкова простнре сс лспа Лустрпја, негована, урсВела турлстлчка лсло-1 тица, алн cub лспите су сс ло.мугллс у кошмар из кога искрсапају страшпи детаљл, људскп' лсшсви, живл костурл, кре.маТоријум, језа гаснпх ко.мора л схо труба којс су откидале ни-; те у злак cchaiba на 110.000 живота којису се угаслли иа јсдном од иајстрашннјнх сдрати-' шга Европс. М. ИлиВ' ОИАЈ РЕПОРТАЖНИ ЗАПИС С И1ИЉЕН ЈЕ $ ЗАХВАЉУЈУНИ АУТОПРЕЕОЗТУРИСТУ 113» ПАРХНИНА * ЈОВИЦА ИГЊАТОВНК. РЕПУБЛИЧКИ ПОБЕДНИК Y ЗНАЊУ ФРАНЦУСКОГ ЈЕЗИКА ТААЕНАТ ЗА ЈЕЗИКЕ Одлуку ДОНОС11 Скупштина Општинске заједнице соцпјплпс заштцте, поступак, као првостепени орган, води Цснтар за социјални рад. С обзнро.м да СИЗ социјалнс заштитс и Цонтао за соцнјални рад желс пуну отвореност овс области прс.ма граБани.ма, шнрим друштвсним и политичким структурама. уз захтсв да се у поступак за признавање ћоједи них права из соиијалне заштнтс укључи што вишс субјскатл. стоји њихов пнтерес да сс у листу „14 лана” па популаран начин пренесу навсдсна акта, њИховс карактерпс-пгчнс одрсдбе и омогући свако.м rpabatinну. друштвеном субјекту п стру ктурп, да упознају природу поступка и право сваког грађанина из ове области. V пар наредннх бројева листа, обавестићемо вас о условима за оствариван,с права Иа ма теријалне по.моћи различитог карактсра, смсштају у друге пороаицс и раднс организаиије соцнјалис заштите п слично. Условп за остваривањс права на маТеријално обсзбеђељс т'стл лну соцпјалну по.моћ) cv: да лн цс на подручју општннс Параћпн пмд боравиштс нлп преби валиште дужс од двс годинс, да јс подносилац захтева за рад п привреБивањс потпуно u трајно илп привре.мемо, а потпуно неспособан. да лице не.ма кеопхол-на срелства за Пздржаван>с. тојсст нема сопсгвс.че прп ходе нлн нс нспуњава условс 31 сбсзбеђс!бс срслстава за жпВОТ ПО НСКОМ ДРУГОМ OCHOBV. да лнцс и.ма члановс до.маћпнства којп су неспособни за пад илн иеспособне за рад сродникс који cv по Закону дужии да га пздржавају. Које јс лпце пре.ма Одлуии нсспособно за рад и прнврсђиваше?* JIuuc јс неспособно за рад ако ie старнје од 60 (жене) односно 65 (мушкарпк) годпна. a уколкко је млађс. да јс неспособност утврдилд лекарска комисија при Центру за социјалini рад. Дстс је нс.'пособио до 15-те. односно 1п-лг > 26-тс годинс жнвота у завнсвости од околностп гле се и како школујс. Самохрана трулнниа јс неспособна од 30 дана прс nopobaja, са.мохрани роднтсљ ЛО једнс годиие жпвота детета. Којс сс лнце с.матра матсријално необезбеђеним? Самохрано лпис јс .матсријално необсзбеБено ако има просечне месечне приходс мањс од 35 процената од опШтНнског заЈемченог личног дохотка (3 732 — дпнара). уколико лице н.ма и другс чланове до.маћннства нсобезбсђсно је уколико по члану до.маНииства осгварује просечне месечне прпходс ма ље од 25 процсната од општинског заје.мчсног личног дохогка (2.666 — динара). Сродник који не жпви v домаћпнству са лиием које тражи обсзбеБсње пије у могућности давања пздржавања уколико н.ма приходс. просечне месечне. по члану До.маГшпства до 35 проиепата од општинског зајс.мчсно! пичног дохотка. Сролник који сс палази у инострапству г< нема позиато боравиштс. с.матра се ла имм прнхочс v виснни опттннског заје.мченог личног ioхотка (10.659 — линара). Како се врит обпачун ло\отка од ПОЉипринреле? — Као лични aoMi.'iriK оч по-ко прпврсднс лслатностп узима се катасгарски цохолак н.< нрегхолнс голине у.мањсм за uopeie н лоприносе. а ивеђан множен>е.м броја којн сс добпја кала се општикски зајс.мчсни лпччи доходак подслн са 450 Коефиini.ieHT, на тај иачпн киЈрћен. за 1985. годину износв 23. М. Влајковпћ Y наредпом броју: — шта сс у смислу одлуке с.матра прИходом. — отуђнваљс пмовине п право на материјално обезбеђење — виспна обсзбсђен»а и иачин љеговог утврђивања Ф Таленти се pabajy, a Конвсрзаиија на фрапцус* ко-м. Са остгудним знањем овог језика. једва успева.мо да пратнмо темпо н ухватнмо по коју реч. Пред на.ма један осмак, републпчки победиик у злању фданцуског јсзлка и његода на ставница. Јовица Ипватовић, учслик ос.мог један ОШ ,.Бура Јакшић' и насгавница франиуског јсзнка Љублца ПавловиН, размешују хтнскс са републнчког так.мнчсња л госговања у Врању. На чисто.м француско.м језику. Акценат, динамику и мслодлчност савлазаи je Јовица без грешкс. Па и неможс дру гачије да буде када је неко најбољк у Републицц Србијп. — На такмичењу у Врању бнло Је 52 ученлка. мојнх вр шн»ака из целе СрбиЈе Y по четку сам се прибојавао да ли ћу успетн оправдати поверен>е, не обрукатл наставницу. А кад је таклшчење почело, треме је нестало. 3uaibe које сам показао, довело ме је на прво место, тачнлЈе до ibera ме је довела наставннца Љублца Павловић. рекао нам је Јовииа HnbaroEiih Овакви врхунски резу.тгати на завршно.м такмичењу захтевају систе.матски, конткнунра ни. чстворогодншњн рад и lienor човека. успех се постиже радом Нелз.мсрно сам срећна, зато што са.м са своји.м учеником освојпла сам врх Србије, кажс Љубица Павловић. наставник фраицуског јсзнка у ОШ „Бура JaKuiMh". Да сс подсстимо да су сс имела ученпка Љубнис Павло внћ и раније налазила у сам врх на такмичењима разних нивоа. Како она открива таленте? — Од првог сусрста осетим са какво.м децо.м ћу радити. На крају петог разреда већ знам ко може да постигле добар рсзу.тгат, и онда нх усмсравам. Рад н само рад, лема других тајни за успех, поручује Љубица Павловлћ. ПОПОВАЦ: ФАБРИКА ДАЈЕ ВОДУ СЕЛУ, АЛИ „ДИВЉАЦИ” CTBAPAJY ПРОБЛЕМ Зла Љубица да доБс у школу у шест сати ујутру. па да оде у осамнаест часова увече, говоре шенс колеге. Да подстмче и тера ученнке да раде. а због тога су јој захвални њсии ђанц, одличнн познаавоци француског језика. Захваљујс Јој и Јовица који се полако опреде љује за будући позив, са жељом да Језнцн буду оно чиме ће се у будућностл бавити. Приватно учи енглески а сам немачкн језик. Основну школу he завршнтЈ! са Вуковом Дипломо.м. Како то постлже? — И.ма времена за свс. СтиnicM и да се забавим са друштвом, да слушам музику. по себно воли.м, ноншалантно нам говори овај слмпатичаи дечко, којн је већ са својим друштвом уговорио игралку, са које he сав лриход лослати гла дној деии Африке. С. Ј. Поповчанн Послс многлх делсгација, појсдинаца и комисија које су пмале задатак да рсшс проблем сиабдсван.а воло.м села Поповца, посрсдством Извршног савста, Фабрика јс обезбсдила цснтрални прикључак од свог водовода на који трсба ла сс прикључе мештани села. Запра во. они су се и раније прикључивали на водовод Фабрике пе мента, алп у сопствсној рсжији сналазећи се на шахтс imiebv Фабрикс и изворишта. Фабрн11и због onpcbeiuix проблема и iioTeuiKoha у снабдевању. овакви насилни прикључци с-мегају, па је о томс обавсштаван Извршни савст и СУП. Mebyтим, решење је потражено у споразумевању села и Фабрике. тако што he Фабрика нзвестп један прикључак до цеитра села. одаКлс би се вода разВосува грла во. Фабрпка јс лала и више од својих обавсза, али сада се чекд на завршетак послова који јс у надлежности месне зајсдницс. Наи.мс. око двалссетак прикључака. тачнијс њнхови власници камен су спотииан.а пзградн.и воловола v сслу. Како смо чули. њих не ингересује легални водовол. 1ср сматрају да су свој проблсм pcuittли. MebyriiM. како јавл.ају Из Фабрике, далско јс од тога. ПознвајуИи сс на обавсзс из договора. Фабрнка |е запрстпла ла he. уколнко Месна заједницл не изврши послове. салашњс корисникс волс са imixo вог водовода пскључпти HCtO КЗО U1TO су сс прикЉУчиди — приснлно. Све у свсму, створипробле.м. којн са.мо Месна зајсднИца можс да рсши. М. М. дила около по свим прописима he се ioui всћи и правнАнма. О томе да су иаменташн завршили свој посао према закључку Извршног савета, КОЈИ је био мншљења да ie један прикључак за Поповац довољан, Фабркка је овај орган оба вестила почетком маја. ЗапраИпанав 6
29. MAJ 1985. ■ БРОЈ 284 Y ЧАСТ ДАНА МЛАДИХ СЛЕТ ШЈМЛАЂИХ Y организацији Одбора за прославу државних праз ника н змачајгбуЈ датума при OK ССРН, „Партлзана” — Општинског caauia за физи<^о васплтшве и спортску рекреацпју н Цснтра за дечју заштиту, 25. маја на са.м Дал младости оргаинзовала је пригодла маннфестација у којој СУ учешке узсли најмлаБи, дсца из' обданлшта. Трка — вожжа бициклима на рслацлјл од Робне Kylie „Београд” до споменика Бранка Крсмановића, бнла јс дсо програма, а затим су малншани нзвслп слетску всжбу, на простору исг.ред споменика Бранка Крсмановића. За сву дсцу, бнли су обезбеђепи поклони и награде, чији је дародавац Фабрика бомбола, ратлука п жвакаћнх гума „Параћлнка”. С. Ј. Кратке вести АРСИПЕВА НА ДВА ФЕСТИВАЛА Параћинскп пссникшва Светлака Арсић пмала јс ус псха на два Југословенгка <1»естивала поезије. Најпрс је ушла у фмпалс и заступље Н.1 у зборннку јубнлпрмпг 25. фестивпла ..Омладнмс 85” у Суботлнп песмом „Рет ко сс догађа”, а затпм је умсствоплла п у финалу 1у гословспског фстпвала пое :ш|с лшпдих v ВрЗасу, иа ко ме ie конкгрнсала песмом „Софкпн can”. Kqja ie објав л.ена у фестпвалском збор иику. СТАННСАВЉЕБИБ MEEY МАЈБОЉИМА Момпр Стааисављвмћ, аутор кн.нге „Дачн терапије ’, Још Једиом је потврдио свој песничк!) таленат. Његова иесма „Задужбнна’’ биће шга мпана у заје.лничком издању кајлепшпх оствареи»а иа ко» курсу оевије „Село”, коЈу Јс одабрао жнрп на чели са др. Драгишом Внтошевпћсм. М. Д. I' Сатиризични yiao Снтној боранији конци се наЈлакше кндају. Чувајте се туђих слатких речн. Од н>нх се најлакше | Е зарадп киселина у стомаку. Ако Вубриво иде на кашичнцу, онда ћемо и мотику 1 | ускоро тражити у апотеци. 1 Скидај или товари на лсБа. Оном ко вуче'исто. Морамо знатк шта хоће.мо, да бнс.мо истрајалн у оно- s | мс што itehcMO. Добро, кројте ми лични доходак, али удаљите игле- 1 = нс уши. Е = Пера Срећковић = Рупе у раду лсхира затрпаваЈу се земљом. Е, јес.мо расипници кад скупом нафтом загаВује.мо н 1 рске! | Заклео се у бога и Христа да је атепста. Чедомнр Д, ЈовановнИ = Пренос HOBiaia у HP Kiniy поште су почеле да врше | i у врс.ме династијс Хан (206. године с*аре ере — 220. го- е 1 Д1гне нове ере) | Нс знам зашто толнке повикс на наше поштв. Овнх = .| дала уручиле су све те при.мерке! 1 | pniiiiiiiiiifmiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiHmiiiiiiiiiiiiiiiiitiuKiHiiHiiiitnwiiiiiiiiiiir.1 Ycnex фото аматера Зорана Пургера ДВЕ НАГРАДЕ ЗА ФОТОГРАФИЈУ На Југословенском салону фотографија „Младост 85”, у Светозареву, Зорал Пургер, фотоаматер нз Параћнна, освојио је трећу награду у конкуреицијл слободнлх тема за фотографију „Испјавања II”. На меВуклупској изложби фотографија у Крагујевцу, на којој су наступили клубовн и појсдиицп из готово свих крајева нашс земље, Зоран ПургОр, је освојио прву награду за фотографију „Растанак”, Послс ових бодова, стскао је услове за назив фото-аматера I класе, којн до дељује Фото-клно савез Србије. М. Д. АРХЕОЛОЗИ ЗАУСТАВИЛИ БУЛДОЖЕРЕ ИСТОЧНО ОД ПАРАПИНА M1MR ШШ1Д Брлгадлрл »з Оеијека на налазишту крај Мотела Тск што су пре пстнаестак дана археолози пз парапинског музеја и крагујевачког Завода за заштнту спомсннка културс, прежалилп дрсновачки локалитет из праисторије уништен тсшком механнзацијом иа изградп.и Луто-пута, ново, још богатнје н значајннје налазиште испливало је испод раоимка. РаннЈе евидентпраии локалнтет из неолита и старијег гвоз.ченог доба Ш111И1111М код параћинског мотела показао археолозн претпостављал 11. На светло земљс, метар и по нспод површпне изронило је члтаво насеље из нволита. Првн налазн будних археолога Ди.мк трија Мадаса пз Крагујевца и Марина Брмболића из ПараНнна, који су пратилп рад грсјдсра и булдожера. подигли су пра ву узбуну. На све стране су зазвонплп телефони п упорност њихова ie уродила плодом. Ма шине су заустављене на трн да wa, да се спасе што сс спасти може. Овај „тајм-аут” нскорпстићс архсолозн да бар у леколико дешифрују иалазс и систе.матски обраде „мотел”. — Овај локалитет је од пепронењивог значаја и нп по ко ју нену нс сме да сс дозволи да доживи тужну судбину два претходна налазншта код Дрсновиа и у Змпчу, којн су нсповратно уништени. вслн БрмболнН. Hama Јгнтервенција ии.је нова, мп смо као што и Закон налаже, још пре две годнне оба Параћински оркестар хармоника па међународном такмичењу у Пули ПОЗВАНИ И Y ИТАЛИЈУ Међународно такмичење оркестара н солиоха, које је одржано у Пули, од 15. до 19. маја окутшло је 56 оркестара и камерних састава из Аусгријс, Немачке, Италије, Југославијс. Запажен успех лмао је и оркестар хар.моника под управо.м Томкслава Милосавл>евнћа н солиста Жпворад Милосазље* вић. тенор, који су нзвели три композиције. Њихово извођење оставнло јс снажан утисак на жири, с обзнром да су добнлп позив да кроз две године поново учсствују у Пули. Y међувремону, већ ie стнгао позив за Камоло у Италијн, где би се так.мич1<ли на сличној међународној смотри. У конкуренцији солиста, до 12 година, Параћинцп су забележили још један успех. Ученпца Јасмина Тодорови!1 освојнла јс друго место, а љена другарица Нсвена Вељковић треИе место на хармоници. ■м. Д. Идана@ 7 се још богатнјпм. него што су вестили инвеститора да су леопходна заштитна иокопавања, мсђутим, на то сс‘,нико није освртао. И данас не .могу да схва ти.м, наставља Брмболић да је дозвољсно да сс бесповратно уништп дреновачкп локалитет. Та.мо с.мо рецимо. пронашди на далско н вап граница нашс земље чувену фигурпну „мајка са дететом”. Тамо јс поред неолита забележено присуство и налаза из старијег гвозденог до ба и што је пајнитересантније из античког перподп. Археолознма остаје да жале за Дреновцем и Змичем, али н захваљујућн заиста брзој интервениији радника крагујсвачког Завода за заштиту спо.меника за културу и параНпнског Центра за културу п ннформисање „избоксован” јс застој на ауто- -путу. како би оаоникс грејдева н булдожера за.менплс археолошке шпахле и грабуљнцс. В^шенаменска сала ..Комбинована сала”, памс њена биоскопским представама (биоскед Радннчки) и седннцама друштвено-политнчки органпзацкДа — завршена Је. Y прошлу срсду изиедсни су и „финални радови”, чиш ђење и прање које су обави ле добровољке, службеннце у Радгој зајдмнци ДНО. Ги ме је град добио, на први поглед, заиста лепу салу. чи мс he се растеретити Позоршпте у комс cv до сада олр л.аванч всНи скупови. М. Mi [рад ПОХ0ПИО Илаву Нсврсмс које је 15. маја задеснло Плану и Још нека горња села. у месту под Ба бо.м начипно је највсће шге те. Пољопрнвредницн су се обратили Извршном савеп за помић, па је искоришПс на законска могућност да сс они којнма Је страдала ле тнна ослободе илн ии сс г.маши порез за ову годт.«у. Формнрана је комнсн|а за процену која је одмах изаш ла ка терен. М. М. НА РЕПУБЛИЧКОЈ СМОТРИ МЛАДИХ ТЕХНИЧАРА Јеианжт златнии меиа Параћпнску екнпу представљало 39 такмичара. Дејаи Бог дановнћ освојио златну медаљу за фотографнју, ДеЈаи Џунић злато у ваздухопловпој технпцп, Владан Антнћ медаљу за ракетну технику а освојеио је и 8. медаља у одбрани и заштити Савсз организација за научно-техничко васпитање и образовање младих СРС органнзоваз је републичку cmotpv научио- -техничког и производног стваралаштва младих у Кладову од 16. до 18. маја 1985. године. На овој смотрн из свих школа основног н ус.мерсног образовања учествовало' јс прско 1.600. ученика. а смотру је отворно Милупш Мплошевиб, потпредседник Скупштнне СРС. Параћинску екилу прсдстављала су 39 такмичара, којп су своје радове у изложбеном делу представили за јавност на всо.Мд ос.мишљен начин, тако да је свако.м пролазнику тај изложбени део западао за око. За пзложбу пионнрскс фотографије Дејан Богдановић, ученик шестог ie;ian разреда, ОШ „Момчпло Поповић”, освојпо је златну медаљу. Дејан Џунић, ученик ос.мог разреда ОШ „Стеван Јаковљевић” освојио је златну медаљу V ваздухопловној техници, a Владан Антић из средљошколског центра златиу .медаљу за ракетну технику. Наш најуспешнијп представШ1К на изложбеном и практичном делу за пољопривредну технику бно је Саша Јовановић, учежгк осмог разреда ОШ „Бра нко Крсмановић” у Сикирици, коме је за длаку пзмакла чак и златна медаља. ............................................................................... . КАМИОНОМ У КУЋУ Y раннм Јутарњим часовпма, 27. маја на кућу Мнлаза н КаЈе Матлћа у уллцн Majopa Map ка (преко пруге) налетео је тсшки камлок ТАМ-МАГИРУс сл приколлцом, ретстарски број ПУ-636-69, за чиЈнм је воланом бло возач Станко ЗелзеровлН лз Пуле. Процена ко.млслјс да је до Hecpelie дошло због непрллагођенлх услова вожње у неМарин Брмболић: — Пронашлн с.мо невсрова тно очувани жртвеник.те.ме љс са подовпма две куће a на први поглед види сс да |е локалитет велик. Изгледада сс простире на одо 5 хскта ра површлпе. Ми ћемо прво радлтл на оном делу где пролазп Ауто-пут, а касилЈе ћемо прошнрнти нстражиид н>а. — Овај рок који смо добилк за рад псувишсје кратак да би извсли нека систе.матнчна истраживања, говори Длмитрије Мадас. Међутлм. уколико инвеститор буде поштовао законске одредбе, и одвоји сред ства за заштлтна лскопавања, моћи ћемо да урадимо и .много вишс тамо гдс .машлне због нлс не морају да стоје. Ипак. све је добро кад се добро сврши. Машине су застадс, археолози he преузетл раднлптте, а да је друштво схватнло оправданост њиховог лзузетног акгажовања говорл податак да he км на послу по.магати и пела једна бригада са о.младннске радме акнијс „Ауто-пут братство-јединство”. М. М. Осам златних медаља освојн* ла је екипа о.младпнаиа у познавању одбранс н заштите н они he представљати Републику Србију на савезном такмичењу. Бронзане медаљс освојлли су: Драган Стојановић, за киберце тику и аутоматнку. Даиијела Богдановић за електротехнику, Саша Пауновиђ. за ауто-мото технику, Емина Нпколић за кп но-технику, Миливоје Јовановнћ за конструкторство и проналазаштво и Дсјан Перић за бродо-технику. He можемо, а да не истакнемо веома лошу организацију овако значајне .манифсстаЦИје* ла бл у том превазилажењу тре бало да уследл лницијатива л нашег‘Клуба технике да сс републичке смотре поверс са.мо онлм градовл.ма којл су се доказали као успешни оргаллзатори. Можда ллје захвално говорлтл о смотрл која је блла у Параћину, али је лстлна да су л на овој с.мотрл у Кладову сви просветлл раднлнл хвалвли способносг града Параћлна да оргатгзује рспубллчке смотре овакве врсте. Поред поменутлх. плонирска екипа коју су члнллл оса.м уче ника, у области наука и технлка у одбранл л заштлтл, освојл ла је сребрну медаљу и тн.ме себл обезбедлла друго место. Душап Петровић прсглсдлој кривишг, због чега је камнон натоварен кварпнлм пе ском, лзлетсо са пута. порушло бетонску ограду л ударло V бандсру л стабло шљивс. про био злд л зауставло сс у спапаНој соби до.маИпцс Каје МатлИ. Штета која јс настала ла кгћл процењена јс на оКр 3 млллона дилара. ПоврсВенлх нлјс блло. М. М.
29. MAJ 1985. ■ БРОЈ 284 СТУБИЦА БИЛА ДОМАБИН ТЕЛЕВИЗИЈСКЕ ЕМИСИЈЕ „ЗНАЊЕ — ИМАЊЕ” Осветлали образ © Гости пз Плане код Брчког у СР Боспн п Херцеговпни одушевили домаћине и развпло се право пријатељство две месне заједнице и две општине Наступ омладинсог фолклора нз* Стубице Дочек уз хлеб и co Нашн саговоршши: Ахмед Уснујић, Фсрхид Рехајић, Радосав Јаблановић, Алихмава ЛекиИ А.мида Тековиа Стубшш, као и Конференцији за друштвени положај ц активност жена општнне Параћин. Изложба старог српског noicv ћства, изложба tuvha. лутака, са.мо cv део општег свсчаног а.мбнјепта који ie тзладао прошле цедеље v Стубици. Малн* шанн из Основне школе напра вплп cv изложбу лутака. — Ја са.м до сада бно пет nvта ца телевнзпји v слпчпи.м сми сија.ма, али са.м овдс па|боље л.о сада дочекан н ово ie iiajuoл»а акција. каже Фсрхнд 1’ехајић, најстарији члан v екцпи Паланчана. Размена гостима кренуо пут Ерчког два десет аутомобила из Стсбицс крећу у пратљу- до ћупрпјс. Како нас је обавестпо прсдседник стубичке о.младннс, два пријатељска села cv се договорнла на зајсдничком састанку. да следећа посста Стгбичана будс после месец дана. Онда. до скорог впђења. М. Димитријевић снидшо: М. ИлиИ ДВАДЕСЕТ ГОДИНА МЕСНЕ ЗАЈЕДНПЦЕ ЧЕПУРЕ Забрега 88 СТАБАЛА ЗА ДРУГА ТИТА Y дворхшггу Основне шко ле „25. мај” у Забрезп одне давно расте Тлтов гај парк са 88 стабала у знак cchaiba на 88 Титових година, захва лност за све што је учппно за нашу летиу и cpehnujy будућност. Акцнју Забрсжана предво дили су омладинцп и лионт/ рн којпма је помогла ОК ССРН. Младн Забрсгс бриж ћсна бполошки, хе&шЈскп н центру села. покрај живопи cue Цршше. Д. Тодоролић <тепуре РАДИОЛОШКО ИСПИТИВАЉЕ ВОДЕ Y оквиру акццје „Ништа нас нс сме изненадити” која је пре петнаестак данаус пешио изведена у Чепуру, вршена јс апалнза радноло шке нсправностп воде у свим домађинствима ссла Чепура. Акцију је спровсла екнпа Хигпјснског завода из Пуп рнје, у сарадњи са мепггапи ма. Послс добнјеннх резултата ове анализс, .чепурска вода бнће комплетпо обрана бполошкн, хелшјскк н радполошки. М. Д. Дуван ЗАВРШЕНО РАСАБИБАЊЕ „БЕРЛЕЈА” ЗАСАБЕНО ОКО CTOTIIHY ХЕКТАРА ПРОСЕЧНА ЦЕНА ЗЛ OBY ГОДИНУ 380 ДИНАРА iiO КИЛОГРАМУ * Прс цеколнко дана завршсно јс расаЈјивањс лувана унашој општини. за који је овс годпне владалр вслико интсресоваљс. Око 350 домаћинстава овог лста бавнће се одгајањем канадскс сортс „берлеј” на површи ни од преко стотпну хсктара. Расађнвање је протскло по плану. садниие су оллнчног ква литета, врсменски услови су прилично погодовали. тако да се стручњаци Јовица Јовановић и Предраг МилосављсвиН надају да he и надаљс вегетација ове културе протећп без ко.мпликацпја, п да ћс коначно род бити изванредан. За ову годину Дуваиска инду стрпја Ниш одредила је просечну цену дувана од 380 annapa no килогра.му. М. Д. Плана БЕЗ БУБРИВА ДОК ЈЕДНИ НИСУ 1Ж1АЛИ НН IUAKY МИНЕРАЛНОГ БУ БРИВА, ДРУГ11 ТРЕБОВАЛИ 3/1 ДРУГУ ГОДИНУ Многе парцеле на подручју п.гањанског атара у овогодпши>ој пролећној сствп остале су без ђубрива п прихрањивања. не само на индивидуалном већ и на друштвеном сектору. To ће се горко осветити на крајV жетве. поготову сада када бијемо битку зз економску стабилпзашгју. Ооразложења ко ја cv сс недавно чула на ссдппцн OK ССРН. да сс због нек> статка пара нпје могло набавп ти ђубрнво, но.ма оправлања. јер јс шира заједница могла да помогне. Па ппак, догодпло се да једнп нпсу ималп пи шаку ђубрива, док су друпт н.малп преBinnc, а од љих су чак лагеровалк за inyhv гозину. Бзр таквпх случајева пма v ce-TV Плани. Жарко Векић Y телсвизијској емиснЈн „Знаљс — п.ман.е” која је прошле недеље 26. маја директно емлтована из Стубнце, ло.маВнни су пре.ма оценц жнрија победили екипу месне зајсдг.ипе Паланка код Брчког у СР Босни и Херцсговини са 700 пре.ма 500 бодова. Y спортским дисцнплинама, сеоско.м вишебоју п бацању потковице у циљ до.маИпни су опет оили бољн за ннјансу. Телевизијским гледаоцпма представљсни cv нач?пл»к пол>о прпвредници CrvGimc п олшnine Flapah in. разговарапо јс и о перспектчвнпм плпнјвр.мп развоја пољолрпвреле v лзшој комуни. a v кулгсриом npojpaму стубичана насггпчли пионирскц и омладипски фолклор, група лсвНча и оецнтатоз Биљана МијајловиИ. Комплименти гостију Стубпчани и Паланчапн cv били прогпвницн са.мо на позорницп, са.мо под свстлима рефлсктора. Ban гога — п**раз двојни прмјатељп. Од са.мог ipc пггка дочека до по^ледњег исnpahajnor загрл»аја. 14а сам-'м floneKv било ie прзко хп.ваду мештана. готово цела Стубица ie пзашла да дочека своје госте. Тродневно дрсжењс допело је ппз прпја гегЂСтва и познанства, повпх адреса н бројсва телефона. Шта cv гости нз Паланке рекли за своје до.маћпне: — Овде се осећа.м изванредно. Све ie у најбољсм oeav. да не може бнтп бољс, рекао нам је Сенапд Kapiili. омладннац из Паланке. — Добро смо дочскани. Све ic добро v Стубици. Омладина је одлична, речл су АМИДА ГЕАКОВИБА. —Изнснаћсн сам лрпјемом, врло прнјатпо. посмашили cv сва .моја очекпвања. а упозналл сам мпогс нове пршдтсље. Разговарали смо и о долзску Сту бнчана код нас. Мнслии да he тај сусрет да се уприлшп! за месец дапа. каже ЛХј1ИМ?.НА ЛЕНИН из Паланкс. Знање — нмање сви припремали II заиста ic бндо лспо бити Стубичанин илп макар v Crvбицц тога дапа. На сваком коpaKv празннчно и свечано расположење. чнсте v.uiue и дворишта. уређени комуналш! обје ктп. много ларода жељног да помогне п да се нађе v жижп збпвањз. Стубвчацц cv обелпли образ. Ypeben ie до.м кслтуое, нзграbena нова позорница, а-аптпраhi зграда за рад месле заједппце. омладипе и пензионера, vpebena зграда меспе канцсларп|е. асфалтиране улпцс v cenv, noшлд-нчани осталп сео^чн сокапп. Са пратећп.м по-допп.ма прнгтре.ма свп овл р-повп cv кошталп мплнјардк ц 700 \шлиопа старих динаг.а, прчма рсчпма Драгана Ракпка, прсдссдппка Скупштиие меспе згиеднине. — Да бпсмо све ово граднлп оргаппзовалп с.мо бригаде. Излазнлп cv људи па акццју од 5 до 65 годпна. Радплп с.мо чак сг ноћу. Органпзовалп смп ц бпигаде ппвплпе заштмтс, као п омладпнске радпе брпгадс. Све v свему ia са.м задоволпн. Онако како смо зами- • ’или тако је и остварсно, tfuce РЛДОСАВ ЈАБЛАНО' ЛП. председпвк Mecnc oi> гаппзацпјс ССРН. Четири изложие стуоичких жена За мештапе Стубпце ова акција ic јсдна од највећих послератних, а за опчггпну Паpahini леп комплнмент прсд милионским теленпзпјски.м а\- днторију.мо.м. Али сви комплпмсптп посетплаид бројних излвжби улућенп cv Секцији за дрс^штвеш! положај и активпост жспа v Део богатог нзбора рукотаорина пољопривредног искуства Знање-1<.мап>е у Спбицц била ie Ji сво.јсврсна up j.uik.i да се пољопривредницн ова два села vnoaHaiv н размепе искчства. Ахмед Успујпћ је младц лољопрпвреднпк пз Палапке. БаШ1 сс сгочарством п ратарство.м. Највеше успеха, ппак пма као пропзвођач пшенице и kvkvpv* за. Ове године под пшенпцом п.ма два n по хектара, колико и под кукурузом. — Мпслпм да су наши пољопр||вреднпцп пзврспп. cvnep, цо бро capabyjy са задрсго.м. Алн пајвпшс мп сс свпдело што једни другима помажу. што бсз пара иду v мобу. Тогд код нас ие.ма впшс. Разговарао сам са многи.м пол>опр1!вредЧк1цима пз Стубнце п носпм јсдно лрагоцепо нскуство v Пллааку, каже АХМЕД УСНУЈИН. Довипења за месец дана Шта сс свс прошлс недеље по гаћг.ло v Стх бицп Biue.tn смо па eu*i. nv Алн to ie блр cavo ic доп део. Нч-v.c ј- гд?П'.1 како cv СГ.бИЧКЦ .MOMiif || чрдни пз Палацке цел\' поћ до зоре певалн загрљеии, па стгбачки npo.\iv коше, a iapann победлше v пес.мп. Нис.мо видели нити сазналн зашто ie Ампда помешала пмена стубичкпх мо.мака, па јој сс врзмају по глави Мпливојп п Радпвојн. Нпс.мо видели пи ссзе na pacraiiKV л avra чврсга руковања. А кад ie avToovc са «ти । зшшрдм Ф Пре петпаест дана скромном свечаношНу обележена двадесетогодишњица од формпраља месне заједнице Чепуре За две децеппје од формпpaiba Меснс заједппис Чспуре урађепо је мпого тога шго јс про.мепило изглсд н павике мештана овог моравског ссла. озсетпмо сс, пајпрс јс пскопан субартсријскп бунар са ion чсс.ме у сслу. којп јс докекле решпо пробле.м здразе пијаћс воде, затп.м јс довртсп цруттвенп дом. рекопструисана електрпчпа мрежа, пзграhen мостић на путу за Параћин. исправљсп пуг Чепуре — Параћен. па сс тако село приблпжило за кпломсгар и по граду Изграђен главнн дозод воде до ссла, к?.о и разводна мрежа учсслу. асфалтпран пут до седпшта комупе, а Чепурци cv први у ОПШТ1ШИ изврцЈНли комасацију свога зе.мљишта па 400 хектара. Углавном све акцнје су реалпзоване захваљујући прс свега месном самоЗАПИС ИЗ ЗАБРЕГЕ СЕЛ11Ш. АЛМ ВОЉД ЈАКА Забрега је најзабачснкјс село у нашој општипи, алп зато врдр близу п вре.мсну у коме жкзимо. са око 1000 становника у 200 домаНив става, којп нмају своје бри ге и радостн. свој epehan жи вот и са око десетак ари чистог плавог, алн патлсве слободарског неба изпад се ла. Смештсна у вртачи ц долшш реке Црипце, Забре га се вешто скрпила у нед рима јужнокучајских побр ba. која чувају успомсну на крошлост, на срсдп.и век, када је ова долто би.ча жп пља него нкада и у којој се одвијао буран жпвот макае тира и цркава, велможа и мужика. И док еу преци Забрежа ju. молили :<а epehy и 5ол>и ЖПВОТ. ibllXOBII потомци су данас засукали рукаве и истннскн сгворнлн своју 5о л.у садаопмшу и град сут рашњнцу. допрппосс. одпосно лпчном уaaraibv грађана. — Нећемо стати на ономе што с.мо до сада постнглп. Трс iivtuo се бнЈе бнтка да rpabaнн уведу воду у сваку куку. и ту нам је потребна но.моћ шире друштг.спе зајсднице, ка же НИКОЛА РАКИБ, предселнпк Скупштине мсспе зајсдпице — До 1990. годппс предв/|дсли с.мо водоводну мрсжу као прпорптетан задатак, одмах за тпм доћм he на ред довршење друштоеног дома. мзградња те лсфопскс мреже и пстсрппарске станпцс и асфалтпрање улица кроз село. На овај начин настојимо да сгло добијс све услове који постоје у граду. како бис.мо што внше младнх задржали на сслу, рекао па.м је НИКОЛА РАКИБ. М, Д. Улагап.е.м кроз самодопри нос изгра!је*на јс н рскон струисана електро-.мрежа. ас фалтиране улицс, асфалтпран пут до Попосца, orpabe no школско двориштс ... Перспсктивнил! iinatnu се предвиВа н низ другпх акинја, од којих трсра спомеиу ш доградњу до.ма кудтуре, асфалтирањс осталих v.'iinta у селу, ypebeibe јавних повр шпна, изградња инфрасгрук гурс у селу. Пословица кажс „бадава ic груд па дрвету, кад крсспво ватру нали '. па тако и Забре жанп нмају напредне сониј» листичке снаге које he vi: ресати пламен ентузнјазма и пслета Ла co н овај орсдњо рочни пла»« реализмје. Драгол>уб Тодоровић 1
23 л\М 1985. ■ БРОЈ 284 ДЕСЕТОГОДИШЊИЦА -МУЗИЧКЕ ШКОЛЕ „МИЛЕНКО ЖИВКОВИБ” ЗАВРШЕНА „ПЕСНИЧКА ОЛИМПИЈАДА ’85” РЕЗУЛШИ У ИЛУЂЕМ БРОЈУ Културк« акција под назн ЕО.м »ЈПесничка олимшуаца”, коју Је покренуо н водк лист „14 даиа”, окупила је прско пет стотнна младих литера* та, учснпка основних школа наше опшшне. у двогохнн 1<>ем трајаи>у. Најбољн радо вп објављсни су е« страии цама лнста. тако да« Јс око две стотине младих песника прсдстављсно читалачкој публици. V свакои броју лнстд „14 дана", жири Рсдакцијс и иаставнмка који воде литг рарне сскцијс, Оирао |е ПЕСМУ БРОЈА. Да би сете гесме сачувале од заборава, а млади »аленп! подстаклп на рад, Центар за културу и информнсање „Паранпп’ и СИЗ осносног образоваЈиа и ласпитан»а издали су збирку дојбољих стнхова из иера основаца. ПЕСНИЧКА ОЛИМПИЈАДА 85” СТКХОВНИЦА - РИЗНИЦА Стиховнмца је ллтерарна сликовница нашсг краја, ла антологлја најбољих mix песама. прпручгна ница дсчјнх мудрости и жности, изговоренпх ма ban рчз иско.м двогодишњег трајања „Песннчке олу.мпијапс". можда јединстввног такхнгчсjua пионнра нас. Стнховчнца писменостп н псспика код ie оглелало талептованостн .младнх лнтерарац?.. али II шпигла у ко.ме се огледа целокупан рад и резултати »М1ХОВИХ наставника језмка и књижевностл. Иако оби.мом мала, Стпхо вница својнм садржајсм ла леко надмашује свој кљмжнп простор. па рекдо бнх л време. Куд спе нде цечја машта и о чему свс размишл»ају мале мудрс глапице показујс тсматска опредс« љсност пнса.ма: Ато.м живо« та, Дуга, Порука једном покољењу, Воз љгбави, Волим слово М. Троструки херој, Црвена јабука, Белп мокрц пач, Друг. Вече, Гито, ЈЋубо .мора, само су дсо наслова пз рвс једпнствснс збнркз д-»чјпх песа.ма која је нкзда об 'јављена у култури ГТараћл на. Мали стнхотворцн л посте се везиљс озбиљно су се ла тили књижевног послд и створилк изванредне стхове, пзбрушснс кристалс. на којима бп, што Сс кп»н кевчог до.мста тиче н мпоп: ста рцјп menu позавиделм. Неоптерећенп ктбижсвимм правци.ма н „нзумима”, без по.модарске нервозе. мали« шанп песннци подјсднако до бро влалају како катрепима н ри.мо.м, тако и слободним стихо.м, како метафора-ла, тако и огољено.м поетском нарацијом. Једноставно. клп нци и клинпезе извез.!71 cv такав поетски миље који сс распростнре у правим свеча ним приликама, пред најдра жлм гостнма. Стиховннна је’ профилом окренута будућности, у коНОВЕ КЊИГЕ јој ли 611 нас чскају прави олрас псснсши, посвеКени твор рсчи И СЛИКС, КЊ71/Кеш1ОЈ уметности. Из двогодишњег так.мичења прошле и овс годипс прсд на.ма су значн двс лобедннчке скипе по оса.м пес ника, иако „Песннчка олим ппјада" има cpehe да потра је дуже .ПараНни he вре.ме нсм добити готово олимпиј ску селекцију младмх сгихо твораца. С поштовање.м ц срдачним С1ПСКОМ рукс упозвдјемо С<2 са аутори.ма у Стлховници: Душица Јоваповнћ. Виолета Маринковић, Mapni.*a Милој ковмћ, Ммрјана Сгојановнћ, Драгана .ТовановпН. Билана Рлдивојсвнћ, Драгана РакнН .Снежапа ВасиљевнК, Маја Алекслћ, Драгина Си мсуновиђ. Сузана Мплетпћ, Марко МиливојесиЈ], Малнна МнхајловнИ, Маја Мплојкоnnh, Биљана Гзвриловнћ н Марија Несторовнћ. Уиозиа јмо се са будућн.м неспицима, можда носнопима праг.нх КЊ11ЖСВНПХ наградд, ко јлма ћс овс name са Олимпијаде битм само драга успомена. За графичко-техничкг при мамљмвост КЈБиге требд зах валити Мпленцетг Илићи, те хничком уредннку у .,14 да на’’. II да закл.учпмо једннм стнхом; Стиховнина — риз ннца. Мнрослав Днмнтријевнћ „ШКОА»КА“ Славнца Благојевиђ: Шк о.ћка, издавач СИЗ културе Параћип п КУД „Бранко РистиН" из Поповца, 1985. годиш) вац” из CII3 културс ћала. Дсло nine добро, ако чи на свог творца. A © Уручене повеље радним организација.ма и појединцима за допринос у развоју музичке културе С? Откривена оиста Миленка Живковнћа, дар Слооода>’а СтојановиИа, ака -ег-ског вајара Концерти музичких талената Фестивал дечЈих иесама одржан 24. маја @ Прва награ ха композицији мЉуљашка'. друка композицији „Бицнклистн”, а трећу деле „Да.моо и Џамбо” п „Кок«зш—олош” — Музмчка школа v Параћи ну. која данас слави десст ioдина свога посто|ан»а, носН име АЈиленка Живковмћа, човека који јс цсо свој живот посветио Музици, и то пе само као стваралац-компознтор. већ и као вредни упорни прсгалац v ширен»у музичке културе, као оргакизатор м идс|ч,1 цокрсгач. оснивач п челни човек мнтих институцкја, бмле су. исрсд <јсталог, речи Константммз Бзбића. профссора Ракултетп м\- зичкнх у.метностм, на свсчаностн поводо.м овог значајног |vбилеја, речи које су данас путоказ младмм .музичкнм crov чњацнма ка иравој музицн. Управо тим стаза.мв корача и колсктив Школе „Мнледко ЖивковиИ”, ко|и јс 22. ма|а прославио дссст година nixrrojaiba м рада. Овај значајан lyoiuiej, Школ“ јс обележила онако како заслужу|е човек чн|е имс поси. Концертом талентованих ученика нз десет градова Србије започела јс свечаност 22. маја. Талентп из Параћина наступнли cv 23. маја, када ie v дворп hjtv школе откривена биста Миленка ЖивковиНа, дар академског вајара Слоблцапа Сгојановића, v nDiicvcniv бројнпх KvJiTVpnnx и јавшк радника. сестре, супруге и ћерке нос Милснка ЖпвковиИа нпх гостију. За допринос v сарадњи ПОКО|- и број на шнрењу музичке културе. поједин ии.ма и радним организација.ма на свечано.м збор\/ радних људи овог колектива тручене су повеље, а радницима за десстогодиимћу верност колективу ручни часовници.. Фестивал оправдао поверење Фестнвал дсчјпх песама. ко]’и ie органнзовала Школа „Милснко ЖивковпН”, v част свог ivбилеја — десетогодишшице рада и постојања, одржап ie 24. маја. Прсд npenvuo.M салом Гпадског аматерског позоришта, градскп оркестао. хор учечпка Музичке школе ц ОШ „С. ’аковљевПћ” и солпсти. такоЈ.е ученпцц no.MCHVTTix школа, извели cv сви.х дваласст композицнја, које cv сс пласирале за финале V нзузетно свечано] атмосферн, уз буран аплагз који ie додељиван свакој композицп|и, жирп ie саслушао пажљнво свих дванаест и cb^kv након H3Bohc>ba оцељнвзо. Ha Kpaiv, збир поена 1е локазао да Је нај боља композиција ..Љуљашка”, чн1н |е аутор текста н музике МИЛАН МРБАНОВ из Београда. на другом .\ieciv композлци.ја „Бицнклистн”, чнјч ie ay чнм, јср uiiL’iTa сс не стнара нп из чсга, всИ због нечсга. Уметиост :< Јссте мсељд за надрпстан.с.м, за сјсднњен>см, за јсднакошћу. Иара Пес.мс као што су: Разан вена зора, На крилп.ма дане ли погзи 1Г?30РИШТЕ У НЕЉУ ssa & Бмсзу М.членк.1 Живковмћа открила пегоса ссстра тор музике ЈУГОСЛАВ СИМИП, а текста МИРОСЛАВ ДПМИТРИЈЕВИБ. обојнца нз Параhiina, а трсНе место деле „Да.мбо и Џа.мбо". аутора текста и музнкс БОРЕ МАЈДАНЦА из Ресника код Београда н ,.Ко' кош-олош”, параћинаца .Миро* слава Дн.митријевића и Предрага‘Асановића. Најбоље урађенн арапжман. по оцсни жирнја, био ie за оеc.mv „Зрачак” Мплана Мрванова, а нагрдда за гекст прппала је Мпрославу Днмитријевпћу за necxiv „Кокош-олош ’ док ie за најбољег солис-rv поогпагиена Александра Јовановно. Ауторпма победничк ix песа.ма VPV4CHC cv наградс. а солистима n xopv дппло.ме. Трсба пагласитп na ie свака компознција вредна пажње, л noroTOBv пес.ма ..Јхтославнја" чијц ie aviop н текста ti .музике Слободан Опвановпћ, из Параћина, Koioi ie, сигтрно, iickv од награла одгзело прво место изво!5ења. Фсстивал дсчјих псса.ма јс „завршеи, онако како се пожелетн може. А иза свсга тога стојц вредап колектлв Мизичке школе, којн је сатс и дане утро шпо спремајући комп-мициј* Како HiCmv нрипадају све честн ТКС. тако И XOPv И CO KOhi cv мссец н више свакодчевно вежбали. СИЗ осповцог обгазован.а п васпитања, СИЗ култгое. Ckvh- штина опшпше н ..Упивсозал- ■коннсрт” матерпјално cv по.могли obv .маннфестаинјг, a vcnc шностп допрннела ie н добпа сарадн.а Музнчке школе, ОШ ,,С Јаковљевнћ”. школе „Бура Јакшнћ” п ,.Р. До.мановић” и .музичара, Иараћнна и Светозареоа. С. Ј. ■* ■ ‘X'F-W ИЗЛОЖБА „ПРОЛЕНЕ Традииионалнн cycpei inti Градског а.матерсгиг позрипгта I! позорншта на по M3 Ue.ba — Штора и ове годи ис није изневерен. Члапови параћннског позоришта гос товалн су у Це.т»у од 17. до 19. маја н то.м прилнком нз велн представг „Сел.аии”, радннци н природна пителп генција. Језик i.«ie био барн јсра да лараћински аматерн нс побсру лохвале п иуран аплауз од љубитеља пззори шне умстностн. Гостоприм« љнвост и прнјатељство дома l.iiHa испол.авали су сг на сваком коррку. 55 „Бнберче" представа Деч јс сцене Грацског аматерског позорншта, као победник на регионалном такми- «.ењу, пласкрало се репу бличко так.мичеЈБе. ПараИин C1.H младн аматерн одмерч Нс своје глу.мачке сгчме са и.иињаппма из Рспублнке Субмје 5. јупа у Жг^арпма. Всповптно. да he се ..Бибер и Репгбличког фес тнвала вратити са награда И МЛАДОСТ’ С. Ј Коло мнра које млади у мају развијају на пољанама, у школским двориштима, сликама, лесмама, вијуга читавог jviaja, у мислима и жеља.ма младих ЗАВРШЕН OCMII СИМПОЗШУМ С ТАКЛА Траднционални Си.мпозију.м савремсног обликовања стакла, ос.ми no рсду, 20. маја завршно јс рад. Уиикатнп предмеги ■изниклн „3 душе и руку у.метнмка, облнковаии уз по.моћ вештих мајстора-отаклара, хла де се. Хладс се п чскају јавно предсгављаље 11 сти. Л оцспс о оцене јавпоовогодишње.м прнмер, даје вре.мена за размишљање. Стакло не дозвољаsa да се мниго. мисли. Око тра жи рад у једмом даху. Александар Портној п Цвста Вуко братовић су на.м управо помогли да откријемо пуд ове иечне матеркје. Сви мн допмјамо Шкољка јс, паљда, једкки жнви створ у природи, који од обнчис трунке песка, ако доспе у љену унутрзшњо ст, стпара оисер, ствара ipa гоцсност. To је н>ен одбрам бенп мехаиизам. Нешто сс слично ових годива догађа ло ц са ,.натрун>сном” у.мет нмчко.м душо.м Славицс Бла гојевић, која је у свом раз воју и расту, да б„ превазн шла болове н тсгобе, прибе глд песми, као јсднном при родном одбрамбенсм механи зму. II уместо да засузи, она је пропевала искрепмм гласом, онако како Је н осе ла. Двадесет пст песама v слободном ?шзу, које тиетн рају тсме љубави и природе, чшхј бисерну ннску мазпану „Шкољка", пссничкн лрве иац Слампцс Благојсвић, ко ји су заједнички нздали КУД „Бранко Ристнћ” нз Фа брике цемеита „Нови Попо ја Славнца Благојсвнћ носи све оне оллике Једне рупал не прироае, !»?жне н лома ло збуњенс прнроде, хо|а све више уступа месго окој другој природи која унмш тава прву, односно навика ма. Прнро и љубав су бли зиакшБС, а у поезијк Слави ме Благојевић и ЈсдојаЈчане близнакиње и one су .латн ца књиге, завичај ,,шкољ ке”. Као што сваки оброк сацр жи слано, слатко, кисело и љуто, тако н праса поези|а I« бн с.мела да се либи слич нпх садржаја, а поезија Сла вице Благојевић н подсе^а на Један добро спраиљен старинскп народнп оброк. Понеки стих нам сс учмпн слаткоречив. одмах га затим смењује олорн, па чак н ро гобатни стих. да бн звтим наишла кксслкаста ирони|а илн сш/гагма са јако твр днм значен.ем. Ако iniiura друго, пнсаше Је знак Једнакости, Са не iia, Булка, Суза, Мссечеиа Кост, у најбољс.м светлу рспрсзентује аутора н предстл вљају њене лнчне песнпчке врхунце. Лнкопном обрадом Kibi’re бавио сс Зоран Матпћ, сликар н нртач сгринова, копе јс оио такопе К1ии;ксвип првенац. Од насловнс стрпне, па до краЈа. Зораи Manihcc трудио да нс изневерн суш тину Kibiire, алн нс глкпм нлусТрацмјама, већ црпж« ма, који iianorpabyjy пес.ме н прошпрују њнхове пимен знје. Колорнт на насловној страни алскпатаи, нртеж лп мијскн јасан и прекнзав, еа пуно постнке. Зоран Матић јс нначе ч-шн Клуба депст уметности, у Љубљанм, којн је до сада објавио н иеколико стрипова, по ромгнн.ма познатпх кжпжсшшка. „Шкољку ’ Славнцс Благо јевић у свпком случаЈу тре ба отворнтн нз iue, no свом укусу, озабратц one би ссрс који се читаоцу vajmi шс допадају. симпозијуму, нзречене од са- .мнх учесника, су добре. И уопштс, о овој .маннфестац11|11 чули с.мо од самих у.метпмка све пајбоље. — Ово што Параћин има и пегујг јс пслнка вредност. Ста 1сло је обележје овога града. lie би с.мсло да се догодм да См.мпозпјум прекпне са радо.м За нас, уметникс .овакав рад it начин дружемш значи много. Организаторп н дрмаћшш су за сваку похвалу. Бно би пресрећан да још који нут уче ствујем, чулп с.мо од београдског акадеглског слпкара СЛО БОДАНА ТОМАНОВИНА. — Ја са.м за смнпозијум сазнао join прс три-четирп године. Верујс.м да јс ПараНин све стан овога што нма. О олој мапнфсстаиији бн .моралр виiuc да сс зпа п на југословенском нивоу. Мп с.мо овде из.ра зпих no.ua у.метносгп н разних крајева. Сгакло нас је зблл жнло. Та магерпја нас учи ноrom знању и новпм мргућностн ма, истакао је Александар Жижовпђ, кера.мичар пз Сили м. д. — Стакло изузетно везује, осиаја човека, управља лнчностима. Xoheui да га умнрнш, а оно сс не да. Керамика, на много спега дружепи сс овдс, пре са стакларнм; мајсторнма, врснпм ■ , а Параћиц he тек добити када добнјс галсрпју стакла, која треба да будс оое лсжЈе овога града, део јс размишљсња Лиљапе С.модлаке, академског кликара зн Сплита. — Сваки спмпозијум јс другачијн, нов. Па u овогодншн>н. Порсд југословенских у.метника, учеспик оое године био је н Чсхослозак Мплан Хаидл, којн је донео својс обслсжје и обслежје сроднне у којој жи ви н ради. Иначе, рсзултат до ciaaiuibcr.pa.ia је око 500 скспопата којп лсже, углавном. запакованп. V овом граду бп обавезно требало обезбеднтп простор за галерију стакла. истакла је Цветанка Вукобратовпћ. дпзајнср Српске'фабри ке стакла. Овогодпшње друт^сњс уметника н мајстора стаклара са успјаном масо.м је завршсно. Са пуно утисака оnihii he у- .метнпцп из Параћина, са лосебни.м одуи1св;исн»ем н пошго вглием према мајсгорп.ма ■. гаклари.ма, који у н*и.ма, качо нагласи Саша Жижовнћ. буде occhaiua првог учигеља. А ста Ово колр је прпсутно и на вечерашњој градиционалној из ложбн ..ПролеНс и младост, коју као израз бригс за свестранн развој н неговањс у.метничких склоности наше деце и омладине приређују СИЗ културе, СИЗ основног васпитања и'ооразова iba. Библмотека ,.Др Вићентнјс Ракпћ’’’ п Клуб ликовннх уметннка из Параћина, истакао ie Миливојс НешиН. управннк Би блиотекс, отварајућн ову пзложбу. Мај п .млалост у радости. у пес.ми и нгрн, .мај на лнковним рндовима деце из обданишта. учсника основних школа и срс дњошколаца. А најбољи рад код дсцс из обданишта и порука .маја јс четворогодмшњака Нс- .ман>е Бабовића. другн награда ,је припала iteioooj вршљакнњи Марпји ПсшнИ II сеа.могодишiboj Лпдији МнловаковиН, док треИу награду делс Иван СгојадиновпН, његова ссд.могодншња другарица Ана Николпћ и трогод1Ш1и»а Тијана Ивнћ. Прва пдграда vehv оснос* ин.ма прппала јс Татјанн ТадиН, uiccTH разрсд ОШ „С. Јаковл>еBiih” др\та Јас.минн Соколовић, шестн разред ОШ ,.Р. До.мановпп" и Снлвнји Илпп. ос.ми ра зрсд ОШ .,25. мај” из Поповца. Марнједа Колберт, шсстп разрсд ОШ „С. ЈаковљевпБ". Александар Гичевски, петп разред ОШ „Б. Јакшнћ” н Весна Стсвановић. шестн разред ОШ „С. Јаковљсвнћ” деле трећу награДУНајбоље радове .\teby средк.о школцима нмали су Жарко Ста нковиН U Саша Матић, друга награда припала јс Тањн РаKiih, a ipeha Драгици Белмћ. С. Ј кларски .мајстори свој рсловпи посао рн до.мпНини. наставићс н дизајне С. Ј.
ПРВА И ДРУГА ОПШТИНСКА ЛИГА — РЕЗУЛТАТИ БУСИЛОВАЦ: ХероЈ — Морапац 4:3 ПАРАБИН: Врапчанс — ИСК 0:5 РАТАРИ: Јсдипство — Борац 6:3 С1Р11ЖА: Земљорадннк — Јухор 1:1 ДРЕНОВАЦ: Напрсдпк — Младост 2:2 ЛЕБИНА: Будућност — Раднмк 3:3 ДРУГА ЛИГА СВОЈНОВО: Напрсдак — Морава (СВ) 13:2 БУЉАНЕ: БСК — Морава (Ш) 4:1 КРЕЖБИНАЦ: Слобода — Развитвк 7:0 Д. МУТНИЦА: Јединство — Полст 2:3 ТАБЕЛА ПРВЕ ОПШТИНСКЕ ЛИГЕ 1. Зсмљорадннк 22 2. Јухор 22 3, Борац 22 4. Херој 22 5. Напрсдак (Др) 22 6. ИСК 22 7. Једимство 22 8. Раднлчки 21 9. Радкнк 22 10. Врапчане 22 11. Напрсдак (С) 21 12. БуДћност 21 13. Младост 22 14. Моравац 22 16 5 1 74:24 37 14 5 3 69:34 33 12 3 7 56:51 27 12 2 7 74:54 26 11 3 8 52:46 25 8 7 7 51:44 23 II .110 63:58 21 (-2) 8 5 8 52:56 21 7 510 41:52 19 4 3 11 47:44 17 (-2) 6 3'12 45:60 15 4 513 37:69 13 5 314 52:86 13 4 414 36:71 12 ТАБЕЛА ДРУГЕ ОПШТИНСКЕ ЛИГЕ 1. Полст 16 13 1 2 78:26 27 2. Слобола 3. Напрсдак 4. БСК 5. Морав* (Ш) 6. Једииспго 7. Петрус 8. Морава (ДВ) 9. Младост 10. Развнтак II. Жслезннчар Гужва у врху 16 13 1 2 74:24 27 16 12 2 2 61:22 26 16 11 0 5 77:27 22 17 8 2 6 40:34 18 15 8 0 7 43:43 16 15 5 1 9 28:60 11 16 5 0 11 33:51 10 10 3 0 7 22:43 6 17 3 0 14 24:74 6 16 0 1 15 27:92 1 абслс другс општпнске ЛЈ1ГС интсрссантна Јс за све учссникс у фгдбалском спорту. Снтуацнја Y коЈој су два тпма са no 27 бодова н врло добро.м бод разлнком, н Јсдан тим са Једннм бодом мањс, и слабнјом гол разликом, (коЈу као што сс видн, надокнађујс фрапамтним рсзултатн ма) налажс да се па заврилшцу овог такмнчења обрати пуна паж:1>а, како сс не би довсла у шгтањс рсгуларност, М. м’ ФУДБАЛ: ДРУГА СРПСКА ЛИГА — ЈУГ Мдуће недељс: Рсмонт — Палнлула, ФАП — Днна.мо, Жслсзннчар — ЈедннЈсдинство 26 16 7 3 49:13 39 ПКВ JY.MKO 26 15 6 5 43:22 36 МИН Јастрсбац 26 15 4 7 39:18 34 Младост 26 13 6 7 29:21 32 Палнлулац 25 10 8 7 34:38 25 Ф А П 25 10 7 8 28:27 27 Динамо 26 10 7 9 33:33 27 Тимочанни 26 8 9 9 34:38 25 Лс.минд 26 9 6 11 35:36 24 Прогрес 26 9 6 11 32:42 24 Металац 26 9 5 12 34:47 23 Желсзпнчар 26 7 9 10 28:37 23 Рсмонт 26 7 8 11 31:31 22 Ш\-маднја 26 5 8 13 17:35 18 Слога 26 5 7 14 25:37 17 Јагодмма 26 4 7 15 20:50 15 ство, Тнмочанин — Слога, Младост — Лемимд, Јагоднна — МИН Јастребац, Прогрсс — Шумадија, ПКВ JYMKO — Металац. ФУДБАЛ: ДРУГА СРПСКА ЛИГА — ЈУГ РУТИНСКИ ДО БОДОВД РЕПУБЛИЧКО—ШКОЛСКО ТАКМИЧЕЊЕ Y РИТМИЧКОЈ ГИМНАСТИЦИ ■■■ Ј^динство — Тимочанин 2:0 (1:0) Стадион: Једннстпа Гледалаца: 1500. Време: сунчано, погодно за игру. Стрелци: КостиН у 38. л Бандука у 88. минуту. Суднја: Динчнћ (Ннш) 9. ЈЕДИНСТВО: Богосављсвнћ 7, Мирковић 6, ПетковиН 8, МнлснковиН 6 (Матнћ 7), Панић 6, МилнИевић 7, Miuitili 7. Вулпћевнћ 7, Бандука 6, К^штеварац 6, (Милошевић 6). Костић 6. нпчког нз Пнша, нспред ixcra жпви знд, а лопта двадссст .метара од гола, тсшко јс било очскпватп iieurro nnше. Али, иза лоптс стаЈао Јо Костић. Био јс то уларац коЈн ћс се памтнтн. Логтта Јс прско зплп, пошсна сфсом, прсварила Стсваповића и бнло Јс то Јсдак нула. Друго полуврсмс. слнка м при.хнка првог. Улазн Милошсвнћ од кога Је првенствсно публнка очекнвала ла унесе живост у напад. вншс сс иср- 'Впра >1 расправља у.место да мобнлн шо ссбс и друге на борбу. Тек кад 'сс на тсрсну појавно Матпћ, уштспо ван Јс процеп нз.мсђу одбране и папа Пст шсст маЈсторскнх потеза исто толико шансн публнка Је топло поздравнла. Мнлпћ тпкођс „пробудно". После пеколнко бсгова и ливнпх пснтара шутева коЈи су осталп iiCHCKopinuhciiii, охчучио се ра соло продор, његов чувар га заустав л>а телом п судпЈа Динчић свнра пе- ; нал. Сигурно га реалнзује Баидука. Од свсга овога остајс један курио • Л знтет. Трснср Томнћ Још на почстку ;i'***>♦*-•■ Јс прсдвндсо да ћс Јединство постићп . головс јсдино из прскнда н дио. Нграло сс без псликнх залагоња. Бандука јс био скгуран извоћач пенала Први део утакмнцс, за разлнку од ранијнх, овог пута слпчио је другом. До сада Јсдипство би послс .дагрејз Baiba" v првом полуврс.мсну обично самлсло протпвннка у наставку, алп овог пута свс до уласка Матпћа, ,,зе лсна машнпа’' радила Јс пол лсргасом. Јсдпнсто Јс од почстка имало тсрснску налмоћност, а гостп су утлавно.м успсли да парираЈу у нсколнко лспнх акцпја, што Јс бнло све што смо видслн у првом полувремсну. Рсд јс забелсжнти п Јсдан ,,кнкс" одбранс, послс чсга сс Богосавл>свић нашао очн у очи са Димптријсвићсм. Мсђутнм, искуство Јо олнсло побсду. He са.мо да јс одбранио, нсго после тога нн корпср inijc свнран. „Усамљенп" Костић у 38. Miniirry оборсп је прсд шсснасстсрцсм гостпЈу. Када сс зпп да Јс иа голу гостнју бпо Стсвановнћ, бипшн голмап РадМОМА ТОМИК. ТРЕНЕР ЈЕДИНСТВА Ш СЕЗОНА ПО БОДОВА ВРЕДЕ рупгнскн II два доба су укљижсна. М. Мпленковић ПРВИ ПОРАЗ У ПРОЛЕКУ Младост — Јсдннство 2:1 Првн пораз y пролећном дслу Јсднн ству јс у прстходиом колу нансла Мла дост мз Лучана. Ол овс утакмицс се пије впше ни очскивало, алн такођс сс од домаћнна пмјс очскивало онако груба мгра. Гол Јс постнгао Костпћ. СТОНИ ТЕНИС ПЕТ ГРАЦИЈА ИЗ МРДЋИНАШБдЉЕ Језан од паступа рнт.мнчко пптастличке групе Екнпа Средњорочног цемтра у рит мичкоЈ гимнастпци, под вођством про фссорке Љнхане Томмћ, освојпда Је прво мссто на републпчком таклшчењу. Пст грациЈа пз Параћика: г.апитсн Анћслка Станојсвнћ, Снежанз Драшковпћ, Гордана Панчић, Anbc.v ка Милосавхевић и Марпја Ракпћ, у све чстирп дпсцнллнне покуттлс су наЈвећи збпр оцсна. Успех CKime Anixanc Томнћ ииЈс случаЈап, онс су прошле годпнс па ШколскоЈ олимпијади освојнле друго место у Републицн. Иначе свс чланице всћ сс дуго бавс ритмпчком filmнастпком, а започсле су у основноЈ школн ,,Бура Јакшић”, под воћством Слободанке Стефаповпћ н Једно врсме Апђелке Т«»мЈ<ћ. За републкчкн иастун трспнралл су трн пута недехно по два сата, алн п падахе uchii бнти охмора. ПредстоЈп чм Рспуб.М1чко-клупсмо такмичењс, такођс у Бсограду, где ћс у Јачој KoiiKYpcituiiJii покушати да пот« врдс свој квалмтст. М. М. IN MEMORIAM Нашем дргом п пеза борављено.м супругу. оцу и декн ТРАДИЦИОНАЛИИ TYPHHP Y БУСИЛОВЦУ ПО МАЛОМ ФУДБАЛУ Како нам јавха Томислав Ннколпћ, прсдссдипк фудбалског хлуба „ХсроЈ" нз Буснловиа, у овом селу сс током јуна и јула органнзујс турннр у малом фудбалу у ..част" развоја фудбалског спорта и омасовллвања фкзнч ке ку.ттуре н као подстре1: и inuin Јатива за формнрам>с cxima v свнм месним зајсдкпцама, органнзацпјама улруженог рада и школама и др\тим средниама..." завршсн интат из Правнлника н пропозпцпЈа турнира у малом фулбалу ,.Бусилог.ац 85". Како пишс у Правилнику, органпза тори CV ДРУПГП!С11О-ПОЛ1П11'1КС оргаппзацијс Бусиловца п Фулбалскм клуб. Прзво •■чешћа па туринру нмају свс скмпе. уколмко на жнро рачун M3 Бусиловац уплатс авс хнхаде динара (војниии не плаћаЈу). Уплата се можс извршнти, каже у Правилнику, н кол Мирослава Саздаповнћа — Ссдог, у По.мзпривредној апотсг.п у Параћнну, до 6. јуна. Утакмице турннра „Бусиловац 85" nrpahc се суботом и неде.мм. а мо> же и пстком н све почпњу у 20 часова, а можда п у 19. зависп од бро ја екнпа. ПгЈЈдвнћснс су паградс, 10 хнллла зл прво место, хтатпа мгхалл, ккпГа л днплохш, 6 хнладз за друго место. срсбрпа мсда-va. niuira п дпплома. п 4 химде за треће место, кн.пга м днплома. СпсцнЈалпа награда предвпђс па је за фер-плсЈ. М. М. Утакмимом II побсдом над Тнмо чанпма, закоружмла се нифра сал да бодова једног од најуспсишн јих треиера Јсдипства у нсториЈи клуба: били су то стоти бодовн од када јс .Мома Тохшћ дошао на кор мило тима. За ирвог стручн>ака иа клупи „зсленпх" поставл,еи је Y деиембру 1982. годинс, послс дсбакла Пасла Јсвтића. Нц клуб ннје «5ио у бопознциЈи, али TomiiIi јс са истнм цграчима успео да сс избо рп за наслов пајуспешппЈс скипс у пролећном делу. Јслпнство је од злчс.ха ускочило v сам вр< табслс Друге српскс лиге. освојивши из 15 утакмнца 20 бодова. Y следећој сезопи ,,3C\enii” иста чу кандидатуру за крвак.1, али у познато) сипацмЈи цбе трку са Шу.малп|ом из Лранђелозпа. Из трндесст утак.мнца. Једпмстсо сс ваЈа 41 бод. Уз ма.чс пнтсрвгици.е у »грачком фонду п у овоЈ голпнн чирсто су пркграбклн прво месго м тешко да ћс сс одређн Прве срп скс лпге. Систс.матичак у раду па -грену, Мома Томић Јс псдпнтап и у фудба лскоЈ статистицн. Замоли.ш смо гз дд сс за ову прилику послуалсмо П.СГОВПМ подаци.ма: Јсдннство Је од пролећа ’83. до прошл^ нсдсље одпграло 71 утакип иу за иодопс. ПобсдмАН су 42 пузи, нсрсшено пгралн 16 пута, а само у трннасст утакмпца нзашлм су са тсрсна погиутс главе, па и тада чсс ло кло жртве закулнсних, (нс| фуд балскнх радн»и. Y овим утлкмииама посшглн су 138 голова, a npitMiLui 47. Свакоко ди јс рскорд послсдз^а сезона када Јс Богосав.всвиД само чстири пута вадио лопту нз мрежк у досадап1н.нх 17 сусрстл. Ннјс време за „рабалзис". алм овом Томићсвом јубнлеЈу саакако т|».'ба придодптм г прг-ллогодмшљи Куп када се Јединство иииуло у лрволнгашке впснпс. Честнташз Мо ии Томићу овај јубнле|, а колнко га позпаЈемо, on lie све честиткк поделити са соојнм другсЕшма — Фудбалсрпма и сараднпцмма. М. Мнлс»хссвић ШКОЛА ЗА СТОНОТЕНИСЕРЕ КОШАРКА ЖЕНЕ ПОБЕДА ЗА ПОБЕДОМ На иницнјатнву СТК ..Тскстнлац", уз сарадњу са Основном школом ,.Ра доје Домановпћ", марта почсла са ра дом „Школа стоног тсннса”. Стони тснис све вмшс осваја младс Параћипа. Y право врс.мс, рсклм бп, Јср гепсрација која јс до сада, п још увек мгра, давно Јс прошла зспнт. Школа стоног тснмса, која радп у Параћину, окупха ћаке трсћсг и четвртог разрсда, а јсдан од иннциЈатора школс Свспклав zXiibc.tKOBiih, мнш хсм>а Је да he сс кроз ову школу оспособнтн будућа гспсрацпЈа, и то нс са.мо у мушкој конкурснцпЈи, nch н у жепскоЈ, мсђу којима кма добрмх талсната. Ibcrono М11шл>си>с делн и Рудн Вапск, тренер у овој школн, наводсћи да Јс стонн тснис прави спорт, прнступачаи сваком, у комс ис влада закон Јачсг, nch закон муд ријсг. СТК „Текстилац” обсзбедио Јс све услове за рад школс, у првом рсду реквнзите: столове, мрсжс, рскетс и лоптице, л у договору са руководством школе обсзбсђеи Је простор. Стонотеннски стручлаци сматрају ДЧ.. ћс већ за идућу годину, оспособпти две екипе за наступ у конкурснцијк пионира. М. М. МАЛИ ОГЛАСИ ПродаЈсм кућу Y Параћину, у улици Милоја Јоинћа 5 н внкендн цу од 60 квадрата на Карађорћс вом брду са 5 арк плаца. Повот но_ Упитати Буру Пегровнћо, обућара нлп иа тслсфон 53-817. На продаЈу кућа, логодна л за ло кал. Тслсфон: 51-708, y-'uiua Мајора М?рка 45. ПродаЈсм мотоцикл ЦЗ 175, очг ван. Телсфон: 51-913. Оглашавам иеважећнм сведочонство о заврпккој осмогодш?*н>оЈ школи ,,Момчпло Попопић" у Па раћнну ма Спннше Снмнћа, мз Лсбннс. Оглашавзм неважећим сведочак* ство о завршеном шестом разпеду Оснопнс |:4коле . Браико КрсианоBiih" у Дрсновцу, пздазо иа имо Добрмле стефановић. ЛРСИБ С. СТОЈАИУ (1928 — 1984) Даваћсмо годишн>и по- .мен 1. VI 1985. годинс у 16 часова на гробљу у Параћнну Са тугом, љубављу и поштовањем њсгове: Зпа та, Мнкица и Боба са но роднцама. IN MEMORIAM Дана, 4. VI 1985. годинс навршава се годнна од ка да нијс са на.ма наш дра гн супруг, отац, таст н дсда. Y Обрсновцу протнв Радпнчког по бсда за кош, а у Параћмну протнв Кодубаре нз Лазарсвца сигуриа побсда. У прошлом колу, у дсрбкју протнв Радничког нз Обрсиоаца, после узбул хиве и охгичме утакмпце гошћс нз Параћина савладале су ривале и освојнле два драгоцена бола, победом од 55:53. Параћннке с\’ водиле свс врсмс, алн у послед1ка три менута узбућења бнло на прстск. Домаћс су претилс изјед1Баче1Бем, али захаалујућн расположеној Верицн Јаикогић, no беда јс сачувапа. ОКК Параћип: Савић 6, Торњанскп 2. Cmnih 2, В. Петровнћ 4, Антопнјсвпћ 15, Глншнћ 2, С. Петровпћ 4, МлддсиоапН — н Јанковић 20. Y следсћој утак-мнии против Колубарс из Лазаревца, Параћпнке су лак ше него uno сс очекмвало савладалс солидну скшту са Колубаре. Гошће су само десетак минута бплс равноправне, али су опла домаћнни са нсколико брзих коктри сломи.хе отпор гошћи. Све су лннмје у тпмг фупкциопи салс беспрекорно, а пгром н кошевпма нздвајала се Јелема Торнлнскп п подсетила на своје лрволиташке дане. Треба још похвалкти игру Јанковнћевс, која Је постигла м пајвкше кошева. ОКК ПАРАННН: Савнћ 2, Торљзнски 20, Симић 2, В. Петровнћ 4, АнтонијевнН 5, Глншнћ —, С. Петровић 4, Младеновић 6, Јанковић 21, Јовано внћ 3, Радичсвић. М. -Мидошсвпћ УСПЕХ БОРЦА II Y ЗАГРЕБУ На десетом стонотеииском турниру ..Братство јединство" у Загрсбу, уз учешће 94 екипс н 256 поједмнаца из свих крајева зем-ve, трн дана су се надметали за зеленкм столом. Параћнн су представхале двс скмпе Борца н Једна Општннског стонотеннског савеза. Екипа Борац ц у саставу Дулић — Церовић, постагла Је паЈвећи успех освоЈнвши прво место у својој групн, што зиачи пласман 16 иаЈбол>их. За х>аку им Је нзмакло упстћс у четврт финалу, јер су воражен>|ч»д новосадске Звездс са 3:1. У поЈединачноЈ конкуфенциЈи Церовнћ Је доспео међу 32 играча, а Лулпћ Је поражеи већ у првом колу. Ргди Ванск Продајсм парцслу од 10 ари на ме сту званом Пстловац, иза Могсла. Слободан Маркоичћ. H*crouicBa 2а 32, Параћвн. телсфоп: 52-685. ДУШАН Ч. РЛШИН — КЕПА У.мссто по.мсна дајс.мо прилог за незбрш.-уту Д® HYСупруга, ћерка, '<ет ч унуци. Иаана® Ллст СоцпЈхјвстпчког сахеза радног карода опппнне Параћнв, издаЈо Цеитар аа ку.тгуру в ипформнса»ке .Лараћин" — Ллрећин. Дпректор н глпини н o.iionopMn vpe.wiin Славо.губ ОбрадоиЛ, Иадавачкн савет: Нада Брапковнђ, Момчило Вучковпћ, Светислав Жлвковиђ, Маливоје Илић, Нада Јоваловнћ. (замепнк предссднмка). Сисжапл ЈоаанокмК. Бо pireojc Марнпковић, Славољуб Обрадоввћ, Живота СтоЈавовнћ. Жнвојнн Tovah (лрелседпик) н Јован Tounh Уређује Редакционп колетмјум. Новииарв; Снежаи« loBaiiomh Miunnui Жкв ковг.ћ Д!ирослав ДимитрнЈевнђ, Мпливоје Нлвћ (техличкп уреднггк) □ Миодраг Мизенковпћ. • реса РедакпвЈе: Макснма Горког, 4. Поиттпискл фач 38 Гелефокн: rnainui •« однпкфки vpei Him (035) 52-352, новикарв (035) 52-694; Претплата: гидшпља 300,00 дииара, полугодишм.е <*0,1» длнара. за ииостраиство двосгруко. Жнро рачун Центра »з *Y'»rVPV и чнформ11са>и 5504-603-1973 код СДК Параћин. Шталгад ГРО „Глас” Београд, Вдајковвћсва 8, хезефон (011) 340-551. Тираж 11000.
c. o. ''^l,,,,ll|,*lllllll>llllllll|l||||||||Hl|l||l||l|||ll|l||l|l|||l||||||||||||||||||||||||||||||||||||||(|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||U|||||||||||||||||||||||||||||||||||n|||||||||M|||||||||||||||||||||||f; Лист СоцвЈалистичког савеза радног варода општине Параћин у вегетацији и уз повољне временске услове у летљим месепима да добре приносе. погодовати болестнма време које ће разним биљшш и штеточина.ма. , Н>|<>'111||||||п|||||||||||||||1|||||||||11|||||||||||11П|||||||||11||||||1||||1п||1|И1|||||||||||||||||1||11||||||т||||1П1111||П1111|||И|||||||||Ш||Ш|ПШи(|Ј|||||||||||||1и1||11(нппт1Ш1111|||| О S СТА1БЕ НА НАШИМ ПОЉИМА ПШЕНИЦА ДОБРО НАПРЕДУЈЕ I37S ИЗЛЛЗИ СВАКЕ ДРУГЕ СГЕДЕ ■ ЦЕНА 30 ДИНАРА 1ОДИНА AU И БРОЈ 285 . ПАРАНИН 12. ЈУН 1985. ПоследниЈ кшпе које су па лс, лако неравномерно распоређене, повол»но су утвца ле на све пољопривредрл културе. Посебно је клша користлла плЈнелл која је у фазл наливања зрла, па се према. најпоЕијој проценл очекују вео.ма добри прлно 1 си- И кукуруз, f.ojn је пос ле једнонпомссечис суше био У статацији, лалази се у фазц брзог опоравка, па се такоће може очеклватл да и ојј надокнадл закашљење И остале пољопривредне културе веома добро напре дуЈу, алн Је сада потребно обратити већу пажљу иа н»н хову заштиту пошго v зем* л>и има доста влагс, а очекује се леома топло испарно КОМЕНТАР БРОЈА ШТА ЗНАЧЕ ОБУСТАВЕ РАДА? ПРЕДСЕДНИШТВО ОК СКС Личнн дохотци НИС^ М@|ИВ8 раца © О расподели ће се дискутовати и на седници OK СКС FY расподсли средстава за лпчне дохотке заостаје.мо за друтпм опхцтинама. Цене ре проматерцјала су брже рас ле од цена производа наших радвих органпзација. Организацмја рада у организаци јама удруженог рада inije на потребно.м нивоу. Трошкови по једшшцама пропзвода су неадекватни, а капацнтеги не искоришћени. Доходак бржс расте од укупног прихода. Када су у питању лич mi дохоцн нема још адекват ннх мерила резултата рада како у органпзацијама удру женог рада тако и у ванпрн вредним делатностнма. YCBOJEHA НОВА ОРГАНИЗАЦИЈА Ово су са.мо неке од колстатација са седнице Предсе дгашггва OK СКС Параћин, одржаној 3. Јуна, када су разматраЈјд актуелна питања стицања и расподеле дохотка и личнпх доходака и за даци Савсза комуниста у тој областн. Почиње изгоалња Дома нултуде Одбор за изградњу дома културе и Опшллјскл комигет за урбанлзам разматрали су овлх дака на заједнлч кој седнлцл идсјно решстве будућег дома културе у Параћлну, којп треба да буде лоцирал лзмеВу „Швајцарнје” и »Дугобапке” Идејно ре шење је дело архитеката из Крушевца. Будући дом културе укупну површипу од 1200 квадратнлх метара, велику салу од 450 метара квадратних која може да се користц за влше намела и влше друглх потребних просторија. До.м културс lie уједно н.матл функциЈу п дома омладине, јер he се у н>ему од вијати актлвностн младих. Цементара без OOYP-a Раднички савет утврдио привремену организацију са вршиоцима дужности руководилаца. Коначна унутрашња организација — на јесен. После поновног лзјашљавања OOYP-a којл сс претходно изјасило протлв реорганизације, Фабрлка цемента Је коначно стекла статус радне оргаплзације без OOYP-a. Иницијатлва да се фабрика организује без OOYP-a потекла је од друштвено-политпчких организација још пре више .годлна и повремено је јењавала, a врхунац је достнгла крајем прошле и почетко.м ове годлне. Аргументи за овај предлог су недефинисани економскп односп међу OOYP-пма, слабости у руковођењу због лоше координа ције п многи моменти у расподелп ллчшгх доходака и нормативн који указују на то да OOPY-л суштински нису нтгкада ни постојали као самосталСРЕДЊОШКОЛЦИ: ПРИОИ НУД^ шо СТРАНА 9. БЛАГД НАЗНЕНА итш СТРАНА 2. СИЗ ЗДРАВСТВА ИЗМЕБУ ПОТРЕБЕ Н МОГУЂНОСТИ СТРАИА 6. не целине. Y ствари, билн су самостални само у оној мери у којој су отежавали оргапнзовањс пословања! Прнхватајућл јединствену рад ну органнзацију, радннци су ималп у виду да је то једно* оз решења које треба да допринссе бољем раду у аггуацији када фабрнка бележн дуговс ој сготн-нак старпх милијарди. Што се тпчс даљих послова у всзи с новом органнзацијо.м, 25 јуна ћс радшши изађи на референду.м да бн усвојили нова нор.мативна акта, чији предлот је већ утврђен. После тога, радна организацнја lie бнтп регистрована у свом ново.м оргапнзационом облику. Усвајање унутрашње, или микроорганизацијс, одложено је за јесен јер су предстојсћл месечни плановн производње нзузетно високи; па се избегавајусве активности које ннсу директно везане за производњу. Да би се рад ипак оргашгзовано водио, раднички савет рад не организације донео је одлу ку о привременој организовано сти фабрике у пет сектора н де вет радних јединица, а истовре мено је мменовао вршиоце дуж ностл руководилаца ових рад них целнна. До коначнс одлуке о струк тури радне организацнје рад ници he тако имати времена дг уочс еветуалне недостатке it благовре.мено предложе нова решења. । Део средсава јавног мнфор ' мисан>а, и то његов мањи । део обавестио је чнтаоцс да • је 24. .маја дошло до обус- > таве рада v Радглј органи- [ зацији ФТД1 ,-Пролетер” у ! Параћину. МеБу онима којн • су то „прећугалн'’ бно је и । наш лист. Како се ради о ’ политнчки it идеолошкн осе ' тљивом социјално-класном н । конфликтном nirraibv које J захтева прнбраност и разло ' жност код његовог третпран»а, као н нз разлога ла сс не учинн ,лоша услуга”, тој ррганизацијн н овој среднни, сачекали с.мо правн одговор којп cv дали сами актери обуставе рада, да дамо обавсштење о toxic, алЛ н 1ош комснтар на тај лосет љивп" догађаЈ. Y разговору са раднпцима је утврђено да је кепосрсдни разлог за обуставу рада примена новог Правплника о нормирању која је узроко вала да јепан број раднпка за внше часова раца н за већа лзвршсља пего у претходно.м месецу прилш мањп личнн доходак Наи.ме, од првог маја 1985. годш.«е при мењен је Правилпик о нор ма.ма COYP „Гоша”, у чијем се саставу налази Радна органнзација „ФГМ ..Пролетер” а који не одговара тс кућој опре.мљсности п друпгч условима у „ПролетсPY”. Други бнтан разлог којп су радници навел« је такозвано „чекан»с иа посао’’ коЈе н.ма за послсдицу да рад Kimi који су у текућем месе цу чекали на посао нмају већц просек личног дохоткз од онлх који су радилп и ис пунили, па чак и пребацпли р.орму. Ово вз разлога што се кап основ за исплату у случају чекања узима претходни мссец. Такође је било речи о лошнм међуљудскнм односима. кадровској полптицп, иепов pei-by према директору н јед но.м броју осталих руководећих радника. Закључено јс да сс на сед г«’,пјц Радничког савета донесе одлука о обустављаЈБу прпмене поменутог Правилшгка о нормама, а да се исплата за ма| мессц изврши пре.ма Праввлнику о нормама који је важио до 1. маја 1985. године чиме ће после дице некритичне примене но вог Правилника бнти откло H>eic. Такође је закључено да Ко митет за привреду Скупшти не општине Параћпн v року од 30 дана сачинн аналл зу о органнзацнјској и кадровској способиостн Радне органвзацнје ФТМ „Пролетер” са предлогом мера н о томе упозна радш<ке >ла збо pv радних људи Радне организацнјс. Рад је‘обусгавпло 40 радника од укупно 250 запосле них. Обустава је трајала од почетка рада прве с.мене па до 21 часова када су се рад шгцц вратилн на посао. To би бкло свс шо се тнче обуставе рада у „Пролетеру”. И. пошто је „постигнут договор’’’ могли би са тн мс и да запршимо. Meђутим, подсеНамо да је танно пре четири месеца (24. јануара 1985. годинс) дошло до најављене обуставе рада од стране Радничког савета у OOYP „Црнн ца” Радне органнзације „Вел мортранса” 1е „учестале’’ обуставс рада су посталс наша стварност и захтсвају да се политички анализирају и оцењују. Оне су. то више ј.чр је спорно, постале израз противречних социјалннх и класних тенценција. Такоће није спорно да се обуставс рада дешавају у срединама са нарушеним самоуправљан.ем, са израженим техно кратски.м it бнрократскнм монополом, ср израженим пробле.милта у пословању, п ло правплу у срсдина.ма где су ковертл са личним дохо цлма лз месела у месец та- |бл. Алл. остаје спорно заш то у онлм случајевп.ма, када се утврлл да су обуставе рада лзазванс лсса.моуправллм закидањима радличких права нлко, лли ретко ко одговара. Зашто у тл.м средшлма iniKo па време ле ре агује, па нл Савез комунл ста, када се често унапрсд зна да lie ло обуставе доћл? Зашто, када она настанс, ан гажују се све снаге, решел>а 11 кривци се Из овога л.с: Морају своја плава брзо пролалазе? сс намеће шггали радници за да сс на овакав пачип боре? Јача лп се ппте или слабп самоуправљање? С тога одговориост свих, a пре свега Савеза комуннста 'I Синднката чијп су члапо паднн љгдп п учеснициобустава. мора да се стави на hdbo мссто да Не би било roBirx ..Upinnia” и ..Пролетера” Јср .марксистичка дн јалектика не по^азч само од пцеје превазнлажеља, иего стварања иеопх^дних услова it ппетпоставки да до таквих могу^носпЈ решава н>а конфликата не долази. С. О. НА ФЕСТИВАЛУ ДЕЧИЈИХ АМАТЕРСКИХ — ПОЗОРИШНИХ ДРУЖИНА V ЖАБАРИМА ПАРАНИНСКИ „КЛИНЦИ" НАЈБОЉИ „БИБЕРЧЕ" ПРВО У CPSM На пионирском фестивалу позоришних игара Социјали стичке Републике Србије, одржаЈ&ои у Жабарима од 1. до 10. јуна ове године, у конкуренцији десет дечијих позоришних представа, ,»Биберче” Аматерског позориш та из Параћина проглашено је пајбољо.м представом. По ред овог изузетног призна ља, „Бпберче’’ је добило па градс за најбољу сценографију Ирегх* Рот—ПортноЈ, затим за најбољу корсогра фвју, Марије Ракић. Жирн је посебно наградиои глумачка остварсња н то: Драган Мнлетнћ за улогу Би бсрчета, запш за еппзодна остварења награда је дошла у руке Славлше МарковпНа н Јелене Кнатар. Прегршт признања стваралачком раду редитеља Бо ке Обрадовића и младих уме тника је подстрек за даљн, успешан рад.
12. ЈУН 1985. • БРОЈ 285 ПРЕДСЕДНИШТВО ССРН О СГЛМДАРДУ УЧЕНИКА Средњошквпци иза основаца О стаидарду ученика се упо ОТВОРЕНА ИЗЛОЖБА ИНОВАТОРА И РАЦИОНАЛИЗЛТОРА ИНОВДЦИЈЕ У ®ЖШ»КТНВНОПН МАРКСИСТИЧКА ТРИБИНА слодње време доста говори, a то је била и тема ссднице Председништва Општинске кон ференцпје ССРН одржане 30 .маја. Анализирајући стандард ученика у основном образоваљу, констаговано је да се овом лптању неколкко годпна уназад поклања заслужена пажп>а, а резултат тога је добро органнзован превоз, исхрана ученпка, солпдан школски про crop. Познато је да ученпчкн стандард знатно утпче наквалитет образовања. Y нашој општпни пмамо узор како треба да изгледаосновна савремена школа, алп се у последње вре.ме све више осећа потреба за новпм школским простором. Проблем је н продуженп боравак, али још увек се ннсу стеклп услови да он буде организован, иако у граду одавно за ■пш посгоји потреба. Насулрот основној, у срсдтвој школи агандард ученика није на завпдном нивоу. Од 1.800 ученика око 850 путује, a превоз није органпзован. Проблем нсхране такоће још није решеи, средњошколскп центар нма само једпу фискултурну салу, што не задовољава потребе, скупе екскл-рзије плаНају родитељи, а радионпце за практичну наставу нису адекватно отгремљене. Овпм проблелт.ма СИЗ усмвреног образован>а треба да посвети више пажње, имајући прптом у виду да за све није увек само потребан новаџ већ и мало добре воље. Највише је изложено тимских радова © 135 нноватора — 50 радова ПОВОДОМ 40-ГОДИНПБ1ГЦС ослобођења и 35 година самоуправљања Веће Савеза синдиката, Клуб са.моуправљача и органнзаније проналазача општине Параћнн организовали су изложбу „Иноватор-стваралац" коју је 31. маја у присуству opojinix посетилаца испред Робнс куНе „Београд” отворио Зијад Кадрић. Y излогу Робие куће „Београд” 135 иноватора из организацвја удружсног рада иаше опплгине са око 50 радова локазаЈђо је своје стваралачке способаости на унапређењу постојеће техникс, тсхнологнје и организацнјс рада у циљу повећања продуктивности рада и дохотка. СКРАБИВАЊЕ РАДНОГ ВРЕМЕНА Могуђнвсти 8жа Комисија при већу Савеза синдиката ' општине Параћин обишла је недавно један број организација удруженог рада како би подсетила на обавезу лзраде програма за скраћивање радног времена. Још пет организапија доставнло је своје програме и то: „Будућност”, чијим је програмом обухваћено 12 радника који раде на радним .местнма са посебним условом рада и то са скраћлвањем на 6 сати. Y Медицчнском центру скраћивање радног времена се односи на 277. радника и то на 6 и 7 сати, a у „Шумадији”, 00YP „Малопродаја” 360 радника на 7Д earn. И 00YP „Извор” има могућносш за скраћење радног времена за 48 раднпка на 7 earn, a OOYP „Обућа" за 109 раднзгка и увођења још једне с.мене. Могућностп постоје и у Штампарнјп где би се радно време скратпло на 6 часова. Скраћиваувем радпог времена у поменутим организацијама запослило би се још сто новпх радника. — Y ИВТКТ „Б. Крс.мановић”, КПП „Параћин”, Пошто и ФТМ „Пролетеру”, организацијама код којих је великп број нзвршплаца на раднпм местима на којпма се може скрапгги радно време још увек се раде програми, каже Радо.мир Живковић, инспектор рада. ГПРО „13. октобар” је обавеотпо комисију да нема послова на којпма би се у њиховој организацији могло увести скраћено радно време. iMebyшм, истиче Радо.мир Живковић, сматрамо да у „13. окгобру” има могућпости заскраћење радаог времена и да ћемо у договору са представнпцима ове организатгије учесггвовати у изради програма. М. Ж — Нповацијска делатност и радпо стваралаштво у нашим радним оргакнзацијама постаје све популарније. Све је већи број пропзводних радника — квалификованпх и висококвалифпкованпх мајстора, техничара и пнжењера којп својнм идејама и практичнид! решењима дају врло значајан доприностехничким унапређењима и повећан>у продуктивности расха и дохотка. И ако тај број није велики, он се сталио повећава. Y Српској фабрпци стакла број иноватора и аутора техничких ynanpebeiua пзноси 3^2 одсто у односу на укупаи број радника, у Индустрнјп вупених ткашша 1,1 одсто, у Фабрнцп цемента 1 одсто, у Фабрици текСТИЛШ1Х маилша 4 одсто. За по следњих десет година у Српској фабрчци стакла признато је 66 иновацпја од 141 аутора, чпме је остварена упггеда у вредностл од око 8 хшлијардм старих динара, ауторима је дато у виду иаграде 267 лшлиока старих дннара, илн 3,4 одсто од укупне ухптеде. Y Индустрији вунсних ткаш<- на од 1978. до 1985. годинс усвојена је 61 иновација од 35 аутора, остварена је уштеда од 2,5 мнлијарде старих динара, a ауторима је исплаћено у внду награде 15 милиона старнх динара. Y Фабрици текстнлних машина евидентирано је 5 иновација н 14 аутора. Y Фабрици це.мента остварени су слнчни резултати. И ако су ови резултатн значајни, онн су^још увек мали у односу на друге зе.мље. Y Јапану свакн други радпик бави се иновацијама, у Источној Heмачкој сваки четврти, а у западШ1.м земљама у иновацијама vчествуЈе 6 — 8 одсто укупног броја запослених. Y Словеннји око 6 одсто запослених учествује у иновацпјама, рекао је у свом излагању Знјад Кадрић. На крају су свкм иноваторима уручена прнгодна прнзнања и упућен позив да својим стваралачким радом даље унапређују развој нашег друштва и доприносе спровођењу мера економске стабилизације. М. Ж. ПРОБЛЕМИ ИЗ ОБЛАСТИ ЗАПОШЉАВАЊА КАЗНЕНА ПОЛИТИКА НА ПОДРУЧЈУ ОКРУЖНОГ СУДА БЛДГД ШЗНЕНА МЛИИД Казнена политика за крпвична дела привредног кримннала у 1984. годџни била је тема заједничког састаика коме су 3. јуна у Општинском суду у Параћину бпли прпсутни окружни јавни тужилац, iberoBii заменици, председник Окружног суда у Светозареву, оппггински јавни тужиош! и њиховгг за.менишг, председнишг општинских cvдова и један број отитинских судвја који суде крнвичне предмете из Параћпна, Нуприје, Светозарева, Свилајнца, Деспотовца п Рековна. Општа је опена да је казнела политика бнла доста блага и да би је v наредном пернолу требало пооштритн, лолазећлс од закључака Савезног већа Скгпштине СФРЈ и Скупшгине СРС п да се и даље води рач\ - на о начелима законитости и индивидуалнззипји казле. Ha ochobv позатака којн су се овом npiLHiKQM чулн, уочава се да код општинскпх судова има доста условљених и ублажених осуда уз .мало изрицање мера безбедности као и то да је казнена полптика код поједфЈИХ судова разнолика. Често се среће и код Окружног и код општинских судова примена пнститута особито олакшавајућих околности, а да се то довољно не образлаже. Међугим, с обзиром на све већу учесталост и разноврсност напада на друштвену имовину, потребно је да сви правосуднп органи са пашег подру^ја критпчније оцењују чип>енице ко је су од утицаја на од.мсравање казне и да на основу својих овлашћеља утичу да сс казнена политпка за ову врсту кри.хшналитста пооштрн, како бн се на тај начин утпцало на сма1вем>е броја напада на друштвену имовшгу’, закључено јс па овом састанку. Обустава рада туђа самоуправи^ Обустава рада јс неуставпи, недемократскн, несамоуправни, груб прнтпсак отвореним нсра дом да би сс пзнудило задовољење одређенкх ужих интерс са. Y’ социјалпзму као друштву рада нерад свакакр мора бити највећи грсх. Са становишта co цијалистнчког морала, такоВе, који ничс п развија се из дру штвене. својпне пад средствима за пропзврдњу и самоуправннх производннх односа, ббустава рада се не може друкчнје окарактерисати до као аморални чин, уперен у суштини против самог човека и његове елемен тарне потребе да радом ствара материјалне и духовне услове за жнвот. Зато се обустава рада, даклс нерад, и то испољен као груб прлтисак једних људи у односи на друге људе и ширу радну п друштвену’ заједннцу, не може сс у самолправнпм ус ловпма никад, ником п пичнм оправдати. Али када је веђ ту, као пежељена нзраслина на друштвеном организ.му, морамо да је изучавамо да бисмо је ра зумели н едеминисали. Ваља овде подсетити на наше- велике економске тешкоПе, које су толпко ведике да их оцењује.мо као економску кризу. А најмање што људи себн могу да допусте у екопомској кризп јесте нерад, нарочнто да се нерадом изрављавају некп рачуни, ма чнји, какви п коли кн билп. Зар су тн рачунн заис га толико велики и важнп да се .морају намириватн обуставо.м рада? Свеснн смо, да из ове еконо.ч ске кризе може да нас извуче са.мо добро организован п осмпшљен, паметан рад, без кога нам не.ма нс само изласка нз дубоких економскнх тешкоћа. озбнљно посрнулог животног стандарда и оскудпце свакојакс врстс, него нп уласка у 21. век који Је на прагу. лошких висина које досегну само мудрц осталп ће морати да л>е материјалном и вектехпомогу да II вредни; се задово духовном провинцп јо.м, бсз обзпра че.му тежиди и шта о себп мислилм. На.ма eV социјалпзам п са.моуп рављање, за које смо пролили дшого крви у рату и знојау млру, жпн историјску шансу да си извучемо лз балканскс заосталости. На нама је, мсђугнм, колико Ис.мо у.мети да искористи.мо историјску шансу која нам се пружа. Знају нашн друговп по осду који су v обуставу рада кренули, морају знати сву негатнвну тсжшп' свог поступка за свс нас. Памстнн су то људи, добри радници II самоуггравл>ачн. Ипак, одлучилн су се на нешто што је туђе и њнма самим и лоуштву кога граде. Раннје се то дсшавало са.мо другима, a сада сс то и нама десило. To јс наша реалност од које нлтн желнмо нити можемо да побегнемо. Прихватамо то као део живота којп није ни прост пи једиос.мсран. Нијс то нп сопија лпзам. Напротив, и соцнјализам, баш као и жнвот, сложсп је и противуречан, класно ]е друштво, ади се, исто као и жи вот. ради жпвота самог, одвија к развнја, напредује. Некад бр же. некад споријс, са тешкоћама, већим нли мањи.м, али никада без н»их. Трпи понекад и поразс алп побсВујс, губп и по коју битку алн добија рат. Дру КЧНЈС .... ' п ие би .могло битн. Тако кажс науци науке ји‘ јс мено наука .маркспстичка. A треба всроватн. He ради са.мо веп радп жпвота ко дубоко реалан. једноврси лсп н тегобаи. Обустава рада је у пашем са.моуправно.м систсму нова по 1'ава U феномен којп тражи ол говарајућс разјашњење: пдсолошко. тсоретско, практично- -полптичко. Зато је у овом пос лу неза.мепљива улога марксис тичких центара. Отуда и наш марксистички центар покреПе obv проблематику везану за обуставу рада, као отворено пп тање које lie обрађиватп у напсднпх неколнко бројева листп. почевшн од збпвања v ООУР ..Црница”, а потом о обустави рада у ФТМ „Пролетер” као п о cbcmv ономе што може помо hri да се ова појава што те.мељитнјс схватн п што пре и пот пгније откдони пз нашег са.моу правног живота. Слободап Лнђелковић 1ЕС1ЛАД СЕ АРЕВАЗШЗИ ОРЕММВДИИ О Млади су углавном заинтересова ни за преквалифнкацију ® пажњу посветити систематизациј и радних места Реализација планова запошд>авања у текућем средњорочју указује на то да се у нашој општпнп годишње запослн око 1.100 раднпка, пгго јг довољно да се обезбедп стопа расга запосленостп негде око 3 одсто. Међуггим, структура залошљавања је<- таква да све впше пооигграва проблем незапосленостп младих стручних радника. Негде око половине запошљаван»а отпада на запошл>аван>е на одређено време, што је негатпвна карактериотпка на коју је у више махова указивано. Код планова запошл>аван»а, радие организације н ралне заједнице већи део потреба исказују за стручним раднтгцима него што је токод сгварног запошљаваша. Негде око 50 одсто запослених у тоicy годнпе су радшши без занпмања са евпденције, такода се долазп у стггуацију да расте’ број незапослених са среМ. Ж.ј дњо.м, вишом и високом стручном спремом, као и КВ радника, а опада број незапослених радннка без занимаља. ТакоБе је евидентан несклад измеЈ^у занпма>ва која су неопходна удруженом раду и постојеће квалификацпје (заниман>а лица која траже запослење). Овај несклад се превазплазн поступком стручпог оспособљавања и преквалификације. Тако је на npiiAiep у прошлој години на овај начин запослено 325 лица. Евидентно је расположење незапосленнх која имају неко од суфицитарипх заиимања IV степена стргчности да се и иадалл-опредељују за преквалификацију, па чак и прихватају запослењс на местима радпика без занимања. Међупш, често им се то право да раде ниже послове од захтева своје стручне спре.ме, у радним организацијама бесправно ускраћује. Млади су углавнок! заинтересовани за преквалификацију у Посебну у удруженом раду занимања конфекцнонар, мшивач грешака у ОВТКТ, пронзвођач обуће, стаклогравер, пре гледач — пакер и слично. Међутим, све је израженија појава да је далеко веће питерссовање младих за преквалификацију него што су пријаве потреба за истом од стране радних организација. Због тога посебну пажњу треба посветата систематизацијн радних места у удруженом раду и подизању захтева пстпх на виши ниво где год је то моryhe, као и да треба даља настојања усмерити на стварањс могућности за брже запошљаваЈве стручпих кадрова ц т0, пре свега, прсквалифпкацијо.м лица суфицитариих занимања IV степена стручности у дефиШгтарна пролзводна занимања Ш степеиа стручпости, попуinmr спстематпзовапа непопуibeiia радпа места гдс год јс то могуће, сагледати леадскватно лопуњсна радна мсста у погледу захтева .стспсна стручностп „ променити досадашљу праксу где год је то могуlie. Податак да сс на прпмер на дан 30. априла 1985. године на евндепцији незапослених налазц 754 лица са средњом стручиом спремо.м, а посебно податак да имамо 70 незапослених са вишом и 48 са високом стручном спремом у ситуацији када стоји податак да јс кваднфлкациона сгруктура лииа на евиденцији нсзапослени.х у нашој оптгпнп боља од ква.тификационс структуре запослених указује на то да се мора посвстити интензпвнија пажња запошљавању лица са BK1UOAI н високом стручном спре.мо.м. Д. Кркић 2
м f—< g E
o M *■6 > 3=1 a tl o a o S X a o Б Pl I c g
12. TYH 1985. • БРОЈ 285 КОМУНАЛНА ИЗГРАДЊА KO/1EKTOP ДО КРАЈА ГОДННЕ > Средства обезбеђеиа уз помоћ радних организација и „Инвестбанке” •vrИзградња инфраструктурних објеката у граду финансира сс из средстава месног самодопри носа. удружених средстава инте реснЈгх зајсдница за грађевпнс Ко земљиште н водопрнвреду као и комуналпог доприноса. Посебна улагања ће бити у 1985. години, обзиром да се пн тензивно гради ауто-пут кроз Параћин, а упоредо са тим и паралелна саобраћајница. Пош то кроз нове саобраћајнице про лазе витални пнфраструктурли обЈекти: главни колектор фекаХ ве каналлзаиије, водоводна мре жа и друго потребно је завршити их До краја ове године. Средствпма самодопрттноса обезбеђено је до сада 16 милнјарди сггартгх динара, а недоста je join осам. Казсо се са изградњом поменутих саобраћајнпца не би заостало уз помоћ организатца удруженог рада и >ДЈнвесгбанке” ова средства су обезбеђена. Такр да сада са сигурношћу можемо да кажемо да ће до краја године бити за вршен колектор и сва до сада изграђена канализацпја бпће у функцији. М. Ж. Гвађани дугују комунапцима Око две стопше грађана дугује Комуналној радноЈ органнзацији „Параћпм”, на нме мзношсња смсћа, v просеку no 15D п 200 хнљада старпх динара. Да би опа органнзација наплатила дуг треба ангажовати адвоката, чији су трошкови троструко већн од основног дуга који би корисник услуга платио. На при.мер, ако дуг взноси сто хиљада старих динара, након заврхпсмог поступка тај износ се пење на близу 300 хнљада старих динара. Зато ОО¥Р „Услуга” познва кориснике својнх услуга да што прс прнступе измирењу обавсза како нс би билк уту жснп. М. Ж. ЗАВРШЕНА МАЈСКА СМЕНА HA ОРА „АУТО—ПУТ БРАТСТВО ЈЕДИНСТВО ’85: РАДНН РЕЗУЛШН М КИУ Мајска, ванредна с.мсна на ОРА »»Ауто-лут братство једпнство ’85” отпутовала је прошлс суботе из Насеља „7. јул”. С.мсна, коју је сачињавало пст бригада, остварила је раднс резултате према плану, радсћи на деоннци ау.то-пута Куприја — Појате и дсло.м код Алексинца. Из ове смене су бригаднри учествовали и у археолошким ископавањнма код Мотела Параћин под вођством крагујевачког Завода за заштиту спо.мсника културе н Завичајног музеја из Параћина. За посебне раднс резултатс као и друштвенс актнвности из мајскс смене за савсзно призиање, „Плакету Вељко Влаховнћ”, прсдложена јс о.младинска радна бригада ,Д*аде Металац" из Лссковца, а за признан>е Републичке конференције ССО Србнје ОРБ „Фа.мос” — Сарајспо. Мајска с.мема претходила је првој смени у кајој учествује девет брлгала из Марпбора, Краљсва. Скопља, Лнвна, Новог Сада, Тнтове Митровице, Делнииа, са Раба и београдске општинс Врачар. М. М. ОТПОЧЕЛО ЈЕ ЈУБИЛАРНО АКЦШАШКО ЛЕТО на w фрнта Бригаде из ове средине раде иа ОРА „Бујштина”, „Партизански пут” и „Катланово” Испраћај бригаде „Бра1.«ко Крсмановић” □ва, 1985. година је јубиларна за евс заљубљеникс добровољног омладинског рада. Нанме, ове године, обслежава се 40-то годишњица омладинских радних акцпја у ослобо1зсиој ЈугославиЈи. Јубилеј о.младниских радних акцнја уједпо је н јубилсј једне од најстаријих југословснскпх бригада „Брапко Крсмаповнћ” из Параћпиа. Прошле суботс, пут ссверне Истре упутпла се бригада „Бран ко Крсмановић” из Параћпна, која се фебруара месеца 1945. годнне огледала и на првој радној акцији „Црни Врх", на ссчи дрва за болшхце које су примиле paibeiuiKe са Сремског фронта. Ова брнгада дуге и светле традпцпјс, окнћена најзначајнијлм прнзнањнма за добровољшх о.младинскп рад, свој четрдесетн роВсндан прославиће на ОРА „Бујштлна” у Савудрнји. Млади Параћина, који наставллју и чувају светле традиције добровољног рада, у истарско.м кршу градиће инфраструктуру, прорећиватм борове и пошумљавати врлетни, истЗрски камсн. Ваља напо.менути да ову бригаду чини 40 омладинки и о.младинаиа, међу њи.ма су н два ветсрана и пионира. II што јс још занЈшљивијс, бригаду води вишеструки акцнјаш л млада радница лз истон.мене фабрикс „Бранко Крс.мановић” Љпљана Петровнћ. ЗАГОРЦИ И ПОМОРАВЦИ НА ОБРОНЦИМА „ПАНОНСКОГ МОРА” РЕЗУЛТАТИ ПЕТОМЕСЕЧНОГ ПОСЛОВАЊА ШТОФАРЕ НЕОПХОДНА ПОМОЋ ДРУШТВЕНЕ 3AJEWUE ф И поред бројних тешкоћа v Штофари постигнути добри пословпи резултати ® Погоршани услови привређивања девалвирају постигпуто у производњи © Неопходна помоћ друштвепе заједнице У првих ист месецп овс годиие у НВТКТ „Бранко Крсмамо* вић” постигнути су добри пронзводнн резултати. Код готових тканина, које чине костур производњс у овој радкој органнза« цијн, учествујућн са прско 70 одсто у укупној вредпостн пронзводње, плаи је пребачен за око 8 одсто, а остварепа производња за око 5 одсто v односу на прошлу гоцилу. Код производње конфекцнјских одсвинх предмета и поред броЈних објсктивних тсшкоћа, производња Јс већа од планиранс, али на низоу прошлогодншњс. Y делу трикотажпе пролзводњс, пкје остварсно запланнрано из објективних и субјектииннх разлога који су пратили нормално одвијањс процесне производње у овом делу радне органнзације, те је производња нешто ма»>а од прошлогодишн>е, али са добро.м перспекгивом да се пропуштено надокнади всН са завршетком трсћсг квартала ове годнне. Остварена вредноет прошводње ман.а је од планиранс за око 12 одсто, а већа од прошлогодишње за свега 87 одсто. Имајући у виду структуру вредности производље, одчосно да је 60 одсто робе намењсио хшостраном тржтшгту, као и околносгг да остварене продајнс цене на конвер* тнбилном а поготову на до.маће.м тржиштч-, не обсзбеБују никакву • или врло скромну акумулацију, јасно је да ће остварени фннансијскп рсзултати девалвирати постигиуто у пронзводњи. Вс.тнка дннарска нсликвидносг, педостатак обртних сред става који тренутно пзноси оки 1,4 мплијарде динара, и чиљеница да око 80 одсто постојећих чинс креднтп, одражава се на огромне ка.магс, које су достиглс износ од пре ко 50 одсто од остварелог дохотка. нлн ч»нс су.му од преко 80 одсго ■исплаћсних личних доходака у ово.м псриоду пословања. Ненаплаћена инопитраживања од око 1,3 мнлн* јарде динара, доспеле а неизмирене обавсзс од око 0.5 мпллјарди, вслнкс негатнвне курсне разлике л захватања лз МИОДРАГ ТОЛИБ ИНОВАТОР — СТВАРАЛАЦ №11 ЗАМЕЖ Ш0С1РА1 @ Дугогодишњи рад на унапређењу производње у СФС На изложби „Иловатор — стваралац” која је ових дана отворсла у лаше.м граду излагао је л Миодраг Толић, ВКВ машинбравар, пословођа „Дораде” у IV ООУР-у у Српској фабрлци стакла. Млодраг /Голлћ је радплк Стакларе од 1958. годиле и остао је веран овом колективу. Ту је уткао своје најлепше годинс живота л свс своје ндеје и намере како да унапрсдп производњу, како да побољша доходак, да створи нсшто лово. Порсд тога што га свл знају као вредног радлика, меБу својим колега.ма много јс лознатији као »новатор — стваралац. Све је почело негде 1968 — 1969. годнне кгсха јс у брусполици, на вагнер машнни омогућпо да сс дорађују и мале чашице што ца тадашњој увозној машини нлје било могућс. Млодраг Толи11 јс бпо прсокупиран тн.ме да се изврши реконструкцнју те .машнле н с.мањл број радника који lie да јс опслужују, што му је такоВе пошло за руко.м. Кад јс фор.мирап IV ООУР са групом својих колега конструнсао је машину за пескирање алата, односио одстрањивање прЈе присутна и завнст, односно нсма дово.бно разумсваља, јер превелико истицање код неких колега повећава, а код других чак смањује углед. По .мишљењу Миодрага Толића млади људи којп управо долазе пз школе нису у стању да се влше укључе у стваралачки рад јер у школн ле стскну потребно зиање. Потребло је још трл године рада да бл се оса.мосталнли и дали значајнији допрнлос ла свом радном месту. А могу млого да пауче од свог старијсг колеге Миодрага Толића. М. Жпвковић дохотка н ллчллх доходака, полако алп слгурло воде ову радлу оргаллзацију, у овој јубнларлој годллл, ка лсгагпвПО.М фллалсијском пословашу. A то дал>е злачл, извозитн по свстски.м сталдардима и иенама п ннским личнл.м до.хоцлма, који своји.м мали.м рсалии.м расто.м и даљим падом прстс да се негативло одразе ла досадашње лозлтизлс резул татс у пролзводњл. Уоста.том, ниски лични дохонл у милулим периодима су главли разлог исказлваног скро.мног позлтивлог флнанснјског резгл- ■Јата. Улазак у золу губчтака, скоро потпуно загвара перспективу ка повп.м леопход.члм илвсстлцлоллм захвати.ма. прс свсга у модернизацију капацлтета, како би ова радла оргаллзацлја блла конкурентниЈа ла светско.м тржишту и задржала тешко стечелл углсд рсно.млрадог пролзвођача. Све ове и бројлс друге екстернс пробле.ме радне органнзацлје, л уопшгге вуиарскс индустрнје Југославнје, неопходно је што пре решавати ла одговарају1ш.м виши.м клвоима, како бл овај, врло значајан извознл потенцијал задржао своје место у стабллизацнонн.м напори.ма лашс прлвредс. Отуда п плсисгирањс ове, а и друглх сродлих средпла, да као прва л најхлтнлја мера уследл ослсбађање од пореза и допрнлоса пз дохотка и ллчнпх до.чодака, које бп уз остале мере довеле произвођачс текстпла у псги трет.ман са друпш привредним гранама. Славољуб Марковић НЕПРАВИЈШОСТИ Y ПОСЛОВАЊУ ООУР-а „ЕЛЕКТРОДИСТРИ БУЦИЈА” Основане пријаве грађана Извршни савет Скупштпнс општине је у четвртак. 6. јуна, раз.матрао »звешта.ј Комисијс коју је фор.мирао у вези анони мне представке везанс за пословаље „Електродистрибуције” у Параћину. Овом приликом је речено да су пријаве грађана на пословаЈне „Електродистрибуције” угла вном основанс. јср је извесно да ..Елсктродистрибуција" v Параћину пма неравноттраван однос пре.ма грађанима јер се неким бржс. а неки.м cnopnje Ипанаи 5 .laje прпкључтк за електричну енергију. ..Електродистрибуција’’ је св ојнм понашаљем највнше доплнела да у нашој општини цве та бесправна градња. јер је да вала прикључкс без обзира да лн је грађанин имао уредну до кументапију за изградшу или ннје. Овај пзвсштај бпћс достав1»ен органима управљап>а OOYP-а „Електродчстрнбуцнја”. који о својим одлукама греба Да обавесте Извршни са вет, а уједно и Јавно тужилаш тво, инслекцију и CYFI, како бн и они предузели одговарајуће мерс. М.1Ж. Сарадња збратпмљеннх општина Крапина н Параћин огледа се и у заједнпчкој О.младинској радној бригади. Већ пегу годину Загорци н По.моравци остављају део лета ва југословенскпм радплн* шти.ма. Ове годпне двадесет Крапинаца и Кралинки имсто толико домаћпна из Параћина лалазе се од 9. јуна на акцији „Партнзански пуг" у Летенки. На обронцп.ма „Панонског .мора" младе нз Загорја и По.моравља очекују исти послови као н „крсманце” у Истри. И у Македонији јс Kpcin'.io јубиларно акцијашко лсто. На о.младинској радној акцвји „Кат ландово” налазн се брнгада „YU стаклари” коју чине најбољи млади раднпии југословенскпх фабрика стакла. Са стакларн.ма јјз десет југословснских стаклара јс и пет о.младинаца из овдзшјбс Фабрике стакла. Акцијашки ред вожње овдс за тренутак се прекида и наставл»а v августу, када he се на акцији „Палић” наћн млади нз братских општина Мурске Coботе н Параћина. М. И. љавштине са алата који је већ бно у производњи. Са нсто.м екнпо.м твудн оспособљена је .машина за вишебојно декорнсање чаша. HA САВЕЗНОМ ТАКМИЧЕЊУ HAY4HO- -ТЕХНИЧКОГ СТВАРАЛАШТВА На првој изложбн иноватора нзложсн Је сензо.матичкн жиг за жигосаЈБе стаклеиих артпкала. Захваљујућн том жнгу постигнута је већа производља јер © се у хишуту жигоше 90 чаша, што задовољава потребе високопродуктквпе машине. До сада је таква маипша радила са два жига из увоза. Миодраг Толнћ жели да истакне да је иа свпм ови.м послови.ма радио са својим колегама, а мећу њима се нстичу Миодраг Крстпћ, Радисав Стамснковић, Драган Симпћ, Миодраг ВучковиН, Славко Млловановић, Мирослав МнрковнИ, Пуниша Радојковић п осталп из групе за одржавање дораде чији је допринос такође несумibiiBO велнки. За своје Јгновације Мподраг ТолиИ је два пута паграБнвал скро.мнн.м лаградама. Правнлнпк о narpabiiBaiby иловатора у Стаклари је урађел, али како са.м рече нноваторима није циљ новац већ да унапреде пронзводњу и побољшају условс рада. — И.ма доста л>уди у Стаклари који могу и хоће да раде али ПДРДЋИНЦИ ТРЕЂИ Екппа младих техничара у дисциплинп Наука и тсхника у одбрани и заштити на такмичењу техничког стваралаштва Југославкје освојнла бронзану медаљу м Злато се добија и знање.м. To су показалп недавно младп техничари Параћина који су се са Републпчког такмичеља вратилп са једанаест златлих медал»а. Златом сс окптнла и скипа која се так.мнчила у дисциплнHii Наука п техплка у одбранк н заштити. A то злато нм је управо отворило врата на савезлом такхшчењу. Горан Јовановић, Саша Ми> лошсвић, Зоран Хаџић, Граднмнр Цветковпћ, Драган Крстић, Дејан Милошсвић, Небојша ИвковнН и Предраг Жпвковић чи1ПГЛП су екнпу Народне технике лаше општине у конкуренцијп омладннаца и у дисциплннн Наука п техннка у одбрани п заштитп представљали Србију на савезном такмичељу у Будви од 30 маја до 2. јуиа. — Младн технпчарп ПараГш* на достојно су репрезентовали своју општину, регион и републнку. Знањем н способношћу они су Србији обезбедилп треНе место v Југославијн, иза Црне Горе и Хрватске, чули смо од Мнлорада Милошевића, воbe пута овс екнпс. Мало јс недостајало па да параћкнска екипа постале впцешампион у овој дисциплннп, али и бронза заслужује пуно честиткп. Овп вредни момци показалп су веома добро знање, спретност н сналажљивост. Тако се осваја наука п техиика. Браво, млади техвичари. С. Ј.
На такмичењу „Цвст у речи — цвет у слици” ДАЛКБОРУ ДРУГА нлгрш Традиционална маннфсста ција ,.Цвет у речи — цвет у слицн”, коју већ шеснаести пут организује Матична блблнотека „Свстозар Марко вић" пз Зајечара, окупила je и ове године бројнс литерате и младе ликовне талешс, ученнке основних школа из разнпх кра.јева Југослави>е. V конкуренихјп 489 учелн ка нз 51 школе Срблје и дру гих репубЛика нашло сс мс ђу победннчкнм нменима л име Далнбора БаЈкиИ .учеплка IV—2 разреда ОШ ,,С. ЈаковљевиИ”. V Зајечару је Далнбор за цртеж па тему „Нвет у сли шГ' освојно лругу награду, књиге у вредлости од 3.500 динара. С. Ј. ЗБОГ НЕПОКАЗЛНЕ ФАКТУРЕ „ВОЗАЧИ „СТЛНДАРДТРАНСА” МИЛАН ОБРАДОВИБ И МИЛАН СТО.ТЛНОВИН ЗАРАДИЛИ ШЕСТ МЕСЕЦИ ЗАТВОРА ¥ АУСТРИЈИ У 3ATB0P B1ECT0 МГАВДИ Због покушаја задирања у монопол „Аустрије-промст” алкохолпим пићима на царннском прелазу Шпилфелд половином децембра прошле године ухапшгни Милан Обрадовић (35) и Милан СтојановиК (35) возачи „Стандардтранса” © Покрајинскп суд у Грацу изрекао им новчане казне која је замењена временском Због чега сс контрола на аустријској иарпнл одлучила оаш за детаљнп прсглсд ФЛП-а еветозарспачкс регистрације, због чсга возача нлсу ларлнлку предочллн ко.мллетну докумснтацлју, због чсга су иајнрс порпцалп а пото.м безусловно призналл оптужницу, свс су то питан>а која јс л порсд детаљлог превола судсклх и истражплх доку.мслата у случају хватања „швсрца у покушају” још нису разјашн>сла. Камлон „Стандартранса" лз Панчсва са двојнцом возача крелуо јс половилом лсцс.мбра, рекло би сс на рутинскн пут, какав je ncli до сад много пута прсвал.иван, да фпраш .Југоимпорт" власлика Дра гана Борнћа лспоручн десетак тона прсхрамбене робс н пст тона алко.холних пнћа. Докимслта, рекло би се уредна, да та су возачима, камиона је слабдсвсл „ТИР — карнегом” н јодлнл неразјашњсин мо- .мепат јс због чсга су фактуре подсљене. Поссбно јс потписана фактура за конзсрвс и Terne. а посебло за алкохолна пића. Купац Борић био је присутан утовару и инсистлрао јс, возачи кажу не знају због чсга, да се пиће с.месгл у предњк лео шлепера и претрпа конзервама Бувсча, ајвара л клсслс паприке. Обављао јс и извозно царињење на сву робу, па јс ка.мион крснуо пут Дизелдорфа гдс сс налазл складиштс „Југоимпорта". Пут се прекпда на граничло.м прелазу Шллфслд где сс цариннк одлучује да детаљно нсконтролише баш камион иСтандардтрансаЗаправо да нсшто није у рсду посумњао је још прнлнком површног увида у пратсћу доку.мснтацнју. Y папнрн.ма се појављивала разлика од 5 тона, тачно оноллко коллко је „тежила” фактура са шљивовнцо.м л кру шковцсм — позачи ту фактуру из ко зпа којих разлога нису показалл царлннку. Прнступа сс дстаљно.м прегледу возлла л на свстло дана испли вава нслриказанл алкохол. Аустрнјским царннлии.ма је то блло сасвим довољно да двојипу возача ухапсе, а камион спре.ме у складнште. Према њвховлм законима промет алкохолним плћнма монопол је Регпблике Аустрпје. О цслом случају обавештсн је наш Конзулат, а даљим пу> теви.ма обавештен>е је стигло и до „Стандардтранса". Из Параћнна је од.мах ангажован аустрнјски адвокат којн брани интересе фнр.ме. сиз ЗДРАВСТВЕНЕ ЗАШТИТЕ ИЗМЕЂУ ПОТРЕБА И МОГУЋНОСТИ Меднцински цснтар Параћин кубурп са опремом, просторо.м и кадровима. Y СИЗ-у здравствсне заштнте сматрај\ да јс јсдини излаз у попећавању издвајања за злравство. Потпмсивал>е Самоуправног споразума нзмеђу СИЗ-а ц корнсника здравственс заштлтс илјс успело, па Јс на реду пзналажсње друпгх могућностн. — Наша опрема л у До.му здравља и у Болннци амортизована је н недовољпа. Нема.мо нл папуча, ни мантила, а просторије су прокисле, са пуно жучи саопштио на.м је др Сава Димлтрлјевић, длректор Медииинског центра, у разговору који јс претходио састанку са прсдставннипма Рсгноналног завола за здравствену заштнту Бупрнје, који су за потрсбс СИЗ-а ураднли аналнзу о развоју параћинског здравства од 1981. до данашњлх дана па за- ■хтсв Општинске заједнлце здрав ствслс заштитс. Нн у че.му се прича др Милосава Богдановића, улравника Дома здравља, није разликовала од њсговог претходника: — Покушава.мо да штедимо на све могућс начинс. Међутим, снтуацнја јс против нас. Лековн су колнчлнскл нздатл са.мо десст одсто вишс од прстходлс године, алл јс зато фпнансиЈскл лздатак порастао за преко 140 одсто. Само повећан»ем прллива фллалслја у здравство можемо очеклватл побољшаље ситуације, најпрс кроз стопу доприноса, вслл др БогдановмП. Закључак љегов про истиче нз слтуацлјс која јс иастала неуспешнлм потпмслвањсм Самоуправног споразума На глапном претрссу у Покрајннском суду за крнвнчна дсла у Грацу возачн, за разлпку од изјава у истражно.м поступку, без протеста признају оптужницу и предссдавајуКн судкја, дворскн саветннк др Франс Гаспандл изриче нм пресуду којом су возачи „Стан дартранса” осуђенн на глобу од 600.000 аустрнјских шилинга (7,2 .милиоиа динара). Казна је одмах замсњена затвором у трајању од шест мсссци, јср толпко нопаца нису могли да прикупс. На пронссу ннјс доказала кривица Раднс организације „Стандартраис", те јс њи.ма враћена кауција од 200 хиљада шилинга, а кампон са робом пуштен је из ,заробљсништва”. Одлуко.м истог суда пресуђен је повраћај кауције. Штета која је при том нанета ЈЕЛЕНА ВУЧКОВИБ: УЧЕНИК ГЕНЕРАЦИЈЕ ПРВА У Бачка књнжица Јеленс Bv чковпћ, од првог до осмог разреда, у рубрикама нема других оцена оснм пситиа. Када овог jvira Јслена Bvmковић v рукама буде држала днллому о завршеној ос новној школм, остаће школа „Бура Јакшнћ" без јсдног ученика који се сврстава у ред најбољих, ученцка генерације. Отићи ће Јелена у средњу школу као „вуковац” као ђак који је „ у свсму био првн”, како с поносом истичу њенн наставшпш и руководиоци школе. Ученик генерације, како се то постнжс? — Када се нешто воли, стижс се све. Ја волим да радим. да учим. Менс интересују сви мредмети, мада највише склоностн имам пре ма мате.мапгцн и физици. Кад се вре.ме добро распо реди стиже се да се пуно тога урадн, а поготову ако се тај посао обавља са љубав л»у. Волим пуно да чигам, , Стандаргрансу" износп око 2.5 милиона динара због и.мобнлпзације камиона, двосгрукот „бесплатног прсвоза” од Панчева до Граца и назад и 100.000 шилинга, колико су коштале адвокатске услуге. Од директора „Стандартранса” Милосава СимиНа сазнали с.мо да и.ма још ncjaciioha у ово.м случају — Зашто су фактурс за конзсрве it inihe прављснс посебно н зашто возачи фактуру за пнће нису показалн аустријској царини то не знамо. Међутим, да јс сва докумснтација предочена царинику — проблема не бн бнло Moryhc је да возачи иишта нксу криви I! зато док нх пс саслушамо кад дођу нс можемо да каже.мо прсцнзнпЈс шта сс заправо збило на rpainiM-- ном прелазу Шпилфелд. Бнло како било возачи су одлежали казиу у аустријско.м затвору, овде их чека суспензнја и накнадно \тврђпваље кривипс а цео случај може да послужи као поука да се са законима не треба играти. М. Миленковић СВЕМУ воли.м све што волц моја ге нерација. Добру музику, „Бјело дугме" посебно, кн>п г\\ позорнштс. фил.м ... ВоЛИМ да будем са друговнма и другарицама, али ic волнм да седпмо у загушљнвим ди скаћнма. кафићима, не воли.м кафану... Мислим да младима нијс тамо мссго. тако мислим н говорн Јеле на Вучковић, ученик генера ције Основне школе „Бура Јакшић", Ову вредну девојчицу кра сс сами ешггети. Уз њено име су чссто најбољс оиене на TaKAnineiHLMa разпих нивоа, дипломе. кљиге, наг pane ... Највреднији читалац у прошлој годпни на Дс чпјем одељеЈБу Библиотекс „Др ВпНентнје Ракип" бнла је такође Јелсна Вучковпћ и прпмнла вредну награду v књига.иа. Актггвна је Јелена II у културзом п омлацинском раду своје школе. С. Јовановић између СИЗ-а здравствене заштите и корисника, а на шта је упућивао закључак Скупштине општннс из марта овс годинс. Стопа допрлноса од 6,7 одсто лајнижа је у Србији. Толико се нз личног дохотка у привреди издваја за здравство, На подручју нашег рсгиона Параћнн је на последњем месту по издвајаљу за здравство са чак 3,3 одсто ман>с нздвајања од Аранђеловца, 6,3 одсто од Кнића и no 1 до 2 одсто од осталих општи.ча. Штојс најинтересантнијеза разлику од осталнх општина стопа доприлоса заздра вство у Параћин у од 1981, на овамо пада. Y тој години залошљени у привреди издвајалл су 8 одсто да би ндућс године изДЈвајалп 7,7, 1983. 6,5, а толико и 1984. Повсћањс од 0,2 одсто ла почетку овс године недовољно јс да СИЗ оствари билансни простор, односно да здрав ство како трсоа лечн људе. Ако јс Параћни по стопи доприноса на послсдњем мссту, према прсглсду расхода по осигураннку у исто.м периоду негде је у срединп. To значи да се не расипа, већ да је створен раскорак нзмеђу потреба за здравственом заштитом и мог.ућности. Неуспело потписивање Очигледно да корисницн нису расположенн да издвоје и удруже срсдства за задовољење заједничких потреба у здравственој заштитп. Узалудно је бнло н јавно расправљањо које је претходило лоттшсивању Самоуправног споразу.ма. Пз СИЗ-а здравствене заштите свим корпсницпма упућсни су доппсн н одрсђсно место потписивања, али у малу салу CO Параћин у заказано врсмс појавило сс двадссстак потписника. Допис јс поновљсн почетком маја. али ни тада нпје бпло рсзултата. Замољснн смо да објапнмо пмс oiuix који су билн спремни да удруже средства у здравтвену заштпту: ,,13. октобар” — OOYP „Градптсљ’’, OO.YP ЗОП Параћин, ЗОИЛ „Дунав”, Центар за соцнЈални рад, OYP ПТТ, M3 ,,Извор", Фабрика аднтива, Библиотека, M3 „Врапчане”, „Грза-турист", M3 „15. мај”, „ПаpaliHH-пројект”, Цснтар за дс- *nijv заштиту, ООУР „Услуга”, OYP „Водовод", OOYP „Занатски ссрвис" и Рална зајсдиииа кохуналног ..Параћин”, СДК, M3 „Поточац”, Медицински центар, „Будућност” н M3 „7. јули". Свс у свс.му ПОТПИСНИЦН добрс вол»е, али са не много удсла у приходима СИЗ-а здравствене заштите. . Стручњаци у помоћ Аиализа коју су сачинили стручњаци у Рсгионално.м заводу за здравствену зашгиту нз Нуприје, требало би да до краја разјасни стање и развојни пут параћинског здравства. Y разговору са дирскторо.м Завода при.м. др Александром Михајловићем и шефом Одељења социјалне медицинс Слободаном Станковиће.м сазнали смо стру туру пнформаиије која he свакако изазвати интересовање приликом њеног разматрања. На основу потреба растућег Параћнна, здравственог стања просечног грађанина и услова под којим се ради у Дому здравља и Болници могуће јс нзвући смернице за даљи развој парађинског здравства. Шта и како развијати у Параћшгу, под којим условима и уз коју пену, биће много јасније када сс информација из Нупријског Завода комплетира са закључшша које доносе заједHIWKH Огпптински СИЗ здравствене зашпгге и Медицинскп центар Параћин. ___ М. М. сиз ПРАВА ИЗ СОЦНЈАЛНЕ ЗАШТНТЕ (2) > Шта се сматра приходом у смислу Одлуке о социјалној заштити грађаиа на подручју општине Параћин? Осим катастарског дохотка, штинског зајс.мчсног личног доприходом код остваривања права из соцнјалнс заштите сматрају се сва примања нз прстходнс године: лични доходак из радног односа, старосна, инвалидска и породична пензнја, станарина, закупннна, приходн од са.мосталне занатскс радње, накнада за издржавање, срелства добијена продајо.м испокретне и.мовинс н имовнпе ache вредности која се налази у власнпштву лнца које тражи одређсно право. He сматрају се приходо.м прнмања по основу ордена, одликовања, додатак за туђу негу и по.моћ, додатак на децу, стипендије н наградеучс ннпима за практпчан рад. накнада за вре.мс рсхабилитацијс као н када је то одрсђсно посебни.м пропнси.ма. Отуђен>е имовине као услов за остварнвањс права на матсрпјално обсзбсђсњс. V случају да лице има и.мовину и сматра се формално матсрнјално обезбеђеним, а ислуњава остале услове за матернјално обсзбсђење, приход од таквс имовнне неће сс узнматв у обзнр код оцене матернјалнс (нс) обсзбеђсностн у случају када пренссс имовнну у друштвсну својнну без накнаде на следећп начпн: — одрицашсм права својнне у корнст друштвсно-политичке чајсдннцс, — закључсњсм уговора о поклону са СНЗ-ом соцнјалнс заштитс, — завсштањем у корист coцнјално-хуманктарне органнзације. ВИСИНА ОБЕЗБЕБЕЊА II НАЧИН ЊЕГОВОГ УТВРБИВАЊА Закопски мнниму.м нзноса обсзбеђсња је 50 одсто од опНАЈВИШЕ ОДЛИКОВАЊЕ САВЕЗА ИЗВИБАЧА ЈУГОСЛАВИЈЕ „ЗЛАТНИ ЈАВОРОВ ЛИСТ СА ЗРАЦИМА” ДОДЕЉЕН ОДРЕДУ ИЗВИБАЧА „БРАНКО КРСМАПОВИН” Признање за петогодишњн план Конферснцпја Савеза извиђача Југославије иа селнглл! од 11. маја 1985. године у Прилепу донела је одлуку да се Одреду извиђача и планинкн „Бранко Крсмановић" у ПараНину додели највнше одликовањс .Длатни јавороа лист са зрацима". Ово највише извнђачко од- годишнлшу рада и постојања ликовањс додељује сс одреди- нзвиђачкс органпзацпје у опма из република и покрајина штини, и бкћс нам полстрек који су у иротеклих пст годи- за још бољн и активнији рат, на ПООП1ГЛИ нзванредне резул- п т . тате на оспособљшан.у дече и кажс ДУШ»И Ј°’ичић. команомладине и проради извиђач- лант одреда. ког програма, .масовносгп је- Одлпковање he бнти уручединица, развијању самоуправ- ио ц, нове.мбра гтриликом одрљан»а, колективног радд, одго- жавања свечане седшше Конворности и одлучзгвакл, оспо- ференпије олреда. собљаваља младил за ОНО и ДСЗ, снстсматском стнцању и м. М. освајању вештина, вештарства, специјалнооти, летова и звезда. — Ово највише одликован»е “В ЦДД1Д 0 додељено нам је у години ка- Џ да овај Одред обележава 30- ------ — СОЦИЈАЛНЕ ЗАШТИТЕ хотка свакс конкрстне друштвено-полнтичке заједннцс. Да ли ћс овај износ бити већи, зависићс од могућности СИЗ-а социјалне заштите. Износ матернјалног обсзбеђсжа у општпни Паоаћпн за 1985. годипу нзноси 6.568 динара пли 63 одсто од општинског зајемчсног личног дохотка. Износ обсзбеђења није ујелначен и завнси од чнтавог ннза околности. Ако корисник бссплатно станује обезбе&ење сс умањује за 30 одсто за село н 20 одсто за грал. Са.мохрани кориспнк који и.ма кућу у власпиштву, не жели ла јс уступи друштвеној заједници, а нема лнректне срозннкс обавсзнс на давање пздр,- жавања, прн.маа обсзбе1'5сн>с умањсно за 50 одсто. Ако је корисник слсп, оболсо ол дистро фијс, теже нлн тсшко мептално заостао или тежс хроничпо оболсо. прима 100 олсто о.т обезбеђења пз име лохотка’ за туђу негу и по.моћ. Првн сауживалац прима 50 одсто ол основног пзноса обезбеђења, друпч 25 одсто. a rpetiii 25 опсто, свн другн 10 олсто. с тнм за у* купнн износ обезбсђсља (нзузнмајући додатак за туђу негу и помоћ) пс .може npchii 10 одсто вншс од општинског зајемчсног лнчног дохотка. Дсиа чланови породице, сауживаоин, прк.мају н додатак за школован>с од 10 олсто, 20 одсто, озносно 30 олсто, у завнсности од степена школа коју похађају. М. Влајкопић Y цареднзм бро.|у додатак за туђу исгу 1! помић.
12. JYH 1985. • БРОЈ »5 ЗАВРШЕНО БОДОВАЊЕ СТАНОВА ВЕКН КОМФОР - ВЕЋА СТАНАРИНА V циљу што правсднијег обрачуна станариме Самоуправна ннтересна заЈедница становања у ПараНипу прихватала је нницијатпву Савеза самоуправннх ннтересних заједница СР Србије да извршл нов начин бодоваља. За те потребе примљена су четири грађсвииска техннчара на одрсВсно времс. Прилико.м бодовања јављали су се -разни проблеми, поготову тамо где СИЗ нс распола>-е технлчком документацијом, i.a јс било потребно проверити да ли је неки уређај и слсменат у стану био уграђен или је то урадио сам станар. Слично сс дешавало и код зграда у низу где у сви.м зграда.ма, на пример, пису блле уграђене каљеве пећи, а пошто су скоро све срушеле било јс тсшко утврдптн право отан»е стварл. Било је проблема и око бодовања електрлчне инсталапије подру.ма, всшернипа и друго. Прлллком бодовања прибављани су II подаци о бројучланова до.маћкнства и то је евидентирано на посебном обрасцу. Сакупљање података, односно само бодоваље завршено је почетком јуна и предстоје задаии на сређивању података. Према гтрвнм показатељима иајмањи збир бодова за један стан је 160, а највеНи 960. Обнласко.м отанова због бодовања утврђено јс, из.међу осталог, да педесетак станова нема станарс, пекл су у внксндици, неки код родбинс, а у неколико станова станари нису косиоци станарских права већ трећа лица. Сазнање да ћс сс uа основу броја бодова извршити ново одређлвање станарппа, код нзвссног броја станара, посебно оних са мањлм примањи.ма, изазвало је немир, па н»пх око 20 нуди у за- .мену већи за мањн стан. М. Ж. ПАРАНИНСКИ УМЕТНИЦИ ЗА ЕТИОПИЈСКУ ОМЛАДИНУ ВЕЧЕ ЗА ГЛАДНЕ Млади параћински уметни ци: музичари, глумцн и мес ници одржали су пре десетак дана вечс слобода-зих уметннчких форми на тераси о.младииског ресторана „Шв аЈцарија", а добровол>ни при лози младих Параћипа сакупљени токо.м вечери намење ни су гладнима Етиопије. ИнтшнЈатор ове вечери соли дарности био Је параћш-скц професор музнке н музнчки педагог Неиад Павловнћ. Са купљено Је око 6.000 динара и уплаћено на рачун за етн опиЈску омладину. М. Д. ПРОГРАМСКО—ИЗБОРНА КОНФЕРЕНЦИЈА ФЕРИЈАЛНОГ САВЕЗА ] ЈУГОСЛАВИЈЕ I ПАРАЋИН ИМА ШТА ДА ПОНУДИ © Општински феријални савез Параћина и ОРА ,Дуто-пут° били домаћини програмско-избориој конференцији ФСЈ Ф За новог председника изабран Зоран Анђелковић, прошлогодишњи комадант ОРА „Аутопут" ПочеЈком овог месеца. тачније 1. и 2. јуна v омладшлском неизвеснот, а Дом би служио насељу „7. Јул” одржана је програмско-изборна конферении- намени за коју је и грађен. ја ФернЈалног Савеза ЈугославиЈе. Овај скуп Југословенских Ha овом скупу изабран је и феријалаца, разматрао Је рад у протеклом периоду и поставно нови председник Феријалиог задатке којн су садржани у Акцнопо.м програму за псриод савеза Југославије, Зоран Анђе1985—1987. годпие. лковић. секретар Републичке конферевциЈе ССО, иначе прошлогодишњи командант ОРА РАДОВИ НА ЗАЈЕЧАРСКОЈ ПЕТЉИ ПРОУЗРОКОВАЛИ ЗАСТОЈ Y ВОДОСНАБДЕВАЊУ Јаздушни чеп” разорио цеви Булдожери код главичког тунела покидали спојницу на главном воду, a нз „Водовода” створио проузроковао хаварију Параћлп, Нупрпја и околна ссла која су Јфикључена на градски водовод од петка до недеље осталп су без водс у чесма.ма због двоструког хаварија. Најпрс су булдожери зајечарског предузећа за путеве, правећи прилаз вијадукту ка новој петљн код Чукаре, несмотрено поломили спојницу на главном воду. Група нз „Водовода” успела је да санира овај квар врло брзо, али тада, како нам је рекао Брана МнлошлН, управник за експлоатапију, дошло је до стварања „ваздушног чепа”. после брзе интервенције се ваздушни чеп који је а потом и до хаварије на најнижој коти главног вода измсђу аеродрома Давидовац и Лешја. Од силине „избачена" је једна цев, па је за поправку било потребно много више вре.мена. Прекид у снабдевању водо.м са нзворишта „Света Петка" трајао је укупнб око 36 сати, па су грађани Параћина били приморани да активирају већ заборављене пу.мпе у двориштима, без обзира на опасности које вребају у „параћпнском подземљу”. М. М. Саширизични yiao Ако нешто не можете д* иаВете у туВој глави, пекуптајте у сиојоЈ. Опасности из пумпи и Орара Y вишс наврата, анарочп то онда када сс осети пот реба за агптаинЈом око нзградње главног градског канализацпоног колектора и не тако давне епидсмије жу тице писалп с.мо о ,.граду коЈи лежи па фскалијама’’. Мсђутим, н наше писаље и зборови it разговорн на ма сигурно Д« вису пмали учннак какав је бпо за време пестанка воде у параћии ском водоводу. Цнстерне са здравом водом нису стпзалс свуда. Y двориштима која немају прнкључак на водовод, пред ручним пумпама и бунарнма формпрао се ред. Домаћице са кантама, кофама и балонкма са н»их су точиле воду за најнужнмје потребс Та нужда — променила је закон. Све су оне знале и међусобно причале о „бакте риолошкл неисправној води”, али су ипак стрпљиво чекале да дођу на ред, а во ду — прокуваћс прс употре ое. Са скупа феријалаца Југославије До.маћини овог најзначајнијег Kvna |угословенск„х феријалаца били су Феријални савез огнитине Паоаћин и Омладннс* ка радна акција „Аутопут". To ком дводневног рада закључе* но је да Феријални савсз чини значајне подухвате на организацији слободног времспа и летовања л!лаДо генерације али и аа cv евидентни пропусти ко|И се огледају у комерцијализаш!- ји омладинског турнзма, затцм v иеодржавању и нзградљи чових о.младннкпх објеката памењених за од.мор и рекреацију .младих. V разговорима којп су вођенн током дводневиог рада про грамско-нзборне коиферснцнје ФСЈ, наметнула су се п илтања оживл,аван>а неких облнка омладинског туриз.ма и v овој средини. Конкретно, реч је о о.младинском насељу „7. јул", које тренугио служи као брпгадирски „град". Обзиром, дасе кајвероватније ове годинс завршава акција, „Аутопут’’, постојн реална могућност и потоеба •<да сс насељо претвори v квалн тетни објекат за омладински .гцриза.м. ТакоЈзе је нИзначена и могућност да Феријални савез Србије. V3 помоћ овдашљих радних и друштвених организација, преузи.ма бригу н коришће ње Плажтнарског до.ма на Грзи, чн.ме бц се ставнла тачка на ОМЛАДИНСКИ ТУРИЗАМ © Да сам знао како је налољу нв бнх се нн рађао. Пазнте! Ахо неког стално жучета >а нос, иожв човлс престати да ^■потрсбАзава маржлишу. Некп директорн в у лов на иедведв оддазе са ..ХЈСчкама". Док радничкој класи расту жуљеви, бирократвјн — шумаж. 3s жлвота је бпо богат. Посде смртж труло богат. Критвке су Силе оштре ■ »реле. Вжхо омо да as narau. Ахо Је ћутапл злжто. охда би мждијард* тр^бвло дв тражжмомаВу HLMB. Неке вегатнвн« теадснцвЈе ПАуштв као кашж. Вода ћ« м«о да отвори кншобрак ржзума. Мжрослаз Чопж „Аутопут братство-^јединство'’. М. Илић ШТА СА ФАКУЛТЕТСКОМ ДИПЛОМОхМ? Y наредном псриоду лртгвре ди Региона потребни су машин скн, рударскп, грађевинарскн. електро, металуршкп, пољопривоедни и пнжењерн технологи јс, како VI тако и VII степеиа стручности. Поред инжеи.ерско-техничког кадра на подручју Шумадије л По.моравлЈа оссћа се и 'ефикит у просвстном кадру ч то: профссором енглеског јсзика. исторнје. географнје и музи чког васпитаља. Насупрог оваквп.м потребама нзражене су жеље и опреде љеља младих за изучавање за ни.мтња друштвеног смера. па се на евнденцнји Заједннце за пошљаваља аку.мулира свс Behn број правника п економиста VI п vn стспспа струшјости. Поред п,их на евиденциЈи Заједшше запошљавања дуже чекају на запослење. са тенден цијо.м даљег пораста и дипломнранн физичарп, биолози, хемпчари, мате.матичари и лекарн оппгге праксе. Sn ивм за мини пову Дванаест дана на мору за ду за 7.000 динара 14.000 © На ОхриТанак омладинскп цеп спгурно да не може да пздржи трку цена летовања и на мору и на језерима и на планннама. Да не би осталл бсз доброг сунца, бакарнс боје н још бољег провода, Феријалнл савез опигпше ПараНик побринуо се да све папред поменуто буде и остварљлво. ПОЛАЗНИЦИ ЛОЛИТИЧКИХ ШКОЛА ПАРТИЈЕ И СИНДИКАТА ТРАГОВИМА РЕВОАУЦИЈЕ Полазницл политлчкш школа Опшпгнског комнте1Лаана^ 7 та СКС п Општннског Всћа ССС, крајем маја кренулм су стазама револуцнје. Ова екскурзија кмала је за цлљ Кумровец п посету родној куђп друга Тнта, затлм Бри оне гдс је посећен меморп Јални комплекс, Козару п Јасеновац. На фотографијп нашегсарадннка Светлана Томнћа, део полазнлкд полнтичких школа испред роднс куће друга Тлта у Ку.мровцу. Наиме, овдашњн Феријални савез, прско омладинских и феријалних одмаралншта обезбсдио је пристојно летовање за мини лову. Најпре, нуде омладинско летовалиште у Бечићима, на мору, и то десет дана 16.000 динара. Y цену је урачунат превоз и комплетан пансион, а места има за смену од 31. јуна до 11. јула и од 9. до 21. августа. ‘ Омши, такоБе на мору, нуди још повољније услове за летовање и омладински испарац. Дванаест дана са прсвозом и комплетним пансионом коштаhc 14.000 дннара, а места има од 16- јула па надаљс. Македонска јсзера (Охридско и Преспанско) просто .ма.ме својом лепотом л всома повољнн.м цена.ма. На при.мер: Десетолне нн боравак па Охрлдском језеру у Охрпду стаје 7.000 дпнара за чланове Феријалног савеза, а смештај јс у омладннском хотелу, у ка.мп приколнцама и бунгаловима. Још један бнсер макслонског поднебља- Преспанско језеро, нуди више него повољне \словс. Y о.младинском лстовалншту Претор дневни- пансион нзносн 520 динара, а с.мештај је у двокреветним таторн.ма. II за Охридско и за Преспанско језеро смснс почињу 1. јуна н трају до краја августа месена. Пробле.м uenapua најлакшс јс решпти преко омладинске задругс, а након тога јавкте се Фернјално.м савсзу у просгорнја.ма Општинске конфсрепције Савеза социјалнстнчке о.млалпиа (изнад бпоскопа „Радничкп”) нлн на телефон 52-443 сваког радног дана од 15 — 20 часова. Прнјатно ва.м лстовањс. ____ М. И.
12. JYH 1985. • БРОЈ 285 ПРЕД ПОЧЕТАК ЖЕТВЕ Комбајна, резервних делова, гориво и маниле има довољно да се жетва обави у рекордном времену. Још увек неутврђена откупна. цена пшенице, самим тим и комбајнирања, иајвсћа је сметња пред почетак жетве И one, као л претходнлх неколико годпна, врши се благовре.мене л онсежне мере за жетву. Може се рећп да је у овом мо.менту то најважниЈи лосао у који сс укључују поред пољопрлвреднлка и сви стручњаии из ове области, а посебно се, преко Штаба за организовање жетве укључујукл и ссе друштвено-политичкс органлзацлје. Припреме теку по плану извештава Стсвал МитровиН, шеф одсека за пољопрлвреду, шумарство л водолрлврсду Скупштине општине Параћин. Располажемо са прско 40 комбајна, што ће уз једанброј којн долази из других лољопрлвредних подручја бити довољно да се изузем тај да још увек се жства обавл благовремено. Посебних проблема ле.ма. ако ке лзузме тај да још увек се не зна огкупна цена пшенице, а самим тлм и иена комбајниран»а. To је слабост присутна годинама. али ла коју ми нисмо у стању да реагујемо. Y ЗемљораднлчкоЈ задрузи „7. јул” која са својим основним организацлЈа.ма покрива 32 села извршене су све прлпреме. Y току у уговарања са комбајнерпма којих има 36, уз шест сопствених комбајна који he бити довољнн да се обавл благовре.мена жетва на око 2.5 хнљаде хектара под пшеницпм. Резервллх делова има довољно, као и маниле. Y Радној срганизацији за пољопрлвредну производњу и коБусиловац: НОВА ПРОДАВНИЦА „ОЗРЕН” Туристнчко угостлтељско предузеће „Грза" учнннлз је добар потсз отварање.м сво је продавшше у Буснловцу. Добро снабдсвена, на пого делјм мссту, уз л.убазно осо бље, продавлица „Озрен". ко ја чува успо.мелу на нзродног хероја Момчила Поповн ћа — Озрена, доприноси много бољој снабдевености мештала овогд л суселних села. М. Д. операцпју ,.1. мај’*, како лас обавештава Божндар БокиН, длректор оргаипзације, пст комбајла. од којих јс један ове гоОМЛАДИНСКА ЗАДРУГА за ME fflE ilOffl и Овлх летњих дана када утлхлу ћачке клупс и када злој од сулчања постаје несиосан, многе мучл: како доћи до којег динара за летовањс ллл за коју добру плочу, можда кљлгу ... О.младннска задруга при Општинској конферелцлјл Савеза соцнјалистичке о.мла дш1е побринула се да се и длле.ма разреши. За ово aero, за све оле којл су залнтересованл дазлој проливају на радноА« месту, обезбедллл су 1шз послова и добру зараду. Мушкарцима препоручују радове ла утова ру л лстовару, копању канала, по.моћлпл! пословл.ма у ов дашњл.м радним оргализацијама, замењивању одсутнлх радннка до месец дана, а просек дневне зараде Је ИЗ ЦИСТЕРНЕ Y СИР Недавно док смо боранлли v Буснловцу, наш фото репортер јс забележло сце ну претовара млска у Бусл ловцу. Камнон светозаревач динс купљеп спремно је да за двадссегак дана покупи са житлих поља пшсницу са 152 хектара и јечам са 120 хектара. — Мл смо задужеки за нашу опшпшу за обезбеђење резервних делова за комбајн. Имамо и.х довољло, али се власнллл ко мбајна још увск у довољлој мерл ле ллтсрссују да лзврше лабавку, па је потрсбно да сс и о 2 000 длнара, или сллковитлјс: двеста хиљада старих дилара. За лепшн пол и нежнијс руке обезбеВенл су пословл у Фабрлцл штофова, затим члшНове прозора, разношел»е рачуиа, брање л сортирање nolia, а ти пословл доносс у просеку сто старлх хлљадарки. За оне којн нису довољно лнформисали н обавсштеии, још једном напомешиио, да се учлал>лвал>е у Омладинску задругу обавља сваког радлог дана од 6.30 до 14,30, а за уплс је потребно обезбедктл две фотографнје, десет старлх хлљада и штедлу књижицу „Југобанке”. М. И. ке млекаре је уснсавао .мле ко које нам касније долазн као део, не баш много квалитетк!;« млечних произво* овоме разгонара ла Штабу за прлпрс.му л срповоБељс жетве. Пре.ма процснама стручњака са којлма смо водлли разговор очекује сс да he се крајс.м мессца на лндивндуаллом секropy отпочстп са жством, а на друштвеном, по традицнји нзмеђу 4. II 7. јула. С. О. ПОКРЕТ РАЗВОЈА ПОЉОПРИВРЕДЕ ДО 2.000 ГОДИНЕ УСВОЈЕН ДЕО СТУДНЈЕ Инстлтут за организацију и еконо.мију пољоприврсдс и прсхрамбснс ипдустријс Пол>о* прлвредлог факултета у Зе.муну требало би да уради „Пројекцију развоја агроилдустријскс производњс у реглолу Шумадије н По.моравља до 2000 годиле” у сарадњи са Савстом пројекта у Крагујевцу ко ји је 7. маја лмао своју седницу ла којој је позитивно оцрнио Јосадашњи рад на рсализацлји пројектног задатка и усвојио први део студије. Препоручсно јс сви.м општпна.ма у региону Шумадије и Поморавља да уговоре израду општинских планова са Институтом у Београду. како би се на основу јб.чх лакше урадно заједличкл пројекат за цео рептон. Извршни савст CO Параћил прпхватно је ову препоруку, под условом да у изради овог заједнлчког пројекта учешће узму и нашп пољопривредли стручтваци, п да се план уради не до 2000. годиве, всћ до 2005. године. М. Д. 3OPAH И МИЛЕН — „ЗЛАТНИ ГЛАС KY4AJA” После прекида од неколлко годика, у нсдељу 2. јуна поново јс одржано такдшче ње певача вматера „Златлп глас Кучаја" па коме су прво место освојллл Милсн MiincHKOBiih из Пићевца и Зоран Петровнћ лз Горље Мутлице. Миодраг Радовано вић, такођс лз Горње Муни це бло је другл, а треће место опет депе Ивал Станко внћ нз Нићевца л Милепко Радегхковнћ лз Буљана. Дванаест певача финаллста пратло је орксстар Зорана Савнћа пз Горњег В„- дова, јавља нам наш сараднлк Мирослав Млленковић. Прво тро.месечје у пољопривреди наше општине ИМА И ГУБИТАША Y првом тромесечЈу ове го динс пољопрлврсда општлне Параћлн inijc пмала много успеха у пословању. Радна орга!Л1зацлЈа „1. мај” л Зсм љораднпчка задруга „7. јулп”, односло Ословлс задру жне организацлје „Пара1глн” н „Рашевлца” исказале су губнпсе, којл лзносе 16.334, дшшра. Заједно са осталим пољопрлвреднлм организаццјама, звачл са задругом у Дренов цу if Поточцу, укупал приход лзносл 482.270.000 динара. Влслна утрошенлх срсд става јс 450.490.С00 длнара. тако да јс остгарел доходак од 35.505.000 динара. Овакпе резултатс у прва трл мссст ове године ппстлгло је 369 запосленлх у <влм пољопрл । прсдлим opi аплзацнајма па ' раћлнскс општшл. I М. Д. ДОК СЕ МИ ДОГОВАРАМО ШТА HEMO II KAKO REMO , ПСТАРЕ" М9№П ПроЈласисмо no.bonptiepeду „стратстком грано.и при врсде”, yiiyitucMO јој и лшо ге друге „комп/шмснте", за цртас.мо перспектнвне плано ве развоја, усвојисмо акционе програме, предвидесмо и разне друге „олакшице", срцсм it душом се оиределис.ио за примарну нрокзводњу, сате и сатс проведоc.xto на састачцима расправљајући о tboj, а кад тамо иа терсну сасоим друга слика. Док Mtt свс ово ради.ио, рецимо јсдна 78 lodututbu СВОЈНОВО ВЕСНД ГОЛГЕТЕРНД Дсвојчлца Весна Жнвановић, на први поглед сс ни по чему пе разликује од својих врш љакшва II остале деие ,али само д©к нс заигра фудбал. Док не почне да дриблује, центрира, шутира и даје головр. Једино она од својих другарлца једва чска кад lie одмор, па да заиг ра фудбал, одбатдујући другс „жисскс" пгре, луткице л крпице... Са Вссном с.мо се упознали 25. маја на омладинском сабору у Поточцу, непосредно после утакмнце. Вссна је на турни ру лграла у плоппрско.ј рспрс зелтацијл Својнова. Имала је добар фудбалски дап, јер јс јс днна v својој еклпл постигла гол. И то нз пенала. — Најраднје пграм фудбал. To јс моја омлљена лгра од ра них дана. Дружим сс са дечацима и онп ме поштују као рав ноправног члана екипе. Моји родлтељи ми пс бране да играм фудбал. јср то волим. Жслим да кад порастем постаием фудбалср у некој жеиској ски пи, каже мала Весна. — Веспа је врло добра уче- ;шца н добра другарица. Има лзразлт талепат за фудбал н дечацл су је потпупо лримллл. Штета је ако лс успс да дал»е оазвлја свој таленат за фудбал ску лгру, каже ЧЕДОМИР НО ЛИБ. наставллк разрсдпс цаставс у Својнову. М. X старица ио и.иеиу Алексија CtiMtih ti3 Ратара .иора сама да окопава кромнир и ческа petty, а ноподне Ite da iipu tipcMit tteuiTO it за cyrrpatttii>y napahtti/ску пијацу. До the као da нису docttc.tc naiiie „заклетвс” иољопривреди. A таквих усамљених Алек сија tta нашим пољима и.иа све etitiic. Док се лш догова ра.ио шта ћемо it како ћсмо пољопривреда иам остаре. Причамо нисмо успели da задржимо младе ка селу. М. Д.
RS .3» 12. ЈУН 1985. • БРОЈ 285 ЗАВРШЕНА „ПЕСНИЧКА ОЛИМШ4ЈАДА '85” УОЧИ ¥ПИСА СРЕДЊОШКОЛАЦА MACOBHGCT И КВААИТЕТ ® Преко две стотине учесника © Уручене награде најбољим младнм песницнма ® Програм финалне вечери обогатили чланови лгузичке секције Основне школе „Вук Караџић” из Погочца и ученици Музичке школе @ „Миленко Живковић” Културна акција под нази* во.м „Пссннчка оли.мпијада ’85", коју води лист „14 дана”, друга по реду, за основношколскн узраст завршснајс 29. 29. маја. £IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIUIIIIII»IIIIIIIIIIIII Песничка | Прва награда TIITO Римује се име Тито са ceitAt што је поносито, са свим што је племенито. Са букваром и ратаром, са маслачко.ч, -рујним. зрачком и играчком. Са сввго.и,- сунцокретом и дететом. Са другарство.и, слобооарством и са братством. Са косооким Корејцсм, с 'црнопутим Гв1.нсјце.и, сваким знани.и и нсзнаним који глеОа ноноснто, који жели нлеменито, римује се име 1'ито. у. if. Маја ЛлекспН, V разред ОШ „Брапко Крсмановић", Сикмрица Друга награда ЦРВЕНА ЈАБУКА Кад се у пролеће зелсн лист зањшие и сву земљу обасме свежа трава: знаћу da ту Heide и моја dytua duuie и мећу цвећем се расцветава, Кад сва се шума позлати у јесен и замиришу виногради зрели, наћц ћеш. у њима и мој дух • занесен, а осетићеш ватру битака врелих. А јутра кад засјаје у пољима чистим и човек пружи своје топле руке, опет корачам стазама истим и носим ти на -длану црвене јабуке. Драгпца Снмеуновић, V-2 ОП! „Бура Јакшић”, Ilapahini Друга награда БЕЛИ ПОКРИВАЧ Неуморна ткаља, зима покривача безброј и.ча: за пшеницу — топло heoe, da на мразу не озебе, и перине за долнне, • н јоргане за забране, и поњаве за отаве. Још пркривке друге еваке: за сењаке за воћњаке, за урвине, за утрине, за планине, шу.ие, ссла. и свака је чиста, бела. Сузала Милетић, V-3 Буљаие . •llllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllilllllllillllllllHIIItlllllllllllllllllllllllllllllllillllllllllllllllllllllllllllllllllll. Y овогодишњој акцијп обпшли с-мо осам основних школа у нашој општини и исто толико представпли лптерарннх секција. Чули смо преко двс стотинс младих литерата. Најбољс ра- .. . :.:.... “I олимиицвда Tpelia награда ДРУГ Човек је без друга као сеагра без брата. Са другом .ча.т дсчак јак ]с као' тата. Ако немаш друга, пчела се бсз caha. Што позајмиш dpyiy двоструко се враћа Једноставно: dpyt je другу као брату, брат. А сви да су другови, нестао би рат. Марко Миливојсг.ић, VI-! ОШ „Бук Кара.нћ”, Поточац i = ВЕЧЕ Одлази сунце, нсстаје бан; долази вече к’о диван сан. IIа црно.и небу види се нетто, /ито свеглуца врло ветто. Кад мрак нсстане и зора dofie, свако ће својим путсм da nobc. Малина Михајловић, VII-4 ОШ „Радоје Доманрвнћ” ЈБУБОМОРА Мрзим те, очајна cilio! Зелене очи твоје, увек .че урекну, кад наивно поверујем да сам коначио нашла ' оно иЛго одавио тражим. Понекад, док се вриштећи растапам у њиховом отррбу, помислим: боље би Gicto do. из лакоснчх фотона никад није исклијало, наказно огледало моје личности. Маја МклојковиН, V7I-3 ОШ „Момчмло Поповпћ Озрен” СВИТА1ВЕ Уснули цвет подиже Јлаву. Роса са листа лагано склизну. Овлажи „зем/by, дадс јој code, Цвет диже главу лшрисну. Дан се полако paha. Трепери усиули caod. У da.'bitHu ружичаста пена , п.говк. IIа њој се ibiuac румсни upod. Бнљана Гаврнловнћ, VI1-2 Доња Мутница АРМИЈА Нит... једна нит, нит слободе, мира и љубави, нит .чврстине. Jetina маслина каја је своје Kopcibe заплела бубоко. у padno тло. Од севсра, па do iyia, od запада, све do истока. Она ?реје и храни она чува и брани. Марија Несторовић, VIII-3 ОШ „Стсиан Јаковљевнћ” 2 I = i । I = ! 1 .= | = = = =S = 1 = Е = = = = = = = = i = I 1 = I I I 1== I = I 1 =5 1 = I = I i I ! 3 I ловс објављивалп смонастраил иама нашег листа, тако да јс око стотнну младих песника прс дставЛ1ено лашој читалачкој публици. Y сваком броју листа „14 дана" жири name Редакцчјс и наставкнка који воде литерарне секиије, бнрао је песму броја, која је са.мнм тнм стекла право за финално так.мичење „Пссничкс оли.мпијаде”. Фнналс „Песничкђ оли.мппја5с" одржано јс 29. маја у сали Музичке школе „Мнленко ЖивковнИ". Пред прспуном салом прсдставплп су сс овог пролсИног предвсчсрја оса.м финалпста, побсдника школских так.ми чеља. Од тпх најбољпх жнрп јс одабрао још боље. Победпицп „Песпичкс олимппјадс ’85” су: Маја Алексић, учсннца V разреда ОШ „Б. Крc.uaiiOB«di” из Сикирице (прва награда), Драгнца Сн.меуновлћ, V-2 ОШ „Б. ЈакииШ” (друга награда), сузана Мплезип. v-З ОШ „25. мај” Поповац (друга награда) и idapKO Мнливојевић, Vi-1 Uxu ,.b. Aupauiih” iij .Поточца (трсћа награда). Схчоуиравна интсресна зајед ница основног образовања и васпнгања је прнпремнла вреднс наградс у књпга.ма које је најбол>нм песници.ма уручила Надл зисановип, секрсгар С113-а образовања. Књижара „Логос” Драшце и Радста Иантића такоое јс наградила победнике врсдинм ко.милетлма књига, лочвроујући још јсдно.и своју нзу зегпу ангажованост на попула- •pucaibv Kibiire н бирање најкраher пуга до читаоца. Сви.ч .млади.м иесшши.ма, ауторн.ма песа.ма броја прнпалс су rauobe вредне наградс у књи га.ма, а дародавац је Библиотека „Др Вппентијс Ракић” у чије и.ме јс наградс и чсститкс ургчио управпик Милпвојс Неuinh. Тако добрпх певника нс ии било мећу ученицима основних школа да нијс врсдннх наставника матсрњег језика. И 1БИХ јс ово.м лриликом Библиотска, ,.Др Вићентије Ракић” наградила књигама. Књвжевни клуб „Мирко Баљеви11”,јс овом прнлико.м најбољим пссницима основннх шко ла доделпо дипломс као и литерарннм секцијама, које јс у име песннка ПараНина уручила Светлана Арснћ. Богат програм финалнс всчсри „Песничке олнмпијадс ’85” употпунплн су и песницп, чланови Књижсвног клуба „Мирко EaibCBiih” Славнца Благојевић, Свстлана Арсић и Момнр Стани сављевић, представљајући сс сво јим најповији.м стихови.ма. Поезија без музикс не идс. Ту чврсту везу потврдио је п оркестар блок флаута, музичке сскцијс OUI „В. Караиић" пз По точца под риководством Роксан дс ЈовановнН, музичког педаго га, представљајуНи сс зани.мљиви.м колажом песа.ма као и ученицп Музичке школс „Мнленко ЖивковиБ”. „Стиховнпца”, збнрка најбољнх псса.ма „Песничке олимтшјадс '84 и '85" про.мовисана јс на овој фнналиој вечсри, а оси.м narpabcHHX пссника и њпхових наставнпка, збпрку пајбољих стихова основаца, чнјп су цздавачч СИЗ основног образовања 1Гваспитања и Центар за културу п информисање, добио јс сваки посетнлац. Истакпн.мо накрају да јсорганизатор ове маннфестацпје Рсдакцнја лнста „14 дана”, a покрсвигел* Центраза културу и пнформисање, СИЗ основног образоваља и васпнтања, СИЗ културе, Библпогека „Др Внћентнје Ракић”, Књижевни клуб „Мнрко Бањевић'' и Књнжара „Логос”. Акцпја јс покренула и окупила велики број поклонпка несничке рсчи н н.ена општа карактсристнка бп бнла: Масовност и квалитет. С. Јовановић »шимж © За дефицптарпа занимања брзо запослеље Ф Свршени средњошколци са занимањима друштвених делатности (суфицитарних) не могу да оч скују запослење 0 Преквалификација — неповољан вид запошљавања II овом прмлнком као и раппјнх годнна учениии срсдљнх школа и ibiixoBii родитсљи, нарочнто они који yjuicyjy треИу годину у всликој су дилс.ми. Како и гдс сс уписатн, које заннwaibe одаирати, питања су о којима сс у овн.м срсдина.ма најчсшће дискугује. Жељс су једно, a MoniiHocin друго. Могућности за упнс, а и запослсibc након завршетка школовања. Добро јс позната чињеница да јс даиасдапошљавање всо.ма отсжано, прс свега због тога што структура незапослених по занимањнма не одговара структури потрсба удружсног рада’за радницима. Потрсбе удружслог рада како шнре тако и у нашој опшгиiui за непропзводнмм такозваним службеничким заии.мањпма су веома мале, док су изразите за занимањима у производњи, пре свсга трећсг стспсна стручпостп. На пример, приврсдн региона јс потребно за средљор&чш! перпод развоја, који сс зазршава овс годинс, 2345 бра вара, 1.472 машинбравара, 932 зпдара, 872 стаклодувача, 756 тссара, 471 погонски слектрпчар и вишс других производпнх заннман>а. Скоро да је идентична ситуација на подручју наше опшише. Са.мо у 1985. години удру жеш< рад name општинс има потрсбу за 115 бравара, 112 зидара, 85 стаклодувача, 50 тссара U вншс другнх производнпх рад ника са III стспеном стручности, пре свсга грађевннске, ста кларскс п текстилнс струкс. Посебно велики проблс.м за пашу општину представљају су фтгцитарпа занимања, као што су у првом п друго.м степену струтости дактилографн н стснографп, у трећем степену стручности продавци, а у чегвртом стспену стручиости електротехничари, хемпјски, машннскл, rpabcBHHCKir, сконо.мскн, рачупо водствени, филансијски комерцијални, управни, админпстрати ввп, меднцннски, текстилни, пољопривреднн и техничари прехра.мбене струкс, лабораторијскн техничари за физику и бпологију, тсхничарп за прпмен,ену екблогију, инокоресподснти, математичко-техничкн сарад ници н матураитп гн.мназије. Дефицнтарна занн.мања нису бројна у нашој општинп и то су са.мо зани.мања у пронзводљп. Са I н II стспено.м стручности то су граБевннски радници, помоћнн стакларски радници — Помоћ ученбш^ма гфилином мзбора занимања Да 6:1 се ученицн спшпрни |’е упозиа.чи са крсташи.ма у области запошљавања и да би им сс по.могло V правнлно.м oft редељнваљу стручнлх служби СИЗ-а запошљаванда name опш тпне v зајсдници са регпона.тлом Заједницо.м запошљавања на правнла је инфор.мацију: Избор чаннмања и могуНности запош љаваља у којој су дата детаљпа објашњења о то.ме о чс.му треба волити рач^чт^прнлпком избора занима1ћа. шта треба да се познаје лриликом опредсље iha за животни позив, могућнзс тн.ма запошљаван.а као к прег ледом .незапослсних стручних радника на псдручју региона. За ученнке наше општннс који све школскс године завршавају основну школу такође јс припре.мљена информацпЈа ко ја дајс ирс свега податке везане за општину Параћнн. Ове информацијо нодељене су тако be и свим ученицпзла другог ра зрсда заједничких основа. банкари, стаклодувачн. рсглери, .машински ткачи, машински пре лци, конфекционарн, трпкотажери, браварн, машннбраварп п обућарп, а зидарн, тссари, армирачи, стаклодувачн, стаклогравсрн, стаклосликарн реглери, манпгнскн ткачп, машинскн прелци, конфекционари. ЦЕНТАР ЗА СРЕДЊЕ ОБРАЗОВАЊЕ „БРАНКО КРСМАНОВИБ” Y Н1КОЛСКУ 1985/86. ГОДИИУ УПИСАНЕ Заједничка основа I разрсд «Х), 11 разред 510, Ш разрсд МО, IV разрсд 390 у следећс струке u 3aiui\!aiba: Машипска: 90 CO машикбралар 60,'30, металостругар 30/30 Електротехничка: 60/30, погонски слекгричзр 30/0, слсктротс.хннчар за мсрпе и рсп лацнонс ypebaje 30.30. Текстклна: 120.30, комфскиионар 60/0. ткач 30 0, прсдилац 30.0, текстплнм техннчар 0 15, тсхннчар конфскцноиар 0/15. Стакларска: 60/0, стаклодувач 15,0, рсТлср стакдарскш машпла 10,0, стаклогравср 30,0. ХемиЈско-тсхиолошка: 30/50, техничар хсмнјско-тсхполошкб струке 30/30. Прсхрамбсна 30/60, тсхничар прс.храмбснс стрхкс 39.60. Економско-ко.иерцнјална 60.60, tJ'iiiiaHC'ijcKi* 1 * техпичар 30 30, рачуИОВОДСТВС1Ш тсхнкчар 30/30. t Трговинска 0/30, тсхннчар продајс 0,30. Природпо-техш1Ч1и1: 30/30, лабораторијскн тсхничар за ииолошју 10/30. Матс.матичко-тсхничка 30/30, математичко техинчки сарадник 30/30. Прсводнлачка и архпоско музејска: 30'30, прсводнлац сарадиик 30.30. Упис полаз1шка: конфскцпонар 30, стаклолувач 30, реглср стакларс ких машпна 30, са другнм стспспом стручпости свс, а са трећим стспсном стручпостн 20 машинбразара, 10 мсталосгј»угара, 30 пегонскнх слск гричара н 60 коифскцнонвро. И Упис 26, 27 п 28. Jyim. трикотажери, бравари, машнн бравар л обућарп са Ш степско.м стручности. Из свега овога произнлази за кључак да иа подручју иаше општш1С свн Omi којн желе да vminiy неко од заннмаља друштвених делаткостп пс .могу да рачунају на брзо запослешс већ he битн у ситуацнјн да дуго чскају на посао нлн да се преква лнфикују у неко од производких заннма!Ба. Насупрот »мша pieimmi који се определе за неY оквиру овс акцнјс Цснтра за средње образовањо „Бранко Кг>смановић” у заједннцн са ' Д ружсни.м радо.м н СИЗ-о.м запо 1ип»аваља Параћнна организовао јс разговор са ученици.ма 6. јуна. Ученпци су пзразилп за довол»ство што су пх' информпсали на овај начин п сматра.|у да су. и.м оваквс 11нформаин|е неопходпс, али да би онс тре->а ло да дођу ранпје. Y разговорн.ма је прсоплада ло Atiiiiiibcibc да ученици нису још увек довољпо упознатн са лкчним с.поссбностнма за оДРе' bcno занимање и ннсистарају на помоћ п потребу за постоЈа њс школског психолога. Из разговора се дало зак- .вучитл да су млади све запнте ресованпји за пропзврдна зани маља, uno су показали и у анкетп. о че.му Немо у наредном •uiy оширнијс гопорнти. С. Јоваповић ОРТАЦП НЛ ФЕСТИЗАЛУ Y ТРЕБИЊУ НаЈзначајнмја с.мотра дра мског а.материзмп Југослаии је, у Требшву, бнће ове г<> дн>е богатнја и за извођсње моподрамског казпвања пре дставс „Оортацп”, параћннског песипка Мирослава Дк митрпјевпћА. ко од дефицитарних зашшаља могу да рачунају на орзо запослењс. Запослење he добпти у струци за коју су сс школовалп, док he оии са суфнцитарниМ за кнмањима углавно.м бити подвршути преквалифпканпјп. Нагла ciLMO ово.м приликом још јсдном да јс прсквалнфикацнја нс повољан впд запошљаваља, нужно зло п за друшгво н за појсдннце. Time сс губи п време и повац. што би требало да се и ла на уму прнликом професионалног спрсдсљивања ученпка. У паше.м друштву је свс иптензивнија афнр.мација процзводног рада, како друштвена, тако и лична, кроз боље награђивањс, прс свега. Старе навнке да се као престиж сматра канцеларијско заннмаље блсдс, а свс Biuue младп откривају задовол>ства која нудп производни рад. Што СС В1ППС младих будс опредељивало за школовање за неко од производпих запи.мања и за рад у непосредној пропзводњп то ће бити .\iaibii број младих наевп дснцијн нсзапосленпх. С. Ј. Ово монодрамско казиваibe, већ десстак представа усиешно 113DO3H i.iy.xiaii — аматср Томица Борђевић, a у поставцп реднтеља Боке Обрадови1!а.
0П1ПТ1ШСКЕ ФУДБАЛСКЕ ЛИГЕ РЕЗУЛТАТИ ПРВЕ 0ПШТШ1СКЕ ЛИГЕ Параћпп; Врапчапс — Борац 3:2 Буспловаи: Хсрој — ЛСК 4:3 Гатарн; Јсдннство — Младост 3:3 Д. Впдово: Моравац — Напрсдок (С) 4:1 Тскпјп; РадЈШЧКн — Јухор 4:2 Стрпжа Зсмљорадмпк — Радпнк 6:2 Дрсновац :11апрсдак — Будућност 3:0 РЕЗУЛТАТП ДРУГЕ ОПШТННСКЕ ЛИГЕ Својново: Напрсдак — Жслсзппчзр 10:0 Крсжблнаи: Слоиедз — Полсг 3:2 Dapalum: Пструс — Јслниство 2:2 Плана: Развптак — БСК 0:3 ТАБЕЛА ПРВЕ ЛИГЕ 1. Зсмљорпд. 24 18 5 1 86:29 41 2. Јухор 24 15 5 4 77:42 35 3. Херој 24 14 2 8 82:59 30 4. Борзц 34 13 3 8 67:57 29 5. Напрсд. (Д) 24 :2 3 9 56:48 2Г7 .6 Раднцчкп 24 9 6 9 65:73 24 ТЛБЕЛА ДРУГЕ ЛПГЕ 7. ИСК 23 8 7 8 54:48 23 8. Јсдплсгво 24 11 2 11 70:67 22 — 2 9. Радпик 24 8 5 11 45:59 21 10. Врапчанс 24 9 3 12 51:50 19 — 2 11. Напрсд. (С) 24 7 4 13 56:71 18 12. Моравац 23 5 4 14 40:72 14 13. Младост 24 5 4 15 58:95 14 14. Будућкосг 24 4 5 15 39:76 13 1. Напрсдак 2. Полсг 3. Слободд 4. БСК 5. Морава (Ш) 6. Јсдпнство * 7. Пструс 8 Мбрава (Д. Б.) 9. Младост 10.Развптак 11.Жслезппчар 18 4 2 2 81:22 30 <8 14 1 3 85:33 29 14 14 1 2 77:25 29 17 2 0 5 80:27 24 17 8 2 7 43:34 18 17 8 1 8 45:54 17 17 5 2 10 32:68 12 17 5 0 12 33:61 10 10 3 0 7 22:43 6 18 3 0 15 24:77 6 18 1 1 1 30:102 3 СТРЕЉАШТВО ФУДБАЛ: ДР¥ГА СРПСКА ЛИГА —ЈУГ ФАО ПОД TOMMI JEHCTBi ФИНАЛЕ 22. ТАКМИЧЕЊА МОТОРНИХ ПИЛОТА СРБИЈЕ Y ДАВИДОВЦУ Јединства — ФАП 2:0 (1:0) Стаднон: Једннства. Глсдалаца: 1.000. Стрслцп: Банлука у 5. н Костнћ у 82. мннуту. СуднЈа: Нлнћ (Крап јсваи) 8. ЈЕДИНСТВО: Богосављсвпћ 8, Мпрковпћ 6, Пстковпђ 7, Матпћ 6, В. Панпћ 6. Мнлићсвпћ 7, Милић 6, (И. Ппннћ —), Вулићевпћ 7, Бандука 6, (Павловић—), ПсливаrtOBiih 8 п Костпћ 7. Пграч утаклшцс Богосављсвић. Чак нн у последн.|1м момсптп.ма утакмпце, нн послс другог гола кога Јс постнгао Костпћ Ф.ЛП хнјс притсгао кочпице, па Је голман лпдсра Богосављевнђ имао прклику да иа овој утак.мпцп, прсд својом публнком покажс сзс квалнтсте, Нзглсдд ла Јс папорно првспство узсло споЈ дапак тн.му Јединстаа. Прсак пијс прнказао'пслику нгру, али и онолико колико Јс одиграно Git.io јс довољно за рутин* ску побсду. Нскадаппм! љути рнвали у квалпфнкацпја.ма за Српску лнгу ФЛП из Прпбоја на Лнму н лараћпнско Јсдипство овог пута своју утак.мпцу однграли су у мпого акадсмскнЈоЈ атмосфсрп. алп борба за престп:к пијс изостала. Млада ск.чпа нз ПрибоЈа. пуна слана, inijc посустаЈала од почстка до краја. ПрсдвоВспи пскусним Чнзмнћсм нграчп ФЛП-п, вслпка всћнма ,,нз тпсздссстс п нске" у три наврата опасно су угрозилн Богосавл.свпћа. Сва трн пута Богосавл.свнћ јс падовима у погс рсшавао дслпкаткс ситуапнЈс прсд cnojiui голо.м, док Јс скипа водила са теснпх 1:0. Почсло Јс у чствртом мниуту. Бандука па свом мссту са исгдс око трн мстра од гола оштро тучс главом у голмана. Још сс уздах разочарења пнјс стншао када сс на поновљени корнср Бандука исправпо. Овога пута био јс прецизан н лопта завршава иза лсћа одлпчног Шнљка. Од тада, па свс до 82 минута, пи Јсдпа мрсжа сс inijc затрссла. Мрсжа гостију „захваљуЈуПи” iinnucnoiinраним стрслцнма нлп Још бољс рсчсно индпспошграпом цсло.м тиму „зелсннх", а мрежа Јсдниства захаал>ују1ш бравурозно.м Чсдомпру Богосављсвићу. Од nojeamiaua, осн.м Богосазл>свића којн Јс днрсктно утицао на рсзултат, борбсношИу и нгром издвоЈно сс капнтси 11сл11вг.!1опић којн јс успсвао да сс nabc н у пападу и у одбрани и мушко.м игром подссти па својс iiaJSo.bc дапс. Нсколико добрпх потсза н.мао јс и Мклиhcniib тахођс н Костпћ. Вy.'inhcBiih сс нстакао своЈом спс цнЈалом врло употрсбл.ивим убацппап.см лоптс пз прскп* да као и ПстковиИ којн јс ,,<хапсно" охличног н искусног PycrcMOBiiha ha мссту дссног крнла. Закпзали су МиркооиИ због пндолснциЈс, Матпћ који може много mime, Паннћ па месту цснтархалфа којн јс понскад паипчно рсаговао и што јс взненађсње, Мплн11 комс сс супротставио Јсднакобрзн Тмушић. Прсфињснп Баидука и овог пута играо Јс у свом старом мавиру. Понскад сс добнја у-тисак да број 9 у дресу Јсдииства трсба да понесе нскп снсргичннЈн фудбалер каквог јс сусрст са робусним играчн.ма нј Прибоја налагао. Побсда „зслспнх" внснла јс у ваздуху свс до 82 мпнута кала Јс искусни тандсм ПсливановиК — Костнћ заБогосављсвнР. . гпајстор за иеухватљнве лопте вршио посао. Псливаповпћ јс па hbiiiui шсснасстсрца одлично упослло Костића којп Јс варком пзбацио голмана Шиљка нз равнотсжс и'пласнрао лопту у супропш угао. Иако Јсдппство бслсжн побсду за побсдо.м првспство Још ннјс ошц*чсно. Пстс рсзултатс јаћллју н са тсрсна гдс нгра ПКВ JYMKO. Bpaibantui нс губс нн корак, па сс псстрпљиво очскуЈс идућс гостован.с протпв Рс.монта, а можда Ис сс првак Другс српскс лнгс — Југ одлучнтп тск у послсдњсм колу када сс Јсдннство састајс са Динамо.м пз Врања, тн.мом којн Јс Ју.мку иапсо Јсдпни пораз у пролсћном првснству. М. МнлснковпН АЕРОМИТИНГ У ГОД1П1Н ma крпла" них ссзона, одржаћс сс вац 16. Јуна. у којој Лсро-клуб ..На сласи тридссет услеш фннзле 22. асрорслиЈа mi асролрому Давидо У оквиру 40 годнштпцс ослобооења и постоЈапо СОФК-с СрбпЈе oip жава сс Лсрорсли моторпих nituoia Србмјс, коЈи Јс <жс годинс пз\-|етno тсжак у трн .маршуте пад па| »с шим крајсвима Ксточис СрбпЈс, на асродрому Давидогац. Прс.ма програму на зсродрому Дзвпловац деciihc се прави празннк. Bch у 9 сати пплоти такмнчари слстаћр; за оцсну, а на краЈу ппчтвс аероиптпнг. Падобраици, хелнхоптсри, пилоти п акробате, Јсдрнлмчарп прн казиваћс своЈс пештпнс, а за посетнонс Аербмитмнга, коЈн иорију самн да обезбсде лрсвоз, 6ithc отпорсн и бпфе. КОШАРКА ЖЕНЕ — СРПСКА ЛИГА ДЕВОЈКЕ HE ГУМ КОРАК t ALiaacitonan — Параћин 51:74 ОКК Ilapahini: Савнћ 8, Торљански 4. В. ПстровнН 10, AiiToiiitjcBiih 2, Глишнћ 4, С. Пстровпћ 4. Млалсновић 6, JaiiKOBiih 28 и Јовамовић 8. Још Јсдиа значаЈна побсда у госткма остварсћа Јс овог пута у Младсновиу. Победа Параћкнкк кп у Јсдмом трснутку ппјс бпла довсдена у nitTaibc. Разлика би била Joui Bella да у irrpy нису улазнлс свс пграчнце. Поссбно добрс у скипп Параћина бплс’ су Всрнца JqiiKomih и Љкљана Аитоннјевнћ. riapahini — Мораоа В. Плана (58:46) За пиопирс he сс првснство државе одржатп у Вал>сву 22. и 23. Јуна, a рс публичко так.мичсњс за ссоннорс у гађан>у малокалнбареко.м војннчком пушком одржаћс сс 29. и 30. јуна у Бору. С. Здравкопиђ НАЈУСПЕШНИЈу! ЗА ЗЕЛЕНИМ СТОЛОМ ЗАВРШЕНО ОПШТИНСКО II РЕГИОНЛЛНО ПРВЕНСТВО Y ГАБАЊУ МАЛОКАЛИБАРСКОМ ПУШКОМ п НА ПРВЕНСТВО СРБИЈЕ IIYTYJY ТРИ ЕКИПЕ II ВИШЕ ПОЈЕД11НАЦА □ ЕВИЦА РАДОВИН ГАБАЛА БОЉЕ ОД СЕНИОРА Због закаши>С1ва у прнлрсмп стредпшта трсни1!з:1 стрслаца огпочслп су 20 дана каспијс. Зато су рсзултати napahirncKiix спортских стрслаца п на oniuTiniCKOM и на рсгпонадпом првсп ству били нспод ibuxoBiix просска, али цпак imix чстрнаесторо испунило јс порму идп би.лп па грашиш нормс и тиме су стскли прасо за учсшhe па прпспство Србпјс. ' Гађало сс пзмсБу осталог у akciuiiiaiihii 3X20 за пнопирс н 3X20 за јуииорс н ссннорс (троставап). Ово је једна од иајтсжих дисциплпна у стрсљаштву. па су нужне стручнс п тсмсљнс прнпрсме као п конднција стрслаца како би (niioniipi;) изгађалп у 90 мниута, а ол раслн са 2.5 сата. Ееропатно јс у педостатку прнпрсмс забележсн овакап рсзултат. Илак Јсдап броЈ стрслаца постигао Јс запажсп успех. Пионир Зоран ТодоровпБ постпгао -јс 234 круга и тиме одвсо скипу пионира па да ,5>с такмнче'№с. Маја Собск, као и љсн друг Зоран, .са 200 кругова зајсл ио са скилом пдс даљс. Пионири су у OKDiipy СД „Михајло Илпћ Кул>а". Убсдљнво паЈбоља у катсгорнЈи Јупнора била јс Евица Радопић са 491 кругом. Зоран МнлоЈковнИ постнгао Јс такођс одличан рсзултат 494 круга, а ссннорк Мнлорад Николпћ 471 круг и Слоболан Стојковнћ 443 круга. Свп су Olin нз дружннс НВТКТ ..Бранко Крсмановнћ”. Такођс he прсдстављати Ilapahiiii на првсп'.*:у Србнје. СЛОБОДЛН KOCTIIR -прсдводпо је дружипу Српске фабрнкс стакла која са скром1П1Јпм резултатима такоће пу тујс иа првснство СрбиЈс. С. Здрапковип R 0 I i Завнчајнк музеј у Параћину позива свс грађанс да уколико поссдују алатс старих заната, фотографпјс, до кумента н бпло какву опре.му из области занатства па територији општинс Параћин доБу у Музеј iuih се јавс па тслефон 52-035 ради откупа ннтерссантних предмета значајних за развој занатства у Параћшту. Прс.ма изпснЧгају Олттипског cronoic писсрског савсза у послсдпи: чсп|ри го дипс у пст катсгориЈа за прсстиж .weby cToiioTcnii*cpii.\ta пајусксшниЈа Јс скипа Борац 1 која од 1982. до 1985. осваја К\н маршала Tina за опигпшу ПдраInin. Mcby појсдпнцнма, чстирн пуга најбољи јс бно Борпвојс Дулнћ. Двс годинс бранпо Јс бојс Борца, а дее послсдљс Будућпос1>1 нз Главицс. Екп пно прпснство Општиискс лнгс као и скипно так.мичснн: за Куи општкиекс ли гс осваЈали су јупиоорк Борца, да би у послсдшс дпс годпнс прЕспсгап, односно Куп, прспустилп cKiina.ua Тсксгп лиа, Буљана и Младост пз Дои.с Мут ипцс. Mcby освајачкма општнскн.х тптула налазс сс још и cioiioTcimccpii Накрс лка мз Дрсновца, првн у Купу лпгс 1982, Мапрстка пз СвоЈиова првака ,чп гс 1983, a .Mcby појсд|11|ци.ма Нснад Ја iiKOmih, првака Опттпкскс лпгс, којп је HAvhc годи:<:, 1983. тмтулу прслус iiio Раднши Прокиђу, а овзј Милапу ГоЈкновнћу, дд би прваг Општннскс ."it rc one годипе пвстло Драган Шутић, в. Параћип: Савић 14, Торњанскн 4, В. IlcTpociih 8. AictoiiiiJcBiih, ГлишиН 4, С. llcrpoDith 8, Cpcjiih, Дктадсповпћ 8, JoBaiiouiih 5. JaiiKoniih 5, Радичсвпћ 2. Ссхмом побсдом, овог пута над Моравом 113 Всликс Плаис, Параћимкс су одржале корак са водсИнм на табелп српскс лигс ОКК „Бском" и „Карабурмом”. Плањанкс су сс прсдставнле као добра скипа, али нису издржолс до краја. Добру пгру прнказалс су Љиљаиа АшопијсвнН н Блаженка ЈованоBiih. ¥ чствртак 13. Јуна с почстком у 18,30 игра сс дсрбн мрвснства у параhiniCKOj Халн спортова. Y госдс ПараБммкама долази дпрекпш рнвал ОКК „Бско", па дсвојкс са Црпнце очскују да добро.м игром и подршком са трнбина савладају EcoipabaiiKC. Y нсдсл.у, у Халн спортова гостуЈУ Палапчаркс, М. Мплошсвнћ МАЛИ ОГЛАСИ Продајем кућу са плансм од 15 арн, кош и шталу у улппп Дшпггрп/а МарЈамовпћа бр. 66 у Параћпну. Упитатн Данпну МнхаЈловић, Титоградска 23, Параћпм. • • • Продајем кућу са помоћном зградом, плапсм од 4,62 ара под воћњако.м у улицп Мајора Марка 131. Пстар Буллсалпћ. ПродаЈс.м внксидпиу па Грзн, 60 квадрата, са плапсм од 20 ари. Тслсфом (011) 586-890 п 52-526 (035) Продајем парцелу од 10 арн на мссту званом Пстловац, мза Moicла. Слоболан Маркбвпћ. Његошсва 2а, 32, Парађпн, тслсфон: 52-638. * • • Продајсм нов псрсгнстрован „JYГО 45”. Цсна пзузстмо повољиа. Yпитати на тслсфон: 54-194 илн 54-195. Драган ВуковнП Вука Kapauiiha 2. Параћип. A ♦ W ПродаЈем дсловс за вартбург н фнћу п траповс за прпколицу. За ниформацијс иа тслсфон 54-875. ТАБЕЛЛ II СРПСКЕ ЛИГЕ — ЈУГ СТОНИ ТЕНИС: EWraSKSH ПРЕГЛЕД Emijcimiii су добри рсзултоти у раду Опшпшског стснотетшског савеза у последњс четкри, односно пст пспупих годипа. Формирањсм ОпШПШСКС Л11ГС 1981. годпнс, Y окпиру osor такмнчек>а органпзована су 65 турнира у разним днсцппли- „а.ма на којниа јс учсствовало 240 пграча, махо.м омладинаца, сврстацпх у 24 скипс. Ентузијасти у Општинскои стонотспискбм савезу нису задовољни по стмгнутн.м. Жсле још бншс, па ћс сс стоап ТСШ1С пресслити у ссла п гсслнти у тколс. За такмичарску 1985/86. годмну прсдвпћеп јс нов смстс.м таклшчсља којмм се дајс могућност да н сеоскс м друге скппс буду оргвинзатори ,,ua.-nix турnupa", бар два-три годишље, јср .су н.м за то потрсбпа схио два стола. По новом снстс.му, у.мссто као до сада. свакн тгрнир у салн СФС, на малим туринрима састајаће сс по три скипс по спстему свако са свакнм са дуллпм бодоваи>с.м. Лига псhe бројати вишс од дсвст скппа, што значи да ћсмо поново и.мати две општипске лиге. ll.ua изглсда и да осковне школе фориираЈу свој стопотениски турнпр. Оснм ОГПИТ1П1СКЛХ лига, стоиотенискл Параћии заступљсн је овс гоД1П1С и у Мсђуоппгптској лиги, где се таклшче екипс Борац II, Текстилац п Младост из Горње .Mynniцс. Будућност из Главкце и Напредак из Својнова враћаЈу сс из Мсђуопшпшске у Оппггниску ллгу. ¥ РсгпопалноЈ лигп такмичп се Борац I и By.iajic. Р. В. КОШАРКА —- МУШКАРЦИ МЕБУ СЛАБНМА НАЉВМ Послс пспадажа из .Међурегиоихчис лигс, кошаркашн Параћипа такмнчс сс у Рсгноиалиој лигл Шу.иадпја н Поио рављс, много слабнјеп рангу од оног зи кога су мспали прошлс сезонс. Ова лига сс мгра само лсти. Чинс Је 8 клубова. Првак мдс длрсктно у uebype гвонвлиу лигу. После пет одигранпх кола, кошаркшпи ОКК П&раћии уз пет победа први су на табедн, па ћс вроватио искористпти притку да у Једкој гидннп испадну из кихисг ранга и нс-Јг годкпе се врате назад. Досадашњи резултатп; Параћкп — Бресница 71:65, Слога — Параћкн 52:102 Праћмн — Морава 99:83, Светозарсво — ПараНпп 59:74, ПараБмп — Локомо тмва 20:0 (службенп рсзултат). м. м. 1®пана@ Рсзултати 2& кола: Палилулац — ПК Ју.мко 1:2, Мсталац — Прогрсс 3:2, Шу.мвднја — Јагодина 2:0, МИН Јастрсбац — Младост (није одмграно). Лс.мнпд — Тммочанин 4:0, Слога — Жслсзнпчар 3:1, Јсднпство — ФЛП 2:0, Дпнамо — Рсмопт 1:1. Тражи.м једмог квалификоваиог аутолимара са или бсз радног искуства. За остала обавештсља заин> тсресоваш! могу упитати Драгана Радодшровића у Рашсвици. Јсдлнство 28 ПКВ JYMKO 28 МИН Јастрсбаи 27 Младост 27 Ф А П 28 Дннамо 28 Лсмиид 28 Рсмоит 28 Металац 28 'Гпмочанпи 28 Палилулац 28 Прогрсс 28 Жслсзппчар 28 Шумаднја 28 Слога 28 Јагодлна 28 18 7 3 53:14 43 17 6 7 48:25 40 15 4 8 40:21 34 14 6 7 31:22 34 12 7 9 33:30 31 10 810 35:36 28 10 612 40:38 26 8 911 38:33 25 10 513 39:42 25 8 910 35:44 25 10 810 36:49 25 9 613 35:47 24 7 912 30:42 23 7 813 22:36 22 7 714 30:39 21 5 716 23:53 17 ПродаЈем моторну пумпу за залеван.е „11МЗ** 2,5 цола, н зупчасту летву за „101" н алтернатор за стари тип. Упптати на тслсфон 54-517. Купујем моитажну мсталну гаражу. Тслефон: 52-407. Оглашавам нсважсђом радпу кн>ижицу нздату у CO Ilapahini на мме .Миросл*ва Костмћа пз Мнртдовиа. Оглашавам нсважсћнм сведочанство о завршсном седмом разрсду ОШ „Вук Караиић” у Поточцу, па име Гордапс Павловнћ из Рашевнце. Оглашавам нсважсћим свсдочанство о завршеној гимназнЈи „13. октобар ’ у. Параћину Иа нмс Бобапа Пстровића. Идуће исделе: Дипамо — Палилулад, Ремонт — Јсдмнство, ФЛП — Слога, Же лезмичар — Лсмиид, Тимочжнин — Јастребап, Младост - ШумаднЈа, Јагодпна — Мсталац, Прогрес — ПКВ JY.MОглашавам жеважсћлм свсдочанство основие шкаде нздато у Мириловцу на имс Мирослава Костлћа. Лпст СоцвЈаднстпчкот сдсеза радпог парода огпптиве Параћнп, пздзЈе Центар за културу в ппформлсшБе .Лараћин" _ Сараћши Длп«к Славољуб ОбрадовнИ, Издавачки савск 11ада Бранковпђ, Моичило Вучковпђ, Светислав ЖнвковкВ, МнлнвоЈе Илић, Надл Јовановнћ, ____П1Ви ₽ ” Гаавци ° °агс>ворПп урСДЛ1|И рнвојо МарннковаЛ, Спавољуб ОбрадовмП, Жгаота СтоЈзновпћ, ЖивоЈнв Томиђ (прсдсешшк) и Јовам Towih Ypebyje Редакццоип калегијум. Нолшпр^Сн11*^^ Сиежаиа ^оваповић, Бо ковЈ.ћ, /.(нрослав ДдмитриЈсвлћ, Мплнвоје Илнћ (тсхннчкл уредник) в Миодраг Мнлеаковић. ч..реса РелакцлЈе: Максммз Горког, 4. Поштамскв фах За ^елел^10 ЈОваиО1ић. Мнлши Жнв пнк (035) 52-352, повширп (035) 53-694. Претплата: 1одшпља 300,00 шшара, аолутодшшве «30,00 АЈшара, за нностранство диоструко Жлро рач ел€ч>ОИЦ: глаади в одговорш урез 3504-603-1973 код СДК Иараћ>ш. Шдамаа ГРО „Глас” Есоград, ВлајковнЉсва 8, хелефоа (011) 340-551. Тираж 11000. ‘ ^€Нтрв *1'луру Q анформмсв«
БАНКА НАШЕГ ВРЕМЕНА ~>|||(111|111||||||||||11111111111111111111111111111111|||||||||ц||~ ГОДИНА ХП ■ БРОЈ 286 н ПАРАБИН 26. JYH 1985. ИЗЛАЗИ СВАКЕ ДРУ1Е СРЕДЕ в ЦЕНА 30 ДИНАРА Y CYCPET 4. И 7. ЈУЛУ ЈУЛСКА зшења Тих јулских дана 1941. године Политбиро Централног комитета комунистичке napтије Југославије дао је сигнал за почетак оружане бор бе за ослобоњеће поробљене Југослваије п почетак ре волуције за пзградњу новог друштва у коме he нови односи бити nodpebenti добробити радног човека. Тако је један малп народ на Бал кану запалио бакљу отпора и борбе против окупатора који је велики deo света ба цио на колена и кренуо у џрход на ирву земљу соцп јализма. V тим околностима позив на устанак nod eobство.ч Комунистичке партије и друга Тита био је глас храбрих v борби за сопстве ни опстанак, очување ропственог интегритета и уједно интернационалистички дуг и обавеза. Јасно изражен програм Ко мунистичке партије Југосла вије да се noped борбе про тив непријатеља води и бит ка за ослобоБење од експлоа тације, da су циљеви радиичке пласе исти, ковано је братстбо и јединство поје је било и остало највећа залога народа и народностиЈу гославије. Захваљујући тим , чињеницама један мали народ, голорук и усамљен могао је да издржи сва искушења, да би на прају уверио свет da је то иародноослобо дилачка војска, она права и једина, која доноси слобооу и нове односе. Завршетак оружане борбс није значио и крај војеваiba. Из једне тешке борбе прешло се v дрхпу у којој је требало порушен\> земљу dnhu из пепела п јачати не дриштвене однпсе ’/г>- вим принципима у * којим' је било синтеза новог, ио тада непримењеног у све.ту. Био је то за многе ризичан експерименг »али за one ко ји cv одлучивали и водили био је то ослааиљен п видовит корак чпји су илодови убрзо били свима јасни и видљиви. Заправо био је то једини и логичан частавак свега онога што ]‘е претходи ло у четири тешке ратне године. И данас ната радничка класа и цело друтгво аоде једну од иајсложснијпх н најтежпх битака v своме no слератном развоју. Бптку за с'габилизацију, за превазила жење присутних тешкоћа no је су се надвиле над наитм друштвом. У тој борби noрачају сви опи којпма /е на срцу будућност ове земље. Од бораца прословљених бригада до младића пз baчких клуна. Јулска 3na.ueiba су иоупа и nopyt^a данашњој и будућим генерацијама. Оне су тако снажне и jane, ‘данас потребнпје него икад. V ства ри оне су увеп акгуслне, јер ticropnia п револуција пе.ча \ ју краја. Оне вечито тра/у. { С. О. ј ______________________ 'lllllllllllllilinilllllllllllllllllllllllllllUUIIIIlillllltllltU I I I I | ПРИПРЕМЕ I | ЗА ЖЕТВУ | 1 ! I ПРЗИ снопови I 1 ПОЧЕТКОМ I ЈУЛД страна 8 1 ОДРЖАНА ДВАДЕСЕТ СЕДМА ЗАЈЕДНИЧКА СЕДНИЦА СВИХ BERA СКУПШТИНЕ ОПШТИHE ПАРАИИН ДИСКУСИЈЕ до подемике ® Благо оживљавање производње у OOYP-има ® Стопа за здравство утврдиће се на наредној седници ® Усвојене смернице за припремање Друштвеног плана општине за наредни период До нета одлука о компензацији одређених пољопривредно-прехрамбених производа. У уторак, 18. јуна одржана је још јсдпа маратонска седница Скупштине општине. Богат дневни ред, много дискутаната и интересантних тема које „испровоцирају” делегате на поле.мику. По обнчају доста вре.мена је „изгубљено" око делегатских питан>а. Прво се односило ла наводе једгог од делсгата на претходпој седннцн да т:а миого неправилности у раду и пословању зсгл љорадиичке задруге „7. јули”. По.менутп делегат пије бно задово љан одговором на постављеио пнтање, па је на седннцп закључе ло да стање у овој пољопривредној организацијн пије задовољавајуће п да се захдева од самоуправних органа у н>ој да преиспн тају подобност свих магационера, д и целокупног руководства за обављање послова којц су им поверени. II СУП п СДК водиће такође поступак, а друштзени правобранилац пма задатак да про меш! укупно стање с&моуправних одгоса у „7. јулу" и да о тсше известп Скуппггину. Доста полемике је било и око друтог делегатског пнтања којс сс односи на проблеме настале око лзпрадње ПТТ мреже у Крежоинцу, Бусиловцу л Голубовцу. Ко.миспја која је радила на овом случају известила је Скупштпну да су се ПТТ орга ннзација и по.менуте мссне заје днице „нзмнриле”, да су свн сп оровн решени. Y сва три села од 298 уговорених прпкључака Седница Већа Савеза синдиката општиле ПОСЛОВАЊЕ ПРИВРЕДЕ Седница Всћа Савеза син диката општине заказана за 25. јун п.мала је на дневном реду два питања: Рсзултатп прнвреВивања у општннп Па pahnn за прво тромесечје 1985. годнне (реализација до садашњих закл.учака Beha Савеза синдиката општине у вези са пословањем прнвре де у општици) п утврБпвање предлога за доделу одликовања (Плакета 27. јул н Прво.мајске плакете). Оба ли laita су се налазила на дне вном реду седнице Председ инштво Већа које нх јс при хватило и vnvTiuio на усвајање Већу Савеза сннднката општине. Заказана седница ок скс НА ДНЕВНОМ РЕДY ЛИЧНИ ДОХОДАК I За 27. јуи заказана је ссл . ннца Општинског ко.митета Савеза комуниста на којој he битц разматрана акгуелна питања стицања п pacuo I деле дохотка и личних дохо дака ц задацн Савеза кому- . ниста. ТакоБе, у дисвни ред седнице увршНсно је и разма Tpaibe тока и резултата акТИВ1ОСТИ на реализацпји за кључака Осамнаесте ссдии цс ЦК СК Србијс. с. о. ! реалнзовано 294. И са преостала четири прстплатаика је у ме ђувремену пађено заједннчко рс шен»е. МеВути-м, ма овој ссда-ицп постављено је једно ново гштање н затражен је одговор од стране представнмка 00YP ПТТ у Параћину докле се стнг ло са нспптнвањсм ко јс у Голу бовцу посекао ПТТ кабловс н ко he да сносн те тротковс. Од говор треба очекивати на наред ној седници. Када је у питању насељавање Ро.ма на подручју месне заје днице „Знојац — Дапково” што је такође било делегатско пита н>е. констатовано је да сс око овог шггања укључе још и Сек ретаријат за унутрашње послове, Центар за социјалнп рад, Се кретарнјат за инспекцијски над зор, Комитет за урбанизам и ко мунадне посдове, свако лз својс надлежности, а да Општннска управа за друштвепе приходе утврди да ли је пзвршец проЗАВРШЕНО ПРВЕНСТВО ДРУГЕ СРПСКЕ ЛИГЕ — JYf ЈЕДИНСТВО ЈЕ После прошлонедељне утакмице са Дннамом из Врања, Јединство Је п званнчно промо висано у првака Друге српске лнге — грунаЈуг. На слшјп је шампионски тим. Стоје (с левана деспо): Цекнђ, помоћник тренера, Богосав љевић, Миљковић, Петковнћ, Милош Милнћевић, Матпћ, Миомнр Миловановић, председнпк Клуба, Властимир Паннћ, Филиповић, Милнћсвнћ, Миленковић, Стефановпћ. Александар Пауновић. фнзнотерапеут и Мома Томић, тренер екипе. Чуче: Мнлошевнћ. Милпћ, Мнлнће вић, Баидука, капнтен Пеливановић, ПавловиП, Костић, Иван Панић, Каштеварац н СтојаноBiih. Онп су пренели славу Ларађнна широм Југославнје таклшчећи се у Српској лнги и Купу маршала Тита. Фоторепортажа са утакмице н свечаности поводом уласка Y Прву српску дигу на задњој страни. ■■■ШНМННМШННМНННННННВИНВВНВНННННМНМНВВМННШВЦМНН1 - мет зе.мљишта нз.меБу раннјнх власпнка и купаца легализован и да ли јс у том случају правнл по паплаћсн порез на промет. ДОКЛЕ RE ПРИВРЕДА ОВАКО? На седници Скупштиие разматрапи су резултатп привребн вања у спштнни ПараНпн за пернод јануар-март ове годнне. са освртом на губитке и проблс ме ликвидности и обезбеђпвања‘ обртлпх средстава. о че.му јс у х^водно.м излагању говорпо Драган Милојевић. за.меннк председника Скупштине општи пе. Рекли бнсмо да овом прнликом пн-с.мо чули нпшта нов0 када је у питању наша прнвреда. Исте организацнје, нсти проблс ми, нстн резултатн. БАНЕ ПАВ ЛОЕИБ, дслегат из СФС је у својој дискусијн, нз.мсђу осталог, поставио питање како јс могуће да су и после вишегоди плбпх нсгативних рсзултата не кн руководећи људи и даље на челу тих органлзација, н шга he н како he v тако лошим ус ловима прнвређнвања и личних доходака да раде они који живе са.мо од плате Kojv зараде у фаб рици, док је СТАНКО МЛАДЕHOBHR, по ко зна који пут, у својој дискусији поставио пита •Бе зашто се у нашпм радннм организацијама не извршавају планови. ’tiiiiiiiiiiiiiiitiiiiiriitti(miiiiiit!iiiiiiiriiiiiiHNmnini| I СРПСКА ФАБРИКА I | СТАКЛА I РЕЗЕРВНИ ДЕЛОВИ СТВАРАЈУ ЗАСТОЈЕ | страна 5 | = = 1 1 I АРХЕОЛОШКО 1 I НАЛАЗИШТЕ 1 ,МОТЕЛ” 1 1 I I ТРИ НАСЕЉА | И ОБИЉЕ | МАКРИЈАЛА | 1 страна 7 | | | Миодраг Стефановнћ, дирс ктор Фабрпкс цемента „Нови По повац", је лоше резултате у Цементарн правдао лошнм вре.мен ским гсловима у први.м месецц ма овс године. впсокпм ка.мата ма, лошом отпремом це.мента и другим разлозима. Уједно је упознао присутнс да и осгале це ментаре у нашој зс.мљи нмају ггзитке н да наша друштвено-по лнтичка зајсдница ннје нншта учниида да помогне Цементарн, како би што ире превазишло стањс у коме се налази. Миша Димитријевнћ. помоћник дцректора у ИВТКТ „Бран ко Крсмановлћ” је говорио a стан»у у овом велпком колектн ву којп иако нс послујс са гу бнтко.м и.ма много пробле.ма, онп се гглавнсш односе на пласман и обрт капитала, односно на лп квпдност. Уједно је захтевао :ia се размотри систем органнзова ности банака од којпх сс у овнм моментнма очекује да пруже по моћ привреди. као н да се раз мотрн .могућност за растерећива н>с п.Еиврепе. По овој тачки дневног рсза закључсно јс да раднс органнза ције сагледају свој положај у односу на исте фаорике у земљн и дл дају оцену зашто је њихов положај тсжак. Извршнп савет п.ма задатак да пирпре.ми пнформацију о расподелп опште п заједничкс потрошљз у iiaiuo] општпчц, са посебни.м освртом на СИЗ-овс. iep јс речено да су у неким СИЗ-овпма лнчнн дохо ии ncpac.ui за 80 одето. (Наставак на 2. стран !) Y3 27. JYH — ДАН САМОУПРАВЉАЧА । ПотврШање; сопствених вредности Самоуправљање бележи јубилеј — 35 година од усвајања Закона о предаји фа брика на учрављање радни tputa. Taj историјски чин, поји је означио прекретницу у развоју југословенског друштва, прихваћен је од ра днпчке класе из свих социјалистичкпх снага у Југосла вији као логичан наставак демокрагских традиција ј ствараних у народноослобо < дилачкој борби и цзградњи ■ нове власти радничке клаГ се. Програм развоја соција-^и стичких односа, чији је зачетнип био друг Ttero означио је, нс ca.no декларативну одлуку no којој се из једне фазе прелази у dpyzy, вишу, него сталну борбу за афирмацију радничке класе пао носиоца и субјекта дру '■ штвеног развоја, пут борбе иротив oTybeiba радног чооека и његовог израстања пао субјекта одлучивања о сопственом раду и послови ма и проблелисма друштва. Тридесет и пет година пр~ стојања социјализма као самоуправљања, у ‘својој ос > нови, norepbyie псправност и далеповидост иницијатора I таквс одлуке n raneoi пуI та за који се определио наш 1 револуционарни покрет. Y I то.ч времену п са такво.ч идсјом од са.чих почетака самоуправљање се обликова ло пао историјски нови сис тем односа у производњи и расподели, у коме раднич* па класа постаје господар свога рада, али исто тако самоуправљање је значило и нови друштвено-политич- 'пп облик социјалистичких односа. На путу сопствене афирма ције ооћена је жсслава борба. радничпе класе на челу са Савезо.ч комуниста. Та борба у појој је требало премостити crane павпке и традиције. пребродити многе тешкоће и сломитп jane отпоре добцјена је снаго.ч радничке кла^е која је noтврдкла своју спо?обнос7 да .чоже v потпуности преузети историјску улогу v даљем eobeiby соцпјалистичкс | Југославије. I Jota х век не можемо рећи, nano је npotiuto три и no деценије да је оза битка и поначна. Самоуправл->ан>е nao Hajeuuie чин и теповина радничке класе. мора и 'даље да крчи пут сопственрм развоју, a da се v некпм ис торијспим раздобљгсча и брани од снажнпх насртаја снага-чији су интереси супротиц његовим иктересцма. Ceectiti такве опасности радничпа класа снагом сво;с виталиостц, свешћу о јачах>\: заједниипва, ојачаоа на. none, уз властита одрипања сгзистенцијалнпх потреба, да па п\т\’ својих опредзљења истрајс. И данас паба се суочазачо са сложеним проблелпсча стабилпзаппје, са.'.-оуправља the’ пртвпћује своју впталпост и p'nueiba vn- прсб ieча виде се само у даље ч fa ча/by и развијану сам vnn-г вних. обноса п по"г\'пно»1 оз ладавањем о^ стране ohilx. пош 7а стварају. . . ; V ове три п no (}e:ienti‘e радничка класа је ст-клаис куство, inrpadii'a с.ебе ц no ropdtLia da ie способпа da vcnetuno eodn 6onp.v протгв . бирократсшсх сна?а. da era лно побиже а\-гоpurer p-da. ■'Pouc’pyje свест људских слобоба и јача способносг ' целог dpyiurea. ЈЈанас је уло га рабничпе .класе ксоз јачање властито? самоуправnot сисгелга, у бопби за пре вазилажење присутних проблсма, важнија .но tucad. V ствари о^луч-чућа. На њој леже те.чељи 6ydy‘utocTu. Она је тога свесна'и способна da odjoeopu истопијској улозц Ц изазовима времеиа. С. О. |
26. JYH 1985. • БРОЈ 286 ОДДИСОСКЈЕДО ЛОАЕМИКЕ МАРКСИСТИЧКА ТРИБИНА Радно председништБО CO на последњсм скупу пред обнљс.м питаља (Наставак са 1 .стране) Све што се о прнвреди чуло на оврј седшши крајње је забрињавајуће. Алп да има наде да ће се непгго и промениги би ло је гречи на крају уводног нз лагања Драгана Милојевића, у кзме се нзмећу осталог каже: — Према непотпуним подацима којима се сада расподаже у априлу и мају месецу дошло Је у скоро свим организацијама до оживљавања н пораста производње. Тако је на пример код Це.ментаре пронзводња за 5 месецн достнгла ниво од 93,5 одсто у односу на претходни пе риод, према 73 одсто колика је била за три месеца. Слично је било II код осталих пронзвода, па се може предпоставнти да ћесетако ваставити и у иарсд ном периоду и да ће полутоднш н>и рсзултати бити нешто повољ шпи. Y априлу и мају забележен је известан пораст нзвоза, тако да за пет месеци укупаи извоз достиже 86 одсто v односу иа прстходни период. Иако овн рсзултати у произ водљи и нзвозу за пет месецп још увек код свих организаци ја нису на нмвоу могућности и планских задатака, ипак охраб рује чињенниа да се^стањс non равља, па се па основу тога мо гу очекивати н бољи укупни ре АКЦИЈА OK ССРН Номасат још ј шест села ф Општипска конференција ССРН покрећс акцију на комасацији пољопривредног и другог земљишта у месним заједницама Стрижа, Д. Видово, Ратари, Г. Видово, Сикирица, и Дреновац, на површини од око 6.000 хектара. Y СР Србији просечпо пољопривредно до.мзИилство располажс са 3,5 хсктара, проссчна парцела мма око 28 ари. а посед сачињавају више парцела разбацаних по чнтавом атару. Y нашој општини структура је још неповољинја. Укупиа позршлн; земљишта изиосн око 54.000 хектара. Од тога са.мо на сеоске ка тастарскс општине отпада 35.195 хектара. Ако се пође од тога да у сеоским насељима нма око 8.900 домаћнпстава, просечна површнна по једном домаћинству изиоси 3,95 хектара. Међутлм, ако се погледа прпвредк што вшие лромзвоброј парцела лспада да свако дл, утлцалн су ва то да се у пољопривредно домаћпнсгво нашој општлни размлшл>а да има v ггросеку no 23 парцеле. се што пре 'приступи комесаПросечна ловршина парцеле цијл у помемеиутим селима. износп само 17 арп. Упоредо са вођењем акцнје на Ови подацн које смо мзне- комесацији, покреће се и лили, а и потреба да се у пољо- тање мелпорације одређених Данас у Стаклари СВЕЧАНА СЕДНИЦА СИНДИКАТА Данас се у Српској фаб рици стакла одржава свеча на седннца Конференцнје сп нднката, а поводом Дана самоуправл>ача ц 40 годнва обнове рада Снндиката. Тим поводом бпће прочптак« рс ферат о развоЈу п раду Син диката и радннчког самоуп рављања у највећсм параћн нском колектпву, а најбо љим актпвисгнма у снндика ] ту за успешан н дугоготк-лI њи рад бнће \ ргчена прпз- ) нан>а. М. 3. зглтати пословања привреде до краја године. Колико и шта треба здравству, Када је разматрана мнформа ција о организованости здравст вене делатности и здрвствепе заштнте, са освртом на матери јални положај Медицинског цен тра и СИЗ-а здравствене зашти те, за период 1981—1984. године, као и предлог одлуке о финан сирању, за реч се јавио Сава Ди митријевић, дпректор Медицпн ског центра. Он- је у својој днс кусијн опширно н дстаљно го ворио о раду ове организације н све.му ономе што уТпчс на то да пе може да се ради боље и пружа квалитетнија здравствена услуга. По љеговим речима ос новни проблем су средства, јер се у овој општипп за здравство не пздвајају довољпо, тако да општпна Параћнн н~ма нај.маљу стопу доприноса за здравство у нашем рсгиону, која изиосп 6,7 одсто, а да ни дннар са.модопри носа До сада није било за овс намене. О томс је говорио и Gp ба Доеноваковил, секретар СИЗ-а здравствене заштите. Међутпм, иа овој седнпци сс чуло и једно другачије мшпље ње, којс је заступао Б°жидар површина у OBiiAt месним заједницама. Недавло ‘ је у Оплгпгнској конференцији ССРН одржан заједнички састапак са представншшма овпх месних зајед нина, секретарпма партлјсклх и задружпмх организатгја. У разговорнма са представнлцима меашх заједнпца чуло се да мндивлдуалпн пољопрмвредни, произвођачи, власннци зе.мл>е подржавају пницијативу н за мелиорацију. Како смо чули од Станојла Богдановића, секретара Председништва OK ССРН, у току је припрема материјала за во 1?сњс овс акнпјс, а према шеговнм речима настојаће се да се у свнм месннм заједлицама са комасацијом крсле псто времено, што треба да повеha производњу и доходак у no.tonpiгвреди. М. Ж. Мадић, председнлк Извршног савета CO Параћин, који није прихватио предходно пзречену констатацпју, да се у нашој оп штпнн до сада није довољно брн нудо о здравству, подсећајућн уједно да здравствепи радници у нашој општшш имају на.јвећс личне дохотке у региону Шу.ма дије и По.моравља, ,а да се насу прот томе велпкп проценат ста ловника наше општине лечи иа страни. Уједио је изнео мишље л>с да здравство нећс битп пе подмирсло уколнко стопа л да л>с остале 6,7 одсто. Здравствска радпа организација треба да изађе са јасним предлогом како да задржи болсс нпкс да се лече у нашој општи ни, да сс средства пе одлпвају на страну, а наравно потрсбпо је за то створити и потребнс vc ловс,-закључепо је овом прили ко.м. Y том смислу јс донета од лука да сс извршп дограђиваље још једног спрата на хируршком одсљењу, да сс опре.мп станнца за хлтну медицинску по.моћ, бо ље оргапизујс рад на дечнјем одељелл' и обезбеде два вешт.чч ка бубрега за дпјализу, јср сада на дијалнзу иде 20 осигурашгка мз name општпне, а има још 90, потенцијалних. ГПРО „13 октобар” ослобоВен је доприноса за здравство, а тмм средствима тр еба да буде дозидан спрат па РЕПУБЛИЧКИ ФУНКЦИОНЕР Y ПОИОВЦУ feaswraoaria-noMoli Радна посста др. Душка Јовановића уследила је на иницијативу цемснтара ужс Србпје — Косјсрића и Поповиа — које су последњнх година у крајње нсповољном положају. Фабрику цемента 20. јула су посетплп др. Душко ЈоваловиН, председник Комлтста за енергетику, ш/чустрију и граБевиларсгво Извршлог всћа Скупштлнс Срблјс п Милош BofoBiih, подсекретар за граБсвимарство и илдустрлју гра Бевш1ског .материјала у истом коАпггету. Ова радна посета јс дуго договарала, a il.ch цлл> јс да сс упозла проблематика посло ваља фабрике, полазећи од закључака којс јс 12. јуна донело Извршно веће Скупштиле. Србије v всзп са пословаite.u це.мелГтне индустријс ужс Србије. За време састанка, генсралнп директор мр. Миодраг Стс фановић упозлао је госте с пословаљем радне органнзације последњих леколико годлла и пет месеци ове годпнс, мерама које се предузнмају за побољшаЈБе пословаља, као II мерама за реализацију поме иутих закључака Извршног већа. Иначе, до ових закључака дошло је после ницијативе две цементаре уже Србнје — Косјернћа и Honor Поповца. Ова два велнка произвоБача цемепта упутила су почетком годмне заједничку лнформацнју Скупшпши Србије у којој су изнети проблемн с који.ма се индустрија цемента суочава: велпке девизне обавезе, курсне разликс, високн трошкови камата, цене енер* гије... (Нлустрацмје ради само поповачка цемептара ће у овој годинм потрошпти 700 старих милијарди за гас и електрнчну енергију, и to no хирурп!ји, а здравствена радна организација и СИЗ здравства трсба да прштреме комплетан ма тсријал са предлозима; всзаи за увођење самодоприноса за потребе здравства. Овом прп лпко.м одложено је пзјашњава* 1бс о висинн стопс за здравство, всћ ће то бити урађепо на наре диој седницн после заједничког састапка Извршног савета CU if Скупштнне СИЗ-а здравства на коме треба да буду разрешс нс дилеме и утврђена потребиа стопа. Разматрање извештаја о раду културних институција На седници је доиета од.\ука о регресима за одрсђене пољоп рнвредно прехрамбених проазвода за ову годллу. Органнза цијасиа удруженог рада које се баве прометом пољопрпвредио прехрамбенмх производа испла ћпваће сс регрес за свеже живипско месо, бројлере које про дају на територији општпне 11а раћин у промету на мало.м иди здравствеиим организаллјама, ђачкмм кухиња.ма, соцпјалнпм инотитуиијама и он нзноси 30 динара по килограму живинск or меса. За свежс јунећс месо регрес се лсплаћује v износу од. 60 динара по килограму. Свеже свињско месо регреслраће се такоће са 60 дпнара по кплогра му, а ППРО „Шумадија” испла ћујс рсгрес за хлебно брашпо у нзлосу од 2,5 динара по кпло граму. За регресирање обезбеђс на су срелства вз буџета општн нс Параћтп! у пзносу од 25.000.000 динара. На овој седнпци јс усво.јеиа одлука о смерницама за припре мањеДруштвелог плала општи1тс за перлод 1986—1990. године, а разматрани су и извештаји о раду са.моуправне интересне за једнице културе општинс Пара ћин и Цснтра за културу и ин фор.мисаље у чијем саставу су Редакцлја листа „14 дана”, Завлчајнп музеј и Градско аматер ко позориште. М. ЖивковнН садашњим цена.ма.) На бази овс нлформације Скупштине Србије и закључка Bella удруженог рада, да се маправи алализа м предло же мерс за помоћ илдусгрији це.мелта Срблјс, Ко.млтста за енергетику, грађевиларсгво и индустрнју лавравло је шпру пнфор.мацлју за Извршно всhc и потом cv уследилп закљу чцп од 12 јуна. РИВ јс подржало у све.му лронзвоБачс це- .мента, п колстатовало да јс планлрана промзводља це.мента у прошлој години подбацила због ледостатка мазута, па су потребс покривене увозо.м око 85 хиљада тона цемента у вредности од 44 старе млли јарде. На састанку у Поповцу, који представља реализацију закључака РИВ-а, договорена је с председником Ко.митста Јовановићеу заједничка акција за снижење цена електроенергије, за тражење могућно сти за снижење цене гаса и акција код „Инвестбанкс” и ^Дугобанке’’, за траженл реше ња за одлагање обавеза и куповину девмза. Као најзначајнији треба означити део договора да се заједничком акцијом са Народном банко.м Србије Ji секретаро.м за финан* сије избори издвајаље дела средстава друштвено-полмтич ке заједнице за измиреше оба всза пренетих из претходних година и 'текуће производље. Такођс је договорена п помоћ Комитета за енергешкуу активностнма Фабрика цемента ла дугорочно.м обезбеђељу услова за коришћење угља као технолошког горлва. Обустава аалапцича шсванидашња Када извештачи саопштавају чмталачкој јавности неку важн.у вест онда сс они вероватно труде да што јасније кажу шга сс заправо збило. Наотоје да лспрлчају целу причу. Читаоци онда ту прпчу прочитају, она л.м сс допадлс мли не допадне, размишљају можда о њој, па јс евентуално п .мсБусобно проко .ментаришу. Тако је са причама. Изгледа, више ствар за дневну занимацију, знатижељу л разбибригу. Само до сутраш1бих ловина. Онда следи нова прича, а лово јс најинтересант Hirje. Оно пак што се збило у сгарој причи, ако се уопште и збило, обично више ликог не за нима. или мало кога занима. Баш као да се никада и ниЈе деслло. Поготово више није ва жно зашто се то у старој при чи десило, ако је уопште икада и бил0 важно. Приче заправо дођу као мехури у води — час лх и.ма час их нема: нзненада се ладују иизгледају голе.мо, онда — пућ! Ji све је зачас гото во. Устварл, тако са.мо изгдеда: .мехур јс ттукао а као да није пу као, леотао је а нлје нестао јер је опет ту. У.место једног је дру ги. Истн такав. Баш тај! Пуки прлвлд. Као што је можда само лрлвлд да јуче и данас нису je дан тс лстл дан, дан као дал, блло који и блло када. једнако л свеједно. ВРХ „ЛЕДЕНОГ БРЕГА” Испричади с.мо .можда крагку прлчу о обичној причл. Обп чно, како такве прлчс и заслу жују. Прлча о обустави paia лажалост нпје облчна. Нажалост! To није саМо једна од can ти леда које пливаЈу по океану, топе се, поново настају, такорс ћи нпизчег п ниоткуд. Тек тако, саме од сеое. Нису ни ме.ху рп да сс надујуипрону, памх више лема. Нису а ипак јесу. су. Нпсу ни као сенте да се пс топе, лп као мехури да се распр сну, a no много чему заправо јесу и једно и друго јер теже да се обнове, да настану из св ог топљења и свог прскања, да буду још веће и хладније. За то ашслл-мо да је прича о обус тави рада у иашпм условн.ма само врх „ледеиог брега". Врх као врх санта као п друге сан тс: Али luije, врх је само оно што се впди. Једва. Впдп се са м0 путоказ куда треба нћи, no лико дубоко сићи, у какве дуби не зароннти. Нијс дако а незао бмлазно јс. Због судара п тонуha. Препрсчпло пут. Мамп н прети. Морамо да утврђујемо н утврдимо зашто се обустава збила, који су, какви и кодики суштински узроци џојавс чији непосредан повод јасно видимо а себе ради спре.мнп не ретко да га лако узроком заменимо. Повод узрок нијс и ако пз њега израп.а. Као што врх дедслог брсга није брег seli само љегов део који сс јасио видц. Просуђиватп о велмчини брега само на основу шиљка који штрчл свакако није упутно. Ни је поуздано. Научно иије. Неоп ходап је много дубљи захват. Дубоко у непознато. Ради исти лс. Без предрасуда н ко.мплек са. Тако радм наука марксисти чка. И марксмстички центри ко ји ову науку и мстодолоптју не ГУЈУКОЈИМ КЉУЧЕМ Y БРАВУ? Наш прошли напнс у ово.1 рубрици под насловом: „ОбусKAMATE 2,5 HYTA BERE ОД ЧИСТОГ ДОХОТКА Учешће трошкова y укупном прпходу цементне индустрије је 85,7 одсто. И порсд повеНаЈва произво дњс од 106,7 процената, цементаре уже Србпје забележп ле су у 1984. годнни 10 пута већи губитак него у претходНОЈ ГОД1ПП4. На исказани губнтак је утнцао раст уговорних обавеза од 272 одсто. Запањујућа ставка су ка.матс чије јс учешће у чистом дохотку цсле рударске гранс 32,7 одсто, а код цемсптне нлдустрије — 250 одсто. Ценс снсргијс порасле су по стопи од 245 одсто, а укутаза рада — туђа самоуправља Ebv”, био је повод да се у њего вом садржају, одредницама, по ргкама; методу рада. . . али и о пслини комплекса питања веза них за обуставу рад у условима социјадистичке самоуправне праксе, v Марксистичком цент ру обавп пмз разговора и конс ултација. Одржана је и једна трибннска расправа за учешђе једног броја сарадника Центра различитог образовног профида, радног и друштвено-ттолитич ког ангажоваи>а. Разговарало се л о конкретним збиван»и.ма у ООУР „Црнтша” и OOYP „Продетер”, али је највећи део разговора посвећен начелним релапијама обуставе рада, на пр во.м месту како. је те релаиије утврдпо поменути напис. Имало сс притом у вмду да напис изражава у основи лично гледа н>е самог аутора, омеђено уз то његовгЕМ субјективннм напором да у реално датим условима и могућностима сазнања, V мо.мен ту настапка написа, потражи што ваљаније одговоре на пос тављена шггања. Подазећи при то.м од најдубљих изворишта co цијалистичке револуције. духа социјалистичког са.моуправног система и конкретних највишг-. доку.мената који тај дух ова пдођују. Сва ова расправа. н ако са .ма по себи садржајна н богата. прс је почетак јодног другог раз говора који на ову тему тек трсба да се води. Расправа је отворила низ пнтања, како ва челног тако и практпчно-поли тмчког карактера, ла које треба датп сасвим употребљивс олго воре. Ограншптћсмо се овом прплнком са.мо на једну пзрече MV мисао која јс по наше.м миш љењу веома блнзу суштине ст варн: Колпко су самоуправљачп, којн су обуставили рад. и не само они, заиста овладали сазна1Бе.м о целини домашаја и стварнс моћп самоуправног про мзводног односа, полазећи пре свсга од неминовног скдада из међу са.моуправног права самоу прављача и њихове целовите одговорностп за коршићење тог и таквог права. Изгледа на.м ла јс можда управо недостатак тог фунламенталног сазнања, а онда разумс се п недостатак то.ме од roBapajvhc свакодневне самоуп равне праксе, онај прави кључ који отвара нашу „браву”. Ако ово што смо наведи, ка ко нам у овом момснту изгледа, и јссте она.ј прави кључ, та брава је нпак довољно комплнкована и јака да је ни правм кључ неће моНп лако да отворн Мораћемо ту да уложимо дос та труда и времена. Упорно, али без журбе. Студиозло. Све док јс не отворпмо. To практи чно значи да he по свој прпли ц:1 Марксистички центар имати ла се бави овом сложеном проб лематпком у једном дужем пе риоду. Све док но похвата свс „конце”. Бнће tq вероватно јед на подужа серија написа истог циља а различтгге садржине. Са повременим прекидима када Пе мо у овој рубрмци саопштаватн и нске лаше друге активиости на којима паралелно радимо a које такође не с.мел<о да запос тавимо. Слободап Анђелковић пан приход 204 ггроцента, uno је знатно снизило економмју пословања. Последњих осам година годишњи прираштај цона енергије је 20,6 одсто поена већи од прпраштаја цена цемента. Проссчан лични доходак у цементној грани бно је прошлс голннс 18.S00 дннара, a V целој rpaini рударства 22.500 дннара, иако сама цементна пндустрија има више квалнфнкацлону структуру. Н. Миловановић
РАЗГОВОР НА РАДНОМ MECTY J
o 5 e сч w“0 p 5 o I
26. ЛИ 1985. • БРОЈ 216 МИЛЕНКОВИН: ДЕЛЕГАТ НА ’•Skww OPY МЛАДИХ РАДНИКА СР VrJbrlJE СРПСКА ФАБРИКА СТАКЛ.А ОВИХ ДАНА ИСКУСТВА КОЈА СЕ HE ПРЕНОСЕ • Запажено иступање младог радника Српске фаорике стакла ввјаГсе у Врањуод’ 14 “м iaT'™3 СР Срб”Је °ве године од' твено скономски положа<° а мото скУ”а Је био: ДрушНа овом најзначаТшНо ' Ј младих Радвнка у удруженом раду. №е- параВнХТа!^~д”с пронзводвин, високо^^^ Је БРАНИСЛЛВ МИЛЕНКО фабрике стакла ннзчр LP Р Y ДрУГом OOYP V Српске низације. ' ’ * Јбољи млади радник поменуте оргаС.куп младих радника је ус лГ flvnv СУ СС делсгати трудили да оуду лскрени л да свс горуће проблемс из средина, напомиљс на разговора Бранислав вић. изнссу својих почстку Миленко- — Радили смо у два најбоља враљска колектива ПКВ ЈУМКО и СИМПО чији јс развој самоуп равних односа послужио као до бар при.мср свима нама. За делегатско.м говорницо.м (бсз папира) појавио се Бранислав Миленковић, чијс јс излага н>е наишло на всо.мд леп одјек учесника и срсдстава инфор.миса н>а: РЕЗЕРВНН ДЕЛОВИ СТВАРАЈУ ЗАСТОЈЕ © Лоша продуктивност резултат недовољног коришћења радног времена © Пријем радника није био у складу са стварним потребама © Од организационих промена које су у току очекује се већи доходак и лични дохоци. Са .мало закашњења стижу летње врућине. Већпна запосленнх лолази io годишњн одмор. Y халама Српскс фабрике стакла лебди врели ваздух ломећи сунчеве зраке о маглу днма и прашине. Лагано клизе траке одгревних пећи и доносе готове пропзводе до вредних прегледача, који су „вредни" кад тод доby на посао. Стално у ушима одзваља разбијено стакло у контсјнсрима за стаклемм крш. Око контејнера распростртп финикоХтадићи стакла, папира, пластике и других отлада. V том ам. бнјенту пакује сс готова роба у пакеге или палете. Гази се по стаклу, као и да iuije. To је ствар живота, навике и засчепгеностн. Више од једпе дсцспије ка ко сс окупљамо на овај пачип, и за читав тај период ми завр шавамо своје састанкс, седнпцс, копферснције, саборе са једним те истим закључцима: „Ми можемо, ми морамо, ми има.мо сна ге, ми хоћемо, и имамо знања и тако редом ... И потом се поно во окупимо, као и данас па овом 12. сабору младих радпика Србије, пастављамо са јеЛлом те истом песмом: Мц можсмо, мо рамо, хоћемо... Л нико се од иас не пита да ли смо спровели закључкс са претходпих сабора. Ту с.мо затајилл, ту с.мо пали на Hcnirry, јср како другачије об јаснити чињеницу да всћина ле легата по повратку у своје средине понесс искуства, која ма ло зглзг ни мало не преносе и не користс у своргм радни.м среди на.ма. За то, можда и постоји је дно објашњеље које сс мени чи ни доста логичним, али пре не го што га изнеоем, допуститс да вас питам? Колико међу пама има радли ка мз производље? Опростите ми, али молјбм вас да подигнетс руке. (Од 160 учесникд једва половина јс подигла руку). Хва ла. видели сте. Само једна поло вина је од нас пз производње, а ми овде тражи.мо решења који ма биомо побољшали друштвсно-еконо.мски положај младмх у удруженом раду, била је јетка, али истинмтд опаска делегата параћинских младлх раднлка Бр аниспава Миленковића. — Размотрллл смо искуства л добра л лоша, враћамо сс зрелл ји за нова сазнања. Смем да твр дим да је довољно спровсстл за кључке овог Сабора и да ћс се покренутп омладннска маса за право решавањс проблема. И само да назначим да је општи закључак Сабора младмх рад нмка Срблје: Младл су изразили спре.мност да превазллазе пр облсмс младлх у удружено.м ра ду и да се боре за побољшање младлх радника лз непосреднс промзводње, казује на.м Брани слав Млленковлћ на крају Hainer разговора. М. Илић „МЛАДИ РАДНИК САМОУПРАВЉАЧ" Познати победници ф Y акцији учествовало прско 2.000 младих радника © Акција најбоље вођена у три највсћа параћинска колектива На последњем састанку Компсијс за друштвено-економскс односе и положај младих при Општинској конферендпји ССО, сумирани су резултатн акције „Младн радник самоупрваљач" која је вођена од јануара месеца. Констатовано је да акција Hitje свуда заживела правнм животом и да је најсвестрапнје и нај квалитетние вођена у колективима Српске фабрпке стакла. Фабрике штофова и Фабрике цемента у Поповцу, „Параћинки" н Фабрици текстилних машина „Пролетер". Уобичајени је то ток живљсн>а и привређиваља у овој фаб рици коју доста критикују, али увек јој се враћају они који од љс и са ibOM живс. Ова пословиа годинд започета је сл 4.500 упослених а сада их има за око 100 внше. План по физичко.м оби.му за прва четири месеца подбачен је за 1 одс то, а у односу на прошлу годину за 2 одсто. To говори да се ништа нс мења у темпу привре ђивања. Продуктилност стагнира односно и.ма тенденцију незнатног пораста у односу на претхо дне године када је уходавана пр оизводња на новим капацитсти ма. Тада је при.мљен огро.ман број нових радника којима је требало доста врс.мена да овла дају производњом и да се при викну на тешке услове рада у стакларству. Продуктнвност би знатно била већа да јс коришћење радног времена боље и да добар део, нд рочито женске раднс снаге, није пресељен у претходним година ма из производњс на административнс послове. Тога и данас и.ма. али у зиатно мањој мери. Степен упошљеностп радника износи 75 одсто У јсдном материјалу у комс сс говорн о коришћсЕву радног вре.мена у Фабрици стакла, између осталог се кажс: „Динаммка крстања раднс сна гс у задњих 12 година је брже расла него проширење капацитета производње. Пријем нових радника није био усклађсн са стварнЈЕ.м потреба.ма фабрике. tfeh сс у многи.м случајевима иш ло на пријем, мора сс отворечо л ако сс свссно унапред знало рећи, из „социјалних разлога” ла примљена радна снага нсће бити правилно и у потпуности искоришћена. Такав начин noBchaita рг.-не снаге је стварно већи степен не запошљености м истодремено и нерад. јср су извесни раднили у овакви I условима почели посте псно да се претварају од радии ка у нераднике. Ово није пауша лна констатација већ је то потвр дила и анализа Института за си стсме управљањд и планираЕБа Са којима сс ради на пројекту организације и расподеле, обав љена на почетку 1984. године пои.мено.м методологијс ’ трснгутног запажаЕБа суепена запошље ности. Према овој апализи и исказани.м подацима стспсп упошљено сти радника па нивоу Фабоике стакла у просеку се крећс 75 пц сто од осмочасовпог радног врс ■мена уз напомсну да овај про цепат различит, идући од ООУР -а и РЗ. Процснат незапошљено сти од 25 одто у било ком облику рада даљс практично звачи да постоји х^лродуктивап рад, који пада на терет оних који свој посао савссно и ца време обављају. Онда није ни чудо што је низак лични доходак оа дкика. Проблем недовољне зап.) шљености је проблем свих разиика и свих друштвепо-политич ких, самоуправпих и руководе hux структура и будући прнори Y Српској фабрици стакла ЛЕТОВАЊЕ Y ПЕТ СМЕНА Ове године у пет смена летоваће око 600 радника Српске фабрике стакла. Y баЕБама је закупљено 130 лежајева, 30 радника иде »а лечењс и оиоравак у реха билнтационе цснтре, a 25 бес платно на море. М. Ж. тетпи задатак нове организације управо је борба против нсрада". Бројчанм показатељи указују да производнл брод Стакларс пловн мирнијим токо.м. Повећа ебс.м стспена коришћсња расположиејгх капацитета и радног времена упослених у целој рад ној организаци.ји, и сигурно јс да he сс побољшати материјални положај свих запослених у фабрици, па и шире. Друштвено-политичкс организацијс веђ дужс времена указују ла треба фабрику организационо реконст руисати у циљу обједиЕБавања по јслиних ППОИЗЕОДНИХ лелова у веће произволне цели-не са чврmhoM технолошксм и скономс ком позезаношћу, бољом припре мом рада, обсзбеђива1БС.м контм нуитета У промзводЕБи. повсћаном одговорношћу за веће кори шћење капацЈггста, радног времсна и побољшања квалитета производа. Све то захтева улага н>е, не више у нове хале и пећи већ у сређиваље техничких ус лова у постојећим процссима пр оизводње Улагањем средстава обезбеђују квалитетне сировине и материјале Знатни напори, па и улагања средстава морају ое учинити код добављача због обезбеђивања квалитетних сировина и матери јала. Често се добија „шљунак" у.место квалитетдог кварцног пес ка. Није много боља слтуација код квалитета лива за стакларске алатс. Годинама ie увожсна всћа количина алата. Градили су сс нови капацитети, ал_и није па ралслно обезбеђиван н развој пратећих материјала за обезбеђивање потребних услова за коп статну и квалитетну производњу. Зато је сада потребно да се са произвођачм.ма лива у зе.мљи улажу средства, рад ц знање да би се обезбедио квалитетан ста кларски алат. Резервнн делови су тренутно најутицајнији фактор на учинак у производњи. Због всликих Vлагања у претходном периоду и отплате анунтета, а малог ос татка девиза <уД мзвоза за потрс бс Српске фабрике стакла, лако веће ценс калциниране солс и лр угих рспроматеријала који се мо рају. увозити јер се не производс у земљи, не.ма спедстава ?а увоз резервних делова. Све су чешћи застоји у производњи због недостатка резервних дело ва, иако се у задње лве гоцмне улажу огро.мни напори. да се што више делова производе v радионииама Стакларе и машик ској инлустрији у блмжој околи ни, па и целој земљи. Треба ис таћи ла на том пољу највише пом.оћи пружа Инлустрија ..14. октобар" из Крушевца. Само в-еће залагање и штедња могу да дају знатно боље резултате Очекује се ла he зпачајне организационс промеие у колекти ву, улагање у обсзбсђење квали Последња вест РЕФЕРЕНДУМ О РЕОРГАНИЗАЦИЈИ И ЛИЧНИМ ДОХОЦИМА На референдуму који је заказан за сутра, запосленн у Српској фабрнцн стакла ће се изјашњавати о промс ни стартЈлнх основа, оцносно повећан»у за 25 одсто и још 600 динара и о реорга ннзацпји радне органмзације. Нанме, на мницијативу друштвено-полвтнчких органмзација и органа управљан>а, а у складу са закључии ма 18. седнице СК Србпје потекао је предлог за преис питивање организоваЕости ра дне организације и смањењу opoja OOYP-a к радних зајс дница. Иницијатива је при- ! хваћена од стране свих дру штвено-политичкнх организа ција и органа управљан,а у фабрици, па се предлаже да у.место досадашњих оса.м OOYP-a буду три н уместо три caAio једна радна зајсд ; Е*4ца. Коначну реч о томе даће раднлцц на сутрашњем референду.му. М. 3. .. ....................................................... . 1 ДАН ЦИВИЛНЕ ЗАШТИТЕ 20. JYH ТМИМ ЈЕРНИЦА Након еу.мијрања постигнутих резултата познати су најбољи млади радници лз поменутих ко лектива и то: У Фабрици цемента у Поповцу најбољи младп радничс је Топли ца Радојевић, квалификованн бравар, који од радне организа ције добија ручни сат, друго л треће место лрипало је Милану Петровићу, висококвалификова ном багеристи и Светлани Савић КЈВиговођи, који ће такође бигти награђени ко.мплето.м кн»ига. Међу раднлци.ма Индустрије вунених тканмнд м трикотаже „Бранко Крсмановић" највмше је поена „зараднла" Љиљана Map ковић, квалификованд раднлца, којој као награда следп бесплат но лстовагве, док су за љом, за неки посн заосгали Србијанка Стојковић и Драгослава Стефано виђ, којс he бити награђенс кн»л гама. Српскл фабрика стакла јс ову акцију водила, за разлику од 5 Иваиае ------ -- -—:----------------- других, од октобра месеца је на основу постигнутих резултата Слободана Вукмановића, стакло дувача лроглаоили за нојбољег .младог радника. Друго и rpehe .место заслужипи су Драгап Мл лутиновлћ и Граган Станојевић. Пајбољем за показане резултатс награда јс бЛгплатао летоваљс. Ледица Перић квалифлкована радница Паксраја јс најбоља у Фабрици ратлука, бо.мбона и жв акаћих гу.мд „Параћлнка", а од мах до »ве су н>ене колеги-нице Славица Милепковић и Светлана Дипић. Међу металцима Фабрикс тек стилних машина ..Пролстер" нај више признање добио јс Радосав Савић, висококваллфиковани бра вар. Најбољим младим радницима признања he бити урученд на пригоднилг свечаностима у н»ихо ви.м колекггивЈЕма, а најбољи на општинском нивоу биће познати и награђени на свсчаној седници поводом Дана самоуправљача 27. јуна. м. и. Лични ДЛХОЦИ V општини Параћин ПРЕТПОСЛЕДЊИ Y РЕГИОНУ У прегледу чистог личног дохотка по раднику, чистог личног дохотка по условго.м радннку л средстава за заје дничку потрошњу раднмк) за привреду на нивоу репсб лике, регпона, града Београ да и општпна у периоду од 1. јануара до 31. марта 1985. године, који је објављен у последшем Службеном гласиику, видц се, из.међу осгалог „место 1.«аше привреде у свсукупним кретаљнма. По чисто.м лично.м дохотку ло радиику у Шумадијско-помо равско.м региону, Параћим је на претпоследњем месту, са.мо испред Свил^јнца. Hera је сптуација и са нндсксом раста п личннм дохотком по условном радннкуЧјпш нам сс да комсгаар у.з ове податке ннје потребаи. М. Ж. ® Најбоље екипе „Шумадије” и ФТМ „Пролетера” = Поводом Дана цпвилне заштнте, Општпнски штаб г организовао је такмичење спецнјализованих јединпца 15. i јуна у Ноповиу. На такмпчарскнм полигоннма појавиле = су сс екнпе за Прву медицинску по.моћ, противпожарну = заштиту II радполошко хемијску н биолошку заштиту. Е Преко 150 учесннка сачшћавало је 13 екипа за прву = меднцинску по.моћ, противпожарну и РБХ заштпту. Нај- = виша у.мсља и способности у так.мнчешу указивања прве = медицниске помоћн показала је екнпа Фабрнке текстилз них машина и пронесне опреме „Пролетер", друго место = припало је екнпи „Шу.мадпје I”, a rpehe Српској фабри- = ци стакла. Међу противпожарним једнницама најбољу ефнкас- = ност у деловаЕву показала је екипа „Шумаднја I", а за i !1>ом су екппе Српске фабрике стакла и Општинског шта- = ба Цивилне заштите. На такмичарском полигону за РБХ g заштнту појавила се екппа Српске фабрнке стакла. 1 М. И. .HilllllllllllllllinillllllllllllllllllllllllllllllllltlllllllllHIIlllIllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllUllinii" тетпијих сировина и материјала и израду резсрвних дслова код домаћих произвођача почети да дајс боље резултате који he зна тно побољшати стандард свих запослених. Лко сви радници у новој организациовој постави. уз усавршаваљс процеса производње, на чему се у целој фаб рици ради, још повећавају своје залагање и штедњу. може се оче кивати знатно бољи доходав u већи личпи доходак. Треба конс татовати да јс у Стаклари д ита учињено на очувању стандарда Проссчни лични дохоци у прога лој години у прва четипи voceпа износнли су 15.000 динара a ове године 23.000 динара. To је сте мало, али се више може ос тварити ако се буде више ради ло. У последње вре.ме у Стаклари се повећа-ва-ју одсуствоваЕБа са посла, нарочито за време верских празника и пољопривредних радова. Верујемо да he се стање променитм са промено.м организованости и увођењсм но вих мерила вредновања рада. Посао he се окончати најкасни је до краја године и трсба да ла нов квалитет у односу лзвршилац — посао. У другом полугођу ове године побољшавање резултата треба да да укључење две нове маши не у производњу амбалажног стакла, увођење земног гаса код потрошача који још корнсте ма зут. повсћање продаје мберфанг стакла за извоз. што је угопоре но. обезбеђсЕБе услова за повгћа н>е продајс машинског трговачког стакла и друго. Што се тиче извоза, он ie у ггрвом полугођу нижи од плана. али постоје сви услови да се ло крајд године план испуни. изузев извоза а.мбалаже у Мађарс кој. због проблема ван угицаја. Услори привређмваЕБа v Српској фабриии стакла сУ тешкн и сложени. лиспаритет стално угро жавају резултате рала. али ипак све што се предузима у колекти ву улива наду да he се оствари ти планови у овој гопини у иело сти. што треба дч дп знатан по лстрек за бржп успон ове рапне организацијс у нарсдии.м година ма. Прсдраг ЋорђевЈЛ
' 26. JYH 1965. • БРОЈ 266 Шалудовац: Почиње изградња Сиомен-пома На седницн Одбора која је одржана ових дана договоре но је да коначно почне изградња спомен до.ма ПараИи нско-ћупрнјско-рударској че ти у Шалудовцу. Камеи темељац he бнтп постављен 4. јула, а дом тре ба да буде завршен до 13. октобра. Градц се средстви Ма меснзг самодоприноса и уз по.иоћ друштвено-полпти чких и радних органпзација из Еуприје п Параћина, Спомен до.и he бнтп лоциран у центру села, код Спомен чес.ме, а имаће укупно 260 квадрата. М. 3. ОРГАНИЗОВАНО ЛЕТОВАЊЕ ДЕЦЕ Основци на мору — предшколци на Грзи • Око сто ученика основних школа наше општине 6. јула крећу у Каштел Нови © Деца предшколског узраста летују на Грзи на су на Грзи провели малишани из Варварина. Сгари знанци из Баваништа на Грзи летују од 24. јуна до 2. јула. За шсздесстак деце из Деспотовца рсзервисиз ЗДРАВСТВЕНЕ ЗАШТИТЕ ПРОБЛЕМИ У ШКОЛСКОМ ДИСПАНЗЕРУ ОСВРТ ■ то еа кмтб? Бно је то тужап дан за књигу и не само за љу. Био је тужак, за ученике, наста виике, за све нас. А прошао је као и свакп другп, незапа жено, па чак и у извесном располбжењу. Тога дана (12. јуна) завршена је настава за ученике Основне школе „Стеван Јаковљевнћ”. Остало је још да се изведу екскурзије и да се оде i.«a безбрпжан двоппомесечнц распуст. "Практично тога дана нестале су све бри ге ученика. Нажалост, нестало је и нешго важннјс и од брига. Нестало је васиитање, култура, осећај за узвишене вредности, лепо понашањс. Наиме, тога дана вероватно учеЕ*ици завршних разре да по изласку из школског дворишта поцепали су и noi пуно уништшш све своје књиге,. Улиие које окружују школу биле су препупе па лира. Ветар је лелујао сгранице па којима су се впдели детаљи фотографија из биологије, истарије, матерн>ег језика, математикс . . Једноставно. оциграо се јед нострани коначан и уннштавајућц обрачун са ,,велп> ким непријатсл.е.м". Епилог тога су још увек растурени папири поред ограда суседних улица. Ко је научио ученикз да тако поступају са књигама из којнх су највећн део оно га што знају сазпали? Које и.м дају основу за дал>а животна определ.ења? Или, још боље ко их то иије иаучио да се са кљнгом тако ке посту па? Сигурно је да нх настав ници нису тако училп. Ннсу нн роднтељи, fen л када би књига била јефтпнија они тако нешто не би реклц деци. Највероватније је да сви скупа, као друштво, ннс МО ДОВОЉНо учинплп 1јЗ про патрању вредностн књиге. На значају оспособљености, квалификованости, образзва н»а. вредности једног доброг стручњака, радника и само управљача. Ипак. мора да приметимо да је мало оних часова па којнма се разгова ра о значају врлина ц врел нзсти којих не.ма у књпзн. One које стварају ко.мплетне и зреле лкчности п људе. После свега остаје палх да се зашггамо: Зар нам деца толико мрзе кљигу? Илп л»у де који их учс? Илп, једнос тавнп. пе шпе пепспе^тиву кој’ mi ки»нга пру жа. С. О. Цснтар за дечју заштиту „Бам . би" и ове летње сезонс побринуо се да малишани из предшколских објеката и учсницч ос новних школа лстњи одмор про всду на мору и планини по приступачним ценама. Десетоднсвни боравак на мору у Каштсл Новом стајаћс сваког учсника 995.000 старих динара (урачунат и превоз). Летовање на мору пббудило је велико интсресовање ученика. па чак није било могућности да се удовољи свим жељама. Капацитет дозвољава да се смести сто учсника којл he у Коштел Новом лстовати од 6. до 16. јула. Грза he и овог лета из нашс општине примити само депу предшколског узраста. За осно вце органлзованог летовања на Грзи нема, јср ције било интсрссовања, сазнали смо од дирек тора Центра за дечју заштиту Пера Маркићевића. Али, то пе значи да и ученици основних школа пе могу да летују па Грзи. Сваки заинтерссовани учепик, поготову опи који имају брата или сестпу у предшкол ској установи, могу/ да се прик ључе предшколцима за које је лстовањс планирано у двс групе. од 2. до 9. јула и од 9. до 16* јула. Треба напоменути да је интересовањс за Грзу са стране било ставе наших основаца, у лепоти изузстно. Послс рекрсативне наГрзс уживало је око 400 београд ских основаца (три смене) за ко је је такођс овдс била организована настава у природи. Послс Београђана. до 24. јуна седам да сано јс времс од 2. до 7. јула када ћс им се придружити и лаших 50 прсдшколаца, док he друга смена параћинских малишана летовати од 9. до 16. јула. С. Ј. Y оквиру „Информације о организацији здравственс делат ности н здравствене зашгите са освртом на материјални положај Медицинског центра н Основне СИЗ здравственс заштггте Параћин за период од 1981. до 1984. године „који јс израдно Завод за заштиту здравља Нуприја, ОСИЗ здравствене заштите Па раћин и Медицинског центра Параћин, издвајамо најакухније проблеме, којн по мишљењу учесника у изради информације заслужују посебан третман. ПОВОДОМ ДАНА M3 „XI КОНГРЕС” ОТВОРЕНА ОВДАЈНА ИЗЛОЖБА РАДОВА ® Изложбу отворила Радмила Цветковић, председник Конференције за друштвени положај Организованост СИЗ-а материјалне производње Y3OP ЗА СРБИЈУ Стање II организовансст СИЗ-ова матсријалЈлз пронз водње н њнхове заједничке етручне службе у општинп Параћип може да будс узор за целу републнку * Србнју, закључено је на седници Из вршног савета, када је разматрана ова проблематпка. Број радних људи и rpaba на који остварују права и задовољавају бројне потребе преко ових СИЗ-ова је у стално.м порасту. Међутим, треба и даље рациоозлизо вати Јћихов рад. Зато је прихваћена оцена скупштина СИЗ-ова станд>вап>а за локалне и некатегорисане путеве, за управљан,с грађевинским земљиштем у дру штвеној својини и комунал не делатности, и СИЗ-а водопривреде, да се ова област задовољења друштве i.*’ix потреба органнзује пре ко једне самоуправне интересне заједнице, уз припајање послова шумарства. М. Ж. Одлука Скутпптине општине ПРОДАЈА ОПШТИНСКИХ СТАНОВА На последњој седници Скуппгпше општине донета је одлука о условима и пачину продаје станова на Kojima право располагања нма скупшпп1«а општине Параћин. Y одлуци измећу оста лог стојн ла he се станови продаватн под услово-м да купац одмах уплати 25 одсто од цене стана, а да оста так нсплатл у року од 15 година. Пролаја станова вр . шнће се путсм јавког надме I та>ва, а оглас he битп објав i љен v нашем листу. I ‘ М. Ж. и активност жена СР Поводом Дана Месне заједни пе и 40-тогодпшн>1гце пооеде над фашизмом у Меоној заједници ,,Х1 конгрес’’ отворена је продајна изложба ручних радова жена. Изложбу је отворила Рад мпла Цветковић, председник Кон форенцпје за друштвени положај и активност жена СР Србн је. Поводом ове пзложбс друга рица Цветковић јс између оста лог .рекла: — Y последњс вре.ме и последЈвих година у многим општи нама и месним заједницама но водом прнгодних јубилеја отва рају сс изложбе народпог ства ралаштва. Обично нз тих изложби изннкну неке мање организације, где незапослене жене Србије могу радећи ручне радовс да обезбедс ссби пристојап доходак, а запослене додатне нзво ре прихода. Карактеристика овс изложбе јс богатотво, како по садржају тако и по мотивима. To показу је да II овде у овој срединп постоје могућности да изникнс нека таква органнзаци.ја која бп окупљала женс које могу п хоће да радс и стварају н да се свс то уклопи у трговачку мпсжу, а наравно. и да сс пвози. На изложби је било око 230 радова, нзлагале су 32 жене. a јсдан број радова намењен јс продајн. М. 3. САРАДЊА ЦЕМЕНТЛША СМНМНН У ПОПОВЦУ □ Тачно 25 годпна рсдозног узајамног посећиваља радника две удаљене цементаре Далеке 1960. годпне, v оквиру прославе десетогодишњице самоуправљања, сплитскн цементаши дошли су v прзу посету Поповчашлма. Одмах затим посета им јс узвраћена, тако да је један свечани повод прерастао у трајан прнјатељски однос радника двс цементаре, који бележи већ 25. годишљицу постојаља. Ове године Поповчани су били до.маћини. За три дана. колико су Сплићани боравили у Параћину, прнпремилн cv богат програм упознавања, нај' прс фабрике, а затим околннс Поповца. Сплићаип су посетпли Спсевац, Грзу, Рссавску пећпну, ма настире Манасију и Раваницу... На крају поссте бплп cv пупи утисака и обећања да he за лепс треиутке узвратитн дру говима ие.менташима када они буду домаћини. Неизбежна нова пријатељства придружиће сс безбројним већ стеченнм током четврт века зближавања. М. Миловановић Постоји Bioue гтунктова у параћпнско.м здравству који захтевају хптну интервснцију. Али, Диспанзер за здравствену зашгиту школске деце и о.младине заслужује посебан третман. Лична карта Диспанзера из гледала би овако: Просгорије дечијег и школског диспанзера с.мештене су у старој приземној згради, која није наменски планирама за установу овакве на.мене. Зграда има прнличан број просторија, али се са постојећим распоредом не може постићи никаква функционалност. Тешка је за одржавање н потребне су ота лне оправке. Пратећа onpe.ua јс врло оскудна, а уз велике напоре, првенствено особља Диспанзера, постиже сс завидан чиво хигијене. Y области здравствене заштнте школске деце и омладине раде трн лекара, од тога ј један специјалиста, и пет ме- • дицинских сестара. Како број деце и омладине од 7 до 19 годнна npe.ua попису становништва износи 9.960, то значи да на једног лекара долази преко 3.300 младих пацијената. Оптерећеност меднцинских радннка може да се внди н кроз овај податак: Просечан број посета у ордпнацн ји нзносио јс у току прошле године 11.316. По радно.м дану то је скоро 42 пацијента, односно 6 на сат. Код осталнх лекара у Медицннско.м центру у току радног дана просечно дође нешто преко 13 пацијента, односно 1,9 на car, а хтро сек болесника на car у наше.м региону је два. Због нсдовољног броја лека I ра у оба днспанзера и пренеглашеног куративног рада у периоду од 1981. до 1982. године, мало се пажн>е поклања ло саветовалпшно.и раду, па су бнла евндентна неизвршења појсдпних мера обавезнпх видова здравствене заштите. Пријсмо.и нових кадрова у то ку последње две годнне знатно је побољшан саветовалпш ни рад, тако да се обавезни видови здравствене заштите ко.иплетно побољшавају. Осим преко дечијег и школског диспанзера, здравствена зангпгга школскс и предшколске деие одвија се и преко дечијег одељења које је у склопу болничког комплекса. Припадање болнпчко.и колотлексу погодовало јс боље.м развоју одељен>а, па је диспанзерска служба због овога стагнирала. Иначе, диспанзери раде у две смене. He постоји ноћно педпјатрнјско дежурство, већ лекарн ннтернистичке групе дежурају на одељењу, односно у интернистичко.и блоку. Y случају потребс позива се начелник службе. Диспанзери сарађују са дру гим служба.ма у Болјпшп и Дому здравља. Од прс две го дине уведен је нови метод ра да, залагање.м шефа Диспанзера, акупунктуро.м п акупресуро.и. Да би се побољшао рад ових днспанзера потребно је обезбедити нове просторије по могућству за рад са болесно.м децо.м у згради постојећег дечијег дељења. Тако би се просторнје садашњег диспанзера (уз адаптацнју) користиле пскључиво за саветовалишнн рад са здравом дс цо.м. Ту би сс уједно вршнле и вакцпнације. V инфор.иацији се налаже н појачаље рада саветовалпшта за одојчад н малу децу, a no себно co налаже обухватање свс децс всћ у периоду новорођенчета. Развој оваквог саветовалишта бн се ставио у први план уз фор.иирање екипа лекара п сестара које би га спроводиле. Појачати сарадн»у са Патронажном службо.и. Такођс у закљу^цима налаже се увођењс дежурства, a предвиђен је и прпјем млаћих кадрова. Што сс опремс тичс, у оба днспанзера она јс стара н амортизована и за њиховс потребе неопходно је набавпти н обновнти бар основна no.uaгала за рад у амбулантама ц ординацијаиа. •1 М. Миленковнћ сиз Права из социјалне заштите (3) СОЦИЈАЛНЕ ЗАШТИТЕ illllltlllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllll Додатак за туђу негу и помоћ — услови за остварива;Бе као и оои.м овог права. регулнсани су члано.и 22 и 23 Одлуке о сонпјалној заштптн грађана на подручју општине Параћин. Новчану иакнаду на име додаг ка за туђу негу н ло.иоћ .иогу да остваре слепа, лииа оболела од параплегије и днстрофије као и теже и тешко ментално заосгала лица, под услово.и да је нскључен други правни основ за признаватвс овог права. Неопходност обсзбсБења накна де (утврВујс се дијагноза обољења) утврђује лекарска ко .мисија при Цснтру за сопиЈални рад или одговарајућа коми сија за разврставање депе о.ме тене у развитку. Додатак слепим лнцима Слепнм лпцем у смислу Одлу кс сматра се лпце од кога постоји оштећење вида прео 90 одсто. Износ додатка признаје се у одпосу на висину основне но но прпхода до.иаћинства н сте пена оштећења. а одрсђује се у одпосу на висину основнс нов чане накнаде (сталну социјалну по.иоћ). Уколико се приходл по чла ну домаћинства крећу до 50 одсто од огшпинског зајемченог личног дохотка, додатак се одређује на следећи н&чин: оштсћсњс впда внсина додатка" 100 одсто $0 одсто 95 одсго 50одсто 90 одсто 30 одсто Уколико лице има просечпе мессчне приходе нзмеђу з0 и 70 одсто од општинског зајамчепог личног дохотка. долатак оетва рује на с.\едећи начин: оштећења вида виснна додатка 100 одсто 50 одсто 95 одсто 40 одсто 90 одсто 20 одсто Уколико су просечни мессчни приход корисника преко 70 одсто и више од заја.мченог лич нсг дохотка, додатак им се при знаје на следећи начин: оштеЧењс вида висина додага 10C одсто 30 одсто 95 одсто 20 одсто 90 одсто 15 одсто Остали кориснипи Теже и тешко .ментално заос тала м лица оболела од парап легије и дистрофије, додатак за туђу негу и no.uoh остварују на следећи начин: Уколико лпие остварујс ироссчне мсссчне приходс no члгчу домаћинства до 50 одсто ол општииског заје.мчсног личног дохотка. има прапо па лолатак за туђу пегу и ncuoh у од 00 ОДСТО ОД OCWORHC РО”-(Т-А накналс. Уколико су .шчпи' прч холи преко 50 одсто ол on" it^h ског заЈс.иченог личнсг дохотка. внснпа додатка се кпоћГГ, 30 оп. пгкозпе иакпале за текупу го- новчане днну. Дајс помсна сс ла па кппју on”' 1е паиич v ».а прнхола ло.иаГ1И.нствч као н ксд остварнва;:,а ппавл на матери1ал,го обсзбеђе.Ге М- Влајковнћ Шмназ ” 6
26. JYH 1985. • BFOJ Ж ПРУЖНИ ПРЕЛАЗИ — СЕЗОНСКА БРИГА РАПОРТ СА АРХЕОЛОШКОГ НАЛАЗИШТА „МОТЕЛ" МШ СА РАМПОМ, А МУКА БЕЗ РАМПЕ ТРН НАСЕЉА Н ОБНЉЕ МАТЕРНЈАЛД • Археолози грабе испред булдожера • Насеобине из праисторије полако откривају тајне живота ондашњег становника Поморавља • На крају ископавања изложба целокупног ма теријала Пружни прелази у отптини Параћнн и на магистралном правцу Београд — Ниш и на поповачкој прузи изазивају све више позорности и оних којих их користе и оних који се брину о њима. Пруисни прслаз за спортски центар „7. јул” Необезбеђени пружни прслази, лружни прслази у нивоу са „Андрејиним крстом” чини се да сада стварају мањс проблема корисницима нсго одржаваоцима. До недавно била јс права лутрија прслазећи возилом прско пруге од које се видсо тск нски метар. Ових дана булдожсри ЗОП-а рашчистили су бујну вегс тацију л отворен јс видик и возачима и машиновођама. Пружни прслазл са рампом којих има чстирл у Параћину и влше њлх ка моравским сслима« стварајј' „нервозс" код возача и главобољу раднлцлма задуженлм за одржаваљс пружнлх прелаза са бранлком — лсправнлм. Аутоматика као да још увек плјс продрла у крв наших људи и стакла ебнхово поверењс. Нека да, заправо и сада код Шофаре, Стакларс и прс.ма Шљункари. ка да јс човск био тај који диже и и спушта бркљу, сав су бес нервозпи Бозачи исхаљивалп на н>сму. Сада када подизањсм и спуштањем командују електрони ко ји се нс осврћу много на нервозу и возачи се ие осврћу на њих. Узалуд су светлосна упозорсња. узалудна јс полурампа па делу коловоза — између н»их вози се слало.м који често има кобне по слсднце. Сазнали смо у ЗОП-у да су припуђени месечно да про мене и 30 браника од Сталаћа до Параћина. Узроци кварова су ван моћи одржавалаца. Браници се ломе, л»уди спречавају рад осетљивс електропике, односе сс према ра.мпама као да оне нису ту ради њихове сигурности. М. Миленковић iiiiitiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiimiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiimiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii'J САТИРИЗИЧНИ УГАО | Велики пнју, а мали само наздрављају. ооОоо Шта сањају они што леже на парама? ооОоо Гпвопи сс како ће наш динар постати конвертибилан. Можда и може, па ипак не треба сметнути с ума ону народну. ,.Не ллпши, магарче, до зелене траве . ооОоо Своје лажи је хранио полуиспшама. Чедомкр Д. Јовановић Ако Је већ џак на леђнма зашто и врећа не би била пуна. ооОоо Пре лонца ваља подгрејати и — жуљеве. ооОоо Баш зато што Је Једнима ушла вода у уши, друп<ма јеипрссушило. Многн никако да загрсју столнцу. , I Е, па треба их прво охладити од — фотеље. - = ооОор | Хонорарне блографије као ледени брег. Остали се | 1 спотакну на оно што се изгуби из вида. Пера Срсћковић = s i = ....... ............(.nnilllliiHilHiliilliiniillllilllllllllllllllllllDlllllllllllllllillllllllllilHIli. 4« КУПАЛИШТЕ КРАЈЕМ JYHA БАЗЕН ЧЕКА НАФТУ Једино купалиштс које прсостаје грађанима ПараИлна ако се добро сећамо и Ћупријс. отворл he своја врата л прозорс крајем јуна. Затворени базсн у Халл спортова всћ је пун водс алл се чска нафта — за грејање. Хладно време лдс* на руку организаторима масовних купања у базену, а прллив средстава на рачун СИЗ-а флзпчкс културе не лде им у прилог. Многоброј на ослобађања од допрлноса за физлчку културу довсла су до смањеног прлллва срсдстава л уједно до нсиспуњавања своте за куповину нафтс. Прсма правили ма здравствсно-санитарним, вода у базену треба да буде загрејана на 24 степена Цслзлјусова, а вода из Водовода којом сс базсн пунл има једва 15 степенл. И док други кубуре шта he са водом и нафтом у њој. ми очекујемо да нафта реши проблем воде. Управник Хале спортова Миомир Станковић рекао нам је да he проблем нафте рсшлти до краја месеца, a то значл могућност освежења за коју стотину купача у право времс. М. М. Првл клшни дан. прошлл пстак, искористили смо за разговор са археолозима лз Завлчајног музсја Параћила и Завода за заштиту споменика културе лз Крагујевца којл ових дана са екл по.м младих колега и бригадира из Марибора грабе испред захук талих булдожера Грађевинске раднс организацлје „Партлзанскл пут”. До сада су археолозл ..отворЈгли" сонде на површини I од 800 квадратнлх метара л оти шли у дублну од преко 2 метра л у историју од прско 4.000 година: — Пронађени су остаци трл насеља лз разллчлтих псрлода кажс Димитрије Мадас, руководллац ископавања. Два старлја насеља су из мпађег каменог до ба, нашта нас ynyhyjy подовл ку ha Матерлјал којл је пронађен карактеристлчан је за подручје Поморавља и сличан је већ реги строван на друглм налазиштима. Међутим, овдс је карактерис тлчна всллка густлна материјаШТА КАЖУ УЧЕНИЦИ КОЈИ БИРАЈУ ЗАНИМАЊА? Заједннчком акцнјом Центра за средње образовањс „Бралнко Крсмановић" н Заједнице запошл.аваша н ове годинс спро вођене су активности ради бољег информисаша учепнка о производној оријентацији. Једна од актнвности је и анкета ученика која је недавно организована. Анкстнрањем настојало се да се сагледају нроблемн који су присутни приликом профссионалне оријентације ученпка, степен обавештености као и о гоме којој областм треба родатн лиформације Алкетом су обухваћенп свп ученици којп су завршлли другп разред (480), тачнлје учеллци којл овог јула треба' да се определе за животнн позив. Сагледавањем анкета видп се да учегаици приликом нзбо ра занЕЕчања сгтособност стављају на прво место, пнтересо Baibc за професнју је на дру го.м, затим могућност запошљавања у тој професији. Mann број ученика се изјаснио да јс пресудаи матсрпјалпи положај професије, успех за одговарајући школски предмет и углед изабране професије. Ученици с.магграју да одлучујућу улогу у избору занимања треба да има сам учебез утицаја са отранс. Коликн је утицај родитеља на изоор будућпх занимања показује податак да се 260 ученика пзјаонило да се њихови родитељи у потпуностл слажу са избором занлмања. Веома је мали број онпх који су се изјасшгли да се родитељи де лнмично слажу и да нису упознати са њиховлм мишљен»е.м. ДАНАС ПОЧИЊЕ УПИС СРЕДЊОШКОЛАЦА УСПЕХОМ ДО ЗАННМАЊА • Од 8 до 12 часова у Центру „Бранко Крсмановић” 26. 27. и 28. јуна упис ученпка. Други упи сни рок за ученике и полазнике I, П, III и IV разреда 26. и 27. августа. Данас, 26. јуна у 8 часова у Центру за оредње образовагБе .Зранко Крсмановић” почео је овогодашњи упис средн>оци<ола ца. Са доста нррвозе и иеизвес ности похиталп су учеппцп да одаберу жпвотнн позпв. За уче нпке I п II годпнс овај уписни рок нпје донео никаквих новнна. Сви онн који жеде да нас таве школоваље могли су да сс упишу без икаквих пробле.ма. Ипанаи 7 ла л величина насеља. Сматрамо да су насеобине распрострањене на члтавих десет хектара. Археолозл he „бежатл испред машина", на траси будућег аутопута, до 1. јула, а онда након прскида. док се прокопа траса, наставићс ископавања ван гранл ца магистрале. Налазл, међу којима преовлађујс ксрамика, биће по завршетку лстраживања обрађенл и као таквл he бити презснтиранл најлре параћинској публлцл, а затим л у другим градовима. Ако будс средстава. лзложбу треба да пратл један обимнији каталог у коме бл се садржалл сви подацл и оплси лзложсног материјала. — Са музеолошког аспекта ми смо пронашлл драгоцени материЈал. To су новл експонатл за параћински Завлчајнл музеј, што је такође једна од вредностл овог посла, наводи Ди.митријс Мадас. Пре.ма томе, бројни радозналцл. којл и овлх дана обллазе локаллтет код Мотела, задовољиђс своју знатижсљу идуИсг пролећа, када he се пред њихови.м очлма склнутл всо тајнл лз жлвота пра Када су се ученици изјашЕвавали о томе колико су обавештенп о споственим могућностима, изјавили су, и то једна трећпна ученика, да су недовољно пнформисани о по стојећим занимањима, могућностима уписа као и о својој способпости за неко занпмање. Углавном им родитељи по мажу да се определе, а мање људи који раде са одређеним занимањем, док се занемарљиви број ученнка изјаснио да им је помогла консултацн ја са разредшш старешином или предметним професоро.м. Више од 70 одсто ученнка у анкетн је изјапило да им је неопходна помоћ стручне слу жбе (психо-педагошке) у избору занимања Највише желе да се упознају са својим способностима потребним за обављање одређених занимања, са могућностима запошљавања, подручју рада у одређеноЈ професијн и перспективи професије. ЗА КОЈА ЗАНИМАЊА CY ЗАИНТЕРЕСОВАНИ Одговарајући на питања које занимање желе да одаберу ученицн. су највећи број гласова дали зани.мању трговац, иако неће моћи да сс за ово занимаљс определе овс годпне у Цептру „Бранко Крсмаповић”. Примамљнв позив за ученике су и занимања електроггехнпчке струке, затим .ма личарп прехра.мбене струке. па онда дођу економскл техличари прсхрамбене струке. Вео.ма је лтересантал податак што сс први пут сада јавлло ИЕЕтересовање ученика л за стакларска зашшања. После спроведене л обрађене анкете, са ученицлма је ор ганнзован и разговор, где им је поред резултата анкете, која је била одраз њихових жеОво је, наЈвероватннјс, последн»а генерација која се уписује по старом. Ученицн који оредљу школу уписују школске 1986/87. године срешће се са но ВЕВнама које he се коначно зна тп после усвајаЕБа Закона о средњелЕ усмереном образоваЈБу. Ученини који овог јуна бира ју замнмање мораће да се опре дељују за она за која имају ус лове, гледајући пре свега успех, а овда жеЈБе. Они којн не буду ималп среће и одабрали жпвот ini позпв у јуну, моћи he да се упишу у неко од непопуњеннх одељења 26. и 27. авгиста. С. Ј. Бригадири нз Марибора својоки помажу Археолозима лсторијског човска кроз фигуринс, кера.млчке посудс. оруђе и драгоцсне комадс лз области духовнс културс пралсторијског човска. М. Милепковиђ ља, указано по појединим зап-лмаЕБИ.ма на .могућност запослсља у општини, региону и ширс. Како је блло вндно у анкетн, тако је прсовладало мншљсље и у разговорима да ученпцн вгпне не заобилазе производна зани.маља. Овај по даггак указује да се свест ученика мења у корист производног рада, што јс условљено, пре свега, настојашем удру» женог рада да свс већу паж1Бу поклаља производном раду. Овај рад се свс боље награђује, побољшани су условн рада и чине се други Hanopл да производња не бгде влше баук за младе кадрове. С. Јовановић
26. JYH 1985. • БРОЈ 286 ПРИПРЕхМЕ ЗА ЖЕТВУ TEKY ПО ПЛАНУ ШВЕДСКИ УЧЕНИЦИ Y ДОЊОЈ МУТНИЦИ ПРвИ снопови ПОЧЕТКОМ ЈУЛА О Обезбеђено 56 комбајна који треба да скину летину са 2700 хектара ® Горива и делова довољно за нссметани рад ® Недостатак лшнсралних ђубрива смањио род ® Цена комбајнирања 450 килограма пшенице по хектару За који дан комбајни ће ући У парцелс засејане јсчмом и означитн почетак овогодишњег скидања берићета. При Onштпнској конференцији ССРН формиран је Штаб за жетву, који предводн Петар Адамовић, дпректор раднс органпзацнје 7. јул. По речжиа одговорних улажу ее максимални напорп како бп се летина скинула у најкраћем пременском року и сместила v сплосе. На последњој седници Општин ског штаба за жетву_ анализира на је досадашља прилрема л за кључено је да he се скидање пшенице обавлти са 56 комбајна За комбадне је обезбеђен довол>ан фонд резервних делова, али за старе типове комбајна, по свој лрилици неће их бити дово л»но, што не би смело да предс тавља поссбан проблсм код spine пшензгце. Када је реч о комбајнерима, истакнуто је да је ралијих годи на било доста главобоље, али по речима Радомира Живковића, ив спекцијска служба протиће редо вн0 рад ко.мбајнсра и настојати да не долази до нежсљених пос ледица. Такође је цаглашепо да су повећапе казне за комбајнв ре који пе поштују одређене пр описе и да he песавсснп бити ка жљавани новчани.м казпамо од 5.000 до 30.000 динара. На седници Штаба доста је за мерки пало и на „Жипрмлин" из Светозарева који откупљује пше ницу са овог лодручја, нашта је директор поменуте организације ОДГОВОРИО: — II поред напора који ћемо учинити око органпзовап.а отку па пшенице, као и рапијих годи на јавиће сс проблеми, које мо рамо зајсдпички да превазиђемо. Могу да кажем да и ми у „Житомлину" имамо одређснс проблеме, пре свсга када сс ради о сушсњу пшсницс, где пам нико не плаћа трошковс сушсп>а. Због тога прсдлажем да се овс годипс не врше зелепа пше иица, као и пшеница која је ус лсд кишног периода са всликим процснтом влажпости а да се ради о цени пшепицс, за сада ни мп не знамо каквс he бити. али hcMo до краја месеца и то сазпатп. Откуп пшспице обавља he се како у Ћуприји тако и у Параћину. ПРИНОСИ НЕИЗВЕСНИ 1УГ0СЛШ1РЕБД ВИДЕТИ © По идеји Млађе и Сретеиа Миљковнћа ученици из шведског града атринехола посетили Осповну школу „Бранко Крсмановип из Доње Мутнице © Гостопримство и сусрет за памћење • Позив нашим основ цима да обиђу Шведску Млађа Миљковић и љсгови гостц из далеке Шведске АКЦИЈА ЗА ПОВЕНАНУ ПРОИЗВОДЊУ ХРАНЕ 0|31 ИОПОД Ofиш © Највише такмичара у производњп шећерне репе Y пољопривреди постоје велике резерве п могућпости да порастом пропзводње хране зауставнмо пад животног стандарда радних људп, a то је делатност која може дати иајбоље ефек те у јачању пзвозне оријеттације цашс земље. Пољопривреда је стратешки вео.ма важпа питагве не само ради лакшег и бржег враћања иностраних дугова него н као трајна оријснтацнја ка лакшем укључнвању наше земље у међународну поделу рада. Скидаље летине са 2.700 хскта ра обавиће 56 комба-јна а са дру штвсног ссктора (радна организа ција „1. мај") 6 високопродукти внлх комбајна. Такође је закљу чсно да he цсна комбајнирања бити 450 килограма по хектару, а новчана вредност јс непоззата пошто још увск нсмамо формп ране откупне цсне пшениие Y далекој Шведској па родитељском састанку једног одељења дсветог разреда тачка дневног реда бмла Је екскурзија ученика. Пракса је да ученици сваке године посећују, новце.м који сами зараде, леку зе.мљу. А у том одељешу, у граду Катринехолу, ученик је једап наш земљак, родом нз Дон>е Мутнице, МлаБа Миљковпћ. Па роцитељском састанку присутан Је био II његов отац Сретеп Мнљковић. Планула је љубав и страст за завичајем, за до.мовином. Југославвју трсба видсти... Биле су прве речп пашег зе.мљака. Речц хвалс, речи препоруке ШвеБанима, који ннсу до тада могли да се похвале обплпшм знањсм о једној малој земљи на Балкану. представнлии основлог образо вања наше општине посете Шведску, да буду гостн града Катринехола. Сретену Миљковићу, који 15 годпна са супру гом ради у овом граду јс срце пуно. Показао јс своју Југославију, показао јс Параhim, Српску фабрлку стакла. Краљево, Врљачку Баљу, Чачак, Крагу-јсвац, АрапђелоДосадашња улагања у пољо привреду, по обиму, а лосебно по намени, нису лратила раст потражЈве па домаћем и страном тржишту, па је задљих година дошло до поремећаја у снабдевању до раста цена п пада жпвотпог стандар да нашнх радних људи. Цсне репроматеријала знатно брже расту од цена готовнх производа, а присутан је и диспаритет цена готових производа пољопривредне про мзводње за поједине кључне културе, тако да се задњих година код пропзводње пшени це јавља незаинтересованосгг за сејаже већих поврипша. Зе .мллрадници свс више смањују улагање у пољопривредн-у производњу избегавајући креДЈгге због повећанЈсс каматних стопа. Цене сточне хране пребрзо расту које самим тим по скупљују и сман»ују сточарску производњу. Y складу са Дугорочнпл! програмом еконо.мске стабилизације потрбно је најпре уредитн полиггику цена, тако да и рад у полопрпвредној производњн буде довољно стн мулативаи за пропзвођаче. Доходак пољопривредника и ibiixoB стаидард који је иначе впдно порастао у одиосу на стање од прс двадесет годпна, може се трајније обезбедитн 31 увећатл, уколпко се повећа ва производља пшенице, инду стријског биља и друпсх култура, односно уколлко се по већава пронзводња хране по свакој једишпш површине. Та ко сгворенн доходак има трћј нију вредност, јер само већо.м прспзводњом може се зауставнти захуктала инфлација и даљп пад животног стандарда. Од сваког пољопрпвредника се очекује да у наредним година.ма лтного боље искоршпћава своје замљпште јер је то уосталом и п>ихова уставна обавеза. Недопуспгао је да нам још увек понегде остају необраВене површИне и то у време оскуднце и нвске производп>е неких култура које илп увозпмо нли недостају за нормалан рад name прехрамбене нплхстрије Нашу пољопрнвреду карактернше мали посед са уситњеним парцелама неподесшш за рационалну машпнску обраду, па се. утолико више мора енергично радити на превазнлажењу тог стаља лри чему се највишс очекује од самнх пољопривредника да удружива њем и заједничкЈш радом изналазе решења за смаљсље трошкова лроизводње. Пред пољопрлвредницпма сс такође ставља обавеза да у гоДинама асоје долазе брже усвајају и примењују нове агротсхличке мере, пошто наша лаука у тој области ужива ве ликн углед у свегу. На страном знању не може се заснивати нови и богатији живот п ту чињеннцу треба и.матл сва ко на уму. С обзиром на значај пољопривредне производње м поменуту проблематику, на величнну сеоског простора, бро ја села и становништва на селу, велпчпну и значајн земљишта II других пронзводЈшх потенцијала на селу. Општин ска конференција ССРН лро шле године локренула је акци ју за повеНану производњу хране. Усвојене су пропозицн је за такмичење и упућене сјвим месним заједннцама, где су билн предвиђени и услови за такмичење пољопривредних произвођача и у оквиру месних заједница. Али, нажалост, како ПЈ&шле тако и ове године, учешће у такмичењу није прихваћено према очекиван»у, а посебно то што од стране месних заједшта није стигла ниједна пријава. За овогодЈшлве такмичење до сада је пријављено 50 так мичара у пропзводњи шећернс репе и 12 такмичара у пронзводњи пшенице. За пролзводн>у сунцокрегга н соје нема npiIјављензlx такмичара. Треба напоменути да су про шле године сви учесннцп у та кмичењу за повећану произво дњу хране добили прлзиања, а за прва три освојена места и новчане награде. Одређсн број такмичара учинио је и колекпгвну, бесплатну посету пољопривредпом сајму у Ново.м Саду. Јовал Цветковнћ, пољопрпврсдни Јшспектор Што сс тичс приноса, no dcчима Петра Адамовића, председ ника штаба за жетву, не могу се дати тачне прогиозе из више ра злога. Такођс и плап откупа пш ешше од 5.713 топа, је преобиман за овогодишњу жству. Могу hn проблсми око откупа јавиће се због пискс цепе пшснице и скупе сточне хранс. Затим, ове годинс јс засејапо мап>е површи на него ранијих година, а сушни псриод и псдостатак минсра лпих ђубрива учини11е да просек скинуте пшенице ■ буде мап>и но што је могуће. Оваква ситуација прсд почстак жетве мобилисала јс све структуре у општнни како би сс на вре.мс скинула пшешвда и ус кладиштила у си-лосе. По речима чланова Штаба за жетву, учинићс сс свс да се најважнији пољоприврсдни задатак обави како вал>д и у року. М. Илић ОШ „БРАНКО КРСМАНОВПН” ДОЊА МУТНИЦА сшмтоп 31 №ЖР Ученици и каставннци Ос новнс школе „Бранко КрсмановиИ” нз Доње Мутнице, ових дана су у кснтру лаж ље. Поред ве!1 по.менутих ма нифестација (у наше.м листу) пз Мутшце је сгигла још једна лепа вест. Y акцм ји солидарности са постјЈад.а далим становништвом на обронци.ма Копаоника, прош лог уторка пун комби са одс ћо.м и обућом отпутовао Је у Крпву Реку, ОдеНа и ooyha коју су са купнлн учеипци и наставин ци уручена је Осиовгој шко ли „12. октобар” из Крпг.с Реке и предсгавља прсч вид сарадњс са пострадалим -ла лишанима са Копаоника. Му тнички основцп су понудили своје домовс за сехмоднев- !!и боравак ученика трећег и четвртог разреда. п дргжење које треба да прсрасте у традицију. Солидарност ученпка ппсо ле „Бранко Крсшп-свић" пс казана је и у акцијц помоИн гладном становништву 1 Афрмке. Ив скромннх Бач кнх џепарана прелило се мл лион старнх дипара У фонд за по.моћ изгладнелом ста новништву Африке. Прилог скроман, али од срца даро ваи .са жел.ом да глад г.н ше ннкада не буде обележ је нашег живљења. М. И. Заинтересовали су сс Швеђаии за Млађин и Сретенов предлог. Сротен је засукао ру каве II дао сс у акцију. Та деца .мора да доБу и виде какве лепоте има Југославпја и које гостопримство лружа наш ларод. Одбор родитсља на челу са Сретено.м ломогао је дсцп да зарадс новац и обезбеде сред ства за лут. Дао је доста и Клуб Југословена. Аутобус јс нзнајмљен, шофер, који пије то по професпји, али је родитељ једног детета из ло.менутотог одсљења, возп аугобус без дневннца. Мења га наш зс.мљак То.мислав ЈанковпН, родом из околине Београда, без нкакакве надокнаде п та | ко су млади ШвеБали стигли I дан из лрограма осмодневног |боравка у Југославијн је обилазак радпог места народног хероја „Бранка Крсмановића” и школе која носи њсгово lime, родног села н Сретена МиљковиНа. ЧАС ЗА ШВЕДСКЕ БАКЕ Y Основној школи „Бранко Крсмановић'" 15. јуна владало јс свечано расположсљс. Испред школе ученнци, наставнлцл, директор Душан Бе лић, представници ■ СИЗ-а основног образовал»а н васплта ља дочекали су госте лз Шве дске. Шведски Баци са разреднпм втарешнном, неколико родитеља који лратс децу ла скскурзији, Сретен, Млађа и један друг му зе.мљак родо.м нз Босне. Сретен преводи сваку реч којо.м сс секретар СИЗ-а основног образовања и васп1гтал>а Нада Јовановић, обратила гостима у и.ме основ ног школства, друштвено-лоЛ1ГГИЧКИХ органлзација п Ску пштине општине Параћип. — На путу до. пас обишли сте и упознали доста тога што ми, без лретензија ка нескрохшости, лазпвамо лепото.м, богатством и благостаљем, што ће, верује.мо пробу дитп ваше жеље да једног да на лоново доВете у пашу зе.м љу, у којој младн несметано уче и припремају се за будућ ност, у којој се слободно жиси од резултата свога рада н појединачннм напорима допрн носи да нам будућност буде још лепша, истакла је, поред осталог дрггарпца ЈОВАНОВИН. Сваком шведском учелику том прилпком додељсн је скроман поклон који he га сећати на овај леп сусрст. као •дгго he млади Швеђани запам niTU како изгледа час у Основној школи „Бранко Крсмановић" v Дојбој Мутници. Дко су ученилп билл на часу, разрсдни старег.шна и родитељи су се упозналн са пачином рада v наше.м образовап>у. о чему пх јс обавестно директор школе Душан Белић. ЖЕЉА ДА СЕ ПОСЕТА ВРАТИ Културнб-уметнпчки програм основаца пз Мутнпце и спкиричклх ђака упоптуњена је ова свечаност, а спортски сусретп избрисали су језпчке баријерс између Швеђапа п Мутничана. Гостоприм ство које је Основна школа „Бранко Крсмаиовпћ" указала шведскпм Бацима лзпенадпло је гостс и успо.мене којс he одлетп у Шведску послуzKiihe да се створе услови да сс ова сарадља пастави. Шве baini су пзразнли же.ву да вац.... — Пресрећан сам. Немам речп захвалностн за гостопри мство и све ово што с.мо осетилн овде. Желео бих и настојаћу колико год могу више да помогнем, да и наша деца из основног образовања општине ПараГшн, Дон>е Мутлице, направе екскурзију и посете Шведску. Мп, Југосло вени на прпвремсном раду у граду Катринехолу бићемо из врснп до.маћпни, поручпо је на растанку Сретен Миљковић, који планпра да се уско ро н врати у своје родпо место. С. Јовановић CYCPET ОСНОВАЦА ИЗ СТЕЊЕВЦА II ДОЊЕ MYTHHUE На Бранковом споменику свежпе цвсће ученика из Стењсвиа и Мутнице Сарадња коју су чланови Плаиинарског друштва Јаво1Сϰљ V1" С-а OcH1T,,°M U’K°J,OM Y Ст^<>евцу проншрила се овнх дана. Y суооту, 16. |упа 350 учепикд стењепачке Основне школе са наставнлцима стигло је v Параћин. Иепоеп спомен.чка народног хероја Бранка Крсмаиовића госте cv Баци Основне школе „Брапко Крсмаковпћ" m ДшЈ који су били домаћшш стељсвачкнм основци.ма. дочекалн Мутннце, Након полагања венаца и цвс ha ла спо.меппк Бранка Крсма HOBiiha, до.маћини и гости cv обишлн Српску фабрику стак ла, а зати.м cv посстили спомен Kyhv Бранка Крсмановлћа и школу која носи нмс овог паподног хероја у Доњој Мутнпци. Спортски сусрсти cv учврстјјлп другарство, а дружсље је затим настављсно на Грзи .\.з игру it лрнјатељовап»е лн гпкчкнх и атењевачких основаца. Овај први сусрст двс основпс тколс искоришћеп је за ра зговор и буду!1ој сарадњи која би трсбало да попри.ми трајни карактер јер за то постојс сви услови. Ове две васпитно-образовпс хстаповс радс v сличннм услови.ма. nxtaiv пуно зајсдничког v раду и сигурно да бл са радња дала плодне резглтате. Колектив из Стељевца је позmi°u^an X уче,,Н1Ш ” паставнп пи из Основпс школс „Брапко не И3 До1Бе м' тннСКС ?О-итпПОПСТКОМ 1,ОВС И,КОД згтгл?^ ’ ПиРС'3 пл°дних реnpn;a"Xa1,кofд^s:rap"^l;;‘v, ско.м Kpajy којц јс исзавпо за Десила пелнка мсни.мо да нз ове школе има де и^°|а CV °СТаЛа бсз Родлтсља acTpa.ia.inx у ресавскн.м рудннци.ма. С. Јовановпћ Шоана^ 8
tTttmwy Ч?^У0ВАЦА” И ИОСИЛАЦА СПЕЦИШда№Н^ПЛ0МА Y ЦЕНТРУ „БРАНКО КРСЗНАЈУ CAMO ЗА ПЕТНЦЕ Y Центру „Бранко Крсмановић” осамнаест „вуковаца” и тринаесг носилаца Аласове дипломе 9 Овогодишњи успех знатно бољи него ранији Кад нско током школовања зна само за петице заслужујс посебно признање п част. А управо таква част показана је 18 јуна у Цснтру за образовање „Бранко Крсмановлћ”. у свсчаној сали Цснтра организован јс пријсм за свс ученике који су носиоци Вуковс л Алексовс длп ЛОМС П њлховс родитељс. У и.мс колектива све присутнс су поздравлли и чсститали на успсху ученицима који су током школовања знали само за пстлцс дирсктор Милорад Милошсвић и Слободан Ђокић, помоћник длректора. Говорећи о овим пзузетно вредним ђацима длрсктор Мило шевић је истакао да је ова школ ска годлна веома успешно завр шена. — Успех који су остварили ученици у ово школској годшш јс знатно бољи него прошлс годиие. Нарочито је успех побољшаи код производних запимања. Од укуппо 523 учсника у трсћем разрсду производних дслатности. само је шсст учсника понови ло разрсд, у четвртом од 332 ђа „Дииломци” прсд полазак на факултетске „бастионе” HA САВЕЗНОМ ТАКМИЧЕЊУ ИЗ МАТЕМАТИКЕ И0ЈИ1А 1МЈБ8М! □ Са Савезног такмпчења из математпке ученчка основних школа Небојша Ннколић, ученик ocmoi разрсда Основне школе .,Вук Караџпћ" из Поточца, вратио се као ша.шшон s Небојша поседује знање за решаваibe задатака који се раде и на вишн.м школама. Вицешалтдон Републике у .математиии није м.мао так мичара на Савгзном такмнчен>у ученпка основнпх шко ла из ове прлродне науке. Небојша Нпколнћ, ученшс осмог разрсда Освовпс шко ле „Вук Карарпћ” -лз Поточ ца. покупио јс макснмалаи број бодова на такмичењу најбољих младнх математичара Југос.гавнјс. Случајна омашка која му јс ла репуб дичком одузела прво место. није га изнсмадила опом приликом. Небојша је показао изванредно знање и лос тао најбољи матсматичар Ју СА ПРВОГ ФЕСТИВАЛА ДЕЧЈИХ ПЕСАМА ПАОЧА HA ЈЕСЕН □ Дванаест дечијих песама изведених на прво.м јулословен ско.м фсстивалу „ПараИлн ’85 ’ снимљено за Радио Светозарево п Плоча са ко.мпозицијама дечијег фестнвала биће снимље на јесен Првн југословенски фестивал дечијих песа.ма „Параћин '85", који је одржан крајем .маја. ни је прошао нсзапажен. Овнх да на у студију Радио Светозарева приводи сс крају снимаље .музи чког материјала са по.мснутог фестивала. V спсцијалној е.мисн ји, која he бити поевећена овом првом југословенском фестива лу, емитоваће се преко Радно ка 62 полажу поправпл исплт, a G само понавља разрсд. Први пут у историји ове године се догодило да ДРАГАН ЋОРЋЕВИЋ учепик производног зани.мања, добије Вукову диплому, истакао је. лз.мсђу осталог, директор Ми лошевић. Сигурно да је овакав рсзултат одраз, пре свсга свестл самих ученлка, промена схватања и третмана пролзводног рада. To је потврђено и приллком прошлогодлшњег уписа ученика. Производна одсљер>а попуњсна су ученицима са знатно бољим успехо.м. Ово је сигурно један од битннх чинилаца који јс утлцао на овогодишњи успсх ученика. Али, овоме трсба додати л интснзивнији и организованији рад самих професора и већу одговор ност и залагањс ученика. Највс he признање и честиткс ипак за служују они ученици који. су током школовања знали само за петлцс, а њих је на крају ове школске годинс у Центру ..Бран ко Крсмановић" било 18 и 13 но силаца Аласове дипломе. С. Ј. ч' ■' ■ • ■ • ’ гославије у конкуренцији учеиика основне школе. Са знаљем које поссдује, тврдч Небсуша п јмјговп паставнпип, могао би да се такмичп 11 са старијим од ссбе, јер поседује знан.е за решавап.с задатака г.оји се ра7& м па впшнм школама. — Матсматнка сс врло ла ко ради, ако сс на воеме пз чнс ср вежбаиосм. Није ола никгскав баук. Решавајући .за датак ја уживам, говори He бојша. Тако н ппиличн једном шампиоцу Југославије. Још једном браво, Небојша! С. Ј. Светозарева свнх дванааест колшознција. Како смо сазналп од директо ра Музичке школе „Миленко Живковпћ’’ Предрага Асановића, ученнци ове школе, којп су били лнтерпретатори на фести валу, uehe се чути са.мо преко Радио Светозарева. Њихови гла совл cnviuahe се ускоро и сз плоче. Наи.ме, иајесен ученици he блти гооти Радио Београда, када he сс и снн.мати плоча са иајбољнм композицнјама у ти ражу од 1.500 при.мерака. С. Ј. носиоци BYKOBE ДИПЛОМЕ Y UEHTPY „БРАНКО КРСМАИОВИП” ДеЈап Борђссић. Вссна Мдаде* новић, Снежана Милстић, БоЈач Б.тз гоЈсвић, Душича Нмколић, Драга-т БорВевић, Вссн.п Јгрсмић, Гордана Милошевић, Батана МладевовпИ, Гораи Памовпћ, Би.т»ана Стгснћ. Мнлица Татаскоппћ, Драннцч Доб росављевпћ, Јасна Јевтић, Сања Ле ковпћ, Внолста ЛТпладпновмЛ, B.ia димнр MiL-цтиг.овпћ и Љгбикка Мла. ( иовић. „ВУКОВЦИ” Y OCHGBHOM ОБРАЗОВАЊУ ОСНОВНА ШКОЛА „БУРА ЈАКШИН”: Јовнца Игшатовнћ, Длег.сан дрл Јовановпћ, БоЈвн Мпловапевић, МаЈа СтоЈановић, Саша Пауновић, Данијела Батопић, Јелсна Вучко вић, ЛндиЈа ВијзновиН, Клара Ла знћ, ТатЈана Дашић н Иваиа Ранђс ловнћ. ОСНОВНА ШКОЛА „РАДОЈЕ ДОМАНОВИБ”: Лгана Спмнћ, ДанлЈела Миловаиспић, Глнгор Глигори јсвић, Биљана Микнћ, ДаниЈсла Ро стохар, Алексалдар Станишнћ. ОСНОВНА ШКСЛА „МОМЧНЛО ПОПОВИБ ОЗРЕН”: ДаниЈела Фили повпћ, ДпЈапа Матић, Влпдпмир ЈЈајковски, Ссч(>а Пешнћ, Олпвера Стевић, м Веснп Радснковнћ. ОСНОВНА ШКОЛА „СТЕВАН ЈА КОВЉЕВИБ”: Нгвснка Дннић, Спс жаиа ВсљиН, Спсжана РакнИ, Сла вика ПсјковиИ. ОСНОВНА ШКОЛА „БРАНКО КРСМАНОВИП” СИКИРИЦА: Јас мкна Пантић, и Саша ЈоваиоппЛ. ОСНОВНА ШКОЛА „ВУК КАРЛЏНН" ИЗ ПОТОЧЦА; Биљана Ради о Еојсвнћ, Јасмнка МаткН и Слапшб Цакић. ОСНОВИЛ ШКОЛЛ „БРАН.ЧО КР СМАНОВНП" 113 ДО1БЕ МУТШ1- ЦЕ; Мира Арснћ и Бобан Радоњнћ. ИЗЛОЖБА СЛИКА ВОЈКАНА ВЕЛИЧКОВИКА Радост боја132 ® Y холу Градског аматерског позоришта 17. јуна Драган Петковић, председник OK СКС, отворио 26. самосталну изложбу слика академског сликара Војкана Величковића © Мотивн из старе Јагодине, Параћина и Сисесца Сусрст са уљима, акварслима м цртсжима свстозаревачког ака дсмског сликара Војкана Всличковића за љубитсљс ликовнс уметности града на Црници био јс пријатан доживљај. Први траг у* ликовном животу Параћина Величковиђ јс оставио још 1939. године, а овом 26. самосталном изложбом сликар сс параћинској јавности прсдставља пр трећи пут. Иначс. Војкан Всличковић јс пријатсљ Параћина, учесник свих умстничких колонија у Сисевцу (у личној режији), заљубљеник Грзс и поштовалац љенлх лспота. Те.матски усмсрсн на старс об рисс градова, Свстозарсва. Пара ђина и Сиссвца, улица са сликовитим видицима и' патријахалним боравиштима, двориштума. крововима, Величковић нам нуди влше од завичајнс мсланхолл је, дубљс од ссћања иа тлхе пределе гдс се људл тако псснич кл моглл испољлтл оживљавају ћл свет око ссбе. Иако свака њс гова сллка сздржл чврсто одрсђен садржај. најчешће у њој јс са.мо присуство ауторског дожлв љаја л лмпреслје. Швана^ 9 CYCPET СА ЕКИПОМ ПОЗОРИШТА „БИБЕРЧЕ" TAKO СЕ ПОСТАЈЕ ГЛУМАЦ & Шта мисле и говоре чланови екипе „Биберче”, редитељ Небојша Обра« довић и управник ГАП-а Миодраг Благојевмћ Нај.млађи глумци 1.*д п>чјему код председника CO, Топлице Недељковића У петак, 21. Јуна свсчаном сед ницом колектива Градског аматерског позоришта, којој су прл суствовали прсдссдник Скупштине општинс Топлица Недсљковић и председник OK СКС Драган ПетковиИ, завршспа је ового дишња сезона. Плодна и бсрићетна, бсз сулпве. за овај аматер ски ансамбл. To потврђују и број ни подаци којс јс изнсо управпик Позоришта Миодраг Благојевић. Рсзултатл врсдни пажње. Најзапажснији су, сигурно, резултати којс су постигли чланови Дсчјс сцснс, скипа лз прсдставс »»Биберче" која јс па Фестпвалу дсчјсг аматерског стварралаштва освсјила прво место и постала рспублички победник. Сусрст и разговор са глумцима којима тск под кожу улази љубав прсма „даскама што живот значе" био јс пријатан доживљај. Забележили смо оно што мисли л годори позоришни подмладак. Јасмина Живановић, царица; — Мени је оео друга година како играм на сцсни ГАП-а. ПрУ жлвоплснлм прлзсмним кућама над којл.ма сс уздлжс члсто високо нсбо Всллчковлћ нала зл стални лзазов да на платно учвршћује ipciicpcibc лли богату хроматлку кровова, фасада, вегстацлје. — Војканове сллкс нас плснс са својлм порекло.м из самог жи вота, својом похвалом животу. Као сллкар нашао je своју тсматлку — где јс изукрштеност л.уд склх путева пајвепа. а унућеност скости. Он предано и континуиљудл на узајамност услоа л>уд1>ако ствара. Iberoeo стваралаштво познаго јс нашој шлрој јавлостл. Посебно цама грађаиима По.моравља. Спрсман јс увек да лзлажс. Верује у сопствспе могућности л нудл (као всчсрас), ве ллки број платна, акварола, цртежа nocehe'Hiix те.мама које је одабрао. Значи л всчерас прсд нама. око нас су прсдстављсна ауторопа располлжења и радост боја — сллкар Бојкан бележи сдашњост која траје, биле су, по рсд осталог, рсчи ДРАГАНА ПЕТКОВМЋА прлликом представљања сликара Војкана Велич ковлћа. А слике овог свстозарсвачког доајена сллкарсгва могу се влдстл у холу Пдзоришта до 27. јуна. С. Јоваиовлћ во подизање сценске завесс доживела сам играјући у представи , Вашар у Тополи". И заволела сам сцену, заволсла публику, позориште. Волим позориште ви ше него ишта. Ја се сада са својим друпзвима играм на сцени, a из те игре родиће се глума. — Наставница српскохрватског језика је рекла да се у Позо ришту врши аудиција за пријем чланова дсчјс сцене. Ја сам дошла. остала са.м ту. Изненадила сам сс шта позориште пружа и колико можс „заразити" сцена својом магичном привлачношИу, подручјс прпнцеза Днвна, Јелс на Кантар. Наташа Станојевић. мала прин цсза, износи своја размишл»ан»а: — У почетку и нијс било баш лако. Али кад смо дошли до првпх сазнања о позоришту, о глу ми, свс је кренуло као вода. Ина чс, ми овдс не губимо време* ми трошимо део слободног врсмсна за најкориснију ствар. — Овдс сс дружимо н леп.3 за бављамо. Трема која мс јс притмскала па почетку испарила је. Сада сам овде као у својој кући. иако сам се играјући у овој пред стави првл пут срео са препуном салом. Аплауз публике ме јс очарао л ја-ћу, свакако, остатл заљубљеник позоришта. каже ДРАГАН МИЛЕТИЋ, велики Блберчс. А шта каже Туњо, кога игра Саша Нешлћ? — Ја овдс проводим слободно врсмс. Овдс јс увек вессло. Волл.м да глумлм. Умсмо вео.ма оз блљно да радлмо. Да лл с.мо глумцл? Па, кад сс отвори сцена, и када влдл.м публику која јс лспунила салу до последњег места. онда јесмо. — Нсма.м трс.му. Она јс псста ла још прошлс годлне у ,.Вашару". У мснл гори љубав аматсрска, вслика љубав пре.ма позсришту, л то је саставнл дсо мог живота. Сада сам богатлји за јсд но ново и лспо сазнањс. чулл смо од Славише Марковића, Сто годана. — Позорлштс нас јс освојило. Наплшлте то обавсзно. Ми лгра мо јунакс са којлма смо у маштл, много нам је забавно, лстлчу Братлслав Цветковић, Јовица Крсјовлћ л Момчлло АрапђелзBith. остатак ансамбла са који.ма смо се срслл. Нскл нлсу могли да дођу због примања ђачких књлжлца. А овдс се о школи пуно брлнс. За лошег ђака нсма места у ансамблу. Ово позориште је попут магијс очарало ове дсвојчлцс л деча кс. а како лзгледа радитл са љи- .ма сазналл с.мо од рсдитеља прсдставс Нсбојшс Обрадовића. Најлспшс па свету изгледа радити са опо.м децом. Рсзултат јс влдљлв. Покушапамо да у По зориштс уведемо једну новииу, колектлвпу рсжију. Спе ми овдс радимо, глумци смо л техничари. Допуљујемо и мељамо текст, прилагођавамо га условима. Ово је права позоришна радионица. Они који прсрасту пионирску сцену или ће у омладинску. која ускоро треба да почне да ради« Иначе, по попашаљу и раду ова скипа има прави професионални ниво, нагласио је Бока Обрадовић. Са овим мишљсњем се потпуно слажс и један од најистакнутијих глу.маца ГАП-а и његов уметпички управник ТОМИСЛАВ ЋОРЂЕВИЋ. А како je заживела дсчЈа сцена чули смо од управиика МИОДРАГА БЛАГОЈЕВИЋА. — Интсрссовањс младих, најмлађих за рад у нашсм Позоришту искористили с.мо у прошлој години и фор.мирали Дечју сцену од талентованих пионира из основних школа. Несебичним за лагашем Дсчја сцена је дала представу ,.Вашар у Тополи" у режији Дуке Јовановића, а у ре жији Боке Обрадовића „Биберче”. Резултати прве, а нарочито другс прсдставс, уливају наду, да Позориште у Параћину има врло лепу перспсктиву. Ова сцена јс расадник будућег позоркш ног кадра, нагласио је управник БлагојевиП. Са иајдубљи.м увсрењем, да he из овс пионирске сцене израсти добри глумцп. још Једном честитке, најмлађој позоришној дружина Градског аматерског по зорлшта. С. Ј. Опера на сцени ГАП-а „ЛУЧИЈА ОД ЛАМЕРМУРА” V организацнји Републич ке к Општинске заједннце културе, чланони Народног позоришта из Београда гостовали су 18. ју>.’1 у Параћиhv н на сценм Градског ама тергког позорпшта кзвсли оперу уЛучпја од Ламермура Трагпчна опера у трн чина чи|н јс лнбрето напк сао Салваторе Камарко пре ма ро.ману Вадтера Скота, прнвукла Јс наЈсграственпЈе љубител с ове г.рсте уметнос Реднтед, Деј-н Мпладшовнћ. сценограФн Петар Пашнћ I’ Ерих Декер, костимо граф Божана Јовановнћ учн нили су да радња која се догаЈза у Шкотској краје.м 17. века буде интересаптна за публнку. Треба нагласити Да су уметнипн поштеис од. раднли гвој посао, да су лс поти лредставз допрниелн хорови које јс спремио Сло бодан Крстић, а представу музичкц припремно Ллексап Дар КоларевнП. Љубитељн опере памтпће ово вече као нзузетан дожив^ај. С. Ј.
ФУДБАЛСКА — ДРУГЛ СРПСКА ЛИГА — ЈУГ HA КРАЈУ ШАМПНОНСКМ АЕРО РЕЛИ ТАКМИЧЕЊЕ НАЈБОЉИХ МОТОРНИХ ПИЛОТА СРБИЈЕ a Јединство — Динамо 4:1 (3:0) Стадпон: Једипства. Гледалаца: 2.000. Времс облачно и кншовнто. „ Стрслци: Пеливановнћ у 15., КостиН у 10., 25. и 75. минуту за Једннсво, а Вељковић у 47. минуту за Динамо. Судија: Часлав Динчић (Ниш) 9. ЈЕДИНСТБО: Богосављевић 8, Мирковнћ 8 (Мнлпћевић 8), Петковнћ 8, Матић 7 (Стефановић), Пантић 8, Мнодраг Милићевић 8, Милић 7, Вулићевић 8, Бандука 7, Пеливановпћ 8 н Костић 9. С\' својкм учешћс.м лопрпнедл оваквом рсзудтату. Подељене су захвалии цс и дипдоме, а нада свс одушевљави ао Је расподожсњс свих присутних у ресторану Халс спортова. Наравко, главнп у вессљу и главпа звезда вс чсрн били су фудбалсрн. Њнхопо ко ло дуго се В11ло. To Јс најбоља гаранцнја да ћс и у пдућоЈ сезонн сло жно н достојно репрсзептовати Пара ћнн у ПрвоЈ српској лиги. М. Милснковић Кошаркашки клуб „Параћин" на свсчаности одао јс признањс Фудбалерима. Председник клуба Милош МилошсвиИ, преда.о пехар у име кошаркаша свом колеги, председнику клуба Мио.миру Милованооићу. Драгољуб Костић* најбољи УДБАЛ — ЈЕДИНСТВО СЕ УКЉУЧИЛО v ^ТОСЛОВЕНСКИ КУП стрелац Друге српске лигс и на овој утакмици постигао је три гола. Играч утакмице: Костић Киша која јс цсли дап кваснла Па раћнн пијс могла да спрсчи всрпе навијачс „зелених" да се у всликом броју окупе на стадкопу и поздраве звапнчну про.моцију Једииства и прЗД CWUOi жсто ЗД 10ПТ0М ПАРАБИН ДОБАР ДОМАБИН @ Такмичење које је трајало од 13. до 16. јуна отворио Борисав Борђевнћ, председиик Ваздухопловног савеза Србије, а затворио Милутин Милошевић, потпредседннк Скупштипе СР Србије вака Друге српскс лигс — југ. Играчи су пм се па најбол>н пачин за то рсванширали. Постшиуто јс пет лепих голова, од тога четпрп су задссн ла гостс, а једном Је п Богосављсвић морао да вади лопту из својс мрсже. Серију Јс започсо Kocnih, иаставпо Псдивановпђ, а онда Јс Костпћ Још два пута затрссао мрежу Прокоповпћа, односно његове замсне Мптића. Утакмица је од почстка и.мала слав л>сппчки карактер. Резултат imje бпо важан. Много Јс зпачајнпЈс било свс чано завршсти јсдну врло успепгну годниу. Јсдјгнство Је оспојило .максималних 46 бодова. Дспстнасст пута су „младићи у зсленнм мајицама" славк ли побсду, осам пута су подслпли бо лопс са противницима, а само трп пута претрпелн пораз. Ова годпна зпачајна Јс по уласку, болл речсно повратку Јсдпнства у друштво најбољпх српско.мггаша, алн такође Јс значајна и по досад највећсм успеху Фудбалског клуба Јсдипство у такмичсњнма за Куп Југослави Јс, када ■ сс послс бриљанппгх побсда над Галеником, кратујевачкнм Радни ЧК1Ш и тузланском Слободном Јсдпн ство иашло II па чувсиом Пољуду у утакмчцм са сплитским ХаЈдуком. Вндслн смо овај мали' спвртски ко лсктив мпого пута нд терену када су као јсдап сламалн противнпчкс линиЈс к низалн победу за победом. Видс ли смо нх II у мсдел>у всчс када су такоВе као јсдап прославлллн своЈу побсду. Овај Клуб пма будућпост. Прослава која је одржана послс ута кмнце са вра1ванским Днпа.мом, званкчна промоиија првака Друге српскс лигс — Ј\т бнла јс и резиме рада л>у ди у Клубу к ош1х ван Клуба којп Текстилац — Јединство 0:1 (прекид у 70 минуту) Као п у прошло.м Купу Једннство је стартовало у-гаклшцом са Текстилцсм. За разлику од прошлогодптпњс која се завршнла такоћс поразом али онда спортским нграча Текстилца, опог пу та Јединство јс всроватно добило уга кмицу службсним резултатом због нсс портског понашања „тскстилца”. Ослабљсии тим Јсдннегва којн јс на ступао бсз Костића, Матнћа, Мирковн ha » Милића у првом полуврсмсну успсли су да задрже играчн Жарка Ми лаковнћа. Y мсколнко преслнкана иг ра стариЈнх по раигу комшија могла Јс да се види у срсду на Текстилчсвом мгралишту. НаЈкарактеристичннјп пр» мер. јс коришћсњс брзнх излазака из свог шеснасстсрца и стваршвс офсаЈд замки. Отпор Тскстплца трпјао Јс све до половнне другог полуврс.мека када се кроз сталне иападс (и пст шест зрслих шанси у којима се првенствсно Папло внН нијс сиашао) мапифестовала пре моћ ,,зслс1шх‘‘ и Милић јс постигао гол. Дотадаштвн командант одбрапе, нскадашњи играч Једииства Мнлојсвић процсипо јс ситуацију у’ којој јс Ми лић постигао гол судијском грсшком и појурно ra по терепу. Револтнрап својнм виђеи>ем грешкс која заиста imje постојала јср Је судиЈа ГруЈнћ бпо на лицу места, у равни са чслом папада Јсдинстпа. понео се песпортски па Јс са.мо брзпна спасла Грујнћа од непријатннје cirryaqiije. После прскида констатовали с.мо прп сутне суднЈс н oim су чврсто на ста новишту да Је Грујић добро уочно уба misaitc нз позадиие нграча Јсдипства и ма тс.мељу „Слободнс суднЈскс процс пе" дозволмо наставак напада нз ко га Јс постнгнут водсћи гол. М. М. Параћннскн ваздухопловцц, члановн Асро клуба „Наша крнла" показали су сс н потврдпли као добрп до.маНнии н одличнн органнзаторн ваздухопло вних такмичсља. Иа спортском асрод ро.му ,,Дав11ДОвац‘' код Параћипа, од 13. до 16. Јула одвнјало се таклшчсље под називом ,,22. Рслн такмичсњс мо торннх пилота Ваздухопловног савсза Србијс it 12. Рсли так.мичсњс мотор. mix пилота Ваздухопловпог савсза ВоЈ водинс." На свсчаном огвараљу а којс Јс уп ркличсцо у поводу јубнлеЈа овдаилћег Асро кдуба — тридесстогодиипБицо ус псшног рада, тридесет и седморицп наЈбољих моторних ппдота Србијс, оО ратно се најпрс, у име града до.маћипа, РАДОМИР МИААНОВИН, предссд- >шк Аеро кдуба „Наша крила" н Опш тпнског Beha Савсза сипдиката. Он н.м Јс у н.мс Ao.Mahinia и органнзатора пожелсо пуно такмпчарскс среће. Гснс рал маЈор Александар СПИРКОВСКИ начеллнк Нишкс армнјскс области, по дсетио Је учесипкс так.мпчси>а да и оии прппадаЈу Јсдинственом строју бра ннлаца плавог псба иашс домовнне. Такмнчење јс отворно пуковник Бо рисав BopbcDiih, прсдссЛник Ваздухопловног савсза Србпјс, који Јс. нзмс ђу осталог,. подсстио учссникс н госте на огваран.у рели такмичења моторинх пилота: — ... Y гранама ваздихопловне дслатности, Ваздухоплопни савез СрбнЈе и њсговс оргалнпзациЈс извршавају вс о.ма одговорпу друштвсну фржцију: — Васппгавамо споје члановс у со- . цнјалисткчком, са.моуправпом луху it разчп|а.мо братстпо ц јсдштство нр... х наро-а и народпостн, псгујс.мо п раз виЈа.мо ваздухопловпу траднцнју, поссб но традицију НОР-а и првих пплота Тнтовог вазд^опловства, Фраљс Клуза к Руди Чајсвца, обучавамо, струч но усавршавамо вазд\-хопловнс и раке тне модсларс, падобранцс, пилоте н Је дрилнцс и авконе н спроводпмо ibnxo ву тренажу. вришмо нспосрсдну прпп сму нашнх чланова за задћтке наро Милутин МилошевиН отвара Аеро митинг Послсдњсг так.мпчарског дана, прсд почстак асро митинга, учссннцима и гостима сс обратио Милутнн МИЛО« ШЕВИН, потпрсдссдник Скупигпше СР Србије. Рсзу.тгати су вам закста кмпозантнк и заслужују да сс о љил<а и данас нсшто кажс. Y свнм гранама ваздухопловног спорта нашн Ваздухопловии извршавају вео.ма олговорпе фу икцнЈе: од васпнтања своЈпх чалпова у духу соцнЈалистичког самоуправмша преко нсговања и развпјања ваздухо* пловнс траднције. до обукс н усаврша naibc ваздухопловннх кадрова свих про фила. Поссбан значаЈ вашсг одговорног рада јс у прппрсми чланова п ом ладинс за нзвршава!БС паЈсложснијих задатака у иародноЈ одбрапп и друшт веноЈ самозаштитн, пстакао Је потпрс ссдннк Скхптштппс СР Србпјс Милутин МИЛОШЕВИБ. За краЈ ове ваздухопловкс манпфеста цнјс остављена Јс правп посластица — асро мптинг којн Је пратнло пеколнко хиљада љубнтсља ваздухопловног спор та. М. Илић Добри пријатељи. Динамо из Вран>а и Јединство. Пре почетка мали поклон гостима. СТРЕЉАШТбО: ЗОМН ТОДОРОЖ ТИЕЋИ V СРБИЈИ Осим Зорана ТодоровнЛа за првснство Југославијс, квалифнковалс су се и Маја Собск н Евица Радовић. Првснство Србијс у rabaiby ссриЈском малокалибарском пушком за пио ннре и Jyiniope одржано Јс 22. и 23. Јуна у Вал>сву. Стрелци пз Параћина коЈи су прсдводили првснство рсгиона ШумадиЈе и Поморааља постигли cv ; врло добар рсзултат. Прави подвнг паправио је Зарап Тодоровпћ, пнопир из Стрељачке дружине „Михајло Илић — Куља" који Јс резултатом . од 242 круга освојио треће место у СрбнЈп. Н»сму јс припао трофеЈ Стрсљачког савеза Србијс са дипло.мом. Друга два члана скнпе Саша Caaiih и Драган Ни колић нису успсли да се пласираЈу дал.с такмичењс. Маја Собск пиоимрка нспуннла Је услов за настуи на Савсзном такмичењу пребацнвшн иорму за седам кругова. Врлодобро је гаћала н Евица Радовиђ н она Је положила норму за првснство Југославије, па he она пред стављати Стрељачку дружнну ,,Бранко Крсмановић'* нз Штофаре. Првенство Југосдавије за пиопире одржаће се 6. и 7. јуда у Загребу. С. 3. КАРАБИНОМ У ЋУПРИЈИ Региоиално првснство у гаћању воЈиичком пушком одржаио Је 23. јуиа у Н\ттрији. Наступилн су »з Параћина стрелци из „Куље" и стреллц Брапка Крсмановића" Мнлорад Николић. На ово такмкчење стрелци из Параћина отишли су бсз већпх припрсма, па су и резултати постигнути у Бупријн на том нивоу. Ниједан стрелац није се квалкфнковао зз рспубличко првенство. С. 3. днс одбракс к друштвспс са.мозаштп* тс, истакао Јс лредссдник Вазд\-хоплоп иог саасза СрбиЈс, пукопник Борисав БОРБЕВИК. Моторпи пилоти су током чстири та кмичарска дана морали да покажу за видиу спрс.мпост и знањс како би сав ладали такмичарске дисцнплинс: Нрсцизно слетање, времскска тачност н извиђање. Накоп обавмних такмлчар сккх задатака, 16 Јуиа, уочп зсро ми тиига, проглашеки су иаЈбољп моторни пилоти СрбиЈе. Први у генеоалнсм пласману Је Миодраг ПВАНОВИБ нз Крал>ева, други Зоран ДИ.МИН .чз Зс муиа, док Је трсћс .мссто припало па раћинском пилоту Миодрагу ЈОВАИОВИБУ. Вал>а напомспути да је на пс том мссту у генсралном п.хасману Још Један napahinicKit пнлот Томислав ШЛ ЛЕТИБ, a ibHx двојнца he измећу оста лих представл,ати дсо скипе СР Срби Јс ita Ј^тословенском асро релију. Овај рели Је Јубиларан, трндесети по реду и одаиЈаће сс од 31. августа до 7. ссптембра. дуж целе ЈугославнЈс, a старт Је у Скопл>у, док Је цнл» у ПтуJYПараћински клуб је поред по.мсиутих пнлота дао још два такмичвра п то Драгана ПОПОВИНА који Је на дс сетом и Јована МИШКОВИБА који Је на 13. месту у генера.дном пласману. МАЛИ ОГЛАСИ ИздаЈс « закуп локал у ули ок МаЈора Марка 87. Могућ дого вор И око пролаЈе. Утгтати МКлку ЗтоЈановић 7. јули 33, Боллвац, т< лсфон 020—87-231. * л ♦ ПродаЈсм nOBO.-t.Ho зрактор 2CW ..Декста", бочку косу» г.луг, дрљачу четаорокридху и гумена тракторск! кода. Упитати Мнодрага Младсноаи ha у ДољоЈ Мутнмци. * * * Хитно продаЈем „Рено 4", рсгпс грован. увозно.м стању, фнћии кс мбп 750 у нсправном стању, нсреги строван. Радсико Милошевпћ, ул Димнтрија Марјаисвнћа 24 (Врапча пе, кол са.моуслутс) Параћин. * ft * Продајсм арк на Карађорђе вом броју. Тслсфон 52-306. ♦ * * Продајсм две парцелс, по 30 арк у Даикову. За ииформшиЈс обри тип! сс Душапу Стсфанзвнћу, Бурс Салаја 3'2. Нирлћкп, телефои 56-505. Хптно продаЈем колор телевизср Нплкпс — Кертинг. у исправном стању. Цсна говољпа. Телефол: 63-848 (од 14 до 17 часопа). Нсбој ша Аранћеловнђ, Иве Лкдркћа 15 Буприја. * ft * ITpojaJe.M хармонпку „Хохнер”, нова, 72 баса. Тслсфон: 46-251, Гор дана ИваиковнИ, 1лавипа. Оглашавлм i евзжсћом днппому за вариоца нзлату 19(4. годтц* у Параћппу на ti.tr Милнво|а Мнлпса п.-всвлба т Буљапа. ft ft * Оглашавам н.-важсћпм свсдоч^кство и завршеном 3. ц 4. paipeay образовно васг,1гп«с оргЈннзакиј« „Дапило Днмнтршсппћ" н дипло■ у издату у Пупрнјц на име Снежане Јсрсмнђ. Оглааавам нсвлжсћпм снедочапстноство Осноапс школе шдато у ј ОШ ,,25. л-aj" у Попосцу на н.мс Љиљанс Куз.маноснћ |П Бу-мна. ј IN MEMORI AM Дана 3. \Ti 9185 годиис навршава се пет годнка од смрти мог драгог cvn руга Будилшра Дилштријевића. Ymccto парастоса даје.м прплог дому за дефектни Дсцу „Света Петка” у Из вору Супруга Љубица Дп- ! мпмтпријевиђ са ћерка. ма Сонзом и Љиљагом и зетовима Предраго Томковнћем и Радованом Па нтовиће.м. __ _____ i... . ........................... ...... ........................ ................................. ................. IПОПРАВКА IСЕРВНС У УЛКЦИ СДВЕ CBIIX ВРСТ^ ИИШАЋИХ MAUMHA КОВАЧЈВИМ 6р. S №КвГ МД1ОГ дмд ОД 17—20 ЧССбВА *4 iiiiitiiiiiiiiiiiiiiiiiiii!iiiiitiiim iiiiiiiiiitiiiu iiiiiiiiiin iiiiii*. <IIIIIIIIIIIIUIl'llllllllllllllllllllllllll||||||lll|||l|l||lllllll|u||||||||||........ Лнст СоцпЈадлстпчТкОг савеза раднот вародв општанв Параћин, издајо Цеитар за култ\'Р? ° информлсж>кв „Параћнн” — Параћни. AupexiOp о слав| Славољуб Обрадовић, Издавачка савет: Нада Бранкови11, Момчило Вучковпћ, Светнслав /КивковиВ, МнлнвоЈе Илић. Нада Јопзповић. (замеинх “Р«седн11ха>‘,Вс1,ежГ<>^,,Н,‘ ривоја МаривковпН, Славољуб Обрадовић, Живота СтоЈановић, Жнвојпн ТомнВ 1прелседлнк) н Јован lowih Уређује Редакцнопп колсгијум. Новинарп; Снежап -ка>'а ктаноиић 6о ковг-ћ .Мирослав ДимитркЈсллћ, Миливоје Илнћ (технвчки уредних) в Миодраг Миленковић. ’...ресв Релакпије: Макснма Горког. 4. Поштакскм фах з«. ГелефоцЈ.3 °Ва','”,ић м«лииж *ив ннк (035) 52-352, повииарн (G35) 53-694. Претдлата: шдншаа 300,00 дниара, аолугодлплве 150,00 динара, аа пностраиство двострухо, Жиро рачу« Цецтра н o^inSllpUll vp<j 3504-603-1973 код СДК Иараћин. Штампа ГРО „Гдас" Београд, ВлаЈковићева 8, телефом (011) 340-551. Тираж 11000. *V«rypv „ инфоримсаиА
ГОДИНА XII з БРОЈ 287 ц ПАРАБИН 10. ЈУЛ Д985. 'Л ИЗЛАЗИ СВАКЕ ДРУ1Е СРЕДЕ в ЦЕНА 30 ДИНАРА ДОХОДАКАВЕЗА КОМ¥НИСТА Y ОБЛАСТИ СТ ИЦАЊА И РАСПОДЕЛЕ ДОХОТКА И ЛИЧНИХ КОМУНИСТИ ТРАЖЕ АКИИЈУ • Питање расподеле је у суштини и питање величине онога што се има распоређивати, па према томе оороа за већу и праведнију расподелу је у суштини бороа за већу и ефикаснију производњу, а тиме и већи доходак као оквир за расподелу © Y борби за већи доходак иосебан значај има свођење свих облика потрошље у друштвено договорене оквире © Комунисти се морају одлучно залагати за доследну расподеиу личних доходака према резултатима рада @ Расправа поводом закључака 18. седнице ЦК СКС успешно обављена и истовремено покренула је многа питања, конкретне предлоге и решења ® Седници присуствовали Владо Стругар, члан ЦК СКЈ и Милутин Милошевић, члан ЦК СКС Општинскк колкЈтет Савеза комуниста па последњој седницп пред уооичајену летн»у паузу разматрао је два изузетно актуелна питања која због свога значаја представљају практпчпо и платформу актпвностн органпзације Савеза комунпета у целом овогодишњем периоцу. Ради се, напме о актуслшш пита'- љима стицања и расподеле дохотка и лицннх доходака и задацима Савеза комуниста, и друго, раз.матрање тока и резултата активности на реалпзацнјн закључака 18 седнице OK СКС. Припре.мајући практичне зада тке Савеза комуииста у области стицаља л расподеле дохота и личних доходака Општински ко митет Савеза комуниста полази од чшвен.цце да остваривање поЛЈгтике скономске стабилизације нијс могућс без битнлх 'про.мена у облдстл стицања и расподеле дохотка. Стога, оствариван>е што већсг дохотка на основама разво ја самоулрављањд и с тим у ве зи дал>е јачањс друштвено-еконо мског положаја радних' људ« У процесу друштвенс репродукцпје један јс од значајнијлх задатака Савсза ко.муниста у садашњој фази друштвено-економског раз воја. Од тога к-ако се стиче доходак и у којој величини умногоме зависи остваршвање полити ке економске стабилизације и укупни материјални и друштвени развој општине. Од тога ко начно, зависи и остваривање и СКУПШТИНСКИ ЖИВОТ HA KPAJY ОВОГОДИШЊЕ СЕЗОНЕ БОГАТ ДНЕВНИ РЕД Најважнија питања о којима ће расправљати делегати су оцена^сопственог рада и поскупљења: комуналних услуга, воде и канализације и превоза у путничком и друмском саобраћају На дневном реду седнице Скупшпше огпдтине заказане за 9. јул налази се Извештај о раду Скупштине општинс и Извршног савета за 1984. годину. Такође делегати сва_ трн већа упознаће се са Елаборатом о друштвепо-економској оправданости удруживања у сложену организацију удружс ног рада АИК „Параћин" и Ела бората о зације и штнпсклх стручне општЈГне. усклађивању органифункционисаљу опоргана службе управе н Скутшгпше Поред овога на ду јс и Предлог дневно.м рсза нз.мену и допуну посебног друштвеног договора о остваривању поли« тике издвајања н удружхгвања средстава за задовољавање оп СИНДИКАТ ЗАКЉУЧЦИ - тво слово НА ПАПИРУ Страна 2. Јачање улоге Савеза комуниста као водеће лдејно-полвтичкс ге у друштву. сна Јачање улоге економских законитости Основнс организације Савеза комуниста и све другс организо ване социјалистлчке снаге мора ју се одлучно борлти против свих облика технократског и би рократског понашањд и узурпа иија права радаих људи у стица њу дохотка и. личних доходака. Оријентација на јачање улоге економских законитости и одговорности приврсдних субјската за своје пословање предпоставл>а такво стицање и расподелу дохотка у који.ма he матсријалпи и друштвепи положај радних штедруштвених и заједннчких потреба на нивоу општине Па раћин за 1985. годдгну. Делегатнма је презентнрана Информација о условима за обављање жетве, као и одлуке о повеђању цена воде и канализацнје, комуналпих услута и превоза у путничком и теретно.м саобраћају. По завршетку рада заједошч ке седнице свих већа биће одржане и посебне седнице сва три већа на чијнм се дневним рсдовима такођс налази мнош тво актуетипгх питаља. V следеће.м броју даћемо извештај о раду Скуппгпше општине и њешк радннх тела за 1984. годпну. с. о. ОД овог МЕСЕЦА СКУПЉА ВОДА ВОЗ БРАТСТВО — — ЈЕДИНСТВО » ОКТОБРУ СТИЖУ ДВЕ НОМПОЗИиКЈЕ Страна 5. ________________________ људи и њихових оргапизација за виситн од стварног доприноса друштвено-економском богатст ву и развоју. Стање расподеле дохоткд оијт ро се манифеструје у позицлји и функцији чистог дохотка. Ства рне могућности чистог дохотка су ограниченс, тако што поред лимитиране акумулације, пружа мали простор зд раст личних до ходака. Тако да уместо закона „расподеле" пре.ма резултатлма рада узео је маха закон малих разлика. Таква ситуади|ја. не-под стичс на интензивност рада и искоришћавање лроизводних капацитета. Стогд Друштвени дого вор о стицању и расподелл дохотка у СР Србији мора бити основни докуменат којим путеви ма и на који пачин требд реша вати питањс стицања и расподс ле дохотка. Л већи доходак сс мора јсдино стваратц. јачањсм квалитатлвних слемената производње и пословања: повећање.м продуктивности рада, рационалним коришћсњем производних кападитета, штедњом сировина и и енсргијс и повећањем извоза смаљељсм увоза. СпровоБење задатака подразумева одлучност Полазећи од тога да је акција коју водимо за стабилизаципу привреде дугорочна и планска, и промене у расподели дохотка као дела дугорочног програ.ма еконбмске стабилизације морају бити такође лланске. али и одлу чне. Најзначајнија је у мењању односд између акумулације и по трошње. Основне и друге лргани заиије улруженог рада које ост варују натпросечне рсзултатс и исплаћују личне дохотке знатно веће од проссчног личног дохо тка у привреди општине, дужнс су дД повећају стопу издвајања чистог дохотка за проширење матсријалнс оонове рада и резе рве, незавиено од тога да ли имају услове да ггроширују своју производњу и услуте и на тој ос нови запошљавају нове раднике. У области развоја дпуштвених лслатности основнн правац дс ловања мора бити јачање непос рслнмх везд измебу произвођача дохотха и радника у друштвеним делатностима. Резултати рада једино мерило награђивака Комјдпгсти У организацијама удруженог рада преко својих ак ционих коцференција и основДок је већина 4. јул користила за излете н одмор, жетеоци су прионули на најважнији задатак године. Дежурна екипа нашег листа која се тога даиа затекла на терену, забележнла је пр ве откосе у непосредној бли зјгни Главице. На парцели УСЛОВИ ЗА ОБАВЉАЊЕ ЖЕТВЕ Страна 5. СИЗ ЗДРАВСТВЕНЕ ЗАШТИТЕ ПР0ИЗВ0ЂАЧИ СВЕ ОПТЕРЕБЕНИЈМ ПОВЕЗАТИ СЕ СА ЋУИРНЈОМ © Очекуј-г се род од 7.000 тона Ф Жетва треба да траје двадесетак дана, уколико то дозволе временски услови • Најважнији задатак откуп 400 вагона пшенице • Цена 39 динара, од тога, 2 динара премија Извршнн сазет Скупштине општнне разматрао је одлуку о условима за обављањс жетве у 1985. години. Y бдлуци је истакнуто да је у општини Параћин пшенпцом засејано укупно 2.754 хектара и да са ових мовршина зреба очекиватп прннос од 7000 тона, од тога на друпггвеном сектору 400 гопа и на инднви* дуалпом 6.600 тона. Откуп пшенице на подручју општлнс Параћин вршнће нскључнво Земљорадничка задру га „7. јулн", Земљорадничка за друга „ПсточавЈка" и Земљорад ничка задруга ,,Дрсковац”. Укс лико лшсннца и јсчам садржс већи проиенат влагс пронзво Вач је дужан да исте чува дс свођења влаге на 15 одсто. Обављање жетве пратиће н \ овој години Општински штаЕ за координираље акнија у пс љопривреди а иадзор над по штовањем ових услова као в других прописа којима сеутвр ђују права и обавезе свих учес ника У жетви вршиће Општин ски секретаријаг за инспекциј ски надзор. На бази огтштинске одлуке комбајнирање се врши на тај начин што се индивидуални.м произвођачима за један хектар пожњевене површине наплаћује у натури '450 килограма и исте количдгне предају Основ пој задружној организацнји, од носно земљорадничкој задрузи а удруженом комбајнеру за и:- вршене услуте испдаћује нов чана накнада. Исплатх? комба; неру врши одговарајућа раднг организација са којо.м је закљ^ чен уговор о сарадњи. Жетвс ни радови и комбајкирање из водс сс на основу планова Радних организација н месних за них организација, али и у орга нима управљања и на зборовима радника морају се одлучније за лагати за доследну расподелу личних доходака пре.ма рсзулта ти.ма рада. Ово је главни пут ја чања мотивације радника да на својим рад-виА! местима раде бо ље, више и одговорнлје. У самоуправним споразумима и правилницима о расподелн ли чних доходака треба прогресив по пастојати да формалпи кри једница, односно штабова жетву. Откуп пшеиине ши се организовано за 3S вррачуи радне организације „7. јул" Параћин, преко рсновиих задружних организација, зе.мљорадннчке задруге „Дреновац” ц Земљорадничке задруге „Поточанка”. Све откупљене количи не пшенине продају се Радној органпзацији „Ж-хгкомлин” Све тозарево стоварнштима у Параћнну, Буприји м Светоза реву. (Наставак па 2. стракж) За обавллње жстветпгх радо ва друштвенн и индивидуални ■ г & I ЖЕТВЕНИ РАДОВИ TEKY ПРАЗНИЧНИ откоси 5 Драгића и Румене Миловановнћ скндана је „Новосадска рана”. Како рекоше до маћшш, пшеница је спре.мна за амбар. Када смо их упптали за прннос, завртелн су главом н прокоментарнсалн: „Нажалост. погрешнлн с.мо што на време иисмо сектор располаже са 56 кгмбајна, што омогућава да сс жетва обави у року од 20 дана уколико то дозволе временски услови. Међутим, треба охк>м приликом напоменути да има доста старих комбајна који ће веропаипо искакгггн из жетве, па би ради бржег обављања нсте требало обезбедиги коадбајне из других општниа. Свим власниц-има комбајнаи осталих машина радне органи зације из области пољопривреде морају обезбедити коришће ње регреса за гориЕО и одговарајућу количину везива зз балирање сламе. С. О ЖЕТВА ПРИ KPAJY ОРИНО^ 3HAIH0 Захваљујући изваиредној организацији жетва лшенице биће завршена за нехолико дана, односк-з у рекордном року. Шреко 60 колхбајна .,напа« да” жнтне парцеле на којима је род ове године за 30 одсто мањи нсго прошлог лс ia. Просечнн принос пшепи цс биће 3.0(;0 килограма по хектару и како се већ сада прецењује да he самим тим п план откупа остати хереалнзован. Тржишнн вгпико« ви биће знатно мање а са ц^ном од' 39 дннара по килограму не може очекиватп велики интерес пољопривре дника за прошнрење и стимулацију промзводње, сазна је.мо оД Стевана Митровића, шефа оделења за пољопривреду CO ПараГрПЈ. •и ~ * прскали протнв корова. Вн дхгте и самн, ухватила се паламнда”. И поред свега, задовољство зрог првих џакова пуннх нове шпенице ннје изостало. м. и.
10. ЈУЛ 1985. • БРОЈ 287 КОМУНИСТИ ТјИОЕ ДКИЈУ МАРКСИСТИЧКА ТРИБИНА (Наставак са 1. страие) теријуми буду само услов за ра спорсђивањс радника ва одређс пе послове п задатке, али пс и критеријум за висину личпих до ходака. Осповпи крптеријум за диферснцирање личних доходака мора бити радни допринос. . У расправл пл овом питању учсствовао јс велики број учесника ссднлцс, па мисмо у могућ ности да пзнессмо сва мишљења и ставове. Укратко ћемо интерпрстлрати само оне најзначајни јс. које одражавају право стање и дају конкрстнс предлоге, mana и осталс заслужују пажњу да сс деком другом приликом помсну. Говорећи о овоме као лобар познавалац материје стицаља и расподеле дохотка Стојап Вељковић, члан Председништва ОК СКС је истакао да је са месецом мајем инфлација већа за 93,7 по сто у односу на прошлу годлду. трошкови животд већи за 73 од сто и да лични дохоци опадају. а самлм тим и стандард радних људи. С тога је стипаље и распо дела ллчних доходака веома бит но питатве. — Обиласком раднлх органилација, истакао је Вељковић, да бисмо сагледали шта је учињен<) и шта се предузима у овој области, утврдили смо да 1’е лоб ра ситуација када се ради о поо мативној регулативи. С друге ст ране награђивање према оаду није нигде присутно. У овим ор ганизацијама практично нема ни једног радника који сс награђује на тај начин. Истовремено је из разио све присутшгју дилему да ли у оваквој ситуацији, када су слаблји резултати пословањд по већаватц личне дохотке ка<> сти муланс за већу производњу или, пак чекати већу производљу да би се повећаЈП! дохоци, истакав ши као прих-.ер Српску фабрику стакла гне сс матсгчилни cnnrv ланс олразио и на боље произво днс резултате. Всллсовић јс затим говорио о свс присутнијем рдслојаваљу ста новништва, о г.тогућностл опорс злван>а камата, да би завршио са прогнозом о стању наше при врсде, која јс доста песимистич ка. Расподела лјгчнчсх доходака. по речи.ма Топлице Недељковиha, члана OK СКС. је финале ра дне и политЈгчке активности. To је фзгнале сваког рада. Ако је доходак добар, всћи је мотив и добра политичка стгтуација. ЛиЧ1Ш доходак јс у функцији пр» марнс расподсле. Позиато је да је наша ттривреда веома нспово л>не структуре, а друштвена оп редељетва су да снергија rota приораггет. Где јс чзлаз из так вс оитуације? Мислим да у овој ситуацији мора да сс окрснемо супспгтуиији енергије и сировина, јер ту постоји добра шанса. Такође торамо већ једном поче ти Ла користимо капацитете. Пр ивреда трсба да тражи посебну шансу, када су у тггдљу високе каматс. у већсм обртају средстава. У дал>ој дискусији Нсдсљковић сс осврнуо на питањс личнмх до ходака који морају апсолутно бити у функцнји дохотка, али истовре.мсно да мора да се посс бно повсде рачуна о оним кате горијама којс искључиво живс шу унутрашњу ситуацију, поссб но на присуство субјсктивних, слабости чијс је прсвазилажсњс услов изласкд из кризс. Завршио је са потснцираљсм потрсбс од говорности у извршавању задата ка и активној улози Савезд Koon личног дохотка на радни.м мс сти.ма. Улогд савеза коххгуннста Укључујући СС у дискусију Ми лутип Милошсвић, члаи ЦК СКС изр11311о је мидЈљсље да јс ово Прави трснутак да се разговара о стицаљу и расподели дохотка. „У то.м питању је садржано све што одражава нашу ситуацију. Сада се поставља питашс на који начин и шта треба да чини Савсз комуниста. Оно што најмање можемо да кажсмо то је да смо незадовољни начином пр ивређивања. Изгуиљец£ су всб две године у којима је требало да имамо далеко всћс резултате од ових", истака.о је Милошсвић — Шта може скопомија једпс општине да чипи? Д-? се от—епп сопственим проблсмима. Мора се стално враћати иреиспипи.а и»у пословања, унутрашљим рсзсрвама. Савез комуниста и.ма огромпу политичку улогу и мо Ра да више и боље дејствује прс ко непосрсдног рада. Да ствара политичку кллму у свакој оспо впој оргапизацији Савсза комуписта и оргапизацији удруженог рада за решаваље свих овнх питан»а и проблема. При томе мо ра да водимо рачупа Да фипап сијска мотипација ипак мора да буде пресудна, јер, док се бојимо biicokiix личних доходакд би ћемо у производпој стагпацпји. За спровођсае овога одговорпост јс на Савезу комуписта, Си пдикату it органима управљања. У свсму томе радне организаци је ммају потпупо одрешспс руке. Друг Милбшевић сс у својој дискуоији такође осврнуо на на муниста у то.ме. Послс посстс Фабрици це.мсн та. Штофова, разговора са јсдним бројс.м пензионсра, Владо Шегрт, члан ЦК СКЈ изнео је својс јтискс којс јс стекао о ста ii>y у нашој срсдини, истакавшн да људи знају игга трсба дд ра дс, али су доста оковани проб лс.ми.мд шлре друштвепс зајсдни ис. Исто тако јс истакао да Caeca комунистд зна шта трсба да чини, али јс евидси-п!о да јс ова средина у всликој зависнос ти од нских систс^ских решења. — Стабилизација је основно питањс актпвности Савеза кому ниста, истакао је Владп Шегрт. To је л кључ решења за сва дру га плтања. Пред Савезом комуниста у овом момелту је крупна обавсза да се лзађс лз ове тсшке ситуације. Тринаеста седпица је позвала комунлсте на акцлју, шсснаеста ссдпила је то уоквнрила л сада јс прсостало да сс са рсчи прсђс на дсло. Говорећи о расподсли друг Шсгрт јс истакао да уу јима мпо го пропуста и да је исправљање тога задатак самоуправнлх оргд на, Синдикта и Савеза комјиис та. Такођс запошљавање мора да се нађс у целокупној активности као прирритстан задатак ис такао је на крају Владо Шегрт. — Нс треба гајлтл илузију да се на једној седнлци све ово мо же решлтл, нагласио је у свом излагаљу Драгап Петковлћ. Морамо одбацити и неке присутне заблуде. Битку за 'личне дохотке свако мора да избори у соп ственој срсдлнл, почевшл од то га да онај ко радк треба. и да прнма л одлучује п српствелом дохотку. Плтзјвс расподелс је овс више класно плтаље. На љему ћемо сс или удруживатл лли разјсди љлвати. Али очиглсдно мора да га рсшавамо. Као Савсз комунл ста мора да сс овлм питањлма чсшћс враћа.мо м видимо jcgmo ли и колико на томс учинлли. Савсз комунлста лма свој став a он је да личнл дохоци морају да буду резултат оствареног до хотка. Међутим, у нашој срсдипи лмамп слтуаплју да су лични дохоци у пским организацпја.ма па ивици сгзистснцијалпих потрсба. У таквим условима мо ра сс блтл и нешто либералнијл. Алћ, пс у педоглед, рскао је на крају Драган Петковлћ. У дискусији по овој материји још су учествовали: Милош Дра кулик, Раде Мллутлповлћ, Драго Кантар л Нлкола Стојаковлћ. Уводно излагање поднсо јс Здра вко Флллповлћ. Теорију претворити у праксу Сагледавајући ток и резултатс досадашње актлвностл на реали зацИји закључака 18. ссднице ЦК СКС у општлни Параћин, може се оценитл да јс расправа успсшнл обављсна и да је покргнула многа пмтања л дала кон кретнс предлоге и решења. Тако јс у областл самоуправног ор ганизовања удружсног рада, након саглсдаваља стања у органи зацијама удружсног рада преду зето низ конкретник мера у смл слу побољшањд организаци>је ра да, потпуног овладавања раднл ка резултатпма рада, јачаљд са моуправљања као л веће одговор ности у процссу рада л одлучиван>а. Заузетл ставовл и договорл су јасни л тгрецизни. О њима се всћ дуже времена ра-зговара. Ос таје још да се свс то одговорно и досле,пно спровсдс у живот. Без тога свс бл остало, као л много лута до сада само на пра зним рсчима. С. О. Кжа прићи Јшиен 1р«’ СВЕЧАНО ОБЕЛЕЖЕМ ДАН САМОУПРАВЉАЧА оиетдњд ОРЕГЖШША © Међу награђенима и иноватори из параћииских радних организација Ран самоуправљача обелсжен јс 27. јуна Свечаном седнлцом Клуба самоуправљача н Општинског веИа Савеза спндлката. На свечаностп су уручена признања заслужлим поједлнцпма н колсктнвима за развој п допринос самоуправној пракси. Плакете „27. јун” за 1984. ткашша, трикотаже и конфек годину, која се додељује за ције „Браико Крс.мановић”. посебна остварења у области „ирвомаЈока плакета” за развоја самоуправљал>а и са- 1984 годину уручена је предмоуправних односа урученаје ставницима ИВТКТ „Бранко радним организаиијама „13 Крсмановић”, „Шумадије” и октобар", Српској фабрициста Железпичке станице „Нови кла OOYP-y „Технички посло- Поповац", за изузетне резулта ви” и Ружлци Радојковић, ра- те рада и пословања и развидници Индустрије вунених јање инвентивне делатности. Новчане „Првомајске награде" додељене су Радомиру Максимовићу (посмртно), раднику Српске фабрике стакла, Вељку Марковићу раднику „13. октобра” и Голубу Петковићу, раднику „Будућности" Повеље Савеза 'сЈшдиката СР Србије са златном значком, признање за друштвенополитички рад и развој социјалистлчких и самоуправннх односа уручена је Михајлу Атанацковнћу, док су Повеље са сребрном значком добнли Радосав Весиђ, раднпк ИВТКТ „Бранко Крсмановнћ” и Томислав Млладиновић радник из Српске Фабрике стакла. Исто признањс са бронзаном значВЕНЕ САВЕЗА СИНДИКАТА O ПОСЛОВАЊУ ПРИВРЕДЕ ком завредлли су Велимир Миладиновић из Секретаријата за уиутрашње послове и Душал Пваловнћ, радник Гра ЗАКЉУЧЦИ ^■cbhviw g - МРТВО СЛОВО ИА ВАПИРУ пе Даракин, који је недавно У прстходном напису ове рубрике крсиули с.мо у потрагу за одговором на питан.с којим с.мо почсли да се бавимо поводом обуставс рада: шта је то тако важпо натало добрс радникс и самоуправљаче да у Јсдном моменту обуставс рад од кога живе. Зналп су да то што раде ниЈс добро а ипак су то урадилн, у својоЈ зсмљп раднпчкоЈ. у своЈој ВЛВСТ11 радпичкој, протнв кога а за кога. Зар других путсва к начина ннјс било, ако нх јс било зашто нису користили, Јесу ли можда у гнсву илн журбк на те путеве заборавпти, нлн им можда због исчсг довоњно не веР\’Ј\’. За сада Јс посве Јаспо ла јо одговор коЈи тражимо голем и пре.оле.м, „лсдсни брсг” како га назвагмо. Врх му пзнад воде вири а остало иастућујсмо. To под водом иас заправо и мучн. Једии људп кажу: кад имаш муку раз.мишл»аЈ к у мислп.ма својим потражп одговор. Други кажу: мани се филозофираи>а, пљуни у шакс па на посао. II Јсднн it друп« упорно тврдс да су баш они у праву. Тако ваљда и мисле. Наопако ако Једно мисле а друго говорс. Трсћи радс, ако уопштс нешто радс. Ако мксле као што говорс, поштеио говоре. Нема сумње онда да ће поштсно п да раде. Л ако поштспо раде могу it да греше. II када највмшс грсше још вишс, бсзгрсшкнх вероватно радс. Сви с.мо ту, заЈедно, и они који радс па грсшс и они који нс раде па грсшс јо швишс, безгрсшшгх всроватно и исма, па да људски поразговарамо, да сс појаснпмо н разјаснимо, да се договорп.мо и споразумсмо, да утврднмо и одрсдимо. Ако затрсба и наредимо. А ко јс баш у праву: да ли са.мо оии што одговор на нашс заједпичко питање тражс јсдпно v фклозофнЈи нлн онн другн што тај одговор тражс са.мо у жуљеви-пш it попљупаним длановима,_ можсмо са својс странс бсз снсбнвања и предрасуда pchit да Јс то заправо са.мо наличје прастаре људске пнталице — шта Јс старпЈс: кокошка илн јаје? Чиип сс, међутим, да право питањс овде н нијс пгга је сприЈс, нсго могу лн кокошка и јаЈе јсдно бсз другог? Ангажовати што већи број људи Поводом отварања комплскса питања всзаних за обуставу рада, као и поводо.м нскнх других актуслпих питап.а којп.ма сс Маркспстичкн цсктар истовремепо бавн у овом времску, убрзано Јс сазрсвало сазнан>с да овај Цгнгар мора брже да постаЈс иснтар широког окупљања чланова Савеза комункста и других радних л>удн, са поссбном тсжњом да окупи што впше младих људи. Ово сазпање Јс npncynto Join од раниЈс, од самог почетка рада Цептра. Још када с.мо прилазплп формирању Марксисткчког цснтра знали с.мо да ои мора око свог програма да окупи најшпрс са.мо* управне снагс социЈалистпчког рада и стварзња, крсатквпе људс различптог образовног нпвоа, радног п друштвено- -политичког ачгажовака. Без тога оваЈ Цснтар не би могао да остваруЈе своЈе основпс фуикцкЈс. Бнло би заправо довсдено у питање и само >негово постоЈањс. Зато Јс ова н*сгова фучкциЈа всћ при осниван>у Цсптра означсна кво Једна од неколико кључпих за њсгов рад. Обустава рада у OOYP ФТ.М „Проле* тер", заједно са нсшто рлпнЈнм збиваппма one врстс у OOYI* ..Црнича” РО „Велмотраис”, шпрокр су прсд Маргсистпчки ncirrap отворклн проблем обуставе рала као крупан али пезаобилазнЈ< истрзжкпачхн кзззов рали практинл .ЧП0-ПОЛ1ГГНЧКПХ потреба name друпггаене срсднне. Скоро кстовремено, кеагго раннЈе нсго што смо то замнслили и плапирали, намсткуло пам сс као актуслно опсратпвпо отворсно nirraite односа младих прсма раду, рслитиЈи и моралу. Нспосрелнн повод за ово бпла Је омладпнска марксистпчка трпбнна за омлад1П1це из о.младинских радних бригада којс радс па терпторијп наше оппгтине, на тс.му: Однос младих према рслигији и моралу, коЈу с\' у оквиру мсђусобне сарашве Маркспстнчког псптра и омладннскнх рздннх брпгада воднли сарадници Цсптра. Тако сс Цсптар истоврсмсно суочпо са Још два врло дсликатиа пптања, уз свс својс друге актпвностк које контниуирано по свом Програму обавља. Уз то. ова сложсна пнтања мораЈу co разрсшаватк па нивоу коЈи одговара тгаоу маркссистттчког центра као спсциЈалпзоване ппституцпЈс, као и методом, рада оваквкх инстптуциЈа. To рззумс се још внше усложава ствари и трпжи наЈшпрс окупл4пи: и апгажовањс врсдних н способннх људн. Укупаи кадровски потснцпЈал у Савезу комуписта, алн и шнре у општкпч, допо.гап јс да задовољн napactc н pacryhc потребе за креатнвним ка.тровкма. Ппак, п порсд објсктпвно добрих кадровских услова, потпуно смо свсспц субјсктивннх тешкоћа коЈс стоЈс па путу обухватннЈсг п поготово потпунпјсг и потпуно крсатпвпог друштвсно-полптпчког ангажовап>а људл у Маркснстпчком центру, на те.мапшк » методу рада Центра. ВеруЈемо, мсћутпм, да ћемо настоЈак>има Цснтра у врсмску коЈс Је прсд нама да мобилншсмо всћи броЈ сарадпика п да пх актнвно укључимо у акцпЈс којс Цснтар будс покретао. Ila tv увсрспост упућуЈс нас, прпо, сложеност актуслне проблсматпке са коЈом се суочавамо, алн и истоврсмено u њена акутна отворсност за псодло.кпо разрсшавањс. ¥з то, рзчуиамо и на потребу људског ннтслскта да се мсђусобпо размељује п допум.ујс, да интслсктуално општи и оплоћује се, да се интелсктуалпо потврђујс. Настојаћс.мо да у оквнру Маркспстичког иситра стварамо оптпмалне услове за такве потрсбс л>уди које су у функцнјк прогреснвног развоја иашсг соцнЈалистнчког самоуиривког друштва. Можда Маркснстички цснтар у акцнјама које буде покрстао, као што Је и ова сада око обуставо рада, itchc моћн да поспг.ке потпуио задовољаваЈуИо резултате, Јср му то иећз омогућитн обЈсктивпа скага коЈом располажс. алн зато нсћс ннкада-изостати ни из Јсднс шпре друштвенс 1< иолнтичкс акцнје коЈа сс будс воднла у општнни, н максимално lie у тим акцпјама иружати оно што у том тренутку будс могао. Слободан АнђелковнН 9 Производња стагнира а залихе расту у Региону Шумадије и Поморавља Привређпвање ошптпне Параћин за период I — III 1985. годнне разматрано је на седници Већа Савеза синдиката општине Параћин 25. 06. 1985. године, уз истовремепо разматрање реаллзаднје свпх досадашњих закључака всђа у везп са пословањем привреде наше опшпше. Привреда послује у побољ- водље треба да проистекну н шаним условима прнвређнва-’ средства за већс личнс дохотња и солидно-м положају у ке. Зна се шта је старнјс, непрнмарној расподели, побољ- ма днлеме. Ако бол>е раднмо шано је it снабдевање енер- можемо очекивати и боље регијо.м, сировинама и репрома- зултате. терпјалом, али такве погодно- у вези са пословањем присги нису пскорвшћене, па ни- вреде општине Параћин, н све је достпгнут ни прошлогодшп- већлм губицима, на сви.м нињи ниво производње и језво- вонма су донсте оцене и заза. Ликвидност и обезбеђе^ве кључци. Достаљени су OYPтрајшЈХ обртних средстава се >ша уз обавезу да повратним погоршавају 27 OYP са 6.400 информација.ма о предузетим запослензгх п дал>е послују са мерама и резултатнма ооавегубитком. Просечнп лични до сте ово Belie н све осталр коходак је међу најмаљима у ји таквг имформацију траже регноЈгу, 22.600 дин; одавно ви » очекују. Повратннх инфорП1С кије довољно да обезбсди мација у ошитинском синднпристојан жјпзот. калном већу inije било. Како побољшати пропзвод- тога Је ово Веће размању, II како побољшали оно трало реализацију досадашшто је за раднпка вајбнтмн- «>нх закључака н констатоваје: лпчлп доходак? На који ло да већина нису пли бар не пачш! побољшзтв животнн у довољној мерн рсализоваш!. сгавдард? Да ли већпм дохо- Behe сматра да радпицп јшцн.ма cnruy.iiicani радллке да у дозољној мерц пнфор.мибоље раде, пли нз боље произ- сани о сво.ч пословању, да успешно органлзовао изложбу „Иноватор — стваралац" одлу чио је да најуспешнијим нповаторима додели новчану лаOYP-si не доносе планове п Граду. Награде су уручене на програ.ме у предвиђешш роко- Свечаној седшпди поводом Давима. Пословним оаикама на- на самоуправљача и то: радлаже да исгштају могућност пицима Српске фабрнке стаккако не би зарачунавали губи ла Браниславу Јовановићу, таши.ма казнене камате на не- Дндријани Савнћ, Слободаиу благовремене отплате, нити да Пешићу, Драгану Мирковићу, позајмнце за исплату личних Миодрагу Толићу, Слободану доходака и.мају карактер кре- Урошевићу, Драгану Букићу, Миодрагу Кркићу, Мнрку Пла Посебан акценат је дат OYP- вшнћу, Драгану Илићу, БурВу има којн послују са лознтив- КарајовиНу; Јовану Кецману, шш финансијскЈш резултати- Борку Спасићу, Чедомиру Јовма како би биле стимулисане Ш1ћу> Из фабрике штофова да још боље послују. награђени су Никола ЉубисаОпо на шта су сс чланови ВЉевнћ, Војислав Тубица, Жиовог Beria највлше задржали вота .МарковнН и Бранислав је, да је неопходно у OYP-има Нешић. На лпстл награђених који дугп H1I3 година послују цлватора нз Фабрике цемента са губптком што хзггније из- лашлл cv се Томислав Милова врше организацноне и кадров- новић, Радомир Трифуновић, ске промеие. Организационе Влајко Поповић, Љубиша Лусу делимнчио извршене, док Бошко Иванковић и Јоксу кадровске још на почетку. снд1 Цекић. Y фабрици текBehe сматра да ови закључ- стилннх машина и процеснс пп заслужују пажњу, и да би опреме „Пролетер" највише о. њиховом раз.матраљу и на пољу иновација су показареаллзацнји требало обавести ли Топлица Маринковнћ, Нети ово Behe, како сс пе ии над СтојановиН и Милаи Стостално „ изнова доноспли зак- лпђ који Су се такође нашли ључци, па закључцн па закљу- на Д11СТИ цдграђфшх лноваточке II тако даље. ра Слмка Бурић М. И. © Лични дохоци међу најнижим АКТИВНОСТ МАРКСИСТИЧКОГ ЦЕНТРА ОК СК ПАРАБИН IMPM ЗА BSE 1РИЕ © Сарадња Марксистичког центра и омладинског насеља „7. јули” - Y просторијама Марксистичког центра сваког уторка у 19 сати се одржавају трпбине, тачније кружоци сараддшка Марксистичког нснтра на Kojima се расправља о актуелним друштвено-политичким пробле ми.ма. Тако се на прва два састанка говорило о обустави рада и то.ме да ли јс то прави начин за решаваље насталих проблема у радној организаци ји, затим о религијп и младима, национализму и другим темама које су у сфери интересовања .младих. Поред ове активности Марксистичкн iieiq-ap је 19. јуна у сарадљи са омладииским иа сеље.м „7. јули” одржао за оригадире „игл .луто-пут** 85" трибннф, а у оквиру идеЈно-политнчког образоваи»а, на тему „Одиос религије, морала и младих”. По броју учсскика који су прнсуствовали овој трибиии и по питањнма која су постављена приметна Је ве лика заинтересованос? младнх за ову све прнсутнију проблс маптку пашсг друштва. Основни разлог овако појачане актизности током лсга ка ко пстичс упра&ник Марксисгичког центра Слободан АнђелковиН лежи у покушају да сс да одговор на питање због чсга иијс успела трибина „Ка ко до запослења?", превазилажељу грешака у оргаиизовању триблна и што бољој при прс.ми за трибнне које би као један од најбољих начина де- .мократског дијалога требалс да заживе токо.м јесени. М. С.
§м © S w 3S s i go iiiiiiiiiiiiiniiii:niiitiiiiiiiiiiiiniiiiiiniiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiuiiiiiiiiniiiiiiHiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii:iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiitiiiiiiiiiiiiiiiiiiiitiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiuiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiniiiiiiitiiiiniiiiiii^
ПОВ°Д°М ДАНА БОРЦА И YCTAHKA НАРОДА СРБИЈЕ ИЗ ИЗВЕШТАЈА О РАДУ ИЗВРШНОГ САВЕТА СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ ПАРАНИН Y 1984. ГОДИНИ Увен у првим редовима у жии шмтнихI збивања Ill ■ ф Остварајући функцију Извршног органа Скупштине општине, Извршни савет је пастојао да обезбеди благовремено утврђивање политике од стране Скупштине, као и њено уредно остваривање. Те и друге многооројне задатке остварио је са успехом и тако потврдио своју значајну улогу Поводом 4. Јула, Дана борца и 7. јула Дана устанка народа Србије, председнпк Скупиггине огшггине Топлица Недељковић, приредио је пријем за носиоце албанске спо.менпце и учеснике народноослободилачког рата и том прпликом водно разговоре о актуелним питан>има везаним за ову средину. У* разговору је посеоно Из Општинског одбора СУБНОР-а Параћин РАТНИ ВОЈНИ ИНВАЛИДИ ДОБИЛИ CBOJY СЕКЦИЈУ При Отптшлском одбору CYBHOP-а Параћпн, форми рана је Секција ратних војнпх инвалпда и са њнма из једначенпх лнца. Секција броји 95 ратних и 50 мирнодопскнх војннх пнвалпда као „215 ужнвалаца породнчне „ивалидннпе. Задацп н делокруг рада Се кцнје одређенн су Одлуколт о Формирању нсте. V првом реду Секцпја ће окупљатм своје чланство „ пратитн заштнту војипх пи валнда покретаљем inumiija тиве за доношеље мера радн унапређења система те заш пгге. На првој седнпци Секција која је одржана 13. ју„а ове годнне пзабрам! су чланови Секретарпјата. За председника Секцнје РВИ „забраи је РадомирНн колић panui Bojini инвалпд нз Плане. . Жарко Векнћ било речи о економској ситуацији и комуналној изградњи, са посебним освртом на развој мале прнвреде. Том приликом председник је нагласио да join увек има сепаратпог понашан>а у неким организацијама удруженог рада, неодговорностн п непзвршавања задатака. V будућем периоду, по речнма прсдседнпка Недељковнћа стојс велпкп задаци, a j<ao и увек до сада у првим редовима трсба да се нађу п борци. Борцл су „стаклп да у борбешш редовима у револуцнји која контннунрано траје места и.ма за сваког ко жели да се борп и коме „а срцу лежи на предак самоуправне соцнјалистнчке Југославије. Истовреме но борцп су говорнлн о прнсутнкм слабостима у овој средини, проблему снабдевености тржшпта, злоупотреоама, неодговорности if посебно о проблемпма запошл>аван>а младих. Y разговори.ма су учествовали Драгаи Петковнћ, председник OK СКС, Божидар Маднћ, председшгк Извршног савета и Драго Кантар, председнпк Оптинске оргапизацн* јс СУБНОР-а. с. о. Високо признаље РАДОМИРУ МИЛАНОВИБУ За изузетни допрннос у даљем развоју социјалпстичког самоуправљања, за стваралачке актшшостн на оспособљавању радннх л.уди и грађана, за квалнфпко вано Ji успешно обављање самоуправљачких функција II задатака, за залагаље и помоћ у развијању н обога ћивању садржаја рада Клу бова самоуправљача. ПлакеИзвршни савет Скупштине општине Парапшг, интснзивпо је и копшнунрано радио у току целе 1984. године. Његов рад опредељен је, у основп напорима читавог друнггва, па пре.ма томе и свнх организованнх соцнјалпоичких снага, свих органа и организација у општшш Параћнн, да се што брже превазплазе наго.милани проблемп и тешкоће, \ прво.м реду пробле.ми у привређивању. С тога јс Извршни савет посебиу пажњу посвећивао пробледшма пословаља привреде, јачаљу укупне друштвене дисццплине и законптостн у раду и понашању, сиабдеван»у неопходним прехрамбеним и другнм производцдш, решаваљу стамбеио-комуналних пробле.ма, подмирсњу општнх друш* твених и заједннчких потреба и друго. Област привреде Друштвене делатности Пословање прлвреде у општи ни у току 1984. годлне, одвијало се у веома сложени-м условима, па јс Извршни савет редовно пра тио токове у привређиваљу. Ра з.матрајући бројнс лзвештаје и анализс о пословању привреде, Извршни савет је. по правилу, утвр!)ивао предлрге оценд и зак ључака за Скупштину општинс. Оцене и закључци Извршног са вета из ове као и из другтгх области, прнхваћеии су не само од стране Скупштине општине, всћ су они коришћени за утврђивање мера и акција и од сц>ане друш твено-политачкпх организација у општини. Коначно, закључци су наилазилц на подршку и код самоуправких „ пословодних ор гана Ji друштвено-политпчких органпзадија у орган-изацтцама удруженог радЗ', на .основу којих су предузимане непосредне мер€ зд превазилажеље тешкоћа и унапре1)11'ван>е пословања. ту „27. јуни”, коју додељује. Асоцнјацнја Клубова самоуправљача за 1985. годнну. добило је 46 колектива и поједннаца „з Југославнје. Међу поједннцпма којн су добили ово највише прнзна ње Асоцијацпје Клубова са моуправљача палази се н Радодшр МилановнИ, предсе дннк ВСС општине Параћаш. Неприкидно су прелузпмане мере на реализацији урбаИисти чко^ плална, ради локације стам бених и пословних зграда и дру гих објеката, а слровођен јс и поступак по конкурсима -за доделу плацсва за нмдивпдуалну стамбену изградњу. Предузимане су мере за санацију поједи них стамбених и пословнлх згра да и др. Посебне мере Извршни савет предузимао је ради џгго равноправнлјег и бољег снабдевања грађана водо.м, у условимд нсс ташице воде. To је учинио пред ложеном полмтиком цена и по себним мерама за иггедњу воле у пе-риоду недостатка пијаће во де. Снабдевање У условима познатих економс ки.м тешкоћа, нестабилности тржишта како због дефлцитарнос ти појединих производа тако и због диспаритета цена, снабдева н»е привреде а посебно радних људи и грађана мма изузетан значај. Завршетком гасовода, релатив но задовољавајућим извозом иа конвертибллно тржиште и већим напорлма пословоднлх органа, снабдсвање привреде енергијом и сировинама је у 1984. годпни ,.нсшто стабилније у односу на 'ранији период. Међутим, још увек има тешко ћа У снабдевању грађана. У. пр кос мерама друштвене заједницс, још удек ау присутни проб ле.ми у обезбеђивању брашна, уља, меса млека, повремено ка фе л других гтроизвода. Поссбан проблем лредставл>а снабдевање огревом, углавном утљем па и огревнагч дрветом. Захваљујући регресима, преми Јама и компензацијама премош ћавана је разлика између набав них и продајнх цена појединих производа, а интервенисапо је средствима Буџета општине п у случајевима потреба ангажовапа средства у већем износу ради масовнијих набавки брашпа. ше hepa, ул>а и других производа. Такође, редовне су биле „ ннтсрвенције из републичких роб нлх резерви, без којих би спаб деван>е било још тежс. У условима нестабилпости у послован»у привреде и самим ТИ.М сиорпјег раста дохотка, вео ма је зиачајно, али истовремено и всо.ма тешко ^безбсђивање ус лова за развој друштдгдих дела тности и самнм тим задовољава ibc бројних потреба радних л>уд„ и грађана. С тога је Изврш ни савет изузетну пажњу покла п>ао проблс.ми.ма фииапсирања, а посебно извршавању програмских задатака у здравству, обра зовању, култури, дечјој и соција лпој заштити, (јшзичкој култури. Проблеми у области запошља вањд су редовно праћени од стране Изв_ршног савета. Посебно са становишта реалности плано ва запошловања и њихове рсалн зације. поштовања друштвеннх норми у запошљавању, пријем прлправнпка „ стварање услова за финанси.рањс бржег запошља ван>2..младих радникд л поссбно жена. Стамбено комунална делатност Ствараљс услова за бржс решавање стамбено-комувалних про бле.ма и потпуније задовољавање потреба радндзс луди и грађана -има поссбан значај. С тога јс Извршни савет у току цсле 1984. годоне, утврђивао предлоге одлука и решења које је до носила Скупштина општпне, или непооредн« предузимао мере у границама овлашћења, са цлљем да сс стварају правн.и-, матсријалнп it другп условл за нзград н>у бројних комуналних објеката, као што су канализација, улицс. водоводнс. ПТТ и елект ричнс инсталаци-јс -итд.___________ Нормативна делатност скупштине У току 1984. године Извршии слвет је утврдио предлоге више десегина прописа, из надлежнос ти Општине. Ове прописе Скуп штина опшпгне доноси на осно ву овлашћсња и обавеза утврђе них републичким законима. дру штвеним договорима и самоуп равни.м споразумима. Финансирање општих друштвеник и заједничких потреба Извршни савет је благовреме но предлагао измене докумена та којима С€ УР«ђУЈе област фи нансирања општих лруштвеких и заједничкпх потреба. Посебно је пратио буиетску потрошњу, и предлагао ребаланс буџста Оп шткне. Рад државпих органа У складу са овлашћењима из Закона и Стазутд општлне, Извр шни савет је, рсдовно усмеравао пратио и анал11зи;» о рад орга на управе и правосуђа. Оствару јући ову функцију, Извршни са вет је и могао да прата стање у сви.м областима друштвеног жи вота. Усмеравање „ праћење рада државних оргала Извршни савет је*вршио не само преко програ ма рада и глобали-их извештаја о раду поједлних органа, већ пре свега преко лзвештаја о сла н>у у појединисч областима „ обач веза.ма које је Извршни савет својим ставови.ма „ закључцима утврђивао за прсдузимање кон кретних мсра. Поред осталог, Извршни са вет је посебно лратио стање кри мпналитета, казнену политику у поступку инспскцијског иадзора, кривичиом и прекршајно.м посту пку, стаље у областл јавног ре да и дшра, безбсдност саобраћа ја и друго. Такође, посебно је пратио лробле.ме бесправнс екс плоатације шљунка и песка, пре д-длгмао мере за спрсчавање бес правне изградњо сузбијање бес прЗвног рада, спровођење порес ке политике и друго. МЕБУОПШТИНСКИ КООРДМНАЦИОНИ ОДБОР „ВОЗА „БРАТСТВОЈЕДИНСТВО” ВЕБ ОВОГ МЕСЕЦА ЗА СВЕ ПОТРОШАЧЕ 0№М CW и нвж fep&a Bias Опиггинска конференција Социјалистичког савеза радног народа Параћнна, бнла је 27. јуна до.маћнн редовпе седнице Међуопштннског координацнопог одбора „Воза братство-Једннство” На овом скупу раз.иатраи је досадашњи рад Одбора и припреме за долазак Воза нз Словеиије октобра месеца. Такође је noioEo изабрап Душан Ивковић за председника Одбора са двогодишњим маидатом. У уводном излагању Дутпана Ивковића, апострофлран јепо себан значај ове ■х.анифестације на неговању очувању револуционарних традвцнја, дру жељубља и братског разх^мева н>а, стечпог у годинама рата, ка да су изгнаници из Словеније учесника. Испуњавајући жаље „сказане у братској републицц, донета је одлука да се формирају две композпције које lie креиути 11. окгобра „з Марибора. По речима, Ивана Горјупа председшгка Међуопштинског Коордпнационог однашчи своја гточшпта у домо.оора „з СР .Словенпје, ни пет ви.ма шнро.и Србије. _ Шеснаести по реду »оз колшозиција пе'би успело долази у годш-ш у којој слави мо јубилеј слободе и „обсде над фашнзмом. Биће то још доказ да нзвршавамо троструког народног јсдан захтев хероја вање _ нашег Тпта, за „его братства и јединства. Први —послерапш, појсднначнн сусрети изгнаника „ ibiixoвих до.маћпиа, доппснвања У којима су говорила срца браће, затпм зваиичне посете општннскнх делегација, радних организација „ месних заједница, прерасли су у органпзо вану .мапнфестацију која траје од 1961. године, нагласио је ДУП1АН ИВКОВИН председник мко „воза братство-jeдинство . Вешгко шггересовање житеља 40 оппгпша СР Словс’" ^ нагнало је оргштзатора да про.менс првобитин од једне компознциј© са ози прнме свс запнтересоване. Само до сада је преко 1200 прнјављешк учесника, а са деле гација.ма у композицнјама Воза бнће око 1.500 учесника. По реду вожње „Воза братства како ii једннства', поменусмо полазак је 11, „з Марнбора, a 12. октобра октобра делегацнја СР Србпјс дочекаhe доста у Сремској Митровн* ц„. Истог дапа Градска конферепцпја ССРН Београда у заједницп са Рспублнчком ко- „ферепцнјо.и, приредиће свеча н„ дочек у главном граду на Топчндерској станнцн. Након свечаностн у Дому Гарде, rocre lie преузети до.маћнп из 34 ОПШТШ1С Србије и допратптн до места боравка у дане окто барског славље. Како нас је „пформисао прсдссдник Коордннационог одбора „з СР Словеније, ИВАН ГОРЈУП у Параћин возо.м стиже 31 учес ник плус делегација побратим ске општине Мурска Собота. Богата издавачка делатност која се одвија од 1961. године, од када је кренуо н први Воз, биће ове годкне обогаћена и књчгом Борбпног новинара и уредника издања за Србију, „Возови нпкад неће стати” која је посвећена певероватним догађајима и невероватапм људпма из . дана пзганогва. Иначе ова књига ће б1гги паралелно штампана на словеначко.и и српскохрават- .ском језкку и како рече,’ аутор представљаће јединствени уџбеник за учење јсзика брат cKirx народа. На крају овог скупа који је изразио уверен»е да возовн бра тства нече стати м када после дн»и актери „зганства биолош ки нестану, донета је оллука о доделн призпања заслужени.и поједдтнцпма и организацијама. Међу предложешкма за признање „алазе се Милош Дракуловић и Љубомнр Рашковић, некадашњн председнпци OK ССРН Параћпн, а пред ложени су за орден братства н једннсгва. И на крају кажп мо н то да he у време похода Воза кренутн ахтобуси.ма, колима, још неколнко хиљада житеља Словеније у посету побратимима „з Србије, чиме се проилгрује и улога и зна чај ове једниствене маппфестације у Лтославпји. М. Илић G Поред воде поскупљује и услуга канализације © Линеарно повећање износи 60 одсто Извршн« савет Скупштине опшпше разматрао је захтев Радне органнзације „Параћин” — OOVP „Водовод” за повећање цене воде за све кориснике. О предлогу одлучује Скупштина општинс. Y образложењу оваквог пред лога сгоји да је нужно да дође до повећања цена* због високог раста трошкова послова ња и радп обезбеђења средста ва за хндролошка истражнваiba, па обезбеђењу нових „зворишта воде. Такође цене воде у Параћину су знатно ниже од пена воде у bcIiilm градовпма регнона. Поред раста трошкова водоснабдсвања у знатпом су расТу и трошкови одржаван>а канализациопе мреже, што пе прати одговарајућн приход од услуга капалпзацијс, јер са мо око 25 одсто потрошача во де корнсте ус.туге канализаци је. Иако су у току 1984. годинс цене воде и кд>ришћен>е услуге канализације иовсћане^за 70 од сто, попаст цепа пронзвода п услуга «-oje Всдовсд изрцстну обављашу споје впслзвне делат iBOCTii прелази 60 гдсто „ вео* ма озбилчмо угрожавп благоврс мено ii квалитетнл сдржавање како системп за Есдесвнбдеваibe, тако до сада изграђене канализашвоне мреже. И ово повеђдн>е цена воде је неће бити изненађење ако се о овоме кроз пар месеци опет разговара. Према томе цена по једном кубику воде од 6,73 динара,ко лика је била до сада, повећава се на 10,77 динара, односно од 9,90 дпнара на 15,84 дпнара за оне потрошаче који корпстево ду која прелази просечну потрошњу по члану до.маћинсиза v 1984. годпни. ИзвршЈш савет је псоеСпло сце нио а< закључзго да се пода још увск нередмоналмо копжстк „ да је веГта потрошња исте у стамбеним зградал^а код колек тнвнгјг станован>а него ј-јод ин днвидуалннх домаћкнстава. Истовремецз је дошло до смаже ња потрошше воде, не са.мо због недостатака „сте већ и због штедЈБе. Како је на Извршном савету бнло доста поле.мпке око цене воде потрошене „знад просека, јер је изражена сумња да због веће потрошње по знатно впшој цени не постоји заинтересованост за одговарајуће водоводне мреже, Извршни савет је обавезао Водовод да прппре за 30 одсто маље од економскс ми податке о потрошњн корпш цепе, али је узето v обзпр да 11ене воде која је нагглаћенапо је животнн ставдард .раднпхљу вишој тарпфи за седнпцу Скуп ди и грађана све угроженијп, штиие општине, Belia савеза па б„ „х ве11„ проценат пове- СТГнднката, и Општипске конћап>а још внше погодио.Иттак, фбрепције социјалистичког санаглашепо је да повећање нивеза. је дугорочног карактера н да С. О. Број и осиовна структура предмета У току 1984. године, Извршни савет је одржао 35 седница, на коЈЈГма је било 454 тачке днев ног реда, или прооечно 13 тача ка по седници. рд Јжупног бро ја тачака дневног реда, 188 ма термјала — аналпза, „звештаја, одлука, друштвених договора, са моуправних споразул<а и рете н>а, достављено је н.з разматра н»е Скупштини општине. Закључак Посебно је значајно напомену nt дд се ни’је догађало, не само у 1984. годпни већ и v претход ннм годипа да Скупштина прк врсмено уређује поједине односе. Захваљујући« томе, „ако се често дешава да ое у друштву каснп са утврђиваљец значајних еле.мената политике, Скупштини је благовре.мено предлаганд по лптика друштвено-економског ра звоја, порсске политике, полити ка опште и заједничке потрошње. донетс у деце.мбру 19S4. год. У спровођељу утврђене полити ке, Извршн-и сав.ет јс настојао, и у томе успевао, да ое онд досле дно cnposoniu тако да не.ма. слу чајева да општина није испун>авала, своје обавезе које је преду зималд према широј заједнпци. Остварујућп своју функцију, Извршшс савет је остваривао са радн»у са пзвршним органима друп1твено-полит1П1ких органнзацнја у спштини, пссебнл са Оп шпгнском конфсренцпј.ом ССРН „ Већем сзвеза спнд-икатд општине. Та сарадн>а је посебно ос тваривана У организацији јавне расправс о предлозима бројних докумената, укључујући „ важ ни>је прописе оцијалисгичке feпублике Срби;с. С. О. Шпанав 5
АКЦШАШКА ПАНОРАМА: ЗАВРШ ЕНА ПРВА СМЕНА НА ОМЛАДИНСКИМ РАДНИМ АКЦИЈАМА сиз ММРН НСПУНИЛИ очшвш здравствене заштите © Параћински акцијаши се вратил и са тракама акција „Бујштина” и „Партизански пут“. • На <>УО „Аутопут братство — јединство” бригаде испуниле очекивања Ф Y ом ладинско насеље „7. јул” стигло десет бригада које изводе радове на аутопуту На омлвдпнким раднл.м акцијама широм Јуиославије завршсна јс прва сменв. јОвнх дапа друга смсна ударнички извршава обавезе. Руке су свпкле на бригаднрске алатке а у незабсраву *е vmicaaa прва с.мена. „Акцијашка лрестоница”, О.младинско насеље „7. јул” v Параћшгу са задрвољством је испратила бригаде мз претхсднс смене. Раднм резултатп, акцнјашко дружење било је wa нзгзетној вшашш о чему сведоче и речп команданта акције ИЗУДИНА ШАНТИБА. Зауставимо брлгацпрски каруссл за тренутак. Нек сс жуљсвн одморе, а усијана слова са писаћс машинс охладе. М. Илић ПОВЕЗАТИ СЕ СА ЂУПРИЈОМ $ Заједничка информација предлаже заједнички рад Настављамо са објављивањем делоза Информаиије „О организацији” здравствене делатностп ц здравствене заштитс са освртом на материјални положај Медвцикског центра и ОСИЗ здравствепе заштите Параћин за период од 1981. до 1984. године. Ирнзнања за ударничке лодухвате — Са претходном смено.м можемо битп впше него задовољни. Другарство, због чега највншс долазе млади, било је на лзузетно високом вивоу. Свему то.ме је допринела добра кадровска политика у оквиру бритада. Само да илуструјем: Mir v насељу ннсмо и.мал-н nn'jeдан једини ексиес, а такође ни унутар бригада што јс допринело добрим радним резултатима и правом дружењу. Треба веровати речи.ма Hamer саговорника, јер је најбоља потврда напред нзреченог била затвараше акције. — Шок командант... обраћа се длбанац на матерњем језнку, командант брмгаде нз Марибора! Мала недо|умица међу гастима иа свечаном затвара1ву прве смене. Нвкон лоднеС0НИХ рапсрта све је било јасно. Ко.манданти су заменили брпгаде и на још један, недвослшсленм, начнн доказали да с право.м ова акција носи име „Братетво-једт«ггво’’. Након мора проливених суза и хрпе размењених адреса насеље је утихнуло. Али, само за један дан. На празник устанка народа и народности СР Србије у насеље се слило десет бригада у пуном саставу и пуној форми. Пред овом, до сада најбројнијом сменом, стоји низ радних задатака. На инсистирање извођача радова на аутопуту „Братство — јединство”, „Партизанског пута”, „Планума”, „Аутопута", „Мостоградље" п Предузећа за путеве „Зајечар”, младн he своје акцијашко расположење уградити у деонние аутопута Буприја — Текија, Деллград — Алексинац — Дражевац, и на изградњи Bese са Зајсчаро.м. На послови.ма планирања и пскопавања у овој, другој. смени требало би да се реалнзује S6 хиљада лорма сати. Истарски крш поклекао Брпгада „Браико Крсмановнћ” 513 Параћина са 40-то годншњом традицијом, обрела се овог лета на омладинској радној акцнји „Бујштпна” у Савудрлјп. Протеклих дана ожуљале руке момака и .девојака из Параћнна, рададе су предано, па пошумЈвавању пстарског крша и иа уређенл’ туристичклх објеката, којп трснутно угошНавајг заљубљенике плавог мора и жестоког сунца. Под крамповимз, сгннем опаљенпх брнгадвра. нстарски крш је морао да попустн. Мада cv п взриице севале, камсн је \ ступло мссто борнћн.ма и чемпреслма, којн he co за Ј<оју годлну зазелеш-ти, чпнећп лстарско залеђе још лепшвм. „Крсманцн” у заједници са још лет бригада нз Новог Београда, Новог Бечеја, Лукавца, Шентјура ири Цељу, нспунмли су своју радпу нсрму. За уложеии труд брнпада је добнла три ударништва, Повељу за друштвене активности, Траку акције, а у ударкички лезаборав уписано је 17. бригадира н бригадарки. Међу онима на чијој се мајици „кочопери” удариичко одличје су и два ветерана Милош Петровић и Војин Милошевић. Н>ихови дланови па.мте на десетине акција, а табанн в.мају летицс из лознаваља југословеноких о.младинских радилишта. Ваља рећи и ову занимљивост која је краснла ову бригаду. Љиљана Вељковић, млада радшша из Фабрике »штофова предводила је педесет мо.мака и девојака у „бој" са љутим истарскн-М крше.м. „Прва дама" бригаде имала је уз себе сина Ивана, вероватно лајвеселнјег бригадира, и проверенг .довца” ла ударничке значке, оца Munoma. Овога пута фамилнјарност је имала лепшу стралу. Загорци, сремци и поморавци „ошишали” Фрушку ropy Бригадирски карусел прве смене зауставио се аа треЈгутак у Летенци на Фрушкој Гори. На овом проетору лоцнрана је о.младимска радна акција ,,Партнзански пут”. Бсочјш, Забок, Какањ, Прилеп, Титов Врбас, Параћин н Крапина су злеста одакле су jia „најлепше летовање на свету” кренуле радознале руке. Y поетичном крајолику лебдела је песма „Лепе ти је „Загорје зелено”, проткано ло.мало сеппш нолгама „мо равске химне” „Ој, Мораво”. Пес ма је отрчавала лодло Фрушке rope са гласннх жина младнх нз братских ошдтнна Кратпга — Параћин. Сједињени v бригадц ,3агорско — поморавској”, појачани момцима и девојка.ма из оближњег села Гргуревад освојили су скАЈпатије фрушкогорскнх пространстава. Труд Загораца, По.мораваца и Сремаца здружених у једној брнгадл, награђен је са пет ударнпштва, траком акције, Повељом за друштвеле активности. Ударничке значке блистају на 16 мајца са ознаком ОРБ Поморавско загорска бригада, Крапина — Параћин.” Бригадирп коментаришу: Најлепша ствар у нашој бригади је то што су Загорци почелн да говоре: Тта бре радиш, a Поморавац, кај делаш. јДпана^ 6 ВРЕДНА JYHCKA СМЕНА Завршена јс лрва званична смена омладинских ра дних акција у Србији, нначе друга на омладинској ра дној акцији „Аутопут Брат етво — јединство”. Из Пара Иина је у суботу оптутовало девет брнгада а већ сутрадан је стигло десет које ће наследити већ разраБеие кра.мповс и лопате заиста вредне јунске смене како је то оценила скупштина омладинаца. Две бригаде, ОРБ „Шибе ник — Врачар” састављена од омладинаца 1 збратимљених општина н „25. мај” коју чине млади из Титове Митровице и Вучитрна -пре дложене су за републичко признање а две, „Титови нафташн” из Новог Сада и „10. октобар" из Ливна осим за републичко предложеле су и за савезпо признање „Плакету Вељко ВлаховиИ”. На Ауто-путу од Бупрнје до Појата у наредннх мессц дана радиће бригаде нз Ко цељева, Бара, Лебана, Или рске Бистрице, Штипа, Чапљине, Ивансца, Никшића, Панчева, и брнгада коју чи не читаоци Омладинског ча сописа „ИТД”. М. М. OBYKA ЈЕДИШЈЦЕ ТЕРИТОРИЈАЛНЕ ОДБРАНЕ СПРЕМНИ ЗА ИЗВРШАВАЊЕ ЗАДАТАКА Општински штаб територијалне одбране са Јединицама терпторијалне одбране испунно је план обучавања и васпитања за лрво полугодиште ове године. Војни обвезници су озбнљно л дисциплиновано схватили сво је задатке. Прилпком одазивања на војну вежбу ннје било ни јсдпог да сс није одазвао на војпн позив. Све су то при.мсри који говоре о високом моралном лику нашсг човека. ВојпицИ су уложили велпке напорс на савладавању обуке у логорским условима, ма да п.м вре.ме пп мало није било наклоњенр. Затехли смо нх на гађању из личног паоружања. По речнма њиховог старешине резултап! rabaita су врло добри. Ваља рећи да је јединнца добро обучена и оспособљена за извршавање постављених задатака. Y еаставу OOYP „Болница” су гилеколошко-акушсрска служба, шируршка са ортопедско.м _службом, интернистичка служба, дечија служба, пнеу.мо физиолошка служба, тралсфузнолошка служба, служба анестезијс са асронс.мацијо.м, кухиља н по.моћне техппчкс служ бе. Пре.ма Закону о здравствсној заи11'пти овакав број служ бн о.могућава болници у Параhiiiiy статус болпицс Општег ти па. Сви стационарнн капацитети смештеии су ла укупној поврluiiHii од 3.399,67 д1етара квадратн'их. Боллица јс новијег да ту.ма, павиљонског тнпа са 225 постсља, а старост објекта је од 5 до 10 годила. Како је гра витационо лодручје ове Болни це углавно.м општина Параћии то у регноиалннм оквиримаста цпопарни капацитети су уства ри капацитети општнлског ти ла. Због врло скро.хших rpabe винскр техничких услова (нај мањи су у рсгиону 71 квадрат ни bMerap no једној болесничко| лостељи), узаног гравнтаццоиог подручја л всо.ма мале удаљености од највсћег болннчког центра у По.морављу, у пупријп, далашњи и будући развој болннце у Параћнну'тре ба гледати у најтешљем односу и сарадњи са развојем бол пицс у Бупрпји. од од 1981. до 1985. године Про гра.му остваривања Плана раз воја по година.ма, Са.моуправпом споразу.му о подели рада и повсзиваљу здравствених ор ганнзација па подручју рсгиона Шу.мадије и По.моравља, као и Програ.му рационализације мреже п капаннтета здравствеиих организација Шума дијс и Поморавља, специјалис тичко-консултативну и болпич ко здравствену заштиту развц јатн прс свега у области илтср лс медицнне, хнрургије, гинекологијс и акушерства и дсчн јих болести. Y складу са мрсжом и капа цитсти.ма здравствених органи зација на подручју региона Шу .мадије и Поморавља, Болнииа у ЛараНину мора задржати са дашњи постељни фонд и одсЈвен.с пнтсрне медлцине, одељел>е гцнекологије — акушерства које he бити повезано са болницом у R-упријк и хнруршко одељење са ортопедијом и тра уматологијо.м, Дечпјс одсљење у Параћину и Бупријн треба да лађу заједпичкл договор око локације једног дсчијегодс љења бнло у Бупрлји или v Параћину због недовољне нскоришћеностл капацнтста ових одељења. Пре.ма ваведсним документп- .ма лредвиБено је да сс грудно одељеље у Параћину укинс, с тп пнеу.мфизиологије са подручја cnuiTinie Параћин хоспи тализовати на одговарајућем одсљсњу болницс у Нуприји. Концспци.Га регионалне орга. нпзације здравствене заштитс разрађепа јс Заксдом о здрав ■ствекој заштити који каже: „Ради обезбсБивања услова за •укапређење здравственс зашти тс 11 побољшал.а здравствепог стања радника, других раднмх људи Ji грађана, ,лруж.ан>е ефи касне, лотпуне, рациопалне ква литетнс п дгЈГЈтупнс здравстве не заштите, по13аљша1ба хигијенског стања, заједничког пла тафааа, поделе н специјализа ције рада, рацис.Јалног кчорнш ћења стручинх кадрова п опре .ме, развој здрг.вственнх органнзацнја плакмра се ti органи зује за тернторије вишс општина V скдаду .-.а са.гоуправ iiHAi споразумом н друштвеним договоро.м (здравствени peniон)”. Исто тако законо.м јс прсдBiibciio да уколпко здравствена организација „не може да обезбедн здравствену заштиту лз неке области, та здравствела заштита се обезбеђује прс ко друге здравственс организацнје v складу са Са.моуправ Н'им слоразумом који закључују две здравствене организа ције и заједпица здравствене заштите”. ПРОСЕЧНА 3AY3ETOCT БОЛНИЧКИХ ПОСТЕЉА СТАЦИОНАРА Y ПАРАБИНУ 1984. годлна 1982. год. 1983. год. 1984. год. 75’8п/п 84,бз/о 72,О«/о 82,2o/o ПРОСЕЧНА 3AY3ETOCT ПО ОДЕЉЕЊИМА 1981. год.ииа 1982. год. 1983. год. 1984. год. Интерно 89,7п/о 89,7о/о 75,0о/о 91,7о/п Хнрурушко 88,6’/о 102,5’/о 100,0о/о 125,7о/о Гин.-акуш. 68,3’/о 8О,Оо/в 65.О’/о 71>7°/0 Дечје 65,70/е 71.40/п 48,бо/о 54.3«/о Грудно 62,7о/о 77.1о/0 74,30/р 68,6°/о Према Плану развоја .здрав- ти.м да сс постојсћл постељнп ственс заштитс у региону Шу- фолд уступн хнруршко.м одељс маднје и ио.моравља за псри- н»у a свс болеснике из об.часДо сада иијс закључен ли један са.моуправнп споразу.м iia.Mcby здравствсннх оргаипза цнја који.м co ypcbyjy питања усмеравањс дслатностн, .\tebyсобна повезаност и стручно.ме тодолошка координнраља. Поред пзвршења обавеза из планског перпода 1981 — 1985. оријентација развоја Медпцан ског uciirpa Параћин у 1985. и нарсдио.м планском пернолу до 1990., године треба да буде у интензпвирању развоја а.мбулантног — диспанзерских и специјалнстичких служби До- .ма здравл.а уз одржавањс н побољшавање ливоа стациснар не здравствене заштпте кроз функцдопалпо пзвезпвање са Мс днцннски.м цснтром Купрнјсн коришНсње станиопарних капацНтста све Болппцс. Војна обука ваишколскс омладипе ОСВАЈАЊЕ НИШАНА Пре.ма колцепцпји органнза ци.јс и подслс рада, у До.му злравља Параћин треба обезбе дити н реализовати пајмање 85 одсто свнх потрсба v здрав ствепој заштити а у болнлчОмладински наставни цснтар смештсн у Плапиарском дому на Грзн оживео је 1. јула. На заједнпчком задатку, „срицању војнпчке азбуке”, пашли су се омладиннн, који не похаbajy средњу школу из Раче Кра гујсвачке, Баточинс и ПараИина. До краја обуке, 16. јула, они lie сс укључнтн у одбрамбени строј, а да предано обављају своје задатке увсрили смо се иедавно када с.мо их и посстнли. Нашн репортерп обрели су се у јединици којо.м руководи млади старешнна Дпагом Николн11. БудуНн војници лод буднн.м око.\< старсшина увежбавали су нишањсље и како на.м рекоше, мете he бити изрешетане на првом бојсвом rabaiby. Обуку ваншколске омладине изводе резервнс војпе старсшнне Момчнло Вучковић, Бошко Николић, Драган Николнћ и командант Љубиша Милутиновић, уз помоћ друштвено-политичких активпста из опшгнна Рача Крагујевачка, Баточина п Параћин. 0 свим лотрепштппама брнле се интендалт Душан Николнћ, а о доброј порцијп бригу воде кувари Цветко Павловић и Братислав ЛазпИ. М. И. koi и спсци|алистпчко-конс\'лlaTDBiioj злравственој заштити у Параћнну кроз фулкционалну ловеза-нсст са Бупријом и Kopnmheibc.M о.лговарајуНнх ка ианитста, у Регнону реалнзова тн 97 одсто свнх потреба у •здравствеио ј заштнтн становииштва општине ПараИип. М. Милснковић . ....................................................................IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIII..... . I Сатџризични yiao На ватреној линнјн Разлика није велика — једиц су одрастали на рио.вем уљу, а други на кавнјару. * * * Тек када динар скочи моћи ћемо ка дажемо хоп. И масовни снови се остварују са.мо појединцима. Ставили смо радника у лрви план — Директори су \ перспективи. • * W ДоВу и мојих пет мииута, али су то увек пет мннуга до дванаест. * * * Прогутао бих ја целу ствар. али сс бојим да ми нс западне. М. СтаннсављсвнИ Тамо где сс све свцдн па закључке, у близиии дежурају н — кључеви. w И Морамо рећи убирачима кајмака да пролазн врсме муже туђег зноја. Још .маље распродаја њихове суррте Онима који су намазави сви.м бојама, пајлакше се нечим замажеш и — очи. “»Јлакше се * * * Ако већ негативне појаве добију право гоаБапства зашто се не би с.мо изборили да још бржс добију и - пасош. и Пера СреИковиН ?;illllIlllllllll!lllltllllllllll!llllllllllllllllllllllllllinillillllllllllllll[i|:'>lllllllllili||l||||||||1||||l|||li|iI;!|||1!H|.„:ill|
10. JY.1 19E5. • БРОЈ 287 ПРОШЛА ПОЗОРИШНА СЕЗОНА ШТА ДОИОСИ НОВИ ЗАКОН О YCMEPEHOM ОБРАЗОВАЊУ ПЛОДНА И 5ЕРИЂЕТНА КШИИНЈЕ ОБРАЖШ 0 Y позоришној сезони која је управо завршена на сцени Градског аматерског позсришта приказаие 52 представе С* Аматери из Параћина одиграли II 13 представа на гостовањима ® Организовани Октобарски еусрети и Регионална смотра драмског аматерског стваралашЈ ва © Бројне награде и признања Захваљујући ентузијастима прилико.м Позориштс јс полоаматерима, н>иховом ангажо- жило испит доброг домаћнна ван>у, великом броју поклоии- и органвзатора. ка храму богшве Талије и радним организацијама рад у протеклој сезони у Позорлш ту био је, у односу на раније године, вео.ма плодал. Ову коп статацију можемо да поткре пимо н чињеницама. Параћннско Аматерско позориште у сезони која је управо завршена приказало је ја својој сненн 32 представе, а на гостовањима извело је 13 представа. По ред припремања ллчних представа, Градско а.матерско позориштв је било и домаћин на чнјој сцени је у овој сезони изведено 20 представа. „Вашар у Тополи", „Мрешћење шарана”, „Сељаци, радницл и природна интелигенци ја”, „Биберчс", монодрама „Ор таци”, дечија новогодишња предотава „Зелени снег" и ре цитал је садржај репертоара који су ' параћинскп глумцн нудили својој верној публлцн у овнх неколпко месеци рада. По траднцији, Позорнште је бнло оргаиизатор Октобарских сусрета аматерсквх позо ришта и Регноналне смотре драмског аматерског стварала штва. Као и ранпје и овом Параћпвскл позоришнц аматери су ове сезопе сакупили доста вредних признања. На регионалној смотри наше Позорнште је приказало предста ву „Мрешћење шарана”, а на дечнјој сцени „Биберче". Обе ове представе добнле су епнтет најбољих представа. Ирена Рот Портној добила је награ ду ,за најбоље костп.ме, за режију је награђен Небојша Обрадовић, а за услужност н пружену по.моћ Љубиша Јова новић. Из С.медеревске Паланке са републичке с.мотре Томица 15орћевић л Братимир Стсваннћ вратили су се са наградама за глуму у представи „Мре шћење шарана". Поред успеха глу.маца веллке сцене и mioнирска сцена је у сезони о ко јој говоримо поотала лзузетно запажеиа. Представа „Биберче” проглашеиа је за најбољу представу у GP Србији са покрајинама на пионпрском фестивалу у Жабарима. За ко стиме у овој представи такоbe је награБена Ирена Рот Пор тној, Марија Ракпћ за кореографију, Драган Милетић за најбољу остварену улогу, а Је । лена Кантар и Славиша Mapковић за најбоље егшзодне уло ге. Сигурно да сви ови резултатн не би бнлн постигнути да није блло разумеваља и помоћи са стране. Поменимо да су материјално Позорпште пома галс: Шгофара, РО „Обућа", СФС. Фабрика цемезгга „Нови ноповац’, Ф1М „иролетер', Фабрнка адитива, „Фсротекс”, „Југобанка" и „Инвсстбанка", СИЗ културе, Заједница основ ног образован.а, СИЗ дечије заштнге, Скупшитна општине п многи други. Све ово показује да у граду на Црннци постоји 1гнтересован>е за ову врсту културне делатности п да су радни људи и rpabaim спремни да пружају потребну помоћ. Међхтим, рад у Позоришту; п даљс прате одређени пробле ми. Озбил>ан проблем предста, вља простор за рад, који бн. бно решен, добри.м делом, до бијањем просторија од Средњошколоког центра. позоришту, како смо сазнали од упра вника Мподрага Благојевића, недостаје и гардеробер и благајник за продаЈу улазница. Проблем загревања сале и попорнице такође пије решен као и много пута раније и са да ће се проблеми некако решнтп, а како смо обавештени, од стране СИЗ-а културе и Из врпгног савета Скупштнне оп штине предузете су већ потре бпе мере у циљу разрешавања поменутих проблема. Верује.мо да ће овп тгроблеми бити решени и град са изу зетпом позоришном траднцпјом и.мати још богатију идућу позорпшну сезопу. Ј. Закон о усмереном образоваљу, чнјн је Н ацрт до 30. јуиа био на јавној днскусији, треба да донссе новине у cncreaiy нашсг средњсг п ви соког школства, квалитетннје и једплственије образовањс у целој Рснублшш. МтиљеЈпе о На црту дали су и раднн љулн Цснтра за средње образовање „Бранко Крсмановмћ”. О то.ме шта доноси Закон и каквп су прсдлоз.ч и примедбе потекли из параћинског средњошколског центра сазнали смо од директора Милорада Мнлошевнћа. Миодраг Милошевић ® Шта је посебно карактеристично за Нацрт закона о усмерерном образовању? Пре.ма Нацрту закона о усмереном образовању јединстве no се регулпше област образо вања, почев од средњег, па закључно са високим образоваљем, односно од I степена до VII два степена стручне спреме. Закон на једшгствен начин регулише и сва nirraiua из области образовања ла ттодручју Републпке Србије, укључујуђи обе покрајине. а Каквс се промене предвиђгуу и шта сс °Д Н*их очекује? — Закоп прецнзпије разрађг је обавезс свнх субјоката и образовио-васпитног процеса, мада је дата могућност да се лоједнпа пптаља регулапгу самоуправним општи.м актом шк ле према специфнчностима сре Очекује се квалитетније и јединственије остваривање образовно-васпитних задатака у целој Републпцп. Затим даље јачаи>е и развијаље самоуправ них односа v школама п веће ангажовање ученика и родите ља. а Да ли се предвиВа најављено растерећивање учеш1ка? — На жалост, Закон предви ba ново оптбрећење ученнка До датнпм бројем часова. Наиме, садашњи број часова увећава се пре.ма лредлогу за још четири часа, ученици у.место три десет часова, према Нацргу за кона треба да имају до 34, ако се то.ме дода п 70 часова блок наставе н ово подели са 35 недеља колико траје настава, број часова са 34 увећава се још за 2, што значи ученици треба недељно да имају до 36 часова. С овим предлого.м просветни радницц нашег Центра се не слажу, јер су и до садауче ници били оптерећени, па је на овај део Закона стављсна примедба и предлог је да број часова остане као и до сада (30 недеља), а да се растерећење уче ника изврши сажимањем наставних садржаја. Е Какве је примедбе Цснтар за средње образовање „Браико Крсмановић”, досгаш t ? — Y члану 11. предвиђеноје да школа може да има само двс струке. На ово је стављена прп.медба и предлажемо сле деће: Образовна организација дине у којој се школа 'Аалази. може да остварује план и про грам образовања н васплтаЈБа ИЗЛОЖБА СЛИКА МИОДРАГА АНБЕЛКОВИКА СЛИКАРСТВО—СИНТЕТИЧКА AKIIM ЧУЛД ® Изложбу академског сликара Миодрага Анђелковића из Ниша 27. јуна Y Холу ГАП-а отворио Стеван Стојковић, председник OK ССРН Параћин @ Изложба ће бити отворена до 12. јула Своји.м првнм представљањем параћинској пуб.тнци, Миодраг Анђелковић, академски сликар из Ниша, уиео је доста свежине у летња културна збивања Лхзожба Миодрага ДнВелковића отворпо Стевак* Стојковпћ Он је на двадесетак уља изложеиих у холу Градског Аматерског позоришта нзнео своје схватањс и осећаља прс ма природи. Покушавајући да продрс у њене тајпе, да не каже.мо у душу, ол се корисш свнм расположивим чулима. Због тога и пема клаоичан сли карски третман у њеном преношењу на платно, доводећл чак себе у опасност да слнке нс делују довољно артикулисано, као што јс то па прнмер случај са „ШИКАРОМ . — Визуелна сензација само је тек повод делу ка разрешсљу ликовног пробле.ма. Он идс фроитално, обједшвуЈупи ва платну н свс друге делпкатности које нудп нрпрода: звук. влагу, сунце... Дакле, све опс вредности које се слуте, алн без којих визуелни доживљај посгаје празап л сурогатан. Често је тврдио да се у Бетовеновим синфонијама, нарочито у трећој и шесто, као и у делима Равела и Стравипског наталожнло више ликовних сп.мбола из прнроде нсго у делп.ма многобројних пејзажиста опседнутим са.мо формалним изазовом лрироде, рекао је при ликом отварања изложбе Стева Стојковвћ, председннк ОК ССРН Параћина, наглашавајући да је — пионирска делатност у лнковном развоју града за нама и да се налазимо пред вре.меном када he и ликоцра кглтура у нашем месту постати свакодпевпа духовна потре ба паших rpabaiia. I М. СтанисављевиН ЗАВРШЕН ПРВИ УПИСНИ РОК 1" : за‘-впше струка и више степе- _ на стручне спреме у истој стру шЦуколико испуни одређене нор .матлве опреме л стручног кадра) с тим да у једној педагош кој целини може да 1ша дведо три струке. Сматрамо да се појам редов ног ученика треба лрецизније регулнсати са аспекта старосне граннце. ТакоБе предлажемо и преци знијс регулисање појма „оправданп разлози” у којима сс ор ганизује допунски рад са ученицпма. Нацртом закона предвиђено је шта се ђматра тежом поврс дом радних сиавеза (Пример: употреба алкохола, наркотичних средстава, пзазивање туче, \*ништавање школске лмовинс и др.). Предлажемо да ученик којн учинн тежу ловреду својнх обавеза губи статус редовног учештка. Члановима 153. став 3. и 379. став 2. предвибено је да прак тичиу наставу могу да изводе лица л са пстим степсном струч нс спремс. Наш колектив се не слаже с тим и предлаже да сс поменутп члапови бришу, уз образложење да лица са за вршеннм V степеиом стручне спре.ме не могу да п.мају статус наставшпса у средњој шко лн, јер немају никакво метод4 стко и педагошко знање, па предлажемо да паведетш став гласи: Практичну наставу у школл може да изводи лице које п.ма најмање впшу струч агу спрему, односно VI један •степен стручне спре.ме, уз прет ходно завршену школу за ВК раднпке пли V степен занпма ава за које изводи практичну Јнаставу. Такође с.матрамо да данас нма довољно стручних Ј<адрова, а школе који је пз било којих разлога не могупри вре.мено да обезбеде кадар од tpebenor профнла могу прнвре јмеио на одређено време да ову иаставу заст\ие кадром којп у (Лотпуностп не одговара норма Тивима, истакао је директор МплошевлИ. Највероватнпје пајесен, након cy.xuipaiba свих резултата јавне дискус’гје, о Заколу даће ,реч и делегати Скупштнне Србије, иакон чега he ступитина .снагу. С. Јоваиовић XIII СЕДНИЦА СКУПШТИНЕ СИЗ-а ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА © Клупе у којима би требало да седе ученици стакларске струке и ове године највероватније остаће празне © V трећи разред је од планираних 540 уписано само 426 ученика ® Следећи уписни рок је 28. 29. и 20. август a И поред тога што се зна каква је ситуацлја на СИЗ-у за запошљавање са свршеннм уче ницима средње школе који су лре две-три године завршлли смерове за такозвана службеличка занн.мања u што је спро ведена шнра друштвена акни- ,ја да се ради ојачања привреде што већи број ученика yruiше на производна занимања и ове године се поновнла стара пракса. Још у прва два дана уписног рока, управо с.мерови иа којнма сс школују суфицитарми кадрови, којп he због немогућности брзог запс<: лења, највероватније, за коју годину морати да прихвате пре квалифнкацију, су били попуљенн. Тако су испуњене прсдвиђсне потребс за фннанснјским технНчарима, лреводиоцн .ма сарадницима, лаборантскпм техннчарима за биологију, рачуноводственим техничарима л друшм занлмаљпма која обећа вају посао са мало зноја. Тре ба истаћи да је углавном реч о учеиииима који оу лредходпа два разреда школе завршила са внсоком средњом оценом. Мали број смерова који шко лује лепосредне произвођаче је нмао ту cpehy да попунм своје клупе >још у првом уписном ро ку. Такав је био случај са.мо на смеру за конфекцнонаре и смеру за електро-механнчаре на коме је уписано. предвиђених 60, одиосио 30 ученика. Великп број занимања као вгго су машнибраварп, метало стругари, погонскм електричарп ри попунио јс своје капацнтете са око 50 процената, али се очекује да ће у другом уписном року тај број бити употпухвен оиих! ученнци.ма који нису могли да упишу смерове које су желелп. Што сс т!1че схакларскестру ке, и поред тога што је фабрика стакла предвидела стипендије за своје ученике, поповпла се стара пракса. Ни -на јед ном од три смера који- школује радннке за потребе фабрлке стакла није се прнјавио ни један ученнк, тако да he СФС л даље своје атроблеме око недостатка стаклодувача, реглера стакларских машина и стаклхзтравера морати да решава пре хвалифпкацнјом. Исти случај ;је био и (на смеру за ткаче где се лије прпјавио ни један учемик, а на смеру за предиоце од предвнБеннх 30 места лопуњеЧ1О је са.мо 9. Када се на крају саберу резултати овог уписног рока, до1иази се до закл>учка да <се н поред малог aiooo.biiiaiba у корист лроизводпих заннмања у •односу ма раннје годинс, стара бољка лоновила. Поново hc.\to школовати кадрове које прнвре ■да Qiehe моћп да апсорбујс п 'који he лосле неколико годлиа чекаља на СИЗ-у за запошља- (ваље морати да прнхвате пре- 'квалпфпкацију и то за она зани.маља за која сада ннсухте ли да сс школују. М. Станисављевић иста ? НАКДИ01 ПЕЖОИП На последљој седници Скуп* штине Самоулравне лнтересне заједнице основног образовааа и васпитања делегати су сс упо знали са Самоуправним споразу мом о основама плана развоја СИЗа за иарсдни петогодишњи период на чијим осповама јс зас нован и План развоја ове Зајед нице за исти период. Планом су зацртани оснобнн цнљеви к задаци у области основног обра зовања и васпитања, начип обез беђиваља услова за стипаље ос повног образовања као и могућ ност унапрсђивааа образозно- •васпитног рада, об.езбеђиваље н оспособљавагвс паставног кадра и услова за стицањс осповног образоваља и васпитања. Раз.матрајући поменути План. делегати су се упознали и са обимо.м делатности основног об <рдзован>а ц васшгтаља. Мрежа школа. осноеног образовања на подручју града нсопходан је но ла јс п овом прилл-ком посебну пажњу. Садапт>а мрсжл оснопне школе је тако постављсна да омогућава свим ученицима ла заврше основну школу у сго.м месту или непосредној блчзини. У наредно.м петогодишњем пе риоду сигурно he дођи до про мене школске мреже и то: на подручју града леоттходан је к° еи јнколскп простор. Анализом за промену школске мрежс тре бд обухватити и питањс постојзњд шесторазредне тколе у Бу љану, малих четвороразредних школа и појед!П1их ссморазредмих, о че.му ће сс дефинип:внч ставовч заузети послс истражиBaiba ид нивоу Републикс. Спгцкјално образовап>е и васшгг.'’* њс, осиовно музичко образовзње и о5разовал>е одрасллх и у наредном псриоду ‘заузимају значајно мссто у прогрдму раз Еојд параћинског ссноеног школ ства. Кадровскц ц материјалип ус ловц за рад и развој основиог образовања и Баспитања такође су детаљно обрауени планомра звоја, са поссбни.м освртом иа проширсње материјалпе осиове рада у основпом образовап.у и паспитању. У том цлљу неопходно је оиезбеђсње новогшкол ског простора: кзградња пете ос новне школе у граду, четворора зреднс школе у Трешљевпци, ре шавап>е основношколског просто ра у Бусиловцу, довршење шко лског просгзра за спеиијално образовг’Ес и Еаспитање прц ос новној школи „Стевап Јаковљевић”, учиопички ппостор у шко лк „Радоје Домановлћ" и адап дација Основне школе „Момчи ло Поповић Озре.ч". Поред ових послоза посвеђкааћс сс пажња и ђачким кухишама и радиошшама. спорским полигонима, обезбеђивању услова за здраву пија hv воду, решазаћс сс пробле.м rpsjan>a и рсновирање дотрајалих школск.чх простопа. Годишњи\1 плансм рада који се утврђује у оквиру кнтересне за-једклце за сбдј<у планску годСтаљније he се разради тич сстваривање навсденкх циље на и задатака као' и изражених потреба. Поред псменЈ~гог документа Скупшпта Ззједнлце јс упоанд та и са аиализом о оствариваљу с£-.моупра-вл>ан>а у СИЗ-у основ по-г обр?.?оп2л>а и васпитања на шс општи-ms и информацијом о пргпрс.мама за npiiAieny новог з.1ј?“ч::чког плана и програма, а усво-јила и одлуку о њсгоБ-зј при.мени.
ЈУЛСКИ ПРАЗНИЦИ Y ОБЈЕКТИВУ Обележен јубилеј слободе ФУДБАЛ: ПРВА СРПСКА ЛИГА ФУДБАЛ: ЗАВРШЕНЕ ОПШТИНСКЕ ЛИГЕ Старт 11. августа НИЈЕ СВЕ П03НАТ0 • Јединство одмара до 20. јула Послс капорнпх утиклпта у завршннпн прошлогодиипБс Друге српскс лнгс, играчн Јсднпства заслужно се одмарпју до 20. Јула. их очскујс да сс од сви окупс н започну како бн 11. август к trim у Првој српској што спремннјс. Трспср Томић 20. до 22. Јула са тренннзнма почстак кадмелнги дочекалн Пре старта Првс спрске лигс Једин ство y наставку такмнчсља за Куп ЈугославнЈс, 4. августа трсба да се са стпне са крушсвачкпм Напрстком н то ће бнти утан-мица коЈа може Јсдинства к one голннс да однесе у сам врх југословенског КУП-а. Са киме he се „Зслени" састатп 11. августа и где, одлучујс се 13. Јула, у суботу Y Крагујсвцу се одржапа Скупштнна клубова Прве српске лнге п на коЈоЈ ће битк обављспо извлаче н-е парова за нарсдно првенство. Y разговору са Богојем Јовановнћем члано.м Предссдпиштва Клуба, сазпасмо дл званичних одлазака нз Клуба још нсма а дп' се за Мподрагп Милпћевића иптересује крагујсвачки Рвдјшчки. Прпнова ће у Јсдннству бн ти али у времс закључнвања листа (понедељак пре подне) Још ииЈе бкло спгурних потврда о томе ко чати редове Јсдинстви. Курпознтст који смо чули вору са БогоЈем Јовановнћем ћс појаY разгоје да ћс се СкутпЈгпша другс српскс лпге. по одлуци Фудбалског савеза Србијс, одр жати овнх дапа у Параћшгу. у Хотелу Петрус а да су се на то ли због позкатог параћннског при.мствл. оддучп гостоМ. М. Финале општинског фудбалског купа JYXOP НАДВИСИО БУЉАНЕ Земљорадник из Стриже квалиФиковао се за Међуопштинску лигу а у прву опшшнску лигу улазе Слобода из Крежбинца и Напредак из Својнова @ He зна се судбина Лебииаца Заосталнм утак.мпца.ма завршсна су так.мичсил у првој н другоЈ опиггнн скоЈ лиги. Послс 26 кола надмстања у првој општинскоЈ лиги, Зсмљорадник са чстири бода прсдности освојио јс прво место испред Јухора из Поточ ца. Нз Прве огпитиискс лигс сигурно ислада Младост из Парпћина а да лн ђе сс друголигашима лебнкска Будућност, лификација у коЈнма дија из Трспиоевицс. Нови члановн Првс придружнти II завнсн од ква учсствује Шума ОПШТКНСКС Д11ГО су Слобода из Крежбиш|а и Напрс дак из Својнова, који су нмалн најви ше концснтрацкјс у завршпнци так иичења. Резултати последњих кола Прве и Друге општинске лиге (заостале утакмице) ласила сс чак 157 пута. To јс проссч no шсст голова no утакмник и мора ла Је публика уживала глелајући утак мнцс Буснловца. НаЈвише голова по стигао Је Полст из Забрегс. Елан За брсжапа ловсо јг ло тога ла су ннгхо ви противннци чак 92 пута вадилн топ туг нз мрсжс >1 то на са.мо 19 утакми ца. Скоро псг готова по утакмицн по стмзалп су нграчи Забрсге. НаЈвише су примили (102) Жслсзнкчар из Кла чсвице и Младосг нз Парпћпка (101). Паравно рскордери су железничарп коЈн су у голова по Изузстна је тимовс просску пркмпли прско пст утакмици. борбеносг карактсрисала нз Другс општинске лиге. Од 200 утакмица кодико је одиграпо у овој сезони само 12 је завршепо ми рољубивнм, нсрсшеним резудтатом. НаЈбољи стредац Првс диге је Мнкп Јулски празннци, 4. ц 7. јул, Дан борца и Дан устаика у |СР Србији, обележенн су прпгоднн.м свечаностима. НајI ’ пре су четвртог јула положени венци на спомен обеi; лежја. Сед.мог јула, централна прослава Дана устанка ј ’ одвијала се на Јухору, на Добрп.м Вода.ма. Порсд меш- 'гу тана прекоморавских села, крај чесме на Добрпм Водаја ма/нашле су се и делегације из Варварина, Буприје и g Шида. Празнично славље увеличалн су и мештанп нз I села Беркасоко крај Шпда. Гости из Беркасова дошли су | у посету мештанима Рсшевице н означпли почетак . трајне сарадње Полгораваца п Сре.маца које је започело I 13. апрпла, ове године, на дам обележавања пробоја Сремg ског фронта. Јухор (Поточац) — БСК (Буљане) (1:1) након извођења једанаестераца 5:4 Финалс фудбалског купа Отптнн ског фудбалског савсза, одржаног 7. Јула, протекло јс у дннамнчноЈ и за нимљивоЈ игрн „Јухора" нз Поточца и БСК.а из Бул>ана. У рсгуларном то ку утакмнце, оба ф|шалнста су по јед иом затрссли протпвничку мрежу. По беднмк Купа лобиЈсн Је накоп нзио bciba једанасстераца. Впше умешности к такмичарске срсће бпло је у екппн „Јухора" из Поточца коЈа је освоји да прелазнп пехар, дар Фудбалског са всза огшпгинс Параћин. м. S&vM к Параћив: Борац—Моравац Буљане: БСК — Јединство М.) 3:0 (службено) ТекиЈа: Раднички 3:0 (службепо) (ДРадпик Куриозитет овогоднппвнх отгштпн скнх фудбадских дпга Је висок просск годова по утакмпци. По свс.му судећи наЈинтерссантннјс је било на утаклш цама Хероја нз Бусиловца. Да бн сс постмгиут (91) примљсн (66), судијска гпшггаљка ог ца Паитнћ постигнутнх ТАБЕЛА 5. нз бусидовачког Хероја са 40 годова. М. М. ПРВЕ ОПШТИНСКЕ ЛИГЕ Земљораднпк Јухор ХероЈ Напрсдак Борац ИСК 7. Радничкп 8. Јсдпнство 9. РаДчик 10. 11. 12. 13. 14. Вралчанс Напрсдак Моравац Будућност Мдадост (ДР) (Ст.) Победници купа фудбалери Јухора из Поточца ' ВОЈНИЦИМА ПРАЗНИЧНА ЧЕСТИТКА Војшшп из касарие „Бранко Крсмановвћ”, 4. јула на Дан борца угостили су својс вршњаке из Параћина. За узврат чланови културло уметннчког друштва Фабрике ипофоза п КУД-а „Бранко Крсмановић” прнредилн су пригодан програ.м и иа тај начин заједиички обележили Дан бораца. МАЛИ ОГЛАСИ Мењам двособап стан у Параћину у цситру града, улица Буре Салаја ла двособан већч нли трособан. мо н са греЈалем. Тслсфоп: 52-891. Издајс сс no.i злкуп локал у V-1” ии Мајора Марка 87. Могућ договор п око продајс. Упчтатк Милку Сто Јаповић. 7. 1ула ЗЗБољсвац. Телсфон 030—87-231. Проз.аЈс сс Kylla у Продом Бан-и. Сбратити сс иа зслсфон 011-496-331. Продзјс сс иикгндниа V Јошзкич кој С I обавештс % > на тслсфол 54-612 пагле 15 часова ПродаЈс сс путсм jai«i лицитаци Је комфорна јсдкссобна кућа п плац од 3 ара u 65 мстара у Пара ћииу улица 4. 69. 1985. четиа псна Вриичапска бр. 1 даиа ■ голине Y 8 чпсова. По 148 старнх мнлиона. CYCPET БОРАЦА II АКЦНЈАША Продајем 3 Л1гтра плаву 26 26 26 26 26 18 16 15 14 13 2 10 90:37 81:46 91:66 64:52 69:64 41 37 32 31 29 26 10 8 8 62:53 28 26 10 26 11 26 9 26 9 26 7 26 7 2 10 13 12 13 14 15 74:81 74:76 54:68 55:57 58:78 52:79 26 6 5 15 49::80 26 6 5 15 65:101 26 22 V. 20 19 18 17 17 ТЛБЕЛА ДРУГЕ ОПШТИНСКЕ ЛИГЕ 1. Слобода 2. Иапрслак 3. Полст 4. БСК 5. Морава (Ш) 6. Јсдццсхво 7. Мсрава (ДЛ1) 8. Пструс 9. Разв1ггак 19 16 1 10. 11. Жслезпичар 19 19 19 19 19 19 19 19 10 19 15 2 15 1 13 0 2 5 3 0 2 83::26 2 84:22 3 92:38 6 88:33 9 40:40 12 22:75 15 23:81 16 33:102 33 32 31 26 18 Продајсм »јо.чксвагец 1200. Произвозтм 1974. годннс и фарбу за ко ла — сн.твср мсталнк. За обаавш тсЈБе упнтати Славка Кнежевнћ, Цс рскп 16 Парађин. Проллјсм фнат 125 П —1< ' кубнка. Може и у деловима. Мотол у одлкчном стаи.у. Упкгатн на телефок 54-110. ПродаЈсм . п|кол>1 у аутомобил 128. Л1Вло хаварисану. Може н угра дн.а на 101. гХдресл Цсрска, 13. Параћнн, Вслимир Стано|евнћ. Оглашавам неважећим свешчанство о заар: ^’ном Ш н IV разрсду нзлатом у ОЕО ..ЈГапило Ди.мит.знЈј внћ" у ПуприЈп н свс.лочанство о .-■пвртеном I п II рзз)Глу заЈеднач кнх основа нздатом у Параћнку на имс Драпп;а Снме\ новића. Оглашавам неважеНом дипломг о завршеноЈ Школп ученика у црнчрсдн, аутомехачачпр иа нме МнлнЈе ГаЈића пз Горн< Мутнпцс. ^linillllllllllltlllllllllDlllltlllllllllllllllllllllllllllllllltllllltllltlllllllllllllllllllllllltlllllptlllllttillllHIHV На основу Одлукс Радничког савста бр. 1912 од 20. 05. 1985. годмпе „Гоша” OOYP ФТМ „Иролетер”,- Параћкн. оглашава продају путем ЈАВНЕ ЛИЦИТАЦШЕ следећих средстава, делова н материЈала: 1) Путнпчко возило ,Д1зда” — 1500, хавармсапа, годи* на производње 1981. по почстној цспн од _ 150.000 дин. 2) Ауто гумс 13x145 (спољпа и унутрашља) по почетној цснн од — — — — _ _ (6050 - 1100 ч- 3500) 3) Главчине за заставу 750 по почетној цсни од — — — — — — — _ 4) Каоине за трактор, по почгтиој цски од 5) Тополе, по почетној ценп од — 6) Стакла за кабинс за трактор 7) Расходовани алати За позицију 6 и 7 Комисија ће одрсдити на дан лицитацпјс. са фелнама 10,650 дии. 2.600 дгш. 15.000 8.G00 почетне дин. дин. цсне Логорска ватра v празнпчио вече окупнла је учеснн- ■ј ке ОРЛ ,Ауто-пут'’, "борце н ннвалидс рада који делују g у оквиру Савеза за спортску рекреацију инвалида рада И „Бранко Крс.мановић”, да заједннчки обележе јубилеј Џ слободе и Дан борца. Уз сећања учеспмка револуције, пеН сму н добро расположење уручене су медаље и дипломе Н најуспешннјим спортистима у сусрету инвалнда рада и П брпгадира. боју за аутомобиле. Упитатн на те лефон 55-770. Оглагпавам нсважсћнм свсдочзнство за I 11 П разрсд заЈедничкнх основа излзто v Ilapahmiy на пмг Снежапе < :ремиЛ. Лицитација he сс одржати 12. 07. 1985. године v KPVrv „Пролетер”-а са почетком у 7 часова. ОБАВЕШТЕЊЕ Обавештавају се грађани да је канцеларија Видоја Стојановића, адвоката јјз Параћина, пресељена у Занатски центар, на . углу исте улице — Саве Коваћевића. „АУТОПРЕВОЗТУРИСТ” ПАРАНИН Аутобуси за Игало полазе 14. и 28. јула, 11. и 25. августа и 13. септембра v 18 часова. Повратак сутрадан у 17 часова. Информације и резервације на тел: 53-570. свих вша Улица С. Копачевића 8. Сваког радног дана од 17 — 20 часова. Лнст СоцпЈалистнчког савез« радиот пдрола оппггаве Пдраћжн. вздаЈе Ценпр м Славољуб Обрацовпђ, Излдвачки савст: Над* Бранковиђ, Момчило Вучковпћ. Светкслав ривоЈс Марппковпћ, Славолуб ОбрадовнП, Жлвота СтоЈановнћ. Живо|лн Томић /иредсеопнк) Kobi ћ .Мнрослпв Димктри)евић. МилквоЈе Илнћ (техиички урелнжж) в Миодра! МнлепковиН шп< (035) 52-352, повичаро (035) 53-694. Претплата; гоаншљв 300,00 двнара. полугодишн.е ЗЈМЈбОЗ-1973 код СДК ИвраИип. Штампа ГРО „Глас” Београд, Вдајковвћвва 8, хелефон (011) Право учешћа нмају сва правна и физичка лица која пре лицнтације уплате 10 одсто од почетне ценс. Прсдстав ннци лравних лица морају нмати писмепа овлашћењз. Лицитирана срсдства. деловн н матернјали морају бити преузети у року од 5 даиа и исплаћени пре прсузи.ман>а. _ ......................................................................................................................................... lllIBIIIIIIIli културу н н:<формлслл»е Ulapahim” — Парвћип. Длрсктор а главни n ontoHopiin уре.апнн Жпвковиђ, МиливоЈе Илић, Надл ЈоваппвкП. (замгник лрелседника). Спсжаиз lnxaii<iniih Бо л Јован ГомлН YpeByJe Релакцнопп колегмЈум Новннври: Сиежана lonaiioaah Мнлипа Жи" ресв РелакпиЈез Мвкспмв Горког. 4. Поштанскн фа.ч 38 1елефони: глав>ш и oaioaupitn ypei 50.00 динлра, за пностранство двоструко, Жиро рачуи Цснгра за кувтуру о ипформпсам 340-551, Тираж 8.000
.................... . СИМИЋЕВА ЗЛАТНД СТРАНА 8. = rilllllllllllllllllllllllHlIlltlllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllinilllllllllllllllllllllllllltltlllllllllllllllllin Обавештење Y CYCPET ИЗБОРИМА БАЧКА НАШЕГ ВРЕМЕНА КОЛЕНТОР ДО КРАЈА ГОДШ ПООШТРЕНЕ КАЗНЕ ЗА ПРШРШАЈЕ читаоцима Нареднн број вашег н нашег листа, по уобичајеној летњој шеми, излази 21. августа 1985- године. Редакцијг^ ПРИХВАТАЊЕ ОДГОВОРНОСТИ CTP.-UIA 5. CTPAIIA 6. ГОДИНА ХП ■ БРОЈ 288 н ПАРАНИН 24. ЈУЛ 1985. Лисг Соодјалистичког савеза радног народа општине Параћин nodcrojehii избори у Савезу комуниста и 'CuuduKaту at четврти no pedy делегагски пзбори прплика су за изузетну актпвност целокупног њихоаог чланства ц радних A>ydu и граћана. Али, и више od тога: то је и време одговорности за све оно што се учини илп пропусти, време у коме се грешке теиско исправљају. He треба посебно пстица ти da пзбори doaaae у сложеним условима, што nped све нас ставља посебне заda-гке и обавезе. Ово утолико пре што смо у време ну иза иас изневерили сопагвена очекивања, дата у iiaiutiM jacHiut onpede^eibtiпреиспитивање треба да има ИЗЛЛЗИ СВЛКЕ ДРУГЕ СРЕДЕ ц ЦЕНА 30 ДИНАРА ма, uno нисмо основне ииљеве За те пропусте се лако налазе. испунили и задатке. за ЦИ.Ђ проналажење решења за пзлазак пз ове >ситуације и за дослебно остваривање дугорочног npoipaма економске стабплизације. Ноегово спрогоћењв nodpaзумева борбу за ост^ариоање ггекуће економске noлитике, раст дохотка, пове зивање основних и радпих О1?лнизација, donouie-ње и остваривање дугорочнихпла коеа и програма развоја, бгже запошљавање, смањење социјалних разлика, пооттравање odioeopHOcru па свгсм нивопма, сузбијање ја вашлука и свпх негативних nopaea, odpebene промене у политичком систему, и тако даље. У припреми за изборе МАРШ „ТРАГОМ ПАРАНИНСКО- -НУПРИЈСКЕ И РУДАРСКЕ ЧЕТЕ' I* СШШ У години јубилеја слободе традиција се наставља. И ове ће годнне кренути млади из Деспотовца, Буприје п Параћина на марш „Тра гом параћтгнско-ћупрпјске и рударске чете”. Полазак је заказан за 27. јули када ће у Батинцу код Нупрпје битп формирана чета. Домађнни учесннцима првог лана марша бпће мештанп Шалудовца. који за учеснике припремају топао дочек. У Шалудовцу ће битн одпжан н пртггодан час истори је, а за поподневне сате заказано је падметање v втппе спортских дисциплпна. Другог дапа марша 28. јула, извешће се тактпчка вежба код споментгка борци ма Параћлнско Ехчхријске ц рударске чете на Грзп. М. И. ЗАВРШЕНА ЖЕТВА Y МИЛУТИН МИЛОШЕВИН, ПОТПРЕДСЕДНИК СКУПШТИНЕ СР СРБИЈЕ ОТВОРИО TPERE CMEHY ОРА „А^ТОГГУТ” 3SEZ23 На радилиштнма акције „Аутопут” палази се 10 бригада @ Говорећи бригадирима, Милутпн Милошевић, нагласио потребу већег политичког и идејног јединства Друга по реду смена на омладпнским радним акцијама отпочела је 8. јула. За учеснике ОРА ,Аутопут” Братство-једннство” ово је трећа смена од како бораве у Омладинском насељу „7. јул” и учествују на изградњи ауто-пута од Буприје до Појата. Свечано отварање Tpehe смене на ОРА „Аутопут”, 10. јула. окупило је бригаде из Коцељеве, Бара. Лебана, Илирске Бистри* це, Штипа, Чапљине, Иванеца, Никшића и Панчева. Свечаном отваран.у присуствовали су представници Републичке конференцијс ССО Србије, друштвено-политичког живота општине Параћин и Милутин Ми лошевић. потпредседник Скупштине СР Србије, који је отворио трећу смену на ОРА „Аутопут". Обраћајући се до сада најмно гољуднијој смсни која броји 500 учесника , Милутин Милошевић је подсетио: — II ове годипс радни људп Параћина и рколинс срдачно до чекују вас. младе градитсље, из свих крајева паше зсмљс, увсрсIII! да he ваш боравак на овој акцији, уз младалачки елан, пеcmv и такмнчарскн дух у раду донети иове учипке и нове рекорде.' Милутии Милошевић: Параћии вас срдачно дочекује — Всћ чстирп дсцсније омладина паше зсмљс успешно наста вља оно што су одмах иосле para млади> кроз омладинскс радве акцијс започели у изградњи и обвови, ратом опустошснс земл»е. У то врсмс, на многим градиПАРАБИНСКОЈ ОПШТИНИ ф Просечни приноси крећу се испод три хиљаде килограма по хектару ® До сада откупљено свега 160 од предвиђених 350 вагопа пшенице За десетак година уназад не памти се лошија жетва у пара luiHCKoj општпни. Приноси се у просеку крећу испод три хиљаде кллограма по хектару, што је и нспод сваког очекиван>а. Примера ради, један по љопривредник из Дреновца са парцеле од осамдесет ари добио је свега девет џакова или 450 килограма, пгго је „рекорд” у малим приносима. Пшеница је нарочито подба цила у равннчарско.м делу оп штине, значи у плодном Помо рављу, док је у планпнском делу нешто кваллтетнпји род, али ни он нијс могао да извустоја 1шти проблема на терену, захваљујући бризи ваше друпггвено-политичке заједнн це. Међутлм, све тп напорн нису овог лета адекватно иаграђени приносом. и чс просек. Оних дана да се налива познате суше мс смањилс када је требало зрно, дошле су које су у.многотежину класу, До закључивања листа (поне дељак пре подне) са наше територије откупљено је свега 150 вагоиа хлебног жита, сазиајемо од СТЕВАНА МИТРОВИНА, шефа одсека за пољопривреду Скупштине општине. — Зцачи mi план откупа од 350 вагоиа nehe бити рсализо ван. Највише што се надамо, то су 220 вагона пшенице у силосима са тернторије општи не Параћин. — Онима који то чине. тобоже у иптересу националнс равно правпости, треба се енергичније супроставити и јаспо pchu да се равноправност не постиже поделама и нациовалним егоизмом* поручио је младима, учесницима ОРЛ „Аутопут Братство Једипство”, Милутин Милошсвићпотпрсдседник Скупштине СР Србије.' Ситуација на Косову, појава на ционализма у разним срединама. жлво интересујс и забрињава мла ду генерацију, поготову што су клицама националлзма ..задојсни" „ многи .млади, припадници о.младинске организације. Говорс ћи о тим појавама, Милутин Милошевић се бригадирима обратио следећим речи.ма: — Албански иредентизам и шовшшзам у дужем периоду, a варочито покушај ковтрареврлуције навсо је. и давас вавоси> огромну политичку штету целој земљи. To је покушај да се силом сруши уставни поредак, да се разбијс социјалистичка Југославија. Међутим, албански шолиштима. стотину и стотину хиљада младих, уклањало јс тешкс трагове рата м заосталости. 11 док су се водиле оштрс борбе за ослобођење земље, па слободној тсриторији пушкс су замењене крампом, лопатом. колицима. за почео је један иови рат, рат за изградњу иорушеие земљс. Бсз икаквс тсхнике и машина хиљада младих руку, са вслики.м мла далачким заносом правило је пра вс подвигс. Ницали су крупни објекти: пруге. путеви, мостови, фабрике, градови. хидрослсктраис ... Нлје било човска у земљи у то времс, који иијс знао да омладииа гради пруге Брчко—Ба винисти, иредептисти као и сви други националисти и пепријате л»и пашег друштва- морају да (Наставак на 2. стр.) новићи. топут и Ви и Шамац — Сарајево. АуНови Београд. ваши вршњаци, као што су то члниле све претходне генс рације, успешно настављате нашу богату традициЈу омладинског рада, омладнских радних акција. својеврсних школа братства јединства и самоуправљан>а, другарства и пријатељства, рскао је у својој пригодној беседи потпредседник скупштине СР Србије Милутин Милошевић. шго се ето врло ригорозно одразило на прииосе. Укупно под пшеницом је по Ж1вевано 2754 хектара, значи ни план сстве није бпо остварен, а ов је предвиђао пшенину на преко 3 хиљаде хектара. У жетви је учествовало преко 70 ко.мбајна, жетва јс била одличпо оргаиизована, за вршела о року, пије било заСадашња цена пшенице ни мало неће да стимулише пољо привреднике за лдућу годину. Идућа сетва he сигурно бити још сиромашнија за неколико стотнна хектара. Пољопривред ници he сејати неопходне количине, тако да he тржног вишка бити све мање. To заиста греба да озбиљно забрине наujy шнру друштоеиу заједиицу, упозорава Стеван Мнтровнћ. М. Д. Говорећи младима о актуелној скономској и друштвено-полити чкој ситуацији Милутин Милоше вић. јс подсетио да сада морамо сви, као један. на свом месту а посебно руководства у земљи, да у пракси допринесемо остваривању дугорочних програма економске стабилизацијс. Та кођс је подсстио иа разне поделс и затворености: н^ционалне. скономскс, политичке. културнс, које су, нажалост узеле маха и које прсте да угрозе братство и јединство у јединственој југосло венској срсдини. onpaedau>a увек смо истицали, али џво алп, тешко ia пута захтев мора бити пх је прихватити, јер смо свесни чињенице da ш проблеми 11 nedahe зе искључиво нашом лугом". У Савезу комуниста мноdoaa- „засdoiaло је до одребене стагнације, до пољуљаног угледа и нарушеног повсрења због сопственпх несналажљивости грешака, и нејединства. Водећу идејно-политичку снагу >и историјску улогу коју има може и мо ра da ојача нрилагоћавајуhu се времену у коме се тражи нови замах, другачији приступ програмима и засацима се траже чланови. И пред земље, и у коме новп способни Синдикато.м су огромни 3adai{ti: dasajedno са dpyziiM dpyiiireeno-noaiiтичким организација.ча пру жи пуни допринос у прее^зилажењу npucyrntLX про блема и слабости, али u da као организација која је позвана da dupeicciio засту па се се за егпзстенцијалне интерерадног човека избдри за -његов бољи стандард, бољи економски положај сваког човека, da de носилац cnpoeobeu>a гавног опребељења, da сваком обезбеди pad, a бууссе не право, који jcdimo гарантује пуну jcditaKocT у дру штву. ripedcrojehu бслегатски пзбори су четврти no pedy, па је cada ц права прплика и нормалан захтев за критичко преиспитивање ticizyc тава, резултата и слабости у развоју и функционисању политичког система, као њи xoeoi саставног дела. To још израженији da у основним £>рганизација Оавеза комуниста, основним .организацијама Савеза cundu ката и њиховим рукодстви ма, а посебно за оелегате и чланове делегација морамо бирати способне, проверсне на deny људе који he на најбољи начин моћи da па плећима изнесу терег обавеЗ& и задатака. Неспособнпма не тамо где бинским зићенима може бити места се одлучује о 'суд питањима. Преватреба се захвали ти, неодговорне елемиписати. У овим изборима обавеза је д»1 се коначно ука же поверење дој генерацији тање обавеза и разрешавпње и ње. новој млаза прихваза њихово спровоћеНајзад, задатак је свих прогресивних снага да суз бију сваки нокушај изборних и кадровских калкулација, групагиења и лова у мутном. Основни критеријуми морају да буду padни donpuHoc, провереност и doKasaiia сиособност. Od таквих кадрова може се зчеки&ати квали^етнији pad и руково1}ење. И прихватањем, са њихове стране da за неизвршење npuxeaheних обавеза и 3adarai<a сто ји пуна odzoeopnocT. Искустео нам је показало на свим овим питањима нисмо лазили. најодговорније приТо нам се као бумеранг враћало и ударало у главу. Исту грешку не бисмо смели да поновимо. С. О. ДОК TPAJY ТРОПСКЕ BPYRHHE Са овпм јулским дани.ма стигле су и дуго очекиваве гропске врућине. Спас оц летњег сунца најчешће јс палажен у водн, тачннје на плажама. Иажалост, пако је Параћин богат водотоковима, за сада нма само Јсдко легално купалиште, a то је ЈЕ СПАС покривеЕ<и базеп Хале спортова одакле к потиче овај спнмак. Међутнм, днвље пла- >."е на загаћеној и Hevpeheiioj Моравм и Језерцу* крај 1радске депоније такође су опседнуте купачима. Ko ће на крају да пс ово.м врелцу раз.хшшља о последицама? Л1111|11111111111|111111111|1|<|||1!11|||1П11111Ш11Ш|1111|1Ш|Ш||1Ш111111111111111|1||1Н111Ш||||111>Ш1111111Н111111111111П11111111Ш11Ш1111|111111111111111111111Ш111|111Ш^
24. JYJI 1985. .■ БРОЈ 288 ПОДНЕТ ИЗВЕПГГАЈ О РАДУ СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ И ЊЕНИХ РАДНИХ ТЕЛА ЗА ПРОШЛУ ГОДИНУ МНОГО ПОСЛА Н ПРОБЛЕМА ф Друштвено-економски и самоуправни развој Општине у 1984- години карактернсала је повећана активност свих друштвених снага на даљој борби за економску стабилнзацију и развој самоуправљања номски положај комуналнс при врсде, интересно органлзовањс у овој дслатности, проблс.ме из градње и финасираље комуналнс инфраструктуре, оствариван>с посебног друштвсног лнтерс Актпвност Скуппггине општине и н>еиих органа одвијала се, као што је познато, у врло сложеннм друштвено-економским кретањнма, а посебно уз јако изражена инфлаторна кретања, висок пораст цена и пад стандарда, што је у знатпој мерн умањило ефекте организоване друштвене акције и напоре радничке класе н радних људи и грађана у нашој општшш на спро* вођењу полнтике п мера економске н друштвене стабнлизацлје, констатовано је у пзвештаЈу поднетом делегатима Скупштине на последњој заједнчкој седници свнх већа. са у комуналним делатностима проблеме водоснабдевања и дру го. Такође значајна активност ис казана је у области стамбенеиз градње, развоја мале привреде која и поред постигаутих резул тата, нема још увек одговарајући тренд. У области друштвсних делатности Скуппгпгне је у прошлој И порсд ових објективних тс шхоћа настављена јс тенденција оживљаван>а производње и н>е ног постепеног повећања. Ови ре зултати охрабрују, иако се још увек нс може говорити о трајној стабилизацији. Међутам,зна чајно је што су сагледани осно вни узроци ових тешкоћа и кон кретае мере и задаци за њихово превазилажење. To представ ља о^ову на којој треба да се води даља битка $а стабилизаци ју у 1985. и наредним годинама, Изузетан значај имала је у погледу расправс поводом Закључака 13. седнице ЦК СКЈ, у којој су критички оцењене све области рада на економској ста билизацир! и друштвсног живота у целлни и при томе је вео ма значајно да сс обезбеди кон кретна реализација ставова ш-го радни људи и грађани с право.м очекују. години, доношеље закључака и других аката усмеравала, конкр стлзовалаи продубљивала ранлје утврђсну политику у омислу јачања материјалног положаја ор ганизација друштвених делатности и стврање других услова за н>ихов рад и развој. Све већи број незапослеиих Отворена многа значајна питања Упоредо са економском стабилнзацијо.м и развојем самоупра вљања и делегатског система, скупштЈгна се посебно ангажова ла и на јачању одбрамбених приттрема и друштвене самозаш тлте друштвене одговорности и борбе за уставност л законлтост Стечена лскуства и остваренл резултати у 1984. годлнл. и по ред еконо.мских тешкоћа, омогу ћили су да се обезбеде основнл услови за успешнлјл развој у 1985. година која је, такође праћена многобројним тешкоћама. У том поглсду Скупштина општлне је посебно настојала да се у 1984. годинл отворе многа питања од значаја за развој и што влше допрлнесе њлховом решавању. Председник CO Топлица Недсљ ковић: Осећа се напредак у раду делсгата принело унапређењу свих дслсгатских фупкција у општини. Прнвреда прва брига — У овако сложепим условима, лстакнуто је у лзвсштају, Скупштлна је радила врло лптснзивпо л дала значајан допри нос укупној друштвено-економ ској активности и самоуправном развоју у општини. У том раду Скупшпгаа јс посебно настојала да у аеној активности што влше дођу до изражаја предлози и млшљења радних људи и гра ђана, делсгата и делегаплја, ор гана управљања и других самоупрвних оргапизација и заједпи ца, у чему је остварен зпачајап напредак и то је без сумње до Својс основне задатке л обавезс Скупштлна општлне, њена всћа, органи и тела су у највсћој мери реализовали на основу усвојеног програма рада Скупштине општине. У погледу садржине л мстода рада настојало се да се, пре свс га, решавају она плтања која су у том моменту била актуелна и значајна. а да се у стручној обради обсзбсдл сарадља, свих за интересованих субјеката и шлрс консултације и јавне дискуслјс увек када је то било нсопходно. Као што је познато, лравцл дрviiiTBeiio-економског развоi a и стратсшка опредељења остгаривања политике економске ста' бллизације на основама са.моуправљања л даљег јачања матсри јалне основс удруженог рада, у 1984. години бллл су у раду Скупштине општЈгне усмерени на: зауставл.ање опадања 'приврсдне активностл, интснзивније коришћеље постојсћих капацитс та, прилогођавањс пропзводнс структуре изворнлм цилсвима, усмсравање лнвестиционих улагања у развој друштвено догово рених капацитета, макслмалну сЈчтституцију увозних сировлна и репроматеријала домаћлм, повс ћано запошљавањс младих, стру чних и прс свсга производнлх радника, макоималну штедњу у свлм срсдинама. и тако даљс. Осповне карактеристике услова приврсђивања у прошлој години, као и раплјих, су висок пораст цспа, неликвидност, до ста висок ливо залиха, губици, пснаплаћепа рсализацлја, нсдос так обртних срсдстапд, неусклаУ току протекле године Скуп штина општине је више пута ра зматрала проблеме запошљава ња и констатовала да је број лица која траже посао у порасту. Пораст незапослених се нсказује због повећаног прилива младих генерација које завршавају школе, као и мсхапичког прилива већег него што су могућпости за запошљаваН|е. Повећању бро ја лица која тражс запослеае до приноса и тежња извсспог броја издржаваних лица да сс запо сле, као и несклад између про фесионалпе и квалмфикационе структуре лица која тражс запо слењс са структуром потреба за радницима. Констатација је да постоје . позитивпе тенденције и хтеља, ка.о и ствараас могућно сти за запотљаваае тто всћег броја нсзапослених. Ви настављате шшшију! (Наставак са 1 стр.) знају да су сви гчроди п народ пости Југославијс 1941. године голоруки устали против, до зуба паоружаних, фашистичких осва јача. Знају добро л>уди ове зсмље какав им је живот бло када су беснели фашизам, шовлниза.м и геноцид« каквих јс све трагедија било и колико јс неду жних живота изгубљспо.' Зато данас треба разумети што се ши ри забринутост и иезадовољство због стаља на Косову, што се то стаље брже не мен>а на боље, што ирсдснта још увек дслује и што исељаваае Срба и Црногораца још увек траје. Ни један једини човек било којој пацији припадао не сме као грађанин слободнс социјалистичке Југославије да буде под било каквим притиском, поготову да буде при моран да напусти место у коме живи и у коме жсли да остане. To мора да важи у целој нашој земљи> у ово време и за сва будућа времена. Учеснлци треће смене ОРА „Ау топут' доказали су л доказују да им братство и јсдинство заувек лежл на срцу а о томе најбоље сведочи песма лз пст стотина акцијашких грла „Дружс Тито ми тл сс кунсмо”. што се разлсгла одмах након речи Милутина Мллошсвлћа који је свечано озна чио почетак радова у овој, јулској смени. М. Иллћ СКУПШТИНА ОПШТИНЕ, 28. ЗАЈЕДНИЧКА СЕДНИЦА СВИХ BERA ЗАСЕДАЊЕ ПРЕД ОДМОРЕ И поред обнмног дневног реда делсгатн Скупштине оппггиједногласно су били за брзи рад. Материјали на »реме достављени проучени, нису захтевали посебне дискусије а три д легата којн су се више по навици јавили за дискуснју, на време су бнли упозореии од председника Скутпнтине ошптине да су не „про.машили те.му”. Усвојен јс извештај о раду Скупштине општине Параћин и њених већа за гтротеклу годлих'. Такође п извештај о paay Извршног савета. Док је за „Елаборат о друштвено-економској оправданости и удруживан»у у сложену организацију удруженог рада АИК ПАРАНИН, речено да се допуни цифра.ма које би речигије говориле о оправданости за септем барско заседање. Прихваћен је и извештај о раду Друиггвемог правобраниоца самоуправљан>а за 1984. годину као идва предлога. Један о изменама и допунама Друштвеног договора о оставаривању политике издвајања и удруживања средстава за задовољење општедру иггвених и заједничких потреба на нивоу општине Параћин у овој години и Друштвени договор о измвнама и доттунама MP3 Шу.мадије и Поморавља о заједничкој потрошњи. Предлог за измену и допуну Билаиса и Буџета општние такође је прошао без дискуспје, док јс Елаборат о усклаБпван»у оргаатзација и ф¥н'кциони сању опшпшскпх органа уп1 раве и стручне службе CO ПаI раћин, добио неколико примед би од стране председника Скуп штине и начелника инсцекцијских служби. Све јето било у складу са карактсро.и овог мате ријла, који је прнпремљен за јав iry дискусију и о њему ће се још и на шире разговарати. Yr лавно.м, Елаборат има за задатат а у складу са Ставовима ЦК СК Србије о одговорнооги и задацима СК Србије у разво ју политичког сиотема рациона лније организује огшггинске органе управе, стручне службе као и да послужи у сврху сман>е1ва броја запошљених у њима, уз истовремену афирмацију рада. Предлог одлуке о утврвЕгвању стопа допртшоса за здравCTBei-ry заштгггу у овој годкни такође је прошао без посебннх дискусија, јер је ова проблематика третирана и пре тога, а постојао је и предлог Извршног савета да убудуће сггопа за здравствену заштиггу износи 7,6 одсто из личног дохотка, 1,5 одсто из дохотка радннцима у ООУР-н.ма и другим орга ннзацијама и зајсдницама које су обавезне да плаћају порез нз дохотка. Ошша који нд су обавезни на то, из личног дохотка одвајаће се 8 одсго убудуће за здравство. Остале тачке дневног реда, ЗАПОШЉАВАЊЕ ђспост између попуде и траж- штлие. н>е, што је свс утмцало и услови Напредак у раду делегата и делегација У 1984. годлни активност скуп штл-не добрим делом била је усмерена на унапређсњу дслегат .ског л скупштинског система у општини, усавршаваљу и лзград њи метола рада л органлзацлоног механлзма Скупштине општине. У раду делегација, лако још увек лма сдабостл, осеђа се видан напредак. Евидентна је члљсница да се свс чешће, а у не клм срединама л стално одржа вају ссдницр делегација и то углавно.м лрс одржавања ссднлца Скупштинс општЈгае. Има се утисак да дслегације све више схватају своју друштвену улогу у оствариваљу дслегатског система и израстају у органе путе.м којих радпи људи и грађапи свс непосредније остварују своја пра ва, дужности и одгопорпости у вршељу функцлја Скупштлле оп штлпс. На крају треба напоменути да јс л рад Beha скупштине општи пс као и рад Комиоија л одбо ра био задовољавајућл л да све више попрлма каратср обавсзности пре коначног усвајања од странс делегата Скупштинс опС. О. РОГД „ВУК КАРАЏИН” Ииоентоотражи привоеменемеде После неколико усмеплх обраћања, днректора РОГД „Вук Караџпћ” функционе рнма нашс општнне, да се у овој радној организацкји уведу привремене мере, 11з вршни савст Скупшти1«г оп штине је разматрао ипформацију коју је доставио Слободан Марковпћ директор радпе организацијс, a која се односи на пословање napahinicKc штампарије. Извршнп савет је оцелно да јс стаље односа, оргапи зације рада п технолошке дисциплине у Штампарпји всома незадовољавајуће. што се одражава па пословне ре зултате. Ујезно је речсно да Иифор.мација не садржц до вољно елемената на ochobv којих би се предложмло пре дузимање привремених мера. .Ирепоручено Је оргапима самоуправљап>а, друштвспо* политичким органнзацпјама v Штампарији да озбиљпо и свестра1.’3 размотре проблсме у пословању и процснс, да ли јс могуће прсвазилажење тешкоћа у пословању без политпчкс и адмпнп стратпвне питервенције Ску пштине општине, о чему ће Извршнк савст и Скупштп на општине да ооавесте дпректора Слободат«а Марковп ћа. Комнтст за привреду, друштвене службе и фннан сије и друштвени правобра нплац са.моуправл>а11>а имају задатак ла редовно пратс пословање и стање одно са у овој ралиој оргаииза цији. Ради потпунпјег сагледава iba стања у Штампарији „Вук КараџиН'. Изврип и са вет lie организовати зајсднички састапак са Радтшчким саветом и друнггвено полнтичким организацијама Штампарије, на ко.ме бп би ли присутнп и функционерн 1.’лше општпне и то.м прили кмо he сс разматрати стање у овој радној организацији. М. Ж. као што су Предлог Самоуправног споразума о фшЈансиран>у противпожарне заштите, Информацпје о условима за обављање жетве, и измене у scan пореза иа промет и услуга, Предлога одлуке о изменама и допунама Одлуке о onurrinickilxi порезк.ма грађана и Пред лог одлуке о општепародпој одбранн, такођс су прошле без ДЈКжусија и јсдпогласно су усвојенс, док је о иницијатпви Скупштине регноналне СИЗ за путеве о увођењу посебне нак наде од продатс картс у пут* јгичком и превеженс тонс робе у терегном саобраћају, захтсвало пре усвојања, да сс обезбеди гарапцлја да ћс се бар 80 одсто тако убраних сре дагава потрошити на територи ји и за поправку саобраћајне .мреже у општини Параћмн. Нсвољс због .Источне трасе” Источна траса аутопута из дана у дан, бар се тако стиче утисак у дискусијама делегата и других представника друштвено-политпчких oprainiзација Скупштинс општине, све више „љ.\тк" и изазива огорчење у Параћину. Стиче се утисак да се сада откривају новп недостаци или бољс речено налазе мане источие ваПРИЈЕМ НЗНАД ПЛАНА У псрлоду јануар — мај овс годлне радне органлзације и ра дне заједнице доставлле су 3ajeднлцл запошљавања потребе за 1323 радника и приправника и то на нсодређено времс 365, на одређено времс 391 • ка одређено време до мссец дана 227, а за приправнике оглашене су 342 по требе. Према евлденцлји Заједницс од укупног броја потреба реали зовано ;е 81 одсто, а број запосленлх радника на одређсно вре ме је знатно већи од планиранлх потреба. YTBPREH РОК ЗА ПРИЈЕМ Скупштина СИЗ-а запошлавања је на седници одржаној крајем јуна донела одлуку да све радне органмзације које имају обавезе прије.ма нсзапослених лица са влсоко.м стручном спрсмом vnyre захтсв да предузму што хитнијс мере на реализацији ранијс утврђеног плана, а оба всза јс да се Заједница запошља ван>а обавести о предузстим мсрама. ло отежапо спабдевагее привредс репроматеријалом. И порсд тога пословаљс се може ценити успешпијим пего у претходној години, иако је у п.ој исказан губитак од преко зоо милијарди старих динара. Све већа пажња пољопривреди Скупштина општине је у про шлој години учинмла напоре и предузела мере у правцу обезбе ђен>а већег оби.ма пољопривредне производње ц сгварања ста билнијих услова привр^ђивања и развоја друпггвено-економских односа на селу, јер подручје на шс општине обилује изванредН1!.м условн.ма који до сада нису коришћени у довољној мсри.-По себна активност је била усмере на м она још траје на самоупра вном опганизоважу и ловезчва љу уз истовремено отварање пре радво-пропзводних капацаитега у пољоприврсди. Y области урбаиизма п комуна но-стзмбене изградње Скупшти на оплггине је разматрала и од лх-чивала о најзначајнлјим и про грамскпм пптањима док је V виру мнтересних оргапизоваља овг:х области вршено спповођсjt,e утврђене политике. Посебно знлчајна активност Скупштине општинс одвијала сс у области комунзлне делатности која јеби ла ус.мсрена првснствсно на еко ПЕЛЕГАТИ СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ ДАЛИ „ЗЕЛЕНО СВЕТЛО” ЗА ЕЛАБОРАТ О УДРУЖИВАЊУ ПОЉОПРИВРЕДЕ И СТВАРАЊУ АНГРОИНДУСТРИЈСКОГ КОМБИНАТА „ПАРАНИН” АИК - најбоље решење ф Агроиндустријски комбинат би донео веће заједшпитво у области пољопрнвредне производње кроз заједничке функције развоја, финансирања, маркетинга и самоуправљања и сигурнију. будућност кроз заједничке планове ф Већ идуће године 21.700.000 динара укупног прихода Након разматрања два председништва OK СКС и OK ССРН нансијског погепцијала, све н Извршног савета, делегати Скупштине општине иа последњој су то преднооти будућег агроседници дали су »делено светло” елаборату о еконо.мској оправ- индустријског комбината. даности удруживања у сложену оргаиизацију удруженог рада Едаборат допуњен ловим по- — АгроиндустриЈски комбинат „Параћнн”. дацима и кр^ггнчкијим текстом биће досгављен cbilxi радним Оцењено је да постоји еконо- већ у 1986. години имао уку- организашгјама на јавну расмска оправданост удружава- пан приход од 21.700.000. дина- праву, а онда би радници пу1&а- земљорадннчких задруга ра и 420 милиона у фондовп- тем рефереидума дали кона- „7. јула” .Доточанке” и „Дре- ма, према предвиђењима рад- чну реч о једном оваквом про новца”, Радне оргашгзације „1. не групе за израду елабората. јекту. Ишшијатива о удружи мај”, Фабрике адитива, ППРО Обједињена функција плани- вању параћинске пол>оприврс- „Шумадије”, Угоспггељско-ту ран>а и заједничких ЈИ-преса. дс пије нова. али је изгледа риспгчке органнзације „Грза- усаглашетп! развој, правилно тек сада лред реализацијом за турист”, ветерииарске сталице коришћел>е постојећпх капаци коју су условп полгпуио сазреи Фабрике бомбона и жвака- тета, искорпшћавапхЈ кадров- лп, чиме ће се обједшпгги л ћтгх тума ,Дараћинка” у Сло- ског потешхпјала, послови ма- оснажитк пољопрЈгвреда п ннжену организацију удруженог ркетинга обједиаеии и уса дустрија Параћииа. раДа — АИК Параћин, којиби глашенији, удруживање фн- М. Д. ријанте. После разноразиих пре кида шго воде, што сгрује, сасбраћаја, па ред је дошла пзнуБела евентуалиа измена Генералног урбанистичког плана града Параћила. На крају Ску пиггине, заједнлчке седнпце, Републичкц урбанисгички завод предочио је делегатнма елаборат на те.му „Утпцај трасе Аутоггута на развој града Иараћина”. Дијаграми и скице за бољу очигледност говоре да ће Параћин морати да тражи' нови лзлаз за свој развој. Урбанисти и саобраћајни стручњаци затражили су на. самој скупштини општиис сме рнице како да нацртају ,Дараћин 2.000”. године убеђени да he аугопут са источне стра не нанегн ггуно зла и у еколошком и у саобраћајном погледу. МеБутим, како делегати нису билн припремљени на таквс дискусије а ни уранисти да кажу цену свог рада, ос тављено је да се о томе продиокугује у ужем кругу. М. Мнленковнћ I Ммнаш 2
.Fiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiintiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii.......iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiitiiiiiiiiiiiiiiiiiiitiiiiiiiiiiiiiiiiniiiiiiiiiiiiiiiiiiii ........ ....................................................................................................... iiiiiiii.......... .............................................. . .................... ................... .
b»o4>Iio e 4 > on ISO vs- .5HHI1O I w"3pW"5o
24. JYJI 1985. ■ БРОЈ 2вв КОМУНАЛНА ИЗГРАДЊА СА СЕДНИЦЕ ПРЕДСЕДНИШТВА ОПШГИНСКОГ BERA СИНДИКАТА КОЛЕКТОР ДО КРАЈА ГОДИНЕ Ф Планирана изградња 3,4 километара фекалне канализације ф До краја године још 60 плацева РАДНИЦН 3AXTEBAJY ЕФНКАСН0С1 Након обезбеђиваља још око осам милијарди старлх динара интензивно се ради на изградљи колектора фекалне канализаци* је. За ову годину планирано јс да буде изграђено 3-40 километа pa, а до сада је лзграђено 2.5 километара у саобраћајницама у граду које имају третман паралслног пута са ауто-путсм. Преостали дсо градцће се до краја године, када he коначно колектор фекалне каналлзаллје бити завршен. Упорсдо се у тлм улицама гради и клшна канализација и нова водоводна мрежа у дужини од 2 километара. Само у овој години за главни колектор биће ангажоване 24 милијарде сгарлх динара, којо су обезбеђене месним самодоприносом. комуналним доприно сом. удруживан»ем средстава СИЗ-ова материјалнс пролзводње уз помоћ радиих органлзација нашс општлне. Пошто сс канализација ради на великим дубинама са влсоклм подземним водама чешће него раније долази до прекида у водо снабдевању или на ПТТ мрежи, па се зато лз стручне службе СИЗ-а матерлјалне производње упозоравају грађани л молс да имају мало вишс разумевања за оваквс проблеме. Уз изградњу канализације ради се и на асфалтирању улица. Ових дана приводе се крају радови на асфалтираљу Зајечарскв и дела улице Војводе Степе, a асфалтирана је Железнлчка улл ца. Како нам је рекао Станлмлр НАШИ ГРАБЕВИНЦИ Y JEKY СЕЗОНЕ Пуна запошљеност капацитета Q Болница и школе имају приоритет @ Стамбени објекти се граде сопственим средствима" и за тржиште ГПРО „13. октобар” у јеку грађевинске сезоне има запослене капацитете у свим OYP-има. Параћннски грађевинци, као уосталом п у другим срединама, муче муку са недостатком радне снаге. Зато је било потребно направити листу приоритета и завршавати оне објекте који су стрнктно везанн за рок. ООУР „Градитељ" завршава фр кф ефкна објекат .»Црница I”. Уговорени рок је 30. септембар, a no речима најодговорнијих у ,,13. октобру'' овај рок he бити испоштован/ Недавно је почето надзиђи вање спратова и крова на хируршком одељењу параћинске бол нице, а тај посао треба да буде завршен до 13. октобра Даиа ослобођења. Недостатак школског простора у граду натерао јс пара11инске грађевинаре да пожуре са радовима на прошлри ван>у школског простора у ОШ „Р. Домановић" за још 178 квадрата и са постављањем крова на школи „Стеван Јаковљевић" где he започети изградња школског простора за специјална оде љен>а. највсћи дсо ових послова везан је почетак школске године и дотле трсба да буду и завршени. ООУР „Градитсљ" изводи радове на три ламелс у Јагодњаку, у којима су станови за тржиште. од којих две треба да буду завр шене до краја годиис. Поред тога гради сс и објекат за потре бе СИЗ-а соиијалне заштите чији јс рок завршетка предвпђен за јссен ове године и просторије за потребе месне заједнице -.Гло ждак". Рок је 29. новсмбар ове године. иапшии 5 Шутић, помоћник секретара СИЗ-ова матерлјалне пролзводн>е свс поменуте радове изводи ООУР ..Нискоградња", а због зпачаја послова члјл је завршетак всзан за рок радл се у двс смснс. Путеви И поред тога што нема довољно пара локални путевл у нашој општлни се рсдовно одржавају, односно крпе ударне рупе зашто је лздвојено око S00 млллона старлх длнара. Радл сс и реконструкција пута Лсшје — Горња Мутница којл ускоро тре ба да будс асфалтлран. Извесна средства су лздвојсна за члшћен>е јаркова. банкина л пропуста на путевлма, а радовл су поверснл ОмладинскоЈ задрузл. Одзлв омладинаца је огроман, ради се на путнлм правцлма Параћлн — Млрлловац — Плана« Поповац — Стубица и Поповац — Буљане. Плацеви До краја годлне још око 60 плацсва блће додељсно на конкурсу за лндлвидуалну стамбену изградњу. Плацеви се налазе у Солунској. л улицл 22. децсмбар у насељу „Врапчанс”. У то ку је рсшавањс лмовлнско-правних односа л мерење. м. ж: У „13. октобру" истичу да су поменути објекати таквл да, лако су мале вредностл, за свакл од њлх лотребно је формирати посс бно радллиштс. Због недостатка радне care, лако је конкурс стал но отворен ООУР „Градлтељ" не може да буде подједнако ангажован на свл.м тлм објектлма. — У току јуна месеца прлхва* ћенл су послови око прошлреita школског простора л хирур* шког одсљеша за које до тада нисмо зналл тако да смо принуђсии да успоримо градњу на објсктима за које сматрамо да су мање везанл за рок. а уједно се вадамо да ћемо због навсдених разлога код иивеститора имати разумеваша, истлчс ДРАГУТИН ПЕТРОВИЋ. длрсктор ГПРО „13. октобар". Планове које имају параћинскл грађевинарл ynyhyjy на то да he лм л лдуће годлне свл ка пацлтетл блтл упошљени. Планлрано је да у току јесенл запо чне изградња објекта „Црнлца II” са 60 станова л пословнлм простором од око 400 квадрата л стамбеил објекат за потребс војске са 16 станова л Домом ЈНА у приземљу. У току су прлпремс л за лзградњу новог дечлјег обданлшта. Сви објекти који су се последњлх годлна гра дилл л којл се граде л којл he сс градлти раде се сопственл.м срсдствлма л за тржлштс. И другл ООУР-и у ..13. октобру" радс пунлм капацлтстом. Поред лослова на објектл.ма „13. октобра" ООУР „Пролетср" лзводл радове на топлификацији 9 Активност Општинске организације синдиката на питањима самоуправног организовања удруженог рада била је врло изражена и покренула је многа шггања и проблеме, али дала и конкретне одговоре и рсшења ф Привредни криминал у порасту, као и број хаварије, а противпожарној заштити треба посветитн посебну пажњу ф Y региону забрињавајући број обустава рада ® Y нашој отптини у овој години бнле су две обуставе рада у OOYP „Црница” и OOYP-y ФТМ „Пролетер” На последњој седници Председништва Општинског већа Синдиката пред годишн>е одморе, којој је председавао Раде МилановиИ, расправљало се о две.ма важним тачкама за даљн разв°ј Друштвено-политичке заједлице, активностн организације Савсза слндлката ма реализацији закључака Централног ко.митета Сапеза комуниста о даљем са.моуправно.м организовању \'Друженог рада н појапама крнминала, хаварлја и ооуставе рада. — Досадашља активност од шест мссеци на реализовању за кључака ЦК СКС била јс врло успешна, и може се слободно рећи да јс добила добру прола зну оцену. Расправа је покренула многа питал>а и дала конкре тне предлоге и решења рскао је Раде Милановић закључују ћи расправу по прво-ј тачки. Всо.ма вслико интерссовање радника. масовно учешће радни чке класе и љенл захтеви за прсдузимање енергичних мера за јачањс самоуправљања л организацију гдружсног рада. јестс блтан квалитет наше активностл. За разлику од досадашiso праксс, када одзив радника није био задовољавајући, ово је заиста позитивна карактеристи ка која говори да qv радници жлвотно заинтересованл за ову проблематику. Трсба наставити тај континуитет добрим акцијама и правим решењима која he стизати у прави час, истакао је Раде Милановић. У појединим срединама није се остало само на сагледавању проблематике. Предузиманл су и другл ефикасни кораци кано вом органлзовању удруженог ра да. Блло јс потешкоћа, има их и данас, и са њи.ма и даље морамо рачунати. Али смо добили квалитет и потврду да су раднл ци у стварл та снага која вуче напред. града и то добрим делом сопствс ним средствима. до којлх врло тешко долазл. Радл се л шлром Срблје л прате другл лзвођачл радова у Бору, Негодину л друглм местлма. Поред послова на изградњл уллца л каналлзације у граду ООУР „Нискоградња" убрзано радл на градском колектору члји је рок завршетка везан за почетак лзградње паралслног пута са аутопутом. Ради се л по четрнаест часова дневно л сви су изгледи да ће прсдвлђенл врло кратко рокови блтл лспоштованл, што јс свакако похвално када се зна у каквим условл.ма се изводе ови радовл. Условл привређлваља у грађе влнарству су последњих годлна изузстно теши лако је грађевлнарство највећа прлвредна грана у Југославлјл, јср запошљава 750.000 радника, а л нс радл сс много на побољшању тлх услова. Младл људл сс не опредсљују за грађевлнарство због тсшклх услова рада и рслатлвно нлсклх ллчнлх доходака. Зато постојл опасност да грађевлнске радне органлзацлје, па л наша, врс.меном остану бсз радне снаге. — Ималн смо врло тешку зиму и to he се свакако одразлти на резултате пословања у овој годлни. а парочито за првлх шссг месеци. али очекујемо да he ова пословна година бити успешна јер су нам сви капацитсти запошљсни, каже између осталог ДРАГУТИН ПЕТРОВИЋ. „13.' октобар" и.ма пуно разумевање, одговорних у друштвсио-поллтлчкој заједпицл и всћих радллх органлзација које уосталом и до приноси оваквл.м рсзултатлма. М. Ж. Негативае појаве у пеким рад ним оргаиизацијама указују да има снага које тежс да задрже старо стањс. које им из пеког разлога одговара. Најважнија пл јава јс пример из Српскс фабри ке стакла, где су три стотлне љу дл лз два ООУРа осујетилл намеру око 4.000 радпика и тако спречили да референдум успе. Ту имамо појавс опортунистич чког понашааа, затим жеље да се задржи стари однос, као и покушај превладавања личиог лнтереса над группим и друш твеним, што he само штстити овој веливој радној оргаиизали ји, истакао је Раде МллановиИ. Уз допуну разматрани матсри јал he битл презбнтиран на ссд ници Beha Савеза синдлката. Привредни криминал у порасту Друга тачка днсвног рсда, од ности Јгнфор.мација о привредно.м криминалу, пожарима, ха варијама и обуставама рала иза звала је веће интересовање при сутних. Привредни кримлнал у нашој општини јс у порасту. Про шлс године број кривлчнлх при јава износио јс цифру од 49, број крађа друштвсне и.мовине попео се на 98 случајева, док јс број кривлчнлх дела злоупотребс издаваља чека без покрића л девизног пословања смањен за 6, а број лзвршиоца кривичнлх дсла злоупотребе службеног по ложаја, такође, јс смањен за 18. Међутим, у структури кри влчних дсла против службснлх дужностл број проневера је по већал за 10. Број прлјављенлх ллца за нссавесно пословање је порастао у односу на 1983. годл ну. док Јс за крађу л тсшку кра ђу друштвенс кмовлпе прлјав љено више 63 ллца него у 1983. годлнл. Ни противпожарна заштитани јс схваћена са потребном озблљ ношћу па су штете насталс у 1984. години веће него претход не годЈше. Два пожаоа у Стакла ри у јулл 1984. годинс л у мају 1985. годлнс однели су 20 млли она длнара бесповратно- У про шлој л у овој годинл блло је више пожара у стамбеним згра да.ма. а трл стана у друштвеној својлни су потпуно изгорела. Учестле у л хаварлје л има всћих оштећења у многлм рад ним органлзапијама, тако да се л ту мора убудуће поклањати веллка пажња. Обуставе рада као протлвурс чна друштвена појава која угро жава слгурв.зст наше прлвреде и друштва све је влше присутна у забрињавајућем броју у пашем регсопу. У нашој општлнл блле су у овој годллл двс обуставс у „Црницл" л ФТМ „Пролетеру" Узрок обуставс рада у ООУР „Црнлца" бло је упрапо у нсрс гуллсаау исплате ллчнлх дохода ка. а обуставу је најавио раднл чкл савет радне органлзације. ; Исплата је лзвршспа лз фонда резернл општлне Параћин, као приврсмепа поздјмлца, а ол ја луара 1985. годлпс ла надаљс □брачун ллчллх доходака врши сс сходно пословнлм рсзуЛтатлма. У ФТМ „Пролстеру" дошло је такође, до обуставс рада у рад ној јединлци дрсара л стругара, а повод зо обуставу рада јс при мсна нормл рада прсузетих лз СОУР „Гоша" која не одговара овлм условлма. јср радницл са доста. застарелом опремом и тс хнологијом плсу могли да лх ос i тваре. Апсурдно јс да радници који чекају на посао примају ве he ллчне дохоткс од онлх којл раде. И уз лоше међуљудскс од носе, ледрстатак кадрова у еколо.мскл.м службама и уз недовољ ну упошљспс-ст капа»2»тета дош ло Је до ове не.миле појаве. У длскусији поводом ове тачке Драги Нлколлћ, аналитичар у Служби ДК нагласио је да тре ба прозвати пуним лменом л прези.меном носиоце негатлвних појава, извршиоце и починиоце криминала и других негативних акцлја и да he јсдан такав отво рен однос лматл много више од зива и успсха од уопштсног кон статовања стања. Где је самоуправна радничка контрола? Милован ЧОЛИЋ заменик пачслпика Секретарлјата унутраш н»их послова лзнео је податке ко ји говоре |3 порасту криминала и у првих шест мсссци ове годи не. Има више предуслова за ова кве појаве, а три пајважнија су: стална промена цена, затим ип флаторна кретања и пад друшт всног стапдарда. И у првих шсст мссеци ове године број крлвичOOYP ф™ „пролетер” О После шесточасовпог штрзјка који се догодио 24. маја ове године, радна група Општинског комитета за привреду Скупштине општине Параћин направила је дубљу анализу стања у овом колективу са посебним освртом на развој од 1980. до 1985. године. Што се планлраног развоја тл че ФТМ „Пролстер’’ је лзашао са врло амблцлозним планом ра звоја у овом петогодишту. И што сс тлче стручне снагс л ллжењер ског кадра као л модерилзацлје опреме л пролзводаих просторл ја. Програм је предвлђао лзградњу четлрл пролзводне халс укупнс површлце од s.ooo метара квадратнлх. лабавку новс опре ме у вредностл од 220 млллопа длнара по ценл лз 1980. годјп^. а реаллзацлју овог програма трс бало је да пратл упошл.авањс но влх ранлка. тако да ech крајем ове годлле ., Пролстср", бл треба ло да лма бллзу 1000 раднлка. Међутлм, нл један задатак лз овог програма илјс рсаллзован, а број запослснлх раднлка је остао скоро истл као л на почетку планског перлода. Што се тиче услова послова&а л кваллтета прлвређлвања може се рећи да су опи билл повољлл како у општллл тако л у целој групацлјл. Међутим. кваллтагл вни показатсљл прлврс1)лва!ва ФТМ „Пролстсра" показују да ова органлзацлја плје лскорлстлла попољпе условс. а према показатељлма продуктивности ра да ..Пролетср" сс од 169 органлзација у групацлјл налазл на 160 мссту.1 Такође л по дохотку по радплку налазл се на лстом месту, док се по лччпом дохотку налазл на 148 месту. И поред овако пегативиих кваллтста прлвређивања „Пролетс|Ј" остварује позптивлс флланслјске резултате лз чега се може закључити да бл сс ловсћано.м продуктивио why it скопомлчноифу послова- |ва уз бол>е KopnuheiLc постоје11лх капацлтста л услопа прлвре 1)лвања овлх рсзултатл били зна У ППРО ..Шумадија", ООУР „Обућа" и даљс сс лнтензивно запошљава по.ва радла снага путем стручног оспообљавања л прекваллфикације. Почстко.м ју ла мессца почсло је оспособљавањс уз рад 34 нсзапослеплх са основном школом л 44 са средн.ом стручном спрсмом суфицл тарних занлмаља. Од укуплог броја 67 су жсне. них дела достигао је бројку 50, што је више него прошле годипе. Највећи број пријава поднев је Секретаријат унутрашаих по слова, ла сс Милован Чолић с правом питао где су и други ор гапи друштвеие самозаштите, a посебно шта је са самоуправаом у свлм радним организацијама, али изгледа само на пааиру. Што се тлче обуставе рада коме нтарисао је даље Чолић, оне до лазе због лзше иормативне регу лативс и неодговарајуће исплатв личних доходака гоћзво у 90 од сто случајева. Значи, самоуправ ни односи нису изграђени ва по требпој висипи, а сигурно да и лоша инфор.мисаиост споси свој део кривице. За првих пет мессци број по жара и материјалне штете више струко је већи него ранијих го дина, Ј! треба прсдузлмати ме ре заштате залста огромнс, истакао је Миловац Чолић. У дискусији су учествовали и Града Стојановић, Ђорђе Кржа и други. Чланови Председништва Општинског већа синдиката предло жили су и извеснс допунс предоченог материјала који би уз детаљније анализе био презенти ран и члановима Beha савеза си ндиката на слсдсћој седници. тно бољи. На овакве резултате утицало је нсдовољно коришће* н>е капацитета и недовољна упо шл>еност. У прошлој години из губљено је 55.070 раднлх часова зашта је лсплаћело 6.341.241 дииара. Највеће време чекања на посао је у браварској радионини. затим стругарл л техници. II у овој годлнл прлсутно м даље всллко чекап>е л за прва четири мссеца лзгубљено је 25.657 часона зашта је исплаћсио 1.186.607 длнара. Иако укупан прлход у последњлх пет годлна растс доходак и члст доходак, развзј ФТМ „Пролетсра" се не одвлја у духу друштвеллх л економсклх законитости нлтл у складу са донстлм дугорочллм програмом скономске стаблллзацлје. Програм развоја за петогодишњи пс рлод се не реаллзује на свлм секторлма. лнтсграцлја са СОУР-о.м „Гоша" плје зажлвела чак нл у првом степсну сарадњс, па сс сматра да бл о међусобнлм одно слма обс странс трсбало да лнформишу колектлвс. Постојсћи пролзводнл капацлтетл се недовољно корлсте што се види из података о чскању на посао. У прплзводал постоји довољан број влсококваллфлкованлх и влсокостручних кадрова. међутлм. у комерцлјалл л друглм ско номсклм службама не.ма довљно стручнлх л креатлвнлх кадрова. а поссбан јс пробле л лспопуњсносг раднлх места. руководлоца ко.мерцлјалног л флнанси]ског ссктора, стојл у аналлзл стања коју је сачлнлла радна група Општлнског комлтста за прлвре ДУМ. Д. еwниијн На евиденцлји нсзапослених У јуну .мссецу ове годлне јс било ман>е незапослених за io одсто у односу па лстл период прошле годлле. Међутц.м. трсба очсклва тл nonchaiby броја нсзапослених. јср ;с у току прлјављлваис лица која су завршлла трсћл. четврти ч влши стсмсн стручпостл. М. Ж.
24. ЈУЛ 1985. ■ БРОЈ 288 ЗАВРШЕНА ВОЈНА ОБУКА ВАНШКОЛСКЕ ОМЛАДИНЕ Акцијашка панорама СОБОНАНИ И ПАРАНИНЦИ НА ПАЛИБУ Шеста по реду омладинска радна бригада „Братство-је* динство”, коју чине ’ млади братских општина, Мурска Собота м Параћпп, овог лета радићс на Савезпој омладипској радно] акцији „Палић", од 4. до 31. августа. Домаћип овогодишње брп гаде је Општинска конфереп ција савсза омладине из Мур ске Соботе, а са вршњацнма из Помурја бпће и 30 брмга да пз Параћина. Пред брига дом „Братство-јсдинство сто је радви задаци па пољопрп вредпим добрима у околиви Суботицс и па 'уређељу „Па пцпског мора" — јсзера Па лић. 4 „КРСМАНЦИ” поново ПОШУМЉАВАЈУ ОРБ ',Бранко Крсмаповић" која је опог лета радила ва пошумљавању пстарског крша у околитл! Умага, поново сеспремана горанске задатке Напме, на инсиСтирање органнзатора Републике ом младинске радне акције „Књажавац” у трећој с.чени паћп he се if брнгада „Бран ко Крсмаглзвнћ”. Организатор ове бригаде је Међупародна ковферепција ССО региопа Шумадије и По моравља, а домаћип OK ССО Параћин. Радпи задаци на по шумљавању околиве Књажевца, обављаће се од 4. до 31. августа, а окоснлца брига дс биће проверсви бригадири из Параћипа уз помоћ својих вршњака пз свих 12 општина Региова. ЉИЉАНА МИЛОШЕВИН Y ЧЕХОСЛОВАЧКОЈ У оквиру међупародпе размене бригада, од 20, јула у Чсхословачкој се налази и бригада Републичке копфере нцијс ССО Србије. Међу „бри гадирским репрезснтативпима" палази се и млада рад пица Фабрпкс цемента „Нови Поповац" из Поповца, Л>иља на Милошевић. Љиљапа је иначе, вишеструки акци<аш— ударпнк у једна од пајврсдпиЈих омладивки помепутог колсктива. М. И. ОЈАЧАН ОДБРАМБЕНН СТРОЈ ф Најбољи војници похваљенп и награђени У СЕПТЕМБРУ О ПРОБЛЕМИМА МУЗИЧАРА Некако у сам смирај поли тичких активности, полови ном јула, „Универзалклнцерт' из Параћина са вамером да изпесе на видело проблеме из живота и рада чланова, музичара удружених у прву ра дву организацију овакве врсте сазвао је копференцију. Одзив музичара, за разлику од одзива опих који могу да помогну у решаваљу пеких њихових проблема, био је до бар. Али, свесни да сами не могу да учипе мпого догово рили су нови сатанак који би тоебаз да буде и боље припремљеп и боље посећен, то ком септембра. М. М. Петнаестодневна ооука ваншколске омладине која се, до прошлс среде, одвијала у Наставном центру иа Грзи, завршена је на опште задовољотво. Млади који нс похађају средљу школу, па обуци су уз помоћ проверених резервних војних старешина, стеклн осно bv из обукс за одбрану и заштиту. О раду и боравку у Наставпом центру ла Грзи Љубиша Милутпновић, командант Центра, нам је рекао: Y Наставпом центру борави ли су будући војници из општина Рача Крагујевачка, Баточниа и Параћин. Настава се одвијала у правом војничком духу и атмосфери другарства и међусобног поверења. Све ово је допринело да на крају можемо да копстатује.мо да је ТЕШКА ТРАГЕДИЈА НА СТРИШКОМ ПУТУ Преко 120 километара на сат јурила је кобна ЛЈцмузина гоњена журбом у свадбешш прмпремама и младићко.м несмотреношћу. Покушај да при тој брзинн пзбегне бшшклисте са своје стране, нзбацио је ауто са коловоза право на Бурђа Манојловића (35) радннка СФС, љегову жену Миленију ДРАГИША ВАН ЖИВОТНЕ ОПАСНОСТИ Тешко поврсђени и једини прсживели од четворочлане породице Манојловић Драгиша (9), је ван животне опас иости. Хирург др Милош Чо лић из параћииске болнице сматра да код дечака који је допремљев у шоку због искрвављења, са пуно дубоких рана од стакла, ампунтираве деспе шаке и повредама гла вс, и падаље неће доћи до ко.мпликације. ДРУГИ БИЦИКЛ НАКНАДНО ПРОНАБЕН Трагичиост случаја па путу Параћин — Стрижа и поред вслпког труда и аутомобилиста и милицпје и љихове про фссиопалиости, учштила је ссоје. Нико пије био потпуно спре.мап да у првим мо мептима дслује без оптереће н>а. Тако је тек сутрадан утврђсно да се породица Манојловвћ кретала на двз би пикла. Други кога је возио Драгишз је пропађен у обли жн>ем плзпу зајелно са још неки.м трагови.ма песреће. СИЗ ЗДРАВСТВА — КАДРОВ- €КА ОСПОСОБЉЕНОСТ MEДИЦИНСКОГ ЦЕНТРА У ПОС ЛЕДЊЕ ЧЕТИРИ ГОДИНЕ обука завршена веома успешно, о чему сведоче н два бојева гађан»а која су оцењена са високо.м, врло добро.м оценом. Желео бих да истакнем, да је ово била веома добра генерација и да токо.м обуке нисмо имали 1Ш један проблем, a здравствени билтен на крају обуке је више него задовољавајући. Најбољи у овогодиипвој обу цц бпли су: Ратко Јовановић из Раче, Владимир Костић из Доње Мутнице, Иван Стевано вски из Техмје, Мирослав 1\’а» тић из Поповца, Миломир Милутпновић из Извора, Југослав Лукић из Клачевице, Горан Јеленић и Горан Глигорч јевић из Доњег Видова и Јовн ца Живановић из Сисевца. Њи.ма и још трлнаесторнни похваљених биће уручене књи гс и похвале 22. децембра на Дан opvjKaHiix спага СФРЈ. М. И. СТУПИЛЕ НА СНАГУ НОВЕ НОВЧАНЕ КАЗНЕ ЗА ПРЕКРШАЈЕ ПООШТРЕМ ИАЗНЕНЕ МЕРЕ 0 Ко се туче на јавно.м месту биће кажњев до 10.000 дипара. ■ Ко приступи бесправној изгра дњи до бо.ооо дипара П Ко пеца или лови без дозволе такође до G0.000 динара Законом о измсиама и допуна ма закона којима су одређснс новчанс казне за прскршајс у 78 Закона СРС измењени су износи новчаних казчи и сгупили на снагу 15. јула ове године. Казпе за прекршаје прогив ја вног реда и мира <:у до сада биле заиста ниске, па је један од иницијатора за н.ихово пооштра* вањс и наша Скупштлна опшгине, чији је предлог усвојен на скупштинским одборима. У будуће ћс свака туча на Јавном месту бити кажњавана до 10.000 динара или затвором од 60 дана. У тој висмии кажњаваће сс и лице које не поштује нарсђсња или вређа милиционара, инспсктора и друго службено ли це- док су за претње прсдвиђенс новчаве казне до 4.000 динара или 30 даиа затвора. Знатно су пооштрсне казне за коцку и давање пића пијаним липима. Ко набави, држи или носи ору жјс бсз одобрења, казнићс се до 3.000 динара или казном затвора до 30 дана уз обавезно одузиман»с оружја. За бесправну гради>у објеката прописапс су обавсзнс казне затвора до 30 дана и новчане до 60.000 динара. Дакле, заиста стро гс казне којс he знатно утицати на сузбијање бесправнс изградibc у урбаним срединама. Бесправни ловци и риболовии нису поштсђени овим изменама висина казни. Риболовци су у опасној скали, јер се за бссправно пецање кажњава најмање 20.000 динара до G0.000. док код ловаца је нсшто „лакше" јер јс распои казни од 3.000 до 50.000 динара, али уз обавсзну накнаду штете по посебном ценовнику. Повећане су границе казни код прописа о пребивалишту и боравишту грађана, здравствсној заштити грађана. угоститељства, игара на срсћу, пскоришћавању пољопривредног зсмљишта, зашти ти шума, рада и радних односа, коришћсњу путсва и тако даље. Посебно треба напоменути да су казнс за поврсду Закона о за штити од пожара биле и до сада високе. а измснама су удвостручеке. Даклс, рспресивна активност биће изражснија кроз повсћањс износа казни. што опомињс на всћу днсциплину у поштовању Закона. Душап Петровић Старешина органа за прекршаје НЕМА ПРОСТОРА НИ СПЕЦИЈААИСТА Основ у систу.му и организацији здравствене заштите су здравствени радницн. И раније а нарочито у последњој деценпји, бележи се веома брз пораст броја здравствених радника, као резултат стално растућих захтева становиишта у области здравствене заштите с Једне и реалног очекивања заједнице да се путе.м добро органмзоване здравствене заштитс позитивно утиче на укупан друштвено-еконо.мски развој, с друге странс. Због тога, интерес за овај проблем стално расте н још увек јс актуелно питаже, да ли је број здравственнх радннка на одређеном подручју довољап и како убудућс. Одговор на ово питан»е није лако дати у генсралном облику. Различито је решаван>е од територије до територнје због чннноца који улазе у планнрање. Условнл тср.мин ..медицинска дсмографија" укључује различи тс процесе у броју и кретању здравствсних радника. To су миграције, пријем и одлазак из професије. смрт. инвалидност и пен зионисање. Састав кадрова по полу, узрасту и тсриторијалној распоређености. Одоси између виcoKHix, виших и ’средњих кадрова између специјалиста и нсспе цијалиста, медицинског и немедицинског особља. Број потрсбних мсдицинских радника зависи м од: потрсба и захтева станрвништва у области здравствене заштитс. Дслатности и облика медицинске помоћи који се све вишс дифсрснцнрају и специјализују. Између осталог и финансијских срсдстава Заједница (стално недостајућих) и фроблема запошљавања, који је увелико присутан. Почетком 1981. године Мсдицикски центар у Параћину имао је укупно 421 запошљеног а у првој половини овс године 491. Ј1з ових података види се да је РО „Медицински центар Здравље” у Параћину, за период од скоро пет година гпримио тск 70 нових радника односно број радника јс у просеку растао 3.3 одсто годпшњс. Међутим. знатно је била већа стопа раста запосле ности здравствених радника од осталог, немедицинског особљ^. Број ових других чак је и сман>ен у односу на 1981. годину са 115 на 113 радника 1985. Ови подаци указују на правилно вођење кадровске политикс у Медицинском иснтру. Mcby но вопримљеним радници.ма највише јс лекара опште мдицине. Почетком 1981. године у Центру НМТРШШШ ПОРОАИЦА ф Y тешкој саобраћајној несрећи у суооту 13. јула настрадала породица Манојловић из Параћина О Возач ДобривојеМарковић усмртио Бурђа Манојловића, Миленију и Драгана Манојловића а са врло тешким повредама прошао је четврти члан Драгиша @ Возач уместо сутрадан пред матичара — у притвору Последња момачка јурњава Добривоја Марковића (25) аутомеханичара на привременом раду у Шведској моћним „Сабом” 900 — Турбо” шведске регистрације, завршнла се кобно по читаву породицу Манојловић која се враћала из Стриже у Параћин. Дреновац: јс радило двадссетпеторо лскара општс медицине а почетком 1985. Н.ЛХОВ број јс дуплчран. У Медицинском цептру данас и.ма 45 лскара специјалиста а прс пет година било их јс 31. У току ове године враћају се са спсцијализације или су се всћ вратили специјалпсти из области општс медицине, медицинс рада, нсуропспхијатрије, оториноларин гологиЈе. физикалне медицине и рехабилитације, офталмологијс, дерматовенеролигије, опште сто матологијс, оралне хирургије, дс чије и превентивне стоматологије и ортопедијс вилица, болести уста и зуба, специјалиста интер нс медицине. општс хирургијс« ансстсзиологиЈс. Ширим Планом развоја здравствене службс за псриод од 1981. до 1985. годинс било јс прсдвкђено да се одобри 29 спсцијализација за основну здравствсну заштиту у ООУР-у „До.м здравља” а за исти псриод планирано је 14 нових специјализацијс у Болнипи. Нп код ,.Болнице” ни код „До ма здравља" није могло доћи до реализација планлранпх спсцијализација због нсдостатка простора и због тога што још увек нису испуњсни планови проширс ња капапитета Болницс бачањс хируршкс службс са анестсзијом, трауматологијом и ортопсди јом). Дом здравља је планирао 32 специјализације, реализовано је 22 од којих је 11 у току и биће завршсне у овој, односно идућој години. У Болници планирано јс 14 нових спсцијалиазација а рсализовано је само 5. Трсба напо мснути да повремено у параћин ску болницу долазе врхунски стручњаци као што су профссор доктор Марнјан Бервар, хирург из Београда и доктор Витомир Ћирић, кардиолог из Ниша. И надаљс Мсдиципски цснтар у ПараКину обавсзан јс да у скла ду са средњорочним планом здра вствсне заштитс изврши приЈсм потребног броја кадрова поштујући прпоритст да сс прс свсга запошљавају здравствсни радници у диспанзерским служба Дома здравља. М. М. 2i||||||||||||||||||||||||||lllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllll!lllllllllllllllllllllllfllllllll>2 | Сатиризични yiao | е Тамо где радничка класа гази трн>е, бирократија јс ссби = = поставила асфалт. = (30) радницу ИВТКТ „Бранко Крс.мановић” н њихову двојицу синова Драгана 7 и Драгишу (9) који су се на бициклу, ко ко пеиглце, враћалп из Стри же. Ударац захукталог аутомобила прежлвео је једино Драгиша Манојловић али ион са врло тешким повредама главе, уиутрапгњих органа, и амттутврапе десне шаке. Тек после седамдесет метара возач је успео да заусгави аутомобнл. Узалудне су биле хи тне Јиггервенције другпх возача и милиције, које су се убрзо иашлп на месгу трагеди је. За троје чланове породице Манојловпћ по.моћи није бнло. f ( ВОЗАЧ НИЈЕ БИО ПИЈАН Којп су узроцц натерали Дооривоја Марковића да скре не са свог правца, до детаља ■утврдиђе истрага. Мећутим, у параћивском Секретарпјатуза унутрашње послове сазналп смо да возач није бпо пијан. V његовој крвп нађено је 0,33 прохптла алкохола што је испод дозвољене граииие. Од истражног судије Радтгаоја Снмпћа такође смо чулн да су траговн пнтензивног кочеља дугачки око 70 метара игго говорп да јс ауто птнао миого већом брзином од 50 кнло.метара на сагг, колико је дозвољено на месту трагедлје. — Овако тешку несрећу не памтим у својих 26 година судпјске праксе, истиче судија Сихшћ и сам видно узбуђен. Пут Параћин — Стрижа и даље, не .може да истрпи оптерећење саобраћаја који се н»име одвија, Врло често изла3H.M0 на увиђај баш на тих неколико километара и мислим да овакав догађај налаже да се најхитннје изграде стаза за бициклисте и пешаке. Тешка несрећа затворпла је кућу породице Манојловић, a трагедпја се надвпла и над ку ћом Добривоја Марковића. Једини преживели Драгиша остао је без својнх најрођенијих а умесго свадбеног весеља у кући Марковића, штс и немо ишчекивање одлгке суда. Још једном је младићка несмотреност уз сулуду вожњу узела свој данак. Овог пута велпкл н највећн — трн невина жнвота из једне породице. М. Миленковић Иванав 6 УБИО HEBEH4AHY ЖЕНУ Због тога што пије хтела да се врати да поново живи са њим, Радован Стефановић (35) из Варварина 18. јула ножем усмртно своју невенчану супругу Љиљану Серафимовић (19). Убиство се догодило у н>и ви под кукурузом код Дреновца где је Радован извео, из аутомобила свог пријате ља Љиљану ,да разговарају”. После краће препирке севнуо је нож и спилог је трагедија. За њима је остала двадесетосмомесечна кћер. М. М. Извор: TAM Y ЗАПРЕГУ Y првом тунелу код Извора 17. јула, због неприлагођене вожње, на запрегу Љу бо.мира Марковића из Извора налетео је Там регистарски број СВ — 878-60 власништво „Ветпрома" кога је возио Стеван Оровић из Па раНииа. Y незгодн теже је поврсђсн власник запреге. М. М. ооОоо Изглсди за враћаље дугова иностранству врло лошс из- = глсдају. ооОоо | Како да снилпшо губитке кад нам је самоуправна ра | света у квару: | ооОоо i У СИВ-у трсба запослити кошаркаше. Теже би сс заду- = живали до гуше. § ооОоо = Чекајући на стан всћина подстанара успе да дочска — | старост. = ооОоо Оградио се од своје прошлостж затворским зидом. ооОоо | И бирократс су подложне притисцима.’ Углавном крв- = ии.м. § ооОоо 5 Све мањс аплаудирамо стабилизапији. Р\ке cv „зм цу- = = не жуљева. = = ооОоо = = н = Празан је џсп пајтежи. = е ооОоо § Нека друштвена кржгвња олако прелазе у скрстања. | ^IIIIlllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllHIIIIIIUlin
24. ЈУЛ 1985. ■ БРОЈ 2» ff® РАШЕВЧАНИ И БЕРКАСОВЦИ ПО ДРУГИ ПУТ ЗАЈЕДНО БРАТСКИ ninnnniniiiniiiiiiiiiimiiiiinnminniiniiiiiiiiiiiiiiniiiiiiiiiiiiniiiiiiiiiiiiiiiimiiiiniiiiiiiiiuiiiniHiiiiniiiimiiiiiiiiiiiiiuiiiiiniiiiiiiiiiiiiiii ЗАГРЉАЈ приЈатељилЛ ^>ашевчани су ове године обележилн заједно надомак Пга И ^роватно будућим побратимима из Беркасова, месне ШИДа • Преко 50 бораца, грађана и Охмладине овог сремског су гости у домовима гостољубивих Рашевчана са својим зајсднице села билн ЗОРАН ИВАНОВИН ИЗЛАГАО Y ГАЛЕРИЈИ ГРАФИЧКОГ КОЛЕКТИВА Упв После свечаног дочека у ра. биии хим јутарљим часовима и почас них плотуна крај споменика изгинулим борцима и стрељаним родољубима, пријатељски караван упутио се у Јухор на Добре Воде, где јс крај спомсн чссме Јухорском лартизанском одреду одржан свечани збор и велико народно весеље, чији домаћии јс била Меспа заједница Рашевица и њена органивација бораца. Поподиевни сата дружења Бер касоваца и Рашевчана били су испуњени спортским сусретима. У занимљивој фудбалској утакмици месних клубова гости су имали више знања и среће и по бедили своје до.маћинс резултаТОМ 5:2. Пријатељи Сремци су угошће ни по при1ватним кућама, а затим је приређена и заједничка вечера у Дому културе у кеме се после тога развило заједнич ко коло и заорила песма. — Нисам први пут у овом кра ју. каже Зоран Мишљеновић, из Беркасова. Долазио сам суссд ни Поточац ранијих година па Омладински сабор таки) да сам већ упознат са овим лепим крајем и добрим људима. Мислим да су људи овдс врло гостољуби ви, срдачпи ц отмрепи. Можда би програм боравка требало убу дуће мало измевити л допунити, али смо свесни да је једап дан мало времена да се свс vpa ди што бисмо желели, каже Ми шљеновић. Његов пријатељ Јоаким KenKern такође, је пуп импресија: — Излет па Добре Воде био је напорап, али незаборавав. Одушевила ме панорама Поморавл>а са ове плапине, а поссбпп сам задовољан пријемом који смо доживели у Рашевици. Нас тојаћемо да Рашевчане дочекамо код нас на прави начип, као што су м и они учинили, каже Кечкегп. Аутобус којим су гости требали да се одвезу дуто није могао да крене, јср су око њега стаја ли загрљени побратими, борцц са Сремског фронта, младићи и девојке, њихови синови и унуци. Као што су некада загрљени и са песмо.м пробијали Срсмскк фронт, тако су и сада дуго оста ли у братском загрљају који ни је малаксавао. Напротив, још гласније, пунијим ллућама заори ла се заједничка борбена песма кад је аутобус кренуо пут равнога Срема. Д. М. Једац од изложених цртежа ПОЧЕЛА БЕРБА ДУВАНА Задовољне Почетком прошле ссдмице почела је и берба првих листова дувана на парцелама у нашој општини. Под канадском сортом ,,Берлеј” засађено је преко сто тину хектара што је знатно ви ше него црошле године. Нижу се први жути листови. а дуванџије су задовољне њиховом тежином и величином. Можда је јулска суша доста успорила развој. али још има време на да стабљлке истерају новс ли стовс и младе налију до краја. До првог откупа, који се планира последњих дана ове године остао је још дуг период сушења дувана, али и примамљива цена, од преко 400 динара по килогра му, која чека првокласне листове. М. ДШЕНЕРНА РЕПА У одпнчном стању Пољопривредни стручњаци про це&ују да ће ове године род шећернс репе бити зцзтно бол>и, јср су услови за њен развој били повољни. Ако се временске прилике значајније не погоршају, онда he род шећерне репе, како се очекује премаши ти четири вагона по хектару. На појединим парцелама које су током вегетадије боље трети pane стручњаци се надају и Г*- кордном роду шећерне репе. На пољима наше општине за сејано је укупно преко 600 хектара, значи дупло више него прошле године. Пољопривредни ци су до сада применили. све агротехничке мере за заштиту од биљних штеточина. V овом месецу постојс повољни климат ски услови за развој пла.мењаче па се препоручује пољолривред ницима да своја репишта прска ју бакарним кречом или ..ЦИнебом”. Уговарање производље за иду hy годину отпочиље већ крајем овог месеца, најпре са пољопри вредним организапијама, а од новембра почеће м потписивање Уговора са индивидуалним пол>опривредним произвођачима. М. Д. НА ПООРАНИМ СТРЊИШТИМА У ТОКУ IE ДРУГА СЕТВА Већ следећег дана пакон жетве многи пољопривреднлци су заорали своја стрњишта и припремили парцсле за нову сетву.’ Тренутно сс увелико засађују купус. краставци или боранија, али по свему судећи купуса he блти вајвише, јер се поморавски пољопривредници за п>ега радо одлучују, када је у упитању друга жетва. Иако се не ррди о уговорсној производњи, повртари и ове годинс се надају да ћс успети да овај производ пласирају преко задружних откупних стапица или у слободној продаји на пијаци. Ко зна. можда he ове јесепл лматл влше среће. И купус неће да измрзне чекајући купце, uche да се баци пред стоку. Ако већ тражлмо од савре.меле пољопрлвредс да лма две жетве, онда треба и да омогућимо наши.м пољоприврсдницима да своје произзоде пласнрају на тржишту, н тако допринесу всћој производњи хране.' М. Д. ЗАШТО ВИШЊА НИЈЕ ОТКУПЉЕНА ■ Ошптнм ОРЕОУНИ жалопојкама ИИШ одгајивача вишаља, које се ових дана чују са свих страна, придружују се н вишњари из наше општине. Због чега овогодишњи род нпје откупљен објаснио нам је Мподраг Радовановић, директор Основне задружне организације „Параћлн”. По љеговлм рсчима, до сада је откупл.ено око 4.000 килограма вигдања, углавном од произ вођача који су користили средства „зелсног плана” за засаде вишљика, а Параћин нлкада ни јс јгмо више од 5.000 килограма вишаља у откупу. —Разлог што и остале коллчи не виша&а нлсу откупљене лежи у томе што радиа организа ција ,,Воћар" из Београда има на залихама много другоразрсд пе, значи црвљиве влшљс, из прошлогодишњег рлда, којс су пребукирале капацитетс. Наши произвођачи су, такође. понуди лл црвљиве влшље, а прсма ана ллза.ма које су узл.мапс прс откупа па сто влшааа пе сме да буде влше од једпе која је црв љлва. Одблјсне су и one влшље које су на десетак-пстнаест дапа прскале хербицидлма. Порсд „Воћњака" вишње није откупљсна ни „Кооператива" из Београда, са представништво.м у Свстозареву, из истих ра злога. а они су главни изврпшо цл л откупљивачи са нашег терена, објаснио је директор Мио драг Радовановић. М. Д. ТЕХНИЧКИ СЕРВИС „ПРВОГ МАЈА” Успешно обављвн посао • Сви резервни делови за комбајне могу се набавити у Радној организацији „1. мај” Ове године организација жстве имала је дад.еко виши ниво него ранијс. Поред друштвенололитичке заједнице. Општинског штаба и штабова за жству у месним заједницама, посебно место припада и техничком сеп вису Радне организације „1. мај” Екила машлнсклх стручњака свој посао на преглсдима и поправкама комбајна обавила ie високо професионално. Прегле; дано је укупно преко 70 комбај на, извршена потребна прилагођаваља и подешавања, тако да је жетва потпуно спремно дочс кана. ^таназ 7 — Кваллтст комбајнлраља ово га пута је био мпого бољи пепз прошле године, јер је растурап>е жита сведено па млплмални проценат. Тоњзм самс жстве екипа нијс имала мпого посла, зпачи пијс блло пи застоја јср су претходпе прлпремс врло дд бро обављспе. Жетва је завршепа у предвиђспом року, а мо жда и због тога шћз се пије чс кало на делове као ранлјлх година. Свл потрсбни делови за комбајне м»згу се лабавитл у пашој радпој органлзацијл, рекао пал! је Томлслав Младсно вић, шсф техллчког сервлса „1. маја’’. М. Д. Постдипломад Факултста за примењеЈЈу — ликовну уметност, Зоран Ивановић, сликар овдашљи, излагао је од 27. Јуна до 7. јула у Галс ријн графичког колектпва у Београду. Овај студиозни ис траживач лиинје у функцији цртежа, представно се бе оградској публици са 25 цртежа у техници: туш и перо са мало дрвене боје. Изложба коју је отворпо Миливоје Вучковић, секре тар Заједнице за културу општшје Параћии, представ л>ало је мало летње освеже н>е за београдски сликарски имиц. Ваља рсНи, да је Зораиова изложба побуднла ии тересовање, ле само гледала ца, већ II средстава информисања која су донела пово љан суд о креативним и из ражајннм потенцнјали.ма сли кара н песника Зораеа Ива новића. Изложбени сликописи у Галерији графичког колектива су изабрани део Зорано вог стваралапггва из раннх дана дружеља са арабескном лннијом, н по његовим речи ма представл»ају најаву за још студиознпји н темељити ји скалпелски захват у срж! лш>иЈе. М. И. УСПЕХ НАШЕГ УМЕТНИКА @ После Карловца и Бихаћа, шеснаеста самостална изложба слика и цртежа Параћинца Срећка Здравковић отворена у Јелси на Хвару и тамо остаје до септембра Шеснаест самосталшк и педесет групнпх пзложби, велики број напрада и признаља, бројна студијска путовања, го воре о изузетно ангажованом слнкару Cpeliicy Здравковић, члану УЛУС-а, ликовном педа гогу и студенту Ликовне академије у Новом Саду. Срећко Здравковић се труди да му најпре дело буде испред имена, да оно само најпре избобори себи своје меото у културним просторима. ПараћинскЈ1 културни послештп знају Срећка и као спонзора многих I Вести из културе СТОЈАНОВИН Y ЛИКОВНОЈ КОЛОНИЈИ „ДУДОВИЦА” Академски вајар Слободап CTojauoBiih, вратио сс лз Ли <овнс колопије „Дудовица" која се спаке четврте године одожава у близшш Лазаревца if окупља сликаре из Сло веније, Хрватске и Србије, a езводо.м „Воза братства јсди 1ства”. Овс годлне у шумадијском сслу Дудовица код Лазаревца учестовало је укуппо 22 сликара и вајара, а Стојаповић је урадио скулптуру из циклуса „Лсптирица" димепзије 3 метара, која је »ch на шла место у галсријп „Саврс мепици” у Лазаревцу. Д. М. културних акција у којима је локлонио своје бројне оришналне цртеже. — Истовремено радим на внше циклуса. Тако се одмарам. Цртеж лш је превасходан.. To ми је свакодневни, еле.мектарни израз. Уљана слика је посебан празник за у.мет ника. Она даје ко.мплептје знање. Слмкам углавном људе и њихову психологију. To је вечна те.ма. Само тако човек може да обезбеди трајно иитересоваше публике, тврди Сре11ко Здравковић. Иначе, радим од 0 до 24 часа. Сликам и у сну. Јер свака слика је проблем за ссбе, којн тражи потпуну личност. Престајем да слпкам онда када сам задовољаи. Највећи дарза уметника је да зна када he да престане. Да нма границу мере. He треба у један простор трпати свс што ти падне на па мет. To јс тортура за гледаоца. He трсба вулгарно схватити: всллкн формат-.велика сли ка. И са мало елемената може се постићн мајсторство. Прс сваког сликаља окупам се, јер слика не сме да се инфнцпра. Мора да остаие чиста у сваком с.мислу. Сликам уз музику, а док радим во.иш п да разговарам са пријатсљима. Врата мог атељса су увек отворена за сваког добронамерника. Y самом сликарском чи ■лу нема ппчег мисгичног, фа- .мозног, тајанственог. Никада писам ценпо тај полумрак код уметника, каже на крају Среко Здравковић. М. Д. ОД 1. АВГУСТА ¥ СИСЕВЦУ ИЕ1ИМ Стсватз иии Бодпаров, Пећа ЛТнлосављевић, Даннца Антић, Оливера Грбић, Миодраг На горни, сликари мз Београда, Мирослав Анђелковић из Ни ша, Војкан Величковић п Бера Караматпјевпћ нз Све тозарева, 6nlie учеснпци уме тничке колоиије у Сисевцу, КОЈУ од 1 — 15. августа, 11. пут по реду, оргаЕ’ЛзујеСИЗ културе пз Параћина. Овој вредној екипи слггка ра придружиће се и песник Слободан МарковиВ, који he Сисевац овековечпти у стиху, а у време трајања" коло није организоваће се књнже бно вече и про.мовисаће се књнга стихова Счавнце Бла гојевић .ДИкољка**, обавестпо нас је ЛЈића Вучковић секретар СИЗ-а за културу. ГРАДСКО АМАТЕРСКО ПОЗОРИШТЕ ■Ц ПОТОЧАНИ Y ВАШИЦИ Неговање џевопуцаонарнзк тринцига На позив братског села Вашице код Шпда, мештани Поточца посетили су 4. јула Поточца костурницуу оно.м селу н споменик нзгннул1Ш борцима у Шаренгра ду н положили венце и свеже цвсИе на хумку мзгннулих бораца на Сремском фронту. Y добродошлицп коју су прнреднли мештанп овог села каже се да омладина која је окулљена данас, као п сва друга у целоЈ нашој до.мовини, обеИава да туђа чпз.ма неће ста ти на наше тле, ннти ваше хумке, п да ће.мо свп као један ако затреба бранитн сунце слободног пеба.” Гостн.ма из Поточца приређен је срдачан доч<.*> у центру села уз богат културно-уметнмчки програм. Двадесет и четвртп братскп сусрет Поточца и Вашица протекао је у траднционал ном гостољубљу п прнјатељ ству. Стојан Пстровић Градско аматерско позориште учествосало је на 29. фестпвалу драмских ама тера Југославије у Требнњу н у незваинчпој конкуренцнјн у iionoinioM програму приказало монодраму „Ортаци” Мирослава Дихштрије виНа, коју је изванредно говорио Толшца Борћевић. Монодрама је прпказана у Галерији ,,Еер»тас'* у старом делу Требшва. Глумац Томпслав Борђевић није из иеверио велнко иигресоваibc за прву монодраму која је изведена на овом фестивалу ц након представе добио је мнозе комплименте гледалаца »« г позоришнпх М. Д.
НАША ПАДОБРАНКА ОПЕТ ПРВАКИЊА ДРЖАВЕ 'illllllllllllllllllllllllllltlllllllllllllllllllllirlllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllltllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllll;' ВИСОКО ПРИЗНАЊЕ ДРУШТВУ ЗА СПОРТ И РЕКРЕАЦИЈУ ИНВАЛИДА ПАРАНИН СВЕТЛАНА ЗЛАТНА ® Светлана Симић поново освојила титулу првака државе у падобранству На асродрому Бутмир код Спрајева, 21. јула завршспо јс падобранско првснство државс. Тнтула првака у жен* скоЈ конкурсицпјн лоново јс захваљуJylm Свстлаш! Снмпћ, допутовала у Параћип. Она је победпла у скоку no пиљ, а златна мсдаља припала ЈоЈ Је н у фигуратившш скоковнма са 2.000 метара, што зпачн да Јс Свстлана победШ1к п у геисраллом пласмаиу. Нз Сарајсва се првп у Параћлн пратпо Славољуб Годић, нлп трснер п су дпЈа на осом првенству државе: — Овогодшппш шампнопат одлпковао сс врло јаком конкурснцнЈом, н у шкој » у жспскоЈ. Учсствовало је пре ко сто такмнчара из зсмљс, па пам Је овогодишња тптула Још дража. Разлз! вшпе да јој сс радујемо и поносимо нпшим падобранцима Јс, што су онл учествовалп, а Свстлана п побсдила са врло скромном опремом. Осгалн клубочч дпгско пас. надмашуЈј? по квалитету падобрапа п осталс онреме. ТрпЈумф Свстлане Спмпћ, према томе, Јс само рсзултат велнке упоралс- д п добре прппрсмс, каже Годнћ. М. М. РЕЗУЛТАТИ Цнљ лојединачио, са 800 метара: Светлана Симнћ, Асро хлуб „Наша крпла", Параћпн 0,20, Лучић — Ко привида, Д. К. Сарајево 0,36, Јури ца АК Новн Сад 2,14. Фпгуратнвнп споковн — жспе: Светлана Сихтпћ, АК ,,Наша крнла”, Параћнн 20,6. Лучи1| — Копривипа АК Сарајсво 22,2. Милановнћ АК Новн Сад 23,2. HAYMOBHH ЗА ТУЗЛУ Joni је један Параћинац међу по бедвицвма. За екнпу АК .Здравко Смолеј” нз Тузлг, скакао Јс Љуби ша Наумовпћ, бпвшн члан СК ,,На ша Крила”. 1БсгОва екипа освоЈп ла Јс прво место у дисциплнии гру пни лнковнн скоковн (целатив). | ОТКРИВАМО ЛЕПЕ СТРАНЕ СПОРТА I HE ЗАМЕРИТЕ I НА ИНДИСКРЕЦИЈИ = Стицајсм околности, то | јест на позлј секрстара ФСО | Новице Петровића, до руку = нам јс доспело писмо ФК = БСК из Буљана, упућеко Фу = дбалском клубу ,Јухор" нз | Поточца. Завврили с.мо V = њега II нека нам не буде за Е мерегзз на пдискрецији, јер = жеља нам је била да отвоЕ римо још Јепну лепу страну = спорта. Пнсмо дајемо на | увид свим читаоци.ма: као = типнчан прнмер схватаиа i спортског у спорту, особине i која све више недостајс: Е Фудбалерп п управа ФК = ,.БСК" нз Буљана од срца е Вам честнтају освајање овоi годшињег Купа ппггине Паi раћин и желе још пупо ова = ко лепих успеха. = Билц смо вам достојан = противнцк у финалном ме- | чу, желели смо Да ми понс- = несмо пехар победничког | Купа, учинилп смо све коли = ко смо у овом тренутку мо гли »али све тс Здше жсљо вн однели. Поноснн с.мо на чињеницу да с.мо зајсдно са ва.ма, при реднли право задовољство пуно.м стадпону нашнх иа вијача, јср је v овом фшзалу уистину победио фудбал. Наш поштенп однос пре> Ма фудбалу препели смо п на навијаче који су зиали да спортскц бодре своју екц пу, али са много поштова ita и аплаузе као награде за протцвничкц TJ’.M. To је права вредгост ама тернзма, а наш допринос је велики. Жеља нам је да н даљс наставн.мо спортску сарад њу и пробуднмо приЈател, ство наша дпа клуба, иека оно послужи као пример ос талима како се бори за своје боје н нашта се при то.\;е пе сме заборавитп. Спортски поздрав ФК ,,БСК„ Буљане | 1 I I == = = ФК ЈЕДИНСТВО: ПРЕД ПОЧЕТАК ГГРВЕНСТВА — ОКОСНИЦА СТАРИ ТИМ Ц»: ОТСТАНАК АЛИ I ВИШИ РАНГ Јединство сачувало окосницу од тима који је освојио прво место у ДР¥ГОЈ српској лиги уз млада појачања @ Циљ је адаптирати се уз настојање да се домогне нова Међурепубличка лига He звуче јако п.мена која су појачала „зелене”, апи како су то младн играчи, управа очекује пуи погодак њнховпм довођењем. Новајлије н повра тници чтше појачања Једин* ства. To су: Живковић и Стевановић из крагујевачког Радничког, Мплисављевпћ из Напрстка, Бабић из ћићевачке Слоге и, води се чврста борба, чији исход до закључења лпста нисмо знали, да се и Јован Дрсновац вратно у Јединство. Тако сада на сппску тренера Томића стоје следећа имена: Богосављевић, Фнлнповић, Мирковић, Петковић, Павловић, Стојановић, Панић, Миленковпћ, Милићсвић, МатмН, вића, а Мишу Стефановића заЗЛАТНД ПЛДКНА У ПРДВЕ РУНЕ • Златну плакету добио и Општински одбор СУБНОР-а Душаи Симић YPV4VJC плакстс УМРО СТАНКО ГЛИГОРИЈЕВИЕ Станко Глигоријсвић ро ђсн је 1923. годинс у сиро машној ссљачкој пор>оди цл у Поточцу. Члан СКОЈ-а постао децсмбра 1944. годипе па Сремском фропту, а члан КПЈ априла 1945. годипс за време пробоја Срсмског фропта. Био јс на дужности по моћника директора Српске фабрике стакла када по задатку Партије прсла зи 1950. годипе на дужпо сти председпика сељачкс рздпе задруге „Првобо рац — Милош Петровић” у родпом сслу. Биран је више пута за члана среског комитета у Варварипу и Светозареву. Caxpan.cn јс уз највеће почасти грађана и околине као и прсставника дру штвеноиолитнчких оргаппзадија оппгпше Взрварип и Параћнп. Каштевараи, Вулићевић, Пеливановић, Жттвковић, Бандука, Милнћ, КостиК, Милисављевић, Стевановић и Бабнћ; Знак питања код имена Мподрага Милићевића више не стоји јер је овај даровитп цен тархалф на лични захтев одлу чио да се вратн v редове својпх досадашњвх другова уместо да каријеру настави у кра гујевачком Радничком. У стручном штабу такође има малих из.мена. У.место Б01 дановића, подмладак биће под командом Слободана Михајло- .менпо Мирољуб Миленковић па челу пионира. — Наш Ц1ЕЂ је да се овс го днне адаптирамо у новој средини, да добро играмо али, каже председник Клуба Мномир Миловановић, ако се ука жс прилика и да јуришамо на новоформирану Међурепубличку лигу. Да би се Једннство попело у овај ранг треба да .међу тимовима (Дубочпца, ЈУМКО, Шумадаја, Бердап, Мајданпек н Слога) освоји најмање треће место, без обзира на плас.ман осталих клубова. „Играчки састав нмамо, погребно је да само створимо добре услове за тренинг и успех неће изостати”, предвиђа Мома Тохшћ. Много тога ће бити јаснпје већ после прва четири кола у којима Јединство игра баш са овим дирекгннм такмацима. Најпре путује v Лесковац, за tilm дочекује ЈУМКО, па иде v госте Шумадији и у четвртом колу домаћин је Кристалу из Зајечара. Једно је сигурно: бнће то утакмнце и тимови ка кве смо још одавно гледали, права посластлца за навијаче. М. Миленковић ТУРНИР Y ПЛАНИ „КЕРБЕР" ПРВИ Y склопу маннфестацнјс обслежавања јулсклх празкика ОО СсО Плане у са радљи са фудба.\ским клубом „Исток 63" организовала Је традпцпоналии ту рнир у малом фудбалу. Турнир Је оку пно десет екипа из Бусиловца, Голубоа ца, Лсшја, Мприловца н Плане. Такмичеље Је траЈало трп дана а фв налне утакмпие су однгране 7. Јула. По сле много узбућенл, доброг фудбала и незаборавнпх голова прво место Је Binne него заслужено прнпало екипп „Кербер" која је добила победнички пехар, дар органнзатора турнира. Дру гопласираноЈ екипв „Викторија" и тре ћепласираној „Торпсдо” припале су крпсталне вазе. За најбољег стрелпа турнира прогла шен је Горан Пантић коЈи Је постигао девет голова, а за иаЈуспешннјег голмапа проглашен је Љубиша Ивановнћ. Обојица су ч.\анови екипе „Торпедо" п нлма су такође припале вредне награ де. Свс паграде на турпиру победпичкнм екнпама, уручио Јс председинк ОО ССО села Плане Мирољуб Марковић. М. Милановић ЗЕЛЕНЕ ВЕСТИ СТЕФАНОВИН Y ГУСТРИЈИ Миша Стефановпћ, везни пграч ЈедшјС1ва и тренер пнонира, под повољним усло внма отпшао је у аустрнјскн град Гмунден где ће у нстоименом клубу, трећа дивнзи ја, наставити фудбалску каријеру. На растанку Стефановић је свом Једмнству поклонио комплст опрему, дрссове, гаћице и штуц1.«е. Осим тога Јсдинство је позвано па чст вородневно гостовање у Аус трију. ИВАН ПАНИП Y ЈНА Млади Паниђ, Иван, не на лази се на списку тренсра, али зато је на списку обвез ника. Одлазп у ЈНА 4. авгу ста. ПЕРСПЕКТИВНИ РАШИП Јединству је прнступно и седамнаестогодишњи Рашић, члан Јухора из Поточца. Он има право да игра за млади тим али у Јсдинству озбиљ но рачупају i.«a itera. СВА ПРИЗНАЊА ЈЕДИНСТВУ На недавном састанку ¥д ружен»а Друге српске лигеу Параћину, домаћину, Једпн ству припала су четирн пеха ра коЈе додељује ФС Србнје. Као прваку Лиге, тренеру Томићу, као т.«ајуспеипп1јсм, Драгољубу Костићу, најбољем стрелцу и тпму за „Ферллеј”. Једннство је у мнпу лом првенству зарадило 21 жутн и само Један црвепи картон. Највишс признањс Савеза за спорт и рскрсацију инвалида Југославије — Златна плакста, уру чсна је 22. јула Друштву за спорт и рекрсацију инвалида Параћин, на изванрсднс заслуге на омасо вљењу и унапређењу физичке спорт и рекреацију инвалида Шу културе инвалида. Признање је уручио Душан Симић. председиик Савеза за мадије и Поморавља, а у име Друштва примио јс и захвалио се Душап Булат. Савсз за спорт и рекреацију инвалида Србије доделио је Зла тну плакету СУБНОР-у Параћина за развој и унапрсђсње спортско рекрсативне делатности инвалид иих лица. Признање је примио Драго Кантар, предссдник Општинског одбора СУБНОР-а. На дсвстој' конфсрснцији Дру штва за спорт и рскреацију инвалида разматран је извештај о раду п оцсњсн високом оцено.м, а покренуто је и питање обсзбсђивања нових просторија за рад у сарадњи са СИЗ-ом становања. м. д. -------------------------------------------( S ГАКМИЧЕЊЕ И ЦРУЖЕЊЕ СА МЛАДИМА Поводом 4. јула — Дапа борца, а на иницијативу Општннског одбора СУБНОР-а одржана су спортска такмп чења између инвалидних ли ца Друштва за спорт и ре креацију инвалида општине Параћин и бригадира са о.младинске радие акције „Ауто-пут Братство једннство”. Инвалиди су и.малн више успеха у стрсљаштву, пикаду и шаху, док су о.мла линци однелн убедљиве победе у куглаљу и стоно.м те juicy. Уручујућн медаље победшгцима ДУШАН БУЛАТ, председник Друштва за спорт » рекреацнју инвалида, истакао је да су овакви сусрети врло значајни за сваког члака њихове органп зације, као и за омладпнце, јер доприносе ширењу брат ства и једпмства, развијан»у мсађусобног дружења, заједништва и неговању тра днцпја НОБ-а и револуције. М. Д. МАЛИ ОГЛАСИ Хитпо продајем три кравс вксоко млечне са 100 постотним порсклом, Краве су високостсоне 8 — 9 месе ци. Живадпк Филпповнћ, Стубнца. ПродаЈем кућу 44,&0 квадрата и плац од 3,91 ар у Параћитгу, ул. 27. марта пзмсћу броЈсва 66 к 63. Кому палнЈс плаћсне. Тслефок 011—434-072 ПродаЈем усељпву кућу (трособан стан са поткровљсм) гаражу погод ку за радноницу и плац од 4 ара у улппи СтаноЈа Главаша бр. 6. Упн тати па тслсфол 53-442. Стефаиовпћ. * л * Продајсм кућу призсмну 12x6 .мс тара са струЈо.м ц плац од 4 ара у Параћпну. 27. Јула бр. 48. УсЈељпва одмах. Упктатп Мнладина Мишу Мн летпћа, вишсг рентгеп тсхпичара у Стрижц плц Дому здравља Параћин. ПродаЈс.м шипу 40 ари порсд реке у блнзннп града. Телсфоп: * * * ПродаЈсм прико.пшу можс за кола и фрезу, ручнп рад. Утиатн на телефон 52 047. Уллца Драгослава MapiniKociiha 61 Flapahiui^ * * * Оглашам.м нивагхсћим налог бр. 279 од 2. 07. 1985. на кмс Зорапа Вукмћсвића нз Суботнцс. * * * ПродаЈс.м воћп.ак на Kapabcpbe вом брду од 21,59 ари са запо«>*том викендкцом. Има струЈа н вода. Мплосав Мнлутиновић, Моша Пнја дс 51, llapahini. Продаје.м педовршену ста мбеиу зграду v улици Димит рнја Марјановпћа 1. (Повол. но за повратникс). Светомир Јовановић, Дур миторска 13, Параћиц плите лефоц 028 21-902 ЖнвковиН „АУТОПРЕВОЗТУРИСГ’ ПАРАНИН АУТОБУСИ ЗА ИГАЛО Аутобуси за Игало полазе 28. јула 11 ц 25 августа и 13. септембра у 18 часова. Поаратак сутракултуРУ ° ниформисаи* „ПараћшГ - Hapahiiu /VipcKiop - .лаиии 'Кпвкопнћ, МнливоЈе Илнћ. Налл јопвппвић. (заиеник ..peace.ш.ки! i » tpcaui« it Јомн Гомић Vpeftyje 1’едакциоип колегнјум Нивипари Ciieswuir. i<. ®“ -ел.кп„к И.КОШ. |ор«о,. Itouml„CK. ф.. « ° ' ....... ..... 5U.U0 динара, за нпостранство чвоструко Жиро рачун Цстра " <'л‘<м“ф',м vpM 340-551. Тираж 8.000 ‘ ₽“ 3 (Даана^ Лист СоппЈалнстичкот сакеза рвдног народл оппггпне Параћнн. нздајс Цептар за Славо.ггб Обрадоанћ, Издавачкн савет: Нада Бранковић, Моичнло Вучкопић Свеп<слав ризој« Марнпковвћ, Славољуб Обрадовић, Живота Стојановић, ЖивоЈин Томнћ <нрелсед1П1к) ковгћ .Мирослав Димитри)свпћ. МплпвоЈе Илић (теишчкв уредтпс) а Миодрт Милепговнћ лик (035) 52-352, новнпари (035) 53-694. Прпплата: годншња 300,00 динара. оолугодишнл B5M-603-1973 код СДК Шраћии. Штампа ГРО „Гаас” Београд. Влајковићева 8, хслефои (011)
uiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiniiiiniiiiiiitiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiitiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiitiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiinitiitiiiiiiiiiiiiiiiiiiitiiimiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiif111111111111111111111112 БАНКА НАШЕГ ВРЕМЕНА | ОТКУП ПШЕНИЦЕ СУША ЗАУСТАВЉА ОТКУП | Са тернторије општине Параћнн до сада је откупљенв = укупно 218 вагона пшеннце. Земљорадпнчка задруга „7. ју- = ли” испоручнла је пајвише 161 вагон. Радна организација | „1. мај” нспоручнла је 517.510 килограма, „Поточанка” 3660, = Дреновац 39.470, „1. мај” — коопсрација 12.430 н Радна ор- = ганизација „Бољевац" нз Горње Мутнице 2760 килограма = пшенице. Очајно стањс на кукурузним пољима сигурно зауста- = вља откуп тпснице, тако да је готово снгурно да план от- = купа пшенице неће бити испуњен. 1 М. Д. 1 СТАЊЕ НА ПОЉИМА КУКУРУЗ ИЗГ0РЕ0 | # Приноси ће бити преполовљени Сушно лето, впсоке температуре и одсуство падавина I довеле су пољопрквредне усевс у готово очајно стање. Пој себно је страдао кукуруз, чнја оплодња и наливање зрна је прскипуто на пола процеса, тако да се всћ сада с.матра |да ће приноси ове најважннје наше пољопривредне културе бити преполовл»епи. Има наде за парцеде које се налазе поред река и којс имају иешто више влаге, алп на већннп површина кукуруз је већ изгорсо. Мали је број пољопри- |вредника који су имали услове да залнвају кукуруз преко лета, тако да ће жуто зрно најесен иматн високу цсну, ако га уопште н буде на тржшпту. д Tlllllllllllllllltnillinillllllllllllllllllltlllllllllllllllltlllllllllllllllllllllllllllllllllllinillllllllllinillllllllllllllllllllllltlllllllllllllllllllllllllllllltlllltlllllllllllllllllllllllltllllllllllllllllllllllllllllltllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllltlllir. сЗШгН Лисг СоццЈалистичког савеза радног народа ошптине Параћин ванаш ГПЈШОБОЈМ друштвеС. О. пример индоГОДИНА ХП • БРОЈ 289 • ПАРАНИН 21. АВГУСТ G ИЗЛАЗИ СВАКЕ ДРУГЕ СРЕДЕ • ЦЕНА 30 ДИНАРА Екипа археолога са академиком докторо.м Срејовићем на лока- ОСВРТ литету код Мотела lllllllllllllllllllllIIIIIIIIIIIIIHIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIffl лентног става града је Извиђачкн ноздрав пред гробом друга Тнта и на основу трагова којс су Ji умепшчад цен утицаја на решење М. Миленковнћ СВЕ БАНКАРСКЕ УСЛУГЕ се и је планинки органлзоонн нашлп, може.мо закључнтп да је оно било н релзвлђачл погибијс — Пут pan због На крају пута извиђачи из Параћлна положллл су на гроб Јосипа Броза Тлта венац свежег цвс ha са знаком Савеза извлђача Југославлје л одали пошту всллкану наше револуцлје, уз обеђаљс да he следити пут којим нас је водло и учио. мсштана свуда где су пролазили. У Сопоту им је прирсђсн дочск, којом прлллком је параћлнском Одрсду уручсна Спомен књлга Ко смаЈско партлзанског одрсда. a — Полазећи од идеје да овлм Маршом пређу путсвл упознају сва мсста у којима су на мссто Бранкове положилч цвсћс. је био прлллчно паповеликих врућина, али порсд тога стизало сс у одређено време. на предвиђено место истичу учссници марша. Треба посебно истаћи и похвалити девегогодишњег ДЕЈАНА ЈОВИЧИЋА, који је издржао Марш, а коме је ово први зпачајнији марш. да је овим истра Параћин добио највећих колекциОдред извиђача „Бранко Крсмановић'* Марш је успешно завршен и трсба нагласити да су његову реализацију помогли OK ССРН. Извршни савет, СУБНОР, ..Аутопрсвоз турист", „Параћинка''. ОРА „Аутопут”. ФТМ „Пролетер”. Терито ријална одбрана, Удружешс шпан ских бораца и бројни појединци. I Извиђачи су задовољни и поносни што су са успехом савладали овај славни пут. JtfflU" Како се изградња Аутотво”, па подручју onш.тин& Параћпн, ближи крају, све је очигледније да су невоље и проблемп ове срсдине, узрокованч оваквпм решењем трасс, све већи и тежи. И док је „Источни Гордијев чвор", на задовољство свих, изузимајући Параћин, разрешен, ова срсдина се нашла у jotu замршенијем клупку, пз ко ia настоји да сеиспетља, али, ц то је очигледно, са ожпљцпма конопца ко ju he остати као трајна последица. To неповољно решење дела Ауто-пута посебно долази до јзражаја ка да је реч о Генералном урбанистичком и Просторном плану општине Параћин, о чему је овпх дана .разправљао Извршни савег Скупштине општине п о коме се свакодневно разговара на са станцима руководећих љу ди ошитине, на бази Извсштаја о студијц утпцаја усвојене трасе Ауто- •nyria кроз Параћин на планска решења просторnot 'развоја дата у Генералном урбанистичком п Просторном плану Параћина, и чије he се евентуалне пзмене Hahn уско ро на јавној дискусији. Комитет за урбанпзам и комуналне послове је чишљења да су због изградње Ауто-пута источно од napahuHa. у eehoj мери измењени услови да љег развоја града Параhuna, што нормално захтева измену и допуну Генсралног урбанистичко1 плана града Параћпна. Исто тако сматра да изградња Ауто-пута no источној варијанти пма Просторпом плану onштине у мањој мери у односу на град, али довољно да буду основа за преиспитивање решења у Просторном плану Параћина. Наведено је да се не прихватају закључци који се односе на ревизију Генералног урбанистичког плана, односно израду новог Генералног плана рада. Његов период примене од усвајања маја J9S2. године је толико кратак, односно немерљив da је ibezoea реализација недоследно спровоћена, па се доводп у питање да исти није ураћен квалитетно. Проблсми које изазива псточна траса Ауто-пута нема ју толики утицај на осно вне поставке Генералног урбанистичког плана (циљеви економског и дс.иографског развоја), да се ја преиспитује, односно целокупна доку.иентациради нов Генерални план. Ово уколико пре што јс очигледно да се нс могу nocTiihn квалитетнија реМАРШ ОДРЕДА ИЗВИБАЧА БРАНКО КРСМАНОВИН” шења у односу на планирани просторни развој са трасом Ауто-пута западно од града. He улазећи v дстаље да љег развоја града са својом инфраструктуром, за штиту од свих негатибhilx утицаја који he бити присутни у погледу буке и загаћења, и најзад, трошковп који he пастп на овај град, јасно је да ово peuieibe Ауто-пута за FlapahiiH крајње неповољно. Прихватање неких обавеза од страпе инвгститора у разрешавању неких комуналнпх проблема, изазвапих источном варијантом, euiue је било усмерено на „стпшавање страсти'’ него iuto he пмати неки вслики ефекат, посебно Kada се упореде и обавезе Параћина, a што није мо рало да буде, у ово садаtutbe време беспарице и кризе. У наведеној студији је измећу остталог речено: „Пример планирања Па pahuna и cao6pahaja око БРАНКОВИМ ТРАГОМ @ Извиђачи и планинке Одреда „Бранко Крсмановић” из Параћмна положили цвеће на гроб Јосипа Бр оза Тита 18. августа @ Био је то крај Марша „Путевима народног хероја Бранка Крсмановића до Куће цвећа” @ Идеја да Марш прерасте у традицију но-политичке заједнице (ишре, примедба аутора) према aicrueHocTu просто рног планирања, тто као крајњу последицу доноси базирана на инерцији ко ја подржавају решења из ранијег периода, када локалце заједнице нису биле у MozyhHocru да дају свој допринос квалитету одлука. Траас мећународног пу та граћена иочастом 60- -тпх година није прошла кроз град Параћин као што је то био случај са Ншиом. Ова одлука би би ла врло добра д-а је пут обишао Параћин са праве — западне стране. Вероватно је веза ‘ка Зајечару ц бољи терен навео пројектанте на источни правац. А пошто је то сбе планирано као једна трака 6ydyhez Ауто-пута, no пнерцијц је на.иетнут Паpahmiy овај концепт двау време када је било нодесетак zoduna касније, рмално да локална dpvштбено-политпчка зајед ница да о то.че своје суверено мишљење". Ово са.чо за себе довољно јасно говори ко је шта изгубио а ко добио. Невоља је у томе iuto за 'про.чашаје разних органа и институццја и љу ди у ibu.ua najneiuhe нико некоме не • одговара. Грешке се заборављају пли праштају, док последице ,имају трајни караizrep. У овом случају са- .чо he Параћинце дуго бо лети глава од источне варијанте. вао јс поводом /О-тогодишњице рођсња народног хероја Бранка Крс.мановића, 35-огодишн>ицс ра да Савеза извиђача Југославијс и 30-огодишњицс постојаља и рада Одрсда извиђача у Параћину Марш „Путевима народног хс роја Бранка Крсмановића до кусу на овајтродневни Марш крену ли у четвртак, 15. августа. са трга Бранка Крсмановића. Порсд граhe цвећа". Параћински извиђачи ђана, свечано.м испраћају присуствовали су и представници друштвено-политичких организација и Скупштине општине, а у име свих присутнлх лзвлђачима се обратло Стсван Стојковлћ, предссдника Општлнске колфсрснцлјс ССРН, лстлчућл да ова органлзацлја на најбољл могућл начлн обслсжава по.менутс јубллеје, пожелевшл лм срећан пут л пуно успеха у даљсм раду. На дан поласка дред јс упутло л поздравно плсмо Удружењу шпанских бораца, Бранковлм друговлма. У овом Маршу учествовало је 25 лзвлђача л планлнкл. а прлдружллл су л.м сс л брлгадлрл из младлнског насеља „7. јул". Маршлрајућл од Параћлна према Бсограду, учеснлци су се упозна ли са путевлма које је Бранко Крсмановић прелазло ратне 1941. годлнс, када је био члан Главног штаба НОПО за Срблју л поглнуо ла Космају. Токо.м марша лзвлђачл су налзлазллл на подршку л бодрсње Бранко боравио ратнс 19-41. годинс и кроз нсговањс традиција рс волуције, учссшгци марша су са одушевљењем крснули па опај пут. Утисци су код свих всо.ма и.м пресивни и порсд тешкоћа сви су задовољни, а стечспи жуљсви иису ни јсдпог обесхрабрили да би су и.мали праве примере и мораодустао. Млађи учесници Марша лну подрушку тројице најискуснијих извиђача. Сви учесници Ма рша су сс сложили да овај Марш прсрасте у традицију и да сс убудуће организује сваког апгуста, чули смо од Душана Јовичића* комапданта Марша. М. Живковић ош PARACIN I ЗАВРШЕНА 1 АРХЕОЛОШКА 1 ИСКОПАВАЊА КОД МОТЕЛА I НЕОЛИТ ЗА | ИСТОРИЈУ Прошле суботе завршена Icy археолошка ископавања код параћинског мотела уз трасу новог ауто-пута. Резул тати до којих су дошли ар хеолозн гтрсвазилазе њихова очекивања. Ископано је обиљс материјала, од непро цењиве вредности, који егзактно поггврђују, да је некада давно на подручју средњег Поморавља било врло жнво. Задњег дана рада археолошку екипу нз Завода за заштиту споменика културе нз Крагујевца и параћинског Музеја посетио академик др Драган Сејовић. He кријући своје одушевљење онл.м што је видео, академик Срејовић рекао нам јс следсћс: — Захваљујућн Заводу за заштиту споменика културе и параћинском Музеју, заправо Димитрију Мадасу и Марину Бр.мболнћу, за науку је спашен један од, ве ликих if значајних прансто ријскнх локалитета, из оног временског раздобља када се територија Србнје налазила у средишту политичког и културног света (пети до трећи век пре нове ере) Влнчарске културе за коју данас поуздано знамо да је Једна од најразвијенијих култура Европс, Као што у данашњем све ту постоје вслики културни сколошки 11 ПОЛ1ГП1ЧК4! цен три, тако и у то.м времену, управо на ово.м подручју из међу Мораве и Дунава, цветала је та велика цивилнзација, која је напредно зрачила чак до данашњег Беча, Прага, Кијева, до Coфије и до Атине. Насеље које су они истра живали спада у ред, по про странству, у једно од најBetuLx насеља свога вре.мена у Југоисточиој Европи пигиозан тар. Мнсли.м живањем једну од ја нз млабег. каменог доба у Европн, а археолошка-наука једно налазиште којс he пружити могућност истраживачи.л’а да реконструлшу жнвот тадашње људске заједнице на централно.м Балкану. Археолознлга предстоји обрада обимног матсријала н његова припрема за презснтирање јавностн, зашта всћ сада постоји вслпко ин тересоиањс у научним круговима алп п у грађанству.
ОДРЖАН ЗАЈЕДНИЧКИ САСТАНАК ИЗВРШНОГ САВЕТА CO И РАДНИЧКОГ САВЕТА ШТАМПАРИЈЕ „BYK КАРАЏИН” ПРИВРЕМЕНЕ МЕРЕ ИЛИНЕ? Већ се предузимају мере за превазилажење иастале Штампарији ситуације v шању свлх запосленлх и раз- * вој самоуправних односа, један јс од закључака са овог Заједнички састанак Извршног савета CO и Радничког савота Графичке радне органнзације „Вук Караџић” којп је одржан 30. јула у просторијама параћпнске Штампарије, a поводом све лошијих финансиј ских резултата и нрсређенпх односа у овом колектпву поврдио је оправданост одржава ња једног оваквог састанка, до кога је. чини нам се, требало много ранпје да дође. Све оно што се тога дана чуло, од радника и руководиоца Штампарпје, од чланова Извршног савета и општинсклх функционера, који су та кође били присутни, упућује на то да су се у овој организацији стекли услови за увођење привремених мера, али то није интерес ове друштве но-полгтгчке заједнице, нити радника запослених у Штам паријн који су се масовно пз јашњавали против увођења привремених мера. Захтевали су по.моћ друштвено-политпчке заједнице, пре свега у обезбеђивању кадрова, како би ова оргапизација стала на здравс ноге, побољшала посло вање, повсћала личне дохотке. Све олакшлце у виду ослобађања плаћања некпх доприноса н сви досадашњи покушаји да се Штампарији поМОП1С нису .моглп да спрече губитке, нити заостајање у доШтампариЈа: Извршнп савет CO и Раднички савст хотку ло раднику у својој групацији и. развоју. Економски положај Штампарије је вео.ма тежак, а у оспову свега стоје пре свега субјективнп фактори. Потврђе ио је то и на овом састанку, где је долазмло до узајамног оптужпваља између радннка и руководиоца за довођење радне организацнје дан положај. Нпје ни директор радне није, ко.ме јс много вљено па душу. у незавнпоштеВеп органпзатога стаБсз жеље да улазп.мо у свс детаље којп су се на састанку чули, јер сви нису за новине, да .каже.мо то да Штампарнји недостаје способан кадар, ка ко на руководећи.м радшш ме стима тако п на одговорним раднпм местима у производ- '■■iiii'iiiiiiiiitiiiiiiiiiiiiiiiiiitiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiitiiiiiiniininniiininHnnnn!, н>и. Недовољно су развијени самоуправни односи п присутно несналажење пословодних органа II органа самоуправљаља. Лоша је радна и техноло шка днсцпплина, расподела не стимулативна, а присутан је вслики број режнјских раднп ка у односу на број раднпка У производњи. Лоше односе урзокује недовољно ангажова п>е запосленпх, нестабилан систем норми, што доводп до те ж1Бс радппка да остваре што Belin број часова рада, пезавпсно од пословпНх резултата. To јс свс пољуљало углед ра дпе органпзације због непоштовања рокова испбруке и ло шег квалптета нзраде. За пзлазак из екопомскпх тешкођа неопходна је брза промена односа у.раду и пона заједничког састанка. Развој самоуправппх односа мора се заснивати на већој актпвности друштв^но-полптичких организација, а постоји потрсба, да се што пре ураде нови самоуправнп општи акти и допуне nocTojfelin. To подразумева и CAiaibeibc броја радпика на не производним послови.ма, посе бно у комерцијалном сектору, јер узгред да кажемо, да Шта.мпарнја има 39 комерцијалпста, који уговарају посао, а посла ипак не.ма довољно. Изврппш савет је прсузео обавезу на обезбеђивању потребног кадра, a neli су и преузете конкретне мере. Форми рана јс радна група која треба да исшгта могућност за ра спореВнвање постојећег кадра на одговарајућа радна места, како привремепо тако и трајно, што је и учињено. Друштвсно-политпчка заједнпца се ангажовала п на обезбеђењу кадрова за послове и радне задатке за руководећа радна места, а све у складу са тнм да се нсцрпу све самоуправне .могућпостп, како не би дошло до-увоВсп,а привременмх мера. Препоручепо јс н сви.м организацијама удружсног рада, самоуправним шггерссиим заједннцама и раднпм заједницама v општннп Параћип да потребе за графнчкпм услугама задовол>авју прско РОГД „Вук Караџић”. М. Живковпћ | РАДИША ГАЧИН, ПОСЕТИО ПАРАНИН | Разговарано у насељима I и фабрикама I Радиша Гачић, секретар Председништва Цсптралног ко | = митста Савсза комуниста Србијс и МНлепко Петровић, 2 = вршни секрстар Председииштва, су недавно посетилиПара- = = ћип и то.м приликом обишли насеље и радилиште о.чладин- 5 е ске радне акције „Ауто-пут ,-братство-јединство'’ код Пара* = ћина, Српску фабрику стакла и ИВТКТ „Бралко Крсмавд* | вић”. У разговорима коЈи су вођени у ОМладинском насељу е »»7. јул” у Парићину упознатл су да he на највећој радној = акцији у земљи, у шест с.мепа, радиги лреко Зооо младића ! и девојака из свих крајева иаше Земље. У три протскле сме^ е не остварено је 200.000 нор.ма сати у врсдпости од 65 Мили- ; она динара. Истакпуто јс да бригадлрН у ilapatuuiy и.мЗју : изванрелнс услове за живот и рад. У два највеђа параћинска колектива, Српској фабрЈгцм стакла и ИВТКТ „Б. Крсмановић”, републички функционбри су упознати са условима њиховог привређиваља инте« ресујући се за матсријални положај радника. М. Ж. | МАРИЈА ТОДОРОВИН Y ПАРАБИНУ | 0 занону о огааничавању ЛД Марија Тодоровић, председпик Републичког комитета | аз рад и радне одпосе, је нсдавно посеткла Омладинско на1 сеље »>7. }ул" у Параћину где живе бригадири који раде на = радној акнији „Аутопут братство-јединство”. Након тога по- = сетила је Српску фабрлку стакла и НВТКТ „Б. Крсмановић", = где је разговарапо, измсђу осталог, о примени Закова о । ограпичаваљу личних доходака у оргавизацијама коЈв по- = слују са губитком. Том приликом текстилци из Параћзта i су предложили да у случају губитка радници у тој органм- = зацији примају so одсто од личног дохотка у односу на = прстходни обрачунски псриод. i м. з. I 38 девојве - вољио ПАРТИЗАНСКИ МАРШ ,,ТРАГОМ ПАРАНИНСКО-ИУПРИЈСКЕ И РУДАРСКЕ ЧЕТЕ” "’"""""""'‘"'•‘"Hllirilllllll........ „ © Камен темељац за нови Спомен ско-ћупријске и рударске чете, Нуприје и Параћина @ Спомен дишњицу формирања чете дом, посвећен формирању Параћинположили председннци СУБНОР-а дом биће свечано отворен на 45-то гоФИФА — ДОЛАЗИМ ОПЕТ Уназад десстак и ку сур година у маршевској колонн доминира корпулентна лнчност са лштраљезом о рамену. Овај, не баш лаки сапутнмк, другује исто толико година са Славишо.м Петровићем-Фифом из Деспотовца. — Волп.м овакво дружсље it нпје ми досадило. Ето мене и пдуће годипе да обележЈшо 45-то годишљицу формпраља чете Ji отворимо Спомен дом, а онда одох у „пензију’, митраљира Славиша Петровић-Фнфа, ми траљезац чете и рудар* ски радншс у Рембасу — Рссавпиа. НЕЖНИЈИ ПОЛ Y УЛОЗИ КОМАНДАНТА Овогодишњим маршом „Траго.м napahinicKO-hyпрвјске п рударске чете”, за разлику од ранијнх година, ко.мандовала је девојка. Реч јс о ВА РАДИНКИ МИЛОРАДОВИК, резервном потлоручннку, девојци која јс провела шест месеци \ јединнцама Југословенске народне армнје. Иако прштадница слабиЈег то јест, нежнијег пола Варадинка се показала као умешан старешпна чију команду, без поговора, слушају п прекалд ни војннцн. када су се распламслвалс устаДалеке 1941. годинс, 26. јула, нпчке ватрс, у Шалудовцу ледалеко од Параћмна, борци ПараНпнско-ћупријске и рударске четс положили су партизанску заклетву пред народни.м хероЈИ-Ма II органпзатори.ма устанка, Летром Стамболићем н Фллипом Кљајиће.м. V знак сећања на тај дац револуционарне ис- -Нупријске и рударске четс” 26. јула под окриље.м немп.лосрднс летње jape, Мнрко Ilcipuli ц Драго Кантар, председницц општпнских органпзацпја СУБНОР-а Пуприје и Параћпна. симболпчпи.и полагаше.м ка.мена те.мељца, означплл су почетак радова на изградњп спо.мен дома. У овај пројекат, зиачајан не само за мештанс ШалудовДраго Кантар п Мирко Петрнћ, полажу камеп тел1ел>ац чајне дату.мс лз кратког. али плодотворног жлвота чсте. Завршнлцу .\iapuia младих, који је почсо лз Батлнца крулчсала је тактичка вежба на Грзп крај спо.уенлка Параћплско-ћуприј* ској и рударској четл. Учеснлци Па Грзи, пргдседппк OK ССО Деспотовац Драгаи Драгослављевић говори на крају марша торпје По.моравља, свакс годнис младц RiTipnje, Параћпна и Десиотовца походе светле стазе всторије, којс су револуционар нлм ентузијаз.мом крчилн ibiiховп вршњаип. Тако јс бпло и ове годпне 27. п 28. јула, али богатије за јсдну лзузетно лепу свечзност. Након тнпсгоinuiihiix прппрр ма. прпкулљаља средстава, noложс.ч је камсц темсљап за будући спо.мен дом „Параћлнскоца, укљ^тће се лоред мештана и бројпе радне органлзацпјс лз Парађнна и Rynpirje. Према предвлђањпма лок he меш« танима овог лсвеликог села пру жпти потпунн кудтурно-образовш! садржај. а измеВу осталог уредиће се и Спо.мен соба посвећена Параћлнско-ћупрпјској и рударској чстл. Походећп стазе претходнпка пз 1941. године, младл пз огшјтина Деслотовац, Rynpnja и Параћлн подсетили су се на знамарша су показалл да iim баратање оружјем у функцпји одб ране слободе клје страно и да су спремни да у сваком тренутку заузму место у строју бранллаца домовпле. Након завршне тактичке вежбе младп су положлли свеже цвеНс п венле на спо.менлк. а о кратком. али славном путу чете, говорло је Драган Драгослав.Бсвлћ, председннк OK ССО Деспотовац. М. И. Завршена овогодшпња обука вапшколске омладмне. После пругова и дсзојке су па Грзи савладане основна зпаља из војне доктрине. Па слици: ручни бацач, шта јс то? Објашњава прсдавач мз Омладииског наставног цснтра за обуку Јмладинс за одбраду и заштиту. Пожњиви слушаоци су девојке из Параћипа, Бора и Раче ................................................ nillllllllllllllllllllllllllllllilllllllllllllllllllltlllllllllllllllllllliiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiitiitiiiitnuiiHniiuiHiiHuiuuiunn ПОСЛОВАЊЕ ¥ 1984. ГОДИНИ На дну листе гцупација приврсде у М. Ж. ИНФОРМАЦИОНИ СИСТЕМ ¥ Положај примармој„ расподслн у 1984. години био је повољнији у одпосу на ранпЈц период, али пословни резултати нису адекватли условима послоnaiba, констатовано је на седлици Извршног саветп, приликом анализнраља упоредних локазател»а СЈОУР-а лривреде општине Параћлл по завршикм рачунима за 1984 годпну. Велпкн броЈ основних организација удруженог рада јс на дну ранг листе групација о коЈпма припадају, a то се посебно односи на ко ефицијенат обртних сред става. Препоручено је основннм ц други.м орга низацнјама удруженог рада да предузамају по себне мере за корншћеite обртних средстава, пре свега свођељсм прекомерних залиха на опти малнн ниво, скраћивањем циклуса производibe, где је год то могуће » бржем наллато.м потраживажа. ОПШТИНСКИМ ОРГАНИМА Рачунари-потоеба Раз.матрајући закључке Извршпог већа Скупштине СР Србије поводом анализе стања услова за изградњу и развој ипформациопог система. Извршни савет је оце1п«о да увођеље рачупарске техннхе у општинским оргаинма управе треба озбнљно сагледати и то потребе, могућности, прнмене и начин финансирања увођења ове технике. За то је формнрана ко.мисија. која посебно тре. ба да размотри могућности удружлваша средстава општине н СИЗ-ова коЈа сс остварују од камата ка пеблаговремено измирене обавезс граБаиа прн плаћаљу опигтпнских пореза и доприноса. М. 3.
< I wi ecW S£Ss tco oo s
= ffl o o 2 w r> w£ s м >< s a c Г) O w o > K o w cm E E w s © > I I o I p
СКУПШТИНА ОПШТИНЕ ДОНЕЛА ОДЛУКУ СТАНОВИ H HA PABHHM КРОВОВИМА ф Наручена идејна решења за зграде у центру града ја у &амбе»ш^тпплЈ?1^аТИВа Да се од 3a^^HH4WIX просторирове ДО^ХТш ?пВД^а направе станови, а да се на равне копреточепа v закг»м£х?еДан спрат 11 таЈ простор претвори у стан, ^активду ПР<ШИС Д°бНће VCKOP° и коД нас На поалсдњој седници Скупшпанс општине усвојенс су две одлуке које ретулишу ову мате риЈу. Прва прописује услове, по ступак it мерила за остваривањс ових лрава, а друга мсња и допун»у3е детаљни урбанпсгички план, како би дошло до практи чне примснс. Одмах након стулаља на сна гу помснутог Закона са Скупштинс СИЗ-а становања лотекла јс! инициЈатива да се бројне стамбенс зграде у нашем граду са равним кровом покрију, како би се спречило »ихово даље пропадање, а да се у складу са тим обезбвди одговарајући стамбсни простор. Према увиду који јс извршио Општински Ко.митет за урбанизам и ко.муналне пословеу ужем центру града има могућносги да се на овај начин обезбеди најмале 40 станова, а у цслом граду тај he број бити знатно већи. Већ су нехс радне органи зације, као на пример Стаклара . nm m m m m m im im m m m im m ..................................................................m m iiim iiim m m m im im i m m ,.........m iim iiim im m i......... ... .......................... im m in m m iin u m im n im in iu u .iim m i ........... .. ................................................................................ ПРИВРЕДА Y ПРВИХ ШЕСТ МЕСЕЦИ I 1985. | НИ БОЉЕ НИ ГОРЕ Основне организације удруженог рада приврсдс и не- 1 привреде сумирале су своје резултате за шест месеци 1985. i године, на основу тога направиле периодичне обрачуне и = доставиле их Служби друштвсног кн>иговодства. = На бази основних показатеља привређивања произилази = да је раст фипавсијских елемепата врло изражен. = Међутим, такав раст је углавном под утицајем раста = цена, што не задовољава захтеве економске стабилизације = л мсра економске политике. = Ако би се посматрало привређиваше приврсде само н кроз раст укуппог прихода од 76-7 одсто, дохотка од 53,1 = одсто и чистог дохотка од 69,4 одсто у односу на исти пе- | риод 1984. годиве произашло би да привреда општине у 1 овом периоду веома успешно послује. Међутим, такав резултат је остварен мањом индустриј- = ском производаом од 9,2 одсто у односу на 6 месеци 1984. i године, мањом пољопривредно.м производњом, ман>им про- = метом роба и услуга. Значи да ва резултате приврсђивања = делују у највећој мери инфлаторна кретања, односно раст = цена. 1 У тако сложеним условима привређивања привреда оп- = штинс не остварује плавске задатке у производви инду- = стријских производа за 13,1 одсто. а реализација се и даље = успорава што утиче на раст залиха и заоштрававе великви- g дности привредс. g Привреда и у овом периоду од шсст месеци и даље по- = слује са високим губитком од 317 милиона динара И поред = тога што су укупни губици привреде у односу на прошлу = годину смањени за 32-5 одсто, они су и даље високи, јер из- = носе 317 милиона дииара, док акумулација износи 237 ми- = лиона динара са растом од 69,3 одсто. g Раст цена је код пеких основних организација удруже- = ног рада био од пресудног утицаја да оне у овом периоду g послују без губитака, док су у ранијим годинама у периоди- 1 ма имале стално високе губитке. Међутим, у овом периоду = има и основних организација удруженог рада које су до ове | године пословале позитивно, а сада са високим губицима. g Оваква кретања су карактеристична за Српску фабрику ста | кла и ИВТКТ „Бранко Крсмановић". g У распоређивању дохотка привреда општине је у це- | лини испоштовала друштвено договорену политику, јер сред | ства акумулације брже расту од раста средстава за личнс = дохотке. | Међутим, и раст акумулације 69,3 одсто и личних до- | ходака од 51,3 одсто је могао да буде и већи да су произво- g дни капацитети боље коришћсни и да је остварена плани- g рана производ&а. | Повољан раст цена готових производа цемента и ста- = кларске индустрије у овом периоду није довољно искориш- | ћеп да се- путем повсћане производае, остваре још повољ- g ннји финансијски резултати, код Српске фабрике стакла, g и још више с.маљи, па и елиминише губитак код Фабрике g цемента. Напротив, остварена производња у Српској фабри- g ци стакла је на нивоу претходве године и испод планиране g за 2,5 одсто, а код Фабрике цемента ман>а од прошлогоди- g шн>с за 11,6 одсто и ман»а од планиране за 32-5 одсто. = Највећи услов за стабилније привређивање и основни g захтев Дугорочног плана економске стабилизације је всћа = производња из године у годину. = Међутим, пробле.м индустријске производње приврсде = нашс општине јс евидептан всћ неколико година и поред g знатног иввсстиран»а у проширење производних капацитета g у стакларској и цементној индустрији, где се уместо знат- g ног повећан-а производње опа одржава на истом или чак и на ниже.м нивоу. = Месечни чист лични доходак по запослепом у приврсди општине за овај период износи 24.429 динара са растом од 51 7 одсто Овакав лични доходак je веома низак и аегов раст је испод раста трошкова живота, што утиче на даље угрожавање животпог стандарда радних л>уди. Он je још неповољпији када се зна да је у 30 основних организацир удруженог рада, од укупно 65 у привреди општине, личви доходак испод овог просека, па и испод 20 хиљада динара. Ако 6и се искористиле велике потенциЈалне могућпости у пооизвод&и и рационалвије користила сва обртна средства омогуИио би се мпого бољи финансиЈСКи резултат, али и всћи лични доходак. С О. поднелс захктев да се на љиховим објектЈкма у граду изврши надзиђивање. За ове пословс he бити потре бна комплетва документација, а уз то и да се изјасни збор ста нара, каже Живадипка Јоксимовић из Комитета за урбанизам и комуналне послове. СИЗ становаља је варучш идејна реше ља код „Параћип-пројекта" за стамбене зграде у центру града. Треба очекивати да he до краја годипе бити створепи услови да идуће подипе почпу радови на тим зградама. На оспову одлуке коју је усвојила Скупштина остваривање права на надзиђивање ради изградње стадова, односпо прапа па претвараље заједпичких прос тора у стапове врши се па осно ву конкурса, с тим што право првснства имају друштвепо-пра впа лица која су носиоци права располагања иа свим стаКбвима у зградл. Програм Допоси Скуп штина општиис на основу дета љног урбанистичког плана и &и ме се утврђује којс lie се зграде путем копкурса доделити друштвено-правним лпцима од носно грађанима преко ста.мбе не задруге. Скупштина општине образу је конкурсну комисију ради пре длагаља рсда првенства за оствариваљс права на надзидаваље ради изгралњс станова. a право учешћа на конкурс и.мају сва друштвено-лравиа лица, a грађани само лреко стамбене задругс. м. ж. 30 ГОДИНА САВЕЗА ИНВАЛИДА РАДА СРБИЈЕ ЈАВНА ЛМЗМЊА Поводом 30. годишњице ос- сиидикално веће, Сскрстаришпзаља и рада Савеза инвали* јат унутрашљих послова, СИЗ да рада Србије :i 40-годншљицс социјалне заштите, активи победс над фашизмом, Репу- СИР-а лз Српске фабрике ста б-игчка конференција СИР до кла м Фабрикс штофова, као делила је 20 јавних признан.а ц појединци: Илија Дслчев, друштвеним организацијама и Милан Недељковић, Миланка појсдинцима у опигпшц Пара Илић и Борђе Драгосавац. . Позлаћене значке добили су: Повељу ове организацпје до Александар Петковић, Милобили су: Скупштина оиштинс рад Бурлћ, Мнхајло Дулпћ и Параћин, Општпнско веће син Жарко Векић. диката и Општинска оргаии- На свечаностп која јс кразација СИР-а. јем јула одржана tilm повоСреорну плакету је добио до.м, прнзнања јс уручио Ранмилојко Мнлошевић, вншего- ко Бркнћ, председник Општин днипвп активиста, а захвал- ске организцаије СНР-а, а у 1шце: Општннски ко.шггет mic награђепих захвалпо сс СКС, Општинска конференци- Стеван Стојковић, лредссдник ја ССРН, Општинска органи- OK ССРН. зација СУБНОР-а, Општинско М. Д. ПРЕД ДОНОШЕЊЕ ПЛАНА ОСНОБНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ HAVRE РЕГИОНА ШЧМ ЛР1СИИ1 □ Пет параћинских радних колсктива обавезнп су да поднесу своје пројекте о даље.м развоју н досгаве нх до 1. септемПројектс за научиоистраживачки рад до 2000. године конфекције п трикотаже ве Српска фабрика стакла, Индустрија вуненнх таканниа кљонфекције и трикотажс „Бранко Крсмановић", Фабрн ка цемента „Нови Поповац" и „13. октобар". Рок je 1. сеп те.мбар, после којег ћс Општин ски комитет за привреду поднети извештај Извршном саве ту о броју пријављених проје ката, којц be бити достављсни Ословпој заједницн науке periiona Шу.мадпјс 11 Поморавља. ј Такође је са пивоа Извршног савета наложено Ко.мите ту за лрпвреду да пријавн и пројекат о преради поврђа, шумских плодова п прошнрењу асортимапа производње адптЈпза. М. Д. ДОДАТНО ПОВЕБАЊЕ ЦЕНА Y CAOBPAHAJY ШЕНСКИ ЗА ПОПРАШ ПНЕВА ♦ Повећањем цена од 5 одсто, које би грајало до краја ове деценије обезоеднће се додатна средства за поправку и реконструкцију путева, путних објеката и мостова Скупштина Регионалне Самоуправне интересне заједнице за путеве МеБуопштннске Рсгионалне заједипце Шу.маднје и По.моравља покренула је ини цијативу за увођење посебнс накнаде за употребу пута од продате карте у путничком caoopahajy п превежеле тоне робе у теретно.м caoopahajy па подручју Регнона Шумадпје п По.моравља. Ову иницијативу прихватила је Скупштина удружења саобраћаја и всза регионалне привредне коморе, а о то.ме се расправљало и на претпоследњој седницп Извршног савета Скупштине општи не Параћии. По свему судећи да ће скупштина Самоуправие интересне заједнице за путеве, чија је то надлежност донети одлуку о повећању цена за пет одсго у просеку, пошто су свс инстаице које су о томе расправљале далс своју сагласност. Нове цене he ступитп на снагу 4ilm буде доиета одлука, a то се очекује ових дана. Y образложсњу за ову додатну цену се исгиче да је стан»с и положај путне мреже, мостова и осталнх објеката у веома лошем стањи и то како по саобраћајно-техннчким услови.ма, тако н по квалитету коловозне конструкције. Исто тако, са постојећнм финансмјскн.м средстви.ма Самоуправма пнтерссна заједннца за путеве није у AioryliiiocTii да прати свакодпевне потребс на путевпма, пре свега на зи.мском и лепБс.м сдржавању, а посебно када је реч о реконструкцији и нзградњи путева и путних објеката. V образложењу се истнче да предложеио повеНаље иепа неhe посебно оптерећивати стан дард раднлх л>удп с једне стра не, а с друге стране да убрана средства као допунскн нзвор фпнансирања Самоуправпс ии терссне заједнице he постепено доприноспти решавању пут HiLx пробле.ма на подручју регмона. Ово повећање од пет одсто чажило бц до краја 1990. годннс. С. О. iiiiMimiHiiiHiDmimnmimmi и||шип111111ш1п11пшп|1111шш1111ш1шшшпп1ш1ш1п1ш1шшлвтппт1пппш11п1п11п1пппп1птпт1 I ФАБРИКА БОМБОНА, РАТЛУКА И | ЖВАКАБИХ ГУМА „ПАРАНИНКА” ОДМОР СМАЊИО ЗАЛИХЕ | Радници Фабрике бомбона, ратлуха и жвакаћкх гума = ,-Параћинка” користили су колективви годишњи одмор, од = 1 1. до 15. јула. Пауза у производњи смањила је залихе коЈе | = су вастале као резултат све маве куповве моћи потрошача. = Г S | Међутим, бриге и даље остају јер су у међувремену по- | = већане цеве репроматеријала, брашва, шећера и уља. 1 | М. Д. | | СА МОРАВСКИХ СПРУДИШТА I СВЕ МАЊЕ НЕЗАКОНИТЕ ЕКСПЛОТАЦИЈЕ Према лзвештају, иако у пуној грађевинској сезони, све = Е је мап>е експлоатације песка и шљунка са моравских спруди- = = шта, али и незаконитог вађења и богаћења. i = Е | Како се процењује, разлог је вагло опадање потроша* = = чке моћи и све мање градње. У 950 прегледа инспекција јв = = нашла само 32 лица која су прекршила члан 51. Закона о 2 i водама. | | М. Д. | I ШМ 0 „7. ЈУЛУ“ И „ПАРАЂННКИ“ | До краја године биће завршено снимање филма о | = СОУР ПИК „Поморавље” који ће бити намскев пословним | Е партнерима. Двадесетотчинутни фил.м фивансираће чланице 1 = Пољопривредно индустријског комбината у Ћуприји, значи | = и Земљорадничка задруга „7. јули” и Фабрика бомбова, рат = | лука и жвакаћих гума ..Параћинка" у који.ма he се такође | = снимати најважвији дсловн производног и радног пропеса. 5 | М. Д. | | YCKOPO I КЊИГОВОДСТВЕИИ СЕРВИС Постоји друштвено-сковомска оправданост за осниваве I = књиговодственог ссрвиса у нашој општини, закључено је на = | седнидп Извршпог савета, али је псопходпо да сс чујс ми- = | шљење будућих корлсника услуга сервиса. Одлуку о осни- = । вању књиговодственог сервиса треба да донесе Скупштина 1 1 општипе. | | М. Ж. Е riii'Hi’iiHuiiiniiiiiiiiiiiiiiiiiiniiiiiiihiiniiiinniiiiiiniiiuiiHiimnHiinimmmimimmimmiimmmmimm.S ЦРНИЦА ЗАГАБЕНА ВОДА НИЈ£ НИ Пре.ма резултатима испитивања речних и језер ских вода, које је организовао Завод за заштиту здравља По.моравље нз Буприје, вода из реке Црнице и језера на Буљаики је изузетно загаБена. Вода не одговара пропнсанн.м условима у погледу хнгнјенске испра вности за рекреацију и спортове на водн, за наводњавање. Због бактериолошког и хе.мнјског загађивања у всћем оби му, представља епиде.ми 3* ЛОЛИВАЊЕ олошку опасност по здра вље корисника. Y Општннском секретаријату за ннспекцијски надзор cv нас обавестнлп да је строго забрањено коришћење so де са реке Црнице и јсзера на Буљанки, јер пре ти непосредна опасност по здравље, како у случају купања, тако и у случају пецања, полива isa башта кли за било коју другу на.мену. М. 3. ОСНОВАНО ДРУШТВО ПРИЈАТЕЉА ВРЊАЧКЕ БАЊЕ ОМЗК ЗА С8Е 411ДНОВЕ Марта месеца ове годиие у нашс.м граду одржана је оснивачка седница подружннце Лруштва пријатсља Врњачке Бање. На седници је за предссдннка Подружницс изабрап Мнливоје Вучковнћ, а за сскретара Рубравка Гајић. Подружница дслује у оквиру Друштва пријатеља Врљачке Бање са седиштем у Београду. Да каже.м и то да су подружннце формиране у Сарајеву. Љубљани, Ново.м Саду н другп.м градовнма Југославије, односно свуда где пма људи коju uocellyjy Врњачку Баљу ра дн лечења и од.мора, а којн су заволели ово наше прекрасно лечнлиште ц од.маралиште. Годпшље чланарина износп 240 днпара — рскла је секретар Дубравка ГајиН, а чланонп Друпггва прплнком боравка у Врњачкој Бап.п радп ле чења нли одмора и.мају nonyci од 5 одсто на цену панснон — дан, у веНннн хогела. Поред тога члановн добијају „Врња* чке новине” које излазе сваке друге седмице. Подружннца у Нараћину нема своје просторије, али rpabaiui који жеде да се учлане у Друштво прнјате.ва .могу да се обратс пред сединку н сскрегару подружшша у просторија.ма Са.моупра вних шгтерссних заједннца образовања и кулгуре, ул. Б. Крс.манонпђа 47 д г. 5
АКЦИОНИ ПРОГРАМ ЈЕСЕЊЕ СЕТВЕ ПОД ПШЕННЦОМ 2.720 ХЕКТАРА • Ове јесени требало би да се засеје укупно 5.100 хектара ораничних повртина Неопходно је и даље спстемом цена, премија, регреса и компензација, усмеравајуће дс ловатн на повећању примарне пољопрпвредне производње, ка ко бп се акцнонн програ.м јесење сетве што боље остварио, један је од закључака Извршпог савета. Пре.ма Акционом програму ове јесени треба да буде засе јано 5.100 хектара. Под пшсннцо.м требало би да се зассје укупно 2.720 хектара, 300 хектара под озимим јечмом, a остале површпне под крмним биљем. Јесења сетва, као и пролсћна треба да представља.ју пр воразреднп дришгвено-економ ски задатак од чијег успешног остварпвања завнсн укупна привредна стабилност п снаб девеност тржишта. М Д. Голубовац NOCIОЛАСАН ЗА СА1РАШ СВОЈНОВО ПРИПРЕМА СЕ КОМАСДЦИЈА .СПРУДИШТА' © Од неплодног хоће да направе плодио земљиште уз комасацију • Разноврстан програм активностп развоја села до краја године ИЗЛОЖБА ПЛАЊАНСКИХ САМОУКИХ УМЕТНИКА ЖИВОТ СЕАА Слободан Илић, са.моуки вајар Поводом седмих пријатељских сусрета Плапс п Конарева, прошле суботе у зградн план.анскс основне школе отворс* на’ је изложба слика, цртежа и скулмтура самоуких уметника нз овог села. Омер Рајковић представпо се уљанпм платнима, Мирољуб Марковнћ цртежима, а Слободан Илић скулптурама у дрвету групе отишао у уметности. Представио се са шест скупптура у дрвету, али сасвим до вољио да његов пзванрсдан таленат до1зе до изражаја. Сло бодан Илић sell једанаест година жпви п радц у Кауфетерпу v Немачкој, После иапориог рада, узнма длето и ваја у дрвету, најчешћс липи, ликове из свог краја, завичајне обнчајс, занимљпве догађаје. За све посетиоце изложба је бпла пријатно изненађење. На сликама Омера Рајковића видели с.мо стару Плану и обичаје, старннски народни жи вот који још живи у машти уметнпка и старијих људи. Мс by најбољим љегови.м радови ма је свакако слика „Продавци уме”, а у.ма је посебна врста земље којом се у давна времена прала коса. Мнрољуб Марковић је најмлађи уметник на овој пзлож бц и лредставио се портретпма својнх суграђаиа л прпјатеља. Марковић се користл оловком да лскаже своју ладареност л то му успева, посебно код пеколико портрета. Слободан Илић самоуки вајар, најдаље је од свлх лз ове До сада је учествовао два пу та па бијепалу у Светозареву, где је л члаи Галерије са.моуклх у.метллка, л два пута на групнлм изложбама у Немачкој. За његову уметност у Кауфетерну влада велико лнтересовањс н готово не стпгне да све што се ларучл л лзради. М. Д. Токо.м наредлпх дана нзвршићс се санираљс моста у сслу, који представља опасност по саобраћај. Y ту сврху Само управна ннтересна зајед ница за локалне л некатегорлсале путеве затражила је помоћ од Изврпшог савета Скупштине општиле Параћпн. Извршни орган је за ову намеиу одобрио средства у висини од два милиона динара. М. Д. Пре десетак дана у Својнову је поиово отпочсла са ра дом адаптирапа л преуреВена ветсринарска станица. Алл то је са.мо једап успешпо завршсн посао у месној заједнилп Својново у низу -задатака којн тек очекују мештанс и руководство Својнова до краја годиле. Један од највећлх јс свакако ко.масацлја зе.мљлшта на десној обали рекс Мораве, од лосно „спрудишта" које пољопрлвредницн вишс нс ко рпсте. Месна заједипца је покренула пницијатнву, да сс л о земљлште лопово врати по љопривредницима па коришhci-be, с тпм што lie сс пред ходно извршпти комасација тог потсза, страдалог од моравских поплава у минулим годинама. — Сматрам да ћемо овај посао брзо окончати и да ће пољопривредници бити вољнк да поново добију своје има ње ко.масирано на једном .ме сту и претворе га у плодно земљиште, каже председник месне заједнице Својнова МИ ЛУТИН БРКИК. Поред овог важног друштвеног задатка Својновци ће уз самодопрлнос у материјалу л радпој сназл изградити новл мост на потоку, другл оропулл санлрати л прошлриги сходно захтевлма саобраћаја. л поправити кровлу конструк цлју на другој половинл дома културе. М. Д. ШЕБЕРАНА ИЗ БУПРШЕ ВЕН САДА ПОНУДИЛА YCJIOBE ЗА ИДУНУ ГОДИНУ ВРЛО ПОВОЊНИ УСЛОВМ II прс допошења прописане цепс шећерне рспе за идућу годину. ћупријска шећераиа обсћава одличне условс, као и да сада, уз могућност корскцијс, односно побољшаље цеис. цснс. Надокпада на име ораља од 8000 динара по хектару, бссплатно семе шсћсрне рспе, бесплатна сства, пресејавање, заштита, помоћ у па!)ен>у, следовање сирових рсзанаца од 30 одсто, следовање шсћсра до 8 процената. бссплатно коришћењс мсханизацијс, само су дсо услова којс је својим произво1)ачима нсдавно понудила Фабрика шсћсра „Даиило Димитријевић*’ из Ћупријс. за идућу годину. — To јс минимум услова којс с.мо попудили прс других фабрика. Уколкко затреба, услови се могу и побољшати. Са уговарањем ћемо започсти и пре доношсља прописане цене, и у врсме када нс зпамо условс уговарања других uicheрана. Шећераиа из Ћупријс је до сада испупила све својс обавезс према произвођачима. остајс још да се сачека вађсње шећсрне рспе, пријсм л исплата, кажс ПЕТ/1Р ЦЛ11Ћ, шеф овог лроизводпог подручја. М. Д. РАТАРИ 1’етонаеста Јатаџијада ’85“ ■ Сусрети три Ратара из СР Србнје одвијаће се 24. и 25. августа В Нова асфалтна трака кроз село домаћина и Сусретл у знаку јубнлеја I Четрнаестл сусрети села лмењака лз Србије под вазлвом „Ратаријада ’85" одржаће се ове годпне у параћинским Ратари.ма 24 .л 25. августа. Тлх дана старл прпјатељи л добри знанцл лз Ратара код С.медеревскс Паланкс л Ратара код Обреновца долазе у госте параћлнскл.м Ратарцлма са којл ма ће У дводневном дружењу одмерлтл снаге у спортсклм сусретл.ма: фудбал шах, одбој ка, стони тенлс, и у надметан>у на позорници у заједничкој прпредби коју приређују три сеоска културно-уметиич ка друштва. — Овогодиллбл сусретл Ратараца протећл he у знаку јубилеја — четрдесетогодпшнлцл победе лад фашлз.мо.м, каже Мллал Радојевић, председ пик скупштлне месне заједнлце у Ратарлма. — Својс пријатеље н побрати.ме обрадоваћемо новлм асфалтом кроз село у дужлнл од једног л по кило.метра, чнме смо л реаллзовалл један од задатака лз нашег средњорочног плана развоја. У току су радовн на ypebeibv друштвених објеката у се лу, значл дома културе п шко ле, а одвија се л акцнја на ypebciby сеосклх дворлшта и домаћинстава. Ову „Рагаријаду” дочекујемо као и увск. потпупо спремнл, каже Милан Рцдојевнћ. М. Д. KAKO СЕ ИСКОРИШНАВА ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ Без поузданих попатана @ Појачаће се иадзор нац применом Закона о искоришћавању пољопривредног зе.мљишта, као и самовласног зеузећа друштвене пмовине Последњлх година дошло је до побољшања лскорлшНавања пољопривредног зе.мљлшта у нашој општлни, посебно у друштвеној својини. Mebyтим, мало је поднетих прлјава протлв самовласног заузећа, лако је пољопрнвредио зе мљингге у великом степену још увек заузето од страле rpabana. Ослм ,,1. маја” лл једна више лољопривредна организација нлје лредузела енерглчне кораке иа сузбијаљу оваквих појава. Изврлпчл савет је зато препоручио пољопривреднлм органлзацлјама у општини Пара ћлн да доставе аналлзе о коришћењу по.љопрлвредног зе- .мљишта, а затим је дао л препоруку о ствараљу лгго бољнх услова за меллорацнју л арол дацију, које треба да се спроведу до 1990. годлне. Оггштински пољопривредни лнспектор ће појачатл надзор лад применом закона о лскоришћавању пољопривредног зе.мљлшта, укључујући л под ношење лријава против само власлог заузећа друштвеног земљишта од страие поједлнаца. М. Д. СИЊИ ВИР Све на добвовољној бази • Стари магацин претварају у библиотеку • Уређују село и помажу изградњу школе у Трешњевици Сваке суботе л недеље омладшшл н мештанл овога села лзлазе на добровољне ра дне акцлје, л ypcbyjy дом кул турс, простор у центру села л одводне канале дуж главне уллце, а таксЉе се добровољно радл л на лзградњл школ ске зграде у Трешњевицл, у којој he учлнитл л сиљлв.мска деца. — Младе v Сгавем Внру овог лета одликује добровољна активност. На мстн начпн пре уредићемо старц магацин и претворити га у библиотеку коју нажалост наше село још увек нема. Део тог простора нскорнстлћемо за просторију у којој ће омладина одржавати своје састанке. За тај посао треба нам око 400 000 динара, и та средства ћемо добитн од .месне заједнице са ко јо.м имамо врло добру сарадл>у it разумевање. Токо.м августа прнпремамо и сусрет name омладине са једном бригадом нз Омладинског насеља „7. јули’’, каже Благица Павловић, секретар Основне организације Савеза соцпјалистичке о.младнне у Слње.м ВиРУМ. Д. ШВЕБАНИ СЕ ЗАХВАЉУЈУ ДОЊОМУТНИЧАНИМА ПРИЈАТЕЉИ Y ЈУГОСЛАВИЈИ! После једие дугачке вожње аутабусом, ми смо сада поново у Шведској и жели.ио на овај начин jota једиом да всич се захвалимо, за све tuvo сте пам нружили. Тај нркјем, то гостонримство које с.ио ми доживели било је фачтасгичн.о и за нас скоро немогуће. Дани су нребрзо пролазили, а било је font тако много ствари које с.ио желели видети. Ми већ сада чезнемо и жели.чо да будемо ноново код вас, са til\i дивним људима које смо срели, да y’jicuea.uo у прекрасној природи коју пружа оаша околина. Наша наоа је да сес ледеће године опет вратимо ц посетимо Доњу Мутницу. Нс сви заједно, заго што нисмо вшие у истом разреду, али можда заједно са друшм шведскии при]атељи.ча. Х'вала. хвала и поново хвала за пријатељство и топлоту коју сте нам ви показали и дали. Ми вас никада не можемо заборавити. Позбрав од разреда 9/а са eoba.ua nyca Sodra skolah (Јужце школе), Катринехол.и, Тведска. Инга Хјел.и, разредни старешина Писмо ове садржлле, на орнппгалиом шведском језиjcy, сгигло је недавпо у нашу Редакцију. Наш земљак СРЕ- ^ГЕН МИЉКОВИћ помогао на*> Је Да га преведемо, а ми 2га објављујемо јер је то и жел>а пријатеља лз Шведске, a гостопрнмљпвнм ДоњохтутличаЈшма, тачтшје колектлву Основле школе р«адост и прлзнаше за oino што су показали према шведсклм Вацима. ДОЊЕ ВИДОВО ПОВА ТЕЛЕФОНСКА ЦЕНТРАЛА © Са 68.000 дннара по домаћлиству до телефонске централе од 160 бројева Мештанн Доњег Видова 3. августа могли су први пут да окрену број на свом кућном телефону п добију прве* везе са својнм бллски.м л драгим јер је тога дана на свечан начин пуштена у рад аито.магска телефонска целтрала' од 1о0 бројева. Пред многобројшш гостима представпицпма друштвеног и политлчког жлвота општине, свечану врпцу је пресекао ВидоЈе Шљивић, председшгк Месне заједнице. Аутоматска телефонска централа постављена је заједнлчК1ш улагањем ООУР-а ПТТ Параћин л Месне заједнлне о вога ссла, тако да јс свако до.маћлнство којс л.ма телефон уложило no 68.000 динара. Још док јс трајала прослава успостављена је л прва веза са пностранством. м. д. ДРЕНОВАЦ ПОБЕДНИК Двадесет и други фестивал певача а.матера „Село моје — завичају мили”, одржал 18. л 18. августа у Дреновцу. открно Је ново певачко име МОМИРА РАДОВАНОВИБА из Крушар. Друго место припало је РАДЕТУ ЖИВИНУ из Појата, а треће ВЕСНИ ИЛИН из Рашевлце. Дво дневни фестивал пратило је преко 33 хиљаде људн. М. д' РАШЕВИЦА ИЗАБРАН „ПРВИ ГЛАС ПОМОРАВЉА” То је псвач аматер Мо.мир Радоваловлћ из Крушара II ове годипс 2. августа Рашевчаии су органнзовали так.млче1Бе певача аматера под називом „Првп глас По.моравља”, за које је владало вели' ко шггересован»е. Од десетак певача, па фшгал ној вечери за најбољега проглашен МОМИР PA IO ВАНОВИН лз Крушара. друго .место прнпало ie ВЕСНИ ИЛИБ из Рашевице, а треће ЉУБИШИ BOKHRY нз TpcmibCBiiце. м. д. СТУБИЦА НОВА ШАНСА ЗД ПЕВАЧЕ ■ „Село моје, у срцу те носим” — 29. августа После дреновачког и рашева чког фесгивала, певачи аматерл добијају још једну шан су овог распевалог августа. Реч је о деветом по реду такмлчен»у левача под називом „Ссло моје. у срцу те носим", које he co одржати 29. овог ме сеца у Стубици. Аудиција л флнално такми чење одржавају се истог дана, а прпјавс се шаљу на адресу меснс заједшше. Такмичаре he пратнтн један од реномираних оркестара, а победнике чекају новчане награде. — После „Знања-амаша" и даље настављамо са активношћу у нашоЈ месној заједници. Поред овог такмичења при према.мо и неколико гостоваii»a нашег култ\фно-уметн1,ч‘ ког друштва, a to he уЈедно бити н најбоље прппре.ме за општинско такмнчење „СУсРе ти с-ела 86”, каже РАДОСАВ ЈАБЛАНОВИБ, председник >1е cue организацнје ССРН у ^тубнцц. М. ДШианав 6